48 10 689 http://afzarhiv.org/files/original/9b44349e0dd0a74c7fc870c0e6c6392b.pdf 6a2cae5ea77079af2f1f60cb0a3d5400 PDF Text Text IzdavaC Novinsko preduzeCe ,,RADNICKA STAMPA" Beograd, Trg Marksa i Engelsa 5/V :i< )j • Direktor :Z.IVOTA KAMPBRELIC • Glavni i odgovorni urednik CEDO MALES • TehniClti urednik Antologija marksistickih tekstova DIMITRIJE DUDV:ARSKI • Naslovna snrana STEVAN VUJKOV Priredio predgovor napisao dr Jovan flordevic • Lektor MIROSLAV NIKOLIC • - Korektor TANJA SRNIC. • Stampa ,SLOBODAN JOVIC." Beograd, Stojana ProtiCa 52 ~ radni¢ka Atampa I.:) �BIBLIOTEKA .,IDEJE" III KOLO MARKSIZAM I :ZENE Urediva.Cki odbor Dr JOVAN DORDEVIC Dr STANISLAV GROZDANIC Dr VOJISLAV STANOVCIC Promene u istorijskoj epohi uvek se mogu odrediti napretkom Zena prema slobodi". S. Fu.rie 11 ,,Stepen emancipacije Zene mote da posluZi kao merilo opSte emancipacije". K. Mwks I lzdavanje I, II i III kola biblioteke .,IDE.TE" pomogao je svojim sredstvima Fond za nauCno..istrativaCki VeCa SaveLa sind.i.kata Jugoslavije BEOGRAD, 1975. I. Nema nijednog znaeajnog .prol>Iema savremenog sveta ·koji se moZe nauCno definisati, i.dejno i politiCki re5avati bez uticaja i uloge maa-ksizma. To se u .punoj meri odnosi na rtzv. Zensko pitanje, lkoje je, ne sarmo u ovoj godini Zena vee i uopSte, od izvaocednog_ inte.resa za re.S.avanje ne samo dugo potiskivanog i ,uglavnom nedavoljno ,resenog ,pitanja yavnopravnosti drustvene situacije i ,polozaja zene vee i od neposrednog 1Jllacaja za prelazak iz relativnog varvarstva u stvaJrniju civiltizaciju koja se ocekuje u rtreeem milenijumu nase posthristovske ere. Odnos maJJksizma. prema piffinjima · polozaja i, uloge Zene uopSte, a naJroCito u socijihlistiCkom druStvu, je visedimenzionalan. U svojoj opstoj teoriji o drustvu i drustvenim preobraiajima marksizam je, u tradiciji ;, •radikalne demdkrart:ske misli i premarksistiOkog soci~ jalizma, definisao i osnovni problem zene, koja je shva- �Dr JOVAN 6 OORDEVI~ cena ikao ljudsko biee cija je emancipacija uslov i merilo drustvene i ljud&ke emancipacije. Pored toga, u radovima Marksa, Engelsa i Lenjina, kao i docnijih marksistickih teoreticara, nalazi se znacajan bo:oj ideja i stavova kojima se ne samo u istorijskom veC i u savremenom svetu definiSe ,Zensko pitmje", odnosno problemat>ka oslobodenja zena. Najzad, marksizam je teorija koja obja8njava svet da ga menjala i •t>me kao teocija predstavlja inspiraciJU i animiranost za drustvene, politicke i kulturne akcije i to za akcije kako zena kao takvih tako i svih ugnjetavanih dr.ustveni11 klasa i grupa, odnosno progresivnih i demokratskih sn,.ga sW~Temenog drustva. · To sve obja8njava sirolm i znacajnu obnovu marksizma i njegovo prihvatanje kaiko u razvijanju savremene misli o Zeni tako i u organizovanju, akcijama, i programima raznih pokreta za oslobodenje zena, na.roCito sav.remenih. Kao sto nema nauenog i modernog postavljanja problematike zooa van marksizma, tako je i pokretanje ove problematike potvrdilo njegov znaeaj i dalo mu nova osve:Zenja, uz potrebu da se i sam preispita u odnosu na savremene tel<ovine drustvenih i .prirodnih naUika i na osnovi kolektivnog i Iicnog iskustva u istoriji i u sadaSnjici Zena. 2. Ova opsta razn1atranja nalaze svoju potvrdu i u kontkretnim po javama .u ol>Iasti savremene misli i ~Iiticke pmkse. U mnogobrojnim studijama i Jmjigama posvecenim zenskom pitanju marksizam je metod analize i misljenja iii u najmanjoj meri sluiikao sistem referencija.') Nema nijedne ozbiljnije ?i t) La Femme dans la societe, ed. Centre national de la Recherche scienrtifique Paris, 1%9; Female Liberation, New Yoflk, A. Knopf, 1472; The unifinchued revolution. New American Library, 1975. 2ENSKO PITANJE 7 zbirke studija o zeni i zenskom p]tanju, :koje objavljuju velike izdavai:lke kuce u svetu iii su izdanja samih Zena i Zenslkih orgatnizacija, u kojima se ne nalaze tekstovi Marksa, Engelsa, Lenjina i drugih maa-ksista koji se odnose na zenu iii u ·kojima se tekstovi i ne komentarisu, sluzeei cesto l<ao polazna tai:lka analize i misljenja.2) · Ozbiljnost i uticaj niza grupa i organizacija, koji pripadaju sirokom pokretu iii akciji oslobodenja rena proizllazi iz Cinjenice da se oni u svoj-im programima i akcijama vezuju za ;revoluciju, socijaJizam i druge premise za Ijudsko oslobodenje l<oje su nauooo utv;dili ;prvenstveno Marks, Engels i Lenjin. Ali uprkos oZivljavanju mamksizma i njegovom aktualizovanju u studijama i a'kcijama raznih pravaca pokreta oslobodenja zena, danas jos nije objavljena antologija osnovnih mariksistiCkih tekstova o zeni i ienSkom pitanju. Odsustvo ovih tekstova utice izmedu ostaJog i na to da "" cesto ma.'ksistiCika misao 0 zeni predstavlja iii iz ,druge .ruke,, rili u krivom svetlu, bez obzira na to da Ii se to cini tendenciozno Hi iz neznanja. Odsustvo jedne ovakve antologije Cini jednu nedopustiv.u idejno-politiCku gres'ku i iutelektualnu prazruinu u socijalistickim zemljama i u onima u kojima se prihvata socijalistiCiki program iii priprema njegovo ostvarivanje, a on se JJJigde, i !}(ad se neposredno ne poziva na marksizam, l!le moZe od njega oStrije odvajati. U nizu ranijib prilika pojedini marksisti, naueoi radnici i napred, ni !judi ukazivali su, a i danas ukazuju, na potrebu da !) Marxism and the Liberation of Women, N. Y. ed. Union of Women for Liberation, 1969; Womens Liberation and Revolution, ed. .,Falling World ~ress", London, 1971; Les communistes et la condition de Ia Femme, ed. Sociales, Paris, 1975. �8 Dr JOVAN OORllEVI6: ZENSKO PITANJE ' se sredeno i autentiCno pr.irkaZu osnovni stavovi marksizma 0 zenskom pitanju, kao sto je to u neklm zemljama uCinjeno u pogledu literature, umetnosti, ikulture, nacionaJnog pita.nja, politike i morala. U Jugoslavdji je potreba za ovaikvom antologijom zapaZena i ana proizilazi iz dva osnovna zahteva sadasnjeg politickog i idejnog ,momenta": a) obnova interesa i uticaja marksizma, posle jednag perioda ,relaJtivne ravnodusnosti prema njemu; b) problematika zene je relativno odgurnuta u stranu (ne prvenstveno stoga sto je promena u stvarnom polozaju i ulozi zene zapostavljena) i pored saznanja..,da je swki korak dalje u ostvarivanju samoupravnog i, humanistiCkog, demoklratskog i civilizovanog projekta socijaLizma neodvojiv od teorije i prakse oslobodenja zene. Ovo saznanje je kritika postojeeeg stanja i •kategoriCki imperativ ostvarivanja samoupravnog socijalizma. 3. Sastavljanje i objavljivamje jedne antologije mall"iksistickih tekstova 0 zeni obuhvaceno je opstim programom biblioteke Ideje i odgovara njenoj kulturnoj i idejnoj misiji. Ova, 1975. godina, ,godina Zene" omogucila je i olaksala shvatanje i ostvarivanje ovog zadatka. Nije prvi put u istoriji marksizma da se pmblematika Zene Sltarvlja na njegove osnove, ·ali to se najCeSCe CinHo (a i dwnas cini) prigodno i improvizovano. To ne znaci da se svaka nova pu:blikacija te vrste moze lir.f; iskustava koj a proizilaze !kako iz otkrivenih slabosti tako i na osnovu pozitivnih strana prethodnih. Od tog se poslo i u sastwvljanju ove knjige. Ali, za razli!ku od poznatih i pristupaenih antologija i kolekcija mwrksistickih ideja i stavova 0 zeni, !knjiga koju predajemo nasoj javnosti polazi od arnbicije da bude viSe pregledna 9 i sistematsika i vennija -trajnosrti i aktuelnosti mar·ksis- ' tiC.k.e misli. To opet ne zmaCi da ona, u ovom svom prvom izdanju, mo.Ze biti potpuna i zavrSena,· a sasvim je izvesno da nije savtrSena. Ka.o i sva!ka teorija, ona je i istorija. Pored predgovora, ona sadrzi strukturu Cija je logika ne toliko istorijsika, koliko teorijska. Prvi deo obuhvata osnovne tekstove tvoraca marksizma i docnijih teoretiCara i pisaca \koji su Ill svom izlaganju prihvatili osnovne misli tvoraca marksizma i nastojali da lh mzvijaju, potwduju i, po potrebi, pros>ruju i aktualizuju. To nije sve sto je anariksizam dao u teoriji o Zeni i neizbeZno su izostali mnogobrojni mamksisticki pisci, pa i dakumenm, koji su se ovim problemima bavili uzgredno iii prigodno. Ovaj deo je podeljen na dva odeljka. U prvom su poznarti iii manje poznati tekstovi Marksa, Engelsa, Lenjina, z. Geda,S} P. Lafarga,4) A. Bebela, K. Cetkin, S. Markovica, E. Marks-Eveling, E. Eveling, L. Kaucki•) L. Lafarg.•) Tekstovi koje sadr:Zi ovaj odeljak preuzeti su iz srpskohrvatskog prevoda deJa Marksa i Engelsa, a ostali tekstovi su prevedeni sa originala, ruskog odnosno fran..: cuskog. U drugom odeljku se nalm;e stavovi o zeni koji razraduju i dopunjuju marksisticke misli o zeni ciji su autori Zene marksisti i to prvenstveno manje poznati tekstovi Marksovih kceri Eleonore i Laure, kao i oni ciji je autor Edvard Eveling, drug Eleonore Marks, poznati engleski radnicki i socijalisticki borac i pisac. •) za, Ged, jedan od prvih teoretifura i boraca f.rancusk.og rndniCkog pokreta. ') Pol LafaTg, muZ Marksove kCeri Laure Marks, osnirvaC franO\liSJke ll'adniCke partije i istaknuti prvobOII'ac fi"ancuskog i meelunarodnQg radD.iC- kog poloreta, pisac poznatog rada :tensk_o pitanje (1904). '. ") Lujza Kaiuoki, austrijSJka socijalistkinja, prva Zena KaTla Kauckog i dugogodiSnjeg sekretara Fridrih Engelsa. S) Laura Marks-Lafal,g, Zena P, Lafauga, aktivnl uCesnik u ra<lliiikom poktretu Fmcuske. �10 Dr JOVAN OORDEVIC: Svi tekstovi iz ovog drugog odeljka o zeni, nepoznati l>U na8oj javnosti i ovde se prvi put objavljuju na na- '! I' I sem jeziku. Uostalom, oni se tek u ovoj godini prvi put predaju siroj javno•ti, jer su dugo vremena bili zatvoreni iskljuOivo u okviru engleske, odnosno nemacke i francuske marksistic'ke i socijailisticke Uteratwe. U drugom delu se nalaze izvesni tekstovi koji imaju aktuelni znacaj i donekle prosiruju marksisticke ideje o zeni Hi uopste saznanja u njenoj istoriji iii sadasnjici.7) Otuda su oni shvaceni kao prilog, dodatak, i predstavljaju akt dzbora ad-hoc; to znaei da oni nisu jedino moguCi kao tekstovi ove vrste. Ne ulazeci ovde u pitanje da li su (i u kojoj su meri) marksisti, razgovor koji su Simon de Bovuar i Sartr vodiii o problemima .Zene izral!ava jedno stanje napredne francuske misli koja pokueee neka aktuelna pitanja i to u teznji da sluzi interesima socijalizma i stvarnoj jednaikosti i emancipaciji zene, ne samo u Francuskoj vee i uopste. Na kraju ovog priloga dwta je, manje iii vise iscrpna, bibliogmfija znaeajnih iii ·savremenih knjiga i radova posvecenih zenskom pitanju. · 4. Tekstovi Marksa, Engelsa i LenjJna su preuzeti ·iz _njihovih mdova koji su objavljeni na nasem jeziku, a IZuzetno na jeziku originala. To se odnosi i na Bebelove tekstove koji se nalaze u njegovoj Jmjizi Socijalizam i f.ene, a ·koja je objavljena na nasem jeziku 1!Mie rata; poznato je da ova knjiga u svom posleratnom izdanju ne predstavlja nov i bolji prevod u odnosu na prvo izdanje, objavljeno pre crata. U s.ravnji7 ) T!l.~o prilozi sadrle, najpr~, ptsmo J. B. Tita upuCeno Svetskoj k onferenCIJl za zped:unarodnru godinu zena (Meksiko jruni 1975) kao i tekstove ~klaraClje o~e konferencije i pr:ve dek.laracije sa prve i~torijske konferenCl)e za prava zena. ZENSKO PITANJE 11 vanju sa originalom vrSene su na pojedini,m mesHma u svim ovim tekstovima ispra1>ke, ukolrko je to bilo nuzno, radi utwdivanja arutenticnosti misli kakva je bila iz·raZena u originalu. Tekstovi Eleonore Marks, E. Evelinga, Lujze Kaucki i Lame Lafurg .su prevedeni sa francuskog jezika, na 1kome su objavljeni u novom maJiksiostiOkom CaN sopisu ,Dealictiques" (JIJ'• 8), a tekstovi P. La:fa"ga i 2:. Geda su preuzeti i prevedeni iz njihovih radova posveCenih Zeni. Antologija marksistiC:kih tekstova 1koje obuhvata ova Jmjiga delimicno je ogranicena prostorom kao i samom namenom ove knjige. Polazeci od shvatanja da oslobodenje zene moze biti sarno kolektivni akt i da bez masovnog ucestvovanja zena •i dlrugih socijalistickih ljudi i gradana taj akt nije ni moguc ni efikasan, dat je pretel!no selektivan ~bor marksistickih tekstova, i to u dva smisla: a) odnosi se samo na ne,posredno izjaSnjavanje autora o Zeni i zenskom pitanJu, i b) iz;bor se odnosi na jasne ideje i na inspirativne starvove za misao i alkciju. Nesumnjivo je da ova antologija prvenstveno moze da poslul!i "za podizanje i prosirivanje kolell'tivne i pojedinacne svesti nasih :lena o sebi, o svojim :pravi- · rna, problemima i mogucnostima. Ali ona istowemeno sadrZi i elemente za promenu d Sirenje svesti i drugog pola. Jednakost i oslobodenje zene je drustveno i opSte pitamje socijalizma. Ako nema oslobodenja ilene bez njihove svesti i akcije, sigurno je da stvarnost tog oslobodenja zavisi od svesti, ponaoonja i >kulture celokupne socijalistioke zajednice, odnosno svih njenih ak' tivnih c]anova koji prihvataju istinu maDksizma da ,· nema oslobodenja pojedinaca i pojedinacnih grupa bez �[ I I' !' 12 13 :tENSKO PITANJE Dr JOVAN DORBEVIC 1: opsteg i ljudskog osloboaenja. Osloboaenje i socijalistioloi status zene je merilo civilizacije i op§teg drustvenog osloboaenja, kao sto je isticao Marks posle Furijea, a nema tog opsteg i :kompleksnog osloboaenja bez promene Zivota, kao S.to je pevao fmnouski pesnik Rembo a potvraivao Lenjin. II .\ i :J I I I I ;J il :1 ii II II j, II II I' !' i! 1. Generalna skupstina Organizacije ujedinjenih nacija je jeciJloglasnom odlukom svojih clanova (donetom 18. decembra 1972) ;proglasila godinu 1975. "'a ~~metfuparodnu godinu Zena". Inicijativa za donoSenje ovakve odluke je potekJa od samih zena i njihcvih organizacija, a neposredno od s1lrane Meaunarodne demokratSike federncije zena. Ova odluka nije bila demonstrativna i slucajna, ni poCetak sannanja o zna.Caju Zena u d.ruS.tvu, o Cinjenici :njihove aktivne uloge i o nuinosti njihovog ~rav­ nopmvnog polozaja (sa muskarcima) i u ,svim sfemma naciona.:lnog i med:unarodnog Zivota savtremenog sveta~ Ona je znacila potvrdu duge istorije teske i slozene borbe zena, i demo:kmtskih grupa i pojedinaca, u jos nezavrSenom p.rocesu okoji se uop.Steno naziva ,.oslobodenje zene". u toku ove istorije, a posebno u penodu koji se po:klapa ,sa krajem XIX i prvom polovinom XX veka, Zene su skoro u celom svetu, ru razll:eftbm stepenu i sa vise iii manje uspeha, pokazale volju i s.posobnost za uCeS6e ,u svim sferarna naciOillalnog, drustvenog, politiOkog i Lkulturnog zivota u meauna~rodni.m zbi'Vanjima. Jedna od zakonitoslli sawemenog perioda istorije drustva jeste ,stalni porast broja zena u odnosu na broj j l mu§karaca. Od poeetka XX veka njihov broj je stalno mstao. Vee nekoHko decenija, a naroei1o darJ.as, one predstavljaju veeu polovlnu stanovni&tva i to 'radnog stanovniS.tva u svetu, a ne samo u pojedinim zemljama. Zene S:u znaCajna polovina .,radnih 1ljudi" skoro svuda u svetu, ako se shvati da Zene koje nisu ,.zaposlene" (a ~rade u ikuCi, u doma6instvu i u porodici) jesu isto tako deo aMivnog i ,radnog stanovnistva. zena je danas masovno uSia u pirOi1.vodnju; od ,fabdke i ,administracije" do zadruge i seoske privred.e. :lena je ne samo ne1i3ffierrljiva potpora veC i aktivni ucesnlk svih revo1uoija, oslobodiJa6kih ,pokreta, kao i antlfaSistiOklh otpora savremenog doba. Ona je u sredistu klasnih, naciona!n;h, dmstveno,politickih i Jmlturnih akcija i organizaoija. Ona je poznati i priznati graditelj socijalistiCkog drustva i modernizacije zema' lja u razvoju. Svoju individualnu sposobnost za izuzetni heroizam i Zrtvovanje za dtrugog (a ne samo za svog) :Zene su u toku prvog i drugog svetskog rata i posle njih pretvorHe u kolelktivni cln i u masovnu pojavu. One su se pokazale nenadmasnim, a eesto i nezamenljivim, ne sa:mo ,,fll ~radu :zJa front" veC i na sam.om frontu, kome su one dale posebnu dubinu u takozvanoj pozadini. Nenapisanu epopeju licnog junas<va, samoodricanja i samoZrtvovanja napi sale su, skoro u svim zemljama SaiVTemene epohe, pojedine Zene hero· ji, najcesce iz reda seljanki, radnica i d~rugih ,obicnih Zena". Od pocetka XX veka zena ima znacajnu i aktivnu ulogu na svetskoj, drustvenoj i politickoj pozornici, koja je pozoriSte ako je bez nje. ' Podrucje uloge i uticaja zena danas se paklapa ~ko· ro sa celom zemaljskom kuglom, a posebno obuhvata zemlje u kojima se zivot bori protiv nemastine i gladi, 1 �J- j: i r l 14 Dr JOVAN DORDEVIC u kojima postoji sukob izmedu snaga socijalizma i ,starog reZima", demokratije i reakcije7 slobode i nasilja 7 razuma i iracionalnosti, znanja i ignoratizma, izmedu humanosti i varvarstva, napretka i nazadnjaStva, mo.dernizacije i status quo-a. Iz najnovij:ih poprista ov:ih suUmba i ovih borbi za izlamk h zaostalosti i ugnjetavanja (Spanija, Portugalija, Vijetnam, Ka:mbo&a, GrCka, Laos, Angola itd.) Zene ne samo da nisu izostale vee su i na:stavile, Cesto u tezim uslovima, svoju dragocenu ulogu kako saradnika i pomagaca taka i ravnopravnog druga borcu - muskarcu. Milioni zena su doprineli da se obezbede i da se mzvijaju medu narodima i dciavama aka ne prijateljski, a 'ono sigurno snosljiviji odnosi, koji su nedovoljna (ali jos uvek realna) osnova, kao sto stoji u Rezo!u, ciji Organizacije ujedinjenih nacija, ,uspostavljanja mira .u svetu". 2. Medunauodna go dina zena daje univerzalnu dimenziju jednom procesu koji, uprkos sv-im teskoeama i zakonima, ieee naroCito posle drugog svetskog rata i koji danas obuhvata ne samo sve zemlje vee i sve vitalne sfere zivota i akcije •svake od mjih. Ali ova univer~alnost ne znaCi izjednaCenost i uniformnost. _Postavlj.anje i {['eSavanje ,Zenskog pitanja" nije u svim krajevima sveta isto, ne pokazuje iste rezilltate niti otvara istovremeno probleme. S druge strane, nije potrebno rposebno dokazivati ~edunarodna godina zena ni po v;remenu ni prema projel<!tu nije dovoljna. Ni u jednoj zemlji, ni u onim u kojima postoje najpovoljnije okolnosti za pre'Vazilazenje svih oblika otudenosti, nejednakosti i nepravde, ona ne maze sama po sebi da resi sva pi1anja koja se odnose na dugo zapostavljenu i mitologizovanu 15 ;2:ENSKO PITANJB situaciju zene .u svetu. Ali, nijedna pojedinaena zemlja ne maze ozbiljno pretendovati na to da se nalazi u stanju da sama moZe TeSHi ova pitanja, i to ·bez obzi: m na njen objektivni ,raz:vatak" i mace napredni ,sistem". Ova resenja jos manje mogu dwti deklamtivni dokumenti, pa i tzv. ,,aJkcioni programi" 1koJi su doneti u nizu zemalja sveta, a ne maze ih dati ni Medunarodna deklaracija o pravima zena (prog!asena od strane Medunarodne konferencije zena odrfane juna meseca 1975godine u Meksiku).B) Iako je opravdano biti obazriv i budan prema normativiSttiC.koin 1luzionizmu koji izaziva:ju i podr:Zavaju donosioci i izvrsioci deklarativnih akata, broj, sadciina i domasaj svih ovih deklaracija i normativnih akata programs'kog iii organizacionog karaJktera :koji ~u. ~ toku ave godim.e doneti, bili bi pre ·toga nezam~sl;v• uopSte, a naroCito u pojedinim zemljama sa vekovnH~ i opstim ugnjetavanjem zena koje se shvatalo kao pnrodno i ,normaln6". Doneti i Sire prihvaCeni od demokratskih grupa, ovi akti su oruda bo11be, a negde i ,!kamen medaS" u boroi zena za oslobodenje iii bar za promenu njihovog rpotCinjenog i ugrozenog po!ozaja u 1 <trustv.u. . Suprotno od ovoga je misljenje, lroje za&tupaJU pojedini i!'adikalni pokreti za oslobodenje zena (narocito u SAD, Fmncuskoj, Svedslkoj), po kame su progla.Senje ,medunar?dne .godine :lena" ~ sye a!k:cije_ koje se vode u tom okv.ru ,lukavost viadaJUClh 'klasa 1 drua) Na univerzalizaciju, narWto ekonqns~ po:ava Zena, posebni uticaj je imala i danas lma Mettunarodna orga.ruzaoJa :rada, a. posepno roedun!lrodne konvencije: o jednakosti nagradivanj.a; o zapoSlJaVan}u Z:ena koJe imaju porodiCne obaveze; o zaS.titi materms~: o noCnom radu ~a (Organisation intemationale du travail, Conventi~ns et Recommandatians 19119-19616, Geneve, Bureau internatiOIJAL.~ travail, 1966). ' "~v o<''~ (/ . ~ B!BlfDTF,fCJ ~. ? f SrAMP,J '" , A ~ �16 Dr JOVAN OORBEVI~ stvenih grupa" (n>Wocito mu§karaca) i da su 10 nove bizarne igracke (,gadgets") koje se nude zenama da bi i dalje ostale Hi ,lutke", iii ,sluskinje" muskaraca (prerna £rancuskim izrazima ,;Ia femme potiche et Ia fem1me bonniche"). Ovo miSljenje nije uvek i u svemu bez povoda; apsolutizovano, ono je pre izraz vevbalnog pseudoradtkalizma ikoj[ se uvek jav.lja u periodima kriza, preobraZaja i meSanja realizma i marksizma. Sve to ponovo pokre6e pitanje odnosa formalizma · i ·realizma u odnosu na !judska prava, a posebno na prava Zena. ~3. U period proglasenja i univerzalizovanja, jednako;;ti i drugih prava i Sloboda zena utisnuta je i borba zena za svoje sopstveno osloboaenje i za preuzimanje odgovomosti i odgovarajuceg mesta u drustvenoj misli i prruksi. U oblasti prava (u subjektivnom i objektivnom znacenju ovog pojma) zene su u XX veku postigle u nacelu ravnopravan status sa ostalim gradanima; one su cekale skoro dva veka da ideja jednakosti postane zaista ,;ljudsko pravo". Nije ni izvesno ni dokazano da Ce ova ,formalna prava" svuda i brro biti i stv,.rna prava koja ce u:Zivati svaka :l:ena. Meautim, potcenjivanje formaWh prava i suprotstav1janje tih prava nstvarnim pravima" je ostatak apstral<tnog (J"acionalizma i pozitivizma, koji se cesto predstavljaju kao naueni i cruk marksisticki nacin miS~ja. U istorijs!kom ·smisLu, i u s!kladu sa naukom, ne- osnovano je i neopravdano suprotstavljati formalna i stvarna prava. Sve doik prava caveka ne budu utisnuta u struMuru ct..ustva i duh ljudske zajednice, borba za pojedinacna prava podrazumeva osvajamje formalnih i stvarnih prava. StvaJ1no, tj. doZivljeno, prihvaCeno i 17 :tENSKO PITANJE ostvarivano pravo je i jedno i ·dnlgo: forunaln'? i stv~r­ no pravo. Formalna prava nisu niikakav forii_I~bzam, JeT u pravu je forma izraz, mera i gaJrantiJa ·stvarne situacije. . . . . U odreaenim uslovima dvosm1slenosti, hcemerJa, dominaoije i nemoci odreaenog drustva sve m~e P<?s; tati formalizam, rpodr=mevajuCi rtu da sve ":':"z~ b1ti izigrano, zloupotreb!jeno i u sferi manipulaCIJ". 1 pr_evare. Drustvo, koje je spremno za lborbu :pro~:IV o':ih strana dosadaSnje CivHizacije", narlazi u . form~·~ pravima sredstvo za otkJanj~j~ Iicem"':ja 1 pr~:>tivrec­ nosti svih v·rsta. To se odnos1 1 na post1gnuta 1 danas proglasena prava zene. . . Meaunaroclna godina zena ima i dru~1 dom.S_aJ, koji •sam po sebi ne mora pasti u formah~, a J?S manje u ,rekuperaciju"•) siroko produbl~eni!' 1 retkih energija mi!ionskog tkolektiva savremen1h z~a: C!n~ svojim univerzalizmom prevaziiazi dos~da~nJ1 mdiv1; dualisticki i paJrcijalni odnos prema p1tan]u prava. 1 uloge zena kao talkvih. Univerzalizam, isto ta~o,. moze postati formrulizam u savremen<?ID. sve~ k~Jl _Je podeljen u osnovnim stru~turama ~ t1;me, 1 ~. Qkvrru pojedinih nacionalmih grupa, na P?Je_dine so71JaJine grupe zena. Kao sto jedinstvo forunalnah 1 stvarmh prava zahteva borbu, i to borbu za egrulitarne i humane odnose me<tu Ijudima, tako i univerzalizam ovog borbenog pokreta zena pretpostavlja rpxomenn sveta u skladu sa ·navedenim projek1om drustva. . Taka se danas, viSe nego ·ranije i na novoj osnov1, uspostavlja organski odmos izmeau socij~a i oslobodenja zena. Jednog nema bez drugog; .1 to _pod us, !ovom da socijalizam postane rpxaiksa drustvem~>: ?dn;>sa u tkojoj se ostvaruju, prevazHaze i stailno kntiikuju 11 •) Lukavo :integrisanje u postojeCi sistem. �18 / Dr JOVAN DORDEVIC ne samo nasledeni odnosi nejednakosti veC i novi, oni lkoji ·se zasnivaju na naCelno Jednakim pravima Zena . (sa musl<arcima). . . SooijalistiOka ,misao i prak.sa moraju.. se z_asntvati na stalnom ~spitivanju, na nov1m sa:znanJIIDa 1 na sa~ mokritici. ,SocijalistiCka revolucija", pisao je Mar~~, ,razlikuje se od burzoaske po tome st~ se stain~ knt1k.uje". To se odnosi ti na sve oblasti stvaral~st~a u dr1UStvu a -time ,i na misao i praiksu oslobodenJa zena i to utoiiko vise, ukoliko u odnosu na zene postoje ~ve cesce pojave da se one idealizuju i fetisizuju (,veC!to zensko"). 4. Iza svih deklaracija, institucija, pisanja i govora koje je pokrenula ; omogucila ,JIIIeit~~~na godink zena" nalazi se jedan drustveno,pohtiCk1 1 kultur· no-momlni kompleks koji odreduje domasaj i daje smisao svim ovim a:kJtima li poduhvarti·ma. :l:ene su danas (danas ...,... lkoje moze i .t~eba da traje) jedan od osnovnih problema sve:a i ist~~i)•skog dinMD.izma koji je altemMiva uporednOJ ne~oc1 _1 blokilranosti tog sveta u celini i skoro svih nJego"!;h. -~e: !ova. Stupajuci u sve lj.udske odnose sve v~m11 1 osnovniji Cinilac i pa,rtner, one Sill pros1~~~e SVOJU u~?" gu koja se vekovima zasnivala na ·funkc1p _cprokreaCije i reprodukcije toveka i time drustva. Al~. 1 ova :~talna i uglavnom nezMD.enljiva -prirodna funkc1Ja dob1Ja da· nas novi, vise dru§tveni ,; politiOki smisao. U sklopu sveg <oga zene su pokazale, i sve vise pokazuju, ne ~amo ,svest po sebi" ifi7go i. .,sv.c:st z. a, sebe~'- Tf,me su . one svojom snagom, volJom 1 aktivnoscu pocele d~ menjaju sliku <radicionalnog sve1la i da postaju nov1 zna· Cajan Cinilac sav.remene istorij~~e epohe. ..,. Tu epohu, izmecliu ostaJog, cme: a) stain;? prosJr:nje mesta i znacaja uJoge zene U prOJZVOdnJI, U drUS· k3:<'. :I ,j I I ZENSKO PITANJE r 19 tvenom radu i u svim sfeJJallla javnog zivota !judi; b) stioanje svesti Zene o njenim pravima i odgovomosti· ma; c) odbacivanje ropstva, tj. odbacivanje svih oblika ugnjetavanja, poniZavanja i nepravde u odnosima medu ljudima, a pre svega u odnosu na same zene; d) skidanje vekoWlih taJbua i zl>brana, narobto brisanje iz mentaliteta same .Zene principa kirivice i srama u odnosu na njen liCni Zivot, a pre svega na odnos izmedu zene i muSk~ca i(ili seksualna revolucija u njenom ·kulturnom i momlnom znacenju koje se suproostavlja njenoj divljoj i pornogralfskoj primeni ·koja se i da,nas komercijalizuje i zloupotrebljava); e) os!obodenje i sukobljavanje traznih potlacenih manjina i margtnaJnih grupa; oslobodenje koje nikad nema kraja; f) isticanje Jjudskih potreba, zclja i uopste prirodnih i potiskiva· nih pulsacija ,Jjudskog tela kao kategoricnog impera· tiva individualnog i dru§tvenog zivota nasupmt odr· zavanju frustracija i 'kompleksa kao ,;faJtalnosti" Ijud· skog bica; g) nova uloga i znaeaj Ijubavi u njenom totalnom, tj. u njenom lbioloskom, socijalnom i moralnom 21naCenju, uz Sirenje svesti o znaCaju ljudske meduzavisnosti, solidarnosti, bratstva i ,sestrinstva" .kao derivata ,te ljubavi i to u jednom svetu koji Zivi •sve viSe u ~mrZnji, 2!avisti i ljubomori, pretvarajiUCi Zenu u veCiti mit i fetis starih i obnovljenih robno-noveanih odnosa; h) prodiranje nauke i naucnih istina u s¥est najsirih n~odnlh masa; popularisanje Fmjda i ,psi· hoanl>lize i seksualne psihologije, uz ostv~ivanje njihove o~biljne naucne <loritike; i) sirenje i produbljivanje irevolucionarnog optimizma i oslobodilaCkog romantizma l utopizma u odnosu na ljudsko bice i njegove poznate i prikriiVene ·moguCnos1ti, nasuprot pe-·· simizmu nemoenih klasa, d<Jkadentnosti <kultumih ,eli· ta", hriSCanskom asketizmu i laZnom momlizatorstvu ' �20 / Dr JOVAN DORDEVIC drustvenoprivilegisanih, i po pravilu, muskih grupa i pirokratije kao njihovih savremenih obliJoa; j) utica;i socijalistickih zemalja, sa njihovim postojecim razllkama !i nedovrsenostima u stavovima i resenjima drustvenih i ljudskih dHema, gde dolazi do i>Jrataja naroCito .relattivna zatvorenost u pravcima i idejama za re~ savamje situacije Zene i u samom socij-alizmu; k) sirenje i prihvatanje marksizma kao nauke i saedstva za akciju, uz uporedno njegovo vitalh:ovanje, osvetljen? na osnovu novih rezultata iklasne boi'be i nezadovolJ· ne, uznemirene, dspitivaCke j :istraZivaCke misli .savremenog ooveka, podrazumevajuCi tu i praksu borbe zena za oslobodenje i rezult!llte njdhove misli koja se ne -~aljuje od mOJrksizma, vee u njemu se aktualizuje i produiuje; 1) poeetaik procesa vraeanja ljudskog otudenja na osnovi postepenog prewaziiaZenja otudenog ·rada u skladu sa razv>tkom nauke i tehnologije, uspostavljauja samoupravljanja u proizvodntm i dru~­ tverto-potitickim odnosima, .uz njihova opste humaruzovanje i demokratizovanje, Upl'kos pritisdma iklasa, grupa i ideologija koje i da!je nameeu drustveni status quo zasnovan na otudenom mdu i ugnjetavanju ljudske lienos-ti, a time i Jh'lnosti zene. . Ova epoha objektivno .predstavlja pocetOJk i nastavljanje jedne nove faze u ,promociji" i os1obodenju zene, odnosno u potvrdi !i iNIZVi1lku njene uloge i znacaja u savremenom i buducem ·dlustvu i za njega. Ta A'va faza je neodvojiva od podizanja i sirenj': svesti :lena o njihovoj ulozi i identitetu. Sve to dovod1 do zakljucka da je ova faza sve vise .projekcija i delo s:'mih Zena, ttko1ilro su one istovrerneno svesne da .Je ona uslovlj-ena o.pstlm promenama u drustvenim i .poHtiCkim, ikulturnim i moralnim odoosima; i da je nodzvonilo" laznoj svesti, koja j•e hila (i jos uvek jeste) ne :ZENSKO PITANJE 21 samo podrS.ka zatvoreni'm dru§tvenim sdstemima zasnovanim na hijerarhijama, vladanju jednih ljudi od strane drugih, vee i pothranjivac mentaliteta stral1a i samQPOtcinjavanja, krivice i okuHizma u odnosu na ljudski zivot i posebno na situaciju i snclbinu zene. 5. U OVOID pogledu, odnos izmeau zene (pO pravi]u udate iz sirromaSnijih slojeva) i muSkarca (.po pravilu pijanice i .£rustrkamog nasi!nika) niJe se mnogo rr~­ menio od srednjeg veka do danas. U odredbi obiCaJ· nog prava u Brizu (XIV vek) je n.ormirano: ,1Mu:l moz: da tuce i Irani svoju zenu, da je reze od gore do dole 1 da grej'e noge .u 'll!jenoj lkrvi. On ne Cini nikakvo kaznjivo delo aka je poveze i ako ana nad:livi". ProvansaJsko pravo (i rnsko i ·kinesko tog doba) jos je kategoricnije kad odreduje: ,Le femo noun soun gen" (zene nisu ljudska bl6a, Ijudi). U nizu zemalja (i Evrope) muZevi, oCevi i bra:Ca imaju ,pravo na smrt" devoja'ka i zena njlhove porodice. U illjima se smatra da je izraz ,poznavanja Zene" arapska izreka: ,Tuci Zenu stalno. A:ko ti ne 2lnaS za:Sto, ona ~to zna". U nekim zemljama za .ubistvo zene zbog ,,neverstva" .(i zamiS!jenog) muZ se oslobada, ali i nedavno doneti zakoni (u ItaJiji) predvidaju m8Jle ikazne za ovakvo ubistvo. Ovaj oblik varvarstva jos uvek se obavija jednom ideologijom u kojoj se spajaju elementi prava svojine, ,muSke Casti" i vlasti, i praCen je ravnoduSnoSC.u · (drugih i drustva), tr.pljenjem (zene) i gospodarskom agresivnoseu i cinizmom (muskarca). Ovi drustveni oblici nejednakosti izmedu zene i muskarca su .posledica preovladujuceg mentaliteta drustva i .polozaja zene (koja se teze oslobada, narocito zbog dece i ,onog Sto Ce se kazati"): pre svega, oni su prOizvod drustva u kome se zllavo odmZavaju odnosi nejednakosti, Tepresije, mrZnje, ·sebiCnosti i nehumanos- �22 / Dr JOVAN OORDEVIC ti. I u ovom fiziCkom odnosu izmedu muSk81I'ca i Zene uslov oslobodenja zene je radikalna promena postojeceg drustva represije svih i svakoga. Na moralno psihiCkom planu, oslobodenje coveka od paniike i straha i ovde je uslov .v,racanja sigurnosti, realizma i dostojanstva zeni. Sve dotle ostaje za mase zena B<Jbelova misao ,,Najjadniji proleter ima kod kuce nekog lko je jos jadniji od njega: zenu". 6. Zena je danas u mnogim odnosima ravnopravna: ona glasa i moZe ,biti birana, iako je izuzetno tbirana na vodece polozaje; otvorene su joj sve skole, ali ne i sve profesije; ona moze da sklapa ugovore i otvara ban· karsjd moun, i>iko je ranije morala da trafi odobrenje {qca iii muia); ona moze samostalno da otuduje svoju imovinu (kad je ima); 0111a moze biirati mesto bracnog stanovanja; ona odlucuje (a u poslednje vreme i u katolickim zemljama - ne ·svim) i o prekidu trud· noce (o pobacaju). Ona je jos uvek zarobljen]k dvostrukog radnog vremena (na radnom mestu i u kuci). U odredenim si· tuacijama ona mofe sve, ali mnoge od njih ne mogu nista kad su materijalno i por<>di0no zavisne, a na· rocito ne rmogu niSta protiv batina i grubosti (supruga i muskarca). Nekad je to bilo ,musko pravo" (trpljeno i Ca!k odobravooo), a i danas se srece ta pojava (i u ,civilizovanom svetu") koja je poslednjih meseci ove godine zena izazvala vise radoznalosti nego gnusanje i osudu. ~Pre Cetiri godine Je :Erin iPizi, majlka viSe dece, trideset dve godine stara, osnovala u jednom london· skom Jovantu ,Centar za socija1nu pomoe zenama". Od tog wemena orvoreno je ovih institucija u viSe mesta u Bngleskoj, i nedavno u Irskoj. NajveCi broj IZena koje su prosle !<Jroz ove centre iii su u njima danas (oko :tENSKO PITANJB o~novni f I t I I J 23 10 000) jesu .tucene zene; obicno zene sa decom, zene koje .su muievi ~po pmvilu) fizicki zlostavljali, nano· seCi im cesto teske udarce po svim delovima tela. Ove zene ·su tra.Zlle pomoe i utoeiSte ne samo da se Ieee od povreda vee da bi izbegle nova _i dalj_a ~u.cen~a. _Nii· hova svedoCanstva su porazna, ah ibolnl krtcr ovih zena nisu ,specijalnost" engleskih muZeva i nisu odjekiv~li u celom svetu samo u prol>losti. Za raz!lku od drugib zena, 'koje sil. 6utale i danas eute, pojedlne od njib iz lnstitucije Erin Pizi pocele su da govore.l•) One govore i za sebe i ~a ·sve tu<:ene Zene iii one .koje .neCe biti u stanju da savladajru .,muSku vlas.t" i .,silu". u ovoj godlni zena (pred ulazom covecanstva u treCi milenijum) ·Zene su tuCene, a neke od njih su razoruzane pred udardma muskarca (jaceg). Nisu ·samo proleteri koji tuku i ugnjetavaju zene (po mnogim istra.Zivanjima) oni to cine danas manje nego ranije i manje u odnosu na druge klase. To su Cinili i aristokrati,11) a danas Cine ,gazde" i ,gospoda" .1'2) U dugoj pisanoj i1i poznatoj istoriji Jjudskog drus· tva jedna ,dobra" lkazna za Zenu shvaCena je kao opravdana i nuZna; i ,niSta ruZno" da bi se ,u kuCi uspostavio mk i red". Kazma se primenjivala i skoro uvek prema zeni; zeni koja je od pojave patrijarhata smatrana kao ,mutivoda", ·nosilac skandala i greha. Takvoj krea1turi se u srednjem veku stavljao zakljucani ,)pojas nevinosti", a prema opStim shvatanjima i navikama, ne samo rblaziranih i cinika, ·danas joj pripada ,lanac oko vrata''. to) v. E. Pizev, Ne viCi .tol_iko, s~edi 6e te Cut~., knjiga koja ·se uskorci. objavljuje i na francuskom Jeziku u 1z.d. _,Femmes . . . 11) Fcrancuski pisac Kontesa de Segt'l" {S~) opiSUJ~ kako gener~. Dur<llkin ,.tuCe po s~injici" gos:podu Popovskt uz nasmeJano rndovanJe prisutnog otmenog drmstva. . . 12) Savremena humodstiCka ~ ,,porno"-literatura Je puna ~vakvili s~a. TuCi Zene je joS uvek znak Iaine snage ,jakQg pola", zadQVOlJstvo bednika i mraCnjaka. jl' -l �24 Dr JOVAN DORDEVI(j Tragedij•a bOI1be zena za oslobodenje od batina pokazuje da, i pored sv;h njenih nesumnji~h .uspeha u boDbi za jednakost i oslobodenje, ona u znatnom delu ostaje ne samo ugnj:etavana vee i poni.Zavana, ikako u svom ljudskom, moralnom tl>ko i u neposrednom fiziOkom bicu; u onom !Ito je u njoj najdragocenije i najspecificnije, u njenom telu. Bez ovog dostoj31!lstva sva prava postaju iluzorna, a bor<ba za njih besciljna. Kao i uop&te, tako je i ovde ljudsko dostojanstvo istovremeno najva'Znije pravo coveka i time .poCetak i najviSi izraz emancipacije Zena. Mnogi progresivni civilizovani !judi .u svetu na !t'eCim~Cesto vrednuju to dO.Srtojanstvo, ali •se .skoro u svim zem]Jama i sredinMIJ{ za1Varraju oCi i uSi pred kricima koji proizilaze iz bola i patnje zene. Niko nema vise pra¥a dra ravnoduSnO p;rolazi pored zatvorenih v.rata koja prigusuju krik i urlik tucene zene. Taka ponasanje nije :iz.raz ,,zaStite pr]vartnosti" i ,,nemeSanja u tude stvari", vee je primer ljudske mvnodusnosti i sebicnosti; .ko se talko ponasa gubi svoj ljuds.ki •lik i svoje dostojans-tvo. 7. Bez pojave i jacanja socijalizma, bez akcije, parola i uspeha borbe Crnaca, bez nezadovoljne i odgovorne omladine i uopste hez oslobodilackih pok.reta ugnjetavanih naroda, g.rupa i ,;manjina", i u :krajnjoj Hniji, bez potencijala i strategije ·klasne bo~be udilllZene sa barborn ·masa i naroda za novi i holji Zivot, situacija .Zena ~ ostala i dalje bez izlaza a pravci u kojima se- ti izlazi tra2:e i nalaze ostali hi blokirani i ogradeni bodljikavom zicom neznanja, nametnutog i pDihvacenog porobljavanja i potcinjavanja. To se posebno odnosi na oslohode.nje zene koja je od svih drustovenih gnupa najduze .([pela zatvorooost i vremen-ski najduze bila predmet dominacije i eksploatacije. Proces oslo- :!!:ENSKO PITANJE 25 bodenja iz ov~kvog polozaja i odnosa prolazi :kroz isto toliko duge i •teS.ke periode .kroz koje je prolazio i proces uspostavljanja zene kao objekta istorije i drus1ve.no-politi6kih, a pre svega muskih odnosa. Pxoces ,,vraCanja otudenja", isticao je Marks, ima isto t,rajanje i prolazi kroz iste ograniCenosti i dvosmislenosti, zabune i samozablude, kao i sam proces otndivanja. To je opomena ;protiv nervoze i uobraZenosti, ali ne i poruka za odlaganje i cekanje. S obzirom na sve to, medunarodni ZlnaCaj Zenskog pHanja se mora shvatiti ne samo ·Jcao ujedinjavanje svih zena 20a oslobodenje iz statnsa potCinjavanja i ponifuvanja, rvee i :kao meduSdbni odnos njihove oslobodilacke svesti i akcije i opstih drustvenih, poli1i6kih, kulturnih i moralnih poklreta za prevazilazenje diskrimi.nacije i dominacije u sa'Vremenom druStvu. Bez uzajamnosti, saradnje i koordinacije opsteg oslobodenja eoveka i specificnog oslobodenja zene, prvi pokret je ogranicen, a drugi pada u izolovanost . .Praksa hijerarhijskih odnosa medu njima {neko mora ,uvek biti glavni i centralni") slabi ih pojedinaeno i u celini. Geto je akvir za oddavanje zaostalosti i podelu druStvenih .grupa, a .u njemu i i}JOmoC:u njega ne maZe se voditi oslobodila6ka 8Jkcija ni postavljati drustvena i specifiOna sveSit IZena, a joS II11anje se ona moZe razvijati i akotivi-rati. Oslobodena izolacije i svesna svoje osobenosti, sposobna da je manifestuje u 'Svojoj i u opstoj oslobodilaCkoj akciji i misli, zena je danas znacajan, iako ne iskljuCivi kvasac revolucionarne atmosfere, ·kao sto je njen rpolozaj merilo iskrenosti sn:>ga koje hoce da menjaju drustvo. Dubljih i stvarnijih drustve, nih promena Jiema alko se ne odnose na sve i svakoga~ jer inaCe revolucionarna misao postaje apstralli:cija~ a �26 Dr JOVAN OORDEVIC akcija :lcretanje u Iorugu koji obeleiavaju proslost i zaDstaiost. 8. Ne postoji identicnost izmedu zenii i i.ene, kao Sto nema :Unifornmosti u poloZaju Zena ni u svetu, ni u svakoj pojedinaenoj zemlji. Klasna struktura, istorijske okolnDsti, drustveni, ekonomski i kulturni determinizam i o'l'de v-rse svoj uticaj. PolDiaj i problemi :lena i njihovog oslobodenja menjaju se u odnosu na druStvene klase i druStveni sistem u kame one Zive; u odnosu na stupanj ilrulturnog ·razv>tka i odgovarajuce kodekse normi koje regulisu shvatanja, osecanja i pona!§anja pojedinaca i wupa. .Uslovljenost poloiaja zene stanjem jednog istorijski 'kDnsistuis•anog druStva i postojeCim objektivnim drustvenim strukturama i Jdasnim odnosima - clanas je radna hipoteza svih istraiivanja drustvenih nauka. Sve ozbiljnije socioloSke ankete, objavljene u toku poslednjih godina, lllk:azuju da ·se l!lijedan od problema poloiaja, uloge i znaeaja iene, od porodice do poUdke, ne postavlja u istom vidu i znaCaju u sistemima koji se drusuveno i politiC<ki bitno razli:kuju, Hi nezavisno Dd nivoa njrhovog materijalnog i •kulturnog razvitka, od preovladujucih ideoloskih i moralnih shvatanja. Uzmimo kao primer, problem eksploata,cije zene u braku i u domaCinst'l'll. Pojedini zapadni sociolozi, zas· nirvajud svoJe zakljuCke ;rua Si.~o~om empirijskom istraZivamju, smatraj-u da gradanka, Zena burZuja, pre eks~ ~1ise svog mu§lmg par·tnera nego sto je eksploatisana od njega. Neki od istraiivaca skoro dni6w doda· ju da je u smremenom burioaskom bralou i sama dominacija .izvrnuta, taikQ da je preteZno muSkaorac njen objekat i to i kad brak ne znaCi zarobljavanje slobode mru.Za, kad ne postoji veSto jskodSCa-vanje afiSirane neslobode zene u korist njenog sle>bodnog povre- I 2ENSKO PITANJ-E 27 menog iz.las:ka iz hrak.a i manipulisanje sredstvi·ma ,za~ jednice", n.e samo onim lk.oJe je iZena unela u brak. Ovo ,izvr.tanje odnosa" bi se zasnivalo na neradu i dokolici (lenstvovanju) iene (sto podrzava cela ideologija ,uspeSnog" lburrZoaskog 1braka) i na javnom i liCnom rnoralu, 1koji ;podrZavaju .istowemeno sliku ·Zene ,lut~ ke" i fetisa, i koriscenje rte .,slike" za konkretni parazitizam i preokretanje svih zvanicnih, od dnustva proglasenih formi .,nerazlucive braene zajednice". Cnk:va (narocito katoliaka), odr:Zavajuci princip .,nerazluCivosti" bra!ka, pod~Zava i stvar.ne odnose dominacije i eksploatacije u kojima se objeMi i subjekti menjaju i to CeS·Ce na Stertu. muSkarca . Twkva situacija ne postoji ni u it'adnickim porodicama i brakovima (gde je rena u osnovi objeM viSestmke ek~ploatacije i .ctominacije, rtJ. gde iena ne moie biti parazit ·kome se svi ,dive), ni u malogradanskim institucijama ovog karaktera (nkoliko malogradanski parovi i ·porodice :p.e imi tiT aju pona:Sanja odnosno moral :burZoazije, Sto je IDaCe sve ·CeSCe ne sarno u razvijenim kap1talistiokim zemljama). Pored svega tog (cije saznanje kao takvo moie smanjiti uticaj u~e>pizma i pojave preterivanja tkoje nalazimD u opsrtim rasprawama o iemnna), pos.toje zajednicki problemi zene kao .twkve koji prevazilaze pojedinaCne probleme iZena. Oni Cine ono ·Sto se naziva specificnost problematike zene. DijalekHCka logika odnosa izmeitu opsteg {univerzalnog), pojedinaenog i po· sebnog (specifienog), spasava istrazivaee i studiju ves-, taekih problema, misao i akciju zena, kako od pragmatiz.ma i 'f:ragmentarnosrti 1tako .i od apstraktnos1i i: frazeoloSkog uopstavanja. · 9. Od svih savremenih drustvenih problema onaj tkoji •se odnosi na zene (na coveka uopS!e) je najslo· !I �28 Dr JOVAN BORDEVIC Zeniji i joS uvek otvoren za stvarnije razumevanje i . resavanje u teoriji i rpraksi. Razlog je jedriostavan: to je prdblem drustvenih i ljudskih odriosa. U odnosu Zene prema druStJVu. i dmgom, a ~poseibno muSk:arcu, nalazi se rezime svih medusobnih osnovnih drustvenih i prirodriih odnosa !judi. U tom odnosu se interizuju istorijski, savremeni i buduci drustveni odnosi i izlrazavaju odnosi izmedu dva pal'tnera razlicitog pola cije jedins·tvo je osnovni uslov drustvene Teprodukcije i obnove ·coveka. U konkretnom odnosu izme· du Zene i muSkarca se strvaraju, ostvaruju, p-roveravaju, oplemenjuju iii izoblicavaju instinkti i potrebe koji ciu,e sustinu ljudske i socijalne ene~gije; uslovi za Jjudsko. individual-izovanje i samoostvarivanje, a to su seksualno zadovoljenje, ljubav, prijateljstvo, uzajamnost i uopste sublimiranje i eksteriorizovanje ljudskog, u prirodnom i humanom znacenju ovog pojma_ Bez isticanja i obuhvManja ovih slozenih odnosa zensko pitanje gubi istowremeno svoju opstost i specifienost i postaje arpstraktno hli politi6ko .u vulgarnom znaeenju ovog pojma. Bez zadovoljenja zene u svakoj konkretnoj i pojedirnaenoj zeni nema njenog punijeg osloboc:tenja, tacnije ostvarenja. Mera postignutog osloboc:tenja je .u ostvarenom bi6u zene. Psihologija, i naroC~to psihoanaliza, u znatnoj rmeri su uticalc na to da se otkrije i uva:Zi ovaj individualni vid zenskog pitanja. To se i danas Cini cesto primenom jednostranog psihickog determinizma, kao sto se i soci""':lrogija zene i danas sl>tbo razvija, preopterecena jednostranim -sociologizmom. Nema podrucja istra:Zivanja u ikome jednostrani i pravol>nijski determinizam ne proizvodi u toj meri poluistine kao sto je to studija zene. Naklonost pojedinih intelektualnih i politiokih krugova da svoje ori- :tENSKO PITANJE 29 jentacije i <>kcije zasnuju na jednoj super~eterminis­ tickoj ideji maze objasniti, ali ne i opravdatt, popula~­ nost koja se sfu:'i u ilwrist povrsnih i jednostranih teonja socio-psihoa~alize: a naroci~o 'teo~ja. bizarnog bivseg marksiste 1 fro]dovca Ra]ha, KO]l JC poreklo fasizma svodio na seksualni problem. ObnavljajuCi stare i odavno napuStene koncepcije o biorasistiCkom tumacenju istorije, Rajh je nneo izvesne devijacije u sa· vremenu praksu t:zJv. seksua1ne revolucije. Aka se problemi zena ne mogu svesti na problem Zene kao takve, oni se ne mogu ni oStro odvajati. Oni cine jedinstvo i to jedlnstvo u razilicitosti: jedins1vo u kome se vidovi stvarnosti · suprotstavljaju i dopunj.uju, ispreplecu i odvaj<>ju. Nema punog os!obo~enja zene bez oslobodenja Zena i vice versa. OstvarenJe zene negira i prevazilazi odnose i situacije ikoji tr~i i izrazava ovaj dvostruki proces njenog oslobodenJa. Ostva· renje zene sledi put ostvarivanja lju'bavi u njenom kolektivnom i indiv:idualnom znacenju. Ljubavni odnos pretpos1avlja slobodu i jednakost, ali i :'esto. vi~e, .tj. slobodu i jednakost koje se ne mere, vee se JZaziva]U, dopunjuju i prelaze u nove ljudske kvalitete. U neme· renoj i neizmerljivoj reci.proCnosti Zene i muSkarca, li6nost koja voli postaje svoja i stvara ljub.w (,ljubav izazilva ljubav", ka:Ze Marks); a ukoliko to ~~~ stvar: nije i vise, i ona postaje bolja, odnosno bol]l JC o':'aJ koji to cini. (,Voli me vise da bih i ja hila dosto]na tvoje Ijubavi" - glasi jedan od najlepsih stihova en· gleske i svetske ljubavne i misaone poezije). U tl>kvom odnosu nastaje istinitost i ostvarivanje Ijudskog biea, a ~ime i zene, zene ·koja nije neprijatelj i suprotnost drugom (muskarcu), vcee su zajedno, kao ,paT" (dvojstvo, a ne neizbeino i br::ik), nova plurahs· �30 Dr JOVAN llORBEVIC ticka i individualna stvarnost (dvoje su prava stvarnost", piSe Ogist Kont). 10. Borba pojedinacne zene protiv pojedinaenog muSkarca i -u mikroorganizmima druMva (porodica, susedstvo i okolina) nije istovetna sa kolektivnom borbom Zena; ove iborbe ;nisu podvrgnute istim zak.onitos~ tima nirti .radaju iste probleme. J>rva je u svim istorijsk;m epohama, i danas je, individualni odnos koji se ogleda ne samo u .pojedinacnosti subjekta i problema veC i u tome Sto on sadrZi neSto Sto Cesto prevazilazi kolektivne okvire i s;tuacije, obuhvatajuci razlike u strukturi i menta:lhetu liCnosti, u .s,premnosti da se koristi drugim i da se protiv njega iskoriscavaju pred· noll"ti i slabosti angatovanih partnera. U drugoj borbi postbji kolektivni odnos zena prema vladajncim drus· tvenim i politiOkim, kuJtumim i moralnim stru~ktura­ ma i vrednostima. Ove dve sfere zenskog pitanja nisu jednake, ali se dodiruju i preplicu. One se moraju razlikovati, ali ne i izdvajati i suprotstavljati. U drustvu u kome su sve zene ugnjetene, odnosno u kome je zena kao takva ugnjetena, svaka Zena u mik·roorganiz·mima druStva (porodica, brak i uopste oclnos 'Zene i muskarca) nije i ne mora biti u ropskom pol&aju. ,Volja za moe" i za potcinja· vanje drugog u polltiCkom smislu je ekonomski i drustv<mo uslovljena, ali ona lma izvor i u individualnoj pslhi coveka. U njenom is,poljawanju pol moze imati samo posrednioku i sekundarnu u1ogu. To znaci da je '"'1'muCno neosnovana uobitajena podela na ,jruk" i "slab" pol; na muS·karca, kao ,uroa:enog osvaJaCa" i ,gospodara", i na Zenu, kao ,,pasivnu" i samo sebiCno ,posesivnu liCnost". U ovim tkonvencionalnim i v.ulgarizovanim ocenama, koje is.punjavajU ne samo pomodnu savremenu publicistiku veC i u nizu radova sa nauC- tENSKO PITANJE 31 nim pretenzijama, nalazi se miSljenje koje se zasni<va na empiriopsihizmu i empir.iokriticizmu. Pri tome, nema znaka da se prelazi granica ovakvog mi&ljenja u pojedinim modernim shvatanj1ma prerna kojfuna se izvesne negativnosti u pona.Sanju i mentalitetu i savremenih zena objasnjavaju, a kasnije i opravdavaju, time sto su one bile {i jos uvek su) ugnjetene. Na planu psihologije i ideologije nejednakost, · potCinjavanje, a naroCito ugnjetavanje proizvode i pQzirtivne i negativne ooobine i posledke, Ciju ocenu vrednosti jedino moZemo zasnivati na kriterijumu slobode, istine i borbe za ,Jjudsku autentii5nost i novi zivot. Niko ne maZe tra.Ziti za sebe nova p.rava zato Sto je bio .ugnjetavan; nova ljudska prava proizilaze iz ukidanja i prevazila.Zenja, a ne iz Cinjenice same ugnjetenosti .. Novi Zi!Vot se ne p1·avi na osnovu rezidiuma pro.Slog stanja nejednakosti i ugrozavanja jednih od strane drugih.'•) Mehanisticko je, a time i idealisticko, miSljenje (koje izmedu ostalih. zastupa Sartr)'•) da je zenski pokret zbir akcija i stavova pojedinih zena. Taj odnos nije >.biran, vee dijalektiean: uzaJamno us1ovljen, kontradiktoran i :komplementaran. Pojedinaena zena i zene nije ista stvarrnost. 'Pored o,pstih i zajedniokih crta, one i ona su specifiCna stvarnost, posebne mani'festacije ljud~kih odnosa i coveka. U pojedinim ljudskim odnosima, narocito u ljubavi, postoji odredena ljudska potreba ne za jedna&o.SCu, veC za ujedinjenjem; viSe za davanjem nego za primanjem. Pomato je da je snaga ljubavi (:tie samo zene) u predavanju i divljenju druH) V. r~ovor Simon de Bov:uar i Sartra o ,Zenskom pitanju.''~ st·r. 248 ave knjrge. H) bto. �32 Dr JOVAN OOWBVIC gom. Drugi nije uvek ,pakao", on mo.Ze biti najbo.lje ,ja". Pravo oslobodenje zene (coveka uopste) jeste u zadovoljenju i ostvarivanju slozene licnosH, koja se ne meri proseCnim meriHma, jer je svaka Zena i posebna JiCnost po sebi; a joS m~nje se moZe medti merilima koja vaie u polHiokoj akciji i politickom pokretu, jer #>i u s:-oiim zabtevima neizbeino prelaze pojedinac;f~gst i te.Ze unriformnosti. · ,. ~ ·. 11. Svaka zena ne mora biti naklonjena da se ukljuc) u politioki, odnosno u opsti masomi zenski pokret, niti je ona uvek u njemu pozitivna i korisna snaga. S dr.~e strane, zajednicki pok.ret :lena (revolucionarni ili reformisticki), iako moze ogranicavati ili zbuniti ze· nu ri njenoj tkonkretnoj zivotnoj situaciji i poziciji, nosi u .sebi i nove •moguCnosti za podizanje njene svesti i reSavanja odnosa ,ja" i ,,mi" (tako da ,mi" ne bude f viSe ,one" iii ,oni'J, kao Sto to joS uvek tvrdi ne mali broj zena, i kad nisu feministl<:inje). Poli:ticki pokret daje pojedinacnoj zeni nove snage i perspektive, kf>ko u opstoj bOI'bi za njeno oslobodenje tako i za njeno licno zadovoljenje i osl!varivanje, U zavisnosti od ·karatktera i 'l.'rednosti ovog projekta, zena postaje ,drugarica" i ,.sestra", razume bolje i do.Zivljava ravnopravnost tako da se oslobada teznje :<a nejednakoscu i za iskoristavanjem drugog, sto je cesto izraz_ teinje za osvetom ili zadrzanog kompleksa ranije ugnjetenosti. Ovakvu funkciju nema i ne moze imati svaki po· kret. To je iskustvo mnoglh :lena; ovo iskustvo goni pojedine i borbene grope zena da ovakvu fumkciju tra· ze samo u cisto zenskom i partikularistickom (feminnisti6kom) pokretu. Pozivanje na revoluciju i na izvesni for·ma•lni ;revolucionarni ·dinamizam ne menja pri- 1ENSKO PITANJB 33 rodu ovakvog pokreta, tj. ne podize .pokret do sposobnosti da razresi postojece i cesto obnovljene .dileme izmedu individualnog i kolektivnog, izmed:u ,ja" i ,mi". Istorija i savremena praksa :lena pokazuju da ovu funkciju moze imati samo drustveno-politicki pokret, -sa odgovarajneom strukturom i organizacijom, koji je nosi!ac istinske oslobodilacke i humanisticke ideologije i akcije i ciju slobodu akcije omogucuju demokratske i oslobodila6ke snage, sto u savremenom drustvu zna· Ci ujedinjene i svesne grupe radnih i sve viSe emancipovanih ljudi, odnosno zena. To je onaj isti pokret koji je osposobljen i usmeren da nosi ne samo projekt komunizma vee i da stvara zajednice slobodnih i bratskih ljndl i naroda, i to sve viSe na planetarnom planu. III L Isticanje specilicnosti >Situacije i bica zene nije nova pojava u istoriji misli: od Platona do danas zena je, u ovom pogledu, predmet i sadrzina velikog broja filozofskih i umetniokih .deJa, i to medu najsnaznijim. Nova i savremena .pojava je sve veei interes drustvenih nautka za zenu i njene probleme i time podizanje problematike zene na nivo opstih drustvenih i teorijskih pitanja. P.roblemom zene se bave danas skoro •sve drus1vene nauke, od sociologije, politikologije i antropologije do socijalne psihologije i pmva. Ali ni prirodne nauke ne izostaju u tom pogledu: dugo vremena prisvajana kao predmet biologije, :lena danas nalazi sve znacajnije mesto u radovima psihologa, a narocito u oblasti psihoanalize. . U toku poslednjih godina, a narocito u 1975, napisano je u svetu vise J<njiga i studija o problemu zena �34 Dr JOVAN OORDEVIC nego u celokupnom prethodnom periodu. Nema skoro 'l!ijedne zemlje u kojoj za vreme meaunarodne godine zena nisu objavljeni istral:ivaoki radovi i teorijske refleksije o zenskom pitanju. Na engleskom, francuskom, svedskom, spanskom (izuzetno na ruskom i kineskom jeziku, a sasvim izuzetno u socijalisti&im zemljama) objavljeno je neko!iko stotlna knjiga koje su iskljucivo ili pretdno posvecene zeni. Nema skoro nijednog easopisa iz oblastj drustvenih nauka, politl!ce i lmlture koji u ovom periodu nisu objavili najmanje jednu ·studiju, pr;kaz iii osvrt o ovim problemima. ~Do tog vremena svedena na polozaj Citaoca uglavnom • ,zenskih" i modnih publikacija, zena je postala opsti i aktuelni problem filozofske refleksije, naucnog istral:ivanja i drugih ozbiljnih studija i proucavanja. U tome se moze naCi i pomodnost iii refleks jedne mectunarodno progla~ene ,Zenske godine", ali ova mnogobrojna literatura, pored svestranosti i razliCitosti u posta¥kama i naucnoj i idejnoj vreclnosti, pokazuje kako jednu novu orijentaciju, prvenstveno drustvenih nauka, taka i spremnost i sposobnost niza pi•saca i nauC.nika, od kojih su mnogi i Zene, da se proSi.ri problematika drustva i horizon! znanja na jednu neopravdano zaboravljenu i potcenjenu oblast. Pojedine zene i krlticari dosadasnjeg razvitka drustvene Bvesti i naucne misli .pripisuju tu zaostalost uglavnom ,mahiz"1Mi" i1i cak ,falokratiji". Ali, ne moze se sporiti to da su i mnoge Zene, nauC.nici i filozofi, pisci i umetnici, radije obraCiivali probleme koji nisu bili tesno vezani za Zenu i uopSte za interese Zena i njihove naCine gledanja na sebe i druge. MaZe se reCi da su se Zene vise bavi!e rnuskim prob}emima, kao sto •SU se robovi ZENSKO PITANJB 35 viSe bavili gozbom gospodara (Aristofan) i Crnci Zivotom l kucom belaca (Fokner). 2. Pored obimnosti ove literature koja govori sama po sebi, nuino je i.1staCi njen izuzetan znaCaj koji proizilazi iz sadrzine i kvaliteta znatnog broja mdova posvecenih zeni. :lena je proucavana (sro ne znaci da je potpuno i svestrano prouCena) u svim raznovrsnim situacijama i odnosima u kojima se od .poeetka drustvene istorije nalazila, a .naroCirto u anima pod kojima danas Zivi, dela i rnisli. Ona je ispitivana od ekonomskog, drustvenog, politickog i ·kulturnog polozaja do odnosa u porodici, prema muskarcu, drugim zenama i prema sebi. Sve do ovog perioda, ·koji na inte!ektualnom i moralnom planu znaCi renesansu Zene i Zenskog pitanja uopSte, svetska literatura o Zeni se svodila najCeSCe na knjiZevnost o idealizovanom iii degradiranom Zenskmn biCu, na pravne .rasprave o formalnim odnosima Zene u braku i na njene obaveze prema deci, kao i na mnogobrojne radove koji su ponavljali pozitivne ili negativne misli o Zeni kao mitu i o njoj kao ,,dragom", ali - ,po prirodi" niZem bi.Cu. Izuzetak u ovom pogledu predstavlja .poznato delo Fridriha Engelsa Poreklo porodice, Bebelova knjiga zene i socijalizam, i Lalargova studija Problemi iene u kojima su razradene neke osnovne Marksove misli o Zeni, njenom .poloZaju u :kapitalizmu i u buduCem komunistickom drustvu. Posle ovih pionirskih radova, ma11ksistiCka .misao je hila samo izuzetno okrenuta prema zeni i njenoj prob!ematici. Medutim, bez deJa Marksa, Engel~a i Bebela, a docnije i Lenjina, savremena literatura o Zeni ne bi ·pokazivala nove rezultate. i novi kvalitet; hez njih ne bi bilo ni znacajnih prlloga ovim pitanjima od mavksisti6ki inspirisanih teoretiCa- �36 / Dr JOVAN OORDBVIC ra i pisaca. I u ovoj oblasti teorijske misli i naucnog isp.itivanja konzervativna i rearkcionarna misao se uCu. tala, ukoliko nije jalova. Stvara!acka misao je ona koja polazi od marksizma i inspirisana je njime. Ona danas nastoji (i veCinom uspeva) da prosiri i obogati naucni studij zene. Ako je akt tkompetentnih i darovitih pisaca, ona postize ujedno da prosiri predmet i vidike kako marksizma tako i savremene drustvene nauke. Zdru:lena sa revolucionarnim preobra:lajima i tendencijama u savremenom druStvu, marksistiCka nauCna misao je omogucila i doprinela da se zensko pitanje postavi kao totalno i visedimenzlonalno pitanje i da se pojedine nedoslednosti, povrsnosti i formalizmi u savr(!"menom (i marksisticki usmerenom) naCinu rnisljenja,' kao i u primeni manksistiCkih stavova o zeni (narocito ponegde u socijalistickoj praksi) stave pod ostrinu sopstvene Jcrit&ke i modernizovane nauCne misli, 1osvetlj ene novi,m is.k.ustvima i pogledima i novom kritikom. Determinisanost iii ,superdeterminisanost" mark.sizma u odnosu na postavljanje i resavanje problema zene ne moze znaciti i ne znaCi (za mavksiste i uopste) njihov monapolizam u ovoj oblasti drustvene prakse, akcije i misli. Ne moze se danas potcenjivati ozbiljan doprinos niza istoricara, ·sociologa, politikologa i kritiokih psiJwanaliticara i psihologa za konstitnisanje ako ne ,jedne nauke o Zeni", a ono izvesno jed.nog kompleksnog studija o zeni kao svestranom i viiiedi· .._enzionalnom subjektu drustva i sadasnjice narocito. Iz ove ocene ne •maZe se izostav:ilti ni Cinjenica da su same zene dale s¥oj nezamenljivi ulog i u ovoj oblasti saznanja. Ako predvidena ,nova nauka 0 zeni" (iii, skrom-. nije, kompletni studij zene) lima izvesnu buducnost, ZENSKO PITANJE n 37 najveca zasluga za to pripada nizu :lena sociologa, antropologa i psihoanaliticara, kao i zena koje su preuzele ulogu aktivnih i misaonih boraca u savremenom pokre~ tu za osloboaenje zena u ciju spontanost one nastoje da unesu misao o Zeni, o njenim problemima i potreba~ rna, moguCnostima i teZnjama: u savremenom druStvu, a naroCito u novom, socijalistiOkom druStvu, za koje se one, u veCini, zalarZu. 3. Za ocenu dalekose:lnosti promena u nacinu miSIjenja o pojedinim .pitanjima polofaja, osecajnosti i ·teinji Zene, naroCito u odnosu na muSkarca, moZe po~ slu:liti novo tumacenje Molijerovog Don :luana kao istorijske licnosti i kao knjizevnog deJa. Na jednom nedavno odrZanom nauCnom simpozi~ jumu,16) na kome su glavnu rec imali knjizevnici, istoriCari, politikolozi, i sociolozi marksisti (i to preteZno zene), najpre je postavljena razlika izmeau jednog ,seksistiokog" mita (donzuanstva) i Don :luana kao stvarne istorijske lienosti u Molijerovoj komediji, a zatim je na osnovu dublje i originalne naucnoistorijske i sociolo§ke analize pokazano da je u Don :tuanovoj liCnosti sadrZana kritika muSkeg ,seksizma"; da je u tom delu, u stvari, ismejan i opovrgnut mit o uobraZe~ nom i nadmoCnom ,osvajaCu Zena" i data osuda dru~ stva koje je lj.uc>ske odnose podredilo raznim religioz' no-monarhlstickim i pa~djarhatskim hijerarhijama. Niz nauCno zasnovanih i kritiCkih radova savre~ ·mene literature o Zeni ristiCe se veC time Sto postavlja grn:nice izmectu mita i stvarnosti i uspeva da demistrlf.i.:. kuje kako pojam zene tako i muSkarca. To nije moglo U) Ovaj simpozijwn Je oddan u Internacionalnoro kultmnoro centro ~ francuskom mestu Serizl-la.Sal (juna 1975) pod P.redsednHtvom poznatog filozofa Kirkegara. Simpozijum je obuhvatio vehki broj priJoga mladih i stanJlh istraiivaCa i nauCnih radnika oba pola. �38 / Dr JOVAN OORDEVI~ biti ucinjeno bez istovremenog demistifikovanja niza .pojava, instdtucija i vrednosti koje su Cinile osnovu dosadasnje ,civilizacije". To se, najpre, ogledalo u raz· nim pokusajima i teznjama da se razotkrije mit don· Zuanstva ·koji prema konvencionalnim shvatanjima izraZava ideju o nadmoCi muSkarca, toboZnjeg osvajaCa, a objektivno pllikriva vladajucu ideologiju feudalnog riterstva i hurZoaske privatne svojine o Zeni kao ,.ple.nu" i time kao -predmetu sa kojim se "poigrava" ,viSa rasa". Taka je jedan mladi knjizevni istoricar (R. MiSa) istakao dubokd pad doniuanskog mita, cija je krajnja inliarnacija epilepticki i impotentni knez Miskin iz Idiota F. M. Dostojevskog. Sa vi§e naucne ozbiljnosti i ·socio!osko istorijske verodostojnosti, ne napuSt?ajuCi .pri tom analizu samog dela Don Z.uan i muzike mnogih poznatih opera koje su stvarane po tom tekstu, pojedini mladi naucni rad· nici, ne samo marksisti i ne samo Zene, istiCu sledeCe cinjenice na kojima zasnivaju jedno mdikalno novo objasnjenje Don :l:uana i rtime kritiku donzuanstva. Dr.uStvo u ikome je nastao Don Zuan je zatvoreno -mu§ko drustvo ciju strukturu cini kruta hijerarhija: bog - kralj - otac - muz. :l:ena, zarobljenik religi· oznih i rnoralnih zabrana i normi, a politicki obespravljena, nema izbora izvan ,pJ"edodredenog", utabanog drustvenog i ljudskog puta. Taj put cini: porodica pod ...ld,aSCu oca, koji Zenu, svoju kCi, upuCuje muZu iii bogu. -o'na koja ne nade mu.Za i ne uda se za boga (ne ude· u manastir), nema drugi izbor nego da bude opsta stvar iii prostitutka. U ovom drugom slucaju ana ne pripada sebi, vee opel muskarcu: muskarcima •kao kolektivu iii, kao sto je glasila vladajuca ldeologija (ne samo verska), ona je ,nevesta davola". U tim uslovima, don1 39 ------------------------------ tENSKO P!TANJB zuanstvo je konsumirano, a u licnosti Don :l:uana je izra.Zen antidonZuanizam. Ova istorijska liCnost, prema Molijeru, izrazava osvetnicki akt svih potcinjenih i uvredenih zena i kompenzaciju za njihov ponizavajuci drustveno-politicki polozaj. Don :l:uan nije nastao van vremena i prostora. Njegova pojava uslovlje, na je odredenom drustveno.politiCkom i kulturnom situacijom d u tome .le:Zi veliCina i 'Smisao ovog umetniCkog dela i snaga i inspirisanost njegovog tvorca, genijalnog protivnika i kriticara reZima koji predstavlja ,kralj - sunce, (,L'Etat, c'est moi,). To jedino ~maZe objasrriti stalni i raznovJ"sni interes istorfCara, nauCnika i umetni:ka za ovo delo ov.u liCnost, a ne zelja da se odrzava jedna vulgarna istorija o pojedinim muSkarcima kao ,neodoljivim" i ,.veCitim osvajaCirna" ,Zenskog •srca". C~St·o ,,Zensko srce" tog doba je kucalo samo r;:a osvetu i oslobodenje, a ne za ,·predavanje" spojeno sa poniienjern. Genijalni umetnik i mis!Hac Molijer je morao osetiti da je avo srce poCelo da k.uca ;,ulevo". Dublji smisao !iionosti i ponasanja Don Zuana leZi u nameri da rusi ,vrednost" starog, hijerarMjskog i feudalno-monarhismckog zatvorenog drustva: autoritet bo-. ga, kralja, oca i muia. On bogu uzima kaludericu, ocu kcer, muiu zenu, a kTalju njegove zakone i obicaje. u jos dubljem 'Smislu Don :l:uan izvodi zenu i;z robno-novcane cirkulacije i uvodi je u svet prirode. Pod manmlom ,,spontanog osvajaca", on je vesnik slobode i prirodnog prava d oslobada zenu statusa rroba i objekta. On je prvi covek u svetskoj literaturi koji se u tome ne koristi privilegijama ( oeinskim, bracnim i politioko-verskim). P;ema zeni on uspostavlja odnose jednak<>sm: najprirodnije jednakosti dva seksa koji se slobodno opredeljuju i koji se traie, odnose zasnovane na spontanoj �40 .ZENSKO PITANJE Dr JOVAN flORllEVIC zelji i potrebi ljudskog tela i duha da postigne zadovoljstvo i sebe. Don Zuan je u tim uslovima oslobodilac, a ne osvajac: on oslobada zenu (muskih) nametnutih zakona da bi je uveo u carstvo prirodnih zakona. U nasem veku Don Zuan, ni kao simbol ni kao drustveno-politicka uloga, nije moguc. Ali, ne postize se njegovo razumevanje i kritika, jer nije kompenzacija za zenu, time sto se on danas cesto predstavlja kao osta. rela, nemocna i smesna figura. Pored toga, on je kao problem jos uvek predmet razliOitih knjizevnih, umetniokih i filozofskih tumacenja i deJa, ·koja su se narocito pojavila uporedo sa novom literaturom o zeni. Ovaj nepresjlsni interes proizllazi iz otkriea prave ostine o smislu o-:e licnosti i dela 0 njemu. On, istina je, viSe ne moze biti simbol ,vet.lte superiorne muSkosti". On ostaje o jeste znak i putokaz otvaranja znatnog deJa savremenog drustva prema stvarnosti koja tra2i i obezbeduje jednake>st, dostojanstvo licnosti i ljubav kao odnos uzajamnog ostvarivanja dva bica koja hoce sebe i drugog, bez nametanja, pretnji, zabrana, potcinjavanja i sankcija. 4. Simpozijum o Don Zuanu, koji je mogao biti, da je ranije organizovan, muska odmazda i revans za go· dinu zena, samo je p<>vecao i ojacao poverenje zene u sebe i u borbu za novo i bolje drustvo. Ovo samopovere· nje i samopouzdanje je praceno nizom novih pojava od IDteresa za Zene. U celom svetu osnovani ·Su ramovrsni vladini i nevladini 'centri i organi za proueavanje situa~ i problema zena. U francuskoj vladi je u pocetku 1975. godine osnovan ,drZavni sekretar1jat" ( jedna vrsta manjeg ministarskog resora) za ,uslove zene" (na ci· jem celu je jedna zena). Glas zena u njima i izvan njih je sve glasniji i ubedljiviji. Zena viSe ne grca kad govori. Njen je glas sve kristalniji i odlucniji. 41 Uporedo s t;.;,, one same, iii u zajednici sa drugima i muskim saradniaima uopste, organizovrue su desetine naucnih simpozijuma i drugih sastanaka posveceniih raznov·rsnim problemima zene. Broj casopisa koje su zene pokrenule i u kojima incijativno i slobodno raspravljaju svoja pitanja (i ona koja se njih ticu) je sve veci. U pojedinim zemljama zene imaju svoje izdavacke kuce koje, ako su nekad sektaske u izboru deJa koje objavljuju, nisu bez uticaja na razvijanje znanja, isticanje novih istina o ulozi •i problemu zena u drustvu, kao i na budenje svesti zena i na masovnost njihove akcije. Sve ove institucije i akcije uticale su na resavanje nekih aktuelnih pitanja od interesa za lienost i polozaj zena (kontracepcija, dozvoljeni abortus, liberalizacija razvoda, neka prava- privilegije za majke i trudnice) kao i na budenje svesti zena u zemljama u razvoju, narocito u onim u kojima tradicija, vera i odrzavand opskurantizam drze jos uvek zenu u p<>dredenom i pasivnom polozaju, ne samo prema muskaraima vee i u odnosu na celo drustvo. · U celini uzevsi, u sHuacijama koje se stvaraju, drustvene nauke se oslobadaju niza opstih mesta, dogmatsk.ih i tradicionalistickih misljenja o zeni (i ne samo o njoj ). Savremena naucna misao oslobada se i posJednjih oblika etnocentrizma, biocentrizma i najzilavijih ostataka nacizma. Bez poznavanja zene i njene nove svesti o sebi, ova promena od dalekosel:nog znacaja za razvitak drustva i nauke ne bi se mogla ostvarivati, sto ne znaci da je vee i ostvarena. 5. Polje ispitivanja zene je beskrajno i neiscrpno. Ono tra2i makroskopske i mikroske>pske metode, jer svako saznanje je u celmi, kao sto je naglasavao Heraklit, all d u delu koje je pokazatelj celine, kao sto je isticao Hegel. Saznanje je istinitije ukollko ima za predmet •. / �42 Dr JOVAN 00Rl)EVIC vertikalne i horizontalne linije jedne stvarnosti. Misao ,koja ovo ne obuhvata prelazi preko stvarnog predmeta i zato se moZe nazvati dogmatskom i konvencionalnom. Pored toga, studija o jednom drustvenom subjektu (konkretno o zeni) nije naucna ako nije deo istorije i teorije druStva i ako ne otvara u njima nove horizonte. Bez istine o zeni nema pune i prave istine o drustvu a coveku, kao sto se bez njenog oslobodenja i ostvSJrivanja opsta drustvena i ljudska emancipacija ne mogu privesti kraju. Jedna emancipovana zena je pre pateticna i izolovana pojava, nego sto je vesnik oslobodenja zerra. Fmgm~ntarno saznanje o Zeni kao izolovanom pitanju dovodi samo do parcijelne i paroijalne istine i sadrzi u sebi viSe ekstravagantrrosti .nego novih istina i ideja. Sve sto je do danas napisano o zenama (i ono najbolje) ima znacaj aka i ukoliko predstavlja prilog buducoj zaokruzenoj i svestranoj stu<tijoi 0 zeni; ti prilozi su utoliko podsticajniji i konstruktivniji ukoliko su akt rnisli i iskustva Zena koje sene izoluju u Zenu (pasivno Zenstvenu iii pobunjenu) i koje se ne odvajaju od opstih procesa drustvenih, ·kulturnih i misaonih borbi i preobra'Zaja. Ovi radovi znaCe i doprinos borbi Zena za emancipaciju SJko osvetljavaju put i angafuju p<>IG'et u borbi za jedno demokratsko ·clrustvo u kome ce zene, organizovane i pojedinacno, udruzene sa svim osloboclilackim i stvSJralackim pokretima savremenog drustva, hteti da uspostave novi Zivot, i:stovremeno slobodan, odgovoran ~prozraCan, najzad, autentiCan ljudski Zivot. Zivot s onu stranu hijerarhije ,; dorninac.ije, mitologije i okultovanosti; zivot ad coveka i za coveka. Zivot o kome je imaginativno pevao inspirisani komunar i veliki pesnik Rembo, a cije je puteve i mogucnosti nastupanja teorijski utvrdio veliki naucnik i vizionar Karl Marks. .ZBNSKO PITANJE l J 43 6. i:ena je vitalni i osnovni uslov postojanja i Zlvota coveka. Ona je, kao sto je pokazao Engels, pocetak Coveka 1i druStva sa sv;im njihovim protiv£eCn0stima i lutanjima. Ona je, kao sto peva Aragon, buducnost coveka sa svim njegovim mogucnostima i · izgledima koje sadde nezadrzive mutaaije drustva, kulture i miosli, di. namizirane borbom klasa pre svega. To je sve uslovilo ne samo problematiku vee [ semantiCnu sloZenost, dvosmislenost i ambivalentnost samih definicija, pojmova i reCi u odnosu na Zenu. Na svim jezicima reC i pojam Zena imaju viSe i .faznih znacenja u koja su utisnuti interesi i shvatanja razlicitih klasa, kulturnih struktura, moralnih rezima i drustveno·politickih sistema. To se odnosi i na jugoslovenske nacionalne jezike. Na srpskohrvatskom jeziku rec zena se upotrebljava da oznaci: 1) lice odredenog (zenskog) pola; 2) suprugu (bez obzira na to da li je iii nije u bracnom odnosu); 3) onu koja je bila udata; 4) ,kuenu pomocnicu" (uopste onu koja je u kucnoj iii hotelskoj ~luzbi); 5) opsti naziv za sve zene; 6) simbol (zenskosti iJi zenstvenosti); 7) javnu Zenu; 8) opSti naziv za sve uzraste, od zenskog deteta do starice; 9) pezorativni iii idealizovani odnos prema odredenom Ucu suprotnog pola ( u muSkom reCniku ,ta Zena"; ,kakva Zena"); 10) peZorativni odnos prema muSkarcu ·kame se osporava muSkost (,on je prava Zena"); 11) ,obiCna" Zena, ,,.prosta" Zena, ,dobra" Zena i ista reC i.ena sa nizom ~rugih prideva, kojima se obicno kvalifikuje omedena licnost zenskog pola. Pored toga, u govornom jeziku, naroCito muSkom, u samom naglaSavanju pojedinih prideva, upotrebljava se rec zena da bi se pojedioa od njili l<valifikovala iii da bi se odredio odnos prema njoj (na} cesce u pogledu na zeruski dzgled iii telo). u politickom i pravnom ·reCniku kad se govori, na primer, o zaStiti i �ZENSKO PITANJE Dr JOVAN BORDEVIC 44 pravima :!ene, cesto se podrazumeva i majka sa decom ili bez dece. U razvijenijim jezicima rec :!ena ima znatno vise znacenja. (U teorijskom casopisu KP Francuske' 6 ) utvrlleno je da rec zena ima najmanje deset znacenja.) u engleskom, francuskom i nelcim drugim jezicima za pojam :!ene se upotrebljava i ree ,gospolla" (madame). u _engleskom jeziku, pored toga, u izvesnom odnosu pravt se razlika izmellu ,gospoda" (ledies) i ,zena" (wome":): t~; ko da se ovaj drugi termin rezerviSe samo za ,ob1cne :!ene, dok bi ,ledi" hila zena dz otmenih krugova. Za ovu razliku u jeziku ironicno je primetio ostroumni engleski pisac Oskar Vajld da vodi u jednu vrstu deseksualizovanja· pojedinih grupa zena (,visih krugova") koje kao :!ene nestaju u korist jedne klasne kategorije. Od posebnog teorijskog i drustveno-politickog (pored ideoloskog, estetskog i intelektualnog) znacaja je utvrllivanje i razlikovanje znacenja izvesnih pojava koje Cine sadrZinu ne samo mnogih rasprava o Zenama veC i u znatnoj meri sadr.Zinu same problematike o Zeni. To su sledeci pojmovi: :!enskost i zenstvenost, a donekle i zenskarstvo i zenstvo. U objektivnom smislu, zenskost je izraz za skup osobenosti koje ne samo odlikuju zenu vee je razlikuju od muskosti, odnosno muskarca; otuda se pod ,ze~ nom" Cesto podrazumeva Zenskost. U tom smislu Zen~ skost je izraz za specificnost i identifikovanje zene i ..J.iw.e za njeno razlikovanje od bica drugog pola, odnosno od muskarca. Zenskost ne uspostavlja razliku izmellu :!ene i muskarca kao ljudskih bica. Ta razlika je specifiena karakteristika izmellu ljudskih bica razlicitog pola. S obzirom na to, neosnovano je terminolosko ") Nouvelle critique, br. 82 za l!nS. godinu. 45 razlikovanje izmellu :!ene i coveka koje preovlalluje ne samo u Iiteraturi XIX veka vee i danas. u antropoloskom i drustveno-politickom znacenju :!ena je covek u istoj meri kao i muskarac, sto ne znaci da mellu njima ne postoje biolosko-psihicke i socijalno-kultume razlike uslovljene prirodnim razvitkom vrste i drustvenim razvitkom ljudskih individua. PolazeCi od ovog saznanja, pojam i jezicki kriterijum razlikovanja Ijudskih grupa na ovoj osnovi jeste razlika izmedu :!ene i muSkarca, a ne izmedu uCoveka" i ,Zene", jer je Zena u osnovi isto ljudsko bice kao i muskarac.17) :Zenskost se cesto pojmovno i jezicki izjednacava sa ,,Zenstvenoscu". Ovom drugom pojmu se pripisuju pretezno psihicko-emotivne karakteristike u kojima se, u zavisnosti od ideologije i drustvene strukture epohe, utvrlluje cas osecajnost sa potcinjavanjem i poslusnoscu, cas emocionalnost puna misterija i nepredvidljivosti. Najpoznatiji metafizicki izraz zenstvenosti sadr:!i romantizam XIX veka, a njegov filozofsko-poetski izraz dat je u delu J. W. Getea, koji je ujedno iskovao poznati termin ,veCito Zensko" (evich veiblih). Pod Zenskarstvom se podrazumeva pe.Zorativno i mizogensko znaCenje Zenskosti iii Zenstvenosti, ili samo negativna strana psihe i ponasanja :lena. u nizu radova 0 zeni, narocito od radika!nih feminista Zena, svi ovi pojmovi se odbacuju kao tendenw ciozni, a ove reCi kao izrazi muskog (Cak falokratskog) ,govora". Bez obzira na to, zadatak je dru.Stvene nauke da ih odredi, a nauCni studij o Zeni ne mo.Ze ih zaobiCi da ne bi pao u idejno sektastvo i problemsko siromastvo. 11) U francuskom jeziku upr:avo se, u odnosu na. razlikov~e ~e~a Zeni, muSkarac oznaCava kao Covek (l'homme), Sto JC posledica uticaJa ,,mahistiCkog'' govora. �46 Dr JOVAN DOR.DEVIC ,1:enstvo" (izraz za tesko prevodivu francusku rec ,teminitude") je prihvacen po analogiji sa pojmom ',crnstvo" (,negritude") koji je prvi upotrebio i pustio u promet senegalski predsednik, pesnik Sengor. Ova ko· vanica nije do danas sire prihvacena (utoliko pre sto tezi da oznaci posebni rasnopsiho!oski supstrat revandi· kacije i pokreta zena koji bi bili izvan opstih zakona o drustvu i njegovom razvitku). Ovaj pojam nije dobio siru primenu ni u zemljama u kojima je nastao (Fran· cuska, SAD) i samo se izuzetno, od strane manjinskih grupa zenskog pokreta u zapadnom svetu, prihvata kao izraz osobenosti ideologije os!obodilackog pokreta zena. Nema teorijskih i politickih razloga da se traze biolosko·psJholoski koreni savremenih oslobodilackih ideologija i svllki pokusaj u ovom pravcu slabi uticaj naprednih i demokratskih pokreta i smeta ostvarivanju interesa zena (danas i uopste) i vraca naucnu misao 0 drustvu na biologizam, a time i na idealizam. / 7. Sve Sto se odnosi na Zenu izra.Zeno je zamenomy meSanjem mitova i istine, mitologije i realnosti. Zena je suviSe dugo bila (i danas je) u robnoj cirkulaciji da ne bi bila mistifikovana i fetiSizovana. Naucna studija o Zeni nuZno mora razlikovati Zenu kao mit i Zenu kao socijalno, ljudsko i svojstveno bice. Sve je u odnosu na Zenu joS uvek istovremeno mistifikovano i realno, Sto je jedan vid dvostrukosti birokratskih i realnih pojmova koja, preilla Marksovom miSljenju, karakteriSe savremena misao klasnog i birokratizovanog dru.Stva. ~ U pojmovima ,.Zenskost'' i ,Zenstvenost" (i drugim koji se izvode iz termina Zena) ima nesumnjivo elemenata mitskog i cak mistifikatorskog. Odbacivanje ovih pojmova a priori, pod izgovorima da su u njima natalozena znacenja odredenih klasa, ideologija i ljudskih grupa (muskih), sprecava da se oni kriticki shvate ZENSKO PITANJE 47 i da se problematika zene postavi u svim njenim vidovima i dimenzijama. Saznanje Zene i o Zeni gubi svoj autoritet a misao oStrinu ako se zasniva na neomanihejskom naCinu mi.Sljenja, koje se sastoji u tome da se sve ono Sto smeta odredenoj koncepciji o Zeni, i pokretu koji je zastupa, proglasi za tude, ,mu.Sko" i ,,crno"-, a sve Sto se sla.Ze sa tom koncepcijom za jedino ,,pravilno", ,,Zensko" i ,belo". U takvom naCinu mi.Sljenja koji se nalazi u nizu programa i shvatanja, narocito radikalnih feministickih grupa, cesto se iza zenskih pojmova kriju mu.Ski i iza prisutne muSke misaone dominacije nastojanje da se ona produfi u korist zene i njenih shvatanja. 8. Ovakav manihejski nacin misljenja je proizveo izvesne nove pojmove i termine (kao Sto su seksizam, malrizam, falokratizam, falokratocentrizam) kojim obiluje savremena literatura krajnjeg i poluideo!oskog feministickog radikalizma (koji cesto nije daleko od lezbejstva). nSeksizam" je termin koji oznaCava mu.Sku psihologiju i ideologiju; a danas se primenjuje na svaki oblik misljenja koji je iskljucivo naklonjen interesima jednog iii drugog seksa. ,Mahizam" (rec spanskog porekla) je rec kojom se oznacava shvatanje o muskoj superiornosti, stavove i ponaSanja koji iz njega proizilaze iii ga potvrduju. ,Falokratizam" (od grcke reci sa znaCenjem ,seksistiCkog znaCaja") oznaCava re:lim dominacije i vladavine muskarca, odnosno muskog pola. Termin se siroko upotrebljava u radovima i proklamacijama radikalnih feminista i pisaca koji su naklonjeni brzim i op.Stim ocenama. ,Falokratocentrizam" (sliCno ,etnocentrizmu" i ,sociocentrizmu") je pojam kojim : se karakteriSu ideje iii praksa koje po!aze od isticanja postojanja iii nuZnosti jednog centra izvora misli, tumacenja i uticaja koji podvrgava sve druge doktrine �Dr JOVAN OORDEVIC 48 i idejne prakse svojoj superiornoj centralnoj, konkretno muskoj moci. Svi ovi izrazi, a narocito dva poslednja koji su preuzeti iz grckog jezika, kriju jednu odredenu ideologiju · koja proizilazi iz opravdane osude vekovne dominacije i prevlasti muskaraca u istoriji i njihovog neopravdanog izjednacavanja sa polom. Ali, ovakav antropomorfizam nije sredstvo za nalafenje pravih korena nejednakosti (i uopste ugnjetavanja) zene danas. Jake reci ne kriju ni jake misli, ni jake karaktere, kao sto je to isticao francuski moralista Vovnarg. IV l. 0 odnosu marksizma, posebno drustvene teorije Marksa, Engelsa i Lenjina, prema zenskom pitanju postoje razlicita mBijenja ne samo medu nemarksistima vee i marksistima. Medu prvima nisu retka tvrden ja da teoreticari socijalizma i ljudske emancipacije nisu pokazali poseban interes za zene i njihove probleme. Pored poznate teZnje konzervativnih i reakcionarnih pisaca da se delu ovih teoreticara (odnosno marksizmu uopste) oduzme ono sto stvarno ima, a pripise ono sto u njemu nema, avo tvrdenje se zasniva na ovim osnovnim slabostima koje karakterBu savremenu analizu i kritiku marksizma: a) ocene se daju na osnovu vise iii manje istrgnutih fragmenata iz Marksovih i uopste marksistickih radova, -~ ocigledno malo poznavanje njihove celine; b) sa marksizmom se izjednacavaju pojedini stavovi izneti u programima i deklaracijama odredenih komunistickih partija, miSijenja o stvarnom polozaju zene u odgovarajuCim radnickim pokretima iii stanje u praksi pojedine socijalisticke zemlje danas; II 2ENSKO PITANJE 49 c) ideoloska otudenost, cak i zaslepljenost. Ocena doprinosa marksizma u postavljanju, definisanju i resavanju zenskog pitanja je neodvojiva od poznavanja celokupnog dela Marksa, Engelsa, Lenjina i drugih marksistickih teoreticara i ne moze imati autorite! naucnog saznanja i objektivne istine ako se ova znacajna teorija o drustvu i njenom razvitku ne stavi u opstu misaonu i stvarnu istoriju drustva i coveka. Sve do sredine XIX veka miS!jenje o zeni je ostalo na planu sentimentalnosti i romantizma, kao i ociglednih gluposti i legendi o zeni .,koja je stvorena od rebra muskarca" (Adama) iii o zeni kao .,po prirodi" nizem i potcinjenom ljudskom bicu. Biologizam je osnova drustvene misli uopste. Biologizam je i prva .,naucna" osnova svih ranijih i tadaSnjih ,teorija" o fundamentalnoj i vecitoj nejednakosti zene prema muskarcu veC i o njenoj ,,inferiomosti On je izraZen u poznatoj formuli Sv. Pavia i Avgustina (.,tota mulion in ·utero, totas vir in ejaculatio") koja je vodeca ideja svih docnijih psihologija o zeni i uopste, svih ne samo ,mahistiCkih" i ,falokratskih" veC i elitistiCkih i birokratskih ideologija o .,zenskosti" kao pasivnoj funkciji (katolicki filozofi Vinterstajn, niceizam, frojdizam i aparatska ideologija); kao i siroko rasprostranjenih .,popularnih" (muskih) misljenja o vecitoj inferiornosti zene. Promena ovih teorija nastaje pod uticajem radikalnog romantizma, a naroCito socijalistiCkih ideja i radniCkog pokreta. To se desava oko 1840-1845. godine u poznatoj revolucionarnoj situaciji koja stavlja u pitanje sve dotle vafece vrednosti i tradicionalne teorije o drzavi, vlasti, Coveku i njegovim pravima; to je epoha -U' kojoj sazreva jedna nova revolucionarna misao. U to vreme Marks postavlja temelje jednoj novoj i smeloj nauci koja otkriva klasnu borbu kao motor 11 • �so Dr JOVAN BORDBVIC istorije i istice ulogu radnicke klase u konacnom ukidanju kapitalizma i stvaranju jednog novog drustva u 'kame Ce se razre.Savati mnoge zamrSene protivreCnosti postojece civilizacije. Njegovo delo, koje je sazrevalo i razvijalo se (u saradnji sa Engelsom) do kraja XIX veka, izvrsice duboku kritiku i reviziju dotle opsteprihvacenih shvatanja 0 drustvu i coveku, a time i 0 zeni. 2. MiS!jenje o zeni kao nizem bicu, formirano na osnovu bioloskih i seksualnih zabluda, ispunjava jednu viSevekovnu ,mahistiCku'' ideologiju i ukrivu svest'' koje su izraZene ne samo u, za Zenu potcenjujuCim, narodnim izrekama i pesmicama vee i u koncepcijama niza filozofa, psihologa i dr.Zavnika; u pisanim tekstovima i usmeniih ponaSanjima; u tradiciji i u savremenosti. U tom pogledu se Cesto navode ,.teorije" i izreke ne samo poznatog Zenomrsca Sopenhauera veC i Kanta, NiCea i Frojda. Napoleon je svoj stav o zeni kao nizem bicu u odnosu na muSkarca ozakonio za Citav jedan vek u Code Civilu, najvecem spomeniku bur2oaskog prava i kodeksu 0 nejednakosti zene. Nice, pesnik-filozof, koji je inace za citavu glavu iznad mislilaca i pesnika svog vremena, Zenu shvata kao tajanstveno bice koje se izrazava u funkciji ridanja i materinskom instinktu: ,.Zena je puna misterija, ali ona nosi i njihovo resenje: trudnocu". Frojdizam (i psihoanaliza) nastoje da modernizuju i ,profine" bioloski apriorizam. PolazeCi od Niceovog tvrdenj a o misterioznosti ze"""'!m, Frojd razvija citavu psihoanaliticku teoriju ciji je cilj da objasni, tacnije da opravda, potcinjen i nizi poloZaj Zene na svim planovima (porodiCnom, socijalnom, intelektualnom, seksualnom), zasnivajuCi tu teoriju na ,,anatomskom siromaStvu Zene". DefiniSuCi Zenskost kao nedostatak, Frojd shvata zenu kao ,kastriranog muskar- 51 :zBNSKO PITANJE ca". Opsednut seksom kao resenjem svih tajni, ne samo coveka vee i drustva, on celokupnu istoriju nejednakosti zene svodi na seksualne razlike izmedu Zene i muSkarca: :lena je niza jer je seksualno izvrnuta i bioloski nedovrsena. i':ena je puna stida sto nije muskarac; ona je pod stalnom potrebom famozne frojdovske ,zelje za penisom" .18) Zena se moZe osloboditi anatomskih nedostataka i psihiCkih muka ako postane ,normalna", a to ce biti, zakljucuje Frojd, ako postane ,sto je moguce vise slicna vecitom predmetu zelje - muskarcu". Oduzimajuci zeni svaku seksualnu vrednost (ona je bice sa ,supljim seksom", a to znaci aseksualno. bice), ~~oj~ osporava Zeni svaku sposobnost za naw;;ta o~knca. I doprlnos civilizaciji: Ijubomorna i zavadlJiv.a, Iise:'a Je i oseCanja praviC.nosti; ona se ne interesu]e za Javne poslove; ona je u tridesetoj godini ,,svr.Sena", itd: Pod izgovorom naucnosti i misaone suptilnosti, FroJdova teorija o zeni ne donosi nista novo, vee ponavlja vekovne predrasude o odnosu medu polovima,19) ne prelazeCi niski nivo biologizma20) i psihologizma i time, u krajnjoj Iiniji, idealizma (u filozofskom znacenju reci). 3. Biologizam i psihologizam predstavljaju uvek jednu ideologiju jer polaze ad teznje da opravdaju drustve1&) Suprotno ovom Frojdo"??m ,?~riCu", .J>I?jedin; savre~~ni soc;:ioloz.i j socijalni psiho!ozi vde sa VISe onnmlanostt mvern1u fro]dizma 1 kod muSkarca nalaze ,strah od kast~acije (H. R. Hans, TheyDa~?erous Sex, London Pocket Book" 1%5) j lJubomoru na ,moC za~eCa zene (M. Mead, Male aDd Famale" NY, 1966 i B. Betleheim, Symbolic Woup.ds, NY, 1970). " to) Kao mlad zaljubljen, Frojd ...neino" J?i!ie S':'ojoj verenit:i: ,Drago blago, dok ti ufivaS ~ svojim domaCim .~slovtma, J~ se predaJem zado· voljstvu da re§avam ta]ne strukture duha {V. C. Davtd, Freud Superm4te, Paris, ed ...Minuit", 1975). !D) Mnogi biolozi, i sami pristalice psihoanalize, podvr~vaju FrojdO:Vl!teoriju o Zeni i celokupnu psihoanalizu. (i po~e"t!no Fro.Jd~) svestar_t:OJ: analizi i kritici: od tih radova se posebno 1St1~ piSC! markststt (pod~glJY';? i ironiCno delo Luce lrigaray, Speculum de l antre fePJ!me, 6d. ,Minwt , Paris, 1975) i donekle knjiga, u nizll: pitanja sm~l~ i onginalna, ame_riCkog teoretiCara Zenskog porekla Kate Millet, La Polzttque du Mdle, Pans, ed. Stocek, 1974). i �52 I I Dr JOVAN OORDEVIC n~ "':ejednakosti i osujete oslobodilacke pokrete potci, n]enib grupa, uz opravdanje opresija i vladavine jednib od strane drugib. . P?_red r~a~~ionarnog karaktera svih ovih ,teorija", n.~~veci broJ. ll]ih, u odnosu na Zene, spadaju u grupu CI]l su anton otvoreno ill prikriveno mahisti i otvoreni protivnici jednakosti zene i muskarca i time emancipacije Zena; ovi pisci su poznati i kao antifeministi. Ali biologizam i naturalizam slu:le kao osnova izves':'ih novib teorijskih pokusaja koji za nejednakost zen~ 1 mu~karca nalaze objasnjenje iii opravdanje u nu:lnim razhkama medu polovima i u izvesnim vrednostima koJe proizilaze iz ,prirode biCa" predstavnika ova dva pol~. pokazujuci pri tome iii ,.razumevanje" (i cak simpat!je~ za po!o:!aj zene (prihvatljiv iii neprihvatljiv), iii trazeC!. r~~enJe z~ postojecu nejednakost u novoj nejednakosti 1 1zvrtan]u vrednosti - :lena se oslobada time sto se ponovo postavlja na vrh drustvene piramide, tamo gde je nekad bila i gde je opravdano da se nalazi s obzirom na svoje bioloske funkcije. Prvi je pravac neomahisticki (Dz. S. Mil, Vilar, A. Breton, Mead i dr.), a drugi je ,.proto·feministicki".21) . Ovi pi.sci, narocito A. Lek!er, preuzimaju na nov na~m trad1cionalne biologisticke premise o podeli Jjudskih. grupa, navodeCi tvrdenje o imanentnosti (,.tako je to bllo ad pocetka i ne maze biti drugacije") polozaja Zene. Zene i muSkarci kakvi su danas su ,date" i prirod~e kat~gorije. Hijerarhija medu njima nastaje posle ~ nezav1sno od ovih pode!a i njibovog sadrzaja. Podela 1zmedu poslova (du:lnosti), nuzna za zene, izvrsena je p:ema m~rilima koja ~su merila socijahlog ugnjetavanJa. Kad Je ova podela Jednom izvrsena i priznata, !judi !t) Najpoznatija varijanta ovog pravca data je u knjizi jedne Zene: A. Lekierc, Parole de femme. :tENSKO PITANJE 53 su sve ucinili da ova podela bude shvacena kao dobra i opravdana (ana je izvrsena racionahlo i opravdano). Prerna tome, potcenjivanje i obezvrednjivanje Zene i njen nizi polozaj proizilaze iz obezvrednjivanja, potcenjivanja, prezira i neinteresantnosti onog Sto joj je ,.tradicionalno iii prirodno pripalo i dodeljeno". Iza ovog statickog biologizma, koji mesa drustveni fenomen (podelu rada) i prirodne razlike (razlike prema polu), krije se poznata ,.seksualisticka" ideologija koja opravdava drustveni odnos (ugnjetenost zene) razlikom medu subjektima kojima se odrice drustvena uslovljenost. Svaki biologizam vodi u idealizam i mesa uzroke i posledice, pripisujuci posledici karakter uzroka; to jos jednom potvrduje ocenu starih kineskih filozofa da su biologizam i idealizam reakcionarna misljenja. Ovakva misao ne objaSiljava niSta; ona je tautoloska: devalviranje zene ima uzrok u obezvredenosti b i t i zena. Zena je podredena jer ima (ili je preuzimala) nize i podredenije funkcije i poslove (ne samo kueno·domaee vee i bioloske, u vezi sa radanjem) kojima su muskarci (neopravdano) pripisali niZu vrednost, a ona ne vrsi subalterne poslove zato sto je raspadom matrijarhata, sirenjem privatne svojine i klasne borbe postala objekt dominacije i eksploatacije. Engels se ,.ispravlja" tamo gde se potvrduje i podrzava nauka i istorijsko istrazivanje do danas. zena je zrtva svoje sudbine, a ne drustva nejednakosti, oskudice i dominacije. Za razliku od grubog biologizma i antifeminizma, ova shvatanja ukljucuju i ucesce same zene u igri uspostavljene inferiornosti. Po ,prirodi" smerna, pasivna i ZaJIVaJna, zena pribvata SVOjU U[Ogu, i cak U njoj uZiVa; jer joj to omogucuje da se razlikuje, da bude .,druga"; da uJepsava zivot (ne kaie se ciji), posto je ona jedini i pravi proizvod zivota kao takvog. �54 Dr JOVAN DORDEVIC Zahvalnost kao psihicki odnos prati svaki sistem potcinjavanja; to su zapazili i opisali mnogi pisci22) i · istrazivali moderni sociolozi,23) ali objasnjenja se gube iza cesto tacnih analiza i opisa. Zahvalnost nije ni osobenost zene, ni izraz potcinjenosti. Moralno-psiholoski, ona, kao ponasanje robova (potcinjenih), moze sadriavati ~Jemen;e ~oji proizilaze iz konkretnog boljeg iii hu~aniJeg drzanJa (gospodara) i koji odgovaraju potrebi IJudskog bica da smanji otullenost, da pril!e sredini u ~oi<:i mo~e ispoljiti svoju Jjudsku potrebu za toplinom 1 pn]ateljstvom sto nastaju kad su mrinje sankcionisan~, pe~spe~tive oslobol!enja daleke, a kultura i svest potcmJ<_mih ~s~e. Na planu Iicnih odnosa ona je rekompenz';~Ja za 1st~ stav drugog za stav izvan granica mazo~ h1zma, ona Je odnos slobodnog osecanja koje vapi za jednakoscu i dobrotom. Kao kolektivni fenomen u izrazavanju i ponizenju potcinjenih (robova, slugu itd.), zahvalnost se hrani vrednostima i uopste ideologijom vladajuCih klasa (cija je namena i uloga da uvek integriSu sve, a naroCito potCinjene grope u ,sistem"). Svim moguCim kanalima vlasti i ideologije, od bica do kulture, ova politika mora da utice na kolektivnu i individualnu psihu izrazenu u zahv~Ino.~ti i dn!gim prihvatljivim i ,olaksavajucim" ponasanJima. • To se sve odn_osi. na polozaj, odnose i ponasanje zene. Neosnovano Je, Jer Je nenaucno, antipsiholoski i apolitickl tvrditi (kao sto cine ne samo pisci sa ideo--teske ,desnice" vee i Marlo, Sartr, S. de Bovuar i dr.) da je zahvalnost i ceo kompleks onog sto se naziva zenstvenost .P?sl~dica i_!zraz njenog ugrozenog i podrel!enog polozaJa 1 opreS1Je. 7 ·r li j ") F!aubert, Trois Contes; Jack London, PriCe sa juinih mora. ~) Penon, La sociologie de la rivolution, Paris, ed. ,Maspero", 1967, 55 ZENSKO PITANJE Zahvalnost je psihologizovanje jednog vladajuceg sistema vrednosti politike u drustvu koje proizvodi i odriava odnose eksploatacije i dominacije. Ona nije stabilna vrednost jer je subjekt osecanja, a ono je, kao nametnuto, nu.Zno; ona je vrednost kritike koja je, kao takva, na ivici svog pretvaranja u nezadovoljstvo i pobunu. Kao zahvalnost za trpljenje, i za prihvacenu potcinjenost, ona je elemenat vladajuce ideologije i sredstvo odriavanja potcinjenosti zene; ukoliko nije posledica radikalnog negiranja drustvenih odnosa s onu stranu hijerarhije i iskoriscavanja drugog, iii na individualnom planu, svest o krivoj svesti Ciji su materijalni, drustveni i politicki osnovi ugrozeni iii se menjaju. Teorija o zahvalnosti kao privilegiji i ,.preimuCstvu" zene je sastavni deo biolosko-psiholosklh doktrina koje isticu da je potCinjeni polozaj zene psiholoski odnos, a svaki drugi odnos dominacije i eksploatacije materijalno-politicki odnos. U sociolosko-politickom smislu nema ni osnova, ni razloga da se pravi ovak.va diferencijacija, sto bi vodilo u seksisticku ideologiju i u ilu: ziju da oslobodenje zena nije prvenstveno drustveno 1 politicko pitanje i stvar snaga koje su pozvane da drustvenim i politickim sredstvima menjaju drustvo (a time i psihologiju coveka), vee obicnih ubeilivanja i manipulisanja. 4. Kao i u momentu kad su stvorene, taka i docnije (i danas), Marksove ideje o zeni predstavljaju diskontinuitet sa ovom literaturom zasnovanom na predrasudama, poluistinama i patrijarhatskoj ideologiji. Marks nije smatrao zenu kao bitan elemenat revoJucionarnog preobraZaja drustva. Ali ona ima znacajno mesto u njegovoj opstoj revolucionarnoj teoriji, i to ne samo usled njenog polozaja drustvene grupe koja je, pod uticajem klasnog drus . · "~ .~vrgnuta svestranom, c) vo , ~ 1\; ::> 2, ' ~ 4$, ( :. l.;:: f<W;A C::1 ~I '/1t~'~IJ ~ •< '-1 ,...'-./.: '\. 1 ... 0,: .• �56 Dr JOVAN BORDEVIC a ne samo ekonomskom ugnjetavanju. Pored toga, Marks je u vise mahova dao analizu ne samo politickog polozaja zene u uslovima drustva u kome je ziveo vee je utvrdio niz pogleda i istina koje su izmenile celokupnu dotadasnju teorijsku i politicku raspravu o prirodi "ropstva'~4) Zena i o moguCnostima njihove emancipacije i koje cine osnovu savremene drustvene nauke u odnosu na zensko pitanje. Marks je prvi veliki mislilac koji je zensko pitanje shvatio kao totalno i specificno pitanje, izraZavajuCi svoje stavove ne samo o nejednakosti, domi· I I naciji, eksploataciji i uopste potcinjavanju i unizavanju Zena u klasniril druStvima, veC i o suStini odnosa izme· du !flUSkaraca i zene i o dubini i znacaju ljubavi. ."1'1arks nije ,izmislio" novu teoriju o Zeni i njenoj emancipaciji, ali je on utvrdio osnove i dao sadrzaj takvoj teoriji. U toj teoriji nalaze odjeka promene i tekovine u drustvu i ljudskoj misli koje su rezultat drustvene, politicke i intelektualne borbe u periodu od velike francuske revolucije do sredine XIX veka i docnije. U tom periodu bio je ostvaren veliki napredak ne samo u kritici postojeceg drulitva i njegove ideologije vee i u pogledu poznavanja prethodnih istorijskih formacija. Pored novih istorijskih i sociololikih otkrica, uspostavljaju se i daju prve rezultate takve nauke kao sto su antropologija i seksualna psihologija. Uporedo s tim, radnicki pokret podize sve viSe radnicku klasu i radne mase na rang odlucujueeg drustvenog cinioca, koji je sposo~ 1 ~) Pojedini nauCniCii (i marksisti) ospOTavaju tae::nost ovog izraza, ~!i&.Cl .s. pravom ~a Zene nisu klasa i clii. se njihov polofaj ne mo:Ze lZJednaCiti .s poloZ~Jem robov~ ..&!"~ks, a naroCito Engels, pojmu ropstvo Zen~ n~ daJU znaCaJ nauCne ~efiUICIJe. ctrWtveno-ekonomskog poloiaja Zene u kapt~zmu, vee ~e sluie JednOm figurom da bi istakli kako vBestranu p~tC!DJt:nost ~ko 1 «?tud:t;nost .Zene od njenog lju~~kog biCa. Neosnovano je !IliUJ.~DJe da Je ova] po]am tzazVaO po]avu teon]e a .,bocbi polova" kao J.StonJs~om zak.onu: ~vaka revolucija XX veka preuzima iz marksizma svoj govor 1 verbahzam 1 ne osporava, vee potvrduje ulogu i znaCaj kJasne borbe kao motornu snagu istor.ije. 2ENSKO PITANJE 57 ban ne samo da rulii rezim represije vee i da ukaze na nove drustvene alternative. Takav pokret je neizbezno morao imati svoje poglede na drustveni i ljudski razvitak i svoje odgovore za zivotna pitanja drulitva i coveka. Kao i svaki stvarni politicko·idejni pokret jedne klase iii ljudske grupe koja hoce da menja svet i sebe u njemu, pokret radnicke klase je imao potrebu da odredi svoja resenja za ova pitanja, suprotstavljajuei se shvatanjima i idejama vladajuce burlioazije, i da, preduzimajuCi njen izazov nastoji da ga zameni svojim novim i radikalnim izazovom. U takvim uslovima i odgovarajucim zahtevima radnicke klase celokupnog socijalistickog pokreta njihovi su vodeCi teoreticari, i originalni i odgovorni ideolozi, Marks i Engels formulisali kako svoju oplitu teoriju 0 oslobodenju radnicke klase i coveka tako u njenom okviru, a delimicno i preko toga, teoriju o zeni i njenoj emancipaciji. Oni nisu filozofirali o Zeni, veC su je uveli u proces promene stvarnosti i njenog sopstvenog oslobodenja; a pre svega su dali teorijske elemente da se shvati zena po onom lito je bila, lito danas jeste i sto moze biti na putu opSte i svoje emancipacije. Pri tome su neosporne tri cinjenice: a) ova teorija izraliava drustvenu i idejnu situaciju u kojoj je stvarana, tako da osnovni problemi i resenja koja ona, u radovima Marksa i Engelsa obuhvata, proizilaze iz posebnog iskustva kapitalizma XIX veka i njegovih efekatana zene svih klasa; b) marksisticka teorija o emancipaciji zena je neodvojiva od njegove oplite drulitven~ -politicke teorije, odnosno od celine i jedinstva teorije Marksa i Engelsa; c) ova teorija o zenama po mnogim. svojim idejama predstavlja nastavak, ali i prevazila- ·. zenje prvih originalnih i velikih ideja o zeni i njenom oslobodenju koje su nastale u revoluciji XVIII i XIX �58 / Dr JOVAN DORDEVIC veka, u ideologiji romantizma i narocito u delima utopij, skog socijalizma. U nekim pitanjima ona nasi tragove ovih prihvacenih ideja, narocito onih koje je izrazio jedan od najinventivnijih ,femiriistiCkih" filozofa, raspevani i ponekad konfuzni $arl Furije- istovremeno moderni dijalektiCar i vizionar, sa Hegelom, NiCeom i naravno, Marksom, kreator modernosti savremenog doba. Sve avo Cini prirodnom i realnom osnovnu Cinjenicu da su Marks i Engels postavili sociolosko-idejnu osnovu, teorijsku cvrstinu i politicku usmerenost teoriji o zeni u celini, a narocito u pogledu uslova i oblika represije koju trpi i puteva njene moguce emancipacije. ~ Od tog vremena je revolucionarna i teorijska rasprava· o Zeni uSia u nauCnu raspravu o saznatim i pravim pitanjima; raspravu koja se oslobada ne samo tradicoinalistickih i zaostalih shvatanja vladajucih klasa i ,mahizma" veC i romantiCarske retorike utopijskog socijalizma i blafene naivnosti verskih pridika o jednakosti .,boZijih stvorenja". 5. Marks i Engels su smatrali da je zensko pitanje izuzetno sloZeno i znaCajno i zato su ga postavljali i nastojali da re.Se pod svim, u to vreme moguCim, uglovima posmatranja istorije i prakse, i pokazali su, i na ovom polju znanja i istrafivanja, svoju spremnost da dopune i isprave svoja ranija gledista kad su ostvarena nova otkriCa i utvrdene nove Cinjenice. U tome se oni razlikuju ne samo od niza nauC.nika tog vremena veC i od "'11'bjedinih docnijih .,marksista" (zbog kojih je Marks bio prinuden da se ograduje da ,,nije marksist"). U pogledu na teorijsko raspravljanje o zenama, Marks i Engels su hili ispred tog (svog) vremena, obuhvatajuCi teorijski smisao i vid ove stvarnosti koji su pripadali aktuelnom i buducem. 59 2ENSKO PITANJE Njihovi stavovi i zakljucci nisu iscrpm 1 definitivni i kad bi se taka shvatili, oni bi se stavljali izvan okvira svoje epohe, Sto oni izriCito nisu ni hteli, ni mogli. Ne smanjuje se neiscrpna i nezamenljiva vrednost njiM hovih ideja, njihovih doprinosa definisanju i resavanju zenskog pitanja kad se utvrdi da su njihove misli neodvojive od vremena u kome su Ziveli i mislili, kao i od njihovog socijalnog i muskog statusa. To ne znaci da bi drugi, pa ni Zene, u tim uslovima mogli iCi dalje i dublje u teorijskom doprinosu. Oni su ti koji su omogucili da se danas i sutra ide dalje i postavljaju i resavaju problemi zena i da se stvara jedna teorija 0 Zeni. Ta teorija je joS uvek istorija i sveZanj usmerenih i usmeravajucih ideja, sto je osobenost svake teorije koja nas priblizava istini i stvarnosti. Niko do danas nije otiSao dalje od Marksa u definisanju sustine zenskog pitanja. Osnovne postavke ove teorije su sledece. Covek je deo prirode i prirodno biCe, a istovremeno i ,.predstavnik svoje vrste". Ljudska priroda nije nesto sto je usadeno u coveku; on ima prirodne apetite i teznje, ali nacin na koji ih zado· voljava je uslovljen druStvenom i ekonomskom revolucijom koja ukljucuje umerenost i moral. Kad covek smatra zenu kao roba, iii iskljucivo kao licnost koja treba da mu sprema hranu, on se odrice jednog dela svojih sposobnosti da ostvaruje svoju prirodu kao drustveno bice. Privlacnost medu polvima nije nesto -sto je ·data po prirodi. Licna svest o drugom polu je jedno istorijsko ostvarivanje, prilog coveka u stvaranjti sopstvene prirode. Shvatajuci zenu kao ljudsko bice koja ima razlicitu svest, covek cini korak napred prema jednoj potrebi koja .,nije prirodna".odnosno bioloska; vee prirodna .,ljudskoj prirodi".25) 25 ) K. Marks, Ekonomsko-filozofski rukopisi, Rani Zagreb, 1961, str. 241. ~radovi, ,.Naprijed", �Dr JOVAN 60 / BORDEVI~ 2ENSKO PITANJB \ 61 ' SledeCi poznatu Furijeovu misao, Marks je, isto tako, u drustvenom statusu zene nalazio istorijsko merilo sposobnosti ljudskih bica da postanu svesni svoje okoline i da je savladuju; meru drustvenog pokreta koji vodi iz nufnosti u slobodu. Ali, za razliku od FurijeaJ on istice da su postojeCi odnosi medu ljudskim bicima jedna vrsta ,odstupanja" u odnosu na prirodu i na druge. Ljudski sastav coveka je postao animalan, a njegov animalni sastav se humanizovao. covek je po· stao uglavnom ,stomak i apstraktna aktivnost". Njegove prirodne funkcije (kao sto je produzenje vrste, prokreacije) su animalne, a ne ljudske. Polozaj zene odr,azava ovu deformaciju ljudskih bica.••) · ¥arks je isticao naCin na koji !judi mogu da pre· vazidu otudenje u drustvenim odnosima. Tradicionalna filozofija tu ne poma:le, jer se moze pristupiti filozofiranju samo polazeCi od perspektive otudenja. U skladu s tim, koncepcija o zeni u takvoj filozofiji nije niSta drugo do projekcija unutrasnje podele filozofa. Sposobnost poimanja, upravljanja i stvaranja mora se izraziti prakticnom aktivnoscu sa ciljem da se svet promeni. Ako toga nema, covek se ograniCava na komentarisanje svoje sopstvene nesposobno~ sti da shvati. Situacija radnika je opsti izraz ljudskog otudenja, dok je odnos izmedu zene i muskarca u najopstijem vidu prostitucija, koja je opet poseban oblik univerzalne prostitucije radnika. Jedno komunisticko drustvo moze da ucini kraj ovome stanju.27) - - Razvijajuci ove opste filozofsko-antropoloske ideje, Marks ne odvaja zenu od svoje definicije ljudskog bica. Ali je ona - u ovom periodu razvitka njegove teorije o ") Ekonomsko-filozO<fski rukopi\Si, Rani radovi, ,Naprijed", Zagreb, 1961, sbr. 240. H) lsto. zeni - jos uvek onaj ,drugi", elemenat spoljnog sveta kakvog poima i kontrolise covek, tacnije muskarac. Zena jos uvek nije drustvena grupa u pokretu u kome stice i koristi svest o sebi; ona je pre reprezentativni simbol coveka (tacnije muskog ljudskog bica) u njegovom odnosu sa prirodom. Ali, zena je u mogucnosti da postane autonomno i svojstveno ljudsko bice u komunizmu, kada ce, oslobadajuCi se svih otudenosti koje je podnosila, uspeti da prisvoji autenticnu ljudsku prirodu. To je u skladu sa Marksovim glediStem po kome oslobodenje zene od ekonomske zavisnosti, od koje ona pati u reZimu privatne svojine, otvara vrata za istorijske ljudske odnose. Ali, suprotno ,vulgarnom komunizmu", Marks je ostro odbacio tzv. ,ideju" o zeni ,kao zajedniC.koj svojini". U sluCaju ,.kornunizma", kaZe Marks, javna svojina bi zamenila privatnu svojinu, a u jednoj i drugoj situaciji zena bi se nasla iskljucena iz ljudskog razvitka. Engels je tu ideju jos naglasenije izrazio u svom radu Principi koinunizma (koji je poslufio kao prva sldca ,Komunistickog manifesta" od 1847. godine), na· vodeci da ,komunisticko drustvo, umesto da uvodi zajedniCku svojinu Zena, ukida je". U istom radu Engels polemise sa tvrdenjem tadasnjih i docnijih (danasnjih) ,kriticara", odnosno neprijatelja komunizma, po kome komunizam vodi u ,zajedniCku svojinu Zena". Sa njemu svojstvenom logikom, on objaSnjava poreklo ovog tobo.Znjeg i licemernog 11 uZa~ savanja" dobromisleCih" duhova, U.Zasavanja" koje u periodima misaonog mraka i lazi (kao sto je to nedavno predstavljao nacional-socijalizam) ispunjava svu ,kri· tiku" marksizma i socijalizma. Bur.Zuj nalazi u Zeni obiC~, no sredstvo za proizvOdnju. On je 0bave.Sten" da sred~ stva za proizvodnju treba da budu koriscena zajednicki 11 11 11 �62 Dr JOVAN BORDEVIC od proizvodaca i dolazi do logicnog zakljucka da ee ova zajednicka svojina neizbezno pogoditi zene. Ali, zakljucuje Engels, stvarni cilj komunizma je ukidanje statusa zene koji od nje cini obicno sredstvo za proizvodnju.28) Prihvatajuei ovu misao, Marks i Engels su u KomunistiCkom manifestu izneli joS neke argumente o odnosu novog drustva (komunizma), prema zeni koji danas cine osnovne pojmove i elemente u analizi Zenskog pitanja. Oni isticu da se u postojeeem budoaskom drustvu muskarac sluzi svim zenama kao objektima i smatra zenu kao svoju svojinu. Od posebnog su interesa za svestrano poimanje zensk'!1>: pitanja i drustvene i licne situacije zene karakteristicne' Marksove analize Pariskih misterija, poznatog populistickog pisca tog vremena Evzen Sia (u Svetoj porodici). On istiCe jos uvek rasirenu pojavu poznate hipokrizije onih koji hoee da pojedinu zenu .,spasavaju" i da se prema njoj odnose ,plemenito", au stvari podrZavaju (iii su nesposobni da shvate) mehanizam pomoeu kojeg se zena eksploatiSe. Pojedinacna humanost, koja ne dira u opstu nehumanost, nije radikalan akt, vee povremena ,sentimentalnost" ill traZenje alibija za stvarno ucestvovanje U nehumanosti. U OVOID pogJedu ima viSe radikalizma i realizma odgovor koji daje jedna javna Zena nplemenit01n gospodinu" koji joj savetl\je da postane ,poStena Zena" (i koji u istom radu pominje Marks): .,Postena, prema kome hoeete da budem po~na?" 6. Ovu teoriju (ideje) o zeni razvijaju Marks i Engels u Nemackoj ideologiji (1845-1846. godiiie). Na sirem planu nego ranije, oni utvrduju druStveni status Zene i uopste drustveni polozaj zene, i to prvenstveno u 28) Principes du Communisme, Paris., ed. Socialis, 1:%2. tENSKO PITANJB ( 63 funkciji materijalnih preobraiaja osnove drustva i promena u druStvenim odnosima, ukljuCujuCi tu i seksualne, moraine i duhovne odnose. S druge strane, oni razvijaju vee poznatu Marksovu naucnu hipotezu (do danas ne· oborivu) da odnos ljudskih bica sa prirodom ne utice samo na njihovu sopstvenu prirodu vee ina prirodu njihovih medusobnih odnosa. Iz tog proizilazi da se sirina promene sto je covek moze u toku istorije ostvariti u odnosu na prirodu odra.Zava u naCinu na koji on ima svest o drugim ljudskim biCima. Iz ove svesti se rada .,udruiivanje" (asocijacija) koja rada podelu rada, koja opet u pocetku nije nista drugo do .,podela rada u polnom aktu". Ovde se uvodi razlikovanje koje ce doc, nije predstavljati teorijsku kicmu Engelsovog Porekla porodice, svojine i drzave i njegove podele rada koja se zasniva na polu i prirodnim dispozicijama, s jedne strane i na svojini s druge strane. Dalji zakljucak iz ovog razlikovanja, koje izriCito Cine oba pisca, jeste da je za proucavanje drustvenih odnosa i shvatanje polozaja coveka, a time i zene, znacajna reprodukcija koliko i produkcija.29) 7. Dva su jos istaknuta marksisticka teoreticara po· kazivala interes za zensko pitanje, dajuCi svoj doprinos potvrdi, razvijanju i konkretizovanju Marksovih osnov· nih postavki o zeni, njenom statusu i oslobodenju. To su, i na odredenom nivou, Lenjin i Bebel. (Ali, i drugi marksistiCki teoretiCari, od E. Marksa, Lafarga, Geda, Kauckog i Roze Luksemburg do Gramsija i Mao Ce Tunga, nisu zapostavljali i Zenu i njene probleme, na~ rocito u okviru svojih drustveno-politickih shvatanja i pogleda). 2 ~) NemaCka ideologija, ,Kultura", Beograd, 1964. �,,, j······· 64 Dr JOVAN OORDEVIC Lenjin piSe o zenskom problemu uglavnom posle , pobedonosne oktobarske revolucije, kad se ono pojavljuje kao konkretno zivotno pitanje novog drustva koje proizilazi iz utrobe jednog zaostalog i patrijarhalnog, pretezno seljackog i patrijarhatskog drustva ukrucenog u poznatu strukturu zasnovanu na principu muske hije· rarhije: bog, car, otac, muZ. Kao i u drugim oblastima u kojima je mislio i stvarao, Lenjin je u odnosu na Zenu ostao verni i samostalni ucenik Marksa i Engelsa, ali i originalni i smeli nastavljac njihovih ideja i shvatanja. S obzirom na vre· me i uslove u kojima je mislio i stvarao, i odgovarajuCi na. drustvena pitanja koje je postavljalo novo drustvo kGjf je nastajalo iz starog, Lenjin se posebno interesovao za postojeci i mognci oanos izmedu stanja proizvod.nih snaga i novih oblika svojine i polozaja zene, za problem mesta i uloge zene u partijskoj organizaciji i politickom zivotu, a pre svega za oslobodenje zene-radnice , . od dosade i trivijalnosti rutinskog, domaCinskog i ku· Cevnog rada, najzad, i za nevi odnos izmed:u muSkarca i zene, ukljucujuCi i problem ljubavi. U svim ovim shvatanjima Lenjin se ne udaljuje od poznatih Marksovih, a narocito Engelsovih postavki (iznetih u Poreklu porodice i Polozaju radnicke klase u Engleskoj, delu koje sadrti izvesne stavove za drustveno i prakticno resavanje problema i potreba zene-radnice kao domaCice i majke). Vise od Engelsa, on pokazuje _Eosebnu osetljivost za oslobodenje zene od ponizavaju~eg tereta sitnih, banalnih i zaglupljujucih poslova oko odrtavanja domacinstva i porodice. U kritici ovog dra· sticnog oblika iskoriscavanja i odgovarajuceg ponizavanja zene Lenjin je pokazao posebnu osetljivost za zivotna i svakodnevna pitanja, predvidajuci i preporucujuci drustevnu akciju u pravcu pomoci zeni da smanji ,.~ ZENSKO PITANJE 65 teret pod kojim stenje, narocito u materijalno i kulturno nerazvijenom druStvu, druStvu optereCenom svim vrstama zabluda i fanatizma u pogledu odnosa muska· rac-zena. On je marksist koji je, kao vod prve socijalisticke dr:lave, najviSe ucinio za konkretno oslobodenje zene i za podizanje svesti sovjetskih zena (i zena uopste), o njihovom ljudskom bicu, drustvenom znacaju i o njihovoj politickoj ulozi. Ostvarivanje velikih ideja je akt njihovog stvaranja i ima ne samo prakticno-kriticku vee i teorijsku vrednost. To cini da je Lenjin ogromno zaduZio savremeni socijalisticki pokret oslobodenja :lena i da je znatno obogatio marksizam i u odnosu na zensko pitanje. Lenjin je poznati protivnik tzv. slobodne ljubavi, koja je cesto pratilac prve faze posle svake revolucije, ukoliko praksa slobodne ljubavi nije prethodila pripre· mi same revolucije (sto je Engels tacno zapazio da je to skoro zakonitost). Iako je po sopstvenom tvrdenju bio u svom Zivotu i shvatanju ,asket'', Lenjin je izrazio dve misli koje sui danas poruka svakom pokretu za istinsko oslobodenje zene, kad se taj pokret razlikuje ad anarhizma i kad je svestan opasnosti skretanja u avanturizam i preteranost (ekscese). Na pitanje sta misli a lju· bavi, koje mu je postavio stari francuski marksista i njegov licni prijatelj sari Rapapor, Lenjin je odgovorio: ,To je privatna stvar koje covek ne moze da se lisava".SO) Na drugom mestu, poznata Lenjinova formula o casi vade (izrecena u razgovoru sa Klarom Cetkin) sadr:li stav o ljubavi kao a duboko dozivljenom i osnovnom odnosu Zene i muSkarca. 10) Na franouskom jez:i:ku Lenjin je to izrazio i~m :reCi: ,S'est une· chose privee dont on ne doit pas se privoc". Ovaj c1tat je autor dobio od Rapapora u jednom usmenom razgovoru s njim. �Dr JOVAN fJORDEVIC 66 8. Bebelovo delo Zena i socijalizam imalo je veliki odjek na socijalisticki feministicki pokret, doprinoseci ·da se iz zabarava izvuCe ,Zensko pitanje" i da se Cak u program nemacke socijalisticke partije krajem XIX veka unese zahtev o jednakim pravima muSkarca i Zene. Zabtev koji je narocito isticao Engels i poddavale Marksove kceri, Eleonora i Laura Marks (posebno poli. ticki angazovane). Bebel je istakao dva osnovna shvatanja koja ce i danas imati odjek u socijalistickom pokretu za oslobodenje zena: a) oslobodenje zena je neodvojivo od oslobodenja svih ljudskih bica od .,ugnjetavanja, eksploatacij~, nuZnasti i bede" u svim oblastima; b) Zenska pitanje· nije niSta drugo do vid socijalnog pitanja i oba su nera.ZluCiva povezana i samo zajedno mogu naCi konaCno reSenje. PalazeCi ad toga, istiCe da se neophodni uslovi za oslobodenje Zene nalaze u tzv. ,komunalizaciji"31) damacih poslova, tj. u osnivanju ustanova za cuvanje dece i pomoC domaCinstvu; a sve to je nemoguCe obezbediti van ,socijalistiCkog re.Zima". Ista taka, aslobodenje Zene od eksploatacije i dominacije je u zavisnosti od osnovnog preobra:Zaja drustvene strukture (kapitalisticke). Bebel je smatrao, kao i Engels, da potcinjenost Zene ne poCinje sa kapitalizmom, jer je oseCanje inferiornosti dubaka usadeno u Zensku duSu'' i da se ono izra.Zava na podruCjima u kajima se navike i priroda mesaju do tog stepena da se izjednacavaju... zena je bi· 'Tlf, pise on, robinja pre no sto je ropstvo pronadeno".••) Kao i Engels, on je smatrao da se oslobodenje zene 11 11) Izraz koji su socijalisti, naroC:ito posle Pariske komune, upotrebljavali za proces koji danas oznaCavamo terminom .,podru?itvljenje". a~) Bebel, Socijaliz.am i tene, ,Rad"~ Beogmd, 1909, str. 1. ZBNSKa PITANJB 67 ne maZe izvrSiti samo putem revolucije: ona je tek pocetak jednog dugog procesa emancipacije. Pored ovih teorijskih stavova, Bebel nije otklanjao moguCnost promena i u kraCem raku i nije izbegavao da prizna mogucnost konkretnih sukoba izmedu .,zena i ljudi" (kaa i svi pisci tog vremena, a i danas, on upotrebljava rec .,covek" za muski pol), ne samo u kapitalizmu veC i u socijalizmu. On je istovremeno otvoreno naglasavao da je zena dvostruko eksploatisana: od stra· ne kapitalizma i jedne specificne situacije podredenosti koju je uslovio istorijski i moralni razvitak drustva. u svim prethodnim etapama. On ujedno prihvata radikal· nu tradiciju, pozivajuci potcinjene zene da neumorno rade na svom sopstvenom oslobodenju, jer ,kaa Sto se ne mogu interesi radnika izjednaCiti sa interesima gazda", taka ni ,Jnteresi Zene ne mogu se potpuno ukljuCiti u interese muSkaraca". Ali za razliku od niza radikalnih i socijalistiCkih mislilaca, ukljuCujuCi i Zene-revolucionare (kao sto su Meri Volkokraft i fantasticna i umna francuskinja Flora Tristan)38) koje su smatrale da zene treba da Cekaju da se muSkarci odluCe da pokrenu njihova oslobodenje, Bebel je ocenjivao da ima malo izgleda da se muskarci, kao drustvena grupa, jednog dana odluce da usvoje ideje .,emancipacije zene". Zasto bi oni to uCinili, zakljuCuje ovaj skromni i jednostavni mislilac, kad im zavisnost i podredenost zene u drustvu i porodici neposredno koristi. Bebelova knjiga nema sjaj smelih i originalnih idejnih varnica Marksa, Engelsa i Lenjina (pa cak i nekih docnijih marksista i socijalista), ali ona je prva monografija posvecena zeni od jednog socijalistickog borca i pisca koji nastoji - najvise pod uticajem Engelsa ....; 93) Bebel, Socijalizam i Zene, ,Rad", Beograd, 1909, str. 1. �I I t 68 Dr JOVAN OORDBVIC 69 .tENSKO PITANJE da misli marksisticki, realno i jednostavno. To nije obicna vulgarizacija marksistickih i socijalistickih ideja (pre svega Furijea i F. Tristan), vee pristupacna i sistematizovana obrada problema koji su se postavljali pred zene, narocito pred zenu radnicu pri · kraju XIX veka. Inspirisan marksiimom, Bebel je nedvosmisleno potvrdio dve postavke na kojima se zasniva revolucionarni pokret Zena. Nikakav mecena ili ,lju~itelj .Zena" neC~, i nije u stanju, da se angazuje u borb1 za oslobodenJe zene. To oslobodenje mora obuhvatiti svest, angafovanost i borbenost samih zena. Revolucija je put za ostvarivanje tog oslobodenja, a to pretpostavlja postojanje ne_samo odusevljenosti zene vee i socijalisticke vlasti kofa je spremna i sposobna da zapocne i vodi duboke drustvene, duhovne i moraine promene. Iako je napadan i vredan od strane burzoaskog feminizma, Bebel je otvoreno i neposredno u svoje delo uneo izvesne probleme i zahteve radikalnog feminizma, vezujuCi ih za socijalisticki pokret. Analize, opisi, poruke i osude koje saddi ovo delo ulaze u antologiju socijalisticke i pretezno marksisticke misli o problemu zena i nisu izgubili svoju aktuelnost ni danas. Iako pod uticajem ideja utopijskog socijalizma, Bebel i nije nikad napustio kontakt sa proble_mima. svog vremena i brizljivo se cuvao svakog dogmatiZma 1 ~a~ je cesto prihvatao i razradivao narocito Engelsove n;t•sh. Engels je s pravom cenio i isticao ove Bebelove kvaht7~e licnosti i deJa, koje jos uvek ostaje jedina monografi~a 7i-Zenskom pitanju u socijalizmu, iako je u nizu pitanja zastarela i prevazid:ena docnijim razvitkom znanja i istorije. . . 9. Jedno od najznacajnijih otkriea ljudske m1sh jeste osnovni teorijski koncept marksizma - borba klasa (mada je postojanje klasa i borbe u drustvu utvrdeno znatno pre Marksa). Ovaj koncept, jos uvek predmet raznih i razliCitih shvatanja i tumaCenja, doprineo je da se konstituise istorijska i moderna nauka o drustvu i Coveku; da se nauCno zasnuje svest Coveka o zakonima koji vladaju nastankom, evolucijom i protivreCnostima u istoriji i druStvu, kao i o nosiocima tih procesa, i o predstavama (ideje, teorije) koje se stvaraju u njima i pod njihovim uticajem. Borba klasa je danas skoro opsteprihvaceno sredstvo saznanja o drustvenom dinamizmu i borbenoj svesti druStva i Coveka o sebi. To ne znaCi da nije uvek bilo klasno i ideoloski motivisanih pokusaja da se klasna borba, kao koncept i materijalni princip istorije, ospori i da joj se nad:e zamena. Najpoznatiji od tih pokusaja su oni koji, prihvatajuci postojanje iii samu nuZnost borbe za saznanje druStva i njegove nuZne mutacije, uspostavljaju njene posebne nosioce, kao sto su rase, nacije, religije, politiCke institucije, pa Cak i kontinenti. Taka istorija politickih i drustvenih teorija poznaje ideje o ,borbi rasa ,borbi nacija", ,borbi de· mokratije i totaliiarizma", o ,borbi kontinenata" itd. Biologizam i socijalni darvinizarn su najCeSCe ,nauCna" osnova ovih shvatanja. Jedna od novih teorija, koje su stvorene na istom planu, je ona koja se zasniva na konceptu borbe polova; ova teorija ima pretenzije da proces .emancipacije Zena, i uopste resavanje slozenih pitanja polozaja i uloge zene u istoriji i savremenom druStvu, zasnuje na borbi izme· du zena i muskaraca, da ih time objasni, iii uopste da ideju o seksualnoj revoluciji izjednaci sa pojmom sa-, vremene revolucije i da razlike, nejednakosti i sukobe. medu polovima proglasi za osnovni princip objasnjenja i pravca promene u drustvu. Teorija o borbi polova ima, svoje poreklo u platonizmu i svim oblicima misli koji ljudske odnose svode na biologiju i psihu coveka, a 11 , !11 �70 Dr JOVAN DORDEVIC docnije je hranjena narocito idejama Kanta i neokantizma. U svom savremenom vidu teorija o borbi polova se naslanja na psihoanalizu i sve viSe na jednu vrstu teorijske simbioze koja se naziva frojdo-marksizam. Svodeci ljudske (i time drustvene) odnose na seksualne odnose, psihoanaliza je prt1Zila osnovu za dva simplicisticka zakljucka: a) sama iii samo seksualna situacija odreduje situaciju Zene ili muSkarca; b) ,uslov" iii polozaj zene se svodi na njen seksualni us!ov. . Teorijska uprostenost i ocigledna apstraktnost ovih postavki psihoanalize nisu mogle odol~t! _pod priti~kom teorijske ozbiljnosti i drustv'7'o-pohtiCkog realiZ~~· mGrrksizma i pod uticajem razv1tka savrernenog knttckog nerva u okviru same psih_oanalize: !zlaz i~ kriz: hoanalize i potreba da se odrze klasnr 1nteres1 burzoazije u oblasti teorije i politike doveli su do onog po:natog intelektualno·politickog postupka na osnovu kojeg se jedna nedovoljna i osporena misao pokuSava ,spasti", odnosno odrzati naslanjanjem na teoriju koju nastoji da kritikuje, pa cak i da menja. Tako je nastao kao savremeni teorijski i ideoloSki ,model": frojdo-m~rk­ sizam. u odnosu na problematiku zene, frojdo-marksizam pretenduje da dokaie da je (za neke pisce u socijalizmu, a za druge i u postojecem kapitalistickom drustvu) seksualna revolucija moguca i da ona sama po sebi, i cak jedino ana, maze dovesti do punog oslobodenja zene. .....Jil:ojdo-marksizam pozajmljuje pojmove i terminologiju Diarksizma, dajuCi im Cesto drukCiji smisao, taCnije prazneci njihov autenticni idejni i politicki saddaj i zamenjujuCi ga pretezno verbalnim i psihofeministickim sadrzajem. On govori o revoluciji, ali pretezno pod njom podrazumeva seksualnu revoluciju. On meSa privatnu svojinu sredstava za proizvodnju sa privatnom svoji- ps!- :lBNSKO fiTANJE 71 nom polova. On zamenjuje klasnu borbu borbom polova iii smatra borbu polova kao neophodni us]ov borbe klasa. Frojdo-marksizam istice da je zena eksploatisana ad strane muskog pola kao sto je radnik od kapitaliste. u usloVima savremenog dmStva, Zenski pol se konstituiSe u autonomnu ugnjetenu klasu koja se mora osloboditi od ,muske v!asti". Borba klasa je gigantska i vecita borba u druStvu koje se ne moZe izraziti u svakodnevnom Zivotu, a pre svega u seksualnom i porodiCnom Zivotu. Borba polova je princip koji je u ovim situacijama jedino primenljiv. Borba polova dovodi i do solidarnosti polova i uspeva da preovlada nad drustvenim klasama, naroCito u stvarnosti kapitalizma. Frojdo-marksizam je spoj jednog oblika rasizma i seksizma sa pseudorevolucionarnim verbalizmom. Njegov program o borbi po!ova klizi od gubitka zdravog razuma do b!azenog simplicizma preobucenog u marksistiCku frazeologiju, zbunjujuCi meSavinom imitacije i parodije revoluciona;rnih tekstova,34) kao i Cesto komiCnom naivnoscu.3•) Na teorijskom planu osnovne greske frojdo-marksizma se sastoje u sledecem: u posebnom redukcionizmu Zenskog pitanja na seksualni odnos; u neprirodnom opsesionistickom shvatanju seksualne funkcije; u neobrazlozenoj konfuziji izmedu jedne socioloske kategorije (klase) i jedne bioloske kategorije (pola); u neadekvatnoj (naucno i politickoj) upotrebi jednog nauc14 •• ) U jedp.oj ,stu?-iji !~sP:irisanoj frojdo-marksizmom stoji: ,.Cela lstoma d? dan3;s )e ,bt~a tstO!J.Ja ~ borba polova, iskorBCeni, podvlaSCeni, ospo:av~t potCmJent 1 • ugnJetem pol moZ~ se osloboditi od pola koji ga tskonSCava ako u 1sto vreme oslobodt druStvo od ugnjetavanja kapital-fal~sa. Jedan sp~ktar opseda Evropu; spektar feminizma sa falusom u zubnna, u _pratnJl onog Sto ga podri:ava - ,lezbejstva" Les Temps modernes, maJ 1974. - les femmes sentetent. · 15 ) U tefnji da se stvori kulturni ambijent koji se razlikuje od jeCeg, muSk~g, . predlaZe se promena gramatike: reCi ,muSkeg" roda ( . l'rancuskom. Jeztku_ kao Sto su krevet, tela, friZider itd.) postaju Zensk roda;, a pn tom zene treba da se ,oslob()de" .,seksistiCkoa: marksizma" (Na tstom mestu). pasty ~ �72 L1: ~ ! .! II \ '! i !. I .I' Dr JOVAN :BORBBVI~ ZENSKO PITANJE nog (marksistickog) koncepta - klasne borbe; na svodenja saznanja o kapitalizma, i njegovoj negaciji na probleme sitaacije i oslobodenja zena. Marksizam ne spori postojanje i mogucnost raznih oblika borbi (nacionalne, etnicke, kaltame i idejne) i ne pretendaje da klasna borba konsamira iii zamenjaje sve istorijske i savremene borbe. To se odnosi i na ,.borbu polova". Sve ove borbe ljadskih grupa imaja svoje osobenosti i u toku istorije nisu se izra.Zavale na isti naCin. One nisa bile podredene klasnoj borbi niti sa joj smanjivale istorijski znacaj i politicka efikasnost. Klasna borba je strukturalna pojava: ona proizilazi iz razlicitog polol;aja pojedinih grupa a proizvodnim odnosima i protivrecnosti izmeda otadenog rada proizvodaca i kontrole i prisvajanja aslova i rezaltata njihovog rada od strane sopstvenika sredstava proizvodnje i rada. Ona je nosilac promene drustvenih struktara i asmerena je na aspostavljanje drustva bez klasne struktare. Klasna borba je univerzalni princip; proizilazeCi iz druStveno-ekonomskih, odnosno proizvodnih odnosa koji odgovaraja odredenom istorijskom nacina proizvodnje, ona obahvata sve sfere saperstrukture drustva: od politike do naake, ideologije i kalture aopste. Ona je istorijski princip koji prati i karakteriSe celokapna istorija k!asnog drustva, !ito znaci da joj je poznat pocetak i da joj je predvidljiv kraj. Sve druge borbe grupa sa funkcionalne, partikalarne i aslovljene klasnom borbom. To se odnosi i na ,borbu polova" koja je u figurativnom smislu borba, i ne moze se izjednaciti (i pored nastojanja naake i teoreticara ,borbe polova" da ovaj pojam izjednace) sa marksistickim znacenjem pojma borba klasa. U svom realnom i naacnom znacenju borba polova je funkcionalna 73 jer se odnosi na preraspodela mesta a organizaclJl drustva; ona je partikalama posto ima a vida promena pojedinih sfera drustvenih odnosa. Klasna borba se odnosi na sve druStvene sfere. ,Borba polova" je druStveno-politicki proces: ona je aslovljena nejednakosca i potcinjenosca jednog pola (zene) i probadenjem svesti te grape o tom polozaja i mogucnosti da se on promeni. Ona se ne poklapa sa celokapnom istorijom drustva i pre je posledica nego azrok drustvenih struktara. Ona ne resava promene oblika svojine, politicke vlasti i druga centralna pitanja istorije, kao sto je to funkcija klasne borbe. Ali borba polova nije ni fiktivna, ni apstraktna, ona je koncept koji izrazava potrebe jedne ljadske grape (zena) da se oslobodi podredenosti i poniZenosti celog ljadskog drustva i da ga acini sto je moguce vise jednakim, solidarnim, humanim i civilizovanim. Onda kad je akljacena a pokret snaga koje sa sposobne i pozvane da menjaja stare struktare i kad je, vodena projektom revolacionisanja postojecih drustvenih i ljadskih odnosa radi aspostavljanja novih odnosa, lisenih hijerarhije i vladanja jednih ljadskih bica drugim, ova borba moze prosiriti, jacati i hamanizovati klasna borba, dodajaci joj po jedna specificna dimenzija. To akljacaje polozaj, i alogu zene a istorija klasne borbe, a ova uloga zavisi ad naCina proizvodnje odnosno od klase kojoj pripada, a ne od odnosa sa maskim delorn stanovnistva. Ovaj odnos je odreden stapnjem razvitka proizvodnih snaga i ostrinom klasne borbe. Ako postoji oskadica a proizvodnji osnovnih sredstava za zivot i (proizvodnja rada mala), i time ostra klasmi borba, zene iz vladajuCih klasa istovremeno oslobadajti svoja prokreativnu funkcija (produtenje vrste, odnosno klase) i ogranicavaja je (radi jedinstva domena i ka' I �74 I l. l I Dr JOVAN £10RDEVIC pitala uopste), a zene iz potlacenih klasa su prinudene da je suzbijaju, pojacavajuci svoj servilni polozaj u porodici i domaeinstvu. u obe situacije zena postaje zrtva novog imperativa: demografskog. Polozaj zene je slozen ne samo zbog njene ekonomske vee i demografske uloge. Ona nije samo radna snaga, veC ona mora ida rada. Ona je istovremeno produktivna i reproduktivna snaga. Proizvodni odnosi odreduju octnose reprodukcije. Seksualni odnosi su podredeni u logici klasnih odnosa. Ne samo odnosi vee i seksualno ponasanje se razlikuje prema klasama i u krajnjoj liniji su klasni odnosi i ponaSanja. ~ Usled ove dvostruko dvostruke funkcije (produktivne ·-;- reproduktivne i autogeneticke, odnosno duplog radnog vremena) istorija zene bi bila neumoljiva bez dinamike klasne borbe. Bez klasne borbe ova dvostrana funkcija bi delovala kao fatalnost i oslobodenje zene bi bilo blokirano~ kao Sto se i deSavalo u re.Zimima ,klasnog mira", rasizma i patrijarhalnog militarizma. U re.Zimima u kojima je vladala ideologija tzv. tri ,K" i prema kojoj zena pripada samo crkvi (Kirche), kujni (Kiiche) i radanju (Kinder). Ne samo marksizam veC i savremena kritiCka druStvena nauka odbacuje ideju da ce borba klasa da se zameni borbom polova. Iza ove ideje nalazi se uticaj burzoaske ideologije i kult volontarizma i idealizma (filozofskog) koji karakteriSu srednje klase. Istovremeno marksisticka kritika prosiruje svoje teorijsko polj~ '1\'lfpste i u odnosu na zene, prevazilazeci izvesna miS!jenja koja se u ime marksizma sire. Suprotno je marksizmu jer ne odgovara iskustvu i razvitku nauke tvrditi: da je ljubav ekonomskl determinisana i da se subjektivnost podreduje objektivnosti, da seksualni odnosi nemaju svoju istoriju, da zene svoje oslobodenje treba da oce- ZENSKO PITANJE 75 kuju od muskaraca i od vladajuCih ideologija iii driave, da borba zena za sopstveno oslobodenje treba da se podredi klasnoj borbi i da one u njoj nemaju svoje ravnopravno, ali i nezavisno mesto k~·e im omoguCuje da njihovo oslobodenje bude i postane njihova sopstvena stvar, da nema bitne razlike izmed \ polova i da se zena uspostavlja kao ljudsko i drustveno bice kad zauzme muske polozaje. Sve ove postavke uslovljavaju da se ide dalje u teorijskoj refleksiji o problemu zene koji prevazilazi cinjenicku osnovu od koje polaze. 2ene povlascenih klasa, pod uticajem ,druStva blagostanja", sve su viSe udaljene od proizvodnje i - zastupajuCi ideologiju svoje klase - sve viSe primenjuju maltuzianizam, tj. ukontroliSu" radanje, Sto znaCi da one sve viSe napuStaju svoju pri· rodnu funkciju. To je situacija koja istovremeno odvaja Zenu i od sveta proizvodnje, i sveta reprodukcije. Ni rad, ni deca. Ako je ona jos i naklonjena neradu (u kuCi) i luksuzu, ona je i nosilac eksploatacije (prema bracnom drugu koji radi). Ovako ,oslobodena", ona gubi interes za stvarne ljudske vrednosti i, u uslovima potro~ SaCkog druStva, postaje nuZna komponenta trivijalnosti i ,lakog Zivota" (dolCe vita). Tako se proces ,oslobocie~ nja" pretvara u novi vid eksploatacije. Zena je danas u protivreCnoj situaciji. Svaki korak u njenom oslobod.enju moZe se zavrSiti sa njenim novim otudenjem. Ukoliko je viSe u situaciji da bude jednaka kao clan zajednice, utoliko je vise udaljena od pravog proizvodnog rada i svoje prirodne funkcije. Ovde kultura ima viSestranu funkciju. Ona otvara Zeni nove moguCnosti da uCestvuje i da se ostvaruje; ona je brani od manipulacija i antikulture. Kultura i slo, boda su uslovi da zene oslobodenje ne dozivljavaju kao novo porobljavanje i da same ne porobljavaju drugog. �1:? i: tj q II t n ·1 ; l II I I I I I \ :tBNSKO PITANJB Dr JOVAN BORDBVIC 76 Frojdovih) i nametnutih ,falokratskih" zabrana i kompleksa. Marksisticka politicka misao i pokreti koji su marksistiCki inspirisani istiCu jednostranost abe alternative. Prva dovodi do toga da se zene pozivaju da napuste svaku potrebu i zahtev za stvaranjem i usvajanjem specificne svesti i da zapostave cinjenicu postojanja posebne represivnosti u odnosu na Zene. U drugoj alternativi Zene pretenduju da same mogu osvojiti ,sve i odmah'', prihvatajuCi da se odvoje od svih oslobodilackib pokreta, naroCito onog koji im je najblizi, od politickog pokreta radnicke klase, svesno okrecuCi leda cinjenicama da u danasnjem svetu i covek jos nije slobodan, upravo da nisu samo one pod represijom i dominacijom. Pored jednostr~· ova alternativa osti izraiava odsustvo politicke zrel ti ne samo zenskih vee i drugih revolucionarnih p kreta. Nezrelost se uvek izraiava u zapostavljanju efika osti u korist ideo-· loskog sektastva i verbalnog ,radikalizma". N eefikasnost jednog revolucionarnog pokreta, koji definisu i vode jedino muskarci, je isto toliko ocigledna kao i neefikasnost onog pokreta koji revoluciji daje iskljucivo karakter oslobodenja zena. u oba slucaja misao je parcijalna, i time netacna, a ideologija politicke prakse zarobljenik .,specifiCnosti", i time otud:ujuCa. Oceniti i shvatiti ogranicenost ovih aJternativa je uslov da se prevazid:u teSkoCe i zabune u savremenom procesu borbe Zena za oslobocienje, i u naporima napred· nih demokratskih snaga da se oslobode fetisisticke misli i zbunjujuce prakse koja ih je zarobljavala i de' formisaJa. Ako su zene danas stekle svest o sebi i o svojim pravima, to su postigle zahvaljujuci opstim borbama i idejama druStva u kome Zive i koje je neizbeZno ,muSko" Ovi pojmovi se reprodukuju i u odnosu na zene ~oje, pod uticajem robne proizvodnje i postojece sociJalne diferencijacije, imaju povlasceni polozaj. . . Frojd.o-mar~s~zam i sve druge koncepcije voluntanstickog 1 utopiStickog feminizma o ,borbi polova" kao nov~j ~akonitosti ljudskog drustva su nesposobni da otknvaJu svu slozenost i protivrecnost procesa oslobodenja zene. To jos jec!nom potvrduje da je istorija i savremenost zene neodvojiva od shvatanja i uticaja osnovnog razvitka klasa, i klasne borbe.") 10. Sve ?ve teorije iii tendencije za oslobodenje zene se svode na Jednostavno pitanje koje se izraiava u alter~atirvi_ koja je joS uvek od uticaja ne samo na savremeni zenslj:I pokret, vee i na politicku praksu, narocito radnickih partija i organizacija. Prva alternativ~ je: prihvatiti ,mu8ku" definiciju ~og~ zena u revolucwnarnom pokretu i, u ime jedinstva I ~eh~e. po_kre!~~ zahtevati integraciju Zena, uz prihvata~ nJe cmjemce Iii shvatanja da se ne koristi i ne razvija inicijativa zena i njihova oslobodena masta. . ~uprotno ovoj ,integracionistickoj", druga alterna~Iva 3e a~ton.o:nisticka. Ona proklamuje da oslobodenje zena ~~~e bit~. samo ~~t .samih Zena koje nemaju ,Sta da tra~e u ,njihovom (tj. muskom) pokretu i da obezbed~';Je svo~ socijalnog i ljudskog ,ja" zene mogu obezbed.Iti same I autonomno. U krajnjoj varijanti ove alternativ~, sa nervoz?m i ubecienjem, pojedine Zene-pisci ..JiiQdaJU da se ovaJ autonomni dinamizam ima zasnivati na osporavanju i rusenju mahistickih tabua (pre svega k ae~~ufno je naglasiti nerazorivu vezu izmed:u situacije Zene kao Ijud- va 77 . s Gg b1 1. Cl~na druStva i privatne svojine. Na taj ~ seLendejs.ohdariSe~o s . burZoaskim pokretom u korist naCin sigurni smo oslobodenja Zene", mova m1sao. Je o~~ova z~ ocenu sawemenih polcreta za oslo-b(Leode~Je Zene, k~ L. ra:mJth (,s1fraZetskih" i uopSte feministiCkih). nJm, 0 emanczpacm terze, Moskva 11954). ) �Dr JOVAN DORDEVIC 78 druStvo. Aka su one revolucionarne to sve ne bi bilo .moguce bez proslih i sadasnjib revo!ucija. To sve uslovljava i sadasnje, i buduce borbe zene za emancipaciju. One ispadaju iz istorije aka se izdvajaju i ne shvate celinu revolucionarnog preobra.Zaja savremenog druStva. Ali i ovaj preobraiiaj ne maze biti celovit i efikasan aka se zene guraju u drugi plan, a jos manje u ,zadnje dvoriSte" istorije i revolucije koja se priprema za stvaranje jedne nove civilizacije, civilizacije koja jedino maZe biti socijalisticka i komunisticka. 11. Jedan ad osnovnib problema situacije i uloge zene jeste zenskost; zenskost je opredeljenje njenog biJ;a. zenskost je preteino (u oCima muskarca) prosla kr-oz tri etape: zenskost shvacena i podneta .kao hendikep! Zenskost osakaCena u muSkom .,modelu" - u ime · jednakosti; Zenskost kao osobenost zahtevana i kao Zenstvd u ime specifiCnosti .zene. Ove tri etape izraZavaju osnovne faze u razvitku zenskog pokreta i u filozofiji feminizma. Prva je najdu:Za i ana uopsteno traje od prve svesti o diferencijaciji bica razlidtog pola do danas; u pojedinacnom smislu ana se zavrsava kad pocinje opstepoliticka konfrontacija zena u odnosu na drustveni i politiCki monopol muskaraca. Ali, u drustveno·politickom znacaju, zenskost u ovoj etapi, tj. i kad je shvacena kao izraz inferiornosti iii hendikep, drustvo istiCe zenu kao subjekat, kao kvali· tet Zivota; ona je osnova rad:anja i razvitka svake Zene kao osnovnog ljudskog bica. Ova svest otvara period ~vremene borbe za :Zenska prava i Zensko oslobodenje koje nasi protivrecnosti i apstraktnosti. Definisanje zenskog pitanja i zene u odnosu na ono i onog Sto je osporava, tj. u odnosu na muSkost i muskarca, nastaje u ovoj etapi i ima razlidte oblike u docnijim. 1 :tENSKO PITANJE 79 U ovoj prvoj etapi postoji pobuna iii samozadovoljstvo Zene Sto nije muSkarac, iii u muSkoj situaciji. U drugoj etapi zenskost se negira da bi se izjednacila sa situacijom muSkarca. Ovu etapu karakteriSe: muSkobanjost kao oblik zenskosti, uz seksualnu neutralnost iii heteronomnost. Zena tra.Zi svoj identitet u izjednaCavanju sa muskarcem. Ona vidi mogucnost f~kosti u izjednacenju sa drugim polorn. Treca faza (u nacelu) polazi od principa: je akost ali razlicitost. U savrernenoj ideologij( zenskog pokreta ana podrazumeva dva pravca. Prema jednom, jednakost se ne odvaja od specificnosti i vodi u okviru istog pola u negiranje drugog pola i naglasavanje prava na ljubav sa is tim (istom); u Iezbijanstvo u kame se manifestuje jednakost i specifiCnost. Dru.gi pravac se izra.Zava u stavu Zene: "o mojoj Zenstvenosti nemam ,kompleksa11 • Ni superiornosti ni inferiornosti. Ni jednakosti. Ono do cega ddim je: razlicitost. Ove dve poslednje teze u shvatanju Zenstvenosti, odnosno Zene, obuhvataju osnovna pitanja savremene problematike Zene: One su elemenat ideologije radikalnog zenskog pokreta (na Za· padu) i cine idejni supstrat realne svesti 0 zenskom pitanju. Teorijsko preirnucstvo drugog pravca trece etape lezi u odstranjivanju vestacke i apstraktne podele izmedu pojma Zene, Zenskosti i Zenstva, i u potvrdi Zene kao ljudskog bica koje je proizvod sopstvene istovremene bioloske i socijalne evolucije. On je i prilog dija· lektickom marksistickom pojmu 0 zeni i njenorn znacajnorn mestu u istoriji i danas. On pretpostavlja kritiku tradicionalnih i preteZno "mahistiCkih" predstava i simbolizma o Zeni i Zenskosti koji se nameCu .Zeni i koji je : vracaju u nejednakost i podredenost u mekanoj vodi , razumevanja i simpatija. On obuhvata jedan novi zabtev �Dr JOVAN DORDBVIC 80 ? I I l da Zena prevazide svako podra.Zavanje, svaki mimizis, odbacujuCi ga kao zensku apaticnost; i potrebu da ~ena stvori svoj stil narocito u misli i govoru kao doprm?~ jednoj sveobubvatnoj misli koja ce la~se obuhvat1ti ,sve", Sta viSe celu istinu. To sve dovodt .~o osn.ovnog postulata: oslobodenje zene se ne sasto)l u nJen~m oslobodenju od Zenskosti, veC u njenom. ostvare:r:J~, tj. u uslovima da ona postaneJ svestrano ljuds~o biC_e, a time da bude zena, zensko i zenstveno bez 1kakvib kompleksa i osecanja krivice. . Problem oslobodenja zene se ne resava ~erbalm'? radikalizmom ill humanistickim protestima, a JOS manJe njenom depersonalizacijom i defeminizacijom. Ov~ oslo~ctenje podrazumeva ~ako r:;>dikalno osp_oravanJe. poIozaja zene i drustva koJe odrzava prak~u 1 shva~anJe ~ • ze m· kao niZem i ,,ropskom biC.u, taka 1 revoluctonarrn . ., . pokret koji ukljucuje zenu kao jednako b1ce, spremno 1 sposobno da stvara ne samo Zi.~ot veC i ~?vi Zi~ot, kao svojstveno i jednako Ijudsko biCe. Unosec1 ~ l~J pokret uspomenu na ugnjetavanje koje jos uve~ t;aJe 1 potrebu da voli i stvara novi Zivot, uloga Zena Je 1 per se revolucionarna. . .. Bez shvatanja ovib faza u odnosu na poJarn ze~stve­ nosti i odnos Zene prema sebi i d~gima, ~e maze se pratiti i oceniti duga borba zen_a za IJudska 1 _gractans~a prava i za njihovo oslobodenJe: Ta b'?rba .'~a s~OJU istoriju koja je kao svaka drustvena 1 polltlc~a 1Storija ispunjena uspesima i porazima: napretko~ 1 vr:'canl.ima unazad · ogranicavana i podsticana u zav1snost1 od ' . druStvenog sistema i vremena u kame Je. vod ena, k ~o i u funkciji odnosa izmedu demokratskih, revoluciOnarnib, konzervativnih i reakcionarnib_ k~asa i_ grupa. Ta istorija je istakla mnoge zene k~o m1shoce. 1_ v_ode pokreta, ali i niz muskaraca, kOJ1 SU shvat1h 1 danas 11 .ZENSKO PITANJE 81 shvataju da je oslobodenje zene uslov i njihovog oslobodenja, a narocito njibovog dostojanstva. Niko se ne moze pozivati na licno dostojanstvo dok postoje grupe i pojedinci koji su podredeni i poniZeni. To su istak!i narocito Furije, Marks i Lenjin. 12. Marks i Engels nemaju svoju razvijenu teoriju o seksualnim odnosima i o ljubavi uopste. To je dovelo do tvrdenja da je ovim zivotnim problemima zene, i coveka uopSte, marksizam ostao na pozicijama tradiciona~ Jistiokib miS!jenja i pdmarne psibologije iii da ih je podredio ekonomskim iii socijalnim problemima. Ne moze se sporiti da su u Marksovom i Engelsovom delu sadrZane neke od osnovnih ideja i o ,prirodnim" od~ nosima izmedu Zene i muSkarca, podrazumevajuCi tu stav!janje ljubavi u centar tib odnosa. U ovim pitanjima, kao i u drugim konkretnim, oni su bill vrlo obazrivi u predvidanju i izbegavali su da predla2:u utopijske seme. Ali, istovremeno se u njihovim tekstovima nalaze izri~ cite napomene i primedbe 0 seksualnim odnosima i ljubavi, kako u kapitalizmu i pre njega tako i u odnosu na projektovano socijalisticko drustvo i na komunizam. Marks i Engels su, u ime jednog viSeg i stvarnijeg ljudskog koncepta o odnosima izmedu ljudskih bica, smatrali da se u njibovo vreme brak (i uopste seksualni i ljudski odnosi) podreduju vladajucim drustveno-ekonomskim odnosima, a u prvom redu tipu svojine, orga~ nizaciji rada i robno~novCanim odnosi,ma. IstiCuCi da u ovim odnosima ekonomske i politicke institucije imaju presudniji wticaj od spontanih ljudskib osecanja, oni su dolazili do zakljucka o degradiranju, pa Cak i prostitu; isanju ovih odnosa, posebno ljubavi, i narocito u kapitalizmu. Pored toga, oni su pisali u mladosti i ljubavne poeme obojene romanticarskim zanosom. Marks je, ,pre �82 Dr JOVAN BORDEVI~ bralka ,sa fleni, slao SVOJOJ voljenoj knjige ljubavne · poezije, a pisao joj docnije pasionirana ljubavna pisma, od kojih je jedno sacuvano (i danas objavljeno na mnogim jezicima i u nas.3') Engels je bio pun divljenja za engleskog romanticnog pesnika selija, a namcito za njegove Jjubavne pesme. Njihov licni zivot je bio po formi razlicit. Marks je imao -solidan brak, ali je imao i va.nbracnog sina Frederika. Engels je ziveo u slobodnoj zajednioi 'Sa Meri Berns, a zaJtim, posle njene smrti, sa njenom sestrom. Obe su bile irske mdnice i ubedene republikanke, dok je Marl<sova zena iz imucne plemiCke porodice. ~ Ma~ksov i Engelsov teorijski ,stav u odnosu na ljuba'l' odgovara grckoj koncepciji i praksi ljubavi. Sustinu te antibudoaske koncepcije predstavlja shvatanje o mogucnosti potpunog i slobodnog ostvarivanja i manifestovanja ljudskog bica, ukljuoujuCi i zadovoljenje svih njegovih potreba i zelja. Oni nisu zapostavljali sel<sualne odnose i ljubav iz ovih zelja i potreba, ali su posebno isticali druStveno i idejno-<IIloralno stanje drustva koje je pretposta,ka da se ove potrebe osete i ove zelje izraze. U skladu s tim, oni su se vise bavili pitanjem kad i pod kojim uslovima seksualni odnosi postaju izraz bogatstva ljudske licnosti, a ljubav njihov osnov i vrhovni izraz, nego u Cemu Ce se oni sastojati i kako ispoljavati u jednom drustvu koje ce biti oslobodeno ekonomskih prinuda i -svih oblika otudenja ljud-skih odnosa. Ali, Marks i Engels su istovremeno odbacivali svodenje ljubavi na ekonomizam i socijalnu uslovljenost, kao sto su se protivili idealizaciji i kultu zene (sa prateCim sentimentalnostima i mmantizmom iii izjednaar) V. .,Prllog" u ovoj knjizj, str . .245. I<' ZBNSKO PITANJE. 83 cavanjem seksualnih odnosa s fiziokim aktom). U Svetoj porodici Marl<s predstavlja ljubav kao bitan elemenat ispoljavanja i ostvarivanja Ijudske licnosti. Preva~ilazeCi s~e ranije i savremene 1teorije o ljubavi, Mwks IZraZava 1 sl_edeCu misao: ,Ljubav je prvo iskustvo koje omogucava coveku da veruje o postojanju objektivno~ sveta izvan njega.SS) Moderno je i njegovo osporavanJe tvrdenja svih onih ·koji u svojim filozofskim Hi ·knjiZevnim delima ispoljavaju ,suvereni intelektu· alisti6ki prezir" prema ljubavi, posto time, pise Marks, ,odbacuju ·sve Sto Zivi, sve Sto je neposredno, celokup~ no culno iskustvo, celokupno istinsko iskustvo 0 kome se u pocetku ne zna odakle polazi i kuda vodi".39) M~r":_s i, posle njega, Engels su [s,ticali daje oslobodenJe zene proces na dva plana: oslobodenje od ekonomske eksploatacije i otudujuCih drustvenih odnosa, s jedne, i od Culne otudenosti, s druge strane. Sav·remene socioloske ankete potvrdu ju Engelsovu opasku da je pravo stupiti u brak sa izabranom liOnoSCu mnogo viSe po.Stovano u ,,potCinjenim klasama" nego u vladajucim ,klasama koje se, i u pogledu bralka licnih __odn_osa, kr~cu _,pod teretom svoj-ih privilegija 1 matenJalmh klasmh mteresa. Ovu slobodu pokazuje danas ornladina u celini. AH Engels je istovremeno smatrao da, istorijski govoreCi, monogamija stvara nu.Zne uslove za oslobodenje Zene; to je zasnovano na posto~ jecoj burzoaskoj teoriji, po kojoj je brak iz ljubavi t_stovremeno pravo muS·karca i pravo Zene. Pri tome je on ·S pravom tvr.dio da i u braku, i uop.Ste p-rava dva bi6a koja se vole ·su nejednaka jer su podredena · pravu svojine (ali i pravo izbora je cesto nejednako pravo i monogamija ga ne menja). To odgovara mis- ! 33 ) 59 ) V. ,.Prilog" u ovoj tknjizi, str. 1125, Isto. �84 ~­ i I I I 'I i•! IJ il :) i .•·\ . 'I 1'I Dr JOVAN DORBEVIC Jjenju, koje je izrazio mladi Manks 1840. godine, da i posesivna Jjubav, iako proizilazi iz drustva privatne svojine, stvara istov,remeno neravnopravnost i nove adnose potcinjenosti (cija zrtva nije uvek zena): posesiv· na ljubav izratava zelju da se ima za partnera ne ljudska licnost, vee robinja, odnosno rob. U svakom slueaju, marksisticka teorija ne definise ljubav kao javni, veC kao privatni domen. ,Komunizam ce - istice Marks - preobraziti odnose medu polovinla u strogo privatnu stvar ·koja se ti.Ce samo lica koja uspostavljaju taj odnos i u koji drustvo nece imati nikakvu priliku da se up lice" .••) Nigde u svetu (ni u razwjenijem socijalizmu) ovaj zahtev nije ostvaren, pa ni prjhvacen. Suprotno izvesnim povrSnim shvatanjima, i isto takvim ,,zvaniCnim" tumacenjima, koja su naklonjena da Marksova i Engelsova shvatanja o Jjubavi pokrivaju se Cesto Iicememim plaStom ,.asketizma" i druStvene ,.zaStite", odnosno ograniCenja, Marks i Engels ·SU isticali nuZnost, moguCnost i ·druStvenu potrebu da se sve osobine, osobenosti i vrednosti zene, kao ijudskog bi· ca, ostvare u punoj slobodi izbora i potrebi Jjudske licnosti da bude •svoja u svome. U sveobuhvatnom i sintetiokom korpusu marksizma teorija o ovoj strani zenskog pitanja je najmanje zavrsena i zatvorena. Ona je omogucila da se mavksis· ticka studija 0 zeni, a narocito 0 seksualnim odnosima _ i ljubavi, upotpuni i dovede do modernog oblika, pri-hvatajuCi mz novih saznanja d ideja klasicnih i savre· J:nenih drustvenih nauka, od sociologije i antropolitije do psihologije i seksologije. UvodeCi ono sto Marks naziva ,privatni domen ljudskih. odnosa u strukturi dru' 1) Ekonomsko-filo'lJ)jski ru.kopisi. Rani cadovi, ,Naprijed", Zagreb, 1961. str. 245. tENSKO PITANJB 85 Stva", savremena kriti,Cna (,neinstituciona:lizovana'') marksistioka teorija 0 drustvu i coveku vraca Jjubav u osnovni odnos 6oveka prema drugom i druStvenih odnos~ uopste. U postavke Marl<sa, Engelsa i docnijih marks1sta da nema prave Jjubavi bez revolucije (socijalisticke) i revolucionarnih preobraiaja kojima se konstituise novo drustvo slobodnih individualnosti, postepeno se unosi novo shvatooje po kome je Jjubav istovremeno revolucionarna .snaga .po sebi i znak i ·svojstvo pravog revolucionara.<I) To je ljubav koja nije ni intelektuaJ!sti_Cki romantizam, ni fizicki erotizam, koja je osecanJe 1 odnos sto sve to prevazilazi i, crpeci svoju snagu u seksualnom odnosu, istov-remeno ga boga<ti i sublimiSe. Ova sublimisuca strana ljubavi menja animaine" i ,ljudske sastoj.ke" liCnosti: prvi postajd' hu~ mani (i time slobodni), t,raieCi ravnopravnost i sreCu ,drugog", a drugi je spasavaju grubog karaktera obic· ne igre i sam?obmanjujuee varke. U skladu ·s tim nije strano marks1zmu -tvrdenje ameriCke revolucionarke i feministkinje Erne Goldman da je jednwkost zene i mu· skarca ,pit.anj~ socijalne pr~vde i lojalnosti", a da je ,osnovno 1 v1talno pravo :rene da voli i da bude voljena".42) Ovako deflnisana i shvacena ljubav je istovremeno snaga pokreta .druStva prema ·promenama i osnov sve vise ljudskih, i to ·istinskih Jjudskih odnosa oslobod~nih animalnih rezidiuma i socijalnog fo~alizma. LJuba': .koju zena sve do danas daje i prima je obezlicena lJubav. Svesne, borbene i prave zene traze da se · taokva ljubav mora osvojiti svim oblioima revolucije, . a da je svaki od .tih ohlika defigurisan ako nije voden nuinoscu da se prava Jjubav ostcvari, da pravo i ljubav • _,. 4 ~) _<?vu mis~ Je _iz;riCito form-ulisao i znalajni francuski pisac Stendal m;:u.;e u zxvotru veliki IJubavnik. ' u) E. Golcbnan, Anarchisam l1.11d other Essays, N. Y., 1910, stt. 223, l i· •i. : . l" il �86 I ' I I Dr JOVAN OORDBVIC postanu sustlna odnosa izmedu ljudsJdh bica. Ona je ujedno i osnovni akt zenske emanoipacije. Os!obodena :lena, sposobna da daje i prima ljubav, postaje nova re· voluclonarna sila. U ovakvim uslovima ljubav nije samo a:kt i osecanje, vee ljudski odnos koji detetu, preko majke, otkriva prvu sliku drustvenosti, a docnije, zrelom cove· ku, slozenost i viSedimenzionalnost drustvene stvarnosti. Ona je drustvena revoluoionarna energija bez koje se ne moZe bitn<> menj.a~ti stvari i stvarati novi Zivot i Covek. Takva ljubav, potvrdena u drustvu, je prva stvar~acka snaga coveka. Ona stvara drustvo, a naroOito nje"govu osnovnu, a teorijski slabo shvaCenu i osvet· ljenu stvarnost, par, jedinstvo dvoje nJlh koje vezuje i cije jedinstvo ostvaruje ljubav. Par (couple) je stvarnost koju nisu zapazili samo romantiC:ari, ,klasiCni filozofi i sociolozi pre Marksa. Ali marksisticki koncept ljubavi konstituiSe novi pojam para. Par je stvarala6ka snaga istorije. Par se stvara u istoriji, u obliku koji je drustveno determinlsan. Ali par koji je liSen istinskog odnosa ljubavi izmedu dvoje koji se udruzuju bez sjedinjavanja nije stvarnost, vee je apstrakoija (kao i mnoge stvarnosti u drustvu nejednakih klasa i ·robne proizvodnje). Ispunjen ljubavlju (1 potvrdujuei je), par je nova drustvena i ljudska stvarnost; on je graditelj ljudskih ._ajednica i njihovih promena. To cini da je ljubav ne samo nuZni uslov prave ·revolucionaTnosti veC i istinskog drustvenog stvaranja i drustvenih promena. Na ovoj <Jsnovi polotaj ·i uloga zene u drustvenim stvaranjima i ·prornenama, u tkanju druStvenosti, prevazilazi porodicu, hrak i slicne odnose i postaje stvaralaoka snaga drustva d istorije kao celine. Stvoren od ~ENSKO PITANJE 87 prirode, kao jedinstvo dvoje njih lwje vezuje ljubav, par baca nove zmke na celo drustvo, ali j<Js nigde nije postao svoj, nova stvarnost. On jos nije ona stvaralacka snaga dru.Stva koje sve viSe traZi nove i" pasionirane snage za izvla.Cenje iz savremene nemoCi i blokiranosti. To- idejno i druStveno, kulturno i moralno osiroma~ senje podrzavaju dr:Zave i robno-novcano pravo, pretvarajum odnos ostvarenja i stvaranja roveka u reguli, sani reZim, u instituciju. 13. Marks i Engels su ostavili znaeajne teorij&ke poglede 0 oslobodenju zene kao ljudskog bica i 0 posledici tog oslobodenja za komunizam. Om su, kao i Lenjin i docniji marksisti, doprineli da se ne samo priroda eksploatacije i potcinjenosti :lena u toku istorije bolje i potpunije otkrije vee i da se upozna sama priroda i osobenost Zene i 1kao individue, i u odnosu na muSkaxca. Ne moZe se osporaviti da ova teorija -ne zauzima .centralno mesto u delu ovih mislilaca i revolucionara, a.H pro1Jlemi Zene nisu zapostavljeni u marksizmu i njegova proovladujuca ideja o oslobodenju radnioke klase iskljuCile .; taj koncept u proces oslobodenja zena. Marks i Engels nisu dali odgovore na sva pitanja koja se postavljaju u ovoj oblasti istra:Zivanja drustvene prakse i Ijudskih <Jdnosa, niti su moglii da formuliSu pitanja i odgovore koji se da· nas postavljaju i traze. Medutim ka]l'italna piotanja, koja podrazumeva stutlija o Zeni, ne mogu. ·se ni danas shvatiti i reSavati mimo misli i otkrica Marksa, Engelsa i Lenjina. Stoga se to mo:Ze u6lniti pod ovlm uslovima: a) ·da se napusti verbalni komentar tekstova; b) da se pravi ra:zJika izmedu izvornih misli i docnijih tumacenja, ode nosno da se napusti svaki dogmatski pristup tekstovima o zeni; c) da ·se prosiri marksistiOka teorija, kaoko �88 i I I I I j ' I Dr JOVAN OORBEVI~ na osnovu novih istra2ivanja i teorijskih zakljucaka ,tako i na osnovu iskustva i prakse oslobodenih zena i pokreta za njihovo oslobodenje. Sve je :to utollko neophodnije, ukoliko ostaju (od· nosno nastaju) izvesna Jmpitalna pitanja koja tra2e naucne ma,rksisti6ke odgovore ciji znacaj prevazilazi teorije o Zeni. Ali, ova teorija ih .postavlja i ona su, uglavnom, sledeca: 1) Da li samo ukidanje privatne svojine dovodi do bitnih preobrazaja u organizaciji proizvodnje i time do promene u polo:Zaju i zivotu zena? 2) Buduci da je pot6injenost i porobljav&nje zene prethodilo kapitalizmu, da li se moze o6ekivati (nadati)" cia ce revolucionarni preobTaZaj ekonomskih odnO· sa drustva u socija1wmu omoguCiti novu ulogu zeni? 3) Da li je nuzno, sa glediSta •interesa ·revolucije i oslobodenja zene, da se zene organizuju u fuukciji sops:tvenog ;skustva u a:evolucionarnoj borbi protiv ka· pit&lizma i birokratskog etatizma? 4) Kakav oblik evolutivne revolucionarne organizacije zena moze (ili bi trebalo) da ima i kakvo mesto u opstoj strategiji revoluciona,rnih klasa i kad je ta strategija efikasna? 5) Do kojeg stepena iskreni revolucionari mogu biti, ili jesu, ba:anioci jednakosti muskaraca i zene u drustvu, po!Hioi, kulturi i porodici? 6) Da li je jediustvo ideja •i 6ina u odnosu na zene ~phodan uslov svoj'Stva mwksiste i revolucion&ra? - 7) Da li biti revoludonar 6ini IDIUskarca umornim od falokratizma i jedne wste .potcenjivanja zene; ako ne, zasto?43) ~•) DrastiCni primer za ocenu ovog ~ -prufiti odgovor Majkla Karmaskla, pomatog lidera jedne od radikalnih struja crnaCkog pokreta u SAD, na pitanje ¥ma k~av Je njihov polofal u borbi za ,crnu vlast" (black power): .,PoloZaJ fena JC JS znam samo ]edan: leZeCi". ZENSKO PITANJB 89 8) Da li se na zeni mo:Ze primeniti kon<:ept klase u .mai1ks1stiCkom znaCenju, imajuCi u vidu Engelsovo poredenje zene s proleterom, a muskarca s buriujem? Odgovori na ova pitanja se mogu danas skicirati na osnovu iskustva socijalisti6kih zemalja i savremenog revolucionarnog zenskog poka:e:ta, kao i po!ozaja .izvesnih pojedinaca u okviru revolucioname organizacije i socij&!isti6ke prakse. Ak.o marksizam ne sackZi ,rgotove" odgovore na ova pitanja, osnovne Marksove, Engelsove i Lenjinove misli su nezamenljivi prilog ·savremenoj teoriji o poloZaju Zene i njenom oslobodenju 1i merilo za ocenu stanja ne samo u k&pitalizmu ·vee i u socijalizrnu. To se u odredenom stepenu odnooi i na samouprav.ne ideje, ukol>ko je samoupravljanje otelotvorenje i razvit£~k marksizma. Marks i Engels, a posle njih ; Lenjin, su isticali da Ce Zene uCestvovati, kao i muSkarci, u borbi za preobrazaj drustva, jako njihov polozaj u drustvu nije jednak muskarcima. Oni su, teoretski i licno prihvatili uCeSCe Zena u revolucionarnom delu .i akciji na osnovu potpune jednakosti. Marks je bio branila<: zenske sekcije u Intemacionarli i naglasio je izriCitu ulogu Zena za vreme Pariske ·komune, oduSevljavajuCi se njihovim heroizmom. On je brizno podsticao i pratio intelektualni razvitak svojih kceri i njihova angawvanje u socijalistickom pokretu. Engels je hvalio revolucionami duh svojih zena (Meri i Li2>i) i nije se kolebao da se .,uci u njihovoj skoli". Lenjin je cenio zensku posto, janost i mudrost Krupskaje i podrzavao emancipatorske ideje i stavove A. M. Kolontaj. Ali, u unutrasnjoj strukturi revoludonarne organi· zacije, pa:e i posle Oktobra, zene su tDpele iii podno· sile (nekad i bez negodovanja) isti polozaj koji su imale �'~~>·, ... · y~* ..• 90 i ~/ l i Dr JOVAN DORDBVI~ ...•..•... ,·.,l 91 1:ENSKO PITANJ<E ' i u proslosti. Mnogi revolucionari su se pokazali, postajuCi socijalisti (a ne uvek samozvani), nesposobnim da se oslobode natalo:Zenog ,;kompleksa superiornostf' u odnosu na Zene. Sva ova ,saznanja i ove dHeme nisu nepoznate u revolucionarnom radniOkom pokretu i one .ctobijaju sta:ri i novi znaCaj u svim istorij.skim situacijama i uvek kad se na opstem planu poS<tavljaju stalno aktuelni problemi jednaJwsti i oslobodenja zene. Tako je i danas. v _ 1. ,Prema materijalisti.ckoj koncepciji - piSe Engels - odlu6ujuCi faktor istorije je, u krajnjoj analizi, ~proizvodnja i reprodukcija neposredno nu.Znog".44) Razvijaju6i ovu misao, Engels tvrdi da je u proucava· nju druStvenih institucija potrebno uzimati u.obzir dva vida stvarnosti: proizvodnju sredstava za Zivot i proizvodnju samih Ijudskih bica, odnosno odriavanje vrste. ZasnivajuCi svoja dalja istrazivanja na ovoj teoriji, Engels prelazi na sistemalsko istrazivanje porekla porodice i privatne svojine i dr:Zave; u tom dlju on ispituje stupnjeve u razvitku drustva koji odgovaraju >eazliC.itim nacinima produkcije i ,reprodukoije. On vezuje promene u obliku porodice sa promenama u svojini sredstava za proizvodnju i otkriva odnos izmedu svojine sredstava za proizvodnjn i polozaja zene u od· 1msu na muSkarca. On sa noV'im argumentima potvrctu~ je ranije ostvarena otkrica prema ,kojima je Ijudsko druStvo u odredenim fazama svog razvitka Zivelo u matrijarhatu, U kome je zena imaJa preov]adujUCU u!O· gn i vladajuci polozaj •koje nikada docnije nije povra· ~~) Les principes du communisme i u Antidiringu. tila. Naprotiv, udasna drustva, ,koja. ~_u usi;>vila _si~tem dominacije zasnovan na eksploataCIJ1 drustvenih grupa lise~ sv?jine s~edstava" z~ proizvodnju, uglavn~ su uCrvstlla 1 zao.S.tnla polozaJ zene kao novog "roba iii ,porobljenog radnika - prolete;a". .. . . Istorijski znacaj Engelsovog pr>loga ma.tenJ_ahst~~­ lroj teori}i o Zeni IeZi u t:ome Sto rn;. u .sVOJI~ mstrazivanjima o poreklu i razv1tku porod1ce (1 uopste o. o~­ nosu izmedu .mu.Skarca i Zene), postepeno zamenJu]e teorijsku xefleksiju i ideolosku dedua<ciju novim istraiivackim metodima Jwj<i obnavljaju znacaj analize stvarnog i sinteze pojedinih zaklju~~a zas.nova~il: n? utv;: denoj empirij.i i time primenJUJe naC.in rni~IJ~nJa k?J' se u stvaranju teorijskih ·sinteza ne udalJUJe od mdukcije. Na osnovu istih metoda s<voreno je poznato delo americkog etnologa i antropologa Luisa Morgana, koje je pod naslo"om Arhaicno drustvo (Ancien Society) ?bjavljeno 1877. godine i koje ima podnaslov_ ,Veliko ispitivanje procesa Jjudskog progresa od diVlJastva: 11 preko varvarstva do civilizaci~~ •• l! ovom :adu, koJI znaCi poCetak _. moderne ma1en]ahsti0~·: naucne ~tro~ pologije, Morgan je, na osnovu ep1p1mcko~ :J?roucava~ nja americkih Indijanaca oortao uzlaznu !miJU antropoloske evolucije coveka. . Engels se posebno interesovao za ovu vrstu I&trazivanja pasta su on i Manks uvek traZili istorijske pod.rtke naucne dokaze za potvrdu ili ko:itiku njihove hipoteze o medusobnim odnosima izmedu ljudskih _biCa i prirode u toku istorij.ske ere, pa, prema tome, 1 u njenim pocecima, sto znaci i pre nje. Posle Morgana, antropoloske studije su prosirile, nijansirale i .donekle ispravile Cinjenice a, naroCirto, zakljuOke do ,kojih je dosao americki antropolog. Na v i �ZBNSKO PITANJB 92 Dr JOVAN f>ORDEVI~ osnovu toga su pojedi.ni antropolozi (i .,protomaTkslsti") utvrdili da je Engelsova teorija zasnovana na nedovoljnom cinjenicnom tkivu i da nema opravdanja njegov pokusaj da se ocena arhaienog drustva izvodi na osnovu inace nedovoljnog poznavanja postojecih primitivnih zajednica.•• Prela.ze6i na bitni doprinos Engelsove teorije, da· nas se maze utv.rditi, bez preterivanja i politickih obzira, da je on dao, istina na osnovu antropoloskih i istorijskih podat»ka i cinjenka ~vog vremena, sintezu od interesa za otkrivanje polo:!aja i uloge zene u istoriji, kao i za mogucnost njenog oslobodenja u drust~ ko~ ce biti u stanju da, snagom svoje strukture, voljom i sveSCu svojih sve slobodnijih ,.udruZenih uCesnika", vraca sve oblike covekovog otudenja, a time i otudenosti zene od ljudskog statusa i ljudske prirode. Savremene studije o zeni potvrduju Engelsovu hipotezu .i zakljuoke, nasuprot jednom pomodnom i pseudolevicarskom miSljenju da je antropoloska osnova (a time i teorijska zgrada) Engelsovog deJa .,prevazidena".") Odbacivati Engelsovu antropologiju i zakljucke o nastanku, ob!icima i razvitku braJ<a i porodice kao ,zastarele" je isto toliko arogantan i tendenciozan .postupak kao onaj tkoji bi osporavao Darvinovo delo pod izgovorom da se danas viSe zna o •istoriji i transformaciji Zivotinjskog carstva i vrsta u njemu. Ge~ n1jalnost jednog naucnog deJa sastoji se u sposobnosti -oojegovog tvorca da podigne na nivo teorijskih sinteza utvrdeni empirijski materijal, koji je neizbezno vremenski i prostorno ogranken i nikad sa~nat do kraja 65 ) Claude Alzon La femme potiche et f!d femme bonoviche Cd Maspero"! Cahier, libres 248. ' · " 4e) Greer G., La femme eunuque, fir. prevOO ,,La,ffont, Kat~ Millet La politique du mAle, fir. prevod, 6d. Stock. ' 93 d definitivno. To ~e posebno odnosi na proucavanje ,makrosistema", koji Cine ne samo druStvo i priroda veC i Zivot i Covek. NauCna vrednost ovih sinteza se ogleda u plodnosti i efikasnosti primenjenih metoda istra:Zivanja, kao i onda kad hipoteze postanu elementi jedne teorije koju potvrduju dopunska i na:knadna otkriCa, rezuHati istraiivanja i misli. Engelsova 'koncepcija o poreklu, sustini i obliku, odnosno funkciji porodice, svojine J. v~lasti, zasniva se na metodima koji su danas potvrdeni i prihvaeeni ne samo u antropologiji vee i svim drustvenim naukama i sadr:Zi hipoteze koje vade otkrieu novih vidova ovih institucija, a time i postavaJ<a ideja bez kojih se ne hi mogla ni zamisliti jedna na:ucna studija o zeni. Neizbezni sematizam, koji se nalazi u svim prvim ,pokusajima da se primene ovi pos-tupci, ne umanjuje idejnu ulogu i teorijsku vrednost ovako proverenih i podsticajnih koncepcija. S druge strane, iatko je izvesno da je Engels proveravao i klasifikovao originaine Marksave misli o Zeni· i njenom poloZaju i njenoj prirodi, ne maze se umanjiti kapitalni znacaj Engelsovih postavki i zakljuCaka kojima se ne samo zasniva savremena stu~ dija o zeni vee i prosiruje opsta marksisticka teorija o drustvu i revoluciji. To se posehno odnosi na isticanje pojma i clrustveoo-politickog znacaja reprodukci· je, bez cega S>!Udija 0 zeni (ali i 0 porodici, drustvu, socijalizmu i kormu:Uzmu) ne prelazi granice sernatskog, jednostranog ekonomizma. 2. Tradicionalna i nekriticna drustvena nauka je zapostavljala probleme medusobnih odnosa izmedu razlicitih obllka produkcije i rep.rodukcije, i to danas nastavljaju pojedini, caJ< i ozbiljni antropolozi, ne sa· mo u zapadnim zemljama. S obzirom na to sto sva ta shvatanja ne 110apa:Zaju posledice koje iz reprodukcije �94 Dr JOVAN OORE>BVI~ i produkcije proizilaze za polozaj zene i transformacije makroorganizacije druStva ·i mikroorganizaana u nje~ inu, tradicionalistiOk.e, i u osnovi nemarksistiCke, antropoloSke i drustvene teorije nisu u stanju da pruze nauCnu osnovu studiji o Zeni. Mnogi marksisti :koji se bave ovim pitanjima drustva, ili problemima porodice, braka i zene, nisu dovoljno shvatili i usvajali Engelsov istraiivai\ki metod i aparat misljenja, jer .su zapostavili uticaj reprodukcije kao konstitutivni elemenat materijalnog sveta i determinatimii istorijski faktor. Tek u poslednje vreme proucavanje polozaja deteta u porodici je dalo povoda da se stvara marksisticka psihologija sposobna da objasni prvo budenje individualne ~svesti o drustvu i porodici. U tom pogledu pooebni teortjski znaCaj imaju: a) istraZ.ivanja i svatanja koja ne polaze od pojamnog JCazlikovanja i odvajanja izme. du proizvodnog rada i reproduktivne aktivnosti radanja i porodice; b) savladivanje poznate naklonosti mnogih marksista da preuveHcavaju znacaj radnih odnosa i da zapostavljaju odnose u porodici. Jos uvek se u drustvenim anketama i teorijama o drustvu zastupa misljenje da se radni6ka svest jedino razvija u kontaktu sa proizvodnjom, ,.radom11 ; zaboravlja se da sva· ki covek, a time i radni, pr<>izilazi iz jedne odredene porodice. Covek dobiva predstave o svetu ne samo iz ideologije i uticaja makrostrukture i vladajucih politiCkih i moralnih ideja veC i u porodici i na osnovu odnosa koji postoje u njoj. On se najcesce izrazava, a -'!l'l!.jveci broj to cini stalno, jezikom koji je naucio u porodici i ocenjuje !jude i odnose ocima koje .su mu otvorene, u odnosu na i preko ljudskih bica u okviru porodice. Rezultati proucavanja drustvenih odnosa u porodici imaju odlucujuCi znacaj za stvaranje ne samo jed- tENSKO PITANJ.B 95 ne teorije o Zenskom pi:tanju i oslobodenju Zena veC i nove nauene teorije o drustvu. Znatan broj pitanja koje su pokrenuli Marks i Engels u Nemackoj ideologiji i Engels u Poreklu porodice, privatne svojine i drZave ostalo je bez odgovora u nauCnim Tadovima marksista. Ona .danas traie nekad novo formulisanj e i •savremenije odgovore, zasnovane na saznanju d. ·iskustvu ikoja su tokom XX veka akumulirana u novim drustveilim naukama, od decje i ·socijalne psihologije, seksologije, semiologije i -kritioke antropologije do sociologije ·i po· litikologije. SavJ"emena maDksisticka studija 0 zeni se stvara i razvija ako sadrZi nova reSenja za otvorena pitanja i ako ne prihvata dogmatske odgovore na osnovu stavova i pitanja izTa.Zenih u samim klasiCnim mwksistiClcim radov·i·ma. Citati, inaCe vrednih misli, i ponavljanje starih pitanja bez odgovora ne predstavlja nikakav doprinos uspostavljanju i razvijanju jedne marksi&ticke studije o zeni. Suprotno tome, pojedine nedavno objavljene studije 0 zeni, koje proizilaze iz revolucionarnog Zensk.og pokreta preteino inspirisanog marksizn1o1n, pokazuju svest i ikritiCnost u pogledu nu.Znosti obnove pojedinih pitanja i ideja koje je postmarksisticka teorija zapootavila. To je ujedno potvrda vitalnosti marksizma i njegove sposobnosti da se obnavlja, ispravlja i prevazilazi. 