49
10
689
-
http://afzarhiv.org/files/original/776849d92c2bc3e14a8e05eb3138178e.pdf
999496044480358c391e411672ff9108
PDF Text
Text
������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Dokumenti iz arhiva
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
A
Dokument
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Raspis o završetku zimske kampanje opismenjavanja
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Savez kulturno-prosvjetnih društava BiH
Source
A related resource from which the described resource is derived
Arhiv Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
01.03.1949.
Rights
Information about rights held in and over the resource
Arhiv Bosne i Hercegovine, Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
PDF
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
310-A
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
6 str.
1949.
Glavni odbor AFŽa BiH
horska literatura
Komisija za folklor
Komisija za likvidaciju nepismenosti
komisije
Kulturno-prosvjetna društva BiH
kulturno-prosvjetni rad
opismenjavanje
-
http://afzarhiv.org/files/original/371325e557fa6b150ae6cf9645b88f4f.pdf
4379082cccbd662ccec5dd2ce705a819
PDF Text
Text
����SO C IJA LISTIČK A
FEDERATIVNA
SAVEZNI
REPU BLIKA
JU GO SLA VIJA
Z A V O D ZA S T A T I S T I K U
ŽENA U DRUŠTVU
I PRIVREDI JUGOSLAVIJE
B e o g ra d , ja n u a r 1964.
298
STATISTIČKI
BILTEN
298
�IZDANJA
SAVE Z NOG ZAVODA ZA S T A T I S T I KU
ST A T IST IČ K I G O DIŠNJA K SFR J
Izlazi od 1954. godine. Prevod na francuskom i engleskom jeziku.
ST A T IST IČ K I KALENDAR SFR J
Izlazi od 1955. godine na srpskohrvatskom, slovenačkom, makedonskom (od 1962),
francuskom, engleskom, nemačkom i ruskom jeziku.
DEMOGRAFSKA ST A T IST IK A (ranije Vitalna statistika). Izlazi od 1950. godine.
ST A T IST IK A SPO LJNE TRGO VINE SF R J — Izlazi od 1946. godine.
Polugodišnjaci od 1951. do 1956. godine.
Tromesečne publikacije od 1957. u seriji Statističkog biltena.
POPIS STANOVNIŠTVA U SF R J 1948: 10 knjiga.
POPIS STANOVNIŠTVA U SFR J 1953: 17 knjiga.
POPIS ST O K E U SFR J 1949, 1950, 1951. i 1952— 1953.
IN D EK S — mesečni pregled privredne statistike.
Izlazi svakog 10. u mesecu od aprila 1952. godine. Prevod na francuskom i engleskom jeziku.
ST A T IST IČ K I BIL T EN
Izlazi povremeno i donosi rezultate iz svih grana statistike. Prevodi iz oblasti društvenih statistika
na francuskom, a iz oblasti privrednih statistika na engleskom jeziku.
M ETO DO LO ŠKI M A TER IJA LI
Serija svezaka u kojima se daju metodološke osnove i uputstva za izvršenje statističkih akcija.
ST U D IJE , ANALIZE I PRIKAZI
PRIRUČNICI I DELA
Matematika I deo (priručnik za statističare).
Matematika II deo (priručnik za statističare ekonomiste).
Tablice mortaliteta 1952— 1954.
ADRESAR IN D U ST R IJE SFR J 1960.
ST A T ISTIČA R
Informativni list za”statističku praksu. Izlazi povremeno.
ST A T IST IČ K A REVIJA
Tromesećni teoretski časopis. Izdaje Jugoslovensko statističko društvo. Porudžbine Jprima
Jugoslovensko statističko društvo — Beograd, Kneza Miloša 20.
Detaljnija obaveštenja o načinu pretplate i cenama mogu se dobiti u Komercijalnoj
službi SZS, tel. 26-538, Beograd, Kneza Miloša 20, odnosno u prospektu „Pregled sta
tističkih publikacija**. 'l l S', FSJb
�SO C IJA LIST IČ K A FEDERA TIV N A REPUBLIKA JU G O SLA VIJA
SAVEZNI
ZAVOD
ZA
S T A T I S T I K U __________
STATISTIČKI BILTEN BROJ 298
ŽENA U DRUŠTVU
I PRIVREDI JUGOSLAVIJE
ENGLISH TRANSLATION
of text and terms available
separately
LA T RA D U CT IO N FRANÇAISE
du texte et des termes est disponible
séparément
P yC C K H JÏ nEPEBOU
TeKCia H TepM H JIO H M >K O
H O rH O H
nojiymm. orfleJUHO
SADRŽAJ
predg ov or
................................................................................................................................................................
O B JA Š N JE N JA I NAPO M EN E ..............................................................................................................................
1.
'
STANOVNIŠTVO JU G O SLA V IJE
1-1.
1-2.
1-3.
1-4.
1-5.
1 - 6.
Stan ovništvo, do m aćin stva 1 n a se lje n o st p re m a p o p isim a .1921, 1931, 1948, 1953, 1961.
Stanovništvo po polu 1931, 1948, 1953, 1961, 1966, 1971..............................................................
B r o j žena na 1000 m u Sk araca 1931, 1948, 1953, 1961, 1966, 1971..............................................
Ž ensko Stanovništvo p rem a s ta r o s ti 1961, 1963, 1966, 1971. ....................................................
P r o se č n a s ta r o s t Stanovništva 1948, 1953. 1 1961..............................................................................
Srednje tr a ja n je života 1952-1954, 1 9 58-1961.............................. , .....................................................
2.
PISM EN O ST, ŠK OLSKA SP RE M A I ŠK O LO V A N JE
2-1.
2-2.
2-3.
2-4.
2-5.
2-6.
2-7.
2 -8 .
Stanovništvo s ta r o 10 i v lSe godina p re m a p ism e n o sti i polu 1921, 1931, 1948, 1953, 1961........................
Žensko Stanovništvo sta ro 10 1 vlSe godina p re m a p ism e n o sti 1931, 1948, 1953, 1961..................................
Stanovništvo s ta ro 10 i vlSe godina p re m a s ta r o s ti i p ism en o sti 1953. 11961.....................................................
Stanovništvo s ta ro 10 i viSe godina p re m a Šk olsko j sp r e m i 1953. 1 1961.............................................................
Ispunjenje Školske obaveze 1 9 51/52, 19 5 4 /5 5 . i 19 6 1/6 2 .............................................................................................
U čenici i studenti p re m a v r s ti Škole koju poh ad jaju 1939/40, 1951/52, 1954/55. i 1 9 6 1 / 6 2 ,......................
Učenici i studenti koji su z a v r S ili školu 195 4 /5 5 . i 1 961/62......................................................................................
P o laz n ic i koji su z a v r šili sem in a re i te č aje v e na narodnim i radničkim u n iv e rz ite tim a l9 5 9 /6 0 ,l960/61,
1 1961/62............................................................................................................................................................................................
2-9. Z dravstven o p ro sv e ć iv a n je ženske om ladine na s e lu 1958-1962................................................................................
3.
Po ljo p riv redn o 1 n epoljoprlvredno stanovništvo po polu .1921, 1931, 1953, 1961.................................................
Stanovništvo p re m a ak tivnosti i polu 1953. i 1 9 6 1...........................................................................................................
Stanovništvo p re m a delatn o stim a i polu 1953, i 19 6 1......................................................
Z ap oslena lic a u nekim d elatn o stim a 196L
Z ap o slena lica u nekim zan im anjim a 1961...........................................................................................................................
Z ap oslena lic a p re m a p rivredn om sek to ru 1961.............................................................................................................,
Z ap oslena lic a p re m a kv alifik ac iji 19 6 1...............................................................................................................................
22
24
AKTIVNOST I ZA POSLENOST
3-1.
3-2.
3-3.
3-4.
3-5.
3-6.
3-7.
12
12
13
H
16
17
20
25
25
26
38
29
31
31
�33-9.
3-10.
3-11.
3-12.
3-13.
3-14.
3-15.
3-16.
3-17.
3-18.
8. Zaposlena lica prem a nažlnu stlcanja kvalifikacije 1961................................................................................
Zaposlena lica prem a starosti 1961................................................................................................................... Y.'.’
.
Zaposlena lica po polu 1952-1962................................................................................................................... ! ! ! ! ! !
Zaposlena lica prem a delatnostlma 1 polu 1957. 1 1962.....................................................................................
Zaposlene žene prem a delatnostlma 1 vrstam a radnog odnosa 1962, stanje 30. s e p t e m b r a . j ” ”
Zaposlene žene u industriji 1 raspored po amena ma rada 1 9 6 2 ........................................................... ! ! ! ! ! !
Zaposlena lica kod privatnih poslodavaca prema delatnostlma 1 polu 1961. i 1962,stanje 30. septembra
Učenici u privredi 1954-1960. 1 1962., stanje S l .r a a r t a ...................................................................................
Učenici u privredi po socijalističkim republikama 1954-1960. i 1962, stanje 31.m arta ....................i !
Ostručavanje radnika 1958-1962.......................................................................................... .......................................
Lica koja traže zaposlenje 1958-1962........................................................................................................................
4.
1. Izbori za Saveznu 1 republičke skup itln e.............................................................................................................
Poslanici pokrajinskih skupiti n a ...............................................................................................................................
3. Odbornici ereskih sku p štin a....................................................................................................................................
4. Izbori za opitlnske skup štin e..................................................................................................................................
5. Poslanici Savezne skupStine prem a staro sti 1 školskoj s p r e m i ...................................................................
Poslanici Savezne skupštine prema zanim anju.......................................................................................................
Poslanici republičkih i pokrajinskih skupština prem a sta ro sti 1 školskoj s p r e m i.......................................
Poslanici republičkih i pokrajinskih skupština prem a zan im anju.....................................................................
9. Odbornici ereskih skupština prema staro sti i školskoj s p r e m i....................................................................
Odbornici ereskih skupština prema zanim anju.......................................................................................................
Odbornici opštinsklh skupština prema staro sti i školskoj s p r e m i....................................................................
12. Odbornici opštinskih skupština prem a zanim anju............................................................................................
5.
UČEŠĆE U ORGANIMA DRUŠTVENOG SAMOUPRAVLJANJA
5- 1.
55 -3 .
5555555-10.
5-11.
5-12.
5-13.
5-14.
5-15.
Organi sam oupravljanja u
preduzečima 1952, 1957. 1 1962.......................................................................
2.
Organi sam oupravljanja u
zadrugama 1956. i 1961..................................................
Organi sam oupravljanja u bankama 1961. 1 1962....................................................................................................
4.
Organi sam oupravljanja u
osnovnim 1 srednjim školam a, 1956/57. i 1962/63.
5.
Organi sam oupravljanja u
visokim 1 višim školam a 1956/57. i 1962/63...........
6.
Organi sam oupravljanja u
naučnim ustanovama 1961. i 1962................................
7.
Organi sam oupravljanja u
kulturno-prosvetnim i umetničko-zabavnim ustanovama
8.
Organi sam oupravljanja u
zdravstvenim ustanovama 1961. i 1962......................
9.
Organi sam oupravljanja u
socijalnim ustanovama 1961. i 1962............................
Organi sam oupravljanja u zajednicama osiguranja 1962.......................................................................................
Organi sam oupravljanja socijalnog osiguranja 1962...............................................................................................
Saveti i članovi saveta mesnih zajednica u gradovim a 1961. 1 1962.................................................................
Organi mesnih zajednica 1961. i 1962...................................................................... ..................................................
Ustanove na području mesnih zajednica 1961. i 1962.............................................................................................
Sudije porotnici u redovnim sudovima 1 povremene eudije u privrednim sudovima 1957. i 1962.............
.40
4j
UČEŠĆE U PREDSTAVNIČKIM TELIMA DRUŠTVENO-POLITIČKIH ZAJEDNICA 1963.
44 -2 .
4444 -6 .
4 -7 .
4 -8 .
44-10.
4-11.
4-
32
32
33
34
33
36
37
38
0.
43
45
46
47
47
48
49
50
52
52
53
54
55
1961. 1 1962.
57
58
69
59
60
60
60
UČEŠĆE U ORGANIZACIJAMA ZA FIZIČKU KULTURU
66-
42
43
1. Članovi osnovnih organizacija za fizičku kulturu, sport 1 šah 1953, 1957. 1 1962...................................
2. Aktivni članovi osnovnih organizacija za fizičku kulturu, sport i šah po granama sporta 1957. 1 1962.
7.
SOCIJALNO OSIGURANJE
71. Aktivni osiguranlci 1939, 1947, 1952, 1957. 1 1962.....................................................
7 - 2 . Aktivni osiguranici prem a delatnostlma .............................................................................
7- 3. Uživaoci penzija i invalldilna 1954, 1957. 1 .....................................................................
7 - 4 . Dodaci na decu 1952, \957^ i 1962.................... ; .................................................................
7 - 5 . Privrem ena nesposobnost za rad osiguranlka 1962...................................................... ;■
7 - 6 . Odsustvovanja usled trudnoće i porodjaja 1957. 1 1962...................................................
7 - 7 . Dnevni procenat privremene nesposobnosti za rad osiguranlka 1957. 1 1962...........
7- 8. Prosečno trajanje Jednog slučaja odsustvovanja sa posla /u danima/ 1957. 1 1962.
7 - 9 . Oprema za novorodjeno dete 1952, 1957. i 1962...............................................................
7-10. Lica povredjena u nesreći na poslu 1960-1962..................................................................
7-11. Lica povredjena u nesreći na poslu prema starosti 1962......................................... ..
7-12, Lica povredjena u nesreći na poslu prema razlogu dešavanja nesreće 1962............
7-13. Lica povredjena u nesreći na poslu prema prirodi povrede /dijagnozi/ 1962..........
64
64
66
67
68
68
68
68
69
69
70
71
�8>
SO CIJA LNE USTANOVE
» i Ustanove s a decu, om ladinu i o d ra sle 1957. i 1962
B Z Om ladinska i d e č ja leto vallg ta 1957. i 1962................
8I 3." Školske kuhinje 1959/60. 1 1961/62................................
9i
9.
9.
9.
9.
9.
9.
10.
ZDRAVSTVENA ZAŠTITA
2.
3.
4,
5,
b.
1, L e k a ri, babice 1 ap o tekari 1952, 19S5. 1 1961...............................................
Srednje m ed icinsko o so b lje 1955. i 1961..............................................................
P o s te lje po v rsta m a odeljen ja o p itih 1 s p e c ija ln ih bolnica 1957. 1 1961.
D isp e n se r! s a decu 1957. 1 1961...............................................................................
D lap an serl 1 sa v e to v a llita s a žene 1957, 1 1961...............................................
P o ro diliSta 1957. 1 1961...............................................................................................
77
77
78
79
79
N A TA LIT ET I M O RTA LITET
10* 1. O p iti p re gle d kre ta n ja n ataliteta 1921-1939, 1947-1961.............................................................................................
102, K retanje n ataliteta 1947-1961.............................................................................................................................................
103. Specifičn e stope fe r tilite ta 1961.........................................................................................................................................
10- 4. N eto -sto p a rep rod u kcije ženskog sta n o v n iitv a 1952, 1957. i 1961.........................................................................
105. Srednje tr a ja n je živote 1952-1954, 1958-1959. 1 1960-1961.................................................................................
106. Ž ivorodjeni p re m a m estu 'p o ro d jaja i stru č n o j p om oći 1952, 1957. i 1961.....................................................
10 7. Ž ivorodjeni p re m a m ostu p o ro d ja ja i stru č n o j pom oći 19 6 1.................................................................................
108. Živorodjena v anb račna d eca 1950-1961...........................................................................................................................
109. O p iti p re g le d k re ta n ja m o rta lite ta 1921-1939, 1947-1961....................................................................................
10-10. K retan je m orta lite ta 1947-1961...............................................................................................................................................
10-11. Specifičn e stope m o rta lite ta 1961...........................................................................................................................................
10-12. Um rli p re m a le če n ju u toku b o lesti 1957. i 1961............................................................................................................
10-13. Um rli p re m a uzroku sm r ti na 100 000 stan ov n ik a 1952, 1957. 1 1961..................................................................
10-14. U m rle žene u sle d k o m plik acije trudnoće i p o r o d ja ja p rem a s ta r o s ti 1952, 1957. 1 1961.............................
10-15. Um rle žene u sle d k o m plik acije trudnoće i p o r o d ja ja p rem a lečenju u toku trudnoće i p o ro d ja ja. 1957.
i 1961...................................................................................................................................................................................................
10-16. O p iti p re g le d sm rtn o sti odojčadi 1925-1939. i 1949-1961..........................................................................................
10-17. K retan je sm rtn o sti odojčadi 1949-1961...............................................................................................................................
10-18. U m rla odojčad p re m a s ta r o s ti 1961......................................................................................................................................
10-19. U m rla o dojčad p rem a uzroku s m r ti 1952, 1957. 1 1961..............................................................................................
10-20. U m rla brač n a i vanb račna odojčad 1952, 1957. 1 1961.................................................................................................
11.
72
75
80
80
81
81
81
82
82
82
82
83
83
84
85
86
87
87
88
88
89
BRA K , PORODICA I DOMAĆINSTVO
111. Stan ovništvo p re m a b račnom sta n ju po p o p isim a 1921, 1931, 1948, 1953. i 1961.......................
112. Stan ovniitvo s ta r o 15 i v iš e godina p re m a bračn o m stan ju po p opisim a 1948, 1953. i 1961.
113, O p iti p re g le d sklopljenih i razv ed en ih b rako v a 1921-1939, 1947-1961........................................
114. Sklopljen i i razv ed en i b rakovi 1947-1961..................................................................................................
1 1 -5 . Sklopljen i brako v i p re m a s ta r o s ti m uža 1 žene 1961.................................................................................
116. Sklopljen i brako v i p re m a s ta r o s ti m uža i žene po so c ija listič k im republikam a 19 6 1..............
117. Sklopljeni brakovi p re m a šk o lsk o j s p r e m i m uža i žene 1961.............................................................
1 1 - 8 . Sklopljeni brako v i p re m a zan im anju m uža 1 žene 1961.............................................................................
119. Sklopljeni brakovi p rem a b raku po redu m uža i žene 1961.................................................................
11-10. Sklopljen i brakovi prem a r an ijem bračn o m sta n ju m uža i žene 19 6 1..................................................
11-11. Sklopljen i brakovi p re m a naro dno sti m uža i žene 1961.............................................................................
11-12. R azvedeni brakovi p re m a zan im anju žene i b roju izdržav an e dece 1961...........................................
11-13. R azvedeni brakovi p re m a tr a ja n ju b rak a 1961.............................................................................................
11-14. R azvedeni brakovi p re m a tom e kom e su do deljena deca 1959, I960, i 1961..................................
11-15. P o ro d ice na grad sk o m i seo sk o m pod ru čju p re m a sasta v u 1953.........................................................
11-16. P o ro d ice na grad sk o m 1 seo sk o m p od ru čju p re m a b roju članova 1953.............................................
11-17. P o ro d ic e p rem a porodičnom sa s ta v u d o m aćin stva u kome žive i ško lsk oj sp re m i žene 1953.
11-18. P o ro dice na grad sk o m i seo sk o m p od ru čju p re m a zanim anju žene 1953...........................................
11-19. D om aćinstva p re m a broju članova po p o p isim a 1921, 1931, 1948, 1953, 1961..............................
11-20. P o ljo p riv re d n a i nep oljo privredna d o m aćin stva 1953...............................................................................
11-21. D om aćinstva p re m a b roju članova 1961..........................................................................................................
11-22. D om aćinstva p re m a veličin i p ose d a i izvo ru prihoda 19 6 1....................................................................
90
91
92
93
93
95
95
96
96
97
99
100
101
101
103
103
104
105
3
�12.
12121212-4.
15- 5.
1212121212-10.
12 - 1 1 .
EKONOMSKI UŠLOVI
1. Broj Izgradjenih stanova prema v rsti stana 1954-1962.................................................................................
2. Površina Izgradjenih stanova prema v rsti stana 1954-1962. .•...................................................................
3. Osnovne karakteristike stambenog fonda u gradskim naseljim a 1961, stanje 31.m a r ta .....................
Proizvodnja industrijske robe za domaćinstva 1957-1962.................................................................................
Zanatske radnje 1959..................................................................................................................................................
6. Pijace za životne namirnice u sedištlm a socijalističkih republika 1962..................................................
7. Trgovinske radnje za prodaju prehrambenih proizvoda 1957, 1961. 1 1962............................................
8. Ugostiteljske radnje za Ishranu 1957. i 1962...................................................................................................
9. Lična potrošnja stanovništva 1952-1961. - Potrošnja m aterijalnih dobara 1 proizvodnih u s lu g a ....
ProeeEnl meseEnl prihodi 1 rashodi EetvoroElanlh porodica 1959, I960. 1 1961........................................
Prosečne godišnje utrošene koliElne namirnica EetvoroElanlh porodica 1959, 1960. 1
1961.....................
13.
PREGLED PO OPŠTINAMA
13-
1. Domaćinstva, stanovništvo 1 zaposlena lica, škole, uEenicl i nastavnici, biblioteke,bloskopl 1 zdrav
stvene u stan o ve ..............................................................................................................................................................
106
107
108
109
109
110
110
Hl
111
112
113
OBJA ŠNJEN JE ZNAKOVA
=
... =
I/ =
0,0=
0
=
II
t
«—
nema pojave
ne raspolaže se podatkom
oznaka za fusnotu
podatak je manji od 0, 05 od date Jedinice mere
podatak je manji od 0, 5 od date jedinice m ere
= nepotpun, odnosno nedovoljno proveren podatak
= prošek
= obuhvaćeno podatkom u pravcu strelice
Izdaje 1 štampa Savezni zavod za statistiku
Odgovara direktor Zavoda dr Miloš Macura - Beograd, Kneza Miloša 20
Štampano u 5000 prim eraka. Broj strana 130
Cena pojedinom primorku 400 dinara.
IH
�PREDGOVOR
Na In icijativ u Sav ana ženskih d ru Stava J u g o s la v ije , a u ž e lji da o la k ia k o r išć e n je p od atak a k o ji m ogu da p o slu
že sa o sv e tljav an je n iz a p itan ja vezanih za eko no m ske i dru itv e n e u slo ve u ko jim a se o dvija ak tiv n o st žene u n a jš i
rem s m is lu , S av ezn i zavod z a s ta tistik u o b javio je j o i 1959. godine p oseb an b ro j s ta tistič k o g b ilte n a pod naslovom
"Ž ena u d ru štv u i p riv re d i J u g o s la v ije " .
S o b ziro m na in te re so v an je koje je pom enuta p u b lik a cija iz a z v a la kod m nogih o rg a n iz a c ija i p ojedin aca, a po
sebno s o b ziro m na p otre b e K o n fere n c ije z a d ružtv en u ak tiv n o st žena, p o sle pet godina S a v ez n i zavod za sta tistik u
izdaje po d ru gi put b ilten "Ž en a u d ru štv u i p r iv r e d i J u g o s la v ije " .
P o d ac i k o ji s e o b ja v lju ju u ovom ,
p ublikacija,
kao i u p rv o m biltenu ove v r s te , p re d s ta v lja ju iz b o r iz razn ih s ta tističk ih
a sam o neznatnim delpm i z n eo b ja v lje n ih dokum enata ko jim a r a s p o la ž u z av o di za s ta tistik u . P rilik om
njihovog k o r iš ć e n ja tr e b a voditi raCuna da s e
r a d i o p o d ac im a k o ji potiCu iz raznih p o p isa , an keta i tekućih služb i a
takodje i iz raz n ih u stan o va, Sto znaCi da p o s to je
r a z lik e u p ojm ov im a,
d e fin ic ija m a i k la sif ik a c ija m a , o čem u su
data d e ta ljn ija obave Stenja u " O b ja šn je n jim a i n a p o m en am a" ovog b ilten a.
P o d ac i su siste m a tiz o v a n i u tr in a e s t p o g la v lja . P r v ih d v an ae st p o g la v lja s a d r ž e podatke s re d je n e po m a te r iji,
za S F R J i s o c ija list ič k e rep ub like /u nekim ta b e la m a i za autonomne p o k ra jin e /, dok su u p o sle d n je m p ogla vlju dati
neki osnovni p od aci po o pStinam a,
P o re d p od ataka Saveznog zav o da z a s ta tist ik u , b ilte n s a d r ž i 1 podatke Saveznog zav o da za z d rav stv en u zaštitu,
Saveznog zavoda za s o c ija ln o o sig u ra n je i Ju g o slo v e n ak o g crvenog k r s t a .
nim o de lje n jim a Sav ezno g zavoda za s ta tist ik u ,
P o d ac i za b ilten p rip r e m lje n i su u p o je d i
a konačnu r ed ak c iju iz v r S ila je red akcion a g r u p a koju su s a č in ja v a
le d r u g a ric e : V e ra D am jan o v ič, M ilka Z am u ro v ić , Z ag o rk a A n ič ić , R u ža M ilić i A n d je lija P la v e c .
P r ilik o m iz ra d e ove p u b lik a c ije , kao i p rilik o m
r a d a na p rip r e m i p rvog biltena o b ja v lje n o g u s e r i ji
"S t at is
tički b ilte n " pod b ro je m 133, S av ezn i zavod za s ta tist ik u s e konsultovao s a p re d sta v n ica m a K o n fe r e r c ije za d r u štv e
nu ak tiv n o st žen a J u g o s la v ije kako u p ogle d u s a d r ž in e , tako i obim a p od ataka.
B e o gra d , jan u ar 1964.
D ire k to r
Sav ezn o g z av o da za s ta tistik u
D r M ilo š M acu ra
��OBJAŠNJENJA I NAPOMENE
UVOD
Sav ezn i zavod za sta tistik u po dru gi put iz d a je
publikaciju "Ž e n a u d ru štv u i p riv re d i J u g o s la v ije " , u
cilju da ponovo, u jed noj s ta tistič k o j p u b lik a ciji p ru ž i
širokom krugu in te r e se n a ta što v eć i b r o j pod ataka iz r a z
nlh o b lasti živo ta ko ji na odredjeni n ačin o sv e tlja v a ju po
lo žaj žene u n a še m d ru štv u .
P o d ac i ko ji se o b javlju ju u ovoj p u b lik a c iji p rik u
pljeni su iz razn ih iz v o r a , a s re d je n i su na n a čin kako
se sm a tr a lo da će n a jb o lje o d go v a ra ti p o tre b a m a k o r is
nika. I pored toga što s e p u b lik a cija o dn o si na žene, kad
god je to bilo m ogu će dati s u ,r a d i u p o re d je n ja .i r a s p o lo
živi p odaci z a m uško odnosno za ukupno s ta n o v n ištv o .
P o re d obave Stenja ko ja s u data u n a stav k u ovog
tek sta i napom en am a uz pojedine ta b e le , v ero va tn o je da
će k o r isn ic im a nekada b iti potrebne i d e ta ljn ije in fo r m a
c ije u v ez i s a p rim en jen o m m eto d o lo gijo m , d e fin ic ija m a
i dr. U tom s lu č a ju tre b a k o r is titi poseb n e p u b lik a cije
navedene na k r a ju ovih "o b ja šn je n ja i n a p o m en a".
Da bi s e o m o gućilo p ra ć e n je k r e ta n ja pojedinih
pojava u ovoj p u b lik a ciji dati su p od aci i z a dve, tr i ili
v iše prethodnih godina, a gde je b ilo m ogu će i z a jednu
predratnu godinu. N a sto ja lo se d a k le , da s e p o r e d p o
dataka iz ra ž en ih u ap so lu tn im b r o je v im a d a ju i str u k tu
re , ko e fic ije n ti i in d e k si, što će v ero vatn o o la k š a ti kor iš ć e n j^ p o d a ta k a ove p u b lik a cije.
SISTEM A TIKA PODATAKA
P o g la v lja biltena fo r m ir a n a s u p re m a m a t e r iji
na koju s e odnose, be z o b z ira na iz v o r p o d ata k a . P o d a
ci su isk az a n i z a S F R J i s o c ija list ič k e r ep u b lik e , a u ne
kim ta b e la m a i z a autonomne p o k ra jin e . Iz u z e tak od o vog s ist e m a Je sam o p o sle d n je p o g la v lje u kome s u dati
osnovni podkci po o p štin am a.
P rv o p o gla v lje s a d r ž i podatke o sta n o v n ištv u po
polu, o do m ać in stvim a i n a se lje n o sti p re m a p o p isim a
koji su iz v r š e n i 1921, 1931, 1948, 1953. i 1961. go dine,
zatim prognozu b r o ja ženskog sta n ov n ištv a z a 1963,1966.
i 1971. i podatke o p ro se č n o j s ta r o s ti i o sre d n je m t r a
janju živo ta .
D rugo p o gla v lje s a d r ž i podatke o p ism e n o sti,
šk o lsk o j s p r e m i i školovan ju sta n o v n ištv a. U ovom p o
glav lju dati su i p odaci o p o la z n icim a s e m in a ra i te č a je
va na narodnim i rad n ičk im u n iv e rz ite tim a i o z d r a v
stvenom p ro sv e ć iv a n ju žen ske om ladine na s e lu .
T re će p oglavlje odnosi oe na podatke iz o b lasti
p riv re d n e a k tiv n o s t i i z ap o sle n o sti kako ukupnog, tako
i ženskog stan ov n ištv a. Ovi p od aci d ati su uglavnom za
19 6 1 . godinu zbog toga što se n ije r a s p o la g a lo odgova
r aju ć lm uporedivim p od acim a za r a n iji p e rio d . U ovom po
g lav lju p rv i put su dati p odaci za z ap o sle n a lic a p rem a
k v alifik ac iji i načinu stic a n ja k v a lifik a c ije , o z ap o sle nim ženam a u in d u striji p re m a sm e n a m a rad a i podac.
o o stru ča v a n ju radn ik a,
U četvrto m p ogla vlju s a d r ž a n i su p odaci o učeš
ću žena u iz b o rim a i o ženam a iz ab ran im u p redstav n ič
ka te la društv en o-p olitičkih z aje d n ic a u 1963. godini,
kro z koje se sag le d av a n ep osred n a an gaž o v a n o atž en a na
ovom polju društvene i p olitičke a k tiv n o sti.
U petom p oglavlju iz lo ž e n i su p od aci o u češću
žena u organ im a društvenog s a m o u p r a v lja n ja u predu zeć im a , z ad ru gam a, bankam a, o sn ov nim , sre d n jim , v i
šim i v iso kim šk o lam a, u naučnim , ku lturn o -p ro svetn im
i um etničko-zab avnim i u z d rav stv en im usta n o v a m a . Is
to tako dati su i podaci o u č e šć u žen a u z aje d n ic am a os ig u r a n ja i so c ija ln o g o sig u ra n ja i u s a v e tim a m esnih za
jed n ica u grad o v im a . Na k raju su d ati i p od aci o sudi j a
m a p oro tn icim a u redovnim sudo vim a i pov rem en im sud ijam a u p riv re d n im sudo vim a.
Še sto p oglavlje k ro z s ta tist ič k e podatke o sv e tlja va ak tiv n o st žena u o b lasti fiz ič k e ku tlu re, s p o rta i šah a.
P o d ac i o soc ija ln o m o sig u ra n ju zap o sle n ih lica i
član o v a njihovih p oro dica i o k o r iš ć e n ju p ra v a iz so c ija l
nog o sig u ra n ja dati su u sed m o m p o g la v lju . Ovo p o gla v
lje s a d r ž i i podatke o lic im a p o v red je n im u n e s re ć i na
O sm o p oglavlje čin e p od aci k o ji s e odnose na s o
c ija ln e ustanove za decu, om ladinu i o d r a s le i na om ladi
n sk a i d e č ja le to v a lišta i šk o lsk e kuhinje,
U devetom p oglavlju iz lo ž e n i su p od aci o z d r a v
stv en oj z a š titi, a p osebna p až n ja p o sv eć e n a je p rik az iv a
nju podataka koji se odnose na z d rav stv en u z a štitu žene.
U desetom poglavlju iz lo ž e n i su p od aci o n a ta lite
tu i m orta lite tu za duži niz godina i d e ta ljn iji podaci o
sm rtn o sti o dojčadi, koja u n a šo j z e m lji s o b ziro m na vi
sok e stope u odnosu na druge z e m lje p re d s ta v lja o z b i
ljan p ro b le m .
P o d ac i o braku , p o ro d ici i do m ać in stvim a p r ik a
zani sr. u jed an a esto m p o g la v lju . N a jp r e su dati podaci o
stanov ništv u p re m a bračnom s t a n j u / 1948, 1 9 5 3 .i 1961.
�godine/, zatim podaci o sklopljenim brakovima prema
rasnim obeležjlroa supružnika. Razvedeni brakovi dati
su prem a sta ro sti muža i žene, zatim prem a trajanju
braka, prem a broju dece i prem a tome kome su dodelje na deca iz razvedenog braka. U ovom poglavlju objavlje
ni su i podaci o porodicam a i domaćinstvima.
U dvanaestom poglavlju dati su podaci o ekonom
skim uslovim a koji utiču neposredno ili posredno na po
ložaj žene, kao: inform acije o broju i v rsti izgradjenih
stanova, o količini proizvedene industrijske robe, o z a
natskim, trgovinsk im ! ugostiteljskim radnjama 1 na kra
ju su prikazani podaci o prosečnim raesečnim prihodima
i rashodima i prosečnim godlinjim utroienim količina
ma namirnica četvoročlanih porodica.
Osnovni podaci
estom poglavlju.
o opitinam a izloženi su u trin a
peti lzm ene.' U tom slučaju pojavlće se Izvesne razllk^
Izmedju ovih 1 konačnih podataka. Za razliku od podata
ka o ukupnom ' stanovništvu koji su obradjeni po m es tu
stanovanja, podaci o zaposlenim licim a obradjeni su po"
m ostu rada.
Podaci o zaposlenim licim a koji su dati u tabela
m a 3-10 do 3-18 uzeti su iz redovne službe statistike ra
da, a podaci za lica koja traže zaposlenje dobijeni su od
Saveznog sek re tarijata za rad.
Podaci o izborim a i učeSću žena u predstavnič
kim tellm a društveno-političkih zajednica u 1963. godini
prikupljeni su u toku 1 obradjeni neposredno posle održa
vanja izbora u zajedničkoj akciji Izbornih kom isija 1 s ta
tističkih organa.
Podaci o učeSću žena u organima društvenog s a
m oupravljanja prikupljeni su godiSnjom statističkom slu ž
bom.
METODI, DEFINICIJE I KLASIFIKACIJE
Podaci o broju i članovima flskulturnih organiza
P o ito ovaj bilten sadrži podatke iz različitih sta
c ija prikupljeni su takodje putem redovne statističke
tističkih popisa, anketa i periodičnih iz ve ita ja , to Je bi
službe.
lo nemoguće v r iiti ma kakva uskladjlvanja pojmova, de
finicija i k lasifik acija, već su oni preuzeti onakvi kako eu
Podaci o-(Socijalnom osiguranju potiču lz statlstič
usvojeni u izvornim istraživan jim a. Da bi se olakžalo
ke službe Saveznog zavoda za socijalno osiguranje, dok
koriSćenje ovoga biltena data su uz grupe tabela kraća
su podaci o socijalnim ustanovama uzeti iz godiSnjlh izmetodoloika objaSnjenja odgovarajućih kategorija. De
veS taja koje prikuplja Savezni zavod za statistiku.
taljnija objaSnjenja mogu se naći u metodološkim m ate
rijalim a koje Savezni zavod za statistiku Izdaje za poje
Podaci o zdravstvenoj zaStitl uzeti su lz sta tis
dina etatistička istraž iv a n ja. Ukoliko se čitalac ne zado
tičke službe Saveznog zavoda za narodno zdravlje.
volji objašnjenjim a u ovom biltenu, može naći detaljnija
obaveStenja u sledećim m etodološkim m aterijalim a: za
Podaci o rodjenim i um rlim za predratni period
podatke o popisu Stanovništva 1953. u sveskam a br. 18,
uzeti su iz "Statističkog godišnjaka Kraljevine Jugoslavi
19, 20 i 74, a za popis 1961. u sveskam a b r. 132 1 134;
je " za 1940. g. a za period 1947 - 1961. godine lz sta
za statistiku prirodnog kretanja stanovništva /podaci o
tistik e prirodnog kretanja Stanovništva. Ti podaci objav
natalitetu, m ortalitetu, sklopljenim i razvedenim b rako
ljeni su u "V italnoj s ta tistici" za 1950. 1951-1952, 1953,
1954.
i 1955. godini 1 u "D em ografskoj sta tistici" za
vim a/u sveskam a b r. l Ol i 102; za zaposleno osoblje
i učenike u p rivredi u sveskam a b r. 94 i 96; ža sta tisti
1956, 1957, 1958, 1959. i 1960. godinu.
ku izbora i druStvenog upravljanja u sveskam a b r. 32 i
Podaci o porodicam a i domaćinstvima uzeti su iz
60, a za statistiku Školstvu u sveskam a 63, 64 1 97. P o
objavljenih rezultata popisa Stanovništva sa 1921, 1931,
red toga slična objaSnjenja i tumačenja mogu se naći 1 u
1948, 1953. i 1961. godinu, a podaci koji se odnose na
statističkim godišn jacim a za 1954. i 1963. godinu, uvod
nim objašnjenjima u knjigama rezultata popisa 1948. i
sklopljene i razvedene brakove iz objavljenih podataka
1953.
i u statističk im biltenima koje Savezni zavod izda vitalne sta tistik e .
je od 1951. godine nadalje.
Podaci o ekonomskim uslovim a potiču lz nekoliko
statističk ih službi i to: podaci o stambenoj izgradnji lz
IZVORI PODATAKA
statistik e gradjevln arstva, zatim podaci o proizvodnji
indu strijsk e robe za domaćinstva i podaci o zanatskim
radnjam a lz Industrijske statistike, a podaci o trgovin
Veći deo ovog biltena sadrži podatke koje prikup
skim i ugostiteljsk im radnjama iz statistike trgovine i
lja. obradjuje i publikuje Savezni zavod za statistiku i
drugi statističk i organi. Ostali podaci preuzeti su od
u go stite ljstva.
drugih ustanova: Saveznog zavoda za zdravstvenu zaStiPodaci o prosečnim prihodima i rashodima č et
tu, Saveznog zavoda za socijalno osiguranje i Jugoslovenskog crvenog k rsta .
voročlanih porodica za 1959, I960, i 1961. godinu, kao
i podaci o prosečnim godiSnjlm utroSenim količinama na
roirnica četvoročlanih porodica za 1959. i I960, godinu
Podaci o Stanovništvu, pism enosti i Školskoj
uzeti su lz objavljenih podataka statistike cena.
spremi Stanovništva prem a popisim a za 1921, 1931,1948,
1953. 1 1961, godinu uzeti su iz ranije publikovahih re
Podaci o Školovanju za 1939/40. uzeti su iz pu
blikacije "Statistički godiSnjak Kraljevine Jugo slav ije"
za 1940. godinu, a za posleratnl period iz redovne sta
tistike Školstva.
Podaci o zaposlenim licim a u 1961. godini koji
se objavljuju u tabelam a 3-1 do 3-9 ovog biltena uzeti su
iz neobjavljenih rezultata popisa stanovništva 19 6 1. godi
ne koji pre objavljivanja u knjigama popisa mogu pretr-
8
PU BLIK AC IJE U KOJIMA SU OBJAVLJENI DETALJNIJI
PODACI
Prilikom korlSćenJa podataka koji se objavljuju
u ovom biltenu treba Im ati na umu da postoje 1 detaljni
JI podaci, koje, ako su korisniku potrebni, može tražiti u
statističk im godišnjacim a Saveznog zavoda za statistiku,
u D em ografskoj statistici 1 biltenima koje takodje izdaje
ovaj Zavod. U vezi s tim navode se publikacije koje s a
drže podatke iz pojedinih oblasti.
�Po daci popi a a stanovništva s a 1921, 1931, 1948.
i 1953. o bjavljeni au u kn jigam a p op isa odnosnih godina,
dok su podaci za p op is stanovništva za 1 9 6 1. godinu do
aada objavljeni sam o u biltenim a b r . 203, 214, 2231 250.
P ored podataka koji su publlkovanl u navedenim k n jig a
ma i biltenim a, Sav ezn i zavod r a s p o la ž e i d e ta ljn ijim po
đacim a p o p isa stan ov n ištv a za 1948, 1953. i 1961. g o d i
nu, te se 1 ti p od aci u slu č aju potreb e m ogu k o r is t it i.
P o daci o zap o sle n im lic im a p rem a p op isu s t a
novništva 1961. godine m ogu s e dobiti u Sav ezn o m z av o
du sa sta tistik u . O stali p odaci o z ap o sle n im a ko je p r i
kuplja i sre d ju je s ta tistik a ra d a m ogu s e n a ći u s ta tističkim g o d išn ja cim a S F R J ili u b ilten im a Sav ezno g z a
voda za s ta tistik u b r . 83, 86, 88, 107, 110, 143, 159,
168, 196, 220, 231, 235 i 236. O sim toga de ta ljn i p o d a
ci o učenicim a u p riv re d i m ogu se k o r is titi i lz b ilten a
b r. 33, 56, 76, 96, 141, 167, 199 1 264.
D etaljn i p od aci iz o b la sti d r u štv e n o -p o litič k o g
života o bjavljen i su u sta tistič k im g o d išn ja c im a S F R J
kao i u s ta tistič k im bilten im a b r , 35, 38, 57, 77, 134,
1 3 7.'150, 155, 230, 239, 241, 259 1 274.
P o d ac i o fisk u ltu rn im o rg a n iz a c ija m a o b ja v lje n i
su u sta tistič k im g o d išn ja cim a S F R J kao i s ta tistič k im
biltenim a b r . 43, 91, 206 i 233. ‘
D e taljn iji p od aci so c ija ln o g o sig u ra n ja m ogu s e na
ćl u s ta tistič k im g o d išn ja c im a S F R J 1 p u b lik a cijam a ko
je Izd aje Sa v ez n i zavod z a so c ija ln o o s ig u ra n je , dok se
de ta ljn iji p od aci o so c ija ln im u stan o vam a p rv e n stv en o
m ogu n aći u bilte n im a b r . 8, 18, 119 i 262.
P o daci o zdrav stv en oj z a š titi o b javljeni su u po- '
sebnim go d išn jacim a Saveznog zavoda za narodno z d rav
lje , a m ogu se dellm lčno naći 1 u sta tistič k im go dišn ja
cim a S F R J .
Svi podaci ti natalitetu i m o rta lite tu kao i podaci
0 sklo pljenim i razved en im b rako v im a o b javljen i su u
"V italn o j s ta tis t ic i" za 1950, 1951-1952. 1953, 1954, i
1955.
godini ! u "D e m o g rafsk o j s t a t i s t i c i " za 1956, 1957,
1958, 1959. i I9 6 0 , godinu. Za p re d ratn i p erio d ovi p o
d a ci m ogu se naći u "S tatistič k o m go dišn jaku K ralje vin e
J u g o s la v ije " za 1940. godinu.
Svi p od aci o p oro dicam a i d o m aćin stvim a za 1953.
godinu m qgu se naći u o b javljen im rez u ltatim a p op isa
stan ov n ištv a za tu godinu, kn jiga XVI, a podaci o dom aćin
stv im a za 1961. u biltenu b r. 250.
P o d ac i ko ji se odnose na ekonom ske u slo ve mo
gu se prv enstv en o n aći u s ta tistič k im g o d išn ja cim a S F R J i
u sta tistič k im biltenim a koje iz d aje ovaj Zavod i to: p o
d a ci o lz g rad je n im stan ov iipa u b ilten im a b r . 9, 40, 60,
70, 98, 135, 162, 195 i 278; p od aci o in d u strijsk o j p r o
izvo dn ji za do m aćin stva u b ilten im a b r , 81, 108, 136,
169, 205, 236, 272 i 283; p od aci o zan atsk im rad n ja m a u
b ilten im a b r . 146, 173, 178 i 185; p od aci o trgo vin sk im
1 u g o stite ljsk im rad n ja m a u b ilten im a i to za trgovinu br.
54, 62, 97, 128, 157, 186, 226, 256, 287, 288 i 289, a
z a u g o stite ljstv o b r . 66, 102, 130, 148, 1 8 7 ,2 2 9 , 200 i
2 60 .
9
�I. S T A N O V N IŠ T V O JU G O S L A V IJE
l - l . STANOVNIŠTVO , D O M AĆIN STVA I NASELJENO ST PREMA PO PISIM A1
'
\st.
1931
1948
1953
1961
12 515 000
14 51« 000
15 841 566
16 991 4«9
18 549 291
6 154
T 188
7 615
8 211
9 04]
«52
371
02}
936
424
C
7
8
8
9
590 546
149 «29
226 941
799 913
909 867
1 627 02«
3 963 214
4 648 963
�1—4. Ž E N S K O S T A N O V N I Š T V O PR E M A STAR O STI
11
�8 507 979
12
9 882 547
12 438 502
IJ 381 10«
1 « 6n «15
�2 -3 . S T A N O V N IŠ T V O S T A R O 10 I V ISE G O D I N A P R E M A STA R O ST I I PISM EN O STI
13 361 106 2 122 920
nEs—
š&
šK
19 5 3
316 579 3 20* 146
956 974 1 190 646 i 585 8)7
)
*1 ig ,g ” Îi ‘8 1
‘ ! !§ S I
=! ■«’I ‘ b"fl a •« «
1
! fi
rHlb. *a a '!i'a *1 ’a *a
SSr:«
i
s
i
a
i
i
■a i ‘i »a “i is "i »as
m
* 1
-ë
’&
*a
m
19 6 1
tat-
*g<«r««'■ «“
«
■« ’g ’i ■’g •’! ’i ’s ’«
§’a
!|
fera.... ■S 1 '= ’1 T«® sfi ’1’I
8
’1*5
n :„. fsi *fl 8 B B
issb„ : fl li S
ils is . S
ir :™ M ’fi !i ’s •« si
~-n
* 1
'V * &
m
‘s
X,H
’ & "s
13
�2 -4. STAN OVNIŠTVO STARO 10 I V lS E G O D IN A PREM A ŠKOLSKOJ SPREMI
im
ilS iiS I S S
S S
I2 S J2 iS I S S i S S S S Î S S S S S iS Š I S S S
im
nm;: 1 i min
im
?i? ? s
i3
i£I
ills
im
iliS
iSSS
SSS
S S
SSS
J?£
S IS
ii 25
SSI
im
iS S
iî IS
i ss
SSI
.S S
iS S
ssi
SSS
SSI
SS
im
.? ? £
4 SS
IS
S IS
.S S
.s s
SSI
SSI
.S S
>15
iSi
sis
S S S S S iS ? iii
SS
a s
SIS
a s
sa
iS
I S S i SSS iSIS i SS SS SSS
!3
I "III
!S
ii«6 SS s a
?
SISU S SS S SSS SSS
S
S
2 Si
SSS
SS
SSS
ass
I S S i SSS .S S I
SSi
SSS
ssss
££
ii s i
ISIS S S
!m
SSS
SSS? ii SS iS i“
iS
Si? SS
SSS .SIS
iS
iS S
sa
i SS
SSS
JHI
SS
SSS
SS
sa
iSI
a s
SSI
SSS
SIS
SS
U
,I2
SSI
SSS
:s
SS
!3
.2 SS
.iiSS SSS
SS
lm
JS
SSS
SSS
ja
,£
i£
HSS
III?
6:n
SIS
iS
5S
iSS
4SÏ
SS
.S
IS
sa
sa
sa
»S
T
*i£
SS
2a
.i a
JS
is
?
ia
ÏS
SS
ÏS
SS
I
S?
S
a
a
5S
I
a
s
2 SS
;ss
SIS
im
!£ ÏSS ilia sa
iS SS sa :š
?
!£ ü a SS ÏS
im .sa JÏÏ its
im üa ?s .a
iS
sa iiii s
« s
7
?
!S SS
14
sa as
.SS sa
sa is
sa ia
2s :s
JS ,is
a
*i£ 7
i??S i SSS
sa a s
SIS sa
i?s s °
«s
? I SS
S
iSž 2S
iS SS
�2 -4 . S T A N O V N IŠ T V O S T A R O 10 I V ISE G O D I N A P R E M A S K O L S K O f SPREM I (nastavak)
U UN SIAKVNltrvO
KP O
52
J.U.1 » ™ * • « " » t a l .
k ll,u ,n 1
w w*
- . « « i .n m ,
“- i*
p.ku„ .t , vl.oU 1 v.U IM .
£
£
£
5
S
£
£
£
£
52
52
!w
52
52
52
52
52
—
„ni. i-««™* “
as
as
8
8
a
Si
8
Si
as as
as as
2.4
4.0
8
8 8
8 8
Si i:?
8 Si
S? 8
as
as
8
S
as S Î as
as ai SS
8 .8 8
:1 8
8 .1
SS Si Si
SS Si Si
8 Si Si
Si Si SÎ
ai
S3
S°
e
8
8
8
Si
Si
£5 35
as as
8 i:2
8 8
Si Si
8 Si
-Si Si
Si Si
as
25
8
8
8
8
Si
SÎ
£ £
55 S3
S
? ’ iS
Si Si
55 Si
Si 8
Si S?
S? Si
Si Si
£
£
ai
33
4.4
7.5
8
8
Si
Si
£
£
u â o stahovni&vo
—
~ MU 1 -
1-3 » - « . o— n. M l.
û.1,1 „ « * on™ . IM .
( * ™ . IM.
Sun - - « n j. -M M —
O lJ.
l—
v k 1V ,k1
l,o* 1 o*
U
U P«
KU
**
— 1-3 razradi o . n - ,1.1.
i.tl,l » r « d . oinovn, IM .
n .n
t a - M
n u u .M
b u » W tK M
UM
GU-.1J.
F-ulut. vi— 1 vila IM .
—
t.
M
» .«
52
52
52
52
52
52
52
52
52
a;
as
8
«
8
8
8
8
25
SS
8
8
8
Si
Si
S?
ai
25
8
8
8
8
Si
Si
52
52
52
52
52
52
52
52
52
£
25
a?
8
8
8
8
Si
8
£
as
as
8
8
Si
Si
Si
8
as
as
8
55
Si
S
S
S
S
S
S
a?
as
!2i
as
Si
8
Si
S?
S
S
SS
S
Si
Si
8
Si
at
a?
Si
8
Si
8
8
Si
£
£
as
iSI
8
i:?
Si
s$
Si
8
as
a?
8
Si
Si
S
S
Si
Si
S £
S
SS a:
S
a.4 SS
4.7
8 20,4
8 3.7
S
S 8
Si S1
Si Si
S Si
S
as
as
8
8
8
Si
Si
Si
4,4
8,e
4,2
14, 5
3,3
*»*
Si
Si
Si
Si
Si
£ £
33 25
25 55
ž:i
Si
Si 0,0
8 Si
Si Si
Si Si
Si Si
15
��2 -6 . U Č E N IC I I S T U D E N T I P R E M A VRSTI Š K O L E K O JU P O H A Đ A JU
Crn* Gora
1939/40
1951A2
1954A5
=18 407
Š75 434
45,6
1961/62
118 417
39,4
316 515
129 099
40,8
526 251
229 712
43,7
23 985
4 2,7
53 576
22 888
42,7
86 808
38 812
44,7
Rrrataka
388 210
181 887
46,9
396 480
189 401
167 205
” 4 .i
V
186 594
92 348
49,5
1 165 468
280 150
168 1
ŠKOLE ZA ETALIFIKOVAlfE BAHHKB
10 109
1938/39
3 077
14 535
1951A2
1954AS
“ iU
3i U I
1961/62
ŠKO ZA OSTALI STRU I K LA
LE
ČH A H
1938/39
1951A2
1954A5
1961/62
i99,5
Sli
x« 8
TEKFItKE I D T E STH0ÎHE ŠKOLE Z PBIVRELO I JAVRE SLUŽBE
H JO
A
1938/39
1951A 2
10 689
4 190
39,2
915
J39
37,0
192
77
«0,1
3 207
1 251
39,0
484
229
47,3
38,0
18 717
7 264
38,8
1954A5
1961/62
H 381
^£2 2 ?
11 134
5 336
47,9
17
�2 -6 . UČENICI I STUDENTI PREMA VRSTI ŠKO LE KOJU PO H AĐ AJU (nastavak)
UČITELJSKE ŠK LE
O
1W8/J9
1951A2
15^137
1954A5
a s?
65,9
30 JJ5
1961/62
160?6
5 61«
m
:?
9 080
K*n
uhetkiC škole
d
1938/39
1951/Ï2
\iîi
13Ž
4
26,6
187
3«n
1938/39
£*Z«n«
1951A2
ïenP
1954A5
H L
&
1961/62
125 09»
43 *10
34,7
68 470
30 445
44,5
66 618
39*374
14 942
SS?
9 757
?2217
1« 389
1®
6 788
2«818
4 213
77,5
4 007
1 445
36,1
94 651
46 456
*9,1
11Î?
30 006
10 697
36,3
17 901
\ V .l
18 719
9 713
51,9
14 586
55,6
11 138
3 512
31,5
V ,3
6 268
2*561
U S
12 684
35,5
7 816
3 717
49,6
8 861
4 946
95.»
17 653
37,9
*6 111
36,6
14 816
4^031
19 922
44,9
si§
7 748
56,9
i i \ ll
49,7
5 883
16,9
\B
2 806
28,9
SPECIJALKE ŠKO
LE
1937/38
*ltl
1 320
330
1 527
3? »
3 055
3ltl
1951/32
i 7?2
1954A5
1961/62
*
!
ŠK LE Z 0H 20V K 0DBASIIB
O A BA A JE
1951A2
1 701
17,4
1954/55
>11
11
1961/62
73 040
14^327
ni Ikolu « Stopi Ju.
1
383
12 605
4 374
140
9
1 272
683
140
20,5
3 456
3 635
18,6
11 212
21.5
§
\8 ,i 3
863
89
10,3
2 365
183
1 578
306
19,4
4 962
1^497
10 592
11?9
8 933
34,9
6ie!*
3 702
20,4
7 305
1 385
19,0
169
30,7
2 432
241
9,9
�2 -6 . U Č E N IC I I S T U D E N T I P R E M A VRSTI Š K O L E KO JU P O H A Đ A JU ( n it e v f c )
Ukuino
Is —
S
Srbija
Makadonlja
Crna
Oora
31ov.nl).
1 123
696
62,0
4 027
2 588
64,3
5 459
Vojvodina M°t°hlJ1
Škole EA DO iraiO O R Z V H
PO
B A O A JE
,9)8/39
%Sana
1951A2
1954A5
1961/62
6 578
5 526
84,0
13 152
8 412
Il 857
žana*
% Časa
20 696
11 9Ô)
57,9
1 752
1 155
730
4 206
1 417
909
198
1 S6
93.9
352
227
1 154
879
76,2
2 628
1 816
254
213
83,9
868
465
403
239
59.3
611
57.4
4 967
4 066
61,9
2 796
1 711
61,2
1892
1377
72,8
1 666
950
57,0
2 097
1 834
87,5
4 122
2 586
62,7
11 306
9 103
80,5
6 451
3 877
60,1
M
”
4 185
54,0
96^7
1 474
5869
2 375
1 446
i
163
778
1 695
1 598
94,3
148
5681
viS e Škole
1938/39
1951A2
1954A5
1961/62
1951A2
195«A5
1961/62
1938/39
1951A2
1954A5
1961/62
1938/39
1951A 2
1954A5
H
L
3
3
H *n 3ï \3 i i! V i
L«
~ a 1 s’i
H 8 3 V s s ■a ii \s
L
H
L
JI s i! 3 i!
3
H
L
3
H
L
H ‘3 *3 1 J
L
!3
H ’JI ; s? 3 s! ■S 3
L
i! Bs
H s •i! ■Üsi sii li
L S ■! ‘i ll
H ” “ ’I i? v ii
L
H 1 !i I S‘
L
H
L
H
L
i j
H .i .i Æa
L
3
H
L
259
148
57,1
5 947
2 661
44.7
7 122
40 898
12 136
29,7
922
165
17,9
236
13,9
3 461
$
16 491
3 722
22,6
46 715
14 813
31,7
61 383
18 286
29.8
:
1 476
36,6
1 646
624
37,9
:
:
S
s
lR
:
:
:
:
:
:
:
:
:
:
:
1
:
:
:
:
:
:
112 005
33 472
29,9
*§8
37,7
1 179
4071
:
M
:
:
:
;
-
VB
;
:
3
S
:
m
:
:
:
:
:
*
:
-ii
:
19
�2-7. UČENICI I STUDENTI KOJI SU ZAVRŠILI ŠKOLU
1954A5
1961/62
ML
î“în
a
...f
60 750
264T78
6 689
*3ÏÎÏ
2 389
31,1
167 041
22 455
37,6
5 295
37,2
M
«
”8
13 799
M fS
3 600
136?B
| fl? *.
°
v
°
17 *46
54,9
49,4
7 7tt
3 712
si:!
14 275
77 704
3545?2
22 755
Mîï
2 427
21?0
1 936
30,3
Škole za K7ALI71X07A E H A *«,
R
1954A5
• v.g.
1961/62
avega
J2
3
25 914
IJ4«
40 007
i*:
?«
017
13,1
W .1
332
8.9
8 460
917
5”
4 053
2Γ.
531
fllz
13 468
24,5
2 074
i”!
5 044
25,7
MTeŽ
20,8
34
1Q
O
lie
94,0
114
47IÎ
40
60,0
468
99,6
8 820
\îîo
3 166
1767
375
S
1
?
4 237
795
15Î2
782
507
29,2
70
7,1
7 116
43,6
1 717
4M9
460
STA
AA
*0LBZA O LI STHOtBI L B B
1954/55
.vaga
**!!na
1961/62
•vaga
519
eifi
53
56,6
gi
1 425
91,3
-
:
26
100
g
100
S S
86,6
1
TEH
BIČIB I D D ST O U SIOLB Z FBIV T I ,T V 3L0ŽBB
B 0B B C B
A
BBO
A FE
1954A5
.vaga
160
5 342
31.1
23.1
16 508
40,5
1961A5
2 722
30,1
M
a
1717
29,6
336
27?4
648
3l7»
383
4 158
42,1
1 962
40,1
2 195
43,3
30ή
*
UClTEUSD 8E0LE
195VÏ5
(96
57
29
50,9
1 354
T«
Î33
42,9
77
72
93,5
1 987
57,5
52
69,5
19
25,0
4 839
3 124
1 113
4ÏÎÎ
53
30,2
1 213
7637
779
448
57,5
491
365
74,3
1 190
830
69.7
288
03?O
98
45,9
470
4?»
56
39,3
25
36,0
146
47,9
20
19
180
46?7
4836
563
55Ü
67
49Î3
34
32ÎÎ
177
58,8
63
■ 55,6
52
58.4
s/!
23
74,2
20S
2 851
M il
546
3III
M i?
580
30,3
2 552
54,8
1 483
43.4
X SS
53.5
ML
2 520
avaga
avaga
5“ « .
avaga
n r a n d z Siolb
1954/55
1961/62
7
2
3
10
41,7
0IM Z1JE
RA
1954/55
1961/62
ML
912
3Ž!i
14 822
7 372
1
20
1
i
a. na broj ut.nlk. boji au zavrAlll
0 /aaugodltaiju/saunu. ikolu.
1 425
J» « »
50,4
1 754
56,3
228
ni
�1 -7 . U Č E N IC I I S T U D E N T I KOJI S U Z A V R Š ILI Š K O L U (nastavak)
SPECIJALNI SKO
LB
1954/55
1961/52
ŠIOLE ZA O ZO A JE O
BBA V H BRASLIH
1954/55
28,6
1961/62
3 518
29 224
5 529
18.9
Škole za bohjhsko obhazovahjb
1954/55
1961/62
45.3
5 964
tri C akabbcjb
ee
>31 »U đlplc
�2 -8 . PO LAZN ICI KOJI SU ZAVRŠILI SEM INARE I TEČAJEVE N A NARO DNIM
I RADNIČKIM UN IVERZITETIM A
EA O E tOiimilTETI
E DI
SDtlRAlU I TEČAJEVI
1959/60
Optt. obrazovanja
1960/61
ova«
î*î!i
avogi
‘J 3
31 182
>(ko-političko
1960/61
1961/62
1959/6S
1960/61
1961/62
1959/60
1960/61
1961/62
1959/60
ST«
22
i SU
�2 -8 . P O L A Z N IC I KOJI S U Z A V R Š IL I S E M IN A R E I T E Č A JE V E N A N A R O D N I M
I R A D N IČ K IM U N IV E R Z IT E T IM A (nastavak)
:
— S ‘s —
■-... .
**
HL ■3
J
M?
i
3
‘?
1
HL 3
HL Ml
i
— J T M?
2 i
” HL Un
WO
i
HL Ml
1961/62
S j r n a J t prljan ih Isp it*
— “
DruBtreno-akonoaeko 1 ldaoloBko-polltlCko
obrazovanja
Stlcsnja kvallttkaolj*
StruEno obrazovanja
Zdravstveno obrazovanja
1959/60
JV.J«
av.go
■S
i
a
a
n
3
l
i
Ü
J
5
‘i
l
“ * ÜL
M
HL *& MH
‘‘ HL
H~
SI
I
hl ”1 “ *
1 I
HL “I “ i
‘? l
•3 *8
,i* hl “8 Ml
,M
i
HL V i 3
“ i Ml
l i
hl ‘i ‘I
i I
l
” / HL •? 3
“<
I
I
•! 3
I
‘ 3
Ml
•i ■i
l Ml
1959/60
svog«
Etna
1959/60
svega
1959/60
svsgs
1959/60
avaga
1960/61
svega
un
s.
:
J
i Ml
i i
? :
3 1
i a
i I
i I
j 3
»i 3
i
l 3 ii
i
l
I 3
n
46
:
;
ii
:
702
1 •?
1 !
‘i
l
U
3 ■n
i “i
! l
1
UH “ !
‘i •i
l l
96
3 UH
3 UH
a 3
3
M!
i
J
§
i
J M!
I =1
1
:
:
Srbi je
. l
1 i
Ml
i
a
1 •1!
3
?
J 1
I ■B
!
M ‘M
I 'I
I •I
:
20,1
26
3 3 “
3
‘! S S
1 J
3
.‘
3
‘ ;!
3 ži
SS • !
’
!
‘ %? “ I
3 il I
‘ ’ 3
3 8
Ml ”
i 3
‘i ‘
“ 3
l!
MM si 3
Ml 3 “ i
i
l
•i
M! vi 'l
i
I l M!
I i i
1 !i v?
1 ! :i
I l M!
I i i
23
�2 -9 . ZD R A VSTVEN O RRO SVEĆIVANjE Ž E N S K E O M LA D IN E N A SELU
24
�3 - X S T A N O V N I Š T V O P R E M A A K T IV N O S T I I P O L U
1 <62 066
216 1U
25
�3-2. STANOVNIŠTVO PREMA AKTIVN OSTI i PO LU (nastavftk)
34.3
20i*l
39,4
34,8
3^3
3*1
40,9
43,3
73.7
26
�NOSTINIA 1 POILU ( m i itavmk)
3-3. STANOVt1ISTVO
£‘
—
Z § JI I
----- '• “ § II II
II II
II 1|
----- *
" 3. II il
---z i JI ii
“ § :n Il
ii il
“ “
16
91
—
an.
A
-
.
II II JI I il II il II
II II II II II II II 1
1
JI II II 1 II II II II
1
!| || I
j|
i il il il II II ii ii
ii li ii JI JI 1 ii ii
1
II II II JI II II II 1
1
i II ii JI II il ii ii
| |
| |
| |
j |
iS
ia
s
X«
S
iS
£
iSS
£
£
£
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
la
£2
>a
a
a
SSS
&
a
a
At
ia
*****
SS
SS
SS
SS
SS
SSS
SS
SS
ia
W
.2
ia
a
3
.<
4
,3
a
iS
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
»
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
C7
*
ia
t“n v° ‘
Ul“
0.U1. d.Utnoitf
» d.latnortl
.n
Hn.nx.a» l »Pont.
a
a
ia
D,i.v« up,.« 1Px.vo.ulJ.
Kulturna«,*« 1«ut» d.Utnd.t
Zdi.vttv.» 1 -clj.l« d.X.t»„
a
a
ia
...... .
a
ia
ia
G J«vlnnstvo
rtđ
a
a
i:?
a
a
a
a
ia
a
a
a
a
ii
i?
a
ia
ia
ia
ia
ia
ia
ia
;a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
i:?
a
a
•a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
S:S
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
ia
a
Si
i:?
0.9
a
a
a
33
»
a
a
ii
<>
v
a
a
a
a8
a
Si
a
a
a
a
a
a
a
•a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
27
�3-4. ZA PO S LE N A LICA U NEKIM D ELA TNO STIM A WM»
Srbija
—
îî
S ‘ S:
ssn.
r t » 8 ‘“1! ■
us * a « a
,1,“rie ML US a
,‘1
Uii 3
•a
a
»a 3
Dr™, Indnatri Ja
ML ‘‘ U u s ■a » a *a
■s
Takatllna
F t “3 ■
»a ■a « a “ s
Indu.tri Ja koi. 1 obud
ML ■
uh ‘i i
•I! *a
a
Pr.brtfb.na Indu.trlJ.
ML « 3 !a
a
» a •a
Poljoprivreda
ML * 8
ML
ML «
ML s8
ML
■a
US m
“ IH u s
”3
a
U3 a
*a
3
ML " 3
Ir 0l“
4T *
■a
ML «
z ».t.t™
Pr.r.4. t.katllh
Prorada kot.
LU., nalu*.
■
us
3
Pro...«.
Paufn. d.l.tnoat
“ K:rtnl'“
1,01‘1
CJ ,“
3ool Jalna - . 1 « .
8.01 Jüno oalguranj.
Zdravatvo
fiL * 3
HL
HL
HL * a
»a
»a
a
■a
aus,i
poSSsj.
»a
» li “3
■a
«
’a
■S
U
Us
»a
*a
■
*J5
aa
*a
UH
»a
“' li ■
us
i
■a *a
■
us ■a . i
‘•3 ■
us ‘3
» a » a UH
us US a
“3 ■
us ■a
»3 ■
us ■ ■*a ■ *U5
»a
»a
v i ‘‘l i » a » a “M
» a US ■
»a » a ■
»a Ili!
"JH ■
us » a « 3 •3 ■
»a
*a us *11 ‘‘3
US »a
Uli ■a ■a
*a
a *a
»a
3
*a
‘fnt . S » PS î Vn
U
. , tS:t
t
—
» a ”3
■a ■
»a
us a
m *a
*a
*a
•8
a
s
»a
aa
■a
»a
us
us
■a
3
Ba
» a ■us
'ii
U!!
3
a
us
•8
aa
“3
•a
»a »a «a
»a »a »a
”3
»a ■a
‘Uii us us
»a
us
3
a
HL ».!§ » a ‘l i
HL »a a
3
HL “3 si:! a
HL ■»a ■
»a *3
us
»a u s
• a »a *us ■ • •j ■
sin a
us us ■a a
3
»a »a us ■a a
US *
■a us *U5 ■a » 3 “3
'3
HL » a
UH us
»a
a
»3
»a
■
us
us
a
�3—5. Z A P O S L E N A L IC A U N E K IM Z A N IM A N JIM A 1961')
29
�1/ Basa teti popi«* itMftw iiitw .
30
�3 -4 . Z A P O S L E N A L IC A P R E M A PR IV R E D N O M S E K T O R U 19611
J
1/ H suita ti popis« stanovništva.
e
3 -7 . Z A P O S L E N A L I C A P R E M A KV A L IF IK A C IJI I M I 1
1
Srbija
Ukupno
oxofm,
ovoga
žene
lana
t
Visoka oprana
Bosna 1
Rares-
J 529 752 493 442
933 585 95 234
26,4
19,3
E S
72 057
15 184
21,1
.rvatak.
M
ake
donija 91ovonlJa
U2e
područje
930 604 228 694 481 227
836 648
273 435 45 387 175 064 1 329 281 209 360
25,0
19,8
36,4
24,9
dine
108 432
27,1
Koeovo i
86 913
11 489
128 134
30 8 32
12 980
2 711
20,9
2 716
417
15,4
H itt
24,4
7 159
1 506
a .o
14 213
3 394
23,9
57 500
14 620
25,4
45 376
U 2684
10 253
2 313
22,6
17?3
"7n!S
* žana
14 383
» .3
8 954
1 422
15,9
2 199
304
13,8
18 893
3 542
18,7
4 280
658
15,4
7 719
2 273
29,4
28 748
6 184
a ,5
20 826
4 259
20,5
6 194
1 698
a ,4
1 728
227
13,1
*
ovoga
žana
373 684
148 067
39,6
ÎÎ
Hl
10 642
3 202
30,1
94 259
38 988
41,4
23 912
S 528
35,7
45 929
V I
154 345 108 592
60 223 42 903
39,5
39,1
35 907
14 670
40,9
9 846
2 650
26,9.
409 725
173 023
42,2
53 453
20 458
38,3
7 960
* žena
*3 $
100 909
48 612
48,2
33 037
8 502
25,7
48 346
30 23;
62,5
166 020 104 541
62 765 39 120
37,4
37,8
49 127
a^»o
12 352
2 445
19,8
24 865
9 139
36.7
*3 459
30,7
2 792
390
14,0
4i S 3
2,5
18 128
633
3,5
2 532
35
301 377 194 329
26 723 16 490
8.5
90 799
9 489
10,5
16 | 49
86 197
24 446
28,4
43 551
11 902
a ,3
8 564
117°6
370 951 207 454
104 740 59 181
28,2
28,5
132 841
423250
30 656
3 105
10,1
3 009
798
26,5
2 100
614
29,2
1^64
IS f
žana
t
Vila oprema
3radnja i prima
Nila a p n u
Pomoćni alužbanloi
33,2
žana
82 277
3 529
P
33,5
10 931
3 455
31,6
M IS
27,8
18 264
6 576
36,0
5 Ü7
14.9
6 408
34827
Viaokokvalifikovani
avsga
žana
%žena
163 069
5 247
3,2
20 232
409
2,0
2 902
2,2
4ï î S S
3,5
10 791
183
1,7
24 935
1 393
5,6
Kvallflkovanl
ovoga
žana
£ žana
842 982 119 510
7 736
88 386
6,5
10,5
16 150
1 iff
232 271
25 748
11,1
45 080 128 594
3 968 22 885
8,8
17,8
PriuCani
avega
Æ a
426 463
130».
10 067
19,1
6 860
1 450
21.1
122 751
42 734
34,8
32 183
7 713
24,0
73 702
JI4IOO
ffekvaliflkovaal
ovoga
ženo
1 018 354 169 717
310 535 34 064
20,1
30,5
20 600
52692
262 385
95 646
36,5
65 973
13 392
20,3
128 728
57 295
44,5
Nepoznato
avaga
žana
* žana
2i !
30,1
? gît
36,7
328
50
15,2
2 653
1 053
39,7
t
14 271
4 665
32,7
101
24,5
38 924
12 988
33,4
‘lié !
2,7
136 312
37 854
27,4
5 432
1 476
27,2
1/ Basil ta ti popila itanoraUtva.
3
1
�popi** itiDoralltn.
) — Z A P O S L E N A LIC A PR E M A STAROSTI IWIl)
9.
Srbija
0ta,“
t i
*S ■ *
R L
» - .9
R L
1
956 115
237J 6 2
13 a 9
3£ ž
26 766
5 496
19,1
“ U li
319?2
Bmtaka
IUk*- 31ot* qLja
dOOlJ*
930 «04
273^15
19,0
11«
?106
28^847
66 460
253ÜÎ
158 685
56 815
35,8
37 446
U 104
29,7
64 206
36 329
43,1
204 557
66 019
32,3
338 800
95 650
65 526
X 483
60
l61 9 *
522 150
125J42
256 593
712&3
65 «46 129 304
915?S
376 341
2592355
23,7
90 697
1J1552
44 367
M e!
4 665
13,0
R U iï ji
‘i l i !
108 459
143 371
21^218
23 749
9,9
li 34,4
\\\
5 966
12420
3 013
200
l i
341
J
400 167
106 432
27,1
44 455
20 967
X
l«i347
30^7
3531
1 007
23.4
34 609
37,1
T Jtoo
12 773
540°0
7 615
13?5
podni Ja
401 227 1 323 726 636 648
329 261 209 360
175 064
36,4
461
43 «09
t*n*
* ženi
I*?*4
1/ HezultaU poplea Ottnovnlfttv».
32
1 406
99 763
25,3
206 099
597 «76
199 495
33.4
R L
65 1 vi,. g.
72 057
15 164
30 153
34.0
!u
line*
O
rno
Oor*
- -
3 529 752
933 565 495 234
19.3
D.!9 «.
m
gOTlM
32,7
222?
U ?i
65 246
22 352
34,3
15 511
3 173
20,5
151 098
39J42
'U ™
27 079
X141°7
34 004
<12?6
" B
\B
118
30?!
6 107
456
657
39
118
�3-10. Z A P O S L E N A U C A P O P O L U 1
’
SE
—
3U
r»
b
JE*
...
SE.
HL M j
S
?;r„
s.
F sL
ÏÏ L
E.
«C.
H L
H L
H L
H L
12
9
5
13
9
5
14
9
5
15
9
5
16
9
5
17
9
5
18
9
5
19
9
5
10
9
6
11
9
6
1962
Ef
sr
e s*
M JS J JS
i
M JS -3 JS JS 3
3
M JS J 5 j JS
S
5
1
■ JS m i a JS 5
J
S
m i
B JS B
'JS 3
i
■ JS M JS JS B
J
S
•JS JS -s JS s Si
;
l
M J M JS JS M
S
M JS J!f B
l
M JJ
5
l
s
M s M JS M B
S
M B J JS B B
B
Il
J5
II
II
JS
JS
JS
M
3
M
8
B
B
3
il
B
B
B
B
li
‘1 ?
II
M JS
3
8 :2
8 :8
« 1:1
»?
8 :2
iîi
28:8
I3
:?
8 :8
1?:?
’. S i
S i
8 :!
8 :8
8 :î
SW
M.’ 9
B:ï as
S i
ITT‘ 8 :8 8 :8 8 : 5
ITT 8 :8 21:5 85
:
E * 8 :2 8 :8 t:5
S
i
5
ET 7:i 78 8 : 5
? t
?:
E * 85:5 15 :1 8 :8
S
E * fi:î 8 :2 S:?
S
i
E * îSS îS°o ÎSS
S
E 8S?*:5
î » :8
5 S :8
8 :2
mEI
Uj
J
J!
Il '
3
M
l
M
l
M
s
M
i
l
JS M
3
3 a
J: M
!
B M
l
i
II1 M
1 ?
Mg
îl :l
S i
8 :8
8 :1
8 :2
t9:?
S i
11 :1
8 :5
S i
8 :5
II:?
8 :5
2 «
8 3
;
8 :2:
1:1
1:
8 :8
îîi
8 :S
11:5
8 :è
•:« fi:!
'
ït:5
a?
as
12:«
8 :i
1:1
5
8 :2
85:8
88:8
S i:!
S i
S?:S
S!:S
fii
SW
îSS
iSS
!SS
ts
as
i 8 :8
S S :?
iS S i
KM
S i
8 :8
8 :2
8 :2
22:8
8 :2
8 :8
KS
8 :8
i§S
Ski
8 8 :2
i 8 :2
Îo
S
°
33
�■ž i $ 1 1
!
!1
š
SS
Si
Si
Si
Si
V
H s g s? ši i?
i!
si si si
‘1
34
"i
-i
si si si
,Mi
Mi
"1
,««1«
3-11. ZA PO S LE N A LICA PREM A DE LA T N O ST IM A I PO LU 0
�3_12. Z A P O S L E N E Ž E N E P R E M A D E L A T N O S T I M A I V R S T A M A R A D N O G O D N O S A I M 1 1
'
su ukljućona.
UK au^u kolonaa *Ukup
Slanice u privredi nlb ll3«d»a
Srblja
»OjTOdina
Oradjarlnaratro
Saobraćaj i rana
trgovina 1 ugoatltolJetro
loaoTO 1
Metohije
136,8
49.2
38,9
STALR1 RUBI 01B03
GradJ arinara tro
Saobraćaj 1 raao
trgovina 1 ugoatltol jetro
lulturao-aooljalna dalatnoat
Dalatnoat dmdtronUi 1 drfarnlh orgai
Orad Jerlnaratro
Saobraćaj 1 raca
Trgovina 1 ugoatltel jatro
lanetatro
StMbano-konmalna dalatnoat
Inltumo-eooljalna dalatnoat
Salatnoat druitranlb 1
ÏBI7HBORI R D I 0DH
AH
03
Orad jorlnara tro
Saobraćaj 1 rano
trgorlna 1 ugoatltol jatro
Staabono-koannalna dalatnoat
tolturno-eooljalna dalatnoat
Dalatnoat dragtvonlh 1 dri ornih organa
35
�3-13. Z A PO SLEN E ŽENE U INDUSTRIJI I RASPO RED PO SM E N A M A R A D A 1942”
36
�3 -14 . Z A P O S L E N A L IC A K O D P R IV A T N IH P O S L O D A V A C A P R E H A D E L A T N O S T I M A I P O L U 1
’
«TANJI » -----------
22 698
11 467
50,5
12 824 29 984
7 320 11 591
16 946
12 o:
2 062
37,9
87,3
26,8
6 057
36 164
5 738
15 155
12.5
Tućnt poaolnlo«
6 170
2 135
Oatalo
1 592
19 747
8 628
2 842
3 890
2 75«
54.1
0r«6 J a n u » tro
(rcortna 1 0£o«tlt«l J»tro
45,3
27 829
5 067
86,0
22,0
1 916
5 628
10 556
19,8
27 372
4 202
1/ lo d u l tatadi alu llt
9 292
6 909
1 530
p,a. .
.77
�3-15.
. «
I
I
” iJ”
" ,J 3
‘\ ? J
“ ,!!!
» ,a
” .1 3
I 1 1 1 <1 II I
IS IS II II IS IS IS II
s
s
s
s
r
■ a
j a
j a
tm
im
??«
M
l?
Mil
Mil
*
j b
»«
ns
m
jss
\ ? m is
mi
. s
M l
M
SI
b
“ $
»
b
mis
* ?5 M t Mil
?_
'i i 4 1 'if 1 'ij ,!
i
1 111111
1 1 1 1 1 1
»
5Ï
6Î
92
59
<9
4Î
!l ■! :l :1 :1:i-11
4*
38
14
32
8
17
13
12
�3 -16 . U Č E N IC I U PRIVR EDI P O SO CIJA LISTIČKIM R E P U B L IK A M A 0
—
Srb lJ.
B*
Sïïî
as» ■ sjr
1 m
“ so 4 Ï5 «
?5 ê î î 11Ul 1 IIS
1S B
U T
39 ojo
H Psi
1 uo
5 5,1 I* 5,4?
t! 5
,1
• »
14 177 1 658
hh
ï4
,iî
m s ha h es h s *
“ ?? >nn hss u
4
,æ
*ÎS 8
nin » s
B S r î S
1£
9
?? ??4 \ 2 ^
,
‘ sa
!Sft 1 034
S 25 *5 85
3 5l?
H28
»S5
lJ S
3 Z??
i i s
5$
h
■ i? m
»
a. 8 ï
9î5
* ,»
2
1ï »
m ii.
SS
• -
H S*
XÎ U S l i 8
^2 313
h
1 8S
1^
i:!
1 îèr
i
i
ii 11 a «'» 'i
%
" il;
«
19 o *
3 ï?i
12!
1552 “, æ
i »
*25
■ 9 4 •« S "S -S -ï »5 -I
335
** 2® *8
2SS 2a
î?3
‘5
i
II 32 *H
0
*8 31
3
S
?!
i
>4 «j
ïl»S
3
i
5
"î
.i
1 j 1i 1 1 i i ]
i20
i l
H
3 12 2
1 6
| 22i5 334 134
3 j
1 3
0 6 5
6
9
83
1
I H
7
6
6 10
4 4
6
4
i
!
8 2 13 1 1
ï 4 1 2
.2
6
207 331 2Ô 100 20
2 1 5 4 2
1
1m m ü
î
39
�3—17. O ST R U ČA V A N JE R A D N IKA
KVALIFIKACIJA
Dao.tit.il.
40
�3 -18 . L I C A K O JA T R A Ž E Z A P O S L E N JE
llflk o v u i 1 vallflkovnnl rnđnlol,
kolonu "JltkTnllflko?
•ui prluAtnl
■o4nl 8luib8E
K 'S i .S
s* i.im e r^ ^ n ^ u T ."'"-
rSO
A
18
20
17
19
26
4
5
4
4
5
35
41
43
48
57
12
18
21
30
33
8
9
8
8
9
55
65
66
82
105
36
45
42
50
64
U
13
13
17
24
89
107
101
125
157
13
15
14
16
20
3
4
3
3
4
24
26
26
30
38
9
13
15
22
2*
5
6
5
6
6
35
43
38
48
65
21
25
21
25
34
8
9
9
12
17
1958
1959
1960
1961
1962
4j
55
58
66
80
5
5
3
3
e
1
1
1
1
1
11
15
17
18
19
3
5
6
8
9
3
3
3
2
3
20
26
28
34
40
15
20
21
25
30
3
4
4
5
7
1958
1959
1960
1961
1962
26
30
27
27
36
3
3
2
3
«
1
1
1
1
1
7
8
8
8
9
2
3
2
3
«
1
2
2
2
2
12
13
12
11
16
9
8
7
10
3
1
3
4
1
1
1958
1959
1960
1961
1962
106
132
132
164
201
15
17
15
17
24
3
4
3
3
4
28
33
35
40
48
10
15
19
27
29
7
7
6
6
7
43
56
54
71
89
36
34
43
54
10
10
14
20
10
10
1
4
23
24
28
33
8
8
11
13
1998
1959
1960
1961
1962
«sa capoalanju
B u ljt b ila u radnu odnoou 1958
1959
1960
1961
1962
Piri put train aapoalanja
oaa kvalifikaciji
Ivallfikovanl
Rnkvallflkovanl
132
162
159
191
237
8
H
15
17
6
9
U
2
3
4
3
2
1
3
Zebe
»i
1958
1959
1960
1961
1962
71
83
89
100
U2
e
9
10
10
11
1
1
2
2
26
29
30
32
7
B
11
12
6
7
7
6
7
29
33
34
41
48
■ a zapcalanju
BanJJe bila u radaoa odnoau 1J58
1959
1960
1961
1962
41
46
49
56
62
5
6
e
9
7
1
0
0
1
1
13
14
15
15
18
3
6
5
7
8
3
4
5
4
5
16
17
16
20
->
3
1958
1959
I960
1961
1962
30
37
40
44
50
3
3
2
1
4
0
1
1
1
1
9
12
14
15
14
2
2
3
4
4
3
3
2
2
2
13
16
18
21
25
1958
1959
1960
1961
1962
9
10
10
8
8
1
1
1
1
1
0
0
0
1
0
2
3
4
2
2
1
1
0
0
1
1
1
1
1
4
4
4
3
3
1958
1959
1960
1961
1962
62
73
79
92
104
7
8
9
9
10
1
1
1
1
2
20
23
25
20
30
4
6
8
11
11
5
6
6
5
6
25
29
30
38
45
Prvi put traže aapoelenje
M Kvalifikaciji
Kvallflkovui
Bekvallflkovul
2
2
2
5
8
1
1
4
8
1
14
17
19
3
3
5
1
1
3
3
2
1
1
1
0
0
0
20
21
26
31
7
10
12
10
11
2
1
0
2
2
2
41
�SSïïSHSi
r&
S S iâ S Z s S &
s s s s e f &
b &
s s s &
z
x
RtpubUCk* akupttlna
8.3
42
�4 -1 . IZBOR I Z A S A V E Z N U I R E P U B L IČ K E S K U PŠ T IN E ( n a r tr a k )
Bapublldke ekupBtlne
Makedonija
IZBOBI POHLlimi 0
Slovenija
a u va6a hatch zajhtcoaV
1 opltlnaklh akupi Una
3 970
476
12,0
Odbornici koji a
H odbornika
96,9
1 228
96.7
O OLASABJB OBASJAJU
BlraBl koji au slaaall
3vaga
%ukupno glaaallh
1 026 006
94,3
559 902
Savezna 1 rapublldka akupitlna
Žene
25,3
16,1
24,3
8,8
25,7
21,3
24,3
11.3
Proavetno-kulturna vi
*
San
3ool Jalno-zdravetvana veda
30,0
30,0
22,5
10,0
Organleaolono-polltldka voda
Zana
* Sana
azultatlaa Izbi
4—2. P O S L A N IC I P O K R A J IN S K IH S K U P Š t lN A
Zosovo-Hetohlj*
90
259
70
13
14,4
52
20,1
10,0
200
13,0
43
�4 -4. IZBORI Z A O PSTINSKE SKUPŠTIN E
384
34 923
30 875
3 488
11,3
4 681
427
9,1
775
77
9,9
27 953
26 384
5 359
20,3
376
3 922
999
25,5
694
117
16,9
474
181
7,3
5 357
5 194
1 295
24,9
2 887
390
13,5
14 260
1 696
11,9
2 470
643
26,0
11 894
1 960
16,5
■ EF09RED80 O
LASJW OHlSJUi
JI
10 738
5 683
90,
93,
635 398
871 648
88,0
91,6
216 454
116 013
87,7
88,5
2 566 577
1 397 735
92.2
94,5
597 028
390 371
93,1
�4 -5 . PO S L A N IC I S A V E Z N E S K U P Š T IN E P R E M A S TA R O ST I I Š KO L S K O J SPREM I
S.ar.at
—
S Ï
l i
-
. J
ap r«.
°sssr
—
«
J
l i
J
i i
J
J
35
26
“R T
n il
"E "*
l i
3
3
3
TET
;
:
» i
!
ü
ïK î.
i
In
3
J
l i
l i
:
U
1
l i
J
I I
I I
l i
J
l i
I I
l i
n
15
15
l i
„ i
.1
„ .I
n j
J
in
11
.3
.ii
2
;
l
3
1
I I
l i
i
j
l i
15
J
l i
»3
1 !
»3
4 - 7 . P O S L A N IC I R E P U B L IČ K IH I P O K R A J IN S K IH S K U P Š T IN A
P R E M A S T A R O S T I I Š K O L S K O J SPREM I
SkolekB apraaa
Staroat
—
R P B E SK Pi TIRE
ET U LIČK
D
S ™ ..
* “
“
E
T
L
'" ■ " 1 t ...
“
“ f t .
—
HS
e^ î i °
;& «
« .îsïï:
, 4f
2 268
,s :i
“
S Ï
40-49
3
3
3
3
57?5
k
I I
I I
J
I I
J
I I
i i
l i
11
3
S
..3
»*»
.1 3
.3
3
3
15
l i
l î
I I
3
15
11
1 !
1
l i
J
J
1 :
11
■ ^4
x i
.3
3
.3
J
J
.3
.3
I I
3
3
l i
3
45
�46
�4 -9 . O D B O R N IC I SRESKIH S K U P Š T IN A P R E M A STA R O ST I I Š K O L S K O J SPREM I
“TT J ,j
S
T
K J J&
I n
J3
J ,3
J !I
TKT
in
«
‘ 8
‘3 ?
M*J5 & ii ‘ 3
,rš .:i ? J
J ii; in .i! 3
3
' *
ii
n
il
ii
nü
.a 3
::i
* 3
3 3 5 : 3 ,J
J 3 il 1 3 ii
ii
3
J
3
3
!
I ; 3 M iil J 3 3
n
3
3 3 in in
in 3 iit 3 ii 3 in
j
.2
J
3
3
i!
J
3
J
J9
3
in
iil
3
3
3
3
3
3
3
,3
J
3
‘3
Ü
J
i!
ii
i!
.ii
3
3
in
J
ii 3
iil ni
iil :
3 ;
J i
.ii i
3 .i!
.3 .ii
i‘i 3
4-10. O D B O R N IC I S R E S K IH S K U P Š T I N A P R E M A Z A N I M A N J U
3 S 3 3 3 3 .3 3; 3
: i J i 3 3 J ii 3
3
J
3 3 3
i : i
ii .3 .3 3 .3 3 .3
J
ii! 3 ii
3 i
47
�4—II. ODBORNICI OPSTINSKIH S KUPŠTIN A PREM A STAROSTI I
B"le s ln
°'n ;:„T°v‘
‘■ s r
- a
.
"h
:
• " S ’*
“
L
-
e
:
i":»
T E ’*
'“ K T "
"1! US !l š “ ® « *8 ■s
u
“1 US UH“l i ‘8 ‘8 U
1
B
US ! « “ ii! 'li 3 U
S
■ l i us us a 3 *a
’1
1
*JS a .a ” :i a 3 ■
8
1 l 1
•a £ 1 ‘.H 1 ,1 ■
a
U ii a .3 a ,3 a
S
3 J 3 3 3 3 3
M 3 3 uli J 3 a
U! a us va 'a 3 *a
•a a .a 'J us 3 ■
8
US a a 'a a 3 ■
a
‘l i a a i8 s 3 *8
•8 a a a s 3 ‘3
us a a s a 3 a
us a a us a 3 ■
a
‘.8 a a a a 3 a
■a a « a a a
a
”Jn ■ 'a us *8 3 •a
a
U a ‘a us *» a •8
S
U .3 3 *3*8 3 ■
H
a
‘8
‘3
■
8
3
3
a
ili
3
3
*8
3
a
a
a
3
a
3
a
‘8
3
*3
SPREMI
»a *a a ’.ii
■ a *a ■
a
a
«a a*a *a
■ a a a
a
a a a a
a a a a
a a a a
a a ,3 3
a a a 3
*a a a ■
a
a a a a
■ a a a
a
a 3 3 a
a j a a
a a a a
■ a a a
a
a 'a a a
a a a a
a
us a ‘a ■
'.Hl a a a
■ a a ■
a
a
a
a
a
a
3
a
3
13
3
a
a
a
î
i
?
a
a
a
a
a
a
�4 _ a O D B O R N IC I O P $ T |N S K IH S K U P 5 t i N A P R E H A Z A N I M A N JU
49
�5. U Č E Š Ć E U O R G A N IM A D R U Š T V E N O G S A M O U P R A V L JA N JA
5-1. O RGANI SAM O UPR A V LJA NJA U PREDUZEĆIM A
Srbija
ST**
Hrr.tak«
Slov«-
B SA 30 I TlSS um ni
«A
r i l
—
i ? : . ................
m s
-I š )
i?»
> 4 8
i9xin
• s i
MS
i 9
i«*8
4 9
M3
• s l i
•sr :
t 6
4 9
M 3
I
4 9
X .S
V
B
u 8
M îî
m s
i 9
?s
18
i 8S
< s8
4 8
4 8
M3
4 8
« 8
6x??! M S
i B
S3
4 9
4 8
v&
\r.t
196?
f F i i l . .............. .
1ÏL
SIS^
* 8
se e
MS
II 1 i l I I
M3
i B
»1 «
ITi
i i
1i
,3
•i«
:
S3
,3
iJS
S3
*3
J
8S
S3
M3
13
M3
M3
i!3
.3
1i m u n
;§ i i 1 i i i i i
,?!
â *s»
h :„ .
MS
I i il 11 ii 'i 1
f
,n h lW I
I li
15-
lis
»3
3.S
e*
.3
SS
0,6
0.5
lfo
0,5
l”
îS
O
.S
�5 -1 . O R G A N I S A M O U P R A V L JA N J A U P R E D U Z E Ć IM A (nastavak)
Slonovi radnltk
h L .
48 610
13 133
Prana kvalifikaciji - otapanu atrutnog
Tlookokvallflkovano
Ivallflkovana
Prlutana
Hakvallflkovana
Tlooka 1 v ila aprana
3radnja aprana
Pradaadnlol radničkih aavata
2 715
314
11,6
timovi ujravnlh o
Sana Hanovi od
t lana
lopod 25 g.
f : S
vila g.
kvalifikaciji - atapanu atrutnog
Pradoadnld upravnih odbora
i
Ima
Direktori iradniada
2 715
15*2
5 147
1 340
13 411
.8
lanovi radnlflklh aarata
.8 1
3 524
15 526
3 320
�S - Z ORGANI SA M O U PR A V LJA N JA U Z A D R U G A M A
W
lllï
O
FSTE ZBCUOBAO
Tlftre Z SR O
A OE
1 286 000
Članovi sad
Sana
tla^oTl“ in
*
238 000
«0 000
3? 1
a, h l
18
^ lo l
5 6|o
1.1
1 401 975
306 167
105*3*5
5 100
28 6l5
729
2,5
255 «84
5« 01«
1«*3$4
«89
3 «Il
1?7
9« 000
38 000
4à î
3!S S S
15.5
5 7*5
ggg
3wSSS
*220
^76 000
13.3
u 569
103 000
13 000
41|j4
17 7Ô
0
1.5
3 *7?
D.3
« 526
317
u II!
103
3 23Ï
0,3
98 792
3T 863
23rfŽ
164 684
22 963
2412$5
Ï? m
9*4^8
6*9
18
2.8
7 ?6o
215
2.9
4 k\
89
l \l S S
62i4f
849
i l llo
103
2.Î
5,6
5,2
3°,4
264
f4 n T uV
e ||
3.2
21
S3
167
02
49lS
15 365
6 260
3 524
1Jè|
1$7
3
*iS
104 000
32 000
*4
Ž*9
116 256
19 496
13 2i?
671
3 1*6
70
2.5
708 949
153 765
46 li?
1 831
U 426
140 039
239i 5
8*8
26
3.2
selj C
akb rahib zasruob
3 516
« E gr
4i 6t
6
!
” }l
»4
«''i
13 9 ||
3lo o
I. O RGANI S A M O U PR A V L JA N JA U B A N K A M A
S m t l pradatavlj«Ju organ« dro
ljanja Sljl aa (lanovi biraju 1«
laktlva, a upravni odbori au orj
4 931
50
623
19
194
969
363
703
*56*9
54?4
43.8
60fl4
4251
383
1 104
327
75
107
33
11
27
39
5
3
109
262
96
41
73
X
1
104
280
20
1 341
406
517
196
36
73
58
343
44
174
3!
ii
9?
ii
1 896
«!
52
129
1 583
28
351
8
96
227
343
50
93
17
19
33
ÎÎ
1
52«
»f
152
25
? i40
i i
rinanal Jau.kanoa:
385
4 435
*,83
10
�5—3. O R G A N I S A M O U P R A V L J A N J A U B A N K A M A (nwtovmk)
03TALE BAim
15
7
5
e)l
3
0
>3
I Ii
i
\
- ii
!
i I
i
i
333
■ JS
is :
jgpsæ
1 11
?1
14
135
»3
I
I
T
‘Ï
7
2
92
2
!
^7
5
Ü
10
9
.3
I
2
7
34
3
.Î3
2
6
3Ü
.3
i
i
»
1
i
1
n
e
2e
10 40
7
28 1 6
9
6
|?t .is os
1 Î ! 1
?
i
1
?
I
'll
si
Š
i
172
$
4?
\
53
�A U O SN O VNIM 1 SREDNJIM ŠKO LA M A , (naitavmk)
S , „
.
—£‘ * —B W..
“î? « ? M4 S ï
» 8 Î ï iS g î
5i S ï
{ ;« 15
. g ?
- H - 'J n 3 îo1 ”
a
31“ -"" i H ü i l i l
g 1 I i! 1 1 il 1 !
ït
w Ém ^ 1 i y y j i
54
j
�5 -6 . O R G A N I S A M O U P R A V L J A N J A U N A U Č N I M U S T A N O V A M A
55
�5-7. O RG AN I SAM O U PR A V LJA N JA U K ULTURN O-PRO SVETN IM I UM ET N IČKO -ZA B A VN IM US T A N O VA M A
�5—8. O R G A N I S A M O U P R A V L J A N J A U Z D R A V S T V E N IM U S T A N O V A M A
57
�-------------------------------- 1962------------------------------------- *
«
1
m
»
l
128^
;ilv
«
‘°
%
i
?
*?
i
*?
n
ï
1
111 r m n
* îiS
11
14!
1954
llî
115,J
Ti i
u5
1
H OX*
l l l l l i S I Il 1111ll 1
■ HJ I i i 1 1
11
-HH
' à
*
H i
\tî?
3£ 2
4$
Sr,
2#
8|
f
| p
î
“
M
«H !
27Ü
, r
i i i ï i s " sssT rS ?»-" -
58
S m3
!
1
~
M îï
H
1
�59
�1
9
6
2
—
- — s: "r—r",
n TK
si K
ž;
•J
S a a i ‘1 a ii
!
*S*a ai3a a M a
J
> Sa
■u 3M ■a «a ‘ii i
s\8 3a
1
9
6
2
B‘
r si
|,
2 5 5 1 i i 1l'!SK
1
6
. 41
2i : i s i; i:
? : 1
5—13- O RG ANI MESNIH ZAJED N ICA
Srbija
ï:ïîj.
"i:"--“
ir-"-
i«
3
3
3
5-14. U S T A N O VE N A P O D R U C lU MESNIH ZA JED N ICA
«
lipi5î,:—
iï£iihjîs
:b:nu:
.i
as
—
as-* •ss- - i
i*
<
ž
3
1
i
l
i l
ii
i
�6. UČEŠĆE U O R A G A N IZ A C IIA M A Z A FIZIČKU K U L T U R U
A - | . Č L A N O V I O S N O V N IH O R G A N I Z A C IJ A Z A F IZ IČ K U K U L T U R U , S P O R T I Š A H
ISkoJ kulturi, «portu
ornih organlaaolja put
i orgaslaaolonlh proaan
trtim i pomažući Slakovi
î “ îna
55« 801
130 67«
23,5
58 051
13 247
22,8
i* m
13,2
1«1 398
21.9
36 «1«
19,7
126 876
40 188
31,7
175 «23
36 800
20,9
Swa°°
< Bena
79« «83
20,5
80 963
15 641
19,3
21 256
2 937
13,8
183 529
3« 592
18,8
<2 5«2
7 «10
17.«
170 81«
«6 550
27,2
295 379
56 133
19,0
5eîîna
989 «22
189 1«3
19,1
106 301
l \ ? .ï
27 99«
3 825
13,7
209 709
3 16,5
77 007
15.8
209 609
56 147
26,8
358 802
62 «67
17.«
113 965
24 327
21,3
33 81?
19.6
«64 048
113 860
24,5
42 615
10 299
24,2
14 159
1 966
14,1
13 960
< Sana
«Sana
64« 043
20,6
64 492
12 579
19.5
18 302
2 «86
13,6
757 966
150^185
80 690
15^616
22 522
3 018
13.«
1953
.1957
19«
aktivki
1953
1957
1962
«Sana
61 835
15 902
25,7
14 479
21724
24 909
4 603
18,5
Slakovi
S i! 2
109 622
35 768
32,6
151 119
32 927
21,8
52 162
14 104
27,0
1«3 053
M H
35 955
6 315
17,6
139 277
39 085
28,1
242 96«
46 005
18,9
"?
jS
161 605
27 343
16,9
56 74 3
9 927
17,5
152 554
4« 099
28,9
283 852
5°178?
87 907
23,0
115 138
26^197
20 940
?3 131
13,9
. A K T IV N I Č L A N O V I O S N O V N I H O R G A N I Z A C IJ A Z A F IZ IČ K U K U L T U R U ,
SPORT I Š A H PO G R A N A M A SPORTA
mcoFno
»vaga
*'ž!n a
644 043
132 399
20,6
64 492
12 579
19.5
18 302
2 486
13,6
143 053
35 955
6 315
17,6
139 277
242 964
46 005
18,9
86 858
20 9«0
\l? 2
Atletika
svega
Sana
* Sana
6 149
1 542
25,0
160
25,9
215
50
23,3
976
327
33,5
92
26,0
1 534
389
25,4
2 714
21,0
1 037
313
30,2
6«
30
46,9
Sene*
% Sena
20 821
1 122
5,4
1 °?«
419
0,7
4 789
175
3.7
1 271
5,8
8 291
662
8,0
5 000
194
3,9
2 514
4,7
91
6.6
384
$
213
497
6,2
170
11X
2
35
2016
321
51
15,9
41
:
125
34
27,2
2 151
5,6
372
20
5.«
270
27
10,0
1 271
1031
190
1« 28
:
220
36,8
?25
10,0
Aato-aoto sport
Biciklizam
RL
1 449
84
•vega
* Sena
Kajak i jedrenje ina vodi
Klizanje 1 hokej ina ledu
1 kotureljkama
Hokej na travi
122
7,4
:
487
05
17,5
:
:
evega
% Sena
5 199
535
10,3
545
107
19,6
23
avega
£°Sene
27^0
:
:
M
H
M
H
16
259
61
�690
62
7 907
23,0
�63
�7. SOCIJALNO OSIGURANJE
7-1. A KTIVN I OSIGURANICI
f
S
M
i i
—
s l/
«S
-J5 W 0
5 :::
“B
s
■«
e
! ®JS
e
“J
“B
“11
"Un
«JS
»i; «
*£ « S
"I!
* S »U
U
»3
»J3 **J5
-.1
»
sa
“U
n
“»V«
■ «
�7 -2 . A KTIVN I OSIGURANICI PR EM A D E LA T N O ST IM A IM2.
64
�7—2. A K T IV N I O S K S U R A N IC I P R I M A P E L A T N O S T I H A 1962 ( n ir t t w li)
Srbija
i?:. ’8
i':!:. ■»
js
’8
’JS
:
FE.
”!!
»8
FE.
“JS
i? : .
•n
FE.
i™ .
Iri
i ” !:.
“S ‘J
US
■ us
»a ’J *8
S
:
U
S
FE.
i»!:.
:rlj.
fe .
FE.
5
8
B
8
«8
fe .
FE.
TS
FE.
fe.
FE.
Ir".
vs
us
’8
8
3
*8
U
S
ill
a
:
U
S
U
S
s!«
ȕ
J
JS
.a
JS
J
S
JS
:
•T!
’8
»I;!
:
"li
'JS
*s
’8
’8
’8
’S
*8
’J *8
S
■s
u
’8
”!!!
•II
»8
‘8
»8
’8
8
«1
«8
U
S
8
•1!
8
8
’8
’8
:
us
‘8
‘ili
*8.
J
’8
U
S
II
U
S
‘8
5
8
8
'8
’8
‘8
"8
*8 ”li
»8 ■8
»
5 “H
J
l
’8 ’8
*8 v.i!
«8 ’8
’ 8 ’8
U
S *8
*8 “II
*8 ’8
‘1! U
5
U “II
S
!8 ’8
•B
8
.3
8
“
II
U::
’ 8 «8
•a “g
“ III
�66
�7 -3 . U Ž IV A O C I P E N Z IJA I I N V A L ID N IN A (naatmvmk)
Crn»
Makedonija
LICI* /»TAHOSRV' PB XIJ I
110 495
30 103
77,2
*
1962
lana
lana
30 600
8 898
28.9
4 459
471
10,6
35 407
12 438
35,1
32 854
7 302
22.2
6 634
1 002
15.1
2 297
/ll?7
35 350
9 863
27,9
3 519
426
12,1
39 139
13 777
35.2
38 891
8 517
231 089
83 705
36,2
lana
1 899
236
12,4
J326Î9
i
1957
5 276
798
15.1
125 830
1954
18 124
2 737
15.1
4 752
827
17,4
-3
IS
9 117
60 647
32 325
53.3
70 962
II 11
lE r -
150 898
67 467
195 770
licv:::,.
” 31^2
%
’1 *1 ■ ”1
1 m 1 ”1
1
'1
49 334
44 381
23 113
t
'll 'H 1
11 i l *1 1
"fe,—
11414
5 119
6 334
32 360
64 021
*1 "1 il
ikvalidrike
394
1957
28 916
4 861
16,8
1962
39 474
l 17?Ž
498
3 750
214
5,7
8 108
11,2
195«
2«n«
* ton»
4 332
325
7.5
t trna
16,7
6 540
1 207
18,5
8 445
1 638
19,4
449
31
8 682
1 629
18,8
498
9 625
15 507
3^287
118°7
8 157
\V
l
7 -4 . D O D A O N A D EC U
Hrrataka
rblj«
mj»
KOBISRI Cl D D T A K D C
O AK A E O
1952
1957
1962
674 468
904 416
1 280 186
1952
1957
1962
1 399
1 844
2 622
I
I
97 596
151 698
221 148
401 I
309
645 I
246 574
373 176
555 586
14 029
24 571
33 896
175 092
228 219
303 671
46 201
74 327
119 300
109 803
135 121
162 081
231 747
290 480
440 090
115 171
175 253
284 759
212 289
252 735
292 015
451 447
556 846
840 472
4 275
4 7 36
8 941,9
7 179
7 960
873,0
15 837
17 627
30 616,0
D A Z KOJtJ SE PRDIA D D T K
EÇ A
O AA
36 664
62 658
91 084
337 256
423 641
558 729
D D C R D U u nlllonlaa dinara
O A I A EC
1952
1957
1962
49 917
I
53 635
87 227,0 I
9 303
8 985
15 160,1
1 571
1 563
2 669.5
11 752
12 764
18 946.3
67
�7 -5. PRIVREM ENA NESPOSOBNOST Z A R AD O SIGU RAN IKA 1962.
—
—
Broj .1 . ' . ] . . .
sr«
Srblj.
—
, 657 79«
* 8 î®
’."»a?
il «S!
KT«
S lS iïî
1 576 703
an
ÏSÏli
x ilîS î
a ? iï
“xï Si
iS iS
l ïîiS ï
ÎS ÏS S
»iss
786 741
lis ÎSI
Broj dm.
^ lu $
xî IL7
«
1 fis làî
iæ æ
«i? üî
7 -8 . PR OSEČNO TRAJANJE JEDNOG S LU Č A JA O P S U S T V O V A N JA SA PO SLA (u <Unlw)
OBupn.
S
iS
S
il
H.î^gM n.
il
il
Cm. Oor.
HrT,” k*
il
il
ii
il
—
—
ii
ii
ii
ii
il
il
�7 -9 . O P R E M A Z A N O V O R O Đ E N O DÇTE
Ona Oora
Hrratek
Haahodl u alllonlaa dina
7-10. L I C A P O V R E Đ E N A U NESR EĆI N A P O S L U
-λ
ir «
*:
r£
—
—
“ü 4 »S 4 ”l: “8
î 8J 8 “
“H
i
’IŠ sll
*8 ”1 -»g
1
"ii!
’g
’i
”1
1
”1 “ii!
1
69
�70
�7-13. L IC A P O V R E Đ E N A U N ESR EĆI N A P O S L U P R E M A PRIRODI P O V R E D E ( ifl)«pin»l) IM 2.
7
1
�8. S O C IJA L N E U S T A N O V E
B - L U STA NO VE Z A DECU, O M L A D IN U I ODRASLE
g j^ SSr.SSSC TS
9rbll.
ss
ŠŠs
—
sinr
ssn.
15 ïuSïïji si®
97
B
i si
B&
«B
ii i
sS
16 jjjiïjKjt s! uf 8 1
92
; š!
b
B
i!i
bB
b
■•':s..... ...
iS T s
l9M s a
r s
b
ii
ssS
si
si
s i
i ii! s i
:
:
A
ii!
I
ii!!
ni
ii
A
Û
A
?! t i
IŠ
!
ti
a!
š
:i
A
ii
I»
i
:
s i
i
s i
" S S
15 ïjjgwj^
97
i
ii
•i
16 s a
92
sS
ii
15 SgS|i
97
sili
ii
A
:
tat
•i
iiu
si
s?
i si! n i
.«
i
i ii
ini
b
B
ii ili
s!
ii:
ii
^bio.™,. u.««.*.
s i
ii
ti
ti
ii
n i
sli
i
s! t i
i :i!
si
!
is
;s i
*?!
?;1
ii
i si
TlI
à
J,
si
â
si
:? l
ii
i ?i!
SS
!
as
si
ii
A
A
!»
i
ii
ti
:
š
i
à
à
ti
A
i
:
:
A
at
!
A
ii
:
ii!
:
ii
A
16 liSHi
92
s
1,57 sîsœ»
ti
si
à
ii
iiilS
‘
sI
»B
i£
15 g g g i
97
D
*f3l‘"°T
1
tB a S
ti
i a!
Z l6t*
“b,T
w,
ii
ii!!
:l
16 S S h
92
,„ ,r s
ii
sis
«S
16 S S
92
15 Jb o .^
97 t.n T
S S
bB
B
s8
~
Oa«1
b «.
p
i ii
A
si
ii
s S iit
ii
:
il
I
i
:
su
s!
:?
:
a!
�8-1. U S T A N O V E Z A D E C U , O M L A D I N U I O D R A S L E (naitmvmk)
Srbija
5 3 si;r.- • 5.
— S ‘ 5£ —
“ jiS fe
S
1“
9
s
1957
DJaflkl doaovl
bS
ii i “I
Ul li
si
i&
S s nS
g
MatohlJa
«i
ii s i
si
i i ii ili III
i i ili i i
sli
?‘J
Sli ili
i«
ii
li ii
»S
? S i 8® i ili i ili s i iir, t i i! I i ili iii;
15 B g
97
ni m li si li i iii .£
8
S .
s£
si
2ST.SJS-»“ - 15 g
97
nš
ii
ni!
à ii
d
S i si!
li
iii:
i
a!
i li
ilii
d
ili
:
ni
i
a!
•a
■«
ii
ni •u!
ii
ii
: a!
: •sa
:
ii!
:i
ili *«i
: -ii
:
si
si
ii!
ssü
•i
ttS
1957
16 s a
92
‘M!S i
'
i ii!
•i
S
S
" S i
~
iff! i i ii li
ii
ii
si
”” n s
Prihvatilišta
i
si
16 S S s i i
92
—
al i i
*s! i i •ni i ii! idi
E S ; ÎÎ ili
16 £5Sî s i
92
si iii!
-i
• .a
““ S i
i?
■ sjwsr-srœt M a
”
S ;
ii
ii
•?:
:
:
d
:
:
:
ii
;
si
i
ili
S
IS
«
ê
i
si
i
73
�S—I. U ST A N O VE Z A PE Č U , O M L A D IN U I O DRASLE
(n»HmT»h)
SrtlJ.
S
-
‘
ii
ZmAtlttt* ndloalo«
1962
aš“
SKî.
ES
ÏÛ
S ili
:
d
•
:
d
s
i
d
“ nr
-
>d
.d
d
KîShîj1
.
—
iii
:
à
:
:
:
:
d
odr“ llb
si
&
si
ii
d
s |
id id
i
t S
d
g
sii
d
i d
td td
è
1957 g s j j »
si
d
u
< d
d
id
ii
8
“ “
............... ......... .
15 s g m
97
" "
^ A ^ s a a - iž c r -
sli
d
g
ii
d
u š
iïS id
g
si
d
à
ii
d
:d
l& td
8
S i S i
r
s
i S
r
.
-i
s
ig
4“ 0Tl
1962 “ Ï S j i j i
,brl“ J‘ T“ 1*
15 m j S i j i
97
S
I :
ii
:
:
»
id
à
d
d
15 ïîî“b i
91 ”
d
”” SIS;
d
g
d
:
td td
:
d
«
IS
8
8
g
S
à
:
:
:
d
:
:
g
:
:
s!
:
:
:
:
18
:
:
:
À
I
8
à
:
i
à
“ BSs
ii
d
;
i
~ IIS
:
d
:
:
16 SSS1 ii
92
.
74
d
:
à
^
nvaiS/ini1
*
:
id
g
:
S
8
i
:
8
:
*8
:
;
•s
�8 -2 t O M L A D I N S K A I D E Č jA L E T O V A U S T A
UK.
is
IIIÉ r
! I
ï
£
j ,.3
i
i-
i
111
Î Š
l“
ï
g
1
:
" ‘S T S
:
ï
£
i
:1 1
1
!1
rf
*1 “ g
1 “l
i:
iB S p e
! *
Nil
in :
Hit.
,2
£
,« s
I s
: *
: J“
i S
î
s
! I :i:i
i
!
j
r i
iî?
g
i 2
1
1
1 g
*
}
.1
2
;
!
.i
S
i
:
S
:
i
l
l
s
7
5
�8-3. Š k o l s k e k u h i n j e
1959/60 alatna kuhinja
1961/62 alatna kuhinja
kuhinja an potpunla
3PICIJ1LHI SIDU
1959/60
32*
36
O
BElZOVAPJl
1959/60 alatna kuhinja
1961/62
16
-
15
�9. Z D R A V S T V E N A ZA Š T IT A
*-«. L E K A R I, BA B IC E I A P O T E K A R I
T J S S s
i
« s a : * .
77
�9 -3. POSTELJE PO V RSTAM A ODELJENJA OPSTIH I SPECIJALNIH BO LNICA
BrblJ.
— B*
œ,-â:s;s,:s—’■
ss:
- ;sn. —
i 11 ii i 11 ii i 'i
i !! î !S1 II II li 1 i
9 -4 . DISPANZERI Z A D ECU
334
Dlspanzarl
D CJb »BvetorBllIt«
b
312
296
28
30
14
5Je
ir,
32
52
92
14
27
27
612
659
789
98«
286
109
96
59
?Ž
22
137
219
51
68
7
89
80
1«1
137
53«
\tl
179
158
205
100
146
391
n
m
73
«
‘
6Ï
90
i
192
-
56
233
121X/
26
33
39
98
2)4
316
320
182
150
226
1
343
170
1240
778
306
373
494
236
318
Jl
25
S
S
S
š
1
49
�t= 5. D IS P A N Z E R I I S A Y E T O Y A U S T A Z A Ž E N E
79
�10. NATALITET I MORTALITET
10-1 O P $ n PREGLED KR ETA N JA N A T A LITE T A
S SS: t Šfi: SSS S S S S js SS i îî î Si: : s ÎS2S is s s f f i S:S:
S
35.1
35,0
39.6
30.6
33.9
20.9
36,0
33,7
30,0
31,7
22.4
23,5
25,3
24,0
22,6
35.0
40,7
39,6
40,3
35.9
21,7
21,9
23,5
24.4
23.«
25.1
26.7
20,3
29,5
25,6
23.1
25,7
26.9
20.0
24,5
7*.*
24,5
25.6
25.5
22.0
« •’
37,9
42.1
46,1
37.5
*0.2
39.5
37>,
32,0
» i’
,0.1
23,4
22i!
22,1
39,9
30.2
36.2
” '4
e
20.9
21.0
« I
26.9
2 .6
« Î
25.2
2.
2 ;*
“
21.9
21.0
« !«
«6.«
3.6
17,0
�K> -l. S PE C IF IČ N E S T O P E FERT ILIT ET A I9M.
i S T A N O V N IŠ T V A
,90
1,98
10-5. S R E D N JE T R A J A N JE Ž IV O T A
Ou» E V
k,»
“Ja *
8 :8
U:«
8
Ha”
8 :8
8 :8
8 :8
Sf:“
8 :8
8 :8
“a
S ia
rb
"... A .
r tsk
v
SS Ha a sa .
:fi
sssmI
j
8 :8
8 :8
1
?:“
8 :8
8 :8
8 :8
8 :8
8 :8
8 :8
li::?
S:U
8:3 ftS
SS
8 :8
8 :8
8 :8
8 :8
8 :8
8 :8
8
1
�10—4. ž i v o r o đ e n i p r e m a m e s t u p o r o đ a j a i s t r u č n o j p o m o ć i
U P O E T IA
R CKD
1.6
50,8
20,6
19.«
3,5
59,5
18,
1,
10-9. o p S t i p r e g l e d k r e t a n j a m o r t a l i t e t a
1952
1957
1939
Id 1952. do 1961. akupao u
82
io 1000 otonovuiko ;
�K —10. K R E T A N JE M O R T A LIT E T A
15,2
14.7
13,4
14.0
13.7
12.1
1.8
1
U.o
14,1
17,2
17,0
19,0
17,4
20,6
IO—II. SPECIFIČN E STO PE M O RTALITETA IN I.
M g M g g-Sfig
Srblj«
—
‘ sa
£
sa.
■—
A
-
3 .
K ïïïjl
SÏ4H09T Q B O
ML O
O PO
-O H
° -
- *
1
Î
212:2
8 :i
“ ! m I:?
J:?
2 :î
1:?
E S &J : 5
.m iri J:?
1
S :?
2:2
2*:*
2:5
*:«
2:2
2:2
2:1
2:2
2:1
B :2
.
2:2
222:2
22:2
2:2
2:5
2:2
2 :!
22:2
2:2
?:?
2:2
22:2
i? :2
i :!
«:*
I:*6
1:?
1:2
2:?
3 :8
22:2
2:1
2:1
2:2
21:9
252:2
22:2
iS:ï
2:2
83
�Srbi,.
; 1 SE
S
—
K n . —
- —
Jutôhî,!
A
4
K S,
5:5
5:5
? :!
S :!
5:5
ai
5:2
5:2
ai
5:2
5
K m
as
5:3
? :i
2:1
ai
2:2
2:2
2:3
2:5
1:2
6
K S,
*5
5:5
2:2
S:7
,
as
2:2
5:5
2:5
2:5
5:2
7
K S,
M
5:1
à:?
8;2
2:2
2:2
2:2
2:?
2:5
2:3
K S,
K S,
K S,
K S ,
K S,
K S ,
K S ,
K Si
K S,
K S,
K S,
K S,
K S .
K S ,
K S ,
K S ,
K S ,
K m
8:ï
t :l
8:3
8:5
J :i
5:2
ia
2:?
ftï
S:?
o°:ï
S :!
§:S
5:?
2:ï
2:1
2:1
2:?
2:2
2:5
2:5
2:ï
2:2
2:5
a?
5:5
5:1
5:1
1:5
a .7
a?
5:5
5:5
ai
il
5:2
î :o
7
5:2
5:1
5:2
2:1
2:1
a?
2:1
ai
a?
5:5
5:5
5:5
2:5
2:?
5:2
2:3
ai
2:5
2:5
2:5
ai
5:2
2:5
»:«
1 :1
52:2
12:5
25:2
52:2
35:2
8
9
10 ' 14
15 - 19
20 • 24
25 * 29
30 ' 34
35 ' 39
40 - 44
45 - 49
50 - 54
55 - 59
60 - 84
65 ' 89
70 - 74
75 ' 79
80 - 84
aï
ai
5:1
5:5
2:2
1:5
5:5
2:2
«7:S
1:3
4
,
52:3
5:5
5:5
1:5
5:5
5:5
*5:5
55:5
3 :5
8 :8
3 :5
3 :5
555:3
iïî:5
S :«
,1:5
1?:?
522:2
551:2
\ :l
?:?
1:5
5:5
î:ï
5:5
? :6
e
5.1
U«
ï:î
1 :5
îo :!
3 :5
S :ï
3 :5
?5:3
5:2
5:5
?:?
l 5:5
S :«
3 :5
3 :5
12.1
555:5
521:5
7*5:5
î :e7
*:»
2:5
2:1
3:2
2:2
5:5
52:5
55:5
3 :5
25:2
1 :2
55:4
9
22:2
1 :?
52:5
8 :5
J?:«
22:2
552:2
3 :5
535:3
225:2
3 :5
8 :î
555:5
T el
S i:«
5:5
5:5
ï:S
î:2
2:2
3:5
a?
52:2
??:?
fo:l
25:1
8 :5
552:5
525:2
lï:ï
55:2
25:2
52:5
8 :5
552:2
52:8
2:5
a»
as
5:3
5:2
2:5
8 ;i
512:2
Srbija
mum>
U { .nl u t.bu
84
1957 KU S325
,
1981 E K , 25 SU
1,9, « W
î? n i
1981 K S , 55152
1957 K S , 351
1981 K S , 13:2
B
*
52 555
53 SU
2,15
tsr,
22:5
55:1
SK
ISS
5 535
3 r,2
112
35:2
3 :2
K n .
22 222
52 IIS
52 II?
55 s s
34:?
8 :8
'« «
5 434
5 222
2 77?
2?:5
52:3
Æ
Ï8 S
212?
2 225
2 523
7?:î
i l :?
32 555
33 408
52 322
5! e o
35:5
35:1
, 7Ï & -
12 693
l®
2o 837
858
2221
2 21b
21:?
??:?
52 322
52 225
32:5
22:3
5 322
’ O
M
122?
5 232
22:2
32:3
�10—13. U M R L I P R E H A U Z R O K U SMRTI N A 100000 S T A N O V N I K A
Srbija
£
—
8K 0
02K
19» —
tnbarkuloaa
i ili
1 5 "« 5 i
97
1961 K S i
13S
ili
1952 julkl\u
1957 ;» ï i i
1961 S S t
-=P—
»» —
1 KSrti
957
1961 ESSi
Kama oboljanj.
— &
1952
1 s a
957
1961 SSKi
Srli«. oboljanja
Kaljati m p ^ a tm a .
1,52
—
O.t.1. bolaatl
j . vï £ r
1 42?
1 «0
îf l?
Ifo
1 l°el
18i
1 oil
î ill
11
1
816
SS
■a
as
l 8S
l £?
m
S
22
3
*3
S
g
11
1
2
1
1
1
Wo
12?
19
II
60
II
S]
SI
'Si
II
II
2
2
il
II
10
5
a
2
2
si
n
n
u
»
S
7
3
îü
3
5
i?
I?
ii
si
Ve
1S
8
ifi
111
s?
77
n
1
7
II
r,
i?
!7
3
2
5
fi
3
fi
2?
12
1
74
?2
2?
7S
*
n
7
6
fi
S
<3
fi
III
83
fi
115
3S
&
il?
1 ??
III
??
m
35
11!
V
e
ni
Si
13
1
%
1?6
164
S2
!
T
170
12
2
T
32
I?
95
fi
III
fl
152
III
n?
&
1S2
38
II
47
ÎS
55
57
i°o2
fi
1!
2?
fi
2
2
IIS
î8
22
I li
III
3
38
%
S
1957 t a m
II
1961 “ Sk i
1?
Î S 13 “
8
19S1 Sanakl
6
1952 .u m II
\S
1957 sas*
1961 £ &
II
19 » n«m
<75
1957 îïîïk i
iS
1961 “« S i S ?
KSSjS
l 8ï
125
35
Ve
>— * * alnsajan
..... Æ
111!
s
1957 S S K i
1961 K ÏÏSi
i :
an.
—
152
22
2
i*?!
io
9i
1957 !ï5Si
1961 “üSSi
‘« n
S s:
1 ilî
1155
sg
cš
1952 Jo JJ^i l i
1,57 SSki
1961S ÏÏ1
l
S
4
4
lie
12
2
fil;
Si
1U
î!i
'
î§7°
T ,
il:
22?
ifi
fi:
fi:
15
le!
il
î?
35
il
il
S
11
8
6
2
6
12
12
1?
12
6
5?
fi
fi
3
3
%
S
14
3i
27
24
I!
6<i
412
111
£
in
i«?
6
loi
660
2?2
ni
lit
12?
1??
5IÏ
III
151
ir .
fil ;
11
2
2?
fi
il
S
fis
ifi
ilî
111
IS
S
il
il
3
î?
3»
Il
Ti
l°e
13
10
1
2
2
1
1
2
U
1
2
fi
12
il
3
26
12
10
3
fi
116
To
63
îî
1?
1?
19
8
i<
Hî
12
2
I”
in
22
i?
S
“9
1S
8
7
5
3
1 65?
1 860
1 les
n
ill
121
S9
T
e
il
12
4
16
15
3
22
11
25
15
2?
12
17
11
122
Si
222
112
fil
152
21?
f iî
S3
85
�I PORO Đ AJA PREMA STAROSTI
Srbi J.
a
a
a
i
a
i
«
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a
S
‘
'I
SS
a
?
8
1
i
il
i
8
i
i
1
8
i
îs
•
1
I
4
8
i!
s
s
S
a
. T° M il
a fir
a
i!
i
»
8
HT k S 5 i 3 o .n
T .U.
1 v lj.
B
i
i
1
1
i!
i
1
8
*1
8
i
»
*1
i
i!
8
!!S
1
i
ï
u
i!
i
S
S
“i!
H
1
1
•
8
8
H S
4
S
h
i
=
1
i
1
4
S
a
s
!
1
1
1:!
l;!
î.o
8
8
8
8
8
s
1
.1
«.i’
8
7.7
'l;!
i;i
!:!
f:l
8
8
a
.1:1
>!:!
!i;l
!W
B
!î:i
il;!
!:?
à;!
ilil
il:!
ll:l
a
il:i
il;!
il;!
a
!ë
i
a
43
■8
8
a
*l:l
ë
a
1:1
s
8
!!;i
8
8
B
1:1
a
!:l
1
:1
8
8
8
i;l
j;î
l:l
8
i:l
8
8
8
:
a
1:1
a
a
*.«
il:!
il:!
!!:l
a
i!;!
8:1
!f:I
83
1:1
i«,î
1;!
si
9
,7
8
,5
8
1:!
a
«
li:ï
1:1
!!:i
!;!
1
1:1
i;î
a
Aï
M
a
1 :1
1
il;i
1:1
i:l
a
” :ï
îS:I
B:ï
a
a
ë
a
a
8
a
ai
Jî:S
R!
l:î
1:1
l:i
!!;!
2:!
8:i
3 lI
T
8:î
M
M
il;l
a
a
s:l
2:1
ii:l
S3
«♦,1
il:!
S
4
4
îi:!
a:l
48
mi
isi
5:ï
:
si
S3
0
.3
62
’-
8
a:
�10-15. U M R L E Ž E N E U S L E D K O M P L IK A C IJE T R U D N O Ć E I P O R O Đ A JA
PR E M A L E Ć E N JU U T O K U T R U D N O Ć E I P O R O Đ A JA
Srbi 3.
SS
—
J
,.n
ssr>
—
«V.
“-ÏÎT
*n
« ;•
.ss
æj
«s
»s
577
®
w
177
12
74
45
18
251
144
}8
69
«o *ï
-
45?8
41,7
86?5
48?!
88?9
63?3
6i?8
81^6
56?5
10-1«. O P S U P R E G L E D SM R T N O ST I O D O JČ A D I
-asassv,sr
°" ïi*
H r I i
149,9
li”
i
I!
si
as
SS
as
ii
si
SB
sa
sa
m s a ss i i
is
ffii r& ss ss
n i 88 SS Bi
i i I i l i SS
34 631
18 549
16 082
157,9
140,0
25,3
121,8
138,8
147,0
130,0
24,4
121,2
m i!i! S
i 3
i!
ii! Si! li! S
i!
3S ii! iw B
I Ii! Si Ii!
li?
SS
82,0
85,5
78.3
20,7
S3
S3
m
ii!;!
115,4
10-17. K R E T A N JE S M R T N O S T I O D O JČ A D I
Srbijo
tncupno
11
ili
SI
i
8 8
I
1
1
1
I
I
Ii
34 631
SS
m
ii
Ili;
82,0
— ■
EV
ili
sa
SS
SS
i8
ii
lili
!!!
‘ 1
! 1
ii!
83
83
83
61,4
S3
m
Bi!
83
83,0
ili;!
Si:î
117,0
IH
:!
100,2
107 |o
9®,7
-IS
iH
i
.v .,a
18
ii
S i!
83
ili!
SLI
83
1W.1
ili
jjjj
m
m
ili!
!S:5
83
Si!
li!
iS:‘.
!i!il
Si!
S3
71,8
!S:i
Ii!
83
Ii!
Ii!
1 :1
H
i!
Ii!
29.4
SS IS
;s
HI
ni
Hl
1 1
Ï!
V o lv o .«
li
18
jjS
IS i i
i8 IS SS
jjjj
A .
12 917
82,9
66,3
IS
1 1
5 108
87
�D 30 du
o
T
II 1 III
ir ;
_ 10—19. U M R LA O D O JČA D PR E M A U Z R O K U SMRTI
SrbiJt
—
™
Tub.rkulou
•sr^/sa sî
"r” oo ‘
*v‘ blJ
"J
» SS ili
»
ii!
|| m ‘ii
i s
i i
ii ii
19M
1
SS
i
•
i
ii
!
r.
KS. ■- -- p'S» ^-SSSi
-.
SB IB *s SS “Ii i i ns
i
8 8 i s “ s ‘8
ii
H S “ ‘8 9 i ‘i
l
1
8 i ii 8 i
ii !H I H 8
■
i
ii i 3 li 8 i i!
18
i
�10—19. U M R L A O D O J Č A D P R E M A U Z R O K U SMRTI (nutevak)
S
izr
— s* S — & 9
—
—
•U«. «•*-«** III! m
0o.nk*1ooo 1 h
blJ j. o pkIn i i !is
. t g
I ii i
,lu‘JT
e,1
ii!
ii
ili
ili
ii
ii
Tbklo
uout
r o
ii!
1
:1
B
ïï!^,œ ï1
ii!
iii
^ vî^ ^ 1
T ïo r1"* 1 ii!
,.ra o.lj.no
. bd
ii
l:i
Bio
oa
Bljo p«.™
o tl^1* .* i i i:l
:
Bl..tl og.«™ j. i i 1?
o r u .n
O.lj.n.uo.n lb i i il:l
b j ng l^
0jlj.n pkžo I l;l
b j. oo g
tn
ti c m .
riiiïtü'™""*'«
..ro l .lu.J.v
to g l
Ooblet
s l. osi
t
ii
l :l
ii!
Ii
ii
I
!:!
Ii
‘
1
ii
i
?
i
iii
i
1*
“ ii
i
8
I II
1 8
I iS
ii
ii
!:!
i
i
ii
ii
ili
“
i i 1
1
i®
ili I I
1
8 8 1
iS II I I
l:i
1! ii!
1
i 1 i
s H 1
SS i i *1
1 ii J
1
1 I S
1
‘ iii
ii
ii
ii
1 1 1 l:i
:1 :1 :1
SI !:! 1,3 a *l:i
l:i
:1
0
,1
1 !:i i:l 0 l:i l:l
:1
l;i
1 i:!
:1
1 SI
:1
l;l
0
.2
$?
ii:!
!;!
1
:1
l:i
i:l
a
l:i
1
:1
1
:1
l:l
m
l:l
i:i
l:i
l:l
iii!
if:l
l:l
i;i
i;l
l;l
i:i
1
:1
l:l
l:l
l:i
i!:!
m I:!
1 “,1
1 1
:1
0
Si
l;l
‘1 S0
:1 ,i1
0
,0
l:l
l:i
l:i
l:l
l:l
l:i
li!
Ii
l:i
l:l
!;!
ë
!:1
Si
ë
ii:l
ii
l:i
U si
0
.2
S m !:! 33
3
ë
Si
l:l
i;i
l:l
J:l
ii
“1 «
‘1 a
B
rtl).
A i.
i:i
l;l
l:i
:
l:l 11 ti
l:l
l:l
l:i
l:i
i:i
J:1 M i;!
*š
;
89
�10
0
21.5
62,3
15.6
90
100
24,8
57.3
17,2
0,7
100
24.2
58,5
15,9
1,3
10
0
20,4
63.7
13.8
�ll- Z
S T A N O V N IŠ T V O S T A R O 15 I VISE G O D I N A P R E M A B R A Č N O M S T A N JU PO PO PISIM A (nastavak)
Srbija
B:
—
M
i f f 38
is !
S S i sin:-
P .S ^ J .
Sîïïïji
V o
æ
.83ills iSS 5$ S i 181 iSS sli SS
Uli 8i Ili B8 3S SS III SS 81
S 8 8I i 8 9SS1 1 ;11 IIi il S
1
11
I I S
iff
Hrvatska
as
IB S
i
B 8
ili
8s s a s a 8s a s
a s s s ss
ill
J l!
,11
si
*8
li ii i l i
iff
in
ii
JI
si
38
li
£
Hl
s li
Ili!
tS
ii
,1
à
u PBoanTDu
i
li
Ili!
ii!
!•!
a
il
83
Ii?
ili!
lii
a
i
i
i
i
Is
lii
Ii!
a
ii
Pi!
ilil
ii!
ii!
a
i
8
I l 11
S3 83
!i! 8
ii! sis
lii a
il
lis
83
ii:
li:
a
il
Oil
83
ii!
lii
a
il
li!
S3
ii:
lii
a
il
li!
S3
ii!
lii
a
8
li
Ilil
li!
li!
li!
il
iis
83
ili!
Ü
Î
lii
il il
11 li!
83 H
i?
!!i! ili!
a a
lii li!
il
li!
I!
ilil
li!
lii
il
li!
S3
ili!
Ü
!
lii
il
ili:
13
83
Ü
!
lii
ii
ilil
li!
ili:
lii
li!
U
11-3. o p S t i p r e g l e d s k l o p l j e n i h i r a z v e d e n i h b r a k o v a
Rakv.d.nl brakovi
3bl.pl Jani brakovi
—
131 305
1931 - 1935
Btanovnïka
10,6
111
118
189
166
165
7.8
9,7
11.8
9.6
9.1
693
166
606
721
083
K £ S t
ov.g.