3. Marks (mnogo manje) i Engels (sistematski i metodski) su postavljali problem zene u okviru prouCavanja i isti.Canja znaCaja porodice. To nije bilo ni sluCajno, ni neapravdano. U vrerne ·kad oni stvaraju svo: je teorije, a to je viktorijanski period u Engleskoj 1 vreme druStveno.,politi&e krize u Francuskoj, deSavaju se dramatiCne promene u odnosu medu polovi-ma, u odnosima izmedu roditelja i dece [ uopste u oblasti !icnih i ,rodbinskih" odnosa medu ljudima. To je, u �96 Dr JOVAN OORDEVIC f~~a P':"obitne akumulacije, proizveo kapitalizam; ah n]egovim drustveno-politickim interesima nije od, govm:alo da se porodica raspada. Otuda pojava idea:lizov~nja burzoaske porodice. On sredine XIX veka porodica se proglasava za .,poslednje uporiste" ljudskih osobina koje se viSe nisu mogle naCi i izraziti u jav~ nom zivotu ·kapitalistickog sveta . .,Toplota ognjista" i ,mir koliba" su izazvali seCanje na mirnoCu prirode i na ljudska osecanja iz vremena pre kapitalizma. Porodica se velica kao -sredina u .kojoj se covek vraca svojoj pravoj prirodi, ostavljajuci pred kucnim pragom maske koje nosi u javnom zivotu i oruda koji~a ·se sl'llZi na radu. U njoj je covek odbranjen od raJ;araCkih posledica zlvotne borbe i takmicenja, neosetljivosti, zavisnosti i priti1s·ka svih vr.sta od drZave i ,,javnog mnjenja" do ,drugog".47) U ovakvoj porodici rena dobija i nove funkcije. Ona nije smno primorana da stalno fizi6ki i duhovno Zivi ,izmedu Cetiri Z'ida" veC ima i ,svetu duZnost" da podda~~. musk~_rca i podize decu. Ona nema prava na SVOJ z1vot; ruJe pozvana da ima inicijative i slobodu odlucivanja. Ona treba da se u celini usredsredi da obezbedi mir i prijatnost, socijalnu sigurnost i moralnu podrsku muskarcu (muzu, ocu) koji je istrosen i ogrubeo u teskom radu za Jnterese porodice i zene; muska:mc ima duZnost da zenu odstrani od svakog kontakta sa tim .,neumoljivim i grubim zivotom." Ova i ovakva porodica ne osporava postojeci pore"'"'!tak konkurencije i sebicnosti, nego ga, u stvari, podrzava. Pripremajuci ooveka (muta) da se otporniji vrati u zivot takvog drustva, zena je ta koja celici coveka . ~1) PC?z.nati ll).a~sko-sovjetski eko~OIJ?.iS~ Varga pripisuje iste osobine l vrednosti porod!CJ. 1 savremenom sOCIJalistiCkom (uglavnom sovjetskom) druStvu (1;1 radlu nazvanom Testameru:t, s.toga Sto je objavljen posle autorove smrtl). ZENSKO PITANJE 97 da se oddi u jednom nebumanon:t drustWI koje ne stavlja pod pitanje. Ona je to pri:morana da cini po cenu podredivanja novoj nehumanosti koja gusi njen licni zivot. Ovaj njen polozaj je i posebno ponizavajuci jer ga velicaju pesnici (Raskin) i ovekovecuju slikari i fotograri (prikazujuCi ,.sreCnu" porodicu oko ,nasmejane" Zene sumornog lica). U ovakvom shvatanju budoaske porodice izra:Zeni su interesi vladajucih grupa da se istovremeno odr:li i prikrije kapitalisticki nacin proizvodnje i zivota sa njegovim slobodnim trZiStem i socijalnim darvinizmom, ali i strah radnika da ne gube posao usled konkurencije zenskog jeftinijeg rada. Mar·ks i Engels su 1smeja<vali ovakvu ·koncepciju porodice (Komunisticki manifest i Sveta porodica), a Engels je uspeo da relativi2luje i vremensk.i ogranici u okvoru svog koncepta o menjanju oblika porodice i braka u funkciji materijalnog razvi1lka i l<lasne strukture u drustvu. Oni su u tipu burzoaske porodice i njene drustvene funkcije dobili nove dokaze za svoju opstu tezu da se dnuiltvene promene u oblasti proiz¥odnje neposredno odra:Zavaju na porodicu. Za razliku od burzoaske ideologije i radikalnog feminizma XIX veka, Ma1>ks i Engels nisu ni idealizovali, ni osporavali porodicu. Docnija marksisticka misao se deli u dva pravca; s jedne strane, idealizovanju porodice suprotsta-vlja njenu opstu i uslovljenu kritiku, i u obliku burZoaske porodice, i njenu negaciju; s druge strane, uz osude porodice istice se koncept slobodne i Jjudske zajednice eoveka i rene koji se vole i u tom odnosu preuzimaju slobodno i po svojim zeljama funkciju reprodukoije eoveka. Ova dva pravca dosla su posebno do izraZaja u periodima IDrize bur.Zoas-ke porodice i celog burl:oaskog sistema vrednosti, iii u periodima �98 Dr JOVAN OORDEVIC pripreme socijalisticke revolucije i u prvim fazama posle njene politicke pobede. U odno~u na ovu dru~u situaciju, karaktristicne su slobodne 1 6Ve~e diskus1Je i iskustva o pitanjuna seksualruh s!oboda 1 ,slobodne ljubavi" i u Sovjetskom savezu u prvoj de<:eniji posle oktobarske revolucije. Sliku ovih karakteristicnih strujanja i priloga marksistiCkoj teoriji o zeni i njenim ljudskim, soci· jalnim i priroclriim pravima sadr.Ze radovi r~dikalne boljsevicke feministkinje Aleksandre KolontaJ.••) Radovi Kolontajeve vise se odlikuju sme!oscu da se raspravlja o nekim u to vreme, taou:pitanjJma. o lj.ubavi, odnosu Zene i muS·karca i ,p:lOVOJ" parodiC!, nego po noVini reSenja i sve:Zini ideja i anal1za. · 4. Normativni koncept i politicka teorija u savremenim socijalistickim zemljama pre se oslanjaju na poglede, tradicije i navike porodice iz perioda ~~e _so~i­ jalisticke revo!ucije, odnosno pre uvodenJa socJJalistuo: kih institucija u te zemlje. Porod1ca se ne idea!izuJe,_ ali se i ne traie takvi oblici koji bi odgovarali emanc1pa· ciji ljudske licnosti, a posebno zene. Nema jos ~ve~ ozbi!Jnih radova koji bi nastavili, iii bar potvrd1~ali, ideje Marksa-Engelsa i drugih istaknutib marks1sta (Lenjina i Bebela). Nema ni kritike burzoaske porodJCe, ni ispitivanja uzajamnog odnosa izmedu zadr.Zane, u osnovi, stare porodice i novib oblika i funkcija produkcije i reprodukcije koji odgovaraju socijalistiCkim produkcionim, drustvenim i moralnim odnosima. Poro.-eica se kao takva, tj. kao institucija u kojoj se marufe· stuju patrijarhalnost i emancipovanost, cak i ,modernizam", podrZava i "potvrGuje" (u pravno-politiCkim do46) Slobodna ljubav; Borba tena !~nica za .niiha.:'!- prava; Porodica i komunistiCka drt.ava; Radnu=ka opoztczfa; Autobrograf9a .seksualno osloboitenog radnika - sve ove k~jige, pi?ted. ruskog, objavl]ene su na engles.kom, a pojedine i na drogxm jeZicrma sveta. :ZENSKO PITANJE 99 kumentima). Ona se ujedno menja, a delimicno i raskida - u praksi. U ovakvoj situaciji Enge!sovo tvrdenje ,da su od samog pocetka dva pola stavljena u pogresan polozaj", nije u novom drustvu nasla svoj demanti ni u misli, ni u praksi. Industrijalizacija, napustanje poljoprivrede i prvi efekti vise ill manje· sramezljive ,sek· sualne revolucije" su izmenili ekonomske osnove porodice i njenu tradicionalnu strukturu. U nizu slucajeva licni odnosi u braku i izvan braka su promenjeni (i Cak izokrenuti), a u isto vreme u ,makrodruStvu" su druStveni odnosi, moraine norme i ljudska ponasamja ostali vise-manje isti. Pored ustavnog i pravnog proglasavanja principa 0 zastiti porodice, polozaj zene i majke jos nije bitno izmenjen. Nije bitno postignuto da zena koja radi, tacnije koja je ,u radnom odnosu", odrti svoju samostalnost i slobodu u licnim odnosima, a da Zena koja ostaje u domaCinstvu, tu stvarno radi, stekne jedno svoje novo ljudsko dostojanstvo i drustveno uvazavanje. Istovremeno se javljaju i situacije da :!ena-radnica saCuva, odnosno dobije 1radno mesto, a da je muZ bacen u nezaposlenost, kao ·i to da jedan b.roj mu!lkara. ca, naroCito mladih muZeva, preuzima na sebe kuCne i domace pos!ove, ,funkcije" koje ne vrsi sa odusevljenjem i retko efikasrno i korisno. Engels je smatrao da ova ,izmena uloga" izmedu braCnih partnera ,deg.radka porodicu" (muskarca),••) dok pojedini savremeni so· ciolozi tvrde da je jaCa i da to ima uticaja na izmenjeni polozaj zene.5•) U svakom slucaju, sve ove promene ukazuju na to da je u socijalisrtiCkom svetu i nova porodica u 4') Engels, Polotaj radniCke klase u Engleskoj. so) Firestone Q., La Dialectique du Sexs, (francuski prevod) ed. Stock. �100 lli' JOV AN OORDEVIC nastajanju, ali da jos nije ni osmisljena, ni uoblicena. Pored toga, u socija!istickom drustvu se uspostavlja jedna stara protivrecnost na koju je ukazao Marks u Kapitalu, smatrajuci je elementom raspada porodice u ·kapitalizmu. U ·svim ~avremenim drustvima, osim u najmanje materija!no i ekonomski razvijern1m i u seljackoj privredi, porodica je pr~tala da bude jed!inica proizvodnje i postala je isrldjucivo jedinica potrosnje. U potrosaokim odnosima svuda, i u porodici,. pre;>V'!aduje fetiSizam ;robe i novca, a ne potrebe ostvariVanJJa !icnos·ti i humanizovanja sredine. t.ena najvise trpi pod pril;iskom potrosaokih odnosa i psiholo~i_ie;. ut<;>Iiko p~e iii vi~e ukoliko u ,makrodrustvu" ona mJe ISklJucena IZ robne cirkulacije (ne samo kupovina Zene i .,miraz" veC i t>rkanicenje, novae i ,veze"). Potrosacki odnooi podstiCu razlike, deobu, akvizitivnost i posesivnost uCesndJk.a, naroCito onog ko ne unosi ·sredstva i novae; oni se Sire i nadimaju pod uticajem kako neimvljenosti i malogradanskog mentaliteta znrntnog broja zena tako i na!klonosti zene za !uksuzom i trosenjem mdi trosenja. Oni su suprotni so!idamosti i jedinstvu grupe, Idubavi meoo njima i autonomiji <i dostojanstvu Iicnosti. Izolo<vaina potrosacka porodica crada m.Ue pseudozadovoljne celdje, ,atome" koji Tazbijaju sire drustvene veze. U takvoj sredini ponovo se rada privatna svojdna i naklonost prerna njoj, iz cega se i dalje sire odnosi konkurencije, ,vikendicizma", prestiZa, divljeg individualizma i go~ ' spodarenja. fuotivrecnosti izmedu proizvodnje d porodice kao - potroSa<Ske jedinice, u savremenom druStvu industrijalizacije, nauCne i tehniCke II'evoluoije, ne mo.Ze se reSavati vraCarujem istorije unazad, tj. "obnovom" naturalnQ-IkuCM ne ;proizvodnje. TeoJJijski, ova :resenje se moze postavd- .tBNSKO PITANJE I 101 ti samo na planu isticanja :z.nacaja fu!l1kcije repTodukcije i uspostavljanja i sirenja kulture i kultume revolucije. Promena odnosa dzmedu socijalizma i .kulture, a time i · porodice i kulture, je krupno pitanje uloge, smisla i ,jacanja" (humanizovanja) porodice u savremenim uslovima. Ona je jos uvek bitno potrosac kulture, a ne i njen proizvodac. Proizvodnja nije samo a!kt stvarnnja metarujalme VTednosti kao robe VeC i stvaranja CoVeka i drustva (Ljudskih odnosa). Covek se ne stvara hioloskirrn aktom - rodenjem, vee loroz odnose i svoj rast (Zd<vot) individua postaje covekom. To se isto tako odnosi i na zenu: ona se, radajuCi se kao odredeni pol, stvara zenom u pra~i odnosa sa muskarcem kao i sa drugima, u porodici i u Sirirm druStvenim sredinama. Porodica koja .proizvodi eoveka i reprodukuje vrstu .istov:remeno ostvaruje ekonomsku, sooijalnu, kulM tumu i politi6ku m·isiju. Ona tu ,misiju" ne maZe 1zvr~ siti ako nije jedinica proizvodnje i stvaranja. Ona ne moze biti proizvodna jedinica ako nije kulturna jedini~ ca i jedinica kulture, a to se ne stvara krvnim vezama, vee zajednickim :radom u akcijama svih njenih Olanova, a posebno zene; promenom njenog kvaliteta i oblika. 5. Kulturna porodica, u uslovima socijalizma, je ona zajednica u kojoj individua stalno menja odnos izmedu, kako to naziva Marks, ,animalni i humani sastav !judske licnosti" u korist drugog. Individua se tada podize do svesti o ,porodiCnim" odnosima kao ljudskim i priprema se za njihova sta!no oplemenjivanje i menjanje pod uticajem i radi ostvarivanja novog socijalistickog drustva. Nema kulturne porodice ako to nije drustvo u celini, tj. ako nije spremno i sposobno da potiskuje animalnosti i razvija humanost, tacnije, ako ostaje u �102 I I I I I ,I I il Dr JOVAN OORDEVIC praksi i po konceptu nekulturno i cak antikulturno. Te drustvene promene preteino moze obezbediti kulturna porodica. Kul turna ne •samo po mani~ima i ponasanju, po oplemenjivanju nasledenih iii urodenih grubosDi (sto je prvi uslov i mera), vee i po priJ?a:emi! ¥aspitanj'! coveka da bude covek u punom smislu, lJ. aktivno l stv8Jl'alacko bice koje je sposobno da vo1i, da se udruZuje, da se bori za novi mvot i za bolje i svesni.je ,ja". Kulturna porodica je vee po tome i.~dinka. k.ultw-e, ali ona je to u punom smislu ako u svOJim okvmma ne stvara, prisvaja, cuva i potvrduje nove kulturne w~­ nosti koje nicu iz tla socijalistickog dJ:ustva, bez koJih on"' ne moze prese6i pupcanu vrpcu sa starim drustvom i stl11!'om porodicom. Jedna od jos uvek nedovoljno shvacenih i nedefinisanrl.h wednosti jeste zena; zena u svim njenim funkcijama, od .radnika, nosioca prokreacije do majke i domaCice, .do ljubavnice, druga, prijatelja i vaspitaca. Takvu zenu, oslobodellJU cinjenice i kompleksa represije, oseCanja ,ikrivice" i potiskivanih nagana i zelje, .takvu slobodnu i stalno oslobodllacku konkretnu licnost tra:li raclnicki pokret i socijalisticko drustvo. Ona je konstitutivni elemenat •kulture i porodice kao fabrike kulture. Takva licnost nije ujedno proizvod iii privezak nekakvog ,drugog", pa ni oca i mui:a (muSkarca). Ona je sopstvena licnost koja se sama stvara u kulturnim sredinama i u kulturnoj praksi. Ona nije fu. vaa nikakvog, pa ni ,;kucnog mira", jer ona mora hnati ..JI..Sebi stalnu uznemirenost da ucestvuje u sopstvenoj i ojistoj kulturi zajedllice. Sa ovim u vezi, koncept kul· turue revolucije prelazi sa cisto politickog plana, na ko· me se ;danas shvarta i delimiCno ostvaruje, na druStveni i ljudski plan. Oslobodenje zene i kulturna porodica su snage i merila kulturne revolucije u njenom novom, istorijskom i ljudskom znacenju. 103 :2:ENSKO PITANJE 6. Marksisticka misao i socijalisticki koncept uop5te izvrSili su u celom svetu najsnaZnij:i uticruj na postavljanje prohlematike o zeni i o njenom oslobodenju. To je posebno taCna u odnosu na one zemlje u kojdma se gradi socijalistic5ko drustvo. Ne moze se tw·diti da se u svim socija:listickim zemljama na isti nacin postavljaju i sa istim uspehom ~esavaju sva pitanja od in1eresa za polozaj i ulogu zena. Ne postoji medu njima istovetnost ni u teoriji i programima, ni u zakonodavstvu i praksi. To se ne moze ni oeekivati, jer socijalizam nije uniformni i spolja dirigovani proces, iako je u osnovi jedinstven, naroCito :kad je voden i inspirisan ma:rksistiCkim projektom drustvenih, kultmnih i moraJnih preohra:laja. Unitarizam vodi u uniformnost, a plUJ:alizam pmti i snazi jeclinstvo. Ali, uprkos tome, postoje izvesne zajednicke orijentacije, ohlici i tekovine u pogledu resavanja situacije Zena, i to prete.Zno ekonomskih, socijalnih, kulturnih i pravnih wdova te situacije. :tena nije jednostavno pre. neta iz kapitalizrria u socija!Iizam i tu ostala nepromenjena (stone znaci da je postala potupno nova). To ujedno istice neopravdanost izvesnih gledista, koja izrazavaju pojedini ~adlkalni d .,krajnje !evicarski" pisci u mzvijenim zapadnlm zemljama, da socijalizam u praksi nije nista uci:nJo za promenu polozaja zene i da izmedu kapitalistickog d socijaJistickog drustva nema hitnije raz. Hke u njenom podredenom i neravmopravnom polozaju u odnosu na muskarce.Sl) Ova hi kvaziprogresivisticka aroganaija hila zame. njena prikJ:ivenom i neskJ:ivenom intelektualnom aTogantnoscu kad h<i se twdilo da je socijalizam, cak j u zemljama u kojima duie traje, .uspeo da postavi i resi 0 11) V. Mi~Jjenje S. Bovruar, str. 248, ove knjige. �! 104 Dr JOVAN OORDBVIC ZBNSKO PITANJ.E 105 '\ / I I ! I i I I I ' II u sva pitanja i slozenost kompleksa oslobadenja zena iz nejednakog, neravnopravnog i patclnjenog polazaja u kame su se vekovlma nalazile, jos pre kapitalizma, a nalaze se i daoas kad se ova j prevazilazi. Vee je istruknuto da drustvena nauka, i kad je zasnavana na maDks]stickom nacinu misljenja, nije proizvela ni u jednoj socijalistickoj zemlji (ni izvoo njih) dela iJi ozbHjnije studije o zeni i a zenskom pitanju uopste. Istovremeno, nema bitne razlike izmedu pasta· jeeih socijalistickih zemalja u pogledu obezbedenja ze. nama mesta u javnam zivotu i organizaciji drustva koje im pripada po njdhavom braju, ~adu i znacaju u proizvodnji i drugim sferama drustvene aktivnosti. ·J14isli Marksa, Engelsa i Lenjina o zeookom pitao~u cesto se tumace pragmatistioki, pa i arbitrarno. !rna sklonosti u svim sacijalistickim zernljama da se prede preko istorijskih wroka i cinjenice podredenosti zena, a time i preko jos uvek postajeee drustvene, politicke i ku1turne supremacije muskarca. Pr.i tome se svuda podrzava i utopistiCka ideja o tome, da je socijalisticka revolucija otvorila sve Sanse i za promenu starog naCina zivota zena i da je zensko pitaoje u osnoVli reseno, odnosno skoro da se automatski resruva sa odrlavaJnjem i -razvitkom socijaJistickog poretka. A1i to ne smaojuje pozitivni odnos oslobodenja zene i socijalizma. Sve ova ne maze da ospori ni Cinjenice da je socijalizam u praksi, a naroeito u sferi zakonodavstva i prava, neopoziw i definitivno postavio i obezbedia ni>: ne 'S'na prava vee i uslova da zena (posebno kao gradaoin) u:i;iva j ednakost u odnosu na muske gradaoe i da vraca njeno otudeno ljudsko dostojaostvo i slobodu akcije. Zab.rana svake diskriminacije, na osnovu pola, u uZivanju politiokih i gradaoskih prava je jedan od osnovnih principa pravnog poretka i pravne prakse u ·so- cijalistiokim zemljarrna. Ali, to ne znaci da je veCina Zena, na osnovu ovih pra-va, doSla u si:tuadju da Tavnopravno odlucuje o •svim pitanjima od kojih zavisi -realnos! tih prava i da je obezbedena da ta prava ne budu ograniCavana •i oduzimana pod uticajem ineraije, zaos-taIosti i, jos uve:k prisutnog, ne toliko ,mahistickog" koIiko primitivno-birokratskog ponasanja i mentaliteta (birokratizam je i antifeministicki koncept i praksa). U socijalistickim zemljama postoje i ostvaruju se neka specificna ,prava" iii ,privilegije" zena, kao sto su slobodni izbor zene da rodi iii prekine trudnoeu, upotreba kontraceptivnih sredstava, moguenost sporarzumnog razvoda b.raka, a ta se prava ostvaruju i u ·slucaju psihickog i moralnog terora od strane muskarca. Zalronodavstvo sodjallstiokih zemalja poznaje postajooje odgavarajucih ,prava - privilegija" u korist (buduce) majke (pre radenja deteta i posle rodenja). Porodieno pravo sadr:ti niz humanitamih odredaba u ·korist zastite majke i deteta, za Cije usvajooje se jos uvek b<tte zene u drugim kmjevima sveta, ukljuoujuci i one koje su na visem stupnju materijaloog i ekonomskog razvitka.'") Pravo ne maze potpuno [ u svemu da oslobodi zenu i reSi sva njena vitaJna pitanja, ali ono je macajno sredstvo u tom procesu. Socijalisticko pravo je bllo i ostalo podrska u osvajooju prava zena u svetu. 7. U skoro svim sodjalisticloim zemoJjarrna postoji viSe Hi manje razvijena i osposob1jena m.reZa institucija za cuvanje dece zaposlenih ~oditelja, za vaspitanje i zabavljanje dece pre polaska u redovnu osnovnu skolu, servisi za pomoC domaCinst:Wma i sliCne institucije o · kojirna su pisali Engels, Lenjin i Bebel. Ali, problemi GZ) Komunis~~ka partija Francuske je (krajem 19'14. godine) podnela Parlamentu nekohko predloga zakona u kojima se preuzima ska.Ia socijalnib i ljudskih prava ~ne u socijf!JistiCkim zemljama. (.,La France Nouvelle", br. 1556, od :26. maJa 1975. godine). �106 Dr JOVAN DORDEVIC dru§tvenog polozaja i uloge zene koja ostaje u domacin' stvu i uopste tekuceg domacinstva koje cine zaposleni braeni drugovi ostaju otvoreni, mada se ond ne mol§U resavati samim shvatanjem i pr·ihvatanjem ideje o oslabodenju zene. Iako, po pravilu, zena uglavnom nije neposredna htva religioznih i zastarelih drustvenih ogranicenja i zabrana, u braku, porodiai i izvan njih, i uopste u odnosima sa muSkarcima d ,,drugim", ana nije svuda i uvek u mogucnosti da se iskljuci iz robne cirkulacije i iz moguCnosti ugnjetavanja i poniZavanja. Ona je nekad u neravnopravnom poloZaju u pogledu smcanja dohotka za isti. rad kao i ·muskarac, i njoj stvarno nisu dostupna sva me~ta i funkcije u ekonomskoj, prosvetnoj, ktrltlli1110j i politickoj organizadji drustva. Jos uvek ima :fimkDija na koje po ,nepisanim zakonima", Zena ne maZe da utice, rezervisana su za pojedince muskog pola. Da bi se spustila zavesa na ovakvo stanje, koje je za socijalizam i za veCinu Zena i za manJinu muSkaraca neprih· vatljivo, prll:nenjuje se cesto praksa .,zene-alibija", nj. na visoke i uticajne javne polozaje i funikcije (alrl ne sve) upucuju se pojedine zene da bi se time pokazalo da je odnos druS!va prema zeni u skladu sa socijadistickim nacelima o otklanjanju diksriminacije med:u ljudskim licnostll:na na osnovu rase, pola i ispovesti. Neke zene se i zadovoljavaju da iz tog izvedu zakljucke: .,Niko vise ne moze da nam osporava sposobnost i za tako znacajne drustvene :fimkcije". - - 8. Za maPksizam i socijalizam, i njihov odnos prerna zeni, od posebnog je zacaja danas odgovarati na pitanje za!\to se domace dufuosti (poslovi oko odrzavanja i ured:enja doma6instva) jos uvek shvataju kao neinteresantni i cak ponizavajuci. Prvo, sam naziv za ave poslove, odnosno za ovu ulogu zene, je neosnovan i pogre- ZENSKO PITANJE 107 san; to je pre izraz jedne gospodske ideologije nego pojmovne preciznosti. Drugo, pojmovno ovi poslovi pretpostavljaju iii prave rascep izmedu tehni6ke i socijalne podele rada. Trece, sustinu ovih duznosti i poslova zene cini rad kao drustveni odnos: odnos tela i uma zene prema drugim (muiu, deci, porodici i drustvu). To nije odnos p.rema stvari, koji inaCe proizilazi iz reCi ,,domaCi i kucni pos!ovi". Prema tome, odgovori na postavljeno pitanje koji se svode na ideologizam i subjel<tivizam, tj. na ocenu interesa koji pojedina ·grupa prlpisuje kvalitetu i wacaj.u odredenog rada iii poslova, istovremeno su uobieajeni u nekritienoj misli i, kao takvi, pogre8ni i drust'Venostetni, naroeito u socijalizmu. Tvrditi da su domaci poslovi suStinski ,neinteresantni i zaglupljujud", to je elitisticka misao koja se suprotstavlja manks1stickoj politickoj ekonomiji i iskustvu. Niko ne moze twditi da ima rada koji se vrsi u vidu posla, a da nije cesto neinteresantan i subalteran. Isto taka je neosnovana i pogre8na koncepcija po kojoj su domaci poslovi lskljuCicvo repetitivni, a drugi (u fabrici, institutu ili birou) stvaralacki. Nema rada koji hi bio iskljuCivo ii. ,.Ci,sto" stvaralaCki. Takav rad ne postoji, cak i kad je u pitanju nau6no otkrice i visoki teorijski md. Stvaucalastvo je u kvalitetu i rezultatu, a ne u obliku i u dru.Stvenom statusu rada. u stvari, u domacinstvu nisu potcellJjeni poslovi zec ne kao takvi i njihova vrednovanje p.rema interesu je ne samo subjektivisticko vee se suprotstavlja drustvenoj korisnosti tih radova kao objektivnaj kategoriji. Potcenjivanje domaCih i kucnih poslova zene, to je waz i posledica potcenjivanja i vekovnog devalviranja .rada zene uopste. Odgovor na pitanje okarakteru toga rada mo- · ra poci od ocene: .za koga zene rade i .u kaikvim pxodukcionim i drustvenim odnoslma, kao i na kojoj materijal- �Dr JOVAN OORDBVIC 108 no-tehnickoj bazi drustva. One rade prvenstveno za druge (iako ,svoje") u hijerarhijskom drustvu. Ovaj odgovor predstavlja sastavrn deo problema drustvenog rada i sltuacije u kojoj je zena ugnjetavana i vezuje se za oslobodenje :lena kao oblik i elemenat socijalnih i kulturnih preobra:laja na putu u drustvo bez oskudice, nejednakosti i mistifikacije. To sve pokazuje bespredmetnost miSiljenja da Je potcinjeni polozaj :lena vezan za karakter njihovih poslova68) iii da se taj polofuj (u misli iii u buducem drustvu) prevazilazi isticanjem velicine zenime funkcije da proizvodi zivot.") Na istom planu se ima ocenjivati i da· n~ eesto ponavljano mis1jenje mnogih borbenih zena, narlqonjenih istoricizmu i ,staroj slavi", da su one u pocetku istorije vrSile opstekorisne poslove, i to ne samo u oblasti proizvodnje (poljoprivreda) i kulture (uredi· vanje kuce i priprema za brak). Ovaj raniji drustveno koristan polozaj danas bi bio opravdanje i osnova za jednu nu:lnu inverziju drustvenih situacija, tkoja bi narocito sutra bila opravdana i moguca. Na osnovu toga one imaju pravo da u drustvenoj hljerarhiji preuzmu najvisa mesta, iskljucivo iii eventualno pored pojedinih muskaraca.••) Oduzimanje Hi smanjivanje vrednosti domacih i kucevnih poslova zene nije tehnii\ko, vee socijaino-po!Hdcko i ldejno pitanje. Ovo degradiranje je izraz i posledica inferiornog polozaja zene u drustvu, a time i potcenjivanja njenog rada uopste. Odjeci .tog potcenjivanja prate ~lokupnu istoriju borbe Zena za ravnopravnost, odnosno za jednaka ekonomska, socijalna i kultuma prava. Tako su zene tek od poslednjih decenija posle drugog 54 ) S. D. Bovuar, Le Deuxieme sex, .,Seuil", Paris, 1955. A. Leclerc, Parole du Femme, ,Seui1", Paris, 19SS. 05) G. Davis, The first sex, N.Y. 1%7. Q) ZENSKO PITANJ.E 109 svetskog rata izjednaCene u pravu na ,istu platu za isti rad". One su, iako je skoro univerzalno naglasen prlncip prava Zene da pod istim ruslovima zauzme iste polo~ zaje i funkcije u drustvu, jos uvek udaljene od niza ,posebno odgovornih" i navodno u~kreativnih funkcija". Pravo na skolovanje samo u razvijenijim zemljama stavlja u i!sti polozaj zensku i musku decu. Kao sto je devalvacija domaCdh i kucnih pos!ova posledica ,postojeceg obe7lvTednjivanja zeninog rada uopste, taka je i ocena vrednosti ovog rada posledica njenog drustvenog i politickog polozaja. Polazeei od ovih saznanja, zena ,se ne moze i!sk.ljuciti iz jednrukih, drustvenih i politi6kih prava na osnovu karaktera i ,toboze manjih vrednos,ti domacih a kucnih poslova. Ti su poslovi, u stvari, samo spoljni i tehnicki izraz j ednog proizvodnog i drustveno korisnog rada koji se ni sustinski, ni po obliku ne razllkuje od slicnog rada, odnosno slicnih poslova koji se obavljaju van domacinstva i od strane muskih radnika. ,DomaCica" ima mesto u druStvenoj podeli rada. N)en polozaj ne p_roizilazi iz tehnickog znacenja njenih poslova; on J" pre posledica polozaja zene u drustvu. Ne postoje prirodne vrednosti: sve su vrednosti stvorene i ostvarene u drustvu i za dru8tvo. To se odnosi i na drustvenu vrednost rada zene u kuCi i doma6instvu i van tog kruga. Izvodenje i podrzavanje nizeg i potcinjenog polozaja zene iz tehnickog vida njenog rada u kuci, izraz je tradicionalisti6ke, pretezno muske, ideologije. Ono je protivno nauci, a u prvom redu, markslstiC!koj politiC.., koj ekonomiji. Nije u skladu sa socijalizmom i samoupravnim drustvom zasnivanje polozaja i ,uloge zene i ogranicavanje izvesnih njenih politickih prava na osnovu ovakve nesocijalistiCke ocene i nenauenog koncepta �110 i :i Ii II ll i Dr JOVAN OORDBVIC njenoga rada. Opsti polozaj zene u drustvu - to je uz. rok ocene niZe vrednosti njenog rada i razlik.ovanja izmeilu ,Zenskih" i ,muSkih" poslova. Iz toga proizila!li jasan zakljucak da je teorijska ocena zenskog rada ne.. ophodan uslov •kaiko za otklanjanje izvesnog manihejskog misljenja tako i za savladivanje idejnih i socijaino-politickih predrasuda u svakom drustvu, a posebno u socijalistickom. 9. U Jugoslaviji postoji jedno opste stanje i posebni problemi u odnosu na shvatanje rada zene u domaCinstvu i prava koja iz toga treba da proisteknu. I u ovoj zemlji, kao i u svim drugim socijalistii\kim, nije izme.. njl)na konstatacija Engelsa, Lenjina, Bebela i drugih mar,ksistickih mislilaca da je zaposlena zena podvrgnuta jednoj specificnoj eksploataciji. Ona radi dvostruko radno vreme i dvostruko trosi svoje p&ihicke i fiziCke energije. Van rkuCe, na radnom mestu, i na · isorpljujucem i neiscrpnom radu u kuci i domacinstvu. 0 samom domacinstvu postoje zaostala (ne samo muska) shvatanja da je to ,prirodna" i skoro fatalna du:Znost zene da ga dr:Zi i oddava i da je to skoro privatan, drustveno-ravnodusan i nelnteresantan rad. Zena koja iskljucivo radi u domaCinstvu nema status radnog Coveka i naziva se ,domacicom" (rec koja ima pezorativan prizvuk). U takvim uslovima znatan broj zeua nosi peeat jedne nove krivice: krivice da nije uopste, iii dovoljuo, drustvenokorisna. Nerazvijena i zapustena psihologija i u soci--.ralistickim zemljama nije posvetila patnju pirob!emu nametnutih i oseCanih ,krivica" Zene, koje imaju .razliCito poreklo (od bioloskog do socijalnog). Kompleks krivice proizvodi nove i dovodi do stalnih frustacija kod mnogih zena i predstavlja smetnje za seksualno, psihicko i socijalno oslo- ZENSKO PITANm 111 bodenje zena. Osobenost li<onosti zene ogleda se u specificnosti i kompleksnosti njenog otudenja i procesa vracanja tog otudenja. To je navelo pojedine zene-pisce i psihoanaliticare da bez rezignacije, ali sa oseeanjem zebnje i bola, govme da zena prenosi ,!l<olektivno zlo" u drustvo. Nije u skladu sa marksistickim · shvatanjima i teorijom Marksa i Engelsa o funkciji produkcije i reprodukcije, kao jedinstvenom procesu stvaranja drustvene reprodukcije, iz koncepta drustvene podele rada, drustvene i mdno-ekonomske organizacije, iskljuciti domaCinstvo i poroatcu. U SOCIJatlstiC.kom ·ctru.Stvu to nisu samo potrosacke vee i proizvodacke i vaspitno-kulturne jedinice. U nekim za.padnim zemljama (fingleska, Svedska itd.) :rad zene u domacinstvu se smatra kao osnovna i skoro najznaCaJnija .,naciona\lna indiustrija". Sarno krajnje formalisticko i ekonomistioko miS!je.. nje dovodi do oduzimanja karaktera rada zeni koja svoj rad unosi u domacinstvo i u upravljanje njime. Ona se iskljucuje iz tzv. ·,radnog odnosa", koji se idei)tifikuje sa radom u privrednim i drugim radnim organizacijama. Ovde se ujedno podr:Zava i odvajanje radnih odnosa i reprodukcionih odnosa; odvajanje i protivstavljanje koje su s prav<>m krihkovali Marks i Engels. PolazeCi ad istovetnog drustvenog znacaja obe sfere ovih odnosa, u nekim zemljama napredni krugovi (ne samo socijalisti) dosledno predlafu da zeni koja ostaje na radu u domacinstvu pripada odredeni dohodak (plata), ukljucujuci i ,starosnu" penziju i druge obli!ke socijalnog os-iguranja, i to iz druStvenih sredstava. Ako je avo tacno, a tacno je utoliko viSe sto su i sami ,domaCi poslovi" proizvodan rad, postavlja se pi~ tanje opravdanosti iskljucenja ove grupe stvarnih proizvodaca i radnih !judi iz koncepta samoupravnog, iz- �112 .r Dr JOVAN OORDEVIC borno-delegatSikog sistema. Nema nikakvog nacelnog ntz. loga da se kolektivu zena koje su iskljuCivo zaposlene u domaC.instvu i porodici ne ,.priznaju" i ne obezbede isla izborno-delegatska prava koja imaju radni ljudi zaposleni u materijalnoj i duhovnoj proizvodnji. Neoprav· dano je pretvoriti vvaj siroki krug oradnih zena u tkaJte· goriju tzv. ,gradana", odnosno lica koja nemaju aktiv· ni radni status i proizvodnu funkciju. Rad zena u doma. cinstvu i u porodici je socijalna funkci1a i specificna i odgovorna drustvena sluZba. To niko u socijalizmu teQoo rijski ne spori i nemoguce je osporavati. :Zene koje su nosioci te dru&tvene funkcije i ndnici u •tim slnZbama ~maju vee .j na onsovu toga isto pravo kao radni !judi u fu.stitucionalizovanim druStvenim slu~bama. ' Shvatanja i odgovarajuca resenja ovih specificnih pitanja imaju sirok politicki znacaj u socijalistickom sa· moupravnom drustvu: a) znacajan deo danas potlsimtih energija ukljucilo bi se u politicki zivot i samoupravmo odiucivanje; b) sni1hlljila bi se sve ociglednija pasiviza. cija zena u javnom i politiCikom zivotu; c) prosirlla bi se primena principa jednakosti gradana pred zalwnom; d) pojam proizvodaca bi se oslobodio izvesnog demo· diranog ekonomizma i prisutnog voluntarizma; e) sma· njili bi se izvori frustracije, nezadovoljstva i nepravde. 10. Kao i u svim prethodnim drustvenQooekonornslkim formacijama taka i u socijalistickom drustvu postoji odgovarajuci raskorak, jaz i protivrecnost izmedu onog sto se proklamuje i onog sto se dozivljava, izmedu ,no· ~rmativnog i stvarnog"; iiZIIleUu govora i Cina; izmeciu formalnog i Zivog ustava i za,kona. U socijalistickom drustvu ovo rastojrurje (i cesto sukob) iru1edu sfere proklaanovanog i ostvaorenog utollko je veci i karakteris· tieniji ukoliko grupe koje predstavljaju socijalistiCtku politiku dozvoljavaju sebi voluntaristicko ponasanje, ne· ZENSKO PITANJ£ 113 maju u svom izjasrrjavanju protivtefu i samokrit;ku, iii se cesto i dobronamerno smatraju obaveznim da obeea· ni socijalisticki program stave sto pre i ,odmah", a ce· sto i u svemu, u neposrednu primenu. S druge strane, ovi rascepi i sukobi, koji cesto vade u gubitak perspekti· ve i razoCarenje masa i same radniCke klase, imaju i dublju drustvenu uslovljenost. U vecini zemalja socijali· rem je poceo da se ostvaruje ne samo bez sopstvene materijalne, politicke i ·kulturne osnove, vee na tlu jednog nerazvijenog, istorijski zaostalog druStva, u kame su preovladivali ne samo skomastvo vee i oslkudice, lisava· nja, predrasude i neotpornosti svih vrsta. Na ovoj opstoj socioloskoj osnovi ravnopravnost i druga proklamovana prava u l<:arist zena nalaze razlicit~ ogranicenja iii se prazne, pretvarajuci se u for~.al';'u 51· mulakriju. Svuda i u samom savremenom SOCIJahzmu. :Zena se oseea nezadovoljnom, jer je stval'l!lo padre· dena na radu iscrpljena u trivijalnim domacim i ku6. nim poslovim~ i obeshrahrena netolerantnom i sve viSe neopravdanom prakson;t hijerarhije i Ia?>og '?ll:sko¥ eli· tizma za ,koji je sve VISe uverena ·da Je IZm'lSlJen 1 na~ metnut. Ona nema vremena i snage, a nekad n1 volje i uslova, da se bori za ostvarenje prava koja joj inace pripadaju. Ali, to ne znaci da ne postoje mnoga prava koja su joj obezbedena: ana se neposredno ostva· ruju ili ih je danas zena u socijalistiokim zem}jama vee ostvarila. Ona cine nova neotudiva ljudsika prava. Socijalizam je li(\na, politicka, socijalno-ekonomSika i uopste gradanska .prava definitivno podigao na rang ustavnog principa i opstih 1judskih prava; vrsio je (i danas vrsi) pritisak da se ana univerzalizuju unosenjem u meduna· • wdne deklaracije i konvencije kao i u nacionaJna ookonodavstva. 1 �i 1 11, I 114 Dr JOVAN OORBEVIC Pored toga, u svim .socijalistickim zemJjama postoje mnogobrojne i raznovrsne objektivne i subjek•tivne situacije i okolnosti usled kojib su praksa jednakosti Zene i muSkarca i ·ritam ostvarivanja prava u =korist zena danas blokirani i, u najboljem slucaju, odlozeni za ,,povoljnije" vreme i uslove. Iako su objektivno vrata svib skola i celog sistema obrazovanja otvorena za omladinu, bez obzira na razliku u polu, i mada ima citavib skola i fakulteta cija je redovna studentska populacija zenskog pola, za -sve zene ne postoji ista moguenost, ista sa,nsa u oblasti Skolovanja i obrazovanja. U ovom pogledu ogranicenje vrsi broj i sastav porodice, njen socijalni_polozaj i finansijska moe. Na ovoj osnovi, koja viSe nije klasna u klasicnom smislu, ali koja je jos uvek diferencirana prema drustvenim slojevima u politicko-kulturnoj sredini ili, Cak, prema snala.Zljivosti, Zenska deca i zena uopste spadaju u red drugorazrednib kandidMa za skolovanje i obrazovanje. To se posebno odnosi na seoske i radniCke porodice koje su ne samo 2rtve jednag specifiCnog ,bur.Zoasko-selekcionog" obrazovnog me- hanizma vee su jos uvek prinudene da, pred nuznoscu izbora usled ogranicenib mogucnosti i ·<1rugib interesa porodice, odreduju za skolovanje cak i ,,obucavanje" prvenstveno muSku .decu, ostavljajuCi devojke ,kod kuCe" iii ,za udaju", koja je cesto viSe lli manje problematiOna. U svi·m dru.Stvenim sistemima siromaSrtvo .i ·oskudica, uz -d.ru.Stvenu diferencijaciju, neizbeZno stvaraju ne- "'"jednakosti medu gradanima, a te nejednalwsti u zaostalom drustvu najviSe pogadaju zene. Pored potlacenih klasa, zene su uopste (ne samo kao pripadnik tib klasa) najvise pogodene oskudicom .; hijerarhijom u drustvu. Otuda su one posebno osetljive za napredak, opste bla" gostanje i jednakost (i pored njihove izraiene zelje za ZENSK.O PITANJE 115 bogatstvom, modom i isticanjem u odnosu na ,drugu", sto je druga strana ove osnovne osetljivosti). Na sve ove razlike izmed:u muSkarca i Zene, i na nesumnjivu podeljenost izmedu njih ( u svim oblastima dru.Stvenog Zivota), utiCu ukorenjene navike i tradicije; ,aveti proslosti" i stare generacije, -koje jos traju i z_ilav? se naaneCu i odrZavaju tradicionalne skale vrednost1; all, ,to su i navike Zena na pos:luSnost i Zr:tvovanje u korist -drugoga, najcesce brata lli uopste mus.karca. Ne samo starije, vee i mlade zene poddavaju i brane ovaj paseisticki i pasivni mentalitet i ovu psibologiju trpljenja, malog otpora i odricanja od borbe pred fatalnoseu ,,sudbine". Pod uticajem ovib stvarnib stanja i e!emenata, koji cine svakodnevni zivot i koji je, u krajnjoj Iiniji, merilo svih reainih situacija i ponasanja ]judi, zena je u socijalistickom drustvu neposredno i posredno, na otvoreni ili prikriveni, na grub ili ,fini" naCin, ne samo u poloZaju nejednakosti veC i podredenosti i poniZenosti, i to u svim dosadasnjim fazama razvitka socijalizma u svetu. NajdilZe shvatana kao mitsko biee, ona danas ima najviSe razloga da oddava sve pokrete i doktrine koje demistifikuju drustvene odnose i predstave !judi. Osnovni nosilac reprodukcije i kreator kulture, :lena je u znatnoj meri gurnuta u ,zadnje dvoriSte" politike i kulture. Ona to zna i sve je svesnija da je takvo stanje nametnuto (a ne ,prirodno") i da ono ne moze dugo trajati (u socijalizmu). 11. Iako je socijalizam osvojio niz tradicionalnih oaza nepismenosti i apolitiCnosti, Zenski deo stanovni.St~ va predstavlja jos uvek veci procenat u skladu nepismenosti i apoliticnosti. Iako su usled vekovne potcinjenosti i po mentalitetu radoznale i otvorene, Zene su najmanje aktivne i najslabiji korisnici u drustvenim i kulturnim �i ~1. 116 Dr JOVAN OORBBVIC komunikacijama. To ih vraca na status grauana drugog reda i podr:i:ava svesne iii nesvesne tendencije drustva, odnosno njegovog muskog deJa, da se ovakva situacija odr:i:i i potvrdi. .Zene imaju interes i sve izrazitiju volju da izauu iz cirkulacije roba i da zauzmu aktivno mesto u komunikaciji ideja i kulturnih vrednosti. To traje od v.remena budenja njihove ·svesti do savremenog druStva u kome sve vise imaju i u kome osecaju da su se individualizovale i da postaju snaga po sebi koja prisvaja svest za sebe. 12. U svakom postojecem i poznatom socijalistickom drustvu status, prava i oslobouenje :i:ene se u praksi i u duliovnoj sferi ostvaruju u funkciji drustvene grupe Hi druswenog sloja u kojem je ona rouena i primorana da Zivi, da ostane. Pored onog sto je zajednicko za sve zene, sto cirri ,.Zensko pitanje" i Sto je u socijalizmu po pravilu Sire nego u prethodnim dru.Stvenim uredenjima, ne mo.Ze se osporavati cinjenica da postoje i razliciti ,problemi Zena", tj. da sve Zene nemaju isti polo.Zaj i Sanse, iako su ,socijalisticke zene", tj. grauani socijalisticke zemlje. Prema tome, razlike u situaciji medu Zenama i ovde je pos!edica ekonomske, socijalne i kulturne diferencijacije koju nosi i delimicno reprodukuje socijalisticko drustvo u svojoj stvarnosti nedovoljno materijalno, kulturno i duhovno ujednacene i razvijene zajednice. U ovim uslovima socijalisticko drustvo reprodukuje grupe "'1.'!!ha koje po svom polo:i:aju, interesima, ponasanju i mentalitetu prenose iii prihvataju poznate kategorije budoaskog drustva: :i:ena-bur:i:ujka, malograuanka i radnica. Ovaj specificni transfer klasne i grupne strukture iz stare u novu drustvenu formaciju nedovoljno je prouCavan, ali bez svesti o njemu nema znanja o istoriji \I 1 :Z.ENSKO PITANJE 117 zene i diferenciranosti njenog polozaja i njene svestranosti. Mada su pojedine, u socijalistickim zemljama inace retke, socioloSke ankete orijentisane da u istraZivanju polozaja zene potvrde iii zapostave drustvenu i kulturnu diferencijaciju, marksisticki metod i marksisticka misao istiCu diferencioni pristup; i stvarno stanje, i istinu traZe u konkretnoj igri izmeuu principa identifikacije i diferencijacije. To se posebno odnosi na marksisticku naucnu studiju uopste, i 0 zeni u socijalizmu posebno. Vladajuca politicka misao u socijalistlckim zemljama naeelno ne napusta marksistlcke (narocito Engelsove i Lenjinove) ideje 0 zenskom pitanju, ali ih cesto u programima, a narocito u praksi, tumaci viSe iii manje arbitrarno i pragmatski, odnosno prema oceni odnosa snaga, pod pritiscima ,drzavnog razloga" i demografske politike i tradicionalizma. Svi veliki marksisticki mislioci su isticali visestruku eksp!oataciju i dominaciju ciji je objekt zena, ukljucujuCi i dominaciju i eksploataciju uglavnom od strane muskarca. Mesto i znacaj tzv. ,mu.S.ke vlasrtiu u sistema vlasti koja .potCinjava Zenu, cesto se izostavlja iz politickih programa i mera, teorijskih koncepata i iz ideoloske i politicke borbe.••) Ovo se ujedno povezuje sa izvesnim manihejskim shvatanjima koja na apsolutan, odnosno istorijski nacin suprotstavljaju kapitalizam i socijalizam; a kapitalizmu stavljaju na teret celokupno prodcienje varvarstva i sve nehumanosti i nepravde koje je on povecao, ali ih nije stvorio, jer je sve to nesumnjivo poznato u pretkapitalistickoj istoriji drustva. Tako se, eksp!oataciji i ugnjetavanju zene opisuje pakao u kapitalizmu, a u so1'8) Skora svi, i najnoviji, programi socijalistiCkih (i komunistiCkih) partija i ne pontinju Zensko .pitanje. �t 118 :ZENSKO PITANJ-E Dr JOVAN OORDBVIC ,··) cijalizmu pripisuje kraj. Iz toga se, manihejskom logikom, izvlaci primamljiv i uspavljujuci zakljucak, da socijalizam samim svojim otvaranjem i postojanjem automatski sadrzi resenje svih ,istorijskih zagonetki", a time i ,Zenske zagonetke". Stvara se iluzija da samim ukidanjem kapitalizma nastaje drustvo jednakosti, blagostanja, pravde i dobrote. Zene su danas sve vise kriti· eari ove i svake druge mitologije. Socijalisticka svest se uspavljuje ako je zene ne dele i ako u njihovom svakodnevnom zivotu ne utvrduju da su ga drustveni odnosi bitno promenili. To je od posebnog interesa za pobedu socijalizma, jer su zene or~ski borci za socijalizam, u kame vide osnovni uslov za sv,oju ljudsku emancipaciju. Zena je ne samo kulturno veC i egzistencijalno socijalistiCki Covek u potenciji. 13. Marksisticka nauka prufa osnovu za odredene idejne orijentacije, jer ona, kao dijalekticka i lstorijska, zasniva politiku na znanju, a znanje na konkretnoj istini. Ta konkretna istina, u odnosu na polozaj zene uopste i u socijalizmu posebno, data je i u samom marksizmu. Taka je Engels pokazao i dokazao da situacija zene i pre kapitalizma nije bila ni covecna, ni tolerantna a da je kapitalizam, iako je narocito pogorsao situaciju zene na radu, istovremeno, bez prethodne namere, poboljSao izvesne okolnosti u Zenskoj situaciji i doprineo naroCito seksualnom oslobodenju iene.57) Uporedo s tim, jedna vrsta uvrijerizma, kojim je, s vremena na vreme, proSarana vladajuCa ideologija u ~edinim socijalistickim zemljama, dovodi do preuveliCavanja situacije radnika u nradnom odnosu" i u privredi, sto ima za posledicu neuvafavanje jos teie i nezahvalnije situacije u kojoj se nalazi zena koja radi i zena uopste. Ovu protivrecnost izmeuu ideoloskog sta· va i stvarnog stanja istakli su rnnogi marksistiCki istrazivaci, a narocito Lafarg.SS) Obicno se istice da je prostitucija najstariji zanat Zene. Ali, mnogo stariji i dugotrajniji zanat rnuSkarca jeste politika. Politika je istovremeno uslovila i odrZala stanje u kome se Zena nalazi i ona je, istovremeno, ogranicenje i sredstvo u borbi za oslobodenje od takvog stanja i uopSte za emallcipaciju Zene. Zena je skoro u celom svetu, a na prvom mestu u socijalizmu (i zahvaljujuCi njemu), osvojila pravo da od predmeta postane subjekt politike. Ali, ona u punom smislu nije osvojila politiku, jer nigde jos politika nije, suprotno onom sto je Dekart tvrdio za razum, postala ,jednaka stvar svih". Pored toga zena se jos uvek drzi u celom svetu izvan centara u kojima se planira politilca i donose kapitalne odluke od znacaja za upravlja· nje poslovima od zajednickog interesa za gradane i na· erode. Politicka strategija je van uticaja zena, jer je ivan uticaja !judi, masa. Oslobodenje rada i S1L'110Upra¥lja· nje su istorijska alternativa u vekovnoj praksi politike,, To cini samoupravni socijalizam jednim od novih uslo· va za oslobode:b.je Zene. Politika je odbijala zenu, a od nje se odbijala zbog toga sto je vekovno bila ,musk~ profesija': ~a k_oju s~ se traZile izvesne sposobnosti koJe se u pohtrckoJ naucr nazivaju makijavelizmom, a za koje je sam Makijaveli tvrdio da predstavljaju jedino ,musku vrlinu". U tom smislu jezik zene nije politicki i ona se jos uvek usteze da ga govori i kad ima mogucnosti da bude saslusana, i kad ro pravi dru~tveni interesi i traZe. &a) P. LafargUe, La Question Paris, 1904. n) Engels, Poreklo porodice, privatne svojine i drl.ave, Beograd, ,.Kultura", 1964, str. 70. ,j' 1 119 de la femme, ed. l'Ere nouvelle, �120 '! I 1: r l 'I I ~j ·.i. ll[:,, ' Dr JOVAN OORDEVIC tENSKO PITANJE S obzirom na sve to, Zena izbegava da dr.Zi .,mu~ke" govore (smatrajuci ih vlasnickim i oportunistickim) i da · pravi politiku (narocito ,svoju"). Ona tako postupa utoliko pre ullmliko je sigurna da joj nije lako doCi do glasova vecine, u kojima preovladuju vladajuce ideje vremena koje zene ocenjuju kao jos uvek pretezno konzervativno i pod vlaSCu ,muSkarca". Sve ovo utiCe na to da su zenski pokreti najcesce neirrlstitucionalizovani i da je govor zene 0 po!itici CaS emotivan, cas utopijski, a njena politicka misao nekoherentna.59) Opravdano je kad se uzrok ovakvog odnosa izmedu zene i politike nalazi iskljucivo u opstoj represijf volje i interesa zene. Zensko pitanje u socijalizmu nije potpuno reseno, nit'i se ono maZe reSiti automatski i spontano. To su veC izricrto istakli Engels i Bebe!. Ali, zahvaljujuci marksizmu i dosadasnjem skromnom iskustvu socijalistickih zemalja, problem polozaja, prava i oslobodenja zene je dobio svoju svestraniju i potpuniju definiciju i nove moguCnosti za realno reSavanje. Marksizam je podigao cesto sentimentalne izjave i utopijske teznje u pogledu oslobodenja zene na nivo moderne nauke, koja je istovremeno i sredstvo jedne usmerene i masovne oslobodilacke akcije. Socijalizam je, svojim idejnim projektom i praksom (bez obzira na njen ogranicen domasaj), ukazao na uslove i puteve resavanja zenskog pitanja. Individualisticka i liberalis· ticka misao gube sve vise privlacnost i uticaj na shvatanje i resavanje zivotnih pitanja danasnjice. Jedinu alter--..tivu u ovoj filozofskoj i pol1tickoj dekadenciji predstavljaju marksizam i socijalizam. Marksisticke ideje i trojstvo principa socijalizacije, humanizacije i slobode (koje sadrzi socijalizam) sastavni su deo savremene 121 studije 0 zeni i projekta promene njene stvarnosti preobraZajem opstih drustvenih odnosa koji tu stvarnost uslovljavaju. To je uticalo na to da borba zena dobije opsti politicki (a ne samo grupni, lokalni) znacaj i istorijski (a ne samo pomodni) smisao. Praksa socijalistickog drustva nije ni pocetak, ni kraj u procesu oslobodenja zena, jer nije ni u procesu vraeanja svih otudenja ljudskoj lienosti. Takvo vremensko i prostorno ogranicenje bilo bi neteorijski i antiistorijski koncept. Ali, u toj praksi se, na otvoren naCin postavljaju i postepeno resavaju osnovni problem! otudenja zene i njene moguce ljudske i drustvene emancipacije. Ali, ta praksa smanjuje svoj uticaj. a njena teorija svoju efikasnost i moralni prestiz, ako ova ne kritikuje praksu, i to kako onom sto ona neuspesno iii ograniceno obezbeduje tako i onom sto zanemaruje i prikriva. 14. Marksisticka teorija o zenskom pitanju nije ni potpuna, ni zavrsena. Ona je skicirana u okviru Marksovih i Enge!sov·ih ·tekstova koji sadrle opstu teoriju o drustvu i drustvenim preobrazajima i filozofsko-antropoloski koncept coveka kao ljudskog bica. Sve je to proZeta principom, humanizma, ito aktivnog i revolucionar~ nog humanizma koji predvida mogucnost uspostavljanja drustva bez otudenja i nuinosti: drustva slobodnih proizvodaca i ljudskih bica koja ne hrle prema sticanju trivijalnog ,blagostanja", vee u uslovima prevazilaZenja oskudice i nemaStine, i:noralne tuposti i bezizlaznosti, na~ laze mogucnost slobodnog zivota coveka u jednakosti, slobodi, bratstvu i ljudskom prijateljstvu. U ovakvom drustvu, tj. u ovakvom projektu komunizma koji znaci humanizam, zena se oslobada socijalnih i politickih diferenciranosti, ali cuva i ostvaruje svoju specificnost zenskosti i zenstvenosti. Njena uloga u takvom drustvu 61 ) To se odnosi na istoriju (sifraZetske grrupe) i na danaSnjicu (he· terogeni ,pokreti oslobollenja Una"), ! �122 Dr JOVAN fJORBEVIC unosi dimenziju sestrinstva u odnose jednakosti i bratstva a dimenziju zadovoljstva i ljubavi u ljudske odnose. Teoreticari i borci za ovakvo drustvo, koji su posle Marksa i Engelsa mislili i vodili akciju naroda i !judi, klasa i grupa, a narocito Lenjin i niz drugib pojedinaca koji su se bavili teorijom zenskog pitanja i praksom borbe za oslobodenje zene, uneli su u opstu teoriju o zenskom pitanju niz novih elemenata koje je izneo razvitak drustva na osnovi klasne borbe i borbe zena, kao i razviotak nauke koji je omogu6io, pre svega marksizam. Kao i marksizam u celini tako se i marksisticka teorija o zenskom pitanju razvija kako iz sebe tako i iz stalno no,qh saznanja nauke i iskustva politike i prakse borbe Zena.za oslobodenje. Ova teorija se ne moZe izjednaCiti sa politikom i kad je usmerena na stvamu promenu postojeceg polozaja zena. PreimuCstvo marksizma nad drugim teorijama je i u tome lito on definise odnos izmedu politike i nauke, odredujuCi ujedno njihovu ulogu i domasaj. Politika se uvek osporava i stoga treba da se zasniva na neosporivoj nauci koja osvetljava njeno polje, ne ukljucujuCi se potpuno u njega. Tako politika moze biti naucna (marksisticka), a nauka slobodna i kritika politike. Ovo je od posebnog znacaja za dalje, potpunije i stvarnije shvatanje i resavanje zenskog pitanja uopste, a posebno u socijalizmu. IZABRANI TEKSTOVI MARKSA, ENGELSA, LENJINA. I DRUGIH MARKSISTA I �K. Marks (1818-1883) COVEK I ZENA') - Neposredan, prirodan i nuian odnos coveka prema coveku je odnos muskarca prema zeni. u tom prirodnom urodenom odnosu, odnos coveka prema prirodi neposredno je njegov odnos prema coveku, kao sto je odnos prema coveku neposredno njegov odnos prema prirodi, njegovo vlastito prirodno odredenje. U tom odnosu pokazuje se, ·dakle, na culan nacin, svedeno na ociglednu cinjenicu, to koliko je ljuclska sustina postala, covaku priroda lli JwHko je priroda postala eovekova ljudska sustina. Iz .tog odnosa maze se, dakle, prosuctivati celokupan stupanj eovekovog obrawvanja. Iz karaktera tog odnosa sledi koliko je covek postao za sebe i koliko je sebe shvatio kao urodeno bice, kao coveka; odnos muSkarca prema zeni je najprirodniji odnos coveka prema ooveku. U .njemu se, -dakle, pokazuje, koliko je prirodno odnosenje coveka ljudsko, Hi koliko je ljudska sustina njemu postala prirodnim bicem, koliko je njegova ljudska priroda postala njemu prirodom. U tom se odnosu takode poka2Uje koliko je covekova potreba postala ljudskom potrebom, 1koliko je on u svom ') Podnaslove dao priredivaC. �.. 126 Dr JOV AN OORDBVIC najindividualnijem postojanju istovremeno i ljudsko · bice. (K. Marks- F. Engels: Dela, tom III, ,Prosveta", Beograd, 1972, str. 236). KAPITALIZAM I PORODICA Ukoliko fabricko zakonodavstvo regulise rad u fa· brikama, manufakturaina itd., to se isprva ispoljava samo kao mesanje u eksploatatorska prava kapitala. Na· protiv, svako regulisanje takozvanog kucnog rada poka· zuje se odmab kao neposredno zadiranje u patria pot~tas (ocinsku vlast), to jest, modemo receno, u roditeij,ski autoritet, a to je. korak od koga se bole~ivi en-. gleski Parlament dugo hcemerno ustrucavao. Ah snaga cinjenica nagnala je da se najzad prizna da krupna .industrija, razarajuCi ekonomsku osnovicu stare porodice i porodiCni rad koji njoj odgovara, razara i same stare porodicne odnose. Pravo dece rnoralo je biti proglaSeno. U zavr.Snom izveStaju ,Childrens Employment" komisije od 1866. stoji: ,Iz iskaza svih svedoka izlazi, na zalost, da deci oba pola ni od koga ne treba toliko zastite koliko od njihovih roditelja". Sistem bezrneme eksploatacije decjeg rada uopste, a kucnog rada posebno, odrZava se taka ,,Sto roditelji vrSe nad svojim mladim neZnim izdancima samovoljno i opako nasilje bez uzde iii kontrole ... Roditelji ne smeju imati apso~utnu vlast da od svoje dece prave proste masine kako bi iz njih isterivali svake nedelje toliko i toliko najarnni· ne . .. Deca i omladina imaju pravo na zaStitu zakonodavstva od zloupotrebe roditeljske vlasti koja pre vremena lomi njihovu telesnu snagu, a njih rnoralno i intelektualno srozava na ni.Za biCa". Medutim, nije zlo- ZENSKO PITANJ£ 127 upotreba roditeljske vlasti stvorila neposrednu i posrednu eksploataciju nezrele radne snage od strane kapitala, vee je obmuto, kapitalisticki nacin eksploatacije, ukidajuci ekonornsku podlogu koja odgovara roditeljskoj vlasti, ovu pretvorio u zloupotrebu. Uostalorn, zar fabricko zakonodavstvo nije javno priznanje da kapital pomocu krupne industrije eksploatiSe zene i decu, da radikalno razara nekadasnju radniCku porodicu, Sto je ekonomska neizbeZnost, priznanje da je on preobrazio roditeljsku vlast u aparat drustvenog mehanizma, namenjen da posredno iii neposredno preda kapitalisti decu proletera, koji pod pretnjorn srnrtne kazne treba da odigra svoju ulogu posrednika i trgovca robova. Zar svi napori ovog zakonodavstva nisu takode usrnereni na sprecavanje ispada tog porobljivackog sistema. No, rna kako strabovito i gnusno izgledalo rasulo stare porodice u kapitalistiCkom sistemu, ipak krupna industrija, dodeljujuci izvan oblasti domacinstva, u druStvenoorganizoVanim procesima proizvodnje, odluCnu ulogu Zenama, omladini i deci oba pola, stvara novu ekonornsku podlogu za visi oblik porodice i odnosa oba pola. Razume se da je podjednako Judo smatrati hriScansko-germanski oblik porodice apsolutnirn, kao i smatrati takvim starorirnski oblik, iii starogrcki, iii orijentalski, koji, uostalom, cine jedan niz u istorijskorn razvitku. Isto je tako jasno i to da se sastavljanje kombinovanog radnog osoblja od individua oba pola i najrazlicitijeg doba, mada se ono u svom spontanom, brutalnom ob-:' liku, gde radnik postoji za proces proizvodnje, a ne proces proizvodnje za radnika, predstavlja kliZnim vrelorn propadanja i ropstva, mora pod odgovarajuCim odnosima, naprotiv, preokrenuti u izvor humanog razvitka. (Kapital, tom I, knj. I, ,Kultura", Beograd, 1964). �- .. 128 D.- lOVAN OORDEVIC r····· EKSPLOATACIJA UDATIH :I:ENA Gospodin E ... , fabrikant, obavestio me je da kod njega za mehanickim razbojima rade iskljucivo zene; prvenstvo daje udatim zenama, narocito ako imaju porodicu koja od njih Zivi; one su mnogo paltljivije i radije uce nego neudate, a prinudene su da do krajnosti napregnu snagu kako bi mogle nabaviti potrebne namirnice. Tako se vrline, i to one svojstvene zenskom karakteru, izvrsuju njemu na ustrb - tako se sve sto je moralno i nezno u njihovoj prirodi pretvara u sredstvo za njihova ropstvo i njihove patnje. (Kapital, tom I, knj. I, primedba 102, .,Kultura", Beograd, 1964, str. 99). - F. Engels (1820-1895) FURIJE I EMANCIPACIJA :I:ENA Furije hvata za rec burzoaziju, njene odusevljene proroke pre ervolucije i njene zainteresovane slavopojce posle revolucije. On nemilosrdno razgolicuje rna· terijalnu i morainu mizeriju budoaskog sveta; on stavlja pored nje kako blistava obecanja prosvetitelja o drustvu u kome ce vladati samo razum, 0 civilizaciji koja svima donosi sreC.u, o bezgraniCnoj sposobnosti CoveCanstva da se usav.r.Sava, taka i optimistiCke fraze savremenih mu budoaskih ideologija; onda pokazuje kako svuda najrecitijoj frazi odgovara najbednija stvarnost, i taj bezizlazan fijasko fraze zasipa zajedljivom porugom. Furije nije samo kriticar; njegova uvek vedra priroda cini ga satiricarom, i to jednim od najvecih sati· ricara svih vremena. Spekulantske podvale koje su evetale posle propasti revolucije, a isto tako i onaj sitnicarski duh koji je zavladao u tadasnjoj francuskoj trgovini, opisuje on koliko majstorski toliko i zabavno. Jos je majstorskija njegova kritika budoaskog oblika polnih odnosa i po]Oz[tja zene u .bufoaskom drustvu. On prvi kalte da je u jednom drustvu stepen zenske emanci- . pacije prirodna mera opste emancipacije (Antidiring, ' .,Kultura", Beograd, .1953, str. 308). �130 Dr JOVAN OORDEVIC PRELAZ MATRIJARHATA U PATRIJARHAT U periodu varvarstva na nizem stupnju 1judska radna snaga jos ne daje nikakav viSak, vredan paZnje, iz. nad troskova svog izdrzavanja. Stanje se izmenilo sa uvodenjem gajenja stoke, obradivanjem metala, tkanja i, najzad, zemljoradnje. Kao sto su supruge, do kojih je pre bilo taka !aka doci, dobile sad prometnu vrednost i bile kupovane, taka se dogodilo i s radnom snagom, narocito ad kad su stada konacno presla u porodicnu svojinu. Porodica se nije taka brzo mnozila kao stoka. Bilo je potrebno vise !judi za nadzor nad njom; u tu svrhu mogao se upotrebiti u ratu zarobljeni neprijatelj, koji se-, osim toga, mogao rasplodavati isto taka dobra kao i 'stoka. Cim su takva bogatstva jednom presla u privatnu svojinu porodica i tamo brzo rasla, ona su zadala snaZan udarac drustvu koje se osnivalo na sindijazmickom braJm i matrijarhalnom gensu. Sindijazmicki brak je uneo nov elemenat u porodicu. On je .stavio pored rodene majke utvrdenog rodenog oca, koji je joS uz to verova~­ no bio bolje utvrden nego li mnogi ,ocevi" danas. Po tadasnjoj podeli rada u porodici, muzu je pad.,lo u deo pribavljanje hrane i potrebnih oruda za rad, pa _prema tome njemu je pripadala i svojina nad poslednjtma; u slucaju razvoda, on ih je uzimao sa sobm;n, kao sto je zena zadrzavala svoje kucno crude i posude. Po obicaju ondasnjeg drustva, dakle, muz je takode bio sopstvenik .....-sJ.ovog izvora hrane, stoke, a docnije i novog oruda za rad, robova. Ali, po obicaju istog drustva, njega ~isu mogla naslediti njegova deca, jer u pogledu nasledtvanja situacija je bila ovakva. Po matrijarhatu, dakle, dok god se poreklo racunalo samo po zenskoj lozi i po prvobitnom obieaju nasledi- .ZENSKO PITANJE 131 vanja u gensu, gentilni srodnici su u pocetku nasledivali svog umrlog gentilnog druga. Imanje je moralo ostati u gensu. S obzirom na beznacajnost predmeta, ono je u praksi verovatno oduvek prelazilo na najblize gentilne srodnike, dakle na krvne srodnike s majCine strane. Deca umrlog muskarca, medutim, nisu pripadala njegovom gensu, veC gensu svoje majke; ona su nasledivala majku, u poCetku sa ostalim majCinim krvnim srodnicima, docnije, maZda, na prvom mestu; ali svoga oca nisu mogli nasledivati, jer nisu pripadala njegovom gensu, a njegovo imanje je morale ostati u gensu. Dakle, prilikom smrti sopstvenika stada, stada bi prelazila najpre na njegovu bracu i sestre i na decu njegovih sestara, iii na potomke sestara njegove majke. Ali njegova rodena deca bila su iskljucena iz nasledstva. DaJkle, U'koliko su bogatstva rasla, ana su, s jedne strane, dava[a muskarcu VaZniji po]ozaj U porodici nego[i zeni, a, s druge strane, podsticala su da se taj pojacani polozaj iskoristi take sto ce se tradicionalni red nasleda izmeniti n korist dece. Ali, to nije bilo moguce dok god je vazilo poreklo po matrijarhatu. Trebalo je dakle njega ukinuti, i ono je ukinuto. To nije ni bile taka tesko kao sto nam danas izgleda. Jer ova revolucija - jedna od najradikalnijih koju su !judi doziveli- nije pogodila nijednog od zivih clanova gensa. Svi njegovi pripadnici mogli su i dalje ostati ono sto su i pre bili. Dovoljno je bilo jednostavno resenje da ce ubuduce potomci muSkih Cla.nova ostati u gensu, a. da Ce potomci zenskih clanova biti iskljuceni prelaskom u gens svoga oca. Time su bili ukinuti poreklo po zenskoj Iozi i matri- · jarhalno nasledno pravo, a ustanov!jeni muska loza porekla i patrijarhalno nas!edno pravo. Mi niSta ne znamo o tome na koji je naCin i u koje vreme izvrSena ova re~ volucija medu kulturnim narodima. Ona pada sasvim u �132 Dr JOVAN OORDBVIC 133 2:ENSKO PITANJE i I~ X preistorijsko doba. Ali da je ona izvrsena, dokazano je viSe nego sto je nuino, narocito onim obilnim tragovima matrijarhata koje je sakupio Bahofen; kako se ono lako izvodi vidimo na primeru citavog niza indijanskih plemena, gde je tek nedavno izvedena, i jos se ~odi, delimicno pod uticajem porasta bogastva i izmenJenog nacina zivota (preseljenja iz sume u prerije), a delimicno usled moralnog uticaja civilizacije i misionara. Od osam plemena oko Misurija, sest imaju musku lozu pore~la i naslednog reda, a dva jos zensku. Meilu plememma soni Mijami i Delavar ukorenio se obicaj da se ded daje 'jedno od gentilnih imena oceva gensa da bi presli u lliega kako bi mogli da naslede oca. ,Kazuistika, uroi!eria coveku, da menja stvari menjajuci im imena! I da proriai!e nacin da u okviru tradicija skrsi tradiciju kad je neki neposredni interes dao dovoljno podstreka! (Marks). Time je nastala nepopravljiva zbrka koja se mogla otkloniti, a delimicno se i otklanja, samo prelazom na patrijarhat. ,To je, izgleda, uopste najprirodniji prelaz" (Marks). 0 tome sta nam mogu kazati strucnjaci uporednog p.rava u pogledu naCina kroko se ovaj prelaz odigrao mei!u kulturnim narodima Staroga sveta - naravno skoro same hipoteze- up. M. Kovalevski, Tableau des origin et de l' evolution de la famille et de la propriete, Stockholm, 1890. Ukidanje ma,trijarhata bHo je svetskoistorijski poraz zenskog pola. Muskarac je prigrabio krmu i u kuci, zena je hila lisena svog dostojanstva, podjarmljena, pre"""'tVorena u robinju njegove pohote i prosto oruile za rai!anje dece. Ovaj poniZeni polozaj zena,_ koji se nar?c!to otvoreno pokazuje mei!u Grcima hero]skog doba 1 JOS vise klasicnog doba, postepeno je ulepsavan i licemerno prikrivan, a mestimicno ispoljavan u ~laZem _obliku, ali nikako nije uklonjen. (Poreklo porodzce, pnvatne svo- jine i drzave, sveska 4, ,Popularna politicka biblioteka", Novi Sad, 1974, str. 42). POREKLO MONOGAMIJE Kao sto smo pokazali, ona se razvija iz sindijazmicke porodice u prelazno doba izmeilu srednjeg i viSeg stupnja varvarstva; njena krajnja pobeda je jedno od obelezja pocetka civilizacije. Ona se zasniva na vladavini muSkarca, sa izriCitim ciljem radanja dece s neospo~ rivim oCinstvom, a to se oCinstvo zahteva, jer ta deca, kao rod:eni naslednici, imaju da naslede jednog dana ocevo imanje. Monogamska porodica razlikuje se od sindijazmiCke mnogo veCom Cvrstinom braCne veze, koja se sada vise ne moze raskidati po volji obe strane. Sada po pravilu moze samo jos mllZ da je rasklne i da otera svoju Zenu. Pravo na braCno neverstvo dopuSteno mu je i sada, jos na osnovu obicaja (Code Napoleon izricito daje to pravo muiu dok god ne dovede sulofuicu u brae· ni dam), te se onO, sa sve veCim druStvenim razvojem, sve vise praktikuj e; ako se zena seti stare polne prakse i po:Zeli da je obnovi, kaZnjava se strafe nego ikad ranije. Taj novi oblik porodice nalazimo u svoj njegovoj surovosti kod Grka ... Grcka zena herojskog doba je, doduse, postovanija nego :lena u periodu civilizacije, ali ana je na kraju kra~ jeva ipak za muza samo mati njegove bracne dece- naslednika, njegova vrhovna upraviteljica kuce i staresina robinja, koje on moze po volji uciniti svojim konkubinama, sto on i cini. Postojanje ropstva pored monogamije, prisustvo mladih lepih robinja koje pripadaju potpuno mutu, dalo je od pocetka mnogamiji svoje specificnd obeleZje - monogamija samo za Zenu1 ali ne i za mu.Za; A to obelezje ona ima jos i danas. �Dr JOVAN OORDBVIC 134 Monogamija nikako nije bila plod individualne polne ljubavi, s kojom nije imala niceg zajednickog, jer su brakovi, kao i ranije, bill brakovi iz imovinskib obzira. Ona je bila prvi oblik porodice koji se zasnivao ne na prirodnim, veC na ekonomskim uslovima, naime na pobedi privatne svojine nad prvobitnom, iskonskom zajednickom svojinom. Vladavina m11Za u porodici i radanje dece koja su mogla biti samo njegova i koja su bila odredena za naslednika njegovog bogatstva - to su bili jedini i iskljucivi ciljevi monogamije koje su Grci bez okolisenja izra.Zavali. Inace im je monogamija bila teret, duZnost prema bogovima, drZavi i sopstvenim pre.s;ima koju su prosto morali izvrsiti. U Atini je zakon pritiqdivao ne samo na :Zenidbu nego i na ispunjavanje minimuma takozvanih braCnih duZnosti od strane. muZa. (Poreklo porodice, privatne svojine i drzave, sveska 4, ,Popularna politicka biblioteka", Novi Sad, 1974, str. 47-50). KARAKTER MONOGAMIJE Na taj nacin monogamija se nikako ne javlja u istor,iji kao izmirenje muS·karca i Zene, a j.oS daleko manje kao njegov najvisi obllk. Naprotiv. Monogamija se javlja kao podja:rmljivanje jednog pola od strane dru· gog, kao proklamacija suprotnosti polova koja je dotle nepoznata u celoj preistoriji. U jednom starom nestam· -'J!lllllOm rukopisu,') koji smo 1846. napisali Marks i ja, nalazim ovo: Prva podela rada je ona ljz.meciu muSkarca i Zene radi radanja dece". A d&nas mogu da dodam: Prva klasna suprotnost koja se javlja u istoriji poklapa se 11 1) Misli se na Nema.Cku ideolagiju. :lENSKO PITANJE 135 s razvojem antagonizma izmedu muZa i Zene u monogamiji, a prvo klasno ugnjetav<>nje - s ugnjetavanjem zenskog pola od strane muskog. Monogamija je bila veliki istorijski napredak. Ali ona istovremeno, po•red ropstva ·i privatne ·svojine, otvara epohu koja traje do danas, u •kojoj je svaki napredak istovremeno reIativno nazadak, u kojoj se blagostanje i razvoj jednih ostvaruje stmdanjem i potis·kivanjem dru~h. Ona je Ce!ijsld obJik civiiizovanog drustva, na kome vee IDO· Zemo prouCavati .prirodu suprotnosti i ·protivreCnosti koje se u punoj mel1i razvijaju u tom drustvu. Stara relativna s!aboda .polnih odnosa nije, nika· ko iScezla podelom sindijazmickog, niti pak monogam· skog braka. ,Stari bracni sistem, sveden na uze granice postepenim izumiranjem grupa panalua, okruzavao je jos uvek porodicu, koja se dalje razvijala, i pravici ju je •sve do svitanja civilizacije ... On se najzad izgubio u novom obliku heterizma koji prati !jude i u periodu civHizacije kao mtaCna senka koja leZi na porodici". Pod heterizmom Morgan razume postojanje, pored monogamskog braka, vanbracnih polnih odnosa muskarca .sa neudatim zenama, koji, kao sto je poznato, za vreme celog perioda civHizacije cveta-ju u na} razlicitijim oblicima i .sve vise .prelaze u otvorenu pros· tituciju ... Heterizam je ni manje ni vise drustvena u,;tanova kao svaka druga: on nastavlja staru polnu slobodu u korist mu.S.karca. U stvari, ne samo Sto ga trpe veC u · njemu veselo ueestvuju, naroOito ·vladajuce klase, dok • ga na reCima osuduju. Ali, 'Stvarno, ta osuda nikako ne · pogada muskarce koji u njemu ucestvuju, nego samo zene, one su Zigosane i isterane iz drustva, da bi se jos �136 Dr JOV AN OORDEVIC jednom proklamovala, kao osnmmi drustveni zakon, neograniCena vladaviiJla muSkaraca nad ZenS'kim ·polom. Medutlm, time se razvija dmga protivrecnost u okviru same monogamije. Pored supruga, koji heterizmom ulepSava svoj Zivot, nalazi se zanemarena su~ pruga. A nemoguce je ima1Ji jednu •stranu protivrecnosti bez druge, •kao sto se ne moze imati jo8 cela j abuka u ruci posto je polovina pojedena. Uprkos tome, izgleda da je to bllo misljenje muskaraca dok im nisu otvorile oci njihove zene. s monogamijorn se pojavljuju dva 5talna dmstvena karakteristicna lika .koji su ranije bili nepoznati: zenin stalni Jjubavnik i rogonja. M>1skarci su odneli pobedu nad zenama, ali •krunisanje su velikodui§no preuzele pobedene. Uz monogamiju i heterizam, preljuba je postala neizbe:lna drustvena us-tanova - zabranjivana, ·strogo ka.Znjavana, aU nesavla- diva. Izvesnost u pogledu ocinstva dece pocivala je kao i ranije, u najboljem ·slucaju, na moralnom ubedenju, te da hi ·resio neresivu protivrecnost, Code Napoleon je propisivao u ·CI. 312: ,L'enfant concu pendant le mariage a pour pere le mari" - detetu zaCetom za v.r~­ me braka otac je suprug. To je krajnji rezultat tri ht1jade godina monogamije. Uostalom, 1nokosna porodica nije se n1kako svuda i uvek javljala u klasieno-oMrom obliku koji je imala u Grka. Kod Rimljana, Jwji su, kao buduCi osvajaci sveta, imali sire, iako manje istancane poglede od Grka, :lena _...J,e bila slobodnija i postovanija. _RJmlj";nin je .smat:~o da mu je braona vernost dovcl]ono zaJamcena vlascu nad mvotom i smrcu ·svoje zene. Ali najveCi napredak u razvoju monogamije nesumnjivo je izraZen ulaskom Nemaca u istoriju, ·i to stoga sto se tada kod njih, verova:tno usled njihovog siromaStva, monogamija joS nije, izgleda, potpuno razvila ;rz sim:lijazmi6kog bmka. i:ENSKO PITANJ.E 137 Ovo zakljueujemo na osnovu .tri oko1nostJi ·koje Tacit pominje: ,Prvo, iako je hrak smatran za ve1llm svetinju - oni se zadovoljavaju ·S jednom Zenom, Zene Zive ogradene cednoscu" - poligamija je ipak vladala medu uglednim clanovima i poglavicauna plemena, dakle stanje slieno onom kod Amer1kanaca, kod kojlh je va:lio sindijazmicki brak. Drugo, prelaz iz matrijarhata u .patmjarhat mogao je biti izvrsen tek nedavno, jer je jos majcin brat - najblizi mu§Jci genitalni srodnik po matrijarhatu - vazio kao skoro blizi srodnik od ;rodenog oca, sto takode odgovara glediStu ameriCkih Indijanaca, kod ·kojih je Marlos, kao sto je cesto govorio, nasao kJjuc za Tazumevanje naseg sopstvenog drevnog doba. Najzad, trece, zene su kod Nemaca hi·le veoma cenjene i vrlo uticajne i '11 javnim poslovima, sto je u neposrednoj protivrecnosti s monogamskom vlascu muSkaraca. To sru sve stvard kojima se Nemci skoro podudaraju sa Spartancima, •kod ·kojih, kao sto smo videli, sindijazmi6ki bTak isto tako jos nije bio potpuno prevaziden. S Nemcima je, dakle, i u ovom pogledu dosao -do svetske prevlasti jedan sasvim nov element. Nova monogamija, ·koja se ~sad razvijala iz meSarvine naroda na ruSevinama rimskog sveta, davala je vla:sti muskaraca blaze ob1ike i dopustala zenama, bar spolja, daleko postovaniji i slobodniji polozaj nego sto su ga ikad imale u ·klasicnom starom veku. Tek .time je stvorena mogucnost da se iz monogamije - u njoj, pored nje, a nasuprot njoj, Jmko kad - mogao dostici najveei mora1ni napredak za koji joj dugujemo: danasnju indiv<dualnu polnu ljubav, koja je bila nepoznata celom ranijem svetu. (Poreklo porodice, privatne svojine i drzave, sveska 4, ,Popularna politicka biblioteka"; Beograd, 1974, str. 50-52). �Dr JOVAN 138 OORDEVI~ RAZVITAK BRAKA Prema tome, imamo tri glavna oblika braka, •koji uglavnom odgovaraju trlma glavnim .periodima ljudskog razvoja. Divljastvu odgov:.ra grupni brak, varvarstvu - sindijazmicki brak, civilizaciji - monogamija dopunjena preljubom i prostitucijom. Na v.iSem stupnju varvarstva, izmed:u s1ndijazmi0kog bra.ka i monogamije uklopljeno je gospodarenje muzeva nad robinjama i poligamija (Poreklo porodice privatne svojine i driave, sveska 4, ~~Popularna politiC.ka biblioteka"; Novi Sad, 1974, str. 56). BUR:WASKI BRAK Burzoasko sklapanje :bmka u nase vreme je dvojako. U katoliokim zemljama roditelji, koo i pre, naiaze mladom burzoaskom sinu prikladnu zenu, a posledica toga je, naravno, najpuniji .razvoj protivreCnosti koji s:.drzi monogamija: obilan heterizam od strane muza, obilna preljuba od strane zene. Kamolicka cl'kva je svakako samo stoga i ukinula .-azvod b;aka, jer se uverila da protiv preljube, -kao ni protiv smrti, nema leka. Naprotiv, u protestantskim zemljama je pravilo da se burzoaskom sinu dopusta da s viSe i1i manje slobode naa:e zenu iz svo je klase, pa se prema tome s·klapanje braka moZe zasnivati na izvesnom stepenu lju-mi, sto se pristojnosti radi uvek i pretpoS>tavlja, kao sto prilici protestantskom !icemerstvu. Ovde se mu:Zevljev heterizam slabije pmktikuje, a :Zenina preljuba je re<la. Ali kako u braku rna ·koje ·vrste !judi ostaju onakvi kakvd su bili pre braka, a burzuji protestantskih zemalja su filistri, 10 ova protestantska monogamija, r ,·s ZENSKO PITANJE 139 prosecno uzevsi najbolje slucajeve, daje bracnu zajednicu 1spunjenu uZasnom dosadom, koju nazivaju porodicnom sTecom. Najbolje ogledalo obe metode sklapanja braka je roman; za •katolioki manir - francuski, a za protestantski - nema6ki. U oba ,on dobija"; u nemackom - mladi covek devojku, u faancuskom - suprug rogove. Ko je pri tome od obojice gore prosao, nije uvek jasno. Stoga dosada nemackog ·romana i izaziva u francuskom -burZuju onu istu jezu kao ,nemoral" frwcuskog Tomana u nemaOkom filistru. Uostalom, u poslednje vreme, otkako ,Berlln postaje ·svetskJ grad", nemaOki roman .poCinje da opisuje manje bojai!:Ijivo heterizam i preljubu u njemu, koji su tamo bili vee odavno valo dobra poznati. Medutlm, u oba slucaja bmk je uslovljen klasnim polozajem ucesnika, i utoliko je uvek - brak konvenijencije. Ovaj brak se u oba slucaja dosta cesto pretvara u najotvoreniju prostituciju - ponekad obeju strana, a mnogo cesce u prostituciju zene, koja se od obiene kurtizane razlikuje samo time sto ona svoje telo ne ilonajmljuje <kao najamna radnica za <rad na parce, nego ga jednom za svagda prodaje u ropstvo. I za sve brakove kon;venijencije vaZe F-urijeove J-eCi: ,Kao Sto u gJramatici dve negacije Cine afirmaciju, t.ako se u braCnom moralu -dve prostitucije smatraju za vrlinu". Polna ljubav postaje i moze postati istinsko pravilo u odnosu prema zeni jedino medu potlacenim kalasama, sto .danas znaci u proletarijatu - ;pa bio taj odnos sluzbeno priznat iii ne. Ali ovde su uklonjene i sve osnove kla&iCne monogamije. Ovde nema ni~ kakve svojine radi Cijeg su oeuvanja i nasledivanja bail stvorene i rnonogamija, i vladavina muSkaraca; ovde, prema tome, nema ni·kakve pobude za ustanovljavanje vladavine muskamca. Cak nedostaju i -sredstva, gra- �140 Dr JOVAN OORDEVIC <lansko pravo, koje zasticuje .tu vladavinu, postoji sarno za imu6ne i za njiliove odnose s proleterima; ono staje novaca i stoga, usled siromastva radnika, nema ni:kakvog :zmacaja za odnos radnika prema svoj.oj zeni. Tu odlueuju sasviun druge licne i drustvene okolnosti. A otkako je krupna industrija premestila zenu iz ·kluce na trliSte rada i u bbriku, i naei<nila je dosta cesto hraniteljem porodice, potpuno je uklonjen u proleterskom stanu .paslednji ostatak vladaV'ine muSkaraca osim mazda nesto brutalnosti prema zeni, koja je uzeIa maha otkako je uvedena monogamija. Na taj naein proleterska porodica nije V'ise monogamska porodica u Sltrogom smislu, fuk i pored naj.strasnije ljubavi i na,hx>stoj:mije vernosti abe str:me i uprkos svim mogucim duhovnim i svetovnim blagoslovima. Stoga ovde veciti pratioci monogarrnije, heterizam i preljuba, imaju ·sasvim beznacajnu ulogu; zena je u stvaJri ponovo stekla pravo na razvod braka, •i ako se dvoje ne mogu sloziti, ani •se mdije razilaze. Uklratko, brak proletera je monogarns-ki u etimoloskom smislu reci, ali ni u ·kom slucaju u njenom istorijskom smislu. (Poreklo porodice, privatne svojine i drZave, sveska 4, ,Popularna politicka bibli<>teka"; Novi Sad, 1974, str. 53-55). - PRAVNIPOLOZAJzENE I USLOVI NJENOG OSLOBODENJA Nasi pravnici svruka;ko nalaze da napredak zakonodavstva oduzima :1enarna u sve vecoj meri razlog da se Zale. Savremeni civ.i.Jirovami zaikonski sdstemi sve viSe pri:zmaju: pravo, da bi brak bio punova:1an, ugovm mora biti sklopljen dobrovoljno od obe strane, i drugo, da i xa vreme bra-ka obe strane, jedna prema drugoj, r I tENSKO PITANJE 141 moraju imati ista prava i du.Znosti. Kad bi se ova dva zahteva konsekventno sprovela, onda bi zene imale sve sto mogu zahtevati. Ova cisto pravniCka argumentacija potpuno se podudara sa onom Jwju upotrebljava radikalni republikanski burzuj da bi odbio proletera i pozvao ga da ne remebi mir ... Ugavor o radu treba da bude dabrovolj· no sklapljen od abe :strane. Smatra se da je dobrovoljna sklapljen cim zrukon na hartiji izjednaCi abe strane. Moe •kloju jednoj strani daje razlicit klasni polozaj, priti5ak -koji on vrsi na drugu stranu - stvarni ekonomski poloZaj obe stra:ne - to se zakona niSta ne tiCe. I za v-reme trajanja ugovora o ra.du 1rebalo bi, opet, da abe strane budu ravnopravne dak god jeclna iii druga •strana izlricno ne odu5tane. Sto ekonomski po· lozaj primorava radnoka da se odrekne cak i poslednje prividnasti ravnopraV'!losti, zato opet nije kriv zakon. U odnosu na brak, zakon, cak i najnapredniji, pot· puno je zadovoljan Cim su uCesnici formalno ·izjavHi u zapisniku svoj dobrovoljni prist31Ilak. Sta se dogada iza pravnih ;kulisa, gde se odi!§I'aVa stvarni Zivot, kako se dolazi do dobrovoljnog pristanka, a ;tome sene mogu brinuti zakon i pravmk. A ipak bi ovde najprootije uporedenje prava trebala -da ;poka:1e pravniku sta u stvari znaci dobrovoljni pristanak. U zemljama gde je deci zakonom obezbeden zrukonski cleo roditelj.ske imovine, gde ana, d"kle, ne magu potpuno bibi Iisena nasled· stva - u NemaCkaj, u zemljama £ra:ncuskog prava itd., - deca moraju imati, pri sklapanju braka, roditeljski pristanak. U zemljama engleskog prava, gde zakan ne trazi roditeljslci pristanak pri ·sklapanju braka, rodite- , lji imaju punu ·slobodu ~estamenta1nog ras,palaganja svojoon imovinom i mogu po volji lisiti nasleda svaju �;[ ' 142 i I ) i I I :i tENSKO PITANJE Dr JOVAN OORDEVIC decu. Jasno je da uprkos tome, i bas stoga, sloboda sklapanja braka u Bngles>koj a Americi, u klasama gde ima sta da se nasledi, u stvari nije ni za dlaku veca nego u Francuskoj i Nemackoj. Nije bolje ni s pravnarn ravnopravnoscu muza i zene u braku. Njihova pravna nejednakost, ·koju smo nasledili od ranijih drustvenih odnosa, nije uzrok, vee posledica ekonomskog ugnjetavanja zena. U starr-om ikomunistickom domacinstvu, koje je obubvatalo mnogo bracnih p»rova i njihovu decu i gde je zenama pave· reno voaenje domaCinstva, hila je isto toliko javna, drustvenonuzna radimost koliko i rad muskaraca na pril:>avljanju zivotnih narrnknica. Ovo se izmenilo s patrjjarhalnom porodicom i, jos viSe, s monogamskom inokosnom porodioom. Vodenje domaCinstva izguhilo je svoj javni ka<rakter. Ono se viSe nije ticalo drustva. Ono je postalo privatna sluzha; zena je postala prava sluzavika, iskljucena iz ucesca u drustvenoj proizvodnj.i. Tek joj je krupna industrija naseg doba - i to samo proleterki - opet otvorila put u clrustvenu proi:wod· nj.u, no s tim da os<taje iskljucena iz javne proizvodnje i da ne mo.Ze niSta privJ"ectivati ako ispunjava svoje duznosti u privatnoj ,sJuzhl porodice; i da nije u stanju da ispThlljava svoje porodicne ·duznosti ako ze]i da UZ· me udela u javnoj <radinosti i da samostalno p<rivreduje. A k"kav je polofaj zene u fahrici takav joj je poJozaj u svim poslovnim granama, sve do lekarstva i "dvokature. Modema imokosna porodica osnovana je na "'6\vorenom ili prik.rivenom domaCem ropstvu Zene, a moderno drustvo je masa koja se sastoji ad inokosnih porodica .kao svojih molekula. Danas u velikoj vecini slucajeva, bar u imuenim klasama, muf mora da bude onaj •kaj·i privreauje, hranilac porodice, a to mu daje polozaj gaspodara \k(Xllle .nije po<trehno nikakvo poseb· .l . I 143 no pravna pov·l..S6ivanje. On je u porodici burfuj, a fena J?redstavlja_ proletarijat. U industrijskom svetu, medut1m, spec1fican karakter ekonomskag ugnjetavanja ~~je podnosi proletarijat istakao se u svojoj punoj o~tr!:';I tek ~ad_ S';! uklonjene sve zakanske posehne priVIlegiJe kapitalistiCke klase i kad je uspostavljena puna pravna ravnopravnast ohe kl»se; demokratska repuhJ.ika ne uklda suprotnast ohe klase; ona, naprotiv, tek pruza tie na k=e ce se borhom resiti suprotnast. A isto taka ce specificni karakter vladavine muza nad ze~QID u modernoj poro4ici, nuZnost i naC.in njihovog is~ tinskog drustvenog izjednacenja izaci na punu svetlost dana tek onda kad abe strane huclu pravno potpuna ravnopravne. . Onda ce se pokazati da je za oslobodenje zena P":I predusl<;>V ponovno uvodenje celog zenskag roda u J:'vnu radmost, a da_ ovo opet iziskuje uklanjanje Sl:'a!stva mokosne poro'!ice ·ka'! drustvene privredne jed1m.ce. (Poreklo porodzce, przvatne svojine i drZave, sveska 4, ,Popularna politioka hihlioteka"; Novi Sad, 1974, str. 55-56). ' KOMUNISTICKO DRUSTVO I OORODICA 21. pitanje: Kakav ce uticaj izvrsiti komunisti6ko drustvo na pOTodicu? Odgovor: Ono ce oclnas aba pola uciniti cistim privatnim ad, nosom kojti ··se •ti.Ce -samo zadnteresovanih osoba i u. koje se drustva ne treba mesati. Ono to moie jer uklanja privatnu svojimu i decu zajedni6ki odgaja, a ,time �144 Dr JOVAN OORDEVIC unistava abe osnove dosadasnjeg br~a: zavisnost Ilene od muskarca 1 zavisnost dece od roditelja ~koju uzrokuje privatna svojina. Ovde leii i odgovor na dreku visokomoralnih malogradana protiv komunisti6ke zajednice zena. Zajednica zena je pojava koja· sasvim pripada gradanskom drustvu, a danas potpuno postoji u prostituciji. Prostitucija se zasniva na privatnoj svojini i nestaje zajedno s njom. Dakle, komunisllicko drustvo umesto da uvodi · zajedndou zena, ono je, naprotiv, ukida. (Principi komunizma, na francuskom). -- V. I. Lenjin (1870-1924) LJCEMERSTVO VLADAJUCIH KLASA Ca:k <i obicno pozmavanje zakonodavstva burioaskih zemalja -koje se odnosi na brak, ra.zvod i vanbracnu decu, kao ,; tamosnje prillke, pokazaee svakom koga interesuju ta pitanja da danasnja burioaska demokratija, cak i u najdemokratskijim burioaskim ;epubllkama, ima zaista feuda:listiClci stav .prema ieni i ·vanbraC~ noj deci . .1\,ko se devedeset dva •razvoda na deset hiljada brakava Cine gospoddnu Sorokinu kao ogromna brojka, ostaje nam anda jedino da pretpostavimo da je autor Ziveo i bio vaspitan u nekom manastiru, toliko izolovan od zivota da je tesko poverovati da takav manastir i postoji, iii pak da autor izoblicuje istinu da bi uCinio uslugu reakoiji i burZoaziji. Ko god, rna i naj· manje, poznaje dnustvem; prHike u bur:Zoaskim zemljama, zna da je .stvaran broj razvoda (nepotvrdenih, naravno, od crkve d zakona) u stvari svuda daleko veei. U tom pogledu, Rusija se razlikuje od drugih zemalja po Cinjenici Sto njeni zakoni umesto da sankcioniSu licemerstvo .i obespravljenost Zene i njenog deteta, ob· javljuju otvoreno i u dme drZave sistematski rat sva~· kom licemerstvu d svakoj nepravdi. (Dela, tom XXVIII, str. 189, na ruskom). �146 Dr JOVAN DORDEVIC RADNICKA KLASA I NEOMALTUZIJANIZAM i\ I ' Na kongresu !ek8Jra u Pirogovu pitanje abortusa, odnosno nasilno izvrSenih poba1Caja, izazvalo je veliko interesovanje i pokrenulo mnoge rasprave. Izvestilac Lickus izneo je podatke o vrlo velikom broju abortusa u drZavama koje se danas smatraju civilizovani,m. U Njujorku je registrovano 80 000 abortusa za godinu dana; u Francuskoj 36 000 svakog meseca. U Sen-Petersburgu procenat abortusa se viSe nego udvostrucio u toku 5 goruna. Kongres !ekam u Pirogovu je misljenja da abortu~ ne bi trebalo da pov!aci sudsko gonjenje za majku, kao•i da lekar ne bi trebao -da bude sudski proganjan, izuzev u sluCaju da je intervenciju izvorSio iz ,koristoljub!ja". Ve6ina lekara koji s-u se izjasni!i protiv kal:njavanja abortusa dotakli -su se, prirodno, tokom ·diskusije takode i takozvanog neoonaltuzijanizma (odnosno, kontraceptivnih sredstava) i -tom prilikom se istovremeno o-svrnuli na drustvenu stranu tog problema. Taka je, na primer, -po .pisanju Jista Ruskoje slovo, gos.podin VJgdorcik rekao, .,da treba pozdravi•ti kontraceptivna sredstva", dok je gospodin Astrahan uzviknuo pozdrav!jen burom aplauza: ,.Prisiljavaju nas da ubedimo majke da donesu na svet decu da bi hila sakacena u zavodima za Slwlovanje, da hi hila izrucena na nrilost i -milost sudbine, da bi hila doterana do samoubistva!" Ako je taeno da je ovakva ti,-ada go-spodina Astrahana izazvala buru odobravanja, to me ni malo ne cudi. Slusaoci su hili iz redava srednje i sitne burzoazije sa burzoaskom psihologijom. Zar se ad njih mog!o ocekivati nesto vise od takvog bljutavog liberali.Z!lna? ZENSKO PITANJE 147 MeaUJ!!im, posmatrano sa tacke g!ediSta radnioke klase, skoro je nemoguce naCi jasniji pdkaz reakcionarne suStine i potpune budalaStine "druStvenog maltuzijanrizma" nego Sto je reCenica gospodina Astrahana. "Doneti na svet decu da bi btla ~sakaCena". Zar same zato? A zasto, najzad, ne zato da bi se bo!je borila, da bi bila brojnija, sa viSe svesti i snage od nas da se suprotstave uslovima Zivota koji sa:kate i upropascuju nasu generaciju? · Erto, ru tome se ·Sastoji glavna razHka izmed:u psihologije zem!joradnika, zanatlije, inte!ektualca, u stvari sitnog burzuja i psJho!ogije jednog proletera. Sitni burZuj vidi i oseCa da tone, da Zivot st~lno postaje sve teZi, da je bor:ba za egzistenciju sve nemi!osrdnija, da njegov polozaj i polozaj njegove porod!ce postaje sve bezizlazniji. A to d. jeste neosporna CInjenica. I protiv toga protestuje sitan burzuj. Ali kako protestuje? Protestuje kao pripadnik klase •lwja nepovratno propada, koja je izgubila veru u budu6nost, :klase , koja je potucena i .trula. Tru nema pomoci: dakle, neka. bude sto manje dece koja trpe nase patnje i nasa stradanja, nasu bedu i nasa ponizenja, eto to je vapaj sitnag buriuja. Svestan ·radnl:k je beskonacno daleko od ovakvog g!edista. On ne dozvoljaiVa da mu avakve jadi:kavke, rna koliko one bile iskrene i potresne, zamra.Cuju svest. Da takode i mi, radnici i masa sitnih posednika Xivimo pritisnum patnjom i povijeni pod nepodnosljivim teretom. NaSa generadja trpi viSe nedaCa nego generacij a naSih oCeva. Ali, ,g druge strane m'i s-mo mogo sre6niji nego Sto su ·hili naSi oCevi. Mi sm.o nauCili li brzo uCimo da se borimo - i to da se borimo ne usam· Jjeno kao StO ®U tO Cini)i najboJji me<tu ·nasfun oCevi- �148 Dr JOVAN f>ORBEVIC :2:ENSKO PITANJE rna, ne u ime parola burl:oaskih frazera, tkoje su nam potpuno strane, vee za nase parole, .parole nase klase. Mi se borimo uspesnije od nasih oceva. A nasa deca ee je i dovrsiti. Eto zbog cega smo - i eto jedino zbog cega smo - odlueni neprijateJj,j naomaltuzijanizma, ove teznje svojstvene uskom [ egoisticnom braenom paru sitnoburzoaskom koji prestravljeno mrmlja: .,Gospode, daj nam da se odrZimo, pa bilo na koji naCin; a .Sto se tiCe dece bolje da ih i nema". Prirodno, ovo nas ne sprecava da zahtevamo potpunu izmenu svih zakona •kojima se zabranjuje abortus i objavljivanJe medicinske Iitemture o tkontracep· tivni'm sredstvima i sl. Ovi zakoni su jedno od IicemerstVa vladajuCih klwsa. Ovi zwkoni ne Ieee bolesti kapitalizma, vee su izuzetno kobni i teski za potlacene mase. Sloboda mediclnske propagande i zastita osnovnih graitanskih prava gradana i gradanki je jedna stvar. A drustvena teorija neomaltuzijanizma je nesto sasvim drugo. Svesni radnici ce uvek voditi nepostednu borbu protiv nastojanja da se ova reakcionarna <i podia teorija ubacuje u najnapredniju Jdasu danasnjeg clrustva, onu koja je najjaca i najbolje pripremljena na veIike promene. (Dela, tom XVI, str. 497-499, na ruskom). BORBA ZA PRAVO GLASA 0 pitanju zenskog prava glasa rezolucija je twkode prlmljena jednog!a,sno. Sa,mo jedna Engleskinja jz poluburzoaskog .,Fabijanskog drustva" se zalagala za to da se dopusti borba ne za potpuno zensko pravo glasa, vee za ograniceno u tkorist imuenih. Kongres j e prihvatio glediSte da je u kampanji za zensko pravo glasa neop- i I I I I 149 hodno u potpunosti hraniti principe socijalizma i ravnopravnosti muSkaraca i Zena, ne k:rnjeCi te prinoipe ni zhog k1>kvih !l"azloga oportuniteta. U Komisij,j je izbila zanimljiva nesuglasica povodom toga. Austrijanci (Viktor Adler, Adelhajn Pop) su pravdali svoju taktlku u borhi za sveopste izborno pravo muSkaraca: radi izvojevanja toga prava oni su smatrali za pogodno da u agitaciji ne istiou u prvi plan zahtev o izbornim pravima i za Zene. NemaCki socijaldemokrati, naroeito Klara Cetkin, protestovali su protiv toga jos onda kada su Austrijanoi vodi1i svoju kampanju za sveopste izbomo pravo. Cetkin je u st!>mpi izjavljivala da nikako nije trebalo ostavljati u senci zahtev za izbornim pravi,ma Zene, da su Austrijanci o.por-tunis~ tioki zrtvovali prtncip iz razloga udobnosti, da oni ne bi oslabili, vee bi pojacali silinu agitacije i snagu narodnog pokreta da ·su isto tako energicno branili i pravo glasa zena. U KOIIllisiji se Klari Cetkin :u potpunosti prikljucila i druga istaknuta nemaCka socijademokratkinja, Cic. Alderova poprav,ka koja je posredno hranila austrijsku taktiku (u toj popravci se govori samo o tome dane bude prekida u horbi za izborno p.ravo stvarano za -sve gradane, a ne o tome da se borba za :izlborno pravo vocLi uvek sa zah!tevom za jednakost prava muSkarca i Zena) -hila je odbacena sa 12 glasova protiv 9. Glediste Komisije i Kongresa moze biti najtacnije izv,rseno sledeCim recima napred pomenute Cic iz njenog govora na Meitunarodnoj konferenoiji socijalistkinja (ta Konferencija je odrzana u Stutgartu u isto v.reme s ·kongresom): .,Mi treba da prindpijeLno tmzimo sve ono sto smatramo da je pravilno - govorila je Cic - i samo u slucaju kad nam nedostaje snage za bo~bru. mi prihvatamo ono Mo mozemo ostvariti. Takva je uvek hila taktika socijaldemokratije. Sto skromnij.i budu nasi zahtevi, utoliko ee �'·. ' ~ '~ ~ 'ii!l I ISO Dr JOVAN OORDEVI~ skromniji biti i ustupci ¥ladi" ... Iz ovog spora austrij· skih i nemackih socija!demokmtija citalac maze videti kako se najbol}i marksisti strogo odnose prema najmanjim odstupanjima od isprobane, principijelne revolucionarne takHke. (Izabrana dela, knj. 6, ,Kultura", Beowad, 1960, str. 23-24). PRAVO NA RAZVOD ·Primer razvoda ooigledno pokazuje da se ne maze biti demokrat i socijalist a da se odmah ne zahteva potpuna sloboda .razvoda, jer nepostojanje te s!obode jeste najgpre t!acenje ugnjetenog pola zene, .iako nije nimalo tesko ,dokuoiti da priznanje slobode odlaska od mu2:eva nije poziv svim Zenama da odlaze . . . . U kapitalizmu su obicni, ne kao pojedini sluoajevi, nego kao tipiena pojava, takvi uslovi kad je ugnjetenim klasama necrnoguCe ,reaLizovati" njihova demokratska prava. Pravo razvoda ostaCe u ve6ini .sluCajeva neostvarljivo u ·kapitaJizmu, jer je ugnjeteni pol prignjecen ekonoms•ki, jer zena pri kakvoj hocete demokratiji ostaje u kapitalizmu ,,kuCna robinja", robinja zatvorena u spavaCu •sobu, deCju sobu, ku.hinju. Pra'Vo biranja ,svojili" narodnih sudija, 6inovnika, uCitelja, porotnika itd. takode je U vecini •S]ucajeva U kapitaJizmu neostvarJjivo upravo zbog ekonomske prignjecenosti radn>ka i seljaka. To isto vazi i za demokratsku republiku: nas pro· gr\2"' je ,1proglasava" kao ,samodrzavlje naroda", iako sv1 sooijaldemol<rati odlicno znaju da u kapitalizmu nai· demokratskij a republika vodi samo k potkupljivanju Cinovni1ka od strane burZoazije i k savezu ;berze s vladom. Sarno !judi koji su sasvim nesposobni da misle iii su sasvim neupoznati s marksizmom zakljucuju otuda: znaCi, od republika nikakve koristi, ·od s!(>bode razvoda ZENSKO PITANJB !51 nikakve koristi, od demokratije nikakve koristi, od samoopredeljenja nikakve koristi! A marksisti znaju da demokratija ne odstranjuje klasno u~jetavanje, nego samo Cini klasnu borbu Cistijom, Skom, otvorenijom, oStrijom; to nam je Lpotrebno. Sto je sloboda razvoda potpunija, to je jasnije zeni da je izvor njenog ,,kucnog ropstva" kapitalizao:n, a ne .bespravnost. Sto je drZavno uredenje demokratskije, to je jasnije radnicima da je koren zla kapitaJizam, a ne bespravnost. Sto je nacionalna ravnopravnost potpunija \ana nije potpuna bez slobode odvojenja), to je jasnije radnicima ugnjetene nacije da je stvar u kapitalizrnu, a ne u bespravnosti i taka dalje. •.. P.ravo razvoda, kao ·i sva demokratska prava bez izuzetka, u kapitalizmu je tes,ko ostvarljivo, i uslovno je, ograniceno, formalno usko, ali ,; pored toga one koje odricu to pravo nijedan cestiti socijaldemokrat ne samo sto nece smatrati socijalistima nego ni demol<ratima. A l1 tome je sva suS:tina. Sva ,demok·ratija" se sastoji u proglasavanju i ostvarivanju prava koja su ostvarljiva vrlo malo i vrlo us!ovno u k&pitalizmu, a bez rtakvog proglasavanja, bez borbe za prava odmah i neodlozno, bez odgajanja 'masa u duhu takve boPbe socijalizam nije moguc. (Izabrana dela, knJlga 10, ,Kultura", BeQgrad, 1960, str. 225-227). P.OTPUNA JEDNAKOST ZA ZENE G!avno, osnovno u boljsevizmu i ruskoj oktobar· skoj orevoluciji jeste uvlacem.je u poUtiku upravo onih koji su najviSe hili ugnjetavani pod kapitalizmom. Njih su kapitalisti u~jetavali, obmanjivali, p!ja6kali i pod rnonarhijom i demokratsko-bur2:oaskim republikama. �152 Dr JOVAN DORDEVIC To ugnjetavanje, to obmoojivanje, ta pljacka na.rodnog rada od strane kap;talista bili su neizbezni dok je vladala privatna svojina na zemlju, fabrike, zavode. Sustina boljsevizma, sustina sovjetske vlasti sastoji se u tome da se - razgolicujuCi la2 i licemernost burzoaskog demokratizma, ukidaju6i privatnu svojinu na zemlju, fabdke, za:vode - sva dr.Zavna vlast koncentrise u rukama radnih i eksploatisanih masa. One same, te mase, uzimaju u svoje ruke politiku, tj. stvar izgradnje novoga drustva. Zadatak je teza;k, mase izmucene i prignjeeene kapitalizmom, ali drugog izlaza iz najamnog ropstva, iz robovanja kapitalizma nema i ne jnoZe biti. A uvuCi mase u ,politiku nije moguce aka se u politiku ne uvuku zene. Jer je zen&ka polovina ljudskog roda pod ·kapitalhmom dvostruko ugnjetena. Radnicu i seljanku ugnjetava kapital, a povrh toga one cak i u naJdemokratskijim burioaskim republikama ostaju, prvo, nepunopravne, jer ih zakon ne izjednacuje s muskarcem; drugo - i to je glavno - one ostaju u ,kucnom ropstvu" ,)cuCne :robinje", jer ih davi najpipaviji, najgrublji, najtegobniji nd u ikuhinji i uopste u pojedinaenom ·kucnom gazdinstvu i porodici, koji coveka najvise zaglupljuje. Boljsevicka, sovjetska revolucija podseca korene ugnjetavanja i nejednakosti zena tako duboko kako se we usudivala da ih podsece nijedna partija ; nijedna revolucija na svetu. Od zakonske nejednakosti zene s muskarcem nije kod n:>s, u Sovjets·koj Rusiji, ostalo ni traga. Sovjetska vlast je potpuno unistHa narocito odvratnu, padlu, licemernu nejednakost u bracnom i porodicnom pravu, nejednakost u odnasu prema detetu. 153 ZENSKO PITANJE To je tek prvi korak •ka oslobodenju zene. Ali nijedna od burwaskih, pa i najdemokratskijih republika nije se usudila da uCini ni taj prvi ·korak. Nije se usudila iz straha pred SVetom .privatnom svojinom". Drugi i glavni korak jeste ukidanje privatne svojine na zemlju, fabri:ke, zavode. Time, i jedino time, otvara se ,put ka potpunom i stvarnom oslobodenju zene, njenom os1obodenju od ,Jmenog ropstva" putem prelaza od simog pojedinaenog kuenog gazdinstva na krupno podrustvljeno gazdinstvo. Taj prelaz je tezak, jer se ovde radi o preobrazaju najukorenjenijeg, najuobicajenijeg, najukocenijeg, okostalog ,poretka" (istinu reCi, nagosti i divljaStva, a ne ,,poretka"). Ali je taj prelaz zapoceo, stvar je pokrenuta, posli smo novim putem. (l zabrana dela, Sveska 14, ,Kultura", Beograd, 1960, str. 216---218). 11 NEMA DEMOKRATIJE BEZ ZENA Ne maZe se osigurati istinska sloboda, ne ·maZe se graditi demokratija- a da se i ne govori o socijalizmu - ako se ne ukljuce zene u javnu sluibu, sluibu milicije, u politi6ki zivot, ako se ne otr.gnu iz zagluplju· juce atmosfere domaCinstva i kuhinje. (Dela, tom XX, str. 38, na ruskom). ZENA I JAVNI ZIVOT Bez pridobijanja zena za samosta1no ucesee ne samo u po!itiokom zivo>tu uopste nego i za stalnu, opstu javnu sluZbu ne moZe biti ni govora ne -samo o socija~ lizmu nego ni o potpunoj i cvrstoj demokratiji. A funk, �154 Dr JOVAN OORDEVIC cij_e ,,policije", kao S.to su staranje o holesnicima, o bes~ pnzornoj deci, o zdravoj ishrani itd., ne mogu biti na zadovoljavaju6i na-Cin ostvarene bez ravnopravnosti zene na delu, a ne samo na papiru. Mi nismo utopisti. Mi znamo da svak;i polukvalifikovani radntk i svaka Jruvarica nisu sposobni da odmab pocnu da upravljaju drZavom. U tom se mi slazemo s kade.tima, s BreskoV1skim i s Ceterelijem. Ali mi se razlikujemo od svih ovih gradana time sto trazimo da se smes ta prekine s predrasudom da su tobme samo bogatasi iii cinovnici koji ipoticu iz bogatih porodica u stanju da upravljaju ddavom, da obavljaju tekuCi, svakodnevni posao upravljanja (lzabrana dela, knj. XI,~ ,Kultura", Beograd, 1960, str. 344). Ali, to je nedovoljno. Jednakost pred zakonom jos ne :maci i jednakost u Zivotu. Mi ocekujemo da ce radnica steCi svoju jednakost sa radnikom, ne samo pred zakonom veC isto taka i u zivotu. Zbog toga je potrebno da radnice sve znacajni, je ucestvuju u rukovodenju javnim poslovima i ddavnoj administraciji. UCestvujuCi u javnom Zivotu, ·Zene Ce se ibrzo :iz· graditi i dosti6i !jude. Izaberite drukle sto veci broj radnica 'kornunista Hi vanpartijki u Sovjet! Nije vazno ako jedna poMena radnica, pametna i savesna u svom poslu, ne pripada Partiji: izaberite je u Moskov•ki sovjet! Neka bude sto viSe radnica u Moskovskom sovje' tu! Neka n:loskovski proletarijat poka:le da je spreman da sve ucini, da ce uciniti sve da bi se borio do pobede protiv stare nejednakosti, protiv starog budoaskog poniZavanja Zene. · Proletarijat nece postici potpuno oslobodenje Ukoliko ne izvojuje potpunu ,s]obodu za zene. (Dela, tom XXV, str. 40-41, na mskom). . POTPUNA RAVNOPRAVNOST ZA :ZENE Radnici najveCim delom treba da ucestvuju u izbordma. Sovjetska vlast je prva, i jedi.na na svetu, ukinula stare burZoaske zalrone, sraanne zak.one koji su utvrdivali zakonsku po>tCinjenost zene i privilegije coveka, posebno u hraku i u odnosu na decu. Sovjetska vlast je, kao prva i jedina vlast radnika na svetu, ukinula sve privilegije koje su. ·vezane za vlasniStvo, pos~ tojale u korist coveka, u porodienom pravu i najdemokratskijih burzoaskih 1repubUka. Tamo gde postoj e zemljoposednici, kapitaliste i tr~ci, tamo ne moze biti jednakos.ti izmedu coveka i zene, cak ni pred zakonom. Tamo gde nema zemljoradnika, kapHali9la i trgovaca, tamo gde vlas,t radnika gradi novi zivot bez svojih ugnjetaca, tamo irma jednaikosti ,izmedu eoveka i zene pred zakonorn. 155 :ZENSKO PITANJB ,[ l ;·; :ZENA I REVOLUCIJA Uzmite polozaj zene. Nijecina demokratska partija na svetu ni u jednoj od najnaprednijih budoas•kih republika u toku decenije nije uradila, u tOi!Il pogledu, · ni stoti deo onaga sto smo mi uradili vee u toku prve godine nase vlasti. Mi u pravorn smislu reei nismo ostavili ni karnen na kamenu od podlih zakona o neravnopravnosti zene, o ogranicenjirn~~PEL"'"'vodu braka, o ,::tc~~ ~;·!' ::;~\:"',. :;;: / . '0 r-\·, ! ~- '"%:. -:-\. cji .. "· '\ \ ~ --;---;, c-.;· 0'- -~~._/ �[II· ,, ' 156 I I I I 11;·,11 II 1 i I I I :i I ' ' II' I 'I !. il' I I Dr JOVAN OORDEVIC ZENSKO PITANJE odvratmm formalnostima za koje je mzvod vezan, o nepriznavanju vanbracne dece, o trazenju nJihovih oceva itd. - zakona Ciji su ostaci mnogobrojni u svim civilizovani·m zemljama, na sramouu· burZoazije i kapitalizma. Mi imamo hiljadu puta pravo da se ponosimo onim sto smo uCinili u toj oblasti. Ali sto smo cistije Cistili tlo ad krsa starih, bur:!oaskih ZaJkona i ustanova, to nam je postajalo jasnije da je .to ciScenje •terena na groblju, ali j<>S ne i sama gradnja. :lena je i dalje kucna robinja, i pored svih oslobodi!ackih zakona, jer nju pritiska, davi, zaglupljuje, ponizava sitno kucno gazdinstvo, prikivajuCi je za kuh4Jju ·i decju sobu, rasipajuci njen rad na strahovito neproduktivan, sitan, razdrafujuci, zatupljujuCi, zaglupljujuci posao. Pdvo osloboaenje zene, pravi komu· nizam ce poceti tek tamo i tada, gde i kada bude poce!a masovna borba (kojom mkovodi proletarijat koji pooeduje ddavnu vlast) protiv tog sitnog kucnog gazdinstva Hi, tacnije, kad bude poceo njegov masovni preobrazaj u krupno socijalisti6ko gazdinstvo. Da li u praksi posve6ujemo dovoljno pafuje tom pitanju koje je teoretski za svakog komunistu van diskusije? Razume se, ne. Da li se dovoljno patljivo odnosimo prema klicama komunizma koje vee sada postoje u .toj oblasti? Ne, i jos jedanput ne. Menze, jasle, deciji vrtovi - to su pdmeri tih klica, to su ana jednostavna, svakidasnja sredstva koja ne zahtevaju nis. - pompezno, visokoparno, svecano, ali koja mogu da fakticki oslobode zenu, mogu da fakticki smanje i uniste njenu nejednakost s musk:ucem sto se tice njene uloge u drustvenoj proizvodnji i u javnom zivotu. Ta sredstva nisu nova, njih je stvorio (kao i uopste sve materijalne preduslove socijalizma) krupni kapitalizam, 157 ali su ona pod lkapitalizmom ostala, prvo, il"etkost, dru· go - sto je narocito vazno - iii trgovacka preduzeca, sa svim najgorim stramama Spekulacije, profiterstva, prevare, falsifikata, iii ,akrobatstvo budoaske dobrotvornosti", kojru su najbolji radnici s pravom mrzeli i prezirali. Nema sumnje da sada ima ikod nas mnogo vise tih ustanova i da one pocinju menjati svoj karakteir. Nema sumnje da medu radnicama i seljankama ima, mnogostruko viSe nego Sto mi znamo, organizatorskih talenata !judi koji umeju da organizuju prakticnu stvar u kojoj ucestvuje veJ.iiki broj radnika i jos veci broj potrosaca, a bez onog obilja fraza, vr:mnanja tamo-amo, svada, brbljanja 0 planovima, sistemima itd., od cega stalno ,boluje" ,inteligencija", ·koja .ima o sebi vrlo visoko miSljenje, ili nedopeCeni ,;komunisti". A mi te kJ.ice novoga ne negujemo kako treba. I 1 Pogledajte hurzoaziju. Kako ona divno ume reklamirati ono Sto je njoj potrebno! Kak.o -se ,uzorna"J u ocima .kapitalista, preduzeea hvale u milionima primeraka njihovih novina, kako se od ,uzornih" burZoaskih ustanova stvara predmet nacionalnog ponosa! Nasa stampa ~e ne brine, iii se gotovo niSta ne brine, o tome da se opisuju 111ajbolje menze iii jasle, da bi se svaJkodnevnim nastojanj.ima borila za pretvaranje ne· kih medu njima u urorne, da bi ih reklamirala, detaljno opisivala kakva se usteda ljudskog rada, kakva se udobnost za po1Jrosace, kakva se usteda proizvoda, kakvo se oslobodenje zene od kucnog ropstva, l<akvo se poboljsanje sanitarnih uslova pri uzornom komunistickom radu postize, mote da postigne, moze da .pro~ siri na Citavo drustvo, na sve trudbenike. (lzabrana dela, tom XIII, ,Kultura", Beograd 1960, str. 204--206). �158 Dr JOVAN OORBEVIC USPEH REVOLUCIJE ZAVISI OD STEPENA (MASOVNOG) UCESCA ZENA Drugovi, kongres zenskog pokreta armije proletau odredenom pog!edu ima vrlo veliiki znacaj zbog Cinjenice Sto se u svim zemljama Zene ukljuCuju u pokret sa mnogo poteskoca. Socijalisticka revolucija se ne moZe osrtvariti bez Sirokog uCeSCa organizovanog dela radnih zena. u svim civilizovanim zemljama, pa cak i u najnaprednijim, polozaj zena je takav da se, ne bez razloga, nazivaju domacim robovima. Ni u jednoj kapitalistick~j zemlji, pa bila ona i najliberalnija republika, zene ne u.Zivaju potpunu zakonsku ravnopravnost. ' DilZnost Sovjetske Repub!ike je da pre svega unisti sva ogranicenja pravl' zena. V!ast sovjeta je potpuno uniStila onaj ·izvor burZoaske sTamote, poniZenja i nehumanosti - proces razvoda. Uskoro ce biti godinu dana kako postoji zakon o potpunoj s!obodi razvoda. Mi smo obnarodovali dekret kojim se ukida razlika u polofuju izmedu zakonite i vanbraene dece i otklanja citav niz politii\k:ih nepravdi; nigde u svetu nije tako potpuno ostvarena jednakost i sloboda radnih zena. Mi znamo da sav teret zastarelih propisa pada na :Zenu i na oradnicku klasu. Prvi put u istoriji naS zakon je zbrisao sve ono Sto je zenu pretvaralo u obespravljeno bice. Ali ne mdi se --.gamo o zakonu. Kod nas je ovaj zakon o potpunoj slobodi braka lako prihvacen u gradovima i industrijskim centrima, aH u selu on Cesto ostaje samo ffi\rtvo slovo na hartiji. Tamo i danas preovladuje crkveni brak. To je zbog uticaja svestenstva, a to zlo je tete savladati nego staro zrukonodavstvo. ~ijata r .ZBNSKO PITANJB 159 Protiv verskih predrasuda se mora v.r!o oprezno boriti: oni koji u ovoj borbi vredajn verska osecanja, mnogo grese. Treba se boriti putem propagande ·i ·razjasnjavanjem. Zaostravanjem ove borbe mozemo razjariti mase. Takav nacin borbe produbljnje ra:odor masa u oblasti religije, a naSa snaga leZi u jedinstvu. Najdublji izvor verskih predrasuda su beda i mracnjastvo: eto, to su zla koja treba savladati. Do sada je polozaj zene twkav kako ga je odredilo njeno robovanje; :lena je potCinjena svom domaCinstvu ·i samo socijalizam moZe da je izbavi iz te situacije prelaskom sa sitnog na ,J<rupno gazdinstvo sa ko!ektivnom obradom zemljista. Tada ce tek oslobodenje i emancipacija zene biti potpuni. To je tezak zadatwk; ali vee su stvoreni komiteti siromasnih seljaka, a bli~i se vreme kada ce ,se i revolucija ucvrstiti. Sada se udruZuje sarmo najsir.omaSniji deo stanovniStva na selu, i sa tim organizacijama siromaSnih socijalizam je dobia· Cvrstu osnovu. u proslosti su poznati cesti slucajevi da je prvo grad postajao ·revolucionaran, a selo se pokretwlo tek kasnije. Sadasnja -revolucija se oslanja na selo i na tome se i zasniva njena vrednost i snaga. Iskustvo svih oslobodilackih pokreta potvrduje da uspeh jedne revolucije zavisi od stepena uCeSCa Zena. Sovjetska vlast Cini sve da bi zena, potpuno nezavisna, mogla da ispuni svoj proleterski i socijalisticki zadatak. (Dela, tom XXIII, str. 285-286, na ruskom). �ZENSKO PITANJE z. Ged (1845-1922) OMOGUCITI zENI DA ziVI OD SVOGA RADA 'I I I. Med:u jednoglasno prihvacenim ,rezolucijama na I<Qngresu sindikata u Renu ima jedna, ona Komisije ~ za Jad Zena, 1koja se mora osuditi u ime francuske radnice. Bez Jzricitog zahteva da zena bude iskljucena iz preduzeca, fabrika i Tadionica svih vrsta, da joj bude zabranjen rad u drustvenoj proizvodn}i - sto bi u danasnjim uslovima zadalo smrtni udarac industriji - Kongres ocekuje da se ovaj rad ogranid na ,1devojku ili udovku, prema tome zenu prisiljenu da sama podmiruje svoje potrebe" i dodaje: ,~i treba da se potrudimo da u svima sredinama propaglramo ideju da muz treiJa. da izdrzava f.enu". Tako se govorilo i 1876. na prvom kongresu ;radnika u sali Arasa, gde su delegati - posto su zakljucili da ,covek ,kao snal:niji i jaci treba da zarad:uje sredstva za podmirenje troskova domaCinstva" - jedno~uSno ocenili da je ,,za Zaljenje" rad Zena u proizvod~ nji i ponovili, prema Prudonu, da je ,.pravo mesto Zene u dorna6nstvu''. Ali, ukoliko se tada, kada je radnicki pokret bio tek u zacetku i kada je nas poburzoazeni pro!etarijat trebalo tek da otkrije uzroke duboke bede i naC:in da se 161 ona ot!<loni, takva gre&ka mogla objasniti, ali ne i opravd.ati, u~ohi~o ct:mas, kad socijalizam vee 22 godine plov1 pumm . Jedrrma, moramo da budemo zapanjeni zbog ponov!Jene greske, koja bi smela biti samo slucajna. . Ne, nekakva nadmoc koja se pripisuje coveku i n!e?ova :ad_na sposobnost ne mogu biti razlog za potCinJaV~Je z~~e Co_veku. Radnici, tkojima njihova graa-:nska 1 pohti~ka Izgradenost omogucuje da sag!edaju lazna ostvarenJa potpune emancipacije zene bez nje· nog ekonomskog osamostaljivanja, manje nego iko zele da se ovekoveci ekonoms1ko poteinjavanje jednog pola drugom, Sto znaCi u_Ciniti od Zene Covekovog proletera, a posebno &to se time oduzima ljudsko dostojanstvo seksualnim odnosima bez slobode. s;:sti~a _iarma, koji guSi radniCku klasu i koga ona sve VlS~ zeli da -s~ oslo~odi, nalazi se u Cinjenici da sredstv1ma za prmzvodn]u - a time i proizvodima :?'da . - raspolaze jedan manji deo drustva, a takode i ZlVDtima drugog dela. Zbog monopolizaoije ekonomskih dobar~ i bD?at7tava, veci:na onih ;Iwii to nemaju, podv.rgnut.'. su .~ud1o:na ';'anpne vlasmka, bez kojih i protiV koJih mJe moguca egzistenciJa. Medutim, ukoliko samo eovek treba da proizvodi ~ ukoli~? je on. taj koji treba da podmiruje potrebe zen~,. ~Cigleci;no Je da Ce ,mu onda ona bi,ti potCi•njena i zavisiti od IIlJega kao sto danasnji radnlk zavisi od kapi· ta1iste? . Njena egzistencija ce tada biti us!ovljena time ko· hko ona odgovara eoveku iii, bolje, ,kollko mu se ona · dopada. ,Ljul;>avnica. tli domaCica" - glediSte ciju oprav· danost msta bolJe ne potvrduje od cinjenice da je ova· �162 I I I H I I. I !. 1: !! '' I• 11··...•.·. In I Dr JOVAN OORDEVIC kvu cudovisnu, sofistioku dilemu postavio sam covek, P. J. Prudon. Radnik ne moze da ogranicava, bilo u cemu, prava koja pripadaju zeni kao Jjudskom bicu da zivi_ 0~ svog rada, ne zaviseci ni od koga, a da ne bude oknvlJen od polovine coveeanstva za nepravicnost za koju, sa raz· logom, okr.fvljuje bur:Zoaziju. . .• Ne, mesto zene nije <vezano za domace ognJI~te vise nego li za ma koje drugo. Ono je svurla gde nJen rad moze i hoce da se koristi. Zasto i s kojim je pravom ogranicavarti, zatva,rati u njen pol, pretvoren - hteli to iii ne- u zanimanje, da se ne kaze u zanat? Cevek ima takode du'Znosti koje odgovaraju njegovom polu: on je mu2 ·i otac, sto ga ne sprecava . da bude ~ lekar, umetnik, fizicki iii intelektualni radnik. Zasto 1 kojim pravom zena, bila supruga iii majka - a da se ne govori o onima koje nisu ni jedno ni drugo - ne bi mogla takode da se drustveno angafuje na mestu koje joj odgovara? Zlo nije u radu, cak ni u industrijskom radu, nego u zloup<>trebi i placanju kap;talistiokog danka, cemu je danas vise izlozen zeMki nego muski ."ad. A_ t.a:~ode jos i u smetnjama koje postavljaju kollko obicaJI to· liko i zakoni. teni, kao i 6oveku, treba obezbediti svestrani -raz· voj i slobodno koriscenje mogucnosti. S dr.uge st_ra~e: radnicima nezavisno od pola treba takode obezoed1t1 .....pk.upan proizvod njihovog rada. U tome je po~puno re· senje - i sa,mo u tome. (La femme el son drozt an travail, u casopiS!U ,Socija!list" od 9. oktobra 1898, na francu~kom). Pol Lafarg (1842-1911) PITANJE tENE Burzuj je smatrao, i jos smatra, da zena treba da ostane u kuci, da se posveti nadziravanju i upravljanju doma6instvom, brizi o muZu, i da rada i hrani decu. Vee je Ksenofon, dakle u vreme kad se radaia i pocela da ostvaruje burtoazija u antickom drustvu, postavio ove osnovne poglede o savrsenoj zeni. No, ukoliko je u toku vekova ovakav ideal mogao da bude opravdan, s obzirom na to da je odgovarao naprednim ekonomskim uslovima, kada su ovi prestali da budu takvi, on je postao ideoloski preziveo. Vezivanje zene za domaCinstvo pretpostavlja da ona u domacinstvU. obavlja mnoge poslove koji iscrpljuju svu njenu snagu; ali najva:Zniji i najtezi domaci poslovi: predenje vune, tkanje lanenog platna, strikanje, krojenje i sivenje odece, pranje rublja, mesenje hleba i sl. danas se obavljaju u kapitaiistickoj industriji. To pretpostavlja takode da covek svojim doprinosima i zaradama podmiruje materijalne potrebe porodice, no, kod imucne bur-Zoazije brak je isto toliko udruzivanje kapi.tala -kao i udruzivanje licnosti, i cesto je miraz supruge veci od miraza supruga. Katkada su deca - devojke kao i decaci - prinudeni da zaraduju svoja sredstva za zivot u trgovini, upravi zeljeznice, bankama, prosveti, pos-, ti itd., a cesto se desava da mlada udata zena produzava da radi izvan kuce da bi dopunila sredstva za domacinstvo, posto priliod muZa ne moze da pokrije izdatke. �r i Dr JOVAN OORDEVIC 164 Kceri i zene sitnih buduja, kao i onih iz radnicke klase, postaju konkurenti svojih oceva, brace i muieva. Taj privredni antagonizam, cije je ispoljavanje budoazija uspela da spreci zatvaranjem zene u porodicno prebivaliste, uopstava se i pojacava sa razvitkom kapi· t,alisticke proizvodnje; on zahvata oblast slobodnih zanimanja: medicinu, advokaturu, knji.Zevnost, novinarstvo, nauku itd. u kojima je covek rezervisao monopol, uobraiavajuCi da ce on ostati vecit. Radnici su prvi, kao i uvek, izvukli Iogicne zakljucke iz ucesca zene u drustvenoj proizvodnji i zamenili ideal zanatlija: zena iskljuCivo domaCica, novim idealom: Zena saborac u njihovoj ekenomskoj i politickoj borbi za podizanje plata i oslobo'denje rada. Kad su kceri i zene sitne burzoazije, prinudene da zaraduju za svoje izdriavanje i uvecavanje porodicnih prihoda, pocele da preplavljuju radnje, administraciju, poste i slobodne profesije, burfuji su se zabrinuli za svoje izvore prihoda, i inaCe veC umanjene; konkurencija zena umanjivala ih je jos vise. Intelektualci, koji su preuzeli odbranu muskog pola, verovali su da nije pametno ponovo poceti sa moralistickim zakletvama koje su zalosno propale pred bogatom burzoazijom; oni su se obratili nauci, dokazujuci nepobitnim razlozima i uzviSeno nauCno, da Zena ne maZe da se odvoji od domacih poslova a da ne povredi prirodne i istorijske zakonitosti. Oni dokazuju, na svoje potpuno zadovoljstvo, da je _Ana niZe bice, nesposobno da ovlada visokom intelektualnom kulturom i da joj posveti punu paznju, energiju i ennuzijazam, i da konkurise mu&karcima. Njen mozak manji po zapremini, .manje teZa!k i manje sloZen nego u Coveka, je mozak deteta"; njeni slabije razvijeni miSiCi nemaju snagu napada i otpora; kosti njenih ruku, kar· licne duplje, vrata, butne kosti, najzad ceo njen sistem 11 ZBNSKO PITANJE 165 kostiju, miSica i zivaca omogucuje joj samo obavljanje poslova u kuci. Ona je osudena po prirodi, po svim svojim organima da bude sluskinja coveka, kao sto je nemilosrdni bog Jevreja i hriscana svojim prokletstvom osudio rasu Hama na ropstvo. Istorija je dala svoju sjajnu potvrdu ovim ultranaucnirn istinama; filozofi i istorieari tvrde da ona pokazuje da je zena, uvek i svuda, potcinjena coveku, za. tvorena u kuci, u zenskom odeljenju; ako je takva bila u proslosti, takva treba da ostane njena sudbina i u buducnosti, tvrdio je najdublji burioaski filozof Ogist Kont. Cuveni lakrdija5 Lombrozo produiava svojom kukavickom osvetom, ozbiljno tvrdeci da drustvena statistika utvrduje manju vrednost zene posto je broj tenskih kriminalaca manji od broja muskih kriminalaca; buduCi da je bio zaljubljen u proucavanje brojki, mogao je dodati da statistika ludila pokazuje da je takode bilo manje Zena-ludaka. Prema tome, moral, anatomija, psihologija, drustvena sta1listika i istorija prikivaju zauvek Zenu za domaCinsko robovanje. KapitalistiCka proizvodnja, koja se bavi vecinom poslova namenjenih Zeni u porodiCnom domaCinstvu, obuhvata u svojoj armiji najaJIUrlka u fabrici, trgovini, kancelariji i nastavi zene i kceri iz radnicke klase i slojeva: sitne budoazije da bi tako pribavila jeftiniji rad. Ona je zbog velike potrebe za intelektualnim snagama - zanemarivsi dostojan postovanja i postovan osnovni zakon muskog morala: celokupno znanje zene treba da obuhvati citanje, pisanje i racunanje - zahtevala da se devojke i deCaci obuCavaju u osnovnim znanjima iz Cetiri nauke. Prvi korak je ucinjen, nije im se mogao zabraniti ulaz na univerzitet. One su dokazale da je zenski mozak, koji' su intelektualci nazvali ,mozak deteta", bio u stanju, kao i muski, da primi svu naucnu nastavu. Apstraktne �166 i !i Dr JOVAN OORDEVIC ~auke (matematika, geometrija, mehanika i dr.), cije je IZUcavanje prvo posta!o pristupacno zenama, bile SU takode prve na kojima su mogle dokazati svoje intelektualne sposobnosti; one se zatim bacaju na eksperimentalne nauke (fiziologija, fizika, hemija, primenjena me~ka itd.) i u Americi i Evropi navire Iegija zena koje 1du u korak s ljudima, uprkos slabijim uslovima fi". zickog i moralnog razvoja u kojima zive od svoje prve mladosti. · . . K~pitalizam nije otrgao zenu od domaceg ognjiSta 1 uputw u drustvenu proizvodnju radi njenog oslobodenja, vee da bi je iskoristio jos bezobzirnije nego .cove$; pri tome se dobro pazilo da se ne naruse ekonomske, pravne, politicke i moraine prepreke podignute da bi je prikovale za muzevljevo prebivaliste. :tena, eksploatisana od kapitala, podnosi bedu slobodnog radnika i · · zato nosi svoje okove proslosti. Njena ekonomska beda je pogorsana: umesto da bude izdrzavana od oca iii mul\a, cije gospodstvo nastavlja da trpi, ona mora da zaraduje sredstva za svoju egzistenciju i, pod izgovorom da su njene potrebe manje od covekovih, rad joj je manje nagraden; a kad se zavrSi njen svakodnevni rad u radionici, kancelariji iii skoli, pocinje posao u domacinstvu. Materinstvo, sveta du~n<;>st i najuzviseniji drustveni poziv, postaje u kapitahstrckom drustvu razlog stra!Iovite ekonomske i psihoIoske bede. Nepodnosljiv .polozaj zene je opasnost za ...!i!fOdul\enje vrste. Ali, ovo porazno i bolno stanje nagovestava kraj ropstva koje pocinje sa uspostavljanjem privatne svojine i koje moze iSceznuti samo njegovim ukidanjem. (La question de Ia femme, ,L'ocuvre nouvelle", Paris 1904). ' A. Bebel (1840-1913) ISTORIJA :tENE JE ISTORIJA NJENOG UGNJETAVANJA :tena i radnik imaju zajednicko to sto su ugnjeteni. Oblici ovog ugnjetavanja menjali su se tokom vremena i u razlicitim zemljama, ali je ugnjetavanje ostalo. U toku istorijs-kog razvitka ugnjeteni su cesce postajali svesni toga, i to je vodilo izmenama i ubla:Zavanju njihovog stanja, ali pravilno shvatanje uzroka ovog ugnjetavanja i kod zene kao i •kod radnika rezultat je tek nasih dana. Trebalo je najpre saznruti sustinu .drustva i zakone po kojima se ono razvija, pa tek onda da se javi poklet koji ce imati izgleda da ove odnose uoei kao nepravedne. Obim .; dubina jednog takvog pokreta zavisi od stepena uvidavnosti i slobode kretanja kojom raspolazu zapostavljeni redovi. I u jednom i u drugom pogledu zena za-. ostaje iza radnlka, kako po naravi i vaspitanju tako i po datoj joj slobodi. Pored toga: prilike koje se protezu na dug niz generacija postaju najzad nav·lka, a naslede i va' spitmje Cine da to izgleda ,prirodno". Otuda, naroCito; zena jos i danas smatra svoj potcinjeni polozaj kao nesto razumljivo samo po sebi i nije joj Iako objasniti da je taj polozaj nedostojan nje i da ona mora teiiti tome da postane sa covekom ravnopravan i u svakoni pogledu jednak clan drustva. �168 Dr JOVAN f>ORDBVIC Ali rna koliko bilo slicnosti izmedu polozaja zene i polozaja radnika, zena ima prema radniku jedno preimucstvo: ana je prvo ljudsko bice koje je zapalo u ropstvo. :Zena je postala robinja pre nego sto je i postojao rob. Svaka drustvena zavisnost i ugnjetavanje poticu iz ekonomske zavisnosti ugnjetenog od ugnjetaca. U ovom se polozaju nalazi i zena od starine, sto nam pokazuje istorija razvitka ljudskog drustva. (:lena i socijalizam, str. 13-14, ,Rad", Beograd, 1956). POD GVOZDENOM PETOM l I' ~U nizim klasama novcani brak je nepoznat. Radnik se pd pravilu Zeni iz naklonosti, ali razorni uzroci prate i njegov brak. Nesignrnost je obelezje njegova zivota. Takvi udari sudbine izazivaju neraspolo:!:enje iii ogorcenost, a to se pre svega prenosi u domaCi zivot kad se svakog dana i svakog sata javljaju osnovne potrebe koje ne mogu da se podrnire i izazivaju razdor i svade. Kao posledica toga nastupa rusenje braka i porodice. Iii oboje, i mu:!: i zena, idu na rad. Deca su ostavljena sarna sebi ili nadzoru starije braCe i sestara, ko· jima je takode potrebno da se neko stara o njima i neguje ih. Na podne se u najvecoj zurbi proguta ono malo bednog jela, i to ako roditelji uopste imaju vremena da dotrce kuCi, sto u hiljadama slueajeva nije moguce zbog "'tl!!laljenosti radnog mesta od stana i zbog kratke pauze. Umorni i malaksali, vracaju se roditelji uvece kuci. Urnes to prijatne, vesele kuCice, doCekuje ih tesan, nezdrav stan, koji cesto nema ni svetlosti ni vazduha i kome nedostaju i najpotrebnije ugodnosti. Sve veca oskudica u ugodnim stanovima i u:!:asne posledice koje poticu otu- :ZENSKO PITANJB 169 da cine jednu od najmracnijih strana naseg drustvenog poretka koji vodi mnogobrojnim nesrecama, porocima i zlocinima. I ta oskudica u stanovima postaje, uprkos svim pokusajima ubla:Zenja, sve veca u gradovima i industrijskim centrima. Ona zahvata sve sire slojeve: sitne proizvodaCe, Cinovnike, uCitelje, sitne trgovce itd. :Zena radnikova, kad se vrati uvece kuci umorna i iznurena, ima opet pune ruke posla: na brzinu mora da se stara da dovede u red bar ono sto je najnu:!:nije. Deca se odmah smestaju u postelju, zena seda i sije i krpi duboko u noc. Ona ne zna za odmor i okrepljenje koji su joj toliko potrebni. Muz je cesto neuk, zena zna jos manje, i ono malo sto inace imaju da ka:Zu jedno drugom, ka:Ze se vrlo brzo. Mu:!: odlazi u krcmu da tamo nade prijatnosti koje nema kod ~ce, pije, ali rna kako malo pio, trosi mnogo za svoje prilike. Ponekad se oda kockanju, koje staje velikih zrtava i vise drustvene krugove, i izgubi u kockanju jos vise nego sto popije. Za to vreme zena sedi kod kuce i ljuti se: ona mora da radi kao stoka u jarmu, za nju nema predaha i odmora. Mu:!: iskoriscuje sto bolje moze slobodu koju mu je doneo slucaj sto se rodio kao musko. Tako pocinje neslaganje. Jos ako je zena manje predana, ako uvece, vrativsi se kuC.i s posla umorna, potra.Zi opravdanu razonodu, kuCa pode unatrag i beda se udvostruci. Ali mi ipak zivimo u ,najboljem od svih svetova". (:lena i socijalizam, ,Rad", Beograd, 1956). :ZENSKO PITANJE JE JEDNA STRANA DRUsTVENOG PITANJA Mi zivimo u vremenu jednog velikog socijalnog preobra:Zaja koji svakim danom cini nove napretke. Sve jaci pokret i nemir duhova oseca se u svima slojevima �170 Dr JOVAN DORDEVI~ drustvenim i goni dubokim promenama. Svi osecaju da se koleba zemljiste na kame stoji. Na povrsinu je izbila mnozina pitanja koja sve sire krugove zanimaju, oko cijih se resenja pristalice i protivnici bore. Jedno od najvaZnijih medu njima, koje se sve viSe napred istice, jeste takozvano zensko pitanje. To je pitanje po!oZaja koji :lena u nasem drustvenom otganizmu treba da zauzme, nacina na koji ce svoje snage i sposobnosti svestrano moci razviti da bi postaIa potpun, ravnopravan i sto je moguce vise koristan clan ljudskog drustva. Ovo se pitanje, prema naseni gledistu, poklapa sa pitanjem: koji se oblik i organizacija mora dati ljudskom drustvu da na mesto ugnjetavanja, eksploatisanja, bede i nevolje .dade .fizicko i drustveno ozdravljenje pojedinca i drustva. :l:ensko pitanje je, dakle, za nas samo jedna strana opsteg socijalnog pitanja, koje ispunjava danas sve glave koje misle i pokrece sve duhove; ono se, prema tome; maZe konaCno reSiti samo unistenjem drustvenih suprotnosti i otklanjanjem zla koje iz njih istice. (:lena i socijalizam, ,Savremena knjiga", Sveska 6, Beograd-Sarajevo, 1923). - ·.'.·.'.)1 {:' { l Li I I Kld.ra Cetkin (1857-'-1933) RAZGOVOR V. I. LENJINA I KLARE CETKIN I •I I • . Drug Lenjin mi je cesto govorio o zenskom pitanju. On je pridavao veliku vaZnost zenskom pokretu ne samo zbog njegovog sopstvenog znaeaja vee, u izvesnom smislu, kao odlucujuceg cinioca u borbi masa. Jas". no je, daje podrazumevao potpunu drustvenu jedn~ost zene kao neosporan princip komunizma. Nas prv1 raz" govor o tom predmetu vodili smo u jesen 1920. godine u njegovom prostranom radnom kabinetu u Kremlju .. Lenjin je sedeo za: svojim pisaCim stolom, prekrivenim knjigama i hartijama, sto je pokazivalo cime se bavi i sta radi, ali bez ,nereda uobicajenog kod genija". ,Mi treba obavezno da stvorimo snaZan med:unarod~ ni zenski pokret, zasnovan na jasnoj i preciznoj teori} skoj osnovi, otpoceo je odmah posle pozdrava. Ocigledno je da do njegovog uspesnog ostvarenja ne maze doci bez marksisticke teorije. Mi komunisti moramo, u pog!edu ovog pitanja, da sagledamo nase princip~ potJ?~O cisto i jasno. Moramo potpuno otvoreno da se !ZdVOJlffiO od svih drugih partija. Na zalost, na nasem II medunarodnom kongresu, mada je pitanje zenskog pokreta bilo pokrenuto, nije bilo dovoljno vremena ni da se pretrese, i zauzme konacan stav o tom pitanju. To je greska ko· misije koja je .dozvolila da se razvlace stvari. Ona mora �172 Dr JOVAN DORDBVIC da sacini rezoluciju, obradi teze i jasno oznaci osnovnu liniju. Treba da im u tome pomognete". Posto sam vee ranije cula o ovome sto mi je sada Lenjin rekao, izrazila sam mu svoje cudenje. Ja sam hila odusevljena svim onim sto su ru&ke zene ucinile za vreme revolucije, osim onim sto one jos uvek cine da je zastite i da joj pomognu da se razvija. U pogledu polollaja i aktivnosti zena u partiji boljsevika, smatrala sam da je Partija s te strane bila potpuno na visini svog zadatka. Boljsevicka partija je jedina dala medunarodnom pokretu zena-komunista proverene i obucene kadrove, a istovremeno sluti kao veliki istorij ski primer. -.r,To je taCna, sasvim taCna, primetio je Lenjin os· mehrjuvsi se. U Petrogradu, ovde u Moskvi, u ostalim gradovima, kao i u udaljenim centrima, Zene-proleteri su se izvanredno drzale u revoluciji. Bez njih, najverovatnije, ne bismo ni uspe!i da pobedimo. Tako ja mislim. Kakvu su samo hrabrost pokazale i koliko je imaju jos i danas! Zamislite kakve su patnje i samoodricanja pretrpele- .. One se odlicno dr2e, one se ne povijaju, jer brane Sovjetsku vlast, jer zele slobodu i komunizam. Da, naSe radnice su izvanredne, one su istinski borci svoje klase. One zasluzuju nase divljenje i nasu ljubav. Mi imamo u redovima na~e partije Zene osvedoCene komuniste, inteligentne i neumorno vredne. One bi mogle uspesno da zauzmu vatna mesta u Sovjetima, izvrsnim komitetima, narodnim komesarijatima i administra<jjj. Mnoge od njih rade danonocno u Partiji iii medu masama proletarijata i seljaka, pa cak i u Crvenoj armiji. To je za nas dragoceno. A to je vatno i za zene celog sveta, jer dokazuje sposobnost zena i visoku vrednost njihovog drustvenog rada. Prva diktatura proletarijata krci put ka potpunoj drustvenoj jednakosti zene. Ona efikasnije iskorenjuje :ZENSKO PITANJB 173 predrasude nego sto to mogu da ucine hrpe napisanih knjiga o jednakosti zene. Ali, uprkos tome, mi jos nemamo medunarodni pokret zena-komunista. Dakle, treba nastojati po svaku cenu da se on obrazuje. Moramo bez odugovlacenja da pristupimo njegovom organizovanju. Bez tog pokreta ce rad nase Internacionale i njenih sekcija biti nepotpun i takav i ostati. Nas revolucionarni rad mora da bude doveden do kraja. Recite mi, sta je sa aktivnoscu komunista u inostranstvu?'' Iznela sam mu podatke koje sam mogla da prikupim, no ta obave.Stenja su bila skromna, s obzirom na slabu i neredovnu vezu sa partijama, pripadnicama komunisticke Internacionale. Lenjin, malo pognut, saslusao me je patljivo, bez ikakvog znaka dosade, nestrpljenja iii umora. On se interesovao vrlo Zivo Cak i za manje vatne detalje. Nisam poznavala jos nikog ko je umeo bolje da slusa nego on, da tako brzo sredi cinjenice i medusobno ih poveze. To se videlo po kratkim pitanjima, ali uvek preciznim, koja mi je postavljao s vremena na vreme tokom razgovora i na svoj naCin se kasnije osvrtao na pojedine detalje naseg razgovora. Lenjin je nacinio nekoliko kratkih belezaka. Razumljivo je da sam mu govorila uglavnom o situaciji u Nemackoj. Rekla sam mu da Roza smatra da je on najvise doprineo borbi za pobunu zenskih revolucionarnih masa. Kada je bila formirana Komunisticka partija, Roza je insistirala na objavljivanju jednog lista koji bi se bavio zenskim pokretom. Kada je Leo Zogise, pvilikom naseg zadnjeg susreta, 36 casova pre nego sto su ga ubili, razmatrao sa mnom plan rada Partije, poverio mi je izvesne zadatke, podrazumevajuci tu takode i plan organizovanog rada medu radnicama. �174 Dr JOVAN OORBEVIC To pitanje je bilo razmatrano pocev od prve ilegalne konferencije Partije. Obuceni i iskusni propagatori i rukovodioci, koji su se istakli pre i za vreme rata, ostali su skoro svi u socijaldemokratskim partijama oba prav· ca, vrseci veliki uticaj na uskomesanu masu radnika. U svakom slucaju, medu nama je takode obrazovano jezgro energicnih drugarica, spremnih na puno odricanje, koje su se anga.Zovale u svim poslovima i u borbi nase partije. One su preduzele metodicnu akciju medu radnicama. Doduse, to je bio samo poeetak, ali dobro pokrenut pocetak. .,To nije bilo lose, nije bilo uopste lose, rece Lenjin.. ~~rgija, spremnost na samoodircanje i odusevljenje zena;komunista, njihova hrabrost i njihova inteligencija u periodu ilegalnosti i poluilegaloosti stvaraju lepu perspektivu za razvijanje takvog rada. Privuci mase i organizovati njihove akcije, to je dragoceni elemenat za razvitak Partije i njene snage. No, kako stoji sa osnovnim shvatanjima i izgradenoscu drugarica i drugova? Ovo je od najvece va.Znosti za uspesan rad u masama. To je ono sto ostvaruje ogroman uticaj koji prodire neposredno u dusu masa, to je ono sto ih privlaci nama i raspaljuje. Trenutno ne mogu da se setim ko je rekao ova: nista veliko ne maze se ostvariti bez strasti. A mi, i radnici celog sveta, imamo da obavimo jos mnoge zadatke. Sta zaokuplja vase drugarice, zene·proletere Nemac· ~? Kakva je njihova svest o proleterskoj klasi? K"kvi sti njihovi interesi, njihova aktivnost, uocavaju li politicke zahte1(e svog vremena? Na sta su usmerene njihove ideje? . U vezi s tim, cuo sam od ruskih i nemackih drugova cudne stvari. To moram da vam ispricam. Receno rni je da je jedna istaknuta komunistkinja izdavala u ZENSKO PITANJE 175 Hamburgu novine za prostitutke, s namerom da ih organizuje za revolucionamu borbu. Roza je, kao istaknuti komunista, radila i postavila se humano, pisuci jedan clanak u kome je branila izvesnu prostitutku uhapsenu zbog krsenja nekih policijskih propisa iz oblasti ovog tu:lnog zanata. Prostitutke treba zaliti kao dvostruke zrtve bur:loaskog drustva. One su htve najpre prokletog sistema vlasnistva, zatim odvratne hipokrizije morala. To je jasno. Sarno okrutni i kratkovidi mogu da predu preko toga. Ali, zar u Nemackoj nema industrijskih radnica koje treba or.ganizovati; za ~koje treba izdavati novine; koje treba povuci u borbu? Tu postoji nezdravo skretanje. To me veoma podseca na modu u Iiteraturi, da se sve prostitutke predstavljaju kao blagorodne svetice; taCno je, medutim, -da ov-de postoji zdrav ;k.Oren": druStveno sa.Zaljenje i prezir licemerstva uva:Zene budoazije. Ali taj zdrav koren, burzoaski okuzen poclnje da izumire. Opste uzev, prostitucija ce u nasoj zemlji, t"kode, predstruvljati brojne probleme 1eS.ke za resavanje. Prostitutke treba wkljuCiti u proizvodni rad i obezbediti im mesto u drustvenoj proizvodnji,. sto je s obzirom na stanje nase privrede i sadasnje uslove vrlo kotnplikovano i tes•ko. Evo, dakle, jedne oblasti zenskog pitanja koja se posle osvajanja vlasti od strane proletarijata postavlja pred nas svom svojom ozbilj· noseu i zahteva da bude reseno. U Sovjetskoj Rusiji ce nam taj problem priCinjavati jos dosta poteskoca. No, vratimo se na vaSe speci.fiCne prilike u NemaCkoj. Partija ni u kom slucaju nece trpeti takve neodgovor~ ne pomupke svojih clanova. To zamagljuje stvari i ras'. plinjava nase snage. A vi? Sta ste preduzeli da to' 1 spreCite?" Ne cekajuoi moj odgovor, Lenjin mistavi: �176 IN JOVAN OORBEVIC .,Klara, Jista vas.ih .grehova ·jos nije isorpljena. Moram da Va!Ill ka.Zem da se na vasim vecernjim casovima i diskusijama sa radnicima bavi poglavito pitanjima seksa i braka. Ovaj sadrZaj je bio u centru vasih interesovanja, politicke nastave i vaspitnog rada. Nisam mogao da verujem sopstvenim usima. Prva dr.'!:ava dlktature proletarijaJta se bori protiv svih kontrarevolucionara sveta. Situacija u NemaCkoj eak zahteva najvece jedinstvo svih proleterskih revoluoionarnih snaga da bi odbila sve jace napade kontra:revolucije. Medutim, u to vreme aktivne kornunistkinje razmatraju pitanje seksa i obllka bmka u proslosti, S'!dasnjosti i buducnosti. One smatraju da je njihov osi)ovni zadata:k da se radnice uzdizu u tom pogledu. Ka.Zu da je brosura jedne bei\ke komunistkinje iz oblasti seksa vrlo rasprostranjena. A kakva besmislena brosura. Radnicama je ono maJ!o tacnih cinjenica iz njenog sadr:Zaja vee bilo poznato od Bebela, i .to ne u vidu sture i dosadne seme, kao sto je .to slucaj u toj brosuri, nego u smislu propagande koja moze da ponese, propagande pune napada protiv burzoaskog drustva. FroJdove hipoteze, navedene u ovoj brosuri, treba samo da joj obezbede, kako se pretenduje, .,naucni k.aralct:er", u suStini je to samo pdmitivno &krabanje. Sama Frojdova teorija je, u stvari, danas samo .kap<ris mode. Ja nemam uopste poverenja u te teorije o seksu izloZene u tlancirna, prikazima, broSurama i &I., ukrat~ -ko u toj specificnoj literaturi ·koja bujno cveta na duorevitom tlu bur:loaskog drustva. Ja zazirem od =ih koji su stalno i uporno obu.zeti pita.nJima seksa kao neki induski fakir razmiS!janjem o vlastitom pupku. Cini mi se da to obilje teorija o seksu, koje su najveeim delom cesto PJ'Oizvoljne pretpostavke, nastaje iz cisto Jicnih pobuda, odnosno potrebe da se pred :ZENSKO PITANJE 177 buri!oaskim moralom opravda v Jasti ti nenormalan zivot iii neobuzdani seksualni instinkti i da im se obezbedi pravo gradanstva. Taj zamas·kirani strah pred gradans·kim moralom mi je odvratan isto kao i naklono'st prema seksualnim pitanjima. Uzaludno je sto se 011a oblaei u prev.ratniCke i revolucionarne fONile, ona je u svojoj sustini iskljucivo burzoaska. Time se bave intelektualci i slojevi drustva koji su im bliski. Za aktivnost .takve vrste nema mesta u partiji i borbi proletarijata svesnog duha svoje klase. Skrecem pa:Znju da u poretku sa privatnom svojinom pitanja seksa i braka izazivaj.u brojne pr9" bleme i da su bas ta pitanja razlog za sukobe i patnje zena svih klasa i drustvenih slojeva. Rat i njegove rposledice, rekao bih, otezavaju zeni do krajnosti sukobe i patnje koje su nekada postojale u odnosima medu polovima. Do sada prikriveni problemi razobliceni su pred oCima Zena, i to u abmosferi revolucije koja nastupa. Svest starih oseCanja, strah pojmova, na svim stranama se raspada. Nekadasnje drustvene stege slabe i pucaju. Pojavljuju se klice novih ideoloSkih osnova koje jos nisu :uoblicene u odno&ima medu ljudima. lnteresovanje koje pobuduju ova pitanja ukazuje na potrebu jedne nove orijentacije. Otuda police, takode, revolt prema deformacijama i la:Zi burzoaskog drustva. Promena oblika bmka i .porodice tokom istorije zbog svoje ekonomske zavisnosti stvara dobru moguenost da se iz svesti radnica is-koreni uverenje o veCitosti hurZoaskog drustva. Istorijska .kritika ovog druStva treba da doprinese raspadanju budoaskog poretka (razgolicavanjem njegove sustine i posledica) i, izmedu ostalog, zigosanju la:Znog seksualnog morala. Svi putevi vode u Rim. Svaka mar ksisticka analiza nekog vaznog deJa ide' oloske nadgradnje druStva iii neke upadljive pojave tre- �178 ,j, r I Dr JOVAN OORDEVIC ba da dovede do amalize budoas·kog poretka i njegove osnove - privatne svojine; a svaka od tih analiza treba da ukaie na zakljucaJk: ,Ka<r.taginu treba razoriti". Lenjin se nasmeja i ·klimnu glavom. ,Odlicno. LiC.ite mi na advokMa koji brani svoje drugove i svoju partiju. Ovo sto ste sada rekli je tacno. Ali strogo uzevsi, .to moze da poslu:Zi samo kao izvinjenje za gres•ku pocinjenu u Nemackoj, a ue i kao opravdanje. Ucinjena greska ostaje gre§ka. Mozete li mi garantovati da su pitanja seksa i braka razmatrana na vaSim sastancima :samo sa stanoviSta isrtorijsk:og m&terijalizma? To zahteva siroka znanja, produbljena, jasna i precizna znanja mru<ksiste, sa obiljem dokaznog mater;1jala. Raspolazete li, u ovom trenutku takvlm potrebnim • snagama. Da je tako, ne bi se moglo desiti da brosura kao sto je ova o kojoj smo malopre govorili bude koriscena ·kao mMerijal na vasim veeernjim casovima i .diskusijama. Ova broSura se preporuCuje i rastura umesto da se podvngne ·kritici. sta se postize, na kraju krajeva, ovakvim nepotpunim i nemarksistic· kim tretimnjem ovog .pitanja? Znaci, pitanja seksa i braka nisu shvacena kao sastavni deo glavnih drustvenih pitanja, nego obratno, krupna drustvena pi1anja se pojavljuju kao deo, kao neki dodatak problemu seksa. Najvainije je potisnuto u drugi plan, kao nes.to sporedno. To ne samo da zamagljuje jasnocu problema vee zamracuje misli uopste i ·klasnu svest u-adnik:a. . - Drugo zapa:Zanje •koje moze biti korisno, Mudrac Solomon je vee rekao: sv,ka stvar u svoje vreme. Recite mi, molim vas, da li je ova pravi trenutak da se radnice u proteklim mesecima anga:luju da bi im se govorilo kako vole i kako su voljene, m kako se udvara i prima udvaranje kod raznih ·naroda, razumljivo, u 179 :z:BNSKO PITANJE proslosti, danas u buducnosti. I da je to ono sto se ?o: nosno naziva istorijski materijalizam! Danas sve m.1~h radnica moraju birti usmerene na proletersku revoluCIJU. Ona je ta koja stvara osnovu novih uslova za brak ; novih odnosa medu polov.ima. Za sada, zaista treb~ istaknuti u prvi plan druge probleme, a ne ta;kv~. k~J~ se odnose na oblike braka ·kod crnaca AustrahJe 1h brakova sklopljenih izmedu krvnih srodnika u sta<rom veku. . Istorija postavlja, po zahtevu _dana, pred ne'!'a";l<I proletarijat pitanje sovjeta, Versajskog ugo':ora '. nJ_e· govog uticaja na :Hvot zenskih masa, besposhce, msk1_h plata, poreza i dosta drugih ·J?~?blem_a. U~ratko, moJe je miS!jenje da ova moda pohtlokog : drus.tveno~ obu· cavanja radnica nije ni u kom. slucaJu ono _sto Je po· trebno. Kako ste mogli da cutlte? Trebalo Je da upo· trebite svoj autoritet!" .. . . Objasnila sam svOI!Il dragom. pn~ate!Ju. da 0::1~am nikada propustlla mogucnost da Izraz>m svoJn knl!ku, da prigovorlm ruko¥odeeim drugovima i da podign~ svoj glas na razninl mesTI;_na; a:li ~a on zna ~a mk? nije prorok u svojoj zem]JI, ~ak m medu sv~pm naJ· blizim. Zbog moje kritike b!la sam osumnJICena da sam ostala jos verna prezi<'elom iz socijalne demokra· tije i staroj igri malogradanskog duha. No u sv.ako:U slucaju moja ikritika je ipak donela pl~dove. P1tan]a seksa i braka nisu viSe smatrana glavn1m temama u ;naSim kruZodma i na veCernjim diskusijama. Lenjin nastavi ·da razvija S'Voju misao: .. . ,,Znam, znam, rekao je, mene takode opt~uJ~ zbog sitnicarenja. Ali to me ne uzbuduje .. i:utok!Jun?J, .koji su se tek ixlegli iz jajeta bu:zo~~k1h shva1anJa: uobraZavaju da su straSno .p~metni. Njih treba tako I gledati. Pokret mladih je takode zahvacen modernom 1 �r ' ;:j ! 180 Dr JOVAN WRDEVIC strujom i preteranim odusevljenjem za seksulane probleme". Lenjin je ironiCno naglasio reC ,moderrun,, sa izrazom neodobravanja. ,Rekli su mi da su seksualni problemi takode omiljen predmet izucavanja u vas>m omladinskim organizacijama. Za ovu materiju uvek se nadu predavad. To je sramno, a posebno .; opasno za pokret mladih. Takvi saddaji !aka doprinose odobravanju i podsticanju seksualnog zivota izvesnih pojedinaca i podrivanju snage i zdravlja omladine. Vi !reba, takode, da se barite protiv te pojave. U stva<ri, zenski i omladinski pokret im01iu mnogo dodirnih ~acaka. Nasi drugovi - zene komp.nisti, treba svuda u zajednici sa mladima sistematski da deluju ... To ce ih uzdiCi, preneti iz sveta individualnog u oblast drustvenog materinstva. Vaino je doprineti potpunom budenju drustvenog zivota i aktivnosti zene, da joj se omoguCi da se uzdigne iznad uskih shvatanja individualiste domaceg i porodicnog Zivota. Kod nas, takode, veliki deo omladine revnosno radi na reviziji bur:Zoaskih pogleda na ,,mom!" u oblasti seksualniJJ. problema. A to je, !reba da kaiem, eli ta nase omladine, koja zaista mnogo obecava. Kao Sto ,;te malopre napomenuli, u po~leratnoj atmosferi i na pocetku revolucije stare ideoloske vredno~ti se ruse, gubeci snagu koja ih podrzava. Nave vrednosti se uspostavljaju polako i borbom. . - Shvatanja o odnosima izmedu !judi i zena su poremeCena, isto kao i oseCanje ,j ideje. Ponvvo se razgraniCavaju prava (pojedinca u odnosu .na zajednicu i, prerna tome, i duznosti pojedinaca. To je dug proces i cesto bolan zbog odumiranja i radanja. Isto je tako u oblasti seksua!nih odnosa, braka i porodice. Deka- ~· ..· ..•·· ..· .. •. ·.·.·•• i • .ZENSKO PITANJE 181 dencija, truljenje i razv>tak budoaskog braka sa svojim teSkoCama razvoda, sa -slobodom za mu:Za i ropstvom za Zenu, sraan.na laZ o seksualnom moralu i seksualnim odnosima, ispunjava:ju vecinu !judi osecanjem odvratnosti. Jaram kojim zakoni burzoaske ddave prltiskuju brak i porodicu joS viSe pogorSava zlo i zaoStrava sukob. To je jaram neprikosnavenosti privatnog vlasnistva koji sankcioniSe podmitljivost, niskost, prljavstinu, na koju se nadovezuje uobieajena u bUTzoaskom drustvu !ai: ,oomme i1 faut". Ljudi se bune zbog izopacava:nja morala. I u vreme ckada se ruse snaine dr· Zave, ·kada iS·Cezavaju stari ob:lici vladav.ine, kada strada citav drustveni svet, oseeanja izolovanog pojedinca se brzo menjaju. Za:rcka zed za raznovrsnim zadovoljstvima lako stice neodoljivu snagu. Oblici braka i odnosi izmedu seksa u burZoaskom smislu viSe ne zadovoljavaju. I ovoj oblasti se priblizava revolucija, 'koja ide ruku pod ruku s proleterskom revolucijom. Razum!Jivo je da je ceo taj splet eudno izmesanih pitanja duboko zaokupio ka:ko zene taJko i omladinu. I jedni i drugi trpe posebno zbog 'ove konfuzije u seksualnim odnosima. Omladina se buni protiv takvog stanja stvari bucnim Zarom koji je svojstven njenim godinama. To je razumljivo. Bilo bi vrlo .pogresno propovedati omladini neki ·manastirski asketizam i svetost burZoaske prljavstine. Po mom shvatanju, nije dobro da seksua!ni problemi, stavljeni u prvi plan zbog prirodnih <razloga, postanu u o"im godinama glavna briga omladine. Posledice toga su ponekad fatalne. Omladina je, u svom novom stavu u pogledu pita, nja koja se odnose na seksualan zivot, spremna da se u princlpu pozove na teorijn. Mnogi na:zivaju svoje �r I r i .) 'i ) ,::: ,.::'.' ..·.··· •..··.·.·.·.• 182 Dr JOVAN I>ORBEVIC pozicije ,revolucionarnim" Hi ,;komunistiC.kim". Oni iokreno i veruju da je taka. Ja sam suvise star da bi mogli da to mi nametnu. Iako sam ja .samo sumoran asket, ovaj n1i novi seksualni Zivot mladih, a Cesto Cak [ odraslih, izgleda kao da je burzoaski, kao nastavak burioaskog bardela. To sve nema niceg zajedni6kog sa ,slobodnom ljuba<V·i", onakvom kakvom je ·mi komunisti shvatamo. Vi bez sumnje, ZJnate onu famoznu teoriju prema kojoj je u ·komunistickom drustvu zadovoljenje sekoualnih 1nteresa i ljubavnih potreba taka prosto i tako beznaeajno kao gasenje zedi casom vade. Zbog te teorije ,case vade" nasa omladina je razja· rella, doslovno, razjarena. : Ona je po•tala fatalna za mnoge mladice i devojke. Njene pristalice tvrde da je to marksioticka teorija. Hvala za taj •martksizam, po kome se sve pojave i sve promene koje nastaju u ideoloskoj nadgradnji drustva svode neposredno, u pravoj Iiniji i bez ikakve •rezerve iskljucivo na ekonomsku bazu. Stvar nije tako jedno· stavna kao sto izgleda. Fridrih Engels je, vee odavno, utvrdio ovu .istinu istor-ijskog materijalizma. Ja smrutram rfamoznu teoriju ,CaSe vode" kao nemarksisticku i preko svake mere antisocijalnu. U sek· sualnom Zivotu se .manifes.tuje ne samo ono Sto je priroda dala vee.; ono sto nam je donela tkultura, bez obzira na to da li viSe iii manj.e razvijena. Engels u svom Poreklu porodice ukazuje na vainost toga da se seksualna ·ljubav razvija i postaje fin.i--,r. Odnosi izmedu polova nisu, jednostavno, iskljucivi izraz medusobnog uticaja drustvene proizvodnje i telesne potrebe. Marksizam ne bi bio vise shv:>tljiv ako bi promene u tim odnosima posmatrao odvojeno od svake ideologije i izvodio ih neposredno iz ekonomskih osnova drustva. .tENSKO PITANJE 183 Teznja da se promene ovih odnosa svedu na ekonomsku osnovu drustva nezavisno od cele ideologije bila bi ne marksisticka, vee racionalisticka. Sigurno je da zed mora biti ugasena. No, da H ce se jedan normalan covek, u takode norm.,lnim pri.Ji.kama, pruciti stomakom na ulicu da bi se napio vode iz prljave bare? IIi da ceka da se napije vode iz case ciJi su rubovi umrljani desetinarna tudih usana? No, najvainija je drustvena strana. Gasenje zedi je licna stvar pojedinca. Ali, u ljubavi ima dvoje zainteresovanih i dolazi i treCi, jedno novo bice. U •tome se krije drustveni znacaj, koji rada obaveze prema zajednici. PoSta sam ·komunist, nemam nika:kvih simpatija za ,teorij.u CaSe vode", iako ona nosi etiketu ,slobodne -ljubavi". StaviSe, ta .teorija komunista nije nova. Vi se seeate, pretpostavljam, da je ona bila propovedana u literaturj polovinom 'Proslog veka kao ,emancipacija srca". Za burioasku praksu ona je promenjena u emanoipaciju mesa..Propovedalo se, dakle, sa viSe talenta nego danas. Sto se tice prakse, ja ne mogu da je ocenjujem. Ne mislim ni najmanje .da .svojom ikritikom na;meeem neki asketiza:m. Daleko od toga. Komunizam treba da danese ne asketizam, vee mdost zivljenja i utehu, pruzajuCi takode potpunu ljubav. Po mom miSijenju, neumerenost koja se danas zapaZa u .seksualnom Zivotu .ne donosi ni .radost :Z·ivljenja ni utehu, ,veC obratno, ona ih umanjuje. Ali:, za vreme revolucije to ne vredi niSta. Ono sto ,treba mladosti, to je radost zivrjenja i uteha. Sport, .girrnnastika, izleti, sve vrste .fiziokih vezbanja, razna intelektualna -interesovanja, studije, analize~ istraZivanja, sve to istovremeno i primenjeno, pruza mladosti mnogo vise nego odnosi i beskrajne disku- �I I 184 ~· I l Dr JOVAN 90RDEVIC r sije o seks.ualnim pitanjima, o naCinu kf>ko da se ,ufiva" Zivot prema 1tekuC-im shrvatanj:ima. ,U zdravom .telu zdrav duh!". Ni kaluder, ni don zuan, a jos manje nesto srednje kao sto je nema&i filistar. (Zapisi iz moje belef.nice, Lenjin onakav kakav je bio, 00. ,Bureau d'editions", .Paris, 1934~ na Han~ cuskom). S. Markovic (1846-1875) OSLOOODENJE zENSKINJA ,Dugo vremena - upravo otkako postoji ljudsko drustvo - ljudi su tezilli da urede svoje odno5aje, narodne i medunarodne. Pisano je i govoreno mnogo o raznim ,vaZnim pttanjima"; govoreno je o raznim drZavnim formama, o lfaznim g.radanskim ustanovama..; pretresano je i uredenje vojske, uredenje policije, uredenje sudova i hapsana; tra.Zena je ,.ravnoteZa" drZavnim uredenjem i podelom ·vlas.ti, traZena je ravnoteZa medu narodima o'timanjem tudih zemalja i zaokrugljavanjem svojih granica - jednom reCi: .pretresani su, i suviSe, svi spo!jaS!Jji odnosaji ljudski. Ali dugo weme !judi ne znadose da iz osecanja, misljenja i radnje sviju pojedioih u jednom drustvu, bilo ono rna gde, istiCu svi oni odno.Saji Sto ih 1mi ,reguliSemo" u naSi·m ,gradanS~kim" i ,;kriviCnim", i na.Sim druStvenim i drZavnim ustanovama; da isti uzroci stvaraju: politiCke stranke, gradanske, vojne i medunarodne ratove. Tek u poslednje vreme poeese !judi da imcavaju samoga coveka, njegove najblize potrebe i njegove odnosaje. Tada se pokaza da su ona nekada ,vazna" pitanja, kao pitanje o ,ravnoteZi medunarodnoj", o ~,podeli vlasti'\ o ,,drzavnoj formi", itd., koja su toliko zabavljala !jude, iii sasvim nistavna, iii samo uzgredna. Namesto njih do- �186 Dr JOVAN OORDEVIC dose pitanja: kako da se uredi drustvena radnja i ujamci •covekova zarada (koje pitanje celu Evropu danas potresa)? Kako da se vaspitava svaki clan drustva? Kako da se cela polovina covecanstva, zenski pol izvuce iz neznalackog mraka, iz potcinjenosti i prazne sujete, a zadobije za nauku i ljudski napredak? - Od resenja ovih pitanja ocevidno zavisi kakve ce biti sve drustvene i drZavne us.tanove, gradanski i ,kriviCni zakon, drZa¥ni oblik i medumurodni mir. Ova pitanja moraju najpre da se rese, pa tek onda ona sporedna: ovo su pitanja opsta, eovecanska,') ona se ticu sviju !judi i sviju naroda, rna na kom stupnju razvitka oni bilL Bas oni narodi koji su manje razvijeni tim vise treba da izucavafu ova pitanja, te da se -koriste naukom sto su je drugi narodi izradili dugim tei!kim opitom. Ljudi su se s pocetka svadali i tukli, pa su uvideli da im .treba suda, policije, da im raspravljaju sporove i da ih cuvaju od nasilja. Ali docnije pocese ljudi da uvidaju da im to nije dovoljno, da od valjanosti policije ne zavisi ·broj razbijenih glava itd., vee od koliCine hleba i njegove ravnopravne podele u narodu, od obrazovanja i moralnosti narodne. Zato su !judi tek naposletlw poeeli da misle <J svome ob.razovanju, moralnosti i svima uslovima .Sto utiCu na obrazovanje i moralnost sviju clanova u drustvu. Tek od •toga doba uvida se sve vise od kal<ve je vaznosti po ceo coveeanski napredak odnosaj izmedu coveka i zene u porodici i u drustvu. U porodici pocinje dete da se vaspita, ·tu ono do~a prve pojmove 0 svima predmetima a narocito 0 svojim odnosajima spram drugih !judi i o moraJu koji 1 ) Pionir osloboc.tenja Zene u Srbiji bio je poznati racionalista Dositej Obradovi6. 0 borbi fena za sticanje obrazovanja on kaZe: ,Nek se neuzd.a jedan ~arod nikad do veka k prosv~eniju razuma doCi, u kojemu Zene u prostou i varvarstvu os-taju . .. " (lzvor: Boiidar KovaCevi6: Dositej Obra· doviC, knj. III o knjiievnosti, .,Rad", Beograd, 1961). 187 ZENSKO PITANJE u tim odnoSaji,ma postoji: svoje i tude, rod i ne-rod, pravo i ne-pravo, istina i laZ, sloboda i nasilje itd.l sve to dete izu6i svojim opitom u svojoj porodici iii u bliskom krugu drugih porodica. U ovom ,domacem vaspitanju" ma.1Ji igra veoma Zalosnu ulogu. Ona nema veCinom nikaJkva obrazovanja, pa -i ondel gde je ona obraz-ovana kao ,Zenska" nna nije kadra deci "prva znanja" da saopsti, a kamoli da razvije decu svoju u !jude, clanove drustvene - graaane. 2ena nije gradanin; ona ne z•na ni za gractanska prava ni za gradanske ~ Covecanske du:Znosti i vrline. Koltko god sam .primera video u nasoj .porodici da mati uci dete kako ce se ponasati spram drugih !judi, vazda sam video kako ga sprema za podlaca u drustvu. Nije ni cudo kad rob vaspitava buduceg ,gradanina". Pa jos viSe: u ovom ne,posrednom odnoSaju sa svojom porodicom vaspitava se Covek celoga zivota. Licnim saobracanjem i zajedniCkim Zivotom Coveka i Zene vaspitavaju se oni uzajmice; uzajamnim utkajem razvijaju se u njih mnoge mane i mnoge vrline: si1ila su:jeta i prljavo slavoljublje, zelja za vlaSCu i gramZenje za novcem - ovi i mnogi drugi CoveCiji pokretaCi koj.i izazivaju niske strasti u Oovekul. .koji stvaraju 6itave intrigantske - ,politiOke" - stranke, sve se to. veoma Cesto prilepi Coveku :Zeninim uticajem. Svaki to moze videti iz svakodanjeg posmatranja. Zena Cim ne Zivi u sirotinJi i ne mora jednako o nasuSmom hlebu" da misH veC "stupi u druStvo" tj. pocinje da se bavi bespos!lcenje.m - postaje sujetna, gramezljivija, [praznija, uopste gora nego sto je coveJk iz istoga staleza u drnstvu. To je prirodna posledica njene potCinjenosti, neobrazovanosti i bespo~ slenosti. 2ena .dobra od prirode, dobra gazdarica, ce' stita u svojoj porodici u svllikom .pogledu -kadra je da spreci svaki plemeniti rad eovekov (mi to govorimo 1 11 1 1 �r ... 188 Dr JOVAN OORBEVI~ I o veCini Zena; razume se da ima i plemenitih izuzeta~ ka), da ugusi svaku plemenitu teznju s"mo "ko je ona upravljena na ·k,kvu opstu cilj - van porodicnog kruga. Ona j e cesto kadra da to nazove nemarnoscu za porodicom, nepostenjem i svalkojakim irrnenom i time da zagorci zivot coveku i porodici, koje ona voli i za koje sama Zivi; ·jer ona nema nikakvog CoveCanslrog obrazovanja pa, dosledno, ni uzviSenijeg, covec&nskog osec,nja. Ona nema nikakvih prava kao covek i clan druStveni,· -nije za to vaspitana, pa .veCinom ne razume najplemenitije tetnje i najplemenitiji ·rad eovekov. Eto takva je zenina uloga u porodici i u drustvu u mgralnom pogledu. : u ekonomskim odnosajima zenina uloga je ta>ko isto ·s-tetna po drustvo kao god i u moralnom odno!laju. Njezin je rad daleko neproizvodniji od covekovog, jer ona nije obrazovana za md ·kao covek. Pa posle: kad se samo pogleda na odelo Zenina, na njene Sarene ·boje Sto dreCe, razne ,traCice i krpice, na njene ukrase itd., vidi se koliko je stetno za narodnu privredu sto je zena navikla da se kiti radi Iepote i dopadanja coveku. Koliko se ruku upotrebljavaju na proizvodnju ovih trica? Koliko glava rnoraju da se zanimaju izmi!lljanjem raznih moda? Naposletku, sa:mo usavrsavanje industrije, razvitak mehanioke i hemij~ke tehnike mora da se povija za modom i ras·kosem, i to usled toga Sto zena ne shvata svoje limo i covecansko dostojanstvo, sto _..J; ona ·potcinjena eoveku - sredstvo za njegovo ufivanje, a ne ravnopravna liCnost. J a narocito obracam citaocu pafnju na ovu stranu .,zenskog pit=ja". Dz. S. Mil govori u ovoj knjizi viSe kao zastupnik zenskih prava - kao advokat zenskinja: on govori o patnji same zene, koja ima u druStvu samo duznosti, a nikakvih prava; on ukazuje na oce- tENSKO PITANIE 189 vidnu nepravdu po kojoj svaka najbolja, najobrazovanija i najplemenitija zena ima manje prava nego najgori, najgluplji i najpodliji covek. Protiv ove nepravde u drustvu .ustaje Mil. On pokazuje da zena irma i pravo i sposobnost da zauzrne pmvo jednak polofuj u dru!ltvu kao i covek. Mil, kazujuCi kakva se nepravda nanosi zenskinju u drustvu, pobuduje nas nehotice da mislimo na drugu stranu zenskog pitanja, tj. da mislimo na to: kwko se nepravda nanesena Zeni sveti celom Coveeanstv.u. Pitanje o zensokom oslobodenju nerazdvojno je svezano sa celim dn1Stvenim preobraZajem, sa oslobodenjem covecanstva od sviju zala, poroka, tiranija i robovanja - uZensko pitanje" nije za nas prerano, vee da je ono prvo koje treba g,taviti na dnevni red". (Sabrani spisi, knj. II, .,Kultura", Beograd, 1960, stT. 399-402). �tENSKO PITANJE II Edvard Eveling (1851-1898) Eleonora Marks-Eveling (1855-1898) ZENSKO PITANJEt) -: Sa Bebelovog stanoviSta2) i, slobodno mozemo reci u e1vom slucaju i sa stanovista socijaJista uopste, druStvo se nalazi u stanju nemira i prevkanja. To je nemir raspadanja ·i previ.ranja 1mlezi. Raspad je na dohvMu ruke u oba smisla te .reci. Kapitalisticki nacin proizvodnje, pa prema .tome i drustvo ciju osnovu on predstavlja, dozivece svoj kraj u roku koji se, po nasem mHljenju, pre moze meriti godinama no vekovima. A taj kraj znaci pretapanje drustva u prostije oblike, pa cak i u sastavne delove, a obriovljene dmstvene strwkture stvorice novi i bolji poredt>k. Dmstvo doZivljuje moralni stecaj koji se sa 1 ) Ovaj odeljak saclrZi i::Ianke tri Zene istaknute u socijalistiCkom pokretu.. i u ~irenju ma-rksiztna u toku. poslednjih decenija XIX veka (od k<lJih su dve Cerke K. Marksa, s um Sto je Eleonora o Zenskom pitanju ' pisala zajedno sa svojim drugom Evelingom. Uz Klar-:.i Cetkin ~e su prethodnica na frontu Zensko~ socijalistiCkog pokreta koji dana$ Obuhvl!-ta ~~at~ b!Oj Zena misl~aca 1 pisaca: - ma.rk~ista i koJe se ne samo mspmSu tdeJama Marksovih neposrednih sledberuka ve(; ih i proSiruju i produbljuju. ' ~ t) Ovaj ~Janak je prvi put objavljen 188-7. godine u obJi.ku broSure stampane u 4.000 primeraka. Ponovo $.a je objavio Casop-is ,Marxism Today", marta l?J2. U knjizi Zena i soczjalizam, objavljenoj prvi put 1879, J3ebelovo delo Dte Frau und der Socialusmus dofivelo je pedeset izdanja jOO za Zivota autora. Delo je bil<l prevedeno na veCinu evropskih jezika (pet· ·naest prevoda vet uoC1 prvog svetskog rata). U Jugoslaviji postoje dva izdanja (pre rata i posle .rata). J 191 najodvmtnijom jasnocom odrazava kroz odnos izmedu muska.rca i zena. Besm1sleni su napori da se taj slom od!0Zi ."gledanjem u bob". Cinjenicama valja gledati u oC.. u O'azmatranju odnosa izmedu muskarca i zene ·~ ~u uvek prenebregavali i prenebregavaju jednu ci"leru~u od prvorazrednog znacaja. Nju cak nisu shvatHi m om natpr.osecni !judi i zene koji su borbu za oslobodenje Zene shvatili kao osnoV'Ili zadatak svog Zivota. Ta osnovna 6n!enica je sledeca: to pitanje spada u do· men ekonomsk1h struktu.ra. Kao i sve ostalo u nasem sloZenom savremenom dru.Stvu, poloZaj Zene se zasni~ va. na ekon~ms~im cinj~nicama. Da je Bebel samo pod~.ao to pi1anje, •to bi vee bilo dovoljno da njegova ~n]lga bude delo od vrednosti. :lensko pltanje ima neceg srodnog sa organizacijom druS!va u celini. Za one koji nisu shvatili taj .pojam, mozemo da navedemo Bekona koji u prvoj .knjizi Napredak saznanja pise: ,Druga s~ .greska ·sastoji u tome sto su, posle podele umetnostl 1 nauke na grane, Ijudi napustiili univerzal~ nost . .. Sto maZe samo da zaustavi i prekine svako napredovanje... Nije takode moguce otkriti najbolje i najskrivenije delove bilo koje nauke ako se covek zadr:li, ne uzdiZuCi se, samo na nivou te iste nauke" U stvari ta greska, koja je uCinjena kada su ,!judi (i Zene) napustili univerzalnost", nije odraz nekakve mrzovolje. To je holes! >iii, slikovito reeeno - kao sto nam kazuju navedeni pasus i reCenica, ' - oni koji okr.ivljuju naCin na koji se danas postupa sa Zenama ne traZeCi uzrok tome u e'konoms•koj organizaciji naseg savremenog d.rustva, lice na lekare koji Ieee loka' Iizovano oboljenje bez pregleda opsteg stanja bolesnika. Ova se kdtika ne odnosi s8Jmo na sve one koji okre6u na salu svaku diskusiju o seksualnoS>ti. Ona se �-~ 192 1 I Dr JOVAN OORDEVIC odnosi i na one bmjne, uxv.iSene, ozbiljne i promisljene prirode koje uvidaju da je sudbina namenjena zenama bedna i kojima je veoma stalo do toga da se ucini nesto za poboljsanje njihovog polozaja. To je hrabra i divna masa koja se bori za pravo glasa zena, taj savrseno pravedan zahtev; za ukidanje zakona o zaraznim ·bolestima•), te nakaznosti nastale iz muskog kukavicluka i grubosti; za mogucnost da zena stekne vise obrazovanje kako bi joj hili dostupni svi univerziteti, sve slobodne profesije i svi zanati, od profesora do tr· govackog putnika. U Citavoj toj potpuno pravednoj akciji posebno belezimo <tri stvari. Prvo, po pravilu, u pjtanju su lica koja pripadaju imuCnijim slojevima. sa.jedinim i ogranicenim izuzetkom pokreta protiv zakona o zaraznim bolestima, samo mali broj zena koje igraju znacajnu ulogu u raznim pokretima pripada radnickoj klasi. Ocekujemo primedbu da se, sto se Engleske tice, gotovo isto moie reci 0 sirem pokretu kome ·smo posvetili sve naSe napore. Doista, socijalizam u toj zemlji nije niSta znacajniji od nekog knjizevnog pokreta. On obuhvata samo malo radnika. Na •to mozemo da odgovortmo da u Nemaokoj to nije slucaj i da c"'k i ovde socijalizam poeinje da se siri medu. radnicima. Druga tacka jeste da se sve ideje zena iz .,avangarde" zasnivaju .bilo na vlasniStvu, bilo na sentimentalnim iii profesionalnim pitanjima. Ni jedna od njih nije prevazisla ·ta tri pitanja da bi usia u sustinu ne ~samo svarkog od njih, veC i :U suStinu samog druStva:u odlucujucu ulogu ekonomskog faktora. Ova cinjenica ne zacuduje kad se zna koliko veeina onih .koji se •) Tako su ponekad nazvani (C. D. Acts) ,.Contagious Diseases Prevention Acts", Uglasani radi suzbijanja veneriCnih oboljenja .,ukljuCivSi gonoreju" putem Iekar.skog pregleda i pritvaranja prostitutki. ZBNSKO PITANJE 193 zalaZu za emancipaciju Zene malo poznaje ekonomske podatke. Ako treba suditi po njihovim napisima i govodma, vt;:Cina branttelja Zena nije pridala nikaJkvu paznju razvoju druStva. l2>gleda da oni, u opste uzev, nisu savladali ni prostu :politicku ekonomiju, •koja je po n"sem miS!jenju laina u svojim postavkama i pogreSna u svojim zakljuCci.ma. T.reea taCka proistice iz druge. Oni o kojima govorimo ne cine nikakav predlog •koji hi prevazilazio okvire danasnjeg drustva. Stoga, po nasem misljenju, njjhov rad nema neku vecu vrednost. Mi cemo podriavatj pravo glasa za sve Zene, a ne samo za one koje neSto poseduju; podTzavacemo ukidanje z~ona o zaraznim bolestima i dostupnost oba pola svim zanimanjima. Pravi poloZaj Zene u odnosu na Coveka neCe se dublje izmeniti (ne govorimo ovde o .razvoju konkurencije ni o pogorsanju zivotnih uslova), jer ni&ta od svega toga ne menja u njenu korist odnose izmedu .polova, sa izuzetkom zakona o zaraznim bolestima koji to Cini posredno. Ne :poricemo takode da bi svest o ovim trima taokama ol"ksala put ka korenitoj promeni do koje mora doCi. Osnovno je, medutim, j,mati na umu da Ce do konacne promene doei .te<k posle jos korenitije pro· mene cija je ona posledica. Bez te drustvene promene zene nikada nece bilti slobodne. lstina, koju u potpunosti ne priznaju c"k ni oni koji zele da pozitivno rade u 'korist zene, jeste da je zena, poput radnicke klase, predmet ugnjetavanja i da se njen polozaj, kao i polozaj radnika, neumitno pogorsava. zene su podv.rgnute organizovanoj muSkoj tiraniji kao sto su radnici podvrgnuti organizovanoj ti- . raoJji neradnika. Cak i kada se to shvMi, ~reba uvek uporno objaS.njavati d.a za Zene, ·kao i za Tadnike, nema u danasnjem drustvu stvarnog resenja za njihqve tes· �194 Dr JOVAN OORJ)BVIC ikoee i probleme. Sve sto se cini, bez obzira na to kojim se trubama najavljuje, nije resenje vee samo prividan izlaz. Ugnjeteni slojevi, zene i neposredni proizvonaiti, treba da shvate da ee njihova oslobodenje biti plod njihove akcije. :Z.ene ee naei saveznike menu najsvesnijim ljudima, kao sto radnici nalaze saveznike menu filozofima, umetnicima i pesnicima; ali Zene nemaju sta da oeekuju od muskaraca uopste, a radnici od srednjeg stalcia u celini. Istine radi potrebno je, ,pre no sto prenemo na izueavanje polofaja zene, reei par reei upozorenja. Za mnoge ee ono sto cemo reci 0 sadasnjosti izgledati preterano, o buducnosti nestvarno, a sve skupa mozda opasno. U obrazovanom svetu javno mnenje stvara coveK, a ono sto je uobicajeno usvaja se kao moral. Vecina i dalje podvlaci slucajne slabosti ,zenskosti" da bi se suprotstavila jednakosti zene sa covekom. Zaboravlja se da su u izvesnim pri!ikama zenske sl,.bosti znatno pogors,.ne, ako ne i potpuno uslovljene, nezdra· vim uslovima naseg saVTemenog zivota. Dovoljno je da se •ti uslovi racionalizuju pa da takvo staoje u veli· koj meri, pa i potpuno, nestai!le. Zaboravlja se takone da se sve ono o cemu smo taka •reeiti u diskusijama o slobodi zene lako precutkuje kada se radi o njeno.i potcinjenosti. Zaboravlja se da za -kapitalisticke poslodavce slabost zene dolazi u obzir samo kao povod za snizavanje opste stope nadnica. Osim toga, nema ,prirodnih poziva" :z:a Zenu, kao Sto nema ,,.prirodnog" ~akona ka:pita!isticke proizvodnje, kao god sto nije ,pri· rodno" ogranicena suma koju radnik proizvede i koja predstavlja za njega sredstvo za zivot. Zaboravlja se takode da, u prvom sluCaju, ,poziv" Zene •koji se na· vodno sastoji u podizanju dece, vonenju domacinstva i poslusnosti prema svom gospodaru, u drugom slu· 2:ENSKO PITANJB 195 caju proizvodnja viSka vrednosti, koja je navodno neop· hodan uslov za proizvodnju kapitala i, u trecem slu· caju, suma koju prima radnuk i koja .treba da mu omoguci opstanak jedva iznad kriticne tacke gladi, - da sve to nisu prirodni zakoni u onom smislu u ·kome postoje zakoni kretanja. To su samo privremeni druStveni sporazumi, :kao ·Sto je francuski s;p-orazumno diplomatski jezik. Raspravljajuci detaljno o polozaju zene znaci da· nas ponavljati vee hlljadu puta isprieanu pricu. No, uprkos svemu, mi zbog na.Se stvari moramo podvuCi neke opste poznate tacke i navesti moZda jednu ili dve manje poznate. Podvucimo najpre jednu Qpstu misao koja se odnosi na sve zene; :Z.ivot zene se ne podudara sa Zivotom muSkarca, a u mnogim sluCajevima se ta dva zivota cak i ne sretnu. Otuda atrofija porodiCnog Zivota. Prema Kantu: ,Covek i Zena Cine, kada su sjedinjeni, jedno celovito i dovrseno bice, jedan pol upot· punjuje drugi". Ali kada su oba pola nepotpuna, kada je nepotpuniji pol do krajnje granice nepotptm i kada, opste uzev, ni jedan od polova ne uspe da sa drugim uspostaviti <redovan, slobodan, istinski, dub<Yk i pot· puno usklanen, odnos, onda biCe nikada nije ni celo· virto ni dovr.Seno. A sada jos jedna misao ,koja se odnosi samo na izvestan, mada ZinaCajan broj Zena. Svi znamo uticaj nekih zanata iii nacina zivota na fizicki izgled iii lice onih iko j i se tim zan a tima bave ili vode takav nacin zivota. Jahaca iii pijanca prepoznajemo po hodu. No, ko je od nas, makar i na trenutak, razmiS!jao o za~ brinjavajucoj cinjenici da na ulici, na javnim mestima, menu prijateljima, mozemo odmah prepoznati neuda• te Zene Cim su pre.Sle one ,neodredene" .godine, kako to sa uronenom ironicnOI!U finocom u zanosu kal\u iknji- �196 Dr JOVAN OORDBVIC .Zevnici. Medutim, ne mo.Zemo prepoznati neo.Zenjenog od ozenjenog eoveka. Pre no Srl:o postavimo pitanje koje iz toga proistiCe, ;podsetimo na strahoviti postotak neudatih zena. U Engleskoj je, na primer, taj postotak iz· nosio 1870. godine 42•/o zena. Sve to navodi na jednostavno i opravdano pitanje, koje je neprijatno vee i zbog odgovora koji na njega :mozemo dati. Od!kuda to da naSe sesrt:re nose na Celu obeleZje uniStenog nagona, ugusenih neznosti, delimicno ubijenih prirodnih svojstava, a da njihova .,sreCna braCa" takve tragove ne nose? Tu svakako nikakav- ,prirodni" zakon ne va.Zi. Ta sloboda za coveka, ta zabrana u pogledu broja uzv~enih i zakonitih veza koja ga ne pogada, ali za1o te5]j:o pogada zenu, to su neizbezne posledice mcseg ekonomskog poretka. Nasi brakovi, ·kao i nasi obicaji, zasnovani su na meDkantilizmu. Ne biti u stanju odgovoriti svojim trgovaCkim obavezama predstavlja te:lu greSku od klevetanja prijatelja, a nasi su brakovi poslovni sporazumi. Posmatramo li Zenu u celini, iH pak samo onu Zalosnu zajednicu koja na Celu nosi obeleZja veCite nevinosti, uvek nailazimo na potrebu ideja i ideala. Razlog tome je i ekonomsika zavisnost od muS:karca. 2ene su, poput radnika, bile liSene svojih ljudskih, kao sto su radnici bili liSeni svoJih proizvodaCkih prava. U oba slucaja upotrebljen je jedini metod koji omogu6uje izvlascenje u bilo kom trenutku i bilo kojoj prilici, a to je sila . . - U Nemackoj je danas zena u podredenom polozaju u odnosu na muSkarca. MuZ ,niskog poloZaja" moZe da kainjava svoju zenu. Sve odluke u vezi sa decom za· vise od njega; on cak moze da od!uci 0 tome kada ce se dete odbiti od sise. On ,raspolaie ceHm imetkom, bez obziTa na eventualno bogatstvo svoje zene. Ona ZENSKO PITANJE 197 bez njegovog odobrenja ne moze da sklopi ugovor niti da bude clan neke politicke organizacije. Nepotrebno je da podvucemo koliko se stvar u Engleskoj poboljsala poslednjih godina, niti da podsecamo nase cHaoce da sa svim Hm gradanskim pravima engleska Zena, udata ili ne, moralno zavisi od Coveka koji je zlostavlja. Situacija nije niSta bolja u drugim civilizovanim zemljama, sa Cudnim izuzetkom Rusije, gde su Zene druStveno slobodnije nego u bilo kom drugom delu Evrope. U Francuskoj su zene iz visih slojeva srednjeg staleia u gorem polozaju nego u Engleskoj, a zene .iz mdnicke klase su u povoljnije:m polozaju u Engleskoj iii u Nemackoj, ali dva mastopna paragrafa Gradanskog zakonika (340 i 341) dokazuju da nepravda prema zenama nije samo delo Germa'lla: ,Istra.Zivanje oCins1tva je zabranjeno" i ,IstraZivanje materinstva je dozvoljeno''. Svi oni koji gledaju is-tini u oci znaju da ono sto je Demosten govorio o Atinjanima i danas vaZi za srednje i viSe druStvene slojeve: ,Stupamo u brak sa Zenom da bismo imali zakonitu decu i vernu Cuvark.u naSeg ognjiSta, izdr:lavamo na!loZnice za naSe sva!lcodnevne usluge i potrebe, ali za ljubavna uZiva:nja imamo hetere". Ze. na je uvek ta •koja se bavi decom, Cuvarka ognjiSta. Muz zivi i voli kako mu se hoce. Cak i oni koji to priz. naju, upustice se maida u diSikusiju kada budemo rekli da je za zenu isto tako lose sto po strogim drustvenim pravilima ljubavna inicijativa, tj. braCna ,ponuda, mora da potekne samo od coveka. Mozda se tu radi o prlncipu kompenzacije. Pos!e sklapanja braka, uglav~ nom je :lena ta koja preduzirna ljubavnu inicijativu;. dok muskarac cini rezerve. sekspir je Jepo pokazao da to nije prirodni zakon. Mkanda se, oslobodena drustve.. nih stega, nudi Ferdinandu: Hocete li se ozeniti mno- �j I I I' 198 Dr JOVAN OORDEVIC me, evo me. U protivnom umreCu ~kao tENSKO PITANJB vaSa ropkinja"4), cak ni uzasni kapitalisticki sistem nije uspeo da smrvi jednu prirodnu i opravdanu teznju. Ali -kod onog drustvenog sloja koji se nalazi izmedu ona dva prva, brak se po pravilu ne sklapa pre no sto ,prode cvet mladosti i strast ne bude na izmaku. Sve ovo viSe govori o zeni no o coveku. Muskarcima drustvo priznaje i ozakonjuje nacine na koje oni zadovoljavaju svoj seksualni nagon. No, u ocima tog istog drustva, aka neudata zena prihvati uobicajeno ponasanje svoje neozenjene hrace, :muskaraca koji sa njom plesu na balovima iii sa njom rade u ducanu, onda se ana smatra parijom. Cak i u radnickoj klasi, gde se brak skllapa u normalni:m godinama, zivot zene je u sadasnjem sistemu te:li i nezahvalniJi od zivota muskaraca. Stara formula iz legende ,radaces u bolu"•) je ne sa:mo ostvarena vee i rasprostranjena. Zena treba da odgaja decu godinama, bez odmora koji bi joj pru:Zio olaksanje, bez nade koja bi je razvedrila, neprestano u istoj atmosferi crada i tuge. Muskarac, pak, koliiko god da je -istrosen radom, ima vece za odmor. 2ena je zaposJena sve do casa leganja. Ces1o se, sa malom decom, njena muka produiava do kasno u noe pa i cele noci. Posle sklapanja bralka, sve ide u prilog jednom a na stetu drugog supruinika. Neki se cude da je Dzon Stjuart Mil (John Stuart Mill) napisao: ,Braik je jedini stvami oblik ropstva koji zakon priznaje". Mi se opet cudimo da je on to ropstvo postav-io kao pitanje oseeanja a ne kao pitanje elronomskih struktura, kao rezultat n»seg kapitalistiokog sistema. Posle kao i pre braka, zena trpi cO<Vekovu .prinudu. Sa njene strane je a Helena, u drami ,Sve je dobra Sto se dobro svr.S-i'', zaljubljena je u Bertrama pa zbog toga iz Rusiljona dolazi u Pariz i Firencu; ona po reCima Coleridt-a, predstavlja Sekspirov ,,najdra.Zesniji Ilk". Rekli smo da je osnova braka merkantilne prirode. U mnogi:m se slucajevima radi o obienoj razmeni, a ako se uzme u obzir sadaSnje stanje stvari, u svim sluCajevima problem ,puteva i naCina" nuZno ig.ra veliku ulogu. U viSim drustvenim slojevima posao se sklapa bez iikakvog stida. Crtezi ser Gorgiusa Midasa u ,Punch"-u svedoce o tome. Priroda Usta koji ih objav· lju_ podseca nas da se sve strahote prikazane na crtezima smatraju slabostima a ne greskama. Kod siromasnijili slojeva srednjeg staleza mnogi muskarci sebi uskmcuju sreeu porodicnog zivota sve dok ih ta zarka zelja ne mine, a mnoge Zene zatvaraju knj.igu svog Zivota upravo kod najlepsih stranioo lz straha ad ,rerum angustarum domi.''•) Drugi dokaz o merkantilnoj prirodi naseg sistema braka jesu razlicita cloba iivota u kojima se obicno sklapa braik u il"aznim drustvenim slojevima. Ni u kom slucaju taj -trenutak nije, kao Sto bi trebalo, odreden godinama zivota. Neki povlasceni pojedinci, kraljevi, -prinCevi, aristokrate, Zene se ili ih oZene u godinama ikoje se prirodno smatraju najpovoljnijim. Mnogi se radnici zene mladi, tj. u normalnim godinama. Vrli ·kapitalista, koji u tim godinama redovno pribegava "iiTostitutkama, licemerno raspreda o lakoumnosti fizickog radnika. Onaj koji proucava fiziologiju i politicku ekonomiju naci ce tu zanimljiv dokaz 0 <tome da 4) Bura. III, 5) Usko zatvoreni krug domaCeg Zivota. 1. 199 ') Uporediti sa ,Genezom", IlL 16. ,Zatim on (Yahweh) rete ~eni: udvostui!iCu patnju tvojih trudnoCa: radaCeS sinove u bolu; tvoja Zelja Ce te pri¥la.C1ti mufu koji Ce gospodariti tobom", �200 Dr JOVAN DORDEVIC preljub zlocin, sa njegove pak manji prestup. Na osnovu preljube on maze da dobije razvod, ona ne. Ona treba da za razvod podnese dokaze da je hila zrtva ,surovosti" (fizicke prirode). Taka zamiMjeni i ostvareni brakovi su, Cini narn se - i kad to JraZemo od~ meravamo svaku ree - gori od prostitucije. Skrnavljenje je nazivati ih svetim iii moralnim. • U vezi sa pitanjem razvoda napomm]erno jedan slui;aj obmane cije su zrtve ne samo drustvo i njegove klas~ vee i pojedinci. Svestenstvo je veoma sklono da sjedini bilo koga sa hila kim, starost sa mladoscu, razvrat sa cednoscu, i .to ,,ne postavljajuci nikakva pitanja" ·kako se to kaze u izvesnim oglasima. Svestenstvo se, medutim, zestoko suprotstavlja razvodu. Ustati protiv tollko neskladnih veza kao sto su one koje svestenstvo stalno potvrduje, znacilo bi ,mesanje u licnu slobodu", ali suprotstaviti se bilo cemu sto olaksava razvod znaCi jos ozbiljnije mesanje upereno protiv licne slobode. Citavo pi1anje razvoda, koje je i inace slozeno, postaje jos slozenije zbog toga sto ga valja najpre prouciti u okviru sadasnjih uslova, a zatlm u odnosu na buduce socijalisticke uslove. Mnogi se napredni duhovi zalazu za veeu slobodu razvoda vee sada. Oni tvrde da bi dobijanje razvoda trebalo da hu-?e isto tako jednostavno kao s.to je sklapanje braka, da obaveza koju su preuzeli !judi koji su imali malo iii n;kako pri:lilke da se medusobno upoznaju, ne hi smela da bude neopoziva, niti cak da predstavlja taka strogu vezu; da bi neslaganje naravi, neostvarivanje duboko ukorenjenih nada i stvarna nesloga trebalo da tENSKO PITANJB 201 predstavljaju dovoljne razloge za rastavu. Oni, najzad, tvrde, a to je i najvaZnije, da bi uslovi za razvod trebalo da budu isti za oba pola. Sve je to odlicno i bilo bi ne Sarno moguce vee i pravedno kada bi, podvlacimo, ekonomski polozaj oba pola bio isti. On je medutim razlicit. Prema .tome, mada se teorijski sla:lemo sa svim ovim idejama, verujemo da bi njihova ostva~ rivanje u naSem sadaSnjem sistemu du-velo u praksi, u vecini slucajeva, do jos vece nepravde prema zeni. Covek bi, a ne Zena, iz toga mogao da izvuCe korist, osim u retkim slucajevima kada ana poseduje licna dobra ili neka sredstva za Zivot. Raskid braCne veze znaCio bi slobodu za njega a glad za nju i njenu decu. Maze nam se postaviti pitanje hoce li ti isti principi u vezi sa bmkom va:llti i u socijalistickom poretku. Nas je odgovor sledeCi: ·veza izmedu coveka i zene bice takva da ce potpuno otkloniti potrebu za razvodom. • Ocekujemo da ce se sa vise neprija<eljstva oceniti nacin na koji smo, uzimajuci u obzir buducnost, postavili ova dva poslednja .pitanja, nego sve ono sto smo prethodno izneli. Ta dva pitanja smo vee .pomenuli. Prvo se odnosi na seksualni nagon. Po nasem miS!jenju, metod koji je drustvo po tom pitanju usvojilo je u celini nemlnovno los. On je vee na startu los. Nasa se deca sistematski ucu1kuju kad postave pitanje nastanka iii raaanja dece. Na to pitanje treba odgovOriti isto taka lako i jasno kao i na ostala pitanja. Mo' guce je da kod sasvim male dece postoji jedan period tkada fizirnlosko objasnjenje data .kao odgovor na postavljeno .pltanje ne maze da bude shvaceno - a mi ne �202 D< JOVAN OORDEVIC bismo zeleli da taj trenUJta.k odredujemo - ali ne sme nikada biti pogodnih trenuta.ka da se o bilo kojoj telesnoj funkciji deca uce pogresnim stvarima. Kako nasi decaci i devojcice rastu, taka se sve sto se odnosi na seksualne acinose prikazuje tajanstvenim i sram· nim, sto pobuduje nezdravu radoznalost. Duh se preterano usredsreduje na 1aj predmet, dugo os1aje nezadovoljen iii nepotpuno zadovoljen i najzad postaje morbidan. Nase je glediSte da bi roditelji i deca trebado da o polnim organima razgovaraju sa istom iskrenoscu i slobodom kao o organima za varenje. Suprotstavljanje tome jeste odraz proste predrasude protiv nastave iz fiziologije, predrasude CiJi najoCitiji primer nal..Zimo u nedavnom pismu jednog rodi1elja jednoj nastaVnici: ,.Molim vas da mojoj kceri niMa ne predajete o njenim organima jer to za nju nije dobra i neposteno je". Kollko li je nas propatilo ~bog ,.suggestio falsi" iii ,sup~pressio ueri" po tom pitanju, greSkom roditelja, nastavnika, pa ca.k i posluge? Pitamo li posteno sa cijih smo usana i u kojoj prilici saznali istinu o radanju dece, a tacna je medutim da ne mozemo pogresiti ·kad govorimo o svetoj stvari jer se radi o radanju beba. U koliko slucajeva nas je majka naucila, ana cije je to najsvetije pravo steeeno kroz bol? Isto se taka ne mozemo sloiiti s tlm da je za decu i!tetno govoriti im iskreno o tim temama. Navedimo Bebela, koji i sam navodi Gdu Isabellu Beecher Hooker, ,.Da bi odgovorila na stadna zapitkivanja svog osmogo"'ti!'Snjeg sina koji je zeleo da zna ·kako je dosao na svet, a ne zele6i da mu prica .bajike &to je sma>trala nemoralnim, ona mu je rekla celu istinu. Dete je najpa.Zljivije saslusalo i ad dana kada je saznalo kakvu je muku i brigu zadao majci, pokazao je u svajaj privrzenosti njoj drugu neznost i postovanje. Isto takvo postova- 203 ZENSKO PITANJE nje ukazivado je kasnije i drugim zenama." Sto se nas tice, znamo da je bar jedna zena rekla celu istinu svojoj deci i da ana gaje prema njoj drugacije i dublje postovanje i lju.bav no ranije. Uz latni sram i lafuu tajnu, protiv kojih dizemo svoj glas, ide i nezdravo razdvajanje polova, koje pocinje cim se deca odvoje od dadilje a zavrsava se tek kad coveka iii zenu sahrane u zajednicku zemlju. U ,.Istoriji jedne africke farme" jedna devojka, LindaU, uzvikuje: ,.Ravnopravnos1 smo upoznaH jednom, :kao novorocten.Cad, na kolenima nasih dadilja. Jos jednom cemo je upoznati kada nam .budu zaklopili oci za poslednji san". To se razdvajanje nastavlja u skolama pa taj sistem, sa svim onim Sto podrazumeva, vaZi i u nekim veroispovestima. Naravno, najgori njegov oblik nalazimo u onim neljudskim ustanovama zvanim manastiri ili samostani. Svi ti ca.k i najbliZi oblici jednog istog zla su neljudski; pitanje je samo u kom je stepenu. Cak i u obicnom drustvu su ogranicenja koja se ticu odnosa izn1edu poIova, kao Sto su na primer kaznene mere protiv uCenlka, izvor mnogih zala. Ta su ogranieenja posebno Stetna kada se radi a predmetima razgovora. Svakome su, cak i kad im ne vidi uzrok, jasne posledice razgovora koji se vade u pu5acklm salonima srednjih i viSih drustvenih slojeva. Nade za resenje ce biti tek onog dana kada !judi i zene cistog duha, zeleei da izbegnu svaiku prevaru, b.udu raspravljali o seksualnosti kao slobodni !Judi, gledajuci se iskreno u oei. Kao sto neprekidno ponavljamo, to treba da bude praceno svescu da se osnova citavog pitanja nalazi u ekonomskim struk: turama. Ma·ry Wollstonecraft se u ,,Pravima Zene iz~ medu ostalog 2alagala za to da oba pola budu zajedno a ne odvojeni celog svog zivota. Ona je trazila da zena uziva iste prednosti kao i mu~karac na polju obra11 �li l !I ii il 11 204 Dr JOVAN OORDEVIC zova.nja, da se skoluje u istim Skolama i koledzima i da se od rane mladosti do zrelog doba oba pola vaspitavaju zajedno. Taj zahtev predstavlja bolan trn u peti G. J. C. Jeaffresom-a povodom njegove poslednje kompilacije. Dva ·krajnja vida razlikovanja po!ova kao posledice njihove diskriminacije jesu feminizirani muskarac i muskobanjasta zena. To su dva tipa protiv kojih se buni i obiCan Covek sa .onim sasvim prirodnim gnusanjem prema nep.rkodnom. Iz vee viSe puta navedenih razloga, prvi je tip cesci od drugog. Ta dva tipa nisu medutim poslednji na listi poremecaja koji su posiedica naseg prilaza odnosima izmedu polova. Morbidh<> devicanstvo o ·kame smo govorili jeste treCi tip poremecaja. Ludtlo je cetvrti, sa.moubistvo peti. Povodom ludila i samoubistva eva nekollko bvoJki. VeCina samoubistava zena se dogada izmedu 16-te i 21 godine. Jedan broj samoubistava je, naravno, posledica trudnoce koju nas drustveni poredak spusta na nivo zlocina. Ali druga samoubis•tva poticu od nezadovoljenog seksualnog nagana, Cesrto Slkrivenog iza eufemizma ,,nesrecna ljuba'l'". Evo nekoli.ko brojki o slueajevima !udila, uzetih na strani 47 engleskog prevoda Bebela. Hanover: jedan slucaj ludila na 457 neudatih i jedan na 1.316 udatih zena. Saksonija: 260 slucajeva na milion neudatih zena. Pruska, 1882. god·ine, na 10 000 stanovnika 32,2 neozenjenih i 9,5 ozenjenih !judi, 29,5 neuda.J.i,Q i 9,5 udatih zena. Dosao je .trenutak da !judi i zene priznaju da je potiskivanje seksa uvek praceno pogubnim posledicama. Ako je preterana strast bolest, obratna krajnost, onda je to i zrtvovanje zdravog i privodnog nagana. Reci: .,Oni koji preteruju u jednom iii drugom su 2ENSKO PITANJE 205 cudoviSta"7) isto Wilko vaze u nasem •kontekstu koliko va<e za .setu iii radost koje Rosalinda kune u Ardenskoj sumi. A ipak su hiljade zena, uz muke koje samo one znaju, h.tvovane Molohu naseg drustvenog poretka. Hiljadama Zena se iz .meseca u mesec, iz godine u godinu uskraeuje njihova ,,zauvek prohujala mladost". Stoga mi i veCina socijalista tvrdimo da deviC3Jllstvo nije sveta veC nezdrava stvar. PodrazumevajuC.i uvek pod devicanstvom ukidanje svih nagona radanja mi ga smatramo zloCinom. Kao i kod svih zloCina, zloCinac nije toliko ono lice lli:oje ga .izvrsava, koliko drustvo koje ga nagoni na zloCin i patnju. Ovde se slazemo sa Selijem (Shelley). U njegovhn Bele!!kama kraljici Mab ;>alazimo sledeci pasus: .,Devicanstvo je jevandelijska I kaluderska predrasuda, ona je neprijatelj prirodne ~merenosti Cak .i veC.i od intelektualne senzualnosti, ]er razara ·korene svake domaC.e radosti i drZi u patnji viSe od polovine ljudskog roda na koju nekolicina moze da stavi svoj monopol n skladu sa zakonom". Pomenimo n~jzad, u ()kviru ovih veoma vaZnih .postavki, niz lekarskih svedocanstava koji pokazuju da zena pruti vise no covek od tih prinuda. Dosli smo i do naiieg poslednjeg pitanja. Sta mi socijalisti zelimo? Sta predvidamo? U s-ta smo isto toliko ubedeni kao u sutrasnje radanje sunca? Koje su to drustvene promene ,koje su, po nasem miS!jenju, vee sada na ·d.ohvatu :ruke? Koje posledice ocekujemo od tih promena u pogledu menjanja polozaja zene? Nije nam namera da prorokujemo. Nije prorok onaj !koji na osnovu razmiSljanja o nizu opaZenih pojava vi eli neizbemi dogadaj. Covek nema pravo da proro' kuje, .kao lito nema pravo da se kladi na slgurno. Na") Kako vam drago-, IV. 1. �I l ! ' 206 Dr JOVAN DORDEVIC rna je jasno da je, •kao u Engleskoj, osnova nemaCkog drustva, tj. slobodna svojoina nad zemljom, ustupila mesto feudalizmu, koji je opet ustupio svoje .kapitalizmu. Jasno n"m je takode ·da ce kapitalisticki poredak, isto taka prolazan kao i prethodni, ustupiti mestD socija!izmu. Posle ropstva doslo je kmetstvo, zatim sadasnja naJamnicka zavdsnost, posle koje ee doei novi poredak u kame sredstva za proizvodnju nece pripadati ni robowasniku, ni feudalcu niti gospodaru najamnih rohova, kapitalisti, vee cita<Voj zajednici. Makar se izloziii opasnosti da izazovemo uobicajene osmehe i sarkazme, priznajemo da nismo u niSta boljoj mogucnosti da damo sve pojedinosti o socijalistickom funkciohi.sanju drustva no sto S>U to bili prvi kapitalisti 0 poretku koji su osnovali. NiSta nije prostije i nepravednije, nista toliko ne ukazuje na nedostatak rasudivanja, od bucnih pitanja o svakoj i najmanjoj pojedinosti druStvenog sistema u Cijem se pravcu, po na.Sem misljenju, svet razvija. Ni onaj koji iznosi jednu novu, veliku istinu, ni njegovi sledbenici, ne mogu oeekivati da ce predvideti sve njene pravce razvoja. sta bismo mislili o anima koji bi odbacivali otkrice zakona gravitacije zato stD Njutn nije tom prilikom otkrio i Nep-· tun, iii pak o anima ·koji bi odbacili Darvinovu teoriju zato sto je nagon postavljao izvesne •teskoee. To, mec:iutim, cine, uvek sa spokojnim nera2lmiSJjanjem, proseeni protivnici socijalizma kada nece da priznaju Ci_,.Wenicu da su sve poteS.koee i nedace koje oni oeekuju sa podrustvljavanjem sredstava za proizvodnju daleko brojnije u na5.em sadasnjem druStvu sklonom ras:padanju. U kakve smo nastupajuce promene taka ubedeni? Mi smo se, razvijajuci na5u misao, toliko udaljili od Bebela - cije se polazne tacke uglavuom nalaze u nje- 1:.ENSKO PITANJB 207 govoj zanivmljivoj knjizi - da se sa radoscu i zahva:Jn?scu vracamo njemu da bismo odgovorili na to pitanJe. U ,Drustvo u kame su sva sredstva za proizvodnju ~Jasnistvo z~jednice; d_rustvo koje priznaje potpunu jedna~ost svih bez obZ!ra na pol; koje daje sredstva za pnmenu svakog napretka iii tehnickih i naucnih otkriea: koje ·kao radnika zaposljava sve one koji su danas neproduktivni iii one ciji je nacin Zivota sablatnjiv, Jenstine i parazHe; drustvo koje, svodeei na minimum vreme potrebno za zadO<Voljavanje svojih potreba, takvo - drustvo uzdize telesno i intelektualno sve svoje clanove na najvisi moguci stepen". Ne krijemo ni od svojih pro!Jivn>ka da prvi korak u tom pravcu jeste eksproprijacija svakog vlasniStva nad zemljom iii drugim sredstvhna za proizvodnju. To bi dovelo do ukidanja ddave u njenom sadasnjem obliku. Nijedna zabuna u pogledu nasih ciljeva nije toliko rasprostranjena kao sto je ona koja navodi tupoglavce na pomisao da se promene koje zelimo i drustveni uslovi koji iz toga proisticu mogu postiCi u okviru ddave kakva je nasa. Drzava je danas organizacija prinude u sluzbi ocuvanja sadasnjih uslova vlasniStva i drustvenih pravila. Njeni predstavnici jesu nekolicina !judi iz srednjih i visih klasa, koji se svadaju oko previsoko p!acenih polofuja. Drlava ce u socijalizmu - ukoliko uopste budemo zadrZali taj naziv vezan za to!iko groznih is.torijskih secanja - biti orgooizovana sposobnost zajednice radnika. Njeni slutbenici neee biti ni bogatiji ni siromasniji od svojih drugova. Raskid izmedu umetnosti i rada koji zalosti srca umetnika a da pritom oni u ve6ini slucajeva i ne znaju ekonomski razlog svoje muke, takode ce nestati. . �208 [ De JOVAN OORDEVIC A sada dolazimo na deo koji se odnosi na posledice svega toga u odnosu na Zenu, pa prema tome i na porodicu. M<>Zemo biti sigurni u .dve stvari. Osta}e ce reSiti sam razvoj druS.tva, mada svalki od nas moze da ima svoje licno miSljenje o svakom posebnom pitanju. Ono sto je jasno, to je da ce zavladati ravnopravnos! za sve, bez obzira na pol. Na taj na.Cin Ce Zene postat1 nezavisne. Njeno vaspitanje i sve ostale njene moguC~ nosti bice iste kao i za coveka. Kao i on, i pod uslovom da je zdrava telom i duhom, ona ce morati (a broj tih zena ce se i te kako povecati!) da daje od sebe jedan, dva ili .tri casa drustvenog rada da bi zadovoljila potrebe-.:ajednice, pa samim tim i svoje. Posle toga ce moei da · se posveti -umetnosti ili nauci, nastavi iii ,pisanju, ili :pak nekoj razonodi. Prostituoija ce nestati zajedno sa svojim uzrocima koji je danas cine neizbeznom. Da li ce u socijalizmu preovladati monogamija ili poligamija, to je detalj 0 kome svako moze da govori u svoje licno ime. Pitanje je suvise znacajno da hi se moglo resiti u sikarama i ·kufnim isparenjima naseg kapi1alistiCkog sistema. sto se nas tice, smatramo da ce preovladati monogamija. Ima otprilike isto tol~o muskaraca koliko i :lena, a najlepsi ideal je, izgleda, skladno i trajno ujedinjenje dva ljudska zivota. Takav ideal, ko ji se dan as gotovo ne moze dostici, zahteva bar cetiri stvari: ljubav, postovanje, intelektuainu sa~asnost i savladivanje zivotnih potreba. Svaka od ovih tacaka je mnogo ostvarljivija u okviru poretka kome teZimo nego li u >Onome u 1kome danas ,Zivimo". Poslednja taoka je apsolutno zagarantovana svakome. Kao sto je Ibzen preko Helmera porucivao Nori: ,Neka vtSta ropstva i ruznoce uvlaci se u dom koji je zasno- T l ZENSKO PITANJE 209 van na dugovima i pozajmicama",S) Ali do pozajmica i dugova moze doei kada je 6ovek usamljen pojedinac koji brani sopstvene interese a ne kada je clan jedne zajednice. Intelekltualna saglasnost: bice mnogo bolje osigurana podjednakim vaspitanjem eoveka i zene, njihovim obrazovanjem rarrne uz rame do njihovog sjedinjavanja. Nedopustivi plod kapitalizma, devoj•kla iz Tenisonovog (Tennyson) ,In Memoriam", i njeno ,,Ne mogu da raz:umem, volim", pos•ta-Ce mit. Svako Ce vee nauciti da ne moze biti ljubavi .bez razumevanja. A ljubav i postovanje, kojih danas nema iii su izgubljeni zbog nedostataka i nesavrsenstva merkantilnog drustva, lako ce se ponovo pojaviti i takoreei nikada viSe nece nestati. Ugovor ~medu coveka i zene bice cisto privatne prirode, bez uplitanja predstavnika vJasti. :l:ena nece vise biti robinja coveka vee njemu ravna. Razvod viSe nece biti potreban. I bilo da smo u pravu iii ne smatrajuC.i monoga· miju kao najbolji bracni sistem za drustvo, mozemo biti sigurni da ce najbolji sistem biti od:.bran i to od strane zrelijih i plodnijih umova no sto su nasi. Takode moZemo biti sasvim sigumi da taj izbor neCe iCi u prilog braku-razmeni (sa njegovim V·idom :poligamije) iz naseg zalosnog doba. Posebno mozemo biti sigurni da ce isceznuti dva Velika zla Iwja uz ostalo doprinose razaranju odnosa izmedu ljudi i Zena. Ta zla su shvatanje da su eovek i zena razlicita .bica. Nece viSe bi-ti jednog zakona za Zene, a drugog za Cove'ka. Ako buduce drustvo, .po uzoru na danasnje evropsko drustvo, bude smatralo .pravom covekla da ima ljubavnice po istom osnovu kao i Zenu, onda moZemo bi~i sigurni da ce slicna sloboda biti d"ta zenama. Bice go&) Lutkina kuCa. cSn L �210 Dr JOVAN BORDBVIC tovo sa sramnom dvoJ.icnoscu, sa stalnom Ia.Zi zbog kojih je porodicni zivot ve6ine naslh engleskih domova jedno sistema>tsko licemerstvo. Ono &to slobodno i Tazumno miSijenje zajednice bude ocenilo kao najpravilnije sprovodiCe se otvoreno i javno. MuZ i Zena Ce mo6i da cine ono &to vrlo malo njih to vee sada maze: da se pogledaju jasno u oCi, u dubinu srca. Sto se nas tiCe, verujemo da Ce privrZenost Coveka Zeni biti naj~ bolje za oboje i da ce svako od njih na6i u srcu onog drugog ono Sto im je u oCima, svoju sopstvenu sliku''. Eleonora Marks (1855-1898) KAKO TREBA DA SE ORGANIZUJEMO') Na poslednjoj sednici Kongresa socijatlis1icke Internaci=ale u Briselu2) 400 delegata je prihvatilo sledeeu rezoJuciju: ,Podsticati socijalisticke pa~tije svih zemalja da u svojim programima jasno postave zahtev za jednakoSOu polova, a na prvom mestu da posebno za Zenu zahtevaju iS1a pmva na planu gradanskog i politickog prava". Ova rezolucija i ova jednodusnost postaju tim znacajnije kada se zna da je na prvoj sednici Kongresa potvrdeno da jedan Kongres socijrulis-tickih radnika nema niceg zajedniCkog sa burwaskim pokretom sifrazetkinja~ Kao sto je .po pitrunju rata Kongres podvukao - t) Ovaj i dva sledeCa Clanka {Eleonore Marks-, Laure LafaTg, Lujze Kaucki) daju podatke o polofaju i PJ:Oblemima fena proleterki u Engleskoj i Francuskoj devedesetih godina proUog veka. Svi ovi Cianci objavljeni su u .,BeCkim radniCkim novinama' , austrijskom socijal-demokratskorn listu, na Cijem su ureaivanju saradivali Lujza Kaucki, Laura Lafarg i Eleonora Marks-Eveling. Cianak ,Kako treba da se organizujemo?" objavljen _1e u bll"Oju od 3. do 5. februara 1892, a osta1a dva Clank:a, ,,Pozdrnv iz Francuske" i ,Pozdrav iz Engleske" u broju 1 od 1. januara 1892. Ova tri Clanka su posle drugog svetskog rata objavllena u delu ,Die Fmuen-Frage" (u zbirci ,Archiv-Drucke", izdanja V. S. A.). 1 ) U pitanju je Kongres Druge socilalistiCke Internacionale odrian u Briselu od 16. do 22. avgusta 1891. godine. Kongres je, izmedu ostalog, tra.Zio da se poddi zahtev za jednakost Una na gradanskom i politiiSlrom planu. �r 212 Dr JOVAN DORDEVIC T / razliku izmedu tradidonalne burzoaske lige koja vice ,,rnir, mir'' ali u kojoj nikakvog mira nema, i partije ekonomskog mira - socijalisticke partije - koja hoce da otkloni uzroke rata, sa istom jasnocom je Kongres u vezi sa zenskim pitanjem stavio naglasak na razlici izmedu partije ,sifraietkinja" koje ne priznaju klasnu borbu vee samo borbu polova .; svojim pripadniStvom vladajucoj klasi zahtevaju prava ·koja znace nepravdu za njihove sestre iz radnicke klase, - i prave partije zene, socija!listicke partije, koja temeljito razmatra elwnomske razloge sadasnje, za radnice nepovoljne situ- . acije i podstice ih da se bore rame uz rame sa ljudima iz< svoje klase protiv zajedni&og neprijatelja: !judi i zena iz kapitalistiCke klase. Briselska rezolucija je dosla kao potvrda principa, ali sta je sa njihovom primenom u praksi? Kako zene treba da steknu gradanska prava koja zahtevaju? Dokle god ne budemo hladnokrvno i prakticno razmatrali ono sto treba da se dogodi, niSta od onoga sto bi trebalo da postoji nece proizaci iz nasih teoretskih proklamacija. Nije dovoljno utvrditi cinjenicuda postoji klasna borba. Radnici treba da znaju i koje oruZje da upotrebe i kako, koje stavove da zauzmu i koje stecene prednosti da sacuvaju. Stoga radnici vee sada treba da nauce kada i gde organiwvmi strajkove i bojkote, kako se izboriti za zakone 0 zastiti rada i sta uciniti da vee postignuti zakoni ne ostanu mrtvo slovo na hartiji. ..-,!l sada, sta mi zene treba da uradimo? Nesta svakako moramo: organizovaCemo se ne .kao ,,Zene" vee kao proleterke; ne kao zenski takmaci nasih muzeva radnika vee kao nj ihove drugarice u borbi. Osnovno pitanje koje se ovde postavlja je sledece: kako treba da se organizujemo? cini mi se da bi sada trebalo da pocnemo da se organizujemo kao sin- I 1ENSKO PITANJI! 213 dikalci, koji koriste svoj savez kao sredstvo za postizanje krajnjeg cilja: oslobodenje nase klase. To nee<; biti Jak posao. U stvarnosti, radni uslovi zene su takv.I da je cesto ocajno tesko -ici napred. No, zadatak ce iz' dana u dan biti laksi i, ako zene a jos vise !judi budu sticali svest o snazi koja lezi u ujedinjenju svih radnika, on ce izgledati manje naporan. Austrijske radnice znaju da zene treba i mogn da se organizuju; one su to dokazale. Nai·me, one su ima le svoje predstavnice na Kongresu u Briselu, a njihov list je dokaz da su, uprkos svim teskocama, uspele da ucine prvi, naj.tezi korak u pravcu organizacije. Njihova hrabrost i pozrtvovanje bice pomoe svima nama. No, s druge strane, one bi takode morale znati sta njihove sestre po radu pokusavaju da ucine u drugim zemljama, na primer u Bngleskoj, koja je vise od ostalih zemlja ,sindikalna". Moze, medutim, biti od koristi saznanje sta Stl engJeske -radnice dosad uciniJe i Sta danas cine. Nameravam stoga da u nizu clanaka dam kratak pregled o nasim raznim savezima zena, njihovom osnivanju, statu.tima, broju Olanica. Na osnovu tih podMaka moei cemo ozvuci tri zakljucka: 1. Kad god se zene organizuju njihov se polozaj poboljsava (veea nadnica, lkraee ;radno vreme, bolji radni uslovi). 2. Za zene je, bar isto ·toli.ko kao i za !jude, od koristi da se organizuju i · da se njihova zarada smatra nadnicom za ostvareni rad, a ne neznatnim doprinosom .domacem budZetu. 3. Od osnovne je va>:nosti da, osim kod specijalizovanih profesija, a narocito kod nekvalifi, kovanih radnika, Ijudi i zene budu Clanovi jednog te istog sindikata, kao sto su clanovi jedne iste radnicke partije. 4 �h---· ZBNSKO PITANJB Lujza Kaucki (1860-1950) POZDRAV IZ ENGLESKE :Zivimo u doba Kongresa. Svet kao da se deli na dva deJa Nasi tk:ongresi jasno dokazuju koliko su nasi slidaSnji odnosi neodrZ1rvi i zabDinjawajuCi, a isrtina o tof situaciji toliko pada u oCi burioazije da cma orga· niziuje protiv·Jmngrese k"ko bi se odbranila od razor· nib posledica virusa zabninutosti. Na sednioi odrianoj u utorak 2. decembra pod predsednistvom G. Mundella, najznacajnije je hila svedocanstvo advok"ta G. Eduarda Shorth-a. On se pojavio u drustvu G·de Bevan, G-ee Morley i drugih zena .koje se interesuju za radne uslove kelnerica. On je izneo tvrdnju da se dobrim firmama mogu smatrati one u :kojima Zeme rade ,samo" .sto Casova nedeljno. U val\nij.im firmama, kao sto je Bertrans, one rade samo 70 casova. On je posebno naveo slucaj jedne mla.de zene koja .pocinje sa radom u 7,30 easova a za· vrsava pola sata posle ponoei, raounajuci tu i pauze ~d dvadeset minuta za dorucak, rucak i veceru. Zdrav· stveni uslo-vi su, is.kreno govoreCi, u veCini sluCajeva 11Zasni. Spava~e sobe su ne samo nezdrave vee i smrtonosne. Na jednoj .Zeljeznickoj stanici (nal\alost nepo· znatoj}, na primer, devojtk:e spavaju u prostoriji koja neverovatno lii;i na kanalizaciju, Sto se tice moralnog 215 vida tog pitanja, on je mogao da na zahtev naved~ imena tih jadnib devojaka Jwje su morale da bkaju izmedu otpul\tanja sa posla i potCinjavanja v:Iasniku iii njegovom zakupcu. Ne radi li se tu o svodnicima? Veliki broj devojaka se i!lade na ulici, druge pmpadaju u pijanstvu. Priblirni broj kelnerica u Engleskoj i Velsu dostize 80 000. Nadnica ~nasi najvise 10 silinga nedeljno sa hranom i smeStajem, ali sa .tom svotom kelnerica mora i da se pristojno odeva. Ona takode maze da bude otpustena na lieu mesta. Po mi&ljenju svedoka, savez kelnerica ne maze da bude naroeito uspesan. On je zahtevao da kreme potpadnu pod uredbu o radnom vremenu u kancelarijama i fabrikama, kao i da se naimenuju inspektor·ke. Tek bi .tada bilo moguce saznati celu istinu. Tek bi tada hila moguce potpuno i uspesno .spreciti stetne posledice dugog stajanja na nogama i otravnog uticaja alkohola. Cinjenice govore i ne moZemo prebaciti svedoku da pripada loSim i nemoralnim socijalistima, tim ~az­ bijacima porodica. G. Scott nije ni crven ni ruzicast. Medu · ostalim svedoeanstvima n8!.lazi se i svedocanstvo dr Tathoms·a, sluzbenika zdrav&tvene sluzbe Mancestera, koji je pruvio statisticki dokaz o prosec· noj stopi smrtnosti dece - 126 smrtna s!ucaja na 1000 rodenja, dok je u industrijskim cen1rima ta stopa jos veca - u Blackburn-u 220, Salford-u 283, Mancesteru 178 i Old-Ham-u 171. Twko visoku stopu smrtno&ti .ctece on pripisuje Cinjenici da se mlade ma}ke isuviSe rano posle porodaj a vracaju u fabdku ci mora ju da poveravaju svoju decu tudoj brizi. U za.kljucku, evo nekoliko brojki ke>je su navele radnice najrazlicitijih struka. G-ca Meers je predsta'l'ljala ,.Upholstresses Society" iz Londona (izrada namestaja i tapeta). Ona je ob1 �216 Dr JOVAN DORDEVIC jasnila da proseena nadnica jedne radnice dostize IS silinga nedeljno i da se, uprlros zakona o fabri.kama, radi prekovremeno. J edino strah od otpus.tanja sprecava zene da u Savezu budu brojnije no sada. G-da Hids, generalni sekretar Saveza zena proizvodaea uiarije, objasnila je da industrija uiadi zaposljava ukup· no 1500 devojaka, od kojih su samo 280 clanice Sa· veza. Ostale se boje da bi svojim uclanjivanjem izgu· bile posao. U vecini slucajeva je ·taj strah opravdan. Jedan industrijalac je objasnlo da bi radije zatvorio preduzeee no sto bi dozvolio svojim radnicama da se uclane u Savez. Na papiru, radno vreme je 56 casova. U styari, radno vreme je du.Ze, a na dnevnom redu je njegoyo produienje. Nedeljna nadnica se krece od 7,6 do 10,6 silinga. Radni us[ovi su losi, vazduh je doslov· no pun praSine, a .zdravstveni uslovi su u veCini slu· cajeva nezadovoljavajuci. Jedino najstariji radnici pam· te da su jednom videli inspektora rada. G<ta James, sekretar Saveza Zena zaposlenih u is· tocno-Jondonskim preduzeCima za izradu bombona, biskv1ta i suvog voCa, otpuStena zbog Olanstva u Savezu, i>:nela je zanimljive pojedinosti. 2-3000 devojaka zaposleno je u toj proizvodnji u istoenom delu Londona. Samo ih je 500 uclanjeno u Savez. I ovde je strah od otpustanja glavni razlog koji sprecava zene da se uclane. Niske nadnice, ogromne kazne, ·Otpustanja bez otkaznog roka, to su radosti koje se <pruiaju jadnim ~ojkama. Zdravstveni uslovi su strasni i uglavnom izazivaju tifus. G-da James nikad nije videla inspektora rada. To pakazuje koliko je nedovoljan broj inspektora u odnosu na broj fabrika gde treba vrsiti inspekciju. G. Laokemann, Jondonski inspektor rada, priznat je kao jedan oct najboljih i najsavesnijih inspektora. ZENSKO PITANJE 217 Naravno, bilo je jos mnogo svedoeanstava industri· j"Jaca i njihovih pomoenika. Posle tih svedoeans.tava sam, ·kao potpuno nepristrasan posm<>trac, nesposobna da shvatim kwko eovek moze imati nesto protiv da do smrti radi u tim .,rajskim" fabrikama. Jednodusni glas koji je zahtevao inspektorke fabrika bice, nadam se, uzet u obzir. Do sada je engleaka vlada, uvek •kada je to iSla u prilog njenih interesa, znala da zadovolji opravdane zahteve radnika. �:tENSKO PITANJB Laura Lafarg (1845-1891) POZDRAV IZ FRANCUSKE Sa zadovoljstvom pozdravljam vest da su zene austrijskih raclnika stekle mogucnost da karu svoju rei; svakih petnaest dana. I veliko hvala drugovima za n]ihoou volju da pomognu zenama u .toon teskom poslu, u pripremama za borbu i u oorbi protiv onih koji ne dozvoljavaju da se neko protiv njih bori. Priznajem, naime, da ne shvatam potrebu da se, pored novina za ljude, osnivaju i novine za Zene. Ukoliko se uzimaju ru obzir, Zene se -danas smatraju obitnom robom iii proizvoaacima viSka vrednosti. Radnici su u istom poloiaju. Kada ·kapitalizam, - .koji uikida svaku ;razliku po rasi, godinarrna starosti i polu i izjednaca;ya sve, !jude_ i zene, mlade i stare, slabe i jake, - kad taj kapitaliza.m, dakle, ne pravi nikakvu raziiku izmedu polova u svojoj borbi protiv raclnika, zasto bi onda radnici Cinili ·drugacije u svojoj borbi protiv kapitala? Radi li se o eksploataciji, onda je prinuda ista, a ugnjetavanje robova najamnog odnosa postoji za oba pola. Ne taka davno su ovde, u maju ooe godine, vojnici i zandacrmi u Fourmies-u') bez milosti ubili devojku 1 ) l! Fo~es-u, P."adu l'!a severu Francuske, jedan je vojnik pucao na uCesnike manifestaCIJe, maJa 1&91. Oni su se pobunili protiv hapSenja 219 sa kitom cveca u ruci i mladica 1koji je bio sa njom. A kada su ver.sajci pobili branioce Komune, jesu li makar za trenutak zastali da se zapitaju da li proli· vena krv teee iz vena zene illi coveka. A to je, medutim, samo detalj. Najvaznije pita" nje jeste organizacija zena za borbu, njihova ucesce u boju, i da zene, koje su taiko dugo samo patile, najzad poenu da ·se brane, da deluju, nije vazno kada, kako i1i gde; Zahtevajuci da se bore rame uz ra.me sa ljudima, zene samo traie da radnici shvate svoje sopstvene klas· ne interese. Jer, ako zene ostanu po strani borbe protiv kapita· !a, onda se !judi bore takoreci samo jednom Tukom, recimo desnom umeStto obema. Leva ruka, iak:o oslabljena i paralizovana dugom neakti'Vnoscu, a1eophodna je u borbi, jer je ona ta koja bodri ·srce boraca dok desna napada nepr.ijatelja. U borbi je stlt isto toliko oct koristi kao i mac. U Franouskoj, ako ne i drugde, jos ima medu socijalistima onih koji tvrde da je mesto zene u .kuCi. Ta osuda zenskog pola na dozivotan prisilan -rad u >kuCi, na ulogu d'ange du foyer,2) i to kada je ikapitalizam vee odavno zapoceo razaranje tog ognjiSta i .kada socijalizam tezi da to ugaseno 0ga1j-iste zameni neCim vecim i boljim, - predstavlja vrhunac besmislenosti. I sto pre zene, koje su protiv svoje volje osudene na tu ulogu andela, budu izasle iz 1og odavno uvelog raja, tim ce bolje b1ti za njih i za njihove jadne mu· zeve. Jer, ako poblize pogledamo, ti andeli su najcesce nekih roanifestanata pred zgradom op§tine. Na man:Ifestante je bez upozorenja otvorena vatra: biio je 30 ranjenih i 10 mrtvih, medu kojima Zene i deca. ~) Na francuskom u tekstu, Sto zn~Ci :oaodela ognjBta«, �T 220 it li ,, 1\ 11 '1:I i[l ii! II ,!, .II "I II', II !' 1.11 ! ~II ~I ir; 1'.'1 ~~ . di i.l [l\1 I hi i Dr .tOVAN OORf>BVI~ nepopravljive guje, rana i trepet svojih m11Zeva, dece i sebe samih; veliki broj izabranica su potpuno nesposobne da izvrse nametnute im zadatke. Nije priroda, koju !judi <ako cesto navode kao izgovor za ugnjetavanje zena, vee je upravo prevlast lroju su !judi stekli nad zenama - koje su nekada bile ra'llnopravne sa muskarcima- ta koja je baci!a zenski pol U ropstvo i ·lO to!iko vee dugo da vecina zena, zbog tog naslednog ropstva, ne samo da nl" oseea viSe svoje lance, vee ne moze vise ni da ih izbegne. Sve je to u tolilroj meri da nas mnoga nasa braca, kojima nedostaje brabrosti i koji nas pritiskuju svojom ljubaznom brigom, .pitaju sa senkom razuma: jesu Ii iene sposobne da misle, sposobne da deluju? Ne, mislim da i !judi treba da se bace u vodu da bi nauci!i da p!ivaju. Briselski Kongres je zahtevao jednaka prava za muskarce i za zene, a mi ne tral:imo nista vise od toga. Kada bi se organizovala trka s tim da pos!ednji budu prok!eti, to svakako ne bi uvek bile zene. Jedina potreba radnika s·vih zemailja jeste da se organizuju i ujedine. Budimo za !jude primer so!idarnosti i jedinstva. Oni su nekada mnogo bili nauoHi od zena, koje su im pokazale sa •k&kvom cvrstinom i so!idarnoscu socij alisticke zene svih zemalja mogu da .se akupe. - PRILOZI j �l J . PRVA DEKLARACIJA 0 PRAVIMA :lENA DONETA 1848. GODINE U SENEKA FOLSU UZ·DEKLARACIJU 0 PRAVIMA t.BNA OD 1848. Najpoznatije i prve opste deklaracije o ljudskim i gradanskim pravima su nacelno podrazumevale zene pod pojmom »Slobode i prava coveka i gral1anina«. To je ocigledno u Deklaraciji prava coveka i gral1anina Francuske revolucije od 1789, a jos vise u Deklaraciji o nezavisnosti kojom je pocela americka revolucija od 1776. U ovoj drugoj deklaraciji nalaze se sledeea tvr11enja? »Smatramo ove istine da su same po sebi oCigledne: svi ljudi su stvoreni jednaki; ani su nosioci odredenih neotut!ivih prava«. Kao takva prava se iz.riCito podra- - zumevaju: slaboda ljudske licnosti i njihova jednakost. Medutim, odmah je bilo ocigledno da su zene bile otu/1ene Od OVih »OCiglednih istina«. U praksi je postalo sve aciglednije da one nemaju i, da im drustvo ne priznaje, ta prava. U nizu razvijenih zemalja tada5njeg sveta, a pre svega u onim u kojima su donoSene deklaraci- je 0 ljudskim pravima, zene su postajale sve svesnije u odnosu na ovo stvarno stanje nejednakosti �2ENSKO PITANJE 224 Dr JOVAN DORDEVI~ ta«, 225 (na kojima su neizbezno preovladivali muskar- i potCinjenosti, Cak i u odnosu i na same zakone, ci) da obezbede »pravocc da prisustvuju, a naroCi· i tu su svest u pocetku izrazavale kako u literaturi koju su pisale (Sto ne znaci da nisu imale i podrsku prosveeenih i naprednih muskaraca tog vreme- ovakvim prilikama je ocenjivano kao »nepoZeljno<<, na), taka i u demonstracijama, manifestima, or· ganizovanim grupama i u prvim »Zenskim« poli· l I I i I : 11 ~ II!i i.' it !' I' i,,l tickim pokretima. Kraj XVIII i prva polovina XIX veka su karakteristicni po ovim manifestacijama i pokretima (iako se to cesto zaboravlja u udzbenicima iz istorije i politike). Odjeci deklaracija o ljudskim i gradanskim pravima ispunjavaju ovaj istorijski period, i to narocito zbog reakcije nezadovoljnih, odnosno potcinjenih i ugnjetavanih drustvenih grupa. Pored siromasnih slojeva i robova (Crnaca), tu su spadale i zene. Nezadovoljne opstim deklaracijama o ljudskim pravima, one su pocele da pripremaju svoje deklaracije koje ce same doneti i u kojima 6e izraziti slobode i prava kojih su bile lisene. Prva od tih deklaracija je doneta 20. jula 1848. godine u jednom manjem gradu drzave Njujork (Seneca Falls); u stilu i jeziku tog vremena, ona je nazvana »Deklaracija o osecanjima« i dopunjena je, kao predznak koncepta docnijih deklaracija o pravima, nizom rezolucija, odnosno energiCnih stavo· va o pravcu akcije za ostvarivanje novih principa. Prvi oblici aktivizacije zena za osvajanje ljudskih i gradanskih prava u SAD nalazili su se u opstem drustvenom pokretu za ukidanje ropstva. Mellutim, ameriCke Zene nisu uspele da se u okviru ovih pokreta cuje njihov kolektivni glas. Pre donosenja »Deklaracije o osecanjima« one su jedva uspevale na sastancima »abolicionistickog pokre- to da uzmu rec u diskusiji. Njihova prisustvo u Ovakvo stanje je ne samo ogorcilo aktivne i osecajne zene tog vremena, vee je dovelo i do odluke da se sazove jedan cisto zenski kongres (konvencija) na kame bi se pretresla i donela deklaracija posve6ena iskljuCivo pravima Zene. Ali, ni to nije bilo lako, jer su, uoci dana zakazivanja ovog kongresa, »nezadovoljni« muSkarci zatvorili vrata i pro- zore na zgradi u kojoj je zakazano odrzavanje kongresa. Pravo svojine na zgradi je odricano Zenama. Nekomptomisne i energiCne, okupljene Zene su razlupale prozore i provalile vrata na zgradi »muske svojine«, tako da su masovno uSle u zgradu i odrzale svoj kongres na kome je doneta prva deklaracija u istoriji 0 slobodama i pravima zena. Istorija ovog dogadaja pokazuje ave cinjenice od interesa za oslobodilacki pokret zena i za proucavanje zenskog pitanja uopste: a) oslobodilacki pokret zena je uslovljen i omogucen postojanjem pokreta i akcija za opste oslobodenje, odnosno za ukidanjem ugnjetavanja znaCajnih grupa, a naroCito ve6ine; b) osvajanje novih ljudskih prava je prvenstveno ne samo »stvar« ve6 i akt onih koji ne podnose stanje nejednakosti Cija su Z.rtva, ito se ostvaruje, ako nema drugih izlaza, '>razbijanjem vrata i prozora«, odnosno i revolucionarnim putem; c) >>Zensko pitanje« se nikad nije svodilo na:~ biraCka prava, pa ni samo na politiCku jednakost; samo »burZoaski uslov« deli ga na >>sifraZetsku« i �226 Dr JOVAN OORDEVI~ oslobodilacku fazu i politicke revandikacije zena odvaja od drustvenih, totalnih. Ova deklaracija je, skoro u svemu, ukljucujuCi i strukturu i jezik, imitacija »Deklaracija o ne- zavisnosti« od 1776, kojom je progla5ena nezavisnost bivsih engleskih kolonija u Severnoj Americi. Kralj Dorile III iz ave Deklaracije je zamenjen »MuSkarcem« u Deklaraciji o pravima Zena. To ~ je posledica cinjenice da je ideja vladajucih i vladajuci govor pola a ne kakvog zenskog minetizma (koji je inace jednak za oba pola).l) Tekst ave deklaracije je objavljen u prvom tomu »Istorije borbe za pravo glasa zena« (History od Woman Suffrage u SAD, objavljena je u sest tomava i predstavlja najpotpuniju istoriju politic. kog pokreta zena do savremenog doba; sa tog teksta je prevedena na nas jezik). ,U jednorri trenutku istorije pokazala se neophodnost da 1edan veliki deo ljuds·ke porodice zauzme drugacije poziclje od onih koje je do tada lmao ito pozioije koje su mu priToda i Tvorac namen>li i da, imajuci duzno postovanje prema ljudskom rodu, otkrije uzroke koje su do toga doveli. Mi smatramo da su sledeee istine oeigledne: da su svd !judi i zene stvoreni jednaki; da im 1e Tvorac poda.-io neka neotudiva prava; da su ta prava zivot, sloboda i temja ka sreei; da postoje v<ladajuce institucije koje omogucuju da se ta prava ostvaruju i koje su za to dobile dobrovoljni pristanak onilr kojima vladaju. Kal) I>Sva:ko podraZava..: (Aragon). :!Jo!nsti'kt imitkanja i odsustvo hrab· rosti vladaja droStvom kao u gomili«. :2:ENSKO PITANJE 227 d~ god, na ~ilo k_oji n~?in, vlast ne odgovori tim ciljevl!Ila p~avo Je onih koJr pate da se od nje odvoje i da zahtevaju novu vladu, koja bi se zasnivala na navedenim neotudivim pravima i koja bi svoju vlast organizoval~ .tako da ': najvecoj _mogucoj meri obezbedi sigurnost 1 sreeu. Istma, obaznvost nam govori da vlada koja d~g? postoji ne t~eba da se menja zbog sitnih i bezlll!l~aJnilr. r~oga, a 1skustvo nam pokazuje da je !judskr rod c:sce spreman da pati, dok 2llo gospodari, nego da se bon za svoja prava time sto bi unistio ono na sta se. n~~:vikao. Ali, kad se zloupotrebe i nasilniStvo nagomilaJU 1 dovedu do apsolutnog despotlzma, neminovno je da se t"!<ya vla.da ~baci i da se uspostavi nova koja ce obezbedrtr ono sto Je neophodno- sigurnost i srecu. Tako su zene strpljivo patile i .trpele nepravdu i sada su sh':'~J:!le da m?raju da se bore i da zahtevaju status ko]I nn po pnrodi pripada. . ~stori)a _ljudskog roda je istorija nepre&tanilr nep•ravdr ~ ~~s>~n:s:va ~uskaraca nad zenama koji su za svoj n~JVISI cliJ n:n~h ·uspostav1jenje apsolutne tiranije. Da biSID? to dokaza!e iz!ozicemo clnjenice pravednom ,i nepnstrasnom sudu sveta. On joj nikada nije dozvolio da koristi svoja neotudiva gradans<ka prava. On je naterao da se podredi zakonima u cijem stvaranju ona nlje imala pravo glasa. ?~ joj je o~~eo ~k i ona prava koja imaju najbed' niJI 1 naJneukiJI muskarci - domaCi i stranci . Lisava~uc_i je osnovno_~ gradan_skog prava- izbornog prava, on JU Je onemoguc10 na svtm ostalim planovima. On je ucinio da ona, ukoliko je udata, u ocima Za' kona bude mrtva. On 'joj je oduzeo sva prava na imovinu i sve moguc' nosti zarade. .. �ii I'~ I n II II 228 Dr JOVAN OORBEVIt . On Ju je u moralnom pogledu uCinio neodgovornim bicem, sposobnim za kriminal koji ostaje nekaZr1jen samo ukoliko je pocinjen uz prisustvo njenog supruga. Po braenom ugovoru ona je duma da se pakorava suprugu koji u svemu postaje njen gospodar a !Zalkon mu daje pravo da joj oduzme svaku •slobodu i da je za nepokoravanje isiba. On je taJko oblikovao zakon o razvodu da <azlozi za razvod, briga oko dece, materijalna be2lbednost i sve os· talo ide u njegovu korist i to samo zato S<to se poziva na laznu rpreopostavku 0 superiornosti muskarca, oime automatski dobija apsolutno sva prava. On se nije zadovoljio da lisi samo udatu zenu svih praVa, vee je ri imovinu neudate Zene oporezivao tako da oria moze da postoji samo ukoliko ddava moze da iz toga izvuCe neku kodst. On je monopolisao sva moguea zaposlenja ·i njoj ostavio ona koja pruiaju najbedniju zaradu. On joj zatvara sve puteve •ka bogatstvu i ugledu, a istovremeno kad je on u pitanju to smatra najdragocenljim. Kao ucitelj teologije, medicine i prava ona nije poznata. On je za nju zatvorio sve skole i ona nema nacina da se obrazuje. On joj i u crkvi i u ddavi daje podredene uloge, a pozivajuCi se na Apostolski autoritet, onemoguCio joj je bilo kakvo ucesce u javnim posloviana i poslovima crkve. On .je !S•tvorio laZna javna oseCanja Hme Sto je stvorio -.mlicita moralna nacela za zene i muskarce, tako da je anoralna delinkvenoija zene osudena na progon iz drustva dok je za istu stvar muskarac opravdan. On je na sebe preuzeo i ulogu samog J ehove, tvrded da ima pravo da u njeno ime odlucuje, iako to pravo pripada samo njenoj savesti i njenom bogu. 2ENSKO PITANJE 229 On je uspeo da, u svakom mogucem sinislu, uniSti veru u njene sposobnosti, da uniSti njeno samopostovanje i da je natera da dragovoljno prihvati zavisnost i poni.Zav.anje. S obzkom da je jedna polovina stanovniStva ove zemlje lisena svih prava, da je ·sodjalno i religiozno degradirana i, s obzirom da su Zene sas:vim svesne da su ponizene, pritisnute i prevarom obe51pravljene, zahtevamo da im se odmah povrate sva prava koja im pripadaju kao mvnopravnim gradanima SAD. P,re nego sto se ~atimo ovog ozbil jnog zadatka upozoravamo da Cemo .neminovno nailazHi na nerazumeva~ nje, potcenjivanje i ismejavanje; ·medutim .moramo upotrebiti sve moguce naCine ,; sredstva koja su u nasoj moci da blsmo oope!e. Mi cemo ak·tivirati !jude, deliti brosure, pisati peticije Dr:Zavi2) i Nacionalnom zakonodavstvu,s) nastojeCi da za sebe pridobijemo i stampu i propovedaonicu. Nadamo se da ce ovu Deklaraciju pratiti Cita"a seri:ja deklaracija koje ce obuhvatiti sve krajeve nase zemlje.•) Rezolucije - odluke: Zlatnim pravilom prirode smatra se ,.da je Covekov cilj da traZi istinsku sreCu". Blekson u svojim Komentarima zapaza da je ovo veliko pravilo 1\rirode u skladu sa ljudskim radom i potice od Boga, te 'je svakako znacajnije i vainije od bilo kog drugog. Ono vaii u svim t) U danaSnjem znaCenju: Predsedni,Jru SAD i1i VIadi. U danaSnjem znaCenju: Kongresu. To se i desilo i vee u toku iste, 1848. godine, mnoge drlave SAD donele su svoje deklaracije o Zenskim pravima. 3) 4) �230 Dr JOVAN l>ORDEVI~ zemljama sveta i u svim "l'rememm:a; ni jedan ljudski zakon ikoji se ovome suprotstavlja nema niikakvu vrednost nHi pravo na postojanje; ukoliko pojeilini zakon ima neku vrednost, snagu, znaeaj i autori<et, mora poticati od ovog prvobitnog, zato: odlucujemo da svi zakoni, koji se na bilo koji nacin suprotstav,]jaju osnovnoj sre6i zene, ,stoje nasuprot zlatnom pravilu prirode koje ,mora da se postuje doslednije nego bilo sta drugo"; odlucujemo da svi zakoni kojima se onemogucuje da zena zauzme svoju ulogu u druS<vu onako kako joj savest~nalaze, i oni kojima se potvrduje da je rena inferiorilija od muskarca nemaju nikaikvu moe i autoritet; odlucujemo da su zene i muskarci jednaki, a to je hteo sam Tvorac; te u ime dobrobiti coveeanstva zahtevamo da se ona tako i shvati; odlucujemo da zene ove zemlje treba da istupe protiv degmdacije, da ne smeju da se zadovolje postoje6im stanjem i da u svom neznanju poveruju u laZ da one imaju nekakva prava; odlucujemo da se vdine, finoea i pristojnost koje se zahtevaju od zene zahtevaju i od muskarca i da se skrnavljenje tih principa podjednako kafnjava; odlucujemo da nedolicne i neprihvatljive primedbe koje se upucuju zeni u slucaju kada se ona mesa u "]!!1ni zivot, potiou od istih onih kojima se njeno prisustvo na koncertima ili u cirkusu, veoma dopada; odlucujemo da je zena suvise dugo bila zadovoljna ogranicenjima koja su kvarila obicaje i Wlrtala sama nacela Blblije, te da je krajnje vreme da se ona pokrene iz mrtvila i dobije ono sto joj je Tvorac dodelio; ZENSKO PITANJE 231 ocllucujemo da jednakost ljudskih prava neizbezno proizilazi iz cinjenice da je citav ljudski rod istovetan u svojim sposobnostima i odgovorima; odlueujemo, najzad, da •time sto joj ,je Tvorac poda. rio iste sposobnosti i istu svest o odgovornosti, Zena ima pravo da se bori za svaku pravednu stvar pravednim sredstvima i da bhlo ,kakav obicaj iii vlast koji se tome suprotstavljaju, svejedno da li su savremeni iii optereceni starim, treba da se smatraju ociglednom neistinom i pravim razlogom za objavu rata muskom rodu." �''· ' !.;,} I II II '' i PORUKA JOSIPA BROZA TITA SVETSKOJ KONFERENCIJI MEDUNARODNE GODINE :lENA .,Velika mi je east i 'licno zadovoljstvo da pozdravim ucesnike Svjetske lkonferencije Medunarodoe godine ~ena. Dozvolite mi da i ovom prilikom posebno pozdravim C~?.jenicu Sto je inicijativa za sazhranje ave Konferenc!Je potekla od OUN i sto se ona oddava u prijateljskom Me'ksiku, miToljubivoj, nesvrstanoj zemlji, ~oja je veC viSe purta, na razliCite naCine, dokazala svoJU spremnost za resavanje svjetskih problema rputem siroke medunarodne saradnje i ·sporazumijevanja. U ime SFRJ i u svoje Jicno ime zelilm pun uspjeh mdu Konferencije. Smatram da je veoma va'"no sto se problemu poloiaja iene posvecuje u ovom momentu posebna painja u svjetskoj zajednici i u svjetskoj organizaciji. Gledam 1 u tome porast uloge OUN i izraz jacanja snaga mira i progresa u svijetu i uspjeha borbe koju vode za .....o;;jesavanje gorudh problema medunarodnih odnosa, posebno ekonomskih, da bi eovjecanstvo, svaka zemlja i Covjek - pojedinac, joS snainije zakoratCili u svijet mira, slobode, ravnopravnosti naroda i socijalne pravde . Duboko sam uvjeren da su drustvena uloga i poloiaj zene veoma indikativni za opci i!"azvoj svakog drustva i da svaka akcija, usmjerena ka rjesavanju problema posv~ I I.I I II .. I II II ! ·.I I I f li i L ''I .I . I it i i ! ZENSKO PITANJE 233 loiaja zene znaCi doprinos opcem procvatu citavog drustva, a preko toga i napretku citave svjetske zajednice, i obrnuto. Bo~ba za drustveni prowes, za prava eovjeka - Cij.i je dio ravnopraf\111ost Zene - ·SU nerazdvojnL Duboka svijest nasih naroda o ovoj oinjenici izrazila se u oslobodilackoj borbi protiv fasistiCkog okupatora koja je ujedno bila borba za nove drustvene odnose u Jugoslaviji, a i sire u •svijetu kao dio borbe, - u II svjetskom ratu i cijelom poslijeratnom rperiodu protiv korjena iz kojih je ni.kao fasizam, a koji i danas oilizavaju i radaju razne oblike potcinjavanja naroda i ugnjetavanja Covjeka, a time i diskriminacije .Zena~ Ucestvujud masovno i a:kotivno u nasoj oslobodilaCkoj borbi, iena Jugoslavije je sebi izborila pravo da i u vrijeme mira bude jedan od odluoujucih faktora za stvaranje i razvijanje rrwvih socijalistickih samoupravnih od:'osa u. d~stvu, koji ukljucuju ravnopravan polozaj zene. T>me Je ona postala akter stvaranja drustveno·ekonomskih pretpostavki koje su omoguci!e da danas kao gr~ulanin, radnik i upraJVljaC ravnopravno uCes•tvuje u sv1m sferama di!"ustvenog, politiCkog i ekonomskog iivota u zemlji, ,kao i u borbi koju u svijetu vodi socijalistiCka, ne.Svrstana Jugoslavija za ~mir, zasnovan na ravnopravnosti svih naroda i n}ihovom pravu da sami odlucuju o svojoj sudbini." �:tENSKO PITANJE MEDUNARODNA DEKLARACIJA 0 RAVNOPRAVNOSTI ZENA I NJIHOVOM DOPRINOSU RAZVOJU I MIRU OD 1975. · • Ova Deklaracija je akt Svetske konferencije Mel1unarodne godine zena, odrf.ane u Meksiku od 19. juna do 2. jula 1975. godine. ,Svesna da su problemi zena, koje erne polovinu svetskog stanovrustva, problemi drustva u celini i da promene sadasnjeg ekonomskog, politickog i drustvenog polozaja zena moraju postati integralni deo napora za transformaciju struktura i stavova koji ometaju istinsko zadovoljavanje njihovih potreba, Uvil1ajuci da medunarodna saradnja zasnovana na princlpirna Povelje Ujedinjenih nacija treba dalje da se razvija i ucvrscuje u cilju nalazenja resenja svetskih problema i izgradnje medunarodne zajednice zasnovane n-vnopravnosti i pravdi, Podsecajuci da su potpisivanjem Povelje narodi Ujedinjenih nacija preuzeli specificne obaveze: ,da buduce generacije spasu od strahota rata ... da ·reafirmisu veru u osnovna ~judska prava, u dostojanstvo i vrednost ljudske lienosti, u jednaka prava muskaraca i zena i 235 nacija vellkih i malih i da unaprede socijalni progres i bolji zivotni standard u siroj slobodi", Imajuci u vidu da su od osnivanja Ujedinjenih nacija usvojeni veoma znaeajni instrumenti medu kojima su sledeci najbitniji: Univerzalna deklaracija o Jjudskim pravima, Deklaxacija o davanju nezavisnosti kolonijalnim zemljama i narodima i Del<laracija i Akcioni program za uspostavljanje novog medunarodnog ekonomskog poretka ~asnovani na Povelji o ekonomskim pravima i du:Znostima ddava, da je Deklaracija Ujedinjenih nacija o ukidanju diskriminacije u odnosu na zene usvojila stav da je udi,skdminacija u odnosu na Zene nespojiva sa ljudskim dostojanstvom i blagostanjem porodice i druStva, da spreCava uCeSCe Zena - na ravno- pmvnoj osnov·i sa muskaroima - u politickom, drustvenom, ekonomskom i ku1turnom zivotu svojih zemalja i da je rprepreka potpunom razvoju zenine lienosti radi sluZenja njihovim zemljama i CoveCanstvu", Podsecajuci da je Generalna skupstina proklamovala 1975. Medunarodnom godinom zena i da bi Godina trebalo da bude posvecena tnten,iv.\ranoj akciji s ciljem da se: unapredi <ravnopravnost ·izmedu muskaraca i zena; obezbedi integraci.ia Zena u ukupne napore razvoja; poveCa doprinos Zena u uCvrSCenju 1svetskog mira, Podsecaju6i, dalje, da je Ekonomsko-socijalni savet svojom rezolucijom 1849 (LVI) usvojio Program Medunarodne godine zena i .da je Generalna skupstina SVO· jom rezolucijom 3275 (XXIX) pozvala na potpunu primenu Programa, I majuci u vidu ulogu koju su zene odigrale u istoriji CoveCanstva, posebno u borbi za nacionalno oslobodenje, ucvrscenje svetskog mira i uklanjanju imperij:a- �2ENSKO PITANJE I r 236 teva podelu odgovornosti .izmedu Zena, muSkaraca i druStva u celini, lizma, okolonijalizma, neokolonijalizma, strane okupacije, cionizma, strane dominacije, rasizma i a p a r the j d a, Naglasavajuci da ce vece i ravnopravno ucesce zena u .odluCivanju na svim nivoima odluCujuCe uticarti na br.Ze ostvarivanje crazvoja i oCuvanje mira, I. 1\ II d " i ]i II li IIi! H " i1 ii :: i' li f1 !; ii i! i! 237 Dr JOVAN OORDEVIC Nagla$avajuci, takode, da zene i muskarci svih zemalja treba da imaju jednaka prava i obaveze i da je zadat"k svih drl':ava da stvore potrebne uslove za sticanje i koriscenje tih prava, Priznajuci da zene celog sveta, bez obzira na razlike koje izmeilu njih postoje, dele tesko iskustvo sto lmaju il,i su imale ner.avnopravan tretman, i da Ce parastom- !\Vesti Zena o tom fenomenu one postati prirodni saveznici borbe protiv svih oblika ugnjetavanja koji se vrse pod kolonijalizmom, neokolonijalizmom, cionizmom, rasnom diskriminacijom i a p art he j d om, predstavljajuci na taj nacin ogroman revolucionarni potencijal ekonomskih i socijalnih promena u danasnjem svetu, PriznajuCi da promene u socijalnoj i ekonomskoj strukturi druStva - iako predstavljaju nul':ne pretposta'"ke - ne mogu same po sebi obezbediti trenutno unapred:enje polozaja jedne grupe koja je dugo bila zapostavljena i da je, stoga, neophodno hitno razmotriti potpuno, neodloZno i rano ukljuCivanje Zena u nacionalni i medunarodni Zivot, ~ NaglaSavaju6i da nerazvijenost Zenama nameCe dvO'struki teret eksploatacije koju treba hitno ukinuti i da je potpuna primena nacionalne politike u ovom dLju ozbiljno oteZana postQjeClm nepravednim sistemom mectunarodnih ekonomskih odnosa, Svesna da funkcija materinstva ne sme biti razlog nejednakosti i dt>kriminacije .; .da podizanje deteta zab- .l Priznajuci, takocte, hitnost unaprectenja polozaja zena i nalazenja efikasnijih metoda i strategija koje ce im obe~bediti jednake mogucnosti kao i mu&karcima da aktivno ucestvuju u razvoju svoje zemlje .i daju svoj doprinos 1postizanju svetskog mira, Uverena da zene moraju odigrati znacajnu ulogu u unaprectenju, postizanju i ocuvanju mectunarodnog mira i da je nul':no :podsticati njihove napore za mir putem potpunog ucesca u ;n;acionalnim i medunarodnim organizaoijama koje u tom cilju postoje, SmatrajuCi da je nuino unaprediti nacionalnu, regionalnu ii mectunarodnu akciju - ciji znacajan doprinos treba da hude Svetski plan akcije usvojen na Svetskoj konferenciji Medunarodne .godine zena - u cilju postizanja ravnopravnosti, razvoja i mi.ra, Odlucuje da se proklamuju sledeCi principi: 1. Ravnopravnost -izmedu muSkaraca i Zena zn:ac1 mvnopravnost u njihovom do&tojanstvu i vrednosti kao ljudskih bica, kao i •ravnopra¥nost u pravima, mogucnoS>Hma i odgovornostima; 2. Sve prepreke koje -stoje na :putu koriscenja jednrukih prava zena i muskaraca moraju biti otklonjene kako bi se obezbedila potpuna integracija zena u nacionalni razvaj i njihova uCeSCe u obezbedivanju -i oCuva· nju medunarodnog mira; 3. Drzava je odgovoma za stvaranje potrebnih sluzbi kako bi zene mogle b\ti inte.grisane u drustvo dok -njihova deca u.Zivaju odgovarajuCu zaStitu; 4. Nacionalne nevladine organizacije treba da doprinose unapredenju drustvenog polozaja zena putem po- �238 / il 'I II I II \! II\i II Dr JOVAN OORBEVIC moci zenama da koriste svoje mogucnosti, sirenja obrazovanja i illformisanja o pravima Zena, i kroz saTadnju sa svojim vladama; 5. zene d muskarci imaju jednaka prava i odgovornosti u porodici i u dru§tvu. Ravnopravnost izmeitu muskaraca i zena treba da bude zagarantovana u porodici koja je osnovna zajednica drustva i u kojoj se neguju humarni odnosi. MuSkarci treba da aktivnije, kreativnije i odgovornije ucestvuju u zivotu porodice u cilju njenog zdravog razvoja, sto bi omogucilo da zene budu intenzivnije ukljucene u aktivnooti svaje zajednice i posti«anje efikasnijeg usklaitivanja porodicnih i rad.Bih obaveza oba roditelja; 6 . .Zene, kao i muSkarci, moraju i;mati moguCnosti za maksimalni razvoj svojih intelektualnih potencijala. Stoga bi nacionalna politika i programi mora!Lzenama obezbediti potpunu i ravnopravnu dostupnost obrazovanju i s(truCnom osposobljavanju na svim nivoima, uz istovremeno obezbeitivanje da ti prog·rami i politika svesno or-ijentiSu Zene na nova zanimanja i nove uloge u skladu sa njihovom potrebom za licnim ispoljavanjem i sa potrebama nacionalnog razvoja; 7. SnaZi!lo se reafirmisu prava zena na rad, na jednruku platu za rad iste vrednosti, pravo na koriscenje jednakih uslova i :mogucnosti za napredovanje na ~adu, kao i sva druga prava zena na potpunu i zadovoljavajucu ekonomsku aktivnost. Sadasnje razmatranje ovih 1'"'!nolpa u cilju njihove efikasne primene neophodno je potrebno, s obzirom na nuZnost prestrUiktuiranja svetskih ekonomskih odnosa. To prestruktuiranje otvara veCe moguCnosti za Zene da budu integrisane u tokove naclonaJnog ekonomskog, socijalnog, politickog i kulturnog zivota; J ZBNSKO PITANJB 239 8. Sva sredstva komunlkacija i informisanja kao i kulturni mediji treba da daju visok prioritet svojoj odgovornosti u potpomaganju da se otkJone sva shvatanja i kulturni faktori koji jos uvek spreeavaju unapreitenje pololiaja zena i da bi se na pozitivan nacin tumacio znacaj koji za drustvo ima usvajanje izmenjenih i prosirenih uloga zena; 9. Potrebno je uciniti dostupnim neophodne izvore kako bi zene mogle aktivno ueestvovati u politickom zivotu svoje zemlje i meitunarodne zajednice, jer je njihovo aktivno ucesce u odlucivarnju 0 nacionalnim i meitunarodnim pitanji:ma i na d.rugim nivoima politickog zivota pretpostavka za potpuno koriscenje jednrukih prava Zena, za njihov dalji Tazvoj i nacionad.no biagostanje; . 10. Jednakost u prav·ima nosi sa sobom odgovaraJUCe odgovornosti. Stoga je du:Znost zena da se koriste svim mogucnostima koje im se pruzaju i da fspunjav:aju svoje duZnosti prema porodici, zemlji i CoveCanstvu; · 11. Jedan od glavnih ciljeva drustvenog ob.razovanja trebalo bi da bude ucenje o poMovanju fE<iCkog lntegriteta i njegovog pravog znacaja u ~judskom zivotu. C:ovecije telo, bilo da se mdi o zeni iii muskarcu, je neprlkosnoveno i njegovo postovaillje Je osnovni element ljudskog dostojanstva i slobode; 12. Svaki par ·i pojedinac lmaju pravo da slobodno odlucuju da li ce imati dece ili ne i da odreltuju njihov broj i mzma~ %<menu roitenja, kao i na infor:misanje, obrazownje 1 sredstva da bi to pravo mogli koristiti; 13. Postovanje ljudskog dostojanstva podrazumeva pravo svake zene da slobodno i sama odlu6uje da li ee stupiti u brak .iii ne; �240 / i II' '· Dr JOV AN OORDBVIC 14. Pltanje neravnopravnosti, koje pogada ogromnu veCinu Zen:a u svetu, tesno je povezano sa problemom nerazvijenosti, 1koja je rezultat ne samo nepovoljne unutrasnje snrukture nego i duboko nepravednog svetskog ekonomskog sistema; 15. Potpun i sveopsti razvoj jedne zemlje zahteva maksima1no uCeSCe i Zena i muS:karaca u svim oblasti~ rna; nedovoljno .koriscenje potencijala skoro polovine svetskog stanovniStva predstavlja o~billjnu prepreku socijalnom i ekonomskom T~vo.ju; 16. Krajnji cilj razvoja je da se postigne boljoi kvalitet Z-ivota za sve, Sto znaCi ne samo razvoj ekonomskih i dragih materij:alnih resmsa nego i fiziCki, rnoralni, in~ telektualni i kultumi razvoj ljudske licnosti; 17. Da bi se zene integrisale u razvoj, drzave treba da ·izvrse odgovarajuce promene u svojoj ekonomskoj i sooijalnoj politici, jer zene imaju pravo da ucestvuju i doprinose ukupnim naporima ·razvoja; 18. Sadasnje stanje medunarodnlh ekonomskih odnosa namece ozblljne prepreke efik'"'snijem koriscen.ju svih ljudskih i materij,lnih potencijala za ubrzani r~ voj i za poboljsanje ~ivotnog standarda u zemljama u razvoju s dljem da se otklone glad, smvtnost dece, ne.. zaposlenost, nepismenost, neznanje i zaostalost, koji se tiC.u Citavog CoveCanstva, a posebno Zena. Stoga je osnovno da ~se ustanovi i hitno primeni novi medunarodni ekonomski poredak - ciju osnovu predstavlja ~elja o ekonomsklm !pl'avima i dmnostima drzava zasnovan na praviCnosti, suverenoj .ravnopravnosti, meduzavisnosti, zajedniCkim interesima, saradnji medu drzavama bez obzira na njihove drustvene i ekonomske ,;isteme na principima miroljubive koegzistencije i na unapredenju ekonomskog i socijalnog progresa svih ze- l I :tENSKO PITANJB 241 malja, posebno zemal~a u razvoju i na progresu ddava koje cine medunarodnu zajednicu; 19. Princip potpunog i trajnog suvereniteta svake zemlje nad vlastiltim prirodnim resurslma, bogats·tvima i svim ekonomskim aktivnostima, ikao i njenog neotudivog prava na nacionalizaciju kao izraz tog suvereniteta, predstawjaju osnovne pretpostavke u procesu ekonomskog i drustvenog razvoja; 20. Medutim, postizanje ekonomskih i socijalnih ciljeva, osnovnih i za posti.zanje prava Zena, neCe samo po sebi dovesti do potpune integracije zena u razvoj na bazi ravnopravnosti s:a muskarcima ukoliko se ne preduzmu posebne mere namenjene potpunom Uikldanju svih oblika diskrimlnacije u odnosu na zene. Stoga je v~o da se formulisu i prlmene modeli razvoja koji ce unaprediti ucesce i unapredenje iena u svim oblas· tima rada, obezbediti jednake mogucnosti za obrazova. nje i servise koji bi olaksali poslove u kuci; 21. Modernizacija poljoprivrednog sektora u ogromnim regionima sveta je neodvojiv element.razvoja, p(}o sebno zbog toga sto stvara mogu6nosti za milione seoskih zena da ucestvuju u razvoju. Vlade, Ujedinjene na· cije, njihove specijalizovane agencije i druge kompe· tentne regionalne i medunarodne organlzacije ·treba da podrze rprojekte namenjene koriscenju maksimailnih potencijala i :cazvijanju 'samopowdanja seoskih zena; 22. Treba naglasiti da ce - pod uslovom da •SU obe.. zbedeni neophodni ekonomski, socijaini i zakons·ki US· lovi kao i odgovarajuCi stavovi u odnosu na potpuno i ravnopravno uCeSCe Zena u druStvu - napori i mere namenjeni intenzivnijoj integraoiji zena u Tazvoj biti . uspe5ni jedino a:ko cine integralni deo ukupnog socijal· nog i ekonomskog napretka. Potpuno ucellce zena u ra- . �242 / II "' II II Dr JOVAN OORDEVIC zlicitim ekonomskim, socijalnim, politickim [ lkulturnim sektorima znacajan je indikator dinamicnog progresa naroda i njihovog razvoja. Individualna ljudska ;prava mogu se ostvariti jedino u okviru ukupnog razvoja; 23. Ci1jevi ;postavljeni u ovoj DeklaTaciji mogu se postiCi jedino u svetu u kame u odnosima izmedu drfuva vladaju, i z me d u o s t a I i h, slede6i principi: suverene ravnopravnosti drZava; slobodnog samoopredeljenja naroda; neprihvatanja prisvajanja Hi pokusaja da ~e teritorije prisvajaju rputem sile i zabrane priznavanja takvog prisvajanja; teritorijalnog integriteta i rpmva na njegovu odbranu; i nemesanja u unutra5nje stvari drugih zemalja; a isto tako, da u odnos)ma medu ljudima .treba da vladaju najviSi principi ra\rnopravnosti :lena i muSkaraca; 24. Medunarodna saradnja i mir zahtevaju ;postizanje nacionalnog oslobodenja i nezavisnosti, ukidanje kolonijalizma i neokolonijalizma, strane okupacije, ciOnizma, apart he j d a, svih vidova rasne disk.riminaoije, kao i priznavanje dostojanstva naToda i njihovog prava na samoopredeljenje; 25. zene dmaju vitalnu ulogu u unapredenju mira u svim oblastima zivota: u porodici, zajednici, naciji i u svetu. Otuda, Zene ravnopravno sa mu&karcima moraju ucestvovati u procesima ocllucivanja koji potpomaZu unapred:enje ·mira na sv.im nivoima; 26. zene i mu5karci treba zajednicki da ukinu kolo'1'1'ljalizarn, neokolonijalizam, imperijalizam, stranu dotninaciju, i okupaciju, cionizam, :a p a .r ,t he j d, rasnu diskriminaciju, prisvajanje zemlje putem sile ·i priznavanja takvog prisvajanja, Jer takva praksa uzrokuje neopisive patnje Zen:a, rnuSkaraca i dece; I ZENSKO PITANJE 243 27. T•eba podrzati solidarnost zena svih zemalja sveta u njihovom protestu protiv povrede ljudskih prava koju osuduju i Ujedinjene nacije. Svi oblici ugnjeta· vanja i nehumanog tretmana Zena, muS:k:araca i dece, ukljucujuCi i hapsenje, mucenje, masakre, kolektivno kaZnjavanje, razaranJe domova, prinudno proterivanje i zabr.anu kretanja smatraCe se ~oCinima protiv Covecanstva i povredom Univerzalne deklaracije o Ijudskim pravima i drugih medunarodnih ins,trumenata; 28. zene celog sveta treba da se ujedine u cilju otklanjanja povrede ljudskih prava koje se vrse nad zenama ·i devojkama, kao Sto su: silovanje, prostitucija, fizii\ki napadi, mentalne svkeposti, zakljuCivanje decjih bra.kova, prinudno skl:apanje braka i sklapanje braka kao komercijalne transakoije; 29. Mir zahteva da zene kao i muskarci odbijaju bilo kakvo mesanje u unutrasnje stvari drlava bez obzim da li se ono vrsi otvoreno m pril<riveno od strane drugih zemalja iii preko transnacionailnih korporaoija. Mir, takode, zahteva d:a zene i muskarci mde na unapredenju postovanja suverenih prava svake zemlje da izgraduje vlasHti ekonom&ki, drustveni i politioki sistem bez politickih i ekonomskih pritisaka i prinude bilo kakve vrste; 30. I zene i muskarci bi trebailo da dop,rinose postizanju st"arnog opsteg i potpunog razoruzanja pod efikasnom medunarodnom kontrolom, pocev od nuklearnog razorul':anja. Dok se ne postigne opste razorul':anje, Zene i mu&karci Citavog sveta moraju ostati predostn:i,Zni i uloZiti sve .svoje snage da se postigne i oCuva me:duna.rodni m~i.r; �F 244 ,- Dr JOVAN llORflEVIC STOGA, Sve,tska konferencija rodne godine len~ Meduna- L Potvrduje svoju vera u ciljeve Mednnarodne godine Zena koji 1SU ravnopravnost, .razvoj i mir; 2. Pml<lamuje svoju privrlenost ostvarivanju tih ciljeva; 3. Energicno zahteva od vlada, citavog sistema Ujedinjellih nacija, regionalnih i medunarodnih organizacija i medunarodne zajednice u celini, da se posvete stvaranju pravednog dn!Stva u kome ce lene, muSka<"ci i deca moCi ziveti u dostojanstvu, ·slobodi, pravdi ·i prosperifetu". -- MARKSOVO PISMO zENJt) Evo pisem ti ponovo jer sam sam a neprijatno mi je da imam sa tobom samo imaginarne dijaloge a da ti o tome niSta ne znaS; niti me CujeS a niti mi maZeS odgovoriti. Tvoja slika, iako losa, mnogo mi znaci. Tek sad razumem zaSto su ,erne madone", najsramniji por~ treti device Marije, naiSle na veliki broj obo.Zavalaca, vise nego dobri portreti. Bez obzira na to, nikada ni jedna slika madone nije bila toliko ljubljena, posmatrana i obolavana kao tvoje fotografije; iako he crna niSta manje nije nepraviCna, jer ne otkriva tvoj sjaj, tvoj Sarm, tvoju ,dolCe", zavodljivi ton tvoga lica. Ali ja ispravljam zrake sunca koji su slikani netacno i utvrdujem da moje oci, iako ostecene svetloscu lampe i upotrebom duvana, jos uvek znaju da slikaju i to ne sarno u snu nego i za vreme bdenja. Ti si preda niDOIIll ziva i drllm te u svoj.im TU· kama. Ljubim te od glave do pete i padam na kolena pred ·tobom uzdiSuCi ,Gospodo volim vas". Ja vas zaista volim viSe nego sto je Mor ikada voleo. Pogresno svet 1) Marks je poznat ne samo kao veliki nauCnik i il"evolu?onar, v_eC i kao duboko zaljubljen u svoju Zenu. Ovo pismo je Marks naptsao 21. JUiDS 1856. godi.ne svojoJ feni, dok je borarvio kod_ Engelsa 1!- ManCesteru, kOJ~ ~ sa svoje ,tri kC~n. ~ maj.a meseqt t~ gocline, n~az~l.'!- u Tr~y,u. neguJuCt svoju maJku. Pismo Je prW. put obJaVlJenO u pub~ClJl ,.AJ?.al~ na ne:ma.Ckom jezilru, a francriski marksolog Rubel ga Je pm P)-lt C?hl!lv_IO u frat_lcUSkoj ve:r:zi.ji 1970. godine. One je objavljeno i na drugim Jezicrma, uklJu~u­ juCi i ruski jez:ik. �Dr JOVAN BORDEVIC ~--------------------------------~ 247 246 ZENSKO PITANJE ceni !jude od karaktera. Koji je od mojih mnogobrojnih kriticara i zatrovanih neprijatelja cenio moju ulogu ,velikog ljubavnika" u jednom pozoristu drugog reda? Medutim, ana je istinita. Da su svi oni imali i najmanju dozu duha slikali bi sa jedne strane ,odnose proizvodnje i razmene" a sa druge mene kako kleCim pred tvojim nogama. Ispod ove slike oni bi napisali ,Look to this picture and do it".2) Ali oni su glupi i takvi Ce ostati ,in saecula saeculorum". Momentano odvajanje ima i svoje dobre strane, jer prisustvo Cini stvari jednoobraznim i ne dozvoljava da se prave razlike. Gledane iz blizine i najvise kule se cine lilip1ltanskim. Ali, svakodnevne i sitne pojave posmatrane iz blizine dobijaju ogromne razmere. To se isto odnosi i na strast. Male navike se pretvaraju u proidirace strasti kad nas neposredno zahvate, a za razliku ad toga one isCezavaju cim se neposredni objekt gubi sa naseg vidika. Velike strasti koje bHskost objekta pretvara u male navike koje rastu do svoje prirodne mere pod uticajem magijskog dejstva udaljenosti. Tako je i sa mojom ljubavlju. Dovoljno je da te prostor otme mom pogledu da bi odmah bio svestan da ga je vreme jos ojacalo, kao sto sunce i kisa pomazu biljkama da rastu. Kad si ti daleko od mene moja se ljubav prema tebi javlja onakva kakva jeste; dZinovska, jer ujedinjuje svu energiju mog duha i svu zar moga srca. Ja postajem cojer oseCam velik.u strast. Rastrzanost koju izaziva uCenje i moderna kultura, skepticizarn koji nas primorava da potiskujemo sve subjektivne i objektivne predstave, Cine da postajemo sitnicavi i slabi, samoljubci i neodlucni. Suprotno od toga, ljubav, ne ljubav a la Fo- jerbah za coveka kao takvog, ne ~i kao m~rabol~am Mo!Sota cak ni ljubav za proletariJat, vee lJubav lJubljene, Ij~bav za tebe omogucuje da covek postaje covek. Ti ces se nasmejati drago srce i zapitaces se odakle mi odjednom tolika retorik:'. Izvesno _ie, -~ad ~i s~o mogao da prislonim na svoJe srce tvoJe, crsto 1 nezno, ja bih cutao, ne bih progovorio ni jednu rec. U nemogucnosti da te ljubim svojim usnama ja to cinim recima. Ja bih mogao isto tako da piSem stihove, da podraZavam rimove iz Ovidijevih ,.Lib~~ tristium" na teftonskom: Bucher des Jammers ~knJage tugovanja). Izgnan Ovidije je bio odvojen s~mo od cara Av~­ sta a ja sam u izgnanstvu koje me Mava tebe; to Ovrdije ne bi mogao da razume. Postoje mnoge zene i medu njima i vrlo lepe,. ali gde bih nasao lice cija svak:' crt~, ~ak s.v~~~ bora Jzaziva u meni secanje na naJdublJe 1 naJfmrJe u mom zivotu. Moje beskrajne bolove, moje nenadokn~dive gu: bitke citarn U blagosti tvojih crta i zaboravljam SVOJ bol kad poljubim tvoje blago lice. ,Izgubljen u njeno~ narucju probuden njenim poljupcima" u meni to govon pesnik. Ostavljam bramancima i Pitagori n~ihove doktrine o reinkarnaciji, a hriSCanstvu verovanJa u vaskr~ senje. / '* ~) Pogledajte ovu sliku i poredite. �.tENSKO PITANJE RAZGOVOR SIMON DE BOVUAR I ZAN POL SARTRA 0 zENSKOM PITANJUt) Simon de Bovuar: - Sartr, htela bih da Vas pitam o prol;>lemu zena, jer se Vi nikad niste izjasnili o ovom pitanju i to je prva stvar o kojoj Vas pitam. Kako se desilo da ste Vi govorili o svim potlacenim: o radnicima, o crncima u Crnom Orfeju, o Jevrejima u RazmiS!janju o jevrejskom pitanju, a nikad se niste izjasnili o zenama. Sartr: - Mislim da to dolazi od moje mladosti. Od svog detinjstva sam bio okruien zenama; moja baba i majka su se mnogo bav·He sa mnom, zatim, stalno sam bio okrenut devojcicama. To znaci da sam u devojkama i zenama imao takoreci svoju prirodnu sredinu i uvek sam mislio da u meni ima jedna vrsta Zene. Simon de Bovuar:- Cinjenica da ste bill uvek okru· zeni zenama nije srnetnja da ste rnogli zapaziti kao znacajnu pojavu ugnjetavanja koje podnose. . . . - - 1 ) Ovaj trazgovor je objavljen u f·ranouskom Casopisu Luk. (L'Arc), br. 61 iz 1975. g. i predstavlja ne samo skira.Ceni izraz shvatanja pisca poznatog dela ,.D.J:Uooi :pol" koje je uticalo na savremenu ideologiju zenskog pokreta, veC i prw. put javno izraZeno miSljenje Sartra o jednom od. aktuelnih problema danaSnjice. Pored toga, u ovom razgovoru, zapaia se odjek ideja franouske intelektualne levice o problemu Zene; ideja izrafenih jednostavno, leierno i nedoreCeno s obZirom na pretenzije poznatog braCnog pa.ra, angaZovanih super intelektualaca: jednog pisca lidera Zenskog pokreta i jednog saV'ren;tenog oStroumnog filozofa, - koji je uvek teiio da bude moderan ali i odgovoran mislilac i horae napred!ne misl,i i orijentacije, bliske mm-ksizmu i socijalizmu. \ 249 Sartr:- Ja sam osecao da moj deda ugnjetava moju babu, ali to nisam do kraja shvatio. Moja rnajka, kao udovica, hila je potcinjena svojim roditeljirna, ne samo ocu vee i majci. Simon de Bovuar: - Ali, Vi ste postali odrasli. Zasto niste shvaJtili ugnjetenost zena? Sartr - U celini uzevsi, nisarn bio svestan toga. Video sam sarmo pojedinaCne sluCajeve; naravno, video sam ih mnoge. Ali, u svakom sluCaju, smatrao sam da je irnperijalizarn pojedinacni nedostatak rnuskarca, a da je jedna vrsta potcinjenosti karakteristicna crta zene. Simon de Bovuar - Zar ne bisrno rnogli reci da u odnosu na zene kod rnnogih !judi pa cak, i kod zena, jer sam i ja takva bila prilicno dugo - postoji jedna zaslepljujuca mrlja. Odnosi muskarac-zena uzimaju se kao nesto tako utvrdeno da izgleda prirodno, i uopSte, i odnosi se ne zapaZaju. To me podseCa na ono sto se nekad zapaialo u grckoj demokratiji, gde ropstvo nisu zapazali ni oni koji su inace zastupali ideje jednakosti. Izgleda mi da ce se u buducnosti gledati sa istim Cudenjem na naCin kojim su Zene danas tretirane u naSern druStvu, kao Sto rni gledamo na ropstvo u atinskoj demokratiji. Sartr - Mislirn da imate pravo. Kao mlad covek verovao sam u superiornosrt Coveka,2) Sto ne iskljuCuje izmedu njega i zene postojanje izvesne jednakosti sa muSkarcima. U izvesnim sluCajevima muSkarac je bio gord, autoritativan i prividno superioran u odnosu na' Zenu. Na primer, moj oCuh, ali smatrao sam tada da je to samo crta karaktera. z) Sartr, kao i mnogi pre i posle nj~a, izjednaCava pojam (i reCi) Covek i muSkarac; uticaj mahizrna se oseCa 1 kod onih koji inaCe ne osporavaju da je i Zena Covek (l'homrne) ljuds.ko biCe, �250 Dr JOV AN DOR:DEVI~ Simon de Bovuar - Ali Vi sad bas rekoste da ste :Zene u svoj1im mnogobrojnim odnosima sa njima smat~ rali za jednake Hi za nejednake. Da li time horete da kazete ono sto ste mi vee jedanput naglasili da su one jednake s obzirom na njihovu potcinjenost, c~k i ako to stvarno nisu. Hocu to da kazem s obzirom da je za jednu zenu teze da ima isto toliko kulture, znanja i slobode, kao Sto maZe da je ima muSkarac. Jedna Zena mo.Ze izgledati jedna:ka sa muSkarcem, cak i ako ne poseduje isti nivo kulture, slobode i druge osobine. ~Sartr - Ima nesto od toga. Smatrao sam da ona ima j"edan tip osecanja i nacin ponasanja koje sam ja nalazio i u sebi. OseCao sam se, dakle, sposobnim da vodhn razgovor sa Zenama mnogo >bolje nego sa muSkarcima. Sa muSkarcima se :razgovor uvek pretvara u pitanja profesije. Uvek se taj razgovor zavrsaJVa sa ekonomskim pitanjima trenutka iii sa grCkom gramatikom, u zavisnosti od toga da li je partner tr.govac iii profesor. Ali je redak slucaj, na primer, da na terasi jednog kafea govorite o v-remenu, o ljudlma ikoji prolaze, o izgledu ulice, o svim stvarima sa kojima sam to uvek Cinio sa zenama i sto je davalo utisak da sam jednak sa njima. I tada kad sam ja vodio razgovor, ja sam ga vodio zato sto .sam to hteo. Simon de Bovuar - Ali bas ta cinjenica da ste Vi vod:Hi razgovor, Sto je inaCe normalno Sto ste to bili Vi, ne ulazi li u mahizam. Uostalom, moram reCi da se u celokupnom Vasem delu, kad se ponovo procita, nalaze tragovi mahizma i cak falokratije. Sartr - Vi malo preterujete. Ali najzad hocu i da verujem da je to taiko. ZENSKO PITANJE 251 Simon de Bovuar - Ali i Vi ste sami sebe osecali mahistom, zar ne? Sartr - U izvesnom smislu jesam. Posto sam postavljao odnose na ovaj iii onaj plan, ako je :lena bila saglasna, naravno. Ali ja sam cinio prve pokusaje a ne smatram mahizam kao nesto sto dolazi od polozaja muskarca. Shvatam ga kao posebnu karakteristiku moje Iicnosti. Simon de Bovuar - To je interesantno, jer ste Vi prvi kazali da psihologija i osecajnost nije niSta drugo vee interiorizacija jedne situacije. Sartr - Da. Imao sam pred sobom opstu situaciju Coveka naSe epohe u odnosu sa Zenam.a. Ja sam je uzi~ mao za individualnu superiornost. Ne treba zaboraviti, i to priznajem, da sam sebi pripisivao mnoge superior~ nosti u odnosu na svoje vrsnjake i svoj pol. To znaci u odnosu na mnoge !jude. Simon de Bovuar- To znaci da ideja superiomosti u odnosu na zene proizlazi iz toga sto je Vi imate u odnosu prema svakom. Sartr - Mozda. Meautim, ona je imala nesto posebno, posto je bila vezana za osecanje. Potrebno je proucavati superiornost koja prolazi kroz osecanje. Sta znaCi voleti nekoga i u isto vreme se oseCati superiornim i u kojoj meri ima u tome protivureCnosti? Simon de Bovuar - Ono sto mi se cini najinteresantniJim u ovom svemu, to je da, mada rado govorite da ste Vi isti kao ma ko drugi, Vi niste osetili Vas mahizam kao rna ko drugi. Sartr - Kao posebni mahizam jedne licnosti. Potrebno je da vam ka.Zem, da ja sebe nisam smatrao celog zivota da sam ma ko. To mi se desilo kad sam imao cetrdeset godina i od tog momenta tako sam i pisao i tako i danas mislim. �I r I ,I I II I' II ,, I.' i! li ,,J 'II II L II 'I .II H. I' I. I ,11 ZENSKO PITANJE 252 253 Dr JOVAN DORDEVIC: Simon de Bovuar - Vratimo se mahizmu koji treba nijansirati. Vi ste hili taj 'koji me je podsticao da piSem .,Drugi pol". I kad je knjiga bila objavljena Vi ste prihvatili sve njene teze, dok mi je Kami, na primer, skoro bacia knjigu u lice. Od tog trenutka, uostalom, otkrHa sam mahizam jednog broja Jjudi za koje sam verovala da su istinski demokrati, ne samo u odnosu na pol vee i u odnosu na celo drustvo. Sartr - Da. Odmah da istaknem da sam Vas, sto se tice nasih odnosa uvek smatrao za jednaku. Simon de Bovuar - Moram reci. da me Vi nikad niste ugnjetavali i da nikad niste isticali svoju nadmoc. Da bismo nijansirali Vas mahizam, znacajno je istaCi" d.a u naSim odnosima nikad nije bilo ,superiornosti - inferiornosti" kao Sto to obiCno imaju Zena i muSkarac. Sartr - U tom pogledu naucio sam i shvatio da u odnosima izmedu Coveka i Zene ima neCeg Sto ukazuje na duboku jednakost dva pola. Ja ne shvatam sebe da sam superiorniji u odnosu na Vas iii da sam inteligentniji iii aktivniji, znaci ja nas stavljam na isti plan. Mi smo bili jednaki. Pri tome mislim da je to pojacalo moj mahizam, jer mi je omogucilo da ga nailem u odnosu sa drugim zenama. Meilutim, jednakost koju smo mi imali izgleda mi da nije samo pojedinacna jednakost dva bica; ona otkriva duboku jednakost dva pola. Simon de Bovuar - Vi ste, izvesno je, prihvatili ~gi pol. On vas nije uopste izmenio, uostalom ni mene, jer mislim da smo imali iste stavove u tom trenutku. Sartr - Oboje smo verovali da ce socijalisticka revolucija nuZno povuCi i emancipaciju Zene. Mi smo se i zajedno razocarali, jer smo otkrili da ni u Sovjetskom Savezu, ni u Cehoslovackoj, ni u jednoj drugoj zemlji koja se naziva socijalistickom, koju poznajemo, zena nije istinski jednaka muskarcu. To me je, uostalom, i podstakao da od 1970. definitivno zauzmem feministick" stavove. Hocu da kaiem, da otkrijem i priznam specificnost borbe zena. Simon de Bovuar - Vi ste me sledili na tom putu, ali htela bih da sad istaknem i do koje mere. sta Vi sad mislite o borbi zena za svoju emancipaciju? Na primer, kako se ona usklailuje sa borbom klasa? Sartr - Mislim da su to borbe razlicitog vida i razlicitog smisla koje se uvek ne ujedinjuju. Borba klasa do danas se odnosila na borbu !judi izmeilu sebe. U sustini tice se odnosa koji se izraiavaju u pogledu vlasti i ekonomije. Odnosi izmedu Zena i muSkaraca su znatno drugacljoi. Van sumnje je da s ekonomskog gledista ima meilu ovim pojavama meilusobnih implikacija ali :lena nije klasa i muSkarac u odnosu na Zenu nije to isto taka. Druga stvar je odnos meilu polovima. Prema tome, u osnovi postoje dva pravca borbe za ugnjetene: borba klasa i borba polova. Ova dva pravca, naravno, cesto se dodiruju i udruiuju. Taka je to danas, kad se klasna borba i borba polova, po tendenciji, ujedinjuju. Ja isticem .,po tendenciji" posto principi i artikulacije nisu isti. Gradanska Zena i radniCka Zena nisu protivstavljene kao klase. Klasna podela izmeilu burioazije i radnika tek posredno pogai!a zene, taka da, na primer, eesto nailazimo na odnose izmeilu jedne gradanke i njene kucne pomocnice koji su nezamislivi izmeilu sopstvenika jedne fabrike iii inzenjera u njoj i jednog fizickog radnika u istoj fabrici. Simon de Bovuar - Na koju vrstu odnosa sad mislite. Sartr - Na odnose kad grailanka govori o svom . muZu, o svojim odnosima sa njim i o svojoj ku6i, naila~ zimo Cesto na sauCesniStvo izmedu dve Zene razliCitih �254 Dr JOVAN DORDEVIC klasa. Mislim da jedna gradanka, osim u slucaju kad je, na primer~ rukovodilac preduzeCa, ne pripada burZoaziji. Ona je gradanka preko svog muia. Simon de Bovuar - Vi mislite na tradicionalnu burzoaziju. Sartr- Da, u kojoj, najpre, mlada devojka zivi kod svojih roditelja pod vlascu svoga oca, zatim se udaje za coveka koji preuzima, malo ih ubla:lujuCi, iste principe koje je imao njen otac. Ona nema prilike da se potvrdi kao pripadnik muske klase, burzoazije. u mnogim sluCajevima, naravno, ana prihvata bur.Zoaske principe. Isto tako je normalno da jedna zena burzuja ima sve osobine koje ima bur.Zujka. Ona Cesto, i sa veCom oStrinom, izrai:!fva ista misljenja kao njen mui. Ona podrazava ponaSa:l'lje svog ·mu.Za, nanJCito u odnosiJma sa ,ni:Zima". Navedimo primere: Ona je dvosmislena prema svojoj kucnoj pomocnici, ima prema njoj dvostruki stav. Postoji izvesno sauCesniStvo pola, Sto predstavlja Cisto zenski odnos u ime koga se gospoda poverava poverenju gospode u odredenim odnosima, a zatim, postoji vlast buduj1ke, odnosno gospode, a to je vlast koju je ona stekla svojim odnosima sa mui.em. Simon de Bovuar - Drugim recima, vi prihvatate tezu izvesnih zena ,Pokreta za oslobodenje zena" (M. L. F. - na francuskom) prema kojoj je bur:lujka to na osnovu predstavljanja. Sartr - Izvesno je, poSto ona odnos sa ekonomskim i druStvenim Zivotom ima samo preko Coveka, da ~ ima preko posrednika. Jedna ·burzujka vrlo retko ima odnos sa kapitalom. Ona je seksualno vezana sa covekom koji ima taj odnos. Simon de Bovuar- To je ocigledno. Jer ako je bur· Zujku izdrZavao muZ, i nema oca koji Ce je prihvatiti, u slucaju razvoda braka, primorana je da traii zaposle· J ZENSKO PITANJE 255 nje; vrlo cesto to ce biti slabo p!aceno zaposlenje, koje je nece mnogo uzdici iz situacije proletera. Sartr - Secam se odnosa moje majke prema novcu; ona je najpre dobijala novae od svoga muia, pa kao udovica od oca, zatim u novom braku, od drugog muskarca, koji je izdr:lavao do smrti. Na kraju svog zivota, ona je delimicno zivela od novca koji joj je ostavio njen drugi mu:l a delimicno od onog koji sam joj ja davao. Od pocetka do kraja zivota nju su izdr:lavali muSkarci i nije imala neposredni odnos sa kapitalom~ Simon de Bovuar - Drugim recima, Vi priznajete specifiCnost borbe Zena. Sartr - Potpuno. J a ne mislim da ona proizilazi iz borbe klasa. Simon de Bovuar - Po mom misljenju feminizam predstavlja borbu koja se vodi izvan klasne borbe sa kojom je na izvesni nacin vezana. Uvek ima i drugih borbi: na primer, danas borba Bretonaca i Oksitanaca koje se ne podudaraju sa borbom klasa. Sartr - One S)l ipak tesno vezane. Simon de Bovuar - Buna mladih vojnika je nesto drugo nego borba klasa. Smatram da danas ima mnogo pokreta koji su istovremeno u odnosu sa borbom k!asa i koji su nezavisni, ili su u svakom sluCaju nesvodljivi na tu borbu. Sartr - Potrebno je ispitati jedno za drugim, Smatram da specificnost borbe zena protiv muskaraca nije uopste ·borba ugnjetenih ·klasa protiv ugnjetaca. To je nesto drugo. Ali ostaje cinjenica da je borba zena protiv musik:araca borba protiv ugnjetavooja, posto covek poku5ava da zadrzi zenu u podredenom polozaju. Simon de Bovuar - Kakav znacaj pripisujete ovoj , feministickoj borbi koju priznajete kao takvu. Da li se. pridr.Zavate starog razliko~~Je. izmed:u primarne i se- :/~~Y~ :t \\\ . ~-~ ~ Ci<' --~'Jf." ·o~ :·J,~· -:;..~/ �256 / Dr JOV AN BORDEVI~ kundame protivrecnosti i smatrate li borbu zena kao sekundarnu. Sartr - Ne, za mene je borba zena primama. U to· ku vekova ova se borba ispoljavala u licnim odnosima, u svakoj porodici. Skup ovih posebnih borbi pretvara se u opstu. Ona ne obubvata svakog. Izgleda mi da vecina zena ne smatra korisnim da pride toj borbi, da pojedinacne borbe ukljucuje u opstu borbu svih zena protiv svih muskaraca. Ova opsta borba jos nije poprimila ovakvu Sirinu. Simon de Bovuar - Ima domena u kojima, iako nisu sasvim svesne toga, Zene smatraju da su posebno zainteresovane. Bitka oko abortusa u pocetku je vodena od~ strane jedne grupe intelektualki. Kada smo potpisaie •poznati manifest od 343, nismo bile ni tada mnogobrojne, ali to je imalo takav odjek na sve zene, da smo konacno postigle da od vlade otrgnemo zakon o abortusu, zakon koji nije potpuno zadovoljavajuCi, ali predstavlja jednu nasu nesumnjivu pobedu. Sartr - Da. Ali i mnogi !judi su bili pristalice priznanja abortusa. Cesto muskarac placa abortus. Muskarac koji je ozenjen i koji ima prijateljicu, nema nikada .:Zelju da od nje dobije dete: . . ·~ .Simon de B ovuar - Cmt mt se da ste suVIse opttmista u pogledu brige muskaraca za zene ':' dru_gom stanju. U mnogim slucajevima muskarac se 1zvlact, ne daje moralnu podrsku. Bitka za abortus je zenska stvar i one su je dobile. ~ Sartr - Danas, u izvesnoj meri, to je taCno. Ali, uprkos svemu, skupstina sastavljena od muskaraca usvojila je zakon. Ima u tome jedno saucesnistvo polova. Simon de Bovuar - Pri tome istaknimo da mnoge .Zene nisu potpuno svesne da su ugnjetene, i da smatraju da je prirodno sto su u takvom polozaju, da je prirodno :lENSKO PITANJE 257 sto one same treba da se bave domacim poslovima i da se staraju o deci. Sta mislite o problemu koji se postavlja pred zenama koje rade, na primer, u fab~ci gde s':' eksploatisane i koje su, s druge strane, u kuct eksploattsane od mu.:Za. Smatrate li da je potrebno, iii ne, otvoriti im oci o ovoj domaeoj eksploataciji? Sartr- Izvesno. Ali, ocigledno je, danas postoji raz: lika izmedu zene iz burzoazije i radnica. One u osnov1 imaju iste interese i mogu medu sobom da se kao zene shvate i povezuju. To one cine kao zene, ali isto tako one su i podeljene medu sobom i to najvecim delom usled klasne podele koja protivstavlja njihove mu.:Zeve, kao i time sto su obe primorane da izra:lavaju drustvene ideje svojih mu.:Zeva. Burliujku od radnice narocito razlikuje nacin zivota, gazdovanje u domaCinstvu i podizanje dece. To ih, u razlicitom stepenu, stavlja na dve strane. Simon de Bovuar - Da. Ali zena radnica je dvostruko ugnjetavana. Polazeci od tog, postavlja~ y~ jedno praktieno pirtanje. Da 1i je opravdano podic1 zenu pro· tiv mu.:Za, iako je on cesto i izgleda jedino njeno utociste protiv ugnjetavanja kapitalist~? . . Sartr - U tome ima jedna prottvrecnost. Ali ona Je drukcija od onog sto se obicno misli. Osnovna protivrecnost je borba polova, a dopunska je borba kla~a. . U meri u kojoj zena trpi dvostruko ugnJetavanJe, borba polova je prioritetna. Ali, mislim da zena radnica treba da pronade sintezu, koja je razlicita prema sluCajevima, izmedu radniCke borbe i ~or?~ Zena, s~nte­ zu u kojoj ni jedna ni druga borba nece btti potcenJene. Ne smatram da je to lako. Ali, u tom pravcu treba da se. razvija napredak. . . Simon de Bovuar - Da, ali secam se diskusije, koju smo imali posle pojave Karmicevog filma U darac na · �! Dr JOVAN OORDEVIC 258 / !\ . :I '1'·. uda.rac.3) ~·ri~":ivanju ovog filma prisustvovao je znatan broJ radmca 1 zena boraca u Pokretu zena za oslobodenje (M. L. F.). Kada smo posle predstave govorili o tome da su one ugnjetene i od &tirane svojih mmeva, one su odlucno stavile do znanja da su one nmogo blize muZu radniku nego zeni burfujki. Sartr - To mi izgleda ocigledno u izvesnom smislu. Ali, osnovno je pitanje da li su problemi pred kojima stoji .z~na _burzoazije is~i ill nisu isti kao oni koji se postavlJaJU zenama radniCama. Kao sto smo vee istakli ~ ~lucaj~ da je napustena od mufu ili je udovica, bur: ZUJk~ se cesto sp~sta na nivo radnice iii sitne burloazije, ako_ Je posao koJrm se mora baviti da bi opstala slabo placen. Simon de Bovuar - Postoji uzajanmost izmedu ~orbe klasa i. ~orbe pol<;>va, narocito u slueajevima kad zene postavlJaJU profeswnalne zabteve. Poznajem dva prim~ra. Uz~imo sluc~j strajka u gradu TRUA od pre ?-~ko~ko go.dina. Radn1ce koje su rukovodile strajkom IZJavile su zenama borcima pokreta za oslobodenje na otvoren i energican nacin: ,Sad kad sam shvatila sta znaci buniti se, jasno mi je sta treba da radim kod kuce moj muZ ce morati postati samo mali sef". Drugi pri: mer: zaposlene Zene u ,Novim galerijama" u TION-villu su vodile vrlo tezak strajk i drzale krajnje feministicke govore u kojima su obja5njavaJe da su sad svesne dvostruke eksploatacije i da ih obe odbacuju. Znaci li to prema vasem misljenju, da je opravdano pomoci zenam~ oft otvore oci i kad je to po cenu stvaranja niza teskoca i trzavica za same njih. . S:'rtr - Ocigledno. Izgleda mi da je nemoguce ukinuti Jednu od bitnih borbi medu ljudskim bicima za 1) Poznati film sa feministiCkorn tendencijom. ·.!·. :ZENSKO PITANJE 259 jedan deo stanovnistva. Posto su zene zrtve, nuzno je da toga budu svesne. Simon de Bovuar - SlaZem se. Potrebno je da postanu svesne i da nactu naCine borbe i da se ne osete izolovane u svojoj borbi. A sad postavljam jedno vrlo znacajno pitanje koje se raspravlja u okviru pokreta za oslobodenje zena. Ono se odnosi na postojanje veze izmedu jednakosti i onog sto se nazicva otvaranje mogucnosti za unapredenje zene (promocija). S jedne strane, mi smo za drustvo jednakih u kome ce biti ukinuti ne samo eksploatacija coveka od strane coveka vee i sve hijerarhije, privilegije i tome slicno. S druge strane, mi hocemo da sticemo iste kvalifikacije kao muSkarci, da imamo iste poCetne Sanse, iste plate, iste mogucnosti u karijeri i u postizanju najvisih stupnjeva u odredenoj hijerarhiji. U tome ima izvesne protivrecnosti. Sartr - Prva je protivrecnost u tome sto postoje hijerarhije. Ako pretpostavimo pokret, koji ja zelim, i koji ih, hijerarhije, ukida, protivrecnost bi prestala, tj. Zene Ce biti t;retirane isto kao muSkarci. Tada Ce se uspostaviti duboka jednakost izmedu muskaraca i zene u radu, i time cvise nece biti problema koji postavljate. Ali, uzmimo stvari kak.ve su danas. Danas su mu., skarci i zene u nacelu jednaki u sporednijim zanimanjima i zanatima koji su malo placeni i ne traze nmogo znanja. Ali, postoje i dobro placena zaninianja koja daju i vlast onima koji ih vrse i zabtevaju od njih odredeno znanje . Izgleda mi opracvdano da se vecina zena ujedini za postizanje apsolutne jednakosti muskarca i zene u oblastima koje ne podrazumecvaju hijerarhije u radu; s druge strane, u danasnjem drustvu, da pokazu, kroz �260 Dr JOVAN DORDEVIC primer odredenog broja medu njima, da su jednake muskarcima i u najelitnijim zaposlenjima. Smatram, dakle, da pojedine zene, pod uslovom da pripadaju istom egalitarnom i feministickom pokretu, zato sto to mogu, treba da idu do najvisih stepena na drustvenim lestvicama, da bi pokazale da nisu ·lli najmanje lisene inteligencije kad su u pitanju razne nauke, Sto inaCe rnnogi ljudi osporavaju; i uop.Ste da su sposobne da vrse iste poslove i profesije kao i muSkarci. Prema tome, danas postoje ave dve kategorije zena i one su neophodne. Pri tome istaknimo da je elitisticka kategorija delegirana u izvesnom smislu od mase Zena i to u cilju da u ovom druStvu, zasnovanom na elitama i nepravdi, pokaiu da zene mogu biti elita kao i mui!karci. To mi izgleda nuinim da bi se jedan deo !judi razoruiao u shvatanju da su zene nize u intelektualnom i svakom drugom pogledu. Simon de Bovuar- Verovatno bi ih to razoruialo, ali ih to ne bi ubedilo. Oni zele da zene budu nize, jer traze za sebe najbolja mesta. Ali, da li time ne postoji rizik da ove zene sluze kao alrbi? Navedimo slueaj gospodice Sopine4) o kome postoje razliCite ocene u pokretu za oslobodenje zena. J edne zene su Slffiatrale da je to uspeh za zenu, jer je ova devojka dokazala svoje sposobnosti, druge pak zene su na to odgovarale da ce se time muskarci sluziti kao alibijem, navodeCi ,Vi imate iste Sanse i mo.Zete, ako ste sposobne da postignete i sve ono sto i mi muskarci '!lmzemo. Prema tome, ne ponavljajte stalno da ste odr:Zavane u podredenom polozaju". Sta mislite o ovoj opasnosti? ') SluCaj jedne mlade devojke koja je, pni put u univerzitetskoj praks.i F;ranCU!Ske, uCestvovala na konktl!rsu poznate elitistiCke PoLitehniCke Skole, dotle iskljil.Civo rezervisane za muSkarce, jedtnoglasno primljena kao .,prva u rangu". 2ENSKO PITANJB 261 Sartr - Mislim da ona postoji, mada je odgovor tim ljudima lak. Vi ste ga dovoljno dali u posebnom broju Modernih vremena koji je posvecen zenama. Medutim, opasnost i dalje postoji. Usled toga zena -alibi, o kojoj Vi govorite, je dvosmislena kreacija. Ona moze opravdati nejednakost i postoji u izvesnom smislu kao delegatkinja zena koje hoce jednakost. Ali, vee u savremenom druStvu je nemoguCe zanemariti Cinjenicu da ima zena koje obavljaju tzv. muske poslove i profesije i u tome su vrlo uspe.Sne. Simon de Bovuar - Moze se reci da covek uvek zapada u opasnost da sluii kao alibi. To se svodi na poznato ,igrati neCiju igru". Ne moZe se niSta preduzeti a da se, na ovaj iii onaj nacin, ne igra za drugog. Ali, slaiemo se da je korisno da zena ima najvise kvalifikacije. Medutim, ja razlikujem dve stvari: kvalifikacije i polozaj. Da li ce jedna kvalifikovana zena uvek prihvatiti polozaje kojima se odr:Zavaju hijerarhije koje ona ne prihvata? Sartr - Mislim da je danas nemoguce zamisliti kvalifikaciju koja ne bi vodila do odredenih polozaja. Na tim poloZajima Zene mogu uticati na promene. Simon de Bovuar - Ali ima polozaja koje bi, isto tako, i !judi trebalo da odbijaju. Ako zena treba da odbije da bude visoki funkcioner iii ministar rna koje viade, to bi trebalo da ucini i muskarac. u osnovi postoje iste mogucnosti za jedne i za druge. :lena pri tom cesce pada u klopku, jer njoj pripada vlast na osnovu njene kvalifikacije u sistemu u kome muskarci dr:Ze skoro celokupnu vlast. Na primer, moze se ocekivati da jedna zena naucnik rukovodi istraiivanjem 0 zenskim problemima, kao sto su menstruacija, kontracepcija itd. Ona ce vrsHi te opite u okviJ:,ima lkoji su vee postavljeni od strane muskarca. Mislim da je njen polozaj vrlo deli- �262 \ 1 :.:' 'I :li Dr JOVAN OORI>BVIC ~-------------------------- katan, i neopravdano je da ona sluii samo muskim interesima. Sartr - To nas dovodi do drugog pitanja koje je isto tako predmet spora u pokretu za zensko oslobodenje. Da 1i zene treba da odbace illllllski svet, itli da u njemu tr3Ze svoje mesto? Da li one •treba da preuzmu sredstvo iU da ga promene? Kad to kaiem mislim na nauku, jezik, Uiffietnost. Sve vrednosti su pod pecatom muSkaraca. Da li, usled ~oga, one treba da sve potpuno odbace i naswje da se p011vvo, iznova stvara nesto radikalno novo? IIi je potrebno pvihvatiti sve vrednosti, osvojiti ih i njima se sluziti u ciljevinla feminizma? sta..o •tome mislite? ·Simon de Bovuar - Vi, u stvari, postavljate drugo pitanje koje se odnosi na t,;kozvanu ,zenskost (,feminitude"). Medu nama nilro ne prihvata idejru o zenskoj prirodi; aJJi da u; u kuLturnom pogledu, polozaj ugrrjetavanja nije kod nje, Zene, l!"azvio izveS'lle nedostatke, kao i vrline po kojima ,se razlikuje od mu~karaca. Sartr - Izvesno je, ali rto ne znaCi da, u viSe Hi manje bliskoj buducnosti, aiko feminizam pobedi, ovi principi i ave oseeajnosti numo treba da ostanu. Simon de Bovuar - Ako mi smatramo da imamo izvesne pozitlvne kvalitete, zar ne bi bilo bolje uticati da ih usvoje muskarci, umesto da ih guse zene. Sartr - Moguee je, zaista, da izvesno bolje poznavanje sebe, viSe unutraSnje i taCnije poznavanje, pripa'""l'nP naroCito Zeni, a manje Coveku. Simon de Bovuar - Kad ste istakli da vise volite da poseeujete zene nego muskarce, nije li •to zbog toga sto one, usled ugnjetavanja kojem su podredene, izbegavaj.u izvesne muske nedost.,tke. Cesto ste govori'li da su one manje ,komiCne" od muSkaraca. 263 2.ENSKO PITANJE Sartr - Izvesno je da ugnjetavanje znaci i i1 OVOID pogledu mnogo. Tirrne sto sam istakao da su manje ,1komicne" nego ltllUSkaroi, to je zMO sto on, ikad postoji kao srednji cavek, naHazi na spoljne okolnosti koje ga cine baS komicnim. Na primer, kada sam napred pripisao svoj mahizam jednom svom Uenom svojstvu, a ne uticaju dru.Stvenog sveta na mene, ·bio sam komican. Simon de Bovuar - Hoeete time da kaiete da je oovek bice koje se laikse vara. Sartr - Lakse je ;prevareno i lakse komicno. Musko druStvo je komieno druMvo. Simon de Bovuar - U;prosceno reeeno, -to je usled toga sto svaki muskarac igra uloge i potpuno je ukrucen u tim ulogama. Sartr - Da. zena, kao pmcinjeno i iskoriscavano bice, u jzvesnom smislu je slobodnija od muskarca. Ona ima manje obaveznih ;pravila prema tkojima se ponasa. Ona je sposobna i da ih. ne ;postuje. Simon de Biwuar - To znaCi da vi podrd;avate borbu zene. Sartr - U svakom s'lucaju. Isto tako sm-am nonmalnim S.to feministkinje nisu uvek saglasne u izvesnlm pltanjlma i da medu njima ima otrzav.ica, podela. To je normalno m jednru grupu koja je na srtJupnju razvitk.a na :lrome smo danas. Sma<tram isto tako, da zene u svom pokretu nemaju masovnu osnovu. Njihov je zadatak, oini mi se, da je osvoje. Pod ovim uslovom, feministiCka borba bi mogla da uzdrma drustvo tkoje ce se i potpuno :razdrmaJti; pod ruslovom, isto tako da se borba :lena udruii sa borbom ·klasa. 7 �! 1 ,, :i !i I BIBLIOGRAFIJA 0 ZENSKOM PITANJU 1) 1. ANTOLOGIJE - Adams Elise and Mary Louise Briscoe (eds.), Up Against the Wall Mother ... , On Women's Liberation, Beverly Hills, Cal., Glencoe Press, 1971. Belkin Madeline, Liberation Now! New York, Dell, 1971. Cade Toni (ed.), The Black Woman, New York, Signet, 1970. Come Out! Selections from the Radical Gay Liberation Newpaper, New Yoiik, Thimes Cha!llge Press, 1971. Communistes et la condition de la femme, Paris, Ed. Sociales, 1975. Cooke Joanne, Charlotte Buch-Weeks, and Robin Morgan (eds.) The New Women, New York, Fawcett, 1971. Femme du XX Siecle. Paris, Ed. P.U.F., 1965. Fuchs Cyuthia 'and Wiliam J. Goode (ed.) The Other Half: Roads to Women's Englewood Cliffs, N. Y., Prentice·hall, Spectrum Books, 1971. Garskof Michele Hoffoung (ed.), Role Women Play, Readings Toward Women's Liberation, Belmont, Cal., Brookd(Cole, 1971. Gornick Vivian and Barbara Moran (eds.), Woman in Sexist Society; Studies in Power and Powerlessness, New Yark, Basic Books, 1971. Kraditor Aileen (ed.). Up From the Pedestal: Selected Documents from the History of American Feminism, Chicago, Quadrangle, 1968. 1 ) Odabrana a ne potpuna; ova dxu~a je izuzetna ( osim za liter::tturu na engleskom jeziku u radovima: L. C1cler, Woman i A. Bibliography;: R. Morgan, Sisterhood is Powerful. �BIBUOGRAFIJA 266 Morgan Robin (ed.), Sisterhood is Powerful: An Anthology of Writings from the Women's Liberation Movement, New York, Vintage, 1970. O'Neill William L, (ed.), The Woman's Movement: Feminism in the United Sta1es and England, New Yo11k, Barnes and Noble, 1969. Robins Joan (ed.), Handbook of Women's Liberation, Cal., Now Library ·Press, 1971. Ross; Alice (ed.), John Stuart Mill ad Harriet Taylor Mill, Essays on Sex Equality (with long introductory essay by Rossi), Chicago, University of Chicago Press, 1971. Roszak Betty and Theodore (eds.), MasculinejFeminine, New Yo11k, Harper Colophon, !970. Salper R., Female Liberation, N.Y., Ed. A. Knopf, 1971. Scott. Anne Firor (ed), The American Woman: Who Was She? Englewood Cliffs, N. J., Prentice-Hall, Spectrum B<>oks, 1971. Shulman Alix (ed.) The Traffic in Women and Other Essays on Feminisam by Emma Goldman, New York, Times Change Press, 1971. Stambler Sookie -(ed.), Women's LiberatiO!It: Blueprint for the Future, New York, Ace Books, 1970. Tanner Leslie B. (ed.), Voices from Women's Liberation, New York, Signet Books, 1970. Thomson Mary LOu (ed.), Voices of the New Feminism, Boston, Beacon, Press, 1970. 2. ii! J. I j ' ~\IJIGE 0 OPSTIM PITANJIMA zBNA Allen Pamela, Free Space: A Perspective on the Small Group in Women's Liberation, New York, Trimes Change. Albala Lebbl P., Razvoj univerzitetskog obrazovanja nasih :lena, Beograd, 1930. Alzon Cl., La Femme potche et la femme boniche, Paris, Ed. Maspero, 1974. Baby I., Un monde meilleur, Paris, Maspero, 1964. Bardwick Judith, Psychology of Women, A Study of Bio· Cultural Conflicts, New York, Harper and Row, 1971. llebel A., tena i socijalizam, Beograd, Rad, 1964. Bird Caroline, Born Female: The High Cost of Keeping Women Down, New York, McKay, 1968. . Campe de Alange, Habla Ia mujer, Madrid, Edicusa, 1967. BIBLIOGRAFIJA 267 Capmamy Maria, La dona a Catalunya, Barcelona, Editorial 62, 1966. Chombart de M. J. et Lauwe P., La Femme dans la Societe Paris, Ed. CNRS, 1971. ' Cotti, La femme an seuil de l'an 200, Paris Ed. Casterman, 1974. Colon Clara, Enter Fighting, Today's Woman, A Marxist-Leninst View, New York, New Outlook Publishers, 1970. Cudlipp Edytthe, Understanding Women's Liberation, New York, Paperback, 1971. (This is written from the point of view of the mass media and shows J?recisely that Cudlipp does not understand Women's L1beratrl.on.) Discriunlnation Against Women. 2 vols. Svedoi'enja pred Odborom Kongresa SAD o polofuju zena u oblasti obrazovanja i rrada. Ellis Julie, Revolt of the Second Sex, New York, Lancer Books, 1971. Engels Fridrih, Poreklo porodicet privatne svojine i drZave, Beograd, Kultura, 1961; Polozaj radnicke klilse u Engleskoj, Beograd, Kultura, 1961. Epstein Cyntlria Fuchs, Woman's Place: Options and Limits in Professional CM"ee"s. Berkeley, University of California Press, 1970. Figes Eva, Patriarchal Attitudes: The Case for Women in Revolt, New Yoi1k: Fawcett, 1971. Firestone Shulamith, The lJialectic of Sex: The Case for a FemWst Revolution, New York, Morrow, 1970. Flexner Eleanor, Centry of Struggle, Cambridge, Mass, Harvard Umversity Press, 1959. Gallion Jane, Woman as Nigger, Canoga Pal1k, Cal. Weiss, Day and LoDd, 1970 Greer G., La femme envique, Paris, (franooolci prevod) Ed. LaffoDt, 1971. KomisaT Lucy, The New Feminism, New York, Franklin Watts, 197!. Kraditor Aileen, Ideas of the Woman Suffrage Movement, 1890-!920, New Yol1k, Colwnbia Universi1y Press, 1965. Lafargue P., La question de Ia femme, Paris, Ed. L'Oeuvre []()Velle, 1904. Lenjin, Dela, tom XXIII-XXIV, Moskva, 1947. Lerner Gerda, The Woman in American History, New York, Addison-Wesley, 1971. �268 BIBLIOGRAFIJA BIBLIOGRAFIJA Marks Krurl, Sveta porodica, Beograd, Kultura, 1964; Ekonomsko-filozofski rukopisi Rani radovi 7o.-..-.,b Napri' ' ...,..,..~ ' jed, 1961. Marls:s K Engels F., Nemai!ka ideologija, Beograd, IWItura, 1964. M!chel A., Sociologie de Ia famille, Paris, Ed. Mouton, 1970. Millet Kate, Sex~ Politics, New Yo~k. Doubleday, 1970. Moody Anne, Commg of Age in Mississippi, New YoM, Dell, 1970. Negrin Su. A., Graphic Notebook on Feminism New York Times Chaa:tge llress, 1971. ' ' O'Neill, William L., Divorce in the Progressive Era New Haven, Yale University Press, 1967. ' Everyone Was Brave: The Rise and Fall of Fe11Unism in America, Chicago, Quadrangle, 1969. Reea.d Evel)'Il, Problems of Women's Liberation New Yo~k Pa1hfinder Press, 1971. ' ' Reeve~ Nancy, Womankind -Beyond the Stereotypes New York, 1971. ' Reich, La Revolution Sexuelle, Paris, Ed. 10(-18, 1970. Rocheblave Speme, Les roles masculins et feminis, Paris, Ed. P.U.F., 1964. Schudler Diane, and Florynce Kennedy Abortion Rap New Yo<k, McGraw-HHl, 1971. ' ' Scott Anne, The Southern Lady: From Pedes<ta1 to Politics Chicago, University of Chicago Press, 1971. ' Schowalter Elaine, Women's Liberation: A Sourcebook of Feminism and Literature, New York, Hrurcourt :&ace Jovanovich, 1971. Sinclair Andrew, The Emancipation of the American Woman, New York, Harper Colophon, 1965. Solanis Valerie, SCUM Manifesto, New York, Olympia Press, 1%9. Strauss. Levi, Les structures ezementaires de la parente, .-Pans, MOirlton, 1967. SneW.e Marijean, What Every Woman Should Know About the Women's Liberation Movement Cal., Amazon Gra· phics, 1971. ' Snlleroz, La vie des femmes, Paris, Ed. Gonthier 1965. La femme dans la societe moderne, Paris, Ed. Gonthier, 1974. Demain les femmes, Paris, Ed. Laffo!llt 1965. Vallabreque C., La Condition masculine, Paris, Payo1, 1968. 269 Watre Cellestine, Woman Power, The Movement for Women's Liberation, New York, Tower Books, 1970. Wilson J., Logic and Sexual morality, London, Pluguin Book 1965. ' 3. CASOPISI') Socialist Woman, 21 W!>tcombe Cirot>S, Carrin!lton, Nottingham, England. Cuadernos pera el Dialogo (Specijalni broj posveeen zeni u l ( Spallliji, Madrid 1, Spain (Decemner 1965). Choisir, Ed. Les femmes, Paris. Espirit, Paris, Mart 1961 (broj o zeni). Les_ femps modernes, posebni broj Les femmes s'entetent, Paris, mart, 1975. Partisans, Pads, 1971 (posveeeni zenama). Quarto Mondo (Organo del F""""te Italiano di Liberazione Femminile), Piazza SS Apostoli 49, Rome, Italy. 2 ) Pored povremenih pubUkacija iskljuCivo posveCenih Zenskom pita·: nju, ili tasopisa koji su tome posvetili posebne brojeve, broj J?O:Vremenih : publikacija o Zeni je znatno veCi ako se uzmu u obzk razni Casop1si i bil1eni pokreta za oslobodenje Zena (narolito u SAD); znatan je i b-roj tlanaka o :Zenskom pitanju koje u toku poslednjih godina objavljujru Casopisi od. knjii:evnih i opSte-kulturnih do socioloSkih i filozofskih. �REGISTAR POJMOVA, IMENA I NASLOVA Aparthejd, - 236, 242 Atinska demokratija, Avangarda, - 192 Adam,- 49 Aragon,- 43 Aristofan, - 35 Avgustin, - 49 ,,Antidiring", - 129 ,,ArhaiCno druStvo", - - Blekston, - 229 249 Bovuar de Simon, - 10, 54 248 Breton A., - 52 Broz Josip Tito, - 239 91 Bespravnost, - 15.1 Biologizam, - 49, 51, 69 Birokratija, - 20 Bog,- 38, 64 Borac, - 14 Borba grupa, - 72 Borba klasa, - 69, 74, 253, 263 Borba polova, - 69, 71, 72, 73, 212, 253, 257 Borba zena, - 253, 255 Brak, - 26, 138, 139, 168, 177, 197 Burzoazija, - 129 Bebel A., - 9, 10, 35, 63, 66, 67, 98, 105, 110, 120, 176, 190, 191, 202, 204 Bekon,- 191 Berns Meri, - 83 Car,- 64 Givilizacija, - 78 Crkva,- 27 Cetkin K., - 9, 65, 149, 172 Covek, - 20, 28, 59, 60, 67, 77, 94, 96, 101, 154, 161, 186, 195, 199, 201, 205, 217, 254, 263 Darvinizam, - 69, 204. Deca, - 95, 105, 109, 126, 131, 163, 202 Degradacija, - 230 Demokratija, - 151, 153 Demokratska prava, - 150 Despotizam, - 227 Devojka, - 21 Diskriminacija Zena, - 25, 233 Dogmatizam, - 68 Domicica, 109, 161, 164 Domacinstvo, - 26, 74 Dominacija, - 25, 27, 236 �272 REG ISTAR Fem;nizam, - 68, 78, 262 Frojdo-marksizam, - 70, 71, 76 Fojerbah, - 247 Folkner, - 35 DruStveni sistem, - 26 Drustvo, - 55, 85, 93, 111, Frojd, 19, 50, 51, 77, 176 Furije, - 12, 58, 60, 68, 81, 186, 190, 209, 244 129 Driava, - 207, 208, 237 Darvin, - 92, 206 Dekart, - 119 Gospodar, - 30, 72, 231 Demosten, - 197 Godina l:ena,- 8, 18, 40, 235 Don :Zuan, - 37, 38 Gradanin, - 233 Dostojevski, - 38 Deklaracija o nezavisnosti~ Gradanska prava, - 212, 227 - od 1776., - 223 Ged :Z.,- 9, 63, 160 Deklaracija o oseCanjima, Gete J. W., - 45 -"- 224 Deklaracija o pravima Cove.. Goldman Ema, - 85 ka i gradanina, - od 1789. Gramsi,- 63 - 223 Dostojanstvo, - 24, 234 Drustvena grupa, - 25, 67 Drustvene klase, - 26 Drustveni progres, 233 Deklaraaija o ravnopravnosti Heterizam, - 139 l:ena od 1975., - 234 ,DeJa", (Lenjin),- 126, 145, Hijerarhija, - 21, 52, 259, 261 148, 153, 155, 159 Human;zam, - 121 Hegel,- 58 Eksploatacija, - 26, 66, 75, Heraklit, - 41 83, 128, 259 Emancipacija, - 6, 24, 42, Inferiornost, - 66, 79 Institucije, - 69, 93 57, 86, 118, 129 67, Internadonala, - 173 Emancipacija Zena, ,Idiot", (Dostojevski), 38 129, 161 ,Izabrana dela", (Marks), E tatizam, - 88 150, 151, 153, 157 Etnocenrtrizam, - 47 ....li,!lgels F., 6, 7, 9, 10, 35, 43, -49, 53, 57, 58, 61, 62, 64, 65, 67, 81, 82, 87, 90, 91, 92, 95, Javna Zena, - 62 98, 104, 105, 110, 120 122, Javni zivot, - 153, 155 Jednakost, - 79, 85, 154, 155, 129, 182 259, 261 Eveling E., - 9, 11, 190 Jednakost polova, - 211 EvZen Sije, - 62 Jednakost za Zene, - 151 Falokratizam, - 47, 88 Kapitalizam, = 66, 88, ISO, 151, 166; 209 kaZuistika, ~ 132 Klasa., ~ 23, 212, 143 K!asna boroa, ~ 71, 7.2; 73 Klasna podela, - 257 klasna sttiiktuta, ~ 26 Klasni odnos:i, - 74 Kdrtmnizrun, ~ 61, 81, 84, 87, 93, 171, 183 KomunistJiCko druStvO, ~ 143 !(ultuta, - 11, 75 Kucrta robinja, ~ 156 Kami, ~ 252 Kant, - SO, 70, 195. Kauclci L., ~ 9, 11, 63, 214 Kolontaj A. M., ~ 89, 98 Kovalevski M~, _,_ 132 Krupskaja, - 89, ,Kapital", (Marks), ~ 100, 127, 128 ,Komuni~tiCki -61, 97 i I mafidfest", Lafarg Laura, ~ 9, 11, 66, 218 Lafarg P.,- 9, 11, 35, 63, !19, 163 Lenjin, - 6, 7, 9, JO, 12, 35, 49, 63, 64, 65, 67, . 67, . 98, 104, 110, 122, 145, 172, 174, 177 Leo :Zogis, ~ 173 Lickus, ~ 146 i.uksemburg Roza, - 63, 73 ,,La femme el sOh droit an travail" (clanak), = 162 ,La que~~iOn de _ia fertulie" (clanak), ~ 166 . ,Le prindpes d.ti communisme" . .;:..__ 61; 144 Ljtibav, ~ 19, .28. 56, 65, 83, 84, 100, 208, 209, 246 Ljubavn:ica, :"'"'" 161 Ljudi, ~ 186, 204, 218 Ljudska licnost, - 234, 240 Ljudska priroda, ~ 59, 125 Ljudski odnosi, 28, 37, 122 Ljudskl ~bd, ~ 157, 226 Ljudsko biee, ~ 6, 19, 29, 49, 61, 63, 65, 66, 79, 87, 90, 121, 162, 168, 237 Ljudsko pravo, - 16, 223, 225, 234, 243 Marksiiam, - 6, 11, 20, 48, 72, 81, 95, 118, 120, 122, 182 Matrija:rhlrt, ~ 90, 130, 131, 137, 179 'Matecijalna bezbediloSt, ~ 228 Mazohizam, - 47, 54, 251, 252 Mir ~ 243 Mot,- 141 Moral, ~ 8, 59 Monoga.inija, ~ 133, 134, 135, 208, 209 Monogamska porodica, . - 133, 135 Muska cast, ~ 21 Muskarac, ~ 14, 16, 21, 27, 44, 51, 60, 65, 69, 88, 96, 104 114, 125, 131, 199, 208, 230, 234, 238, 242, 249, 250, 256, 259 Musko pravo, - 22 �REGIS TAR 274 / \i l !I tl !I I 1.! Muf, - 21, 23, 38, 64, 133, 162, 168, 196, 197, 209 Malcijaveli, - 119 Mao Ce Tung, - 63 Marlo,- 54 Markovic s., - 9, 186 Marks, - 6, 7, 9, 10, 12, 18, 25, 29, 35, 46, 48, 49, 55, 67, 81, 82, 84, 86, 91, 95, 98, 100, 104, 105, 122, 125, 132, 137, 246 Marks Djeni, - 82 Marks - Eveling Eleonora, - 9, 11, 66, 89, 190, 212 Med,- 52 MiL S. DZ., - 52, 188, 189, .199 Mi~a R.,- 38 Miskin,- 38 Molijer, - 37 Morgan Lwis, - 91, 135.. Nacija,- 69 Nacionalno blagostanie, -239 Nacionalno oslobodenje~ 242 Nacionalno pitanje - 8 Nacionalna ravnopravnost, - 151 Naturalizam, - 52 Neomaltuzijanizam, - 146 Nepravda, - 19 Napoleon, - 50 ..-Niee, - 50, 58 -;,Napredak saznanja", - !91 l REGISTAR ' Omladina, - 24, 181 Omladiinski pokret, - 180 Organie.acija ujedinjenih na~ cija, - 12, 14, 231, 232, 241 Oslobodilacki pokret, - 24. 225 Oslobodenje, - 29, 77, 83, 258 Oslobodenje zena, - 11, 12, 20, 55, 68, 70, 118, 156, 157, 259 Oslobodenje zenskinja, 185 Otac, - 22, 38, 64, 162, 254 Otudenje, - 25, 60 Ogist Kont, - 165, Oskar Vajld, - 44 Ovidije, 247 Par,- 29, 86 Patrijarhat, - 23, 130 Pesimizam, - 19 Pdtanje Zene, - 164 Platonizam, - 103 Podredenost, - 73 ,.Pojas nevinosti", - 23 Pokret mladih, - 179 Pokret zena, - 258 Poligamija, - 208 Politicka prava, - 211 Politicki pokret, - 32, 77 Politika, - 8, 119 Polna ljubav, - 139 Polozaj zena, - 232 PoniZavanje, - 19, 73 ,,NemaCka ideolog~.ja", - 62, Porodica - 67, 74, 90, 93, 95, 96, 98, 101, 114, 126, 128, 130, 95 134, 143, 152, 168, 177, 186, 238 Obrazovanje, - 114, 125, 238 Oktobarska revolucija, - 64, PoStena Zena, 62 Pragmatizam, - 27 98 I Ptava coveka, - 16, 192 Pravni polozaj zene, - 140 Pravo, - 151, 237 Pravo glasa, - 148, 192, 227 Pravo na razvod, - 150 Preljuba, - 139 Prijateljstvo, - 28 Privatna svojina, - 90, 166 Prirodno bice, - 125 Privlaenost, - 59 Problem rena, - 34, 234, 248 Produkcija, - 63, 93 Produfenje vrste, - 73 Proizvodni odnosi, - 74 Proizvodnja, - 18, 61, 75 Proleter, - 23, 91, 147 Proletarijat, - 160, 175 Prospemtet, - 244 ProstJitucija, - 60, 119 Prudon, - 160 Pizn Erin, - 22 ,Polo.Zaj radniCke klase u Engleskoj, - 64. ,Poreklo porodice, privatne svojine i drlave" _ 35 63 64, 95, 132, 134, 137, 138 '140' 143, 182 ' ' ,Problemi zene" - 35 ' Rad, - 94, 96, 107, 111, 126, 188 Radnik, - 60, 71, 162, 233 Radni odnos, - 111 Radnica, - 13, 152, 172, 257 Radnicka klasa, - 57, 77, 113, 146, 158, 161 Radnicksi pokret, - 56, 90, 160 Rasa,- 69 Rasna diskriminacija, 242 275 Ravnopravnost,- 32, 58, 143, 203, 208, 232, 242 RazliCitost, - 79 Razvod, - 200, 209 Religija, - 69 Reprodukcija, - 18, 63, 93, 98, 116 Revolucija, - 7, 64, 68, 75, 85, 129, 155 Rob, - 84, 168 Roba,-59 Robinja, - 66, 84 Robna proizvodnja, - 58, 76 Roditelj, - 95, !OS, 126, 202 Ropstvo, - 84, 168 Rajh, 29 Rembo, - 12, 42 Rapapor S., - 65 Raskin,- 97 Savez :lena, - 213 Samoupravni socijalizam, 8, 235, 236. . SamoupravlJanJe, 20, 235 Saucesnistvo polova, - 234, 256 Seks, - 178, 254 .. Seksualna revoluciJa, - 19, 29, 145, 172 Seksualna sloboda, - 98, 235 Seksualni odnosi, - 74 82 Seljanka, - 13, 152 ' Sloboda, - 75, 226, 232, 239 Sloboda razvoda, - 158 S!obodna ljubav, - 98, 178 235 . . Socijal-demokratija, - 149 SocijalistiCka revolucija, 18, 158 Socija1istiCka zajednica, 11, 18 �27(> Socij~tic]!:p ~tv<!. 1&, ~1. 102 SPcijalrizam, ~ 11, 20. 24, s8, 67, !03, us. 21)7 Sociocentriz@:l, ~ 47 SoJjda!'llost, ~ 220 Sreca,- 227 Sre<!stv'l pro4v<JAAin, 90, 161, 206 Stanovnistvg, - 229 Superiornost, ~ 25, 93, 251 Svest, - 20, 63, 95 Svojina, ~ 93. 235, 248 Sartr, ~ 10, 31, 54, 248 Solomon, - 178 Sorokin, - 145 Sv. Pavle, - 49 ,Sabrani spisi'', ~ 18f) .,Sveta ;I?Oi'Odi~'~, - 97 ,.Socijalizam i :rene~', - 10, 186 u. m. z" Vla@j\lC;;l kl'IS!I-, ~ 135, 145 Vlast, ~ ~. 93 Vilar. ~52 VU)terstl'in, ~ 49 Volkonraf Merd, ~ 67 Vovnarg.- 48 Zahv~ost, - 54, 55 Zajednicka svoj.ina,- 61, 243 Zajednica zep11, - \44, 186 Zak!'JI!, ~ 23Q, 256 Z,.koJ:!o9ltvstvo, = 127 Zemlje u razvoju, = 41, 232 ,Zapisi iz moje ·beleZnice", -184 :l:ena, - 13, 15, 22, 25, 28, 35, 43, 51, 60, 65, 69, 102, 110, 114, 118, 125, 139, 154, 156, Strajk, - 258 162, 167, 193, 199, 201, 208, Sekspir, - 197, 198 209, 218, 227, 232, 237, 242, Se!i, -· 205 250, 259, 261 Sopenhauer, .,..... -50 zenski pokret, - 95 :l:ens!<o pit'l!!je, - 6, 8, 14, TristaJ! Flora, - 67, 68 32, 36, 56, 66, 79, 95, 117, 169, 171, 189, 191, 225 Ugnjetavanje, - 19, 24, 31, ~eB(tfz"i; i i43, 44, 45, 78, 79, 66; 168, 233, 255 9 Upravljac, = 233 :l:enstvenost, ~ 43, 44, 121 Upravljanje, 154, 232 ~topijski socijalizam, - 58, :l:enstvo, - 46, 79 ,1:ena i socijalizam'!, - 35, 68 66, 169, 170 Uzajamnost, - 28 SADR2AJ MARKSIZAM I :tENE - 5 IZABRANI TBKSTOVI MARKSA, ENGELSA, LENJINA I DRUGIH MARKSISTA K. Marks (1818-1883) COVEK I 2ENA - - 123 KAPITALIZAM I PORODICA __ ..,. 125 126 EKSPLOATACIJA UDATIH 1BNA - 128 F. (11!20-189~;) FURIJE I EMANCIPACIJA mNA PRELAZ MATRIJARHATA U POREKLO MONOGAMIJE PATRIJ~T - KARAKTBR MONOGAMIJB - - RAZVITAK BRAKA - - BURZOASKI BRAK - - - - PRAVNI POLOZAJ :tENB I USLOVI 129 130 - 133 - - NJBNOG OSLOBODENJA KOMUNISTICKO DRUSTVO I PORODICA V.I. Lenjin (1870-1924) LICBMERSTVO VLADAJUCIH KLASA - . . - .. . PRAVO NA RAZVOD - POTPUNA RAVNOPRAVNQ§'f M ~ r-:- 1"* 140 143 i48 - - - POTPU~4 JED~AKOST ~ 2;E;NE """": N~ DEMOKRAT!JE ~E~ :t~A, :lENA I JAVNI ZIVOT - - - - ~~~ 145 146 - RADNICKA KLASA I NEOMALTUZIJANIZAM BORBA ZA PRAVO GLASA- - 1¥ lStl -:- ~ ~ ~- !!!! 15.3 !~1 1~ :tENA I REVOLUCUA - - - - - USPEH RBVOLUCIJB ZAVIS! OD STBPBNA (MASOVNOG) 155 UCBSCA:tllNA~~-=~=-----..:. 158 �2:i1 Ged {1~1o922) OMOGUCITI 2:ENI DA 2.1VI OD SVOGA RADA Pol Lafarg {1842-1911) PITANJE 2:ENE - - - - - - A. Bebel (184()....1913) ISTORIJA ZENE JE ISTORIJA NJENOG UGNJETAVANJAPOD GVOZDENOM PETOM - - - - - - 2:BNSKO PITANJE IE JEDNA STRANA DRUSTVENOG PITANJA Klara Cetldn (1857-.1931!) RAZGOVOR V. I. LENJINA I KlARE CETKIN S. MarkoviC (1846-1875) OSLOBOBEN.m 2:ENSK1NJA - - - - - 160 163 167 168 169 171 155 II Edvard Eveling (1.851-1898) i ~nora Marks-Bveling (1855-tS98) 2:BNSKO PITANJE - - - Eleo~ora Marks (1855-1898) KAKO TRBBA DA SE ORGANIZUJEMO Lujza K>uoki (1060-1950) POWRAV IZ BNGUESK£ Lama Lafarg (1845-1Bil1) POZDRAV i!Z FRANCUSKE - PRILOZI - - - 190 211 214 218 - 221 PRVA. DEKLARACIJA 0 PRAVIMA 2ENA DONETA 1848. GODINE U SENEKA FOLSU. Uz Deklamc.iju o pn.vima Zena od 1848. - - - - PORUKA JOSIPA BROZA TITA SVETSKOJ KONFERENCIJI MEI>U· NARODNE GODINE tENA - - - - - - - - - - 223 232 MBDUNARODNA DEKLARACIJA 0 RAVNOPRAVNOSTI :ZENA I NJI· HOVOM DOPRINOSU RAZVOJU I MIRU OD 1975. - - - 234 MARKSOVO 245 tENI - - - - - - ~OR SIMON DE BOVUAR. I ZAN POL SARTRA 0 tENSKOM PIT.ANJU---------- 248 BIBLIOGRAFIJA 0 :ll!NSKOM PITANJU REGISTAR IMENA, NASLOVA I POJMOVA - 265 Z>l PISMO · _TiraZ 3.l00 primeraka � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Žensko pitanje : antologija marksističkih tekstova Subject The topic of the resource Žensko pitanje Creator An entity primarily responsible for making the resource priredio i predgovor napisao Jovan Đorđević Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Radnička štampa, Beograd Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1975 Rights Information about rights held in and over the resource Radnička štampa, Beograd Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 34-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 278 str. Jugoslavija marksizam socijalizam žensko pitanje http://afzarhiv.org/files/original/268ad732a7587d4d7076e40b1e230e47.pdf 0c3985dfde6e87af54bb285835b96814 PDF Text Text � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Dokumenti iz arhiva Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context A Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Drugom bosanskom NOU korpusu Subject The topic of the resource Narodnooslobodilačka borba Creator An entity primarily responsible for making the resource Prva oblasna konferencija AFŽ-a za Bosansku Krajinu Source A related resource from which the described resource is derived Arhiv Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource s.a. Rights Information about rights held in and over the resource Arhiv Bosne i Hercegovine; Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 29-A Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 1 str. Type The nature or genre of the resource dopis AFŽ Bosna i Hercegovina Narodnooslobodilačka borba NOB http://afzarhiv.org/files/original/7d6b5eae16fc9e2f2a3fe6caae872dd0.pdf ce872fc4a1124ff5781f1576726d2dee PDF Text Text �� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Dokumenti iz arhiva Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context A Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Okružnom odboru AFŽ Subject The topic of the resource Pismo C.O.AFŽ-a Oblasnom odboru AFŽ-a za Bosansku Krajinu Creator An entity primarily responsible for making the resource Rada Vranješević i Soja Ćopić Source A related resource from which the described resource is derived Arhiv Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource s.a. Rights Information about rights held in and over the resource Arhiv Bosne i Hercegovine; Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 20-A Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 2 str. Type The nature or genre of the resource upute AFŽ Bosna i Hercegovina NOB Oblasni odbor AFŽ za Bosansku Krajinu Okružni odbor AFŽ politička situacija Rada Vranješević Soja Ćopić http://afzarhiv.org/files/original/e218d8b592a7bd59dd68d884c4c28e3c.pdf 9eacdbfe5b97ff0d7888d35fad49c15d PDF Text Text �� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Dokumenti iz arhiva Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context A Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Okružnom odboru AFŽ-a Glamoč - Kupres Subject The topic of the resource Narodnooslobodilačka borba Creator An entity primarily responsible for making the resource Rada Vranješević, za Oblasni odbor AFŽ Source A related resource from which the described resource is derived Arhiv Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 26.12.1943. Rights Information about rights held in and over the resource Arhiv Bosne i Hercegovine; Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 17-A Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 2 str. Type The nature or genre of the resource upute 1943 AFŽ AVNOJ Bosna i Hercegovina NOB politika Rada Vranješević ZAVNOBIH http://afzarhiv.org/files/original/e890a5ad663627f05de8a25c74d40aee.pdf e7295585d3a2b0bc9a75c81412f0d213 PDF Text Text RADISAV S. NEDOVI] ^A^ANSKI KRAJ U NOB 1941 – 1945. @ENE BORCI I SARADNICI • 1 �Recenzent DRAGOQUB – DRAGAN S. SUBOTI] Izdava~ki odbor Milo{ URO[EVI], predsednik Vidoje @IVKOVI] Miodrag JAKOVQEVI] Vera TODOROVI] Vladimir Vlajko JOVANOVI] Spasoje MILOVAN^EVI] Previslav VULI]EVI] Aleksandar Aco JOVANOVI] Dimitrije ILI] Za izdava~e PANTELIJA VASOVI] Izdava~i OKRU@NI ODBOR SUBNOR-a, OP[TINSKI ODBORI SUBNOR-a ^A^KA, GORWEG MILANOVCA I LU^ANA 2 �RADISAV S. NEDOVI] ^A^ANSKI KRAJ U NOB 1941 – 1945. • @ENE BORCI I SARADNICI ^A^AK, 2010. 3 �Srpske majke i sestre, koje ste u ovoj te{koj i krvavoj borbi dali najboqe svoje sinove, zahvaqujem vam na onome {to ste do danas doprinele nad~ove~anskoj borbi na{ih naroda, zahvaqujem vam na ogromnim `rtvama koje ste podnijele za spas svoje otaxbine, za spas na{ih naroda, na{e slobode i nezavisnosti... Va{e du`nosti su mnogostruke. Na{em frontu, na{im borcima treba pomo}. Vi, srpske `ene, i sve `ene u Jugoslaviji, mo`ete ubla`iti tu nesta{icu... U svakom selu, u svakoj varo{i, napregnite sve svoje snage, sabirajte materijal, odje}u, sredstva za `ivot, namirnice, kako bismo mogli na{im borcima na frontu dati bar minimum... Pomognite nam da stvorimo istinsku narodnu vlast, za koju su od 1941. godine ginuli najboqi sinovi Srbije i ostalih naroda Jugoslavije... Tito (Iz govora na mitingu `ena Srbije u Beogradu 28. januara 1945) Ovaj kongres nije samo manifestacija solidarnosti `ena Jugoslavije, manifestacija bratstva i jedinstva, smotra va{ih snaga, pregled va{eg dosada{weg rada, nego je i va`an sastanak na kome vi, `ene Jugoslavije, treba da odredite smjernice svoga rada... Ne}u se osvrtati na va{ rad, u pro{losti, na va{e zasluge u borbi, koje su ogromne i za koje imate priznawa, ne samo svih naroda na{e zemqe, nego i ~itavog slobodoqubivog ~ovje~anstva. Danas pred nama stoje te{ki zadaci. Na{i najva`niji zadaci su u~vr{}ivawe na{e narodne vlasti, vaspitavawe djece, na{eg mladog nara{taja, na{ih budu}ih pokoqewa, u~vr{}ewe bratstva i jedinstva, izgradwa na{e zemqe... Majke i sestre imaju zadatak da na{u djecu ve} odmalena vaspitavaju u novom duhu, u duhu qubavi prema na{oj domovini, prema na{oj Jugoslaviji, u duhu qubavi prema tekovimnama bratstva i jedinstva, u duhu qubavi prema novoj vlasti... Tra`imo da se na{oj djeci usadi u du{u onakva qubav kakvu su nosili na{i borci na bojnom poqu.* _______ Tito (Iz govora na Prvom kongresu AF@ Jugoslavije u Beogradu 17. juna 1945) * Heronine Jugoslavije, „Spektar“, Zagreb, 1980. 4 �SVEDO^ANSTVA ZA PONOS I DIVQEWE Termin „^a~anski kraj u NOB“ kao osnovni naslov gotovo svih publikacija {tampanih u ^a~ku sa tematikom Narodnooslobodila~ke borbe uzet je za podru~je dana{wih op{tina ^a~ak, Lu~ani i Gorwi Milanovac, odnosno podru~je ^a~anskog ratnog okruga, koji je pokrivao Okru`ni komitet KPJ. Sem naseqa koja se danas nalaze u sastavu ovih op{tina, OK KPJ za ^a~ak delovao je i u naseqima: Toli{nica (op{tina Kraqevo), Luke, Lisa i Osonica (Ivawica), Virovo, Dragojevac, Mirosaqci, Tre{wevca i Cerova (Ariqe) i Lopa{, Pilatovi}i i Prilipac (Po`ega). Retko je gde priroda bila tako dare`qiva i izda{na u stvarawu lepota, retkosti i zanimqivosti kao na ovom podru~ju. Nalazi se u centraloj Srbiji. Zbog umerenih klimatskih uslova, ovo podru~je je bilo naseqeno i pre dolaska Slovena, {to potvr|uju stara nalazi{ta materijalne kulture – ilirske humke u Atenici, rimske terme u centru ^a~ka i mnoga druga. Tu su i danas savremene saobra}ajnice, poput Ibarske magistrale i `elezni~ko ~vori{te, vezano u Po`egi sa prugom Beograd – Bar i vezom za koridor Beograd – Ni{ – Skopqe. Tu je i Ov~ar Bawa sa deset uglavnom sredwevekovnih manastira – riznicom srpskog trajawa i opstajawa. Samo tako, ili boqe re~eno zbog svega toga, na ovim prostorima vekovima je ispisivana burna politi~ka i kulturna istorija. Bili su popri{te zna~ajnih doga|aja koji su mewali tokove istorije, a istovremeno – kolevka zna~ajnih li~nosti koje su istoriji ovog kraja i {ire davale svoj pe~at. Od pada srpske dr`ave pod vlast Osmanlijskog carstva 1459, pa do kraja H¤£££ veka ovo podru~je bilo je pod vla{}u Turaka. Po`areva~kim mirom 1718. ^a~ak i podru~ja na levoj obali Zapadne Morave potpali su pod vlast Austrougarske, da bi ga Turci ponovo osvojili 1739. godine. Usledili su srpski ustanci, u kojima su qudi ovog dela Srbije masovno u~estvovali od 1804. do 1815. godine. U~e{}e naroda u oba ustanka bilo je masovno i slobodarstvo je sve vi{e postajalo na~in `ivqewa stanovnika ovog kraja potvr|uju}i to heroizmom, ne samo Tanaska Raji}a i saboraca u Boju na Qubi}u 1815. Slobodarstvo naroda ovog dela Srbije iskazivano je i u oslobodila~kim ratovima od 1876 do 1878. godine. 5 �U prvoj polovini HH veka srpski narod je vodio ~etiri oslobodila~ka rata (1912, 1913, 1914 – 1918), i najzad, za oslobo|ewe zemqe od fa{izma u Drugom svetskom ratu. Sve ovo skupa i mnogo drugoga uticalo je na razvoj slobodarstva srpakog naroda, koji je znao da iznedri i Kara|or|a, i Milo{a Obrenovi}a, i Tanaska Raji}a, i Dragutina Gavrilovi}a. Wihov herojizam, samopregor i qubav prema sopstvenom narodu vaspitno su uticali na nove generacije, pogotovu ro|ene u prvoj dekadi HH veka, krajem druge i po~etkom tre}e dekade HH veka. Generacije su se divile i vaspitavale vi|ewem Boja na Qubi}u 1815. godine: „A u Srba na brdu Qubi}u, u wih be{e vrlo malo vojske. I bez pu{ke i bez britke sabqe, pola boso, pola obuveno, po dvojica jednom sabqom seku po dvojica jednom pu{kom tuku“. Generacije ~a~anskog kraja sa ponosom su sledile re~i svoga zemqaka majora Dragutina Gavrilovi}a, koji je u odbrani Beograda u Prvom svetskom ratu rekao svojim borcima: „Vojnici, junaci! Vrhovna komanda izbrisala je na{ puk iz brojnog stawa... Na{ puk je `rtvovan za ~ast otaxbine i Beograda. Vi nemate vi{e da brinete za svoje `ivote koji ovoga ~asa ne postoje. Zato napred u slavu!“ Sem ovih ratni~kih pokli~a u kojima su `ene na svoj na~in u~estvovale, za generaciju ro|enu krajem druge i po~etkom tre}e dekade HH veka zbog svega onoga {to su prethodni ratovi doneli, nove generacije su nu`no prihvatile te uzore kao uslov za puko pre`ivqavawe. @ene ~iji su mu`evi oti{li u rat 1912. i, sa malim prekidom, ratovali do 1918. bile su jedini sto`er od koga je zavisila porodica. One su ra|ale po desetinu dece koja zbog uslova `ivota nisu pre`ivqavala ni detiwstvo. De{avalo se da te `ene ra|aju decu i na wivi. Ta `ena majka vodila je brigu o deci, o stoci, o svemu {to je sa~iwavalo porodi~nu zadrugu. Ta `ena je na obrama~i nekoliko kilometara nosila neki od proizvoda do prvog gradskog naseqa da bi to prodala i kupila soli, ili gasa (petroleja) za lampu. Na ko{uqari nosila je do reke ve{ da bi ga oprala. Brinula je da slanina, obe{ena iznad pro~evqa na tavanu, dotraje do drugog posjeka. Ta `ena, Srpkiwa, umesto deterxenta, ve{ i posteqinu otkuvavala je u ce|u; umesto sredstava za prawe sudova koristila je koprivu. 6 �Ta `ena, supruga, majka, snaha... za sve je imala i snage i vremena i svojim samopregorom uticala je na vaspitavawe svoga podmlatka. Jednostavno, za wu nije imalo odmora, ni radnog vremena, jer, da bi sve ovo uradila, ustajala je u „svanu}e“, a legala najkasnije, kada je sve u ku}i „namirila“. Ona je i prela i plela, a mnoge od wih su i tkale {arenice, „gubere“, }ilime... Zbog uslova koji su joj onemogu}avali da de~ji ve{ kupuje u trgovini, gajila je konopqu, potapala je i kiselila u „mo~ilu“, odvajala vlakno od pozdera na trlici, tkala te`inovo platno, rukom {ila ko{uqe. Ta na{a `ena pre`ivela je {to nije ni jedna `ena Evrope: da joj svekri, mu`evi i sinovi ratuju od 1912. do 1918, pre`ive golgotu Albanije i da se pobedonosno vrate porodicama. Ona je znala i mogla da poturi le|a i da zajedno sa vojnicima izgura top (koji se zaglavio u blatu, a volovi su bili nemo}ni) na polo`aj. I ne samo to: iz wenih o~iju `ario je prezir okupatorskom vojniku na svakom koraku i susretu i koraku i zato ni malo nije ~udno {to je vojni zapovednik za Srbiju general Beme u naredbi nema~kim vojnicima 25. septembra 1941. godine, pored ostalog, rekao: „Srbija je u martu ove godine sramno pogazila ugovor o prijateqstvu s Nema~kom da bi sa le|a napali nema~ke trupe koje su se prikupqale protiv Gr~ke. Kao oluja prohujala je zemqom nema~ka odmazda. Ako ovde ne postupimo svim sredstvima i sa najve}om bezobzirono{}u, na{i }e se gubici pewati do neizmernosti. Va{ je zadatak da prokrstarite zemqom u kojoj se 1914. potocima lila nema~ka krv usled podmuklosti Srba mu{karaca i `ena. Svaki koji blago postupa, gre{i o `ivote svojih drugova. On }e biti pozvan na odgovornost bez obzira na li~nost i stavqen pred ratni sud“. Druga generacija `ena Srbije, koja puni stranice ove po mnogo ~emu nesvakida{we kwige wihove su unuke, k}eri i snahe, ro|ene krajem Prvog svetskog rata ili neposredno po wegovom zavr{etku. One su imale donekle boqe uslove `ivota i odrastawa, ali ne sme se zaboraviti da je to posleratno stawe bilo prebogato brojem dece koje je, samim tim, pratilo nevi|eno siroma{tvo, uz prenagla{enu potrebu za radnom snagom. Te mnogo~lane porodice zahtevale su od tih „devoj~uraka“ da budu „pri ruci“ majci, koja nije znala {ta pre treba da uradi. Da li da namiri decu, da spremi obrok, da nahrani stoku, da stigne na wivu i vo}wak... Ovo nagla{avam sa razlogom, jer je to bilo vreme kada je u Srbiji preko 80% `ivqa bilo na selu. 7 �Iako su se uslovi `ivota popravqali ta generacija mladih `ivela je u „uxericama“, ku}icama koje su se sastojale od jedne sobe, retko poplo~ane. Polovina ku}e je bila od brvana sa pro~evqem i verigama na sredini i otvorenim tavanom nad tim delom ku}e. Spavalo se na krevetima sa slamaricom od te`ine napuwenom {a{om. Retko je puwena slamom. Ta generacija „rado“ je postila sve poste, hranila se „muruznicom“, a p{eni~ni hleb me{en je samo za „blage dane“. To je bilo vreme kada je premalo `enske seoske omladine poha|alo sva ~etiri razreda osnovne {kole. Na prste se moglo izbrojati broj devoj~ica koje su nastavile {kolovawe u sredwoj {koli, a jedina sredwa {kola u ~a~anskom kraju bila je Gimnazija. Izme|u dva rata u ~a~anskom kraju po~eli su da se sna`nije razvijaju zanati, koje je izu~avala prvenstveno mu{ka populacija sa sela. Dvadesetih godina pro{log veka Gimnazija u ^a~ku je imala prve maturante. Iako malobrojni u~enici gimnazije i u~enici na zanatu, stanuju}i uglavnom na seskom podru~ju, po~eli su da uti~u na promene u na~inu `ivota na selu organizuju}i prela, igranke, mobe i druga sastajali{ta. Po~elo je, vi{e nego do tada, dru`ewe omladine van ku}nog praga. Polovinom tre}e decenije stasala je ve}a grupa maturanata ^a~anske gimnazije. Neki su zavr{avali i studije u ^ehoslova~koj, Poqskoj, Austriji ili Francuskoj. Me|u wima vidno mesto zauzima dr Dragi{a Mi{ovi}. Oni su znali i umeli, okupqaju}i mlade qude preko legalnih organizacija (sportska dru{tva, literarna udru`ewa, kwi`nice i ~itaonice) da sugra|ane upoznaju sa dostignu}ima sredina u kojima su se {kolovali. Uvi|aju}i potrebu za postojawem sredstava za informisawe, jedan iz plejade fakultetski obrazovanih – diplomirani pravnik \or|e – \oko Milovanovi} osniva 1932. godine list „^a~anski glas“, u kome su saradnici bili svi vi|eniji i obrazovaniji qudi sredwih godina. Tematika napisa bila je socijalne sadr`ine. Gotovo da nije imalo {tampanog broja ovog lista u kome nije bio pou~an ~lanak, pre svih, iz pera dr Dragi{e Mi{ovi}a. Ponajvi{e obra}alo se seoskoj sredini, koja je bitno zaostajala za gradskom. Da bi se u ovome uspelo, ni~u u selima kwi`nice i ~itaonice, kao mesto sastajawa seoske omladine. Posebna pa`wa je posve}ena seoskoj `enskoj omladini sugeri{u}i savremeniji na~in `ivqewa i u postoje}im uslovima, sa naglaskom da bolesti, naro~ito tuberkuloza, posebno napadaju siroma{ne. Poseban vid delovawa bio je organizovawe skupova, koji su neretko prerastali u te8 �~ajeve od po nekoliko dana, na kojima su predava~i bili dr Mi{ovi} i drugi znalci. U selima su to bile u~enice Gimnazije. Omiqeno sastajali{te tih aktivista bili su slave ili neki drugi „blagdani“. Rezimiraju}i na neki na~in stawe u kome su qudi, pogotovu na selu, `iveli, dr Mi{ovi} je i ovo rekao u zdravici na doma}inovoj slavi: „Di`em ovu ~a{u vina u zdravqe radnog naroda, radnika i seqaka. Di`em ovu ~a{u u ime istine, pravde i slobode, protiv mraka i tiranije i eksploatacije. Di`em je u zdravqe seqaka koji muze ali mleko, sir i kajmak ne jede, seqaka koji stoku hrani a meso ne jede, seqaka koji ropski radi ali plodove svoga rada ne u`iva, radnika koji palate zida a u uxericama `ivi, radnika koji `eleznice podi`e a stotinama kilometara ide pe{ke da posao na|e...“ Na jednom od posledwih politi~kih zborova, u oktobru 1938. godine, dr Mi{ovi} je rekao: „Nama se podme}e da smo za krv, za revoluciju a mi bez ikakvog straha i pla{ewa otvoreno progla{avamo da mi nismo ni za kakvu krv, jer nam je svaka kap krvi radnog ~oveka isuvi{e draga i skupa. Mi ho}emo da izvojujemo pravo slobode i hleba za sve. Mi ne}emo da robovi postanu gospodari a gospodari robovi, ve} ho}emo da svaki ~ovek ima obezbe|enu egzistenciju pod jednakim uslovima da ho}e da radi. Kada budemo osvojili ta prava, ako neko poku{a da nam ih otme, mi }emo se hrabro odupreti i boriti da ih o~uvamo, pa neka se ta na{a borba naziva kako ho}e“. Jednom drugom prilikom istakao je: „Protiv nas je prosuto more la`i. Ka`u da smo pla}enici Moskve, a mi smo samo verni potomci Kara|or|a, Hajduk Veqka, Tanaska Raji}a i drugih koji su se borili za slobodu svoga naroda i koju borbu mi nastavqamo. Mi izjavqujemo da ne}emo dozvoliti da nam komanduje ni Rim, ni Berlin, ni Moskva“. Razgovaraju}i sa bugarskim studentima u ^a~ku, Doktor, pored ostalog, ka`e: „Moramo po}i sasvim drugim putem ako ne `elimo da se svet pretvori u jednu veliku ludnicu kakva je bila 1914. godine. Tu nije bilo pobednika i pobe|enih. Svi smo pobe|eni. Oslobodimo se okova, skinimo mr`wu sa o~iju, sagorimo sve stare otrcane pojmove koji nam zakre~avaju lobawe. Sve nam je zajedni~ko i pro{lost i nesre}e koje smo pre`iveli pogre{kom nekoliko qudi“. Namerno sam se osvrnuo na delovawe i zasluge Doktora, koji je snagom svoje li~nosti, jer su wegove, tada izgovorene, re~i dobile punu potvrdu u bliskom nastupaju}em vremenu, a nisu mnogo izgubile od aktuelnosti ni danas. 9 �Imaju}i sve ovo u vidu, nije nimalo slu~ajno {to je u na{em gradu ^a~ku 1934. godine, uvi|aju}i da nam preti opasnost od fa{izma, koji se razmahnuo u Evropi, po ugledu na Francusku, formiran Narodni front slobode, organizacija koja je okupqala slobodoqubive gra|ane. Antifa{isti~ko opredeqewe naroda i zahtev za pravedniju organizovanost u dru{tvu postaje u ~a~anskom kraju svojina ogromnog broja stanovnika, {to je manifestovano i prilikom sahrane dr Mi{ovi}a – na umrlici je pisalo: „U borbi za demokratiju, mir i hleb i slobodu pao je kao `rtva na{ drug i prijateq dr Dragi{a Mi{ovi}“. U potpisu – Akcioni odbor: Radni~ko socijalisti~ka grupacija, Demokratska stranka, Zemqoradni~ka stranka i Narodna radikalna stranka“. Na Doktorovoj sahrani u januaru 1939. godine bilo je oko 15.000 gra|ana iz raznih delova zemqe. Povorka je krenula u 10 sati ispred ^a~anske crkve, a na grobqe u ^a~ku su stigli oko 17 sati. Oglasilo se vi{e od 30 govornika. Na nadgrobnom spomeniku Doktoru, ~ije je podizawe finansirano dobrovoqnim prilozima, zapisano je: „Radni narod svome prvoborcu“. Jedino se tako mo`e shvatiti masovnost partizanskog pokreta u ~a~anskom kraju, pa nije ni malo slu~ajno nare|ewe dr Turnera, dr`avnog savetnika Tre}eg Rajha, na~elnika {taba Vojnog zapovednika za Srbiju, 22. juna 1941. godine Milanu A}imovi}u, u kome se, pored ostalog, ka`e: „Na osnovu zadwih ratnih doga|aja, molim da se odmah izvr{i prema ranijem sporazumu sa Vama hap{ewe svih vode}ih komunista... Na kraju `elim da Vam skrenem naro~itu pa`wu na varo{i: Ni{, Kragujevac, U`ice i ^a~ak“. Na osnovu ovog nare|ewa, izvr{eno je jedno od prvih streqawa u Srbiji, na igrali{tu FK „Borac“ 20. jula 1941. godine, 12 gra|ana me|u kojima je i jedna `ena. To opredeqewe stanovni{tva, a pogotovu `enske populacije, naro~ito se osvedo~ilo ogromnim naporom da se novembarskih dana 1941. spre~i po~etak bratoubila~kog rata, kako je pisalo na parolama i na proglasima koje su `ene pisale. Narodno jedinstvo, u `eqi da se nanese poraz okupatoru nizom akcija na podru~ju ~itavog ~a~anskog kraja, primoralo je nema~ku komandu ^a~ka da {tampa i rastura proglas u kome se ka`e: „Od danas pa do daqe naredbe ceo qubi}ki srez u odnosu prema okupatorskim vlastima nalazi se u iznimnom – opsadnom stawu, a op{tine Qubi}ska, Mili}eva~ka, Br|anska, Preqinska i Miokova~ka u ratnom stawu“. 10 �Na op{tem narodnom zboru kod Sokolane u ^a~ku sve politi~ke gra|anske partije ^a~ka govorima svojih predstavnika 18. novembra upu}uju apel, u kome se, pored ostalog, ka`e: „Narod ho}e da sam odlu~uje svojom sudbinom i da se wegove `eqe izvr{avaju i zahtevaju 1. – Da se ujedine sve borbene patriotske snage u op{tem ustanku protiv okupatora. Ovo jedinstvo mora biti ~vrsto, istinsko i iskreno, jer je i krvqu zape~a}eno protiv okupatora. 2. – Da {tabovi ustani~kih snaga odmah okrenu svoje odrede prema neprijatequ i na bazi zajedni~ke borbe i iskrene saradwe postave temeqe za izgradwu prave narodne vojske, jedinstvene, oslobodila~ke i slobodarske. 3. – Da se na bazi pune slobode i demokratije organizuje privremena narodna vlast, u op{tini, okrugu i na oslobo|enoj teritoriji uspostavi Sud, omogu}i slobodna trgovina i pomogne narodna privreda“. Posle Prve neprijateqske ofanzive i pada slobodne teritorije, U`i~ke Republike, u ~ijem sastavu je bio i ~a~anski kraj, od jednog od najbrojnijih partizanskih odreda Jugoslavije sa oko 3.000 boraca sa oru`jem povuklo se i ~inilo sastav Druge proleterske brigade samo 198 boraca (^a~anski bataqon). Nezapam}enom teroru sunarodnika ravnogoraca bili su izlo`eni borci ^a~anskog NOP odreda i svi oni koji su ma na kakav na~in u~estvovali u ustanku. Jednostavno, to je bilo vreme kada je ~ovekov `ivot bio najjeftiniji. Krajem 1942. poku{ano je da se Odred obnovi, ali, zbog terora koji je vladao na ovim prostorima, straha koji je postojao kod stanovni{tva i zime koja je bila na pragu, od te namere se odustalo. Ve} u februaru 1943. Odred je ponovo formiran, uglavnom od qudi koji su do tada ilegalno `iveli i u jednoj neravnopravnoj borbi 5. marta, u Ostri, od 25 boraca, koliko je Odred brojao, 14 je poginulo i dva pre`ivela su uhap{ena i streqana u logoru na Bawici. Nekoliko dana pre ovog doga|aja, u bunkeru u Vapi uhap{eni su ~lanovi Okru`nog komiteta KPJ za okrug ~a~anski. Odred je ponovo formiran, ali on nije vi{e bio velika vojna snaga, pa je krajem 1943. prikqu~en Prvoj {umadijskoj brigadi i napustio ~a~anski kraj. Kao {to se vidi, otpor fa{izmu i wegovim saradnicima na prostoru ~a~anskog kraja nikada nije prestao. On je satkan od pobeda i poraza, patwi i stradawa. Ali, sve ve}i teror koji je primewivan prema stanovni{tvu ~a~anskog kraja omogu}io je da narod postane – ODRED. Na spomeniku u Ostri stihovima pesnika 11 �Slavka Vukosavqevi}a osvedo~eno je: „Petog marta 1943 u borbi protiv 500 stotina neprijateqskih vojnika ovde je 14 poginulo i 11 pre`ivelih partizana potvr|ivalo istoriju Srbije, koja se nikad nije mirila sa ropstvom. I OVO ZNAJTE POTOMCI: U TOKU OSLOBODILA^KOG RATA 1941 – 1945 ^A^ANSKI PARTIZANSKI ODRED UMIRAO JE I RA\AO SE SVEDO^E]I DA JE SLOBODA GUBILA NEKE BITKE ALI NIKAD NIJE IZGUBILA RAT“. Jo{ dramati~niji podatak daje saop{tewe Prekog suda Drugog ravnogorskog korpusa od 25. avgusta 1944. godine, u kome se ka`e: „Zbog aktivne saradwe sa teroristi~kom grupom komunista, zbog organizovawa i {irewa usmene i pismene propagande protiv Jugoslovenske vojske u otaxbini, kao i zbog vrbovawa pripadnika ove vojske da se odmetnu i da pristupe grupi komunisti~kih terorista osu|eni su na smrt od strane Vojnog prekog suda ££ ravnogorskog korpusa i streqani su na dan 25 avgusta...“ Slede imena osam zemqoradnika, jednog radnika i dve doma}ice, od kojih je jedna imala devetoro dece. Svih 11 nisu streqani, ve} zaklani. Na kraju saop{tewa se ka`e: „Skre}e se pa`wa stanovni{tvu da }e se kazniti smr}u svako lice koje bude sara|ivalo sa teroristi~kom grupom komunista ili na ma koji drugi na~in RADILO PROTIV JUGOSLOVENSKE VOJSKE U OTAXBINI“. S obzirom da posle 1941. godine ^a~anski partizanski odred „Dr Dragi{a Mi{ovi}“ nije predstavqao iole zna~ajnu vojnu formaciju i da je krajem 1943. u{ao u sastav Prve {umadijske brigade, ravnogorci su se posebno ustremili na `ene. Tako su od neutvr|enog broja pripadnika NOP-a Nemci streqali, pored 497 mu{karaca i 18 `ena. Me|u 702 `rtve koje su usmrtili ravnogorci `ena je bilo 99. Za ~u|ewe je okrutnost ravnogoraca prema `enama, jer me|u 209 zaklanih bila je 61 `ena. Bestijalnost koju su ispoqavali prema ovim nesre}nicama neshvatqiva je zdravom razumu. Po pravilu, mla|im `enama prvo su oduzimali ~ast da bi im kasnije kasapili grudi; jednostavno su ih mrcvarili i klali. Ova okrutnost naro~ito je ispoqena 1943. godine posle dogovora komandanta korpusa sa komandantima brigada „da se uni{ti sa porodicama biv{ih partizana“. Me|u 4.642 pripadnika ^a~anskog NOP odreda „Dr Dragi{a Mi{ovi}“, koji su slobodi darivali svoje `ivote, bilo je 456 `ena, od kojih 161 nije bila udata. Dugi niz godina sara|ivao sam sa Radisavom Nedovi}em na obradi materijala NOB-e ~a~anskog kraja i uvek sam se ~udio od 12 �kuda kod tog ~oveka toliko osetqivosti i upornog tragawa za dokumentima da bi se svaki doga|aj i svaki pojam {to vernije istra`ili i objasnili. Divio sam se i divim wegovoj snazi da u poodmaklim godinama mesecima istra`uje u desetimana publikacija, u moru pro~itanih zapisa hroni~ara i naratora koji su bili svedoci tog veli~anstvenog vremena i generacija koje su se `rtvovale na oltaru slobode. Boqe nego mnogi drugi i pozvaniji od wega, i obrazovaniji, u poimawu vrednosti ratovawa. Zahvaquju}i wemu, ova na neki na~in jedinstvena publikacija otima od zaborava vreme u kome su `ene imale vidnu ulogu u odbrani najmilijih, slobode i ogwi{ta od zavojeva~a i od onih koji nisu hteli ili nisu mogli da shvate {ta za `enu kao sto`er porodice zna~i ponos izra`en slobodom i protkan materinstvom. Trude}i se da {to vernije prika`e i vreme i `ene kao aktere u tom mno{tvu razli~itosti u kojima su se nalazile i na{le, iz zapisa o wima zadivquju}e znala~ki je uspeo da oko wihovih karaktera satka pri~e dostojne divqewa. Mo`da ga je ponegde ponela emocija opisuju}i prevelike tragedije u kojima su se neke na{le, nagla{avaju}i wihov bol, ali ni trenutak nije potisnuo ni tragedije majke koja je izgubiv{i jednog sina ili k}erku izgubila sve. Od do sada objavqenih publikacija ili zapisima koji su, kao svedo~anstva deponovani u istorijskim arhivima ili drugim institucijama, posle ove kwige ne}e ostati samo neki statisti~ki broj, ve} primer za ugled potomcima i budu}im istra`iva~ima, svedo~anstvo da je srpski narod imao na stotine Jovanki Orleanki. Iako je na{ jezik bogat izrazima, neka mi je dopu{teno da u nedostatku pravih, ili mojom nemo}i da ih na|em da Nedovi}u odam priznawe, ne mogu da o}utim zahvalnost. Dragoqub – Dragan S. SUBOTI] 13 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Čačanski kraj u NOB 1941-1945.: žene borci i saradnici Subject The topic of the resource Narodnooslobodilačka borba Creator An entity primarily responsible for making the resource Radisav S. Nedović Source A related resource from which the described resource is derived web Publisher An entity responsible for making the resource available Okružni odbor SUBNOR-a; Opštinski odbori SUBNOR-a Čačka, Gornjeg Milanovca i Lučana Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 2010 Rights Information about rights held in and over the resource Okružni odbor SUBNOR-a; Opštinski odbori SUBNOR-a Čačka, Gornjeg Milanovca i Lučana Language A language of the resource SRP Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 39-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 493 str. Narodnooslobodilačka borba NOB partizanke žene borci žene heroji http://afzarhiv.org/files/original/27931612cad68a32102a3a4b1d0f4b5d.jpg ab5a25932facb93b371cce2808aa5b78 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Plakati i proglasi Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context PP Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Plakat ZP – 698 Description An account of the resource Plakat za proslavu 8.marta – Dana žena Creator An entity primarily responsible for making the resource Radnički i narodni univerzitet u Sarajevu Source A related resource from which the described resource is derived Historijski arhiv Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1953. Rights Information about rights held in and over the resource Historijski arhiv Sarajevo Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource JPEG Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context PP-5 Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 1 str. 1953. Dom narodne milicije Historijski arhiv Sarajevo Osmi mart plakat Radnički i narodni univerzitet u Sarajevu http://afzarhiv.org/files/original/030fa6a8991140464c3d017b3d3bbd66.pdf 0c690235272ad23a504bbdfdd4c4f696 PDF Text Text 1972. �Jambrešić Kirin, Renata Izdajice su uvijek ženskog roda: političke zatvorenice u arhipelagu Goli �J Jambrešić Kirin, Renata Izdajice su uvijek ženskog roda: političke zatvorenice u arhipelagu Goli 232 U spomen na Ženi Lebl (1927.- 2009.) a sam stalno ponavljala, jer je meni bilo vrlo važno da njima utuvim da su one izdajnici. Da ih nateram da misle na tu svoju izdaju. Zbog toga sam im stalno ponavljala: vi ste izdajnici Partije, vi ste Partiju izdale, vi ste je izdale kad joj je najteže bilo, vi ste Partiju izdale onda kad je trebalo da joj pomognete (Simić i Trifunović 1990:229; iskaz upraviteljice Marije Zelić). Kad je 1948. godine jugoslavenska revolucija počela jesti svoju djecu nije poštedjela kćeri, sestre, supruge i majke zatočenih “kontrarevolucionara” te je time zatrla samu ideju revolucije idućih nekoliko generacija. Ova kratka totalitarna epizoda represivne destaljinizacije (1948.-1953./56.), nakon raskola Tito-Staljin, u maniri boljševičkog “administriranja” unutarpartijskih sukoba za koje nije predviđen građanski sudski postupak, nikad nije dobila svoj kaznenopravni epilog, a njezine žrtve političku rehabilitaciju. Umjesto velikih montiranih procesa tog doba – kakve nalazimo u Pragu, Budimpešti i Bukureštu – u kućnim pritvorima i istražnim zatvorima Udbe odigravaju se zakulisni, palanački kafkijanski procesi u kojima se prepliću žestina predratnih frakcionaških partijskih obračuna, bešćutnost karijerizma i osobni animoziteti s rodovskim mentalitetom, ratnim traumama, antifeminizmom, šovinizmom, pa čak i antisemitizmom. Umjesto naizgled jednostavne podjele na one koji su podržali Tita i one koji su optirali za Staljina, zamašnjak partijskog “stroja odlučivanja i razlučivanja” nastavit će s proizvodnjom “narodnih neprijatelja” kojima treba predočiti “u čemu se sastoje, za njih nevidljivi, prijestupi” (Beganović 2007:274). Na taj će način ovaj unutarpartijski obračun uspostaviti biopolitički temelj nove političke zajednice prema kojem suverena moć (a ne državljanska pravila i ustav) određuje kriterije uključenja i isključenja u komunističku “rajsku obitelj”, a time i opseg političkih sloboda (usp. Agamben, 2006:160). Tvrdnju slovenskog etnologa Božidara Jezernika da Goli otok leži u samim temeljima Titove Jugoslavije: “Dok se o njemu šutjelo, bio je tvrdi kamen na kojem je počivala država. Kad se počelo o njemu govoriti i država se počela raspadati” (1994:686), možemo nadopuniti i reći da tek prekidom traumatskog pakta šutnje golootočkih zatočenica dobivamo potpunu sliku režima čija je biopolitička realnost započinjala “tamo gdje zavr- �šava država i njezina terminologija” (Bosanac, 2005:267). Činjenica da je gotovo polovica zatočenika na Golom otoku01 pripadala staroj “boljševičkoj gardi”, španjolskim borcima, istaknutim komunistima s iskustvom zatvora i (nacističkih i staljinističkih) logora, značila je da autohtoni jugoslavenski kazamat mora postići nemoguće – ocrniti “revolucionarne svece”, slomiti nesalomljive, one koji milost ne traže niti ju daju, one koji dijele ista uvjerenja sa svojim “preodgajateljima”. Umjesto prijekih sudova i masovnih likvidacija namijenjenih kvislinzima i poraženim ratnim neprijateljima, jugoslavenski je represivni aparat iznova posegnuo za shemom izdaje (Nancy, 2004:8), za purifikacijom partijskog kadra i prividom (pravne procedure i prosvjetiteljske ortopedagogije) da bi zadovoljio svoju “strast za realnim” (Badiou, 2008:55).02 Takozvanim političkim delinkventima oduzeta je budućnost, ali i uporište realnog u prošlosti pa je najteži dio kazne bilo ništenje vlastite biografije, preispisivanje uzorne (revolucionarne) biografije kao automortografije kojom upravlja strategija zaborava03, to jest gubitak prava na svjedočenje. Nemogućnost artikulacije vlastite životne priče (izvan zadanog ideološkog modela) poništava osnovnu ideju komunističke emancipacije prema kojoj će “potlačeni ljudi, proleteri, prvi put početi upravljati vlastitim vremenom” (Badiou, 2008:122). Poena insularis (koju pučka imaginacija vidi kao heterotopiju devijacije i užitka i cinički naziva Bahami, Titovi Havaji), ukida teleološki pojam vremena. Bivšim internircima iskustvo otoka oduzet će kako herojsku povijest tako i svaku nadu da će njihove “besmislene” patnje dobiti smisao u dominantnom režimu istine. Titova navodna izjava Naša revolucija ne jede svoju djecu. Djeca ove revolucije su poštena (usp. Banac, 1990:232) i njegova preporuka da informbirovcima treba po glavi, a ne glave (usp. Jezernik, 1994:13), dakle slomiti ih, a ne ubiti, jasno naznačuju autokratsku, ali i patrijarhalnu logiku kažnjavanja nepodobnih. Kao cinička gesta revolucionarnog milosrđa ova je poruka “prosvijećenog despota” interpretirana shodno prirodi modernog totalitarnog policijskog aparata čiji agenti mogu provizorno nastupiti kao suvereni u prostorima izvanrednog stanja gdje prestaje razlikovanje iznimke i pravila, dopuštenog i nedopuštenog. Međutim, u društvu u kojem vlada opće nepovjerenje u slovo zakona, gdje je “uništavanje prava osobe uzdignuto u ‘narodni običaj’” (Podoroga, 233 2007:5), gdje je svaki zatvorenik zločinac, a svaka politička zatvorenica po policijskoj definiciji kriminalka ili prostitutka, kolektivistički i vojnički logorski univerzum postaje socijalno prihvatljiviji od prosvjetiteljske zatvorske forme panoptikuma. A neke od njegovih inovacija, poput zatvoreničke samouprave i pisanja partijskih karakteristika, brzo se šire kroz sve pore društva. Slijedeći naputak H. Arendt (1976[1951]), C. Leforta (2000) i G. Agambena (2006) o važnosti proučavanja suspenzije zakonodavne prakse u “zatvorskom komunizmu”, istražit ćemo međuuvjetovanost prvog jugoslavenskog izvanrednog stanja i iznevjeravanja emancipacijske rodne politike. Pritom nas neće zanimati glavni akteri ove historijske političke drame, nego iskustva političkih zatvorenica koje su najdulje čuvale najbolje čuvanu tajnu jugoslavenskog “juridičkog nesvjesnog”.04 Val nasilja koji je nakon ljeta 1948. preplavio zemlju imao je “klasična” totalitarna obilježja: uništavao je građanska prava pojedinca, moralnu osobu u čovjeku i svaku individualnost (Arendt 1976[1951]), ali i niz specifičnosti koje su svojstvene samo penalnom režimu u ženskom logoru na Golom (prvotna, privremena lokacija) i sv. Grguru (vjerojatno od 1950.).05 Jedna od posebnosti biopolitičke paradigme upravljanja ovim logorima jest da su članovi uprave kažnjenicama dali do znanja kako je napad na njihovo reproduktivno zdravlje (intervencija u “formu života”) ciljana mjera logorskog šikaniranja i zlostavljanja. Druga je bilo sustavno onemogućavanje solidarnosti, brižnosti, empatije i sućuti koje balkanska i zapadna kultura cijene kao formativne osobine ženskog bića. Osvrnut ćemo se stoga na socijalnu strukturu ženskog logora i inovativne prakse logorskog “samoupravljanja” koje su podrazumijevale stalno međusobno kažnjavanje i isljeđivanje zatočenica, prisilni rad, “kulturne aktivnosti”, ceremonije degradacije te rituale javnog ispovijedanja i prisilnog pisanja zapisnika o krivnji. Dubina traumatskih ozljeda izazvana takvom nasilnom, socijalno destruktivnom i mizoginom biopolitikom proizvodnje golog života, koja isključuje spolnu specifičnost kažnjenica iz “slova zakona” na način da ju višestruko uključuje u “pismo torture”, rezultirala je dugogodišnjom šutnjom bivših internirki o iskustvu “golokausta” (Lebl, 2009:143).06 Broj žena koje su odslužile kaznu “društveno-korisnog rada” (u nekoliko radilišta-logora) zanemariv je u usporedbi s ukupnim brojem političkih zatvorenika07, 01 Goli otok bio je najveći kažnjenički logor za političke zatvorenike (od 1949. do 1956. kad prestaje biti zatvor isključivo za političke zatvorenike), ali i metafora stradanja svih “politički nepoćudnih pojedinaca i skupina” (Leksikon, 1996 sv. I: 392) koji su 1950-ih izdržavali kaznu u zatvorima poput Stare Gradiške, Glavnjače, Požarevca i Bileće, a unutar Hrvatske u Sisku, u Lonjskom polju, na Rabu, Ugljanu, Visu, Korčuli i Jasenovcu (Banac, 1990:232). Naziv Arhipelag Goli, što ga ponekad susrećemo u muškoj memoaristici po analogiji sa Solženjicinovim Arhipelagom Gulag (1975), označava jedinstvenu topografiju koordiniranih metoda izoliranja, brutalnog isljeđivanja i kažnjavanja koje su se razlikovale od staljinističkih čistki, ali su s njima dijelile agambenovsko “stanje izuzimanja” ovih logora iz državno-pravnog prostora u ne-mjesto gdje ne vrijedi pozitivno pravo. Prema jugoslavenskom epistemološkom režimu, Goli otok bio je koncentracijski logor. Naime, definicija “koncentracionog logora” iz Opće enciklopedije JAZU-a navodi: “Za razliku od zatvora, u koje osuđeni dolaze na temelju sudskih presuda i na određeno vrijeme, uz zakonom propisan postupak, u koncentracione logore smještaju se zatočenici uglavnom na temelju ovlaštenja policijskih, vojnih i drugih izvršnih organa vlasti, na neodređeno vrijeme” (1978 sv. 4:501). Osim masovnosti – evidentirano je 55 663 “kominformovaca” ili 12% ukupnog članstva KPJ od čega je oko 17 000 odslužilo kaznu na Golom otoku (Leksikon, 1996, sv. I:392; Marković, 1990:24) – važnija je struktura zatočenih koja pokazuje kako su zatočeni bili “elitna skupina, gotovo 40% njih bili su ratni veterani” (Banac, 1990:150). 02 “Strast za realnim nužno je i sumnja. Ništa ne može potvrditi to da je realno doista realno, ništa osim sistema fikcija u kome će ono glumiti ulogu realnog. Sve subjektivne kategorije revo- Jambrešić Kirin, Renata Izdajice su uvijek ženskog roda: političke zatvorenice u arhipelagu Goli UP&UNDERGROUND Proljeće 2010. �03 04 05 06 lucionarne ili apsolutne politike, poput ‘uvjerenja’, ‘lojalnosti’, ‘vrline’, ‘klasne pozicije, ‘pokoravanja Partiji’, ‘revolucionarne poslušnosti’, okaljane su sumnjom da je njihova pretpostavljena realna točka u biti privid. Stoga je uvijek potrebno javno pročistiti (épurer) korelaciju neke kategorije i njezina referenta, što znači pročistiti subjekte koji se pozivaju na datu kategoriju, pročistiti sam revolucionarni kadar” (Badiou, 2008:55). “Za razliku od ‘običnoga’ ubojstva u kojemu se uništava život, ali ne i tragovi njegove prijašnje egzistencije koji ostaju kao izvor tugovanja onima koji su bili blisko povezani s žrtvom, ubojstvo u logoru cilja potpunome uništenju, anonimizaciji smrti koja, na kraju, rezultira razaranjem identiteta, zaboravom” (Beganović, 2007:272). Za Shoshanu Felman juridičko nesvjesno označava sklonost sudionika sudskih procesa da nesvjesno ponavljaju strukturu traume s kojom se suočavaju: “kad se sud suočava s traumom u sudnici često mu je nametnuto svojevrsno juridičko sljepilo što nehotice reflektira i duplicira konstitutivnu sljepoću kulture i javne svijesti naspram traume” (2002:5). Juridičko nesvjesno obuhvaća i preplitanje kolektivnih trauma s poviješću kaznenog zakona, sve neuspjehe potonjeg da povijesnu traumu obuhvati, racionalizira i sanira. Tipično za osobna svjedočenja i prisjećanja jest i to da se faktografske i iskustvene činjenice ne podudaraju sasvim. Tako u različitim izvorima postoje različiti podaci o preseljenju ženskog logora iz Uvale Senjska na sv. Grgur između 1949. i 1951. godine. Poput Ženi Lebl i Danilo Kiš je smatrao da Goli otok spaja neke osobitosti nacističkih i staljinističkih koncentracijskih logora: “Moje je mišljenje da je Goli otok bio jugoslovenski Auschwitz i Kolima. Isto tako im je pošlo za rukom da ga sakriju pred očima sveta, kao i Nemci- 234 ali je tehnologija njihove penalne “autokorekcije” imala dugoročne posljedice na (manjinski) status žena u politici i društvenom životu. Vrlo oskudni i nepotpuni podaci govore da je između 1948. i 1956. godine administrativnom kaznom “društveno-korisnog rada” kažnjeno oko 860 žena nasuprot 17 000 muških političkih zatvorenika (od ukupno 55 600 procesuiranih informbirovaca – Banac, 1990:150; Hrvatski leksikon, 1996, sv.1:392). Etički obvezujući osobni iskazi i zapisi posljednjih preživjelih logoraša staljinističkih logora jedini nam mogu pomoći razumjeti ne gole činjenice nego “pervertiranu tragičnost” komunizma kao “emancipatorskog projekta koji je pošao naopako (…) za razliku od nacizma kao anti-emancipatorskog pothvata koji je i predobro uspio” (Žižek, 2005:74). Logor za srodnice “izdajica domovine” Poput žrtava staljinističkih čistki i kominformovci su proglašeni “izdajicama domovine”08, a njihove su žene, sestre, majke i kćeri smatrane “srodnicama izdajica domovine” i ucijenjene zatvorom i oduzimanjem građanskih prava ako ne potpišu razvod braka, ne odreknu se svojih bližnjih i dodatno ih optuže ili “denunciraju”. Komunistički je moral bio nadređen građanskom moralu, ali je s njim dijelio patrijarhalni svjetonazor i autoritet “zakona oca”. Unutar komunističkog revolucionarnog svjetonazora privatni i politički život pojedinca preklapali su se bez ostatka. To je nailazilo na dobar odjek “u bazi” kad se veličalo “kršćansko” bratstvo i samoprijegor komunista09, ali u slučaju frakcionaških raskola i odbacivanja “nepodobnih” članova obitelji pripovijesti o partijskom sukobu poprimale su elemente rodoskrvnuća i krvne osvete. O bliskosti mentaliteta patrijarhalne obitelji i komunističke partije najbolje svjedoče predratna konspirativna kodna imena: ćaća (Centralni komitet), djed (Kominterna), familija (partija), svadba (partijski kongres). Nekritički veličana, udvornička ljubav prema Sovjetskom Savezu preko noći je prerasla u simboličko svrgnuće i karikaturalno negiranje velikog brata, službena je ideologija tog “biblijskog raskola” penetrirala u osobnu psihologiju gdje je dijelila bračne krevete i kopala “po majčinoj utrobi, po braći, sestrama” (Dragović-Gašpar, 1990:189).10 Jednopartijska vlast, cijepljena na nepotističku mrežu bliskih suradnika i srodnika, obiteljsku je primarnu scenu socijalizacije, kroćenja nagona, ekonomije krivnje i nagrade, prijetnje odbacivanjem i izopćenjem, inkorporirala u kažnjeničku koloniju u kojoj se nisu poštovali principi ni revolucionarnog ni univerzalnog morala. Ono što povezuje iskustva žena iz sovjetskih gulaga (Vilensky, 1999; Adler, 2005) i bugarskih logora za “društveno koristan rad” i preodgoj (Todorov, 1999), te grčkih otočnih logora za komuniste (Voglis, 2002), otkriva nam ruski naziv za jednu vrstu ženskih logora – ČSIR (člyen sem'i izmennika Rodini), Logor za srodnice izdajica Domovine – koji sugerira metaforičko stapanje obiteljske i patriotske časti za pripadnice političke zajednice. Novinu u staljinističkoj ratnoj propagandi, koju su preuzeli i jugoslavenski Agitpropovci, predstavljao je poziv ženama da po cijenu života brane “ono što im je najsvetije” – vlastitu čast kao patriotsku dužnost i obrnuto, obvezu da se žrtvuju za domovinu u ime obrane vlastite časti (usp. Sklevicky, 1996:44). Cijena koju je tek stasala politička građanka trebala platiti za svoje oslobođenje iz okova patrijarhalne podređenosti i diskriminacije bilo je prinošenje (krvne) žrtve – izdaja supruga, oca ili brata – novom ideološkom panteonu koji i sam reproducira patrijarhalnu shemu raspodjele moći i uloga unutar (inter)nacionalne “komunističke obitelji”. Despotsko poigravanje s pravom na razvod braka – prvi put omogućen Osnovnim zakonom o braku iz 1946. godine – baš kao i drugim novostečenim građanskim pravima, pokazuje da su ova prava ženama “dodijeljena” ne u ime korektnog poštivanja rodne ravnopravnosti, nego iz ideoloških razloga, s ciljem učvršćivanja i međunarodnog legitimiranja nove vlasti. O tome svjedoči i poruka javnosti Josipa Broza, prije važnih izbora za Saveznu skupštinu 1950. godine, kako očekuje da bi žene svojim masovnim izlaskom na birališta i glasanjem za Partiju “u potpunosti izvršile svoju ulogu” (cit. pr. Spehnjak, 2002:138). Činjenica da se policijska aktivnost lažiranja dokaza o “protudržavnoj djelatnosti” uglednih drugova s posebnom agilnošću obrušila na njihov moralni i obiteljski život te seksualnu orijentaciju, čini feminističku postavku o tome kako je obitelj “istodobno temelj države i njezin neprijatelj” (C. Pateman) posebice primjenjivom na totalitarnu državu. Zatvaranje i kažnjavanje supruga istaknutih komunista bio je uobičajen oblik pritiska, ucjene i uvećanja kazne suparnicima u androcentričnom svijetu partijske “visoke politike”. Tako je optužnica protiv Olge Hebrang, supruge najozbiljnijeg Titovog �suparnika koji je optirao za Staljina, doslovno citirala vokabular staljinističkih čistki s kraja 1930-ih kad su uhićene Pelagija Belousova (Polka), prva supruga Josipa Broza, i kao što pokazuju novootkriveni dokumenti Kominterne, njegova druga supruga Anna Koenig (Lucija Bauer Elza), članica Kominterne koja je strijeljana 1937., nakon nepune godine braka s Friedrichom F. Walterom (Josipom Brozom). Obje su žene optužene kao “doušnice Gestapoa” i “imperijalistički špijuni”, a Olga Hebrang za špijunažu i suradnju s ustašama tijekom zatočenja u jasenovačkom logoru. Broz je, prema dokumentima Kominterne, 27. rujna 1938. napisao Dimitrovu i Manuilskom “da se ne osjeća krivim što zbog nedostatka budnosti nije primijetio izdajničke postupke svojih supruga” (Ridley, 2000:151).11 “Specijalni tretman” koji su podnosile kažnjenice uhićene po Zakonu o kršenju javnog reda i mira, baš poput prostitutki i drugih socijalnih “izgrednica”, govori mnogo o proturječjima postrevolucionarne ideologije koja je stubokom mijenjala institucije, ali ne i ponašanje i svijest ljudi. Na Golom otoku nalazio se i takozvani profilaktorij za “preodgoj prostitutki” kao izoliran zatvorski odjel pod neposrednim nadzorom (to jest prepušten samovolji) milicije (Draško Aćimović, u: Jezernik, 1994:129). Policijska inkriminacija javnog političkog djelovanja žena na temelju stigmatizacije njihovoga privatnog života, težnji i ambicija i moralnog sumnjičenja, te posljedična degradacija povratnica s Golog i sv. Grgura u radnim i društvenim organizacijama, označila je prekid s herojskim tradicijom afežeovske borbe za ženska prava i ponovno učinila žene nesamostalnim i ranjivim političkim subjektima. Za razliku od muških zatočenika žene su teže podnosile gubitak netom stečenih građanskih prava (poput prava na razvod, nasljeđivanje, jednako plaćen posao), a imputirana “moralna ljaga” i pounutrenje krivnje udaljili su ih od društvenog i javnog života. Krajnje nekonzistentan i dvoličan odnos prema ženama kao ravnopravnim političkim građankama dokaz je Lefortove teze da je (i rani jugoslavenski) socijalizam proizvod međupovezanosti heterogenih elemenata koje silom guši u ime totalitarne fantazme o homogenosti, jedinstvu, bratstvu i ravnopravnosti. 