5
5
5
6
19
16
21
149
534
641
284
ai
627
435
0,5
0,4
0.4
0,5
1,2
1.0
1.3
46.8
43.5
50.5
53.2
101,3
99,7
77.0
91
�92
�11-5. S K LO PLJE N I B R A K O V I P R E M A STARO STI M U Ž A I Ž E N E 1961.
93
�mm u
11 514
■8
8
il
«B ”iü!
î IH
g f *r B T
27 4
1
sis
-I
i
m
‘l i
i
&
‘i
‘i
J
Ï5
94
M
Ü
S
ai
ai
I
î:i
%
š'l
1Ü
ili
M
&i
Æ!
M
ti
�Poljoprivrednu
1*2
0,6
Qoobljo uelup«
Bukovodoćo owb
Stručnjaci 1 w
Uci M lični»
*2
2%4
2,0
0,0
20,1
0,7
*0
9.1
i.«
*0
95
�96
�97
�ŽENE 1
s
» E
193
8
1
& s
iïïr
1
1
61
Srbu.
—
J
1
91
SK
Uj
l
A.
61
26
2
! 1 1 i 1 1 1 1 :
H
"El
EL
i
I !
J !
!
1 * 1 !g
'l
i
M
!
! i
M
liliiiiii i ii
11-13. R
A
-
a
—
sr.
wr
_
K = ,;
Tr.juil. b ü
r< i.
i h
...,
i
iimiui!
�Muiu 1 I«ni
Drugi*«
I960
Brakorl b«E <
1
Kulu 1 i n i
Drugi««
Brmkorl •« d«ao*
99
�I PO DRUČJU PREMA SA ST A V U 1953.
. M U m -.
373,4
«7,3
14,6
113,0
16,3
41.5
146,1
-!
i
!
É
-ssssss
zzzzcz i:-:-:-:-:-:
-!
litlû 11
33.8
138.3
111
37.3
131,3
-!
II
160.6
408,3
l
1 I I I! I
10.2
♦ 7.3
-! Î
æ æ :
•:
•: î l
-tccd l
î
1 1 I
iz iË 1 £
l
&
�||_IA- P O R O D IC E N A G R A D S K O M I S E O S K O M P O D R U fijU PR E M A BROJU Č L A N O V A »S3.
OBJJBKD PO ČJE
DRU
1071^
l J: ï
101
�11-17. PORODICE PREMA PORODIČNOM SA ST A V U DO M AĆ IN ST V A U KO M E ŽIVE
MA
Šk o l s k o j s p r e m i ž e n e 19 (nasuvmk)
»
10,0
Nepotpuna porodica ai
Potpuna porodioa-lar- a aktlvn.ianlman Jaa
Poljoprlvradnloa
Inđuatrl Jaka 1
Saobraćajno oa< __
Trgovinako 00obi Ja
Oaoblja ualuga 1
29*,l
«1:1
11,3
13l3
3BD 0 P D U JB
3K O H Č
Potpuna porodloa-tono a aktii
nekvallflkovana radnloa
InduatriJaka 1 tanataka r
Saobraćajno oaoblja
Trgovi00ko oaoblja
Oaoblja ualuga 1 zaštita
rukovodaća oaoblja
102
�11-19. D O M A Ć IN S T V A P R E M A BR O JU Č L A N O V A PO PÇ PIS IM A
11-20.
POgOPRIVREDNA I NEPO gOPRIVREDNA DOMAĆINSTVA
I9S3.
103
�1
1—30. POLJOPRIVREDNA I NEPO LJO PRIVREDNA D O M AĆIN STVA I9S3 (nutavmk)
100
100
pol jO
pTlTTO O
dO
oopol joprl vrodno
Doo^lootvo proso broju eionovo
pol jO TO O
prlV dO
oopoljoprlvrodoo
13*9
8,6
13,0
ii3:»1
16,9
15,0
19^0
lili
ÎS
23*5
14,’5
22.3
*3
23
ielo
20’|
»
§:i
ii:I
13.3
11
§:j
1
?:«
li.t
il:i
16
ii
10,6
i?:5
i?:!
ï Î
polJoprlTrodoo
nopoljoprlTrodoo
3*7
poljoprlTrodoo
oopoljoprlvrodoo
2
0
poljoprlTrodoo
oopoljoprlTrodoo
3
0
poljoprlTrodoo
oopolJoprlvrodoa
proso broju Clonoro
ÎJ*2
7,9
13.1
4,9
2,’ 3
6,7
6*,3
12.9
12.8
12.5
13.0
10.3
4.5
11
4
J ;J
3^6
!'i
13
!:!
j ;J
1.3
2,5
0,5
j
!’«
.
i
5.6
2’.9
»j
■
o!o
0,3
I’i
oil
1
0
i i ’e
1.7
2
?:ž
izio
14 !<
îj:î
2,5
6^7
0,7
0,7
ilii
16,1
ie!Î
10,3
polJoprlTrodoo
i
||:|
1 :1
1
pol Joprlvrodno
nopoljoprlTrodoo
si
ii
»
o!o
11*6
3.4
�11-22. D O M A Ć IN S T V A P R E M A V E U Ć 1 N I P O S E D A I IZ V O R U P R IH O D A 1961.
•«
"*
i SÎ j
w b.
î
7
ssr
r
n i I l 1 1 ‘ I l 11 1 1 ‘ I l ‘ I l I I 11
r
: 3 i 38
;i i :;i
i i II
: i 38 31 31 I I
38 38 28
‘ i 28 ‘ i
!| I l i l
38 28 : i
I I « II
ii
ili
> 11 11 11 I I
8
11 ?8 “ i
ii
•II
ti 1 | I | » w
is | |
n|
i| i |
r
r
r
r
.....
r
r
r
r
...„
88
88
M
«8
«8
18
11
;8 i b
11 I I
*i| i!| >;| i s
18 *8
18
!|
a§
>!|
n|
1|
*tl|
“I
*1
ï § i® l i Sg ^ r^
S
' i
* i| t |
i l l
' I
*
;
' $
i i
■
•i is
‘1 «
l i ‘i « I - i
“
*|
Ij M
il
i l ‘1 l i
18
il
I
3
85 S 85
55 8 §!
:1 •
S3
85 85 8
3
M
li
.....
i:
i«:
i!;
‘i
I
ii
s i S i ^£3&s£^Bsrasrr&~.
105
�106
�107
�U GRADSKIM N A S E g iM A JM I.
« m j.
SSS
Hrr.t.k.
SSi
•in r
—
»JS r
KSSii
® 715 519 091 576 437 i 346 907 740 114 163 507
i i 1I i i i i iiii
Il Hil il I I I
1 11199113
li
«n ■ i ■» s» “si »a si i ‘«si “i
"« « b
1 « ■« « i l » « H
i 3!
n i ii n i
v
rira ™
JjjjjjjS—
.
'i
■ H 18
l!
lis
*81 *81 1 |
H i im p i
S ia t iK a - *
JS ,;š
:» :a
;a
- »
.m, b .a -8 »i .a >
&
,a ;i .a :a »a .a .3
i!
:a :■ »3 jb ra :a :
*
a
�Tir-4. P R O IZ V O D N JA IN D U STR IJSKE R O BE Z A D O M A Ć IN S T V A
;!
;1
‘i i
:!
18
li
ii
III1
J§ ;i ii II
:l :i
i«l ii li li li ii
n p
1 157
2 129
999
1 .S
12—5. Z A N A T S K E R A D N JE»
'“ Î 1
£?•”
*1
19
Crni
Oora
SloTtulja
donlja
M
117
10t
6 144
2 135
7 111
2 Te
35
J3
J
"8
11
?
513
12
49
1 7«
154
1 M
«04
1?
7
Î
14
li
4 073
3 998
38
I
i
2 434
2i
n
‘I
32
ii
109
�II
S aŠ S 1
—
i
II
hi
II I l
i ‘i
4
«
ii ii
II il
il
i
:i
m if
II il
i ‘i
i
i :i
S^iilSsrBsrr,.» il i
1
Islislls"— 11 ■ il 4 II :I $8 28
il m II II ill li 18
S ^ E -110
�0 - 6 . PIJACE Z A ŽIVO T N E NAM IRNICE U SEPIS t IH A SOCIJALISTIČKIH REPUBLIKA 1962.
0 - 7 . TRG OVINSKE RADNJE Z A PR O D A JU PR EH RAM BENIH PR O IZVO D A
1 §61
\*
n«pol JoprivTRdnoi
i ss
11 375
1
%
�11-9. L I Č N A P O T R O Š N JA S T A N O V N IŠ T V A
POTROŠNJA MATERIJALNIH DOBARA I PROIZVODNIH USLUGA
111
�p - M . p r o s e C n i m e s e C n i p r ih o d i i r a s h o d i Ce t v o r o C l a n i h p o r o d ic a
1961
1959
1960
"ku,-# 5 s
sk
R '-k s a j.
— *
a
in:-
mu.
B u n eu
!1 1 ?§ 5I ‘.I 11s « I
I
4
I i i? ‘I 1 11 1 II 1
29 0 1
9
î i??
l i l S
r ' 1 " ' ’" " '
"
13 316
î 55
SSÏÏPWi.ÜS!*"-
I go1
l l f
f
a»
IS !
6io
ISS
î lit
ielo
M in m
w
’' f
1
i i l
i SÎ
U lî
iSž!
2 954
Il9 3
1ÎS
i
iîll
5 5??
' 3 ll?
1 i !! 1111 1i 111111
11 'I II [1
Î !! :I
i l
> i
812
ÎIÎS
w
ss s rt^ s s "-1
1 900
111
111
216
348
2 796
811
2 334
2 ?ll
lit,
1 631
IÏS
1 670
US
11 m in
“•’» U Æ S m é K 1 "
î
"
112
i in
801
138
203
114
1 861
496
785
ao
800
562
is y
î
si
na
3 ^70
n s
1
182
5 114
2 ^99
1 463
«
3 769
1
1
1 321
«2
9
ax
�12-11. PR O S E Č N E G O D IŠNJE UTWOS ë N E K O U C lN E N A M IR N IC A C e T V O R O C L A N IH P O R O D IC A
1961
____
H
i
£
L
1
.
!
1
1
1
? « « 4 j i ï î n . — » i rlb.
6.6
17.4
J ’i
20,0
B
!iil
!i i !
. —
.
1
1
1
1
g
l i
’‘I
s
& Î S Z .
1
■ i!
EST1
I
1 1 1 1
ï
1
B « f! I I S 1
»:«
ù:l
8:S
iW
i:S
J:S
Ai
S3 H !iii S3 S3 S3 1
i!
3
iil 1 1 1 1 ‘1 ’1
1 I ! :|i i M i i
1 1 1 1 1 1 1
“ f
I;] Ii!
li!
I
li!
Ii; S “i;
3
iit.
S
L
- . «
1
1
lii
1
1 I
A i
:!i! S3
g
&*—
ËL_.
I li!
Ai
1!
11
M
i
«
1 1 1
I1 1 1 1
i:
i!:i !i:S
!:ž
Ai
ni: Hil
:ii!l i
li
S li
3
1
if : l
AS
%
1 'I! 1 ! 1
1
I I
1I
I l i l i
!
li I I
11
li! Ii!
15
15
15 t!
ti
Iil I
B
%
«Ü
l i I! B
15 t i
113
�trass
11.9
8,8
H 8
:S :5
%!
il :l
11:,3
SS:î
«e:!
15:5
32,7
«7,7
27,5
7,7
1
1
g!
'l i t
i 1 II I 1 1 1
il 1 II ii 1 Il 1
il 1 II I 1
1 I Il 1 1
«1 11«
5,0«
2O 348
T
109 008
52.«
il 1 II I 1
? Uï
i:S
I i
ï? 1?
1
S SS
l\:î
S»
ï:5
«,97
2
53,6
I I I
il 1 II II 1
ee « «
37,8
«
«19 825
S8 !?;
231 20«
52,6
il 1 Il i 1
il I I II 1
I 1 II i 1
18 Ë 88
8
192 355
«,15
797 850
fil 3
iH 83 S 8
t
399 «96
50,0
il 1 Il I 1
il 1 1 1 I
il 1 1 I 1
114
26,8
39,9
8
8
I!
1
1 I
I I
i i
�PO O PŠ T IN A M A
us
�» -« . DO M AĆIN STVA, S T A N O V N IŠ T VO I Z A PO S LE N A LICA, ŠKOLE, UČENICI
SL
i r
ir
:!i
TBlitVO 1 *Ï1•
—
-
* « P l«
i !..
. . 1000
| ..
4
0
“
JI 1 11 i 1 1
I 1 11 11 I 1
I
JI 1 11 I 1 1
1
1
1
—
1
1
1
li
1
1
9,6
li:
m
m
sr
lie:
ir
&
I:
i
1
1
1 1
S
“i Š
ii
i
4.43
1
1
I 1
11 1
ii
3.56
123 758
jjjr
jjâ
ir
II
II
II
s&
1
1
1
li
i
l
1
1
1
U
I
I
1
1
s
i
1
1
1
.!
1
1
1
1
ii
š
:
21,7
i
27.5
7,1
1
1
1
1
1
1
1
1
I
I
1
I
i li
Ï
i 11 i
11 I i
i 11
i
i
i
i 1
l
1
H
3.99
1 i
2 173 492
52.3
12.1
17,8
9,1
233 279
4 159 696
3,59
I
i
116
11
11
11
89
52,5
10,6
14,0
15,2
11,3
11 1
i
1
1
1
l
l
104 406
52.7
I
1
19,1
I
1
1
i
l I
i
il 1
�I N A S T A V N IC I, BIBLIO T E K E , BIO SKO PI I Z D R A V S T V E N E U S T A N O V E (nastavak)
«
n a -
ii
1
ii
i
*1
u
m
J
I
J
1
I
•!
i
13 057
73 610
II
11
1
"I
i
i
i
i
283 634
.0 1 .
-« i-
n; ! ! r
1
1
1
1
I
40
i
i?
I JI
I i
! jfi
i 11
1 ii
I *11
8m
« X
— i..
ii
ii
ii
11
i
ii
m
I
!
I
i
1
1
■8
.
postelja
1 i
i i
i !
1 i
1 i
}
i i
31
23
i
7
i J
I
i .^
J
15
i
l 1 i
1
i
š |
i
101
153
»Š
1 3Î
8
i
"i
66
979
! •i '1
:
1
1 1 ii ii I \ 1 i 3
i
l 1 i 1
1 I ii « I
2
1 I 11 ii I ) i i J4!
1 1I i 1 1 1 ! i
;
i
l!
5
i
73
Ž
3Ï
5
C
130
4 30
301 103
3 533
5
29 378
I i i I1 I i
i 1 : i
II 4 1 1 II ii 1 1 i s 1
1 i I 1 ii li 1 i i i :i 'i
12 901
55
42
4 33
47
38
2 057
197
373
175
264
;
50 835
90
53 933
26 100
22
23
•31
1 415
117
�H - l. DO M AĆINSTVA, STA N O V N IŠ T VO I Z A PO SLEN A LICA, ŠKOLE, UČENICI
JE —
!! ii H
1L,.. !I 1 11 ii8
SSs.
I!r i 1 li I
ii 1 i ii
ii 1 ii II
m
¥g.
Ï 1« I
11 1 II 11
"e :
I 1I i
I 11 I
,F
l|»r
I 1 ii 18
iS i! u B
!E r~ I 1 ii i
i;
1 i Hl
11 1 ii I
r
6
I l I 3f
Bii l « i i
...
2.98
254 906
131 990
3,56
4,02
290 953
118
151 746
«litro 1961
—I 1
1ü 1 1! 1i! 11
ü •i S 1
:
1 1 1 1 1
1 1 1 1 1
1 1 1 1 I
1 1 1 1 1
1 li 1 1 i!
1 1 1 1 1
1 1 1 1 1
1 1 1S 1 1:!
Š !
:
1 1 li 1 1
1 1 i 1 1
1 1 i 1 1
1 1 1 1 i
1 I 1 1 1
». 1000 .t.
"•I- *
5 »4
*2
11,0
15,2
50,6
13,1
17,5
51,8
5,9
8,1
52,9
17,0
25,2
Ii!
51,9
18,1
21.1
—
10,2
8,4
15,9
9.3
�119
�IJ—I. DO M AĆINSTVA, S TA N O V N IŠ T VO I Z A PO S LE N A LICA, ŠKOLE, UČENICI
,;D
.
253 937
3,24
821 651
«30 912
52,4
II 1 11 II 1
11
1
i I II
JI 1 II II 1
!!
1 11 i
1 1 i1
I 1
!I 1 II i
u2 &
ž;lž
1
1 I?6
? «
1 1
i?:?
8:1
S:S
ll :l
1:1
II « 1
148 064
!!
i8
1
Ü
8
73 325
49,5
I ii 1
I li
270 299
18
S3
S3
1
:1
lii Si
133 872
«9,5
20,6
28,8
29.5
8,6
1
1
1
1
»:š
i?:?
58 91«
«,59
i
1 II II 1
iSSS
50 708
3:fl 47 III
I II 1 1 1
I
1 II II
5.00
253 601
2? a s
124 651
«9,2
Il 1
II
I 765
1
t:3
\l in
7
SS
iS:ï
1
3:J
W
29.7
7,5
I 1
I I
3î:ï
!:?
�121
��123
�124
�125
�13-1. DOMAĆI*MTV A, S I
STVO 1 z APOSLEN A LICA, ŠKOLE, U<
Cen ic i
nlitro 19«a.
* DOplUi
&
.
:I i
- -
p s
Jl
1 1
i::
«
i
J
L
-
11
II I
i
i
51,2
Okun.
1
|
I!
- 1000 . « „ ovoiko "
—
« 4 ^ 1
-XU6
1
1 1
1
1
1
24,4
38,3
14,6
10,1
i l
II
1
I
i
1
1
1
1
1
i f
i
1
11
11
1
1
1
1
1
ii
1
l
l
l
l
15B « 9
s i,r
26,0
41,5
21.5
7.7
1
1
1
8
1
1
43,3
18,9
~
r
T i
I
ii
1 1
Titovo UZloo
gt
is :
Moll Zvonik
w
ss
i i Il
ls
II
1
I
1
1
«
Ii
1
!!
1
11
1
1
1
1
1
«
1
11
1
1
1
1
1
I
1 11
il
1 m
1
11
!!$
1 1
II;! l;l
1
H
i!
1
ii;!
1
i;i
J.8«
li:
11
3X 434
4
161 170
25,8
1
11
11
1
1
1
1
1
a!
1
§;i
1
1
n
M
1
i!;i
51.3
51.3
9,8
14.1
17.5
I
■ii
1
1
IIS
560 737
non Sad
jpKSS.
I
1 11
1 sa
1
il
ii ill
3. Jl
3.21
1
1
11
II
1
I
1
1
1
I
8,6
1
8,5
1
�127
�1
3—I. D O M AĆ IN STVA, ST/
IP
I
M SÎ
r
I 11
« Î8
3,55
8:1
b
i
8:1
1 II
3,04
I
I
1 II
3.42
I
1 III
335 681
I
i
II"
i
il
ii
i
1
I
1
I
I
I
II
11,6
1
1
li 1
i I
17,2
16,7
8,9
1
I
1
1
1
I!
8
!!:i
1
12,1
Ii i
i
7: ï
,
10.)
8.«
41
II:« ,.
:î
17.6
I
417 «94
98 014
I
1 I
8
273 7 »
i
128
8:5
ii i ii I I li! I 1
i
1 IIi I 1 1
137 392
I S T ,....
1
m
i
II-
i2 8
i4
i » ii I I
ii ii
m
77 004
ip-™--
î: î!
I Z A PO S L E N A LICA, iK O L E , UČENICI
ii
i IIi i i
1 II
i
I
i
1 IIi i i Ii 1
I IIi i i 1 1:l
i!S 23 1# 8 8 H
�129
��S T A T IS T IČ K I B IL T E N I
O d 1950. do I960, go din e izaSlo )e Iz Štam pe 190 bilten a
D ruštveno up rav ljan i«
Rudnički saved i upravni odbori privrednih preduzećal952
1953, 1964, 1956, 19o7. i 1958.
Osnovni podaci po srezovima 1955.
Društveno upravljanje i samoupravljanje u Jugoslaviji 1955
i 1955.
2cna u društvu i privredi Jugoslavije.
Narodni odbori srezova i opšuna, sasuv odbora izborni re
zuluti 1957.
Anketa o zaposlenim ženama 1958.
Demografija
Stanovništvo 1948—1950.
Prvi rezultati popisa stanovništva 1953.
Ekonomska obeležja stanovmštva 1953.
Vitaloa, prosvetna i socijalna obeležja stanovništva 1953.
Domaćinstva 1953.
Stanovništvo po zanimanju, školskoj spremi i delatnosti 1953
Vitalna siausuka 1 i 11 polugode 1952, 1953, 1954.
Statistika rada
Učeniđ u privredi 1954. 1955, 1956, 1957, 1958, 1959.
Zaposleno osoblje u društvenom sektoru 1952— 1958.
Zaposlenost 1956, 19o7, I9a8, 1959.
Dnevna migracija zaposlenog osoblja 1957.
Plate u privredi 1956, 19o7, 1958, 1959.
Zaposleno osoblje u privrednim organizadjama 1958.
Službenici prema školskoj spremi 1958.
Privredni bilanai
Narodni
dohodak
1952—1956.
r
Industrija 1 zanatstvo
^
Pogonska snaga u privredi 1955.
Struktura vrednosti industrijskih proizvoda 1955, 1956, 1957,
1958.
Industrija 1939. i 1946—1956, 1957, 1958, 1959.
Društveni sektor zanatstva 1957.
I
Zanatske radnje i zanatska preduzeća 1959.
Samostalne zanatske organizacije društvenog sektora 1958
Poljoprivreda
Poljoprivreda 1948, 1949, 1950.
Ratarstvo 1951, 1952, 1953. i 1954.
/oćarstvo i vinogradarstvo 1951, 1952, 1953, 1954.
,'oljopnvredne mašine i oruđa 1951.
Stočarstvo 1951, 1952.
emljorađniCke zadruge 1952, 1955, 1956, 1957, 1958.
cmljoradmCko zadrugarstvo 1952, 1953, 1954.
.nketa o seljaćkim gazdinstvima 1953/54,1954/55,1956,1957,
1958.
Opšte društvena poljoprivredna gazdinstva 1954, 1955, 1956,
1957.
Poljoprivredna anketa 15. I 1956, 15. I 1957.
Ratarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo 1947—1955,1930—1939,
1947—1956,1957, 1958, 1959.
Zaštita narodnog zdravlja 1949.
Presveta, nauka i kultura 1938/39, 1949/50. 1951/52.
Uspeh i kretanje uCetuka i studenata u školama 1952/53 i
1953/54.
Anketa o uspehu ućenika 1953/54.
Socijalno staranje i socijalno osiguranje 1947—1950, 1952—
1956.
Uspeh školovanja u osnovnim i srednjim školama 1956/57.
Visoke škole od 1951/52. do 1957/58.
Škole po srezovima 1951/52.
Osnovne i srednje škole od 1951/52. do 1957/58.
Uspeh i kretanje ućenika u školama 1951/52. i 1952/53.
Kultura i umetnost 1952, 1953— 1955.
Uspeh na popravnim ispitima 1945/57. i upis ućenika u os
novne i srednje škole 1957/58.
iz a šli s u Iz šta m p e sled eći bilten i:
o
deo
goslavije
»čije n a
20C
201
202. — Cene, o ktobar—d ecem b ar 1980.
203. — P rvi rezu ltati p op isa stanovništva od 31. m arta
lHbl. godine.
204. — Visoke škole 1958/59.
205. — In du strija I960.
206. — K u ltu ra i um etnost 1956 — 1959
207. — Lićni dohoci u p riv redi u 1980.
208. — A nketa o p rih od im a i trošk ovim a radničkih
i sluzbcnićkih d o m aćin stav a 1957.
209. — S tatistik a spoljne trgovine PNtt Jugo slav ije
210. — O d m a ra lišta I960.
211. — C ene, jan u ar—m a r t 1961.
�,z. — Stručni i«pif' ra.'iik a u 1960.
213. — Anketa n nrihodima i troškovima radničkih
i službeničkih dom aćinstava 1957.
214. — Prvi rezultati popisa stanovništva od 31. n u lt a
1961 godine — Drugo dopumeno izdanje
215. — Osnovne i srednje škole 1959/60.
216. — Statistika spnljne trgovine FNR Jugoslavija
217. — Ratarstvo, voćarstvo 1 vinogradarstvo 1960.
218. — Saobraćaj 1 veze 1960.
219. — Cene. april—jun 1961.
220. — Zaposlenost 31. III 1960.
221. — Anketa o porodičnim budžetim a četvoročlanlh
radničkih i službeničkih porodica 1960.
222. — Stočarstvo I ribarstvo 1960.
223. — Prethodni rezultati popisa stanovništva od 31.
m arta 1961. godine — Occnc na osnovu 5% uzorka.
224. — Cene, jul—septem bar 1961.
225. — Statistika spoljne trgovine FNR Jugoslavije
22C. — Unutrašnja trgovina 1960.
227. — Sredstva i fondovi opština u 1960. godini
228. — Narodni dohodak 1952 — 1360.
229. — Ugostiteljstvo i turizam 1960.
230. — Radnički savetl 1 upravni odbori privrednih
preduzeća 1960.
231. — Zaposlenost 30. IX 1960.
232. — Osnovne i srednje škole 1960/61.
233. — Kultura i umetnost 1960. 1959/60. 1 1960/61.
234. — Cene, oktobar—decem bar 1961.
235. — Zaposlenost 31. III 1962. (Prethodni rezultati)
236 — Industrija 1961.
237 — Statistika spoljne trgovine FNR Jugoslavije
238. — Lični dohoci u privredi u 1961.
239. — Narodni odbori srezova, opština i stambene
zajednice 1961 — Sastav i del-inost
240. — Ratarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo 1981.
24 L. — Društveno upravljanje u Jugoslaviji 1959. 1 1960.
242. — Cene, januar—m art 1962.
243. — Cene, april—jun 1962.
244. — Stručni ispiti radnika u 1961.
245. — Brojanje saobraćaja na putovima 1960.
246. — Statistika spoljne trgovine FNR Jugoslavije
247. — Saobraćaj i veze 1961.
248. — Stočarstvo i ribarstvo 1981.
249. — Osnovne i srednje škole 1960/61.
250. — Stanovništvo i dom aćinstva — Prema popisu 1961.
251. — Om ladina Jugoslavije
252. — Sredstva i fondovi opština u 1961. godini
253. — Kolrura i umetnost 1961.
254. — Statistika spoljne trgovine FNR Jugoslavije
Januar — septembar 1962
255. — Visoke škole 1959 60. I 1960/81.
256. — Unutrašnja trgovina 1961.
257. — Struktura vrednosti industrijskih proizvoda 1960.
258. — Anketa o porodičnim. 1
četvoročlanlh radničkih !
1901.
259. — Sam oupravljanje u priv
260. — Ugostiteljstvo 1 turizam.
261. — Prvi rezultati popisa naši
1 srednjih škola 30. XI lo.«..
262. — Sotdjalno staranje i socijalno osiguranje 1057_
263. — Popis poljoprivrede
264. — Učenici u privredi
dan 31. III. 1962.
265. — Anketa o seljačkim
I Deo
266. — Anketa o seljačkim
1960.
—^ Rezultati registracije na
1
gazdinstvim a 1959—1661.
gazdinstvim a 1889E-1961.
267. — Šum arstvo 1955—1960.
268. — Osnovne i srednje škole početak 1962/03.
269. — Stanovi u gradskim naseljim a — Osnovni podaci
prema popisu 1961.
270. — Cene 1662.
27L — Društvena poljoprivredna gazdinstva 1659—1961.
272. — Industrija 1962.
273. — Ratarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo 1662.
274. — Sam oupravljanje u ustanovama društvenih
službi 1961.
275. — O dm arališta 1962.
276. — Cene, januar—m art X963.
277. — Statistika spoljne trgovine SF R Jugoslavije —
Prvo polugodište 1963.
278. — Građevinarstvo 1960. i 1961.
279. — Registrovana drum ska motorna i priključna
vozila u 1961.
280. — Prvi put registrovana drum ska m otorna i pri
ključna vozila u 1962.
281. — Stočarstvo i ribarstvo 1962.
282. — Kultura i umetnost 1961/62.
283. — Industrijska preduzeća 1962.
284. — Saobraćaj 1 veze 1962.
285. — Stručni ispiti radnika u 1962. — Lica koja su polo
žila ispit za visokokvalifikovane i kvalifikovane radnike
286. — Cene, april—jun 1963.
287. — Prom et poljoprivrednih proizvoda 1962: (otkup
i prodaja)
,
288. — Unutrašnja trgovina 1962.
289. — Otkup poljoprivrednih proizvoda 1956—1661.
290. — Cene, jul—septem bar 1963.
291. — Om ladinske radne akcije 1961—1663.
292. — Osnovne i srednje škole 1961/62.
293. — D ruštvena poljoprivredna gazdinstva 1962.
294. — Kultura i umetnost 1962.
295. — Anketa o seljačkim gazdinstvim a 1962.
296. —• Predstavnička tela društveno-političkih zajed
nica — Izbori i sastav
297. — Građevinarstvo 1962.
298. — Žena u društvu 1 privredi Jugoslavije
�����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Žena u društvu i privredi Jugoslavije
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Savezni zavod za statistiku
Source
A related resource from which the described resource is derived
https://www.memoryoftheworld.org/
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Statistički bilten, Savezni zavod za statistiku, Beograd
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1984.
Rights
Information about rights held in and over the resource
Nepoznato
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
PDF
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
52-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
144 str.
brak
domaćinstvo
društveno samoupravljanje
ekonomija
Jugoslavija
mortalitet
natalitet
pismenost
porodica
privreda
zaposlenost
zdravstvena zaštita
žene u privredi
-
http://afzarhiv.org/files/original/43a3ce4f6d3d224053173bed50105754.pdf
0c020318ffbd5631d6e2fec080918ca0
PDF Text
Text
Šemsa Galijašević
Žene Tešnja u NOP-u
O učešću omladinki Tešnja i okoline u NOP-u i partizanskim jedinicama, dosta je pisano u knjizi
Advana Hozića „Tešanj i Tešanjski kraj 1918.-1945 g.“ Ovom prilikom bih željela da istaknem saradnju
sa našim pokretom starijih generacija žena tog grada.
Podatke za ovaj tekst sam koristila iz „Pripremnih materijala“, pisanih priloga za izradu Monografije
NOB-a na ovom području. Izvjestan dio teksta za ovu temu, u navedenim „prilozima“, lično sam
napisala, pošto su mi ti problemi bili prilično poznati, jer sam bila član Sreskog komiteta KPJ za Tešanj,
zadužena za sektor AFŽa, a kasnije i sekretar Sreskog odbora ove organizacije. Znatan dio podataka iz
ovih pripremnih materijala nije ušao u publikaciju Advana Hozića. Zbog toga sam se odlučila da neke
interesantnije navedem u ovom tekstu.
I prije formiranja odbora Antifašističkog fronta (AFŽa) u Tešnju i njegovom širem području, mnoge
žene su pomagale ili bile aktivno uključene u NOP. To se prije svega odnosilo na prikupljanje razne
pomoći za partizane i njihove porodice, osobite odjeće, obuće, hrane, lijekova i drugih materijala i
upoznavanje svojih sugrađana sa istinom o NOB-u. Formiranjem narodne vlasti zajedno sa
omladinkama su pomagale ranjenicima i bolesnim partizanima, što je bilo aktuelno s obzirom na to
da se tifus i dalje širio. Održavale su ili učestvovale u analfabetskim tečajevima i tečajevima
zdravstvenog prosvjećivanja, pomagale u zbrinjavanju ratne siročadi, učestvovale na radnim akcijama
okopavanja i sakupljanja usjeva na Ademaginoj vili, što se vidi iz priložene fotografije, kao i u raznim
drugim aktivnostima.
(fotografija: Tešanj 1945. „Kozaračko“ kolo poslije radne akcije)
Veliki broj žena Tešnja je bio preko svoje djece krvno vezan za partizane, pošto je znatan dio
omladine bio uključen u NOP ili u NOB. Sve te majke i sestre su u svojoj duši nosile ljubav i najljepše
želje za naše borce. Mrzile su okupatore, četnike i ustaše i odupirale se nepravdi.
Tu svoju ljubav često nisu mogle sakriti, pa su je ponekad ispoljavale i na raznim skupovima. Tako je
majka partizana i saradnika NOP-a Izudina, Huse, Sabire i Sibe Mulabećirović, na jednom „mevludu“
javno ustala protiv kleveta partizanske omladine. Rekla je da su naša djeca u partizanima najbolja i
najpoštenija i da je srećna što je ona majka takve djece. Ovoj majci, nažalost, oba sina se nisu vratila
iz partizana. Poginula su i ona ih više nikada nije mogla zagrliti.
Ljubav prema NOP-u je kod nekih žena bila osvijetljena i produbljena sviješću o socijalnim
nepravdama i željom da se izmijeni društveno uređenje zemlje. Takve su bile Anka Sefić, Ziba
Galijašević, kao i mnoge napredne omladinke Tešnja.
Bilo je neorganizovanih žena, ali su svim svojim srcem osjećale težak položaj žene u dotadašnjem
životu i žarko želile da budu ravnopravne, više prosvijećene i poštovane. Takva je bila Fatima
Hafizović. Iako domaćica, uvijek je nešto čitala kako bi što više saznala i pomogla u borbi za bolji
položaj žene u porodici i društvu.
�Ili npr. Hajra Saračević, radnica, teškog materijalnog stanja, vezala je sve svoje nade za sina
Muhameda, partizana, naprednog, skromnog, pametnog. Od njega je mnogo naučila o borbi za bolji i
humaniji život. Svom svojom dušom je bila za partizane.
Postoji mnogo primjera izvanrednog požrtvovanja i velike hrabrosti takvih žena, kao što su majka i
supruga Muhe Džafe iz Raduše, Raza Džonlagić, Zekija Galijašević, Ela Barukčić iz Dragolovaca i mnoge
žene sa tešanjske opštine Stanari.
Porodica Muhe Džafe je mjesecima krila i često hranila poznate partizane Edhema Pobrića i Adema
Hercegovca. Muho je održavao veze sa pokretom u Tešnju i obavljao teške i važne kurirske poslove.
Sjetimo se ko je sve prolazio korz kuću Hamde i Raze Džonlagić. Koliko je Raza nahranila partizana i
njihovih kurira, koliko je sastanaka mnogih partizanskih obavještajaca održano kod njih, koliko je
materijala i razne pomoći prošlo kroz njihove ruke u Kaloševiću. Kako je Razi bilo teško kada je
nekoliko dana hranila i krila u svojoj kući 23 člana tešanjske omladine na njihovom putu u partizane.
Da su je otkrili domobrani, četnici, ustaše, Nijemci ili razne milicije cijela bi joj porodica bila ubijena, a
sva njihova imovina zapaljena.
Za svoj požrtvovani rad, neke žene Tešnja su i stradale. Tako su npr. ustaše i Nijemci hapsili Anku
Sefić, Milenu Perović, Olgu Nišević, Vasvu Trukić Galijašević, Nurku Čehajić, Zekiju Galijašević i druge.
Zekija je uhapšena 08.09.1944. godine, dan prije potpunog i definitivnog oslobođenja Tešnja. Evo
kakva su njena sjećanja na taj ratni doživljaj: „U julu 1944. godine otišao mi je muž u partizane. 8.
septembra, u ranim jutarnjim časovima, na vrata moje kuće na Ravnima, pojavilo se dvadesetak
naoružanih njemačkih vojnika i grubim lupanjem su zahtijevali da im otvorim. U kući sam bila sama sa
šestero djece, od kojih je najstarije imalo 12 godina. Prestrašena, otvorila sam im vrata. U tom
momentu, jedan vojnik, koji je govorio naš jezik, uhvatio me za glavu, stavio mi pištolj pod vrat i
tražio da mu kažem gdje mi je muž i gdje su partizani. Ja i djeca smo bili strašno uplašeni. Ipak sam im
uspjela reći da ne znam i da ovdje nema partizana. Dugo su me ispitivali, a onda su pretresli svu kuću
i pomoćne objekte, tražeći oružje i pisane materijale. Nisu ništa našli. Ipak su pokupili i sa sobom
ponijeli dječiju odjeću, sašivenu od platna sličnog vojničkom. U pratnji svih tih vojnika dovedena sam
u zgradu Ademagine banke, koja je tada bila „Ustaški stan“. Tu su me više vojnika i jedan sudija
ispitivali cijeli dan. Stalno su mi prijetili da će mi djeca ostati bez oca i bez majke. U jednom trenutku,
jedan vojnik je dreknuo na mene, ponovo mi stavio pištolj pod grlo zavrćući mi glavu, tražeći da
kažem gdje su partizani koji dolaze u moju kuću, gdje je oružje i drugi materijali. Strašno sam se
uplašila i čini mi se na trenutak izgubila svijest. Donijeli su mi vode, ali sam odbila govoreći da postim.
Ustvari, bojala sam se da mi šta ne daju od čega bih morala govoriti. Tako su me ispitivali i maltretirali
do kasno uveče. Počela sam plakati i moliti da me puste preko noći djeci. U to je došao Hadžibeg
Ajanović i dugo ih molio da me puste jer djeca stalno plaču i uzbunjuju komšiluk. Obećao im je da će
me on lično ujutro opet dovesti i da on garantuje za mene. Nakon toga su me pustili kući. Tu noć, na
veliku sreću, partizani su napali Tešanj i oslobodili ga.“
Napomenula bih da su velika aktivnost u NOP-u ispoljile i žene nekih srpskih sela, naročito stanarske
opštine, koja je tada pripadala Tešanjskom srezu, kao i žene npr. hrvatskog sela Dragalovci, također
sa ove opštine. Mnoge od njih su zbog toga i stradale. O njihovoj aktivnosti pisano je u pripremnim
materijalima za monografiju Tešnja i u knjizi Advana Hozića.
�Tako je npr. Leksija Božić iz Vitkovaca, krajem 1941. godine predala partizanskom komandantu Danku
Mitrovu i Mirku Đekiću 53 puške. Ona je kasnije bila član sreskog odbora AFŽa.
Pošto su ove teritorije često oslobađane, nekada i u dužim periodima, formirani su mnogi seoski,
opštinski i okružni odbori AFŽa, ranije nego u Tešnju. Aktivnost žena na ovim područjima, prije ili
poslije formiranja navedenih odbora, bila je osobito pojačana 1943. I 1944. godine, odnosno
dolaskom jačih partizanskih jedinica.
Četinici su bili svjesni opasnosti koja im prijeti od takvih žena, pa su ih proganjali, mučili i ubijali. Tako
su, pored ostalih, ubili Jerinu Pejić, predsjednicu Seoskog odbora AFŽa u selu Ostružna, a kasnije i
predsjednicu Okružnog odbora AFŽa za Prnjavor, učiteljicu Zoricu Jotanović iz Čečave. Njoj su četnici
ubili muža i maloljetno dijete. Na Stanarskoj opštini, učešće žena u NOP-u je bilo vrlo izraženo.
Kao što se navodi u prilozima za Monografiju Tešnja i njegovog šireg područja u NOP-u, sjećanje Ele
Barukčić iz hrvatskog sela Dragalovci, na stanarskoj opštini, pokazuje visoku političku svijest tih naših
žena. Ona kaže: „Četnici su nanijeli najviše zla našem kraju i treba slaviti onaj dan kad su došli drugovi
komunisti sa tešanjske strane i spriječili paljenje Dragalovaca, koje su palili četnici sa prnjavorske
strane. Tada je sa još desetak kuća zapaljena i moja. Partijsko rukovodstvo je sačuvalo ovaj kraj od
klanja, a bratstvo i jedinstvo je tada očuvano. Gutić je u Prnjavoru 1941. govorio da Srbe treba pobiti.
Veliki šovinista je bio i pop Brekalo iz Sivše. Isto tako u Čečavi je četnički komandant, nakon dizanja tri
prsta, rekao: „Braćo Srbi, kroz godinu dana, šokačko i tursko uho ne smije među nama postojati!“ Ela
kaže da je Ibriš Smailbegović sa Kulaša, davao hranu za partizane, a ona ju je sa drugim ženama
pripremala u kazanima.
Ela Barukčić je bila prva žena član narodnooslobodilačkog odbora i odbora AFŽa u selu Dragalovci.
Sreski odbor AFŽa za Srez Tešanj je formiran 23.03.1945. Za prvu predsjednicu izabrana je Ćamila
Ajanović, a za sekretara Šemsa Galijašević.
Sve žene koje su ranije radile za NOP, nastavljaju sada sa još više žara. Stalno im se pridružuju nove,
naročito iz partizanskih porodica, koje su sve mnogobrojnije. Tako, oslobođenjem Tešnja od
okupacije, velikim proširenjem oslobođene teritorije u BiH i konačno oslobođenjem cijele naše
zemlje, rad AFŽa postaje sve masovniji, a njegove forme raznovrsnije.
Teško je nabrojati imena svih žena Tešnja koje su bile uključene u ove aktivnosti. Pored omladinki,
kojih je bilo najviše i o kojima je posebno mnogo pisano, kao i žena koje smo već spomenuli u
početku ovog teksta, navest ću neka imena kojih se sada sjećam.
U održavanju analfabetskih tečajeva (naravno volonterski, bez ikakvih naknada), i uopšte u
prosvjećivanju naših žena, naročito su se isticale Zlata Dedović, Hašmeta Imamović, Mevlida Alikalfić,
Grozda Tešić i druge.
Aktivnosti na raznim pordučjima antifašističke borbe i borbe za oslobođenje su ispoljile: Mina Hodžić,
Minka Subašić, Krista Tešić, Nikolija Pejić, supruga Steve Matkovića, Bisera Begović, Kosovka i Štefica
Smailbegović, Hava Šišić, Milica Tanasić, sestre Anđa i Nata Jovanović (dok su bile u Tešnju), Zulejha
Pašalić, Zejna Turalić, Hava Bilašević, sestre Ankica i Jovanka Božić, Hasnija Morankić, Emira
Ferizbegović i druge.
�Na kraju ću napomenuti da su da područja Tešnja u narodnooslobodilačkom ratu 1941.-1945.g. sa
puškom u ruci učestvovale mnoge mlade žene. Od njih su tri poginule, a kao žrtve fašističkog terora
stradala je 51 žena na širem području Tešnja. Njihova imena su navedena u knjizi „Tešanj i Tešanjski
kraj 1918.-1945“.
U životu svih žena, a osobito Muslimanki, tokom rata i poslije oslobođenja, dešavaju se krupne
promjene. To je naročito izraženo na selu. Do rata su žene bile isključene iz skoro svih tokova
društvenog, a pogotovo političkog života. Bile su vezane isključivo za kuću, djecu, muža i zemlju.
Nepismenost među ovim ženama bila je ogromna. Čim se zadjevojče Muslimanke su se morale kriti
od pogleda svih muškaraca, izuzev rođaka. Pravno su bile slabo zaštićene, te nisu bile izjednačene sa
muškarcima. U velikoj mjeri su bile ekonomski ovisne od svojih muževa, njihove naravi, dobrote i
kulture. Dešavalo se da su od muževa bile napuštene, bez lične krivice i bez odgovarajućeg
materijalnog obezbjeđenja ili obeštećenja.
Poslije narodnooslobodilačkog rata, svi ljudi naše zemlje se pravno izjednačuju pred zakonima, bez
obzira na nacionalnu i vjersku pripadnost ili pol. Uvodi se isto porodično pravo za sve, brakovi se
sklapaju i razvode u državnim institucijama, što ne smeta da se privatno obave i vjerski običaji, pa
prema tome i šerijetski.
Žene se sve više uključuju u razne vidove društvenih aktivnosti. Veliki broj ih se opismenjava. Ženska
djeca se sve više školuju. I na kraju, žene Muslimanke skidaju „zar“, to oličenje mraka i podčinjenosti,
te otkrivaju svoje lice.
Ovu akciju skidanja „zara“ pomažu sve napredne i progresivne snage društva. Veliku podršku tome
daju i napredni vjeroučitelji Tešnja. Objašnjavaju da otkrivanje ne predstavlja nikakav grijeh. Važno je
da je žena čestita i poštena, a ne da li joj je lice otkriveno itd. U skidanju „zara“ prednjače žene
partizanskih porodica. Neke su se morale boriti sa zaostalim pogledima svojih muževa. Međutim,
kada „zar“ skinu starije žene, naročito iz uglednih porodica, onda i oni to prihvataju.
Tako npr. na Ravnima, u neposrednoj blizini Tešnja u kući Arifa Mularifovića održan je sastanak nekih
žena tog naselja, na kojem su se trebale dogovoriti o otkrivanju. Tada je ustala Atifa, žena Smaila
Hodžića, i prva rekla „ja skidam zar“. Ona je bila iz ugledne porodice Ahmetefendije Hodžića, koji je
također davao podršku ovoj akciji. To je uticalo na lakše odlučivanje ostalih žena, a osobito njihovih
muževa.
Mnoge su se žene kasnije sjećale tužnih, a istovremeno i komičnih slučajeva vezanih za ovu veliku
akciju. Neke su govorile da se osjećaju kao gole pred pogledom muškaraca, osobito onih za koje su
znale da su se interesovali kako izgleda neka od njih, a koji ih sada prvi put vide bez „zara“. Neke
starice su žalile što su veliki dio svog života provele u mraku, i blagosivljale one koji su to „izmislili“.
Tako je otprilike, ostvarena ova velika promjena u životu žena Muslimanki. Tada su svim ženama bili
otvoreni putevi za bolji i pravedniji život i ravnopravnije odnose sa muškarcima. Zakon je za to dao
velike mogućnosti. Svi društveni odnosi su je usmjeravali u tom pravcu, bez obzira što su mnoge žene
dugo zadržavane tradicijom i patrijarhalnim pogledima, da brže pođu tim putevima. To je bilo mnogo
više izraženo na selima nego u gradovima, gdje se tradicionalni odnosi brže mijenjaju.
Iz godine u godinu u Tešnju se povećavao broj školovanih žena, pa i u njegovim selima. Mnoge su se
ubrzo poslije rata, nakon završenih srednjih škola, upisale na fakultete. Školovanje u avnojskoj
�Jugoslaviji poprima masovni karakter. Ono je obavezno i besplatno za sve. Kao rezultat takve
prosvjetne politike i velike društveno-političke aktivnosti na tom polju, mnoge žene Tešnja stiču
akademska zvanja kao prosvjetni radnici, ljekari, farmaceuti i inžinjeri. Njihov se broj stalno
povećavao. Prosvjećivanju žena na selu se također posvećuje sve veća pažnja. Ova politika u
poslijeratnoj Jugoslaviji se zasnivala na shvatanju da je školovanje najznačajniji put u emancipaciji
žena i bržem razvoju cjelokupnog društva.
Sarajevo, 20.02.2003.
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Žene Tešnja u NOP-u
Subject
The topic of the resource
Narodnooslobodilački pokret
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Šemsa Galijašević
Source
A related resource from which the described resource is derived
Edhem Pobrić, Zapisi : NOB 1941-1945 u Centralnoj Bosni i sjećanja nekih učesnika tih događaja iz Tešnja
Publisher
An entity responsible for making the resource available
autor
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
2004
Rights
Information about rights held in and over the resource
autor
Language
A language of the resource
BCS
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
46-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
5 str.
1941-1945
AFŽ
Bosna i Hercegovina
NOB
NOP
Šemsa Galijašević
Tešanj
-
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Konji, žene ratovi
Subject
The topic of the resource
Antifašistički front žena
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Sklavicky, Lydia
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Ženska infoteka
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1996.
Contributor
An entity responsible for making contributions to the resource
Dunja Rihtman Auguštin
Language
A language of the resource
Hrvatski
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
41-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
311 str.
Rights
Information about rights held in and over the resource
Ženska infoteka
AFŽ
-
http://afzarhiv.org/files/original/ed98134b8285cd44765a7b5b1ce97ae9.pdf
c9a634087e28ad97603ac2fdfb33ef9e
PDF Text
Text
��Biblioteka LEGENDE
dobitnik je Povelje »4. jul«
— najvećeg društvenog priznanja
za doprinos u gajenju tradicija
nui od ^oslobodilačkog rata
naroda i narodnosti Jugoslavije.
�Izdavač
NIRO »Dečje novine«
Gornji Milanovac
Za izdavača
Miroslav Petrović
generalni direktor
Recenzent
Metodije Kotevski
Odgovorni urednik
Radmilo Lale Mandić
Uređivački odbor
Mirko Vujačić
Radmilo Lale Mandić
Ivo Matović (urednik)
Dragan Marjanović
Lektor
Zora Maksimović
Korektor
Dobrila Petrović
Grafički dizajn
Rade Rančić
Tehnički urednik
Mirjana Avramović
Štampa
»Nikola Nikolić«, Kragujevac
Štampanje u tiražu od 3.000 primeraka
završeno avgusta 1978. godine
�SLOBODAN POPOVIĆ
Vera Jocić
ŽIVOTNI PUT I REVOLUCIONARNO DELO
�BIBLIOTEKA »LEGENDE« VIII KOLO
NARODNI HEROJI JUGOSLAVIJE
�»Misliti o Veri Jocić, ili govoriti o njoj, nemo
guće je, a da se ne govori o ustanku, koji je
toliko čvrsto vezan za njeno ime, svetio i ve
liko, kao što su svetle i velike uspomene, koje
je ostavila ljudima . . . «
Boro ćuikar, u spisu »Posiednala telba na Vera Jocik«,
»Viorni dni«, Skopje, 1957.
OLIVERA VERA JOCIĆ je 20. decembra 1951godine, u znak priznanja za revolucionarne za
sluge, proglašena za narodnog heroja Jugosla
vije.
��BEKSTVO IZ AUSTRO-UGARSKE
Porodica Jocić živela je u Novom Sadu, pod
Austro-Ugarskom Monarhijom. A kako se jedan
od njenih članova, Đura Jocić, nikako nije mogao
pomiriti s činjenicom da živi pod vlašću tuđina,
to se odlučio da pobegnc u Srbiju. Jednostavno,
jednog dana je rekao:
— Ja više neću da živim pod Mađarima i Austrijanoima!
— A gde hoćeš da živiš, Đuro?
— Vi znate gde hoću da živim — odgovorio
je. — U Srbiji!
— Znamo. Ali, šta ćemo s imanjem, kućom
i ostalim stvarima?
— To ćemo prodati.
— Kome?
— Našim ljudima koji ostaju u Novom Sadu.
— Kako oni mogu da žive pod Mađarima i
Austrijancima, a ti ne možeš?
— Kako žive? Znamo kako žive: trpe, guta
ju, eto kako žive... Ja neću i ne mogu tako da
živim. Ja hoću da živim u slobodi, na srpskoj
zemlji!
�— I ovo je srpska zemlja.
Posle toga nastao je tajac. A onda je Đura
ponovo progovorio:
— Ne mogu više da ih gledam, razumete li
me. U utrobi mi se prevrće kad ih sretnem na
ulici ili u kataru. Shvatite: ne mogu i gotovo!
Ukućani su gledali uzbuđenog Đuru. Na nje
govom licu ogledala se odlučnost, rešenost da
učini ono što je naumio, kakvog su ga jedino i
znali.
— Kako ćemo da se prebacimo u Srbiju? —
upitala ga je žena.
— Prvo ću ja da prebegnem, a onda ćete
i vi za mnom.
Tako je i bilo. Jedne večeri Đura je prepli
vao Dunav i domogao se Srbije. Za njim su, docnije, došli i ostali.
Prethodno su uspeli da prodaju salaše i ne
koliko kuća u Temerinskoj ulici u Novom Sadu.
Pomerajući se k jugu, Đura je s porodicom
stigao do Skoplja, i u njegovoj blizini, u selu
Asanbegovo (danas Sinđelićevo), kupio veliko
imanje i kuću. U Skoplju, u bivšoj Kruševačkoj
ulici, u Jevrejskoj mahali, od nekog bega, koji
se spremao da se odseli u Tursku, kupio je veli
ku kuću s doksatima, na sprat, i velikim poplo
čanim dvorištem, u kojem je bila i jedna manja
zgrada — letnja kuhinja.
Na okupu su bili svi: Đura, njegova žena
Katica i deca Doka, Todor, Mladen, Draginja i
Ana. Jocićev] su obrađivali zemlju i u tome imali
uspeha, sve do prvog svetskog rata, kad su Đura
i njegova tri sina otišli u rat, kao dobrovoljci.
Mladena su zarobili Austrijanci, ali je iz zarob
ljeništva pobegao u Rusiju.
Iz ove svetske klanice vratili su se svi Jocići,
ali ne bez posledica: Todor je bio težak invalid,
jer je ostao bez noge, a od zadobijenih rana Do
ka je umro posle rata.
DETINJSTVO I ŠKOLOVANJE U SKOPLJU
U Sinđelićevu je, kao učiteljica, radila Beo
građanka Natalija Đermanović. Tamo je stigla po
sle završene Učiteljske škole u Beogradu.
Zgrada osnovne škole bila je u susedstvu Jocićevih. Zapravo, školsko dvorište se graničilo s
njihovim dvorištem.
�Ubrzo se između Mladena i Natalije rodila
l jubav, koja se završila venčanjem.
Prvo dete, žensko, rodilo im se 24. juna 1921.
godine. Dali su mu ime Vida. Posle dve godine,
21. avgusta 1923, u Beogradu, rodilo im se drugo
takođe žensko dete, koje je na znamenju dobilo
ime Draginja — po tetki, koja je u to vreme
imala 15 godina, pohađala gimnaziju i bila lepa
devojka. Na krštenju, u Skoplju, narečena Dragi
nja dobila je ime Olivera, a svi će je kasnije,
kroz ceo njen život, zvati Vera.
Dve godine doonije rodila im se i treća kćer
ka, Radmila.
Šest meseci posle njenog rođenja Natalija
je umrla od zapaljenja sleipog creva.
Bio je to veliki udarac za Mladena i njegovu
decu.
Od prvih koraka Vera je bila živahno i vra
golasto dete. Nije mogla duže da se zadrži na
jednom mestu. Brzo je upoznala sve kutove u
kući i dvorištu, kao i sve grane okolnog drveća.
I sve skele na kući koja se gradila. Onima koji
su je posmatrali zastajao je dah, mislili su da
će se strmoglaviti.
Kad je imala oko šest godina, jednog dana
popela se na vrh drvota.
— Siđi! — molili su je sestre i otac.
Vera se njihala na visokoj grani drveta.
— Što se plašite — odgovorila im je Vera,
— kad se ja ne plašim.
— Sine, — govorio je otac — siđi, molim te.
Za Veru je to penjanje, to njihanje na gra
nama, bilo zabavno. To ju je uzbuđivalo. Onaj
instinktivni strah kao da u njoj nije postojao.
Vera je bila znatiželjno dete. Htela je sve
da čuje, sve da upozna, sve da zna. Počela je da
se interesuje i za sestrine knjige: za bukvar i os
tale udžbenike, naročito za vreme školskog ras
pusta, kojeg je starija sestra provodila u Sinđelićevu i Škoplju, jer je osnovnu školu pohađala
u Beogradu, živeći kod bake, majkine mame.
Preturala je po sestrinim školskim knjigama i
terala sestru da joj pokazuje i objašnjava slike
i čita tekstove.
U osnovnu školu pošla je u Sinđelićevu, u
onu istu školu u kojoj je njena majka bila uči
teljica i u koju je uvela prvo žensko dete. Dotle
su osnovnu školu u Sinđelićevu pohađala samo
�10
muška deca. Međutim, Natalija je htela da školu
uče i ženska deca, pa je svim silama nastojala
da razbije konzervativno shvatanje da ženska de
ca treba da sede kod kuće i pomažu majkama u
poslu.
Kad je Vida bila u četvrtom razredu osnov
ne škole, umrla joj je baka, majkina majka, zbog
čega se vratila iz Beograda u Sinđelićevo.
Posle završene osnovne škole Vida je gim
naziju počela da uči u Skoplju. Vera, koju su
u porodici zvali Draginja, i Radmila Rada, učile
su osnovnu školu u Sinđelićevu i živele u kući
s babom, očevom majkom, i ocem, koji se bio
oženio drugi put.
Posle završene osnovne škole Vera je prešla
u Skoplje, gde je stanovala sa starijom sestrom.
Kad je i Radmila završila osnovnu školu, prešla
je 1935. godine u Skoplje. S njom je došla i ba
ba Katica, pa su uzele stan, jer nisu mogle sve
četiri da stanuju u jednoj sobi. Baba Katica vo
dila je domaćinstvo.
Vera je unapred pročitavala sve svoje udž
benike. Posle toga uzimala bi sestrine i čitala ih,
učila iz njih. Tako je sa znanjem bila ispred svo
jih školskih drugarica. Naročito je volela strane
jezike i književnost i njima je posvećivala svu
svoju pažnju.
Imala je jednu nesvakidašnju, retku sposob
nost da pročitani tekst ponovi od reči do reči.
Bila je »gladna« za naukom i saznanjem.
Otac Mladen bavio se zemljoradnjom. Naro
čito ga je interesovala proizvodnja duvana. Da
bi se u tome usavršio, čitao je stručne knjige i
pratio literaturu iz te oblasti.
Velika ekonomska kriza, koja je počela 1929.
godine i trajala nekoliko godina, nije mimoišla
ni porodicu Jocić. Kuća u Skoplju je prodata, a
Mladen se zaposlio u Fabrici duvana.
Kad je u Skoplju osnovana Zadruga za ot
kup duvana, Mladen je počeo u njoj da radi.
Međutim, jednog dana Zadruga je likvidirana. Mla
den je ostao bez posla. Porodica je doživljavala
teške dane u kojima su njeni članovi bili više
gladni nego siti.
Te nevolje porodice produbljene su Mladenovom tragičnom smrću, 26. novembra 1938. godine.
Očeva smrt teško je pogodila porodicu. U
početku su im mnogi ljudi donosili životne na
mirnice, ali to nije moglo duže da traje.
�Vera je počela da daje časove iz matemati
ke i jezika slabijim učenicima. Kod njih je dobijala užinu, koju je najčešće nosila kući, izgo
varajući se da nije gladna, i delila je sa sestrama.
Njihov ujak Gradimir Đermanović, koji im
je postao staralac, izdjestvovao je majkinu pen
ziju od 900 dinara. S tom penzijom i prihodom
od Verinih časova izdržavale su se njih četiri.
Naravno, to nije bilo ni približno dovoljno; vi
še su gladovale nego što su bile site,
Čitavo to stanje najhrabrije je podnosila
Vera. Stisnutih pesnica i vilica, govorila je:
— Izdržaćemo, moramo izdržati!
Tako je hrabrila ostale članove porodice. Ba
ba je zabrinuto klimala glavom i uzdisala, na
ravno da je deca ne čuju:
— Eh, deco moja, šta ste bogu zgrešila da
se ovako mučite?!
A, one su se, stvarno, mučile.
AKTIVNOST SKOJEVKE VERE
Još dok je majka sestara Jocić bila živa,
u Sinđelićevu je živeo hodža Avdović. Jedino od
njegove dece bio je Alija*, koga je Natalija mno
go volela, jer je bio odličan učenik i dobar dečak.
Natalija je prigrlila Aliju, i on je, gotovo,
postao član porodice Jocić. Deca su ga volela i
smatrala ga kao brata. I on je njih voleo. Pa
zio ih, branio od druge dece, starao se o njima.
Kao učenik Velike medrese, a docnije kao
student Filozofskog fakulteta u Skaplju, Alija
je izvršio prvi politički uticaj na sestre Jocić. Go
vorio im je o socijalnoj nepravdi i davao im
na čitanje: »Mati« od Gorkoga, »Kako se kalio
čelik« od Ostrovskog, Londonovu »Gvozdenu pe
tu« i druge.
Kod sestara razvijao je smisao za književ
nost i umetnost. To je bilo pogodno tle, jer su
one imale smisla za slikarstvo i literaturu.
Zadojena marksizmom i komunističkim ide
jama, Vera je u gimnaziji aktivno radila na ši
renju naprednih ideja. Budući da je bila odlič
na učenica, nije joj bilo teško da pridobije i
druge učenice.
S treljan na Banjici (u Beogradu) 29. VIII 1941.
�U očima svojih drugarica Vera je bila auto
ritet. One su joj se divile što je, i pored borbe
za opstanak i aktivnosti u literarnoj družini ško
le, mogla da bude i odličan učenik.
Zbog svoje aktivnosti i prijpadništva napred
nom omladinskom pokretu, Vera je početkom
1941. godine primljena za člana Saveza komunis
tičke omladine Jugoslavije.
— Ovo je najsrećniji trenutak u mom životu
— rekla je.
Osim osećanja opravdanog priznanja, u nje
nom životu ništa se nije promenilo. I nadalje je
bila aktivna. U svakoj prilici istupala je s mar
ksističkih pozicija (onoliko koliko je tada poz
navala osnove marksističkog učenja).
Jednog dana početkom 1941. godine, kad je
bila u sedmom razredu gimnazije, Vera je istu
pila protiv iskrivljavanja istorijskih činjenica.
Oko 40 učenica radilo je seminarski rad na
temu »Oslobođenje Južne Srbije« (u bivšoj Ju
goslaviji Makedonija je zvanično nazivana Južna
Srbija).
Narodni heroj Olivera Vera Jocić
�Za vreme časa nastavnica je pokušavala đa do
kaže da ne postoji Makedonija i makedonska na
cija, da su to izmislili komunisti u Makedoniji,
koji »zavode« omladinu i šire ideju o makedon
skom nacionalizmu.
Učenice su ćutale, iako mnoge među njima
nisu prihvatale ovakvo tumačenje profesorice.
Jedino je reagovala Vera, na svoj miran, stalo
žen, ali odlučan način:
— Makedonija postoji, gospođo, jer postoji
makedonski narod, koji ima svoj jezik i istoriju...
Odjednom su se sve oči uprle u Veru, a ona
je gledala u nastavnicu. U razredu je, za tre
nutak, nastala grobna tišina, jer je iznenađenje,
koje su izazvale Verine reči, bilo potpuno i neo
čekivano. A onda, kao da je provalio vulkan, kao
da je eksplodirala bomba:
— Kako se usuđuješ da, kao Srpkinja, ustai'eš u odbranu takvih ideja?... Jesu li i tebi,
možda, komunisti zavrteli pamet?
Učionicom je odjekivao glas nastavnice istorije.
Iako oduševljene Verinim istupom, učenice
su s neskrivenim strahom očekivale šta će se da
lje desiti.
— Ja jesam Srpkinja i baš zbog toga što
sam Srpkinja i što cenim slobodarske tradicije
mog naroda, ustajem u odbranu makedonske na
cije. Samo je velikosrpskim šovinistima, kao i
velikobugarskim ugnjetačima, potrebno da os
poravaju postojanje Makedonije i Makedonaca.
Ja neću da učim falsifikovanu istoriju, a vi tre
ba da se stidite što ste se prihvatili tog posla!
Ove reči izazvale su buru u učionici. Nastav
nica se izbezumila. Počela je da lupa po katedri
i da tako viče da su se tresla stakla na .prozorima.
— Neću dozvoliti da moje učenice šire ko
munističku propagandu! Najmanje ću to dozvo
liti ovde, na času. Zabranjujem svako istupanje...
Vera Jocić biće izvedena pred nastavničko veće,
a ja ću tražiti njeno isključenje iz svih škola u
zemlji!
Crvenog lica od besa, nabreklih vratnih žila,
zgrabila je prozivnik i izletela iz učionice. Vera
je mirno sela u svoju klupu, dok su je drugarice
gledale sa divljenjem.
Čas nije bio završen. U razredu je nastao
tajac. Očekivao se rasplet.
�čim je školsko zvono označilo kraj časa,
učenice su poletele prema vratima, u hodnik.
Međutim, čekalo ih je iznenađenje. Nekoliko po
licijskih agenata, s direktorom gimnazije i nas
tavnicom istorije, stajalo je na vratima.
— Svi napolje! Vera Jocić da ostane u učionioi!
Kad su sve učenice, osim Vere, izišle, poli
cijski agenti su se bacili na klupe, počeli da iz
vlače đačke torbe, da istresaju njihovu sadržinu
i prcturaju po knjigama, sveskama i školskom
priboru.
Posle toga okomili su se na Veru.
Samo po razbarušenoj kosi i crvenim pečati
ma na licu drugarice su videle da su je agenti
tukli, jer Vera ništa nije rekla.
S nekoliko najboljih drugarica sišla je u
dvorište i tamo, u jednom kutu, izvukla zabra
njeni materijal iz nedara. Bile su to brošure sa
crvenim koricama i jedan ženski list.
Od tog dana razred je samo s ljubavlju go
vorio o Veri. Profesori, verni režimu, nikog tako
nisu mrzeli kao nju. Ali, Vera je i nadalje bila
najbolji učenik i sa sve većim žarom je nastavila
svoj rad na okupljanju omladine oko SKOJ-a.
MARTOVSKE DEMONSTRACIJE U
GRADU NA VARDARU
Martovske demonstracije 1941. godine protiv
potpisivanja Trojnog pakta bile su jedna od naj
značajnijih akcija Komunističke partije Jugosla
vije u Skoplju. One zauzimaju jedno od najvidnijih mesta u istoriji tog grada i njegove rad
ničke klase u predratnom periodu.
U martovskim danima Vera je kao nikad bi
la zaneta poslovima. Stalno je nekud odlazila i
ponovo se pojavljivala. U stvari, ona je odlazila
na skojevske sastanke i na izvršavanje partij
skih zadataka.
Komunistička partija i Savez komunističke
omladine Jugoslavije pripremali su se da sprem
ni dočekaju nastupajuće događaje.
Učenice VII razreda Ženske gimnazije »Kra
ljica Marija«, Verine drugarice, nisu bile u toku
zbivanja. Vera ih je upućivala, ukazivala im na
�Vera Jocić, sa školskim drugaricama u VII razredu Ženske gimnazije u Skoplju (četvrta zdesna u
srednjem redu)
�predstojeće događaje, ali onim ezopovskim, kon
spirativnim, škrtim rečnikom, rečnikom ilegalca
— aktiviste.
Kad su 26. marta 1941. godine omladinci sa
zastavama demonstrirali ulicama Skoplja, Vera
je rekla svojim drugaricama da im se moraju pri
družiti, ali s drukčijim parolama.
Tog dana desilo se da je Verin razred imao
čas nemačkog jezika. Nastavnica, ni kriva ni duž
na, morala je da sluša proteste učenica protiv
Nemaca i nemačkog jezika, kao da je ona bila
kriva za izdaju Cvetkovića i Cincarmarkovića.
Učenice su na njoj iskalile svoj bes.
Na skopske ulice direktori škola poslali su
učenike da demonstriraju. Bili su to omladinci
iz Srpskog kulturnog kluba i Narodne odbrane.
— To su nacionalističke demonstracije —
rekla je Vera. — Mi pripremamo naše demon
stracije.
Kad su direktori pojedinih škola (Prve muške
i Ženske gimnazije) videli da nacionalističke de
monstracije nisu uspele, odnosno da su se uto
pile u demonstracije radnika, studenata i napre
dnih omladinaca, naredili su poslužiteljima da
zaključaju školske kapije.
Vera, naravno, nije mogla da ostane neak
tivna, da sedi u školskoj klupi.
— Dođite — rekla je grupi drugarica me
đu kojima je bila i Cvetanka Marković (sada
Kotevska).
Sišle su u donje prostorije škole. Prišle su
jednom prozoru, koji se nije otvarao. Vera je
razbila staklo. Provukle su se kroz otvor, izišle
na ulicu i odjurile prema trgu, gde su se pri
družile demonstrantima, koje su predvodili ko
munisti.
— Ovo su naše demonstracije — ushićeno
je rekla Vera. — A večeras će biti veće i žešće...
Oko podne, tog 26. marta, čule su se prve
parole Komunističke partije Jugoslavije: »Bolje
rat, nego pakt!«, »Bolje grob, nego rob«, »Vojska
s narodom — narod s vojskom«, »Dole nenarod
na vlast!«, »Dole pakt s Nemačkom« i druge.
Uveče su demonstracije počele u 18 i tra
jale do 22 časa. One su bile organizovane. Za nji
hovo održavanje bile su izvršene dobre pripre
me. Naime, bio je formiran odbor koji ih je огganizovao i vodio.
�Na trgu se okupila masa od 15 do 20.000 lju
di. Okupljenim demonstrantima govorio je stu
dent Anton Kolendić. Njegove prve reči bile su:
— U ime Komunističke partije pozivam vas
u borbu...
Na drugoj strani trga govorila je studentkinja Filimena Mihajlova.
Među demonstrantima bila je i Vera sa svo
jim drugaricama.
Kad su demonstranti krenuli preko Dušanovog mosta (sada Kameniot most), s njima je po
šla i Vera. Masa naprednih i rodoljubivih gra
đana sakupila se između palate Ibni Pajko i
Skopske mitropolije. Tu je okupljenim demon
strantima govorio student Blagoja Korubin.
Demonstranti su došli i pred zatvor u kojem
je, između ostalih, bio i sekretar Pokrajinskog
komiteta SKOJ-a, Dobrivoje Vidić.
Vera je bila u masi. Oduševljenje i radost si
jali su joj na licu. Uzbuđeno je izvikivala paro
le. Njeno ushićenje prelazilo je i na ostale de
monstrante. Naročito na omladince i omladinke.
Iste večeri, ispred Studentskog doma, održan
je sastanak na kome je odlučeno da se sutradan,
27. marta, nastavi s demonstracijama. Prema pla
nu svi demonstranti trebalo je da se okupe u
glavnoj ulici (tada ulica Kralja Petra), koja je
vodila od trga do železničke stanice.
Međutim, policija i žandarmerija su ovog pu
ta bili spremniji da se suprotstave demonstran
tima. Do fizičkog obračuna došlo je kad je iz uli
čica kod Narodne banke izletela žandarmerijska
konjica i policijska pešadija.
U tom sukobu bili su ranjeni studenti Vasilije Đurović Vako i Krsto Bajić (docnije poginu
li u narodnooslobodilačkom ratu i proglašeni za
narodne heroje).
Vera je dobila udarac pendrekom preko leđa
i umalo je jedan obesni žandarm nije pregazio
konjem.
Više od desetak demonstranata, među koji
ma i Risto Dukovski, bilo je uhapšeno. U zatvo
ru su bili zadržani do kasno uveče.
2 Vera Jocić
�PARTIZANSKI OBAVEŠTAJAC I
KURIR U VALJEVU
18
— Narod je progovorio — oduševljeno je go
vorila Vera. — Duša naroda, dugo sputavana,
probila je barijere i potekla kao reka... Partija
i SKOJ pokazali su svoju snagu...
Okupacijom i komadanjem Jugoslavije, ap
rila 1941. godine, Skoplje je potipalo pod vlast bu
garskih fašista koji su počeli da proteruju Srbe
koji su živeli u Makedoniji. Tako su i Jocićevi
morali da napuste Skoplje.
Iz Skoplja su, krajem maja ili početkom
juna 1941. godine, u Srbiju krenuli Katica (ba
ba), njen sin Todor, invalid iz prvog svetskog ra
ta i Vera sa sestrama.
Kad su stigli u Niš, stan su našli u Jagodjnmahali, u čegarskoj ulici broj 2. Bila je to kuća
koja je u suturenu imala dve sobe i ostale pro
storije. U taj suterenski stan uselili su se Joci
ćevi.
Iz Niša sestre su otputovale, preko Beogra
da, u Valjevo, odakle je bila maćeha Angelina,
rođena Prodanović. U Nišu su ostali da žive Ka
tica, Todor i Angelina-Gina sa dvoje dece, Stanojem i Gordanom, iz trećeg Mladenovog braka
(Angelina i deca došli su docnije iz Skoplja u
Niš).
Posle dolaska u Valjevo sestre su se uklju
čile u ilegalni rad. Bile su povezane s Dimitrijem Dišom Koljkovićem, koji je bio sekretar
SKOJ-a u Tehničkoj školi.
Veru je Dimitrije Diša Koljković upoznao
kad je sa sestrama došla u Valjevo. Koljković
je čuo da se zlopate, pa im je, uz pomoć drugo
va i drugarica, našao jednu prostoriju u krugu
Mlina. Drugovi su ih pomagali iz samopomoći ko
liko su god mogli.
Jednog dana, preobučen u seljačko odelo,
neobrijan, s jednim konjem, Koljković je došao
u Valjevo i uputio se u Mlin, odakle je trebalo
da prenese sakrivenu municiju.
U prostoriji, u kojoj su živele sve tri sestre
Jocić, Koljković je sreo Milicu Pavlović Daru,
tada člana Okružnog komiteta KPJ za Valjevo
(docnije poginula u narodnooslobodilačkom ra
tu i proglašena za narodnog heroja). Ona ga ni
je prepoznala.
�— Ja sarn, Diša, profesorice.
Ona se iznenadila:
— Kako si se promenio! — uzviknula je Da
ra. — Nikad te ne bih prepoznala da se nisi sam
javio.
U prenošenju municije i oružja Koljkoviću
su pomogle i sestre Jocić.
Krajem avgusta, ili početkom septembra
1941. godine, Vera je došla u Valjevski NOP od
red. Njene dve sestre štab odreda je poslao u
Bajinu Baštu, u radionicu odeće i obuće.
Vera je prvo radila u AgiNpropu odreda (A^itaciono-propagandno odeljenje) dok Koljković
nije postavljen za obaveštajnog oficira odreda.
Onda su Vera, Milica Nožica, Petar Popović i
drugi postali kuriri — obaveštajci štaba odreda.
Od tog dana, sve do pred odlazak u Niš, Vera
je veoma uspešno obavljala ovu dužnost.
Umela je odlično da se prerušava. Sa seljan
kama je ulazila u grad, noseći poštu za Okruž
ni komitet KPJ za Valjevo.
Posao kurira shvatala je veoma ozbiljno i od
govorno. Unaprcd se pripremala za izvršenje
svakog zadatka. Na primer, proučila bi neku po
rodicu: koliko članova ima, kakvog su imovnog
stanja, kako se ko zove, kako ko izgleda. I tako
dalje. To joj je bilo potrebno da bi mogla da se
predstavi u slučaju da je neko od neprijatelja
zaustavi i počne da ispituje.
Veru je Koljković slao na najteže zadatke. On
je to činio zbog toga što su ostali kuriri, kao No
žica i drugi, bili meštani. Ljudi su ih poznavali
i u samom gradu i u okolnim mestima. Veru niko nije poznavao, jer je bila izbeglica, doseljenik.
Gestapo i policija u Valjevu znali su da ne
ko silazi u grad, odnosno da održava vezu s par
tijskom organizacijom. Samo nisu znali ko je
taj. Zbog toga su svim silama nastojali da otkri
ju kurira, odnosno njegovu »javku« (ličnost, ko
ja služi kao veza između više i niže veze, odnos
no partijske organizacije).
To im je jednog dana pošlo za rukom.
Kraj u kojem je stanovala Verina »javka«
jednog dana je blokiran. Neprijatelj je pretpo
stavljao da će kurir upasti u stupicu koju mu
je namestio.
U tom trenutku Vera se zatekla u stanu jed
ne drugarice od koje je trebalo da primi neke
2»
19
�podatke i vesti za Valjevski NOP odred. Četnici
i Nemci ulazili su u svaku kuću i pretresali je od
tavana do podruma, tražeći partizanskog kurira.
— Sta da radimo? — pitala je Verina dru
garica.
— Sad ne mogu da iziđem iz kuće — odgo
vorila je Vera.
— Svakako — rekla je zabrinulo drugarica
— Ali, gde da te sakrijem?
Pogledale su oko sebe. Ništa skrovito i bezbedno nisu videle. U dvorište su već ulazili Nem
ci i četnici. Vera se u magnovenju odlučila. Po
trčala je prema jednoj sobi. Brzo je otvorila vra
ta, ušla u sobu i sakrila se ispod kreveta. Nje
na drugarica je to gledala razrogačenih očiju.
— Zatvori vrata! — tiho ali energično do
bacila joj je Vera.
Drugarica je mahinalno uhvatila za kvaku i
privukla vrata. U tom trenutku u stan su upali
četnici i Nemci.
— Ko ovde stanuje? — upitao je četnik.
Drugarica je jedva uspela da kaže:
— Mi...
— Koji »mi«?
— Mi, moji roditelja i ja ...
— Niko više?
— Niko više... Pardon, i jedan nemački ofi
cir. ..
Četnik se trgao. Okrenuo se nemaokom voj
niku.
— Tu... ajne dojčland oficiren... stanuje...
Feršten zi?
— Ja, ja. Feršteen — odgovorio je Švaba.
Posle toga Nemac je pozdravio i okrenuo se,
pošavši iz kuće.
— Izvinite — servilno je rekao četnik i po
žurio za Švabom.
Vera je pod krevetom ostala dok je blokada
prošla. Onda se izvukla ispod kreveta, pozdravi
la se s drugaricom, izišla iz kuće i otišla u od
red.
— Umalo da zaglavim — rekla je i ispričala
šta joj se desilo.
— Kako si se setila da se sakriješ u sobu
tog nemačkog oficira — pitali su je mladi obaveštajci.
�— Eh, kako? .. Pa, drugi izlaz nije postojao...
Reskirala sam... Nadala sam se da sobu neće
pretresati, kad čuju ko u njoj stanuje. Međutim,
ni druge prostorije nisu pretresali u toj kući...
U takvim trenucima mozak radi fantastično. Ili
nađeš rešenje ili ne nađeš. Treće nema.
— Pomaže li tu inteligencija?
Vera se zamislila.
— 0 tome dosad nisam razmišljala... Mož
da i pomaže... Mislim da je, ponajpre, posredi
nagon za samoodržanje... Treba biti dosetljiv,
odnosno, treba se snaći... Da... A, možda, i in
teligentan. .. Šta ja znam... 0 tome nikad nisam
razmišljala...
— Kad prigusti, čovek se uvek snađe!
— Da.
— A, biva — i ne snađe se?
— Opet se vraćamo na početak... Možda tre
ba unapred razmisliti o tome šta se sve može
preduzeti ako se to i to dogodi? Možda treba
znati i tuđa iskustva, pa ih u datom trenutku is
koristiti? Možda...
— Ili ne razmišljati o tome šta ti se sve mo
že desiti, nego u datom trenutku doneti odluku?
Posle dužeg razmišljanja, Vera je rekla:
— Nije naodmet znati kako su se drugi poneli u datoj situaciji; ako ne istoj, a ono — bar
sličnoj.
Kurirski posao Vera je obavljala veoma uspešno od decembra 1941. do 3. marta 1942. go
dine.
Kad je jedan deo Valjevskog NOP odreda
krenuo u Bosnu, bilo je rešeno da sve drugarice
ostanu na valjevskom terenu, zbog napornog i
veoma opasnog puta koji je borcima predstojao.
Trebalo je, pre svega, preći Drinu, a onda, verovatno, sukobiti se više puta sa četnicima, s onu
stranu reke. Valjalo je naći vezu s partizanskim
jedinicama u istočnoj Bosni.
Velika neizvesnost bila je pred borcima. U
takvoj situaciji drugarice nisu mogle poći. Tako
je ostala i Vera. Koljković ju je ostavio na vezu
vrsnom partizanskom obaveštajcu Živoradu Vitoroviću, učeniku iz Zlatarića.
Kad joj je saopštio da ostaje, upitala ga je:
— Zbog čega me ostavljaš?
— Takva je direktiva.
�— Misliš li da neću moći izdržati napore
jednog takvog marša?
— Nije u tome stvar. Tako je odlučeno na
čelno, za sve, pa i za tebe.
— Odlučeno, odlučeno — ljutito je rekla.
Videlo se da je teško primila ovu odluku.
Ali, šta se tu moglo. Iako je bila odličan kurirobaveštajac, morala je ostati na valjevskom te
renu, s ostalim delom odreda.
SEKRETAR PARTIJSKE ĆELIJE U NISU
Okupator, domaća policija, Srpska državna
straža (nedićevci), četnici Koste Pećanca, Srpski
dobrovoljački odred (ljotićevci) i drugi bili su
uznemireni razvojem i uspehom narodnooslobodilačke borbe u Nišu i okolini 1941. godine. Zbog
toga su Nemci svim silama nastojali da onemo
guće razvoj NOP-a. S tim u vezi počela je kon
centracija većih snaga u Nišu i preduzimanje
energičnih vojnih akcija radi razbijanja blokade
grada i čišćenja terena od partizana. Pre toga
reorganizovane su policija i uprava.
Provalom od 11. februara 1942. godine, ne
prijatelj je otkrio mnoge partijske organizacije
u niskim preduzećima. Iz niškog koncentracio
nog logora na Crvenom Krstu 12. februara 1942.
godine je pobeglo 105 zatvorenika.
U znak represalija Nemci su počeli masovno
da streljaju zatvorenike na obližnjem brdu Bu
banj.
Takva je bila situacija u Nišu i okolini kad
je Vera došla u ovaj grad na Nišavi. Njen dola
zak u Niš značio je pojačanje partijskih redova,
koji su bili veoma proređeni.
Vera je u Niš došla juna 1942. godine i zapo
slila se, preko maćehe, u Fabrici duvana. Tu joj
je i maćeha radila. U Fabrici duvana Vera je po
stala sekretar partijske ćelije. Njenim dolaskom
partijska organizacija dobila je veliku pomoć.
Bogato iskustvo, koje je stekla za vreme boravka
i rada u Valjevu i Valjevskom NOP odredu, za
tim snalažljivost i energičnost, pomogli su joj
da se brzo snađe u novoj sredini, da upozna lju
de i sprijatelji se s njima. Pošto je došla iz Valjeva, u Fabrici duvana i u gradu zvali su je Ve
ra Valjevka.
�Vera je za vreme ručka održavala pojedinač
ne sastanke, obilazila odeljenja i, pored kontro
le nastojnika i pojedinih poslovođa, obaveštavala ljude o situaciji u fabrici, gradu i zemlji.
Na njenoj mašini, za kojom je radila kao pakerka cigareta, radio je okorcli ljotićevac Doka Lazarević. Zahvaljujući svojoj sposobnosti da pri
đe ljudima, od njega je saznavala pojedine po
datke.
Unela je živost u rad partijske organizacije,
među skojevce i simpatizere narodnooslobodilačkog pokreta. Trenutno zatišje u radu partijske
organizacije — nastalo ranijim hapšenjima par
tijskih aktivista Jelke Raduiović, Svetislava Sve
te Kokovića, Krste Stefanovića (streljani na Bu
bnju) i drugih, kao i februarskom provalom —
sada je, Verinom zaslugom, brzo prebrođeno. U
fabrički krug ponovo su počeli da se unose leci i
ostali materijali. Pojedini radnici sabotirali su
rad u proizvodnji. Ubacivali su pesak u mašine i
tako izazivali kvarove. Drugi su podešavali maši
ne tako da cepaju cigaret-papir. Proizvodilo se
mnogo manje nego pre rata. Radnici su naveli
ko iznosili cigarete i duvan. Pojedinci su išli to
liko daleko da su za vreme noćne smene, iz svo
jih odeljenja, konopcima spuštali sanduke kroz
prozor. Njih su prihvatali vatrogasci i prebaci
vali preko ograde u obližnje njive Gradskog po
lja, odakle su preuzimani i nošeni na skrovita
mesta. Jedan deo tih cigareta doturan je parti
zanskim odredima.
Krajem 1942. godine Nemci i policajci blo
kirali su kraj oko Fabrike duvana. Grupa Nemaca ušla je u zgradu i izvršila pretres. Međutim,
zahvaljujući osmorici članova Partije i aktivu
SKOJ-a, ništa nisu pronašli. Komunisti i skojevci uspeli su da romane »Mati«, »Kako se kalio
čelik«, umnožene na geštetneru, zatim brošure
o razvoju industrije i poljoprivrede u SSSR, radio-vesti Moskve i Londona i drugi materijal —
sakriju u kupatilu, iza radijatora.
— Sad ćemo biti mirni. Bar za izvesno vre
me.
— E, u tome je stvar što nećemo biti mirni
— rekla je Vera.
Pogledali su je.
— Neprijatelj je ovaj put izgutao, ali s tim
se neće pomiriti. Treba da budemo oprezni i
obazrivi više nego do sada.
�Verina predostrožnost činila se pojedincima
prelerana, ali su se brzo uverili da je bila u
pravu.
Naime, uiprava Fabrike duvana pojačala je
unutrašnju kontrolu. Ubačeni su i doušnici. Umesto poljskog Nemca, Grišova, Gestapo je za
komesara fabrike postavio kapetana Vajsa. Novi
komesar je po odeljenjima postavljao ljude čiji
je zadatak bio da budno prate svako širenje antinemačke propagande. Oni su se brinuli i o to
me da radnici manje napuštaju rad i da ne upro
pašćuju mašine.
Najrevnosniji Vajsovi doušnici bili su Stanimir Stanimirović, iz Trnave, i Aleksandar Šaša
Dimitrijević, iz Niša. Oni nisu ništa radili, samo
su se šetali kroz odeljenja i vrebali. Zbog izuzet
nog zalaganja, Vajs je Stanimirovića postavio za
suiperkontrolora gotovih proizvoda.
— Bila si u pravu — rekli su drugovi Veri.
— Moramo i mi da se organ izujemo — rek
la je ona.
— Kako misliš?
— Treba da postavimo naše straže po odelje
njima. One će motriti na Vajsove doušnike, me
đu kojima je i njegov šofer Ivan Pleser.
Tako je i učinjeno. Vajs je besneo zbog to
ga što njegovi ljudi u fabrici ništa ne mogu da
otkriju. Cigareta i duvana više se iznosilo nego
ranije. Skojevska i partijska organizacija, pod
Verinim rukovodstvom, radile su na pripremanju
prve grupe drugova i drugarica za odlazak u
partizane. Sastanci su održavani u stanu Vide
Bratić, u današnjoj Ulici 12. februara, kao i kod
Tine Stojanović, u Ulici Kraljevića Marka.
U svim odeljenjima Fabrike duvana posto
jali su aktivi SKOJ-a. Početkom 1943. godine, u
mašinskom odeljenju za pakovanje cigareta, po
red sekretara Kovine Janković (sada Đukić), skojevci su bili: Slobodanka Popović, Vera Živadinović, Mileva Milovanović, Nada Filipović, Nada
Minić, Ljubica Sjekloća, Božana Bubalo i Mile
Kajs. U odeljenju kartonaže, pod rukovodstvom
Milice Mojsilović, radio je aktiv od osam člano
va; u odeljenju za izradu cigareta bila su četiri,
a u mašinskoj radionici pet skojevaca.
Uprava Fabrike duvana nije sedela skrštenih ruku. Ona je osećala snagu Partije i SKOJ-a.
Zbog toga su direktor i komesar Vajs zaveli grup
ne ručkove za izbeglice, samce i samice. Time su
�hteli da pridobiju ljude i da ih pretvore u douš
nike. Kao i ostali pokušaji, i ovaj je ostao bez
rezultata, izuzimajući samo jednog izbeglicu ko
ji je pristao da bude doušnik.
Mesni komitet KPJ za Niš pokušavao je da
uspostavi vezu s bugarskim okupatorskim vojni
cima i oficirima da bi i među njima stekao pri
stalice narodnooslobodilačkog pokreta u našoj
zemlji i u Bugarskoj.
Prilikom tih pokušaja, poslednjeg dana fe
bruara 1943. godine, uhapšen je Miša Obradović
Zoran, sekretar Mesnog komiteta KPJ za Niš
(docnije osuđen na smrt od partizanskog vojnog
suda i strcljan na Jastrepcu).
Obradović je provalio ceo Mesni komitet KPJ
za Niš, čime se nad Veru nadnela velika opas
nost. Ona je bila na vezi Mesnog komiteta KPJ
za Niš, budući da je bila sekretar partijske ćeli
je u Fabrici duvana. Obradović ju je lično poz
navao. Postojala je verovatnoća da i nju prokaže, kao što je prokazao i članove Mesnog komi
teta i istaknute partijske rukovodioce i pozna
tije aktiviste. On je vodio Bugare od stana do
stana i prokazivao drugove i drugarice. To je ra
dio i na ulicama Niša, obučen u bugarsku vojnu
uniformu.
Vera je odmah prešla u ilegalnost. Nije spa
vala kod kuće, nego kod Voje Drljače, Vide Bra
tić, Kovine Janković (Đukić) i drugih drugarica.
Njen opstanak u Nišu bio je onemogućen. Tre
balo je, znači, da ode iz grada. Kuda?
Više partijsko rukovodstvo u Nišu odlučilo
je da krene na Jastrebac, u Jastrebački bataljon.
Iz Niša za Jastrebac Vera je krenula iz ku
će Vide Bratić. Kovina i Vera našle su se u par
ku, preko puta železničke stanice. S Verom je bi
la i neka učiteljica. Tu su se Kovina i Vera ras
tale, posle jednogodišnje saradnje po partijskoj
liniji u Fabrici duvana.
Vera je otišla na železničku stanicu i s Da
nicom Nikolić Lalom (ubila se 15. avgusta 1943.
godine da ne bi živa pala Bugarima u ruke), stu
dentom Poljoprivredno-šumarskog fakulteta iz Ni
ša i članom Mesnog komiteta KPJ za Niš, jedi
nim članom MK koji nije pao policiji u ruke po
sle Obradovićevog izdajstva, i s kurirom, otpu
tovala u pravcu Jastrepca. Verovatno do Male
Plane ili neke druge železničke slanice, koja je
bila u podnožju Jastrepca.
�Bilo je to početkom marta 1943. godine. Boža Damnjanović, član političkog biroa na jastrebačkom terenu, rekao je jednog dana Svetislavu
Savkoviću Joci da treba da sačeka dve drugari
ce iz Niša, koje će doći u pratnji kurira.
Savković je sačekao dve drugarice i kurira,
poveo ih preko dobričkih sela Jugbogdanovac,
Cubura i druga. Po zakonu konspiracije nije ih
pitao kako se zovu. Jedna od njih bila je smeđa,
a druga cmomanjasta-izrazita crnka. Uz put su
razgovarali o borbi, pokretu, Nišu, situaciji na
frontovima.
Kad su stigli na određeno mesto Savković
se pozdravio s drugaricama i vratio odakle je i
došao. Tada nije znao da je prihvatio i u Jastrebački bataljon odveo Danicu Nikolić Lalu i Ve
ru Jocić.
U JASTREBACKOM BATALJONU
Vera je na Jastrepcu ostala do juna 1943. go
dine. Za to vreme učestvovala je u akcijama, ko
je je vodio Jastrebački bataljon.
Pošto su partizanske snage ugrožavale sao
braćaj na pruzi Beograd—Niš—Vranje, Nemci su,
sa više jedinica Srpske državne straže (nedićevci), odnosno u svemu sa oko 750 ljudi, preduzeli napad na Treći (Jastrebački) bataljon Prvog
južnomoravskog NOP odreda.
Bataljon je bio na Malom Jastrepcu. Nepri
jatelj je počeo da nastupa 2. maja 1943. godine,
ujutro. Jastrebački bataljon bio je u predelu Jasike, severno od Novog Sela.
U borbi koja je nastala bataljon je razbio
neprijatelja i nalerao ga u panično bekstvo. Po
sopstvenom priznanju, neprijatelj je imao 7 mr
tvih, 5 ranjenih i 27 zarobljenih vojnika.
Sutradan, 3. maja 1943. godine, jedna bugar
ska divizija pošla je na Jastrebac. Jastrebački
bataljon, podeljen na čete, u nekoliko navrata
je naneo gubitke bugarskim prethodnicama.
Manevrišući po Jastrepcu, bataljon je uspeo
da izbegne neprijateljske, a da sačuva svoje sna
ge.
Posle trodnevne potere Bugari su se povukli
u svoje garnizone.
�Po odluci Pokrajinskog komiteta KPJ za Sr
biju štab Jastrebačkog bataljona, kojeg su sa
činjavali: Stanimir Jovanović Jova, komandant,
i Kiril Mihajlovski Grujica, politički komesar,
krajem maja 1943. godine uputio je jednu četu,
sastavljenu od bivših boraca Ozremskog NOP od
reda, na desnu obalu Južne Morave sa zadatkom
da pomogne Zaječarskom NOP odredu.
Vera je učestvovala u svim borbama koje je
vodio Treći (Jastrebački) bataljon Prvog južnomoravskog NOP odreda od marta do juna 1943.
godine.
PARTIJSKI RUKOVODILAC ĆETE
JUŽNOMORAVACA
U vreme kad je Vera došla na Jastrebac, po
četkom marta 1943. godine, u selu Streškovcu —
Novo Selo, formiran je Drugi južnomoravski NOP
odred.
U njegov borbeni stroj Vera je došla juna
1943. godine. Dušan Devedžić Žika, koji je bio zamenik političkog komesara Drugog bataljona,
rasporedio ju je na mesto zamenika političkog
komesara 2. čete u tom bataljonu.
Vera je, kao sekretar partijske ćelije u četi,
bila i član bataljonskog partijskog biroa.
Sastanke biroa zakazivao je Devedžić s odre
đenim dnevnim redom. Posle otvaranja sastanka
govorio bi Devedžić, a onda bi dao reč članovi
ma biroa, koji su se javljali.
Vera bi se javljala za reč i iznosila svoje miš
ljenje o pojedinim tačkama dnevnog reda. Deša
valo se da se njen stav po nekom pitanju nije
uvek podudarao sa stavom sekretara biroa. Se
kretara bi to neprijatno iznenadilo. Bio je pogo
đen, jer je bio partijski funkcioner. I više od
toga: bio je poznat u tom kraju, jer je tu rođen
i tu ratovao. Njemu se verovalo. Njegova se reč
cenila. Odjednom: došla neka drugarica sa Jastrepca, i počela da ga ispravlja; Nije mu bilo
prijatno, jer je bio sujetan, kao i svaki mladi čovek koji nešto znači kao borac i politički radnik.
Posle prvog Verinog istupanja Devedžić je
razmišljao: »Sla ona hoće? Zna li ona ko sam
ja? Možda cilja na mesto sekretara bataljonskog
partijskog biroa?«?
�Takve i slične misli vrzmale su mu se po
glavi. Nikoga o tome nije pitao, ni s kim o tome
nije razgovarao. Bilo mu je neprijatno, jer je
sve bilo tačno što ga je ona ispravljala. To je,
hteo — ne hteo, morao da prizna, ali se pitao:
»Zbog čega me ispravlja pred svima? Zar ne mo
že to nasamo da kaže, da mi ukaže na praznine
i netačnosti u mom izlaganju?«
Posle takvih razmišljanja uviđao je da je
ona u pravu, ali mu je, ipak, nekako bilo krivo.
Posle nekoliko njenih istupanja, shvatio je
da to nije radila s nekom ružnom namerom, ne
go zato što je bila odličan komunist. Ona je htela da pojedine stvari budu bolje objašnjene. Kad
je to shvatio, a shvatio je vrlo brzo, pozvao ju je
na razgovor.
— Slušaj, Šiptarka (tako su je zvali u bataljonu), ti me stalno ispravljaš, dopunjuješ, tuma
čiš. Očigledno je da pojedine stvari bolje znaš
od mene, bolje si ih upamtila. U početku mi ni
je bilo jasno zbog čega to radiš, ali sam shvatio
da to činiš iz najbolje namere, kao pravi komu
nist. E, vidiš: zvao sam te da se dogovorimo. Ubuduće podelićemo uloge. Ono što ti bolje znaš
— o tome ćeš ti govoriti, a ono što ja bolje znam
— ja ću govoriti. Slažeš li se s tim?
Za sve vreme Vera ga je posmatrala i paž
ljivo slušala. Nije ga prekidala.
— Slažem se — odgovorila je. — Drago mi
je što si pravilno protumačio moja istupanja. I
ja sam razmišljala o tome kako ćeš ti to primi
ti. Ali, verovala sam da ćeš to pravilno shvatiti,
kao što bi svaki dobar komunist shvatio. Znala
sam da si veoma popularan, ne samo među bor
cima, nego i u narodu ovoga kraja. To sam vrlo
brzo zaključila.
— U početku mi je smetalo zbog moje popu
larnosti. Međutim, shvatio sam da je istina iz
nad popularnosti, iznad autoriteta... Sve ono što
si govorila, bilo je tačno. I to me je brzo otreznilo. Tome je doprinelo i tvoje iskreno, odmereno istupanje. U njemu nije bilo trunke samo
zadovoljstva što o nečemu više i bolje znaš.
— Drago mi je što si me pravilno shvatio —
ponovila je.
Tako su njihovi odnosi postavljeni na pra
vu i zdravu osnovu.
Jednom drugom prilikom Devedžić je pretrpeo Verinu kritiku. I tada je bila u pravu.
�Drugi bataljon imao je u selu Kućuri bolni
cu. U njoj su se, osim boraca, lečili i oporavljali i
drugi partizani sa vranjskog područja. Bolnica je
pružala pomoć i meštanima. Što se tiče partij
skog rada, bolnica je bila podređena bataljonskom partijskom birou.
Jednog dana došla je Devedžiću drugarica,
koja je u bolnici bila bolničarka.
— Druže komesare — rekla jc uzbuđeno —
jedan se drug nije dobro poneo prema meni.
Devedžić se iznenadio:
— Kako se nije dobro poneo?
— Tako — stidljivo je odgjvorila.
— Ne razumem?
— Pa... bio je bezobrazan... Hteo je ... Na
valjivao je na mene...
— Je li u pitanju ranjenik ili neko od bora
ca koji obezbeđuju bolnicu?
— Ranjenik... Onaj drug što mu se ruka
oduzela.
Devedžić se odmah setio o kome je reč. Tog
borca je jedan drug slučajno ranio u rame. Či
ni se da su mu neki nervi pokidani, pa mu je
ruka i ostala oduzeta. Visila mu je nepomično niz
telo. Inače, bio je jedan od komandira.
— Dobro, drugarice. To ćemo raspraviti.
Sekretar je odmah sazvao članove partijskog
biroa bataljona. Naravno, došla je i Vera. Pri
sutne članove sekretar je upoznao sa žalbom dru
garice iz bolnice.
— Prvo, ne slažem se, druže sekretare, s tvo
jom odlukom do povodom ovog slučaja sazivaš
sastanak partijskog biroa, jer ovo nije problem
koji treba biro da razmatra, nego partijska ćeli
ja bolnice — rekla je Vera. — Drugo, mi smo
čuli samo izjavu ove drugarice, a ne znamo šta bi
rekao taj drug koga je optužila. Staro je pravi
lo, još su ga stari Rimljani isticali, da treba ču
ti i drugu stranu. Mi, međutim, drugu stranu nis
mo čuli. Na osnovu čega da verujemo samo dru
garici:
— Valjda ja ne lažem! — upala je bolničar
ka Veri u reč.
— Nisam to rekla, drugarice, ali osnovno je
da čujemo i druga koga optužuješ za nenormalno
ponašanje. Makar i u pismenoj formi, ako taj
drug nije u stanju lično da dođe. Uostalom, mo
�gao je neko od članova biroa da ode do bolnice
i da s njim razgovara, ako je on nepokretan.
— Može da ide — dodala je bolničarka.
— Onda ga je trebalo pozvati, ako smo od
lučili da biro o tome raspravlja — rekla je Vera.
Sekretar je shvatio da je prenaglio. Ali: šta
je — tu je. Kad je već zakazao sastanak i po
čeo da ga drži, natrag se nije moglo. U stvari,
mogao je da kaže da se sastanak odlaže da bi
čuli i dotičnog druga.
— Sad, kad smo već tu, da pokušamo da
resimo ovu stvar — rekao je sekretar.
— Ja bih nastavila — rekla je Vera.
— Možeš. Samo izvoli.
Vera se okrenula bolničarki.
— Tebi hoću da govorim... I ja sam žensko,
ali se ne slažem s tobom. Ti si načelno u pravu.
Mi, dok smo u borbi, u partizanima — ne smemo
da vodimo ljubav. Kuda bi nas to odvelo? A ako
dođe do toga, onda se ti drugovi i drugarice mo
raju uzeti, venčati, i posle toga obavezno raz
dvojiti. Jedan od njih ide u jednu, a drugi u dru
gu jedinicu. To ti je poznato?
— Poznato mi je — odgovorila je bolničar
ka.
— Eto, vidiš. Da li je taj drug hteo da se
vas dvoje uzmete, mislim venčate pred Partijom?
— Ne znam. Ja imam verenika.
— Znači, ti njega ne voliš?
— Ne. I što bih ga volela kad imam vereni
ka?!
— A da li on tebe voli? Jer to što ti imaš
verenika, ne mora da ga sprečava da te voli.
— On kaže, ali to me ne interesuje, jer ja
imam...
— Verenika — dopunila ju je Vera, očigledno
iznervirana bolničarkinim insistiranjem na toj
pojedinosti. — Gde je tvoj verenik? U partizani
ma ili u selu?
— U selu.
Vera je zaćutala. Pogledala je bolničarku pro
dornim pogledom:
— Da se ti, možda, ne plašiš da verenik neš
to ne sazna?
Bolničarka se trgla posle ovog pitanja.
— Ne, što bih se plašila. Nego, neću... šta
ima on meni da se udvara?
�Ovo je rekla s prizvukom nervoze u glasu.
— Naša je borba teška — produžila je Vera.
Ona zahteva velike žrtve, velika odr canja. Jed
no od tih odricanja je i odricanje od ljubavi, fi
zičke, naravno. Jer, mi ne možemo da zabrani
mo nekomc da voli, naravno, u sebi. Važno je
da ta ljubav ne remeti naše odnose, da ne utiče
negativno na naš partizanski, komunistički mo
ral. .. Možda, i mene neko voli? Možda i ja ne
koga volim? Ali to čuvam u sebi i za sebe. Do
čega bi nas dovelo kad bismo radili drugačije?!
O tome i da ne govorimo. Svi to dobro znamo.
A pogotovu što neprijatelj svuda priča da mi u
partizanima vodimo slobodnu ljubav... Svakog
dana naši drugovi stavljaju glavu u torbu...
— A, mi? Zar i mi drugarice ne stavljamo
glavu u torbu?
— Stavljamo i mi, ali rede. Eto, ti, na primer.
Radiš u bolnici jedan veoma odgovoran posao:
neguješ naše ranjene i bolesne drugove. Među
tim, ti drugovi, kad ozdrave, kad im se rane zacele, otići će u svoje jedinice, što znači — pono
vo će se boriti, ponovo će se izlagati smrtnoj opasnosti. A, ti? Ostaćeš u bolnici...
— I ovde je opasno. Neprijatelj i bolnice na
pada.
— Znam, ali rede. Ti si u bolnici, hoću re
ći, na bezbednijem mestu. A, onaj, prezdraveli,
bolje reći, zakrpljeni borac, ponovo će jurišati,
ponovo će se izlagati smrtnoj opasnosti. Dokle?
Dok ga neko neprijateljsko zrno ne dokrajči. Ili,
u najboljem slučaju, ne napravi od njega inva
lida. ..
Vera je zaćutala. U sobi je nastala mrtva ti
šina.
— Eto, taj drug, koji se, kao što ti kažeš,
nedolično ponašao, težak je ranjenik: oduzeta mu
je ruka, jer mu je metak, bar da je neprijatelj
ski, uništio neke nerve. Ako iz rata iziđe živ, da
li će moći sto posto da služi zajednici? Neće...
Vera je opet ućutala. Prisutni su znali da
nije završila. Da sad dolazi ono glavno. Očekiva
li su da kaže onu spasonosnu reč, jer bi, u su
protnom, drug morao biti streljan. Niko od pri
sutnih nije želeo da drug, na taj način, izgubi
glavu. Ali, trebalo je to neko da kaže. To su oče
kivali da kaže Vera. Znali su da je drug pogrešio, da je to u suprotnosti sa zakonima partizan
skog života, s partizanskim principima, s mora
�lom. AH, žao im je bilo druga. Prvo, što ga je
ranio drug, nepažnjom, slučajno; drugo, što tre
ba život da mu oduzmu, opet njegovi drugovi. U
sebi su ga grdili, psovali. Ali... Postojao je »kor
pus delikti«, što se kaže...
— Svako od nas može da pogreši, jer je sva
ko od nas čovek sa svojim ljudskim slabostima.
Ako smo partizani, nismo od kamena. I u nama
bije srce, teče krv. Svi smo prirodni i zdravi lju
di. .. Kako će se ko ponašati, zavisi od mnogo
čega. Jedan ruski pisic, Čemiševski, u svojoj knji
zi, na jednom mestu, kaže: »Sve zavisi od mesta,
vremena i uslova«. Da je taj drug bio u borbi, a
ne u bolnici, ne bi mu palo na pamet da se, ne
samo tebi, nego bilo kojoj drugarici, udvara. Iz
prostog razloga: ne bi imao vremena da misli na
to od umora, napora, gladi, marševa, juriša i
ostalog. Znači, u tim uslovima on bi se drukči
je ponašao... U bolnici, međutim, gde su druga
čiji uslovi života, gde nema juriša, marševa, gla
di, gde je život neupoređivo mirniji nego u jedi
nici, pored dobre nege i dobre hrane, ljudima
razne stvari i želje padaju na pamet... U nje
mu se javila želja za ženom, kao što se u ženi
javl ja želja za muškarcem... Da se razumemo,
ja ne mislim ovog druga da opravdavam za ono
što je pokušao, jer imamo samo tvoju izjavu...
Recimo da je tako kao što ti kažeš. Pokušavam
samo da ga shvatim, da ga razumem, odnosno da
ti shvatiš i razumeš taj njegov istup. I, ne sa
mo da ga shvatiš, nego i da mu oprostiš.
Posle ovih reči Vera je zaćutala. Pala je oče
kivana reč: oproštaj! Svi su gledali u drugaricu.
Situacija je bila napeta. Nije se znalo šta ce re
ći bolničarka, jer se za sve vreme, dok je Vera
govorila, držala uvređeno.
— Ima li još neko nešto da kaže povodom
ovoga? — upitao je Nevedžić.
Pogledao je sve prisutne. Oni su ćutali.
— Ako mu ne oprostiš, ako ga ne shvatiš —
nastavila je Vera — mi ćemo morati da ga streliamo, jer druge kazne nema. Naravno, ako utvr
dimo da je sve tačno što si rekla.
Poćutala je, a onda, kao za sebe promrljala:
— Zbog čega da se mi ubijamo, kad nepri
jatelj ima metak za svakog od nas...
Opet je nastala tišina. Sve su oči bile uprte
u drugaricu. Očekivalo se šta će reći. Ona je ćutala i eledala nekud preda se. Devedžić nije hteo
da prekida tišinu.
�Vera je posmatrala bolničarku. Ispitivala je
utisak svojih reči. Tišina je potrajala nekoliko
sekundi, a prisutnima se učinilo čitava večnost.
— Neka ga đavo nosi, kad je tako — rekla
je bolničarka.
Prisutnima kao da je pao kamen sa srca.
Odjednom se čuo uzdah olakšanja. Vera je priš
la drugarici i stegla joj ruku.
— Mi moramo i da praštamo, a ne samo da
osuđujemo — rekla je. — A on će dobiti svoje!
PRIHVATANJE NOVIH BORACA
Kad je upoznala prilike u bataljonu i na te
renu kojim se kretala jedinica (dolina reke Pčinje i čitav kraj oko nje) Vera je dobila zadatak
da prihvata nove borce, koji su dolazili iz okol
nih sela; da stvara omladinske organizacije u če
tama, odnosno u bataljonu. Novi borci bili su,
uglavnom, nepismeni i nisu mnogo znali o cilje
vima narodnooslobodilačkog pokreta. Bili su to
priprosti ljudi, ali rodoljubi, koji su želeli slobo
du svojoj zemlji. Trebalo je s njima politički ra
diti. Trebalo ih je opismenjavati. Trebalo ih je
vezati čvrsto za narodnooslobodilački pokret.
To su bili Verini zadaci, ne računajući njen
rad po partijskoj liniji kao sekretara partijske
ćelije i člana bataljonskog partijskog biroa. Ona
je svoja zaduženja uspešno obavljala.
— Drugovi — govorila je novim borcima —
biti nepismen znači, kao što narod lepo kaže, bi
ti šlep kod očiju. Vas je bivša država držala u
neznanju, jer joj je to išlo u račun. Da ste bili
pismeni, da ste znali da čitate, mogli biste da
saznate još o mnogim nepravdama koje tppe se
ljaci, radnici i, uopšte, pošteni i radni ljudi. I
to ne samo u našoj zemlji nego i u svetu, u dru
gim državama. Ali vi ste bili nepismeni, što će re
ći i neprosvećeni. E, vidite, naša borba nije sa
mo borba protiv okupatora i domaćih izdajnika.
Nije samo za njihovo proterivanje i oslobađanje
zemlje od njih. Naša borba je i za jedno bolje,
pravednije, pravičnije društvo, za jednu novu
državu, koja će stvarno biti narodna — država
radnika, seljaka i poštenih intelektualaca. U toj
i takvoj državi ne mogu živeti, postojati ljudi ne
pismeni, neprosvećeni. Svaki naš čovek mora da
zna da čita i piše. Jer, kako bi, inače, mogao da
upravlja državom...
5 Vera Jocić
33
�— Eh, bre, drugarice, otkud seljaci mogu
da upravljaju državom?! To je za školovane lju
de, a ne za nas i proste radnike.
Vera je pogledala druga koji ju je prekinuo
u izlaganju. Za trenutak je nastao tajac. Svi su
očekivali šta će reći. Prisutni su se zagledali. Kao
da su se slagali s drugom koji je rekao da dr
žavom mogu da upravljaju samo školovani ljudi.
— Slažem se s tobom — rekla je Vera i zaćutala.
Odjednom, svi su je pogledali, jer se nisu
nadali ovakvom odgovoru. Očekivali su da ona
počne da dokazuje suprotno.
— Slažem se s tobom — ponovila je Vera.
— Seljaci, ali oni nepismeni, naprosvećeni, selja
ci koji ne znaju da su, zajeclno s radnicima i po
štenim intelektualcima, glavna snaga društva,
odnosno države — ne mogu da upravljaju drža
vom!
Posle ovih reči Vera je poćutala, a zatim na
stavila:
— Nepismen i neprosvećen čovek ne zna svo
ja prava i zbog toga ga svako može da vara, da
vuče za nos. Pismen i prosvećen čovek je nešto
drugo. Njega ne mogu tako lako da varaju i da
umesto njega upravljaju. Naša nova država biće
radničko-seljačka. Za takvu državu moramo se
pripremiti, moramo se osposobiti. Naši drugovi
treba da dođu na ona mesta koja su zauzimali
činovnici odani kralju, a danas Nemcima, Buga
rima i ostalim okupatorima u našoj zemlji. Su
tra, ako bi kralj ponovo došao u zemlju, ako bi
ponovo uzeo vlast, ti bi mu činovnici opet bili
odani. E, vidite, mi se borimo i za novu državu,
za našu državu. Za republiku u kojoj će narod
biti na vlasti...
— Ne mogu svi da upravljaju državom, svi
da budu činovnici. Treba neko i zemlju da obra
đuje, da ostane na selu.
Vera je pogledala druga koji je ovo rekao.
— Prvo, činovnici neće upravljali državom,
nego narod preko svojih predstavnika; drugo, oni
koji će raditi u fabrikama i u selu — kako će
raditi ako budu nepismeni?!
Prisutni su se pogledali. Jedau se odvažio
da kaže:
— Šta tu ima da se misli: kako će da rade?
Radiće kao i dosad što su radili!
�— E, neće! — rekla je Vera. — Neće raditi
tako primitivno kao što su dosrd radili. Neće
orati drvenom ralicom, nego gvozdenim plugom
koji pravi nekoliko brazdi odjednom.
Borci su se zgledali.
— Kako to nekoliko brazdi odjednom?
— Tako, tako: na traktor se montira plug,
koji ore dve, tri ili više brazdi odjednom.
Sad je sledilo novo pitanje iznenađenih bo
raca.
— Sta je to traktor? ?
— To je mašina koju tera čovek, traktorist,
kao kamion što se vozi. I ne samo plug, traktor
vuče i sejalicu, drljaču i druge sprave.
Seljaci su sumnjičavo vrteli glavom. Očigled
no je bilo da nisu verovali.
— Odakle to znaš, drugarice komesar?
— Čitala sam u knjigama o Sovjetskom Sa
vezu. Tamo tako obrađuju zeml/u... Oni upo
trebljavaju i komba jne...
— Sta mu je sad to?
— To su mašine koju žanju pšenicu i odmah
pune džakove zrnom, koji ispadaju iz mašine, kao
i slama, upakovana u bale. Seljaci idu iza kom
bajna i sakupljaju džakove i bale slame i tova
re na kola ili kamione.
Vera je prestala da govori i pogledala u pri
sutne. Na njihovim licima videla je nevericu.
— Ti se šališ s nama — rekao je jedan od
prisutnih.
— Ličim li vam ja na neozbiljnu osobu? —
upitala je Vera.
— Ne, ali...
— To je neverovatno. Kod mene u selu još
žanjemo srpom, a čuo sam da preko Save i Du
nava žanju kosom. Kod nas se samo trava kosi.
— Srpom će da se žanje i nadalje ako doz
volimo da državom ubuduće upravljaju bogata
ši i narodne krvopije, kao što su upravljali pre
rata. Ali, kao što sam rekla, da ne ponavljam
više, mi ćemo da stvorimo našu državu... Zabo
ravila sam da vam kažem da će ubuduće, osim
domaćeg, da se upotrebljava i veštačko đubrivo... Za sve to čovek treba da bude pismen. Da
zna kako da upotrebljava mašine, veštačko đubrivo i ostalo što nauka bude pronalazila... Dru
go, pismenost nije potrebna samo za bolji rad
�na selu i u fabrikama; ona je potrebna i zato da
bi svaki naš čovek znao šta se i kako se radi u
njegovoj, našoj državi. I ne samo da zna, nego i
aktivno da učestvuje u njenom radu... Drugovi,
u sela naša, u domove, doći će elektrika. Izbacićemo gasarčiće i lampe petrolejke. Ljudi će mo
ći da čitaju. Produžićemo dan na taj način. Legaće se docnije, jer ćemo upotrebljavati tehni
ku, mehanizaciju, a time manje trošiti svoju rad
nu snagu, a postizati više.
Vera nije bila sigurna da su joj novi borci
sve poverovali, ali ie bila sigurna da ih je zainteresovala, razdrmala, a to je, za početak, bilo
dovoljno. Znala je da su to bistri ljudi, verovala
da će brzo prihvatiti ono što im budu ona i dru
gi drugovi pričali.
Brzo je stekla ugled među drugovima, borci
ma. Ljudi su prepričavali ono što im je ona go
vorila. ..
Osim rada na opismenjavanju boraca, bila
je zadužena za uzdizanje članova Partije i SKOJ-a.
Ona je to radila i u četi i u bataljonu.
BORBE NA VRANJSKOM TERENU
Prodor partizana na jug, u rejon Pčinja —
Kozjak, juna i jula 1943. godine, značajnije je
ugrozio komunikaciju Niš — Skoplje, koja je bi
la od životne važnosti za Nemce.
Da bi obezbedili tu komunikaciju i, uopšte,
onemogućili dejstvo partizanskih jedinica, Nemci su od Bugara zahtevali da daju još jednu di
viziju kao pomoć radi okupacije Srbije (osim
Beograda i Bora).
Te bugarske snage trebalo je da smene nemačku diviziju, koja je bila potrebna u Grčkoj,
zbog, eventualnog, savezničkog iskrcavanja.
Bugarski ministar vojske Mihov ispunio je
nemački zahtev. U vezi s tim on je u leto 1943.
godine organizovao napad na slobodnu teritori
ju u Crnoj Travi i Ližnici, kao i u rejonu Pčinja
— Kozjak.
Štab Drugog južnomoravskog NOP odreda,
s Udarnim i Drugim bataljonom, stigao je 15.
septembra 1943. godine iznad Trgovišta. U selu
je bio garnizon bugarskih policajaca, smeštenih
u zgradi osnovne škole, opasane rovovima i bun
kerima.
�U zoru istog dana partizani su napali poli
cajce. Razvila se žestoka borba. Sa susednih br
da partizani su se približili, gotovo, do samih ut
vrđenja. Bombaši su ubacivali bombe u rovove.
Međutim, policajci su davali žilav otpor, jer su
bili dobro utvrđeni i imali dovoljno municije.
Partizani nisu imali oružje koje bi moglo da
razruši bugarska utvrđenja. Borba je trajala
osam časova.
U međuvremenu, četnici su obavestili bugar
ski policijski garnizon u selu Đermanu o napa
du partizana na policajce u Trgovištu. Bugarski
policajci iz Đermana odmah su pohitali u Trgo
vište, u pomoć napadnutim policajcima. Sa su
protne strane, jednu partizansku četu napali su
dražinovci. Štab odreda je doneo odluku da se
prekine borba i borci povuku. Četiri partizana
su poginula, a 4 su bila ranjena. Policajci su
imali 9 mrtvih i 12 ranjenih.
Ova borba je imala veliki politički značaj.
Sutradan su se policajci, sa mrtvima i ranjenima,
povukli iz Trgovišta i otišli u Vranje. Demoralisani, prolazili su kroz sela u dolini Pčinje i Vranjske kotline. Za narod tih mesta i krajeva bio je
to još jedan povod za radovanje, za verovanje
da su partizani jedina snaga koja ih može izba
viti od okupatora.
Značaj borbe kod Trgovišta je i u tome što
se narod još jednom osvedočio u izdaju četnika
Draže Mihailovića, jer su se oni javno deklarisali
kao pomagači bugarskog okupatora, koji je na
rod tog kraja već dva puta u crno zavio.
Bugari u Trgovište nisu više kročili do kra
ja rata.
Narednih dana partizani su likvidirali okupa
torske opštine u Kleniku, Zlatokopu i Rataju.
Verino hrabro držanje u borbi protiv bugar
skih policajaca u Trgovištu zapazio je Ljupčo
Arsov Goce, delegat Povereništva Glavnog štaba
NOV i PO Makedonije za V operativnu zonu. On
se zainteresovao za nju. Drugovi su mu rekli da
je Skopljanka, ali da je došla iz Niša u Drugi
južnomoravski NOP odred, i da je zamenik po
litičkog komesara 2. čete u Drugom bataljonu.
— Hrabra devojka — rekao je Arsov. — Požrtvovana, smela, odvažna.
Rekli su mu da je ranije bila borac dva od
reda: Valjevskog i Jastrebačkog, odnosno Trećeg
jastrebačkog bataljona, kao i to da je bila se
kretar partijske ćelije u Fabrici duvana u Nišu.
�»Mlada devojka, a već sa izvesnim iskustvom
iz oružane borbe i ilegalnog rada«, razmišljao
je Arsov. »Vidi se da je oduševljena borbom i
da joj pripada svom dušom svojom. Ume da kon
taktira s ljudima«.
Posle oslobođenja Trgovišta borci su napali
prugu kod sela Raj inče. Uništena je ćela kom
pozicija s lokomotivom i ubijena tri nemačka
vojnika.
Borce Drugog južnomoravskog NOP odreda
napali su 21. septembra 1943. godine na Kozjaku
četnici Draže Mihailovića, u blizini sela Maglenca oružjem, kojeg su dobili od Engleza vazdušnim putem.
Krajem septembra 1943. godine u Babinu Po
ljanu je došao Metodija Kotevski Slobodan. Kad
su borci čuli da je Skopljanac, rekli su mu:
— Kod nas je jedna drugarica iz Skoplja.
Kotevski se zainteresovao:
— Ko je ta drugarica?
— Vera Skapljanka — odgovorili su drugo
vi. — Mi je tako zovemo, A zovemo je i Vera
Siptarka.
— Da li bih mogao da se vidim s njom? —
upitao je Kotevski.
— Kako da ne. Sad ćemo je potražiti.
Jedan borac je otišao po Veru. Kotevski je
za to vreme razmišljao koja li to drugarica iz
Skoplja može biti. »Vera joj je, sigurno, ilegalno-partizansko ime... Kad je vidim, možda ću
je prepoznati?«
Kad se Vera pojavila s drugom koji je po
šao da je potraži, Kotevski je uzviknuo:
— Ti li si ta Vera Skopljanka!
Stari poznanici i drugovi su se zagrlili.
— Pričaj mi o sebi — rekao je Kotevski —
Kad si otišla iz Skoplja? Gde si se sklonila? Od
kad si u partizanima?
— Ne, pričaj prvo ti. Odakle dolaziš? Je si li
bio skoro u Skoplju? Znaš li nešto o drugaricama, drugovima, s kojima smo se družili?
» Nije se mnogo promenila«, razmišljao je
Kotevski dok ju je Dosmatrao. »Samo, umesto
crne đačke kecelje, s belom kragnicom, crnih ča
rapa, cipela i crne beretke na glavi, s rimskim
brojem razreda na njoj, sad je u čakširama od
grubog sukna i tamnoplavoj bluzi bugarskih avi-
�jatičara. Umesto beretke, kapa s petokrakom, a
na nogama opanci«.
Kotevski je rekao da je u Dragom kumanovskom NOP odredu; kazivao je o borbama pod
Kozjakom, Skopskom Crnom gorom, u nepo
srednoj blizini Kumanova, o omiljenim rukovo
diocima i junacima — Karpošu*, Donetu, Šajčetu
i drugima.
Vera je Kotevskom malo pričala o sebi. Više
0 drugaricama i drugovima, o borbama u koji
ma je učestvovala, poginulim i ranjenim saborcima.
»Ostala je skromna, kakva je i bila«, mislio
je Kotevski dok ju je slušao. »Puna vedrine i
optimizma. Samo, postala je odlučnija i sigurni
ja u sebe, što je sasvim razumljivo posle trogo
dišnje borbe i ilegalne aktivnosti«.
U jednom trenutku Vera je, gotovo, šapa
tom rekla:
— Znaš, rado bih prešla k vama. Nešto me
vuče da budem bliže Skoplju... Ne znam da li
da pitam? Sta misliš?
— Pitaj. Zašto da ne?!
Kad je Kotevski .posle toga bio s drugovi
ma iz Okružnog komiteta KPJ za Vranje, među
kojima i sa Vašom Smajevićem, preneo im je
Verinu želju, ali dosta oprezno.
— To je prvi put da ona nešto traži — rekli
su drugovi.
Kotevski se vratio u odred, a Veru su poz
vali na razgovor.
— Čuli smo da želiš da odeš od nas?
— Da, želela bih — rekla je Vera.
— Mi smo želeli da ostaneš kod nas. Ali, ako
želiš da odeš, izići ćemo ti u susret...
— Mene vuče to što sam 18 godina živela u
Makedoniji: u Sinđelićevu i Skoplju, što sam se
srodila s tim narodom, što znam njegove muke
1 patnje, što sam se, nekako, poistovetila s nji
ma. Ja mu dođem i kao Makedonka. Taj mi je
narod, nekako, prirastao za srce. A, i kako ne bi!
Ko nije živeo u Makedoniji — naravno, ne kao
kolonizator i eksploatator — ne zna šta ta zemlja
znači za onoga ko je svoju m'.adost, svoje, da
tako kažem, najlepše godine života, proveo u njoj
* H ristijan T odorovski K aipoš, poginuo 7. II 1943., /а na
rodnog heroja proglašen 29. VII 1945.
�i s njenim ljudima. Eto, zbog toga, između os
talog, želim da se borim u makedonskim jedi
nicama, da budem s makedonskim drugovima...
Drugovi su je posmatrali. Iznenadila ih je
njena zaljubljenost u jedan kraj, u njegove lju
de. Pažljivo su p atili njeno uzbuđen j kazivanje.
— Dobro, rekli su drugovi, čim se ukaže
prva prilika pridružićeš se maikedonskim dru
govima. .. Uskoro ćemo poslali jednu manju je
dinicu na Skopsku Crnu goru- S tom četom poći
ćeš i ti.
MEĐU MAKEDONSKIM BORCIMA
Štab Drugog južnomoravskog NOP odreda
krajem septembra 1943. poslao je 2. četu Drugog
bataljona na Skopsku Crnu goru. Sa četom su
bili Ljupčo Arsov Goce, Andon Done Filipov Božinov, Olga Arsova, Branka »Štipljanka«, Vera
Jocić i drugi.
Rukovodstvo ove jedinice nekoliko dana je
pokušavalo da na Skopskoj Crnoj gori uspostavi
kontakt sa Kosovarima. Borce su svakodnevno
napadali pripadnici kcntra-četa, koje su naoru4Q žali Nemci uz obećanje da će im omogućiti stva
ranje »Velike Albanije«.
U popodnevnim časovima 7. oktobra 1943.
borci Drugog kumanovskog NOP odreda stigli
su u selo Pelince, u Kolčaćku mahalu, koja se
nalazila prema selu Starac.
U tom selu trebalo je da se borci malo od
more, da obuću i odeću dovedu u red i očiste
oružje i tako se pripreme za naredne borbe. Me
đutim, u toku dana stiglo je naređenje Ljupča
Arsova da odred, u toku 9. oktobra 1943. dođe
u selo Dumanovce, na Skopskoj Crnoj gori, da
bi se sastao s navedenom četom Južnomoravskom
u kojoj je bila i Vera.
Da bi ovaj zadatak uspešno obavio, štab Dru
gog kumanovskog NOP odreda naredio je da se
8. oktobra 1943., u ranim jutarnjim časovima
krene u pravcu sela Suševo. U to selo borci su
stigli u svanuće. Tog dana odred je izvršio de
taljne pripreme. Borci su očistili oružje, snabdeli se hranom. Izvršeno je i detaljno izviđanje, kao
i ostale pripreme za prelaz preko druma i pru
ge, koje je neprijatelj branio, odnosno zaštići
vao.
�U prvi sumrak, 8. oktobra 1943. godine, od
red je krenuo prema selu Dumanovcu. Trebalo je
preći oko 30 kilometara na teritoriji koja nije
bila pod partizanskom direktnom kontrolom. Bor
ci su morali da idu zaobilaznim stazama da bi
nesmetano i do zore 9. oktobra 1943. stigli u Dumanovce. Marš je izveden uspešno i u svanuće
borci odreda stigli su u neposrednu blizinu se
la, na mesto zvano »Manastirče«, koje je .pruža
lo vanredne uslove za logorovanje, jer je imalo
vodu ј bilo dobro maskirano. Međutim, za orga
nizaciju odbrane nije bilo najpogodnije.
Borci su se dobro odmorili i nahranili.
Znajući da mesto nije pogodno za odbranu,
Hristijan Todorovski Karpoš, komandant odre
da, postavio je osmatrače i straže čiji je zadatak
bio da blagovremeno izveste njega i štab o even
tualnom nailasku neprijatelja.
Neko od meštana, koji nije bio naklonjen
partizanima, otkrio je balistima položaj Drugog
kumanovskog NOP odreda. Baliste je predvodio
Šulja iz sela Otlje. Koristeći se dobrim poznava
njem terena i sumrakom, kao i bekstvom stražara Trajana iz Dumanovca, koji se prepao kad je
video baliste u nastupanju i pobegao kući, ponevši pušku, municiju i jedini dvogled u odre
du — balisti su nesmetano prišli mestu bivakovanja kumanovskih partizana.
Komandir voda Dosko Veličkovski Moler slu
čajno je primetio baliste u neposrednoj blizini.
Odmah je uzbunio odred.
— Evo balista, drugovi!
Balisti su odmah otvorili vatru na borce ko
ji su bili u sredini logora. U prvom trenutku iz
gledalo je da su partizani u bezizlaznom položa
ju. Međutim, Karpoš je naredio juriš. Protivnapad naterao je baliste da se, bežeći, vrate tamo
odakle su i došli.
U ovoj borbi ranjena su četiri borca, koji su
prebačeni u Kumanovo na lečenje.
Devetog oktobra oko 9 časova borci Drugog
kumanovskog NOP odreda sišli su u selo Dumanovce gde su se sreli s grupom od oko 50 bora
ca Drugog južnomoravskog NOP odreda, koje
su predvodili komandir Danilo Stevanović i po
litički komesar Vojislav Petrović Žarko. Južnomoravci su bili na drugom kraju sela, ne znaju
ći ko se protiv koga bori.
�Sutradan, Južnomoravci i Kumanovci povu
kli su se dublje prema Skopskoj Crnoj gori, u
rejon Kopiljača—Tupan. Tu su borci ostali 10.
i ii. oktobra 1943. godine.
ZAMENIK KOMESARA U
SKOPSKO-KUMANOVSKOM ODREDU
Ljtipčo Arsov Goce 10. oktobra je izdao na
redbu o formiranju Skopsko-kumanovskog NOP
odreda. To je, u stvari, bilo preimenovanje Dru
gog kumanovskog NOP odreda. Naredbom je od
ređen i teren delovanja novog odreda. Bila je to
Skopska Crna gora i linija Kumanovo — Kratovo — Kriva Palanka. Odred je podeljen na dve
čete: prvu, koja je imala da deluje na terenu
Kumanovo — Kratovo — Kriva Palanka, i dru
gu za aktivnost na Skopskoj Crnoj gori.
Drugom naredbom Arsov je naimenovao za
komandira Prve čete Hristijana Todorovskcg Karpoša, za zamenika komandira Angela Jovanovskog Šajčeta, političkog komesara Jordana Daneta Čekova, za zamenika političkog komesara
Antoni ja Filipovskog Doneta.
Četno rukovodstvo Druge čete sačinjavali
su: komandir Dosko Veličkovski Moler, zamenik komandira Vančo Velin Goce, vodnik I vo
da, politički komesar Metodije Kotevski Slobo
dan, zamenik političkog komesara Olivera Jocić
Vera.
Trećom naredbom Arsov je odredio nazive
četa. Tako je Prva četa nazvana »Kiro Fetak«,
a druga — »Cvetan Dimov«.
Ovo je učinjeno u znak sećanja, počasti i
priznanja hrabro poginulim narodnim borcima
Kiru Nacevu Fetaku, iz Kumanova i Cvetanu Dimovu Celetu, članu Pokrajinskog komiteta KPJ
za Makedoniju, iz Skoplja. (Obojica su docnije
proglašeni za narodne heroje).
Kod sela Brodec, 13. oktobra 1943. godine
partizani su se sukobili s bugarskim policijskim
odredima i kontračetama. Borci Drugog južnomoravskog NOP odreda, odnosno 2. ojačane če
te Drugog bataljona, zatim borci Skopsko-kuma
novskog NOP odreda i jedna desetina Šarplaninskog NOP odreda, posle borbe su se pomkli u
pravcu manastira Matejče.
�Na putu prema manastiru ranjen je u stopa
lo partizan zvani Šarko, koji je bio visok i kru
pan. Nije mogao da ide, pa su ga drugovi nosi
li na provizornom nosilu.
U nošenju ranjenog druga, od Brodeca do
Matejča, učestvovala je i Vera. Svi su se smenjivali, samo ona ne. Htela je svojim primerom da
pokaže da se može izdržati. Borce je hrabrila i
sokolila.
— Još malo, drugovi — govorila je.
Borci su gunđali, jer su hodali po bespuću
Skopske Crne gore, a da nisu bili ubedeni da je
taj pohod bio opravdan. Gladni, umorni, borci
su negodovali uz put.
— Drugovi, mi partizani, narodni borci, mo
žemo sve da izdržimo. Zar ne?
Borci su ćutali. Išli su, vukući umorne no
ge, u pocepanim opancima i cokulama.
— Drugovi — nastavljala je Vera — mi smo
partizani naročitog kova...
— E, sad ga pretera — dobacio je jedan bo
rac. .. — To se kaže za komuniste!
Vera se okrenula prema drugu, koji je to
rekao:
— Šta ti misliš: kakva je razlika između par
tizana i komunista?
Borac, očigledno neraspoložen za razgovor,
samo je odmahnuo rukom, zabacio pušku preko
ramena i produžio umorno da korača. Vera ga
je uhvatila za rukav.
— Znam da si umoran, zlovoljan, gladan, ne
ispavan. Svi smo to. Misliš da nismo? Ali, mora
mo da izdržimo.
Borac ju je pogledao iskosa.
— Znam da moramo, ali zar smo morali da
se lomatamo po toj planinčini i da se sukoblja
vamo s balistima?
— Priroda nije kriva. A, što se tiče ljudi,
to su krivi Bugari, Nemci, ranije Italijani, zatim
četnioi i ostala bulumenta, koji su zaveli proste
ljude da se bore protiv nas.
Vera je zaćutala za trenutak, a onda nasta
vila da govori:
— šta bi tu zavedeni Albanci izgubili u no
voj državi? Ništa. Samo bi dobili. Dobili bi svo
ju zajednicu, autonomiju, svoj jezik, svoje pis
mo, svoje škole... Ne bi se morali da prezivaju
�na »dć«... Bili bi ravnopravni sa svim narodi
ma u našoj zemlji... To im treba reći, u to ih
treba ubediti da oni shvate...
— Kako da im to kažemo kad nas ne puš
taju na puškomet bliže od sebe?
— Moramo pokušavati da im priđemo. To
nije lako, znam. Ali, moramo. Običan čovek, si
romašan čovek je naš prirodni saveznik. Na nje
ga, preko vere, veliki uticaj vrše hodže i boga
taši — begovi. Te proste ljude drže u neznanju,
u duhovnoj i materijalnoj zaostalosti... Sad im
mašu »Velikom Albanijom«. Šta oni imaju od
toga? Njihov život je ovde, s nama — s Makedonoima, Srbima, Crnogorcima i ostalim narodi
ma. Nema potrebe da sanjaju o Albaniji, jer će
i ona, kao što ćemo i mi, bili socijalistička dr
žava.
Borac je slušao Veru. I ne samo on, nego i
ostali partizani u koloni.
— Znam. Tako je, ali čoveku dođe da se izduši, da protestuje, da mu bude lakše...
— Shvatam te — nasmešila se Vera i potap
šala ga po ramenu.
Ovaj razgovor slušao je i Ljupoo Arsov Goce.
»Ume s ljudima, s borcima«, razmišljao je.
»Ima neki svoj način, koji borci .prihvataju. Ume
da se približi ljudima. Nije nadmena, uobraže
na, što je karakteristično za mlade ljude, koji
nešto znače u svojoj okolini. Skromna je i ne
ističe svoje znanje. Ne nameće ga, nego ga raz
ložno i veoma pristupačno i prihvatljivo plasi
ra. .. Dobar je propagator... Veoma je disciplinovana i stroga prema sebi... Za sve vreme pu
ta odbija da je smene u nošenju druga Sarka...
U ovom pohodu na Skopsku Crnu goru mnogo
je doprinela da borci shvate i prihvate opravda
nost našeg dolaska na ovaj teren, koji je po pri
rodi surov i na kojem su seljaci zavedeni italijanskom, a sada i nemačkom propagandom o
»Velikoj Albaniji«... I suviše je samokritična...
Svaki naš neuspeh pripisuje sebi, svom radu, od
nosno po njenom mišljenju, nedovoljnom radu
s borcima. Svi je borci vole. To se vidi na sva
kom koraku... Veoma je popularna među dru
govima. .. To sam primetio još dok smo bili s
Vranjancima...« Vidi se da voli ljude. Izgleda,
posebno Makedonce... Posmatrao sam je kad
smo bili iznad Brodeca. S ljubavlju je posmatrala noću osvetljeno Skoplje. Bila je kao u nekom
�zanosu... Cuo sam je kako šapuće: 'Moje SkopIjc, naše Skopljc.. Vezana je za ovaj narod.
Krvno je vezana... Dobro je što je kao Srpkinja
u našim redovima. To mnogo znači za bratstvo
i jedinstvo...«
Centralni komitet Komunističke partije Ma
kedonije i Glavni štab NOV i PO Makedonije
nastojali su da se albanski živalj na Skopskoj
Crnoj gori pridobije za narodnooslobodilački po
kret i borbu.
Neprijatelj, da bi sprečio razvoj NOP-a
na tom terenu, pojačao je propagandu među Al
bancima sa ciljem da ih privuče na svoju stra
nu. Nemačka obaveštajna služba bila je zainteresovana za ovaj živalj. Ona je, preko poručni
ka Birmana, obećavala Albancima »Veliku Alba
niju«. Priličan broj Albanaca naseo je ovoj pro
pagandi i primio oružje. Od njih su formirane
kontračete za borbu protiv partizana, ili za obezbeđivanje pruge Skoplje — Niš. U ovoj propa
gandi protiv narodnooslobodilačkog pokreta važ
nu ulogu igrale su hodže.
Od naoružanih Albanaca stvorene su tri kon
tračete: dve u kumanovskom kraju od 50 do 60
ljudi (docnije i više) i treća u okolini Preševa,
koja je bila pod direktnom komandom poručni
ka Birmana.
Ostajanje partizana na ovom terenu po sva
ku cenu moglo je samo da nanese štetu NOP-u
i NOB-u. Posle opsežnog \ svestranog razmatranja
situacije, uzimajući u obzir i »za« i »protiv«
argumente, rukovodstvo odreda, zajedno s Ljupčom Arsovim Gocetom, odlučilo je da se privre
meno napusti pokušaj stvaranja slobodne teri
torije na Skopskoj Crnoj gori.
Da su partizani mogli da se održe na ovom
terenu to bi u mnogome olakšalo njihove napa
de na prugu prema Kačaniku i Vranju.
Našavši se u ovakvim objektivnim teškoća
ma, čete iz Drugog južnomoravskog i Skopsko-kumanovskog NOP odreda prebacile su se na pla
ninu Rujan i u rejonu sela Starec razišle se. Sva
ka je otišla na svoj teren, u sastav svog odreda.
Desetina Šarskog NOP odreda, takođe se vra
tila na svoj teren I operativne zone.
Vrativši se na Kozjak Druga četa Skopsko-kumanovskog NOP odreda pokušavala je da se
spoji s Prvom četom, kojom je komandovao Karpoš. To joj nije pošlo za rukom, jer je Karpoš
s Prvom četom otišao na drugi teren.
�Druga četa, da bi na sebe privukla pažnju
neprijatelja, prebacila se iz rejona sela Čelopek
u selo Gradište.
— Prema odluci štaba napašćemo opštinu —
rekla je Vera borcima—članovima Partije. I to u
vreme kad svi činovnici budu na svojim rad
nim mestima.
Napad je potpuno uspeo. Zaplenjeno je 6 pu
šaka, dosta municije, 250.000 leva, ćebad i druga
oprema. Meštanima su podeljeni vuna i kudelja,
koje je okupator rekvirirao. Seljacima je održan
zbor na kojem im je govoreno o narodnooslobodilačkoj borbi. Predveče četa se povukla u
pravcu sela Orašec — Šuplji Kamen, a odatle
prema selu čelapek.
Obe čete Skoipsko-kumanovskog NOP odreda
sastale su se 27. oktobra 1943. godine, u selu
Vračovce.
Tog dana Ljupčo Arsov Goce naredbom je
naimenovao rukovodstvo odreda. Za komandan
ta postavljen je Hristijan Todorovski Karpoš, za
političkog komesara Andon Filipovski Done, a
za zamenika političkog komesara Olivera Jocić
Vera.
U Prvoj četi »Kiro Fetak« za komandira naimenovan je Angel Jovanovski Šajče, za njegovog
zamenika Dragutin Mladenov Mitrović, politič
kog komesara Trajko Trajkovski Morijak, zame
nika političkog komesara Tode Sazdov Mali.
Komandir Druge čete »Cvetan Dimov« postao
je Dane Cekov, njegov zamenik Stojan Todorov
ski Largo, politički komesar Metodija Kotevski
Slobodan, koji će istovremeno vršiti dužnost za
menika političkog komesara iste čete.
Na sastanku rukovodstva odreda Karpoš je
rekao:
— Približićemo se Žegljanu, odnosno istoč
no od policijske stanice, dva do tri kilometra.
Tako ćemo isprovocirati policajce da iziđu iz ro
vova. Kad to učine posle je lako da ih potučemo.
S ovim predlogom komandanta svi su se pri
sutni složili. Međutim, umesto da bugarski poli
cajci iziđu iz rovova i krenu prema partizanima,
odnosno njihovim položajima, oni su se 31. ok
tobra 1943. godine povukli prema Kumanovu.
Sutradan, 1. novembra 1943, odred je ušao
u Žegljane, zapalio opštinsku arhivu, a uveče odr
žao zbor. Time je bila likvidirana i poslednja
administrativna ispostava bugarske okupacione
vlasti na ovom području i stvorena slobodna te
�ritorija, koja se protezala od sela Vojnika, Stracina, Ćupinog Brda, planine Koćure na severu i
planine Rujan na zapadu. Na severu, preko Besne Kobile, stvorena je veza sa slobodnom teritorijom crnotravskih partizana.
Pošto je uništio okupatorsku vlast južno od
Kozjaka i German planine Skoipsko-kumanovski
NOP odred odlučio je da otpočne s napadom na
komunikaciju Skoplje — Kumanovo — Sofija
i Skolje — Kumanovo — Niš. Da bi ovu zami
sao mogao uspešno da sprovede odredu su bili
potrebni dinamit i drugi eksplozivni materijali
za rušenje pruge. Iz štaba je rečeno:
— Napašćemo Kuklicu. Obavešteni smo da
na tamošnjem gradilištu pruge ima velika količi
na eksploziva zbog građenja pruge Kumanovo
— Ćustendil. Gradilište obezbeđuju bugarski voj
nici.
Napad je izvršen 6. novembra 1943. u toku
dana. Partizani su zaplenili 6 konja, 200 kilogra
ma eksploziva, 3.000 kapisli, 2.000 metara štaipin-fitilja, 5 pušaka, ćebad, uniforme i drugi mate
rijal.
Vera Jocić (sedi u sredini) sa ratnim drugovima
Karpošem, Donetom, Sopovim, Josifom i Totetom
�48
Nekoliko dama ranije Vera je rekla:
— Uskoro će 7. novembar — Dan oktobar
ske revolucije. Treba da pripremimo priredbu.
Šta mislite o tome?
Prisutni drugovi i drugarice složili su se sa
predlogom da se održi priredba.
— Sta ćemo za program?
— Jedno uvodno predavanje o značaju Okto
barske revolucije i naše narodnooslobodilačke
borbe.
— Zatim, neka recitacija.
— Može naša i ruska partizanska pesma.
— Predlažem da o značaju Oktobarske revo
lucije i naše borbe govori Slobodan. Ja bih odrecitovala dve pesme: jednu od Majakovskog i
jednu našu — rekla je Vera.
Tako je sačinjen program i prišlo se njego
voj realizaciji.
Priredba je održana pred borcima i narodom
u selu Vragoturce, ispod Kozjaka, 7. novembra
1943. godine. Skromno, ali s ljubavlju, proslav
ljen je ovaj značajan datum u istoriji radničke
klase i naroda Sovjetskog Saveza i proletarijata
čitavog sveta.
Borci odreda su 10. novembra 1943. godine,
u rejonu »Čukarka«, između Preševa i Tabanovca, napali železničku prugu. Tom prilikom je
uništena jedna lokomotiva, zapaljena 4 vagona
natovarena čaurama svilenih buba, zaplenjena
izvesna količina odela i obuće. Saobraćaj je bio
prekinut 24 časa.
Tog dana na Kozjak je došlo 19 drugova —
boraca iz zapadne Makedonije, odnosno iz šarplaninskog NOP odreda. Među njima su bili, Angel Mojsovki Vančo, Boro Čuškar, Vančo Unkovski, Vlado Tasevski, Dimče Belovski, Aco Sopov, Tomo Sofronievski Josif, Vasko Zlatev, Stojan Bočvarov, Trajko Stavrev i drugi.
Radi uspešnije diverzije na pruzi, u odredu
je bio formiran minerski vod, koji je često mi
nirao prugu između Kumanova i Vranja.
POLITIČKI RAD MEĐU STANOVNIŠTVOM
Osim oružanih akcija, odred je aktivno ra
dio na podizanju političke i nacionalne svesti se
ljaka. Politički i vojni rukovodioci govorili su na
�zborovima, koje je odred održavao po selima. Na
njima su oni objašnjavali ciljeve narodnooslobodilačke borbe.
U tom političkom radu veoma je aktivno uče
stvovala i Vera. Njena aktivnost naročito se og
ledala u radu sa ženama.
— Ne borimo se mi samo protiv okupatora
i njegovih slugu — govorila je Vera okupljenim
ženama — nego i protiv zaostalosti naših ljudi
po selima, varošicama i gradovima.
Žene su je pažljivo slušale. Netremice su
gledale u nju.
— Staroj vlasti išlo je u račun da naročito
žene drži u neznanju, u zaostalosti, primitiviz
mu. Žena u bivšoj Jugoslaviji smatrana je gra
đaninom drugog reda, mada s mužem, što se
kaže rame uz rame, obavlja sve fizičke poslove
i plus podiže decu.
Okupljene žene bi se pogledale.
»Tako je kao što kaže ovo devojče«, razmiš
ljale su u sebi.
— E, mi, narodni borci, narodni partizani,
nećemo tako da bude i ubuduće. Žena ima da
bude ravnopravna s muškarcem, jer je ravno
pravna i u domaćim i drugim poslovima. Ima da
dobije pravo glasa, da bira i da bude birana, ak
tivno da učestvuje u životu sela, grada, države,
društva.
— Pozlatila ti se, kćerko — rekla bi neka
od prisutnih žena.
— Sigurno — dobacila bi druga. — Zbog če
ga da budemo po strani?
— Zar smo mi maloumne?
Vera bi objašnjavala ženama liniju narođnooslobodilačke borbe i pokreta, naročito u odno
su na žene. U tome je imala mnogo uspeha.
— Samo — govorila im je — treba i vi da
se uključite u narodni pokret za oslobođenje od
okupatora i bivših krvopija: gazda, žandarma,
policajaca, kmetova, finansa i drugih, koji su
protivnici napretka.
S onim ženama, koje su s nevericom odma
hivale glavom, ne verujući da će žene biti u pra
vima izjednačene s muškarcima, Vera je više raz
govarala, ubeđivala. Naročito su to bile starije
žene, koje nisu mogle da zamisle da se dosadaš
nji ropski odnos žene može izmeniti.
4 Vera Jocit
�— Ti si mlada, kćerko — govorile su joj
starije žene. — Ne znaš ti još ka'ko je to.
— Jeste, ja sam mlada, ali znam i slušala
sam ...
— E, srećo naša, drugo je slušati, a drugo
na grbači to osetiti.
— Tačno! — odgovarala bi Vera, ne gubeći
strpljenje i ne odustajući od »borbe«.
Vera je bila poznata i po strpljenju i tak
tičnosti. Na jedan, samo njoj svojstven način,
umela je da priđe svakom čoveku, da započne
s njim razgovor i da neosetno prenese na njega
svoje mišljenje o stvari ili stvarima o kojima su
razgovarali.
— Ali, tačno je i to da ne mora svako da
doživi nešto da bi znao kako je to nešto. Jeste
li vi doživele sve ono što su vaše majke i babe
doživele?
Prisutne žene i devojke .pogledale bi se.
— Nismo — rekla bi jedna od njih.
— Eto, vidite. A da li ste verovale?
Prisutne bi se ponovo pogledale.
— Nešto smo verovale, a nešto nismo.
Vera bi se nasmejala na ovu iskrenost.
— Onda i meni nešto verujte, a nešto ne
morate verovati.
Sve prisutne žene bi se smejale, zajedno s
Verom.
Razgovori, koje su politički i vojni rukovo
dioci odreda vodili po selima Kozjaka, imali su
pozitivne rezultate. Seljaci su u većem broju pri
stupali u redove Skopsko-kumanovskog NOP od
reda.
U političkom radu sa srpskim življem obra
ćala se pažnja na raskrinkavanje četnika Draže
M'ihailovića. Uporedo s tim isticani su ciljevi bor
be partizana, kao i njihovi uspesi. Politički rad
nici, među kojima i Vera, naročito su naglašava
li da je zasluga partizana što je stvorena oslo
bođena teritorija na kojoj je uništena vlast oku
patora.
Vera je, kad bi odred bio na srpskoj teri
toriji, objašnjavala seljacima iz srpskih sela ko
su Makedonci, kakva je Makedonija, šta je Ma
kedonija i zašto je Bugari svojataju. Vera je veo
ma mnogo volela Makedonce. I kod srpskog živ
lja ona je produbljivala ljubav prema Makedon
cima, razgarala tu ljubav.
�Verina uloga kao Srpkinje na makedonskoj
teritoriji bila je veoma značajna. Ona je make
donskim ženama i devojkama u selima objašnja
vala ko su to velikosrbi, a ko Srbi, šta je srnska
nacija, kolika je ljubav Srba proma drugim naro
dima. Govorila je da su Srbi isto tako protiv
velikosrba, jer ovi ugnjetavaju i srpski narod, a
ne samo druge narode u Jugoslaviji.
Tako je razvijala ljubav Makedonaca prema
Srbima. Praktično, neposredno. Držala je politič
ke časove na kojima se govorilo o imperijaliz
mu, fašizmu, velikosrbizmu, šovinizmu. Umela je
da objasni, da ubedi, da podstakne. Nije se dr
žala superiorno. Nije stvarala kod ljudi kompleks
manje vrednosti. Podsticala ih je da govore, ia
ko su se pojedinci tešiko izražavali. Pomagala je
u izražavanju, u iskazivanju misli.
— Drugovi — govorila je borcima članovima
Partije i SKOJ-a — svaki od vas treba da se os
posobi da bude politički agitator, da govori o ci
ljevima naše borbe i njenom značaju za sve na
še narode.
— Vi, politički, vi ste za to sposobni i za
duženi. .. Mi, ostali, trudićemo se da se bolje bo
rimo — rekao bi neki borac.
Vera bi se svojim poznatim smirenim i su
gestivnim tonom obraćala borcu koji bi to rekao:
— Misliš li da se mi »politički« slabije bo
rimo od vas »ne političkih«?
Borac bi se zamislio.
— Nc, borite se isto kao i mi, ostali borci.
— Onda?
— Znam, nego...
— Šta, »nego«?
— Ne ide to nama od ruke...
— O tome i jeste reč. Svakome treba da »ide
od ruke«. A da bi »išlo od ruke«, treba da se pri
premimo za to. Da znamo ciljeve naše borbe,
koji nisu samo u isterivanju okupatora iz zemlje
i kažnjavanju domaćih izdajica.
— Znamo ciljeve borbe. Neko više, neko
manje.
— Oni koji znaju više treba da objašnjava
ju onima koji znaju manje. Samo, treba znati
kako to znanje preneti. A to se mora naučiti, kao
i sve drugo što se uči. Neko, ako nešto zna, a
to što zna ne ume na drugoga da prenese — kao
i da ne zna. Moramo sami da učimo da druge
učimo.
�FORMIRANJE BATALJONA
»JORDAN NIKOLOV«
Razvoj narodnooslobodilačkc borbe, priliv no
vih boraca, uspesi u borbama protiv Bugara i
čelnika doveli su do odluke štaba V operativne
zone o formiranju bataljona od boraca Skopsko-kumanovskog NOP odreda.
Naredbom br. 7 od 1. decembra 1943. štab
V operativne zone, prema odluci Glavnog štaba
NOV i PO Makedonije, formirao je Prvi kumanovski bataljon »Jordan Nikolov«* od dotadaš
njeg Skopsko-kumanovskog NOP odreda.
Prema toj naredbi, novi bataljon imao je tri
čete: Prva četa »Kiro Fetak«, Druga četa »Cvetan
Dimov« i Treća četa »Vasilko Dragomanski«.
Sledećom naredbom štab zone je odredio
rukovodstvo bataljona. Za komandanta naimenovan je Hristijan Todorovski Karpoš, za njegovog
zamenika Andon Filipovski Done, za političkog
komesara Tomo Sofronievski Josif, a za zameni
ka političkog komesara Olivera Jocić Vera.
Na dan formiranja bataljon je imao 106 bo
raca, pretežno omladinaca i omladinki iz Kumanova, kumanovskih sela, iz Štipa i Skoplja.
U dvorištu osnovne škole u selu Pelince, u
ime štaba V operativne zone, bataljon je for
mirao Ljupčo Arsov Goce. U njegovom prisustvu
zakletvu je položila, većina boraca, osim onih
koji su je položili ranije.
— Počinjemo da bivamo prava vojska — re
kla je Vera povodom formiranja bataljona »Jor
dan Nikolov«.
— A, šta smo dosad bili? — upitao ju je je
dan član štaba bataljona.
Vera ga je pogledala, nesigurna da li je on
ozbiljno pita ili je provocira.
— Iako znam da znaš, ipak, da ti odgovo
rim: dosad smo bili partizani sa svim specifič
nostima gerile. Sada počinjemo da bivamo voj
nici.
— Zar sve ovo što se navodi u naredbi nis
mo imali i ranije?
— Jesmo, ali...
* Jord an Nikolov Огсе, član PK KPJ za M akedoniju, kand idat za člana CK KPJ, pog nuo 4. I 1942. proglašen za narodnog h eroja 29. VII 1945.
�— Zar ne vidiš da se šali — upao je neko
od prisutnih.
— Vidim — odgovorila je Vera — ali hoću
da mu odgovorim, da mu šala ne bi propala.
— Batalite to — rekao je Karpoš — nego
dajte da se dogovorimo kako ćemo naredbu da
sprovedemo u život.
Na kraju sastanka štaba bataljona onaj drug
se opet obratio Veri:
— Ostala si mi dužna odgovor.
— Odgovor će ti dati bliska budućnost —
nasmejano mu je odgovorila Vera — ako ti u
ovom trenutku nešto nije jasno.
Posle formiranja bataljona »Jordan Nikolov«,
blagodareći inicijativi Vere i Melodija Kotevskog Slobodana, počele su da izlaze bataljonske
novine. Njihov urednik bio je Slobodan. Izdavao
ih je, naravno, štab bataljona.
Pošto štab bataljona nije imao pisaću ma
šinu, novine su pisane rukom, preko indiga. Ti
primerci odlazili su u čete, gde su ih borci čita
li s velikim interesovanjem. U novinama su i bor
ci sarađivali. (Docnije je štab Treće makedonske
udarne brigade dao štabu bataljona pisaću ma
šinu, pa je posao oko »štampanja« bataljonskih
novina bio olakšan).
Zbog dobrog uređivanja, još dok su rukom
pisane, štab Treće makedonske udarne brigade
pohvalio je novine bataljona — kao najbolje u
brigadi.
Početkom decembra 1943. godine u bataljon
»Jordan Nikolov« došao je iz Skoplja Slobodan
Cvetković Pavle, svršeni učenik Državne trgo
vačke akademije u Skoplju i borac Kukavičkog
NOP odreda.
Čim je čula da je neko došao iz Skoplja Ve
ra ga je potražila. Našla je Cvetkovića. Iako su
pre rata oboje živeli u Skoplju, nisu se poznavali.
— Čujem da si došao iz Skoplja? — upitala
ga je, gledajući ga u oči, pa nastavila, takođe s
pitanjem:
— Kako je u Skoplju, šta ima novo?
— Ne znam šta te interesuje — odgovorio
je Cvetković.
— Htela bih da te pitam za neke moje druga
rice i drugove. Samo, ne znam da li ih pozna
ješ?. .. Sta si radio u Skoplju, mislim, od kada
živiš u Skoplju? Jesi li živeo pre rata?
�— Jesam. Ličio sam Trgovačku akademiju.
— Jesi li poznavao neke učenice iz ženske
gimnazije?
— Koje?
Vera je spomenula neka imena, a Cvetković
joj je odgovorio da su neke od njih otišle u
Srbiju još 1941. godine, a druge ostale u Skoplju. One koje on zna od njiih, aktivno sarađuju
u pokretu.
— Ti se mene ne sećaš iz Slkoplja? — upi
tala ga je Vera.
— Ne! — odgovorio je Cvetković.
— Mi smo se družile s gimnazijalcima i s
đacima iz Trgovačke akademije. Interesantno da
se nismo ranije upoznali... Uostalom, to se mo
že da desi... Da li znaš Devedžića?
— Duška, kako da ne.
— Eto, i s njim sam se upoznala u partiza
nima iako smo oboje živeli u Skoplju pre rata.
— Gde si se srela s njim?
— U Drugom južnomoravskom odredu. Ta
mo je bio zamenik političkog komesara Drugog
bataljona i sekretar partijskog biroa.
— Je li još plahovit?
— Jeste. Znači da je takav bio i ranije?
— Da.
Vera i Cvetković su se viđali i doenaje. Cvet
ković je bio u jedinici u kojoj je bilo nekoliko
boraca ornih za šalu. Oni su izmišljali ili pre
pričavali tuđe šale. To su, naročito, radili posle
neke akcije. Obično, »žrtve« su bili pojedini dru
govi i drugarice, koji se u akciji nisu baš hrabro
držali, ili su imali kakvu nezgodu. Šal'jivdžije bi
to odmah iskoristile i od toga pravili viceve.
Vera je volela šale i viceve. Dolazila bi među
borce, koji su imali smisla za šalu, vic, anegdo
tu. Borci se pred njom nisu ustručavali da pri
čaju šale na račun svojih drugova i drugarica.
— Ima li nešto i na moj račun?
— Nećeš da se ljutiš? — pitale su šaljivdžije.
— Sta vam pada na pamet? Zbog čega da
se ljutim? Zar sam ja nešto drugo nego ostali?
— Znaš kako se kaže: »Ko pita ne skita«...
Da ne »odskitamo« na neku vanrednu stražu ili
nešto slično.
�— Nije, valjda, da me za takvu smatrate?
— upitala je Vera.
— Nemoj ozbiljno da ih uzimaš — rekao je
Cvetlković. — Oni su božja spadala.
— Drugarice komesar, jesi li čula: Drug
Pavle spominje boga; treba preispitati njegova
religiozna osećanja.
— Eto, jesam li ti rekao — upozorio je Cvetković Veru.
— Dobro što ste mi na to skrenuli pažnju
— kao ozbiljno rekla je Vcra.
Posle toga svi su prsnuli u smeh. Verin zvo
nak alt odjekivao je okolinom.
— Vera, je, sigurno, opet kod onih spadala
— rekli su u štabu.
BORBA KOD SELA DRENAK
Jačanje partizanskih snaga i širenje ustan
ka na Kozjaku i gornjem toku Pčinje uznemiri
lo je okupatora i četnike Draže Mihailovića. Zbog
toga su četnici počeli prisilno da mobilišu mestane u selima.
Štab bataljona »Jordan Nikolov« bio je obavešten o pokretu, namerama, snagama i naoru
žanju četničkih brigada. Na sastanku štaba Karpoš je izložio svoje mišljenje.
— Neprihvatanje borbe za odbranu teritori
je koju smo oslobodili od okupatora značilo bi
povlačenje pred četnicima, značilo bi da smo
slabiji od njih i da ih se bojimo. Našim povlače
njem dali bismo adut četničkim komandanti
ma da podignu moral svojih ljudi u brigadama i
jednom broju ljudi u selima, svojim simpatizeri
ma. Da se održimo na Kozjaku, moguće je samo
pod uslovom da prihvatimo borbu na položaji
ma koji obezbeđuju sve us love za aktivan otpor,
kombinovan s napadom i s krajnjim ciljem da
četnici pretrpe vojnički i politički poraz.
U toku opširne diskusije, u kojoj je učestvo
vala i Vera, štab je prihvatio KarpoŠev predlog.
— Mislim — rekao je Karpoš — da najbolje
uslove za aktivnu odbranu ima Kameničarska
mahala u selu Drenku.
S tim u vezi je balaljon »Jordan Nikolov«
otišao iz rejona sela Dobrača i, preko sela Cvilance i Alince, stigao u Drcnak.
�56
U toku noći 9/10. decembra 1943. štab balaljona je, preko patrola, saznao da se tri čet
ničke brigade nalaze u rejonu sela Željuvino, Gulince i Bajlovce. Druga, velika kolona četnika
bila je u pokretu preko sela Alince .prema ma
hali Ratunda u selu Drenku.
U svanuće 10. decembra 1943. Karpoš je po
zvao u štab sve komandire i komesare četa. Sa
stanak je trajao jedan čas. Komandant je govorio.
— Četnici su završili pripreme za napad, jer
su privukli svoje snage u selo Alince, odnosno
u njegovu mahalu Jabuka, i u mahalu Ratundu
u Dreniku; zatim u selu Željuvino i Gulince. Izvesne svoje delove štab je privukao do južnih
mahala Drenka...
Na sastanku je govorio i Ljupčo Arsov Goce
u ime štaba V operativne zone.
Nešto oko 7 časova Karpoš je s rukovodioci
ma sve tri čete izišao na položaje, koje je tre
balo braniti. U prisustvu drugih članova štaba
bataljona, izvideo je teren na kojem je trebalo
da se vodi borba.
— Sa onih visova i iz onih pravaca možemo
očekivati napad četnika — pokazao je Karpoš.
Posle toga svakoj četi je dao zadatak i ras
pored posedanja položaja u slučaju da četnici
napadnu u toku dana.
Borba je počela oko 9 časova, a već oko 11
časova četnici su uspeli da se približe partizan
skim položajima na 40—50 metara. Njihova Preševska i delovi Krvipalanačke brigade uspeli su
da se oko 12 časova približe na 50 metara.
— Druže komandante — poručila je Vera
Karpošu — mislim da sad treba da udarimo po
njima.
— Treba, ali ne sad — odgovorio je Karpoš
Veri preko kurira. — Neka pođu.
Prva četa je u dvočasovnoj borbi uspela da
spreči napredovanje četnika. Karpoš je vešto
i često premeštao puškomitraljesca Buzu* s po
ložaja na položaj, gde je bio najpotrebniji, što
je doprinelo da se četnici zaustave. Namera čet
nika da jurišaju između 12 i 14 časova na parti
zanske položaje bila je osujećena.
— Pucajte u meso! — naredio je Karpoš.
*T rajko Stojkovski Buzo, narodni heroj.
�Partizanima su pomogle i »karpošovke« —
ručno pravljene bombe i nazvane po proslavlje
nom komandantu.
Zaustavljeno je i napredovanje Žegligovske
četničke brigade. U borbi izbliza na 30 do 40 me
tara partizani su uspeli da nanosu prilične gu
bitke četnicima. Oko 13 časova četnici su se pri
premili za još jedan juriš. Međutim, bataljon je
uspeo da im osujeti ovu nameru.
Ne osvrćući se na gubitke, četnici su oko
14 časova izvršili jak pritisak iz dva pravca.
Prilikom ovog napada četnička mitraljeska palj
ba bila je najjača. Međutim, njihov juriš nije
bio istovremen. To je omogućilo bataljonu da
manevriše s vatrom iz svih svojih oružja. Čim
je juriš četnika, oko 15 časova, odbijen, Karpoš je rezervu, 15 odabranih boraca, poveo na
juriš. Ovim jurišem partizani su uspeli da od
biju četnike. Oko 15 časova, iz pravca sela Rankovci, pojavila se kolona od oko 40 bugarskih
policajaca. Kad je stigla u blizinu četničkih po
ložaja, rasporedila se na desnom krilu Krivopalanačke četničke brigade, posle čega je krenula
u napad.
Pošto su četnički napadi na južnoj i zapad
noj strani bili odbijeni, vatra je počela da je
njava, da bi u sumrak potpuno prestala. Štab
bataljona »Jordan Nikolov« je oko 18 časova
naredio povlačenje s položaja da bi se borci
okrepili i pripremili za proboj iz zaoikruženja.
— Verovatno će nas četnici napasti uveče.
Svaka četa neka na položajima ostavi obezbeđenje — naredio je Karpoš.
Nije se prevario. Dva časa pošto je pao
mrak, četnici su krenuli na juriš. Noćna borba
trajala je od 19 do 20,30 časova. Borce je na ju
riš pozvao Karpoš:
— Sada, drugovi! U ovom trenutku rešavamo sudbinu Kozjaka, Kumanova... Sad ili nikad!
BataLjon je izgubio 8 boraca, a 6 je ranjeno,
od kojih 2 teško. Čelnici su imali 20 mrtvih i 30
ranjenih.
Posle borbe bataljonu je prišlo 35 novih bo
raca (20 iz okolnih sela i 15 iz Kumanova).
Bataljon je obilazio pojedina sela i u njima
održavao zborove na kojima su govornici raskrin
kavali četnike. U pojedinim krajevima Bugari su
naoružavali seljake italijanskim puškama radi
�borbe protiv partizana. Četnici su, poreci repre
salija, u pojedinim selima mobilisali po nekoli
ko desetina seljaka.
Politički rad u bataljonu odvijao se normal
no: održavani su redovno politički i vojnički ča
sovi. Počeo je da radi i vojnički kurs. Partijski
rad se takođe odvijao normalno.
Bataljon je krenuo u Kotarlk da bi razoru
žao naoružane seljake i snabdeo se na taj način
oružjem, i raskrinkao podli gest Bugara.
Akcija razoružavanja seljaka u selima Kolarlka uspešno je izvedena. Na zborovima govor
nici su raskrinkavali Vanču Mihajlova i Dražu
Mihailovića.
U toj akciji bataljon je vodio borbu protiv
bugarske vojske i kontračeta. Od seljaka, posle
povratka iz Kotarlka, štab bataljona je saznao o
pripremama Bugara za ofanzivu. Štab je odlu
čio da se ostane na Kozjaku i na njemu manevriše da bi se izbegli gubici. Ovakva taktika uro
dila je plodom. Bugari su prošli kroz sva sela,
a bataljon nije imao gubitaka, četnici su se upla
šili bugarske ofanzive i raspustili svoju Žegligovsku brigadu. Bugari su pokupili seljake od 18 do
50 godina, pa su sela, gotovo, ostala bez muška
raca.
Zbog stalnih pokreta bataljonu je preostajalo malo vremena za rad »spo liniji Partije i voj
nim pitanjima«.
Skojevska organizacija bila je u fazi učvrš
ćivanja.
OKRŠAJ S BUGARSKIM POLICAJCIMA
U štab Prvog kumanovskog bataljona »Jor
dan Nikolov«, dok je bio u selu Ljanik, stigle
su vesti da su bugarski fašisti poslali puk vojske,
i to u tri pravca. Karpoš je odmah sazvao štab
i predložio da bataljon veštim manevrom izbegne sukob s neuporedivo jačim neprijateljem i
da mu se nađe iza leđa. Predlog je prihvaćen.
Manevrišući, bataljon je u toku noći stigao
u selo Ramno i tako izbegao borbu, koju su Bu
gari pošto-poto hteli da mu nametnu. Kad je pret
hodnica bataljona ušla u selo Pelince, štab ba
taljona je obavešten da desnom obalom Pčinje,
iz pravca Čelapeka, nailazi kolona od 120 bu
�garskih policajaca. Neprijatelj nije znao da je
bataljon stigao na levu obalu Pćinje. Na sastan
ku štaba Karpoš je predložio da se napadne ova
kolona, jer nije bilo moguće doći joj iza leđa.
Odlučeno je da se Prva četa s Omladinskim
vodom prebaci preko Pčinje i da bugarske po
licajce obuhvati s desnog krila. To isto je tre
balo da uradi i Druga četa, ali s levog krila. Tre
ća četa je trebalo da prikuje Bugare za zemlju
u tesnacu reke, čime bi omogućila Prvoj i Dru
goj četi da izvrše svoj zadatak.
Uspeh nije izostao. Ubijeno je 14, a zaroblje
no 18 bugarskih policajaca. Neprijatelj je imao
i priličan broj ranjenih. Zna se da su neki od
njih umrli u kumanovskoj bolnici.
Borba kod Pelinca vođena je 13. januara
1944. i trajala je pet časova. Za vreme borbe
Blagoja Arsovski Starka pucao je iz puškomitraljeza. Toliko se bio zaneo da je ispucao sve met
ke. I u jednom trenutku mitraljez je ućutao.
Trgao se. »Šta mu je? Da se nije pokvario«, po
mislio je. U stvari, više nije bilo metaka.
— Zbog čega ne pucaš? — doviknuo mu je
komandir.
— Nemam više metaka — odgovorio je us
plahireno.
— Kako nemaš više metaka? — zapanjio se
komandir.
— Ispucao sam ih — uzbuđeno je odgovorio
Starka.
Kad su posle borbe borci stigli u selo Bre
zovicu Starki su oduzeli puškomitraljez.
— Nećeš više biti puškomitraljezac. Nisi za
služio to priznanje. Kako si mogao sve metke da
ispucaš?!
Ćutao je. Šta je mogao da kaže. Zanela ga
je borba. Da li je to opravdanje? A da je nepri
jatelj navalio, čime bi ga tukli? Čahurama? Ipak,
Vera je pokušavala da izmeni komandirovu od
luku:
— Ne slažem se da se Starki oduzme puško
mitraljez. To je prestroga kazna za njega. Nije
Starka neozbiljan i neodgovoran. Desilo mu se,
kao što može svakom da se desi. Pucao je u naj
boljoj nameri, a ne tek da bi pucao.
Međutim, Verina intervencija nije pomogla.
Starka je dobio pušku. Znao je da puška nije
što i puškomitraljez. Bilo mu je krivo i žao, ali
�je shvatio da je odluka odluka, da joj se mora
povinovati.
— Ne šokiraj se — rekla mu je Vera. —
Dobićeš ti puškomitraljez ponovo. Dok se stiša
ljutnja. Drugi put pazi, nemoj da se zaneseš. Sta
bi bilo da je trebalo da štitiš odstupnicu, ili da
potpomažeš juriš?!
— U pravu si — rekao je Starka. — I drugo
vi su u pravu. Ali, eto, desilo mi se.
Vera se nasmejala i potapšala ga po ramenu.
— Bićeš ti opet puškomitraljezac!
Vera je iskoristila pobedu nad bugarskim po
licajcima kod Pelinca i komunistima i skojev
cima rekla:
— Ova pobeda će više nego ijedna dosad
podići u narodu ugled naše borbe. Narod je i
ovom prilikom video da se jedino mi borimo
protiv okupatora... U razgovoru s meštanima
treba da raskrinkavate ј četnike Draže Mihailovića, koji su u sprezi s neprijateljem. Bugari su
i u prvom svetskom ratu ubijali Srbe, a četnici
sada s njima sarađuju da ne bi pobedila prav
da, da ne bi pobedio narod, koji je presit vla
davine velikosrpske, i ne samo velikosrpske bur
žoazije, i koji hoće svoju državu, državu ravno
pravnih naroda, državu pravičnosti, državu bez
eksploatacije. Jednom reči — svoju državu.
POGIBIJA KOMANDANTA KARPOSA
Borci bataljona »Jordan Nikolov« stigli su
7. februara 1944. u Biljaču, gde je bilo oko 150
bugarskih policajaca, utvrđenih u zgradi osnov
ne škole. Novoformirani Operativni štab, koji je
komandovao svim jedinicama na tom terenu,
naredio je da se napadnu policajci u Biljači. Na
pad je trebalo da izvrše Udarni bataljon Drugog
južnomoravskog NOP odreda i Prvi kumanovski
bataljon »Jordan Nikolov«. Ostale jedinice (Čet
vrti terenski bataljon i Kosovski bataljon) bile
su na obezbeđenju oko Biljače.
Policajci, utvrđeni u zgradi, pružali su žilav
otpor. Borba je vođena ćelu noć 7/8. februara.
Jedan minobacač je otkazao, verovatno zbog ve
like hladnoće. Karpoš se zainteresovao zbog če
ga ručni engleski minobacač ne dejstvuje. Rekli
su mu da se nešto pokvarilo. On je uzeo mino
�bacač i počeo da ga opravlja. Stajao je pored
zida zgrade, ali ne iza zida, i baterijskom lam
pom na ručni pogon osvetljavao minobacač.
— Skloni se iza kuće! — dovikivali su mu
drugovi.
— Ma, ne brinite — odgovorio je i produžio
da čeprka po minobacaču.
— Ugasi tu baterijsku lampu, bar!
Karpoš je samo mahnuo rukom, kao da ka
že: »Šta mi dosađujete. Gledajte svoj posao«.
Neprijateljski vojnici su ga, verovatno, spa
zili ili su videli svctlost baterijske lampe, i ga
đali ga. Pogođen u srce, Karpoš je pao na sneg
bez ijedne reči.
Partizani su se povukli iz Biljače u pravcu
sela Sebrata s mrtvim Karpošem, proslavljenim
komandantom i legendarnim junakom još za ži
vota. Potištenost je bila velika.
Vera je bila utučena. Ona je s Karipošom
delila i dobro i zlo. Savetovala se s njim o svim
Sa sahrane legendarnog Karpoša: partijski
rukovodilac Vera Jocić (treća sleva, označena
strelicom) sluša oproštajni govor Karpoševog
brata Larga
�značajnim pitanjima. Podržavala ga u njegovim
odlukama, naročito kad bi u štabu bilo različi
tih mišljenja o jednoj stvari. Dopunjavali su se,
koristeći se vojničkim i političkim znanjem i
ispustvom. Oboje su bili nadareni. Prosto rođe
ni za vojevanje. Za širenje marksističke ideje,
za pomaganje drugovima i drugaricama da lak
še i brže shvate ciljeve borbe, kao i neposredne
zadatke. Oboje su bili energični, odlučni, kad je
trebalo biti takav. Ali i dobrodušni, blagi, čovečni. Svojom taktičnošću Vera je uspevala da Karpoševu plahovitost kanališe, ukoloteči, smiri.
Vraćali su se partizani pognute glave. Udar
je bio veliki. Gubitak nenadoknadiv. Vera je iš
la u koloni, obhrvana tugom, žaljenjem za do
brim drugom.
Ginuli su drugovi i ranije. Za svakim su os
tali tuga i sećanje. Ali, pogibija Karpoša bila je
nešto najtragičnije od svih tragičnih gubitaka.
Svakom borcu je sopstvena pogibija ili pogibija
druga bila moguća, čak, i prirodna. Ali pogibija
Karpoša — to niko nikad nije mogao ni da sa
nja. Karpoš je, po njihovom, bio neranjiv.
Gazila je Vera sneg i prisećala se mnogih
trenutaka. Ali joj iz glave nikako nisu izlazile
poslednje Karpošove reči, kada su mu drugovi
dovikivali da se skloni iza zgrade: »Ne brinite
za mene. Neće mene metak...«
A metak ga je, ipak, »hteo«, pronašao ga,
usmrtio.
Suze su klizile niz Verino lice. Ona ih nije
brisala, jer ih se nije stidela.
Posle podne, na groblju u Sebratu, oko otvo
rene rake, pored koje je ležao kovčeg s mrtvim
komandantom, stajali su partizani, borci — saborci. Stajali su njegovi Kumanovci, njegovi Vrananci, njegovi Kosovari, njegovi Cmotravci, nje
govi Skapljanci.
Improvizovani hor drhtavim glasom je otpevao Lenjinov posmrtni marš »Vi padoste žrt
vom i dadoste sve: krv, život, mladost, radi slo
bode«.
Od mrtvog Karpoša dirljivim rečima opro
stili su se, u ime prisutnih partizana i naroda kumanovskog i vranjanskog kraja, Živojin Nikolić
Brka, komandant Operativnog štaba, zatim Done
Filipovski, Panče Pešev.
Uzbuđenje je dostiglo vrhunac kad je kov
čegu prišao Karpošov rođeni brat Stojan Todo-
�rovski Largo, koji je bio komandir čete u bratovljevom bataljonu. Tvrda srca boraca nisu mogla
da izdrže. Suze su potekle niz njihova lica. Pla
kali su i prisutni seljaci, diveći se moralnoj sna
zi partizana, koji su umeli da mrze neprijatelja
i bezgranično da vole svoje drugove.
Posle Kai^poševe sahrane, Prvi kumanovski
bataljon »Jordan Nikolov« dobio je naređenje
da pođe na jug, u susret Glavnom štabu NOV i
PO Makedonije. Bataljonom je komandovao Andon Filipovski Done. Ovaj pokret bataljona bio
je u vezi s pismom Svetozara Vukmanovića Tem
pa da se na Kozjaku stvori baza za dolazak Glav
nog štaba.
I pored neizmernog bola, bataljon »Jordan
Nikolov« nastavio je svoju aktivnost na terenu
Kozjaka i Pčinje. On je, prema pismu druga Tem
pa, trebalo da stvori bazu na Kozjaku. Da bi se
to ostvarilo potrebno je prethodno razbiti četni
ke Draže Mihailovića.
U to vreme na terenu je bio samo bataljon
»Jordan Nikolov«. Terenski bataljon Drugog južnomoravskog NOP odreda otišao na svoj teren
Done Filipovski je preuzeo Karpoševit dužnost
�Vranje — Kumanovo. On više nije bio pod Ope
rativnim štabom. Kosovski i udarni bataljon (koji
je manevrisao na svim terenima) otišli su za ne
koliko dana na Skopsku Crnu goru gde je treba
lo da prihvate jednu grupu od 100 ljudi sa Ko
sova.
Od drugova iz Kumanova štab bataljona »Jor
dan Nikolov« je zatražio najnužnije za tehniku.
Najvažnije je bilo da se nabavi šapirograf da
bi se vesti, leci, proglasi i drugi propagandni ma
terijali mogli da umnožavaju.
— Narasli smo na 250 boraca — rekla je Vera u razgovoru sa članovima štaba bataljona. —
Možda bi bilo dobro da stvorimo još jednu je
dinicu.
— Rašćemo mi još.
— Sigurno — odgovorila je. — S tim u vezi
i treba da formiramo veći broj jedinica. Nove
bataljone, brigade.
Kad je u štab bataljona »Jordan Nikolov«
stigla naredba Glavnog štaba NOV i PO Make
donije o preformiranju bataljona, Vera je bi
la ispunjena zadovoljstvom i zbog toga što je,
eto, predvidela odluku višeg vojnog rukovodstva.
— Mora da si znala šta se priprema. Vi ko
mesari svašta znate — zadirkivali su je drugovi.
— Nisam znala. Zar je teško predvideti ne
što na osnovu poznavanja stanja i situacije?
U selu Baj lovcu, 22. februara 1944, reorganizovan je Prvi kumanovski bataljon »Jordan
Nikolov«. Formirana su dva bataljona: Prvi, udar
ni, pod nazivom »Hristijan Todorovski Karpoš«
i Drugi »Jordan Nikolov«. Za komandanta Prvog
udarnog balaljcna postavljen je Andon Filipovski Done, za njegovog zamenika — Stojan To
dorovski Largo. za političkog komesara — Meto
dija Kotevski Slobodan, a za njegovog zamenika
Olivera Jocić Vera.
Komandant Drugog bataljona u tom trenut
ku nije bio naimenovan. Zamenik komandanta
postao je Panče Pešev, politički komesar — Vančo Unkovski, njegov zamenik — Tomo Sofronievski Josif.
— Sada smo udarni bataljon, drugovi! —
oduševljeno je rekla Vera. — Sad pred nama
�stoje ozbiljniji zadaci. Ne smemo da budemo
drukčiji — nego udarnici. To je velika čast za
nas. Budimo dostojni tog naziva: udarni, kao i
imena našeg legendarnog druga Karpoša!
— A šta je sa štabom?
— Kojim štabom?
— Štabom oba bataljona. Ko će da rukovo
di akcijama i operacijama oba bataljona?
— Oba bataljona će dejstvovali samostalno,
kao što je do sada dejstvovao jedan bataljon.
Sutradan posle formiranja bataljona odr
žano je savetovanje partijske organizacije bata
ljona. Tema je bila omasovljavanje jedinica i
razvijanje oružane borbe protiv okupatora i nje
govih pomagača, podizanje njihove borbene vrednosti. Redali su se govornici i iznosili svoje
predloge.
U kratkom, ali jezgrovitom izlaganju, Vera
je bila veoma odlučna:
— Drogovi, mi moramo dosledno da sprovodimo sve zadatke koje postavlja Partija, a ko
ji se odnose na neprekidno izgrađivanje lika ko
muniste, onakvog lika kakvog zahteva naša revo
lucija. Zatim, koji se odnese na maksimalno ja
čanje borbenih dejstava radi većeg doprinosa
naših jedinica konačnom oslobođenju zemlje od
okupatora i domaćih izdajica. Naročito, drugo
vi, treba posebnu i veću pažnju da posvetimo
prijemu novih članova u Partiju. Dosadašnja pra
ksa je prevaziđena. Mi smo se učaurili, bojeći se
da nam neprijatelj ne podmetne provokatore.
Onda nas je bilo malo. Sada svakim danom do
laze novi borci. S njima treba raditi. Starije bor
ce, koji su se istakli u dosadašnjim borbama,
treba da primamo u Partiju. Mi imamo izvanred
ne borce. Oni su dosad pokazali i dokazali da se
bore za interese naroda, da im ti interesi leže na
srcu. Spremni su i svoj život da daju za stvar
oslobođenja. Zar to ne pokazuje kolika je njiho
va svest? Zar to ne govori o tome da oni dosle
dno sprovode liniju Partije? Zar oni nisu zreli
za Partiju?...
Na savetovanju su doneti mnogi važni za
ključci u vezi sa predstojećim širenjem oružanog
ustanka u kumanovskom kraju.
Vera je na jednom sastanku partijskog biroa
bataljona dala karakteristiku vojno-politioke si5 Vera Jocić
�tuacije na terenu na kojem se borio raniji Prvi
kumanovski bataljon »Jordan Nikolov«:
— Kao prvo, narod ovog kraja, mislim na
Kozjak, Pčinju i kumanovsku okolinu, uverio se,
blagodareći našoj pravilnoj politici i vojnoj ak
tivnosti, da smo mi, narodni partizani, jedina
vojska keja se bori protiv okupatora, odnosno
za slobodu svih naših naroda, njihovih životnih
interesa. Drugo, naši vojni uspesi protiv okupa
tora i četnika, imam u vidu i borbu vranjskih
i kosovskih partizana, ojačali su i učvrstili, i to
krvlju, bratstvo i jedinstvo Srba, Makedonaca,
Crnogoraca i Siiptara. Treće, mi smo uspeli da
razorimo bugarsku vlast na ovom terenu i pru
žimo uslove za stvaranje naše, narodne vlasti
u vidu narodnooslobodilačkih komiteta. Na taj
način smo narod ovog kraja oslobodili raznih
davanja, rekvizicija, dažbina bugarskim vlasti
ma. Četvrto, ideološko-političkim radom na ovom
terenu uspeli smo da raskrinkamo izdajničku
ulogu četnika Draže Mihailovića, a vojnički da
ih pebedimo tako da oni sada nisu, gotovo, ni
kakva snaga. Još jedan udarac da im zadamo, i
oni će prestati da postoje kao vojnička organi
zacija. Peto, ovakvi naši dosadašnji vojno-politički uspesi, kao i predstojeći, koji će biti veći
od ovih, izazvaće reagovanje Bugara. Znači, tre
ba da očekujemo poslednje pokušaje okupato
ra da nas se reši. Pogotovu što će Nemci, u do
gledno vreme, morati da napuste južne krajeve
Balkana zbog skraćivanja fronta. Da bi im li
nija povlačenja Solun — Beograd bila slobodna,
oni će baciti Bugare u odlučujuću borbu protiv
nas. Zbog čega bi oni krvarili kad to za njihov
račun mogu da urade Bugari. Imajući sve to u
vidu, mi moramo da se pripremimo za odlučuju
će borbe. Mislim, vojnički i politički. Moramo
više da se omasovimo, odnosno da stvaramo i
stvorimo više vojnih jedinica, da za te jedini
ce osposobimo i osposobljavamo rukovodeći voj
nički kadar. Dalje, da razvijamo veći politič
ki rad među stanovnicima sela i varošica. Da
formiramo narodnooslobodilačke organe vlasti,
koji, između ostalog, treba u većoj meri da po
mažu naše vojne jedinice. Partiju i SKOJ tre
ba više da otvorimo, iz poznatih razloga. Jednom
reči, pred nas se postavljaju mnogo veći zadaci
nego što je to do sada bilo. Izvršavajući uspešno te zadatke, omogućićemo pobedu naše naro
dnooslobodilačke vojske i Partije.
�FORMIRANJE TREĆE MAKEDONSKE
UDARNE BRIGADE
Glavnj štab NOV i PO Makedonije i Centralni komitet Komunističke partije Makedonije
doneli su zaključak na Prespanskom savetovanju o formiranju većih vojnih jedinica — bata
ljona i brigada. Ovaj zaključak bio je u vezi s
razgaranjem narodnooslobodilačke borbe u Ma
kedoniji, južnim delovima Srbije i Kosova.
U jutarnjim časovima 26. februara 1944, u
selu Žegljanu, udaljenom od Kumanova samo
12 kilometara, postrojili su se Prvi udarni ba
taljon »Hristijan Todorovski Karpoš« i Drugi
bataljon »Jordan Nikolov«, kao i Bitol jsko-prespanski bataljon »Stiv Naumov«.* Osim njih pri
sutni su bili i borci Kosovskog bataljona i Dru
gog južnomoravskog NOP odreda. Bio je prisu
tan i bugarski partizanski bataljon »Hrisio Botev«.
Ispred zgrade osnovne škole, u dvorištu, sta
jali su seljaci, seljanke i deca. Svi su čekali da
se pojave članovi Glavnog štaba NOV i PO Ma
kedonije. Ispred svakog od postrojenih bataljo
na stajali su članovi štaba. Među članovima šta
ba Prvog udarnog bataljona »Hristijan Todorov
ski Karpoš«, stajala je i Vera, vidno uzbuđena.
»Postajemo vojska«, mislila je.
Komandant Tihomir Miloševski Tićo vojnič
kim korakom uputio se prema rukovodstvu Glav
nog štaba, iz kojeg se odvojio komandant Glav
nog štaba Mihajlo Apostolski i primio raport. Po
sle toga obojica su se uputila sredini postrojenih
bataljona. Apostolski je pozdravio borce sa:
— Smrt fašizmu!
— Sloboda narodu — odjeknulo je iz stotinu
grla.
I prisutni seljaci su odgovorili istim pozdra
vom kao da su i oni u stroju.
Apostolski se popeo na balkon škole, na ko
jem su bili ostali rukovodioci, i obratio se pri
sutnima rečima kojima je istakao osnovne za
datke, a koji su se odnosili na borbu makedon
* Stevan N aumov Sliv, se k re ta r MK KPJ za Bitolj
privrem enog PK KPJ za M akedoniju, poginuo 12. IX 1942;
rodnog heroja proglašen 29. VII 1945.
član
�skog naroda i predstojeće događaje koji će doneti slobodu Makedoniji u okviru nove Jugosla
vije.
Kad je Apostolski završio pročitana je na
redba Glavnog štaba o formiranju Treće make
donske udarne brigade. Za komandanta postav
ljen je Tihomir Milošević Tićo, za njegovog zamenika Boris Milevski, za političkog komesara
Kiril Mihajlovski Grujica, za njegovog zamenika
Zlatko Biljanovski Mihajlo. U sastav brigade uš
li su bataljoni »Stiv Naumov«, »Hristijan Todorovski Karpoš« i »Jordan Nikolov«.
Čitanju naredbe prisustvovalo je više od 700
boraca. Nikada dotle na ovom terenu nije bilo
toliko boraca sakupljenih na jednom mestu. To
je impresivno delovalo na žitelje Žegljana i oko
line.
Ustanovljena je bila i brigadna zastava. Ko
mandant brigade Miloševski pročitao je naredbu
po kojoj se za zastavnika (barjaktara-znamenosca) postavlja Blagoja Arsovski Starka.
Na skupu je govorio i Svetozar Vukmanović
Tempo. On je ukazao na herojstvo makedonskog
naroda, na epopeju februarskog i bogomilskog
pohoda, širenje narodnog ustanka, natčovečanske napore partizana, koji su savladali sopstvenu
nemoć i iscrpljenost u borbi protiv prirode i ne
prijatelja. Tempo je govorio i o epopeji jugoslovenske revolucije.
Posle svečanog dela počela je priredba. Otpevano je nekoliko narodnih i partizanskih pesama. Nije izostao ni »vrabac«, specijalnost bora
ca bataljona »Stiv Naumov«.
Istog dana, 26. februara 1944., Glavni štab sa
svim prišlapskim delovima, predstavnici narodne
vlasti, delegat Vrhovnog štaba NOV i PO Jugo
slavije, članovi CK KPM, borci Treće makedon
ske udarne brigade, južnomoravskih i kosovskih
bataljona uputili su se prema manastiru Prohor
Pčinjski.
Sledećeg dana, 27. februara 1944., bilo je organizovano savetovanje u prostorijama manasti
ra sa svim vojnim i političkim rukovodiocima
brigade, bataljona i četa, predstavnicima Južnomoravaca, Kosovara, zatim prištapskih jedinica
i narodne vlasti. Prisutni su bili i Svetozar Vuk
manović Tempo, Mihajlo Apostolski, Strahil Gi-
�gov, Mara Naceva, Ljiljana Calovska, Veselinka
Malinska Lina i drugi. Savetovanju je prisustvo
vala i Vera, kao zamenik političkog komesara bataljona »Hristijan Todorovski Karpoš«, odnosno
sekretar partijskog biroa bataljona.
Na savetovanju su razmotrena sva pitanja
koja su se postavljala pred revolucionarne sna
ge Makedonije i juga Srbije, kao i Kosova.
Pre podne se govorilo o političkim prilika
ma i problemima razvoja narodnooslobodilačke
borbe Jugoslavije, odnosno Srbije i Makedonije.
Delegat Vrhovnog štaba podneo je referat u ko
jem je istakao težak položaj Hitlerove Nemačke
i njenih saveznika na istočnom frontu, u severnoj Africi i našoj zemlji. Veći deo njegovog izla
ganja odnosio se na odiuke koje je doneo AVNOJ
u Jajcu, 29. novembra 1943. godine.
Posle podne razmatrana su, uglavnom, voj
na pitanja, od kojih je zavisio budući razvoj us
tanka u jugoistočnoj Srbiji i scveroistočnoj Ma
kedoniji.
Čitanje popularnog »vrapca« na priredbi povodom
formiranja Treće makedonske udarne brigade
69
�Pred kraj savetovanja Tempo je komandnom
kadru Treće makedonske udarne brigade, Dru
gog južnomoravskog NOP odroda i Kosovskog
bataljona stavio u zadatak razbijanje četnika i
njihovog »Vardarskog korpusa«. Njihovim raz
bijanjem dobila bi se slobodna teritorija, koja
bi obuhvatala područje: Kumanovo — Kriva Pa
lanka — planina Besna Kobila — Vranje.
RAZBIJANJE ČETNIČKOG
»VARDARSKOG KORPUSA«
70
Shvatajući značaj zaključaka savetovanja u
manastiru Prohor Pčinjski, Vera je razmišljala
0 njihovom praktičnom sprovođenju u bataljonu
»Hristijan Todorovski Karpoš«.
— Na birou ćemo razraditi plan sprovođenja
zaključaka — rekla je članovima biroa. — Za
ključci su od dalekosežnog značaja. Oni odraža
vaju suštinu trenutka i daju perspektivu razvo
ja na vojnom i političkom polju. Oni sadrže stra
tegiju i taktiku naše borbe na ovom terenu, i
ne samo na ovom terenu, nego i šire.
Međutim, Vera nije stigla da sazove sastanak članova biroa, jer su partizanske jedinice
(Treća makedonska udarna brigada, Kosovski bataljon, Drugi južnomoravski NOP odred i bugar
ski bataljon »Hristo Botev«) krenule iz manasti
ra Prohor Pčinjski da bi se sukobile i definitiv
no razbile i uništile četnike na ovom terenu.
U toku 27. i 28. februara 1944, partizanske
patrole utvrdile su da su se četnici sakupili u
okolini sela Pretina, Sipančevac, Baraljevac i
Seace. Očigledna je bila namera četnika: napasti
partizane dok su još u manastiru.
Razgovarajući s komandantom bataljona, Andonom Filipovskim Donetom, Vera je rekla:
— Zadatak, koji smo dobili izvršavamo u po
godnoj situaciji, što se ogleda u tome da su sve
četničke brigade u sastavu »Vardarskog korpu
sa« grupisane na jednom mestu. To nam omog
ućuje da ih napadnemo, razbijemo, a zatim do
krajčimo. S tim u vezi treba sve borce upozna
ti s predstojećim zadatkom. Naročito treba na
glasiti značaj predstojeće borbe. Treba borcima
reći da je ovo odlučujuća borba protiv četnika
1 da posle nje četnici u ovom kraju neće biti vi-
�še nikakva snaga. Njihov uticaj posle ove bor
be treba da bude sveden na nulu. Ako ne uništi
mo »Vardarski konpus« nećemo moći ustanak u
kumanovsko-vranjskom području da omasovimo,
jer delu naroda još nije potpuno jasna izdajnič
ka uloga četnika Draže M:hailovića. Zbog toga
pojedini seljaci nasedaju četničkoj propagandi,
pa ih pomažu ili im se pridružuju, odnosno stu
paju u njihove jedinice.
Pre nego što su partizanske jedinice krenu
le u praskozorje 29. februara 1944. borcima je
objašnjen značaj predstojeće borbe, koja je .po
čela oko 9,30 časova žestokom vatrom s obe stra
ne.
Vera je bila na desnom krilu Drugog bataljona, porod komandira čete. Jedinice su sporo na
predovale. Nekoliko nedovoljno sinhronizovanih
napada četnici su odbili. Vera je pratila situaciju
i čekala najpovoljniji trenutak. Kad je na kraj
njem desnom krilu jedna južnomoravska jedini
ca krenula u naipad Vera je podstakla komandi
ra:
— Naredi juriš. Sad je trenutak za napad!
Komandir još nije izdao naredbu za juriš,
Vera je u nekoliko skokova već bila ispred čete.
— Napred »karpošovci«, uzviknula je iz sveg
grla.
Kad je pao mrak prekinula je borba koja
je trajala 10 časova. Borci svih jedinica presta
li su da ih gone. Posle kraćeg marša, svi bataljoni sakupili su se u selu Seace. U Operativnom
štabu sakupljeni su podaci o četničkim gubici
ma. Zarobljeno je bilo 100 četnika, među koji
ma su pojedini komandiri i poverljiva lica. Sed
morica od njih, kao poznati zločinci, osuđeni su
od vojnog suda i streljani. Zapljenjeno je preko
100 pušaka, 2 puškomilraljeza, 6 automata, mi
nobacač, više bombi, municije i drugog vojnog
materijala.
U popodnevnim časovima 1. marta 1944. Svetozar Vukmanović Tempo održao je govor zarob
ljenim četnicima i pozvao ih da stupe u parti
zanske redove. Ovom pozivu odazvalo se oko 50
četnika. Ostale su partizani pustili kućama, pod
uslovom da se više nc bore u četničkim redo
vima.
Borba protiv »Vardarskog korpusa« bila je
vatreno krštenje Treće makedonske udarne bri
gade.
�Analizirajući vojnički uspeh, na sastanku bi
roa Drugog bataljona »Hristijan Todorovski Karpoš«, kojim je rukovodila Vera, rečeno je da je
»Vardarski konpus« uništen i da on nikad više
neće moći da se obnovi. Vera je rekla:
— Sad nam predstoji političko likvidiranje
četničkog uticaja u selima severno od Kozjaka,
Široke i Rujen planine. Da bismo izvršili i ovaj
zadatak, naše jedinice će poći po selima koja su
donedavno bila pod četničkim uticajem. Tom
prilikom držaćemo zborove, ali je potrebno da
svaki pojedinac razgovara sa seljacima i seljan
kama i ukazuje im na izdajničku ulogu četnika,
na njihovu spregu s bugarskim i nemačkim oku
patorom i na njihove posleratne ciljeve: uspo
stavljanje kraljevine Jugoslavije u kojoj bi opet
vladala velikosrpska buržoazija, s Karađorđevićima na čelu.
Uništavanjem četnika na vranjsko-kumanovskom terenu počela je nova etapa u razvoju narodnooslobodilačke borbe na tom području. S
tim u vezi došlo je do formiranja Šeste južnomoravske brigade.
U ZASEDI NA RUJEN-PLANINI
Borci su se 15. marta 1944. posle podne, spu
stili niz blage padine Rujen planine i pred sum
rak stigli u selo Biljaču. Iste večeri održan je
zbor, kojem je prisustvovalo više od stotine se
ljaka. U selu su partizani noćili.
Dolazak partizana u dolinu Južne Morave uz
budio je Bugare, jer su jedinice NOV i POJ bile
svega dva kilometra udaljene od glavnog puta i
samo 4 kilometra od železničke linije Skoplje—
Niš. Dolaskom u neprijateljsku blizinu, partiza
ni su hteli neprijatelja da izvuku iz Preševa i
Bujanovca, gde su njihove jedinice bile utvrđe
ne, i da ga lakše tuku na terenu kojeg bi sami
odabrali.
Oko 6 časova jedna bugarska patrola upala
je u Biljaču, gde je bio vod Kosovskog bataljo
na. U kratkoj borbi od 15 bugarskih policajaca
i vojnika 4 su ubijena. Bugarske jedinice smeštene u Preševu i delovi koji su im noću, između
15. i 16. marta 1944, došli kao pojačanje, odmah
su krenuli u napad na partizane.
�Vera je s jednom četom imala zadatak da
obezbeđuje Rujen kao dominantan vrh i da ne
dopusti neprijatelju da ga zauzme.
U drugim uslovima četa od 30 do 40 boraca
bila bi dovoljna za izvršenje ovog zadatka, kad
bi u blizini bila neka druga jedinica na koju bi
se ova oslanjala.
Dok je Vera sa četom bila na .položaju, pri
stigla je grupa od tridesetak novih boraca koji
su delom bili iz Skoplja, a delom iz Kumanova.
Ovu grupu prihvatio je u selu Pelince Zlatko Biljanovski Mihajlo, zamenik političkog komesara
brigade. Kad ih je videla, Vera je rekla:
— Baš sam razmišljala odakle bih mogla da
dobijem pomoć, a evo, pomoć stiže iznenada. S
četom i drugovima koji su došli smatram da će
mo uspeti da zadržimo vrh do povlačenja bri
gade.
Upoznavši ih s položajem, Vera je Biljanovskom i drugovima pokazala neprijateljsku kolo
nu, koja se kretala s leve strane sela Biljače, iz
pravca sela Bratoselce i kote 648, a u pravcu Rujena i kote 862, na kojoj su bili Vera, Biljanovski i ostali. Neprijatelj je hteo da zauzme njihov
položaj da bi partizansku glavninu mogao da
napadne s leđa. Bugarska kolona, koja je išla ka
Verinom položaju, brojala je oko 200 do 300 lju
di. Položaj čete bio je dobar, ali je bila velika
razlika u broju. Opasnost je bila utoliko veća
što štab brigade nije bio u mogućnosti da primeti ovu kolonu neprijateljskih vojnika, koja se
kretala pod »mrtvim uglom«. Vera, Biljanovski
i ostali drugovi posmatrali su kolonu, koja je iš
la slobodno.
— Oni, sigurno, ne znaju da smo mi ovde
čim tako idu serbez — rekla je Vera. — Znači,
u izvesnoj smo prednosti da ostanemo neprimećeni i da sačekamo neprijatelja pripremni za bor
bu. Naš napad biće iznenadan i efektan...
Bugari su išli kao da pred sobom nemaju
partizane.
— Ja bih — rekla je Vera — nove drugove,
koji su došli bez oružja i ratnog iskustva, raspo
redila u četi. Tako ćemo proširiti naš front i
sprečiti, eventualnu, paniku. Novajlijama ćemo
dati bombe da bi i oni mogli da učestvuju u bor
bi. Drugog oružja nemamo za njih.
Prema kretanju Bugara, moglo se zaključiti
da im treba još jedan čas da stignu do položaja
čete koja ih je očekivala.
�— Ako uspemo da ih nateramo da legnu i
da se tako brane, imaćemo vremena da obavestimo štab brigade da nam, eventualno, pošalje po
moć.
Čekajući bugarsku kolonu, borci su slušali
odjeke borbe, koja je počela da se vodi još od
9 časova. Bugarski bataljon, u jačini od oko 700
ljudi, potpomognut policajcima, naipao je par
tizanske položaje. Oko 10 časova partizanski bataljoni slomili su prvi juriš bugarskih vojnika i
policajaca. Oko 11 časova neprijatelj je ponovio
juriš. Opet je bio odbijen. Oko 12 časova Buga
ri su bili konačno zaustavljeni, pošto su pretrpeli
velike gubitke. Svi njihovi pokušaji da se domognu partizanskih .položaja, bili su uzaludni.
Borba se produžila do 15 časova. Obe stra
ne čvrsto su držale zauzete položaje. Bugarska
kolona, koja je htela da zaobiđe položaj brigade
i koja je išla pravo na položaj čete, približila se
na oko 100 metara i razvila se u streljački stroj.
Ne zbog toga što je posumnjala da na vrhu ima
partizana, nego što, po vojnim pravilima, svaki
vrh, bez obzira na to da li je branjen ili nije
branjen, treba da se zauzme u streljačkom stro
ju. Kad se stroj dovoljno razvio i došao na ćelu
širinu čete, na 50 do 60 metara, Vera je odsečno komandovala:
— Pali!
Tri puškomitraljeza, desetina automata, puš
ke i nekoliko desetina bombi, razbili su tišinu na
Rujenu. Bugari su bili potipuno iznenađeni. Ni
su mogli da se osveste, da dođu k sebi od izne
nađenja, koje su im priredili Vera i njeni bor
ci. Bezbrižno kretanje pretvorilo se u paniku, ko
ja je zahvatila Bugare. Vera je korutrolisala po
ložaj. Novodošavšima je govorila da ne budu
previše radoznali, da bez razloga ne dižu glavu,
a i da se ne plaše. Mitraljescima je govorila da
ne gađaju pojedince, nego da tuku guste redove
neprijatelja.
Zaseda je potipuno uspela. Bugari su se dali
u panično bckstvo, a da nisu nimali pojma na
kakve su snage naišli. Partizani su pucali za nji
ma dok su oni jurili bezglavo niz padine Rujena. Dan se bližio kraju. Vera je stajala na jed
noj steni i posmatrala izbezumljenog neprijate
lja, koji je bežao kao da ga juri partizanska di
vizija. Njena gusta, crna kosa vijorila se na vetru. Posmatrala je borce i zadovoljno se smešila
�zbog postignutog uspeha, koji je bio rezultat do
bro smišljene taktike.
Mrak se polako spuštao. Pucanje se više nije
čulo. Samo .po neki kuršum.
— Znači, može i sa tridesetoricom da se pobedi nadmoćniji neprijatelj — zadovoljno je re
kla Vera. — Kakva pobeda... Osnovno je da čovek nikad ne podlegne malodušnosti i da se uz
mu u obzir sve mogućnosti.. . Lepa pobeda, za
ista!
Partizani su se povukli prema selu Svinjište, jer je na železničku stanicu Bukurovac stig
la kompozicija bugarske fašističke vojske, a ma
lo dccnije i kamioni puni vojnika i policajaca.
Ove neprijateljske snage, jačine jednog bataljona, stigle su iz Kumanova i Vranja. Bugarima
ništa drugo nije ostalo, nego da pokuipe oko 30
mrtvih i ranjenih vojnika i policajaca i da se po
vuku u svoje garnizone.
— Iako nismo imali plen u ovoj borbi, ona
je veoma značajna — govorila je Vera — jer
smo pokazali narodu ovog kraja da možemo uspešno da se borimo protiv neprijateljskih jedi
nica.
NAPADI NA RISTOVAC I
ZLETOVSKE RUDNIKE
Posle odmora od 10 dana Treća makedon
ska udarna brigada i Kosovski bataljon pripre
mali su se za napad na železničku stanicu Ristovac, koja je za neprijatelja bila veoma važna,
jer je bila na glavnoj arteriji — pruzi Beograd
— Skoplje — Solun. Naređenje je glasilo da par
tizanske snage napadnu u noći 27/28. marta 1944.
ristovačku stanicu. Zadatak je bio: uništiti živu
silu neprijatelja — oko 250 bugarskih i nemačkih vojnika, stanične zgrade sa svim uređajima
za regulisanje saobraćaja, kao i vodocrpnu pum
pu, zgradu ložionice sa svim uređajima za opravku lokomotiva i vagona. Zatim, uništiti sve
zgrade u kojima je upravno-administrativni apa
rat iz nekoliko opština, kao i miniranje železničkog mosta na Južnoj Mora vi.
Zajednički štab Treće makedonske udarne
brigade i Kosovskog bataljona — Operativni štab
(komandant Tihomir Miloševski Ti.ćo, zamenik
�komandanta Milan Zečar Obren*, politički ko
mesar Kiril Mihajlovski Grujica, zamenik poli
tičkog komesara Savka Javorina Šaša) odredio
je konkretne zadatke. Oni su se sastojali u sledećem: Prvi bataljon Treće makedonske udarne bri
gade napašće železničku ložionicu i uništiće je.
Drugi bataljon brigade (bez jedne čete) ostaje
u rezervi. On će biti upotrebljen u zavisnosti od
razvoja događaja, odnosno od situacije. Treći ba
taljon napašće železničku stanicu, uništiće sve
uređaje u zgradi, vodovodnu pumpu za snabdevanje lokomotiva vodom. Posle toga iza stanice
miniraće i razrušiće sve zgrade, koje su služile
bugarskim i nemačkim vojnicima i činovnicima.
Jedna četa Drugog bataljona upućuje se u prav
cu Bujanovca sa zadatkom da digne u vazduh
prugu južno od grada.
Kosovski bataljoni treba da razbiju nepri
jateljsku odbranu ispred železničkog mosta i za
tim da miniraju i razruše most na Južnoj Moravi, severno od železničke stanice. Dve čete kod
sela Rataja razrušiće drveni most na Južnoj Moravi. Posle toga da obezbeđuju desno krilo od,
eventualnog, prodora neprijatelja u pozadinu par
tizanskih jedinica, koje napadaju železničku sta
nicu i most.
Pre polaska na izvršenje zadatka svi članovi
štabova bataljona i četni rukovodioci razradili
su plan napada. Vera se angažovala da se sve
pripremi do u tančine.
— Od prethodne dobre razrade plana napa
da zavisi usipeh svake akcije — govorila je. —
Zbog toga ne smemo ništa zanemariti, odnosno
zapostaviti.
Napad je počeo u 23 časa. Cim su Bugari
osetili prisustvo partizana otvorili su vatru iz
puškomitraljeza i teških mitraljeza, koji su bili
u rovovima ispred železničke stanice. Partizani
su bili toliko blizu da su se dovikivali s Bugari
ma.
Borci Trećeg bataljona za manje od pola ča
sa savladali su otpor bugarskih i nemaokih voj
nika i uspeli da izbiju ispred staničnih zgrada.
Tu su bombaši došli do izražaja. Sve zgrade u
roku od jednog časa bile su u rukama partiza
na. Bugarski i nemački vojnici bežali su u prav
*Milan Z ečar O bren, poginuo 5. VI 1944., za narodnog he
ro ja proglašen 5. V II 1951.
�cu Južne Morave. Borci su počeli da ruše zgra
de, pošto su prethodno demolirali i uništili sve
instalacije.
U dve blokirane zgrade, iza železničke stani
ce, bugarski i nemački vojnici nisu hteli da se
predaju, pa su partizani aktivirali mine. U raz
rušenim zgradama našlo je smrt 20 nemačkih i
30 bugarskih vojnika i oficira. Uništena je bila
i vodocrpna stanica. Zapaljeni su bili i lokomo
tiva i vagoni.
Da bi se nanela veća šteta naređeno je Dru
gom bataljonu, koji je bio u rezervi, da pomogne
u paljenju svih važnih objekata. Zapaljene su i
uništene četiri kompozicije od preko 100 vago
na, natovarenih žitom i drugom robom, kao i 7
lokomotiva. To je moglo da se izvede, jer je na
stanici zaplenjeno preko 10.000 litara benzina.
Kosovske jedinice (bez dve čete) napale su
bugarska obezbeđenja na desnoj strani železničkog mosta. Posle jednočasovne borbe uspele su
da savladaju otpor bugarskih vojnika. Most ni
je mogao biti miniran, zbog jednog nepredviđe
nog malera. Konj s minama uplašio se od puc
njave, oteo se konjovocu i utekao u noć. Dve če
te Kosovara uništile su drveni most na Južnoj
Moravi i onemogućile bugarsko pojačanje, koje
se uputilo iz Vranja, da napadne iza leđa borce
Trećeg bataljona.
Prvi bataljon nije uspeo da izvrši svoj zada
tak — miniranje ložionice. Četa Drugog bataljo
na, koja je bila upućena ka Bujanovcu, uspela
je da digne u vazduh voz, koji je iz Kumanova
pošao ka Ristovcu.
Posle ponoći izdata je naredba o povlačenju
svih partizanskih jedinica. Bataljoni su se saku
pili istočno od stanice i počeli da se izvlače u
pravcu sela Gornji Ristovac. U svanuće 28. mar
ta 1944. godine svi bataljoni stigli su u selo
Rusce.
— Čeka nas novi zadatak — rekla je Vera
članovima Partije i SKOJ-a. — Naša brigada napašće rudnike i uništiće objekte u Probištipu.
Među njima su električna centrala, odeljenje separacije olova, odeljenje planiranja i drugi. Cilj
napada je da onesposobimo rudnike, a samim
tim i eksploataciju olova, tako potrebnog nepri
jatelju za njegovu ratnu i drugu industriju. Zbog
toga naša akcija mora u potpunosti uspeti... Uostalom, kao i nedavni napad na Ristovac.
�78
Borci Treće makedonske udarne brigade i
Kosovskog bataljona počeli su napad u 4 časa,
3. aprila 1944. godine. Iznenađenje je bilo potpu
no. Napad je bio izveden veoma brzo. Dok se
bugarsko-nemačka posada snašla, partizani su ov
ladali svim glavnim rudničkim postrojenjima u
Probištipu. Nemci i bugarski policajci pružali
su žilav otpor iz utvrđenih zgrada. Međutim, po
sle jednočasovne borbe otpor je bio slomljen.
Oko 6,30 časova napad na Dobrevo i Probištip bio je završen i jedinice su počele da se po
vlače, pošto su prethodno minirale i zapalile elek
tričnu centralu, glavni lift za spuštanje rudara
u jame, zgradu separacije olovne rude, zgradu
za planiranje. Borci su oštetili i druge objekte.
Kosovari su razorili žičaru za prevoz rude iz
Dobreva za Probištip. Njima je prišlo dobrovolj
no 120 rudara.
Koračajući pored kolone, Vera je bila neraspoložena. Poginuo je Andon Filipovski Done,
komandant Drugog bataljona »Hristijan Todorovski Karpoš«, zatim komandir 1. čete Aco Skopljanče, Rada Mihajlova, Mile Lukić i Blagoje Dimitrovski. Kosovari su imali 4 mrtva.
— Zadatak smo u potpunosti izvršili... Mo
ram reći da ste se borili kao što treba — rekla
je borcima pored sobe, koji su, kao i ona, bili
utučeni.
— A, ti? Zar se i ti nisi borila?
— Eh, ja ...
— Za sve vreme bila si sa nama. Jurišala si
i pucala kao i mi. Čak i bolje.
Vera je odmahnula rukom.
— Otišao je još jedan prvoborac iz Kumanova, naš divni Done. A koliko li će nas tek još
otići do kraja — kao za sebe rekla je Vera.
Išla je pored kolone snuždena.
»Pre dva meseca on se opraštao od Karpoša... Sad će neko od nas da se oprosti od nje
ga, Doneta...«
— Šta misliš — trgao ju je glas borca iz ko
lone — koliko dugo rudnici neće moći da rade?
— Mislim, nekoliko meseci. Tri do četiri, verovatno.
(Rudnici, stvarno, tri meseca nisu mogli bi
ti eksploatisani).
— Koliko smo im vojnika pobili? Da li se
zna?
�— Preko 110 nemačkih i 70 bugarskih voj
nika, oficira i policajaca.
— Ima li i zarobljenih?
— Pedeset jedan »bajaganja« pao nam je
u ruke.
U borbi je zaplenjeno: 2 puškomitraljeza, 40
pušaka, 6 sanduka municije, 2 radio-aparata i
drugog materijala.
U periodu od 12. do 25 aprila 1944. borci
Treće makedonske udarne brigade i Kosovski
NOP odred, sa svoja dva bataljona, nisu izvodi
li nikakve akcije. To vreme je iskorišćeno za od
mor, vojnostručni i politički rad.
Treća makedonska udarna brigada odmara
la se u selu Arbanaško, a Kosovski NOP odred
u selu Ramno.
Jednog dana Angel Mojsovski Vančo i Vera
sedeli su i razgovarali.
Malo zamišljena, Vera je rekla:
— Hoću da mi daš reč da ćeš učiniti ovo
što ću od tebe zatražiti!
Mojsovski ju je pogledao iznenađeno.
— Prvo mi reci šta hoćeš, pa ću ti onda da
ti ili ne dati reč.
Vera ga je pogledala u oči.
— Ako ti kažem, onda mi nećeš dati reč.
— Onda li ne mogu dati reč.
— Moraš mi dati reč! — insistirala je.
— Zbog čega insistiraš? Kako mogu da ti
dam reč »na neviđeno«?
— Cućeš. Daj mi reč!
Bila je uporna i Mojsovskom opiranje ni
šta nije pomoglo. Odlučio je da joj da reč.
— Dobro, dajem ti reč!
Vera je ćutala. Nije odmah progovorila.
— U slučaju da budem tako ranjena da ra
na izmeni moj sadašnji izgled, molim te da me
ubiješ!
Mojsovski se zabezeknuo od čuda. Svemu
drugom se više nadao, nego tome. Ona je videla
njegovo zaprepašćenje.
— Čudiš se, a?
— Šta ti pada na pamet — progovorio je po
sle prvog iznenađenja. — Ne dolazi u obzir...
Vera je nastavila, kao da govori za sebe:
�— Da, da, svi ćete se vi posle rata oženiti.
Svako će sebi naći lepu drugaricu. A ako ja bu
dem ružna, ko će me hteti? Niko!
Gledao ju je, ne mogavši da se pribere.
— Šta ti je, odjednom, to palo na pamet?
— Nije odjednom. Razmišljam ja o tome u
poslednje vreme... Nisam ja samo ratnik i ko
mesar. .. Ja sam i žena...
ZAROBLJAVANJE 120 BUGARA
Na sastanku Operativnog štaba i Glavnog šta
ba NOV i PO Makedonije razmatrana je novo
nastala situacija. Zaključeno je da neprijatelja
treba isprovocirati da bi partizani svoje snage iz
vukli iz obruča, istovremeno u raznim pravcima.
S tim u vezi na neprijatelja treba udariti tamo
gde se najmanje nada i gde ima najmanje sna
ge. Na taj način unela bi se zabuna u neprija
teljske redove. Zbog toga je usvojen plan za kombinovani napad. Po tom planu Treća makedon
ska udarna brigada i Kosovski NOP odred tre
ba da napadnu Kratovo, Šesta južnomoravska
brigada Krivu Palanku, a bugarska partizanska
brigada Đueševo. Početak napada bio je odre
đen za 25. april 1944. u 4 časa.
Govoreći u bataljonu Vera je rekla:
— Bugarski fašisti pripremaju ofanzivu na
nas. Koncentrisali su jake snage u želji da de
finitivno raščiste račune s nama. To im je, kao
što se zna, potrebno iz više razloga. Mi ćemo,
međutim, da ih iznenadimo i da prvi udarimo,
ali tamo gde mi želimo. Napašćemo Kratovo za
jedno s Kosovarima. Vranjanci i bugarski parti
zani napašće komunikacije Stracin — Kriva Pa
lanka i garnizone u Krivoj Palanci i Đueševu.
U pripremama napada na Kratovo Vera je
išla od čete do čete, od voda do voda i upozna
vala borce s predstojećom akcijom. Pred veče
došla je u vod Gerasima Petkovskog Gere Čelopečkog, u kojem je on bio komandir.
— Ti, Gero, nemaš oznake, a sada idemo na
grad, idemo da oslobodimo Kratovo.
— Šta će mi oznake, drugarice Vero?
Začuđeno ga je pogledala.
— Kako, šta će ti? Jesmo li vojska ili tur
ski bašibozuk?
�— Vojska smo.
— E, pa kad smo vojska, onda vojnički tre
ba i da izgledamo.
Posle tih reci našla je materijal od kojeg mu
je prisila oznake komandira voda. Šijući oznake,
rekla je:
— Ti više u Čelopek nećeš da se vratiš. Na
ravno, ako ostaneš živ. Nećeš više da kopaš i
oreš, da čuvaš steku. Postaćeš rukovodilac.
Iznenadile su ga ove reči. U sebi je mislio:
»Kako to da neću više da orem i kopam, kad sam
seljak? Šta drugo mogu da radim?«
Govoreći o predstojećoj borbi, rekla je:
— Od nas mnogo zavisi uspeh u borbi za
Kratovo.
»Misli na nas članove Partije«, pomislio je
Gera.
On je tad?, urimljen u Pari iju. Vera ga je
prim'la.
Napad na grad i vojne i administrativne ob
jekte i živu snagu repri jatelja, određen je za 4
časa. U to vreme odjeknuo je prvi rafal, što je
bio znak za početak opšteg napada.
U zgradi osnovne škole zabarikadirali su se
Bugari. Treći bataljon, neprimećen od neprijatelja, uspeo je da blokira zgradu osnovne škole ta
ko da opkoljeni nisu mogli da se izvuku. Poje
dini borci popeli su se na krovove susednih ku
ća i odatle otvarali vatru na prozore škole. Drugi
borci pucali su kroz prozore kuća. Bombaši su
kroz prozore ubacivali bombe. Partizani su gorelj od želje da vide Bugare kako bacaju oružje
i predaju se.
Da bi to postigli komandant brigade Tihomir Miloševski Tićo i politički komesar brigade
Kiril Mihajlovski Grujca, pozvali su opkoljene
Bugare na predaju.
— Nemojte džabe da ginete. Opkoljeni ste i
nemate drugi izlaz, nego da se predate!
— Neka iziđe neko od vaših komandira na
prozor — viknuo je Grujica.
— Reci im, Grujice, da ćemo ih ostaviti u
životu ako se predaju — doviknuo je Miloševski,
koji je bio iza jednog zida, nedaleko od Grujice.
— Čekajte, nemojte da pucate — viknuo je
Grujica borcima.
6 V era Jocić
81
�Kad je paljba prestala, Grujica je viknuo
koliko je jače mogao:
— Slušajte, Bugari! Nemojte da se šalite.
Situacija, u kojoj ste, nije igračka. Neka iziđe
oficir, hoćemo da se dogovorimo, kasnije će biti
dockan!
Prozor se otvorio i pojavio se bugarski ofi
cir.
— Svima vama garantujemo život pod uslovom da položite oružje — viknuo je Grujica. —
Svako, ko se preda i položi oružje, moći će da
ide kući. U protivnom slučaju, evo šta će da se
dogodi sa vama: zgrada je polivena benzinom,
zapalićemo je i svi ćete izgoreti. Ko ne izgori
biće ubijen prilikom izlaska iz zgrade!
Kad je čuo uslove, oficir se povukao s pro
zora. Pauzu, koja je nastala, iskoristio je jedan
od opkoljenih Bugara. On je bacio bombu u prav
cu štaba brigade. Bombu, koja samo što je pala
na zemlju, dohvatio je jedan borac i bacio je
natrag. Odjeknula je eksplozija koja je polomi
la stakla na prozorima i zatresla školsku zgradu.
Posle toga nastala je tišina. Partizani su čekali.
Nisu znali šta se dešava u školi ni kako su Bu
gari primili poziv i uslove za predaju. Kante s
benzinom bile su pripremljene. Borci su čekali
na naredbu, pa da poliju zgradu i zapale je. Puškomitraljezi su bili upereni na vrata i prozore
zgrade. Bližilo se 10 časova. Posle izvesnog čeka
nja na prozoru se pojavio bugarski oficir.
— Rešili smo da se predamo. Tražimo da se
poštuju uslovi predaje, kako za vojnike, tako i
za starešine!
— Mi ne gazimo datu reč — odgovoreno
mu je.
Tačno u 10 časova vrata na školi su se otvo
rila. Jedan po jedan izlazili su fašistički vojnici.
»Lovna rota« se predavala. Njeni članovi izlazili
su uzdignutih ruku. Dva partizana su im prišla
i skidala oružje. Prvi su izišli oficiri, zatim na
rednici i na kraju vojnici. Oduzeto oružje stav
ljano je na stranu, do škole. Ukupno se predalo
120 vojnika i oficira sa svim naoružanjem i op
remom. Treći bataljon brigade izvršio je svoj za
datak.
Za to vreme Prvi bataljon brigade razoružavao je gradsku stražu. Bugarski policajci, među
tim, uspeli su da se razbeže po okolnim pošum
ljenim udolicama. Celokupno oružje gradske stra
�že bilo je zaplenjeno. Opštinsku i sresku arhivu
zapalili su borci Prvog bataljona. Mnogi bugar
ski činovnici razbežali su se i posakrivali izvan
grada.
Jak otpor pružili su policajci u kasarni, ko
ja je bila na jugozapadnoj strani grada. Sva pri
stupna mesta bila su dobro zaštićena i branje
na. Zbog toga su propali svi pokušaji Drugog
bataljona Kosovskog NOP odreda i jedne čete
Treće makedonske udarne brigade da dignu ka
sarnu u vazduh i tako likvidiraju policajce. Po
sle tročasovne borbe partizani su se povukli, po
što su dobili naredbu.
U 10 časova Kratovo je bilo oslobođeno, sve
zgrade zauzete, osim policijske kasarne iz koje
Bugari nisu smeli da pucaju za sve vreme dok
su partizani bili u gradu.
U gradu je održan zbor. Žene su iznele hleb,
sir, orahe i služile borce.
Štab je dobio izveštaj da su iz neprijatelj
skih garnizona u okolnim gradovima krenule je
dinice u pomoć garnizonu u Kratovu.
Vera je obišla borce na položaju oko grada,
— Drugovi, na nas ide jodan bataljon bu
garske vojske. Oni hoće da povrate Kratovo. Mo
ramo ih u tome sprečiti. Oni ne smeju preći put
Kratovo — Zletovo.
Nove bugarske jedinice pristizale su i iz prav
ca Štipa i Kočana. Zbog toga je u Operativnom
štabu odlučeno da se grad napusti sa svim za
robljenim bugarskim vojnicima.
Vera i njeni drugovi vodili su borbu jedan
čas. Neprijatelj je bio zadržan, ali ne duže od
jednog časa.
— Povlačimo se, stigla je naredba, u pravcu
sela Muškovo — Nežilovo — rekla je Vera.
Bugari su poslali svoje jedinice i iz Stracina. Međutim, prilikom prelaženja Krive reke iz
gubili su dva časa, jer je most bio razrušen.
U 15 časova partizani su evakuisali Kratovo
i sakupili se u selu Nežilovu. Sutradan, 26. apri
la 1944. od zarobljenih Bugara formiran je bugar
ski partizanski bataljon »Vasil Levski«. Međutim,
posle nekoliko dana, ovaj bataljon se raspao, jer
su svi Bugari dezertirali, iako je među njima
bilo i onih koji su govorili da su članovi BRP(k).
Ovo nije bio prvi slučaj da su zarobljeni Bu
gari pristajali na sve samo da bi sačuvali glavu.
A onda bi iskoristili prvu priliku da pobegnu.
�U SREDIŠTU »MAJSKE OFANZIVE<
Bugarski general Bojdev, komandant fašis
tičkih okupatorskih snaga u Makedoniji, aprila
1944. godine počeo je s pripremama za ofanzivu na Kozjaku, gde su bili Glavni štab i PO Ma
kedonije, Treća makedonska udarna brigada, Ko
sovski NOP odred, Šesta i Sedma južnomoravska
brigada, bugarske partizanske jedinice, Kumanovski NOP odred i druge jedinice.
Neprijateljska ofanziva počela je 25. aprila
i trajala do 19. maja 1944. godine. U njoj su uče
stvovale tri divizije, četiri puka i delovi još jeddnog puka, jedan lovački bataljon i delovi ma
njih albanskih i grčkih reakcionarnih četa, kao
i nemačke jedinice jednog garnizona. Vremen
ske prilike bile su veoma loše, padao je sneg
pomešan s kišom.
U toku neprijateljske, takozvane »majske
ofanzive«, partizani su vodili mnoge borbe. Jed
na od njih bila je na Crnooku. U njoj je vod Gerasima Petkovskog Gere čelopečkog dobio zada
tak da ostane na "položaju. Posle izvesnog vreme
na naišla je Vera.
— Dobro, bre, Gero, zar čekaš da te uhvate
za gušu?!
On joj je odgovorio:
— Izvini, drugarice komesar, meni je reče
no da ostanem dok nam se ne naredi da se po
vučemo. Ako si ti došla s naredbom o povlače
nju, onda u redu.
— Treba da budeš malo elastičan. Ako vidiš
da niko ne dolazi s naredbom o povlačenju, od
lučuješ sam. Nećeš, valjda, da čekaš neprijatelja
da on »povuče« tebe i jedinicu?
Dok su razgovarali, neprijatelj se privukao.
Vera se, pucajući iz automata, povukla s borcima.
Kad su partizanske jedinice stigle u Crnu
Travu, boravak u tom partizanskom mestu iskorišćen je za popunu naoružanja, ličnu higije
nu i drugo. Održavani su politički časovi po če
tama i bataljonima.
Vera je imala pune ruke posla. Trebalo je
mnogo toga uraditi za kratko vreme.
— Ovde se nećemo duže zadržavati, jer i sa
mi vidite da su Bugari krenuli na nas sa svih
strana i s velikim snagama... Sto se tiče naoruža
nja i druge vojne opreme, uzmite samo ono i ono
liko koliko svako može da nosi.
�Za vreme boravka u Crnoj Travi bilo je organizovano snabdevanje oružjem i drugom vojnom
opremom, koju su dopremali saveznički avioni.
Znajući za namere neprijatelja. Operativni
štab, koji je bio formiran radi rukovođenja ma
kedonskim, srpskim i kosovskim jedinicama, i
na čijem čelu je bio komandant Glavnog štaba
NOV i PO Makedonije Mihajlo Apostolski, usvojio
je plan izlaza svih jedinica na šire područje, kroz
borbu ili međuprostor. Posle loga, brzim maršem jedinice bi se prebacile na Kozjak. Predvi
đen je bio i napad na Bosiljgrad. Operativni štab
izdao je zapovest 12. maja 1944. Petoj, Šestoj i
Sedmoj južnomoravskoj i Trećoj makedonskoj
udarnoj brigadi o protivofanzivi.
Međutim, ovaj dobro zamišljen plan nije
realizovan, jer se s njegovim izvršenjem zakasni
lo oko dva dana. A zakasnilo se zato što se pret
hodnih dana vodila diskusija sa članovima bu
garskog Glavnog štaba i Centralnog komiteta
BRP(k) povodom prijema oružja i municije, ko
ja je bila namenjena borcima Sedme južnomoravske i Kosovske brigade, kao i povodom učeš
ća bugarskih partizana u napadu na Bosiljgrad
i Ćustendil. Bugarsko rukovodstvo nije htelo da
ustupi oružje i opremu ovim dvcma našim briga
dama, koje su bile nedovoljno naoružane, i po
red ubeđivanja članova Operativnog štaba i CK
KPM da će im se ustupiti ceo sledeći kontingent,
naravno ako budu imali potrebe. Ništa nije po
moglo, ni pozivanje na internacionalizam, zajed
ništvo u borbi protiv zajedničkog neprij jatelja,
itd. Bugarski rukovodioci ostali su pri svom sta
vu. Zbog toga su članovi Operativnog štaba i CK
KPM morali da popuste pred tvrdoglavošću bu
garskih drugova.
U tom natezanju došao je do izražaja bugar
ski »internacionalizam«. Oni su veoma brzo za
boravili da su njihove prve partizanske jedinice
formirane u Jugoslaviji, da su prvo naoružanje
i sve ostalo dobili od jugoslovenskih partizana,
koji su ostajali bez oružja samo da bi se bugar
skim partizanima dale puške i oprema. Zabora
vili su gostoprimstvo, koje im je ukazivano na
jugoslovenskoj teritoriji kad nisu mogli da se
održe na svojoj. Zauzvrat, umesto razumevanja,
jugoslovenski partizani i komunisti naišli su na
nerazumevanje, sebičnost i tesnogrudost.
Sve je to imalo loše posledice, koje su se
uskoro pokazale. Zbog zakašnjenja od dva dana
�vojska carske Bugarske je 12. maja, u 14. časo
va, napala Sedmu južnomoravsku brigadu kod
Stanikinog Krsta i Cmctravski NOP odred kod
sela Preslap. Položaj se komplikovao, pa je for
miranje Kosovske brigade obavljeno pod nepri
jateljskom paljbom. Odmah po formiranju bor
ci su trčećim korakom pošli na položaj.
Borba, koju je nametnuo neprijatelj, naru
šila je sinhronizovano dejstvo jedinica NOV i
POJ na ovom terenu. Praktično, neprijatelj je
preuzeo inicijativu.
Pred veće, neprijatelj je uspeo da zabije klin
i da razdvoji Prvi bataljon »Stiv Naumov« Treće
makedonske udarne brigade. Glavnina partizan
skih jedinica spustila se ka Znepolju, niz padi
ne južno od Stanikinog Krsta. Treća makedonska
udarna brigada marširala je ćelu noć. Borci su
spavali u hodu. Članovi štaba brigade i štabova
bataljona, naročito zamenici političkih komesa
ra, imali su pune ruke posla. Ćele noći išli su od
borca do borca, duž kolone, i hrabrili ih da iz
drže, da ne prekidaju kolonu.
— Hajde, druže, još malo — govorila je Vera. — Izdrži još malo... Nemoj da spavaš, ču
ješ li me? Mi smo partizani, moramo izdržati!...
»Što ne možemo da zapevamo«, pomislila je,
»začas bi umor nestao...«
— Kako ova naša Vera može da izdrži sve
ovo — pitali su se borci između sebe. — Kao da
je od čelika... Ma i čvršća od čelika, jer bi se i
on već istrošio... Alal joj vera!...
U jutarnjim časovima, kad je počelo da zo
ri, Treća makedonska udarna brigada i Glavni
štab došli su pred Znepolje, koje je bilo ravno
i široko oko 3 kilometra. Ali drugo rešenje nije
postojalo. Partizani su bili svesni opasnosti ko
ju predstavlja ovakav teren.
Kad su stigli u ravnicu, jedinice su u koloni
po jedan prelazile preko nje, očekujući napad
Bugara. Kad se kolona počela da penje po gre
benu južno od padine, odjednom, s desne strane,
odnosno od zapada ka istoku, preko ravnice, po
jurila je bugarska konjica. Istovremeno počela
je da dejstvuje i njihova artiljerija. Mine su pa
dale oko kolone. Štab brigade i Glavni štab sas
tali su se na kratko savetovanje. Odlučeno je da
se Bugarima suprotstavi Treća makedonska udar
na brigada, a da se ostale jedinice i Glavni štab
ne zadržavaju, nego da nastave kretanje.
�Borci su krenuli u streljačkom stroju pre
ma bugarskoj konjici, koja jc luđački jurila ka
glavnoj koloni. Borci su išli tiho i čekali da se
smanji rastojanje između njih i pobesnelog ne
prijatelja. Kad su bugarski konjanici, koji su arlaukali, primetili partizanski stoj iz galopa su
prešli u kas i pokušavali da isprave svoj stroj.
Artiljerija i minobacači nastavili su da tuku u
pravcu partizanske glavnine, koja je odmicala
bez ikakvog zastoja i ne mcnjajući pravac.
Odjednom je topot konja i eksploziju grana
ta i mina presekla komanda:
— Na juriš, Treća makedonska udarna bri
gado!
Znepolje je odjeknulo od gromoglasnog par
tizanskog »Ura!« Juriš je bio iznenadan i silovit.
Među borcima bila je i Vera.
— Napred, drugovi! — odzvanjao je njen
glas. — Pregazimo fašističke gadove!...
Bugari se nisu nadali partizanskom jurišu,
ubeđeni, valjda, da će ovi poleći i tako braniti
glavnu kolonu. U tom slučaju konjica bj ih pre
gazila. Juriš partizana bio je veoma smeo, tako
da je predstavljao pravu drskost. Bugarska ko
njića je naterana u bekstvo.
POSLEDNJI VERIN JURIŠ
U toku 18. i 19. maja 1944. godine Treća ma
kedonska udarna brigada je popunjena sa dva
makedonska i po jednim kosovskim i južnomoravskim balaljonom. Kumanovski NOP odred takođe je popunjen. Od preostalih boraca Šeste
južnomoravske brigade organizovan je Vranjski
NOP odred. Sve ove jedinice dejstvovale su pod
neposrednim rukovodstvom Glavnog štaba NOV
Makedonije, pod nazivom Osogovska grupa. Za
njeno dalje kretanje bila su moguća samo dva
pravca: prvi — preko Skopske Crne gore, Sarplanine i Pologa, s izlaskom na Kičevo, gde bi se
spojila s Prvom makedonskom brigadom, i, dru
gi — istočna Makedonija, planine Osogovo, Plačkovica, Ogražden i Belasica.
Prvi pravac je, zbog vojno-političke situaci
je na terenu kojim je prolazio, bio neprihvatljiv,
pa je zbog toga izabran drugi.
Osogovska grupa je 19. maja bila na German-planini, u selu Orašec. Tu su joj izvidnice
�javile da neprijatelj k njoj nastupa iz svih pra
vaca. Tako je počeo da se oko jedinica NOV iz
Oisogovske grupe zatvara obruč. Proboj iz takvog
položaja bez borbe bio je nemoguć, a prihvatanje borbe bi, pak, značilo otkrivanje jedinica i
plana protivofanzive. Pred mrak počela je bor
ba na oko 1,5 kilometar od partizanske glavnine.
Trebalo je izbeći borbu na Germamplanini,
zbog čega je odlučeno da se jedinice spuste ko
ritom Ranlkovačke reke, u doiinu Krive reke.
— Samo da se dohvatimo suvog rečnog ko
rita — šaputala je Vera borcima u koloni. —
Onda nas Bugari neće moći otkriti.
To je bio razlog zbog čega se taj deo izvla
čenja odvijao polako i tiho. Nije smeo ni kamen
čić da se otkotrlja odronjen ispod noge, ni gran
čica da zapucketa pod obućom. O razgovoru ili
paljenju cigareta nije se smelo ni pomisliti, a o
kašlju u koloni i da ne govorimo.
Borci su sa sobom vodili oko 70 ranjenika,
među kojima je bilo i teških. Konjima su ko
pita bila uvijena u krpe da se ne bi čuo njihov
topot.
Do 22 časa gotovo ćela kolona je ušla u ko
rito Rankovaoke reke. Spuštanje niz reku bilo
je veoma teško, tim рге jer su njene obale bile
strme i klizave. Ljudi u koloni silazili su kako je
ko umeo i znao.
U zoru 20. maja Osogovska grupa ušla je u
malo polje pred selom Rankovce. Kad je kolo
na ušla u dubinu malog i tesnog polja, koje se
širilo prema Krivoj reci, a na kojem se talasala
zelena pšenica, izvidnica se našla, tako reći, na
putu Kumanovo — Kriva Palanka.
Odjednom je jutarnju tišinu razbila uraganska paijba. Za trenutak se miran i tihi dan, ko
ji se rađao, pretvorio u pakao. Partizansku ko
lonu obasuli su snopovi zrna artiljerije, mino
bacača i mitraljeza. Na njih su naleteli konjica
i pešadija. Borci, još pospani, hitro su se razvi
li u polukrug, gazeći zeleno žito i odstupajući ka
grebenu. Iznenadan napad, zbunjenost, posipanost
i umor učinili su da borci nisu mogli trenutno
da shvate odakle ih neprijatelj napada, s koje
strane im najveća opasnost preti. Ali ta zbunje
nost nije dugo trajala. Odjednom su se borci prenuli. Dremež i umor su nestali, kao rukom ođneti. Redovi su se sabili, ispravili, zgusnuli. Posle
toga čulo se gromko »uraaa!«. Jurnuli su parti
�zani, jurišem na juriš odgovarajući. Odnos je
bio: puška protiv desetak konjanika i pešaka.
Sad najednom Bugari nisu mogli da se snađu.
»Sta je ovo, sad!« — pitali su se. Oni su, naime,
dotad mislili da će »razbiti partizane i pojedina
čno ih loviti kao zečeve po padinama German-planine«, a sad...
Jurišem partizana Bugari su sabijeni ispod
puta Kumanovo — Kriva Palanka. Borci su se
sudarili s bugarskom konjicom u voćnjacima, iz
među puta i Krive reke. Došlo je do borbe iz
neposredne blizine.
U jurišu su učestvovali svi: članovi Glavnog
štaba, savezničke vojne misije, predstavnici na
rodne vlasti, odbornici ASNOM-a, članovi Agit-propa. Pojedini borci su se našli na otetim ko
njima i sad su jurišali na neprijateljske vojnike,
koji su počeli da se povlače.
Partizani su počeli da se izvlače preko Krive
reke, u pravcu sela Opilo.
U jurišima učestvovala je i Vera. Njeni grom
ki pozivi: »Napred, drugovi!... Zalamaj, levo kri
lo!... Zalamaj, desno krilo!...! nadjačavali su
paljbu. Borci su bili poneti njenom, odavna po
znatom hrabrošću.
Posle prikupljanja svih jedinica u selu Gpilo,
trebalo je da se krene na Osogovske planine i
da se posedne vrh Lisac, u ovoj situaciji izuzet
no značajan, jer kad bi ga neprijatelj zauzeo veo
ma bi se mnogo pogoršala situacija jedinica Oso
govske grupe.
Znajući njegov značaj, Strahil Gigov, Vera i
Zlatko Biljanovski Mihajlo pojahali su konje i
sa dvojicom puškomitraljezaca krenuli što su
brže mogli prema Liscu. Kad su stigli na hrbat,
gotovo do vrha Lisca, na jednoj steni su posta
vili puškomitraljeze.
— Brzo, eno bugarskih policajaca! — povikala je Vera.
Rukom je pokazala prema šumi, koja je bi
la ispred njih. Svi su pogledali u tom pravcu.
Na oko 500 do 600 metara od njih, na izlazu iz
šume, crnele su se uniforme bugarskih polica
jaca. Oni su preplavili čistinu. Izlazili su iz šu
me i odmah se razvijali u strelce po oranicama
i uputili se prema grebenu na Liscu.
— Namera im je da zauzmu greben! — uz
buđeno je rekla Vera. — Sigurno nameravaju
ovde da sačekaju naše jedinice?!
�— Nećemo da pucamo — tiho je rekao Gigov. — Pustićemo ih da nam se približe. Ovako
su daleko i naša paljba ne bi im naudila.
— Druže Gigov — oglasila se Vera — mis
lim da ne bismo smeli mnogo da ih pustimo da
nam se približe.
— I ja mislim isto — dodao je Biljanovski.
— Možemo malo da pričekamo. Međutim, to ni
je naš zadatak, niti, pak, možemo neprijatelju
da nanesemo velike gubitke. Mi treba brigadi
da omogućimo da zauzme ovaj greben. Zbog to
ga moramo na većem odstojanju da ih nateramo
da legnu, ili da odstupe...
— Ako bugarske policajce pustimo bliže oni
će brzo uvideli da imamo samo dva puškomitraljeza i da, s obzirom na to, budemo brzo savla
dani. U tom slučaju doveli bismo ćelu brigadu i
ostale jedinice u težak položaj — rekla je Vera,
— Nisam ni ja mislio da ih pustimo sasvim
blizu. No, na 600 metara da pucamo, kakva bi
korist bila?
— Već su se približili na 400 metara — rek
la je Vera. — Da počnemo?
— Slažem se — rekao je Gigov.
— I ja — dodao je Biljanovski. — Više ne
možemo da čekamo!
Oba puškomitraljeza zaštektala su istovre
meno. Kosili su prve redove bugarskih polica
jaca, koji su u streljačkom stroju nastupali ka
grebenu vrha Lisac. Dugi rafali iznenadili su ne
prijatelja. Policajci su polegali po zemlji. Posle
izvesnog vremena počeli su da se povlače.
— Beže, povlače se! — kliknula je Vera.
— Idu naši! — neko je uzviknuo.
Ćulo se užurbano kretanje brigade i bataljona. Kako su jedinice izbijale na greben tako su
se odmah raspoređivale levo i desno. Zaštektali
su mitraljezi, puške pripucale. Odjednom se gre
ben Lisca pretvorio u ognjenu liniju. Planina je
odjokivala od silne i ubitačne vatre. Otpočela
je borba na život i smrt.
U popodnevnim časovima naređeno je jedi
nicama da napuste Lisac. Partizani su se probi
jali po grebenu u pravcu Kneževa. Veći deo Osogovske grupe kretao se po šumskom putu. Le
vo i desno jaka obezbeđenja vodila su borbe ne
dopuštajući neprijatelju da ugrozi glavninu par
tizanskih snaga. Taj deo grebena držali su Koso-
�vari Milana Žečara. Iza debelih bukava bili su
Bugari, a i partizani su iza njih nalazili zaklon.
Drugi bataljon »Hris.ijan Todorovski Karpoš«
čim se izvukao sa Lisca i krenuo niz pošumljenu
stazu, primetio je na oko 100 metara, s leve stra
ne, kretanje bugarskih vojnika, koji su se pre
bacivali od jednog do drugog drveta. Nameravali su da napadnu bataljon. Bugarski vojnici, go
tovo, su preplavili Osogovo. Ali, u šumi oni ni
su bili gospodari. To su bili partizani.
Vera i Angel Mojsovski Vančo, zamenik ko
mandanta Drugog bataljona, brzo su »pročitali«
nameru Bugara.
— Jurišaćemo — rekao je Mojsovski. Nema
nam druge!
— Da jurišamo — rekla je Vera.
Deo Drugog bataljona krenuo je na juriš i
tako osujetio plan neprijatelja.
U jurišu na bugarske vojnike borci su se
udaljili kilometar ј po u dubinu i naišli na glav
ninu bugarske vojske. Vera je bila na pet do šest
metara od borca Ordeta Kuzmanovskog. Prepuca
vali su se s Bugarima i dovikivali se s njima,
predlažući im da se predaju. Odjednom je Orde
čuo Verin bolan uzvik. Munjevito je okrenuo
glavu na tu stranu i video presamićenu Veru. U
jednom skoku bio je pored nje.
— Ranjena si? — upitao ju je, ne verjjući.
— Jesam... Izgleda u stomak.
Držala se rukom za desnu stranu stomaka.
Orde ju je uhvatio pod mišku. Jednom borcu je
doviknuo da ih štiti. S Verom počeo je da se pov
lači. Borci, koji su se zatekli u blizini pritrčali
su, ne verujući da je Vera ranjena. Brzo su na
pravili imjprovizovana nosila, na njih slavili Ve
ru i .poneli je.
Čim je čuo da je Vera ranjena dojurio je ko
mandant Drugog bataljona.
— Kako si? Je li teška rana? — upitao ju
je zabrinuto.
— Izgleda da nije — odgovorila je Vera.
— Odmah ću da pošaljem doktora da te
previje.
Borcima, koji su nosili Veru, komandant je
rekao da se jedinice povlače prema selu Sase i
da tamo treba Veru da donesu.
Mala kolona s Verom na nosilima krenula
je put sela Sase. Borci su žurili da se domognu
�sela da bi Veri mogla da se ukaže lekarska po
moć. Međutim ,mala kolona nije mogla da drži
korak s ostalim borcima brigade, pa je počela
da zaostaje. Teren je bio neravan i težak. Vera
je ležala na nosilima, stiskala zube i pesnice.
Rana ju je pekla. Osim zavoja, doktor ništa više
nije mogao da učini za nju.
— Drugovi, pala sam vam na teret — rekla
je tužnim glasom.
— Šta si nam pala na teret... Nije to niš
ta prema onome što si ti činila za nas,
— Eh, šta sam to ja naročito činila za vas?!
— Još i pitaš?
Posle izvesnog vremena Vera je nastavila:
— Drugovi, nemojte da me ostavite u nekoj
kući... Želim s vama 'da budem... S vama, dru
govi. ..
— Ništa ne brini. Sve će biti u redu. Nigde
te nećemo ostavljati dok ne stignemo u Sase.
Tamo će doktor Mijovs'ki чЗа te izleći.
Pao je mrak. Borci su se smenjivali u noše
nju Vere. Kad su silazili niz strminu jedan borac
se okliznuo. Vera je pala s nosila i s borcem poletela niz padinu. Zaustavila se kraj jednog drveta i jauknula kad je udarila u njega. Borci su
bili zbunjeni i uzbuđeni zbog njenog pada. Br
zo su je izvukli i stavili na nosila.
— Kako ti je? — sa strahom su je pitali.
— Ništa, ništa, drugovi. Šta možemo...
Ćele noći su se smenjivali u nošenju. Vera
je padala u san, koji to nije bio, jer ju je rana
pekla kao žeravica.
»Zar je moralo to da mi se desi. Zar baš sa
da kad treba biti s borcima, bataljonom, briga
dom dok se izvlače iz obruča pobesnelih Bugara«.
Držala je ruku na previjenu ranu. Osećala
je da joj je ruka vlažna.
»Još krvarim... To je, sigurno, od onog
pada...«
— Drugovi — tiho je rekla — da se malo
odmorimo, a? Odmakli smo prilično... Neće nas
Bugari stići.
Borci su se pogledali, a onda, kao po ne
kom dogovoru, spustili nosila i seli oko nje.
— Umorni ste, sigurno?... I gladni... Žedni...
— Malo — odgovorio je neko iz mraka.
�— Eh, malo... Danima se niste pošteno od
morili i najeli...
— A, ti? Ni ti, isto tako.
— Ja ... Ja se, eto, odmaram na nosilima.
— Baš se odmaraš... Tresemo nosila kao...
— Sta možete, kad je takav teren.
— Uh, što bih zapalio jednu! — ote se jed
nom borcu.
— Pa, zapali — rekla je Vera okrećući se na
stranu odakle je došao glas. — Samo puši u
šajkači, da te ne vide.
— Eh, zapalio bih ja, nego šta, samo kad
bih imao — odgovorio je tužno borac.
— Qn, drugarice Vera, nema ni šajkače ni
duva-na — dodao je drugi borac.
Tiho su se svi nasmejali.
Posle tri dana grupa boraca je, noseći Ve
ru na nosilima, stigla u Sase. Članovi štaba su
pritrčali nosilima.
— Kako ti je? — brižljivo su je upitali dru
govi.
Bleda, fscrpljena, izmoždena od trodnevnog
truckanja, bez hrane i lekarske nege, jedva ču
jnim glasom je odgovorila:
— Dobro sam, dobro...
Tako je rekla, iako joj nije bilo dobro. Iz
gubila je mnogo krvi. Rana ju je pekla kao da
joj neko usijanim gvožđem rije po utrobi.
— Unesite je u štab... Pažljivo, drugovi.
Doktor Mijovski je odmah pogledao ranu, isprao je i previo.
— Biće dobro — rekao je Veri.
— Znam, doktore, verujem...
Te večeri Vera je pala u agoniju. Ćele noći
drugovi su sedeli pored nje i gledali kako nesta
je njihova Vera. Kad je došla svesti poželela je
kiselo mleko. I dok je jedan drug odjurio u noć
da nađe i donese mleka iz neke od raštrkanih
kuća — Vera je izdahnula.
Bila je noć 22. maja 1944. godine.
Sutradan, dirljiv i tužan rastanak bio je s
voljenom Verom.
Sahranili su je u selu i pdsle toga krenuli
na položaj.
Neposredno posle tog izuzetno tužnog rastan
ka, dirnut, možda, i više od ostalih Verinom smr-
�94
ću, Aco__$opov, njen ratni drug i saborac, spevao
je tri pesme: »Oči«, »Mečtaenje kraj bregot na
ezeroto« i »Ljubav«. Prvu na makedonskom i srpskohrvatskom, kao poetsko svedočenje, objavlju
jemo na kraju ovog kazivanja o Veri Jocić, devojci borcu i heroju.
�Tри дена на раце те носевме збрана,
со тага u болка во погледот срчен,
u секоја капка od твојата рана
ко крвава жар ми капеше в срце.
Другарите беа u морни u гладни,
со згорени грла u свиени плеки,
со тап бол се впија во очите ладни
u жалеа оти не ке пламнат веке.
Но јас знаев оти пак ке вивнат в жарој
u борците noć нив ке цветат u раснат,
6 студените утра ке греат ко 'сонце
u никога нема da стијнат u згаснат.
noM eduara вечер, в планинското село,
кај борците беа во дрипава дреа,
со пликови жешки na стапалки тешки,
u смрштени чела — згасени u мразни
ко нивните пуш ки укочени, празни
u нечујно, глуво ко 3dyiuena река
се точеше шепот od у во do уво:
„Утре, dpyoice, в зори, страшен бој не чека,
a ние сме м алку — сал неколку d y iu ..
�И кога ко игла ти прободе уш и —
ти растресе снага u размолска тага,
со луњ ени очи ш ироки u волни
ги расече в нокта здивените молњи!
Ко тогаш, ко тогаш, о, другарко, помниш,
в смрзпатата вечер на пролетта рана,
кај нашата младост u прваат радост
ja косеш е луто куршумната слана,
a ти чело збрчка к о тигрица рипна
u летна во нокта крвава u црна, —
со своите очи што ригаа пламен
ш растопи часкум челичните з р н а ...
И после! И после — в последната в е ч е р ...
Јас иејкам da мислам што потаму стана!
Сал помнам те изви крвавата pana,
прошталниот шепот ти замрзна в усни,
no гореа очи под вегите густи!
Со нивниот пламен u с о клетва света,
na заседа тргнав cp ed мојата чета.
A утринта кога зрив чела ни спраши
ти ne беш е веке в редовите наши,
no скипеа борци с оодмазда жолчна,
u видов! О, видов, кога бојот почпа.
Развихреа сите со твојата сила —
ко елени б рзи < лесни ко птица.
и
A твоите очи се искреа гневно
na нивните потни, распалени л и ц а ...
Три депа на раце те носевме збрана,
со тага u болка во погледот срчен
u секоја капка od твојата рана
ко крвава жар ми капеше в срце.
OCI
Na rukam a te svitu nosism o tri dana,
srčani ti pogled bol i tuga smlavi,
a svaka m i kaplja iz tvojih rana
kapaše u srce kao zar krvavi.
Drugovi su bili um orni i gladni,
pregorelih grla, svijenih ramena,
tupim bolom rone po očim a hladnim,
Zaleć što u njim a već nema plamena.
�Ali ja sam znao buknaće svim žarom
i borci pod njima množiće se, cvaće
u ledena jutra grejaće ko sunce
i nikada neće prestati da zrače.
Poslednje večeri, u planinskom selu,
gde borci behu u raspalom odelu,
dok plikovi pale stopala im teška,
namrštena čela — potuljeni, m razni
ko njihove puške ukočeni, prazni
i nečujno, gluvo, ko ponorna reka
tekao je šapat od uva do uva:
„Sutra, druže, zorom, strašan boj nas čeka,
a nas je premalo — tek nekolko lju d i...«
I kad kao igla uši ti probode —
prodrm a ti snagu i ozrači tugu,
širokim, slobodnim , olujnim očima
podivljale m unje od noći otima!
Ko onda, ko onda, drugarice, pam tiš,
u ledeno veče sred proleća rana,
gde je našu m ladost a i prvu radost
kosila pogano od kuršuma slana,
a ti zbora čelo ko tigrica skoči
i noć te prihvati krvava i crna, —
prosi pijući plamen kroz osvetne oči
ti rastopi začas ta čelična z rn a ...
I tada! I tada — u poslednje v e č e ...
Ja neću da m islim što je dalje bilo!
Pamtim kad se izvi dok je krvarilo,
oproštajni šapat smrznu se na usni,
al sveti jahti oči pod veđam a gustim !
S njihovim plamenom i zakletvom kletom ,
u zasedu krenuh sa čitavom četom .
A jutrom kad barut čela nam napraši
ti u redovim a već ne beše našim,
al osvetu svetu borci u žuč toče,
i videh! O, videh, kada boj započe.
Sve je tvoja sila vihorom opila —
ko jelene brze i lake ko ptica.
A tvoje oči iskrile su gnevno
uz njihova znojna, raspaljena lic a ...
Na rukama te svitu nosism o tri dana,
srčani ti pogled bol i tuga smlavi,
i svaka mi kaplja iz tvojih rana
kapaše u srce kao žar krvavi.
7 Vera Jocić
97
��LICA KOJA SU DALA USMENE PODATKE
ARSOV Ljupčo Goce
ARSOV Blagoja Starka
CVETKOVIČ Slobodan Pavle
DEVEDŽIĆ Dušan Žika
ĐUKIĆ Kovina
JAVORINA Savka Šaša
JOCIĆ Angelina Gina
JOCIĆ Vida
KOLJKOVIĆ Dimitrije Diša
KOTEVSKI Melodija Slobodan
KOTEVSKA Cveta
KUZMANOVSKI Orde
MILOSAVLJEVIĆ Milosav
MOJSOVSKI Angel Vančo
NIKOLIC Živojin Brka
PETKOVSKI Gcrasim Gero čelopečki
SAVKOVIĆ Svetislav Joca
STOILOVSKI Branko Rule
TRAJKOVSKI Trajko Morijak
�KORISCEN I IZVORI I LITERATURA
Avdović Suko: Alija i V era od Singelik — »13. Nocmvri«
S kopje, god. V III, b r. 8, od 1969.
A postolski L juben: Spom enik h rab ro j p artizan k i — »Crve
na zvezda«, B eograd, god. X II, b r. 509, od 16. I 1962., str. 2.
A postolski L juben: U Skoplju otk riv en a spom en-bista Vere
Jocić — »Invalidski list«, Beograd, god. X L III, b r. 3, od 13. I
1962.
A postolski Mihailo: Proletna ofanziva 1944. vo M akedonija
— SZB od NOV — Kum anovo, 1969.
o stan aa — Spom en kniga na zaginatile borci
od NOV i žrtvite i la fašizm ot, Isto risk i arhiv, Skopje, 1969.
Biljanovski Zlate: Na O sogovskitc planini zagina V era Jocić.
»Nova M akedonija«, Skopje, god. X, b r. 2766, od 9. X 1953., str.
Biljanovski Z latko: Od K ozjak do Zagreb — T reta m ake
donska na rodnoosloboditclna u d a rn a b rigada — »N arodna arm ija«,
B eograd, 1971.
V era zagina vo ju r iš — Sed u m n aest godini od sm rtta na
n a rodniot h ero j Vera Iocić — »Prosvetena žena«, Skopje, maj
1961., s tr. 2 - 3 .
Vera je ju riša ju ći na b ugarske rovove do poslednjeg daha
h rab rila svoje borce — »Krila arm ije«, god. X III, b r. 402. od 15.
III 1960., s tr. 6.
V ujačić R ada, Đaković Savka, Janković-Radmilović Viktorija , Kovaćević S rbislava, Uić-Mihajlović Zagorka, Perišić Milka I
T im otiiević Olga: 2ene Srb ije u NOB — R epublička konferencija
SSRNS i »Nolil«, B eograd, 1975.
Vujić Je ro tije, S ikirica Milan, Ninić M ilan, Joksiinović Zo
ran, Ilinčić Milovan, T ripković Milan: Valjevo grad u stanika —
»K ultura«, Beograd, 1967.
D am janović Pavle: Vera Jocić — Likovi naših heroja —
»Crvena zvezda«, god. I II , br. 37, od 14. IV 1953.
�Dva groba v planina — »Makedonka«, Skopje, god. I, b r. 1.
od novembra 1944., str. 15—16.
Dejanović Dragoljub, Živković Dragoslav, Milovanović Miro
sla v i Stamenković Đorđc: Niš u vihoru oslobodilačkog rata 1941
_1944 _ SUBNOR SRS, Novi Sad. 1968.
Začina narodniot hero j V era Jocić — »Nova Makedonija«.
Skopje, god. XXV, b r. 8122, od 22. V 1969., str. 7.
Z bornik dokum enata i p o dataka o narodnooslobodilačkom
ratu jugoslovenskih n aro d a — »V ojnoistorijski in stitu t JNA«, tom
v II. knj. 2 i 3, Beograd, 1952.
Z bornik narodnih h ero ja Jugoslavije — N IP »Omladina«.
Beograd. 1961.
Jcvtić A leksandar: U spravljeni u vekovc — Valjevski narodnooslobodilački partizanski o dred 1941—1943. — O pštinski o d b o r SUB
NOR V aljcvo^V aljcvo, 1974.
Kotevska Cveta: M akedonija postoji, gospođo — »Crvena zvezda«. Beograd, god. IX , b r. 389, od 6. X 1959., str. 3.
Kotevski Melodija: H erojski život i bo rb a — »4. jul«, Beo
grad, god. VI, b r. 685, od 5. V III 1975., str. 20.
M ironski M.: T ri dena na race te noscvme zbrana — Osutunaest godini od sm rtta na n a rodniot heroj V era Jocik — »Nova
Makedonija«, Skopje, god. X V II, b r. 5239, od 23. V 1961., str. 4.
Mihajlović Slavko: N eustrašiva V era — »4. jul«, Beograd,
god. V III, b r. 364, od 10. VI 1969., str. 6.
N arodni heroji Jugoslavije — N IP »Mladost«, knjiga 1. i 2.,
Beograd, 1975.
N arodni heroi od M akedonija — N IP »Naša knjiga«, S kop
je. 1973.
Perović d r Milivoje: Južna S rb ija — »Nolit« i »Prosvela«.
Beograd. 1961.
Rakić L jubiša, Bajagić Miloš i Marković Aca: Fabrika duvana Niš 1885—1957. — N IP »Radnik«, Beograd, 1957.
Skopje vo NOV 1941. — M aterijali od N aučniot so b ir o d r
žan na 13 i 14 jun i 1972 god. vo Skopje — G radski od b o r na
SZB od NOV na Skopje, Skopje, 1973.
Stošić Stojadin i Petković Jo rd an : Razvitak NOP-a u Vranju i okolini i hronika V III srp sk e udarn e brigade — V ranje,
1968.
Tako se borila Crna Trava — O pštinski o dbor SUBNOR-a
Crna Trava, Crna Trava, 1973.
Tragom Drugog južnom oravskog o dreda — Sreski odbor
Saveza boraca Vlasotince, Beograd, ju la 1955.
Hamović Jelena: Četiri heroja — »Žena«, list za porodicu i
domaćinstvo, Glavni o dbor Saveza ženskih dru štav a H rvatske, Za
greb, br. 9, od 1958., str. 16.
H rabra partizanka (Vera Mladena Jocić) — »Čuvar J a d ra
na«. list ratn e m ornarice, god. X II, br. 420, od 1. X 1959., str. 7,
VP 7345-59, str. 16.
Cekov Dane: Kum anovska okolija vo NOB — O pštinski o d
bor SZB od NOB Kuntanovo, 1969.
Cekov Dane: T reta m akedonska b rigada i Kosovskiot odred
do sredinata na maj 1944. godina — SZB od NOB. O pštinski o d
bor Kumanovo, 1969.
Cuškar Boro: Poslednata želba na Vera Jocik — »Viorni
dm« — Spom en kniga na T retata m akedonska u d arn a brigada —
»Koćo Racin«, Skopje, 1957.
Cuškar Boro: Poslednata želba na Vera Jocik — »Naš
mk«. Organ na SSRN na K um anovska okolija, Kumanovo, god
X ill
b ? ’4083. od П . *X ^ S t'.' s .V.’ s 0 ''3 Make<,oni* « - * коР * ’ *od
C uškar Boro: H ristijan T odorovski K arpoš — O koliski od
bor na SZB od NOB za K um anovska o kolija, K umanovo, 1965.
Cuškar Boro: Šakam so
»K ulturcn život«, Skopje
god. V, br. 7. 1960., str. 15—17.
Sopov Aco: Vera Jocik — »Viorni dni«
��SADRŽAJ
Bekstvo iz Austro-Ugarske
Detinjstvo i školovanje u Skoplju
Aktivnost skojevke Vere
Martovske demonstracije u gradu na Vardaru
Partizanski obaveštajac i kurir u Valjevu
Sekretar partijske ćelije u Nišu
U Jastrcbačkom bataljonu
Partijski rukovodilac čete Južnomoravaca
Prihvatanje novih boraca
Borbe na vranjskom terenu
Među makedonskim borcima
Zamenik komesara u Skopsko-kumanovskom
odredu
Politički rad među stanovništvom
Formiranje bataljona »Jordan Nikolov«
Borba kod sela Drenak
Okršaj s bugarskim policajcima
Pogibija komandanta Karpoša
Formiranje Treće makedonske udarne brigade
Razbijanje četničkog »Vardarskog korpusa«
U zasedi na Rujen planini
Napadi na Ristovac i zletovske rudnike
Zarobljavanje 120 Bugara
U središtu »majske ofanzive«
Poslednji Verin juriš
Oči
Lica koja su dala usmene podatke
Korišćeni izvori i literatura
7
8
II
14
18
22
26
27
33
36
40
42
48
52
55
58
60
67
70
72
75
80
84
87
95
99
100
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Vera Jocić
Životni put i revolucionarno delo
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Slobodan Popović
Publisher
An entity responsible for making the resource available
NIRO "Dečje novine", Gornji Milanovac
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1978.
Rights
Information about rights held in and over the resource
NIRO "Dečje novine", Gornji Milanovac
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
PDF
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
64-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
103 str.
1978.
bataljon Jordan Nikolov
Drenak
Jastrebački bataljon
komadant Karpoš
Majska ofanziva
Makedonija
narodna herojka
Niš
NOB
Ristovac
Rujen
SKOJ
Skopje
Skoplje
Skopsko-kumanovski odred
Slobodan Popović
Treća makedonska udarna brigada
Valjevo
Vardar
Vera Jocić
-
http://afzarhiv.org/files/original/8bd2d980f9a200b9366774d1acd1fe02.pdf
725b4740980181c6a39df5fffe6f96d0
PDF Text
Text
����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Društvena jednakost i emancipacija žena
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Snežana Pejanović
Source
A related resource from which the described resource is derived
https://www.memoryoftheworld.org/
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Dečje novine, Gornji Milanovac, "Prosvetni pregled" Beograd
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1984.
Rights
Information about rights held in and over the resource
Nepoznato
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
PDF
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
48-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
160 str.
emancipacija
feminizam
humanizam
jednakost
Jugoslavija
marksizam
socijalizam
-
http://afzarhiv.org/files/original/340283bf78e8774217d9bdb4af6c9a99.pdf
832db7086169b81f9f1605c9ce9eb328
PDF Text
Text
(:sign. ::. .iL _ ,~_gf_ %;1 ··
~-
/ tJiiliJ KlRODME REVDLU&IJE 11:1 --.
'' BIBLIOTEKA I STAHPA
·
~.---t'l. br. ______,2_!J._3__£ _________ _
,.i
o znacaiu Meauitarodnog dana zena - 8 marta ·
OvogodiSnji 8 mart - medunarodni dan zena
znacajan je praznik zena Jugoslavije. Nase ga zene i
citav nas narod slave u danima velikih pobjeda na unutrasnjoj i spoljnjoj konsolidaciji Federativne Narodne
Republike Jugoslavije. Slavimo ga. u danima kad se
pripremamo za novu veliku bitku - za nas· prvi petogodiSnji plan elektrifikacije i industJ;ijalizacije. On ce
jos vise ucvrstiti nasa postignuca i doprinijeti brzom
podizanju privredne moci"nase. zemlje- garantije nase
politicke i ekonomske nezavisnosti. ·
·
Tekovine narodno-oslobodilacke borbe i>arodi Ju_goslavije ozakoni!i su u svpm osnovnom ctakonu . Ustavu FNRJ. Dimas nasi narodi zive i rade. u n<>vim
drustveno-e)wnomskim odnosim~ ;,., . kojih se· jasno
mogu sagledati perspektive bolje buducnosti i procvata
nase· zemlje. · Privrednim zivotom ne diriguju vise korupcionaski i eksploatatorski elementi. Najvaznije privredne pozicije nalaze se u rukama drl!:ave. Bogatstva
zemlje: rudnici, sume, saobracaj,. banke i _dr. sluze danas citavom narodu za povecanje bJaJ:C>Stanja i -ID'/-teric
jalnog podizanj;;o.
1
�Narodi Jugoslavije pod ruiwvodstvom Narodnog
fronta i nase Narodne vlade p()stigli su za manje od
dvije .godine od os\obodenja ve!ike uspjehe naobnovi i·
izgradnji zemlje. Nasa ~stinski demokratska narodna
vlast dokazala je da je sari:J.o ona u stanjn da organizuje najsire mase naroda na frontu rada, da podigne
zemlju iz rusevina. Opste odusevljenje i visoka svijest
omla?ine, Ze~a, najSirih slojeva naroda naSe zemlje,
koju oni pokazuju na dobrovoljnim radovima, odraz su
ljubavi i povjerenja prema svojoj narodnoj vlasti i rukovodstvu nase nove Federativne Jugoslavije na Cijem
se celu nalazi najbolji sin nase domovine, .koji svu
svoju s,nagu ulaze za dobro svoga naroda- drug Tito.