235 Dometak muškom logoru ili izvorno mjesto političkog zabrana za žene “Nasuprot pravu koje u ‘odluci’ utvrđenoj prema mjestu i vremenu priznaje metafizičku kategoriju (…) policijska sila je bezoblična, kao i njezina neuhvatljiva, sveprisutna sablasna pojava u životu civiliziranih država” (Benjamin, 1971[1921]:13). Čini se da jugoslavenska epizoda preklapanja pravno-administrativne sfere i sistemskog nasilja nije bila iznimka “u doba u kojem je zakon temeljno kulturno oruđe nasilja, u totalitarnom svijetu nirnberškog prava i moskovskih procesa” (Felman, 2002:20). Prema mišljenju povjesničara Johna Allcocka, jugoslavenski je režim slijedio modernu europsku praksu na način da “se legitimno nasilje počelo smatrati jednim od brojnih područja stručne ekspertize – policije i profesionalnih vojnih službi” (2000:384). I povjesničari i teoretičari socijalizma slažu se oko “čiste modernosti komunističkog iskustva” i specifičnosti totalitarnih učinaka “različitih od prijašnjih oblika diktature” (Courtois, 1999:13), a u masovnom kršenju građanskih prava vide neugodni podsjetnik “na ideološku povezanost Jugoslavije i zemalja sovjetskog bloka” (Banac, 1990:253). Postoji konsenzus oko pravnog i sociopsihološkog značenja staljinističkih čistki, no etičke i političke posljedice ovog “iracionalnog” partijskog nasilja na jugoslavensko društvo u cjelini i dalje predstavljaju izazov za interpretaciju. Slavoj Žižek smatra da su čistke izraz “radikalne samoproturječnosti režima”, pervertirani oblik autokorekcije kojim sam sustav kažnjava svoje aktante za izdaju izvornog događaja revolucije. Za nj su čistke svojevrsno “vraćanje potisnutog”, zazornog sadržaja revolucionarnih promjena koje su podsjećale na “radikalnu negativnost” i na “iracionalnost” u samom srcu režima (2006:9). Međutim, iz feminističke se perspektive ovo “iracionalno” partijsko nasilje otkriva kao rodno i kulturalno profilirano, a radikalnu samoproturječnost režima uvelike su uvjetovale prešutne patrijarhalne norme inkorporirane u socijalistički društveni ugovor o ravnopravnosti spolova. O tome govori postavka sociologinje Vedrane Spajić-Vrkaš da je “socijalizam u osnovi zadržao autoritarne obrasce moći patrijarhalnog nasljeđa i proširio tradicionalnu diobu obiteljskih uloga na društvo” (1995:28), to jest teza Carole Pateman (2000) prema kojoj je zazor od 07 08 09 10 ma i Rusima. No na kraju se, naravno, ispostavilo da je nemoguće sakriti tako nešto: laži će izbiti na svetlost dana” (1989:353). Ni jedan od povijesnih izvora ne donosi pouzdan podatak o broju kažnjenih žena. Prema svjedočenju Marije Zelić, prve upravnice ženskog logora na Golom, a zatim na Grguru, od 1949. do 1951. u logoru je bilo petstotinjak žena (Simić i Trifunović 1990: 221-243). Dragan Marković navodi službeni podatak ondašnjih vlasti: “do 1952. bilo je 828 žena, tri su u međuvremenu umrle” (1990:407). Jugoslavenska službena retorika opisivala je Informbiraše kao “šačicu odmetnika, ambicioznih i nemoralnih elemenata“, “kolebljivaca i karijerista“, “starih oportunista, likvidatora i kukavica”, “trockista”, “beskičmenjaka”, “špijuna”, “izolirane bande s dugom historijom neprijateljske aktivnosti” (Banac, 1988:145-46). Kao što nas podsjeća Lynn Hunt, imaginiranje je obiteljskih odnosa i sveza pomoglo u razumijevanju političkog iskustva francuske revolucije: “revolucionari i kontrarevolucionari su se morali suočiti s pitanjima očinskog autoriteta, sudjelovanja žena i bratske solidarnosti. Morali su ispripovijedati kako je došlo do republike i što ona znači, a te pripovijesti uvijek sadrže element obiteljskog sukoba i raspleta” (1992:xv). O familijarizmu pripadnika partijske ćelije svjedoči i jedan britanski komunist, Eric Hobsbawm: “Imati ozbiljnu vezu s nekim tko nije bio u Partiji ili joj se nije kanio priključiti (ili se u nju vratiti) bilo je nezamislivo. (…) Partija nam je bila smisao života. Dali smo joj sve. Od nje smo zauzvrat dobili sigurnost da ćemo pobijediti i iskustvo bratstva. Naš je život prije svega pripadao Partiji (... ) ili, točnije rečeno, zbiljski je pripadao samo njoj” (2009:120). Kusturičin Otac na službenom putu (1985.) i Vrdoljakova serija Duga mračna noć (2004.), koja Jambrešić Kirin, Renata Izdajice su uvijek ženskog roda: političke zatvorenice u arhipelagu Goli UP&UNDERGROUND Proljeće 2010. �tek djelomice problematizira unutarpartijske čistke nakon 1948., svoju dramaturšku okosnicu uspostavljaju na motivu tragičnih raskida najužih rodbinskih veza tijekom lova na “informbirovske vještice”. Jedna od zatvorenica, predratna komunistkinja, u svojim supatnicama prepoznaje tek pripadnice pojedinih revolucionarnih obitelji: “U tom zatvoru je bila Petričevićeva žena, sestra od strica Ćosićeva, doktorka, Danica Ćosić, baba Lepa, to je sestra Ljube Radovanovića, čuvenog komuniste, ona ga je krila, tada je imala blizu 80 godina i neka Manuška i dve devojčice….” (Simić i Trifunović, 1990:120, Ljubica). 11 Olga Hebrang, majka troje malodobne djece, nakon trogodišnjeg kućnog pritvora i stalne torture u svrhu iznuđivanja dokaza protiv supruga, osuđena je 1951. godine na 12 godina strogog zatvora (gdje je provela ukupno 8 i pol godina). Nakon dugog istražnog zatvora Pelagija Belousova protjerana je u Sibir gdje je provela desetak godina, a Broz je njihovog četrnaestogodišnjeg sina Žarka smjestio u internat kod Harkova. Broz se u to doba intenzivno borio za opstanak, ali i za poziciju generalnog sekretara KPJ-a na koju je imenovan 5. siječnja 1939. Ridley je preuzeo ovaj navod iz knjige Hotel Lux (1993) Arkadija Vaksberga. 12 Za razliku od grčkih komunista koji u svojim uspomenama na dugogodišnje političko uzništvo (poneki i dvadesetčetiri godine, usp. Voglis, 2002) ističu zajedništvo, solidarnost i brižnost zatočenika te razne oblike samoorganiziranja, golootočki su memoari puni gorkog razočarenja u komunističke ideale i moralne postulate. 13 S obzirom da se nalazio “izvan žice”, ovaj su prostor provizorne pozornice na Golom otoku koristili i zatvorenici i zatvorenice: “(…) tu se spektakularno kažnjavaju najteži prekršaji pred cijelim logorom (oko 3000 kažnjenika). Tu i inače prisustvu- 236 “ženskog nereda” tipičan za moderno građansko društva koje žene ne tretira kao zrele političke individue, nego kao predmet društvenog ugovora, kao objekt političkih projekcija i manipulacija. I premda psihofizička tortura (prema političkim zatvorenicama) nije uključivala seksualno nasilje, dominantni oblik torture u suvremenom dobu, njezin je rezultat oskvrnuće osobe koja biva traumatizirana ne samo pretrpljenim ozljedama nego i odbijanjem zajednice da prepozna i sankcionira zločin. Cilj neopravdano brutalnog nasilja kroz stegovno-kaznenu proceduru nije bio samo “namjerno, sistematsko ili nemilosrdno zadavanje fizičke i mentalne patnje” s namjerom “da se kreira opći strah, uguši opozicija” (Popović, 1999:23), nego dugotrajna socijalna i politička stigmatizacija bivših kažnjenica, posebice onih koje su smatrane najboljim poratnim partijskim kadrom. Bivše logorašice, poput Eve Grlić (1997) i Ženi Lebl (1990), priznaju da su se nakon izlaska na slobodu njihova životna očekivanja smanjila, njihova osobnost izmijenila, a strah od uhodničkog praćenja prerastao je u paranoju i shizoidan doživljaj stvarnosti. Uvođenje samoupravne tehnologije kažnjavanja gdje žrtva “kolaborira s egzekutorima” izazivajući “totalni moralni kolaps” (Felman, 2002:20), golootočki režim pretvara u samosvojan lagerski eksperiment. Za razliku od drugih primjera iznuđene suradnje manjeg (povlaštenog ili kriminalnog) dijela logorske populacije s upravom, ovaj je sustav gotovo u potpunosti isključio čuvare i upravu logora iz žicom ograđenog prostora logora (Banac, 1990:235).12 Prisilno sudjelovanje zatvorenika u ritualima međusobnog zlostavljanja imalo je za cilj ravnomjernu podjelu odgovornosti za zločine unutar logora i trajno inkriminiranje “političkih delikvenata”. Brutalnost i perverzna “intimnost” takvog nametnutog nasilja među nekoć bliskim prijateljima, suborcima i suradnicima ispunila je novim povijesnim značenjem pojam sive zone koju je Primo Levi, na temelju svog iskustva iz Auschwitza, opisao kao zonu ambigviteta u kojoj se događaju moralno nepodnošljive, “perverzne transformacije” međuljudskih odnosa koje nije moguće prosuđivati standardnim etičkim mjerilima. Rosa Dragović-Gašpar, jedina žena oficir u tadašnjoj upravi Narodne milicije, presudom vojnog suda osuđena je na kaznu “društveno-korisnog rada” u trajanju od pet godina, a odslužila je četiri (od 1951. do 1955.) u Glavnjači, Svetom Grguru i Stocu. Kao viša policajka s uvidom u orga- nizaciju rada tadašnjeg stegovnog aparata, dobro opisuje što je motiviralo povlašteniju grupu zatvorenica “aktivistkinja” na zlostavljanje svojih krajnje degradiranih kolegica (“bande” i “teške bande”): “Svaka aktivistkinja svoju bandu je imala. Da svoju bandu slomi, svaka je sebe zadužila. (…) Način da se to postigne, teškim ili lakšim kamenom, batinama, izvođenjem pred stroj, pljuvanjem ili zastrašivanjem, noćnim stajanjem ispod sijalice, ili bdijenjem u ćošku pored kible (…) dogovaran je na sastancima aktiva, dirigovano iz Centra, a Centru iz Uprave. Isljednici su tražili da se zapisnici dopune. Aktivisti su znali da im od broja dopuna, otkrića, sloboda zavisi. A, do slobode lakši život na Otoku” (1990:151). Kako je stegovno prakticiranje ćudoređa uvijek odraz općeg moralnog osjećaja u društvu, u inkriminiranju “moralnog lika” politički aktivnih žena možemo iščitati barem tri kulturna elementa postrevolucionarne patrijarhalne anksioznosti. Unatoč službenoj politici rodne ravnopravnosti, novu je vlast karakterizirao: a) politički strah od ambicioznih žena,“kvalitetnih kadrova”; b) ideološki strah od čuvarica tradicijskih i religijskih uporišta identiteta; c) kulturalno nepovjerenje prema ženi koja s lakoćom prelazi obiteljske, socijalne i etničke granice. Iskazi “političkih delikventica” pokazuju i da su postojali otpori politici rodne emancipacije odozgo i odozdo te da je autonoman politički angažman žena izvan partijske linije bio strogo kažnjavan. Samouprava “unutar žice” bila je nametnuta unutarnjom diferencijacijom zatvorenika i zatvorenica prema “kategorijama” – aktivisti (revidirci), pasivci i bojkotirani (teška banda) – a njihov je status pratio različit stupanj opterećenja iscrpljujućim i (često nesvrhovitim) radom, različiti tipovi tjelesnih kazni i različite doze svakodnevne psihofizičke patnje. Nejednake “kvote krivnje” (Levi, 1989:33) koje su pripisivane zatvorenicama, simbolički su predstavljene izgledom “uniformi” i rasporedom sjedenja u improviziranom amfiteatru (DragovićGašpar, 1990:154) koji je služio za jutarnje postrojavanje, za večernja grupna “raskritikavanja”, javna očitovanja krivnje i povremeni kulturni program (skečevi na račun “bande”, nastupi folklorne sekcije) te projekcije filmova koje su omogućile rijetke trenutke katarze traumatiziranim ženama.13 Ako je za Agambena logor kulturna for- �ma golog života, onda je kažnjenički logor na Golom otoku visoko razvijena forma lagerske kulture “estetiziranog nasilja”; on je teatralno mučilište i estetizirani purgatorij sa svojim pogrdnim pjesmama i sloganima, ceremonijama ispovijedanja, “uprizorenjem krivnje”, kao i logorska imitacija društvenog života s “privrednom” bazom i “kulturnom” nadgradnjom (kino, folklorne i dramske sekcije). 14 Strast za realnim, koju Badiou vidi kao okosnicu modernih ideologija 20. stoljeća, u komunistički je logor uvela (propagandnu) umjetnost kao sistem fikcija i performativa koji je i u vanjskom svijetu uspješno proizvodio realni optimizam trudbenika, realno blagostanje i realnu jednodušnost u otporu Staljinovoj vojnoj prijetnji. Izvedbene forme poput dramske slike i skeča (koji ismijava apolitičnu biografiju kažnjenice) širile su iskustveni prostor psihofizičkog nasilja i zamućivale granicu između kulturno-pedagoških i korektivnih dispozitiva moći u narodno-frontovskom društvu. Činjenica da se Eva Nahir Panić i Ženi Lebl, koje Danilu Kišu kazuju svoje “uzničke uspomene” u dokumentarcu Goli život (1990), i nakon četrdeset godina sjećaju svih stihova i tekstova ovih rugalačkih dramskih slika potvrđuju tezu Augusta Boaloa da forum-kazalište, to jest niz dramskih igara i teatralnih uprizorenja koje kreiraju članovi jedne zajednice, ima ritualnu moć suočavanja grupe s društvenim problemima koji fiksiraju njen identitet potlačenog kolektiviteta. No za razliku od emancipacijske funkcije teatra potlačenih, golootočki je teatar okrutnosti imao za cilj potlačivanje, nametanje odnosa pokornost-korisnost slobodoumnim i ponosnim ljudima te imputiranje krivnje onima koji su do jučer predstavljali moralnu savjest zajednice. Uloga korporalnih praksi (uvježbavanje, kontrola pokreta, neverbalna komunikacija, ritmično kretanje u taktu glazbe) bila je presudna za ritualnu homogenizaciju grupe – kao grupe “preobraćenika” – i za posljedično traumatsko pamćenje ozljeda tjelesnog integriteta. Ženski logor nije bio tek inačica, dometak, supplément muškom logoru, nego izvorno mjesto prakticiranja foucaultovske anatomo-politike slamanja i stegovnog discipliniranja tijela. Uz zajedničke metode torture: batinjanje pri dolasku (špalir), nošenje kamenja, tjelesne kazne, prisilni (često beskorisni) rad, nemogućnost kontakta s vanjskim svijetom, kažnjenice su bile izložene i psihotorturi osvještavanja svog “prirodno” submi- 237 sivnog ženstva, a slijepa poslušnost i denunciranje je nagrađivano je čistom odjećom i pravom na osobnu higijenu.15 Logorska je uprava namjerno izazivala izostanak menstruacije posebnim dodacima hrani (arsen, brom, crna alva) i susprezala svaku manifestaciju spolnog nagona kako uskraćivanjem drugih osnovnih životnih potreba i fizički iscrpljujućim radom tako i otvorenim napadom na spolni identitet internirki. Seksualnost predstavlja vječnu inspiraciju za kreatore psihičke i fizičke torture jer pojedinci svoje dostojanstvo i samosvijest uvelike utemeljuju na spolnom identitetu (Jezernik, 1994:123-130). Nasilno izdvajanje iz poznate društvene i emocionalne okoline u surovo “nemjesto” i kontekst jednospolne zajednice, pojačavalo je osjećaj ugroženosti i straha od gubitka (spolnog) identiteta. Kako je u patrijarhalnoj kulturi optužba za “devijantno”, “animalno” seksualno ponašanje – lezbijstvo i homoseksualnost – predstavljala tešku povredu osobnosti, logorska je uprava svoj “perverzni užitak” nalazila u izlaganju optuženih za homoseksualnost na “zid srama”. Pripadnice uprave se gotovo se nisu razlikovale od internirki kad su demonstrirale agresivnost spram navodnih “lezbijki” (usp. Dragović-Gašpar, 1990:212). Glavne karakteristike svake reakcionarne političke kulture moralne su insinuacije, politika sramoćenja i “ceremonije degradacije”16. Logorska je uprava rado i često koristila tradicijske obrasce posramljivanja žena koristeći stid kao “najemotivniji ton” svake osobnosti (Agamben, 2005)17 i kao osnovno sredstvo patrijarhalnog obezvređivanja žena čija je pretpostavka da “životi žena ne vrijede mnogo i da postoji neki ženski stid koji traje od pamtivijeka” (Perrot, 2009). Kreatori kažnjeničkog režima nastojali su imitirati “prirodno” žensko stanje opresije i nasilja u kojem same žene (isljednice i zatvorenice) najučinkovitije rekreiraju obrasce patrijarhalnog ponašanja: ponižavanje, agresivnost, stigmatizaciju, cinizam moći i nedostatak solidarnosti. Tako će Novka Vuksanović, koja je preživjela logore na Banjici, Auschwitzu i Ravensbrücku, te svjedočila u procesu protiv Rudolfa Hessa, četrdeset godina nakon odslužene trogodišnje kazne na Grguru i Golom, nedostatak solidarnosti među zatočenicama izdvojiti kao osnovnu razliku logorskog režima na Golom otoku naspram nacističkih logora: jemo otprilike dvaput mjesečno priredbama folklorne i pjevačke sekcije, da se ne bi reklo da smo baš sasvim bez duše, mi ili oni koji su nas poslali ovamo” (Horvat, 1996:242). U razgovoru sa zatočenikom kinooperaterom I.C. (rođ. 1921 u Trogiru) 27. travnja 2004. saznala sam da su njegovim dolaskom na Goli otok 1951. započele filmske projekcije i to zasebno za upravu i miliciju, zatim za bolnicu, za muški i za ženski logor. Po njegovom mišljenju repertoar filmova odgovarao je onom “civilnom”, uobičajenom za to doba, a filmove (američke, ruske i francuske) dobivao je u kutijama iz Jadran filma. On je bio jedan od rijetkih zatvorenika koji su imali pristup u ženski logor. Sjeća se i da su žene emotivnije reagirale na filmove, bilo je suza i uzdaha, ali zbog mraka (i umora) nije mogao pozorno pratiti reakcije publike. 14 “Zatvori u kojima se nalaze osuđenici nijesu nikakvi logori smrti kao što su to pisali u mnogim zemljama koje nas klevetaju, već su to radilišta socijalističke izgradnje, gdje je zatvorenicima, pored korisnog fizičkog rada, omogućen i kulturno-prosvjetni život. Naš je postupak human, ali istovremeno i strog prema svakome tko se ogriješi o zakone i interese naroda i zemlje”. Ovo je dio referata “Za dalje jačanje pravosuđa i zakonitosti” A. Rankovića održanog na IV. plenumu CKKPJ, a objavljenog u Borbi od 4. lipnja 1951. Ranković je citiran prema pisanom svjedočenju Marina Zaostroškina Ispovijest (74 str. tiposkripta), u posjedu autorice. 15 Giacomo Scotti u svom zaključku o ženskom logoru ističe da su žene obavljale iste poslove kao i muškarci “dinamitom su razbijale stijene, prenosile kamenje, gradile puteve u kamenjaru” i da su bile u strogoj izolaciji od muškog logora: “Jedina razlika u odnosu na muški logor je bila u tome što su se žene morale/ smjele kupati, čistiti spavaonice, prati svoju jadnu odjeću“ što nije vrijedilo za “bojkotirane” Jambrešić Kirin, Renata Izdajice su uvijek ženskog roda: političke zatvorenice u arhipelagu Goli UP&UNDERGROUND Proljeće 2010. �zatvorenice. I Scotti pridonosi mitu o tome kako žensko iskustvo logora zapravo predstavlja traumatski višak po kojem su određeni doživljaji neiskazivi i nepredstavljivi onima koji ih nisu doživjeli: “'Ali i druge su se strašne stvari događale’ – kaže jedna preživjela – ‘stvari koje se ne mogu reći, zbog kojih proklinjemo dan kad smo rođene’” (2002:204). 16 Etnometodolog Harold Garfinkel prvi je definirao “ceremonije degradacije” kao čin javne komunikacije čija je namjera prokazati, stigmatizirati pojedinca kao nevrijednog privilegija njegove dotadašnje uloge u društvu ili instituciji. On smatra da ih možemo naći samo u društvima koja nisu “sasvim demoralizirana i dezorijentirana” (1956:420) i koja dijele isti sustav vrijednosti. Važno obilježje ove ceremonije jest pokušaj performativnog “skidanja maske” i otkrivanja “prave”, “sramne” osobnosti degradirane osobe pred svjedocima. Retorička formula kojom se to čini otprilike glasi “pozivam sve ljude kao svjedoke da on [degradirani] nije onakav kakvim se čini” (1956: 421). 17 “Kod stida, subjekt, dakle ne posjeduje drugi sadržaj osim vlastite desubjektivacije, postaje svjedokom vlastitog poremećenja, vlastitog gubljenja kao subjekta. To dvosmjerno kretanje, istovremene subjektivacije i desubjektivacije, jest stid. (..) On predstavlja upravo onaj temeljni osjećaj opstojnosti kao subjekta, u dva – barem naoko – proturječna značenja tog pojma: biti podčinjen i biti suveren” (Agamben, 2005:21-22). 18 Jugoslavenska je službena i popularna kultura bila zasićena dokumentarnim i fantazmatskim slikama fašističkog nasilja što je uzrokovalo i nepovjerenje prema preživjelim logorašima: “Pokušali su da zaborave logor, da nađu svoj mir u općem miru, bez rata, i da se uklope u sva strujanja novog života. A nailazili su na otpor, po onom uvezenom shvatanju: ‘Kad su preživ- 238 “Ja sam prošla od Jablanice preko čuvenog logora u Nišu, Banjice, Specijalne, Aušvica,…preko Ravensbrika, ali sve je to bio raj, da tako kažem, u odnosu prema Golom otoku.… A ovde na Golom… sređeno je da svaka gleda kako će da te udari!” (Simić i Trifunović, 1990: 213, Novka). Niz kaznenih postupaka s elementima sramoćenja ukazuje na traumatsko obnavljanje fantazmatskih slika nasilja iz nacističkih logora18: šišanje do kože, grupno skidanje do gola i dezinfekcija, višekratno postrojavanje na prozivku, lažna strijeljanja, vezivanje bodljikavom žicom, robijaška odjeća i obuća neprimjerene veličine, udaranje mokrim konopcem po stražnjici, nošenje pogrdnih natpisa na tijelu, čišćenje wc-a i kanalizacije, tjeranje na plač i moljakanje za milost. Poput prisilne sterilizacije u nacističkim logorima (posebice Romkinja), namjerno ugrožavanje reproduktivnih sposobnosti kažnjenica u logorima na Golom otoku i sv. Grguru, to jest totalna biopolitička regulacija njihovog života, ostavilo je najdublje posljedice na njihov kasniji život.19 Koordinirani sustav ponižavanja, mučenja, “pranja mozga” i zastrašivanja, svodio je internirke, logikom jedne obrnute logorske resocijalizacije, na de-profesionalizirana, de-familijarizirana i de-personalizirana bića koja su s određenom sigurnošću mogla računati ne na smrt nego na arbitrarno dodjeljivanu i obezvrijeđenu slobodu; slobodu od ali ne i slobodu za.20 Goli otok za goli život ∞ prisila pisanja i muk traume   “U tamnicama trule Jugoslavije bilo je papira i za prevode, pa čak i za Kapital, za pisanje pesama, za slikanje, ako baš nisi hteo da slikaš na platnu. (…) U naročito teškim uslovima upotrebljavali su robijaši toaletpapir da bi na njemu pisali, pa su to krijumčarili kad su im dolazile ‘vizite’. (…) Na društveno-korisnom radu... nema čak ni novinskog papira. (…) Kad se spolja uđe u baraku oseća se grozan zadah, smrad” (Lebl, 1990:102). Da bismo razumjeli učinkovitost metoda paternalističkog slamanja i ucjene pobunjenog dijela nove političke elite moramo pomno promotriti ritualizirane oblike javnog ispovijedanja vlastite krivnje koji su se u blažoj formi “samokritike” primjenjivali i u ostatku dru- štva (u pionirskim, omladinskim i partijskim ćelijama). Važnost teatralnih ispovijedi čija je svrha jačanje kolektivnog duha i negiranje privatnosti te (samo)kontrola i (auto)cenzura svakog pojedinca, uočila je i Hannah Arendt koja kaže: “Ispovijedi su specijalnost boljševičke propagande kao što je kuriozna pedanterija legaliziranja zločina retrospektivnom i retroaktivnom legislativom bila specijalnost nacističke propagande” (1976:353). Bitna podudarnost kršćanskog rituala javnog ispovijedanja (publicatio sui) i golootočkih raskritikavanja (ispovijedanja “partijskog grijeha”) jest u ceremonijalnom uprizorenju teatralne, a ne nominalne kazne za heretika (političkog neistomišljenika). Dakle, način na koji se netko kažnjava neodvojiv je od načina na koji se on sam raz-otkriva jer su, prema Foucaultovu mišljenju, u kršćanskoj tradiciji “samokažnjavanje i dobrovoljno ispovijedanje međusobno povezani” (1997:244). Prema mišljenju Petera Brooksa, partijski isljednici inzistiraju na javnom priznanju osobne krivice jer vjeruju da time kazna prestaje biti samo tjelesna, a priznanje osigurava “spas duše” od heretičkih misli i djela te obnavlja autoritet Partije: “Poput inkvizicije partija treba priznanje krivice ne samo da bi legitimirala kazne, već i da bi javno potvrdila, s usana optuženih, da je ono što smatra krivnjom ili herezom, shvaćeno kao takvo od strane okrivljene osobe. Ako heretik priznaje da je njegovo vjerovanje heretičko, neispravno, pogrešno, tada njegova kazna postaje tek pročišćenje, reafirmacija istinskog vjerovanja. (…) riječ je o razgolićenju i žrtvi, za veću slavu Boga ili Partije.” (Brooks, prema Beganović, 2007:253). Pored trajnog istražnog postupka (koji nije okončan ni izlaskom na slobodu) i forsiranja teatralnog samooptuživanja, Goli otok jedinstven je po još jednoj metodi zloporabe modernog zapadnog “oblikovanja jastva”: pisanju zapisnika o vlastitoj krivnji. Ako je pisanje o sebi u zapadnoj kulturi povezano s intimnim samopreispitivanjem i kontemplacijom, onda je gotovo svakodnevno logorsko pisanje zapisnika o vlastitoj krivnji pokušaj represivnog aparata da sasvim osvoji, izmijeni i “reprogramira” nečiju osobnost, pamćenje i način mišljenja. Isljednici koriste pisano priznanje da bi zadovoljili juridički privid utvrđivanja istine o učinjenom pri- �jestupu i da bi isljedničku torturu ispitivanja režirali kao moralnu dramu samopreispitivanja. Čini se da prijelaz s oralne ispovijesti na pismenu formu priznanja (koja se ovjerovljuje potpisom) postaje središnje mjesto “alkemijskog pretvaranja ispovijesti u priznanje” (Beganović, 2007:254). Literarnost fabriciranog priznanja što obiluje proturječjima i pretjerivanjima nije prepreka, nego dodatno sredstvo stalnog isljedničkog sumnjičenja kažnjenika da još nije priznao svoju krivnju, i još neoprostivije, da se ne želi odreći svoje “male individualne istine u jednom totalnome sustavu” koji predstavlja “apsolutnu istinu” (Beganović, 2007:258). Apsurdno pretjerivanje i beskrajno prekrajanje golootočkih ispovijedi o krivnji predstavlja naličje publicističke prakse uljepšavanja životopisa istaknutih jugoslavenskih revolucionara i političara. Udbino insistiranje na pisanim priznanjima i detaljnim osobnim dosjeima (koje je koristio i NKVD i istočnonjemačka tajna policija Staasi) otkriva neuralgičnu točku sustava u kojem naredbodavci nisu ostavili pisanog traga o svojim naredbama, a biografi i memoaristi gotovo su nadomjestili arhiv kao temeljnu instituciju moderne.21 Premda je golootočko diskurzivno (samo)proizvođenje “korigiranih” subjekata s novom socijalističkom dušom odraz modernističke orijentacije društva na prakse individuacije, iz cijelog je procesa te penalne ortopedagogije izbačena etička dimenzija. Upravo ona koja za Foucaulta čini razliku između vjerski dogmatskog samoodricanja i moderne konstitucije “nove, pozitivne” subjektivnosti. Izbacivanje etičke dimenzije iz disciplinarnih praksi preodgoja znakom je dubokih unutrašnjih konflikata u društvu u kojem se centralizirana suverena moć počinje raspršivati u (stegovne, djelatne i simboličke) prakse koje proizvode politički “korektne” subjekte, a humanistički ideali uzmiču pred birokratskim mentalitetom. Zanemarivanje etičke dimenzije čak i kod filozofa praksisovaca, ustrajnih kritičara staljinističkog partijskog mentaliteta, ostalo je trajnim nedostatkom (ideološkog i filozofskog) glorificiranja prakse kao uvjeta samoproizvođenja istinskog socijalističkog čovjeka i njegova svijeta (usp. Mikulić, 2007). Poput srednjovjekovnih crkvenih autoriteta i komunistički su isljednici kombinirali fizičku bol s “hermeneutičkom” potragom za istinom. Pokora kao “lijek za dušu” ni za njih nije bila tek “ishitrena metafora, nego oblik organiziranja pokajničke prakse u kojoj tjelesna 239 bol biva povezana s potragom za istinom – istovremeno doslovnom i metafizičkom” (Assad, 1983:305). U tom smislu, prosvjetiteljske ideje o smislu kazne i humanističko-pedagoški utemeljenog preodgoja – ne više usmjerenog “na poricanje nego konstituciju pozitivnog, novog sebe” (Foucault, 1997:249) – nisu bitno utjecale na golootočku praksu torture koja i nekoć i danas, u svakom dijelu svijeta, slijedi svoju hermeneutiku prema kojoj je ekstremna bol pretpostavka svakog iskušavanja, ispitivanja i uspostavljanja istine o mučenome. Svaki se “sofisticiraniji” čin torture nadaje kao novo testiranje individualnog praga slamanja osobe na kojem počinje trajni poremećaj osobnosti i “ludilo”.22 “Tortura ispitivanja” i višegodišnje pisanje zapisnika o vlastitoj krivnji ostavili su dublje posljedice na psihu zatočenih žena kojima je doslovno “konfisciran” jezik političke subjektivacije. Za one koje su bile izložene policijskoj “skripto-torturi”, pisanje o vlastitim ozljedama i apsurdnom nesrazmjeru “zločina” i kazne nije moglo biti temelj psihoterapije. Za razliku od muških supatnika koji su se već od kraja 1950-ih kroz hibridne književno-dokumentarne žanrove izborili za pravo na priču o Golom otoku kao relevantnom povijesnom iskustvu (usp. Jambrešić Kirin, 2004) političke zatvorenice nisu imale ni društvenu potporu, ni uzor ni okvir za naraciju o vlastitom “disidentskom” djelovanju. Gubitak samopouzdanja i brojni posttraumatski simptomi rezultirali su povlačenjem iz javnog života23, no opća društvena klima koja nije puno marila za preživjele kako nacističkih tako ni staljinističkih logora, pomogla je postupnom samoiscjeljivanju o kojem piše i književnik Imre Kertész. On smatra da su forsirana jednoobraznost i nehaj socijalističkog društva prema pojedinačnom stradanju i traumi bili presudni da on sam nije podlegao “zovu samosažaljenja” ni osjećaju “istinske uzvišenosti” žrtve koja očekuje javnu ispriku i rehabilitaciju (2008: 246). Početkom 1990-ih, u predvečerje novog rata, ženska su svjedočenja o Golom otoku i sv. Grguru nakratko bila u fokusu jugoslavenske javnosti. Ubrzo nakon emitiranja izuzetno gledane dokumentarne serije Goli život Danila Kiša i Aleksandra Mandića u proljeće 1990., uslijedilo je objavljivanje nekoliko knjiga ženskih logorskih uspomena i zbornika svjedočenja (Dragović-Gašpar, 1990; Lebl, 1990; Simić i Trifunović 1990; Grlić, 1997) te niz novinskih polemika i intervjua s bivšim po- 19 20 21 22 jeli, morali su fašistima učiniti određene usluge, a ko zna kakve!’ To nije bilo proklamovano kao pravilo, ali se tako postupalo” (Arhiv JU.SPJ, 1985, cit. prema Karge, 2006:85). “Sećam se da su nas u decembru, kada je duvao jak burin, naterali da peremo ćebad u moru, i u tom trenutku dolazi general Jova Kapičić koji nam se ironično nasmejao i rekao: ‘Eto, vidite što vam sad mogu Rusi? Neka dođu da vas spasu. Mi možemo da vas držimo ceo dan u moru, i koja će od vas da rodi dete posle toga?’ Retke su bile žene koje su rodile posle Golog otoka, to su bile srećne žene” (Olivera Stakić-Nedeljković, časopis Ten, 1990:22). Svjedokinja Jelka tvrdi: “Što smo izgubile muževe, brakove, stanove, to uopšte ne govorim. Ja bih bila rodila vanbračno, ali većina nije rodila. Malo je žena rodilo posle Golog otoka” (Simić i Trifunović, 1990:154, Jelka). Bivši logoraši zauvijek će ostati građani drugog reda, dežurni krivci, sumnjivci i potencijalni teroristi koje će lokalne vlasti zatvarati prilikom posjete važnih političara. Nekoć istaknuti pojedinci (političari, generali, intelektualci) ostat će ljudi neostvarenih potencijala i urušenih života. “[Tito je] zazirao od pisane riječi, od svog rukopisa, kao da će se riječi nekako okrenuti protiv njega. I svoju je biografiju diktirao, a kasnije u sedamdesetima samo je u TV intervjuima davao nadopune. Tito, svjedok stoljeća, odrastao u Monarhiji, borio se u oba svjetska rata, vidio je moskovske čistke, osobno je poznavao velike diktatore našeg stoljeća. Churchill je dobio Nobelovu nagradu za svoje memoare, Tito iza sebe nije ostavio ništa. (…) Što je to mogao znati o slovima, kad ih se toliko bojao?” (Zilahy, 2004:54-55). Vlaisavljević podsjeća na Titovu konstataciju o “moralnoj patnji” i “ludilu” kao najvećoj opasnosti kojoj su bili izloženi komunisti robijaši u starojugoslavenskim zatvorima: “Režim bi volio da Jambrešić Kirin, Renata Izdajice su uvijek ženskog roda: političke zatvorenice u arhipelagu Goli UP&UNDERGROUND Proljeće 2010. �svi komunisti polude, zato se toliko i trudi da drugovima čim više zagorča život, bilo moralnim ili fizičkim patnjama” (2003:22). On smatra da je “podsticanje ili proizvodnja ludila” kao način modernog “normiranja” pojedinaca, političkih zatvorenika, u puno većoj mjeri bila specijalnost Golog otoka. 23 Eva Grlić opisuje svoje inhibicije i strahove nakon zatočenja: “(…) poslije golootočkog iskustva izgubila sam upravo samopouzdanje. Bila sam preplašena. Bojala sam se glasno i necenzurirano izreći svoju misao živeći u uvjerenju da će svaka moja riječ biti dojavljena tamo gdje ne treba. Još i sada imam fiksnu ideju da se sve što govorim, uvijek i svugdje prisluškuje…Strah međutim više i nije nešto svjesno, on se vremenom uvlači u podsvijest i postaje teško izbrisiv. (…) Takav strah međutim može biti i izgovor za bilo koji smjeliji i ljudskiji postupak” (1997:275). 24 Dok je muški (memoarski i publicistički) diskurs bio zaokupljen pitanjima broja osuđenih i njihove nacionalne pripadnosti, identitetom ubijenih, logorskim usporednicama, značenjem Golog otoka za političku sudbinu SFRJ, žene su i ovaj put pribjegle etički zahtjevnijem problematiziranju međuljudskih odnosa u “sivoj zoni” logora gdje se stapaju “struje čovječnog i nečovječnog”. Bivše internirke bile su spremnije priznati da “nevinih nema, svi smo mi bili i žrtve i dželati – Titove i Staljinove vojske podjednako” (Dragović-Gašpar, 1990:251) te preuzeti svoj dio povijesne odgovornosti za iznevjerenu komunističku utopiju o društvu po mjeri čovjeka. One su češće propitivale etičko-političku granicu između hrabrosti i “fanatizma”, osobnog integriteta i poriva preživljavanja te tragale za novim pojmovima i kompleksnijim psihološkim kategorijama da bi nam približile izuzetnost stanja “pred-političke životinje” u koje su bile dovedene. 240 litičkim zatvorenicama. No ovaj kratkotrajan, emotivan, medijski posredovan i kontroliran rad ženskog pamćenja, nacionalističke političke elite (s velikim brojem komunista-konvertita) iskoristile su za povijesni revizionizam te medijsku promociju antikomunizma i viktimoloških naracija.24 Senzacionalistička potraga za primjerima ženske okrutnosti i slučajevima seksualnog nasilja u komunističkim kazamatima25 odrazom je zakašnjele – bolje rečeno, anticipacijske - “fascinacije fašizmom” koja je zahvatila popularnu zapadnu kulturu još 1970-ih. Ako prihvatimo postavku Susan Sontag iz istoimenog eseja26 kako je “nacizam bio ‘seksipilniji’ od komunizma” ne zaslugom nacista nego uslijed aseksualnog imaginarija ljevičarskih pokreta, onda je kolektivna fascinacija medijskim slikama “erotiziranog” crvenog terora bila najava novog fratricida. Na taj način bolne uspomene apolitičnih svjedokinja nisu pridonijele razumijevanju jednog povijesnog razdoblja, nego su poslužile prebacivanju krivnje – na staljiniste među komunistima, na komuniste među postkomunistima (Badurina, 2006:66). One su, nažalost, otvorile i Pandorinu kutiju prizora logorske torture koji će u ratovima na području bivše Jugoslavije od 1991. do 1999. biti ponovno viđeni, traumatski odjelotvoreni u genocidnim politikama koje su preko “nacionaliziranih” ženskih tijela ostvarile sadističko komadanje jugoslavenskog kolektiva. Kako komemorirati mjesta crvenog terora? Da je Goli otok poput Atlantide moderne hrvatske političke mitologije svjedoči i nedostatak konsenzusa oko njegova imenovanja, historijske ekspertize i spomeničke zaštite kojom bi se na primjeren način obilježilo ovo mjesto sjećanja na poratni crveni teror. Riječ je o nedostatku relevantnog odgovora na pitanje treba li komunističkoj ideji u srcu socijalističke modernizacije jugoslavenskog društva zahvaliti za rapidnu industrijalizaciju, urbanizaciju i sekularizaciju relativno egalitarnog društva, ili u njoj treba tražiti krivca za (ne)očekivani kolaps ovog jedinstvenog društvenog projekta na brdovitom Balkanu. Ukratko, treba li naraciju o jugoslavenskoj prošlosti usmjeriti na topografiju komunističkog političkog terora ili pak na heterotopije užitka u “stranoj zemlji prošlosti” nastanjenoj mitskim mjestima, simbolima i fetišima profitabilne Titostalgije (usp. Velikonja, 2010). U slučaju negativnih, odnosno pozitivnih reminiscencija na jugoslavensku prošlost, prijeti opasnost da se komparativni pogled na socijalističku prošlost zamijeni onim što Mitja Velikonja prepoznaje kao “opsjednutost sobom”, mišljenjem da je jugoslavensko iskustvo uvijek i po svemu bila nešto posebno, jedinstveno i nedjeljivo. Tako se u vezi s arhitekturom zatvorskog kompleksa na Golom otoku pojavljuje mišljenje da je riječ o logoru specifične organizacije koja ga razlikuje i od staljinističkih i od fašističkih logora27, a ne istražuje se njegovo mjesto u “biopolitičkoj paradigmi današnjeg Zapada” (Agamben, 2006), to jest njegova genealogija od austrougarskog logora za ruske vojnike na Golom otoku, preko fašističkog logora Kampor na Rabu do splitske Lore. Neriješena sudbina devastiranog zatvorskog kompleksa na Golom otoku samo potvrđuje tezu kako sustavan rad na nacionalnom pamćenju prethodi svakoj pojedinačnoj gesti memorizacije i obilježavanju mjesta kolektivnog sjećanja. Udruga bivših političkih zatvorenika na Golom otoku “Ante Zemljar” uputila je 2004. godine Saboru zahtjev za spomeničkom zaštitom jednog dijela otoka no ona ne odlučuje o tome koja bi trebala biti spomenička funkcija ovog mjesta niti koja bi značenja o prošlosti on trebao posredovati. Međutim, pored službene politike pamćenja u svakom društvu postoje i protumemorije “zajednica onih koji se sjećaju” i onih koji kao sekundarni svjedoci prihvaćaju obvezu suočavanja s (nacionalnom) prošlošću. U slučaju Golog otoka to znači borbu protiv onog što Eco naziva ars oblivinalis, protiv umijeća zaboravljanja koje se koristi nadomjesnom poviješću, fabrikacijom paralelnih i pojednostavljenih povijesnih priča, pa recimo, ne briše ustaške, nacističke i ine zločine nego ih prekriva (medijski eksponiranijim) naracijama o komunističkim zločinima. Regionalne i državne vlasti oglušile su se i na građansku inicijativu za zaštitom i “revitalizacijom otoka” koju u Rijeci od 2000. godine predvodi grupa umjetnika s kustosom Brankom Cerovcem na čelu, a koja se zove “Goli otok – novi hrvatski turizam” (Cerovac, 2009). Unatoč imenu, ovdje nije riječ o pokušaju da se hrvatski poena insularis pretvori u Alcatraz, u atraktivno odredište komodificiranog spomeničkog turizma koji spaja opći interes za teme političkog terora i potencijal za avanturistički turizam kojeg su već otkrili poduzetni vlasnici brodica, zasad jedini organizatori (turističkog) �obilaska Golog otoka. Kao što ističu politički angažirani umjetnici, 21. stoljeće zahtijeva od nas da tražimo nove oblike suočavanja s traumatskom prošlošću i da mjesta dehumanizacije pokušamo učiniti mjestima proizvodnje kritičkog mišljenja, tolerancije i povijesnih znanja. U tom smislu članovi Multimedijalnog centra “Goli otok – novi hrvatski turizam” kritički se i kreativno nose s opasnošću mimetičkog slavljenja monumentalne povijesti te pružaju otpor dominantnim praksama komemoriranja mjesta (masovnog) stradanja u Hrvatskoj. Jedan od predstojećih zadataka za istraživače/ice uloge zatvorskog iskustva žena u procesu njihovog oblikovanja kao modernih političkih subjekata jest usporedba svjedočenja jugoslavenskih političkih zatvorenica i svjedočenja žena internirki u grčkim otočkim logorima za partizanke i komunistkinje nakon završetka grčkog građanskog rata 1949., usporedba iskaza žena žrtava represije vojnih hunti u Čileu i Argentini i drugdje s kazivanjima brojnih drugih zatočenica (u kućnim, redovnim i tajnim zatvorima) diljem suvremenog svijeta kojima se ne priznaje status političkih zatvorenica. Cvetan Todorov (2000) dobro je formulirao epistemološko žarište i etički prioritet ove humanističke “logorologije” koju pišu nepovjesničari. Umjesto interesa za posljedice radikalnog zla i dehumanizaciju mjerenu gubitkom tipičnih “muških” vrijednosti – čast, hrabrost, principijelnost – istraživači i istraživačice trebali bi se pozabaviti analizom “ženskih” napora preživljavanja i održavanja minimalne, prividne normalnosti u logorskom univerzumu. U središtu tih napora leži borba za očuvanjem “ženskih” vrijednosti (izdržljivost, suosjećanje, potreba povjeravanja) koje čine “banalnost dobra” i u logorskim uvjetima (Todorov, 2000:291). A sve moralne vrijednosti, baš kao i svako kršenje ljudskih prava, imaju svoje svakodnevno (“banalno”) i svoje ekstremno lice. U rivalstvu smrtnog svjedoka i transformirajućeg arhiva (muzeja), kako to primjećuje Derrida u knjizi Mal d'Archive (1995), svjedok ne samo da zaslužuje prednost i podršku intelektualne javnosti, već i zahtjevniju razinu teorijske rasprave. One rasprave koja će dati prednost etičkom uvidu, a osjećaj odgovornosti za interpretaciju osobnih kazivanja nadrediti sposobnosti empatijskog uživljavanja u priču o traumatskom iskustvu. Traumatska pripovijest nije izvor spoznaja o prirodi međuljudskih odnosa (u okruženju u kojem je sloboda izbora i moralnog djelovanja krajnje sužena), ali nam može pru- 241 žiti dragocjene uvide u snagu ljudskog duha, u postojanost osobnih uvjerenja i moć samoiscjeljenja. Tako Evgenija S. Ginzburg (1971), koja je u sibirskim gulazima provela dvadeset godina, Rosa Dragović-Gašpar (1990) i Eva Grlić (1997), zatvorenice s Golog otoka, pripovijedaju da su nakon logora postale humanija bića, odane komunističkim idealima, a ne dogmatskim principima komunističkog revolucionarnog djelovanja koje “teži da oslobodi sve ljude tako što će ih, privremeno, porobiti” (Camus, 1951). Golootočka je dionica ženske povijesti socijalističke emancipacije najbolji dokaz međupovezanosti visoko postavljenih ideala i brojnosti njihovog iznevjeravanja i opovrgavanja, dokaz imanentnog protuslovlja ideologije koja je ženama obećala punu ravnopravnost, ali je vječno odlagala priznati im političku ­punoljetnost za samostalno djelovanje. 25 Veselin Popović, bivši major Udbe i upravitelj ženskih logora u Ramskom ritu i Zabeli, koji 1950. bježi u Rumunjsku i tamo provodi 16 godina kao politički emigrant, odgovara u intervjuu časopisu Ten na učestale optužbe o seksualnom nasilju (što je novinar metaforično “pojasnio”): “Optužuju vas da ste bili ‘sultan u haremu'?. V.P.: Slušajte, Danilo Kiš je veliki književnik, ali nitko ne treba da zaboravi da je bio zakleti antikomunista i da je iz dubine duše mrzeo sve što je imalo neke veze s komunizmom. Kiš hoće da poistoveti sve komuniste sa monstrumima komunizma. (…) Postoji bezbroj stvari u kojima serija ‘Goli život’ gubi svoju vrednost, osim priče o mukama tih žena, o stradanjima, patnjama i metodama u logoru. Kiš toliko mrzi te žene, jer one su za Sovjete, one su IB-ovke, one predstavljaju najveće neprijatelje čovječanstva, i tada im posljednji put napakosti izjavom da su sve bile bludnice, i to onog koji im je sve vreme pomagao, Veselina Popovića” (Ten, god. 7, br. 69, str. 6). 26 Esej “Fascinating Fascism” objavljen je u časopisu New York Review of Books 1975. godine, a dostupan je na: http:// www.history.ucsb.edu/faculty/ marcuse/classes/33d/33dTexts/ SontagFascinFascism75.htm. Bogdanović spominje nekoliko novinskih primjera onodobne fascinacije “pornografijom nasilja”: “krvave glave….koje se valjaju po podu, leševi usnulih vojnika, tela silovanih devojaka i žena – reči koje su se nedavno mogle čuti u Predstavništvu gradskog komiteta neposredno pred istorijski plenum” (1988:45). 27 Tako arhitekt Vlado Bralić ne vodi računa o sličnim povlasticama kapoa u nacističkom logoru i sobnog starješine na Golom otoku, nego naglašava samo razliku po kojoj je sobni starješina imao vlastitu minijaturnu sobicu unutar zatvoreničkog paviljona (“Jedinstvena arhitektura zloglasnog logora”, razgovarala N. V. Ogurlić, Novi list, 03. 01. 2010., god. 15, br. 748, str. 2-3. Jambrešić Kirin, Renata Izdajice su uvijek ženskog roda: političke zatvorenice u arhipelagu Goli UP&UNDERGROUND Proljeće 2010. �Literatura — Adler, Nensi [Adler, Nanci]. 2005. Preživjeli iz Gulaga – s one strane sovjetskog sistema. Beograd: Beogradski krug. — Agamben, Giorgio. 2006. Homo sacer: suverena moć i goli život. Zagreb: Multimedijalni institut i Arkzin, preveo Mario Kopić. — Agamben, Giorgio. 2005. “Stid ili o subjektu”. 15 dana: časopis za umjetnost i kulturu, 1, 16- 29, prevela Višnja Bandalo. — Allcock, John B. 2000. Explaining Yugoslavia. London: Hurst & Company. — Arendt, Hannah 1976 [1951]. The Origins of Totalitarianism. San Diego – New York - London: Harvest Book & Harcourt. — Assad, Talal. 1983. “Notes on Body Pain and Truth in Medieval Christian Ritual”. Economy and Society 12/3, 287-327. — Badiou, Alain. 2008. Stoljeće. Zagreb: Antibarbarus, preveo O. Pupovac. — Badurina, Natka. 2006 “Dragi čitatelju, kako smo danas? Goli otok u talijanskoj i hrvatskoj književnosti”. U: Komparativna povijest hrvatske književnosti: zbornik radova VIII. Split: Književni krug, 53-68. — Banac, Ivo. 1990. Sa Staljinom protiv Tita. Zagreb: Globus. — Benjamin, Walter 1971[1921]. Uz kritiku sile: eseji. Zagreb: SC, [Biblioteka Razlog; 47], prevela Snješka Knežević. — Beganović, Davor. 2007. Pamćenje traume: apokaliptička proza Danila Kiša. Zagreb – Sarajevo: Naklada Zoro. — Betea, Lavinia. 2006. “The woman in the communist regime: meta-analysis about a gender study”. Journal for the Study of Religions and Ideologies, 14:3140. — Bogdanović, Bogdan. 1988. Mrtvouzice: mentalne zamke staljinizma. Zagreb: “August Cesarec”. — Bosanac, Gordana. 2005. Utopija i inauguralni paradoks: prilog filozofsko-političkoj raspravi. Zagreb: KruZak. — Cerovac, Branko. 2009. “Mogućnost (Golog) otoka”. U: Prica, Ines i Željka Jelavić ur. Destinacije čežnje, lokacije samoće: uvidi u kulturu i razvojne mogućnosti hrvatskih otoka. Zagreb: HED – IEF, 103-108. — Dragović-Gašpar, Rosanda. 1990. Let iznad Golog otoka. Beograd. — Camus, Albert. 1971. Pobunjeni čovjek. Zagreb: Zora, preveo Z. Mrkonjić. — Courtois, Stéphane, A. Paczkowski, K. Bartosek et al., eds. 1999. The Black Book of Communism. Cambridge, MA: Harvard University Press. — Felman, Shoshana. 2002. The Juridical Unconscious: trials and traumas in the Twentieth Century. Cambridge – London: Harvard University Press. — Foucault, Michel. 1997 [1982]. “Technologies of the Self”. In: Ethics: Subjectivity and Truth, ed. by. Paul Rabinow. London: Penguin, Vol. 1, 223-51. 242 — Foucault, Michel. 1994 [1975]. Nadzor i kazna: rađanje zatvora. Zagreb: Informator. — Garfinkel, Harold. 1956. “Conditions of successful degradation ceremonies”. American Journal of Sociology 61, 420-424. — Ginzburg, Evgenija S. 1971. Kronika kulta ličnosti. Zagreb: Znanje, prevela s ruskog Vera Vevrica — Grlić, Eva. 1997. Sjećanja. Zagreb: Durieux. — Hobsbawm, Eric 2009. Zanimljiva vremena. Zagreb: Disput. — Horvat, Mihovil. 1996. Goli otok: stratište duha. Zagreb: Orion Stella. — Hunt, Lynn. 1992. The Family Romance of the Franch Revolution. London: Routledge. — Jambrešić Kirin, Renata. 2004.“The Retraumatization of the 1948 Communist Purges in the Yugoslav Literary Culture”. U: Cornis-Pope, Marcel i John Neubauer, ur. A Comparative History of the Literary Cultures of East Central Europe: Junctures and Disjunctures in the 19th and 20th Centuries. Amsterdam-Philadelphia: John Benjamins, 124-132. — Jezernik, Božidar. 1994. Non cogito ergo sum: arheologija neke šale. Ljubljana: Društvo za preučevanje zgodovine, literature in antropologije. [Borec br. 533-534; Zbirka Ecce Homo] — Kalajdžić, Dragan. 1985. Otok gole istine. Zagreb: Globus. — Karge, Heike. 2006. “From ‘frozen memory’ to the encounter of remembrance: Memorials to the Second World War in Tito’s Yugoslavia”. Memoria e ricerca br. 21, 81-100. — Kertesz, Imre. 2008. Dnevnik s galije. Zagreb: Fraktura, prevela Xenia Detoni. — Kiš, Danilo. 1977. Grobnica za Borisa Davidoviča. Beograd: BIGZ. — Kiš, Danilo. 1989. “Držimo se distance! (Susret sa Danilom Kišom)”. Razgovor vodio Cs. Karoly, prevela S. Njari. Polja: časopis za kulturu, umetnost i društvena pitanja, 35/368, str. 362-364. — Lebl, Ženi. 1990. Ljubičica bela: vic dug dve i po godine. Gornji Milanovac: Dečje novine. (2. izd. 2009, Beograd: Čigoja štampa) — Lefort, Claude 2000. Prijepor o komunizmu. Zagreb: Politička kultura, prevela Radmila Zdjelar, pogovor Rade Kalanj. — Leksikon 1996. Hrvatski leksikon, gl. urednik Antun Vujić. 2 sv. Zagreb: Naklada leksikon. — Levi, Primo. 1989. The Drowned and the Saved. London: Abacus. — Marković, Dragan. 1990. Josip Broz i Goli otok. Beograd: Beseda. — Mikulić, Borislav. 2007. “Revolucija i intervencija. O utopijskom efektu ‘praxis’”. — http://deenes.ffzg.hr/%7Ebmikulic/Homepage/ Efekt_praxis.htm. — Nancy, Jean-Luc. 2004. Dva ogleda: Razdjelovljena zajednica; O singularnom pluralnom bitku. Zagreb: Multimedijalni institut; Arkzin, preveo Tomislav Medak. — Pateman, Carole. 1998. Ženski nered: demokracija, feminizam i politička teorija. Zagreb: Ženska infoteka, prevela M. Paić Jurinić. — Perrot, Michelle. 2009. Moja povijest žena. Zagreb: Ibis grafika, prevela V. Čaušević Kreho. — Podoroga, Valerij. 2007. “Gulag u umu: skice i razmišljanja”. III program HR, 19. 08. 2007, preveo Ivo Alebić. [Tekst preuzet sa stranice www.antropo. ru]. — Popović, Sabina. 1999. Tortura, posljedice i rehabilitacija - Bosna i Hercegovina - priručnik. Sarajevo: CTV [Centar za žrtve torture]. — Ridley, Jasper G. 2000. Tito: biografija. Zagreb: Prometej. — Scotti, Giacomo. 2002. Goli otok: Italiani nel gulag di Tito. Trst: Edizioni LINT. — Simić, Dragoslav i Boško Trifunović, ur. 1990. Ženski logor na Golom otoku – ispovesti kažnjenica i islednice. Beograd: ABC product. — Sklevicky, Lydia. 1996. Konji, žene, ratovi. Zagreb: Ženska infoteka (odabrala i priredila Dunja Rihtman-Auguštin). — Spehnjak, Katarina. 2002. Javnost i propaganda: Narodna fronta u politici i kulturi Hrvatske: 1945.-1952. Zagreb: Hrvatski institut za povijest – Dom i svijet. — Todorov, Tzvetan. 2000 [1991]. Facing the Extreme: moral life in the concentration camps. London: Phoenix — Todorov, Tzvetan. 1999. Voices from the Gulag: Life and Death in Communist Bulgaria. — Velikonja, Mitja. 2010. Titostalgija. Beograd: Biblioteka XX vek. — Vilensky, Simeon. 1999. Till my tale is told: women's memoirs of the Gulag. London: Virago Press. — Vlaisavljević, Ugo. 2003. Lepoglava i univerzitet: ogledi iz političke epistemologije. Sarajevo: Centar za interdisciplinarne postdiplomske studije Univerziteta. — Voglis, Polymeris. 2002. “Political Prisoners in the Greek Civil War, 1945-50”. Journal of Contemporary History, 37/4, 523-540. — Zilahy, Péter. 2004. Od abecede do žirafe: posljednji prozor u svijet. Zagreb: Sysprint, s mađarskog prevela Petra Tkalčec. — Žicina, Milka. 2002. Sve, sve, sve.... Zagreb: SKD Prosvjeta. — Žižek, Slavoj. 2006. “Kad partija digne ruku na sebe”. http://www.mi2.hr/radioActive/past/txt/03.06. zizek.kadpartijadigne.rtf �Prešarana spomen ploča, Split 243 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Istraživački radovi Periodika Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Izdajice su uvijek ženskog roda: političke zatvorenice u arhipelagu Goli Creator An entity primarily responsible for making the resource Renata Jambrešić Kirin Source A related resource from which the described resource is derived UP&UNDERGROUND, Časopis za umjetnost, teoriju i aktivizam Publisher An entity responsible for making the resource available Školska knjiga d.d. Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 2010. Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Urednik: Nikola Devčić Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource Hrvatski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 13-IR Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 14 str. Goli otok Josip Broz Tito KPJ logor nasilje Renata Jambrešić Kirin Staljin http://afzarhiv.org/files/original/dedb13ed40b60c4d12f20620bb88f656.pdf 99c5d1453144ce6a641d75aaf87d7625 PDF Text Text · · Uridnid bibliotek8 •' . ~ Dr. SASA E>URANOVIC-JANDA .. Dr. PREDRAG VRANICKI Dr. OLEG MANDIC ZENA U RADNOM ODNOSU NAPRIJED ZAGREB 196() �·/ \· .· ZENA U RADNOM ODNOSU . •• • ' �USPOMENI MOGA OCA MILO VANA - �\' ') I ,j PREDGOVOR Neprestano poveCavanje broja zaposlenih Zena, 8irenje kruga zanimanja i poslova koje obavljaju Zene, i znatan poTast procenta udatih Zena i majki medu -Zena?Tha u radnom od1bosu izaziva {u nacianalnim i u medunaradnim okvirima) sve viSe potrebu za pf!ouOav:amjem i reSa'!Aanj.em CitJ,av-og niza pitanja sfjo ih zenski rad postavlja p~ed zaJednicu. U •OVOj knjizi ucinjen je pokusaj da ~· ta probLematikia osV>etli prvenstv1en.a sa s'banoviSta radnog prava i socijalne politike, odnasno sa stan-oviSta zakonodavca, · ne samo kao regulatora, veC istovr:emeno i kao -inicijmtora i stimulatora za brZe reSavam.je - pitanja koja cine kompleksnu problematiku poloi!aja zaposlene Zen:e. Pri tom se <Obratila· na.,oCitla paZnja Pt?J.edinim meramci koje ulaze u pojam zaStite zaposlene Zene i majke, uz izlaganje pozitivnih propisa u FNRJ i njihovu kriticku analizu. Osnov ovog ~ada p1'etsfavlja d<o·k~orska disje~tacija, koja. je pod naslovom »Pos~bna za.Stita i zaStita materinstva zaposlenih Zena« odbranjen.a 1957 godi111e na beogradskom Provnom fakultetu. PredajuCi ovaj rad javnosti autor je svestan 'njegovih nedosfataka, s obzirom na Siri-n.u. zahva6ene problemati/k.e, .ali se . nada da njime ipak dati doprinos. resavanju brojnih i ce sloZenih pitanja u. vezi sa zapoSljavanjem Zena u naSim specifibnirrn us!ovima. Autor iz,;atav.a zah.,alnost prof. dru. Aleks:andru &!.lticu na prijateljskoj pomoCi i kcmsuloovanju pri iz,;adli ovog rada, . a Zeli takode da se zahvali i bibliotzekarirrz4t bleogradskih i 9 �\ I 2lag11eb.ackih bibliotel<a, ko'ji su sa puThO TI"ZU1llievanja pomagali u p110'11labai&enju i koriscenju potrebne literature. N a kraju, autor sma.tra svojdm t?ba.vez.om_. da pomene da je prouCavanju ove problematike znatno doprinela i predusretljivost sluzbenika Odeljenja za zenski rad. i Biblioteke M.ellunarodnog biroa rcida u Zenevi. · U Beograd1t, oktobro 1958 godine Dr.. SaSa. f>_uranoviC-Janda· UVOD PolnZaj Zene u j"ednoj zemlji ·zavisi ad stepena druStvenorg ·· tazvoja na koj-em · se ta zemlja nala'Zi. Prema tome, p·oloZaj' Zene - u procesu rada, u druStvenom Zivotu i u porodici' treba posmatrati u sklopu svih faktora koji odrazavaju stepen razvoja pi'oi.zvodnih sna.ga i dru:Stvene odnose. Ova pretpostavlja p-Oznavanje ekonomsko-tehniC:ke razvijenosti, visine noacionalmog dohotka i principa raspodele tog dohotka, uloge i uticaja radniOke klase i progresivnih .snaga u politiCkom i druStvenom Zivotu, pravnog sistema, op-Ste· prosveCenosti, raz-· V!ij-en•9sti socija~ih. sluilbi, kao i pr·oseCnih. shvatanja -i tradi-djil koi.e vladaju u pojedinoj zemlji. Za posmatranje ;problematike i polo.Zaja Zene u radnom odnosu, i ocenu posebmog zaStitnOg zakonodavslva o zalj;Josleni:m ·zenama, od riaro-Cite je v.a.Znosti imati uvi'd. i li celokupno radno _ :zakono¢lavstvo i nje.govu pr!m.enu, od:n-o-~no naC:in i_ obim intervencije drZave u radnim ·od-nos.ima. To j.e vaZ!ll·o s r3Jzloga. Sto· Zene ·u radnorn o-dnosu pretstavljaju ;Sarno _deo svih zaposlenih na koje se radno zakonodavstvo· odnosi. 8-em toga, problematiku ,zoap·oslene :Zene tre:ba posmatrati i . u okviru -c-elokupnog socijalnog zarkonodavstva, koje. je odraz so-cija.Ine politike date Zlemlje, o1bzirom na specifiCnu druStvenu ulogu Zene u porodici. Isto tako ne mogu se -zapos•taviti ni norme medunar.o-dnog kodeksa rada, odnosno medunar-odno re.gulisanje pojedinih p-itanja iz oihlasti rada i soc!j'aLne politike, i odnos pojedine zemlje prema tim normama. Sarno u _sklopu svih ovih 'C:in-ilaca moZe d.a se sagleda komp!eksnost problematike polozaia zaiposlene zene ka-o i uloga, ·obim i pe·rspektiva razvoja intervencije zajednice u toj oblasti. PriJ..Wenj·e sa .ovog a.spekta razmatranju p<>1c>Zaja zap-oslene Zene u naSoj zemlji uslovilo je i paCin i·zlaganja .u ovom delu. 11 �Da bi se d)Jjasnile izvjesne pojave u vezi sa IZe;,_,kim radom van ilruCe, l'<lgUliisamje tog rada, kao ;_ l!'I"avac dailjeg razvoja i re8avanja pojedinih pitanja iz te oblasti, bilo je potrebno koliko je to mogucno u okviru ovakvog rada ~ izloziti predeni put u pojedinim zemljama i na medunarodnom planu. &toga se u istoriskom delu daje prikaz razvoja zaStitnog zakonodavstva o zaposlenim Zenama u onim zetiUjama. u koji~a se .smatra karakterisUCnim Zen~ki rad i njegovo regulisa- I nje. Time se htelo pokazati da problemi koji se danas u na§oj ISTORISKI RAZVOJ ZASTITNOG ZAKONODAVSTVA 0 ZAPOSLENIM ZENAMA zemlji javljaju u procesu industrijalizacije u vezi sa masovnim zapoSljavanjem .Zena nisu ni novi ni nepoznati, te da oni ustv.ari pretstavljaju :zakoniie pojave na odredenom stepenu · razvoja druStva. U prikazU osnovn,ih -.koncepcija koje su nastale u vezi sa Zensk.im radom van kuCe J. .zaStitnim zakonodavstvom uCinjen je pokusaj da se doprinese rasciscavanju nacelnih teoretskih stavova · u reSavanju :pojedinih prolblema, naroCito onih koji su vezani za u.skladivanje rada Zena van kuC.e sa porodiCnirn Zivotom. Najzad,. Waganje sustine zaStitnog zakonodavstva i pojedinih mera koje se preduzimaju u korist zaposlenih 'zena u nasoj zemlji · treba da pokaze rezultate postignute na tom polju, uz pokusaj da se prikaze perspektiva razvoja regulisap.j,a poloZaja Zene u ·radnom odnosu .u naSim specifiCnim uslovima izgradnje socijalizma na hazi iiirokog samoupravljanja. - Zenski nrd :.ran kuce je istoriska !POjava. Masovmo 1:tapoSljavanje zena van kuce je proce& koji ·se st~lno razvija, ~­ hv;atajuCi postepemo, brZe tli BP<?riie, sve .,~e. Ne'ke zemlJe, koje !S·u indU5triski visoko ra·zV!Jene, prola,Zlle s~ kroz proces ri.a.gle industrijalizaci:je ili u uslovima ~~anka} na~Iog razvoj.a kapitalizma, iii u uslovima ~enJenth ;drus~enih od_nosa. Ipa.k, proces industrijaliz-acije i u jedn~a 1 u drug1~a pratile su izvesne pOjave prema kojima dr~stvo _kao celina nije moglo da bude indiferentno. Jedna od.tl?- POJ.ava u t~m pr·ooesu, koja pretstavlja ;>iegovu. karak:erlstiku, J~ sve. sur-; zapoiUjavanje zena van kuce. Da ~l se bo!Je .ra~mei; pwble~m Sto ih masovni Zenski rad po1stavl]a pred zaJednlcu, 1 sve poJav~ vezane za rad Z.ena van kuCe, neophodno je dati. i~est~n istoriski pregled pmblematike zenskog ra.da i r:gn.hsanja tog roda, budum da tl pO>red svili "'MildJ!m! 'k<XJ<;· poiStC>Je =ediu pojedinih zemalja, postoje i lzvesne zaJedniCk.e .komponente, koje tra:Ze odredena reSenja . . 1. iRAZVOJ ZASTITNOG ZAKONODAVSTVA 0 ZIAII>OSLENllVl ZElNAMA U NEKIM ZJlThiLLJAMA DO PRVOG SVETSKOG RATA Po·Sto je Siroko zapo'mjavanje Zena van kuCe po~ava J.:~­ rakteristiCna za period industrijalizacl:jel iZJ,gleda naJ:zJgodniJe dati pregled zen.skog rada i regulisanja tog rada u onim ze13 12 �mljama gde je · .. . d . . .. . .. reva 1UCIJa naJpre otpoCela, odnosno ~ e se rn_dustr9ahzacrJa naglo razvijala. u tom per· d · tun zemlJama.. . ·10 u 1 u . . ,.. . ,m·ogu .se nacr zamecr sv.ega onaga Sto _· e u VeZl sa zenskrm radom van kuCe: razlozi z O·SI · · J • r.ada i :Zivota :za,poslenih Zena posledice koapJ·e . ]avda~Ja, u_slovi .. · . . ' J€ ra zena rma(} za zene 1 zaJednrrcu, putevi i naCini ko .. klanjati negativne posledice ,zen.skog Jrmrada su se nkas:o}ale ot.. . b' · t a van uce a"'· 1 •O un rn ervencij a drZave u kori t . 1 'h ,.. ' n -cin klase i ,zaposlenih !judi uopSte ~ za~oshenr z~na, radni·Cke Zenski rad -Van k , . . k ' -~~- 1 s. vatanJa. v~~pa __za . uce 1 za onsku zas.trtu Zena ' i to ne samo · u · nacwna1n·· rm· . '· nego 1 U m.edunarodnim okvirima. Engleska · · Kao i u drugim ze~Ijiuna · · · E . .; . . . _ . obHka na-J·a·mn·og ·d· .... · · ·. ' 1 . u. ng1~s~oJ Je b1Io· lzvesni.h:. ra. a zena 1 ran 1J· e pte · d . k . · ali. to su· hi·1·· · ·1 . ' In ustns e revaludJ·e · I1zuzecrAhtk''d · • 10 us?r"ka revoluciia '(koja se t! EngleS!oo;j kr .e Je • •• • XaiZ . a a)em XVIII • ip•oce1llooon XJX elk } :~~:~~n~~orepha staVlre dr_u~tvene· ~~posec<2 i u Zivotu v~en:_ epo u. asn1c1ma masma k · ,. upO•trebu »radnika b-ez mi.Shm . T' OJe su •olnogucilerazvijenosti al" , . k . e snage 1 1 nezrele tel~sne neruke ne sam' o 1~ vece g1p ?sti ud<Q·va«s, postale sti neophodneoceva porod.ica rpaurpe · .h . !tiJ'a vel: i !lJ.ih .h " . ' nzovanl .selJaka ·1.· Zanat' DVIzena 1 dece' CiJ'i Je ra d , se1n · to·ga btQ> · . . znatno '" t' · .. 4 viJ 1: ! ' 1 J€'V 1111)·1. 0 ~eriskom- ' d · Englesk . . . chins: Wome'li .,inr~~~ndust~~ P[e ~api~~zma- vidi· B. L. HutOpSirnije o podac-ima u- vezi s·~ ~~·an·1.5, od str. 14 i dalje; 16 veka u Englesko' i.d'• K gu Jem ra•da zyd 14 do. 1947, Cir., str. 208 i sl~~c~: Ftrl Mar~: Kapital, knj. I. Beograd, rers u Encyclopaedia. of· th~ Sgr.enzcse ~Ishnun:. Statutes of Labou. d . . Cta C?..ences vol IX str 3 ' k 1 u e~u Clt.iranom u beleSci 2. ' · ' · ~. ao. ' DadZordZ D. H. Kol: Istorija pokreta b •t B eogr , 1955 g., str. 3 . ~ n anske TadniCke klase~ a K. Marks: crp.· ·cit .• &tr. 317 • 4 To je dolazilo prvenstveno 0 .tud Sto . btile kvaJ-ifikovane i St . 3: . . radnice po pravilu nisu 1:- tralti. Zerislmt i deCju nao~~J a.:.l~~avCl 1 ~am~ Zene (i deca) sma-, a om pnhod1ma oca por~ice. 14 Tako se maze· reCi da je hidustriSka i-ervo,Iucija q;>rhnorala Zelle ii r.edova proletarijata da -se. ·zap.a-Sljavaju- _v.an kuCe.._1PohlepnOst, stirovost, primiJtlvnost prvih ·faJbrikanata· kapita!ista, potpomognuta i poddavana tada vladajucom ekonomsloom doktrinom aps<>hllbnog eJoo[!]omskiog ·liliberaJi.zma, ·stvo.-rila Je ,stra!Sn-e us1ove Zivota i rada u tom pel'liodu »deCaffirog. dotba k>ap.it'aiizlma<c. 5 Nllske natdnirce, do nemogill:nosti proiduZe-' ·no radno vreme, fantas. tiCna eksploatacija deCj.eg r.ada, sasvfrn loSi uslov.i stanovanja u prenatrpanim gradovima i predgr.aQi.;. rna, kratak Zivotni vek, Siroko rasprostranjena prostitucija, pad nataliteta i visoka smrtnost dece i sliC:ne nedaCe - pominju se u mnogobrojnim dokumentfma (i2lve8taji kraljevskih komisija, podruenih inspektora, clanci u tadanjoj dnevnoj stamp; itd.). Sve te pojave razni pisci su na razliCite naCine tumaCili, aJ.rl. »1sam-e Cinjenioe niJsru •osporavane«. 15 . U toj i takvoj situaciji poslednjih godina potkraj XV[])I i prvih godina XIX veka poce!ti su u. Engleskoj da se jav!jaju prvi -glasovi Pojedinaca (lekara; filantropa i 1prvih socijalistautopista) koji, na razliCite naCine i r~zliCitirri sreditvima Stosu im stajala na raspol~ganju, PoCinju da se .zaia-Zu za intervenciju dr:Zave u k_o.rist radnika, naroCtto deoe i Zena. Bez ohzira da li je te pojedince J;ukovodila iskljuCivo filantropija iii <Wu,gi .rruziliooi, arguanenti s kojima su om ape1ovatlri ""' javnost i Parlamenat u kori.st svojih zahteva, bili su da se ne radi samo o zaStiti p-ojedinca, l}ego i o -Cuvanju zdravlja· i o buduenosti nacijle. Re=ltat te horbe b]<> je da je 1802 godine engleski Parlamenat, u :kojeffi J·as nisu sedelt"q;)retstavnki fa;ootl<anruta, prfuvatio. »Healts and J\ILoo:als o!f Aprprentices Act<(, zakion kojti.m •se ,Ulkaapj·aQu najgoce vapiljuCe z1oupotrebe<<7 i koji moiZe da se smatra ,p-oCetkom moderne_ socijalne politike. 5 F.ridrih Engels: .PoloZa.j radniCke klase u. E1i!Jteskoj, Beo-grad, Predgovor II. neroaCkoro izdanj~, Kultura, 1947, Cir., str. 374 1892. god . DZ. Kol.: op. cit., str. 151. -F. Engels: op. cit., str. 173; takode vidi Traite etementaire de legislation industrielle, Paris, 1931-33. 6 7 15 �Trideset godina kasnije '(1833) donet je Zakon o za!ltiti · dece (J<oji se prot.,Ze na sve. tekstilne fabrike sem na fa:brike svile), kojim se zabranjuje nocni rad (od pola devet uvece . do pola sest ujutro) 2;a sva ilea od 9 do 18 gt>dina, i regulii\e raditi dan.' Ali ogranicenje rada dece od 9 do 13 godina na 8 Casova dnevno, koje nije adgovaralo falbrikantima, dovelo Je v.eC te iste, 1833 godine, do sistema smena, koji je kasnije, prelaskom na osmoCasovni radni dan odraslih, i pored protesta radnika, postao i ostao sistem rada u v:elikom delu industrije. Zakonom od 1833 godine ustanovljena je i jedna nova va.Zna institucija - fabri'Cka insp,ekcija, u okviru Ministarstva unutraSnjih poslova. 9 \I' :I u tom periodu, u <>kviru cartistiCkog pokreta {1834), prvi put se diskutuje i o ;!enskom pravu g1asa povodom zahteva za pravo glasa radnika: Meduti.m, u javnost se ne ide sa tom par.olom, niti se taj zahtev ukljueuj.e u sll1Zbeni program, jer Se smatra da prilike j-o.S nisu 2rele da bi Zensko pi-av{) glasa moglo da hude »predmet masovne politiCke agitacije<<." 0 zakonskoj za.Stiti zruposleilih Zena, medutim, joS se ·ne govori. A Zenesu tada radile u u.Zasnim uslovima: u rudn1cima sa pol1J;gole puzale i pmvJaCile se zajedno sa decom, u fabrikama su pro• v·odile dap.e i ·noCi zajedno sa mu.Skarcima, u nehig!iJens·kim prostorijama, radile do samog pomdaja a nekad se parat!ale 8 Marks smatra da je ovim zaik:onom u- modernoj industriji otpoCe'O normalni radni dan. K. Marks: Kapital, str. 216 ' 9 0 fabriCkim in'S})ektorima, Ci}im se iz-veStajima Marx obiJ.ato sluZi u svojim ana~a · i slikanju kapitalizma u Engleskoj, Vlidi: K. Marks: op. cit.; str. 1~0 i sledeee. 10 Dr. Kmt, A. Ge!'ilaoh: Die Bedeutung des A-rbeiterinnenschutzes (Eine Studie an der -En-twicklung der Englischen Fabrikgesetze), Jena, 1913 g, Prya petic1j a za pravo glasa podnesena je Donj.em domu 1832 g. i branio ju je-Sir Robert Peel. God. 1867 podneo je John Stuart Mill prvi put u parlamentu predlog da se u _biraCke spisk'ove uve- . du i Zene koje plaCaju porez. Predlog je odbijen sa 1_94 -protiv 73 glasa. Vidf: A. Bebel: Zena i socijalizam, Beograd, 1923, str..296. 16 uz ma8mu i do!azile pon(>VO na posao nekolilro dana nakon · porot!aja." ·. Posta je rad pod zemljom ostavljao najstrasnije posl.e~ice na zdravlje i moral Zena, to je u Zakon o r_adu ~ rudniCim~. ~ning's Act) 1842 godine uilla e>dredba koJ om Je podzemm rad Zena (i dece ispod 10 go dina)· zilbranjen.12 U istoriji zenskog rada to je prva zakonska odredba o zastiti zena. Ipsk trebalo je da prot!u pune 4 godine pa da, 1847 g .. , zene u Engleskoj zaista prestanu da rade pod zemljom u rudnicima. · Dve godine kasnije, 1844 g., donet je dopunski fabricki zakon o regulisanju radnog dana, kojim s-e uvordi »nova kategorija« ·zaStiCenih lica -.Zene iznad 18 :godina starosti. ZakoJ.lD:t:Il od 1844 g. Zene sU »U svakom pogledl! izjednaCe~e sa mladim licima, njihova je radno vrem.e ogranl·Ceno na 12 casova .zabranjen im je noC:rii rad<,. Taj zakon je predvida"o prvih 5 da~a u nedelji 12 s.ati rada -a u subotu 9, IS tim da rad mora da se svrSi do 16,30, 1Cim:e je, ·za ·zene, hila ozaikonjena tzv. engJeska subota. Sem toga, ovim zakonom uvedene su i mere koje su ogranicavale izigravanje 2>ak<>na ad 1833 g. primenom sist€!Il1a sm-ena. Fabrik.anti. su bili prim-orani da j.avno obeleZe poCetak i svrSetak rada, •biloje. ·?abra~jeno jesti .u presto~~: jama u kojima traje proces pr01zvodn]e, odredent su taCmJl peri·odi i granice odmora, uvedeni •Su »p·rirodni zakoni mo~.e:­ oog na{ilna !P'!'~<>dmJe«. A1i bitno je, -da j'e na sel<toru koJ• ]e zakon ohuhvatao (tekstil bez svilarstva) pra,ksa svela u iste granice i radno vrem·e -o-drasli-h muSkih fabriCkih radni~~i paSta je u veCini p:rocesa ;p;roizvardnje neO!Phodn_a koopera.ciJa dece, mladih lica i Zena. 13 Godina 1847 - doba burne agitacije za desetcasovni radni dan i vrhunac -,Cartisti-Ckog pokreta - donosi Zakon o desetcasovnom radnom "vremenu. za sva mlada lica j radnice (u n OpSirnije o tome vidi naroCito: u citiranom delu F. PoloZa; T-adniCke klase u EngleskDJ. ~elsa: · u rudnicima su 1841 g. radile 6133 rene, odnosn'o 3:;JJ/o '()(] svih radnika. Ibidem, str. 270. 1 3 Vidi: K. Marks, Kapital, str. 21g.,_220; kao i BIT: Statut legcd des travailleuses, Geneve, 1938 g.; str. 142 i str., 231. 1! 2 2ena u radnom odnosu 17 �'(j ! I I 'i I. · tek.stilnoj }ndustriji), s tim da to definitivno. ogranicenje stupa na snagu 1 maja 1848 g." U lborbi fabrikanata pr"otiv primene n<>vog zakona dolazi prvi put :do izraZaja takozvana negativna strana zakonske zaStite Zena. Nairne; po-Sto nijedan zakon Sto je dotada dOne-'· sen ustvari nije ni u Cemu ograniCavao rad muSkih odraslih lica, fabrikanti su poCeli ».sa mestimiCnim .atpuStanj.em jednog dela, pone!kad o rpa>1<>vine zarposlenih mladih lica i II'adnioa o uspostavili za odrasle muSke radnike gotovo 2aboravljeni noCni rad« .15 N oviin dopunskim fa-briCkim zakonom, 1850 iodine; radni dan mladih lica i Zena regulisap je tako da se ustvaii prvih ~ dana u sedmici radr produ.Zuje na deset i po Caso~a ,a. suhotom sikm6u,Ie na ,sedaffi, i;p<>. Sem to,ga, odre&uje se k""' period· u krijem se mo.Z_e raditi vreme -od 6 Casova ujutro do 6 uveCe, sa odmoi-om za jelo od jedan i po Cas, koji se mora dati svima u · isto vreme. Pri tom tre1ha imati u vddu da se zakonodavstvo- iz prve polovine XIX veka odnosilo sam<> na tekstilnu industriju, medu- · tim, znatan broj Zena radio je i u drugim granama u kojima nije bilo uopSte regulisanja ill je zaStita r8.dnica hila zna<tno manja. Tak<> je tek 1845 go dine donet prvi zakon· kojim se regu!ise rad izvan teksti!a - Zakon o stamparij ama (Printwork's Act). Njime se ograni-Cava radni dan Z.ena na 16 Casova rada,.bez zakonskih ·odrn.-ora za jelo, ne zabranjuje se noCni rad, ne stite se deca iznad 13 godiia. 16 U drugoj pol-i XIX ve.ka kapitalizam u Englesk<>j se veC ustalio. Od ogromnih profita, koje je omoguCivao monopol na svetskom trilltu, hilro je moguCe davati minimalne izn:ose 14 · -Marx ovaj zakon •ocenjuje kao zako-n koji »nije bio samo nu.Zan praktiCan uspeh veC pobe<la principa; prvi put je politiCka ekopomij-a bl}rZoaz,ije otvoreno kapitulirala p.red P'OlitiCkom ekonomo]om radmCke klase«. Vidi: Prva, Druga i Tre(:a internacionala, grada za pr~mCavanje delatnosti triju internaoionala, Beograd, 1952 g., str. 16 (c1tat po »Marks-Engeus- Dela«, knj. XIII, doo I, str. 11). u; Kapital: str. 222. 16 K. Marks: op. c_it., str. 228-230 i 231-2.32. 18 {:»·mrvice«) i radni-Ckoj ldasi, naroBto kv3.lifikoVanim ·radriicl~ ma, 11 od ko~ih se stvorila radnicka aristokratija, koja· se trti~ dila da se po naCinu Zivota u imesnom smislu pribliii · btir~o­ aziji. OpSte stanje radnicke klase u Engleskol bilo je svakako znatno bolje od onog u prvoj P..Olovini XIX veka. I rpored jos mno,go bede, ipak je »pros€Cni ZiVotni standard engleskog rad:tlika bio viSi od proseCn.og na evropskom kontinentu«. 18 U tom periodu broj zaposlenih .Zena se stalno. pov~Cavaq~ Cesto brZe nego broj zap·oslenih muSkaraca, i brZe {)d. porasta Zenskog stanovni.Stva. 19 Sedamdesete godine XIX veka u Engleskol bile su plodne u pogledu regulisanja raznih pitanja vezanih za Zivot radniCke -klase. ·Ti z~w-ni su u izvesnom sm.islu hili ·odr8.z ilovonasta.:. Hh shvatan.ja o socijalnoj ulozi drZave, i mada se nisu Odri··osili na regulisanje ;skljuCi"o radnih odnosa, ipak su vee tada usli u okvir tzv. socijalnog zakonodavstva. Tako, -naprimer, .i:z olblasti fabrickog zakonodavstva, 1861 g. regullsana je inspekcija rada u rudnicima, a 1862 g. naimenovana komisij,a za. ispitivarije radnih 1 Zivotnih- uslova· :r:udara.20 ;, Godina 1867 vama je u engleskom radnickom zakonodavstvu, j"er se tada, mada ne u istom obimu, ipak ·reguliSe ·i ~ad 17 Lenjin: Dela, sv. VI, str. 608 (ruSJki), citirano po J. V. -Tarle; Istorija novoga veka., II deo, Beograd, _1949 g., str. 106. 18 J. V. Tarle: op. cit., str. 107. Vidi takode: K. Marks, op_. cit. str. 405. 19 ·- Dok se Zensko stanovniStvo u Engleskoj od 1841- do 1891 ·g-t>- dine povecalo svega za jednu treCinu, dotle se broj -:lena u ··fabrikama poveCao za tri puta. U manufakturama je radil'o 1841 .g. 463.000 Zena, a 1891 .veC 1,447.500. U istom periodu· broj mUSkih industi-iskih radnika porastao je za ·svega · 53"/o -a Zena za 22118/ci. Vidi: Labour Party, Labor laws for ·women. London 1900 g-.-; kao li Ida Strasser: Frauenarbeit und Ratio.nalisierung~ E3er.lin,- 1827, str. 12. Oosirnije o kretanju zaposlenja po granama i po, polu . vidi takode Lilly Braun: Die Frauenjrage, Leipzig, 1903 g., ~str. ~_17. tabela. _. · '· · ,. 20 Iz obimnog materijala k'oii je ta komisija· skupila; 1riteresantno je miSljenje rudara da rad u rudnioima nije rad koji o¢t.!Wvara Zenama, iako sene odvija pod zeml.iom; ,iE!r je »teZaH:: i poniZava.iuCi za Zenu« i da bi ga zato trebal•o zabraniti,. ali da rad ·b fabrikama Zenama ne treba zabranjivati. Vidi: -K. Maii"ks: KapitaJ, str. 407. 2* . . �,d:r:ugin:;t "gr~ama induStrije. Ramlme se, i ti- tZakoni &u se, i omladinu, a obuhvatili-.su. t<rSku industriju, 'radionice sa najmanje 50 radC ~ilka,_ ·.rna,-tw£a!kture, .:Jwcrti rad i ·s1tne !l'.adli.onice. l) ka~ -~- do(adanj~ _.odD.oSili sanw- na Z~ne,. decu · · Mada je 1867 ,g. bila obrazovana komisija za ispitivanje r!:td'a ~u poljO!priVredi, tpak, f'pored svih nastojanja, p_oljoprivreda je ostala podru~je gde je pos!odavcima hila ostavljena pC>tpuna sloboda eksp!oatacije radnika." Godine 1871 donet je u Engleskoj jos jedan zakon ad znaa naroCito za radnice- Married Women's 1\:ct,_: kojim se udatim zenama omogucava da slobodno ra.sp:o.~~.l.l svojom ~aradom i iinovitiom. 22 ~ja_z:a. z.~n.e.uop.Ste, I ·l! ·· ' l'rilican haoo, koJi je pootojao u to doba u fabrickom zakonodavstvu Engleske, resen je kodifikacij.om izvrsenom 1878 g. Mada je to hilo »zla,tno doba« engleske privred~, mada su vee· postojali Tr8.de uniorii, mada je vee post~jala Prva intern!lcionala, koja je svakako imala znatan uticaj na orga_nizovane is.t1J!Pe i !Zaihteve radniC:ke klase, mada su i poslodavci uvidal'i ik·o·risti od ·regulisanog · rada, a izvesna intervencija. arzave prihvaCena"kao orude z.a stvaranje kompromisa i spreCavanje rev-olucionamih akata radniC:ke klase, ipak. je radniCko zakonodavstvo regulisalo i&k!jui:i.vo rad zena i dece i bel.Zilo mindmalne r€zultake." rirugu .vrstu kadifikacije engleskog radnicko.g zakonodavstva· pretstavlja ·Zalwn .od 1391 ,g. lmji - re!Mivn:o kasn<J uvodi jednu vaznu novinu za Z.ne - por<>diljslci dopust. Naim.e, :l!enama je ,...anjen rad posle por<Jdaj.a u toku 4 nede!je. Ali ova· mera, kao 1 u Svajcarskoj gde se prvi put pojavi!i Ibidem, Slfi. 403, 410. Na:jme, dotada su muZeVi 1iJ:n,aJ1i pravo na isplatu nadndca Zena, i nije bio --redak sluCaj da se to pravo zloupotreblj.aval'o. Vidi: · n: Dr. Ana BoZi-C, PoloZaj_ Zene u pTivatroom pravu, Beograd, 1939. sir.. ~6. n Obzironi na stanje fabriCkog zakonodavstva u ostalim zemljama, Engels to zakonodavstvo ipak sr.rtatra }}p·c>red Svajcarskog .saveznog ..fabrl.Ckog zakona od 1877 g. kao najboljli zakon '<> tom predmetu« - K. Marks: Kapital, str. 412 (bel.Ska). ' la,24 Il!ije znaC:ila naVoCitu poliHl{! :Zen·ama, jel---nlje- .obezbediv-~la nikak.vu naknadu z.a nadnku za tfij period. --r ·ova odredba; nnada poloviCna, doneta je ustvari, kaiJ i ·s·-y.$ dhige, pod· _·pri.... tiskom zahteva radnlcke klase. Ipak, opadanje rprocenta ra" danja u Engleskoj u drugoj rpolovini XIX veka i porast proC oen-ta smrtn1ooti. d-ece, naroCilbo =00JEIDCadii, svak3ilro su pr:i. ~ Qgral~ ulogu. 25 . U te godine '(1893) pada i uvodenje inspektora rada Z-ena- 60 g-odina nakon_ ustanovljavanj-a .inspekcije rada.. One su odigrale vrlo pozirtivnu ulo,gu, j·er. se,·].)raksom pok~zalo-da· muSkarci, oi pored najbolje volje, Cesto niSu znali »kak-o da gledaju i kako da ispituju«-26 U ,godinama ad pocetka ovoga vek!\ do Prvog svetskC>g rata, naroCito u prvih deset godina, Engleska je u~~SCivala· svoje fa;bricko zakonodavstvo i dopunjavala ga (~ire &hvacenim) sO-cij alnim zakonodavstvom. Taka, u tom periodu, :za. ~~ poslene majke svakako je vaZan i Prosvetni zakon iz_ 19?6 g. 'a ishrani ucenika (daCke kuhinje). pored drugih zakona. koji, su bili od ma1Caja za sve zaposlene Zene -(Zakon o -obeStel:en~1l -1906 g.; o·-osmo-Casovnom radnom·vremenu u rudnicin).a;:o., 'St~O!i penzijti 1908 g., ooatinn Zaa<on •<> raclciCkfum odlboori. rna, o minimaJnriin nadnicama ...__ i za kuC:ni r.ad; 10 .berZI8.nia r.a.;;. da - 1909 g., itd.)." 24 Svajcaxska je-- 23 m·arnr 1877 g. ·(V~ordnting des SCh~eizeT­ Bundesrates) USFtanovila porodiljsikii dopust za industrnske radniCe u trajanju ad 8 nedelja, od Cega je 6 nedelja koriSCenja posle P<!'l'G~~ d:aja 'obavezno. Medutlim., kaik:o nij-e niOim obezbedena naknada-. umesto nadnice za vreme te :?Ja:brane Tada, to- je ta odredba eko-:,nomski teSko pogodila radnice, koje _su, da bi pdbavile sred_stva' neophodna za Zivot, bile primorane d?L se Cesto_ pril1:va6aju i .,te:Zeg rada o-d onog koji ,s-u obavljale U. fabrici. lpa-k, i ovakva · ni~jlkay~ odredba zna-C:ila je poCetak zaStite materinstva i imala.' je i. m~(lu­ narodni znaCaj. VJdi: Otto Graf, Schwangerschp..ft ·und Qeburt ·im. Arbeitsrecht,- KOLn, 1931, str. 31. · 25 Vidi 'OpSirnije: DZ.- Kol: op. cit.~ str. 317. 2 6 B. L. HUtchins: op. cit., str. 182 i 198 . 27 DZ. Kol: op. cit., stt. 359-362; P. Pic: ·op. Cit.·, Bfr.- 5o3. �. l[i ,. I' ;I •J'<arqcitoje vazan National Insurance Act- Zak;en o socija!r~!'ffi. osigllranju, koji je predvid:ao i medioinsku pomo•c i P()~pm;e .u slucaju poroaaja." .-:Na, r.e.latiyno kasne odredhe za zastirtu materlnstva; kao i ucWSte_na relativno oskudnu zaStitu .Zena, svarkako· je uticalo' i, to sto su zaposlene zene dugo bile van redova sindikalnih or.ganizacija iii sU 1i njima bile procentualno manfe zastupane. Negativno j'e uticao i feministiCki pokret Zena iz gradanskih krugoVa, koje Su .s.e veC u drugoj polovini XIX veka horeCi se za pravn na rad borile protiv posebnog zaStitnog zakonodavstva. za Zene·. Time se, ustvari, i.Slo na ruku krugoviril.a koji su _se· :i: ip.aCe ,odupirali uv:odenju i proSi_rivanju zaStitnog zakonodavstva. _-·_:Org~ni.zov_ani radni&i !Imkret, ~aokupl1jen prvenstveno e~onomsko;-politiCkini ·~bot'lbama,_ u kojima su Sltrajkovi imali ~~~o. mesto, talmde se nije naroCito rbavio pro1blem-om :Zena, 3: ,sindikati su se tCes.to 1Cak. odupirali primanju Zena u svoje · redoVe. 21 . , S druge strane, na op·Sti razvDj'- zaStitnog .za~onoda:v.stva u :Elrlglesilooj svaka1m 1je zna1Ino pozitivm.o utikal!a aktilvnost Lahuiisticke partije, u krilu koje je kasnije delovalo· i DruStV'o f8Jbi.jevaoo, lllotle se rp'ooebn<> bavlil<>• [ darucavallljem poilloiaja zena'(B. Shaw i Beatrice f Sidney Webb), naroCtito njegovom ekonomskom s.tranom, odnosno pitanjem ni'Zih iZ.enskih nadnica i plata, lwje s.u 'bile stalna karakteristika celog p-osmatrano.g perioda. ! ~a -vreme rata, obzirom na znatno uCeS_Ce :Zena u ratnoj privredJ10, u engleskoj javnosti poCela j.e se vodi Dihim-na p:ropaganda za -o1ginizaciju izvesnih servisa koji ,Ce ·amO~gu­ C:i\rati potpuillje ang~ovanje Zena· na nji:hovim radnim me.sti~a (kantine,- zdpavstvena· sluiba u preduz-eCima, odffiaraliSta i da _ .213 ,:0si~ranje p() ovom zalronu ntije obuhvatilo vanbraOne majke. Vidi: B. L. Hutcnins: op. cit., str. 290. . _ ·21 Vicij. op~Umije citrlran-o delo DZ. Kola, str. 262; cit. delo Hut~hlinsa, stt. 119 i sl.; kao d L. Braun: op. cit., str. 432 .i 439-440. 30 Procenat Zena u 1918 g. u odnosu rna 1914 _g. u ii.ndustrijri IDetala naglo je porastao na 25°/o, u hemiskoj industrij.i se pioveCao od 20-na 39~/Q, au drlavnim p.red.U:ze&na 'Od 3 na 470fo,, Vidi opShnije: ·Gertrud~ _YfilUams: Wpmen and Work, Lon.dton, 1945, .str. 44. sJ.). Istovremeno poveean_a je_i k'ontrola vla:de riad izvrsenjem .. ostoj eCih propi&a." T·o J€ b>o dokaz da se. za pr?bleme zap !enih Zena gledaju& sa Sir,eg aspekta, drzava zatnteTes?vapos , ,. . t · la tek pnda kad je vladajucim krugo~a pos aro1 sasvrm neophodalt Zenski rad u vrlo Slir-okom ·ob1mu. · Francuska Sloboda rada koju j'e pr-oklamovala Velika franC'Uska re32 vOlueija, otsUdn~ za kasniji privredni razvitak zemlje, nij~ znaCila sloibodu rada i za Zene iz gradanske klase. Otuda 1 bo!'lbe i progoni poznatih ·francuslcih Zena -:--- horae~ za pravo na rad Zena,, oslobodenje od vla.~~i "muza. i prav~ ~a uC.eSCe u jarvnom Zi'V1o'tu· 33 Ali, ka•o i kas~J'I z~ POitt:~ zen.a .~ .gra: aanskih lkrugova u svim zemlJama, t1 (I>Oikreti ruru dodil'!'Vah (bar ne- u poCetku) Zene iZ redov~ pro.letarij a.ta, za ko~-: ~u ~ad i zarada van ku6e iii rad u kuci, ~h za drugo.ga, bth Jedtna moguCnost opstanka~ u Francuskoj, mo:Zda viSe nego drugde; rad ,z_ena radi zarade blo je razV'ijen i pre fabri~kog rada: Nagla in~ust11i)aliza­ cija34 samo je poveCala taj ra~. 1 pre~~~tlla mnoge zene" 1z malih radionica i sa rada u kuc1 u fahncke zgrade. Te zene su dugo Cekale rta intervenoiju drZave, .ZiveC~ i radeC~ po_~ sv~ fum UISlovlima lmji su ISV'Uda u petmodu •mdruistra1i2aCl.J•e ~ 001 manje- ili viSe, '¢asni i te.Ski. 35 Nes:un:~tivo je .d.a su na r.azV'oJ za8titnog zakonodavstva uticale pohhcke pr1hke u Francu31:_ Vidi: B. L. Hutchins: op cit., str. 247 i sl. Vidi: B. Iv. BlagojeviC: _Medunarodno regutisanje radnih: odnosa Beograd 1939 ~tr. 79 i sl., P. Pic: op. cit., str. 67, 68; Ge'orge scen'e: Le dToit ou~"h~~~ Paris, 1922, str. 2:1). ' 33 Olympe de GO'dges, Rose Lacombe -~ ~e, koje s~ svuda spominju u vezi sa Francusko~. rev-oluol]Offi ;. borbo~ zena za ravnopravnost. Pored ostalog v1di: J?r. An~ BozxC: op. ett., str. 80 Ii. dalje; Lilly Braun: op .. cit., str. 79 1 sledece. 34 Prim era radi moZe. da se nav,ede da j e vrednost prod'llkc:ije o_d 1815 do 1848 g. porasla od 2 na 4 milijarde. Za to vrerne proletanjat se piove6ao na viSe od 2 miliona. G. Scell;e: ?P: cit., ·~tr: 30. . Sf> 0 uslovima rada radnica u FrancuSikoJ wdi P. Pic: op ctt., str. 479 i Lilly Braun: op. c;t., str. 22~. s2 23 22 �.skoj, u mD.~ogO!llie razliCite ·oo onih u Engleskoj 36, ali se . Ono~ .i· kao gotovo sva druga iz tog vremena, ipak razvijalo po eri.gleskini uzorima. · Code civjl iz god 1804, koji po Engelsu pret&tavlja »majstorski pnilagodeno modernim kapitalisbiCokim odnosima, staro rimsko pravo - onaj gotovo savr.S-eni izraz pravnih odnosa. koji proisticu iz stupnja ekonomskog razvitka koji je Marks na:zvao robnom proizvodnjom« 37, p·oevetio je radu ·svega dva clana (1780 i 1781). Otuda nije <Cudo sto je prilikom proslave stogodiSnjice konstatovano da je u njemu radnik .»bio gotovo potpuno zaboravlfen«. 38 Za udate Zene, .a naroCito radnice, Code civil je, ffiedutim, imao vrlo negativne o~dredbe. Pored ostalog, on je davao P·raVO muZu da r.a;spola;Z:e. Zminom zaradom.39 Prve odrec1be zakonodavstva o radu u Francuskoj, kao i one u Engleskod, odnose Sf! na za.~titu dece od preterario ~ctU.gog rada, no·Cnog rada i nezdravih posJova. One dolaze ·skoZ.o 4. decen'ije kasnije ·ord "Dnih u Engleskoj, u vidu · »priUCno .p.laSljivog« i ·»:krajnJe skromnog« zakona iz god. 1841; koji je l.ipak znaCio izvesno poboljSanje.40 ! u !11:11 Provizorna revolucionarna vlada iz .god. -1848 dOllela· je prvom polo-v.inom te godtine tri zakona sa karatk:teristf.Cri·om vinom (u odnosu n" engle.;ilioo radnicko zakone>davstvo): svi p_ropisi odno.siii su se. na sve radn1ke, 'bez ofb.zii-a na rpol i uzrast (·o.graniCenje radnog dana, uvo.den.je suda dohrih ljt.idi - ·no:. - . »U Engleskoj je otsustvo ·socijalne demokra1Jije uzrok. >Slabom politiC.kom uzdizanju org3Jllizovahih radnika, u F.rancusrkoj SU· parlamentarne zablude socijalistiCkih frakcija odbile ·organiz'ovane mase od partije i isprunile ih- neprijateljstvom prema svakoj parlamenta:rnoj a:koiji uopSte.« Vidi: D. Tu~oviC: Izabrani ·spisi, knj. 1, Beograd, 1949. · 36 3 .7 F. Engels·: Razvitak socijalizma od u.topiji! do nauke, MarksEngels, Izabrana dela, knjiga II, Beograd, 1947, str. 103. 38 P. Pic: op. cit.• ·str, 74, citat Glassona. 30 Ibidem, -str. 634. 40 G. Scelle: op. cit., str; 3-3. 24 aribitraZa sastavljena od pretstavnika radnika i poslodaVaca, 41 slaboda udruZivanja i za~brana privatnih biroa za posredovanje rada). Meitutim, politiCke prilike ometaJe su primen_u svih. ovih zakona, tako da je trel>alo da proite skoro 40 godma pa da, posle donoSenja zakona o inspekciji rada (1_~83), ovi .:akoni, a naro;Cfto propisi o radnom vre~enu, dablJU prakhcno. znaCenj e. 42 , Prve; odred!be koje se odnose na posebnu Ziastitu zaposlenih Zena dOnosi tek zakon ill g-od. 1874. Njime je zabranjen noCni rad Zena do 21 god{ne .Zivota i, pored i~ekcije rada i drugih. odreclhi o higijeni, e>n takoite zabranjuje podzemn1 rad zena u rudnicima. 43 Zakon iz .god. 1874 dopunjen je g<>d. 1892 i odnosi se na sva industriska preduzeCa. Bitno je Sto je ·novim zak,onom_ za•branjen noCni rad Zena, bez obzira na· dQib. Radni ~an je ograni~ Cen za Zene na 11 ·Casova, nedeljni odmor je uveden svak1 sedmi dan a uvedeno je i Sest44 priZJilatih praznika; donete su i neke odredbe o higijeni. Slaiba strana tog zakona hila je u tome Sto se on odnosio samo na industriju .i radio nice a ne i na trgovinu, polj oprivredu i tzv. slobodne prof.esije, .Cime je znatan br:oj zaposlenih Zena oStajao izvan za.Stite. Godtine 1900 pe>jav1jfU\jU tSU ; prve sao::dtarne todredbe, ko}e se,. odnose pose:bno na Zene u trgovini. Po propisima koji su doneti te godine, sve tr,govine bile su ~uZne d~ na~a:re z~ prodavaCice i uo:p:S1te Zene koje rukuju robom stohce (ISh ~raJ pl-ema broju .. zaposlenih ·Zena, kako bi se ove mogle povremenn •o•dimorWH). 45 Ov·o j1e svakalko ZnaCiillo run.o!Slenj•e .jedn.e tmO'derne mere IU. IZ:a:Stit:OJO •zakionodavatv10. 4t u vezi sa uvoderij·em privrednih srudova Jinteresantan je podatak po kojem od 38518 pres?da priVreJdnog sru~a 1674 su se. odnosile na Zene. Ne navodi se godma, n•o verovatno ~e da se radi oposlednjim godinama proSlog veka. A. Bebel: op. ett., str. 224. 42 Vidi opSirnije: P. Pic: op._ cit., str. 77. 43 Ibidem, str. 79 44 Vidi: G. Fauchffi-e: Le travail des femmes, Paris, 1934; kao !i BIT, Btatu.t legal des travailleuses, rstr. 142, 143. 45 G. Scelle: op. cit., str. 160. .I 25 �l!r li !1/,1 '•! f 1·! Razv·oj. industralizacije krajem XJX veka odlikuje se i u Francusk.of' znatno <brZim porastom lbroja radnic:a i iap.oslenih Zena od porasta .Zensk.og stanovniStva i porasta 1broja zaposlenih lriu.Skar-aca.46 Medutim, za razliku od Engleske, za Francusku je bilo tilpH!no' da je imala :zmatan broj preduzeCa sa rnalim brojem ra:dntka, gde su us}oVli rada uvek- teii. 47 Velik broj ra:znovrsnih propisa izazvao je i u Francuskoj potrebu za •lwdifiikacij•om. j·e 1901 ·()bra!ZOIIT81Ila ekstrapaiDlament:a~na kom.isija sa zadatko~ da, ugla·vnom niS-ta ne menj'8.juCi i ne nadopunjujuCi, P'ripremi predlog Kodeksa rada. Ta je komisija zavrSila rad nakon 4 godine, ali je Francuska dohila Kodeks rada ·tek 1912 g." U periodu do Prvog svetskog rata donesene &U j.os neke odredbe vazne za zene. Med'u njima je i pmpis iz 1907 g., koji udatoj ;Zeni daje moghCn'ost da samostalno raspolaZe za- z""" T3.dom.. 49 NaroCito je vaZna za za.Stiltu zdr.a-vlja industriskih radnica b:hla Urediba od 1914 g., ikood.om se zenama '(" deci) za;manjuju izvesni Stetni poslovi.50 N ajzad, 'brflba poonenu1ii fi ZaiTo001 o o:nrlintima!1n&m naJdiilloarrna, ;, g]od. 1915, koji se odnosio samo na zene koj.e rade kod kuce za industriju oblacenja i luksuz (n.a muskarce j.. taj z;aikoon protegnut. tek 1928).51 1 1f '' i j! 46 Od 1886-1906 - dakle svega za 20 godina - broj radnica se P'mreCao za 100°/o, dok se broj zaposlenlih muSkaraca poveCao svega za 40°/o.. V.: Ida Strasser: op. cit., str. 12. 47 Tako dok je 1896 'g. u preduzeCima sa 1 do 10 -radnika .radd.lo 1,.3·3,1.000 -radnika, 'l.l.1iim sa preko 100 radnik:a radilo je svega 1,112.000 radnika, a 861.000 radHo ill je u preduzeeima od lQ-.100 radnika. Ta:rle: op. cit., Str. 127. 48 OPS:irrmije vLdi: G. Scelle: op. cit., :str. 4. 49 On je .imao u pralmi pozitivno delov-anje na udate Zene !i. u pogledu prdpadn()sti sindikatu. Mada je odredba koja je to formalno omoguCavaia Zeni doneta tek 1920 g:, ipak se na oonovu odr_edbe iz 1907 g. smartralo da Zena mo.Ze b-iti ·prirnljena u ·sindikat i bez narOCite dozvole mu.Za. Vidi: P. Pic: ·op. cit., str. 255; 634, 712. 50 Vidi detaljnije pr'opise: BIT: Statu.t legal des travailleu.ses, str. 326. 51 :1 I' Odredbe o zf'lltiti materinstva, odnosno o porodiljskom dopustu, uSle su u francusko zakonodavstvo relativno vrlo k.asno. No to ne zna.Ci da o njima nije bilo govora joS mnogo ranije. Uprav:o na piltanjima posebne zaS-tite Zena hila se bitka u parlamentu medu intervencionistima i pristalicama <>konomskog liberalizma." Trebalo je da prode skoro 20 godina, pa da prve odredbe o porodi!jskom dopur;tu, godine 1_909, udu u zaStitno zakonodavstvo. 53 Po tom prvom zakonu zasbta niJe bila efill{lllSna. Zenrurna }e naim.e .ootavljena mogu6no,st da ne rade 8 nedelja - 4 nedelje pre i 4 nedelje posle porodaja, za koje vreme im je sam<> garantovano zapo.slenje. Tek 1913 godine prvobitni zakon je dopunjen (glava IV Il knjige Kod:eksa rada) uvo·denjein olbaveznog porodi1jskog dopusta 4 nedelje posle poro-daja (i to za sve zaposlene Zene), s pravom na naknadu jz javnih fondova u •tolikom iznosu da .Zena moZe izdrZavati .sebe i dete 1 s pravom na bes-p.Latnu medicinsku pomoc (na osnovu zakona od 1893 godine o besplatnoj medi·cinsrkoj pomo.Ci)-.54 Zanimljivo je, medutim, pomenuti da su uC:iteljice dohile _-prav-o na po~Odiljskti dopust u trajanju .od 2 mes-eca p·osebno, zakonom od 1910 g. U slucaju potrebe one su cak mogle da produ.Ze poro-diljski dopust j-oS za dva meseca, a nisu mogle . P·onovo stupiti na po.sao hez lekarsko.g uverenja. Godinu dana P. Pic: op. cit., str. 66-•:i. s2 Proti.vndci dntervencije dr.Zave- u korist YZena uglavnom. ,su navodili tri argu.menta: prvo, obziTom da je zena slobodno b;f.c~, koje maze· da radi Sto h'oCe, nije prihvatljivo da joj ~~ _zabranJU_Je »da se Z.rtvuje« u dnteresu porodice i da radi p•o~_o koJI Je ponekad iznad nji::mih snaga; drugo, skraCenje {ograrlli.~enJe) ra'!nog ~eme­ na za Zene nepovoljno bi uti.calo na rad muskaraca, Jer om r_ade zajedr;10, i S•tvorilo bi dezorganizaci~u pr~izv?d~je; treCe. ?:~r~mCe­ nje ra~dnog dana Zena imaCe posle:~1cu -~~anJenJ_e produ~CIJe 1 _o_nemoguCiti bOTbu protiv konkrurenDIJe. Vidi: P. :Pre: op. e1.t., str. 48~. 53 PovodOin diskusije u vezi sa porodiljsk:im dopustom Cu:le su se i ovakve reCi (Dr Desper): »dospodo ne mi.slite li vi _da ~e ?Y"~ smeSno? Ovakve srtvari se ne stavljaju u za'kon. Dobn ob1CaJI (1 :francUJski duh se tome protive. Zakonodava_c ne m·OO:e ut.aziti u. !ako inrtimne detalj-e ...« OpS.im.ije vidi: A. Va~lhln: La femme salanee et 1a matemite, Paris, 1911. " v. P. Pic: op. cit., str. 542 i 840, i G. Scelle: op. cit., str. 152 j sledeCe. 26 27 �I "I kasnije, 191~ god., ovaj propi.s prosiren je i na s1u7Jbenice PTT. ~SIU!Z!benice dr.Zavne administracije stekle su ova pravo tek 1928.) 55 Izvesne mere za za·Stitu rna terinstva prova.ctene su i na. privatnoj osnovi putem po12natih druStava za uzajamno pomaganje - »Mutualites maternelles«, Ta dru.Stva, uglavnom katoliCka, isplaC:ivala su svojim Clanovima izvesne pomoCi u slu- . caju porodaja i uopste pomagala porodilji. Najstarija takva kasa raCuna se da je u.s.tanovljena u Pa.rizu, 1891 g. Organiza_:ciju PIQ~~~-~ radni~ama za vrerme poroda Po-Ceo je, sem to.ga, da prmnod1 J·OS polownom 19 veka industrijalac iz Mulhousa Dolfuss, stvaranjem kasa u koje su ulagale izve.Sne sume :Zenezaposlene u pre-duzeCu}6 • ' ::.v: Prvi svetski rat postavio je i pred francuske vlasti i2lvesne · pro.bleme u vezi sa Zenskim radom. Za re·Savanje tih prohle~a us~anovljen je 1916 god. Komitet za zenski rad, sastavljen od. ~ret~t~vnika. ~arlamenta, Zenskih i sindikalnih. organizacija, !Judi 1z medicinskih krugova i pretstavnika organizacija po-· s}odavaca. U toku rata .zastita materinstva je d·opunjena (1917 . godme) odredbom o pravu majki dojilja na jednocasovnu pa~ uzu u t<>lou ·rada u perliodu od godri:nu dana poole PO>:'o>diaga. Sem to-ga, pr.eduzeCa, u kojima j e zaposleno pr·eko- 100 Zena :' dobi iznad 15 godina, mogu biti ·obvezana da ustanove doj<Iista, u krugu preduze,Ca ili . u hlizinU7 Taka su rat i potre1be ratne industrije i ovde uslovili prve poCetke- socij alnih sltrlfu!i. u korist zaposlenih - k i i zena. 55 5 G. Fauchere: op. cit. ~ V. A. Vallin: Op. cit. Y izve~taju Komiteta od februara 1918 godine navodi se da Je u Indys.~skdrn. preduzeCima postojalo 70 ustanova za decu od dv:. d?. c\tin. g?d:Ue, sa proseCno oko 50-..:.60 dece u svakoj. Vidi ~Sll'1l~Je: , Mma~tere des r€gions librt§es-Letelier M-elle: Les cham:bre d al~a.~tement ~ns ~es etablissement industriels et commerc~aux, Pans, 1929; o zenama radnicama u Franctisk:oj za vreme rat~, gd.e se, I}J~ored Qrstarlog navode i jzVeStaj1 gorn.jeg· kooni.teta vdd1: G. Fauchere: op. cit., s.tr, 11. ., ' 57 • 28 Nemacka I u Nemaoi\koj je ukidanje korporacija, 1810 .god., lbio jedan od predu:slova za .razvitalk :industrij•alizacrje.. Ipak tek poole .god. 1848 NemaOka 1se nag1o pnivredrr>o razvij.a, a sedamdooetiih go-.dina bila je vee u »vrtoglavom procvatu« 58 , _koji _se n.astav: Ija i dalje, i tako Nemaeka XIX stoleCa poka.zu]-e: ))besp~~m~I'm mdustrrmslill razvrutaik«." I u NeunaiiliO!j se pen<>d u.ndusll11Ja!.ilzacije odl1ilkuje :p.rilivmn -starn:ovni.Stva 1u grado:ve, ..teSki:m u:s~o­ vima rada i Zivota. radnika ·i radnica, prostitucl]OID, slablJenjem porodiCnih v.eza, .odnosno svim oni.m poj~vama ko}e za: konito prate proces industrijalizacije u kapitahzmu. 60 Za na,gh por.a.st nove k}.ase - pro:leta.rijal1:a i ovde je ikarakteristiCr~a Onjenica da se broj radnica ·p?veCava.o b.rze ad fb;oja radnlka.61 Ali -ono Sto u izvesno.j m-eri r~zld.kuJe Nernacku od ~­ gleske i Francus:ke .(i SAD), to j·e inter.es j~avnag ~Em:Ja, .a naroCito socijaldemokrata, z.a .Z.enski rad i >)rzensko pltanJe« i velika aktivnost u tr-etiTanju i po'kuSaj·ima da se reSe pita111ja v.eztina za Zenski rad v.an ku.Ce. Sva· ta a1ktivnost, medutim, pada uglavnom u poslednje tri decenije proS!og i na pocetak K. M·axks: Kapita.l, l)ogovor 11· d.zdanjil, 1873 g .• str. XLIX~ s11 D. TucoVllC u svom napisu »Germanska opasnost« navodi da je nemaClci izvorz u periodu od 11380-84 do ~905-8 poras~ao za 58 890/0, a engleski samo za "22°/r;. Isto t~o, dok J·e u ~n~l~oJ p;ro- izvodnja uglja porasla svega za dva puta, u NemaCkoJ Je porasla :za Cetiri puta. Vidi opS,irnije D. TuooviC: Jzabrani spisi, sv. II, Beo- grad, 1950, ~r. 145. _ so 0 prilikama u NemaCkoj u d11·ugoj polovinli XIX v~a, izne-. senim paTalelno sa svim pitanjima vezanim zci Zenski. rad i Zi.vo~­ proletarijata u drugim zemljama, vidi: L. Brann, op, czt., poglavl]a IV V i VI ·mr. 209 do 430. Dosta karakteristi&rih podatak.a o mocbtdutetu, sianovanju, .porodiCnom ZiV'atu, o pros?-1n;c~ji i ~· na~odi i G. B. Morton: Probl€mes sociaux du travail femt.nm - 1 ouVT1ere en Allemagne - Geneve~ 1936, od str. 42-48 i 71 do 84. 61. Od 1822 do 1907 godine broj z;aposlenih Zena pove&tro. se za -6SO/o a muSkaraca svega m. 8-810/01. Vidi: Ida St_msser: op .. cit·• ~: 12 kao i G. B. Morton: op. cit., str. 105. 0 brOJU zaposlemh zena 1 m{J.Skaraca po granama ·i qdnosu Zena prema sindikaiim:a d obratno 'VIildli opSfum.,ilje: Instilbrut fii.r Marxismus-Lend;nis~ beum ~K der SED: Clara Zetkin: Ausgewahlte Red-en und Schriften, Berlin, 1957, str. 31-42. 29 �ov·og stoleCa~- U tom periodu burnih previranja u NemaCkoj se pojavljuju prve statistike (1883) i vade prve a;nkete u vezi sa JOenslcim ra,doo:n koo [ drzve6taji radruokriill 1nspektoNt' u t<> 1 doba pada osnivanje, zabrana i ponovna do-zvola rada {1890) Socijaldemokmtske partije", siroka aktivnost sindikata (legalno· i ilegalno), osnivanje Zenskih sindikata, osnivanje Centra za zenska pj>taillja u {>kviru Socijaldemokratske partij.e (1889), aktivnost Zenskih organizacija na pitanjima ravnopravnosti Zena, itd. - Sve je to biJo u znatnij.oj m·eri nego dtugde usloljeno i delatnoseu meaunarodnog radnickog pokreta (Druga interna~ionala), u kojem su nemaCki sodjalisti igrali znatnu_ u1ogu. a medu njim.a, naToCi1:o u vezi sa p1tanjima Zena, dve· markantne figure: Klara ZetkOn i August Bel>el." Regulisanje rada p&javljuje se u Nemackoj 1839 g. propi-sima koji ograni{!avaj'U4rad dece. Deset godina kasnije done·seni su prvi ipropisi u korist odraslLh radnika i radnica, kojima. se obezbeauje slobodna nedelja. Sire regulisanje tada i radnih .odno.sa, koje je o:buhvatilo i posebnu za&titu Zena u industriji, izvrSeno Je Obrtnim zakonom (»Gewerbordnung«) izda""' tim 1878- iste godine kad je donet i zakon protiv sodjalista." 62 NemaCku socij.alnu demokratiju ·TucoviC je ·walro okarakterisao: »NemaCka j.e zemlja u kojoj je politiCka zaintereso·vanos·t francuskog proletBJrijaba sjed:injena sa sindikalnom organizovanoSCu engleslrog. NemaCki pr'Oletari.jat je p·okazao de. se dobre strane ?ba _ova pokreta n:ogu gajl.i.ti b~ njihovih rdavih strana. To· je !IStonsko dele nemackog proletariJata, upravo istoorisko delo nem-a' Cke socijalne dem'Okratije.« Op. cit., rstr. 135. 63 Mada su neka shvatanja Klare ZetJkin za·sta-rela (napr. »Zen-€' i studenti«), mada se ne mbZemo potpuno· sloZiti sa svim njenim stavovima i istupanji~ na kongre&ima Druge ·intern.acio-nale~ ostaj-e Cinjenica d·a je ara Zeblcin mnogo uCinila i teoretsiki i u organizacion-om poogledu, na postavljanju i resav'anju pro-blema ·radnica i njihove _zaStite. SliCna je za:sluga i Bebela, Cija je dokumentoovana knjdga »Zena i soc-iia.lizam« (takode u m.n•ogome dana<:; zast.arela) -imala veliki medunarodni znaCaj u tretdranju probiema.tike ravnopravnosti Zena. 0 njemu kla:o »braniocu Zen:ske stvark vidi: G-:- B. Morton: op. cit., str. 67. . 64 Lilly Braun izri.Cito navodi da se poCetak zaStite radnice· taCna poklapa sa jaCanjem Socijaldemokratske p<irtije NemaCke~ Al~_napoininje da je ~?me dopr~neo i utica~ kal?lika (»Centrum«), kOJI su, mada polazec1 od sasvan suprotmh prmcipa takod:e zahtevali zaStitu. 1'ako, dok .sru je prvli. zahtevali kao sr~stvo za jaCanje fiziCke i duhovne snage plf'~le.tarijata za klasnu borbu, dotle II :jl 30 { Interesantno je, u -odnosu na .druge .zemlje·, da je prv:o regulisanje zenskog. rada sadr:lavalo i odredhe u vezi sa P9r·odajem. . Zakonom od 1878 g. porodilj·ama je zahranjen rad. 3 nedelje nakon poroaaja. Sem toga zabranjen j.e, iii uslovljen specijalnim naredbama, .rad Zena u in~ustrijam-a ~pasnim po Zensko roravlje. Ta se za:brana, medutun, ootvaru1e tek 1888 g-od·. kad je ·zabranjen, na ,osnovu ~akona iz 1878 ,god., _rad otena u fal>rikaciji l>oja i na poslovnna gde se upotrehlJava olovni sulfat, kao i na nekim poslov:ima pravljenja ci,gara. Dve godine kasnije .(1890) produ:luje se postna·taln~ ~al>rana ~ada porOdilj ama na 6 nedelja, s tim da su 4 nedelJe »mlr-ovanja« obave~ne au rtoku o.stale dve nedelje rad je do~ol_jen samo uz ode>brenje lekara. ,~Nije usv;orjen predlog SOC'lJahista ·da se u tom periodu zabrani o-tpu.Stanje .Z-ena sa posla.) Ali,- kao ni sUCni prOtpisi u drugim zemljama, taka ni ovi ·propisi radnicama nisu -olbe2lbedivali nikakvu naknadu umesto plate. Otuda irispektori rada tzveStavaju da Zene u tom peri-odu, da bi doSJ.e do z.arade, rade joS teZe poslove. Medutim, -posle dve .go-dine noveliranim Zakonom o bolesniCkom -o.siguranju ustanovljava se pomoC tzv. »WOchengeld <{, koju porodilje primaju za c·elo VTeme dop·v.sta. Telk 1908 g., kad se radno vroeme Zena smanjuv je na 10 Casova dnevno, a.- subtom na 8 ,casova" d ' s e ,o , uvo 1 pored tog.a, s v..Znoscu od 1 VHI 1910, porodiljski dopust koji obuhvata i kraj trudnoCe, i to dve nedelje, dok se oz·abrana rada prote.Ze na 6 nedelj a posle porodaj a. Ovim propisom bile su obuhvaCene r.adnlice u preduze6ima k•O'j.a su zapro.Slj avala viSe od 10- radn~-ca (u man jim :PreduzeCima dopust je !bio kraCi), dok su nameStenice, kuCna posluga i !poljoprivredne · ra:dnice bile hez ikakv;e zaSti'te. 66 su drugi misHli. na ;ostizanje izvesnih nazadnih. oiljeva. ~ (Naprr. nedeljni odmor se traZio da bi se omoguCio 'Odlazak u crkvu, a od zaStite Zena se o·Cekivalo da Ce se suziti moguCnosti za rad Zena, · vraCanje Zene porodici, odnosn'o starom oblliku porodri.ce, l.i. 1spr:e-:-. Cavanje naprednih uticaja na radruiCtke Zene. Lilly Braun: op. ctt., str. 485. 65 Vidti.: BIT, Statut legal des travaitleuses, str. 142. 66 Otto Graf: op. cit. OV'i. propli.Sfi vredeli su s.ve do __1927 g., kad je zaStita materinstv_a regulisiMl.a u smislu Konv-enclJe (br. 3) o zapoSljavanju Zena pre i posle porodaja. 31 �Na. pob9IjSanje uslova· rada 'Zena u Nema·Ckoj uticale su i odredbe o hi.gij.eni, o zabrani -noCnog r,ada i podzemnog rada, u rudnicima, sad:vZane u prop1•sim:a iz god. 1891, zatim zabrana rada sa fosforom; iz 1893 g. Za ekonomsku nezavisnost Zena, bi!lo je, med:utim, va:Zno a. stupanje na snagu NemaClmg ·g~a­ danskog zakonika, po kame je tZe-ni »pored pravne i 1poslovne spa.sobnosti, priznruto pravo i na pvcllf,esi•onalni rad van. ku6e«.6 7 U rpoCetlru ovog veka karakteristi·Cni · su ipokuSaji nekih poslodavaca u Nern.a-Ckoj da rerSavaju socijalne pro:bieme :Zena unutar. i izvan fa~brike putem socijalnih radnika. Interesantno je da se u »mu:Skim« industtijama tada pojavljuju Prvi ->>Arbeiter-Ausschusse« - radni.Cki kom•iteti, koji su os1guravali izvesnu kol_aboraciju ""fradnika sa , poslodavcem u reSavanju so-cijalnih pitanja u Pri-duzeCu. U preduzeCinia koja su zapoSlj.avala i· Zen&ku ili pTeterZno Zensku r.adnu snagu toga nema, ali su tamo neka lica postavl]en~ od posLodavca (i»nadintendanti«, »sooija•lni sekretari«) da .§e b:rilnu o reS.avanju. Z.enskih p:rra.blema. PrVIi sluZ.benlk za sooij.alni r-ad pootavli.ern je· u j,ecJ.nom pr.e<1me6u 1900 ,g<Jdine. N aiDociJbo u oodustv•jamru sme$tenim izvan gradova (tekstil) ustanovljavaju ·se :sociialne sJtuZbe, deCje ustanove, dl'Ze se CLoona~Citn.Sk:ft llru.mevi dlskJ.jiUOi:Vlo za radnice. Prva inicij.ativa u tom pravcu potekla je ad konfes:kmalnih organizac:ja, koje su ll2iel-e pod sv•oje·okrilj.e internate i d.omaCinske ku:rseve. Taj se rad ·odvija raJZUC:ito., ug1avnom pord naziV·orm »Fabrikw;ohlfahrtspflege«. 68 U toku rata potreba za Zensk:om radn~ln snagom posta}e iz dana u dan sve. . .a. Zene s·e pr'emeStaju u preduz.eCa koja rade za vojsku: njihov broj se :poveCava 69 , i dr.Zava j-e, kao i u 67 0 nemaCkim propis:ima o za.Stiti Zena: · vli:di P. Pic: op. cit.; str. 490 i 4lll. 68 9:a 69 OpSimije vidi _G. B. Morton: op. cit., str. 114-120. 1917 i 19~8 godine potrebe metalurgije nilsu Cak viSe mogle budu ~doy·?'lj 1 ene ni :lenska.m raqD.om ·snagom. BroJ zaposlenih zena u poJoedimm gran.ama u odnoou na muSkaTCe znatno se popeo. Akro se 1913 uzme kao 10.0, porast se kretao ·ovako: hemiska - - 777,2, grad.evinarsrtvo - 737,4, metalna industrija - 659 4 rudnil;rl - 687,0, metalurgija- 283 itd. G. B. Morton: op. cit., ~h-. 122. 32 Francubkoj i Englesl.mj; primorana da se vwe nego do tada poza1ba~i pi-oblemima Zena .. Stoga .se o~sniva s~eci}alni .~red . rada, kdji, pored osta}og, ima i zardatalk .~a resaVla .soclJalne 70 pr.obleme radni'ca u ~atnoj industriji. Sto se tiCe Zenskih nadnica, nfihov porast je Qio .znatan, ali ipak su ·one 19t'8 god., ka:o i svuda, rbile ni!Ze ·od ;ml.l.Skdh. SAD U Sj,edinjenim AmeriCkim DrZ.avama, »•~de feudalizam nikada nije postojao i gde se drustvo od samo,g po,cetka stvaralo na bur:ZJoaskom temeliju« 7 \ proietarijat je nastao osoben1m pulem. Jedna od hitnih karakteristika, za razliku od evropskih drZava, hila je razliCita :nacionalnoost rac:ln:hStva, koje se regrutovalo znatnim delom od useljenika, Sto su se »trbuhom za kruhom« slivali u tu zemlju nes1uCenih moguCnosti. Ali, iako su spoljne okolnosti z;a radniCku klasu bile soasvim di-ugaCije, ostali su isti ekonomski ·zakoni rada pa ·otuda i rezultati tako nisu u svakom pogledu ·adenUCni, morali su ipak pripadati .istoj kategoriji. Stoga i u Americi ~apaZ.amo iste borbe za kra•Ci, zakonom utvrdeni radnd dan, naro·Citn za .Zene i decu po fabrikama. 72 Ind=tJrijai1i.zaci'ra j e o cbu poilel" maooV'nrnm r"clom deoe i zooa.7s A;1i., 2ia t~aeillilku od Ev.rape, 1QIVlde ~e . ~~eba:1o WSirbi \rrhov-anje Z.en_ske radJ+e snage, ne biraju6i sr·ed.stva i ne prezajuCi ni od prevara. 70 Po zawSetku :I-.a:ta bilo je u NeinaClroj 752 nadim.ilendan·ta u 1.258 -fab-rika, u kojima je radil'o 778.426 radnica. Ibidem, str. 133. 11 F. Engel:s: Razvitak socijalizma od utopije do nauke, Beo- grad, 1947, mr. M. 72 -F. Engel\S:- Po.ZoZaj radniCke ktase u EngteskOj, ~·- 374. 1s Godine 1820 poiCWinu fab-NC!kiih radnika SAD sraC1njarvalJ~ su deca od devtet i des•et godiina, lroja su il'fad:ila proseOno po 13 Caoova dnevno. V,idi opSirnije: Elein Ostin,, Kra_tka istorija. radniCkog pokreta SAD, Beograd, 1954, str. 38; Lilly Braun, u citiran.om delu, n8.vodi takode da je ·1816 g. u drZavi Massachusetts, u predionicama r.adilo svega 10.000 muS:kara~a aU 66.0900 .z.ena (1str. 21~). .3 ~ena u radnor.D. odnosu 33 �Nagli privr.ediri razvoj u prvoj polovini XIX veka oitlllOgu~ Cavao j.e .-:kasniji vrtoglavi napredak74 , .a bio je uslovljen 1 pr.aCen uZasnom bedtom pro1etarijaba, koji je ra,dio i · Ziveo 11 uslovima vrlo .sliCnim anima u Engiesk·oj. 75 Apsolutna v1adavina ekonomskog liheralizma hila je jasna i gruha ostavljajuci poolodavoima punu s1obodu bespostedne eksp1oatacije." Radni dan iznosi 10-12, 14 pa i viSe- CasoV!a dnevno. 7 ~ · Dve od pet Zenskih radnica, kraj em XIX veka, mlade su od: 2,1 ge>dine, a jos 1904 g<>dime ze>n.<.iiDe rplate su za p!t'eko 51°/o ltna!Ilj·e od miUJSikih. Brzi po~rast hnod·.a zapoSlenddl .Zena d. ·ovde prati naglu mdustrijalizadju, ali rpokazuje i i.zvesne specifiCnosti.78 · · ' 4 Kao Urustracij-a lh.OOe da posJuZi podataik da j·e· godine 1830 celokupna vrednost ihdustriske p'roizvodnje iznosila oko_ 300 miliona, a g.odine 1860 kretala se ·oko 2 milijarde dolara - E. Ostin: · op. cit., str. 51. Vidi takode: Istorija novag· veka, u redakciji Tarlea, Beograd, deo II; str. 341-2. Lenjin je u vezi s tJ:im razvojem zaPeleZio: »SAD nemaju takmaca, ni po hrzini razvoja kapitalizma krajem XIX i poCertkom XX vekJa, n.ti po veC postignutom. njegovom najviSem razvitku.« Lenjin, knjiga XVII str. 575~ na ruskom - citirano po navedenom delu TaTlea, str.- 157. 75 Iz jednog izveStaja njuj'orSke g.radske policije, :iz 1850 god., vidi se da je 1Jrjdeseti deo celokupnog stanovniStva grada Zliveo pod zemljom - u p~drum1ma. E. Ostin: op. cit.~ str., 50. 76 Shvatanja posloda,va'Ca u to vreme u odnosu na ·radnike ka-· rakteriSe i~ava jednog fabrikanta iz Nove Engl·eske, polovin'om XIX veka: »Dokle god mOgu da :z:-ci-de za mene, za platu· koju sam volja:n da im dam, ja ih drZim i •iskoriSCujem Sto }e ino•gyCe viSe. S.ta rade iii kakD Zdve izvan mojdh zido-va, niti znam. niti m>e s_e tiCe. On:i t:reba da se brinu o sebi k.ao Sto se ja brinem sam o sebi. Kad~ m'Oje ma.Si~astrure i postamu neuportrebljive, ja ih uklanjam i zamenjuj-em. novima; a ovi Iju!di su deo mode ma:SineT'ije.« E. Ostin: op. cit., -str. 53·. 17 US Department of Labor: Toward Better WoTking Conditions for Women, Washington, 1953, str. 2. U istoj pubJi.ka-cij~ navode se (str. 9) takode j·OO neki .podaci u ve7li sa usl'Ovjma Zenskog rada, i medu osta]j_m kaZe se: »Dugo radno VTeme, nri.ske plate, despotiza:rt poslovoda,- uz sta·lan s·trah da Ce se ·izguibiti pos·a)o, konsekvent:na glad,- hla-dnot:a i goTka ookudica - ne mogu da doprinesu razvoju sl'Obod:nog Coveka i sJ.obodne Zene« (jz izveStaja na II ·klongresu Zenske tredjunion ]ige, 1909 g.) 78 Vidi: US Deparrtmen:t of Labor. Women's Occupations ThTou.gh Seven Decades" Washington, 1947, str. 3, 33, 73, i 18·1. 34 SAn. Radnicko zakonc>davstvo 'razvijalci se u ;poro ·• i rie. ujednaceno (po drzavama), a f onaj minm:~l~n broj ~one.~lh pr.opisa bi·o je rezultat_ oStre- .bor'be radru?:lnh __ -organ_l.ZaClJa. Pozivanje drZave da interveniSe u odnosima p6slodavaoa ~ · radnika, naila2l.Ho je ne samo na tvrdokOrne .principe _ek.Onoin~ Skog liheralizma i nelritervencije, n.eg.o .i na- prigov.o~ -~-a ~~ ' · takve odredbe pro•tivuustavne.79 Za Sj.ediinJen.e DrZave Ameri!lre l!oarakltellistilcan i"' ne-'dC>Statak, odnosno malen broj federalnih zakona. Tako je 1868 godlline donet fed€1failind. 2>akOtn 0 OOill<J\OasoV'IlOilll ,.<lidnJo<m danu, ali samo ·za osobe »koje m-ogu biti -zap-o.slene od strane vI ad e ili za nj.en ra•cun«. Sem tnga bio je donet (1912 'i 1916) federalni zakon k:oji reguli.Se- zaposlenje Zel~nriCa!a. 80 Ov·de j·oS t~eb:a pomenuti, u v·ezi sa Zensk.im radom, da je· 1870 g. jedan;·fed·e-:ralni zak.on .otv·o•rio pristup Zenama u ne~a zv.anja u drZavno-j 81 administradjri i p!redvideo jednake plate -bez obzira na Pol._ Prvi nacionalni zakon o r·egulisanju- rada odnosi se, ·k~.o i u Engleskoj, na regulisanje radnog ~ana dece, a javlja ~e · U perOOdu od 188Q-1910 g. broj Zaposie~h Z~ se utrostru:Ci~; dok se broj, zaposlenih mUSkar~ca samo nesto VISe nego. udV'Ostr;I-- .' ', Cia. Takode je karakteristiCan :podatak o bracnom stamu radnica po nacionalnosti. Od radnica Kineskinja i Japanlti 77~5°/o su udat~­ Od Crnk.inja 44°/o;, od rad:n:ica- us-eljenica-belfi:Ca 26°/o.,. ·.a. od ~m~: rikanki svega 19,41>/a (vidi: Ida Stra.soor-, op.- c1.t., s•4:- '12 ·1 15); Na~-:­ zad nij•e neinteresantrio navesrhl joS i 'Ove podatke: Zene S~--~~· · Cele su da rade u trgovrinama, k:ao prodavaCice, -1858 g., u Javnun slu.Zbama 1861 g., a 1868 g. u telegrafskO:i slu.Zbi. .Pronalaskom . ste: nografije Zene se sve viSe' zapOSljavaju kao prJ.vrutme. sekretar1ce 1 daktilografkinje (vidi: Women Struggle foT the Rtght to Work Outside the Home, }}Building Amertca«, _voL ~o 4; 1939, ~tT: 8 i 9). Ovde s-e moZe jloS dodati j.e_dno obj_aSinJen]e. U amenOkim sluZbenim stati·stikama o radno-j sn.a0i susreCemo ·se sa grupom zanimanja koja s·e naziva »white coUar« (\?eld ~~vratnik). To ~~~ Dtuda SOO su prve sekrertarice nosH·e bele kecelJe (kao. ~oma~Ice) .1 bele oikovratn.ike sLiCne onima Iroj-e su u to doba nos1li muskaTcl. Od tada _grnpa sld.Cnih -.zanimanja hosi -i- sluZben.i· naziv »bell okov _ry. vratnik<(. 79 E. Os:tin: op. ·cit., str. 201. so .1:'. Pic: op. cit., str. 500. . OpSirnij.e vidi: BI'I_': Le Stti.tut te{la.l des travaiUeUses. str. 54a. 35 �\ };836.g. u 9-r.Zavi Mias.sachusetts, naj'industrijalil'Jovalllijoj zemlji jl_SA.l). Njim~ je rad dece ispod ·12 godina ogranicen na 12 ·~:s.OVJa. ~ 8 1.11'' 'I !·:1 il· ··.i I i·' ;?rva.1spitiv'!'l'ia uslov.a rada (iOena) ad str"ne' drzave poja,.. vJJjlll(ie se Jaikloder ru. dmaVJi. MOISSa<OI>usebts, ·oetttd<l8etih .godi!na pro-Slog. veka. Pokretanje ispltivanja zahteva1o je UdruZenje · ':za refOi-inuL ZenSkog mda, jednom pet~cij:om, u koj.oj se, pOr:e'd ostalog, kaZe da su Zene u tekstilnoj industriji osudene da rade ·u IieZdtavim prostorijama po 13-14 sati dnevno, ,i u ·>ko'jdj se'.trwZi'da .se uvede 10-Casovnt radni dan. Tada je hio ' I obr8.2lO'V'•an . Specijaln:i zai<Jonodavni klomitet da lzuCi petidiju, ,ali rezu.ltata nrje bil'<>." U dt.Zavi Ohio 1bio ·je deseto·Casovni rad za .Zene uveden · jednim. propisom 18)';2 .g., ali on je s"dr.Zavao klauzulu »aka drii.kCije n:ioje ugovoreh!O« -· Oime je guibio svakli e:fikasnost.84 , Ustvari, prvi proP'isi koji.ma je -ogfaniCen radni dan .Zena na tlu SAD doneti su u d~zavi Massachusetts, 1874 godine. Njima : je· liveden 10--~Casovni radni dan, pdnosno 60-Ca.sovna. radna nedelja za !Zene zaposle-ne u tekstilnoj industriji, .Sto- se po.cstepeno ,(i uz mnoge bo~be) proSi.rivalo i na druge industriske . .-:~;ane.ss . .. . U pOOlednjim decenijama proSilog veika doneti su u tri .drl'.aove {Miss<>W't- 1•8Hl, Washington - 189:1 i Utaih- 189'6) ·:prtOpdsi o zahrani •()jbavlj-anja i2jvesnih pos:1ova. za tZene. Po!Cet.··~om dvad~setog veka• donooe -ovaik.ve tp·rqpis.e j.OO Cetiri dr.Zave · .{MaryJarud - 1902, New Yor'k - 1-906, Lousiana - 1906 ti . Vmgind.a - 1912~ ~ . Sto znaCi prvi zaStitni fPTOipisi za zaposl€ne Zene - Sem toga, goiline 1911 i 1912 Pennsylvacia iM.issacllusetts reguli5u radnu nedelju zena na 54-60 casova ned<>ljno.. .. Na zalltitu r"dnica u SAD ·znafno je uticaJa »Zenska hga tredjuniona<<, osn<>vana 1903 (po uzoru' na. englesku Ugu)," · Osnovni pro;gra111: Lige u po.gledu zakonodavstva s.adrZava~ 3re 11 ta-Oaka 1 medu roojilna je hto d. -zahtev za dVla meseca ~ ro-diliskog dopusta sa: materija1nim obezbedenjem.: Zahva1JU-, juci Ligi, 1907 godine izglasan je u Kongresu SAD zak0'11, kojliim se •eklretaJT.iiia t za ·trgo'VilnJU i md •zadtWillje d.a preduzme.,. dspitiv.anje 6 us]Jo;vima rada Ziena u industriji. 88 · IPak ·zaStita ·· m1aterinstva je ,s,_asvim neznatna. Do Prvog svetskog rata doneti su propisi svega u nekoliko drZava. Takb je u drZavi ·Ma.s-, _ sachusetts, propisom iz 1911 g., zabranjen rad. Z~ama za-. · poSlenim u industrd.ji i trgovini 4 nedelje posle p·oTodaja _r dve: nedelje pre porodaia. Godine 1912 i driava New-York i Vermont uvele su sld.Criu zaStitu ali saino za 4 nedelj-e posle porot!aja. Tek dr.Zava Connecticut propisuje 1913 .g. za zene za-. po-slene u industriji, trgovini i radiJonicarna porodili~ld dopust trajanju od. 4 nedelje pre i 4 nede1je posle p·<>rot!aJa. I pored uporne borbe radni~e klase i -organizovanih radnika, i pored postojanja Departmana rada, ipak su SAD docekale pocetak (i kraj) Prvog svetskog rata, sa minima!nim li Sturim radniCkim ZJako:nadavstvom.8& u • s1 Lig.a je najtrne sruradlivala sa ISindikatima,, inzistilrala na Clanstvu u zajedniOkim sindikatima ne ZeleCi, za razliku od Engleske, · :iiSkljuCivo ·zeruske, izdvojene sdnddkate. · as T-o isrtraZivanje biil'O je vrlo temeljito i objavljeno je u XIX tomova. Liga je te podatke vrlo obilno upotrebljavala u · sV'Ojoj Stampi· :i borbi za pf?bOljS.anje uslova rada Zena. Tako j e, 1_1apr., 1 '' Vddi: K. Manks: Kapita!, str. 20~ (beles;]oa). 83 US Department of LaOOr: Women's Burea-u. Conference, Wa- 1948, str. 28. US Dep. of Labor: Handbook. on Wo1nen Workers, Washing·voo.' 1955" str. 53. 85 0 skraCenju radnog wemena sa ·smanjenjem P~ate, a d.n.tenzivnidim radom maSina, i Cavenim S.ilrajkovima radnica u vezi sa time, vld1: E. Osm: op. cit., str. 54, 195 i 204--206. _shin~n, 84 86 0 p.ropisima koji su regul:iJsaJ.j radno-vreme u SAD, vid.i: BIT: S.tff-tUt legal. des t_ravailleuses, str. 3-27. - 36 objavljivano da kelnerice imaju sedmodnevnu radnu ne.delJU sa 14 sati rada dnevno da radno vreme- u perionicama iznosi 10---,.17 -Casova dnevno i sl. 'Liga je zahbevala zak::onsko regu1.1sanie 8-Ca.sovnog rada, zabranu noCnog rada, zasebne prostorije za li~u hi- . gijenu Zen-a. zaStitn-a .sredstva na maSinama za spreCa~~e n~­ ereCa, minimalne· nadnice za ku&ni rad i poveCanje broJa zensk1h inspektor.a rada. Vidi citiranu publikaciju »Toward Better ~or­ king Conditions for Women«. naroCito str. 4 9, 12 4?., 46 i slerle':c. 89 OpSirnije vidi: P. Pic: op. cit., str. 81, 82, 466, 501,vk~o i BIT: Statut tegat des travailleuses, str. 56. Kratak hronoloski pregled razvoja radniCkog zakcmodavstva u periodu 1900-1950 gOO., gde 37 �Razvoj ,knskog r:>da za ·zaradu i regulisanje tog rada u periodu· do Prvog svetskog rata u drugim zemljama Evrope i Amerike prolazi!oje kroz sHene faze i bilo "helezeno. sl enim p:ojavama, kao ·Sto je rto izneto .za nav€dene Cetiri zemlje. Storga oStaje da se jo.S iznese razvoj ,zenskog rada i zaStitnog zakono~avstva u zemlj.ama koje danas Cine JugoslaVfiju, kao i .sasvim kratak osvrt na medunarodno regulisanje renskog r"da pre stvaranja Medunarodne organizacije rada. Zemlje Jugos!avije Zemlje, koje danas erne Jugoslaviju, predstavljale su do ' 1918 g<>d., po razvoiu ekonomskog, politicko·g i drustvenog mv·ota, vrl-o Sal'loliktr slriJku. Neravn.omernost u privrednom razvoju,_ kao poslediCa razJiCitih istoriskih uslova- 1i uticaja, i-s njom povezan razUCit kulttrrni niv-o, utisnul1i su peCat na strukturu druStvenog ·Zivota, koji se jasno vidi i danas, uslov-lj'avajuCi do- izvesne mere i danaSnji .druStve·ni raJZVoj zeml}e. U periodu .do 1918 .godine zemlie dana~mie Jugoslaviie (ii!nlile oo sedarrn za'Sebndih pr.avnih pe>diruci a. Zake>ruodavstv·o n" tim podruCjima bile j,e i1i sops.tv,eno, ili je bilo u sastavu centrah:wg. zakonodavstva zemlje pod koju je p·oiedina .poklr81ilirr>a potpadaJa, iJd su v·aZili lbresnti posebThi propisi." S r b i j a."' U doba kad se u Zapadnoj Evropi, Eng1es!<Joj · i SAD kapitalizam na,glo razv.ijao, stvarajuCi rnilionske mase proletar..i:jlata sa njiho·vim klasnim r.adniCkbp org.aniza'C"ijama I :1 I i II ,I II se pominju i pTopisi u koi"ist Zena vi!di: Marg·aret H. Schoenfeld: 4merican Labor ~50 year chronology, kao i Feisinger Nathan - Witte Edwin: Labor Legislation and the Role of .Governmcmt, Month!y LaboT Review, No. 1; 1950, str. 48---61 i 79-86. Vidi takode:· Edwin ·"E.· Witte, Labor Legislation, Encyclopaedia O"f the Social Sciences. tom VIII, str. 657-667. kao i S. P. Breckinbridge: Maternity Welfare, u istoj enciklopediji, tom X, str. 225, 226 i 227. ' ' BliZe. o tome vidi: DT. BoSko Peri.C, Rad'lio pravo FRNJ, Sarajevo, 1950, str. 3. 91 Razloge za redosled izlag.anja po zemljama kao i literaturu o · drZavno~prav-q-om poloZaju jugoslovenskih zemalja vidi u kn.i-izi dra. Vojislava Petrovi-Ca:. Nezaposlenost i staranje o nezaposrenim. u. Jugos~a'l?iii do 1941., Beograd,· 1957, str. 20-21. 90 38 · artijaroa Srbija je 1 bila zemlj.a sa· ,preteZno naturalnom J.vredom, 'sa stanovnd.Stvom koje s-e ve~'iknm ve~nom bavilo poljorprivredom, sa zanatskom rproizvodnJom J?r.et-ezno.us~ere­ ~om na porud!Z:bine., a .ne na tr~Ste, .sa _ilrgt~Vll~om ·ko~a J€ od... govarala takvrom stepenu privredno.g razv~o•Ja. . Smatra se da su prve fabrike u Sr!:>iji nastale :pedesetih godina xrx· ve~a a da }~ induvstrija ipoC~;a intenzivnije da se r.azvida tek prV'lh deeem.J1a na-seg.a veka. . Ni 0 brojll, ni 0 uslovima rada, ni o radnim n:esti.ITI:a i zan:~ an]· ima Zena zapo,slenih u tim prvim zanatskim 1 In~us~rm · · sk·im radiorui.c.ama ne zna se mnogo. 94 p o__st ·O·Je,. me d:utrl.m , IZ, . vesni podaci, 2:a kasniji period, kad je :zensk1 rad vee b1o 1 92 1867 i poslednji osta:ci turske vojske napus~i1;1 su srp:s~~ gr::~ dove. OpSirnije o pTilikama u Srbiji u to d~ba v1d1: .J. ~.ananov:c. Nastanak i razvitak radniCkog P?kreta '1!- JUQOS~~vensk:m .~~mlJa­ ma, Beograd, 1954, str: .~6 i sledece, kao 1: Drag1sa LapceviC. IstoTiia socijaUzma u,. Srb~J~, Beograd, 1922, str. 16-~4. . . 9s 0 p.Tiivrednom razv]tlru Srbije i pr?~an~u kapitahzma u Srbiju· vddii: Dimitrije Tuc:oviC, Izq.brani spt.st., knJ. I, Beograd, 1949, str. 32-70 i 209-222. o :radniStvu u tom periodu vidi: TriSa KaderoviC: Prve samo~. statne rad.niCke organizacije u Srbiji, Beograd, 1950, str..8-18.. 0 dr.Zavi kao •o prvom poslodavcu, i Zakonu o uredenJu .fabTike · ·d ·• Dr Dragoslav .JankoviC Prve revoluc~onarne u K raguJ,evcu v 1 1 · · '· 17 '2.0 demostracije u Srbiji (Kragujevac 1876), Beograd, 1953, s·tr. - .· ' 94 Interes.antan p•opis Ijudstva po. zanimanju. ("? 1.866. ~.) da]e DragiSa LapCeviC u delu Polo:Zaj radniCkev klase t .stnd~1calm. pokr£t u Srbiji. Beograd 1928 str. 38 ,i dalje. Nazalost, n1 tu se n.e na:ro ~ daci polu: ~o,Ze ·se p:retpostaviti da su. sva ~ z~n1man:~-a. (~ ~iteljSiko i sl.). obavlja~ isklj?Ciy:o ~USklarci.v La'P~eV'lC r:avo~ i~ popi-sne Usrbove ·o zanatliJama 1 nnhov<1m namesteru.cn:;t?-a (porn~. chna i uCenicima-kalfama i Segr:tima) iz 1907 g. klOll ne. pr~ Vldaju p.opis po polu a iz sastava se vidi da se pretp•?stavlJa, 1 kad se gorvor!i o vlasnicima i. o drugima, da su mUJS.karCl. IJSto tclko u tabelama koje LapOeviC navodi o ?roj:u, T~d~om vremem.i i drug-om u vezi sa zanatlijama i zanatsikim radm.cima, pol nije w;et u obztr. Medutim, u sta~sfliCkom pr:gled"?- o mdustr~im preduzeCima navode se podac1 p~ polu, ~~ ?e IZgleda. da se mogu smatrati verodostojnim. mada 1pak daJ~ I~vesn~ sllku. Vidi: QragiSa LapCeviC: PotoZaj radniCke ktase i s~nd~kalnt pokret -u Srbiji, str. 43---'44, 47, 50, 191. Po. 39 �vise uveden. I oni su sasvim dovoljni da poka.Zu svu brutalnost perioda prvobitne akumulacije u Srbiji, straSne eksploatacije radnika, zena i dece, pomoeu koje se ·od seljacko'g eleunenta stvaraLa · srpsl<la burzuazolj.a. Upoiiljavanje dece od sedam g.odina dalje i u noCnim sm·Emama, wpaSljavan}e s:tarioa od 70-4H g-odinu pod istim uslovima, i do besvestf produZeno radno v.reme, »ajluk« :sistem95 , k.ao specifiCnost ne sanw ru zanatstVu IIl.ego i u industTiji, i to nJa \poCetku XX V·eka, »swea1rl:ng<c si.stem, »truk« Sfi.stem, .g1obe,. izvesno moT.alno prr.opadanj.e radnika, porast broja mrtvor·odenCadd, plo·ra'S't smTtnosti, krataJk .Zivotrui Vlek radnika, u:Zasno loSii stanovti (so bre), kaj'i su ipak odnosilii 25-30'1o nadnioa, karakteril;,tike, koj'e su pJOathle industrlJsku revroluC!iju na Za.padu, l)li:su m·og1e, zaoklonito, da izo.,stanu ni u Srbi.i'i. 96 ....NedostaJtaik ,biiJ1o. kaikvog MdnliiC!ko1g zru%iilno1g zakonodavstva i lbtiJ:o kaik"l.'o,g osilguranja i prva potla:flli!:koa prewcranja medu ra!dnicima imali su za posledi.cu, zahvaljuju6i svakalm i aktivn·osti ' Svetazara MarkoviCa, osnivanje prvih radni.Ckih udruZenja (dru.Stava za uzajamno pomaganje i kulturno uzdtruli,e). Ta drustva su se 1903 g. ujedinila u prvu k!asnu sindikalnu organizadju Srbije - Glavni radniCki savez, a pojedini njihovi Clanovi i u Socijaldem.okratsku partiju Sr'bije, osnovanu takocie 1903 god." . Ni za pojedince, ni za prve i kasnije soc~jaliste u Stbiji, ni za Glavni radniCki savez, ni za Srp.sku sodj.al'derq.okratsku partiju (SSDP) ne bi se moglo rel::i da su posve,Civali narocitu 1 fl 5 o--»ajl~u d seCeriji« vidi: Dr. PeriC: op. cit., str, 3 i Dr. N. Vu6o, Privredna istorija. naroda FNRJ, Beograd, 1948, str. 231. 96 Vidi: D. La~.C: PoloZaj radniCke klase u Srbiji, od str. 69 dalje, naa:-oCito s•tr. 122-123 (tabela), zatim podatlke o stanovima, stx. 125. StraSni uslovi rada u Cilimar&tvu u P1rotu i tkalja u UZicu i uop.Ste u radu kod kuCe :_ str. 114 i dalje. Sl1Cni podaci mogu se narroC'i'OO na·Ci u napisima Dimitrija TucoviC.a, obj.avljenim u RadniCkim nwinama, citirani u navednim ·stranicama kod LapCeviCa kao- i u publilk.aciji »Spomenica« povodom pedesetog'Oddimjice radnickog pokreta Leskovca i okoline (190i1--1953), Leskovac, 1954, str. 103, 166, 251. 7 9 0 Glavn'Om radniCkom savezu i SSDP vidi: Istoriski arhiv CK KPJ, tom III, Beograd, 1950, str. 329., Pravila G. R. S. - str, 17 ., Program SSDP - stt. 24. 0 Zenama i radndOkom zakonodav- stvu 40 str. 28 i 29. Zenama. 98 Izuzetak Cine Sveto21ar MarkoviC, koji je IDded<> o p:c>trebd o~<>bodEliJJja ~a IPTV'i uveo ru ~ }~~ost (mada se njegovi stavovi ne m0;gu u potpunosh USVOJltl), 1 kasnije, Dimitrije Tucovi·C, svakako. najumniji teoretiCar S!'lPskag socijalistiCkog pokreta, .Covek Siroke erudidje, koji nije m·O.gao a da .s-e ne zaint-eresuje dublje i za prroblematiku paJZUJU ..zena.99 Te.Sko je oceniti koliki je bio udeo ·Zena u prvim :radniCkim druStvima. U_ svakom sluCaj.u, ·u pravilima tih drus-tava (Ra.d9s MoZda O'Vaj zalkljuCalk nije taCan. Materijal o radni~lmm po~ji nam j.e bio dostupan, daje tak.av ~tisak. Napr. u napisima oz. Z;ujeviCu, Miti CeniCu u cirtir~!m dehm~.I?· ~­ CeviCa i J. Ma-rjanoviCa, zatim o Vasi PelagiCu (u. knJIZl RISta Besa;roviCa Sarajevo 1951) i .dr. nema nj:ihovtih stavova, 'Odnosno kr-etru u Srbiji istupa u v~ sa Zenam~. U: napisi~a T:iSe Kacler:o":iCa tak~e na.n-: nisu pmnati delovd kOJl b1 g'ovonli o zenama. V1di takode. ~· P .. »Statu.t i Program Srpske socijalistiCke partije« od kraja 70-tih go-: dina XIX veka, »Crvena zastava«, br. 5. 1949, Beograd, str. 100 1 dalje. 911 Svetozaru MarkoviCu moZe da se zahval!i. za pTe'V'od tada Cl!-venog dela J. St. Milia ~Potcinjenoot Zenskinja« i romana Cenn- . .§.evskoga »Sta da se radi« obj~vljenog iste ?o~~e ~1871) u »Radnilru<{ _ lroji je deoenijama imao znatan ut1caJ 1 biO .vrlo .r~srpr~ stranjen med.u naSom omladino-m. Njegova je zasluga 1 ~tiv1r~~e na polju borhe za. ravno:Pravnosi Zena sest.~~ N~v1c, na~ OI?;tdelatnost se nastavlja rad oanke Jovanovic il. LJ'UJbice Ivosev1?, prvih Z;enskih socijalistiOkih boraca _u Srbij•i. Pored ostalog. yidi: Svetozar MarkoviC: Odabrani spisi, Zagreb, 1950; V Gligonc: 0 Zivotu i radu Svetozara MarkoviCa, Beograd, 1946, kao i Dragoslav UiC: Pr'l'e Zene socijatisti u Srbi1i. Beo.grad. 1956. Dim:Ltr-i.iu TucoviCu. pored ostalog, drugu.jemo za prevod ~.]ig~ (u zajednici sa Du.San'Om PopoviCem) A~ Bebela: »2-ena 1 SOCIJahzam« - dela na kojem su se vasrpirtavale generacije na.Sih naprednih Zena. U borbi prrO.tiv parole da je Zeni mes.to u kuCi, Dimitrije TucoV'iC .}e J)'is.ao: Kad se socijalna demokratija zalaZe za ravnop>Ta:vn'ost zena ona >>to ne Cini samo sa glediSta pravde i morala, vee je na to pl"imorana samim istori:skim- razvitkom. Ekm10mski razvitak je u poloZaju Z-ene izvrSio s'ilnu revoluciju i nagna<> Zenu da ud·e u politiCku borbu«. V1di D. Tuco:viC: Izabrani spisi, knj. I. Beograd, 1949 str. 21-23. Medutim, zanimljiw je da se, sem u zahtevima .Zen-slrog radniCkog dru.Stva, nigde ne pominju de.Cie ustarrwve. 0 njima je pisao, izgleda, jedino Vas;a PelagiC- 'kioii je stvm"io i• naa"oCite n~~ive kao »deCiSta« (jasle), ))odg-ojniStva{< i >ma•stavn.j_S.tva« (obdan'Ista). Medutim, ni on ni d,rugi ne p.ominiu notrebu zoa jednaikim 'Odgojem deCaka i devojCica. Vidi opSimije: MiloS JankoviC: PedagoSki PO-· gledi prvih srpskih socijalista, Beograd, 1952, str. 56. 41 �ntCko druS,tvo u Beogradu i isto takvo u ~egotinu) izdCito ;Se predvida da Clanovi mogu biti radnki i radnice, odnosno _gradani i grad~nke. 100 ' Medutim, ubrzo, u av,gustu lburne godine 1903, osniva se i posebno Zensko radniCko dru:Stvo u Beogradu, koje' je Okupilo u svoje redove najprogr·esivnije beogradske radnice. Vrlo agilno (124 Clariice), ono se bavi problemima radniea, pomaZe · Strajkatdcama i Stra.j.kaOilna, drZ::i krursev·e za nep'sm<ene, interveniSe u fabr~kama u korist radnica. Isto-riska uloga druStva hila je, da je na zboru radnica 12 oktobra 1903 (na kome je, ·prema zaQ>lsnlku, bllilo je 400 radnlca i ndm!iJ<a) cloneta r<>~<>luoi­ ja, lloodru joe sooij.aiLi!sttOM p•O'Sl!amdil< Dr. M. Ui<O trebruo cla J>C>dnese Narodnoj skupStini; ~ kojom. se traZi Zakonska zaStita rad-· nica i maloletnih radp.ika. U rezoluciji ·se, pored ostalog, tra.Zi i :zabrana noCno·g rada za Zene (i omladinu), nedeljni ·odm,or, zabrana rada na Skodljivim poslovima, osiguranje za sliUICaJj por·odaj.a, najm,an.je 6-nedeljrno <p•Oirodajno· ·ort.srus1Jvo, j.ednaoke pJate za jeclnak r01d, bmga •o deoi raclnica za. werne dok su one na poslu,. radniCki inspektori za kontrolu ovih prbpisa, itd. To su bili prvi, a verovatno i jedini zahtevi koje je radniCk;a klasa Srbije javno postavna u vezi sa posebnim zaJ3titnim zakonodavstvom za Zene. 101 100 Detaljnije vi,ldi: D. LapCeviC: op. Cit., str. 153-154, i )>2ena .danas«, br. 116, god. 1954, str. 3. 1o1 Sedam godina kasnije (1910), na inicijativu Dimitrija TucOviCa, osnovan je ~ogradu Sekretarijat Zen.a socijaldemokrata, koji je pokrenuo svof Hst »Jednakost«, uClanio se vee iste godine u Internacionalni savez i radio na okup]janju radnica i niihovom u~dizanju i borbi u okviru Socijaldemokratske partije Srbije. U prvCIJIIlajskom letku Sekretarijata Zena socijalista, inaCe vrlo opSirnom, ne postavljajti se posebni zahtevi U pogledu posebn8 zaStite Zen•a. Vidi c_~o tekst: Ed·ib HasanagiC: Prvi maj u Srbiji 1893-1914, Beograd, 1954, Str. 207-209. OpSirnij,e o osnivanju Sekretarijata, odn•osno o rezoluciji .donesenoj na z.boru Zena socijaldemokrata, septembra 1911, vidi izvje.Staj Glavne ..partiske uprave na IX kongresu SSDP, 1911 - Ist. arhiv, tom II str. 189 i 190. Op.Sirnije o listu »Jednakost«. o manifestacijama radnica za pravo glasa, i vezama Klare Zetkin sa Sekretarijatom vidi: »Zora« br; 78, ~rt 1952, str. 3 i 32, kao i »Zena danas« br. 80 i 82, 1951, str. 3. . Radnickog zakonodavstva u S~biji u poslednjim decenijama XIX veka nije biJJo, mada se p'isa1o u sociljalistiOkoj :Stampi o njegovoj potrebi, a radilo .se Cak i na nekim ·projektima. Tek pocetkorn XX veka, kad se privreda S~bije jace razvila, broj radnika porastao i radniCka kla.sa poCela da se formira u klasni radniCki pokret sa sindikatima i politiCkom partij.orn, mog1o j.e da dode l &o ozbliljnijeg rada na radndc"k·o.m zakonodav·stvu. Dok ~e radniCko zakonodavstvo u Engleskoj i u drugim zemljam·a, ;ka•o Sto WlJO V'idreli, rp!oCDm.d•al1o Se za.Stli.tOttQ._ Zena ·li orrlladine, dotle se u Srbiji regulisanj e radnog odnosa i so·cijalnog o.sigurania postavljalo ad prvog dana kao patreba -zoa!Stite svilh ,raclnilika, ~radrnirOkie kJ..ase kao. takve. 102 Posle decenije oiltrih borbi radnicke klase Srbije i burnih deibata u Skup:Stin!, povodom nekohko razUCitih predloga, 1910 godine (29 juna) .donet je Zakon o radnjama (stupio na snagu 1 jula 1911) u ne!lto izinenjenom ohliku od predloga 1mj"i je izrad:i!o tadaSnj'i mini:star p:rrl.vr.ede J.<:!S8.' ProdanotViC. 103 0 poCecima femi.nizma u Srbiji i Vojvodini vidi broSuru pod istim naslovom od Ljubice Mark'ovi.C, Beograd,. 1930. 0 razvoju univerzitetskog obrazovanj.a ZE;!'lla vidi pod istim na,slovom publikaC'iju PauHne Lebl-Albala. Beograd, 1934; o Zenskim dru.Stvima u Srbiji (gde se ne pominje. beogradsko Zensko radniCko druStvo) vidi, inaCe inteTesantan i sa dosrta podataka, Clarnak Milene B. Mi}loieviC: Na<fe Zene, jubilaran zbornik Zivota i rada SHS, Beograd,' 1928 str . 690 i sled.efe. 0 Zensk.oj radniCkoj Skoli (usloVi primanja, r.azlozi otpuStanja, za:rada, subvencije od. strane opStine itd,)' vidi naP"l~ ''ulc~ M8.tiC u lis.tu .,,zena danas« br. 131, juli 1955, str. 11. 102 Bilo je za to i specifiCnih razloga. vezanih za strukturu radnika - od kojih je znatan deo pripadao kategori.ji zanatskih radn-ika a medu takvima j.e bilo malo Zena. 103 Op.Sirni~e o d'ono.l:ienju Zakona a radn].ama vidi: T. KacleroviC: RadniCko zakonodavstvo u Srbiji pre Prvog Svetskog ratd, Beograd, 1952 . 0 stavovima SSDP u vezi ·sa dono~enjem zakona vidi: .»Rezolucila o zakonskoj za.Stiti radnika«, citirani Istoriski .arhiv. str. 80 83, 84 i str. 169-170. U toku borbe za donoSE!nj.e Zakona o radniama· D. TucoviC je u r'!ve hroSure. izmed'1 ns+alog, treti>rao i pitanie zaStite Zena. Vidi: Dimitrije TucoviC: »Zakon o radnjama r socijal:rla .demokratija<<, Beo<;r.ar1. 1909 str. 30-31, kao i Zakonsko osiguranfe radnika, Beogvad, 1907, str. 22 i 58. 43 �Gledaju-ci ~a aspekta tadanjih pi'ilika u :Srbiji, u p~redenju: sa radniCkim zakonOdavstvom industriski visoko razvijenih._ zemalja, moZe se reCi. da je Zakon o radnjama pr~tstavlja() moderan zakon, koji je uglavnom obuhvatio celokupnu ma-teriju radnH'Ikog zakcmodavstva. . u pogledu zima, on je vellkirrn de1om ,ispumo zahteve Zenslkog mdnLCkog drustva, odnosno iZJbo~a ·radnica Beograda, iz 1903. Clan cetvr>l!i, kaii tumaci Ioo ima ~avo »wprainjavati rna kakvu radnju«, JzriOito k..Ze cla tome>Zeda buJde•vaJko lice »ibez razlike pola« .. Clanom 61 zabranjuje se ·noCni r~d Zena. »uop:Ste«, pri Cemu- se navodi da se kao takav smatra rad <zmedu 8 ca·sova uveae i 5 (l.,ti) odno•sn-o 6 caoova (zlimi) izjUrbra. Oya 101dredlba rOid!ru01.9.illa se UJOI_P~te--na ~arposlene 2ene; koje su ulazliJe u pod am ;illJ.pos1enog osoblj.a po Zakonu o radnjama. Medutim, za industriske radnike-ce va,Zile su sein odredbi o pomoCnom osoblju i posebne odredbe. Pod indus-triskim predluzJe6em. ~rmmevaiJo _se preduz,eCe lkloje zapo311jtav-a 15, odii1.0si!llc) 25 radnika, prema tome da li se radi sa m·otorima ili ne. Clanom 67- stavlja se u du.Znost ministru vrivrede da propiSe uslove pod kojima se Zene (i omladina ispod 16 godina.) mogu iii uopSte ne inogu primati na poslove koji se smatraju Stetni i op.a.sni. Rci.dnj:ce ne sme:ju da rad-e nedeljom, ni u ,sluCaj.evima kad j-e to nekim preduzeCima inaCe dozvotjeno. I najzad, )>poirodiftje se ne .smej'u upotreblj,avati na raldu za 6 nedeJ~a pre i 6 nedelja posle porouaia« (cl. 68). U odeliku »Obezbeueni:> radnU!k·a«, u &. 68 .a u vezd .sa pol!'odiltilslkJUrn d'olpUJs'bom., f]Jtredvdlda 6e (sta•tu:bi!ma mesruih zad.rtu!ga.) >>lofbazbed!enfum fialdnitcacrna« poIDQlC koj.a ·se. pr.Unoa u sluCaju bo}esti - Sbo zn>aJCi: lekar.ska poanoC, l'ekovi, boolnica, i novOana P'omoC, lroia ne rnoZe bUd manJa ad polovine obez;o;crene nadnice. Za onaga kOji »upotrebljava Zenske (i maloletne) radnike u radnjarna protivno vdredbarna ovog zaloona« predviuena j.e kaJZila od 100-200 dinara ("cl. 154 t·-8), Sto je bila najviSa·predvidena kazna u zakonu. VaZno je jos napomenuti da je u CI. 98 (Opste odred'be o profesionalnoj organizaciji) izriC;to naglaSeno da se radnice organizuju u profesionalna udruZenja za zaStitu svojih ekonomskih i moralnih interesa. 104 ~Vidi: Zakon o radnjama od 29 juna 1910 god., Beograd, 1922, str. 6, 47, 49, 50, 63 d 98, i _D. LapCeviC: PoloZaj radniCke klase u Srbiji. 44 .. Ali donoSenje .Zakona o radnjama nije. znaCilo i stvarnu ,za§titu r.adnicke klase :Srbije. Zalmn se vr1o• teSko, uz. energfficn·u bOO'im radnLCke kl·aJSe, sam-o delimiCn10 poOeo proV'Iod!i•ti u ZivOt:· Obzirom na poliUCke prilike, i na koriS.tenje roka od godinu dana za primenu zakona, nedovoljnu .insPekciju, zakon .'le svakodnevno krStio te je nadmcloa klasa Srbi.j.e radlila i dalje, i suviSe Cesto, potpuno nezatStiCena, prepu.Stena samovolji po.slodavaca, boreC:i se neprekidno za svoje zakonom garantOvane interese. 105 C rna GI<H a. Kr.ajecm XIX veka Crna: Goo:a je l:iila gotov.o iskljucivo stocarska zemlj a. J os 1835 g. u Crnoj Gori se trgo. vat1o cetiri puta godilmj.e na p1eme<ru9kdun sa.jmo"Wttna (poamrl) putem ra,zmene, a 1855 g. kad je na skupStini glavara usvojen })Op-Sti zemaljski zakonik«, neka vrsta prvog ustava, ana je imala oloo 80.000 stanovnika, blizu 70.000 ra•la obr•adlive ;oemlj.e, oko · 15.000 g~la ovaca i 40.000 goveda.'06 1h j>e bila 2lemlja u Jmjoj je knez Dalnlillo, 1852 .g., ;ruivao "'d s1o'V'a dz stampamljoe ;metke za borbu prc>tliv TuTruka"7 i u loo>jioj je februara 1870 g.od. Cetinj-e btlo jredrlna vaifjoS, i to vwroS k:loja joe osim N}ego.Sev·e »Bj.:ljrardJe« imala svega osam kuC:a. Ustvard. Crna Go["a Je .sve do 1878 god., moZe s·e teC'i, bila »:VIojni logorr ratndka- za sJ1ob!odu sVloje domvinre -u uakim granl:cama kode su obuhvata'le 4 nahije i Brda«.'08 Tada, 1878 god., posre oslobod'lackog r:ata, kada je zad101b'illa Ntk:SiC, Podgoricu, SpuJZ, Klola!Sii.n, Bar i Ulcinjr, u Crnoj Gori poCinje da se r.a:llvij.a (pl'ivredni Zivot, tos Evo Sta se u vezi sa prlmenom Z~a o radnjama iz 1910 god. kaZe u izve.Staju Glavne partiske up-rave SSDP, na X kongTe·su, 1913 godine: »Zakon je stupio u Zivot 1. jula ·1911 gocline. Ali se tad-a videlo 1. da vlada nije uCinila nikakve preihodne prip.reme za njegoV'O uvodenje u Zivot; 2. da ona ne pokazuje nikakve gortovosti za njegoVo izvrSenj.e; 3. da g;a., Sta viSe, naredbama i pravilnicima polk.uSaiVa izigrati, i, najzad, 4. da ga prroglaSavanjem za »suviSe napTedna« ZeH sahraniti i izmeniti na · Stetru radniOke zaStite i osiguranja. Vidi citirani Istoriski arhiv, tom HI, str. 253. too JagoS JovanoviC: Stvciranje crnogorske d·rZave i razvoj crnogorske nacionalnosti, Cetinje, 1948, Srtr. 261-262. 1117 Todor BoOOviC i Jovan f>O!IlJoviC: Crna Gora i napredni pokret, Beograd, 1911, str. 38. 1 0s J. JoV~anoviC: op. cit.,-str. 352. 45 �(PO'ffinje jaca;nje graclanskog s~oj,a, k<>m<> j•e, meuutim, apsoiutlistickJi mim knjaza (kasnije kralja) Nljl]m!e smet"o da razvide veCu aiktivno~. U tim nov01oslobodealim kraj.ev~ma Ztiv·eli su. zanatld:je i trg10vci, lmj.i su p.oCelti da unose mova shvatanja u. dotada8nju ratni&i 'duh Crnoge>raca i kojo <rkumu1inaju kapitaq za prva industriska preduzeea. U p<>s1ednje dve deoenije XIX \'eka pada i i2:gradnja prvih putev'l, klao w1ov za razvoj itrgovine. U to doba (1888) Crna G<>ra dobiva i sVoj prvi imo-· vinsk.i. Zlakonillt/09 pozm..aJt po svom.e autloil'u Baltazaru Bogrl.S~.C!u,. looj1 sadr.Zii We:sne spedifiCne. odredbe, lmj'e su odraz uzaj~-e pove2Janosti ljudd i soc:.j,alnih shV?atanja kroja su ll:ivela u na:_ rodu. PoCetkom XX veka, investicijama talijansko-g kapitala, koji je bezduSno e~ploat!sao i ina.Ce nefaku privredu Crne· Gore, postoji veC izvespa industrija, postoj.e i zanatski i industr.iskli radnioi. 'Dada se o~&nivaju i prvi novCanJ zaV1odi (1901-u Nllk.Siiim), a u oikvtilru mtoistaTstva nnutvOOnjih p<>s1<>1-'a l.lsta~nov­ vljava ..se odelj.enje ZJa privredu. l1stovremeno poO:in ·.e da se g;o'-'Oci a. bu<!Zetu (fotmalnJ. i javni nastE>o, tek 1907 g.), au ,dJruStvenom Zivotu zapaZ~iu se pojave koje su bile znak da je 1 !Prev~den peciod tLsJdju·Civo patdjarhalnog Zivota. 110 N a po,cetku nase.g veka (1907) uvodi se c>bavezno skolovanje i otvara viSa .gimnazija. 0 usl•ovi!ma rada radnika,_ njtihov:om· saJStavu p1o godinama i polu, kako onih koji su radili po zanatsk;m radionicama, tako i onih zaposlenih u rafineriji ulja i ml:nu za masline u Ulcinju, u tn.dlustrljli- d•rvreta u NdllciiCu, Kjo_IaSinu i drug.de, u radionici za preradu vune i izradu, tkanine za voisku u Danilovgradu, u-.mrict duvana, u dvema pivarama u: NikSi·Cu. - ne zna se mnogo. lpak, radnLCki pokret je postojao. Taka· 1oo 0 poloZaju Zene po OpStem imo-vinskom zakoniku u Crnoj Gol'li vidi: Eisner, dr. Bertold: Privatno-pravni poloZaj Zene. podanaSnjem --pravu Jugoslavije i njegovo uredenje u · jedinstven()'ll'l.. Graetanskom zakoniku za Jugoslaviju, Beograd, 1934. 110 T. BoZoviC i J. DonoviC u citiranom delu navode da je po zvaniCnim podacima .za 1908 g. bUo: 277 parnica za razvod braka,. 77 rodene vanbraCne dece;, 10 decoubistava, 445 kriviCn.ih parnica,. podignutih tuZbi 4.163 i parniCa_ 1897, 48 samoubistav_a (od Cega 13 zenskih i 35 mui1kih) i 50 poZara i pa!jevina ..(Str. 36- beleska.} 46 ' je 1903 god. organ.izC>v>an u Baru »R,druickU savez<<, kodd je· okupio 243 Clana. Osnivac mu je bio Jovan Hajdukovic, koji' je do.Sao iz Si"bije i koji je, posle Bara, nastavio da {)r.ganim~le· · xad~e i u druglim g.rad!ovtlma. 111 Verovatno je bilo i Zena koje su bile primorane da radeza zaradu van kuCe, mada je to Pre mogao da bude rad · kod kuCe. Ustvari, Crna Gora Je stalno davala radnike najteZeposlove u evropskim i prekomorsk!m zemljama - eko.nomskeiseljenike ~ Cija su sirorha.Sna imanja- uglavnom obradivaleZene. Ipak, zanimljivo je da je veC 1872 god. otvorena drZavna Zenska osnovna Skala sa dva razreda, u kojoj su se· »devojke· vaspitavale najvi.Se kao domac:ce«. Naj1bolje od tih uC:enica primane su u Cuveni »DevojaCki institut«, osnovan joS 1869' g., u koji su kasnije dolazile i devojke iz Boke i Hercegovine i iz drugih krajeva. Ta Zenska osnovna Skala ostala je oko, tri decenije jedina Zenska Skala. MoZe se medutim srriatrati da je i DSniv.anj,e Zenske osnovne Sk!o,le, a naro·Oito :LnstitUJta,.· trebalo da posluZi iskljuCivo vaspitanju kCe"ri najuZih krugova dvorskie kamarile, i da je to bio jedini ctlj i svrha tih us~no­ va. Mectutim, po&toj ale .su za Zene foS dve dmteresantn,@:"' insti-· tmoije. Krajem veka osnovana je »Zensk,a ra:drni·Ck.a Skoll..a knegifiie Jolande<<. Sem toga u to doba o·snovan je prvi i fedini )>DerC:j!i sad vetike knegimje . Milice Nikolaj,evn.e«, u klotili sru. prd.mana Zens.ka i muSka deca nedorasla za SkJolu. 112 Iako nije. bilo zakonske zaStite radnika, izves~i propisi u. vezi sa osiguranjem ipak su postojali. Tako Zakon o koncesi-· jama (1911 g.) predviua e>bavezu sefa industriskog preduzeca da osnuje blagajnu za osiguranje radnika i vod-enje brige -o .deC'i radnika. 113 S I o v e ni j a i D alma ci j a. Vee u prvoj pe>>oviln.i XIX veka bila je u Sloveniji .pored rudarstva razvijena i manufaktura, na·roOito tekstilna, u koj,od su, u vrlo vdsokrom pro.centu {preko 50%), sudelovale zooe i deca, Poole 1848 g., load je fe-· za 111 OpSirilije vidi: J .. JovanoviC, cit. delo_, str. 34()-255. Ibidem, str. 330. 113 OpSirnije vidi: Dr. Ratko PeSiC: Nastanak i Tazvitak socijal-· nog osiguranja u Jugoslaviji, Beograd, 1957, str. 92-93. 112 47' �udalni por,edak zakonski proglasen ne<postojeCim, Slovenija je, Ill odnoou na dlllllge zecrnilije J~oo~OIVIi(je, pao~a ;r,eflatiVJno naglo da se industrijalizuje, naroCito .posie ~gradnje pruge BeC-Trst. 114 Karakteristrl!Ono j!e pri 11om uC:eS6e nemaClm.g . kapitala, koj'i »zajedn.o sa svojim .kapitalom donosi i tekovine moderne telmdike.115 PotSJ.ediJca am.gaZov·am.j.a srutai!'IDig kapitta1a116 u razvoju industrije Slovenije bila je da su .gro kva!2&iko..; vanih radnika Cinili stranci. Pauperizacija seljaka, iseljivanje117, strani kapital u poteri za jevtiruim nad:n1cama, 2a ju~oslofV!eruska m,errl:la nag:La in.dustralizacija118- sve je to po:godovalo ang-aJ.Zovanju Zena u privr·edi, koj.e j.e u SlovenJlj.i billa znatn!o. 119 114 Dr. Vojislav PetJioviC: op. cit., .srtr. 31-33. 0 razvitklu ·indu.strije u Sloveniji vidti takode: dr. Cvetko KostiC: Seljaci industriski radnici, Beograd, 1955, tltr. 47-62; kao 1 Narodna enciktopedija SHS, sv. I, srbr. 131. 115 Dr. Nikola VuOO: Privredna istorija naroda FNRJ,. Beograd, 1948 (deo: Razvitak kapitaiizma u Sloveniji - str. 326-342), str. 3G8. 11a KaCa Vodoprivec: Ekonomski poloZaj Zene Tia danaSnj~m pod-ruCju LR Slovenije, Ljubljana, 1952, str. 5. 117 U verz:i sa zabranom useljavanja u SAD neudatih nepismen1 ih Zena (p'osle Prvog svetskog rata) gde se kaZe da se »Cesto deSav~lo . da j.e bHo devojaka kode su, ne znajuCi engl.eski, ne znajuCi na koga eta se obrate, bile prevarene i odvodene u j'avne k:uCe«. Vidi Ka6a Vodopdvec: op. cit., str. 18. Od 'ireljenika koji :su s·e dz Sl(}iV€nij·e iselili u periodu od 188Q-1910 godine, 4611/1} je otpadalo na Zene. Vidd.: Filip Uratn:ik.: Prebivalstvo in gospodarstvo Slovenije, LjUbljana, 1930, str. 80. 118 U prilog toga da je nagla indusirija:li~acija ustv:a.Ti relativna, navodi V. Pet:irovl.iC podatke o s.trukturi stanorvniStva SliOVenije i · .Aiustrije •iz kojih ~di da je indus.tri:jalizacija AUSltrije sa nema..; .Ckim Z·ivljem iSla neruporedivo br:Ze. Op. cit., str. 3·2. 119 U jalVIloj slOObi i slobOrdnim zanllhanjima bilo. je 1890 g. 44,SO/ol Zena a 1910 vee 67°/o. U trgoovini i prometu, medutim, odnos Zena prema muS·k!M"cima osta'je 'isti i iznosi veC 1890 g., kao i 1910, '75,5-Q/~. tJ zanatstvu i industn:'iji procent Zena 1910 g. iznosi 34.60/o, .dok je 189,0 taj procenat iznoiS'io 40,80/~. Treba, medutim, imati u vidu da su--u ove brojeve uraCunate i sve t.zv. samostalne Zene, -:zanatlije, preduzi.maCi, trgovrk1nj.e i sl. Medutim, iskljuCivo u industriji hil<? je 1890 godin·e u odnosu na flllkupno zap,os~ene 32,1°/o radnica, a 1910 bilo_ih je SIVeg-a 22;8°/01. Kasnije, pTema statistikama socija1lnog ooigu~rarnja, relativni IOdnoo radnica prema ukupno zaposlendm u industriji neSio 1Se popeo tako da je pred rat, 1913 g., izn-osio 23.,66!0/lll: K. ·Vodop-irvec: op. cit.,.str. 6- i 16. 48 Obzirom nB. relativno brzu in-dlistralizaciju u Slo:vehiji je, za· razlikti od drugih naSih polkra~ina; socijaUstiCki pokret »iponajprije prestao da ima zanatski karakter«. InaCe, kao i u Hrvatskoj, razvijao se, naro,Cito u poCetku, pod uticajem ne- ma&e sodijaldemoloratije, ali kasillije kad se austl'lski pc>kret osamostal:ilo i uCwstrlJo, sllwaillaCki radniCki ip.okret .bio je s ' jt'ljdni vdo u.stk·O i ·org.ambJa.ciono v.ezalll,. 120 lako su Zene bile brojno zastupane u proletarijatu Slove.., riije, iako je radni:Cka klasa Slovenije bila brojno organizovana u svoje klasne sindikate (mada je katoH·Cki kler uspeo da stvori svoje sindikate 121), Utko su postojala aktivna radniCka druStva, Stampa, Strajkorvi - u Cemu su verovatno sude}ovale i Z·ene, ilpak- o uCeSCu Zena·, o stav.ovtima radniCk!og pokreta i stavovima protivnika socijalne demokratije prema tadniCkom _zakonodavstvu u pogledu Zena, u dokurnentaciji o radniCkom pokretu. Slovenije nailazhno samo. na frag... .n1ente.122 120 Vidi opsu.mije: ~osip Broz ·Tito, PoVitiCki- izveStaj CK KPJ fta V kongresu KPJ, stenografske beleSke, Beograd. 1949. str. 14---: ~5. Ovde joS treba reCi da je •slovenaCka socijaldemokratija zahva,_ tala i podruCje Istre, Trsta, Gorice 1 KoruSke. 0 vezama i odnosima · sindikalnih organ~zacija Trsta i"Ljubljane vidi interesantne podatke u doktorskoj disertacaja Milana AlekJSiCa: De la. Structure et fr> T"Ffistoire de Syndica.ts. Ouvriers en Yougoslavie, Pari!S, 1940, str. -70-76. 121 Klerikalci rsu ·vrlo ran'O poCeli da se bore za uticaj medu radnicama pa su . vee 1894 · organizoval1 >l.KatoliCko· druStvto za delavk·e«. NajmoCnija stranka u Slovenij'i 'je »klerikalna« (konstatacija E. KrisHna, 1907). Zgodovinski arh.iv CK KPJ, tom V, 1951, str. 139. 122 U rezoluciji o zaStitnom zakonadavstvu ~i socijalnToj reforrni) :u programskim zaklju.Ccima Hajnfeldske konfecr:-encije s dopunama .treCe lmnferencije iz god.- 1892 kritikuje se austriski Obrtni red kao sasV'im nezadovoljavaju.Ci i u 9 taCaka iznose se zahtevi kakav smer bi trebalo da ima radniCko za.Stitno zakon1odaVJstvo. U taC. 6 se zahteva iskljuCenje Zena. iz onih radionica u kojima (rad) Zen~ ~om organizmu moZe posebno da naSkodi. Na Sestoj konferencij'i _austriske soc. dem. stranke (1897) u svom govoru sl1ov. socijal.demokratSiki voda (Kristan) je napomenuo teSkoCe u vezi sa orga_nizov.a·njem Zena radnica, navodeCi :Za primer da u ljubljanskoj tvornici duvana dma 2001) radnica a !da su samo_ ,tri organizovane. • 4 Zena u radnom odnosu 49 �U DaLmaciji, koja sa Slovenijom ulazi u austrisko pravrio , podru(ije, bd.ie ,s.ru, m·edutlinl, privredne prillH~e sasvim drug.aCije. Mada su prve tvorn~ce podignute u Dalmact~ji sredinom XIX veka, Dalimacija je docel<ala godinu 1918 sa mali.rn bO'ojem fabrika i sa svega nekoliko hiljada radnih mesta.'" I ovde j,e i.selj.avanj•e j'edna od bitnih karaktem..tilka · priwednih prilika posljednjih decenijaproslog i prvih decenija naseg veka. Ia.klo s ma1ob:rojnim ilndustrdskdm radnicima i radnick,.m po-' kretom koji je kasnije stvoren (osnivaCki kongres u Splitu ·1903 g.), radnicki pokret Dalmacije vodio je borbe putein S~rajkova, Stampe - naroC:ito luCki radnici i mornari, ko.jima su se pridru2Jivali i selj aoi., protiv sv.lh C>b1ill<a kap;ta!is1ickofeudalne eksploata<>ije. Za radnicki pokret Dalmacije bila je negativna Cinjenica da nije mogao }}da bude gde mu je pril1D<dmo m€1.9to, a mm·a da bude gde mu !IliJ<akve koroslli mje.'" Na VIII konferenciji austriske soc. dem. ·partije 1911 g. u BeCu dcmet je program u ko]em se kaZe:'»da·se ukinu svi zakoni pp k'ojima su Zeni uskraCena prema · muZu njena javnopravna i privatnopravna prava«. u· posebnim taCkama u vezi sa zaStitnim zakonodavstvom postoje, medutim; dva ·zahtev.a u pogledU Zena: be;zusl•ovna zabrana noCnog rada z.a Zene (t. 3) i il;kljuCehje :lena sa P'OSlova koji su . Stetni za njihovo zdravlje (t. 6) .. U ·izv.eStaju slovenaCke soc. dem. i{j.i stranke, 1901 g., pominje se da je u Idriji osilovano Zensko druStvo »Veda«, medutim, niSta se ne kaZe detaljnije o delatnosti druStva i njegovom sastavu; 1906 godine bila su u Trstu, Gorici, Istri,. Kranjsffioj i juZnoj Stajerskoi (centCll!' Trst) 7603 •sindikalno orga.:.. ·nizovana radnika - ne nav'odi se, medutim. koliko- je i da 1i je bilo z·ena. yidi: Zgodovinski arhiv CK KPJ, str. 10, 51, 82, 87 i 135. 1.2a V. PetroviC: op. cit., str. 33. 0 razvooju p"'fm-ede i industrije u Dalm.aciji. vidi opSimij.e: Hrvatska encikopedija, sv. IV, Zagreb, 1940, pod }}Dalmacija gospodarske prHike C>d 1814--1918«, str. 478--480. 1 24 Iz lista. ))Crveni. ·~rjak« .(organ soc. demokratske stranke Dalmacije, br. 18 od 1913) citirano po Istoriskom arhivu CK KPJ, tom IV Beograd, 1953, str. 188. ' 0 rad:rliCkom pokretu u DalmaCiji vidi kratak rezime i doku~ mente u navedenom Arhivu od str. 181 do 211. U produZetku vidi kratak rezime pokreta u Istri; o horbi Zena Dalmacije vidi proglas »organizovanih socijalistiCk>i.h :lena, na pokrajinskoj konferenciji S'ocijaldemokratske stranke za Dalmaciju, 1919« - proglas je, medUtim, Ci:sto politiCki, u odnosu na Oktobarsku revoluciju (str. 196 -197). 50 Radne -odnose i zaStitu radnika na podruCjU Slovenije i J)almacije regulisao je novelirani Opllti grail:anski zakonik,i »Obrt:rui red<< (Gewerbeordnung) i:z 1859 g:, izm€'llj<>n i dopuc II1jen 1907. Taj Obrtni red obavezuj•e p01S1odavce da pomOCnG!n osoblju - zenama dodeljuju, kolrlil<lo j.e to mogu6e, poslov'e obzir= na njUmv pol (paragraf 74). U dodaJbnittn propisima, specijalno za ·mlade pomoCrie radnike i Zene, oVlaSCuje se nadieZni. ministar da danese propise kojima Ce ·Se Zenama zabraniti !lJOjedini Sietni poslovi UQ<PSte, ·iii dozvoliti pod tzvesnim uslovima (§ 94). Istim paragrafom za•branjuje se z~~ posljavanje zena 4 nedelje posle porodaj~. Sem. tC>ga (§ ·9~a) .Zabranjuj e se noCni rad Zena, sa izuzec1ma pod odt:edem.m uslovima. 125 Minimalna zaSfita i nedovoljna inspekciia fzfiZivali su neza.dnvnljstvo radnika odredbama tih zakona. Za Zene su, medutim, hili od va.Znosti i propisi doneti 190.1 ~·' kojima se zabranjivao podzemni rad u rud~ici.ma, i odredba iz. 1908 g., kojom je zabranjena upotreba olovnog b.elila.'" Kaooije, 1911 g., Austr<ilja je r.atifiloova.la Be:ni.sku konv>enciju o zabrani noCnog rada .:lena u industriji, na osnovu Cega ie iste godlne donet pcropi.s kojian se :oabranjuje taij rad. Da sprovo. deni:e u z:v-ot ove odredbe nije i.Sil:o la~o, dokazuju izv€-Staji inspekcije rada, koji beleze krsenje tih propisa jos i 1915, daJkle Cefui godine na!IDon ·OOnoSrenja ~otpiiSa. 127 us Obrtni red "DrZ. 'zakonika, St. 89 .z dne 16 .avgusta 1907,.Ljuljana, 1910, str. 73, 101, 104. t26 Anna Boschek: Die F:tauenarbeit in OsteTreich. vor den Krieg, u citiranom »Handbuch den Frauenarbeit«, str. 17. Medu·.im, ovde treba spomenuti da je Slu.Zbeni red zcl rudar.e Celjske oblasti iz 1900 god. predvidao (§ 12) obavezu da se Zenskoj omladini ·sa ·16 godina d'octeu samo takav posao koji neCe Sk:oditi njihovom telesnom razvoju (za muSkarce, medutim, granica je napunjenih I"4 godina), dok se podzemni i-ad svim Zenama "izriCito zabranjuie. Vidi: SluZbeni red za oglednike in delavce okrajnega rudarskega urada v Celju, Celje, .1900, -str. 13. Ov-o su verovatno prvi propisi na teritoriji · Jugoslavi.ie kojim se zabranjivao podzemni rad Z~na u rudnicima. Pri tom je ·karakteristiCno !da se pravi ·razlika izmedu muSke i Zenske oniladine. · · 127 DT. Rudi Kyowsky: Ne gre za vpraSanje, ali naj ostane Zena zap•fJslena: temveC za vpra.Sanje njene zaSCite. »NaSa· Zena«, ·Liqb!jana, 1910, str. 73, 101, 104. 4* 51 �, . Do)S89 gc·u.S)oveniji nije postojalo, obavezno bolesnicko Tada.je, ·na osnovu Zakona od 1888 g., ustanovljel).a prva.bolesnickaJ)lagajna u Ljubljani.'" Osiguranjem nisu, .meO:wtim, bile obuhW>cene sve k"tegorij-e radillka, tako da su 'i:p.noge . >;apos)ene zene (narocito kuena posluga) bile izvan ooigl!ia:nja. Osig)lranje je predvid1>lo i porodiljSku pomoc u 'iznpsu. ·Od .50'/o. osigura:nii\Joog razreda, i. to 4 nedelje ~osle ,Porodaj.a (od 1917 god. - 6 nedelja posle porodaja). Obz1rom :da je .bilo· »sasvim _11ormalno da su Zenske plate ni.Ze za 30-:130 :4;QO/o«,129. to su i nadniCni raz~edi hili pribliZno za toJ.iko niZi. , .· . "Zakonom od·1906 god., koji je poceo da se sprovodi tek _;1_ i i909,.na ovdm 1Jell'litorij1ama je· uv.ect_eno z;t priva1lne ruam·e.stenike penziono os~ranje. ,Obavezi osigur'\nia podlezu na,meSten1ci ..sa. navrSenih 18. ga:dine~: __Zivota, platom izn8:d 159:·d_in;:ua. a:koji .vrS~ poslove Cinovnika ili. »bitno umne prirode«. '$ta~·. za .stlcanje penzije u odnosu na .godin:e starosti {65) i na ·~t.aZ .osiguranja (35 god.) je 5 godina niZi za zene. Te odredJbe 131 · 95tale _su_ U .vaZn~.sti _za ovu teritoriju i posle 1918 giO'd!.I?-·€. ' Voj Vlod'-~·a. V oldno= na dJruge zerrnilje Jugo:S11avrje specliJJi.<most V<J.jvodJine bfu1a je, sem v.elikog sarerula u st<movc ~D,iStvu_ P9: narodnosti, re.lativno brz-. razvitak krupitaliZima na p.azi' kapitalist~Ckog velep~seda 132 i pre.rad:ivaCke indus~ri}e 'koja Se UZ njih razV'ija)a, tako <j.a je od 1'870 'do 1900 god. broj tib preduzeca narast:w oa 33na 203."" ,o~igura:nje. Obzirom da je Vojvodina bila u sastavu'lJgarske; radnicki pe>kret r"zvlljao se u krhlu madarskog radniliCko·g polkiretla; sa jakim tendencijama ka·· osamostaljivanju ·pokreta: Srba _iHrvata.134 Medu mnogo~brlojn:m radn1Cldm akcrijama ·-isbiCe- Se i veliki Strajk radnica u fabrici svile u ·. NOvom Sadu; sa·_- 340 · uCesni~a. 135 · . _. · . ·; Radno zakonodavstvo Ugarske od. druge polovine. XIX. veka nadalje bilo je sastavlj-eno ad raznih propisa '(zak9nS~ili,'( Clanaka), koji su vredel_i za razne kateg.orije rad1;1ika: za polj.~·'· prnw.edne rad;ruike (1898), rezim slugu (1907):"' za raO.i:Like n.a gr.aden.ju pu•bevta i · Zeleznioa (1899), zaitlilm za· sadioce ~uya~a: (!900), fumske radnike (1900) itd. Za. najamne f"brick~· i:ad" nik-e vaZiilo j•e pns1o~i. Ped faJbrike, dok su se · it9tv_a:rli usl•oVIi ralda UJS'tanoCYVJD•avaJd indiivtdua1nhn ll.llg·oviQil'lima, ik~Oi!i 'Sill omo~-~ 1 CavaJi, .o,bzk,om na neznamje i te!Zak po!lo~aj r-adiillillia, ·IP·mffi6anu eksploataciju. :t, u· vezi sa sta..Zorn za Zene, tumaCenje na str. 55, uz paragraf 13 riji Vojvodine. U celoj "£!~.ars.~oJ•. m~d:ut~m, __ ~n?: je }900 _~~~~e;· 23 2()/f'i Zena' zarposlenih u mdustrlJ'l. U poJedmun -grupama -~Cesce. Ze~a je bilo vrlo veliko. Napr. u industriji duvana·9:3°/(J . .u .. m~, strij1i Sibica 56()/w, u ind~triji- papira- 68°/a. ~a-dni~~ Ze~a _P;il_e. su ~-<· oko 50()/o niZe od muSkih. U oblastima »nac10na~mh rn~n]ma,«_ (d<:t-_ kle to bi m'Ogla biti Vojvodina) najviSe Zena (njil) 70()/o) · imalo ·: ]"e··: naj~i.Ze nadnice (iSpod 5 forinti). (Podaci Is~orisrkoE! · od~ljenj~ · PK · Saveza komunis.ta Vojvodine - prema-. beleskama 1stonCa1'a prof~-. Lebla iz N ovog Sada.) . . 134 o radniCkom pokretu u VojvOO.ini yidi:·J.. Marj_8.ntoV'iC.:. op.: cit., stt. 133-139, kao i citirani napis An-pada L~bl~ u. l_lay~enoiJ:l delu: SocijalistiCki pokret u Vo-jvodimi (str. 33...:...37);· u "iStoin dehi. vidi str. 99-102_ i str. 118-119, _gd,e _se, u_ programu _U~arske _socijarldemokratske partije (1903), pored ost3.log, i'ovori •o ravnopravnosti zena, .obaveznom socija·lnom os:iguranju; zabrani noCnog: rada Zena i zabrani rada na :poslovima Skodljivim za organizam·; Zena ... Sem tc)g:l, u · Ve~ ·:sa· ·zenama· 'if radniCkiin ptokre~ ·vidi i str. 149. _ , · · 135 OpSirnije o tom Strajku. vidi: citiraiD.o 'delO" · SocijaliStiCkt-·· . period radniCkog pokreta Vojvodine - Uvod u knjizi SocijatistiCki pb1<ret u Vojadini (1890-1919) - Dokumenti, Novi Sad, 1953. ·str. 13. Nisu nam poznati podaci o br()jU Zena zap•oslenih na terito- _ .. u _zahtevima poljopl-ivtednih radnika u ·Vel. Bec:kereku; kojF su prethocH.li don'OSenju_ oyo.g -zakonskog Clanka, pored ostala.g· Pominju se i zahtevi u pogledu _nadnica· ?a.··nadniCa_Te -u --kosidbi, . iz kojeg se vidi, da su Zene imale (odri. da: sebjih traillo). 500/r;) od muSke nadnJ.ce. Ibidem, str. 132. ·' !'; :i.2s.'oP8imije vidi: dr: RatK.o PeSiC, op. cit~. st:I'~ ·19 i sl€iteCe. un Anna Boschek, op. cit. t30 J{aca ·VodoPiveC: op. cit., str.- 17. . _ :lst-Vidi: n·. os<rcmc: ·NaSe ~-stVo, · I;leograd, 1934, radniCko i nameSteniCko zakOnodav- str. 91-93. Ovaj zakon, protegnut je na sy~ . ·nameStenike u Jugos!aviji !933 god, (Sl. N. broj 285/1933). V1d1 ·.t;ak:ode: GojkO'ViC R. Emilo: Zakon o penzionom osiguranju s!uZbe:Onika~. 1933, pre~iSCen te~st, Beograd,. 1938 - pTimedbru na str. 1 . z,akon~. -t32 Vidi: dr. v. PetroviC., op. cit., str. 36-37. .. _ tss OpSimdje vidi: J: MarjanoviC: op. cit., str. 55-58. Medutim, ·Arpad Lebl navodi neSto drwgaCije pOO.atke. Vidi: SocijalistiCk.i 52 pokret 1~ Vojvodini, ~- 190. 136 Ibidem, str. 144-147. . ' ' za �Osnov ~ regulisanje rada industri&kih i zanatskih radnika jesu, propisi iz_ 1881 godine. Pored o-stalog, reguliSe se radni dan ·dece, za'branju}e n1o6ni md (&em izllZie~a) i r.ad na ne:lldravim poslovima. Meautim, jedna teska odredba za radnike postojala je po ·tom zakom.u - krivlcna odgovornost (globa i prisilno vraCanje na p-osao) u sluCaju napuStanja posla od strane radnika. Kasnd!jd zak'On od 1891 g. uvod!i, pored ostalog, nede!jni odmo~ ·od 24 sata, a Zak. 01anak XVIII, 1893 g., uvodi pored nekih sanitarnih mera i inspekciju rada. 137 · Zene Sill imaile pva'\'o da ne mde .Oetllii nede1j-e poole pomda:, a, po zakonu o socijalnom osiguranju (1907) i pravo na porodilj•sku potporu. Nb·Cni tad Zena u industriji zaibranjen je Zakonskim ClankoonrXIX iz 1911 goqi.ne (na osnovu ratifikacije Berm<llke konven"ije od strane Ugla.tslre 1908 .goddne).'" Hrv a tsk a i S I a von i j a. Krajem XVIII i po•i':etkom XIX velka u Hrvart:sloolj i SLa'\'otnlilili poototii-ve6i bro:i manufa:ktr>Jmih predruzeca. IndU!OtriJjailiizaoiia u veeem •i>bdnm poCinje, me(lu1liirn, -telk'·u druigoj po!ovdni XIX 'Veka'" 1i. •odvija se sporije nego- u ostalim nejugoslOvenskim zemlj ama. Znatan osnov za taj aprorij[, ~talk (1890 g. HirvartJSka i•e im!>la svega 109 zanatskih radnji sa preko 20 radnika) davala je zloglasna Ugarsko-hrvatska nagodba (1868), koja je »omogucila austriskoj i mad:a:tskoj burZoaziji da naSoj industriji, u momentu k.~d se stvarala, usmeri razvoj koji je odredto njenu zavisnost i .ornoguCio da naSa zemlja ostane privredno i tehniCki zaostail.a P""lul<ololtlli.ja austris:l<og i mac'Mrslkog k;a.pdltala«.' 40 Ova~ ts1 o te.Skim u~ma rada indw.triskih radnika svedoCi i do-kulneti.at o·stanju u fabrici cementa u BeoC:inu, 1910; vidi citirano delO Socijal.istiCki pokret u .Vojvodini, str. 172-173-. ·n:e~ OpSimije Wdi:. B .. Peri.C:- Op._ cit., str. 48-51 i, naroCdto, Z:lanak D. Papa: La legislation du travaiL €7!- Honguerie, ReV~J.e interilation·ale ·du travail, vol. VIII, No 5, nO'V .. 1923. str. 895-722, . odn. str. 691, 702, 709, 711, 717, i 719. . t39 OpSirnije o tom razvoju, broju i vrstJi. preduzeCa i strukturi · stan:ovniStva vi,'Cli: Josip Caxi: Prva radniCk!l .druStva u Hrvatskoj (1860-1880), Zagreb, 1954, narocito str. 6-3, 357-374. 140 Marijan CvetkoviC: Neki podaci o _:razvitku industrije u . HTvatskoj, »SocijaJ.!isti&i. ft'Oillt«, Zagreb, nQIV'. 1943, str. 59 i sle:. .deCe. 54 'usp-ore:p.i !p.roces industrijalizacije .u~doba· !ka:d se zarvr.Savao i proce.s teritorij~acij 1 e .selja!ka, uslorv1o d-e krajerrl vek:a-i kaSIIlij.e, kao sto· joe to bio s1uoaj i u S]ovenijli.; Dalm!i-<lijli i Ornoj Gori, znatno iseljavanje. 141 Nacionalno ugnjetavanje i izrabljivanje, kojem .su bili izlo:Zeni, izazvalo je kod radnika aktivnost :na polJu udruZiv.anja i zajedniCke bo·rbe za poboljSanje .svog poloZaja. 142 Nai'oeiti uspeh postignut je lli88 gC>d., kad je zemlju iahvat1o talas .Strajkova, kojim je skoro svuda posti,gnuto 10-Casovno ·ra.dno vreme. To je tada bio golem uspeh obzirom da je po tada postQjeCim propisima ra~no vreme ad· 10 Cilsova dnevno .bilo odreaeno -samC> za ·O>m1attinu od 14-16 goddna. OrganizoVane botie radnika dovele su, 1894 godine, i do .osnivanja Socijaldemokratske partij-e, koja j.e usvojila Hajn-: feil.dski pr.ogram143, a legalne sd.ndikaJne orgamizacije stvor·ene su tek 1907 ge>dli.ne.'44 141 U izveStajima GSS Medunarodnom sindikalnom Savezu na-vodi se da je za 4 godine (1909-:--1912) iselilo ukupno 13:441 lice, 00 kojih 2.610 .Zenskih. Pri tom se napominje .da se ne iseljavaju samo .Zene (supruge) »glava porodice« vee i one koje »sam.ostalno · privreduju i Ciji broj izgleda biva sve veCi«. Vidi navedeno delo: Sindika!ni pokret (1903-1912), str. 93 i 98. t42 Javno udruZivanje radnika dozvoljeno je 1867 godine. U narednim godinama osnivaju se prva radniCka dru.Stva. Josip Cazi smatra da radniCk:i socijalistiCki pokret Hrvatske ustvari poCinje u dbba Pariske komune i navodi niz dokumenata iZ kOjib su vidljivi zahtevi i borba toga pokreta. ZanimljiVo je da se veC u prvim zahtevima objavljenim u )>Prijatelj-u radnika« 1874 g, nalazi zahtev za ograniCenim radom Zena. Ovaj zahtev bio je razlog za unutarnje . rfisprave. OpSi:rnije v~Q..i: .r. Cazi: citira.no delo, str. 145 i str~ 151-155. . Josip Broz Tito: PolitiCki izveStaj na V kongresu KP.T, steno.grafske beleSke, str. 13; to ·znaCi da je program sadr.Zava'Q pored ostalog uk:idanje sV'ih zakona »koji ne dajru Zenama wa ona -prava koja ima muSkarac« -i zahteve u P'Ogledu zaStitno~ radnog zakonodavstva u 6 taCaka, gde se ne tra.Zi posebna zaStita Zena. Ti se zahtevi ponavljaju i u »Izjavi o· _zaStiti radnika«, u Programu usvoj-enom na II stranaCkorn kongresu 1896 g_ Orig.inalne tek.stove vidi: Istoriski arhiv KP J, tom IV, str. 36-39 i str. 58. 144 Op.irnije o radniCkom pok:retu Hrvatske vldi: J. MarjanoviC: op. cit., str•. 66--=--82. 143 55 �Hrvartska SD sbranka, imala je, kla·O i socijald:std u SknrenJiji, da se bori protiv nesocijalistiCkih radniCkih organizacija _»Hr-:. v.atske radnicke stranke«, koja je bila pod uticajem frankovaca. Za razmimoilaZenja izmedu SD stranke i reakcionara ~z >>.Hrvatskog radniCkog kluba<( ·karakteri.stiCan je i stav ovih poslednjih pr.otiv rav:p.opravnosti Zena i njihovog rada van 415 kiuCe. Zahtev za »V1l'latCan.}e Zena u !lruJ6u<<, ~odd. se •Outi,e u javnos ti, dolazi kao posledica sve veCeg anga.Zovanja Zena u privredi. I u Hrvatskoj se naime, krajem veka, primeCuje pojava, klaju smo zapa:zrlJti u Zapadnoj Evr10pi u proceSu ilrudu~ stri.ja,]izacij e - broj ~os1eruih ·~en a u rp!l'ivl'edii raste brze nego broj llaP'o-slenli.Jl muSk8Jraca.t"'6 U usl•ovtr:na ntc:m nesputane eksploatacije, »trtik.« sistema, niZih riadnica od i inaCe, vrlo niski.Jh nadnica mu~ai'·ooa, 2Jivo't hih Zena bi!O je vrlo teZlak. Iako ih je malen brOj sindikalno organizovanih, radnice su ipak uCestvovale' u mnogobrojnim Strajkovima i radniCkom p-okretu. 147 145 Taj stav je na PTv'om kongresu ~D .stran~e (~895)_ 'i~io .~za-:­ slanik. HRK-a Timet prilikom nabr.aJaUJa »pltan]a kma diJele HRK od SD stranke«, i o-n je ovako formulisan: Zena ne treba da radi u tvornicama, radionicama i drugde, veC je njen sveti i pri-. rodni zarlatak da uzgaja decu, da tadi i podrZava kuCu. da teSi muZa ·u -teSkim danima da mu olak:Sa u teSkim danima teSko radniCko breme, da ga Jdonulog u borbi teSi i na rad bodri ... Sto· se tiCe politiC:itlih p-rava Zene, Hrv. radniCki klub smatra da kad bi Zen a - pod pretpostavkom da je valj ana domaCica - i htela poHtiCka _prava, pa da ih i _postigne, ne maZe ta prava da vrSi s razloga, jer je njen -delokirug rada u kuCi ... ako bi Zena imala sva politiCka pravl!.z._ ~d bi se rasrpadao porodiCni Zivot jer, ka~ bi njen Covek Zemo'~"da vrede njegova politiCka naCeia traZila bi to i Zena, eventualno i deca - pa eto ti razdora u porodici«. Vi.dl citirani lstoriski arhiv, str. 49. uo Od 1890 do 1900 g. broj zaposlEm'ih mUJSkalf'aca _ poapeo S',e za. 10,50/o a broz ZenSik.ih za g,so/o.. Vidi: KoraC: Povijest TadniCkog po·- kreta u Hroatskoj i S~avoniji~ knjiga I, Zagreb, 1929. str. 46. 147 V. KoraC ·posVeCuje vrl() poviSno tri stranice »Zenskom rad. niCkom pokretu« gde pominje da j.e 1895 g, osnovana Zenska organizacija soc .. demok:ratske stranke, u kojoj su, ali, bile uClanjene kCeri i Zene radnika a ne radnice. Ovo tumaCi kao posledicu neuCestvovanja Zena u pvi.viedi do poCetka XX veka; Jedino. konstatuje, na kraju, da je situaciju u pogledu uCeSCa Zena u i'adnj- 56 Radni odnosi krajem XIX veka bill ·SU regulisani Ol>rtnim zakonOin od 1872 godine, koji sadrZi.. sem izvesnih prop!sa za kalre, ·od kojili nelci vrede Q za wndlustrdlslke r"'clinlhl<e i segvte, i poiSebne rpr.opise »·O r<adniroh :u tv~o~ah ((. Medu lllOIP•Srtenli:rri i nepreciznim propisima, Zene se p'Dminju jed:no u delu· koji govori o »redu radnje« a u koji mora da se uvrsti )>razradlha. i posao radnikah, naroC"to naCin posloVanja Zeii.skinjah i dje'ce, -Ol~oon na tje1etSn~u snag.u- njlihOViU ~ {)IVlilh pottOtnjdih«.i48 · ZaStita zaposlenih Zena r-egulisana j-e zako-riskim Clankom XIX Zakona o osigur.auju obrtnih i tr~D'V'ai'lkilh namesroen;J<a za sluCaj bolesti i ~nezgode iz 1907 godine, kojije stupio na sna.gu prvog jula 1909 g. Po cl. 1 toga zakona obavezno osiguranje za sluCaj bolesti o·buhvatilo je »bez obzira na spol, dob i drZavljanstvo« sve one koji su .nameS-teni »bilo stalno hilo privremenn u svojstvu pomoCnika iii prelazno sa takvom plaCoro iii nadnicom koja na godinu ne iznaSa ~iSe od 2.400 kruna, 'Odnoono dnevn:o 8 kll'rm.a~(. U zalmnu se nab raj aju priv·redne· g.ra.ne .na kloje-Sie 2a}{:on od:no.sd., a izriC!ito se n.agllaS.av.a _da se· odnosi na S-egrte i kuCne radnike (ne i na poslugu, j-er posluga je mogla samo »svoievolino« da se· osigura). So·cijalno osiguranim Zenama -taj zakon je obe:zJbedivao izvesnu z.a:Stitu u slu-· Caju- porodaja. Naim-e, u toku 6 nedelja osiguranica je imala pravo na porodiljsku potpo-ru u iznosu polovine· nadnice, s t~m-. da se ta potpora mogla poveCati i na 75°/o od nadnice i prodli'Ziti na 8 :nedelja. Ova. p·ravo bil'o je ve:ZJano za Clanstvo u os~guranju u trajanju od tri meseca. Sem toga:,_ bez staZa, osi~ guranica .je imala pravo za vreme porodaia na besplatnu le-_, karsku pom-oC. Ukoliko se o-siguranici nisu mogli koristiti besCkom: pokretu izmenio- rat. Vidi~ cit. d?lo, knj. III, str.· 145---4~. Medutim, u knjizi I i II OI;l na viSe ·mesta ustval"i demantuje svoJe na\r<ode iz III knjige, navode6i sta.tistik€ ~ uCeSCu radne .snage u, r.8.znim privi'ednim granama 1 uCeSCe organizoyanih radnica u Strajk:ovima {vidi: op. cit., knjiga I,- stt:. 46, 58, 64; knj. II, str. 32,. str. 50, 371, 379, 382, 386, 411, 43Q, 435 i dr. . ,, 148 Ceo tebt Obrtnog zakona, 'Odn. Zakonskog ~~lana VIII -VJidi J. Cazi: op. ·cit., str. 400---405~ 57 �platl)im l;;fovima ' i lekarskom pomoCi, imali- su pravo na dvastrulci. i?;noo lwa'Il.larine, odnos-DJo pOI"odiljiSke potpo:Pe. 149 " Iallm "'ruklcm obuhvata r·elativno ;m,ok krug zailticeiJJih lica, ipak je, prema statisti-ci socijalnog osiguranja, 1911 godine; brhl:o 1svega 8.255 Zenskiih ros:igura-lllikia, be.z Zena zaposlenih u drZavnim ·prerduzeCima, duvam*ih radnica i zaposlenih u ZelezniCkom saobraCaju, koje su imale posehno osiguranje, i bez poljoprivrednih radnica koje ni.su im.ale pravo na osiguranje. !Na~jzad, za radtnice Ziaprasl,ene u d.rndustriUSkftm .pTerduz;eCim~ bila je od znacaja i odredba iz 1912 god'ne, po kojoj je bio zabrai:tjen .no,Cni rad Zena. 150 Ta je zarbrrana, ranalogno k,ao u S1oveni}i, bila po\S>ledica ratilllikacilje •od. str·ane Austo-Uga~Ske BernSike konvencije {1906) ,o zabrani noCnog rada Zena u indud~L ~ . B o s n a i Her c 'e g o vi n a. N agli talas kapitalistickog razvitka nastaje u Bo·sni poole 1878 go•dine, odnosno posle austriske okupacije. Politika Austrije da na Balkanu razvija industriju sam,o onolirko koliko j.e to potrerbno za unosno plasiranje kaPitala i stvaranje trZiSta za sVoje proizvode - do-· bila je najocigledniju potvrdu ti gruboj kolonijalnoj politici kloju je tolmm 40 g.od!i'na vod!i.1'a u BiH. 151 Nez:atintereSlo'VIan za re.Savanje goruCeg agrarnog p-itanja, austriski kapital naglo je ~ramV'iljao drvnu dndust:rtrj'U, .dornekle J ·rudarsrtVlo, .ka'O a joS neka sitnija preduze6a, uz istvoremenu izgradnju ZelezniCk:og sao149 Vddi opSirnije: Zakon o osigwranju obrtnih i tra. n.am'ieStenika za sluCaj bo!esti i nezgode Zakonski Clanak XIX. 1Q07, Zagfeb, 1909, sa turnaCenjem Ad'olfa MihaliCa (str 12 i sledeCe Uvoda, zatim § 1~sa tumaCeniem str·. 5, 511 sl. kao i § 50-55, m. 126-130 i tumacenje str. 138-139). 0 odredb.ama ranijeg Zakrona o obaveznorn S'OcijaJ.nom osigurarnju od -1891 g. vid'i: dr. R. PeSiC, op. cit., str. 28. 150 Vidi citirani izveStaj iz 1912 · godine u knjoizi SindikaJni pokret (1903-1912), str. 99. U i•stoon i,zveStaiu navodi s:e t::tkod"e da je za gorlinu •i oo dana orllka;lro ie Zalron st:rtrrrio THl !':.;,l=!.,~u 1M ...:=t.~nica bilo evidentirano· da je imalo nesreCan sluCaj koii i.e povla~'o privremernu, traiilfll. iii potpunu nes'Jjosobno!';t za rad (str. 99-1 01) 151 0 razvoju privrede i prvih fabrika u Bosni kao privredi »Cisto kolonijalnog karaktera« vidi (kratlro) Abo Koen: Privreda Bosne i Hercegovine u istoriskom pri!sjeku, u zborniku »Bosna i Hercegovina k;ao privredno podruCje«, Sarajevo, 1938, str. 421-430. 58 bracaja koji je odgovarao austriskim sttategiskim i privrednim potrebama .. Kasnija aneksija pogorSala je i inaCe teSko .stanje -i dovela do takvog sistema uprave »koji je po medu- . narodnom pravu dopuSten samo u neprijateljskoj zemlji za v.rero·e rata«. 152 Radnicka klasa (blizu 50.000 radnika u oko 100 predurz;eCa)153, u kojoj s.u glarvninu kvalificiranih .r.adnika Cinili stranci, Zivela je u vrlo teSlcim uslovima.154 Zene r-adnice, na Cij im. su uZasno nhskd:m n.a.dnicarrna pos!1odaovai zgrtali n=<>oite za!l'ade, ;grale su u radni(Jkom pokir~tu B!i.H, 1_po &vemu sudeCi., Vlcllo aktrl.vnu ulogru na poCetk:lu .naseg veka. 155 152 Iz »Memoranduma o politiCkom ,PoloZaju radniCkog pokreta BiH« koji je Srpska SDP po·vodom gon}enja radniCkog pokreta u B"H uputila 1908 g. M~dunarodnom socijalistiCkom b1rou, sa ~uc~vicevim p~tpisom., Ceo tekst vidi: Istoriski arhi~, CK KPJ, tom III, str. 85-86. . t5S ovaj podatak koji se odnosi na 1910. god. navD<'!-e 1 dr..B. PerU: i J. MarjanoviC u veC citiranim de~1ma. Medut~ Ned1m Sarac u svojoj knj.izi Sind.ikalni p.okr~t u Bt_H 1919, SaraJevo, 1955, dodaje uz te brojeve i p:rimedbu ·da Je ovaJ podatak ~aikak~ ne-: pobpulll, jer uopSte niru uzimana u obzir sitna preduzeca, kruone 1 seo.ske s!uge ild. (str. 15). 154 Vidi N. Sarac: op. cit., ~tx. 19, 24-25, kao i Nedim Sarac: PotoZaj rad.niCke klase u Bosni i Hercegovini posle autroug~rske okupacije 1878-1914 g., Beograd, 1951, str. 20, 21, 29, 36, 40 1 43. 155 U tvornici Sibica u Docu (1912) Zene izmedu 12 i 20 godina Unale Su platu (uz radno vreme od 12 sati) od 30-80 helera: 'a muSka deca ispod 15 godina od 5Q helera do .1 krune. 1912 godme u fabrici celuloze plaCa nekvalifikJovanog radnika bil.a je o.d 1.20 do 2 krune, a Zenske plate bile su od 40 helera do 1 krune. JoS 1905 godine na jednom sastanku radnika i radnrica sarajevske tv'ornice Cilima od1uCeno je da se formira sindikalna organizacija i da se podnesu poslodavcu tarifnri zahtevi, koji su za radnice traZili 10-Casovno radnD' vreme, minimalnu najamninu od 2 krune dnevno i Ulkidanj e prapisa po kome su uCenice u privredi morale vra6ati nakon izuCenog za:nata platu od 30 kruna meseCno koju su ranije primale. Po1Sto ovi zahtevi nisu bili usvojerni, radnice su stmpile u Strajk i posle 6 nedelja pobedonosno ga zavrSile. Vidi: N. Sarac: op. cit., str. 22, 23, 48 d 49. Isto tako borba radnica. fabrike- duhana u SaTajeV'U, z·aCetnioa ,generalnog Strajka 1906 godine, -dobro je poznata u radniCkom pokretu BiH. (J. MarjanoviC: op. cit., :str. 63.) 59 �Radnonakonodavstvo Bill ustvari pretstavlja Op.'\ti gra-~ danski zakonik, koji j e nekolko go dina posle okupacije zame-' n&o ootie v.ZeCi ·tlllrski ·zallwtndlk. 156 1\!Le<lutim, 1902 i~ilat je tzv. »norunailini pool<YVni red«, q>o kojem je treba.1o u!l'tlcluce '!1I"et!ivati radne odnose . .1\li, kako je taj poslovni red pretstavljao SaffiQ >>UpUtStvO ugovaranje najitronog QdllOSa U OkvirU OGZ«, to je u praksi regulisanje radnog odne>sa i njegova kontrola zavisila od snage orgimizacije radnika u pojedinim· preduzeCima. Zastita zena zaposlenih u nel.cim rudnicima bila je predvidena [piropilslima iJZ 1914 g." Bo tfum ,pro¢sima llene se »smeju za, 1ss Ovaj otom8JI1JS'k1 _ gradanski za:konik iz po1oV'ine XIX veka, poznat pod imenom »MedZelle i ahkjami Serije{<, raden _je na os~o-: vu Napolenovog Code Civil-a, uskladenog sa islamsklm verskmL propisima. Odredbe o tadnicima sadr!ane su u paragrafu .562-:-581,. a pojam 'radnika ))najamnika« (edZiri-hasa) dat je u Cl. 422 1 425 .. Vidi: MedZelle i akhjami Serije (otom.anski gradanski zako'lik) Sarajevo, 1906, Bos .. here. zakoni, IV sv., I d~, str. 112, 113 i 157-. 161 i 57. . . Kakav je poloZaj mu.slimaniki u tom gradanskom zakoniku, ilustrovaCe sledeCe odredbe: · §. ~202: -»Gledanje na ono mesto gde se zadr.Zavaju Zene. ka<> kuhinja, bunar, kuCna avHja, smatra se kao velika Meta. Usled toga, ako 'bi se m'Oglo vid~ti s prooora, koji je netko na movo u. jednoj kuCi. otvorio, ili_ s prozora jedne na novo napravljene lruCe, u prostqrije ne:Pos1rednOg sU:seda. iii u prostorije onog Coveka, kojeg je kuCa p-reko ·sokaka, u koj,ima se prost()rijama Zene za'7· driavaju, zapovediCe se, da se otstrani ta Steta, pa Ce biti prim-a-: ran, da- je otstrani taj Oovek, napravivSi zi.d ili pregradu od tahte (daske); tako, da ~e mogu videti Zene. AJ.i ne moZe on biti primoran, da zazida prozor.« § 1205: »Ako bi se videlo s voCke u neCijoj ba.Sti. kad bi -se natu voCku pripelo, u prostooije srusedne gde se zadr:lav_aju Zern.e, trebaCe prije penjanja na voCku.to javiti, da se Zene sakriju. Ak.o-ne bi hteo -javi:bi, ·sud Ce mu .zabraniti, da· se penje n-a voC:ku bez: obavesti.« _§ 1206: »Ako bi se 'ZajedhiC.ki konak podelio iZm.edu dvoj1ce, pa! bi se videlo iz mesta, koje je u deo pripalo. u mesto .drugog dela~ u kojem se Zene ·zadrZavaju, nalo2li.Ce se, da sruvlasnici z.ajedniCku_· p-regradu naprav-e.« ' · 60 ,upe>trebljavat\ samo za lakSe poslo_v~, zal>ranjen lim. je pe>clzemni. rad i omJ?;guCava tim se po-rodi_lJS~l dop~st u traJanJu .ad 4 sec:lrrnlioe«. I 157 · , S:bo se 1J1Ce .soaij1alnog to-sdlgurfll!lja·, OlliO·,je poCelo da 8e- Oll"g.anizuje jo:S. krajem XIX veka i bilo je razliCito- Olbavemocili fakultativno - prema tome .kakvu kategoriju radnika je obuhva1ri.lo ~oba'Vlezno - ruda:rd., .ZeleZilliiakoo .osoblje, ootala dr~av­ na preduzeCa, i fakultativno ostguranje - radnici zaposleni u privatnim preduzeCima). 158 Godine 191}9 uvedeno je u BiH obavezne> osiguranje rad'nika za slucaj be>lesti (zakon stupie> na snagu 1 januara 1910) .klod1i.m su m~igurtani svrl 'radndJai (sem- -Qinih k10jd limaju. gocliSnju · ·za~r.adu veeu rod 3.000 kruna). Taj zakon temeij!Lo se na austric -Slrom zaikonu i<z 1888 ,g. Za Zene je tim zakonom hila predvidena u sluCaju poro.Qaja upotr-eba bolnice i babiCke pomoCi kao I h:ranar-in-a u iznosu od·60% od obe2>bedene nadn1ce. Osiguranje je cJbuhvatilo i Clanove porodica osiguranika, .te je koncem 1913 godine njime bilo obuhvaCeno oko 54.0'00 Clanova. 159 M a k ·e doni j a, U odnosu na ostale zemlije Jugoslavije, u MakedJooijri su bile i'<peoirlliC:ne pri'Vredne d druSIJvene plrilike. :Nacd:ona-lno i rpriv•redno ug111je1Jena, u sashtvu fewdalne ObOO?-an.s.ke drn~peri•je, sa stlanovruiJStvom ptl'lortkanim naoionalnim m·anjtir nama; sa primitivnom zanatskom pr-oizvbdnjom, Mak.edonija je, sa Solunom, postala popriSte na kojem su poCele da se ukr.Stavaju protivureCnosti »sultansko-vezirsko-patSlinskog f-euVidi: SluZbeni red za radn-ike kod erarnih rudnika u. Bosni Sarajevo, i~I4, par. 14, str. 10. _ · t5s Prema navodima dra. B. PeriCa, hrana-rina za vrem.e poro-·-daja bila je pcredvidena propisirna o osiguranju Zele!zniCkog osob:·lja (razlH!ito odmerena) i ra-dnika k'od ·privatnih pos·lodavaca (6()!)/oo zarade). U prvom sluCaju obavezni doprinos od strane radnika iznosio je 2,5o/o, a u slu6aju fakultativnog osiguranja - 2ofJ/o. ts9 0 'Odre)dbam.a lroj_e su pretstavljale izvesno osiguranje, kao i o zakcmu od.1888, 1889 i 1900 - viidoi opSirnije: dlr. Ri1sto Jerem.ri.C: Prilozi istoriji zdravstvenih i medicinskih prilika Bosne i Hercegovine pod Tu.rskom i Austrougarskom, Beograd, 1951, str. 91, 94, kao i dr. R. P-e§iC: op. cit., .str. 42-----51. t57 i Hercegovini, 61 �dalizma«fr6D sa kapitalizrnOm _k-oji je nemilosrdno nadirab. In~ dustrija se sve do 1918 g., odnosno sve do posle Drugog svet~ sllw•g raJta, slaJbo razvijala. Makedoocilllla su ootaU kaJo jed:i!liil i:zilaz za ocN-Zanje peC81ha i iselj'avanje. TeSki usLO'Vi Zivota t rada J kOOJtakt &a Sloci.jaJrllsUio5kiun poiloreUma u drugillll z€1ITl!j ama uslovili su relativno vdo rane aktivnosti radniCkog pokreta sa cel!ltrom u SolU!lliU (p<l<:etkom \'eka SOilUIIl je illll"o <Jiloo 30.000 161 raJcindJlm) i -u Skrop1ju. Ustvari, •org-anilzovaJruJd bQII'fbi za naciona.Lno ·oo1obodenj e prethod~o je or-gaitlixovani soaij alistiekxl pokret, iibo je us!mnr!o speCiificn<i karakbe<r Ilindenskog ustanka i Kxukvacke repuhllke, c>jo su nelci rolkwod1oci. bli.1i. soci.jaJ.istl. Mada su itene uCestvovale i istakle se u Ilindenskom ustan-ku162~ ne. znamo dff 1i su radile u zanatski.m radionicam.a i prvillll fabril<am.a u· Malked<JI!lruj!i d l<oliko ih je radi!lo (Sbra.j!ko·ve su vo:diili Zele.z:rui-Gami, pekari, obuC.ari i druge struke u kojima verovabruo nije -bd1o Zena Hi 1h je Pilo vr\lo ma~Lo). 163 Sve do pripojenJa Makedonije Srbijd cikakvog za8bllme>g· ZJakonodavstva nij~ bUo, fl. Zivot je regui:san turskim grad_an160 1_907 u Ma,kedoniji je bilo oko 18ll.OOO zemljoradni~kih domaCinstava, od kojih 70°/& ni!Su bili sopstvenici zemlje koju su obradivali, a koj-a je pripadala krupnim feudalnim zemlj•oposedi'cima. Vidi DanCo Zograf&ki: -0 radniCkom pokretu u. Makedonlji {do Balk. rata), Beograd, 1951, str. 218. 161 OpSimije o politiCkim prilikama, radniCkom pokretu i -a,kcijama socijalista u Mak:edoniji vidi: J. MarjanoviC: op. cit., str. 32--34, 58-60 i 139-144, kao i cit. delo D. Zografskog, str. 84-87, gde se nabrajajU.Jil!:.eduzeCa po vrstain"a. Vidi takode: Lazar KoliSevslti: Kratak pTe{/l,ed istorije radniCkog i socijalistiCkog pokreta;. u. Makedoniji do Prvog svetskog rata, -»!LINDEN 1903«, Beograd, 1954. god. 162 Vidi: »Zena .damis«, avgust 1953, uvO"dnik. 163 Ipak D. Zografski u citiranom delu naVOdi: »Sindikat duvanskih manipulatora imao je uticaja na oko 50.000 radnikci i r.adnica: .Statut je isti kao onaj srpskih sindikata s izuzetkom onog dela o 'odnosima ·prema Zenskim Clanovima sindikata (str. 226-227). Dalje se takode navodi da je radniCka soc. demokratska 'organiza,cija na zQoru u Solunu donela rezoluciju u veZi ·sa izborima koj-om traZi .pravo glasa za sve gradane sa navrSenom 21 god. Zivota, bez obz.ira na pol (str. 246). 62 skim zalroruik!om. 164 'Dada, pred !Sam rat, ~- na Makedo:rid!ju se protegla v..Znost Zaloona ·o li'adnja.ma d.z 1910 g., o cij.em sme> odredbama u pogledu zaposlenih zena vee govorili kad sm.o i~lagali stanje u Srbiji. * I •OV·ako '11.€1PoDp1ID<> 1zn.es€111, preg1ed po1&ai'a d; ..,a.StliJte Zena u zemljama Jugoslavije do Prvo-g svetskog rata ·pakazuje da su i Zene Jugoslavije, nastankom kapitalizma i razvojem industri]'aJizaoij e, u manjem ill ve6em brodu rpoce1e da se zapoSljavaju van ku6e. Razvojem druStvenog · Zivota i Zene su se poCele S!kol-watri i bm'd!ti za ,sVloja prava ,radnika-d. gradlaniJn.a, onietane, u veCod il:i manjoj meri, svim Oirim Cime su bile ornebene ·i zene .dn"ulg>ilb. zemaJj a. U tol<u Tata pmo.Zaj mpoolendh l!ena se p-o.gorSao. Zakonska zaStita Zena nije se proS:iraVala, niti su Se ustanovljavala administrativna iii nj!ma ·;SliCna tela koja bi -se bar donekle brin:UJla za bolje uslove Tadia J. Zlivota Zena-, lkoje su :i ovde, nJa Balkanu - naroDito u Sloverui.jd, u Bosni i Hercegovini i u HrvatSJkoj - u sve veCem broju ulazd.Ie· u fahrike i ratnu privredu; Zapobo1jsanje svoga po1ozaja osta1o . im je da se i dalje bore u krilu k1asnog radnickog pokreta n novoj drZavi, stvorenoj po zavr.Setku rata. Medunarodno regulisanje Zensko·g_ rada Uporedo sa razvojem zaStitilog zakonodavstva u nacionalnim okvirima razvij ale su se i teZnje z;_a medunarodnim tretiranj em i regulisanj em pitanj a iz oblasti rada. VeC prvi sO-cijali.sti ubopdCSI1:d (Owen - 1818 g.) i dmgi piC>jed:in.Cii (Blanqud1 LegraJ1d- 1857 g.) upucivali su apele ddavnkima i vladama da se sazove· m-edUJD.arodna ko'lliferencijta ~oj.a lbii: prerbresla rpi164 0 tome vidi str. 60. 63 ' �t~ja ":"'!n]Cilrog zalloooc>daiVISWa.'" Ipa.k ,prva medunauoe>cma :>?~l&kuswna« kJ.onferencija a medunarodnom regulisanju _p:tanJa _·rada Zena, deee i rada u rudnidma, sazvana je tek 1890 g<>dme u Berlinu. · U ve~ sa zaSti.tom Zen.a, Ber.linska k:Onferencija je- pored zlabrame Z~ensk:og rada- na podzemnim radovilna u ·rwdmrlcima, ~aibrane noCn. o;g l!'ada,_ 'o.granU,enja ra'Cllllog •dana na 11 satJi -o?ra':liCenja rada na nezdravim i opasn:m pQslovima- pasta~ VIla 1 zahtev da se dade 4-nede!jno otsustvo posje porodaia ·odredbu koja je tek otskora bila pocela da ulaZJi u za3titno ZJ_akonodavstVJo. 166 U oilju prim·ene tdh »'~elja i preporukJa« Ber~ l1:nska konferencija je odluCila da se nadzor pov-eri specijalnim ·emovnicinna, .Cij.i Ce se ·i2VeStaji ·abjavljiv.a.ti i razmenji.vati azmedu po}edinrlh vlada.'" · ." De~et gadina docn1je, 1900-te, od!'1Zan je Medunarodni kongroo za zalloolh9ku a;aStirt;U rwdn;lka, saa;v8JU i temeljdte> .pnilprem1u•en od strane Me&.m..,c>d!Tho,g uclll"'!.rlOenj" za ~alk·oi!1Jsilw zailti'lu · _radnika - preteCe kasnije Medunarodne organizacije rada. T? udruZenje uspelo je sistematskim radom, putem nacionalnth udruZenja u pojedinim drZavama i .obimnim studijama i 165 Medu predl'Ozima Legranda -o regulisanju pojedinih" pitanja na;aze se i dva zahteva u pogledu Zena: l..abrana noCnog rada i yeca dobna granica za prije~ na p!osao Zernske tl.ece (12 godina, a . za muSku decu - 10): Ovaj drugi zahtev je interesantan, jer se i tada i kasnije on vrlo retko postavljao. Medutim, on se ipak pojavio u Engleskoj u okviru komiteta za desetCasovni radni dan. Viidi: dr. B. Iv. BlagojeViC: Medunarodno ureltiva.nje radnih. od·nosa, Beograd, 1940, srl:r. 113-114. · 166 U vezi sa tretiranjem. porodiljskog dopusta zanimljivo je .navesti izjavu k~a ~Vilhelma (organizatora Konferencije): »Za- brana rada p'orodiljama poveean.a je sa podizanjem rase Zato u takv.im sluCajevitna novae ·ne sme da igra ulogu.«.Vildi: OtiG Graf: op. cit .• str. 38. 167 Berlinskoj konferendji priS'UJstvD"vali su pretstavnici 14 evropskdh drZava i pape. Rusdja nije bila pozvana. Dok P. Pic sma!ra da je --z~luga Berlinske konferencije Sto je »postavila pred Javn-o mnem-e problem prava intervencije drZave« i Sto je oznaCila _ iozvesna _»poZeUna. reSen)a«,. d'~tle l.;illy Braun ovu Ironferenciju k~ra.kterrse. kao »mscen..1;anJe Jedne teatar-s:ke pretstave«, 'koja je brla »bacanJe peska u om Cak -i oe;biljnim ljudima«. Vidi: G. Scelle: op. cit.~ str. 121, 122; P, Pdc: op. cit., str. 94---95; Lilly Braun.: op. ett.• str. 487. 64 anke'tiranjem, da pripremi i iznese pred pTvi medUnarddni forum, u kojem lSU bliJrl. w.stuparui i pretstavniloi v~ada, p~edroge prvih meaunarodnih loonvencljla. 'Dako je, 1906 glodine, ;pored ;Kionv€Ucij.e "' z"b:ram upotrebe bellag £oofc>r" Ill diztr"cliJ Slibica, USV'O}ena i pO'Zmata t:2w. Bernska konveno~j a· 10 ~abtr•and. noG-nog rarda Zena u dndU!Striji. Berns.ka konvencija, UlglaVlllbm, pred'Vtiida za.branU no6nog rada za .sve :Zene ·~bez ·ob2rl.rrft na. .go:dine srball'.osti) ztaposi1ene u industriskim preduzeCima sa viSe ad deset radnika. Kao noCI_!i rad smatra se rad koji se obavlj.a u periodu od 11 neprekidnih Casov.a, u kojli oba'V'ezno ul:aZii rv.reme 10d 10 ·Crusova uveC:e do 5' sati ujutro. Od zabrane se maZe otstupiti sam·O u dva sluCaja: kadl z:bog viSe sile, nastane preki-d u radu preduzeCa i u sluCaju kad se ;radii !Sa s1r.arvWnama, ,odnoono materij1alom ~k1onim broom kV'alfiU. Sem torg.a, .period :dbav·ezmrag mdlrov-am.;j a od 11 Ca.sova moZel u lizuzetnim sluOaj evrima·J bfutli smanjen na 10 OasoV!a. U d.lju 1a!k:Seg prilargodavanj.a odr·edlbama konvencije, drZ.avama !Se ZJa neke indu&trd.je ootavlja moguCnost-primene U r-oku rod 2----,10 gocllina. 168 Bernska konvencija je odigrala vaZnu ulo:gu u zaStiti ,industriskih radnica u evropski..m drZavama pre Prvog svetskog rata. Ona je ·potvrdila mo,guCnost mectunarodnog regulisanja izvesnih pitanja zaStite ·radntka, i znacna- j.e priznanje da u okviru te zaS.tite Zene tr·eba da U..Zivaju p·osebnu zaStituY;9 Pred Prvi svetski rat, 1913 godine, postavilo se na dnevni red, na medunarodnoj .IDolilfeD:"enoijd, l(llpet sazv.anoj U Beii'nU, pitanje regulisanja radnog dana za Zene (6-0 Casova nedeljno - najviSe deset i p-o Caso;va dnevno)- i zaJbrana nc;Cnog rada <>m!adfune. ~bijanje mta :Ome1o· je iP.redv:iiletruU <liJJugu .dlskusijtU., koja je trebala da dov·ede do· usvaJamj~a dve nove klonvenclje. 168 AutentH!ni rtekst Benmsk:e kio111vencij.e vid!i: Societe rdes Nations} Conterence internationale· du travaiL, Washing;ton, 1920} str. 244. 169 Do poCell'ka rata 1914 g. Bernsku konvenciju su -ratifikoval€sve evropske drlave sem dve. 0 Bernsrkoj konvenciji i r:adovima--. koji su joj prethodHi Vlidi opSirnije: BIT: Statut legal des travail· leuses, Genev~ 1938,/str. 23_4--237; P. Pic: op. cit., srtr. 101; dr. Iv. B. Bla~jwic: op. cit., str. 134-140. .5 2ena u radnom odnosu 65 �U poCetku na.Seg veka, pre Bernske konvencije, susreCemo se sa j·oS jedndin .naC:Ln-om regulJirsanja radruih odnosa .i<zNan na~ cionalnih okvtin"a. To j e posebl!lo ugovaranje dzmedu pe>j edinih ddava. Taloo je, iz.medu ostaHh, godine 1904. zakljueen prvi bilfiteralni ugovor izmedu Francuske i. ltalije koji je sadrZavao i neke klanl2Jw1e rO· zaStitti. 2an.a. 170 2. GLAVNE KARA:KTERISTIKE U RAZVOJU ZASTITNOG ZAKONODAVSTVA 0 ZAPOSLENIM ZENAMA U PEIDODU OD PRVOG SVETSKOG RATA DO DANAS ·Proces sv-e .@reg.... uvlaCenja .Z.ena u rad van kuCe, koji se nas;taWo po zavrS:etku~Prvog svetskog rata, d ja;Oanje radni·Ck-og pokreta, ·u kojem su i tZene sve viSe uCestvovale, zahtevali su dalje, brZe i sveoibuhvatnije regulisanje i ·Zensko:g rada. Na razvoj zaSttitnog zakonodavstva o zaposlenim Zenama u poj-edinim zemljama bi'bno je .utlicalo !'leguUsan.}e d razmatranje pojedinih :pitanja Zeriskog· rada u okviru Med:unarodne organizacide ~ada ka•o i, p,o!Sle Dx·ugog iSVetsikag rarta, u Komi1 si: ji za stafus Zene u •dk.VIioru Eklonomsko-sorcij.allnog saveta (ECOCOS) Ujedti.njenih nacija. Sem toga, stva"anj·e prve p<oletersike .d..Zave - So·vj etslw;g Saveza - 'koj a je rpocela sostem·atskd. da proovodi ravn.opraVlllost Zena i razne mere za ostvarenje te rravnopr.avtnostiJ, takode je znatruo urb1calo na trerbiranj.e Ji." rraiZvoj .z•ruStitnog zja.Jron•odavrstv:a o zaJprOISile.nitrn Zenaana. J?lokuS<ij da se zawstavi proces z.ap101~Hjavanja Zen.a Vlan ~Ce i negiranj•e potrebe i m.ogu-Cm·o.sti ll'avnopravnosrt:li Zema u nacdonalsocij.aJrusti.Okoj N=aJillood, odramhld su se u ·toku r~.a li u re.Savanju poj_e:dlinilh pi.tanja ,problemoahlke za-poslenih Zena ,i u medun.a.rodnrlm .ramnerama. ";Rri tome je. od .~mage i utlioa'ja o·r-, ganizovanog l!'adniCkog pa:kreta na vladarju,Ce krugove zavisilo u koliikoj meri rpTeovla·dlivafu po•jedrini u.blc.aJii " ·kakvlim ce se tempom iazvijati radno i .socijalno zakonodavstvo uopSte i posebno o zaposlenim Zenama. UUcaj svih tih faktora ,od-raZavao se i u regulis8llju poloZaja Za:poslenih Zena u Jugoslavij"i izmed.u dva rata. · ce 110 66 Vi.di: G. scene: op. cit., sttr. 117, i BIT, op. cit., str~ 2 .. Medunarodna organiZacija rada i regUliSanje zenskog rada . . Ka.d "Se 1'atzmartr.a regulilsanje zemskle>g mda u olkvil'lu Medu-. narodne organi,zacije raoda, n-eophodno joe ·im·ati na umu nJen celokupni program, U!Str.ojstvo rl. metode rada. 171 Nci , ovom- · m·estu, med.utim, ·daje se samo nekoliko napomena, koje se · izravno odnose na stav prema Zenama. · · · U preambuli glave XIII Mirovnog ugovora, koja ustVari pretstavlja pmgram Medunarodne organizacije rada '(u daljem'· tekstu MOR), nabrajaju se pitanja koja treba regulisati,: a . medu njlima se pomiilj e d, zaStita Zena. 172 · · · U dlrugom odeljiku gJ,ave XIII, .gde csu u 9 taoaika data naee• la MOR-a, proklamuje .se ·za Zene va.Zno naC.elo o pravu ··na jedna!ku pla:Uu za r.ad }ednake vred.nooti, i da1je, obaV.eza; d~ . se ustanovi inspekcija iada u »kojoj Ce biti i Zene« {ta·C; 7 "i 9);.")t ··:-;;, n 0 delatnosti MOR-a u odnosu na Zene vii.di: ILO:, Womf!11....;·; WOrkers and ILO, Geneva, 1954; ILO (dokturi.enat b~. 12, 3 E.-1954):::·. Women Workers and ILO (Sapirografirano); kao i DuSan M. Jere-:nriC: Deset godina rada Medunarodne organizacije rada, »Radtii.:..: Cka zaStita«,· br. 3, 1930 str. 95-102; Dr. Leon Steinitz: Medu.na-rodna zaStita Zenskog rada, »RadniCka ·zaStita{(, br. 4, 1932, str. ·:· 162-166; Du.San TomaSeviC: Zakon o konvenc~jama s obzirom- na _., zapoSZjavanje Zena pre porodaja, >>RadniCka zaStita«, br. 1,. 1928, str. 14-24. 112 U Cl. 389, u k'ome s·e goVori o sazivanju i sastavu ·redovnih · godiSnjih konferencija MOR-a - medunarodnih ·konferencija rada· - izriCito se kaZe (s:tav 2): »Svaki delegat moZe imati uza s.e tehniCkog savetnika, Cij i broj mo.Ze bi.ti najviSe dva za ,svaki pr~dmet uvrSten u dnevni red. Kad konfereil.cija pretreSa pitanje koje se naroCito odnosi na Zene, bar jedno od lica oznaCenih ka'<> tehniCki savetnici mora biti Zena.« 0 sa.staV'U .delegaciia Jugoslavije na za- ,. sedan.iima MOR-a od 1919 do 1937 (na konferencijama koj"e su tretirale pitanje .Zena) vidi: dr. Nikola Barjakta:reviC: Medunarodna organizacija rada i njeni odnosi sa Ju.goslavijom, Beograd~ 1938 slp, 78-81. JoS na jednom mestu, u Cl. 394, k!oji govori o unutraSnjoi orga-:...... nizaciji Medunarodnog biroa rada a g"de s·e navodi da Ce direktorl izabirati osoblje MOR-a, izriCito se napominje da >,izves+an broj: tih lica treba da budu Zenske«. 0 Zenama zaposlenim u MOR-.u t uopSte specijalizovan1m agencUama i u administraciii · UN vidl dokumentaciju ECOSOC-a E (CN. 6) 246, 1954.· 0 uCeSCu Zena u radu Mec1iunarodnog biroa rada i Dr:u.Stva. naroda, vidi zanimliivt.t PUlblikaciiu: !dr. Stojan Cirko-viC: Zena ~ diplomaCija, B00gl1ad,_1928~ . str. 16-24. ~.. 5* 6'1 �U doda\ku I ,od~ljku, kojO. sadrzi podatk~ o prvom s;>:zivu Medunarodne 'k<O<J.ferencliJje rada, predvltleno je u tre6oj tacki dnevnog reda tretiranje pitanja »upotrebe Z.ena«, i to: porodiJ}.ski dopu$t, · 'n<>eni rad i nezdravi poslovi. U petoj tacki dlievnog· teda predviCia se proSirenje- i primena Bernske kon-vencije ·0; zabrani noCnorg 'rada Zena u dm.dustiD:itjli. 173 ·' Posle ·D~U&og svetsl<oog rata MOR je nastavila radom. l)lio •<>l>ZJlrom na li:zmeil(jooe prilikJe _, prestaJilaik •rad" DruJi>tw niirt>d<i i stvaranje Ujedinjenih nacija - izmenjen je, 1946 gOdiri-e, 'UStav ove or.ganizacije. U preambtili novog Ustava ponavlja se gotovo u' celosti program iz rpreambu.le glave XIII mirovno.g ug10vova· iz 1919 g. U pogledu zena unoo>i '"" ~ahtev za 'potvrd'om na~ela ·,jednaka plata za jednak rad«. u daljem t~kstU tJsta.Va ponavTja .se ono Sto je reCeno u vezi sa izlag~njem rpl'av.ila •o MOR~u dz 1919 g. Medudrlm, nacela MOR-a (ir' smislu 'citirarie>g ·Odelj'ka li) iznesena su u poznatoj Fila9,el~iskoJ, deklaraciji ·o »~svrsi i dljevima- MOR-a« usvojenoj na 26 zasedanju MOR-a, 10 maja 1944 godine. U Filadelfiskoj dekJaraciji mnogo jaCe -i detaljnije su p-odvuCena pojedina prava iz raZnih ·oblasti koja Cine socijalilu politiku u naj~irem smfu!!l.<u. U delru lmjiilm MOR uwlma na sebe obavezu da i;>odrZava »medu ;narodima sveta<e- sprovode.rije u delo :-aznih rrier·a,.izri.Cito ··se navode mere od interesa za poloZaj zaposlene Zene i zaStitq inaterinstva. Te .mere su: zaStita matera i dece; l)l>ezl:1edenje jednaikiih moguenosti u 01bl01St!i vaspitanj.a i stl.'UICnooti kao ·i. obez.beden}e ·odgovamajUJCeg · niv.oaJ iJshnane, staneivanj_a i sredstava za razonodu i kulturu ~ sve to, narcvno, \iz .drug a. osnbyna prava iz radnih odnosa i socijalno·g osiguranja. Za materi~oja Je pre.dmet ovog rada, maZe se sma, trati da je •Mtna 0. prva -tacka ;prak1lamadje lkojom se patwd:uje ·da >)ISv.a :tjudska 'rbrn6a, bil1o k!O(j.e !l1ase, veve Ui pol·a, drn.a.j!li p,ra:vo da traZe svoj materijalni napredak i dnhovni razvoj u. slobodi i d-ostoj(lnstvu, u .ako-nomskoj sigumosti i sa jednak;inn mogu6rm8'-'lilirna«.174 ' ·ns Prevo(j glave XIII vidi u. tek:Jsrtu M:ixovnog _ugoVora objavK.ral:j:evln-e SHS, V1am'ed.ni broj 119a 1 i-J~orn. u 'Slt:Wb.~ · fl9V'i~a(na od ~o jula 19ZO. · AurtentiCrii. tekst. Vidi: BIT: Constituti<m de l.'Organisation ~nteTOOtiOiale d.U travail, Geneve, 19-52, str. 3-21 i dalje. . 174 Problematika zaposlenih Zena tretirala Se prvenstveino na llledunarodn.im lmnferencij.ama ,-~ada, · ikoje su tisvoj;Je ·'Vl&l medunarodn-ih instrumenata - konvencija, preporuka i re..:: zolucija- koje regul.Su (odnosruo lJiPUCuju na re.gu.ldsanJe) usl kljuCivo tu p·robJ.ernatilru. Sem to@a., i u drugrlan linstrum€ntimti !<oji regulliiu odrederua rpilltanja ta'kode se, u pojedinrlim olan<>lllic ma, tposve{:u;je po·sebna p.~a 'Zenrurna. 175 Odredbe u vezi sa posebnom zaStitom .Zen-a sadrZane su ve~ u prvim instrumentima koje je usvojila Medti.narodna konferencija rada. Na prvom zasedanju, 1919 g., usvojene su: Konvencija (bf._; 4) o zabrani nocnog rada ~ena i Preporuka (br. 4) o sa~ turnizmu. K!cmvenctij1om {br. 4) o no>Cnom radu 2ena {ustvari nem.D rzrnenjena Bernskta. ~onvencrl.ja) no6nJi rad je zabranjen svmi Zenama u industriji i grad:evinarstvu; a izuzetno se dopuSta samo u dva sluCaja: sluCaj vi&e sil~ i potreba da se prerade sirovine kode ISU pudln2me kv.aii'U ·~Cl. 3d. 4). Klao n 1oi!ni rad smatra se rad k<>ji se obavlja u vrerrne .od 11 nepTekddnih {;asova u koje ula:z;i :period od 10 ca;sova uveCe do 5 ·Casova ujutro (cl. 2 st. 1). 17s Specijalni problerni, na'roCito u cilju prethodnih izuCavanja, tretiraju se i u okviru dopisn'Og komiteta za Zenski rad, u koji · pojedine zemJ.je, na traZenje MBR-a, predlaZu svoje kandidate, koje zatim imeifuje Administrativni savet. Iz to·g kruga dopisni.ka povremeno se sastaju manj.e grupe, koje, pod nazivom grupe eksperata. _na posebnim sastancima razmatraju pojedina pitanja'. ZakljuOke sa takvih sastanaka ·razraduie i predlaZe za razmatra.:. nje u okviru MOR_-a Odeljenje- za Zenski i omladinski rad, koje p'ostoji u MBR. U periodu izmedu dvB. rata_ Jugoslavija je bila zastupana. u dopisnom komitetu za Zen-ski rad. V'idi: dr. Barjak.; tareviC, op. cit., str. 82. Odlukom Administrativnog saveta FNR Jugoslavija zastupana je u ovom· komitetu od juna 1956 godine. Problematika Zenskog rada pominje se i u svim redovnim godiSnjim izve.5t~jima direktora Medunarodnog biroa ra:da. Pitanja Zenskog rada tretiraju se i na regionalnim konferencijama MOR-a i zasedanjima strukovnih komisija, a dobiva..iu puiblicitet puterti objavljivanja pojedin-ih rezolucija. Pitanjima ZeJlslrog rada se posve6uje paZnja i u mnogobrojnim edicijama MBR-a od kojih -naroCitu vaZnost ·za izuCavanj e zalronske zaStite za.poolenih Zen a u pojedinim zemljama ·imaju zakonsiki tekstovi lroji _se objavljuju u · serie legislative. 69 �· ·. Desetak,..godina kasnije, na iZahtev Engleske, a u vez.i sa pr<:dlosom udl"UZenja Mwjera d. tehnwcara, postavljeno je na dnevni i'ed pitanje- revizije ave· kanvencije. Taka je Med:unaradna kanferencija rada, 1934 .gadine usvojila navu revidiranu kanveticiju {br. 41). Konvencija je ustvari dapu~jena jednim Clanam, ik.ojim se ad njezinih odreda·ba izuzimaju Zene koj'e zaU2iimaau · rukovode6i polo.Zaj vez;a:n,-. sa 'odgovornoSICu i koje ne rade _manuelno. . ' ' Mernutirm, ova je JronJ;erenci:ja i drugli put t·ev>td~rana, 1948 godine, kad je usvajena kao nova (revid~rana) Kanvencija (br. 89) o zabrani noCnog rada ·Zena. U nav:oj konvencdjrl. zabrana noCnog rada je joS suZena na taj naCin, Sto &e ad odredaJba kanvencije izuzimaju i ·Zene kaje .su zapaslene u zdravstvenoj sltl!Zbi i u soC!iij-a1nim slu:Zbama, a ne· rade manuelno. Sem toga dodat- j-e jo?f jedan novi Clan, po kojem zemlje Clanice mogu privremeno, u izuzetnim sluCajevima, kad to zbog naroCita OZ:biljnih okolnosti zahteva nacioiialni in teres: o dlukom vla-de, soopendov•a'ti ,zahranu no&nog T.&da, uz preihodnu ikosultaciju radniekih i poslodava·ckih organizadja (01. 5). 0 toj suspemJij!i ·m.o-ra IS·e rizves.tirbi -genera.J_nl direik!t,o·r Medunarodnog -birroa rad~- putem r-edovnag god~Snjeg izveS'taj:a o· primeni konvenoije. _ · Sem tih konvencija doneta je 1921 i Preporuka. (br. 13) 0 Zii'b'rani noCiiog rada Z-en a u polj-oprivredi, koj om Se samo preporuCuje d["Zav•ama-Olaridcam,a da oc-eg;uJi§u rad Z-ema z.a:poslenih u p1olj.oprivredntm preduze6irma ta~o, da Urn \Se oe;gu_ra p-o noCi jedan period odmo-ra- u trajanju ·od neprekidnih 9. -Casova. 176 _Zabrana raOa ~ama na izvesnim (Stetnim) posl~vima regulisilna je takade sa nekoliko instrumemita. VeC na prv01n za.sedanjru 1919 .g. usvojena je Preporulka (br: 4) o s~tlirnizmu (za-Stita Zena i dece od tr.ovanja olovom), odno~no o za~br1ni 176 OpSirnije vidi:. -BIT: Statut legal des travaiUeuses, str. 235 st;r. 252-297: AutentiCni tekst ovih konvencija i Preporuke v1d1:. BIT:. Conventwns et Recommandations 1919-1949 Geneve 1949, -str. 17-2lJ_; 290-293; 807-812;. str. 47.~ Prevod K~nvencij~­ br. 89 sa komentarorn vidi u pomenutoj zbirci dra R.. PeSiCa:. Me~unarodne konvencije rada~ str. 174-192. NaSa zemlja ratifikovala Je ~onve:Q.ciju br. 89, 30. decembra 1955. g. · ---:-2~0 i 70 i'ada Zena i dece na poslovima g-de se ra:di sa· j'edinjenjima olova. Preporuka izricito nabraja takve slueajeve {7 tacaka). Sean tog.a, -p.reporuka za1branjuje rad i sa ,oJ.oVnim sOlima, ii:irlizev u sluCajevima kad su preduzete· specijalne mere, koj_e se izricito nabrajaju (6 taeaka). · Ovo je jedini instrumenat u ikojem se reguliSe jedno pitanje Zensko1g rada zaj-edno rSa Qlllll].arddrnskrlan ~radom· ·(1sV1i ZJa. branjend.•1poslovi su 21a.Qranjeni i Za omladiriu 5J&pord 18 g.odina Stairootri). Sam toga, u uvodlu se izri1Mto- n·avodd. da 1se ti .pro:Slovi Z!abranjuju za Zene obzirom n_a materirnstv.o•, taka da se {)dredbe ov-e lmnvenoije- tl!Stvard ubrajaju u rinstrumente lmji pretstavljadu ZJaSti.tu mateT~irnstva. Zabrana oibavljanja odredenih poslova sadrZana je i ll jednoj konve_ncij-i usvojenoj 1921 g., koja reguliSe izVesnu mateiiju uop.Ste, a ne samo za zene. To je Konvencija br. 13 ·6 -upotrebi oloVnog belila u boj-adi~anju. U lmrivenci:ji Be 10riCito navodi u kojim je- sluCajevima zahranjen rad sa olovnirri belilom (bojenje, kreCerije - sem tkanina. i u dekorativnom eldJkamtvu) au kojtim.a "je dozvoljen, i '];lod kojifun usl•avima. Za Zene .se, mredutdrr:n, rard uz rp!'l]s;wstvo- ·o:1ovnog ·helhla zahranjuje bez :ia.uzet:ka. (cl. 3 st. 1) 177 Tek 1935 g·odine regulisana je zabrana ·zapo·S'ljavanja Zena na podzemnim r.adovima u rudnidma. Ta-da je Medunarordna konferencija rada usv-ojila Konvenciju (br. 45) o zapoSljayanju Zena na podzemnim radovima u rudnicima sVih kate.gorija, 1w.jtom se tati T-a.rd zalhraiil..illli e Zenama hez •dbzira na g:odinestar·osti. Od ·ove odredhe drZave-Clanice mogu izuzimati :Zene Tllllkov;odd:oce koie ne rade rnamue1n10·, Zlene k·O.i-e. J:'lade u zdravStve:h.im i sociialn~m sluZbama, Zene koje u toku studija mora-· jU -q -ailju ·Stii'LrOno,g 01Sposoblj-avanj1a da :provedu nek.o· vreme na -sta<Zu 'U ,rudn4ai.:rna, i _sv,e ·OISital-e- !koj-e- •povrem.eno rs1'1lra·z,e u olkna da bi V-rS.ile .svoju pro·fesiju, a ne rade m.anuelno. 178 177 BIT: Conventions et Recommandations, Preporuka br. 4 Str. 21-22, Konvencija br. 13 - str.. 57.:__61. Prevod Konvencije vidi u pomenutoj Zbirci medunarodnih konvencija rada, str. 55-59~ NaSa zemlja ratifikovala je O'VU konvenciju 27 septembra 1929 godine. 178BIT: op. cit., str. 311-312. Prevod ·vLdi u navedenoj · zbirci, str. 130-132. NaSa zemlja _ratifikovala je Konvenciju br. 45. 30 aprila 1952 godine. 71 �iBitanje 'hispektora ,ada zena tretira se u dva Onstr'wmenta MOR-a. / Na zasedamju MKR~a, 1923 g., usvoj<ma j,e l'o:epoiruka, {br; 20) o inspekclji rada, u kojoj se, pozivajuCi se na cl. 41 Ustava MOR-a, izricito nag!asava da inspektori rada tr"ba da budu Zene 1ilsto ·ka1o d mu:S.kardi. NaToCito .se podvl3!Ci da mu&kar.ce trelba postavljati na: one poslove koji im ·odgovaraju, a iene na one poslove u ikojima ce najbolje ffiO'Ci da Jooriste, Pri tom rZene imaju pra~o, na osnovu svog iskustva i znq.nja, na- isti auto-ritet''·i imaju ista· prava '!l ipOgledu napredovanja i zauzi.:. manja visih funkcija (III/12). U Kcmvencijo fbr. 81) o ilruspe!ociji lt'ada u ,;.,dJootrlliii o tr1g>o•vini .usvojeno~ 1-947 g. izriCito se odreduje '(cl. 8) da i IZene m<>gu da budu inspektori rruda, a ukoliko se p<>krul:e potrebnim da se organizuje sffedjalna sluZba inspekcije, za tu sl111Zbu 1IDeba da se UJstanove ~eeijallrnli mspekbQII'[, ;cJdJnoono ilru;ipeiktoir" ke. U Preporuci {hr. 81) usvojenoj na i.<ltom zasedanju, a koja dopunjuje konvenciju, u delu .koji .govori o obavezi inspekcija rada da redovno" objavijuju·izveStaje o radu, izriCito se predvida da se 01Zn115uje 1i hro~ zenskih inspe'ktora {IV-9).179 Ovde 5e m&e !POmenutl i Prepe>nuka; ~. 26) 0 zrul:titi zena i devojaka - emigranata na_ brodovima (1926), kojom se preporueuje da se na ·brodu, kojim putuju devojke ispod 15 godina bez pratnje, po.stavi jedna za to kvalifiko:vana \Zena koja Ce se, baviti iskljuCivo ukazivaD.jem poma.Ci tim mladi!l1deVJojimama.1811 Strucno osposob!javanje zena ilreti:rano je na MKR 193Q g., u okviru opste prc>blematike struenog osp6.s<>bljavanja, sto je dove!o do usvajanja Pr~poruke ~x. 57) o struenom osposo- · bljavanj_u. U ve~ !Zenruna u preparruoi se dZJ:rdlOiltJ'o naV!o.dll da trudbenici oba pola treba da imaju jedna.ko pravo pristupa u sve ustfmove za struma i tehniCko osposolbljavanje, sa izuzetkom da .se :Zene ne orijenti~u na p,o~love ko1ji im Se, z\bog iitetno•ti po :"dravJj,e, ':<aJbranj1u;ju. Sean ,taga, n"!Pominje se da Vidd: BIT: op. cit., str. 74-81, odn. sir. 76, 726-736, ochi. 7~8 i str. 737-741}, '000. 739. Prevod konvencije vidi: dr. R. PeSiC: op. cit., str. 156-173. NaSa zemlja ratifikovala je Konvenciju br. 81 15 juna 1955 god. tao V1di:. BIT: op. Cit., str. 10·8. 1 9 7 72 . za prof-esije k.ojima .se :Zene posvecuJu u veCem broj~ treba <>beihedihl -dovol}al!l broj ..trucrnh i tehniClcih slwla, p:rii ,(!emu se mls.!i i na domacmske .Sil<O'le. tOdelj-aik IV, 1""· 10 - 1 o 2.) Medutim, treba podvuCi da ista preporuka, u istom odeljku, preporuCuje da· u programima Skala za struCn.o obrazovanjetreba da s·e predvide i Casavi iz domaCinstva, kak:a bi mladi radnici (oha pola), bilo obavezno bilo fakultativno, mogli da iih poseCudru. (Isbi •odeljak ikao gore, ;ba!C. 912.) Na6z11d, u Osboj preproruoi .se navodd d.a ldoa oba pola, ~ada ·su· .p<01se6ivatla il;;.te Skole i kurseve, treba da imaju j-ednak.a prava da stiCu diplame po l'lavrsElhl<ru obuke. COdeiljak V1'l, t"c. 16/3.)181 JoS: u jednom instrumentu lVIlOR-a, koji govori o struCnam ospos01bljavanju, posveCuje 15e pruZnja tZen·ama. Taka Preparukom ~r. 101) '0 sti'U'CnO!ffi ospol'lolbil.javanjru u poljopr".iv.redii, usvojenom 1956 wod., ·olbraCa 1se p,a1Znrta Vlladama, da treJba pir'edvtdeti OOlo Skoole bilo spe_o:tjalne .sekdije, 'k.rode Ce hilti dostupne Ucima dba pola i gde Ce se nastava vrSiti za po}edine grane pOI!joprivrrede {t. 12 -a a h). Zanirr:n:ljdvo j,e tako,de d<1 se, u preporuci podvlaa da u svim stepenima s_truCnog osposobljavanja u priVredi vaina uloga pripada, po-red ostalih, i ~enskim organizacijama, k-oje trerba po·tsticati da se aktivno interesuju za usavr.Savanje tog'., struCnog osposo'bljavanja (IV - t. 31)18' U tri instri.unenta MO~a, kaji tretiraju problematiku zapoSliavanja, takode se o1braCa paZrija Zenama, u pos-ebnim odredbama. U Preporuci (hr. 45) o nezaposlenosti mladih lg,wdi, 1935., :PII'"iPOII'UCuj,e se d1a 'l! cen!lrlima ikaja se "'])ecijaJ'"c> organizuju za mlade devojke :Persqnal treba da ibude sastavJj,en pirvenstveno od ,ena (t. 30-32). Isto t11lw pold~laci se da · u centralnom savetu, koji vrS.i kontrolu nad svim ~centrirn·a za zapoSljavanje, medu pretstavnicima 'Zainteresovanih ·organimolija treba da bude ,i zena -~t. 32).'" AutentiCan tekst vidi: BIT: op. cit., 'Str. 485 i 48-7. AutentiCan tekst Preporuke (br. 101) vidi: ILO, International Labour Conference, Record of Proceedings, Geneva, 1956, s-tr. 761-777. t88 AutOOtiCan tekst vidi BIT: C01tv~tions et Recommanda.ti-ons, str. 336---343. 181 182 73: �U Preporuci (br. 83) o organizaciji slu~be ~aposljavanja. · {1948 g.) V1fada:ma. se preporuCrud·e da, <tLlmlilloo i<> to rpotrebno, preduzmu, izmedu ostalog, i mere u cilju stvaranj a odgovarajuCeg sistema za zapo~'ljavanje Zena -obzirom na njihove kvaJifikacije i fizicke mogucnosti (t. 4/c). Sem toga, preporueuje · Se da se sluZl;>a zapoSljavanja treba da uzdrZi prilikom upuCi-van.ia, odnosno wi}entacije :radn:tk:•a na rl.zv.esne poiS1otV·e od ibilo kakvih d:skriminaciJa :koje se, pored ostalog, osniva!ju i na razlioi pola (IV 12/).184 Ustvari, u tOfV!Oj preporntllci filan:DJO rse ponavlj.il ![)[rdnd~p· ~ razen u Preporuci G>r. 71) usvojenoj na zase~anju 1944 g. u FiladeJfiji, koja se odnosi na organizacijU zapo-Sljavanja u ·prelasku ad ratne na mirnodopsku privredu. -Ta · preporuka (t. IX prinmpijelna crmce1a) preparucuje da se ponwnn uklju·Civanj e. Zena .i -muSkaa-aca vrSi pr-em•a1 njU!hovim indivli.dualm.im sposobnos!J1ma, iskrustvu :i. ,struCn01s1:ti.. Prd tom, nagla•Sava se, -treha preduzetd m·ere da .se pred uzeCa potst.~Ou da Q<dred'Uliru nadniee bez '0ib21ira na poll Ova se •odredlha ponavl}a detalini;.e u delu koji iclaze metod~> .primene princiipijelnih nacela (cl. 36, 37 i' 38), .gde 1se poonin'€- i po·tre-ba da se u ,grranama li ;poslo·vima ko.ji 1su pre•teZ.no Zen~lkd I"t&cH rna :p·o•ddJzanjru 'SitatuJsa ,triJh profesija i •P·oho•1j•Sarvanju us1ova :rad8.·. 185 · PaZn1u vladama na Zem,g~ke l!ladntoe dbraCa.rla j·e, do tada, .-s•arno Preporuka (b.f. 30) lk:::o1}a II'aJZrradiui e odinom·o- na·dmYUniuie -Konvenci.ju (hr. 26) o metodima utvrdivanja minimalne na-. dn..Lce, UJSVlO'i•ena joS 1928 .g. Ta pr~pro•ruka UPD'Z!Oriu.je da 1Jreba ·nar-oCito obratiti paZnju .utvl!'divanju minimah11ih nadnica ·i.l -onim industrijama ili delovi~a industrija u kojima su obi·Cno zaposlene zene (Jt'r.!l. . . Vazno je podvu6i d~ Preporuka br. 30 (u poslednj.Bm delu "B) izri'Cito poziva vlade da obrate paZnju na primenu principa o jBdnak-om nagradivamju predvidenom u c!. 41 Ustava MOR-a. Sem toga, .u ovoj preporuci se tako.Q;e izriCito istiCe· da u indu~trijam•a, odnms111o delovfuna induSJtrdj.e, g;de_ su u veCern br,o,ju 184 AutentiCn.i tekst Preporuke br. 83 vidi: Elf: Conventions .et Recommandatio-ns, str. 802-804. 185 Ibidem, str. 594 i str. 602-603. '74 2 apos1e'lle Zerne, u oirganima kodd .odredu:ju nardnitCe treba da . budu prets.tavljene i Zene. 186 ]\/[ada je nacelo »jednaka plata za jednak rad« bilo predvidenn preambulom Ustava MOR-a, 1919 g., ipak je trebalo ·da prode trideset gci-dina, pa di:t razmatranje jednakog nagradivan'ja m~karaca .i ,zena bude postavl}eno ka10 .sam•o.stalno pitanje na dnevni fed Medunarodne konferencije rada.187 Tek 1951 gordine Medunarodna konferencija rada usvoji1a je dva instrumenta - Konvenc'ju (br. 100) i Preporuku :(br. 90) o jedna.k·osti nagradivanja 111uSke i Zenske radne snage .z,a ·r'a.d j.ec1nake w-ednosbi. Ko.nrv-encij.om, Oije su odr-edi~e vrlo uopSteno ti. nec1o'Voljno preoizno .formulrtSane, drZave-Crlanl·-ce se ,obavezuju da pots-tliCu d. ooigurraju pricrne-na p:r'inoipa _j"ednakog nagradivanja mu.§ke i Zenske ·radne snage za rad jednake vrednosti putem n·acionalnog zakonodavstva, odno.sno putem sistema ustanovl}enih u pojedinim d!'IZavam.a z.a odred·i1vanje nagradiivan.ja, Hi putern. k•oJe-IDtrivnih ugov-ora, odnosno kombinacij om svih ovih ·mer a (CL 2). Sem toga drZave su duZne da potstiCu, radi lakSe primene navedene odredbe klonvenoije, rad na ·objekltivnom procenjtivanju parj,edi-nih )):zaposlenja na ba2'li poslciva k.oje- obuhvataju«. Metode, k.ojli <:.e se primenjivati u tim procenjivanjima, treba da utvrduju Hi nadleZne Vila1std. ili strane koj e sldapaju ·k:ol~krbivne ugovo:re Vidi: BIT: op. cit.,. str. 144. Jednako nagradivanje Zena i muSkaraca stavljen•o je ~a dnevni red Medunarodne konferencije rad"a kao posledica ~reti-:­ ranja ovog pitanja u okviru Ekonomsko-so-cijalnog saveta (EC<YSOC) Ujedinjenih n.acija i Komisije z.a status Zene, a_ na predlo-g svetske sindikalne federacije, I5:oja je zahtevala ad -ECOSOC-a da stavi oV'o pitanje na dnevni red. ECOSOC je avo pitanje razmatrao na svom Sestom zas·edanju 1948 g. i uputio poziv MO~-u da razmotri to pitanje.· Kratak .p-regled istorijata postavljanja na dnevni red tog pitanja ·vidi: NU: Rapport du Conseil Economique .et Socia~ d l' AssembMe Generate, Geneve 1948 str. 44-45;. UN:. ECOSOC, Official records, Supplement No - Report of the Se·cond session of the Comission on the Status_of Women, Lake Suc-cess-New-York, 1949, str. 10 i 11. 0 tome, a naroCito o socijalnim sluibama u- vezi sa Zenskim radom, i jednakim nagradivanjem, vidi t~J,.ode: B1T: F:na 1it€ de rern.un€ra1:1.on entre la ma~n d'oenvre masculine et la main d'oeuvre f€minine pour un travail de valeur €gale, Rapport V/~, Geneve, 1g,49, str. 126-130. 186 187 75 �3). V· cilju rprovodenja ovih odredaba drl:ave .su duzne da ~araduju sa odgovarajuCim -organizacijama radnika i poslOdavaca ~cl. 4). · fueporuka ·~r. 90), :I<oja dorpun(juje l<oovenciju, pO'Ziiva dirZave ·ClaniJCe da pri 1prirneni odredaba konvencij.e naroCi'to ~ provedu princip jednakog nagracEvanja u slu:ZJbama i organim.a centralne federalne i lokalne javne administracije (t. 1), zatim u indu.striji i shWbama u kojima drZava odreduje minimalne. nadnice, d u dJndurstii'idti ~ predure6im,a koja s.u svojdiila ·illi podJ.e- ~cl. Zu k•ontroH V 1lastti, ·k·ao i 111.a posJJo'Vtiuna koji se vr'Se na ·osno:Vu ugovora sa nekim organom vlasti (t. 2). Sem toga, ako slstem nagradiivanja u jednoj zemljd to dozvoljava, 10pSta .prianrena principa jednakog nagradivanja treba O.a se osigura .puteril. zalkonskih odredbi, "lkojima treba dati narociti publicitet (t. 3). Od na[',oCitog je•zna•Caja Sto se u prreporuci, u ldaljem tekisrbu, pr·edwdajlll mere l<ood·e dr:Zave treba da !P1""<1UJZmu za poveCanje uCinka rada Zena, a u cilju lak.S:e primene principa jednakog nagradivanja. Kao takve m·ere smatraju se: jednake, ola~ice u sluZibi iZJbora zanimanja (profesionalne orijentacije}1 strucnog osposobljavanja i zapoSljavanja i propaganda tih m·era medu ~adnicama; mtanovljenje s:ooijalnih slUJZbi koje olakSa.vaju usJove ·Zivota zaposlenih ljudi, a posebno slu:Zhi u korist ·Zena sa porod;•Cnim obavezama, uz finansiranJe tih sJUZJbd &edstvrl.ma liz jaVndh :fiondova, ~EL :iz fondova rsro,oija1no'g oolgwranja, Hi dJz dndlustr]sk:ih fondova odnomo fondoVla preduzeca, natmenj.enlirh tilm 1slmbama (lllk<>lll<o se radii o ovim poslednjim fond.ovima u kOje uplaCuju i radnici, uplate moraju biti jednake bez ohzira na pol); potsticanje zena i muskaraca da se Zap~·Sl~ju na jednakim poslovima i da se osposo?Ijavaju za Jednaka zanimanja, .sem onih koja su na-cionalnim : med1,lnarodnim odr,;dhama proglaSena kao Stetna po zdravlje zena. Sem toga1 drzave treba da utiCu ..na javno miSli-enie, pwtem ~l'apag~nde ·o pob-~bi da •se pro'V1odi 'Pl'indi)Y j•edtnail<og nagrad1v~ma 1 da preduzimaju s.tud:je i ispitivanja iz te -dbla-' sti u ciliu br.Ze primene tag principa. 188 188 Vidi: BIT: Conjerence inte?"national clu. travail, XXXIV session, Compte rendu des travaux, Geneve, 1952, str. 681-693. 0 toku konfwenciie vidi tafkode: Milan Slani: TridesPt?':etvrta Jltreclu· na?"odn.a 76 konjerencija rada, »Sindikatk br. 8, 1951, str. 60-61. Ovde treba dodati. da je na 39-tom l'lasedanju, 1956 godine, usVlojena rezO'luoija •o ulkidanju ct;;skr-imin"'cdije ': yogledu n~­ gradivanja koja se osniva na polu. ov:om rezoluciJOm po~1va~u .se v!ade da ratifikuju Konvenciju o jednakom nagralllvan~u i .da nastoje d1a 'Se primenjuje p1I'incip jednakog nag~radivanJa, a od Ad.miln.i6tra1tivnog _ save-ta' ISe z~hteva da pozove generalnag direktora BIT-a da na~tavi sa komparati~im praC~jem postojecih razlika u plata;na ~ako u zemljama ~de je pr1zna: prinoip jednakog l!lagradlivao;Ja, tako i '11 zemi!Janna gde taJ princip nije priznat. 189 · Posebna paZnja obraCa se :Zenama u joS jednom instrumentlll MOR-a, novijeg datuma. To je Preporlllka hr. 102 ,o <mclija•lnim s!uibatma, usvogena takode .na •lOasedam.ju MKR-<a, 1956 g. u delu, koji g.ovori o sr~dstvima za odmor, pominje .se da radnicima ikoji stalno rade stojeCi treba £?mO-guCiti da rpovremeno .sednu da hi se ·odrnorili, a da sedi.Sta treba naroCito predvideti kad su u pitanju ·zene (i mladi radnici). Sem to.g~, upo~orava ISe da d'VIO'l'arne koj-e ·sh.UZ-e 121a ,odimor, lkad su u p!i190 ·tanju Zene, treba podesiti potrebama radnica. Regulisanje zaStite materinstva, odnosno za Sti£e :z~posl~~ih Zena za vreme porodaja bilo je stavljeno na dnevnr red JOS prvo,g zasedanja Medunarodne ·organizacije ::ada -. oktobranovembra 1919 go.dine u VaSilngtonu. Tada Je •UJS'V'O'Jen" !oonvemcij.a rpod nazivonn :K;cmvenoilja ~""· 3) o rzapOOIJdavrunlilll Z<ma 1 • pre i p•o.sl~ porodalj a. Konvencija se odno.si na . sve Zene bez obzua n~ starost, narodnost 1 braCno stanje {Cl. 2) z.aposlene u industriskim i trgovaCkim preduzeChna,_ pri .Ceinu .se u industriju ubra:jaju svi rudnici i saobracaj (bez vazdoonog, koji u to doba - 1919 godine nije joS bio razvijen te nije ni. :bilo potrebe ~a ~e ~o­ minje) kao· i gradevinarstvo. Ipak, ostavlja se nacwnalnrm vlastima da {)drede granicu izwedu industrije i tr-g.ovk?-e s jedne strane i poljorprivrede s drll@e strane ~cL 1).. Ka·o sto je 1 Prevod Konvencije br. 100 V'idi u pomenutoj zbirci: Medunarodne konvencije rada, str. -193-197. NaSa zemlja ·rati.fikovala je Konvenciju br. 100 3') aprila 1952 godine. 189 Vidi: International Labour Conference, Third Ninth Sessioo, Record of Proceedings, Genev~, 1{:J56-,_ str. 757. uo Ibidem, str. 776-:-789. 77 �s1u0aj s~{veitikom ve6inom lmrnvencij3., ni ova ~e ne 101dno1Si na: tzv. porodiCna . p.reduzeCa, tj. na preduzeC:a u kojim.a su zs:tposleni sa~o CJ.anovi_ »jedne iste porodice<<. ZaStita obuhvata zabranu rada Zena (»ne mo.Ze raditd«)i 6 nedelja posle porodaja i moguCnost da zena prekin.e rad. 6 nedelja pre porodaja. Ovo pravo,zainteresovane Zene m.ogu. koristifi na osnovu· lekarskag uverenja koj"im se predvid:a. pribli.Zni datum parodaja. · Zi weme ZlaStl6enog peuf.•oda Zeni &e daje !plreVO na naikma-· du umesta plate, Oiju VI~ ·<>direduje dirzava, a kana treba da bude dovoljJ!a za izdr.Zavanje majke i deteta >;U dolbriin. higijenskim uslovima«. VaZna je odredba .po kojoj nikakva gre8ka habke •ild ]$'kara, u predvida>l1(ju d"turna nooluipanj a.. porodaja, ne m-o:Ze da ni.Sti pravo .Zene na naknadu u periodu. otsustvovanja pre p-Orodaja. · Nakllada umesto plate za period dok Zena ne radi, treba da se isplaCuje iz javnih fondova ili i.z fonda sodjalnog osi.gtiranja, Cinie je indirektno reCeno da naknada ne m·oZe ici. na. teret pasladavca. Ovim se htelo .<>bezbediti zene ad negativniii:L pasledica zastite, j.er je prakSa pakazala da isp!ata naknade na teret p:o,s.IIQidavca .:zm.art:mo 10te!Zava tZaJpos1en}e Zena Jili ima. za posledicu davanje ·otkaza .Cim se trudnoC:a manifestuje. ZaStita majke obuhvata i .p-eriod dojenja. Konvencija, naime,.odreduje da se majci koja sama doji dete m·ora o·moguC.itl dojenje time Sto Ce joj se u toku rada odobriti »dva odmora«. od po pola sata. KonVencija, med:utim, ne predvida da ti. · odmori-treba da budu plaCeni kao da se rad obavlja normalno. Konvencija-obezbeduje Zenu, bar u tom zaStiCenom periodu. pre i posle porotmja, od moguC:no.sti .da ost8.ne bez zaposlenjat time Sto izriCito propisuje ('Cl. 4) da Ce se otkaz u tom periodu smatrati niStavnim kao i u sluCaju kad vbog bolesti, koia jenastupila kao ·posledid. porodaia, Zena niie ~P·osobna da nastavi posao poole isteka •aodredenog ·6-nedeiljna.g roka. Pri tom ostaVtlja ·nacilionalnom zako.n-ordavstvu da odrerdri mak.sima.Itn..i :rok tra.jarij.a zaStite zaposlenja u ~aikwfun S!'uCa;j<e·vtirna. 191 _ 191 OpSi-rnije vidi: Societe de Nations: Conference internati.;.. nale du tTavail, premiere session annuelle - Comptes · rendus -_., Washington, 1919, str. '185, kao ~: BIT: Statut legal des Travaitleuses, str. 16--19. 78 Pitanje zaStite mai.erinstva ponovo je· razmatrano na zasedanju MOR-a 1921 godine, kada je usvajena Preparuka (br. 12) o za5ti>bi :m"terlinstva (po]dop,llivreda).192 Preporukam se prep~o:ruCuJe dd:avama-Olanicam.a da pl!"edU!ZJillu mere~­ kojima Ce se -osigurati Zenama zaposlenim u "pol'joprivredi izvesna zaStita pre i po~le porodaja, sliCna onoj kak.o je regulisana odred!bama K9nvencije hr. 3. Kao Sto,.se vW, kad su u pitanju poljoprivfedni radnici, norme nisu striktno odredene, jer &e s:rnatralo-, a i damas se joS smatra, da te norme mogu da hudu niZe. Vremenom se pokazala· potreba da rSe i K:onvencija .o· zaSititi m·a1w1rustVla ....:...- kao d neke diDuge konv·enaiij-et narOCdfto 'O!n:e Sbosu usvojene prvlih gad1na po&tajanja MOR-a - revidlira, ,abzirom na ruov,onas1.a.le prilik.e i nap.redovanje ,shva..talllja u p-ravcu. Nova revri.diTam.a iklonvencija usrv.ojena je na· 3.5 zasedanju MKR"a, 1952 ,god!ine, pod ;naziVIam Kanven<>ija (br. 103} a 'zaStiti mateOO.s>tva (revidirana 1952). Konvencija je dapunj-ena Pll'le~~o~~om (jbr. 95) o za.Sbiti o:naterdn.srt\na, WS'Viojen:om na d!stoj' .klonferencijU 93 t<?m AutentiCni tekst konvencije vidi:· BIT: Conventions et Recommandations, str. 13-16, odnostlo: .Code iThternationale du tTavail, Geneve, 1951, vol. I, str. 395-398, cl. 450-453. Pored ave kon..: vencije vidi: !dr. R. PeSiC: op. cit.~ str; 31-33. 192 AutentiCni tekst vi-di: BIT: Conventions et Recommandations, str. 46, kao i u citiran'om kodeksu rada, art. 854, str. 399, gde se upuCuje i na. ostale tekstove u vezi sa prethodnim tretiranjem. tog pitanja. 19 3 Predlog za reviziju konvencije podnele su 1947 g. vlade SAD, Francuske, Belgije i Indije, a povodom podnOSenja vladama nacrta redovnog desetogodiSrijeg izveStaj.a o primeni Konvencije br. 3 iz 1919 g. Stanje naciona1n'ili zakonodaVstavl(l u pogledu po-· rodiljskog dopusta 1951 ·godine bilO je sledeCe: 21) drZava davalo· je dopust od 12 ·nedelja, 35 drZava je zabranjivalo otpuStanje za vreme por. dopusta, a 40 drZava davalo je naknadu za platu. OpSirnije vidi: BIT: Revision de la Convention su.r la protection de· la maternit€. 1919 (No. 3) - Rapport VII, Geneve, 1952 .. 0 toku konferencije vidi bliZe: BIT: Conterence international du. .travail - XXX session. Compte rendu des travaux, Geneve, 1953, str. 356-3,63; 367-375; i 430-431. �Rev!iclil>ama .Koovencija {br. 103) o zasbitli matooinswa ;pro§i.ruje zaStitu, Sto se v1d'i iz samog nazdva konvencije~ Za <ra;zJilktu •od.Prv•<>bitne Koovemcije (br. 3), ova •lrommnc:ida se odnos1 na sve zene u .radnom odnosu (Cl. 1), ali ipak se drZavarna ostavlja moguCnost izu-zimanja od za.Stite, uz odredenu proceduru (obrazloZenu izjavu koja se prila.Ze uz ratifikaciju, kao i poseban izve.Staj uz redovne g.odiSnje izveStaje o primeni ratifikovane konvencije) i to: izvesnih kategotija Zena za. . ~oslenih na neindustriskim poslovima, u kuCnom radu (travail A dorrricd:le), u j:wrnJoi!I.Slkiom saohrarCaju, za1lim kuCne posluge, kao i poljoprivredmh radnica, sem onih na plantazama (cl. 7). Ova konvencija uvodi termi-n »porodiljsk,o otsustvo<< (odmor) koje se garantuje u trajanju od najmanje ukupno 12 nedelja. DrrtZavama-ClfnicaUna ootavlja .se da odre"de dllllZinu obaveznog perioda s tim da nn ipak, posle porodaja, ne maZe biti kraCi ad 6 nedelja. Ka.o i ranija konvencija, i ova izdC:ito predvida da se zeni u slucaju da porodaj nastupi posle predyi·denog datuma, ne sme taj de-a produZenog pretpor-odajnog odmora oduzeti od odredenog posleporodajnog dopu;ta. Isto tako u slucaju holesti koja nastupi kao ·Posledica porod1ja Zena ima pr:avo n'a pro·du.:Zenj~ porodiljskog otsustva, s tim da maksimalno trajanje to.g produ:Zenja odreduje nadleZna: vlast .. Sto se tice slucaja bolesti koja nastupa kao posledica· grav:idlliteta, K=venolja b,-. 103 odrechlli•e da breba p<redvMebi m<>gUi(most da tSe <l'd<redi dUIZe tr,.j.altl{j e rpretpwodajnotg otsUIStva, a da ·ill:.cio,ailnii. !)lll'opilsd odrede malkisionalruu ,dJWzim,u. Dok je ranija konvencija davala za~.tiCenim Zen 'lma sarilo »pravo. -na besp~u lekarsku ili babiCk~ negu<<, dotle ov~ .konvencija detaljnije regul±Se .abim medidnske ·zaStite~ IzriCito se •odredinj·e 0M. 4) da :medillC:truska rpomoc (za8t>ta) rp:t'etpootav!Lja pretporodajuu pomOC, pom·oC za vreme pl)roda·j a i pomoC posle,. por.odaja Qd strane lekara ili diplomirane babice kBo i smeStaj u bolnicu, ako je to 1 potrebno. Pri tom predvida se slobodan i2lbor lekara kao i i2Jbor drZavne ili prh?atne bolm.ce. I naknada umesto plate je deta.ljaije regulisana. Osnovni zahtev j•e da naQonada brude tarkva da ormogu6uj.e odrZava.nje Zene i njenog -deteta .»u higije:nskim uslov_ima i na pristojnom 80- nivou«, Sto je ipak, kao f u ranijoj konvenciji, priliCno re!ativn(}. Medutill:n, trloolriko se nakn:>da, odnOO!l>(} davan.ja pruZaflu 1Jz fonda, oc1n0011Jo u Olkvillru iSOdj·alnog ·OISigura~.d a, ~nda moredru irn-O!Silbi najmanje 3/4 od pJ:ethodne zMade, na o~Sno­ vu koje se raCUna iznos davanja·. Iako se izriCito ne govori 0 moguCnosti da se davanje na:knade umesto plate uslovi, odnosno ograniCi radnim StaZom dli nekim drugim uslovon1, ipak se to indirektno pretpostavlja. Za Zene »koje ne mog.i pulagati pravo na ova primanja« konvencija predvida pravo na odredenu pomoC, -i.z &l:UlZbe .socd.jail!ne p1omoCi, prema• us1orv.i.tma koji se prop~suju za:::primanja iz tih _p::m1oCi. Konvencija izdCito odreduje da teret davfnja naknade u vreme porodiljsko.g otsustva ne sme pasti na poslodavca i da uplate za ta davanja ne smeju viSe teretiti p:eduzeCa koja zap-oSJ.javaju veCi broj Z~na. Pauze za .dlojenje se izrioCilto ·predvdldaju, ald se ,ostcwlj.a nacionalnom zakonodavstvu da odredi njihov br6j i du.Zinu trajanja. Prekidi za dojenje moraju biti plaCeni -i uraCunati u trajanje posla. Uk-oliko ov'o .p~tailje ne reguliSe nacionalno zakonodavstvo, nego se, na osnovu propisa, to regttlisanje ostavlja kolektivnom ugovoru, onda uslovi s tim u vezi m-ciraju biti odredeni prema odgov8.rajuCem kolektivnom ugoyoru (ci. 5). Za.Stita- zap.OISlenja gal!'antuje ee, i OV{}iffi konvencijom ka-o i on.am-ranrl.j1om, trlrrne :Sbo IS-e odreClluj€ da Ce iSle sma.rtrati pl!'lortivzakonitlm svaki otkaz u toku porodiljskog dorpusta, kao 1 otkaz sa rokom koji bi pao u vreme kori:SCe"nja porodiljskog -etsUIStva •fM. 6) . SmatrajuCi da je za efikasnu .zaStitu materi-nstva porrebno predilzeti joS neke mere, a poSto nije mogJa da se postigne saglasnost da te mere· udu u odredbe Konvencije br. 103,. Medunarodna konferencija rada je usvojila na istom zasedanju i Preporuku CJ>r. 95) l<ojtom se dtr-zavarm...,clammcam& prrei[liO'l'UWje da, sv-oje zakonodavstvo proSire sled€Cim merama: Porodiljski dopust bi trebalo, aka je to mo.guCe, proSidti na ukupno 14 nedelja. Sem toga, kontrolrui organ.i trebalo bi 6 Zena u radnom odnosu 81 �da budu mrlasteni da dozvoljavaju produzenje pretporoaajnog !i. pmsJeporndajnog ·otsustva u svim stluCajevini·a kad je u pita- nju zdravlje majke -iii deteta - naroCito u abnormalnim sluCaj evima -- i preko onaga Sto predvidaju propisi naciop.alnog zakonodavstva. Poroditljrska potpo.ra, odmosno nalknada z;a vrem·e k'o['.j,S,C.ernja poro,diJ.j'rSk.Dg obsustva, trebalo bi, aiillo je mo~Ce, d:=t !i:zm~o,si 100°/o ad zarade koja se uzima u obzir priHkom olbraCuna potpore. Z·c1rai'V!Sftvoo•a zaJStita trebaJa hi da se proS~ri ri na p·e111i·od vanporodiljskog otsmtva, tirn•e S'to •bi •ocrfioguCayaJa po'bpunu medicinsku zaS'bitu - ne-gu zuba, koriSCenje laboratorija, kuCne lekarr:ske i_JIDIS•ete -:""i sl. - u svemu •Dnom ·Slto ima za chlj oCuvanje i pob-oljSanfe zdravlja Zene i njenu sposobnost za rad. Sem toga. prumecuje Be da bi z;drawtveni ·o,gani treballi da posvete paZniu i propagandi, kako b1 zainteresovane Zene. koristi!'e postojeCe medicinske ustan.ove. Najzad, p-reporuCuje se i davanje potpora u naturi iii novcu, bilo prilikom porodaja bHo u t.:oku d{)fenja. ·Pauze za dole.nie trebatlo bi, prema rpreporud, obeiZiheddJtd u ukupnom tra;anitt -od najmanie jedan d po, Cas za v·rerne .radnorg dana, rs tdm da, na mrn·ov.u lekwS!kio~ uve~ renja, mogu biti dozvoljene modifikacije u pogledu trajanja i broja prekida. Dojenje i nega male dece .trebalo hi da budu obe~bedeni p'Uitem uredaja van ·pre.:luze-Ca, a ti bd urreqa;i trebali da bUJdu plaCeni ii!Ji bar tS!\.llbv·emciro'niran.i od ·str.an•e kolektiva illi u okVJiru sd1steina obcwe~ .s•ocijal.nog olS\i:gurraillia. Oprerrn!U uredaja:, hig:iien.slke usLove, kvaliDikaeije •O.srohlja Jr.a·o i kontr01lu nad r-.adom ur-eda:ja ·zci dojen}e 1i negu deteta, ·trebal.O bi da rpro1p.i:Su nad!le.Zne vlra1.sti. Zastitu_zaposlenja trebalo bi ohezbediti od dana kad je _lekarskim uverenjem poslodavac ohaveSten o trudno.Ci Zene, s tim da se za.Stitni period produZi bar jo·S mesec dana nakon isteka IiCYka porod:iljsltlog dcipu&ta. Pr.i bam se uzMna U: ohz.ir da otpust moZe ipak UlS\lediti zbog te.Ske kr1vke Zene, prersltani ka rada preduzeCa · ili isteka ugovora o radu, pri ~~mu se 82 smatra pozelj"'ittn konsul~e>van}e fa!b'l'LCkog komfuteta.'" tJ zaStitu ·zaposlenja ubraja .se ovde i pravo 'Zene da joj se period porodilj.skog dopusta uraCur~:ava u ra,dn~ staZ i piava vezana :Z?taj staz, kao i pravo da se po .povratku sa porodiljskog do.,. pusta ponovo zai)crsli na .svom dot'adaS:njem ili sliCnom rad~ ncim mestu, koj e se plaCa po istoj tarifi. · Posebno ploglav1je u preporuci pretstavljaju odredlbe za koj a :se .smarbra da b~ tih naeiioiilalna ·zalktoal'OdaV1s'bva .treba.J.a da predv·ide u cilju zaStite zdravlja Zena za vreme materin.stva. Ovd-e na pryo mesto dolazi apsolutna- zabrana nnCnog i pr~ko­ vremenog .rada kako _ trudnice, tako i za majke dojilje, :k.ao za i pravo na odgovarajuCe radno vreme i obezbedenje_ odmora. Na avo se riadovezuje zabrana rada - u toku trudnoCe, tri meseca posle porodaja i U toku dojenja - na poslovim_a opasnim po zdravlje ma:ike iii deteta, a me·du ovima nai'oCito: svaJkli te.Zak rad ·koji zahteva dizamje, vuCtt' ~ld gurc:inie teSkih predaneta 11i kOji zahteva ilzvanreda:n i neolbf.Can f:Lzd·.Oki .napro-r, r~evaju6i tu i r.adove ~koii se •orbavljaj.u u 'stbje6em staVu-~ radove ~oji zahtevaju .gpecrijalnl napoiT ·za od:rZavanje~ ravnote.;.. Ze; radove na tko.j.irma rSe upo·trehlj.avaju ma.rSri.ne Uroje 'vibri:raju. Zena koja radi, odnosno _--koja se zatekne na ·-takvim PO.:. slovi:fua, trebalo hi - da ima' pravo da bude preme.Stena· Ii.a drugi posao, koji neCe biti Stetan za njeno Stanje, s pravon) na ist~ platu koju je imala na ranijem poslu-. Pravo prerp.eS.ia~ ja na drugi posao tre}?alo hi da se odobrava, sem u pobroje~im sluCajevirn.a, na ~otsnovu lekai'ISikog uverenj.a da .i'e drortillCan posa,o Ste•tan biJo rza majikru, ibd:l·o -za de1te. 105 194 Ovo ustvari znaCi uvodenje jednog. novog faktora u za,Stitu prava zaposlenih ljudi __,.. fabri~kog komiteta ""- ustanove koja sve viSe ulazi u praksu kao oblik _saradnje poslodavca i radnika n_a re.Savanju socijalnih pitanja u okviru, preduzeC~. 195 AutentiCne tekstove Konvencije i ·Preporuke vidi u nave-' denom Compte rendu, Annexe XV, str. 600-672. Prevod Konven.,.. cije' (br. 103) i Preporuke (br. 95) vidi: !dr. R. PeSiC: op. cit., _str,. 232-238 i 242-244. Na-Sa zemlja ratifikovala je ovu. KonvencijU, 11 marta 1955 godine. 0 donoSenju te konvellcije vidi: Brank:;! SaviC: Konvencija o zaStiti materinstva, »Zena danas«,_ br. 9&, 19q2, str. 1. 6* 83 • �·. Cmjeni!C',. da su ltrlillJoge odre(jlbe naS!e mesta sam<> u preporuci a .ne d u klo•nrV'enoilji, ne izgleda u 1Joldlkloj mef\i •biltna. Kac1a bi ikOI!lvendja sadrzavala sve te odredl>e, ,tt> bi mog}<> da ima za poslecliicu !da, nastloja!Iljern pooiodavaca, a: pod njoihovim uticajem i nadle:Zn!ih organa vlasti, ne dade ,do ratifi_:.· l<rucije llo<>n'.'encti(je. 'IUme btl se <>teiialo da Ill nacioonamo zakonodavstvo udu Cak i one osnovne odredbe koje sadrZi konvencija. 196 ZaSttitu materinstva sadrZi izvesntm delom joS jedan ~nstru­ menat u medunarodnom kodeksu rada. Jedna moderna konvencija, svojevrsna i razliCita ad ostalih, Konvencija (br. 102) o minimalnoj normi sooijalnog <>bezbedenja (usvojena tak<>de na 35 zasedanju MK;R.-a 1952 g. ) .sadrzi jedan det> !Posvecen davanjima za sluCaj tn.a.terins:tva. Ova konvencija {u delu VIII, ffi. 46-52) obavezm;je drza;ve, kloje Ut&Vloje taj nj·ezin deo·, da svim Zenaina u radnom ·odnosu, a koje Cine !bar 50°/o Zena u radnom odnosu ili svima Zenama koje Cine 20°/o aktrlvnOg stanovntStva; 1ostgura Zld!ra'VIStvenu za~§hltu IZa vreane polf!ada-ja (lekar iilii baibka u .toku i poole p•orodaj a kao i l>oln~lfui sunei\taj, aJko je potrel>nol. I1redViida 1se taklo·de nakJnwda lla "~erne otsufu:t.o•sti zbog J>Ol'Odaja prema oiJJrede>ni!m skalama, ukJ!jueuj'llci porodH\ne pO>tipore (cl. 65 i 66). Za razJliku •Old pomenutih koanvenC"iria i 'p.reporuika, ovom ikioov-enci1mn, 111 vmi ISa m'a't€1l'ijalllliun obezhedenjem, p.redvti.deilla je mogu6ruost da se ta davanja usJ.ove <radnim "tazom ~cl. 51 i 52). 197 uo Ovim se ustvari dodiruje jedno od bitnih pitanja vezanih za rad i uspehe MOR-a, odnosno pitanje da 1i treba ·nastojati da Sto viSe detaljnih odf'maba ude u konvencije, Hi konvencije ograniCiti na osnovrie odredbe .prilikom .regulis-anja izvesnih materija. Ovo pitanj~ medutim, zahteva posebnu studiju i izlazi 'iz okvira ovoga rada. t97 Autenti~an tekst ove kanvendj,e vid'i u pomenutom Compte :rendue .sa 35 zasedanja MOR-8, Annexe XV, str. 618, 658. Ova konvencija i ove odredbe zahtevale bi Sire objaSnjenje koje, med.utim, nije bitno. za problem koji se tretira. Prevod Kqnvencije br. 102 vidi u pomenutoj zbirci: Mellu:narodne konvencije rada, str. 205231. NaSa zemlja ratifikovala je ovu konvenciju Codn. delove I, II, Ill, IV, V, VI,. VIII i X) 27 oktabra 1954 godine. Opsirnije o tod konvenciji vidi: Ratlro PeSiC: Ratifik.acija konvencije o minimatnoj normi socijalnog obezbellenja, »Socijalna politika«, br. 1, Prabiemi u· ve21i !Sa Zenrskdm tTadom d, •ma:,teTi!n&1Nom · cfudirnuti su i· na zasedrunju Mediunarodne k.olllferencli.i'e <t1ada j.UJIJ.a 1955 gocHrne, kad Sill, na predl101g delegata Ho[arudllje, USV!<>je'lle dve rezolucije: Rezoluoija o radu sa skraCenlim radnim vreme.:. nom i ·zapoSljavanju starijil"i :Zena kao i Rezolucija .Q radti :rri~j~ · ki kloje imaju ma[u de~u. Ovim reztollrucijama skreCe se paj iinja na po1Jr~l>u da .-e ]JIN!ti i pnoocava ta !pOOblemaJtllka zadeilno sa ':oaim.teres,otva~ ikm.Igoydtma ru ·ujedli!rij€1Il!im ·nadi.jani.~ i da se ta !Piltanj a eventuaJno ([)ostave na dnev'nli ;red jedriog od dJdru6ih zas-edanj.a MOR-'a.198 Od inteTesa za ra:mnatranje pro:blerrnafike. zrupotc;lem.ih zen·a i majki u okviru Med:unarodne prganizacije rada jesu i mate-· rijal[ sa sastan~a .eklsperata· za Zenskri rad, ·C1anowa do.plsnog komiteta Za Zenski rad Med:unarodnog biroa rada: Na sastankti u '1946 g~dini tretirano je viSe pitanja, uglavnom u vezi s~ problemima Z"!PO!lljavanja zena u periodu po5le Drugog svetskog rata;'" Na saste.nku 1951 godiine guav:n> predmet ral'l!Ila'-' 1;Danja bHo je pilltanje jedna'lmg nagraruvanja, odnJOsn<> mera koije ,treba preduozirrni:J.ti da -bi Se taj prin-Ciilp •la~e, brZ·e. i Sve-: stranije prim-en"io u praklsti. u zaikljll.llCcdma ,o .1:Jinn pitanjnma idCe IS€ ~cia je za. pooloZaj zap10slene rZene bith~R kva,1irfiloorvanost Zena i razgranata mreZa sOCiijalntih slu.ZM~ med.u kojdma je, za maj.ke, najv~a.Znija S!i.IDoka mreZa deCjlih ustamova. 20o N a po!Slednj€1lll 1S.astaillku eklS[lera•ta za Zen:sm.i r.ad O'C."lld~-: no.m novembra 1956 .godine, razmat~ana su pitanja ~ada ·s~ skra·Cenim .radn.ian vremenom; zaipoSJljaVIanja ·starijih · Zel!la; pro·fesi10naLne orijentaci}e . i ISitruCnog o~IO:sOibljavanja Ze:ria 1 ~s Yidi: ~nffu-ence :internationale du trava)l.l, trente huiti~me sess10n Gen,eve, 1955, Compte rendue des travaux, str. 483-484 i, 571-572 iii »Informations so~iales«, 1955, vol. XVI, No l-2, str.l33 199 OpS·irnije v~di: BIT: Reunion d'eXperts du Comite du BIT pour le travait f€minin 1 »Revue international du Travail« Geneve · 1946, vol. LIV, No. 3-4, str. 237-240. ' •· 200 • ,Vidi opS.irnije: BIT: Reunion d,experts en mati~re d-e tTa-·. va:tt des femmes, »Informations sociales« 1952 vol VII No 3, str. 92-96. · ' ·' ' ' · · ' · 1955, str. 36--41. 84 85 �kao. i iklom6enje tehn.iiOke pDI!no6i UN ru ~nec1ovoljJ:>c> IN!ZV'ijen:fui ~emllja'ma u eilju probo,IJ'Savanja uslorvar .rada i zapoSljaVacri.j'a ·zeiria. Sa sastacrlka de UlPUCen prozi.v Adminlstrativnom s'a\.Tetu Mediuri.a!ro•dnrog biflo,a_ rada da· nastavU tSa isptbirvanj em priOblem~ rada· Zena .sa skraCenim radnim wemenom ti zapoSljavanJa etaridili Zena,201 ida ta .dva pitanja postavd, u skoroj b\lducnooti, na dnevni red bilo op.Ste, bilo regionalnih konfere"ricija rada.· Se.m toga, p:reporuCeno ,je da: -s.e ,u progralnima tehntCk~ pomoCi · Mediuil.ar<>dne organizacij e · ~ada pooveti viSe pEtZri.je p:tablemima Zeooke radne snage, kako u Olk.viru pitanj:a radne snage uop.§te, taiko i omh pooebnih specificnlih za zaposlene ~ne. N.ajtzad, Administrativnom savetU je skrenuta pa:Znja da bi 1bilo opor1mno UJStano>Viti ·posebnu komisiju za zenski. tad, koja hi :'se sastajala svake dve godlne , lbavil.a . pi"oblematikom ·,.aposl~nith zena. U vezi sa ovlinl ·zakljuCkom na 40 rzaJSedanju MKR-a, 1957 gactine, dc;>llesena joe re!ZJolucilja ~ojom se nl!o1i Admini.istra.tiv.rui savet da usk~ra· ustanovi i sazove tripartitnu komisiju z·a rad Zena1 koja Ce .se baviti specifHr~nim problemima zaposlenih zena. 202 . Iz iilozen~g proiaJ!az'i, da je Medurnarodna o"ganillaoi.ja rarazmatrala uglavnO!Ill sva pitanja u vezi "a zenskrlm radoi!Il, a da j e b[ lma pita:nj a iz rte probiematike sta<V'lj alla na dnevni red medunacrnc1nithkonferencija r<>da, sto de c1ove1o, d<> regulisanja os,o·vnih pitanj,a u rob¥u konvenoija. Ostala pitanja ugia'V'll!am· ISU re:gull:ilsana rprepQ!rulkla.ma, Cime se dala &zvesna osnova za ,reSav3.nje· poj erdicih pitarnj·a· i za 1raZVlo(j 2ia.Srt&te Z"!POsiJ.eJrih zena 11"i!>ojec1lnim czemljama. d~ 201 Vidi opSirnije: BIT: Rapport de la reunion d'expeTts en ma~ tiere d'emploi des. femmes~ dokument G. B. 132/14/33, Geneve, 1956, str. 3=7 i 9 (Sapirografirano), kao i »lnfOO'mations. sociales«, 1957,. vol. XVII, No. 3, str. 104--109. 2 · 2 0 Diskusiju i originalni tekst re:tolucije Vtdi: Conference internationale du travail, Compte rendu provisior, No. 35, str. 566 -570. i BIT:· Rtsotutions adoptees par lei Co-nference internatio~ nal du travail d sa .40-ieme session, GeneVe, 1957, str. 2---3. 86 Komisija za polo.Zaj Zene Ekonomsko-socijalnog saveta Ujedinjenih ?J-acija i problematika zaposlenih Zena Sem u okviru Medunarodne organizacije rada, problematrl.ka poloZaja Zena razmatra se posle Drugo-g svetskog rata u ok!Vliru Ujed'injen.ih maoida, ddnosno u njenim organima. Za razhlknl od MOR-a, pitanja zapo,slemih ·Zena ne reguli.Su s-e putem ktonvenaija, pre.mda 1i Ujedimjene nadilje dJon-o:Sie QJIOjeddne konvenaije u vezi sa polioZajern Zena. 203 Razmatranj e problematike zaposlenih Zena vrSi se u okviru EklonDI!nsko~socij.alnug saveta {EOOSOC), owosno u njegovoj lmril.d:Siji za status -Zene. 2a4 2os Tako je 31 marta 1953 godine, usvojena Korivencija o poli.tiCkim pravima Zena, koja je pripremljena u Komisiji za st~tus Zene. (Vid.i: NU, Rapport de la Commission de. la condition de la . femme, sixieme session, supplement No. 6, New-York, 1952, str. 4-5.) Po ovoj konvenciji Zenama se, u smislu p!Ovelje Ujedinjenih nacija, odn. OpSte deklaracije o pravima .Coveka, priznaje aktivno i pasivno- pravo glasa na svim izborima (Cl. I i II) i p:f~-yo da b?-du -na svim javnim duZnostima i da ·vrse sve javne funkClJe pod JBd::-nakim uslovima kao i muSkarci (Cl. III). FNRJ ratifikovala je ovu konvenciju 1954 g. AutentiCni tekst i prevod vidi: »Sl. list FNRJ« br. 7/54, Dodatak. Druga konyEmcija pripremljena u Komisiji za· status Zene, a usvojena na zasedarl.ju Generalne skupStine, 29. I. 1957 god., jest Konvencija o drZavljanstvu udate Zene. Odredbe konvencije zahtevaju da se otkloni moguCnost promene dr.Zavljanstva Zene u vezi sa brakom po sili zakona. AutentiCni tekst vidi: UN: Resolutions Adopted by the General Assembly, O:fficia!l Records: Eleventh Session, Supplement No 17 (A) 3572, NeW York, 1957, str. 18-19. 20-1 Zadaci Komisije za status Zene, formulisani na drugom zasedanju ECOSOC-a, jesu: da ECOSOC-u podnosi preporuke i izveB"taje o po-litiCkim, ekonomskim i socijalnim pravima Zena kao i pravima na obrazovanje, da. bi se u praksi primenio princip po kome Zene i muSkarci treba da imaju jednaka prava; da radi na predlozima mera putem kojih Ce se provod.iti u Zivot pri;poruke; da formul'iSe prep0'!'11Jke ECOSOC-u o problemima koji zahtevaju hitnu odbranu prava .Zena i neposcr:ednu paZnju. U vezi s tim Ecosoc je zatraZio (na istom zasedanju) od Generalnog sekretara UN da se preduzmu mere za poilpuno i detaljno izuCavam.je zalk:OIJlodavstva koje se adnosi na status· Zena kao i praktiCne primene tog zakonodavstva. 87 �U2lilmaft;tCi za 'Osnov naCelo ravnopravnm;ti muSkataca i zena, proklamovano u preambuli Povelje Uj-edinjenih nacija (1945) i detaljnije nagl<tSeno u Op&toj deklaraciji o praviana Coveka (1948) 205, Kom:isija za status Zene na svim svOjim dosadasnj-im zasjedanjima stavljala je na dnevni red po{edina pitanja vezana za problematiku zaposlenih Zena i posebno za-Stite m·a.terinstva.206 Medu ciljevfuroa mda floolnri>sije za status •zene u socijalnoekc.xiwunoslmm podruCju., postav~ljenim na prvom zrus-edanjU:, februara 1947 -g., pominje se, pored ostalog, i spreCavanje di~ skrinri.nacij e Zena u oblasti rada u odnosu na platu, dopuste i dr. Nawcito se istice ,porbreba za rposebnom zaSUitom zena ob7Jirom na m.ate-rinstvo - prarvo na pla;Ceno otsustvo u sluCaju rpo:rodaja, olbezbedoojoe do;jffilja, 0\Sllivamje dojiliSta, ja;saJa, !leCjih vrtiJCa, 1dtilspanzcia. i sl. Izr1Ci.to ·se naglaSava i po·treba ·da se ustanovli sJc9tem socija1nog osigurenja Jooae .ce obuhvatri.ti spooija1no osdJguramje ·za sluCaj 'materinstV-a.207 U komisiji je zastupano 15 drZava-Clanica UN sa po jednini pretstavnikom, i to: po 5 dr.Zava· na Cetiri, tri i dve godine. op.; Sirnije vidi: UN: Report by the Economic and Social Council to the General Assembly, Supplement No. 2, Lake Success - New Yo11k, 1946, str. 36---1!7. Zasedahjima komisije prisustvuju i pretstavnici specijalizovanih agencija UN kao i pretstavnici nevladinih organizacija sg (konsultativnim) statusom »A« i »B«. 0 podeli nevladinih organizacija koje pri ECSOC-u imaju status »A«- ili »B« vidi: Osnovne Cinjenice o Ujedirijenim nacijama, Beograd, 1953, str. 14. Koje organizacije danas prisustvuju sa statusom »A« i »B« zasedanjima ECOSOC-a, odn. Komisija za status Z~ne,. vidi: UN: Commission on the Status of Women, Report on the Twelfth .Session, Supplement No 7, New ~k, 1958, st:r. 1 i 2. 205 Vidi: Povelja Ujedinjenih nacija i Statut Medunarodnog sudci pravde, Beograd, 1952, str. 1; OpSta deklaracija o pravima Coveka, Beograd, 1953, CL 2, 'Cl. 6, Cl. -16/1; CI. 2111 i 2; Cl. 23{2. 206 Kratak pregled razm.atranja p_oloZaja· Zena U okviru Uj.edi~ njen:ih nacija do kraja 1951 god. vidi: Ujedinjene nacije - struktura i rad, Beograd, 1952, str. 191-194. 207 Vidi op.Sirnije UN, ECOSOC: Report of the Commission on the_ Status of Women (first session) - Supplement No 2, Lake Success, New-York, 1947, str. ~0 i 11; vidi' tamode: NU: Rapport du Conseil Economique et Social d l' Assemble Generale~ supplement No 3, Geneve, 1948, 'Str. 44--45. 88 Problemat>ka zaposlenih ·zena tretira se uglavnom u redovnoj taCkii dnevmog rerdra -»eklolllJomslk.a ,prava _Zene«. Centralino pitanje u·-toj problematici,.koje s.e sve--viSe izdvaja kao posebna taCka dnevnog reda, je pravo Zena na jednaku platu za jednak tad. Gotovo na Svakom .zasedanju doneta je po jedna rezoluc!da u Vezd oo. 'birrn pttan.jecrn.208 Na .devetOilll zrusedanju je odluCenO da se stalno prati razvoj primene tog principa podr.Zavama kao i metodi koji se upotrebljavaju ~a njegovu primenu. Na desetom zasedanju {1956) doneta je rezolucija kojom se poziva generalmi sekretarr UN -da obezbedi, u ~Z:aijedlnici sa MOR-om, jednu publikaoiju o metodama primene odredhi 209 Konvencije MOR-a br. 100 IO· Jedm.ak10·m nagrad:iV1anju. Na jedanaestom 'zasedanju 'takode je doneta re:wlucija kojom se tram od vlada Ol:mica UN da ratifikuju .KOI!lvencij'll br. 100 i 2os Godine 1948 i 1949 pitanje jednakog nagradivanja bilo je tretiran•o kao posebno pitanje (Section III) na zasedanj·ima E~s>­ SOC-a j,er je Svetska sindikalna federacija ~direktno -predlozlla da se io pitanje stavi na dnevni red. GOOine 1951, 1952, 1954, 1955, 1956 i 1957 pitanje )}jednake pl.ate za jedna~ ..rad« tretira ~e u ECOSOC-u u okviru razmatran]a rada KomiStJe za status zene. Vidi: NU: Rapport du Conseit Economique et Sociale_ d !' Assembtee Generale, No. 3 (A) 625, Geneve, 1948, str. 46-47; No 3 (A) 972 New York, 1949, str. 61--U2; (A) 1884, Geneve, 1951, str. 132-133; No 3 (A) 2172, New Y'ork, 1952, str. 954; 3 (A) 2&86 New York, 1954, str. 113 No 3 (A\ 2943 New York, 1955, str. 94, i No 3 (A) 3154, New York, 1956, str. 70, 71. Vidi takode: NU: Commission de la condition de la femme, Rapport sur la neuvh?me session, SUIDplement No. 2 Ne:v-Yoll"'~, 1955, str .. 7 i 21. Zanimljiva je primedb~ pretstavmce. yehke Br~­ tanije prilikom uzdrZavanja od glasan]~ za ;ez?IU~JU. Ona Je izjaV'ila da njena vlada, )}iako svesna da ]e trazen]'e ]-ednake plate za jednak: rad osnovno u poslednj-im .godi~am.a n.e ~oZe, zb~g finansiskih i ekon1omskih razloga, da pnmem taJ pnnc1p na sva]e sop.stvene Cinovnike«. (Vidi: NU: Commisson de ta condition de ra femme. Rapport sur ta cinani€me session. SU~PP!ement No 10, New-York, 1951, str. 10. Isto tako- VTedan je pomena i podatak koji je pretstavnica Sovjetsk'og Saveza iznela na jednom zasedanju Komisije po kojem, kad bi .sve Zene •U SAD imale jednaku platu .za jednak rad kao muSkarci, to bi obavezivalo poslodavce da p>OVl'Se izdatke na na!dnice za olro 10 milijardi dolara v·iS·e nego dosad. (1.'idi: UN, Doc. E/CN. 6jSR, 156/1954, str. 4). 2o9 Vidi: NU: Commission de la oondition de la femme, rapport .sur la deuxieme session, rupplerrtent No 4, New Yock, 1956, str. 7-9. 89 �da "'"sto.j e id~ se prdmenjuJ~. rpmoilp jednailmg lllOJgra<l!ivanj a, a . Medrun.ar.odnu lb1ro rada se po~mva da naiStavi sa 1pra.Cenj.em p-r1mene.2lo Obimno razmatranje pitanja primene principa jednakog n~_?ra~iva~ja dop~inelo je da se stavi na dnevni red Komisije V1J;se pltam.J.a od p01se:bnog znaCaja za zaposlene !Zene. 211 Pltanj<> upotrebe tehnicke pomoci u kooi>t :Zena bil}o j<> p·ostavljeno na dnevni red veC na treCem zasedanju Komisije d b';lo i<> predm<>t ~azmatranja na svim daij!im zasedanj!ima. U veza sa zapos.lenim Zenama, Kom'isija je postavila zahtev za ~ord!S!Cenjerm tehndrOke pomoCd. tZa struCtno ~ooposoibljavanje Zena i n}ihovo usavrSavanje, kako bi mogle zauzimati razne. struCne i ruko~odeCe poJ!oZa:je u adminitstracidli, industrdji, brgov.ithi 'i drugde. 212 .... Pitanje struCno·g Osposobljavanja Zena pokrenuto ja na petom zas·edanju Komisije, a Sire je raZmatrano na Sestvm zasedanjp (1952), kad je na osnovu izvestaja Medunorodnog biroa rada doneta ·o tom pitanju i ·rezolucij a. Tada j e pokre'l1uto i izuCavanje stanja struCnog osposobljavnja Zena putern uCenja u rprivre:ii (naukovanja). Na jedanaostom zaseda:nju (1957 g.) 210 Vidi: NU: Commission de la. condition de la. femme, rapport New York, 1957, str. 12 jednakog nagradivanja, vidi: NU Doc. fE CN 6/300/ 57. Vidi takode dokument E/CN. ?./325, koji daje pregled stanja po zemljama, iz kojeg se vtdi da Je 1958 god. K<onvenciju ratifikovalo veC 26- drZava. 201 SliCno kao i pitanje jednakog nagradivanja, ostala pitanja zaposlenih Zena razmatraju se u najuZoj saradnji sa Medunarodno~ or..ganizacijO~da. Ta saradnja uglavnom se razvija na taj na·c;m sto Generalni sekretar, na osnovu zakljuCka ECOSOC-a, poz1va MOR da prOOuzme dzvesne ankete i izuCavanja. Tako dobiv~ni izveStaji pre..ts~avljaju -osnov za diSikusiju. Sem toga, GeneralTil se~et~~ angaZIUJe za izuCavanje pojedinih pitanja i nevlad:ine organi·z-aciJe, zastwpane u EPOSOC-u, o>dn. K:omisiji za statut Zene kao posmatraCi. 212 O.dgovarajuCe rezolucije su donesene i na Cetvrtom (1950), petom. (1951), sedmom (1953), osmom (1954) i devetom (1955) zasedanJU. Pored tekstova rezolucij.a objavljenih u redovnim izveStajima Komisije EC~S.<?.C-u iz tih godina. vidi izveStaj sekretara UN podnet KoiruSlJl, na osmom zasedanju 1954· UN: Doc E/GN. 6/189, Add, 2. ' ' l~ onz~eme session, supplement No 3, -15 1 37; 1zve.Staj BIT o stanju u po.gledu sur 90 ponovo se-·raspiavljalo o struCnoln o.s[msobljavanju na .:lSnovu izvestaj.a koj e su podne1i prectstavnioi MOR-a i UNESCO-a."' U vezrl sa ·po1Se1bnorn zaStitom Z·ena nar:octto j e od in teresa JI"azunatranj-e, u •okViiru Koon~sije za staturs Z·ene i u· EOOSOC-u, pitanj.a skra6enog ·odnosno nepotpunog radnog vnem.en;a za .ilene (part-time, Je travail temps pa·rtiel). Ovo pjtanje, po.ki-enruibo veC na peto.rn zas·edanjru, o.sobito se opS:irno _pretr·esalo na S·estom i sedmom zased8[lju. ObZJicrtom na kompl±kov-anost tog rp:iJtanja zaMjui:eno je da se i dalj€ vrse ·i.spitivanj·a 'll cllju .eventualne preporuke drZavama-C1flJl!icama da za.IDonskJ reguilililu pjtanj<> <ta:kvog rada. Na jedanaestom zooedanju K<>mdsije ponov.o ..s-e raLSfPravlja.1o o tom p·ltanju zB~jedno sa pitanjem zapoSljavanjla starijlih Zena, a uglavnom n.a IQ\SIIl.QIVU materijala sa s.,.tanka eiksperata za zenski rad BIT-a. U dO<netc>j re21oJuciji, p.or.ed osta1og, poziva se gener·a·lni sek.retar UN da provede altlketu, preko nevladinih orga:ruiz.,cija kD<je imaju ilroiiliSultativni IS'ta;irus, o dobi Zena za pravo na penziju, S -:tfurn da se to rpirban.je, ako je mogu.Ce, stavd. na -dnevni ,red _fudluJCeg zaiS.edanda Kom·1sije. 214 Na jedamaestom zatSedanju, 1957 godine, rrus-pxavljailio se o moguCnoStima zaposlenja za Zene. 'I'im poovoOOm usvojena je rezolucija da se svim zemljama Clanicama, nevladinim organiz_acijam.a kao i speoija.Lizlovanim >nsti.tucijam~ posalje upitnik u cilju da bi se dabdo a 213 Vidi: NU: Rapport de la Commission de la condition de la jemme, sixieme session, supplement No 6, New-York, 1952, str. 8 -9. NU: Commission de la condition de la femme,. rapport sur la .onzieme session, str. ~0-22, kpo i BIT: Orientation et formation professioonneUe des femmes, ReV'lle International du Travahl, vol. LXVI, No. 1,· Geneve, 1952, gtr. 62-86, i BIT: L'apprentissage jeminin, RIT, vol LXXII, No 4~ Geneve, 1955, str. 309-331. 21 4 OpSirriije vidi: 1zve-Siaje Komisije za status Zene ECOSOC-u fla petog, SestQg, sedmog i j edanaestog zasedanj a. Vidi takode 0pSirni izve.Staj Generalnog sekretara UN: UN, Dok. EjCN 6./213 1 -1953; izveStaje Medunarodn•og biro-a rada: UN, Dok. E/CN. 6/222 -1952; UN, D<>k. E/CN. ~/298 Add. 1 i E/CN. 6 (299) Add. 1 ·i 2. S tim u vezi usvojen je na dvanaestom zasedanju Ko~isije, 1958 g., nacrt rezolucije kojim ECOSOC poziva vlade da ne prave razli:k.u izmedu Zena i muSkaraca u pogledu sticanja prava na -penziju. Op.Sirnije vidi: UN, Commis·sion on the Status of Women, Report of the Twelfth Session, Supplement No. 7, New- York,_ 1958~ str. 11-12 i 22, kao i dakument E/CN. 6/321, 1958. 91 �uvd!d u stanje stvami. Taj materij.al posl~~Ce za _ra2Jlltatranje tog p 11tan.j{ na tTilll.aestom ZJased,anju ~omiJSije, 1959 go,dine. Od narr9Citog interesa za Zene j1e i razmatramJe pi tanJ~a, nt;t desetom zasedanju, 1956 godline, o zanimanj'imta za zene (pagmlmim ,j nepogod.nitm), kao i odluka da se u tolj ·01bl<>s1li vrselS!]JWtivanja prel<o MOR-a i UNESCO-a i da se pokusa i.Zrwd.iti. · odgovaraj\:t6a !isla. Sem toga, na 10-tom, 11-tom i 12-tom zasedanju razmatran.o jed. rpirtanje 0 mowu6ruo!S1itma Zalpoeljavanja Zen.a u im-du\Sitrd.SkOtm radu kod kuce kao p~obletm kojj mteresuje llall'Ol!Ji1Jo 'llaostale zem1je. 215 ZaSti"ba ma.~erinstva z:a!Jltoslenih Zena pokrenuta j e na o~ smom zasedanju Komd.&ije, 1954 godine. Medutim, odluloom ECOSOC-a ·razmatra'hje ovog pitanj.a je odlo~eno, ab<Zirom_ da se- tom problematik6m bavi Komisija za socijalna pitanja·~ koja prt?vodd obimnije ispitivanje. Po ZavrSetku tog ispitivanja ovo pitanje se tr-etiralo na dvanaestom zasedam.ju Komisd-Je u okviru problematike zaposlenih Zena i majki .sa poro:cticnim. obavezama. 216 Na.j'zad, rnotZe ~Se joS pomenuti da j e Komilsdj a za status Zenen a mnogim svojim zased:injima razmatrala pitanje, odnosnO postavljala zahtev za · stalnim praCenjem uCeSCa Zena u radu_ i "'dmns•traciji Ujedlinjeni:h nacija i specijalliovanih agen0ija te or'ganizacije .. Pritom se insistira na Mreyp. ari.gaZovanju Zena u rul<o•V'Odeci.m krugovhna Ujedlmjenih nacija, u pretstavni• §tvd!ma pojedi:nith zemalja ·i\lanica,u delegacijama, na pojed!ilrui<n 2 15 .. Vidi opSinii~tirani izveStaj sa jedanaestog zasedanja Komisije, str. 15-17 i 37, ka<> i NU: Dok./EjCN. 6/302; E/CN 6/308,. 1957, E/CN. 6/1226 (Add. 4) 1957. 216 Vidi UN:_ Commission on the Status of Women, Report on the Eighth Session, Supplem·ent, No 6 New York, 1954·. To je posluZilo kao osnov da je K'omis.ija traZila da zasjedanjima Ka.misije za socijalna--pitanja prisustvuje i pretstav.nik Komisije za status. Zene, kad god se reSavaju pitanja od vaZnosti za Komisiju. Vidi: NU :·-Rapport du Conseit Economique et SociaL, Supplement N'o 3(A/2686), New. York, 1954, str. 115. Diskusiju i rezoluciju sa 12-og zasedanja vidi: UN: Commission on the Status of Women, Report on the Twelfth Session, Supplement No 7, New York., 1958, str. 8." -10 i 21-22. . :zasedanjima kao_ i veCem uCeSCu ·Zena na struCn1:m. !polo·Zajima Jl stalrrwm aipa.ratu Ujed1njeni.h nacij1a. 217 Ukr~111oo rezimiraj;uOi md ~<>mJJsid·e za 5tatus zene u okvilru Ujedlinjenih nacija - m~e se konstabovati da je Komrlisija teZiSte svoga dosada.Snjeg rada u ve~ sa zaposlenim Zenaroa pastavljrala na piav-o Zene na rad, a ne na zaSbitu. Svakako da je znatan pozitivan rezultat stalno insistiranje na jednak,om nagradivanju .i vaZan doprinos .donoSenje Ko.nvencije br. 100 od strane MOR-a. Sem to.ga, treba r<>Oi da, ial.oo se -_pitanje zaposlenih Zena tretir.9. relativno razvUCeno, uz mnoga ponavljanja i bez nekog naroCitog efekta na regulisanje 1p:odedimoih .pita1nj.a u ·zak·cmoda·wtvm ,i- prrurosi drZava....CJ.an•ica, Apak je Cinjenica da Koroisija za status Zene, uz podrSku ECOSOC-.a, inicir>a obianna ]spitivam.j.a va2mih pdJtanja u pojedindun zemljoama. To je, lned'l.tif.rrn, neposredn:o korisno d. za ·zemlje u kojima se d.spitivanja vrSe kao i za sagledavanje dbimnosti i koropleksnosttl. pojedinih pitanJa i njihova razm:itranje u medunarodnim .srazmerama. U tome je, moglo hi se re6i, p·ozitivan rezultat dosadaSnjeg rada Komisije za status :Zene, odn-osno EOOSOC-a, u odn<otSu na pl--olbJ·ematrl.lkti IZlalpl()lsl-e-ne Zene. ZaSti"ba zaposlenih Zena i majki u Sovjetskom Sa.vezu Oktobarska revolucija u Rusiji nije znaCila i&torisku prekretnicu samo u Zivotu ruskih Zena, on a j e to bila d u medunarodnim razmerama.- Prvi put u istoriji Zene su u jednoj zemljii pravno potpuno izjedna·Cene sa muSkarcima u p·o]itiCkim pravima, u porOdiCnom IP·ravu i UO}JSte u druStvenom Ziv'Otu. Pa ipak j.e Leniin veC tada uVidao da Zla realnu ravn'()lpravnost Zena nisu dov;Oljni pravnf proplisi i zato je ·up-ozoravao: ».Mi 2 17 Vidi: Izv€Staj Genera:lrnog sekretaor:a UN, UN:. E/CN. 6/216 Add -1}1953 1 kao i rezoluciju Komisije u vezi s tim izveStajem: NU: Commission de la condition de la femme, Rapport sur la septieme .session, supplement· No· 2, New York, 1953, str. 14-15; zatiro rezoluciju na devetom zasedanju, 1955 g., u veC citiran'Om izveStaju, str. 16 pod XII, kao i tok diskusije i rezoluciju o 'tom pitanju u pomenutom izveS:taju 'Sa jedanaestog zasedanja, str. 29-31. 92 93 �imamo po hilj adu puta pravo da se p-onosim·o s onim ·Sto smC> u to'j oblasti uradlli. Ali oto smo c i•s,td.j e (podvul<:ao V. L.}. oCistili tlo od krSa starih, burZoaskih zakona i ustanova, tonam je postalo jasnije da je to samo CiSCenje zemljiSta za g.radevinlll, aH j.otS ne .i sarrna gradevina.<< 218 . PoSta su stekle pravo glasa veC u martovsloj revoluciji,. Sveruski kongres sovjeta da.o je, jula 1918 g., sovjetskim ze:_· nama i pravo na uCeSCe u drZavnoj administraoiji pod istim uslovima kao i muskarcima. Ustav SSSR-a usvojen 1923 gc i kasniji od 1925--kao i onaj iz 1936, a dopunjen 1947 godine, potvrduju p10tp111nu ravno'ljravnost Zena. Ka·rakteTlstiCnO je za ustavnu odredbu o ravnopravnosti Zena da ana, sem proklamacije, sadrZi i, mogiD bi se reCi, izvestan kom·entar u vezi sa ostvarenjem ravnopraV'riosti ----:"' ekonomsku ravnopril.vnost i ZJaStitu materinstv.a. Posebna zaS•tita zaposlemd:h Zena tSe, medUtdm, ne pominje. 21 ~ Pra:vac zaStite zaposlenih Zena mo.Ze se smatrati da je· . zacrtao Len.Jim jo01.S 1903 god;ne, li on j.e izraZen u rpro•,gramu RU!Sike .sooija,1d·emoklratske pa.rtije. Taj progr~m }e poredvidao-: zabranu rada Zenama u oblastima koje su Stetne za Zenski Organizam; oslobodenje od rada Zena 4 nedelje pre porodaja i 6 nedelj.a po•sle. porodaja s.a ;ilslp~Iat-om na-dnice za tai period; osmivanje jasLica u svim. fabr·i.Jkama d drng.im preduzeCri.m.a gde ·su Z·ene zap.o'Slene-; uvodenje pawz:a za d.ojenj.e u trajanju 2 - ts V. I. Lenj-in: 0 radnicama i seljankama, BeogTad, 1947, str. lL 2u Cl. 122 Ustava SSSR u celini glasi: »Zena u SSSR ima _jed- naka prava s muSkarcem u svim obla.stima privrednog, drZavnog, kulturnog i dru.Stveilo-politiCkog Zivot9. MoguCnos.t ostvarenja tih prava za Zene obezbedena je tirile Sto~ je Zena izjednaCena s mu.,... Skarcem u pog1edu prava na rad, na platu za rad. na odmor, na socija1no osiguranje i obrazovanje, drZ8.vn•orri zaStitom interesa matere i deteta, drZavnom pomoCu majkama sa viSe dece i sam6hranim majkama, dava-njem plaCenog otsustva trudnim Zenama, Sirokom mreZom porodili.Sta, deCjih jasala 'i .obdaniSta.« Vidi:U stav Saveza Sovjetskih SocijatistiCkih Repub~ika, s izmenama i dopunama koje je usvojio Vrhovni Snvjet 25 februara 1947 godine,. Beograd, 1947, str. 68. Vidi takode: UN: The Road to Equality,_ Political Rights of Women, New York, 1953, str. 6-7. 94 od pola . .sata svaka Cetiri CasCi:; imenoVanje inspektora rada · .Zena za one -obUastrl. pr-oizyodnje u 'kojima se knr.iJsti rad .Zena.220 Pobedom S<>cijalisticke revolucije taj program je trebalo u izves~om smislu dopuniti i proSiriti. VeC dva_ dama nakion Okrbobarske revolucije, »dok su na u'licama j-o.S .s.tajale barikade<{, donet j.e »Dekret o osmoCasovnom radnom danu«, koji je, pored ostalog, sadr.Zavao i pravo na j ednako nagradivanj e Zena sa muSkaroima, zabranu rada Zena u .rud.nicima i zahl"'anu noCnog rada .Z-ena. Iste godine, 22. decembra, no·vi Dekret .o SJocija1nom oe1guranJu predvida pTaVlQ Zena na 16 nedelj.a, otsUJSitva za sluCaj po.ro"Ctfl!ja i pravo. prekiida za dojenje, uz naknadu umesto plate.221 Isto taka vee prvi propisi o platama iz 1917 god. (odredivanje visine) .i_ iz 1918 g. (o 1"Ilinimalnoj nadnici) izriCito naglaSavaju pravo Zena na jednaku.platu za jednak rwd, odnosno odrettivanje minimalne nadnice bez obzira na pol: 222 Uredbom od jula 1918 god. ustan<>vljena je·inspekcija rada. U propisiffia se inspektorima nala.Ze da narO"Cito ·obrate paZnju na prQIVTodenj e zaStrlJte ma<terinstv·a. ' Sve te odredbe, potvrdene ·prvom kodifi.kacijom 1918 g., u.Sle su i.ru kodeks zakona o radu ·irz 1922 g,odrne, kiojega su 220 o tom programu kao i _ propisima ,u vezi sa z!lposlenim o Zenama u Rusiji pr~ Prvog svetskog rata (zabrana nocnog ra_da - 1886 g:, ograniCenje radnog dana Zena i zabrana na pod~en:_mm radovima u rudnicima 1897 g., zabrana rada na po zdravlJe stetnim pos1'ovima - 1906 g., zaStita za vreme po·ro~aj~ - 1912 ~.} vidi: Vera Ra-ppoport, Schuttz der. rus~ischen Arbettermnen . .J?erhn 1934 dokt-orska disei-tacija; st:t. 11-12. Vidi takode: Maten3a! za proJ.Cavanje radnog prava, u redakciji dr:a. Bor. BlagojeviCa, Beograd, 1946, str. 223-224. Sto se tiCe broja zaposlenih Zena pre<:l: poCetak rata, 1913 g. bilo ih j'e svega 636.000, i one su Cinile 24,5'l/o od svih zaposlenih. Rat je i u Rusiji angaZova'o znatan broi :lena koje su stupile u radni odnos, pa se raCuna da je 1917 g. bilo u industriji 880.000 Zena. koje su .Cinile 31 Ofo zapos1enih u industriji. Vidi: G. N. Serebrenikov: The Position of Women in the USSR.-~ London, 1937, str. 26. 22 1 Vidi: Vera Rappopo·rt: op. cit., str. 12, ·kao i N. G. Aleksandrov i D. M. Genkin: Sovjetsko radno .Pravo, Beograd, 1948., str. 336-337. 22 2 Vidi: BIT: Conditions du travail dans la Russie des Soviets,.· Paris, 1920, str. 43 i 56. 95- �neke odred!be (iako je taj kodeks dopunjen 1936 g:) jos i danas na snazi. 223 Siroka zaStita zaposlenih.,Zena predvid:ena ovim kodeksom, -obzirom na gradanski rat, uniStenu privredu rl. opSte p~teSkoCe :S :kojima se borila prva drZava u kojoj je proletarijat uzeo vlast, nije mogla da ·se ipO'bpuno prUmenjuje q. pralksi. Po- reCi.. rna samih !judi Io<>j,i su se baviilii so'cijalinom poltikom, taj kodelos imao je »deklarativao .pooiJticko-agitarte>rski .kaTakter i ik-a.o ·taJkV'o1g ga treba smatrati«.224 ]jpak .ie SSSR tdm pr'"dm odiredlbamia ustva~r.i dekla!l'ffisa,<> S\"Oj .'Stav u odnosu na posebnu za:Stitu Zena, S'to je svak.ako ad znatne listm·iske, medum.arodtne d. p'rindpijelne v8.zno!Siti. Od tada pa dalj e u SSSR-u se, motZe se: reC4 d!Slo za tim da se na neki na•& UJSklade teorelt?'"'ke 1postavlke sa realnoS6u, ·od'n-o1sno s pri.wednim prilikama u •zemJJji. Otuda ·su odiredlbe •a poselmoj zaSbiti Zena i menjane, rnaoc-.o·Cilto ramirrn o!IDTU!Znicama, vrSena su o·tstuq:>anj a - uglavmom wvek rprEl!l>a potTebama privrede. MaJda je noCni 11ad ze'!>a u industriji rpo Jwdelosu OIZ 1922 -godine bio zabranjen, on se ipak priroenjivao u praks~ n,a osnovu razmih tumaCenj~ li portreba. Indtrekltno de noCni rrud dD'ZV·olien prop1JSima o uvodenju· sedrn:oCasoVIIlog radnog dana i petodlllevne, odJlJosno .S,estodnevne radiie nerdellij·e u nekdm ·preduzeC.ima. To se vidd. 1z propilsa ka]'irrn S'e ~zliLllito mbramipie no·cni yad trudnicama i doiOj.ama u tim pred'UIZecima ~odelk& zakooa o radu iz 193-6 g.). 225 Flo ·danas vaieCim •pr'IC~pi•sima noCTI.i rad Zena je zabranjen samo. tru1dntcama •sa na~V:TSena 4 meseca trudnoCe d majkama dojthl.j.ama. 226 Jed.Jm1o n}ima de zabra.. 2 2S Kao odraz . ..-aCanja o radnom zakonodavstvu u noV'onastalim uslovima, treba ponienuti navod iz Programa Partije pri- . njen iPTelrovremeni !!"ad --::-maida je._ nepooredn'O. !pOIS1e -,revolucije preJ.oowemeni rad ~blib zalbra:l'lljen Zenama nzopCe. ·_ . Mfl!da je zabran~t upoSljavanjn Zerza nia -poSLovima ·Stettnim· po zdrav!'je Zlena bila predvtildena vee u prvim (pr~sima, to j·e pitanje detaljnije regulisaiio, na bsnovu izuCavanja -i diskusija·, tek 1930 godin~. Uz propis je bila dodata i lista tih radova ·PO granama {u <I'U!dlllr'Slvtu, metaJiuJngio>, herruiiSk<>i inc1ustrilji, ~ek" stilnoj industriji, dndustr'iji papira, u. grafiCkoj ihdustriji --u gra·devinarstvu, u komunalnim preduzeCim.a, u . .ZelezniCk~m, reCnom i pomorskom saobra.Caju}, a uk.olikfr ·se ·za~branjena zanimanja i~ pojedinih privrednih grana pojavljuju -i u. drugdrrn nem.albrojenim ~amama, to se zaibrallla- proteZe ti-na. _ta zanimanja u tim granama. Sem toga, na predlog inspekcij·e rada i uz ~aglasnost sindikata, nadle.Zne vlasti mogu protegnuti zabranu rada i na druge s.HCne poslove koji nisu nalbrojeni u lillsrbi pit1illo~enoj nlllredlbd. Od ~ "~O.,ane lzuzirrnaju "" rtene lnZenjocti d' tehni!Cari, {ldnosruo na1fua}a se tSv€i.i;a nsk:QJ.iko po-d' Skllva noa :k101jtima irrn j-e ,rad zaJbranjen (ra.d' sa h~om,- olOvn:im ,b<ili1om itd.). 227 Medutim·, Siroko uVlaCenje ~ena u privredu koje se- sva-kako .Zelelo 228 , ~bzir?m na potrebU ·za muSkom radnom snag.om na izgradnji velikih objekata, izazvalo·je potre>bu da sedonesu propisi, sa dodatkom liste poslova na kojlirila zen&ki . rad treba 22 ? :Francuski -.~rev~ a~tentiCnog ~Wsta Uredbe ~idi: BIT~ Se;i~ Z€gislative, tome XI, 1930, partie II, Ru.S'S,1 III. A, Str.. 128~1288. 228 1937 godine_ bilo je_u SSSR~u 9,357.000_ zaposlOOih zena, or.hl'. 35,40/11' od tSVih za.JpQSlenih. U -ukupnoj indU~stn:iji ·rttidilo ih'j.e 3,398,.000, OOn. 39,8°/0' od ukupno. zaposlenih u toj indu.strij;i~· .(Vidi-:· . )~:ensk;i trud - BoljSaja 'Sovjetskaja enci}d()pedija, LenjiiilJg.rad, 1952, 'to:rp ~VI, ~tr. 67____,6~.). Godrine 1941 bilo je oko ·12 miliona wpoSiehih ~eq,a, 1 one _su.Cinlle_38,400 /01 svih zap.oslenih. U industriji~le j;m:>cen'at zena o.d ukupno zaposlenih ~osib 41,&'/o a 1956 god. dosttgao. . je· 45,4"/(ll.; OVako -sii·oko .uvla-Cenje. Zen~ u privredu pri Cemu -svak8.k0 ~gra ·1fl?gu ~iroko anga.Zovanje ·rnuSkara:ca- u JtOjnim- foimacijama 1 g~b1c1. muskaraca u ratu -.(prim. S. D.) bUo je_ nraCeno i p~o­ hvai:enog na VIII kongresu - 1919 g.: »Sa uvodenjem diktature -proletarij.a.ta stvorena je prvi put rnoguCnost potpun•og sprovodenja minimalnog programa socijaUstiCkih p.artija u oblasti za:Stite rada« (ipodvukla S. :D.). Vidi: N. <_:;. Alek.sandroy: op. cit., str. 78. 2 24 Vidi .Vera Rapp·oport: op. cit., .str. 12. 2 25 Vidi francusik:i prevod autentiCnog teksta Kodeksa zaikona '0 radu1z 1936, BIT: S€rie legislative, tome XVII, prurtie II, Geneve, 1939, Russ, I, str. 1327. Vera Rappoport navodi da je 1928 godine bilo svega 6'0/o radnica za koje je noCni rad bio zabranjen (citat prema »lzvestiji« od 21 XI 1928) - op. cit., str. 18. '" N. G. Aleksandrov: op. cit., str. 247-248. su, napr., 1956 godine 530/o __svih struCnjak.a _sa visokim .obraro.va.:. njem . bile Zen~, a medu •struOOj~cima sa srednjom struCnom spremom 6fJl/o' Cine Zene. OpSi-rnije ·o tome vidi, pored pod:ataka u t;ave4enoj enciklooecliii i_ N .. V. Pop.ova: . ~avnopr~vie. sovjetskih :en~~~n v ekonomiCeskoj oblas_ti u ~bi~ci ma~ija:la >>~avn·opr"!_~ie zensc_t,n v. SSSR« (m~unarodm semm;:tr), _M_oskva,. 1956, ·str. :7-19 (spect]alnt dodatak Casopisu »Sovjetskaja ·ZenSCina«). ' · : · 96 7 2ena u radnom odnosu pagLTall]em i 'omo-guCavaniem's.truCno,st osposobljavarija- Zena. Tako 97 �da lbude »2JilaJ0:rtiell:jno: ra&ren«. Ltsta ·ob-UJhv>arta 12 ipti-iv•redmrllh grana au svak:oj.. su :giramii naveldana:·zandmta.II\ia, iklod-a m•Oigru da obaVilJ"!iru Zelne {Ulkupno. 340 za;ruimarnJa). Ta.l<o se, narprimer, u metalurglji lmd yj>;Oiklili peci predv:itiajru dva, a ilwd Siem" men&-M'3ll"tinovih peCi jedno ,zanimanj'e; u natdrzemnim rado-vi- ma u rudnicima 26 zanimanja; u g·ra.ffiCkloj im.dUIStiriji 28;_ u • . _... ,_, . "'· reCnom i ·.p;omo~.slmm saolbraca.Ju ·~ ... ; u· z.tU-€\ZJIU!l.ll\t..mn 21 '"d •,. . .1111 Gadlne 1932 .doo€'ta je nava ured;ba, odlnOISno ruO:a Jista [)001ova: zaJbranjenib Zelnama, sro je ruslec1hlo, kak<> se u u"o~u ure~­ be· obja.Snjava, kao ·rezultat mehanizacije .rpr'ocesa p!'10•l!ZVIod.nJe i poboJ;jS=ja rualova \I'.ada. NOOto 'kasDJ\je, Me, 1932 godrune, donebi su :propdsi kojima se zabranj1uje Zenama noSenje teSkih tereta a te rp·mpfuse daje se [ detaljmillja tabldca sa mmacenjem (lf'll,Cn!i IIJ•renos,-lk.olicima i .srl.).230 Ti w pocopd.•si i danas na snazi. U vezi sa IZabra.nom obavljanja izvoonih poslova treba paroenuti joo jedan propis [Z to•g perfu~ k<>ii je takode ·i d:'""" na ·snazi. Naame, goiline 1931 de>net Je p'l:orpw. o rad_u zena traktocistkinja d Sofera na trak!torima i kamilonima. OWe .je zanimljiva odred;ba koj<Jm se Qr.w11:ito kaze da .:a vreme men·struaci.Qe, .na osnovu letko3Jli5kog u.verenja, Zene mogu ibirbt rpretne:Stene za vreme od rtlri dana, ma lakid. posao, sa poravom. na i.stu plan;;,., odnosno nadJn,i,ou za ro weme. UkoWiko se meelutim. u te dane poobptino rudalje .sa posla, d<>bivaju umest? pla:e nalknwdu •od sooijalno,g OISLgu.ranja. Sem toga, predwden Je abaveian lekar$ti pregled pre siniQ>anja na pooao, ·a tzatim, redovno, jerda.mput meseCn.o. Obzirom na vrlo str0ge propise u vezi sa radnom ~cipli­ nOm: ova olalclica Zenama traktoris.tkinjama ib1la Je vrlo . ·= v,;i;Zna.z~i 2!!t -Vidi: BIT: Serle legislative~ tome XII, 1931, 'P'a.l"tie II, Russ." 4. B., ~tr. 1367-1368. . • · . . ,_· · d . 0 ·merama koje su prethodile dO!losen]~ _proJ?!Sa o z~uram ra a .ieria nc::t odredenim poslovim_a kao 1 o zaniman]lma kOJe treba ~~ obavljaju _?en.e (izuCavanja, ~skusij-e) vidi: V. RappOiport: op. czt;~ - str. 2~0. · · . · R. . ·._ t30, Vidi: BIT: Sb·ie tegislativ-e, .tome XIII, 1932, parti>e I 1~ uss.,,_ · 0)1.., str. 992-996, Vidi takode: N. G. Aleksandrov: op. mt., str. • .2 ~1 .DrastiCne mere koje su predruzimane..J?os·l~. »liStvriS C?g«. gC?-·~·k · vo!'a· Stalj!in-a-1931 godine, a u vezi S'a organlza{:IJ~m rada 1. dls·c:: plin.Qm, inoZe da ilusrtrll:je propi·& irz-19·32 g. pO koJem radnik kQJt 98 K<JdeksC>ro zakona o radu iz 1922 g. kontrola nad zastitom: raJdnUta hila je poy_erena pravnoj, tebnii?koj i LSanitarnoj irispekciji u olktvdr.u KomfsaJrijata rada.232 _Med:utilm.,--,dlislkusija o te>me da li inspekcija za kontrolu nad primenom propisa treba da uvodi i Zene inspektore, vodila se i u SSSR-u. Porbedila je teza o potrebi da se uvedu "enski ti!ruS[pektol'i. SjpecijaQrui <propi.si, doneseni 1928 go-dine, dokazuju kolika se vaimost pridavala !inspektorima ,Zenfima. Specijalnom naredbom -odredene su dufuasti ,glarVrnog in~S~Pekto,ra '!'ada za Zene k.qo i federa.J.nih inSpe'ktC>ra...Zena. Ustvari, pootojalla je vertikaina sluzba i zeruske inspeik<li;je. SaveZIIlli ,gi!aVIrui liinispektor za zensk.i 'I:&Jd ste>jo ,pod ruloovodi>tvom direikto["a sekdj·e o:a >lastttu rada. 'llrelba pomenumi da je g1avn'i i.nspektor 'za zenski ra<l, po· ovim prorpisima, mogla da Q'JaJd!u!Zuj-e nauCne iristitucij-e iJz. seklto~a Kome·sa:rijata rada za nauCna prouCavamcta p-iltamja verz.alllih ·za tZenSkli rad. 233 IduCe, 1929 g1odi:ne, jednom 'Oki'uZ.nd.c-om ruklov·o~tva silndlilkata, prepe>r'lleuje se da ilnspektmr~zene treiba da Oilne 21-25'/o od ukurpnog blt'oda iruopektora."•U okviru posebne zal!tite zaposlendh zena tr.,ba rpC>roenuti j-oS nekoliko propisa ko}i su i danas na snazi. u slucaju da muz bude po sluZJbenoj duzrwsti premesten u drugo mesto, .Zeni se mora uvaZiti otkaz. Prekid rada Z~bog odlaska u drugo me.sto, u ve2Ji s preme§tajem muZa iii Zene, ne prek'ida StaZ, ukoliko ne traje duZe ad mesec dana. U vezi s g<>disnjdrrn odmlorom zandrrnljdive su <Jdiredbe kodeksa zakooa o ra;diu, koje predwda;ju poravo daktiJ1e>gra@<inja samo jedan dan· i.Zostane sa posla bez opravdanog razloga o b ave z n o mora biti otp_uSten i liSen prava da -koristi stanbeni pTostor koj'i mu je dat u zgradi preduzeCa ili- ustanove (p!Odvukla S. D.) Vidi: N. G. Aleksandrov: op. cit., str. 99. · · 232 · 1933 ga,ddne, kad je ukinut komesarijat rada·, . inspekcija rada je organizovana po privrednim g't'anama, pri_ orgari.ima .organizacije &indikata. 1944 g,- uvedeni su specijalni inspektOii za zaStitu rada maloletnika. Zanimljiv-o je da G. N. Aleksandrov .ne pominje inspektore za Zene niti 'Obavezu da Zene moraju biti ihs:pektori. Iz toga bi se moglo zakljuCiti da ranij.i propisi -nisU viSe u vafuosti. (Op. cit., str. 252-254.) 233 Francuski prev·od arutentiCnog teklst:i ovih propisa vidi: BIT: serie legislative. tome IX (partie IIl, 1928. !M Godine 1926, rnedutim, bilo ih je svega 4 60/rJ. Vid.i: Vera Rappoport: op. cit., str. 55. . 7. 99 �' ~()je' Stalnq' rade na pisa-cim _maSlinama, na .dopunski odmor ad 6 .radnih dana. Sem t<>ga, medicinsko os<Jblje zaposleno. na negovanju dece {velikom veeinom ·Z.m;ko) u psihoneuropatolo:Sltim, deCji.nl, psihijatrrl.skim ustanovama Zla umno zaostalu 235 d~cu; lima ipirav6 na 3-6-dne!Vni dopunskd od:m.or. '·-_iNajzad, ~ene stiCu pravo .na s~aro-snu penziju sa 20 godi:O.a radnog s.ta:Za i 55 godina .mvota, dok ·su Za mti:Skarce te granice za·-5-godiri.a ViSe. Za pojedina IZanimanja, odnosno struke, ~red­ Vid"eno j~ p-ravo na starosnu penziju samo sa navrSenih 25 godiria -·r.adnog stalZa, hez olbiira· na g-odine Mvota {prosveta, idr3..vstvena slU-~ba, agronomi u selima}, pri ~ce~u· nema ~-razlike po polu.'" \ · , ., ·Medutim, prema novoln Zakonu- -o dr.Zavnim penzijama, koji je stupio na snagu 1 jula 1956 god•ne, radniC'i koji rade u, I'OSiffi uslovima rada StiCu pravo na pen·ziju &a navrSenih 50 gqdin3. .Zivota _ 20 godina rad,nog sta.Za. Z:a Zene ~u _-0\~e Ove_ i g:i-anice ·za 5 ,godrlJna niJZe {45 go<lli:na :Zll'Vot:>, 15 ·godm.a xadnog staia). Sllii'm.o je a:s pra'V'om na pemJiiju cr.adnilika llmliill rade te!Ske j)os10ve, gd-e je goiimj.a sta:r-oma gtttnca- :za: Zene -5·0 :godllina, .~ staz ,od 20 goddna. Na;jzad, sl"[lii ra.dn1oi sticu pravo na penzlJ'U sa -50 godina Zlivo•ta 1i 15 gQI(lilna !I'adm.og starl.a a <Zene sa -40 i 10 ·-'--. dakle 10, oooo.mo 5 ·god:ilna ltllmje. · '.-:· Pri. StiCanju pr.ava invalidsku penziju ~ne su .takode povlaSICene, .aJd ISam-o ru odoosu na gocline I"adrn.~ sta2a, dok _]~ potreb-na staro-sna graniea ista za mu:Skarce 1 .zene.- ~~ko Je, na!pil'imer, .u dobi o,d 41-46 godina ,za invaHd\sku pe!ll!llJU mu~ -~.karcrU tp'Oitre!bno· 12 godina ra:drt-og sta·rla, a .Zeni dev-e-t. S11Cno se smanjiU(je st<IZ u sl'Wcaju .rada fPOd loifun UlSloViltlla.'" ·· · Na-·kraju tr~oS 1 pomentiti, mad"a to nisu propisi doneseni specijalno u korist zen a, da j e od 1 jula 1•956 g. ia o~adinu ispod 18 .go-dina uvedeno 6-Casovn~ radno vreme; da ]e- ~adnl dan za sve zarposlene uoCip-raznika skra-Cen za dva ·Casa {jedan vid »engle&ke subote«), ada se. ad 1 j.anuara 1957 .g-Od, poCel~ p;rela·ziti na ISedmoC.asoV!lli rad.n.:i dan, od:nosn'o 6-CasoiVIli ma_ na 235 326 2a1 Vidi: N. G. Aleksandrov: op. cit., str. 356 -i 197. Ibidem, str.- 430, 361 i 365. ' . Vidd opSirnije: N. A. Muravljeva: Soci~a.1noe obespeCen~e v_ SSSR, u .p_omenutoj zbiTci materijala sa medrmarodn-og sermn-ara u Moskvi, srtr. 24-2.6. 100 teiMcim radoviina, ikojii'se "bavoljaju u ~aiiirrn .usle>Viltlla (taj p~<><:· . Jaz ixeba u celosti da se imrl1i do 1960 godine).'" ·zaStita mate~iitstVa·zapoSienih Zena u sSs:R-u-an-r-sl'IZ zastite zap-oslenih Zena-, a vr:Si Se ·u okvl:ru op!S'-t;e iZa.StrlJte ma1tetin-· stva sovjetskih _Zena, koja u -izvesnom smislu ima sVo]e sp"ecii fi~osti, koje· su: odraz _shvatanja u veii -sa politikoin poPu:la~i­ 1 je i pio~odLCnim tZn.lV!otom. _ · _ ~:' ZaStita za weme 1JruJdnoCe ;billa je 1pr~dvd..d·€'11a· j1oS kbdek~­ smn zakona .o r"dru iiz 1922 god. ikao i ikasruijim dizmenama i do: pnnama tog loodek&a .uz 1936 gocl!ine. · · Prerna pooptsima ~odi _su d! rdanas na· snarl, :v~branJj·e:ri~ _ j-e odbiti prijem na. rad trudnice zbog trudnoce ili joj 2Jbog tdga· ;ni.Zavati platu {kazna od 1.000 rwbalja ili pC,pravni rad od 6 meseci). Ova zaStita trudnice uslovlJena je·; in~d:utlm, nepre..:. k'idnim staZo-m -od godine_ dana u istom preduzeCu ili ustan·ovi kao i time da joj poslednj'i _Prekid rada .nije iznOsio viSe Od' ~esec dana. Pravo premeStaja na lakEi posao na oSnovU )e.:: karskog uverenja (ustanovljeno· 193.6 god.) postoji za celo vreme trudno-Ce, uz platu koju je Zena imala na -·r:edoVnotn: radnom lnestu. K'flo Sto je reCeno·, zabranjen je>n-oCni -i Prekovremeni rad trudnicama sa navrSena 4 'Die.s-eca tn.idno,ce·. Sem toga, trud.nl.Ce se ne mogu slati na slOObeni put be21 njihciv~ saglasnosti. 239 • / Olpulltanje trudnice ·(j'oo po ppo,p;sima iz 1922 g.) ldozvo}jec no je samO U sluCaju njene krivice i uz dozVolu: Jkontrolillh· organa. 240 Porodiljski dopust' bio je 1H22 .godine odreden: u trajanju od 8 nedelja posle pOrodruja, iZa manU.alne-·radnice. KaJSmije se ov-o pravo pro.Siri'\ial-0 na raJZne kategorij-e za-posle.riih Zena;· ·a pro:Pi&om ad f928-.go-dine·ustanovljena je "nova sveobuhvatna li~ta kateg~oTija zapo·slenih !Zena- koje se u pOgledu ·porodilj-. 2 38 N. V. Popov-a.: op. cit.; -str. 2-o. Ova izm€na tiropfsa ·bila je najavljena vee u. !iefeTatu N. A. Bulganjina na XX kongresu KPSS. Vidi: N. A. Bul1gan.Un: Referat o ·direktivaina XX kongf-esa KPSS za Sesti PetogodiSnji- plan razvitka narodne privrede SSSR za 1956-1960 godinu, Beogr.cld, 1956. 239 Dakle, ne postoji potpuna zabrana, negto -se ·s-amo traZi saglasnost. Po Alek-sa-ndrovu ovO j'e jedini sluCaj kodi dozvoljava neizvrSenje· naredenja (op. cit., str. 168) .. ~ Ibidem, str. 246. 24 101 �slmg dopwfa lzjednaJi':ulu sa "a.d.n.lcruma il<e>je su dmale >to IP:t""'vo · po kudeksu zall<oo>a o ra!du illz 1922 g.'" .Na zana'i:sl<e> za<'lrugarstvo z~tita IZ<ma 'P'l'OOirena je save-znum Ure<libom o zana~bsk<llm z"'dxugamstvu, 1927 gmllne. Z~tllita Zena u arteljima izjednaCena je ·~asnijim ·propisima. Zaiitita zena ika!hOOrulca ozaikolnj<ma je Uzom.i:m statutom palj<>privrednag artelja, ad 1 marta 1930 godine. Zena kolhoznik 1ma pravo na porodiljs.ki, dopust mesec dana ·pre i mesec. dana posle porodaja,__s praVom na iznos aa··polovinu prOseCno adredendh trudadana. Sem toga, Sltatutom se predvida fu pcrtreba da se kolhoznice uzdiZu na rukoVodeCa -roesta, oslobadanje ad ~ada u· damaCii:nstVIU, fulgradnja jasala itd. Za podizanje jasala slu~e fandovi u koje.ulaze (do 2°/o) izvesni procenti 10d bruto ;prod\l{lreij'e.242 Prema pr<>pisu iz 1933 .ge>d., trudnice i majke dojilje zaposlene u drvnaj industriji i sum&kam gazdinstvu mogu se zapoSljavati samo na ·Jak.Sim poslwima >(listu cLe>nooi, u zajec1nici sa sindikaJtima, ~dm·esaii'ijat tada sa nad.leen.im komesariJ'atom).243 Kadeks zakona a ra.du iz 193·6 •gadine detaljno regulise zastitu za vreme trudnace, parodaja o dajenja. Poradiljski dapust se ustanovljava u traj.anju ad 56 dana pre i 5·6 dana po&le porodaja - za m~nuelne radnke, a ·za slu.Zbenice 42. d~a pre o 42 dana poole poradaja. Mooultim, predvdilena je moguenast da se p·a'jedime kategocije s1u1Zl>emica:i lilnteleikitu!cl!ti izjedna·Ce sa manuelnim radnicama. PraiV'o na plaCeni [pre1k~d rada raldi doj enja wsrbanovljUlj e se u traj~ju •Od najmanje p•Oila s&ta posle natima1llie ..vaka t11i. i po .C.sa rada. Th!'!!!ljnije .adredivanje pauze, 'La dojenje prepuSta se .mtennom x-eguilasanjru. u ·CIIkvi.ru predmeC8..244 Po prapisirrna iz 1944 godim.e, paroddl(jskl dopust ritz;nooi 77 dana ukupno, ad eega 35 dana pre i 42 dana pasle porodaja. Vidi -poi!Jill'Ze - fran•cuoslti prevod arU!tenti{mog teksta~ BlT: sene h~gislla.tive, partioe II, Russ .• 7 B. C. . "' Vidi: N. G. A!eilosandrov: op. cit., str. 93, 94, 378, 376 i 415. u 3 Vidi: ·BIT: StTie ltgisiative, tome XIV, 1933, pa:rtie II, Ge-:n€.ve, 1936, Russ., 2. · , . 244 Vidi francu·ski prevod autentiCn·og teksta: BIT: Serie legts!ative, tome XVII, 1936, pal'tie 11, Geneve, 1939 - Russ. I (sir. 241 1327-1335). 102 U slucaju da se rode bJJizanci, dapust se pruduzuje za jas 14 dana, taka da ukupno iznosi 91 dan. Rukovodioci preduzeca, odnosno ust~ve, duJZ.rui rsu ·doa. ocrnoguCe Zen.i, na ·-nje2lin zahtev karistenje gooiSnjeg ·odmara u vezi sa parodiljskim dapustom: Radd dojenja, majke dojilje irrnaju pravo na prekide rada .posle svaka 3 ·Casa rada, u trajanju od najmanje pola Casa. Sem toga, majke dojilje ne rade ne>eu ni prekovremeno. Od zabrane otpuStanja zaStiCene su samo inakosne majke sa detetam od gadine dana. · ReZim pasebnih alakSica uveden je u nekim industrijama (pamuk, trikotaZa, duvan) za one Zene koje u noC:ruim :smenama zamenjuju zaStiCene ·Zene. One naime dobivaju po jedan dan dapunskag odm.ora ~va>loog meseca. {Naredba iz 1938 ,g.'"'l Naknada umesta plate za vreme parodiljskag dapusta · :regulisana je putem s.ocijalnog ostguranja. Materinstvo j e u prvim p-ropi.sima a socijalnom osiguranju tretirana kao specijalna halest. Naknada umesto plate daje se jednoOI>ramo za eelu zemlju. MaiZe se dati jednai<ratna pom<>C, koja ne mo.Ze izneti Vli.Se ~d 20-strukog iZnosa proseCne .nadn'ice nekvalifikovanog radnika u Jam mestu. Za vreme dojenja, u trajanju ad 7 m·eseci, •predvidena je novCana porno<: u iznosu jedne Cetvrtine nadnic~ Zene. SluWenice s.u imale ~prav-o _na naknadu svega 6 nedelja pre i posle porod:.aja.246 Po propisima i·z 1939 god., koji .su ostali na snazi i posle r~ta, v~sina naknade zavisi ad -pripadnosti sindikatu, neprekidnog radnog st~a, udarniStva i sl., i kreCe se od_ dve treCine do punog iznosa nadnice. UsloV za s.ticanje prava na naknadu je mino:imalni sta.Z ·ad tri meseca iklod hsto1g ,poslodavca. Gre.Ska lekaTa ne utlee na iis[>latu naiknade, odnosno zena ima IP~a""' V:id.i: cit. Uelo Sov~tsko Tadno pr~vo~ str. 246-247. citirano delo BIT: Conditions du travail dans la Ru.ssie des Soviets, str. 140. · 245 246 · Vidi Ovde treba -pomenuti da su, prerna jednom izvoru, Tadnice ne:p<}S·redno posle revolucije imale praV'O da prvih mesec dana nakon povratka na posao posle porodaja rade s'Vega 4 Casa dnevno. Vidi cit. delo BIT: Condition du trU.vait dans la Russie des Soviets str-70. Vera Ra·ppoport, takode, navodi da je prema komentarll (Cl: 134) Kodeksa iz 1922 radnicama bilo omoguCeno da u sluCaju'-", dailek;og stanovania rade ISa slm'aCenim Tadnim VTemenorri (vid'i: op. ctt., str. 40). Medutim, to se u udZbeni'ku radnog prava ne D9minje. (Vidi: N. G. Aleksandrov, op. cit., str. 371-2). 103 �na nakinaJdu za f~tick;i dopu!St. tlimos nalkna~de do .porodaja :m,oiZ.e se u _celosti isplatiti mesec dana pre IPDil'odaja. ,_. Najnoviji propisi, medutim,. uneli su· izrnene i u trajan.je: porodiljskog dopusta i u naknadu za ·vreme tog dopusta. ·Po- rodiljski dopust prodl1Zen je na ukupno 112 dana {56 dana pre. porodaja i 56 dana •posle porodaja) a materijalno obe>Jbedenje iznooi 100°/o plaste.247 Pravo na jednokratnu potpnru za oprernu deteta sti'Ce -se;: takode, uz uslov minimalnog staZa o:d tri meseca, a uslov za isplatu je i visina iznosa plate roditelja· Potpora za- ishranu ra:Cunata je za period od 9 ffieseci, a; 4 isplaCuje se ti dva maha, drugiput ki3.d dete navrSii 5 m.ese'cL · ~ Za razliku ·od d.-ugi:h zemalja u·ISovjetskom .Savezti se na'roCito .linsdstiralo na. . .deCjim ustanovainla kao- uslovu S:rroUw·g zapo'SiJJjavanja Zena, koi,it je bitan za realnu tZa.Stlitu ma~erin5tva zaposlene Zene. · Uporedo sa P'roklamov.anjem potrebe za Sirokim ·uvlaCenjem Zena u privredu, ·u periodu .oskudice ra_dne snage, i kad ·su Zelle poOele da rade na poslovima koji nisu u01btCaj end a i ne odgovaraju· Zenama r(loZaCi lokomotiva 1i sl.), Savet narodnih komesara doneo je 1930 godine Uredbu o zenskom radu u pro-1zvod:nji i ru drZavnom ikoopeTativmiOiffi ~pruratu. U wedbi 2 _241 Vidi opSirnije Q zaStiti majki i dece u SSSR: M.D. K!ovrigina: »Sistema naro-dnovo zdravoohranenija _i gosudarstvenaja ohrana materinstva i, detstVa<<, u pom.enutoj zbirci materijala sa medUnarodnog ·Seminara~ str. 33-38. 24 s Vidi: N. G. Aleksan-drov: op. qit., str. 247. Ovde treba dodati da su za vreme rata bili doneti mnogi pr:0;: nisi iz radnog prava -koji sru- su.Z.avali· prava i zaStitu radniki. Medutim, o za~ateri.nstva ipak se vod-i1o -raCuna. Tako je prvih dana _rata izaSao Zakon o radnQI;Xl. vremenu, po kojem se trudnicama od 6 mes-eci trudnoCe zabraniuje da rade prekovr-emeno. GodiSnji odmori biiT-i sru u'kinuti (odn1osno· mesto· koriSCen..ia: davana je naknada), medutim, trudnice i mlade maj]:{e zadrZale su i -dalje praVro da ·kori1ste godiSnji -odmor. SkraCen je radni staZ za sticanje -prava na davanje za sluC.aj trudnoCe i- porodaja. Majka deteta do dve godi~pe dobila: je pravo- da moZe o-stati k'od kuCe u sluCajru bolesti deteta, bez obziT.a d.a 1i ima lro da ga neguie. za vreme rata· i ikasni_ie trudnice -od 6 meseci i dalje -i majke dojilj~ _~ z'a vreme dojenja' (4 :rrteseca) imftie su rpravo na dopunsko snabdevanje. Isto -tako trudn'ice i ma-ike dojiUe b-ile 'SU oslOboderie obaveme sluZbe za, zaStitu od v-azduS'111ih n3Jpada (vidi: SvjerdloV,: op. cit., str. 19- i 20). · 104 se kOnstatuje da u"'vezi sa Sirokim uvla.Cenjem !Zen.ac u prdvredu i potrelbom da se muSka radna snaga zameni .Zenskom treba> na svim mestima, gde je to ll);OguCe, zn.atno i'aZvi'bi 'mreZu·· decjih UIS'tanova. U .'lllredbi se fakode prepuruCu(j.e stva,ranje jednostavnog tipa jasala i postavlj.a se Q;baveza da se pronad:e-i obezbedi pros.to-r u predu2eCu za uredenj-e tih ustanova.z 4•, Tada su data i veCa materijalna sredstva ·za te svrhe naroCito·u 1935 ,goddm.i, kada su._ doneti t pli'opiSi o ;Qibaveznoon ~~~W;Ill1.jru.. jas1ica i djeCjih v1rU6a IU :predu!ZeCima ko-ja zapoSljav8.jJ zene. Iducih godina ti pmpisi nadopunjeni su ·Odredbama o obe:?Jbedenju potrebnih fondova d obavezi da se predvidi prostoii" za dOOje ustanove pl'iJdikom g~radnje predu:zeea ·odnosno ustanova.::: -To _je hnalo za posledicu na_gao razvoj o~ih deCj~h·. u&tanova, koJe se rposle Drugog svet.skog rata i dalje raz~, vijaju. 2s2 • 2 4° Vidti: BIT: Serie ~egisl-a-tive. -tom-e XI 1930 paa.1lie H, Ru,-ss._,. 3 B, str. 1288-1290. . XVI kongtes partije, jun.-a 1930, 1zda'o j e (pored ostalog) dirBk:..: tivu za pojaCan rad na podizanju deCjih ustanova, menzi ·1 sL (N~ G. Aleksandrov: op. cit., str._ 97).250 Propise ·o z-aStiti materinstva u SSSR-u Vidi u vef:. _citLr-anofll. deJJu ~IT: Statut legal des travailleuses, str. 13-3. - Ptrop.ise zakonskih tekstova do 1937 god. - vidi Qsto delo, srtr. 717-718. · -, 251 Godine 1928 bilo je srvega 52.400 mesta u ja-slama u grado-· i 6.800 mesta u stalnim jaslama u selima. Pi-ema podacima IZ 1935 god. 70°/o dece rcidnica industrije pamuk:a bilo je smeSt~.o u jasle, is~i pr?cellat je bio u industriji vune; u metalurgijoitaJ Je pr:_ocenat 1zn~o 65(1/a, u rudarstvu aoo/1), -a u indus_triji ma.SinlQgradnJe 55°/&. Pocetkom 1936 god. jasle su raspolagale sa 302.600 mesta u gradovima i 436.100 u selima. Sem toga sezonsUdm ja_slarr:a- bilo je o~uhvaCeno 4,873.100 dece. DeCj-i vrtlci i_ igral:iSta za pretskolsku decu primali su 1945 godine 1140 o-o-o dece -Udeo rodit~Ija u troS~ovima izdrZavanj·ii irznosio j~ 25-350/r) od stvarnih tt:oskova. V~skols,~i rad dece organizuje se putem iklub'ov.a i sliC,.. ~uh ustanova. B~OJ dece obuhva-Cene va:nSkolskim ;r:adom riznosio ~e pred rat 10 truhona. 1940 godine u staln.im deCjim jaslama bild~e 890_.000_ dece, a -pred sam rat u seookim obdaniStima srtalnim 1 sezonsk1m - oko 4 mili'ona dec-e. C?PSirnije vidi_: M. Svjerdlov: MateTinstvo·, brak, poroidica u Sov3'!tskom Savezu, Beograd, 1945, 'S'tr. 3Q-3·2; kao i G. N. Sere-' bremkov: op. cit., str. 145-149 i 226 i sl. . 252 Godine 19~ broj j,asala 1znosio je 22.436 sa 906.000 mesta (pomenuti referat M. D. Kovriglii'e- na seminaru u Mosikvi on -cit str. 38). ' ¥· ·•·-' yuna 105 �Siroka mreza decjih u.stanova dokaz je razumev·anja da je za zapoo•lenu majm najvaZnije oo1oiboditi tle, kcrliko je to najvi\Se mogni16e-, :brige za decu _ dok je ana na posJ,u. 25 3 Treba, medutim, rOOi da oo te mere d p1>sledica •c<cig~edJne po- . lotvke fo,rsiTanja radanja sto veeeg broja dece, Sto dokazuju i propisi o novCanim pomoCirn.a majkama sa mnogo dece i VanbraCnim maj-kama.254 Za majke, sem toga, postoji joS jedna povlastica. Nairne, majke, koje su rodile i odgojile petoro tli wiie dece od uzrasta do 8 goddna, stieu pravo na pen.7Ji.jiU pet . godlina pre nego ostale Zene. Sto se tiCe rastereCenja ad poslova u domaCinstvu, zn-atnu olak.Sicu za zapoSlene majke pretstavlja vrlo razgranata mre...:. za fabrickih i drugih restorana i skolskih kuhi.nja. Medutim, problem stanova:nj a, ~usluZnih servisa i mehanizacdje pojedinaCnih :domaCinstava Uesrazmerno z.aostaje.255 Ukupno uzevSi, u vezi s probl"ematikom zaposlend.h Zena u ISSSR-u nloZe da se ka:Ze da i pored za.Stitnog zakonodavstva) pored .nes.umnjivo pozitivnih rezultata u struCnom osposobljavanju i uCeSCu Zena u prdvredi i druStvenom Zivotu, pored znat:p.og broja deCjih ustanova, ipak postoje otvoreni problemi j da se propisi uvek _ne primenjuju u praksi. To, uostalom, u poslednje vreme poOinju da priznaju i sluZbeni krugovi na medunarodnom rplanu. 'To se naro-Cito· odno-si na socijalne 253 0 proSirenju zaStite Zena i majki bilo je takode govom u pomenutom referatu N. A.· Bulganjina na XX kongresu KP SSSR, gd.e se ikaZe ))da Ce biti anoguCe da se poboljSaju uslovi rada ·i Zivota Zen-a, naime da ·se poveCa trajanje plaCenog otsustva za vreme tJ:rudnoCe i {P'orodaja«. Na drugom m-esrtu on navodi da Ce se u narednom p~u ))broj mesta u deC}im jaslama i vrtiCima poveCati nribliZno za 450/r~«. 25 4 Vidi: G. N. Al,elwandrov:, op. cit., str. 245, 2-28; SvjeT~~lorv: op. cit., .str. 2-3-24; cit. delo: Sovjetsk.a zemlja, -str. 482 i sl., kao i prevod auten{._lCnih z~ko:nskih tekstova u citiranom serie l€gisla.titivey iz 193·6 godine. 255 Oktobra 1933 god. dve treCine stanovnika se navodno hra-, nilo~ u komunalnim res-toranima. a 72°/tJ dece d•obivalo obrok u Skolarna, bilo iz Skolskih restorana ·bilo iz fabrika-kuhinia. Vidi kratko popularno delo: Dim MihalC:ev: Zivot u SSSR-·u. Beograd, 1940, str. 9-10. Serebrenilrov navodi u citiranom delu da je 1934 gOOine utroSeno na druStvenu i-shTanru blizu 7 -i po milijardi rubaUa. On takode naV'Odi da je razvoi v·erionica iSao -sasvim slabo. G<>dine 1935 bllo ih je u eitavom SSSR-u svega 180 (®tr. Hl5-167). 106 ~luZbe. za ~o:noC poro?ici. i stanove. Sem toga, pojediile slurZtbe dru~l obhm re!!avanJa problematike zaposlenih zena koji vee postaJe, .u m3!11Jj.oj- dllii ve6od me:rd., u 1d.rugim zem.ldama joS se ne uYode,_ ntti se pominde .njfuow. potreba (n.rupr. ruskmove. za p~Cofes.>onalnu •Oil'ijeritacliju, socijaJm radn1oi.)."' 1 Nacionalsocija!izam i zastita zaposlenih zena. ,. Nemackoj Dolaskom Hitlera na vlast u Nemackoj se pokusavalo da se u praksi ostvari parola kojom su se slu.Zili svi reakcionarni krugovi od pocetka dndustrijalizacije - zenu natrag u kueu. Vesta iskoriscavajuci tei!ak polozaj zaposlenih zena i nezaposlenoost, Hiltler je obecavao ponovno Ul'l!>ostavljamje »fJqp\log doma¢eg ognjiSta« u kojem se :Zena potpuno posveCuje mu.Zu i deci. VeliCanjem u :Zeni liskljuCivo i jedino njene ·bioloSke f,unJkcije, Cruvena tri »K« ())Kinder, K.Uche u:nd K.irohe«), {'>>deca, kuhinja i crJ.Na«) tre1b<iila su 1da postanu ~edina briga: i podrwCje :Zene.257 Da bi se dobila radna mest.a na kojima Ce se zaposliti bar deo ad ogromnog broja nezaposlenih, Hitler je, pored ostalih mera ,(radni i koncentracioni logori, javni radovi i sl.), predvideo masovno otpuStanj e Zena.258 Prve su na udaru bile Udate Zene, .supruge · dr.Zavnih ·slu.Zbendka. Zatim -je bile zabranjeno zaposl~nje zenama u drzavnoj slui!bi ispod 30 godina starosti (Zaililon •Od 30 juna 1933), llime 1se ustvari krSiJ!a odreclba 256 Op.Si~ite ~~:poloZaju Zena u SS~R-u, sem navedenog, vidi: Ravnopravze zenscm v SSSR, u redakc1ji L. Petrove i S. Gilevske )ll[oskva, 1957. · ' : 57 19~4 H~tler se obr~Ca Zenama.: ·))!deja' izjednaCenja·· .Zene·'sa muskar~Ima Je P:"odu!tt Jevrejskog intelekta, koji je dekadentan -i -?edostoJan nemaOke _zene.. . Mi nemamo nikakav drugi poziv za zen~.. nego dete. Ne treba meSati dva sveta; svet mU.Skaraca je naciJa·, df!~ena. Zen~·je muZ i dete ... «~ Vidi: Dr. A. BoZiC, op. cit., s~r. 207;_ Ill: N1cht 1m Beruf k:anniSt Du gliicklich sein Dein richtiger Wrrkung.skrei'S ist das Heim« - vidi G B Mort'on· op et"t str. 149. · · · · · ., U NemaCkoj Je 1925 godine bilo zapoSJlen'o oko 11 i p.o miliona zen:a. Od toga ]e 68..3°/1) otpadalo na neudate. udovice i ra~Zve­ dene a 31,7°~o ill~· ·~d.ate. Vidi: Marguerita Th!ibert: Crise economique et trava·u femt'nzne, .))Revrue international ·du travail« 1003 vol VII, No 5, str. 648. · ' ' · 25 ~ 107 �Vajma<rskog'UlStaNa. 259 To je iJza'ZJVa.!l.•o mnog.a o{wuStanlj\a, naro~ Cito u prosveti, tako da je ikasruije. moralo da bude izvesnth p(}vla~Cooja. Ovako_·_d:rastilme mere u odaw!S-u na rradnice, na....;. ravtn:o, nllsu se mogle prd.m.enjiivati, a1Ji se- neSrt() rpoik.UISavalo· ti. u tom pravcu. Znacajno je spoonoouti da su se rprimerujivale• i mere IZa atstranjenje Zenske omladine Sal trZi.Sta r.a:dnesnage_.261) Fmto je pr<J!PiaO poku!Sati• da .se u ve.oof meri ·el:iminiiiu zene iz-radnog-odnqsa, nacional.-socijaHzam je, dosledno svojim -mi- · litari.stiCkim shvatanjima o iskljuCivo bioioSk.oj funkcijd Zene, bio primoran da provodi odredene mere za- zaStitii materin~­ stva. Te mere kretale su. s.e strogo u okvirima nacistiCk.e »idea..:.. logije« o .Cistoti rase,..,phvatanja o jedinstvu kapitala i rada,_ a, provodile .su se u okviru naci-organizacija, naroCito ;»·Franta rada«. • Radnica--se posmatra prvenstveno kao deo »narodne !Z.ajed-:: nice« a ne kao radnica. Zena za maSinom tr~ba -da bude ulbe:d:eD.a )>da vrSi specijalni zadatak med:u s.vim Zenama nacije«. 26.~ 259 Vajmarski ustav (Cl. 128) je ·predv<idao jednak _pristwp i jednak tretman u drZavnoj ·shrlbi. Medutim, 1927 godme udate Zene nisu ima:le pUID.o pravo na d'odatke (za stan, na decu), a 1933 g., po ~ZB.konu, bilo je <!ag;v~ljeno o~tu~iti od ustavne .od:edb~ .. Propis o Zenama -·sluzbemc~a, 12-aro-Clto o merama otpusta~J<;r udatih Zena, kao i propise u vez1 sa. IZenama. posle 1933 godine~ vtdl op.Sirnije BIT: Statv.t tegat des travailtev.se~, .~tr. 540--!?:W· · _ . 26o Organizacija .poslodavaca, preko koffilSIJe za: soCIJalnu poh..:. tilru, takode je prepO>ruCila zabranu rada u istoj porodici .i ~uZa i Zel).e. TrgovaCka i indus:bri.ska komora u Hamburgu uputUa Je·:.u tom smi..slu pismo na 20.000 preduzeCa. Poznata firma Bosch apelovala je na udate~dnice, da oo.me napuS.te posao, jer Ce ·ina_ce biti otpuStene. Jed!icFfirma (fahrika cigareta) pozvala je na: udaju i dala svako] radnici koj a napusti po-s,ao •600 maTaka za- udaju, :pa ipak ISU svega 122 napustJile posao. , Posle otp.uStanja Zena ispod 25 .gad-ina -starosti na njdhD'V'o mestQ zapoSljavani su oCevi porodica.. Nezaposlene radnice u1;1u6ivane su za slu.Zavke, poSto su !prethodno prolazile kroz sp-ecijalne kurseve. Veliki rp-okret voden je takode za rad u p'oljoprivredi, p·a su osno.:. vani i specijalil·i [ogori ia obuCav-anje ali uspeh je -bio neznatan. ISlo -se Cak talro daleko da se u nekim f.abrikama poCelo prelaziti na m.anruia!klturu. Vidi op:Sirnij.e: G. B. Morton: op. cit., str. 149150. i 158. . . 251 0 nacional-socijalistiOkom ;radnom pravu vtidi: Rad'omir Zi>\tkQIVi:C: Ra.dni odnosi u' III Rajhu, Boog'ra!d, 19·3-7, n8.roCito str: 1!1-15. ' .108. U cilju !pripreme za poziv mate-r'inStva uvode ~e :u- okviru faJb~"ka i lrursevi d<:oje ooganizuje ·»Rci<lhsmuttwdienst«, 'U zajednici sa m:hnietarstvom unutra:§njih p•oslorva, .o h;i;gijenskfum ; pedagoS!k.im [plitanjima. Slln!liiba sooija1ne ·rfrdnice ·U IPO'eduze6u takode se st..vlja u sliill'Jbu »Betriebsgemefuloohaft-a, i »Volksgemeirusc)1.aflt-.a «. 262 Godinu dana pre po.1:etka rata, 1938 .g., donet je propis o 8-Casovnom radnom vremenu,1 s tim da se radni dan mo!Ze produ:Ziti najv1Se .na 10 Casova dnevno. Ustvari radna nedelja iznosila j e u to ddba 50- sati za mu.Skarce- i 46 ~casova za Zene. U toku rata, ·1942 1godine, do net je zakon o, zaStiti ma~erin... stva, po kojem je trudnicama i majkama doj1lj3m,a~ zabranjen prekovremeni rad od 8 'uveCe do _6 ujutro i rad nedeljom i praznikom. Pored toga zabranjeno. je ·otpuStanje -radnica za· v:reme trudnoi!e i 4 meseca pos1e p·orodaj a. Sem toga, po jednlom prqpi6U iz 1943 g_ (oo>Freizeitan6trdnung«), iiene koj·e imajiU dom·ai6itnStv·o doiblijaju ·prawo da 4 Casa nedeljno i jedan dan meseCno izostanu sa posla lbez praVa na iplatu. Vrlo slabe · Zene imaJu pravo da tra1Ze da ne rade prekovremeno. U toku rata ·Zene su se S.iroko uvla•Cile ne samo u ratnU privredu u pozadini263, ·nego su ih ·masovno .tnobiiisali u v6jD.e formacije. Relativno Woka zaStita rZena ali bez prava na 262 Svl podaci uzeti su· iz. citir-ariog del-a G. B.· Mortona.- Vidi QPS-irnije: op. cit.• od str. 161 ·i da:lje. 0 iskoriSC-avanju ·socij1alnih radni<:a u preduzeCu- u svrhu p~ovodenja naci-politike i 11:slovima pod kojima sru u III Rajhu s·ocijalne radnice sticale si;lremu -i dobivale nameStenje, vidi LuiSe Frankenstein: La femme et te service sociai dans t'entreprise, ))Revue. intemation;:ile du travail«, yol. XL, No 3, 19391 str. 348-349. Popis zak.onskih tekstdva u vezi Sa Zenama U NemaOkoj Od 1933-:---1938 god. vidi BIT: op, cit., Stt". 669--670. . 263 UCe-SCe zaposlenih Zena u Uikupno zaposlenom 'osoblju 1939 godine kad je o'bpoCe'o rat, iznosilo je 31,&1/o.· NajviSe ih je bilo rU od.evnoj industriji (74,2°/o), zatim u hotelj_erstVu (68,Efl/o) 'i Zdhlv- · .!!tvenoj ·sluZbi (63 15!0/01). Vid~: Sara Southali and Paulina M. ,Newman{ Women· in German Industry, 1949 (ilzdanje odet:ferij a .ia radnu snagu Ureda ·vojne· up-rave SAD). , 109 �jednaku pl~tu za Jednak rad, <Jstala je i p<lSle rata u Zapadnoj Nema<lk<>j. Ali ootaai o;u i tra.gov;. nacistiCI!cilh shvatamtia ru od~ nOsu na Zenu.264 ZaStitmo zak01Wdavstvo o zaposlenim Zenama · " Jugos!aviii (1918-1941) Zavriletak Prvog svetskog rata doveo je do zajednlcke d r~a v e jug o s 1 oven skih n aroda, Mo je dalo o.snovu za uspeSan pl'livredni razvoj, i pored nasledene teSke privredne situadje i posledica koje je rat ostavio za sobom. Ali ubrzo posle obrazovanja nove ddave (22 decembra 1918 g.}, :waniCno nazvane Kr.al'jevina S:rtba, Hrvata i Slovenaca, iziS.lo. je na videlo da je ta nova drZava »·bremenita mnogim suprotnostima, koje su se usled velikosrpske liegemonije, nametb.ule monarhijom KaradordeVlica a hurzoaskom vladom, odmah u p<lcetku pocele nagl<> "a<>Stravati«.205 • ZaplaSena revolucionarnim previranjima, koja su se, potstaknuta Oktobarskom ·reirolucijom, snaZno ispoljila i kod radnika i kod seljaka, vladajuca burzoazija uspela je vesto iskoristavajuci izvesne slab<>sti radniCkog pokreta da donese Vidovdanski ustav i da se od legalne i masovne delatnosti komunista - donekle i privremeno - osigura Oibznanom ·"i Zakonom o z.Stiti drzave. U prvih pet godina postojanj a drzaVe ona je prim.orana da, ~. roko otvarajuCi v·rata stranom ka- .- z64 Pored ostalog, i 1953 ·g. je na sn:a'2:i propis po kojem Z.eria drlavni sluZ.benik. moZe biti otpuStena kad se u'da; Ovakva shvatanja prenose se u industriju. Kako pi~~ »~elt der Ar9·eit« (maj l953), u hekim industrijama od Zena se p:Pilikom sklapanj,~...wgovo~a .zahteva i kl_auzula po kojoj Ce u sluCaju udaje radnica automatski :izgubiti zaposlenje. Oitirano !Pl'ema: Vers la Jihe Conference mondiaie travailteuses~ supplement de I, InfQnnation syndicate mondiale, .No 4, Fevrier 1956, str. 6. 0 shvatanjima ro 3 »K«, koja joS uvek.. postoje, vidi cit. delo: Women in German Industry. ! 6 ~ Josip Broz Tito: IzveStaj o politiCkom radu CK KPJ, V kongres KPJ, stenografske bel€\Ske, Beograd, 1949, str. 20. HO pitalu/66 :r;-elativno ibrzim tenilpom razVIJa industriju, tempom kalkav u kal'll1!i.jdm gocLinama sve do 1941 g. VliSe nece wspeti da postigne.267 Taj po,cetni period industriskog razvoja karakteriSe sve do · 1925 g. znatan porast decjeg i ooenskog rada. Tako, dok se u pe~iodu 1920-1925 broj zaposlenih muskaraca povecao svega za 9°/o, hr·Oij .Zena pO'veCao· se za 95°/o a brad dece z,a 300°/0<. 266 Sem toga, mednl •Zetns.k~Om rad.noo:n IS!Il·agotm u znatnoj meri su preV~LadivaJe radnke Wjpod 18 ,godina stamsti.'" '11<> doil<wruje da je i lrod nas put k~ita.list1Cike inc1u.strija1Jzacije :iSao putem siroke eks>ploatacije zenskog i deejeg r"da, tznatno jevtini(j\>g a •bar jednako produktivtnog, ako ne i produlclivnijeg' u nekim pos1ovrlma, k"<> i muilkd l!"ad.'" Napll". telksillna mdrus<II1i\ia, koja se na,g'Lo =vijaila 1bail ru tim prvim pooJ.erotruim gocLinama. 266 ». . • staru Jugoslaviju su nemilosrdnto- eksploatisali svi mo-guCi stTani kapitalisti i finansiski magnati. • . kao zemlju po prirodi vanredno bogatu a .po tehnici zaostalu«. (Vidi opSirnije: Boris KidriC: 0 izgradnji socijalistiCke ekonomike FNRJ - IzveStaj na V kongres KPJ - Stenografske beleSke sa Kongresa, str. 634). 267 U tih prvih pet godina podignurte su 7S.2 tv'omice sa preko: 58 hiljada radnih mesta. Vidi: Dr. V. PetroviC: op. "Cit., str. 50. Vidi tak.ode: Dr. Cvetko KostiC: Seljaci industriski radnici, Beog.ad, 1954, str. 115-116. . 268 Ove podatke navodi, preina izveStajima inspekcij-e rada, koji su obuhvatili jednu osminu preduzeCa, Edib Hasanagii:: Nezavis'lii sindikati, Beograd, 1951, str. 14 i 15. MoZ-da ne sasv-im siguran ali ipak znaCajan podatak u vezi sa porastom Zenske radne snage navodi se u Rezo1uciji o Zenskom radru na IV kongresu KPJ odr_; Zanom 1928-.g. Tu s-e, naime, kaZe da se u periodu 1921-1926 »Ude'o muS.ke racine snage smanji"o za so/1'1, dok se udeo Zenske radne sna,ge poveCao za 97°/o,«, ilmo i to da su tada radnice Cinile okO 27°/o industriskog proletarijata. Vidi: Istoriski arhiv KomunistiCke paTtije Jugoslavije, tom II,·--Be'<>gll'ad, 1950, sti'. 207 •. ll6t Napr. u M.ariboru, bilo- je zaposleno u tekstilnoi industriji 1925 godine svega 351 ZenaJznad 18 godina starosti, a 2352 su bile u doPi · ispod 18 godina:. 270 Prema popisu od 1921 god. bilo je ukupno 269.878 Zena koje zaraduju van ptoljo,P.rivrede. Da se naglo poveCavanje broja zaposlenih Zena u kasnijim godinama usporavalo. govorili bi navodi: da je u toku 10 godina (1921-1931) odlazak Zena iz poljoprivrede u druga zanimarija iznos,io svega 100.1)00 prema 400.000 muSkar.aca. Vidi o tome bliZe: Mijo MtrkoviC, Ekonomska struktura Jugoslavije 1918 - 1941, Zagreb, 1952, II izd31Ilje, str. 7 i 17. Medutim.,_ -). 111 �; No i po~ed novostvorenih radnih mesta -:u industriji, olbzi-:;r.om da su se u Jugoslaviji privredni problemi r.Savali »najc oosce samo p<>d po·lii'llili\kD-"partiolkiim UIPlivima, a ne u dwhu stvarnih potreba privrede«,271 znatnom broju-ljudi je iseljaVa:p.je joS uvek ostajalo kaojedina moguCnost opstanka, ·i zato se Ono D.astavlja i u novoj drZavi. 272 Zene se, sem toga, u znatnom broju regrutuju za kuCnu poslugu.278 Kao jedan od ustupaka radniCkoj klasi; a na osnovu odre-:daiba Vidovdansko,g ustava, vladajuCi krugovi nove dr.Zave, analogno stavu i" shvatanju vladajiUCih 'krugova i u ·med:runarodnim varzmerima {MOR) o polirebi da se Ul.'>j)OStavi »Socic jalni mlr«, .don<ill sru .u prvim poSilera<tnim goclinama nek<>liko zakona i.z obLasti socijahrog zaikonodavswa. To zako~ godine 1939, p~ statisti~ma SUZOR-a, proseCan b~j ~-~a - ~­ guranika iznosio je svega 194.789, adn. 27,0'»;/o od.., sv1h 0~1gur_an1ka (treba imati na umu da ovde nisu obub.vacene zei_le- d~zavtu s~u-:­ Zbenici, kao ni one koje_ tsu bile os.igurane ~od ~ratnnsk1h blagaJf!_l i sl.). Vidi: ,>RadniCka zaStita{<, 1940, neslJu.Zberu deo, str. 175. . · 211 Dr. cvetko GregoriC: NaSa industrija, »JubUarni zbonnk SHS« (1918-1928), I deo, BeogTad, 1928, str. 159. . .. 212 u vezi sa Zenama treba pomenuti pr?Pis iz 1929 g.~ koJitn je, poSto se pojavilo GeSCe grupno -i,seljav~J~ u F:ancusk~ od!edeno da se ne mogu is-eljavati u tu zemlJU zene, IS_pOd 25v god~a starosti, kao· i nepismene Zene uopSte (pretho~o Je uopst':- bilo Z:abranjeno iseljavanje ako se nema unapred ~1gurana egZistenCrja u zemlji useljavanja). Vidi: D. -qstojiC: .op. ct_t.,_ etr". 120. StruktUru zenskih iseljenika iz. Dravske banovme_ Vlcli: dr. K. Vodod pivec: op. Cit., str. 3'6. , ·h 1 . ; 21s 1934 g. bilo ih .je osigurr.ai!lo oko 56.000, o~. 3()'0. o o sVl · Qsa.guranica. Medutim, ka-o ni Za!kon'om o radn_Jama. IZ 1~1-~ g., tako ni kasnijim ~-o-pravnim propi<Sima one msu bile za:s~H~ene (Sem prava iz socijal.nog osigurartja). Na nji~ su se odnoscrh r~-: l:iCiti prOipisi, prema · terito<I'iji ~a ko}oj ·su. ra:?-He. _Tako sru u. Srbi]'l bila na sna:z.i »Pravila o odnOSlm.a slugu 11 DJihovih gazda«, 1Z ~9~4 g., dopunj-avana 1905 i 1910 g.; u Crnoj Goli nije bilo posebn!?. iJ-ropisa · za Slovena-Cku »Poselski -red«, od 1~·21 g.; u .. DalmaciJ1 »SluZin~ki pravilnik«, iz 1854 g.; u Vojvodini »I~vod iz XIII. zakon--: skog Clana« od 1876 g. koji reguliSe odnos 1zmedu »Sel]aCeta ~ gazde«; u :Hrvatskoj i Slarvoniji »Privrement sluZinski Ted. ~a la-:danje«, od 1853 g., i »SluZben.i red za gr~~ove ~ Hrva~koJ :.sla~ voniji« od 1857 g.· .. u Bosni i HercegoVlDI »PTi'Vremeni · sluz•mskl red,, .~ 1910 g. OpSimije vidi: Centralni sekretarijat 0 adni~klh komora u Beogradu, Za. za.konsku zaSa~-u kuC.n:1.h pomo&ntea-;· B~ grad, 1936 g. 112 nodavstvo predvidalo je relahlvno Siroku. zaS'titu radni.ka. Ali Stahilizacija burZoaskog poretka, prarCena Pi'ogonima k1a_snog radniC:IDog pokreta, onem{).guCila je da 'Se a:-eS:e pojedina pHanja il<oja su ostaila da se re8e posebtnlm rpmphsd!ma (n"'!lr. rpenziono osiguranje), .ilovela je do ruavanja pojedln.ih prava, ne&ov;oljne i -neefik31sne <kontrole, Sto je irna,lo za pooled!i-cu maso'V'llo n-eynimenj~v.runje i kTSenje postoje6ih propis'a.274 Tri osnovna zakona iz prvih posleratnih ,godi.na hila su Zakon o tnspekciji rada {1921), Zakon o za.Stiti radnika {1922) i Zakon o osiguranju radnika (1922). IMedutim, kad se izlazu propisi koji su abeZJbedivali posebnu ~Stitu Zena u radnom odnbsu i za.Stitu materinstva, treha imati na umu da su Zene u bivsoj Jug.oslaviji bile lbez ikakvih politlckiih prava, da su Saroliki nasledeni gradansko-ipravll.i propisi ogran1Cavali prav...: nu i poslovnu sposobno.st. udatih Zena; da su ·stavljali :Zenu u podreden polo.Zaj, Sto se odraZavalo i u njenom .ekonomskom polo.Zaju. 275 Posebna za.Stita Zena ima osnov u Clanu 19 {ali.rl~ja 2) Vidovdans.kog_ ustava, gde se . ·ka:Ze da se Zene {d: nedorasli) »imaju posebno zaStititi od Stetnih poslova po njJrhovo zdravlje«. Zastita materinstva (uopste) takode spada u delokrug ck~ave na IO!Snovu ,ffi. 27. 1(U kasnii'em, o'krtJr.odlsaDliom UstaV!U dZ 1931 g. ave su odredbe izostale.) Sem toga, Vidovdanski ustav (ikao i nnaj kasniji - oba u oL 19) pred'V'ida dostunnost &V'irrri drZavljanima 5-Vih zvanja i svih struka drZ-av:ne shi!ilbe.1!76 Ove 274 vee 1925 konstatuje ·Se da je soc'ij'alno ZaikonodaVstvo. proSlo kroz trl ·faze i da se vee tada uSlo u treCu fazu- u kojoj se ».sa otvorentoSCu i cinizmom g-azi sve Sto je dotle postojalo«. Vidi: Zapisnik prvog kongresa radniCke komore, Beograd, 1925. 2 75 OpSirnije o tome vidi citirano delo Ane BoZiC, naroC:ito str. 161, 178, 185 i 204. Vidi takode: Eisner· dr. Bertold: Privatno-pravni poloZaj Zene. po danaSnjem pravu J-ugoslavije, Beograd, 1934, kao i Prokop d,r. Ana: Prava Zene nove Jugoslavije u brak.u i porodici, Zagreb, 1950. 2 76 Zanim.ljivO je izlaganje prof. .Zivojina PeriCa u· njegovoj studiji Covek i Zena (Beograd; 1922) o upotrebi reCi Srbin i »gradanin«, odn. »drZav]janin« u Usta:vu Srbije od 19fJ3 g. i u Ustavu Kraljevine SHS od 1921 g. u vezi S'a .Zenama, gde isti-izraz u-nekim Clanavima r.azumeva i Zene i muSkarce, ·a negide samo muSkarce - ·iako se o tome ne daje nikaik.v-o 1luma-Cenje- (str. 30 i dalje). · 8 ?.:ena u radnom odnosu 113 �pOO!eilnlj e <idredbe, meduiliim, Il!isu se Ill cel1ooti rp:D<>V1<>cLille, jer zene u dl:WaV'Iloj slmbli ltl1isu lunale it1.i p<>il]mnu pra'Wllll, a jto~ man1e stvamu mog.uCnoot da sti>Du sva zvanj.a. 271 :RraviQ na jednak.u p1atn.t .za ~td r8!d, ·osnov -elk)oinomske ravnqpraV!l1dSiti Zene, ffije bi1o obezibedeno Zenama ni UIS'ta~om ni drugJm r<aiT<otruima. lZUtZetalk t1.1. ~Oiffi pogJedu tCime o&redhe u kojima se izriCito predvida pravo na odredenu platu bez obzira 1na prol.278 Po pu-arvrliliu !l'adruire su d!male .ni!Ze 1nadnice.nt _ N&redba od 31 marta 1934 g. o arganizaciji ·sluibe PTT (Sl. N. br. 88]34) ustanovljava kontingent Zena koje se smej~ uposli~. Tako se u odnosu na ukupno -zaP'osleno osoblje na radmm mestima na kojima se traZi univerziltetska diploma moZe zaposliti 3Q0 /& Zena, na mestima za koja se traZi s:rednja Skolska sprema 2!l0 /o Zena, a u ostalim ni.Zhn kategorijama sluZbenika svega 100/oc Zena (Cl. 34 i 3·5). Na osnovu., toga odreduje se da se Zene viSe ne primaju na posao ukol:Lk!o je ispuhjen taj procent (Cl. 45). U vezi sa praV'Om na rarl Zena treba navesti i odredbu (§ 6) 2 77 Pragmatike namjeSteni'lca Slavonske podravske vicinalne Zetjeznice, uglavnom za pisarniCkiu sl~: »Udate Zene - izu?ev Zene namjeStenika - po pravilu se ne primaju u sluZbu Zeljeznica.t: (§ 6-1). u &luCaju ·porodaja pravo na otsustvo od 30 dana (str. 6 i 25). 21a Napr. Naredba o minimalnim nadnjcama za nekvalifikovane radnike u cig1arsko-crepa!!skiril preduzeCima na teritoriji Dunavske banovine, od 16 juna 1937 g. - Sl. Ust Dunavske banovdne l>r. 13,/1937. 279 Napr. u periodu od 1922 do 1940 ra'ZUke u proseCnoj garantovanoj na:dnici izmedu mus"karaca i Zena u Slorveniji kretale su se od 33,7% (1922 godina) do 27,80 (1935 i 1937 g.). U 1936 godini najn1Za proseCna gaTantovana satna I)adnica i2iriosila je 16,05 din. (prerada koZe), .a naiviSa 37,46 din. (grafi-Cka indus:tri:ia). NainiZa Zenska nadnica izn'osila je 10.61 din ..(ku6na posluga1 adn. 12.20 din. (indU'strija obla~) a naiviSa 28 69 din. (grafiOAA ilndustrija:). Vidi 'opSimije: dr. KaCa Vodopivec: op. cit., str~ 30-32. Zerie zaposlene u trgovini u Sloveniji imale su za 26,79°/o ni.Z-u 'platu od mUSkaraca. Vidi: Vera BaCiC: UktjuCivan.je Zena. .u. PTivredu, ·»Vesnik rada«, br. 3, 1950, str. 97. 0 razlikama izmedu na·dnica m'US'kai"a•ca i Zena vidi'tak:ode: B-ogdan K!relU.C: Ra.dniCke na.d1iice, Beograd, 1937. 0 eimploataciji radnica koje su radile na a:k!ord navodi neke podatke i Mebodija Sokolski u bro§uri: Najamn.ina u ·sta.roj Jugostaviji; Beograd,· 1951, str. 4.1. Ra:zlika u ·plati predVida se i u (obrascu) U grovora -o zaposlenju jugoslovenskiih poljoprivrednih radnirka u Franouskoj, Sto se- vidi iz PO!lebnih .rubrika za iznos nadnica za Zene ·i'· m'U'Skarce. Medutim, u ob-ra:scu za in-dustriske radnike predvida se sarno minimalna- nadnica a ne; p<>minje se pl>l (cl. 4 - st. N. 282./1933). lsta pragmatika odreduj·e zaposlenoj Zeni 114 Sem toga, pojedini. propisi u ve~i sa platama izvesnih kateg,orija drZavnih i. samoupravnih -sluZberiica za udate Zene izriCito predvidaju mallje ukupne plate.280 Prema tome i za bhrSu .Jugoslaviju moZe da se ka.Ze da su sve J>>l_PoVlastice« i eventualna materijalna davanja. koja su na osnovu poselhne · zaStite Zena :iSla na teret iJ>OSlodava.ca us.tvari p-retstavljala zakinuti deo plate Zena. 280 Uredba o dodacima na skwpoCu rdrZavnih sluZbenika gradanskog reda (§ 3) predvida: ako su mUZ i Zen a driavni slu.Zbenici u istim pol-oZajnim grupama, ako stanuju u istom mestu, ne mo~ svak.i. b8. se'l?e primiti liCn:i dodata!k na skupoCU, vee se jedan, i to ~aDJ'l, kad rm dodaci na skupoCu nisu jednaki, smanjuje na polovmu (SI. N. bT. 130./1931). Izmene i dopune Uredbe o dodacima na skupoCu dr:Zavn!h sluZbenika (81. N. br. 84/34) predv:idaju gub:itak prava Zene na liCni dodatak i to bilo u celosti, bilo 75°/o, 500/o ili 300/o, prema tome kojoj kategorij.i ·S1u.Zbenika priparla, odnos:no ko.liki sru rprihod-i, odn'osno, kojoj kategoriji 1pripada muZ te Zen e. SliCan propis postojao je i za op.Stinske sluZbenike llPOslene u adm.inistrativnoj sluZbi ili preduze&ima i ustanovama (81. N. br. 111./1934); srilanjenje, odnosno gubitak prava na' l!iCni dodatak na skupoCu vaZio je i za Zene penzionere potpornog fonda ·radnika p'o artilerisko-tehniCkoj grani (SI. N. br. 73./1935). Uredbom o sma.ri.jenju liCnih prinadleZn'osti d:rZ.avnih i satnoupravnili sluZ.benilm udate Zene drZavni _ sluZbenici izgubile su. uopSte p(l'avo n-a liCni dodatak, sem u sluCajevima kad supruZnici Zive u razliOitim mestima, ili kad Zive u dstom mestu ali Zive odvojeno »UtSled braCnih razmirica«. Istom Uredbom pravo na IiOni dodatak na sk.upoCu gubile su i udate Zene - penzioneri (81. N. br. "!!17/1935). Medutirn, posle nelroliko meseci udatdm Zenama iz prethodne Ured.be p'Onovo je dato, u izves-noj meri, praV'o na liCni dodatak na skupoCu, i to: drZ. sluZbenicama i pen~onerkama ceo dodatak, ako meseCni bruto p:rihod m~a ne iznosi viSe· 011 500 dinara. Ako, medutim, Irltnevljev prihod · iznOsi vriSe, onda se liCni dodatak Zene sm.anju.je »za onoliko lroliko iznosi pobvlina one srtlii!e koja ostaje kad se od meseCn·og bruto do-lwtka muZ-a odbije 500 dio., (Sl. N. l>r. 248/1935). Po Pravi1ndku o radniCkim kategorijama i platnQilll sdstemu za morskye S?lane ~CI. ~· t. 4) porodiCni d'odatark. na skUIPoCu ne prip-ada zem, ~ Je men muz &posoban za zar-adivanje, ili ako raili ~.on. u solan1 (~1. N. 234126). Analogni propis pootojao je i u Praviln.illru. o radndCkim kartegorijama i. platnom stistemu u fabrikama duVtana (cl. 9, t. 3 i 4 - S1.. N. 268/1928) kao i u Pravilnilru 1> radniCkim k:artegorijffina i platnom s:ilsternu u stovari.Srtima nepreradendh dluvana (§ 10, t. 4 - Sl. N. bT. 240/1928). 8' llo �Prve odi:edJbe o posebnoj ·zam:iti IZena pojavljuju se joo pre i>nificiranj,l' radnlckog zakonodavslva. Tako, Naredba Zemaljske vlade za Bosnu r Hercegovinu, PovereniStva za socijalnu 'politiku {od 10 feb. 1920 br. 3326), propisuje da su pos1odavei duZni -da »ohrate osoibltu p.a2nju .na Cudoredn,o·st ii mol!'al tih radnika Czena i dece), j,er to zahleva njihova {mladahno) dolba i zenski spol« ·~cl. 5, lac. 4). Isla naredba predvida i zaStilu za weme pomdaja -l[mslednji mesec pre i 6 nedelja '!><>Sle porodaja zene se »ne smeju upotrebljavati« '(cl. 30, a!. 7). Uz tu naredbu data :su i dv:a orbras:ca r.a:dnOtg re:da, u kojima IS'e takade !pi'ed'VIida posebna !Za:Stita Zene 1 odnosno :gde se -osta,vlja. slohodiD.d pr'O·stor za nwbrarjanj.e la:lclih poslova 'koje mogu da obavl!}aju Zene. ViSi, odnosn.o -niZi""fminimum g'odin'a stla11osti .kao wlov za prijem na .posao Susr~Ce se u nekim posehnim propishna. Tak·O, nap-r., RraWJnrik ·o .radu u monopollskim wtanorvam.a, od 19 juJa 1935 ,ge>dme,. p~edvicra ika·<> uslov 11la za[>o.siletThje ZeOOkih -1ica naama>:llje 18 ,g., OrunOMO 'kaJ~ !<'OiillljU ll!'·an'oo najv·i:Se 40 godima, :dok ta gta:nttc.a za muSkarce iwl-osi 16, odnosno 50 godina '~Sl. N. hr. 26111935). · Min'imalno 18 godina starosti, ka.o uslov za stupanje na posa<> zensklih Liea ·~za mllllikaree - 14), tr.Zi i Uredba o uredenju uslova ·rada na pomorskim ibrodovdrrna KralJ. Jugoslavije, 's t.im da se Zenska Hca m-ogU zaposliti saril:o U SViojstvu bomlc~ki, .•poolru:ge zemkillh ');lutndika 11 ik:albinanna i ,r. ~~61. 4, t. •3 Sl. Nov. br. 86/1935}. Moraln'i ·momenat uzet je u 01bzir u v.ezi sa zapoSljavanjem Zena i u sporazumu () v!'lbovanju i anga:Zovanju._poljoprivr_;dnih zenskih rad~ sa lNilorije Kralj. ;Sll]S ,;a NemaCku (kld· 22 II 1928 - SC N. hr. 64/1938). Sp·o·razum, n.adme, ~red­ vida ·da »:radnice do 26 godl!n.a n-aCelno ne mogu bilt1 smeStene poj-edince na ~r·a1dn-om melstu up-asle-nja«, ka<o i da Ce se 2a p~eduz&rnanje tpotrebnih mer a za lUa•Stitu ZJdravl~a i . mm"ala Zena i maloletnika sporaz.uineti meduso'bno Centraln1 (ldbor za po.sredovanje rada i Nema,Cka radniCka centrala (t. VIT •i XIX).· OvaJkJva odredba ponavljw se i u Zaik:oo~ <> spa,ra""":'" sTpsko-'hrvatsko_-sloven,aC:kirn. .polj;aprivr·edn-rm sezonsk1m 0 raJdndciima li:zmedru v1acde Krr'a!J,j. SHS i N em8'Cke l{pe>d VISl N. br. 229/1929). 116 U Prav'ilniku o radu ·u monopolskim ustanovama ppstoji takode izvesna odredba u vezi_ sa m.oral.om, gde se kaZe. da poOStren pr-etres nad Zenanla moigu vi'Siti samo.Zeile, .-pri Cemu muskarci ne smeju prisustvovati {§ 21 - Sl. N. 261/1935}. U poglecfu radnog vremena, nije hila propisa koji hi- radno vreme za Zene druga:Cije · re.gulisali nego za muSkaroe. Prema tome, i Zene su radile u industi-iji, p.o pravilu, 8 ·Casova,. u trgoVIini devet a u zanatstvu deset ;Casova dnevno. Ist()• tako nije bilo posehnih propisa za ·Zene ni u p-o,gledu odm-ora- u toku rada, nedeljnog i godiSnje.g odmora~ 281 Zakonom o zaS:titi rad.nika zabrana noCnog r.ada Zena, .koja je veC ranij-e postojala u veCini podruCja, formulis-ana je uglavnom prema Bernskoj konvendji, odno&no- Konvenciji fb-r. -4) -o· no·6nom Tadu Zena. Pod pojm,om noC srnatra se Jper.iod od 11 ne!P~ekiJdnilh railinlih ,c..,ocva, IT<oji <!bavezn<> obuhvacta vrem-e od 11 Casova uveCe do 5 Cas-ova ujutro; No·Cni rad- se dozvoljava u slu·Caju viSe sile i kad je u pitanju obrada- m-aterija podlo~nih kvaru. No, dodata je jos i odredba po kojoj se n6Cni rad m·o:Ze uvesti i u sluCajevima ·»neizJbeZne drZavne potrebe((' koje sluCajeve utvrduj·e »Samo _Mi.nistar&tvo sodjalne polltlik:e« ~ill. 17, 18 i 19 zakona). · Obzirom da se Zakon o zaS'ti ti radnika odnosio· na sVe osoblj e zapo.sleno u ')>sVim zaria-tskim, industriskim," saobra:Cajnim rudarskim i njima sUCn'im -preduzeCima {radnjama) koj~ UIP~lda'Vaju najmanje 15 radnika.«, to 21naCi da :se zaStita u pQ.:.. gJ.edu no6nog r.ada odno5.:illa na Zene iZap.oSlffile u svtilma_: tdm preduzeCima. · U slucaju prekr5aja ovih odredbi vlasnik preduzeca se kaZn.jacva 'novcanom kaznom u iznosu e>d 50-3.000 din (§ 123). ' Zaobrana nnCnog rada Zena ponavljit se i u neklim kasnijim pr.op-isima. Tako se _u Uredbi o otvar-anju i zatvaranju ~rgo­ vaCkih i .zanatskih radnji -(preduzeCa) i o radnom vremenu pom\'6nog ooobLja (Sl. N. b<. 141/1929) odireduj e da •>iene bez 28 1 Kao i d_ru:g.e odredbe, ta.ik:o sit se li •odredbe o radnom vreinenu u prruksi Cesto krSHe. Prema i:zveStaju RadhlCke kotn;ore. u Beogradu, u 8 ve6ih mesta ·u Srhiji, 1926 godine, 'Od anketlr~th 1838 rad.nika sveg:a njih 47_0/o md:iloje 8 Casova .dnevno, fJWJ/, m.dtlo ·je 9 i viSe, Ca:k i prek-o 14 Casova· -dnevno. Vidi: Edi.b HaJSanag:iC: op, cit., str. 14 i 118. 117 �rao:J~~ ,godliina LStarostli ... ne mogu lbi.'!Ji zaposletne ne>Cu 'lli pre... duwcrma predvidenfum Cl. 1 Uredbe, ukoliko nisu pomoenici odnosno kalfe« (cl. 34). Ostale ·Odredbe analagne su cl. 18 i 19 Zakona o zaStiti radnika. Zabrwna nocnag a:<>da (od. 22 do 6 ujutra) predivida ~e i Sh1~benim redom za radnike kad drzavnih i privatnih rudnika i istra.Zdvanja u granicama predratne Srbije i Cme Gore (Sl. N. br. 297/1929). Ovim prapisam zabranjen je i pod.zemni rad. zena u rud.nicima. Odrediba o z<ibrand padizlemnog ,rwda Q<aa i mda noi6u) predvidena j e i u O¢tinn rudarsJ.ro...pOiliciJ9k:im pr(>pisima (cL 11, t. 1 - Sl. N. 224/1938, ispravka OJbjavljenih '!>rC>Pisa: u br. 2J5f38). · · . Zabrana noCnag --l'ada povezuje se ·u nekitn propisima (u l'Stom Clanu) zaj·edno ia o.dredbbarn1a o za.Sti•ti za vreme poroCiatla i dajenja. T:a je slucaj u Pravdlniku o udu ., monarp.alskinn illltanovama (§ 13, Sl. N. br. 261/1935). lista taka IPO:e<ma radnom redu tvornice lkellma Bi2\jak, .Zene se mogu upa·trebljavarti !Sarno za laikSe _ipOISILorve, n'o i'mi~otto· se istiJCe- da se ne mogm UIPOtrebljavati za no6ni rad od 10 uvece 'Go 5 sati ujuta:a·.'"' Zabrana no~6n-og rada za Zene predvid:ena je d u Poslorv.nom redu, u delu u kojem se reguli.ISe radna weme ~ill. 7. Sl. N. l>r. 118/1936). 8em toga, !Pit'Opi;se o zabrmi 'OOCn<>g rada sadri.e i Rrudnd ugova'r za. radnike Sa·lane Kreka -1Sinnin Han {Sil. N. br. 21a/1940) i Radni ugovor rza rl>d'l1ike sekdje za drubliinske istrame radove o:a naftu i sa {hl. 10 - Sl. N. br. 229/1940). Zabrana ra.da ona poslovima Stetnim za Zene sram.o je illar'javljena ZaJoanom d zastiUi radnika ~OJ. 33), odnasna njime je predvld~o da c-tinilstar socijail01e 'politike prapmtli UJSiLove pod koj•.ima _ u neldm pred~eCilma mogu. .~apoSljavati ·Zene, se ~ao i da se izvesni po~&lovi mogu zabranitL Sem ·taga, izalbrama 1olbavljanja odred:endih p01Slova Z.enama (i omladini) sadrzana je u nekalika prapisa iz dbla>li higijenska-tehn±cke zastite. Taka je specijalnim odredlbama Pravilnika o Mgii"'J'skim i tehniCkim zaAtitnim merama (SI. N. 19/1922) zabranjeno za!poSljavanje- Zena u industriJ'ama u kojima Se 2 2 s Vddi: Radni red V. Birl.jak J d<rug, tvpm.ice_ .;ketksa, Zagreb~ 1928 goo. 118 vr:Se radovi u v~ sa -olovom, zatim_ u ·odeljenjima -,gde se topi i duva ,stakuo kao i ilood ~aliiSiklih presa, odnoono na sv1m stamparskim ra,doviJma gde je rrudnik izJlozen uticaju •OlOVa (§ 136, 158, 230). [zUIZetno se· :rnogu zaposliti !rod aparata za bil'lo!Ili.Zi>ranje, p.rti. l'lasturan.ju. ISiloga, pn.i: pa.'kicwanjru tSlova i u magaoini·ma Zene kode rade vee dU!Ze godina na Stampa:mkim paslovfuma. Sem toga, poselbnim Pravilni:kom o upatrebi alovnag helila u bajadisanju (cl. 5) zOJbranjuje se rad IZena na mestinna gde se izuzetna upotrelbljava olavtio belilo (Sl. N. br. 10811931). [zuzetna i dnteresantna odredba u vezi sa zaJbranjenim poslovima sadrZana je u Ugovoru {Olbra,zac) a zapos1enju jugaslavenskih palj(>privrednih radnika u Francuskaj ·tel. 2), gde se zabranjuje zapoSljavanje Zemi oko CiSCenja ,i prezanja konja i ¥oi!enja .kanjske zapTege i poJj,a[priyrednih sprava ~Sl. N. box. 28211933). ··. . . Pr.apisi u vezi sa pasebninn ~nerama u paglledu higijen.skoc tehnicke zastite su ·aslrndlni. N<riane, Zail<cm o za\S1iliti a:.arlinika predvida samo obavezu da se urede odv:ojene umivaonice za zenske i muske radnike ·~cl. 31; t. 4), a Pravilnik o higijenskim . i tehnickim zastitnim merama u preduzecima 1(81. N. 19/1922) predvida u veCim preduze6ima, gde rade muSkardi i :Zene zajedno, sama advajene zahode (§ 13) i odvajene umivaanike (§ 16). Odvojene garderabe predvidaju se jedino u velikim preduzec'ma ·(§ 18, st. 4) a kupatila jedino u tvornicama papir.a, i to za radndke-ee ko1a rade ,sa krpama i na helenju (§ 332). Zasebna kont>rola zailtite Ze11Ja nlije 'Predvidena pa1selbnilm adredbama. Ni Uredba o O=pekci:j[ ~ada (Sl. iN. IJ.-. 139/1921) ni Zakon a inspekciji rada (Sl. N. hr. 6911922) ne stavlja u zadatak inspekciji izriCitu lbrigu a kontrali zaAtite !Lena niti izriCito opredvida ·da inSIPek1tori iada 'breha da ·budu. i Z.ene.283 Me- . duibim, ill Ure,dJbo mindl<;ltar.a saclj•ailne politike o specijalnoj 283 Zahtev za inS~Pektlore Tada .Zene postavljen je na Vukovru-skom kongresu Partije, v. Istoriski aThiv, tom II, str. 42; za Zen:ske ins;pektore rada plediroo je, ~oziwju6i se na UiStav MOR-a 1 Preporuku i!Z 1923 ~.e, ling..raZe Kankelj u dokuroentovanoro Clankru: Higijena i sigu.rnost rada -sa. poseQnim osvTtom na prilike .. ti. Jugostaviji, »Socijalni •arhiv«, lbr. 9-10, 1939, sir. 288. 119 �~spekctj'i rada za d-omaCu i kuCnu . indu.striju i .~a malo1etne . radnlke (St N. ·198/1921) pxedvida,ju se <I zene za Vlrilooj,e•n<>d' zorniCkih.zadaca kao pomoc sefu specijalne inspekcije. . · : ... !aka s~ struCno osoposobljavanje· Zenama de iure nije _ograniCavalo, 1pak .se u praks_i zabranjivalo Zenama da izu6avaju · izvesna _z_animanja)!84 Sem toga, "vee . prililwm stvaranja Jugoslavije, dosao do izrafaja slav vladajucih krugova proliv eko" nomske samostalnosti ·zen'a, a u korist shvatanja bral<a kao .ekonOlllL~og reSenja Zifvota Zene. To. se ogled::t u IZakonskim propisima koji »neudomljenoj<<' Zenskoj deoi daju pravo ..na ncevu penziju, odnosno porodicni dodatak. {Na taj dodatak __ s~o~ _su- ~aJ.i pravo samo do naVrSene ·~1 godine.) 285 Me9u. ,tim o~o prav-o imala- su de.ca drZa'Vllih rCinovnika, kCeri ra,di:t.ika n~su bi-le z:aSHCene. Orie 15e mo-raju Hi »urdomi•ti<< Hi ra-diti · ·z·a za:rradu. ..~ 'Pr~lVo na p€nziju ra!inoici ni&u imali sve do 1937..g., kad? :je donesena Uredba o sprovo·den.ju osiguranja radnJik<i za -sh.irCa~ ~ta:osti, iznemoglosti i smrti (Sl. N. br. 64/1937). U ovini pro' prstl!ia nema razlike u g-odinama starostr za radhike mu-Skarce ·i Zene u· ·_pogledu 3ticanjli. pra.va na penziju. Raz1ika po· IPDlu · riij_e se predvidala ni za drZavne .sluZbenike. Za ipriVatne nameStentke, medutim, razlika -je postojala u korist Zena; 286 ZaStita materinstva, -odnoon.o zarStita Zene u radnom odnoou pri kraju trudnoCe,_ porodaja i u ·periodu dojenja, sad:ri:ana je u p<>jedinim pTopilsima kodi reguli!Su radne .odnooe ikao .; propisa ciz obJastQ so·cij.arlnog osiguranj a, odnotSTIO JboJesnLCke grane "ocijalnog 015Wgu:ranija. 28 • ' Tako, napr.,. Zene u HrvatskOj nisu- mogle postati struCni z1dari putem nauk~nja na osnovu Kolektivnog ugovora Saveza graclevinskih P"Oiluzet?tika i HRS-a d.z 1936-- godine (vidi deo VII pod a). 85 · ~ . Vidi: ,Pravdlnik · za 'izvrSenje reSenja Mi.n:isrtars·krog saveta .be. 1~246 tod 1 decembra i br: 53993 od 22 decembra 1918 o dodacima ria porodic;u ·_(S~ke: novi:ne· br. 6}1919)~ l"po ka:snij~ propisima ~eud:a-·te ~c~ ~Z:Z· bmo~a zadrzale su ovo pravo. (Zakon o dr,z:'lvn~ ~moyn'lcrma-- cl. 147-154, Sl. -N.: br. 73/1931): Ovi PI"C))];}iS·i .listvan ·IroaJU koren jpS u ·propi&ima Kraljevine Srbdje. 286 0 ~:nzion-OID: osjguranju .u:: bivSoj Jugoslaviji vridi opS:i-rnij€dr. R. 'Pesrb. op. C?.t., ·str. -~49~15,3, ·16-9-183, i pop'Uilarno _izdanje·: Smeroo· B.Judolf:. . ZavarovanJe 2a onemogtost; starost iln smrt · Ljub- ljana, 1937, str. 25---26. ' Zakonom a .:.Stili radnika porodi!jski dopust pred'Viden je u·trajanju od 4_meseca •(pravo da se'ne radi ·dva meseca::p:r;~ porodaja i za1brana rada dva meseca pos-le porodaja~. Za .vreme trajanja rporQdiljskog dopusla pravo na naknadu za platu predvideno je propi.sim-a Zakona o Osiguranju radnika. Dok traje p.orodilj"Ski dropust IZaposlenoj :Zeni se ne motZe datrl.. 01tkarz (cL 22 ; .cl. 23). . Za dojenje Zakon o zastiti radnika odreduje placene pauze od 30, ·o<dnoS'llo 15 mfuuta na sva!krlh 4-5 •ilaoova raJda, i\to m~ vilsii ..ad toga da U je dete :u.· stanu majke iJli je mn.elSteno u deejoj ;ustanovci rpreruuzeea (cl. 24). , Zal<on a radnjama ~ 1931 godine (&!. N. 262//1931) smanj'io je indirektno porod:iljski dopust na ukupno tri meseca (za koje Vl!"eme se :zaJbranjuje o1puManje ~a pa&!a - § 236). Sem toga, ako majka sama doji dete, onda ima pravo na dva o~?­ ra po pola .sata za dojenje deleta. Time je odmor za do]enJe pred-vfden Zakonom o zaStiti radnika ustvari produ.Zen. 28 ~, Iako Zakon ·O radnjama smanjuje porodiljski dopusl na ·12 nedelja, ipak nekoliko kasnijih ·pmpisa donesenih posle Zakona o radnjama, a ikoji se odnose na specijalne kategorije ra~­ nika, predvridaju odredbe analogno anima ~ Zakoua o zastiti. radlriika (:iJZ 1922 g.). T·<rl<~ naprimer, !Pravcilnik o raruu u mon<>pulskim uslanovama {cl. 13 - Sl. N. 261/1935}, 20atilm Ra.dmi ugovor za r:>dnlke Se>lane Kreka-Simin Han (Ctl.ll-Sl. N. 212/1940), Radni ugovor za radnike sekcije ~a dulbinske i istraZne radove za naftu (cl. 10 - Sl: N. 229/1940) kao i Obrazac , za poslovni red izdat na osnovu •cl. 140 Zakona ·O radnjan\a (cl. 3) predvidaju porodiljski dopust u trajanju od dva mes.eca pre i 2 Ip.€seca posle poro"daja, zaStitu zaposlenja u tom periodu i pravo na prekide za dojenje 2 pula u loku radnog dana po 15, ·odnosno 30 minuta.l!ss 2s1 K~atak pregled za.Stite majke i: deteta pO o!J~ n-avede;n<:~ zakona vidi: D. ostojiC: op. cit.,_ str. 36--38. O_vde JOS treba· re~ da se ~akon: o radnjama nije odnosio na. osoblje zaposlen~ u drzav-:nim p:reduzeCfuna (§ 208 Zakona). · 2as 'Radnim redom tvornice Bizj·aJk. me'durtim, poroda:jno 'otsustvo gim-antuje_,se u trajclnju od ukupno 8 nedelja,_ i ne narvodi se lroldko se moie koristiti pre a koliko posle· poroda]a. - 121 �NaJ'z;atd ru vezi sa ma.teriln!st'll'oon, Zlillron 0 z..Stiti ra.dniika predvrda. obavezu vlasnika preduzeca - u k<>Jima radi viSe od !00 radmka, od kojih najmanje 25 ima malu. deeu, koju nemaJ'Il Jrome da pocvere - da podi~u i ii2JclriavaJ··u =v·~,. za -'-'--'•"' . d .Ck ,.. . cuvan]'e ra ~ e dece. Od ove obaveze vlasnici se oslplb.adaju s-:mo u slucaJU ~·~ postoji u neposrednoj hlizini javno skloru~te, u k~, slu<:aJu poslodavci placaju bdriavanje deteta u tOJ UStanOVl {§ 26-29). Tr~ha. odrnah reei da OVa odredha z~.~·ona ~ada.. ~.;~kako ~ odcr:edlbe !k.oje su se najmanje !Pf·ime- n~~v.ale, 1 CLJ_OJ ,Se pTrmeni :(lba[' prema dOIStU(p!Il.'fun ilzJvorima) n13e na•rQICito nl insdstirra1o. 2so vr:a . Plra!V.a na dav:anja za !S'lul::aj bollesti i JPoroda•ja rergu.}!hsana su pr:,:e:nstv~o, od~osno za ve6inu ·zaposlenih IZ:ena, Zakonom 0 os>guranJu raidlnka· :'(§ 45, t 4, i § 49, 50, 51 i 57 -Sl. N. 11711922). Po tOI!Ile 2lallroruu, zena-lli""' 0'"''~·~--'·'-·.rma prav:o na • ......uw ""-IEi' ....... .c:mllllK zdravstvenu ·zaStitu za vreme p•oll"odaJ·a (»[p·r~ ...... ~,,.,_,__ .poonQC 1 · · 1 • · ·· . ·. ~nouJ=u ecen!e«),_ porodtljSku .potporu u i:znoou od 314 oibe?Jheilene nadmc~, 1 to u trajan~u ad diva meseca pre i d'va mesec~ tf)Osle porodaJa. ~akon, dal.j-e', udred'uje pravo na po~poru tza- -opre~~ deteta {>skil{iU:m"o ZiV'<>rodenog, Sto zna1m da se ova :p<>troo:-a niJe. mogla pod1c1 !Pre ·!'odenja deteta) u 14--strukom WJ1oeu oibezb~qene nadnice. {Pravo na -ovu :pOipOO'U dn'la.Ji su ~vi oiSigurarua) ~~· to•ga, ·zm;~~O!Si?""ranik imaJa je '~'"""'" i na pot!po':' "• ·~OJ~Je, ako dOJ< "VOIJe dete, d obo. u trajanju od 20 ne~e.JJa, P?.cev od ·dama prestanika p:rimainja pooodiljske potpore, Soto zu;a·cr dok dete naV'r,'li sed"m m~eci. Ova potpora lznosi P?J'OVInu o.be~beCten.e nadn1ce, alli najvti.§e· do i-znotsa od 3 d1~ara dnevno: M~e koje veolltatlki hrane deem, odnosno ne doJe ih, ~e prlmaJu tu pom•o·C u noveu, -v:eC primaju u vidu »deOje hr3Jlle«, C[Ja wednoot ne- sme premaSitti. _lpotpo.ru za do289 ' • »Odredba o skloni.Stima .tostal.a je na.Zal·osrt nei~ ena Isto tak? 1 ~reclba o otswstvu maJke II'adi dojenja deteta jer radliice ~Jke, c1m -su poCele da oiskori-SCuju svoje zalronsko p~a:vo bile su "'~¥·~~~ sa ra~a, raz~e se uvek sa drugom mativracijorri iii·~ motivaclJe.« Nase r~dmstvo. »Jubilarni zbomik Zivota i rada SHS ~9111::-l~:re..~· Ldeo, str.l84-!96 (str. 188). Sklonista za decu u Slo~ · .,~lli. Irn~e. lSU tvorruce Huter -IVlat"ibor i tvom!ce 9-uvana _ LJubljana. V>dl: K. Vodopivec: op.,.Cit., str. 33-34. . 122 jenJje .(ta!c. g.) Kara!kit~ti.Cna je odiredlba {ru •talC.. h) po lrojoj Zena iZa vrem.e, doik !ima prraJVI() na. poltpQII"U, ne s:rne -da za-raduje.2~0 Potpore su i&placivali mesni or.gani SUZOiR-a. Ova p.rava iz sociljoaWnog .osig-uranja rlzm.enjena su 'Za!locmom o ilzmerui odiredalba ·Zaiklona o osijjUJ:"anju "'"clnilka ike>je '*' odn<>- se na davanje potpoora za slUJcaJ pcirodalja <>d 5 XH 19.31 (Sl. N. hr. 285a/1931). Prema ovoj noveli pravo na lbahicku pomo~, Jecenje i lekove uslovljeno je neprekidnim •clanstvom od 6 mesed, odnosno 8 meseci, a praVto na porodiljsku potporu osiguranjem u tr"janju od neprek;dno 10 meseci, od!nosno 18 meseci u poslednje dve godine. Po·l;p<>ra za rporodiilje iznosi i d:alje 3/4 obezheaene nadnice, .ali se ilsplacuje samo 6 nedelja pre i 6 nedelja pe>sJe poo:odaja. Pr.ijpome>c za dete mom 150 ·din., a prtpomoc za hranu deteta, .za Vlreme od 12 {umesto Tan'ijih 20) nedelja rpo p•reotan.ku rpot(!l•oii'a za rporodri1je, daje •se u dnevmom jiZJlOOU od 4 din.a.ra. 291 Uz ova smanjenja uv-edena je takode jedna n-ovina koja je, verovatno·, takode treba•la da oteZa ev~tuaJne rzlloupotr<Jbe, ali koja je, objektivno, pretstaVljala meru u korist zdravstv-ene zaStite majke i deteta. Nairne, mesnom organu socijalnog osiguranja ostavljena je moguCnost da pripomnC za hranu deteta ohustavi onom atamu ko•jli na :1lahte'V ne danese ·dete na pll"egled 2so Posto -se lizriCito ·govori o -danima IZa k'oje maj'ka neCe prim,ati potporn aiko zaxaduje, verovatrio je da se time htelo spreCi~ da Zena ide »na nadnicu<' iLi da radi kod ku.Ce »na parCe«, da bi dopurh'il·a -svoje prihode za vreme rporodiljskog -diQipU!Sta, a kojd svakako nisu hili dov'oljni, ako im je jedini -izvor bila potpora. 291 D. OstojiC smatra da je sm,anjenje davanja za sluCaj porodaja usledilo 12bog finarusiske ~itu-acije (de:flicit s~ija~'Og os~a­ nja iznosio je (1931) 311 miliona dinara). USteda postlgnuta Izmenom Zaloona iznos.i.la je 1931 g 17,8 miliona dinara. OstojiC takode smatra da je izmena nastupila i ·zato Sto Sl\1 -se primebile zhable zloupotre~. jer se-»seosko·stan~tvo Citavih s-rezova p.or:ada na teret -:re:dn.iCkog osiguranja«. V:idi: D. OstojiC: op. cit., -str. 95 'i 77. Ovde treba uzeti u obziT da s.u po I!Jrvobitnorn zakcmu pravo na zaStitu, odnosno davanja · imal-i svi Zenski rodaoi .osigim:'"anika, !i ~a s-U se ustV1ari na ta ·davanja j·zdavala znatna sredstva. stoga Je Za,kon i'z 1931 g'odin·e ograniCio za-Stirtu. samo na S/Uprugru osigura:i11ka ·a smanjio trajarij·e davanja. 'Vidi -ap&iflliije i-: dr. R, PeSiC: "'J. cit., itr. 224 i sl. . 123 �!eka~ ili !'J ne ;JI!1Zi U[lll.Ltst.ava li nalrectenj" mesnog .ar«<ana. Ovo ustvan znac1lo uslovl]avanje davanja pomoci Jekarskim. uverenjem o stanju r;>;drav!ja majke i det€ta. Ana!ogno pr~vi;na na osnovu 1 ZOR-a bilo je 1924 g. regulis~:o 1 os~guTa~Je zena zaposlenih u -rudarstvu~ odnos1110 onlih · kOtJ: su h;Ie os1~ranj:e ikod b"a!4nskih :blagajni. Rar;>;lika je hHa na stetu r~:ena-<J&:I!l'LWandka kod bir1ta:nskih blaga(jtni uto1iko "t se ka'O -~ov za materijaLn_o o~Wbedenje tra29iro staZ Clan.~~~~ u blagaJnli od devet m"s001. Sem toga, potpora za dofen(j€ j€ · 1Zl1Csila 8 ·dlil!l dne'W!•O, bez OOOTa da Ji zena sama dO(ji dete 'ili ga veStaCki hrani. 292 Nakon :i!zmene, odnosno smanjenja zaStite, pomenutim Za~ konom od 1931 g., mtnenjena su 1933 g. ana.llogno d rprav.a: •osi~ guranika hratinskih 14!agajni, s tim sto je pripomoc ~a hranu deteta odlrectena ad 3 .a ne 4 dllinara, k"'o sto .}e predvidala 1Zlllena. Uslov za :porodiljsku potporu je i dalje ostao sta!Z od 93 devet mesecUil Medutim, 4 godine kasnoije nova Pravila br-a~ tllinske ?lagajne pov1slla su pome>c .za o:pre:ffiu deteta na 300 drliil, s ~ Soto se ova pomo.c ne ri'SfPJa,6uje vi!Se rbri dana n8!kon porodaJa, negQ neposredno posle rodEmja deteta. 