Nasi narodi mogu biti ponosni.Sto je nasa zemlja
postigla takve uspjehe i time zadobila izvanred')ll ugled
u svijetu. Simpatije slobodoljubivih naroda koje smo
stek!i herojskom borbom u. narodn<>-oslobodilackom
ratu danas su se povecale i zbog toga st<> se nova Jugoslavija dosljedno i uporuo bori za pravedan i. demokrats!d mir u svijetu, za upistenje ostataka fasizma - .
novih klica rata i prijateljsku saradnju medu. naro. dima. Glas Jugoslavije sriaZno se- cuje na svim med!lnarodnim poljima raskrinkavajuci imperijalisticke kli. ke koje iza fraza o demokratij/ i samoopredjeljenju
naroda kriju svoje sebicne prohtjeve za novo porobljavanje nargda i ddava i za izazivanje no·vih · sukoba.,
Zbog svega toga nova Jugoslavija. je postala uzor za .·
· mnoge, a naroeito za ugnjefayane kolonijalne narode u
borbi za demokratske slobode i nezavisnost.
zene Jugoslavije ove godine slave 8 mart u ·znaku
primanja novih obaveza, svjesne svoje ul~ge u daljem
. radu na procvatu nase zemlje, na stvarariju boljeg
zivota j srecnije buducnosti svojoj djeci..
2
Druge godine poslije· pobjede nad · fasistickom
1\jemackom i njenim satelitima zene cije1oga svijeta
praznuju 8 mart u znaku borbe za mir, u znaku borbe
protiv svih ostataka fasizma. zene su u borbi protiv fasizma dale nebrojene Zrtve da bi se izvojevao slobodan
i miran zivot nasih i buducih pokoljenja. Odmah po. slije svrsetka rata zene cijeloga svijeta na Kongresu u
Parizu 1945 godine povezale su se, kako bi organizovane
pomogle bqrbu za potpuni mir· i punu pobjedu nad fasizmom. I· ovaj 8 mart zene doeekuju organizovane u
MedunarodMj demokratskoj federaciji zena Z!' Ciji se
program mira i deq10kratije odusevljeno bori preko 80
miliona zena citavog svijeta. Osim ovih 80 miliona
organizovanih u svajim organizacijama, miliOni .joS neorganizovanih zena 'budno prate rad Federacije. i cita-.
vim svojim biCem Zele da se ostvari nj.en program, da
se vise nikada ne ponovi· takav jedan nepravedan rat:
- Tako ~ene cijeloga svijeta izlaze na prazuik 8 marta sa
. jos jednim uspjehom - sa svojom M~dunarodnom fedefacijoll. ·Stvaranje m_edunarodne -Zenske federacije,
koja iznad svega u svom programu istice !lorbu za dugotrajan mir, znaCi jednu dragocjenu .pobjedu demokratskih snaga svijeta.
·
.
Poslj'ednji sastanak Plenuma u Pragu pokazao je
kako Medunitrodna federacija 1,1spjesno ujedinjuje bez-'·
brojne zenske organizacije' sirom Citav<lg. svijeta. Sarno
na sastanku u Pragn primljene su n clanstvo ·. zenske
organizacije iz novih sedam zemalja. Ali to nije "sve.
Nasa Federacija pokazuje s dana u dan sve vecli upornost i dosljcdnost za prava zena, za mir, protiv svih
pokusaja medunarodne reakcije da razbije jeilinstvo
demokratskih zemalja ·i da ponovno· razgori fasisticka
i ratna zarista n syijetu. Nasa organizacija je savlada!a:
3
�sve prepreke i slabosti koje hi se mogle oeekivati u
jednoj ovakvoj medunarodnoj orgaJ:Iizaciji u kojoj. za-.
jednicki treba da rade zene svih nacionalnosti, rasa,
raznih politickih i vjerskih ubjedenja. Na posljednjem
. sastanlm u Pragu nije postojalo nijedno krupnije politicko pitanje po kome Federacija nije inogla. postici
jedinstvo i zauzcti stavkoji ide rt prilog mira i pobjede
demokratskih snaga. Pretstamice francuskih zena istupile su jednodusno sa pretsravnicom Vietnama; pretstavnica americkih zena odlucno je zahtijevala osudu
politike reakcionarnih krugova u .Americi i Engleskoj
i po pitanju spanije i po pitanju denacifikacije i demi-'
litarizacije Njemacke; pretstavnica Sjeverne Koreje odu. sevljeno je pozdr<fVljena od svih. Pitanja kolonijalnili
naroda tretirana su- sa Svom ozbiljnoSCu i principijelnom jasnocom. Tako n1ste i jaca jedinstvo zena citavog
svijeta, tako se razvija, prosiruje i jaca njihova zajed.nicka medunarodna organizacija - Medunarodna de-·
rnokratska federacija zena,
Medunarodna federacija zena postavlja u svom ·
svakodnevnom radu i borbi nfz konkretnih zahtjeva,
nuznih da bi se polohj zen;~. u pojedinim zemljama po-boljsao i one dosle do osnovnih prava zene i majke. Ali
treba· istaci da su se ova organizacija i svi njeni clanovi
potpuno oslobodili zabluda da zene same, izolovahe od
borbe naprednih demokratskih snaga, mogu izvojevali
pobjedu .za sebe. Svi proh;lemi zena bilo u nedemokratskirn, slobodnim iii kolonijalnim narodima usko su vezani sa pitanjerri denwkratizacije, , prava naroda
· uopste i ucvrscenja mira. Otuda bliska saradnja nase
Federacije sa Svjetskom sindikalnom i omladinskom
fcderacijom. Tijesno, povezane u borbi, ove organizacije .·
pretstavljaju danas ogromnu rezervu borbenih demo-
... · 4
•
kratskih- snaga. Sve to znaci da se postil\'e cvrst" jedinstvo zena citavog svijeta u borbi protiv zajednickih neprijil.telja - mec!unarodne reakcije, potpaljivaca nuvog'
rata, ostataka fasizma-i da tu borbu zene vodezajedno
sa svim den1okratskim snaganm i brganizacijama u
svijetu.
·
I ove.. godine, 8 marta, _Mec!imarodna demokratska
federacija zena poziva zene da ncvrste jedinstvo \1
borbi .za potpnno unistenje svih ostataka fasizrna, za
Tazvitak demokratije, za uspostavljanje trajnog nura.
za zastilu prava zena. 8 mart n nasoj zemlji zene doCekuju radosno, ·okruZene poStova~jem i brigom dr.Zave
za sreCnu-buduCnost njihove djece, doCekuju ga·u veselju stvaralackog rada na obnovi zemlje. Ali lias zato
sto sJ\lo saznali sta znaci zivot u demokra\iji i slobodi,
.:nama su isto tako bliska sva pitanja koja i danas u
rnnogiin ze:tnljama nisu rijeSena u korist Zena i majki. ·
· I mi znamo da· n1ir joS nije onakav za kakav sm9 se
borili. Zato, ujedinjnjuci se n borbi sa zenama citavog svijeta mi cemo mobilisati sve snage da bi sto br7:e zalijecili rane nanesene ratoni i uspostavili cvrst i dugo- _
trajan mir n svijetu. Antifasisticki front zena bice i
otsada siguran oslonac medunarodnom- zenskom pokretu Zl'j, razvitak demokratije j UCVl'SCenje pravednog_
·mka.
Novi ravnopravni polozaj l:ena 'Jugoslavije jasno
govo:ti o. novoj demokratiji kod nas, demokratiji koja
se ile zasniva, na prostim rijeCirna, veC oslobada milionc
!judi od izrabljivanja, garantuje im da plodove njic
hovog rada nece islwriStavati drugi za svoje bogacenje,
izvodi izmec!u miHona onib koji .su. hili ugnjetavani i
zenu iz njenog dvostrukog ropstva; nvlaceci je u politicki zivot i diustveni rad na · izgradnji zemlje.
�.-~
\
Nas . Ustav r3esava jedno od osnovnih pitanja
ravnopravn<isti zene - njeno ekcmomsko izjednacenje
sa mu.Skarcem.
·
·
»Za "jednak rad, zene imaju jednakil platu kao i
· ril.uSkard, uZivaju posebnu .zaS:tilu n raQ:nom odnostt. U
mnogim zemljama zene nemaju ta prava. Na priiujer,
u Engleskoj tekstilna radnica dobija samo 54,1% zarade
koju za isti posao dobiva muskarac.
»Ze'ne Su ravnopravne s rnuSkarcima u ~vi:rn oblastima privrednog; driavnog i drustvenog zivota«' -'ovim clanom Ustava kao i ostalim jasno se nagla~ava
princip ravnopravnosti ·. zena. »Svi grl,ldani bez razlike
pola, narOdnosti, 1;ase, vjeroispOvijesti, stupnja ·obrazovanosti i mjesta stanovanja koji su navrsili 18 godina
starosti imaju pravo da biraju i da budu birani ·u sve
organe drhvne vlastk- kaze se u clanu 23 u stava
FNRJ. Ta svoja prava koja su koristi:le jos u-toku borbe
birajuci organe narodne vlasti, zene Jugoslavije najjace su manifestovale na izborima za Ustavotvornu
skupstinu u novembru 1945. godine, kad_a procenat njihovog .ucesea gotovo nije otstilpio od 88,66%
od
opsteg procenta ucesb.. naroda u izborima. u mnogim
krajeviroa zene su 100% ncestvovale na izborima. u
izborima za ustavotvorne sknpstine narodnih repu-blika ucesce zena bilo je jos jace. Narod je birao i zene
_za svoje pretstavnike u saveznirn i republikanskim
skupstinarna, narodnirn odborima i sudovirna. U saveznoj skupstini ima 21; a u republikanskim 46 zena
poslanika. U svim republikama, a narocito u Sloveniji.,
veliki je procenat zena u ·sreskirn i mjesnlm narodnim
odborima. Medu ministrima nasih narodnih republik"l
ima i ·6 zena. Ravnopravan polozaj. nase. zene koji go~
, vori o· naioj demokratij-i, izbija jos jace kad se uparedi
;
..
\
\sa· polofajem .zene u ostalim zemljama, osim Sovjetskog Saveza, Na primjer u Sjedinjenim Americkim
Drzavama zene su ogranicene u svojim politickim pravirna desetinarna zakona i propisa, a· da i ne govorimo
o·,teskom polozaju zene crnkinje koju pored ostalog .
bespravlja nikakav zakon ne ~titi od lincovanja. U
svajcarskoj, Be!giji, na primjer, zene nemaju ni• pravo
glasa. Isto tako je i u Argentini, a niSta bolje ni u ostalim, zemljama Latinske Amerike. A .kakav je ·tek polozaj zena u Frankovoj Spaniji,. Gr¢kpj gdje ih stotinaip.a i stotinama, cak i-.sa malom djecom na prsima
tjeraju u logore, zatvore, na pusta ostrva . gdje . ih i
poslije' sloma Hitlerove Njemacke, pod zastitom angl<>americkih bajoneta, muce i ubijaju, gdje one kao i
zene Indije svakodnevno gledaju svoju djecu kako,
umiru od gladi. Takva surova praksa kod nas je zauvijek zbrisana.
·
,
'
U izmijenjenim ekonomsldm, drustvenim i politickim odnosima nase zemlje zene svakim danc.m sve
viSe koriste svoju · ravnopravnost. Nasa zena se, uce- stvujuci u proizvodnji .i ostalim granarna naseg privrednog zivota prihvatila i imih poslova koji su se.dosada smatrali samo muskim, latila se svih onih zadataka koje je postavi]a nasa narodna vlast. Ona je
svjesna da pomoc podizanju zemlje ne znaci samQ o.duzenje svojoj novoj republici, nego da znaci i ubPzavanje poboljsanja materijafnih uslova za dobro sviju.
nilS. Kao sto smo u toku narodno-osli>bodillLcke borbe
pronalazile najbolje forme . rada i · pokretale hiljarie
zena na ispunjenje · glavnih zadataka za oslobodenje
zemlje od okupatora, tak<> ;smo i sada u poslijeratnom
periodu izgradnje i obnove, pastojale da pronademo.
najbolje forme kako hi se d,o kraja uklj-uCile. LSto vise
6
7,
/
�I
· doprinljele cizvr5~nju svih onih zadataka koji su po~ (
stavljeni pred nas narod. U pomoci nil obnovi na~, ·
zemlje .zene su dale milione radnih casova, kao i milir
. onske vrijednosti u materijalnim sredstvima djetjhp
domovima, dacldm kuhiujama, Omlo.dinskoj pruzi il!l.
· Na primjer, samo u Narodnoj Republici Srbiji ti Pr~n
. majskom ta:kmicenju 1946 godine ucestvovalo je H9.U4
zcna i dalo 5,284.390 dobrovoljnih radnih cason. .
cifre nisu znacajne samo po tome sto goyore
o doprinosu· zena u •izgradnji zemlje, nego i po .tome
sto dokazuju da je masa zena stupila u javni zivot i
drustveni rad, jer niSta bolje ne oslobada zenu o4 starih shvatanja i Za()S!alostj kao to UCCSCC U privrednom
. i svim ostalim poslovima.
\
Kod naSih zena vlada veliki interes za osjvarenje
priVrednGg plana. U pojedine' radoVe Gne vee ulazu
svoje napore. Radnice u industriji nastoje da steknu
·· kvalifikacije da hi u svom radu. dostigle muskarce, jer
ce na taj nacin najviSe dGprinijeti ostvarenju pl~ma
pojedinih industriskih grana. U mnogim preduzebma
. kroz radni ·pole! i jakmicenje mnoge radnice su dobile
. naziv udarnika. Mnoge radniee-udarnice postaju vee
poznate u cijeloj nasoj zemlji, kao na pri!:njer. Matil~a
Baruh, tekstilna radnica preduzeca »Morava•. Ona JC
trostruki udarnik i predlozena je za Orden .·rada. Po·. hada vecernju radnicku skolu za udarnike. Desa Vlaj~iC, do prije izvjesno~ vrem"ena obiCna radnica, sada
· je svojim pozrtvovanim .radom, svojom spGsobnoS6u
· zauzela mjesto direktora u preduzecu u kome je dosada radila. .
,
.
..
·.·
U poljoprivredi zene su dosada. dale a i sada ulazu
,..ogromne napore za ostvarenje naseg sjetvenog plana. I
· u toj grani privrede nasa Zl'!lJ! ~!lvladuje za nju nove ·
.Te
8.
'
poslove; U Autonomnoj Pokrajini Vojvodini imamo veliki broj traktoristkinja. Neke od' njih postale su i brigadiri ..
Privredno podizanje · zemlje ·otvara pred na~im
·zenama sirGko polje· rada, Na njima je da, u interesu
ostvarenja srecnijeg i boljeg zivota i vedrije buducnosti svoje djece, pregnu na posao ostvarivanja na~eg
privrednog plana, !fa islwriste sve mogucnosti, koje im
za koriStenje pune ravnopravnosti pruZa naSa nova
Republika.
Prosvjetno podizanje naroda, postavljeno veoma
siroko i temeljito u nasem Ustavu, u praksi se svakodneho ostvaruje. Zabva,ljujuci brizi narodnih vlasti i ·
pomoci nasih zena, zene Jugoslavije umnogom su vee
dosa.da koristile mogucnosti svog prosvjetnog uzdizanja.
U Narodnoj Republici. Srbiji, na primjer, u toku kampanje 1946-1947 godine naucilo je da cita i piSe 106
hiljada· zena, a sada pohada analfabetske tecajeve 140
lii!jada zena. Opste obrazovanje, koje se · danas u ci!ju
strucne spreme pruza nasim radnicima putem vecer-. njih r3.dniCkih gimnazija, stiCu i radnice. Sve nam ovo
govori da, sticuCi znanje, n1\sa zena izlazi iz starog
ropskoe; polozaja i razbija .okove proslGsti, stvarajuci
sebi svijetiw :ZivGI.
.Kod nas su potpuno zbrisani svi oni zakoni koji
su u svakodnevnom porodicnom .zivotu stavljali zenu
u ponizavajuci polohj. Brak i porodica u'liv11.ju narocitu brigu ddave, :1 naroCita paznja. posvecena je rna. terinstvu. »Dr.Zava stili interese majke i djeteta osni.vanjem porodilista, djecjih doniov~ i obdaniSta i pra.vom matere·na placeno otsustvo prije i poslije .porodaja«; Provodenjem u praksu cl. 24 Ustava, 30.224
�. djece, ratne sirocadi, smjesteno je dosada u domove .
Osim ovih domova otvoreno je 1:245 raznih djecjih ·..
ustanova za 130.908 djece.
U i~j~snim pitanjima na kojima su i:ene licno
zainteres.ovane, "kao sto su djecja dbdanista, savjetovaJisla.za.trudnice i malu djecu, porodilista i 'drugo, narodna vias! ucinila je. mnogo za nepune dvije go dine od
oslobodenja. U FNRJ Ministarstvo socijalne politike
dobilo je samo u 1945 godini kredit od 3.904,987.224
dinara, od cega je Sarno na djecu palih boraca JugosJo- ·
vensl>e armije i zrtava fasistickog tei"ora utroseno din.
569.148.167. Ove cifre isticu jos vise brigu nase drzave
i ]laseg naroda za djecu, kada uporedimo. kako pate i
stradaju djeca u ouim zemljama gdje vias! nije u ru'kama naroda, gdje je uarod izlozen bezobzirnom' tlaceujl1. Dubok utisak ostavila su na zasijedanju Medu. narodne fcderacije zena izlaganja del~gatkinja iz pojedinih zemalja o l}olonama gladne i iznuren.e djece, koja
za komadam hljeba _lutaju iz sela u grad, iduci .u neizbjeiinu smrt.
·
Sve to pojacava· svijest nasih zena da rade za
sebe, za boljti buducnost svoje djece. Tako zene Jugoslavije, koja se obnavlja i podize, imaju jasne perspektive i vide postavljene cvrste temelje za ostvarenje pune
, zastite majke i j:ljeteta,
.•
U svom ·govon.i pocetkom 1947 godine drug Tito
obratio se narodima Jugoslavije:
.· >Ove godine pocinje nasa planska privreda, nas
petogodisnji plan elektrifikacije i industrija]i),acije cije
ostvarenje pretstavlja pniduslov za br,m ostvarenje
10
sreenijeg zivota sadasnjeg i buduceg pokoljenja. Ostvarenje toga znaci veliko povecanje .2:ivotnog i kulturnog
standarda radnih !judi: radnika, seljaka, narodne in~
teligencije, svih .radnih gradana nase zemlje. UloZim~
sve svoje snage da bi savladali ove Ieske zadatke kojl
ove godine staje pred nasini naradima i time ubrzali
· ostvarenje naseg petogodisnjeg plana«_.
Ove rijeci druga Tita otkrivaju perspekti~e za
bmlenje stvaralackog rada kod narodnih m:'_sa. s~roko.
polje rada otvara se i pred zenama Jugosl~~~J.~, a ~~ku
stvo koje su one stekle kroz borbu i rad ?':1mce nJ!hov
dalji rad jos sigurnijim, jos vise stvaralacki~. U ~stv~
rivanju petogodiSnjeg plana izgradnje zemll~·. vebka .Je
i znacajna uloga mise zene. Uspje!lno zavrs!~ pia:' JZgradnje znaCi jos vise ucvrstiti pabjedu _nase ~rzav.e,
osigurati zivot miliona !judi. Nema sumn]e .~a ce nasa
. zena biti u prvim. redovima boraca ·za dalJI P:~cvat. .
. nase domovine. Izgraditi z~mlju, podici standard ZIVOla
radnih !judi, razviti kulturni i politicki zivot - sve to
od naseg naroda trazi nove -velike napore: Z?og toga'
nasa organizacija AFZca mora krenuli ~rup:nm ko~a
kom naprijed u aktivizaciji najsirih sloJeva zena. u JZvrsenju opstenarodnih zadat(l.ka. I pored toga sto su
zene dosada bile cvrst i ozbiljan oslonac Naro~og
fronta i narodne vlasti, mi se postignutim rezulta!Jma
ne mozemo i ne smijemo zadOvoljiti. Pore~ d~~ada:snjih
- najraznovrsnijih formi rada. naSa organizac_IJ.a m~r~.
prc:maci i druge, koje ce zeni dati jos odredei_np ~ad~aJ
rada U .naSem radu mi · se niOramo -rukovod1t~ lime sta '
je 1.\. ·dahom momentu osnovno i na k~ji~. pitanji~a
cemo ang;:tzovati najsire mase zena kako b1 s.e do kraJa
ukljucile u zivot i. rad nase zemlje.
ll
�Sa daljim razvojem industrije u proizvodnji ce
ucestvovati sve veci procenat .zena. Nasoj industriji je
vee danas potrebria nova radna snaga. Antifasisticki
front zena mora preko sindikalnih organizacija, ustanova posredovanja rada i drugih ddavnlh pri\Tednih ust~nova uticati na pravil')ll raspored zenske radne snage,
kako bi nasa zena zauzela' u privredi i ona Iiljesta koja
joj u staroj Jugoslaviji nisu hila pristupacna, pomoci
. joj .da sto bde i uspjesnije ovlada slozenim profesijama
i specijalnostima, uzdizati je na odgovorna mjesta u
privredi, sindik~nim organizacijama i drugim ustanovaina, a zato jepotrebno jos vise aktivizirati radne
zene za: ucesce u politickom, privrednom i kulturnom
ziv'otu, podizati .svijest nasih radnica da bi u .potpuno- '
sti shvatile svoju ulogu u razvitku zemlje.
·Borba za ostvarenje plana proizvodnje bice potStrek nasim radnicama zajos veci radni pole! i takmi. cenje. One nece u tome zaostajati za drugovima radni- ·
cima" Nasa drzava vee danas nastoji da osigura zeniradnici njen polozaj, kako bi ona mogla u potpunosti
dati .sve svoje sile .za . ubrzavanje proizvodnje i vecu
· produktivnost rada. Uredba o Fondu :.;ukovodstva ukazuje joj mi .mogucnosti osnivanja, ve.c u ovoj godini,
ustanova za zastitu njene djece, 'ustanova u kojima ee
njena djeca biti smjestena dok ona radi u preduzecu.
Obdanista, jasle, savjeto;valiSta za ma:,ike i djecu bice
n:'sa stalna briga i mi !reba da ulozimo ·velike napore
da pomogn~mo ddavi u tim pitanjima, jer je to va.Zan
' .faktor za koriStenje pune .ravnopravnosti 'radne ze~e.
Time ce radnice u fabrikama i preduzecima, namjestenice U l]Sianovama moci jos viSe da· porade da t.ak,micenje postane sistem Il.aseg rada.
.
12
.AF2 kao dio Narodnog i'ronta mora okupiti najsire slojeve zena sela i grada na opstenarodnim' zada-'
cima. Sjetveni plan ove godine iina ·ogroman znacaj za
citav na~ narod. Nase ce zene na selu odigrati veliku
ulogu u ispunjavanju' sjetvenog plana time sto nece
dozvoliti da i jedria stopa zemlje ostane ne6bradena.
2ena-seljanka, ako pravilno shvati ovu 'svojn znacajnu
ulogu u podizanju standarda zivota sela pa i svoje porodice, doprinijece mnogo izvrsenju petogodisnjeg pia·_
na; jer pored ispunjenja sjetvenog plana mogu se uslevi zivola poboljsati i na drugi naciri: obradom 'basta,
gajenjem sitne .•tol<e, ziviile, pcelarstva, gajenjem svilene bube i dr. 2ena~seljanka mora· na sve moguce
nacine pomoc'i uspjesnu pripremu proljetne ~jetve.
Opravka poljoprivrednog alata, inventara seoskog gaz- ·
dins tva, · odabiranje sjemena,. iskoriStavanje dubriva,
sve su to OSIJ.-Qyni za<1:aci za pripremu proljetne sjetye
· koji otvarajn siroko polje za primjenu stvaralackog
rada, inicijative, energije zene-seljan.ke.
Duinost je da nasa oiganizacija uvjeri sve zm1e
sela da dati sto viSe poljoprivrednih proizvoda znaci
osigurati radnim ljudima u gradovima ishrattu knko bi
oni, opel, mogli prolzvoditi industriske proizvode toliko
potrebne selu. Podizanje kulturnog i zdravstvenog nivoa
naseg sela ne moze se ni zamisliti bez npjenergicnijeg
uc·esCa -i zalaganja .Citave naSe organizacije. l.Hoga uCi-teljica, sestara-nudilja, babica, ljekara, zena grada .u
tom poslu bice znacajna ako one ozbiljno shvate da je
njihgva duznost pomO<:i svojim znanjem i iskustvom
zeni 'na selu. Raznim kurSevima i predavanjima iz oblasti' njege djece i domaCinstVa~ mi ove godine.moramo
pilstlci vidne rezu!tate, "' -·--- '""' -'
-.
-
�· Vee ovegodine moramo smanjiti smrtnost i oboljenja · kod male djece. koja nastaju, pored ostalog, iz
· Iieznanja i neupucenosti naroda. U ovoj godiui mi mo- ·
ra\1\o pojacati rad na suzbijanju nepismenosti zena, a
: sistematskim prosvjetnill1 i politickim radom podiCi .
njihov kulturni nivo, To ce biti za nasezene jedan ozbi- · ,
!jan korak ka koristenju njihove pune ravnopravnosti.
I dalje cemo pruzati pomoc nasoj narodnoj vlasti
u brizi za ratnu sirocad. Djeca u djecjim domovima,
djeca boraca izginulih u narodno-oslobodilackom ratu
moraju osjetiti nasu ljubav i paznju da _bismo im bar
djelimicno zamijenili njihove majke. Taj nas rad treba da bude jos bolje organizovan nego sto je bio dosada i ·nasa saradnja sa narodnom vlascu na tom poljt!
treba da. bude jos cvrsca.
.
.• . .
Mi
mor,amo' u
I zat~ ovogodlsnji praznik 8 marta proslavljamo
u znaku U10bilizacije svih nasih sna'ga ·za ispunjehje
svih zadataka koje pred nas postavlja nas petogodiSnji
plan.
DA ZIVI 8 MART' - MEDUNARODNI BORBENI. DAN ZENA!
DA ZIVI MEDUNARODNA DEMOKRATSKA
. FEDERACIJA ZENA; ORGANIZACIJA NAPREDNIH
ZENA SV!JETAI
DA ZlVE SOVJETSKE zENE I GENIJALNI
VOD SOVJETSKIH NARODA GENERALISIMUS
STALJIN! /
DA ZIVI BRATSTVO SLOVENSKIH' NARODA!
FRONT zENA JU~
.
okvi~u. Narodn<>g fro~t~: ··,_zauzcti
dostojno· mjesto, jer Narodni front kao p'olitick!l orga~
nizacija ujedinjuje sve riase snage na politicko.J, · pnvrednoj i drustvenoj djelatnosti. Zene Jugoslavije ui'estvov:;t.Ce- u svim -poslovima na izgradnji zentlje: grad:..
nji kuca onima koji su ostali u ratu.bez krova nad ghvom, podizanju skola, stanbenih zgrada, . ambulanti,
bolnica itd. Za izgradnju pruge samac~Sarajevo zene
ce dati radnu ·snagu. Stvoricemo ekipe zena u sastavu
radnih brigada ~a poslove koje one mogu najbolje
. obavJjati da bi zenska omladina mogJa ucestvovati TaV"
nopramo u radu na pruzi. Swjim radom jos jednom
cemo pokazati .u praksi da je nasa organizacija dio Narodnog fronta, a nasoj narodno j vlasti , olaksacemo
nmoge brige u izgradnji zemlje.
15
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Referat drugarice Cane Babović o značaju Međunarodnog dana žena - 8 marta
Subject
The topic of the resource
Međunarodni dan žena
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Spasenija Cana Babović
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
16-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
15 str.
8. mart
govor
Spasenija Cana Babović
-
http://afzarhiv.org/files/original/742667e74f963ed6f0839fc3579803cf.pdf
49c27c272fba604c585286c7280136e9
PDF Text
Text
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Dokumenti iz arhiva
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
A
Dokument
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Organizaciono pitanje AFŽ
Subject
The topic of the resource
Antifašistički front žena
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Spasenija Cana Babović
Source
A related resource from which the described resource is derived
Arhiv Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
08.12.1942.
Rights
Information about rights held in and over the resource
Arhiv Bosne i Hercegovine; Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
05-A
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
4 str.
Description
An account of the resource
Referat drugarice Cane Babović održan na I Zemaljskoj konferenciji AFŽ, 08.12.1942.
Type
The nature or genre of the resource
referat
1942
AFŽ
fašizam
NOB
Prva Zemaljska konferencija AFŽ
Spasenija Cana Babović
ženski pokreti
-
http://afzarhiv.org/files/original/3350fbc2c815cf4ccf2ad1fc31026d03.pdf
2593010617f64a85adc4b534f91c6d0d
PDF Text
Text
PARTIZANKE
PRVE
PROLETERSKE
Spiro Lagator
Milorad Cukic
NIP EXPORT-PRESS
I KONFERENCIJA ZA PITANJA DRUsTVENOG POLO:t.AJA :lENA JUGOSLAVIJE
��... JA SE PONOSIM
sTO STOJIM NA cELU ARMIJE
U KOJOJ IMA OGROMAN BROJ zENA.
JA MOGU KAZATI
DA SU zENE U OVOJ BORBI
PO SVOM HEROIZMU,
PO SVOJOJ IZDRZ.LJIVOSTI
BILE I JESU NA PRVOM MJESTU
I U PRVIM REDOVIMA,
I NAsiM NARODIMA JUGOSLA V/JE
ciNI cAST sTO IMAJU TAKVE KcERI ...
TITO
5
�PRILIKOM PREDAJE ZASTAVE PRVOJ PROLE~
'l'ERSKOJ BRIGADI, 7. NOVEMBRA 1942. G8DINE
U BOSANSKOM PETROVCU. DRUG TITO SA SVE~
CANE TRIBINE GOVORI PROLETERIMA
DRUG
TITO,
L02AJJMA
15. JANUARA 1945. GODINE NA PO~
PRVE
PROLETERSKE
BRIGADE
U
DRUG TITO VRSI SMOTRU .JEDINICA, KOJE SU OSLOBADALE BEOGRAD.
27. OKTOBRA 1944. GODJNE NA BANJICI, U STROJU SU I PROLETERI
PRVE PROLETERSKE
DRUG TITO OBILAZI
SREMSKOM FRONTU
POLOZAJE
PRVE
F·ROLETERSKE
BRIGADE
SREMU
DRUG TITO JANUARA 1945. GODINE NA SREMSKOM FRO='lTU
6
NA
�TJTO 0 tENAMA
U NARODNOOSLOBODJLAcKOM RATU
I REVOLUCJJI
u/ozi zena u narodnooslobodilackom ratu i socijalistickoj revoluciji najbolje govore reci druga Tita iskazane na Prvoj zemaljskoj konferenciji AntifaJistickog fronta zena, koja je odrzana 6. decembra 1942. godine u Bosanskom Petrovcu, u vreme kada
su zene Jugoslavije, uporedo sa muskarcima, jurisale na neprijatelja.
0
___ tene Jugoslavije pokazale su svoj heroizam jos u ono vrijeme kad se tek zacinjao antifasisticki pokret zena, 1936. godine,
tezeci da budu u prvim redovima borbe za ugnjetene i izrabljivane
narode Jugoslavije __ .
. . . tene se bore rame uz rame sa muskarcima za slobodu naroda Jugoslavije, protiv zvjerskih okupatorskih osvajaca i protiv
njihovih domacih slugu. One se bore za slobodu i nezavisnost svojih naroda, one se bore protiv fasistickog sistema, sistema srednjovjekovnog ropstva, kakav postoji u Njemackoj. One se bore za nezavisnost svojih naroda, a to je sastavni dio velike borbe za njihovu
ravnopravnos t, koju su nasim zenama ll granicama Jugoslavije
osporavali, ne dajuci im pravo glasa, ni pravo odlucivanja po pitanjima drustvenog zivota. u ovoj borbi one se bore danas za ravnopravnost zena. U ovoj nejednakoj, natcovjecanskoj borbi one su
dokazale da su imale pravo traziti svoju ravnopravnost, one su to
dokazale svojim i.ivotima, svojom krvlju na polju bitke sa njemackim, talijanskim i matlarskim fasistima i ostalim osvajaCima. - .
. . _Nasa dosadasnja borba pro gut ala je mnogo krasnih drugarica, krasnih boraca - kceri nasih naroda. Mnoge su pale od krvnicke ruke okupatora, mnoge su pale ad krvnicke ruke ustasa i
cetnika Drai.e Mihailovica, mnoge su obescascene, zlostavljane i
ubi jane ...
. - . I to je ono sto mora da nas ispuni ponosom i vjerom: nde
zene nisu us/e ll OWl borbu slucajno, nesvijesno, spontano, vee svijesno, svijesne historijskog zbivanja, svijesne da borba koja se vodi
za oslobodenje naSeg naroda, jeste borba za srecniju buducnost
nasih naroda i srecniju buducnost samih i_ena.
- - . tene Jugoslavije, koje su u ovoj borbi sa takvim prijegorom dale takve i_rtve, one sto taka uporno stoje u prvim redovima
narodnooslobodilacke borbe, imaju pravo da ovdje danas, jedanput
zauvijek, utvrde jednu Cinjenicu: da ova borba mora donijeti ploda
i za zene naroda Jugoslavije, da nikada vise niko neee moci istrgnuti te skupo placene plodove iz njihovih ruku . ..
. . - Kceri nasih naroda stale su u prve redove Narodnooslobodilacke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije ...
\
\
I
I
I
I
. . . Nase zene, nase kceri, majke, ucestvuju s puskom u ruci u
narodnooslobodilackoj borbi. !a se ponosim sto stojim na celu armije u kojoj ima ogroman broj zena. !a mogu kazati da su zene ll
ovoj borbi po svom heroizmu, po svojoj izdrzljivosti bile i jesu
na prvom mjestu i u prvim redovima, i nasim narodima Jugosla7
vije Cini cast sto imaju takve kceri. . .
�UZ OVU KNJJGU
istoriji nasih naroda, zene su bile
za svojim muzebile
borbi
U vima nosile brasnjenike,nekomjataciteu koje su protiv Turaka i
Austro-Ugarske, ali po
starom praiskonskom obicaju
nisu smele ni uzeti oruzja svog muia. Zabelezeno je nekoliko imena
zena koje su se hrabro borile za ranjenike, a nekoliko njih je i
komitovalo i vodilo borbu protiv tuilina.
Do drugog svetskog rata, izuzev u Oktobarskoj revoluciji i u
spanskom grailanskom rat~-t, zene se nisu u vecem broju borile sa
puskom u ruci. Nasa narodnooslobodilacka borba i revolucija su
jedinstven primer, ukljucujuci tu i drugi svetski rat po masovnosti
uce5ca zena u jednom oslobodilackom i revolucionarnom ratu.
U Narodnooslobodilackoj vojsci Jugoslavije bilo je preko sto
hiljada zena, od kojih je njih oko 25.000 hrabro palo u jurisima na
bojnom polju. Od oko 40.000 zena, koliko ih je ranjeno u NOB i
revoluciji, preko 3.000 postale su teski ratni invalidi. Za narodne
heroje proglasena je 91 zena, a njih 3.344 dobilo je Partizansku
spomenicu 1941. Vise od 2.000 iena postale su oficiri Narodnooslobodilacke vojske Jugoslavije, Zene, borci su bile: delegati, kamesari, komandiri i komandanti, referenti saniteta, bolnicarke, borci,
puskomitraljesci i bombasi, partijski i skojevski rukovodioci i
odbornici narodnooslobodilackih odbora. Od oleo 1.700.000 Jugoslovena, koliko ih je poginulo i stradalo od fasistickog terora, oko
620.000 su zene, a samo u logorima ih je ubijeno vise od 282.000.
To je bilans stradanja jugoslovenskih zena koje nisu sedele skr5tenih ruku, vee bile u prvim borbenim redovima.
Takvo i toliko ucesce iena u NOB i revoluciji mogla je obezbediti samo Komunisticka partija Jugoslavije, koja je i povela
narod u borbu. Mnogo se Jugoslovenki naslo, pod zastavom Partije
jos u predratnom periodu, a naroi':ito od 1937. godine, od dolaska
druga Tita na celo nase Partije. U tom teskom vremenu izmeilu dva
rata, a posebno u godinama uoCi rata, zene su kao Clanovi Saveza
koniunisticke omladine i Komunisticke partije Jugoslavije bile
partijski poverenici, clanovi partijskih i skojevskih komiteta, u
rukovodstvima organizacije Crvene pomoci, u sindikatima, ucesnice
strajkova i demonstracija. Zajedno sa svojim drugovima one su 9
�proganjane i zatvarane od strane ondasnjeg nenarodnog i policijskog reiima.
Narodnooslobodilacki rat je bio rat u kome su iene Jugaslavije usle spremno i idejno apredeljene. Svrstale su se u isti straj:
Gerke sa oCevima, sestre sa braConz, 1najke sa sinovima i supruge
sa svajim muievima. Pa!ile su sa svajim drugavima iz skalskih
klupa, iz radianica i fabrickih hala, sa sela i iz grada. Taka su se
ad ustanickih dana, svrstale rame uz rame sa muskarcima u ustanicke jedinice, cete, bataljane, adrede i brigade, a cesta su arganizovale pazadinsku vlast i vezu sa frantom.
:Zene Jugaslavije su u cetvorogadisnjem oslabadilackom ratu i
revaluciji prekinule vekovnu tradiciju i shvatanje - da su sama
mu!ikarci predodretieni da s puskam u ruci brane slobodu, cast i
ponos svoje domovine.
Sve surovosti i ratna stradanja zene su padnosile isto taka
hrabro kaa i muskarci, ne pasustajuCi ni u najtezim danima i trenucima. Neprijateljske afanzive, zverstva i teror jos vise su ih
celii':ili da istraju u taj barbi. Ni neprijateljska propaganda koja
nije birala sredstva i metode da ucesce zena Jugoslavije u borbi i
revoluciji prikaf;e u drugacijem svetlu, nije uspela da umanji priliv
zena u jedinice Narodnooslobodilacke vojske.
U na!ioj Narodnooslobodilackoj vojsci i partizanskim adredima
Jugosfavije nije bilo cete ni bataljona, adreda ni brigade, u kojima
i.ene-borci nisu bile prisutne. Citava plejada tih divnih likova,
zena boraca opevana je u toj borbi kao primer juna!itva.
U borbenom stroju Prve proleterske narodnooslobodilacke
udarne brigade, prve operativne jedinice narodnooslobodilacke
vojske Jugoslavije, prilikom njenag formiranja u Rudam 21. decembra 1941. godine nasle su se radnice i seljanke, ucenice i studentkinje, ui':iteljice i profesorice, medicinske sestre i lekari, devojke i udate zene, koje su napustile svoje domave i pasle u barbu
za slobodu.
U' Rudo su dosle sa i':etama, bataljonima i odredima sa partizans kim jedinicama kaje su vodile borbu u Srbiji i Crnoj Gari.
Ucestvovale su u ustanickim jurisima i iskusile silovite udare Prve
neprijateljske afanzive, kaju je okupator zajedno sa damacim slugama zapacea krajem septembra 1941. gadine. Branile su slobodnu
teritoriju Srbije i Sandzaka, UziCku republiku i novostvorenu vlast.
Tog decembarskog dana 1941. godine, u !iest bataljona- Prvom
i Drugom crnagarskom, Kragujevackom, Kraljevackom, Sumadijskom i Beogradskom - kaji su saCinjavali Prvu proletersku narodnooslobodilacku udarnu brigadu, bilo je 85 drugarica. Od 1.199
boraca, kolika ih je tada bilo u stroju, sest. adsto cinile su zene.
A evo kako je izgledala njihova struktura po godinama od tih 85
drugarica; 19 ih je imalo manje od osamnaest gadina, 24 izmedu
osamnaest i dvadeset, 26 izmetiu dvadeset i dvadeset pet, 13 izmedu
dvadeset pet i trideset godina, a sama tri drugarice bile su starije
od trideset gad ina. U praseku bile su mlade ad sva jih drugava sa
10 kojima su stajale u stroju.
�I
I
I
l~ ·
i
;~
~
l
j
j
l
Metlu drugaricama bilo je petnaest Clanova Partije, i dvadeset
!!est clanova Saveza komunisticke omladine Jugoslavije. U 1942.
godini jos 49 ad njih primljeno je u Partiju, 1943. 18 i tri drugarice
1944. godine. Od njih 85 koje su 1941. godine stupile u Prvu proletersku brigadu u borbama i jurisima poginulo je dvadeset i osam
drugarica.
Mora se istaCi da bi broj zena-boraca bio mnogo veci u
Rudom, da nisu neke drugarice vracene iz Sandzaka po zadatku
Partije da rade na terenu pod najtezim okolnostima, da organizuju
i vade borbu u pozadini. Primera radi, ad 29 drugarica koje su
vracene da rade na terenu oko Arilja, u zivotu je ostalo samo njih
osam.
I pored toga, !!to su u stroju u Rudom bili prekaljeni clanovi
Partije i SKOJ-a, stari revolucionari i robijasi - zene su ad prvih
dana bile na rukovodecim polozajima. Kada je formirana Prva
proleterska brigada, Olga JoviCic-Rita postavljena je za politickog
komesara cete u Cetvrtom bataljonu. Tri drugarice su bile referenti
saniteta u bataljonima, a cetrdeset i osam bolnicarke u cetama i u
brigadnom sanitetu. Samo devetnaest drugarica nije dobilo rukovodece. duznosti, prilikom formiranja Prve proleterske brigade. Sve
one, bez obzira na duznost, bile su borci u prvim borbenim redo·
vima · u svakoj bici protiv neprijatelja.
Svaka nova popuna Brigade imala je sve vise drugarica. Ma·
sovniji priliv drugarica u Brigadu, posle njenog formiranja i prvih
pobeda, bio je iz Face i okoline, marta 1942. godine, a onda iz
oniladinskih bataljona Crne Gore u maju 1942. godine. Od ukupnog
broja Dalmatinaca koji su popunjavali redove Prve proleterske
avgusta i oktobra 1942. petnaest odsto bilo je drugarica, a isto toliko
i iz Bosanske Krajine isle godine. Posle prodora Prve proleterske
brigade u Srbiju 1944, a posebno posle oslobotlenja Bajine BaSte,
Valjeva, Uba i Beograda, u njene redove stupio je veCi broj drugarica.
Drugarice u Prvoj proleterskoj brigadi nisu bile samo borci i
nikovodioci. Isticale su se one na marSevima i za vreme odmora
kao aktivni politicki radnici, u brizi za svoje ranjene drugove, neumorno su radile na razvijanju kulturno-zabavnog i · prosvetnog
zivota metlu borcima i narodom, kao i na odrzavanju preventivnih
higijenskih mera.
U jurisima su bile metlu prvima. Nisu zaostajale za svojim
drugovima. Kao borci i bolnicarke, cesce su ad svojih drugova bile
izlozene ratnim opasnostima. Juris ale su sa pus kom ili sa bombom
i pistoljem u jednoj ruci, a sa zavojem w4rugoj da bi previle i
iznele ranjenike sa bojista.
Onda kada je bilo najteze ranjenim i bolesnim proleterima, ani
su prizivali svoje drugarice u pomoc. Bezbroj je primera da su
drugarice iz Prve proleterske ostajale na bojistu pokosene neprijateljskim rafalima pored ranjenih drugova. Ni onda kada im je bilo
jasno da ne mogu izvuci ranjenika nisu se povlacile vee su pored
njih junacki umirale. Stoga nije nimalo slucajno o njima u proleterskoj koloni ispevana pesma koja je tokom celog rata pevana: 11
�Drugarice, rana mt Je jaka,
ja ne mogu vise ni koraka.
Drugarice, ukloni me s puta,
ja sam ranjen, rana mi je ljuta .. . ~c
» ..•
U najvise slucajeva drugarice su bile te koje su. r.anjene drugove sklanjale ispred neprijateljskog stroja i cepa/e :Svoje partizanske kosulje kada je nedostajalo zavoja da im previju rane.
Proleterke su bile borci, bombasi i puskomitraljesci, komandiri
odeljenja i vodova, delegati i komesari, clanovi politodjela brigada
i divizija, sanitetski rukovodioci. Vrsile su sve duznosti koje je
nalagao karakter nase borbe. NajuzviSenija moralna osobina koja
je krasila partizanke Prve proleterske brigade, kao i zene-borce
svih brigada i jedinica nase Narodnooslobodilacke vojske, hila je
ta sto nikada nisu htele dozvoliti, rna u kako se teskoj situaciji
nasle, da budu zarobljene, da iive neprijatelju padnu u ruke. Bili
su to retki slucajevi kada ti proslavljeni ratnici nisu imali vremena
ili nisu imali metka da sebi prekrate iivot, kako neprijatelj ne bi
likovao.
Proleterima je ostalo u seeanju, a ostalo je i z.apisano u dokumentima, da je na desetine proleterki palo u najtezim borbenim
jurisima od Rudog do Trsta sa poklicem: »Ural«, »Napred proleteri!«. Ali, to je samo jedna strana koja govori o liku zene - proletera. Na celom borbenom putu Brigade, pored toga Sto su bile
borci i rukovodioci, one su bile politicki radnici i masovici na
terenu, kulturno-prosvetni radnici, nosioci zdravstvene i higijenske
preventive i medu borcima i u narodu.
U mnogim krajevima na5e zemlje, tamo gde su se i u normal·
nim predratnim prilikama muskarcima Iesko otvarala vrata dopirale su i prodirale zene-borci Prve proleterske. Pred njima
su se otvarala vrata domova. One su svojim primerom, svojom
reeju i pona5anjem ostavljale najjai':i utisak na celokupno stanovnistvo. Vrlo cesti su primeri da su proleterke pomagale formiranje
narodne vlasti i organizacija Antifasistickog fronta zena, organizovale tecajeve za opismenjavanje, bolnicke kurseve na terenu, angai;ovale se i na mnogim drugim zadacima u organizovanju omladine
u selima i gradovima. Kao iskusne bolnicarke bile su uvek spremne
da se odreknu odmora i da mnoge noCi probde ukazujuCi pomoc
deci i s tanovnicima na terenu.
Takvo njihova ponasanje i toliko angazovanje doprinelo je da
zene i omladinke masovnije stupaju u redove Prve proleterske brigade i u sve jedinice Narodnooslobodilacke vojske. Svojim visokim
moralom, moralom zene-ratnika osvajale su /jude, taka da su
mnogi roditelji koji su hili pod uticajem starih patrijarhalnih obicaja ili neprijateljske propagande brzo uvidali zablude i svoje cerke
slali u Narodnooslobodilacku vojsku. 0 tome najbolje govori i
primer da je najveci priliv drugarica u Prvu proletersku bio iz onih
krajeva gde je Brigada duze boravila i vodila borbu.
Drugarice iz Prve proleterske su odigrale veliku ulogu na planu
12 kulturno-prosvetne delatnosti, na podizanju borbenog mora/a kako
�u jedinicama taka i na terenu. Uvek, pa i u najtezim situacijama
za vreme borbi i napornih marseva, cula se njihova pesma. Aktivne
u organizovanj u kulturno-zabavnih priredbi, umesne da okupe
omladinu i narod sa terena, da zivot boraca i stanovnistva u tim
teskim danima uCine sto veselijim i sadrzajnijim. U predahu borbe
i-na mar5u pripremale su se za svoje recitatorske, pevacke i glumacke uloge u partizanskim skecevima. Bili su to programi koji
su okupljali mase i pospesivali slobodarske i patriotske ideje u
narodu.
Te zene - hrabri borci, sanitetski radnici, delegati i komesari,
bombasi i puskomitraljesci, kroz ceo tok rata bile su izlozene dvostruko vecim naporima ad muskaraca. Kada nisu bile u borbi, na
strazi, u patroli, na predstrai_i ili u izvidnici, onda su iz svojih torbica i iza revera partizanskih bluza vadile konac i iglu da okrpe
rublje i ode/a svojih drugova. Brinule su se da i u nemoguCini
uslovima odrze higijenu. Prale su i pripremale zavoje - da budu
spremne da u sledecem okrsaju priteknu svojim ranjenim drugovima u pomoc. Negovale su tifusare i ni za tren ne razmisljajuci o
sopstvenoj sudbini.
U toj mladosti i devojackoj neznosti koja je svojski jurisala
pod zastavom Partije, bilo je spojeno sve ono sto je krasilo borca
naseg narodnooslobodilackog rata i revolucije: hrabrost koja je
zadivljavala herojskim podvizima, . vrhunska humanost koja je
dolazila do punog izrazaja u stroju Brigade i u narodu, visoka moralna svest i odgovornost pred Partijom i pokretom i samoodricanje u ime ideje i borbe.
Svoje snove da budu voljene kao devojke i kao majke podretlivale su surovoj ratnoj stvarnosti- odlazuCi to za bolja vremena
kojima je isla u susret njihova borba.
U Prvoj proleterskoj brigadi, kao i u drugim proleterskim jedinicama, kalio se i stvarao kadar nase revolucije. Meilu stotinama
boraca-proletera koji su po zadatku Partije odlazili na rukovodeca
mesta u druge jedinice i na teren, bilo je vise ad 300 zena-boraca
iz Prve proleterske brigade. U dugim jedinicama prenosile su proletersko iskustvo - bile rukovodioci saniteta, partijski i skojevski
rukovodioci, politicki delegati i komesari. Na terenu su bile rukovodioci SKOJ-a i Partije, rukovodioci Antifasistickog fronta zena,
rukovodioci u narodnoj vlasti. Mnoge drugarice iz Prve proleterske
bile su i na kongresima i konferencijama Antifasisticke omladine
Jugoslavije i na Prvoj zemaljskoj konferenciji Antifasistickog
fronta zena, gde su birane u najodgovornija rukovodstva.
Jsto onaka kao sto je cela Prva proleterska narodnooslobodi,
lacka udarna brigada bila sastavljena ad pripadnika svih naroda i
narodnosti, od boraca i rukovodilaca iz svih krajeva Jugoslavije,
takav je bio i sastav zena u ovoj proslavljenoj proleterskoj jedinici.
Otuda je i veliki njihov doprinos na sirenju bratstva i jedinstva i
na okupljanju naroda i omladine za borbu.
Za vreme narodnooslobodilackog rata i revolucije u borbenom
stroju Prve proleterske brigade, bilo je vise ad 700 drugarica. Poginulo ih je viSe od 150 u jurisima na neprijatelja, ad Rudog do 13
�jugoslovensko-italijanske granice
konacnog oslobodenja nase
zemlje.
Svesno su jurisale za bolje sutra . Bile su istog godista - ista
generacija. Posle istim putem, sa istim idealima, ciljevima i motivima. U istom borbenom stroju i protiv istog neprijatelja. Sve one
imaju ljudsku individualnost, lcoja je bila stopljena u celinu, sa
specificnom ulogom zene-borca, koja se nije ispoljavala samo
preko puske i bombe, vee pre svega u vrhunskim moralnim - etickim vrednostima, koje su krasile proleterku Prve proleterske
brigade, zene-borce nase Narodnooslobodilacke vojske.
Divno je zapisano u listu Prve proleterske brigade »Mali ratni
nedeljnih, povodom 8. marta 1944. godine:
" ... Kada protlu vihori i bure, kada se zavrsi dzinovska drama
" krvi, kad preko svega padne toliko zeljena zavesa mira, ceo svet
ce govoriti 0 zenama partizankama . . ·"
I posle rata, kao na bojnom polju, one koje nisu ostale u jurisima, nastavile su nove jurise u izgradnji na!ieg socijalistickog
samoupravnog drustva.
14
�FORMIRANJE
PRVE
PROLETERSKE
BRIGADE
(1941. GODINA)
�ormira11je Prve proleterske narodnooslobodilacke udarne brigade, kao prve operativne jedinice Narodnooslobodilacke vojske Jugoslavije u stvaranju Jugoslovenske narodne armije, pocelo je pre ustanka naroda Jugoslavije. Taj put pocela je utirati
Komunisticka partija Jugoslavije jos u predratnom periodu, a narocito od dolaska druga Tita na celo nase Partije, onda kada je Partija ukazivala na neposrednu opasnost koja preti od fasizma. U tim
predratnim godinama, KP J je stalno predocavala komunistima i
skojevcima da treba da se pripreme za dogatlaje koji dolaze, za odbranu zemlje. To je posebno istaknuto na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ, aktabra 1940, u Zagrebu.
Dagatlaji kaji su usledili 1941. patvrdili su strategiju KPJ. On·
dasnja vlada Cvetkavic-Maeek patpisala je Trajni pakt sa fasisti·
ckim silama Osavine, te im je na taj naCin predala Jugaslaviju.
Naradi Jugoslavije, predvadeni Komunistickam partijam i naseni
slabadarskim tradicijama, sama dva dana pasle patpisivanja Trajnag pakta, 27. marta 1941, srusili su taj sramni Gin. Dagadaji su se
advijali vrtoglavam brzinam, taka da su Nemacka i Italija ubrza
okupirale Jugaslaviju. I dok jas neprijatelj nije uspea da pregazi
svaki kutak nase zemlje, Centralni kamitet KPJ je adrzaa 10. aprila
sastanak u Zagrebu, a 15. aprila abjavia i Proglas, u kame paziva
vajnike bivse jugaslavenske vojske da nastave barbu protiv fasistickag osvajaca. U situaciji tatalne izdaje ondasnje vlade i genera/a,
Partija je bila nemacna da zaustavi takve dagatlaje, pa je 17. aprila
1941. godine patpisana sramna kapitulacija, kaja je vrla te5ka pala
naSin1 narodima.
U takvaj situaciji Komunisticka partija Jugoslavije preduzima
sve mere da arganizuje borbu pativ akupatara. U tim sudbanasnim
dagatlajima jedino je ana o.stala sa narodam, nasuprat palitiekim
strankama bivseg rezima, kaje su se iii patpuna pasivizirale ili stavile u sluzbu akupatara i formirale svaju izdajnicku vajsku da sluzi
akupatoru jas ad prvih dana rata.
Kada je 22. juna 1941. godine Nemacka napa/a Savjetski Savez, Centralni kamitet KPJ spremna stupa u akciju za pacetak arui.ane barbe, za kaju su kamunisti i skajevci siram zemlje uvelika
pripremali omladinu i narad. Palitbira Centra/nag kamiteta KPJ je
27. juna 1941. gadine imenavaa Glavni stab Naradnaaslabadilackih
partizanskih adreda Jugaslavije. Za kamandanta je adretlen drug
Tita. Na prosirenom sastanku Politbiraa CK KPJ, adrzanam 4. jula
u Beogradu, doneta je odluka a pacetku arui.anag ustanka prativ
fasistickih zavojevaca.
Na paziv Centralnog kamiteta, Glavnog staba i druga Tita, aka
12.000 Clanava Partije i oko 30.000 skajevaca paveli su narad u aruianu barbu. Narodi Jugaslavife prihvatili su vatreni paziv ustanicke puske iz Bele Crkve i !;irom zemlje u julu 1941. pacea je aruzani ustanak protiv akupatora i domacih izdajnika. Partizanski
odredi stvaraju slobodne teritarije, a Glavni stab na celu sa drugom Tit om napusta Beograd i odlazi u Zapadnu Srbiju da direktna
rukovadi borbom, da je arganizuje i prilagadi uslovima jugaslavenskog ratavanja. Na savetavanju u Stalicama, Glavni stab je analiziraa datadasnje rezultate barbe i adredia smernice za dalje nastavljanje borbe jugaslovenskih naroda. Usvojena je jedinstvena
F
TRG I SPOMENIK U RUDOM, GDE JE
DRUG TITO 21. DECEMBRA 1941. GODI~
NE
FORMIRAO
PRVU
PROLETERSKU
BRIGADU
CETVRTI KRALJEVACKI BATALJON PRILIKOM PRIJEMA ZASTAVE, APRILA 1942.
U USTIKOVINI
�organizaciona struktura partizanskog ratovanja i putevi ka stvaranju Narodnooslobodilacke vojske Jugoslavije.
I, kada je eutala cela porobljena Evropa, narodi Jugoslavije
pod vodstvom Komunisticke partije posli su u odlucni boj protiv
okupatora i njegovih slugu. U mnogim krajevima nase zemlje ustanici su stvarali slobodne teritorije, formirali partizanske jedinice i
narodnu vlast. Pocela je neravnopravna borba koja je zadivila svet.
Vrhovni stab na celu sa drugom Titom odlazi u Uzice, gde se
stvara Vzicka republika, koja po ustrojstvu oslobodilacke vojske i
narodne vlasti nasi izraziti pecat organizovane borbe jugoslovenskih naroda.
Usledila je prva neprijateljska ofanziva u kojoj je okupator angazovao svoje brojne elitne jedinice kako bi ugusio ustanak naroda
Jugoslavije. Partizanski odredi, bataljoni i cete sirom Srbije i Crne
Gore, daju junacki otpor neprijatelju lcoji je mobilisao i sve izdajnicke formacije protiv ustanickog i slobodoljubivog naroda. Partizanske snage Srbije i Crne Gore ne predaju se, vee vade nemilosrdnu
borbu protiv neprijatelja i domacih izdajnika. Stoga neprijatelj, novembra 1941, usmerava sve svoje snage na slobodnu Uziclcu republiku. Vrhovni stab i drug Tito, uvidajuci te5ku situaciju, donose
odluku za povlacenje snaga iz Zapadne Srbije, stvaranje slobodne
teritorije u Sandzaku i formiranje prve operativne jedinice Narodnooslobodilacke vojslce Jugoslavije.
Od partizanskih odreda koji su se hrabro borili tolcom prve
neprijateljske ofanzive, bd bataljona iz Srbije i Crne Gore, po odluci Vrhovnog staba i druga Tita formirana je Prva proleterska
brigada u Rudom na Limu, 21. decembra 1941. godine.
U taj junaclci stroj Prve pmleterske brigade uslo je sest bataljona iz Srbije i Crne Gore. Medu 1.200 boraca, bilo je 650 Clanova
KPJ i SKOJ-a. U sastav Brigade usli su predstavnici svih naroda i
narodnosti Jugoslavije. U tom stroju bili su: 740 Srba, 378 Crnogoraca, 26 Slovenaca, 19 Hrvata, 6 Muslimana, 4 Makedonca i 26
pripadnilca ostalih naroda i narodnosti. Vee sutradan, posle formiranja Prve proleterske narodnooslobodilacke udarne brigade, neprijatelj je dobra osetio njenu udarnu snagu. Kod GaoCiea i Mioca
porazeni su italijanski fasisti, a Brigada je nastavila svoj borbeni
pobedonosni put.
Tokom borbenog puta Prve proleterske, za tri i po godine ratovanja, u njen proleterski stroj stupali su sinovi i keeri iz svih
krajeva nase zemlje, svih naroda i narodnosti. Otuda ovoj proslavljenoj proleterskoj jedinici pripada prvo mesto stvaraoca bratstva
i jedinstva medu narodima i narodnostima Jugoslavije, bratstva i
jedinstva kovanog u krvi i na bojnom polju, u borbi za slobodu i
za bolje sutra.
Prva proleterska brigada nastavila je iz Rudog svoj pobedonosni mars preko Rogatice i Romanije, tamo gde je trebalo zadati
faci udarac neprijatelju i njegovim slugama koji su hili poceli da
vrse teror, nasilje i pokolj, da zavadaju srpski i muslimanski zivalj,
da razjedinjuju narode Jugoslavije kako bi ih lakse pokorili.
u tom stroju ratovale su i zene - borci, komunisti i skojevci
i hrabroseu svojom ispisivali slavne stranice borbenog puta Prve
proleterske narodnooslobodilacke udarne brigade.
�r""~''*'"'"'"'"'~""''''''" _,
!
r
I
I
I
I
I
I
I
!I
I
~
I
I
I
I
MILA ALEKSic
Iz Uzica, gde je rodena 1918.
godine, Mila Aleksic je kao
mlada radnica posla u Beograd i radii a u nj emu kao krojacka radnica do okupacije
zemlje.
U Beogradu se aktivno ukljucila u napredni omladinski
i radnicki pokret. Bila je svesna svih opasnosti koje nosi
fasizam i njegova okrutna okupacija, pa vee u leta 1941. zajedno sa muzem napusta Beograd i stupa u Kosmajski partizanski odred. Milin muz je
poginuo 1941. godine, a ona
nastavlja borhu po Srhiji do
Uzica kao horae Kosmajskog
odreda.
U Uzicu je zavrSila sanitetski kurs pri bolnici. Medu zenama ispoljava veliku aktivnost, okl.li]Jljajud ih u front
horhe protiv neprijatelja .i posehno ih angazuje u radu na
snahdevanju partizanskih ceta, hataljona i odreda.
· U stroju Prve proleters,ke
21. dec_embra 1941. godine,
prilikom . njenog formiranja,
Mila je postala cetna holnicarka u Sestom (Beogradskarn) hataljonu.
SA
P~SMOM
Sa Brigadom je prosla horheni put preko Romanije, Jahorine, Zelengore i Sutieske,
ucestvujud u svim horhama
za vreme druge, trece, cetvrte
i pete neprijateljske ofanzive.
U svim horhama hila je primer hrahrog borca i holnicarke, osohito u hrizi na negovanju ranjenih i holesnih drugova.
Poginula je 23. septemhra
1943. na Cisti u Dalmaciji, kada je Prva proleterska brigada hila na pohedonosnom horhenom putu ka Splitu.
ULICAMA BEOGRADA, OKTOBRA 1944. GODINE
,,
li
!I
!i
19
�BRANKA BAKOcEV/c
Mladost iz Uzica i drugih
krajeva Srbije branila je Uzicku republiku, pa je ona i dobrim delom napustila Uzice
kada je neprijatelj sa domaCim izdajnicima uspeo da potisne nase snage iz ovog grada. Tada se medu partizanima
nasla i gimnaziialka Branka
Bakocevic. Izgledala je mlada
nego sto .ie imala godina ( rodena je 1923) i zbog toga drugovi su joj govorili: ,.Gde ces
ti taka mala i slabasna, neces
moCi da izdrZiS ... "
- NiSta vi ne brinite - odgovorila im je Branka i nastavila s njima u koloni preko
Zlatibora i Sandzaka. - Necu
vam ja smetati. I ja imam pravo da se borim protiv neprijatelja_ To mi pravo niko ne
I,
I
rno.Ze uzeti ...
U Rudom, nrilikom formiranja Prve proleterske brigade,
rasporeaena ie u Prvi ( crnogorski) bataljon. Izrasla je u
toku borbi i ofanziva u pravog proletera. Nije izostala ni
I
20
u jednoj borbi. Hrabro je izdrzala mars preko Igmana na
temperaturi od minus 32 stepena.
Kada je tesko ranjena avgusta 1942. godine na Cincar
planini, tuzna sto se rastaje
od svojih proletera, rekla je:
- Bolje da poginuh, nego
da mucim druge i sebe ...
Sa grupom teskih ranjenika
ubili su je Nemci juna 1943.
godine na Sutiesci. A san iala
ie 0 tome da ce jednoga dana
biti · profesor. Umesto na fakultet, otiSla je u rat. Ispunila joj se samo jedna zelja: da
pode u borbu i da se sveti neprijatelju za sva zlodela koja
je Cinio u nasoj zemlji.
drugog ranjenog druga, da ih
iznese iz borbe i previje. Sve
je hrabro podnosila, ali onaka
plemenita i osetljiva tesko je
prezivljavala pogibiju svakog
druga iz cete.
U redovima Prve proleterske komunista i bolnicarka
Jela je prosla drugu, treeu i
cetvrtu ofanzivu. Kada je Brigada krenula u pravcu Srbije
maja 1943. godine, u jednoj
od teskih borbi sa neprijateljem ona je zarobljena. Izdrzala je Jela sva mucenja, ali
niSta nije odala. Streljana je
a da ni rec nije izustila 0 svojoj brigadi i njenom sastavu.
LEA -
JELA BARA.S
Kada ie okunator nsao n
Beograd ·imala je dvadeset i
tri godine. RoaeT\a Beograihnka, J ela se, iako domacica,
- druzila sa nanrednom omladinom, ucenicima, radnicima i studentima. U leto 1941.
napusta Beograd i nostaje horae Kosmajskog odreda.
Od Kosma i" nut ie dal ie vodio preko Srbiie i Sandzaka
do Rudog. Na dan formiranja
Prve proleterske imenovana je
za cetnu bolnicarku Druge
cet.e Petog (sumadijskno:) bataliona. -Dozivela je radost nobede vee u bici na GaociCu,
nuara 1942. gde su hrabro jugledajuCi kolonu zarobljenih
Italijana.
U borbi na Pjenovcu 21. jarisali i ginuli Sumadinci, Slovenci i Bosanci, Jela jc ispoljila izuzetnu hrabrost i pozrtvovanost, dostojnu borca Prvc
proleterske. Kroz kiSu kuriluma trcala je od jednog do
LIZA BENVENJSTI
Cim je neprijatelj usao u
nasu zemlju nastala je trka
Nemaca za Jwatanjem. i progonom Jevreja: Mnogi .od pripadnika jevrejske narodnosti
videli su spas u .borbi protiv
neprijatelja, pod voastvom
Komunisticke partije Jugoslavije. OdluCila se na to -i Lea,
�rodena u Beogradu 1895. go·
dine. !mala je i'etrdeset i sest
godina kada je sa sinom Si·
mom i Cerkom Zorom, ustanicke 1941. napustila Beograd
i prikljucila se srpskim usta·
nicima.
Povlai'ila se sa srpskim us·
tanicima za vreme prve neprijateljske ofanzive preko Srbije i Sandzaka. Tako se troje
iz porodice Benvenisti, majka
sa sinom i cerkom, naslo u
stroju Petog (sumaclijskog)
bataljona, 21. decembra· 1941.
godine u Rudom, na clan for·
miranja Prve proleterske.
Ostali su sve troje u Brigadi do juna 1942. godine. Simo
ie tada presao u Drugu srpsku
proletersku brigaclu, u kojoj
je poginuo 14. jula 1942. kao
politii'ki komesar i'ete, a Zora
i Lea su presle u Centralnu
bolnicu, sa koiom su prosle
do Bosanske Krajine i, u cetvrtoj ofanzivi, preko Neretve.
Za vreme pete neprijateljske
ofanzive, poginula je hnibro
i Lea gde i njena cerka Zora
- u clolini Sutjeske.
Presla je put od Kosmaja do
Rudog i nigde nije posustala.
Bila je u stroju Prve prole,
terske
narodnooslobodilacke
udarne brigade u Rudom, kao
jedan od njenih najmladih boraca.· Iz Rudog je produzila
ratnom stazom Prve proleterske, i na tom putu kao horae
i bolnicarka polaze ispite hra·
brosti i odanosti. Ubrzo je
primljena · u SKOJ, a zatim
i u KPJ.
Iz Brigade je presla u Centralnu bolriicu, gde je hila
bolnicarka. StiteCi ranjenike,
hrabro je pala u bici na Sutjesci juna '1943. godine.
prmili su koncentracione
logore.
Mlada ucenica Zora Benve·
nisti nije se mirila sa tim. Nije
pristajala da bude jedna od
bespomocnih u logorima smr·
ti. Odlucila .ie da pobegne iz
Beograda. Dospela je tako mectu kosmajske partizane. Ucestvuje u borbama i istice se
kao bolnii'arka na prutanju
pomoCi ranjenim drugovima.
JANJA BEs/c
Rodena 1919. godine u. Go·
stilju kod · Podgorice (Titograd), posla je s puskom u
ruci sa crnogorskim partiza:
nima, rame uz rame sa svojim
drugovima. Seljanka Janja Be·
sic nasla je sebe od najmladih
dana u revolucionarnorit pokretu. U savez komunisticke
ZORA BENVENISTJ
Tiha i >;vek nasmejana, Zora
Be_;n~en~sti ~e medu svoiirn
vrsnJ~Cl'_I1a 1sticala kao odlicna ucemca. Razmisljala je 0
tome - sta posle mature i na
koji fakultet da ode. Ali sva
ta n~ena ~laclalacka mastanja
pr~kmu? . .Je rat. Dolaze apriJ.
sh dam 1 bombardovanje Beograda. Be_ogradom je odjek13:'0 surov1 !opot. ok?patorskih
CJZam~: Pocelo. Je 1 ono naj·
strasm)e - ha.1ka na Jevreje.
Nastah su zverski progoni u
kojin:a ni~o nije bio poste·
den: zene 1 deca, starci uceni·
ci i studenti, radnici i trgovci,
GRUPA
TRST
DRUGARICA I
DRUGOVA,
MAJA 1945. KOD
LJUBLJANE
NA PUTU ZA
21
�!i
:I
! i
: .i
!.
omladine Jugoslavije primljena je 1941. godine, a u KPJ u
vreme (1942) kada se za prijem u Partiju polagao ispit na
bunkerima.
u cetvorogodiSnjem ratu,
kroz okrsaje i borbe, dozivljavala je i nemoguce situacije, ali nikada pred teskocama
nije pokleknula. Bila je neustrasivi horae i bolnicarka od
prvog dana u Prvoj proleterskoj. Velika iskusenia bile su
sve neprijateliske ofanzive, ali
njoj j€, pored Sutjeske, si~r
no najteze pala Neretva. Nalazila se tada medu onim partizankama, borcima i bolnicarkama, koie su vodile borbu za
spas 4.500 ranienika. Bila je
svedok i ucesnik onih najdramaticniiih okrsaja koji su usli
u istoriju nase narodnooslobodilacke borbe i revolucije
kao presudne bitke.
Borila se za ranienike i pri
tom cinila i nemoguce samo
da _im pomogne. · Svedok je
potresnih trenutaka - kad su
ranjeni drugovj, u situaciii iz
koje nije · bilo izlaza, klicali
Titu i Partiji. slobodi i borbi,
a zatim pucali u sebe, - da
ne bi neprijatelju zivi pali u
ruke. •
Nosilac je vise odlikovanja
i P<)rtizanske spomenice 1941.
OLGA (JOVANA) BEste
Rodena 1921._ godine u siromasnoj seljackoj porodici u
Stiienama, selu u Piperima,
nedaleko od Titograda, potrazila je izlaz ka boljem zivotu
zaposlenjem u Duvanskoj stanid, Monopolu podgorickom.
Prvi susret sa naprednim radnicima ostavio je na nju sna22 zan pecat i presudno uticao
I
Ia devet ranjenih drugova, a
tek onda svoje rane. 0 ovom
primeru hrabre partizanke javila je Radio stanica ,Slohodna Jugoslavija", pohvaljujuCi
Olgu Besic za izuzetnu nesehi6nost i hrabrost.
Bila je na duznosti referenta saniteta u svom Drugom
bataljonu, kada je u Mrkonjih Gradu krajem novemhra
1942. podlegla ranama.
JELENA BLAGOJEV/c PETROVIc
da se i sama opredeli za napredni radnicki pokret.
U Savez komunisticke omladine Jugoslavije primljena
je 1941. godine, pa je kao skojevka aktivno ucestvovala u
pripremama za dizanje ustanka u Piperima.
Odmah posle trinaestojulskog ustanka zavrsava sanitetski kurs u Piperima, koji je
organizovao dr Borislav Bozovic. Po zavrsetku kursa odlazi u bataljon ,18. oktobar",
u cijem sastavu ucestvuje u
bici na Pljevljima. kad je na
Savinom Laktu u borbi sa Italijanima ispoljila veliku hrabrost.
Posle Pljevaljske bitke sa
svoiim bataljonom dolazi u
Rudo, gde na dan formiranja
Prve proleterske brigade postaje cetna bolnicarka Prve
cete Drugog (crnogorskog) bataljona. U svim borbama Olga
se hra:broscu istice. Primer iz
borhe na Sitnici novembra
1942. to najholje potvrduje. U toj horhi hila je tesko
i.-anjena. Ali ni tada Olga niie
mislila na sebe. Prvo je previ-
Vee odmah po zavrsetku
UCiteljske skole u Uzicu pripadaJ::. je . U druzenju nap;:<;~
nih ucitel]a ,Vuk Karadz1c .
Inace, rodena je u selu MakoviStu, srez Crnogorski, a rat
ju je zatekao kao uciteljicu u
selu Vardi.
Avgusta 1941. postaje horae
Crnogorske cete Uzickog partiza:nskog odreda. Kao horae
u odbrani Uzicke republike
hila je odredena da bude u
stroju u Rudom. No, u medu-
�r~
I
vremenu, dobila je drugi zadatak, pa je u Brigadu stigla
februara 1942. godine.
Jelenin ratni put sa Prvom
proleterskom veoma ilustrativno govori 0 ulozi zene barea. U Prvoj proleterskoj hila
je: cetna bolnicarka, referent
saniteta bataljona, politicki
delegat voda, zamenik politickog komesara bolnice Prve
proleterske, a zatim i zamenik. komesara bolnice Prve
proleterske divizije.
Iz Prve proleterske divizije
ide, po odluci CK KPJ, nil
partijski kurs u Jajce. Po zavrsetku kursa odlazi u Polit-od jel Cetvrte krajiSke divizije. Septembra 1944. godine
upucena je u Bari (Italija). Iz
Bari_ia je sa gruoom istaknutih drugarica delegirana da isnred jugoslovenskih zena boraca prisustvuje Kongresu
antifasistickog fronta zena Albanije. Vratila se otud u Srbiju.
·Posle osloboden ia zemlje odredena je da radi u aparatu
CK KPJ za Srbiiu. U ratu je
dobila cin porucnika. Nosilac
je Partizanske spomenice 1941,
mnogih ratnih i mirnodopskih odlikovanja i rezervni je
oficir JNA.
RU:UCA BOJOV!c
Rodena u siromasnoj radnickoj porodici u Kragujevcu
1918. godine, Ruzica Bojovic
je morala jos kao vrlo mlada
devojka da se prihvati posla.
Zaposlila se kao radnica u ra- .
dionici za izradu dugmadi.
Osecajud na svojoi kozi teiak
polozaj radnika vrlo brzo se
ukljucuje u napredni pokret.
Njena aktivnost zapazena je
i u druStvu ,AbraSeviC" u
devet proletera, medu kojima
su hili komandant bataljona
Milan IliC-Cica Sumadijski, politicki komesar bataljona i
narodni .heroj Dragoslav Pavlovic i legendarni SlaviSa Vajner - Cica, komandant Romanijskog partizanskog odreda.
JELENA BULATOV!c
Kragujevcu, koje je bilo poznato po naprednim idejama
svoga clanstva..
Avgusta 1941. nasla se medu
prvim ustanicima u Kragujevackom partizanskom odredu.
Odmah je dobila duznost cetne bolnicarke. U toj ulozi ispoljava veliku hrabrost i brigu o ranjenim i bolesnirn
drugovima. Kao inak priznanja, usledio je ubrzo priiem u
Savez komunisticke omladine
Jugoslavije.
Sa svojim drugovima prolazi kroz borbe prve ofanzive i
preko Srbije i Sandzaka stize
21. decembra 1941. u Rudo.
Primila je duznost cetne bolnicarke u Drugoj ceti Petog
(sumadijskog) bataljona Prve
proleterske ..
Prosla je dolinu Lima i Drine. Ratnim putem Prve proleterske stigla j e i do Romanije.
Bilo ie svedok pobeda svoje
brigade, u koje je i svoj zivot
ulagala.
U neravnopravnoj borbi s neprijateljem na Pjenovcu, 21.
januara 1942. godine, poginula je zajedno sa jos trideset f
U spisku poginulih u herojskoj bici na Sutjesci 1943. godine stoji i ime Jelene Bulatovic, rodene u Rovcima 1914.
go dine.
Kada su okupatorske jedinice aprila 1941. usle u Cmu
Goru, Jelena je saopstila svojim uCenicima:
..:.. Od danas, draga deco, ja
vise necu dolaziti u skolu. Rat
je i nema uslova da se uCi ...
Tako je mlada uciteljica
obavestila svoje ucenike. Kad
su planule julske ustanicke
puske 1941. otiS!a je u Komski
odred, s kojim je presla borbeni put do Pljevalja. Za bitku na Pljevlja stigla je sa jos
23
�pedeset i osam drugova Komskog odreda. Odatle je zajedno
s njima nastavila put ka Rudom, gde ce se formirati Prva
proleterska hrigada.
Vee prvih ratnih dana upoznala je sve zlocine ustasa i
cetnika. ProlazeGi kroz Dorice, Medjelju i druga sela videla je popaljene domove i mnoge tragove uiasa i zverstava.
Nisu joj izmakli oku ni stravicni prizori: nedume >:rtve u
talasama ledenog Lima. U takvoj situaciji vrlo hrzo uspostavlja kontakt sa narodom na
terenu, posehno sa zenama
Stpkinjama i Muslimankama:
ohjasnjavajuCi im eiljeve horhe koju vode proleteri pod zastavom Partije.
Prosla je horheni put Brigade kr_oz drugu neprijateljsku
ofanz1Vu do Foce, odakle se, po
zadatku Partije. vratila u Crnu qoru. Kao horae i ilegalni
radmk J elena Bulatovie radi
na terenu Kolasinskog sreza
do stupanja u Cetvrtu prole:
tersku ernogorsku hrigadu, u
e1pm redovim:" juna 1943. godme hrahro gme na Sutjesci.
JULIJA.NA -
-
JUCA cATJc
TENKJc
_ Kao ucenica petog razreda
Zenske gimnazije u Kragujeveu postala je skojevka. Tako
je rat docekala kilo organizov~na omadinka. Otac joj je
h10 radnik koji se iz sela Masloseva, gde je Julijana rodena 1925. godine, preselio u
Stragare, kod Kragujevca.
Stupila je prvo u Racansku
partizansku cetu, a posle po
svojoj zelji presla u Prvi sumadijski partizanski odred; sa
24 kojim je i stigla u Rudo na
dan formiranja Prve proleterske.
Ostalo je zapisano da je Julijana hila najmladi clan Komunisticke partije Jugoslavije
u Petom (sumadijskom) hataljonu u stroju u Rudom. Odmah po formiranju Brigade
i u prvim horhama protiv Italijana ispoljava kao horae veliku hrahrost.
Januara 1942. godine, kada
je njen hataljon vodio horhu
protiv Nemaea, Julijana se
opet potvrduje kao hrahri horae i cetna holniearka Druge
cete. Trcala je po polozaju od
jednog do drugog ranjenog
borea, previjala ih i izvlacila,
radeCi sve to pod kiSom mitraljeskih rafala, ponasala se
taka kao da nema kursuma
koji je maze stiei. U toj horhi
tesko je ranjena i posle izvesnog vremena ranama tim je
i podlegla. Ali J uca se ni ranjena nije htela odvojiti od
svoga oruija i vojnicke opreme.
Bio je to kratak, ali hrahar
horheni put. Prvu ranu zado-
hila je vee na Rudniku 1941.
godine, a drugu 21. januara
1942. u Bosni u Pjenovcu i nju
nije prezivela. Osnovna skola
u Stragarima sada nosi ime
Julijane Catie.
DARJNKA-DARA cETKOVJ(:
UoCi rata Dara je zavrsila
trgovacku akademiju. U ocekivanju zaposlenja doS!i su
teski dani okupacije. Tada se.
umesto za posao, u rodnim
Berima, kod Podgorice (Titograda), Dara priprema zaiedno sa svojim drugovima i drugaricama iz omladinskog aktiva za borhu. Zavrsila je i
holnicarski kurs.
Kada je poceo ustanak imala je dvadeset godina i vee se
nasla sa prvim crnogors!dm
partizanskim jedinicama. Prilikom priprema za odlazak na
Pljevlja novemhra 1941. Dara
je medu dohrovoljcima i pokazala je retku hrahrost u heirhi protiv Italijana za utvrdeni grad.
�I
I
I
I
I
i
I
i
I
'
I
I
I
I
I
I
I
I
'
;.
"
I
'
I
.
,
'·
I
l
I
I
Posle bitke na · Pljevljima
nije se vratila u Crnu · Goru;
vee je produzila za Rudo. Kao
horae Prve proleterske istakla
se u borbama na Ozrenu i Romaniji, a Igmanski mars je
hrabro podnela, ne izostajuCi
iz borbenog stroja.
Iz borbe u borbu, iz svakog
okrsaja, izlazila je sve hrabrija. Istice se u izvlacenju, previjanju i negovanju ranjenih
drugova. Polazuci ispit komuniste u jurisima. primljena je
u KPJ 1942. godine.
Teska joj je pao rastanak sa
drugovima iz Brigade, kada je
dosla naredba iz Prve proleterske diviziie da treba da pre~e u Stab diviziie. Kao prekalwnom borcu i komunisti poveren joj je jedan od odgovornih zadataka: da bude sifrant.
Tu duinost je obavljala vrlo
savesno, shvatajuCi delikatnost sifrantskoo; poziva u teskim ratnim uslovima. Bila je
Clan Politodjela 53. divizije. Nosilac j e Partizanske spomenice 1941. i sest ratnih odlikovanja. Rezervni je oficir
INA.
.
MILEVA - MILA cETKOV/c
- KAPIC!c
Bila je vee horae n julskom
ustanku 1941. godine. Meau crnogorskim usto.nicima
obavljala je sve voinicke duznosti, kao i njeni drugovi: u
juriSima je i na strazarskom
mestu, u patroli. i izvidnici, a
kada zatreba hila je i bolnicarka.
Novembra 1941. nasla se
meau onima koji su posli u
napad na Pljevlja. U napadu
na grad, u kom je i roaena
Kulturne ekipe Trece udarne
divizije i cbn Kulturne ekipe
Drugog korpusa.
Rat je zavrsila u Cinu kapetana. Nosilac je Partizanske
spomenice 1941. i viSe ratnih
odlikovanja.
ANA -
1920, Mila je hrabro juriSala
sa Loveencima. A onda kada
je bilo najteze, kada su njeni
drugovi dopali rana, Mila je sa
Ivom PopoviCem-Danijem i
jos nekoliko drugarica previla preko sezdeset ranjenih drugova iz Lovcenskog bataljona.
Od Pljevalja je sa Loveencima _pos!a u susret srpskim
partrzamma, prema Rudoni. U
Prvom (crnogorskom) bataljonu istice se hrabroseu u
~vim borbama, a u predahu
rzmedu borbi zapazena je njena aktivnost nosioca i orgariizatora kulturno-zabavnog programa za borce i narod na
terenu Okruglice, Foce Gorazda, Njegobuda i drugih mesta.
Primljena je u Savez komunisticke omladine Jugoslavije
1941. godine, a clan Komunisticke parHje Jugoslavije postala je 1943. godine.
Septembra 1943. odlazi u
drugu Dalmatinsku brigadu, u
kojoj je nastavila da deluje
kao primer hrabrog borca i
aktiviste. Kasnije postaje clan
BEBA c/RIN
. Rodena je u Vriicu 1915. godme. Rat ju je kao radnicu
zatekao u Beogradu. Kao pripadnik naprednog radnickog
J?Okreta napustila je Beograd
]ula 1941. godine, da bi zajedno sa sumadijskim partizanima vodila borbu u ustanickim
danima. Sa njima je stigla i u
Rudo. Na dan formiranja Prve
J?roleterske stajala je u stroJU _Treceg (kragujevackog) batal]Ona.
Prvo je hila cetna bolnicarka, a zatim postaje referent
saniteta Treceg bataljona. Celu 1942. godinu hrabro izdriava na ratnoj stazi Prve proleterske. Ucesnik je Igmanskog
marsa, za vreme kad je stalno
25
�'i
J
priticala u pomoc svojim ranjenim i promrzlim drugovima
Novembra 1942. odlazi po
zada tku u druge .i edinice i u
njima prenosi sanitetska iskustva iz Prve proleterske.
Kao hrabra i sposobna partizanka postala je upravnik
bolnice laksih ranjenika Trece armij e. Na toj duznosti dohila je i Cin kapetana. Veselu
Vojvodanku, kako se ·nje secaju ratni drugovi, ni u najt~
tim ratnim strahotama mJe
napustala pesma. Kao sanitetski radnik unosila je vedrinu
medu ranjenike da lakse
podnesu rane, glad i ostale
nedace.
Ana je jedan od primera kako su radnice i seljanke izrastale za vreme rata i revolucije u rukovodioce nase Narodnooslobodilacke vojske. Ona
svake godine decembra meseca proslavlja dva jubileja: formiranje Prve proleterske brigade i svoj prijem u Partiju.
Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i viSe odlikovanja.
BOLNICARKE
PRVOG
OKTOBRA 1944. GODINE
I
I
I
'I
,I
II
II
BATALJONA,
JANJA -
JASKO cRNKO
Iz Rusa, kod Maribora, proterana je sa svojom porodicom
1941. godine, u vreme kada su
mnogi Slovenci napustili svoje domove i posli u Srbiju.
Kada je dosla u Srbiju 1941.
J anja je imala devetnaest godina. U ustanickim danima bila je zajedno sa sestrom Sonjom u Slovenackoj p~rtizan
skoj ceti. Istice se Jan] a kao
hrabri borac u borbama po
Srbiji, u odbrani Uzicke republike i u povlacenju preko
Sandzaka ka Novoj Varosi i
Rudom.
U stroju Prve proleterske
bila .ie u Petom $5ur:>adi_.iskom) bataljonu. Ucesmk .1e
borbe na Pjenovcu januara
1942. godine, presla .fe i Romaniju, i junacki izdrzala golgotu Igmanskog marsa.
Kada je 1943. godine po zadatku Partije posla na dugi
put, za svoju Sloveniju, bila
je presrecna sto ce tamo sa
svojim drugovima nastaviti
borbu i pricati im o borbi
proletera.
Hrabro je poginula na tom
dugom putu ka Sloveniji.
SONJA cRNKO
Nosena zelj om da stigne u
svoju rodnu Sloveniju i da
tamo nastavi borbu, posla je
na dugi mars 1943. godine i
na tom putu hrabro poginula.
Sonja je imala sedamnaest godina kada je sa svojom sestrom Janjom morala ispred
fasistickog terora da napusti
svoj dom i selo Ruse. Zajedno
sa srpskim partizanima posla
je u borbu 1941. i hrabro juriSala u odbrani Uzicke republike, kao da se borila za odbranu svog Rusa i Maribora.
Kao borac Sumadijskog bataljona nastavlja borbu preko
Sandzaka i stize u redove Prve proleterske brigade. Sve do
1943. godine u stroju je proletera prolazeCi kroz borbe i
mars~ve preko Romanije, Igmana, Treskavice i Zelengore.
�Po zadatku Partije spremila
se i krenula 1943. godine sa
sestrom Janjom za Sloveniju.
2urila je da stigne sto ore do
slovenackih partizanskih _iedinica i da u niima nastavi borhu kao vee iskusni horae.
Ali ni ie uspela da dosoe do
Slovenije. Zarohljena je od
Nemaea na Jelen gori. Mucena je, ali ni.ie odala niSta o
svom vee predenom putu, ni
0 tome kuda .ie i zasto posla.
Nemci su je streljali.
DUsANKA (MILANA)
DAJLJENOV/c - PRP/c
Znala .ie da .ie ocekuju ratne teskoce kada se, kao devojcica (Krusevlianka i cetrnaestogodiSnja ucenica) odluCila
da pode u partizane.
U Rudom je bila u stroju
Treceg (kragujevackog) bataljona. sigurno kao jedan od
naimladih horaea Prve oroleterske. Sarno dan posle formiranja Brigade ucestvovala ie
sa syojim hataljonom u horhi
prollv Italiiana na GaoCicu,
gde su proleteri slavHi prvu
pohedu.
Hrahro je podnela naoorni
mars svoga hataljona i Brigade kroz sneznu veiavicu preko
Medede, Rogatiee · i Podromanije. U zimu 1942. godine, u
horhi orotiv ustasa na Romaniji tesko je ranjena. Bila je
to druga nepri jateliska ofanziva. kada su proleteri vodili
horbu na zivot i smrt, a ratnu
stazu obelezavali pohedama i
stradanjima. Prva proleterska
hrigada, upravo tada polazi na
mars preko Saraj evskog polja, a onda preko Igmana, ali
Dusanka je ostala na Romaniji, kao ranjenik.
Sklanjala se ispred neprijatelja i dovijala da im zavara
trag. Cekala je da joj prezdrave rane. I tek sto su joj se rane zacelile dosli su ponovo na
Romaniju bosanski partizani.
Ohavlja mnoge duinosti kao
horae Cetvrte divizije u kojoj
je bila i apotekar.
U ra tu Dusanka se istakla
i kao sanitetski radnik, pa je
i posle rata ostala na sluzbi
u JNA. Penzionisana je kao
major Jugoslovenske narodne
armije, sa rnnogo ratnih i mirnodopskih priznanja. · Nosilae
je Partizanske spomenice 1941.
ZIVADINKA DIVAC
Rodena 1923. u radnickoj
porodici u Kragujevcu, Zivadinka je posle zavrsene osnov·
ne nastavila da ud zensku zanatsku skolu. Jos kao ucenica
opredelila se za napredni pokret. Kada je okupator usao
u nasu zemlju, ona zaboravlja
na skolsku klupu i radi na
pripremama za borbu protiv
neprijatelja.
Sa omladinom Kragujevca
ucestvuje u paljenju neprijateljske stampe i izlozene karte Evrope u centru grada, na
kojoj su Nemci ohelezavali
svoje ratne uspehe na Istocnom frontu, u horbi sa Crvenom ar.mijom.
Septembra 1941, medu prvim devojkama ona postaje
horae Kragujevackog partizanskog odreda. Ucestvuje u borbama koje vodi Odred, previja ranjene drugove kao bolnicarka, a jedan od najodgovornijih i najtezih zadataka koji
joj .ie pripao bio je onaj kurirski. Kao kurir Kragujevackog odreda nosila je poverljivu postu od Staha odreda do
drugih jedinica i partijskog
rukovodstva na terenu.
Sa Kragujevackim odredom
napusta Sumadiju i preko
Sandzaka stize u stroj Prve
proleterske. Nastavila je rat u
Trecem (kragujevackom) ha- taljonu preko Romanije i Igmana, ratnim putem Brigade. 27
�Za Clana KPJ primljena je
1942.
Iz Prve proleterske prelazi
1943. u Sedmu krajisku brigadu, a iste godine zavrsava i
srednji partijski kurs u J ajcu.
Iskustvo iz Prve proleterske
i proleterski duh uspesno je
prenosila na Krajisnike, sve
do svoje pogibije decembra
1944. godine. Ne priznajuCi
teskoce, :Zivadinka je, tada
omladinski rukovodilac Sedme
krajiSke, usia ranjena u nabujalu reku Lastvu sa zeljom da
nastupa napred i tu je nasla
smrt.
ROKSANDA - ROSA
DMITRlc': - TOM/c
Ucenica uzicke gimnazije,
rodena 1923. u Valjevu. Kao
napredna omladinka primljena
je u SKOJ 1941, a u Partiju
1942. godine.
Zanimljiva je prica o Rosi·
nom odlasku u partizane. Bas
kada se spremala da pode, na
28
pitanje zbunjenih ukucana kud
je to naumila rekla im je
kratko:
- Idem na vasar!
- Gde, bre, sada u ovim
ra tnim danima vaSar?
- Svuda, po svim planinama, kosama i Sumama, po selima odrzavaju partizani vasar boreCi se protiv neprij atelja. Znam da se primice jesen i da je hladno, ali ja idem
u partizane ...
Borila se po Srbiji, ucestvovala u odbrani Uzicke republike, a posle toga u svim borbama koje su vodili njeni Uzicani po Sandzaku, dok se nije
nasla u stroju Prve proleterske u Rudom. Borac je i cetna bolnicarka u Drugoj ceti
Kraljevackog bataljona, da bi
nosle kao dobar horae i dobra
bolnicarka posla u bataljonski sanitet.
Kada su iz Prve proleterske
poceli da odlaze kadrovi u
druge jedinice, Rosa je upucena na duznost u Sedmu krajisku brigadu. Vee na Sremskom frontu ona je referent
saniteta Cetvrte vojvodanske
brigade. Na svim dilZnostima
i u svim jedinicama istice se
kao hrabar horae i rukovodilac, uvek spremna da s puskom u ruci pode u juriS, da
iznese ran,jene drugove,. da · ih
neguje i da se brine o njima
i u najteZim situacijama.
Kroz ceo tok narodnooslobodilackog rata i revolucije
borila se hrabro kako u stroju
Prve proleterske tako i sa
Krajisnicima i Sremciina, od
svih vol jena i postovana.
.
Posle · rata hila je aktivni
oficir JNA u Vojnoj bolnici u
Beogradu, gde je i penzionisana kao major JNA.
Pored Partizanske spomeni-ce 1941, nosilac je i mnogih
odlikovanja.
�MJLENA - CVRcAK fJOKJ(:
- ANTON(:/(:
Kao ucenica u Pristini, gde
su se hili preselili njeni roditelji, primljena je u Savez komunisticke omladine Jugoslavije 1939. godine. Posle kapitulacije ( 1941), kad su mnogi
napustali Kosovo, i Milena se
sa svojim roditeljima vratila
u UZicku Pozegu, gde je i rodena 1923. godine.
·
Odmah po oslobodenju Uzica ukljucuje se u borbu, a novembra 1941. pov laci se sa
Uzickim partizanskim odredom u pravcu Nove Varosi i
Rudog. U Rudom hila je u
stroju Kraljevackog batal]ona.
0 njenoj hrabrosti najbolje
govori primer iz Teslica. Prvog ratnog dana u novoj 1943.
godini, proleteri su napadali
Tes!.ic koji je bio jako utvrden. Branilo ga je oko 1.500
ustasa i domobrana. Proleteri
su delimicno probili neprijateljsku odbranu. Neprijatelj
je presao u snaian protivna-
pad, a jedinice Prve proleterske da ne bi pretrpele velike
gubitke poeele su se izvlaciti
iz grada. Za vreme borbe u
gradu bilo je viSe ranjenika iz
Kraljevackog bataljona. Milena, kao referent saniteta bataljona, brinula se o njima. Ustase i domobrani su je zarobili. Zacas se kroz ·Brigadu
proneo glas - da je zarobljen
Cvrcak. Proleteri su odmah
posli u juriS. Osvoiili su Teslic, oslobodili Cvrcka i zarobili oko 1.200 ustasa i domobrana. Proleteri su kasnije
pricali da su radi Cvrcka ponovili borbu.
Kao iskusni sanitetski radnik i hrabar horae, Milena ie
u: ratu hila i na duznosti referenta saniteta Trinaeste srpske brigade, a u oslobodenom
Beogradu referent saniteta je
u Komandi grada.
·
N~silac ie Partizanske spomemce 1941. i viSe ratnih odlikova?ja. Potpukovnik je u
rezerv1.
LJUBINKA fJORfJEVIc
je drug Tito dosao u Beograd
odseo .ie u kuCi Vere Nenadovic, Ljubinkine sestre. Ljubinka prihvata mnoge delikatne
zadatke ·kao specijalni kurir
Politbiroa CK Komunisticke
partije Jugoslavije: prenosi
raznu postu i materijale, izlazuCi se velikim opasnostima u
okupiranom Beogradu. Verno
je sledila put svoje brace i sestre Vere.
Pocetkom oktobra 1941. napusta Beograd i prelazi na slobodnu teritoriju. Iz Srbije .ie
dalje put vodio u Rudo, gde
je u stroju Prve proleterske.
Sa Brigadom j e izdrtala strahote Igmana.
Posle Igmanskog marsa razbolela se i umria 1. februara
1942. godine u Foci, gde je i
sahranjena. A pocela je zivotni put kao dobra ucenica ( ro·
dena 1909), skroman i dobar
student, dobar arhitekta i j os
bolji kurir na specijalnim zadacima od Nove ulice na Dedinju do ostalih punktova po
Beogradu.
BUBA
Mladi arhitekta Buba DordeviC nrvi nut izra.Zava svoie
politicko ubedenje 27 marta
1941. godine za ·vrem~ poznatlh demonstracija, kada ie nas
narod ustao protiv izdajnicke
odluke vlade Cvetkovic - Macek da Jugoslavija pride !rajnom paktu.
Pod uticajem svoie brace
r.aiedno sa sestrom Verom, po:
Cinje ilegalno da radi za pokret od onaga dana kada .ie
okupator usao u Beograd. U
to vreme ona izvrSava Cak i
vrlo odgovorne zadatke. Kada
29
�~. '
1.'
·i .
',
,I
l
1:
,,
l'
Iz porodice Doraevic, pored
Ljubinke - Bube u partizaninia hili su njena sestra Vera,
braca Predrag i Miodrag, a
kao taoci Specijalne policije
nasli ·su se na Banjici - otac
Tihomir i maika Stanojka.
braca Petar i Slobodan, kao i
snaha Borjanka.
DESA JAOODJ(:
- HERLJEV!c
Porodica Jagodic ie sve vreme rata i revoluci ie bila na
strani narodnooslobodilackog
pokreta. U takvoj porodici je
rodena Desa 1920. godine u
Kragujevcu. Kao tekstilna radnica bila je vrlo napredna, te
se odmah aktivno ukljuCila u
ilegalni rad u okupiranom
gradu. Osetila je ubrzo da je
sluge okupatora uhode i motre na nju, na je odlucila da
sto pre pode . u partizane. I
vee oktobra 1941. nasla se u
Kragujevackom partizanskom
odredu. Od nrvih dana kao horae i bolnicarka pokazuje i
hrabrost i spretnost u pomoCi
svojim ranjenim drugovima.
Onako kako je izdrtala u
horbama u Sumadiii, pa preko Zlatibora, Sandhka, sve do
Rudog, tako je nastavila sa
svoiom Prvom nroleterskom
nreko Romanije, Igmana, Treskavice, Grmeca, Ivan pianine ...
Uto dosh je i cetvrta neprijateliska ofitnziva u koioi sll
se protiv Narodnooslobodilacke vojske udruzili nepriiateli
i tifus. Bolest ie i Desu izbacila iz stroja. Bila je nemocna
da joj se suprotstavi. Tako ie
cetvrtu i petu neprijatelisku
ofanzivu provela u partizan30 skim bolnicama. Iscrpljena od
bolesti prosla je i epopeju
Sutjeske. Jula, 1943. godine
iako jos neoporavljena, stigla
je na planinu Majevicu i stupiIa u Majevicku brigadu. Istakla se i kao drustveno-politicki radnik na. terenu Janja.
Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i vise odlikovanja.
MAR/JA MACA -
JAOOD!c
Rodena u Pakracu 1923. godine, kao radnica u Kragu ievcu pripada naprednom nokretu, te je vee 1940. primliena u
Savez komunisticke omladine
Jugoslavije, a Clan je Komunisticke partije postala 1941.
godine.
Odmah po ulasku okupatora
u nasu zemlju, Marija radi na
organizovaniu i odrZavailju
marksistickih kruzoka u Kragujevcu, kao i na prikupljanju
sanitetskog i drugog materijala. Septembra 1941. odlazi u
Kragujevacki partizanski od-
red, u kojem kao Clan KPJ pokazuje hrabrost i odlucnost u
borbama koje su vodene po
Sumadiji. U toku cele prve neprijateljske ofanzive, Marija
.ie u borbenom stroju Kragujevackog odreda, i tako do
Rudog.
·
Posle Igmanskog mar5a, kada je Prva proleterska stigla
u Focu, Mariia marta 1942. no.
staje zamenik politickog komesara Focanske omladinske
cete koia je usia u sastav Kra·
gujevackog bataliona. Ubrzo
postaje i politicki komesar
cete.
Kao iskusni nartiisko-politicki radnik i hrabri borac, radila je u politodelima Cetvrte
i Pete krajiske brigade i Dvadeset i druge divizije. Posle
rata postala je clan partijsko_g
povereniStva u ParaCinu, a
maja 1945. je izabrana i za
Clana Pokra iinskog komiteta
SKOJ-a za Srbi iu, da bi u tom
periodu obavljala i jos mnoge
_ odgovorne duznosti.
Sada ie clan Saveta renublike Srbije. Nosilac je Partizan-
�ske spomenice 194_1. i vis_e ratnih i mirnodopsk1h odhkovanja. Oficir je u rezervi.
MILENA JAGOD/c
Tri sestre Jagodie - Milena,
Marija i Desa posle su u ustanickim danima 1941. u borbu.
Milena je rodena 1924. godine
u Pakracu, a u predratnim godinama zivela je u Kragujevcu. Kada je okupator usao u
nasu zemlju, Milena napusta
zensku zanatsku skolu i odlazi u partizane. Zapazena je
kao horae u Kragujevackom
odredu, pa _ie ubrzo primljena u Savez komunistii'ke omladine Jugoslavije, a 1942.
u KPJ.
Rastom mala i ne:lna, mlada
partizanka Milena delovala je
kao devo_icica kojoi nije mesto u borbenim redovima ustanika i boraca. No, svojom
hrabroseu i odanoscu ideji za
koju se opredelila, Milena vee
u prvim horhama dokazuje sasvim suprotno. Hrabro j e pod-
I
I
J02EF STRUNF, PRVI SLEVA, SA GRUPOM DRUGARICA I DRUGOVA
nela prvu neprijateljsku ofanzivu i stize preko Srbije i Sandzaka u Rudo. Sutradan posle
formiranja Brigade, 21. decembra, Milena ui'estvuje u
borbi sa Italijanima na Gaoi'ieu. Tada se naoruzala kratkom italijanskom puskom, koja je sasvim odgovarala njenom uzrastu. Na celom horbenom putu Brigade istii'e se
kao neustrasivi horae i rukovodilae. Proleterima je ostao
u neizbrisivom seCanlu jedan
prizor iz borbe na Kljucu oktobra 1942, kada _ie jurisala da
iznese svog ran jenog druga
Andra Marinkoviea - Malog.
Kao odvazan horae i komunista u Prvoj proleterskoi hrigadi bila je zamenik politii'kog komesara i'ete i referent
brigadnog saniteta. Presla .ie
dugu borbenu stazu Brigade
od preko dvadeset hiljada kilometara.
Nosilae jc Partizanske spomenice 1941. i viSe ratnih i
mirnodopskih odlikovanja. Rezervni je oficir JNA.
NADEZ.DA JOVANOVIc.
~ BAKlc
Kada je zavr5ila gimnaziju
u Kragujevcu upisala se na
Masinski fakultet u Beogradu. Na fakultetu je veoma aktivna u naprednom studentskarn pokretu, tako da je vee
1940. postala clan KPJ.
Anrila 1941. vraca se u grad
na Lepenici, gde ie i rodena
1922. godine, i ukljucui':' se l~
organizovani rad na pnprem1
us tanka. Za iedno sa naprednom omladinom Kragujevca
ucestvuje u mnogim akcijama,
a vee septembra 1941. stupa u
Kragujevacki partizanski odred.
U toku prve nepriiateljske
ofanzive, kao horae Kragujevackog odreda ucestvuie u
borbama po Srhiji i zajedno
sa svojim KragujevCanima stize 21. decembra 1941. u Rudo.
Kao hrabar horae i komunista, u Treeem (kragujevackom) bataljonu postala je za-
31
�jedinice Narodnooslobodilacke
vojske i upucena na rad na
terenu. Po osloboaenju Kragujevca postala je prvi sekretar Gradskog komiteta KPJ,
clan Okruznog komiteta i sekretar Narodnog Franta za
Kragujevac. U Beogradu je bila •sekretar rejonskog komiteta Partije i obavljala ie mnoge druge odgovorne duznosti.
Rezervni kapetan prve klase.
nosilac Partizanske spomenice 1941. i mnogih ratnih odlikovania, Nada ie umrla 18. ianuara-1978. godine u Beogradu.
MILESA JOVANOVIc
- f:JORf:JEV!c
menik politickog komesara
cete.
Pod zastavom Prve proleterske borila se u Bosni i Hercegovini i u Sandzaku sve do
jula 1943. godine, kada odlazi u Prvu vojvoaansku brigadu za zamenika politickog komesara Treceg bataljona.
Po zada tku Partij e Nadezda
je 1944. godine povucena iz
DR DURO MESTROVIC I MOMO DURIC, SA GRUPOM DRUGARICA U BOSNI 1942.
Roaena je 1922. godine u
Uzicu. Postala je Clan Saveza
komunisticke omladine Jugoslaviie 1941, a 1942. Clan Komunisticke partiie Jugoslavije.
Kao mlada radnica potouno
se oredala pokretu i bila u
sluzbi Uzicke republike. Dok
su sa Kadinjace odjekivale eksplozi ie tooovskih granata, u
iednoi od kalona koie su se
kretale iz Uzica ka Zlatiboru
nalazila se i Mil~sa. Rarlila ie
neumorno i marljivo oko ranienika koii su prehacivani u
pravcu Nove Varosi.
Na dan formiranja Prve proleterske u Rudom imenovana
je za cetnu bolnicarkn u cetvrtom (kraljevackom) bataljonu. Prosla _iP- sve borbe i
marSeve sa svoiim bataljonom
preko Romaniie. Igmana. Livna, Jajca, Teslica
drugih
mesta.
32
Drugovi su i e mnogo voleli.
Plenio ih je njen vedri i hrabri duh, njeno drugarstvo i
toplina. Ali jednog ratnog da-
na morala se oprostiti od njih:
otiSla je da preuzme duznost
referenta saniteta Trece · krajiSke brigade.
Kada je osloboaeno Uzice sa
okolinom, krajem 1944. godine, Milesa je postala sekretar
Sreskog odbora AFZ za Racanski srez, a kasnije za Crnogorski i Uzicki srez. Istovremeno
ie birana i za clana Sreskog
komiteta Partiie u svim ovim
srezovima. Za hrabrost u ratu
i predani rad u miru dobila ie
vise odlikovanja i priznanja.
Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i potpukovnik je u
rezervi.
RAJKA - BELA JOVANOVIC.
- KOSTADINOV/c
Roaena i odrasla u selu Malim Pcelicama, kod Kragujevca, u siromasnoj seljackoi porodici, Bela ie od najmladih
dana pripadala naprednorn
pokretu. Imala je devetnaest
godina (rodena 1922) kada Je
�pocela · niditi . kao partizanski
kilrir. Ali ni okupatorska polfcija i domaCi izdajnici nisu
mirovali. Poceli su uhrzo da
ulaze u trag mladoj kurirki.
U takvoj situaeiji ona napusta
svoje selo i odlazi u Kiagujevacki partizanski odred.
Kakav je hila horae na terenu i medu partizanima najholje ilustruje poverenje koje
su ioj partizahi, a kasnije i
proleteri ukizali. J os 1941. godine primljena je u Savez ko'
munisticke omladine J ugoslavije, a 1942. postaje Clan Komunisticke partije Jugoslavije.
Sa svojim Kragujevackim
odredom ucestvovala je u svim
horhama prve ofanzive, po
Srhiji i Sandiaku, da hi 21.
decemhra 1941. godine stigla
u Rudo. Rasporedena .ie na
duinost holnicar ke u Trecoj
ceti Treceg (kragujevackog)
hatalj ona .. Preko Romanij e i
Sarajevskog palja, a naraCito
preko Igmana u paznatam januarskom marsu, radila. je i
nemaguce na spasavanju svo-
jih drugava i drugarica od
mraza. Kaa hrahar horae i human sanitetski radnik uzivala
je veliki ugled medu proleterima.
Hrahro je izdrzala sve teskoce horhi i marseva Prve proleterske na putu dugom preko
dvadeset hiljada kilametara.
Dahila je cin potporucnika
u ratu.
Posle oslobadenja zemlje,
kaa iskusni partiiski radnik
upucena je na rad u Okruzni
komitet KPJ za Svetazarevo.
Nosilae je Partizanske spomeniee 1941. i viSe ratnih i mirnodopskih odlikovanja.
KSENIJA JOV ANOVI(;
Ksenija J ovanavic. roden a u
selu Zavalama, u hlizini Titograda, usia je u rat i revoluciju · kao student. Pre rata ie
pripadala naprednom omladinskam pokretu.
Kada je izhio ustanak u Crnoj Gori. odmah se onredelila
za narodnaoslohodilacku barbu. Javila se kao dabravoljac
za pohod u Sandzak i napad
na Pljevlja. U prvim borhama
1941. i u napadu na Pljevlja
osetila ie svu te.Zinu ratovanja, ali ·je niSta nije pakolebalo da se kao dahrovoliac javi
i za susret sa partizanima Srhije.
Tako je i stigla u stroj Prve
praleterske narodnooslobodilacke udarne brigade u Rudo.
Odredena je U: Sanitetsko odeljenje Brigade.
Prasla je s proleterima Romanij u i lgman, i kroz sve
horhe po Bosni i Hereegovini,
Dalmaciii i Crnoi Gori, Srbiji
i Hrvatskoj. Hrahro je izdr:Zala svih sedam ofanziva, isticut':,
Ci se kaa horae, holnicarka i
na mnogim drugim duznostiina koje je kao ratnik ohavljala.
Ksenija je nosilac Partizanske spomenice 1941.
MARA JOVANOVIc
U vrtlogu drugog svetskog
rata i razmahu na.Se narodnooslohodilacke harbe i revalucije nije se imalo vremena za
pisanje biografija. One su ispisivane plotunima i juriSima
protiv neprijatelja. Mnoga junacka imena palih u revoluciji u prvim jurisima, ostala su
zapamcena po horhi.
Mara Jovanovic je rodena u
Slavoniji. Kada je dosla u Srbiju 1941.. godine bezeCi ispred ustasko-nemackog terora, imala j e oko trideset i pet
godina.
Ustanicke 1941. sa puskom
u ruci bori se u redovima Sumadijskih partizana. Taka se
• i nasla u straju Druge · cete
Petog (sumadijskog) bataljo-
33
�.r
,, I
na Prve proleterske 21. decembra 1941. u Rudom.
Sa svojim bataljonom posla
je od Rudog preko Medede,
Rogatiee, Sokolca, - u borbe
po vrletima Podromanije. U
teskim okrsajima sa neprijateljem, hrahro je poginula kao
neustrasivi horae Prve proleterske i to onog dana, 21. januara 1942, kada su pali mnogi proleteri iz Sumadi ie, na
celu sa svoiim komandantom
Milanom Ilicem-Cicom Sumadijskim.
MILUsA JOVANOVIc
Milusa je rodena 1917. godine u selu Zavalama, kod Titograda. U ju!skim danima 1941.
godine, kada su sirom Crne
Gore od iekivale ustanicke puslee, ni Milusa nije htela izostati. Stupila je u Sti ienski partizanski odred u Piperima, a
ucestvuje i u hici na Pliev]jima. U ovoi borhi juriSala je
ravno sa drugovima na neprijateljske bunkere.
34
Na dan formiranja Prve proleterske brigade u Rudom rasporedena je u sanitetsko ode] ienje. Posebnu hrabrost i izdr:iljivost ispoljila je u envenom marsu preko Igmana,
januara 1942. godirie. Iako i
sama promrzla, Milusa se sva
predaje spasavanju svojih drugova.
Kada je stigla u Focu, po'
sle prelaska preko Igmana, u
bolnici su joj odsekli sve prste na nogama. Taka se i ona
svrstala u red onih Igmanaca
koji su nastavili rat i borhu
sa vrlo teskim nosledicama.
To joj niie smetalo da sa Prvom proleterskom prode sve
neprijatel iske ofanzive i da u
njoj obavlia mnoge odgovorne
duznosti. U danima borbe na
Sutiesci, Milusa ie bila politicki komesar jednog eselona.
Krai rata docekala j e kao
teski invalid. Nosilae je Partizanske snomenice 1941. i ratnih odlikovanja.
RADMILA - KEKA
JOVANOVIc
DomaCiea iz Obrenovea, rodena u Graboveu 1914. godine.
U predratnim godinama istice
se kao aktivni radnik u mnogim akcijama koje organizuje
Komunisticka partija J ugoslavije. Vee na pocetku okupacije radi na priku pljanju sanitetskog materijala i u pripremi ustanka.
Kada su pukle julske ustanicke puske u Srbiii, Radmila
ostavlja dvoje nejake dece i
sa suorugom Miloradom stupa u Posavski partizanski adred, u kojem je vee avgusta
postala i clan Komunisticke
partije Jugos]avije.
U toku narodnooslohodilackog rata i revolucije nalazila
se na mnogim odgovornim
duznostima. U Posavskom partizanskom odredu prvo je horae i holnicarka, a posle prve
ofanzive, bida su se povlacile
partizanske snage iz Srhije,
postavljena je za politickog
komesara bolnice u Cajnicu.
Bila je horae Sestog (beogradskog) hataljona Prve proleterske do jeseni 1942, kad je
upucena na politicki kurs u
Bihae, odakle ide u Drugi hosanski korpus.
U trecoj i cetvrtoj neprijateljskoj ofanzivi bila je politicki komesar eselona tifusara. Ucestvuje u horbi na Sutjesci, a posle je kao iskusni
partijski radnik vrsila duznost sekretara AFZ za srez Prnjavor. Kada su jedinice Narodnooslohodilacke vojske polazile za Srbiju, Radmila je
postavljena za partijskog rukovodioea inzinjerijske cete
Prve pro]eterske divizije, na
kojoj duznosti je i ostala do
oslobodenja Valjeva.
�U oslobodenom Valjevu ona
ostaje da radi kao clan Okruznog komiteta Partije i Clan
Okruznog odbora AFZ za Valjevo. Posle oslobodenja Obrenovca sekretar je Sreskog
komiteta za Posavski srez i
clan OK KPJ - Valjeva, kao
i Clan Glavnog odbora AFZ za
Srbiju. Po zavrsetku rata
obavlja jos mnoge druge duznosti.
Nosilac ie Spomenice 1941.
i vise odlikovanja.
MILEVA JOVIC/c -
BELKA
Kao partizanku i ilegalnog
radnika, drugovi i drugarice
su je znali po ovim imenima:
Mileva, Dragica. Belka. Rodena je 1922. u Beogradu. Nije
tesko shvatiti njeno opredeljenje za revolucionarni pokret
od najmladih godina, ako se
zna da je kao tekstilna radnica postala Clan KPJ 1940. · ~o
dine, a mnogo pre toga clan
Saveza komunisticke omladine Jugoslavije.
Uvek vedra i vesela, vrlo
prisna sa svojim. drugovima i
drugaricama, ozbiljna i odgovorna u izvrsavanju skojevskih i partijskih zadataka ·.brzo je uspostav lj ala poznanstvo sa ljudima i kod njih
svojim stavovima lako sticala
ugled i poverenje ..
Kada j e okupirana nasa
zemlja, Mileva se iz Beograda
povlaCi u Rakovicu, gde radi
na pisanju i rasturanju paro'
Ia, paljenju okupatorske i iz,dajnicke stampe. Posle palje,
nja manastirskog zita · u Rakovici.- nalazeCi se_ u opasnosti
krije se jedno vreme u Kijevu,
kod Jelene Letic, Angeline MilenkoviC i Ande Kojic. Septembra 1941. stupa u Kosmajski
partizanski odred, a zatim stize i u Rudo.
U Prvoj proleterskoj hila je
horae, bolnicarka i rukovodilac, a iznad svega dobar drug
i komunista. Izddala je sedam neprijateljskih ofanziva
u stroju slavne Prve proleterske brigade, unapredena u Cin
oficira i dobila viSe ratnih odlikovanja. Nosilac Partizanske
spomenice 1941, Mileva J oviciC-Belka je tragicno zavrSila
zivot posle rata.
OLGA -
RITA JOVJCJ(:
Od najranije mladosti opredelila se za napredni pokret.
Rodena je u Uzickoj Pozegi
1920. godine. Kada je zavrSila
gimnaziju otiSia je na studije
u Beograd, gde se istice u radu napredne studentske omladine. Uces.tvuje u svim stu-
dentskim akcijama, pa je kao
takva primljena u KPJ 1940.
godine. Kada je okupator usao
u nasu zemlju, Olga je nastavila svoju revolucionarnu aktivnost, ali je vee juna 1941.
godine uhapsena u Kraljevu.
U zatvoru se drzi hrabro, ne
odajuCi nista. Uspeva avgusta
da pobegne iz zatvora i odmah
stupa u Kraljevacki partizanski odred ,J ovo Kursula", u
kojem postaje rukovodilac za
agitaciju i propagandu. Za
vreme ustanicke 1941. godine
obilazi sela, drzi· predavanja i
mobilise narod za borbu.
Sa Kraljevackim odredom
stigla je u Rudo, gde je· na
dan formiranja Prve proleterske izabrana za politickog komesara Prve cete · Kraljevackog bataljona. To je prva :lena politicki komesar u ovoj
proslavljenoj jedinici.
Kao politicki komesar Prve
cete Kraljevackog bataljona
juriSa svuda pred borcima,
bodri ih u marsu da izdde i
svojim primerom .. Posebno se 35
�isticala u velikoj ljudskoj brizi za boree. Proleteri dobro
pamte koliko je hila tuzna kada su poginuli sedamnaestogodiSnj i ucenik iz Kralj eva
Zoran Katie i Pero Spasojevic, ucenik Ucitelj ske skole.
Poginula je u bici za Prozor
13. jula 1942. godine, a proglasena za naronog heroja Jugoslavije 20. decembra 1951.
U ratu su joj poginuli otac,
majka i brat.
DRAG!CA (CREVAR)
36
zAB/CA JUJ/c
Strahote rata dobro je Dragiea iskusila j os prvih dana
okupacije u Slavoniji, kad su
ustaSe surovo nasrnule na srpski zivalj. Bez svojih roditelja, sa najblizim rodacima,
Dragica (rod. 1929) tada hezi
u selo Grancare kod Lozniee.
U Podrinju je tada huknuo ustanak.
Zeljna da osveti svoje najblize, koji su pali kao irtve
okupatora i njegovih slugu,
Dragica odlazi u partizane. Za
vreme prve neprijateljske ofanzive odstupila ie 'sa riasim snagaina za Sandzak, a 21. decembra vee je hila u Rudom.
Rasporedena ie u sanitetsko ode! ienje Brigade. Mlada,
po izgledu nezna i nejaka, Dragica pokazuje veliku hrabrost
u borbi i humanost u brizi za
qnjene drugove. Uzivala je
kao tako mlada simnatije svojih drugariea i drugova, a posehno su o nioj vodili racuna
lekari Bozovic i Mesterovic.
C:uvitli su malu Zabicu. kako
su je iz miloste prozvali u Prvoj proleterskoj, cuvali je u
horhama i na marsevima, a
ona· je sve viSe itrastala u od-
vaznog borea. Postala je cet~
na bolnicarka, a zatim i referent saniteta u bataljonu.
U Savez komunisticke omladine Jugoslavije primljena
je 1943, a clan Komunisticke
partije postaje 1944.
U secanju boraea Prve proleterske ostala j e ne samo kao
Zabica, nezna i mlada partizanka (medu najmladima u
brigadi)' vee i kao hrabar horae, brizna bolnicarka i referent saniteta, uvek spremna
da priskoCi i pomogne svojim
drugovima, cesto zalazuCi i
svoj zivot.
Nosilae je Partizanske spomeniee 1941. i viSe odlikovanja.
KATJCA - DRAGJNJA
KATie - cACJc
Sa nepunih sedamnaest go·
dina (1940) primljena je u Savez · komunisticke omladine
Jugoslavije. Kada su pukle ustanicke puske, 1941. Katica je
hila medu prvim horcima
Kraljevackog partizanskog od-
reda ,J ovo Kursula", Iako vrlo mlada, borila se rame uz
rame sa muSkarcima, a u me~
duvremenu zavrsava i sanitetski kurs.
Sa Kraljevackim partizanskim odredom povlaci se u
pravcu Sandzaka i dalje za
Rudo, gde se nasla u stroju
Prve proleterske. Nije htela
da prihvati poziv bolnicarke,
vee da bude horae u stroju.
Bila je hombas, puskomitraljezac. · Medu proleterima je
zapamcena kao devojka i horae vrlo vedrog duha, koja ne
priznaje teskoce surovog rata.
Osohito se hrahroscu istakla u horbama . oko Prozora,
Duvna, Livna, Teslica, . Kupresa. Druge ratne godine postaje Clan Komunisticke partije
Jugoslavije. Za referenta saniteta Kraljevackog bataljona
po~tavljena je 1943. ·godine.
Zapocela je ratni put u revolud.ii kao mlada radnica
koju siromasm . roditelji iz
Kraljeva nisu'jnogli. skolovati: Iz rata j'e ova hrabra par-
�tizanka izasla kao ofidr 1ugoslovenske narodne armije, hastavljajuCi u posleratnim godinama da se bori za ideje za
koje se opredelila jos pre
rata.
Meau mnogim ratnim uspomenama, najdrazi joj je sat
dobijen od druga Tita - kao
nagrada za hnibrost. Nosilac
je Partizanske spomenice 1941.
i mnogih drugih odlikovanja.
IRINA KNE:tEVIc
Irina pripada onoj generaciji predratnih komunista koji su svoj revolucionarni rad
poceli na . Beogradskom univerzi1etu. Postala je Clan KPJ
1934. godine. Bila .ie najstariji
~lan KPJ meau drugarieama
u Pryoj proleterskoj.
c Roaeiia. je u . Lenjingr~du, a
iasla i . odrasla u Jugoslaviji,
gde se od najmlaaih dana op·
redelila za napredni radnicki
pokret. Prilikom formiranja
·Prve proleterske, postavljena
je {if. referenta. saniteta 'freceg (kragujevackog)
bataljona.
Kao horae i sanitetski radnik prosla j e s proleterima
Zelengoru, Treskavicu, Neretvu; Prenj, Sutjesku i sva druga mesta na ratnoj stazi Prve
prol~terske.
··
Mnogi borci i rukovodioei
iz Prve proleterske ostali su
u zivotu, zahvaljujuCi iskusnom lekaru .i komunisti Irini,
koja nije zalila truda i nije
priznavala ratne teskoce, glad,
umor i druge nedace kada je
trebalo pruziti pomoc · svojim
ranjenim i bolesnim drugovima. Stoga se od mnogih ratnika iz Prve proleterske moze
cutf ~· da svo] zivot duguju
Irini Knezevic.
Kada se rat zavrsio Irina
radi na Voino-medicinskoi
akademiii u Beogradu, gde ie
dobila cin pukovnika JugosloVeriske narodne armije. U miru nastavlja rad sa onakvim
zarom kako je radila j u toku
NOB-a. pa Je za ta)<av predan
rad dobila i mnogobrojna priznanja. Nosilac je Partizanske
spomenice 1941. i brojnih ratnih i mirnodopskih odlikovanja.
Borila se i za oclbranu uiicke
republike, a prilikom povlacenja iz Uziea, novembra 1941,
u stroju je Trece cete Uzickog
partizanskog bataljona.
U Rudom, u stroju Prve
proleterske, Olga je horae Petog (sumadijskog) bataljona.
Prepesacila je Romaniju i Jahorinu, ispoljavajuCi hrabrost
pravog proletera.
Posle. teskih. borbi po. Bosni
i Hercegovini, rijen bataljon
je 11. juna 1942. usao u sastav
Druge proleterske srpske brigade. Prebolovala je tifus u
najtezim danima rata, ali je i
toi teskoj bo!esti odolela i
nije se predavala. Obavljala je
mnoge odgovprne duznosti od
cetne bolnicarke do referenta
brigadnog saniteta. . Pose\:mo
je hila zapazena· kao referent
saniteta Petog bataljona . po
izuzetno.i .brizi o. ranjenim i
bolesnim. Vdo hrabra, uporria i snalazljiva okretna i marlji_va, O)ga je vo.]nitki .i casno
izvrsavala sve zadatke .j onda
kada je bilo najteze.
OLGA KOJADINOVI(;
U aprilu 1941. godine, kada
je neprijatelj okupirao nasu
zemliu, Olga je kao ucenica
uzicke gimna:zije postala clan
Saveza komunisticke omladine Jugoslavije: Roaena u Priboju 1922.· oha se vezala za
"revolucionarhi pokret u Uzicu.
· Kada je poceo ustanak Olga
je kao aktivista ucesnik u
njemu, a p9sebno Se istiCe .u
borbi za cisloboaenje Uzica.
c.•
37
�· Nosilac je Partizanske spoITienice 1941. i mnogih odlikovanja. U ratu je· dobila cin
· oficira. Clan SKOJ-a je od
1941; a clan KPJ od 1942. ~o
dine. Posle rata obavlja odgovorne drustvene · i politicko-partijske duznosti.
M/LICA KOVAcEVIc
-UZELAC
Milica je u Beogradu zavrSila srednju skolu i upisala
Filozofski fakultet. Na fakultetu u Beogradu ucestvu ie u
demonstracijama 1940. i ·1941.
godine, pa je kao pripadnik
naprednog studentskog pokreta primljena i u SKOJ.
Posle okupacije dvadesetogodisnj a Uzicanka vraca se u
svoj ·grad i nastavlja ile~alni
rad sa skojevcima, ·a septem~ra 19~1. stupa u Uzicki par. tizartski odred, Zlatiborsku
. cetu. U odbrani UZicke republike ucestvuje u borbama na
Tresnjevici i Ljuboviii a kasniie i u borbama ole~ Bajine
B_a~te. ~ dok su partizanske jedimce Isle preko Sandzaka u
pravcu Rudog, Milica je stigla
na Romaniju i prikljuCila se
Romanijskom odredn, da bi
se odmah zatim nasla u BeoPTadskom batal jonu Prve proleterske.
·
U stroju Prve proleterske
brigade prolazi kroz sve borbe
koie su nroleteri vodili do ianuara 1943. godine. obavliaiuCi duznost bolnicarke i !comesara Partizanske bolnice.
Pocetkom 1943. upucena je
no zadatku u Liku. na duzno.st
u Sanitetskom odseku Glavnog staba Hrvatske. Nesto kasnije post<\la je noliticki . komesa:r Voine parfizanske bol38 nke, na l<ojo} duznosti' ostaje
do jula 1944, kada je prebacena u Italiju na lecenje.
Po povratku iz Itali ie odlazi na rad u ZAVNOH, neko
vreme i prosvetni referent u
Sibeniku, a zatim Milica je nacelnik odseka u Ministarstvu
prosvete SR Hrvatske. Obavliala je i mnoge odgovorne
duznosti u Komitetu za nauku
i kulturu i u Ministarstvu za
nauku i kulturu FNRJ.
Nosilac Partizanske spomenice 1941. i mno"ih ratnih i
mirnodopskih odlikovanja. rezervni kanetan i aktivni drustveno-politicki radnik, Milica
KovaceviC-Uzelac
umrla
je
·
1976. godine.
MIRJANA KOVANOV/c
Rodena ie 1923. u Kragujevcu. Kada je imala sesnaest godina zaposlila se u jednoj radionici rublia. U tim mladim
godinama ukl:iucila se u rad
sindikata, a posebno je na njenu naprednu orijentaciju uticalo to sto je hila povezana sa
drustvom ,AbraseviC",
po-
znatom po revolucionarnim
stremljenjima.
Sa sedamnaest . godina postala je clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije,
(1940). Medu najaktivnijim
je radnicima u svojoj struci .
Narocito je hila zapazena njena aktivnost i angazovanje na
skupljanju Crvene pomoci.
Cesto je nosila hranu drugovima koji su hili u zatvoru i
odriavala vezu izmedu nj ih i
partijskog rukovodstva, sto se
moglo poveriti samo proverenim Clanovima SKOJ-a, u koje
su komunisti bili sigurni da u
slucaju provale nece popustiti i izdati.
Kada se oktobra 1941. odigrala krvava drama u Kragujevcu (masovno streljanje),
Mirjana je otiSla u Kragujevacki partizanski odred, u cijem sastavu je stigla 21. decembra 1941. godine u Rudo.
Kao horae Treceg (kraguje,
vackog) bataljona prosla je
-Romaniju i Igman, hrabro se
borila kroz sve neprijateljske
ofanzive sirom Sandzaka, Bo-
�sne i Hercegovine. Kao brabar horae i skoi evac prim! iena je u Komunisticku partije
Jugoslavije aprila 1943. godine.
Daleko od svog rodnog Kragujevca, u selu DriniCima, blizu B'?sanskog Petrovca, poginula Je februara 1943. godine.
Njih dve sestre i brat dali su
zivot za slobodu.
OLIVERA - VERA
KREM!c - ANTONIJEV/c
Rodena u Beogradu 1919.
godine, Vera se kao domacica
od svoje rane mladosti opredelila za napredni pokret. U
ustanickim danima 1941. stupila ie u Uzicki partizanski
odred. J urisa u borbama i radi kao bolnicarka. Kada su se
za vreme prve ofanzive. naSe
snage povladle u pravcu San·
diaka, . Vera je do hila jedan
od najodgovornijih zadataka:
da se brine o povlacenju ranjenika do Nove Varosi. · Uzi·
cani su zatim pGs!i u pravcu
Rudog, a Vera je i ·dalje bstala_ sa ranjenicima.
.
Ipak, posto su · · proleteri
preS!i Igman, Vera se uputila
prema Foci i tamo svoju jedinicu sacekala sa jos nekoliko
drugarica koje su zaiedno
s njom bile na istom zadatku.
Posle izvesnog vremena prelazi 11 Drugu proletersku srpsku brigadu, u kojoi izrasta
do referenta brigadnog sa·
riiteta.
U najtezim borbama i sukobima sa nepriiateliem neustraSiva .ie u iuriSima · i u spasaVaniu svojih ranjenih drugova.
Med11 borcima i rukovodiocim". Brigade uzivala je veliki
ugled, pa je 1942. primliena
u Savez komunisticke omladine Jugoslaviie, a godinu dana
kasnije postaje i clan Partije.
Od domaCice sa osnovnom
skolom, izrasla je tako Vera
11 rukovodioca u · proleterskim
brigadama. Nosilac ie Partizanske spomenice 1941. i viSe
odlikovanja, medu kojima je
i Orden bratstva i iedinstva s;>.
zlatnim vencem. Major je JNA
u rezervi.
s-u· se negovala u njenoj porodici, Ljubica se sa puskom'u
ruci pridruzila ·crnogorskim
ustanicima. Krenula je tako u
borbu zaiedno sa omladincima i omladinkama s kojima
je pocela 1940. godine organizovano da nidi · za · napredni
pokret. clan je KPJ od 1943.
godine.
Ucesnik je poznate bitke na
Pljevljima. odakle je nastavila za Rudo, gde je prilikom
formiranja Prve proleterske
postavljena za cetnu bolnicarku Druge cete Drugo~; crnogorskog bataliona. Uskoro je
Liubica postala i referent saniteta svoga bataljona.
Hrabro se borila u borbama koje je vodila Prva prole. terska do jula 1943. godine,
kada je u borbi ranjena i napustila borbeni stroj, Posto su
joj rane zalecene u bolnici u
Italiji, odredena je za referenta saniteta u Tenkovskom bataljonu, u kojem je dobila i
Cin potporucnika. J edno vre-
LJUBICA KRKELJlc
- BELAMAR!c
Jos kao dete u selu Zagoricu, kod Podgorice (Titograda), gde ie rodena 1925. godine. slusala je od svoga oca
J akova 0 vecito i borbi crnogorskog naroda ·za slobodu. o
ratovima i okupacijama. Posle zavrsetka osnovne skole
nije nastaviJa skolovan je j DO·
red velike zelje, jer to nije
mo~la izdrta ti siromasna porodica Jakova Krkeliiea.
·
Nosena slobodoljubljem i
patriotskim osecanjima koja
39
�me hila je u Petoj vojvodanskoj hrigadi.
. Ljuhica je jedan . od onih
horaca i rukovodilaca koji su
se kalili u teskim ratnim okrsajima sa neprijate!jem: Dohila je viSe ratriih odlikovanja. Nosilac je Partizanske
spotnenice 1941. Ii · JNA je
penzionisana u Cinu kapetana.
ALEKSANDRA KRSTONOslc
']
NANJCA
Ras!a je i ucila skolu u Srbobranu, a zatim i u Beogradu. Kao ucenica gimnazije
dosla je u Usee, kod Raske,
1941. godine, gde se povezala
sa miprednom omladiriom.
Kada je borba hila u najve.Cem jeku, septemhra ·1941. sedamnaestogodiSnja Aleksandra
·stupa u Uscansku cetu Kra'ljevackog partizanskog .odreda ,Jovo Kursula". · Od tada
ucestvuje u svim horhama koje ovaj odred vodi, od Usca
izinedu Kraljeva i Raske pa
sve do Rudog.
U strojti Prve proleterske
stajala je zajedno sa horcima
Kraljevackog bataljona. Odreden'l je za holnicarku u sanitetskom odelj enju Brigade.
Sa Prvom proleterskom prosla je sve horhe .od Rudog
preko Romanije, zatim eoooeiu Jahorine ianuara 1942, Zelengoru i Treskavicu jun·a
1942 ... Istice se u izvlaceniu,
previianju i leceniu ranienika
sa Gata: Bradine, Duvna· i Livna. Zaiedno sa proleterima se
radovala susretu sa Titom
7. novemhra 1942. godine, kada ie u Bosanskom Petrovcu
predao zastavu Prvoj proleterskoi. Sa jos veCim elanom,
zanosom i borhenim · iskustvom hori se za ra11ienike na
Sitnici, Jajcu i Teslicu .