294 , Posebnim p.fopisima ·hila- je regulfsano d osiguranje osoblja drzavnog &aobracaja prema prop'isima iz 1922 1935 · 1940 i 1941 godilne. Zastita je 11tglavnom anaJ•<>gna za~1J1ti' po ZCJR-'U, :s tim Sto !Zene ko.je nemaju godd:Snju pil~atu irn.aju za v·reme rpo•vodil}sk<Jg dopu:sta materijal:n<J e>bezbedenje u iZ'llosu od BO'Io ad ,~voj.ih pririad:leZn.oSti. One Zene koj'e »ilnajru go,diSnju p.latu(( rmaJU :praV~o Bamo na C!ldJravstven:u ZaStltu d iznos •Od 200 din -'. za opremu deteta. Ovi propisi sadrZe i odredbu kojonl se rprava osiguranica na porodiljsku po~ ol:>ezbeduju od eventualne za:bune lekara da ce poroda!i na..tupilhl. u odredeno wem.e. Ta odredlba ·sadrzana je u propi&u od 1935 god\ne, dakle posle ratifikacige !,·' •-j -~ , . 292 Vidi: Pravila bratinske blagajne 0td 1 XII 1924, c'1:. _55;. 58,·..._:_59 )e 6(). S1. N. bl'. 21/1925. ·. · 29 :. .~ PravHa- bra~ke bl~gajne ·m. osiguranj·e radn-i'ka i .nam-esten~a . u. preduze~a, koJa pOOpadaju, pod rudarske zakone .u 'sl Kraljevm1 JugoslaVlJl, od 16 II 1953 godine - § 63 72 74 N. 63]33. ' ' .. 2 4 ~ Pr~vila brartinske blagajne od 9" XU.. 1937. g. i ad 3{) XII 1937 godlne - § 63, 65~ 67, 74 - Sl. N. br. 300/1937. 1 124 29 Konvencije ·br. 3 o radu :Zena pre i .p:osle · porodaja ~, te je verovatno uSia u zakonodavstvo u vezi sa ratifika·cijom. Mogucnost da se ipOO\'l) l!la :iC>ji:1jSk!u poorioc uruovli Iekarskilim uverenjem postoji i u ovim proprisima. 298 Davanja za- elu:Caj po-rodatia sll:UIZJbeni~ama ~k.oje su na osnovu § 7 ZOR-a 1bile takode izvan obaveze osiguranja) regulisao je Pravil!n~ o obezbedlivanju po4pora za sluCaj rb01lesti, J.tznen1Qgl.o5ti·, etallXleti !i J&mrti lliili nesreCe iz 1937 god. N.a OO!lOvu odredl>i tog Praw:i11nill<a slmlbe:nJice su i:male p:r.avo na besplatnu potrebnu prima-ljsku pomoC, odno;:;no negu u boilin.ici, za vTeme od 8 dana i tro:S(kiov;e eventualna:g potre'bno:g leCenja kao i .pravo na iznos ·od 150 dlirnara za. ·O!Premu deteta, koji se iapJ:a.Civao ·ad treCeg dana rpo rodemju deteta. 297 JoJS drv€ kategoT!ije zapoolenih. zena i:maJe su pravo- na lzv~a ·do:pu.ruska davanja. Taka Pravi!:n.ik potporne>g fonda radnika monop<>lskih ustanova p['erdvida orhe21bedenje prava na i.zvanrednu pomo-C u iJznroou od 50-200 1dinara u osoibi.to te!Slcim i izvanrednim rsluCaj evtima. 298 Najzad, pravo na dopunsko osiguranje predvida ~ Pr..avilnik 0 dopunsk.orrn osd:gu.Tam.ju .za 1sLurC8Jj bol~ti osigur~ ~lan.-ova . bolesnicke hlagajne Beograd:'J<e trgovaCke omladme, 1 to na pr<>dul:enje holnickog lecenjau II klasi bolnice jos za 14 dana, aka je osigurani Clan stekao pravo na zako·nsku ·prrmalJSku pomoiC.2"9 '" Zakon<>m <>d 1 aprila 1927 {Sl. N. br. 95/1927) rntifik'ovano . je 12 k'onvencija, medu- ikojim~ i Konver:.cij.a (br. 3) IQ ~apo~len]·u , Zena pre i p-osle porodaja kao n KonvenCIJa (br. 4) o iil'Ocnom oo.du Zena; a Zalronom :od 30 sep·tembtr:a 1929. g'odine (81. :r:J: od 25 feb~'"' ara 1930 godine) ratifikovana je grupa ad 7 konvenCIJa, medu koJlma i Konvencij-a o osiguranju za sluCaj bolesti ffidustrisklih i trgovaOkih rradndka i ku.Cne pQsluge. 296- Vidi: Naredba o ostiguranju <;Ir:Zavnog· sao~aCajnog 'OSoblja za sluCaj bolesti i nesreCe _-- MS _br. 16276 od 30.--.V.-1922-godine kao i Sl. N. br. 14 - II/1935; Sl. N. 298}1940; Sl. N. 59/1941. '" Sl. N. br. 109/193·7. "' Vidi: Sl. N. br. Z96/1938. 299- Vidi takode: BolesniCka bla:gajna BTO, Prava i .dUZnosti osiguranih Ctanova, Beograd, 1939, IStr. 8, 9, 19 ii 23. 125 �materinstva trEJba jo~ pomenuti Pravilra. 1i u monopolJsllcim wtanoval!la ~SL N. 261/1935) 1o -·: Je~.. pvedVUJd"o ·ohavwu U!PU"ave <J.rZav:n;-'- m~ d a QISilllva ''J' · • ·,l;u. vll'OIP011a ' rvu zava •»raJclm.iilke •kliliinje' de~J·a Sk1oniSta • am'--·' •- za , · d .... ·uuu.an!A;:'· p pomoc 1 ruge humane ustanove« {cl. 23 pod naslovom ~H~an~ ustanove«). Obavezu da osilivaju radniCku kuhin · rmah "'" 1 poslodavci cija su preduzeea hila udaljena 3 km ~~ grada {cl. .29 Zakona o ~titi radnika). Ti poslodavci nu>rali su, ta~ode, da obe2:bed• i stanove svojim radnicima '(cl. 32). rill<U . · 0 ve~ sa za~titom Vazne ~u za za.Stitu materinstva 'bile i odredbe Pravilnika o del·oikmugu ·zavoda rza .zdra,vtstvenn ·zaSbiltu mater:a i rdece (Sl. :· .b':.. 121/1930), k!oje propills!Uju du:Znost Savet<>va.1istu za tl'lll~e z~ne da ->>pouC~~ (Zenu) ·o tome kakvu pomoC j<oj pruZaju zako_m (Zakon o OSlgutanju radnika) i ·kojim putem mOO:e da postigne 1m pon;oc«. ,sem toga, Pravtihtik na.Ja.Ze Saveto.vaiiStu :a. prUZ~. '»efekt~vn~ ~om-o·C intervendjom kod suda, Ureda. 2 a SI>~~Je ra~ ilh druge v1asti u njezinu il<orist ili. davanja putuJuceg lloooo {ko"'IJe za po.-o-aaa)« •(§ 6, •t. 8 i 9). ' - ~ s':ega sto "''!'·0 izlo<:ili proizlazi da je u okviru posebne zastiiJe zeoo '!:oSOOJa•o •t>dreaen pTopis samo u pogledu zabrane ~oCn~ rada ze~~ ka~ i nekoliko _pro-pisa u vezi s oibavljanjem ~esno~ poslo_va ~tetmh po zdravlje zena. Meautim, kao i mnogl dr~g~ ~ropisl. Ui••ll~asti .~adnog prava, taka se ni ti propisi u pra:ksr cesto. nrsu prunen]rvali dli su se krSili.aoD 300 )>Sve v:~e (a 'bilo ih je 24 od 1918-1941 g.) ilm"Stile su ustav 1 zakon.e •kOJI su se ticali s'Ocijalno-g pitanja,« Josip Broz Tito· IzveSta3 na. V .ko;tgr_esu .KPJ. str. 23. Edib HasanagiC, u citiran~ • ~~u l"!ezav.um., s!~~t~at~, navodi da su »odredbe o zaStiti Zena i ~n.e blile_ DaJcesce In:rtvo slovo na hartij·i« (str. 21). o krSenju b~l.Sa ~:V~ sa s·ezoilSikim radiOm i o radnom ·vrem.enu z~ a vidi· str. 4~2~koviC: Radni dan u sta.Toj Jugoslaviji~ Beograd, 1952: Sto se tiee zaiitite ma.terinstva zaposlene zene, ona i·•- hila obe:1lbedena 1l vreme porodaja. Ukoliko zaposlena !lena nije bila otpustena u toku trudnoce (i ukoliko je bila socijalnri osigurana), ona je koristila porodiljsk.i dopust i materijalna dav:anja po pos-toje6im ipTop·ls>ma. '11o- d<>kazuju podaci soci.jalnog -o1Siguranja..3ll 1 Za to Sto se propisi o .za§.titi Zena nisu primerijivali, snosi . deo ,odgoVornosti i klasni radniCkd. pokret, koji tom pitanju nije posveeivao dovoljno pa.Znje. Zaokup1jen oborbom za jedinstvo, rastrzan unutra.Snjim neslaganjima, on je u svakodnevnoj politiCkoj oborbi zaposta..;ljao pitanja za8tite zaposlenih Z·ena.3o2 _Gradanski Zenski i fem.inistiCki pokret ne samo da se nije borio za interese· radnica, nego se ~Cak borio protiv omladinskih sekcija i pojedinaca u svojim.· redovima, ukolikn su one propovedale i poveziva1e !Jorbu za pc;boljsanje pol~aja radnih 3ot Prema statistik-ama SUZOR-a, 1939 godli.ne broj ·porodaja Zena liCnih osLguranika iznosio je 10.472, Sto znaCi 53 porodaja na 1.000 osiguranrih radnica. Socijalno · •osiguranje iZ!da1o je na porodiljske troSk.ove, 1939 godine, .13,445.937 din. (ti izdaci su obwhvatali, medu·tim, li davanja suprugama os,iguranika-muSkaraca). Ovaj broj porodaja postaje jasniji, aiko se kaZe da je 1935 godine od osiguranih Zena (155.938) •otpadalo na neudate 72,95°/o; a n:a udate svega 20,50~>/o (ootatak :su bile udovice d razvedene Zene), >)RadniCka zaStita« :neslu.Zbeni deo, 1937, Statistilka Socijalnog oo·igunmja, tabak n, str. 1. 302 U dtokumentima ·klasnog radniOkog pok:reta ra:dnileko zakonodavstvo se ne pominje Cesto- ni konkretm.o, a i posebna zaStita Zena i matertinsrtv3. tak!ode se retko po:m.inje, i pored toga Sto je postojalo pOsebno telo u 'okv'iru KPJ - za pitanja Zenia·. PomiDje se potreba da se okati pa.Znja Zenama, borba za. }ednraiku p1atu. Zla jednak rad i, u vezi sa i~bomom borborn, borba m praVo gl!asa Zena. Vidi bliZe o toine (za period od 1919-1937 g.) Istoriski arhiv Komu.nistiCke partije Ju.goslavije, torn II, Beograd, 1950, str. 13, 15, 26, 42, 57, 66, 159, 202, 207-209, 264, 280-281, 362, 363, 3Z7. 392, 407, 412. Kratak pregled aktivnosti progre.sivnih Zena u okV'iru ldasnog radniCk.og,_ po~ta vidti: Jela _Jam.CiC-Starc: Uvc+J. klnji.zi: .Zene Hrvatske u "NitTOd'liooslQ_bodilaCkoj boTbi, knj"iga prva. Za-.... greb, 1955, str;. XII-XVI. 'c'i'·. ·. · 126 127 �' zena sa borbom radniCke klase IZa pobo~jilanje i'ivota radnika i demokratlzaciju politiCkog i dru5tvenog i'ivota. Centar njihove paznje (putem peticija, mollbi i, donelkle, 8tamtPe) l>iJo je u· borhi ~a pravo glaLSa Zena, i lborbi za zauzimam.je tstrUrC:nih i'·l'IU!kovodeOih polo.Za}a u odrZavnoj admin.i:str:adj,i. 303 ·e potrebnD da radnice, prekaljene Str!ljkovitna305 i borbi unu~ klasnog 'radnickog pokreta, zajedno sa radnim zenama ~r~<te svojim wcescem u Naxmfuooslobe>d;l.,ck!Olj ,iborbi, sa uo.-- ' ~ ·· hiljadama Zrtava mnogih najiboljih n1;e~u. nJima, s t,':knu, kroz . tu tborbu, pravo da uCestvuju u regultsanJU _svoga z1vota 1 rada i da · se :brinu o sprovodenju ,donetih prop1Sa. . DOilaskO!m novog i!"uikJOvodstva (Jomp Broz 11ito) na celo Komunishlcke partije Jugoslavije 1937 godine ·aktivizirale su se Zene na ~rokom frontu u iborhi za -demokratske- slohode. Ovde treba narocito padvuCi brigu novog partisko'g rukovodstva za prJ.ncipijelno postavljanje pitanja u odnosu na :Zene u programu KPJ, .Sto je jasno izraZeno u referatu Vide Tom.SiC na po:m1atoj Petoj zemaljskoj kanierenciji u Zagrebu, 1940 godine. 3114. ""~ Ipak u tom relativ~o kratkom, burnom politiCkom razd.O!blju pr€ no Sto je Wbio Dru.gi svetski rat, nije mstalo klasnom radniCkom pokretu dov-oljno vremena da posveti du.Znu brigu pitanjima zaStite !Zena i da organizuje e:Bikasriu lborlhu za primetnu !i. UJSavrS-31Vanct-e :zaStitn01g zalkOIIlodaVIStva o .Zenama. Bilo 3 0 3 Vidi Mileva MilojeviC: NaSe Zene, >JJ!Ubilarni ZJb'omik SHS - !918-1928«, str. 698 i slede.Ce, gde se daje obiman .pregled ak:tivnosti jugoslovenSJkih Zena, .ali se ne pominje za.Stita Zena niti se govori o borb1 ni ·o potrebi bor.be za primenu :posfuj eCeg zaknnoda-;rstva. 304 Izvatke iz !Pomenutog referata, gde se prvenstveno podvla~ potreba da se zaStiti zaposlena Zena, raznim merama a naroCito pwtem poddzanja .deCjih ustanova, zatim, potreba ·b1orhe za~ jednak:e plate kao d zabra1'i?rioCnog ritda i sl. vidi: citkano delo »Zene HT'Vatske u NarodnooslobodilizCkoj bor'bi, str. 2-8-. Vidi takode '.Dito: '0 dosadaSnjem Tadu i zadrzcima Partije, referat na V zemalj~ skoj ·konfel!"encij.i, 1940, »Komunist«, 1946, hr. 1 (Sitr. 83) i u istom Casopdsu Rezoluciju, 6 deo - Rad medu Zenama (str. 1M). Zanemar.ivanje ~vakodnevnih !P["t()iblema zaposlenih Zena logiC!no proiilazi iz ikonsta:tacije utvrdene· na tzv. majskom savertovanju CK KPJ~ 1939 g,, da se »poslednj.e d\Te go-dine mnogo m.nemari'Vao rad f borba pto pitanju svakodnevnih briga d. interesa !TadniCk.e kla.s·e. Zanemarivala se borba za ekonomskla i socijailna pitanja.«. Vidi bliZe: Cedomir Durdevi·C: PoloZaj i- akeije TadniCke klase u Jugoslaviji pTed Drugi svetski Tat, Beog~rad, 1951, - srbr. 56. 128 so5 Mnogobrojni su dokumenti o u<CeSCU Zena u bo!f:>i ;U okW:~ radniCkog pokreta. Pored vee na~ed~og. (Jel_a JanC1c) 1 mnog1h napisa, naroCito u Zens·lcim progres~~ tisf:oVJma ~ ~a:ta. (~Zena danas« - »Zenskl svijet« i dr.) i_ sindikalnoJ stamp1 vid1 1 Jed.~ mali .aii kamkteristitCan primer o &Uraj!ku tekstilac;a u 51-o:ven_aJ~. ocerijen. kao jedan od najznaCajnijih u·· tolru 1934--1941 g. u ci:tiranoni. delu C. Dmdevica, rn. W-41. 9 2enR u radnom odnosu 129 �II OSNOVNE KONCEPCIJE 0 ZENSKOM RADU VAN KUCE I POSEBNOJ ZASTITI ZENA Masovno ·zapo§ljavanje :Zena van kuCe izazvalo je u javnosti ·polemike koj e su se postepeno <>fonnile u odredene 'koncepcij·e i te.orije !o lp'O~'OZ.aju ,zene u druStvu kao 6. o Sredstvima d naCinu za .reSavanje lj)il'Oiblema rn.arstalih Zensikiim radom vam. lruK':e. Obmmm na ulogu i ;uticaj looj1i su te koncepdij e dmale, a i danrus imaju, na 'l'egUrHsanje za~Stit-e za~poslenih 2-ena u nac!i·onaJ•nim li medulnaJl'lodnim 'Okvtirima, :neopho.dno je, ulkratko, iztneti \lleke IOISnovne IPOS'tarvlke !pOjed.1!111i.h talwih teorija. 1. KLASNI RADNIOKI POKRET V ODNOSU NA ZENSKI R.AiJ'cr POSEBNU zM'l1ITU ZENA - Sve do o:sniva·C:a naUICnog IS"Ocd:jal!i-zrrna retki tSu pojed.im..ci koji kritikuju poti!injenost zena, a joo manje je onih koji daju ne!re postavke 0 <tome kall<av bi trehalo da oode polozaj zene u drustvu; Cesto se i jedno i drugo daje viSe u obliku kritike, alegorije, manje ili ·Y"iSe duhovite ili .opore, ali bez odredene osno:ve o'd koje hi -$e tpoSl'o- u re6avanjti: PM~anja u .budu6nostP 1 Ovde bis:mo mogli ulbrojiti i George San.d, Loui'Se. Michel, JSocijaliste tlltop-iete, iiHlll">Oi:tto Fouriera ($a njegov:om -cuvenoon k!riJ}at:icom da je stepen emancipacije. Zene merilo emancipacije druStva), zatim na:Seg Svetozara MarlroviC:a, Vasu Pelagli.Ca i <ir. m koje se sve moZe reC-i ono Sto je Engels rekao za utopiste: »nezrelorn sta-nju kapitalitsti.Cke proizvodnj,e od;govarale su neell"ele teoii"ije u doba 9* 131 �Osniv5>1ii nauwog socijalizma - Marx i Engels- ustanov" · ljavajuCi ·~.Jdred:ene .zak.onitosti druStvenog razvitka, vrS€Ci analizu druStvenih o-dnosa u proSlosti i vremenu u kojem su Zive.li, nisu mo.gli da ne tzahvate -'i poloZaj tZene, njen rad van kuCe i s poloZajem iZene tako usko- ve±ano pitanje porodtce. Jasno je da osnivaCi nauCnog socijaHzma - Marx i Engels i, kaonilje, Lenjilo - IJlilSlU moglli da detaldi!J!i(ie predvlde lrudu6i razvoj i detaljno rregwMJsramje •tih pdtatnja. Ali izvasne osnovne p:OlSttavlke lkode tSU iliz te ·ofblats.ti d.81li, [, dattUliS, poole sto g;odrlna, daju so.tidnu ba:ru za da1jnju rMl!'adu ,1Jlh piltrun[ja. Ovo tiatt preSto je isto!iiski ra'l!Vl.tak [>olozaja IZene old .njihov:og ldaba do dana;s potwdio pll"avillnast njiliwih •oomwnih stav<O~. Oni teoreticari u okvdru kJ!asnog radntCI<ag poik<reta, koji su htj<eli da da.du neke !bJ.:i.Z.e poSitavke, -neka •»a;>rodca.rri:j-a« u [}o:gledu razv{)ja po~10.Zaja Zeiie, lbili ISU, u d!zvesnom. ~lu, .demantqvanli razv·odem, druStva, [ mn·oge njihove po1s:tavke zvrwCe danas zastare1o,, nai'V'!lo· i1i neprihvatJjivo. 2Marx i Eng·els da.li ·su dzvesne IPD!Stav'ke u ve!Zli sa tZex{skim radom i poloZajem Zena u »KomunistiCkom manifestu«, Sto je sasvim togiCno kad se idna' ria u_mu da je taj manifest ustvari pretstavljao •»teomlaki i praktieni !Pil"D'gll"am« 1talda tajnog Saveza komuniSta - prvog Med:unarodno.g u'dru.Zenja radniCke klla~e. Taka LOe u prvom delu •@3uriZuj•i .i prdeteri) kaiZe: >>Ukoliko ruCni ra¢1 zaht~v~ manje ume~ilosti i ispoljavanja snage, tj. Sto se m~derna- industrija viSe ·razv•ija, to se viSe rad mu.Skaraca potiskuj e radom zena i dece. Za radnicku k!asu nemaju drustvene vainosti razlike u polu 'ill starosti. Postoje joS .samo radna oruda koja prema staro.sti i .polu •prouzrokuju rarzll!iCi1te UJSlove~ kad raJC1ni6ka. klasa tek napipava_ svoj put« .. {K. Marks -:- F. Engels: Izabrana dela, tom II. _Cir. :str. 117). Izvanredno zandmljdV!a shvatanja i obimnu dalrumentaciju 'iz oblasti problematike poloZaj a Zene, ukljuOujuCJ: i iivesnu polemilru sa 'OSln.iVIaCima n-cru-O:nog socija1izma i drugim rozndm teoretiCarima, Sa glediSrta egtistencijaldzma, lilznooi ru dva tom-a svoj e studije Simone .de BecltuvQiir: Le deuxi€me ~exe, Paris, 1949, Vid~ naroCito tom I: Introduotioo (str. 11-32). »Le· poirht de vue 'du ma- terial<isme histtorique« i »Hisfuire« •(str. '95---228) kao -i tom II. »Ver-s la lib-eration« (!Str. 521-5(7). . 2 Napr. Bebel, Kau't-s.ky, Obo RUhle, KllaTa Ze:t--ldn A•leksandTn Kolontaj :i dT. ' 132 I dalje: »Zivotni uslovi .starog druStva- vee su uni.Steni u Zivotnim uslovima proletal:_ijata. Proletarijat. nema svoj'ine; njegov od-. nos prema Zeni i deci nema viSe niSta zaj edniCko s burZoas-kim · porodi·Cnim odnosom.« Dalje, u drugom delu 1(Proleteri i komunisti}, nailazimo pored ostalog, i na ove postavke: . -»lNa ·Cemu PoOiva dana.Snja iburZoaJS.k8. IPOro:dica? Na kapitalu, ma jprlvatnoj :zaradd. Nju ra~vtja jpotjpuno .gama hur'Zoazija.« r dalje: »BurZuj gleda u svojoj tZeni samo jedno orude za proizvOdnju ... On .i ·.ne sl:uti da .se radi baS ·O to-m-e da se ukin:e poloZaj u kam-e su Zene samo orude za proi:zivodnju.<< Za evoluciju pojedinih ustanova i drustvenih kategorija, u koje svakako ulazi i porodic1 i staranje o polo:Zaju ~ene, vaa Zno j-e IPOinetnUiti_ tolilm ;puta vee oiltilrani :za"uCak: »Zar treba duboka mudrost pa da se razume da se- sa Ziv-otnim odnosima Ijudi, s njihovim druStvenim odnosima, s niihovhn d~t.Wtvenim bi,Cean' menjaju -i njd!hwe IPDLs:tcwkle, pogledi i pojmovi, jednom reCi i njihoV'a .svest.« I da~je: »Govori se o idejama koje revolucioni:Su ·Oitavo neko druStvo; time se samo dokazuj e da su .se u okviru starog dru.Stva iz1gra~diilli ,elem-enti TIID·vog :dru.Stva, da s ratSpadan.j.erm IS_tarih Zivotnih odnosa ide u korak i rasp·adanje starih _ideja.« 5 Se!n ovih postavki datih u KomunistiCkom manifestu, Marx i Engels su dodirivali ·problemoatiku polcr.Zaja Zene a u ve!Zii s tim i pitanje p-oTodice na rnm•Q!g.o mesta u svojd.m de1Jima. 4 3 K. Marks F. Engels: KomunistiCki. manife~t. Beoga-ad, 11945, i:zdanje »Borbe«, str. 39, 43, 49, 50 i 51. · " Ka!!"akterd.:stiCan j·e stav Sto ga je Marx, :baS u vezi sa posebnom za.Srtitom Zena, izneo u delu Kritika-- Gotskog programa, gde po-vodom taCke Gotskog .P110gwama »·ograoJliCem.je Zenskog rada i :ziabrana deCjeg rada« ikrritiikuj-e 8ljkavost redakcdje li kaZe: »Normilranje radnbg dana mora veC ukljuCicvati ogrand:Cenj-e Zenskog rada _'lll1roli:ko se ono odno.si na trajanj.e, pauze itd. ra.dnog· -dana; inaCe ono m"075e samo da maOi isklju0enje Zen·s•loog .rada riz onih grana kloje su speoijalno Srtetne po Zenski ·orga.nrizam iii su kod Zenskog p'ola u kolizi.ii sa moraloon.« V.: K. M.a!'llill3: - F. Engels: Izabrana dela, tom 2, 26, i!ir. 133 �Me~utim,- o~zirom na ulogu ko,ju su Marx i Engels i,. kasnije, Lel>Jiln, " no:ihove ,poi>tavike tianruli u !">lliu oo~anibJo,vanog kJasnog ra.dm:1Cd<og p(jko-eta, ilogleda najpo,godnjie daJlll pregiled kako se tretirala problematika ~ena uopste i pos.,bno zaposlenih !Zena u marterti.jaldma medlwn~rodndh lk.ong'resa tog ·pokreta.5 Prva .internacionala, nsnovan~ »da zameni. socijalistiC:ke i' polusocijalistiCke sekte pravom lborberrom organizaoijom radniCke klase« 6 i koja je »deset godina dominirala jednom stranom evroo.p1.ske i19to·rije« 7 , smatrwla je za \P'O'brelbno 1da veC na svom prvom Zenevskom kongresu (od 3 do 8 septembra 1866 .god.)l na kame je »pr.edziran program rada Inter:nacionale i defini&ani rtjeni cilfevi« 8 , postavi na dnevni red (druga taCka) i pitanje zenskog rada. Vee tada, posle pobede veCine nad prudonistima, koji su lbili .protiv :Zenskog rada van kuCe, pored otStaJog, Jrio1115-taforvalo rSe .da _je :Zenski rad p01sled~ca raMtka krUlpne kapiitalistiC:kle indus1mij.e knja je UfPTOSttila. pro·ce,se rada, da radnici tome ne m·o.g:u 'da stanu na put, da je uvlaCenje Zena u indootriju pr-otgresivma poj:ava ada su jaiSle, deCji vrtiCi, druStvena ishrana, besplatna nastava i besp1atna m.e: dicinsk:3. pom.oC, naCin .pomoCu kojeg <proletarijat trefu.a -da se. bori protiv degenei"acije svoje kla-se i oslobOdi Zenu od robo:.. vanja doma,Com poslu. InaCe je na Zenevs.kom ikongresu donet i zakljuCak o potrebi borbe. za 8-CaSovni radni dan, 2ja zabranu no.Cnog rada, rada Stetnog po zdravlje itd., a U·pogled~ Zena j'oS i IPOtreba rbo·rbe za fPZ:a:voo na jed;nake plla.te.9 - . Detaljna anailiza sta:roV'a koji su dolazHi do ilzra.Zaj8. zahteva_.Ia bi obimruu posebnu studiju. Na Qvom mes_tu daje se ukTatlro 5 :Sarno izvestan pregled tog trefuanja n•a kongres'<itna- Prve, Druge i TtreCe ·mternacionale. · · · Prva -internacionala · - mat.erijal za 'izuCa•vanje, Beog:rtad, 195_0, str. 134. K. Marks: Pismo Fridrihu Balteu. . 1 fuidem: Eng-els-, Pismo Sorgeu (str. 145). ' Ibid.: str. 23'. 9 OpSiTniji tekst v-id!i u cifuanom de1u Prva inte'lmaciona.~a; str. 21 i 22. 6 134 Kasndja tri kon-gresa· Prv,e dn1Jem.acionail.e '(u LaUJSal!lm.i 1'867 ,g., u Bruxe1lesu - 1868 g. i u Baselu ~ 1869 g.) nii1su ~e viSe 1bavila pitanjem ·zena-. 10 Na Londorusik<>j konferenciji {1871 :god.) !>riga o ilenama radnicama doS.la je do .izraZaja u odluoi o potrebi da tSe osnuju i posebne sekcije •Zena radnica, naroCito I»U preduzeCima .u ikojima \SU ·one preteZno zap,oslene«. 11 Na.kon iprestanka postojaJnja Prve lilriternaciona:Ie rproblematika ZenskQ,g rada d. poil>OIZaJj-a tZene 1Jretira se u ·-dkviirilma Druge internaaionale, :srt:v-Qil'ene na MeWnaa;rodinom :ra~dmli!Olmm kongreeu u PMiizu, 1890 godine. VeC na prvom kongresu Druge internacionale K.lara Zetkin je konstatovala da »poSto o tom pitanju nema jasnih shva-Canja, neophodno je potrebn6 da se jedan medunarodni kongres otvoreno i ja..sno iz.jasni o 1tom pretdmetu i •da se IIlaCe1lm.o p-orzabavi tim pitanjem«. Tom prilikom ona je, -izmedu ostalo-g, konstatovala da -Ce .)):Zena ostati podjarmljena dok ne ;bude ekonornski neZJavisna«, a da je neophodan uslov za njenu ekonomsku nezavisnost rad. 1Stoga ,))rad Zenama ne treba ni uskraCivati ni ograni-Cavati, sem ·u izVesnim sas-vim pojedinaCnim i izuzetnim slu-Cajevima«. Ona takode- konstatuje da 'je »veoma Cudno da se i u ,socijalistiCkom taboru -nailazi na po.greSno· shvatanje,· naime -da se ·zahteva uk.idailje ,rada Zena<< ... Klara Zetkin oStro kritikuje takve stavove, zakljuCujuCi da )>ako ,se traZi zabrana Hi ograniCenje rada Zena Zbog toga Sto iz nje,ga izrasta konkurencija, -onda je isto to-liko lo.gi>Cno Ida se tram Ulklanjanje maSina i uspoo:tavijan,je mednj•oiVekovnog esna~sko1g prava, kojdm. 15-e u1tvrd!ivao lbrq~· radni.ka ko,jd. se mogu ·uuposllti u 1svakoj grani rad1mosti<<. GovoreCii ~D p·oiloZaju_ Zena, orna .taikode nav;oidi da ·>>oslolbod·ell1ie Zene :maCi portpunu temelQIIlu -promenu nj.enog ISOcijalmog !P01nZaja, revoluciju u llljenoj uJozi u privredn-om ·ZJ.iv.otu«. INaJjzad, OIIla s-e o•svrCe i na ·sifraZeUSiki !pO'kret i il~:.om.statuje da .>)pra~o 1wlas'a to Ovo je sasvim logiCno -obziTom na potrebu bor'be na dva :fTonta: - protiv vladajuCih krug·ova koji su se Zestoko borili i . poCehl proganj-ati Intemacionalu, -i protiv unutraSnjih skretanja i nepxijatelj a - prudonista .i bakunjd.naca. u OpSirnije Vlidi: Istorija Me!tunarodnog i socij!ltistiCkog pokreta, Boogxad, 1952, str. 116-1:!8. 135 �bez !!konolrulke 5!<>bade nije msta drwgo do menica ibez .wednosti«.12 ova dtslrusija, ,Q z¢n.ama, sp_ontano nlilkla :povodom dlisklu- sije o zakonodavstvu za za.Stitu radnika18; -odrazila se i u rezoluciji o tom pitanju gde se, kao osnovica ·zaStitnog zak_()no- . davStv<> ko~e tr<lba da se zahteva, rpoTed ootaJ.og, rpoaniJnje li. potreba da se zabrani noCni rad ~ena 1i poslovi koji Stetno uti-cu na ~zenSki organizam. · iNa ·drugom kongresu Druge internationale '(Bruxelles 1891 ,g.), na kojem je napravljen •bilans stanja radnog zakonodaVIStva, ne promilnje -se poSeibno 2-en.sk.i ra!d, ali se u rezoluciji obavezuju organiza:dlje da -wSe ankert:e u totj 01b'1a1sti •i .da org~zuju m,edus01bnu ra!Z'menu .;i;nfamnacija. 'Treci lkongres Druge internacionale (Ziirich - 1893 g.) . postavio je na dnevni red, kao posebnu tacku (5), zaStitu radnica i terrneiljli<bo pvetiesao. to pitanje. U 'c]hskm,lji ·je dos1o do razmimoilruZenja ·oh:m.:raan na i·stUiP.anj-e lbe1_gijskdh .delegatkinja, koje su se izjasnile protiv poseihnog _zaStitnog iakonodavstva za Zene. NaglaS.uju6i da su sodjalistkinje, one su izjavile da se »iZensko p'itanje mor·a razm.atrati odv·ojerio od pitanja najam.:.. nih radnika«. 14 Pr:ortiv ovakvrlh i sliCn.ih shvatanja naroCd•to je ootro, i na ov.oan konigirOOU, dB!Jwpila Klara Zelilcin. To "'"allhlS!Cavanje«· odno1sa odra~ZJHo ·Se i u uvodu rezalucije, u ikodoj se, inaCe, postavlja ·zahtev da se radniCki pretstavnLci svih zema12 Kongresi II internacionale, knjiga prva, Beograd, 1953, str. 122-128. Da bd se bolje'· Stagledao znaCaj kong!'lesa, treba reCi da Je OsnivaOkom. Irongresu II internaclonale pris.<U;stvovalo oko 400 deleg:arta iz 19 zemalja (oitirail•o delo, str. 11). 13 Mada su se na kong-resilrna: Drug.e interna.don:a:te ra.spravl,iala mnoga pitanja v~a 21a ZiV'Oit radnM·ke klase [ mnoga polibiCka pitanja lroja ji'!-' medunarodnra poHtiOk:a situacija toga doba nametal~, gotovo na svim kong:resima »j.edno od najkrnpnijdh pitanja koJe je bilo predmet di.slk:u.-sije.. . b.Uo je pUanje o donoSooju medunarodnog r:-adnli. C.kog zakonodavstva i zakonsk:o reguUSlanie 8 Caso.vnog radnog dana<<. Vidi: Cedo f>urdeviC: ,Uvod u delo- Kcmgresi II j.n_ternacionate~ ·str. XV. a U izvesnoj rileri njiih je podUlpro i Bernard Shaw (pretstavnik :fabijeva:ca na Kong:resu) izjaSnjravajuCi S·e ·protiv posebne zaS'bite. Ipak:, on je traZio.. rda u ·rezoluciju ude zahtev za uvcxlenjem inspektora ra:da - Zena, .i to u SIV'im granama industrije i tr·g()vline, i zahtev za primenu naCeLa jednake plate za jednak: rad (op. cit.. str. go7) 136 lja najenergiCni}e zaloiZe e;a ovakvu zakonsku ·Z~titu ra~ica: 8-Casovni radni dan za Zene, a .6-Casovni za devojke is'.[:io-d 18 g-odina, nedeljni odm-or .od 36-.)C,asova, zabrana n:ocnag·-radq i svih po zdravlje ZenB. :Stetnih peslova-, za,brana rada dve nede-_ lje pre j 4 nedelje posle porodaja, obuhvatanje ,gornjom zastitom svih zaposlenih zena ~i kucna industrija i polj<>rprivreda) 15 kao i p-os1tavljaLnj.e dovoljnog broja dJn:su>ektoTa ll"ada --:- Zena. Mada u 0'\'0d rooo<luciji, k8J<> nli u dmkusd(jd: na kD'nglreru, nilie doSla do izraZaja nar-oCita briga za decu, odnosno porodku radnica 16 , ipak su iSticanje ovakve ·xa.Stite :Zena i stavovi izneseni protiv feministk·inja iz gradanskih krugova znaCili u ono doba ogroman doprinos u orijentaciji radniCkog pokreta na pravilan· rput l!"e!Sav.anj.a .p']ta.nja 12:aSti-te zapo1slenih !Zena. Na dva k:asnija :kongrffia Drrug-e iilntern<ldona1e (L<>ndon, 1896", Pariz, 1900) takoae •• doticalo pitanje ·zena. Uglavnom se radilo o potrehi .da radnice ucestvuju u politillkoj borbi i ·borbi za ekonomsku ravnopravnost, te se traiilo pravo udruZivanja i zibo·ra i p.ravo gla\Sa. z;a e!ba :PO'la. 18 15 u ·vezi sa ovom Tecrolucijom zanimljiivo je 'pomenuti da j:e komisija postavila zahtev za 6~nedeljnom P'<>Stedom posle, porodaj,a, ali da je engleski delegat tr~o d~ ots~tv.q- l?ude kr~ce,. (Jbzirom da u Engleskoj nerna u tom, smiSlu mk.akY.fh.PrG.p!Sa 1. da treba. p·oCLnjati sa_ skr'omnij-im· zahtevima. Rezoluci]a J€ biLa pOC'.lffiljena aklamacijom, a ve6inom je prin~.ljen i predlog_ ~d<?~a joS Ji zahtev za jednakom platC>m za ]ed.:qak rad. V1d1: ops;irn1Je: op. cit., str. 261-262, 304-309, odn. 455-456. . .. 16 Izvesno shvatanje u vezd ·sa porodicom i decom izneto Je u reoolu-ciji o osmoCasovnom radnom danu, usvOjenoj na istom kon. gresu gde se u treCoj alinej'i konstatuje, da Ce se »osmoCasavnlm radni~ dano~ tml3.pr-editd M~ot u porodici (-koju je kapitaldialn razbroio) i omoguCriti -bolj.e stavanje o deci«. Ibidem, str.· 273. 11 Na oV'Orlll Kongresu tretiralo se interesantno tpitanje vaspitanja-i telesnog_odgoja i zakonsika.z.aStita dece, Sto dokazuje kako je marksJstiOki radilli:Ckd pokret veC krajem XIX veka dalekovidno i svestrano treti:rao pojedina pitanja vezana za ZJivot radniC<ke klase. U rezoluciji done:toj o tim pdtanjima bi'o je .predviden zahtev za uvodenje Skolskih kuhinja u kojima Ce · deca, bez ~bzir.a .~a materijalno stanje roditeljra, prdmati jedan obrok. Med:utim, pru:likom glasanja, a na predJog pretstavnika paTis:klih nezavisniJ.h ·socijalilsta, ova taC:ka je otlpaLa, jer »protrivureCi zakljuCku formulisanom u Briselili·..kdji s~ za-laZe za o-bavezno izdrZavanje sve dece od strane druStva«. Vidi op·Sdmrije: op. cit., str. 370-373. " Op. cit., str. 364, 383, 413-414 i · 445. s:. 13\ �Na kon~esu DTuge internacio-nale, odr:Zanorri · u Amsterd8.mu 1904 god., dosao je do izraza slav prema :z.st·~ • 1 ··· · . lw. zena u ~eo:~ UClJl ~ovodom 9 tacke dnevnog reda »Socijalna politLka I ·os~!I"anJ: rad.n.i(ka«, gde se eahrteva obavezno sociti•aJ.no. ooiguran~e ~oJe Ce obuhvatiti i ·osiguranje za sluCaj trudnoCe i harodna ratna. -onganizadj-a proleterske revolucije«22, sa Lenjinom na Celu. Med:unar-odne !politiCke prdlike, previranja u ra·dn.i·Ckom poikretu, po~rell:>a da re usp<>stavi jediiJnstvo Q>roletalrijata u krilu nove internacionale, polreba da se odredi p-oliti·Cka linij-a i taktika dalje horbe proletarijata, imali su za logH\nu po- . sledicu da se na kongresima TreCe internaoi·onale, u pi-vim g-odin-8.ma njenog postojanja, nisu raspravljala-· pitanja ho·rbe za radnLCko zakon-odavstvo i p-robleiDi za.Stite zaposlenih Zena. Lenjin je, medutim, u svojim govorima i spisima nedvosmisleno isticao svoj stav preina pita-njim.a :Zena. .Cuvena je postala njegova f-ormulacija: »sama izgradnja socijaUstiCko.g drustva pocece tek onda kad se mi, posto smo postigli potpunu jednakost !Zene, prihvatimo novog rada zajedno s-a !Zenama, oslobod:enim- sitnoga za..glupljujuCega, netproduktivnag rada«, i dalje »da se 'Zena potpuno -oslobodi i da- stvarno postane jednaka sa mu.Skarcem, treba d-a postoji druStveno !gazdinstvo i da .Zene wCestvwju u ·opSitem-jpr-Ddukttwwm oradu ... ra•ZU!ffie se, ovde nije reC o tom-e· da se ·Zena izjedna-Ci u pr-oduktivnosti rada, u obimu rada, u njeg-ov·om trajanju, u us1ovima ·-rada ~td., ovde je reC -o -tom-e da Zena ne 1bU1de ugnjetena u lkuCnom gazdinstvu ... 'To ku6no .gaZ¢J.instvo, koje v·odi ·Zena, najve6im svojim delom je najneproduk.tivnije, najvarvarskije i najteZe gazdinstvo« ..Kao »jednostavna i svakodnevna sredstva« koja su »sposolma da fakticki oslobode zenu« {podvukao v. I.) i da ».smanje i UniSte njenu nejeclnako-st s mu:Skarcem -u pogledu njene ulo·ge u druStvenoj pr·oizvodnji i dru:Stvenom IZivotu«, Lenji~ je s:m.atrao kolektivnu ishranu i deCje ustanove. Pri tom treba reCi da je Lenjin naglaSava·o- potrebu da se iene-".,.-- radnice prvenstveno .brinu o raZViitku takv·ih ustanova.23 Kad je 'IJOSle L.enjin.ov~ smrti Komiterna po-stala I»VanjskopolitiCka organi,zacija podredena SKP/ib«24, bilo je joS m.anje materrnstva. 19 ~a Me~nar~dnom kol)gresu socijalista u Stuttgartu, i907 g6dine, niJe tretrrana problematika zaStitnog zakonodavstva.2o Pit~nje zaStitnog z.akonodavstva ponovo . je stavljeno na dnevnr red na Medunarodnom kongresu socijalista u Kopenhagenu, ~910 god. U relativno opsirnoj rezoluciji o tom pitanju kon&tat~J~ se _da postoje6i Z)akoni o zaStiti radnika »nipa-Sto n~ udovolJ.avaJ~ kolik,o potrebnim, toli.ko i opravdanim zahtevrma radnrka«, I postavJjaju.se zah.tevi sa osniva.Ckog d amsterdamskog kongresa. 21 Na pos:ednjem kongresu [ l internacionale, u Baselu 1912 godrr:e: n:Je moglo doCi u obzir nikakvo razmatranje u vezi sa z~St1tn1m za_konoda¥stvom, jer je na dnevni red tog kongresa b1_I_a ~ost~vlJ_e~a .samo jedn.a jedina ta<Cka ·}>Med:unarodna ·situaci'Ja 1 z.a.JediiJ..llcka akrctirja protiv rwta«. Prvi s:etski rat znaOio je i kraj Druge i·nterna·oionale kao pretstav~1~a ~drmenog •kl~snog, marksistlckog radnickog po- k_re_ta. ~J~ 1 nJene vod~, koJl su, sem nekoliko iz.uzetak.a, ustvan -illZdaili. mterese. i .?-or.bu 1)l"oleta-rijata, tzamendJ.·a J-e, p·oiSle Okltoba~Tske •revoJUClJe, IiH 'internanr·~ala .,..,,.. · ·· u•v.u » 0 ~'b·<illl'lZamJa medrma·~odrr>og prolletelfiSkn~ k~"'-''"~ "·-g I'·'- ta« 11 »trneuu· ~ """& v.U.(I'-'IIL~wol,llU.) 'UU\.d.•e 111 Semt ~ re2olu . . o~a nak ovom_ kongresu je jednoglasno usvojena i kratk.a . . .?IJa o zens om pravu glasa, za koje treba da. Se bore- "'Dei J~ticke partdje, u ?~viru opSte. borbe za jednako, nep1osred;o ~ tBaJno pravo glasa. V1d1: Kongres~ Druge internacionate knjig'a II eograd, 1956, str. 21-22, 15 i 82. ., · •u . . net~ ~o;~~~_s~P~=~a~~o~~~n~· 0V~!~X:o~ ~~a . diskusija i d~· gtasemm prinoipijeln-im zahtevima d p ,Vtl gl~,. sa napa socijalistiOkim Principima dakle a ~e ~~ mora v~d·Ib »samo gl.asa za Zene i muSkarce« Ibidem str lao' 19e0v?m30"'op!teg prava 21 N . . ' · I Lo-<l05 i 143. tstaa . ovom kongresu Je Srpsku socijaldemokrabsku part" 11 u pre v]jao D. 'fuoo,;c. Viidi op. cit., •str. 317, 388 ; str. 569 . 138 ~ 22 Istoi'ija medunarodnog radniqkog i socijatistiCkog radniCkOg pok.reta, Beograd, 1952, str. 385 i 387. 23 OpSirnije vi:di: V. I. Lenjifn: 0 radnicama i setjankam~ B~­ grad, 1947, str. 12, 19 i 20. · 2 4 Istorija medunarodnog radniCkog i socijlllistiCkog radniCkog pokreta, Beograd, 1952; str. 385. 139 �.. . . d . ck0 g pokreta. I aka se u osnov· · · m k a Ina organizaClJa klasnog raradom ove organiZaC1J· e .n e obraca . zi sa nim dokum:n:rm~ u ve 2s i k .e n. eh -IzvrSni .odbor' na za- i~leda da se na illjendm ikongresmw !Jretira (piitanje raooog zako:noda,vstva 1 u okviru njega zaStita 1Zena.25 ''Tek se na Villi kongresu 'TniCe ilnternaclonale, 1935 .godilne, u referatu Georgi Dirr.titrova, pominje i pdtanJe Zena u vezi sa 1bo'!"bom pro1Iiv faSizrna.. 26 Odredenih i hliiih .gtavOva u velli sa zaStiotom i pol'O~arjem zep:oslenth •Zena ni u tom referafu nema, premda je to m!W!da tipak a,J!o potr.,lmo, o1bzirom na stav (Jlacional-sodjalti.mna u 'odnosu na rad Zena van kuCe. U ddln:Jlloama toga k01!1gre>sa podvlaci se jedilno da zene treba da zahtevaju jednaiku pla<tu za jednak •rad." Ustvari,moglo bi da .se katZe ·da· u periodu izmedu dva rata klasni ·radniCki pokret nije imao stvarni medunarodni forum, u okvjru kojeg 'bi se· iznos1lo·, tretiralo i preko kojeg bi se borilo za reSavanje....- svakodnevnH1 interesa radni,Cke klase, dakle; kojem bi se Slqllo po sebi moralo da postavi •i pitanje poloZaja 1 regulisanja zaStite zaposleriih ,zena. Posle Drugog svetskog rata, 1945 godine, stvorena je Svetska sindJkalna federacija (SSF) - nova mednnarodna sindi- znatni_j'a .Qsnovn;i .deklar~~iju ·O z ko rada Ta deklaraDIJa popr<iblem~a ~agr:~:.":;;Js':,ov~ dkr·araclju i studiju (pr~gled) . delJena Je u v~ sa ~a adiv.anjem tZenske radne snage. ~?:­ problema u :rez:r .. gr t . ko.'.i tSU ·eafll'zeti u deklaram]l, . . zir.om na pnn~cll'?l!ae·~ne ;sl ~~~~e .. ~r maZe da· se sm•atra da ti iznosirno sadrzaJ nestot opt ~f.nl.J 't~oretske stavove savremenog stavovi, uglavnom, P!e s av ~aJU - . . . ldasnog radnickog pokreta. . . . . • enslo~ u:adna i[J O;movrrH>j (ielklar,.ciji ll<onstatliJ" s~ daakoJe .z .· d.i anJ·e . t la i da Je Jedn . nagra v PO: snag a ·brojCano zna no as .. . u interesu ekonomsk,a,~ 1 sociJ~~og nimljiva je i konstata;na po ·-~ed:li ro. res a. J(Pritom, za- pazl~e u nag"radivanju ~OJ~ ~u :va!tlikovanih, odnosno muSkaraca 1 ·zena ve_c;e o _ ' d 'k 31 specij alizovan1h ra nt a. ·. . k'h .• . • pogledu obavlJan]a ille 1 U vezi sa o~grantcavanJem.zena u .. t t· doposloV.a, konstatuj e se da je '-potrebno tem.elJ Ito pre res 1 . ,~,. . 25 Lenjin je, medutim, smatrao da u kapitalizmu klasni radniClci pokret treba da ukljuCi u sV'Oj proguam i borbu za reformu, ali ne kao svoj krajnji cilj,- vee kao jed.an od naCi.na u opStoj borbi za socijaHzam. {Vidi citirano delo Istorija medunarodnog · ·Sinddkaltne federacije, .g.de S:: U preambu1i. Statuta Svetske Ste se ne pOIJlinju zene. Vidi. govori o ciljevlima 1, metodatna, u?P 1945 str. 285-S.~. Me~m, u Rapport de ta Conf.~rence ktip~ii na~ionalnih sirnd1ka1nih c~n­ rezulucijd ? jzveStaJilma ~~don~€ }ronfer~cije .a-peluje se. n:;t.·alnsm; tara za pnmenu 'OdJ;Uke . . · · a bore protiv svake ~J .. dikate .cta se u nacs:IOna}.nU7l; okv~IX!lse red ootal.Qg, osmva 1 na 'IIi e!konor:nske diferenmJ~OlJe, koJa . 'dnapoku. platli za: jednak rad 'poIu. 1 u tom ·smislu da se bore za Je . , , (Ibidem, '&tr. 298). .. . ·. R ort d'activite de ta Federa. 29 _ceo tekst DeklaM:CJ:Je. V1d'L app . a· le M111JalnO?• 1949, S tr • 39s---422. UJ.€:U--UL...,en e · • .:s~·..... ~ tion syndteale m:on ~~ ' kl bilo iznoSenje p['ed Obzri.rom da Je CilJ ·de ~a~IJ~ e a eflcije, pitanja Jednarkog nacije, odnosno njene SIP~c-9al1Izo~a: os~ovriog pitanja u problenagrad·ivanja muSlt:aT~ca: !.~ena.. tog pitanja, to je d. metod l!zlamatdci Zenskog rada, 1 re.s,.......,.S1l1Il.Je ']j·u . dekl ciJ' e podvrgnut tom c1 . .. od ganJa arra . ,. . ka sindi~alna federaCIJa, P so ovde treba T~ec1 d.a J.e : e t sSaveza sve vd:Se dobivala bl·o-: , u~·cajem 'I"Ukovo&?:ac~ S~vJe :ti~~ uticalo' na me&unarrodnd klasm kovski kan-aktel', ~.0 . Je -nega . dika.ta J1lf!ostavije i med'U:narod.'ltP radniCkd pokret. V'l!di: 8 av~z _stn .:_ sindikalno . jedinstvo, Beogre4_, 19~0 '.d' u citirr:inom ·i-zvest$.Ju, str. 28 radniCkog i socijalistiCkog radniCkOg pokreta, str. 270.) Lenjin je takode smatrao da sodjalne refonne, u kapi,talistiCirom druStvu, imaju dvojak ka:rakter. »8 jedne strane. to je ustupak koji su trudbeniCke mase li.strgle od ·vladajudh 1ct:=:.tsa. S druge strane. to je ustupak ko}i vladajuCe klase crne radi toga da bi sp-reC:ile, oslabile i uguSile ~evoJucianarnu borbu .. :.( {V. I. Lenjin, DeJa, sv. XI, str. 63, na ruskom, citirano po N. G. Aleksandrovu: Sovjetsk.o radno pravo,-str. 445.) 26 »FaSizam. je it~roCito ciniCno p:Orobio Zene, '§pekuliSuCi sa najdubljim, wsadenim oseCanjem Zena kao ma:iki, domaCica; samostalnih ~radnica koje tllisu' sigurne Sta im donos.i ·su:tramji dan.« G. Dimitrov se :izje.Snjava za b'orbu Zenskih organizaci'ja koje sto:j-e pod ruk.ovodstvom komunistiCkih paxtija p!IOtiV Zenskog separa:t:lizma u radnli.Ckom pokretu., za, podizanje nadnica na osnovu parole »jednaka plata za jednak rad« (vLd'i opSirn.ije ~delo: »Die Einheitsfront und die Frauen(< u knjlzi VI Weltkongress der komunistischen Internationale, G. Dimitroff: Arbeiterklasse gegen Faschistnus, Moskant-Leningr-ad, 19·35, str. 76-78. 27 VII Congres mondiale de l~Internationale communiste, ResoLutions. contre la· guerre et le :fiasclsme, Pani.z, 1935, str. 19. 140 pa~Ja ze~9~~a~Jnae, ~oneJo se{lanJU u Rrrnu, st KOIJlkretne podatke o tom~ 4Hl. I Vl 1 141 �sadaSnje .z_akonodavstvo iz te oblasti na nau<Cnoj lbazi, k.oristeOi se svim dosad rpo<Zlil..tim ~e0llltatfuma. Medutitm, odmah se napominje da pri regu1isanju zenskog rada treba voditi raeuna <J sposobnosti (capacitee) i o fizil':ko·i konstituciji itena. Na avo se nadovezuje uloga profesionalne orijentacije u utvrtlivanju· specifiCnrih vrednosti kOje poseduju Zene za izvesne poslove. PoSto se konstatovalo da .Zene treba d·a imaju iste moguCn-osti za sticanje struCne spreme putem ul!enja u pDivredi, naglaS.ava se vaZnost opSte reklasifik:acije ·zanimanja, pri Cemu · trelba vodd.rti TaCuna o mogu6nootima i SIPOISoibnostima Zena. Sem toga, istLCe se da je potrebno izvrSd.ti valorizaciju zanimanja koja se smatraju ·bitno Zenskim, u odnosu na sliCna zanimanja J<:.oja obavljaju muskarci.' Sto se tiCe mateRinstva, zanimljivo je podvuCi da se kon~ statuje da je to funl«;ija zene, a ne pominje se da je to druStvena funk·oija Zene.82 Isto taka podvlaCi se va.Znost rastereCenj a Zene ·ad poslova u domaCinstvu i brige oko dece, kao vaZan uslov koji omoguCava Zeni da se potpuno angaZuje u profe..:. sionall.noan Tadu. Najzad, naglasena je potreba kontrole i pravo<lenja principa jednakog nagradivan}a i putem inspektora rada - Zena. PrJ tom se isti~e potreba da. se za posao inspektora imenuju i obucavaju zene iz redova sindikalnih radnika. Principifelni deo deklaracije zavfSava se zoahte>vom za potpunim pravom slobodno.g s~indik:alnog udruZi'vanj a Zena, i Za- · kljuckom u kome se po:oivaju organi Ujedinjenih nacija da pristupe utvrdivanju konkretnih mera koje tre.ba praduzeti za primenu principa jed·nakog nagradi,•anja. U ommnoj stuJdiji fjpTeglectu), imja je SalStavttli <cleo deJda.raaij·e, fusltiiCe se, odmah :na potCe11kiu, da rad ·Zena poSJta!V1j a prak.tlene i.lkoruk>retne .pmlbleme '1l P<Jgledu tJ:adanja i vrste (genre) rada, zatim problerrie u vezi sa materinstvom i orav·om na fad (sve to vezan<> sa• problemom nagradivanja). Posle opsirnog i zMJJimljiV'og iznoii!'nia ~t:oolliC:i.Jlh podataka i ·Cdrrljeoo.ica uvezi sa Zenskim .radom (broj zaposlen'ih :Zena PC? IZ.erruljama, •odtnosi 32 U sovjetskoj 'i ·prosovjetskoj Hteraturi, medutim, kao i u prind.pijelnim dek.laraoijama socijallstk:inja izrhedu dva rata (II internacionala - Francuska i Belgija) naroCi.to se P'odvlaCi mate- rirnstvo kae druStvena funkcija Zene.. prema ukupnO zaposlenim~, procenat -udatih Zena, razlozi rada udatih Zena1 .zastupanost Zena u pojedinlm granama, ~rcgled za:Stitnog zakonodavstva, razlika u plata~a i Fool.) prelaZl se ?-~ zakljucke. U uvodu zalkllju;Caka tkons:a tuli ~ se da i e u pT<>~le: matici :Z.enstkog .rada cen.tra.J.an tdrustvem. problem: olakiSat~ Zeni, Sto je :motiuCe vd:Se, IPO!Slov-e :k:oje ona obavilija van .predu~eea. Na to '"e nadc>Vezude problem strullnog ·ospooobtJavanja ·OOna i pro1blem '(.istovremeno. d. (pralct.iCan i r:auC~n) da.,se na me.dunarodlnom plam.u ipO'ime iz,wCav.ati n&~gradivanJe uQ!PSte, a ,posebno Zena. U pogledu rrustere6ivanja !Zena od .abaveza d'.zlvan pred.u~eCa, Putem najrazUCitijih slullbi ,i ustanoVa, · naglaSava se vaznos! propagande medu ;l;enama da se slu:Ze tim ustanovama, pr::.. Cemu naroCita uloga ·pdpada sindikatima. U vezi sa struCnim osposoibljavanjem 'isti·~e .se va:Znost da se ustanove specijalne struCne Skole i za Zensku .omlad.inu, kao i propaganda za zanimanja koja su se _dO sada sm'atrala kao muS:ka. Na kraju, posto se jo.s jednoni podvlaci vaznost utvrdivanja sistema nagradivanja 1(i vainost. sindikalizma), daje se Citat iz Rezolucije donete prHikom ··osnivanja Svetske sindikalne f.ederacije, februara 1945, gd;e se, i:mnedu ostalog, navodi o~a­ veza dru.Stva z.a staranj.e o ·radnim ljudima i .gde se nar001to podvlaC:i potreba da se vlade pojedinib drlaya brinu ·za decu, 88 putern traznih alokaci;ja i deCjih ustanova. I·Z' W.oZenog pll'·OirzJlaiZi da .je avom dekla:racijom p'f!Vli put posle nekoliko decenija medunarodrri klasni radniCki pokret izaSao pred javnost sa svojim pr.inocipijelnim stavovima 3 odu no.su na Zenski rad. Premda nisu dovoljno sveobuhvatni \ ·ovi ss Zanimljrivo je da zclvrSnO:m. ¢tatu prethodi sledeC_!. oitat .·A_l: berta Toamasa iz 1929 godine, gde., se, ·izmedu ostalog, k~: »Mishh smo da je prva faza zaStite ra<lfldka proSla, da su !l~l~Ie:mentar­ n1je-reforme dovrS·ene, da sru ·Zlep.e i deca u v~vetu z.asti.C.~na. P<;Stepeno, u traZenjru da upcxznamo . :primenu f:L.~~~ konv~CIJa.- prunet'il1 smo da Cak ni delo Roberta Owena niJe ]00 dovrseno ... « 34 Zaposrtavljreno je pit~j-e stepena r.a.zv?'ja proizVQdn;ih snaga i porodice, u vezi sa Zen.s~ radom; ~n~ 1sti~e tSe poyezan.ost druStvenog sistema i demokrati.Je sa poloza}em zena, vaznost pr~vno~ poloZaja Zene i njena poN:biCka . prava, ne govori se o v;aznOSitd ekonOilllSke ·SamOtStalnosti Zena i t. sl. 143 142 ' ' �principi Il):Ogu da: is.e -prihVate kaO. oimov Za razrriatranje i re- savanje kompleksne problematike •zenskag rad·a ;. posebne zaStite zaposlenih Zena. StavoVd SSF u odnosu na 2laposlene :Zene doSli su do izraZaja ina »Prv-oj svetskoj konferenciji radnica«, koja je juna meseca 1956 g. odriana u. Budimpeilti. ru opstoj rezoluciji, koja j e - uz Apel iadnica svih zem.alja i Memorandunn •generaillnom direKtoru .MeCh1na.rodine -ol'!gan:i.z:adje rada - usvojena na ·ovoj konferenciji, zanimljiva je konstatacija da ne potstoje »·OISillOWle .ra:zililke medu prihva-Cenirrn ,S'tavovima sindikata razlliiCitih tendencij3. -o PTOblemima .zaposlenih iZena« i da )>!prema tome .po15todi real-na ha·za za 'Zajedntakie akcij.e.«. 35 U ·saynem~l)om klasnom radnick.om p:ok;i'.e~!f ,treba P.Pmenuti i delovanje Medunarodne demokratske federacije .Zena, iZenske medunaro<tne or.ganizacije, :q koj_oj .su pre~stayljen,e progresivne .Zen"e iz znatnog ·broj<:~. zemaljoa, naroCitO .socij_alistiCJtih, !i. ~emalja Azije i Afrike. Iako je statut.O~ .ove. organizaCij~ :predvide:o.a Pored bo:rbe zam.~ i ibot'lba_.za rayri9Piavno~~ Zen:;t i za.Stitu dece, prou~aVanje" p_roblemati}_{e i pol.O~aj'a. zapaSlen]Jl Zena i borba za reSavanje nj.ihoVih ·svakOdnevnih .int"eresa bil<i je zapostavljena. Sva aktivuost hila je uglavnom usinerena na deklar·ativne akCij~ za rriir i na del.atno.St mi. politiCkon:t pOlju, Sto je posledica blokovskog karaktera·ove Organiza·cije. 36 Tek poslednjih godina pocinje da, se obraca vise paznje prol Ovoj ~onfe[-enci~ piisustyovalo je 429 delegata, ~5 posmattaCa i 3 gosta iz 44 -zemlje. :l{.onferenoiji je prdsustvo~o i pretstavn.ik M:edunarodnog •biro-a rada. Dnevni red j-e sa~vao dve : taCke: 1. »J-edinstVena borb:a ·r"adnica, (travailleuses) i sdndikata za poveCan}e plata, za efektivnu prim.enu principa ,za jednak Ta:d jednaka plata', pro1liv svih ·oblika diskriminacije, za 1JOboljSanje uslova nj.ihov;og Z.ivota, Za _pohedu njihovih prava d. za rni:r« d 2. . »Za aktivnije uCe.SC:e radnioa u Zivotu i upravlj:anju sindikatima:, za ·Siroko sli.il.dikalno regruto.vanje« .. U Rerol.Juc.iji se navodi da treba postiCi: jednake plate,··utwd':enje minimalnih nadnica, otstra-nj-enje diskriminacije pri primanjru na posoo d otpuStanju, uvodenje 40-satne radne nedelje bez smanj-enja plata, za.Stita :rada ·i zdiavlja (poboljSanje starih i donoSenje novih za!kona), priinanje Zenam:a prava na rad ·i' penzJju, pdznari.je prava na kvalifikacijiU i ola:k:Sice u sticam.ju kvalifik.acija, 11lstarn.ovljenje i poboijSanje starosnog osigruranja, praW na zdravstvenu negru i •besplatnu hospitalizacijru, garantovailje d proSirenje prava i zaStite zaPoslene majke (oplaCen porodiljsk.i dopu:st, preikid za dojenje, deCje ustanove), proSirenje progra:tna i:zigradnje stanova i Sll1lam.jenje kirij~. U Memorandumu._generalnom direkto:ru Medunarodnog biroa rad.a, pored ostalog, PredlaZe s•e sa2ivanje sastanaika tri med'um.arodne sindikalne ·_ organ:izacij.e (Svetske sind.ika:lne federacije, MKSS i Svetske federac.ije hr.i:S-Canskih si·ndikata - prim. S D.) da bi ove u zaj·ednici sa BIT-on;1; prostudirale naj1bolj:i naCin k:o1im hi :se moglo zajedni0ki1 doprlneti primeni Konvencije br. 100. Isto tako pxedlaZe se da Kornitet eksperata za Zenski rad pootarie permanootan, da se njegova kompetencija proSiri, d,a. se redorvno sastaje, da bi se bavio celdkupnom prdblematikom Zensloog :rada -i, .naroOito, problemoon plat!3,·. OpSirnije vddi: ·»Au, nom aes tTavailleu,seS. de 44 pays(( ... Srup··plement 3 la- reVue »Le Mouvemj'mt SYridical Mondial«, NO, 7, · . 35 1956, narocito str. 144 1~, 35-37 i 44---,';2. bl.€matici zaposlen,ih Zena, i..proklamuju se :konkretni stavovi o pojedinim pitanjima. 37 · 86 Posle objavljivanja Rezolucije Inforinbiroa, AntifaMsti~.ki front Zena Jugoslavije bio je indire~tno iskliuCen iz Federac.tJ~. mada je ranije b'io zastupan·. u IzvrSnq-m odboru . i imao. zna~~ uticaj u radu Federacije. Vidi opSirnij~ o toin,e: Le FTont anttfa..SciSte des· fe7nmes de YroUgosl"Cr.vie ·au seiri. mouvement intenw.. tional des femmes. Belgrade, 1950. god. Na sast"anku Saveta MDFZ u P~kingu, 1~96: godine, donet~. j~ Odluka kojom se. konstatuje da je raniji .s.tav pre!l.l~ Jug:osiaviji bio p.epravilan i neopravdan. Od 1957 gq.dme Savez z~nskdh 0.~­ .Stava Jugoslavije Salje na paj.edine sk1,1pove MDFZ posmatr~ge. a1 Tako, napi:., u Deklaraciji o pravima Z.ena,, usvojep.oj na k0ngresu ru Kop·enliag.enu 1953 g., i dostavljenoj Kamisiji za status .Zene pri UN, postavljaju se, pored ostalog, _.zahtevi . za jednakom platom zJtjednak. rad, jednaka prava na socijalp.o o~iguranje, pra-:vo. na rad, struCno obrazovanje i s.l. U .Memorandum~, d?Stavlje:nom Komisiji za status Zene, marta 1957 g. (povodorri.. Seste taCke dnevnog ·reda »zaposlene Zerie· .sa porodiCnim ob.avezama i sredstva z.a pobolj.Sanje ri}ihovog p-oloZaja«), skreC:e· se, pa.Znja Ko:tp.isiji na speci:fliCne probleme Zena Azije i .Afrike, i podvlaC:i·s~ odgovorno~.t koju druStvo treba da uzme na sebe da b! Zenama olak.Salo i o:rno-,. guCilo realizaciju njihovih punih prava. Isto ~ko napominje se da Zene ne rade .samo z"bog ekonomskih ra~loga, nego. i zbo~ Zelj.e da budu ekonomski nezav-isrie. U Memor.andm;nu -se. takod:e pominje ·i obave:z;a druStva·-·.da omogu.Ci Zen.am.a, po. priSttJ.paCnim cenama, koriSCenje Produkata moderne industrije· koji }:enama olakSa:vaju teret vodenja domaCinstva. Ceo tekst tog inaCe -preopSirnog Meffiloranduma, lroji.- je ilusrtrovan s mnogo d"etaljnih prhnera, vid.i,: L.ettTe et: .zy.re'Qlorandum actresSes. pa:r· Ia FDIF a Ia -onzieme s_ession de la- Commi.rssion de Ia· cond;ibi.c;>n de.la _f~1Jll!le ..aup~ 'du· ECQSOG., 10 2ena u radnom odnosu 1.4!i �· ,. PROTIVNlCI :ZENSKOG !RA:DiA VAN ikuCE . · E:atollC!ka crkva.po•cela je javno da istupa sa sv<ojim, sta: vov~a protiv rada iena- ·a naroCitO udatih Zena ....:.....-van-kti~-e _ ja8 polovinom XIX veka, u. doba kad se uvodilo z.Stitno zako~ nodGtvstvo za Zene, kad se intervencionizam lborio protiv tacia vladajuceg ekonomskog J.ibera!izma,'' J: P?VrSr!o razmatranje borbe katolicke crkve protiv zenskOg rada van kuCe daje nsnova za stvaranje zakljuCka da na tu borbu treba gledati prvenstveno kao na bo!'bu za uticaj crkve na porodicu i decu - uticaj koji izlaskom Zena na :i:'ad van kuce, razvojem naUike i tehniloe i'IP'I'odiranjem socijalistlclcih ideja i prakse.,ve vise dolazli u rpitanje. Nato upucu.je isllic canje prvenstvena· ulage majke u vaspitanju dece (ne toliko u fiziCkoj nezi, nego viSe u vaspitanju) u celokupnOj argumentaciji ko·jom se :brani .stav protiV rada udatih Zena f majki van kuce, Otuda .se i u svim .dos-.daJ!mjtim paJpskim enciklilkaana pominje zenski rad van kuCe i daju sugestije za reSenje poj~ 'SupPlement a la revu·e ·»Femmes du monde enti'er«,' No. 5, 1957. ·o delatnosti MDFZ vi,lfii: Centralni Qdbor AFZ Jugoslavije: Dru.go iasedanje Izv:r:Snog odbora Meeluna.rodne demokratske federa.cije Zena, Beograd, H}"47, kao i L. I. Petrova: MeZdunarodnaja demokratiCeskaja federacija · ZenSCin za. mir, ravnopra.vie ZenSCin i: sCa.stje detej, Moskva, 1956 (na.ToCito str. 72, 96 i 227-238). 36 VeC se 1864 godine na katoliCkom kongresu u Malinesu, UP'Oredo sa zahtevom za refonnu u korist radnika putem zakonodav-:stva, pojavljuje zahtev za »zadrZavanjem i vraCanjem ·majke u kuCu«. Lilly Bra'!J.n t1,1kode navodi d.a- je kongres hriS_Canskih radnika Reinlanda i"' Westfalije joS 1873 godine tra.Z-io suzbijanje rada udatih Zena (Lilly Braup., op. cit.; str. 491). Godine 1877 odrZan je veliki rkatoHNci krcm-greS u Liegeu, na kojem se u xew-luciji s·ekcije poslodavaca izraZava princ-ip po kojem majku i njene kCeri treba'Ostaviti na _ domaCem -ognj:iStu. Ali, -ukoliko, zbog trgovaCke ·kon-.. h.""Urencije, izvesni poslovi jOS zahtevaju ZapoSljavanje Zena iz radniCkih porodica, zahteVa . se »apsolutno iskljuCenje udatih Zeti.a«. _(Vidi: Maria Baers: Le travail salarie de la femme mariee, Bruxelles, 1928, str. 19.) U :pro-gramu katoliClcih poslanika u Holandiji, god·ine 1897, tarkode se pojavljuje zahtev za »za:branom rada u fabrikama i rad.ionicaina Zenama koje su optere6ene decom«. Vidi: Grou.pement social. d'industrie~ et d'ingenieur.s cathomques "·J. M. Laureys: Entre l'usine et f~er, Brux-elles, 1931. 2 146 d·inih pitanja u vezi sa tim radom. 39 Otuda-i-' ofie mnogo:brt>jne i raznovrsne naoionalne i medunarodne Zenske, omladinske, socijalne i sindikalne ·otgariizacij~, Sa -obil;n·ilom izdavaCkom delatnoSCu i,z oblasti problematike._poro.dice - ~nfiltrirane, .direktno ili indirektno, stavovima. koji su usmereili protiv Zenskog rada van kuCe." 0 · Za danasnju liniju katoliCkih organizacija u pogledu rada zena i regulisanja rijilwvog poloiZaja iznose se. stavovi Marije Baers (Bars), pozna tog sindikalnog lidera u Belgiji i na medun-arodnom polju; ,iznete u ~C'lanku »Rad :za za_;adU majlti« ~ or:ganu Medunaro:Ine o-rgani~ac·ije rada." 1 so Jedan Cesto· upotr.ebljavan citat pape glasi: »_l:VIesto m~jke ~e pre S'Vega ru porodici, ,i ilje~ rad -t:t:eba da se odVIJa na sv1m poslovima \t vezi sa kucom 1 domacm&~. Kobno~. zloupotrebom, Jroju treba totk:Ioniti po svaku cenu, ~a~ke J)Oro~Ica su z~og ne':'" znatnih prihoda oca primorane da traze van kuce plaCeru posao, zanemarujuCi osobito duZnosti koje irrl pripadaju - pre -sve~a va:spita-nje dece«- (citirano delo: Entre l'usine et foyer) .. Izvo~e 'lZ papskih encik.l-'ika o Zenama vWdi: >>La femme dans la VI~ soe1a•l_~« {glasil'o katoliCke organizacije Union feminine _oivique et social); Paris, trobroj 4-5-6, 1954. Vidi takod:e: Semawi?es Sociales deFrance Le catholicisme sociaL, Ly-on, 1947, naroc1to str. 251-28-9. Vrlo z~nimljiv materij.al za katoliCka shva-6anja o porodici i PO: loZaiu Zene pretstavlja i zbirka referata i koreferata - Hrvatski soci]alni tjedan: Obitelj u danaSnjem druStvu, Zagreb, 1938, narocito str. 41, 49, !51 i sl., 163, 169-184, 205-208. 40 Napr.: sa statu·S'om »B« pri Komi~ij.i z~ ·status. Zene zas~t;t­ pane su (od svega y22 organizacije): Kat?!ICka mt_':,~aciOnah;a ~IJ3 za sodjalnu sluzbu, Svetska federaciJa .kato1Ic~1h mlad1h zena i devojaka, Svetska federacija katoliCkih Zenskih _org:anizacij~. i joS nekoliko P,rugih hriSCailskih o_rganizacija; Sve~.r:.a fed.~racqa hrijCansikh sindikata ima medutrim, status»A«. Vtdi pobllze c1t. izveStaj sa ·x zasedanja Ko~isije za status Zene. str. 1 i 2. Ovde se ioS moZe dodati da je pretst3vnica Svetske unije katoliCkih Zen..: Skih organizacija na zasedanju 'Komisiie 1954 g. osudila zemlje koje forsiraju rad Zene van kuC_e. napominiuiuCi da maike ne bi trebalo da racle van kuce.' Vidi: UN, Doc. E/CJ)T/6/SR-157, :rtr. 11. >~1 Vidi: _Maria Baers, Le travail salarie des m€re_s~ Revue Internationale du Travail. vol. LXIX, No. 4, 1954, str. 365-385. U Uvodnoi napoffieni lllr!'edniSrtva ·navodi se da iznerta miSljenja p·retstavljai·u liCno miSijenj.e g-ee Baers; S'adaSn_i:erg generalnog s-ekret8.ra »Be1giske Zen-S~e Sindikalne sodjalne akcije«, i da bdraZava.tu stavove- jedne vaZne katoliOke organizacije o tom pitaniu. Ova Studija M. B. rposJ.uZila- je u nedostatku potpun-ijeg izvornog 10* 147 �Evo:tvCemu-,se, 'Ulk·ra~o, tL~t_a:vovi sastoje: '· 'Postoji Sum.nja- ~- _U:velll ·s rijO':ffi upozcirenje Ineduil.arodnoj ja\>'nosti da mei!Uri<>rodno tretiiranje svih problema koji se· . ttitCu_. ··Coveka linoZe · da- doyede·- »d-O no-Vih ,~vor?-- p~tnje, · do duboklih socij·aJlriih pertw:<badj.a«. · tU · 'vezi s tim pos!avlja se pitanje: da li Ce ekonomski Zivot, nar-oCito. u tzv. nedovOljriO r~zvijenim ·zemljama, ..evoluirati- ·u- tom: :pravcu da. Ce zahtevati kolaboraciju: sV.ih Zena, svih ril8.jki, .ili •bi trebalo pfeduzeti sve da se-porodici obezJbede.potrebna sredstva-·za njen >>normalan«. Fa•zvitak,-· uCiniV'Si nepotrebn.irn. finaruislk:i i etkonOinskii dopri:nos majke. Kao ll"a~Ziotzi ,za Zenski .ra:d -v-a:n kuCe IIlavode ISe: kbncepcija o: organiz.aciji ekon~mskog ~ivota J<o}a_ ima ·za posledicu. da zarada ·oca nije dovoljna za izdr.Zavanje porodke; nedovoljna sre~stva za Zivo-t -kao· p.osledic~ ·izU.zetile nedaCe. {bolest,_ od~o-::­ sno nesp-oS-obnost- z·a ~ad ·ooa,_.nap-li-st8.nje. pofbdice -od ·stran~ oca itd.); zelja majke da svojtm p~ihodom dopdnese hol~itk'll Pt>r"odice; uti-caj javilog miSljenja i liCna :Zelja za ekonomskom samostalnoSCu udatih :Zena: !Prvi razl9g. y~Zi :n·a.roCito. za- zaQ-:. stale zemlje sa ·niskim nadnicama i ·bez ustanove po-rl)diCnoi dodatka. Kao reserije za te s!Qjeve pred~a!Ze se da oeocu porodice, bez ·obzira rn3. .njego.v~_e· .·obaVez~,, dade . .plata_ ·od _koje s~ maZe- pris.tojno-: :Ziveti. Na to se nadovezuju -porodi'Cne pom.oCi_ koje bf m-ogle da sadrZe :i dodabik na ·Zenu/ s tiin. da s.e njeg-ov i~IiOs'te alokadje odreduje prenta· tome ·da... li Zena radi van kuCe. Hi ne radi. Sredstva potrebna z~ te alokacije._m·onljU <se: na6i, j er se radi' ~>o toltliko -IPro:trehn-oj reformi i zaiSJ_t.a .l]urdsiko-m,· progresu«. _Sto se tiCe Zelje_ majike :ia veCim dohotkom, ta -b~ zelja nestala, kad tbi majke (!Zene} dobij-ale spremu "a domacice i majke, jer ibi se tada domaCinstvo--bolje, ·odnosno ekonorn·H~:­ nij~ -vodilo . .Kaa U·tic~rj ja_Vna.g· _rniSljenja m_a zapQS[javam.jie; Zeri.a navodi ~e da u --r.aq.rii·Ckim krugovima p,.oSto-ji shvatanje materijala koji bi mogao celovitije 1da d()kumelituje 'katoliCke sta.vove_ O'tom. pitanju, ·kao S-to· su napr;, -zakljuCci- i· rezolucije_- sa centralnih sastan.aka · kato-liCkih, -meduria:rodnib- ·organiza<;ija ·sin:....,,. dikata-i Zena. NQ obzirom:1;la-·oo stavovi M. B. naSli mesta u renD-'miranoj -publi:kaciji, BIT-a;- i-Zgleda· da. se~ B. M .. moZe smatrati d9'voljno a<Utor<i.tativ-nom · HQnoSCu· za, izn~en}e kato-1iCkih ~vova·, 148 po kojem 8)1 ~Gene koje he ra~': .iran ,kllee *Ie':'je«. [s~·ta.ko kriVica ·za =rad_:zena •vari -ku:Ce.lez1;1:_na ·_p-oslodav.Oimoa; koJ~ >~nisu svesni uloge majke«. Krivicu takode &nose i .Zenske ·organiZa~ cije, koj~- .se )lave pravom ..na-: t-ad.- a -ne· ba:ve -'Se- pravom 'dece na ·»toplu ljubav njihove ·majke«·. · .__ . , ._ .: Na osnovu izlozerio.g i:akljucuje se 'da je prvi ·zadatak u<Jic niti javno misljenje 'svesnirricprcioblema koji postoji. To je- pr•. venstv-eni- zadB. tak radni•Ckih .(z-enskih organi:Zacij'a, ·kdj e tre~ · da se nardCitO OhraiCajti mJ,i:~;aini radil.iCitn:.l; --radnic·atirui· 1-Tadiili_C~ kim Zenama. -Zatli.m, u naurCnirii--k•rug-Ovtiirl·a --tieba -niiroOit~. ·za.. ID.tetesovati ekmiomiste'··cra izuCaVa:ju Produktivno-s't rada_Zena u' da·m-B.CinstVti- i- 'ul~-gU- doniii·CiCa·u ';potro@.j_i: N~jzad, Za'"ptc)j blem treba zairitere:Sovati i poslodavce i vlade: Trebalo· bi da u. tome ,Mc:ni.-ev~ntualn_o I>re1-iztil~ inicij-~tiVti PredU~inla~j:~ reforn\:i '(koje prei:llaie M. B.), a valjalo bi zainteresovati.i ECOSOC Komislju ia ~latus zene ill cak direktiw Ujedinjlm~ hacije, k~o- bi orie llticale na·, sv~j e. ::sp_e-~i)8JizoVa-~e ·a.gendje· ,-; vlade u tom pravcu. 'Ib ·treba _ rp~edurzet~~-St?:!pre,· jer ~tsrtva~ _]e hitna ·vi-1o hitna; i aJ~o Se p-0\ii!v na• !ll0bunll__ J).E: .Cuje- •1.1 kliatk9PI r-oku' milioni _majki .z~malja. kOHs~tcci .tehri.i~~e ,,.p_ollJ:oC~, ifJ.i~ _ - ~- -· . ' - -: .-•- ~ . - ; - wv:ucene u pr.ofesionalnLZi.rv:ot«. 4:2 ·~ . - ._ ._, .;· __ -, Naj-z.ad, daje se nli~ij.enje o- zaStitn_om ~a~·onodavStvu .. :»Mno,go se govorilo .o ~~konskOj . ZaStiti majke. na. radu. -Qna j.e vt·Se nego ri.kaod potr.ebna, ali nije dovolj•na. T-o je.s~o pall~ jativ. Trebalo bi p'lltem ce'1C>Viti:h mera s.ocijal.rie zailtite uki'l>uti Sto je moguCno -pre. uzroke rada mcijki radi zarade«. {P.odvukl8; g, 'flc). Korigujuci svoj ·ranijl stav o potrebi zakonske zabran~ rada udatim Zenama43, predlaZ'e VeCJ:pominjanu l})pozitivnu.-l ·za ' ' ' ' ' '" "~- Da bi -pojaCala e-fekat s.vog apela,_,:M .. B~ ~pozorava:. ·»TrebalO' je pei;lc:s~t_ g~diila ¥apora evr?J?Sklm __zem~3ama .da z~~rB:Il~ profesionalni rad dec_e ispod 12 godm~. ~oh~l( ce.. godm_a .b1tl P,~.­ trebno da se popravi .uZas (nedaCe) opce mobii.dzacl]€ maJkl na rad za zaradrti..« 43 Katolici u· Belgiji ~u--u izvesnom slnislu dosledni u ..~Tovo-.­ denju svojdh ideja. Nairne, :u katoliCkir.n Sko~~ma J-1. Be;lg~J~ l,l.d~W Zene ne mogu. vrSiti nastayu~- 9dnosn~_ -~ora]U_ d....at~. o~~'C~ ,}':I,:n;t se odluCe na .utdaju. Vidi: JUliette_ J?~creuse_: pa_n~snr~ pot?,~a3 _ze"!f'u -Engtesk_o-j i B€1-gij.i~ ->>Zena u . .bO:r:bi«, br. .9, ,1952,--str. R · · �lmnstruktivnu« ref·orinU koj11J s j_'edne strane, omoguCava teh.o: nlcki pr6gres, a s druli(e strane, zelj a za realnim ljudski.ni progresom. tU vezi s ·tlm, 1l>udwCi da d·e danarimj a cl000101ll1Ska onga;niizOJCij a >?antiZenska i antipqrodiOna<<, predlaZe se minimum program~a koji .saCinjava pet »velikih mera«: porodiCni dodaci, specijalni dodaci za Zene koje imaju malu decu, rad majki sa skraCeniin (nepotpunim) radnim vremenom, ponovno vraCanje Zena sa nayrsenih 40 godina na posao, adaptacij a specijalne zastite to:rn .novom· r~Zimu .Zenskog rada. · IznoseCi opSti stav u vezi sa poloZajem 1Zene autoi'- citira deo SVO•ga referata SlO ga je odrZaO 1937 g. na medunarodnom ik001gresu majiki koje su kod kuce {Meres au foy.er). U tom nzlaganju l>itan je 'Stav: » ..• .Zena ·ce ima~i najv¥e imgleda da lmde korisna d da U<>'Po tamo gde ce moen da <)stvani mater'IIlJsl.w ..Uoga Jmja joj pri,pada ... Orw· .%0· sprecava zenu u jsptmienU'll te njene misije, trel>a da se !iffiatra kao protivno ljudskom progresu i stvarnoj sreCi Zene<<. Ci.tati Ustava MOR-a, odnoiSI!lo Fila<1elfijske dekl.aa:acije (u ve~i sa Zenama i pTa.vom Co-veka uopSte), na'Vo'Cle se kao -doka!Z da ISU .iz.nete odeje sagJasne, OdnGSnO da piretstavJj ajU duh 0111oga Sto je u tim citatirna· rf7'0eno. S 11im u velli'.smatra ..se da u nme :prog~esa, a u 'Sa.glasnosli sa duhom MOR-a, prablem koj:i je WoZen zasluZuje da bude tretiran »ta:ko, da Zena lfn.oZe no!Trn.a:Jno p.rddoneti- svoj- prhlog .covecanstv:u u okV~.iiDu i radom za koji su je priroda i sam lbo·.g namCito prupremiJi«. Realizo-. vanju tog ideala trel>a da posluZi i tehnicka pomoc. KarakterisUCan je z8. ovu studiju (kakO autor sam naziva svoj (napis) _nedoistatalk Polemilke .sa sooijaliJStiCkim i femisti;Cld:rr:\ s.tavov.Lma. Medutim, Maria ·Baers je izno,sila mnogo konkretnije svoje predJoge i stavov·e i protiv ·socijalrlstkllinja d protiv femin:il.Stkinja. Pri t~m se ona nije .osvrtala n.a ·oideolqSke postavke osnivaCa i teoretLCara marklsisti.Cke misli, veC na iPostavlke bleksandre Kolo1ntaj, P'OIStaVke koj-e u marks.iemu nLsu !imale _m·oZda ni trenutnu vrednQisrt; a po,gotovo- ne IZllaCaj dideoloS:kih i ppo'7 ~amsklih stavova. Zato £e 111a nj1ih ne tr"ha obaZ1irali. Ali ipak je .vai'Jn<> da se ilzne8'11 postavke Mar:i\ie Ba·em date UIZ konlae1ne re'dlloge .J>elglijskoj vladi, IQ.a •koju je wtic~ia i. <>nJi i ~~dika1na ~rganizacija koju je z~stup$, i:Cr ~~o tel<. ta<la dob1t1 potpumi slilru o gore irut,etim ~sta-voyrma. -.. . . . .-. T.ZiSte u re8avanju pitanja rada zen~ · .11a zakomskU zabranu tOJkvog rada kuce !'tavlJe~o V";" u.c!atim ll'enama lZ T!lcln1C- ~~ ~!ase. Irulw se llznOS\' i fued!il<limJs.k;i i!"azJ<>Zi ~<>ii ~ovore IJ?r<>tiv rada majki u vezi sa ·zdravljem, "'?rtnoStu 1 _radanJem. dece, mnogo v1Se .se insistira na _»mGralnlm mom~ntima«. Karalkteris.tiCno je, ~ orruzllilku ad pre navedene 'SW:dl]':, ·da se... sve konstatacije i zahtevi autora ograniCavaju iskl].uCiy? ._n:;t. 7;ne iz .redova Tadni.Cke ldase, imaduCi pred ocrma raldr.n1<:1IQ1 porodncu. . . . . r tada je M. Ba:ers delila Olapo5lene na neJ<ohk9 gr~·a, po azjOOJi,ma 111j.iho'll'og rada van "kn.lce. Zanimljovo je ,podvuc1 da se ~r"edlo.g za zakonsku za~b~anu rada ud~tiin ra_dz:U:~m ·zenam~. obrazlagao time stoje jedna;t>:ecilla tada ankehramh,;aposle-, nih zena izjavila da im se el!:onomSka sampstaljwst V1lie dOJlllc.... da. Ovakav stav treba smatrati '»opasnim« i 21l>og toga treba :intervenisati. . - · .. . za one od kojih se ocekuje da ·»ce se zacuditi kad ~c':'JU ovakav zakfljui\aik«, daju "" dva ob}.Sndenja: ako.~ada dev·oJ~a viSe ne bude videla za sebe moguCnost da ra~I. posle ~~aJe! ona ,ce se bo·lje pripremiti ·za svoju novu funkClJU -~o~a-c1ce 1 majke; a ako mlada zena, koil\ je .godinu dana ~OJila 1 nego: vala dete, zna da joj je povr:atak na rad u f.abr1ku n:mo~c i da neCe viSe raspo1a-gati .novcem -»-odrede~im ~a, n;~or1~ne lZ~ datke«, ona Ce se·viSle. interesova~i .za SVI)J'e d~a~1ns:t~?· Fost<> je daJa neke nejaJSlle ipiredlloge na koJ> <l>i n~cn;n. po3 stepeno irelba!IJo 1provo~diti z?.bra.nu-- u ~ivo"t, _u z~~:~UJCr~ • pored ·otStalog, katZe: ·. · _ _ ', . . »Ekonomski !progres treba da oslobodi rada yan .kuce~udc~.t~ zenu iz radniCke klase, taka da ona- maZe ~a isp~l ~VOJ~ pr::flotdnu :fitmkcilju, !httno civildJzatQm.k.u, podlilzamae ~ _vaspittaJruJe svo.je dece«., i dalj:e: >}pr_aV1o Zene na sl:o1bodu ~ratda treba 44 Vidi cit. delo: Le -travail satarie de la femme. marie~ ~o~ .e1Jstav.lja rreferat; Odrlan na VII :kongr_es~ ~Eil;g~ke. K?n e.~ rr:iSC Sindikata 1928 .g. Tr:eba reCi da sp. .zaklJU~?CI } predlozi k~~ 1 j.e M: B. dalq. u tqm. Qbimnom :refera"tu.r u _oelini u,sli u_ rezo_uGtJe v \og Kon~:resa. 151 150 �da.bude ·:podvrgnuttipravu dece ·na fizicku·riegu, i :iiiielektUalno-·fObhiraD.j-~,<-. se .. Iz tih kon~uz11ih i nedoreceriih stavov'a ipak' jasno vidi linija i t~ndenclja ·re~avanja pitanja zaposlenih zena te u koli~ ~.qJ .merf titkV"". sltvatitn]a mogu da bUdu kocnica zakonitog tf~:zV!oja dXUS:tVa -~' pravcu. eko_n,om6k:Ef nezavisrioSti i :ravn~~ p,r..ivnog ISUdi;ll6v?-nja ·:Z-ena u SV!im _·m-anMestacijania ljudsk~ dcl.,tnosti x dttiustvenog !Olvota." · •• 45: U Veif sa akcijom za zakonsku zabranu ra:da Zenama zaniir)~ ljt~ je. lzneti .i mi.Sljenja Josepha Dane~a, prpf_~ora_ na ft:~~oliCkom pravnom fakultetu u Lilleu, u delu: Le travatl de la mere h?rs. de_ son foyer et. sQn repercussion sur la natalit€._ Paris, 1933. Danel iSkori~Ctiv~ ·u doba kriz'e poja.Cano nezadovOljstvo radnika obzirom na ·vee~ zapoSljavanje -Zeha (zbog niZih na:dnica) i stoga predla.te: ~Trebalo .bi- eliminisati Zenu, ne ztrog njenog .braka, ve¢ zbog nj_e:nog pola, iz syih pool-eva gde njeiio pri>Sustvo nema drugi Tazlog s~m d.a snizi muSlru nadniCu. Ekonomska kriza je prilika koju ne b~ .tr~balo~-p·ropu.Stiti.« ZanimljiVo· je i njegovo citiranje kardinala Mani.hyj;~. koji·-Prdpoveda da Zena, poSto je· sklopila ugovor ·pred bogom da Ce sluZiti svome muZu i porodici, nema pravo da sklap-~ ni 'Sa kime ~gim, ugovor da Ce. obavljati i _druge poolove. Najzad, iz tog_ perioda tf'eba navesti i knjigu -Eve B"audoniri: La mere au tT"avil· et le -retour aU toYeT, Paris, ;1931, u- kojoj se. pOred o.Stalog, -navodi da :su prema podacima ankete vrSene od stran-e poslodavaca katolika .u Bordeauxu~ izda-cJ nepotrebno veCi ~ad rn,ajka radi .van kuCe (navodi se, nap-rimer, da u tim sluCajeviffia ma-jka llema vremeria da krpi -i sL). Pledira Se z8. razliCito vaspitartje- devojelca i ,deCa'ka-, pri Cemu u vaspitanju devojaka treba cta· dominira domaCinstV'O, higije:q.a, negovanje dece i razvijanje ose6aja _o¢1govornosti. _Pored ostalog, autor navodi da kad Zena ra4-i van.klJ.Ce, ne ostaje joj vr~mena »da se moli bogu«. Izrhedu. ostalog, aUtOr tako-de predla:Ze tla -se uvede specij alno .porodiCno glaSanje koje bi porodici omoguCilo da irna uticaja na opStinu. okrug i parlament, _t to tako Sto bi otac dvoje .dece imao 2 glasa. otac_ troJe_ dece. ,3 ...gl,asa .itd., a majci _:sa petorO dece mogao bi se · d~:ti 'jedan suplenientarni glas. Sve se to predlaZe zato da bi se»poStOvalo jedirtstvo grupe· i autoritet njenog Sefa(<, Ta knjiga- j-e uop.Ste: dokaz do kakvili sv-e· apsurdnih zakljuCaik:R mogu da: de,;>,.. v:edq katoliCke _teorije. . . · Treba, ~edutim, ;reCi da -se katoliCka shvatanja -posle Drl:tgog ..$-yetskog_ -l'~ta,..u izve,snom s:mislu »rno.dernizujll(<.: T() se_ naroCito Ogled~ ·U boo;-bf_ za jeQ'naktz. Pt~tu za j€:dnak rad; 'Koja, Se. Osn1v8: na !)9slednjoJ._ papinskof . ~q,c1kliki. ~~ .. p~leratl)_a ·:katolii!kel_ -shvatanJa .~¥tt~ji~{l·. j~-.m,_iS.Ij~j~ }!OJe,)~~q~i ,.J;VlJ9:. y;fq_ den. B'fwH tt · pll})Il~ kaclJI (Uiliuzen3a ka:tohckih- posloda-vaca:. i inZenjeTa}- _Le~. -trtivdi;.l industriel de la femme et son remuneration, Bruxehl.eS, '·i95-I. 00·8. l52 3. •PROTIVNICI POSEBNE ZASTITE Z:ABOSLENIH ZENA PokZ.~t z·a emarici:i>aciju ·!Zenii i rijihoVb ·ravnopravno U_C·e\SCe u javnom ZiVotu~- vezitn uz POZnata-imena nek~lik~ ~stakn~ti~ zena iz d-oba Francusk:e revolucije, dobiva sVOJU fl2lwnorm)u 1 iztazitije organi~acion<H>blike polovin&m XIX veka. to doh~ '! prvi put se pojavljuju kraj111ja feminJ;stiCika istupanJa u veu. sa pos·ebnim zaStitnim zakonodavstvom za Zene ~ EngleskoJ. i drugim zemljama, a krajem XIX veka ta shvatan]a dolaze do izraZaja i na medunarodnom planu. i u okviru Zensk.ih ali i sindikalnih organizacija· Ne ulazeCi dublje u istorijat, ciljeve i metode bo:rbe Zenskog pokreta Zena iz gradanskih kr:ugova, ipak je pot!ebno konstatoVati ~Cinjenicu da su ~eministi.Cki krugovi hili nedovoljno zainteresovani za probleme radntca. zenski pokret, kao produkt promena nastalih u zivotu sr_ed: njih -slojeva, -insistirao je na pravu na struCno obrazovanJe- 1 na rad Ze.na u svim zvanjima, sektorima kan ..i na pravu glasa Zen;1.46 Stoga femintstkiinje, :sem pojedirnih izwzetaka, uglavnom konstatuje da se :Z~nski rad ne 111oZe eliminisati, j~r bi to, pot:e:~' ostalog, »bilo Stetnb za n.adonalne inter:s-e,. napr .. mterese ?e~gr-:­ s:k·e tekstilne industrij€«. Ipak, ona i · dalJe Jasno 1 nedvosmtslen'O naglaSav-a da Se »zadatak udate Zene nalazi prv~ns!veno u anga~ Z.ovanju u pcrod~ci«. I .u zakljuCcima Prvog osmvackog ko~resa hriSCanskih sindikata u Nema~k()j_, jula 195~ ~aZi se ~a f!13Jkv~ n~ rade van kuCe a da se plat-e mtweva povecaJU za pristoJ·an ztvot pOrodice. Vidi:' BIT: :Hn:Eormatioils sociales;« vol. XVI, N-o. 9, 1956 •., str. 441--443. Medun-arodna k.a:ruferelncrlj1a hr1SCanSikiih simJcl]karta prihvatila je na 12-tom kongresu (Anvers), otdrZanom. decembra 1955 •• Rezoluciju o Zenskom radu, u· loojiOj se konsta~Je d!l se ne vod1 dovoljn'o raCuna o: brojnim socijalniJ? p:o~:en;rma zensk:og r:9da koji se diskutuju u krilu MOR-a, da ]e u.c~ce 2'!~a na sastanc1ma MKR-a suvi.Se ogr.aniCeno, i da »Admmtstr.arflivn -savet M~R-a treba da ustanO'Vi j-ednu tripartitnu komi,s.iju za rad Zena, koJa b~ se sastajala jednom u dve godine da diskutuje opSte probl;m~ 1 aktuelno:Sti koj'e ~ odnose direktnQ na status .zaJ?oslene zene.« Vidi »Informations sociaales«, vol. XV, No 11, 1 JUm 1956, str. 540 5 -, i61.In:si:srtifai}Je na.- praVU gb:lSa.' Zen-a 'i-inal6 je C~k za pbsl:c!icu, i:arnO _'g'd_e je_:Ja .. bo/~<1. U~_Odila_plOdom, da su izVOJ€_';:ana poh~IC~a pr~Va ·z~na;· ·pdStigriuta Ovi~ ili .onim: putem, »Z~e cesto kor~shle na5Upr'Ot. Sirokih SlOi_eva«. Vidi,:· ~,r. Joyan·D'ordeytc,_ Ustavno_pTavo_ FNRJ, Beograd, 1953 g<id., sh'. 17:\. ' . . . · 153 �nisu tr..Zile kontakta sa radni~>ama. One ill nisu. uvlill\le .ili nisu priMavale postavke o povezanosti interesa Zena radnica i zena uopSte sa radnickom klasom i njenom borbom. za resa-. vanj e druStvenih rpwhlema u korist r1>dn~cke ik:lruse." Radnice i njhna slicne kategorije zaposlenih zena bile su, med:utim, zainteresovane prvenstveno za poviSenje svojih pla- ta i pobolj.Sanje usloya rada. Prema tome, radnice su morale da se ·bore za zaStitno zakonodavstvo i saradnju sa mu.Skaroima u resavanju rzajednlickih o.svojih posebn1h 1nteresa. Poleniike u javnosti u okviru sindikalnih i zenskih organizacija o za.Stitnom zakonodavstvu za zaposlene Zene im.ale eu za rpot!l!edliou bdva(jamje grupa ilooje su o:aurzele stav proti-:v ma kakvog pos~bnog zakpnodavstva. Takav stav pravdao se negativn1m poslediit:ama koje .je ta za8tita rada!a: 1eZe zapoSiljavanje zena, t8Ze napredovanje, lakSe•otrpustanje i 5ili: C<~k se tvrdllo da su i niZe zen.ske rplate p•osledlca rpoo~bnc>g tretiranja zapoJSlenih Zena. 48 Protivnice zaBtitnog zakogodavstva za .Zene, ko.je su prvobitno postojale uglavnom kao grupe unutar feministickih organizacija, formirale su postepeno svoje nacionalne organizacije, a u perjodu izmedu dva rata {1929 g., u Berlinu} osnovale su medunarodn·o udruZenje »Otvoren-a vrata« '(»Open door<() u oilju organizovane .borbe pro-tiv po.sebnog m·edunarodnog regu!isanja zenskog ~ada ,; 'Pro1Jiv dcmo§emja possbnlih zafuonskih pr<>pisa u korist zena u pojedinim zemljama. I dotada8nji 'zah-tevi, izraZeni na raznim kongresima, u rezolucijama ·i :proglasima kojima se iz.jaSnjavaju Protiv p·osebnorg zaStitnog zakonodavstva za Zene, cak i protiv propisa za ohezbed.enje porodi!jSkog {)j;sustva-; izazivali su otpor radniea i radnickih 47 Odnosu i stavu gradanskog Zenskog pokrerta prem·a problemima radnica do kraja XIX veka Lilly Braun je u citiritnom delu p()Svetila posebno poglavlje (str. 463 i -dalje). Isto tak'o vidi citirano del<>_ G. B. Morton: (str. 84 i sl.) kao i B. L. Hutchin•: op. cit., str. 195 i sled~Ce. 48 Pri tom se zabo-ravljalo da su Zene bHe tako Siroko angaZov·ane u radu- van kuC.e baS zbog toga Sto im se od poCetika pji}lcwog rarda van· .kuCe davala ma-nja plat;:l. nego dotadaSnjim mU-, Skim radnicima i da su niZe Zenske pJ.ate: bile pravilo, a n~ izuzetak, d_avnq pre u~odenja zaStitn.og· z~\>.d<w~tva za ZeP.~. 154 krug·ova. 49 Osn:ivanje _internaci-onale _»Otvorena wata« irza2Valo je, medutim, Citav- val pr-otesta u redovi.ma radnica i radnika.:s~ ,. -Qsnovne postavke. te iri.ternacionale iznesene su u Statutu usvojenom 1952 fcetvrti rput dopunjen od 1929 g{)d.). Prema Statutu, cilj organizacije je da s·e postigne takya situacija u kojoj Ce svaka Zena i~ati ~lobodu da radi i da, kao zaposlena, bude zaliticena pod istim. uslovima kao i muSkarac. Zastitno zakonodavstvO, stoga, treba da se osniVa samo na prirodi posla a ne na. polu, a svakoj Zeni treba da se ostavi sloboda da sebi . azalbere 1pmsao, ,pri Cemu .se ne sme ni:kakvrlm zalk.oniana l!iSavati toga r,prarva.51 Stav prema materinstvu dat je u rezoluciji »rad i ·materin- .stv:o«, kao i u programu u vezi sa materinstvom. U tim aktitna osuduju se konvencije MOR-a o zalititi materinstva ·~br. 103 iz 1952 g. kao i br. 3 ilz 1919 g.) i ponovci se tvrdi: . 49 Taka j~ Weltbund flir Frauenstimrecht und Staatsblirgerliche F:rauenarbeit u zakljuCcima na Pariskom kongresu_ ,<1926) zahtev:;t~ da se. trudnjcama zakonski ne zabranjuje rad, vee. treba ~~yor1tt takve uslove" rada k!oji Ce irn omoguCiti »da pod na~p~esnlJlm za njih usiovima donos·e na svet svo]u decu«. U zakl_JUCClma. se takode konstatovalo da je nepotrebno sva,ko posebno mternacwnalno regulisanje Zenskog rada. Medutim, jedna grupa na .tom k'on~esu odvojila se sa izjavom da ko god poznaje rad u fabnkama, 1aJ zna da voslodavci neCe dobrovoljno stvoriti Zenama takve 1!-slove X:~?-a koji Ce im omogu6iti da donose na svet decu »Pod I?-~Jpodesm]tm .uslovima«, veC da Ce rezultat biti da Ce trudnice rad1h do poslednjeg Casa pod svakakvim U:slovima. Vidi oOpSirnij·e Ottc;> Graf: op. cit., II deo. 5o J,ste godine odrZali su protestne skupove radnice u Berlinu, MetUunarodni komdtet oocijalisti-Ckih Zena, Nadonalni lrongres Zenskih sindikata- SAD, hriSCans-ki sindikati i dr. (Ibidem: str. 14). 51 u deh.i statuta lroji govori o sredstvima _akCije (1952 g.). navodi se i zadatak da s-e dovr.Se i poSalju organizaciji UN rupitnici i projekti konvencija i preporuka, kojima bi se postigoo- cilj organizacije OD, putem stalne akcije MOR-a. Za srtav prema zaStiti i pravu Zena na rad kara.kteristiCni Sill i navodi u· uvodnoj reCi pretsednice, l!la -kongresu 1952 g .. gde se pominju mnogi sluCajeVi zabrane Zenskog -rada u pojed.inim !dr.iavama, a istiCe se kao primer Finska, u kojo-j je 851 Zena (1950 g.) radila na spla: varr-enj_u di'V'eta i to noCu, kao dokaz sposobnosti Zena da rade 1 taj. pooao._, Za .razHku· od d!"tlgih krajnje feministiekih organizacija. O~rga:iiizacija »Open -door« 'olruplja i poziva .!p.a;:. saTadnju i mu.Skarce. 1&5 �-»Pravo-- ~ene na ~ad---nec;moze da -lbude- predn\et ''nikakvGg ograD.iC€nja pod; i'zgovor·am· trudri·oCe ili nedavn..o.g·pOriJdaja«~ i ponovo.-.se. potvrduje 4a. ·?>j€dini osnov.k6ji- treba :da se uzm-e u vbzir u vezi sa porodiljskim dopustom je-postojanje event'!-aline ne.spo\9obno1Sti.-za rad«. Se-m toga,_-konstatu}e 1se da_je jedU-: ni naCin .da· se' zaStiti interes radne Zene da _kap osnova za dopust, kako .pre taka i posle porodaja, sl~_Zi ->;leka;sko uve"" renje -0 neSpo~obnosti -~ rad<<._ To je· ne sa~-£} jedino sredstvp; da.- se saCuva interes Zene, poslodavca i drZave, nego je to -i jedi_no sredstvo, koje _Ce udovoljiti »razliCitim- eventualnostima koje se pojavljuju u vezi sa materinstvom«.52 Zastup-ajuCi ovakva:·.shvatanja, ova .organizacija Salje redovno pmtestna pisma i telegrame MOR-l! i drugima medu0 . ilarodnim forumiJua, kao i nadleZnim vlastim·a it:pojedini:rn zemljama, -gd_e gad l$e tretira iPLtanJe donoSenja posebndh za... Sititnih [pr<>ptsa u korist zena-, -. Mada pripadnice _ovakve ,»apstraktne teorije o ravnopravJiosti i:eb.a« ne pretstavljaju brojno ·organizovanu .masu, njihov utlcaj nije,- za potcenjivi:mje . .NajviSe ih je u ski:tndinavskim 2emljama, gde vei: od pocetka ovGg veka deluju protiv donoc Senja po.sehnog zaStitnog zakotwdavstva za · .Zene/3 zatim :U Belgiji (verovatn<> i kao reakcija na jaka katolicka shvatanja), a poslednjih godina 'njihova shvatanja mimcitG se !PGiavljujU u SAD, ali 'bez ~?-eke jaCe organizacije koja bi organizovano istUIJila u ja:Vn?sti. TipiCno je za ovu organizaciju da je uglav~ nom ·s3stavijena Od' inteHektualki- i da se za njihove stavoye n~ navodi nauCna dokumentac;ija, ni medioinska ni soCioloSkoekonoonska-, l<JO!ia fbi daJCaziV'a(l11 O[pXaVdanost nj\hoVJh zahteva, ~'-·-·- Svi citati uzeti su iz :pub1ikacije Open C.oor 4ntematicm.al: Report of the Eighth Conference, Bruxelles, 1952. Jugos1avija. je bHa rpozvana na· .taj "i sledeCi lrongres, aili nije poolail.a :svog pll'et52 stavnika. o:J Skandinavska Zenska organizacija je joS 1906 g., posle don•o7' Se:rija Bel'nske konvencije, .spreCila ratifikaciju te konvencije,' a 19l9 god. protestovala kod MOR-a zbog tretii'anja posebne zaStite _ Z~a. Vidi: M~rgarita Gagg: Wesen und ·Aufga-be der Arb.eiterinnenschutzes, Bern, 1925 .. 0. ·Nelson u knjizi: FTeedom and Welfare, Danemark, -19.53, haVodi da u Danskoj i NorveSkoj nema p•o·sebilih p.ropi-sa o 'Poslovimi:r zabranjenfrn za Zene >deliniiCn() i zbog opozicije Zenskih organi.zacija (str. 92).' 156 rstotako tipicn<> je da s~ u :im ~ u_.;pst_<: f':_ministickim krugoviroa tretiraju viSe pitanJa dtskrtmt?-actJe ~ena .u ~ravu n~. ~ad, odnosno na za-u~manje ·ordredenih za·n~~nJ~- 1 -~unkm~a, _a mnogo manje se treti<raju pitanja falbrockllih 1 npma slil\nih r<!dnica. - • RazmatrajuCi aktivnost Zenskih organizacija i~an krugova O!P<m dGGr koje vei: dugo pootoje i l!ljm~ aJ:tivnOOJ: dan~ maZe 15e !lmnstatovati da --se 001a\:zm.atno pr{J!Slll'Ul]e. ~ObZlJI"oon_ a su p-olitiCka pa:-aV.a Zene, z:a :kloju su ISoe m~oge od ~~ organ'Iza-. dja prvenstvem.o borile, kao i pros~· :s:v11m ~zvap.Jil~a, .~ ·pnatnom broju z.emrulja pmstignuti,54 - .:zemske or?arul.Za!cnoe: ~a­ dansldh il<mllgova bore se danas uglavnGm _za rp_mnenu prl!nCJ!Pa ·ed:nake plate za jednalk rad, aU 1Ye bave 1 so-CIJa.Jmoon atranom J . :ZenSkog Tada van~, k uce. " Pr gled razvoja politiCkih pr-ava Zena i danaSnje stanje P-O _Th.e Road to Equa.!ity, New .Yo~, 195~. "In~:-e­ santnu analizu u vezi sa .-ra:zvojem prava glasa zena 1 zens ~~ M zemlj~a vidi: okretom do 1920 g. vidi: .dr. Dorde · TasiC, .2ens!C?... prav~. gtasa, t ~emokratija, Beograd, 1921. 0 uCeS_Cu Ze!l~ u poli!IckOJ:? z1votu La stanje posle Dnigog svetskog rata ---: _v1d1: Ma~nce D.Iverger, participation des femmes d ·za vie poht1que, Pc;:1s (~Es_co\·f·~· Kritiku na stavove Divirgera vi.di: Vida TomasiC: ».t:.oene 1 ~o 1 1 « _ uCeSCe Zena u poHtiCkom Z.ivobu, ))NaSa stvarnost«, br. 4, 1956, str. 417--421. · I t - alne 55 Tako se, nap.:r., na dnevnom· redu lkongr~a ~ en;tacwn _ al!ijanse Zen-a (1955 godin~)· pored oota~og, nalazJ.~o rp1tan1e obrazto_ vanj_a - struCnog i tehnwkog - dev-o']aJka, skracenog radnog VT_f! mena, j.ednake plate za jednak r.a!d, upotr~be ~ukleam~ energiJ= u indwsirr1ske svThe, IJ)osledi.ce u odnosu na ;l;-e:ne 1 sl. BIT. Informa tions srocia1es, rol XV, No 5, .1956, str. 203-205. 157 �/ III SUSTINA POSEBNOG ZASTITNOG ZAKQNODAVSTVA 0 ZAPOSLENIM ZENAMA I PROPISI U FNRJ Dosadasnji razvoj zaStitnog zakonodavstva dakazuje da se z3.Stita zaposlenih Zena ne motZe i ne sme ,pasmatrati odvojen9 od zastite zaposlenih ljudi uopste. Zastitna zakonodavstvo mora da- obuhvati sve one kojima.je p~trebnO, bez_ o·bzirfi na pol. Ali .na .noime u korist svih .zaposlenih !judi. mo:raju da se na7 doveZu i posebne norme u korist zaposlenih Zena. O.snov za postojanje tih norm-i Cine f.izioloS:ke razlike iZmedu muSkarca i Zene, funkcija materinstva Zene kao i postojeCe duZp.asti z·ene u dom,.,ainstvu. Ovi falldori wslovljavaju komp~ekisnost p~oiblema11iike ""'~bite zaposlene kne i majke. Obzirom na 1m lCJomplekmlost ·pr01blematilke 'Za.IStitnog za(loom.odavstva o za. . poslenim Zenama, za pregled.nije izla.grunje materije, analizu i zakljuOke, ,potre!bna •je dZ.vesna 'Podela 11lll1.llltar tlo1g :zakoo'odavstva. lmajuCi na u:mu do~adaSnji i:'azvoj regulisanja za.SHte zaposlenih zena a gledajuci mi dalji razvoj zaStitnog zakonodavstva o zaposlenim Zenama sa stanoviSta zakanitog razV-oja drustva, izgleda najpogodnije da se norme to,g zakonad·avstva podele u · dve osnovne grupe. U jednu grupu izdvojene su norme koje,_~pr.et.&tavil_jaju posebnu z.a'Sti1tu za!J)Osle:... n i h Z en a, a u drugu grtilpu uw.S.tene su nor;rne lm.je c.me za.Stdt·u mat-el!'·ins·tva zapoiSlenih iZena. 159 �1,- P08EBNA ZMiTITA ZAPOSLENIH 2ElNA mestu sa odr~d:eniim trajanjem ~- odlredenhil· uCinkO:m. Ia:ko se,_ r~itk:·om i•ndwstrijaJ.iJzaoije, .sve ve6i 'broj pool:ova ikodd Sl\1 ZadataJk je ove grurpe ravtnopra'V'niih noxmi da• ol!lloguce zaposlenoj zeni obavljanje rada tako, da to ne naiikodi njenom organizmu,, da joj omoguCe Sto duii vek, efikasno obavljanje rada na odredenom radnom mestu i abavljanje druS.tvenih fu~·~·oija koje .Z;ena 1ima ka•o gradanin. Dalkle, u !pdtooju je zasti_t~ ... r~~ne sposabnosti ,gradanina - za1poslenog'a Coveka sa specrfwnrm orga-nizm·om i sa sp-eciHCnim moguCnostima. Osnov- za- ·postojanj8 tih -,normi -Cin·e mediCinski utvrdene fiz;ioloSke ra-zlike 1-zmedu or.ganizma Zene i organizma. muSkarCC:·1 Sem to,ga, vazno je .Stn se u ·or'ganli2rrrm.I. .Zene, .a u vezrl. sa nJenom generativnom funkci:jom, dogadaju izvesne eik:UCke promene, koje naro9ito uslovljavaju potrehu zaStite, 'buduCi da u .!fun periodima (pu!Jertet, menstruac:ija, lklimakter<ium) zensk1organ_izam negatirvn.·o reagira na izvesner uticaje rada... Pri tom nastanak i trajahje m·a'nif.estacija uglavnom:s·e poklapa sa radnim vekom .Zene. 2 \Na -~e· fizio1nSke a'.azlike na1d'o~~~ju •se iz:v;etsni Cinioci.lkoji' i~_aju osnov u ~ocijalD.om polo.Zaju Zene, a. kOje i m·edicinit uz1ma u ob~ir pri ra·zmatr:::i.nju tih razlika. :Ovde se ·misli na tiv. dv6struko optereCenje Zene u vezi sa oibavlia'l}jem poslova u doma.Cinstvu, kJoje ima za iPOSJ.edricU zamor, odnosno smanje.: nje otpo_rnostLZene za oba.vljanj.e ··odrectena;g rada na radnom 1 Razlika u duZini tela mU:Skarca i ;lene iZinosi U,76 ern; Zene su za .11 kg lakSe od muSkaT"aca; razlika u oqimu grudi· je 5 em · u kons! mu~karca; srednja_ v:eflnost vitalnog kapaciteta iznOsi. ked muskarca 4.5Q.Q cm3 a ked zene 3.5-0IJ cm3. Vidi: Z. GavriloviC B.io'metriski ·podaCi·-trudbenika fabrike svile· u NoV.om Sadu, Zbor~ mk radova InSitituta za fiziolo~iju rada SAN, Beograd, 1952, . stt. ~6, 67, 69 .i 73. P:of. dr~ Bosa MiloSeV'iC.navodi da je »indeks sna.ge zene prema. muskarcu 570/1000 a indeks. otpora· 679/1000«. Vidi: Z~na u. radnom odnosu, Zbo·rnik radova .I nauCnog 1sastanka .gine..,. !rologa, . 195_0,- ~agre~, 1952. str. 83. 0 razlikama u gradi m111Skog j_ zenskog orgamzma 1 o potrebi da se·. zbog toga· maSine prilagode uzrastu i osobinama Zena vidi: ·dr. D:iJnko ~tambuk: ·zaravstvena zaStita Z~~ u. ,_Privredi, Beograd, 1952, sUr. ~- o razlozima po-<sebne zastite zena vid~ takode o-d. istog au tara: Osnovi -higijene Ta<la, Beom-ad, 1949. str. 26-28. · · · 2 '· · V1di bliZe o ·tome: prOf. d·r. B. MiloSeVIi·C: 0 radnoj sposob::. nositi Zene, zbornik »0 Zeni<l-, Beograd, 1953, ;Str.· 49-fH .. 160 se: dbavljali iskljuCivo u doma·Cinstvu obavlja van domaCiristva-, posiovi u domacinstvu jos uvelk pretstavljaju te8ko o<pter.,ce~ nje ··za :Zenu. Ono, po vr'emenu i te~ini rada, pretstavlja gotovo_ joS jednu radnu nedelju, ravnu onoj koju Zena pr_ovede u radu na svom ~radnom mestu.3 :~ Cinjenica·da Z.ene posle rada na ·radnom mestu.. obav.lj~ju ·~ slove u domaCinstvu i negativni utic~j tog zamora, ;po~nJe se. ~ svim studij.ama u vezi sa problematlkom zaposlemh zena. Vuli citirano de1o dr. B. Mil'o.SeviC: »Zena u. radnom o~n~su~ _(str. 82 -83) gde. se navod:i: »Zamaranje na. nekom radu Je md1V1dualna stva~ i zavisi od snage, spremnosti, brzine i ooeCajnog , odn'q~ prema posolu koji se obavlja. Ipak Ce.SCa pojava brz~ zamo-r!'l k_Od: zena, pored fizioloSk.ih razlik.a u gradnji ·tela i neluh funkciOnalnih' razlika, mo·Ze se objasniti i optereCenjem .zene .r~dom U' doma·Cinstvu i na podizanju dece.« U istom zb.orniku v1_d1 takode dr, A. MojiC: Anatiza statistiCkih podatak_a Zena u Tacl~?m_ ~~dnosu. ~ vezi sa zdravljem i materinstvom(( (str. 111). Z. Gavnlov1c _navod1, u vezi sa ispitivanjima' vrSEinim u fabrici svile u Novom· Sadu, da od 410 anketiranih Zena preko Ce"Wrtine 1ohavlja poslov-e u domaCinsotvu 5 i vi-Se sati dnevno, a bHzu Cetvrtine 4 Casa. Iz toga OI). · izvodi zakljuCak da je veCa moguCnost ~?~aja za~or3; na zd!a~-~ srtveno stanje radnica. Vidi: Z. G~vrilovic, Maten3alnt uslov~ ztv.ota pregledatnih rad-riika, u citiranom ZbOTUiku radova Inshtuta · za fiziologiju rada, str. 99 (tabela br. 16) i str. 84. o posledicama z.amb['enosti dr. Lajovec navodi: »Prem:a n~.vo­ .dinla Iekara u preduzeCima · pitanj-e industriske zamprenosti .k~ _ Zena nruroCito je vaino... KroniCna industrisk·a zamoll'enost Je' u velikoj meri uzrok tome Sto kod Zena · sreta-n;o 300-40~/o. viSe ZivCanih poremeCaja i obolenja nego kod muSkaraca.« -V1d1: odr. Stanko Lajovec: Zena u industriji, Problemi hi1gi"jene, Komg.resni zbornici Saveza lekarskih druStava FNRJ, Beograd, 1951, str. 110. Sli-Cme podatke _navQdi i Dcn-a Harnsen-~1lanke u svoioi _-stud:ij~: Die Hau.swirtschaft und Mutterschaftsletstung der FabnkaTbEnterinnen, Berlin, 1932, srbr. 31. U Francuskoj~ 'PJ;';:'!Il'l~ je~o~ ·:mke? koju je u rajonu Pariza izvrlio Centar za studiJ-e I s~atwhku ~'1nistarstva ·rada, proizaSLo je da Zene provode na ku6mm J?OOlovdna 3/4 ra·dne nedelje od one koju provode n.a svom·. p.laCeno:n;a. poslu. Svajcar.ski eksperti utVTdili su takode optereCenJe domaCmstvom od 3-4 Ca:sa dnevno. Vidi: 'BIT: La participation des femrmes ma"' rlees et des ·meres de famine d t'activite economique, Geneve, 1951 str. 21,.:.._22. SliCne· rezultate pokazala: je 1 anketa CV· Saveza :sinidikarta' J'11Jgoslaviie· 1952 -godine. Vid.i:· Pejplca: Kw~elj: Polofuj Zene u privredi, })Sin:di:k;ati%; ~br;· -~5,':'. 1952, :S1J.". · 23·. 11 Zena u radnom odno!lu 161. �Ovaj faktor ·zamora treba uzimati u ob2lir ka(i je god u pitanjU'zaStita zapo:sl~nih Zena a ile samo kad se radi o udat!i.m Zeilam.a, odlwtSno ·madkama. Nairne sve dosadaSnje aJD.kete · pokazuju da !Zena: ;i kad Zivi sama, dana mnoge duZnooti' koje muAkarac nema. Ovome je u7!rok, pored tradicija da su poslovi u domaCinstvu ->>"Zenski« poslov'i, i Cinjenica da Zene uglavnom imaju ni.Ze plate nego mu.Skarci (ne samo u uslovima nejednakih plata, nego i tamo gde za jednak rad vredi nacelo jedna-. · ke plate, obzirom da Zene u ·znatnoj veCini ohavljaju manje kvaliflkovane poslove pa su "bog toga i slabije plaeene), tako da cesto ni objektivno ne mogu da plate nekoga drugoga ko bi za njih te poslove obavio (pospremanje, nabavka i priprema hrane, pranje i glacanje .rublja, tkrpljenje itd.). Sem toga, i neudate zene u vecill,i slucajeva l!Jive u ui\oj iii siroj porodici, odnOISi!l.o u •zajedniClkOJil 'l<ucanstvu, gde, opet po tradiciji da oo poslovi domaCinstva »·Zenski« poslovi, preuzimaju brigu oko drugih C!anova pl>rodioe.• No tre.ba rpodvuCi ,(Ia je zamO'f', u izveiSnom smriislu, socioiloski fakto.., ilrotii iana p.-iv.remeni ikarakteo-. Ailli u ""d<>iln.ie Vreme s njime se joS mora raCunati 1 zato ga treba uzimati u dbzir.. Iako se smatra da se norme o po.sebnoj za§titi zena uglavnom odnose na rzailtitu .Zena 'kao poteneijalnih majki5 , iJpak te norme ne m-ogu da :se IUW.srte u n-orme za 1za.Stitu materinstva, • Prema anketi rnenoj u SAD vise od tri cetvrtine neudatih Zena Zivi sa· j-ednim ili oba rod:itelja. Preko petine neudatih Zena, ·a. koje Zive u porodici od dva iii viSe Clanova, izdrZava ili po. maZe izdrZ.avanju porodice, jer nema muSkaraca koji zaraduju. Vidi: US Department of Labor (Women's Bureau): Employed Women and F~mil~"Support, Washington, 1939, str. 9. G. Wiliams, u knj!l.zi: Women and Work, London,- 1945, poole a~lize obaveza mu.Slt:araca i Zena Z'akljuOuje »da je pogre.Sno ·raCunati sa ZenO.m koja' nema obaveza, jer 'je to ,redak izuzetak:'« (str. 66). Marrianne Pollak naV'()di da »joS danas (1932) Zivi u NemaC:koj ~0/o -Zena u ppro,diCn'Om d-omaCinstvu, a <Svega 40/o same«. (VidL M. Pollak: Beruf und Haushalt, »Handbu~h der Frauenarbeit in ·-0esterr'eich«, ·str. 420), 0 obavezama i neudattih Zena· go·vori se i u elaJ;:>Or.a:tu Q Zenskoll:l radu iznesenom na kongres!U. Medunarodne orgrani~cije za. socijalni prc;>gres u Milanu, 1956 g. (Vidi: Dr. Irm,gard Bergb.aus: Le travail des femmes, Milan, 1956, str. 5.) 5 Ovo se ·izriCito podvlaCi u cit. studiji Medrunaradnog birOa.rad.a: StahLt legaz ..·des tra.vailZEhtseS {str.. 301). 162 · l>i u tom slucaju otpala potr<jl>a da .se one primenjujU i na ~';;;,e koi!' nisu majke, ill za koje postojipretpostavka da to. neCe viSe biti. . ., · . . Qvakvo shvatanje po.trebe za posebnom zaStrtom ·zena ni u · kom sluCaju ne zn3Ci da se stoji na stanovistu po kojero je zena tzv. »SlaJbiji pol«, »manje vredno biCe«, nedoras~o,z~ oba-: V'eze koje druStvo traZi od svojih Clanova. :Nap~otlv, .z~;t~ I muSkara<! su biCa sa specifiCnim mogu6nostima 1 ~?eciftc:n;tn sposobnostima. Zadatak zajednic; je da i~ omo.gucr d~punJa­ vanje li u procesu rada i u dru:stvenom ~v~t~, ~-- ..da . :'-h, kao radne !jude, za:§t\t:i {>d poslova :i USlova kOJl hi s\e!Ji1I nJihO;VOffi radnom i 'ZiVIOtnom veku. i 1 • U pose b n u z as tit u zaposlenih !lena mogu; uglav: nom, da se ubroje ave mere: . . . a) Posebna zastita zenske omladine - olb..,beden)"e muma godina Zivota za prijem na posao, o~osno na ~trucno osposobljavanje - zabrana rada na odredentm posl~wma 'b) OgraniCenje, odnosno regu!isanje radnog vremena --:skraCeno radno vreme - nepotp.uno r?dno vreme - »slob.o, dan dan« - zabrana na.Cnog rada :_ Odmori c) ZabTana rada na odrellenim poslovima d) specijalna higijensko-tehnicka za3tita e) Inspektori rada '--- zene· . f) KroCi Tadni staZ za penziju. . .. g) Posebna sluzba u c;kviru sluzbe profeS?.onalne ortJentacije i stru.Cnog osposobljavanja h) Sluzba ,zaposljavanja i) Posebna administTativna tela. . .c . • ~ Sem ove grupe mera. koje,, ustvar1 pret.stavl]aJU za.§titu vee zaposlene Zene i ~o, vuglavno:_n, u vezJi sa :.a~o:n. na radno~ InestJ.l, u posebna·za'S~itu maiZe da se ulbroJl JOS Jedna_gr~pa mera·. Ta druga ,g:rU:pa mera stoji u vezi sa oibavezom za]edn1ce, u pogledu zaPo5ljavanja Zenra, odnosno njlirr:ta... je cil~ .. da .doprinesu 10,stva_reniu, eik:onomske ISamo~stalnosti ·zooa, nJtho¥<liD IPl"avilnom =poSljavanju i realizaciji njih<>Ve. ek()JW!Ill;Jke ravno~pravnosti. St.Qga se ~e veraudu ~ pra;v'?. ~en.e na ll"ad., nosno uz!Pravo na stTuono ~o~osob.lJava,dlJ€ 1 Je.dna_ko n~a.~­ vanje, a posredno ru vezam.~J lliZ uvod:en}e, obim a. reailllZa:ctJU mera koje su uvr.stene u ;prvu grUIPU' m:ru- oq- u• 163 ·,,; �·· Za elf-onomsku ravnOtPravnost zap-oslenih Zena bitno je oboobedenje prava na jednOku rp~atu za jednak rad. Medutim, avo pravo Zena ov.de se ne treti:ra u okVliru posebn~. zaStite Zena,· jer ono Cini o.snovno pravo zaposlene ·zene kao ·Coveka i gradanina. Dublje ra:zmatrarije oVO:g pitanja P'relazi okvire ovog ·rada i zahtevalo bi da 'se, u okviril ekonomike, tr.etira pitanje jednakog nagradivanjac po vrednosti rada uopste i Zena posebno. Stoga· se olio ·potn:-inje ·sam-a· u-zrgred, tamo 'gde je to ·neophodno. .Period do donO'S·enja U:sta~.a !Ure\ba da se .posmatra kao pro-· du2etak stanja nastal<>g za vreme NarodnooslobodUaOke hor~ be i :narodne ·revolucije - ]stowisk:og per1oda kojd je izazvao vr1o d"boke " .lwranite .promene u ffivo<bu zena. Tokom NOB Ze.tle· su, uz· potpuqu politiCku ravnopravnost6, preuzimale apsolutno· sve du.2nosti kao i mu.Skarci, uCBstvovale ravnopravruo. u svim ohHcirrna hoDbe. Ostalo je da se oslobodenjem zehUje taj njiliov novi 'PD'lma.j regqrllie Umavom i :zakonima: U peri:odu kad .cela zem.lja. dos nije bi•la osJc;boilena, aJ.i kad je rukovodece tela preslo u Beograd, medu prvim odlukama Nacionalnog .komiteta oslobodenja Jugoslavije iz oblasti radnih odnosa bile su i dve od!uke ad istoriskog znaoaja 1 :?Ja zaposlene Zene. Njima. se naim·e obezbeduje pravo na jednaku platu za isti rad i sa is tim uCinkom, .-1J.ez obzira da li su udate .ili nisu, drZavnim .sllllZbenicama,- stalndrrn <radnicama i nadmC:n1kama. >~Sl. list DFJ b~. 2 i hr. 3/45.)' Ov:e dve odfuu!ke kojJnna· ·se·UistaniOVt1j"aYa ekanmn:ska ravnopravnost Zena istiCemo .zato Sto Zelhno· podvuCi da je i pr.~ don9senja, U~tavaootklonjena diskriminacija po po.lu u pogledu n·?gra~ivanja·, pa se time_ yeC· tada no·v-a · JugQr,lavija stavila u red' onih i danas' jail malobrC>jnih dciava (tada samo SSSR) u kC>jima je zak;onom regurisano pravo na jednaku platu za jednak rad. Time je vee tada bio ostvaren jedan zahtev.·)<;ojoi fe 'klasni radniCki pokret, i u m-ed:unarodnim i .u nacionalnim okvirima, uvek .postaVljao i naglaSava_o, pa. i u naSoj . ~-erp.~j~. Serm toga, 1Cindenica da Zena !Prima adekvatan iznoo. kf!:o platu za-sv-oj rad, p:ri Cem,u lljen pol nema nikakv·og 11tlC~j'a na vi.sinu te zarade, igra va~nu ulogu u posmatranj_l)_za.S~~t~e Zene u radiwm odnosu a indirektno i zaStite materinStva. -sva prava "i davanja u vezi sa radn1m odD.osom, "i s njime· mlju.Ze povezanim socijalnim osiguranjem, vezana su za visinu .plate, taka da je za ekonomski polo.Zaj zaposlene Zene i zapo~len.e majke od bitne vamosti regulisanje njenog n:JJgradivanja .. St9 se tiCe propisa o posebnoj zruStiti Zena i za:Stiti materinst'V'a, u periiodu do donoS.emJa Us1tava nri.je hirlo· novih p!l'O'J:i·ilsa· iz te ·oibla~s_ti, -te se stoga m'OiZe zakLj1Uffi:tii da Je u to doha ibi!lo na snazi zaStitno zalkonodavrstvo ·b:.ivSe Jug·o~slavdje. To P'I;"o-i#lazi iz Cinjenice da ti propisi .nisu bili u suprotnosti sa »tek.ovinama NOB i deldaracijama i odlukama A VNOJ-a i zemaljskih antifasistiokili veca (\Skupi>tina, sveta, "obranja) poojedinih federaJnih jedinica i njlihovth p.re'bstavndStava kao 1 pravnhn propisima donetim od NKOJ-a i njegovih povereni.Stava,. vlada i povereni.Stav8: federalnih j-edirlica«. 8 Iz to.g perioda, treha _ipak, u vezi sa za.Sititom materinstva, pomenuti jedan dokumenat - . obtazac kolektivnog u.govo±a (olbjavlden u .llstu >>Raod« hr. 30 od 25 avg>u~sta 1945) gde se (pod III, t. 30 i 31) pred'Vida po~odlljskd dorpmst u trajanj\i dva mese-ca pre -i dva \n{eseca -posle porod:aja; pr.av·o prelaska nallakSi posao. od· -petoga meseca trudnoCe uz istu platu; pravo da »majke-rodilje« i dojilje ne rade.prekovremeno i nnCu; kao i pravo prekida rada· ·zbog d·ojenja svaka 4 sata, odnosno 5 sati - 30, odnosno 15 m[nuta, s tim da se t·o vreme ne odhija .. ad zarade.9 6 Vidi:. Dokumemti o razvoju. narodne vlasti, u redakciji dra:· Leona GerS'koviCa, Beograd,- 1948. ·1 Na o've dVe odredbe n,adOvezuj·e se joS--jedan propiiS, koji ta..;. kode 1zriCito. navodi taj princip (Cl. 1. Uredbe o regulisanju nadnica i pl:ata radnika i nameStenika -u drZavnim, privrednim i priv.atnim predruzeCdma, privatnim ustanOvama d organizacijama, Sl_. Ust DFJ br. 24/45). Uporedo -doneta: je i Uredba o regulisanju pri.:.. nadleZlnosti drlavnih- ·shiZbEmika koja;. medutini, ne sadrZi viSE! izriCiti propis' u tom smislu. ' Ci. 2 Odluke Pretsedndstva A VNOJ -a od ~ II 1945 o ukidanju i neva:Znoot:i :svih pravnih prorpisa donetih od :strane okri.pa-::_ tora i njihovih p'omagaCa za vreme okupacije, o nevaZnosti odl1;lka koje su za ·to vreme donete, ··o ulddanju pravnih propisa koji su bili na snazi za vreme okupacije - Sl. list DFJ br. 4/45. 9 Vidi: Mate.rijal za prouCavanje Tadnog prava, u -redakciji dra. B. T. BlagojeviCa, I sv.esk.a, Beograd, 1946, :str. 83. · 165 �Os:p.ov ·za pose'bnu ·zaititu Zena-, kao i Osnov za.- celokupnU za.Stitu fuaterinstv-a Zene u radnom odnosu - najSire :Shva..:. 'cenu, 'dat je odiredlbama Clacr:ta 24, 32, 20 i 3:8 us t a v a rpro·iklaanovanog 31 januara 1946 {Sl. ·list hr: 10/46). Ovim odredha,C ma data je orijentacija i moguCnD'st za donoSenje i prime~u propiSa koji Ce detalj,no regul1.sati poiOO:aj _Zfille i, naroCito, zaStitu z.·ene i majke U radnom o·d.nosu. Ob~rom na inferioorni i neravno.pravn_t _poloiaj .Zene u zako~­ nima ibivSe Jurg.oStlavli.je, na ,1Jrad.i·oij:e p6-t00j-enostd Zena i zaostail.a ·shvatanja o mestu) -ulozi d. ;poloZaju IZene u druStvu, lbilo je potreb1.t1o da--se u U!stavll. d·zriCito naglasi nov stav u odnasu na i';enu. Stoga je •Clrun 24 rposvecen ~skljuC:iv<> rpitanju zena. U -celo:sti ovaj 1Claq, glasi: >>2ene su ravnopravne sa muM<:arcima u SV'im ·olblaStima dclaVIllog, privrednog i druStveno-<politH'llrog Zi.vota. Za jednak ra'd Zene imaju prav:o na jednaku pliltu kao i ·muSJkarci i uZivaju posebnu za,Stitu u radnom odnosu.10 DrZava narQ.Cito Stiti interese Z.ena matera i deteta osnivanjem porodiliSta, deCjih doinova i obdani:Sta i pravom matera na pla.Ceno ot'SUistvo·, [pre i !P-osle iP'orodaja.<c Pro.klamajuci pravo na posebnu za.Stitu zena u radnom · odnomi, U.stav n~dvo·smdslem-o i:zJraZava 5tav ii shvatanje o uJ.ozi Zene u no•voj dtZavi. Oinj.enica da j-e ova· . .o-dredlba data u . istom clanu sa odrec!Jbom () p•otrpunoj p<>liti!ikoj i drustv·enoj ravnOpravnosti Zena, od ·n8.roCitog je znaCaja: davanje prava Zemama ·na Posebnu zaM1i1iu u xadnom odnoJSU., 1hez jpDtpune eko.... nomske, pravne~ druStvene ravnopravnOsti sa muSkarcima., mogla hi da hude odraz jednog drugaCijeg shvatanja - da je Zena inferiornije hi-Ce,· kO.je ne m.oZe da bude r"avnopravno i da je ·zato treba po,sebno za.Stititi. Sem toga, ova .a.ctredba o praVu na posebnu zaStitu odraZava i stav o P'otrebi da .se zaStiti Ze1:1a kao takva (u radno:m odhosu) a ne .sam;o majka, jer se ne na10 · Ove dve radno-prarvne odredbe zajedno sa onom izraZen'om prvom aHnej-om Cl. 24 dr. A. BaltiC smatra neposredn!m naCelima svOjstvenim za na.Se radno pr<:ivo-. Vlid:i dr. A.· Baltit: Osnovi radnog pra.va. Beograd, 1955, M:r: 102. 166 odi da pravo na zahitu imaju sa;;,o majke, ~ego .se i;ll"iCito ~aZe »Zene<c, Sto ustvari znaCi da je za reallzamJu ravnopravnooti potrehna posehna zastita. • ' Treca alineja cl. 24 sadrzi o.dredbu koja iOli"rui';ava stav prea materinstvu uopste - dakle materinstvu svih zena gr:'ct~~ ~a i _sve dece - ali, u istoj reCenici, data je i jedna detalJnl]a adno-pravna Ddredba, kojom se garantuje prav<>. na placen ~orodli1j•skd dorpi.tst.· Mada Ge ne krui';e li"':iC:i.to da se .. rbo rprarv>O d.aje Zenama u radnom odnosu (upotreblJaVa se term'l.n }}ma.tere«), ipak- analogno tome sto je u drug?i alin.eji upotreb~e.n termin 'Zena u radnom odnosu, a davanJe pla~enog porodllJskog dorpusta prakticno je moguce samo kod zena u r~dno,m odno.su --treba .smatrati da s-e ova odredba odnosi na nJlh. Najzad, cl. 24, govoreci o materinstvu uorp$te, n~v:odl _i DhavezU drZave da os.niva deCje ustanove, i u egzemphf1J;tatlvnom . nabrajanju _(ne _moZe. se sma~rati da se radi o taksativ~om nabrajanju, mada hi f<>rmain<rtekstualno mogla tak_o da _rzgl~~a) pominje se ustamov.a ohdani:Sta, dalk.l·e mstanova ibitna 1 tl!PI·cna za zaStitu i smeStaj dece Zaposlenih majki. ' · 1Sem u cl. 24 Ustava, ostale odredbe koje daju osnov za potpuna i celovito regulisa·nje zaStite materinstva, naju:Ze povez~~ ne sa realizacijom potpune ravnopravnosti Zena, moiZemo na-<~1 i u drugim pom·enutfun Clanovima U.stava. P.oSto je Cl. 24 proklamovana rav-nopravn,O·st Zena sa ffi'~~ Skarcima za ·Zene je od 1blitme v:aZmosti i rCJ.. 32 ko.ji sad1rz1 obavezu 'svakog gradanina »da radi prema svojim sposabnostdn}a'«. (}vlo ·.fbi govordLo u !PrHog 1stanovtiStal koj e \S-e !ZaiStulpa u tretiramju p-roblernatike 1koja ,Cim.i sadrZ.aj ovo1g.a l!'ada,, da ~po­ stoji -obave2a da se ornoguCi Z.enama kao i 5-Vlrn. gradanuna uopSte da sti-Cu potrebnu' struCnu spremu u ~ilju s.amo~talnog, pribavljanja sredlstava •za.iZivot i rada u kortst .za]'ednwe. ·.; Obaveza drZave da im to omoguCi, sadrZana je u ·Clanu 38, koj'i odrectuje da su skole i druge pro&vetn~ i kulturne ustanove dostupne svim:a slojevima naroda. Obzrrom da su u ranijoj drZavi izvesne_ javne sluZbe bile nedostupne Zenama, ~a ilene je bitna i odredba prve alinej~ el. 33 ~ojom _se pr<>kla~uJe podjednal<a dosturpnost svih javnili &1mb1 sv1m gradamma rpod zakonskim ·uslovoma. 167 �Najza:d, za ..za§titu zaposlenih zena .i za:stitu .. materinst>ra u \Sirel!ll,;srnislu vazan je i •CJ. 20 Ustava, lk~jii ~ad!rZi USkljuCiv,o: radno-pravne .odredbe, · mada direktno .ne spominje · zen10, U drugoj aJdneji OVGg o]ana, gde se l!labraj a~U obaveze drlave da zaStiCuje lica u radncim odnosu, navodi se i obaveza, odnosno briga ·.d~Zave o »Stltnb(mizm !Prilikania«. savremena opreiDljen stan Cini bitan elemenat za norrnaian Zivot porodice, a naroCito porodice u kojoj i zena radi. Prema tome,· moZe. se reCi da j'e Ustav i:zJ 1946 ga.p.ine :sa.drliavao potrebne osnovne odredbe za pooebnu za§titu zaposlenih Zena j .za zalititu materinstva _u Uzem i mr-em smislu. a) Poseb"IOO za8tita iienske .om!adiThe Ob-ee'bedenj a m~riimunna go·dina tivota' za • prijem na. posao, :odn·osno str.u-Cn-o o"sposoblj a vanj e. IP!rve iattervencije d!I.Zave u radnim odno_tsdma ISaldrZavale su, kao Sto se videlo, ograntCenje 'rada dece. Norme o ograniCenju radnog dana za decu j omladinu razliCite dO'bi prostepeno su se pretvarale u norme koje su postavljale dobnu granicu za otpoCinj.anje rada u fabrikama~ Pri tom su znatnu ulogu igrali i zakoni o 10havezllom .Skolovanju i reguHsanj~ stru.Onog ·osporStolbljavanja. Sve ·Cinjenlce -govore da razv:oj ide u tom smislu da se dobna .graniea za ulaZenje U radni odnos, .odnosno.IZa stTUICm.o 01sposo:hljanrt;\nje p'UJtem !Skoilovanja 'kombinovanog s IP'rakUOnim radrom ilii uOenj.em u rpriwedi, 1pomera p.rema gore. Vee od rpo,~ellk~ regulisanja. 1fuh pitaija nai1aci se, dodrue retko ali ipak, i na zahteve da .se p-oveCa dobna graniea kad Je u ,pitanju radniCka omladina :Zenskog p-ola. Pritom se, ffini se, viSe imao na umu moralni moinenat nego rzaStita zdravlja, odnosno fizioloske razlike izmedu mladica i devojaka i zastita buduceg (potencijalnog) materinstva. Med:utim, na-uena ispitivanja utieaja rada na ·Zenski organ:izam ukaZiuju na p-otrebu da se. prosebno zaStiti Zenska omladina, Sto je uslov za normalan razvGj .-adnGg rpotencijala, odno5alo zdravlja kasnije odrasle radnice. P~ nekim miSljenjima, va.Zno j~ da se .period . radni odnos odnosno naukovajne; ne poklq.J)i_-. sa stupan] a u ' . . . a IS€ z.a ge. pertodom k-a.d z~~ mnJadina rSazreva 1 ipiiUiprem ' ' neratlivnu funk<:IJll: . . . I;' .. pGtreba da se .gramca mt.Ne·bl se mogo ree1 da p'ostoJ'i · · " ..... . .e dobii iZ8. p!-ij em lila r p'otSao g-enera:bno ~o.vuce naVIS~ ~ omladinu kao Sto se ne moZe ista graniea zahte~atl . za ze u I" Pr'. odredivanJ'u grantee minimalne dobl za ni za sve zem Je. 1 I d" . t"eu 5t a posebno Zenske om a Ine, .u 1 prijem na p-osao .uop_ e, "k 1 anja . konomska situacija :zemlje, duZina ·obaveznog s_ ~.ov_ d' ~e~niCki nivo pr~izvodnje, _klima.ts~e prilike,d: tr~~1~1J~ 1go~: Danas usvojena. opSta graniCa krece s:e Izm: u , 1 din Medutiro •cini se kao naj:povoljnije da se •za zensku ;:;uaani: .. a ~a prijem na posao, ~odnosD:O struCno osposo JaV. ' . grao~~osu na muSku omladinu, podigne samo- za ona :zanlmau t ) ko•~ koJ"ih na ·<>snovu n. a ·odnosno posJ.ove (radna mes a u.. • I ... . r J , " 'h . "t"vanJ·a normalni· razvoJ zenskog o utvrdenih naucn1 I-&pl 1 ' · d f . a dolazi 1i ·pitanje. ·Pri tom je dovoljno . ~ 1. sam-a ~=:e odiedbe a detal.jniju razradu o~~aviti yob~C-~Jen~:. nacinu regulisanja slicnih &ucajev_a (spectplne k:GmtSIJe, Jektivn'i 'Uigov,ori, lilnspekrtoci raoda _n tsl.). . .. ·zad potrebno je obezbediti viSu lgranlcu .za prlJ:m na N · aJ ' . · . . . ke omladme na sao odnosno· struCno os,posoiblJavanJe, zens . . . 1 _po. , . t" d ibi u vezi sa obaVlJanJem pas a, onim radnun me.s: Ima g e I .. • t . 1 mogul!nost moraine ugrozenosti. pos OJa a •. osl ovim a. Zabrana rada na od·redenim p . b.· . ... k d zenske omladme, o ZlObavljanje izvesnih poslova crnnze o u· , p.oslerom na r-a~ojni proeeS, da iizazove odredene nega rVIne 6 . . H"' ·g berg· Fr~uenarbeit und u .Vidi. Margaret Hilferdlng- om s . - . . - 0 ·t-ei··ch« · . h d Frauena.rbe-J..t 1n s ....... 'F'rauengesundhett, »Handbuc ~ ak d za kraCe radno Wien, 1930, Str. 395. Za Sto ~asn:r~~~~ p~~e~ sporta nepriliCvreme i :a. duZe pa~ze kao~i~~ih devoj aka plediia i J ~ny A:dlernog poloe.:a.Ja tela pn radu h be't.i.rztlicher Praxts (u IStom He:r;zn:aTk, u Clanku: E~f.;{;o rst:!'~~~~~ navodi da mnogb viSe o?c: zbornilru, str. 521). Dr. Did. muSkarci istog uzr.asta. Vldl: leva Zenska radna omla liila nego · d" Beograd ' r. 'n . Stambuk: Zdravstvena zaStita Zene u pnvre t, v d 1952, str. 5. 169 168 �dice {sem istih negativnih posledica koje takav rad izaziva i k:od mO~e . omladine), na;roCito na generativnu funkciju. 1.! Prema tome, u ovu grwpu odredbi ulaziJle. 'bi, u Skd<>pu od- reclbi kojdma •e u<>pSte ·za~branjuje rad om!adlne.na odredenim poslovima, posebne odredbe u kori&t zenske om!adine. Gornje granice godina iZivcota rza ovu tZailfiitu uglavnom se kreeu OO<o 18 godina." · I u ·okviru ovih normii pojavljuje ~e rpollreba da se zaJbrani rad na izvesnim poslovima, kojih ohavljanje nije Stetno po fiziCku konstituciju Zene, ali gde postoji moguCnost negativnog uticaja na moral - f~tor preko loojeg se cesto rprelazi. Medutim, dokle god postoji rprostitucija, Iegalna iii ilegalna, i uslovi koji je stvaraju i koji joj .pogoduju, kao i moguCnost eksploatacije malolgtnih devojaka u seksualnom rpogledu, potrebno je _imati na ulnu i zaStitU Zen a { te elemente. Seksualna eksploatacija i prosti\ucija, 1bUo u· kom obliku, dovode u pitanje mentalno zdravlje. ~ene a gotovo redovno i njeno fizi.Cko zdravlje, .sto neminovno utiCe na nj enu radnu sposobnost, njen odnos :Prema radu, a posebno na psihLCku konstituciju u vezi sa porOdiCnim Zivotom i materinstvom. U FNR.T po&ebna zastita zenske omladine nije 'Predvidena pozitivnim propisima. To znaCi da ne postoje ni ra.zl:ike u g~od:inama ·za P'rij em na pmsao, -odnosno za stUjprun}e u ra:dni odnos, dotiCno 'Za: prijein na uCenje u privredi za mu.Skru. i 12 Dr. A. MojiC u citiranom Zborniku sa. sastanka. ginekologa izriCito istiCe da »naporan rad u pubertetu mo.Z.e da bude jedan od glavnih faktora za organske i funkcionalne pocemeCaje koji se manifestuju vee u poC.etku p'O'li_le zrelosti ka'D infantilizam, astenija, deformitet karlice itd. (Op. cit., ·str. 117.) U istom zborniku i dr. B. MiloSeviC naWdi: »Nap()II'an rad u pubertetu moZe se smatrati kao negativan fak:tor za opSte razvijanje i za budu6u funk:_ ciju radanja« (rezime zakljuCaka analize stat. podataik:a: u vezi sa Zenskim radom), op. cit., str. 128. 0 ·poslovima Stetnim za Zene, a naroCito za devojCice, vidi i dr. Petar KostiC: ReC u diskusiji niX sa.$tanku ginekoZoga ('Op. cit., ·Str. 131). 13 Medutim., u pojedinim nacionalnim zakon'od.avstvim'a sreCe.,.. za izvesne poslove, i .sa viSim granicamci - 20, Cak i 21 Neke zernlje prave razlilru pri zaiPrani poj.edinih pos,loV'a Zen<ike i muSke omladine time Sto podiZu graniou ·rlobi u pitanju Zenska oml-adina. (Vidi: BIT: Statut legal des travailleuses, •str. 310 kao i Georg B.· Nel\Sion: Freedom and Welfare, Danska, 1953, str. 91). mo se, g()dina. izmedu ka-d je 170 " k , 1 d"nu kao sto ne postoji ta razlika ni u :poslovima zens u om a 1 ' d,. 14 M a trm,' u vein e u ,.]5ranjenim za .0 ml"dlnu iep<>d 18 go. ma. z . •t · · apred izlozeno hilo hi potrebno da ustanove sa '()V1m s o Je n , . . bl . da (prek · 'Sa bave medicinom rada razrade taJ pra .em l . objektivno ustanovljenim nauCnim rez~tatn~.a, a uzn~a­ . Ci u obzir razvijenost i proces .s.azrevanJa nase mnlad1ne ~~ .i proseCan tehniCki nivo procesa pro.izvo.dnje, i u:lova Tad:a) utvrde lizvesne osnovne ;postavke. •koJe ~~1 zak":onol ~~ pO.sluZile kao baJZa za donoSenje ?snovnih p~op~sa. Ti rezu a·o· sluZili bi kao orijentacija orgaruma upravlJanJa, da...u svl J J. unu:traSnjoj a•rganizaciji rada u predwzeCu, k__a,~ re~uksu UJS~V~ " · m.Iadine predvide i posebnu zasbtu zenske a a ra d a IZena 1 o · ,· ... dn konodav dine. Brema t:ome, u .daljem. !l'azvoju. na:s~g ra, ?g za , . a~ .stva potrebni su izvesni osnovni pr.opiS1 u vez1 sa posebn zaStitom Zenske omlad.ine~ . ·. · r-opRma S toga lnla mesta i :?Ja:htevu da u osnoVI!lrm 'P , bu.dee:-redv-ide~a i zaStita Zen&ke omladi~e u ~og:edu ma~:::~ Sigucrno je da se stv"ran}e moralnog Jik~ lJ~di n~ 'P~ eni tlakon~kim odredbama, nego je na tom polJU b1t.an ru. v sistem i sistem vaspitanja. Iako u dru5tvenom s:stemu Jugo &lavije nema .ustanov.a koje bi direktno izl~~al~ z7~sku omladinu morainom riziku (javne kuCe, Stampan}e 1 sll:r:e _us!:~~~ ve u kojima se izraduju pornografska dela I si.), mti J~ . "]' . . ada ·takav da uslovljava moralno ugrnzavanJe zapos JavanJa 1 r . . .. · snom Zenske Omladine, ilpak je Zenska omla~1na 1'Z1 ,orzena 1zve _ moralnom riziku. Nije moguCe u relatlvno _kratk?~r..vremen_ skom razdoblj.u, od Oslobod:enja naovam~, ~enl~1 ·c~sto d~e boko ukorenjen negativa~ odr:os .prema ze~1. Moz~: s:, l~emi nego ;gde na o<vom polJ\l teze I rpola.gam]e posliZU ze J d rezultati. ~Stoga hi u n.aSem za'konodavstvu mogle da na u :le 0 .. Zak. adnim odnosiroa:; Cl. 2 Uredbe o CI. 1~ 1 8~ on.a 0 ;NRJ 39152) i .Cl. 2 Pravilnika .o ucemcuna. u p~1vre~~ .<Sl(Sl~~st FNRJ 19 /50). Jpak, obzirom da Je strukam.a 1 zammanJtma . : 1 • . lice koje prvi put stupa u obav~o le~ki .. ~~Yr~~O:b!~ Jz~ obavljanje o,dredenog po~la, "t4 .V:idi ~~~z~~nj•a, ~~~vlj~~~ j:tm~~:o~!n~~:e~~~~~-~~~a~~~ . nj~ kd?je bi_,~uc?agJ~~ d(C~ l~o ez~:o~a o radni~ poJe mom ;:>.L • • · • d"). v, ~1. 2 Uredbe o uCenicirn.a U pr1vre 1 • odno~ima i st.. l pod 171 ! �na takWm ~po&ovdma !bar IZeriama ·omo.guCi da r8de kraCe radno vremel jer za- njdh u tim sluCajev.ima·.postoji IPOja·Cama b) Ogranic.enje od7Wsno negulisanje radnog v~emena Kad se gl;da istoriski, vidi se da se boma za kvre:nena ;adnika ~~~;:~:,s~:~~enje ~adnog . . .. ustva;;~~~~"l:~ pi tan ·u doka eva . a ·s.e s rah radm dan -~ena. BaS na tOVom inter~sima ra~~~Jekpl ove~anost ill teresa- 1Z8.poslenih ·Zena sa I· e ase I borbom za Zia<Sti~u tih intere'Sa . u_ zahtevu da se :zakonom omoguCi ~zen~ma da rade 'k;aCe :e:~~:g~ ;nu~~rci, ima se na umu podlro.Zhost !Zenskog g ' ~em" ~.~em zamoru, koji se pojacava usled dvostruke opterecenostr .zene '(rad na· radnom mestu . ..] ,. stvu) Postoji kork , 1 u "omacm. · ne I o mogucnosti za regulisanje kraC.eg ,radnog Wernena za zene. v . ~k_r_a ,c_ en o r ad no v rem-e .. Davanje prava i! ina u:c!lic~~a u. r~dnom odnosu da rade n-a odredenim p6s!vi- nosti cta . m~ ~anJ~ b:.~J _casova nego Sto je to -zakonom odred.eno-, a ~n. om_ o IJ~JU ·P!~t~- kao da rade. normalno- .radno vreme, to Je ?~znata I uoblCaJena mera. -To su o:biCno poslovi ko.'i se ~haV.lJRJu !plo-d U!S)_ovima ·Sttetn1tm !pO ·zdravlje i~uzetno na .~ i Int~lektualno ili fiziOki. Medutiml ekonomsk.i i druStventi~::~ ~e~ (potreba za •Odreilenim ·<>bimom proizvodnje, nedostatak a ·rov:a, potreba da odre.~en~ sluZbe U€[PTelddno funkcioni.Su, zahtevu s_amog toil<:a ·odVUJanJa procesa rada i sL) mogu ·da o~em~guce ~?ofiPunu prrmenu oViog principa ,za -aha polq.-- tam-o g e bl to bolo potrebno. U tom slucaju 111 a~staje potreba da se . 15 Pri tom mislimo na rad na izvesnim -~aid . estim . «;)(1rede:no vreme u u.gostiteljs:kim ob. kt· mm m ~ il~ u l21Vesmh p_oolodavaca n ]e. una, na naukovanJa ._kod kod pll'ivatnika, kloji iiveagrod :~~v~~ _yeza:m sa ,stcunorvan}ero danu sumnju na seksualnu P:k OVIm~. OJI daJu osnova za opravgde gia:rninu radnog kolektiv~~~ataclJUjl rad_ na ra~im m:stima odredemm okolnostima (p-omor t .ne. mu~~n:arOI a ko]l se v:rsi,..pod diliStima uda].ienim od centr s vo 1 recma plovidba); r.8.d na raStaja'··Za ZOOsku omia-dinu i ·sf. a b~z obezbedenog .Poseibnog_ Sill!=!- 172 indikacij a p-rotiv obavezne dll!Zine radnog -dana, o~dnosno radne nedeJ.je. 16 u usloivlima lkad plata zena ruije jedmaka 5a rplatorn. m~karaca, ova .je mera }oS vi:Se op-ravdana. M·edutim, obzi·rom na sve 6-to je rilzloZeno u rvezi \Sa -IPooeibnom zaStitom Zena, <Jvaj zahtev .za ·skraCenim tradm.liril vrem.enom ia Zene ma -odredenim pos:lovima opraV'dan je i u uslovima jednake plrute o:a jednak rad. Ali ova mera zaStite Zena- m·crra \Se \Shvatiti tSrurno lka·o·!PoCet:ha eta~pa, lkaO privremena mera na prelasku na SkraCeno radno vreme za sva \lica koja oibavljaju 1takive poslove. Zato ova mera pretstavlj8. najtlipi·Crtiji IPriiner poselbne za~tilte Zena samo kao rprve ste:wenice na putu ffirokoj za:Stliti ,Ooveka u r-adnom odnoiSU kao. takvog. N e pot pun o. r ad no v r e_m e. ·za razliku. ad -skraCenog tadhog vrem-ena, koje se u plaCanju i svemu ostalam izj-ednaCufe sa normalna propisanim radnim ·vremenOJn, u po·slje_d.:. nj_im godinarrla razmatra se, ·i u nacionalnim i u medunaradniril bkvirima,· moguCnost zak-oilskog .-r-e.g.ulisanj'a rada- sa nepotpumlim ~aJdnim. vrerrnen<>m (par,-time, >!ravalli! a tem;pg pan:mel, redUJt), kOje se PlaCa prerria -_efekfivild 1ZvrSenam radu, ·odnosno ,tprema IStva.rno u\tro.Serroirn radnom vremenu. Ankete i analize, izvrSehe u pojedinim zemlj.ama preko' zenskih, sindikalnih, pos1odavaCkih i drugih .organizacija, pokazale su da -se radom ·sa ne:potpunim radnim vremenOm kor.iste· odreden·e kategorije radnika, medu kojima u velikoj v~Cini pre;ovladiujll ·Zene (Uaro.Cito majke male dece ·i starije Zene).Sem toga, pokaza1o _se da .rad ;sa nepotpunim rad.nim vreme- , n-om-nije naroCito -po,godan u indUstriji, ·ali je zato vdo po;goto Na ovo moZe da se staVi prigovor da Zene na takvim poslovima u1opSte ne ,treba da rade. M~duthn, ovaj P'l'igOV'Or moga:O bi da se. usvoji samO za neke od tih poslova, i tO za One koji ostavljaju na Zenski org.anizam specifiefie, drugaCije i teZe posledice nego na mU:Sk8.1["ca, u -kom sluCaju tak.vi poslovi i ulaze u tzv. zabTanjene poslove za Zene, b kojima Ce se kalSilije govOriti. Ali i u takvim- slu.Cajevima tr€ba imati na umu iZVeSIIle _soCijalne faktore (lokaciju illdustrij,e, nekvali:fi.kJovanost Zena i sL). · 173 �dan u sepvisnim slu2ibama i administraciji. Isto taka ustanovIjene ISU' i poteSkoCe za 'zakons.ko i!'egu.lilsanje ·ova!kvog rada (mo,gucnost stvaranja tpriVIidne pune zaposlenosti; uticaj na sni.Zenje nadnica lplata; naro·Oite pote~·mCe u pogledu.sooijalnog osiguranja; opasnost da se Zene trre'fiiraju 'kao ana-nje v·rBdni ra-dnici; poveCanje troS:kova adminilstracije za predUJZeCa i sl)Y U FNRJ rad sa nepotpunim radnim vremenom za Zene omoguCavala je Uredba o izmeni i" dopuni Uredbe o zabrani upoStljavanj.a Zena i omladine na odredenim porsloVlimci {Sl. lJi:st F1NRJ br. 27/52). '!'a nmgwcnost (odnosnorad sa »slkracenim radnim vremenom«) !bila je predvidena za »:Zene koje 2hoalienih Hi porodicnih razloga ne mogu da rade puna radno vreme«, i to u s1uta:ju »kad je to bez Stete po ~poslovanje«, i na radnim mestimakoja utvrduje ista komisija koja odreduje i radna mesta na kojima je rad zena zrubranjen (cl. 2 Uredbe). U sluCaju kad !Zena radi sa .»skraCenim radnim vremenom«~ pripada, Joj zarada »prema uloZenom radu i odg-oVaraju6a prava iz socijalnog ·Osiguran)a«. Ali kako pra"va jz socijalnog osig.uranja nisu ibila odredena~ 18 a ni minimalno ni maksimalno 17 Rezultate obimne ankete, vodene na inici}atiV'tl Komisije za status Zen-e pri ECOSOC-u, vidi u veC oiti-ranim dokumentima Ujedinjenih nacija: E/CN. 6/SR. 161, 1954; E/CN. 6/213 i E!CN 6/222, 1953. Sem toga vidi: US Department of Labor: Handbook on Women Workes (Wome'ns Bureau Bull. No. 225, Washington, 1954, str. 17), gde se navodi da -60°/o radnika koj.i rade u SAD sa skraCenlm radnlm. vremenom. Cine Zene, koje opet Cine petinu srvih zaposlenih Zena u· ·SAD. 0 radu sa nepotpunim radnhn vremenom u SAD vldi takode: US Department of Lalx>r: Part-time . iobs toT Women, Washington, 1951. 0 nepotpi.inorri radnom vremenu u EngleSkoj vidi: BIT: Vemploi_ des femmes en Grande Bietagne, »Revue· ·International du Travail«, No 1, 19:;4, str. 57. Vidi- takode:.·sai3:a DuranoviC-Janda: Gde se i u kom otiimu primenjuje skraCeno radno vreme zci Zene, »Rad«, br. 8, 1954, str~ 14. ts ::(pak, -zakon o zdra.vstvenom osiguranju radnika i sluZbenika od 1954 g. (»SI. list FNRJ« br. 5!/54) predvi<kl zdravstvenu za5titu (Cl. 19, st. ·2 u vezi ~sa Cl. 16, st. 1) i za lica koja rade nepbbpuno radno vreme, odn. najmanje polovinu normalnog radnog vremena. Ov4e se, S'em toga, ·uvodi termin nepotpuno radno vreme, za raz':"' liku od skraCenog - u javnosti se, medutim, O!Va dva termina meSaju. 174 k . . razumeva kao •»skraCeno«, ovaj propis radno vr~e OJe. se t- i nepnimenjen u praksi.1u QStao je :u Javn0\S1Ji nepOIZila . . . , . . . sima- takode u okviru posebne zastl.;.. Zakon radnnn o~no . , ticu ~moguCava zapoSljavanje te Zena (Cl. 81), dakle ao J?ov s e~om s tim Sto se za ·Zene Zena sa nepotp~~i~ radzlnrm vreem mogu 'da rade puno radno · · n k OJe lZ rporod1cmh ra oga UJS1;anovljavati. radna mes ta na » . · ·· weme m.orgu u organtz,aCil~l adnim vremenom ako to ne hi lrojima Ce raditi sa -skracenlm r . . .. ' U takvom i.Slo na Stetu .nonnalnog po~:n~: ~~=~:a~;:;~en Tad, odsluCaju Zena am.a pravod na n: radu a »ostala rprava prem_a nosno :za v:reme prove eno. • osebnlim propi1sim.a«. . • raksi b1ce neoph<Hino sto pre P . Za primenu ovog proplsa .up . oslen·a {decji dodaregulisati ~~ava zena ~ sdluc~!u:a:r:~!j:'~olestl, godiSnji od. tak, materl]alno obe.zlue enJ o ia mor is!.). . .· zru Zakon O"penSto se tice rpr~anja r:,~:?eg :~~:t:~~je~uL], ali odreduje · ziskom os>gura:'J.U ne J . a »na ·manje pola proplSanog da se osiguranlCliDa ko]l r.ade ~a· u /adni staZ ».sa Polovinoon radnog vremena« to vreme raC 1 . . edino iii glavno zani. . ko !m je takvo zapos en]e J . traJ~Ja, a '. . ma<Cilo .regulisanje sta.Za za rad 1 s.a manJe«. Ova lbi ~tvan ·ada se ovaj termin ne korlnepotpunim radnun v-re:n:enom, m sbi {Dl. 26 u vw sa st. 5 d. 24 zakona). . . . . • ' . •CnCISCu zaJ[poSljavanja :Zena sa nepc>lipun~ U vezl sa mogu menuti i ·odredbe Zakona o radmm radni~ vr~m.enoro ~~::j~~asnivartje privremeno·g radn~g {)~­ odnoslma . OJe pr . ) ka . Zakona 0 jaW!Iim sluzbemnosa (al. 3 Ol. 3 i a. 159~16 4 ·...· () 1 du Prema tim propisirna,. . (Cl· 8-51) 0 honorar)lom ra · . . d erma . . 4 . . ·:vr dna organi'zacija zasnava, o prtivremeni radnl odnos. pri e IUJ2Jbenike za vrSenje nosno ustanova upotrebJjava honorarne s :' P?. . . 0 t ebno uv~sti skraC~no ~adno JE . ; !24, str 2 · kao i Branka vreme za Zene?, »Zena danas«, 195 enu.· ::zena da~as'«, br. 127, 1955, savJC: 0 skraCenom radn~J vr~~· skraCeno radno vreme i zastr. 2-3; SaS.a Duranovr -:.an ... liti:ka« 1954, br. 4, str. 42--48· 19 vfdi: Pepica K.ard-elj, Da h t .Stita zaposlenih Zena, »SOClJalna p-o ' . i75 �-~ovr~~nih p-osi.ova dlli. ·za vrse'nj·e pooiOva n-a ~adnim m·estimJ. a ko]rma nema potrebe za punim .radnim vremenom ~J:" • - lk · , OuuOISno ~~ '1Clllla OJ a t»IP:irvll'emeno dli povremeno, odnosno dopumski :ith honorarno, vrse u organiizaoiji kakav odredeni IPOOao uz nagra:du«. ~ao oso•be !Sa lk·ojilma do1azi u o~ir ;zasnivanje pri:rernenog ra_dnog odnosa, !Smatraj.u ·se lica '»kojima je •redovno 1 ~la~-o z~~anje rad na ·sopstvenoon poljoprivrednom imaTIJU, IIi koJa rSe have drugom. [privatnom delatrioSCu k · dr · r· · lk · , ao 1 sa ugum _rc1m~ ·oJa ISe po'Vremeno zapoSljavaju u cilju sticanj.a do~~nski~ prrhoda za [·zdr.Zavanje«, 1pri Cemu se pominju i »do~acr~~« (cl. 159 Zakona a radnim adnasima). Privredna a~ga- TilZam?a utvrd~je pr~viJnikom, odnosno .u_ pravilima, ipOSl•ove za koJe 1se _zasn:va..prrvremeni •radnd odnos, ·uslove pod kojima se posao O·?avlJa, ·~ap i ipll',ava i'du~nosti Hca sa !kojima je zasnov:m prrvr~en1 :radni :odnos. Od._ prava kojima. je ~\Snov radn1 odnos, hca ~~~a !za•sruvaju privremeni radni odDJQls dmaju sao:no ~av() n~ higuueml!lkoo~telmncl!m zaS\titu i na socij,aJno asi; guranJe za sJ.ucaj nesreCe na poslu. ... Obziram na- nejasn~st i nepotpunost avih propisa '(SekretariJat~ z_a raq Saveznog i:wrSno,g veCa ostavljeno je da bliZe ~I"~,P~SUJe uslove :za zasniva~j~ privremenog· radnog odndsa) e. bl se mo?l~, prema sadasn]em stanju stvari, smatrati da om. ~pre:StavlJaJ~ meru koja LSe u :medunarodnim i nacionalni·m krugovrma trehra ka-o zaposljavanje sa nepotpunim radnim v~en:,enom, odnosno kao meru 'Za stimulttranje !Sireg Z.apo:SljavanJa :ze~a. · -~a_b·r~_~a ....n""'Cno-g r·ada iZena· imala je, u ·po-Cetku, · • · ustva·rl .za c1lj -da ogra-ndOi ·radni dan Zena, odnoon o pr o dUZenJe . . :a·~o~ dan.~ u- ?·o-~. Tek kasnije, ka-da se u .industriji- Sire poe~~- prrmenJivatl :s.Il?tem ,rada u ~enama, ove odr·edlbe tSe pro~. te:zu na zabranu rada u noCnim !Smeriama. Kod ~_ab:~~e n-~~no~ rada Zena, -nar:oCito u industriji, ,gde j:e on· na]teZl 1 naJceSici, naroCito se ~a na umu dv-ost:ruko· aptereCenje .Zene kao ·radniCe i dOmacicie._. NedovOijan odm.,or u .-toku dana podlriv.a QPSf;e ~ra:VJstven-o "S'tanje Zeona; naroCitQ 176 nervni s.istem, Sto neminovno negativno. uUCe.na radni rvek i tadll~ spo5obnost !Zene, na odnose u pre.duzeC:u i porodici.20 Mazda ni za jedno pibinje iz oblasti. zastitnog zakanadavstva ne postoji i tak-o obimna' dokumentacija ka·o 'Za ova .. zato nema potTebe da se duZe zadriavamo dokaZujU.Ci opravdanost te odtedbe. 21 U FNRJ za;brana nacnog -rada zena u industriji i graaevinarstvu regulisana je noVijim propisima - Odlukom Saveznog ·lzvrsnog V'ijeca ad 26 a[pru.la 1956 g. {SL oot FNRJ 1~(56), odnosno Zakonom o ~radndm ,odnosima {Cl. 249-255 ,i 412 SJ. 1. FNRJ 53/57) kaji sadrli uglavnom odredbe Odluke (kaja je Zakc>nam stavljena van snage - •cL 417 t. 9). Zabranom noCno.g rada Zena ru industriji obuhvaCene su Zene z-aposlene kclo radnice u industriji sem onih _koje Cine rukovodeCi i tehniCki 'kadar kao i onih koje rade- u sanitarn:im, odnosno socijalnim sluZ.bama a koje normalno ne rade fiziCki. Vreme u koje je :.1abranjen no-Cni rad Zena obuhvata najmanje jedanaest neprekidnih Casova, od kojih 7 Casova mora biti izmedu 22 1Casa i 7 Casova uj-u.tro. To ustvari .znaCi d-a no6ni rad moZe biti zabranjen iii u Vremeri,u od 22 Casa do 5- ujutro . iii ad 23 do 6 ili od 24 do 7 casava ujutro. U ovom poslednjern · slucaju patrebna je prethodno pribaviti rnisljenje ·sindikalne organizacije i nadleZne lkomoi'e, odn-o:sp.o struCnOtg udruZenja. Po·Cetak vremena u k.ajem je IZabranjen no"Cni raod za 1Zene odreduje Se pravilnikom privre.dne organizacije {Cl. ·250 u vezi sa st. 3 t. 8. a. 345 zakona). 2o U vee pomenutom referatu na kongresu lekara higijenlCara dr. Lajovec navodi: »Takode je i noCni rad mnogo Stetniji za Zene nego za muSkarce, delimiCno zbog veCe ZivCane labilnosti, a delimiCno zbog toga Sto se Zene preko dana zbog- ~porodiOnih briga manje •odmarajU<c (op. cit.,· str. 110). 21 Vidi: BIT: Statu.t t€gat des travaitleuse$, gde se · ilabrajaj;u · radovi o noCnom radu Zena oko 1900 g. (str~ 231-235). Ovde · ip-ak trel:>a reCi da je propis o zabrani noC:nog rada Z~na u inQ.usrtrij•i svakako odredba koja je uSia u zaStitno zakonodavsrtvo '0: z-apo-slenim Zenama u najv_eCem broju zemalja. U savremenom ttetiranju problematike Zenskog ·rada potreba da se zabrani noCni Tad Zena .uglavnom -se i ne pominje, jer se smatra da j·e to pitanje veC re.Seno. Pa ipak. pOOtoje matne rpote.Sko6e u pogledu. striktne primene ove mere. 12 Zena u radnom odnosu · 177 �huzetno, noCni rad ~S·e moZe pri'VIl'emeno uvesti (odlu:kmii'i · upravn<>g odbora) 5amo u •lucajevima ikad '2ibog V!iSe sile nastane prekid rada u preduzecu, pa treba nadoknaditi gubitak, kao i u ~lucaju kad je u pitanju rad sa materijama !!>Od~ loznim brzom kvaru, pa treba te materije spasiti od propadanja. 0 privremenom uvodenju noCnog rada· za ·zene upravni odbor je dllZan u roku od 24 sata pismeno izvestiti nadleZni inspektorat rada. Sem ·toga, noCni rad s.e_ maZe P:rdwemeno dozvoliti i 'l1 izuzetnim .sluCajevima, kad je u pitanju nacio- · nalni interes. U tom slucaju Sekretarijat za rad SIV-a mo:Ze - pasta prethodno pribavi misljenje Centralnog veca Saveza sindikata Jugoslavije i odgovarajuCe savezn-e komore -(Savezna industriska, odnoMo Savezna gradevinska koomora - prema sada.Snjem stanju) - privremeno izuzeti od za,brane noCnog rada zena pojedin\1 preduzece, odnosno pogon ill odeljenje pojedine privredne ozt'anizacije.. Obzirom na -Cinjenicu da su kod nas mnoga preduzeCa, Ciji tehnolo.Ski proces proizvodnje inaCe ne tra.Zi obavezan rad u tri smep.e, lpak primorana da rade nocu (u ltri Slffiene) zbog potreba Privrede i podizanja zivotnog standarda, to je i znatan broj Zena anga.Zovan u noCnim \Sffienama. 22 Kak:o je rpotrebno provesti izvesnu reorganizaciju preduz~a da bi .se 'poslovanje prilagodilo zabrani, a da · pri tom· Zene ne ostanu van radnog odnosa, to je za sprovodenje u ZiVot odredaba odluke ·<Ystavljeno preduzecima da svoje poslovanje sac>braze zakonu do 30 juna 1958 godine {ru. 412 zakona). Za razliku od ocll.uke, zakon ne ipomin.je !k:o, IPOdnosi zahte¥ Selm-etarijatu za ra-d za pr.ivremenim izuzimanjem. U praksi zahtev podnose _ili preduzeCa direk.tno ill viSe preduzeCa preko struCnog udruzenja iii p,..ko narodnog odbora na cijoj se teritoriji nalaze·. l'liodru sve do donoiS:enj a odJ:ulk.e, Ol~iQSnQI za:kona, de _iure ·zabra~Jen. 23 :'·raksa, n:tim · nije stajala 0 ·a tom 'stanoviStu, r10C~n rad ze~ a s~ m ' · · d ¢ri smene ISlllabrao se kao naruna an. propisi, od 194.7 godine z;aov:amo S •(Uredbe o' P 1•=rna po privrednim granama), predv1d:ah. su, · da t dn" · • , ·ct ru lea 1 'kao sto ce se VI e tl·, ..samo zabr.anu nocnog ra , · ·ki dojilja :makabranom nocnog rada zena {cime ispun~ava zahteiv k "i se radnicka klasa nase zemlje .bonia .~es:;nama godza) :!ectena je mera koja znaci zastitu zdrav!Ja ~anJ·e veka, kao i doprinos norma 1Z8C1Jl Zl:ze_ n]"ihovog radnog 5 ·2 vota radniCke porodlCe. pr~e.k'lr~~ .kna u 'indus~triji-rbio 1 s:~at~:od.:v~s:~ r~~iji- s: ze~~· P.~?d-~­ dr Aleksandar BaltiC, smatra2a ovo miSljenje zastupa P[Df.. · · redenja (Vidi. dr. A. BaltiC: juCi da t!o proistiCe ~ na~~~ us avnog uoslaven;ka re~ija za meduMedunarodna orgamzactJ9~4ra~a, ~i~)g_ Dr. Ratko PeSiC navodi d~ narodno prav<;><<, ~r. 2, 1 • s r. maS~. ·pravnoj teoriji nego kao 1 je taj stav pnhv~cen mlne. sarn(V~d';'· dr PeSdC: Medunarodna kon1 1• · • · zvaniCan stav nase ze Je. vencija rada, Uv~ str. 1~~6).. baS u toku pripremanja _propi~a 24 Ovde se .moze nav~ a Jevf do izraZaja i miSljen]a koJe o zabrani no:n~ ra~a. ze~a s~ .o ravn'Opravnosti i posebnoj zaposOOji i u naSOJ sredml 0 w~k qlnspekcije rada Slovenije, povoStiti. Tako se u ~tu .Rep?- o~c r~Ja Zena izmedu ostalog kate: ... dom ankete o za rani. noci?/ d vben{ p'OloZaj- Zene do-cela dru»nas moti dejstvo, ~ J~ ~: 1 nas ~ Ce upoStevamo ta poloZaj gaCen kakor v. . kapltahsti.cn~ . svekakor mo.Sko delo, praktiCn~ 1 !:;~%~; %: ~e z;~:a '1';,h~~g~v~~d udejstvuje iJ'd.) pa "In bi tako prepoveda1i tudi tls.tlm zenam, nepravi o, I od 7 IV· 1955) · · cejo« (Akt o;. 17~2/52--~I 1 ethodil~ je u javnosti pred ne• 2s Zabr~m O<J?~g. ~:-a a ~:e~r i moguCnostima zabrane. ~va­ lroliko godma ~~s ~~~e~ica Sto je zahtev za zabranu nocnog kako )e zn~Ca.;Jna.~InJ d rezolucija (o posebnoj zaStiti Zena) III ft da :0 fo': ,:. ~~~~~~~a s~~~~au Jnd!~;fa ~u~~~)vg~~i;!if~' ~I;,~~",~e;a;;;,n"'c,':;; iPootavJja oe, meC!utim, pitanje da 1li je pre donosenja adluke noCni rad ibio zaJbran:jen za Zene, olbziTom na ra,tifikovanu Konvehciju ibr. 4 · o -m'brani noCnog rada Zen a u indu:striji. A'ko se .stane na stanoviSte da odredbe ratifikovane konven'cije »imaju snagu nacionalnog z:akona«, to ,bi znaCilo da je i u go~tavije, Sa<r...aJe:no, 1 ct' !t~log .vidi: Kyowsky !dr. Rudti, N e; g':e nocnog rad~ zez:a, P.ore ... ' osLena tem vee za vprasanJe za vpraSanJe, ah na:J ~stane ~n.f~P 1953 ~tr 200-205; dr. Olga njene zaStite, »NaSa. ze~a~<, ~·.d '·e nolnog ~ada ~en.a >)Had« bx. MaCek, Razni fak~on na azu. ~ ~ a~a. NOCni rad zena $ industriji, 23, 1953, str. 4; Sasa Duranovi - an · kao i Anlka GloboCnik:: 32-36l"tika« br 11-12, 1955, »Socijail!na politika«, br. 3; .~955 · s.~~· ln NoCni rad Zena u industn:J'!., »SOCIJa a po I ' . 2 :i! Prema jednoj anketi provedenoj preko insp.ekcije rada, u industriji- FJNRJ poCetltiom 1955 godine ra:dilo je n-o6u oko 23.000 Zena. str. IW-82. 178 12' ' I 179 �roSl·?l?od_an dan<<- d'avanje pTava tZenama da daz::.~esecno .rzostanu .sa posla radi obavljanja poslova u :-~. . _; m~tc~tnstvu¥- to je mera koja se pominje u vezi .sa posebnom··. zas 1 .om zena ' a us a Je 1· u radno .zakonodavstvo n ....T...~t.._·"! · · zemIJa. 26 c..n..ut Z -ov_a_ mera moZ~ da· se uvede kao pr_avo svihi zaposlenih_ ena Ih _ka~ pravo, odnosno povlastica, izvesnih kategoTija: zaposlenih .zena. Obzirom da. se »slobodan dan « 1s~Jce k ao · ...:" · ·· mera u vezr sa rastereCenjem Zena od poslova u.. doma-Cinstvu raz~~tra ~"e _u ,~kviru mera o posebnoj zaStiti Zena. Medutim' ~ostoJe ~ISlJenJa d~ t~ ~ravo, odnosno·~oguCnost, treba dati ~o maJ~:u:'a. Ah .obz>rom da je briga o deci kontinuisan posao~ ne ..ci.nr__.se ·C:,a Jedan sl<>'hodah dan u mesecu pretstavl"~ n_~ku znacaJniJU :rp.eru u korist zaStite materinstVa J <:>va mera se p~avda i. time da bi se taka uvea· i'zvestan ~e~.l ~ontrola n~d lZOOtanctma .Zena, i to nad .onim iz:o~tancima OJl msu uslov3.Jeni po·re.meCenim ~-~rav.stven.Jm rStanjem Zen n_ego :haS o~avezama iz ·doma.Cinstva. Zata ISe ona ;ponekad n:~ _Zlva J »kontrol:itsani d·zostanak«. NaJ'zad treba J·o·s" ,•. ,. da ov · ·. t k . , ' ·. u.erci - - se aJ 'lZOB ana. maze: vlaca-ti., a maZe se davati i bez prava na platu. Mellutrm, da ihi se slohodan dan ikorustio p•relipO!Stavka J:;!~ .bud~ .pla·Cen. Naime,, !P·raksa je IPOkazal~,' i u drugim z ]ama 11 ~ad na•s, kad god .su :Uzvesne p·oVlastice u .ro~~is·t ~arp-o:slenog hca vezane sa ma,terijalnim gubitflcoon- da . -'· centualno) tSla.bo :karilste.27 ' . se \!pro 211 Ta odredba_ pomenuta· je na str;·- 109 u vezi s lizla an· sti!n'o~ zakono~~_xgva u _nacistiCkoj NemaCkoj. Navot]n~ 0 ~·~~;~ po.:.tOJI vu ~taliJ_I· Medutlm, u izvorima koji su nam -sta · I" il"aspolar.zenJU? Dlllmo naSH bliZe podatke o tome. Treba IJ."eeJ.a ~a . . ova mera b1la uvedena i u -E g! k · Je Vidi·· BIT· Dok. MEW/1/4 R appo esl OJ, a 11 samo za vreme rata nrt ··~ · · V, str. 25.) v • Ja pra:~pr., :ad su po ,Pl'?Pisima ~ 1949 god. majke dojilje imale dim.a aT~ e. sa skrac_eru~ radn~ -vremenom, umesto· sa preki- . ·-~ doJenJ:. P:l"?cenat z~ -kDJe sru· tu- povl~sticu koristile bio Jf7. m~~rmalan, cak 1 ~f7du mtei.~alkama sa relativno visokim ~hocLima zb?g to,ga, sto se u slucaju :rad.a :sa skTaCenim radnim r~semao.etano~ ptrrmk adlo 250/o m~nje od redovnih pOOadleZnosti Inte'"" n · ~-· · · radnicamaJeje a -o e podatak liz dJ"edn e f ranCUISr.;;e tek.srtrlne fabrike: . bilo x prepo:ru.~;enQ .a u .svakom satu sede po 5 mi.nuta. Prema tome, -u _razmat!"anj.U. ovog 1pitanja polazi se od tog~ da je »slobodfm dan« 'plaCen. U ·FNRJ ne postoji vropis koji ·fbi davao pravo Zenama na jedan slohodan dan ineseCno;_ ·au se ovaj zahtev p·aj·avio 11 _ naSoj javno•sti, a uvede~ Je ri u nelkdm preduzeCima.28 Med.utim, u na.Sim uslovima; oibtLrom na stanovi\Ste 1Sa kojeg ·15-e u OIV·Om radu tretira ravnopr_avnost li:ena, posebna za.Stita Zena i zaStita ;materinstva, 'ka'o i uloga zakonodav:ca u stimuliranju pu~olj­ ~anja poloZaja ·za1poslenih Zena .i rea.Uzacije njiihove ravnopravnosti, ne ·Cini se da .bi pravo na jedan sloqlbodlan :dan Illeseeno (iii ,(:ak nedeljno) trebalo da ulle u propise 0 o:astiti zaposlenih ·Zena u na:Soj zemlji. Verovatno je da bi uvodenje ))slobodnog dana«, posmatra-:no sa ekonomskog aspekta, iw.zvalo za iajednicu gubitke ne~ srazmerne usluzi kdja .bi se uCinila iZenama, a time indirektilo i zajed.nici.211 TeSka je ,re-Ci Sto ibi takva mera znaOila ,za !Zidrav~ Medutim, ra-dni~ nisru htele 4a se time koriste, jer su gubile od nadnice (na 8 Casova to izn'OSi 40 minruta, dakle gotovo satna nadnica gubitka). V: Jean Lacourtoisie: La main d'oeuvre f€minine. dans !'indu.strie de la rayon1t.e, thes.e, Paris, 1951 (rukopis). .2s Ovaj zahtev za »slobodnim danom« pojavio se- prvi put ·na III kongresu sindikata Srbije, a: -ka'O predlog i u -osnovnom izve~taju odnosno referatu -na III kongresu tekstilnih ·radnik8._ FNRJ. U praksi postoji nekoliko preduzeCa, na,pr. Zeljezara u Zenici. 'to je razlog da se opSimije iznosi ovo pitanje. 29 Ovo . p-itanje zahtevalo bi dublju ekonomsiku Walizu, _na 'OSnovu duZe-postojeCe prakse. Medutim, i gruba skica ekonomskih posleclica ovakve mere moZe da da ·ipak izvesnu ·sliku. Ako se, n·a pr., p·retpostavi da se u jednoj tekstilnoj tvornici koja zapo.Sljava 1000 radnica itvede slobodan dan, Onda proizlazi da bi svakodnev.. no izosrtajalo sa posla ·'Oko _40 radnica (pod pretposrtavkom -de~.- se uvede ip.ak lzvestan red u izostanc-ima, a ne da ~se, kao Sto ·se tO ponek.ad tretira;_ izostaj-e prema;> Zelji i potrebi). Ako se, dalje, pr,et.:. postavi da vrednoSt proizvodnje po jednoj r-adnici iznosi. proSE!Cno samo· 300 dinara dn_eyno,- .to. za preduz_eCe i zajednicu znaCi sem. izdatka za plate za nee:c:Iraden dan i "gubitak 'vred.Iiosti pr'Oizvodnje, a is.tovremeno i manjak u robnim fondovima. Sem to-ga, tteba uzetf u ·- obzir- i--·teS_k;eC.e kaje ,bi _-se_:p.CYjavile . u .'O!='ganizaeiji'· pl"Qces_a· pro--izvodnje;·-8--(lruge·:.str~ne,-_ morale. -bi··_.,se..,uzetj_.. u:;:obz;iT<. i-, eventualne pozJ~iv;ne ~-S~f1,1J-~-. ·??~kjap·.~l~sgnih. ,-izo~ta_:p,_:jtl~~s<. 'Z?~,titi;t-.~r~~;wj_('; ..J'!=~:r:v-:1 rbad?ev >Snag~- s . ina~~;~'P~~t~J.~---'~,:l,W~~~~~-'9::;.~~-i#ia_ .ra41 :ye~i YOJ zena, 1 k1oje -.. · . · . - · - ·- · · · · -- · ; .-- · · '181 �/ lje; o~o r~ecenje zeare od iPJ:eteranog zamolt'a. u kom ~luc"JU, ne lZgleda v&ovatno· da hi to prehstavijMo narocrto :pobolj8anje 2ldravstvenog stanJ·a ilene. Ukolik · b· . d . . ' ' 0 ' l zaJe mea 1 ~tela i mogla da pristane na materijaine .gubitke 2lboig uvode':'Ja ovakve mere, :pootavlja se pitanje da li hi ta, k":a ':'':':a blile; opravdaara u zemlji ll<ao sto je nvaSa." RadJ. se 0 PrmCl~~elno_rn ,shvatanju o duZnostima zajednice u pogledu rasterecrvanJa zena ad poslova u domaC.instvu. Uvo-d:enje »slabodnog dan'\« u nasoj zemlji mog!o bi da znaci Ioorak nazad u reS.av?nj.u rproblematike z~rposlenih zen~ .• N aime, ako bi :preduzece, odnO'sn.o IZajednica htela da se :odJrekne svaJtaJk, znatnih iznosa Iooje bi gubi!a dajuci zenama slobodan da~ (plata i manjak u~rolbnim fondovima), onda bi bilo Iogicnije t~ sred.stva uloZ.iti 11 !&UJ'brvenoioniranje socijalnih.servllisa, 'kioji ~I svakodne:rno rastereCivali Z.enu ad poslova u doma,Cinstvu (I p~ebno Jednog deJa brtge ·o deci). Lskustvo indw.triski raz:'IJenih zemalja a i principij.elne postavke i predvidanja o~rvaca nauenog socijalizma, kao i svih progresivnih poje, d!inaca, lkoji !SU se bavrl.Ii iJii se 1have prob.Iemaiikom IZensk.og rad~, gov~re da .·ctomaCins~i poslovi sv·e viSe izlaze i tr·e!ba da da l'zlaze LZ okyrTa rporodice. · Medutim, dok se domacinski poslovi obavljaju u -porodici neophodno je nastojat~ koristeCi se ptitom sVim sre'dstvim~ zajednici stoje na raarpolozenju (vaspitanje, nort1Je por·odlcnog prava,- prosveta, socijalne slu.Zbe i sl.), da se :Sto br.Ze ostvari zajedniCko ravno:pravno uCe.SCe svih >Ddraslih Clanova k~ji ~ ZaJ?oSleni~izvan kuCe, u obavljimju tih posiova. Odred~vanJe »slohodnog dana«, me-dutim,. u i<zvesnom :smislu pravno potvrduje d-a je baS 2ena dll!Zna i poiZVana da ISe u Siroj ill U!Zoj ~.or?dici, i ·pored ·svog rada 'Za zaradu van kli•Ce, bavi i domaCillliStvom. Na taj naCin rpobhranjuju se i dnace ,.zilava i duboko qkorenjella nepr.avilna shvabinja o mestu, ulo:m i polo.Zaju "?}• 3 . _ ~ Ovfik~v zahtev- ~ogao ibi, ·eventua.Ino, da se postavi ·u -zem- lJ_ama_ g.de zene ?OO:a.Ju Pravo_ na j,;dnaku _platu :za- j~c:1n¥ t;ad, p·~ bl se mogao £POstaVLti draa zahtev .zena da otm:U svoj zakinuti d¢o plate od poslodav~a k<Y.ii vr!i e!n;pl'Oataciju. · "· · · · . .. . 182 nj·ima sli!Cne norme 1 d'estimuliraju zajednicu da reSava probleme unapred:enja organizacije domaCinstva i usporavaju prenosenje odredenilr domaCinskih poslova na ~ena. 31 10vakve i ustanove izvan porodiee. _ Sem toga, ovu meru treba posmatrati 1 u vezi. ·sa i inaCe negativnim posledicama sirokog zastitnog zakonodavstva 0 zaposlenim Zenam..a - oteZanim zapoSljavanjem e;ena i lakSim otpuiltanjem itena sa. posla. 0 toj ·ciojenici, takode treba voditi raeuna i u nasim USloV'ima radniCkog i druStvenog wpravlj anja. · Najzad, treba reCi da tbi uvod:enje >>~Slobod.nog dana« za Zene, .u cilju da se Zeni omoguCi da obavlja rpos:love u domaCiostvu, moglo da se smatra, u slueajevima gde su oba swpruZnika_ zaposleni_.van ~uCe, ikao _protivp.o 1 naSim. po:.. zitivnpn propisima _porodi·Cri9~Lprava. Nairne, ti propisi (kao ni drug'i), ·olbzi~om na odnos-: :J?-~di.~elja .prema :~e?i i ·o?avezu da oboje doprinooe iOOrzavanju rporodice, nepredvndaju pra.vn;u obavezu Zene da olbavlja poolove u domaCimtvu.32 0 d m or i. Odmori u toku dana (pauze), naroCito u 1ndustriji t !SliCnim delatnostima iimaju naroCtt zna•Caj za ~d·rav­ lje radno,g covjeka i ucinak njegovog rada. Ug!avnom, zakons!oo regulfsanje odmora iSla je !inijom da se daje jedan kraci ,odmor (10-15 minut.a) odredujuci maksimalan ibroj Casova neprekidnog rada, ako se rad odrvija u smenama, u kojem s1ucaju je cesto taj odmor uraeonat ·Ci rplacen) u redovno radno v•reme. Alko se xadi u jednoj, odnosno dve smene, onda se dbi.Cno n2 kra.Ce odm·ore daie i duZi odmor {jedan do jedan i po sat), Sto zavisi i ad obiCaja u vezi sa na·Cinom zivota (uzimanje 'osnovnilr obroka i sl.), k!ime i dr. u pogledu podnevnog ·odmora, u nekim zakonodavstvima po:stoje razUke ·u odnosu na Zene {nar-o·Cite majke, .c>-dnosno iZene -sa .s1 Cini -se da nije sluCajno 1Sto ru ,navedene n'OI'llle sa:drlane u zakori.odavstvu Italije i Nema6ke, jer moZe da se smatra da ,~ne dolaze kao posledica gledanja na -Zenu prven-stvem.o kao domac10u i majlml a ne kao na ravnopravn•og sudeonika u razliCitim oblicima Ij~dsk.e aktivnosti u p-rivredno-dnlStvenom i l)OHtiOkom Zivotu. " Vidi: Osn<>vni zakon o braku (»Sl. list FNRJ« br. 29/46 cl. 7 i 8, al. 2) kao i Zak.on .o 102/1947, cl. 2, 6 ; ,12). odn~ima: ['~_rutelja i dece \(»81. J. br. 183 �porodicnim. ·~b~~ezama), utaliko sto im se da ·e ~"~~pt{ssvsetgea P?sdao. po!a sata fanije, ako. odmo/ preko · Je an sat. Medutim savremena na • . t •. duktivhoscu' d d , ucna IS r~zivanja u ·vezi sa, prora a ovode do stanov1sta po k ·· u toku rada treba. da bUdu CeSCi a kr ,. p OJima odm!)ri izgleda t ·· aCI. o svem u sude6i . opor uno vrSiti pojedinaCna ispitivan. .r ~eciJ?im granama J !pojedihiin rBJdir\im rO.es.ti Ja prema P~lr; ~ rezultata reg.ulisati edmore ru toku rad:at pka n; osn~V?: 1ZVestan -lbrqj .Casova rada odredi tra. . ' a o a se na ;:~~~tt::d~:~~~ i~a~ij~':,~ l~~l:t~!~oro~ta~ed~~~ privredne bi se -vodilo raCuna i o ipol~.3prema prrr_odr posla, pri •Cemti U .FNRJ, prem"' pozitivnim pr · ·. · . Ceni odmor u toku. d . . ~lSiroa, garantovani .Pla30 minuta u sl .. ~ ~ u P~Ivrednrm _organizacijama iznosi . · ' · ucaJeVlJila Jednokratnog radnog Aka Je radno vreme dv-okratno k" -vremena. naJmanje ie.dan cas, u 'kojem slu~af:eniJ~ ;~~c~m';{._azlit:jati po u se ne erne (cl. 229 Zakona " d . d : . po. u koje ce se koristit1 odmor u toku r~.:~m do ~o~:una). Vreme m~, odnosno ptavilnikom o ,radn. :o re. ~Je se pravilinizacije (cl. 345 t. 4) Budu .. d :un <>~n?"1ma pnvredne orgadono~d . radniCki sa;et . Cl I da ;praviln~ o :~admm ·odno.sima Sa kom:hsi. . pnvre ne organlZaClJe u .sagla&nosti kalno :.,ed~m(clk~:6)odrede vtece !'roizvodaca i opstinsko sindi. , verova no Je da l;e se u - r . , 'mora voditi racuna ta · d . · regu 1sanJu od'stima U-vezi_ sa .Zen'am~ g ~ Je to potr.ebno, i o· specifiCno- .Po~to su.odredbe.o .odmoru u toku rada uvrstene II Z:akona ·O radntm.:~;;:adnolSima to tZna". d u deo na -Uca. _ ·d ' . CI '. a rSe one odnose saano se tiCe . ~:~ n~ -~dnosu. u .Prll'v.rednim o:rganiza.cijama. St() . .· . . , .. l h 1 n]Ima shcmh sl!U;benika, postojec; propisi 33 Vidi~ Norah M·· D · H ' . 1946 .str - 78-'-79 1 a"z . aliVIS; udm~a~. Problem m Industry LO'Ildon . : • · ,.g e se aJe anar CiJ:ik", -.- ~ plequ~a u korist r,azLiCitog reglllisanja U I~a. _u . - po ~a:sovuAa 'l _Prema vrsti posla. '·cop." cit:, str. l(i:i 34 · Vidi: M.·-_Nov6s€l_ Delavan· aJanJa z t I u estalosti odmO+"a uCi.nak. u tekstilnoi 'tnd~Striji ..(rez1~efo as~r'lo~ odmora . na Tadni struCnJak.a za higijenll Tada«· -z~ u z orn ~~ »Drug_I sa~~anak da na osnovi fizioloSkih me~enlre(b, ~953), kao -I. 0Tgamzact.Ja- i'aa reznne (nav€1deni zbornik). • 184 n~ p~niinj'li- izriCito pravo __ odniora u toku ~a_da. Da lbi se.·ponloglO privrednim organiZacijama· da ~to 1bolje reguliSu _,Q.d'":" more u., toku_r(lda,'lbilo 1bi poZeljno v:rSiti nauCna isPitivanja U razriim priVredriim ·organizacijama raznih priVredniP.- gra-:na i s razliCitim sastavom ._zaposlenih,_ te na oSnovu tiJ.l_isk.ustava dati preporuke za najce!ishodriije regu!isanje toga: pitanja, koje .je va.Zno -za prodUktivnost rada i zdravlje zaPoslenih a naroCito Zeila. Kad je r-eC ·O ·organizacijama u ·kojima se radi dvoki-aino (napr . trgovina), ·Cini se ·Opravdanim vodi<ti ,ra1fuma o_ po·ro.diCnim .o.bavezama Zena, imajuCi na umu udaljenost meSta rada ad mesta stanovanja, saObraCajne p-rilike i sl., no ne u cilju. posebn-og regulisilnja prekida rada u ~orist Zena, nego, vodeci racuna o zenama, treba regulisati · te prekide taka da to bUde korisno. 2a. sv:e Z<,iposlerio osOblje. Nede!jni odmor u -duZem trajanju za Zene, uglavnom pod nazivom »engleska 'Su-bOta«, pojaVio se kao zahtev vrlo rano i poCeo da ulazi u zaStitrio ~3.kon-oda¥stv·o ·o ·Zenama. Ka1snij.e, regulisanj-e nedeljnog odmora :sve viSe se vrSi jednako rz;a oba pola. ·Osnovnim zakonSklm pr-opisima .uglavnom se ga- . rantude mimJJma1an brag casava nedeljnog odmora. U ,pxaks], kra.Ci radni dan subotom ill ·~ak uvodenje nedeljnog odmora u trajanju od 48 i vise 'caso..Ta (subota i nedelja) reguliSe. se uglavriom kolektivnim ug·ovorima. KraCi -radni dart subot-om postiZe se ili skraCivanjern. ·Obavezh.og trajanja radne nedelje lli prodmenjem radnog dana u ostalim danima na veCi broj Ca&oV:a, taka da se SUlbotom radi za toliiko .Casova m·anje iii da .·se uopste ne raJdi {napr. 5 dana..9-cas<>vrui ra.d, ·a sruibota · i nedelja slobodni). Na osnovu onoga ISto smo izneli ru vezi sa davanjem jednog sl-obodnog dana meseCno za Zene, Cini -se da hi englesknl .SUibotu za Zene treOO !poSmatrati .s:a tstog stamovdSta, jer _se i ovde· radi 0 -davanjti mo.gu-Cnosti Zenama da obave poslove· u vezi sa domaCinstv·om: Stoga :bi 1bilo jedino apravdano uvoditi engleskil s.ubotu u industrijama gde su vecim deJ.om zaposlene Zene, ali da uvodellje takvog sistema posluZi samo kao poCetna etapa za uv-0-de'ri.j~ ··eng.Ieske s-wbote za sve ~a­ posJ.ene, .bez ·oibzira. na pol. 185 �U FNiy ne, :postoje prap1s1 koji •bi omogucavali .Zenama da subotom rade izvestan broj casava manje od ml!Skaraca, odnosno da rade manje od 48 casova nedeljno. Ipak, Zakon o radnim odnosima ostaV'ljfL moguCnost privrednoj_ OII'Iganizaciji da pravirlnikom, odnD!Sno [Jravilima odrecti u ~ojedine dane kraCe radno vreme -od 8 ·Casova, ali s tim da ukupno radno vreme iznosi 48 c""ova nedeljno (cl. 165, str. 2, 3 i 4 u vezi sa cl. 345, st. 3, t. 3). Meilutim, moglo bi da bude apravdano dati radnim -·polekti'vima moguCnost da uz odredene uslove u svom preduzeeu 1pak uvode 'Za ;;;ene englesku su'botu. Ali, to,bi svakako trebalo da bude samo pocetak uvodenja engleske subote za ceo radni kolektiv tog preduzeca." Medutim, sve ,~to je receno ne Iskljucuje potrebu za dublji'm i''dooim studir:anjem ovog problema u vezi sa. dalji'm razvojem na~eg zakonbdavstva. iNaji:ad, ovde tveba jos istaCi oda je rad u tri smene {noCni rad) za ~ne najCeiSCe p~ak1J1C­ no znaCio da ISU one mogle koristiti nedeljni odmor u trajanju sve,ga 24 Casa, Sto Je za··njih nedovoljno. NoCna smena u tim sluCajevdma svrSa·va nedeljom u 6 ISati ujutroJ a po.nedeljkom otpoCinj e rad ~pon.ovo u 6 ujrutro. Prema tome, zabranom no6nog- Tada ~zen a u indUJstriji Zenama se ipra!ktiCno daje nrogucnost da nedeljni odmor ko.l'i.ste u trajanju od 32 casa. Ova treba sma1rati joil .jedni'm lkorisni'm re:wltatom zabrane., GodiSnji odmor u duzem trajanju za zene nije uobicajen, niti izgleda potrebno da .se uvede takva mera. Ako se svakom Coveku u radnom odnosu ob~beduje minimalni g.odiSnji odmor u odTed:enom trajanju, a ostavlja se rn-oguCnost da se taj odmor produ.Zi prema vrsti posla, radnom sta.Zu i sl., nema potrebe da se priFvr mzlika po polu. Eventualne pov1astice mOgu se 1Ciniti majkama, o ·Cemu ,(:e fbiti g.ovora na drugom mestu. Bitno je onemoguCiti diskriminaciju Zena i os1gurati :ir:n ista prava }<ao i ml!Skavci'ma u pogledu trajanja godi'Snjeg ss Ova moguCn.ost, u izvesnom s:rmslu, plostoji, budu~i dar Zakon o radnim odnosima ovla-S6Uje Savezno izVrSno veC:e da moZe do.neti p.ropise kojima .daje ovlaiMenja privrednim ""()l'ganizacijarna O(lredetiih de}atoosjli da inogu uvesti 45-cas>o)lllu radlll.u nedelju (st, 5, Cl. 165 ·zakona). 186 :)Lf· . . 'I ··a iskljui:ivo na bazi pola • odmora. Dairante izvesnih ~nVl egil.J ~avdano ni oportuno. • . '•NJeda m dovo JllO ~.-lik u ovom slu.,.;aJ.U ne ~ . "t" i propisi ne prave raz e U FNRJ ni ranlJl .a nl pozl l~:nledu kad je u pitanju ~~-· '·orist rena (sem U lzvesnom p g kOJ:U§Cenja mm>U " . . 253 ). vezli sa praV<>IIIl ' • t' jerdnstVO, Vldl str. a u 'ti ogledu radnog staza za s ~~ muma goctiSnjeg o~:r!or~, nt· i~n~ -ad-mora, niti u odnosu na canje prava nakonscen]e g"d teg 56146 S8j47 i 40/50; 53/57 njegovo traj:mJ• (Sl. ilist ~ .~~kli ik;o i na mo·gucnost da i 21/58). Oboar~m na ?.no sto ~o nja unutaor sirojdh preduzeca, radrii ko!ektivl reguhsU odli':~. rp1 a ezi sa godi!'mjim odmovom, ne izgle.da potrebno .u:o· . 1, u v . nik3.kve· novi~e n~ (bazi_p-ol~. . c) Zab~ana 71ada na ,c)dredenim pos.~o!Vimi2 . ol'dl!lla eoveko:ve .del"tn"sti, Cinjenica je da na :azn~, p, J. l'udskog druiltva, IPosto- neophod.ne IZR norma1~n ~lv~t 1 raz~t~J... eJ Ra lJ"udlSkd -organizam. . •. . bav)Jan]e stetn<> u IC I . ·u je poslov1 m]e o_ · .. 1 t .o napredova•le u oprona aze:nJ . Mada su naulka I tehnrka zna n "tiJtu Zivota i zd,ravlja },Jud> li :usavr.Sa'Vanju. sredstava za zas ·"tetne p-o Zivot i zdravlje, koji obavljaju ,odrede':e poslove s . d se potpun.o o>tklone. ipa:k .te stet~e rpos!edl?: .~~a~;f~daapostoje obaveze i im.teStoga se, JogLcn<>, na~ec•. ,; allili.ted, lkoji nastaje kod radres zajednice .da nei-:zJbeznl lnV oslove otkloni prvem;tvenika koji obavljaju i~:vesn~ s:~tn~~i ce b~ze rpodleCi toj Stetno kod onih kategoriJa ~a n; -..a draziti na druStvo, a to. su. nosti i Cij-e ,ce \Se p.osledlce eze o , .... em sa Stetnim poslovima Vl"tSl z·ene.sB Regulisanje !Zenskog rada ~-v anja na odredenim radnim se uglavnom zabranom ~a,po_s Ja~s eci"alnih uslova koji n:o~ mestima, ·odno.sno odrediv_an]e~ pe ;aposlile na odred.erum raju biti ispunjeni tda lbl se zen poslovima. . d ·m oslovi'ma pocela je da Zabrana rada Zena na :odre bern. pemalja joS na pJCetku ulazi u zakonodavstvo ':<;l>k?g ' roJa \ .h prapisa doneseno • I k na]"VlSe Je naclOna nl , naseg veka. pa ' ---c.-:-.- ""'tor J·e .d!uhov.. ·to .n~ te odredbe kao »HaltsG-.Jedan; sigri.ale«; .g,u. 187 �izlmedu dva rata. Uglavn ~on_.egde?'Samo Z~ne izves.n~o:~brana .o:buhvata ISVe ~ene, a Je '~ena. V.f?Cina zabrana odndsi' odnosn~ ·odredene kategori:.. nekim zemljama ti proPisi su vr se na ~e~e u industriji. U samo osnovne norme. U lav lo _?.eta1Jni!. a negde su dat·e zakonodavstvu propisi. ; za::om! ~oze se re_CI da u postojeC~n~ ?dredenim ra.dnim mestima r..~nr zer:a~a d_a_ obavljaju- rad ~a Iz_ abl_asti ..po.sebne zaStite Zen~n~ srz} :veh~u veCinu prap.~sa poslovi dele se u tri ·g~upe· ·n· d ve~Ini ~slucajeva zabranieUi · · · R azloge za odredbe k .·. ez rav1 ' teski 1 opasn1. 37 " r· · izvesnih poslova treba t "·t· zena rna z~branjuje obavOJima se _Ja?J.e ISpitl~anja, rpo kojima izvesni razi I ~ rezultahma medicinskU:t obavl]aju U odred:enim UJSlov· p,osl?V1,. o~osno poslovi koji .t~~:ve poremeCa'je ka.kve kod =~k1zazw~J~ u ·organierrnu Zene Ili se ti porente-Caji n~ manif ~ . araca 111 uopCe ne izazivaju formi. No, treba reCi da nees ~;~ -~ako brzo i u taka teSkoj tom poiju ni u medicinsk" 1- p 0~1 potpuna saglasnost na n e postavke postoje i od ""rugoVIma · LI.Pa k , 1zvesne osnov1m .. h t r~ · toga.pitanja.3s Pri tom' en OJ1 reba polaziti u regulisanJ'u · a ov-o. regulis a UJe zenskog rada utieu · .. pored ekonomsko-tehnl· .k . · k on~epdje ·koje · ~nosfo· og nLvoa prm zvo d nJe koji je lbitan ' c · · 1 . " mol . . ·· " Strucna osposobJJ. eno"t Je u vez1 sa . 'l:"" ozaJem. tzene zatim• " . , t . " zena 1 sl Ogra ·• . ' _;re~..:a amo ~g-de je aktivnost IZ •• . . . ~lcenJa su svakako zene slabo .'kvalifikovane. ena JOs rud1mentarna i .gde su se '].;# 37 U nezdxave P<>slo k . ~clvnom poslovi u OJe .trebya IZa·~!a_niti Zenama, ulaze uVJma1 (o~o·vo, fosfor, benzol J~~ffi. ~~0.'ifl 1Vlm industriskim ott'a. u UJS ov~a vi·soke terope~atur 1 s . 1 P.o~lovi koji se obavljaju tes~e poslove zabra)liene z . e, vlage, pntiska vazduha i ·sl u Je po.t!e~na snag a miSiCa, a rfere ubraj aju s$ svi J?Oslovi za koj e ~ran~e 1. pre:noSenje veCih p emu se narocito m1sli na dizan·· e ~~esni :posloyi, koji za niw~~~ta.. U opasne p~I.ove ubraj aju s~,.{ ~vot, ali .za zene to mogu d .b ce ne pretstavlJaJu rad opasan .·p·O ~:l"koJ~~ro~ speci~alne ~e;t~c~:~f~·i~~kna visokim ske!ain~ 0 razl a . ~ ~stoJe psibii)ka labiLnost . e ~rocese. kod zena; oz1ma zasto je za 1 manJa otpornost . ·· pzse ? odnosu na nezdrave ze~e ~otrebno donositi drugaCije . o-. tut legal des travailleus€s , s~s~~OI opasne poslove, vidi BIT: ~a38 MoZe se r ,. ' · -304. . kologa i h' ·· e:=! da ~e svi, jugoslovenski. eb;.p rt·· · · navedeni d~~=ara 1 zjaSnjav~i.u u priiOg zab~~1z.Vre>dd W"a gi~e­ .. s.a Prvog naucnog ISaSta:nk:a . loo. . 1 1 nl!l'.O,C::.t-·tp gme loga, u kojerD." 188 ' . vezivia. y v r: v .• .u vezi .sa regulisanjez:n Zenskog rada ·nil Stetriim· posiovi:-m_.a treba !f>OdvuCi p_rivrremeni ik.arakter ·tih nornni i ·pO'trebu za ·povremenim re,vizijama·, obzirom na izinene u tehndloSkim procesima i napredak h:Lgijensko-tehiliOkih _:zaStitnih mera. Ovde se ustvari viSe radi o izmeni .propisa a manje o njihovom potpunom ukidanju. Novi tehnqloSki procesi stvarafu nove profesionalne rizike. Prema tome, odgovarajuCi nauCni. instituti imaju stalan 'Zadatak da posebno ispituju utiCaj novlh tehnoloSkih procesa i uslova rada u industriji i van nje na organizam ·Zene. Taka Ce ani fbiti i inicijatori .zaStite Zena od negativnih .uticaja rada - _bilo 'Pronalaskom odgovarajuCih zaS.titnih &ed·stav'a bilo privremenom, ·Odnosno stalnom zakonskom za.branom rda te poslove vrSe Zene. U FNRJ zabrana z8JPO~iljavanja 1Zena na il2veisnim ·tposlovima, odnosno radnim mestima, uvedena je :relativno kasno39 - 1952 .godine, i ·'hila je regulisana Uredbom o zabrani Upo.Sljavanja Zena i omladine na odredenlm ·poslovima, odnosno· Uredhom '0' i'zmenrl. i dorpuni Uredthe o zabramli. upo1 Siliavanja Zena i omladine na ·odred.enim po·slovima (Sl. list ThTRJ pored ostalog, \dr. A. MojiC n.avOdi da kod Zena ra:zorni uCinak industriskih otrova naroCito utiCe na funkciju radanja- kao ·i na oboljenj_a genitalnih organa (s-tr. 116). RazliCite nonne u pogledu dizanja .i .prenosa tereta iznooi .dr. S. Lajovec u citiranom ·referatu }):Zena u Industriji« (op. cit., str. 109); vidi takode: dr. Dinko Stambuk, Zdravstvena zaStita Zene u. privredi, Beograd, 1952, str. . 14--20, dr. M. SaviCeviC: Indu.striski otrovi, »Zdravstvena 'i socijalna politika<(, br. 5, 1955, sti:-. 28, karo i ;prof. A. A. Letarvet: Higijena rada, str. 87-89, 142, 297-304. 39 Iz dokumenata CVSSJ vidi ·Se da se pirtanj em zabr.ane rada na· nekim pOslovima bavilo Min. rada· tokom 1948-1949 god. i da, su u tom pogledu vr.Sene ankete, koje su vrlo SiTqko · zahvatile materiju. (Pismo CVSSJ l>r. II 4654 <>d 8 II 1951 g~d.) Sem toga, rukovodstvo sindikata obraCalo je pa.Znju svojim organizacija!na na to pitanje i. ranije. Tako Uputstvom za rad sindikalnih organizacija sa Zenama: radnicama (Br. II 1477 ad 11 marta 1949, nakon savetovanja od 5 II) srtavlja se u. zadatak komisijama i todeljenjima ·za zaStitu rada da vode raC.una o pra"vilnom sprovodenju radnog zakonod.avstva, sa napornenom (kao prvo) da se Zene zapoSljavaju samo na onim radnim mestima koja nisu »topasna po zdravlje iene, a naroCito po zd:ravlje majke«. Ponovnim pismom gJ.. odJborima o <Sl_P{rovodeni!U tih UJPUts.ta-va (·od 16 maja "1949) i kasnij.e joS jednim ponovnim pismom ·~od 23 II 1950) insiStira se na izwSenj.u tih zadatak.a. (Al"hiva· CVSSJ). !89 • �br. 11152 i 27/53) tkao i Uprwtst"o . . , . . ~dno 2ldpvlje i socija.Jnu po!Jiti~ pr~dnilka Saveta lza na. 2 _nreCLbe (Sl. list F'NRJ br: 38/52) ~o a e iFNRJ za Primenu NI osnovna uredba ni ana o . . . . , rale o~u~vat. Na DISnovu ·stilizacii.~eni ~ dopuni nisu precizida!o br se zakljuCiti da su d J€ iii. 2 < prve ; druge uredbe z_aposlene u ,predtl2eCima, ~:d~e{t~be o~nosi~e samo na Zene tim, ~puts tva P'Ominje .i Zene za VIrna 1 ~tanovama. -Medu~ :adn]ama. Prema· tome ost 1 po~lene u pnvatniru zanartskim zena zaposlenih I! . a o Je otvoreno pitanje zaSt"t 1 e · u .po JDPnvredi i .J .... vre dmh dobara '-·cnih • . zvan urzavnih . polJ. opri. I pak, u cl' 9 k · · pomocnica i s1'" 'h k ategorija radn.·u. mea. . wm krsaj iLo 10.000. din )DJrp~~V:o':' o sank~ijama (kazna za prepon;injanja zanatskih 'radnjtnJ~a s~i Privat~i poslodavci bez CenJa da su se odr@dbe -o· •. govorllo u korist tumar~dnom odnosu. . • . zabrani protezale na sve Zene u Poslovi zabranjen'i za ·Zene . dele se na posJove stetne o .. pre~a osnovnoJ uredbi (cl. 1) Cito teSke fiziCke posloveP. O~~:av:J e,_ o~asne p_o Zivot i naronje tih poslova dat J. e u. i ]en acwnl ·osno\.¥ za atVrdivakao ) I zvesnom nabrajar . t"h . ,., a Pooovi·Stetni po zdravl'e· n lJU I poslova, I zwom i njihovim . d.. . . . J • eposredan rad sa olovom !ad~anja gde se upo~~e~~J:~~mo;~ rpo•Iovi. industriskog hoI svr ostali produkti koJ"i sad • t vno. behlo, .nJovni sulfat i ron· · il'ze e sastoJke· pos k J€nJe; nepasredni poslovi k d . .' ao u esonima 15 toplJer:je meta1a; CiS;Cenje kanaliz: . :' ?kl~ i. drugih pe_Ci za vanJe Jama sa fekalijama· 'ne cdiJa Is rvntka i i ..,pra.Znj.l-mentaciie u ferm...J,_'"'"""'. ' kposr; no praCenje procesa fl..:!l'd vih ~vu~O·rama ao· I . " . , . a. • ~uvana; b) poslovi " as . Pm,.:przc;nJ~ 1 parenju bur CrScenJe fabriCkifl.c·c:Hmnjaki. c nr po .. ~rvot. z_rd~~~e, opravke duboko kopanJ· e i dub" k b' ) naroclto teskr frzicki poslovi. t I Ins o . usenJe· ne . d . a a u valjaonicama· . . '. posre no valjanje r.lekak . . ' IInpregniranJ e pra,gov . d VOJ vrsti pneumatiCnih m " .. . a, ra na bilo pokretanje tela; stalno s . as_ma. ko!e prouzrokuju. jace no enJe I dizanJ e velikih tereta na • 4rt Tekstove -ovih propisa "di· Zb' · ~~ai·~rad,_l955, uredakJji Prof.~::. ~opisa -~ radnim (Stav9~i ~~~DJs~a~edop~je~~J - Sl. Ust FNRJ, br. 53/57.). 190 odno- fbirci iz 1956B:~~f~~ s~:~I:i, . 10 Zail<ona <> radnim .odnosim~ ravnom i 1Cwstoon terenu; IStalno · no§en.je i dizanje veCih tereta na terenU sa usponom; svi podzemni radovi u rudnicima. Ocigledno je da se ov<le nije radilo o taksativnom nabrajanju. Medutim, praksa je rpokazala da je ovako egzemplarno nabrajanje zabranjenih poslova u oSnovnom p-ropisu trebalo nadopuniti putem upU.tstva i sl. {kao sto je u izvesnom smislu i bilo rpredviden() a 11), kako ,bi se olakSal6 &provodenje u ·Zivot odredaba 'Uredbe, nar-oDito u vezi ..sa ·Odredlbom o zabrani noSenja i dizanja tereta {napr., davanje odj"entaci1e u pogledu te2llne tereta, uCestalosti dizanja, :rloSenja, gmanja i s!.) kaG i ocenjovanje u pogledu <leiovanja otrovnih hemika!ija i sl. Komi.siju, koja je odreClivala radna mesta odnosno poslove na kojiina je zabranjen rad Zena, imenovao je rradniCki savet privredne organizacije, odnosno stareSina ustanove, u saglasnosti sa .izvrSnim odborom sindikalne podru:Znice. ()na se sastojaia od cetiri c]ana <>d •kojih su dva biili c~an<>vi radniCkih saveta (odnosno odred.eni od stareSine ustanove) i dva ·Clana izvrsnog odbora sindikaine podruznice {cl. 2 Uredbe ·o izmeni i dopuni). K.omisiju koja odreduje zabranjene poslove u privatnim zanatSkirn radnjama imenuje mesni odbor, odnosno mesno sindikalno veCe, u sporazumu sa odgovarajuCom sekcijom za'natske komore. :Ona se sastoji ad dva pretstavnika mesnog odbora, odnosno mesno:g sindikalno.g veca, i dva .c!ana o(Lg.ovarajuce sekcije zanatske 1wm<>re (CI. 1 uputstva). Sem odredivanja zabranjenih radnih mesta, odnosno poslova, komisijama j.e bilo stavlj eno u duZnost i da preporu;Cuju mere za .otklanjanje uzroka koji spr-eCavaju upo-slenje zena na tim rposlovima (cl. 6, .al. 1) kao i da daju dozvole tpoj_edinim Zenama da ipak rade na zabranjenim mestima, ako taj rad odobri nad.Jezni lekar {cl. 5). Sem .toga, komisija ili iTh'lrpektor rada mogli su nakm.a!dno do•zvoliti 1JiPO'sljavanje na zabranjenim mestima, .ukoliko su, pr·ovodenjem HTZ m-era, · otktlonjeni uzroci lkoji su p[\7:01bitno nalaga]i zabranu ,~Cl. 6, al 2). Sem t<>ga, ~indikalna o<"ganizacija mo,gla je predloziti zabranu rada Zena na izvesnim mestima, .a komisija·je ..duZn.a da taj predlog razmotri u roku od 15 dana {1:1. 7). 191 i I I �. Za donasenje resenja ad .strane •k . .. . . saglasnb~t 'upravnog odbora . red .Otn1SIJe .'I>J!~ Je rpotrebna ustanove. Ukoliko se ta sagl P_ t- uzeCa, ~dnosno sta,reSin€ Senje donosi specijalna komisijno~ net postlgne, konaCno re.:.. i socijalnu politiku nadleZnog na ~ve a za narodho zd,ravljle lozene • pred!oge i jedne. i dru aro nag odbora, kojoj ·Obrazo.~bo_r, .odnosno stareSina Ustana~: ~tra~e- dostavlja upravni SlJa saveta, _donosi reSenje u rok~ 'od rlo5 u ad 8 ,~ana. KomiK · ·· dana. _o~lSIJU saveta saCinjavali su ins ekto . m·esnog, odnosno ·sr:eskog sindH~a~ - •r ,rad~, pretstavnik zd<ravrstvene slu2ibe 1 ~iiJ. 8 uredb ) 41 og veca ~. rp:etstavnik rokovima reSavala J·e i u I " .e ..... Ista ~oml!SIJa .r sa istim . .. k DmlSIJe zainteresovanih li s ucaJu za!lbe na. ad! u k u posebne . k (t. 2 urputstva). ca sa se tora prJVatnog zanatstva Ovde treba reci~ ~a se ti pra . . . . . , ~li nisu uopSte primenjivali,42' Uz;~~~ 'u. prak_si nl\Su _potpuno Je tome, pored objektivnih k ":'-.• '?se. Svakako da radi!e na kvalifik . uz~o a {odbJJanJe zena koje ovan1m poslov1ma da p~ed d ve_ sa manjom ·zaradom n , . . . u na ruge_poslonost da se nade odg ' . e:nogucn.ost 1h nedovoljna up-or, · ovaraJuce zapasl · "'· . na poslovima koji bi 1patp·ad I" d enJe . zenama koi e rade · a l po, 'zabranJene · 1 ) d · 1a 1 nepTedznost i nepotpuno-st pojedi 'h ~ s : '. oprine:ared nedostatka b!lioih u utsta . m . ·o' ~d~, uredbe. sala posao aka 'llstanovlja~ . va ,~OJa. bi. komJSlJama olauzrok je IeZao i u sastavu ;~~si~a ~anJenih. :adn_ih mesta, ~orne je posao ustanovJj.enja r'~~ ~nepreciZI~anJU roka u zena sa tih rradnih mesta trebal ~- mes.ta 1. uklanjanje komisija .bio je naJC~Sce· la'"k' ,o a usled1. .~alllle, .!Sastav. trebalo dci orbavoi UP'}avnOm ~c I, a p-osao" •koJ: je k.omtsija str.uCan. ~ Je uvak. rstrucan, cesto i visoko su 41 Yidi tumaCenje dra. -A. E lti, 42 0 odnostma (1956), • str. 97.-- a n~pr:imenjivanju Uredbe . . . ca u Zbtrc_t proptsa· o radnim b · ., mm poslovima vidi. G a·" .. . <: z~ :ant rada zena -na odredeslavije_za 1952 i 1953 g~d:snJt ~zvestaJ tnspekcije Tada FNR Jugo 180, 213, 214, 226,. 2ao i 2 ~;"ka~~g:ad,_W?6, ~tr. 48, 66, 75, 94, 1oi 57,. 7~. ~ 85. NaroCito se k~e l ~z_vestaJ za ~odinu 1954, str. 38~ ~govmi_ i ug.osrt~teljstvu metaf~-~~~ '0 zabr~ni .u gradevinarstvu. l kod priv:atruh posloda~.aca. gJJl, na POlJop:IUvrednim .d.obrima 192 Zakon '<> radnim .odnnsima, u :okviru posebne za'§tite Zena (t. ·6 Glave Ill ZajednlCkih odredbi, pod b .-,- cl. 73, 80 i cL 345, st. 3 t. 8), ponavlja odredbe ranije uredbe nabrajajuCi poslove i radna mesta .ria- kojima je zabranjen rad Zena. Noviri.a je u tome Sto se na podzemnim radovinia· u rudnici- ma izuzetno m•ogu zapoSijavati Zene k-oje »za:uzimaju rukovodne poloZaje ·a ne vnSe fuiCki rad«, one 'koje 5U :zaposlene »U zdravstvenim i socijalnim sluZbama«, zatim one. ·koje »treba da provedu odreden st'aZ u podzemnim- delovima rudnika radi r.struC:nog usavrSavanja«, lkao i one koje mb_udu \Pozvap.e, · usled izuzetnih prilika, da sidu u rpodzenme delove rudnika radi vrsenja poruova koji nema:j'l! karaJkter fi2Ji:Cilmg rada« (avo je u duhu Konvencije MOR-a [hr. 45] o zabrani za,poSljavanja ~ena na -podzemnim -radovima u rudnicim.a-- vidi str. 71). Komisija koja "odreduje radna mesta na kojima je rad Zena zabranj en (Sto se unosi- u pravilnik o radnim odnosima, odnosno u fPTavtila privredne oi"ganizacije - kad se radi .0 i.enama zapotSlentm u pTiV·rednim organizacijaana) s8stavljen~ ·je ad tri ,clana, koje imenuje radniC-k.i savet, o-dnorsn9- »naj'ViS.i organ druge ·organizacije«. U·pri-wednim oa:-ganizacij~Iila pretsednik te komlisije moxa blti elan radruOkog- ••veta. hta komisija preporuCuje i m·ere za. otklanjanje uzroka koji uslnvljavaju zabranu. Predlog 'Za zabranu maZe da. podnese i sindikalna podru.Znica, u 'kom sluCaju· lromisija mora razmotriti taj predlog i -doneti od!uku u roku ad 15 .dana. Protiv odluke komisije ima pravo iprigovora {radniCkom savetu, odnosno najVi.Sem o~rganu druge oT~gan!zacije) direk!too:-, odnosri.o sta:reSina -organizadje, kao i rsindlikalna podruZn.ica. Medut:ian, od-obrenje da se zabrana rada ··ze:nama na nekim ,radn_im mestima ne prim(injuje, usled toga.Sto su -prQ~ode_ri.jem raznih mera Olclonj'eni odn.osno smanjeni uzroci zabl-ari€, mc>Ze da d~ s:amo na-dleZni inspektor rada. Za p["avilno provod:enje oyih !propfusa u praksi, ·odnoono za uspeSnije utvrdivanje zabranjenih radnih mesta bil<)· hi .neophodno angazovati lekare (higijenicare, fiziologe), hemicare- i sliCne struCnjake i rasp·olagati odredenim· instrum·entima i sl. . (ispitivanje prO<!enta stetnih materija, vlage,' top!ote u vazduhu is!.). Posto ,bi za nalle uslove hila nereaino zahtevati 13 Zena u radnom odnosu 193 �ovakav sastav ·komisija, trebalo ·hi bar obavezati preduzeea, odnoszw komisije, da ·utvrdivanje Stetnih radnih mesta povere higijenskim zavodima i sliCnim ustanoVama .koje raspoJaiiu potrebnim kadrovima 1 opremom, iii da koDJSultuju te· usbinove. NestruCnost komisije unutar preduzeCa, koja nije dbavezna da anga.Zuje struCnjake, oteZava. i rpredlaganje mera da se otklone uzroci koji ·cine doticno radno mesto neprihvat- · ljivim za Zene. Da bi se ove mere u celini bolje provodile, bilo bi takode korisno izdati -Sira uputstva, u kojima bi se ne samo detaljnije ra:zJradila zabrana zapo.Sljavanja, nego i objasnili razlozi zaSto. se predvida zabrana, odnosno posledice koje Ce nastupiti za zenu (samim tim i za preduzece i za zajednicu) ako ona u tim uslovima; .odnoono na takvom radnom mestu, ibude obav!jala rad. 43 ~ · ·Najzad, ovde se• joi§' moZe reCi. ·da ne · i2lgleda pravilno odrec!be 0 posebnoj zastiti zena idenfikovati sa odredbama o posebnoj' zastiti omladine. Razlozi za j ednu i drugu posebnu zaStitu sit i-azliCiti i zahtevaju posebnu obradu.'14 Pre no Sto su doneseni oVi propisi, zabrana ,rada na nek.om. radriom mestu za .Zene 1bila je Predvidena samo jednom odredbom Opilteg pravilnika o HTZ merama pri radu (cl. 162, - SJ. list FNR.J, hr. 16/47 i 36/50), kojom se posao ·•P<>slUZivanja i .c)drZava·nja parnih kotlova« dozvoljava ,galino mu:SkaTcima sa navr.Senih 18 godi"na .Zivota .. Sem toga, i -odredba. Pravilnika o HTZ merama pri rudarskom radu (Sl. list FNRJ, br. 55/47), po kojoj »niko ne sme biti zaposlen na takvom radu koji ne. odgovara njeg.Ovoj struCnoj spremi i fiziCkoj sposobnosti«, mogla 1bi da se tumaci u korist posebne za8tit" . ~ . 43 Piedlog u tonl "Sinislu izradi!Q je KomiSija za higijenu rad-ar pri Saveznom zavodu za narodno zdr:8.vlje, a na zahtev Sekreta.rijata za rad. saveznog :izvr.Snog veCa. U vezi sa. 'Ovom--materijom Vidi: dr. Stanko Lajovec: Za.ltita. Zena. i omla.dine na ra.du, Beograd, 1956, str. 'i-i5, ' . 44 Izgleda verovatno da ~esto regulisanje rada Zena f omladilJ.e isrtim propisima u radnom zakonOdavstvu "mnogih zemalja dolazi kao posledica · vekovn•og- izjednaC.avanja- Zena sa maloletnicima, ekonomske neravnopravnosti Zena i omladine sa crlraslim mu.Skim iad.nicinfu. ·i naCina n-a.. koji .se .istoriski razv:ijalo za.Stitno ~o- daV'Stvo. · · · · . . d Zi toga i zalbrailu rada Zena· ··· zena. Qvaj ~ravdJ.mk ~a ~r ,; ~~icim~ (cl. 8). Iako je . ova na podzemn~ rad~~rm . k J·e trebalo da prode relativno . odredba sasvrm Iog1cna, rpa . 45 remena dok je ·potpuno provedena. .. . . dug a v . d"k . . . za ~pravilno zapo'IDJavanJe .. zena, Najzad kao m 1 aC1Ja . du dok odnosno zaStiCirvanje ~ena ad Stet~ih P..oslov~~::~;~ spropils " . ···mh prOIPI&a <> zabrarn moze se . 8 '48) 1 niie b W,o ' · . k 1 ·· rad~ (Sl list FNRJ, br. 10 I • · 1 (cl. 2, t. 9) Zako:.~ ~\s:v~j~ J~ zadatak .»i posredovanje kod kojim se rnspe. IJI • . ravilno rasporeda radnika, nurouprave preduze~a u eilJU -~h o fi~:Cko i zdravstveno shmj~«. ato Zena, s obzirom na TIJl ov = d) Specijalna higijen.Yw-tehnick a zaStita . . d- eCine dosad nabroja:q.ih mera, tOdredbe u Za razhk"?-. o v . . . ko-tehniCkom zaStitom Zena ne vezi sa spect1!alnomd ~~~~e~~ su •to 'sam<> delimleno. Uglavno~ ulaze u nega ·rvne 0' r Ul ' 1 d .. .za~pos!enOJ jima Se niJS.ta ne za1branj'U!je, neg;o se pos. o avou 1 . ~ni nalaZe da ~zvrSe odb;ed:.ne ..lj~:e~dravstvena za.SJtita fl:enOdredbama lZ ave 0 as 1 Cl . u ,. rrlOralni momenat · i Cemu se ima na urn skog organizma? kl t' i sl.). Neke takv-e mere (odvojene svlacwmce, ~upat';la, . o~~el se od samih pocetaka prihvacene su kao le>g1cnte ; provebnu argumentaciju. Druge fabdCkog sistema te ne raze pos . ----- · · . · . in ekcije rada za !951 g. .ts u objavljenom: -izveSt~ju. Sa~~:a -spnavodi. se da su organi dakle 4 godine nak?~ donose~J~fn_~aposlenih u jamama. ?-a ruinspekcije rada nash oko l~·d'· Godi8nji izveStaj InspekC1.3e ·rada. darskom podzemnom radu. 1 1. 0 U rilog ~injenice da se proFNRJ za. 1951, Beograd, 1:52, ~tr. ~·a d~nose uz saglasnost. sindi-:" pisi iz oblasti radnog za ono a:vs osebnom zaStitom. Z.ena govo!e kala, .te o stavu sin~ikata u _veZI(~ p VI 12495 ""- 28 XI 1947) CV i sledeCi dokumenti: ·u_ d?P~su r. d FNRJ kao odgovor na J edinstvenih sindik:ata Mmist.ars~a fzmeni ~1. 8 Pravilnika Q predlog Ministarstva rudarstva -d a ~aze· »2ena po svoioj fiziCHTZ merama pri i'ud~rskC!~ ra u,lena ~a svim radovima. a polroj konsU.tuciji ~e ,!!loze bltl. zaP'OSio Sto bi bio rad u rudarskim gotovu ne na naJte~m r~dovima k eba dati odgov.arajuCi posao.« p:: . r: ({!. jamama. Ov'o znaC1 .da -~~.:~2 13161 od 2g XII 1947) o i&tom Dalje, u pismu organiza<:IJ~Ianak u ;Ra-du« br. 129, koji kao drug! pitanju kaZe se: »Uvodnd1 rstv 0 redvida. Zene, napisan. je neodgoIzvor radne snage za ~.a . P vorno od strane redakciJe IIsta«. 195 194 13* >I �mere s>y novijeg datuma. Njima je cilj da s~ ola.kS • . .. , tad- ~ danima kad je, po Pravilu, njihov'a radna a o~:~a smanJe~a, da se omo~uCi krati prekid i-ada i odm?r. i dzost <>bezbedr sve lito otklanja !PD'tr.,bu za lzostankom d- . se laskom sa posl 'li . ' o no.sn.o od0 d . I , . a, ·r . rma za vosledicu minimalan efekat rad v e u aze odredbe 0 obaveznom odredi _a. prostorija_ za liCnu higij_enu Zena kao . vd DJU _1 odrzavanJu (topli obrok, .n_aroCite stolice i sl.) kojirr:-a s:U~:n~:z~: -~ere odnosno medwina rada, kao i sa:hitarna tehnr'ka have . ~I~ena, sve ·s d 1 ruoJe ISe VI e prov-o e u moderno uredenim .preduzeCima 4~ . u F!"RJ posebna higijenskoCtehniCka za:stita ze~a v;aena J': izvesnim odredbama Opsteg pravilnika o HTi'redram~ ~n radu (81. list FNRJ, br. ·16/47). Sem toga Op~­ it;~rlmka, za poj:edine grane pastoje specijalni propi.<Ji g a. . - merama u trm granama.47 Med_ut~, za grane u kojima radi znaian ·. o rocenat ... ~:gde :.~ br!o~potrebno posvetiti naroi\itu paznj: merama ~~j~ I yo I e... ~~cuna o specifiCnosti Zenskog organizma . d . ~O:;~e ~~s~~ ~~ravtlj,:_ ~ena, posebni pravilnic'i niSu Jon~~e~i : . rl:Ja eru:;ti a, duvana, prehranbena . dustri" ugostrte]Jstvo, trgovina i sl.). . 'In ·~a, 1 ~ Sve u wsvemu,. ~e maze· se reCi da se o :Zenama vodilo ':'ogo racuna prilikom donosenja propisa o HTZ prr radu. . merama o.'i:;_~dbama 0 posebnoj zastiti zena, predviaenim ·Opstim pravr rkom a. HTZ m-erama, ·obuhvaCene su sve Zene u radnoon odnosu J€! IS€ U Ql 1 ' . ..,. . ' . . :uznCito navodi da 'Se pravilni!k o d nosr na sva lica u radnom odnosu. U k . t • . . • Op" . . · ons zena, 1 u veZl sh,zenama, sti::p.ravrlnik predvida Cetiri odredbe. Tu prven_s eno ~spada obaveza preduzeCa u lmjima je zaposleno viSe od 50 .zen~ d': ''::':z nuznik c>be~bedi posebno odeljenje snrubde:v;no n_aJnuznrJrm uredajima i p-otrehnim ·materijalom za odrzavanJe licne hlgijene .Zene« (cl. 99, st. 7). 41 r· Zakonsko reguliSanj b.a d. · ·l-.ll • 7--u-;u' Zagreb, 195·7. loZenje s}'olice i prostor.i.i: z~ od~~; ~ ~~k~:~~ ~ve n~ .~a<;;p{)Les servzces poUr les travaillers l:).,..._.~rt VIII (llj) amaG Y"J-di. BIT, _str. _49-50 i 55-56 • ~"'"".t-'.t:JV , eneve, 1954, "T. . . . eks-tove pravilnika o HTZ mer.am·a . . . . . proptsa o higijenskim i tehniCkim z Stit ,Prl ·radu .Vldi: ZbtTka Info:rmatorov rp,rii'uCnik -za kruda-ove ,1...~ n~m n merama pri Tadu, 1 196 . Svakako je pozitivno Sto je odredba o posebnoj prosto~ij,~ za IiCnu htgijenu IZene u!Sla u odredlbe pravilnika, ali ~takvi;t odredba :llahteva 'bliza uputstva i 'eventualne nacrte standarda (jprema veliCini predruzeCa, broju zapoolenih Zen.a, tehniCkitn-. i ekonomskim mogucnostima i sl.). Nedostatak takvih uputstava je, verovatno, doprineo da se ova odredba u praksi za,.. nemaruje {iako je, prema Cl. 184, rok za uvod:enje mera koje · pravilnik predvida ve~ Pro,Sao, iako provodenje u Ziv~t ovakve mere ne zahteva nar:oCito velike izdatke i tehnLCke teSkoCe). 48 Sem tOga, predvidena je ·dbaveza preduze1Ca da ·za -odreden broj radnika (30) i radnica (20) obezbedi odvojene nwmike i umivacinice za mlllilkarce li i!ene (Cl 92,. S"t. 2, i ,CJ. 97, st. 5). Obzi, rom da su u Pravilnik u.Sle ave osnovne .odredbe, nije ja-sno zaSto nisu predvidene i olbaveze da se ustanove pose:bne garderobe i kupatila za z(me (o koaima se gavW'i '11 i\:1. 94), sto bi svakako bilo ·potrebno. 49 Najzad, pravilnik predvida i VeC p·omenutu odredbu - zabrana da Zene dbavljajti ~osao posluzivanja i oddavanja parnih kotlova (cl. 163). VaZna je za Zene, mada se to· naroCito ne po-minje, i odredba po kojoj }>licima: koja svoj- rad obzirom na p-rirodu posla obavl~aju sede&e, moraju s-e staviti na raspoloZenje podesna 48 GodiSnji izveStaj Inspekcije ra.da FNRJ za 1951 god., Beograd, 1952, navodi: »vrlo su retka preduzeCa u kojima ·su obezbedene prostorije za -odrZavanje liCne higijene Zene« (str. 35 - Srbija). Da se. odredba o prostoriji za liCnu higijenu Zene ne primjenjuje u praksi ni u kasnijim godinama, dokazujli izveStaji inspekcije rada za 1952, 1953 g. Vidi: op .. cit., str. 76, 11)4, 206, 207, 209, 210, 223. U izveStajima ins:pekcije rada za 1954 i 1955 godinu, medutim, uoCava se da prOOuzeCa ipak viSe paZnje posveCUju uredenju prostorija za IiCnu higijenu Zene, Sto dolazi kao posledica uopSte .veCeg •obraCanja. p-a.Znje i ulaganja sredstava za HTZ od strane !organa up;ravljanja privre:dnim organizacijama, ali i kao· pooledica ins'istiranj a inspektoca r.ada na prlmeni p!ropi.Sa. 0 tome , kako treba da bude uredena pr-ostorija za liCnu h~gijenu Zena; dao je upute ·dr. S. Lajovec_ u po,p!Ularnoj brOSuri ZaStita Zena i omladine na ra.du (.str. 16). >1o ))Kupa·tila- samo za mu.Skarce pQIStoje u T-rbovlju, a: viSe o.d polovine za'PIOslenih u dnevnom kopu ru Zene, pa se 'nemaju gde umiiti«, navodi ISe u cifti.ranom Izve8taju inspekcije ra.da za 1951 god. (str. 86). 197 �higijen~ka se'duma sa na•slonima za krsta i noge«." M,;autim, u vezi .sa ·ovom -odredbom, hilo 1bi logiCno da se predvidi izve1:.na zaStita i za radnike koji obavljaju posao- stojeCi, .ob-zirom da je stalno stajanje ~Stetno po zdravlje, a ·za Zene ima specifi<!no stetne posledice. Iako se u praksi ne bi mogao uvek i_svuda provesti i p!lopis da radniku .mora biti omoguCe:_ no povremeno trenutno · odmaranje na sediStu kraj radnog mesta, ipak za vrlo velik broj radnih mesta, naroCito za Zene, ne bi hila poteskoea da se obezbedi mogucnost za povremeno trenutno sedenje.51 Sem pravilnika a. higijenskim i tehnickim zdravstvenim merama pri rad<u u_ rudnicima, ·O Ci'jim je odredbama (koje ustvari znaCe zabranu obavljanja izvesnih poslova) veC bilo govora, svega neloolik<> ostalih pravilnika predvidaju posebne odredbe za zene. Taka Pravi!nik 'higijenskim i tehniCkim zastitnim merama pri radu sa poljoprivrednim maSinama predvida da eene koje .rade na vrsalicama moraju nositi hlace (Cl. 32, SI. list ~NRJ hr. 54/47). Pravilnik a higijenskim i tehnickim merama u kudeljarn!lla odreduje da zene koje rade na l!>reradi 1konop!lje treba da budu sn<l!bdevene zaiititnJim U!:apama iii odgovarajueim rna-, raniama za koou ·~cl. 25, SI. Jist .FJ<RJ, br. 46/47). Mada je broj zena zaposlenih u grafickoj industriji znatan, Cudno je, i treba smatrati propustom, da Pra"vilnik o higijenskim i tehnickim zastitnim merama u toj industriji ~~si. list FNRJ, hr. 56/47) ne p,redvida zahranu rada i1i pooebnu zailtitu Zeina u radu sa oloV'O!lll. Ov.o utoliko_~pre ?1to je z~brana rada sa olovom predvidena ·za omladinu (CI. 37), pa bi bilo logicno o . .4=-! IzveStajj inspektora rada, Sto je sasvim loglCno, ne preciziraju nesprovodenje dvog propisa. Medutim, u danaSnjoj · fazi razvitk:a, svakako ·veei deo ustanova i preduzeCa moZe da robezbedi svojim radnicima i sluZbeniciroa koji rade stalno sedeCi ovakva sediSta, pa ipak s-e ona u praksi i suviSe retko iii u•op.S.te ne uvode. Za to doista nema opravdanja, jer naSa industrija proizvodi razne tipove ihdu.Striskih stolica 9 njih1 ova cena nije nepri&tupaC:na. 51 0 osobitoj Stetnosti po Zenski organizam rada vezanog za dugo stajanje vidi: -ciT. Dinko Stamblllk: Zdravstvena zaStita Zena "U privredi, Beograd, 1952, str. 13; o va~nosti uvoderija za ~ene · fizioloSkih industriskih ·stolica govorio je· na kongresu struCnjaka · za higijenu dr. Lajov·ec, u pomenutom referatu (str. 109). ~o 198 Zene, ili .bar ·ria tru~nic: i da se ta zabrana prote~e i :'a tek Uredbom o z"branJe:majke dojilje. (Ova je 1Sprav1Jeno im poslovima - !952 god.). . . d ) . .. n mada se {oprav ano . 1!a zena~a ·e i ustanoVa tvor...: Naj-zad, za ~zaStitu ·zdr_av n.e uvodi specijalno ~ korist zena, V:e tvo~ni&ih higijeni.Cara nickih higijenicara (cl. 106). UvodenJ duzeca nego je ostavljenije pravi~nil~om o~a~~znod ~:a ;:reedi kojim predtizeCima no »nadlezno_J ~o~lSI~; ra Kaa o indikacija nav-odi se da higijes e ima uvestl. higiJentcar. pre-d. , ·»u kam· e· p<>sloJ"i m·o-t ·· uzecu nic,ar treba. da pas OJ~ u 1 ih holesti i drugih oboljenja u ·. gucnost poJave ~r<>feswnba ~ di brigu o h1gijeni. ·u U'putvel'li sa radom«, 1 on tr~ a .• a (Sl 11'st FNRJ br.. 40/47) ·Okicm h ·giJ emcarrma · · ' stvu o tvornr. l! " samo staranje o prostoriji za predvida se, u pogledu zer:a, red na rad trudnica kao lil'!tlU higijenu zena, za prav~lan rasp? d. ecu (t 6 st. 12, .. , 1 staranje {) higijeni u jaslicama pn pre uz z: -u :ro :8 i 1). . U tstvima za hwi enicare. Kad se zna da su, prema pu 1 na •ra.dri.om ·mestu hLgijeniCari lica koja pored svog . .P~~i~ana prvensiveno na l" . . tu duZnost i da su orlJ en . " obav.JaJu. 1 ,. i brigu a· CistoCi uopSte, ne morze.. ~e ukaztvanJe p~ve P?moc~.,. tnije rezultate u vez\ sa zastl-oCek.ivati da ce ·ani pos l·Cl zna T se utoliko manje ·morLe k · · · e poverena a tom zen~ . OJ a rm.! ·. . .Upustvima nadopunjuje (t. 1). -oCekivatl, Jer kasnlJa lztnena u zaduZeni oda .-Vto.de \briigu iZa zadatke higijen~Cara taka .~a ~u ;viju pos·toj.e6ih-pt!'opil.sa kao potpur;o i prav1lnho' ':J?~:~u e;~:tltu •zap<>slenih radnlka«. i drug1h mer a za J.g1J •cloog IeMedutim, ustanoVa ~edicins:~u::~rek~Ya ~~~r~~je svi.tda Kara i zdravstv~~e stal~lCe u p:ksi sve· 'viSe primenjuje, imaregulisana prop-Isrma ~ 1 se u pr . .~ !" '7!dr.:;l.IVlStven-o-j . ee za pOlSI e d1cu da ·ce ,se viSe b!Uge posveQva 1 u . .zaS.titi !Zen~ u preduzecuna. e) Inspek:llom 1\ada - zene . •ena sa! odred- ~atkom UvD'denje i.ruSIP<'>ktora; ·rada - z vo<lenja u zivot propisa a da se navo6ito have pw.ble"'i,or:;. pr)o 'este mera koja se brzo posebnoj zaSUti !Zena'_ (ol .om a, me ' l 199 �posle uvodenja inspektora rada uop\Ste pokazala i potrebnolit i kor.isnpm. Bez obzira u kom pravcu ide razvoj inspekcije -rada, bez obzira na njenu _efikasnost, Sirinu i obim njeriih zadataka te na broj, sastav i strucnost njimih kadrova, dotle d{)k _o~a iii njoj sliCna ustanova postoji, Cini se da treba p·o=.... ~tav1ti kao zakonsku obavezu da se ustanove inspektori rada- zene. Zahtev -da se obavezno ustanov'e inspektori rada-J.Zene ne tennelji rse na 1pravu Zena da, na osnovu odredaba posehne za~te, dmrujru za kontrolu nad tim po.sebcim prorpisima i ;posebne mspektot:e...Zene. Ali postoji potreba za inspektorima-Zenama sve dotle dok postoje loSi uslovi rada,~ ni2iak stupanj svesti ~apo~leni~ Zena o svojoj ravnopravnosti, o svojim pravimB. 1. duznoshma u radnom odnosu i na radnom mestu kao -i nera.SCiSCeni stavovi 11:~ odnosu na Zenu u radnom odnosu uopS"te i posebno. na odred:ehom radnom me stu. Praksa je, naime, pokazala da su Zene-inspektori rada bllii Zenama, naroCito radnicama~ da im se ave lak:Se pOveravaju., i da, s druge strane, inspekto.ri. raJCla...zene hikSe uoCavaju nepravilnosti u vezi sa ·-radom Zena i upornije se .bore da se te nepravilnosti isprave. Najzad, u drZavama gde druStvene organizacije, naroCito Zenske i sindikalne, imaju. uticaja na reSavanje dru.Stvenih problema, inspektori-zene mogu bolje da posluze ; kao spo~a izmedu Zena radnica i tih organizacija. Iz toga proizilazi I. moguCnost da se pojedini problemi Zena u radnom· odnosu . br.Ze i efika.Snije reSavaju, odnosno da se borba za reSavanje tih problema vodi ne sam'O unutar preduzeCa, odnosno ustanove, nego i van njega, 52 U FNRJ insrpe\ctori...Zene u <1kviru liruopekcije rad~ iii okviru sanitarne inspekdje nisU izriCito predvideni pozitivnim propi~ima (Zrukon o inspekciji ra·da, Sl. lim, hr. 108/48, ; Zaroon o sarntarnoj inspekciji Sl. Jist, 'br. 37/48 - cl. 2, tac. 8, ; Sl. 52 Region~a ~onferencija pretstavnika inspe'kcije rada, u Haagu 1935, lZJasmla se takode u korist Zenskih inspektora. (Vidi BIT: Statu} l€g_al ~es travailleu.ses, str. 10 i dalje. OpSirnije o n~~anku zenskih. msp-e~dOTa u Englesk.oj, NemaCkoj i Austril'i v1d1 takode: Math1Me Witlda:_ Die weibUche Gewerbeinspektion u })Handbuch der Frauenarbeit in Oesterreich, str. 504 i dalje.) list, hr. 23/56). U praksi pOOtoji nekolillklo in~p~e>;.a-zena · rrepwbl>i\kim insrpekcijama a1i se one ne have rs!o1JUC1VO za~ .. pru · 'z! .,_.. Stitom Zena.53 Medutim, posto]e ra ,oz; ..~oJI .go:rore. d a .bi, . 1 red drustvenih odnosa 'koji su druga<llJl od omh u ka;pttalrpo • zmu, odnosno ,i p-ored ~adniOkog rsau~Jo~prav!" · a~ u. kloJ· em Jan~ . "'estvuJ'u Zene ipak trebali da posto]e lillSpektori-zene, Jer u uc ' praksi postoj;i po·treba da se ,gistem.atsk" lThSJJs t" I . . Ira na provade. . nju u ~ivot zaStite Zena. MiSljenja da taJk~ od.re~~u, ohm-rom na postojeCu ravnopravnoot Zena u nasoJ zemlJI, ne treba unositi u naSe zakonodarv.stvo, ne izgledaju dovoljno .opravdanc. Cesto nizak kulturni nivo naSih radnica, njihova wst~a­ nje da ,se povere inspektorima mu>Sikarci.ma, kao i ~edovolJno · oM.reno zapa.Zanje u vezft rsa ZEnlBkim radom kod In51Pektto:ra :uskaJJaca govore u ilwrist uvodenja specij alizorvani~ insp~ ra-zena; koje bi se p06vetiJe iSkJjuCivo kOIJJltroH nad JZvrilenJem postojei:ih propisa o ·o:..Stiti !lena. Obzirom na ~e~ost~tak kadrova u sre:zJovtima povezanost problematike zast1te zena i za.Stite omladine i inva11da inspektori-Zene mogli bi da ~r.e: uzmu brigu 0 za:Stiti, odnosno. 0' primeni prop:ilsa o za,stlti omladine i invalida. Uvodenje poselbnili inspektora-"Zena korist~Io bi ~ o~dav~. u t~SnJ. e veze i2lllleau inspekcij e i zensklh i snnd1kalmh J n "ti organizacija, §.to bi svakako daJo pol'll! vne ·rezuLtate" · u vezi sa kontrolom nad provode.nj:~ propis~ o HTZ, treba reCi da Zakon o. inspekciji rada lZTlCl~o sta~~Ja u z~~a­ tak inspekciji vodenje raCuna o. provodenJU u zi:yot zaStlte Zena (u vezi _sa raspo-redom :radn1ka na pos~~ - ·?1. 2, st. 1 • t. 9, Sl. Jist FNRJ, br. 108(48). Ostale. i~pekClJ e ko].e ~u ta~~­ ae ov!astene da vode kontrolu nad h1g1Jensko-tehmckim ~nh­ kama .u preduzeCima, nemaJj~ izriCitu duZnoot da vade r.acuna 5s u gradskim inspekcijama u Splitu_ i Zagrebu radi po jedna zena pravnik (citirani izve.Staj Inspekci]e rada __za 1~52 ~· ~ 52). o saradnji rep. Zenslrog. inspek~~a. r~d~ :?av ze_ne 1 ma o e . sa organizacijom AFZ u B1H -- V1d1 1sti IzvvestaJ,,str. 90. . 54 Zahtev za uvodenje inspektora ra,da~ena _1staknu.~ J·e na IV kongresu AFZ -si-ovenije (»u -svim orgamma mspekci]e _rada nuZno je da budu i Zene«). Vidi: })NaSa Zena«, br. 12, god. l952, str. 327. 1 200 201 �o pooetbn<ij za!Stit1 zena, odnosno ma·terinstva zaposlenih !Zena, . Ovo je logi<!no obzirom na uopstenost i neznatan obim ovih propiSa.55 f) Kraci radni staz, odnosnro niza granica starosti za sticanje prava rna ;penziju. Pitanje Ida 1i je opravdano ·Zenama odrectivatLkraCi r.B.dni staZ za sticanje prava na punu penziju, diskutuje se i u nacionalnim i u medtmarodnim okvirima. 56 Oyo je jedno od pitanja gde je te8ko rpostaviti odredene norme. Dvostruko opte:·reCenje Zene, uz fizioloSke razlike izrnedu muSkaraca i Zena, govorilo bi u korist toga da se ustanovi lkoraci radni st~z za sticanje prava na ptfnu penziju. Med:utim, i ovde je potrt=~bno uzeti u obzir opSti stcfndard Zivota, kvalifikovanost Zen·a, teZinu uslova rada u indti.striji i na drugim poslovima, ustanovljeni minimum godina starosti za prijem na posao, ra2vijenost socij alnih .sluZJbi itd. u pojedinoj zemlji, te na · osnoV'lt S'Vlh -o·vih eiemenata zauzeti stav prema naveden-oti me!l'd. 0 zahtevu da se ohavezno uvede pravo ria kraCi radni staZ, odnosno niZa dob za pravo na .penziju,· nedostaje dokumentaeije koja bi se osnivala na kompara.\ivniun studijama u ratznim Zemljama. Prema sadaSnfoj .situaciji, znatno je· manji broj zemalja koje Zenatm.a prizn.ajti. za sticanje prava na !Punu pEm2Jiju _ kraCi radni sta.Z. Sem toga, joS uvem j~ granica ,godina staro-.sti vrlo visoka i za muSkarce i za Zene. Obzirom n.a dana.Snje proseCno stanje ·Zenskog rada i uslova Zivota Zene i porodice, pravo zap,oslenih~na na kraCi radr:ii staZ, odnosno na niZu granicu dobi za stkanje p:iaVa na punu penziju, ·.~Zgl'eda i poii 5 Vidi Uredbu o trgovinskoj delatnosti i trgovinskim preduzeCima i radnjama (Cl. 88 - Bl. list FNRJ, br. 56/53) i Uredbe o zanatskim radnjama i zanatskrim preduzeCirna (Cl. 87 - 81. -J.isrt FNRJ, br. 5/54). 06 Pitanj e godina staroo-ti za penziju trefualo se na prvoj ev:ropskbj regionalnoi konferenciji MOR-a, janu.ara 1955 god. Vidi: BIT: Conference tegionale europeenne - Compte rendue pTovisoire, Geneve, 1955 god., C. R. P. 11, str. VIII; Dok. CRE (I) D. 7; Dok. CRE (!) D. 2,.kao i dokwnent CRE 17, sctr. 37. 202 t etbno i opravdano. Eventualno m:ogu .-da ·se -em_:. iw~sne r:·zlike obzirom na prirodu posla, .sto, meci:utim, vazl za zene kao i za muSkarce. . . . U FNRJ ni:Zu granicu dolbi tza IZene P';' st>c:"'JU staro~~ . enzije predvidali su vee propisi o. penZlJama "',.1946 _g.(\; ~O st 1 Zakona o ustanovljenju prava na penZIJU d;~alnaVlll Jrtrl,b~rui!ka _ Sl. !Jst, hr. 93/46). Isto tako i Zakoo o soCJ<J . om ~siguranju iz 1946 god. (Sl. list, br. 65/46) !ak~de je rpred;luao like 0 polu (Cl.. 37, t. 1 :pod 3) u konst zen a. _I Za m~ o :~ijaln~m osiguranju iz 1950 (Sl. list 13/?0l p~e.dvlda ~azh~ od 5 godina i u dc>bi i u potrebnom stazu prihkom s lcanJ prava na starosnu penziju (cl. 55 i 58). . P-o pozitivnim odredbama Zakona o penziskom osjguranJu (Sl list FNRJ, 51/57) zena osiguranik stiee p~avo na ~mnu pe~ziju kad navrsi 50 godina zivota i 30 godma pen~og ·a (" 19) Pravo na nepurtu penziju zena u radnom o . o•u s t az '-"· · d" nZlskog tlCe kad navr.Si 55 ,godina Zivota i 25 go lna ~e "k s · . "slk st • za omguram' a staZa odnosno 20 godina IPeDZI og aiZa. . ookarca ave godine su viSe ,za !'i godina "tel. 20, t. 1 ~ 2). Med';''Za sticanje prava na pe:ruziju \Sa 15 ,godina .p~s~og snHiava se samo starosna granica kad su u pltanJu zene ko .... (t 3 "1 20 u vezi sa 'Cl. 21). U .odredbama OJe guran1c1 · ' .... · · · · t k de se reguHSu posebni sta.Z za sticanje prava na p~nz~JU , a o . . Cine razlike u korist Zena ..Tako zakon ~rr>redvti.da da ~e o~~~ ranicima - zenama, koje ISU pre 15 maJa 19451.;;;~e t~n\C­ ~ion"lnu del"'truost zastupanja? zdrav_;stv':"<>g ra• dni a ~ ,. (pod ko struCnjaka .ceo taj per10-d pnznaJe u ra . s a:z usfavom da su 'nakon toga rok:i bi.le joS des:t ·g~~ma u r:~= ·nom odnosu) sa navr.Senih 55 god1na, a mu.:>karcrma ~ vrsenih 65 godina (u ve•i sa a .41, t. 3, a. 43). D · · e, u " . u ovom s l ucaJu ~ene su 'P.ovlaSC:ene u ·odnosu na starosnu .grani:cu 5a deset godina. " . . . Sem toga zalkon rpredvida ra2like u kor:st zena 1 :;-a sttcanje povlaSC.eno.g prava na penziju kojem ·Je asnov_uces:r anJ·e u Narodn"oslolbodilalikom cr:atu. Tako, dok os>gUra . v 1na .Zivota i 15 .godma .. . . Zena stiCe. prav-o na penziju sa 50 go d" penziskog staZa, od Cega 10 god~a _rad~og st~a, "~-sJ.guran~ muSkarac stioCe to pravo sa n.avrsenih ·5a .godma Zlvota. Is l :n ma:t 203 �tal!:o, ibez,obzira na godine . ta t• , NOB pre'" 9 t b s ros l, zeria-osiguranik ·(ucesnik .. sep em ra 1943 g.) stice pravo .. . godma penziskog staia dok . 'k . na penZIJU sa 30 (el. 73). . ' Je mus arcu potrebno 35 godina je:rYta'Cij-om ~emke omladine i odrrruslih IZena na nove poslove, koji odgovaraju tZenskom organizmu i specifiCnim tZensk4n Osobinama, pos-ti.Ze se smanjenje :zapoSljavanja !Zena na onim poslovima koji im ne. odgovaraju i ad kojih im se neki .Cak moraju i' zabranjivati. U medunarodnom tretiranju problematike Zens1kog rada sve viSe se isUCe znaCaj organizacije sluzbe profesionalne m:lijentacije sa posebnim ol:>racanjem pa.Znje na Zene. 57 Sto se tiCe s t r u ·C no ,g o s p o sob 1 j a van j a, bitno je i osnovno omoguCiti jednak pristUp i jednake uslove za. struCno osposobljavanje Zenske i muSke omladine. Pri tom dolaze u abzir razni oblici stimuliranja struCnog osposorbljavanja Zenske omladine 'i ·Zena za ·zanimanja koja su za njih naroCito pogodna. Izuzetak, odnosno ogranH'~avanje struCnog ospobljavanja Zenske omladine maZe da se pojavi samo u sluCaju kad -odredeno zanimanje daje m-oguCnosti za zapaSljavanje isklJU·Civo na radnim mestima koja su na·roCito S!k.odljiv.a, od~ nosno zabranjena za Zene. · StruCnim ospnsobljavanjem. Zena nmO:guCava se :Zenama bolje mesto u proizvodnji, u servisnim sluZbama i uop-Ste u svim ·sektorima ljudske dela·triosti. Time se um.anjuje zarpoSljavanje .Zena na nekvalifikovanim, ·Cesto teSkim poslovima, odnosno na poslovima koji se obav1jaju pod nepovoljnim uslovima (gradevinarstvo, rudarstvo, drvna industrija i sl.). U okviru strucnog osposobljavanja posebno se izdvaja problematika struCnog osposobljavilnja ·odraslih Zena, nardCito u nedovoljno razvijenim zemljama, gde ova kategorija Zena (rrekvalifill<:oval!le odrasle) pretstavJj,a zna:tan procenat .anih koji tra.Ze za:J>oslenje. · U FNRJ posebna 'sh.r*'a za ·zene u okV1ixu opilte slwbe profesionalne ·arijenta:dje i struCno,g o&posobljavanja: nije dbezbedena ·pozitivnim ;propisima. Ne pdstoje uopSte propisi o organizaciji sluZbe profesionalne orijentacije: PnstojeCa J oil u jedoom slucaju Zak · VlaSCUje Zene i to u " . ondo. penZlskom osiguranju po' VeZl sa ra nrm staZom k · · . . sa uveCanim tra ·an· e N . . DJI se pnznaJe zena koja je »•Jia l z:osl::·· ~·~ Je u pitanju osiguranik teSkim i po ·zdravlJ'e ·Stetn'm do r~ eno vre~e na naro·Cito I ra ovrma(c smanJuj . . t rosna :granica za sticanje pra :. e JOJ se s ata,. dok ta granica za muSka va ~a p~nZIJu n~ 45 godina Zivoposlovi koji se taksativno n~~e ;~n.<>sl 50 g. {cL 55). Medutim, teiik:i i PO zdrav.Jje stetni« (cJ ~i)OJUJ··es~ zp:_~~.::~ .~a?. »naroCito • • ' "-""'lUVl lKOJl su Za:konom o radnlm odnooima (i i'ani'i .. zene Medutim, p 'h J m proplSlma) zabra,njeni z.a ovakvol· odredb' ·. o a- su I Zene do zabrane Olbavljale to st 1 rma mesta. ' ~opisi . o invalidskoj penziji, medutim ne. ra~Ike o_bz•rom na pol {cl. 32 45 54 Z k ' predvidaju osrguran]u- iz 1950 g.). . g) Pose?.na sl~~ba ' 1 a O.Q.a o socijalnom 1t okviru sluzbe profesionalne OT'l.J.entactye i stru~nog o-sposobljavanja Olbzirom na zastaTele traU.ici ·e e.z'i .. . nat stalno utvrdivan_je novih radni~ :est:ap~;:~~ ~=d;~ i us anova p r o f e s 1 o n a 1 .. e, vaZna . . n e or 1 J en t a c i j e je naroCito zena u ~:;<>~e;~,';',i};er;~:~'"fe pravi~ne politike zapoS!javanja mene drZav b~ a orne, ra no zakonodavstvo savre- ~:~~U:el{oi~Hi~j:~~~~~:~~~~ro~~~=~~1E::i~::~e,.~rotalddr~~~~·u s ov za post · · d as e je svak k th OJ~nJe, o nosno onganizaciju taluve sluZbe fi~ih a _o, pr_e odm rad na svestranom izuCavanju speci zammanJa pogodnih za ze d odgovara·u Ze . v· ne, o nosno zanimanja k:oja Pritom J·eJ va" nama, ka.? 1 stroka popularizacij.a tih pitanJ' a zno ne suzavati k kih · · .c;ene. imati pred - ?.C~a razv~~a~~:anja z:n::~~~a, ne~o v stalan proces kDJt tde u k·orist zap-oSijavanja Zena van kuCe~~~i~ 204 / 57 Vidi izvod iz ·izveStaja BIT-a u izve.Staju generalnog sekretara Ujedinjendh nacija; koji je ov.aj podneo KomJsiji za status Zene, NU: dok. E/CN./6/221,. 1953, kao i BIT: Probtemes Telatifs d la formation professionnel1le des jeun-nes ·titles et des femmes. Reunion d'experbs sur le .travail fem.mtn, Geneve, 1951, Rapport II, dok. MEWill2, (sapirografirano). 205 �~av·~.to~alista za izlbor zanimanj a, ciji status. J<>s niJe potpuno odreden, jos su na po•cetku svog rada i mada se .u nekima ad njih posebna pa-Znja obraCa izuCavanju zanimanja pogodnih za Zene, ipak te slu..Zlbe nisu dovoljno raZvijene da hi mogle da imaju posebnu sluZlbu, odnosno ·referat ?=a profesionalnu orijentaciju Zena i Zenske omladine. Izvesno savet'Ovanje ·za izbor zanimanja predvid:eno je propis_ima o sluZbi posredovanja rada. Medutim, ni tu se ne ~red~da t:_Osebna sluZba za Zensku- omladinu, 2lbog nerazviJenosti &lUZibe (nedostatak kadrova i sredstava)." Zastarele tradicije na orijentadju Zenske omladine na neka· dLSildjru:Civo »Zenska zaniananja« (k.rojaCDce i sl., odnosno na zanimanja koja mogu do1bro koristiti i Zeni doma-Cici), neoha·veStenost roditelja ~ pogledu m-ogu6nosti za sticanje struCne spreme za mnoga drn-ga zanimanja, suviSe Cesta orijentacija zenske dece na Sk<>lovanje u i!kolama opSteg c>brazovanja i t: . sl., dovode do situacij e da j e br<>j zena ucll!ruica u privredi, a naroCito u Sk.olama sa praktiCnom obu'kom, odnosno indu&·trlskim Skolama kod nas relativno nizak. Sean toga, i medu tim uCenicama velika veCin·a se osposobljava samo za neka tradicionalno ».Zenska zanimanja«. Stoga bi bilo neophodna, prilikom regulisanja profesionalne orijentacije, predvideti, gde god je to moguce, posebnu sluzbu za profesionalnu orijentaciju Zenske omladine sa naglaSenim zadatkom da izucava i propagira zanimanja pogodna za zene. To bi ·bio jedan od -naCina da se iSpravi sadaSnja nepoVoljna situacija u pogledu kvalifikovanosti Zena, a naro:Cito xadnica. Sem toga, to bi bio i jedan od putecva za stimuliranje brzeg razvoja ekonomske samostal.n.o$ti Zena i _za stvaranj e osnova da se ~ena­ ma obezlhedi zaposlenje na radnim mestima koj a im odgovaraju. Ovo bi ·svakako imalo po:zitivne rezultate i za zaint_ere- _ _vane Zene i za zaj ednicu. _-CI~n<ml 8 U~~be o organizaciji sluZbe posTedovanja rada (Sl. list FNRJ, br. "16/52) predvideno je samo da lokalni bir'oi >daju obaveS~enja o moguCriostima izuCavanja pojedtinih zan.imanj-a i da saraduJ~ .sa ~~vetovaliStima za izbor zanima'nja i ustanovama za prekvahfikaciJU«. Sam toga, i Pravila (VII bT. 2347 od 24 j:una 194~) GS JSRNJ u delokrugu posredovanja rada predvidala S'U f.m~u savetovanja pl1i .izboru zanimanja (Sl. list FNRJ, obr. 53146, 58 Pozitivnim propisima u FNRJ, u duhu ustavnih odredaJba, moguCnost za s tic anj e s tr u C ne sp rem e nije ograniCena IZenskoj omladini u odnosu na muSku. lpak, praktiCno . ne postoje uvek jednake realne moguCnosti za struCno ospo""' sobljavanje .Zen,ske_ omladine putem uCenja u privredi, odnosno u niZim struCnim Skolama sa praktiCnom .obukom i uopS.te u struenim skolama. Ovo dolazi kao po&ledica sto uvek ne postoje- i .Zenski internati pri tim Skolama, odnosno ne postoji dovoljan .broj Posebnih domova za uCenice u privredi. To naroCito dolazi do izraZ:aja u vezi 'Sa struCnJim osposobljavanjem Z.emske omladine ~a poslove koji kod nas j•o:S nilsu do-_ voljno poznati kao rposlovi koje mogu i treba da obavljaju zene. Ovde, sem toga, igra ulogu i lokacija takvih Skala, odnoono preduzeCa i radnji, u kojimase omladina struCno o·sposohljava. U perspektJivnoj politici stvaranja struenih a narocito radnickih kadrova trebalo bi da se o tome vodi vise racuna. Prepustanje ovih pitanja lskljucivo lokalnim organima cini se da ne moze dovesti do ·zeljenih i potrebnih rezultata." h) Sluzba zaposljavanja Da bi sltrlJba zaposljavanja (biroi za posredovanje rada) ispunila svoj zadatak u odnoSu na Zene; potrebno je u okviru te sluzbe organizovati posebnu sluzbu (odeljenje, re!erat, komisiju) za zaposljavanje zena. Delokrug rada te po&ebne slu2Jbe u okviru opSte slu~be moze da bude siri ili mi i organizov.an na razliCi:l:e 11mCine. Uglavnom, zadatak je ·te.. slu2be da se posebno bavi problematikom zaposljavanja zena. na • onim radnim mestima koja odgova.raju Z_enama, i da rad1 na 611 u prOpagandi za ,slu.Zbu pr'of.esioo:alne ,orijenta:i~e, -i u ~re­ tiranju problematike struCnog ..osposoblJavanJa u nasOJ Stamp! struCnoj i drugoj, - premalo. ·se pa.Znje obratilo vaZnosti profesionaln-e ·orijentac:ije za praviJ.an dalji razv~ strukture zaposleno.~ osoblja po polu, odnosno za zapoSljavanje zeHa ~a poslov1ma kOJI iffi odgovaraju. _, 0 problemilna profesionalne orljent~cije kod nas vidi, ~red .ostalog: Gligorije EmjakovtiC: IzboT pozwa za mZade, »Komumst«:-, br. 74 19581 str. 7. Podatke o odnorsu uCenica i uCeniika u Slrolama u 1938/39 i 1954/55 · vidi citirani referat Dobrivoja RadosavljeviCa na Bnionskom plermmu SSRN (str. 57). · 206 207 �stvaranj-y.-moguCnOsii IZ~nama da se sprelne i :zauzmu .odlgova~::> r~juCa radna.. mesta. 60 MaZe se reCi da, ukoJiko postoji orga-, n1zovana slUZlba za prouCavanje i re.Savanje pojedinih pitanja u ye~i. sa struCnirrn -ospooso.bljavanjern :Zena, i wkoliiko se pred~Zl!tn~JU potseibne mere u ve-21i. sa za,poSltjavanjem Zena, urtoli:k:~O Je u iZVesnom sm"is!u mam.ja potreba za uvodenjern. mnogih me:r;a. posebnog zastltnog zakonodavstva za zaposlene Zene. U FNRJ ~osebna sluzb~ za zene u okviru slmbe za posredovan]e rada ruJe [predv1dena pozitivnim propisima a ni bilo kakvim specijalnim odredbama u pogledu Zena · ~nutar propisa o posredovanju rada .. U pra~i, ramijeniji .bkoi imaju !H>~ebne,- ;referate za praCenje problematike· i zapo·Sljavanje zena .. Ti referati svakako su doprineli da se bolje uoCavaju a, u 1zves_noj meri, ..J re.Savaju problemi nezaposlenih. Zena. Iy.Iedutrm, aka se s;luZba •Zia posredovanje rada· shvati 1ka.o sluzba Ciji je zadatak da se bavi politlkom kadrova na svom terenu, bilo bi svakako kor:isno kad bi se nekim -osnovnim P:"opisom up~Civalo ... na ob~vezu da se, pod odredenim uslcVlma, u okviru opste sluzbe ustanovi i posebna sluZba za praCenj~_ i re~ava~je pitanja povezanih \Sa Z3!poSljavanjem Ze~a. (br?_J zap-~slen1h Zena na teritoriji biroa po granama, kvahfikaciJ_?~a 1 ~o?i, rezerve .zenske radne snage, moguCnosti za ~apo:SJjavanJe 1 ~!.). U rep-wbiliakim oiltvmma taikv.a p06ebna .sluzba LZg!eda neophodno ;po·trebna." i) Posebna administrativna tela ' ... Posebna admiiiistrativna tela 1za Pitanja Zenskog- rada ~po­ 'ela su da s~ stwu:aju najpre u toku Prvog svet&k<>g rata dakl: u p~n~-du kad 1-:u d~ve .bile zainteresoVane za jaC:e angazovanJe zena u pnvred1. Med.utim, sve veCe uCeSCa .Zena 6 1) V:idi zak:ljuCke eksperata ·za Zenski rad dopisnog komiteta B~;a: MEW 1/3 Rapport III i D 12/4/E, 1954 (sapiF<>g>rafirano). . ~omenuta Ur~ba_ o posredovanju rada sadrZi .jednu 'Odredbu kOJa .Je. odraz nastoJan~a da _se Zene upoSljavaju na njima odgov.ar~]uCui_I mestima. Na:J.;ne, ~edu zadacima republiCkog biroa na-yod_l s~ 1 redovno ~drz~vame veze sa privrednim OOruZenjima 1 ·sm_dik~In1m... org_amrzaclJama "'11 ci.liu Stn nrarvilnij,eg zaiOt().<;~1enja il'admka I s1uzbemka na odgovarrajruCa · ra:dna- mesta a na.r<OOito u. pogl]edu ZaJPO•sJenja zena {c[. !1). 208 ' u ukuprwj radnoj snazi i kompleksna . problematika koj• s tim u vezi ·nastaje za privredu i za :zajednicu doveli- su ·do_ potrebe ·da se ta tela· ustanove- i u periodu mirnng razvoja. Shvatanje .da u V'e>denju dalekovi!dne poldtilke ~ap\)S]Java­ nja u· cilju stvaranja potrebnih kadr-ova, treba powecivati naroCitu paZnju .Zenama, odnosno da je to jedan od· uslava:. ·za uspeh takve politike, naroCito dolazi do iZra.Zaja posle Drugog svetskog rata. Ipak moi!l,e se- reCi da se· ovakva tela stvaraj'u prvenstveno u zaostalijim zemljama, odnosno u zemljama u 1mj:im.a se odsada 'razvijoa :proces .jwce indootrij·~" cije. U- razvijenij.im zemljama viSe je uobi,Cajeno I.SbvaranJe poded.ilnrh .koonisija ad hoc, kolje izueavaju .pojectina pita:nja (napr. Svedska,. Engleska). Medut:im., i u tlm zemljama postoje, u okviru organa rada, organizacione jedinice .koje se posebno have pitanjima :Zensko.g rada {obiCno i pi:tanjima mladih, radnika). Zadatak je tih tela da prate celokupnu prc>blematiku zenskog rada, !Sa naroCitim naglaskoon na pHanju stTuCnog osposobljavanja i zapo.Sljavanja, da izuCavaju pojedina pitanja i obavezno uCestvuju u pripremi ,propisa u vezi sa Zenski.m radom. Zadatak lm je takode da propagiraju medu zaintere~ sovanim Zenama i u javnosti poiedine zaStitne mere i uop. · ste _.pd.rtanj a vezana za Zenski · trad. 62 · . U FNRJ ne postoje IPOzitivni propisi po ko.ji:ma bi u olkviru saveznih, republiCkih ili d,rugih or.gana uprave bilo obavezno ustanoviti posebna tela koja hi se bavjJa pmble,.atikom zena u radnom odnosu (biro za Zene, pose"bno odeljenje :zJa zaS.titu :Zena i sl.). Medutim, osnivanje takve ustanove moglo bi u naSim uslovima da lbude korisno. U prilo·g osnivanja jednog 62 Medu znati-PO. posebnim telima za pitanja Zensk~ rada V:!O j_,e ~ svojoj obimnoj delatnosti -vee ne:koliko dec~IJ~ zen~ki biro pri Ministarstvu rada u SAD. 0 zadac1ma toga_ brroa I u'OpSte () potrebi za osnivanjem posebnih administrati-vnih ,~IU.Zbi za pitanja ZeliskQ,g r.ada vtdi: BIT, Statut legal, des travatUeuses, str. 6 --8. p specijalnim biroima u Latinskoj Americi vidi dok:umenat .sa zas_edarija· Komisije za status Zene: ECOSOC, Doc. E/CN/6/249 }Add. 1, 1954, str; '2 r 3. 0 sliCniril ustanovama u Aziji vidi: BIT: Condition de tra'Qait de l,a main d~oeuvre f€minine en Asie; »Revue International du Travail«, voi. LXX no. 6, 1954, :str. 58~05, -o!dn. 60.2 i slede6e, ikao i UN:- International Survey of ProgTammes '()f Social Development. New York, 195?, S-tr. 109. 14 :Zena u radnom odnosu 209 �. / s~ve:no·g. biroa. Ui·~li':"e '!lstanove ia problematiku zaposle~ ze~a govorrlo ·br vrSe razloga,- osnovanih na stunul~r~ _ekon?~ska n~zavis:z:tost tZena i ·razvoj nif potrebi da novih odnosa· u porodrcr. Za reSavan]e kljuCnih pitanja u vezi sa ekono.m..;., sko~" emancipaci~om ~en~ i njiho~im uCeS'Cem ·u privredi _ {strucno osposoblJavanJe zena, :z.aposljavanje i z.a.Stita u tad·-nom ?dn~su~ pot:ebno je obezbediti moguCnusti ia razna anke~rranJa 1 ~anahze u cilju Sto boljeg upoznavanja situacije. To....br omo~cavalo _da se_, pored ostalog, a vodeCi raCuna 0 na~. realnrm ekonomskim moguCnostima, postepeno pred,.... uzrmaJU m~re koje se pokOizu potrebne. Stoga bilo bi celishod. no osnovatr _pos~ban biro iii sliCnu ustanovu, bilo u okviru u~tanove koJa b1 se ..tudio·zno· bavila problemima rada i radIrih. ~dlnnooa tinstitut, :i:""oo) iii u okviru organa rada, odnosno :' socrJ a e za.Srbite. e8 S~ :~otrenih me~a, - u na'Sem zakonodavstvu- predVi- ~ene su_ ~os d~e mere, koje treba pomenuti u· vezi sa posebnon: za~tit.om zena, a koje su specifiCne i vezane za naSe uslo- ~e ~-nas srstem. -I u jednom i u drugom sluCaju, direktno iii md1rekt:tt<>, radi se o zaStiti zapo-slenih Z.ena. S~m pOj_ava_ otpu~t~nja Zena, Zen; se kod nas (kao i svuda _gde Je za.Shta ~ena Jace rawijena) i teZe tprimaju na posao.e4 Smatra- se da. su tZene »nerentabilne«, uglav.n:om zato Sto Vredno je po~e~uti da se u zakljuCcima (t. 5) Savetovanja Glavn?g odbora ... sindikata Hrvatske, posvet:enog »brizi za uposlene zene« (odrzano 13. novembra 1949), predla.Ze da Ministarstvo :ada FNRJ· »U svo~ap~ratu o~1:1je referat Zfl brigu o upo'slenim z~na.n:ta,~putem ko]eg b1 se speciJalno prouCavala i brZe reSavala pltan]a. zena-radn.ica,_ uz n_eprekidnu medusobnu koordinaciju te sar:dnJe s~ CO ~ndikata a~AFZ(< {a~hiva CV SS Jugoslavije). 4 0. ovr~ _po]avama Cest::e se dlSkutovalo u zainteresovanim k_ruf;oVIma 1 p~salo. u- struCnroj i dnevnoj Stampi. 0 tome je govoI pretse(ln:tk Trto prilikom prijema grupe delega-tkinja posle T-ytokf?ngresa AFZ, oktobra 1953 god. Izmedu ostalog preisednik ,r Je tada re~ao: ;>~rimijetio sam posljednjih godin~ .da se vra6a nekako v star1. na~m gledamja na Zenu Cak i kod komunista. Z~se teze.YIU~aJU na posao i otpuStaju se iz fabrika. Ja sam 0 t e na VISe ~J~a govorio ra'<ln:im lrolektivima -i kazao im. da na - o. obrate PaztlJU. Otkako se pr-eSlo na privredni raCun <:mi ~tanjled;;tJu,samo·d-~ poveCaju· vfSak platnog fonda pa i na raCun ~u­ s a sa rada zena.- A takva bor.ba za dinar sadrZU u sebi 4 pro68- ro 210 ce~e izostaju iz p<>sla. I kod nas se· sm;ttra da zene zbpg raz]icitih faktora, m'"da to nije dovoljn<>. provereno, izostaju t:eSJCe a kraCe. 65 ·· Buduci da troskove izostanka do sedam dana snosi direktno preduzeCe, a ne socijalno .osiguranje, a s obzirom da Zerie cesto izostaju po nekoliko dana, doneta je odredba kojoj je cilj da pomo.gne preduzecu u tom pogledu a time i indirektno zastiti zenu od tezeg primanja na posao i lakSeg ot'[l'l.IStanja. Nairne, Zakon o zdravstvenom osiguranju predvida da, kad je u pitanju izostanak zene do sedam dana zbog bolesti, prec duzeee ispla.cuje 500/o obe~bedene naknade umesto ;plate, a ostalih 500/o P'"daju na .teret socijalnog osiguranja (CJ.•.26 o:akona - Sl. list :E1NRJ, br. 51/54; u;putstvo - Sl. list :ENRJ br. 23/55). Da bi se zena zalltitila od nepravilnog otpui\tanja, u vreme kad se to l!e~e deSavalo66 , doneseni su propisi koji oteZavaju eventualnu sa_movolju rukovodioca preduzeCa, odnosno ust~.:. nova, u toj oblasti. "Nairne, Uredbom o postupku otkazivanj~ radnog odnosa radnicima i sluZbenicima privrednih organizacija (Sl. Jfust FNRJ hr. 20152, 33/52 i 1/56) i Uput>stvom pretsednlka Saveta za narodno zdravlje i sodjalnu politiku vlade FNRJ (hr. 6380 od 28 IV 1952 god. - Sl. Irst FNRJ, br. 26/52) - stavlj en van sna.ge Zakonom o radnim oono'Sima ~1\1. ~ 417, t. 2) - otika~ivooje ra:dnog 'Odnosa zeni (analogno (pO'Stupku U tivsocijalistiCku tendenciju. Ja sam dobija'O i Zalbe u tom pogledu i mogu vam reCi da ima i vrlo teSkih stvari.« Vidi: Zena danas, br. 112, 1953, str. 1. · 0 otporu, koji se- davao primanju Zena na posao, govorila je veC- na V kongresu KPJ i Cana Bab-oviC. Vidi: V k<mgres KPJ, reC u iliskusiji,. str. 757. ns Interesantne podatke o tom pitanju, na 'Osnovu anket~ ·koja je obuhvatila 149.0o0 radnika preradivaCke industrije u SAD, vidi BIT: Dok. -MEW/1/4, Rapport IV, Mesures destinEies d facititer l'apPtication du principe de T:'€gatit€ de remwneration entre ta main d'oe-uvre masculine et ta main d'oeuvre jeminine, 1951, Geneve, str. 14 i 15, Sapirografirano. ( o6 0 nepravilnom otpuStanju radnica vidi Savezna inspekcija rada: GodiSnji izveStaj lnspek:cije rad-a FNRJ za 1952 i 1953 godinu, Beograd, 1956, str. 71, 102, 117, 119, 213, 230, 250: GodiSnji izveSta,j inspekcije r4da za 1954 godinu, Beograd, 1956, str. 72-73, 86; GodiSn;ji izveS.taj Inspf!kcije rada FNR Jugoslavije za 1955 go~ dinu, Beograd, 1957, ,str. 18. 14 * 211 �sluCaju _.,otkruzivanja radno,g odnosa- veCem broju -radnika), u slucaju smaaJ!jMja ohima· porslovooja, bilo je wslovlj€!1lo sagilaoooseu odgovaraju6e sindika1ue organiza(iije (ill. 8, st. 1). Ukoliko se ta saglasnost ne post\gne u roku ad 3 dana, odluku ·donosi opstinska a·rbHraza, i ta je odlu'l<a konai:ma (Cl. 8 Uredbe i ·cl. 2, t. 11 Uputstva u vezi sa Op-&tim 11Jakomlm o. uredenju opo§tina i srezova - Sl. Iilst FNRJ, ,br. 26/55, i Zakonom o nadlefuosti narodnlh odhora opsbina i srezova - SL list FNR.T, hr. :!6/55, i Zalkonom o nadlemosti n1>rodnih odhora opStina i ·srel'lova - SL list FNR.T, rhr. 34155). Ta sagl.asnoot se nije morala traziti jedino u slucaju Jikvidacije preduzeea {tae. 3, st. 2 UJpUtstva), lkaC> .; u slui'.aju ikad je dati <:>tkaz "UJS!edio '>U · vezi sa obustavom ili smanjenjem investicionih .rad.ova« (ill. 1 Uredhe iz 1!)1i6 god.). Uredba je "buhvatala sve zene zapaslene u priv-redllim preduzeCima, iprivrednim udruZenjima, .zadru.Znim i druStven:im. onganizacijama i privrednim ustanov=a sa· samootalniJm fdnarusiranjem (cl. 1 uredlbe), kao i r:adnice i nameS·tenice u privatnim zana.tskim radndam.a {taC. 1 Uputstva). Uredba nije obubva,tila sluibenke dciavne admin.istracije, odnosno ustanova rna bud.Zetu. Inspekdji rada bil-o je cfato pravo da porusti svalkii o!ikaz Jw;iJ ni.ie dat u s8ij:l!aooosti sa naveden.im propi!Sima, a kazna p!I'edvidena za p-rekr.Sa:) ovih propisa izrwsila je ,do 100.000 din. (cl. 12 i 13 uredhe). Tendencija forsiranog zapoSljavanja Zena na radnim mestima koja im vite odgovaraju ogledala se jos u dva j:Jropisa uredbe i uputstva: !I1aime, pri donoSenju odiluka 1 u sluCaj'U. otpuiitanja viSe radnika, republioka arbitraza l>ila je duZn.a da, pored ostalog, naroCito vodi raCuna o tome »da je potrebno prvenstveno- ~oSljavati Zene na svim radnim rnestima gde je to moguCe s o:Q,zirom na struCnu .spremu, prirodu i vrstu rposlova« (ru. 2 .ill. 6 UJredbe). Sem toga, u pooacima, koie je morao. sadr.Zavati iPismeni p-redlog mesnom (sreskom) ve-6u sindikata za ·otkazivanje radnog odnosa, morao se navesti i podatak da li na tom radnom mestu (gde je radilo lice predIo~eno 'za otkaz) »mogu da rrade zerne« (lac. 5 pod a uputstva). Ipak, ar.bitraza nije mogla ponistiti otk:tz (dakle, otkaz , ostaje ·n.a .snazi) »ako je dat lie\! za koje· se utvrdi d<i se ogreSilo o radnu disciplinu iii .da je bilo .Stetno interese kolektiva, •odnosno lP'riwedne cmgam.izacije-<< (N. 11 uredlbe}. 1 po 212 . . . isima koji reguliru pitanje prestan~ PC> p<>zltlvnun prop "I 315-344 Zakona o radnlm radnog odnosa {Glava IX, c :. t a rad Savezn<>g izvrsn<>g. odncisima i Uputstvo Sekretar1J~9~7 z Sl. I. FNRJ, hr. 1/58) ne ve6a br. 2901 od 31 d~embra . ' estanlrorn radriog odnosa rave se ni'k:ak.ve Tazhke U ve~ ~ opr . ~'edu za:Poslenih muSkara~ca I zena. , . . ' . ahteve:Ia bi opSirniju dokumenSvaka od izlozenlh mera z d et osehne studije. Ovde su. taciju te hi mogla da h:.de pre .:roj~ne da hi se dala potpute mere samo neSto op_ I:OvlJe n - adnom odnosu.· nij a slika o problema llcl zen a u r . u posebnu sjplpinu . Izdvajanjem nave~e?-e ~~rupe :r:~zira na materdlnstva, koja Cini jpOISeJb~"?- zastltub zenap, o~ebnom zaStitom Zene kao . ZeI eI a s.e P odvucl rpotre. a,. za zaStitu za , mater1nst vo. t . radnog Corveka, ne vezuJ~.Cl u t "anjem norme o posebno1. Medutim, sarnim svoJlm po~ OJ .' ti faktor u za. .. . tovH2mAmo >t: omov t zna am. zaStiti Z~e.~~ce ~s materinstva zapos1ene-:Zene. Zato Stiti potenClj<llnog t stvarnog st"t zene pretpostav!ja i zabi se mog!o reci da. posebn": ~a e~: smi<Lt1lati da po~,eb-nle morStitu mmllerinstva, ·alt se n.e b• ~ d pod nazi:v zaiititie ma~e­ m.e o za.Stiti 2entt trebla dla ~e po ve a~a moglo ~bi jedino da se rinstv~. u. ve~i sa nav~d~n~:~~neke ad navedenih !IlOrm~ · postavl prtanJe, ne lbl Iik • . i nepotpuno radnC> vreme 1 (zabrana noCnog rada, s rac~no za sve Zene, prlmeniti samo sl.), ako ne mogu ~a se ':ve ~a moi&ta logiJCno, ipak se ne na majike. Ma kolli<<> '00' ~ i kao opravdano da se te moZe smatrati. ni k_ao r~ . no am~ na majke. Iok.ustva iz pbnorme izdvojeno primenJU~U s.a k . e da se lakSe, n;:iro·Citl> lasti organizadje rad~, .naime, po azUJkad J. e ru p-itanju -cela . ovodr 1zvesna mera, " u_ preduzecu,_ ~r ..gluca·evi. Sem. tog:a, Vt;:\;llila g.rup;:t, neg~ ~oJedil na'O:a~:;~o:~m m·;terinstva ~ odn.o~u na tih mera mmrma no r 1 bi da do-Clu u obzrr sanegu i odgoj deee. Event':.:'Ino mnaogpeutu uve>denia te zaS\li,te . mo k ao krac a .,... . • ~eiazna c·,apa T adena lica U"P'"~ · m sve zaposlene Z~e a. 1 za;fik snije ·ri=Savaju.m·ere ko-j_e ulaze Probleme m.atennstva e . a "t"tu ....... .,.terinstva u ~irem · · Stenih ·u »ZaJS 1 J.lP<"u g~pu n~~~ uvrt .. asnoSt kao Sto: j.e to v.eC pomenuto, _$._. v srnislu«. NaJzad, pos • OJI •. op -. • , . -. - . ·. 213 �da se na Zline PD'Cne gledati samo . ~a se zapostavi ipr!lblematika znata aspekta materinstva a zena koje nisu majke T b' .. no·g procenta zaposlenih dru.Stveni pro.blem u ~~.~,o 1 .mogkilo da dovede da se celokupn; • ~ ~a zens m radom ku' . a d s t rucnog os:posobl]'avan. ... van ·ce ~ ~po·Cev · . )a zena zapoitlJ. · . i· . n]a, penZionisanja, odnosn ~::ranJa, napredovaradnom odnOsu i u javno: ...~egu IsanJa nJrhov.og p_oloZaja u sa ·stanovista da J. e ~ena pr dzlvdotud ~ pocne posmatrati samo ·· ld' "' e D re ena da se u ·•· ~- posveti J~l;lVO iii prvenstveno deci i d . Ci.n ZlVOLu nJe zena ne bi iSla ukorak sa o~a stv~. Ovakvo tretira-. ?alje razvijanje ekono:tnske i ~~:~:m drustva,_ koji zahteva J. _nove odnose u porodid a u v . . .. ne_ ravnapravnost?i Zena nrce u tom pogledu. e.zr s trm '1 nove 01braveze zajed.:.. Ovakvo shVa,Canje ·o za<Stjti materiJ.l~tva zaposl~ne :Z~e. koja pretpostavlja pravni o;ahvat na. si.rem p1anu drustv·enog zivota, dovodi do ·zakijucka da zakonsko regulisanje zastite materinstva "'aposlene Z<ene treba podeliti u dve grlliPe normi: -propise o zaStiti materinstva ·zB.Iposlene :Zene u u IZ em smislu i_:propise o zaStiti materinstv.a rzaposlene Zene u Sfr em :sfnislu. IS. 2. ZMTITA iMATi:RINS'l'VA ZABOSLENnf ZENA Zastita materinstva u • · . znacaj. U pitanju je l?~te lma za.. zaiednicu visestruki 1 gradana, zastita poroili~~ .;d ~ P?P~laclJe" _(z~stita zdravlja n:?ra da bude neva:Zan. St~ ~ _@n emu VOJt;: P~encijal are DJIIDa savremenog druStva ~ _se mo~lo_ recr da u nastoja...: VOla .Jjudi, zastita materinst a ~e ~ObO]JSaJU US!Dvi rada i ziAli sem opStih mera za zas:a re a ~a dode na prvo mesto. cinska za.Stita dolazi na rvo tu maten~n~tva, pri Cemu medi- slenih Zena zahteva i po~ b mesto, zastlta materinstva zapos~ita: zastita zaposlene m:j~= :·~~- ~.Pitarnju je dvojaka zanJenim radom na radnom . t . IO osko.g aspekta u vezi sa nezi i odgoju dece or -ani:Ue-~. u 1- pomo-c majd u kuCi - u doma-Cinstva. Pri ~ lg inte:ClJl p_orodi~nog,- Zivota i vodeniU: uporedo u preduzixn:an·u -r venc;Ja. zoaJedniCe trelba .da ide edrav-Jje d radnu sposo~o;t ':_"".'hvll_uh liller~ koje obezbeduiu uCesn~ka_ u iprOce:su ·r-ada 'i dr~\ke 1 zdra:VlJe deteta, bruduCeg negahvnih ~osledica Jt:oje ll'ad m v~om Zivo~. ?- D'tklania!Ilju na ,porodt~i--Zivot. aJ e van Jrnce rm,a u odnosu.. 67-Napr.l .uS~. . . - .· . - t; i:.V~\~ ~~ez1 '5~ trim :ustanovliena -sPecinarocrfi? rwtrebno Produbiti . tf> . j ra?- 1937 g.~ savetujuCi da je Jal~~_kom!sija, koja zer; denatah~t. V1dJ: BIT: Sta-t:: lzadbte m.a<t~nnstva kao lek za ~elativno 8.iroka zaStita:'-·mat . ast es travadleJtses, str. 50. BVOJ osnov u P· l'ti . - - · -- erm va u Francus:kto· "'""'~~.e o I Cl podizanj a nataliteta. , __ ~ :~.t~~.n..uue ima 214 A Zaiitita materinstva zapos!ene . fene u. ..Zem smis!u Propisi koji Cine ,grupu norrirl uvrSte.nih pod po]am zaStite. roaterinstva u uZem smislu obuhvataj~ propise Za zaStitu zaposlene .Zene _za vreme trudno{::e, iporodaj a i u ·periodu .doj-e-.. nj a. bni ustvari znaCe za.Stitu z3..posl~~ne_ Z.ene {u tom periodu) u vezi 'Sa ni<mim radom . !Ila r:l!dnom mestU:. Cilj 11ih propisa . je -da- za·Stite. :l)dravlje Z.ene, _a- time i z-dravlje odeteta, u vreme kad je ono najugrozenije. Podl.ogu za ovu zastitu Cine lliglavn<i:n'L. · utvrd:ene :medicinske postaVIke. Bitn<> je da te nome. O!bubvate sve Zene_ 111 radnom odn6su, od!ll!o!Sno sve zaposJ.ene Zene. · . Za. razliku od p!ethodnih normi posebne ..Zla~tite, v.eCiD.a {)Vih normi im·a znatno trajniji krakter. Pojedini riblici o·ve ·~·r zaStite menjaCe se sa razvOjem druStva, naroCito u pogledil-' obima i Vrs-te, ali za8tita kao takva mOTaCe da postoji -- · N orm.e za .zaB:titu materinsbva- u. uZem smisJu, istoriski gle-~;::.': d<ijuCi, nastale 5U u kasnijem razdobljU razvitka z;,1StitnO~ ·.' rad.iliCkog zakonodavstva. V.erovatno je razlog za to bio u .to~-­ me Sto prvob-itne norme' - skra-6enje, rad.nog dana, zabrana noCnog Tada i sl.,· mada i:zvoj.evWe uz vrlo velllie .iborlbe i u dugoro procesu - ni1su bile vezalle za neposredna dav3lnja. · Sem. toga, 'poslOiavci su uVidali 1' izves~u ·kOiist od-uVodenja takv:ili normi (veca inteneif.okacija poola, vella prt>clwktivriO!st rada i sl.), dok j e · porodiljski dllPust znacio direktnu stetu za poslodavca. S drug.e · Strane·;- -·zahtev ·za-- ·zabtariir:- rada posle porodaja i pravo na ot&ustvo pre ,pD'I'odaja, zato.StD nije j:wst<>jalo os.iguranje, odnos·Ii.Q ~~:mdovt iz koji..~ _bi'·se 1Zenam3l obezbe-. · diVala ·bar J.mre&na najtnlJminialniJa: l$re~h;a._.IZa ~i-vo,t _u vreme. dok !)e rade, svakako je utlcalo da ·se zahtey za zabranu ra" 1 215 �iU _mere. za zruSiti.tU materinstva zaposlenih IZena . :~ uZem · da .po~Je poro}laja i.za otsustyo pre porodaja postavi nekoliko · decenija kasnije ·ad prvih zahteva "'a regu!isanje .Zenskog rada. Osnov zaStit~. materinstv~ u. .u.Zem smislu ne tre'ba tr~iti sa.mo u_medicinskim.j.ndi'kaciji:lma, nego i u sooija1nim- razlo~ zima, odnosno U; tome da se omoguCi reprodukcij a radniCkOslu-"beniCke porodice ..Da u za·stiti radnice treba g!edati interes nacije, isbicalo ~· od poce1lka kad se postavio zahtev za reguhlLsanje te ZaStiie, ,pa· do nai'Jih dana. · Kao ni_ u sJuCaju .n.ormi o posebnoj za·Stiti tZena, -taka ni u razrnatranju ovih pitanja ne postoje potpuno usk!adena . mili!jenja." Kao sto je, U()pilte slucaj sa pmblematikom zen.,_skog zapoSljavanja van· kuCe, tako se i na ovom polju uoCava nedostatak temeljitijih ...analiza i podataka u savremenim uslovima - podataka za lwje hi se me>glo sinatrati da odgovaraju danarSnjem stupnju naulke, ne samo u o'blaosti medicine, n~go _i -o~ganizacije rada i ·socio1ogije. 69 Ipak, izVesne postavke postoje i 'Cine osno-v normi -koje se ovde iznose. Izgle_da naJpogodnije da se kao mer~orne postavke smatr.aju P,reporuke eksperata Svetske 2:dravstvene organizacije date kad se •];>Ostav!jala na .dnevni red Medunarodne konferencije rada 'revizija Konvendje MOR-a lbr. 3 {} z.apoSijavanj-u !Zena pre I peste ·porodaja. 70 ea Vidi: Zbornik radova I n.auCnog zastanka ginekologa, Zagreb,. ·, 1952 - referati i di-skusija od str. -81 i sl. Vidi takode: Teleky Fr. L. (i ostali): Die Wirkunqen der Fabrikarbeit der Frau auf die Mutterschaft, Berlin, 1930; Hirsch dr. Max: Die Gefahren der Frauenarbeit filr Schwangerschajt, Leipzig, 1925; Hofstaetter dr. R.: DJe. arbeitende Frau. i.hre wirtschaftliche La.ge, Gesundheit, Ehe und Mutterschaft, Jl',!ien- Leipzig, 1929. Ovo se istiCe u svim savremeitim dokume-ntima koH se have problematikom. 10 Originalni tekst preporuke vi-di: BIT: R€vision de la Convention sur la protection de la maternite, 1919, (no. 3), Rapport: · VII, Geneve, 1952 - annexe. str. 84. i sl. Me;dutim, u p:reporuci. !C)ate su- samo SIU.e:estije koie mere treba preduz¢1, a nisu naved·eni i razlozi k-oji izi.skuju potrebu za ta.kVP-m zaStitom. Osnovni razlozi za za.§titu materinstva zaposlenih ·Zena, naroCito u vezi. $3 trudnoCom, porodajem i dojenjem pretresani su na Prvom nauCnoin sastanku ginekologa FNRJ 1950 god-ine. ';:ri izvori. pored ostalih,_ posluZili ru kao glavni 'oslonac u podeH nonni iz..:. ·'vr.Senoj · unutar propi·sa o zaStiti mater1nstvt;L .u uZem smiS\lu. 69 'Ovom · = Sinislu uvriltene su: . a zaStita z.aposlene zene u per1odu ,.tru.dn o c' e: zdravstvena z.a.Stita, zabrana noCl_log i prekovrem~n.og rada, wbrana If ada na odredenim [pOSlovuna, odnOSillO ·:ra ntm mestima~ d · a Zailtita nerposr,edno pred' ~oro aJ, z lb. "' . . o s l e p o r o d a J a: obe:llbedenje v r em e p o· r o u a J a I p ·.., . erne· . rod.aporodiljsko.g otsustva, zdra:'stv;na zastit~:;:,;r poro~jskog j,a,. ekonomsko obezbeClenJe zene za otsustva. b "' · e> .t . u -e rio d u d <l j end a: <lbez euenJ~ ~ c; Z a S.t I a p . . •b ana obaviljanja IZCnosti dojenja· odno'Sno ln:an]enJa, aJa r ~ ih. ,.V..!ova zO!brana pre'l<ovremenog i ltmcnog rada. . ' 1 k upnom zastlv n .--d. ZaStita zaposlenja u ce o cen{)m peTi ad u. • ' ; eriodu tru.d~ zastita zaposlene zene u rp . a) , "ti'•a za vreme trudnoce d01gadaJ'Il · ce - zdravstveTh!1 zas " · "h'ck no . . u Zene fizioloSke. i sledstven.o -tome psi 1 e se u organtzm d' . .k nauka ustanovila potrelJ.bu" Stoga J·e me 1cms a . · . . . ·promene. , otrebrio naroCito u c JU kontre>le nwd tokom trudnoce. To l~ p d ka:iu neke nese '!.' . • . b !agovremene_ !ltltervencije u sluca]U sea graV>donO] .em, tamo tud 1n'<Jb da normaJne pojave..9 ';. po ~-povezaltl sa pravlma i.z boleRde :radnd odnoiS m] e aU!vom.a , . . . t kao fizioloSki proces. onc;t ']e tpak . 71 »Iak:o se trt:i,dnol!a sma ra .. loSke funkcij-e gravidne Zene takav proces ko? ~oga ~ sve fiZI~-oZe doN do niza najrazliCiti'OptereCene u · tohkoJ mert, d~. ~ 0 . trudnoCu Zene zabeleZio kao . j:ih_ patoloSkih promena · · · Kus .... er 11 J.~d' Tad kod Covjeka. T.aj se·,unutarnji' rad u odnosu na ,spo r.~ tako da pri kraju • .. d . meseca u me-sec pove.,;.t;tva, unutrasnJI ra JZ . tn vred 0 oot Istovremeno kolri.Cina enertrudnoCe pretstavl)a zn~ . u_ · d · . to u drugoj p•olovini trudgije, koja ostaie za sp~l.~ 1 ~ad~~J'e \ u p~r.periumu ta enerl!ija noCe naglo. tako da pr1 t rriu truki zadatak Tad u proizvadnii. i vada na nul1m 1 vrednos · •. ~oslu~aieva jOO i do:maCi posao. naJmatertinSJtvo, uz to, u vecmi s. k' .· ni · e sp'osobna za_ to ~eSCe se nepov:ol!no. ispoli.a':~· J~f svda ~ z~~oS~C: Zena. u Tad-' trostruko opterecen1e.« .V1d1. oro . r. · nom--odnosu, -U -p'omenrutom. ZbOrniku, str. 87. w 217 216 �SlliliCke ~arie t:Jbaveznoog socijaiJmlolg osi!l'UJI'an·a ko·a dl>uh . i za taj period . . . po...,Ullla be'SIP1atna "ckavstvena zootita {pravo n besplatne ambu!antne preglede, laboratoriske analize p a prayke zuba i sl.). , o- ~b:~:: ~aterinstvo, po;~bni,:, propi:~~ Z~br~na no~og i irnekovr:em:en.og Tada trudnih IZena o~tavlJa se kao unperativ za sv.e mposlene _Zene a ne samorp tzve~ne kategorije. · . ~e~ fa]tt~ra_ zamora, za 72 koji je, kako pnka'zuju sva i'~itiva-. 0J~,- naJv~~IJa rndikadja za zabranu noCnog rada Zena, u slucdaJU gravutiteta posledica nocne>g rada je nepravilan ra~.' o' et~ta. 73 . .u" J Sto se t~ce pr<;kovremene>g rada, ne izglooa potrebno do~uznost 1 opravdanost te ·zabrane kad se zna da s u gravrdrtet~ snage Zena, i inaCe optereCene radom na rad~ nom mestu I r~dom k:od kuCe, naroC:ito angaiuju u veZi sa karuvat_r procesom razvoJa deteta. ... yaz-nost da _se ·ba'.S prop:i.§e_ zabran.a, a ne samo dade pravo ~n~ da ~e radr, ak? neCe ili··ne moZe, u vezi je_ sa ·Cinjenicorri ~ ~e P~~kovxeme~u rad ·vrlo Ces.ta pojava i da se u prinCipu · P a a_ v1se o~ norm~lnog. Kod .Zen a koje nisu dovoljno sve~ne ,nJegove stet:wstr, materijalni momenat kao i strah da ne ~ube zaposlen]e n:o,~ao. •bi. ~· ~zazove zelju da ~ak rade P ekovremeno, sto b1 steblo 1 zem , i ·detetu, 1 zaJed' · · · · n1c1. . . zd Zabr~n)1en' poslovi: . Postoji enatan .broj poslova, koje r~v~ .1 normal~o razvrJe?a zeila rq.o.Ze da 01bavlj'a .be'z Io.Sih posled1:a po ~v_oJe zdravl]e, premda ani zahtevaju· izvesta·n nap or 1 obavlJ auu--se- u nepogadnim uslovima Air b 1· · tih- poslova za -vreme trudno~e mOOe da -iD'Se ~tJ·c·e . 9na~Jan]e lJ·e !Z. • d t 14 1 . a !LIUtavene 1 na e e. Stoga j e potrebno zakonskim propisima . za~J:enba, n~timed, imati na /umu -da u_koliko je noCni rad Zenar . ]e · · d s-e · u industr' ·uops e, a to' ta zabrana''Obl·•no odnaSI -samo na radnice , t.: UJ·e od telJl bl a pos Je relativno Siroke moguCnosti za otstupa za rane. " 0 V? lSdt.:·u SVI lekari struCnj aci. . .~-·x... . _ 74 -r.ad -s~oh.~~r:nP~J~v~k~r.:;;ia}u se ugi~ynom: teSki. fiziCki poslovi ti_, nepov:()ljnim ~slovima- il~Ivun _mat~rl]alom, ! ~ad. koji se obavlj~­ ptr-~..·:noSenje Hi gw-anj-e -teS~ · rpp~~n~~--adpolozaJdU tela (podizanje, e """z: -sa uvanom., ·o-lovom, 218 zabTaniti UipO'~ljavanje trudnih Zena na izVesni±n poslovima. Ta zabrana m&e .da saddi taksativno naJbrajanje takvib po&lova, ali ilz,gleda <realnije i pravi!nije dati samo osnovne propise, a obezlbediti, putem struCnjaka, utvrdivanje konkretnih radnih mesta na- .kojima Ce rad Zena za vreme gra,.. wdliteta biti cz;aibranjen. Sem toga, .obziir·om da su opasnosti za zenu i dele razl\i':ite u poi edinim razdohljima trudnoce, potrebna je i podela zalbranjenih poslova na one koji su za. branjeni tokom eelog period.a trudno,Ce, i -one koji su zab~anjeni samo u jednom razdablju trudnoce. Sem apsolutne zabrane, zdravlje trudnice za vreme trudnoCe mo.Ze se zaStititi ·o.d Stetnih. poslova i time Sto se oni uslovljuju provodenjem odrederlih sanitarno-tehniCkih _mera, ili ograniCavanjem -rada na odredenom radnom mestu na manji ·broj Casova. Takode .dolazi u obzir i davanj~ moguCnosti Zeni dat na osnovu lekarskog uve~enja, traZi preffieStilj na lakSi posaci, ako, lekar utvr·dli, da dot3,damje Tadno mesto, u konkrmom slucaJju, sumdi zeni koja na njemu r"di (J>remda nekoj drugoj Zeni ne bi ra.d na tom radnom. m.estu Skodfuo). N;a}Zad, za vreme trudnoce zeni se mogu davati · i druge o[akSice ( da ne ide . · na sluzbeni put i s!.). KoriSCenje 'SVih ovih P'ovla1stic3. n·e sme, med'utim, rnegativ-no uticati na ekonomske interese zaStiCene . Zene. PremeStaj Zene na drugi posao, lkoji odgovara njenom stanju, mo.Ze d8. pretstavlja poteSkoCu za preduzeCe, odnosno usUmovu,. gde je Zena ·zaposlena. Stoga savremena ured:eno preduzeCe, odnosno ustamova, treba da rpredvidi u vezi sa nrganilzacijom lPosla i- :rri·a.guOOoSl ·za ll"eaiizacilu ·oyog prava .zaposlenih .Zena.75 1 z1vom, fo.sfoxom', u -al~oholnim_ i eterskim parama, u faJbrikama bar:uta, trajan stojeCi stav itd.). Ovo navode sVi auto-ri koji obraduju tu pr-oblemcitiku. Vidi Preporuku SZO, objavljenu u citiranom Rapport VII BIT-a, str. 85, kao i dr. Dinko Stambuk:· Osnovi higijene rada, Beograd, 1949, _str. ~7-28. . !!ad :za vreme graviditet:a na 'Ovakvim posl-ovima: im~ za poslediou pobaCaje, prerarne · p-orodaje, m.rtvorodenCad i sl. Op.S.irnije o tome vidi: dr. B. Milo-SeviC, op. cit.,._str. 8_~3. organizacijru po·sebnlh odeljenja 7 s Olga MaCek 'PTepoxuCuje u kojima bi r9Jdili !judi sa _umanjenom· sposobnoSCu.__-sd:ariji, rekonvalescenti, t;rudnice.- i -drnva.Jidi. Vidi: cit. delo: ~ta. zdravlja 1L poduzeCu; str. 19. ·· 219 �Kao i kod· slienih normi o pos~noj za~titi ~ena, taka se i ovde moZe oCekivati da Ce modernizacija proce.Sa pro.izvodnje, orijentacija Zena na poslove koji se .obavljaju u_ uslovima koji za njih odgovaraju kao i napredak higijensko-tehnlCke zaStite imati za posledicu da Ce se ave norme tpo~tepe:p.o suiavati i menjati. U FNR.J zdravstvena zastita ·zena hila je u celom proteklom periodu potpuno ohezbedena na osnovu propisa o sooija1nom, odnOlSno .zdra!V'.&tvenom o.sigmanju. Sem to1ga~ znatan broj clispamzera za Zene, savetovaliS.ta za .trudnice i majke pti glin*olOOko-a.k:uSelrskim i drugfum zdraVIStvenim ustan!Jvama ohe~beduje gravi.dnim :Zenama ·besplatne savete; kontrolu i !;ve medicin$e lntervencije u toku celog perioda trudnoCe. . -. · Sto se ti•Ce za!brane ~oCnog i prekovremenog rada, ova se svodila- do osnovne uredbe iz 1949 god. koja je deta:ljno reguli.sa:Ja pditaln.je za:Stite materinstva - uglavnom samo na na zabranu noCnog i prekovremenog rada, po.Cev od. 22 .Casa: noCu do 6 ujutro, nakon navrS-ena Cetiri meSeca trudno·Ce: Ova za~brana bila Je sadrZana u viSe uredaba koje su reguli~ sale pitanje plata u t<>ku 1947148 godine." Rremda uredhe o platama nisu olb~v.atale sve Zene u radnom odnosu (na pr., trgovina, ugostite!jstvo itd.) a ne sadde nikaka'V izriciti propis u tOm smislu, ipak ·se. moZe smatrati da se zaStiUt odnosila na sve zaposlene Zene. Za drZavne sluZibenice ona je izri~ito hila predvidena r(cl. 4 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o drZa:vnim S!uZbenicima ' - SL list ·FNRJ hr. 4/49). ..,;,.. ' U 1949 godini zastita materinstva zaposlenih :lena reg'Uiisana je detaljnije putem Ureclbe o 2lastiti trudnih zena i majki doji!ja u radnom (sluzhenickom) odnosu (Sl. list FNRJ,. hr. 31149), koja je posle nekoliko meseci izmenjena novom uredboin {prerusceni tekst - .SJ. Ii'st FNRJ, lbr. 8-8/49). Ovim propisima trudnoj .Zeni koja radi-na ra.dnom mestu koje skodi njenom stanju omogucene> je da, na osnovu Jekar16 Vidi: ·s1. I.-'FNRJ, bl:'. 28}47, 35/47; 44/47,_ 70/47,-44/48, 58/48, 74/48 i 86]48. 220 Skog uverenja, pfette na .JaklSi pOISao r~CJ. 2 •st. 3 uredl>e)," s pravorrl da zadr.Zi platu koju ima na sv?.m ~edovno;n !pOslu: Sem toga, trudna ·Z-ena ne moZe se upucl_v:;ttl na ~r1vremeru rad van mesta stalnog zaposlenj a; i to _pre navrSenih..6 J:?eseci trudnoCe, ria oSnovu lekarskog uverenja, a ~asnlJe 1 hez toga (cJ: 9, st. 2 pod 1). Uredba je takode predv1dela z<>branu no·Cnog i ·prekovremenog rada za ~ve Zene u radnom odnosu posle navrsena 4 meseca trudnoce {~!. 9, st. 1}. Apsol'.'tna zabrana nciCnog rada trudnih Zena u toku celog. pertoda trudnoce uvedena je tek Odlukom SIV-a o _zabram noc~og rada Zena u industriji i g-raCtevina.rstvu, apr1la 1956 g~d1ne. Kako ·se ova odluk.a odnosila ~-amo na Zene 1zaposlene u ·1ndu, striji i gradevi~aTstvu, to znaCi da. je za o<st.ale Z~e u .radtn~ odnosli do za·kona o radnim odn?sima nD'I::n1 rad ib10 zaibTanJen tek poSile navrSena CetLri meseca 'tlr1ldn01Ce. Zabrana vrSenj a odredenih po'slova, odnosno rada na ·odrede~im radnim mestima, :za vreme graviditeta do Z~ona · dnosim.a lbila je sadr.Zana u odredbama Ur~dbe .o o rad mm o . d d . 1 1 zabrani upoSljavanja :Zena i -ornladine na o re ~n1m pos o~rna iz 1952 .godine {SI. list .E1NRJ,'ibT. 11/52 i 27/52- s.tarvlJene van snage Zakonom o radnim odnosima). Prema bm odredlbama specijalne komisi.je u preduze~ima odrediv.ale su · radna.m~Sta na kojima Zene ne smeju rad~ti u vre~e trudnoce uoj)\Ste ill posle navclerua ce1ir<i meseca trudnoce. . Uredba je nahrajala egzemplifikativn~ ra~na mesta ~ P?-slove na kojima je rad trudnica zalbranJen, 1 to ~abr.aJanJe sluZilo je kao orijentacija komisijama za ut~iiivanJe pojedinih .pos1ova. 78 · " N" ~ene · lJe, me d u tim' 3aJSD.O da' H je to bilo pravo pravo ili sam~ t . to :.- da 11 moguCnost kao ni nacm na kOJl zena os varuJe d , 1 .. Zena moZ~ zahtevati od nadleZnog lekara., da dO:'le u pre urz:e~e proveri nj eno radn'O roes to, i~ lekar moze da 1z.da uverenJe na o.snovu izjave zainteresovane zene. ., . 1s Pootavlja se pitanje da li zainteresovana zena una pra.;:o ~ traZi premeStaj na lakSi posao i k.ad ~~en.o radno. mesto n13etv _ stran.e komisije za utvrdivan)e· zabra?JemiJ .radmh mesta. ~- r _ deno kaO radno mesto na lroJem grav1dne zene n~ mogu b1t1 ~a poslene (Cl. 4, st. 1 Uredbe o zabranj-epim posl?VIma). Ova neJasn·oCa' ni1e reSena ni u Zakonu o radmm odnosuna. v• •• y 221 �Zakon -o radnim odnosima tistvari potvrduJe dosad,.snje . propd.se i, u izvesnom smislu, rpojednostavnjuje ih. U toku ceiloK perioda trudnoCe. :Zene u radnom odnosu ne mogu- Se zaj)Oiilljavati na · ·takvim poslovima gde su izvrgnute stalnim jaeim p<>tresima i c!Jugo<brajnljem po:ilfJi6ku tela, <>dne>sno pri1ikom Oi.jeg dbav'ljanja se razvijaju pra.Sina, para i Metnl gasovi, zatim poslovima sa radioaktivnim iJi rentgenskim zracima, kao i posl<>vima sa cestim i stwln:ian <Htz;anjem tereta. i dr. (st. 1, Cl. 74). Kao poslovd na kojima je za•bxanjeno zapo~ljava­ ti Zene p·osle navrSena 4 me.seca trudnnCe, navode. se poslovi koji se vrse· u prinudnom polo-Zaju tela, poslovi" koji se vr.Se stojeCi, aka se ne maZe 'OmoguCiti povre:rrleno sedenje, poslovi . na maSinama koje se rpo~ei:u n<>gom i sl. {st. 2: cl. 74)." Zene koje su do nastanka trudnoce lbile zaposlene na takvim·paslovima moraj'u se preme.stiii na druge ·poslove, s pravom -na . licni doh<>dak, odnosno platu koju su imale na ranijem po..:tu (i\1. 75). . U praktienom provodenju ovih propi.sa pojavljuJu se nedostaci i poteskoce koji su pomenuti kad smo izlagali poziticvne :propise 0 zabranjenim po.5lovima za Zene uopSte _ (vidi str 187). Ov<le j-os .swmo treba dodati da bi prilikom odredivanja radnih mesta na kojima trudne Zene ne smeju da rade, trebaJ.o pored strucnjaka, ko,je uveik . treba anga~<>vati kad se utvrduju zwbramjeni ,poslovi za zene fli .omla·dinu), c>bavezno konsultovati i specijalistu ginekologa, te lbi trebalo doneti odredbe u tom smislu. Sem toga, _Zakon o radnim odnosima potvrduje iZabranu nocno'g i prekovreme:aeg rada (cl. 71 i 72) i proiiiruJe zastitu ~a vreme graviditeta utoliko 5to .predvida za·branu upuCivanja-, odilO'sno raspo:redivanja gravidne Zene u tok:u ,celog perioda trudnoce na ra-dno mesto v.an mesta 'StaJnovanja ~cl. 6·8). Prema tom~, mo.Ze se reCi da je zaStita gravidne Zene u radnom odnosU, po pozitivnim tpropisima u iFlNRJ, uz date rezerve, u.glavnom P'otpuna. Zastita potpuno <>dgovara od79 Ustvari, zabrana svih onih poslova koji su predviden~. i u deklaraciji Jl4edunarodne zdraystvene organizacije i u referaitima ginelrol.Qga, koji su u_ vezi s ·tom :mate:djorn vee pom.inj.ani. 222 .. ) k · · mRJ ratifire&bama nes~mo Konvencp1Je·~~~:3 (br.oJ;;;;tkoju je FNRJ kovala, nego 1 odredbama repo . , prihvatila. z ne nepos:rednopred b) zastita: zaposle_ne ~e porodaja. porodiljski . -~-·"'v<>Po rodaJ· ' za v.-eme > ..pos odnoSno porodilJ·1· uu::.oLW . . 1 . • .J.~,.,ni dopust obezbeduJe tru~~J ze ' rodaja i nepooredno vanje pri kraju grav1diteta, za vreme p<> . I poale porodaja. dT k' -otsustvom, dolazi u diskusijama U ·vezl sa para : JS nn -obaveznog prenatalnog otdo izvesnih. kolebanJa u P.ogl~d~k, preovladuje misljenje u sustva i nJegovog traJan!a. p oroda·a Pri tom, sem strogo korist obaveznog otsustva 1 pre p . J . . t.Zina deteta medicinskih indikacija {teZi porodaJ, ~:n~~ imati na veci postotak mrtvorodene. dece),btrelba . izvestan psihicki . k k posao zena o av Jal 1 d bez obr.ma a •.av • . vog deteta. Postoji potreba a momenat, naro:lto _u sluc_aJ'!' proi'i ·ko"a nastaje Todenjern dese zena psihieki pnlagod1 s1tua J l' J d"go boravi na ,sv.Zem • · d · · gui:iti da dovo Jno ~ teta. Treba JOJ ~;m~ . za· ·-dete koje 15 e ocekuJet a vazduhu da vrs1· s1tne· pr1p1reme . . .. . 1 .. t tu novu s1tuac1]U 1 s · pripremi porodlClll ZlVO za. . . todil'sk·o .dopusta, d·a,Sto se tic~ duzine t~aJ anJa po bi ul kor~st miilljenja da sadaSnji razvo] tog plt~n]a go_vorlO Zene) sistem .po kOjem je najpogo.dn~ji {za zamtereso~~~~ od prirode posla sto ga duZina traJanJa tog o;sus;:a ta (eventualno industriske radZena za vreme trudnoce o ~v J d radnice kraC:e i_ sluZJbeni.:. . nice najduZel zatim p_oljopr~r: ne teSko po·staviti opSte p-race najkrace)." Ovde Je, me~ 1ffi,orodiljski dopUJSt treba da vi!o. Uglavnom se s~atra. ad~ osto'i mo,guenost da se deo traie ukupno 12 nede!Jal, s t~opu~ta ,p~ebaci posle porodaja: . neiskoriSteno.g tprenata nog I • .. 1' .. Tako Zakon o fizi~koj i e~~ . eo Takav sJ,s_tem p~tOJI. u ~~~tJ~~ 1950 god. predvid~ porodllJ-n'Omskoj zaStltl trudmc~ I maJ. ·u od tri meseca za mdustriske ski dopust Pre por:-odaJa u .tra~~Jedne radnice i 6 nedelja za sye radnice, od 8 nedelJa za ~olJ,?P ( ·za kuCnu pos::Lugu i radn1ce ostale ki:ltegorije·zaposlemh :t~~i ~~ust iznosi, medutim, za· srve 00 koje rade_ koo ku~\!' ~di·';BIT: serie legislative, tom. ~I. !9d5~, zaSti.Cene zene 8 ~ J.~:. ~oj.se.predn.atalni ,Popust od.i'ed~m t~~o~9~;l:vN~s<m·~ Gewg-e: op. cit .• str. 92. I 223 umu: 1 ... • .... �· Kod 'pprodiljskog dopusta va:Zno de obe.Jbedit" d • u sluca· b 1k · 1 a zene · JU za une e ara, a bez svoje krivice ne budu oSt c ne u pogledu duzi':e trajanja dopusta. Pritom se polazt .:'.! pr.etpos:avke ?a se z:na, znaJuCi svoja prava, obratila Iekaru,.. ah ~a Je. ~val pogr~sno ;Predvideq datum porod:aja, ·tako da Je ~ena II~ . ne_dovo!Jno ISkoristila, iii suviSe dugo koristila svoJ P~';"~d~Js~ dopust. I u jednom i u drugom slucaju trElba omogu?rti IZenr da svoje zakonsko p-ravo ostVari ibez Stete po SVOJe ekonomske interese. . Sto se lice obavezn<>g postnatalnog dopusta miSlj · su uglavnom je~od~a. (od nastanka te o:astite ,; XIX :.i~ !'a do .dana~) da )e ma)C1 posle porodaja potrebno ohe2lbediti :sto dUJZe pnsust_vo uz novorodenCe. J>ostoji nesumnjiva· potreba. ~~ se orga?1zam ~ene_ r~generira i da se l&tvori potrebna psihic~a vez~ Izmedu. l'Il.aJ!'-e i deteta. Orv(} j.e. naroCito va20o za. ~aJke koJe nemaJ:Z. nrkog u domaCinstvu za a~bavlj.anje kucmh poslova domacmstva i negu deteta, gde ne postoji mo~Cnost rada sa skraCenim radnim vremenoin posle por.odrl_Jsk?g dopusta, i u sluCajevima gde je ·mesto rada veoma ud~lJeno. od mesta stanovanja, odnosno ustano'Ve za ISillle5taJ· do]encad1. ~ . P~sebno pita~je je pravo na produ!Zenje dopitsta u .sluCaJeVIma ro?enja ,~}izana:a, nedonoSC:a-di i sl. lrzgleda -opravdan~ da maJka u tim slucajevima ima ~'!'avo na dliiZi !l)ostnatalni dopust. 81 . Ak~ · zbo.g porodaja _mistanu neke lbolesti, dalje otsustvov:a:nJe zena sa -rada m.oze .se smatrati kao produ.Zeni porodiljski do~ sa1no u ?1llm slueajevima kad ne pootoji obavezno hol~smCko _os1gural!Je s~ pr1bli~no istim rna terijalnim obe2lhe~nJ~m ko)e Je predv1deno ti slucaju trudnace ; porodaja ' olhlro t~yo. ?ihavezno · ooiguranje post'Ojf,. Cini .se da nema. mesta &pec1J_"lnrm odredbama koje bi !PTOduZavale porodJiljski dopust 1· u slucaJevnna kad on to stvarno vise nije u svakom shic_aju, L7.eni !reba da •bude ostavljena moguen"ost <Ja u slucauu potrebe [porodiljski ·dopust - bilo pre porodaJ·.a bilip~e ' . - pod"" na osnovu lekarsko,g uverenja do izr UZl, vesne _?dredene granice. ' d 81Q'dr , . aJVS 224 ty, vu o edb:u, ~o. sto smo videli, s·~drZi S'()Vjetsko zakonoo, a predvu:ta Je 1 pomenuta· Preporuka MOR-a. , . y U FNRJ trajanje porodiljskog .otsustva re.gulisano je, kao Sto SID·O videli, vee u.stavnom odredlbom (al. 3, cl. 24). Ta je .ustavna odredba, ponov1}ena nekoliko m~, seci kasnije, Uredbom o otsustvu Zena pre i posle -porodaJa · (Sl. list FNRJ, hr. 56/46), po kojoj zene imaju pra>vo na porodiljski dopust u trajanju od 6 nedelja pre i 6 nedelja posle porod:aja (Cl. 1). Mada odredbe ove kratke· i nedovoljno ra:radene Uredbe nisu bile precimle u ;pogledu obuhvata, maze se ,pretpostaviti, olb:zirom na ustavnu ·odredbu, da su pravo na porodiljski .dopust imale Sve Zene u radnom odnosu. Ipak zakori o driavnim slOObenicima izriCito je na.g1a.Savao avo pravo i sluzhenicama {cl. 32 - Sl. list, 62/46). Detaljnije odredbe o trajanju·porodiljskog otsustva sadrZi· Urecliba o zaStiti trudnih Zena i maiki .dojilja u radnom (sli.!JZbootkom) odnosu, iz 1949 go·dine (Sl. list, hr. 31149), i nek,oliko meseci kasnije Uredba o izmenama i dopunama pomenute uredbe (p-reciscen tekr>t - Sl. list FNRJ, br: 88/49), Cije SU odredJbe U pog]edu trajanja [pOrOdiljskog otsustva, bile na sna.Zi do dono.Senja- Zakona o radnim odnosima. Ukupno ·traj anje poro-diljsk6g dopusta za ..Zene u radnom odnosu, prema tim propisima, iznosilo je 90 dana, s tim d~ se. a'tsustvo,· po pravilu, koristi 45 dana pre i 45 dana posle j:lorod:aja. Pri tom je ohavezno za zenu da koristi porodiljski dopust 21 dan pre porodaja i 45 dana posle porod:aja. Pre!& t'ome zainteresOvana Zena :ino-gla je, ·na osnovu lekarsko,g uvereri.ja, neiskori.Steni deo otsustva_ (24 dana) pre porotlaja korisbiti !posle porodaja. Prelipostavka je da se ovim hteJ.a zaStititi sam.a ·Zena od sluCaja, u kojem -ona, da hi m.tala uz rlovoroClenCe Sto duZe posle- p,orodaj a, ne koristi u celosti svoje ·o"bsustvo iPTe IP·O·ro-daja, iako je i za nju i ·za dete, Z!bog zdrav.stvenih raz:loga, to objektivno naj'CeSICe· potreibno. Ovo pravo Zeni je uskia:Ceno jedino u ::;luCaju da rodi mrtvo dete, odnosno u .SluC.aju aka dete urnre u' roku o-d. 45 dana pos1e porod:aj'!. Sto se tiCe sluCaj.a da se lekar za.lbuni u pogledu datuma porodaja, uredba je davala pra-vo- ,zeni da koTistd ne~Slco.ri.S.te-­ ni deo porodilj.sk01g dopusta posle- porodaja sam,o u sluCaju kaci porodaj na.stupi ranije. Uredba ne pominje Sta biva kad .Zena po·Cne koristiti IP'Orodiljsko otsustvo 45 dana .pre poro> 15 :Zena u rad_nom odnosu 225 �tlaja, a por6daj nastupi kasnije.82 Ovu D.eoprav_danu pr9:zninu uredbe (cl. 1) popunio je Zakon o ~dravstvenom o•siguranju, odnoS>no Uredba o provoaenju zakona (ol. 42), gde je ;predvidena ZaStita Zene i za ovaj sluCaj. Zakon o radnim odnosima (cl. 61-64) prod!lZava trajanje poro-diljskog otsustva na 105 dana, s tirp Sto se otsustvo mora dati na zahtev zainteresovane Zene a na osnovu nalaza nadleZnog lekara da ·Ce porodaj nastupiti u roku od 45 dana. Pritom zakon ne odreduje ·obavezno otsuStvo 21 dan pre porodaja. MoguCnost da &e porodiljsko otsu.stvo produ.Zi u sluCaju neno:rr:malnog porodaja, odno~no rodenja blizanaca, nije P'tedvidena naSim po~itivnim propisima. U praksi, u takvim sluCajevima lekar daje }najci bolovanje. Medutim, obzirom da. ·se materijalno o:bezbed"enje prelas~om na bolovanje smanjuje, naroCito u sluCaju boravka u z~ravstvenoj ustanovi, ne izgleda opravdano u tim sluCajevirn:a ne dati pravo Zeni da produ·Zi porodiljsko otsustvo u odredenom trajanju, utolik<> pre :Sto su s·IuCajevi rodenja b[izanac.a u ipTak&i vrlo retki (oko tri promila kod svih zerra uopste). Sto se tice 'slucaja da se porodiljsko otsustvo produii 2lbe>g . bolesti nastale usled porodaj a, ohzirom na na~se uslove i .na mo.guCno.st zloupotrebe, ne i,z,gJeda neophodno unositi :q.ovinu W to-m smi&lu. , U vezi sa trajanjem par.odHjskag dopusta treba istaCi, · medutim, jail jednu odredbu. U ranijim propisima (1949) i u Zakonu o radnim odn6sima posebno je priznato pravo Zene da godisnji odme>r lomrs·ti i!leposredno po is.teku porodiljskog otsustva. 8s Pri to~eha podvuCi da se u 11 meseci neprekid82 Medutim, dr. Nikola Dilber, u svom komentaru ·zakona o'" socijaJ.nom osiguranju, navodi da. »palazeCi 'Od stanoviSta da ni- · kakva gre.Ska uCinjena od s>trane lekara ili drugog lica koje od.luCuje o pravu trudne Zene na otsustvo zbog. trndnoCe i porodaja ne sme da Skodi osiguranoj ·zeni u njezinim vravima na .uZivanje. trudniCke i porodiljske zaStite«, ne ·treba trudnoj Zeni usikratiti ni trajanje otsustva ni materiialno obezbedenje, iako to- otsustvo iraje duZe od 90 dana. Vidi: Zakon o soci,ialnom osiguranju sa komentarom i zbirkom p·ronisa, Beograd, 1951, str. 128. 83 Koliko je poznato, Sll.iCne odredbe nisu p.redvidene u inostranom radnom zakonodavstvu, sern u sovjetskom. Verovatno tu treba traZiti izvor za naS propis. U ovOm sluCaju je izvor .dobro 226 nog radnog sta:za potrebnog · za sticanje prava r1a ,gOdiSn]i odmor ura·CnnaVa i rpo~odiljoski dorpust (Cl. 64 u vee:i 15a· CL 29). Sem toga, zakon daj.e izuzetno pravo majci da kori'Sti plaCeni godiSnji odm·or u drugoj kalendarskoj god1ni, aka je otsustvo ZJbog trudno-Ce i porodaja poCela da koristi krajstri kalendarske. go dine, a u toj godini nije koristila ,godiS~ji odmor na koji in aCe ima pravo (s t. 2, ·Cl. 65). PoTed toga, .IID:ajika · deteta do 8 m.e.seci ima pravo da joj Se odredi duZi odmor od onog Sto j€ zagarantovan zakanom ·(drugi 1stav pod 5; taC. 2 Uputstva Sekretarijata Saveznog izvrSrrwg veCa za ·rad---'Sl. list FNR.J, br. 21/58). Za koliko &e radnih dana povecava godiSnii odmor, odreduje se p•ravilima, qdno:Sno pravHntkom· oTrganitZaoije, odJIUikom .stareS;ne usrtanove ill ·kolektivnim ugovorom (st. 1, tac. 4). K:>d duzi godiilnji odmor odreauje stareSina organa iii ustanove, potrebno je dq prethodno ·pri""" bavi. milmjenje .smdikalne po<fummice (t:JJc. 5). .. , Na kraju treba reCi da Zakon o radnim odnosima pred_..., vida kaZnjavanje privredne i sva:ke druge organizacij.e i · odgovornog lica u organizaciji za. prekrS.aj u iznosu od 10.0?0 do 200.000 dinara aka radnici uskrati otsustvo 21bo.g trudno,ce i porodaja, ako trudnoj Z.eni ili majci s detetom do· 6; .odnoS'l).o 8 meseci Zivota naredi prekovremeni iii ndCni · rad, i ako trudri.u Zenu 111e raJS!Poredi na· 'POSao na kojem maze· da radi (st. 1, 2 i 3 tac. 11, 13, 15). Isto taka predvidena je karzna od 5.000 do 100.000 dinara u slucaju da se majci ne· do:?lVoh godiSnji odmor neposredno posl~ porodiljskog dopusfa, i ake> se tTu&na ~ena ·ratsporedi, odno!sno poDivremerno uputi, na radno mesto va·i:t m'e:sta tStanovanja {tst. l,·t: 13 it. 15..CJ. • .394 z:atkona). Zdravstvena zaStita za v11eme porotlaja. :Mada se porodaj smatra normalnom fizioloSikom funkcijoom Zene, ipak je neophodno da Zena racla u prisustvu strU:Cno.g ·lica. 84 Zlho;g_ medicinskih razJoga: stoji s·e ria stan·oviStu· (mada ima i suprotn.Eh 1 doSao za razliku od propisa o zahrani n.oCnog i prek'ovremenog: !"ada trudnicama tek sa navrSena 4 meseca trudno-Ce, koji je re-. lativno dugo ometao zaStitu trudnica ·1 kaji se, isto tak'o, nalazi. · samo u sovjetskom zark'onodavstvu i u zakonodavstvu drZava · na-. rodne demokratije, po ugledu· na zcilkonodavstvo SSSR-a. 8 4 U poslednje vreme sve viS~ previadava ·stan>()viSte da _"to' treba da bude ne samo baibica nego· i lekar. Tome su · razlog P,QIV~ metode kOje se uvode u vezi sa bezbolnim poroda.jem. 15. 227' I I ;I �tendencija( da je najpogodnije da se porodaj obavi u zdnivstvenoj ustanovi. . Otuda je, IogiCno, u veCini zemalja· za.:. ·poslenim Zenama osigurana hesplatna medic1nska rpomoC za ~luCaj P?rodaja Qhilo na osnovu obaveznog, odnosno dobrovolJn.og os1guranja ___:. u okviru bolesniCke grane osiguranja - b1lo da ova prav-o pastoji za sve Zene u okviru · javne zdravstvene sluzbe). ·· U FNRJ potrebna m-edicinska pamoC zap-oslenim Zenama za vreme porod:aja obeZlbed.ena je po ISV'im do1sadaSnjim propisima.ss Isto taka treba napomenuti da trudnice imaju mo.gucnost da slobodno izruberu lekara ginekologa, Sto je veoma va.Zno abzirollii na·psihiCko !lilanje trudnica i porodi!ja." No, o'ITde treba reCj .da je pravo na hesplatan porodaj u zdravstvene,j ustanovi ustanovljeno za sve Z-ene u FNRJ hell <?ihe.ira na njdhovo materijalrnO stanje, odnosno bez obzira '.aa li Su u radmom odnosu {Uredba o oihr:aCunav8.nju i naplati trO'Skova u drZavnim zdravstvenim ustanovama - Cl. 6, st. 1, t. 5 - 81. list FNRJ, bl'. 56/48). Po istim propisima zene imaju pr.avo na :be.splatno kori:SCenje u.sluga s.avetovaliSta Za trudnice. Ekonocisko obezbedenje !ene za vreme porodilj skog dopusta neophodan je uslov za efikasnost zaStite u tom periodu. B'-lduCi da radooj e i nega deteta, n8JI'oCit<> u prvitrn damlima zivota (ad cega cesto. zavisi dalji zivot i zd<avlje deteta), 85 U Cl~ 27 t. 1 pod 2 Zakona o socijalnom osiguranju radnik.a i sl11Zbenika ~ SJ:4!st, br. 65/46; cl. 4 u vezi sa cl. 12 Zakona o" .socij~om osigurailju radnika i slu.Zbenika i njihovih porodica. Sl. hst br. 10/50; Cl. 16 t. 3 Zakona o zdravstvenom osiguranju radnika i slutbenika - Sl. Jist, hr. 5!/54. 86 Ovf11; )e zadoV'oljen i zahtev Korwencije (br. 103), koju je FNRJ rabfikovala. Slobodan izbor ginekologa moguC je na teritoriji nadleZ-nog .zavoda za socij alno osiguranje, na teritoriji drugog zavoda, odn.- u ustanovi koja je najbliZa mestu rada .dotiCno .stanovanja, i kod stacionirane zdravstvene ustanove (bol~ice, klinike) .(Cl.. 8, st. 2 i 1 Uredbe o sprovod:enju zakona). Ako Zena o~a~ere Jednog lekar3; Hi jednu _us.tanovu, ne moZe kasnije menJati, sem u opravdamm sluCajevirna (promena mesta srtanov.anja promena mesta rada, prirodne nepO<g!ode i sl. - Cl. ·8, stav 3 ist~ uredbe). 228 ' svalkako pretstavljaju valOnu, ustvari dr-OOtvenu funlcciju zene, logiCno j e i opravdano u periodu porodiljskog otsustva Zenu. materijalmo ohe~hediti. To obe~bedenje treha da 'hude u vlsi~ ni redovne -plate. Isto j·e -t<rko opravdano a potrebno i priltkom roctooja .deteta i u toku dojenja obe~hediH zooi i druge alokacije. Tirm-e ·se omoguCava ~odrnirenje osnovnih ipotreba, k.Oje se rodenjem deteta ;PO'ITecavajtu, a koj·e redO'ITni pdhodi cesto ne mogu da ohe~bede (pomoc za opremu deteta u novcu ill. naturi, pomoC .za poj a.C.anu iiShranu i sl. ). .UslovQj avanju davooja plata, odnO\Silo naknada umesto pl!h te, d. nj ihove visine izvesnim radnim ,sta:Zom, odnosno s taZomu socijalnom ostguranju, to je ,pitanje za diskusiju. To zavisiod opste razvijenosti socijalnog ohezhedooja i ad mo.guimosti zloupotrehe. Ipak, izgleda .opravdano , da pom~nuta ·uslov~ ljavanja treha sto je moguce vise izhegavati. Zloupotrehe ne mogu da hudu ni taka ·ceste niti da taka dugo traju (ceste mo,gu da budu u sluCajevima bolovarija), a materijalna pomoC;, kad je vezana za rodenje deteta, mo·Ze sa·mo da k-oristi i za..: je~nici i ustanovama socijalnog osiguranja. U FNRJ pravo na :Platu, odnosno nakitadu umesto plate, za vreme ot&ustva Zlbog trudnoCe i porodaja bilo j,e regulisano; dok riisu doneseni propisi koji su danas na snazi, putem viOO: razliCitih propisa, ·Sto je bilo uslovljeno uglavllom sistemom nagradivanja. Ustvari, Zen a· je prim.ala ·za vreme ·porodilisko~g dopusta svoj e pune prinadleZnosti, ali pod uslovom neprekidnog SestomeseCno.g radnog staZa, odnosno sa prekidima 18 meseci u posledn,ie- dve ,godine, ispun;enog do dana porodaja. Kraj tome Sarenilu uC:inio je tek Zakon o zdravstvenom osiguranju radnika i slwhenika (81. list FNRJ, hr. 51/54- ~1. 38); Prema ·uredbi o otsustvu Zena pre i posle p-oroda-ia ii 1946 g., Zend je prilpadaJo _pl-avoo na porbpo.ru za pol!"odii1ie i-z socijalnog osi,guranja, ukoliko za to ispunjav.a uslove. Ukoliko. je ta potpora manj.a od redovne plate, isplacuje joj se ta razlika. Za ·Zene drZavne &luZbenike izriCito se navodi da C~ uZivati svoje redovne prina:dleZnosti. Socijalno osigurane Zene im.ale su pravo na naknadu za platu u obliku porodiljske hranarine. Visina hranarine mogla je· da iznosi -:- Sto je zavisilo od ~broja s~varno odradenih dana u poslednjih 5 godina - 73'/o-100'/o" od zakonom od- 229 �redenog .osl).ova za novrCana davanja. ~Razliku do j:mne .snosi predU2;eCe, odnOsno U&tooova, dotiOno priva·tni [:>oslo-da;vac {61. 27 pod h Zalocma o sooijailnoon ooigluranju iz 1946' ~ S!.liBt FNR,J, h,.. 100/46 u vezi sa cl. 13, st. 1 U,.edhe -o llpro:vodenju zakona --'. Sl. list, FNRJ, hr. 1()9/47). Po Uredl>i a zaiititi trudnih zena i majki dojilja iz 1949 g. (!>recis·ceni tekst), za vreme porodi!jskog otsustva zena ima pravo na platu (uredba ne govori a naknadli, nego izricito o pravu na platu) sa ostalim dadacima prema poslu ·(zvanju) k.oji je redovno obavlja!a za paslednjih mesec dana pre meseca u kome j,e zaa>oceto •otsUJStvo (cl. 2, st. 1). U daljem tekst;u navodi se naCin ObraCunavanja plate po uCinku, po radnom Casu i meseCnom plaCanju, odnosno izriosu. Ovo pravo vezano je za neprekidni ra<l,ni st~ ad 6 ~eseci ili ad ukupno 18 m~seci ilf sa prekidim~ u poslednje dve g-odine, a ovlaSClij'e sa •.mirustar rada da, u sag!asmJosti sa pretsednikom Privredno.g saveta, -a po pribavljenom miSljenju Centralnog veCa s,indikata, maZe za pojedine .struke smanjiti potrebni radni staz sa prekidima u paslednje dve go dine ad 18 na 14 m.eseci. (P;vill). :se _cwlaSCenjima, m-eduti.m, ministar ra-da _nije korlstio.) Od prvog marta 1950 godine prava na materijalno ahe~be­ aenje .za vrem-e .otsustva ~bog trtidnoCe i porodaja, ostvarivalo se na osnovu· propisa Zakona o_, socijalnom osigu~anju od 21 I 1950 ,~SI. Ust FNRJ, br. 10/50) i rp·rop1sa koji su dopunj.avali taj -zakon. Pravo na materij'alno obe~bedenje za sluCaj trudnoce j poradaja m weme ad 90 dama; za:koitl uslavljava nep•rekidnim radnim s.taZom od 6 rneseci, odnosno 18 meseci u ·poslednje dve godirrle. Materija·lno abe~bedenje »jednako je redovnoj p·lati«, sein za uda·mic~. u kojem slu·Caju se po·viSava za 10, a·dnoono 20°/o(Cl. 22 i 23 u vezi sa cl. 17, st. 1 i 3 zakona). Pri tom se izdCito _isticalo da, ako se Zena za vreme porodilj-.skog OtsustVa ra:zJboii, nema Pravo i na materijalno obe~be­ denje za slucaj bolavanja (cl. 24 zakana). 87 . Pravo ~-~- naknadu umesto plate za vreme otsustva z.bog trudnoce i poradaj a za celo vreme paradiljskag dopusta (105 87 Vidi o tome bliZe:- Zakon o socijalnom osiguranju radnika i slu.Zbenika i njihovih porodica - sa propisima za njegovu pri- Beograd, U154, tre6e dopunjeno_ dzdanje u redakciji dra. Nikole Dilbera (str. 43 i dalje). menu~ 230 dana) garantuje &e i Zakonom a 'radnim odnosirna {C1. 63). pfi tom zakcm wpuCuje na ~J>rava iz .Zakona .o IZdravstveno.m osiguranju radnika i ,&1JliZhenika ~a 38 ,zakana -;- Sl. list FNRJ, br. 51/54, i cl. 41 i 42 Uredbe a sprovadenJu zakona - SI list FNRJ, br. 55154). · p~ odredbama Zalk.ona 0 zdrav.stvenom· osiguranju naknada umesto plate iznosi 100n/o od osnova za :r:akn~du, -pod .uslo: vom da je do dana porodaja dotiCna Zena 1spm:ula radn~ ~taz ·u trajanju od 6 meseci neprekidno ili 12 me~ecr s.~ pr~k1d1m~ u posljednje dve godine. Za one, koje ne tlJSpunJaVaJu ovaJ .staZ, naknada iznosi soo/o od as-nova za naktnadu, . . Garantovanjem prava na materijalno obeZJbede~Je 1 ~ slu: " · · kad zainteresovana Zena nema zahtevan1- radn1 sta.z <:aJevlma · · . k · niie bilo ad 6 odnosno 12 meseci, ispraV'lja se stanJe za o]e ..., ., opravdanja.s!3 _Na-irne,. gravidne Zene 'be~ -~esto~eseCn~g staza -{to znaCi ani najteZi sluC.ajevi - ·zaposlJavan]e o~ .cetvrtog lneseca trudn'oCe dalje ___:. vanbraCne majke, ostavlJene, ud~­ vic-e) ostaj.ale su za vreme porodiljsk,o.g_.otsustva· b:z. !!1~ten­ jalnog oihez:bedenja. UpuCivanje na sociJalnu po~oc:.'koJ.a ~e pretstavlja pr.av•o veC samo moguCnost,, ugla~om 8 ~1Je mog o da reSi zbrinjav~j_e maj'ke i deteta u tim danrma. , Naknada umesto plate odredUje se red.ovno na osnovu -cproseka plate sa ·stalnim dodacima i1Spla.Ceni·m za rad ~ red~v~ nom radnom vremenu za poslednj a tri meseca. Ajm J e ra n1 staZ manji ~d tri meseea, onda se prosek ?lat_?- racuna pre:n~ plati koju zena prima ad dana zapaslenJa (cl. 23,. st. 1 1 ;zakana). . · d ) · 1 eu· se Naknada ume.sto: plate (u zaStiCenGm pert~ u ~ a .1e -zainteresovanoj Z.eni u nesmanj en om iznosu 1 za ·vreme pro· · oSCu Cestili zloupotreba 88 QpTavdavanje takvog· s~nJa m?'gucn . osn•Ovu fiktivnog nije·izgledalo dovoljn,o ubedlJIVa.. Os1guran]e ~a Sem toga priradnog odnosa nije jednostavn? 1Alako prove 6vo. . Medutim man. a mogu da traiu samo tn meseca_ o~n. mes-e;ci. bzir~ davinje materijalnog 'Obezbedenja .u sh;tCaJu bolovan~a blezk~kog d · taZ a pod uslovima pr1man1a na posao ez e. , ~~e~:nj;, ~av~lo je mogu-Cnoot za z,natno CeSC-e zloupotrebe i veca (,du:9ab~f~m.a~j~~kode reguliSe jedan zahtev Konvencije btr.. ~013~ koj a kao Sto smo VI'de1· ne dozvtolJ'ava uslovljavanja rna en]a 1, nog 'obezbedenj ~ staZom. 231 �vedeno u z.9ravstvenoj usta·novi. Kao staln.i dodaci smatraju· se oni koji ulaze u sastav plate a na koje se pla{;a. doprinos za socijalno osiguranje (cl. 31 i cl. 32 Uredbe o sprovodenju za-. koria). Ukoliko zena oboli po isteku otsu.stva zbog trudnoce i porodaja, odnosno ukoliko je zbog prodaja i dalje nesposobna za rad, ima pravo na naknadu ume.sto plate,· ukoliko se nalazi kod kuce, analogno •slucaju bolovanja (u •smislu cl. 24 zakona). Ukoliko je sm·eStena u ·zdravstvenu ustanovu, pripada joj nakna:da umesto plate, predvidena za te slucajeve (CJ. 29 zakona). Ukoliko, trudna Zena, 2Jabunorn lekara, otpoCne kori.SCenje porodiljkog otsu.stva pre roka od 45 dana pre poro·daja, ima takode i za te dane pravo na naknadu umesto plate {cl. 42 Ured!be o sprovodenjri zakona)." Medutim, ruflmliloo graviJdna· zena ne pocne koristiti otsustv0 · 2lbo.g trudno•ce i pomdaja 45 dana pre porod,.ja vee karsnije, onda joj se naknada umesto plate isplacuje za vreme produZenog oJsustva pre porodaja; ali riajviSe za 24 dana. dvo, medutim, nije u sargl].asnoosti sa Zalk.ornom o radnim odnosima) koji ne predvida orbavezno otsustvo pre porodaja u trajanju od 21 dana. Isto taka, prbpisi o zdravstvenorn osigurailju l[l1"edvidaju materija1no obezJbedenje samo za period od 9() dana, dok je Zakon r> radnim odnosima produ:Zio porodiljsko otsustvo na 105 dana. Nafzad, Zakon o radnim odnosima posebno za.Stif:uje Zenu sa navrSena tr~ meseca trudnoCe, a koj a ostane van radnq.g odnosa usied likvidacije privredne organizacije-. U tom sluCaju Zena ima za V-Feme privremene nezaip·oslenosti pravo na · novCanu naknadu u visini poslednjeg meseCnog iznosa IiCno•g dohotka, odnosno rplate, bez obzira da li ispunjava UJS'love koji se p.ropisima tra·Z~ za ova pravo. Analogno tome, ana dm.a m-a~ terijalno obezbedenie za vretne porodiljsko•g dopusta (cl. 70 Zrekona .a radn:im odnors1rrna). 91 MeQ.utim, ni.-ovro niie prec1vtde90 Ovim je regulisan i zahtev Konvencije br. 103, kOja zahteva obeSteCenje Zene i u naved.enom sluCaju. 111 Te su· Zene pre dono:Senja Zakona '0 radnim -odnosima imale u sluCaju porod:aja samo pravo na zdravstvenu za.Stitu, Cime su bez svoje krivice dolazile u vrlo teSku situaciju. 2.32 . . Zakona o "'draVlStvenom osiguranju, koji odreno prop1s1ma 1 " · duju ,samo to da iPTavo .na naklnadu umesto plate. ~a s ~uca] trudnoCe i porotlaja pripada ~enama kol~ su p~l~re~e~i~ iz.van radnog odno•sa, u.z usi.o:v da po posebt_lmn ;pr.opl!srm~ povi ' . - maju m~terijalno oibe:zjbed.enje. Verovatno Je- ~a. ~2e se s slucajevi nes,.gla:snosti propisa uskoro uskladlh." . U . &a materija1nirrn <>bezbedenjem za slucaJ tr':'dnoee . .ora~:~a treba pomenuti i druga materijalna davanJa s~m ~~krnade· umesto plate. U periodu. racionirano.g ~n~l?devan~a, trudne ·Zene i majke dojilje imale su pravo n_?- poJacano snabdevanj·e (oviro. pravom koristile su se sve zene, a ne samo zene u radnom odne>su) ..Sto se tice drugili davanjal po osno':uh •. da su ·to prava ug avnom- SVl' sOcijalnog osiguranja, treib a rf"'.ct . . . " d ta osiguramika. Kad su u pi.tanju . . ost~ramtcl zene, o~ a :ika ~_,~··CaJ· prava, u , n elk' nn ;:;wu. evirrna ' nesto S1l'a ad prarva oS'llgUI muSkai-aca. · · . a davamJ' a ulazile su, po- Zakonu o so,cij alnorn: _o:stg·uU ov , h u deteta 1 Jedno. iz 1946 go.dine novCana po·mnc z.a ran . , ranJU · ' p · hranu deteta kratna potpora za opremu deteta. omo,c za " d da!lla zaposlena Zena je primala u toku tri meseca,. pocev O· , iz kad je prestala primati porodiljsku hranarinu. Ta pomoc .·ta l. e 100/o ad normirane srednje d.nevne z.arade o~raslo:g nos1 . . d g zskona o soclnekvalifikovanog <radnika (cl. 27, t. 1 po . _, 13 posledc . . Sl list br 65/46 u vez1 sa ·c,. , jalnom oslguranJU . ? . Sl r f br 100/46). ni stav Uredbe o provoden]U zakona ~ . ns ' . d t t . osila j e des€toJednokratna pobpora za opremu e ~e a IZn a1ifirkova!'loi&brukli i:znos sre&ntl.e dnevne zarade -oldrraslo~ n~ .k ("l 27 t 1 pod v Z~kona u vezl .•a cl. 13, st. 2 nog ra dn1 a .c · , · . k-idnirn staZom uredbe). Oba davanja bi1a su wslovlJel'a ~epre I drn" dve od 6 meseci, odnosno 12 meseci sa prelndima u lpms e• Je godine (cl. 27, t. 1 zakona). . ·d _ . . ·u od 1950 godine za rzao 1e Zakon o •&ocijaJm.om osJrguran] ' , ·.. 'd ·m ... .adi ova p1rava, 'p '" .c" emu. J. e. kao iznos p'OtpQ•re. ma}Ct OJ Jll r u . .• N k itanja zdravstvenog osigu.ra• 92 Vidi: Gozjkaokonv::mJn'oov~~dni~ ~d~osima, »Socijalno osiguranje«~ nJa u vezt sa sv. 2-3, 1958; str. 5--8. · 233 IU �pojacanja ~ane 'oc!redene 6oo din mesec • Zakona o Socijalnom osiguranju. (cl. 27, st..· 1 b-e o materi' alno · . u vez1 sa- cl. 6, st. 1 Uredslu~benil<a --= Sl. tis~~~~ ~a decu .radnika '_(namestenlka) ; leta iznMi dlut' 2 , r. 101/49). Pomo·c za opremu de- . un'Clbe) me . .000 d'IIll (cl. 22 zrukona u vezi sa cl . 4 dana . . . a pomoc, po pravliJu, po~e se unapred - , me~ec r:o T ;m, ;~~::~~r:~~:~;:r~~i~~a~=d~~·:~~~~o ~:·~:~:a z;:~ . Gornji propisi derogirani .su, medutim Uredbom a dod . '. na decu (Sl List, FNRJ b 48/51 ava samo jednokratn : r. 5), kOJOm se uslan<>vlja8 000 "''('" pomoc za opremu detela u izme>su o.d . ''"'uara ·~'· 2, ill. 25 u vezi "1 12) . prava ria .ovu , ;"< • .., sa c · · Uslorv za sticanj·e . P<>m_oc Je ,radm staz od godinu dana n~rekidln~ od nosno 20 mesec1 sa p kid. · "''..t' ' i <'!. 13). ' re Ima u pos]ednje 2 .godine (Cl. 10 <lllllla ! nJ'up~l p:'oitsivtm1'm _propisi~a (Zakona o zdravstvenom ostgura' · , . ) ,zene OSJgllii'amici k · . . .stvenu ZaStitu (u s . • - ·one }ffiaJu PII'avo na z:dravmis 1u c 1 9-11 zakcma) im · pomoC za opremu 8 k · _a]u pr.avo na Zene nije usloVlienov:ta~g novoro.cle~o,g deteta. Ovo pravo za nika k . . . om (za razhku ad muSkarca osiguraza ' OJem Je za sticanje ovog pra'Va potreban sta·Z). Pomo.C oprernu novorodenog deteta i·znosi 8.000 dinara . - . d za svako novorotleno dete (cl 43 dll 1. pnpa a na) U ·sluCa ·u d . . UJI'e . ·e o sprovod-enJu zako-~ o~oC 8 e ·. J , ~ ma]lka ucrnre Hi se· dete ne lllala.zi ko-d nje ~ ' ~.pla·~uJ_e ocu, odnosno lieu kod ko.ga se dete nalazd' omo6 se lspla·CUJe maj-ci i za va :b " d .. jeno dete do 6 meseei n ra.cno ete, kao i za usvo, ZlVota, .aka za to- dete nije ve~c isp'laCena la po-moc. v· Porno.(: za opiTemu deteta da. e . osnovu nalaza -i ocen . . J se po pravilu unapred, na -se pomoC traZi o rode ~rgan~ ]avrne Z'dtaVlstvene sl~be. Aka ra da je dete- zl:a rod:~~ d~teta~ potrebna j,e potvrda matiCapravo na pomoC sti-Ce i (s 3~ ~I. 74 zakona). To 2lna,C.i da ·se vraCa se u sluCclju rodenj u s ~CaJU s~rti deteta, odno.S.no ne Umesto u novcu, po·moC :em~ ~o-g de~e~a {!st. ~~ ill. 41 zakona). _pravUnu negu rdeteta« Hi -d I? ~ . .dati 1 u obhku apr-erne ·»za ' e Imicno u novcu a delimiOno u , :234 i 'opremi, s tim da ·-uktllPna vrednost od.govara pll'Dipisanom iZnosu u novcu. 0 tome reSav.a sr.eSki (gradski) zavod .za sacijaln:w oslguranje (st. 4, cl. 40 zakona). Ovde jos treba dodati da se decji dodatak ispl<>euje takotle -za svako novorodeno dete od prvog dana u iduCem mesecu, uz uslov da je ispunjen potreban radni sta.Z, Sto, naroCito·obzirom na njegovu visinu tako-d.e pretstavlja materijalnu pomoC majci, u momentu 'kad joj je bna · vrlo potrebna. Po propiSima o decjem dodatku, koji su danas na snazi (Uredba o izmena:rila i dopunama Uredbe o dodacima na decu - preei®cen tekst - Sl. list FNRJ, br. 36/1955) pravo na &ticanje deCjeg dodatka nije za samohrane majke uslovljeno staZ.om (st. 3, Cl. 27 uredbe). · c) Z as tit a u period u do j en i a. Obezbedenje moguCnosti za dojenje deteta sadrrZ.amo je ug~lavnom u odredbama ko~e daiu pravo mailk:ama kode doie svoju deem, na prektd rada da bi mogle oba'Vi1i dodtmje deteta. Ma;j.i\ino m~eko smatra -se u medicinJskim krugterV1ma kao nesurmnjiv·o najibollji i naj:sigurrnijl naein ishrane odo:i·Ceta, mada s.u na poliju veSta·Cke ishrane ,postignuti veCi znaCajll1li rezuJ.tati. Prema tDIIDe~ Cini se da je po.tprunq opravdano i potrebno omo~g.-wCiJti maj.oi da .sama doji svoje .dele. Pitanje kaliko tre'ba da traje isP.rana dojen.Ceta dojenjem, donekle je sporno i u medic'inskim kru.govima, kfio 1 pitanje ibroj a dnevnih obroka i ra:zanaka izmedu dva doj enj a {naravno, sve to u sluCaje;vima kad .je dete normalno razvdjen.o i zdravo). · 'Sloga i:ogleda najpogodnije da se obezbetlooje dojenja regulise na osno!Vu najverodostorjnijih nauCniJh Postavki, u ·,olbliku minimalnih normi u udno.su na du.Zinu tra:janja prekida r·a·da i njihov broj, uzimaju6i u o1btz-ir da ·postoje rarzECiti morilenti koji zahtevaju razliCito detaljno regulisanje (tra.dd.cije, udaljenost mesta rada ad mesta stanovanja, saobr·aCajna sredstva, 1 broj i raspored ustano'Va za dojenCad itd.). U ~:.v~kom sluca;lll, IDajd se mo1ra omoguCiti kao mini.mUJm za dojenje pola Ca..sa. Ovi hi. razlo-zi govoriH da je bolle ostaviti detalinije rerguHsanie tih p~tanja ko1elktivnd.nn ugo'Vorima. odnoiSrlo radnmn redu (,pravilima o radu i ·sl.) svakog preduzeCa, uz 1pretpostavku da se to pitanje regultse na odgnvarajuCi nal:in i uz korisultovanje lekara·- struCnjaka. 235. �U 'svalkam sLuoaju, llrebalo· lb'! ·ostavl!ii mogu6ruoot majci cla . maZe, u izrihnnim !SluCajevdma, a' na osnovu uverenja nadJeZnog lekara 18pecijaliste, dojiti dete u onim raJZ.macim;a i u onolikom trajanju koliko to lekar odredi. Meau1lm, u pravu. majke da prelcine rwd ~radi dojenja deleta ne iscrpJ.jruje se rp·ravna moguCnost da. se pr:orpi5:ima obezhed.i dojenje. U siLucaju kad je mesto rada Ud<>ljeno od mesta stanovanja, .odrioSno mesrta ISilleStalja dojenCeta, sa101bra•Cajne pa@dke; sl. looe, tteba svakako nastoja!Ji da 'se doaenje ·obe?'bedi truko Sto Ce se maj·ci om·oguCi1Ji ii'ad sa Skrat!enim radn~ wemenom, Sto je PO'cetma et,.pa u rooavanju pltanja nege deteta do dve, odnDi>na tl'i godine, pitanje koje ·cmi •rz Pir<>blema u za.Std.rbi materdinsttva zau;>o·slene;; Zene, a ·o ·Cemru Ce kasnd..j·e billti reci. Sarno po sebi se raZJ,.Une da davanj'e m•OiguCnosti zaposl~ nim majlkatna da doje, odnorsno hra-ne SV'Cllju odeou mora· hiti vezano· sa potpuni.Jn ek-onomskim obezbed.enjem Zene, §to znaCi da ta povlastica ne ISiffie da akonoinski pog.o-di Zenu. Za t() govore i moralni ·ra:zJlo·zi, a 'Sem toga ova je uslov da &e tim pravom Zene koriste. , , Zabrana obav!janja izvesnih pas!ova u. toku d.ojenja jednako je potiebna kao i za vreme graviditeta. To, dakako, ne znaci da se ti olucajevi paklapaju. Poslovi kaje treba zebraniti u ovom periodu uglavnom su vezani za rad sa otrovnim,. odnosno Stetnim materijama. 93 Taj krug iposlova mo.Ze da bude. u,pojedinim ·sluCajevima Siri, kad .se rac1i o majci sa sp·ecijalnom fizickom i ;p>sihlck,om 'konstitucijom ili o zdravlju deteta. r u tim sluCajevtlna majci treba ostavitd moguCnost da, na osnovu lekarskog u..z,trenja nadleZnog_lekara 51Pecijaliste, traZi preme.Staj na drugi posao. Pri tom je vaZno, analogno sluCajevima graviditeta, da joj rad na novom radnom mestu bude· ~edn~ko plaCen kao i redovni ili ra.b.iji posao. 93 Da je rad pod izvesnim uslovima, naroCito rad sa otrovnim materijama f·-isparenjima, Stetan za majke dojilje, tvrde svi autori koji se bave tom problematikom. Tako·. pored 'Ostalog, dr. S. Lajovec navodi: »Mnogi industriski otrrivt, naroCito rasiv'ori,. prodiru preko placentne-- barijere i Skode embriju, a mnogi se izlu.Cuiu rS·a maiCinim mlekom.({ Op. c?.t., str. 110. Prof." dr. Mi•loSevi-C takode navocli: »Ziva prelazi u mleko i dojenjem intoksira novo- rodenCe.« 236 Op, cit.~ str. 90. , · Zab1'ana prekiovremenog i ·· nocno g ada •. Obzirom u domaT· t ada na novo 'sem rada na radnom roes u, r opterecen]e zene ' . s . do"en·e· deteta) i neaphodnOISt da ·Cinstvu, nege deteta, JO 1 J J . rm· a prekoweme. b d . fma uz dete u prvrm mesec • .maJka u e pr1su , . d neminovno loSe utiCe na zdravlje ni rad, a pogotovo no·~l ra ' . n ·zdraV'l'e deteta (ne do_. majke .(premarenost, lSCrpenost) 1 a dJ valJ. an kvantitet . d .. gu u odred.eno vreme, ne o blVa o re.. enu ne .,: m1 k . I) Zato treba hemslovno i loS kvalitet ma]'C1no~ e a 11 s... tlenama u periodu lak..; ·zaJbraniti noCni rad svun zapos en1m , • v tac~e.FNRJ aU~~d~ obez!beaenje doj.enja rrije bi_Ia predviaeno b m. o· atsustvu Zena pre i P·Oisle p-orodaJa, l'Z 1946 g.d, N . o . . b"l · u tom pogle u. a]toku kasnije.d ve godinells~lJe 'uo pur.':!'::;,:, Ministars.tva rada . · ·t · egu ' ano P '-"''v~... pre Je to pl ~J~ 3 1948 (»V]esnik rada«, 'hT. 4/194S, str. FRNJ Up 560 o . ._. 203) U hr. utstvu se lZTiclto. navo d" d a . rekid 'Za ,dojenie tre1 P p k"d · d" k 3i1Pocasa rei• S ~:e:: d~s~iaKZ~~~~~ id~;o~~r::~~ ::~ii~~~~: ~o~~~i~o: •. tim da .•• o.dred1. 1 vrlaeme. ': trrlba taikode Vtod~tt TaCuna d t dnoona J asa~ pn cemu o . ~ s~o~~C~j~im sredstvd~a i stvarnoj udaljenosh. . . •. ·· · re gulisana I tek proplSlma Obez!bedenje dojenja op~n:mJ~.J~ . rva i druga 't"t· _P . ·a za:s.11 ~-dnih zena i maJki doJllJa . ,{1949t g.). p 1tanJU 0 b ez,.~.u. · · uredba iz 1949 :posveCuj~ znatn~ pa:z~~~m~mna razliCit na.Cin lbedenje-dojenjacgarantuJe·se SVlm.m d u dve smene) a U . . kid . kr ., e 0 radno vreme 1 ra ~re 1, s ac n ci -o·d dana porod.aja. Medutnn, 8 tr~j.anju ad 6, o~~os~o ~e~~ i zavisio .je 0 _a_ razliCitih fa:k<lhrm tog !P;atva ~l~c;gJ! ~a li pri preduzecu iii u blizini predutora a narOCl o o _ . . il 'e sve do'k nije 1stupLla zeca postoje joole. Talkva 8ta;ei ·~ o dnama Uredbe o zacstiti ~~J:~~.~~e~b:.alk~~j~f;, Zj~a ag~a~~~:~~~: 20 1952 b 27/52 - stavljena van snage a onom , . d r. . . · ma), koJom Je za ma]'ke doJ'ilJ'e uveden rad sa skracen1m ra - nimFir:"";;::'~~~bi a za&titi trudnih zena ~ m~j~~~!oi;~:t)u :a~= nom ~&luZbenickom) odnosu iz 194~;;_~~- ~~~:c1radi dojen'ja po ka doji!ja lmala tSat~, s pravilu sva}ta tn Je prav~~l'~a dojenje mara .biti obe"be- . 237 ! �deno vrem.!> od pohi ca;saY' Medut· . .. . . . mogu trajati duZe od 2 sata rm, rpre~dr. ukupno ne radi najmanje 4 sata. Obziro~ odnosn~ ...zena Je obavezna da ldkac1je jasaJa i sJ hil . n~ razh~te uslove stanovanja. SCenja ovog prava "AxoeJ·esudptredv:delne !l razme vavijante :koll'i..:_ . · e e u Jas ama prd. pred e' .k. rma pravo na prekid od 1 . uz cu, maJ a kara i duZe Ako . po a ~ata a, rzuzetno, po nalngu le-: odreduje duiinu to~r:r~j:~~~zecu k~:m~ jasala, onda direktor· kida. Vreme prekida rada ra·~~e I. a :vre~e ko~iSCenja pre-duzeCe, a na teret socijalnog .osig~r~!J~1a k~acuna I plaCa pre-na redovncnh radu. ' o vreme provedeno t: Za propise u vezi •sa d · · · . na je, medutfun odredba 'kOJ~nJ~m rz t?g period-a ij{arakteri·stiC' OJa Je odrazavala stav · rna, odnosno stimulirafa rna 'k d . d prema Jars1a-majd koja ne donOsi dei-.e J .e a o_nose dete.u J~sle. Nairne; zdravo i za to' postoje ~ Ja~l~ prl p_reduz,ecu, Iako je dete· se odreduje uz sagl~sn~asot r~cda,knel moguCnosti, prekid rada. . . . , Sln 1 a ne organizac·. t k d JOJ ·ostane IDQ·guCnost za dojen. d t - . lJ~, a o a sata, ali joj se daje pl~t Je e eta ~ tralamu od po1aiznositi najmanie 4 Casa)a. sam~.za obav~le~ rad (k:oji mora pola casa (poslednja aline/a p~e ~~ za do]en)e u trajanju oct . ?vo je ustvari 'zna,Cilo prisiliavanJ·e prihskom da donosi dete u jasle.gs . majke ekonomskim· 94 U ·vezi s tim reguli · . · .. vanje s:indikata Nairne ~=~ ,~d mteresa Je pomenuti sudeloMinistarstva rada Gla~. d JUc~ z~ osnov pomenuto Uputstv.c>. ~istarstvu rada FNRJ ~e bo\ Sl~d~ata Sr~ij_e predloZi'O je Milzmedu dva dojenja od 3 . u .. u ucim prop1suna skrati razmak vezi s tim obratilo po cas~ na. tn_ Casa. Ministarstvo se u tralno vece je odgovorilo ndom v~ smdlkata za miiUjenje. Cenobliku bbaveznog reSenja [poa ksma. ba' .da treba doneti propis u zumu sa sindikalnim or ·~i ?~e I uprava poduzeCa, u spora-donosila Posebno reSenje go ro:cikarr~ za ~vak~ konkretan .sluCaj radi da bi, uzimajuCi u obzir e ~ ·o sati_ maJka dojUja treba da Cajne p.rilike stigla da doji d ~dalj~ost stana ili jasaLa ·i saobra--ni.srt.arstvu ra'dcl FNR.T br VIIe :a:~a a 3 .sata. (Pismo CVSSJ MiJugos1avije.) . od 5. I 1949 - Arhiva CVSS o:; Prva uredba (od aprila 1949 . Sl ·. . tom pog1edu nepravedno eksk1 . . lrst, hr. 31/49) bila je u. slednja reCenica s.tava 1) majk~znn~. a . Pr~!D-a Cl. 4 uredbe (pona prekid rada radi dojenja k dOJilJ~ niJe_ uopSte imala praV'o.·. _postojale jas:Ie ii .ako j_e de1:eahyl~u pdrn ·preduz~, od~. ustanovi, z avo..Ovo Je Potvrdivalo t 238 d; Om-trai Sem prekida rada radi dojenja, Uredba iz 1949 g. predvi~ dala je -joS dve mo-guC:no~ti za majke dojilj.~ - rad sa skraCenim radnim vremenom i rad u dve sniene. Umesto prekida rada radi dojenja, majd dojilji se moglo dozvoliti da radi sa skraCeni~ radnim vremenom u trajanju od 4 Casa. Kor:SCenje -ove moguCnosti uslovljava se sa dva uslova: ako bi zbog udaljenosti mesta rada, odnos-no ja-sala, od mesta stanovanja prekid trajao du.Ze od dva sata, odnosno vreme provedeno na ra-du trajalo manje od 4 Casa, i ako maj"ka dojilja nema nikoga u domaCinstvu ko hi negovao dete, jli je maika optereCena sa vi~e dece. Sarno u tim sluCaievima maZe direktor, odnosno na,dlleZni rulkovodila-c, i to uz saglaJSnost ·sindikarlne pod.ruinice, odobriti majci da radi sa skraCenim radnim vremenom. Plata. za ovakav rad sa skraCenim radnim vrem_enom iznosi 75°/or-edovne polate.96 Rad u dve smene (Cl. 7 uredbe), uz ipreUpostaVIku da preduzeC:-e radi u dve smene i da to procffi proi.zvodnje dopuSta, omoguCava6 je Zenama kojima nije -odgovaralO" da prekidaju rad radi dojenja, a koje nit;u htele.da rade sa skraCenim radnim vremenom zbog smanjenja prinadleZnosti, da ipak pruzaju detetu potrebnu .negu. Nezgode i za majke i za preduzeCa, a naroCito u ve.zi sa smanjenjem blro1·a jarsala, -dovele su do 1zmena p,r-opits.a u veii. sa obezbedenjem dojenja. Uredbom o izmenama i dopunarna Uredbe o zastiti trudnih zena i majki. dojilja u radnom ~slUZ.be­ nickom) odnosu (Sl. list, FNRJ, br. 35/52) za majke dojilje ObjaSnjenje Ministarstva rada FNRJ br. 512.5 od 23 IV 1949, t. 2. (»Vesnik rada«, br. 5, 1949, str. 203). To znaCi da su pojedine Zene iii morale da donose dete ti ja.sle (bez obzira da li su imale nekog u domaCinstvU kome su mogle da povere dete, da li im je mesto rada vrlo udaljeno od mesta stanovanja, i bez obzira na saobraCajne prilike) iii da se odreknu d'ojenja za vreme od 8, odn. 9 Casova. Ovakva odredba imala je ustvari osnov _u tom Sto su preduzeCa. odn. ustanove ulagale vrlo velika sredstva za otvara- 1 nje i odr:Zavanje jasala, a one su, u poCetk.u, Cesto bile nedovo1jnoiskoriStene. Vidi: BlaZenka JY!imica: DeCje ustanove -u pod-uzettma. _:_ velika pomoC majci radnici, »Zena danas«. br. 50/1947. 96 Nacrt ove uredbe · predvidao je da majka dojilja u sluCaju rada sa skra6enim radnim vremenom ima- pravo ria platu samo ~ efektivno obavljen rad ..Medutim, Centralno ve-Ce sindikata je· stavilo primedbu da pla6anje treba vrSiti kao da Zena ·radi 6 Ca-oova. (Pi..smo CV sindikata Ministarstvu rada FNRJ, br. VII 1075 od 26 II 1949 - Arhiva Dokumentacija CV SS .Tugoslavije). 239 �.uv~den )e .-f~d sa skraCenitm ra~im. ¥remenom, redo~o koji tra]e 4 casa. Izuzetno, n.a poslovrma za koje je Zlhog poserbnihA' uslova ra~a pose?nim propisima odredeno redovno radno ~r~e ~race... ad 6 casova, skraCen,o radno vreme za majke doJllJe traJe ~ casa. Rad_ sa skra.Cenim radnim vremeriom obavlja se po pravdl~ ne?rekidno, a sa rpreilddima samo u sluCaju kad se ~~;te .n~l~ ru Jaelama rpli. rpredU1ZeCu dilii. u stoou u nepo1Sr6dn?J b-hzm1 ·mesta zapOI&lenja. Pravo na rad sa ,skraCenim rad... . n1m vre:nen9m traj e 6, .odnosno, po oceni nadleZllog Jekara, 8 ~esec-1. P~avo na rad ·sa sk.raCenim radnim vremenom {koje tra]e polov1nu radnog vremena) "Za majke sa. decom dn 6 o?nosno iz_uzetno ·~o 8··meseci, garantuje se i Zakonom 0 :tad~ nrm..?dnosnn~ (koJom ;m - od 1 I 1958 - ·stavljeni van smage ra";'J1 prop1s1 - t. 6, ,(!]. 417). Zakon takode izri.i!ito kaze (cl. <it ~5 .1 6_6) da :s_e rad sa rslhaCenim radnim vrem€1!lo·m u tim sluca]ev:~a pnznaje u ~adni staZ kao redovno radno vreme. To (kao. 1 .1zo.stanak zbog nege deteta i porodiljski dopust) izrlcito . pomm)e 1 Zakon o rpenziskom osii[uran.ju {t. 2 iCI 24 i st 1 t. 2 'cl. 25 - Sl. lJlst FNRJ, hr. 51/57)." ' . . ' n7 K 1oliko. je moglo da se utvrdi prema raspol,oZi'Vim izvorim·:;t, pr,avo ·~a 4-satno radno vreme za majke dojilj-e sa punim prinadleznoshma kao da rade norrn:alno radno vreme, samo je kod nas zakono!D ustan~vljeno. Jediho. je, kao Sto g.e videlo, bva moguCnost b1la predvtdena tumaCenJem prvih odredaba o za.Stiti Zene za vr:=:me trudz:oce i porodaja, neposredno posle Oktobarske revoluciJe u, Sov]etskom Savezu. Isto taka zanimljivo je da 1Se to ne P.os~vl]a kao zal)tev ni na razliCitim i mnogobrojnim naciona_lm~ 1 J?e~tt;'l~rodnim sastancirna, gde se, ina.Ce, op.Sirno tretiraJ~ pitaUJ.~ _zas:tite l!laterinstva, i gde se uvek konsrtatuje problem m~Jke doFlJe 1. ~e sa detetom doo 2-3 godine. U liter~turi, koJa ;nam J.e sta]ala na rasp~loZenju, ,~reli smD ~ irpak na jednom mes.tu sa .tim zah_tevom. V1d1: Dr. Ludwig WeLssauer: VeTbot der Lo~~aTbezt '!'eThezTa~tet_en Frauen? (Miinchen, 1929). " . Davan]e mogucnosti za 'prelfid rada i u sluCajevima Cetvo:ocasovnog radnog vremena ne izgleda opravdan'o. Time se sem ~o se_ om_eta_ pr<;>ces pro.f~':odn:je, daje nepravedna privilegija' maj,1.~a ko]e su m~C·e privllegis.ane blizinom stanovanja ili smes aJem deteta u Jasle. 99 .~redba o .odredivanju i o prevodenju pen:zija i invaHdnina (preC:sce~ t:~st) iz~iCit~ navodi (Cl. 27) da se r.aCuna u radni staZ za stican]e 1 odred1va11,Je prava na penziju i vreme koj · ~ ra.dnim vremenom f~~v;}:R~~ b~~~~~~-skraCenim Lt'ad.i doj~jaz~~f.- Za. vreme rada sa s.kraCeniin radnim vrem.enom majkama. dojiljama pri<pada redovna plata sa svim dadacima za odredeni deo vremena. Za deo vremena van rada majka dojilja ima pravo na nakna.du ·(na teret socijalno.g osiguranja) u punom iznosu (1000/o prinadlemosti), ako ima radni sta~ od nepr<!kidnih 6 meseci,. odn.os.no _sa .pre'kidima 12 meseci u poslednje dve godine, odnosno u ·tsmanjenom iznosu {80°/o redovnih !prinadlezrwsti), ako ne lspunjava tr.Zeni stall (cl. 39, st. 1 Zako" 100 na o zdravstvenoon osi,guranju). U slucaju da se majka dojilja u periodu dok radi sa skraCenim radnim vretneno·m r3.Zlboli, tada umesto dela naknade, koiu prima za odredeni deo radnog vremena, prima naknadu umesto pia te po propisima o nalkmadi za platu za vreme iboJ6vanja (prema Cl.. 24 i 25 Zakona o ~dravstvenom os\gurahju). Najzad, treba joS reCi da ne utiCe na za,S;titu majki sa decem do 6, odnosno· 8 meseCii, to da .Jii. majka d<>ji :<1ete ili ga ve.9tacki 10 hrani. Izvesnu nejasnost, koja je r.anije postojala \ otklonio. je Zakon o radnim odnosima jasnom formulacijom prava na rad sa s~ra.Cenim radnim vremenom radi hranjenja deteta. Zastita zdravJja ma;jke dojli]je 'i deteta ..,stvaruje se pozi>tivni·m propisima samo zabranom nOCnog i prekovremenog rada kao i zabranom uput:i:vanja na privremeni rad van mesta stalnog zaposlenja (ova zabrana s8.d.r.Zaria je u istim odredbama koje su navedene u vezi ·sa zahranom tog rada trudnicama - cl. 68, 71 i 72 Zakona o radnim odnosima). Nije, medutim, opravdano, Sto se, analogno propisima u pogledu gravidnih Zena, ne zabtanjuje oibavljanje. izve.snih stupio na ,snagu Zakon o zdravstvenom osiguraisplata za neizvrSeni ,deo rada za vreme rada sa skraC:enim radnim vremenom radi dojenja, vr:Sili su se po odredbama (st. 3, Cl. 5) Uredbe o zaStiti. trudnih :lena i majki dojilja .iz i9n2 godine (81. list FNRJ, br. 35/52), i uputstvu za iztaCunavanje redovne plate u smislu Cl. ·20 Zakcm.a 0 -Socijalnoni osigurtinjti (Sl. list RNRJ, br. 18/52). 1 101 Tako napr., Josip Bole navodi ,da Cl. 39 Za ktona o zdravstvenom osiguranju izriCito propisuje, da pravo na rad sa skra6enim radnim ·vremenom ima samo majka koja sama do-ji dete, a ·ne i ana koja ga veStaClci hrani. Vidi: Josip Bole: Prava po Za- uo Dok nije nju, oibraCrm i konu o zdravstvenom osiguranju. u stuCa1u trudnoCe i porodaja; »Zdravstvena 1 socijalna pOlitika«, br. 3, 1955, str. 46. 16 2ena u radnom odnosu 240 241 �poslova i majkama koje doje svoju decu (u ovom slucaju ne i za one k6je vestacki hrane decu). Ovde joii treba reci da majka za negu obolelog deteta koje doji ima pravo da izostane- sa posla do 14 dana, 'l'.tz pravo na naknadu kao u sluCaju bolovanj a. Ova se _, vreme mo.Ze pro<tdu.Ziti do mesec dana na predlo.g ·nadle.Zno1g lekara jayne zdravstvene sluZbe, a du.Ze ad mesec dana na predlog nadle:Zne lekarske komisije (Cl. 69 Zakona o radnim odnosima i St. 1, .CI. 33 Zakona o zdra-VI.Stvenom osiguranju). d) Zasti ta zap oslenj a u celokupnom zastiC en om period u. ZaStita zaposlenja u periodu .graviditeta, porodaja i .dojenja neophodan je uslo·v za efikasno provodenje zaiitite materinstva. Mada se, i medun'""'arodnim kodeksom rada i u veCini zako_, i10davtstava 'Za.Sti;ta zap.Oslenia _olbeztbeduje !Sarno za vreme porodilisko.g dopusta, ne mo.Ze se smatrati da je to dovoljrio~ · Praksa je pokazala da na ovom pitanju najC.eSCe do,la2Ji do izraZaja »druga strana medalje« u vezi .sa zaStitnim zakonodav.stvom za Zene: Cesto se deS.ava da Ci.m graviditet postane vidljiv, zaposlena Zena dobije otkaz. Isto tako. Cesto se daje otkaz majkama dojiljama bilo neposredno po povratku sa porodiljiSkog otsustva, bilo,,neSto ·kasnij'e, Ustvari, moglo bi .se reCi da ograniCenje zaStite zapo:Slenja samo na period porodiljskog doprusta znaCi povladivanie intere,su po.sJodavaca. Procenat moguCih. zloupotreba (Sto se, uglavnorn smatra kao razlog, pogotovo- u sluC:aievima kad se materijalna davanja ne uslovljavaiu radnim'"'StaZom) niie srazmeran guhicima koji nastaju u vezi sa re-pTodukciiom trudbeniCke porodice, pogotovo u zeml}ama u kojima j e Zenski rad van ku·Ce piivredna d dru.Stverna rpotreba. 102 StoRa. b;gleda .opravdano ·zakonom zaStititi Zenu od moguCnosti otkaza za celo weme ·graviditeta i u celom Periodu doienia, sem iznimnih s1uC:ajeva kad ie u- pitanju o·zbilina 'krivica Zene. 102 Zahtevalo bi posebno studiranje, kakve sve posledice nastaju kad se Zene nadu u situaciji da ostanu bez potrebnih sredstava za Zivot i neophodne- zdravstvene zaStite u tom p_eriodu. Pitanje je u· lroliko s~IuC:ajeva nije to za zajednicu i efektivno skuplje, obzirom da izvestan procenat i tih Zena i njihove dece padne na teret zajednice. · 242 u vezi sa zaStitom zaposlenja, sein zabrane otkaza, po:trebno je ohezbediti Zeni iposle ·povratka na p-osao i ·rad na iStom radn.om mestu. na koje-tn .je radila i ranije, odnosno n~ ri:tdnom mestu koje odgovara njenoj kvalifikadji i · koje j~ pla~eno kao i radno mesto na kojem je radila pre odlaska rta porodiljski dopust. To, naravno, ne va.Zi u- sluCajevima kad se radi o radnim m.estima-· na kojima· bi rad maike koja doji. Stetio njoj, odnosno detetu. Ukratko rel:eruo: zaSrbilta zarposlene Zene u u.Zem smislu ne bi trebala da dovede ni do kakvih po~, sledica koje bi ustvari znaCile ekonomsku diskriminaciju prema _zaStiCenoj· Zeni. U ·FNRJ zaS.tita zaJposlenja za vreme trudnoCe, porodai·a i dojenja regulisana je relativno kasno, te'k uredbom iz 1949 godine fcl. 10). Zastita obuhvata ceo period trudnoce i cet> zaStiCeni .period dojenja ·(6, ·odnosno 8 meseoi). Po navedenom propi1su uredbe, otfkaz trudnof Zeni i majci doiilji bio je dozvolien samo »ti :SluCaiu niene krivice«. Medutim,- 'ureclb'a o zabrani zapoSljavania Zena i omladine na odredenim poslo'111ima (1952) ·ponawia zrubranu ">ftka•za, alo ne navodi da ie otkaz dozvoljen u slueaiu krfylce dotiene zene (cl. 4 uredbe). Iz ovog bi se mo.glo zakliuciti da j'e rpo propisiml;l, koji su do Zakona o radnim odnosima bili na snazi, otka:z trudnici i majki dojilji bio beZI1ls1ovno za,branjen. 103 Zakon o radnim -odno.gima predrvi·da rup9CJilru:fmu zalbranu Ot- · kaza trudnici i majci dojilji sa detetom do 8 meseci (cl. 330, t. 2). Medutim, to ne znaci da radni odnos trudnice i majke · dojilje ne moZe .prestati na drug.e naCine koje ZJaikon predv~d:a_, kao u slucaju sporazuma ,fill. 316); lstekom vremena za koje je osnovan .sporazum na odred:eno vreme. ili na· probu (Cl. 340); po sili zakona (cl. 343, t. 1, 3 i 4); ·samovoljnim napu"tanjem posla (c!. 342); na osnovu pravnosnazne odluke disciplinskog suda kojom se .radnica kaZnjava obpuSianjean iz IPrivredne organizacije (Cl. 342) kao d na oenovu ohlmza u olui\agu likvidacije privredne organizacije. Medutim, u ov<?m p.o.slednjem sluCaju zakon materijalno Stiti Zenu, time 5to joj garantUje za ceo period trudnoCe n_aknadu umesto plate u celom izno10 3 Ovo mi.Sljenje zastupa 'i dr. A. BaltiC, Vidi Zbirku pro])iscl o radnim odnosiiDa {1955 g., str. 134 - ttima:Cenje pod 2)~ 16. 24:1 �-su, hez ob;i_ra da li ispU.njava uslove koji ~e propisima pred:vidaju za priznavanje ov<>g prava (cl. 70 zakona). Kolilro je donoSenJe propisa o zaStiti zaposlenja trudnica i majki dojilja bilo potrebno, dokazuju cinjenice da se i rposle dono.Senja propisa u prak&i to •Cesto krSilo. 104 Ovo je jedan od ocitih primera koji pokazuju koliko je n!Mna i potrebna zakonska- zaS-tita zaposlenih Zena i majki kao i sluZba inspekcije za- :kontrolu nad -izvr.Senjem prop-iJSa. i u uslovima radniC-kog sarri.oupravljanj-a. Na kraju, treba jos dodati da o postupku za ostvarivanje prava na zaStitu u sluCaju trudnoCe i porod:aja nema nikakvili posebnih propisa. Prema. tome, va2e u tom pogledu opsti propisi o ostvarivanju prava iz radn.og odnosa i socijalnog --o.sigl.l.ra:hja. 105 - B. ZaS~ita ~aterinstva _zaposiene Zene u Sirem smislu . Ve-C bd samog po·C€tka izlaska ~ena na .rad van kUCe, a hatoCito ··ad poCetka regulisanja zaStite materinsbra u- U.Zem Smdisiu,· pOCelo se ··dollazJiti do s::iJzn-anja da je potrebm1o predUZJi,rriciti i raZne · mere, kOjim.a .Ce se re.Savati_ QJOjedini -dru7 8tveni prdJllemi vez~i za rad majki van kuCe. Ovde tfeba potsetiti da je nauCni s-ocijaliJzam, prihvatajuCi VeC 'iivesne ,postarvke 'i ·C~k izvesne· O.bltke !ptiinenj-ene u prak~Si -' sooijaJldsta utapi:sta106 , dao rneike osnovne '{liOIStavlke ru ikorr( 10,4 Ovo dokazuju izveStaji Inspekcije rada. Izmedu ostal-og Vidi: GodiSnji izveStaj Inspekcije rada FNRJ za god. 1948, 1949 i 1950, . B_eograd, 1952, s~r ..,220, 23~; GodiSnji izveStaj Inspekcije rada FNRJ za 1952 i 1953 god., Beograd, 1954, str. 76, 100 .. 103, 230, 250. '-!zve" Staj .Inspekcije rada· FNRJ zci 1954 godinu, Beograd, 1956; str. l'l6 i. 85-86. ' ' · tos U vezi s tim moZe se .napomenuti da u objavijepim odlukama Vrhovnog Suda :F'NRJ nema nijedne od.luke koj•om bi ·se ·regUtisala· ta ·materija. Vidi: dr. NikoJa Mikulandra i MilenkO Trifunovic;--Zbi?:ka odluka vrhovnih sudova, Beograd, --1954,_kao- -i Sa.ve?ni .vrhovni sud: Zbirka: sudskih odtuka, knjiga {)rva, druga ~- treCa,. Beograd." 1956. 10 8 Robert Owen je u s:voj'Oj ko1oniji u· New Lanarr-ku ustanovio deCje obdaniSte, ·U kojem su. se deca od dve godine~_na- dalie »tako leP.!?<.:zabav1j'ala .da su .ih s mukom 'odvojili' kuCama«. Vidi:_ Razvit.aJc socijati2;:1ha:·:a(f utopije ·do nauke. K. Marks --+ F. -Engels, Izabrana l 2H . . .. . ' pr.avcu treba da- se reSa~aj'u po]ed'ini-.saCijatnf ·proble~i 'veza:;:;: niza Zenski rad i tilog·U zajednfce ti":feSavanju--tih pro:blema.-10'7' Dosada-Snji razvoj tih mera potVrduje iSpravnOst tih 1postavki~' Stalan porast uCeSCa Zena u ukUIPnom 'broju zap_o&i~I].i)i,'· , a naroCito stalan porast procenta udcitih Zeqa i .majki u Uk~P;-1 nom broju zapoolenih Zena108, sVe viSe isti-re i potreb_u .da .1se. usklade profesionalne- duZnosti Zene s _njenim: -obavezama· u. porodici. To je doSio do izraZaja veC u Prv·om' a -·naroCito u Dit'Ug'Om svetslkom ratu. Portreba da se vrlo v<ilik hro~ zena ukljuCi u ratnu pr_iviedu, nametnula je dr.Zavama, pored ostalog ~brzo okvalifikovanj e Zena i sl.), da ·reSavaju- ·odrede'na .piltanja u verzi &a ·materlm!stv-om. Cilj mera koj-e sti &vrstane u grupu· za zaStitu materinStva_: u S.irem smislu, u. osnovi je dvojak. S jedrie strane, -'tpreduZi.:.-. manjem pojedinih mera -om·ofW:cava Se pun'o a~gaZoVa'nj~­ majki i ·zena uopSte na rijihov-om radilom m.eSth109; a: s· <:1~~~­ strane, one omoguC:-uju normalizaciju Z.iyota .novog •··.·· Po:fo:..:; . . . . . ·. t:ig;>,a_ ~· . dela, tom II, Beo-grad, 1950, CiriliCa, :,stT.: 1~1. I .GP.~rl~- Jr~iJ~: ~~: bavio raznim pitanjima iz oblasti rastereCenj'a Zerli~ Zailiinl')ivi su njegovi predl'ozi o zajedniCkoj ishrani po· kuCama f•sr.-.:vritlW Charles Fourier: Oeuvres completsj tome premier, Paa.-is,- -1848;- -~str. 117 i dalje. ···~--,.-;(': 101 Vidi de'o Klasni radniCki pokret .u. odnoS1J, <na proble:n,ift.~~: zaposlenih Zena, ~::tr. 131 i druge. . . ,- .--.: ,-, .. :.\_,,,_,,_.--. · 1os Stalan porast b:mja ud<:ttih Zen-a i mi}jki. mequ. 2;ap~]~:r#ir\\ Zenama konstatuje se u svim :materijalima· koj! 'obraduju pr()b~e-:-·' matiku Zenskog ra~a. Iscrpne poda:tke , po_. zemlj.ama V\i.(li: ' B_IT:·· Participation des femmes et des meres de jcimil!'es ·d Tlictivit~•; economique, Revue »Internat_ional du Travail«, vol. XIII,--No-6, '1951,str. 735---757. Vidi takode Smieton Mary: VemplOi· des -femmes en. Grande Bretagne, u »Revue International -du Trav-ail«, .v-el. LXIX,, n'O. 1, 1954, str. 55-59; -Agda ROsse!: -vempioi. _des _femmes .. Em. Suede, »Revue Internationale du Travail«, vol. LXXI, nO 3,' ~955~ str. -320; Eacr."l E. M-nntz: L'€volutio-n,_ .de remploi _des. femmes ;au:t Etats-Unis, »Revue International du Travail«, .Vol. .LXX-IV, D.Q... 5,. 1956, str. 463-488. · .., Ovo se takode istiCe u sVim materijalima:· poSle 'Drugog· ·svet-~ skog ra-ta (Cesto ru vezi sa nagradivanjem Zena), a naa:-oCirt:o, u· publikacijam·a BIT-a kao napr.: · Woinen·· -Workers ·and' ILO-, D~ 109 1213/E. 1954, str. 3. · 24$ �dice,_ u koj-Oj oba rOditelja rade vari lk:UJCe.U0 To su uglavnom mere koji~a Je_ dlj reSavanje izvesnlli. pitanja vezaD.ih za; ZivQt trudbenika uop.Ste, a koje su danas u centru tzv. socijalnih :prog~ama i na nacionalnom i na meduna.rodno·m planu. N¢ke od tJih mera ulaze u pmpise iz oblasti radnih od- . nOsa~ druge u sistem _deC.je z.a.Stite i zaStitu materinstva uopSte. neke ulaze u Sistem Skolstva a neke su vezane Zia komu-. nal:hu · politiku. Sve one zajedno tretiraju se, u poslednje vreme sve CeSCe, kao sistem socijalnih &luZbi u korist porodice. -Nije mesto, a niti bi hila moguCe, da se u okv.iru ovoga iada sve te me_re navedu niti da se taksativno nabroje i abrade. Ova Sto se iznosi treba da doprinese samo utvrdivanju postavki sa kojih treba posmatrati za.Stitu materinstva zapaslene Zene, odnosna ~logu zajednke u procesu os,Iobadenja Zene ·od yekovne potCi:p.jenosti u druStvu i porodici. Prema izloZenom, u _grupi mera za ~a.Stitu materinstva- u·. Sirem smislu moZ.e -da se naCini izvesna osnovna podela na slp,ZJ>_e . . 1 za zbrinjav.anje tdece dok majka '(odnosno r<>diteljd) radi' yan kuCe. i . ,-mere (sluzbe) za rasterecenje zap"slen.ih majkt i zena od pdslova u damaCinstvu. · .,;·:-.Pre nego Sto se prede na izlaganje mera kojima je cilj · zi~r~njava~je dece dok je majka na ·poslu, izla~e se nekoliko m.era iZ nblasti radnih adnosa, koje m.ogu da se uvE!du u cilju pp~o:Ci majkama u nezi dece. Ovde, na prvom m·estu, dolazi. u . obzir da se omotguci rnajkarna eta rade sa · n"'p<Ybpnnim r.adnhn vremenom uz odredena prava iz takvog radriog odnosa i, eventualno, povla:SrCeni radni staZ za penziju. Ova mer~ n.aroCito je va.Zna-'Ta maj'ke sa decom do tri godine · Zivota, mo moze da pretstavlja perspektivni put za resenje centraln~ pra,ble.ma u zaStiti materinstva i abe2'Jbe0enje rr:>dsustva ' majke uz dete do dve; a-dno:sno tri ga,dine. 111 ·. :uo ..Ovo pitanje .stoji -u centru paZnje mnogih sociologa a treColloScien- 'tira se i u medunarodnim okvirima. Pored ostalog-, vidi: ques internationaux du Centre Natiooal de Ia Recherche tilique~ Sociologie- comparee de la jamitLe contemporaine, f955. g<>d. · ,-tu- Ovo zastupa Branka SaviC u pamenwtom C1anku: 0 .Cenom rad.nom vremenu (»Zena d!anas«). 246 Parris, skra- . Od sitndjih povlastica u kori:st maj'ki moglo tbi se jO's po-'' menuti pravo majlke na duZi ,godi.Snji odmor 112 kao i .pravo, u -sluCajevima kad ona to traZi, da kori'Sti godiSnji odmor u p-eriadu kad dete, odri.o,sno deca imaju Skalski .odmor. Na, ovo se nadove~uje i davanje mo.gu6nasti majci da u najveCoj inoguCaj meri ko,risti nedeljni odm.or u riedelju da bi se time pbrodici, iii bar majci sa decom omoguCili zaj~dniCki obroci, iz-Ieti, zabarva i sl. Isto taJm, -madikama ikoje .mde u smenama (;plt"Va i d.rug.a) trebalo hi ostaviti moguCnost da stalna rade u smeni ko]a im: obzirom na radno vreme deCjih ustanova i Skala, naj·balj e odgo'vara. Sve ave mere, medutim, samo neznatno doprinose reSavanju obimn-e problematike organtzacije porodiCnog Zivota .u porodici gde roditelji rade van kuCe, pri Cemu ~brinjavanj~ dece i voderije domaCinstVa pretstav.Ijaju osnovn1 problem 1 zahtevaju sveStranu pomo,c zajednice. 113 u :ffiNRJ zaStita materinstva zaposlene Zene u Sirem smislu -ostvaruje se na razliCite naCine· i putem razliCit~h mera . U oblasti radnog .'zakonodavstva treha i-staCi_ prava maj'ke_ sa decoon do tri godine, a koje nemaju ni:k.org u domaCimJstvu, 112 Prema jednom propisu i'z 1948 godine, u F.ra'?CUISkoj se za: poslenim majkama kaje imaju decu (mere de. f~1m1~~) ~ora d.ati duZi godiSnji odmor za dva dana pa detetu. V1d1, opslrniJe: Gmde de tegislation sociale, Legislation des Conges. payes, »Revue Fran~aise du Travail«, Pa:ris, 1949, numero special, III, str. 148-151. -u istoj publikaciji propisa o posebnoj zaStiti i zaStiti materinstva zaposlenih Zen.a - str. 96-117. us_ Administr.ativni savet MOR-a, na osno-vu jedne rezolucije Medunarodne konferencije rada iz 1947 g., zaduZio je BIT da izVTSi anketu a merarna koj e tieba preduzeti da bi s-e pom'Ogla za._ -poslenim majkama. Rezultate iSlpitiv-anja -BIT-a, sa m.nogo zanimljivih podataka iz te oblasti, vidi: BIT, L'aide aux mereS salaiiees~ »Revue internationale du Travail«, val. LXII, no 5, nov. 1950; BIT: SeTvices sociaux en javeu.r des meres salariees, »Revue Internart101llale du Travail«, vol. XII, no 3. 1951. Rezu1tate ponovne. ankete (1957) vidi: BIT, L'aide au.x meres salariees, »Revue internationale du Travail«, V'Ol. LXXVIII, no. 1, 1958. str. 102-:-103. 247 �da rade sa-- skra·Cenim radnim vremenom 4 Casa, u kom sluCaju · primaju prinadleZnosti prema ·stvarno uloZenom i-adu (C\1. 67 Zakona o radnim odnosima). Mo.Ze se desiti -da se primena ovog Propisa u praksi suiava ibog njegove nepotpunosti, naime zato Sto se ne Odreduje po..;. stupak za osrtvarr'enje ovog prava majke, naroCito u pogrledu dokaza i ocene opravdanosti zahteva. Nairne, shvatanje o tome da li u domaCinstvu ima ili nema nekoga ko moZe da pruZi negu detebu do tri godine, more da bude wlo raz.lliiito. M<>Ze, na primer, da se stane na stanovi;Ste da detetu potrebnu negu moZe .da pruZi otac (ako radi u drugoj smeni), ili neko od rodaka ko ZiVi u zajedniCkom q.oma.Cinstvu, iii kuCna pomoCnica i da se - u tom sluCaju - zahtev majke odbije. Stoga hi hilo korisno~dati izvesna razjaSnjenja u tom p.ugledu. U svakom sluCaju, u tumaCen.ju ove odredbe Zakona o radn;m odnosima trebalo hi poCi ad pretpostavke da je intencija !Zakona da pruZi ·Sto Sire morguC.nosti za_ zaStitu materinstva zaposlene Zene,_ odnosno da se .Sto· veCem rbroju majki omoguCi du.Ze prisustv-o uz dete u periodu kad je to prisustvo potrc>ibno. StaviSe, avo pravo moglo bi .Q.a se .proSiri, u izuzetnim sluCajevirna, i na oca odnoono lice koje se fa'kti-Cki rstara o detetu. Vreme ·koje majlka .deteta d.o tri godine radi .sa ..sk-raCenim radnim vremenom priznaje se u radni .staZ kao redovno radno vre~ me (st. 3, Cl. 67 ZaJmna o radnim odnOISiima i t. 1, pod 1, Cl. 24 Zakona o !Penzfskom o-siguranju). . Sem prava majki dece do tri godine da rade sa skra-Cenim ra:dnim Vl'(:mlenom, na5ii 'P0 zi:tiv.nJi propilsi p·redrvridaj-u, kao S:to smo v;deJi (N. 81 ), mogulmost da 'zene sa pore>dienim olbavezama, a tu svaka-lt:l:r spadaju i majke, rade sa skr.aCenim_ radnim vremen.om. PoSta je o ovoj odredbi' veC hila govora_ (viili str.. 174), t<> ov-de jos 1samo do<da~emo da je u ve:ci sa ovim propisom potrebno dati r.azjaS.njenja u po-gledu ocene i dokaza zahteva} 14 1 114 Predli>g -da se mogu-Cllost (koja je postajala prema uredbi 1952 god.) rada sa skr8.Cenim radnim vremenom pr-etvori u pravo majke sa malim detetom kao i majke »koja se stara o velikoj · porodici«, s tim .da joj se takvo zaposlenje, ako za nj nema m~?guCnosti u preduzeCu odn. ustanovi gde radi' obezbedi u drugoJ 'Org.anizacionoj jed:inici, bio je iznesen na I nacionalnom kongre• lZ 248 U vezi sa povlaSC.enim stao.Zom za penziJU u korist mDjki,. . -treba pomenuti joS jednu odredbu, koja se, medutim, odnosi samo na jednu kategoriju majki. Nairne, za stlcanje prava na nepotpunu penziju (uz uslov· starosne granice ad 55 godina) · sa ·navr.Senih 15, 20 ili 25 godina radnog rstaZa, Zakon o penziskortl osiguranju zahteva u vremenskorn. razdoblju od 5 godina pred neposredno sticanje pr&.va na penziju- odred.en radni sta.z (cl. 20 i 21 zakona). Meiiutii:n, u slucaju majke deteta do sedam .godina, kame je · usled nesposobnosti po-. trebna stalna nega i porno-C., zakon dozvoljava isp1J.njenje potrebnog radnog staZa i u periodu dnZem od· 5 godina, ako je radni odnos bio !Prekinut zbog nege deteta {st. 1, t. 3, Cl. 22 zakona). Sem navedeno.g, Zakon o radnim odnosima predvida joS neko1i!ko sliucajeva zastite majikd. Tako se majka deteta do sedam godin8. ne m.oZe, sem na njcn zahtev, .rasporediti ili . privremeno uputiti na -radno mesto van mesta stanovanja (t. 2, cJ.. 68). Isto taka, za prekovremeni rad majke sa detetom m!aiiim od 7 godina potreban je njen pismend pristanaik. Postoji takode i specijalna zaStita n1ajki sa detetom do jedne godine, naime ·tim ni~jkama je noCni r.ad zabranjen. Ovo je vaZna odredba obzirom da je noCni rid, i t•) sa izuzecima, zabranjen samo !Zenama zaposlenim u· industriji, a postoji u· znatr;tfjem obi-mu noCni rad' Zena i u drugim granama privredne delatnooti, odnosno wtanova (s&<>braca,j d PTT, ·zdravstvene ustanove i sl.). Najzad, majke sa- »dvoJe ili viSe· dece dci sedam g-odina Zivota« irilaju pra:vo ·na duZi plaCeni godiSnji odmo·r. Za koliko se rad:h.ih da'!l~ p.ove.tav·a odmor, odrectuje se 1pravilima, odnosno pravilnikom o!'lganizacije, doti<m.o odlu..;. kom stateSine organa i1i ustanove ili kolektivniin Uigosvorom. -(Up-utstvo sekretara Saveznog i·zvrS.:nog veC.a za· rad; za o'dredi_: vania du.Zeg placenog godisnjeg odmora '- Sl. list FNRJ, hr. 21/58): Uz ave mere, u kojiina se }:~sno 'i.spoliaVa t>Ozitivan Stav· zakonodavca prema za.Stiti materinst.va, ·mogla bi se u daljE?rri· razvoju naSeg radnog prava p~edvicleti i odredba po kojoj su za zaStitu dece. Vidi: dr. Marija GajiC: Za~tita zdravljCt majke ideteta u svetzu · naSeb zakonodavstva, »Zdravstvena zaStita dece«. Beograd, 1955, str. 131-147, -odn. str. 1-10. 249 �hi rad maj.kama bio nedeljom i prazmc1ma po pravilu za- · branjen, 115 kao i osnovni pr.opisi koji hi ovlastili organe uprav-" - ljanja da majkama odobravaju rad u srneni u kojoj im tO odgovara, kao i neke druge 3itr.\je Povlastice koje bi bilekorisne za majke a neznatno bi opten:Civale preduzeCe. U oblasti zdravstva od interesa su za zaStitu materinstva i zaposlenih Zena (mada se njima ustanovljava zaStita materinstva uopS.te) propisi a savetovaliStinla i djspanzerima za majke i deou. Tak<>, nBI[>I". Pravilnik Komicteta za narodno · zdravlj_e FNRJ o ·organizaciji i radu dispanzera za Zene, iz-:niCito stavlja u duZnost dispanzeru, a u vezi sa osnovnim zadacima, da »daje miSljenje« o du.Zini potrehnog otsu3tva pre porodaja, kao i premeStaj.a tru-dnih Zena i majki sa decom do ·till god!ne na ·clrng"i, ilaJkSi rpoo:>o ~cl. 11, st. 2 rpod e Sl. list FNRJ, br. 96/49), Mada Pravilnik .a Oit"ganizaciji i radu deCjih dispanzera (Sl. Jist, FNRJ, br. 88/49) 'kao i Pravilnik o osnivanju, organiza-ciji i radu p·orodiliSta (SI. Ust, FNRJ, br. 10-6/49) ne 1sadrZe sHC:n.e odredbe, ave ustanove 1znatno doprinose :provodenju u Zivot i .zaStite materinstva zarposlenih Zena. Utoliko rpTe ilto je' korlilcenje ovim ustanovama besrplatno (CL 6, st. I, t. 7 Uredbe o olbracunavanju i naplati tToskova u dr.Zavnim- zdra-vstvenirrn ustanovama - _1SJ. list, FNRJ, br. 516/48). (Mada su svi ovi 1proprMi formalno ·>Stavljeni van snage,_ je:r:- je regulisanj~ s'tatusa i posiova:nie tih UJSta.nova -dato u nadleZnost TefPUibUOkim orrganima, faktiC:~o stanje nije i·z- · menieno.) Slulbe ~a ~brinjavanje dece ~a~osnenih m a i k i. Velika 'Smrtnost i olholevani·e dece .. -naroCito u 1prvim godinama Zivota.. i drug:e negativne rposledi-ce otsu-stvovania ma ike iz kuCe u.sl6Vile su da su se vrlo rano OtooCeJi uvoditi izvesni oblici .starania o deci radnica.118 Mecfutim, na ovom poliu ie Pr:ivat.na iniciiativa vrlo dmro hila jedina. usto minimalna i p::tliiativna. Zakonski pro,Pisi u toj oblasti i m'a- terHa1no uCeSCe dr.Zave u· Zlbrinjavanju dece zaposlenih Zena doSii su neST-azrnerno kasno. Dr. Marija GajiC predla.Ze da IS€ rad nedelj-om i praznicima zabrani i trudnicama. Ibidem, str. 141. n_a Ne raCunajul:i rad Owena u tom prav~, izgleda da su prvi 115 deC:ji vrtiCi osnov.ani polovinom XIX veka. Tako je u NemaCkoj joS 1849 -otpoCela obuka deCjih negovatelj-ica :Za deCje vrtiCe (njih · 250 MaZe se reCi da su na ~por razvoj .deCjih ust~n_ova i uop~t= · na razvDJ· svih onl"h mera· k-oJ·e· ubraJamo u zasbtu matenn · f" .stva u ·Sirem stnislu, uticala i da jo·S d~nas znatno. u lC~ ·aka zast~rela i patrijarhalna shvatanJa o mestu 1 ulo v riO J . d' . 117 .tZene u druStvu 1 poro 1c1. . Medu socijalnim. 'sluZbama u korist zaposlene m~Jke, stavljaju se na prvo mesto dnevne decje ustanove (cht!dren day care services). ko'e .J·e ustanove smatraju se one ustanove J K ao d nevme dec d k · "ka zJbrinjavaju _ potpuno iii deli~iCno - _d~c~ ~ J~a~ija~ ·odm.osno dok IS'U l'lad-1te.1ji zauzetL radom ill. )avnam , us ma van k uce. . d . kta· .Svrhu ovih ustanova treba po~matr~~~n~: i :~e:z1a:~:enj~ <>_bezJbedenje detetti potrebne nege 1 vaspl . d"teil" na . . t· d aj'ke .odnosno ro, 1 Ja, potrebne -produktivnos 1 ra a _m ' radnom mestu. slu2Jbe "a ~~i~~~~~j: ~~c~::~:l~~i~a~~j~~;~~~ol~~~;s~~ba stoje . . '"b 1 koji je tome plosvetio ceo 125), S.to se duguj7 Ft:Iedr1chu- Fro.: u,omenuti da je Pruska, do- .svoj Zivot. Medutlffi, mter~~~~a J d~Cje vrtiCe kao »opas~~- J;?O duSe na kratko vreme, z k C"l0 otpoCeti razVoj. U AustrlJl J€ drZa.VU« Sto je svakako za ? 1 . . . su osnovarni vrtiCi u Praprvi d~ji yrliC 'OSnov~n u ~ec~cie~:sr~J~zobrazba kadrova, ka~nij e gu, Bmu 1 Trstu. Vee 1~6 p (1869 1872), koje _je obavezlV~O potpomognuta ~ak?flod::vstvom .. deCji vrtiC, i koje je I?red_v~-:­ d.a uz ·svaku ucltelJ~~u sk;~lu bude Ja bude iskljuCivo Zenski. VIdi: dao da kadar ~a decJ e. vrtKl~edn;.og~tnerin »Handbuch der Frauen_Josefina Pens1mus: 0 ~e ~n e ' arbeit in Oes-terreich«, ~Str. 271-272. . 1 . t Sto je drZ.ava: 1 111 svakalro da je na takv? stanj~ ut~~deoCi ra~ica u zadatak -putem propisa uglavnom stavlJala bno~tvaiDo kao i Cinjenica da pos:J.odavcim.a,~ i to v-iSe_ f~rm~~ ~~g·ova i intelektualke. reSavale su zaposlene z~ne iz ~ra an kuCne posluge, a ne borbom pitanja domaCmstva _I dectie: pu~m "ima da ih reSava i unapre-: 1 anJ da- zajednica uCestvuje u m P ' · y duje. . . . St - .e razrumeva pod dnevnim ~1-1~ Koji sve naziVl .-~~tri:. ~nt:r!~t:o~al Survey of Programrr;_e,s decJrm ustanovama, Vl' 1. · • rof dr Matija Ambroz1c, of Social Development, -~tr. L134 I k~~e· .Higijena pretSkotskog P.redgovor prevodu knJige . . · uzrasta, Beograd, 1946, str. 3-8. I 251 �u c:n~rll -~~nje, ;na_da se poslednJih godin'a sve viSe. isiiCeznaeaJ ZlbriUJavanJa 1 dece Skolska,g Uzrasta~ Ust.anove i sluzbe za zbrinjavanje dece pretskolskog d b ~:~~~~e. De;setinam_a godina pretojali su iskljuci,;o i,:',l~ ri. ailil:S a 1 ~a UJima se Insl!~·tiralo. -U poslednje vreme, med~..:.· tim, sve se v1Se pronaiB!le i druge moguenosti .. . dece u porodice, kombinaeije ·zabaV'iSta igraliSta S~·estan~e· manJ·ih. grun ,dece, pat rronazna sluZ:ba a 'sl. ... , CU'VIanJ a , ~ao Ob~Irom na vaZnost problema:, potrebno je da se na k od OVfh ustanova opSirnije osvrnemo ne eDete, kao su:bjekt koji se !azvija u ~draslog ·Cov~·~a, zahteva ~dredenu negu, osnovanu na medicinskim zakonima . ?dgoJ zasnovan na -pedagoSkim principima. UobiCajen '. 1 1 s~_atra se _prirodniffi•da i jedno i drugo .moZe najbolj~ ~--~: pru~I - maJka. Ova je, medutim, materija koja preva~ilazi okvtre ov~g rada: Stoga se izlaganje ograniCava samo na naJneophodmJe trehranje ovog pitanja. Raz:vit~k p~sebne medicinske grane, mentalne higij ene,. po:vrdw ]e Va!zno,st prisustva majke, odhosno· roditelj a ka vaznog f_aktora. u podizanju _de~e i otkrio traume koje n;staj: k~d ta I.1ubav 1 veza sa maJkom izostane iii bude naglo prekmuta_. Prem~ tome, detetu je potrebno oheZJbediti, naroCitO< ~ prv1m. god1nama .Zivota, pored opStih higij enskih uslova ·rsh~ane 1 ~ege, i prisustvo majke, odnosno roditelja. K~d: maJka ·radi van k<t>ce, . odnosno dugo otsustvuj e ti u.slovi nemogu ~e u celosti ispuniti. Prisustvo majke ,s~atra se ne...: oph?~IInm, nrur?~Cilt~ !Pea:d.·oodru od ·rodenja d(} dve odnosno tri go.~1ne ~tarost1. Stoga avo pitarije - kako ol~ezbediti ito· duze pnsustvo majke sasvim ma]om detetu _ ·Cini cental" problema u zaStiti materin:stva zaposlene .:Zene u Sirem smislu.119 · 119 OpSirnije o m t · stvu · noCe i u vezi sa ~nn Healbh Organirsatio~ · 1?-ent~:~:lnDj higijeni (za vreme trud~~ ~~ke malog deteta) vtdi: World 1 \t port on the Second Session, Ge~a ee19~ ~;nt~ ~e~tw!. _ReHealth' ~Wo~ldHe~ltha~;g;_: ~~~:fi~~), ~a~=:~ ~~~~ :;;~ 6~ent0.L DeCje ustanove poe}. nazivom jasle, kojima je cilj ~brinja­ vanje dece najni.Ze dobi, .poCele su se osnivati veC na poCetku masovnog izlaska-Zena na rad van kuCe. 120Dobre strane jasala s.u Sto u njima dete provodi vrem-e, -dod<: je majika, odnosno dok su roditeLji na pO+S!u, u hjg\jenskim uslovima smeStaja i ishrane, Sto, naroCito u zaostalijim Sredinama, im.a d. va:Znu ulogu u ve:zli sa praviJ.nom negom dece. · Negativne strane jasala, ako s.e apstrahira du:Za odvojenoot, odnosnO rrustavljanle majke od de-teta, dolaze aid lokacije jasala i radnog vremena majke. Kad se jasle nalaze uz p·reduzeCe, negativna stran_a se ublaZava aka majka, odnosno roditelji stanuju u neposrednoj biizini mesta rada (»fatbriCki "krug«, odnosno naselje u neposi:-edn:oj blizini preduzeCa ili ustanove). Med.utim, u _sluCaju kad majka, odnosno roditelji stailuju d~leko ad mesta rada, p·ojavljuje se problem prenosa deteta na vecu udaljenO+St. Otuda se doslo do stanovista da je prikladniji smeStaj deteta u jasle u blizini stana majke, odnosno roditelja. _Kad su jasle smeStene u hUzini kuCe, ali zatc daleko od mesta rada majke, poteSikocu pret:stavlja dojeilje deteta. Iako dojenje pretstaVlj.a -znatno maTI.ji deo vreme'ma u kojem je dete srrneSteno " j"sle, ]pa!k prekldi "'"da ro<>g dojenja znaCe gubitak za 'PreduzeCe, odnosno unose ·elemente di:sharmonije u rad majke na radnom mestu (naroCitO u tvoN1ici), a za majku znaCe napor, skop~an sa neprijatno·stima, koje Cesto imaju lo~Se posledice za dojenie. Med:utim, ako se pretpostavi_ rad _sa skraCenim radnim vremenom za cell period dojE:mja, ova negativna stran'a jasala smeStenih u bUzini stana majke ublaZav_a se ili Cak :sasvim otp·ada. Negativna strana jasala u odnosu _na dete i majku u vezi sa radnim vremenom majke, odnosno roditelja, posledica je ranog otpoCinjanja rada majke (Sto· n.aroCito dolazi do izra·Zaja kod rada u smenamp) ili na poslovima .g.de se radi dvokrat-: 11.0 sa duZim pau~·am~ izme.Uu r~da_ .(3-4 Casa). Se~ toga, 120 U op.Sirnoj studiji BIT-a (iz 1932) o socijalnim slUZbama (gde re daju i definidje i nazivi poiedinih sll.liJbi), u .·svesci 301: Hygiene du travail, pominje se_ da je prve jasle os~ovao industrijalac Du,.. ·pont 1864 .g. Medutim, u citiranom -delu Jules .Simona L'ou.vriere navodi .se· da- je. prve ,jasle podigao industrijalac Dolfus u. Milhouseu. 252 253 �i u sl;t·CajeYima naj~brizljivije paZnj,e,_ u jaslama ·postoji veCa mogu~nosf za infekcije, epidemije i sl., Sto maZe da ima tezenegatlvne posledice po decu {napr., deCje holesti u sasvitn rano doba). _5?ve n~gativ:r:e. _str~ne j<:,sala i. napadi na nji-h zbog visokih_ troskova mveshCIJa 1 odrzavanJa, a naroC:ito sa Stanov;iSta me~talne h:Lgijene, ipak ne mogu da budu razlog da se r da~Je n~ radi n~. pr?Sirenju njihove mreZe i njihovom ·usa_:_ vrs~vanJ-u (s~ec1!aln1 kadro~ ~zamenice majki«, specijalna sluzba. pr_evozenJB: dece u Jasle, kombinovana sa slu.Zhom s~kupl].an]a!. pr.an]a i gla-Canja rublja male 'dece i .sl., pravilna. lokaCIJ_a. J_asala, prilagodavanje njihovog rada radnom v:eme~u -~aJkl : dr.). Nema do~oljno argum·enata za opravdan)e knla:;ce, ko)~ se"1'onekad cuje, da su »i IOOiji uslovi kod ~':~e bo~l'. od omh u· <lecjoi ustanovi« (iako se pri tom naj:es,ce m~sh na domove, odnosno ustanove zatva.renog tipa) )er. za ~eophodnu oseCajnu vezu izm.edu roditelia, naroCit~ ma~ke 1 dete~a, i za vaspitanie deteta -bitno je na koii se na~n provod1 vreme sa detetom, a ne koliko je vremena ~aJ~a formalno uz dete. Ovo naroC:ito vredi obzirom na Ci..> n)enicu da napredak u razvoju Zivotnog standarda a naroC:ito standa~da st~o·van.ja, -ne 1i1de u veCdni IZemaJja 0.nim tempom kako br to brio potrebno. ,stag~ na zaj_ednici ostaje 01baveza da nade sredstva i -mogucnostl za podizan!e Sto veCeg broja jasala. Pri tom se ulo,ga · z~konodavca svddi na propisivanje prava i obaveza za po..:. drzanje jrus~la, higiljeruSkih ; pedagoilkJih standa;r-da, u utvrdiv~nJU P_r~fii~ i obe:zJbedenju strUCnih kadrova, ustanovljavanJu naC1na kontr~ad radom, kao i naCina za obezbedenjepotrebnih sredstava. 121 · Valja ipak napomenuti da jasle treba shvacati samo ka<> ustanovu u kojoj dele provodi vreme dok je majka ria poslu. Takozvane nedeljne jasle, .u kojima dele provodi celu nede!ju, 121 Ovo ..su uopSte obaveze zc;tiednice prema. socija'!nim slu.Zbam~,. no posto se '!1 'Ovom sluCa.Ju radi o specifiCnoj medicinsko~OCIJ3~0J 17stanov1, gde je standard prevashodno vaZan uslov za ~Pt ~JaVanJe svrhe slu.Zbe, to je potrebno ove obaveze naroc"ito iS ac1. 254 · a sa ·roditeljima provodi samo jedan dan nedeljno, ne treba smatrati kao pogodna reSenja, nego sam~Y kao ~izuZJetak, za izuzetne sluCajeve, i nastojati da period za vreme kojeg Ce dete biti.smeSteno u nedeljne jasle bude- u interesu i deteta i roditelja - Sto kraCi. Obdanista122 Sill jeiline ·ustanove koje potpuno zbrinjavaju decu pretSkolskog doba !Stariju ad 2, odnosno 3 g., za vreme dok je majka na poslu. Te ustanove prizn&ju uglavnoon SVIi pozvan1 struC:njaci kao korisne sa stanoviSta x;torm·alnog uz..:. goja deteta, pod uslovom da ,se vade po odredenim propisanim principima (ishrana, pedagoski odgoj). Sem obdaniSta, najCeS·Ce kombinovanih sa zabaviS:tima za decu pretskolskog doba, sve vise pocinju da se uvode i drugi naCini zbrinjavanja, odnosno .grupnog nad.zrora. Taka se polkazuje kao pogodno i okupljanje manjeg broja dece po privatn'm kuCama, ali pod nadzorom struCnog osoblja iz patronaZnih centara (Engleska, Svedska, K-8.nada), organizacija deC:jih igraliSta i vrtiCa gde se deca pod nadzorom igraju i dobivajU nepotpun iii· redovan obrak (Cesto iz centralnih kuhinia). Ovakve. mere izazivaju sve ve.Ci interes i u medunaradnim krugovi!J1.a. NadleZne vlasti duZne su u takvim sluCajevima da ObeZJbede struC:an kadar za p_atronaZu i kontrolu nad higijenskim i drugim uslovima te da pronala·ze i obeZibeduju pogodne oprostore, porodice i sl. Sem to.ga, za decu pretSkolskog doba, ustanovljavaju se sve viSe i sluZlbe ·z.a Cuvanje dece na .nekaliko sati, po kuCama iii u specijalnim prootorijama (»garderobe«. za decu). Ovo ~e uglavnmri. praktikuje za ·Casove u kojdma majka, odnosno rod1..., telji oQavljaiu poslove izva!_l radnog vremena. Ovakve slu2lhe i ustanove (kao i uopSte zbrinjavanje dece pretilkolskog doba) obiCno org:anizuju i vo·qe razne privatne orgailizacije. Medutim, sve te sluZbe potpuno ne zbrinjavaju decu za vreme od 8 ivlSe Casova dok su majke na poslu. Zato ocbdaniSte, i pored 122 Pod obdani.Stem razwnevamo ustaiTove u koj ima dete provodi vreme u druStvu svojih vrSnjaka, pri Cemu dobiva ·izvestan , pretskOlski odgoj gde redovno -dobiva i odgovarajuCe obroke i gde se odmara u 'vreme za to odredeno. U naSoj praksi i u pr'opisima upotrebljava se i terrnin deCji _ vrtiCi. 255- �razlicitlh dmgih obJika mstite dece koji treba da (pOstoje ostaj~ i da!je najpogodnij_a mera, koju treba forsirati za :z;bri~. njavanje dece zaposlenih majki. Ustan:ove i .slUIZbe za zbrinjavanje dece Skolskog .uzrasta su takode vrlo raznovrsne. BuduCi da Skolska deca nisu U toli~oj meri zavisna ad staranja Odraslih i majke, te izvestan de~ vr_emena koje roditelji provode na poslu, deca provode u skoh, to je i lakSe organi.Zovati slu2Jbe koje se 15taraju o deci u njihovom slobodnom vremenu. Dnevno zbrinjavanje Skolske decezaposlenihmajki, odnosno roditelja, postaje sve viSe problem, naro_Cito u velikim gradovima i industriskim centrirrna, 01bzirom na skuC:en prostor koji deci stoji na raspol01Zenju za· tgru, na negativan uticaj ulice i sl. _ Danas sve viSe pre~vlad:uje miSljenje da je najpogodnije da se ~brinjavanje Skolske dece organiz.uje u okviru Skala. Medutim, Skole najCeSCe nemaju dovoljno prostora ni za redovnu nastavu (Skole u kojima .se obuka vr.su. u »ISmenama« go!_~v? su p~a:rilo u mnogim zemlj ama) pa se tra:Ze drugi nacm1 za zbnnJavanje dece. Najpotpunije zbrinjavanje JPO.stiZe se putem obdaniSta {cesto kombinovanih sa decom pretSkolskog uzrasta), u koj ima deca dobivaju sVe potrebne obroke, imaju mo.guCnosti da pod struCnom paskom uCe i zabavljaju se .. Ipak, ohdaniSta, ?'bzirom na potrebne zgrade, opremu, -odred:en broj os01blj a 1 sl. uglavnom su vrlo retka, naro.Cito truno gde -de-ca, uzimaju obrok u Skoli. Mnogo CeSCe privatne i druS:tvene o.graniz~ci!e, u zaiednici s~ S~olskim vlastima, orrganizuju i.graliSta, :t:11~l10~eke, _kl~b?v~ shCne ustanove, u kOjima se deoa okup1JaJu 1 za·bavl]alu za vreme dok su im roditelji na poslu. _ Medu ustanoyama za Skolsku decu na_imnogobroinlie su ii na njlima se najvi.Se ins.istka daCke~ odnosno Skolske kuhinje: Iako se u organizaciji d-aCkih kuhinja prvenstveno radi Q brizi za prayi1nu ishranu dece i njihova zdravl.ie one se sve viS~ tretiraju i kao va:Zne ustanove za pomo'C' 'zaposlenim ma1kama. Kao i druge .socijalne slU2lbe, i da&e kuhinje' su yst~novljene .u poCetku za odredene kategorije dece- (sirbmas!l~, ·nezbnnuta), ali tenden-cija njihovog razvoja ide ka tome da postanu o;bavezna ustanova u svakoj Skoli, koj om I 256 ce- se koristiti sva de.ca, lbez 01bzir.a na s-o-cijalni status rodite!ja. Narocito je pozitivno kad se skolske kuhinje tako organizuju da u njirna sama deca - -i de-Caci. i devo•jCice- uCestvuju u priprernanju· i serviranju obroka, od:nosno ·u iSvemu $to odrZavanje kuhfnje ·zahteva. Time se, ·o.rbzirom na pr·avac razvoJa savremene porodice, potstiCe ) jednako vaspitanje devoj-Ci-ca: i.~deCaka za poslove u domaClnstvu - faktor va.Zan za usklad:ivanje odnosa u ,porodici u kojoj ·C?!ba suprurZnika, odn-Osno roditelja rade. Obaveza osnivanja d:aOk:ih kuhinja ISVe ViSe ulazi u zakonodav.stvo mnogih zemalja, .Sto pokazuje pozitivne rezultate. 123 Za zaposlene majke neohiCno 'je v-<:1Zna sasvim nova mera (koja poCinje da se provodi. u doba Drugog svetskog rata) --: izda.vanje obrOka ded i za vreme Sk~lskilh r.aspu&ta. Za zd~avlje i vaspitanje dece, a naro·Cito u vezi sa radom majki van kuCe, vaZp.a je i .pomoC zajedni-ce u .o!'lganizaciji letovalista (ne samo za skolsku vee i za prejjijkolsku decu). Dlo_ga zakonodav·ca u vezi sa oviin sluZbam-a. svodi se, kao' i kod drugih ustanova, na to da propisuje uslove za o~varanje i voCtenje ustanova, subvencije, _kontrolu i sl. U svakom sluCaju, za odgoj dece :SkOlskog uzrasta neophodna je najuZa rpovezanost .Skole i porodice. Ustvari, dete ibi trebalo- da provodi u Skoli sve vTeme -koje ro-ditelji prov:ode na pooSlu. {Ova veC ,poCinje da se provodi u praksi u nekim zemljama.) MaZe da se 1ra:Ze da u poslednje vreme sve ViiSe prodir:e schvatanje da zhrinjavanje dece zaposlenih ro4-itelja treba da bude sadr.Z.a:ho u si:stemu ·Sikolstva, komlbinovano sa sistemom socij alnih slu1Jbi i aktivnosti druStvenih oy,ganizacij a. Isto tako Sve s~ viSe isHCe potreba da sve Ove niere ·ustvari treba ~cta se proS-ire na svu decu Skolskog uzrasta. Stoga na zajednici !ezi zadatak .da <>be21bedi izgradnju takvih il:kola i ~sigura po·irebne kadrove, S'to Ce om-oguCiti da Skola postane mesto gde Ce dete dObivati ne samo znanje propisano Skolskim programom, nego gde (:e se uopSte vaspitavati za druStvenog Coveka i gfa.danina·. To ·znaCi da u Skoli dete -treba da savlada s)<:olski program, da uzima potrebne obroke (u 1 123 0 ·organizaciji Srkolsikih kuhinja u Ftancusko'j, Svedskoj, SAD, Danskoj i Engleskoj vidi: Lazar V. Poponjac: Razvoj Skolskih kuhinja,. Beograd, 1946, \Str. 6-8. 17 Zena u radnom odnosu 257 �ClJem Ce pripra:vljanju sudelovati), a dti slohodno vreme pro:-:: vodi u razo:ti'odi. 124 Kao zadatak porodice osta.je razvijanje emocionalne stia. ne Zivota deteta, porodiCnih veza; izgradnja individualnosti; i sl. Ovakva organizacija podizanja dece omoguCuje normali~adju iZivota porodice u novim uslovima kad rade oba roditeJ.:ja van kuCe _:_ i dOfl)rino:si ostvarenju ravnapravnosti Zene. Pri tom <;>snoyni princip vaspitanj a - i u Skoli i u poro-_ dici - treba ila bude princip jednakog vaspitanja bez obzira na poP25, jer je to jedan od qsnova i uslova z;a stvaranje novih odnosa u porodici, koje zajednica trelba da stimulira -da se 'Sto brZe razvijaju. DeCje ustanove i socijalne slU.Zbe u korist dece ulaze, uglav'nom, u sistem deCje ·z.aStite i o njirn.a se mhogo diskutuje ~ i · na nacionalnom i ni medunarodnom planu, u okviru najrazliCitijih or.ganizacija Koje se .bav~ pr9blemima zaStite dece i porodice. Ipak, njihova &e p-roblem~~ika, naroCito posle Drugog svetsko.g rata, sve Ce.SCe tretira i na med:unarodnom planu, ~ u okviru pro:blematike zaposlenih ·zeria, a naro'Cito' je- tretira Medunarodria organiz_acija rada, ~omisija za status Zene pri EOOSOC-u i m.edunarodne sindikalne i !Zenske org.anizacije. Ispitivanja su uglavnom pokazala da je potraznja za tim ustanovama zri.atno veCa nego :Sto je hjihov br-oj; da mnoga· zakonodavstva 126 predvidaju o:bavezu preduzeCa da otvaraju 12o~ Zanimljivo je navesti da je 2ivojin 2uj~viC .(1840-70), »jedan. od. prvih socijali<s-ta p}edu Srbima« (kako ga naziva Sv. MarkoviC u p-ismima sestrama NinkoviC), u svojim spisima predlagao-. da se Skole- grade po planu ))udeSenom za udobno .i zdravo Zivljenje uCenika, ita uknici imaju po pravilu Zivljenje kod Skole« . . . da se uCenici )>po p·ravilu hrane kod Skole« (kuvara plaCa opStina, a hranu nabavlja takode opStina od svih, sem naisiromaSnij ih opStinara). On j·e takode prOOiagao da se i knj ige i sav Skolski pribor nabavlja za uCenike na teret op·S·tine. Vidi DragiSa La~CeviC: Istorija socijatizma u Srbiji, str. 35 i 38. · , 25 Pri tom--naroCito misl'imo na vaspitanje u odnosu na muSke i ))Zenske« poslove, i obaveze prema.,domaCinstvu i deci, kakV'o s~ provodi ooobito u Danskoj. Vidi: G. Nelson: op. cit., str. 241-242. 126 0 zakonodavstvu u 29 dr:Zava u. vezi s·a deCjim ustanovama, odn. dojil:iStima i jaslama vidi citirane Clanke (BIT-a): L'aide aux mer~ salariees. Vidi tak.ode .International survey of programmesof Sociez:t Development, str. 65. 258 te Ustano-ve ali da: se zakOn&ki prop'isi Cesto ne prim-enjtijilf: da je znata~ broj. tLh ustanova potekao i odrZava s~ · pr~vat-: nom inicijativ6m i iz sredstava 'raznih dru.Stava, ·ah da sve viSe preo·vladava praksa da se te ustanove . slu~be subven""_' ..i cioniraju iz sred&tava zajednjce, uz obucavanJe kadrovai kontrohi; da je· najteZi problem zrbrinjavanje sasvim IJ?.ale dece· da se u poslednje vreme, naroCito od Dr~gog svet_s~O&' rata' naoVamo sve viSe pr6nalaze razHCiti naCi~i za ZJbtln~~-= vanje dece, d~ r.oditelji uCestvuju u troSko:rima· izd~;:tvanJ_a deteta samo ma:rijim delom, uglavnom srazm.erno .s:roJI~ ·pr.I- , hodima · da se deca ipak najcei\ce ostavljaju na br1z1 rodttelja iM jedn~~ od rod;teJ;ja, oca .jJi mruj~e (deda d baJk;al, llli prijateljima iii susedima, ada J€, naroclto.m.edu r~~nl_c~a,.':'ri,~ malen procena:t onih koje imaju pla.Cenu po~ocn1~ ~ kuc~~:, kOjoj se poveravaju i deca. ~ . . .· ._ . Sto &e tiCe- medunarodnog regulisanja zaStite materin~tv.~ .·. u Sir€m sroislu, kao StO smo vi deli, piedvida se samo. po::~~-~-.. da se ustanove.uredaji u vezi sa dojenjem i ~ego~. ~dOJca4 1 ·0stale socij alne mere za pomo-C zaposlenoJ . maJCl, ~e,d.u '·' kojima su za Siru zaStitu materinstva deCje usta~ove_ ~tn~, nisu joS doSle do izr3:Zaja u medunaro.dn?m. _;.egul_ls~nJu. u FNRJ odredJbe Ustava (cl. 2.4) daJU tzncrt osnov za do~ noSenje detaljnih p'ropisa u oblasti za:Stite _mater_iilstva~ ?_;·.~ Sirem smJ.slu odnosno za zlbrinjavanje dec~ zarposle~l~ m?~:k~-~ ·. Medutim o~de treba pomenuti kao zanim~jive istorisk~ 'do-·' kumente' dva propisa dorieta _1945 ,godine,~.. pre_ no -Sto -~e _pro:klamovan Ustav. To su: U:putstvo 1(¥inistarstv~" J?r?svete . . ~a"" vezne vlade) e;a organizaciju i !ad u zaiba~tima -~de~~~ vrticima) (Sl. list FNRJ, hr. 57/45) i Uputstvo za orgamzacrJU, socijalno-zdraVJStveni i vmstpitni rad obdani!Sta IZ~ decu-_ ?~:t­ Skolsko.g doba u gradOvima .i indtis_t~iskim cent~rma {181. -lls:~­ FNRJ, br. 82./45)."' Karakteristicno je da su uputstva vrlo op§irD.a; sa hezlbroj detalja i deklarativ:riih Clai?-o:ra. ;rako se~ napr., u IPrvom. UJPU1ls:bvtu· na~a1Sa;ra ;d~ Je '»rvaiSP~Itarn]e u -~_a­ baviStu besplatno« i da traJe tn godme: J:ako Je za1b~v1ste_ vaspitna ustanoVa, predvida se da ·.aeca, ]ioioj je to potreib'q._o,, 121 Oba uputstva .·stavljena su _ va'n sn~.g-e Uredb~ .o· Uttvrdiv~·-:-: nju prorplsa saveznih organa uprav~ lroJI ~u pr~1 da_ vaZe -. Sl. list FNRJ, br. 42/53. 17. 259 �dobivaju i hranu. U drugom uputstvu 1(115 C!anbval) daje se deftnicija 0:1J.daniS:ta kao »socijalne ustanove narodne vlasu ~a dnevno zbr~njavanje; negovanje i druStveilo vaspitanje: ?"':~; u dobi .od 3-7 godina zivota« (a!. 1, •Cl. 1). Sem toga, ~_nc1to se ka·ze da »obdani.Ste omoguCava radnoj Zeni - majci da- aktivno ·1:1Cestvuj e .u privrednom, kulturnom, di'iZavnom i druStveno-poliUCkom Zivotu .naro.da, a- da u isto 'vreme podLgne fiziCki zdravu i duhovno snaZnu decu, punu iZivotne -:raa.osti i , stvaralaCkth teZnji«. Zanilm1jivo je, i to, da · se, uz upravni.ka, daju siroka ovlascenja oi!bo'fu roditelja (Cl. ~Oi7), ·koji, Pc:>red ostalog, ima du.Znost da jedanput meseCno saziva. sastanke svih roditelja dece sa pretstavnicima masovnih_ .organizacija. . Sem .ovih propisa., treba pomenuti i odredbe Opsteg zakOOJ.a o narodnim odi>Oil'ijma (Sl. !Jist FNRJ, 1br. 43/46), Uoo:ie meruu ?fln~vnim .zadacima narodnih odJbora :Predvidaju staranje da zeP.e s tv ar.n o (podvukla S. D.) uZivaju ravnopravnost sa mu~karcima u svim oblastima drZavnog, privrednog i dru~tveno-p:olitiCk.olg :Zivota kao i -za,Stitu matera i deteta OJsnivanjem_ por:odiliSta,_ deC.jih domova i o!bdaniS.ta« :(C:l. 25, t. 13, . i Cl. 26, t. 4). , Na ove od!redfbe nadove:zmju :se _!karsn.lJje, na ,QI.snovu Ustava, propisi o deCjim ustanovama, mada su se one osnivale i pre ¢lonoSenja ovih propisa. 128 To je hila nuZna potreba u tom periodu kad se zapoSljavanje :Zena, putem. propagande druStvenih organizaJCija, naroCito forsiralo i kad je :broj za- · poslenih ·Zena poCeo naglo i stalno da .raste. 129 1 .. Uredba o jaslama i deCjim vrtiCima kao i detaljniji.propisi u vezi s tom_wedl>om (Uputstvo preusednika Komiteta -- us N3ipr., prve deCj_e j~Ie u Sloveniji otvorene su avgusta 1947 g. u Maribomk:oj teks.tilnoj tv;omici. Vidi »Zena danas«, br. 51, 1947, str._ 22·._ Isto tako, prema j-ednJom ,izve~taju Saveznog zavoda za narodno zdravlje (iz 1955 g.), veC 1947 godine. biLo 'je 29 j.asala sa 935 fiesta, 1948 g. njihov h~oj -se pop·eo na 97 sa 2.909 mesta, 1949 goditie bilo je 147 jasala sa 4.949 ·:m.esrta, .a_ najveCi je broj bio u 1950 g; - 162 sa 5.345 mesta. 129 Kretanje zaposlenosti Zep.-a od 1939 do 1956 vidi: Peti plen-um Saveznog odbora· SS,RNJ, Beograd, 195·7, str.- 56. Razne !sbatistiCke poCLatk.e U· vezi .sa Z£-nama i porodicom vidi: Zen.a. u. druStvu ·i privredi Jugoslavije, »StaJti·stiCki bilten<c br. 13:3, Beograd, 1959. 260 Z. narodno zdravlje ~NRJ o organizaciji i radu deCjih jasala - Sl. list FNRJ, br. 48/49 -.i Ptavilnlk" grailenju deejih jaC. sala i decjih vrtica - Sl. list FNRJ, br. 57/49) regulifu nadlel>' nos.t za osnivam.je ustanova, razlo.ge koji obavezuju na •osniva. . nje, . nadleZnnst u 1pogledu ibrilge · ·O struC-nom -lkadru na·Ciit upravljanja, tehnicko ureilenje itd. · Uredbom o osnivanju -decjih jasala i deCjih vrtica (Si. list FNRJ, br. 81/48) zakonodavac je 'nedvosmislen<> mail!) 15hvatanje da se te ustanove o-snivaju u ci:Iju JZaBtih{ ·mated:rl..:.._ stva zaposlenih Zena. To -se indirektno vLdi i iz pravnOg osnDva po kojem je doneta ·ova ure<1ba (cl. 40, u vezi sa .ci. 14, t, 2 Za" kana o petogodiSnjem planu - kojim se predVid:i »OSigurati u ~St:o ve6od m.erruvodende -Zena ru -prifVtedru«). Clam-bm 1 uredb~· daje se, u ovom smislu, _i deklarativna odredba: »U cilju d-a se Sto veCem broju ·Zena omoguCi uCeSCe u socijalistH!koj- i~. gradnji zemlje, osnivaju se deCje jasle i vrtiCi za n-egu i: v~:r spitanje dece Cije su majke zaposl~ne.« · Prema ovoj odredbi, inve.stitori su duiZni da ob-avezno predvide gradnju deciih jasala prili.kom izrade projekata zc. nova preduzeCa u kojima Ce bitl zaposleno preko 200 radnika i sluZbenika kao i za radniCka naselja. PostojeCa preduzeCa obavezna su da osn11ju jasle _{»moraju imati sopstvene jasle.« - cl. 4) ako je broj dece kojima su jasle potrebne veci od 20. Ipak, narodnom o<1boru je ostavljeno da izdaje naredenja ko C.e morati da ima jasle. Sem toga, daje se mo.gu.Cnost da nekoliko pr:eduzeCa ima.iu zajedniCke jasle. Za decu rad-:nica predU!Ze.Ca gde se neCe otvor.iti j.aSre, uredb:a p!edvida da. duZnost osnivanje_. jasala pada na nar.odne odbore. Alf, dok se za preduze,ca upotreibljava stro1gi imperativ (»rhoraju~<, »dll!Zna ,su«), za narodne odlbore-~pita•nje 15e ne postavlja sasvith strogo (navodi se samo >>osnova-Ce se«). Urediba izriCito predvida da u jaslam.a mOtgu biti smeSteni ne samo deca radnica - sluZbenica, nego i deca uopSte za.::.. poslenih !:Lea - dete o koj em se star a ota-c ili neko drug.o li.ce, rulm je zapos1eno· (al. 3, ·Bl. 3). U uputstvu o organizaciji i radu deC:jirh jasala ·kao zadad jasal~ navode se: _ne.ga, prehrana i odgoj deteta; horba protiV smrtnosrti 1i 'olbclenja dece i !Ull.o.Senj e u poro.d:icu rz.dr~vstvenp-261 I �~-lllt~r~ih _i)avika- u vezi sa odgojem i negovanjem dece. Ostale odredbe detaljno su postavile zadatke, organizacionu struktuJU, prijem i zdravstveni ·nadzor nad decom i jaslama. Za: p.piavljanje jaslC}ma predviden.je savet, koji deluje uz uprav;nika a_ u kojem. su zastupani struCnjaci, pretstavnici masov.nih organizacija .(orubora AFZ) i majke dece. · Sto· se tice decjih v'rtica (<>bdanista), Uredba o jaslama i .vrticima (1949) regulise to pitanje slicno jaslama, s tim Sto .se predvida da se u deCje vrtil:e smeStaju na dnevni boravak <ieca od 3 godine »do rpolaska u skolu« (cl. 19 uredbe). Sem .tpga, povereni:Stvima za prosvetu harodnih odbo,ra stavljeno , je u--.duZnost da redovno kontroliSu i potpoma:Zu deCje vrtiCe, ~ji su im Ufl)ravnici odgovorni za odgoj. · Pravilnik o gradei\ju decjih jasala i vrtica donelo je Mini.starstv'o gradevina ~lade FNR.J •na osnovu ovla-SCenja · ill uredbe: Ovaj' propis imao je nesunmjivo veliki znwCaj, jer je to jedini ·'PTCYpiiS o Socijainim ustanovama uopSte, (koji je za odredene vrste tih ustanova (decje jasle i vrtice-obdanista) propisiv-ao odredene stari.darde u Pogledu uslova osnivanja, kapaciteta, higijensko-tehnickih i sanitarnih uredaja ;' dr. ·.. P~re_d OVih prOpisa, koji su se i1:>kljuCivo odnosili na ust~­ ·nav~ za. dnev~i horavak (jasle ~ obdaniS.ta), vaZne sui pojedine bdredlbe · opStih saveznih propisa o -sncijalnim ustanovama. . '.['ako je pitanje doprinosa roditelja za decu koja su hila Sme·Stena u deCje jasle i vrtiCe bilo..regulisano OP·Stim uputstvo~.o Primanju i_ izdr.Zavanju dece u ustanov.::ima za zaStitu ~ vaSPitanfe dece i omladi-ne i Re~enjem o odi-edivanju eleinenata iz· k,ojih se sa·stoji struktura normiranih tro.Skova za iZdr.Zavari.je dece-;fu';inute u ·u!)tanovama ·za za1Stitu i vaspitanje dece i omladine (Sl. list FNRJ, ·br, 39/49 ; ·br. 107/49). Ovi proplsi (stavljeni van snage 1953 g. ~ Sl list FNRJ, br. 40/52 i 42/53) r>redvidali su budzetsko finansiranje tih usta. _nova i zasn_ivali su se na tadaS.njern statusu sodjalnih ustanova a u pogledu visine dop-rinosa roditelja na tadclnjem platnom sistemu. U skladu sa tim, doprinos se odredivao na osnovu iedno.g dela .stvarnih troSkova, srazmerno visini mesecnih prihoda domacinstva u kome zive roditelji deteta (tac. ~), i kre1l>o se od 15 do lOOOfo stvarniJJ. troskova izdrzavanja 262 11 ustanovi (tac." 7). za tadailnji sistem pla~anja doprinos_a .roditelja za smestaj deteta U jas!e karaktens.tlCan ]e .prOplS ··koji je oCigledno stimulirao taj smeStflJ· Narme, ResenJe~· 0 snabdevanju bolesnika u zdravstvenim ustanovama i dece u -deC1in1. j aslama predmetima ishrane saveznog ?be~b.edenog snabdevanja (Sl. list FNRJ, br. 44/49) deca ruo tn g_odme do: bivala su u decjim jaslama 650/o odredenog ·J?.";Jac~nJa, ~.n cemu SU i »nadalje zadr.Zavala. praVO na kons.ce.n]e SV.O']Lh , potrosackih karata u celini« (ta.c. 4). Kao rn:ra protlv flu~tua­ cije .Zena. a u vezi s3. deCjim jaslama, m,?ze s~ sma.tratl o~. redba pomenutog Opsteg uputstva, po l<O]em Je maJ~a, koJa -'je tri godine neprestano zap015len~ u jedno~ tp:eduz~cu, placala doprinos umanien za 10°/o (tac. 10 u vez1 tac. 7): Izmenom fjnansi.rania tih ustanova, kao d. donoSenjem :Pt'Orprl!S-a naro~~ nih republika 0 socijalnim ustanovama, odre~be ~v?g upu .stva su zamen.iene. -i urmif-19tvo ,se ;rR~e ne rp!"lmen1~0l_e, mada nije, ni'je~nim pravnim aktoon stavl]eno va~ ~nag~ .. Krajem 1951 godine doneti su novi proms1. u CllJU spr?:odenia ~era za po_steoeno usa.glaSavar,tie filiansirani.a sOClJalnih ustandva sa novim privrednim sistemom, u .'Prv?m redu. u ciliu-da se uvede sam, 0 stalno finansiranie u sociJalnlm ustanovam:a, Cime se menja i status tih ust~_.nov.a .. Taka .rf?rerr:a ReSenju 0 f.inansiranju daCkih domova 1 ostahh soc1]~lr:1h ustanova i ReSeniu o- naCinu pla-Can;a doprinosa _u dackim domovi~a i ostaJim _Bocijalnim Ustanov.ama (Sl. list F~~J, br. 49/51 ; 50/51) drzava snosi investicione rashode, hen~ r13J13hode za vaspitno i ZJdravstveno osoblje,. dodatk~ ,po Ure~b 1 · 0 dodacim-a na decu,· novCane naknade umesto bonova za prehranu i bonove za kupovinu industriske ~obe uz 80°~~ po-' pusta _ za celokupno -osoiblje, kao i operahvne materiJal~e· rashode (ove poslednje rashode sam·o za ~_;Cje. jasle, .~ec]e vrtice ; obdanista za skolsku decu). Qstale bene 1 matenJ alne 1so Pojedilni narodni odbori doneli_ su u _pogledu odre~i:r~~~ visine doprinosa roditelja svoje prop1se, k;?Jima su. p~ta,;:1h _. redene skale prihoda domaCir;tstc~.v.a u koJ:ma roditelJI Zive:B n~ osnovu koj ih su diferencirali 1 v1sm:u dopnnosa - nap!· ~be~ gradu to pitanje reSen.o posebnim 'Odlukama narodmh . ~O :opStina, koji su svoje propise doneli na osnovu pre:Poruke G je . Beograd. 263 �rashode ustanove su imale da podmiruju iz _sopstyenih prihoda, a glavni prihod bio je doprinos r-oditelja. Ustvari, ovi propisi u pogledu fina:ti.siranja ustanova za dnevni 1boravak joS uvek zadrZavaju najosnovnije elem-ente budZetskog finansiranja, mada se vee tada poCinju da izdvajaju otbaveze drZave za -odredene elemente troSkova tih ustanova ad oba,.. veza roditelja. Oba oova propisa {stavljena van snage 1953 g. "'-: Sl. bst ~NRJ, 42/53) pre.>tatla su da se pvimem!iudru u pogledu finansirallJa ustanova· za dnevni boravak deoe (jasle, vrtiCi, <Jibdanista) vee poceill«J!Ill 1952 god:i.ne, kada je donebo reilenje o finamiranju decjih jasala i decjih vrtica (Sl. list FNRJ,. br. 6152). Na osnovu ovog pmpisa praktiencr je uvedeno sadaSnje samostalno finansiranje u ustanovama za .dnevni bo~ ravak {Sto zna-Ci da je- drZava preuzela obavezu da obe:zJbedi trpSkove za investicidne rashode i liCne rashode za vaspitno l -zdravstveno oso:blje) ..Zna·Cajno je pom-enuti da je a vim propisom odredena stalna datacija ustanovama za dilevri.i ·bora:.. vak iz sredst~va fonda za pomagiinje socijalnih ustanova, koji je predviden cl. 9 Osnovnog zakona o prekrsajima ~Sl. ·list FNRJ, br. 46/51). Ta dmacija "zuoshla je 1.250 din me~Sec­ .no za svaka· po1punjeno mesto i bila je namenjena za podmirenje rashoda koji bi normalno padali na teret doprinosa roditelja. Jedino ograni-Cenje za dadeljiv-anje ave dotacije bio je uslov da planirani kapacitet ustanOve mora biti popunjen sa 85°/o.131 Godine 1953 doneta je Uredba o donosi.uju republickih '.propisa o organizaciji, upravljanju i finansiranju socijaln:ih ustanova 1~ 1 ~Sl. list FNRJ, br. 54/53), Cime je na.stala praznina Ni ovaj se pr.QPi:s dan.ws .viSe ne pr:imenjuje, jer su od 1953 godme doneti republiCki prapisi o finansiranju socijalnih ustanova: ko~i uglavnom _zad-:rZavaju iznete principe samostalnog fin~.ns1ran.1a. Izuzetak: Je upravo u do.deljivanju dotacije od 1.250 dm meseCn.o za sva:k:o popnnjena mesto iz sredstaVa fonda za socijalne u-stanove. jer n.arodne republike, koje sU bile nadleZn-e na os!:ovu· Cl.. 9-:- stay 2 .Osnovnog zakona o prekrSajima da doneru !'hze prop:tse o ti~ fonjdovima, nisu u tim propis-i-ma predvidele ·1 takvu namenu tlh sredstava. Taka se dana.s ove ustan-ove finansirai:u kao i- ostale socijalne ustailove iz sredstava za investicione rashode ~ liCne. ra,;;hode, koje _za vaspitno ..i zdl"'avstveno 'OsiQblje obezbedv.Je osmvac, a ostali ra-shodi podmiruju se iz doprino.sa roditelj.a. 264 . :il :! ti saVeznim propisima iz ave oblasti. Nasllprot tome, piojedine narodne repU!blike reguli.sale su razna plitan:ja u vezi tSa -s~­ cijalnim ustanovarha. 132 Nedostatak osnovnih IProphsa stvono je neujedna-Cenost, nepotpuno,st i raz;noli:OO_St_ u statusu, nad132 Pojedine narodne republike su i pre 1953 ~ne reguliealeneka pitanja iz problematike ustanov~ z_a dnevm "~?ora~~ dece. .Tako je u NR Srbiji bio donet Pravilnik o organiZaC~J~ 1 ra-dru deeiih vrtiea (Sl. glasnik NRS, l>r. 46/49), a u NR J?osm 1 .Hercegovini Za:kon o vaspitanju dece pretskolstk.e dob1; Pravll~_Ik oOrganizaciji i radu deCjih vrtiCa i Uredba o fon.du za sociJal?: ustanove (Sl. Jist NR BiH, br. 19/47, br. 26/48 i br.. 5/5~). Prop~s• NR Srbije _bili su doskora u primeni, osim odred;b1. koje sru bJ!