U ieku cetvrte neorijateliske ofanzive oholela je od tifusa. leceCi ranienike i hez
straha negujuci tifusare. Onaka halest ie savladala neustraSIVU
Aleksandru Nanicu
Krstonosic. pa je umrla posle
prelaska Neretve u jednom se]u u hlizini Konjica.
RUZ.A LOZ
j.
I
I
I
!i
I
I
40
Pocela je horbu protiv neprijatelja u prvim ustanickim
danima 1941. godine. Sa svoiim vrsnjacima i drugovima
Ruza je i na strazi i u patroli i u izvidnici, u horhama i u
jurisima. Zavrsila je i sanitetski kurs.
Kada je trehalo napustiti
Sumadiju i krenuti u pravcu
Sandzaka, bilo je i nekih muskaraca koji su oklevali i govorili - zasto da se ide tamo,
zasto da se tu ne ostane i vo-
GRUPA DRUGARICA SEFTEMBRA 1944,
GODINE U VALJEVU
di dalie horba. Ruza se nije
predomisljala, vee je kazala:
,.Dosia sam da se horim za
slohodu. i iCi cu svuda tamo
gde to kazu komunistL .. " ·
U Novu Varas stigla je sa
ran_ienicima, ko.ie _ie neum.orno previiala i negovala. U stroiu u Rudom Ruza ie (rod.
1922) hila u svom s~liackom
odelu, sa vunenim Carapama
i sumadijskim opancima. Tu
je pcvi put, kao i mnoge nie~e drmrarice i drugovi, videla
druga Tita.
Rasporedena je da radi u
sanitetu Brigade. Na kratkoi
horhenoi stazi istakla se kao
hrahar horae. nozrtvovana i
vrlo savesna holnicarka. Prosla je sa Brigadom preko Medede i Rogatice, borila se po
Romaniji, ali je, januara 1942.
godine, u jeku druge neprijateljske ofanzive, hrahro pala
- u Sahbegovidma, kod Sokolca.
�ALEKSANDRA - LEJA
MAKSJMOV/c
- MILOSAVLJEVf(:
U selu KonjeviCirria, kod
Ljiga, gde .ie rodena 1920 .. godine, zavrSila je osnovnu skolu i nastavila girrinaziiu u Beogradu. Kao srednjoskolka povezuje se sa naprednom omladinom, sto ie bilo presudno
da se . onredeli za revolucionarni pokret.
Prekinula ie skolovanie 19W.
kada ioi je inaika umrla. Zaposlila se tada kao sluzbenik
1i Sreskc:im · sudu · na Rudniku,
gde ju je i rat iatekao. ·
Aktivno s~ ukliucuie u nripremi ustanka, raded sa komunistima i skoievcima na
nrikunl ianiu oruzja i municiie, sanitetskog i drugog materiiala. U ustanickim danim:1
1941. rasnoredena je na rad
u Komani:li mesta na Rudniku.
a zatim prelazi u partizansku
bolnicu.
Kada j e pocela prva neprijateljska · ofanziva, u jesen
1941, Leja pohtvovano radi
na prebacivanju ranienika u
praveu Uzicke republike i dalje preko Zlatihora i Sandiaka ka Novoj Varosi. Za vreme
horav ka partizanskih snaga na
slohodnoi teritoriii u Sandzaku, radi kao holnicarka i neko
vreme u partizanskoj tehnici.
Odredena ie za Prvu nroletersku, ali naknadno dohiia zadatak da ostane sa ranjenicima. sto hez pogovora i hrahro
prihvata: Inak, pocetkom 1942.
godine, Leia stupa u horheni
stroj proletera kod Face. U
Prvoj proleterskoi ostala je
samo do juna 1942. godine,
jer je po zadatku presla u
Drugu srpsku proletersku hrigadu, gde ie hila na duznosti
sekretara staha Brigade, a kasniie je radila u Drwwi proleterskoi divizi ii i u Vrhovnom
st"_hu NOV i POJ. Posta se istakla kao hrahar horae, no odluci Vrhovnog staha prelazi na
Vis, gde ohavlja odgovorne
du7.nosti. .
·
Posle rata aktivni ie drustveno-politicki i. partijski rad.
nik. Nosilae je Partizanske
spomenice. 1941. i vise ratnih
i mirnodopskih odlikovanja.
NADA MARKOVIc
U potmzi z" holiim uslovima za rad i zivot jos ore. rata
Nada ie nannstila rodno me. sto Aleksandrovae kod Nisa
<>:de je · rodena 1914. godine:
Prelaskom u Beograd, kao radniea brzo se ukljucuje u nanredni pokret i postaje Clan
KPJ 1940. godine.
Posle okunacije zeml ie odlazi po zadatku na parti i ski rad
u Zahrezie, kod Ohrenovca,
odakle odr'tava stalnu vezu sa
partijskim · rukovodstvom Oh-
renovea. Jula 1941. ostavlja
dvoje male deee i zajedno sa
suprugom Borom Markovicem,
Nada stupa u Posavski partizanski odred i· dohija. zadatak
da rukovodi holnicom , Posavskog odreda na ·Pasino.i Rav"
ni. Za vreme prve ofanzive sa
holnicom nrelazi u RogaCicu,
a zatim u Uzice. Iz Uzica krece
da zajedno sa Julkom Mesterovic organizuie partizansku
holnicu na Zlatihoru.
Posle povlacenja iz · Srbije
nostaje horae Beogradskog hatali ana Prve proleterske- hrl,
<!ade. Sa Brigadom je presl",
I .rman i ceo put kroz drugu i
trecu ofanzivu .. J edno .vi!'me
1942. partiiski je radnik Komitetu KPJ za Bugojno. Posh!
tO!m ios· na mno!!im je rukovodeCirn · du7.nostima: hila .ie
~Jan politodiela nri Centralnoi
holnici na Grrrwcu. a -na prvoj..
konferenciji AFZ: 1942. godine,
izahrana ie za c[ana Centralnag odhora. Oq!;anizovala ie
bolnicu u jednom selu izmed:u
Livna i Duvna. Od pete nepri~
jateljske ofarizive do · osloho- 4Jc
u
�ilenja Valjeva hila je ·. pornoenik kornesara Prateee cete Prve proleterske divizije. U oslohodenorn Valjevu kao iskusni horae i kornunista postaje
¢!an Okruznog korniteta i organizacioni sekretar Sreskog
korniteta KP J za Val j evo. U
ratu je dohila cin kapetana.
Nosilae je Partizanske spornenice 1941. i vise odlikovanja.
LEPOSAVA
MARKOVIc -
42
PETROVIc
Rodena je 1926. godine u Zahrezju, kod Ohrenovea. SledeCi put svoga hrata Dragana,
koji je hio clan KPJ, Leposava se u predratnirn godinarna,
iako vrlo rnlada. ukljuCila u
napredni ornladinski pokret
Posavine i vee 1940. hila prirnliena u SKOJ. _Po okupaciji
zernlie pohada kurs prve pornoCi, a avgusta 1941. odlazi u
Beogr;idski bataljon Posavsk0g ·- partizanskog odreda. U
Odredu je hila holnicarka I cete i rukovodilae SKOJ-a i vee
se u prvirn danirna borhe pokazala kao hrahra u pruzanju
oornoCi ranjenirn drugovirna.
Kada je Beogradski hataljon
usao u sastav Prve proletersk:e, Leposava se vee u horbi
na Sjenici istakla u pruzanju
pomoCi ranjenim drugovima,
pa je kao hrabar horae 1942.
prirnljena u KPJ.
S Prvorn proleterskorn ie
sve do cetvrte neprijateljske
bfa,;zive u kojoj je tesko ranjena u horbarna oko Banjaluke. Lecena je u Centralnoj
holnici. Sa ranjenicirna Centralne holnice prolil.Zi tezak
put od Krajine preko Prozora, Neretve, Prenja do Miljevi-
ne, Zatirn se vraca u svoj hataljon, ali je pri prelazu Drine
oonovo izhacena iz stroja jer
ie. dohila tifus i tako se po
drugi put nasla u Centralnoi
holnici. Za vrerne pete nepriiateljske ofanzive hila je u koloni tifusara sve do rasforrnirania Centralne holnice. Po
rasforrniranju holniee, uz pornoc drugova i drugarica stize
svoju Prvu proletersku na Suhoj i ponovo je, slaha i iserpliena, u stroju svog Beogradskoo; hata]jona, sa kojirn _ie u
teskirn danirna horhi na Sutiesci i prohoja Sutieske. Malu. slahu i iznernoglu, tih teskih dana preko Sutjeske preneo je njen ratnL drug Katie.
U hataljonu je Lepa ostala sve.
do Zvornika, a zatirn _ie zhog
iznernoglosti od poshediea ranjavanja i tifusa presla u Brigadni sanitet iz kojeg _ie upueena na visi sanitetski kurs u
Jajee. Posle toga je hila referent saniteta oristf>pskih jedinica Prve proleterske i korpusa. a· radila· je i u bolnici teskih ranjenika na Klekovaci.
U sedrnoj ofanzivi, posle desanta na Drvar, sa grupom
horaea Prvog korpusa stize u
Sandzak, kad prelazi u hrigadni sanitet Treee krajiSke hri?:ade sa kojirn stize u Srhiju
do Mladenovea.
Posle oslohodenja Srhije po
zadatku radi kao partijski radnik na terenu. Clan je Okruznog korniteta SKOJ-a i organizacioni sekretar za Val jevo,
Okruznog odhora USAOS-a i
Centralnog komiteta ornladine
za Srbiiu, organizacioni sekretar Gradskog korniteta Valjeva, clan Sreskog korniteta i dr.
Od skojevca i horca izrasla
je u vrsnog partijskog i politickog radnika. Nosilac ie Partizanske spornenice 1941. i vise ratnih i rnirnodopskih odlikovania. Rezervni je staresimi JNA. · ·
·
MILENA (MILISAVA)
MARTINO VIC:
Rodena ie 1920. godine u siromasnoj ·Cinovnickoj porodici u Uzicu. Posle osnovne skole zavrsila je pet. razreda zanatske i krojacki zariat. Kao
radnica brzo se ukl iuctiie u
napredni ornladinski i radnicki pokret. pa ie oktohra 1940.
postala Clan SKOJ-a.
Prvih. dana okunacije radi
kao pozadinski radnik, a vee
novernhra 1941. kada se vodih heroiska hnrha za odhraml
UZicke repuhlike. sa nuskorn u
ruci ulazi u stroi Uzickog oartizansko.g ·odreda. U Rudorn,
na ·dan foriniranja Prve proleterske, Milena je u Drugoi ceti Cetvrtog
(kraljevackog)
bataljona. Cetna je holriiCarka
�i hrabro izdr:lava sve borbe
i juriSe.
U toku rata radila je u sanitetskom odseku Vrhovnog staba u bolnici Prve proleterske
di~izije i Prvog korpusa, da bi
29. maja 1944, zajedno sa nasim ranjenicima, i sama hila
orebacena u Italiiu kao obolela i iscrpl_iena. Ali u nasoi partizanskoj bolnici u Italiji Milena se ne ponasa kao bolesnik, vee obavlja razne poslove
bolnicarke i sanitetskog radnika.
Umrla je ubrzo posle rata,
20. oktobra 1945, u svome rodnom Uzicu. U sacuvanim dokumentima nalazimo karakteristiku koju je Mileni dao
politicki komesar bolnice Prvog korpusa: ,Odana Partiji,
disciplinovana ... Interesuje se
za svoj dalii razvoj. Inteligentna, teoretska izgradnja srednja. Ima uslova za daljnii razvoj".-Isti dokumenat ukazuje
da je Milena hila i jedan od
sehetara SKOJ-a u bolnici Prvog korpusa.
Po svojoj zelji napustila je
JNA i ]Josla u svoje rodno Uzice, da nastivi rad kao . dan
KPJ u cije je redove pnmljena maja 1943. godine.
DANICA MARTINOV/c
- VUJOV/c
Njih desetoro ih je bilo u
porodici u Bai icama, kod Cetinja. Radio je jedino otac,
kao sluzbenik sa vrlo malom
platom. Zato ie za Danicu bilo
zavrseno skolovanje usoesnim
zavrsetkom cetiri razreda gimnazije u Cetinju. Privrzena
svojoi brad, iSla je za njima i
opredelila se za 'revolucionarni pokret. Vee je imala trideset godina kada aktivno ucestvuje u izvrsavaniu zadataka
u pripremi 13-julskog _ustan:
ka. Tada zavrsava samtets~1
kurs, a uCi se i rukovan]u
ondjem.
Od prve trinaestojulske puske ucestvuje u akcijama loveenskih partizana. Sa svojim
Lovcencima posla je i u na-
pad na Pljevlja, a odatle u
stroj Prve proleterske .u Rudom.
Vee od ptvih borbi istice se
kao vrlo hraba·r horae. ' Neke
njene podvige proleteri ne zaboravljaiu·. U borbi na Sinjijevici, kod Vecerinovaca, 9.
maja 1942. godine, Danica i<;
ispoljila posebnu hrabrost 1
poZrtvovanie u izvlaCenju svojih ranjenih drugova. Previla
ie ranjenog druga u streljackom stroju, a dok ga je previjala ranjena je i sama - u
obe noge. Ali, tek kada ga
je iznela sa polozaia ootra:<Ua
.ie oomoe. Postala je dan KPJ
1943. godine.
·
Dva brata DaniCina ratovala
su u Cetvrtoj proleterskoj bri~
gadi. Sva porodica joj ie ucestvovala u narodnooslobodilackom ratu i revoluciji, i
otuda je i ona mogla tako
hrabro da istraie ·mi ratnom
putu Prve proleterske · due:om
viSe od dvadeset hiljada kilometara, a da nigde ne posustane.
Rezervni je oficir i nosilac
Partizanske soomenice 1941,
kao i vise odlikovanja.
DR JULKA MEsTEROVTc
Kada je iz rodnog Srpskog
Itebeia, kod Zrenianina, gde
ie rodena 1906. godine, Julka
Mesterovie posla da studira
medicinu, siglirno niie razmiSljala 0 tome da ee biti jedan
od prvih lekara u nasem narodnooslobodilackom ratu.
J os kao student i lekar u
predratnim godinama pripa·
dala je revolucionarnom pokretu.' Godine 1941. hila je lekar u Valjevu. Kada su pukle
prve ustanicke puske, Julka 43
�divizije, sa kojom i prolazi
rijen teski ratni put. Od sredine 1943. godine · do oslobodenja Beograda bila ie sef hi'
rur8ke ekipe Pete divizije.
U toku rata i revolucije ispoljava veliku organizatorsku
sposobnost u· organizovan lu i
radu saniteta, a kao i'ovek i
komunista izuzetnu humanost
u brizi za !jude.
Posle rata nastavila je · da
radi u armijskim sanitetskim
ustanovama i stekla cin pukovnika JNA. Nosilac ie Partizanske spomenice 1941. i vise odlikovan ia za ratne i mirnodopske zasluge.
je otisla zajedno sa svojim
muzem dr PantiCem u Valjev'
ski odred. J os dok se ustanak
rasplamsavao u Srbiji, odre~
dena je odlukom· Glavnog
staba
Narodnooslobodilacke
vojske i partizimskih cidn!da
Jugcislavije za referenta saniteta u Posavskom ·odredu. Kako se naglo uvecavao broj rani enih partizana sve viSe se
osecala potreba organizovanijeg lecenia i stoga ona u Posavini formira partizansku
bolnicu. U vreme kada su se
partizani povlacili iz osloboilenih delov~ 7o'ladnP Srbiic, i
TT~icke repu blike. dr · Julk"
Me~teroviC. iP. unrr~vriik na-rtiZ"-nske bolnicc, u Novni Varn-~i. a kra iem ianuara 1942. dolazi n Focu · u bolnicu Prve
prrlleterskP.
Kao hmbar horae. rukovo-
rlilac i lebr u P'lrtiju ie prim1942. "o<l.ine. U tok:u
NOB-a i revoluciie obavlia
mnoee odgovnrne rlnZnosti . n
sanitetu partizanskih jedinica, a tokom 1943. hila ie referenf saniteta Prve proleterske
Ji,n"
44
ZLATJJA M/LATOV/c
Iz Crnaca, sela u Piperima
(blizu Titograda), gde je rodena 1920. godine, posla je
medu prvima u trinaestoiulski ustanak. I novembra 1941,
kada su trazeni dobr0'volici za
pohod na Pljevlja, Zlat!ja se
nasla u borbenom stroju partizanskog bataljona ,Bijeli
Pavle". U borbama protiv italijana na Plievljima posebno
je pokazala hrabrost i pozrtvovanost u _previ ianju i iznoseniu ranienih drugova.
Posle bitke na Pljevljima
krenula je za Rudo, gde se
nasla u stroju Drugog ( crnogorskog) bataliona. A vee sutradan posle formiran ia Brigade, ucestvuje sa svojim bataljonom, u selu Miocu, u borbi ·protiv Italijana.
Na Igmanskom marsu junacki se drzala i istakla u
pruzaniu pomoCi promrzlim
drugovima i drugaricama proleterima. Pri tom na sebe
je sasvim zaboravljala, pa je
tek po dolasku u selo Presje-
nica osetila da ne gospodari
svojim nogama, vee da je i Sarna promrzla. Hitno je iz sela
prebacena u partizansku bolnicu u Focu, gde su joj odseceni svi prsti na nogama, Bez
narkoze, junacki je podnela
operaciju a da ni jauknula
nije.
Izdrzala je taka hrabro i ceo
borbeni put Prve proleterske
brigade, kao borac i sanitetski radnik. Nosilac ie Partizanske spomenice 1941. i viSe
ratnih odlikovanja. Rezervni
je staresina JNA.
BRANKA MILINKOV/c
U vreme rasplamsavanja
borbe protiv neprijatel ia u
MaCvi i Podrinju, sve viSe Zena deli radost pobeda s pai-tizanima. Poi'etkom septembra
1941, sa mnogim zenama h
Maeve i osamnaestogodiSnja
Branka Milinkovic ( rodena u
Savcu 1922) stize medu ustanike. Branka se posebno angazuje na radu medu zenama,
�I bas kada su vod:eni najzesCi okrsaji s neprijateljem
(1942) Branka je primljena u
KPJ. Nosilac je Partizanske
spomenice 1941. i mnogih drugih odlikovanja.
OLGA MILIVOJEV/c
i zbog takve aktivnosti i borackih vrlina biva primljena
u Savez komunista omladine
Jugoslavije.
· Kada su pristigli ranienici
iz borbe na Macvanskoi Mitrovici, prima duznost bolnicarke u partizanskoj ambulanti u oslobod:enom Bogaticti. U orihva:taniu i negovailju
ranj enika odnosila se sa puno
neznosti i brige. Ubrzo je, u je·ku prve neprijateljske ofanzive; upuCena na nove zadatke u
Krupan j, a zatim u Pecku i
Ljuboviju. Stigla je i da ucestvu ie i u odbrani Uzicke republike, gde neumorno radi
na evakuisanju ranienika preko. Zlatibora . za Sandzak. A
zatim, eto i nje u Rudom, u
stroju Prve proleterske. Berae je i cetna bolnicarka u
Kraljevackom bataljonu, a radi i u "brigadnoin sanitetu. I,
taka, sa svojom brigadom kroz
svih sedam
neprijateljskih
ofanziva, preko Romanije i
Igmana, Treskavice, Zelengore, Neretve, Sutjeske ...
Rod:ena je 1924. godine u
Gruzi, kod Kragujevea. Jos
kao ucenica gimnazije postala
je Clan Saveza komunisticke
omladine Jugoslavije. Kada je
pocela borba protiv okupatora, Olga je napustila skolsku
klupu i otisla u partizane. Stupila je u Kraguievacki partizanski odred onih dana kada
su partizanske snage iz Sumadjie bile u pokretu ka Uzieu
i Sandzaku.
. Prilikom formiran i a Prve
proleterske brigade mlada skojevka je dobila nove zadatke
- da neguje. i cuva ranienike.
Ostala je sa ranjenicima, a
misli su je stalno vodile · ka
Prvoj proleterskoj
njenim
Kragujevcanima.
Odmah posle Igmanskog
marsa ispunila joi se zelia:
srela se sa svojim Kraguievcanima i Prvom proleterskom.
Bila je radosna sto je opet sa
njirna, a tuZria Sio Su se mnogi borci iz Kragujevackog bataliona nalazili u focanskoj
bolnici zbog promrzlina sa Igmana.
Ostala je u Prvoi proleterskoi krace vreme, a onda ie
presla n Drugu srpsku proletersku brigadu u kojoj je bio
i nien otac.
U stroiu Prve i druge proleterske brigade hrabro se borila za ranjenike. Kada je Druga proleterska vodila tesku
borbu protiv cetnika Pavia
DuriSiC·a na vrhovima Durmitora, u jednom od jurisa na
izdajnikE!, 2. juna 1942. go~i
ne, poginula je Olga. Pala .1e
zajedno sa svojim oeem, istog
dana u istoj borbi.
Olga Milivojevic pripadala
ie onoj generaciji najmlad:ih
boraea Prve i Druge proleterske brigade, koia je znak razreda na d:ackoj kapi hrabro
zamenila zvezdom petokrakom
i pod tim znameniem slobode
i revolucije junaCki poginula,..
DANICA - DANA
MJLOSA VLJEVJ(:
U srcu okupirane Evrope,
Komunisticka partija Jugoslavii e i drug Tito stvorili su
1941. godine slobodnu Uzicku
republiku. Mladost uzickog
kraia borila se za njeno stvaranje i svoiim grudima je branila. U Ul:ickom partizanskom
odredu hila je i ceta najmlad:ih - treca ceta Uzickog partizanskog odreda. Brojila je
oko sezdeset boraea, medu kojima su samo trojica. bili stariji od 25 godina. u. toj ceti
borila se i mlada ucenica gimnazije Danica Milosavljevic. U
odstupanju od Uzica preko
Sandzaka omladinska ceta se
istice u zastiti Vrhovnog staba
od napada Italijana.
Stigli su omladinci i u Rudo
na dan formiranja Prve proleterske brigade. Med:u n iima
i plavokosa sesnaestogodisnja
devojka, Dana Milosavljevic.
Ubrzo se pokazala kao hrabar
horae, pa je primljena u
SKOJ.
U Prvoj i Drugoj proleterskoj brigadi hila je Dana ho-rae, pusk6mitraljezae. bornbas, komandir odeljenja, om- 45
�oravcu Rudog. Od Rudog preko Rogatice, Glasinca, Sokolca, Vidrica, Srednieg i Okrug'
lice hila je u stroju Prvog crnogorskog bataliona. Hrabro
izdrzava Igmanski mars i ostalo je poznato sta je sve
Stanka preduzela u tirh natcovecanskim mukama da pomogne svoiim dru~ovima i ooseb~
no Marku i Milanu Zekovicu
- da ne ostanu na prtini Igmana.
ladinski rukovodilac·
bataljona.
Istice se u mnogim borbama, a osobito se pominju njeni podvizi u bitkama na Gatu,
Jajcu, Kupresu, Dresnici, Neretvi i Sutjesci. U vreme najzesCih nepri iateljskih ofanziva
i partizanskih iuriSa. Dana nostaje dan KPJ (1942). Cin
potporucnika Narodnooslobodilacke vojske dobila je 1943.
godine, kada su uvodeni prvi
cinovi u NOV.
Posle rata birana je za clana Glavnog odbora Uiedinjenog saveza antifasisticke omladine Srbiie. Vraca se u svoie Uzice 1947. godine za sekretara Opstinskog komiteta
SKOJ-a, a zatim postaje i sekretar
Okruznog
komiteta
SKOJ-a za UZice. Radila je i u
Centralnom komitetu narodne
omladine Srbije.
Za narodnog heroja proglasena je 1953. godine. Nosilac
je Partizanske spomenice 1941.
i mnogih ratnih i mirnodop46 skih odlikovanja.
STANKA MILUTINOV/c
- sPADIJER
Kuca Milutinovica iz sela
Velje Brdo, u Piperima (blizu
Titograda) cuvena je po pripadnosti revolucionarnom radnickom nokretu. Iz te kuce j e
i Ivan Milutinovic. Brat Stankin, Masan, postao je clan
KPJ 1936. godine i on je svoie opredeljenje preneo na celu porodicu, te i na sestru
Stanku.
Njih cetvoro iz ove porodice otiS!o je julskih ustanickih
dana 1941. u partizane. Kada
su, p() direktivi partijskog i
vojnog rukovodstva Crne Gore, tra'leni dobrovoljci za PI jevlja · novembra 1941. godine,
medu tim dobrovoljcima nasIa se i Stanka sa svojim bratom Masanom.
Posle decembarske bitke na
Pljevljima, mlada skojevka
nije htela da se vrati u Crnu
Goru, vee je sa svojim drugovima i bratom nastavila u
Kao bolnicarka Druge cete
Prvog bataliona, ciji je tada
bio komandir narodni heroj
Savo Buric, Stanka 1·cestvuje
u borbama na Zvijecdi planini, Dobrom Dolu, Koniicu,
Livnu, Duvnu, Kliucu, Ivan
Sed!u, Ticevu, Glavaticevu,
· Zlatnom Boru, Neretvi, Sutjesci.
U KPJ je primliena 1943.
><odine. Nosilac je Partizanske
spomenice 1941. i viSe ratnih
odlikovanja.
MILENA -
MILA NEsOVJc
· U vreme kada je Uzice zivelo u znaku svoje Republike i
kada su u njemu bor;~vili Vrhovni stab i rukovodstvo KPJ
sa drugom Titom na celu, Mila Ne.1;ovic se kao sedamnaestogodiSnja omladinka . opredelila za borbu.
·
Te godine i skoievski aktiv
ie prima u s:voie clanstvo. Vee
krajem novembra Mila napusta svoje voljeno Uzice, gde ie
rodena 1924. godine. i sa Uzickim pai-tizanskim odredom odlazi prko Zlatibora i SandZaka u pravcu Rudog.
U . stroju Prve proleterske
odredena je za cetnu bolnicarku Trece tete Prvog. (crnogor-
�skog) bataljona. Sazivela se
sa Crnogorcima, kao da je sa
njima rasla. Njen vedri duh,
hrabrost i · snalazljivost znali
su da cene proleteri. Komunikativna i neposredna, uspesno
uspostavlja veze sa narodom
svuda kuda prolazi njen hataljon.
isla ie borhenim putem- Prve prcileterske · od Rudog do
kraja januara 1943. godine.
Primljena ie 1942. u KPJ. Poput mnogih njenih saboraca i
Mila je iz Prve proleterske
prekomandovana, da hi u drugim . jedinicama vrSila odgovorne duZnosti.
U Italiji je hila politicki komesar partizanske bolnice, a
po povratku iz Italije postaje
referent saniteta Dvanaeste
srpske udarne brigade i referent saniteta Dvadeset i druge
srpske divizije. Na svim tim
duZnoStima istiCe se ne saino
kao hrabri horae i staresina,
vee i kao odlican organizator
rada sanitetske sluzbe.
Posle rata ohavlja mnoge odgovorne duznosti u Beogradu,
Republiei Srhiji i Federaciji.
Ima Cin rezervnog potpukovnika JNA. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i mnogih
ratnih i mirnodopskih odlikovanja i priznanja.
M/LENA PAJEVJ(: -
fJUR/c
Rodena 1923. godine u Uzicu, Milena pripada onoj napredr\oj ·generaciji mladih koja je· sve cinila da zivot radnih !judi i omladine uCine boljim i srec.nijim.
U predratnirrt godinama · pasta!a je clan Saveza komunistii'ke omladine Jugoslavije, te
se odmah po okupaeiji zemlie aktivno zalaze u izvrsavanju svih zadataka koje joj poveravaju ko.niunisti i skoievska organizacija. U danima
u.stanka radi sa omladinom, da
je $to viSe uvede u redove narodnooslohodilai'ke borhe i
revolucije.
Vee· u oslohodenom Uzieu,
Milena ohavlja milage odgo-
vorne zadatke·, ali se . na]VlSe
angazuje u partizanskoj bolnici, · na prihvatu i nezi ranjenika.
Krajem novemhra 1941. povlaCi se preko Zlatibora i Sandzaka prema' Rudom, da hi
stupila u redove Prve proleterske brigade. ProS!a je borbenim putem ave proslavljene brigade kroz najteza iskusenja, borbe i ofanzive, isticuCi se kao hrabar horae i
rukovodilae i ostajud do kra~
ja verna idejama i ciljevima nase narodnooslobodilai'ke borbe.
Kao predratni skojevae i
ratni komunista, za pokazanu
hrahrost dobila je viSe ratnih
odlikovanja. Nosilae je Partizanske spomenice 1941.
VUKOSAVA PEROV/c
Rodena 1920. godine u selu
Martinidma, kod Danilovgrada, u porodici PeroviC, koja je
uvek i u svim ratovima hila u
nrvim redovima horhe za slohodu. PeroviCi su komi tovali
i zadavali strah zandarmima
i nosiocima vlasti u bivsoj Jugoslaviji.
Roditelji Vukosavini preselili su se na Kosovo kada je
ona imala svega dve - tri godine. Po aprilskom ratu 1941.
godine, kao i mnoge ernogorske porodice, vratila se u svoie rodno mesto i porodica Perovic. Kao omladinka Vukosava odmah nalazi mesto medu
anima koji se pripremaju za
borbu.
Ucesnik ie . u trinaestojul·
skarn ustanku. Postaje horae
Partizanske cete ,Bijeli Pavle". Dobrovoljac je u bici na 47
�,.
mr
'I
Pljevljima 1. decembra 1941.
Na dan formiranja Prve pro.!eterske rasporeaena cje na
duznost bolnicarke u Trecoj
ceti Drugog · ( crnogorskog) bataljona.
Ucestvuje u svim borbama
Brigade na putu preko Glasin<:a i Romanije. Na terenu se
istice u radu sa zenama. Hrabro je izdriala Igmanski mars,
pomazuCi svojim promrzlim
drugovima. U tim najtezim danima borbe postaje 'clan Komunisticke partije Jugoslavije.
Od . cetne bolniCarke izrasta
do referenta saniteta bataljona i brigade.
Septembra 1943. Prva proleterska vodila je zestoke borbe u Dalmaciji. U jednoj 0 d
takvih borbi, kod Ciste u Dalmaciji, 23. septembra, spasavajuci sanitetski materijal da
ne padne neprijatelju u ruke,
pala je Vukosava kao referent
sanit~ta Brigade izresetana mitraljeskom vatrom iz neprijateljskih tenkova.
II
I
Ji
,,I
J:!
l'i
li
!:!
!'i
II
jl
1.1
\:
!:
!;
l:
ii
I'
II
I, I
I
I!
'r
n
'I
II,
Ii
I
I
i
I
i
I
I
I
48
VOJJSLAVA PETIWNJJEV/c
Vee kao ucenica UCiteljske
skole u Uzicu, gde je i roaena,
aktivna je u naprednom omladinskom pokretu. Stoga je _jos
pre rata primljena u Savez komunisticke omladine Jugoslavije. Nije nastavila skolovanje iako joi je bio zivotni san
da zavrsi skolu i postane prosvetni radnik. J ednostavno je
napustila skolsku klupu i prikIiucila se uzickim radnicima,
da radi za partizane, za Uzicku republiku.
Novembta 1941. napustila
je Uzice i povlacila se sa partizanima preko Zlatibora i
Sandzaka u pravcu Nove Varosi. Na slobodnoj teritoriji,
kod Nove Varosi, -• Vojislava
radi u Agitpropu Centralnog
komiteta KP Jugoslavije do
formiranja Prve proleterske
brigade, kada stupa u njene
redove.
· Po dolasku u· Focu 1942. radi ·na telefonskoj centrali Vr-
-hovriog· staba. Ta:da je i primljena u Komunisticku. partiju
Jugoslayije. Maja meseca prelazi u Tteei (kragujevacki)
bataljon. ·Po zavrsetku· pete
neprijateljske ofanzive u Prvoj proleterskoj obavlja mnoge duznosti, od desetara i referenta saniteta u bataljonu
do partij skog rukovodioca brigadnog saniteta. ·
Posle. . pete. neprijateljske
ofanzive p()stav.ljena je za, ref.,renta saniteta u Pei:oj vojvoaanskoj brigadi, a avgusta
1944. godine upucena je na teren Uzica kao parti]sko-politicki radnik. Bila je i . clan
OK SKOJ-a, a kasnije radi . _u
CK KPS.
Nosilac je. Partizanske spomenice 1941. i viSe ratnih i
drugih odlikovanja, · koje. je
-dobila za ratne zasluge i samopregoran rad u posleratnoj izgradnji.
JUL.KA PIBERNIK
Tekstilna radnica, roaena
1904. godine u Jasenicama,
Julka Pibernik je od najranije
mladosti u naprednom . "j)okretu. Postala je clan KPJ.~935.
godine. Pre rata je jedfftp vreme zivela u Sovjetskom Savezu. Tamo je kao istaknuti
komunista zavr5ila pai'tijsku
skolu.
.
Dol:Jro potkovana partijskim znanjem i do kra_ja odana
ideji za koju se opredelila, nastavila je aktivni rad u Sloveniji, gde ju je i rat zatekao .
. Kada .i>' Hitler pokusavao da
vrsi riasilnu germanizaciju Slovenaca, ·-proterana .ie iz Slovenije ) porodica Pibernik. U
�ve proleterske, izdrzao sve
strahote rata i sad je pilot civilnog vazduhoplovstva u Ljubljani.
LUJZA - BORKA
- PIHLER - DENic
Srbiju su tako stigli Julka,
njen suprug Albin i jedanaestogodisnji sin Albin ... Sve
troje su postali borci Slove.nacke cefe u odbrani t.Tzicke
.republike, a zatim opet zajedno i borci Prve proleterske
brigade i njenog Petog (sumadijskog) bataljona.
·
Julka sa svojim suprugom i
sinom Albinom, naimladim
borcem Prve proleterske, koj i
je imao tek jedanaest godina,
ucestvuje u svim borbama Sumadijskog bataljona. Bila je
i u poznatom okrsaju na Pjenovcu 21. januara 1942. godine, kada su poginuli komandant i komesar njenog bataljona sa jos cetrdeset boraca.
Porodica Pibernik je u stroju Prve proleterske i u envenom Igmanskom madu. Iako
nije posustajala, Julka je preko Igmana promrzla. Posledice Igmanskog marsa nije izdrtala: umrla ie februara 1942.
u bolnici u Foci. I njen suorug Albin hrabro je ooginuo
krajem 1942. godine. Sarno je
sin Albin, najmlaai horae Pr-
Poreklom Austrijanka, roaena je u Prijedoru. Kao devojka ciji je otac drzao gostionicu u Drvaru, jos uvek je
imala dve domovine. Tako je
pohadala viSu devojacku skolu u Banjaluci i Vaserburgu.
No, ipak, rodena u Jugoslaviji 1903. godine, odlucila je da
Zivi u novoj domovini, pa se
i udala za Mirona Denica koji
je bio clan KPJ.
Od 1932. zive u Parizu, odakle idu u Spaniiu - da brane
mladu Republiku. Lujza je bila bolnicarka na hirurskom
odeljenju bolnice ,Rasjomirhija" u Mursiji, a njeri muz
gine u borbama za Madrid. U
Spaniji se istice kao vrsni' or~
ganizator sanitetske sluzbe, time je poloZila ispit za prijem
u Partiju.
Zajedno sa mnogim borcima
iz Spanij e nasla se 1939. godine u koricentracionom logoru u Fraricuskoj. Polazi joj za
rukom- da pobegne iz logora
1940. u Jugoslaviju. U Zagrebu
hvata partijsku vezu. Iz Zagreba odlazi u Jajce, ali tu nije mogla opstati. Tako ju je
rat zatekao u Beogradu.
Jula 1941. napusta Beograd
i stupa u Posavski partizanski odred. · Sa sobom je kao
iskusni ratnik iz. Spanije Lujza ponela pun kofer sanitetskog materiiala. Odredena je
da radi u bolnici. Posavskog
odreda. Prilikom - povlaC:enja
iz Posavine i Podrinja, -povela
je dvadeset i-pet·teskih ranjenika u MiliCinicu, a oda tle sa
bolnicom .stize do _Rogacice.
Usia ie u sastav .hirurske ekipe Vrhovnog staba, a posle formiranj" Prve . proleterske u
n.ienom _je sanitetskom odeIj.,nju: Mnoge _je . odgovorne
zadatke obavljala u .ratu i revoluciji, kakav je recimo bio
- transport ninjenika iz Sandzaka za ·zabljak, gde je i forminila bolnicu.
·
Jula 1944, po nalogu Vrhovnog staba, __ postavljena je za
referenta saniteta 37. divizije.
Posle rata radila je u JNA.
Penzionisana .ie u c'inu potpu·
kovnika. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i mnogih
ratnih odlikovanja. ·
MILICA -
DARA RADOJEVIc
· Dve sestre, Milivojka i Milica Radojevic, iz Pranjana
kod Cacka, · otisle su 1941. u
cca:ciinski pariizimski odred. Sa
njime ratovale do jeseni i No- 49
�ve Varosi, gde su se rastale da
se nikada viSe ne bi srele.
Miliea je produzila za Rudo
i bila u stroju Petog bataljona
Prve proleterske, a Milivojka
je ostala sa holnicom u Novoj
Varosi, da bi se u zimu 1942.
vratila u Srbiju, kada je za.
robljena i internirana.
Milica-Dara je nastavila put
sa Prvom proleterskom brigadom preko Romanije i Ig·
mana. Mlada skojevka je i zapazen terenski radnik na tedtori ii kuda je s brigadom
orolazila. Dara je kao horae i
bolnicarka, prva u borbenom
stroju i u jurisima, prosla
prvu, drugu, treCU i Cetvrtu
ofanzivu.
Kratko je ali hrabro ratovala. U j ednom od juriSa poginula je juna 1943. godine. Proleterima je ostala u secaniu
vee od ustanickih dana kada
ie kao horae s puskom u ruci
hila u istoj liniji fronta sa
njima, a sa zavojem u ruci
kad valja izvuCi i previjati ra·
50 njenike.
NATALJJA RADULOV/c
NATA
Kao hrahar horae u Partiju
je primljena februara 1942.
godine, posle Igmanskog marsa. Pocetkom 1944. upucena je
u Drvar na partijski kurs. Po
zavrsenom kursu ide za clana
Sreskog komiteta Nevesinjskog sreza, a zatim je i clan
Okruznog komiteta KPJ za
Trebinjski okrug. Krajem 1944.
godine Nata RaduloviC je sekretar Sreskog komiteta KPJ
za Resavski srez, a posle radi
kao clan Okruznog komiteta
KPJ za Jagodinski okrug.
Dva puta je ranjavana na
borbenom putu Prve proleterske brigade. Nosilae je Partizanske spomenice 1941. i vise ratnih odlikovanja.
MIRA RADOVANOV/c
Kao ui'enica sestog razreda
gimnazije u Kragujeveu, Natalija je 1939. godine primljena u Savez komunisticke omladine Jugos]avije. Roitena je
u Vrseu, gde joj je otae bio
na sluzbi.
Kada je nasa zemlja okupirana, Natalija je postala Clan
jedne udarne desetine. Ucestvuje u akcijama koje izvode
komunisti i skojevci, izlazud
se cesto opasnostima da padne neprijatelju u ruke. Cela
njena porodica radila je za
narodnooslobodilacki pokret.
Prihvatili su i skrivali ilegal.
ee. Brat i sestra su joj pogi·
nuli u partizanima septembra
1941. godine.
Natalija je stupila u Prvu
cetu Kragujevackog odreda.
Sa Kragujevcanima stize u Ru·
do. U Trecem (kragujevackom) bataljonu je Prve proleterske.
Iz Cacka u kome je roitena
1922. godine posla je u Beograd, gde je nastavila da uCi
skolu u Prvoj zenskoj gimnaziji. Kao uceniea povezuje se
MARKO STANIS!C SA ZOROM PETRIC DESNO I NADOM SOKOLOVIC
LEVO
�r·····
sa naprednim pokretom, pa je
1939. godine primljena u Savez komunisticke omladine
Jugoslavije.
Posle aprilskog rata i okupaciie nase zemlie. Mira se odmah aktivno ukliucuje u diverzantske omladinske grupe
u Beogradu. No, oseca JUCI
ooasnost da bude otkrivena i
uhvacena. ana novembra 1941.
napusta Beograd i prikl iucuie
se oartizanima na Rudniku.
Preko Caclm, Uzica i Zlatibora stize u Novu Varas, gde radi na umnozavanju partijskog
i ustanickog materijala,
Posle odlaska partizanskih
snaga od Nove Varosi za· Rudo,
Mira je jedno vreme · hila· na
terenu u grupi Steve· Singera,
a zatiin dolazi ii Peti ·· (silmadijski) bataljoh . Pr\'e_ proleterske brigaqe, ·· ·
Izuzetno .hrabra, duhovita,
uvek vedra i nasmejana· bila
je voljena od strane boraca -
proletera. Isticala se inteligencijom, te je uspesno objasnjavala narodu na terenu i borcima u Brigadi cilieve narodnooslobodilacke borbe i revolucije.
Prosla je sa svojim proleterima kroz mnoge bitke prve
· i druge ofanzive i 11. juna
1942. godine poginula hrabro
u borbi protiv cetnika na Gatu, u Hercegovini.
STAJKA SA VIc
Siromasni Stajkini. roditelii
preselili su se iz sela KostojeviCa, kod Bajine Baste. u Lajkovac 1926. godine, kad ie ona
i rodena. 'Nisu mogli viSe opstati nci irialOID .i siromaSnom
imetku, pa je njen otac radio
kao nadnicar kod bogatijih seljaka u okolini Lajkovca. Otac
je zatim radio kao opstinski
posluzitelj u Lajkovcu, a majka kao cistacica u Lozionici.
STOJE: RAKO DULETIC I MISO LEKOVIC SA GRUPOM DRUGARICA, MAnTA 1943.
U ILOKU
Posle deset godina," 1936. godine, ponovo se YraCaju u UZiM
ce, ·gde otac poCinje da radi
kao nosac na zeleznickoi' stanici, a rna ilea· kao · sluzavka
!cod bogatih !judi. Duboko
osecaiuCi nevolje. takvog zivota, Stajka se sa svoiom starilom sestrom vridrllZuje naprednoj omladini i pristupa
drustvu ,AbraseviC". Ucestvu_ie u demonstraciiama koie su
organizovane u Uzicu 1941. godine, kad je i orimljena u Savez komunisticke omladine
J ugoslavij e.
U odbrani Uzicke republike
uCestvuju sve tri sestre SaviC.
Staika .ie stigla i u Rudo, u
stroj Prve proleterske. Rasporedena je da bude pri brigadnom sanitetu. Prosla ie Igmanski mars i, posle · Iecenja od
promrzliha, postaje cetna bolnicarka u Petom (sumadiiskom) bataljonu. Jula 1942.
prekomandovana je sa jos dosta drugova i drugarica u Drugu proletersku srpsku briga- du, a 1943. ide u Trecu srpsku za referenta saniteta Pr- 51
�cima je i Stefa Simovic, podlezuCi bolesti, ostala zauvek
na Zelengori.
BOSA RATKOV!c
- SKOPSKAJA
NA POLOZAJU ZA TESKIM MITRALJEZOM MILEN A VILOTIJEVIC
vag bataljona. Ratni put je
dalje odveo u Kulturnu ekipu
Drup:e proleterske divizije, a
odatle u Cetvrtu proletersku
crnogorsku brigadu - sa zadatkom da u njoj formira
Kulturnu ekipu.
Posle rata obavljala je mnoge drustveno-politicke
duznosti u Uzicu, Lajkovcu i Beogradu. Iz JNA .i e izasla kao porucnik. Nosilac ie Partizanske
spomenice 1941. ·.i viSe ratnih
i mirnodopskih odlikovanja.
STEFANJJA - STEFA
(ILJJE) SIMOV/c
·!
I
I
I,
Rodena 1912. u selu Crncima, u Piperima, u blizini
Podgorke (Titograda), u siromasnoj seljackoj porodici, jos
od najranije mladosti Stefa se
povezala sa naprednim !judirna svoga kraja.
U pripremi ustanka protiv
okupatora 1941. radi na prikupljanju materijala i izvrsava sve zadatke koje dobija od
52 komunista i skojevaca. Kasni-
je postaje borac Crnacke cete, koja je pripadala bataljonu ,Serdar Jole". Tada zavrsava i sanitetski kurs u Piperima.
Prvog decembra 1941. ucesnik je bitke na Pljevliima.
Nastavlja borbeni p11t sa batalionom ,18. oktobar" za Rudo,
gde je prilikom formiranja
Prve proleterske brigade nostala cetna bolnicarka. Kao
hrabar borac i drug, nesto
stariia od svoiih drugarica. ispoljila je veliku druzeljubivost i brigu o borcima, a posebno o ranjenicima.
Sa Prvom proleterskom prelazi Romaniju i Igman. Po dolasku u Focu, za Stefu je sledila nova obaveza: prelazi u
Sanitetsko odeljenje Brigade,
da bi se posle kratkog vremena ponovo vratila u svoj bataljon za referenta saniteta.
U tim teskim danima 1942.
godine, kada se polagao natcovecanski ispit u borbi, Stefa
je postala Clan Komunisticke
partije Jugoslavije. U bici na
Sutjesci, medu mnogim bar-
Rodena u Skoplju 1923. godine, Bosa u predratnim godinama radi i zivi u Beogradu. Svoiu naprednu aktivnost
pocinje kao tekstilna radnica.
Sa sedamnaest godina primljena ie u Savez komunisticke
omladine Jugoslaviie, 1939. godine. Poseban uspeh postize u
radu sa zenama, jer ih osvaja
svojom veselom prirodom, neposrednim pristupom i drugarskim ophodeniem.
Posle okupacije po]acava
rad medu omladinom i iedan
je od ucesnika prvih diverzantskih akcija u okuoiranom
Beogradu. Septembra 1941. napusta fabricku halu, odlazi iz
Beograda na slobodnu teritoriju i stupa u Posavski partizanski odred.
U stroju Prve proleterske u
Rudom odredena je za cetnu
�holnicarku u Posavskoj ceti
Sestog (heogradskog) hataljona. Sa Prvom proleterskom
presla je Romaniju i Igman,
Neretvu i Sutjesku, vodeCi
hitke po Bosni i HercegoviT'ii,
Crnoj Gori, Sandzaku i Srhi.ii i tako sve do granice Italije.
Ohavljala je duznosti cetne
holnicarke, referenta saniteta
u hataljonu, ali - kako za nju
kazu proleteri - iznad svega
hila je dohar horae i drug. U
Partiju je priniJjena januara
1942, u jeku najzesCih okrsaja
sa neprijateljem.
Kada je bilo najteze, Bosa
je medu proletere i.mosila humor, pesmu i vedrinu, sto je
nije za sve vreme rata napustalo. Takva je ostala i u radu
u posleratnom periodu izgradnje zemlje.
.
Rezervni je oficir JNA, nosilac Partizanske spomenice
1941. i viSe ratnih i mirnodopskih odlikovanja.
MILESA -LESA STANOJEV/c
Rodena je u Druzeticu, selu
kod Valjeva, 1920. godine. Jos
kao mlada devoika, u predra tnim godinam".. ukl iucila
se u napredni omladinski pokret. Nastavila ie aktivan rad
u toku okupaciie nase zemlie,
a u jeku na jzesce borbe koin
su vodili partizani u Podriniu
i Posavini, avgusta 1941, Milesa stuna u Posavski nartizanski odred. Radi kao bolnicarka u Partizanskoj bolnici u
Kozuaru.
U toku prve ofanzive povla~
Ci se sa ranienicima preko
Srhiie i Sandzaka i stize u No·
vu Varos. ,-,de je pocetkom de·
cembra 1941. odredena da radi u Centralnoj bolnici.
Kada je hirurska ekipa usia
u sastav Prve proleterske brigade u njoj ie hila i Milesa.
Kao bolnicarka, jos od pocetka rata, a narocito u FoCi, POsle prelaska proletera ·preko
Igmana, istice se svojom humanoSCu i odgovornoSCu u
lecenju ranjenih i promrzlih
drugova.
U stro ju Prve proleterske
niolazi horbeni i tegobni put
Zelengore, Treskavice, Ivan
Sedla, Neretve, Prenia . . . Za
vreme cetvrte ofanzive obavliala je vrlo odgovoran zadatak referenta saniteta eselona
koii je imao oko 200 ranjenjika.
Poginula je junackom smrcu, kao komunista, u petoj
neprijateliskoj ofanzivi, juna
1943, na Vucevu.
TONKA STARcEV/c
Od ranog detinjstva, kada
ie sa svoje cetiri godine ostala bez maike, u siromasnoj
porodici Stjepana Starcevica
u Delnicama, Tonka je osetila
sve zivotne tegobe. Tek sto ie
malo poodrasla (rodena 1920),
Tonka je pocela da sluzi kao
najamni radnik kod bogatijih
!judi. A kada je stasala zaposlila se kao radnica u ·za.
grebackoj
fabrici cokolade
,Gric", odakle ubrzo nrelazi
u Beograd, da opet radi kao
kucna pomocnica.
Ratne 1941. godine Tonka .ie
posla za Uzice. svoioj udatoi
sestri Katici. Zaposljava se u
fabrici oruZja i municije i u
njoj radi do ustanka, povezana od pocetka sa naprednim
pokretom. Oktobra 1941. ide
u Uzicki partizanski odred.
Ratni put je dalje vodi u Podromaniju, gde je zajedno sa
Stajkom Savic radila na telefonskoj centrali. Prilikom formiranja Prve proleterske obavestena je da je usia u njen
sastav. Tu vest joj je saopstio
na Belim Vodama dr Boro
BoZoViC.
U Pivoj proleterskoj Tonka
je hila bolnicarka u njenom
sanitetskom odeljenju, a i u
sanitetu Kragujevackog bataljona. Za vreme trece ofanzive
radi u Partizanskoj bolnici na
Rudinama, a kada je bolnica
rasformirana prikljucuje se
Kraljevackom bataljonu. Ubr~
zo je ranjena kod Donjeg Vakufa, jula 1942, r ispracena u
Centralnu bolnicu, u kojoj je
posle ozdravljenja radila izvesno vreme, do juna 1943.
godine kada je na Sutjesci zarobljena od strane ,Vrazje divizije". Odvedena je u zarobljenistvo i iskusila sve strahote logora na beogradskom
Starom Sajmistu i u Ausvicu.
Posle rata radila je kao vojni
sluzbenik u JNA. Penzionisana
53
�je kao oficir. Nosilac je· Partizanske · spomenice 1941.
ratnih odlikovanja.
ANBA STEFANOV/c
Rasia je i razvijala se u generaciji naprednih daka i studenata · u Kragujevcu i Beogradu. Od najranije mladosti
(rodena 1922) opredeljuje se
za napredni pokret. Kao student tehnike u Beogradu razviia veoma Zivu aktivnost u
pokretu zajedno sa Radom i
Minom Petrovic, Ruzom Bo. jovic i drugim drugariCama.
NajviSe radi sa zenama, radnicama i studentkinjama, a aktivan ·je dan i ,,Abrasevica".
Posle aprilskog rata jos aktivnije se angazuje u pokretu,
a u jesen 1941. stupa u Kragujevacki · partizanski odred. Od
osnivanja partizanske bolnice
u Topaonici, Anda po zadatku
radi u njoj. U teskim danima
prve neprijateljske ofanzive
Anda sa doktorom Vojom Dulicem i drugaricama pokrece
I
!11
!ii
H
'I
,,
1
[I
II
lli
,I
I
IJ
Iii
I
'[
!!
li
j[
II
I,
II
II
Kad je rec o skici za partizanski pokret Vukosave ScepanoviC, ~nda, u stvari, prvu
crtu valja povuCi ad 1937. godine, kada . j e primljena u
SKOJ. A rodena je · inace. u
Don iem Zagarcu. kod Danilovgrada, 1914. godine. Jedne noCi, tacniie 8. marta 1938. dok
je u kuCi nienih roditelja radio politicki kruzok, Vukosavi i. njenim. drugaricama kazaIa je majka Marija, vaded maSicarna Zar iz vatre: ,_,Deco moja, da vam ovakav Zar u
niedra meCu. vi ne srniiete
odati sta radite pred zandar-
. "
m1ma.
'
I!
VUKOSAVA scEPANOV/c
- ROKV/t
1
'Ii
I
J!,
,,
Ii
oko stotinu ranjenika iz Topaonice u pravcu Cacka i Sandzaka, za Novu Varas.
Iz Nove Varosi sa Kragujevackim bataljonom prelazi
Lim, i taka stize u Rudo. Kao
borac s puskom u ruci polaze
ispit za prijem u Partiju, onaka kako se to obicavalo u proleterskim jedinicama. Clan
KPJ postaje maja 1942.
Pouzdana i hrabra u svim
situacijama, uzivala je takav
ugled da su njeni ratni drugovi i staresine znali da kazu da neki odredeni zadatak maze
samo Anda izvriliti.
Odlikovana ie viSe puta za
is pol ienu hrabrost i veliku
ljudsku brigu o svojim drugovima i drugaricama. Nosi!ac
je Partizanske spomenice 1941.
54
Taka je poCinjalo devojastv6 Vukosavino i mnogih
njenih drugarica. Dosia je cetrdesetprva i Vukosava, po zadatku Partije, obavlja kurirske poslove izmedu najistak-
nutijih crnogorskih partijskih
rukovodilaca. -A u vreme same
kapitulacije bivse Jugos]oven'
ske vojs,ke, · kompletna .· porodica SceparioviC zajedno. s Vu'
kosavom · natovarila je na· ko'
nja oruzje· koje su voinici pobacali, sakrila ga, da bi 'kasniie bilo · razdelieno- ustanicinia.
Vukosava i njena sestra· osta:
le su -bez nusaka. jer prece je
bilo da ih' dobiju muskarci.
Ali, odluCio je otac Petar: prociao je · kravu i dvema svojim
cerkama ·nabavio puske.
Medu prvim ·ustanicima, kao
clan· KPJ Vukosava ucestvuje
u borbama za oslobodeilje Da:
nilovgrada ·i na· Veljem .'.Brdu;
Ucesnik je bitke na · Pljevlji"
rna, posle koje se obrela: u RU'
dam, u stroju· Prve -proleter~
ske. Kao njen borac · ·;- bohii~
cm:ka .. poznata .je ·hila po aktivnosti masovika. svuda kuda
je prolaziia. l;>rigada. S ·proleterima prela.Zi. · Romaniju,. ·Igman, Neretvu, Sutjesku, da
bi u Prvoj vojvodanskoj brigadi bila ( od 1943) prvopol'F
ticki delegat voda, a zatim i
�komesar cete. Dva puta je ranjavana.
Posle rata je kao oficir otisla iz JNA. Obavljala je mnoge
odgovorne duiitosti. Perizionisana je kao kapetan prve klase i ratni vojni invalid je. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i viSe odlikovanja.
NATAsA sJMtENKO
Rodena je u Rusiji, u predvei'erje oktobarske revolucije,
1915. godirte.; Ali, tek kada je
odrasla, saznala je. odakle je
i kako dosla u J ugoslaviju. Doneli su je u narucju roditelji,
emigranti.
ZavrSila je medicinu i p.-,~Ua
1.941. godil!e. sa juo:oslovenskim
drugovima. u borbu _i revolu;:,; iu. Istice
u borbama kao
lekar i. referent .saniteota ~e
;tog (beogradskog) batalio:
na. Natasina hrabrost- i per
h!Vovanost na. spasavauiu. ranjenih drugova nm:odto ie
dosla do izrazaia u bici na Sie:
nici, 22. decembra .1941, u -ko_ioi · je njen bataljon imao veCi broi poginulih i ranj enih.
Mlada lekarka ne priznaje opasnost, veC iuriSa da soasava
svoie drugove. Iznosi raniene,
nreviia ih. sklania ispred neprijate]jskih kursuma.
Njen batalion ie tada krenuo da se prinoii Prvoi nroletersko i narod,., oos 1ohodil "-cko i
udarnoi brigadi. Ali Natasa se,
u sastavu Kosmajskih partiza,
na. ponovo vraca preko S_andzaka i Zlatibora u Srbiju. Zao
ioi ie bilo sto nece stiCi medu
nroletere. no u svemu tome,
ipak, radovalo _ie to sto . ce
opet voditi borbu nadomak
Beograda. Na tom· putu .. hra-.
se.
bro je pog;inula u selu Sijivovici, na Zlatiboru.
RADMILA TATALOVJt
Pripada onoj generaciii ko_ia _ie ios pre rata u gradu na
Detinji hila prog;resivno ori_ientisana za borbu protiv ondasnjeg nenarodnog rezima.
Postala je clan Saveza komu-•
nisticke omladine J ugoslavije
u Uzicu 1939. godine kao uce-"
nica gimnazije.
·
Odmah posle okunaci je pri-'
druzuie se anima koj{ rade"
na pripremi borbe protiv okupatora. Narocifo je aktivria u
ustanickim. danima i -u e>dpra.
ni slobodne l)zii;ke republike.
Veoma se anga~uje _i_ na evakuaciii ranier'lika pr:eko Zlatibora i Sandzaka za Novu Va.
ro~.
slobodnoj teritoriji u
Sandiaku . osfaje· c;l;;t radi na
zbrinj;wanju .ranjenika sv.e c;lo
formirari._ja __ Prve .proleterske.
Postaie nien hrabar horae,_ .a
s.ve v"i§_e __ je _ z@aZeno -.. i_ njeno
delovanje u narodu ..
Na.
Februara 1942. radila je u
Igmanskoj bolnici u Foci na
negovanju i lei'eniu promrz'
lih Igmanaca, da bi posle toga jumi 1942. hrabro iidrZ"ala
naiJorne ·rnai-seve preko · . Pive
i ·Sut.feske; Zelimgore _LTreskavice.: ·Hrabro se drzala' T na
Ivan·Sedhi, Hvnu i Kljiicu, :a
posebno se istakla u borbaina
mr Jajcu i TesliCii. · · · ··. · ;
b.orci
· · Kao i mnogi istakhuti _
-Prve proleterske_ i Radmila je
otisla iz nje da preuzme no"u
duznost: nostaje politicki komesar Kuhurne ekipe u Sestoj
lickoj
proleterskoi
diviziji,
Jedno vreme je radila i u
ZAVNOH-u. a zatim odlazi u
stab nase haze u Bariju.
· Nosilac ie Partizanske snomenice 1941. mno<!ih ratnih
mini.odopskih odlikovanja
drugili: priznanja,
RUtJCA VAS/Kit
· KaQ .ucenica Prve zenske
gimnazije u Beogradu, posle
dosta provera na ilegalnom
55
�1
wi
·.~. r.'
.r
r: [
: 'i
'I
I
I
II
II
il
I
d!
II!
,fl:
I[
lr
[I
IIi
I
I
!
I
I
i
I
III
[!I
'I:.
delovanju, Ruzica je 1940. godine primljena u - Savez komunisticke· omladine Jugoslavije. · Odvazna · i pristupacna,
ona ostvaruje veliki uticaj meau svojim drugaricama- u skoli. Ubrzo po prijemu u SKOJ,
rukovodilac je skojevske organizacije u Prvoj zenskoj
gimnaziji. Kada je okupator
usao u Beograd, ona vee rukovodi centralnim srednioskolskim aktivom SKOJ-a. Organizuje ilegalni rad i akcije
skojevaca.
·
·
Na poziv Komunisticke partije Jugoslavije za oru:lanu
borbu, Ruzica napusta svoj
dom i roditelje i odlazi u partizane. Bitke su je vodile do
Uzicke republike i Rudog gde
je hila u stroiu Treeeg (kragujevackog) bataljona Prve
proleterske. Prosla je sa proleterima po velikom snegu i
mrazu preko Romanije i Igmana.
Uvek u prvim redovima, u
borbi je medu naihrabrijim.
Proleteri su to uvidali i isticali: primljena je 1942. u KPJ.
Hrabro se borila u treeoj, cetvrtoj i petoj ofanzivi i hila u
borbi kad su proleteri izvojevah pobedu na Han Pijesku i
Vlasenici.
·
U bici Prve proleterske za
osloboaenje Zvornika, jula
1943. godine, Ru:lica je u jurisu poginula.
·
li
tiVAD!NKA - SEKA
VlcENTIJEV/c
Rodena 1922. godine u selu
Zabrezju, kod Obrenovca, dosla je 1939. u Zemun i zaposlila se u fabrici obuee ,Mira".
Odmah se ukljucuje u rad naprednih sindikata i istice u
56 borbi za radnicka prava kao
Medu proleterima Seka ostaje tako sve do pocetka 1944.
godine, kada joj se kao iskusnom partijskom radniku i
borcu poverava tezak zadatak
- da radi na terenu Centralne Bosne. Nove obaveze shvata kako je primala i one u
borbenom stroju, te sa puno
upornosti i revnosti izvrSava
sve zadatke dobiiene od Okruznog komiteta ·Partije.
Posle rata je radila mnogo
godina kao istaknuti partiiski i drustveno-politicki radnik. Nosilac je Partizanske
spomenice 1941. i vise vojnih
odlikovanja.
vrlo hrabra radnica. Tako je
vee 1940. postala clan Komunisticke partije Jugoslavije.
Po ulasku okupatora u nasu zeml ju, Seka napusta Zemun i vraCa se u svoie rodno
Zabrezje. Tamo se odmah uovezu i e sa komunistima i skojevcima i aktivno radi na nri~
premi
ustanka.
Septembra
1941. odlazi u Posavski partizanski odred. Bolnicarka ie u
bolnici u Poljanama, odakle
se povlaCi s ranienicima do
Rogacice, gde je usla u sastav
hirurske ekipe Vrhovnog staba. Nakon formiranja Prve
proleterske. hirurska ekipa se
u celini pripaja proleterima.
Zivoti mnogih ranjenika i
bolesnika zavisili su od strucnosti i predanog rada sanitetskog osoblia. Mlad" Seka uz
iskusne lekare, dr Boru Bozoviea i dr Iluru Mestrovica, kao
clan hirurske ekipe istice se u
svakodnevnom radu, a posebno u lecenju Igmanaca u FoCi, od februara do aprila 1942,
a zatim i u prihvatanju previjanju i negovaniu ranjenika
sa Gata, juna 1942. godine.
DUNJA VLAHOV/c
Rasia u slobodarskoj porodici koja je dala istaknute
rukovodioce u svim prethodnim crnogorskim ratovima kao
i u Toplickom ustanku.
Rodena 25. decembra 1912.
godine u Trmanju - opstina
titogradska. Osnovnu skolu je
ucila u Podgorici i Cetinju, a
gimnaziju u viSe gradova iiirom Jugoslavije (Bania Luka,
Podgorica, Beograd i dr.), a u
�Beogradu je zavrSila i uCitelisku skolu.
Po zavrsei·ku skole aktivno
se ukljucila u iensku omladinsku sekciiu okupljenu oko
lista ,Zena danas". Ucestvovala je u vise studentskih demonstracija - sahrana Mirka
Srzentica 26. i 27. marta 1941.
u Beogradu. Radila je kao
predmetni nastavnik u zenskim zanatskim skolama u
Bitolju, Prizrenu i Beogradu.
Zbog cestog menianja mesta
rada i boravka kandidovana
ie 1940. godine za dana KP u
Petrogradu
( Zreni anin),
a
primljena je pocetkom 1942.
g;odine.
Maja 1941. go dine otisla j c
iz Beograda za Trmanj e >!de se
sa svojima aktivno ukliuCila
u pripremama za ustanak. Sa
Komskim partizanskim odredom ucestvovala je u bici na
Plievlja. U Rudom ie stupila
u Drugu cetu Prvog lovcenskog
bataljona Prve
proleterske
brigade.
U borbenom stroiu brigade,
vrlo brzo je osvojila simpatiie svoiih drugova i drugarica
i naroda na terenu, sa kojima
GRUE'A
DRUGARICA -I
DRUGOVA,
je znala kao uCiteljica i clan
partije da uspostavi kontakt.
Pocela je od borca, cetne
bolnicarke, referenta saniteta
bataljona, kao i referenta saniteta Prve proleterske brigade. U Drvaru je aprila 1944.
godine zavrSila Visi partijski
kurs pri CK KPJ. a za vreme
desanta u maju bila ie komesar ViSe sani tetske skole. Bila .ie clan biroa sreskog komitela u Kolasinu, Beranama i
Andrijevici. Posle rata je, pored ostalog, bila pomocnik
nacelnika Ministarstva prosvete Srbije, odbornik gradske
Skupstine, predsednik Saveta
za prosvetu grada, predsednik
Saveta za socijalno osiguran ie grada, kao i viSe godina
sekretar komiteta i predsednik skunstine opstine Vracar,
predsednik. statutarne komisije SK Beograda. Nosilac je
spomenice 1941.
KOSARA VUC!Nlc -
KOSA
MILUTINOV/c
Od najranije mladosti Kosara je osetila svu bezobzirnost ·eksploatacije radnika i
NOVEMBRA
1944.
GODINE
U
BEOGRADU
selj aka od strane bur:loaziie u
bivsoj
Jugoslaviji. Rodena
1921. u Veljem Brdu, kod Podgorice (Titograda), ne videCi
nikakve perspektive za opstanak u svom siroma.Snom selu,
zaposlila se kao fizicki radnik
u Monopolskoj stanici u Podgorici.
Svojom aktivnoscu i shvataniima ubrzo je na sebe skrenula pazniu napredne radnicke omladine. 1938. godine
nrimljena ie u redove Saveza
komunisticke omladine Jugoslavije. U ustanickim danima
1941. medu prvim je ustanicima. Ubrzo je primljena i u
KPJ. Posle zavrsetka sanitetskog kursa za bolnicarke, javlja se kao dobrovoljac za bitku na Plievljima. Vee u toj
bici dolazi do izrazaja njena
hrabrost i velika briga za ranjene drugove.
Prilikom formiranja Prve
proleterske u Rudom rasporedena je u Prvu cetu Prvog
( crnogorskog) bataljona. Rat• nom stazom Brigade pre5la
je Igman, Treskavicu, Neret- 57
�:n
m,
.. , ,
..
r lr
ii
II
II
Ii
I
vu Drinu. i sva druga bo iiSta
do' pete ofanzive, kada su je
nove obaveze odvele u druge
jedinice.
· Za vreme lgmanskog marsa
dosla je oosebno do izrazaia
njena pozrtvovanost u !ecenju
i negovan iu promrzlih drugova. Proleterima ie ostala u secanju i Kosina hrahrost u horbi na Vecerinovcu, 10. maja
1942. godine, gde se neustrasivo. prsa u prsa horila protiv
Cetnik:a.
Odlaskom iz Brigade posle
pete neprijatel iske ofanzive,
nastavila ie da hrahrost svoju
dokazuje ·; u drugim jedinicama sve do kra ja rata. Nosilac
je Partizanske spomenice 1941.
i viSe odlikovanja. Rezervni je
oficir JNA.
BRANKA VUc/N/(:
- SAV/cEV/c
Bio je avgust 1941. kada se
no nezapamC:enoj vruCini Branka soremala da naousti roditeljsku kucu. Trpala je u svoiu torhu garderohu. kao za
kakvo zimovanje. cak ie i
zimsku haliinu ohukla. Gledajuci to, roditelji je upitase;
- Sta je to s tobom, Branka, ti kao da hoces, akohogda, u ha jduke? Za gde se to
spremas?
- Necu u hajduke. ali ja
odoh u partizane. Odoh tamo
gde su · Vuksan i Branko, gde
su mi braca i gde je ·mesto
svakome ko nece da sluzi okuoatoru, vee da se hori za. slobodu.
- Aotkad to zene postadose ratnici?! ofrsnuse je
prekorno reci roditelja..
Branka se viSe niie · na to
58 osvrtala. Tako je otisla u par-
tizane devetnaestogodiSnja skojevka _i seljarika iz Rogama
{kod J'itograda).
Sa .. crn_C>gorskiin partizanima ucestvuje . u napadu na
Pljevlja, a pos]e s njima nastavlja prema Rudom. Posla
je s Prvom proleterskom stazom dugom preko dvadeset
hi!jada _kilometara i na toj
stazi, stazi marseva i . gladi,
jurisa .hez· sna i odmora - sve
je junacki izddala i nije posustala ni izostala nikad iz
borhenog siroj a, i tako do sinbode ...
Primljena je u KPJ aprila
1942. Casno je nosila ime pro]etera. Lepse od svega krasilo
je druieliublje, koje je najvise potvrdivala kada je njenim
drugovima hilo najteze i kada
ih je trehalo negovati kao ran jenike i holesnike. U borbi
oko Ivan Sedla, februara 1943,
hila je tesko ranjena.
Nosilac je Partizanske spomenice 1941, a za hrabrost je
dobila viSe ratnih odlikovanja. Penzionisana je kao kapetan prve klase.
MILICA VUJOV/c
Rodena 1922. godine u Cetinju, Milica je napustila svoie rodno. mesto jos kao dete.
Zivela. je i odrasla u Srhiii.
Medicinsku skolu .i e zavrSila
u Kral ievu. Po zavrsetku skole radila je kao medicinska
sestra. u Domu zdrav] ja u Zici, kod Kraljeva.
.
-Bila ie svesna toga sta nose
rat i okupacija i nije se htela
pomiriti sa ropstvom. Kada
ie 1941. godine formiran Kraljevacki partizanski odred ,.Jovo Kursula" i poceo da dejstvuie oko Kralieva, Milica se
odluCila za horhu. Spakovala
je vece kolidne sanitetskog
materijala i pridruzila se borcima odreda. U odredu je bolnicarka, ali i hrahar horae.
Sa Kraljevackim bataljonom
stig]a je u Rudo i stala u stroj
Prve proleterske brigade. Zapazena je niena hrabrost na
Jahorini 1942. i u horbama
oko Prace. Sa brigadom je
presla ratni put preko Treskavice . do _I(onjica i Prozora,
�r·~
I
Duvna i Livna, Jajca i Teslica Ivan Sedla, Neretve i Drine'. Za vreme borbe · na Sutjesci tek se hila pocela oporavlj~ti od tifusa. I tada je zarobljena.
Nije Iesko shvatiti kakve je
sve torture prezivela od Nemaca i ustasa, kao niihov zarobljenik u FoCi. Iako iscrpljena kao horae i tifusar, vee
nrekaljeni komunista (od 1942)
Milica je sve hrabro izdriala,
nije klonula i nije nista odala
o svojim proleterima, borbi i
Partiji.
Iz Face je internirana u
Mathauzen, po zlu poznati nacisticki Iogar. Ne klonuCi duhom, sa puna zara i ushiCenja
ie pricala logorasima o borbama koie vade partizani u
Jugoslaviji.
Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i ratnih odlikovanja.
BOSILJKA
VUKANOVIc
cARNA
Po godinama spada medu
one dve-tri starije partizanke koje su bile u stroju
Prve· proleterske brigade nrilikom njenog formiranja. Rodena je 1910. u Beranama (sada Ivangrad). Bila je ucenica
uCiteljske skole, ali se niie za
taj poziv opredelila. Pocela ie
da radi kao dadilja, a kasnije
i kao bolnicarka u mnof'(im
mestima. Rat ju je zatekao
kao bolnicarku u Ravnom Gaju, kod Kragujevca.
U vreme kada su ustanici
Sumadije vodili borbu protiv
neprijatelja, jednog dana im
se pridruZila i Carna. Umesto
da pode na posao, jednostav-
Prosla je ceo borbeni put
Prve proleterske brigade od
Rudog do oslobodenja nase
zemlje. Posle rata kao aktivni oficir JNA obavljala je
mnoge odgovorne duznosti u
ustanovama JNA. Penzionisana je u emu potpukovnika
JNA. Nosilac je Partizanske
spomenice 1941. i mnogobrojnih ratnih i mirnodopskih odlikovanja.
LJUBJCA VUKANOVJc
-JOVANOVIc
no je napunila torbu sa instrumentima i sanitetskim materijalom i posla u partizane.
Iz bolnice su poslali jednu
bolniCarku da izvidi i sazna
zasto Carna ni je dosla na posao. Bolnicarka se vratila sa
izvestajem da Carna vise
nece doci na posao i da je nekud otputovala.
Carna sa borcima iz Sumadije ucestvuje u svim borbama po Sumadiji, zatim u odbrani Uzicke republike, da bi
u Rudom hila u stroju Kraguievackog batal iona Prve proleterske brigade. Kao iskusni
sanitetski radnik, ubrzo je
posla u brigadni sanitet i postala referent saniteta Prve
proleterske.
Svoje strucno znanje prenosi na mlade partizanke u cetama, bataljonima i u brigadnom sanitetu. Hrabra. humana i odlucna, ostala je u secan ju borcima Prve proleterske. kao covek koji sve Cini da
pomogne ranjenim i bolesnim
drugovima.
Bez ijedne svoje knjige zavrSila je trgovacku akademiju. Napusta selo Rogame (Piperi), kod Titograda, gde je
rodena 1917, i odlazi u Novi
Sad da nastavi skolovanje.
Vanredno upisuje Ekonomsko-komercijalnu visoku skolu u
Novom Sadu i zaposljava se
kao privatni namestenik u
Poljoprivrednoj komori Dunavske banovine. Nije mogla
dobiti stalno zaposlenje, jer
joj nije bilo moguce pribaviti
uverenje o ,politickoj ispravnosti.
59
�Sigurno da se nile mnogo
ni zalagala da dobije uverenje
o ,politickoj ispravnosti", jer
je hila jedna od onih koja.se
javila da ide u Spaniju sa ostalim nasim dobrovoljcima.
Prikupljala je Crvenu pomoc
za uhapsene komuniste i ucestvovala u svim drugim akcijama jos kao . ucenica u Podgorici, a kasnije to_ Cini i u
Novom Sadu.
Clan SKOJ-a postala je 1937,
a KPJ 1938. godine. Ucesnik
u mnogim demonstracijama u
Podgorici (Titogradu),. hapsena je i proganjana od policije.
U predratnom periodu kao
clan SKOJ-a i KPJ odrzava
veze sa istaknutim komunistima i revolucionarima. Rat ju
je zatekao u Novom Sadu, pa
je za vreme cuvenog pokolja
( 1941) hila od strane Mac!ara
zatvor<ina:. Negde peske, a
·negde· voto:tp ·stigla je u svoie
rodno.rmesto. Prva ie medu
ustanicima. trinaestojulslcog. us·tanka: Kutir je izmedu. svog
.·odreda i Glavnog staba za 'Ct.nu .Goru i Iioku. · .·· .. : . · . · ·
. ~ Prvoj proleterskoj briga. g1 .Je horae, bolnicarka i na
·.svim-·drugim · sanitetskinCi:luz:
·nostima. Delegat je na Pryoj
konferenciji AFZ u Bosanskom
Petrovcu, politicki lcomesar
J:JOlnice, pomocnik komesara
.Pra!~,ceg. ba~aljona u Trecoj
kra)!skoJ bngadi. Po naredec
nju Vrhovnog staba organizuje sifrantski centar pri Vrhovnom stabu i rukovodi niime.
Upucena je kasnije u Glavni'
stab Srbije da organizuje sifrantsku vezu izmedu Glavnog staba Srbije i Vrhovnog'
~taba. Posle rata postaje upravnik sifrantske skole u Beogradu i obavlja mnoge partij60. ske i druge duznosti. u ratu
ie dobil~ em kapetana. Nos\' lac je Partizanske spomenice
· 1941. i viSe odlikovanja.
JULJJA VUKAs/NOV/c
- DULET/c
U svome rodnom Radovcu,
kod Podgorice (Titograd), gde
je rodena 1921. godine i vaspitavana u seljackoi porodici, Julija je cesto za dugih zimskih noCi slusala guslara kako velica junake a proklinje
izdajice.
. Sve je to uticalo na nj(mo
formiran je, da bi u ustanii;kim danima 1941. sa ptiskom
ir ruci poSla u partizane. Te
godine je i primliena u Savez
.komunisticke omladine Jugo.slavije, · pa- je, veC. ·skojevka,
ucestvovala i u bici na · PtjevIjima .. · .
·
- J os se ·arila· pesma cri:iogo;_skih i sri:Jskih ]Jartizana u rnalorn lnestu ·na obali "Lfina: u
Rud~m. ~ao izraz radosti zbog
.forrrnranJi,t c Prve · t>roleterske,
a vee je njen bataljon; Drugi
crnogorski, -dobio· zadatak da
nresretne · italijansku kolonu
koja .je nastupala u pravcu
Rudog. Bila je to i prva ·pobedi! .. u -- Miocu, kojoj se · Julija
radovala.
·
·
·
. ·U sastavu Drugog bataljona
Prve ..proleterske prosla je RomamJil, lgmanski mars, Tre·ska':icu. i Zelengoru, gde. je
osetJla 1 ukus konjskog mesa.
Ratni· putje zatii:n- vodio Preko _
Konjica, Livila. Sitnice.,
Prnjavota, .Ivan Sedla, Neretve, · Kalinoyika, ·Kri;ina -· brda,
kroz sve strahote: trece. _
cetvrte i pete ofal}zive. T tako po
Bosni, Hercegovini, Dalmaciji; Crnoj God, Srbiji, sve do
Trsta...
·
Iz Prve proleterske otiS!a je
u Trinaestu proletersku brigadu ,Rade KonCar" za referenM
ta saniteta: u . ovoj. brigadi
sl uzila je · za primer kao horae
i komunista.
Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i vise ratnih i
mimodopskih odlikovanja. Rezervni je oficir JNA.
STOJKA --SfOJA
VUKAs/NOV/c .
.Posle .zavrsetka
osnovne
skole
svome r:odnom mestu,
u selu Radovcu, kod. Podgorice (Titograd); osetila -je kao
devDjka sve teskoce mukotrp'
nog seljackog · zivota .. Zajedno
sa naprednom omladirtom· se'
Ia Kopilja · i -· sestrom ·Anuom
ucestvuje. u priprel)li .us tanka
i u ustanku.
Kada su · cmogorski bataljoni u novembru · krenuli u
pravcu · Pljevalja, Stoja je sa
u
�U Savez komunisticke omladine Jugoslavije primljena je
1941. godine. Na borbenom
putu brigade, pokazala se kao
pozrtvovani i hrabri borac i
sanitetski radnik.
u lgmanskom marsu je promrzla. Operaciju hrabro podnosi, bez jauka, a bolest je
uporna i Stoia umire krajem
marta 1942. godine.
Isto kao sto je ona hrabro
i rano zavrsila svoj borbeni
put, tako su zivot zavrsili njen
otac Pero i sestra Anda u junackom jurisu za proboj neprijateljskog obruca na Sutjesci, 1943. godine.
sestrom Andom bila u bataljonu ,18. oktobar' . Obe sestre ucestvuju u bici na Savinom Laktu. Sa svojim bataljonom Stoja je stigla i u Rudo, u stroj Prve proleterske,
dok joj je sestra Anda vracena na teren Durmitora, pod
motivacijom da neee moCi da
izddi napore koji predstoje.
GRUFA DRUGARICA SA CANAK RAT~
KOM 1944. GODINE U BEOGRADU
MILKA- MJKA
VUKASINOVfc -
VUKOVJ(:
MladiCi i devojke iz Radovca, kod Podgorice (Titograd),
kao i iz drugih sela Pipera,
masovno su stupali 1941. godine u partizane. Medu njima
ie hila i Milka, skojevk:i od
1941.
.
Vee prvih dana pokazala se
kao hrabar i disciplinovan
horae koji se brzo privikava
na borbe i marseve, glad, nesanicu. Kada su trazeni dobrovoljci za nanad na Pljevlia. ona ie medu prvima. U
bici na Pljevliima potvrduje
se kao hrabar borac i bolnicarka, pa joi ie to bila najbo1ia legitimacija da produzi za
Rudo i stane u stroj Prve proleterske. !mala je tada sedamnaest godina.
Sa Prvom proleterskom presla je ceo ratni put brigade
- vise od 20.000 kilometara,
od Rudog do Beograda. Kao
i veCina njenih drugarica i
Milka je - borac, cetna bol-
nicarka, referent saniteta bataljona.
Po oslobodenju Beograda
upucena je na. duznost referenta saniteta Osme crnogorske brigade, a ne5to kasnije
postaje referent saniteta Inzinjerijske brigade Prve armije.
Cetvorogodisnji rat je od
Milke stvorio prekaljenog i
sposobnog vojnika. Otuda ona
ni po zavrsetku rata ne napusta JNA, vee u cinu porucnika
obavlja mnoge duznosti sve
do penzionisanja.
Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i mnogih ratnih
odlikovanja.
ANGELINA -GINA
VUKSAN
Tek sto je na sivacoj masini pocela da zaraduje svoju
koru hleba 1941. a rat je po- remetio njene devojacke zelje
i htenja.
61
�'
'"':'
:)':
Imala je osamnaest godina
onaga septembarskog dana
1941' kada su partizani usli u
njen rodni grad Uziee. Ostavi·
Ia je sivacu masinu i svoje
roditelje i stupila u Uzicki
partizanski odred.
Angelina je u osamnaestoj
godini postala Clan Saveza ko·
munisticke omladine Jugoslavije, a 1942. primljena je i u
Partiju. Dosia je sa svojim
Uzicanima u Rudo, gde je usia
u sastav sanitetske ekipe pri
stabu Prve proleterske. brigade.
I
I
I
Ucestvovala je u borbama
na Ozrenu i Rcimaniji, a prosla
je s Brigadom i preko Igmana ... Ali juna 1942. Gina 'prelazi u Cetvrti (uzicki) bataljon Druge proleterske. I taka
je nastavila svoj borbeni put
sa Drugom proleterskom brigadom, isticuCi se kao hrabar
I,
"
il
horae i bolnicarka i prenoseCi
iskustvo steceno u Prvoj proleterskoj na drugove i drugarice u novome stroju.
Kada se vodila borba za ranjenike marta 1943. kod Gornjeg Vakufa, Gina je hila pomocnik puskomitraljesea u
Druga j ceti Cetvrtog ba tal j ana. 5. marta junacki je zavrsila i poslednji juris.
LJUBICA ZIVKOVIc':
U svom ,Partizanskom dnevniku" dr Gojiko NikoliS je, izmeau ostalog, o Ljubici zapisao: ,Drugarica Ljubica Zivkovic hila je jedan neustrasivi
horae, junak, koja je izvlaCila
nase ranjenike ispod kandzi
SS-ovaea i cetnika ... hila je
onaj junacki lik hrabre komunisticke ernogorske omladine,
koji nije poznavao straha, niti zrtava u borbi nasih naroda
za osloboaenje pod rukovodstvom Komunisticke partije
Jugoslavije. Ona je ostala i
poginula na istaknutom polozaju kao pravi komunista, junak, heroj!".
Roaena je 1912. u selu MartiniCima, kod Danilovgrada, u
seljackoj porodici. Jos kao devojka postaje sumnjiva zandarmima i zbog toga napusta
Martinice. Ide kod svog st;ica
u Sentu, a odatle za Skoplje,
gde zavrsava skolu za babice.
Posle zavrsetka skole radi u
Domu zdravlja u Beranama
(Ivangrad), gde se povezu j e
sa Pantom MalisiCem i ostalim komunistima. Ucestvuje
aktivno u ustanku, a kada su
Italijani ponovo zauzeli Berane, Ljubica se sa velikom kolicinom sanitetskog materijala uputila partizanima na Bjelasieu. Sa Bjelasice ana se
preko Sinjajevine prebacuje u
svoje rodno mesto, gde ulazi
u sastav cete ,Bijeli Pavle"
Zetskog bataljona.
Posle bitke na Pljevljima dospela je u stroj Prve proleterske u Rudom. Bila je u sanitetskom odeljenju
Brigade.
Kao hrabar horae i dobar rukovodilac, Clan SKOJ-a i KPJ
postala je 1942. godine.
i
I I
62
U petoj neprijateljskoj ofanzivi hila je pomocnik upravnika bolnice Prve proleterske
divizije. Hrabro je poginula u
selu Zagorici, blizu Miljevine,
13. juna 1943. godine.
�PREI\0 ROMANIJE
I IGiWANA
DO FOCE I GRMECA
y
~
(1942. GODINA)
�ocek Nove 1942. godine, u Rogatici i govor popularnog
proleterske brigade Filipa-Fice
ukaDsara Prvepredstojeci borbeni put Brigade Kljajica, koji jekamei perspektivu narodzivao na
nooslobodilackog rata, proleteri su dobra upamtili. U prvim danima 1942. proleterske kolone su krenule dalje, kroz sneg i vejavicu,
pravcem: Dobrocole, SahbegoviCi, Kaljina, Namovici, Bjelasovici,
Rakova Noga, Podlipnik, Cetovici, Gajevi, Ivancici, Cevljanovi6i i
Srdenje. Na ovom putu proleteri su za najkrace vreme pridobili
ljubav naroda, Muslimana i Srba, koje je neprijatelj vee bio poceo
razdvajati i zavadivati. Znajuci da su cetnici i ustase radili intenzivno na razvijanju mrznje izmeilu Muslimana i Srba, najavljujuCi
rat do istrebljenja - cetnici Muslimanima, a ustase Srbima, proleteri su isticali znacaj bratstva i jedinstva i zajednicke borbe. Kornunis.ti..i skojevci Prve proleterske ostvaruju siroke kontakte sa
narodom u svim selima i stoga se sa pravom taj put Brigade, kao
i ceo njen ratni put, naziva: Put bratstva i jedinstva.
Takav plodonosan rad proletera donekle je presekla druga neprijateljska ofanziva. Po partizanskoj Romaniji Brigada je vodila
zestoke borbe sa neprijateljem. U secanju je ostala krvava borba
kod Pjenovca izmedu nemackih smucarskih jedinica i Petog ( sumadijskog) bataljona. Kod Rogatice, Han Pijeska, na Dobravini
kod Varesa, na Bjelim Vodama, gde su jedinice Drugog ( crnogorskog) bataljona vodile neravnopravnu borbu sa nemackim smucarskim jedinicama po zimi i dubokom snegu. Usledio je i poznati
lgmanski mars, koji je izveden u vrlo te!ikim uslovima. Preko Igmana su proleteri ispoljili visoki borbeni moral natcovecansku izdrzljivost koja premasuje ljudsku izdrzljivost. Po recima druga
Tita, bio je to: ,podvig koji se ne pamti. . . nevjerojatno redak
podvig koji ce uci u istoriju ratova kao sjajan podvig . . ·"
Na ovom junackom marsu Prve proleterske brigade promrzlo
je nocu 26127. januara 1942. oko 160 boraca - proletera, koji su
smogli snage i hrabrosti da, posle borbe po Romaniji, zagaze u Sarajevsko polje, na vrata najjaceg neprijateljskog garnizona i zakorace preko lgmana, te taka zapisu u istoriju borbe jedan ad najvecih podviga.
ZAlVIENIK KOMANDANTA BRIGADE DANILO LEKIC--SPANAC SA GRUPOM BORACA U LIVNU 1942.GODINE
TRECA CETA PRVOG BATALJONA,
VEMBRA 1942. GODINE U JA.JCU
NO-
�DR GOJKO NIKOLI8 I DURO MESTEROVIC SA GRUPOM CLANOVA HIRURSKE
EKIPE PRVE PROLETERSKE BRIGADE
KOD
LIVNA,
AVGUSTA
1942.
GODIN£
DRUGI BATALJON PRVE PROLETERSK.Ji:
1943. GODINE U BOSNI
PRVA PROLETERSKA N:A MARSU, FEBRUARA 1943. GODINE OD SIPRAGA KA
VAKUEU
I.
I,
Deo Brigade koji je sa Vrhovnim stabom presao naporni mar§
preko Romanije do Jahorine uspeo je da zadrii nadiranje neprijatelja i razotkrije cetnicku izdaju. Od zavedenog ljudstva koje je vee
bilo pod cetnickom zastavom, fonniran je Jahorinski dobrovoljacki odred.
Vrhovni stab je pohvalio Prvu proletersku za hrabro izvedeni mar5 preko lgmana. Zajedno sa dobrovoljackim odredima, mesnim partizanima i stanovnistvom koje je pruza/o podrsku i pomoc
proleterima, ponovo je Prva proleterska bila gospodar situacije u
oslobodenim delovima Istocne Bosne.
Usledile su borbe i marsevi i u dolini Prace i Drine, oko Vlasenice, Srebrenice i Bratunca, kada se Prvoj proleterskoj kao udarnoj snazi, pridruzuje tek formirana Druga proleterska srpska brigada. testoke borbe su vodene sa cetnicima i Italijanima na Veee,
rinovcu i Skari, na Dobrom Dolu i drugim mestima do juna 1942.
godine.
u tim teskim borbama i marsevima poredani su borbeni redovi prsletera, ali je Brigada brojno ojacala jer je popunjena sa stotinama dobrovoljaca u martu i aprilu. Proleterske redove popuni/i
su komunisti, skojevci, simpatizeri NOP-a i rodoljubi iz: Sarajeva,
sa Romanije, Sokolca, Glasinca, iz Foi'e, Goraida, Rogatice i drugih mesta Bosne. Stigli su i dobrovoljci iz dva crnogorska omladinska bataljona: Prvog crnogorskog omladinskog bataljona i Durmitorskog omladinskog bataljona. Pristizali su i borci iz Hercegovine.
U tom vremenu pri bataljonima su formirane i tri omladinske
cete, ad kojih je narocito poznata po brojnosti i borbenosti Focanska omladinska ceta koja je dejstvovala u sastavu Treceg ( kragujevackog) bataljona.
Medu tim novim borcima bilo je i nekoliko drugarica, prekaljenih boraca iz partizanskih ceta i odreda, spremnih da nastave
borbenu slavu pod zastavom Prve proleterske brigade.
I ova vreme je obelezeno intenzivnim radom sa narodom na
terenu. Cetvrti i Drugi bataljon posebno se isticu u radu na formiranju narodnooslobodilackih odbora, jacanju dobrovoljackih odreda, u partijsko-politickoj i drugoj aktivnosti medu narodom. U to
vreme su i svi bataljoni primili bataljorzske zastave ad druga Tit a
(mart-april 1942. godine).
Posle kratkog odmora u rejonu Zakmura, Ljubine i Vrbovnice,
Brigada polazi na mars za H ercegovinu, da priskoCi u pomoc partizans kim snagama kojima je pretila opasnost ad jaCih italijanskih,
cetnickih i usta§kih snaga. Dolazak proletera na podrucje Hercegovine imao je ogroman znacaj za jacanje tamosnjih partizanskih
snaga, formiranje narodnooslobodilackih odbora i razbijanje iluzija kod okupatora i domaCih izdajnika da ce uspeti da uniste partizanske snage i spreciti zamah sirenja narodnooslobodilacke barhe. Brigada je izvrSila i prihvat partizanskih snaga koje su se pod
pritiskom neprijatelja povlaci/e iz Crne Gore preko Volujka, sa ko-.
jima je bio i veliki narodni zbeg. Odatle je usledio mars preko Zelengore, kad su se proleteri hranili travom i konjskim mesom.
Ovakav borbeni put Prve i Druge proleterske brigade doprineo je formiranju Trece sandi.acke proleterske i Cetvrte i Pete crnogorske proleterske brigade.
�Sa Zelengore, krajem juna 1942, Brigada zajedno sa jos pomenute cetiri proleterske brigade polazi pod neposrednim rukovodstvom Vrhovnog staba za Bosansku Krajinu. Na tom putu Briga·
da je imala naporni mars preko planine Treskavice. U naletu na
Konjic izbacila je 179 neprijateljskih vojnika iz stroja, a poginula
su svega tri i ranjena dva proletera. Zajedno s drugim proleterskim jedinicama i sama napadala je mnoge garnizone i gradove.
0 borbama za oslobodenje Livna, avgusta 1942. godine, drug Tito
je rekao: »Svi bataljoni Prve brigade sjajno su se borili, jer su
kao munje prodirali u varas bez obzira na isprepletanu bodljikavu Z.icu i utvrdenja . ..
<(
Poznat je prodor Prve pmleterske ka lmotskom, kada je drugom polovinom avgusta 1942. godine oslobodila mnoga mesta i zadala tdke gubitke ustasama. Zajedno sa Krajisnicima oslobodila
je Kljuc, a u jesen 1942. ucestvuje i u borbama na podrucju Bosanskog Grahova.
Posle ovakvih pobedonosnih borbi i marseva, brigada je popunjena novim borcima iz Dalmacije i Bosne. Avgusta 1942. stiglo
je kod Livna oko dve stotine mladica i devojaka sa Biokova. U lsto vreme dolazi aka stotinu dobrovoljaca iz bataljona »Starac Vujadin«, boraca sa teritorije Bosanskog Grahova i Livna. U oktobru
doslo je jos dve stotine i osamnaest dobrovoljaca sa podrucja $ibenika. Medu novoprispelim borcima - dobrovoljcima bio je veliki
broj drugarica iz Bosne i Dalmacije, koji su casno istrajali u na·
rednim borbama Prve proleterske brigade.
Kada je formirana Prva proleterska divizija 1. novembra 1942.
godine, Prva proleterska brigada je usia u njen sastav. Tih dana
je, 7. novembra, u Bosanskom Petrovcu brigada primila iz ruku
druga Tita borbenu zastavu, sto je znacilo jos jedno veliko priznanje pwleterima Prve proleterske.
Od Bosanskog Petrovca Brigada nastavlja s borbama od kojih
je jedna od znacajnih ona na Sitnici, napad na jaki neprijateljski
garnizon nocu izmedu 19. i 20. novembra. Posle nekoliko dana ucestvuje u borbama za oslobodenje Jajca, a potom krece ka Srednjoj Bosni. Decembra 1942. oslobodila je Skender Vakuf, Kolar
Varas i Josavku. los veci je znacaj tog pohoda u onoj i.ivoj aktivnosti proletera medu narodom na razoblicavanju neprijateljske
propagande i ucvr!icivanju vere u opravdanost borbe koju vodi
Narodnooslobodilacka vojska pod rukovodstvom Komunisticke
partije Jugoslavije.
Taka je Prva proleterska brigada, decembra 1942, slavila svoj
jednogodisnji jubilej. Od staba Prve proleterske divizije dobila je
cestitku:
»Na dan godisnjice upucujemo svoje pozdrave varna koji
ste u toku godinu dm1a pokazali nevidena junastva ... vama koji
nikada niste ni pred najveeim teskocama zastali, vama koji ste
kroz proteklu godinu dana svojim junastvom i politickom svescu,
disciplinom i visokim mora/om sluzili za primer svim borcima za
narodna prava i slobodu, varna koji ste svojim radom mnogo doprineli obrazovanju Narodnooslobodilacke vojske Jugoslavije .. ·"
U stroj proletera Prve proleterske dobrovoljno je stupilo iz
Bosne, Crne Gore i Dalmacije oko sto trideset drugarica ...
U SELU
RURSKA
GRBOVACA, 1942. GODINE HIEKIPA
PRVE
PROLETERSKE
MILEVA JOVICIC - BELKA SA GRUPOM
DRUGOVA U PRNJAVORU, JANUARA 1943.
�JUDIT A ALARGlc
U Novom Sadu, gde je roaena 1917. godine, Judita se
kao tekstilna radnica od najranije mladosti ukljuCila u
napredni radnicki pokret. U
KPJ je primljena 1939. godine. Ucestvovala je kao delegat na Sestoj pokrajinskoj
konferenciji KPJ za Vojvodinu, na kojoj je zaduzena da
radi na organizovanju zenskih
sekcija u Vojvodini.
Okupacija Jugoslavije ju je
zatekla u Beogradu, odakle
je upucena na partijski rad u
Obrenovae. Jula 1941. godine
postaje horae Kosmajskog
partizanskog odreda. Kada je
formiran Posavski odred J udita odr:lava vezu izmeau odreda i PK KPJ za Srbiju.
Organizuje bolnicu u Radoinji, a posle povlacenja nasih
snaga preko Sandzaka postavljena ie za. politickog komesara bolniee u Novoj Varosi.
U Prvu proletersku brigadu
dosla je u Focu, pocetkom februara 1942. godine posle
druge neprijateljs;ke ofanzive,
gde je hila i politicki komesar
bolnice. u ratu je hila i clan
Polit-odjela Druge proleterske
brigade, delegat na Prvoj konferenciji AFZ u · Bosanskom
Petroveu. gde .ie birana u Izvr5ni odbor, instruktor SK
KPJ u okolini Bihaca, clan
Polit-odjela Trinaeste moleterske brigade i druge duznosti.
Nosilae je Partizanske spomenice 1941, mnogih ratnih
i mirnodopskih odlikovanja i
rezervni major JNA.
Kada je aprila 1942. formiran Durmitorski omladinski
bataljon, stupila je u njegove
redove kao dobrovoljae.
Za vreme trece neprijateljske ofanzive kratko se bori na
Durmitoru i Sinjajevini, a rna~
ja 1942. sa vecim brojem boraea stupa u Prvi ( ernogorski) bataljon Prve proleterske. Vee u prvoj borbi meau
proleterima na .Dobrom Dolu,
na Durmitoru, 2. juna 1942,
ispoljila je veliku. hrabrost.
Bila je na mnogim duinostima u Brigadi, a neko vreme
omladinski rukovodilae.
DARINKA - DARA
(MJLOsA) BORAC
Roaena 1924. godine u Boanu, kod Savnika, Dara je postala clan SKOJ-a i horae narodnooslobodilackog rata 1941.
69
�vali bolove od svih medikaInenata".
Poginula je junackom smrcu za vreme pete neprijateljske ofanzive, 10. juna 1943, u
juriSu na Balinovcu.
MANDA BOGUNOV/t
- tULIBRK
Sa celom svojom porodicom, ocem i bracom, od rane
mladosti opredelila se za napredni pokret. Kao sesnaesto_godiSnja ucenica gimnazije pocinie aktivno da radi za poNosilac je Partizanske spomenice 1941. i vise ratnih i
mirnodopskih odlikovanja. Rezervni je staresina JNA.
MARIJA BOBAN
V ec od najranije mladosti
otac i majka su ie svojim nazorima orijentisali ka naprednom pokretu. Sa svoia tri
brata zapazena ie meau naprednom omladinom jos u
predratnim godinama u Klisko-Solinskom basenu. Iako
mlad.a ( rodena 1925. u Solinul, Marija sledi svoju bracu
i roditelje i zajedno s njima
ucestvuje u strajkovima i demonstracijama.
U Savez komunisticke omladine Jugoslavije primljena
je 1941. godine, a pocetkom
1942. postala je borac Mosecke partizanske cete, s kojom
je septembra stigla u Ticevo
i stupila u Prvu proletersku
brigadu. Rasporedena je na
rad u sanitet Brigade. Proleteri su o njoj govorili: ,Njena ljubav i ljudska toplina bo70 lje su zacelivali rane i ublaza-
kret ustanicke 1941. godine.
Rodena je 1925. u selu BaCini,
kod Ploca. Pocetkom 1942. odlazi u Biokovski partizanski
odred, u kome je borac Omladinske cete ,,Ante Torkar". U
Odredu se istice kao hrabri
borac i bolnicarka, te je ubrzo i primljena u Savez komunisticke omladine Jugoslavije.
Kada je Prva proleterska
brigada avgusta 1942 .. vodila
borbu oko Livna, Manda je
stupila u njene redove. U Prvom (crnogorskom) bataljonu
hrabri je borac i bolnicarka.
Borbenim putem Brigade ide
do inaja 1944, kada je u i'inu
zastairnika presla da radi kao
higijenicarka pri stabu Prve
proleterske divizije.
Nosilac je .Partizanske spomenice 1941. i drugih odlikovanja.
MATIJA BOGUNOV/t
Potice iz siromasne seljacke porodice koja je bila oda-
na naprednom pokretu i opredeljena za NOB i revoluciju. Njena dva brata poginula
su u NOB-u. Rodena je 1908.
u selu BaCini (Ploce). Kao domacica postala je clan KPJ
1938. godine. Veoma se angazuje zajedno s bracom i sestrom Nadom u organizovanju i pripremi ustanka.
U Biokovski partizanski odred stupila je 1941. godine, a
avgusta 1942. u Drugi (crnogorski) bataljon Prve proleterske, gde se istice kao vrlo
hrabar borac, bolnicar ka i
sanitetski rukovodilac. Sredinom 1944. prima duznost referenta saniteta Brigade. Nesto kasnije postaje pomocnik
referenta saniteta Prve proleterske divizije i dobija cin
porucnika.
Posle rata ostala je na duznosti u JNA, pa je i penzionisana u cinu majora. Nosilac
je Partizanske spomenice 1941.
i vise odlikovanja.
�DR SAsA BO:lOV/c
Rodena je u Beogradu 1912.
godine, a u narodnooslobodilacku borbu stupila je 1941.
godine. Borac i lekar u kojem
se objedinilo borbeno i humano, Sasa je prosla dug put
kroz borbu i revoluciju.
Bila je na mnogim duznostima i formirala viSe partizanskih bolnica do juna meseca 1942. godine, kada je dosla za prvog upravnika bolnice Prve proletersk_e brigade.
I ne samo medu proleterima,
vee i ii svim bolnicama ·i u
svakoj .iedinici, dr Sasa je bi.
Ia jedan od najomiljenijih boraca i rukovodilaca.
Posle ponovnog povratka
proletera u Bosnu, - Sasa je·
presla u Centralnu vojnu bolnicu, u kojoj ostaje · do · kraja·
rata. Posle rata nastavlja rad
u JNA. Nosilac je Spomenke
1941. i vise. ratnih i mitnodopskih odlikovanja. In1~ ciri re'_
zervnog pukovnika JNK
71
RADMJLA -
MILA CARIC!c
Clan Saveza komunisticke
omladine Jugoslavijt;' . postala
je kao ucenica beranske gimnazije (1940), a Clan KPJ 1941.
Rodena je 1921. godine u Beranama (sadasnjem Ivangradu). U prvim ratnim danima
radi na pripremi ustanka u
dolini Lima i ucestvuje u
njemu.
Kao borac Komskog partizanskog odreda, maja 1942.
stupa u Prvu proletersku brigadu i njen Prvi ( crnogorski)
bataljon. Medu proleterima
svojim primerom je potvrdivala kako se treba boriti i kako hrabro izdrzati sve teskoce. Bila je borac, rukovodilac
SKOJ-a i politicki delegat
voda.
·
· Hrabro se borila u redovima
proletera siroin Crne Gore,
Bosne i Hercegovine, Sandzaka- i Dalni.ad j e do avgusta
.-1944. godine. Tada se Mila po
zadatku Partije vraca u Beran~ za omlaqinskog rukovodioCa i sa istim; ~arom organizuj"e omladinu :za rad na obnovi
i izgradnji zemlje. Radila je zatim u SUP-u i imala je cin kapetana I klase.
Nosilac Partizanske spomenice 1941. ·i vise ratnih i mirnodopskih odlikovanja, Mila
CariCic je umrla 1977. godine.
ANKA J. CEROVlc
Nosena slobodarskim tradicijama, Anka se kao omladinka (rodena 1921) u Tusi•
nu, kod Savnika, opredelila
za NOB i revoluciju, te je
1941. primljena i u Savez komunisticke omladine Jugoslavije.
Formiranjem Omladinskog
bataljona Durmitorskog odreda, Anka postaje njegov horae i istiCe se na terenu u barhi protiv izdajnika i neprijateljskih slugu. Ucestvuje s Bataljonom u borbama po Sinjajevini i Poljima kolasinskim 1942. godine, gde je vodila borbe i Prva proleterska
brigada. Tada Anka i stupa
medu proletere, u Trecu cetu
�Prvog
( crnogorskog)
bataljona.
U Brigadi postaje omiljena
kao hrabri horae. Pored puske, nosila je u svom rancu i
gusle. Za vreme odmora i predaha zabavlja]a bi borce guslajuCi i pevajuCi junacke narodne pesme. Poginula je hrabro jula 1942. u SCitu u borbi
za crkvu koju su ustase bile
pretvorile u svoje utvritenje.
VUKOSAVA (NIKOLE)
CRNJAK .
Bila je horae Kalinovickog
partizanskog odreda kada je
Prva pro]eterska brigada vodila borbe za· vreme druge neprijateljske ofanzive. Meitu
partizanima Kalinovika koji
su pritekli u pomoc proleterima za vreme Igmanskog marsa, nalazila se i Vukosava, seIjanka iz Kosorovica, gde je i
roitena 1923.
·
Borae od septembra 1941.
.'(odine, u Prvu proletersku
brigadu stupila je februara
1942. zajedno sa nekoliko boraea Kalinovickog partizanskog odreda.
U svim borbama i ofanzivama istakla se kao horae i
bolnicarka. Proleteri su je
primili u Komunisticku partiiu Jugoslavije, a za ispoljenu
hrabrost dobila je Cin starijeg vodnika i vise ratnih odlikovanja. Nosilac je Partizanske spomenice 1941.
RU:l.A (PERE) CVET/c
i
I
I'
Meitu KrajiSnicima koji su
avgusta 1942. godine dolili u
Prvu proletersku, bila je i pet72 naestogodiSnja Ruza Cvetic.
Mlaciu devojku iz sela Sujica, kod Livna, proleteri sti
odmah poslali na sani tetski
kurs u. Livno. Posle zavrsetka
kursa, prosla je sa Prvom proleterskbm kroz borbe kod
Kljucli, Grahova, Jajea, Kotor
VaroSi, TesliCa, Prnjavora, na
Drini i Neretvi.
Hrabro je poginula u jednoi od najtezih borbi koiu je
vodila nasa Narodnooslobodilacka vojska. na Sutjesci juna 1943. godine.
MARA CVETKOV/c
Domacica iz sela Mandalina, kod Sibenika. Mara se odmah po okupaciji ukljucuje u
aktivan rad za narodnooslobodilacki pokret i revo1uciju.
Pocetkom 1942. primljena je
u Savez komunisticke o'mladine Jugoslavije.
Kao dvadesetogodiSnja devojka i skojevka u Prvu proletersku brigadu stupa pocet-
kom oktobra 1942. kod Kljuca. U Brigadi je hrabar horae, a posebno se istice .· za
vreme borbi u iznosenju i previjanju ranjenika. Stoga · vrlo
brzo postaje omiljena. u . Cetvrtom (kraljevackom), bataljonu, sa kojim je prosla cetvrtu ofarizivu.
·
·
Poginula je aprila 1943. godine u borbama kod Cajnica.
RADMJLA CVETKOV/c
Ucenica iz Glamoca, gde je
roitena 1927, ·Radmila je ·stupila u Prvu proletersku u leto 1942. godine.
. U borbi protiv neprijatelja
domaCih izdajnika ubrzo se
istakla kao hrabar horae i
bolnicarka, zala.Zuci vrlo cesto i svoj zivot da iznese sa
bojista i previje ranjene drugove. U borbi za ranjenike posebno je svoju hrabrost i pozrtvovanje pokazala na . Ivan
Sedlu, februara 1943. godine,
kada je juriSala da pomogne
1
�MAR/JA cEKO
'I
I
'
I
I
~I
I
l
I
I
drugovima Milutinovicu, DerviSu SusiCu, Penju Sekulicu i
drugima. Takav primer hrahrosti ispoljila je i na Sutjesci.
Kao takav hrahar horae
primljena je u Savez komunisticke omladine Jugoslavije
1942, a u KPJ 1943. godine.
Nastavila je horhu do kraia
rata kao politicki rukovodilae i oficir JNA.
RADA (PETRA) cEtAR
Rodena u Vlahovidma, kod
Sarajeva, Rada Cecar je stupila 1942. u Prvu proletersku hrigadu. Uhrzo se istakla kao hra·
bar horae i holnicarka, pa jc
iste godine. primljena u Savez
komunisticke om!adine J ugo·
slavije. Kasnije je postal a i clan
Komunisticke partije.
Ne izostajuc'i nikad iz prvog
borbenog stroja, medu proleterima se hrabro borila do konacne pobede
oslohodenja
nase zemlje.
TONA-TONKA cVRLJAK
Marija Ceko (rodena 1921)
pripada onoj generaciji naprednih i hrabrih devojaka sa
sela koje su se od prvog dana
rata i revoluciie opredelile za
narodnooslobodilacki pokret.
Posla je u partizane iz sela
Konjevrata, kod Sihenika.
Oktohra 1942. godine, kada
ie Prva proleterska brigada
hila kod Kljuca, Marija je
stigla sa svojim Dalmatincima
i postala horae Cetvrtog (kraljevackog) bataljona. Ubrzo
su je svi zapazili kao dobrog
borea i vrsnu cetnu bolnicarku.
Marija j e hrabro poginula
u bici na Neretvi, marta 1943.
U svom rodnom selu Konjevratu, kod Sibenika, gde je
rodena 1917. godine, Cim je
borba pocela protiv okupatora istakla se Tona kao odana
narodnooslobodilackom pokretu. Radi aktivno na terenu i
izvrsava sve zadatke koje pred
njom postavlja partijska organizacija. U prvoj ratnoj godini postala je i kandidat za
clana KPJ.
Oktobra 1942, kada se Pr-Va
proleterska nalazila kod Kl juca, Tona je kao dobrovoliac
stupila u vee tada proslavljenu Prvu proletersku.
U Cetvrtom (kraljevackom)
bataljonu istice se kao hrabar
borac i postaje cetna bolnicarka. U Prvoj proleterskoj
nrosla je cetvrtu i petu nepriiatelisku ofanzivu i kao cetna
bolnicarka hrabro poginula
22. septembra 1943. godine na
Cisti Velikoj, u Dalmaciji.
JVANKA cORGELJA
Imala je devetnaest . godina
kada je .sa svojim bratom Jerom, pocetkom oktobra 1942.
godine, stunila u Prvu proletersku. Posli su zajedno iz sela Konjevrata (kod Sibenika)
da se bore protiv okupatora,
za slobodu.
Rodena 1922. godine, I vanka je kao devojka radila sve
polioprivredne i domaCicke
poslove. U Trecem (kragujevackom) bataljonu hrabro se
horila kao borae i cetna holnicarka. Osobito se istice tokom cetvrte i pete neprijateljske ofanzive na spasavanju i
nezi ranjenika. Taka je poginula 17. decembra 1943. godine, izvlaceCi ranjenike u borbi
kod Suiica. Negde u isto vreme poginuo ie i nien brat Jero izmedu Travnika i Jajca,
kao borac Prvog ( crnogorskog) bataljona Prve proleterske brigade.
ZUHRA cUPO
U leto 1942. godine kada je
ustaski teror divljao i dostizao vrhunae nad stanovnistvom Livna i okoline, ovaj
kraj su oslobodile iedinice
Prve proleterske brigade. MladiCi i devojke pohrlili su tada
u stroj Prve proleterske, jer
su shvatili da je jedini put do
slobode put borbe protiv
neprijatelja pod zastavom Partije.
Medu njima, kao dobrovoljac, bila .1e i Zuhra, koja je i
rodena u Livnu 1922. godine.
Postala je borac Drugog ( crnogorskog) bataljona. Kao
horae i bo!nicarka zapamcena
· je po duhu i pesmi koje je 73
�unosila medu proletere. Ranjena je za vreme cetvrte neprij a teij ske ofanzive i upucena
na ]ecenie u Centralnu holnieu. Zarohljena je kao ranjenik juna 1943. godine na Sutjesei.
Pred neprijateljem se juriacki drl:ala. Internirana je i
izdrzala je sve strahote nemackih logora.
SLAVKA DAMJANOV/c
VUKOV!c
Omladina slohodarskog Drvara posla .ie u odlucnu horhu
jos ustanicke 1941. godine. U
tim redovima hila je i Slavka,
rodena 1924. godine u Sipovljanima, selu kod Drvara.
Oktobra 1942. stupila je u
Prvu proletersku i sa njom
iSla sve do Trsta,. do konacnog
oslohodenja nase zem!je. U
ratu je hila horae, cetna holnicarka i referent saniteta hataljona.
Kao hrahar horae i holnicarka i odgovoran staresina,
primljena ie u Savez komunisticke omladine J ugoslavije
1942. a u KPJ 1943. godine.
Dohila je viSe ratnih odlikovania,
demohilisana je 1945.
sa Cinom starijeg vodnika.
Nosilae ie Partizanske spomenice 1941.
a
LUNA-ZOR.A
DAN/TI-PA VLOV/c
Kao uceniea girnnazije u Saraievu, gde ie i rodena 1924.
godine, sedamnaestogodiSnia
Zora Daniti zamenila · je skolsku torhu sa ustanickom puskom. Proleteri se secaju da je
sa soh om nosila, kada je 1942.
stupila u Prvu proletersku, nekoliko knjiga i prihor za pisanje.
Ostavila je grad na Miljaeki i medu proletere doS!a u
zelji da hude odlican horae,
kakva je hila i ucenica. Ubrzo
se kao takva i pokazala u proleterskom stroju: kao horae,
holnicarka, bombas, u patroli
i na straZi.
Proleteri su je primili u Savez komunisticke omladine, a
zatim i u Komunisticku partiju Jugoslavije.
ER.NA DENON- SAK
Bila je svedok kada su Nemci i ustase u Sarajevu poceli
da progone Jevreje. Nije htela da mirno ceka zlokohnu
hajku zloCinaea, vee je kao
uCenica, ne dvoumeCi se,t pos!a u partizane. Rodena je u
Sarajevu 1923. go dine.
U Prvu proletersku brigadu
stupila je 1942. godine, posle
ilegalnog zivota i skrivanja u
jednoj muslimanskoj poro-
dl£1.
Istice se u horhi kao horae
i holnicarka. Toplina kojom
su se proleteri odnosili prema
njoj i drugarska ljubav koja
je vladala medu horcima, ulivali su joj snage da istraje u
borbi i da sve cini za izvlacenje i negu ranjenih drugova.
Za vreme cetvrte ·neprijateljske ofanzive, marta 1943,
umrla je od tifusa u dolini
Neretve.
MILEVA DEV/c
U jesen 1942. godine Bihac
_je postao eentar slohodne teritorije. Grad u kome je odrzano Prvo zasedanje Antifasistickog vijeca narodnog oslohodenja Jugoslavije, docekao
je proletere i sve druge partizanske snage kao svoje oslohodioee.
Medu omladinom koja je
stupila u redove Prve proleterske, hila je i petnaestogodisnja Mileva Devic. Rodena u
Bihaou 1927. godine, postala
je horae NOV rnaja 1942.
�U Brigadi je hila horae, bolnicarka, i zamenik referenta
saniteta u Trecem (kragu ievackom) bataljonu, sa koiim
je i prosla sve ratne staze Prve
proleterske preko Bosne, Crne Gore, Sandzaka i Srbi ie,
Sremskog fran ta i Slovenii e,
do Trsta.
·
Rat je zavdila sa oficirskim
Cinom i vise ratnih odlikovanja.
JOVANKA DODER
I
I
I
'
I
'
I
I
'
i
J
Imala ie sedamnaest godina
kada ie iz Gaeka, gde je rodena 1926. godine, stupila u Prvu proletersku brigadu. Hrabro se borila kao horae i bolnicarka sve do sedme ofanzive. A u jeku ove ofanzive, kada su proleteri vodili borbu
na zivot i smrt na Mlinistu,
Vranici i Maklienu, zaddavaiuCi daleko nadmocniie nepriiateliske snage koje su zurile
ka Drvaru, u iednom jurisu za
iznosenje ranienika pala je
pokosena rafalom J ovanka Doder. Uzviknula je:
-_ IzvlaCite ranjenike!
Drugovi su joj priS!i i izneli
je sa polozaja, a tada su konstatovali da j e ranjena u glavu. Dozivela .ie naigore: oslepela je. Preneta je hitno u bolnieu, ali proleteri nisu uspeli
da saznaju niSta o njenom daljem zivotnom putu.
MILEVA (MARKA)
DRAsKOV/6-PANTJ(:
I
I
l
•
ne) i stupila u Sesti (beogradski) bataljon Prve proleterske.
U Brigadi je hila horae, cetna bolnicarka i referent saniteta bata!iona. Kao hrabar horae i bolnicarka postala je
Clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije 1943. a Clan
Komunisticke partije Jugoslavije 1944. godine.
Ova puta je ranjavana u narodnooslobodilackom ratu i
revolueiji, ali je sve to hrabro
izdr7ala ne napustajuCi proleterski stroj do konacnog oslobodenia nase zemlje. Za ispoljenu hrabrost i pozrtvovanie
odlikovana je sa vise ratnih
odlikovanja.
ZORKA (BOzA)
DRAsKO
Napustila je avgusta 1942.
svoje selo Oplecane-, kod Duvna (gde je rodena 1922. godi-
Kao uceniea niksiCke gimnazije opredelila se za napredni omladinsl<i pokret. Iz sela
Lukova, gde je rodena 1920.
godine, posla je kao skojevka
sa crnogorskim ustanicima u
borbu protiv neprijatelja.
PoCinje kao horae Niksickog partizanskog odreda, a aprila 1942. stupa u Prvi (crnor,orski) omladinski bataljon,
sa kojim ratuie po Siniajevini
nrotiv cetnickih bandi. clan
SKOJ-a je od 1941, a u KPJ je
primljena novembra 1942. godine.
U Prvu proletersku stupila
ie kada je njen batalion rasformiran. maia 1942. U Prvoi
proleterskoj istice se kao neustrasivi horae i politicki komesar. Ranjavana .ie nekoliko
nuta. ali nikada nije ostala u
bolnici do konacnog ozdravlienja, vee je zurila da se sto
pre vrati u svoju .iedinieu. Oktobra 1944. postavljena .ie za
politickog komesara bataliona
u Beogradskoj brigadi KNOJ-a.
Posle rata osta ie u JNA, zavrsava pravni fakultet i kao
nukovnik JNA postaje · sudija
Vrhovnog suda JNA.
, Nosilae je Spomeniee 1941.
i mnogih odlikovanja.
75
�VUKA fJENADIJA
MILKA OAK
Borcima Prve proleterske
Vuka Denadija .ie ostala u zivom secanju iz borbi za spasavanje ranjenika i po brizi o
njima preko Miljevine i J abuke, juna 1943. godine, kada je
Brigada marsovala u pravcu
Renovice.
Takva je hila u svim borbama ova bolnil'arka iz sela
Prusca (kod Bosanskog Novog), gde je rodena 1920. godine. Stupila je ·u borbene redove Prve nroleterske 1942.
godine. Sa Brigadom je orosla trecu, cetvrtu, petu ofanzivu, i sve borbe do kraja rata.
Prezivela je i hrabro izdrl'ala
strahbte i jurise Neretve i Sutjeske.
Kao hrabar· horae i bolnicarka u ratu je oostala Clan
Saveza komunisticke omladine
i clan Komunisticke partiie
Jugoslaviie. Dobila ie cin oficira i viSe ratnih odlikovanja.
Nosilac je Partizanske spomenice 1941.
Bila je jesen 1942. godine,
kada se sedamnaestogodiSnja
devoika iz sela Gornjeg Suvaie (Bosanska Krupa) spremila da pode u partizane.
Svrstala se u redove Prve
proleterske u Centralnoj Bosni. Hrabra i odlucna, uvek je
hila spremna da pode na borbeni zadatak - u zasedu, patro!u, izvidnicu, na strazu. ,
Istice se u borbama, fehruara 1943. godine, na Ivan Sedlu. Hrabro je juriSala kroz
cetvrtu i petu neprijateljsku
ofanzivu. Medu prvima je u
horbama na Sutjesci, sve dok
je nije u jednom od tih jurisa
nokosio nenrijateljski kursum.
Tako je Milka ( rodena 1925)
vl'Sila svoj zivot u hladnim taIasima Sutjeske.
BURBA fJOKOVJ(:
-ROMANO
76
Kada je Prva proleterska oslobodila Gora.Zde, u vreme
trece neprijateljske ofanzive,
Duka je kao vee aktivna u pokretu stupila u Sesti (beogradski) bataljon Prve proleterske. Bilo je to aprila 1942. godine.
U Brigadi je hila horae, holnicarka i higijenicarka, a meau proleterima u ratu je postala i clan Saveza komunisticke omladine i Komunisticke parti.ie Jugoslavije (novemhra 1942).
Kroz horbu i ofanzive, ucenica iz Gorazda (gde je rodena 1922. godine) postala je
kaoetan I klase i dohila viSe
odlikovanja. Nosilac je Partizanske spomenice 1941.
MILKA (LAZE) GLAMO(:J(:
MATILDA -
TILDA
FJNCI
Rodena je 1926. godine u jevrejskoj porodici u Splitu. Kao
i u svim krajevima Evrope,
gde su harale fasisticke Hiderove horde, tako i u Jugoslaviii posehno su fasisti progonili Jevreje.
Matilda je bila petnaestogodiSn ia ucenica kada su Nemci
i Italijani usli u nasu zemlju
1941. godine. Svesna sta ie
ocekuje ako padne u ruke fasistima, posla je jos 1941. godine u narodnooslobodilacku
horbu.
U Prvu proletersku brigadu
stupila je 1942. sa jos dosta
svojih drugova i drugarica iz
Dalmacije. Poginula je u borbi na Sutjesci, juna 1943. go·
dine.
·
·
Milka ie u seljackoi narod,
noj nosnii, avgusta 1942. godine, dosla u Prvu nro!etersku
hrigadu. Rodena 1925. u siromasno i patrijarhalnoj porodici u Starom selu, kod Donjeg
Vakufa, nije "idela mnogo od
sveta, niti je zavrsila kakve
skole.
U jednoj od borbi kod Kuca, kada su proleteri zarohili
vise ItaliJana. iedna od drugarica pozva Milku i rece joj:
- Izaberi pantalone koie ti
se svidaju, jer ti je ta suknja
dotrajala.
- Ma nijesam ja muskarac,
da idem u oantalonama
branila se Milka.
, Posle kraceg
ubedivanja
Milka je ipak popustila i po-
�slusala drugaricu. Iz rata je
izasla sa Cinom staresine JNA
i viSe ratnih odlikovanja.
hrabrost i negu ranjenika odlikovana je sa viSe ratnih odlikovanja.
ANKICA OLAMOcLIJA
- NEDOV/c
STANKA OLOMAZJ(;
Iz Gornjeg Skrada, kod Karlovca, gde je rodena 1925. godine, posla je Ankica kao skojevka u narodnooslobodilacku
borbu i revoluciju 1941. godine.
ZavrSila je po!Oticki kurs u
Donjem Lapcu 1942. Iste godine je ranjena na Skakavcu,
kod Karlovca, i unucena na
lecenje u Partizansku bolnicu
na Petrovoj Gori. Sa Petrove
Gore je sa sto lakih ranjenika
dospela u Centralnu bolnicu,
iz koje, krajem 1942, stupa u
Prvu proletel'sku, kao clan Komunisticke partije Jugoslavije. Rasporedena je za cetnu
bolnicarku Ttece cete Treceg
bataljona. Bila je na dufuosti
referenta saniteta bataljona i
artiljerijskog diviziona.
Nosdlac je Partizanske spomenice 1941, a za ispoljenu
Kao clan Partije i vee poznati politick·i radnik u svom
mestu. u selu Novakovicima
(kod Zabljaka ). gde je i roilena 1924. godine. Stanka ie
kao dobrovoljac dosla u Omladinski durmHorski batalion.
U Omladinskom durmitorskom batalionu ostaje samo
od aprila do kraja maia 1942.
godine, kada stupa u Prvu
proletersku brigadu. U svakodnevnom Zivotu veoma mirne
prirode, Stanka u ratnim okrsajima ispoljava veliku hrabrost. JuriSa meitu prvima na
bunkere u nanadu na Livno,
Konjic, Bugoino, Jajce, Prnjavor, Ivan Sedlo, u svim iurisima svoie brigade. U Prvoj
proleterskoi nostala ie komesar cete, a hila je i clan Politodjela Prve proleterske brigade ·i Prve proleterske divizije,
kao i Clan divizii skog komite-
ta Partije. U ratu je dobila
Cin kapetana I klase.
Posle rata je istaknuti partijsko-politicki radnik i rukovodilac. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i mnogih
ratnih i mirnodopskih od!ikcivanja.
DERVlsA HODzlc
Mlada ucenica, DerviSa je
imala sedamnaest godina kada ie nanustila dacku kh.mu'' i
svoie Livno ( u kom je i rodena 1924. godine), da bi stunila u Cetvrti (kralievacki) bataljon Prve proleterske. Bilo
ie to avgusta 1942. godine.
Hrabro se borila U: sastavu
Cetvrtog bataljona u danima
cetvrte, pete i seste ofanzive.
U Brigadu je dosla kao clan
Saveza komunisticke omladine Jugoslaviie. Kanetan SavCic, uoliticki komesar Cetvrtog batal iona·. zanisao je u
,.Mali ratni dnevnik" nrimere
hrabrosti DerviSe Hodzic. Na
Mlinistima, kod Drvara, u maju 1944. bila je referent sani-
77
�teta cete. Jurisala je da iznese
ranjenog svog komandira cete
u nemogucoj situaciji. Uspe]a
ie da ga iznese, ali ni.ie proslo dugo - DerviSa je smrtno
nogodena od parceta avionske
bombe 27. maja 1944. na Mlinistima. N iene nosledn ie reCi
bile su: .. Da li su svi drugovi orevijeni? ... ". Taka je
na Mlinistu zavrsila borbeni
put ova hrabra devojka.
LJUB/CA IVANcEVIc
- fJUR/c
Rodena ie 1928. u selu Jankovcu, kod Bihaca, a jos 1941.
opredelila se za narodnooslobodilacki pokret. Bila je tada
u redovima napredne omladine Bihaca. Kao vee organizovana omladinka, novembra
1942, stupila ie u Prvu proletersku i postala horae nienog
Sestog (beogradskog) bataljona.
Sa proleterima ie prosla
kroz sve borbe i ofanzive _.:.,
preko Bosne, Dalmacije, San-
dzaka, Crne Gore i :srhije, horila se za oslobodenje Beograda i na Sremskom frontu, gde
je hila cetni staresina.
Dva puta ie ranjavana i za
hrabrost je dobila dva ratna
od1ikovanja. · Demohilisana je
I 945. godine u. cinu starijeg
vodnika.
MJLENA JVANOV/c
Skojevka od prve ratne godine, Milena Ivanovic (rodena
1925) napustila je kao 11cenica svoje rodno Gostilje, -kod
Danilovgrada, i st11pila 11 Prvi
omladinski crnogorski bata]jon. Sa Bataljonom je prosla
sve ratne staze do st11panja u
Prvi ( crnogorski) hataljon Prve proleterske 1. i11na 1942.
godine. Clan je SKOJ-a od
1941, a KPJ od 1943. godine.
u cetvrtoj neprijateljskoj
ofanzivi, kao hrabri horae i
holnicarka dobija zadatak da
prati ranjenog Jovana V11kanoviCa. Zajedno sa Ljuhicom
VukanoviC u teskim danima
ave ofanzive ispoljava izuzetnu hrabrost u zastiti i negovanju ranjenika.
K?"niif'- se ponovo vraCa u
svoj hataljon. Jula 1943. poka7ala je iz11zetn11 hrahrost kada
.ie Prvi hataljon vodio horhu
u okruzenj11 na kom11nikadji
Caparde - Zvornik. Iznosed
smrtno ranjenog Radovana
Gardasevka (koji je proglasen za narodnog heroja). Milena je tesko ranjena. Borila
se hrahro, a da ne hi pala ziva
Nemcima u ruke aktivirala je
bombu koja je raznela.
MIL/CA (ILJJE) JVET/c
Kada ie rat poceo hila ie
ucenica. Rodena 1923. u selu
Kazancima. kod Bosanskog
Grahova, Milica ie nocela borbl1 nrotiv nenrijatelja ios 1941.
godine.' Zajedno sa celim _batalionom ,Starac Vujadin",
presla ie av~rusta 1942. 11 Prvu
proletersk11 hrigad11.
Posle is no! jene hrahrosti n
Prvoi proleterskoi. ubrzo ie
prekomandovana i hila na raznim r!uznost-ima '' nroslavl jenim krajiskim jedinicama sve
do kraja rata.
Nosilac ie Partizanske snomenice 1941. vise ratnih odHkovania i rezervni je st;:~re
sina Jugoslovenske . narodne
armije.
RAJKA (NJKOLE) JAOODJ(:
78
U · Prvu proletersku stupili
su mnogi mladiCi i devojke iz
Livna i okoline oktobra 1942.
Medu njima hila je i petnaes·
togodisnja Rajka J agodic iz
sela Potocana.
�I
ci raspored:ena je u Kijevski
bataljon Prve proleterske bri·
gade, iz koie nrelazi nazad u
Prvu proletersku diviziju, gde
je i primljena u KPJ. ·
Decembra 1943. odlazi u Prvu licku brigadu ,Marko Ores·
koviC" za zamenika referenta
saniteta. Kasnije je postavljena za referenta saniteta Trinaeste proleterske
brigade
,Rade Koncar", u kojoj i ostaje do kraja rata. Posle rata
ostala je u JNA. Penzionisana
ie u Cinu viSeg oficira. Nos'ilac je Partizanske spomenice
1941. i viSe odlikovanja.
. U stroju Brigade prosla je
horheni put od Livna, preko
Drvara, Jajca, Prnjavora, Neretve i Drine. Hrahro je poginula na Sutjesci, juna 1943, u
·sesnaestoj godini zivota.
Ostala je u seeanju proleterima kao svetao primer horca,
holnicarke i druga. J urisala je
ranie uz rame sa iskusnim r:itnicima.
SMILJA JAKslc
- KERKEZ
Kada je Prva proleterska
dosla u Bosanski Petrovac no·
vemhra 1942. godine, Smilja je
kao i mnoge devojke iz junacke Krajine stupila u proleter·
ski stroj.
Rodena .ie u selu Bjelaiu,
kod Bosanskog Petrovca, 1926.
godine. Kao ucenica ie napustila skolsku klupu da se prihvati puske i pod:e u partizane. U Prvoi proleterskoj hila
.ie horae, hombas, pomocnik
puskomitraljesca.
Ljutila se kada je odred:ena
na duznost bolnicarke, ali ie
kao skojevka morala zadatak
da prihvati. U Prvoi proleterskoi ostala ie do marta 1943,
kada je presla u Trecu krajisku, u cijim redovima je nastavila da ratuje. Dobila je nekoliko ratnih odlikovanja. Rezervni je staresina JNA.
OOsA JOK/c -
MJLEVA JOV/clc
pravdama ondasnjeg reiima"
- zapisa]a je Gosa u svojoj
autobiografiji.
Sa ocem i bratom fehruara
1942. otiSia je Gosa sa Ilidze,
gde ie rod:ena 1922, u Igmanski batal jon Kalinovickog odreda. Odatle je ratni putevi
vode na sanitetski kurs u Trnovo, a onda u Obaljski batalion, u koiem ie hila ranjena.
Posle kratkog lecenja u bolniDRUGARICE
TRSTA
I
DRUGOVI
IZ
PRVE
Imala je samo petnaes t go·
dina kada je jednog hladnog
februarskog dana 1942. stupi·
!a u TreCi (kragujevacki) ha·
talj on Prve proleterske. brigade. Rodena je 1927. u selu·Bu·
.garima,_ kod Kamenice.
Od Foce prosla je Mileva
J oviCic sve ofanzive i · ratovala
po Bosni i Hercegovini, Dal·
PROLETERSKE BRIGADE
1945.- GODINE
KOD
MIRKOV/c
,Od ranog djetinjstva imala
sam prilike -da upoznam hiie·
dan zivot sirotinje i raskos bog;atih. I mo.i otac kao radnik
hio je vrlo cesto izlozen ne-
79
�]Tf
p' :
'
Za ispoljenu hrabrost odlikovana je ratnim odlikovanjima.
SLAVKA JURcEVIc
maciii i Crnoi Gori, Sandtaku
i Srhiii, na Sremskom frontu
i sve ·do Trsta. Medu proleterima ostala ie do oktohra
1945. godine, kada ie kao referent saniteta u Brigadi demohilisana u cinu starijeg
vodnika.
Prim! iena ie u KPJ 1943. i
dohila ·ie vise odlikovanja i
priznanja.
!ELENA (NOVICE) JOVOVIc
80
Sa 'osamnaest p;odina ie Jelena Jovovk iz Pluzina (Piva),
otisla u Durmitorski partizanski odred. U Prvi hatalion Pr·
ve proleterske stupila ie S. maja 1942. godine. Kao horae
ovog hataljona ucestvovala je
u borbama na Sil)jajevini i
Durmitoru.
Sredinom iuna 1942. pro!eteri su je, zhog iscrpljel)osti,
vratili na teren. u Pivu. Jelena
je kao vrlo hrabar horae nastavila horhu sve do oslobodenja zemlje.