~e zamenjene Zakonom o socijalnim ustanovama !ko]i Je NR SrbiJ·a donela 195-5 godine. Sada se ovaj prQIPi-s v:U~e ne :primenjuje:. mada ilije ni fzriCi-to stavljen van snage, obzirlom da ]e NR SrbiJa donela 19·57 godine Zakon .o deCj'im. vrtiCima. •t. Zakon o vaspitanju dece ptret:Slrolske do}Ji N~ B:iH ~m~juj~ se i. danas u celini izuzev odredbi o nad~eznosti za donosenJe reSenia o osnivanju· i_ odredbi '<> nadzornim organima za u~tano':'e u. ko-je se smeStaju deca pretskolsk_e dobi {te 1o5J~b~ lZinenJene su Zakonom o nadleZnosti narodmh odbora opshna 1 Sll'ezwa .. SI. li-st NR BiH, br. 18/55). Pravil!p.ik -o organ:izacijri i radu d:CJlh vrti6a ne primenjuje se, m-ad~ nij~ stayljen. v~_ s~age, 'ob7;I·ro~­ da su njegove odTedbe o osmvan,Ju, finan~aranJU 1 upravlJanJU deCjim vrtiCima zastarele. u periodu od 1953 godine 1:! ~arodnim repuhliikama s:u. doneti sledeCi · propis~, koji su zna.CaJm za ustanorv:: z.a dnevnt bocavak decei u NR Srbiji: Zakcm o fondu za soc~J~Ine.-~stan'O:V~, z~.:­ k!on 1o socijalnim. ustanovama, Uredba o naziVlffia 1 klaslfikaclJil -socijalnih ustanova i Zakon o deCjim vrti.Cima (Sl. glasnik NRS, br. l/55, br. 24;55. i 98/55, br. ~8/56 i br. 23,/57). U NR Hrva:tskoj: Uredba o Osnivanju fonda za soci,i.al~e u~a­ nove. Odhrika o finansiranj-u socijalnih ustanova, Prav·Ilmk 0 I~­ ove i Zako~ .. vrSenju Uredbe o osnivanju fonda za socijalne ustan1 o de~ jim vrtiCim'a (Naro.dn_e novine, br. 76/51, br. 8/54, 24/54 1 52/55, br. 24156). u · NR Sloveniii: Zakon o -socijalnim ustanovama (»Uradni list LR Sloveruije«, br. 26/54). U NR BiH: Pravilnik: za izvrSenje Uredbe o fondu za oocijalne ustanove (Sl. list NR BiH, br. 14/56). u NR Makedoniji: Zakon •o soc,jjalnim ustan·OiV'aina {81. vesnik NR Makedoniie. br. 4D/55). . , . . . . . U NR Crnoj Gori: Odluka o privremenom fm-a'DJSl•ranJ'll socijalnih ustano-va (Sl. list NR C G br. 11]55) i Za-kon o ustanovama za pretskolsko vaspitanje (Sl. list NRCG Qr. 20/58). 265 �l:Zno~ti, -~pyavljanju itd. Taka se, :napr., .izdrZavanje i finin~ sua~J.e ustav~ova za decu pret.Skolskog. uzrasta vrSi na tri r~zlw1ta vnac1na: putem samostalnog finansiranja, samostal- nrm budzetom i putem ·bud.Zeta druge ustap.ove.133 ~de !reba reci da godine 1951 i 1952 pret~tavljaju pre~retnlCu u razvoj'll; deCjih ustarlD'va 1 a na:mCito za decu pr-et-· Skol~kog doba. · N~puStarije Sistema 1 administrativ.n.og upravljanja privredom i druStv:enim Zivotom moralo je da izaZ\ove _proroene· i u st~tUrsu deCjih ustanova. Taka 1se, o:bzirom na izmenj"ene prL ,vredne propise, -osnivanje i odrZavanje deCjih ustanova u -okviru preduzeCa u praksi nije.moglo da ostvari_l 34 S druge strane, o(l-redivanje statusa deC.jih ustanova kaoJ.IStanova sa sat,nostalnim ·finansiranjem zahteva visoke do-prinpse roditelja. To .J-e takode uticalo da po·Ceo smanjivati i broj ustanova koj e su bile u nadleZnosti narodnih odbora. Nedostatak osnovnih saveznih prop1sa, ko1i bi na jedinstv€n naCin regulisali osnivanje, organizaciju i na.Cin poslovanja -ustanova, taka-de je doprineo vrlo sporom ra~zvo•ju i unapre·divanju deCjih jasala i ohdaniSta. Najzad 1 negativno je deio·:y-alo na deCje ustanove, naroCito jasle i_ obdaniSta za pretskolsku decu, i odredivan}e relativno visokog deCje.g dodatka, -se 13 _:' Jedna anketa, kojom je bilo obuhvaCeno 8-88 us.taniOva- za :pretskolsku dec:u (medu kojima veCinom zabaviSta), pokazala je da Je od toga broJa 23°/a ustanova bilo na samostalnom finansiranju, 28,5°/1) sa sam~talnim budZetom, a 48,5°/1) na budZetu druge ustanove. Ista anketa je piokazala da je 845 tistanova (od anketiranih 8~_8) u na<~IJ~Znosti ~~eta za prosvetu, samo 29 u nadleZnosti &oCIJa!ne ,z~tlte. 7. u ~?'dle:l.nosti p·reduzeCa a 7 pod rukovodstvom drustvemh orgamzaciJa. Sem toga, _anketa je konstatovala da organ~ dru.Stven~g up!'avljanja ima svega 53il(o deCjih ustanova pretSkolske d'ob1 (arh1va Sekretarijata za socijalnu zaStitu SIV-a - 1957). 134 N;a';"oCito od 1953 god. naovam·o - Uredbe o ukUipnom do.hotoou prrvredne organiza-eiie i njegovoj raSipodeli (81. list FNRJ br. 51./53) i kasnije sliCni _p:vopisi sve do Zakcma o sredstvima pri~ vred~ih. organizaciia (81. list FNRJ, br. 54/57). Ipak nekoliko pred~e~a Je 11:srpelo da o4rZi svoje ustanove, no status tih ustanova b!o Je sasy1m neodr~d~n; a sredstva koja se na njih troSe _nisu b1Ia pacedv1d-ena prop1suna (anketa SekretarJjata za r~u:l SIV a 1907). :266 - - na_koji se izdaju. vrlo veliki iznosi, dok je, druStvena·pomoC 135 .:sluZlbama -za dnevno 21brinjavanje dece nedovoljna. Porast ibroja ~abaviSta (i sliCnih us tan ova) nema na~o~iti. z?-a~aj sa .stanovlSta za.Stite odnosno pomoCi z;aposlenoJ maJCl, l'er te . ustanove uopSte ~e 2lbrinjavaju decu do tri godine, .a stariju _ samo delomiCno zbrinjavaju 1 Sto dokazuje i sastav dece u "'k .s .deCjim ustanovama_ iprel.O:')- oJ•k e ·db"'". 01 1. " Naglo smanjenje broja de·Cjih Ust~nova-za d.ecu p~e~kol~ -ske dobi137 vrlo se negatiiVIlo odrazill·o na zaposlene ll_la]lke,. 1 to jedanas centralni problem u problemati. ~i zaposler;uh ma]. ki Taj problem j•e uoCen u javnosti, naroCito· u okv1ru druSt~enih organilzacija, o njernu Se mnogo disku.1mje138 , .ali ret~u1t3s Taka, napr., dok su, tr()Skovi ...~eCjeg dodatka u 19551 god~~ iznosili 47 1 milijardi, izdaci na dec]e ~~tanov~ :za dnevno zbn 6 njavanje dece iznosili su svega 304,4 nnhona dmara.. . . · tse -Podatk.e 0 troSkovima, sooijalnom ~astavu. r.~Ite!~a dece 1 sL vidi: Lidija SkofiC, Ustanove za pomoc porodte~_ ~ n;r1.hove potrebe, })Socijalna politiik.a«, b~. 1/1956,, str. 40~2. 1s1 1951 _g,odine Qilo je u Jaslama 1_ obda:nstima •v 25.60-Q dece. x.rajem 1955 godine. bile· su svega 1~2. Jasle 1 o?damst~ ~a 14:393 ·deteta.-·Pretpostavlja s-e da je potpumm dnevnrm ~b~JavanJ~ -dece obuhvaCeno sveg.a 5,70/o dece z_aposlenih maJki. Medut1m, 1939 god. bi-lo je u jasl~m-a i obdaniS·~ma 5.~45 de~e. Prema tome dok, se broj zaposlenih zena u~rostru~·L?, ~:t;'OJ mesta u ust.anovama za z:brinjavanje dece ~aposlemh maJk1 niJt: se u~truC1v0. (~ada b'ivSa Jug-oslavija nije gotovo uopSte poklan}ala p-aznJU zastit1 materins·tva zaposlenih Zena u S,i_rem smislu). . . 1ss u Programu KomunistiOke p.artije JugoslaVIje, . usvo·Jenl()tn na v kongresu kaZe se: »Svestrano 'obezbedenje majke i deteta1 stvaranje Siroke mreZe poro.diliSta, deCjih jasala i ustanova za pretSkolsko vaspitanje«. Vidi: Odtuke V kongresa KPJ, Beograd, 1948, izd. »Kultura«,_ Cir., str. 38. . . .. . . U Rezoluciji III kongresa Saveza smdik~ta Jugosl<:tVIJ: 1stiC:e .se: »Razvijanje raznih ustanova i sluZbi kC?Je zaposile:n~ zen~a osiguravaju obavljanje njihovih materil'l:sk:h duznostl v 1 domac1h -rioslova« (redaju se ustanove) ... kao »~lt:r:u uslov da ze~e s~gle­ daju trajniju perspektivu svog zaposlenJa 1 steknu ose-Can!e sig~.u:­ nosti na poslu, samostalnosti i is.tinske ravnopravn'Ostl«. VHli: )>Z-ena danas«, br. 130, 1955, str. 2. . . . Zahtev za reSenje problema deCjih ustanova (finansiranJe, do, prinos roditelja prema pnihodima oonivanJe posebnih saveta -:u komunama i sl.) poiavio se i u izvjeStajima'Prve i Druge komlsije na Prvom· nacionalntom kongresu za zaStitu dece. Vidi: »Zdrav~ stvena zaStita dece«, 'Str. 3•201 322 i 323. N.a istom Kongresu navela je Tatjana MariniC:, »Od 37 odrZanih zborova b~Ca (u 12 osnov- 267 �tati jos uvek ne zadovoljavaju. Ipak J1:loze se ocekivati da ce odre~be Z~ko;>a ~ ~kohstv~ (Sl. list FNRJ, hr. 28/58), uz -ostale ~rop11se .koJI ·Ce _brti. done~ u. vezi sa ja~Com orijentacijom na prn?,leme porodrce 1 vasprtanJa, pozitivno delovati ina razvo· us;anova pretSkolske dobi. Zakon,. naime, izriCito po: . av~Ja \cl. 26, st. 1) kao ':adatak ustanova za pretSkolsko v~rt~Je »!IJOmagati rodltelJrma, naro·Cito zEllp.Dtslenim u zbri · nJavan]u i vaspit.~ju dece«. Zakon takode kruZe da 'osnivaci ~:ta~o~a _m·o·~u •bltr ~¢tu;ski narodni odbori, stanbene zajedce kao 1 pr1vredllle 1 drustvene organtzacije i ustanove (01. 27). . Za dec:u S~olskog -uzrasta preduzimaju se ra·zliCite mere, loo]e ola~avaJ':l oba.veze o;aposlenih majki, odnosno roditelja prema n,phoy.oJ dec1. . .,. . Prop1s'i o ~wi\kiim ~tlhmjama donebi &u taJkode 1949 gocfuie. rak_o su se da.Cke kuhlllJE, kao i druge deCj e ustanov-e, osniva-le ! ?re z~n:nskog regulL.s.anja. Uredba a Otsnivanju i ,radu dackih k~mJa (S.I. .list hr. 106/49) izricito naglailava d~ s.~ dac~e ku~I.nJe .osn;~aJU u cilju »poboljSanja ishrane ?cemka« a ~: u ·»CilJU porn-ocr majkama koje su za~poolene«, ikao 1 da se _:Z nJI~a hrane »prvenstveno deca -Cija je majka zapa-· siena« (Cl. 1 1 2). Uredba rpredvida da da,cke 'lrnhinj'e osnivaju · na~odnt odtbor1 prema unapred. utvrq.enom planu i da orie stoJe pod rukovodstvom prosvetnih organa (Cl. 7). iPr:anJe. finansiranja i doprinosa reSava se ReSenjem 0 . odr~vanJU elemenata iz kojih se sastoji struktura i.a -izdrZavaUJ~ dece Zibrin:ute u ustanovama za zaS-titu i-vaspitanje dece (SI. list FNRJ, br. 107/49). . U uputstvu o snabdevanju i radu skolskih kilhinja .(SL hst ]NRJ, br. 12/5Q1JzdCito se ka.Ze da se '»osnivanje, o·rg·a- ~:CJil_l F1NRJ, nih 'Organiz~cija. SSRN )edne z~~~v pro~nr~Ja mreze 51kecJ1h: ]ashe~ ~ vrtiCa za zagrebaCke op{::ine) 27 ih je postavUO. ustanova za dnevni bor<lvak ,dece i to pretSkolsku decu te otvaranje mleCnih i s o_1sk1h lruhmJa.« Naj.zad, m~e ~e joS dt>dati da je oih~vezu druStva da se brine dec-u zaposleni? roditelja isticao i Dimitrije TucoviC, koji je »Tarnna praksa kapitalizma poCinje nas d 1 e.~ a pnp . a]~ druStvu i da oDo ima i obavezu i in teres· "!- se za ~Jlh~. buducnost stara ... potpunro iz'vrSenje ·te duZnosti,.?-a. koJu sOCIJalna demokratija goni vladajuCe klase "eka' sociJallzam.« DimitrUe TucoviC: Izabrani spisi Beograd. c knJ· 1ngaa · . prva, str. 255. , ' ' ~a ~~:d~a ~talog ~:n:_o:. 268 ~iZJovanje i rad Skolskih kuhlrija sprovodi uz aktivnu saradnju i poinoc c]ruStvenih. ,o~gantzacija« (NO, AFZ, Narodirui fnmt, Crveni krst). Isto tako, podvlaci se da skolska kuhinja radi ..Sarno za vreme »trajanja nastave u :Skoll« (t. 20), medutim (a!. 2), ostavlja se mogucnost .narodnom ,odboru da maze _)~u saglasnosti Sa roditeljiiD.a odnosno staratelj.ima uCenika -koji se hrane u njoj, organizovati iz.davanje hrane i 0a- vreme J>raznika i Skolskih od.mora«: U talkvim ISluCajevima k.uhinja se .snabdeva na druga·Ciji naCin (Uput.svo za odredivanje. ·elemenata iz kojih se sa~Stoji strn'ktura normira-nih trotSkova ishrane u skolskilim kuhinjama- Sl. Ust FNRJ, br. 5/50). S.em navedenih propisa, treba pomenuti da je na osnovu Zakona o petog·odiSnjem rplanu razvitka narodne privrede FNRJ (1947-1951) republickim planovima bilo predvideno -p-oveCanje broja da-Ckih kuhinja i odredeni iznosi koji se u te svrhe imaju utroSiti. 139 Propisi o Skolskim kuhinjama viSe se ne primenjuju, bilq da su na rp05redan na-Cin ukinuti doonijim !lJzmenama u privreclnom sistemu, bilo da su pojedine odredbe zastarele ili zemenj ene propisi-ma narodnih- republika {kao, na primer, .o:dredbe o na.Cinu finansiranja I odredivanju dotprin-o.Sa rodi~elJa, o izradi plana ·asnivanja tih ustanova i dr.). Va:Znost daCkih kuhinja, i za zdravlje dece i za zaposlene majke, naroCito se istiCe u ,..naS.oj -javno'Sti, medutim, ibroj i uredaj daOkih ikuhinja ne zadovolj<tva.'" NaroCito hi lbilo tsn Vidi: Zakon o petogodi:Snjem planu i zakone o petogodi..:. :Snjim planovima nart>d.nih republika (:izdanje Savezne plarn:srke komi&ije. 1947): Cl. 17, t. 4 Plana NR Srbiie (str. 177); cl. 18, t. 3 Plana NR Hrvatske (s,tr. 237); a!. 2 tae. 4 Cl. 23 Plana NR Slovenije (str. 282); cl. 17, t. 2 Plana NR BiH (str. 3M); cl. 17, t. 2 Plana NR Crne Gore (str. 382). · · 140 U javnosti :se 1-sticalo ·eta Skolske kuhinje kod nas u buduCnosbi treba da obuhvate svu Skolsiku 4ecu. Pored ostaHh, to je ' :istakao i 1\.leksandar Ra£nk;oviC u govaru priliko-m otvaranja .I nacionalnog kongresa za zaStitu dece, u Beogradtt, 1955 (vidi: »ZdTav.stvena za.Stita dece<<, str. 10). Treha istaCi da je- -ovaikvo miSljenje izraZeno veC na IV kongresu AFZ Slovenije, 1952., gde je kaza:no: ))DoCi Ce vreme kad :Ce svaka _ Skola mmrati da ima Skolsku kulhinju koju Ce voditi uCiteljica doma&stva. U njoj Ce se deca. uvoditi u d'omaCinske poslove. Pored prostqrija za kuhinju moraCemo -da se postaramo i za prostorij-e za igranje, .gimnastHru i sobe u kojdma Ce se deca spremEJ~ti za Skolu. Tek sa takvim ustanorva26~ �potrebno doneti osnovne propise o nae1nu finansirarija, nc{.:.: · Cinru !poslo·v~ja d. opreme, povezane !Sa rprO{Pisima 9 gradnjd.:· novi:tl Skala. Dono!Senjem l!'etpulbliJCJk:illl prorpfusa o socijalninn ustano·vama (u NR Srbijii, NR Sloveniji i NR Makedoniji) stvorena je ne-· ujednacenost u· pogledu statusa tlackih kuhinja. Taka se u. NR Srbiji (Uredba o nazivima i klasifikaciji socijalnih ustanova) Skolske kuhinje tretiraju kao socijalno-vaspitne usta..:. nove t.e su kao takve u nadleZnosti prgana pro.svete, dok se u·. NR Sloveniji (Zakon o socijalnim ustanovama) one kao opstesocijalne ustanove stavljaju u nadle.Zno.st organa socijalne zaS.tite. 141 Obdanista za Skolsku decu vrlo su retka, mada se problen ' zbrinjavanja i Skolske jece zaposlenih maiki sve viSe rpostav:-· lja u posledniim .godinama. Medutim, uspeSno se razviiaju drugi oblici okuplianja clece. Na tom ,polju nar·ocito su aktivna dxuStva prijatelia dece i omladine, odnosno saveti za staranje o ·deci i' omladini. Ta aktivnost .odvija se u znatnoj merL po deCjim k.lubovima, u pionirskim domovima, deCjim bibli-· otekama, sportskim o.bjektima, letovaliStllna i sl., pri Cemu se koriste swbvencije ·z~jednice. Sva se ta. delatnO&t organizujema mo6i Cemo zaista pruZiti pomoC zaposlen1oj majci i Tasteretiti je u vaspitanju d negovanj1,1 dece. UbuduCe ne- bismo smeli da gradimo n~jednu novu Skolu bez takvih prostorija.« (Angela Ocepek: PoloZaj delovne Zene v dobi graditve socijalizma, »NaSa. Zena«, br. 12, 1952, ·str. 329). Vidi takode: dr. Slava LunaCek:: Skolske kuhinje i zdravlfe dece, gde se pled:Lra za 'Obaveznu gradnju_ kuhinja u nOvim Skolama -(»Socijaln.a politika«, br. 3, 1956, str. 44). Skolskim kuhinjama bilo je posveCeno jedno- savetovanje Sa-· veza Zenskih \(iru.Stava, Saveza dru.Stava prija1;elja dece i Crvenog.krsta. - Materijal i TcfltljuCke sa tog savetovanja vidi: Socija,lna politika, br. 1, 1956, str. 701 i sledel:e. 0 daCkim kuhinjama govorila je 'i Vida TomSiC na VI plenumu SK SKJ. Vidi ))Komunist«, br. 3---4, 1956, str. 235. 141 Na plenumu Saveza Zenskih drU.Stava, todrZanom pOsle Bri-· onskog (Petog) plenuma SSRNJ, 1957 g., V1da TomSic je rekla: »MisUm da je- Skola j-edinstVena ustanova koja treba da ima u_ sebi sve -Sto je potrebno da, k3d dete u nju ud:e da' tamo ima i nastavu, :fiskulturu, ishranu. i da j e upravn"llk Skole odgovoran za sve to .... s d:hlge strane. izootavljanlo iz nastave napr. Skolsku ~hinjru u k-oioi. bi· d·et-e mo~J.o d;a nauCi da kwpuj.e,, kurva, &uva, prLprema namirnice, ·da posl.uiuje, da se ponaSa pris:tojno .... « ())Ze-. na .danas«, juni 1957 g., prilog). 270 uglavnom bez propisa, mada ·bi, naroCito o letovali.Stima, 142 trebalo doneti -neke osnovne odredbe• .. Ovu praZn..inu donekle je pa.punio novi ·zakon o o&nlvanJ~ i poslovanju odmaralista (Sluzbeni Jist FNRJ, br. 2~/58), koJl sadrZi nekoilko adredbi o ustanova.I?a za . letovan]e, odmor i oporavak dece i omladine (odmarabst~)· Tuu od;ed~ama ka~ osnivaCi deCjih i omladinsk1h odmarahsta predv1daJ~ se .sre ski i oplitinski narodni odbori i skolske ustanove (cl. 3). Za azvod tih ustanova 2n.aCajne su odn:-edlbe o sredJstvirrna ·o-9.:-naraliiita (koja treba da obezbetluje osnivac - pre':'~ c~. 13) i 0 osloboaenju od obaveza prema d_rus.tvenot za]edmcl (cl. 15 i 16), Sto Ce svakako uticati na snizenJe troskova boravka u nj ima. ,. t' . u vezi sa problematikom deCjih ustanova tre'ha ~aves 1 ~ aikJ.jrwCak iz RezoJruci!je o deCjlm us•tanoyam.a UISVO[Jene ~·~ ~sllivaCkoj skupStini Saveza Zenskih drustava gde se kaze. ~osnivaCka skupStina Saveza Zensk,ih ct:uStava. s~_atra d;::t r~e ostvarenje 11avnop-navnosti Zena ne moze zamtStttt.... bez ~.. Stvene brige za a;ecu.,_ bez izgr~de~og s~stema decJ. .~. zastite: ~\bei stalnog i sistematskog ,razVIJanJa sv1h vrst.~ dec]lh us~a nova.« I dail.j~: ».SkupSbina osuduJe razr:e t~on]€ o tome da zena treba da se posveti iskljcuCivo :poddzan]U dece .~:d<>datak za. :Zemu', teo-rij a 0 ,·dt:'u.Stveno~ nerentabllnosti .dec~tih ustanova' .pl8lta za -por.odicu' 1 s1iCno) i .smatra da se l'Za rorv~ga kriju' r~akdonarna shvaianja o ulozi .Zene u druSt:ru._ Ova ve teorije koCnic_a su daljem -razvijanju druS_~vene br:ge. za de~~ i smetaju da se matmij alna 51l'edstva .I<oonn;~, :druStv?., ~aSIP Ia:Ze uJo.Ze u otvaranj-e i drzidr.Zavanje na~1railiC'lib~Qh de~.]'ih usta- u 142 Tako napr pOgledu deCjih letovaliSta i drugih ust:;b'Y-~ za odmor i opor~~ak. dece i roladeZi doneto je .samo u . NR r .1Jo1 Re.Senje 0 normiranim tro·S\k'ovima za izdrZavan]e . ?-ece 1 omladu;te u deCjJm i omladinskim IetovaliStima i logorovanJ~a (S\ gl~~ NRS, br. 13/50). ovaj p·ropis s.e primenjuje s~amo omJ!l d~ o~ OJ~ nije zamenjen Zakonom -o socijalnim ustan?Vama 1. 0 u om nazivima 1 klasifikaciji sodjalnih ustanova (tim prCJIPIStOffi promenj en j e karakter IetovaliSta utoliko Sto su te ustan~ve pren~te. u nadleZnos.t organa socijalne zaStite, d'ok su ~e r.allliJe nalaziil.e u nadleZnosti organa prosvete). . . 0 deCjim letovaliStima viCLi.: SaSa- Javorina, LetovanJe t odmor dece i omladine, »Socijalna po.Utika«, br. 3,. 1958, str. 44--47. 271 �nov~ Plfeko_llwdi]h. Ce tSe moCi uskladiti niateri~ske duZnosti i drustvene 6baveze· radne Zene« (ipodvukla s. f>.).ua .·· ..u rpoolednjim ;god'lllama d;skusije o potrebo da se ..Waa:aju decJe. ust~nove, priJ.agod.ene na.Srm specifi6nim druStvenUn usic::rrma _1 pe::spelftivnom razvoju naSeg druStvenog sistema ?a s1rokoJ bazr samoupravljanja, Siroko su zahvatile sve drustven: organizacije. 144 Postepeno se do.Slo do zakljuCka da· pomoc z~p~slen~ majkama i roditeljima - pomoC parodic{ -:-. u ~~r~nJavanJu dece treba da se organizuje prvenstveno zaJ~dn~~krm s:re~st_vima zajednice i rgradana u okViru najuZe tentonJalne JedrnLce, u . .sredini u kojoj porodica Zivi stanbenoj zaj~dn~ci. Ova, m-ed:utim, ne znaC:i da deC:je ustanov~ ne treib~ -osnn~atr tamo gde za to postoji potreba i .gde ima uslova, 1 u .pr:wred.nim ·or-gamlizaclij ama.145 . ~ Vidi: ~Ze!l·a dan·ais'<•, br. 112, 1953 g., str. 3. U v&i sa shva·tanJI:rna da Je zen.a »n:rentabilna« i da je treba vratiti domaCinstvu, .c~ BahoVl·C kaze: »Ta:kve koocepcije su odavna poznate f nemaJU m'kakve v~e sa na;Som stvarnoSCu i princi'!)om socijali~« · · · »·~. J?TOCesu naSeg razvitka moramo -istovremeno stvOnti I uslove -kOJII ce ~aposlenoj Zen-i olalkSarti poloZaj. u stavaranju o1 Tih UIS!~va, a ~a~o~~to mreie deCj-ih uStam.ova, koje su 'osnov za olakSanJ'~ poloz:aJa zent; u porodici, u odn6su na Ci.tav naS dru.Stven.i raz~~t.a~. m~ zaastf!-Jem.o vHe nego .Sto bi bilo· nuZno (poO.vukla s. 14 • .s. 'El.J V1dl. Cana br. 123 1954 g. srtrna3 P!enumu BabOVlc: Referat »Loen;a danas«, 144 Pod ' ... SSRN Srbiie 1954 ' ' v, • re ostalog, zaje?niCko savetovanje Saveza Zenshlh ·.drustava -I Sa-veta za ~~taranJe o deci i omladini Jugoslavije oktobra 1955 ~g:, o problem1ma porodice temeljito je razmatralo 'i pitanje poloz3Ja zaposlen~ majke. U z·ak:ljru.Ccima se takode spomdnj e potreb~ za Sltv<1;~anJem »1sve Sire mreZe raznovrsm.ih UIStanova za decu«. (MateriJal sa :.Savetovanja vidi u ,(iasopisll »NaSa deca« br 11--,-12, 1955). . . ' . ~rionski ,,P~i . . Pl-mmn ~.SRN.T, razniatrajuCi temeljito proble~~tiku pol~aJa zen a u nasil.m uslovima, takode j e istakao potrebu a·~ u,gokyiru ~bene zaj-ednice organizuje ~tita dece i putem »~aJ-~..dmc:k1~ decJih ustaJiloVa«. OpSirnije vidi: Dohrivoje Radosa.v- lJev1c: Dalrt rad na poboljSanju druStvenog poloZaja Zena Peti 19·57, str. 53-73.' Vidi iakode. V1da Toms1c: 0 stanbenim zajedil,icama . »Progres« br 4, 19m god. ' • ·· 145 Rezolucija Sa'V'e.:me narodne SlkupStine o ·osnovnim naCeli:ma stanbenog za·kon'odavstva istiCe da »-stanbene zajednice treba samosta.lnl? ili_ zajedn.iCki sa celom !komun.om, p·osrtepeno u · skladu sa mat~J~lnrm ~~uCnostima, d'a preu.zimaju na· se~ staranj-e o · · · bolJOJ mart;eriJa1noj zaStiti dece. . . o 1daljem oslobodenjru Pl,enu~ S~veznog ~?'!J.ora SSRNJ, Beograd. :272 NaroCito istiCu;Ci diskusije u vezi .sa deCji.ril ustanovama i pomoCi zaposlenoj majci, :Zelimo podvuCi .znatno sudelovanje j avnosti u tretiranju celokupne problematike. UtoEko pre izgleda neopravdano Sto, i pored svih zakljuCaka, joS nisu doneti Qdredeni propisi, koji bi omoguC.avali brZ.i razvoj deCjUh ustanw.a lkoje su hitne u poonoC:i zadedni:ce za[>oolenoj. maj.ci. DosadaSnja zaStita materinstva u naS.oj ·zemlji pokazuje da bi · u najbliZoj buduCnosti trebalo izraditi perspektivni plan iazvoja SiStema deCje za.Stite "(zdravstvo, p-t'()SVeta, soci-. jalna zaStita), u kojeril bi briga o zbrinjavanju dece zaposlenih majki, odnosn.o roditelja, morala da ima p-o5-elhno i priodtetno mesto. Jedno od centralnih pitanja ostaje raspored sredstava koja se daju za deCiu za:Stitu, pJ;i -Cemu ohe:zJbedenje ~talnih specijalnih fondova 146 za finansiranje zJbrinjavanja dece zaposlenih roditelj a i drugih <Jhlika decj e zastite treba da docte u obzir u zakonskom regulisanju celokupne materij e. Z.ene ... stvaranjem - uz pomoC komuna - raznih fermi· de~jih vrtiC.a« (Sl. list FNRJ, br. 10/57). U progvamu Saveza ko~una.S>ta, usvo1enom na VII kongresu Saveza lrom~·i\Sta ~ugosla;nJe, navodi se ka-o zadata.k komunista i borba za »1zgradnJu mreze raznovvsnih deCjih ustanova u okviru privredni~ orgarnizacija i s.ta:r;benih zajednica« . . . ka.o dopr:inos »stvamoJ . ravnD'!)ra~ti zene i muSkarca«. Vidi: Program Saveza komuntsta JugoslaVtJe, Beograd, 1958, str. 247. · . ' . d 146 Da treba »hitno razmotriti predlog o fonmran]U fon a ~a socijalne i, posebno·, deCje ustq.nove(<, zakljuCila je ~;tp.retsjedmk, Savezne narodne skupStine f..idij:;t S·entjurc u interv.1uu za )).Zenu danas«. (Vidi:. NaSe zakonodavstvo ....::_ za Zenu, »2ena danas« br. 135 1955 1str. 3). Medutim, na V (bri'onskom) plenumu SSRNJ staio se· ~a stanoviSte da u reSavanju pitanja deCiih ustanova ne treba stvarati specijalne fondove. Ipak, Ivan BoZiCevdC je na to:n plenumu pledirao u korlst regulisan]a finansdranja "i stv~r~~ posebnih fondova 'i rekao: »VaZno bi biJI? zakonom regul~sati ~ obezbed-iti odredena finansiska sredstva _ko]a bi se upotrebal]avala u svrhu da se zaposlenoi Zeni olakS.a rad u preduzeCu -i uopSte u dru.Stvenom Zivotu. ·Mislim kcmkretno na to da- bi treibalo krtoz naSe druStvene planove i zaikone obezbed>iti odredena sredstva "i posebne fon.dove iz kojih bi se gradile razne ·deCje ustanove, ja<:le. obdaniSta itd., ier .uglavnom najveCi broi Z.albi. koje danas dobijamo iz pre.duze6a, odnosi ISe na to da Zene nem9-ju gde daostav-e · dete kada s.u na radu. iii ukoliko imaju gde da ga ostave, to je odviSe skupo<( (»Zena danas«, juni 1957). 18 ?:ena u radnom odnosu 273 �N a kraj,u, neophodno je istaknuti, u vezi sa problem om materinstva z~ooienih zena, jos jednu postavku, ko}a cini. jednu od -asnova stanoviSta :sa k01ga. se· poom.atra ov:o Pitanj:e· u ovom radu. ReS.avanju problema nege. dece 1 brige o deci zaposlenih majk:i treba prilaziti sa ~stanoviSta di u -savremenoj porodici, gde L otac i ffiajka rade van kuCe, nega i odgoj dece ~ahte­ vaju, i treba da zahtevaju, izvesne permaneritn.e »Zrtve« roditelja- i majke i nca- izvesna odricanja, moralna i materigalna, iko1~ se donekle n'U!Zna· anoraju negativ:no odraz'iti i u radu na ·radnom mestu, i u njihov·om obavljanju javnih funk-· cija, i u naCinu provodenja njihovog slotbodnog vremena. To je obaveza Sto je roditelji neminovno duguju deci, koja dolaze na svet njiho¥"om voljom, to je obavez.a prema druStvu. DruStvo medutim, treba, da preduzima (ako je potrehno i zakonodavnim putem) mere kojima Ce biti cilj da te obaveze· rad.iteil!ja sverdu na odredend minilllnmn, a!li ikoji, mora fPOIStoj ati i koji je .garancija za razvoj d!=teta u fiziCki i psihiCki zdravo_gi druStveno 'razvijeno.g Coveka. U na:Soj zemlji vaspitanje cte~ ce i omladine, briga za njihova zdravo podizanj e- treba da postane briga obaju roditelja, skole j drustva. U na.Soj javnosti suviSe .Cesto se prenebregava uloga oca: u Porodici - i u odnosu na decu i u o-d_nosu na IPD.slove u do_-' maCinstvu. SuviSe retko se u mnogobroinim diskusijama o: rastereCenju tZ?IPOOlenih Zena ,ru;e da -tr:eba napustiiti jedno-· strano shvgt~iije i svakako izliSa-n, maZda i filistarski »kompliment« po kom.e »kuCa ne letZi na zemljj nego na Zeni«, veC j.e »Za izgradnju deCie liCnosti, za .zaStitu telesnog, men-· taln-0112: i ·mo['ailrnog ~drrarvlia deteta !i o~nl3Jd:ne rpotrebno iproiS!i.riti uZ.e obim-e pro-&t'teCivania samo majke i Zene. Ovaj po?am. treba zam~niti no-vim: prosveCivanje 'l'oditelja ... :Integritet ·deteta ugroZen ie· ako _otac ne zna svoje roditeljske dwZ.ncisti" i qbaveze, koje ne treb-a da budu man?te ocl duZnosti ma1k.e ... Konzervativna shvatani a, o strogo izdvoi enim muSrklm i ?;en-skim poslovima treba revidirati. postJav IjajuCi stvari n.a real-· ne osnove savre-meno.g :Zivota.« 147 ·'(iPodvukla S. fl.) 141 Dr. Milorald Draf!iC - .rei'! u dL~kursiii na Ptvo.m naci'Oiflalnom lrongresu za zaStitu dece, (»Zdravstvena zaStita dece«, str. 217). _SliCan stav zauzet je i u izve.Staju komisije koja je razmatrala. 274 Obzirom na preduzimanje mera i na .iskustvo u po!!led~ deCjih ustanova i socijalnih sluZbi u kortst z:::po~lenih "z~na~­ nameCe se potreba da se napomene da u raZVlJanJu...sluz?t z~ rastereC.enje zaposlenih Zena i majki t~eQa naroct..to. tmati 148 na umu materijalne i Zivotne uslove radnt-ta. ••U _nas?.J -prak.., si se ohlto ispoljava <u<tvrdeni rprincip .da mdustro]aliizaclOa oslobada Zenu izvesnih poslova u doma.C1nstvu _1 ~r1ge oko d~~e,. aJi znatno viSe sluZlbenke, intelektuaJke 1 z_ene slobodDlh ·profesija. Polo.Zaj radnica je najteZi. One rade redo~o P:Uno radno vreme od 8 Casova, vrlo Cesto u s~e~~ma, nJ.l~Ovt.~D prihodi niski, naroCito ohzirom na po:r:n.anJkanJe. kvaliftkactJ.e_, taka da j e mnogo toga ~to se preduzrma u korrst. zaposlenih Zen a njima nedostupno. One su odlaskom u tvor~:ce. potp~n~ zardrZale na svn}irm rpleCima sve :po1Slove u -dffil1:ac~stvu, 1 to u primitivnom domaC.instvu, i poslove oko p,;tmttivne ne.ge i podizanje dece.14 9 Uporedo-sa bri:gom za ,str.ucno. ~sposoblJa--:­ vanje radnica treba da idu i m,ere koje ce ,~m bttt dostupnE7 ·i koje Ce ih ras.tereCivati ad p-o·slova u domac1nstvu. Ov-de. treba potsetiti na reCi. naseg istaknut?.g p;ivr;dnog. teorett~a~a i praJktiCara Borisa KidriCa: »Dal1e pttanJe koJe ~okazuJ.e kompleksni znaCaj rprohlem.a radne s~~ge, jeste, reetmo, pl-. tanje brzog uvlaCenja Zena u produkciJU. I o tome se n1:nogo govori, ali se upravo kod toga problema mno.go zab.oravl1a .?a nie~tovu slo.Zenost. Ako posveCu?emo prema~o bn,f-1~. deCnm obd~niStima; j.as1.ama, Sko!s-kim kuhin'_?ama, tzg-radnJt sta~o­ va ;td., dakle, up~avo kompkksu onih zlvotnih pttanja "a ctje pitanj.e rada i zadata:ka druStvenih -or~ani~c~ja ~trd;gcjoj C::!~. na istom Kongresu, gde se konstatuJe da ,Je pto. e no . paZnju »podizam.ju sves.ti oba roditelja o jednakim. obavez~a 0 rema porodici i detetu, s tim da na tom. zadatku mogu mn-o ~a urade s.Ye dru.Stvene .organizacije kao 1 ustanove, pre sve~ . Skole i Narodna- armija (Op. cit.). d . · Hs za naSu zajednicu ne m'OZe biti nevaZ:;m zada>t~ a, pre~m;a ispitivanjima izVr~e?im. u ~agrebu, Ljub~jani :i ~renJru;~nu,~~Jd m.anie teZine i viSme IffiaJU deca radnt~a. ka. o...~us a... « . Zenska«, kao i da »ra!dnice radaju decu sa naJntZIIl'l; tez~ama · Vidi: prof. dr. Milivoje Sarvan: Zd~a.vstveno stanje dJeCe ~. omladine u Jugoslaviji, »Zdravstvena zashta dece« ..str. 3. ik al da od· t49 Tako· je na primer, ank:eta iz 1951 godme P'? az a . anketiranih r~dnica preduzeCa »T·iskanina« u Kr~_lU ele~ilru dU stanu ima svega 88 ~/o, samo 62/J/o ~ena ima kuhtnJU, 22,f~/ vo. u u stanu, zahod u okvir:u stana ·svega 4fiJ/m, ukupno svega . ' o. 18 • • 27& i �~eSenje.. t.ako o-Stro zaloZio ·drug Tito u jednom od naveden~h svo:rz,h govora, oil.da priCanje o UvlaCenju Zenske radne :_nage u produkciju· ostaje pr-aznct faza, mida Cak uvlaCenje :enske radne snage u produkciju maZe Cesto da nanese viSe .stete nego kDTisti.<,1so ·S"ti . Sl~.Z_be za rast,ereCenj e za:p·os~Ienih Zen a 1 m a J k1 od p·o s I ova u d o·m a,Cins tvu. Mere koje su ISvrstan::_ u -ovu gtrupu od interesa su za sve zapoo:lene 'Ljude. Sa s~ar:ov1sta po-s-lodavca, one ustvari pret.stavljaju odraz brige ? ld";'·diskom faJktoru . u proizvodnji kao vai\nom ·eJementu podlea:"J a rpmduk~ vnDtSti mda. I te 'SIU mere kao i sht?!be za zcbri.. . na-vanJe dece, pocele da se 1zna:tno Sire, UJVode i na~·redulju u . ~aku D:~ugog 'SVets:kog ~t.a, 1prvenstveno U preduzeCima vojne mdusi111Je. yec tada se·ni'gl.Sav.a "aZn.o~t thll mera i slui\bi za Za'POSilene ~ene :naj~e, kaje ISU jedan od vaZnih us•lorva za pun-o .~np:a'zovaJnJe ·zena na rradn!irm metsti!ma i. IUSklad·ivanie po·:roodJJcm1h odnosa: Sire 1_g1ledaiu6i, ove eu mere neophooda.n .lfJSlov za ravnorpravno 1UCetSCe ·Ze!la .u d.ruStvenom_ ·irl.votu. Jpak, o~ su S'Vr.stane u "mere rza e.a.Btibu mater.instva u Sirem srn~u zlbo1g ·toga, :si~~, ISU za,piQislene majike, VlliSe ne~o druge z~e, a pog?tovu vtse nergo zaposleni mu.Skarci, optereCene 'kuCn1m poolov~ma. Nrubav'ka namirnica, kurvanje, pranje sudo<va, poopremanJ e :stana, pranje ·ru~blj'a, lkrpanje i sl., to sru. stalni 150 _Vi~: Boi-is. KidriC, 6 zadacima Stampe u borbi za plan, »Parl1ska IzgradnJa«, br. 9--10, 1949, 10./11. U tom prvom periodu borbe za radt:;t_? snagu, o kojoj je govorio KidriC, Vida TomSiC kaZe ~a -su. SE;! suv1se. z_an~ariv.ali '"~pecifiCni Zenski problemi, probleml -·mater:nstv:a. (V1d1;: V1da TomsL'C: Postoji li kod nas Zensko pitanje, :tP.arltska_tzgrad;IJa~ bli;...3, 1952, str. 212.) Zaostajanje u prakti.Cnom provo~eliJU .-~C?hko ~ puta naglaS·enih i konstatovanih zadataka . :l:[l.a 'J?OlJU zbrm.~avamJ~ dece zapoSilenih majl¢. vidi .se i koreferata ~ep1ce:_ ·K~rdelJ,, odrzcmog na savetovanju CV SS JiU-goslavije o :pvotmm. 1 radmm __ uslovima r.adnik~- i trudbenika_ 30 jUna 1958, u ~ogr.ad!l·: -gde s-e, .1zn:edu ostalog navodi: »Pri utvrdivanju plano-va;.u.ops~~m-~ m1 b1~mo m~ali inlati Jasnije stav'ove ,da su deca, _bnga .~a.-nJ'l.?.l porod1cu, nas problem -broj jedan koji se svakodneymm P·l'l~vom nove radne snage u naS·a preduze6a sve viSe za'?st:ava. M1 moramo insistirati da se organizuju takve ustanove ..~~me ce . u prv?ffi redu sh-!Ziti radr,l:im majkama, i da niihov'o vrem~ . raQa_ bu?e PPlago~en.? t;im potrebama.« Pepica Kardeli: Sodjalni .~roblem't. zaposlenth zena~ Dokum~tacioni materij.al Komisije za · -· *' zeoe. CV l;li>J, str. 2. . 2.76 · svak.odnevn:i JPDISl-ov~, !PO tradtcijd. »~en-ski« -poslovi,- k!O~ri. se znat:.> no poveCavaju kada .su u porodici deca; naroCito Ql11a manjeg:: uzrasta. 151 MaZe se reCi:_ 'kao ..Sto mere za posebnu ·zaStitu :Zena·· zriaCe u veCini .sluCajeva. ujedno i mere ·za .za.Stitu materinstya, · tako ·ove mere za za.Stitu materin.stva ma1Ce istvo•reinel!lo i me152 (['€ od dnteresa za z3jp·oslene ·Zene uo1pSte. Storga s-e 111e :rri'oil.e po- . VU·Ci .stroga .granica izmedu jednilh i drugih, S I uzb a r ad nic ki h ka n tin a {restorana) u okviru· '" p:teduzeCa, odnnsno ustanova i organiza-cija jeftinih »eksp:fes« i njima sliCnih restorana na bazi poslovanja bez dohiti, usta.,..· nova je ~oja znatno- 1rastere6ulje :majdru od inaCe velilkih oba-. . veza u do·ma,Cin.stvu. Mogu6nOI!;t da se jedan od glavnih obroka do'hije po niskoj ·ceni u blizini radnog mesta za·majkri: znaCi dvostruku uStedu- rastereCenje od fiziCkog i psihiCk.og. napora u v-ezi sa pripremom i u.?-imanjem ,olbroka. POzitivnaje tendencija da se, na osnovu specijalnih propi.sa, sti:rrtulira p-rdrpii'avljanje hr81me, i rto taikn da se motZe ,QI(}n-osi.ti .km6i; Oime&e omo.guCava porodici, ukoliko je to za nju praktiCnije, da: zajedno obeduje. Ishrana u okviru preduzeCa ili u tm.v. »na.rodnim. restorani..:: rna«, koja je naroCito· pro:Sirena za vrerne DrUigog svetskO:g rata (na to je delova.la arnga~ovan·o1st tZeria- u · rartnoi rpri'VI!'edi, ali i racioniranie namirnica), ima joS j·edan pozitivan elemenat za :Zene. Ona ornog'ul:ava kon.talkte,' raizJgovore sa drug-o•vii.::. rna sa posla, ,S,to ,poiitivno utiCe na svest Zene i njeno povezivanje 1sa kolektiv~m. Nairne,_ obzirom na pro.ces rada i dis•ciplilliu 15 1 Pore-d vee navedenog (vidi str. 165, 166), pOrrienuta a'liketa Saveza sindik:ata Jugos1avij,e (1952) pokaziala je- !da zaposlene rna ike utroSe najmanje vremena na direktnlo bavlj·enje decorn, -a da naj; vi\Se vremena troSe na poolove dndirektno u vezi Sla -decom, _pri Cemu nranje ruhlia' i krpljenie dolaz.i na prvo miesto; Vidi: Neda., · BoZlinoviC: PoloZaj Zena u FNRJ, Beograd, 19~3, ,str._ 28. _. . 152 To naroCito dolazi do izr3Zaj a, kao Sto ·smo vi deli, u tretill''anju, problemahlke jednakog nagradivanja Zena .(u f?kvi!11. MQR-_a· i Svetske sindikalne federacije, ~o i drugih- organizacija), gde se sve ove mere tretiraju uglavnom kao mere koje. treba da olak.Sajti'. primenu principa j·ednakog nagradivanj.a. oetalj:ndji i' c;>p§i~ pregled svih ovih .sluZbi,. kao i rezultate ankete BIT-a, vidd u ve6:· citiranim napisima Services sociau.x en faveur df.?i .mer,es salari€e.s._ ·o nekim od ovih mera vidi takode: Jeanne Picard: L'aide fami.li~, »F-amiUes dans 1~ monde«, no 6, 1953, str. 33-44. · 2.77 �za vreme rada, kao ·i na lZu:rlbu po@e rada 1(u v:ezi tSa ~brigom za~ dp-ma,Cinstvo; o 'Cemu ·ze11a, 'a naroCito majka, misli veC prL zavrsetku rada), vezivanje zene uz racfui kolektiv je znatno oteZano. ~Naj~ad, vredno j'e pom,enuti da su baS· »narodni restorani« i" re:storani u · preduzeCima ocenjeni kao »prelom«, i to p·ozitivan, i 'll kor·l!st IZEme, u shvatanjima i mlliSkairaca d. Zena- o tShra:ni, obedovanju, naviJkama i tradicijaffia u tom !Pogledu-.153_ Obvezivanje poslodavca, odnosn-o uprava preduzeCa' i ustanova, da u-stanove radniCke restorane, je&te mera kojoj tre-:ba ·pribegavati iz viS-e razlo.ga, pri Cemu produktivnost rada dolazi ·.na p·rvo mesto. Pri tom -hi prop.isi trebali da ustanove i izvesne standarde u pogledu prostorija i strukture ishrane, kontrole nad poslovanj.em i cenama. Sem toga, propisima &e moze odrediti da rpro.jelj:ti lla gtradnjru no,wh rnrudrustriskih i drugih objekata moraju rpredviaati i gradnju ra.dnickih re~ storana prema odredenim standardim.a. Isto taka dolazi u -obz.ir i obavezna saradnja na tim pitanj-ima sa sindik~lnim o!'lganizacijama, socijalnim osiguramjem, .lokalnim vlastima, struCnim institutima i z.avodima kao i sa insp·e-kcijom rada, o_dnosno !Sanitarno~ iniS!peklcijom. DrZava bi, sean toga, morala da uzme na sebe brigu o olbuCavanju sp·ecijallnih kadrova. 154 SerVisi 'za Obav-ljanje p·oslova u dorha-:ci n s tv u ulaze u socijalne slu:lhe novijeg datuma. Uglamom oni oibuhv~taj1i na rarzne naCine organizovano mehaniJCko pran!je; suSenje d -glaCarnje (l'Uib1ja, i lk:rpanje, ika10' i-' d!zvesne pm9love u vezi ~Sa odr~avanjem Ci.tsto•Ce stan.a. Med:u njirn.a za Zene je · najva-Znije olakSanje pranje rublja, koje, kad se vrS.i u kuCi i ruCno, pretstavlja vrlo naporan i nezdrav posao. Posto-je razliCi:tina.Cirtd da Wzaposlenpj Zeni i ma}ci olakSa nvaj poS~o. Neka preduzeCa sklapaju ugovore sa pojedinim perioni.,. OpSi-rnije o tome vidi cltira:no delo G. Williams: Women and ·work, str. 101-105. 0 raZliCitim tipoviina radn1Ckih restorana, ;zakonskom . regulisahju tog p.itanja po zemljama, o naCinu uprav- . Jjanja i finan·siranja, vidi citirani izveStaj BIT·-a: Les services -s~ciaux pour ·zes travailleurs. (Rapport VIII/1., str. 10-43, 68-74, 1 53 cam-a da on~, p.o ~atno niZoj ceni, pe~ i ureduj~ ..rublj e sv~h radnlka 1(Poljska). Druga 'omogucavaJU mehamcko rpranJe unutar preduzeCa. Lokalne ·v:tasti o·~nivaju b~o~ov~ke pen~­ nice a fors-ira se i o-bavezna 1zgradn3a meham.:z1ranih p-raonlca ,; veJJhlcim tkuC.ama. Te jarvne perilonice m.ogu da lbudu bez ·personala i sa specijalnim person~lot?, ili ~omhinova.no. S_pecijalne slOObe postoje i za sakuplJa~~e prlJavo~. rublJa, ?aro-. ,cito decjeg, po kucama sa dostavom cJStog (:Selg1Ja, SAD_ 1 d~.): Iskustvo je, medutim, pokazalo da te sluZbe- moraJu 1b1t1 jeftine, da bi ih zainteresovane Ze~e kori~tile. '" Najzad trel:>a reci da se te slUZJhe Joonste (nan:~to krrpaonice i sl.) i za zapoSljavanje starijih nezapo.Slenih zena (Dan-:ska, CSR) bez kvalifikacija. . .. Uloga vlasti sas.toji se uglavnom u davanJU dota~1Ja [plate osorblju; t1;.oSk.ovi za prostorije i sl. ili uCe::.tvo:ra.n]e_ u ~en1 usluga), oslobadanju od fi.skalnih tereta, kontroh 1 sti_n;uhranju druStvenih organiza-cija i preduzeCa koJa zaposlJaVaJu veCi broj Zena za organiZiaciju ovih slu.Z?i. . . . .Sem toga, u vezi sa ·zakonskim_ reguhsan]em, Izgl.eda naJ-pogodnije mehaniCko pranje ruiPlja obezbediti u vez1. sa propisima o .gradenju, tim Sto ·bi se na osnov:u utvr~en1h st~n­ da'I"da gradenje ptreduJZeCa· i 1ku-Ca 5a ·odredenrr,:n hro]~ ntd~!lca i stanova, odnOtSno stanbenih blokova, uslovl]avalo rn~ra.d~~om mehaniCke praonice i sUJSionice i spravama za hrzo -1 higiJe~­ sko glaCanje, kao i Shim povlastic~n:a. tin; sl't.1.0?~~a!. k?Je bi asnivala -predUJZeCa, l·okaJne vlash li.,h rpr1vatna iLnJJcL]aJtlva, na torn p-olju. 155 • · Slu·Zb-a. pomoCnih.doma·Ci·ca. Jedna o"d sa~v1m novih ustanova, koja se uvr.Stava u socijalne sl~zbe,, Je~te sluZba »pomoCnih doma-Cica« (»Home helps«, »Serv1c; d assi~­ tam-ce m€-nagere<(, »assi.stan.c: fami.J?.~e«). ii ~va ISI1~ba, lk:oJ.a veC p-oCinje da ulazi i U sluZibe SOC1Ja1nog O'SJ.gUran.Ja, dugu]e svoj razvitak prilikama stvorenim u Dru.gom s~e-tskom ratu, kad je potreba za Zenskom radn~m s~ago~ b1la zn,at~,a, a situacija u ve-zi sa decom i porc:dwom -~z~zr':ala .. ~otes,koce. J ona je, kao i ranije pomenute Qa,cke kuhinJe_ 1 decJe ustanove, 1 "'17--Sl.) . t54 0 obavezam-a p:reduzeCa i dr:Zlave .i P,otrebnim propisima vidt Prenoruku br. 102 (1956) MOli...,a, 1kojom se v1ade upuCuju _na regulisanje matel'li.je u vezi sa i-shram.om 'Ll okviru, odn. ·u blizini preduzeCa. 155 Vidi: BIT: Les services d'assistance menag€re, »R,evue :mternationale du Trava'i-1«, val. LVI, No 1, 1947, str: 40 i ·sl.; kao L BIT: tt31pport IV1 Doc. NE_W(l) 4, Geneve, 19·51, 1Str. 22-2-5. ( 279 :278 �ustanovljena prvobitno 2la d dk .. za oqe ~o~i ·'Su bili najviS.e u:ro~~n~ne. sl~~ea1~~~J~o~e~~~snik~ i u porodici, porod:aja i sl. Danas se u raspravam . I -maJ e ?I~:nu, i u nacionalnim i medunarodnim .ok . ~ o ovom P:?IStice da je svrha ave slU:Zbe , _ ':'ln~a, sve vise nosno roditel' ima pomoc zaposlenim zenama, odkorist zaposl~ne ~~j~::. ana smatra kao »socijalna .slu~ba u . Mad a uvodem,j e ,g]w2fue »po d .. zo napreduje, ipak se, Zrusada ~ocn:r . .~amce« ~ela:trl.vno, !brkao stalno i svakodnevno "' ~va UZI a ne maze da smatra va u domaCinst . ·b . rese~J e problema obavlJanj a poslo-..., ditelj a, ali kao v~olvr~~::a deci zaposlenih .~ajki, odnosno rokad majka :zJbog bri:lo kodilh p~oc, a naroci.to u sluCajevima guCava norm.alan tok rZi~ota il'~'Z~g-~ ·otsUJstvuj.e od kUJCe, o.moU . l ·" ... Cl. . OVDJ s uzbi dr.Zava uzima na seb ciju o:buCavanja kadrovci da· d t .. e, ug1~vnom, organizaodreduje uslove rad . _, Je ? ac~Je :Z veZl sa p·oslovanjem,, sluZbi vr":- - a 1. nagrad:ivan]e zen a zaposlenih u to. bi trebali s~:~~~so~~o~i~~~~~~e i uCestvuje u troSkovima koj~ Stano v J. :Bosebnu .pafuju u v;elzi , slene majke i iene '" . ' sa .r.asterecenjem zarpostanova 15.7 Za s.~ po•rod~omm olbavezama za:hteva problem ·ncwim ~-slovim:a;;~ :bo;madl_ltogl_porodh~nog :Zivota, naroCito u ' . , ro 1 e Ja, odnosno odrasli Clanovi ra156 Vidi ILO: Women Workers ·a . ka·o i BIT: Organisation des servic~: d' ILc;\ D 12/3~E, 1~54, str. 4 ve, 1951, MDW l/4 Svedsk . . a~s?.S ance menagere, Gene- u doi'Il.aCinstvu un:ela u z,~gdvaJ-ordrska zemlja koja je pomocVidi G. Nelson: op. Cit str 276 ~v vo ~Ho~~ help Act 18--1943). na vlasti rasp'olagalo "i 950 · g ·. NorveskoJ Je 375 lokalnih. orga1952 g. 573 Iokalna or n . . sa svega 60_0 »housewife relief«, a diji_ je 1952 g. bilo 3~ ~~~f&f~ ;~.~:~ bhh ~o·moCnica. U Ho...lan-· dot1ra- troSkove njih " .81 g cmsek:eeper«-a. Drzava. U SAD je 1952 g. bno~~:dt~~cavan.Ja kao_,L .50~/t~ "njihovih plata. a 79 agencija izddavalo s . ' ~v~ga 17 ;Sl~cn1h drzavnih ·agencija, 12 0 International survey of Pr~ rovol]mh. fondova. (Vidi: UN, 121). grammes of Soctal Development, str. 157 Svi kojj- su se dublje ba T b . i zaposlenih Zena ukaziv.ali VI 1. pro .Iematikom Zenskog rada ostalog vidi: Hutchins· .tsu na vaznost stanovanja. Pored ~mat~a problem izgrad~j~~J~i~k~v~d, •str. XVI! G. Scelle napr., 1 1 naJvaZnijih problema socijaln s a~ova k<to ]edan od osn'Ovnih st~': nije jasan u odnosu n " D-? za. onodavs~a, mada njegov VIdl: op. "cit., str. 142--143. a zenu 1 problem radruC!kog stanovanja. 280 ·de van kuCe, naroCito je va~no .da stan bude prilago·den ~&avre­ meninn ·shvatanjd.ma o doma:Cinstvu {o1SU1ovanim na naJUCnim ispitivanjima), podizanju dece, provodenju slobodnog vremena sl. Stan mehani:z.:ovan i »racionalizovan« (ukljuCujuCi nameStaj i sve orude p.otrebno za pripremanje hrane i ostalo) znaCi znatnu p·omoC zaposlenoj Zeni i majcU 58 Jasno je da se zakonskim propisima ovo pitanje ne moZe detaljno zahvatiti. Pa ipak je zajednica i pozvana i odgovorna da sredstva koja, indirektno ili direktno, ona daj·e _za stanbenu iz.gra.dnju~ .podvrgne izvesnim uslovima, standardima i no•rmama, u gore navedenom srnislu. 150 ·Sem toga, zaj.ednica je duZna: da svim raspolo·Z-ivim sredst-vima - pa i putem administrativnih ra - stimulira i primorava pojedince koii ·grade stanove iz vlastitih sredstava ali uz pomoC ·zaiednice - da grade do makshrtuma onako kako to odgovara principima veC vrlo razvijene nauke o stanovanju. me- 158 Za obavljanje poolova· u domaCinstvu od velike je va.Zn-ooti. nal)r., 1.11Vodenje centralnog grejanja, ugradeni Stednjaci (elektriCni . iii na plin ili kombin'ovani sa anima na ugalj i drva), ugradeni friZideri, sredstva za uklanj.anie otpadaka, mehaniCka perionica, su.Sionicar ·i prostorija za m·ehaniCko glaCanje rubHa, zatim dizal~ce,. mesto Zia smeS.taj ogreva- i sl. Posebno je vaZno, za roditelj.e i decu,. predvideti prostoriju i slobodan prostor za igranje dece svih ukuCana j edne ku6e i t. sl. 159 U ve:lli s tim treba pomenuti da Rezolucija sa kcmferencije RadniCke progresivne partije u Kanadi, u delu koji govori o radu Zena, izmedu 7 zahteva pominje i zahtev- za _izradbu »programa stanovanja akomodiranog potrebama mo!derne radniCke porodice«. Vidi: Laibo[' progressive party: For peace, progress and soCialism. Toronto, 1946, str. 84-85. , Problem stanovanja je danas jedan -od centralnih problema koji S·e razmatraju na mnogim medunarodnim forumima koji se bave •ovim problemimS.. Vri·di: ILO, European regional conference: Report of the Director_, GeneraL, Report I Geneva, 1954, str. 75-91, »Fanlille dans Ie Monde«, Paris, br. 3/1953, br. ~/1954 i br. 2/1955; Informations Sociales (meseCn3. revija socijalnih sluZbi}~ Paris, br. 9, 1955. 0 tretiranju tog problema na Prvoj medtmarodnoj regionalnoj konferenciji rada za Evropu vidi: G. v., Rezolucija o stanbenom problemu na regionatnoj konferenciji MOR-a, »S'()~ cijalna politika«, br. 2, str. 320, kao i BIT: ResoLutions adoptees par !a. Conterence internationat du trdvaH. 40-me ·session, Geneve, 1957, str. 4-5. 0 zakonskim p.ropisima donetim u skandinavskim zemljama posle Drugog svetslkog rata u vezi sa gra-dnjom stanova vidi G. Neilson: op. cit., str. 284, 310. 281 �. Sn a b d )-V anj e. Pogodnu lokaci' v~na namirnica-ma i ku6nim . otr- v • JU . t d . rra no vreme trgo- mero~ (u okviru sodjalnib s!Jzbi "rtll;ama takode se. """.:'tra u vezi sa rasterecenjem "apo 1 l.h o!OJ !reba posvelll! <pacmju vezama. To znaCi da red s, enr . zena sa porodiCnim oba~ena treba, u dogovOl~U sauzl~~~~~Ja zapo~ljav~ju ve~i broj" lnteresovanim da nastoJ·e d m vlashma 1 druglm za. · ' a se u krugu preduze' d u nJegovaj neposrednoj ,blizini . . ca, o nosno devanja radnica artiklima k .? organrzuJe moguCnost snabdomaCinstvu, kaik:o hi ian se ~~l s';l . svako~nevno potrebni U potrepstina u slobodnom del st~dlli napori oko nabavke lib u preduzeCima udaljenim ad :entna. Ova. J_e naroCito va:Zno vanja radni,ka 'Tamo d . t ra grada Ili ad mesta stanoprovesti, pre<p~rueuje'!;, ed~e o "~"'/ b1lo kojih razlo.ga teze ma p.rouCi i taka podeSi•rad~~ no_ sa nadleZnim o~gani­ na da !Zene WaCajluCi se s 1 erne Izvesnog _lbroja tr:govitrebne artikle narox..:t a p:oiS. ~· mogu '1ll9pUt da naJbave po.:. ' l,;l o narmrnwe. Prevo.z na po.sao Obe b d . . . prevoza na po.Sao i sa osla . zt -e ~nJ e udobnog i brzOg takocte m.eru koja se ~braj.:·: ume.~e~m -c~ama, pretstavlja poslenih ljudi, a naroCito- zapO ~oc~a" e sl~~be u korist zaZen.i tStedi vreme sprec"ava s en .:.- zena I majki. Time se · ' · ·zamor sto s k k b . dvostruko optereCenj e zatp-osl .h' . . va a_ o, o zirom n~ vezama i majki, Zhatno utiCe ~ni -~ena sa poroc:ITCnim o-baObezbe(!enje prevo.za je naro.··t UJ _ovu pro.dukhvnost rada, bra-Caj ne postoji ili je preop.: o ~vazn; tamo gde javni saodleline vlasti {organi ·za rad i re~e~. reba ~~stojat~ da nau organizaciji rasporeda i re SOClJ~l~u ~ohtiku) ucestvuju naro.eito Jo.kalno.g k~-- ,_. dta voznJe Javno.g sao.bracaja d "' ' .=u •JJl se u l·calo na S.to c r· h d . . ' esavanje saobraCaja potrebama . .e 1~ ·o· DIJ e po~a malom r nedoraslom decom neo~~~~sl~nih :~?Udl. Za majke ca iii lo.kalne vlasti obeib d . , o Je vazno. da preduzeodnosno Skole, zajedn: ~aprev?~ _dece u deCj e ustanove, nosno kad se-- vraCa ~aJ: om .kad ana odlazi, odsakup1j a decu po ku-C sa p~sla, hl,l? posebnom sluZhom koj a struCno. osoibl' x.~ma I razvozi i h - Sto dak.ako, ohavlja . Je, narot;Ito u sluC-aju veCih razdaljina ..1so :;e- .bno 160 OpSim·ij·e Vidi citir sluZbam-a. 282 · . " . an~ ~estaJ,e i Clanke BIT-a 0 !Socijallndm Specijalna sluiiba unutar preduzeca za brigu o zaposlenim .2enama. U preduzeCima i uopSte tamo gde se razvija Covekova del a tnost sve se viSe obraCa po5ebna paZnj a tzv. lj udskom 'taktoru i osnivanju posebne sluZJbe, 'koja vodi ra.Cuna o svemu .Sto je u vezi sa stvaranjem takve klime rada koja Ce doprino.siti veCoj produktivnosti rada. U okviru te sluZbe naroC:ita uloga pripada struCnom socijainom radniku.-.161 U najkraCem, uloga socijalnog radnika je u tome da prima i prati Coveka -od njegovog dolaska ·na rad i da mu pomaZe u reSavanju svih problema unutai: preduzeCa (radno mesto, odrlos sa .Clanovima radnog kolektiva i sl.) i izvan preduzeCa (lporoc;liOni -odnosi, stan, halest i sl.), a to dorprinosi pozitivnom odnos·u Coveka prema ,radu i kolektivu. Uloiga socijalnog radnika naro.Cito je v.aZna za uvodenje i dobro funkcionisanje ramih socijalnih slfiZbi, higijensko.-tehniCke zastite i sL U preduzecima 1mja zapoSljavaju znatan broj Zena, a naroCito Zene sa porodi!Orl'im obavezao:na, uJ.og.a 'Soc'iljalno•g rad.n1.ka ·je narroOi.to vezana za preduziriranj e svih ·mer a i re.Savanj e tSvih problema, u p-redU:zeCu i i·zvan njega, koji su vaZni za produkti'VlllotSt Zena. Ulo..ga zajedlnd·ce u veZ:i. sa uvodenJ em socilJaWh r-adn!lka ocleda .se u utvrctivanju proJlila ,socijailnih ndrrli!ka, reg.uJ.iJsanju statusa Skala .koje primaju sodjalne ra-d<nike, i njihovih -programa, regulisanju statusa !judi sa tim zanimanjim.a i sL "Pri tom je ne01bH!no ·va.Zno da socija1Jni ·radnik ibude nezavisno lice, u ,koje Ce zaposleni !judi imati poverenje, a neCe g.a gledati kao o:sobu 1m.ia Za6tupa interese poslodaV~Ca, na Stetu radnika; kao ·Sto je to u :pr.aksi, naro·Cito u poCetku razvoja te slu7Jbe, i u pojedinim situacijama bio sluCaj. 162 Mada zakonski propisi u savremenom zakonodavstvu163 uglavnom ne obavezuju preduzeCa da angruZuiu so'Ci].alnog -ui'Soci.ia1ni radop,ici postoje n-od razliCitim nazivima (welfare ;Qffi.cer,- asistante soci.ale., conseilleur du travail) i dobiva,iu razliOitu spremu, prema tome da li se viSe orlientiSu na s.ocij-alni rad u okviru or.gana vlasti za oociiatnu pol'itiku il-i za indu'Ytriiu. 1 26 Ovo je naroCito doSlo do izra.Zaja u nacionalsoc-ija1istiC!koj Nemacko.j, vidi str. 109. tea Obaveza poslodavaca da anga.Zuje ))socijalnru radnicu«, pre rata je bila predvidena zakonom s·a.mo u Peruu, 1937 g., za sva preduzeCa S•a .viSe od 300 radnika. 0 ustanovi socijalruih ·radnic-a ·u preduzeCu vidi 2lanimljiv i obiman Clanak Luis·e Frankenstein: La femme et Ie service social dans l.'entTeprise, »R-evue- Interna.tion::>l.e du Travail«, val. XL, n'O 3, 1939 g., str. 327....:...S51. 283 �radnika, ipak sve veCi ·broj preduzeCa uvodi socijalne radnike i sve veCi li:i-oj zemalja posveCuje naroCitu paZn.ju izobi-azbi tih kadrova. Obavezno uvodenje socijalnih radnika bilo u. okviru zdravstvene sluZ.be, ili opSte personalne slu.Zbe·, ili' komisije za higijeru;ko-tehniCku zastitu i sl., za preduzeCa i ustanove gde radi veCi broj Zena, pokazuje se kao pu~ za· uvadenje ave sluibe u svim preduzeCima, Sto Ce se u daljem razvoju drq.Stva verovatno poJl:azati kao neophodno, naroCitQ.. u onim p:i:'eduzeCima, u kojima Ce automatizacija biti minimalna i gde ce jos dugo postoj ati tE>Zi uslovi rada. Medutim, dalji razvitak tehnike mo:Zda Ce stvoriti i nove probleme, obzirom· na fiziCku i psihiCku konstitucijtl i socij alni status Zene, koji_ Ce i tada zahtevati specijalne socijalne radnike za Zene, k-oji Ce maZda sve manje PQma.gati Zeni na radnom mestu, a sveviSe u reSavanju ostalih pjenih socijalnih problema, od kojih_ Ce i tada zavisiti, kao Sto zavisi i danas, efekat njenog rada na radnom mestu. KuCni rad. Na lkraju treba Jo.S reCi da se kuCni rad (kuCna radinost, rad »na sic«, travail a domicile) takod:e smatra kao j edna od mer a koj a na izvestan naCin uskl:"~duj e rna terinstvo i potr€1bu za ekonomskim doprinosom Zene porodici. 16¢ Med:utim, veCina onih koji su se oZJbilino bavili pr6blemima Zenskog rada _nastojeCi, sa p·;rogresivnil:l ·pozicija da pronadu_ i sugeriraju naCine za usklad:ivanje Zenskog rada van kuCe, kao za,konite poi ave u razvitku drtiStva, ·sa materinstvom, odnosno porodicom, nisu prep-a.ruCivali, ne.e-o su n::J.protiv napadali rad kod kuce.'" Smatra. se cia rad kod kuce moze da dovede do narot:ito velike eksploataciie, jer se teSko reguliS-e164 Ova se izriCito iSitree u svim razmatranjima u vezi sa Zenskirn. radom 'll katoliCkim krugovdma. Pored veC citiranih katoliCkih pisaca, rad kod kuCe »kau lek«, obzirom da majka ffi()ra ekonomski da privreduje, navodi se takode i u jednoj inaCe veo-ma obimnoj i 'ozbiljnoj studiji ·o Zenskom radu. Mathilde Deconvelacre: Letravail industriel des femmes marites, Paris, 1934. 165 Lenjin je~ u vezi s kuCnim radom rekao-:. »Mi znarno da ·su trlistovi i fabriCki rad Zena progresivni. Mi neCemo natrag k. zanatstvu, ka pxedmonopolistiCkom kapitalizmU, ka kuCnom radu Zena.<( V. I. Lenj:in: 0 radnicama i seljankama (str. 5). Dirnitrije· TucoviC takode govori (opSirnije) protiv kuCnog rada, pri Cemu je cltirao i B. Sidney· Webba. Vidi: Referat na Drugom kongresu. radniCkog saveza, Istoriski arhiv, tom III, str. 37. 284 . obzirom da :se duZ1ne J..p~ak .znaCi' ajku u pogledu znatno IDanje plaC:a i priliCno opterecenJe za m . , I itna lnSeg stanovanJa. d -vremena ra. a u ~ ov l zdrZano stanovi.Ste zauz·eto U pogledu kucnog rada vr _o u k" ad MOR-a Sem sto se k ksperata za zens 1 r · je i na sastan u e · ,.. roblema materinstva samo smatra da takav rad znacl resenJ~ P. e da bi trebalo vrSiti k k ug Zen a napomlnJ e s .. za vrlo· uza r ' k' problemom 'eksploatacl]e, izuCavanje u vezi sa e.kon~s lmd ima .na trZiSte radne snakao i reperkusij~ma koJe ta kav /~a internacionalnom planu). ge (kako na nacwnalnom, ~a, o ksperti su u zakljuC:cima na"BaS u vezi sa, radom kod uced, e " ski problemi zahtevaju "I' . tav da tamo g e zen glas1 1 SVOJ s t . t· da se donesu takve mere na specijalne mere, treba n.as ~]a 1. dna znaCiti unapred:enje i ekonomskom planu, kale ce UJe vk ·da 166 l Zeriskog i mus· ?g ra . t eC:enje zaposlenih Z~na. od pas aU FNRJ sluzbe za ras er I "b koje doprinose punom anva u dornaC:instvu, odnosno s uz e d'" . obavezama i majki . . l 'h Zena sa ,poro l,cnlm . gaZovanJU zapo.s ~n1 . k dno su regulisane po1sto]ena njihovim radnu? me~ti:a, o~~tva tradicije na tom polju, Cim propisima. To Je pas e 1~~ko b ,· do nedavno nedovolj. · · 1 o-tehn1c e aze , ' . nedovol]ne mat~nJa n a . . stimuliranja razvo.ia hh slu1 no.g forsiranj a sueg uvo enJ...a . za .zapo.slene ljude ·Zbi ne -sam·o za zapo&lene zene nego '1 i kontroli.Se. Sem toga, on v • uopSte. " . h ( adniCko-slpZbeniCki restorani, menS l u z b a 1 ~- ran e. r .d 'a bila je u prvim posleze, kantine, bifei). u .okvr~·u pre. uz:culisana mnogim propisiratnim godinama shmuhradn~ 1 rd{;orima (1946 g.) predvi<lao V , . Zakon o naro TI1m o . . I to rna,. ec prv1 'u'e aZniu ovom p1tan1u. s je obavezu odbora da !:o~vec lla~U razvitka narodne pritako Zakon o petogo.~•snJe~ P. petogodisnjim planovima vrede FNRJ i republ~ck1 ~~ onl atom polju. N a osnovu tih pr.ed:ridali su. z~.atne z~d~liS: ~~ materij a u viSe pro pis a u propLSa, detalllllJe s~ r '~' M dutim, u tim propisima se ~o: toku 1948-1950 godme .. , I e • e (na<pr orioritet malkl sebno ne SIPOminiu .zapos ene z:a nasi k:U6i i sl.). To, mesa porodico·m,. pov!ashca ~a se~from na adredbU po koj oj se dutim, nije bil? ll1 p·otre no a . 166 167 Vicli citirani dokument BIT-a, MEW /1/7' 1951, str. 3. Svi ovi propisi ·stavljeni su van snage, 285 . �mogla hi'an~ti i ceria uZa porodica radni'ka, odnosrio sluZben:ika.,. koji j e imao·- ,pravo da se ·hrani u radniCkom restoranu. N apu.Stanje sistema admini.strativnog upravljanja, izmena pri-vrednih propisa i, kao vaZan faktor, napuStanje sistema ra-cionirano,g snabdevanja, dovelo je do toga da su se znatnosmanjile i zanemar:ille t~ sUOObe. To je narroCi-to pogodiio p9rodice u kojima su svi odrasli Clanovi zaposleni van kuCe, a posebno zaposlene !llajke, to viSe Sto se uporedo smanjiva(} broj decjih ustanova i skolskih kuhinja. Negativne posledice zanemarivanja druStvene ishrane uticale Su da se taj problem poslednjih godina poCne razmatrati u javnosti, naroCito. u sindikatima, koji smatraju da je potrebno zakonsko regulisanje ovotg pitanja.168 Pozitivni propisi omoguCuju privredni:m~organizacijama da uvode .sluZbu ishrane u okvir.u predwzeCa, Sa {JilailciliiCanna knie ·omogu6ui'u ·znatno niiZe ·cene od onih u koruer-ciijailinom ug-ots1:!ite1i·Sitvu. Nije, medutim, potpuno regulisan status sliCnih sluZbi u okviru koIDU:r;J.e, Sto utiCe na slab razvoj ovih tako va.Znih .slu~bP 69 Servisi za rastereC€nje zaposlenih ·Zena o d p o s 1 ova u do m_a Cins tv u - mehaniCke perionice, krpaonice, po:rhoC za obavljanje poslova u dorila.Cinstvu (po16B Problemu ishrane radnika 'bio je posveCen XIX plenum CV SS Jug·oslavije, 1954 g. ~ prilikom istaknuto j·e da je pitanje ctrustvene ishrarne i »dnWtveno-politiCki problem, jer se radi o osl'Obodenju zaposlenih Zena od velikog del a domaCih poslova« .. ; »od neobiCne koristi m porodice gde i muZ i Zena rade ili gde majka rad.i«. Vidi opSimije Norbert Veber: 0 dru.Stvenoj ishrani,. referat na xrx; plenumu Centralnog veCa S.aveza sindikata Jugoslavije, »Rad«, br. zr,-od 24 XII 1954 god., str. 2. 0 porazn() ~laboj_ ishrani radnica (rezultati ankete u dva preduzeCa) i u vezi ·s tim o pqtrebi da s-e osnivaju radnieki restorani, V'idi diskusiju rlrugarice Gaspa·ris, ibidem, str. B. 1 811 Tak:o su sve uredbe o rasp()d-eli ukupnog prihOda privrednih org~nlrlacijoa od 1956 i 1957 godine (81. list FNRJ, br. 1/56, br. 10/56 i 16/57) sadrZa.Vale 'Odredbe po kojima su izvesni tro-Skovi radniCkih restor-ana mogli da se pokrivaju na teret materlialnih tr'oSkova, a drugim delom irz sred·stava na samostalnom rasrpolaganju. Isto tako 7.akon o doprinosu iz dohotka privrednih org:anizaciia (Sl. list FNRJ, br. 52/57) ovlaSCuje DrZavni sekretari,iat za poslove fioons·ija da d'onese pos·ebne propiJSe da troSkovi ra:dniOkih re-Storana ,:nogu deldmiCno da ii.du na teret materijalnih troSkova. I.stim 286 ' spremanje, pranje rwblja i sl.), te se s!u2Jbe poslednjlh godi.na osnivaju u republiCkim i industri.skim c"entrima. Te_ rad10n1ce · sluZbe najCeS.Ce osnivaju IZ.enska drustva, u_ okv1ru grada~ ~li stanbene zajednice uz subvencije narodn1h .odbora.. Ah obzirom na njihov status, njihove usluge, .zbo.g. rel~tty~o visokih cena, Cesto su nepristupaCne radnicama a 1 sluzbenlcama sa niZim prjpodima. " Pojedina preduzeCa, u kojima radi v~~ broj ·.Ze~a, nas~a su naCina da organizuju ruCno iii mehan1cko pr~n]e rUlblJa za svoje radnice i rad~ike, po niskim cenama, Sto Je pokazalo dobre rezultate. Podizanju 8 tan 0 v a za zaposlene ljude ~:o~veCuje se, _t~: kode, naroCito poslednjih godina, znatna pa'Z~Ja; a p_ostoJeCI . . tvaraJ'u matE!rijalnu bazuno i predvid:aJU stimulans . prop1s1 s . • k · to pitanj e --za izgradnju znatnog broja stanova, no JOS uv~ . ]e . ·v ek vrlo akutno.m Sem to~ga, u dosadaSnjim pro~ISlma JOS u: a nedostaju odredbe koje ·hi abavezivale investltore na podlz - r· moguCnost opS:tinskim narodnim odZakonorn (cl. 34) ostav _Jar: ·vrednim organizacijama (dakl_e, borima d~ mogu ~omun~ hlm ~nodrediti poseban naCin plaCai[)Ja i restoranima .drustvene lS rane . . ba la.Canla doprinod'opri?osa iz dohotk~ ~li ih :c::,%~j~:je ~S~ug:effu P organizacija. 0J c·ma vidi · Dorica: sa, C1me se omogucuJe P 1 0 s.lJlZbi ish;ane 1. ~~~t:n s~~~~a~a ;;i~~:~~f~ organiz~cijama, BegoVIc: Stan3e soc~1a nt »Socijalna politika«, br. 3, 1958, str. 3?--37. 'k . sluZbey t7o Vidi: Uredba o. izg:ad~i stanbemh ~atat r~~~Ja .br, 23/51 nika i Uputstvo za 1z~~e~l~ ~~e~biroskoviinci gradnje' stanbenih i 36/51; ReSenj~ o po~Clb rz:6j51 i 37/52; Zakon o dorp.rin'OSu za zgrada - . SJ. ~· FN Sl ~ist FNRJ br 57(55 i 54/57; Uredba o ~an?e~u Izgr JU ~ rinosu za s~be~u izgradnju (Cl. 38 i 3~) IZvr~inkust br~"/;';56 30/56 i 54/57; Uredba obr":Z<>v~u repub.liCkih fonddva za st~benu izgradnj';l (Cl. 1_0, }1. 1 12? 1 0 'to~ SIV-a 0 delu sopstvenih sredstava koJi. kor1S~ICI zaJJ'!lO~ v·:ti op.Stinskog fonda ~ kreditir~je <Stanbene IJ.ZgradnJe moraau OZJ.: u stanbenu izgra<inJU- 81. hs.t FNRJ, br. 6/56. . . .. 111 Na osnorvu jedne ankete u~lo se da }e 1':1- 19~5 godml u 194 grada bilo 328.523 domaCinstva VISe nego sto J_e bllo str'Ova, mada je stanbeni fond (ukupnll) u odnosu na stan.:'e pre ra a poveCan za preko 12,5{1/o (IzveStaj Jugoslovenskog nac10nalnog odbora -socijalni rad - 1956 godina.) z;WRJ' o. za 287 �nje ..stanorva, _pc1nosno hlokova, koji ·arbezbeduju ·-raiStereCenje od, poslova u doma-Cinstvu. 172 .,·~. • , Tr?oVine u okviru iii u 1bli·zini preduze~: c a, koJe olalciavaju ·zaposlenim majkama i .Zenama snabde:.. v~nje,_vr~~ su retke, mada se takav 2ahtev·postavljao u jav:ribstl, naro-c1to u krugu Zenskih organizacij a. P rr" e v o 'Z n a iP o s· a o rsredstvima predUzeCa odnosno · u_stanova, dotiCno uCestvovanje u troSkovima zaposl~nog osoblJa z~ .PT~voz ja~og sa01bra.Caja, ta je mera PredVJidena u poz1t~vn1m propisima. Ipak se ana ne primenjuje dovoljno, a reguhsana je nepotpuno. 173 Ne postoji ni obaveza deL se utvrdivanje reda vo,Znie u javnom saobraCaju vrSi u koordinaciji sa organim.a uprave ili organima upravljan1a preduzeCem, Sto hi oihezbedilo regularniii i udobniji saob'raCat. 0 Zenama se u praksi retko · posebno vodi raOOna. Irpak. uo~Cava .se potreba da .se i ta plitanja rpoCnu· reSavati. 114 . Spec_i.ial,?e s_luz,~e unutar preduzeCa koje .b1 ·se bav1le resa.van]em rp1tanja 1St·o ih postavlta Zenslki rad, obavezno uvodenje struCnog .sociialnog ·radnika i drugih soei-_ j alnli.h sluZ:bi nisu predvideni po2Ji.tivnhn rprapi1sima, ali u naS:m 172 0 tome je Vida TomSiC na Plenumu Centralnog odbora Sa-. veza Zenskih dru.Stava, 1957 godine, rekla: »Jednom smo vee iz Saveza Ze.nskih druStava predloZili Sav_eznom !izvrSnom veCu da ~tanben~ fond ne znaCi samo izgradnju stanova, veC da traZimo i 1-ZgradnJU sveg.a onaga Sto spada u stan ... u jednom urbanistiCkom planu mi moramo tra,Ziti uz cenu lroStanja jedno-g stana nuZan de~ investicija za .deCju ustanovu, za perio-nicu itd ... Isto tako moramo postiCi da po~e nemoguCe imati blok kuCa bez perioni~e. bez svih prostorJ..ia koje su potrebne za decu ... ()JZena. dana5« Juni 1957). ' 173 c;>vakvo stanje d'ovo!::li do rarznih ·amom.aJija. Napr. -izdaci preduzeca za Prevoz k-o,ii terete mater'iialn~ troSkovt vee{ :su od Izdataka koje bi preduzeCe imalo kad bi pla6alo eilronomske kirije za. radnil_re. o:dn..: kad bi _kupovalo prevozna sredstva - medutim, 0~1 .drug1 1zdac1 ne sme]u da idu na teret materijalnih troSkova. V1d1: }>Rad«, br. 13-14, 1957, str. 6. . 11 ~ Ovo se istiCe u izve.Stajima povodom ankete o socijalnim sluzbama p·reduzeCa »Listostroj« i· kombinata »Borov6« gde se ~ored os..ta~og, predl.a.Ze (_~:!aS 1} vezi .s tim) J?Otreba da se u 'preduze~ cu anga!ZUJe s.tru,Cni S'OCIJalnl radmk (arhiva Sekretarijata za rad SIV-a, septembor 1957). · 288 Wllcwima taikav zaihtev blo hi realoo. Meilutim, u temjl· da se pcweca produktivnost rada i pri orijentaciji na r..Savanje problema Coveka u !proizvodnji i radnom. kolektivu, sve se viSe uvida potreba da ·se uvod~ S>tri>Cn.i s<>cijalin!i ra~dndct u preduzeca. Mada se dosadafuji k"dar u pet postojecih skola za &ocijalne · radnike orijentisao viSe na teritorijalno reSavanje so .... cijalnih pro,blema, uglavnom u okviru naroclnih odbora, ipak se otpoCinje i sa orijentacijoon na ;kvalifikovanje i uvodenje . socija.Jmih .ra~a- .i u pri.vredne organiza:.aije, Sto ·Ce l'ZB.. Zene biti IiaroCito korisno. 175 Sv-e ave pobro}ene mere - za koje ·je i kod nas usvojen terrnin so·cijalne (druStvene) .sluilbe u korist radnih, odnosno zaposlenih ljudi i porodice - -bile su zanemarene - pored toga S.to se uoCavala potreba da se one uvedu, naroC:ito u vezi sa objektivno teSkim poloZaj em zaposlene Zene, i p-ored relativno Cestih diskusija i zakljuCaka Sto su ih na osnovu tih diskusija donosile na§e druStvene organizacije. 178 Meduns u naSoj literaturi o socijalnim sluZbama i so~ijalnim . . rad ... nicima nedovoljno se porninje uloga socijalnog radnika u resav~­ nju problema zaposlenih Zena 1 majk:i. y~di: dr. Eugen Pus1C: Seminar za socijatni rad, »Socijalna polrtika«, br. 1, 1954, ~tr. 23-32· dr. Marjan Dular: Vloga socijalnih delavcev v preprece'l.Wnju 'nesreC pri delu, »NaSi razg.J.etH« od 9 yn 1955; !?rna Sekerez: OpSti problemi inspekcije rada, »S~?IJalna ~ohtika«, br. 11-12, 1954, str. 24-25; dr. Olga MaCek: Soc13atne sluzbe u predu.zeCi-nia~ »Socijalna politika«, br. 7-8, 1955, ~tr.. ~6-3Q; dr...saSa .Janda· Socija.tne stuZbe u privrednim orgamzac~3ama, »SOCIJalna politika<<, br. 6, 1957, str. 53-55; dr. Ka6a Vodopivec: S~cijalni Tadnik u preduzetu, »Progres«, br. 11-.12, 1957, str. ~6-50_; Jo:r~n­ CiCeviC Gvozden: 0 ·socijatnim problem1ma kod nas t utoz1 soc~3al­ -n.ih radnika u njihovom reSavanju, ->}Bilten ~tva socijalnih radnika NR Srbije«, br. 1, 1958, str. 1-15. 176 Pored osta1og, o tome je govorila joS na V kongre:_su KPJ i Cana BaboviC. Vidi: V kongres KPJ, stenografs~e be~eske, ..str. 758. U Rezoluciji usvojenoj na VI plenurnu Saveza z:enskih C~:rust~­ va navodi se: »prema stamju indus.triskog r~zvoja i m~te~1ja!n1~ moguCnosti zemlje sisrtematski i uporno radrbi na olakS.anJu zenL u vrSenju njenih doma6ih obaveza. UCiniti sve da joj za kuCne poslove bude potreban neznatan deo vremena«. Vidi: ))NaSa stvarnoot«, br. 2, 1953, srtr. 126. Pa ipaik: na mere ove vrste_ maZda se najviSe m•ogu primeniti, do 1958 godine, reCi flure S3!1a.Ja na ~1~ numu SSRN Jugoslavjje: »Godinama se donose odlu:ke o zastrti Zena na radnim mestimci. o zabrani rada Zenama na poj·edinim poolovima, o obezbedivaniu rposebn'ih higij.en:.skd.h uslova pri radu, 19 2ena u radnom odnosu 28~ �tim, u t~ku 1957 godine, a narocito u toku 1958, u sklopu opSte pohhke da •se .posveCuje znatno veCa paZnja pitanjinia sv~kodnevnog Zivota radnih ljudi,t77 nastao je izvestan prelam u- Shvatanj'ima i pre-duzete su neke konkretne mere :a '-.stvara se i materijalna baza za Siroko Z.ahvatanje u ovu p~O- · b~em.~tiku i za detaljnije, ·briZljivije i struCno r~Savanje ovih , p1tan]a. I -pored osnovne orijentadj-e na stanbenu zajednicu u a~kvdr.u koje treba -da ·Se reSavatlu glavna ·pitanja br1ge z~ Coveka, porodicu _i domaCinstvo, taj zadata'k je p·ostavljen i pri'vrednim organizacijama. Materijalna •baZia -za investiran.je i razvijanje .socijalnih sluZbi u korist zaposlenih, a prVenstveno organizac;tle druSrtvene i\shrane, data je u fomdu zajedniCke potroSrije. 178 To znaCi daCe privredne organizacije sam·e (otganiza:cije sa V"eCim hrojem radnika) iii udruZeneizmedu s~be, Hi u zajednici .sa komunom, osnivati poiedine · slWJbe u kDTils~ 'Cilalllova svo,icifu ~rrudnili lkoolektiva. OmJ<am d~rzav­ ne uprave duzn1 su da anate tu problematiku i 'Vade brigu za unapredenje sodjalnih sluZbi u privredni.m organizaciiama i komunam.a {organi za rad, sodialnu ·zaStitu i ·komunalno ga:zdinsrtvo), ·a to- Ce osvalkaiko :po.ziltivno uUcati na da:lili ~azv()j tih sluZbi. J pored izvesnih olakSica koje .su vee date .servisi- ma u okviru komuna, .svakako Ce i n~vi propisi koji su u ·pripremi, naroCito Zakon o stanbenim zajedriicama, odigrati Znatnu stimulativnu i ·mobilizatorsku ulogu u ostvarenju brige za ljude, koja je naroCito· jasno izraZena u Programu Saveza komunista Jugoslavije. 179 .Skolovanje kadrova za te Sh.tZbe, uvodenje tog sektora rada u privredne organizacije u okviru kadrov.ske .sluZbe, · propaganda i struCna pomoC zavoda i centara. za unapredenje domaCinstva i organizacije »porodica i dom.aCinStvo« takode Ce pozitivno uticati na savremenu realizaciju socijalnih sluZbi. Sva ova druStvena aktivp.ost mogla bi se potpomoCi i izvesnirri .Propisima, koji hi obavezali privredne or·ganizacije da u odredenim uslovima, obavezno uvode pojedine soqbjalne slUIZbe, ·prvenstveno u onim preduzeC:ima koja zapoSljayaj·u veCi broj ·Zena. Rezultati svih. dosad predvideriih i preduzetih mera daju osnova za verovanje da Ce mnoga pitanja iz ave oblasti, k.oja Cekaju svoje reS.enje, biti reSena, Sto Ce svakako znaCiti krupan korak napred u ostvarenju ravnopravnosti tZena u :z:taS.oj zemlji. o tr~Zenj.u m_oguCnosti za skraCivanje iii olakSavanje rada Zenama, o stnn~I~aalJU pr~duzeC~ ~a zaP'OSljavanje Zena, o stvaranju pogodnosti 1 usluzruh radiomca radi olakS.anja u vrSenju domaCih poslova. - ali j~ malo Sta uraaeno (podvuk:la S. fl.). Duro Salaj; Mesto ~ uloga smd.ikata u daljoj borbi za izgradnju. Socijalizma referat na Plenumu SSRN, »Rad«, br. 11, 1954, str. 7. '· 177 Rezolucij.e Savezne narodne srkupStine 'o osnovnim naCeltima stanbenog zakonodav.Stva i o IiCnoj i opStoj potroSnj.i (Sl. list FNRJ, br. 10{57 i br. 4.:;1m). 17 • ~~ Po Zako~u. o s:r:edstvima privrednih orgamizacija, fond za- Jedmcke potrosnJe pnvredna organ'izacija up'Otrebljava za Lnve- · sticiona ulaganja u sredstva zajedniOke potroSnje koo Sto &U stanbene zgrade, deCj.e ,ustanove, servisti za pomoC domaCinstvima ili drugi obj ekti druStvenog _standard:a, samostalno iii zaj edi:Lo sa drugim privr~i~ 'i d~tvenim organiz'a:eijama. Isto takb, privredna orgaruzac11 a moze sredstva fonda zajedniCke potroSnje preneti bez naknade u opSte druStvene fondove u cilju stanbene 1zg~adnje, iiZgr~dnj.e deCjih ustanova, s·ervisa za pomoC domaCinstv~Cl; kao ! :zgradn~e drugi~ obj~ata druStvenog standarda, a· moze 1h da,t1 11 na zaJ am drustvenim f.ond'ovima u svrhe iz prethodnog stava (Sl. list FNRJ, br. 54/57 cl. 15 ' cl. 48' "" 1' • 1 ' XJ 51 .i 53). ""~· •t.. II,;~ 290 '~ 17D »Zaostalo ·.a:omaCinsrtvo i postojeC.i materijalni problemi porodice sputavaju ·zenu da bi roogla uzeti prunog uCeSCa u ekortomskom i dru.Stvenom ZiV'otu zemlje, stvaraju konflikt izmedu njezine uloge u druStvu i domaCinstvu. Komunisti .u tim organima i organizacijama treba da se bore za ostvarenj.e uslova potrebnih uspeSnom razvitku porodice, koji s~ veC dan-as mogu ostvariti, naro{:ito na podruCju stanbene izgradnje, izgradnje mreZe rawovrsnih deCjih ustan'Ova u okviru privrednih -organizacija i stanbenih zajednica,. osnivanj-em komunalnih usluZnih ustanova i sliCno, a sve Ce to doprineti srtvarnoj rarvnopravnosti Zerle i muSkarca i njihovooh uCeSCu u. javnOm Zivotu kao ravnopravnih gradana.« Dalje: }>Za. reSavanje svih pomenutih problema potrebno je i dalje Siriti mreZu. s'ocijalnih sluZbi d. ustanova sa QruStvenim upl-avljanjern a po-· sebno mreZu raznih g.avetovaliSta. NaroCitu paZilju treba posvetiti fonniranju struCnih kadrova socijalnih radnika.« Vidi op.Sirnije:: Program Saveza komunista Jugf)slavije, Beograd, 1958, str. 246-7;. 208, 219 i 220, i VII kongres Saveza komunista Jugoslavije, Beograd, 1953, str. U/75, 388, 446. 19. 291 �ZAKLJUCCI -- Proces razvoja zenskog rada van kuce i razvoj zastitnog zakonodavstva o zaposlen'im Zenama od njegovog nastanka do danas pokazuje neke odredene karakteristike. Zaposljavanje znatnog broja zena pojilvilo se kao istori• ska nuZnost na odredenom stepenu razvoja druStva, u peri6du manufakturnog razdoblja kapitalizma, a narocito u periodu industriske revolucije, kad je proces proizvodnje .. omo,... gucio da se uposli i velik broj radnika slabije fizicke snage i bez naroCite struCnosti. KapitalistiCki naCin proizvodnje, naroCito u doba apsolutne vladavine ekonomskog liberalizma, zahtevao je i omogucavao siroku upotrebu i grubu ekoploata-. ciju zenskog (i decjeg) rada kao znatno jeftinijeg, jer su. se. Zenske nadnice smatrale dodatnim nadnicama oca porodice. _ S druge strane, niske nadnice, sasvim nedostatne za ~iv:ot porodice, riagnale su ~ene i kCeri pauperizovanih zanatlij'a i seljaka, od kojih se stvarao proletarijat, da mas<>vno odlaze na rad u radionice i fabrike. Dalji razvoj druStva, naroCito mehanizacija i ra·cianalizacija procesa proizvodnje, donosi sa sobom i pro~irenje oibima Zenskog rada. 2-ene ulaze u sve Siri krug zanimania:, u radn:i odnos stupaju zene i drugih drustvenih slojeva. Mada u tom procesu kao osnovni razlog za zapo.§Ijavanje Zena ostaje ekonomski momenat, ipa'k su i d-rugi faktbri na .to· uticali. Uvodenje obaveznog Skolovanja, Z:elja Z:ena za ekonomskom samostalnoSCu, pokret za ravnopravnost Zena i ostvareilje prava na rad na svim po]jima privredne i drustvene delatno.sti utirCe na stalan -·P'Ol!"a&l: 'broja zarposlenih Zena, i u odtloS'tl na · ukupno zensko stanovniStvo i na ukupno zaposlena ]ica. �Pri tom se susreCu- izvesne pojave, koje su kai-akteristiCne z~, odredene pe".i:-lode u svim- zernljama. U procesu nagle indu~ strijalizacije broj zaposlenih zena u ukupnom broju zaposlen:ih raste br.Ze nego broj zaposlenih muSkaraca, pri Cemu je karakteristican rad mladih devojaka i zena. Kasnije se dobna granica zapo:slenih Zena pomera na gore, a uporedo s tim· stal~ no raste i procenat udatih Zena i majki u radnoro odnosu. Dok je za prvi period indus1JrijaJ,izacije karadctemstlcan rad zena najveCim delom u industriji,_ u kasnijem razvoju Zene sve viSe ulaze u drUge ptivredne grane i na druga p·olja delatnosti (trgovina, hankarstvo, prosveta, zdravlje, j.avna admini... stracija, socijalne sluzbe i sl.). U tom procesu. znatnu ulogu imala su oba svetska rata, jer su se mase ~zena ang~ovale _na vrlo razli.Citim p-oslovim·a u ratnoj privredi i u orgaai¥tcijli rpozadinskog Ziv.ota i a!imn\sa.le kao, spo-s.obni radnici na mno.gim po.slovima koji su se ra,n.ije .smatrali i.skljuCivo muSkim poslovima. RazVoj uslova i-ada !Zena u radnom odnosu i razvoj za-· · §~itnog zakonodavstva takode pokazuju iZvesne zaj edniCke crt~ __ U oi:lredenim_ periodima. Potpuna vladavina ekonomskog tiberalizma u pe:riodu 'induStriske· revolucije omoguCavala je ne<>granicenu ·bespostednu ekspioataciju, koja je knala za po- ~~_d~<!.u. ?eve_ro_:v:atno ~es~e us.:iove .ZivOta _i rada proletarijata. Negativne pooledice, nar6cito zenskog i decjeg rada (visok 'f'ont~tet o. morbiditet dece, r~ad porodice, pvosotitumja, . ,k~a~a.k .Zivptili i radni vek rardni-ka i radnica, degeneracija ko.. 'ja ie znatno jlOVeC!iVala procenat nesposobnih za VOjsku i s!.), . )zazv~le_ ,gu prve,.kO!ake intervencije ¢J.r-Zave u oblasti najam. . nog rada, koje je .Mat'X"''karakterisao 1k&o >>prvu svesnu. reak.ciju dru~tva: n,a, si:r:ov vid nj~govog,procesa 1proizvodnje«. Prve qdredbe radnog zakonodavstva bile su odreclibe u 'l<arist dece ~- Zena.. Or,ganizovanjem p-rcile.t~rijata u rpoliti·Cke i rsindikalne _®gantzaciije, nastankom .nauCnog socija~izma;, ja-Canjem kla'·' snog. radnH>kog p•Oikret& u nacionalnim i rnedunavo·dnim. okvirima, -uz-.m.nogo Zrtava, p-ostepeno,' stopu po stopu,. radniCka klasa je postizala bolje uslove .Zivota i .rada i putem borbe za radno zakonodavstvo, u okviru ..k:ojeg z.aStita zaposlenih Zena .zauzima IPOSebno mesto. 294 Razvoj zaStitnog zakonodavstva o zaposlenim Zenama kretao 'se putem regulisanja pitanja u vezi sa zaStitom Zena na radnom m·estu, poCev ad ograniCenja ra~nog dana, zatim .zabranjujuCi rad na poslovima Stetnim ·PO zdraVlje i uvodeCi . _zaStitu Zena u toku porodaja. U tom pro-cesu odredena uloga pri:pada Med.unarodnoj organiz·aciji rada, a posle Drugog · -svetskog rata i Komisiji za status Zene pri Ekonomsko-socijalnom savetu Ujedinjenih nacija. Instrumenti MOR-~, konvencije i preporuke o reguH.sanju Zenskog rada, sluze kao .0 snov za regulisanje p-ojedinih 'pitanja iz te ob~asti, a radnickom pokretu kao jedno od oruzja u borbi za poboljsanje radnih i Zivotnih uslova. Tretiranje celokupne prohlematike u vezi sa,Zenskim radom -(ankete, re~olucije i studije) u okviru Ujedinjenih nacija doprinosi ra.SCi&Cavanju pojedinih shvaCanja, uoCavanju problema a, u izvesnoj meri, i njihovom ... r~­ Savanju. Dok su u periodu izme-du dva rata u centru paznJe bila pitanja zaStite Zene·na radnom-mestu, posle Drugog svetskog rata u centru paznje stoji borba za jednaku platu za jednak rad i razmatranje problematike druStvene , po:rn.oCi zaposlenoj Zeni putem socijalnih slu~bi za r.astereCenje o.d poslova u domaCinstvu, a za majke, o·dnosn.o 12:aposlene_ roditelje, briga o deci. KarakteristiCno je da u i,ndustriski razv11enim zemljam.a u periodu po:sle Drugog sve'tskorg rata -'poslodavci nastoie d.a poboliSaiu uslove rada i Zivota radniJka, dakle i Zena, putem snci·iRlnih ~1-uZhi. ne ·sama 11 -interec:;;'ll -soaoiialm:o1g- nrira 1 otup1jivanja oStrice k.lasne borbe radni.Ckog p-okreta, nego i z~to sto su shvatili da je to vazan faktor za podizanje produkllvnOISti rada . Ipak, gledajuC:i na medunarOdnorp. planu, zaStitno zaka-· riodavstvo ·a zaposlenim ienama je joS uvek vrlo nerazviieno, ·cruk i u nelkim Lndustri..<lki vi&oik<> ~razy'lienkn zemljama {SAD, napr.) ili se u praksi dovolino ne pTimeniuie - Seta zavisi od stepena razvoia prbizvodnih snaga i druStvenih odnosa, odno.s:ilo uticaj a p-rogresivnih snaga na organizadju dnliS·tvenog ZiVota. . Na -poloZai ·zena uopSte. a naro-Cit.o zaposlenih ·Z-ena. ·znatn_o je uticala, gledajuCi u m-e'Ctunaro·dnim razmerama, Oktobarsk.a revolu-cija i stvaranje rSovjetskog Saveza. ZaStitno za-295 �lronodavstvo o ooa>oolenim ·zenama, naroliito majikama, vrlo je razvijeno, "Sa naglaSenom paZnjom: na strUCno osposobljavanje Zena i Siroku mreZu deCjih ustanova, Sto je omoguCi.lo znatnu afirmaciju Zena u privrednom i d:ruStvenom Zivotu. U periodu izmedu dva rata na rad i polo~aj Zene uticao je i stav faS1zma, a naroCito nacionalsocijalizma. Napad na pl'ogresivne snage dru8tva i drastiCni i zl<>Cina:~ki metodi provodenj a nacisti~ke politlke odl'azili su se i na polooaj .Zena, pri Cemu je uCinjen · pokuSaj da se Zena vrati ria trag u kucu. Poiito se to pokazalo nemogru:Ce, pogotovo u toku rata, a obzirom na shvaCanja o Z·enama koja su se temeljila iskljU.Civo mi. bioloSkim faktorima, naci2iam je uvea relativno. Siroku za.Stitu Zena, odnosno m.ajiki. · Polo·Zaj zaposlenih tena u celom poSmatranom · periodu i moguCnost da one uCes.tvuju u re.Savanju svojih problema bila je oteZana neadekvatnim razvitkom politiCkih prava i civilnog statusa Zena, naroCito u porodiCnom pravu. Tek posle Drugo.g svetskog rata u ovom pogledu je uqinjen znatan korak napred, zah:va!jujuci politi1ikim prilikama, ·<>dnosno uticaju · progresivnih sna.ga, naroCito neposredno po .zavr.Setku rata, i to kako u industriski visoko razvij'enim dr.Zavama, taka i u neraeviljenim zemljama. Za:sluga u tom pogledu pdpada i Ujedinjenim nacijama, odnosno Komisiji za status Zen.t. l"9ak, dru.Stveni poloZaj z.a.po.slene Zene u veCini zemalia nije adekva. tan doprinosu Zena druStvenom i pr~vrednDm Zivotu. Na reSavanje problematike zaposlenih Zena znatno su 'uticale i utiCu .koncepciie u vezi sa zapoSliavaniem Zena van kul:e, naroCito obzirom na ulogu Zene u · porodici. Klasni radniCki pokret, na osnovu postavki nauCnog socijalizma, ocenio je r<idzena van kuCe kao pozitivnu pojavu, jer ekonomska sarilostalnost Zene Cini osnov njene ravno- · pravnosti. Ali,· veC na samo~ poCetku svog razvoj a taj pokret je ukazao da je neophodno p·otrehno da zaj-ednica pruZi organizovanu _pomoC porodici gde roditelji rade van ku:Ce, zlbrinjavanje:tri dece kao i osniva-njem slu:Zlbi· za rastereCenje od poslova u domaCinstvu. Suprotno nauCnom socijalizmu, katoUCke Zenske, nmladinske i sindlkalne organizaciie .iziaSniavaju se protiv rada van kuCe udatih Zena, a naroDito majki. 296 . Suprotno i j~dnima i drugima, krajnje f.eministicke o~~a­ nizacije zahtevaju pravo Zena na rad bez rka~v1h.. ~granice­ nja 1- izjaSnjavaju se protiv ma kakve poseb~e zastlte zaposlenih Zena. Ipak, na medunarodnom planu, razne Zensk.: .i. sindikal~e organizacije sve viSe izlaze pred ja~nost sa shc~rm" stavo:r1= rna u pogledu reSavanja problematlke zaposlenih zena, ..:z jaSnjavajuCi se u korist za:Stitnog zako~odavstva, a na_rocrt~ Siroku mreZu socijalnih sluZbi u kor1st porodi?e, k~ko ibr se uskladHe profesionalne obaveze Zene sa duznostrma u porodici, doma1Cinstvu i javnom Zivotu. Sto se· tiCe razvoja Zenskog radar zaStitnog z;;t~onoda~stva i polo·Zaja zaposlene Zen·e u zemljama JugoslavrJe, moz: se reCi da su taj razvoj karakterisale ugla';nom sv~ na·broJe?"e pojave· koje su se pnjavljivale i u drug1m zemlJama u tim fazarna razvoja. Sto se tiCe sadaSnje dFZ.ave; stvorene u toku D.rugog svetsko'g rata, ·a u vezi sa suStinom za.Stitnog zakon_odavs:v~. ·o zaposlenim Zenama i razvojem _!-ng zakonodav.stva 1 polozaJem zaposlene Zene, maZe da se kaze: . . Cinjenica da razvoj dru.Stva zakonrto donnsr· sa ~o?"om sve Sire zapoSljavanje ·Zena van ~Ce i da je to po:~~trvna pojava _ dobila je svoju pcitvrdu 1 u FNR Jugo~lavlJL Po~ kazalo se, naime, da je ekono·mska samostal~ost .zene osnov i uslov brZeg razvoja Zene u &amo~talr:_u, It:nost, S'J?o.sobnu da bude nosilac grada-nskih prava i' duZ?ost:. Stoga 1e z~­ jednica duZna da obez:bedi Zeni ostvaren]e ~Jenog prava na taka da taJ· rad bude koristan i za nju 1 za dru~tvo. To, ra d , . d . medutim, pretpnstavlja obavezu zaJe n,rce:_ . . da u opStoj privrednoj politici_ i~a n~ :xmu. obezbedenJe iadnih mesta na kojima Ce se zaposl]avatr zene, . . da Zenama omoguC.i, da stiCu struCnu spremu za z.anrmanJa koi a im odgovaraju, odnosno za odredena radna mesta u ~J>O­ 'jedinim· zanimanjim~. Da bi se ova obaveza zajedn.ice mogla pr~vilno provodtiti, potrebno je stalno studirati i utvrdivati:. . . .... . . kakve su moguCnosti Zene ob:Mr~m na nJenu flzi·cku 1 pslhi~ku kanstituciju; za �kakve se osobine .• • · · odnosno zanimanja; prosecno t raze za po]edina radna· mesta,. ~:::e~idf~~~~ ~~~~ ~a p~~':J~~~~~~;s~~~~a i~:~~ ~:d:~~ n ra nun mestlma. Rezult':ti ovog i.spitivanja pretstavljaju osnov za . strucn?g radnih odnOsa i uslova rad1 ·Zena. ao 1 za dal]e regulisanje ::.:~J :r~I~z~~r::;~~~j:~~~·~mjen1acij~, os:C,:~~~~j:~ ulo~~zi:~~ :av:~e:~iCnostt ~enstkog organizma i- druStvenu. ma enns vom i porodicom : 1 zene treba j posebno zaStititi To .c· d " . ' z.apos ene zbdediti odgovarajuCe uslove .radazr:a a tzrae"bt?t raac· t mestu 1 d '!"h.... t re b a rastereCivati od poslova 1·u donom · ,~ • u na . :va~·ns vu I pomoci Im· \1 vrSenju njihove funkcije materinv o~g:v:~~l~:cu· ob~­ PolazeCi sa . • . .Zena i majkd ovakvog stanoV'iSta, -~ere za zasrbitu IZa.ploo1enih potreOno . . normi: J€ podebti u dve o~novne grupe mere za posebnu zaStitu zaposlenih Zena i mere za zaStitu materinstva -zaposlenih Zena. z Po,s.ebna zaStita zaposlenih e':~ .Pr7.tpostavlja da ravnoIPra'VIlost Zena i muSk.ar lpSih-o-fiz1o1o&ke ra:2!11k ~a n~ znac.I"' 1 U]Iho~ LdentiCnost, idad e IIZlll.euu .muska-rca 1 Zene . ki · na ovezuju izvesni sociolo,Ski f kt .· h : na OJ·~ se jerdniOlcih zaStitnih norffii . . ~ orl, . za tevaJu, sem zaDonoSen_je posebnih ~ormi ~a p;:Sti~ sn;r;:ezaupo~fr~~ ~ena. njihova t . em zena, b ez obz1ra na d' znaD; da s ~ po encija1no ili stvarno materinstvo e vo 1 racuua o s 'f'" 1 · ' sobnostima Zena. .. pe.ci. . 1 ~ m ~o~uCnostima i _sp~0 sa ~SPeoifi6lim o•g ...· ~e znace_ zas_tlcivanJ e zene kao Covekq, cutlr~IZlllom ·odnDlsno zn c .%ixtu . . i po.sledica .rada koji uti"'' zeJ1-e pd. -amgamzam Te n~me p ts.t 1. . _ _ ·cu na n]en nog radn~g potendjalar~ nf:U~~J~:~:~~tu z~ravua Zene, njeulaze _;;abrana r~_da na ~dred€mim poslo~;: t~abr::: nnoo:r:e rada zena, t speciJalna higijensko-tehnicka 2lastita1s. . I g p _ -Cava remt om:, uloga je z:akono-davca da stimulira i omoguos varenJe ravnopravno.sti :Zena sa mu.Skarcima, takoJ. uslov~ J.• ~pecifiCno neg~t~v·~~ da obezbedi Zenama i muSkarcima da se ~ u· procesu rad3. i drUIStvenog Zivota dopunjaVaju, u- nj:ihovom vlastitom mtere. su :i.. u interesu z·ajednice. Iako norme svrstane .u posebnu zaStitu Zena -znaCe ujednO 1 osnov za zaS.titu stvarnog, odnosno potencijalnog materin.stva, ipak se posebna zaStita zapo.slenih Zena ne maZe smatrati kao zaStita materinstva-. ZaStita materinstv.a zapo-sLenih Zena pretstavlja oibezbedenje reProdukcije trudbeni-Cke porodice, odnosno jedan oblik za$tite p-orodice. Nairne, funkcija materinstva. zaposlenih Zena :posebno zahteva izve&nu za.Stitu, direktnu - u periodu no.Senja, porodaja i nege novorod.enCeta, i indirektnu - da se omoguCi porodici, u kojoj i majka radi van kuCe, da ispuni 'SV:oju druStvenu funkciju. N a o~novu ovakve postavke m'ere :za 7131S'bitu materinstva mogu se po-deliti na dve grupe norm'i: mere za zaStitu materin.stv,a u u~em smis!u i me11'e za oo.Stitu materinstva u Sirem smis!u. u prvu grupu nO'mnd - zastita anatemnstva u uzem srnislu - uJ.aze svi ani ,ptrop'1si kojd. obruhvatajru .zasti•tu .zarposlene Zene i deteta za vreme trudnoCe, porod.aja i u p·eriodu dojenja. N auCnu podlogu za ovu zaS.titu · ~ine utvrd.ene medicinsk-e :p-ostavke..U ave mere ulazi za•brana rada na o-dredenim poslo-vima ·za v:reme trudno·Ce, ·porodajni dopust itd. Kad se svrstavaju pojedine ·mere u grupu normi za zaS-titu materinstva u ·Sirem smislu, polazi se od pretpo.s tavke da roditelji posve.Cuju deci j edan deo svog nap ora i svog vremena indirektno - radom za zaradu, odnosno- za obezbedenje Zi-votriog standarda. Drugi deo njihovog rada, odnosno vremena, posveCen je deci direktno - u obliku nege 'i vaspitanja. I jednim i drugim- radom roditelji neposredno i posredno koriste i zajednici. Otuda i obaveza· zajednice da im u tome pomogne. Cilj mera uvrStenih u grupu normi za zaStitu materin.stva ·u Sirem .s,mislu u o.snovi je dvojak: omoguCav.anje za.poslenoj .majd da se potpuno a-ngaZuje na radnom mestu i pomoC nor:malizaciji Ziv·D'ta u paorodici nov'C),g tipa, u kojoj -oh.a roditelja r.ade van -kuCe. Ove mere pxetstavlj.aj:u ~UStva-ri sodjalne sluZ.be, koje istovremeno reSavaju neka opSta pitanja Zivota trudbenika ,zaposlenih Z.ena, a poseibno majki. Sire shv.a- 299 .298 �cene, one !Pretstavljaju slt!Zbe u korist porodice. u ovu . ru ~u normt uiaze propisi iz oblasti radnih odnosa, decje zas1ited orr:~nalno~ gazdins~a, zdravstva i prosvete {deCje ustanov/ ru,~ vena rshrana, skolske kuhinje slll!ZJbe za pomoC d -' macmstvu itd.). ' ' ·D- . zah~e:':.k~o t sfva~anje o za8titi materinstva zaposlenih zena . . e a JUIJll; raz_radu oblika i naCina za ostvaren. e sa~nJ~ rzmedl!- zaJ~dnrc.e i porodice. Pri tom treba im~ti n~ u a pre~zm:_anJe brige o deci od -strane zajednice, za vre:e ·~l~k rodrtelJI rade odnosno vrSe druStvene funkcije ima ;~£~Jd:a;;:.~ud~b~~::~:~: id~op·~:;~i~. ~"J~i~njra~ci~!:' d~';;'~ . reba da preduZlma mere kojima ce biti cilj d b . rodrt~lJ~ prema. deci s~edu na odred·enu merU:, koja i~aok :::: f.p~~~a1 1 ' aih~,~~~ !.:,retst,avlia : garanciju za •=• vuravog coeveka. ps .. S:m t_o.ga, razvitak deteta u ova~o ~ostavljena zaStita materinstva za osle- ~'.!'baz~~a./r:tp~stav]Ja shvatanje da razvoj drustva pide i nje oslo~ae a om~. da nega i vaspitanje dece kao i obavljavan Pkuce, tr~b~o';;:c:~· u porodici &de o_t>a roditelja rade· zajednicu da omogu·· . ez stvar aha r~dlte]!a· To obavezuje svo.ie duZnosti . r· CI 1 ~nan;a ~ mus~arc~ma da se za te mac· t t p Ipreme, Jer Je 1 vaspitanre i vodenie doIn_~ .v.a s ruCan. posa:o. Pri tom ostaie obaveza druStva da or~~mzo:ra~o preduzima mere da se Sto j e moguCe. brZe sve. veci broJ. _hh posl?_va izvuCe iz porod ice i dorllaCinstva proces ko11 se razviJa sa napretkom tehnike . 'tk IZVodnih snaga. I razvr om pro- _t~f:i da se ·ovak.va ~~s~=~~~~e~e. rav~nJ?ravnosti Ze~a ~ za Najzad, .. treba ' shvatanja o uslovima otklanjanje negativnih. OJe ra .zena van kuce rma za zajednicu osniva ·u ;~s~~~Ja;:~:~a 0~~~:~;~v::f:og D~~.oljno ~e sodcija,lizma: t t· ·. ao a .ce se zena o.slobodipas a 1. stvarno ravnopravna sa muSk-arcem .tek onda kad:. bude poslo]alo drustveno gazdinstvo i kad zena b d • t vala u opStem d k , u e uces vaz "I?':o u tlvnom radu - Lenjin do-dao: » .. ra .... r~Xte se ~vde nl_le re~ d~ se -Zen a izjednaCi u produkti~nosti ' u nJegov.om tra_lan]u i uslovima rada itd , ie ovde reC o tom-e da Zena ne bude ugnj etavana u ku~n~: gazdint· · 1 1 v 300 . stvu«. To kucno gazdinstvo Lenjin je okarakterisao kao »najneproduktivnije, najvarvarskije i najteZe gazdinstvo((, Kao »jedriostavna i svakodnevna sredstva« koja su sposobna da »faktiCki oslobode Zent;t i da smWje i uni.Ste njenu nejednakost sa muskarcem u pogledu njene uloge u drustvenoj proizvodnji i druStvenom Zivotu(< i Lenjin je naroCito smatrao druStvenu ishranu i deCje ustanove. Nar<>dnoosle>bodilacka borba i socijalisticka revolucija voaena pod rukovodstvom Ke>munisticke partije Jugoslavije, koja je u pogledu zena postavila svoje pogramatske postavke u godinama nepooredno pred rat - nll!Zne> je dovela i do korenitijih promena u Zivotu Zena- Jugoslavije. UCeSCem ti svim oblicima te 1borbe, Zene su joS u toku rata stekle ravnopravnost.' Posle Oslaboaenja, Ustav je proklamovao potpunu ravnopravp.ost Zena u politi-Ckom, ekono-mskom i druStvenom Zivotu, Cime j e ta ravnopravnost i :formalno-pravno zagarantovana. Ali ·ustav je ravnopravnost Zena povezao i sa pravom na posebnu zaSt~tu zaposlenih Zena i za.Stitu materinstva. Zalknllmda'V'stvu, koje se rarzvi.jalo na osnOV'll <rustavmih odredbi, ostao je zadataft<: da se oonovne · rpasla'll'ke o posebnoj .:aStit'i za'P'oSilendh ~ena i majikti detaljnije ramade. Moi<e da se ka~e da j e u FNRJ razvoj rzastitnog zakono. davstva o zaposlenim Zenama iSao u izvesnom smislu drugaCije od razvoja tog zakonodavstva u kapitaldstickim zemljama koje su se naglo industriski razvijale u XIX i pocetkom XX veka. Dok je u tim zemljama zaiitita zaposlenih zena otpoC:injala sa ~aJCenjem radrtog vremena, zabranom noCnog rada d zabranom obavljanja-· opasnih i Stetnih poslova, pa se tek kasnije preSlo na zaStitu m.aterinstva, i to prvenstveno u . u.Zem smislu, u FNRJ se otpo,Celo prvenstveno sa zaStitom niaterinstva, donekle uporedo i u- uZem smislu i u Sir em smi.slu, a tek kasnij e donose se propisi koj e smo uvrstili u posebnu · zaStitu. ·To ima svoje logiCne i opravdane razloge. Oslo1boaenje zemlje zateklo je radnicku klasu i trudbenhl<:e Jugoslavije sa znatno razor-enom privredo:rri; mno-gi rudnioi, fa,brike i postrojenja bili su uniSteni, radionice su bdle malene. i nehigij~nske. Stoga je, da bi se privreda sto pre obnovila · i dalje razvijala, Cesto -,bilo nU!Zno raditi u vrlo te.Skim uslovi- 301 �rna. U _ton; Jferiodu ~ene. su se latile mnogih poslova koji 1m nr subJ~ktlvno nr oobJektlvno nisu odgovarali a prihvatile 8 u_ se tak~1h posl~va ne samo zobo.g ekonomsk.ih razloga nego i_ zbog ~atrwtskri: po'~_uda, svesn~ da su sa novim :Pravim.a: s~ekle I no~~ duz:tost~. One su, kao i muSkarci, radile u uslovr~a u koJ~~ Je brio. iluz_orno zahtevati provodenje svihomh m_e:a z:~tlte :~ k~Je se znalo da bi ih trebalO- i ·da Ce sfi pr~':odrti _u ~rvot Cim za to budu stvorene mogucnOsti. zapo~lJa:ranJU ~e~a na P·oslovima koji im ne odgoVaraju do-_ pnnoslla. su 1 rzvesna shvatanja zaostala iz rata, u kojem jez~~a .nosrla_ puSku i hila _izvrgnuta neverovatnim· naporima~ NaJ'~..ad, -~rZI pro~~es industrijalizacije sa teZiStem na izgradnjf bazrcne _rndu~tnJe, po:LaCan sistemom administrativnog rukov~denJa ~nv.red~~; .tr.a.Zio je znatne izvpre radne snage,. Sto _Je dopnnosllO Slrokom uvlaCenju ·Z-ena u. privredu ali- i obz1ro~ na... raspoloZiva radna mesta i llekvalifikovanost veli~ ke. vec;ne zena, njihovom zapoSljavanju na radnim mestima koJa :r;1~u o.~govarala: Ni okolina u kojoj su Zene· radile _ni san:e _ze_n. e n1~u vodile_ mnogo raCuna o ·posehnoj zaStiti. Zen·e . Eru. cesto ~ak 1 ~vesno. pretffi'ivale u doka·zirvanju· sv-oGe »ra"Vlho~ra:~I «, ?r.ihvata)ru.Ci se i poSilova- koji irrn ne otdg:oV-araO'li~ .. s~~ J..e ..?egartrvno deLova1o na :nj1Eh{)IVio z;dr.avlje i njihorv p10ro-d1cn1 Zivot. · · Ov.aj pr?·~es... objektivno nisu mogli da prate ·propisi 0 poseb~~J za~tl:r zena, jer bi njihova potpuna- primena hila u veCinr_ sl~~a]eva ??jektivno nemoguCa. Medutim, druStv-ene-· o.r:gan...r~aeiJe, naroCito rukovodstv.o sindikata, uPoredo sa ak-~ h_vno~-cu za ukljuCi~~e Zena u privredu - na tom· su sepit~nJU znatno anga.Zovale i .Zenske ·Drgan.izacije - stalno SR upoz?rav~le na potrebu da se .Zene ZlapoSljavaju na radnim. m~st'lma 1 poslovima koji im odgovaraju. . Pozitivna karakterhst1ka toga rposleratnog perioda bi.la_ J~ u t~m: _Sto se priliCno v~dilo raCuna o struCnom osposo,b-· • lJavanJu zena, putem mnogrh StruCnih .Skola-- 1 s.1 ·rokim · t f d" · SlS em~~ s _ I~en rranJa, a takode i putem·ra~nih kurseva po.pZ.edu-·zecrma 1 ustanovama i van nj ih. Sem toga, va.Z~o je ·podvy6i da je zaStita ekan·amskih interesa zaposlene ,zene - pravo na jednaku platu za jednak 302 rad __, hila zenama ·u novoj JugOslaViji zaga:rantovana p-rodonetim joS u toku, rata. Ustav je to pravo samo potvrdio. , · Isto tako 'bitna je karakteristtka rposebnog zastitnog zako~ nodavstVa o zaposlenim Zenama u naSoj zemlj'i u tome -Sto je · on.o :..:..,. saglasno principima naSeg radnog zakonodavstva· __,_ jediD.~~yeho,. odnosno obuhvata sve Zene u radnom odnosu, bez. Dhzira na sektor u kojem su z.apos~ene i bez obzira na njihove kvalifikacije. . ZaStita materinstva u prvim posleratnim godinama -Cinila je srZ zaStite zaposlenih Zena i bila .odraz novog shvatanja o obavezama zaj ednice pfema materinstvu zapo~lenih majki, odnosno deci zaposlenih roditelja. Propisi kojima je ta zaStita"_-r,egulisana pretstavljali su ne ·samo zaStitu Zene za vreme trudnoCe, porodafa i u periodu dojenja, nego su obavezivali na _mere za ·zaStitu materinstva u Sii'em smislu. Materijalna sredstva koja je zajednica odvajala za d~Cje ustanove, naroCitO --jasle, obdaniSta i daCke kuhinje, kao i sredstva za dr:uStvenu ishranu, prevazilazil8. su objektivne materijalne moguCnosti. To je, pored znatnih- pozitivnih rezultata, imalo, u i~esnom-srrlislu, d negativne posledice. U.stanove su ·se otvarale i tamo gde za to nije bilo objektivnih uslova. Roditelji dece smeStene u ustanove i korisnici druStvene ishrane bili su ad zajednice znatno materijalno povlaSteni u ·adnosu na one· za koie te sluZbe. nisu bile organiz.ovane. Sem toga, tesU povlastice, kao i druge _benefioije iZ to.g p·erio_da adm'inistrativnog upravlj anj a· (zbo;g sa.svim n~kih cena usluga), psiho.J.oS!ki loSe delovale na r.oditelje i porodiCni 7Jivot, ier jepo-Celo da se stvara miSljenje da j-e jedino i samo drZava· duZna da se stara o de-ci i pojedinim ·saciialnW slu~bama~ dok se -uloga roditelj a, -p•orodic-e 'i korisnika slu.iJbi u izvesnom smislu negdrala. · , Pre-laz na radniCko samoupravl}anie morao je da na · odredeni naCin utiCe i na polo. .Za] zaposleni.h Zena. Vo·denie raCuna o rentabilitetu poslovania· preduzeCa dovelo ie do to-ga da .su mno.ga preduzeCa nastoiala da u okviru ·o·pSteg smanienjena :hroia zaposlenih neouravdano _.smanie i broi zapnslenih Zena. S druge strane, ulaZenje u koloteDi.nu tzv. mirnodopskog zivota i uv,odenje relativno visokog decjeg dodatka de- , · pisrm-~ 303 �' !ovalo je da s)l neke zene i majke pocele da se svojevoljno povlace sa rada van kuce. Sem toga, menjanje statusa socijalnih ustanova, na osnovu promene privrednih propisa, koje jedovel? do n~glog smanjenja broja tih ustanova takode je negat1vno uticalo na tesavanje problematike zaposlenih zena. Ipak t~j proce~ imao je i po·zitivne strane. To je bila neka vr~:a s1gnala da se temeljitije sagleda kompleksnost problema koJl se p"Djavljuju u vezi sa Zenskim radom i traZe- reSenje. celom tom procesu previranja po1zitivno je Sto se procenat ze~~ znatJ.?._p ..smanjio U onim granama gde Zenama, naroCito u nas1m uslov1ma, ite samo subjektivno vee i objektivno nije mesto (rudarstvo, gradevinarstv-:o, Sumska gazdinstva i .sl,). U ovom periodu doneseni su propisi o posebnoj zaStiti Zena i po~ela je da ·se vodi~borba za .strociu primenu pozitivnih prop1sa o posebnoj zaSti'ti i zastiti matevinstva. Dru8tvene ~rg~nizacije m.o:bilisale su se da ·organima radniCkog Upra:vlJa~Ja - P!~za~zetim u reSavanju ekonomskih problema .u vez: sa mdiD.:iCkrm upravljanjem, za llooje in1 je ·cesto nedostaJ~ro rmanje i iskustvo - predoee vafuost pravilnog gled~nJa na Zenski rad i potrebu da se reSavaju pojedina pitaDJ a vezana za taj rad. Taka de, u tom periodu opSte demokratizacije 'dru.Stvenog Zivota po-vele su se diskusije o prolblematid nove porodice u kojoj 'i Zena r.adi van kuCe, .odnosno- o odno~u porodice i xajednke u podruCju vaspita.nja i podi-za.,.. nj.a dece i- ostvarenja ravnopra~Vnosti Zena. Uporedo s tim razvij ala se inicij ativa da se pronalaze razliCita reSenja za rastereCenje zaposlenih :Z.ena 'Od poslova · u domaCinstvu i brige o deci, Sto je dovelo do novih shvatanja, koja su zahtevala i zahtevaju -dlr se ponovo i drugacij e zakonski reguliilu pojedina pitanja iz te oblasti. U ovom perio·du zapostavljeno je, u izvesnom smi.slu, stvaranje. M.rih moguCnosti za struCn9- ospqsobljavanfe Zenske o:nladme, nargCito devojaka i Zena koje su preSle dohnu gramou za st~ucn<> ospe>s.oblj.avanje putem Skolovanja. Med.utim, avo ·~i:anje je .samo deo otvorehog pitanja stvaranja potrebnih .s.trucn1h kadrova za naSa privredu i dru.Stveni Zivot. Za polo.Zaj zaposlenih Zeila i za:Strltno zakonodavstv-o o zaposlenim Z.enama u sadaSnjem periodu maZe da se kaZe: Y. 304 · Zene joS uvek rade na radnim m·estima na kojima ne · bi trebalo da rade. Zene ne rade na mnogim mestima na kojima bi trebale i mogle da rade. I za jedno i ·za drugo postoje objektivni razlozi, medu. kojima su bitni nekvalifikovanost Zena i ekonomsko-tehniCki stepen razvoja naSe prdvrede. Produktivnost rada ·Zen a u pojedinim privrednim granarna i na po~edlnim radnim mestima veCa je ad produktrl.vnosti rada mu.Skaraca na istim radnim mestima, pa su :Zene u tim granama nezamenljive. To bi trebalo da dovede do valorizacije nagrat!ivanja za te poslove (tekstil). Relativno niske plate nasledene su iz doba kad su u tim zanimanjima ·Zenske plate bile u principu ni'Ze od muSkih. . Produktivnost rada ·Zena sa porodiCnim obavezama manja je,. Sto je p.osledica niihove optereCenosti vodenjem primitivnog domaCinstva i zastarelim shvataniima da su poslovi domaCinstva i u vezi sa decom. tskJJjUJCivo })IZenskli« pO'SilOVli:. Ne re~avaju se dovoljno stalno i sistematski, kako bi odgovaralo naSim uslovima, pro,blemi materinstva zaposlenih Zena niti se u dovolinoj meri razvijaju s·ncij_alne slU!Zbe u okviru privrednih -or.ganizadja, -u.stanova i komu.na. To je_ i posledica nedostatka prapisa koji ·hi ·stimulirali razvoj socijalnih sluzbi i pojevtinjene njihovih usluga. _ -Ne postoji dovolina evidencija koia bi · om·o~·Cavala · dubl-ie analize i studiie eelo"kupne pro·h1ematike zaposlenih Zena. To je posledica za1nemarivani,a struCn~h i nauCn.Th {.soet1ollD<5koekoD.omskih) studi1a iz oblasti rada i_ socijalne rpolitike. Ovaj nedostatak studija i analiza om.eta rad na stv~.ranju .potreb-, nog jeclin.stvenog sistema zaStite materinstva, odnosno !P'Orodice. · Za.S.bi.tno za:konodavstv-o o zaposl~ni.m Zenama je, u odnosu na naSe materijalne moguCno·sti i tehni·C.ku bazu, vrlo ra.zvijeno. Posehna zaStita "Zena· (sa ne7.na+nim prazninama) Sir-oko je . .garantovana, a opraksa poslednjih godina poka-zuje z.na- · tan napredak u priroeni tih propisa~ Ipak, ioS uvek .se sasvim striktno ne- primenjuju opropisi o · otkazu, o· provodenju po-:sebne. higijensko-tehniCke zaSt'ite za :Zene, zabrani rada na odredenim p6slovi.ma, zabran.i no,Cnog rada Zena u i!ldustriji itd. ZaStita materinstva u uZem smislu tako.de je Siroka i 20 Zena u radnom odnosu 305 �dostatna, sem: malih izuzetaka (zahraha rada na odredenim poslovima za ~reme dojenja i sl.). U praklsi ou rprekrsaji pTOpisa o tome s.ve redi, mada jo.S uvek postoje povrede u pogledu zaStite, zaposlenja, radnog vremena trudnica, majki dojilja i sl. l!Sto taka, redi su sluCaj'evi nekorhSCenja prava :na zaStitu od strane samih Zena usled neznanja svojih prava kao i zloup<>treba tiJh prava. · ~ Inspekcija ~ada, i po~ed nedostataka o nedove>]jne struenooti kadrova, odigrala je znatnu i pozitivnu ulogu insistirajuCi na primeni propisa a posebnoj zaStiti zaposlenih Zena, naro·Cito u pogledu nepravilnih otkaza i za.Stite materinstva u u.Zem smiSlu. To dokazUje celishodnost inspekdje i ~ uslovima" radniCkog samoupravljanja. Verovatno je da bi ni:tpredak u primeni pozitivnih fpropisa o zaStiti zaposlenih Zena i majki bio joS ve6i da je u insPemciji bio ariga:Zovan veCi 'broj Zena inspektora rada. • N a osnovu svega Sto smo imeli maZe se zakljuCiti da se, i pored ogromnog nap!-etka u odnosu na stanje u bivS.oj Jugosalviji, ipak zaostaje u resavanju pojedinih pitanja problematike zaposlenih Zena.Zaostaje se nar.oCita· u pogledu orga_nizovane pomoCi zajednice u reSavanju problema koji negativrio utiCu na- prodUktivnost rada i pravilno- zapoSljavanje· zaposlenih Zena. To zaostaianje iina svoje objektivn-e i subjek-· tivne uzroke. Bitne objektivne uzroke pretstavljaju nedovoljno razvijena ekonomska i tehnicka baza, a pd subjektivnih {zavisno ·od, ·<>bjektivnih) zaostala shvatanja u gledanju na ·Zenu i p.jen··~oloZaj u druStvu, koja p·ostoje u Svesti muS!karaca ali-i Zena. Perspektiva razv9.iJ!. u pogledu resavaitja pitania koja ulaZJe u kompleks:hu problematiku ostvarenia ravnopravnosti Zena i zaStitu zap-oslene zene i majke maZe da se smatra p·oZitivnom. RadniCko samoupravli.anie i proSirenie druStveno.g uprav-u l.ian-ia na sve ,Sj.re podruCje dr:uStveno~t Zivota stvorHo je kva""'. Hlf:atjvnQ. novu s.itruadiu lk:oi-a tse ·odraJZ:ava. i oldlr::~~ZarviltCe .se sve .viSe, i u normima iz oblasti radnog tp·rava i ~sodj alne p·olitiike, a IPOSeibno- u onim normama ·koj·e pretstavljaju +po..sebnu zaStitu .Z~na i maj'ki. To je IogH:na po_sledica :Cinjenice da na:Si radni ljudi,- radni kolektivi U or.ganoi upr.avljanja,danas sami. 306 primenjuju »zakone svog. sopstvenog drustve':'og d_e)anja~ ~oj~,: su irrn iSe -ranije suprostavljali kao tudi, ·.pnrodnr. zako~n; ..r.<-, koji su njima vladali«, i da time il.jihov dru~tverii- Zivot-.posta:-' . :. · · je »njihOva slobodno delo«.180 .. • · ·.... 1•• Ipak,_ obzirom na stepen razvitka na.Sih proizvo~nih_snqg~, zaostala· shvatanja i nedov·oljan opSteprosvetni nrvo, ·ostaJe kao neminovna nuZnost da se i u do-glednom peri'odu propi-:. suju neke osnovne i jedinstvene ali detaljnije norme za. zaSti; .. tu z.aposlenih ·Zen a i majki, te da se vodi bor:ba i ·putem. kon-. trola i sankcija, za njihovu primenu u praksi. · . · ·· Dalji~ razVojem, ja.Canjem i ·utvrctiVanjein socijalisti:Cke·· eke>norrndlke i sOCijaHJsttCk.ih drustvenih odnooa 'bite 1511e :rna- ~ nj·e potrebno striktno i detaljno normiranj"e uslova rada .. E?a.. tog ·.aspekta treba posmatrati i razvoj posebne zas:~te zaposle-: nih Zena. T-o, ustvari, znaCi da Ce organi_ radn1ckog samo:· upravljanja mo-Ci zajedno sa Iokalnim -organima vlasti, J!-k~ liko se tq poka.Ze oportunim, -u toj zaStiti ·iCi. i dalj,e od osnpvnili propisanih normi i dav.ati joj raznovrsne -pblike. P:rit~~ ·' je bitno e>be~bediti da preduzete mere polaze od pretbodnog ispitivanja da li neka mera o:bjektivno znaCi ili ne znaCi_ .. na: predak ka onom,e Cemu se .stremi, i da li je nje~ ekonom.slci efekat di·rektno ili indirektno, trajno a ne trenutno, adekva- ' tan zailtiti koja se postiZe. ~ . . Sem struOnog o.sOI}Jooolbljavanja Zena - ·.k-oje _je ·neobi,Cno vaZno naroCito za 1Zene zaposlene u oindustriji i drugiin .Pr~­ vrednim granama - ·ZJa sve zaposlene Zene osnovno je d_a s·~ reSi pitanje rastei:-eCenja o·~ poSlo~a u domaCinstvu.- Za m~jk~ 'na .avo se nadovezuje kao bitno i najva;Znije da se~ ob_ezbedl potpuno z.brinjavanje dece z.a. vrem·e dok su one na poslu... -: Regu.liSanju Zensko.g rada u naSicrn usfovima vaZno je prilaziti sa stanovi.Sta podizanja produktivnosti rada Zena. To je put koji Ce najsigurnije dO·vesti do uspeha <i za Zen~, i ·z~ proizvodnju, i za zajednieu. U o~viru ispiti~~anja f.ak~OJ:"a ~OJ.\· uti.Cu na p·roduktivnost rada uopste, a naromto poJedrnrh ele-:menata tzv. ljudskog faktora, potrebno je vrSiti i rposebna > tso F. Engels: Razvitak socija.lizma od utopije do ~uke, K. Marks - F. Engels, Izabrana . dela, knj. II, Cir., str. 149....... . 20. • �i.spitiv~nja u o,..d:nosu na Z-ene. U ispitivanjima mera koje treba preduzeti radi obe:?Jbedenja potrebne produktivnosti rada ze-. na,· u centar pa,Znje dolaze mere iz qblast~ socijalne politike, .shvaCene u najSirem smislu. Pri· resavanju tih pitanja treba poci od pretpostavke da je •socijalna politika plod odredenog razvitka drustva, odre- · denog razvitka proivodnih snaga i da pretstavlja podrulitvljenje <litavog niza funlkcija za§ti1e 1j"di Tadi opstanka idaljeg razvitka druStva«, da je ana )>izraz sve jaCeg podruStvljavanja samog procesa proizvodnje«, a da u naSoj zemlji »Socijalna .politika .. nije ville samo dulinost, nij-e viSe predmet klas!le-borbe,. vee sveona akcija druStva ka sve boljern zbrinjavanju:s·vih njihovih Clanova«:Pri tom takva akcija »mora voditi r>ieuna oobjelktivnliln mogu<'mostima, o objektivnim zakonitostima. Ona· mora da pospeslije razvitak proizvodnih snaga i da' bwde "'li emu podVTgnuta. A da •bd to postl!lla, ona mora da :~ie rUkovOdi nauCriim 1poN.lavanjem objektivne stvarnosti, jet\'3arri:O tako·njena·svesna akcija moZe biti napredna i pro~ gi'eSlvn.B. ..«t8t . . R~iraiia ovakvih naeelnih shvatanja o socijalnoj politici, pro~i):enje n]enlh.neposrednih zadataka »na podruoje opilte brige oovek~, pol-adieu, njiliove svakodnevne potrebe i ops~rhtl:, nFhC?y_ odmor, zatbavu~ itcl.«/ 82 mora-ce da se odrazi { 'U r"eg_u,lisap.fu _pOj_edinih J>itanj.a, u osnov.nim ·Unijama, u sayezll,hn._· r~er:am~.' uPorno nastoj.anje da· se ti osnovni prop lsi detaljno· raz.rade· i primenjuju u ikomun.ama, sfanbenim ~.~J~.dm~cama.· ·.i ..i)~Vrt?_c:blfun organl~acijama, svaJkako _ce pridaneti da ce u buduenosti resavanje pwb]ematike 2laposlenih Z'ena U_rl-~oj. zeffiiJ( iCi sistematskije i -brZe nego Sto je to·-bio sliicai. do sada. 1'akcr 6e biti postignut cilj da mere koje se preduzinlaj'u 1,1 kOriSt zapo·sle~ih Zena budu u skla.du sa ud·elom· { .doP~tiioS·orn-, ~ena.. 8-oCijalisti-Ckoj izgi:-adnji i napretku naSe iemlje. · ·za Hii.-·:bObrivOje--RadosavljeviC·: Uvodna reC u. disk:usiji, ·>)Socijalna politika i samoupravlj.anje«, »Na•Sa stvamost«, br. 5, 1953, str. 80 d. 81. !at Rezolti.cija: Vll·kOI).gresa Saveza~ komunist.a J!lgosla;nje. 308 BIBLIOGRAFIJA �/ A. KNJIGE I BROSURE Aleksitsch, dr. Milan: De ta structure et de t'histoire des Syndicats Ouvriers en Yougoslavie, Paris, 1940 .All.eiksandrov, N. G., i Genld.n, D. M.: Sovjetsko radno pravo, Beograd, 1948 Alnders1on, Ivelin: CekiC iti nakovanj - kratak prikaz istorije nemaCkog radniCkog pokreta, Beograd, 1955 )}Au nom des travailleuses de 44 pays« - Supplement a la Revue »Le Mouvement syndical mondial«, no. 7, Paris, 1956 Baers, MaTia: Le travail salarie de la femme maTiee, Bruxelles, 1928 Baetjer, M. Anna: Women in Industry, Their Health and Efficiency, PhiLadelphia and· London, 1946 BaltiC, dr. Aleksandar: Osnovi radnog prava, Beogr.ad, 1~55 BaltiC, dr. Aleksandar: Zbirka propisa o radnim odnosima, II i III izdanje, Beograd, 1955, 1956 BarjaktaJI"oviC, dr. Nik.ola: Med:unarodna organizacija· rada i njeni . odnosi sa Jugoslavijom, Beograd, 1938 . 13.a!Ud.oniln, Eve: La mere au travail et le retour au foyer,. PariS, 1931 ' ) Eeauvoir, de Simone: Le deuxieme sexe, tom I, II, Paris, 1949 Bebel, August: Zena i socijatizam, Beograd 1923 l3erghaniS, dr. Irrnga'!id: . L'i::tda-ptation de t'e.ntrep'J.'ise au tr:avait · de la femme, Milan, 1956 · B<esaroviC, Risto: Vaso. PelagiC, Saa:-ajevo, 1951 BIT: Code International du travail, Geneve, 1951, Voil. I ·i II .BlT: Conditions du travail dans la Russie des Soviets, Paris, 1920 ·BIT: Conjerence inteTnationat du travail, XXXV sessiOn, Compte rendu des travaux, Geneve, 1953 .BIT: Conj€rence international du travail, XXXIX session, Compte rendu des travaux, Geneve, 1956 .BIT: Constitution de !'Organisation internationate du travail, Geneve, 1952 .BIT Conventions et recommandations, Geneve, 1949' BIT Organisation internationate du travail, Geneve, 1952 .BIT Revision de .la Convention sur la p.rotection de ta maternit~, 1919 (No. 3), RappGrt VII, Gene\'e, 1952 311 �BIT: Les Servic~s sociaux pour les_ travailleurs, Rapport VIII (1), Geneve, !954 BJ:T: Le statut des travailleuses, £tudes · et Documents, serie I, No. 4, Geneve, 1938 Blagojevii!, Iv. dr. Borislav: Medu.narodno uredivanje radnih odnosa, Beograd, 1940 BlagojeviC, T. dr. Borislav: Materijal za prouCavanje radnog prava, Beograd, 1946 Bodeve, Simone: Celles qui travaillent, Paris Bo-lesnieoka blagajna BTO: Prava i duZnosti osiguranih Clanova BeOgrad, 1939 ' BoZiC, Ana: PoloZaj Zene u privatnom pravu, B~rad H139 · BoZinoviC, Neda: Polo:Za1 Zena u FNR.T. BPOJ:!rad, Hl"l::l .' B'oZoviC, Todor, i Dono-viC, Jovan: Crna Gora i n.apredni pokret, Beograd, 1911 . Bowlby, -!;: Maternal care ~nd Mental Health, WHO Monogt'laph Series, No. 2, Geneva, 1951 Braun, Lilly: Die Frauenf;age, Leipzig, 1901 ·Brown, Ester Lucile: Social Work as a Profession, New-York, 1942 Bruel, Julia van den: Le travail industriel de La femme et sa remuneration, Bruxelles, 1951 . Buisson, Suzanne: Les repercussions du travail jeminin Paris . 1934 , ' Bulganjin, N. A.: Referat o direktivama XX kongresa KPSS- za _ Sesti petogodiSnji_ plan razvitka narodne privrede SSSR za ·. god~nu 1956-1961, Beograd, 1956 \ Caz:t, JOSip: Prva radniCka druStva u Rrvatskoj (186~1880) Zagreb, 1954 ' Centralni odbor AFZ.-a Jugoslavije: Drugo zasedanje IzvrSnog odbora M edunarodne demokratske federacije tena Beograd, 1947 ' Centralni ~ek:retarijat radnielkih k0mora: Za zakcrnsku za.Uitu ku<;n~h pomoCnica - anketa o polo:Za.ju i zakonskoj ·zaStiti kucnth pomoCn1rn. n .Tunos1n.1_,-i.H. ""RPor.rrac'l. 19~6 Centre Na1io-nail.. de 1-31 Recherche Scientifique: ·saciologie _comparee de ~a jamtlle, pams.,._ 1955 Chro-niq~e social€! de France: Le catholicisme social face aux grands courants contemporains, Lyon, 1947 Comite Central du Front Antifasciste des femmes_ de Yorug'OSilavie: Le Front Antijasciste des fen:tmes de Yougoslavie au. sein. du mouvement international, Belgrade, 1950 VII Congres mondiale de l'Internationale communi.ste, Paris, 1935 Oongres syndicale mondiale: Rapport de la Conference, Paris, 1945 CirkoviC, dr. Stevan: 2ena -i .diplomacija, Beograd, 1928 Culicka, L. I.: Higijena pretSkolskog uzrasta, Beograd, 1946 Danel, Josep-h: Le travail- de la mere -hors de son foyer et son. repercussion .sur la natalite, Paris, 1935 312 Davis, Norah M.: Human Problems _in Industry, London, 1946. Deconvelacre, Mathilde: Le travail industriel des femmes manees, Paris, 1934 , · Diverger, M~urice: La pa.rticipation des femmes a la vte po t tq~e, UNESCO, Paris, 1955 . . f)ordeviC, dr. Jovan: Ustavno pravo FNRJ, Beograd!, 1953 . DurdeviC, Cedom.ir: PoloZaj radniCke klase Jugoslavt3e u pertodu pred Drugi svetski rat, Beograd, 19~1 .(1~ · ... . Eisner, dr. Bertold: Privatnopravni polo~a3 z':ne. po danasn3em pravu Jugoslavije i njegovo ur.~denJe u 3edmstvenom Gradanskom zakoniku za JugoslaVt3U, Beogxad, 1934. Engels, Frti.drih: PoloZaj radniCke ktase' u Eng!esko3~ Beograd, 1951 a, .· d k B Engels. Fcidrih: Razvitak socijalizma o utoptJe o nau e. eo- ri· grad. 1947 . Fauchers Germadne: Le travail des femmes, Pa.TIS. 1934. Fourier 'charles~ Oeuvres completes, tome premier•. P.ans. 1846 Gagg, Margarita: Wesen und Aufgabe der Arbeitennenschutzes, Bern, 1925 . . h E" · Gerlach, ch'. Kurt: Die Bedeutung des Arbe:tennensc u~zes, me Studie am. .der Entwicklung der Englischen Fabrikgesetze, Jena, 1913 . . B d · GerSkoviC dr.-Leon: Dokumenti o Tazvoju narodne vlasti, eogra . 1948. . . ·aHgoriC v.: o Zivotu i radu Sve~ozara MarkomCa. Beograd, ~945 Gojkovi&, R. Emilo: Zakon o penzionom osigurarnju slu.Zbentka. Beograd, 1938 "Jn Graf, Otto: Schwangerschaft und Geburt im Arbeitsrecht, Ko , 1931 . h ft l . Hansen-Blanke, Dora:· Die Hauswirtschajt und Muttersc a "s e~stu.ng der Fabrikarbeiterinen, Berli!l, 1932 . .. . . HasanagiC, Eddb: Nezavisni sindikati. Pnlog za lSOOri.JU smdikalnog pokreta Jugoslaviie. Beograd, 1951 HasanagiC, Edib: Prvi ma:i u Srbiji (1893-1914),. Be'g-grad. 19·54 Hirsch Max: Die Gejahren der Frauenerwerbsarbett fur Schwan;- - gerschil.ft. Geburt, Wochenbett und_ ~~ndesau.fzucht,, ~t besoonderer Beriicksichtigung der Textilindustrie, Leipzig, 1925 . Hofstater dr. R.: Die Arbeitende FTaU. Ihre wirtschafthcbe Lage, Gesundheit Ehe und Mutterschhlt, Wien,. 1929 _ Hrv.atski sooij,ami tjedan: · Obitelj u danaSnjem druStvu., Zagreb, 1~8 . . Hutchins. B. L.: Women in Modern Industry, London, 1915 ILO: Women Workers and ILO, Geneva,· 1954 -- . _ ILO: European regional conference: Report oj the Dtrector General, Geneva. 1954 Imili.tut fi.l.r MaTxismus-Len:iini•smu'S beim ZK der SED: Klara Zetkin. Ausgewahlte Reden und Schriften; B2nd I, Berlin, 1957 . . 313 �I~torija medun~rodnog radniCkog i socijalistiCkog .pokreta.. Be6:_ grad, 1952 .· . . IS!toi-'islm odelj~je Centralnog kom.iteta KPJ: Istoriski arhiv Ko~ ~~nistiCke partije Jugoslavije, tom I-V. Beograd, 1949--1953 Jankov.Ic,: d.r. Dragoslav: Prve radniCke demonstracije u Srbiji (Kragujevac 1876), Beograd, 1953 J-ankoviC, M:i.loS: PedagoSki pdgled.i prvih srpskih socijatista, Beograd, 1952 JaV'orina, SaSa: Letovanje i odmor dece i omladine »Sdcijalna' ' politirka«, br. a,..1958, str. 44-47 J Je!'lemi~, dr. ~isto: Prilozi istoriji zdravstvenih i medicinskih prihka Bosne i Hercegovine pod Turskom i Austrougarskom Beograd, 1951 • JovanoviC. JagoS: Stvaril.n'1e crnogorske drZave i razvoj crnogor~ ske nacionalnosti, Cetinje, 1948 Jules, Simon: L' ouvrie're Paris -1861 KacleroviC, ·Tri.Sa: Prve scimostaine radniCke OTi;Ja.n.izacije u Srbiji Beograd,. 1950 ~ ' K·acleroviC, TJ.:'iSa-: RadniCko zakonodavstvo u Srbijt pre Prvog svetskog rata, Beograd, 1952 Kautstky, Karl: Le programm·e sociqliste, Prurits, 1910 Kol, D. H. DZord.Z: Istorija pokreta britanske rad.niCke klase, Beograd, 1955 Kolektivna pogodba za tekstilno stroke v dravski banovini sklenjen~ 23 septembra 1936, Ljubljana, 1936 Kolektivni ugovor sktopljen izmedu Saveza gradevinskih poduzetnika s jedne ·strame i Hrvatskog radniCkog saveza u Zagrebu kao pretstavnika zidarskih, tesarskih i pomoCnih radnika s druge strane, Zagreb, 1936 KoliSevski, Lazar: Kra.tak pregled istorije ·radniCkog i socijalistiCkog pokreta u: Makedoniji do Prvog svetskog- rata, »!LINDEN, 1903«, Beograd, 1954 Kongresi Druge internacionate, 'knjiga prva i lliruga, Beograd, 1952, 1956 .. KoraC, Vitomi:r: Povijest radniCkog pokreta u Hrvatskoj i Slavoniji, kni. I, II i _m_ Zagxeb, 1929, 1930, 1933 VII kongres Saveza k'omunista Jugoslavije, Beograd, 1958 KostiC, dr. Cvetko: Seljaci industriski radnici, Beograd 1955 K·rekiC, Bogdan: RadniCk€ h.adnice, Beograd. 19-3-7 ~ Labour Party: Labor Laws for Women, London. 1900 Labor progressive party: For peace progress socialism Twonro, 1946 • Lajovec, dr. Stanko: ZaStita Zene i omladine na radu, Beograd, 1956 ' . LapCevi.C, Drag~Sa: lstorija socija!izma u Srbiji Beograd, 1922. LapCeviC, DragiSa: PoloZaj radniCke klase i sindikalni poki'et u Srbiji, Beograd. 1928 Laureys, J. M.: .Entre l'usirne et foyer. Bruxelles. 1931 314 Lebl-Albala, _Paulina: Razvoj univerzitetskog obrazovanja naSih Zena, Beograd, 1930 . . . LenjJn, V. I.: 0 radnicama i .sel3ankama, B~~ 1947 'Letavet,. A .. A.: Higijena rada, Beograd, 1949, kn1. 1 -Letellier M-elle: Les chambres d'allaitement d{Lns les . etablisseinents industriels et commerciaux,~ Paris. 1929 _ MaCek, dr. Olga: ZaStita zdravlja u poduzecu, Zagreb, ~952 Maday, dr. De An.cixe: . Le droit des femmes au trava~l. Geneve. 1905 · ' . .· · t MarjanoviC, Jovan: Prilozi za ~st DnJU smd'k a1nog ,· radniCkog pokreta Jugoslavije, Beograd, 19·M . .. . . : . MarkoviC. Ljubica: PoCeci feminizma u Srbt3t ~ Y93~0dtn~~ Beograd, 1934 · . . . -MarkoviC Svetozar: Odabrant sptst, ZagTeb, -1950 . . Marks-E:rigels: Izabrana dela, knjiga I 1 II, Beograd,' 1949~1950 Marks-Engels: KomunistiCki manj,fest .. Beograd. 194.5 _ . MedZete i ahkjami Serije (otomanski grad. zakon:ik), Sara~evo, 1906 MihalCev Dim: Zivot u SSSR, Beograd, 1940 . :NllhaUC 'Adolf: Zakon 0 · osiguranju 'obrtniJ: iv trg. nameStemka zQ. sluCaj bolesti i nezgode, Zakonskt cla.na-k ~IX~ 1907, Zagreb 1909 . . Zb' ka dl k M-ikulandra. ' dT. Nikola, i Trifunoi1JiiJC, Milenko: tr o u a · - Vrhovnog. suda, Beograd, 1~5~ . . Mill J-ohn Stu·rurt: PotCinjenost zensktnJa, Beog;~. 18'11 MiljkoviC, Danica: Radni dan- u. staro1 Jugoslavt3t!. Beograd, 19~2 MirkoviC, Mijo: Ekonomska 1struktura :Jugostavt-Je, 1918...-194 ~ II izdanje, Zagreb, 1952 . ., e MOrel, Lydie: Le droit au tra.va~l de la femme manee, Gen ve, 1937 . ·Morton B. Gertruda: Les problemes sociaux du tra.vatl temht.in, t•Ouvriere en Allemagne, Geneve. 1936 Nations Unies:Commi'ssi•on de la condition.. de la femme: Rapport sur ta Quatri€me session {8-19 rna] 1950), S'UIPIPlem.ent no. 6 Lake Success, New-YOTk · Na.tion~ Unies: Commission -de la conditi;on de la .femme: RapPort sur !a Cinqui€me session, (30 avnl-14 mai, 1951), Supplement no. 10, New-York . . , d ~ Nations· Unies:RaptpOTt de ·za Comission de I.e!: Condttwn e ·a Femme Sixieme session, {24 mal'S'--5 avrrl 1952), New-Yor!k: Nation-s Uni~: Comm1s~on de la condition de la _femme, Rap~ · port sur· la Septi€me session (16 -roars,.--.3 avnl 1953), Supplement n·o. 2, New~ York .. Nations Unies: Commis:si'OO de la cond1t10n de la ~ernme, Rap~ port sur la Neuvi€'me session, 14 mal!'s--1 apr.Il 1955. Supplement no. 2, New~ York Nations Uniest: Commission de la condition de. la femme, Rapport sur la Onzi€me session .(18 mar..~-5_ avril 1957), Supplement no. 3, New-York · 315 �Nations Unies: Rapport du Conseil-Econ;omi(lue et Soc·iaz-.a, l'As~ semblee denerale du 18 aoUt 1947 au 29 aoilt 1948 Geneve 1948 ' ,. Nations Unies: Rapport du Conseil Economique et Social pour la periode allant de 16 aoUt 1950 au 21 septembre· 1951 Geneve, 1951 . ' Nations Unies: Rapport du Conseil_ Economique et Social pour· la. periode aUant du 22 septembre 1951 au 1-er aoUt. 1952,. New-York NatiOns Unies: Rapport du Conseil Economique et Sociai '1'10"'~" la periode aUant du 2 aoUt 1952 au 5 aoUt 1953, New-York,. 1953 ~ Nations Unies: Rapport du Conseil Economique et Social pour la. periode allant du 6 aoU.t 1953 au 6 aOUt 1954, New-York, 1954 Nations Unies: Rapport dU Conseil Economique et Social pour la.. periode aUant ·au 7 qoU.t 1954 au 5 ao-Ut 1955 New-York uu . . . Nations Unies: Rapport du tonseil Economique et Socia~· d l 'As-sembl€ie General du 6 aoUt 1955 au 9 aoU.t 1956, New-York 1956 ' Nelson, R. George: Freedom and Welfare-social -Patterns in theNorthern Countries of Europe; Kopenhagen, 1953 NikoliC, _dr. Jelena: Higijensko-tehniCka zaStita "Tada -Sarajevo UG . . . ' · ' Open door internati'onal: Report of the Eighth· Conference (1952), Bruxelles OpStq. deklaracija. o pravima Covekiz, Beograd, _1953 Os~ovne Cinjenice o U jedinjenim 1iacijitma, Beograd, 1953 Ostm, El~n: Kratka istorija -rad_niCkog pokreta S.(!D Be()grad 1954 . • • Ostoj1C, Despot: NaSe radniCko i name~teniCko Zakonodavstvo, Beograd, 1934 Peril:, dr. BoSko: Covek i Zena, Beograd, 1922 P~SiC, dr. Ra.-tlko: Nastanak i razvitak socijatnog . osiguranja u , Jugoslaviji, Beogr~ 1957 · P-eSiC, dr. Ratko: Medunarodne konvencii~ rada. Zhirka ·kon.venci- ja -koje je FNR Jugoslavija ratifikovala, sa -komentaro-m, Beograd, 1957 ~ PetrovvC:•. L. I.: ~eZdunarodna?a e~okratiCeskaja fed'eracija Zen_:. sC'm za mtr, ravnoprame zensCin i sCastje detej Moskva 1956 . ' ' Petrova, L., i Gilevsikaja, S.: Ravnopravie ZenSCin v SSSR MO- skva, 1957 · · · . · PetroviC, dr. Vojislav: Nezaposlenost i staranje o. nezapo·slenima u Jugoslaviji do 1941, Beog,rad 1957 Pic, Paul: Trai~e €l€mentaire de legislation industrielle ..:...:_ Ies l'Ois ouvrieres, Paris, 1931--3~ . 316 PoponJac, V. Lazar: Razvoj Skolskih kuhinja~ Beograd, ·1956 Postupak o radu radniCkih kuhinja u monopolskim ustanovama-, Beograd. 1937 . · Fovel1a Ujedinjenih naci"1'a i_ Statut_ Meaunarod-n.og suda pravde, Beograd, 1955 Pragmatika namjeStenika podravske vicinalne Zeljeznice, .Osijek, 1927 Pravila Bratinske bZagajne za osiguranje radnika i Osoblja u rudarskim preduzeCima u Kralj. Srba, -Hrvata i Slovenaca, Beograd. 1924 Prva, Druga i TreCa interna.cionala, grad:a . za prouOa.!V'anje de- latnosti triju intemacion:3.1a, "Beograd, 1952 Program KomunistiCke partije Jugoslavije - Odluke V kongresa KPJ, Beograd, 1948 . Prokop, dT. Ana: Prava Zene nove Jugoslavije u braku i porodici, Beograd, 1950 · Radni red tvornice keksa V. Bizjak i drug, Zagreb, 1928 Pr0g'r'am Saveza kOmuniSot:a Jugosla.:vije, Beograd, 1958 Rappoport, Vera: ·Schutz der russischen Arbei.terinnen. Bwlin. 1934 Rapport a~activit€ de la Federation syndicaie mondiale. 15 Gctobre 1945-'30 avril 1949. Milan, 1949 "Riih1e. Otto: Die sociatisierung der Frau, Dresden. 1922 .Savezna inspekcija_ rada: GodiSnji izveStaji inspekcije rada FNRJ · 'za godine 1948. 1949, 1950, 1951, 1952, 1953, 1954, 1955. (5 kn)agal, Beograd, 1952. 1955, )956 i 1957 .Savezni vrhovni su: Zbirka sudskih odluka, knj.iga prva, ~ga i tre6a, Beograd, 1956 Scelle, George: Le droit ouvrier, Paris, 1922 Serebrenikov, G. N.·: The poSition df" women in the USSR, London. 1937 -Sindikalni pokret (1903-1912) ll Srbiji. HivatskOj i Sla·vQIIliji, Bosni i Hei'Cegovini, prema _ izve.Stajima glavnih saveza sindi- kata Medunarodnom sindikalnom savezu. Beogiad, 1951 .SluZbeni red za ogledn:ike in delavce okTajnega rudarskega ura. da v Ce[ju, Celie. 1910 .SluZbeni red za r.adnike kod erarndh rudnika_ U BOOirii i Hercegovi- ni, Sarajevo, 1914 .smersu;- RwdOlf: Zavarovanje za dnemoglost, starost in- smrt Ljubljana. 1937 · .' Sodete ~~ Natioos: Conje'rence international dit. -travail. premier .:-se~s1on .a-nnuelle Comptes rend us. Washington, 1919 S_okolskl, Metodi.ja:_ Najamnina u staroj ·Jugoslaviji, ·J3eograd, 1%1 . . .Sovjetska zemlja, Be'ograd, 1947 So-urthall, Sara, and Newman, M. P.arulina: -·WOmen in German industry. Frankfurt, .1949 Sperans.: Razvoj stovenskega narodnega vpraSanja, Ljubljana, 1939 317. �»Spomeni.Ca« Pbvodom pedesetogodiSnjice rad.niCk!Og pokreta Les--kovca i ok.OUne (19(}3-1953), Leskovac~ 1954 Strasser. Ida: Frauenarbeit und rationalisirung, Berlin, 1927 Svjerdlov, G. M.: Materinstvo, brak, porodica u sovjetskam zakonu, Beograd, 1945 · Sarac, Nedim: Pofo:Zaj radniCke klase u Bosni i Hercegovini posleaustriske okupacije 1878-1914, Beograd, 1951 · , Sa.rac, Neclim: Sindikalni pokret u Bosni i Hercegovini do 1919godine, Sarajevo, 1955 · Stamb"l:lk. dr. Dinko: Osnovi higijene. rada, Beograd. 1949 Stambuk, dr. Dinko: Zdravstvena zaStita Zena u privredi. Beograd, 1952 T•arle, J. V.: Istorija nO'Voga veka, II deo, Beograd, 1949 TasiC, ,dr. Dorde: Zensko pravo glasa i demokratija, Beograd,.. 1921 TucoviC, Dimitrije: Izabrani spisi, k.njiga I i II, .Bfi!ograd, 1952 TuooviC, Dimitrije: Za.kon ..o radnjama i soci:ialna Beograd_ 1908 1949~ ~ d~mokratija.,.. • TucoviC, Dirnitrije: Zakonsko o·siguranje radnika, Beograd, 1907 United Nations: Commission on the Status of Women. Report of the Eight Session 22 March-9 Avril 1954, Supplement No. 6. New-York United Nations: Commission on the Status of Women. Report of the Tenth Session, 12-13 March 1956, Supplement No. 4, · New-Yortk United Nati'ons: International Survey of Programmes of Socia~ Development New-York 1955, United Nations: Report by the Economic and Social CounciL tothe General Assembly (23 January-3 October 1948), Lake Success. New- York United Nations: Report by the Economic. and Social Council tothe Genera! Assembly (3 October 1946-7 August 1947), Lak" Success, New- York United Nati'Ons: ECOSOC: Report of the Commission. oo. the· Status of Women.,.-Su.pplement No. 2, Lake Success, 1947 United Nations: Report of the Second Session. of the Commisssion. on the Status of Women (15-19 January 1948), Lake Sue-· cess- New-York, 1949. United Nations:. The Road to Equality, .N_ew-York. 1953 Ura.tmik. Filip: Prebivalstvo in gospodarstvo Sloven.ije~ Ljubljana,. US Department of Labor: w0me~is Bure~u Bull. No. 238, PartTime Jobs for Women, Washington, 1951 US_ Department of Labor: Women's Bureau Bull. No. '252 Toward Better Working Conditions for Women, Washing{on, 1953 US Department of Labor: W1omen's Bureau Bull. No. 224 Women's ,- Bureau Conference. Washington. 1948 ' US Department of Labor: Women's Bureau Bull. No. 215 Women Workers in Power Laundries. Washington. 1947 ' US Department of Labor: Women~s Bureau Bull. No. 255, Handbook on Women Workers. Washingtoo, 1954 Ustav SSSR, Beograd, 1947 ' VaUin, A.:- La femme sala1'iee et la maternit€ Paris 19li Vodopivec, dr. KaCa: Ekonomski poloZaj zene na 'obmoCju danaSnje LR Sloven.ije v 100 letih, Ljubljana, 1955 Vu~o, -dr. Nikola: Privredna istorija naroda FNRJ, Beograd. 1948 Wei:SSauer, dr. Ludwig: Verbot der Lohnarbeit verheiratteten Frauen~ Miinchen, 19Z9 Williams, Gertrude: Women and Work~ London, 1946 W-orld Hea11Jh Organiosation: EX[Jert Oorrunitt-ee -o.n Mental Health, Report on the Second Session, Geneva. 1951 Zetkin · Klara: Zene i studenti, Beograd, 1924 Zapisnik Prvog kongresa radniC_kih komora, Beograd, 1925 Zografuki, DanCa: 0 radniCkom pok.retu u Makedoniji diO Balkan~ skog rata. Beograd, -1951 . · . _ ZivkoviC.- Radomir: Radni odnosi "k TreCem Rajhu, Beograd. 1937 I 1930 US Department 'of Labor: Women's Bureau Bull. 218, Wom.en'sOccupations Through Seven Decades. Washington, 1947 US Department of I,..ab'or: Women's Bureau Bull. No. 253.· Changes in Women's Occupations 194(1..-1950. Washington. 1954 US Department of Labor: Women'-s Bureau Bull. No. 168, Em. played Women and family support, Washington, 1939 318 31~ �/ B. CLANCI U ALMANASIMA, CASOPISIMA I ENCIKLQPEDIJAMA Adler-Herzmark, Jenny: Elf Jahre geweTbeartzlicher Praxis, »Handbuch der Fraruenarbeit in Oestereich«, Wien, 1930 Adyanthaya, N. K.: L'empol~o dt>s femmes dans l'ln¢e, »Revue Internationale ~u Travil«, Vol. LXX, No ... 1954, Geneve, str. 47-71 AmbroziC prof. dr. Matija: Ocenjivanje radne sposo'bnosti roditelj~ bolesne dece, »Novine Pe¢lijatriske teme«, Beograd, 1952, str. 13-29 · Arko, Nika: DrnStvena zaStita. porodice· u komuni, »Zdravstvena zaStita dece«, zbornik materijala sa I naclonalnog k'ong~esa za zaStitu dece, Beograd, 1955, str. 165-168 . BaboviC Spasenija-Cana: ReC u. diSkusiji na V kongresu KPJ, »V kongres KPJ«, .stenografske beleSke - Beograd, 1949, · str. 758 BaboviC, Spasenija-Cana: Rejerat na Plenu.mu SSRN; »Zena danas«, br. 123, 1954 BaCiC, Vera: UkljuCivanje Zena u priVredu, »Vesnik rada«, br. 3, 1950, str. 90 Baers, Maria: Le travail salari.e des meres<<, Revue International du Travail«, Vol. LXIX; No.4, 1954, str. 365-385 BaltiC, dr. Aleksandar: Med:unarodna organizacija rada, »Jugoslavenksa revija oo medunarodno praV'O«, br. · 3, 1954, str. 105"-111 Ba.JtiC, dr. Aleksandar: Pregled razvitka naSeg rad.nog prava', »Arhiv za pravne i dru.Stvene nauke«, br. 4, Beograd, 1951 str. 583-603 Beg,oviC, Dorica: Stanje socijl:tlnih sluZbi u privrednim organizacijama, >)Socijalna politika« br. 3, 195"8, str. 30-37 BIT: Vaide aux meres salariees, »Revue Internationale du Travail«, Vol. LXII, No. 5, 1950, str. 418-438 BIT: Uaide aux m¢res satariees, »Revue In-ternational du Travail« Vol. LXXVIII, N'o. 1, 1958, str. 102-123 BIT: L apprentissage teminin, »Revue International du Travail«, 1955, Vol. LXXII, N<>. 4, str. 309-,"331 320 BiT: Co~ditions de travail de la main d'oeuvre f€minine en Asie, »Revue Internatimial du Travail«, Geneve, Vol. LXX, No. 6, 1954, str. 588-604 BIT: Egalit€ de remuneration entre la main d'oeuvre mascuane et la main d'oeuvre feminine pour un travaiL de valeui €gale, Rapport V JI, Geneve, 1949 , BIT: Enqu€te sur l'egaLite de remuneration en Suede - »Revue International du Travail«, Vol. LXIV, No. 1, 1951, str. 94-101 BIT:· L,a main d'oeuvre jemimine !'economie de ta Republiqu~ federate d'AHemagne. >)lnformati'ons sociale&«, Vol. XIII, No. 1~, 1955, str. 51~513 BIT: La participation des femmes d l'activite economique en Asie, »Revue Internationale du Travail« Vol. LXIII,. No. 3, 1953 BIT: La participation des femmes mari€es et des meres de faniille d l'activit€ economique, >)Revue Internationale du Travail<<, Vol. LXIII, No. 6, 1951, str. 735-757 BIT: Les services d'assistanc.e menagere, »Revue Internationale du Travail«, Vol. LVI, No. 1, 1947, str. 40-48 BIT: Organisation des services d'assistance menagere, Geneve, 1951, Doc. MDWL/4 ·BIT: Orientation et formatiO'J'!. professionnelles des femmes, »Revue Internationale du Travail«, Vol. LXVI," No. 1, 1952, str. 62-86 . BIT: Servkes sociaux en javeur des meres satari€es, »Revue International du Travail«, Vol. LXIII, No. 3, 1951, str. 310-328 BIT: Service social d l'usine, »Hygiene du- Travail<<, No. 301, Geneve, 1952 . BIT: R€union d'experts du Comit€ du BIT pour le travail teminin, »Revue International du Travail«, Geneve, 1946, Vol. LIV, No. 3-4, str. 237-240 . BIT: Reunion d'experts en matiere d'emploi des femmes, »Informations sociales«, Geneve, 1952 Vol. VII, No. 3 BIT: Reunion d'experts en matiere d'emploi des femmes, >)Informations sociales«, Geneve, 1957, V'ol. XVII, No. 3 BIT: Reunion d'experts sur le travail :Mminin: Problems retatifs d la formation professionelle des jeunes jilles et des femmes, Rapport II, MEW /1/2, Geneve, !951 BIT: Reunion d'experts sur le travail jeminin: Mesures desti'nees d jaciliter !'application du. principe de Pegalite de remum,eraJ tion de la main d'oeuvre masculine et de la main . d'oeUvre #minine pour un travaU de valeur €gat, Rapport IV, MEW /1/4, Geneve. 1951 BIT: Reunion d'exPerts sur le statut et les conditions d'emploi des gens de maison, Rapport, MD/8, Geneve, 1951 BIT: Reunion d'experts sur le travail feminin, Rapport, MEWjl/7, Bo~e, Ge:n€ve, 1951 , Josip: Prava po zakonu p zdrastvenom osiguranju tL sluCaju trudnoCe i porodaja, )>Socijalna i zdravsrtvena poLitika«, br: 3, 1955, str. 43-48 21 Zena u radnom odnosu 321 �Boshek, Anna:· Die Frauenarbeit in Oesterreich vor den Krieg »HandbUGh ften Frauenarbeit in Oesterreich«, Wien, 1932 ~ Broz, Josip - Tito: PolitiCki izveStaj C~ KPJ, »V kongres KOmunistiCke partije Jugoslavje«, stenografske beleSke - Beograd, 1949, str. 9-118 Breckinbridge, S. P.:· Maternity welfare .:._ Encyclopaedia of the Social Sciences, Tom. X., New-York, 195~, str. 224 CVetiC, Bosa: Zakon Stiti radnu Zenu, »2ena danas«, br. 151, 1957J str. 2-3 CVetkoviC, -Marijan: Neki podaci-o razvitku in[!.ustrije u Hrvatskoj, »SocijalistiCki front«, br. 1, 1948, str. 59-78 Dalmacija - gospodarske prilike od 1814-1918 - Hrva1lska €ndkJ•opedija, sv. IV, Zagreb, 1940, str. 470-480 · Decreuse, Juliette: DanaSnji poloZaj Zena u Engleskoj i Belgiji,. }}Zena u borbi«. br. 9, 1952, str. 9 ' Dimitroff, ·G.: Arbeiterklasse gegen Faschismus, »VII ·Weltkongres der Kommunistichen Internationale«, Moskau-Leningrad, 1935 Dm.-deviC, dr. Jovan: Predgovor zbirci Savezni zakcmi o uredenju. i ·nadle.Znosti novih opStina i srezova, Beograd,- 1955 · DuranoviC-Janda, SaSa: Boljom organizacijom rada u preduzeCima mogao bi da se reSi noCni rad Zena, »Rad«, br. 23, -1953, str. 4 DuranoviC-Janda, dr. SaSa: Socijalne sluZbe u privrednim o_rganizacijama,: }}Socijalna politika« br. 6, 1957, str. 53-55 I>uranoviC-Janda. SaSa: SkraCeno radno vreme i zaStita zaposlenih Zena, }}Socijalna politika«, br. 5, 1954, str. '42-48 DuranoviC-Janda, SaSa: NoCni rad Zena u 'industriji, »Socijalna politika«, br. 3, 1955, str. 32-36 DuranoviC-Janda, SaSa: Gde se i u kom obimu primenjuje skraCeno radno vreme za :Zene, »Rad« br. 8, 1954, str. 14 Dular, dr. Marjan: V~oga socijalnih delavcev v prepreCevanju nesreC pri detu, }>NaSi razgledi« od 9 VII 1956 FrnjakoviC, Gligorije: Izbor poziva za mlade, »Komunist«; br. 74; 1958, str: 7 Earl, E. Muntz: L'iivolution de l'emploi des femmes aux :EtatsUnis, }}Revue International du Travail«, Vol. LXXIV, No. 5, 1956, str. 463-488 - Feinsinger, Nathan - Witte, Edwin: Labor· Legislation and the Role of Government, }>Monthly Labor Review«, No. 1, 1950, str; 48-61 Frankenstein, Luise: La femme et .le service social dtins l'entre.prise, »Revue Internationale· du Travail«, Vol. XL, -No. 3,1939, str. 327CC..351 . Freundlich Ernmy: Die Frauenarbeit im Kriege, >}Handbuch· der Frauenarbeit in Oesterreich«, Wien, 1932. GajiC, dr. Marij-a: ZaStita zdraiJlja m'ajke i deteta u svetlu naSeg zakonodavstva, >}Zdrastvena za.Stita dece« Beograd· 1956 str. , 131-147 -' ' ' 322 GavriloviC, 2.: Biom.etriski podaci trudbenika fabrike svile u Novom Sadu, Zbornik radov.a Instituta za fizio1ogiju rada SAN, B_eograd, 1952, str. 65-74 'Gavril'oviC, 2.: Materijalni uslovi Zivota pregledanih radnika, Zbor- · nik radova In.srtituta za fiziologiju rada SAN Beograd 1952 · str. 75-102 ' ' ' GloboCnik, Anka: NoCni rad ·Zena u industriji, }}Socijalna politika«, br. 11-12, 1955, str. 80-82 D. M. - R. M.: Skolske kuhinje i prei:Skolske ustanove u sistemu. deCje zaStite, »Socijalna politika«, br. 1, 1956, str. 59-75 DragiC, dr. Milorad: ReC u diskusiji na I nacionalnom kongresu za zaStitu dece, »Zdravstvena zaStita dece«, str. 216-219 -Gregori{:, .dr. Cvetko: NaSa industrija. )}_Jubilarni zbornik Zivota i rada SHS«, 1918-1928, I deo. Zagreb, 1928, str. 156-183 ,,Guide de legislation socia~e - »Revue Fr.am;aise du Travadl«, Paxis1949, Num€-:ro special, III ' .Hanna, Gertrud: Le mouvement syndical teminin en Allemagne »Revue International du Travail«, Vol. VIII, Juillet, 1923; str. 20-39 Eilferding-Hoenigsberg, Marg:ar'=t: Frauenarbeit und Frauenge'sundheit, }>Handbuch der Frauenarbeirt in Oesterreich«, Wien 1932. , HoCevar, dr. Franc: 0 raz-podu. braka, })Socijalna politika«, br. 11-12, 1955 'ILO: Meeting of Experts on Women's Work: Trends in Women's Employment, Report I, MEQ 1/1 (Sapirografirano) JL.O: Women workers and ILO, d. 12/ZE. 1954 (Sapirografirano) .JanCiC-Starc, Jela: Uvod {u knjigu) 2ene Hrvatske u NarodnooslobodilaCkoj borbi, Zagreb, 1955, str. XII-XVI .Jerem.iC, M. DuSan: Deset godina ·.rada Medunarodne organizacije rada, }}RadniCka zaSti.ta«, br. 3, •Str. 95-102 . -Kankelj, ing. JoZe: Higijena i sigurnost rada sa posebnim osvrtom na prilike u Jugoslaviji, »Socijalni arhiV«, 1939 str. 9-10 .Jo-vanCiCeviC, Gvozden: 0 socijalnim probtemima kod nas i ulo·zi socijalnih radnika u njihovom reSavanju, »Bilten« DruStva socijalnih radnika. NR Srbije, br. 1 Kard-elj, Pepica: Polo:Zaj Zena u pTivredi, »:Sindikati«, br. 4-5, 1962., str. 7-26 K-ardelj, Pepi.ca: Uslovi i putevi" .ravnopravnosti, »Rad«, 19·5·5,, Situ'. 11 Kardelj, Pep-ica: Da li· je potrebno uvesti skraCeno radno vreme za Zene?, ».Zena danas«, br. 124, 1954. 'str. 2 KiJdriC, Boris: 0 izgradnji socijalistiCke ekonomike u F N R J ' IzyeStaj D;a V kongresfU KPJ, V kongres ~J, .stenografske. belestke, Beograd, 1949, -·· KidriC, Bori_s: 0 zadacima Stampe u. borbi za plan, »Parti:ska izgradnJa«, Beograd, br. 9-=-10, 1949, str. 1-12 21' 323 �Koen, Abro: Privr~da Bosne i Hercegovine u istoriskom presjeku~ (zbornik), »Privreda- Bosne i HercegOvine kao privredno podruCje«, Sarajevo, 1938 , Kreki.C, Bogdan: NaSe radniStvo, »Jubilarn.i zbornik Zivota i rada SHS (1918-1928)«, I deo, str. KostiC, dr. Petar: ReC u diskusiji na Prvom nauCnom sastankru ginekologa, »Zbornik radova prvog nauCnog .sastrnka ginekologa«, Zagreb, 1952, str. 131-132 ·Kovrigina, M. D.: Sistema narodnogo zdravoohranenia i gosudarstvenaja · ohrana materinstva i detstva, »Ravnopravie Zen-· SCin v SSSR«, prHoZenie k Zurnalu »Sovjetskaja ZenSCina«~ Moskva, 1956, str. 3'l-39 Kytavsky, dr. Rudi: Ne gre za vpraSanje, ali na.j ostane Zena zaposlena, tem vee za vpraSanje njene zaSCite, »NaSa Zena«,_ Ljubljana, stev. 7-8, 1953, str. 200-205 Lacourtoisie, Jean: La main d'oeuvre ftminine dans l'industrie de la rayon, Paris, 1953 (t};lese) rukopis Lajovec, dr. Stanko: Zena u -industriji, »Problemi higijene<c. ~On­ . gresni zbornici Saveza fekarskih druStava FNRJ, Beograd, 1951, str. 107-115 Lebl, ~ad: SocijalistiCki period radniCkog pokreta Vojvodine,. zbirka dokumenata »SocijalistiCki pokret u Vojvodini«, Novi Sad, 1953, str. 5-37 Lehman, G.: . Organizacija rada na osnovi fizio!oSJcih merenj~ zbortnilk »Drug.i \sasrtanak struCnjaka za higij-enu rada«, Zagreb, 1953 Luna.Cek, dr. Slava: Skolske kuhinje i zdravlje dece, »SocijaJ.na pc:.-: litika« br. 3, 1955, str. 44 MaCek, .dr. Olga: Razni jaktoTi nala-Zu ukidanje noCnog rada Zena;:.. »Rad« br. 23. 1953, str. 4 MaCek, dr. Olga: Socija!ne s~uibe u poduzeCima, »Socijaln'a politika«, br. 7....:....s, 1955, str. 21-31 MariniC, Tatj.3.·na: ReC u diskusiji na I nacionaln'om kongresu za zaStitu dece, »Zd:r:avstvena zaStita dece«, Beograd, 1956, str. 302-30ff MatiC, Vtika: Prva ZenskrTad:n.iCka. 8kola u Srbiji, »Zena danas«,. 1955, br. 131, str. 11 MilojeviC, Mileva: NaSe Zene, »Jubilarni zbornik Zivota i mda.SHS 1918-1928«, knjiga I, Beograd, 1928, str. 690-709 MilOOeviC, prof. !C)r. Bosiljka: 0 rddnoj sposobnosti Z:en.a.,. Zibornik »0 Zeni<c, Beograd, 1953, str. 49-61 ' Mil'OS-eviC, prof. dr. Bosiljka: Zen-a u radnom odnosu, »Zbomik radova Prvog nauCnog sastankla ginekiologa«, Zagreb, 1953,. str. 81-104 Mim.ica, BlaZenka: DjeCje ustanove u pcduzeCu - ?'elika pomo& majci radnici, »Zena danas«, br. 50, 1947 Mishnun, Florence: Statutes oj Labourers, »Encyclopaedia of the Social Sciences«,. Vol. IX., str. 3--4 · 324 M'OjiC, dr. Angelina: Analiza statistiCkih podataka Z:ena u radnom odnosu u vezi sa- zdravljem i materinstvom, »Zbornik: radova Prvog nauCnog sastanka ginekologa«, Zagreb, 1952, str. 100--129 . . M. P_.: Statut i program »Srosk.e socijalistiCke partije« iz kraja 70-tih godina XIX veka, »Crvena zastava<c, br. 5, 1949,- str. 100-107 MudriniC, dr. Ante: Jesu li i koje reforme potrebne naSem Zakonu. o osiguranju radnika?, »RadniCka zaStita«, god. 1926 Muravljeva, N. A.: Socijalnoje obespeCenie v SSSR, »Ravnopravie ZenSCin v SSSR<c, priloZenie k Zurnalu »Sovjetskaja ZenSCina«. Moskva, 1956, str. 24--30 Naceva, Mara: UlaZenje u industriju i ·.struCno uzdiZanje Zena, »2ena danas«, br. 51, 1947, str. 20 . Novosel, M.: Delovanje polasatnog odmora na radni .uCinak u tekstilnoj industriji, zb'ornik »Drugi sastanak StruCnjaka za higijenu rada«, Zagreb, 1953 Ocepe!k: Angela: PoDoZ~j delovne Zene v dobi graditve socijalizma, »NaSa Zena«, str. 12, 1952 Pap, D.: La legislation du travail en Hongrie, »Revue International du Travail«. Vol. VIII, No. 5, 1923, str. 695-722 Pensimus, Josefina: Die Kindergiirtnerin, »Handbuch der Frauenarbeit in Oester:reich<c, Wien, 1932. str. 271 i sledeCe PeSiC,- R.: R~dni odnosi Zena i malqletnika u privredi FNRJ, »Vesnik rada«, 1949, br. 8, str.. 321-325 Pe.SiC, Ratko: Ratifikacija konvencije o minimalnoj normi sociialnog osiguranja, »Socijalna ptolitika<c, br. 1, 1955, str. 36-41 Pkard Jeanne: L' Aide familial,-- »Famines dans ·le mond·e«, Paris, No. 4, 1953, str. 34--44 Pollak. M.: Beruf und· Haushalt, »Handbuch der F,rauenarbeit in Oesterreich«, Wien, 1932 Poppva, N. V.: Ravnopravie sovjetskih ZenSCin v· ekonomiCeskoj oblasti, »Ravnopravie ZenSCin v SSSR«, .priloZenie k Zurnalu »Sovjetskaja ZenSCina<~, Moskva, 1956, str. 15-24 PusiC; dr. Eugen: Seminar za socija!ni rad, »S'O-cijalna politika« br. 1, 1954, str. 23--32 · RadosavljeviC, Dobrivoje: Uvodna reC u diskt,tsiji o pro-blemima naSe socijalne p:olitike, »Socijalna politika~, br. 5, 1953, str. 80--32 RadosavljeviC, Dobrivoje: Dalji. rad na poboljSanju druStvenog p·oloZaja Zene, Peti plenum Savezn'Og odbor.a. SSRNJ, Beograd, 1957 s<tr. 53-73 ROsel, Agtda: L'emploi des femmes en Suede, >>ReVIlLe Internationrule du Trava<il«. Vol. LXXT No ;:! 1955. st.r. 305-323 Salaj, Duro: Mesto i uloga sindikata u .daljoj borbi za izgradnju socijaHzma, referat na· plenumu SSRN,- »Rad«, 1954,. br. 11, str. 4-9 l 325 �Sarvan, dr. Miliv;Oj: Zdravstveno s'tanje _djece i omtadine u Jugostaviji, referat na I nacionalnom kongresu za zaStitu dece,_ »Zdravstvena za.Stita dece«, str. 19-79 SaviC, Branka: KonvenCija o zaStiti materinstva,_ »Zena dallas«,_ Beograd, 1952, l>r. 98, str. 1 · · SaviC, Branka: DruStvena pomoC porodici, »Socij·cilna politika«,. 11-12, 1954 Sav:tC, Branka: 0 skraCenom radnom.. vremenu, »Zena danas((, br. 127, 1955 SaviCeviC, dr. M.: Industriski' otrovi, »Zdravstvena ~ osocijalna po-litika«, Beograd, 1955, br. 5, str. 25-29 Sckerez, Torno: OpSti problemi inspekcije rada, »Socijalna p'olitika<, br. 11-12, 1954 Shoenfeld, H. Margaret, and Toreif, Meloe: American Labor, a 50 yearr chronology, »Monthly Labor Review((, Vol. 71, No~ 1, 1950, stt. 79-86 . Slani, Milan: TridesetCetvTta med:unaroclna. kun!crencijit rada, »Sindikati«, br. 8, 1951, •str. 58-63 Smiton, Mary: Uemploi des femmes en Grande· Bretagne, >>Revue Internationale du Travail«, Vol. I ..XIX,. No. 1, 1954, str. 52-65 ' Steinnitz, dr. Leon: Med:unarodna zaStita Zenskog rada, >•RadniCka ztllStita(<, br. 4, 1932, str. 162-166, i br. ·7, str. 847-852 Sentjurc, .Li-dija: NaSe zakonodavstvo za Zenu, »Zena danas«, br. . 135, 1955, str. 1-3 Sk-ofiC, Lidija: Ustanove za pom..oC porodici i njihoVe potrebe, »Socijalna' politikai<., br. 6, 1955, str. 40-:-43 Tito (Josip Broz): 0 dosadaSnjem radu i zndacima Partije (referat na V zemaljsk·oj konferencija KPJ), »Komunist« br. 1, 1946, str. 59-100 Thibert. Marguerite: Crise economique d travail fi1ninin, »'Revue internationale du travail«, Vol. VII, No. 4 d 5, str. 465.....-493 i- 621 i sledeCe · TomaSeviC, DuSan: Zakon _o konvencijama s obzirom na zapoSlja~ vanje Zena pre ptti<bdaja,' >•RadniCk.a zaStita«, br. 1, 1928~ str. 14-24 TomSiC, Vida: 0 radu sa· Zenama, iz .referata na V konferenciji KPJ ))Zene Hrvatske u NarodnooslotodilaCkoj Ollrbi,"<, Zagreb, 1955, &tr. 2-8 TomSiC, Vida: Postoji li kod nas Zensko pitanje, >:Partiska izgradnja«, br. 3, 1952. str. 206-217 TomSiC, V:id·a: 0 stanbenim zajednicama, )>Progres«, br. 4, 1957 SSJ. »Rad(( br. 23 1954, str. 3-6 TomSiC, Vida: UCeSCe Zena u politiCkom Zivotu, )>NaSa stvarnost~, br. 4/1956, str. 415-421 Veber, Norbert: 0 dru$tvenoj ishrani, referat na XIX plenumu cv 326 V,. G. (Vlahov, Gustav): Rezolucija o stanbenom problemu na RegionaLnoj konferenciji MOR-a, »Socijalna politilta«, br. 2, 1955, str. 32 · Vodopivec, dr. Ka-Ca:· Socijalni radnik u preduzeCu, »Progres«, br. 11-12, 1957, ,str. 46-50 VUjhovi-C, Gojko: Neka pitanja zdravstvenog osiguranja u_ vezi sa zakonom o raclnim odnosima, ))Socijalno osigur.anje«, br. 2-3, 1958, str. 3-9 Wilde, Mathilda: Die Weibliche Gewerbeinspektion; ·»Handbuch der Frauenarbeit in Oesterreich((, str. 504 William, Seagle: Labor lew (Continental), »Encyclopaedia of the social Science«· tom eight, New-York, 1953, str.- 674 Witte, Edwin: Labor legislation, »Encyclopaedia of the social Sciences«, tom VII, New-York 1953, str.·657-667 Women Strugle for the Right to work Outside the Home, »Buill- ding America«, New-York, 1939, Vol. IV, No. 4 . Zaklju.Cci Savetovanja o porodiCnim pitanjima i seksualnom vaspitanju omladine, »NaSa deca«." 11-12. 1955 Zenski trud, »BoljSaja s'ovjetsk.aja Enciklopedija«, tom. 16, 1952, str. 67-69 'i !r ~- �/ SADRZAJ PREDGOVOR 9 UVOD . . . . u I. ISTQRISKI RAZVOJ ZASTITNOG ZAKONODAVSTVA 0 ZAPOSLENIM ZENAMA .• , •. ' . . . . • . • . • • • . 13 1. RAZVOJ ZASTITNOG ZAKONODAVSTVA 0 ZAPOSLENIM ZENAMA U NEKIM ZEMLJAMA DO PRVOG SVJETSKOG RATA . . . . . • • . . . . . . . • . . . . Engl.,ka (14) - Francuska (23) - Nema~ka (29) - SAD (33) - Zemlje Jugoslavije (38) ~ Medumarodn<> regu!isanje zenslrog rada (63) -- 2. GLAVNE KARAKTERISTIKE U RAZVOJU ZASTITNOG ZAKONODAVSTVA 0 ZAPOSLENIM ZENAMA ,'U, PERIODU OD PRVOG SVETSKOG RATA DO DANAS,. . • Medunarodna organizacija rada i regulisanje Zenskog :rada (67) - Komisija za poloZaj Z.ene Ekonomslro-socijalnog. sa•veta Ujedinjenih nacija i rproblematika zaposlenih Zena (87)- Za§tita z~poslenih Zena i majki u Sovjetskom Savezu (93)" ""- Nacionad.socijalizam i zaStita zaposl€llih Zena u Njemackoj (107) ~ Zalititno zalronodavstvo o zaposlenim zenama u Jugoslaviji (1918-1941) (110) 13 BG II. OSNOVNE KONCEPCIJE, 0 ZENSKOM RADU . . . . 131 1. KLASNI RADNICKI POKRET U ODNOSU NA ZENSKI RAD I POSEBNU ZASTITU ZENA . . , . . . . . . . • . 2. PROTIVNICI ZENSKOG RADA VAN KUCE . . . . . . 131 146 3. PROTIVNICI POSEBNE ZASTITE ZAPOSLENIH ZENA 1~3 32!1 �III. SUSTINA.POSEBNOG ZASTITNOG ZAIWNODAVSTVA 0 ZAPOSLENIM ZENAMA I PROPISI U FNRJ . . l. POSEBNA ZASTITA ZAPOSLENIH ZENA . . . . . . . . Posebna zaStita Zenske omladine (168) - OgraniCenje, odn. ['egulisanje radnog vremena (172) - 159 160 Zabrnna rada na odredenim Poslovima (187) SpecijaUia higijenskotehniCka zaStita (195) - KraCi Tadni staZ, odn. ni~a granica starosti za sticanj e rprava na rpenziju (202) - Posebna sluZba u okviru sluZbe profesona!lne orijentacije i struCilog osposobljavanja (204) Sluzba zapoiiljavanja (207) Posebna ·administrotivn.a tela (208} 2. ZASTITA MATERINSTVA ZAPOSLENIH ZENA . . , . . A ZaStit'a rriaterinstVa zaposlene Zene u_ uZem smislu . : . ZaStita zaposlerie Zene neposrednO pred pQifodaj, za _vreme · . i posle porodaja (223) ..::. E&Stita u periodu dojenja (235) - Za.Sti.ta zaposlenja ill celokupnom zaStiCenom periodu Dr. SASA ·DURA'NOVIC .• JANDA 214, 215 • Koreklar ZLATA DuJMIC • Opremio (242) ZOLTAN GABOR B. ZaStita materinstva zaposlen:e Zeti-e u Sirem smislu . . . · SluZbe · za zbrlnjavanje dece Zaposlenih majki (250) SluZbe __ za: T.astereCenje ZJruposl-enih Zena od poslova U dmnacin&tvu (276) ZAKLJUCCII • . . ,_ ... 244 BIBLIOGRAFIJA ': A. Knjige i broiiw'e . ,. B. Clalicl ·u aJ.m~ilasitni'a, CasOpisma i encilclnpedijama 309 311 321 ·- '"'· ZENA U RADNOM ODNOSU • lzdavat »NAPRIJED« Iz&.vaCko knjiiarskO poduzete Zagreb, Trg Republ1ke 15 293 Za izd!11la!a KALM~N • VAJS mpano u januaru 1960. u Stamparskom zavodu »OGNJEN PRICA«, Zagteb. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Žena u radnom odnosu Subject The topic of the resource Žena u radnom odnosu Creator An entity primarily responsible for making the resource Saša Đuranović-Janda Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Naprijed, Zagreb Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1960 Rights Information about rights held in and over the resource Naprijed, Zagreb Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 29-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 331 str. pravo na rad socijalna prava žene http://afzarhiv.org/files/original/c6a9f2b96451fb2b020ee61c675f03ea.pdf 96c9c8372c0b4c9379c771249903b265 PDF Text Text SJEĆANJE I MJESTA SJEĆANJA (rodna perspektiva spomenika iz NOB-a ) Saša Knežević mr Sarajevo, maj 2012. Broj strana:13 0 �Teorijski okvir Pod pojmom tranzicije autoritarnog/diktatorskog/totalitarnog podrazumijeva sistema, se najčešće vremenski obilježenog prelaz konfliktima, od ka demokratiji i miru. To vrijeme bi trebalo da podrazumijeva donošenje čitavog niza opštih mjera i uključuje uspostavljanje vladavine prava i tržišne ekonomije, često i privatne svojine, višepartijskog sistema i parlamentarizma i civilnog društva. (Po D. Duhaček u Rod i nauka). „Tranziciona pravda je... široko rasprostranjen termin koji označava sistem društvenih, političkih i pravnih pristupa socijalnom, političkom i pravnom nasleđu onih država i društava u kojima su uglavnom tokom XX veka u okviru totalitarnih ili autoriarnih režima, vladale prakse sistematskog kršenja ili zloupotreba osnovnih ljudskih prava i negirane ili izigravanje bitnih instituta pravne države...“ 1 Tranziciona pravda je složen proces i on obuhvata čitav niz mjera koje se sprovode u zavisnosti od konteksta. Tranzicijska pravda se provodi kroz: • Sudske mehanizme (retributivni) : • Restorativne mehanizme  Kazivanje istine : komisija za istinu i pomirenje  Institucinalne reforme : • reforma institucija sistema • lustracija • velting  Reparacije  Kompenzacija  Rehabilitacija  Restitucija  Simbolička reparacija o Predavanje oružja 11 V.Rakić-Vodinelić,Uvod u tranzicionu pravdu:osnovni pojmovi,GENERO, 10/11 -2007. 1 �o Memorijalizacija  Svjedočenje  Zapisi  Spomenici  Muzeji  Stvaranje memorijalnih kompleksa Sve ove mjere prvenstveno su usmjerene na obeštećenje žrtava i vraćanju njihovog dostojanstva, dok mjere memorijalizacije podrazumijevaju stvaranje cijele jedne kulture sjećanja koja je potebna žrtvama i njihovim porodicama kao jedna vrsta „nadoknade“ za izgubljeno. U okviru simboličke reparacije sigurno je „najsimboličnija“ nadoknada sam proces sjećana i podizanja/uspostavljanja spomenika, muzeja i stvaranje memorijalnih kopleksa. Treba napomenuti da su nekada svi ovi elementi memorijalizacije podignuti godinama, a nekada i desetljećima nakon događaja koji je prouzrokovao njihovo nastajanje. Sjećanje , pamćanje, Pjer Nora kaže da kada bi sjećanja uistinu živjela, mjesta pamćenja bi bila beskorisna. Mjesta pamćenja su ostaci, krajnji oblik komemorativne svijesti unutar istorije, koja priziva prošlost i ono što ne poznaje. 2 Od vremena kada su na nadgobnim pločama počela da se ispisuju imena i slike, one nisu služile pokojicima već živima. Prolaznik glasno izgovara ime mrtvog, čime ga vraća u kolektivno sjećanje, zato se groblja nalaze pored puta, a tekst i slika su namijenjeni čitaocu. Tako isto i spomenici ne služe njima-poginulim, već nama-preživjelim, jer valja nama očuvati sjećanje na hrabre podvige predaka i bar jednom godišnje evocirati uspomene Džon R. Gilis kaže da su pamćenje i identitet dva najčešće korištena izraza u savremenom javnom i privatnom diskursu, mada je njihov status „ključnih riječi“ relativno nov. Pojam identiteta popularizao je Erik Erikson kasnih pedesetih godina XX stoljeća u vezi sa idividualnim poimanjem sebstva. Nakon toga identitet je dobio širok raspon značenja i 2 Pierre Nora, Između pamćenja i historije. Problematika mjesta, 2 �postao je jedna od često upotrebljavanih riječi, a i pojam pamćenja je izgubio precizno značenje i to proporcionalno stepenu njegovog korištenja. Paralelna upotreba ova dva pojma upućuje na činjenicu da ideja identiteta ovisi o ideji pamćenja i obrnuto. Centralni dio svakog individualnog ili grupnog identiteta, osjećaj nepromjenjivosti kroz vrijeme i prostor, odražava se pamćenjem. Za sjećanje kažemo da je nešto što se treba vratiti, a identitet je nešto što se može izgubiti ili pronaći. Pjer Nora navodi tri vrste pamćenja : • Arhivsko sjećanje, • Pamćenje –dužnost, • Pamćenje-distanca. Pamćenje je po prirodi višestruko, razdijeljeno, kolektivno, pluralno i idividualizirano, ukorjenjuje se u konkretnom, u prostoru, činu, slici i predmetu. Istorija se veže samo uz vremenske kontinuitete, evolucije i odnose među stvarima. Pamćenje je apsolutno, a istorija poznaje samo ono relativno. Potreba za pamćenjem je potreba za poviješću. O pamćenju se toliko govori upravo zato što ga više nema, a komemoracije ili evociranje uspomena služe da bi se obnovilo sjećanje, one su inače „izum“ XIX stoljeća i služile su kao „opijum za široke narodne mase“, ali ne i kao sjećanja na narod. „Budući da se mislilo da žene više pripadaju prošlosti, one su na različite načine (i obično neplaćene) služile kao čuvarice i utjeloviteljice sećanja. ... U nacionalnoj komemoraciji njihova uloga je bila alegorijska. Ženski lik slobode u Francuskoj i SAD-u je postao simbol nacionalnog identiteta, ali je povijest stvarnih žena zaboravljena. U starim režimima pamtile su se slavne kraljice, ali u novim demokracijama čak i kraljica Viktorija je komemorirana primarno kao žena i majka, a ne kao politička figura. Stvaranje nacionalnih praznika za Majčin dan u SAD-u i Dan žena u Evropi uoči I svjetskog rata samo je potcrtalo rodnu dimenziju nacionalne komemorativne prakse, jer se žene nije pamtilo zbog onoga što su stvorile, već zato što su postojale. Radnici, etničke manjine, mladi i žene dobivali su pristup nacionalnim sjećanjima još sporije no što ih se primalo u nacionalne i obrazovne institucije. ... Žene i manjine često služe kao simboli „izgubljene“ prošlosti, nostalgično shvaćene i romantično konstruirane, ali njihove se stvarne živote vrlo spremno zaboravlja.“ 3 3 Džon R. Gils, Pamćenje i identitet, 3 �O pamćenju toliko govorimo upravo zato što ga više nema. Ova parafraza Pjera Nore je bosanskohercegovačka stvarnost. Generacija srednjoškolaca rođenih prije 16 ili 18 godina ništa ili vrlo malo zna o prošlosti. Povremeni „bljeskovi“ prošlosti u vidu sporadičnih, često nepotpunih, informacija o Prvom ili Drugom svjetskom ratu, (više znaju o napadu na Normandiju nego o Bitci na Sutjesci), o Zimskim Olimpijskim igrama 1984.godine ono što čuju na TV programima, o prošlosti Sarajeva malo, skoro ništa. Zašto? Šta se dogodilo spomenicima iz NOB-a, stopama Gavrila Principa, spomeniku na Makljenu? Da li su novi povjesničari-pobjednici pisali svoju povijest na njima ili je priroda pokazala snagu i oni su prepušteni zubu vremena i nezainteresovanim kustosima novog društvenog poretka trunu. Darko Karačić u „Politike sjećanja u BiH nakon 1990.g.: Sjećanje na ulogu partizana u II svjetskom ratu od promoviraja zajedništva do kreiranja podjela“ i Tamara Banjeglav u „Promjene u službenim politikama sjećanja u Hrvatskoj od 1990.g. do danas“ 4 svojim istraživnjima navode da „ ... pad socijalističkog režima, podjela SFRJ, proglašenje nezavisnosti Republike Bosne i Hercegovine, i rat 1992-1995. su bile najvažnije promjene u političkom i društvenom kontekstu zbog kojih je narativ o partizanskoj borbi gubio na važnosti. Promjenom politike sjećanja kreirani su narativi kojima su se promovisale podjele među stanovništvom BiH (Karačić), ... raspadom SFRJ i promjenom vlasti, u Hrvatskoj se pojavila potreba za stvaranjem novih, službenih, politika sjećanja i zaboravljanja i redefinisanja prošlosti... Iz tog su se razloga dogodile mnoge promjene u komemorativnim praksama i službenim politikama sjećanja (Banjeglav)“. Čini mi se da je postsocijalizam, ponekad i nasilno, zaboravljao socijalizam. Posebnu pažnju usmjeravam ka nasilju koje se najbolje odražavalo u sistematskom uništavanju spomenika iz NOB-a i vjerskih objekata drugih konfesija. Kritičari tvrde da tradicionalna mjesta pamćenja obeshrabruju bavljenje prošlošću i potiču zaborav, a ne pamćenje. 5 Karačić navodi primjere zapuštanja partizanskog Spomen groblja u Mostaru, uništavanje spomenika na Makljenu i redefinisanje (u muzeju se zajedno nalaze eksponati iz perioda 1941-1944. i 1992-1995.) spomenika na Mrakovici. Banjeglav navodi obnovljenje spomenike na mnogim lokacijama u Hrvatskoj gdje su npr. zajedno na jednoj tabli ustaše, partizani, domobrani i borci iz Domovinskog rata, ili na drugom mjestu stoje dvije paralelne ploče između kojih je ogroman križ, na jednoj su imena poginulih iz NOB-e, a na drugoj imena iz Domovinskog rata. 4 Abstrakt istraživačkog rada nastalog u okviru projekta Regionalni istraživački forum o tranzicijskoj pravdi.Kako se sjećamo?, ACIPS i FES, predstavljen u Sarajevu na konferenciji, 15.12.2011.g. 5 John R. Gillis: Pamćenje i identitet 4 �Do uništavanja je došlo namjerno, jer je mnogim ljudima teško pamtiti bez pristupa uspomenama, slikama i fizičkim mjestima koja služe opredmećivanju njihovog sjećanja. Tako, sve što je uništeno, kao da nije ni postojalo. Čega nema, ne treba se ni sjećati. "Spomenici: kraj jedne ere“, projekt belgijskog umjetnika, Jana Kempenaersa, inače suradnika Kraljevske akademije u Gentu, zainteresirao je zapadni svijet te je Belgijanac sa ovim fotografijama posjetio brojne svjetske galerije. „Zapadnjake“, baš kao i autora, najviše je impresionirala apstraktnost jugoslavenskih spomenika, njihov futuristički izgled i umjetnička kvaliteta netipična za socrealizam kakav je tih godina harao Istočnom Evropom. Govoreći o viđenom, jedan nizozemski arhitekt tvrdi da spomenici više izgledaju kao muzejske skulpture na otvorenom, nego uobičajeni ratni spomenici prepuni patetike. „Jedva da je itko izvan bivše Jugoslavije svjestan postojanja ovih spomenika, a u toj zemlji danas nitko ne želi znati da su oni tamo“, piše on. Okrutna statistika jasno će pokazati kako Hrvati posebno vole minirati spomenike antifašizmu, dok njihovi istočni susjedi, Srbi, imaju običaj u cijelu priču uvesti pravoslavlje, dodajući na spomenike krstove, gradeći pored njih crkvice, a nije im strano niti brisanje imena boraca drugih nacija uklesanih na spomenik. 6 Dakle, stranci, neki drugi ljudi, poznavaoci, znaju cijeniti i razumiju pojam kolektivnog pamćenja, znaju kako se teba odnositi prema prošlosti, prema napravljenom i (us)postavljanom sjećanju. 6 www.lupiga.com. 25.04.2012.g. 5 �Kako, da li i u kojoj mjeri postoje sjećanja na žene ? U mome istraživanj/pretraživanju (interneta) došla sam do zaključka da je vrlo malo spomenika iz NOB-e na kojima su prikazane isključivo žene. Ako vršimo klasifikaciju po republikama bivše SFRJ, najmanje spomenika ženama ima u Sloveniji a najviše u Makedoniji. Najčešće su žene prikazane kao dio reljefa ili grupne skulpture, u rukama, jednako kao i sl.1 sl.2. sl.3. sl.4. suborci, imaju zastavu, neko ratarsko oruđe ili oružje, rjeđe dijete. Sve žene su licem teško raspoznatljive od muškaraca, spolno su obilježene odjećom-duga suknja, ili maramom na glavi i dužom kosom. Da nema tih obilježja, moglo bi se reći da su androgene. „Drugarice“ su bar ovim spomenicima prikazane rame uz rame sa drugovima, jednake u borbi stradanju i progonu. Tipične nositeljice identiteta i časti kolektiva, dolično odjevene, doličnog 6 �ponašanja ( Yuval-Davis 2004.) utjelovljuju primjer kako žene trebaju izgledati i čuvati svoju zemlju. Od spomenika koji prikazuju samu ženu, rijetki su oni koji su postavljeni za imenovanu heroinu. Većinom su nazivi: žena-borac, revolucija ili sloboda - koja je predstavljena likom žene. sl.5. sl.6. sl.7. I na ovim pojedinačnim spomenicima žena je opet prestavljena spolno neodređeno, sa dosta grubih crta lica, krupne i grube građe. sl.8. sl. 9. 7 �Vrlo rijetko se na spomenicima može odrediti starost žene. Najčešće su u pitanju neodređene godine, izmučeno, radničko ili težačko lice. I u ovom slučaju žene u rukama, ako im se vide ruke, moraju nešto nositi, te su to najčešće simbolički predmeti. Npr. klasje žita, jer žena je ipak hraniteljica doma, a samim tim i nacije, lovorovu grančicu kao simbol slobode ili u jednoj ruci zvijezdu petokraku a u drugoj mač- valjda mač pravde. Ovi simbolički prikazi podsjećaju na Grčke statue na kojima su prikazane Atena ili neke druge božice koje su pored ratničkog imale i majčinski odnos prema podanicima. Kada su u pitanju prikazi pojedinki sa imenom i prezimenom, mali je broj onih koje su obilježene u kamenu ili metalu. Većinom su to tipizirana poprsja ženskih likova u gornjem dijelu uniforme ili ogrnutih maramom, neodređene starosti i ljepote. sl. 10. sl. 11. 8 �Kakvu poruku šalju ovi spomenici? Nakon Drugog svjetskog rata na prostoru nekadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, izgrađen je impozantan broj spomenika, koji veličaju zajedničku borbu tadašnjih naroda i narodnosti protiv fašizma i okupacije. Ove monumentalne građevine, izgrađene u cvatu komunističkog režima, nekada su imale mitološku veličinu u propagandi tadašnjeg društva, dok danas postoje (ako postoje) u potpuno drugačijem kontekstu. Većina ih je zanemarena i izignorisana, neki su uništeni, a neki su preuređeni u svjetlu sadašnje propagande teritorije na kojoj se nalaze. Uzimajući nekadašnji koncept zajedništva, bratstva i jedinstva i današnje međunacionalne napetosti koja je nastala cijepanjem ove teritorije, a koja i danas traje, može se dobiti slika odnosa ovih naroda i teritorija, njihovog odnosa prema velikom i skorom dijelu istorije i načina na koji spomenik kao pojava funkcioniše na određenom teritoriju. Žene su prikazane kao nositeljice tradicije i kada se rame uz rame bore sa svojim kolegama suborcima i radnicima. U jednoj ruci puška/motika, a za skutom dijete. Uspravna, čvrsta, temeljita, majka nacije, članica kolektiviteta, bezimena, ona ujedno predstavlja sve žene i nijednu ženu jer nema imena. Muškarci su prikazani kao heroji i vođe, mladoliki, lijepi, visokog čela, bujne kose, nabreklih mišića, često golih grudi u rakopčanoj košulji, simboli muškosti i snage, Apoloni socijalističke revolucije i novog poretka. Kada se obilježavaju mjesta stradanja vojnika, a to su obično muškarci, na spomenicima su također prikazani muškarci, mada na memorijalima koji obilježavaju masovna stratišta, postoje i ženski likovi. Na mjestima koja su obilježena i kao spomenici civilnim žrtvama rata ( Vraca u Sarajevu) i gdje su upisana imena, žene nisu izostavljene. Svi spomenici koji su nastali nakon II svjetskog rata su neutralni i nereligijski zbog tadašnjeg socialističkog režima i smatram da je njihova fukcija u potpunosti podržavala bratstvo i jedistvo svih naroda i narodnosti Jugoslavije. Ako na spomenicima postoje imena, sva su navedena abecednim redom, bez obzira na vjeroispovjest, spol i nacionalnost (spomenik u krugu fabrike Vaso Miskin Crni u Sarajevu ). 9 �Ovakvi i slični spomenici bili su rasprosranjeni širom bivše Jugoslavije sve do ratnih sukoba 90-ih godina prošlog vijeka. Tada ih je većina netragom nestala, a oni koji su opstali i ostali, prepušteni su zubu vremena i nemilosti vandala. sl.12. sl.13. Makljen, planinski prijevoj na dijelu magistralne ceste između Bugojna i Prozora, poprište je zasigurno najuništenijeg spomenika iz ove serije belgijskog fotografa. Izgrađen je 1978. godine u znak sjećanja na Bitku za ranjenike („Prozor noćas mora pasti“). Autor je kipar Boško Kućanski, a iako su mnogi mislili da je spomenik predstavljao stisnutu Titovu šaku, sam autor je rekao da se radi o cvjetnoj formi vanzemaljskih dimenzija, budući se na putove heroja polaže cvijeće. Pet godina nakon što je zadnji rat okončan, nepoznati fašistički nastrojeni barbari stavili su ogromnu količinu eksploziva pod spomenik i digli ga u zrak. Danas sablasno stoji tek betonska konstrukcija, a da stvari budu još bizarnije, skulptura je prije nekoliko godina proglašena nacionalnim spomenikom. 7 7 www.lupiga.com 10 �Da li je memorijalizacija samo postavljanje spomenika? Ovo je često pitanje koje sam sebi postavljala tokom pisanja ovoga rada, jer mi se činilo da samo postavljenjee spomenika na nekim, najčešće pustim i dalekim livadama i proplancima, ne vrijedi ništa bez stalnog posjećivanja i evociranja uspomena kroz udžbenike istorije, filmove, istorijske časove. Savremenom potrošačkom društvu potrebni su „mobilni“ spomenici, sjećanja koja se mogu nositi sa sobom na displeju telefona ili koja mogu obići svijet za nekoliko minuta. Sjećanja koja su napravljena u jednom mjestu za neke ljude ali ih može vidjeti cijeli svijet. Primjer tome je i Sarajevska crvena linija, koja je bila postavljena samo jedan dan (06.04.2012.g.) na samo par sati kao sjećanje na 11 541og građanina i građanku Sarajeva koji su poginuli od 1992.-1995.g. sl.14. 11 �FOTOGRAFIJE: Sl.1. žena heroj ,detalj sa groblja oslobodilaca Beograda, Sl.2. detal spomenika sloboda Iriški venac Beograd Sl.3. spomenik sloboda Skopje Sl.4.spomenik žrtama racije Novi Sad Sl.5. spomenik revoluciji Kumanovo Sl.6. spomenik Kale Makedonija Sl.7. spomenik ženi-borcu Tetovo Sl.8.monument Skopje Sl.9. spomeni II svjetsko ratu Viškovo Sl.10. Radojka Lakić -Kneževo Sl.11. Olga Petrov -Pančevo Sl.12. Makljen nekada Sl.13. Makljen sada Sl.14. Saraevska crvena linija LITERATURA: 1. Pierre Nora: Između pamćenja i historije,Diskrepancija.br.8. (prevele sa francuskog:Milena Ostojić i Hudl Ana Irena) 2007. 2. Eric Hobsbawm: Izmišljanje tradicije, Biblioteka XX vek,Beograd,2011 3. John R. Gillis: Pamćenje i identitet: povijest jednog odnosa,Golden Marketingtehnička knjiga,Zagreb,2006. (priredile : Maja Brkljačić i Sandra Prlenda) 4. Yuval-Davis Nira, Rod i nacija, Ženska infoteka, Zagreb,2004. 5. Zaharijević Adriana, Postajanje ženom, Rekonstrukcija ženski fond, Beograd, 2010. 6. Antoni D. Smit, Nacionalni identiteti, XX vek,Beograd, 1998. 7. Zbornik radova,Rod i nauka, CIPS, Sarajevo,2009. 8. Mile Lasić, Kultura sjećanja, Friedrich Ebert Stiftung,Sarajevo, 2011 9. Милош Бајић, ур. Споменици револуцији: Југославија. „СУБНОР Југославије“ Београд, „Свјетлост“ Сарајево 1968. 10. Vesna Rakić-Vodinelić, Uvod u tranzicionu pravdu:Osnovni pojmovi, Genero br.10/11,2007 11. Драго Здунић, ур. Револуционарно кипарство. „Спектар“, Загреб 1977. година http://sr.wikipedia.org STRANICE: http://www.lupiga.com/vijesti/index.php?id=6180 ZABORAVLJENA POVIJEST: Nekada važna remek djela, simboli kojih se danas svi stide (pritn by: Ivor Car) posjećena 14.05.2012.g. https://www.google.ba/search?q=sarajevska+crvena+linija+2013&tbm=isch&imgil=pTikSJF5row_hM %253A%253BEA-9-YRHEqk6GM%253Bh posjećena 12.12.2015.g. 12 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Istraživački radovi Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Sjećanje i mjesta sjećanja (rodna perspektiva spomenika iz NOB-a) - Saša Knežević Subject The topic of the resource Spomenici, NOB, žene Creator An entity primarily responsible for making the resource Saša Knežević Publisher An entity responsible for making the resource available Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Rights Information about rights held in and over the resource Saša Knežević Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource BHS Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 5-IR Jugoslavija NOB Saša Knežević spomenici žene http://afzarhiv.org/files/original/9d5fd5f7986d45a18bc7144da018de60.pdf 6b24f63ffb5ec281f7f6855e652ef910 PDF Text Text ������� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Dokumenti iz arhiva Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context A Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Oblasna konferencija AFŽ za Bosansku Krajinu Subject The topic of the resource Antifašistička fronta žena Creator An entity primarily responsible for making the resource sastavila Milica Burkić Source A related resource from which the described resource is derived Arhiv Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 5. i 6.09.1943. Rights Information about rights held in and over the resource Arhiv Bosne i Hercegovine; Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Language A language of the resource SH, ćir. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 14-A Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 15 str. Type The nature or genre of the resource izvještaj 1943 Bosanska Krajina Bosna i Hercegovina Konferencija AFŽ Oblasni odbor AFŽ