Slavka Jurcevie je iz sela
Studenaca, kod Imotskog, gde
je rodena 1922. godine. Kao
skojevka ukljucuje se u napredni pokret vee 1940. Od
pocetka rata, kao ilegalni pozfrdinski radnik, ispoljava veliku hrabrost i odanost u izvdavanju zadataka. Juna 1942.
stupila je u partizanski odred
na Biokovu, a vee avgusta doIazi u Prvu proletersku gde ie
u priStapskim jedinicama hila
horae i holnicarka.
Za vreme cetvrte nepnJateljske ofanzive prelazi u Ce1Jtralnu hol1Jicu, u kojoj se istice kao horae i iskus1Ji sa1Jitetski radnik. Poginula je pri
izvlacenju ranjenika juna 1943.
godine, u jeku pete neprijateljske ofanzive, na Sutjesei.
ANBA (ANDRIJE) KAPIC/c
Rodena je 1897. godine u
Rijeci Crnojeviea. Od 1926. godine aktivniie deluie 11 nanrednom pokretu. U niihovoi
kuCi su se pre rata skrivali
komunisti - ilegalci. Za vreme ustanka za iedno sa svoja
tri sina opredeljuje se za l:J<Jrbu protiv okupatora. Anda ie
pocetkom juna 1942. godine iz
Loveensko« partizanskog odreda presla u Prvi hatal ion
Prve proleterske. Medu proleterima istice se kao hrahar
horae.
Oktobra 1942. odlazi iz Prve
proleterske u Cetvrtu pro]etersku crnogorsku brigadu, da
se vee jula 1943. sa dva svoja
sina nade u Sesnaestoj vojvodanskoj diviziji. Kao horae i
covek sluzila je mladima za
primer.
Nosilae Partizanske spomenice 1941. i viSe 0 dlikovanja,
Anda je umrla 1976. godine.
�SAVA (NJKE) KARAN
Kada su jedinice Prve proleterske usle u Duvno 1942.
godine, narod ovog kraja ih
je docekao kao svoie snasioce, jer .ie teror ustaSa. okuoatora i drugih domaCih izdajnika vee uveliko divljao.
Posebno je omladina Duvna
i okoline sa odusevl jenjem
primala dolazak proletera u
zelii da se uvrsti u niihove
redove. Menu tim omladinkama i omladincima bila ie i
Sava Karan, devojka ronena
1926. f"Odine u Duvnu. Dosia
je menu proletere i .iednostavno rekla:
,J a hoCu u partjzane, a mo.ii mi ne -daju". Drugovi joj
odgovoriSe da su nieni u pravu, jer ie suviSe mlada, te nece moCi da izdrzi ratne napore. Sve je to Sava lena saslusala, ali im ie i odgovorila
vrlo kratko: da ce ona sve izdr:lati i nek se oni nista za to
ne brinu, jer ona nece da ostane i ceka strasnu presudu
okunatora i njegovih slugu.
Proleleri su je primili i ona ie
menu niima ostala sve do konaene pobede.
omladine Jugoslavije i vee
sledece postala clan Komunisticke partije Jugoslaviie.
Sa Brigadom je presla ceo
ratni put od Duvna, kroz sve
borbe po Bosni, Dalmaciji, Crnoj Gori, Sandzaku i Srhiji.
Borila se za oslobodenje Beograda i na Sremskom · fronlu
- sve -do Trsla, gde je u proleterskom slroju docekala konacno oslohodenje.
SOFIJA KARAD:tlc
Ronena 1921. godine u selu
Palezu, kod Zahljaka, Sofija
je radila sve poslove u siromasnoj seljackoi porodici. Odmah posle kapilulacije nasla
se menu omladinom Durmitora koja se obucava u rukovanju oruzjem. Radi na prikunljanju saniletskog malerijala
i zbog takve svoje aklivnosli,
pocelkom 1942. godine, primljena je u Savez komunisliOke
omladine Jugoslavije. Vee marta isle godine postaje horae
Omladinskog durmitorskog bataljona, a maja zajedno s mno-
go svojim drugaricama i .drugovima stupa u Prvu proletersku. U Brigadi ostaje do
ranjavanja, maja 1943. godine,
kad je upucena u Centralnu
holnicu. Ponovo je neko vreme hila na Durmitoru, gde
kao clan KPJ radi sa omladinom.
U Sedmoj omladinskoi brigadi ,Budo Tomovic" S 0fija
se kao zamenik politickog komesara cete i potporucnik borila do konacnog oslobonenja
zemlje. Nosilac je Partizanske
spomenice 1941. i ralnih odlikovanja.
JELENA KNEiEVlc
Kada je zavrsila osnovnu
skolu u KnezeviCima, selu
kod PlliZina, iako odlican ucenik Jelena nije mogla da nastavi skolovanje. Ostala je rano bez oca, pa je umesto u
skolu, otiS!a u najam kod
imucnijih seljaka.
Nije tesko shvatiti kakav je
bio zivot devojke, ronene 1922.
godine, koja je jos kao dele
SAVA -KARAN-MAJSTOROVJc
Iz sela Roseena. kod Duvna.
gde je ronena 1922, Sava ie
posla u parlizane 1942. godine. Avgusta iste godine sa vise mladiea i devojaka iz ovoo;
kraia stupila je u Prvu proJec
tersku, u njen Sesti (beogradski) balaljon.
U svim borbama i ofanzivama islice se kao hrahar horae
i bolnicarka, pa je 1942. primljena u · Savez komunisticke
81
�kod boo:atiiih seliaka morala
da obavl ia sve poslove od cuvanja stoke do polionrivrednih radova. Stoga se jos u nredratnim godinama opredel iuie za nanredni pokret. U ustanickim danima 1941. imala ie
cast da iz ruku Save Kovacevica dobije nistol i na noklon.
Kao horae Durmitorskog bataljona maia 1942. dolazi meau nroletere - u Prvu proletersku. Hrahri skoievae i komunista. J elena Kne'l:evic dahlia nrvi oficirski cin sentembra 1943. podine. Dva puta je
ranjavana. Iz JNA ie izasla · u
Cinu kapetana. Nosilae ie Partizanske spomenice 1941.
mnogih ratnih odlikovanja.
Medu ernogorskim partizanima zivela ie njena poruka
narodu: ,Vi koii necete u borbu nrotiv neprijatelja obucite
suknju". Umrla je posle rata.
ANKA (ADAMA) KOKJ(:
Od najraniie mladosti ova
se hraba devoika iz sela Duhrave, kod Sibenika, opredelila za napredni nokret. Anka
Kokic (rodena 1922) je jedan
od skoievaca koji su iz Dubrave posli u rat jos 1941. godine.
Medu omladinom Dalmaci ie
koia je stupila oktobra 1942.
godine u redove Prve proleterske hila je i Anka. Tada je
postal a horae Drugog ( crnogorskog) bataljona, u Cijim
redovima je prosla kroz bitke
eetvrte i pete neprijateijske
ofanzive.
Posle pete neprijateliske
ofanzive presla je u Sedmu
banijsku diviziju u kojoi ie
kao hrabri sanitetski radnik
82 dobila Cin vodnika.
DRAGICA KOKJ(:
ANKA (ANTE)
KOKI(:
Rodena u siromasno i sel jackoj porodici 1923. godine selu Dubravi, kod Sibenika, jos
od rane mladosti Anka .ie pripadala naprednom nokretu.
Veoma se angazuje od pocetka borbe protiv okupatora
kao pozadii:tski radnik.
Bila je clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije
kad je dosla u Prvu proletersku brigadu, kod Kliuca, oklobra 1942. godine. U trecem
(kragujevackom) batalionu zapazena je kao dobar horae i
bolnicarka, pa je ubrzo postala referent saniteta bataljona.
Provereni horae i sanitetski
radnik, Anka KokiC je u najteZim ratnim situacijama ispol jila veliku hrabrost, pa je
u zavrsnim borbama za oslobodenje zemlje hila na duznosti referenta saniteta Prve
nroleterske brigade i tada dohila Cin porucnika JNA. Nasilac je ratnih odlikovanja.
u
DomaCiea iz sela Dubrava.
kod Sibenika, rodena 1920,
clan Saveza komunisticke omladine Jugoslaviie postala ie
1942. godine. Istice se u radu
na terenu, kao pozadinski ra?·
nik. Izvrsava sve zadatke koJe
su ioi postavliali Savez komunisticke omladine i partijska
organizacija.
Zaiedno sa mnogim omladincima i omladinkama, kao
dobrovoljae stuna u Prvu proletersku kod Kliuca. pocetkom oktobra 1942. godine.
U Trecem (kragujevackom)
batal jonu prosla je ratnom
stazom cetvrte i pete neprijateljske ofanzive. JuriSa hrabro
11 svim bitkama i posebno se
Dragica istice kao bolnicarka
u spasavanju i negovanju ranienika. U iednom od takvih
iurisa na Sutjesci hrabro je
poginula juna 1943. godine:
ROSA KOLAR
Mladi oko Mrkonjic Grada
utrkivali su se ko ce pre stunil!
u nroleterske iediniee.
Medu onima koji su stupili u
Prvu proletersku novembra
!942. godine. hila je i Rosa
Kolar ( rodena 1924. u Mrkonjic Gradu).
U Sestom batalionu Prve
proleterske hila je .horae, cetna bolnicarka i zamenik referenta saniteta bataljona. Proleteri su je primili u Savez
komunisticke omladine i u
KPJ. U sastavu Brigade ostala
je do oslobodenja zeml ie. Izrasla je u rukovodioea i za ispoljenu hrabrost odlikovana
je ratnim odlikovanjima.
�OLGA (PETRA) KOLAT
i
Rodena je 1922. godine u
Kninskom polju. Doma6ica iz
siromasne seljacke porodice,
koia je rasla u nemastini i rade6i sve seljacke poslove, Olga je pripadala naprednom
omladinskom pokretu.
Stupila je u Prvu proletersku 1942. godine, upravo kada su u nju iz Dalmadje dosle stotine omladinaca i omladinki.
Borila se medu proleterima
po Bosni, Sandzaku i Crnoj
Gori, sve do pete neorijatel)ske ofanzive, kad hrabro gine
na Sutjesci, _juna 1943. godine.
ZORKA (SJME) KOLAT
Rasia je zaiedno sa Olgom u
Kninskom Poliu. I rodena su
iste godine, 1922. Obavl jala je
seoske poslove, kao i Olga sve
do 1942. - do stupan ja u Prvu proletersku.
·
·
Ista im je sudbina hila: ·onaka kako su rasle i zivele u
Kninskom Polju. I rodene su
se i borile kao borci Narodnooslobodilacke vojske J ugoslavije.
Zorka je poginula na ]egendarnoj Sutiesci, juna 1943. godine, zajedno sa Ol«om. Tako
su ove dve devojke i7. istog
mesta i iste godine rodene zajedno ostale i na vecnoj
strazi slobode.
RANKA KOMADANOV/c
- CEROVlc
Rodena 1922. u C:ajnicu u
svestenickoj porodici, Ranka
je ostala bez oca 1935. godine.
Sa majkom i dve sestre 1940.
godine preselila se da zivi u
Foou, gde se kao ucenica povezuje sa naprednom omladinom. Novembra 1941. primljena .ie u Savez komunisticke
omladine Jugoslaviie. Radi akthino medu omladinom, a i
kao pionirski rukovodilac.
Maja 1942. stupila je u TreCi (kragujevacki) bataljon Prve proleterske. Iste godine je
i primljena u KPJ. Kao brabar horae i komunista postav.
ljena je za zamenika referenta
saniteta u Bataljonu. Medu
proleterima _ie ostala do avgusta 1943. godine, kad .ie otiS!a
za referenta saniteta Cetvrte
srpske brigade. Ranka nije nanustala borbeni stroi do oslobodenja zemlje. Nosilac je
Partizanske. sp.omePice 1941.
i mnogih odlikovanja.
TOMANA VASILJKA
KOPRJV/CA-ERAKOV/c
Rodom iz Banjana ( 0 kolina Niksica), Tomana je bila
jedan od najmladih boraca
(rodena 1926) medu onima
koji su 5. maja 1942. dosli u
Prvu proletersku brigadu.
Postala je horae Prve cete
Prvog (crnogorskog) bataljona. U borbama po Sinjajevini
i Durmitoru ispoljila je hrabrost. SuviSe mlada i nezna,
bila je iscrpljena svakodnevnim borbama i marsevima.
Proleteri su odlucili da j e sa
jos nekoliko drugarica vrate
na teren. I Tomana se vratila
na teren }una 1942. godine.
Zivi u Niksicu, kao penzionisani borac.
MANDA KRIL/c
- MARINOV/c
Od najraniie mladosti Manda je sledila brata Pava, predc
ratnog clana KPJ, te je 1940.
godine postala i Clan Saveza
komunisticke omladine Jugoslavije. U borbenom stroju
1941. naslo se nj ih cetvoro iz
porodice: braca Pavo i Petar
i sestre Manda i Neda.
83
�Kao clan KPJ Manda je jedna od prvih omladinki koja je
stupila u Partizanski bataljon
.,Josip JurceviC". Avgusta 1942.
postaje kod Livna horae Prvog ( crnogorskog) bataljona
Prve proleterske.
Bila je u toku rata u Prvoj
pro]eterskoj cetna bolnicarka,
referent saniteta u bataljonu
i referent saniteta brigade, na
kojoj duznosti je dobila i Cin
povucnika JNA. Meau proleterima bila .ie zapazena kao
hrabar borac, odgovoran komunista i neumorni sanitetski radnik.
ne Jugoslavije. U ustanickim
danima 1941. stupa u Biokovski partizanski odred, pa
je u hronici Biokova upisana
kao druga partizanka odreda.
Avgusta 1942, kao dobrovoljac dolazi u Prvu proletersku
brigadu i postaje borac njenog Drugog- ( crnogorskog) bataljona. Mlada skojevka iz sela BaCina, kod Ploca, istice se
u borbama kao vrlo hrahar
horae i cetna bolnicarka. u
jednom od juriSa na neprijatelja kod Restovackih koliba,
u blizini Travnika, hrabro je
poginula 27. maja 1944. godine.
Bila je borac Durmitorskog
odreda, a kada je 1942. trebalo napustiti slobodnu teritoriju i iCi za Bosnu, Mila. stupa
u Prvu proletersku. Kao brabar borac ubrzo je primljena
u KPJ i postavljena za referenta saniteta Drugog bataljona.
U Prvoj proleterskoj dobila
je Cin oficira i posle izvesnog
vremena hila iz nje prekomandovana, nastavljajuCi do kraja rata hrabro i odgovorno da
izvrsava svoje obaveze ratnika
i oficira. Rezervni .ie stareSina JNA, nosilac Partizanske
spomenice 1941. i ratnih odlikovanja.
MILA (STANKA)
KRSTAJlc - PRLJA
SLA VICA KUJUNDZ.Jc':
NEDA (MIJE) KRJLJ(:
84
t;;.----
Najmlaae dane provela je
u bedi i siromastvu, jer je rano ostala bez roditelja. Rasia
je uz hracu Pava i Petra i,
sledeCi njihov primer, ukljucuje se u napredni pokret.
1941. godine kada je okupiralia nasa zemlja, sesnaestogodisnja · Neda je postala Clan
Saveza komunisticke omladi-
Posla je u borbu 1941. -iz
sela Jezera, sa Durmitora, gde
je i roaena 1923. godine. Vee
prvim danima ustanka· i
borhe protiv neprijatelja, se
damnaestogodisnja
skojevka
Mila Krstaiic ponasala se kao
pravi ratnik.
u
Terenski radnik, borac, holnicarka, referent saniteta, politicki komesar - sve je to
bila Slavica u toku rata i revolucije. Roaena u Capljini
1922. zavrsila je gimnaziju u
SarajeW, ali umesto zaposlenja nasla· je sadriaj rada u ·naprednom pokretu i borbi pro-
�MARJJA cEKO
I
'I
drugovima MilutinoviCu, Dervisu Susicu, Penju Sekulicu i
drugima. Takav primer hrabrosti ispoljila je i na. Sutjesci.
Kao takav hrabar horae
primljena je u Savez komunisticke omladine . Jugoslavije
1942, a u KPJ 1943. godine.
Nastavila je borbu do kraia
rata kao politicki rukovodilae i oficir JNA.
RADA (PETRA) cEcAR
Rodena u VlahoviCima, kod
Sarajeva, Rada Cecar je stupila 1942. u Prvu proletersku brigadu. Ubrzo se istakla kao brabar horae i bolnicarka, pa je
iste godine primljena u Savez
komunisticke omladine J ugos1avije. Kasnije je postala i clan
Komunisticke partije.
Ne izostajuCi nikad iz prvog
borbenog stroja, medu proleterima se hrabro borila do konacne pobede
oslobodenja
nase zemlje.
TONA-TONKA cVRLJAK
Marija Ceko (rodena 1921)
pripada onoj generaciji naprednih i hrabrih devojaka sa
sela koje su se od prvog dana
rata i revoluciie onredelile za
narodnooslobodilacki pokret.
Posla je u partizane iz sela
Konjevrata, kod Sibenika.
Oktobra 1942. godine, kada
.ie Prva proleterska brigada
bila kod Kljuca, Marija je
stigla sa svojim Dalmatincima
i postala horae Cetvrtog (kraljevackog) bataljona. Ubrzo
su je svi zapazili kao dobrog
borea i vrsnu cetnu bolnicarku.
Marija je hrabro poginula
u bici na Neretvi, marta 1943.
U svom ·rodnom selu Konjevratu, kod Sibenika, gde je
rodena 1917. godine, Cim je
borba pocela protiv okupatora istakla se Tona kao odana
narodnooslobodilackom pokretu. Radi aktivno na terenu i
izvrsava sve zadatke koje pred
njom postavlja partijska · organizacija. U prvoi ratnoj godini postala je i k;mdidat za
clana KPJ.
Oktobra 1942, kada se Prva
nroleterska nalazila kod Kljuca, Tona je kao dobrovoliae
stupila u vee tada proslavljenu Prvu proletersku.
U Cetvrtom (kraljevackom)
bataljonu istice se kao hrabar
horae i postaje cetna bolnicarka. U Prvoj proleterskoi
nrosla je cetvrtu i petu nepriiatelisku ofanzivu i kao cetna
bolnicarka hrabro poginula
22. septembra 1943. godine na
Cisti Velikoj, u Dalmaciji.
IVANKA cORGELJA
Imala je devetnaest godina
kada je sa svojim bratom Jerom, pocetkom oktobra 1942.
godine, stunila u Prvu proletersku. Posli su zajedno iz sela Konjevrata (kod Sibenika)
da se bore protiv okupatora,
za slobodu.
Rodena 1922. godine, Ivanlea je kao devojka radila sve
pol ioprivredne i domaCicke
poslove. U Trecem (kragu jevackom) bataljonu hrabro "se
borila kao horae i cetna bolnicarka. Osobito se istice tokom cetvrte i pete neprijateljske ofanzive na spasavanju i
nezi ranjenika. Tako je poginula 17. deeembra 1943. godine, izvlaceCi ranjenike u borbi
kod Suiica. Negde u isto vreme poginuo ie i nien brat Jero izmedu Travnika i J ajea,
kao horae Prvog ( crnogorskog) bataljona Prve · proleterske brigade.
ZUHRA cUPO
U leto 1942. godine kada je
ustaski teror divljao i dostizao vrhunae nad stanovnistvom Livna i okoline, ovaj
kra i su oslobodile iedinice
Prve proleterske brigade. MladiCi i devojke pohrlili su tada
u stroj Prve proleterske, jer
su shvatili da je .iedini put do
slobode put borbe protiv
neprijatelja pod zastavom Partije.
Medu njima, kao dobrovoljac, bila je i Zuhra, koja je i
rodena u Livnu 1922. godine.
Postala je horae Drugog ( ernogorskog)
bataljona. Kao
horae i bolnicarka zapamcena
je po duhu i pesmi · koje je 7 3
�unosila medu proletere. Ranje.
na je za vreme cetvrte neprijateljske ofanzive i upucena
na lecenje u Centralnu bolnicu. Zarobliena je kao ranjenik juna 1943. godine na Sutjesei.
Pred neprijateljem se junacki driala. Internirana je i
izdriala je sve strahote nemackih logora.
SLAVKA DAMJANOV/c
VUKOV/c
Omladina slobodarskog Drvara posla je u odlucnu borbu
jos ustanicke 1941. godine. U
tim redovima hila je i Slavka,
ronena 1924. godine u Sipovljanima, selu kod Drvara.
Oktohra 1942. stupila je u
Prvu proletersku i sa njom
iSla sve do Trsta, do konacnog
oslobodenja nase zemlje. U
ratu je hila horae, cetna bolnicarka i referent saniteta hataljona.
Kao hrahar horae i bolnicarka i odgovoran staresina,
I
II
p
ii
il
I
II.'
I
Iii,
I
l
il
I!'I
.
I
!.il
l
primljena ie u Savez komuni·
sticke omladine Jugoslavije
1942. a u KPJ 1943. gocline.
Dohila je vise ratnih odlikovania, a demohilisana je 1945.
sa Cinom starijeg vodnika.
Nosilac ie Partizanske spomeniee 1941.
LUNA-ZORA
DANIT/-PAVLOV/c
Kao ucenica gimnazije u Saraievu, gde ie i ronena 1924.
,godine, sedamnaestogodisnja
Zora Daniti zamenila je skolsku torhu sa ustanickom puskom. Proleteri se secaju da .ie
sa sohom nosila, kada je 1942.
stunila u Prvu proletersku, nekoliko knjiga i pribor za pisanje.
Ostavila je grad na Miljaeki i medu proletere dosla u
zelji da hude odlican horae,
kakva je hila i ucenica. Uhrzo
se kao takva i pokazala u proleterskom stroju: kao horae,
bolnicarka, homhas, u patroli
i na straZi.
Proleteri su je primili u Savez komunisticke omladine, .a
zatim i u Komunisticku partiju J ugoslavije.
ERNA DENON- SAK
Bila je svedok kada su Nemci i ustase u Sarajevu poceli
da progone Jevreje. Nije htela da mirno ceka zlokobnu
hajku zloCinaca, vee je kao
uCenica, ne dvoumeCi se, ~ posla u partizane. Ronena je u
Sarajevu 1923. godine.
U Prvu proletersku brigadu
stupila je 1942. godine, posle
ilegalnog zivota i skrivan ja u
jednoj muslimanskoj porodjsj.
Istice se u borhi kao horae
i holnicarka. Toplina kojom
su se proleteri odnosili prema
njoj i drugarska ljuhav koja
je vladala menu horeima, ulivali su joj snage da istraje u
borbi i da sve Cini za izvlacenje i negu ranjenih drugova.
Za vreme cetvrte neprija'
teljske ofanzive, marta 1943,
umrla je od tifusa u dolini
Neretve.
MJLEVA DEV/c
i
74
U jesen 1942. godine Bihac
je postao eentar slobodne teritorije. Grad u kome je odrzano Prvo zasedanje Antifasistickog vijeca narodnog osjobonenja Jugoslavije, docekao
je proletere i sve druge partizanske snage kao svoje oslobodioee.
Menu omladinom koja je
stupila u redove Prve proleterske, hila je i petnaestogodisnja Mileva Devic. Rodena u
Bihaou 1927. godine, postala
je horae NOV maja 1942.
�I
"
1
~.
I
l
!···
.•.
••.
:1
U Brigadi je hila horae, holnicarka, i zamenik referenta
saniteta u Trecem (kragu ievackom) hataljortu, sa koiim
je i prosla sve ratne staze Prve
proleterske preko Bosne. Crne Gore, Sandzaka i Srhi ie,
Sremskog fronta i Slovenije,
do Trsta.
Rat je zavrsila sa oficirskim
Cinom i vise ratnih odlikovanja.
JOVANKA DODER
Jmala je sedamnaest godina
kada je iz Gaeka, gde je rodena 1926. godine, stupila u Prvu proletersku hrigadu. Hrahro se horila kao horae i holnicarka sve do sedme ofanzive. A u jeku ove ofanzive, kada su proleteri vodili horhu
na zivot i smrt na MliniStu,
Vranici i Maklienu, zadrzavaiuCi daleko nadmocniie nepriiatel jske snage koje su zurile
ka Drvaru, u iednom iuriSu za
iznosenje ranienika pala ie
pokosena rafalom Jovanka Doder. Uzviknula je:
-_ Izvlacite ranjenike!
Diugovi su joj prisli i izneli
je sa polol'aja, a tada su konstatovali da je ranjena u glavu. Dozivela _je najgore: oslepela je. Preneta je hitno u holnicu, ali proleteri nisu uspeli
da saznaju nista o njenom daljem zivotnom putu.
ne) i stupila u Sesti (beogradski) bataljon Prve proleterske.
U Brigadi je hila horae, cetna holnicarka i referent saniteta hatal iona. Kao hrabar horae i holnicarka postala je
dan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije 1943. a dan
Komunisticke partije Jugoslavije 1944. godine.
Dva puta je ranjavana u narodnooslobodilackom ratu i
revolueiji, ali je sve to hrahro
izdr7ala ne napustajuCi proleterski stroj do konacnog oslobodenia nase zemlje. Za ispoljenu hrabrost i pozrtvovanie
odlikovana je sa vise · ratnih
odlikovanja.
M/LEVA (MARKA)
DRAsKOV/c-PANT/c
ZORKA (BOZ.A)
DRAsKO
Napustila je avgusta 1942.
svoje selo Oplecane, kod Dilvna (gde je rodena 1922. godi-
Kao ucenica niksiCke gimnazije opredelila se za napredni omladinski pokret. Iz sela
Lukova, gde je rodena 1920.
godine, posla je kao skojevka
s.a crnogorskim ustanicima ·u
borbu protiv neprijatelja.
PoCinje kao horae Niksickog partizanskog odreda, a aprila 1942. stupa u Prvi (crnogorski) omladinski hataljon:,
sa kojim ratuie po Sin jajevini
nrotiv cetnickih bandi. clan
SKOJ-a je od 1941, au KPJ je
nrimljena novemhra 1942. godine.
U Prvu proletersku stupila
ie kada je njen hatalion rasformiran. maia 1942. U Prvi:lj
proleterskoj istice se kao neustrasivi horae i politicki komesar. Ranjavana je nekoliko
nuta. ali nikada nije ostala u
holnici do konacnog ozdrav1jenja, vee je zurila da se sto
pre vrati u svoju jediniCu. Oktohra 1944. postavljena je ia
politickog komesara hataliona
u Beogradskoj hrigadi KNOJ-a.
Posle rata ostaie u JNA, zavrsava pravni fakultet i kao
nukovnik JNA postaje sudija
Vrhovnog suda JNA.
Nosilae je Spomenice 1941.
i mnogih odlikovanja.
75
�VUKA BENADJJA
MJLKA OAK
Boreima Prve proleterske
Vuka Denadija .ie ostala u zivom secanju iz borbi za spasavanje ranjenika i po brizi o
njima preko Miljevine i Jabuke, juna 1943. godine, kada je
Brigada madovala u praveu
Renovice.
Takva je hila u svim borbama ova bolniCarka iz sela
Prusea (kod Bosanskog Novag), gde ie rodena 1920. godine. Stupila je u borbene redove Prve oroleterske 1942.
godine. Sa Brigadom je oros]a trecu, cetvrtu, petu ofanzivu, i sve borbe do kraja rata.
Prezivela je i hrabro izddala
strahote i jurise Neretve i Sutjeske.
Kao hrabar horae i bolnicarka u ratu je postala clan
Saveza komunisticke omladine
i clan Komunisticke oartiie
Jugoslaviie. Dobila ie Cin oficira i vise ratnih odlikovanja.
Nosilae ie Partizanske spomeniee 1941.
Bila je jesen 1942. godine,
kada se sedamnaestogodiSnja
devoika iz sela Gornjeg Suva·
ie (Bosanska Krupa) spremila da pode u partizane.
Svrstala se u redove Prve
proleterske u Centralno.i Bosni. Hrabra i odlucna, uvek je
hila spremna da pode na borbeni zadatak - u zasedu, patrolu, izvidnicu, na straZu.
Istice se u borbama, februara 1943. godine, na Ivan Sedln. Hrabro je juriSala kroz
cetvrtu i petu neprijateljsku
ofanzivu. Medu prvima je u
borbama na Sutjesci, sve dok
je nije u jednom od tih jurisa
pokosio nenrijateljski kursum.
Tako je Milka (rodena 1925)
vrsila svoi zivot u hladnim talas,ima Sutjeske.
BURBA BOKOV!t
-ROMANO
Kada je Prva pro]eterska oslobodila Goral';de, u vreme
trece neprijateljske ofanzive,
Duka je kao vee aktivna u pokretu stupila u Sesti (beogradski) bataljon Prve proleterske. Bilo je to aprila 1942. godine.
U Brigadi j e hila horae, bolnicarka i higijenicarka, a meau pro]eterima u ratu j e postala i clan Saveza komunisticke omladine i Komunisticke partije Jugoslavije (novem76 bra 1942).
Kroz borbu i ofanzive, ucenica iz Gorazda (gde je rodena 1922. godine) postala je
kanetan I klase i dobila viSe
odlikovanja. Nosilae je Partizanske spomeniee 1941.
MJLKA (LAZE) GLAMOclt
MATILDA FINCI
TILDA
Rodena je 1926. godine u jevrejskoj porodici u Splitu. Kao
i u svim krajevima Evrope,
gde su harale fasisticke Hiderove horde, tako i u Jugoslaviii posebno su fasisti progonili Jevreje.
Matilda je bila petnaestogodiSnja ucenica kada su Nemci
i Italijani usli u nasu zemlju
1941. godine. Svesna sta ie
ocekuje ako padne u ruke fasistima' posla je jos 1941. godine u narodnooslobodilacku
borbu.
U Prvu proletersku brigadu
stupila je 1942. sa jos dosta
svojih drugova i drugarica iz
Dalmacije. Poginula je u borbi na Sutjesci, juna 1943. godine.
Milka i e u selj acko i narodnoj nosnii, avgusta 1942. godine, dosla u Prvu oroletersku
brigadu. Rodena 1925. u siromasnoj patrijarhalnoj porodici u Starom selu, kod Donjeg
Vakufa, nije v'idela mnogo od
sveta, miti je zavrsila kakve
skole.
U iednoj od borbi kod K!uca, kada su proleteri zarobili
viSe Italij ana. iedna od drugarica pozva Milku i rece joj:
- Izaberi pantalone koie ti
se svidaju, jer ti je ta suknja
dotrajala.
- Ma nijesam ja muskarac,
da idem u pantalonama
branila se Milka;
· Posle kraceg
ubedivanja
Milka je ipak popustila i po-
�slusala drugaricu. Iz rata je
izasla sa Cinom staresine JNA
i vise ratnih odlikovanja.
ANKJCA GLAMOcLJJA
- NEDOV/c
I
j
I
\
I
I
\
I
I
hrabrost i negu ranjenika odlikovana je sa vise ratnih odlikovanja.
STANKA GLOMAZJc
Iz Gornjeg Skrada, kod Karlovca, gde je roaena 1925. godine, posla je Ankica kao skoievka u narodnooslobodilacku
borbu i revoluciju 1941. godine.
Zavrsila je polHicki kurs u
Donjem Lapcu 1942. Iste godine je ranjena na Skakavcu,
kod Karlovca, i upucena na
lecenje u Partizansku bolnicu
na Petrovoj Gori. Sa Petrove
Gore ie sa sto lakih ranjenika
dospela u Centralnu bolnicu,
iz koje, krajem 1942, stupa u
Prvu proletevsku, kao Clan Komunisticke partije Jugoslavije. Rasporeaena je za cetnu
bolnicarlm Trece cete Treceg
bataljona. Bila je na dutnosti
referenta saniteta bataljona i
artiljerijskog diviziona.
Nosilac je Partizanske spomenice 1941, a za ispoljenu
Kao Clan P arti ie i vee poznati politicki radnik u svom
mestu. u selu Novakovic'ima
(kod Z:abl jaka). gde ie i roilena 1924. godine. Stanka ie
kao dobrov~Iiac dosla u Omladinski durmitorski bata!ion.
U Ombclinskom durmitorskom batalionu ostaje samo
od aprila do kraja maia 1942.
godine, kada stuna u Prvu
proletersku brigadu. U svakodnevnom Zivotu veoma mirne
prirode, Stanka u ratnim okrsajima .ispoljava veliku hrahrost. JuriSa mectu prvima na
bunkere u nanadu na Livno,
Konjic, Bugoino, Jajce, Prnjavor, Ivan Sedlo, u svim iurisima svoie brigade. U Prvoj
proleterskoj oostala _ie komesar cete, a hila je i clan Politodjela Prve proleterske brigade ·; Prve proleterske divizije,
kao i clan divizijskog komite-
ta Partije. U ratu je dobila
Cin kapetana I klase.
Posle rata .ie istaknuti partijsko-politicki radnik i rukovodilac. ·Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i mnogih
ratnih i mirnodopskih odlikovanja.
DERVJSA HODi:/c
Mlada ucenica, DerviSa ie
imala sedamnaest <!odina kada ie nanustila ilacku klunn i
svoie Livno (u kom je i roaena 1924. godine), da bi stunila u Cetvrti (kral ievacki) bataljon Prve proleterske. Bilo
ie to avgusta 1942. godine.
Hrabro se borila u sastavu
Cetvrtog batal jona u danima
cetvrte. pete i seste ofanzive.
U Brigadu je dosla kao Clan
Saveza komunisticke omladine Jugos]aviie. Kapetan SavciC, noliticki komesar Cetvrtog bataliona, zanisao ie u
,Mali ratni dnevnik" nrimere
hrabrosti Dervise Hodzic. Na
MliniStima, kod Drvara, u maju 1944. hila je referent sani-
77
�teta cete. Jurisala je da iznese
ranjenog svog kornandira cete
u neinogucoj situaciji. Uspela
ie da ga iznese, ali nije proslo dug;o - Dervisa je srnrtno
nogodena od parceta avionske
bornbe 27. rnaja 1944. na MliniStirna. Niene noslednie reCi
bile su: .. Da li su svi drugovi nrevijeni? ... ". Taka je
na MliniStu zavrSila borbeni
put ova hrabra devojka.
LJUBJCA IVANcEVIc
- BUJUc
Rodena je 1928. u selu Jankovcu, kod Bihaca, a jos 1941.
opredelila se za narodnooslobodilacki pokret. Bila je tada
u redovirna napredne ornladine Bihaca. Kao vee organizovana omladinka, novernbra
1942, stupila ie u Prvu proletersku i postala borac nienog
Sestog (beogradskog)
bataljona.
Sa proleterirna ie prosla
kroz sve borbe i ofanzive preko Bosne, Dalrnacije, San-
dzaka, Crne Gore i Srbi je, borila se za osiobodenje Beograda i na Srernskorn frontu, gde
je bila cetni staresina.
Dva puta .i e ranjavana i za
hrabrost je dobila dva ratna
od1ikovanja.· Dernobi1isanit je
1945. godine u cinu starijeg
vodnika.
MILENA JVANOVJc
Skojevka od prve ratne godine, Milena Ivanovic (rodena
1925) napustila je kao ucenica svoje rodno Gostilje, kod
Danilovgrada, i stupila u Prvi
ornladinski crnogorski bataljon. Sa Bataljonorn je prosla
sve ratne staze do stupanja u
Prvi ( crnogorski) bataljon Prve proleterske 1. iuna 1942.
godine. Clan je SKOJ-a od
1941, a KPJ od 1943. godine.
U cetvrtoj neprijateljskoi
ofan>Oivi, kao hrabri borac i
bolnicarka dobija zadatak da
prati ranjenog Jovana Vukanovica. Zajedno sa Ljubicorn
VukanoviC u teskirn danirna
ove ofanzive ispoljava izuzetnu hrabrost u zastiti i negovanju ranjenika.
K~o;;;nii~ se ponovo vraCa u
svoj bataljon. Jula 1943. poka7ala ie iwzetnu hrabrost kada
je Prvi bataljon vodio borbu
u okruzenju na kornunikacii i
Caparde - Zvornik. IznoseCi
smrtno ranjenog Radovana
Gardasevica (koji je proglasen za narodnog heroja). Milena je tesko ranjena. Borila
se hrabro, a da ne bi pala ziva
Nerncirna u ruke aktivirala je
bornbu koja je raznela.
MILICA (ILIJE) IVET/c
Kada .ie rat poceo bila ie
ucenica. Rodena 1923. U. s~lu
Kazancima. kod Bosanskog
Grahova, Milica ie nocela borbu nrotiv nenrijatelja jos 1941.
.godine. Zajedno sa celirn .batalionorn ,Starac Vujadin",
presla je avgusta 1942. u Prvu
proletersku brigadu.
Posle isnoljene hrabrosti 11
Prvoi proleterskoi. ubrzo ie
prekomandovana i bila na razninl rlu.Znoo;;;tjma u nroslavliePirn krajiS.kim jedinicarna sve
do kraia rata.
Nosilac ie Partizanske sporqenice 1941. viSe ratnih odlikovar!.ia i rezerv..,i je staresina Jugoslovenske narodne
arrnije.
RAJKA (NJKOLE) JAGOD/c
78
U Prvu pro]etersku stupili
su rnnogi rnladiCi i devojke iz
Livna i okoline oktobra 1942.
Medu nj irna bila je i petnaestogodiSnja Rajka Jagodic iz
sela Potol'ana.
�I
!
ci rasporedena je u Kijevski
bataljon Prve proleterske brigade, iz koje nrelazi nazad u
Prvu proletersku diviziju, gde
je i primljena u KPJ.
Decembra 1943. odlazi u Prvu licku brigadu ,Marko Oreskovic" za zamenika referenta
saniteta. Kasnije je postavljena za referenta saniteta Trinaeste proleterske
brigade
,Rade Koncar", u kojoj i ostaje do kraja rata. Posle rata
ostala je u JNA. Penzionisaha
ie u cinu viSeg oficira. Nasilac je Partizanske spomenice
1941. i viSe odlikovanja.
U stroju Brigade prosla je
borbeni put od Livna, preko
Drvara, J ajca, Prnjavora, Neretve i Drine. Hrabro je poginula na Sutjesci, juna 1943, u
sesnaestoj godini zivota.
Ostala je u secanju proleterima kao svetao primer borca,
bolnicarke i druga. JuriSala je
rame uz rame sa -iskusnim ratnicima.
SMILJA JAKslc
- KBRKBZ
Kada je Prva proleterska
dosla u Bosanski Petrovac novembra 1942. godine, Smilja je
kao i mnoge devojke iz junacke Krajine stupila u proleterski stroj.
Rodena .ie u selu Bjelaiu,
kod Bosanskog Petrovca, 1926.
godine. Kao ucenica je na,pustila skolsku klupu da se prihvati vuske i pode u partizane. U Prv<>i proleterskoj bila
je horae, bombas, pomocnik
puskomi tralj esca.
Ljutila se kada je odredena
na duznost bolnicarke, ali ie
kao skojevka morala zadatak
da prihvati. U Prvoj proleterskoi ostala ie do marta 1943,
kada je presla u Trecu krajiSku, u cijim redovima je nastavila da ratuje. Dobila je nekoliko ratnih odlikovanja. Rezervni .ie staresina JNA.
OOsA JOK/c -
pravdama ondaSnjeg reZima"
- zapisala je Gosa u svojoj
autobiografiji.
Sa ocem i bratom februara
1942. otiSla je Gosa sa Ilidze,
gde ie rodena 1922, u Igmanski batalion Kalinovickog odreda. Odatle je ratni putevi
vode na sanitetski kurs u Trnovo, a onda u Obaljski bata1ion, u koiem ie bila ranjena.
Posle kratkog Iecenja u bolniDRUGARICE
I
DRUGOVI
IZ
PRVE
MILEVA JOVIclc
Imala je samo petnaest godina kada je jednog hladnog
februarskog dan" 1942. stupila u TreCi (krae;ujevacki) bataljon Prve proleterske brigade. Rodena je 1927. u selu Bugarima, kod Kamenice.
Od Foce prosla je Mileva
J oviCic sve ofanzive i ratovala
po Bosni i Hercegovini, Dal-
PROLETERSKE
BRIGADE
1945.
GODINE
KOD
TRSTA
MIRKOV/c
,Od ranog djetinjstva imala
sam prilike da upoznam bijedan zivot sirotinje i raskos bogatih. I moj otac kao radnik
bio je vrlo cesto izlozen ne-
79
�Za ispoljenu hrabrost odlikovana je ratnim odlikovanjima.
SLAVKA JURcEV/c
maci ii i Crnoi Gori, Sandzaku
i Srbiii, na Sremskom frontu
i sve do Trsta. Menu proleterima ostala ie do oktobra
1945. godine, kada ie kao referent saniteta u Brigadi demobilis ana u cinu starijeg
vodnika.
Primljena je u KPJ 1943.
dobila .ie viSe odlikovanja
priznanja.
JELENA (NOVICE) JOVOI!Ic
Sa osamnaest «odina ie J elena JovoviC iz Pluzina (Piva),
otisla · u Durmitorski partizanski odred. U Prvi batal ion Prve proleterske stupila ie 5. maja 1942. godine. Kao horae
ovoo; hataljona ucestvovala je
u borbama na Sinj ajevini i
Durmitoru.
80
Sredinom iuna 1942. proleted su _je, zbog iserpljenosti,
vratili na teren, u Pivu. Jelena
je kao vrlo hrabar horae nastavila borbu sve do oslobonenja zemlje.
Slavka Jurcevie je iz sela
Studenaea, kod Imotskog, gde
je ronena 1922. _godine. Kao
skojevka ukljucuje se u napredni pokret vee 1940. Od
pocetka rata, kao ilegalni pozadinski radnik, ispoljava veliku hrabrost i odanost u izvrsavaniu zadataka. Juna 1942.
stupila je u partizanski odred
na Biokovu, a vee avgusta dolazi u Prvu proletersku gde ie
u priStapskim jedinicama hila
horae i bolnicarka.
Za vreme cetvrte neprijateljske ofanzive prelazi u Centralnu bolnicu, u kojoj se islice kao horae i iskusni sanitetski radnik. Poginula je pri
izvlacenju ranjenika juna 1943.
godine, u jeku pete neprijateljske ofanzive, na Sutjesci.
ANBA (ANDRIJE) KAP/c/c
Ronena ie 1897. o:odine u
Rijeci Crnojeviea. Od 1926. godine aktivniie deluie 11. naprednom pokretu. U niihovoi
kuCi su se pre rata skrivali
komunisti - ilegalci. Za vreme ustanka zaiedno sa svoja
tri sina opredeljuje se za bar:
bu protiv okupatora. Anna ie
pocetkom juna 1942. >!odine iz
Lovcenskog partizanskog Qdreda presla u Prvi batalion
Prve proleterske. Menu proleterima istice se kao hrabar
horae.
Oktobra 1942. odlazi iz Prve
proleterske u Cetvrtu proletersku crnogorsku brigadu, da
se vee jula 1943. sa dva svoj a
sina nane u Sesnaestoj vojvonanskoj diviziji. Kao horae i
covek sluzila je mladima za
primer.
Nosilac Partizanske spomenice 1941. i viSe odlikov&nja,
Anna je umrla 1976. godine.
�SAVA (NJKE) KARAN
Kada su jedinice Prve proleterske usle u Duvno 1942.
godine, narod ovog kraja ih
je docekao kao svoie snasioce, jer _ie teror usta.Sa. okuoatoni i drugih domaCih izdajnika vee uveliko divljao.
Posebno je omladina Duvna
i okoline sa odusevljenjem
PJ:imala dolazak proletera u
zelii da se uvrsti u n iihove
redove. Mean tim omladinkama i omladincima bila ie i
Sava Karan, devojka roaena
1926. r<odine u Duvnu. Dosia
je meau proletere i jednostavno rekla:
·
,Ja hoCp u partizane, a rnoji mi ne daju". Drugovi joj
odgovorise da su nieT~i 11 pravu, .ier je suvise mlada, te nece moCi da izdr:li ratne napore. Sve ie to Sava lena saslusala, ali im ie i odgovorila
vrlo kratko: da ce ona sve izdriati i nek se oni niSta za to
ne brinu, ier ona nece da ostane i ceka strasnu pres11du
okunatora i njegovih slugu.
Proleteri su je primili i ona i e
meau niima ostala sve do konacne pobede.
omladine Jugoslavije i vee
sledece postala Clan Komunisticke partiie J11goslaviie.
Sa Brigadom je preSla ceo
ratni put od Duvna, kroz sve
borbe po Bosni, Dalmaciji, Crnoj Gori, Sand:laku i Srbiji.
Borila se za osloboaenje Beograda i na Sremskom · frontu
- sve do Trsta, gde _ie u proleterskom stroju docekala konacno osloboaenje.
SOFJJA KARADt.Jc
Roaena 1921. godine u selu
Palezu, kod Zabljaka, Sofija
je radila sve poslove u siromasnoj seljackoj porodici. Odmah posle kapitulaci je nasla
se meau omladinom Durmitora koja se obucava u rukovanju oruzjem. Radi na prikupljanju sanitetskog materijala
i z}>og takve svoje aktivnosti,
pocetkom 1942. godine, primljena je u Savez komunistioke
omladine Jugoslavije. Vee marta iste godine postaje borac
Omladinskog durmitorskog bataljona, a maja zajedno s mno-
go svojim drugaricama i drugovima stupa u Prvu proletersku. U Brigadi ostaje do
ranjavanja, maja 1943. godine,
kad je upucena u Centralnu
bolnicu. Ponovo .ie neko vreme bila na Durmitoru, gde
kao clan KPJ radi sa omladinom~
U Sedmo.i omladinskoi brigadi ,Budo TomoviC" Sofija
se kao zamenik politickog komesara cete i potporucnik borila do konacnog osloboaenja
zemlje. Nosilac je Partizanske
spomenice 1941. i ratnih odlikovanja.
/ELENA KNEZ.EV/c
Kada je zavrsila osnovnu
skolu u KnezeviCima, selu
kod Plillina, iako odlican ucenik J elena nije mogla da nastavi skolovanje. Ostala je rano bez oca, pa je umesto u
skolu, otiSla u najam kod
imucnijih seljaka.
Nije tesko shvatiti kakav je
bio zivot devojke, rodene 1922.
godine, koja je jos kao dete
SAVA -KARAN-MAJSTOROV!c
Iz sela Roscena. kod Duvna.
gde je roaena 1922, Sava i e
posla u partizane 1942. godine. Avgusta iste godine sa vise mladica i devojaka iz ovog
kra ia stupila je u Prv11 proletersku, u njen Sesti (beogradski) bataljon.
U svim borbama i ofanzivama istice se kao hrabar horae
i bolnicarka, pa je 1942. primljena 11 Savez komunisticke
81
�r
~~ I
1'' 1'
i
:l'
!
kod bof!atiiih seliaka morala
da obavl ia 'sve poslove od, cuvanja stoke do polionrivrednih, radova. Stoga se jos u nredratnim godinama oprede!iu,
je za nanredni pokret. U ,us tan i ckim danima 1941. imala i e
cast da iz ruku Save , Kovacevica dobije nistoli na noklon.
K~o horae Durmitorskog, bataljona maia 1942. dolazi medu nroletere - n Prvu proletersku. Hrabri skoievac i komunista. Jelena Knezevic do,
hi ia nrvi oficirski Cin sent embra 1943. pndine. Dva puta je
ranjavana. Iz JNA ie izasla u
Cinu kapetana. Nosi!ac ie Partizanske spomenice 1941. i
mnogih ratnih odlikovanja.
Medu crnogorskim partizanima zivela ie njena poruka
narodu: ,Vi koii necete u borbu nrotiv neorijatelja ohucite
suknju". Umrla je posle rata.
ANKA (ADAMA) KOK/c
Od najranije mladosti ova
se hraba devoika iz sela Duhrave, kod Sibenika, opredelila za napredni nokret. Anka
KokiC (rodena 1922) je jedan
od skoievaca koii su iz Duhrave poS!i u rat jos 1941. godine.
Medu omladinom Dalmaciie
koja je stupila oktohra 1942.
godine u redove Prve proleterske hila je i Anka. Tada je
postala horae Drugog ( crnogorskog) bata]jona, u cijim
redovima je prosla kroz hitke
cetvrte i pete neprijateljske
ofanzive.
Posle pete neprijateliske
ofanzive presla je u Sedmu
hanijsku diviziju u kojoi ie
kao hrabri sanitetski radnik
82 dobila Cin vodnika.
.,
ANKA (ANTE)
KOK/c
Rodena u siromasnoj seljackoi porcidici 1923. godine u selu, Duhravi. kod Sihenika, jos
od rane mladosti Anka je pripadala naprednom ookretu.
Veoma se angazuje od pocetka borhe protiv okupatora
kao pozadinski radnik.
Bila je clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije
kad ie dosla u Prvu proletersku hrigadu, kod Kliuca, oktohra 1942. godine. U trecem
(kragujevackom) hatalionu zapa2ena ie kao dohar horae i
holnicarka, pa je ubrzo postala referent saniteta bataljona.
Provereni horae i sanitetski
radnik, Anka Kokic je u najte.Zjm ratnim situaci jama ispol jila veliku hrahrost, pa ie
u zavrsnim horhama za oslobodenie zeml je hila na duznosti referenta saniteta Prve
oroleterske brigade i tada dohila Cin porucnika JNA. Nasilac je ratnih odlikovanja.
DRAGICA KOK/c
Domacica iz sela Dubrava.
kod Sihenika, rodena 1920,
clan Saveza koniunisticke OJ::?ladine Jugoslaviie postala 1e
1942. godine. Istice se n radu
na terenu, kao pozadinski radnik. Izvrsava sve zadatke ko1e
su ioi postavl iali Savez komunisticke omladine i partijska
organizacija.
Zaiedno sa mnogim omladincima i omladinkama, kao
dobrovol jac stuoa u Prvu proJetersku, kod Kliuca, pocetkom oktobra 1942. godine.
U Trecem (kragujevackom)
bataljonu prosla je ratnom
stazom cetvrte i pete neprijateljske ofanzive. Jurisa hrahro
n svim hitkama i posebno se
Dragica istice kao holnicarka
u spasavanju i negovanju ranjenika. U iednom od takvih
iurisa na Sutjesci hrahro je
poginula juna 1943. godine.
ROSA KOLAR
Mladi oko Mrkonjic Grada
utrkiva!i SU se ko Ce pre StU·
niti u nroleterske iedinice.
Medu anima koji su stupili u
Prvu proletersku novemhra
1942. godine. hila je i Rosa
Kolar (rodena 1924. u Mrkonjic Gradu).
U Sestom hatalionu Prve
proleterske bila je 'horae, cetna holnicarka i zamenik referenta saniteta hataljona. Proleteri su ie primili u Savez
komunisticke omladine i u
KPJ. U sastavu Brigade ostala
je do oslohodenja zemlje. Izrasla je u rukovodioca i za ispoljenu hrahrost odlikovana
je ratnim odlikovanjima.
�-,.,~------
I
I
I
----
-
OLGA (PETRA) KOLAT
Rodena je 1922. godine u
Kninskom poliu. Domacica iz
siromasne seljacke porodice,
koia je rasla u nemastini i ra·
deCi sve seljacke poslove, 0[.
ga je pripadala naprednom
omladinskom pokretu.
Stupila je u Prvu proleter·
sku 1942. godine, upravo ka·
da su u nju iz Dalmacije dosle stotine omladinaca i omladinki.
Borila se medu proleterima
po Bosni, Sandzaku i Crnoj
Gori, sve do pete neurijatel]ske ofanzive, kad hrabro gine
na Sutjesci, juna 1943. godine.
ZORKA (SJME) KOLAT
Rasia je za iedno sa Olgom u
Kninskom Poliu. I rodena su
iste godine, 1922. Obavljala je
seoske poslove, kao i Olga sve
do 1942. - do stupania u Prvu proletersku.
·
Ista im je sudbina hila: onako kako su rasle i zivele u
Kninskom Polju. I rodene su
se i borile kao borci Narodnooslobodilacke vojske Jugoslavije.
·
·
Zorka je poginula na legendarnoj Sutiesci, juna 1943. godine, zajedno sa O[gom. Tako
su ove dve devoike iz istog
mesta i iste godine rodene -'zajedno ostale
na vecno]
strazi slobode.
RANKA KOMADANOV/c
- CEROVJc
Rodena 1922. u C:ajnicu u
svestenickoj porodici, Ranka
je ostala bez oca 1935. godine. ·
Sa majkom i dve sestre 1940.
godine preselila se da zivi u
Foeu, gde se kao ucenica povezuje sa naprednom omladinom. Novembra 1941. primliena je u Savez komunisticke
omladine Jugoslaviie. Radi aktivno medu omladinom, a i
kao pionirski rukovodilac.
Maja 1942. stupila je u TreCi (kragujevacki) batal ion Prve proleterske .. Iste godine je
i. primljena u KPJ. Kao hrabar horae i komunista postav,
ljena je za zamenika referenta
saniteta u Bataljonu. Medu
proleterima .ie ostala do avgusta 1943. godine, kad je otiSla
za referenta saniteta Cetvrte
srpske brigade. Ranka nije naoustala borbeni stroi do oslobodenja zemlje. Nosilac je
Partizanske . spomenice 1941.
i mnogih odlikovanfa.
TOMANA VASJLJKA
KOPRIVICA-ERAKOV!c
Rodom iz Banjana ( okolina Niksica), Tomana je bila
jedan od najmladih boraca
(rodena 1926) medu onima
koji su 5. maja 1942. dosli u
Prvu proletersku brigadu.
Postala je horae Prve cete
Prvog ( crnogorskog) bataljona. U borbama po Sinjajevini
i Durmitoru ispoljila je hrabrost. Suvise mlada i nezna,
bila je iscrpljena svakodnevnim borbama i marSevirna.
Proleteri su odlucili da je sa
jos nekoliko drugarica vrate
na teren. I Tomana se vratila
na teren Juna 1942. godine.
Zivi u Niksicu, kao penzionjsani horae.
MANDA KR!Llc
- MARJNOVJc
Od najraniie mladosti Manda je sledila brata Pava, pred,
ratnog clana KPJ, te je 1940.
godine postala i clan Saveza
komunisticke omladine J ugoslavije. U borbenom stroju
1941. naslo se njih cetvoro iz
porodice: braca Pavo i Petar
i sestre Manda i Neda.
83
�Kao clan KPJ Manda je jedna od prvih omladinki koja je
stupila u Partizanski bataljon
,Josip Jurcevic". Avgusta 1942.
postaje kod Livna borac Prvog ( crnogorskog) bata]jona
Prve proleterske.
Bila je u toku rata u Prvoj
proleterskoj cetna bolnicarka,
referent saniteta u batal jonu
i referent saniteta brigade, na
kojoj dumosti je dobila i Gin
porucnika JNA. Medu proleterima bila je zapazena kao
hrabar borac, odgovoran komuhista i neumorni sanitetski radnik.
ne Jugoslavije. U ustanickim
danima 1941. stupa u Biokovski partizanski odred, pa
je u hronici Biokova upisana
kao druga partizanka odreda.
Avgusta 1942, kao dobrovo]jac dolazi u Prvu proletersku
brigadu i postaje borac njenog Drugog ( crnogorskog) bataljona. Mlada skojevka iz sela BaCina, kod Ploca, istice se
u borbama kao vrlo hrabar
borac i cetna bolnicarka. u
jednom od juriSa na neprijatelja kod Restovackih koliba,
u blizini Travnika, hrabro je
poginula 27. maja 1944. godine.
Bila je borac Durmitorskog
. odreda, a kada je 1942. trebalo napustiti slobodnu teritoriju i iCi za Bosnu, Mila . stupa
u Prvu proletersku. Kao hrabar borac ubrzo je primljena
u KPJ i postavljena za referenta saniteta Drugog bataljona.
U Prvoj proleterskoj dobila
je cin oficira i posle izvesnog
vremena bila iz nje prekomandovana, nastavljajuCi do kraja rata hrabro i odgovorno da
izvrsava svoje obaveze ratriika
i oficira. Rezervni je stareSina JNA, nosilac Partizanske
spomenice 194L i ratnih odlikovanja.
MILA (STANKA)
KRSTAI/c - PRLIA
SLAVICA KUIUND:Uc
NEDA (MJJE) KRILl(:
Najmlade dane provela Je
u bedi i siromast¥U, jer je rano ostala bez roditelja. Rasia
je uz bracu Pava i Petra i,
sledeCi njihov · primer, ukljucuje se u napredni pokret.
194L godine kada je okupirana nasa zemlja, sesnaestogodisnja · Neda je postala clan
84 Saveza komunisticke omladi'
i
Jl-···-·''·--
Posla je u borbu 1941.--iz
sela Jezera, sa Durmitora, gde
je i rodena 1923. godine. Vee
u prvim danima ustanka' i
borbe protiv neprijatelja, .se
damnaestogodisnja
skojevka
Mila KrstaiiC ponasala se kao
pravi ratnik.
Terenski radnik, borac, bolnicarka, referent saniteta, politicki komesar - sve je to
bila Slavica u toku rata i revolucije. Rodena u Capljini
19.4Z, zavrSila je gimnaziju u
S~raje¥U, ali umesto zaposlenja nasla je saddaj rada unaprednom pokretu i borbi pro-
�Kada je Prva proleterska brigada presla preko Igmana januara 1942. godine, Vjera je
dosla u bolnieu u Focu, gde se
istice kao -neumorna bolnii'arka u lei'enju i negovanju promrzlih proletera. Na ovom zadatku ostala je do maja 1942,
kada ide u Drugu srpsku pro:
letersku brigadu, u kojoj obavlja vrlo odgovorne duznosti.
Posle rata ostala je na sluzbi u JNA i ima .i'in .pukovnika
sanitetske sluzbe. Nosilae je,
Partizanske spomeniee 1941.
ZORKA LACMANOVJ(:
tiv neprijatelja. clan Komuni·
sticke partije Jugoslavije postala je septembra 1941. godine.
Februara 1942, posle Igmanskog marsa, kada je Prva pro-·
leterska hila na terenu Foce
i Kalinovika, Slaviea je postala horae Prvog (ernogorskog)
bataljona. Iz Prve proleterske
presla je zatim u Kalinovicki
partizanski odred, a kasnije
iz njega u Desetu hercegovacku brigadu, u kojoj ostaje do
aprila 1945. · godine i oslobodenja 'Sarajeva, gde se odmah
angazuje kao partijsko-politicki radnik. Posle rata je hila na raznim duznostima. Nosi!ac je Partizanske spomenice
1941. i mnogih odlikovanj a.
Maja 1942. stupila je u Prvi (ernogorski) bataljon Prve
proleterske. Istice se kao brabar horae, pa je iste godine
primljena u KPJ. Ubrzo je postala rukovodilae SKOJ-a cete, a kasnije i Prvog bataljona.
Sa Prvom proleterskom prosla je kroz sve borbe od 5. maja 1942. do 28. avgusta 1944.
godine, kada je ranjena u
okrsaju sa Bugarima na Pali" sadu. Sa Zlatibora je upucena
na lei'enje u Italiju, ali se ubrzo vraca i nastavl ja borbu.
Posle rata je radila u SUP-u.
Nosilae j e Partizanske spomeniee 1941. i ratnih i mirnodopskih odlikovanja. Rezervni je
major JNA.
RADOJKA - RADA
KUL/c - SINKO
VJERA F. KUsEC
Jos u prvim ratnim danima,
Rada se (rod. 1925) kao uceniea ukljucuje u rad omladine u Foci i ucestvuje u narodnooslobodilackoj borbi
od
1941. godine.
Rodena je u selu Brezanu,
kod Visokog, 1917. godine.
Kao student u Zagrebu bila je
veoma aktivna u naprednom
studentskom pokretu. U partizane je stupila avgusta 1941.
go dine.
Bila je skojevka kada je oktobra 1942. godine stupila
u Prvu proletersku brigadu.
Uputila se u Brigadu iz sela
Dubrave (kod Sibenika), gde
je i rodena 1922. godine, i kod
Kljuca postala je borae njenog Drugog bataljona.
U Prvoj proleterskoj j e sve
do konacnog oslobodenja zemlje - kao dobar borae i uzorna bolnii'arka u bataljonu i
sanitetu brigade. Borila se na
85
�Jajeu, Prnjavoru, Ivan Sedlu,
Neretvi, Sutjesci, u hitkama
za Valjevo i Beograd, na Sremskom frontu, u Slavoniji. Po
zavrsetku rata vratila se u
svoj rodni kraj.
ZORKA-ZORA LALJCA
!mala je sesnaest godina kada se zaratilo. Tako mlada
udala se za Nikolu Lalieu,
s kojim je i posla oktohra
1942. iz sela Vrpolja ( okolina
Sihenika) u Prvu proletersku.
kad je ova hrigada hila kod
Kljuca.
U Cetvrtom (kraljevackom)
hatalionu hila je horae i cetna holnicarka. · Hrahra, vesela, vrlo skromna i disciolinovana, Zora se hrzo navikla na
sve teskoce ratnickog zivota.
Junacki je poo:inul~ aorila
1943. kada je nien hatalion
prelazio nreko Drine. I nien
suprug Nikola ooginuo ie hrahro kod Mrkoniic Grada u jesen 1943. godine kao horae
Prve . proleterske brigade.
~
me i zlocina koje su Nemci
vrsili nad ranjenim partizanima.
U petoj ofanzivi orebolela
ie tifus i kao bolesnik izgubila vezu sa Prvom proleterskom, te je tako dospela u
Sedmu krajiS.ku hrigadu, u
kojoj je do kraia rata hila referent saniteta hataljona.
. U proleterskim redovima postala je clan Saveza komunisticke omladine i clan Komunisticke partije Jugoslavije.
Hrahro je poginula na Sremskom frontu u jednom od jurisa kod sida, 18. januara
1945. kao referent saniteta Prvog (crnogorskog) bataljona.
DESA (PERE) LUKic':
SAVKA LATJNOV/c
- KOVAcEVIc
86
Kada je Prva proleterska
stigla u Bosansku Krajinu, tada su njene redove popunili
mladiCi i devojke koji su · je
docekali pesmom. Meau mladim skojevkama koje su sa
svoj im drugovima iz sela J anjina (Bosanski Petrovac) posle sa proleterima, hila je i
Savka Latinovic (rodena 1923).
Odreaena · ie za holnicarku
u holnici Prve proleterske,
septemhra 1942. Na Sutjesci
se hrahro borila za spasavanje ranjenih drugova. Bila ·.ie
svedok najvece ljudske · dra-
SMILJA -
MALA LA T/NOV/c
Kada je stupila u Prvi hataljon Prve proleterske iz sela
S?'ol.iana, novembra 1942. godme .. Smilja LatinoviC je delovala kao krhka i nezna devojcica (roaena 1923). Proleteri su .ie pi tali. da li ce moCi
da izddi sve teskoce i napore
koji ocekuju Brigadu na njenom daljem ratl]om . putu.
.,Sve ja to mogu izdi-Zati" odgovorila im je kratko Smilja. I zaista, kao horae i bolnicarka ona nigde nije posustala u borbama po Bosni i
Hercegovini, Dalmaciji, Crnoj
Gori i Srbiji.
I Desa Lukic je jedna od
onih drugarica-boraca koie su
posle u horhu i poginule u
njoj, a da im nigde niie zapisano ni mesto ni godina roaenja.
Ziyi seCanje na nju u njenim
saborcima, a njeno ime upisano je u dokumentima meau
imenima hrabrih boraca koji
su _pali za vreme pete neprijateltske · ofanzive na Sutjesci.
Zapisano stoji jos samo to
da je poginula kao horae Dru·
gog bataliona Prve proleterske brigade 9; juna 1943. na
Balinoveu.
.
�U Prvu proletersku stupila
je 1942. Hrabra devojka iz ustanickog sela brzo se uklopila
u proleterski borbeni duh, ne
zaostajuCi nikad u .iurisima.
Posebno se istakla u borbama
kod Prniavora i Kalinovika
marta 1943, na razbijanju cetnickih bandi Pavia DuriSiCa.
Kao hrabar horae primljena je u Savez komunisticke
omladine Jugoslavije. Zavrsila je i sanitetski kurs pri Brigadi. Poginula je u jednom od
jurisa 1943. godine.
STOJA (VVKSANA)
MARJe
OLGA MALEsEVJc
- BOzOVlc':
Rodena 1922. godine u Sarajevu odakle je 1941. prebegla sa porodicom u Prnjavor.
Novembra 1942. s bratom Dusanom stupa u Prvu oroletersku, TreCi (kragujevacki) bataljon.
Hrabro se bori u svim bitkama 4. i 5. neprijateliske
ofanzive. U bici na Sutjesci
gine 10.1 brat, a Olga nastavlja
put s proslavljenom brigadom
sve do oktobra 1943. kada je
prekomandovana u Pozoriste
narodnog oslobcidenja, gde ostaie do kraia rata.
Kada su ustase 1942. spalile Blagaj, !cod Kupresa, Stoja
i Jelica Marie, dve rodake, krenule su iz sela u partizane da se bore za slobodu i osvete
ustasama. Rekla je Stoja (rodena 1924) kratko svojim ro-
ditel iima - da idu u partizane, kod Crnogoraca, u Prvu
proletersku.
Tako su dve MariCeve u narodnoj kupreskoi nosnji i dosle sa zamotuljcima u rukama
medu proletere.
Teske borbe i marseve na
dugom borbenom putu Prve
proleterske, Stoia je hrabro
izdrzala. U Brigadi ie prim] jena u SKOJ, zavrsila sanitet-.
ski !mrs i hila bolnicarka.
Dobro je podnosila glad i
h ladnoeu, iSla bosa i slabo
obucena. ali ju .ie bolest skrhala 1973.. godine.
ROZARJJA - SEKA
MARKOT/e - JELA VJ(:
Imala .ie sesnaest godine
(1941) kada je u rodnom Vrgorcu zajedno sa svojom sestrom Bebom pocela rad za
narodnooslobodilacki pokret.
SANITETSKA EKIPA SA GRUPOM DRUGOVA, SEPTEMBRA 1944. U VALJEVU
JELI(:A (STOJANA) MARJe
Selo Blagaj, kod Kupresa,
dalo .ie u narodnooslobodilackoi borbi i revoluciji veliki
bro.i boraca, medu kojima je
bilo i dosta devojaka. Jedna
od njih je i Jelica Marie, rodena 1924. godine.
87
�pila je avgusta 1942. u Livnu.
U Sestom (heogradskom) hatal jonu Beha se istice kao
sk<)jevka hrahroscu na izvlacen ju. i negovanju ranjenih drugova.
Kao horae i holnicarka hila
ie sa proleterima u najtezim
danima cetvrte j pete neprijatelj ske ofanzive, posle koje
kao iskusni horae odlazi u
Sesnaestu vojvodansku diviziiu. U ovoj jedinici ona ie osta]a do kraja rata kao horae
i rukovodilac.
OLGA MARKOVIc
- ,POPADIJA"
Tada je i posta]a Clan Saveza
komunisticke omladine Jugoslavije. Po oslohodenju Vrgorea, juna 1942, Seka je sa jos
dosta omladinaea i omladinki
posla u Biokovski partizanski
odred.
Avgusta 1942. stigla je u
Livno da stupi u TreCi (kraJ(Ujevacki) hataljon Prve proJeterske. Kao horae, holnicarka i referent saniteta u svom
hataljonu ucestvovala je u
svim borhama na pohedonosnom ,marsu Prve proleterske
preko Bosne, Sandzaka, Srhije
do Sremskog fronta. Pocetkom
1945. upucena je u sanitetsku
skolu u Sovjetski savez. Po
zavrsetku skcile ostala je krace vreme u JNA, ali je uhrzo
zhog holesti demohilisana kao
ratni vojni invalid.
Sa mladom sestrom Sekom,
ucestvuje u pripremi ustanka,
a juna 1942. kada je Biokovski
partizanski odred oslohodio
Vrl(orac, zajedno sa sestrom
Sekom odlazi u partizane.
Avgusta 1942. godine, kada
.ie Prva proleterska hrigada hila u Livnu, Beha je stupila u
njen Tre6i (kragujevacki) hataljon. Nije htela da hude holniCarka, veC .ie u svim juriSima medu homhasima i puskomitraljescima. Uhrzo je, vee
pocetkom 1943, primljena u
Parti iu i postala politicki dele gat voda.
Poginula je hrahro u jeku
pete neprijateljske ofanzive,
10. juna 1943, na Vucevu.
MANDA -
VOJSAVA MARKO Tic
BEBA MARTINAC
BEBA
Kao ucenica postala je skojevka pre rata. Zapazen je
irten rad na opredeljivanju
88 omladine za napredni pokret.
DomaCica iz siromaSne porodice iz Vrgorca, gde je rodena 1924. godine, Beha Martinac se opredelila za horhu
protiv okupatora ustanicke
1941. U Prvu proletersku stu-
Za
narodnooslohodilacku
horhu hio je naj]epsi primer
dolazak popadije Olge sa svoiim muzem popom Blazom
Markovicem medu partizane.
Rodena je 1920. u Brcelima,
nedaleko od Bara. Stupila je
u partizane 1941, a 1942. godine u Prvu proletersku. Blazo .ie postavljen na duznost
�verskog referenta Brigade, a
Olga je postala holnicarka.
Kada je ,Popadija", kako
su je zvali proleteri, stavila
na kapu petokraku sa srpom
i cekicem hila .ie srecna. Izvrsa::ala ie sve _zadatke i u naiteZim horhemm situacijama.
Dohila je cin oficira JNA. Partizansku spomenieu 1941. i
viSe odlikovania. Blazo je umro odmah posle rata. kao potpuk?vnik JNA, a Olga 1976.
godme.
MJLJA MATARUG/c
Mlada devojka iz Bosanske
GradiSke Milia Matarugic (rodena 1925). dosla .ie u Prvu
proletersku uoCi poi'etka cetvrte neprijateljske ofanzive.
V eC u Prvom vatrenom lcr'teniP. u hici ne Ivan Sedlu
inriSala ie take hr~hro d::t i~
bih. ,';l~du_ nrvirna. Hte]e je rla
nolozt tsn•t hmhrosti. I taka
ie nastnvila tokom ~-e]og rata
na borbenom nutu Prve. Pro]eterske bri•mde, sve do kon_al'nog oslohodenja nase zem]]e.
Rezervni je staresina Juga·
slovenske narodne armi j e a
za !spoljenu hrabrost u · ~atu
odhkovana je ratnim odlikovanjima.
MILIJANA (LAZARA) MAT!c
Posla je u horhu sa sesnaest goclina. Rodena ie 1925.
?- Cerljanovidma, kod Sara)eva.
u proleterskom stroju ucestvovala je u horhama na Mak1jenu, Krseu, Ticevu, Zlatnom
Bont, Sutjesci, Zelengori, Ro-
maniji, Jahorini. Kroz sve
okrsaje Milijana je medu iskusnim ni.tnicima i pro]eterima, a da ni_ie uzmakla ni u
najte:lim jurisima.
Sluzila je u Prvoi nroleterskoj za primer kao skojevka,
horae i holnii'arka.
VLADJSLAVA (LUKE)
MAZEPA
Pripada onoi generaciii focanskih ucenika koja se odmah posle okupacije opredelila za horhu -protiv nenrijatelia. Rodena u Foci 1925. godine. Vladislava Mazepa je
stu-pila u Foi'ansku omladinsku cetu marta 1942.
Posle teskog -proleterskog
marsa preko I o;mana, veoma
se angazovala kao holnicarka
n negovaniu promrzlih nroletera. Kao horae omladinske
i'ete ulazi u sastav Treceg
(kraguievackog) hataljona Pr·
ve proleterske.
U svim horhama trece, cetvrte i pete ofanzive Vladislava
je kao horae i holnicarka ispoljila veliku hrahrost i hu~anost u horhi i na iznosenju
1 negovanju
ranjenika. Poginula je septemhra 1943. u Zadvorju u Bosni.
Septemhra 1942. godine, kada se Prva proleterska nalazila kod Ticeva, Mileva i Petar
do laze u n iene redove. U Prvom .( crnogorskom) hataljonu M1leva je hila horae i holniCarka, hrabro izvrSavajuCi
sve ratne zadatke i ne zaostaiud za svojim mladim dntf!aricama. U . pet6i nenrijatel iskol ofanzivi gine njen muz
Petar, a uhrzo za niim i Mileva - 1943. kod KoriCana u
Bos':'_i_. Bila je jedna od ~aj
stariJth partizanki po godinama.
BRANKA MILJENOVJc
- OLJAcA
Kada je Sesti (heogradski)
hatalion, u jesen 1942. godine, stigao sa Prvom proleterskom u rejon Kotor Varosi
odseo je u selu Maslovarama.
Proleteri, mladid i devojke iz
Beograda, hrzo su uspostavili
kontakt sa seoskom omladinom.
BOLNICARKE
PRVOG
BATALJONA.
PRVE PROLETERSKE BRIGADE, OKTOBRA 1944. GODINE U BEOGRADU
MILEVA MILJ.Slc
Imala ie cetrdeset i sest godina kada je sa svojim suprugom Petrom i sinovima u
Splitu prihvatila ustanicku
pusku. Sledeci put svojih sinova, Mileva i Petar su aktivni medu ustanicima, da hi pocetkom 1942. zajedno stupili
u Mosecku partizansku cetu.
89
�J edan od na.jmladih proletera, Nada Markovic iz Beograd a, upoznala se sa svojom
vrsnjakinjom petnaestogodisnjom Brankom. Sprijateljile su se njih dve i Branka
je postala horae Sestog (Beogradskog) bataljona.
Ratovala je po Bosni, Sandzaku i Srbiji, juriSala u bici
za oslobodenje Beograda i iSla s proleterima sve do Trsta,
dok nisu umukli i poslednji
p]otuni u borbi za oslobodenje nase zemlie. Odlikovana
je za ispoljenu hrabrost.
MIRA (IVA) MITJWV!c
Kao ucenica petog razreda
gimnazije Mira je napustila
Beograd 1941. godine i posla
u Sveti Stefan, gde je i rodena 1926. Kada su od jeknule
julske ustanicke push 1941.
godine u Crnoj Gori, Mira se
zajedno sa bratom Stefanom
misla medu partizanima.
Aprila 1942. odlazi u Crnogorski omladinski bataljon, a
u leta iste godine u stroju je
90
Cetvrte proleterske crnogorske brigade na dan njenog formiranja. Nesta kasnije je, iste godine, upucena u Hirursku ekipu Prve proleterske, da
bi zatim hila postavljena za
upravnika bolnice Prve tenkovske brigade. Kao hrabar
horae i rukovodilac delegat je
na Prvom kongresu Antifasisticke omladine Jugoslavije.
Tri puta je u toku rata raniavana. Posle rata je zavrsila
medicinu.
Nosilac je Partizanske spomenice 1941, rezervni j e porucnik JNA, a za ratne zasluge odlikovana je sa viSe ratnih odlikovanja.
MIRA MITROV/c
Iz Bosanskog Novog, gde Je
rodena 1917. godine, posla je
na studije u Beograd, gde ju
je i rat ·zatekao. Kao pripadnik napredne studentske omladine u narodnooslobodilacku borbu i revoluciju stupila
je 1941. godine. U Uzicu je radila .u Partizanskoj bolnici, u
Cijem je sastavu ostala i posle povlacenja nasih snaga za
Novu Varas.
Februara 1942. ·godine dosla je u bolnicu Prve proleterske brigade u Focu. Na borbenom putu za Bosansku Krajinu bila je u Trecoj sand:Zackoj brigadi, a kada su proleteri dosli u Livno premestena
ie u Hirursku ekipu Prve proleterske brigade, odakle je
prekomandovana u Centralnu
bolnicu, sa kojom je prosh1
cetvrtu, petu i sestu ofanzivu.
Prekomandovana je 1944. godine za sifranta u Prvom korpusu.
Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i viSe odlikovanja. Unapredena je u cin kapetana I klase.
MITRA MITROV/c
Rodena 1912. godine u UZickoj Pozegi, Mitra Mitrovic se
jos kao student Beogradskog
univerziteta ukljucuje 1931.
godine u rad naprednog stu-
�dentskog pokreta. Vee 1933.
postala je i clan KPJ na Filozofskom fakultetu, koji je zavrsila 1935. godine.
Zaposlila se u Opstini grada
Beograda, i u to vreme radi
kao veza Clanovima Centralnag komiteta i instruktorima
iz inostranstva. Sve do rata
razviia veoma Zivu aktivnost
u radu sa omladinom i zenama i istice se kao rukovodilac
u tim organizacijama.
R~di na pripremi ustanka,
pa .1e 1941. dospela u logor na
Banjicu. Sa Banjice prehacena je u holnicu, odakle hezi i
oktohra 1941. stize u Uzice.
Kao clan PK KPJ za Srhiju
radi u Agitpropu, zatim pri
Vrhovnom stahu, a 1942. je u
Politodjelu Prve proleterske.
Kasnije _ie hila i na ramim
drugim duznostima;
Nosilac ie Partizanske snomeniee 1941. i · viSe vi so kih
ratnih i mimodopskih odlikovanja.
KOSA (TODORA) MRBA
Rodena ie 1925. u 'elu Smolianu. kod Bosanskog PetroVca.
Kada i e pol'ela cetvrta nenriiateliska ofanziva i kad Sll
nredstoiele velike hOThe iedinicama Narodnooslohodilacke
voiske, Kosa ie sa velikim
hroiem omladinac.a i ornladinki iz Bosanske Krajine odlucila cla napusti rad na terenu
i node u stroi Prve oroleterske. UCinila je to u zimu 1942.
godine.
U horhenom stroiu Prve
proleterske prosla je hili a de
i hiliade kilometara u horhi
i juriSima, izdrzavajuCi glad,
hladnocu i druge ratne nevo-
lie i nikad ne posustajuci. Tako se Kosa Mrda driala i ponasala i posle zavrsetka rata.
MELANJJA NIKOLic
- CVETKOVJC
Melani ia je hila holnicarka
kada ie Prva proleterska 1942.
ra tovala po Romanij i. Rodena
1921. u Sokolcu, kod Rogatice, veC pri prvom susretu sa
proleterima odlucila je da im
se pridruzi.
Kada j e Prva proleterska
posla na horheni put u pravcu Bosanske Krajine, u nienjim redovima hila je i Melanija. Ova devojka sa Romaniie ie kao neustrasivi horae i
holnicarka odlikovana sa vise
ratnih odlikovania. Rezervni
je staresina Jugoslovenske narodne armije.
BOJANA NIKOV/c
Kada ie poceo rat Bojana
ie (rodena 1924) napustila
skolsku klupu Trgovacke aka-
demii e u Saraj evu i vra til a se
u rodnu Focu. Odmah se ukljucila u rad i akciie omladine za narodnqoslohodilacki
pokret.
Posle Igmanskog marsa, kada ie Prva proleterska dosla u
Focu. Bojana Nikovic je vee
hila horae Focanske ornladinske partizanske cete, koia se
tada i prikliucuje Trecem
( kragu ievackom)
hataljonu
Prve proleterske.
Hrahro je izdriala ceo r~t
ni put i horbe u trecoj, cetvrtoi, petoj, sestoi i sedrnoi
ofanzivi - sve do konacnog
oslohodenia nase zemlje. Iz
rata je izasla kao oficir JNA i
ostala na sluzhi u J u~osloven
skoi narodnoi armiii sve do
1956. godine, kada je zhog holesti penzionisana. Kao nasilac Partizanske
spomenice
1941. i vise ratnih odlikovanja. hila je aktivan drustveno-politicki radnik u Sarajevu
sve do smrti (1965).
KSEN/JA ODABAslt
Sa osamnaest godina je, _u
iesen 1942, Kseniia (rodena
1923) napustila Bosanski Petrovac - da s omladinom Bosanske Krajine krene u proleterske _jedinice.
Ratovala ie kao horae Treceg (kragu-jevackog) hataljona Prve proleterske i uhrzo
hila zapazena po svojoj hrahrosti.
··
U aorilu 1943. godine, kada
su vodene teske horhe protiv
cetnickih i italijanskih jedinica na Crnom Vrhu, kod C:ajniCa, Ksenija OdabasiC je junacki oala u jurisu. U toi borhi dohrovoljno se javila za 91
�n
!
I'
!:
'i
'
bornbasa, kako bi ornogucila
juris proleterirna. Bornbe je
bacala na neprijateljske bunkere i pored njih ostala na
veCnoj straZi.
KATICA PAUNOV/c
- AsANIN
Roaena je u sirornasnoj porodici 1924. godine. Od niih
sedarnnaest clanova porodice
petoro je ucestvovalo sa puskorn u ruci u narodnooslobodilackoj borbi i revo!uciji, a
dva Katicina brata poginula
su kao partizani.
U ustanickirn danirna hila
je aktivna u ilegalnorn radu
sa orn!adinorn Makarske, a
1942. je kao skojevka nresla
na Biokovo - u Ornladinsku
cetu ,Ante Torkar" bataljona
,JurceviC". Istice se u · borbarna kao horae i bolnicarka.
Avgusta 1942, kada je Prva
proleterska hila u Livnu, stupi!a je u cetvrti (kraguievacki) bataljon, u kojern je
izras!a od borca do referenta
saniteta bataliona. U Prvoi
proleterskoj hila je sve do
1945. kad ie u Cinu potporucnika pdstala referent saniteta
artiljerijske brigade.
ZORA PETRie
Odrasla u sirornasnoj seljackoj porodici u selu Kosaonici,
blizu Pljevalja, posla je u nartizane za vrerne ustanka 1941.
kao osarnnaestogodisnja devojka. Kao borac Prve proleterske, u koju je dos!a pocetkorn 1942, ucestvuje u svirn
bitkarna po Crnoj Gori, Bo92 sni, Dalrnaciji, Srbiji, Srernu,
sve do Zagreba. U njoj je 1943.
prirnljena u KPJ.
Od hrabrog borca i bolnicarke u Prvoj oroleterskoj
ratne duznosti su je vodile do
referenta saniteta u Cetvrtorn
(kraljevackorn) bataljonu, a
septernbra 1944. postavliena
je za referenta saniteta Prve
proleterske. Bila je porucnik
i nosila je na grudirna Orden
za hrabrost kad je poginula
5. rna ia 1945. kod sela Dubrave, u blizini Zagreba.
sEFIKA PERVAN
- KLADNJ/cANIN
Odrasla je u nanrednoj rnuslirnanskoj porodici u se!u
Fatnicarna, kod Bilece, gde je
roaena 1927. godine. Nien otac
Orner bio ie u oktobarskoi
revoluciji. Kada je sva njena
porodica u iulu 1941. pobeg!a
iz sela u Bilecu, Sefika je sa
nekoliko drugova i drugarica
otiS!a za Sarajevo.
Na sarajevskoj zeleznickoj
stanici docekao ih je jedan
drug u dornobranskoj uniforrni' i njih oko petnaest ornladinaca i ornladinki poveo na
Starnbolcic i predao SlaviSi
Vajneru - Cici. Rasporeaena
je u Pracansku cetu, a januara 1942. na Pjenovcu postala
je horae Prve proleterske. Juna 1943. Sefika ide u Sestu
krajiSku brigadu, a iz nje prelazi u bolnicu Pedeset i trece
divizije.
Dernobilisana ie sa Cinorn
stariieg vodnika ·1945. godine.
N osilac _ie Partizanske spornenice 1941.
ratnih odlikovanja.
ZORA (NIKODINA) POK!MICA
Pocela je rat u ornladinskirn
radnirn brigadarna Bosanske
Krajine, koje su danju i nocu, pod strazorn i obezbeaenjern, skupljale letinu da
ne padne u ruke neprijatelju,
vee da stigne u olanine do Narodnooslobodilacke vojske.
U · jesen 1942. ova devojka
iz Bosanskog Petrovca je stu-
�JANJA PROTEGA
Selo Dubrava, kod Sibenika. dalo ie dosta boraea Prvoi proleterskoi. Med:u omladinkama iz Dubrave koie s11
se horile u ovoi proslavl jenoi
proleterskoi jedinici ie i J onia Proteg:a (rod:ena 1919)
koja ie odrasla u siromasnoj
porodiei.
Do dolaska med:u proletere
oktobra 1942. kod Kliuca, hila je pozadinski radnik i aktivista. U Drugom ( crnogorskom) bataljonu Prve proleterske ubrzo se pokazala kao
vrlo hrabar i vredan horae.
Novembra 1942. godine kada su proleteri napadali Bosansko Grahovo, Janja je kod
Strmice iurisala kao bolnicarka da iznese ranjenog druga i tada su je pokosili nepri·
jateljski rafali.
SLA VKA PROTEGA
Med:u hrabrim devojkama
sa sela u narodnooslobodilackoj borbi hila je i dvadeseto·
godisnja Slavka Protega iz Dubrave (Sibenik). Pocela je sarad:ivati s partizanima jos u
ustanickim danima.
·
Pocetkom septemhra 1942.
kada je Prva proleterska bila
u okolini Livna, Slavka je po-
stala ·horae Sestog (beogradskog) hataljona.
U stroju Prve proleterske
Slavka je kao borae i bolnicarka prosla do Trsta, bored
se hrabro do konacnog oslohod:enja nase zemlje.
rna kao vrlo hrabar horae i
bolniearka. Posle ove ofanzive
preS!a je u Divizii sku bolnicu."
Za vreme pete ofanzive J ani a
je hila bolnicarka u Centralnoj bolnici. Poginula je juna
1943. godine na Sutjesci.
DRAG/CA RAK
pila u redove Prve. proleterske. Isto onako kako se zalagala u polju sa srpom i motikom, tako je hrabro iurisala
sa puskom . u ruci u . toku cetvrte i pete neprijateliske ofan'ive. Posebno se istakla u teskim borbama na Balinoveu i
Miljevini.
JANJA (/VB) RAK
Rod:ena je 1925. u Dubravi
(kod Sibenika), poznatoj po
tome sto je dala cvet omladine
u narodnooslobodilackoj horbi
i revolueiji. Deset devojaka iz
familije Rak poS!o je 1942. iz
ovog sela u partizane.
Sve one dospele su u redovc
Prve proleterske narodnooslobodilacke udarne brigade. Sve
su se hrabro borile, a medu
njima se isticala i Dragica kao
hrabar borae i bolnicarka. Ucestvovala je u horbama kod
Kljuca i J ajea, zatim i na Neretvi, Kalinoviku i Krcinom
brdu.
Kao i mnoge njene vrsnJakinje iz sela Dubrave i Jai)ja
Rak se vee u ustanickim danim~ 1941. aktivno ukliP~uie u
rad omladine za narodnooslobodilacki pokret. Kao clan
Saveza komunisticke omladine Jugoslavije dobrovoljno se
i avila za odlazak u Prvu proletersku, u koju i stupa kod
Kljuca pocetkom oktobra 1942.
godine.
.
Borae i bolnicarka u Trecem (kragujevackom) bataljonu, J anja Rak se istice kao
hrabra partizanka koj a ne
misli na svoj zivot dok spasava i neguje ranjene drugove i
drugarice. Bila je u brigadnom sanitetu Prve proleterske
kad je dobila cin starijeg vodnika.
U Prvoj proleterskoj je astala do oslobodenja zemlje.
Kao aktivan drustveno-politicki radnik umrla je u Beogradu 1953. godine.
JANJA (FRANE) RAK
Kao udata sedamnaestogodisnja zena i majka jednog
deteta, J anja Rak je primljena
1942. u Savez komunisticke
omladine Jugoslavije. Pripada
onoj plejadi devojaka iz porodiee Rak iz sela Dubrave, kod
Sibenika, koja je vrlo mlada,
i pored porodicnih ohaveza,
postala borae i proleter.
Zajedno sa svojim muzem
javila se za odlazak u Prvu
proletersku, u koju i stupa
kod Kljuca oktobra 1942. godine. Sa Cetvrtim (kragujevackim) bataljonom prosla je
kroz bitke cetvrte neprijateliske ofanzive i istakla se u nji-
JELICA RAK -
cVRLJAK
Vee u prvim ratnim danima,
Jelica Rak (rodena 1922) u
rodnoj Dubravi organizovano
radi na pripremi borhe protiv
neprijatelja. U Prvu proleter. sku stupa kod Kljuca oktobra
1942. godine.
93
�),
I
l
I
i
Kao horae i hrabra cetna
bolni~arka prosla je kroz sve
bitke koje je vodila Prva proleterska po Bosni i Hercego. vini, Dalmaciji, Crnoj Gori i
Sandzaku.
Maia 1944. iz Prve proleterske Jeliea ide u Tenkovsku
brigadu za referenta saniteta
bataliona. na kojoj duznosti
je i dobila cin zastavnika. Nosilae je viSe odlikovanja.
U Trecem (kragujevackom l
bataljonu kao horae i bolnicarka ispoljila je veliku brabros!, pa je stoga 1943, u jeku
pete nepriiateljske ofanzive,
postala i clan KPJ. Posebno
se istakla kao bolnicarka kad
je iuriSala da iznosi i previja
svoje ranjene drugove. Hrabro je noginula na Sutjesci,
juna 1943. godine.
TONKA RAK -
SLAVKA (ANTE) RAK
Kao i za mnoge omladinke
koie su iz sela Dubrave posle
u Prvu proletersku i za Slavku
Rak se moze reCi da se kao
mlada devojka ( rodena 1924)
bavila svim poslovima od domaCickih do onih najtezih polj oprivrednih.
U susret proleterima posla
je kao skojevka nocetkom oktobra 1942. i kod Kliuca stupa u Sesti (beogradski) bataljon.
IsticuCi se hrabroscu kao
horae i bolnicarka, Slavka nosta ie i referent saniteta u Bataljonu. Kao i sve niene ratne drugarice. u posleratnom
neriodu Slavka je aktivni drustveno~politicki radnik. Za pokazann hrabrost dobila je vise odlikovanja.
STANA (NJKE) RAK
Medu omladinom iz Dubrave ( Sibenik) koja je dosla
u Prvu proletersku oktobra
1942. hila .ie i Stana Rak (rodena 1924). U Savez komunisticke omladine Jugoslaviie
primljena je pre dolaska u Pr94 vu proletersku.
na 1926) ukljuCila u napredni
omladinski pokret. ·Pocetkom
oktobra 1942. stupila ie u TreCi
(kragujevacki) · batalion
Prve proleterske. Medu iskusnim ratnicima uroleterima Tonka je hrabra bolnic'l.rka, pa ie zilto 1944. postavliena za referenta saniteta u Tre"''"" hetalionu i primljenn u
KP.T. Nosilae je viSe odlikovanja.
ORLOVJ(:
Anica Rak Ajkuna, pesnik iz sela Dubrave. rekla je
davno stihom o svojoj rodnoj
Dubravi u NOB-u i revoluci.ii i ovo:
,.Triest posto doprin'jele zene,
Osmim martom nek su
pozdravljene ... "
Drugovi iz Dubrave su zapisali i to: ,.Dodi, Tonka, u Dubravu, selo malo, sto ie ponos
i dika grada Sibenika".
Tek je imala petnaest godina kada se kao ucenica (rode-
TONA (ANTE) RAK
U
narodnooslobodilackom
ratu izrasla je Tona Rak (rodena 1924) u oficira JugoslovenskP- narodne armi je. U Cetvrti (kralievacki) b"talion Prve nroleterske stuoila ie kiw
sedamnaestogodiSnia devoika
iz Dubrave, oocetkom oklobra 1942. Istakla se vee u prvim borbama.
Tako je od borea kroz bitke izrastala u odgovornog staresinu. U Cetvrtom (kralievackom) batalionu obavliala
je duznost intendanta bataljona, pa je tako i dobila cin
potporucnika.
Nosilac je ratnih odlikovanja.
VESELA (MATE) RAK
Borci iz Sibenika zapisali
su za Veselu: ,Bistra, skromna, iskrena, adana, druzeljubiva i poStena" ... To _je ocena o
devojci koja je ro.dena 1924.
godine u selu Dubravi.
Bila· je clan Saveza komunisticke omladine J ugoslavije
kada je kao dobrovoljae dosla
u Prvu proletersku. Vesela je
�u Brigadi hila dobar horae i
po:lrtvovana i spretna Cetna
bolnicarka.
U Drugom (ernogorskom)
bataljonu jula 1943, u borbi
kod Zvornika, poslp. je na juris da izvuce rani enog druga,
kao sto je to Cinila i mnogo
puta ranije. Tada ie ranjena
i Nemci su ie zarobili. U zarobljeniStvu ·vesela se drzala
onaka kako dolikuje borcu proleteru. Ni reCi o svojoj jedinici nije izustila. Izmucena,
umrla je 1943. godine u zarobljeniStvu.
DANICA ROSH:
Danica Rosie je kao srednjoskolka pocela revolucionarni rad u naprednom omladinskom pokretu, zbog cega
joj je izrecena kazna iskliucenia za stalno iz pljevaljske
gimnaziie. Ucila je gimnaziju
u Pljevljima, Sremskim Karlovcima · i u Becigradu. Prim! iena ie kao ucenica u SKOJ
1939. ·Na medicinski fakultet
upisala se 1940. godine. U
Beogradu i Pljevljima ucestvuje u mnogim akcijama koje
organizuju komunisti.
U Pljevaljsku partizansku
cetu stupila je 13. jula 1941.
godine. Ucesnik je bitke na
Pljevljima. Do stupanja u Prvu proletersku, posle oslobodenja Livna 1942. godine, hila
je u Drugom bataljonu Trece
sandzacke brigade, u kojoj
je zatim hila i rukovodilae
SKOJ-a. Bila je delegat na Prvom Kongresu AFZ 1942. u
Bosanskom Petroveu i tada
izabrana u Centralni odbor.
U Prvoj proleterskoj hila je
u hirurskoj ekipi i referent
brigadnog saniteta. Sa Prvom
proleterskom prosla je ratni
put do oslobodenja Beograda,
kad je postavljena za nacelnika saniteta Seste licke proleterske divizije. U ratu je dohila cin kapetana I klase. Dva
puta je ranjavana.
Danas je direktor Muzeja revolucije naroda i narodnosti
J ugoslavije. Nosilae je Partizanske spomenice 1941. i mnogih ratnih i mirnodopskih odlikovanja.
MILKA ROVIc-CIMBALJEVIc
Imala je petnaest godina
kada se nasla medu ustanicima 1941. godine. U Prvu proletersku dosla je 5. maja 1942.
Kao horae istice se u borbama
na Sinjajevini, Vecerinoveu,
Dobrom Dolu.
Nije ostala dugo u Prvoj
proleterskoj, jer je, usled iserpljenosti, upucena u Pivu.
Kao borae Prve proleterske i
terenski horae na teritoriji
Pive dobila je nekoliko priznanja i ratnih odlikovanja.
Posle rata je radila kao me.dicinska sestra u Vojno-medicinskoi akademiji u Beogradu, gde je i penzionisana.
BOS/LJKA (MicE) RUDOVIC
Rodena je 1924. godine u
Brezoviku, kod Niksica. Kada
je okupator usao u nasu zemlju, Bosiljka Rudovic je kao
ucenica domaCicke skole napustila skolsku klupu i vee u
ustanickim danima, jula 1941,
hila je u Niksickom partizanskarn odredu.
Aprila 1942. stupila je u Prvi ·crnogorski omladinski bataljon, sa kojim ucestvuje u
borbama na planini Leli i Sinjajevini, gde je pored danonocnih borbi prozivljavala i
nevolje od mraza i gladi.
Krajem maja 1942. kao sko.i evka dolazi u Prvu prole.tersku. Kao borac. i bolnicarka
istakla se u mnogim borbama.
U petoi ofanzivi, juna 1943.
godine, · Bosiljka Rudovic koja 95
�...
·¥"'
t
tada je zaiedno sa Srdanom
ostala na bo.inom polju, pogodena neprijateljskom granatom. Bilo ie to iznad Potrka, kod Sabovica, u Sandzaku. U narodnooslobodilackoi
borbi Mariji su poginula ·i
dva brata.
TONKA RUPle- NENAD/6
je vee hila clan KPJ i cetna
bolnicarka, medu ranjenicima
je Centralne bolnice. Hrabro
je poginula u SekoviCima, jula
1943. godine, zajedno sa neustrasivim Penjom Sekulicem.
MARJJA (MARKA) RUPle
96
Rat je docekala sa osamnaest godina u siromasnoj seljackoj porodici u selu Dubravi, kod Sibenika. Bi!a je clan
Saveza komunisticke ~mladi
ne Jugoslavije kada je sa bratom Jerom i sestroi:n Tonkom
krenula kao dobrovoljae u
praveu Kljuca - da nade Prvu proletersku.
U Drugom ( cmogorskom)
bata]jonu hila je horae i bolnicarka sve do junacke pogibije u maju 1943. godine.
Kada je u jednom od juriSa
u petoj ofanzivi tesko ranjen
mitral.iezac Srdan KasagiC, Marija je skocila da ga iznese. I
Imala ie sesnaest godina
kada se ( rodena 1925. u Dubravi) prikljucila naprednom
pokretu. Stariji su joj vee tada poveravali tajne svog rada
i akcija.
Oktobra 1942. posla je sa
svojim drugovima i druo;aricama u pravcu Kljuca, gde je
i postala horae Drugog ( ernogorskog) batal iona Prve nroleterske. U borbama na Sitnici, Treskavici, Ustikolini, Balinovcu i svuda na ratnoi stazi Prve proleterske poloZila je
ispit hrabrosti i izddljivosti,
a posebno je pokazala pozrtvovanje u izvlacenju ranjenih
drugova.
U jurisima · bitaka · za oslobodenje zemlje postala je Clan
Komunisticke partije Jugoslavije. Nosilae je ratnih odlikovanja.
MILA SA V/6 -
PERUN/6/c
Vee kao ucenica zenske zanatske skole opredeljuje se za
napredni omladinski pokret.
Rodena je 1923. godine u Novoj Varosi. Aktivno je radila
na pripremi ustanka, a ubrzo
je zatim postala horae Prve
cete Zlatarskog odreda.
Kada su partizanske snage
sa Vrhovnim stabom od Uzica
stigle na teritoriju Nove Varosi, Mila se istice kao horae
u prihvatanju ranjenika. Na
tom zadatku je ostala do pocetka 1942, kada je morala da
napusti svoj rodni kraj. Pregazila je lederii Lim 6. februa'
ra, da bi u prolece.1942. staja]a u stroju Trece sandzacke
proleterske brigade prilikom
njenog formiranja. Sa ovom
brigadom prosla je eelu trecu
�sku ofanzivu i svuda hila pra..
vi tumac hratstva i jedinstva.
Tesko je ranjena 25. juna
1943. godine u horhi na Vlasenici, odakle je prehacena _na
lecen i e u partizansku holmcu
u sehovice. Jedinica ,Vrazje
divizi je" i cetnici prodrli su
jednog dana do holniee i izvrsili necuveno zverstvo: poklali su oko stotinu ranjenih partizana, medu kojima je hila i
Fatima Spaho.
neprijateljsku ofanzivu.' isp?ljavajuCi hrahrost 1 1ZdrzlJ1vost na putu preko z:leng?re
i Treskavice. Tih dana .1e pnmljena u KPJ .
. U jesen 1942. godine prelazi
u Prvu proletersku, u kojoj
ohavlja odgovorne duznosti u
hriga.dnoj holnici. U ratu .ie
dohila cin potporucnika, a sada je kapetan I klase u rezervi. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i vise ratnih odlikovanja.
VERA SREMcEV/c- sKORic
ANKA SMJLJANic
''
I
Kao osamnaestogodisnja ucenica Anka SmiljaniC je maia 1942. stupila u Prvu oroletersku. Odmah po dolasku u
Brigadu odredena je · na duznost higijenicara hataliona.
Na toi duznosti je ispoljila veliku hrigu, pa se i u nemoguCim uslovima horila da doprinese zdravstvenom staniu horaca i pruzila nesehicnu pomoc narodu u svakom mestu
u koje hi dospela Brigada.
Mlada ucenica iz Bosne u
Prvoj proleterskoi je i primliena u Savez komunisticke
omladine Jugoslavije, a zatim
i u Partiju.
Za ratne zasluge i ispolienu
hrahrost dohila je vise odlikovania. Rezervni .ie stareSina
JNA.
NADA SOKOLOV/c
- OAOOVIc
Kada su posle lgmanskog
marsa proleteri stigli u Focu,
Nada je kao napredna _omladinka pritekla u pomoc promnlim. horcima i danonocno
radila u holnici. Pri!ikom for-
miranja Focanske omladinsk~
cete postala .ie njen horae, 1
s njom zajedno usia u sastav
Treceg (kragujevackog) hataljona Prve proleterske.
Rodena 1925. godine u Foci, Nada je postala clan
SKOJ-a 1942, a Clan KPJ 1943.
Ni je izlazila iz stroja Prve
proleterske do oslohoden.ia:
Bila je njen hrahar hor_ac 1
neko vreme referent samteta.
BivSa uCenica iz FaCe irna
cin majora JNA. Nosilac .ie
Partizanske spomenice 1941.
i viSe odlikovanj a i drugih
priznanja.
FATIMA (sERIFA) SPAHO
Napustila je Fatima Sp~h~
( rodena 1923) svoj volJem
dom i Budani. kod Foce, da
pocetkom 1942. sa horcima
Focanske omladinske cete stupi u TreCi (kragujevacki) hataljon Prve proleterske.
sa Brigadom trei petu neprijatelj-
U Prvu proletersku stupila
je oktobra 1942. i postala horae Druge cete Prvog ( crnogorskog) hataljona. Nije htela
da hude holnicarka, vee horae
s puskom u ruci, puskomitraljezae i homhas.
IspoljavajuCi veliku hrahrost uhrzo je primljena u
SKOJ, a 1943. postaje i clan
Komunisticke partije. U Brigadi je hila i politicki delegat
voda. Aprila 1943. odlazi u Sestu srednjohosansku hrigadu,
u kojoj je kao ohavestajni
oficir dohila i cin potporucnika.
Rodena .ie 1922. godine u
Bud:anovcima, a sada Zivi u
selu Kohatovcima ( opstina
Laktasi).
NADA (ANTE) SRZic
Sa sedamnaest go dina ( 1940)
prikljucila se naprednom omladiU:skom pokretu Makarske
i u Savez komunisticke omladine Jugoslavije primljena je
1941. godine. Te godine je Nada hila i medu prvim ustanicima, kao prva partizanka na 97
�:/··,
I
I
ladinom i narodom. Narod je
zavoleo proletere, pa je mnogo omladinaca i omladinki tada stupilo u redove Prve proleterske.
Kod Drvara je i dvadesetogodiSnja Stana iz sela Hoeuna dosla u Cetvrti (kraljevacki) bataljon.
U Cetvrtom bataljonu bila
je borac i bolnicarka, sve do
ranjavanja na MliniStu maja
1944. godine, za vreme sedme
neprijateljske ofanzive. Prebacena .i e za tim kao ran jenik u
Italiju, a po povratku · iz Italije stupila je u Arti!jerijsku
brigadu Trideset i osme divizije, u kojoj j e ostala do kraja rata.
Biokovu. Vee u tim prvim danima borbe istice se kao brabar kurir i obavestajac.
U Prvu proletersku stupila
je avgusta 1942. Ubrzo je u
~Prvom ( crnogorskom)
bataljonu, kao dobar borac i poZrtvovana bolnicarka, postala
Clan KPJ. Istakla se osobito
u borbama na Kupresu, Kljucu, Grahovu, Sitnici, J ajcu,
Ivan Sedlu, na prelazu preko
Drine. Juna 1943. godine hrabro je poginula na Sutjesci.
Njen' ratni drug, vodnik Savo
Nikaljevic (poginuo 1943), rekao je za Nadu: ,Primjer neumornog, nesebicnog, hrabrog
i odvainog proletera; ona svojom pjesmom i veseloscu osvjezava, bodri i uliva optimizam ostalim borcima ... "
STANA (OSTOJE) STANk·
98
Kada je Prva proleterska
brigada (1942) boravila na
terenu Mrkonjie Grada, razviIa je zivu kulturno-zabavnu i
politicku aktivnost meau om-
RANKA STEPANOVJc
U narodnooslobodilacku borbu posla je 1941. Vee je u prvJm borbama tesko ranjena i
ostala bez noge. Lecila se u
partizanskim bolnicama i kada
se zalecila nastavila je borbu
iduCi na Stakama.
Februara 1942. dosla je u
bolnicu Prve proleterske brigade u Focu. Rankin hod kroz
borbu i revoluciju je hod borca, junaka i coveka koji ne posustaje, vee na stakama prelazi preko Treskavice, Neretve,
Prenja, Sutjeske - kroz sve
ofanzive.
U Centralnoj bolnici i u drugim j edinicama vrsila j e mnoge odgovorne duznosti, ne znajuCi za umor i za teskoce.
Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i vise ratnih odlikovanja.
DRAGICA STRAKA
-LONcAR
Rat je zatekao kao sesnaestogodiSnju ucenicu u Foci.
Kada je pocela borba protiv
neprijatelja, napustila je dacku klupu i postala borac Focanske partizanske omladinske cete.
Pocetkom marta 1942. sa
svojom cetom stupa u TreCi
(kragujevacki) bataljon. Prim-
�a zatim i komandir voda. lzrazito hrahra i umesna u ra:
tovanju i komandovanju, uzivala je veliki ugled medu horcima. Nekoliko puta je ranjavana, ali iz stroja nije izlazila.
Posehno se istakla u horbama
na Konjicu, Bugojnu, Ivari
Sedlu, CiCevu i KrCinom hrdu.
U danima pete neprijateljske ofanzive otisla je iz Prve
proleterske, ali je i u drugim
.i edinicama hila hrahri rukovodilac. Rezervni je potpukov'
nik, nosilac Partizanske spomenice 1941. i brojnih ratnih
odlikovanja.
·
ljena je u Savez komunisticke
omladine Jugoslavije 1942, a
u KPJ 1943. godine.
Borila se hrahro na celom
horhenom putu Prve proleterske u koioi je hila horae, cetna holnicarka i referent saniteta hataliona.
Rezervni je oficir JNA, no·
silac Partizanske spomenice
1941. i vise ratnih i mirnodopskih odlikovanja. Duze vremena je radila u ·srP-u.
MILEVA sARI(;
Medu hrahrim horcima Focanske omladinske cete koji
su po.sle Igmanskog marsa dosli u TreCi (kragujevacki) hatalion hila je i petnaestogodisnja Mileva Saric.
Omladinka - proleterka Mileva kao. da i niie znala za
strah. Kada hi se trazili homhasi. dohrovol ici za neku tesku akci iu - javl jala se uvPk
medu nrvima. U ceti je hila
zamenik puskomitraliesca, a
posle mnogih horhi i juriSa
postala i e desetar. Poznata ie
niena hrahrost menu proleterima 'jz inriSa na Livno .T~.ice,
Tvan Sedlo, Kovacevu Glavu
(kod Kalinovika), na K"nak.
Pri prelazu Drine. na Zlatni
Bor. Pala ie junacki, u juriSu
13. juna 1943, na Sutjesci.
gorskim ustanicima u Komski partizanski odred.
Kada je maja 1942. stupila
u Prvi (crnogorski) hataljon
Prve proleterske Mileva je vee
. hila prekaljeni horae. Uhrzo
.ie postala komandir odeljenja,
DRUGARICE I
DRUGOVI IZ
PRVE
DR ZORA sTEINER
- GOLGEHNIT
Kao lekar nasla je svoje mesto menu horcima narodno.oslohodilackog rata i revolucije. Ronena je 1902. u Novigradu, kod Koprivnice.
PROLETERSKE BRIGADE,
4.
OKTOBRA KOD
UBA
1
MILEVA scEPANOVJ(;
- ZARUBJCA
Mileva .ie hila clan Komunisticke partiie Jugoslavije kada se zaratilo 1941. godine. Iz
sela Bjelojevica, kod Mojkovca (gde je rodena 1920), po.sla je zajedno sa prvim crno-
99
�U Prvu proletersku stupila
je juna 1942. godine, bas kada
je kao lekar hila i najpotrebnija. Sa brigadom je prosla
borbe za Konjic, Prozor, Livno i Bugojno, ali .ie ubrzo, vee
avgusta 1942. presla u Centralnu bolnieu.
Nosilae je Partizanske spomenice 1941, a za ratne zasluge odlikovana je sa viSe ratnih odlikovanja. U toku rata
ie dobila oficirski i':in i sada
je rezervni staresina JNA.
DARA (ANTE) sUPE
Kada je okupator U.sao u nasu zemlju, Dara je imala petnaest godina. Odmah se ukliuCila u aktivan rad omladinske
organizacije na pripremama za
borbu protiv neprijatelja.
Izdrzljiva i navikla na fizicke napore, kao i sve njene
drugarice · iz Konjevrata. nije
se nimalo dvoumila prilikom
javljanja dobrovoljaea za Prvu proletersku brigadu. Tako
je meau proletere dosla oktobra 1942. godine.
BLA'ZO LEKIC, POLITICK! KOMESAR
SANITETA PRVE PROLETERSKE BRI·
GADE, PRVI ZDESNA SA GRUPOM
DRUGARICA I DRUGOVA
Rasporeaena je u Prvi ( ernogorski) bataljon. Kao horae i bolnicarka jos od prvih
dana stekla je simpatije iskusnih ratnika, proletera.
Ratni put Brigade prosla je
od Kljuca, gde je stupila meau proletere, pa sve do Trsta
i konacnog osloboaenja nase
zemlje. Nosilae je ratnih odlikovanja.
DARA (STIPE) sUPE
Roaena 1923. godine u selu
Konjevratu, kod Sibenika, Dara se bavila kao devojka svim
teskim poljoprivrednim radovima, jer su joj roditelji ziveli siromaSno.
U Cetvrti (kragujevacki) bataljon Prve proleterske stunila ie oktobra 1942. godine
kod Kliuca.
Kao horae i bolnicarka pokazala je hrabrost u svim borbama od dana stupanja u Brigadu. Junacki je poginula kao.
skoievka u cetvrtoj nepriiateliskoj ofanzivi, marta 1943.
godine, na Neretvi.
IK/CA -
100
/KA (IVANA) sUPE
Rodena 1928. godine u selu
Konjevratu, kod Sibenika. Ikica je hila iedan od naimladih
boraca kada je sa svojim bratom sentemhra 1942. stupila u
Sibenicki partizanski odred.
Borae i jedna od najmladih
cetnih bolnicarki, prosla je
ratnim stazama Prvog ( c!'nogorskog) i Sestog (beogradskog) bataljona Prve proleterske. IsticuCi se u horhama,
proleteri su je primili u Komunisticku partiju Jugoslavije. U Prvoj proleterskoj osta-
Ia je do fehruara 1944. i hrabro polozila ispit proletera u
cetvrtoj i petoj ofanzivi.
Februara 1944. prelazi u Inzinjerijsku hrigadu, u kojoj je
hila referent saniteta, zamenik komesara cete i sekretar
komiteta Saveza komunisticke
omladine brigade.
Nosilae je ratnih odlikovanja i Cina oficira u rezervi.
MARICA (ANTE) sUPE
Kao petnaestogodisnja devojcica, Marica je iz svog rodnog sela Konjevrata, kod Sibenika, sa ocem, majkom i dva
brata posla u partizane. Bila
je najm!adi skojevae u Sibec
nickom partizanskom odredu.
Cela porodica, medu njima
i ucenica Mariea, stupila je u
Prvu
proletersku,
oktohra
1942. Postala je horae Prvog
(crnogorskog) hataljona. Neu·
strasiva, istice se u· horhama
na Jajeu, Josavki, Prnjavoru i
tokom eele cetvrte neprij a-
�teljske ofanzive. Izuzetnu hrabrost je ispoljila kod Gornjeg
Vakufa u izvlacenju ranjenih
drugova sa vatrenih polozaja.
U petoj neprijateljskoj ofanzivi ni Marien nije tifus mimoisao. Poginula je na Sutjesci juna 1943. godine. Bila je
uzor mlagod borea - prolelera.
MJLJCA sUPE
MJLKA
U kuCi Antinoj i MiliCinoj u
selu Konjevratu, kod Sibenika, jos pre rata okupljali su
se napredni !judi, komunisti
i skojevei. Kada je dosla okupacija ovaj seoski dom je postao sastajaliste za pripremu
us tanka.
Kada su pukle prve ustanicke puske, cela porodica: Ante
i Miliea sa petnaestogodisnjom cerkom Marieom, trinaestogodiSnjim sinom Marinkom i devetogodiSnjim Milam posli su u Sibenicki partizanski odred. Iz ovog odreda
svi su stigli u stro.i Prve proleterske brigade, kod Kljuca
1942.
Milka je imala trideset i pet
godina kada je sa devetogodiSnjim sinom Milom stupila
u Prvi ( ernogorski) bataljon.
Bila je dobar horae, rukovodilac i majka _iunak. Prvo joj
.i e poginula cerka Marica u petoj neprijateljskoj ofanzivi, a
zatim sin Marinko i muz Ante.
Sa svojim Milom presla je
kroz sve borbe Prvog ( crnogorskog) bataliona. kao horae, cetna bolnicarka i referent saniteta bataliona. Kao
ranienik prebacena ·je u Italiju 1944. godine, a po povratku
sa lecenja odlazi na duznost
referenta saniteta Prve tenkovske brigade, u Cijem je
stroju iSla do Trsta, do konacnog oslobodenja zemlje.
MILK A (ANTE) sUPE
- OBRADOVJc
Imala je dvanaest godina
kada se nasla u koloni dalmatinskih boraea koji su zurili
ka Kliuou, oktobra 1942. godine, da stupe u Prvu pro]etersku. Milka _ie iz Konjevrata, gde je rodena 1930. godine.
Kada su Dalmatinei rasporedivani po batalionima, Mil1m ie ostala u radnom vodu
bolnice Prve proleterske. U
maju 1943. postaje horae Trece cete C:etvrtog bataliona.
Prelazi zatim u bolnicu Prve
proleterske divizije. Imala je
trinaest godina kada je, avgusta 1943. godine, primljena u
SKOJ, a sa cetrnaest postala
je i Clan KPJ. U ratu je dobila Gin vodnika.
Posle rata ostala je u JNA
do 1956. godine, kada je penzionisana u c1nu poruCnika.
Sada je rezervni kapetan I
klase. Nosilac je ratnih. odlikovanja.
STANA (MARKA) sUPE
Vesela i skromna seoska
devojcica, rodena 1924. godine u Konjevratu, jos od svoiih netnaest goqina Pocela se
_clruziti sa naprednom omladinom.
Oktobra 1942. svrstala se u
kolonu i posla u susret proleterima. U borbenom stroju
Treceg (kmgujevackog) - bataliona bila ie medu naihrabriiim drugarieama kao horae i
bolnicarka. Posebno je bila
·poZrtvovana u iznoSenju ranjenih drugova iz okrsaja.
Sa Prvom proleterskom prosla ie cetvrtu i petu neprijatelj sku ofanzivu. J unacki j e
poginula juna 1943. godine u
!0 1
dolini Sutjeske.
�ZORKA (LOVRE) sUPE
; i
Njih osam devojaka, osam
omladinki iz sela Konjevrata,
kod Sibenika, posle su oktobra 1942. sa svojom bracom,
roditeljima, roaacima i drugovima u susret Prvoj proleterskoj. Menu njima je hila i
Zorka Supe, rodena 1921. godine, domacica.
Rasporeaena je u TreCi (kragujevacki) bataljon Prve proleterske i u njegovim se redovima hrabro borila kao horae.
ZavrSila je zatim sanitetski
kurs i postala cetna bolnicarka. Ne priznajuCi teskoce, isla
je iz juriSa u juriS i Casno istrajala na celom borbenom
putu Brigade. 1943. primljena
je u SKOJ, a 1944. postala je
Clan KPJ. Za pokazanu hrabrost dobija orden i Cin podoficira.
Sada zivi kao penzionerka u
Sapeu.
DANICA TAD/(: -
KUVEK
Kao trinaestogodiSnja ucenica iz Livna stupila je u proleterski stroj avgusia 1942_
Upornu devojcicu proleteri nisu vratili, vee su je prihva'iili
toplo i drugarski. Borci Sestog (beogradskog) bataljona
cuvali su je u okrsajima, ali
to ni ie dugo trajalo. Mlada
skoievka je ubrzo ispoljila
svoju odlucnost da bude u prvom borbenom stroju, htela
je da se dokaze. Kao horae i
bolnicarka nije uzmicala pred
teSkoCama i opasnostima, veC
je rame uz rame sa svoiim
drugovima ulazila i u na i teze
okrsaje. Ubrzo je postavljena
102 za cetnu bolnicarku.
Deeembra 1944. otiSia je iz
Prve proleterske za referenta
saniteta u KNOJ-u. Posle rata
.ie zavrsila ekonomski fakultet i veoma se isticala u drustveno-politickom radu. Sada
zivi u Splitu.
JOVANKA TIHOMIROV/c
Kada je Prva proleterska novembra 1942. razbila cetnicke
grupaeije u Josovodi, kod
Skender Vakufa. i na teritoriii Prijedora. omladina iz ovih
kraieva dolazila je u redove
nroletera. Tada ie i Jovanka
Tihomirovic iz Korova, kod
Srpea (gde je roaena 1922),
stupila u Prvu proletersku.
Ubrzo se istice kao hrabar
horae. Unucena je zatim na sanitetski kurs, koii uspesno i
zavrSava. Posle izvesnog vremena ide u brigadni sanitet
Prve proleterske i u bolnicu
Prve proleterske divizi je. Tako je sa proleterima os.tala do
konacnog osloboaenja nase
zemlje.
·
·
Za ratne zaslwre kao horae
i bolnicarka odlikovana je i
dobila vise priznanja.
BOS!LJKA - TUMBAS
bama koje j e vodila Prva proleterska od oktobra 1942. pa
sve do osloboaenja zemlj e. Duboko je dozivela radosti osloboaenja Beograda, teskoce u
rovovima -na Sremskom frontu i hrabro izdrzala put Prve
proleterske do Trsta, kada su
ispaljeni i poslednji plotuni
na neprijatelja.
U ratu je dobila dn ofieira
i odlikovanja za hrabrost. Sada je medicinska sestra u Subotici.
BOSA TINTOR
Selo Bastase, kod Drvara,
Bosilikino rodno mesto, poznato je iz NOB-a i revolucije.
PO tome StO je U niemu drug
Tito bio u danima desanta na
Drvar. Bosilika ie roaena 1924.
U Cetvrti (kraljevacki) bataljon Prve proleterske stupila
je oktobra 1924. godine.
Kao vodna i cetna bolnicarka i referent saniteta bataljona ucestvovala je u svim bor-
LJUBICA TODOROVIc
-RIBAR
Roaena 1920. godine u selu.
Rostinju, kod Livna, hila je
svedok mnogih zlocina koje
su okupatori i njihove sluge
Cinili u prvim ratnim godinama. Posebno su je bolela zverstva koja su Cinile ustase nad
nejakim stanovniStvom.
Avgusta 1942. godine stupa
u Prvu proletersku i biva ra-
�sporedena u hrigadni sanitet,
u kojem je kao horae na Sutjesci i u mnogim drugim horhama ispoljila posehnu hrahrost i humanost u hrizi za
. ranjenike.
Odlikovana je sa vise ratnih
odlikovanja i ima cin rezervnog staresine JNA.
N ADEzDA /. ULRIH
U naso1 narodnooslobodilackoj borbi i revolueiji bilo
je i mnogo boraca koji nisu
hili jugoslovenski driavljani,
ali ih _je sticajem okolnosti
rat zatekao medu nama, na nasem tlu. J edan od tih boraca
je i Nadezda Ulrih, rodena
1926. godine u Olomatu, u Cehoslovackoj. U Prvu proletersku hrigadu dosla je januara
1942. i borila se u njenim redovima do 15. marta 1943. godine, kada prelazi u Drugu
proletersku sa kojom ce i docekati kraj rata.
Rezervni je staresina Jugoslovenske narodne armije i
nosilae viSe ratnih odlikovanja. Zivi u Sarajevu.
STO.JA UZELAC
- MAKSIMOV/c
Kada je deeemhra 1942, u
jeku cetvrte
nenri jateliske
ofanzive, dosla u Prvu proletersku iz sela Ostrosea ( Cazin), gde je i rodena 1926. godine, prvi razgovor je imala sa
dr Ivom Popovicem-Banijem.
- Ti treha da ides na sanitetski kurs - rekao joj je
Bani.
- Necu, druze doktore, da
hudem bolnicarka, vee mitra·
ljezae.
- VeCi je mitraljez od tebe
- dodao je Bani, ali je Stoja
ostala uporna.
Prosla je ratni nut sa Prvom proleterskom kao hrahri
horae i rukovodilae. Za ratne
zasluge je dohila viSe ratnih
odlikovanja i cin ofieira JNA.
LJERKA -
LELA VARGOVlc
Rocl:ena ie 1924. u selu DraganiCima, blizu J astrebarskog.
11 Hrvatskoj. Rat iu ie zetekao
kao ucenicu u FoCi, gde su
nieni ziveli. Kao napredna Offi·
ladinka stupila je u Fo~ansku
omladinsku cetu. Za iedno sa
svoiim drugovima i drugaricama iz omladinske cete do,la je
nolovinom februara 1942. ·u
TreCi (kragujevacki) hataljon
Prve proleterske. Istakla se u
borbama na Konjicu, Livnu,
Duvnu, Teslicu, Ivan Sedlu i u
drugim teskim horhama i marsevima koje je vodila Prva
proleterska.
Kao hrabar i odan horae
primljena je u SKOJ 1942. Ap-
rila 1943. godine, kada su proleteri prelazili Drinu, Ljerka
se radovala sto ce uhrzo stiCi
u Focu i videti svoje najhlize.
Dosia je nadomak svoga grada, ali je poginula _;una 1943.
na Barakovcu, iznad Foce.
MATILDA J. VIDOVJ(:
-PILle
Matilda je iz Visokog, kod
Sarajeva, stupila u Prvu proletersku u zimu 1942. U Visokom, gde ie rodena 1925. godine, osetila je svu tezinu terora okupatora
njegovih
slugu.
Kao horae Sestog Cheogradskog) hataljona istice se u
borbi. a kao bolnicarka ie neustrasiva da i ne pomislia na
. svoj zivot kada treba spasavati ranienike. Bila je i zamenik
referenta saniteta Prve proleterske.
Prosla je kroz sve borbe
Proletera po Bosni, Dalmaciji, Crnoj Gori i Srbiji, pa je 70.~
�ski) bataljon, 1. decembra
1942, 'kada se Brigada nalaz1la
u rejonu Kotor Varosi, u Centralno.i Bosni.
Do kraja 1944, dve pune
ratne godine, provela je u Brigadi kao horae i referent saniteta u bataljonu. Hrabro je
podnela sve teskoce cetv~te i
pete neprijateljske ofanz1ve 1
na tom putu prosla Bosnu i
Hercegovinu, Crnu Goru, Sandzak i Srbiju.
Krajem 1944. otiSla je za
referenta saniteta u Inzinieri isku brigadu, u kojoj ie dohila i Cin porucnika. Nosilac
je viSe ratnih i mirnodopskih
odlikovanja.
preko Sremskog fronta stigla
i do Zagreba i Trsta.
Rezervni je staresina JNA i
nosilac ratriih odlikovanja.
MATILDA (IVA) VJDOV/c
Rod.ena je u Splitu 1925. go·
dine. Stupila je u Prvu proletersku, u njen Sesti (beograd-
VIDA (TODA) VUJAN/c
RADA VLAHOV/c -
cEcAR
Rod.ena je u Sarajevu 1924.
godine, gde se jos od najranije mladosti opredelila za napredni pokret. Kada je odluCila da pode u narodnooslobodilacku vojsku rekla je: ,Idem
u nroleteret"
Ona nije gledala proletere
kao i ostale oartizane u nasem
narodnooslobodilackom ratu i
revoluciii, vee ih ie po cuveniu znala i zarnisljala kao ljude oosebnog kova.
Tako ie i stigla 1942. u Prvu proletersku. I Rada ie svoie prisustvo med.u oroleterima
ooravdala hrabroscu, snalazliivoscu kroz najteze borbe i
okr5aje.
MILTJANA VOJVOD/c
- sARAC
104
proletersku brigadu. Medu
njima je hila i Milijana sa jos
sedam drugarica.
Pre i posle stupanja_ u P:vu
proletersku brigadu Jspol]lla
je veliku hrabrost u borbama:
oko Granova, Niksica, Kolasina, Mojkovca, Stitarice, ZabJjaka...
·
U Brigadi je ostala kratko.
ier ie vraCena u Pivu, gde se
borila i radila ilegalno sve do
oslobod.enja.
Umrla ie odmah posle rata,
kao nosilac Partizanske spomenice 1941. i ratnih odlikovanja za hrabrost.
Na Sinia jevinu. u blizini kaluna zvanog Crkva Ruzic~.
doslo ie oko pedeset boraca 1z
Pive,· Goliie i ·Banjana, koii su
5. maja 1942. stupili u Prvu
Sa sedamnaest godina .i e iz
sela Suvace. kod Sanskog Mosta, novembra 1942. godine
dosla u Prvu proletersku.
Hrabra i odlucna, vrlo odgovorna u izvrsenju borbenih
i svakodnevnih zadataka, Vida se kao bolnicarka vrlo brzo istakla medu proleterima.
clan Saveza kornunisticke om·
Jadine Jugoslavije postala je
u .i eku najveCih borbi i ofanziva, 1943. godine.
Presla je ceo put Prve proleterske od dolaska u njen
stroi novembra 1942. pa sve
do konacnog oslobodenja nase zemlje.
Za ispoljenu hrabrost odlikovana je · ratnim odlikovanjima i dobila vise drugih pri- ·
znanja.
LJUBINKA VUJOsEVIc
-KOVACic
Najkraca Liubinkina biografija hila bi: rod.ena 1926 .. u
Podgorici ( sadasnjem T1to-
�godine. Nosilac je ratnih odlikovanja i mnogih posleratnih priznania.
MAR/JA VUJJclc
gradu) u revolucionarnoj porodici. Otac Torno, trgovac,
predratni Clan KPJ, pode za
vreme rata po partijskom zadatku iz Zemuna u Hrvatsku
i dospe u logor u Jasenovcu.
Cerka pode ocevim stazama.
Internirase je u logor ,Klos"
u Albaniji, gde je ostala do
maja 1942.
Kada je pustena iz zatvora, sesnaestogodiSnja Ljubinka stupa u Prvu proletersku.
Bori se hrabro, sve dok je tifus nije savladao. Neko je
vreme bila u bolnici, pa onda
ide u Trinaestu proletersku
brigadu ,Rade Koncar". Ranjena je kod Drvara, u sestoj
neprijateljskoj ofanzivi. Upucena je na lecenje u Italiju, a
zatim opet se vraca u borbeni
stroj. Rezervni je porui:'nik,
tri puta ranjavana, devedeset
odsto ratni vojni invalid i
ucesnik je na izgradnji pruga
Samac - Sarajevo, Brcko BanoviCi, Auto-puta ,Bratstvo
- jedinstvo" Beograd - Zagreb. Komunista je od 1943.
Rodena 1922. u Bosni, stupila je u Prvu proletersku brigadu u jesen 1942. godine. U proleterskim redovima hrabro se
borila u svim bitkama na borbenom putu Brigade.
Kao i mnoge drugarice i Marija je u toku rata prekomandovana iz Prve proleterske brigade i hila na raznim duznostima u drugim jedinicama.
Posle rata nastavila je aktivnu slliZbu u Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Jedna je od onih
drugarica koje su izrasle od
boraca i bolnicarki iz rata u
odgovornog rukovodioca nase
Armije.
Penzionisana je kao potpukovnik JNA. Za ratne zasluge
i posleratni rad dobila je viSe
ratnih i mirnodopskih odlikovanja i drugih priznanja.
JULA 1943. GODINE NA PETROVOM
POLJU. SA DRUGARICAMA JE MIRKO
NOVOVIC, SADA GENERAL I NARODNI HEROJ
MAsA (VASA) VUK/cEVJc
Iz ustanickog je kraja, iz
sela Prekornice (kod Ljubotinja), nedaleko od Cetinja, gde
ie rodena 1919. godine. Kao
zena predratnog komuniste
Vasa VukiCevica, opredelila se
za napredni pokret. U Laveenski partizanski odred stupila
je 1941. godine. U sastavu
ovog odreda borila se do PO·
v lacenj a glavnine partizanskih
snaga iz Crne Gore, kada dolazi u Prvi bataljon Prve pro·
leterske, maja 1942. godine. U
redovima proletera hrabro se
borila na Durmitoru, Konjicu,
Bugojnu, Livnu, Ivan Sedlu, a
s njima je presla i Neretvu i
Sutjesku. Posle pete ofanzive
otiSla je iz Prve proleterske u
druge .iedinice.
Masa je rezervni oficir .JNA.
Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i viSe ratnih odlikovanja.
!05
�DANICA ZEcEVlc
Roaena 1923. godine u Kolasinu. Danica .ie bila ucenica
i clan Komunisticke ornladine
Jugoslavije kada je okupator
usao u nasu zemlju, 1941. godine.
Vee 1941. istice se u borbi
protiv cetnika i Italijana. Kada .ie 1942. doslo do teskog
obracuna sa cetnicima Pavia
DuriSica oko Kolasina, stab
Prve proleterske je poslao svoj
Prvi bataljon u pomoc partizanima. Tako je maja 1942. u
prvom susretu· sa Prvom proleterskom, Danica stupila. u
njene redove. Posla .ie slavnim
borbenim putem Prve proleterske za Bosansku Krajinu i
krajem jula 1942. hrabro poginula kod Duvna.
STANOIKA (TODORA)ZELEN
Mnogo je potresnih biografi ja koje je sam zivot ispisi106 vao u . toku drugog svetskog
rata. Jedna od tih je i biografija sesnaestogodisnje Stanojke Zelen, borca Prvog bataljona Prve proleterske.
Jula 1942, posto se oslobodilo Duvno. stigla je Prva proleterska i do malog sela Cebara. Saznali su proleteri za zloCin koji su ustase napravile.
Bacali su mrtve i zive !jude v
iamu, zaklane i izbodene. Od
dana zlocina proslo ie tri dana. Proleteri su nasli Stanoiku zivu, a u jarni su joj ostali
otac i brat. ,Idem sa varna, vi
ste moj otac, majka, brat i sa
varna cu do smrti". Jurisala je
i bila bombas na Zelengori,
Sutjesci, Livnu, Duvnu, Zvorniku, Travniku i Mlinistu. Bacala je bombe na neprijatelje
i govorila: ,Ovo je osveta za
moie najdraZe"l
Posle jurisa u bitkama za
Valjevo i Beograd, hrabro je
poginula na Sremskom frontu
5. januara 1945. kao cetna
bolnicarka. Dok je Stanojka
izvlaCila ranjenike, pala je i
po treCi put pogoaena preko
jednog ranjenog druga.
VERA ZOGOV/c
Kao student u Zagrebu, gde
je roaena 1920. godine, primljena je Vera u Savez komunisticke omladine Jugoslavije. u
narodnooslobodilacku
borbu
odlazi 1941. i vee se ubrzo istice menu ustanicima u dolini
Lima. na teritoriji Berana i
Andrijevice. Novembra 1941.
stupila je u Komski partizanski odred. Radi aktivno na
ureaivan ju list a ,Sloboda", na
planini ivanoj Konj sko.
Juna 1942, prilikom formiranja Cetvrte proleterske crnogorske brigade, postaje njen
borac. Iz Cetvrte proleterske
prekomandovana je u Prvu
proletersku, u kojoj ostaie od
pocetka septembra do krai a
novembra 1942. godine, kada
odlazi da radi pri Vrhovnom
stabu u Drvaru na izdavanju
lista ,Borba". Presla je zatim
u Sedmu banijsku, a iz nje u
Prvu proletersku diviziju, da
bi se ponovo nasla pri Vrhovnom stabu. Po osloboaenju
�I
I
~
Bcograda ostaje da radi kao
se kretar ,Borbe".
Nosilac je Partizanske spomenicc 1941. i ratnih odliko\·anja.
ZORICA (zARKA) Z/Zf(;
Rodena 1927. godine u Bijelom Polju, u Crnoj Gori, Zorica Ziiic je imala tesko detinjstvo i rat ju je zatekao u
Domu siroCadi u FoCi.
Cim j e u F ocu dosla Prva
proleterska, posle Igmanskog
GRUPA DRUGARlCA I DRUGOVA
YOM POLJU
ZA
marSa, Zorica je napustila
Dom sirocadi i stupila u njenc
reclove. Prvo je bila bolnicarka u bolnici, a kada su se naSe snagc povlaCile iz FaCe maja 1942. godine ona se nasla u
borbenom stroju proletera.
Prosla jc sa Brigadom preko Zclengore i Treskavice na
putu za Bosansku Krajinu. U
jednoj od borbi u Krajini, za
vreme trece
neprijateljske
ofanzive, Zorica .ie nestala.
Njeno ime upisano je u spisak
poginulih boraca Prve proleterske brigade.
VREME PREDAHA,
JULA 1943.
NA PETRO-
107
�I
I
I
U DANIMA
CETVRTE I PETE ·
NEPRIJA TELJSKE
OFANZIVE
~
(RATNI PUT PRVE PROLETERSKE 1943. GODINE)
�I
I
I
I
f
l
l
'
I
i
I
{
j
I
I
I
ok
se delovi Prve proleterske nalazili na prilazima
brigaLuke, njena
Ddomsuzauzela tri bataljona zajedno sa Trecom krajiskomjeBanja
su nocu 1/2. januara 1943. Teslic u kame
bilo
jako utvrdeno ustasko-domobransko uporiste ko je je branilo oko
1.500 domobrana i 300 ustasa, milicionera i oruznika, s artiljerijskim divizionom i oklopnim vozom. Borba je trajala citavu noc.
Poginulo je oko 150, a zarobljeno oko 1.200 neprijateljskih vojnika.
Zaplenjene su 4 haubice, 19 topova, 12 minobacaca, 114 mitraljeza
i puskomitraljeza, 1.500/usaka i veca koliCina drugog ratnog materijala i opreme. Uzalu su ne]Jrijateljski vojnici bili opasali grad
bunkerima i hodljikavom i.icom i drzali vise kilometara rovova i
saobracajnica.
Vee 16. januara 1943. Prvaproleterska je sa dva bataljona oslobodila i Prnjavor, odakle je u redove proletera pohrlilo oko 700
mladica i devojaka, sto je bilo znaeajno pojacanje pr.oslavljenoj
jedinici. Sredinom februara 1943. godine, Brigada je po spisku imala ukupno 1.717 boraca. Zahvaljujuci unutrasnjem i.ivotu po cetama, ti novi drugovi i drugarice u najvecem hroju slucajeva stoicki
su podnosili teskoce tzv. cetvte i pete neprijateljske ofanzive i za
najkrace vreme postali dobri borci - dostojna zamena iskusnim
proleterima. Udarna moe Prve proleterske nije hila smanjena, sto
potvrduju izvanredni uspesi koje je postigla na Neretvi, Drini, Sutjesci itd. Novi borci neosetno urastaju i ukljucuju se u zivot i navike koje vladaju od ranije. Dalmatinci se vee ni po cemu ne razlikuju od ostalih boraca Cmogoraca ili Kragujevcana.
U BICI Z.4 RANJENIKE
Povodom pocetka tzv. cetvrte neprijateljske ofanzive, 20. januara 1943. stabu Prve proleterske i stabovima bataljona, kao i horcima upucene su instrukcije za rad u kojima je naglaseno - da
svaki horae mora biti na svom mestu »kako bi se sto bolje mogli
suprotstaviti neprijatelju«, da se izmedu bataljona odrzava tesna
veza i osigurava medusobno sadejstvo.
Sa Save gde su bili izbili delovi Brigade, zapoceo je uspesni
mars do zeleznicke pruge Sarajevo-Mostar. U rekordnom vremenu,
DRUG!
CRNOGORSKI
PROLETERSKE
PREDAHA,
NE
KOD
BATALJON
BRIGADE
TRAVNIKA
ZA
1943.
PRVE
VREME
GODI~
STAB BRIGADE SA GRUPOM BORACA,
DECEMBRA 1944. GODINE U SELU ADASEVCI IGRA CRNOGORSKO KOLO
�PRIREDBA BORACA PRVE PROLETERSKE POVODOM 7. NOVEMBRA DANA
OKTOBARSKE REVOLUCIJE, U
BOSNI
1943. GODINE
PRVA PROLETERSKA BRIGADA SA RANJENICIMA, JUNA 1944. GODINE PREKO
VRANICE
gotovo bez predaha, Brigada se prebacila upravo tamo gde ju je
neprijatelj najmanje ocekivao.
Zahvaljujuci gustoj magli, prednji delovi Prvog i Drugog bataljona nasli su se 17. februara 1943. desetak metara od ustaskih
polozaja na Ivan Sedlu. Neprijatelj je bio u potpunosti iznenailen,
pa mu je siloviti juris proletera zbrisao i pomisao na otpor. Prvo
posadno mesto na koje su proleteri naisli goneci neprijatelja- Rastelica, palo je bez metka. Za likvidaciju Bradine trebalo je podosta
vremena i zrtava. I tamo su se proleteri primakli italijanskim utvrilenjima nadomak rucnih bambi. Neprijatelj je nemajuCi kud istakao belu zastavu u znak predaje. Zarobljeno je 67 Italijana, a poginulo je 115 Italijana, ustasa i cetnika. Nocu 18/19. februara 1943.
srusen je veliki most na Lukacu.
Stab Brigade je 18. februara 1943. javio $tabu Prve proleterske
divizije, pored ostalog, ovo: »Likvidirana su neprijateljska uporiSta
Rastelica, Ivan-Sedlo, Bradina, Lukac i Brilani. Obezbeilujemo pravac od Sarajeva, Cistimo neprijatelja prema Konjicu«.
Nocu 19/20. februara 1943. dva bataljona Brigade sadejstvuju
Petoj crnogorskoj proleterskoj brigadi u napadu na Konjic. Vee u
pocetku bataljoni su ovladali gradom na desnoj obali Neretve i
zarohili preko 80 italijanskih vojnika i oko 50 milicionera. I pored
toga, u daljem toku borbe proleteri su hili primorani na povlacenje,
sto je placeno ne malim· gubicima - 1 poginuo i 16 ranjenih. Neprijatelj je pored zarobljenih, imao i 67 poginulih (50 Talijana i
17 cetnika).
Do kraja februara 1943. godine Prva proleterska je izvodila
neprekidne ofanzivne i defanzivne akcije, posebno na polozajima
prema Ivan-Sedlu, angazujuci, ujedno, manje snage za zatvaranje
pravca od Bitovnje. Moral je ostao na visini, iako su borci hili
krajnje iscrpljeni napornim borbama i slahom ishranom.
Prvog marta Brigada je dobila naredenje od Vrhovnog staha da
usiljenim marsem, »hez obzira na avijaciju i zamor«, krene preko
Salakove Kule i Uzdola za Prozor. U pitanju je hila Centralna bolnica koju su ugrozavale jake neprijateljske snage. U sklopu ostalih
jedinica, kojima je poverena zastita nekoliko hiljada ranjenika i
holesnika, Brigada je smogla snage da izvrsi svoj zadatak. Likvidiran je neprijatelj u tdrimcima, Vrsi, Bistrici, RiCici i voilene su
borbe kod Gornjeg Vakufa i Bugojna sve do 7. marta 1943. godine.
RAZBIJANJE CETNICKIH GRUPACIJA
Posle forsiranja Neretve, Brigada je ucestvovala u razbijanju
cetnika kod Glavaticeva, na Djevojackoj kosi ina Lipeti planini, od
15. do 17. marta 1943. 0 tim borbama - koje spadaju meilu najodsudnije za obracun sa cetnicima u toku rata - sacuvano je vise
svedocanstava.
Dok su jedinice Treee udarne divizije gonile cetnike prema N evesinju, Brigada je u sastavu Druge proleterske divizije nastavila
�nadiranje prema Drini. Njeni delovi su 20. marta 1943. zauzeli Ulog
i izbacili iz stroja trideset neprijateljskih vojnika, dok je ona imala
dva poginula i !!est ranjenih.
Na prilazima Kalinoviku cetnici su drzali dominirajuce polozaje. Pristizale su im i nove jedinice radi protivnapada na glavnu
operativnu grupu. U trenucima kada je kod Kalinovika voden najveci okrsaj, stab Druge divizije upozorava Prvu proletersku brigadu
da se cetnici moraju razbiti kako bi se »Otvorio put nasim ranjenicima''·
Cetnici su u tri jurisa imali oko 240 poginulih i ranjenih, sto
reCito govori o zestini barbe koja j e vodena kod Kalinovika. Tit ova
pohvala hila je najdraza nagrada i najvece priznanje za ispoljeni
heroizam i izdrzljivost u tim sudbonosnim trenucima oslobodilackog rata. ,u tim bojevima vi ste pokazali takav heroizam i junastvo,
kojim se ponosi sva nasa vojska«.
PREKO DRINE
Krajem marta 1943. Prva proleterska se vratila u sastav svoje
matiene divizije. Bilo je to u jeku priprema za forsiranje nabujale
Drine, Cija je suprotna obala bila zaposednuta od jakih italijanskih
i cetnickih snaga. Znacaj te slozene operacije bio je u tome sto su
se forsiranjem Drine otvarala »vrata za ulaz u Crnu Goru, Sandzak
i dalje«, i sto se na toj reci vodila »bitka za naredne pokrajine«.
Krajem marta i pocetkom aprila, Brigada je, najpre iz pokreta a
zatim uz snaznu podrsku artiljerijske i mitraljeske vatre, poku!!ala
da savlada vodenu prepreku kod Ustikoline i stvori mostobran za
prelaz ostalih snaga Divizije. Uprkos mnogobrojnim teskocama, Brigada je sa improvizovanim plovnim objektima uspela da u prvom
trenutku prebaci na drugu obalu tridesetak puskomitraljezaca. Bila
je to veoma dramaticna operacija u kojoj je Brigada potvrdila svoje
visoke borbene i moraine kvalitete. U zestokim borbama ad 9. do
11. aprila, ana je zajedno sa Trecom krajiSkom brigadom- razbila
italijanski bataljon »Intra« na padinama KrCinog brda i ubrzo ovladala iilavo branjenim italijanskim polozajima na Kapku i Golom
V rhu. Proleteri su dali sve od sebe da bi Drina hila savladana.
Time su cetnicke snage ad oko 1.500 !judi bile paralisane. To je
omogucilo da se nase male snage na KrCinom brdu odrze i odbiju
cetiri uzastopna jurisa alpinaca. Postupnim prebacivanjem, na5e
snage na Krcinom brdu narasle su na oko 100 boraca koji su u 4
casa 9. aprila uspeli da nateraju Italijane na panicno bekstvo njihovom narednom polof;aju - Kapku. Brojnim bunkerima opasano
Cajnice nije ni trebalo napadati. ltalijanski alpinci su ga iz straha
napustili i svoje magacine popalili. Krajem aprila 1943, kod sela
1.apCica ( blizu Gorazda), delovi Brigade vodili su ostre borbe protiv
jedinica 369. nemacke divizije. Tom prilikom neprijatelj je imao
oko 30 poginulih i ve6i broj ranjenih vojnika. Posle izbijanja na
Lim, Brigada je 10. maja 1943. na cesti Brodarevo-Bijelo Polje,
kod sela Metanca, unistila italijansku autokolonu od 19 kamiona.
TRECA CErA FRVOG BATALJONA ZA
VREME RUCKA (1943. GODINE U BOSNI)
SNIMIO KRSTO BAJIC, KOJI JE PROGLA::iEN ZA NARODNOG HEROJA
PORUSENI MOST NA NERETVI U JABLANICI, MARTA 1943. GODINE, PREKO
KOJEG SU PROSLI PROLETERI
�U BICI NA SUTJESCI
SMOTRA PRVE PROLETERSKE BRIGADE
U SANDZAKU, PH.lLIKO.vl r.._aJ.J!,~VLd JrlDENA NARODNOG OSLOBOElENJ A, JULA
1943. GODINE
KOMANDANT PRVE PROLETERSKE BRIGADE PRIMA RAPORT OD KOMANDANTA BATALJONA
U tzv. petoj neprijateljskoj ofanzivi Brigada je pokazala izvan·
redan moral u veoma napornim borbama od 15. maja do 15. juna
1943, koje je Glavna operativna grupa Vrhovnog staba NOV! vodila protiv sestostruko nadmoenijeg neprijatelja u ljudstvu i naoruzanju. Posle napornih borbi kod Bijelog Polja, Sahoviea i Mojkovca protiv nemacke 1. brdske divizije, Brigada je upueena prema
Foci radi spasavanja Centralne bolnice. Istureni delovi neprijatelja
vee su bili ovladali polozajima Celebiea ( juzno od Foce) i time doveli u krajnje kritican po/ozaj vise stotina ranjenih i bolesnih boraca. Upravo tada, posle trodnevnog marsa, Prva proleterska je iz
pokreta stupila u borbu s neprijate/jem koji je vee bio zarobio deo
bolnice i komore. Pred mrak 21. maja 1943. godine, silovita vatrq
teskih bacaca i mitraljeza sruCila se na neprijateljsku jedinicu koja
je racunala da je uspesno obavila svoj dnevni operativni zadatak.
Postignuto je potpuno iznenadenje nad neprijateljem. J edinice 4.
domobranske lovacke brigade (pod komandom nemacke 118. /ovaeke divizije) bile su razbijene u Borju, kod Celebica, cime je bio
otvoren put za Focu.
Angazovanjem svezih snaga iz rejona Face, Nemci su se odrzali
na vaznom polozaju Trovrha i probili se na Zlatni Bor u teznji
da osujete prebacivanje jedinica Gla-.Jne operativne grupe iz Sandzaka preko Tare. Brigada je nastavila ogorcene borbe za Zlatni
Bor i na drugim polozajima radi zastite pre/aza na Tari kod Uzlupa.
u tim danonoenim borbama proleteri su - uprkos veoma snaznoj
artiljerijskoj vatri i cestim naletima avijacije, gladovanju i fizickoj
iscrpljenosti - »sjajno izvrsili svoj zadatak«. Ranjenici su i tada
hili spaseni, prelaz na Tari sacuvan i naredenje Vrhovnog komandanta da se na tim polozajima istraje »po cjenu najveeih gubitaka«
- izvrseno je do kraja.
Barbe za plato Vuceva i dolinu Sutjeske, krajem maja i pocetkom juna 1943, bile su novo isprobavanje snage Brigade. Sesti
( beogradski) bataljon uspesno je odolevao upornim nasrtajima
Nemaca od Suhe, dok su 3. i 5. juna 1943. ostali bataljoni vodili
zestoke borbe za Borovno i Popov Most. lako je Borovno dva puta
zauzimario, pravac Popov Most-Vrbnica za izvlacenje ranjenika i
drugih snaga nije mogao biti obezbeden. Prva proleterska ipak je
nasla resenje. Posle prelaska Sutjeske i izbijanja na Zelengoru, ona
je 10. juna 1943. vanrednim jurisom probila obruc na Balinovcu i
to u casu kada je nemacki general Liters zakljuCivao da je (cas unistenja Titove vojske« bio na vidiku. To je dove/o do preokreta u
korist Glavne operativne grupe NOVJ u najkriticnijoj situaciji bitke'
na Sutjesci. Razbijen je obruc i na cesti Kalinovik-Foea, kod Miljevine.
Izbijanjem na Miljevinu 12. juna 1943. godine, kad je sa proredenim strojem trebalo odrzati stvorenu branu i odbiti nadmocnije nemacke snage koje su nadirale od Face, pristupili su dalmatinski sokolovi, prekaljeni ratnici iz Tre6e dalmatinske brigade - dosli su da popune Prvu proletersku brigadu onda kada joj je bilo
najteze.
·
�PROTIVOFANZIVA PROLETERA
U ISTOCNOJ I SREDNJOJ BOSNI
Sa padina Jahorine, Brigada jejuna 1943. zajedno s ostalim je"
dinicama Glavne operativne grupe krenula i uzela ucesca u protivofanzivi u istocnoj Bosni. »Sigurno unistene komunisticke snage na
Sutjesci«, kako je tada pisala fasisticka .stampa, srucile su se na
brojne garnizone neprijatelja. Za petnaest dana osloboilena je gotovo sva istocna Bosna. U borbama za osloboilenje Vlasenice, 26.
juna 1943, Bigada je dala znacajan doprinos.
Prva proleterska je 5. jula 1943. u tek osloboilenom Zvorniku
izgubila svog prvog politickog komesara Filipa Kljaji6a-Fi6u koji je
meilu proleterima i u narodu uf.ivao veliki ugled zbog brige za coveka, neumornog rada na objasnjavanju ciljeva rata i revolucije,
postojanosti u svim situacijama, kao .i zbog mnogih drugih ljudskih
kvaliteta. Do sredine jula 1943. Brigada je vodila visednevne borbe
protiv nemackih trupa koje su od Tuzle do Sarajeva izvodile novu
ofanzivu u nameri da uilu u Zvornik i odbace snage NOVJ sa teritorije istocne Bosne.
Brigada se posebno istakla nocu 31. jula 1943. prilikom prelaska f.eleznicke pruge Sarajevo-Zenica, na podrucju NemilaVranduk, a potom u razbijanju Zenickog cetnickog odreda u rejonu
Bjela Voda, kao i u drugim akcijama. Avgusta 1943. ana je u srednjoj Bosni izvela vise uspelih akcija protiv cetnika ( $njegotina, Josavka, Javorane itd.) i organizovala zamasnu politicko-propagandnu
aktivnost za NOP. U borbama aka Turbeta, pocetkom septembra
1943, zabelezila je nove uspehe, da bi se kasnije sa tog podrucja
prebacila u Dalmaciju radi. uce5ca u borbama za odbranu S plita i
njegove okoline, a protiv motorizovanih nemackih jedinica koje su
tih dana, zbog izbacivanja fasisticke Jtalije iz stroja sila Osovine,
nastojale da zaposednu dalmatinsku obalu i ostrva_ Italijanski dobrovoljci, bivsi pripadnici okupacione vojske, koji su se u defanzivnim akcijama kod Splita potvrdili kao iskreni antifasisti, odlukom Vrhovnog staba ukljuceni su u Prvu proletersku brigadu kao
njen Peti bataljon »Garibaldi«. Osim toga, tih dana u njene redove
stupilo je nekoliko stotina boraca iz Splita i drugih oslobodenih
dalmatinskih krajeva.
Pocetkom oktobra 1943. Brigada je uzela ucesce u napadu na
neprijateljsku posadu u Duvnu, a sredinom oktobra na posadu u
Travniku. U tom rejonu ana ostaje do kraja novembra 1943. sa zadatkom da onemoguCi prodor neprijatelja ka Bugojnskoj dolini.
Ponovo je 29. novembra 1943. ucestvovala u napadu na to vazno
upori!ite neprijatelja. UCinila je maksimalan napor da se njegov
otpor srusi. tilava odbrana utvrdenog i brojnog neprijatelja odolevala je devetocasovnom napadu. Proleteri su izvrsili nekoliko jurisa rucnim bombama i ovladali sa tri bunkera. Pre toga, sredinom
novembra 1943. godine, znatan je njen doprinos u odbacivanju
snaga neprijatelja koje su se preko planine Vlasica iznenadno pojavile u selima Vlasojevici i Dzelilovac, a potom usla u Turbe.
KOMANDANT PRVE PROLETERSKE BRIGADE DANILO LEKIC SPANAC, 6.
JUNA 1943. GODINE NA POLOZAJU U MAGLlCU
TRECA CETA DRUGOG BATALJONA, AVGUSTA 1943. GODINE U BOSNI
�U prvoj polovini decembra 1943. Prva proleterska je vodila
ostre borbe protiv nemackih i ustaskih snaga koje su ugrozavale
slobodnu teritoriju od Travnika, Livna i Duvna. Ucestvovala je u
napadu na Duvno 7/8. i 9/10. decembra 1943. ( kada je imala 2 poginula i 17 ranjenih) i u napadu na Suicu 16/17. i 17/18. decembra
1943. ( 17 poginulih i 44 ranjena), dok su oko podne 17. decembra
»Garibaldi« i Drugi ( crnogorski) bataljon bili iznenadeni u selu
Baljcima (7 poginulih i 12 ranjenih). Tih dana bilo je i 12 smrznutih drugova. Brigada je u to vreme imala ukupno 1.789 boraca.
Povodom dvogodiSnjice formiranja Brigade, drug Tito je 21.
decembra 1943. godine poruCio proleterima:
»Slavan je put kojim ste vi prosli za ove dvije godine. Svojom
krvlju i zivotima najboljih boraca vase brigade u mnogobrojnim
bit kama u Srbiji, Sandzaku, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini ,i u
Dalmaciji, vi ste udarili temelje jedne nove srecne Jugoslavije. Va5a
su djela besmrtna i ova velicanstvena borba svih naroda Jugoslavije
u kojoj se kuje bratstvo, sloboda i ravnopravnost naroda nase napacene zemlje«.
JUNA
K0,3IN£A
116
1943. GODINE NA ZELENGORI,
SA GRUPOM RANJENIKA MEDU
JE I RANJENI SLOBODAN JO-
�JUDITA (DAVIDA)
ALBAHARI
Posle pete neprijatel jske ofanzive, 1943. godine, kada ie
Prva proleterska brigada hila
na r~tnom poho<lu u Centralnoj Bosni, omladina je masovno stunala u proleterske redove. Medu njima hila ie i Judita, rodena 1924. u Sanskom
Mostu. Rasporedena je u sanitet Prve proleterske. lJspesno
zavrsava sanitets.ki kurs i istice se u radu kao bolnicarka
pa su je proleteri ubrzo pri:
mili u Savez komunisticke omladine J ugoslavije.
U Brigadi se istakla kao
hmbar horae i bolnicarka, ispol iavajuCi posebnu brigu za
raniene i bolesne borce. Iz Prve proleterske demobilis'lrya je
sa Cinom rezervnog oficira i
vise ratnih odlikovanja.
ZARIFA (SMAJA)
ARIFOV/c - MATEJ/c
Radnica iz Jaica, Zarifa (rodena 1924) rekla je svo.io.i
drugarici Hajri kada su proleteri u jesen 1943. hili u
Jajcu:
- Cuj, Hajro, partizani dodose, a nas dvije sjedimo kod
kuce ...
DESANKA (RISTE) BABic
U spisku drugarica koje su
hrabro pale u petoj neorijateliskoj ofanzivi juna 1943. godine na Sutiesci nalazi se i ime Desanke Babic, borca Prve . proleterske hl'igade.
Rooena ie 1921. u selu IJ,,licanu, kod Glamoca. Nanustila
ie 1942. sirom~snu seliack:u
kucu svoiih rorliteli" i po<Ha
u narodnooslohodilacku borbu,
da hi marta 1943. stunil" u Prvu proletersku. Juna 1943. hrabro je poginula u borbi na
Sutjesci.
- ViSe nema cekanja, vee
idemo pravo u Proletersku odgovorila joj je Hajra.
Tako su dve drugarice posle u partizane. Zarifa je rasporedena u TreCi (kragujevacki) bataljon, sa kojim je
prosla ceo ratni put do poslednjih borbi koje je vodila
Prva proleterska. Ubrzo je
primljena u
Komunisticku
partiju Jugoslavije, postala
cetna bolnicarka, pa i referent saniteta bataljona.
Iz JNA je izasla s cmom
starijeg vodnika i s ratnim odlikovanjima.
HELENA BAKOV/c-HERMAN
Kao petnaestogodisni a ucenica posla je 1941. iz rodnog Sa·
rajeva u Igmanski parmzanski
odred, da bi nesto kasnije postala borac Desete hercegovacke brigade.
U Minerski vod Prve proleterske brigade stupila je 1943.
godine. Presla je zatim u Beogradski bataljon. Iako maloletna kada je dosla medu proletere bila ie vee clan Saveza
komunisHcke omladine Jugo117
slavije.
�Uhrzo se istice kao hrahar
horae i holnicarka, pa je proleteri primaju i u Partiju.
N osilae i e Partizanske suomenice 1941. i ratnih odlikovanja.
MILKA BANJAC
- RADAKOVIc
Borhu je pocela zajedno sa
omladinom Krajine u jesen
1942. godine u omladinskim
radnim brigadama. Tada se vodila bitka za snahdevanje fronta i skunljan ie letine isored
nenri iatel ia. Zajedno sa svoiim
vrSn iacima iz · sela TuCenika,
kod Bosanske· Krupe, kao mlada devoika (rodena 1922) Milka ie radila na prihvatu partizanskih iedinica. Bila ie i obavesta iae i kurir - obavl iala
je sve dnznosti kao organizovana omladinka.
U ieku cetvrte neuriiateliske
ofanzive, sa .ios dosta svoiih
drugova i dru!!arica dosla je u
P;vu proletersku. Ucesnik je
h1tke na Sutjesci i svih drugih koje je vodila Prva proleterska do kra i a rata. Kao horae_ i bolnicarka omiljena je
hila medu proleterima.'
·
DRAGJCA (MILE) BASTA
II
i
Iz · ·sela · Srednje Gore·, kod
Podlapea, gde ie rodena 1924,
Dra2'ira i e posla u narodnooslobodilacku borbu 28. decembra 1941. Borila se no Lici i
drugini kra ievima IIniatske i
Bosne, da hi ·1943. stupila u
Prvu proletersku.
· · ·
0 njenoi hrahrosii kao horea i bolnicarke, najbolje govori to da · ie · u redovima prolel18 tera postala clan Komunistic-
ke partiie Jugoslavije, dohila
Cin vodnika i duznost zamenika referenta saniteta u Bataljonu prateCih oruda.
Nosilac ie Partizanske spomenice 1941, a za isoolienu
hrahrost u toku narodnooslohodilackog rata i revolucije
dohila je vise ratnih odlikovania i drugih oriznania. DraQ:iea
Basta je najbolji primer kako
su devoike sa sela izrastale u
vrsne horee i rukovodioee u
najtezim danima rata i revolucije.
NEDELJKA (JOZE) BEBic
Vaspitavana u radnickoj porodici, opredelila se jos kao
ucenica za napredni omladinski pokret. Narocito se istice
kao ilegalni radnik u selu Desui, kod Metkovica, gde je rodena 1924- godine.. Kr:ajem
1942. kao skojevka je stupila
u holnicu Devete divizije. i sa
njom prosla kroz cetvrtu neprij ateljsku ofanzivu. Pri kra-
ju ove ofanzive dolazi u Prvu
proletersku i oosta ie horae Sestog (heogradskog) hataliona.
U redovima proletera ostala je
do kraja 1943. godine, kada je
prekomandovana u artiljerijski
divizion pri Dvadeset i osmoj
diviziji.
Medu artil iercima hila ie bolnicarka i ohavljala je i · druge
duznosti, te je kao hrahar
ratnik dohila i cin zastavn:ika.
Ali ni proleteri nisu zaho;avili
njenu hrahrost vee i zhog toga
sto je na njenim rukama, na
Zelengori, umro smrtno ranjen
komimdant heogradskog bataliona. U ratu je primliena u
Komunisticku partiju Jugoslavije:
ANKJCA BECJc -
SMAJO
Kao cetrnaestogodiSnja uce,
nica stupila je zajedno sa oeem
Markom- u Prvu proletersku
brigadu 9, septemhra 1943. goVREME ODMORA: AVGUSTA 1944. GODINE U SANDZAKU
�je pocetkom 1943. godine, kada se vodila borba za spas
4.500 ranjenika i bolesnika na
Neretvi.
U Cetvrtom (kraljevackom)
batalionu rasla je i stasavala
kao devojka, horae i proleter.
Proleteri su je primili u Savez
komunisticke omladine J ugoslaviie. Kada ie bila tesko ranjena odvcijila se od proleterskog stroia. ali je u borbi istrajala do kraja rata.
zbeg, vee je pocetkom 1943.
stupila ru Sesti (beogradski)
bataljon.
Ucestvovala je sa proleterima u borbama na Neretvi, Cicevu, Glavaticevu i u mnogim
drugim. Nije izostala ni u jurisima na Sutjesci, Vlasenici i
Zvornilou. U stroju je Prve
proleterske izdrzala ceo ratni
put od Bihaca do Trsta i oslobodenja nase zemlje.
ILINKA BIRIN -
MILKA BELAMAR/c':
- JURKOV/c':
dine. Ankica je rodena ru Splitu
1929.
. . . .
:
U Sestom (beogradskom).'bfitalionu hila je horae i bolide
carka. Iako isuv.i~e · mlada <.za
pusku i borbu, osialo je Ill
can iru nekoliko n jenih ratil~h
podviga. U sedmoi- pepri iatei:Jskoj ofanvivi heroiski ·se boril-a
i jurisala na Mltnlstu mat~
1944. godine, rupravo ·na podl't!cju kruda je trebalo da prode
drug Tito.
·
U borbi na Sremskom frontu
ranjena ie kao bolnicarka u
Trecem (kraguievackom) bataljonu Prve proleterske. U KPJ
primliena .ie za vreine sedme
neprijateij ske ofanzive, posle
borbe na Mlinistu.
se-
Kao. ~omaCica u s·iromasnoj
porodTCJ, u selru Mandalini
(kod Sibenika). Milka je dobra
osetila sve nevolje zivota i nenravde oko sebe. pa ie za niu
.borba za sloboclu koiu ie novela Komunisticka partiia Jugoslaviie u punoi meri znaCila
! bor:bru za holii zi,ot. StOO"'t ie
I ona. (rofloena liN<) sa blizu
pedeset godina oti!Ha u mt.
. U ieku nete nepriiateliske ofanzive, kada .ie rasformirana
Treca dalmatinska brigada
Milka je stunila u Prvu prole:
tersku, u brigadni sanitet. Kao
bolnicarka radila ie neumorno
r;.a neg~vanju _ranienika, sluzeCJ svonm pmmerom mladim
drugaricama.
Umrla ie u Beogradu kao
penzionerka.
UDOV/clc':
U prvoj ratnoj godini postala je Clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije. Radi
aktivno na prikupljanju sanitetskog materijala, odece, obruce, hrane i oruzja za partizane .. Bila je kurir za vezu izmedu sela Vodica ( gde j e rodena
1921) i Sibenika, a vrlo eesto
je obavljala kurirske zad~tke i
na sirem nodruciu Sibenika.
Jula 1942. godine, kada ie
hila na zadatku, poSla je da
posetd svoiu kucu i tom. prilikom uhvatili su je Italijani i
sproveli u logor na otoku Mo-
SA VA (MILOsA) BERONJA
RADOJKA BEARA -
LUKic':
Imala .Je cetrnaest · godina
kada se borila na Sutj esci. Rodena ·je 1929. ru selu Dobrinju
kod Bosanskog Novog. Kao devojcica sa · sela stupila je u
Narodnooslobodilacku voiskru
1942. U Prvu proletersku dosla
Pri1ikom povlacen ia· partizana iz oslobodenog Bihaca, poSla ie sa n iima i sedamnaestoll:OdiSnja Sava iz sela Veliki
Radici. Bilo je to vreme kada
su se pred zverstvhha ·okunatora i domaCih shigu povlacili
citavi zbegovi zena, dece i staraca, Sava nije htela da ide u
119
�111
latu, a zatim u Fraskete kcid
Napulja. Posi<~ kapitulacije Italije, septemhra 1943; gcidimi,
stupila je u Prvu proletersku
hrigadu, u kojoj je kao holnicarka ispoljila sve vrline horca
i. ·hurrianog odnosa prema ranjenicima. Aprila 1944. presla
je u Sanitetski hataljon Prve
proleterske divizije, u kome je
do hila cin starijeg vodnika.
AZISA BlscEVJc
Bila.je·srecna kada ie iz sela
Ripca, kod Bihaca, gde je rodena 1925. godine, stupila 1943.
u Beogradski hataljon Prve
proleterske. Iako mlada (rodena 1925) i za horhu nevicna,
1942. Azisa je vee u prvim okrsajima protiv neprijatelja jurisala medu prvim horcima.
Stariji drugovi i drugariee, iskusniji horci, govorili su joj da
se pricuva i da ne istrcava, ali
Azisa im je na to odgovarala:
- Da, meni govorite da legnem i da se cuvam, a vi idete
napred!
120
Ostala je proleterima u secanju kao hrahar horae i holnicarka, pa je o njenoj hrahrosti i pozrtvovanju pisao i Milosav Bojic u knjizi secanja na
proletere. ·
MILENA BOJANJ(:- MILE Tic
Sa omladinom Grmeca i
Potkozaria, on Prijedora (gde
je rodena 1922), dosla je iz
Centralne holnice u Prvti proletersku brigadu maja 1943.
godine.
U prve ·dve godine rata prezivela ie sve strahote i zverstva
.nemackih okupatora,. ustasa,
cetnika i domohrana koji su
se, nemocni da se suprotstave
narodnooslobodilackoj vojsci,
poceli svetiti neduznom narodu. Jedini put iz toga ratnog
pakla vodio je u partizane, i
tako je Milena dospela medu
proletere.
U Prvoj proleterskoj junacki je prosla kroz petu i sestu
ofanzivu. Istieala se kao horae
i cetna bolnicarka. Dobila je
mnoga priznanja - ratna odlikovanja i .cin potporucnika.
GRANICA (JOVANA)
BOsKO VIc
Borae je od 13. jula 1941, od
ustanka u Crnoj Gori. Clan je
Saveza komunisticke omladine
Jugoslavije postala jula 1941,
a clan KPJ jula 1942.
Rodena je u selu Poljima
kod Mojkovea, 1920. godine.
Vee u prvim ustanickim danima ucestvuje u borhi protiv
neprijatelia. Borae je PaJ;tizanskog bataljona »Aleksa Dilas«,
a kada su odstupile nase snage
za Bosnu, ona ostaje u ilegali,
stalno suocena sa cetnickim
poterama.
Aprila 1943. stupila je u Prvi · ( crnogor.ski) .hatalion Pr:ve
nroleterske. Aprila 1944. slusalae .ie i ujedno komesar sanitetskog kursa u Drvaru. Posle
·zavrsenog kursa postavliena je
·za referenta saniteta u .Drugom
pataljonu P.rve proleterske. Kasnije odlazi za. referenta saniteta u Prvoj hrigadi KNOJ-a.
Rezervni ie oficir JNA, nosilac
Partizanske spomenice 1941. i
ratnih odlikovanja.
�na 7. decembra 1944. kod Sida. Tada je kao ranjenik upucena na lecenje u Novi Sad.
I
I
I
I
I
MJLJCA (RADOVANA)
JAKOVLJEV/c
Rodena je 1926. u Gusinju
(Crna Gora). Rat ju je zatekao
kao ucenicu beranske gimnazije. Kao napredna omladinka
brzo se ukljucila u organizovanu borbu protiv okupatora.
Ratovala je u partizanskim
jedinicama koje su vodile borbu u dolini Lima, a jula 1944.
stupila je u Prvi bataljon Prve
proleterske brigade.
Kao borac i bolnicarka istice
se u borbama po Srbiji i za
oslobodenje Beograda. Hrabro
se borila i u Sremu i Slavonij i,
sve dok nije ranjena aprila
1945. godine.
MILJCA JAN/c/JEV/c
Po oslobod:enju Valieva, kada su mladiCi i devojke iz valjevskog kraia popunjavali
proleterske redove, i dvadesetogodiSnia Milica JaniCijevic
je kab skoievka stunila u Peti
(sumadiiski) bataljon Prve
proleterske.
·
Posle borbi za osloboaenje
Beograda, ucestvovala je u
bitkama· na Sremskom frontu.
Zapazili su je proleteri kao
hrabrog borca i vrednu bolnicarku. · Febru:ara 1945, · usled
bolesti, odlazi na Iecenje u
bolnicu u Svetozarevo.
DRAGICA JANKOVIc
Imala je sedamnaest godina
kada·' su cmogorski partizan-
ski odredi, decembra 1941, napadali Pljevlja, grad u kojem
je ona roaena 1924. godine.
Secala se tih dana i tih junackih jurisa, pa je i sama posla
u partizane 1943. godine.
U Prvu proletersku stupila
_je jula 1944, posle zavrsetka
sanitetskog kursa u Sandzaku.
Hrabro se borila na Palisadu
protiv bug;arskih fasista. Kao
horae i bolnicarka borbenim
putem ie i§la dalie u bitke za
oslobod:enje Bajine Baste, Valieva i Beog;rada, pa preko
Sremskog fronta i Slavonije
do zanadnih granica nase zemlje i konacne pobede nad fasistima.
Posebno se istakla u iznosenju i previjanju ranjenih drugova i drug;arica 12. aprila
1945. u proboju Sremskog
fronta, PO cemu SU je dobra
zapamtili proleteri.
OLGICA (JOS/PA) JANKOVIc
U
narodnooslobodilackom
ratu i revoluciji proleteri nisu
ratovali samo puskom, bornborn, topom, mitraliezom , , ,
Njihove ratne staze obelezavane su i kultumim akciiama i
stvaralastvom. Meau borcima
i narodom taj ie rad iz godine u godinu dobijao sve viSe
u intenzitetu.
Mnogi borci koji su imali
smisla za pesmu, recitaciiu iii
glumu postajali su clanovi
Kulturne ekipe u Prvoi proleterskoj .brigadi. U tu ekipu je,
posle osloboaenja . Beog;rada,
stupila i Olgica Jankovic· (roaena 1920. u Sanskom Mostu). U ovoj ekipi, meau proleterima, Olgica je ostala do
komienog oslobod:enja zemlje.
LEPA (STEVANA) JAKSIC.
Kao osamnaestogodiSnja domacica iz Uba, Lepa .ie. 3, oktobra 1944. stupila u Prvu proIetersku brigadu.
Borila se za oslobod:enje
Beograda, a onda. je zavrsila
sanitetski. kurs i postala cetna
bolnicarka u Drugom bata.
ljonu.
Na Sremskom frontu, januara 1945, primljena je u ·Savez
komunisticke omladine J ugoslavije. U redovima Brigade
borila se na . Sremskom fron'
tu, po Slavoniii, -oko Zagreba
i slobodu docekala sa proleterima u Trstu.
Posle rata u Valievu, gde i
sada zivi, istice se kao aktivni
drustveno-politicki radnik.
JELENA (JOVANA)
JELISA VCIC
Bila .fe ucenica _gimnazije
kada je iz sela . Bioska, kod
Uzica, (gde je roaena 19Z6).
avgusta 1944: stupila u Prvu
proletersku;
·
16 9
�U redovima proletera borila se za oslobodenje Bajine
Baste- 1.. · septembra, Valjeva
l.S. septembra, Uba i · Beograda oktobra : 1944. godine. U
svim tim borbama · pokazala
se kao 'vrlo hrabra i pozrtvovana, i ne· satno u borbi i u
juriSima vee i kad je trebalo
pomoci ranjenim drugovima i
drugaricama.
Ponosila se sto je rodom ispod proslavljene Kadinjace.
Hrabro je poginula kao cetna
bolnicarka na Sremskom frontu, t1 blizihi Sida, 4. decembra
1944. godine.
IOVANKA (BUD/MIRA)
IELISAVcU:
Sa ocem Budimirom, bratom i tri sestre, Jovanka je
1. septembra 1944. stupila u
Prvu proletersku. I J ovanka je
:lelela da bude gde i njena sestra - u Prvom . (crnogorskom) bataljonu.
Niie htela da bude bolnicar/70 ka. Bila je horae, bombas i
puskomitraljezac. U svim borbama po Srbiji, u bici za osloboaenje Beograda, zatim na
Sremskom frontu i preko Slavonije do Zagreba - htela je
da bude prva u svim okrsajima i akcijama. Ona, njena sestra Stanojka i Milena Vilotijevie prosto su se takmicile
koia ce biti prva i koja ee ~i
ti hrabrija, pa se za sve n]Ih
moze reCi da su imale prave
ratne srece kada su rat prezivele.
J ovanka je stigla sa proleterima do Trsta i ostala u njihovom stroju sve dok nisu de:
mobilisane drugarice - ratnici iz Prve proleterske brigade.
MILKA (BUDJMIRA)
I JiLl SA YClC _
Rodena 1920. u Bajinoj. Basti, Milka je hila najstarija od
tri sestre JelisavciC koje su za.jedno · stupi.Ie- u .Prvi - ( crnogorski) bataljon Prve proleterske 1. septembra J 944. go-
dine, kada su proleteri na juris zauzeli Bajinu Bastu.
U borbi vrlo hrabra, isticala
se i kao dobar i reCit tumac
narodnooslobodilacke
borbe
medu zenama i seoskom omladinom. Kao aktivista vracena je po zadatku u svoj kraj,
gde je obavljala -odgovorne
du:lnosti, posebno menu zenama.
STANOJKA (BUDJMIRA)
JELJSAVclt
Tri sestre Jelisavcic, cerke
Budimirove, zajedno su stupile 1. septembra 1944. u Prvi
( crnogorski) bataljon Prve
proleterske. Sve tri su roaerie,
rasle i zivele u Bajinoj Basti.
Stanojka, rodena 1925, hila je
najmlada od njih.
U borbama za Valjevo, Ub
i za oslobodenje Beograda ispoljila je izvanrednu hrabrost .
Proleteri su je smatrali_ kao
vee iskusnog borca na Srem-
�bolnicarka nastavila borbu na
Sremskom frontu, pa je preko Slavonije i Zagreba stigla
do Trsta. gde je sa proleteric
rna docekala konacno oslobodenj e nase zemlj e.
Proleteri su je primili u
SKOJ i u Komunisticku partiju Jugoslavije.
DRAGICA JEVT!c
- RADULOV!c
skom frontu. Sluzila je kao
primer u poZr-tvovanju za svoje drugove.
Ranjena je 20. aprila 1945,
kada su proleteri vodili borbu
za Pleternicu, odakle je unucena u bolnicu. Cim se izleCila
pozurila ie da stigne svoj bataljon, koji je tada vee bio u
Sezani.
STANICA (VELIE)
JELISAVC!c
Zajedno sa tri sestre Jelisavcic - Milkom, J ovankom i
Stanojkom, i sedamnaestogodisnja Stanica ie posle oslobodenja Baiine Baste stunila u
Prvu proletersku brigadu.
Posla je sa proleterima kao
borac Prvog ( crnogorskog) bataljona 1. septembra 1944. i
nrvo vatreno krstenje dozivela vee u borbi za oslobodenje
Valjeva. Stanica je ucestvovala zatim i u bitkama za oslobodenje Uba i Beograda. U
oslobodenom Beogradu zavrsila je sanitetski kurs i kao
Kada su pro]eteri oslobodili Valievo 18. septembra, stotine devoiaka i mladica iz valjevskog kraja ulazi u proleterske redove. Medu njima je
bila i Dragica, sedamnestogodisnia ucenica valjevske gimnazije, radom iz sela Brezovice.
Kao mladu i vrlo inteligentnu devoiku, proleteri su je
rasporedili na mesto radiotelegrafiste. Savesna i vrlo odgovorna u izvrsavanju zadatata brzo se osposobila i postala jedan od vrsnih telegrafi-
sta, pa je zato ubrzo presla u
stab Prve proleterske divizije.
Sa proleterima je Dragica
bila u stroju od Valjeva do
Trsta.
IVANKA JOK!c
Kada su crnogorski partizanski batalioni napadali
Plievlia 1941, Jovanka ie imala dvanaest godina. Cula ie o
toi borbi i o mnogim drugim
borbama koie su vodili borci
Narodnooslohodilacke voiske.
Rodena 1929. u selu Podpecu, kod Plievalia, stupila ie u
Prvu pro]etersku jula 1944. U
redovima borila se protiv bugarskih fasista na Palisadu.
Ucestvovala ie u oslnhodeniu
mnogih gradova u Srbi ii, kao
i u bitkama za Beograd i na
Sremskom frontu. S proleterima je stig]a i do Trsta i zajedno s niima dozivela radosti kol)acnog oslobodenja nase
zemlje.
DARINKA JORDANOVIc
- JOVANOVIc
Rodena u Beogradu 1927,
Darinka niie cekala borce Narodnooslobodilacke voiske Jugoslavije u svom gradu, vee
im je posla u susret. Srela ih
je u Sumadiji i stupila u Prvu
proletersku
23.
septembra
1944. godine.
Neustrasiva je Darinka bila
kada su proleteri nastupali od
Baniickog visa ka centru Beograda. JuriSala je preko Autokomande, ka centru grada i
Teraziiama do Kalemegdana.
Sa Prvom proleterskom produzila je ka Sremskom frontu, Slavoniji, Zagrebu i tako
do Trsta. U svim borbama is- 171
�vana na lecenje u Moskvu. gde
je ostala dve godine. Teski je,
ratni vojni invalid.
BURDIN A- DINA JOV/cEVIc
Iii.
L
takla se kao hrahar horae i
holnicarka, a na · Sremskom
frontu je i ranjena.
VERICA JOVANOVIc
U Malim Vinicama, selu kod
Valjeva (gde je roclena 1922),
Verica JovanoviC hila je svedok terora koji je okupator
sa domaCim slugama pocinio
i sprovodio u celom ovom
kraju.
Septemhra 1944, kada su
Prva proleterska i Treca krajiska hrigada oslohodile Valjevo; Verica je sa jos mnogo
dmladinaca i omladinki stupila u Prvu proletersku.
Ucestvovala je u hitkama za
oslohoctenje Beograda · i na
Sremskom frontu, pa dalje u
Slavoniji i Hrvatskoj i hila u
Prvo.i proleterskoj sve do kortacriog oslohoaenja · nase zerolie. U Brigadi je vrSila duznost ceti:te holnicarke, a na
Sremskom frontu je postala i
cla:n Savezir ·korimii.isticke om172 ladine Jugoslavije.
RADMILA JOV/clt
Kao radnica iz Baniana, kod
Uha, gde je roaena 1922. godine. za vreme ustanicke 1941.
radila je u snajderskoj radionici Posavskog partizanskog
odreda. Po povlaceniu partizanskih snaga iz SrhHe za Bosnu, Radmila je ostala na terenu, gde radi za pokret pod
teskim uslovima, maltretirana
od cetnika.
Kada je Prva proleterska
sentemhra 1944. oslohodila
Valievo. stupila je u njen Drugi hatalion. Kasniie ie nrekomandovana u TreCi hatalion.
Na Sremskom frontu, u horhi kod Erdevika 5. decemhra
1944, ranjena je u glavu i hila u takvom stanju da su je
proleteri upisali pod hrojem
188 u spisak mrtvih. Posle izvesnog vremena osvestila se i
tada je jos jednom pogoaena
- ovoga puta u nogu. Pronasli su j e kasnij e Kraj iSnici i,
onako izmuceni, prehacili je u
holnicu, odakle je transporto-
Kao ucenica gimnazije u Peci, gde je roaena 1925. godine,
postala je clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije
1941. Njena aktivnost hrzo je
primecena od strane nepri,jatelja, pa je aprila 1942. internirana u zloglasni logor Ponzu,
u Italiju. Glad i mucenje u logoru nisu salomili njen revolucionarni duh.
Posle kapitulacije Italije septemhra 1943. vraca se u domovinu i svoju aktivnost nastavlja u Kraljevu i u Aleksincu.
Uhvacena je na kurirskom zadatku u Kosovskoj Mitrovici,
odakle je sprovedena u logor
u Smederevskoj Palanci. Uspeva da pohegne iz logora i
stupa u Cetrdeset sedmu diviziju, a u jesen 1944, kod Ko-
�smaja, dolazi u Prvi bataljon
Prve proleterske brigade.
Kao hrabra i omiljena drugarica medu oroleterima, flina ie poginnla i~nuara 1945.
godine na Sremskom frontu.
U jednoj od tih borbi, 9. decembra 1944. kod sda Berka
( u Sremu). poginula je dvadesetogodiSnia Vera Karic.
Ratovala je kratko ali hrabro,
i u toi kratkoj borbi dala najviSe sto maze covek dati za
slobodu - svoi zivot.
Vee prvih dana istice se ne
samo kao bolnicarka, .nego ~ i
kao horae na strazi i na svim
drugim duznostima. Duh koji
je vladao medu . proleterima
podsticao ju je i snazio da cini sve kako bi sto viSe doprinela borcima svoje Prve proIeterske u njihovim pobedama.
LENKA (MIHAILA)
KNEzEVlc
LIDIJA KOVAc- SIM/c
ZLATICA JUO
Rodena 1926. u Mariboru,
dosla ie kao devoicica u Srbiju 1941. godine. Zajedno s:'
i:nnogim slovenackim porodlcama hila je proterana i porodica Jug iz svoq rodnog kraia,
sa svog ogn jista. Provela ie
Zlatir.a tri ratne ~todine u sumadi ii. gde je Slovencima bilo uk,zano gostonrimstvo u
na itezim danima drugog svetskog rata.
Seotembra 1944. stuoila je
u Prvu prolete"ku brirmdn i
borila se za osloboden ie Beogr~cla,~ na Sremskom frontu i
dalie preko Slavonije do Zagreba.
Osobito je hila uzbndena
~ kada su proleteri marsovali
preko Sloveni ie u pravcu Trsta, ponosna sto se posle cetiri ratne godine vraca u zavicaj kao horae - proleter.
VERA R- KARle
- KARL/c
Radom iz Sienice. Vera ie
stupila 13. oktobra 1944. u Prvu proletersku. Iako bez ratnag iskustva. hrabro se borila za oslobodettie Beograda.
Posle oslobodenja Beograda
nastavila je sa proleterima
borbu na Sremskom frontu.
Bili su to svakodnevni jurisi
na utvrdenog neprijatelja, ko.ii je sve ~ Ciilio da odrzi dobro
p<;lsednute polozaje.
.
Iz Baskova, kod Pljevalja,
gde je rodena 1926. godin~,
posla je u narodnooslobodllacku borbu septembra 1943.
Do sredine 1944. bori se u redovima sandzackili . jedinica,
kad (jula 1944) stupa u Prvu
proletersku brigadu.
Ucestvuje u bitkama za osloboden ie Srbiie i osobito se
hrabroscu istakla u iurisima i
okrsajima za Palisad, Bajinu
Bastu, Val ievo i Ub.
Nije znala za strah, vee je
hrabro juriSala u susret slobodi. Poginula ie u borbama za
oslobodenje Beograda 14. oktobra 1944. godine.
Rodena 1925. ~ u selu Bistrici, kod Celja, zivela je za vreme rata u~ Zagrebu, 'gde je hila povezana sa naprednom omladinom jos od 1941. godine.
u kuCi svoiih ~ roditeiia skriva]a je ilegalni partijski · materiial.
Avgusta 1943. odlazi u Trinaestu proletersku brigadu
,.Rade Koncar", a jula 1944.
. stupa u Prvu .proletersku brigadu, .u 5astav njene hirurske
ekipe, u kojoj je ~ i docekala
kraj rata. Proleteri su je zapazili kao hrabrog borca i odanu bolnicarku i stoga~ su je
ubrzo primili u Komunisticku
STANKA KOND/c
Kada su iedinice Narodnooslobodilacke vojske Jugoslavije zajedno sa jedinicama
Crvene armiie oslobodile Beograd, hi! iarle mladica i devojalca pohrlilo je da stupi u
oroleterske i udarne brigade.
Medu devoikama koie su bas
na dan oslobodenh Beograda,
20. oktobra, stupile u Prvu
nroletersku hila je i Stanka
Kondic, rodena u Beogradu
1920. · godine. ZavrSila ie bolriiCRrski ·kurs i raSnol:edena za
bolnicarku u brigardnoj intendanturi.
173
�partiju Jugoslavije; Postala je
· i stariii vodnik; a posle rata
kao aktivni drustveno-politicki · radnik unapredena je u cin
rezervnog porucnika. Za ratne
zasluge odlikovana ie Ordenom zas]uga za narod.
cETNA - cANA
KOVAcEVIc
'II''
Rodena 1915. godine !cod
·Grahova, u Crnoj Gori, posla
ie sa ustaliicima 194 L godine.
·kada fe imala trideset . i sest
godina. Borila se u Niksickom
pattizanskom ·odredu, pod komandom legendarnog Save Kovacevica. Kao ilegalac pala je
u ruke cetnickih izdajnika u
prolece 1942. i hila internirana u logor u Italiju.
Posle kanitulaciie Italiie nas]a se u Prvoi prekomorskoj
hri<mdi, a kada ie ianuara
1944. ova hri<rada ilosla u popunu 1. diviziie cana stupa u
Prvu nro]etersku hrigadu. Kao
stari . horae odmah ie odredena za referenta saniteta hataliona. S proleterima ie ostala
do konacnog oslohodenja nase zemlje.
·
Za 'ratne zasluo:e dohila je
cin oficira. Nosilac Partizanske spomenice 194 L i vise odlikovania. Cana Kovacevic je
umrla 1975. godine.
LJUBICA KOVAcEVIc
Ljuhica Kovacevic .i e rodena 1923. godine kod Visegrada. Kada su 1942. Nemci i ustase vrsili najzverskiji teror
nad zivljem ovoga kraja, Ljubica je sa svojom sestrom Ru174 zom prebegla u Srbiju. · Dve
sestre su tada. nasle utociSte
u Valjevu.
Po oslobodenju Valjeva, septembra 1944. .. godine, sestre
Kovacevic su dosle medu oslobodioce i p·ostale borci Cetvrfog (kralievackog) bataljona Prve proleterske.
L iubica se borila za oslobodenie Uba i Beo<rrada, gde zavrsava i sanitetski leurs. Dve
sestre su nastavile borhu na
Sremslcom frontu i u Slavoni.ii. Prilikom nastunania nroletera ka za,rebu, Ruza • ie poginula nedaleko od Vrbovca,
a Liubica ie sa Prvom proleterskom docekala kraj rata u
Trstu.
RADMJLA (cEDOMJRA)
KOVAcEVIC
Pre stupania u Prvu proletersku, Radmila je kao skoievka ucestvovala u mnogim akcijama. Rodena je 1924. u selu Mirasevcu, kod Race Kragujevacke.
Stupila je u prvu proletersku septembra 1944. na Borovoj Glavi, ria Zlatiboru. Bila
ie rasporedena u Minersko~inzinierijsku cetu pri stabu
Brigade. Sa Brigadom ie prosla oorbeni put od Zlatibora do
Trsta. Kao hrabar horae nrim1iena ie u KPJ i hila rukovodilac SKOJ-a u svoioj ceti i
politicki delegat voda, na ko.io.i duznosti je i dobila Cin zastavnika.
Posle rata je nastavila aktivni drustveno-Politicki rad,
za sta je dobila mnoga priznanja.
RU:lA KOVAcEVIc
Rodena je 1924. u Visegradu, odakle ie sa sestrom Ljubicom izbegla od ustaskog terora u Valjevo. Iz Valjeva obe
sestre odlaze u partizane i stupaju u TreCi (kragujevacki)
bataljon Prve proleterske septembra 1944. JuriSala je sa
proleterima u bici za oslobo-
�denje Beograda, posebno ispoliava iuCi neustrasivost pri
izvlaceniu ranienika. Posle
Beograda nastavila je borbu
na Sremskom frontu:
U iednom od iurisa na nePrijatelia kod Raiica. nedaleko od Vrbovca. pocetkom maja 1945. pokosi]i st.i je nemacki rafali u momentu kada je
sa boj ista iznosila ranjenog
druga.
lac u Beogradu, a nemamo vise brace ...
Tako je rekla starija sestra
Radmila, koia je tada bila u
sedamnaestoj godini ( rodena
n Beogradu 1928). Uzalurl ih
ie ubedivao komandant da ce
imati sta da rade i u Beogradu ... Stigla ie tako Radmila
do Trsta sa proleterima, isticuCi se hrabroscu u svim borbama. Dva puta je raniavana
na Sremskom fro.ntu. Nosilac
je ratnih odlikovanja.
Oktobra 1944. Zagorka sa
sesnaestogodiSnjom
sestrom
Radmilom stupa ·u Prvi Cernagorski) batalion Prve proleterske. U redovima Pr\'og bataljona borila se na Sremskom
frontu do kraja februara
1945, kada odlazi u Pokretnu
armii sku bolnicu.
Novembra 1945. Zagorka
(vee clan KPJ) demobilisana
ie i nastavlja rad kao graficki radnik. na kojem noslu .ie
dobila nekoliko odlikovanja i
drugih priznanja.
ZAGORKA (VITOMIRA)
KOVAcic
KATICA KRIVOKAPlc
Kada su 1942. odrzavani
skoievski sastanci u kuCi ·Vitomira KovaciCa ( u Beogradu), Zagorka je imala dvanaest godina. Ubrzo .io.i je brat
kao skojevac poteran u Banjicki logor, gde je umro. Porodica KovaciC se premesta iz
ulice Vojvode Stepe u Vozdovacku, da bi izbegla svakodnevnom nadzoru policije.
Rodena 1924. u Bosanskom
Kabasu, kod Dervente, stunila
ie 24. novembra 1944. u Prvi
( crnogorski) bataljon Prve
proleterske brigade.
Posebno se istakla kao horae i bolnicarka u borbama
kod sela zvanog Nijemci, na
Sremskom frontu. Tada ie,
kao da za strah nije znala, jurisala da iz vatrenih polozaia
iznosi ranjene drugove. Kada 175
RADM!LA (VJTOMIRA)
KOVAclc~ - HLfsf(:
Kada ie 20. oktobra 1944.
osloboden Beograd, dve sestre KovaCic usle su u stab
Prvog (crnogorskog) bataljona Prve proleterske.
- Kuda cete vas dve? npitao ih je komandant bataljona \;'o.io AbramoviC.
- Nas dve bismo sa varna
- red ce starija. - Hocemo
da osvetimo svoga brata. Poginuo je kao skojevac, ilega-
�je front bio kod Sarengrada,
na jedan od specijalnih zadataka upucena je aprila 1945.
jedna ceta Prvog bataljona da uoci proboja Sremskog
fronta izvidi minska po]ja i
zicane prepreke. Na bojnom
polju je od te cete ostalo 27
boraea, a sa njima i Katica.
Tako je, eto, ova mlada devojka, ci.ii je borbeni put bio
suvise kratak ali hrabar, bas
uoci same pobede svoju mladost utkala u blistavi sjaj slobode.
· ·
boaenja zemlie pokazala je izvanrednu hrabrost, sto joj ie
ubrzo donelo zasluzeno odlikovanie - Orden za hrabrost.
Na Sremskom frontu ranjena
ie u levu ruku, ali nastavlia
borbu kao bolnicarka. Proleteri su je primili u KPJ. Postala je i politicki delegat voda u pristapskoi ceti Brigade.
Demobilisana ie zbo"( bolesti i umrla u svojim Banjanima maja 1948. godine.
DRAGJCA LAZAREV/c
MILENA KVSUROV/c
Kao vrlo mlada i ucenica
cetvrtog razreda gimnazij e'
Milena je postala skojevka u
Banjanimit, kod Uba, ~>:de je i
roaena 1927. godine. Oktobra
1944, kod Vencana, stupila je
u Cetvrti (kraljevacki) bataljon Prve proleterske.
U borbi za osloboden.ie Beograda,. na Sremskom frontu i
u bitkama do konacnog oslo-
Osamnaestog
septembra
1944. ulicama Va! i eva culi su
se gromki poklici: ,Napred
Prva proleterska!". ,Napred
Sesta licka!" Slusali su to gradani Valjeva i nisu se pitali
- ko su i odakle su ti borci
koji su iz niihovo~>: grada isterali neprijatelja. Culi su za
Prvu proletersku brigadu i za
Sestu licku.
Tada j e u Cetvrti ( krali evacki) batalion Prve proleterske stupila i · Dragica Lazarevic (roaena 1926). Osobito je
po hrabrosti zaoaiena u borbama za osloboaenje Uba, Durinaca i Beograda. Po osloboden iu Beograda zavrSila je
bolnicarski kurs i odreaena
na duznosti cetne bolnicarke.
Pokazala se kao hrabar horae
i bolnicarka i na Sremskom
frontu, a posebno u borbama
kod Adasevaea i Pleternice. U
Brigadi ie ostala do kraja
rata.
DESANKA LAZOV/c
176
Kada je Prva · proleterska
Presla Uvae 23. avgusta 1944.
u njene redove je stupila i de-
vetnaestogodisnja Dragiea Lazovic, radom iz Brodareva.
U borbi protiv Nemaea, Bi.Igara, cetnika i lioticevaea pokazala se kao hrabar horae.
Beograd je prvi put u zivotu
videla kad ie iurisala u bici za
njegovo osloboaenje.
Sa Prvom proleterskom Desanka ie i na Sremskom frontu. Posebno se istakla u borbi
kod Tovarnika 12. aprila 1945.
Stigla je i do Vrboveea, kada,
su se vodile poslednje borbe
protiv okuoatora i domaCih
izdajnika. U tim borbama u
reionu Vrboveca, koie su vodili proleteri od 5. do 7. maia
1945, hrabro je poginula i Desanka Lazovic.
MILTCA (JLIJE)
LEKOVIc - PAVJcEVJc
Roaena ie 1922. u Kratovu
(Makedonija). a gimnaziiu je
zavrsila u Skoplju. Kada je
okuoator usao u nasu zemlju,
presla je u Beograd, gde se
�I_
Ia se vee u prvim borbama kao
vrlo hrabar horae.
Kada su Nemci pravili i poslednje trzaje da zadde polozaje na Sremskom frontu po
svaku eenu i januara 1945.
preduzeli kontraofanzivu na
nase snage kako bi im spreCili prodor u praveu . Sida i
Sremske Mitrovice - doslo je
do najzesCih borbi. U jednom
od tih okrsaja, 21. januara
1945, po.<dnula je i mlada uceniea iz Bajmoka.
Mikiea se, posle bratovljeve
pmdbiie, sa ios viSe hrabrosti
i borbene izdr:lliivosti bod u
redovima. Cetvrtog bataljona.
U iednom od iurisa tesko je
ranjena 27. aprila 1945. godine.
,Ja moram da ratuiem clo
kra.ia za sebe i za moga brata" - Cesto ie govorila. Isnala ie iz stroh1 bas u onom poslednjem pobedonosnom nohodu u susret slobodi. Nosilae
je ratnih odlikovanja.
·
VERICA (TOME) LERO
STANOMIRKA- MIKICA
(VUKOSAVA) LUKOV/c
KLARA (JOSIPA) MAcORA
Roaena 1929. u Bajmoku,
kod Sombora, napustila je
skolsku klupu i u jesen 1944.
kao petnaestogodiSn.i a devojcica stupila u Prvu proletersku.
·
Zadivila je iskusne proletere svojim poznavanjem ciljeva
nase borbe i revolucije, sto je
govorilo o tome da je Veriea
hila odranije povezana · sa naprednom omladinom. Pokaza-
Iz Jagorca, kod Bijelog Polja, (gde je roaena 1924), posla je Mikica u narodnooslobodilacku borbu.
Jy]a 1944. najlepse joj se
nasmejala · ratna sreca: srela
se sa svojim bratom Radomirom u Prvoj proleterskoj. Radosti nije bilo kraja . sto ce
zajedno s bratom nastaviti da
se bori za slobodu. Ali ta radost nije dugo potrajala: brat
joj je januara 1945. poginuo.
povezuje sa naprednom omladinom.
Po osloboaeniu Beograda,
20. oktobra 1944, Miliea 1e
stupila kao dobrovoljae u Prvu pro]etersku. 0 tome kakav
je hila horae, najbolje govori
cinienica da su je proleteri
ubrzo primili u Savez .komunistifke omladine, a zatim i u
KPJ.
S proleterima ie stig]a i do
Trsta. Posle demobilizaciie istice se kao neumorni radnik
na obnovi i izgradnji zemlje.
BLAZO LEKIC SA GRUPOM DRUGARICA IZ PRVE PROLETERSKE BRI-
GADE
Roaena 1923. u Saraievu,
Kbra je zivela u Beo,radu;
odakle je novembra 1944. i
sh1nila u Prvu prole.tP.rsk.u.
Proleteri su brzo osetili lep
g]as Klarin i njen smisao za
<!lnmu, pa ie" rasporeaena u
Ku lturnu ekinu.
Klara se istice bo dobar
horae i marliiv r~dnik na pripremi kulturrio-zabavnog progmma za boree i narod.
Uvek nasmei ana i rasnoloZena~ sa istim Zarom ie izlazila na pozornicu i izvrsavala
sve ostale zadatke. Ostala je u
stroiti Prve nroleterske sve do
konacnog osloboaenja, kad je
demobilisana.
LJUBICA MAKS/c
Odrasla u siromasnoj . porodici u Vrucima, kod Uzica,
Ljubica je (roaena 1926) jos
od na imlaaih dana radila za
NOB. ·Njena dva brata su u
Rudom hila u stroju Prve proleterske. Ljubica je pokusavala, Cim je malo odrasla, da se
prikljuCi braCi, ali u tome nije uspela. Cetnici su je u jed- 177
�vu nroletersku i ucestvova h u
horba.ma za oslobod:enie Uba,
Sapota. Beograda, da bi se zatiril borila med:u nroleterima
n Sremu. Hrvatskoi i sve do
Trsta. Miroslava ie otiS!a iz
Brigade 1945. godine.
DUsANKA MARINKOVIc
nom takvom pokusaju 1942.
uhvatili na Bijelom brdu zajedno sa Milicom Dokic, sproveli ih u Ravne i osudili na
smrt. Utekle su iz zatvora.
Otada se stalno krila od cetnika 'do stupanja u Prvu proletersku, avgusta 1944. godine.
Bila je cetna bolnicarka u
Izvidackoj ceti. Hrabro se bori do Zagreba, kada je ranjena i transportovana u bolnicu
mi lecenje, gde je ostala dojuna 1945. go dine.
MIROSLAVA MANDie
Kada ie okupator usao u nasu zemlju, Miroslava je maturirala u valjevskoj gimnaziji.
Kao i mnogi iz njene generacije, ni ona ( rod:ena 1922) nije nastavila skolovanie za vreme okupacije. Osluskivala ie
izvestaje o narodnooslobodi]ackoj borbi i ocekivala dan
kada ce okupator napustiti nasu zemlju.
·Po oslobod:enju Valjeva, stu178 pila je septembra 1944. u Pr-
Rodom iz Rakenica. kod Prijedora, u Prvu nroletersku
stunila je 10. oktobra 1944. godine. a iunacki nolo~ila zivot
za slobodu aprila 1945.
Ost,]a ie ta ina kuda se bila
unutHa DnSanka iz svog R :tw
kenica (u kom ie ro<iena 1925)
i kako ie i nod koiim uslovima nanustila svoi rodni krai.
Poznato je to - da ie kod
Durinaca '(Srhiia) stunila u
Prvu oroletersku brigadu.
Vrlo hrabra, nenosredna i
iskrena nrema svojim drugaricama i drm::rovima, ubrzo je
nostala omiliena kod veCine
boraca. Poginula je u jednom
od junsa kod Stare Kapele,
20. aprila 1945. godine.
istii'e se kao vrlo hrabar horae i bolnicarka. Stoicki je izdr2:ala sve napore i borbe i
stigla sa Prvom proleterskom
do Trsta.
OLGA MARINKOV/c
U borbeni proleterski stroj
svrstala se 1. oktobra 1944. i
Olg" MarinkoviC, devojka iz
Dudovica, kod Lazarevca, gde
ie i roi.lena 1922. godine. TTcestvovala je u borbi za oslobod:enje Beograda, i istakla se
kao hrabar borac.
Kada je Prva nroleterska
krenula na Sremski front. 01o.;a je vee bila i'etna bolnicarka. Zapazena je po hrabrosti
na Sremskorn. frontu u svirn
horbama koje ie vodila Brigada decembra 1944. i januara
1945. godine.
Kada su proleteri juriSali za
oslobodenie Sida, u iednom
od .iurisa 18 ..ianuara 1945. poginula je spasavajuCi svog ranjenog druga.
SAVJCA MARINKOVIt
DANICA (DUsANA)
MARINKOVIc
Rodena ie 1929. u Barajevu.
Oktobra 1944, kada su snao.;e
Narodnooslobodilacke vojske
Jugoslavije vrsile orioreme za
naoad na Beograd, Danica je
stupila u Prvu oroletersku i
postala borac nienog Sestog
(beogradskog) bataljona. Znala ie da su iz nienog krajo. na
Sutjesci pali Cedomir, Zivorad i Zivko Stefanovic i to joi
je davalo ht'abrosti da se bori
po uzoru na njih.
U borbi za oslobodenje Beograda i na Srernskom frontu
Beograd je bio slobodan, a
jedinice su se spremale za dalji pohod ka Sremu i konai'ni
obracun sa neprijateljem. Tada je i Savica, rodena 1914. u
Dragutinovcu, stupila u Prvu
proletersku brigadu.
Bila je jedna od starijih dru- ·
garica koie su posle osloboi.lenja dosle u Prvu proletersku. Za kratko vreme Savica
se pokazala kao neustrasiv borac u borbama na Sremskom
frontu i da]je do Zagreba. Posebno je bila zapa.Zena po ve\ikoj paznji prema rnlai.lim
borcima. ViSe puta se desilo,
�secaju se proleteri, da je Savica ustupila svoje sledovanje
nekom od onih boraca koji su
hili vise iscrpljeni i kada nije
bilo dovoljno hrane. Posebno
je pazljiva hila prema mladim
partizankama; ponasala se
prema njima kao da su joj bile cerke.
cembra 1944. Ali Milka nije
ostala dugo na lecenju, vee se
pre nego sto su joj rane i zarasle vratila u Brigadu i nastavila da se bori. na bojiStima Srema, Hrvatske i sve do
Trsta. Slobodu je docekala u
stroju Prve proleterske brigade.
DESANKA (MILORADA)
MARKOVIc
OLOA (MILORADA)
MARKOVIc
Septembra 1944. devetnaestogodiSnja Desanka MarkoviC jednostavno je rekla svojima da ide u partizane. Krisom je otisla iz Obrenovca i
posla u susret Prvoj proleterskoj. Kada je stigla do Brigade, odmah se raspi tala za svoje drugove i drugarice iz Obrenovca, te je tako i stupila u
Sesti (beogradski) bataljon.
Prestala je da pohada sredniu ekonomsku skolu kada je
okupator usao u nasu zemlju.
Mlada i nezna devoj cica iz
Svileuva, kod Koceljeva, Olga
Markovic je imala sesnaest
godina kada su se proleteri
borili za Ub i Kocelievo.
U Prvu proletersku stupila
ie septembra 1944. Ucestvovala je u borbama za oslobodenje Beograda i na Sremskom
frontu, isticuci se kao vrlo
hrabar horae.
U iednom od jurisa u okolini sida, pogin)lla je 4. decembra 1944. godine.
Ucestvovala je u borbama za
oslobodenje Beograda. Kada
je Brigada posla na Sremski
front, Desanka je presla iz Sestog bataljona u Kulturnu
ekipu u kojoj je i ostala do
kraja rata.
MILKA N. MARKOVIc
Imala je osamnaest godina
kada je iz rodnog J abucja,
kod Lajkovca, dosla 1. oklobra 1944. u Cetvrti (kraljevacki) batali on Prve proleterske.
Kao hrabra, druzeljubiva i
odlucna na izvrsenju svakog
zadatka, brzo je postala omiljena medu borcima.
Sa proleterima je juriSala
za oslobodenje Beograda i nastavila borbu na Sremskom
frontu .. Ranjena k· .u jednoj
bor]Ji nedaleko od Sida 7. de-
RADMILA MARKOVIc
Kao petnaestogodisnja ucenica iz Beograda, Radmila je
posle oslobodenja svoga grada zamenila dacku kecelju partizanskoni uniformom. Postala je horae Druge cete Prvog
bataljona u Prvoj proleterskoj
brigadi.
U redovima proletera borila se na Sremskom frontu kao
hrabar horae i pozrtvovana
bolnicarka sve dok nije kontuzovana. Posle kontuzije prelazi u Armijsku bolnicu, iz koje je, posle. izvesnog vremena,
prekomandovana u Tenkovsku brigadu. Medu tenkistima
ostala je do demobilizacije.
SPASA (SPASOJA)
MARTINOV/c
Potice iz napredne radnicke
porcidice · iz Podgorice (Titograda), gde 'je rodena 1922.
godine. J os pre rata, kao rad•
179
�nica u duvanskoj industriji,
ukljuCila se u napredni pokret. U danima ustanka izvrsava mhoge zadatke po nalogu
mesnog partizanskog rukovodstva. Uhapsena je krajem 1941.
i interniraha u A! bani ju, a zatim prebacena u I taliju.
Pcisle kapitulacije Italije
vra til a se u domovinu. Ali ni
po povratku nije imala srece:
tihapsena je u Ljubl iani, odak,
le je sprovedena u Beograd na Banjicu. Oktobra 1944. kao
logoras. iz Banjickog logora
stupila je u Prvu pro]etersku
brigadu.
Sa proleterima je posla na
Sremski front. Ravnala se sa
najhrabrijima u juriSima. Poginula je 18. januara 1945. u
borbama protiv Nemaca kod
Sida.
DR GORDANA MJHAJLOVJ(:
Kao i mnogo mladih sirom
nase zemlj e koj i nisu sledili
180 svoje roditelje, tako je. i Gor-
dana Mihai]ovic, .rodena 1926.
u Beogradu, kao ucenica sestog razreda gimnazije avgusta 1944. otiSia u Kosmajski
partizanski odred.
Posle kraceg vremena stupila je u Prvu proletersku brigadu. Proleteri su je poslali
na sanitetski kurs, koji je i zavrSila sa odlicnim uspehom.
Prekomandovana je zatim u
Petu srpsku brigadu, za referenta saniteta bataljona. Hrabro se borila i bila je ranjena
na Sremskom frontu. Dobila
je odlikovanje za hrabrost. Sacia je lekar specijalista u Beogradu.
MILKA MJJATOV/c
- NOVKOVJc
Niko od ukucana nije zmw
kuda je septembra 1944. kii(};
petnaestogodisnja deyojcica ·o;
tiS!a iz Sovljaka,Ylf<'lcl Uba, ti,
partizane.
Stupila je u Drug( -bataljon
Prve proleterske, uzilji da sle-
di put dva brata prvoborca, od
kojih je jedan streljan jos 1942.
go dine.
Ucestvuje u borbama za oslobodenje Beograda i na Sremskom frontu, gde je hila lakSe
ranjena. Posle kraceg lecenja
vraCa se u svoju jedinicu i na~
stavlja da se hrabro bod za
oslobodenje Zagorja i Zagreba,
sve do Trsta. Dei:nobilisana je
iz Brigade u jesen 1945. godine.
DzlDA (VOJINA) MIKALO
Rodena je 1928. u Borikama, kod Rogatice. Za vreme
rata hila je ocevidac mnogih
zlocina koje je cinio okupator
i njegovi pomagaci - domaCi
izdajnici.
Kada su proleteri 1944. ponovo dosli u istocnu Bosnu,
Dzida je stupila u Prvu proletersku brigadu.
_ Sa Brigadom je prosla preko Sandzaka i ucestvovala u
svim borbama PO Srbiji i za
os!obodenje _ Beograda.
Na
Srerriskom frontu je tesko ra-
�napusta rodni Travnik i kao
jedan od najmladih boraea iz
travnickog kraja dolazi u redove Prve proleterske.
Rasporedena je u Pratecu
cetu Prvog ( ernogorskog) bataljona, u kojoj je i horae i
bolnicarka. Posebno je njena
hrabrost zapazena u borbama
na Suicu, kod Livna, deeembra
1943. U Prvom bataljonu ostaj e sve do odlaska na rad u
bolnicu Prve armije februara
1945. godine. Radila je u bolnici do demobilizaciie iz JNA,
kada odlazi na studije. Sada
_je profesor u Srednjotehnickom eentru u Travniku.
I
I
l
pokret. clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije
postala ie nocetkom 1942. Iste godine kao sesnaestogodisnja devoika odlazi u partizane. na Biokovo.
Pre stupania u Prvu proletersku za vreme pete nepri iateliske ofanzive, juna 1943.
~IOdine, hila _je horae Devete
diviziie i Trece dalmatinske
brigade. U Sestom (beogradskarn) batalionu Prve proleterske ostaje do novembra
1943•. · godine. Tada odlazi u
partizansku bolnicu u Itali iu
gde su se lecili nasi ranienie{
Posle rata ostaje u JNA i
nastavlja skolovanie. Sada je
doktor meilicinskih nauka i
plikovnik JNA u Vojno-medicinskoi akademiji u · Beogradu. Nosilac .i e viSe odlikoVanja.
SLAVICA (ANTON A) MAGREL
Kada je okupator us<to u
nasu zemlju, Slavica je imala
dvanaest godina. Oktobra 1943.
MILKA MAJSTOROVIc-VUJJ(:
U leta 1943. Milka (rodena
1925) napusta svoi roditeljski dam u selu Pravnici kod
Jajea i stupa u Sesti (beogradski) bataljon Prve proleterske.
Vesela i hrabra, znala je kao
dete da se raduje pobedama
proletera. Taka je dozivela i
20. oktobar 1944, kada su jedinice Prve proleterske marsirale kroz oslobodeni Beograd
U zestokim okrsajima na
Sremskom frontu, u jednom
od jurisa Sestog (beogradskog) bataljona 9. deeembra
1944. Milka je tesko ranjena.
Ostala _je bez desne noge, · pa
_je taka zavrsila svoi borbeni
put kao ratni vojni invalid.
SMILJA MALBAslc-GU:tVJc
Rodena 1923. u selu Bnihinju, kod Bosanske Dubiee,
Smilia ie posla u Narodnooslobodilacku vojsku 1942. godine. Kada su mnogi · borci i
omladina od DubiCe, GtadiSke, Nc:ivog i Sanskc:ig Mosta
posli prema Prnjavoru · i Teslicu, gde se nalazila PrvR proleterska, medu njima je hila .i
Smilja. Stupila je u Prvi bataljon i ubrzo se srodila sa drugaricama: Stankom, Mandom,
Danicom, Bosom i drugima,
kao da je sa njima rasla i hila odavno s njima u istom
borbenom stroju.
Prosla je borbeni put preko "Neretve, Prenja, Kapka,
Krema brda, Sutjeske, Zelengore. Zapazen je njen · podvig
u proboju na Balinoveu, 10.
tuna 194~. godine, kad je jurisala da 1zvuce smrtno ranjenog Milosa Franovica.
·
U borbenom stroju Brigade,
u prvim njenim redovima
stigla je do Istre i Trsta.
'
VELIKA P. MARie
U vreme najzesceg boja na
· Neretvi, kada su proleteri jurisali da zastite ranjene i bolesne drugove i zbegove naroda iz Like, Banije, Korduna i
Bosne, stupila je u redove Prve proleterske Velika Marie
iz sela Demirovica, (Bosanska
Dubica).
Bila je vee iskusni horae,
jer je pre dolaska u Prvu proletersku brigadu, marta 1943
imala dosta prilika da na par:
tizanskim stazama, od januar:a
1942, stekne boracko iskustvo
i da svikne ·cak i na vatreni
pakao s kojim se odmah, cim
se nasla med11 proleterima, na
Neretvi suocila ..
U redovima proletera hila
je dobar i hrabar horae, zatim
cetna bolnicarka i referent sa- 133
�r
I
i-~
niteta u · 9atal.ionu, u Brigadi
je primljena u: SKOJ i KPJ;
Dobila je viSe ratnih odlikovarija i rezervni je stareSina
JNA.
VUKOSAVA (NIKOLE)
MARKOVIc
,taka je. varna proleterima,
a mi koii smo na selu gledamo
samo paljevine i mucen ia. Tezi· su -nam domaCi izrodi nego Svabe ... "
Bio je to odgovor namrgoO:ene devojke doktoru I vu PopoviCil ' - Daniju i drugarici
,Carnoj" na sva njihova pitania i zaoitkivanja. A ana je
dosla u Brigadni sanitet iz sela Prusaca, od Prijedora, sa
zel jam da je prime u svoje redove.
,.Neka si dobra dosla, devoiko. _Od danas si i ti horae
Prve pro]eterske - rekose joj
na kra i-u Bani . i ,Carna".. Poslaeemo te na bolnicarski
kurs, pa CeS onda u jedinicu."
Tako ie i bilo. I Vukosava
Markovic (rodena 1920) pasta
horae Prve proleterske januara 1943. godine.
·
Hrabro se borila u borbama
koie su vodili proleteri PO Bosni, Crnoi Gori, Srbiii, Sremu,
Hrvatskoj i sve do Trsta. Od
rodne Bosne k niima .ie posla
i stigla s niima do zemlje slobodne i kraja rata.
MANDA (PETRA)
MARTINO VIc
Kada se zaratilo hila je ucenica i imala je sesnaest godina Sremskom frontu, u _borbi
:svom selu J asenicama (kod
134 -Omisa) pocela je aktivno da
radi za narodnooslobodilacki
pokret.
U TreCi (kragujevacki) bataljon Prve proleterske dosla
je iz Trece dalmatinske brigade za vreme pete neprijateljske ofanzive, juna 1943. Sa
Brigadom je prosla ceo ratni
put od 1943. i Sutjeske do konacnog oslobodenia zemlje.
J edno vreme je radila i u sanitetu Prve proleterske divizije.
Hrabra kao horae i bolnicarka, Manda se posebno isticala u brizi za rani ene drugove i drugarice, pa je i po tome ostala u divnom secaniu
pr'oletera.
Decembra
1944.
priml_iena je u KPJ. Ranjavana je dva puta. Odlikovana je
za ratne zasluge i ima Cin kapetana.
M/LKA MATELJAK
.:__ VOLAREVlc
Pre stuoanja u Prvu proletersku Milka je· prosla dug
borbeni put, za koje vreme je
primljena u SKOJ i Komunisticku partiju Jugoslavije. Vee
u Prvoj ratnoj godini, 1941,
ona se istiCe kao aktivni saradnik i ucesnik pokreta u
Metkovieu, gde je i rodena
1920. godine.
Novembra 1942. odlazi u
Biokovski partizanski odred,
a iz n iega u C:etvrtu, pa u Treen dalmatinsku brigadu. StuPARTIZANKE
BR.Ir..A D><:
PRVE
PROLETERSKE
�pa u Sesti (beogradski) bataljon Prve proleterske 12. juna
1943. za vreme pete · neprijateljske ofanzive. Sa proleterirria ostaje do novembra 1944,
kada je, posle osloboderiia
Beograda, otiS!a u Inzinjerijsku brigadu za referenta brigadnog saniteta i dobila cin
patporucnika.
rorbicom. Bila _ie politicki delegal voda u .Protivoklopnoi
ceti Prve. proleterske. ISla _je
sa Brigadom kroz _ borbe sve
do Trsta, maja 1945.
Demobilisana ie vee oklobra, da bi zatim · kao orosvetni radnik nastavila .rad na vaspitavanju mladih generacija
na tradicii ama NOB-a· i revolucije.
NAIMA MEHle
Kada ie Prva proleterska
avgusta 1943. nastupala u pravcu Bugoina, prosla je i kroz
selo KopCiee. Narod ie otvorio svoie domove proleterima
i iskreno ih docekao. Radovali
su se stanovnici ovog sela Sto
ce oroleteri napasti Bugojno i
naolatiti racune fasistima i domaCim izdainicima za sve ono
sto su raclili u Bugojnu i njegovoi okolini.
Devojke i mladiCi iz sela
KopCiea pridruzili su se proleterima, a medu njima i petnaestogodisnja Naima Mehic.
Tada Naima sa Brigadom
prelazi hilj a de kilometara kroz
teske i duge marseve i jos teze borbe proletera u kojima
·se mnogo ginulo i pobedivalo.
JLINKA (BORISAVA) MIDZ!e
Imala je sedamnaest godina kada jejuna 1943. kao ucenica gimnazije iz _
Loznice _ stupiia u Prvu proletersku brigadu. Umesto knjige uzela je
pusku, a olovku je · zainenila
zavojem.
Kao horae postala je clan
Koriu.inisticke partije Jugosla·vije, a onda je- i · sanitetsku
torbu zameni!a· komesarskom
SOFIJA R. MILle
Ustauicko Sehovice i druga
mesta u ovom kraju Bosne,
vee prvog dana okupacije SUO·
Cila su se sa zverstvima terora okuoatora i domaCih izdajnika. Ali, oni najhrabriji i oonosni nisu se predavali ni dali
ookoriti, vee su se odmah orihvatili oruzia. Na iviSe je bilo
mladih mean tim borcima. Sa
niima ie od 1942. i Sofija Milie, rodena 1925. godine u Drinjaci.
Zajedno sa mnogim borcima iz svoga kraja, Sofija je
1943. postala borac Prve proleterske. Bila je u Drugoj ceti Cetvrtog (kraljevackog) bataljona. Uvek sa smehom i pesmom u predahu bitaka i u
koloni, Sofija je takav - duh
unosila i pronosila medu proletere i kroz bitke - citavim
putem Prve proleterske od
Bosne do Trsta i posledniih
p]otuna na neprijatelja i velike radosti pobede.
JELENA (JOVANA)
MILOsEVIe
svojoj kratkoj biografiji. Rodena 1925. u selu Stitarici kod
Kolasina, vee prve godine ra·
ta odrzavala je vezu sa clanovima Partije i SKOJ-a. Ucestvuje i u borbama protiv Italijana. Bezi u sumu ored poterama fasista i cetnika, upoznaie dobro i zloglasni kolasinski zatvor.
U Prvi · ( crnogorski) bataljon Prve proleterske · stupila
je maja 1943. godine. Dva pula ie ranjavana, u petoi i sedmoi neorijateliskoi ofanzivi.
Hrabri borac i bolnicarka. Jelena ie izdrzala ceo borbeni
out Brigade od 1943. do oslobodenia.
Posle rata hila je omla.-linski rukovodilac artilieriiske
brigade, iz koje je i demobi!i5~111 a sa Cinom oficira, i viSe
odlikovanja.
TO MICA (MATE) MIOS/e
,Najteza je bila Zelengora.
Imali smo tri konja od kojih
smo dva zaklali i pojeli zivo
meso" - zapisala je Jelena u
Rodena je 1911. u Grceniku
(Brist), kod Ploca. Kao napredna devojka iz siromasne seljac- 135
�ke porodice primljena je u Savez komunisticke omladine Jugoslavije 1939. godine.
Za vreme okupacije aktivno
.radi medu omladinom i priprema ih za borbu. Juna 1942. stupila je u Partizanski bataljon
,Josip JurceviC". Kasniie prelazi u bataljon ,Vid Mihaljevic", iz kojeg odlazi u Cetvrtu
dalmatinsku brigadu u cijim
redovima je prosla kroz bitke
cetvrte ofanzive. Posle rasformiranja ove brigade postala je
horae Trece dalmatinske, da bi
juna 1943. dosla kao clan KPJ
u Sesti bataljon Prve proleterske brigade.
U Prvoj proleterskoj nije se
dugo borila. Hrabro je poginula kao bolnicarka pred kraj pete ofanzive u okolini Foce.
DANICA (STOJANA) M!Rlc
Iz sela Marica, ( okolina Ogulina)' gde je roaena 1925. godine, posla je Danica 1942. u
partizane. Borila se u terenskim jedinicama i · odredima
sve dok nije pocetkom 1943.
stupila u Prvu proletersku.
Ucestvovala ie u redovima
proletera u bitkama na Neretvi i Sutjesci, po Bosni i
Dalmaciji, Crnoj Gori i Srbiji,
pa preko Srema, Hrvatske i
Slovenije stigla i do Trsta, i
tako prosla desetine hiljada
kilometara na borbenom putu
Brigade do konacnog oslobodenja zemlje.
Posebno se Danica istakla u
brizi za ranjenike u cetvrtoj
i petoj ofanzivi, kao i na
136 Sremskom frontu.
STANKA MITRAslNOVlc
HAJRA MUJDlc
Stanka je (rodena 1925) iz
sela Rasca, kod Bosanskog
Novog, posla u borbu 1941. U
( crnogorski)
bataljon
Prvi
Prve proleterske dosla je marta 1943. godine. Medu proleterima je vrlo brzo stekla simpatije i poverenje kao dobar
horae, pohtvovana i vredna
bolnicarka.
Kao i mnoge njene drugarice u Jajcu, robovala je i Hajra zaru i feredzi sve do dolaska partizana. U gradu u koi:ne su donete istorijske odluke AVNOJ-a radilo se sa omladinom mnogo, pa je i Hajra
slusala glas skoievaca i Komunista. Kao sedamnaestogodiSnia devojka (rodena 1924) raskinula je sa svim starim nazorima i predrasudama i svrstala se u redove boraca Narodnooslobodilacke vojske.
U Prvu proletersku stupila
je 1943. u Jajcu. Sada ie deo
n iene opreme hila puska i sanitetska torbica. U boiu r~me
uz rame s proleterima iuriSa i
uskace u vatru da pomogne
ranienima. Tako se kroz vatre bitki Ha iri otvarao jedan
riovi svet, svet slobode. ravnopravnosti i jednakosti zen·e
s mus·karcima. I sve ie to nosilo i uznosilo, hrahrilo i kalilo kao mladog proletera.
Maia 1944. Stanka prelazi u
Sanitet Prve proleterske diviziie. gde radi kao bolnicarka.
Posebno · je zanazena njena
hrabrost u sedmoj ofanzivi,
od MliniSta preko Vranice i
Makliena, od 13_ielasice do Lima. Cesto ie u toku rata isticana kao primer .borca i bolnicarke.
MIRA (BURE) MITROVJc
U Bosanskom Novom, gde
ie i rodena 1919. Mira je u toku rata hila svedok zverstava
koia su pravili okupator i domaCi izdajnici.
.Pocetkom 1943, uoCi cetvrte ofanzive, ona stupa u Prvu
proletersku brigadu. Bolnicarka ie u brigadnom sanitetu.
Prolazi tako sa proleterima
Neretvu, Pivu, Sutjesku, Zelengoru, Jahorinu, Romaniju
i sva druga bojista slavnog puta Prve proleterske do konacne pobede i slobode.
Na celom tom borbenom
putu Brigade osobito se istakla kao hrabra i adana bolnicarka, koja ne misli na zrtve
kad valja priteCi u pomoc ranjenim saborcima.
MILUsA (MILOVANA)
MRDOV!c
Iz sela Proscenia. kod Moikovca (gde ie rodena 1924),
stupila je u Prvu proletersku
brigadu. Bilo je to uoCi pete
neprijateliske ofanzive, maia
1943. S Brigadom je nosla
preko Celebica, Tare i Sutjeske za Bosnu. Vee u jesen
1943. primi!i su ie proleteri u
Savez komunisticke omladine
Jugoslavije.
Avgusta 1944. godine, kada
je Prva proleterska sa drugim
jedinicama Narodnooslobodilacke voiske krenula u pohod
prema Srbiji i Beogradu, Mi-
1
�!usa .ie svratila u rodno selo,
obisla svoje ukucane i naidraze i rekla im da ce se uskoro
vratiti u svoi rodni kraj, · jer
pobeda joj je vee blistala u
oCima.
Niie se vratila. Hrabro je
poginula 14. decembra 1944.
na Sremskom Frontu, u borbi
kod Grabovacke Pustare.
SLAVKA (ANTE) NEDUNOV!c
Kada .ie noceo rat imala .ie
trinaest godina i bezbrizno je
cuvala stok:u u Srpskoj J asenici, kod Bosanske Krune. Ali
vreme ratno i surovo Cinilo je
svoie, pa je i Slavka bde stasavala.
U nartizane je stupila 1942.
godine. a u Drugi batalion Prve nroleterske nocetkom 1943.
Zelina da se dokazuie borhom
i da nrevaziae svoje godine
vrlo brzo se ist,kla kao hrabar horae i bolnicarka, polazuCi ispit hrabrosti na Sutiesci, a zatim i u sestoi i sedmoj
nepriiateljskoi of:mzivi, sve do
konacnog osloboaenja zemlie.
Medu nroleterima primliena
je u SKOJ i Komunisticku
partiju Jugoslavije.
Starog Majdana, gde im se
prikljucila Nedeljka Ninkovic
(roaena 1915).
Dosia ie u Prvu proletersku
avgusta 1943. iz Centralne hoinice. Rasporeaena je na rad u
kuhinii, odakle ie ubrzo nresla u Prvu nroletersku divizi iu.
Mean nroleterima ie ostala
sve do konacnog oslobodenja
zemlje.
N4DA (ANDRIJE)
NOVAKOV!c
Iz sela Has ana. kod Bih"ca,
gde .ie rodena 1915. godine,
Nada ie kao i mnoge njene
drugarice iz ovog kraja. noznatog no Jll::l.,ovnmn
uCP..~Cu
u narodnooslobodilackoi borbi. po,la u pRrtizane 1942. godine. Marta 1943. Narla je iz
Centralne bolnke nre<!a u Prvu proletersku brigadu.
Kao bor~c i bolniearka osobito se istakl" na Sutiesci svojom hrabroscu i pozrtvovaniP.m u snasavan.iu ranienih i
bolesnih drugova. Primer takve odanosti i odva~nosti davala ie i u mnoaim hitkama do
konacnog oslobodenja nase
zemlje.
NEDELJKA (JOVE) NINKOV/c
NEVENKA OBRADOV!c
Posle cuvene bitke na Sutjesci, nepriiateliska nropagandna masinerija hila .ie
stavljena u nogon da dok"ze
da su razbiiene jedinice Narodnooslobodilacke voiske Jugoslaviie. Meautim, ubrzo posle Sutjeske, brigade su poce·
le da osvajaju grad za gradom. Tako su se nroleteri Prve proleterske naSli i u rejonu
Rotlena ie 1930. u Foinici,
kod Travnika. Iz skolske klune ie 1943. dosla u Prvu proletersku brigadu. Za Nevenku
i jos mno.ge druge omladinke
i omladinci moze se komotno
reCi da su rasli i stasavali u
borbenom proletersku stroju.
Puna mladalackog zanosa,
Nevenka je hrabro juriSala na
neprijatelja, ne uzmicuCi ni u
najtezim situacijama. Proleteri su ie primili u Savez komunisticke omladine i u Komunisticku partiju Jugoslavije.
Sa Brigadorri je prosla borbeni put do Trsta. Posle oslobodenia zemlje vratila se u
Travnik da nastavi skolovanie, ali ioi Zivotna sreCa nije
bila nakloniena. Poginula je
nesrecnim slucajem 1946. godine u Travniku.
HADi:IJA (OMAZINA)
OMERINOV!c
Od Jajca je Prvoj proleterskoj predstojao dugi i naporni mars u pravcu Dalmacije.
Italija je hila pred kapitulacijom, a proleteri su zurili ka
·snlitu. Tih dana, septembra
1943, sedamnaestogodisnja Hadzija je stupila u Prvu proletersku. Posla je s proleterima
na dugi mars preko Bugojna,
Vakufa i Duvna do Splita.
Istice se hrabroscu u bitkama, ali i smislom za pesmu i
humor. Stoga je Hadzija ubr- 137
�i njena m!aaa sestra odmah
su stale da razmiS!jaju i · razgovaraju o odlasku u Prvu
proletersku brigadu.
. Mlaaa nije pristajala da ostane kod kuce, te su tako obe
avgusta 1943. zajedno .stupile
u Prvu. proletersku.
Mileva se istice kao hrabri
horae i bolnicarka na celoin
ratnom putu Brigade do osloboaenja Beograda, kada je
upucena na novu duznost postavljena je za komandanta
evakuacionog voza i broda u
Beogradu.
U ratu je primljena u KPJ,
dobila viSe ratnih odlikovanja
za hrabrost i Cin oficira JNA.
zo otiSla u Kulturnu ekipu Pr'
ve proleterske brigade. Pevala
je, glumila i borila se do konacnog oslobodenja nase zemlje.
MJLEVA PALEKS/c
BAT/N/6
Kada su proleteri oslobodili Bugojno, osamnaestogodisnja skojevka Mileva Paleksic
138
ZORA PALEKSIC
-MARKOVIc
!mala je cetrnaest godina i
vee hila skojevka kada je zajedno sa sestrom Milevom posla iz Bugojna s Prvom proleterskom.
.
Oktobra 1943. rasporeaena
je u brigadnu bolnicu, a ubrzo
potom odlazi u Pratecu cetu
Drugog ( crnogorskog) bata-
ljona. Istice se kao horae i
bolnicarka, ali bas u vreme
godiSnjice njene borbe meau
proleterima, avgusta 1944, ranjena je i prebacena u Italiju
na lecenje.
Proleteri se secaju da je,
kada je ranjena u borbi kod
Mlinista, doviknula kako u
njenoj torbi ima jos sanitetskog materijala i da uzmu da previju ranjenike. Iz Itali.ie se vra tila u Sarajevo, gde
je nastavila aktivan rad na izgradnji zemlje.
KATA PETKOV/6
KOMADINA
Rodena 1921. u siromasnoj
sel iackoj porodici u selu Vrpolju, kod Sibenika, zaposlila
se uoci rata kao radnica u sibenickoj bolnici. Povezana sa
narodnooslobodilackim pokretom, Kata je iz bolnice iznosila razni sanitetski materijal i
slala ga preko veze partizanjma.
Septembra 1943. stupila .ie
u Prvu proletersku brigadu
kod Sujica. U sanitetu Prve
�slovarama, Matilda i rodena
1924. godine.
-Stupila je u stroj · Sestog
(beogradskog) bataljomi Prve oroleterske. Prosfa je ·Ivan
Sedlo, Neretvu,_ Sutjesku i
druga bojista, isticuCi se kao
hrabar horae -i rukovodilac. U
Brigadi je primljena u Komunisticku parti iu, dobila · dn
staresine i odlikovana ratnim
odlikovanjima.
proleterske ostala je do -decembra 1943, kada prelazi u
bolnicu Prve proleterske divizije.
· Kao bolnicarka teze je raniena na Sremskom frontu u
bici kod Iloka. dok je iznosila
ranjenike. Sa fronta _je oreneta na lecenie u Beo~rad, gde
ie dobila i dn stariieg vodnika. Sada je penzioner.
LJILJAN A (ANTE)
PETROVIc
Kada ie okuoator usao u
nasu zeml iu imala je trinaest
godina i bila ucenica u rodnom Sinju. Suocena sa strahotama rata i zverstvima ok-uoa~
tora i njegovih slugu, odlucuie se da radi za narodnooslobodilacki ookret.
Kao aktivna omladinka na
terenu, primljena ie _u Savez
komunisticke omladine Jugosleviie. Tako je kao skoievka
Ljiljana dosla 1943, kod Sujica, u Prvu proletersku i postala borac nienog Prvog (crnogorskog) batal.iona.
Sa Prvim batalionom. Liiliana ie kao horae i bolnicarka pro;aa ceo ratni out Brigade od Su iica do Trsta. Posebno se isticala kao oo~rtvovana
i predana bolnicarka; bez
straha ulece u vatru da izvlaci i previja ranjenike.
LUCA (JAKOVA) PEs/(:
Kao radnica iz siromasne
sel iacke · oorodice, rodena u
OmiSu 1920. godine, vrlo rano
se opredelila ia napredni no·
kret. · U Savez komunisticke
omladihe Jugoslavije primljena je 1940. godine.
ANA (JOVE)
PJANOVI(:
Istice se svojom aktivnoscu u pripremi ustanka, a polovinom juna 1942. stupa u
Mosorski partizanski odred.
Kada ie formirana Treca dalmatinska brigada postala je
nien horae. U redovima ove
brigade. i kao hrabri horae i
vredna bolnicarka odlikuje se
skromnoSCu i izvanrednim moralnim vrlinama. pa je 1943.
postala i Clan KPJ.
U toku pete neprijateljske
ofanzive, kada je rasformirana
njena brigada, oresla ie u Prvu proletersku i odmah rasooredena u brigadni sanitet. Poginula _ie nolovinom juna 1943.
na oruzi Sarajevo - ViSegrad,
kod Renoviee.
. -
Roilena 1927. u Malam Mac
sinoravcu, selu kod Imotskog,
Ana i e postala clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavi ie sa svoiih petnaest godin<>
( 1942). Radila je kao omla,
din ka na terenu za narodnooslobodilacki pokret, a ianuara 1943. odlazi u Trecu dalmatinsku brigadu.
U Cetvrti (kraljevacki) bataljon stupila je 12. juna 1943.
i kao nj egov hrabri horae i
MATILDA PILI(:
Bila je surova zima 1943.
kada se Matilda odluCila da
stuoi u proleterske borberie
redove. Tad·a su se proleteri
nalazili u refomi Kotor ·Varo'
si, u 'kom kraju je, u· selu Ma-
139
�l
bolnicarka prosla je ceo borbeni put do Beograda. Posebno se isticala: kao · bolnicarka
studentskoj i partijskoj organizaciii. U Partiju je primljena 1940. godine.
MILKA (ANDRIJE) PRN/c
u izvlaCe"riiu ran·ienika sa va·
Pocetkom 1941.. sekretar ie
nartijske eeliie u Guci. Maia
iste "odine dolazi u Beoo:rad i
obavlia dn~nost snedia]nog
kurira Polithiroa CK KP.T.
U toku NOB-a i revolucije
vrsila ie mnoge odgovorne
duznosti. a 1943. bila ie i Clan
Politqdjela Prve proleterske
brigade.
Milka Prnie je .do .dolaska
u Prvu nroletersku blla u dalmatinskim jedinicama. Rodena je 1920. u selu Kljenku,
kod Vrgorca, u siromasnoi seljackoi norodici. Vrlo rano se
opredelila za napredni pokret.
Vee 1941. primliena je u Savez komunisticke omladine
Jugoslavije i postaje rukovodilac AFZ-a. U drugoj polovini
1942. otisla je medu nartizane, na Biokovo, a odatle u
Cetvrtu, pa u Treeu dalmatinsku brigadu.
Kada je 1943. ,-,odine, za
vreme pete neprijatel iske ofanzive, stupila u Cetvrti (kraljevacki) batalion Prve proleterske hila je Clan KPJ.
trenih polozaja. Tako je i poginula oktobra 1944. u borbi
za oslobodenie Beograda, iznoseCi ranjene drugove sa bojista.
· U naiveeim teskoeania pesma je i vedar duh hisu nanustali. pa ie u takvom secanju
ostala borcima Prve proleterske.
MILEVA LULA
- PLANOJEV/c
Rodena ie u Guci 1919. godine. Pos]e zavrsene gimnazije u Cacku, gde ie bila novezana sa naprednim omladinskim pokretom, Mileva Planoievie nastavlia jos intenzivni:ii rad na Filozofskom fakultetu u Beogradu, u njegovoj
LEVO NADA SOKOLOVIC, A DESNO
GRANICA BOSKOVIC, OKTOBRA 1944.
U BEOGRADU.
140
Posle rata je birana u CK
SKS, i za narodnog noslanika; a hila ie i na mno~>im drugim odgovornim partiisko-politickim duznostirna. Rez<ervni ie kanetan I klase, nosilac
Partimnske snomenice 1941. i
mnogih ratnih i mirnodopskih odlikovanja.
BOJA PRAsTALO
Dosia sam medu proletere
zato sto sam cnla da se dobra
biiu i iedva cekam da podemo u borbu protivu cetnika i
ustaSa. jer su mi ani· mrzniji
i od Nemaca."
Tako je govorila Boia kada
je u Prvn proletersku dosla iz
sela Tukbabija, od s~nskog
Mosta. o:de ie rod:ena 1920. godine. Nije htela da bude bolnicarka, vee da se bori sa puskom u ruci, misled da bolnicarke ne idu u jurise.
Istice se u borbama . oko
Turbeta i Travnika. a posebnu
hrabrost je pokazala u borbi
kod Male Ciste (Imotski). Poginula je 24. septembra 1943.
godine, kada su nemacki tenkovi ugrozavali bolnicu Prve
proleterske u Malo.i Cisti.
Kao horae, bolnicarka i referent sanit<eta u Cetvrtom batalionu, Milka ie bila primer
hrabrosti i pozrtvovanosti. Pogim,Ja ie iunacld maia 1944.
na Lisni, kod Mrkoniic Grada,
u sedmoj neprijateljskoj ofanzivi.
DINKA (JURE) PRODAN
- FILIPOV/c
U selu Velikom Brdu, kod
Makarske, gde je rodena 1921,
Dinka ie radila aktivno za narodnooslobodilacki nokret kao
clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije. Znala ie da
su mnoge niene drugarice iz
Dalmaciie bile u borbenom
stroiu Prve nroleterske brigade. Ona ie kao horae Treee
dalmatinske, s kojom je nrosle kroz cetvrtu neprijatelisku
ofanzivu, stupila iuna 1943. u
Sesti (beogradski) bataljon
�Prve proleterske. Brzo se is·
tice kao hrabri horae i bolni·
carka, pa je uroleteri primaju
u Komunisticku partiiu Jugoslavije i poveravaiu joj du2nost referenta saniteta u Sestom batalionu.
U ratu je dobila Cin oficira.
Za isnolienu hrahrost i humani odnos i pozrtvovanie u iz·
vlacenju i nezi ranienih drugova i drugarica primila je vise ratnih odlikovanja.
MILEVA (MARJ(A) POCUO
Jannara 1943. godine. kada
je Mileva (roifena 1928) kao
skoievka stunila u Prvu proletersku, uroleterima je predstoi'lo tezak borheni mars po
velikom sneP.U i mrazu. Sve je
to znala Mileva ios u svom
rodnom selu Zapol jcu, kod Bihaca.
·
- Da li ces moCi izdrzati,
Mil eva? - pitao ju je komesar cete.
- Da ne mogu izdrlati ne
bih ni dosla u Prvu proleter-
sku brigadu. Upoznali smo mi
dobra u selu, dru2e komesare, sta nas sve ocekuje na putu sa proleterima. ·
Izdrhla je hrabro sve borbe i marSeve, ne posustajuCi
nigde, pa su je proletfri urimili u KPJ i poverili joj duznost rukovodioea.
MARA POLOVINA -
GRcE
Posla je u revoluciiu 1941.
kao ucenica. Rodena je u Novom Sadu 1923. godine, odakle ie sa porodicom proterana
1941. Pocetkom 1943. dosla je
u Prvu proletersku iz Lickog
partizanskog odreda. Medu
proleterima uhrzo se istice
kao hrabar horae i bolnicarka,
zeleCi da ucestvuje . u svakoj
borbi i akciji.
Posle pete neurijateljske
ofanzive Mara odlazi u Sesnaestu vojvodansku diviziju
u kojoj vrlo uspesno prenosi
steceno iskustvo iz Prve proleterske. U Sesnaestoj vojvo-
danskoj diviziii bila je referent saniteta divizije.
Nastavila je posle rata sluzbu u JNA, pa je penzionisana
kao potuukovnik. Nosilae ie
viSe ratnih i mirnodopskih o·dlikovanja. nriznanja i nagrada
koie ie dohila kao horae i rukovodilae u ratu i u predanom
posleratnom radu.
·
·
LIDJJA (MATE) PRESBUROER
Rodena 1912. u Klani, kod
Riieke, zavrSila ie Ucite!isku
skolu u Bilnja Luci. Bila je
kao uciteliica na sluzbi u Nozickom, kod· Prnjavora. Odmah po okupaciji nase zernlie
muz .io.i je oteran u zarohljeniStvo, a niu su noceli maltretirati domaCi izdainici i Nemci. U toku rata premestena je
u selo Tenie (kod Osiieka), a
odatle u Laminee, kod Bosanske GradiSke, gde se aktivno ukliuouie u rad za narodnooslobodilacki pokret. Bezi na Kozaru 1943, a odatle sa 141
�r'
::'\'
. i
i!
Kozarcanima stupa u Prvu
proletersku brigadu, u njen
TreCi (kragujevacki) bataljon.
),
Ubrzo je postavljena za politickog rukovodioea Kulturne ekipe Brigade. Prosla Je sa
proleterima ratni put do Sremskog fronta, odakle je vracena u Beograd na rad u vojnoj
bolnici. Bila je neko vreme
politicki delegat na zubnom
odelienju vojne bolnice i sa
te duznosti je i demobilisana.
I
Po hrabrostf je vee na pocetku hila zapazena u borbama kao horae i bolnicarka, pa
su ie proleteri ubrzo primili
u KPJ. Postavljena je za referenta saniteta · Sestog bataljona i dobila cin potporucnika.
Poginula je nedaleko od
svog rodnog Biielog Polia avgusta 1944, u jednom od jurisa na Vukovom Brdu, kod
Pljevalja.
DARINKA (GOLUBA)
RADULOVIc
ROSANDA (fJORfJJJA)
RABRENOV/c
·;:
;. \
Zapocela je borbu protiv
okunatora i domaCih izdajnika 1941. u selu Ujnicu, kod
Bijelog Polia, ukljucuiuCi se
kao skojevka u sve akeije. Izdrzala je svu tezinu cetnickog
i okupatorskog terora, a kada
je maia 1943. Prva proleterska stigla u dolinu Lima, Rosanda (rodena 1922) . postaje
horae Sestog (beogradskog)
bataljona.
!.·1.1I
•
I
I
Sa teritorije eentralne Bosne deeembra 1942. i januara
1943. godine, kada ie na ovoj
teritoriji boravila Prva proleterska, stupilo je u redove proletera oko sedam stotina boraea uglavnom mladiCa i
devojaka. Medu niima ie hila
osamnaestogodiSn ia Darinka iz
sela Omarske, kod Prnjavora.
Sa Brigadom ie nrosla tesku
bitku za ranjenike na Neretvi i vatreni pakao Sutieske
isticuCi se kao neustrasivi bo:
rae i nozrtvovana bolnicarka
u. borbi za ~pasavan je ranjemh drugova 1 drugariea.
Kada je avgusta 1943. vraCel?~ na teren, sa ponosom je
pneala narodu i omladini kako se pro]eteri bore i ginu za
~lobodu, kako pobeduju, i da
1h na tom pobedonosnom putu ne moze niko zadrzati.
STANKA (SREDOJA) RAK/c
I
,,I
II
II
142
Prvog januara 1943. jediniee Prve proleterske i Trece
krajiske brigade oslobodile su
Teslic i u toj borbi zarobile
oko 1.200 neprijateljskih vojnika. Nekoliko dana posle toga dva bataljona Prve proleterske oslobodila su i Prnja-
vor; Ove pobede proletera i
Krajisnika izrazavale su sna,
zan utisak kod naroda.
·
MladiCi i devoike nohrlili
su da se svrstaju· kao bord u
proleterske redove, a medu
niima i Stanka Rakic (rodena
1919). Kratko ie ratovala, ali
je hrabro pala ·kao horae Drugog ( ernogorskog) bataliona
u jednoi od naikrvaviiih borbi. na Zlatnom Boru (kod Celebica), 23. marta 1943. kada
su proleteri juriSali da spasavaiu ranjene drugove i bolesnike Centralne bolnice.
DOBRILA RIST/c
U selu Cupul iicu, kod Bugojna, gde ie rodena 1921. godine, Dobrila se bavila seaskim noslovima sve do der.embra 1943. kada ie stunila u
Prvu proletersku · brigadu.
U ratu je hila horae i bolnicarka. Uspesno je zavrsila nizi i srednii sanitetsld kurs, pa
je hila iedna od retko sposobnih bolnicarki.
�Kao hrabrog borca i pozrtvovanu bolnicarku proleteri je
1944. primaju u SKOJ, a zatim i u Komunisticku partiju
Jugoslavije.
LJUBICA RIST/c- VLAHOV/c
Posle istorijskih odluka u
oslobodenom Jajcu, novembra
1943. godine, kada su jasno
ocrtani ciljevi borbe naroda i
narodnosti Jugoslavije, sve vise je jacala i narastala Narodnooslobodilacka vojska Jugoslavije.
Decembra 1943. u Prvu proletersku brigadu stupila je i
skojevka Ljubica RistiC-VlahoviC, rodena u Cipuljicu, kod
Bugojna.
. . . . .
U sanitetu Prve proleterske
brigade ostala je katkci vr.eme.
Prekomandovana je ·u bolnicu
Prve proleterske divizije, u kojoj je ostala do kraja -rata radeCi kao instrumentiirka: -Svoju duinost: s\lvatila _je v.rlo. odgovorno, .je;- je zna.ladaj_enjen
doprinos veliki u lecenju ranjenika.
VIDOSAV A ROD/c
- TRAMOsLJANIN
Kada se vodila jedna od presudnih bitaka za ranjenike
1943. u dolini Neretve, mnoge
devojke su iz Centralne hoinice i - krajiskih brigada i
odreda stupale u proleterske
jedinice. ]"edna od njih hila je
Vidosava iz sela Podluga, kod
Sanskog Mosta. Stupila u Prvu proletersku marta 1943,
rasporeaena je u brigadni sanitet. Polozila je ispit borbenosti i humanosti u spasavanju ranjenika na Sutjesci, pa
je upucena na bolnicki kurs.
Bila je u onoj sanitetskoj
ekipi Prve proleterske na Sutjesci, koja se borila da nijedan ranjenik ne ostane na putu od Celebica do Zvornika.
Na celom borbenom putu Brigade, otkako je postala njen
horae, hrabro se borila do oslobodenja nase zemlje.
MARIJA (SVETOZARA)
SAMAC
Iz sehi Trilja, kod Splita, Marija Samac je posla u narodnooslobodilacku borbu. U prvu
proletersku stupila je u jeku
cetvrte neprijateljske ofanzive,
marta 1943. godine.
Ubrzo se istakla kao hrabar
horae i bolnicarka, ali je njen
ratni put sa proleterima bio
vrlo kratak.
'
U toku pete neprijateljske
ofanzive, u jednom _
od juriSa ·
juria 1943. hrabro je poginula
na Sutjesci.
FILA SAMOHOD
Odrasla u siromasnoj seljacc
koj porodici u selu Vodicama,
kod Sibenika, gde je i roaena
1925. godine, postala je 1942.
clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije. Iz severno-dalmatinskih partizanskih odreda dosla je oktobra 1943. do
MILOSAVA ROKV/c
Iz sela Podgorine (Bosanska Krupa), gde je rodena
1922, stupila je u Podgrmecki
partizanski odred, a 3. septembra 1943. u Prvu proletersku brigadu.
Borbeni put Milosave Rokvic sa proleterima je jedan od
najkraCih u Brigadi. U proleterskom stroju borila se svega sedamnaest dana, jer je
poginula vee 20. septembra,
kada je vodena jedna od tezih
borbi sa neprijateljem, na Maloj Cisti, u Dalmaciji.
143
�f:i
j•
Bugojna i stupila u Prvi batal_jon Prve proleterske.
Skojevka Fila vrlo brzo se
pokazala u Brigadi kao brabar horae i cetna bolnicarka.
Februara 1944. nasla se sa
svojom ranijom jedinicom u
selu plocama, kod Vrbasa, gde
_je ubrzo hrabro poginula. ProIeterima je ostala u secanju
kao horae iz borbenog stroja i
odgovorni komunista.
RUzA (NIKOLE) S/Mlc
Kao mlada devojka i udata
zena hila je svedok najvedh
zloCina koje su ustase poCinile u njenom kraju. I Mandino
selo, gde je rodena 1919, i Mokronoge - selo u koie se udala .uoCi rata ( oba blizu Duvna), hila su stalno na udaru
izdajnika. To su mesta gde su
]judi klani i zivi baeani u jame, pa takva sudbina nije ni
Ruzine najblize razminula stradali su i ani gde je rodena
i ani gde je udata.
U partizane je otisla 1941. i
postala horae Vukovskog, a
kasnije Livanskog odreda. Februara 1943, kod Prozora, stupila je u Sesti (beogradski)
bataljon Prve proleterske. Veoma se isticala kao hrabar horae, pa je hila na duznosti
cetne bolnicarke i referenta
saniteta u bataljonu. Sa Sremskog fronta je prekomandovana u prate6u cetu Vrhovnog
komandanta. Penzionisana je
u cinu majora JNA. Nosilae je
Partizanske spomenice 1941. i
viSe ratnih odlikovanja.
ROSA (z/VKA) SIMlc
Kada su januara 1943. proleteri oslobodili Teslic, devojke i mladid svrstavali su se u
proleterske cete i bataljone.
Tih dana ie u Prvu nroletersku stuuila i Rosa Simic.
Rodena 1922. u Teslicu, radila
je sve do dolaska proletera
kao kucna pomocnica. Pored
zloCina okupatora i domadh
.JUNI
TRSTA
1945.
GODINE,
OPICINA
KOD
izdajnika, Rosa je· dozive!a i
mnoga ponizenja raded u tudem domu i za drugciga.
Prosla .ie kao hrabar horae
i bolnicarka ceo put Prve proleterske ad dana stupanja u
Brigadu do Trsta. Umrla je
1948. u Teslicu, gde je radila
kao bolnicarka.
TONKA SKRAMOcANIN
'
Iz sela Turbe, kod Travnika,
gde je rodena 1923, Tonka je
stupila oktobra 1943. u TreCi
(kragujevacki) batalion Prve
proleterske. Neustrasiva i preduzimljiva, Tonka izrasta u
Brigadi od borea do referenta
saniteta u bataljonu.
.·. S Brigadom je prosla ratni
put kroz Bosnu, SandZak, Crnu Goru i Srbiiu, ucestvovala
u oslobodenju Beograda i produiila na Sremski front. U jednoi ad teskih borbi, kada su
proleteri napadali na neprij ateljska utvrdenja kod Iloka,
aprila 1945, Tonka je hrabro
poginula kao referent saniteta
Treceg (kragujevackog) bataljona.
LJUBICA N. SPREMO
144
Dovoljno _je aka se zna da je
Ljubica rodena 1931. godine
( u selu Karadzu, kod Bugojna) i da vee bude jasno, bez
ikakvog naglasavanja, da je
bila,J!'qan ad najmladih boraea i:'P:iit>;~! proleterske brigade.
Bet~I~''.J( ad zloCina i terora
okqpatqrit/ ustasa i cetnika, i
na~l~/Art~~ u p~q,~l~!.ienoj PrVOJ prJ11l'eterskoJY;:Cj!'},!l.0leten su
primali_i_ deeu, .he' ·.da ojacaju
�svoje redove, vee da ne ostaju
za njima uplakana i da im
ocuvaju zivote.
Ljuhiea nije htela da za proletere hude dete, vee horae,
sto je i postala. Uhrzo je primljena u Savez komunisticke
omladine Jugoslavije. Sa Brigadom je pros]a ratni put od
Bugojna do pred samo oslohodenje nase zemlje. 3. maja
1945. godine upucena je uNovi Sad u ho1niou na lecenje,
posto je rat ostavio vidne tragove na njenom krhkom i neli:nom telu.
MJLEVA STARcEVJ(:
- TODOROVIc
Posla je u partizane 1942. iz
sela Knezica (kod Bosanske
Duhiee), gde je i rodena 1922.
godine. U Prvu proletersku
stupila je 1943.
Skromna devojka koja se
nije cesto sretala sa nepozna-
tim ljudima oseeala se usamJjena, a ponekada i tuzna.
Drugovi su to hrzo uocili i komesar .ie razgovarao sa Milevom. Bio je to, onako kako su
radili komunisti, ohican ljudski razgovor: o roditeljima,
njenom selu, i svemu onome
sto hi moglo da je Cini hriznom. Zavr.Sili su razgovor, a
Mileva je rekla: ,Dohro, druZe komesare ... ''
Brzo se prilagodavala novoj
sredini. Postala je hrahar horae i holnicarka. Pres!a je kasnije u hrigadni sanitet. Ostala je u Prvoj proleterskoj do
konacnog oslohodenja nase
zem]je.
ANKJCA STOJANOV/c
Rodena 1928. godine, Ankica je napustila svoj rodni Gospie kao petnaestogodisnja devojka i uputila se ka proleterima. Stupila je oktohra 1943.
u Cetvrti (kraljevacki) hata-
GRUPA DRUGOVA I DRUGARICA PRVE PROLETERSKE U ISTRI, 1945. GODINE
!jon Prve proleterske. Kalila
se u horhama i juriSima. Proleteri su je zapazili kao hrahrog horea na Palisadu (Zlatihor) u .horhi protiv Bugara,
kao i u horhama za oslohodenje Valjeva i Beograda.
Deeemhra 1944, kada je
Prva proleterska hrigada gonila neprijatelja sa utvrdenih
polozaja na Sremskom frontu,
Ankiea je u jednom jurisu tesko ranjena i preneta u holnieu na lecenje.
SPASA fJ. STOJKOVJ(:
Kada su ustaniei iz Bjelopavliea posli u horhu protiv neprijatelja, medu njima se nasla i Spasa, rodom iz sela Martinica, kod Danilovgrada.
Iako mlada devojka (rodena
1921), veoma je aktivna kao
ilegalae i pozadinski radnik ti
vreme kada su se partizanske
snage iz Cme Gore povukle za
Bosnu. Ratne 1942. pala je u
zarohljenistvo i Italijani su je
internirali u logor u Italiju. U
logoru se driala dostojanstveno kao horae.
Posle kapitulaeije Italije,
Spasa je stupila u Prvu proletersku hrigadu. Odmah je medu proleterima zapazena kao
dobar horae i komunista '1ioji
ne priznaje teskoee u borhi za
slohodu. U Brigadi je hila horae i holnicarka.
MIHOVJLJKA STUPAR
- MJCJN
Kao petnaestogodisnja devojka je (1941) pocela aktivno da radi za narodnooslohodilacki pokret. U Savez komunisticke omladine Jugoslavije 145
�primljena je 1942. u selu Vodicama, kod Sibenika, gde je
i rodena 1927.
U Prvu proletersku stupa
oktobra 1943. kod Bugojna i
odmah je rasporedena u brigadni sanitet. Kao bolnicarka
mnogo je ucinila na spasavanju i negovanju ranjenika. Bi]a je sa ranjenicima i bolesnicima na Petrovoj Gori. Za
vreme desanta na Drvar zatekla se tamo na zadatku. I
ako ranj en a i sam a previ jala
je Janjene drugove. Ucestvuje
u prebacivanju ranjenika na
Vis i za Italiju.
Proleteri su je pohvalili za
takav rad, pa su je ubrzo primili u Partiju, a dobila je
1944. i cin vodnika. Aprila
1944. godine prekomandovana
je u Sanitetski bataljon Prve
proleterske divizije, gde je dohila Cin potporucnika. ·
TATJANA P. SVITIJ
Kada je poceo rat Tatjana
146 je maturila. Strahote rata, a
posebno zloCini koje su u Bugojnu i okolini pravili okupatori i njegove sluge, presekli
su razmiSljanje mlade Tatjane
0 fakultetu i daljem skolovanju. Odlucila se da umesto na
fakultet pode u borbu.
Novembra 1943. stupila je u
drugi ( ernogorski) bataljon
Prve proleterske. Ubrzo je zavrSila kurs za bolnicarke, da
bi i kao horae i kao strucna
bol-nicarka delovala na daljem
ratnom putu Prve proleterske.
. ~edu proleterima zapazena
]e 1 kao vrlo aktivni partijski
i po!iticki radnik u narodu.
Nien~ rec se cula svuda gde
]e Bngada napravila odmor iii
kratak predah izmedu borbi i
marseva, pa je tako doprinosila vecem -odzivu omladine za
ulazak u redove Prve proleterske.
KATA (ANTE) sABle
Dok su njena dva brata prvoborea ratovala, Kata je (rodena 1922) na terenu sela MaHIRURSKA EKIPA PRVE PROLETER~
SKE BRIGADE U POKRETU, DECEMB~A
1942. NA
MANJACI
kara, kod Makarske, bila vrlo
aktivan pozadinski radnik.
Primljena je u SKOJ 1942. godine, a u Trecu dalmatinsku
brigadu stupila je pocetkom
1943. Iz ove brigade presla je
12. juna 1943. u Prvu proletersku.
U Trecem (kragujevackom)
bataljonu hrabar je horae i
vredna bolnicarka. Aprila 1944.
odlazi po zadatku u Jedanaestu dalmatinsku brigadu, u '
kojoj i ostaje do kraja rata.
Kao hrabar horae i bolnicarka dobila je Cin vodnika i odlikovana ratnim
odlikovanjima.
JOVANKA sATORA
Proleteri su zapamtili Gornji Vakuf sa okolinom kao
kraj koji im je siroko otvarao
svoja srea i svoje domove,
deleCi sa njima i po'?_lednje
parce hleba. To je kraj koji je
dao dosta boraea Prvoj proleterskoj brigadi.
Medu njima je hila i J ovanka Satora, rodena 1923. u selu Oborcima, kod Donjeg Vakufa. Ova odvazna devojka
nije nigde izostala ni posustala u borbama po Bosni, Crnoj
Gori, Sandzaku i Srbiji. Jurisala je ulieama Beograda, a sa
pesmom je napustila oslobodeni glavni grad da bi sa svojim proleterima stigla na
Sremski front.
Poginula je u jednom od jurisa na utvrdene neprijate]jske polozaje . 17. decembra
1944~ na Grabovackoj Pustari,
nedaleko od Sida.
�KOSA (PERA)
ScEPANOVIc
Kao skojevka je maja 1943.
dosla u Prvu proletersku iz
Sakovica, kod Mojkovca, gde
je i rodena 1924.
Osobito se hrabro ddala i
neustrasivo jurisala u bitkama
pete ofanzive. Kao horae i bolnicarka u Brdskoi bateriji
Prve proleterske brigade, prosla je preko Vuceva, Sutjeske i
Zelengore i sve junacki izdrzala. Nastavila ie borbu preko Miljevine, Renovice, Han
Pijeska, Vlasenice, Drinjace i
Zvornika.
Poginula ie u svojoj devetnaestoi godini nedaleko od
Zvornika, 8. jula 1943. godine.
MASA (MATE) SKEGRO
Iz sela Krvarca, kod Metkovica, gde je rodena 1925. godine, stigla je sa Prvom proleterskom brigadom do Beograda. Vee 1942. kao skojevka
posla je u partizane na Bioko-
vo, a odatle u Petu, pa u Trecu dalmatinsku brigadu.
U jeku pete neprijateljske
ofanzive, juna 1943. godine,
stupila je u Prvi (crnogorski)
bataljon Prve proleterske. Ucestvovala je Masa, tada clan
KPJ, kao hrabra bolniCarka i
horae u bitkama po Bosni i
Hercegovini, Crnoj Gori, Sandzaku, Srbiji. U borbi za oslobodenje Beograda, sredinom
oktobra 1944, pokazala je izuzetno .iunaStvo .iuriSa.iuCi da
izvlaCi i previ ia ranjenike. Poginula je u jednom takvom pokusaju da iznese ran jenog druga sa bojiSta.
TRIVUNA sKLuGAR
- BOSN!c
Medu proleterima je hila
svega pet meseci, ali je to bilo dovoljno da u najtezim borbama i u napornim marSevima polozi ispit hrabrosti i izddljivosti. Dosia je marta
1943. u TreCi (kragujevacki)
bataljon Prve proleterske iz
Crvljivice, sela kod Drvara.
Od avgusta 1943. borila se u
drugim jedinicama, da bi rat
zavrSila kao bolnicarka u Tenkovskoj brigadi.
Za ispoljenu hrabrost u narodnooslobodilackoj borbi i
revoluciji odlikovana je ratnim odlikovanjima i dobila niz
drugih priznanja.
ZORKA (NIKOLE) SPERle
Iz Briste, kod Ploca, poslo
je mnogo omladinaca i omtadinki u narodnooslobodilacku
borbu i revoluciju. Zabelezeno
je da je svaki cetvrti stanovnik iz ovog sela bio horae u
NOB-u. Medu njima hila je i
Zorka Speric, rodena 1923. godine. Pocetkom 1942. ona je
postala Clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije. Istice se na izvrsenju mnogih zadataka kao kurir i ilegalni radnik. Polovinom 1942. stupa u
Partizanski bataljon .,Vid Mihaljevic".
U redovima Trece dalmatinske brigade borila se u cetvrtoj ofanzivi, a u toku pete, ju-
147
�na 1943 stupila· je u Drugi (ernogorski) bataljon Prve proleterske. Kao borae i bolnicarka
u Drugom hataljonu prosla )e
kroz hitke i marseve pete' seste i sedme neprijateljske ofan:
zive. Kada su proleteri krenuh
na horheni put u Srhiju prekomandovana je u sanitet Brigade, gde je i ostala do kraja rata. Umrla je 1970. u Beogradu.
BISERKA sPONJA
U selu Vodicama, kod Sihenika, gde je rodena 1926._ )>;odine, _jos kao seoska devoJeic,a
izdvajala se svojom sk;omn?s:
cu i vedrinom. U prvo.J godm1
rata vezala se za napredni omladinski pokret i pomaze u
ilegalnom radu na terenu, gde
je primljena i _u Savez ko~u
nisticke omladme J ugoslavije.
Pocetkom 1943. odlazi u Severno-dalmatinski odred, odakle se prikljucuje pocetkom
oktohra 1943. Prvom ( crnogorskom) hataljonu Prve pro:
leterske, kada su se proleten
nalazili kod Bugojna.
148
U Prvoj proleterskoi je astala do kraja rata. Pokazala se
kao hrahar horae i pozrtvovana holniearka, pa je zhog toga vee u toku rata dohila cin
oficira - zastavnika.
ZORA S. sTRBAC
Iz Gornjih Suia, sela u okolini Bosariske Krupe, Zora je
1942. posla u partizane. U leta
1943. stupila je u Prvu proletersku.
Ponosna devoika sa sela,
rodena 1924. nastavila je u reclovima proletera da ·se hrahro hori. J ednog dana ju je
pozvao komandir Vidak Bozovic i upitao da li hi htela da
ide za holnicarku.
- Ja sam devojka sa sela,
druze komandire, - rece mu
Zora. - Ne umem .ia leCiti ranjenike, ali umem da se hiiem. Dosia sam da svetim moie Krupljane ...
Komandir se nasmeja, a·;Zora nastavi horhu sa puskom i
homhama. Rekla je tada da
ce dok se rat ne zavrsi hiti sa-
mo horae i to je hrahro izdrzala na celom ratnom putu do
oslohoitenja nase zemlje.
ANKA sUBAslc
Kada su proleteri septemhra 1943. pohedonosno uSli u
Solit, s razlogom su se horci
Treceg (kragujevackog) hata·
liona pitali: da li ie neko astao u Splitu a da nije posao u
'
partizane.
Stunila ie tada mei!u proletere i Anka Subasic, koja ie i
rodena u Splitu 1922. <;odine.
Nasla se sa svojim Dalmatincima koji su kao proleteri do
dolaska u Split voievali no
Bosni, Crnoi Gori i Sandzaku.
Anka se hrahro horila kao
horae i holnicarka. a svojom
iskrenoscu, hrahroscu i nenosrednoscu uhrzo ie osvojila
simpatije proletera.
7
NADA (VASKRSIJA)
sUMLJA
Kada su proleteri januara
1943. )'Odine oslohodili Prnjavor i okolinu, na terenu su razvili zivu aktivnost. Oddava ju
zborove i priredbe, pomazu · u
formiran ju narodne vlasti prisutni ·su u celokupnom zivotu na oslohodenoi teritoriji. Osohito je omladina stalno
~a njima i ona popunjava redove Prve proleterske.
Medu tim mladima je i Narla Sumlja, rodena 1923. u selu Sihovskom, kod Prnjavora.
Ona tada postaje horae Sestog (heogradskog) hataljona
Prve proleterske.
Prosla je sa proleterima:
Gradinu, Cicevo, Neretvu, Sut.jesku, Jahorinu i .Romaniju -
�ucestvovala u svim horhama i
pohedama pvoletera. Hrahro
se kao horae i holnicarka horila u proleterskom stroju sve
do konacnog oslohodenja nase zemlie.
LEA SVARC -
POPOVIc
U0011ica iz Sarajeva, rodena
1924. u Branjevu (Zvornik),
Lea je otisla
partizane 1943.
godine. clan ie SKOJ-a od
1943, a KPJ od 1944.
Kao napredna omladinka
ona je aktivna u narodnooslohodilackom pokretu vee od
1941. godine, pa je zhog toga
dopala i ]agora na Rahu i
Hvaru, odakle je uspela poheCi i stupiti u Prvu proletersku.
U proleterskom stroiu ie izdrzala horheni put od 1943. do
maja 1945. i konacnog bslohodenja nase zemlje. Bila je holnicarka, politicki delegat u hirurskoi ekipi i zamenik kamesara l)olnice.
Proleteri se secaju mnogih
njenih podviga u teskim hor-
u
hama za spasavanje ranjenika.
Ne zahoravlja se njen krajnje pozrtvovani i samopregorni odnos u hrizi za ranjenike
na Sremskom frontu i u trenucima, januara 1945, kad je
i sama tesko ranjena kod Tovarnika. Takva je hila za sve
vreme rata. Rezervni je oficir
JNA, a za ispoljenu hrahrost
u NOB-u odlikovana je sa vise ratnih odlikovanja.
JOVANKA TIHOMJROV/c-/Llc
Krajem 1942. i pocetkom
1943. godine sa teritoriie Srpca, Tesnja, Dervente, Teslica
i Prnjavora stunilo je oko sedam stotina mladiCa i devojaka u Prvu proletersku hrigadu. Sa niima ie dosla i J ovanka, rodena 1922. u Korovima
kod Srpca. Bilo je to 20. januara 1943.
Istog dana kada je doSia
krenula je s proleterima na
teski mars od Prn iavora do
Ivan planine. Izdrtah je hrahro ovaj mars i istakla se u
horbama na Bradini, Ivan SedIn, Neretvi i Prenju. Sa Brigadom je hrabro iSla u sve
bitke do konacnog oslobodeni a nase zeml.i e.
mah je upucena na sanitetski
kurs, posle kojeg se vraca u
hrigadni sanitet.
•
Kao mlada bolnicarka radiIa je sa· lekarima Durom MesteroviCem, lvom Popovicem
- Daniiem, Ljubicom Vukanovic i drugim prekaljenim i
iskusnim medicinskim osohliem. U borbi za raniene i bolesne drugove polagala je ispit na Neretvi, Sutjesci, kao i
na celom horhenom putu Brigade do oslobodenja.
,
Kada se rat zavrsio Smili·
ka .i e kao clan KP J, rezervni
staresina. horae i nosilac mnogih ratnih odlikovanja nastavila rad sa punim tarom i poIetom na ohnovi i izgradnji
nase zemlje.
NEVENKA (RISTE)
TOPic
Roi'tena 1927. u nanrednoj
porodici u Donjem Vakufu,
jos kao mlada pridruzila se
naprednoj omladini i pocela
prve ratne godine (1941) da
saraduje sa narodnooslohodi-
SMILJA TODOROVIc
- ZJAJ/c
Jos kao devojCica od cetrnaest godina, · 1942. godine,
stunila je u narodnooslohodilacku horbu, a 1943. kada su
horci Prve proleterske oslobodili Livno i okolinu, Smilja je
napustila svoj rodni kraj i
dosla u proleterski stroj .. Od-
149
�Jackim pokretom, izvrsavajuci zadatke koje su joj postavljali skojevci i komunisti.
Kada je Prva proleterska
brigada avgusta 1943. stigla
do Donieg Vakufa, Nevenka
je kao skojevka stupila u njene redove. Postala ie bolnicarka u Pratecoi ceti Prve proleterske brigade i sa njom
pres!a borbeni put do Sopota
(Kosmai), gde je 10. oktobra
1944. hrabro poginula.
U svim borbama zapazena
ie kao borac Po hrabrosti a
kao cetna bolnicarka po ' izvanrednoj humanosti i pozrtvovanju u onim najdramaticnijim i po zivot najopasni jim
trenucima izvlacenja i previjanja ranjenih drugova.
SPASENJJA (STANKA)
TRNIN/6
, Roaena 1909. u. Kuli Atlagic;:a, kod Benkovca, Spaseniia
Je posle kanitulacije Italiie,
septembra 1943, stupila u Prvu proletersku brigadu.
Nien dolazak meau proletere bio je malo neobican za te
dane i za tu ratnu godinu ier
je Brigadu uglavnom saclniavala mladost, a Spasenija · je
vee imala trideset i sedam godina. Meautim. uhrzo su se te
razlilce rasprsile i oko Sn,seniie su se okunliale mlade
partizanke. Ona ih ie savetovala i poducavala krto svoie
cerke, te je zbog toga mlade
nartizRnke 11 brzo prozva.Se svo·
iim ,UCom".
Hrabro ie izdrzala sve bitke
i marSP.ve ·n::t ratnom rmtu Pr~
ve proleterske nd d~'1a stunania u njene redove do os!obo150 aenja.
Spasenija je ujedno najboIji primer kako su zajednicki
ciljevi obiedinjavali generacije u borbi za slobodu i za dostojnije i bolje sutra.
ZORA (VOJJSLAVA)
TRKULJA
Bania Luka je dala CitiJVu
p]ejadu boraca. nase revolucije. Stigli su Banjalucani u
mnoge proleterske i udarne
brhmde i hili prisutni na svim
bojiStima sirom zemlje. Primerom svojih starijih drugova, posla je u borbu i revoludju i petnaestogodisnja Zora
(roaena 1928. u Banja Luci).
U Prvu oroletersku stunila
ie septembra 1943. godine.
Ubrzo su je proleteri primili
u Savez komunisticke · omladine Jugoslavije. · Izrasla je u
hrabrog borca, pa se. ~ kako se secaju proleteri - kada
je brigada marsovala ka Beogradu Zora osecala i ponasala
kao vee stari f iskusni horae
- oroleter. Tako je i nastavila borbu do kraja rata.
MARVslNA -
MILA UJEVlc .
Iz siromasne je sel jacke porod ice. Jos kao vrlo mlada devojka opredelila se za napredni nokret. U Savez komunisticke omladine Juo:oslaviie
primliena je 1941. godine. Aktivni je terenski radnik sve do
decembra 1942, kada odlazi u
Partizanski batal ion ,,Vid Mihaljevic", na Biokovo.
.
U toku pete neprijateljske
ofanzive, juna 1943. godine, iz
Treee dalmatinske stupila je
u Cetvrti (kraljevacki) bata-
!jon Prve proleterske brigade.
Za vrlo kratko vreme zivota i
borbe meau proleterima pokaza]a se kao hrabar i druzeljubiv horae i odana bolnicarka.
Poginula je u jednom od jurisa juna 1943. na Zelengori.
DAVORKA URL!t
Rat ju je zatekao kao ucenicu u Sinju. Tada je imala ,
sesnaest godina. Ubrzo se istice kao jedna od aktivnih i
naprednih omladinki u svome
rodnom Sinju.
U Prvu proletersku dosla ie
kao skojevka oktobra 1943.
!cod Bugojna. U brigadnom sanitetu, gde je hila rasporeaena, veoma se angazuje kao
bolnicarka i skojevski rukovodilac, pa je vee novembra
1943. primljena i u KPJ.
Aprila 1944. prekomandova·
na je iz Prve proleterske u
Osmi korpus narodnooslobodilacke voiske. Posle raia je
zavrSila fakultet i sada j e
Predsednik Privrednog suda u
Solitu. Nosi!ac je mnogih ratnih i mirnodopskih odlikovania.
DU8ANKA VAS/t
Roaena ie 1927. u Slatini
Ilidzi. kod Bania Luke. U C:etvrti (kraljevacki) bataljon Prve proleterske stupila je januara 1943. godine. V ec u pr·
vim bitkama istakla se kao
horae i pomocnik puskomitraljesca. Kasnije je, u 1944. go·
dini, presla u Prvi ( crnogorski) bataljon, gde je bila politicki delegat voda.
�Zanimljivo je ovo istaCi o
Dusanki Vasic: horae na pocetku, ona je posle hitaka na
Neretvi, Sutjesci, Drvaru i
mnogih drugih hrzo stasala
medu nroleterima i u vrsnoo:
rukovodioca. Tako ie kada ie
Prva pro]eterska hila na Srem_,l(om frontn. Dusanka povuieena sa fronta sa zadatkom da
formira sanitetski hataljon pri
stahu Armije.
Odmah posle rata. u NiSu ie
hila koroesar podoficir skolskog hataliona. sa koie se duznosti demobilisala 1945. godine. Rezervni ie oficir i nosilac
viSe ratnih odlikovanja.
SMILJKA VAZTc- Dt.ALTO
Kao ucenica. rodena u Duvnu 1927, Smiljka je prekinula
skolovanje kada je okupator
usao u nasu zemlju. ViSe nije
razmiSljala o skoli, vee o tome
kako ce najviSe doprineti hor-
hi protiv neprijatelja i domaCih izdajnika.
Jedna je od onih dobrovoljaca koil su avgusta 1943. stupili u Prvu proletersku. Rasporedena je da bude u sanitetu Brigade.
Dozivela .ie mnogo radosti
kada su proleteri pohedivali.
hila tuzna kada ginu i kad io.i
urniru ran.ienici, ali najradosniii je njen dan bio - kako
ie i sama kazala - dan kada
ju je pozvala Marta Popivoda
i saopstila joj: da je primljena u Partiju. To je .ios vise
hrabroscu i ponosom ispunilo
da joj se Cinilo da nema bunkera ni bedema do kojih ne
moze stiCi. Poheda je i slohoda tako vee hlistala u njenim
oCima.
MILKA (/LJJE) VEJJNOV/c
,Ne postoji niko na svijetu
ko nas moze pohijediti i unistiti" - rekla je Milka kada
su proleteri prosli preko mosta na Neretvi.
;
Radila je hez stni.ha i spretno, kao od sale, sa omladinom
i Zenama U pozadini na teiitoriji Benkovca i Bosanske Krupe. Kada je stupila u Prvu
proletersku onda ie cesto znala kroz smeh da ·kaze: da tu
viSe nema Sale, veC se treba
boriti i marsovati.
Tako ie govorila na pocetku, prvih dana u Brigadi, da
bi sa pesmom isla u marseve
i hitke po Bosni, Dalmaci ji,
Crnoj Gori, Sandzaku i Srbiii, pa preko Srema i Hrvatske
do Trsta. Borac i holnicarka,
strazar i hombas - svuda je
stigla i nigde ni ie za strojem
zaostala do poslednje bitke koju su vodili proleteri.
DRAOJCA (VLADA) VUCTc
Cerka radnika i majke domaCice, Dragica je odmah posle zavrsene osnovne skole posla na frizerski zanat. Imala
je srecu sto je hila kod maistora Huseina Kahvica, koji
ioj je povremeno davao zadatke, posto je bio organizovan i
radio za narodnooslohodilacki pokret. Tako je radila za
pokret Dragica ( rodena 1927. u
Teslicu) sve dok nije stupila
u Sesti bataljon Prve proleterske 3. .ianuara 1943. godine.
Sa Sestim (beogradskim) bataljonom prosla .ie cetvrtu i
petu ofanzivu. Posle Sutjeske
presla je u Prvi ( crnogorski)
bataljon, u cijim redovima ratuje do Sremskog fronta. U
decemhru 1944. ranjena je kod
Tovarnika.
Posle izlaska iz holnice rasporedena je na duznost u
Gardijskoj hrigadi, iz koje je 151
�PETRA VUJJ(:
po svojoi zelji demobilisana
1945. godine. Iz Beograda vratila se svome Teslicu, odakle
je u sesnaestoj godini i posla
s proleterima. Sada zivi u Doboju.
II
![
,,
,,
II
l·i:
.,
II
I!
[I
II
H
'II
1
!
1
p:
!'
ZORA VUe I<: - KRCUNOVI<:
J anuara 1943. godine, kada
su Prvoj proleterskoj predstojali napomi marsevi i borbe,
mlada radnica iz Teslica Zora
(rodena 1923) krenula je meau proletere. Kada je stupila
u Prvu proletersku postala je
horae Cetvrtog (kraljevackog)
bataljona, koji je prvi i usao
1. januara 1943. u Teslic i taka eestitao Novu godinu gradanima Tesliea.
Zora je u Brigadi postala
clan SKi:lJ-a i Clan Komunistil'ke partije Jugoslavije. Bila
je cetna bolnicarka i referent
saniteta u Ce~rrtom batalio·
nu. Mean proleterima dobila
15 2 je oficirski cin i Orden za hra·
brost. Oktobra 1944. presla je
u Bolnicu na Dedinje, za politickog komesara.
VIDA -
Grad Jajce koji je novemhra 1943. godine bio centar u
kojem je 'krunisana dotadasnja horha naroda Jugoslavije,
bio je i hojni zov svim patriotima Jugoslovenima da podu
u horhu za jasno odredene ciljeve i srecniju sutrasnjicu.
Tih dana je i Petra VujiC, sedamnaestogodiSnja devoika iz
sela Drenova Dola, nedaleko
od Jajea, stupila u Prvu ptoletersku brigadu.
U Sestom (beogradskom)
hataljonu Prve
proleterske
Petra je izrasla u rukovodioca,
te je i Milosav BojiC u svojoj
knjizi istice kao primernog i
hrabrog proletera. U Prvoj
proleterskoj ona je primljena
u Komunisticku partiju Juga·
slavije i dohila kao nien hrahri horae viSe priznanja.
AJsA VUJANlc
U selu SuvaCi, kod Sanskog
Mosta, gde je u siromasnoj
seljackoj porodici rodena 1926,
osetila je svu tezinu mukotrpnog zivota od najmladih dana. Radila je kao najamnik i
sluskinia kod bogatih seliaka.
Naoustila je gazdu 1942. i
prikliucila se oartizanima u
selu Dabru (Podgrmel').
Kao skojevka dosla je meau podgrmel'ke partizane i
s ni ima vojevala do septembra
1943. kad je stupila u Sesti
(beogradski) bataljon Prve
proleterske.
Kao hrabar horae i bolni- .
carka Vida je s proleterima u
mar5evima i bitkama sve do
prelaska u Srhiju 1944. godine, kada je prekomandovana
u Cetvrtu · srpsku hrigadu za
referenta saniteta hataljona.
ANKA VUJiclc -
LATIN
U Vodicama, kod Sibenika,
g9e je rodena 1922. godine,
Anka aktivno radi vee u pripremi ustanka 1941. na prikupljanju oruzja i drugog materija!a. Njen muz odlazi 1942. u
partizane i iste godine gine, a
Anka, iako ima malo dete, nastavlja aktivno da radi za narodnooslohodilacki pokret. Te
godine (1942) i postala je clan
SKOJ-a.
Pocetkom 1943. Italijani otkrivaju nienu aktivnost. pa je
hapse i odvode u logor Fraskete, kod Napulja. Odmah po kapitulaciji Italije uspeva da se
vrati u zemlju, te je taka vee
oktobra 1943. postala horae
Prve proleterske brigade. . U
Brigadi je .ostala kao horae i
�bolnicar lea do aprila 1944. godine, a onda je prekomandovana u Sanitetski bata!jon Prve
proleterske divizije i dobila Cin
starijeg vodnika.
Posle rata kolonizovana je u
Vojvodinu, gde se istakla kao
drustveno-politicki radnik na
zadacima izgradnje zemlje.
i bolnicarka do kraja novembra 1944. godine, kada se Prva
proleterska nalazila na Sremskom fl·ontu. Tada je prekomandovana u brigadni sanitet,
iz kojeg je i demobilisana kada se zavrSio rat.
VIDA (RISTE) VUKASINOVJ(:
MARJJA (JOZE) VlJJCJ(;
Kao ilegalni radnik i aktivista narodnooslobodilackog pokreta istak!a se u svom rodnom mestu, u Kljenku (kod
Vrgorca), zbog cega je 1942.
primljena u Savez komunisticke omladine Jugoslavije. Te iste godine, u novembru, otiS!a
je u partizane na Biokovo. Postala je ubrzo borac Cetvrte
dalmatinske brigade, da bi zatim bila prekomandovana u
Trecu dalmatinsku.
Za vreme pete neprijateljske
ofanzive, juna 1943. godine,
stupila je u $esti (beogradski)
bataljon Prve proleterske. U
ovom bataljonu bila je borac
Pripada po godinama onim
starijim borcima Prve proleterske brigade. Rodena 1912. u
OtpoCivaljki, kod Prnjavora,
dosla je medu proletere januara 1943. godine.
Najduze je bila u Protivoklopnoj ceti Brigade, ali su je
dobro poznavali i borci i rukovodioci iz drugih ceta i bataljona. Isticala se hrabroscu i
neposrednim odnosom prema
n1Iadim drugovima i drugaricam~.
Sa Brigadom je prosla cetvrtu i petu neprijateljsku ofanzivu, ne izostajuCi iz prvih borbenih redova kroz zestoke bi lIce i iscrpljujwce marseve.
DlfsANKA (LAZE) VRBICA
Iz Mrcevaca, kod Laktasa,
(gde je rodena 1924), stupila
je 1943. u TreCi (kragujevacki)
bataljon Prve proleterske.
Kao hrabar borac i bolnicarka istakla se u borbama na
Turbetu i Travniku, kao i u
svim drugim koje je vodila
njena Brigada. Bila je presrecna kada je s Kragujevcanima
usia u Split i tada je prvi put
videla n1ore, zariCuCi se da Ce
posle rata doCi u Split. Borila
se u Bosni, Sandzaku, na tlu
Srbije, na Sremskom frontu i
sve do Trsta i konacnog oslobodenja zemlje. Umrla je posle rata.
IVKA z/Gic-RABRENOV/c
Rat ju jc zatekao kao ucenicu gimnazije i Ivka skolu nije vise pohadala, vee je kao
clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije ilegalno radila !53
�redovima, Danica je s proletetima presla preko Vuceva, Celebica, Sutjeske, Zelengore, Balinovca, Miljevine, Jahorine i
Romanije. Htela je da bude u
svakoj borbi, u svakoj akciji.
Tako je i bilo sve do onaga
dana kada su je izneli sa poloZaja izreSetanu nemaCkim mi~
traljezom. Dugo je lecena u bolnici. Bio je to kratki, ali junacki put u stroju Prve proleterske. Sada zivi kao tezi ratni
vojni invalid u Rijeci.
ANTICA-MALENA ZEMUNIK
u pozadini, a maja 1943. posla
u TreCi (kragujevacki) bataljon
Prve proleterske. Stupila je iz
sela Papa (Bijelo Polje).
Kao borac i bolnicarka brabra je izdriala na celom borbenom putu Brigade preko Sandzaka, Bosne, Dalmacije, Crne
Gore i Srbije. J unacki se borila
za oslobodenje Beograda, na
Sremskom frontu i sve do
Trsta.
U pratecoj ceti Prve proleterske dobila je Cin zastavnika,
a za izvanrednu hrabrost u
mnogim bitkama odlikovana je
ratnim odlikovanjima.
DANICA t.URJ(:
Uoci pete neprijateljske ofanzive, kada je Prva proleterska
stigla u do linu Lima, u borbeni
stroj proletera doslo je dosta
devojaka i mladiCa od Mojkovca, Bijelog Polja, Berana (sadasnjeg Ivangrada) i iz drugih
krajeva · Crne Gore. Medu njima bila je i Danica Zuric. Kao
!54 horae uvek u prvim borbenim
Radnica iz trgovacke porodice, radom iz sela Krila Jasenice, kod OmiSa, Antica Zemunik
(rodena 1918) ukljuCila se u
napredni radnicki pokret jos u
predratnim godinama. Do maj a 1943. radi kao ilegalni pozadinski radnik, kad je i prim!jena u Savez komunisticke
omladine Jugoslavije. U maju
1943. odlazi u Mosorski partizanski odred, a zatim u Trecu
dalmatinsku brigadu.
Dosia je kao Clan KPJ u TreCi (kragujevacki) bataljon Pr-
ve proleterske brigade za vreme pete ofanzive, juna 1943.
godine. Borila se hrabro u redovima proletera do oktobra
1944. U Trecem bataljonu hila
je cetna bolnicarka. Posle oslobodenja Beograda ostala je
da radi kao bolnicarka na hirurskom odeljenju Vojne halnice.
ZLODRE -
JANJCJ(: TONKA
Rodena 1923. godine u Splitu odakle je kao dak gimnazije 'posla u ·borbu 1942. go dine.
Juna 1943. je u Prvoj proletersko i brigadi.
Kao borac Prve proleterske
brigade prosla je sve borbe i
ofanzive, a 1944. Tonka je prekomandovana u sanitet Prve
proleterske divizije, gde se istice kao bolnicarka.
Posle rata nastavila je skolovanje. Danas radi u Beogradu kao strucnjak u aluminijumskoj industriji Aktivni je
drustveni radnik.
�OD BOSNE
DO TRSTA
(BORBENI PUT BRIGADE
1944. I 1945. OODINE)
�rve januarske dane 1944.
vojska
docekivala je u sasvim drukcijim uslovima i okolP Jugoslavijeodnosu na onegodinesuNarodnooslobodilacka godine
nostima u
koji
ih pratili u prve dve
rata. Istinu o borbi N arodnooslobodilacke vojske protiv okupatora
i njegovih saveznika vise nije bilo mogucno sakriti ni u zemlji ni
u svetu. Odlukom Drugog zasedanja AVNOJ-a Narodnooslobodilacka vojska je i pravno sankcionisana kao armija nove demokratske
i federativne Jugoslavije, kao jedina istinska antihitlerovska vojna
formacija u zemlji. Svojom tridesetomesecnom borbom i zrtvama
ana je potvrdila svoje pravo da bude jedini i iskljuCivi reprezentant i predstavnik oslobodilacke borbe naroda Jugoslavije za novo,
humanije i pravednije drustvo koje je trebalo podizati, i u meri
u kojoj su postizani znacajni uspesi i pobede na unutrasnje-politickom i medunarodnom planu- rasla je i njena snaga.
Konacna pobeda, meautim, jos nije bila na vidiku. Na tlu Jugoslavije vojne snage okupatora bile su i dalje izuzetno brojne,
sto im je i omogucavalo da, s vremena na vreme, organizuju i ofanzivne operacije sirih razmera. U zimu 1943/44. izvode zamasne operacije, u celoj Jugoslaviji, a maja 1944. i desant na Drvar. Bio je to
jos jedan veliki ispit za Narodnooslobodilacku vojsku, utoliko tezi
i odgovorniji !ito je trebalo neposredno da brani svog Vrhovnog komandanta druga Tita i vojnopoliticko rulcovodstvo revolucije, i to
kada je sva zemlja hila zahvacena plamenom oslobodilaclcog rata.
KA SRBIII I BORBE ZA OSLOBODENJE
U prolece 1944. Brigada se borila na sektoru Jajca, Mrkonjic
Grada i Gerzova. Za junacko drzanje kod Magaljdola, pocetlcom
aprila 1944, pohvaljen je bataljon »Garibaldi« koji je tih dana pruiio snazan otpor nemaclcim trupama i time olakSao prelazak drugim jedinicama Brigade na nove polozaje. Brigada se, isto taka,
istakla u drvarskoj operaciji, od 25. maja do 5. juna 1944. Na putu
�l
CETA ZA VEZU
PRVE
PROLETERSKE
BRIGADE ULICAMA OSLOBO:DENOG BE-
OGRADA
za Sandzalc, u junu i julu 1944, vodila je ostre borbe protiv Nemaca na planinama- Vranici, Zecu i Bitovnji, zatim kod Trnova, Jabulce i drugih mesta. U avgustu, Prva proleterska dejstvuje u Sandzaku protiv nemackih i cetniclcih snaga. Prodiruci u Srbiju, posle
prelaska Uvea (23. avgusta 1944), ucestvuje u zestokim okrsajima
protiv bugarskih fasistickih trupa na Palisadu ( od 24. do 27. avgusta), kada je imala znatne gubitke, zatim u razbijanju jakih cetnickih snaga na Jelovoj gori, kod Karana, Kosjerica i Varde, te u
oslobotlenju Bajine BaSte, Valjeva ( septembra) i Uba (2. oktobra
1944 ).
Pri izbijanju na lease Zlatibora 23. avgusta 1944 i posle izvojevane pobede nad cetnicima i Bugarima na Palisadu, pocele su
Brigadi stizati popune mladosti - devojke i mladiCi iz Titovog
Uzica, Bajine Baste, Valjeva, Kosjerica, Mionice, Uba, Lajkovc'a,
Lazarevca, sa Kosmaja, iz svih krajeva kroz koje je Brigada prolazila, da bi njihov dolazak doiiveo kulminaciju u danima borbe za
Beograd, kada je na stotine mladih Beograilana dobrovoljno stupi/a u Prvu proleterslcu.
Znacajnu ulogu Brigada je imala u borbama za oslobodenje
Beograda. Od prvih jurisa do potpunog oslobodenja glavnog grada Jugoslavije, proleteri su, za svih sedam dana borbe, hili neumorni u razbijanju neprijatelja na svim pravcima nastupanja.
U osloboaenom Beogradu bataljon »Garibaldi" izasao je iz
sastava Prve proleterske i 29. oktobra usao u novoformiranu italijansku partizansku brigadu »Italija«, a na mesto Petog bataljona
dosli su ponovo borci iz $umadije.
NA SREMSKOM FRONTU
SEDMT BATALJON PRATECIH ORUDA
U POKRETU KA SREMSKOM FRONTU
VOJNA MUZIKA PRVE PROLETERSKE
BRIGADE, U SREMU, DECEMBRA 1944.
GO DINE
Posle jednomesecnog boravlca u Beogradu, gde je vrsila ulogu
garnizonske jedinice, Brigada je upucena na Sremski front. U sklopu ostalih jedinica Prve proleterske divizije i Prvog proleterskog
lcorpusa, ucestvovala je prvih dana decembra u proboju odbrambene linije neprijatelja na delu fronta Jlok - Erdevik. Posle artiljerijske pripreme ad 15 minuta, u 12 casova i 15 minuta 4. decembra 1944. tri bataljona Brigade probila su snaznim jurisom prvu
liniju odbrane, pa potom drugu, da bi 5. decembra Prva proleterska oslobodila Sid i nastavila nadiranje ka Tovarniku. Posle teske borbe, u kojoj je neprijatelj imao oko 50 poginulih, Brigada je
7. decembra oslobodila Tovarnik i skdila otpor neprijatelja u Ilaci i Sidskim Banovcima. Napad na Orolik, medutim, nije uspeo
zbog jakog otpora mnogo nadmocnijih neprijateljslcih snaga, gustih minskih polja koja je trebalo savladati, a i nedovoljnog islcustva za borbe u ravnici. N a sektoru N egosavci - Orolik, Brigada
je vodila danonocne teske borbe ad 15. do 20. decembra 1944, sve
dok nije smenjena ad jedinica Otecestveno-frontovske bugarske
armije. Od 21. do 31. decembra 1944. Brigada se nalazila na odmoru u rejonu sela Adasevaca.
�Za svoju trogodisnjicu, Brigada je organizovala svojevrsno takmicenje koje se odvijalo metlu njenim bataljonima u periodu od
6. do 26. decembra 1944. Rezultati takmicenja bili su izvanredni.
Brigada je izbacila iz stroja 3.108. neprijateljskih vojnika i oficira
( 1.181 poginulih, 1.760 ranjenih, 167 zarobljenih), dok je sama imala 148 poginulih, 581 ranjenih i 40 nestalih. Zaplenila je 801 pusku,
86 mitraljeza, 13 masinki, 25 revolvera, 31 laki i te5ki bacac, 5 topova, 5 radiostanica it d. U tom takmicenj u koje se odvijalo pod
parolom »Unisti sto viSe neprijateljskih vojnika« - proleteri su
nasli vremena i za intenzivni vaspitno-politicki i kulturni rad, pa
je opismenjeno 294 drugova, odrzano je 225 vojnickih i politickih
cetnih konferencija, 822 vodna sastanka, 28 usmenih novina i priredbi. Ulagani su veliki napori da se borci prilagode rovovskom
ratu i smanje gubici koji su hili prilicno veliki u odnosu na raniji
naCin ratovanja.
Cestitajuci Brigadi trogodisnji jubilej, drug Tito je jos jednom visoko ocenio znacaj i ulogu Prve proleterske brigade: »Neizmerno dug, trnovit, krvav ali i slavan put ima Prva proleterska brigada. Mrtva tijela boraca vase brigade pokrila su mnoga bojista u
Bosni, Hercegovini, Crnoj Gori, Dalmaciji, Srbiji, ali iz njihove krvi
nice bratstvo i jedinstvo, nice jedan novi i.ivot jedne srecne, nove
Jugoslavije. Mjesto mnogih palih sinova Sumadije i Crne Gore iz
Prve proleterske brigade, popunili su sinovi junacke Bosne, Like,
Dalmacije, Srbije itd. Danas Prva proleterska predstavlja simbol
bratstva i jedinstva u borbi za oslobotlenje nase zemlje i stvaranje nase slavne N arodnooslobodilacke vojske.«
U periodu od januara do aprila 1945. Brigada je na Sremskom
frontu ucestvovala u napornim ofanzivnodefanzivnim operacijama
u sastavu svoje divizije. Posle proboja Sremskog fronta, 12. aprila
1945. godine, istakla se u gonjenju nemackih i ustaskih snaga na
zapad, u oslobotlenju Pleternice (18. aprila), Okucana (25. aprila),
Vrbovca ( od 5. do 7. maja), Sv. Ivana Zelene (8. maja) i drugih
mesta. U tim borbama neprijatelj je imao preko 1.500 poginulih i
ranjenih, a Brigada preko 500 poginulih, ranjenih i nestalih boraca.
Devetog maja Brigada je usia u oslobotleni Zagreb, da bi posle desetak dana pre-ko Ljubljane nastavila pokret prema Trstu, gde je i
zavrsen njen borbeni put.
Prema nekim proracunima, u redovima Prve proleterske brigade od dana formiranja pa do kraja rata borilo se oko 20.000 boraca iz svih krajeva Jugoslavije i nekih evropskih zemalja. Za druge jedinice NOV J i potrebe NOP u pozadini Brigada je dala oko
3.000 rukovodilaca. U ratu je imala oko 7.500 poginulih, ranjenih i
nestalih, a znatno vece gubitke nanela je okupatorovim, kvislinskim i kolaboracionistickim snagama. Brigada je dala osamdeset i
tri narodna heroja. Pored brojnih pohvala koje je primila od Vrhovnog staba i druga Tita, odlikovana je Ordenom narodnog heraja, Ordenom narodnog osloboilenja, Ordenom partizanske zvezde
sa zlatnim macevima, Ordenom bratstva i jedinstva I reda i Ordenom zasluga za narod I reda. Svakako valja dodati i ono sto je
TRECI KRAGUJEVACKI
BRUARA 19~5. GODINE
REJONU SIDA
BATALJON, F.ENA lVIARSU U
MARSAL 'TITO U PRATNJI KOMANDANTA ARJVIIJE GENERAL-1"AJTNANTA PEKA DAPCEVICA OBILAZI NA~E BRIGA
DE PRED VINKOVCIMA
�CK KPJ izrekao o ovoj Jedinici u svom telegramu povodom dvogodisnjice od njenog formiranja: »Postalo je ponos biti horae Prve
proleterske, jer ana je ponos Citave nase vojske i naseg naroda!«
0 tome kakve je pobede i uspehe Brigada postizala u toku narodnooslobodilackog rata i revolucije, veoma je ilustrativan i izvestaj za poslednji mesec dana rata, o tome kakve je gubitke nanela neprijatel ju u zavrsnim operacijama koliko je zarobila i ubila neprijateljskih vojnika i stare5ina i sta je sve zaplenila od tehnike i naoruZanja.
U vremenu od 12. aprila do 12.
maja
1945.
neprijatelj
je
pretr-
Za isto vreme od neprijatelja je
zaplenjen sledeCi ratni materijal:
peo sledeCe gubitke u ljudstvu:
ubijenih vojnika i oficira
3.135
ranjenih vojnika i oficira
zarobljenih vojnika i ofi-
3.879
cira
1.672
naSi gubici u istom vremenu su
sledeCi:
poginulih boraca i rukovo-
dilaca
382
ranjenih boraca i rukovo-
dilaca·
1.186
nestalih boraca i rukovodilaca
71.
U toku gore navedenog vremenskog perioda neprijatelju je uniStena sledeCa koliCina ratnog materijala:
tenkova
bornih kola
kamiona
luksuznih autonwbila
haubica
protivkolskih topova
bacaCa
~>Saraca((
1
3
22
15
3
9
12
22
i mnogo drugog lakog orutja, ko~
rija, kola, raznog materijala, kao i
dva magacina.
tenkova
3
haubica
15
brdskih topova
13
protivkolskih topova
26
teSkih bacaCa
47
lakih bacaCa
68
protivavionskih mitraljeza
4
teSkih mitraljeza
17
))Saraca''
176
raznih puSkomitraljeza
62
raznih maSinki
169
raznih puSaka
2.580
piStolja
54
kamiona
82
kamiona sa gusenicama
4
automobila
12
motocikala
49
bicikli
105
kola sa spremom
403
konja
329
poljskih kujni
5
radios t anica
11
telefona
35
nemaCkih zastava
3
granata za razne topave
1.895
mina za bacaCe
1.575
bambi
789
puSCane i mitraljeske
municije
75.000
i joS mnogo druge spreme i vojniCkog materijala.
�SLAVKA ABRAMOVIC
Tek sto je hila zavrsila fotografski zanat poceo je rat.
Slavka je (rodena 1925) sa celom svojom porodicom hila internirana iz Sente od strane
madarskih fasista. U logoru je
provela tri meseca. Po izlasku
iz logora ide u Beograd, gde
poCinje saradnju sa naprednom omladinom. Jedno vreme,
da hi izhegla prinudni rad, iiivela je u Valjevu.
Sa svojom mladom sestrom
Zorom stupila je oktohra 1944.
u Prvi (crnogorski) hataljon
Prve proleterske. Uhrzo je prekomandovana u Kulturno-pro·
pagandnu sekciju Brigade, u
kojoj je radila kao fotorepor·
ter sve do demohilizacije, sep·
temhra 1945. godine.
ZORA ABRAMOVIc
Jos kao cetrnaestogodiSnja
devojcica dohro je iskusila
strahote rata i teror okupatora. Iz Sente, gde je rodena
1927. godine, madarski fasisti
su je sa celom porodicom 1941.
internirali u logor - prvo 'u
Stari Becej, a onda u Madar:
sku.
Kada su madarski okupatori pustili n jih nekoliko iz logora, medu njima se nasla i Zora. Nije se viSe zadriavala u
Senti, vee je otisla u Beograd.
Iako vrlo mlada, ona sa starijom sestrom Slavkom radi ilegalno na zadacirna sa organizovanom omladinom Beograda.
Oktohra 1944. stupila je u
Prvu proletersku hrigadu u kojoj je zavrSila i kurs za holnicarke. U Brigadi je ostala do
oktobra 1945. godine.
LJUBJCA ALEKSic
Kada su proleteri presli
Uvac i nastavili horhu po Srhiji, Ljuhica im je (rodena
1923. u Sekurnu, kod Lehana)
posla u susret. Stupila je u Prvu proletersku hrigadu oktobra 1944. godine.
Borheni put ju je vodio prerna krvavim bojistima u Sremu i Slavoniji. Pred snaznim
jurisima nasih jedinica lomio
se tada poslednji otpor nepri'
jatelja i slohoda je vee sasvim
hlizu bila. Caklila se sloboda i
u oCima Ljuhice AleksiC. I up: 161
�r
!
ravo tada poginula je u bici
na Pleternici. Bilo je to 19: aprila 1945. godine.
HRISTINA - PERICA
BAJJ(: .:.._ DRAOOVJ(:
Rasia je i vaspitavala se u
revolucionarnoj porodici BajiC
u Po!icama, selu kod Ivangrada, gde je i rodena 1925. godine. Vee od ustanickih dana
1941. svim srcem je hila okrenuta narodnooslobodilackoj
borbi, u kojoj su se njena braca Krsto i Mojso borili u proleterskim jedinicama.
1943. posla je i Hristina u
borbu, tragom svoje brace. Jula 1944. u Sandzaku je srela
brata Krstu, koji je tada bio
politicki komesar Trece krajiske brigade. Radost susreta bio
je pomucen kada je saznala da
joj je brat Mojso poginuo kod
Kljuca.
Perica, kako su je zvali iz
miloste, nastavila je borbu u
redovima Prve proleterske brigade. Jurisala je sa proleteri-
rna na bugarske fasiste na Zlatiboru. U borbi na Zlatiboru u
jurisu je junacki pao njen brat
Krsto, koji je proglasen za narodnog heroja. Stisla je srce i
nastavila borbu u redovima
proletera do konacnog oslobodenja zemlje. Posle rata nastavlja skolu i sada je primarijus u Beogradu.
MJLICA (SVETOZARA)
BARJAKTAREV/c
rat· je. zacas prekinuo i · rasprsio sve njene snove o buducnosti.
Oktobra 1944. u os!obodenom Beogradu stupila je u Prvu proletersku brigadu. Posla
je sa pesmom u proleterskoj
koloni preko Save da se bori
na Sremskom frontu i da doceka slobodu kao horae sa puskom u ruci. I samo tri dana
po odlasku iz Beograda, 27.
novembra 1944. poginula _i,e
kod Beocina mlada studentkinja iz Kikinde, Mileva Berarov.
Posla je u partizane iz Rume. Tako je svoj dvadeseti rodendan, 10. septembra 1943.
godine, Viktorija Bertoli proslavila medu vojvodanskim
partizanima.
Krajem 1944. stupila je u
Prvu proletersku brigadu vee
kao iskusni horae i bolnicarka. Hrabrost i humanost, cestitost i iskrenost, druzeljublje
i vese!ost - sve je to izviralo
iz ove mlade partizanke, koja
nije posustala ni u jednom jurisu na Sremskom frontu i
preko Slavonije do Zagreba i
Trsta. Nosio je duh borbenosti,
vere i vedrine, koji je, onako
neposredna, lako i na druge
prenosila i njime zracila.
MILEVA (STEVANA)
BERAROV
162
Kao uCiteljica u SopiCima,
kod Lajkovca, gde je rodena
1916. godine, cesto je govorila
svojim ucenicima 0 tome kako
treba voleti svoju zemlju, boriti se za nju i kako treba mrzeti tudina koji nasem narodu
oduzima slobodu.
Septembra 1944. Milica je i
na delu potvrdila ono sto je
govorila svojim uCenicima.
Stupila je u Prvu proletersku
brigadu. Rasporedena je u Kulturnu ekipu Brigade. Neumoran je radnik na pripremi programa za borce na frontu i
narod mesta u kojima hi se
Brigada nalazila.
Proleterima je bilo dragoceno i Milicino znanje daktilografije, jer je ona stizala i usnevala da obavlja sve zadatke
koji bi joj se postavljali. Posle
oslobodenja nastavila je svoj
pedagoski rad, da vaspitava
mlade generacije.
BOSILJKA (MOMCILA)
BJELANOVI(:
Rodena je 1922. u Kikindi,
gde je zavrsila i osnovnu i
srednju sko!u. Zapocela je studije u Beogradu uoei rata. Ali
Kada su bGrci Prve proleterske brigade poS!i sa Banjickog visa u juris za oslobodenje
Beograda, nj ihove redove su iz
VIKTORIJA BERTOLI
�Baste i okoline. Sa njima je
dosla i sesnaestogodisnja Milijana Blagojevic, radom iz sela
Zlodola, kod Bajine Baste.
Hrabro se horila u proleterskim redovima · i delila radost
slohode sa narodom Valjeva,
Uha, Beograda, sa Sremeima,
Slavondma, Zagordma, Zagrepcanima. Borila se hrahro
kao horae i bolnicarka i proslavila Dan pobede u proleterskom stroju.
RADA M. BLAGOJEV/c
dana u dan popunjavali mladi
Beogradani. Tako je 15. oktobra 1944. u Prvu proletersku
stupila i osamnaestogodisnja
Bosiljka Bjelanovic,. ucenica,
rodom iz Bosanske Gradiske.
Po oslobodenju Eeograda,
Bosiljka se hrabro borila na
Sremskom frontu. U jedrtoj
hici hila je ranjena, ali je ubrzo pohegla iz bolnice i vratila
se u borbeni proleterski stroj.
Ostala j e medu proleterima do
konacnog oslohodenj a nase
zemlje.
Medu horeima Petog (sumadiisko,:) bataljona koji se spremao da iz Beograda pode
preko Save i Srema i da nastavi borhenu slavu u sastavu
Prve proleterske brigade, bila
je i dvadesetogodiSnja Rada
BlagojeviC.
Posle zestokih horhi i velikih napora usled teskih uslova
ratovanja na Sremskom frontu u zimu 1944. i 1945. godine,
Rada se ozhiljno razbolela. Tada je kao teski bolesnik napustila svoju jedinicu i posla u
Vojnu bolnieu na lecenje.
na u redove J urisne cete Prve
proleterske.
U bitkama na Sremskom
frontu stariji borci su je cesto
opominjali da se cuva, ali ona
nije o tome razmiS!jala. Stigla
je sa svojim proleterima do
Podravske Slatine i nastavila
put ka Trstu, srecna sto je kao
horae - proleter vodila borbu
i za slobodu svoje Slavonije.
JULJJANA BOOOJEVlc-sEVIc
Kada su proleterske i druge
jediniee Narodnooslobodilacke
vojske Jugoslavije zajedno sa
j edinicama Crvene armi j e oslobodile Beograd 20. oktobra
1944. Julijana je imala petnaest godina i hila ucenica.
• Stupila je tada u tek oslohodenom rodnom gradu u Drugi
(ernogorski) bataljon Prve proleterske. Kao borae i holnicarka ucestvovala je u zestokim
bitkama na Sremskom frontu,
u Slavoniji, za oslobodenje Zagreha ... Sa proleterima je stigla i do Trsta, gde je u stroju
Prve proleterske docekala os-
DRAGA(STEVANA)BOGDAN
MILIIANA
BLAGOJEV/c -
MIC!c
Kada je 28. avgusta 1944. razbijeno bugarsko uporiSte na
Palisadu - Zlatibor je bio slobodan. Narod je odusevljeno
docekivao oslobodioee, a mnogi su zurili i da stupe u redove Narodnooslohodilacke vojske iii kako se to j os uvek govorilo u narodu - u partizane.
Medu njima je bilo dosta
devojaka i mladica iz Bajine
Iz Podravske Slatine u kojoi .ie rodena 1928. pobegla je
od zlocina i zverstava koje ie
vrsio okupator zajedno sa domaCim izdainicima. UtociSte je
nasla u Srbiii kao trinaestogodisnja devojciea.
Kada je stupila u Prvu proletersku oktohra 1944. imala
ie sesnaest godina. 0 njenoj
borbenosti i neustrasivosti najbolje govori i taj podatak da je posle prvih borbi svrsta-
163
�lohodenje nase zemlie i slavila
pohedu nad mracnim i zloCinackim silama fasizma.
dvadesetogodisnja Radmila Bozic iz sela Grahovca, kod Ohrenovea. Vodena primerom
svojih starijih drugova i drugarica, hrahro se horila kao
horae i holnicarka do konacnog oslohodenja nase zemlje.
DESANKA (JANI(;IJA)
BOsKO VIc
Iz rodnog grada PeCi, Desanka Boskovic (rodena 1925)
izhegla je sa svojom porodicom u Srhiju da hi se spasla
od terora koji je hesnio u toku rata u gradu na Bistrici.
U Prvu proletersku stupila je
kao ucenica avgusta 1944, kada su proleteri presli Uvac i
zakoracili u Srhiju. Zapazena
je kao hrahar horae i holniearka vee u horhama po Srhiji i
za oslohodenje Beograda. Zadivljuje proletere svojom hrahroscu i na Sremskom frontu.
Mnogo puta .ie izlagala svoj
zivot kohnom lovu strelovitih
vatrenih jata, da hi iznela s
horhenog polozaia ranjenog
druga. Tako je u horhi kod sela Nijemci, 5. januara 1945. godine, Desanka istrcala prema
ranjeniku na hrisani prostor,
ali ga nije iznela. Hrahro je
poginula pored ranjenog proletera.
JOVANKA BOsKOVJ(;
Rodena 1926. u radnickoj
naprednoi porodici u Beranama (Ivangrad), ios kao uceniea petog razreda gimnazije
i sesnaestogodisnja devojka
otisla je u partizane ( 1943).
U Prvu proletersku dosla je
jula 1944. kao skojevka i postala horae Prvog ( ernogorskog) hataljona. Vrlo hrzo se
164 istakla kao hrahar horae, pie-
NADA (DUsANA) BREZAK
-MAMULA
menita i nadasve po.Zrtvovana
holnicarka. Ucestvuje sa Brigadom u svim horhama po
Sandzaku i Srhiji. Posle oslohodenja Beograi:la, ostala je
po zadatku Partije da radi u
njemu. Tih novemharskih dana 1944. poginula je nesrecnim
slucajem, izvrsavajuCi svakodnevne zadatke.
RADMILA 802:/c
U vatri revolucije zapocetoj
1941. godine, cela Posavina, a
sa niom i ohrenovacki kraj,
hila ie na nogama. Zato ie razuml jivo sto su mnogi horci
iz Ohrenovca i okoline hili u
stroju Beogradskog hataljona
Prve proleterske u Rudom
1941. godine.
Kada je septemharskih dana 1944. Prva proleterska juriSala ka Beogradu mnogih od
tih horaea nije viSe hilo u nienom stroju: ostali su na hojistima sirom zemlje. Medu omladinom koia je tada stupila
u proleterski stroj hila je i
Iz Gomirja, kod Ogulina,
(gde je rodena 1922), presla
ie u Osijek u kom je pohadala gimnaziju. Kao i mnogi
drugi, da hi se spasla od ustaskog terora, izhegla je kao
maturant u okolinu Valjeva.
Kada je Prva proleterska
stigla u valjevski kraj septemhra 1944. godine, Nada se
dohrovoljno javlja da stupi u
Brigadu. Kao horae Cetvrtog
(kraljevackog) hataljona hrahro se hori za oslohodenje
Beograda. Produzila je i na
Sremski front, kao cetna holnicarka. Posehno dolazi do izrazaja njena pozrtvovanost i
�hrabrost. kad ie kao bolnicarka uskakala i juriSala u vatrene polozaje - da iznos_i i previja ranjene borce. U .1ednorn
od takvih nezaddivih juriSa,
9. decembra 1944. go dine, Nada je teze ranjena, pa je preneta u bolnicu na lecenje. U
posleratnorn periodu veorna se
istice kao neurnorni radnik,
poput ostalih drugarica - boraca.
VERA CVETKOVIr':
Roaena u Beogradu 1923,
Vera je kao organizovana
aktivna ornladinka stupila u
Trecu cetu Petog (surnadijskog) bataljona Prve proleterske oktohra 1944, kada je Beograd osloboden.
T~da k~cla su stotine i hiliade ornladinaca i ornladinki
stunile u proleterske i udarne
brio:acle d" nastave borbu za
slobodu, Vera ie iz svog rodnag o:rada posla s proleterirna
u bitke na Sre,skorn frontu,
a zatirn preko Slavonije i Zagreba do Sloveniie. d" bi sa
niirna zajedno proslavila .oslobodenie nase zernlje u Trstu.
Na borbenorn putu sa Prvorn
nroleterskorn ist"kla se kao
hrabar horae i bolnicarka,
MILICA (MILENKA)
CVIJOV/r':
Zajedno sa svojirn drugovirna i drugaricarna posla je u
susret Prvoj proleterskoj brigadi kada su proleteri nanadali Valievo. Rodena je u Valjevu 1925, a svoi dvadeseti rodendan proslavila je u bolnici
aprila 1945. godine, kada . se
lecila od zadobijenih rana.
Puna cetiri rneseca, otkako
je s proleterirna posla od VaIieva, Milica nije izostala nijedan dan iz borbenog stroia,
ni u borbarna za oslobodenje
Beograda, ni dalje na Srernskorn frontu i u Slavoniji.
Hrabro se driala u snezmrn i
ledenirn rovovirna u Srernu i
vee se sa saborcirna radovala
pribliZavanju Zagrebu, kad su
se odbrojavali dani do slobode, a ona je bas tada u borbi
kod Vrbovca, 6. maja 1945, teze ranjena. Ali i tada, ranjena,
Vera je iSla napred sve dok
nije pala i onesvestila se pred
nernackim bunkerorn. Drugovi
su je izneli sa bojiSta i brzo
transportovali u bolnicu na lecenje.
fJURfJIJANA (PAJA) cENr':AN
Rodena je 1926. godine u
Titelu. Zivela je i· odrasla u
Valjevu. Kada su proleterske
jedinice oslobodile Valjevo, i
ova rnlada Vojvodanka zelela
ie da stupi u · Titovu proslavIjenu voisku i da i ona da
svoj prilog borbi protiv faSizma.
·
Njen ratni put bio je vrlo·
kratak. Stupila je u .Prvu proletersku 15. septernbra 1944. i
posle nepunih rnesec dana,· kada je Prva proleterska briga-·
da vodila borbu na prilazirna
Ubu, u jednom od jurisa brabra je poginula 3. oktobra
1944. Durdijana Cenean.
VOJKA CIROVIr':
Voika CiroviC, roaena 1927.
u Prijepolju, irnala je sedarnnaest godina kada je avgusta
1944. stupila u Prvu proletersku brigadu. Borila se rnedu
proleterirna protiv bugarskih
fasista na Zlatiboru, a zatirn
za oslobodenje Valjeva. Beograda ...
U borbi na Sremskorn frontu, 3. decernbra 1944. godine,
Vojka je tesko ranjena. Prene- 165
�ta ie sa fronta u bolnicu na lecen ie. u svim borbama se istakla kao hrabar horae i bolnicarka.
proleterske na utvrdene neprijateljske polozaje kod Sida,
hrabro je poginula 4. decembra 1944. godine.
MILICA (JOVANA)
£JOK/c
KATARINA DEVlc
Kada su jedinice Narodnooslobodilacke voiske Jugoslavije nadirale ka Srbiji i kad su
pmleteri slomili otpor bugarskih fasista na Palisadu (avgusta 1944), omladina iz uzickog kraja ie pohrlila u proleterske i udarne brigade. Medu
njima su bile i dve nerazdvojne drugarice: Milica Dokic
(rodena 1925) i Ljubica MaksiC. Obe su tada stupile u Prvu
proletersku brigadu.
- Milica se borila u proleterskom stroju za oslobodenje
Bajine Baste, Valjeva, Uba,
Beograda. Posla je prema Sre:
mu iz Beograda sa pesmom 1
osecan iem blizine pobede u
srcu. To je hrabrilo i krilatilo, nosilo u juriSe. U jednom
od takvih jurisa boraca Prve
Rodena 1925. u Starom Gradu (Dalmaciia), nasla se 1944.
u Srbiji. Znala je da u Prvoj
proleterskoi ratuje dosta njenih Dalmatinaca. OdluCila se
i ona da im se pridruzi u borbi za slobodu, pa ie sentembra
1944. stupila u Peti (sumadijski) bataljon Prve proleterske.
Borila se hrabro za oslobodenje Valjeva, Uba i Beograda
i kao horae i kao bolnicarka.
U borbama na Sremskom frontu, kada su proleteri posli na
juris 3. januara 1945. preko
Mocvara u pravcu sela Zvanog
Nijemci, Katarina je tesko ranjena. Preneta je u bolnicu na
lecenje i tako riapustila borbeni stroj proletera.
JELENA DIMJTRJJEV/c
-JOVANOVIc
r
Dok je u jurisima Prva proleterska brigada progonila fasisticke .iedinice ulicama Beograda, Jelena je stupila u njene redove.
166
Spadala .ie medu starije drugarice u Brigadi (rodena 1916)_
Primljena je januara 1945. u
KPJ.
U borbama na Sremskom
frontu i u Slavoniji istice se
kao hrabar horae i Clan agitpropa Brigade. U jednom od
poslednjih jurisa, 5. maja 1_945.
kod Vrbovca, tesko je ran]ena
i preneta u bolnicu, gde je ope-
risana. Tako je Dan pobede
slavila u bolnici, kao ranjeni
proleter.
OLIVERA DIMJTRJJEVJc
- sARENAC
Rodena je u Beogradu 1924.
godine. Kao ucenica Trgovacke akademije, Olivera nije pohadala skolu za vreme okupaci je i aktivno se ukljucila u
napredni omladinski nokret.
Bila je iedan od sekretara
skojevskih aktiva na Karaburmi, i uCestvovala ie sa sestrom
J elenom u raznosen ju letaka i
drugog propagandnog materiiala. Zatvarana je od Speciialne policiie i gotovo godinu"
dana odlezala u Ban iickom logoru, iz kojeg je kao maloletna devojka zatim pustena.
Oktobra 1944. godine, kada
su jedinice NOV nasttfpale
ka Beogradu, Olivera je zajedno sa sestrom Jelenom stupila
u Prvu proletersku i sa proleterima posla na Sremski front.
�~1
Januara 1945. Olivera je, kao
i njena sestra, primljena u
KPJ. Ranjena je za vreme prohoja Sremskog fronta. Kao
mladi horae i dan Partije hila
je ucesnik na Prvom kongresu
Saveza antifasisticke omladine
Srhije.
BOGDANKA DRAKULic
- fJUKic
Rodena 1923. godine, Bogdanka je iz sela Reke (u hlizini Korenice) posla u narodnooslohodilacku horhu 1941. Ka·
da je Beograd oslohoden i
kada je nastupilo opste slavlje
horaca i gradana u slohodarskom Beogradu, u Bataljon
prateCih oruda Prve proleterske dosla je i Bogdanka.
Iscrpljena ratom i nenavikla na vojvodansku ravnicu,
tesko je podnosila uslove rovovskog ratovanja i vojvodansku klimu. Oholela je januara
1945. i upucena na lecenje u
Sremsku Mitrovicu. Dolaskom
u holnicu nije se samo leCila,
vee .Je kao iskusna holnicarka
pruzala dragocenu pomoc medicinskom osohl iu u tim teskim ratnim danima.
Kao hrahar horae odlikovana je ratnim odlikovanjima.
LJUBINKA ( A(:JMA)
OAVRJLOV/c
KOSA (STEVANA) FUSTlc
Rodena 1922. u selu Lepencu, kod Moikovca, u siromasnoj sel jackoj porodici, Kosa ie
za vreme rata aktivno radila
za narodnooslohodilacki pokret. Posle povlacenja partizanskih snaga za Bosnu, vrlo
cesto .ie zatvarana od strane
cetnika.
. Kada ie zavrsila tromesecni
sanitetski partizanski kurs u
Sandzaku. stupila ie .iula 1944.
u Sesti (heogradski) hataljon
Prve proleterske. Postala je
cetna holnicarka. Sa Brigadom horheni put .ie vodio preko Zlatihora, Valjeva, Kosmaja do Beograda. Po oslohodenju Beograda ostala .ie na radu u Vojnoj holnici do demohilizacije, oktohra 1945. godine.
Rodena 1926. u selu Ratkoveu, kod Lajkovea, rasla je
i hila nerazdvojna sa svojom
sestrom od striea Milicom, sa
kojom je zajedno otiSla i u
horhu. Njihov zivotni put je
istovetan. Zajedno su pocetkom septemhra 1944. i stupile
u Prvu proleters)m hrigadu.
L iuhinka je hila horae u
strel iackom stroiu,. homhas .. u
patroli, prethodnici · i izvidnici, holnicarka koia je hrahro
jurisala da iz horhe iznese svo_je drugove.
U _januaru 1945·. vodile su
se zestoke horhe· na Sremskom frontu. Proleteri su jurisali na selo Nijemci 6. januara 1945. godine. U tom jurisu.
poginula je hrahro Ljuhinka
Gavrilovic, ostajuCi u secanji- 167
�ltla proletera kao primer borca i holnicarke, pohtvovane i
odane, druzeljuhive i neustraSive.
lje. U Prvoj proleterskoj ostala
je do jeseni 1945. kad je demobilisana. Sada Zivi u Splitu.
ANKA J. ORLJc
MJLJCA (VOJJSLA VA)
OAVRJLOV/c
Najteze sto je dozivela ova
mlada devojka, rodena 1927. u
Ratkovcu, kod Lajkovca, hila
je pogihiia njene sestre od
strica Ljuhinke ( 6. januara
1945).
Tugovala je Milica za Ljuhinkom, ali je nastavila horhu na Sremskom frontu sa
joS veCom mrZniom prema neprijatelju. Jurisala je da osveti svoju sestru~, jurisala je za
dva horca, za njih ohe.
U iuriSu na neuriiateljske
utvrdene polozaje kod Tovarnika, u Sremu, uoo:inula je fehruara 1945. i Milica. Poginu]e su dve sestre GavriloviC, koje su se istakle hrahroscu u
svim horhama od Uha i Beograda do Sremskog fronta.
GRUPA DRUGARICA I DRUGOVA IZ
SESTOG BATALJONA,
LEMEGDANU
1944.
NA
KA-
tetsku eetu Prve proleterske
divizije.
Demohilisana je septemhra
1945. godine. Po povratku u
Valjevo, Ljuhica radi aktivno
u omladinskoj i skojevskoj
organizaciji i prenosi iskustvo
koje je stekla medu proleterima.
BOSA OLUMAC- GLAVAN
LJUBICA OL/S/c
- PREDOJEV/c
Osnovnu i zensku zanatsku
skolu zavrsila ie u Valievu,
gde .i e rodena 1927. i zivela sa
svojom uorodicom. Sastaj ala
se i drliZila sa naprednom omladinom Valjeva. s koiom se i
dogovarala: kada i kuda da
krenu u partizane.
Kada je Prva proleterska oslohodila Va]ievo, septemhra
1944, Liubica je stupila u nien
Prvi hatalion. Do marta 1945.
hila je horae i holnicarka, a
tada prelazi 11 hrigadni sani168 tet, iz kojeg zatim ide u sani-
Iz Like (gde je rodena 1925)
Bosa je 1941. izbegla od ustaskog terora i stigla u Ub.
U Uhu je zivela sve do 3. oktobra 1944. godine, kada su Ub
oslohodile jedinice Prve proleterske. Tada je Bosa stupila
u Cetvrti (kraljevacki) hataljon
Prve proleterske brigade.
Ucestvovala je u borbi za
oslohodenje Beograda, gde je
pre odlaska Brigade na Sremski front zavrSila sanitetski
kurs. Borila se potom kao holnicarka u odsudnim i zestokim
bitkama po Sremu, Slavoniji,
Hrvatskoj i sve do Trsta i ~ko
nacnog oslohodenja nase zein-
Rodena 1924. u Trpnju, kod
Duhrovnika, nasla se u Beogradu oktohra 1944, za vreme
hitaka za njegovo oslobodenje.
Kada je oktoharskih dana
1944. stupila u Prvu proletersku hila je Clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije.
U proleterskoi koloni posla je
na Sremski front, uosto ie
urethodno u Beogradu zavrsila sanitetski kurs i osposohila se za holnicarku.
Teske horhe, hladnocu i napore koje je nametala ta ratna zima na Srernskom frontu,
Anka je vrlo hrahro podnela,
ne zaostaiuCi u juriSima za is~
kusnim horcima. Medu proleterima hila ie kao horae i holnicarka u zestokim hitkama
po Sremu i Slavoniji, oko Zagreha i Trsta.
Oslohoden ie zemlje i )lbbe,
du nad fasistima slavila je
Anka zaiedno sa proleterima
na zapadnoj granici J ugoslavije.
DRAGICA IVANOV/c
Rodena 1926. u Surdulici,
Dragica je stupila u TreCi (kraljevacki) hatal jon Prve proleterske juna 1944. godine.
Istice se svojom hrahroscu
i hrigom za ranjenike, pa je
po tome brzo i zapazena meproleterima. Stoga je uhrzo dohila i cin vodnika. Od juna 1944. hila je u stroju proleterskom sve dok nije ranje-
au
�n~ 7. decembra 1944. kod Sida. Tada je kao ranjenik upucena na lecenje u Novi Sad.
MJLICA (RADOVANA)
JAKOVLJEVJ(;
Rodena je 1926. u Gusinju
(Crna Gora). Rat ju je zatekao
kao ucenicu beranske gimnazije. Kao napredna omladinka
brzo se ukljucila u organizovanu borbu protiv okupatora.
Ratovala je u partizanskim
jedinicama koje su vodile borbu u dolini Lima, a jula 1944.
stupila je u Prvi bataljon Prve
proleterske brigade.
Kao horae i bolnicarka istice
se u borbama po Srbiji i za
oslobodenje Beograda. Hrabro
se borila i u Sremu i Slavoniji,
sve dok nije ranjena aprila
1945. godine.
MILJCA JANJ(;IJEVIc
Po osloboaenju Val ieva, ka·
da su mladiCi i devojke iz valjevskog kraia popuniavali
proleterske redove, i dvadesetogodiSnia Milica JanidjeviC
je kao skoievka stuuila u Peti
(sumadiiski) bataljon Prve
proleterske.
Posle borbi za oslobodenje
Beograda, ucestvovala je u
bitkama na Sremskom frontu.
Zapazili su je proleteri kao
hrabrog borca i vrednu bolnicarku. Februara 1945, usled
bolesti, odlazi na lecenje u
bolnicu u Svetozarevo.
DRAOJCA JANKOVIc
Imala je sedamnaest godina
kada su crnogorski partizan-
ski odredi, decembra 1941, napadali Pljevlja, grad u kojem
je ona roaena 1924. godine.
Secala se tih dana i tih junackih jurisa, pa je i sama posla
u partizane 1943. godine.
U Prvu proletersku stupila
je jula 1944, posle zavrsetka
sanitetskog kursa u Sandzaku.
Hrabro se borila na Palisadu
protiv bugarskih fasista. Kao
horae i bolnicarka borbenim
putem ie isla dalie u bitke za
osloboaenje Bajine Baste, Valieva i Beograda, pa preko
Sremskog fronta i Slavoniie
do zapadnih granica nase zerolie i konacne pobede nad fasistima.
Posebno se istakla u iznoseniu i previjanju ranienih drugova i drugarica 12. aprila
1945. u proboju Sremskog
fronta, PO cemu SU je dobro
zapamtili proleteri.
OLGICA (JOSIPA) JANKOVIc
U
narodnooslobodilackom
ratu i revoluciji proleteri nisu
ratovali samo puskom, born·
born, topom, mitraliezom ...
Njihove ratne staze obelezavane su i kulturnim akci iama i
stvaralastvom. Meau borcima
i narodom tai ie rad iz godine u godinu dobijao sve viSe
u intenzitetu.
Mnogi borci koii su imali
smisla za pesmu, recitaci iu iii
glumu postaj ali su . clanovi
Kulturne ekipe u Prvoi proleterskoj brigadi. U tu ekipu je,
posle oslobodenja Beograda,
stupila i Olgica Jankovic (roaena 1920. u Sanskom Mostu). U ovoj ekipi, medu proleterima, Olgica je ostala do
komicnog osloboaenja zemlje.
LEPA (STEVANA) JAKslc
Kao osamnaestogodiSnja domacica iz Uba, Lepa je 3. oktobra 1944. stupila .u Prvu pro·
letersku brigadu.
Borila se za osloboaenje
Beograda, a onda je zavrSila
sanitetski kurs i postala cetna
bolnicarka u Drugom bataljonu.
Na Sremskom frontu, janua·
ra 1945, primljena je u. Savez
komunisticke omladine Jugoslavi je. U redovima Brigade
borila se na Sremskom frontu, po Slavoniii, .oko Zagreba
i slobodu docekala sa proleterima u Trstu.
Posle rata u Valievu, gde i
sada zivi, istice se ·kao aktivni
drustveno-politicki radnik.
JELENA (JOVANA)
JELlS A Vel(;
Bila je ucenica gimnazije
kada je iz sela . Bioska, kod
Uzica, (gde je roaena 1926),
avgusta 1944. stupila u Prvu
proletersku.
169
�U redovima proletera bori·
Ia se za oslobod:enje Bajine
Baste· l. septembra, Valjeva
18. septembra, Uba i Beograda oktobra 1944. godine. U
svim tim borbama .pokazala
se kao vrlo hrabra i pozrtvovana, i ne samo u borbi i u
jurmma vee i kad je trebalo
pomoCi ranjenim drugovima i
drugaricama.
Ponosila se sto je radom ispod proslavljene Kadinjace.
Hrabro je poginula kao cetna
bolnicarka na Sremskom frontu, u blizini Sida, 4. decembra
1944. godine.
JOVANKA (BUD/MIRA)
JEL/SAVc/C
Sa ocem Budimirom, bratom i tri sestre, Jovanka je
1. septembra 1944. stupila u
Prvu proletersku. I Jovanka je
zelela da bude gde i nj ena sestra ~ u Prvom (crnogorskom) bataljonu.
Ni je htela da bude bolnicar170 ka. Bila je horae, bombas i
puskomitraljezac. U svim borbama po Srbiji, u bici za oslobodenje Beograda, zatim na
Sremskom frontu i preko Slavonije do Zagreba - htela je
da l:iude prva u svim okrsajima i akcijama. Ona, njena sestra Stanojka i Milena Vilotiievic prosto su se takmicile
koia ce biti prva i koja ce ~i
ti hrabriia, pa se za sve n]Ih
maze reCi da su imale prave
ratne srece kada su rat prezivele.
Jovanka je stigla sa proleterima do Trsta i ostala -u njihovom ·stroju sve dok nisu demobilisane drugarice - ratnici iz Prve proleterske brigade.
M/LKA (BUD/MIRA)
JtiLlSA vclt
Rodena 1920. u Bajinoj Basti, Milka je hila najstarija od
td sestre Jelisavcic koje su za. edna . stupile u .Prvi .( crnoi
gorski) bataljon Prve_ proleterske 1. septembr<j. .1944. go-
dine, kada su proleteri na juris zauzeli Bajinu Bastu.
U borbi vrlo hrabra, isticala
se i kao dobar i recit tumac
narodnooslobodilacke
borbe
medu zenama i seoskom omladinom. Kao aktivista vracena je po zadatku u svoj kraj,
gde je obavljala odgovorne
duznosti, posebno medu zenama.
STANOJKA (BUD/MIRA)
JELISAVcJC
Tri sestre Jelisavcic, cerke
Budimirove, zajedno su stupile 1. septembra 1944. u Prvi
( crnogorski) bataljon Prv.e
proleterske. Sve tri su rodene,
rasle i zivele u Baj inoj Basti.
Stanojka, rodena 1925, hila je
najmlada od njih.
U borbama za Valjevo, Ub
i za oslobodenje Beograda ispoljila je izvanrednu hrabrost .
Proleteri su je smatrali kao
vee iskusnog borca na Srem-
�bolnicarka nastavila borbu na
Sremskom frontu, pa je preko Slavonije i Zagreba stigla
do Trsta. gi:le je sa proleterima docekala konacno osloboaenje nase zemlje.
Proleteri su je primili u
SKOJ i u Komunisticku partiiu Jugoslavije.
DRAaJCA JEVTic
- RADULOVlc
skarn frontu. Sluzila .i e kao
primer u poZrtvovan.iu za svoje drugove.
Ranjena je 20. aprila 1945,
kada su proleteri vodili borbu
za Pleternicu, odakle je unucena u bolnicu. Cim se izlecila
pozurila je da stig;ne svoj batalion. koji je tada vee bio u
Sezani.
STANICA (VELIE)
JELJ$AVC/c
Zajedno sa tri sestre JelisavCic - Milkom, Jovankom i
Stanojkom, i sedamnaestogodiSnja Stanica ie posle osloboaenja Ba iine Baste stunila u
Prvu proletersku brig;adu.
Posla je sa proleterima kao
horae Prvog ( crnogorskog) bataljona 1. septembra 1944. i
nrvo vatreno krsten je dozivela vee u borbi za oslobodenje
Valjeva. Stanica je ucestvovala zatim i u bitkama za osloboaenje Uba i Beograda. U
oslobodenom Beogradu zavrsila je sanitetski kurs i kao
Kada su pro]eteri oslobodili Valjevo 18. septembra, stotine devoiaka i mladiCa iz valjevskog kraja ulazi u proleterske redove. Meau njima je
hila i Dragica, sedamnestog;odiSnia ucenica valjevske gimnazije, radom iz sela Brezovice.
Kao mladu i vrlo inteligentnu devoiku, proleteri . su je
rasporedili na mesto radiotelegrafiste. Savesna i vrlo odgovorna u izvrsavanju zadatata brzo se osposobila i postala jedan ad vrsnih telegrafi-
sta, pa je zato ubrzo presla u
stab Prve proleterske divizije.
Sa proleterima ie Dragica
bila u strojti ad Valjeva do
Trsta.
JVANKA JOKJc
Kada su crnogorski partizanski batalioni napadali
Pljevlia 1941, Jovanka je imala dvanaest godina. Cula je o
toi borbi i o mnogim drugirn
borbama koie su vodili borci
Narodnooslobodilacke voiske. ·
Roaena 1929. u selu Podpecu, kod Plievalia, stupila ie u
Prvu proletersku jula. 1944.' u·
redovirna borila se protiv bugarskih fasista na Palisadu.
Ucestvovala je u osloboaenju
rr:mogih gradova u Srbiii, kao
i u bitkama za Beograd i na
Sremskom frontu. S proleterima je stigla i do Trsta i zajedno s njima dozivela radosti konacnog oslobodenja nase
zemlje.
DARINKA JORDANOV!c
- JOVANOVIc
Rodena u Beogradu 1927,
Darinka nije cekala borce Narodnooslobodilacke voiske Jugoslavije u svom gradu, vee
im je posla u susret. Srela ih
je u Sumadiji i stupila u Prvu
proletersku
23.
septembra
1944. godine.
Neustrasiva je Darinka bila
kada su proleteri nastupali od
Baniickog visa ka centru Beograda. Jurisala je preko Autokomande, ka centru grada i
Teraziiama do Kalem.,gdana.
Sa Prvom proleterskom produZila je ka Sremskom frantil, Sla;,oniji, Zagrebu i tako
do Trsta. U svim borbama is- 171
�"
vana na lecenje u Moskvu. gde
je ostala dve godine. Teski je
ratni vojni invalid.
fJURfJINA -fJJNA JOV/cEVJc
takla se kao hrahar horae i
holnicarka, a na- Sremskom
frontu je i ranjena.
VERICA JOVANOVIc
U Malim Vinicama, selu kod
Valjeva (gde je rodena 1922),
Verica Jovanovic hila je svedok terora koji je okupator
sa domaCim slugama pocinio
i sprovodio u celom ovom
kraju.
Septemhra 1944, kada su
Prva proleterska i Treca krajiska brigada oslohodile Valjevo; Verica je sa jos mnogo
dtnladinaca i omladinki stupila u Prvu proletersku: · Ucestvovala ie u hitkama za
oslobodenje · Beograda i · na
Sremskom -frontu, pa dalje u
Slavoniji i Hriratskoj i hila u
Prvoj proleterskoj · sve do- kortacriog oslohodenja- nase zemlje. u Brigadi je vrsila duznost cetile holnicarke, a na
Sremskom· fronti.l _je postala i
clan· Saveza· komuiiisticke om172 ladine Jrigoslavije.
RADMJLA JOVlclc
Kao radnica iz Baniana, kod
Uha, gde je -rodena 1922. godine. za vreme ustanicke 1941.
radila je u sna_jderskoj radionici Posavskog partizanskog
odreda, Po povlaceniu partizanskih- snaga iz Srhiie za Bosnu, R&dmila je ostala na terenu, gde radi za pokret pod
te8kim uslovima, maltretirana
od cetnika.
Kada je Prva proleterska
seutembra 1944. oslobodila
Valievo, stupila je u njen Drugi hatalion. Kasniie ie prekomandovana u TreCi hatalion.
Na Sremskom frontu, u horbi kod Erdevika 5. decembra
1944, ranjena je u glavu i hila u takvom stanju da su je
proleteri upisali pod hrojem
188 u spisak mrtvih. Posle izvesnog vremena osvestila se i
tada _je jos jednom pogodena
- ovoga puta u nogu. Pronasli su je kasnije KrajiSnici i,
onako izmuceni, prehacili je u
bolnicu, odakle je transporto-
Kao ucenica gimnazije u PeCi, gde je rodena 1925. godine,
postala je clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije
1941. Njena aktivnost brzo je
primecena od str&ne nepri.fa•
telja, pa je aprila 1942. internirana u zloglasni logor Ponzu,
u Itali_ju. Glad i mucenje u logoru nisu salomili njen revolucionarni duh.
Posle kapitulacije Italije septembra 1943. vraca se u domovinu i svoju aktivnost nastavlja u Kraljevu i u Aleksincu.
Uhvacena je na kurirskom zadatku u Kosovskoj Mitrovici,
odakle je sprovedena u logor
u Smederevskoj Palanci. Uspeva da pobegne iz logora i
stupa u Cetrdeset sedmu diviziju, a u jesen 1944, kod Ko-
�smaja, dolazi u Prvi bataljon
Prve proleterske brigade.
Kao hrabra i omiljena drugarica menu proleterima, Dina ie poginnla ienuara 1945.
godine na Sremskom frontu.
U jednoj od tih borbi, 9. decembra 1944. kod sda Berka
(u Sremu}, poginula je dvadesetogodiSnia Vera . Karie.
Ratovala je kratko ali hrabro,
i u toj kratkoj borbi dala najvise sto moze covek dati za
slobodu - svoj zivot.
ZLATICA JUO
Ronena 1926. u Mariboru,
dosla ie kao devojcica u Srbiju 1941. godine.~ ~ajedno s:'
mnogim slovenack1m porodicama hila je proterana i porodica Jug iz svn<r rodnog kraja,
sa svog ogn iista. Provela ie
Zlatir.a tri ratne <!odine u ~u
madiii, gde je Slovencima bilo ukRzano gostonrimstvo u
na ite:lim danima drugog svetskog rata.
S"ntembra 1944. stunila je
u Prvu proletersku brigadu i
borila se za oslobonen ie Beogrecla, na Sremskom frnntu i
dalie preko Slavonije do Zagreba.
Osobito je hila uzbunena
kada su proleteri marsovali
preko Sloveni ie u pravcu Trsta, ponosna sto se posle cetiri ratne godine vraca u zavicaj kao horae - proleter.
VERA R. KARle
- KARLlc
Rodorn iz Sienice. Vera ie
stupila 13. oktobra 1944. u Prvu proletersku. Iako bez ratnag iskustva. hrabro se borila za oslobonenie Beograda.
Posle oslobonenja Beograda
nastavila je sa proleterima
borbu na · Sremskom frontu.
Bili su to svakodnevni juriSi
na utvrnenog nepriiatelja, koji je sve cinio da odrzi dobro
posednute polozaje.
LENKA (MIHAILA)
KNE:l:EV/c
Iz Baskova, kod Pljevalja,
gde je ronena 1926. godine,
oosla je u narodnooslobodilacku borbu septembra 1943.
Do sredine 1944. bori se u redovima sandzackih jedinica,
kad (.iula 1944) stupa u Prvu
proletersku brigadu.
Ucestvuje u bitkama za oslobonenie Srbiie i osobito se
hrabroscu istakla u iurisima i
okrsajima za Palisad, Bajinu
Bastu, Valievo i Ub.
Nije znala za strah, vee je
hrabro jurisala u susret slobodi. Poginula ie u borbama za
oslobonenje Beograda 14. oktobra 1944. godine.
Vee prvih dana istice se ne
samo kao bolnicarka, nego . i
kao horae mi strazi i na svim
dnigim dmnostima. Duh koji
je vladito menu proleterima
· podsticao ju je i snazio da Cini sve kako bi sto vise doprinela borcima svoje Prve proleterske u njihoviin pobedama.
LIDIJA KOVAc -
S/Mlc
Ronena 1925. u selu Bistrici, kod Celja, zive!a je za vreme rata u Zagrebu, ·gde je hila povezana sa naprednom omladinom jos od 1941. godine.
U kuCi svoiih · roditelia skrivala je ilegalni partijski materijal.
Avgusta 1943. odlazi u Trinaestu proletersku brigadu
.,Rade Koncar", a jula 1944.
stupa u Prvu proletersku bri. gadu, .u sastav njene hirurske
ekipe, u kojoj je. i docekala
krai rata. Proleteri su je zapazili kao hrabrog borca i odanu bolnicarku i stoga su je
ubrzo primili u Komunisticku
STANKA KOND!c
Kada su jedinice Narodnooslobodilacke vojske Jugoslavije zajedno sa iedinicama
Crvene armije oslobodile Beograd, hiliacle mladiea i devojaka pohrlilo je da stupi u
nroleterske i udarne brigade.
Menu 'devoikama koie su bas
na dan oslobonenia Beograda,
20. oktobra, stupile u Prvu
nroleterskti hila je i Stanka
Kondic, ronena u Beogradu
1920. <1odine. Zavrsila ie bolnicarski kurs i rasoorenena za
bolnicarku u brigardnoj intendanturi.
173
�partiju Jugoslavije; Postala je
i stariji vodnik, a posle rata
kao aktivni drustveno-politicki · radnik unapredena je u cin
rezervnog porucnika. Za ratne
zasluge odlikovana je Ordec
nom zasluga za narod.
cETNA - cANA
KOVAcEVIc
Rodena 1915. godine kod
Graheva, u Crnoj Gori, posla
ie sa ustariicima 1941. godirie.
kada je imala trideset i sest
godina. Borila se u Niksickom
pai.-tizanskom ·odredu, pod. koniaridom legendarnog Save Kovacevica. Kao ilegalac pala je
u ruke cetnickih. izdajnika u
prolece 1942. i bila internirana ii Togor u Italiju.
. -Posle kanitulacije Italije nasla se u Prvoi prekomorskoi
brigadi, a kada .ie januara
1944. ova brigada dosla u popunu 1. diviziie Cana stupa u
Prvu nroletersku brigadu. Kao
stari . borac odmah ie odredena za referenta saniteta bataliona. S proleterima ie ostala
rio konacnog oslobodenja nase zemije.
·
Za .ratne zasluo:e dobila je
i'in oficira. Nosilac Partizanske spomenice 1941. i vise odlikovania. Cana Kovacevic je
umrla 1975. godine.
LJUBICA KOVAcEVIc
174
Ljubica KovaceviC .i e rodena 1923. godine kod Visegrada. Kada su .1942. Nemci i uslase vrsili na.izverskiji teror
nad zivljem ovoga kraja, Ljubica .ie sa svojom sestrom Ruzom prebegla u Srbiju. Dve
sestre su tada nasle utociSte
u Valjevu.
Po oslobodeniu Valjeva, septembra 1944." ·godine, sestre
Kovacevic su dosle medu oslobodioce i postale borci Cetvrtog (kralievackog) bataljona Prve proleterske.
L iubica se borila za oslobodenie Uba i Beoo:rada, gde zavrsava i sanitetski kurs. Dve
sestre su nastavile borhu na
Srems kom frontu i u Slavoniji. Prilikom nastunan ia proletera ka Zao:rebu, Ruza. ie poginula nedaleko od Vrbovca,
a Liubica je sa Prvom proleterskom docekala kraj rata u
Trstu.
RADMJLA (cEDOMIRA)
KOVAcEVIc
Pre stu pan ia u Prvu proletersku, Radmila .ie kao skojevka ucestvovala u mnogim akcijama. Rodena je 1924. u selu Mirasevcu, kod Race Kragujevacke.
Stupila .ie u prvu proletersku septembra 1944. na Borovoi Glavi, na Zlatiboru. Bila
ie rasporedena u Minersko·iminjerijsku cetu pri stabu
Brigade. Sa Brigadom je prosla borbeni put od Zlatibora do
Trsta. Kao hrabar horae nrim1iena ie u KPJ i bila rukovodilac SKOJ-a u svoioj ceti · i
politicki de]egat voda, na kojoi duznosti je i dobila Cin zastavnika.
Posle rata je nastavila aktivni drustveno-noliticki rad,
za sta je dobila mnoga priznanja.
RUZ.A KOVAcEVIc
Rodena je 1924. u ViSegra-·
du, odakle _ie sa sestrom Ljubicom izbegla od ustaskog terora u Valjevo. Iz Valjeva obe
sestre odlaze u partizane i stupaju u TreCi (kragujevacki)
bataljon Prve proleterske septembra 1944. Jurisala je sa
proleterima u bici za oslobo-
�denie Beograda, posebno ispol iavajuCi neustrasivost pri
izvlaceniu ranjenika. Posle
Beograda nastavila je borbu
na Sremskom frontu.
U _jednom od jurisa na neprijatel ia kod Rajica. nedaleko od Vrbovca, poi:etkom maja 1945. pokosili su je nemacki rafali u momentu kada je
sa bojiSta iznosila ranjenog
druga.
lac u Beogradu, a nemamb vise brace ...
Tako ie rekla starij a sestra
Radmila, koja je tada hila u
sedamnaestoj godini ( rodena
11 Beograd11 1928). Uzalud ih
ie ubedivao komandant da ce
imati sta da rade i 11 Beogradu . . . Stigla .i e tako Radmila
do Trsta sa proleterima, istic11Ci se hrabroscu u svim borbama. Dva puta je raniavana
na Sremskom frontu. Nosilac
ie ratnih odlikovanja.
Oktobra 1944. Zagorka sa
sesnaestogodiSnjom
sestrom
Radmilom st11pa 11 Prvi ( crnogorski) batal jon Prve proleterske. U redovima Prvog bataljona borila se ·na Sremskom
front11 do kraja februara
1945, kada odlazi u Pokretnu
armi i sku bolnicu.
Novembra 1945. Zagorka
(vee clan KPJ) demobilisana
ie i nastavlja rad kao graficki radnik. na kojem ooslu je
dobila nekoliko odlikovanja i
drugih priznanja.
ZAGORKA (V/TOMIRA)
KOVACic
KATICA KRIVOKAP/c
Kada su 1942. odrzavani
skojevski sastanci u kuCi Vilomira KovaCica ( u Beograd11), Zagorka je imala dvanaest godina. Ubrzo joj _je brat
kao skojevac poteran u Banjicki logor, gde _je umro. Porodica Kovacic se premesta iz
ulice Vojvode Stepe u Vozdovacku, da bi izbegla svakodnevnom nadzoru policije.
Rodena 1924. u Bosanskom
Kabasu, kod Dervente, st11oila
.ie 24. novembra 1944. u Prvi
( crnogorski) bataljon Prve
proleterske brigadec
Posebno se istakla kao borac i bolnicarka u borbama
kod sela zvanog Nijemci, na
Sremskom frontu. Tada ie,
kao da za strah niie znala, juriSala da iz vatrenih polozaia
iznosi ranjene drugove. Kada [7 5
RADMILA (VITOMIRA)
KOVAcic - HLIS/c
Kada je 20. oktobra 1944.
osloboden Beograd, dve sestre KovaCic usle su u stab
Prvog ( crnogorskog) bataljona Prve proleterske.
- Kuda ¢ete vas dve? upitao ih je komandant bataljona '{ojo Abramovic.
- Nas dve bismo sa varna
- reCi ce starija. - Hocemo
da osvetimo svoga brata. Poginuo je kao skojevac, ilega-
�je front bio kod Sarengrada,
na jedan od specijalnih zadataka upucena je aprila 1945.
jedna ceta Prvog bataljona da uoci proboja Sremskog
fronta izvidi. minska po[ja i
zicane prepreke. Na bojnom
polju je od te cete ostalo 27
boraca, a sa njima i Katica.
Tako ie, eto, ova mlada devojka, ciji je borbeni put bio
suviSe kratak ali hrabar, bas
uoci same pobede svoju mladost utkala u b!istavi sjaj slobode.
boaenia zemlie pokazala je izvanrednu hrabrost, sto joj ie
ubrzo donelo zasluzeno odlikovanie - Orden za hrabrost.
Na Sremskom frontu ranjena
ie u levu ruku, ali nastavlia
borbu kao bolnicarka. Proleteri su je primili u KPJ. Postala je i politicki de]eQ'at voda u pristanskoj ceti Brigade.
Demobilisana ie zboo: bolesti i umrla u svojim Banjaniw
rna maja 1948. godine.
DRAGICA LAZAREV/c
MJLENA KUSUROVJc
Kao vrlo mlada i ucenica
cetvrtog razreda gimnazi.i e,
Milena je postala skojevka u
Banjanima, kod Uba, gde je i
roaena 1927. godine. Oktobra
1944, kod Vencana, stupila je
u Cetvrti (kraljevacki) bataljon Prve proleterske.
U borbi za osloboaenje Beograda, na Sremskom frontu i
u bitkama do konacnog oslo-
Osamnaestog
septembra
1944. ulicama Valieva culi su
se gromki poklici: ,Napred
Prva proleterska!". ,Napred
Sesta licka!" Slusali su to graaani Valjeva i nisu se pitali
- ko su i odakle su ti borci
koii su iz niihovog grada isterali neprijatelja. Culi su za
Prvu proletersku brigadu i za
Sestu licku.
Tada je u Cetvrti (kraljevacki) bataljon Prve proleterske stupila i Dragica Lazarevic (roaena 1926). Osobito je
po hrabrosti zanaiena u borbama za osloboaenje Uba, Durinaca i Beograda. Po osloboci:en iu Beograda zavr5ila je
bolnii':arski kurs i odreilena
na duznosti cetne bolnicarke.
Pokazala se kao hrabar horae
i bolnicarka i na Sremskom
frontu, a posebno u borbama
kod Adasevaca i Pleternice. U
Brigadi je ostala do kraja
rata.
DESANKA LAZOV/c
176
Kada je Prva proleterska
presla Uvac 23. avgusta 1944.
u njene redove je stupila i de-
vetnaestogodisnja Dragica LazoviC, radom iz Brodareva.
U borbi protiv Nemaca, Bugara, cetnika i 1ioticevaca pokazala se kao hrabar horae.
Beograd je prvi put u zivotu
videla kad ie iurisala u bici za
njegovo osloboaenje.
Sa Prvom proleterskom Desanka je i na Sremskom frontu. Posebno se istakla u borbi
kod Tovarnika 12. aprila 1945.
Stigla je i do Vrboveca, kada
su se vodile poslednje borl:ie
protiv okupatora i domaCih
izdajnika. U tim borbama u
reionu Vrboveca, koie su vodili proleteri od 5. do 7. maia
1945, hrabro je poginula i Desanka Lazovic.
MILICA (JLIJE)
LEKOVJc - PAV/cEV/c
Roaena ie 1922. u Kratovu
(Makedonija). a gimnaziiu je
zavrSila u Skoplju. Kada je
okunator usao u nasu zemlju,
presla je u Beograd, gde se
�povezuje sa naprednom omladinom.
Po oslobodeniu Beograda,
20. oktobra 1944, Miliea ]e
stupila kao dobrovoliae u Prvu proletersku. 0 tome kakav
je bila horae, najbolje govori
Cinjeniea da su je proleteri
ubrzo primili u Savez komunistii:ke omladine, a zatim i u
KPJ.
S proleterima je stigJa i do
Trsta. Posle demobilizaciie istice se kao neumorni radnik
na obnovi i izgradnji zemlje.
VERICA (TOME) LERO
Rodena 1929. u Bajmoku,
kod Sombora, napustila je
skolsku klupu i u jesen 1944.
kao petnaestogodisnja devojcica stupila u Prvu proletersku.
Zadivila je iskusne proletere svojim poznavanjem ciljeva
nase borbe i revolucije, sto je
govorilo o tome da je Verica
bila odranije povezana sa naprednom omladinom. PokazaBLAZO LEKIC SA GRUPOM DRUGARICA IZ PRVE PROLETERSKE BRI-
GADE
Ia se vee u prvim borbama kao
vrlo hrabar horae.
Kada su Nemci pravili i poslednje trzaje da zadrze polozaje na Sremskom frontu po
svaku eenu i januara 1945.
preduzeli kontraofanzivu na
nase snage kako bi im spreCili prodor u praveu Sida i
Sremske Mitroviee - doslo je
do naizesCih borbi. U .iednom
od tih okrsaja, 21. januara
1945, poginula je i mlada ucenica iz Bajmoka.
Mikica se, posle bratovljeve
po<dbiie, sa ios vise hrabrosti
i horbene izdrzliivosti bori u
redovima C:etvrtog bataliona.
U iednom od iurisa te<ko je
ranjena 27. aprila 1945. godine.
,Ja moram da ratuiem do
kraia za sebe i za moga brata" - Cesto ie e:ovorila. lspala ie iz stroia b"s u onom poslednjem pobedonosnom oohodu u susr<"t slobodi. Nosilac
je ratnih odlikovanja.
STANOMIRKA - MJKJCA
(VUKOSAVA) LUKOV/c
KLARA (JOSJPA) MAcORA
Iz Jagorca, kod Biielog Polja, (gde je rodena 1924), posla je Mikica u narodnooslobodilacku borbu.
Jwla 1944. najlepse joj se
nasmej ala ra tna sreca: srela
se sa svojim bratom Radomirom u Prvoj proleterskoj. Radosti nije bilo kraja . sto ce
zajedno s bratom nastaviti da
se bori za slobodu. Ali ta radost nije dugo potrajala: brat
joj je januara 1945. poginuo.
Rodena 1923. u Saraievu,
Khr" .ie zivela u Beo"radu,
odakle je novembra 1944. i
stunila u Prvu proletP.rsku.
Prol<"tPri su brzo osetili lep
glas Klarin i nien smisao za
g]nmu, pa ie rasporedena u
Ku lturnu ekiou.
Klara se istice bo dobar
horae i m"rliiv radnik na pripremi kulturno-zabavnog programa za boree i narod.
Uvek nasmei ana i rasooloZena, sa istim Zarom i-e izlazila na pozorricu i izvrsavala
sve ostale zadatke. Ostala je u
stroiu Prve oroleterske sve do
konacnog oslobodenja, kad je
demobilisana.
LJUBJCA MAKSJ(:
Odrasla u siromasnoj. porodici u Vrucima, kod · Uziea,
Ljubiea je (rodena 1926) .los
od najmladih dana. radila za
NOB. Njena dva brata su u
Rudom bila u stroju Prve proleterske. Ljubiea .ie pokusavala, Cim je malo odrasla, da se
prikljuci brad, ali u tome nije uspela. C:etnici su je u jed- 177
�r
r
vu nroletersku t uCP.stvovaJa u
horhama za oslohodenie Uha,
Sapota, Beograda, da hi se zatim horila medu nroleterima
'1 Sremu. Hrvatskoi i sve do
Trsta. Miroslava · ie otiS!a iz
Brigade 1945. godine. ·
DUsANKA MARINKOVJc
nom takvom pokusaju 1942.
uhvatili na Bijelom hrdu za_jedno sa Milicom DokiC, sproveli ih u Ravne i osudili na
smrt. Utekle su iz zatvora.
Otada se stalno krila od cetnika do stupanja· u Prvu pro]etersku, avgusta 1944. godine.
Bila je cetna holnicarka u
Izvidackoj ceti. Hrahro se hori do Zagreha, kada je ranjena i transportovana u holnicu
na lecenje, gde _je ostala do juna 194~. godine.
MIIWSLAVA MANDie
Kada ie okupator usao u nasu zemlju, Miroslava je maturirala u valjevskoj gimnaziji.
Kao i n:inogi iz njene generacije, ni ona ( rodena 1922) nii e nastavila skolovan ie za vreme okupacije. Osluskivala ie
izvestaje o narodnooslohodi]ackoi horhi i ocekivala dan
kada ·ce okupator napustiti nasu zemlju.
Po oslohodenju Valjeva, stu178 pila je septemhra 1944. u Pr-
Radom iz RakeniCa. kod Prijedora, u Prvu prol~tersku
stunila je 10. oktohra 1944. godine. a iunacki nolo7ila zivot
za slohodu aprila 1945.
Ost:l]a ie taina kuda se hila
uoutila Dn Sanka iz svog R akenica (u kom ie rodena 1925)
i kako je i nod koiim uslovima napustila svoj rodni krai.
Poznato je to - da ie kod
Durinaca · · (Srhiia) stunila u
Prvu proletersku brigadu.
Vrlo hrabra, nenosredna i
iskreria nrema svojim drugaricama i drnP."ovima, ubrzo ie
nosta!a omiliena kod vedne
horaca. Poginula je u iednom
od _jurisa kod Stare Kapele,
20. aprila 1945. god in e.
DANICA (DUsANA)
MARINKOVIc
Rodena ie 1929. u Barajevu.
Oktobra 1944, kada su snao;e
Narodnooslohodilacke vojske
Jugoslavije vrsile nrinreme za
napad na Beograd, Danica je
stupila u Prvu proletersku i
postala borae n ienog Sestog
(beogradskog) bataljona. Znala ie da su iz nienog kraia na
Sutjesci pali Cedomir, Zivorad i Zivko Stefanovic i to joi
je davalo hrabrosti da se bori
po uzoru na njih.
U horhi za oslobodenje Beograda i na Sremskom frontu
istice se kao vrlo hrahar horae i bolnicarka. Stoicki je izdrzala sve napore i borbe i
stigla sa Prvom proleterskom
clo Trstn.
OLGA MARINKOVIc
U borbeni proleterski stroj
svrstala se 1. oktobra 1944. i
Ol_ga Marinkovic, · devojka iz
Dudovica, kod Lazarevca, gde '
ie i rodena 1922. godine. Tlcestvovala je u horhi za oslohodenje Beograda, i istakla se
kao hrahar horae.
Kada je Prva proleterska
krenula na Sremski front. 01o:a je vee bila cetna holnicarka . Zanazena je po hrahrosti
na Sremskom. frontu u svim
horhama koje ie vodila Brigada decemhra 1944. i januara
1945. godine.
Kada su proleteri jurisali za
oslobodenie Sida, u iednom
od juriSa 18. januara 1945. poginula je spasavajuCi svog ranjenog druga.
SAVICA MARINKOVIc
Beograd je hio slohodan, a
iedinice su se spremale za da!ji pohod ka Sremu i konacni
ohracun sa nepri jateljem. Tada je i Savica, rodena 1914. u
Dragutinovcu, stupila u Prvu
proletersku brigadu.
Bila ie jedna od starijih drugarica koie su posle oslohodenja dosle u Prvu proletersku. Za kratko vreme Savica
se pokazala kao neustrasiv horae u horhama na Sremskom
frontu i dal je do Zagreha. Posehno je hila zapazena po velikoj paznji prema mladim
borcima. ViSe puta se desilo,
�secaju se proleteri, da je Savica ustupila svoie sledovanje
· nekom od onih boraca koji su
hili viSe iscrpljeni i kada nije
bilo dovoljno hrane. Posebno
je pazljiva hila prema mladim
partizankama; ponasala se
prema njima kao da su joj bi. .
le cerke.
cembra 1944. Ali Milka nije
ostala dugo na lecenju, vee se
pre nego sto su joj rane i zarasle vratila u Brigadu i nastavila da se bori na bojiStima Srema, Hrvatske i sve do
Trsta. Slobodu je docekala u
stroju Prve proleterske brigade.
DESANKA (MILORADA)
MARKOVIc
OLGA (MILORADA)
MARJ(VVlc
Septembra 1944. devetnaestogodisnja Desanka MarkoviC jednostavno je rekla svojima da ide u partizane. Krisom je otiSla iz Obrenovca i
posla u susret Prvoj proleterskoj. Kada je stigla do Brigade, odmah se raspi tala za svoje drugove i drmmrice iz Obrenovca, te je tal.oo i stupila u
Sesti (beogradski) bataljon.
Prestala je da pohada srednju ekonomsku skolu kada je
okupator usao u nasu zemlju.
Mlada i nezna devo icica . iz
Svileuva, kod Koceljeva, Olga
Markovic je imala sesnaest
godina kada su se proleteri
borili za Ub i Koeeljevo.
U Prvu proletersku stupila
je septembra 1944. Ucestvovala je u borbama za oslobodenje Beograda i na Sremskom
frontu, isticuCi se kao vrlo
hrabar horae.
U jednom od juriSa u okolini Sida, poginula je 4. decembra 1944. godine.
Ucestvovala je u borbama za
oslobodenje Beograda. Kada
je Brigada posla na Sremski
front, Desanka je presla iz Sestog bataljona u Kulturnu
ekipu u kojoj je i ostala do
kraja rata.
MILKA N. MARKOVIc
Imala je osamnaest godina
kada je iz rodnog Jabucja,
kod Lajkovea, dosla 1. oktobra 1944. u Cetvrti (kraljevacki) batalion Prve proleterske.
Kao hrabra, druzel jubiva i
odlucna na izvrsenju svakog
zadatka, brzo je postala omiljena medu borcima.
Sa proleterima je juriSala
za oslobodenje Beograda i nastavila borbu na Sremskom
frontu. Ranjena je- u jednoj
borbi nedaleko od Sida 7. de-
RADMILA MARKOVIC:
Kao petnaestogodiSnja ucenica iz Beograda, Radmila je
posle oslobodenja svoga grada zamenila dacku keeelju partizanskom uniformom. Postala je horae Druge cete Prvog
bataljona u Prvoj proleterskoj
brigadi.
U redovima proletera borila se na Sremskom frontu kao
hrabar horae i pohtvovana
bolnicarka sve dok nije kontuzovana. Posle kontuzije prelazi u Armijsku bolnicu, iz ko'
je Je, posle- izvesnog vremena,
prekomandovana u Tenkovsku brigadu. Medu tenkistima
ostala je do demobilizacije.
SPASA (SPASOIA)
MARTINOVIc
Potice iz napredne radnicke
porcidice · iz Podgoriee (Titograda), gde je rodena 1922.
godine. Jos pre rata, kao rad· 179
�nica u duvanskoj industriji,
ukl.iucila se u napredni pokret. U danima ustanka izvrsava mnoge zadatke po nalogu
mesnog partizanskog rukovodstva. Uhapsena je krajem 1941.
i internirana u Alhani ju, a zatim prehacena u Italiju.
Posle kapitulacije
Italije
vratila se u domovinu. Ali ni
po povratku nije imala srece:
uhapsena je u Ljuhl jani, odakle je sprovedena u Beograd na Banjicu. Oktohra 1944. kao
!agoras iz Banjickog ]agora
stupihi je u Prvu proletersku
hrigadu.
Sa proleterima je posla na
Sremski front. Ravnala se sa
najhrahrijima u jurisima. Poginula je ·18 ..ianuara 1945. u
borbama protiv Nemaca kod
Sida.
DR GORDANA MIHAILOV/c
Kao i mnogo mladih sirom
nase zemlje koji nisu sledili
!80 svoje roditelje, taka je i Gar-
dana Mihailovic, rodena 1926.
u Beogradu, kao ucenica sestog razreda gimnazije avgusta 1944. otiSla u Kosmajski
partizanski odred.
Posle kraceg vremena stupi]a je u Prvu proletersku hrigadu. Proleteri su je poslali
na sanitetski kurs, koji je i zavrsila sa odlicnim uspehom.
Prekomandovana je zatim u
Petu srpsku hrigadu, za referenta saniteta hataljona. Hrahro se horila i hila je ranjena
na Sremskom frontu. Dohila
je odlikovanje za hrahrost. Sada je lekar specijalista u Beogradu.
MJLKA MIJATOVJ(:
- NOVKOVJ(:
Niko od ukucana nije znao
kuda je septemhra 1944. kao
petnaestogodiSnja devojcica otisla iz Sovljaka, kod Uha, u
partizane.
Stupila je u Drugi hataljon
Prve proleterske, u zelji da sle-
di put dva hrata prvoborca, od
kojih je jedan streljan jos 1942.
godine.
Ucestvuje u horhama za oslobodenje Beograda i na Sremskom frontu, gde je hila Iakse
ranjena. Posle kraceg Iecenja
vraCa se u svoju jedinicu i na~
stavlja da se hrabro hori za
oslobodenje Zagorja i Zagreha,
sve do Trsta. Demohilisana je
iz Brigade u jesen 1945. godine.
Dt!DA (VOJJNA) MIKALO
Rodena j e 1928. u Borikarna, kod Rogatice. Za vreme
rata hila je ocevidac mnogih
zlodna koje je cinio okupator
i njegovi pomagaCi - domaCi
izdajnici.
Kada su proleteri 1944. ponovo doSli u istoCnu Bosnu,
Dzida je stupila u Prvu proletersku .hrigadu.
Sa Brigadom je prosla preko Sandiaka i ucestvovala u
svim borhama no Srbiji i za
oslobodenje
Beograda.
Na
Sremskom frontu je tesko ra~
�njena marta 1945. i preneta u
Vojnu holnicu u Beogradu. Od
zadohijenih rana na Sremskom
frontu umrla je marta 1945.
go dine.
VERA (LAZARA)
MILENKOVIc
Jos se vodila horha za Beograd kada je sedamnaestogodisnja Vera Milenkovic, 17. oktohra, stupila u Prvu proletersku hrigadu. Htela je sa oslohodiocima da ude u Beograd
u kome je i rodena 1928. godine.
·
Prvog dana kada je stupila
u Brigadu skinula je sa mrtvog Nemca pusku, ali je nije
znala napuniti ni gadati iz nje.
Proleteri su je odmah tome
naucili. Naudo ju je Dusan
Cordas kako se rukuje puskom
i uhija neprijatelj.
U jednom od jurisa na Sremskom frontu, januara 1945. godine, poginula je ova mlada
skojevka.
OROZDA MILETic
Iz sela Poljevca, kod Despotovca, gde je rodena 1924. godine, dosla je u Beograd novemhra 1944. i stupila u Prvu
proletersku. Kada joj je komesar Izvidacke cete rekao u razgovoru kakve su ohaveze i duZnosti izvidaCa i Sta sve oni
!reba da rade u ratu, Grozda
je rekla komesaru:
- Verujte mi, druze komesare, da ja ovamo nisam dosIa od gladi, niti od neke porodicne nevolje, vee zelim da ratujem, da se borim za slobodu
i sve to mogu izdrzati.
Tako je hrahro i nastupala
na Sremskom frontu. ISla je
sa svojim drugovima izvidadma tamo gde je hila najteze,
sve dok se 18. aprila nije vratila sa polozaja iz Pleternice
sva izranjavana. Tada se rastala od svojih izvidaca.
nju Beograda, u bitkama na
Sremskom frontu, i taka do
konacnog oslohodenja nase zemlje. Po povratku iz rata, kao
i sve njene drugarice-borci, aktivno je radila na izgradnji
zeinlje.
LJUBJCA (SLAVKA) MILETJc
MILENA S. MILicEVIc
Bila je jedna od najmladih
drugarica medu anima koje su
posle oslobodenja Beograda
stupile u Prvu proletersku hrigadu. Rodena je u Beogradu
1930. godine.
Napustila j e skolsku klupu i
postala proleter. Vrlo otresita
i energicna, Ljubica je brzo
stekla simpatije svojih drugova
i drugarica proletera. Kao mladu, da bi je sacuvali teskih okr-.
saja na Sremskom frontu, rasporedili su je proleteri u Kulturnu ekipu. U sastavu kulturne ekipe prosla je ceo ratni
put Prve proleterske od Beograda do Trsta.
Vrlo vredna, Ljubica je i u
Kulturnoj ekipi hila miljenica
starijih drugova i drugarica. Istice se u pripremi i izvoden ju
kulturnih priredhi za narod i
horce. Na tome je u Brigadi radila sve do kraja rata.
MIRA MILETic
Marta 1944. godine napustila je selo Tesanj, kod Teslica
(gde je rodena 1920) i stupila
u Prvu proletersku hrigadu.
Rasporedena je u bataljon »Garibaldi«. Medu Italijanima proleterima veoma se istice kao
hrabri borac i bolnicarka.
Prosla je ratni put Brigade
od Bosne, preko Sandzaka i
Srbije, ucestvovala u os!obode-
Kada su na prilazima Valjevu odjekivali topovi i bacaCi i
kada su se proleteri primicali•
da na juris osvoje grad, Mile..
na je posla proleterima u susret iz Uha i stupila u Prvu
proletersku.
Ucenica iz Uha, gde je rodena 1924. godine, pokazala se
kao vrlo hrahar horae u bitkam'a za oslobodenje svog rod,
nog mesta i Beog;rada. U Beogradu zavrsava bolnicarski
kurs, pa je na Sremskom frontu i sve do kraja rata hila bol-.
nicarka i instrumentarka u sanitetu Prve proleterske.
JELKA MILOsEVIc
PETROVIc
Vaspitavala se i rasla u Stitarici, kod Mojkovca, gde je i
rodena 1927. godine. Kao organizovana omladinka, zajedno sa
svojom sestrom Jelenom izvrsavala je mnoge zadatke na terenu. Kada je Jelena otiS!a u
Prvu proletersku 1943. godine,
Jelka je ostala ljuta zasto ju je
sestra ostavila.
Jula 1944. stupila je i ona u
Prvu proletersku i nasla se sa
sestrom. U svim horhama po
Srbiji, kao i u onim za oslohodenje Beograda i na Sremskom
frontu, Jelka se pokazala kao
neustrasivi borac i bolnicarka. 181
�,_.,
I
lje da u okupiranoj zemlji nastavi skolovanje.
Bila je svedok mnogih zlodna koje su okupatori i njegove
sluge vrsili u ovom delu Srbije.
Kada je oktobra 1944. stupila
u Prvu proletersku dirnuta je
paznjom i odnosom proletera
prema borcima koji su popunjavali njihove redove.
Sa Brigadom je, u Cetvrtom
(kraljevackom) bataljonu, prosla ratni put preko Srema i Hrvatske do Ljubljane i Trsta.
Borci su bile i njene dve sestre.
RADMILA MILOVANOV/c
- KAcAR
Kod sela zvanog Nijemci, na
Sremskom frontu, ranjena je
5. januara 1945. i taka napustila stroj Brigade.
bilisana oktobra 1945. godine.
Posle rata je nastavila skolovanje i radila kao prosvetni
radnik.
NEOOSAVA MILOsEVIt
OLGA MILOVANOV/c
- STAMATOV/c
Iz seljacke porodice iz sela
Banjana, kod Uba (gde je roaena 1923), posla je na krojacki zanat u Obrenovac. Tu stupa
u vezu sa naprednim radnicima
i podnje da radi aktivno u radnickotn pokretu. Vratila se u
svoje selo 1940. gde nastavlja
po zadatku rad sa omladinom.
1941. je primljena u SKOJ. Septembra 1941. odlazi u Posavsko·tamnavski odred, u kame ostaje do decembra iste godine.
Za sve vreme rata nastavlja
sa aktivnim radom za narodnooslobodilacku borbu, a pocetkom oktobra 1944. stupa u
Sesti (beogradski) bataljon, u
kom je horae i bolnicarka. Kasnije je prekomandovana u Pokretnu bolnicu Prve proleter182 ske brigade, odakle je i demo-
Roaena je u Ubu 1925. godine. Rat ju je zatekao kao ucenicu, ali nije imala snage ni ze-
Roaena u Ubu 1924. godine,
zajedno sa svojom sestrom Olgom stupila je u Cetvrti bataljon Prve proleterske brigade.
Prvo vatreno krstenje doiivela
je 13. oktobra 1944. kod Ralje,
a ujedno i veliku radost sa svim
ostalim proleterima - susret
sa jedinicama Crvene armije.
Kao borac ucestvuje u oslobodenju Beograda, a u oslobodenom gradu zavrsava sanitet-
�ski kurs. Posle zavrsenog kur'
sa postala je cetna bolnicarka
u Petom bataljonu.
Ranjena je 14. aprila 1945.
u Slavoniji u borbi protiv Nemaea. Odlikovana je Medaljom
zasluga za narod. Iz Prve pro·
leterske brigade demobilisana
je u jesen 1945. godine.
SLAVICA MOMIROV
U Prvu proletersku stupila je
kao tekstilna radnica oktobra
1944. u Beogradu. U borbama
na Sremskom frontu bila je
vodna bolnicarka u Prvoj ceti
Prvog (ernogorskog) bataljona.
Posebno se istakla u borbama
za Sid, Adasevee i Orolik.
Iz Prvog bataljona prekomandovana je u pristapsku jedinicu Prve proleterske. Posle
zavr8etka rata bila je u sastavu
Sanitetskog bataljona pri stabu Prve armije sve do demobilizacije, septembra 1945.
Po izlasku iz Armije Slavica
je kao tekstilna radnica nasta·
vila da ud, pa je zavrSila i eko-
nomski fakultet. Rodena je
1923. u Velikom Susnjaru, kod
Siska, a sada zivi kao penzioner u Beogradu.
GORDANA MRVAsEVlc
Rodena u Beogradu 1927,
Gordana je imala sesnaest godina kada su se jediniee Narod·
nooslobodilacke vojske Jugo·
slavije primicale Beogradu. Nije htela da ceka oslobodenje
grada, vee je posla u susret proleterima i tako stupila u Prvu
proletersku 15. oktobra 1944.
Ucestvovala je kao horae u
oslobodenju svog rodnog Beo·
grada, a iz njega je otiSla na
Sremski front.
U prvim jurisima Prve proleterske na utvrdene nemacke
polozaje u Sremu poginula je
Gordana MrvaseviC kod Ilace
6. deeembra 1944. godine.
DIVNA (NIKOLE) MUCic
Kada je posla u partizane iz
Komeriea, kod OseCine (gde je
rodena 1922), rekla je roditeljima da ide jer ne moze viSe gledati okupatorske sluge kako
muce narod. Roditelji · su joj
odobrili.
U Prvu proletersku brigadu
stupila je 15. septembra 1944.
godine.
U Brigadi se istakla kao hra·
bar borae i neumoran radnik u
Kulturnoj ekipi.
JOVANKA NEBR/Llt
Srem i drugi krajevi Vojvodine dali su slavne boree, brigade i divizije Narodnooslobo·
dilackoj vojsci Jugoslavije. Od
starijih !judi i zena, Jovanka je
kao devojciea u selu Graboveu
(rodena 1929) slusala kako se
partizani bore za slobodu i kako im se narod clivi. Pozelela
je stoga da im se i sama pridruzi. Ta zelja joj se ispunila
kada je deeembra 1944. dosla
na front sa konjskom zapregom
da pomogne u iznosenju ranjenika.
Nije htela da se vrati kuCi,
vee je ostala u Prvoj .proleterskoj brigadi sve dok nije ra•
njena prilikom izvlacenja ranjenika sa vatrenih polozaja.
ZORKA -
ZORA NEslc
Kada je osloboden Beograd,
20. oktobra 1944. godine, i Zora
NesiC je (rodena 1925. u Beo·
gradu) zajedno sa jos mnogo
svojih drugova i drugarica stu·
pila u Prvu proletersku i posla
s proleterima na Sremski front.
Ponosno je koracala u koloni
proleterskoj kroz Staru Pazovu,
Indiju, Sremske Karlovee, BeoCin, ali prekratko je trajao njen
ratni put, kao uostalom i njen
zivot. Hrabro je poginula u borbi protiv Nemaea kod Beraka
(u Sremu) 6. decembra 1944.
godine.
ANKICA NINKOVIC
Iz Stare Pazove, gde je rodena 1926. godine, dosla je Ankiea oktobra 1944. u Prvu proletersku brigadu. Iako mlada
vrlo brzo se prilagodila vojnic·
kom zivotu i ratnim uslovima.
U prvim danima borbe na
Sremskom frontu istakla se
kao vrlo hrabar horae. Prolete·
ri se secaju da je htela da uvek
bude prva i prva da upadne u 183
�r
neprijateljski rov, nadmecuti
se prosto u horhi sa svojim iskusnim sahorcima.
Tako je hilo i 4. deeemhra
1944. u hici kod Sida. Medu prvima je Milka upala u nemacki
rov. Tada je ranjena, ali nije
napustala horhu dok nije zauzet polozaj. Tek tada je otiS!a
u holnicu.
ANGELINA NlsAVJc
Kao ucenica gimnazij e Angelina je (rodena 1925) posla iz
Berana (Ivangrad) 1943. u narodnooslohodilacku horhu. Sa
grupom svojih drugariea i drugova stupila je (jula 1944) u
Prvu proletersku hrigadu.
Medu proletere dosla je kao
clan KPJ, pa je uhrzo postala
politicki. delegat voda. Kao komunista i hrahar horae uzivala
je veliki ugled u Brigadi.
Sa Brigadom je ui':estvovala
u svim hitkama od Zlatihora
do Valjeva i Beograda, Sremskog fronta i Trsta, sve do konacnog oslohodenja zemlje.
Za ratne zas!uge do hila je Cin
oficira i viSe ratnih odlikovanja. Bila je omiljena medu hprcima u Brigadi.
MARIJA ORELJ -
TEslc
Imala je cetrnaest godina karla je 1941. njena porodica izbeg!a zhog ustaskog terora iz
Trestanovaea, kod Slavonske
Pozege. Ratne godine proveli su
u Jagodini (Svetozarevo) i Beogradu.
Po oslohodenju Beograda,
Marija je 20. oktohra stupila u
Prvu proletersku. U horhi kod
Sida, januara 1945. godine, zadohila je dve rane. Upucena je
na lecenje u Sremsku Mitrovicu, apotom se lecila u Zemunu, Cupriji i Nisu. Marta 1945.
vratila se u Brigadu. Bila je u
sanitetu Prve proleterske sve
do demobilizacije, septemhra
1945. godine. Pos!e rata obavlja
razne duZnosti.
MILENA ORTSOLUcANI
- MAKSJMOVJc
Kada je Prva proleterska hila kod Gornjeg Vakufa, januara 1944. godine, po snegu i ciCi
dosla je Milena medu proletere. Bila je vee iskusni horae, pa
Je hrzo napredovala od referenta saniteta bataljona do zamenika referenta saniteta Prve
proleterske.
Istice se hrabroscu i pozrtvd·
vanjem na nezi ranjenih i holesnih drugova, ali je njena najveca zasluga u tome sto je
mnogo doprinela osposobljava•
nju mladih devojaka, seljanki
i radniea, da postanu vrsne hoi·
nicarke i sposohni referenti saniteta u hataljonima.
Neumorna u radu, Milena se
nalazila svuda gde je trehalo
brzo intervenisati na izv!acenju
i prihvatanju ranjenika.
.t/VKA PAREZANOVJc
Posla je iz Cacka (gde je rodena 1925) u susret Prvoj proleterskoj hrigadi oktohra 1944.
i stupila u njene redove.
Bila je hrahar horae i bolnicarka na Sremskom frontu, gde
su svakodnevno vodene zestoke
hitke protiv neprijatelja. Ucestvovala je potom u okrsajima
po Hrvatskoi i za oslohodenje
Zagreha, odakle je preko Ljub-,
!jane stigla i do Trsta, gde je s
proleterima slavila pohedu i konacno oslobodenje zemlje.
DUsJCA PAUNOVJc
184
Kada je iz Smedereva dosla
u Prvu proletersku, oktohra
1944, imala je cetrdeset i pet
�godina. Tada je ohicno u Brigadu dolazila mladost. Sa mladalackim zanosom i Dusiea se
horila, ne zaostajuci za mladima ni u jednom jurisu. Proleted su je zapamtili kao vrlo
hrahru i energicnu. Cesto je odhijala posao kuvariee, zeleCi da
bude borae sa puskom u ruei.
U horhi kod Otoka, u Sremu,
ranjena je 8. deeemhra 1944. i
tako joj se nije ispunila zelja
da do kraja ostane sa proleterima.
BRANISLAVA PAVIcEVIc
SPASOJEVIc
Rodena je 1925. u Valjevu.
Kao radnik-livae Branislava se
od najranije mladosti prikljuCila naprednom pokretu. U Prvi (ernogorski) hataljon Prve
proleterske brigade stupila je
14. septembra 1944. godine. Ucesnik je u horhi za oslohodenje Valjeva i Uba, juriSala je
u ulicnim horhama za oslohodenje Beograda.
Po oslobodenju Beograda zavrsila je bolnicarski kurs i kao
cetna holnicarka posla sa Brigadom na Sremski front. Nakon izvesnog vremena prekomandovana je u hrigadnu bolnieu. Narocito se istakla u horbi za selo Nijemci, januara
1945. godine. Tada je stanovnistvo ovog sela zajedno sa okupatorom dalo najzesCi otpor
proleterima.
MILANKA PAVLOVIc
Dosia je oktohra 1944. iz Malog Orasja, kod Smedereva, u
Prvu proletersku brigadu. Bilo
joj je tada osamnaest godina.
U horhama na Sremskom frontu hrabroscu svojom je zadivila proletere.
Na tri dana pre kapitulacije
Nemacke, 6. maja 1945. doslo
je do zestoke horhe u Vrboveu,
kod Zagreha. Proleteri su naneli teske guhitke neprijatelju,
ali je u toj borhi poginulo i 128
proletera, a oko 150 je ranjeno.
Medu ranjenicima bila je i Milanka Pavlovic, koja je hrahro
jurisala iznoseCi svoje drugove
sa hrisanog prostora i ukazujuCi im pomoc.
SMILJKA PAVLOVIc
- OAVRILOVIc
Kao ucenica trgovacke akademije u Sarajevu (gde je rodena 1923) aktivno je radila za
narodnooslohodilacki pokret.
1942. napustila j e skolu i pobegla od ustaskog terora u Srbiju. Zivela je kod svoje sestfe
u selu Vrelu, kod Uha.
Kada je Prva proleterska
1944. nastupala preko Srhije ka
Beogradu sa ostalim jedinicama Narodnooslohodilacke vojske, Smiljka je 5. oktohra stupila u Cetvrti (kraljevacki) hataljon. U sastavu ovog bataljona ona je prosla kroz bitke na
Sremskom frontu, u Hrvatskoj
i horila se tako do konacnog
oslohodenja zemlje. U proleterskom stroju hila je horae i cetna holnicarka i posehnu hrabrost je pokazala u jurisima za
izvlacenje i previjanje ranjenika.
SLAVKA PENES
Rodena 1925. u Banatskom
Karadon1evu (okolina Zren.ianina), Slavka Penes je stupila
u Prvu proletersku oktohra
1944. godine.
Na Sremskom frontu istakla
se kao vrlo hrabar horae i holnicarka. Isto toliko koliko je
bila vesela i druzeljuhiva, uvek
raspolozena za salu i pesmu sa
svojim drugovima i drugaricama, toliko je bila i puna mrinje prema okupatoru i prezira
prema izdajnicima. Bila je prva 185
�u juns1ma i u jednom od tih
jurisa ranjena je 25. aprila
1945. godine.
RADMILA PES/c
Radmila je iz rodne Mionice
(rodena 1924) stupila u Cetvrti
(kragujevacki) bataljon 14. septembra 1944. godine. Bila je
ponosna sto je ucestvovala u
oslobodenju Valjeva, Uba, Sapota i Beograda.
Na Sremskom frontu odredena je kao hrabar horae za vodnu bolnicarku, koja je uvek sa
onima koji su u jurisima i u
prvoj borbenoj liniji.
Tesko je ranjena 16. decembra 1944. godine, kada su proleteri juriSali na utvrdene nemacke polozaje. Nije jauknula
od bolova, ali je zaplakala pri
rastanku s proleterima.
MAR/JA PETROVIc -
RISTic
Iz DrniSa u kom je rodena
1923. u siromasnoj porodici,
Marija se jos od najranije mla-
dosti otisnula ,trbuhom za kruhom", pa ju je tako i rat zatekao u Zagrebu. 1942. bezi iz Zagreba u Beograd, gde stupa u
vezu sa ilegalcima i podnje aktivan rad za narodnooslobodilacki pokret.
U drugoj polovini 1943. iz
Beograda odlazi u Kosmajski
partizanski odred. U ovom odredu je horae i bolnicarka do
uoci napada na Beograd, kada
prelazi u sastav Drugog (ernogorskog) bataljona Prve proleterske brigade. Ostala je sa proleterima do februara 1945. kada je prekomandovana u bolnicu 212, u kojoj ostaje do kraja rata. Posle rata je nastavila
da radi kao graficki radnik.
MARJJA (MILAN A) PETROVIc
Rodena je 1925. u selu Baceveu, kod Barajeva, koje je
dalo 1941. godine dosta boraea
Sestom (beogradskom) bataljonu Prve proleterske.
Kada je septembra meseea
1944. Beogradski bataljon dosao blizu Barajeva, Marija je
stupila u njegove redove. Borila se za oslobodenje Beograda
i na Sremskom frontu, gde se
istakla kao hrabar horae i bolnicarka. U jednom od juriSa
12. januara 1945. poginula je
kod Iriga, u Sremu.
1
I
RUZ.A PETROVIc
- BOLJEV/c
Oktobarskih dana 1944. godine, kada je mladost Beograda
pohrlila da popuni redove proleterskih i udarnih brigada, i'
Ruza Petrovic, rodena 1928. u
Subotici, stupila je u Prvu proletersku brigadu.
Bila je izvanredno hrabar horae i bolnicarka na Sremskom
frontu, nesebicna u pruzanju
pomoCi ranjenim i bolesnim
drugovima.
I onih dana kada se Prva
proleterska brigada sve silovitijim jurisima primicala Zagrebu, Ruza je u jednom od tih
jurisa ranjena 27. aprila 1945.
Tada joj je bilo najteze ne zbog
rane, veC zato Sto neCe moCi
sa proleterima da nastavi pobedonosni borbeni put.
186
1
I
I
�ILINKA RABRENOVJ(:
Kada je poceo rat imala je
cetrnaest godina. Rodena je i
rasla u Kolasinu, gradu koji je
tokom rata nekoliko puta prelazio iz ruke u ruku.
Kao sesnaestogodisnja devojka posla je 1943. u narodnooslobodilacku borbu, a jula
1944. stupila je u Prvu proletersku. Presla je s proleterima
borbeni put preko Zlatibora,
Valjeva i Kosmaja i u sedmodnevnim borbama za oslobodenje Beograda bila teze ranjena.
C:im je rane zalecila pohitala je
u svoju jedinicu, u Cijem Ce
stroju i ostati sve do konacnog
oslobodenja nase zemlje.
MILJCA RADOSA VLJEVJ(:
Imala je sesnaest godina kada su borci Prve proleterske i
Seste (licke) divizije oslobodili
njen rodni grad Valjevo. Tada
je kao ucenica gimnazije dobrovoljno dosla medu proletere.
J avila se Trecem (kragujevackom) bataljonu i bila vrlo energicna u zahtevu da ostane kao
borac u njegovim redovima.
Pokazala se kao hrabar bvrac u borbama za oslobodenje
Beograda, a vee na Sremskom
frontu bila je i bolnicarka na celom putu preko Srema i
Hrvatske, Zagreba i Ljubljane,
do Trsta.
Tako je ucenica iz Valjeva
prosla ratni put sa proleterima
od svoga gnida preko Beograda, Srema, Hrvatske i Slavonije do italijanske granice, gde
se plotunima i pesmom slavila
pobeda nad fasizmom.
STAN/SLAV A
RADOSAVLJEVJ(:
Rodena je u Splitu 1925. godine, a vihor rata ju je naneo
u Beograd, u kom se i povezala
sa organizovanom omladinom
za borbu protiv okupatora.
Istog dana kada je osloboden
Beograd, 20. oktobra 1944, ova
mlada Dalmatinka se prijavila
kao dobrovoljac da stupi u Prvu proletersku.
Sa puno mladalackog i borbenog zanosa jurisala je sa proleterima na sremske utvrdene
polozaje. U jednom od tih juriSa, 15. decembra 1944, poginula je na Grabovackoj Pustari.
NADA (MATEJE)
RADOVANcEVlc
Iz Sevkerina, blizu Panceva,
gde je rodena 1923. godine, otisla je 1. avgusta 1944. u partizane, da bi se ubrzo nasla i u
redovima Prve proleterske brigade.
Nada je primer devojke sa
sela koja se vrlo brzo uklopila
u ratni vojniCki zivot i proletersku disciplinu. Posebno su
je odusevljavali topli i drugarski odnosi koji su se gajili meau borcima u Prvoj proleterskoj. Kao borac i bolnicarka
hrabro se drzala u svim borbama do konacnog oslobodenia n::t.Se zeml ie. Posle rata nastavila je s proleterskim duhom
da radi na obnovi i izgradnji
nase zemlje.
VUKJCA RAicEVJ(:
Rodena je 1910. u Podgorici
(Titograd) u naprednoj Cinovnickoj porodici, u Cijoj kuci je
jedno vreme bila partij ska tehnika Pokrajinskog komiteta za
Crnu Goru. Pre rata je zavrsila :tensku radnicku skolu i
ukljucila se u napredni pokret.
Italijani su je internirali
1942. u logor u Italiju. Posle
kapitulacije Italije svrstava se
u stroj Prekomorske brigade,
s kojom se i vraCa u domovinu.
Januara 1944. stupila je u
Prvu proletersku brigadu. Borila se u redovima proletera po
Bosni, Sandzaku, Srbiji i za
oslobodenje Beograda. Hrabro
je poginula kod C:akovca, na
Sremskom frontu, 17. decembra 1944. godine. U logoru i u
borbi isticala se svojom doslednoscu i hrabroscu.
PERKA RALJ(:
Ucenica iz Valjeva, rodena
1926. godine, Perka Ralic je stupila kao dobrovoljac medu proletere onoga dana kada su Prva proleterska i Sesta licka divizija oslobadale Valjevo.·l jos
187
�bila je to prilika i za nju da im
se sa oruzjem u ruci pridruzi u
borbi. I taka se odmah nasla u
redovima Prve proleterske.
Zeljna osvete za sve ono sto
je neprijatelj radio u Beogradu, bila je neustrasiva u borbi
i u jurisima. Zadivljavala je
svojom izdrzljivoscu i hrabroscu u borbi protiv Nemaca, ali
taj njen borbeni zalet bio je
prebrzo presecen - ranjena je
8. decembra i morala je da pode na lecenje u bolnicu.
DANICA RASOVlc
- VITOROV/c
ovo tome valja dodati: Perka je
jos kada su proleteri napadali
Valjevo posla njima u susret i
vodila ih od jednog do drugog
ob jekta gde su se bili utvrdili
nemacki vojnici i njihove sluge.
Kao borac, Perka se medu
proleterima istakla vee u borbi
za oslobodenje Beograda, pa su
stariji borci cesto imali utisak
da je ana pre iskusni ratnik,
nego ucenica gimnazije koja
tek sto je olovku zamenila puskom.
Po~le oslobodenja Beograda,
kada su se vodile bitke na
Sremskom frontu, prekomandovana je u Kulturnu ekipu
Prve proleterske divizije u kojoj je bila izuzetno vredna.
MJLKA RAPAile
Rodena u Beogradu 1922. godine, u kojem je vrlo tesko zivela, Milka je jedva docekala
dolazak proletera u Beograd.
Radovala im se kao oslobodiocima svog rodnog grada, ali
188 •is.tovremeno i kao saborcima:
Kao vrlo mlada radnica, rodena 1919. godine u Podgorici
(Titograd), postala ie clan URSOVIH sindikata. Aktivno radi
i u omladinskom pokretu, pa
se odmah kada je okupator
usao u nasu zemlju ukljucila u
organizovani rad. Zavrsila je
bolnicarski kurs, radi u omladinskim aktivima, aktivna je u
prikupljanju sanitetskog materijala, rasturanju letaka i dru-
gog, a vrlo cesto obavlja kurirske duznosti izmedu mesnog
rukovodstva i partizanskih jedinica.
Uhapsena je 1942. godine, pa
je do oktobra 1944. godine prosla kroz zatvore i logore u Podgorici, na Fonci, u Ljubljani i
na Banjici, odakle je oslobodena oktobra 1944. godine. Posle oslobodenja Beograda stupila je u Prvu proletersku brigadu i ostala do demobilizacije, februara 1946. godine. '
Borac je od trinaestojulskog
ustanka. Odlikovana je Ordenom za hrabrost i Medaljom za
hrabrost.
MILICA RATKOV/c
Rodena je 1922. u Topuskom,
kod Vrgin Mosta. BezeCi od zloCinackog terora okupatora i
divijanja domacih izdajnika,
mnoge porodice su napustile
Kordun i potraZile utociSte u
drugom kraju, negde gde ce
biti sigurnije. Sa tim porodicama, medu svojim drugaricama, stigla je i Milka u Srbiju.
Kada je Prva proleterska krenula na pobedonosni mars za
konacno oslobodenje nase zemlje, novembra 1944. stupila je u
njene redove i Milica. Ali potrajala je kratko u redovima
proletera, jer je ubrzo posla u
bolnicu Prve pr<Jleterske divi:
zije na lecenje.
MILA SALKOV/6
Mila Salkovic je ro"dena 1925.
u Zajecaru. Bila je skojevka kada je septembra 1944. stupila
�u Prvu proletersku brigadu.
Ucestvuje u borbama po Srbiji
i za oslobodenje Beograda.
Posebno se hrabroscu istakla
na Sremskom frontu, kada su
proleteri jurisali na utvrdene
nemacke polozaje. U napadu
na selo Cakovac, u jednom od
juriSa povikala je: ,Napred,
drugovi!" i gotovo doletela do
nemackih rovova. Tu je Mila
Salkovic hrabro polozila zivot
za slobodu.
DARINKA (SIME) SAVIc
Kada je Ub osloboden, 3. oktobra 1944, osamnaestogodiSnja
krojacka radnica Darinka SaviC stupila je u Drugi bataljon
Prve proleterske brigade.
Ucestvovala je u borbi za
oslobodenje Beograda, gde je
nakon oslobodenja zavrsila sanitetski kurs. Produ'lila je zatim s proleterima na Sremski
front kao cetna bolnicarka. u
Prvoj proleterskoj ostala je do
aprila 1945. kada je zbog bolesti upucena u bolnicu. Cim se
malo oporavila poCinje da radi
u Vojnoj bolnici i kao bolnicarka ostaje u Armiji do kraja
1946. godine.
U ratu je primljena u KPJ,
dobila cin zastavnika i odlikovana.
VOJISLAVA fJ. SAVOVIc
Kada je Vojislava Savovic
stupila u Drugi (crnogorski) bataljon Prve proleterske brigade
u leto 1944. godine, bilo je malo Crnogoraca u ovom bataljonu. Mnogi su otisli u druge je,
dinice, a dosta ih je ostalo na
raznim bojiStima sirom nase
zemlje.
Vojislava koja je rodena u
Podgorici (Titograd) 1923. godine, vrlo brzo se zblizila i saZivela sa svim borcima u ovom
bataljonu: sa Bosancima, Dalmatincima, Hrvatima, Srbima ...
Na celom borbenom putu
preko Srbije, te u bitkama za
oslobodenje Beograda i na
Sremskom frontu, pa preko
Slavonije, Hrvatske i Slovenije
do Trsta, svuda · se hrabro drzala i sve j e j unacki izdrtala
kao borac i kao bolnicarka.
SLA VKA SIMI(:
U bici za Sopot (Kosmaj) poginulo je nekoliko proletera.
Okupio se narod iz Sopota i
okoline da im oda poslednju
postu. U toj masi sveta bila je
i Slavka SimiC, rodena u Sopotu 1924. godine.
Dok su sahranjivani proleted njoj se skupljalo lice u grcu. Saznala je da je medu pogiriulim proleterima i Irilada J ovanka Satara iz Vakufa, koja
je stigla· iz Bosne da se bori za
oslobodenje Sopota.
Tada je Slavka i donela odluku da stupi u Prvu proletersku brigadu. Hrabro se borila
za osl<>bodenje Beograda· i na
Sremskom frontu, gde je kao
dobar horae primljena u Savez
komunistiCke omladine Jugoslavije i postavljena za cetnu
bolnicarku.
Hrabro je poginula u borbi
protiv Nemaca 31. marta 1945.
kod Sarengrada, u Sremu.
BUDIMKA (MOMcJLA)
SITARICA
Budimka Sitarica je imala
osamnaest godina kada je iz
rodnog Tulara, kod Valjeva,
septembra 1944. stupila uPrvu
proletersku brigadu.
Hrabro se borila za oslobodenje Beograda i nastavila sa
proleterima borbeni mars i jurise preko Srema. Kada su se
proleteri priblizavali Zagrebu,
u aprilu 1945. godine, Nemci su
davali ocajnicki otpor u rejonu
Pakraca. U tim poslednjim bitkama, jurisajuCi hrabro na neprijateljska utvrdenja, poginula je Budimka Sitarica.
NARANDzA J. SPASOJEVIc
Rodena je u Prizrenu 1925.
godine, gde je zavrsila osnovnu
skolu i dva razreda gimnazije.
Postala je borac 1942. Aprila
1944. stupila je u Prvu proletersku brigadu.
Hrabro se borila i drtala u
svim borbama i marsevima po
Bosni, Sandzaku, Crnoj Gori,
Srbiji, i u borbi za oslobodenje
Beograda.
189
�Kada je Beograd osloboden,
Narandza je prekomandovana
iz Prve proleterske, sto joj je
vrlo tesko. palo.
ILINKA STAN/MIROV/c
Prve · popune redova Prve
proleterske brigade· bile su u
istocnoj Bosni, januara 1942.
Iz ovog kraja u toku eelog narodnooslobodilackog rata i revolucije stizali su borci u Prvu
proletersku. l'ako je Ilinka Stanimitovie stupila u Prvu proletersku u prolece 1944. godine.
Hrabro se borila. u proleterskom stroju po Bosni, Sand2aku, Srbiji, u bitkama za oslobodenje Beograda i na Sremskom frontu. Proleteri vise u
njoj nisu prepoznavali onu stidljivu devojku, koja je tako reCi hila izgubljena i zbunjena
prvih dana po dolasku u Brigadu.
l'esko su se borci sa njom
rastali kada je 9. februara 1945.
sa Sremskog fronta upueena
na lecenje u Vojnu bolnieu u
Novi Sad.
190
SAVICA (SVETISLAVA)
STOJANOV/c
Rodena 1925. u BavaniStu,
kod Kovina, Savica se stieajem
okolnosti nasla u okolini Valjeva, odakle je dosla u l'reCi
(kragujevacki) bataljon Prve
proleterske brigade.
Borila se u proleterskim redovima za oslobodenje Uba i
drugih mesta u Srbiji, a zatim
je ucestvovala i u borbama
za oslobodenje Beograda, na
Sremskom frontu, u Slavoniji,
do Zagreba i l'rsta.
Demobilisana je iz Prve proleterske, kao i ostale njene drugarice, onda kada nije vise postojala opasnost da neko ugrozi nase granice. Od Srbije do
l'rsta bila je primeran horae i
bolnicarka, koja je smelo jurisala na neprijateljska utvrdenja.
RADMJLA STRUGAR
Kada su se jedinice Narodnooslobodilacke vojske 14. oktobra 1944. primicale Beogradu,
omladina slobodarskog Beograda izlazila je iz grada da im se
prikljuci.
Medu tim mladiCima i devojkama hila je i Radmila Strugar, rodena 1928. u Beogradu.
Na prilazila grada stupila je. u
Prvu proletersku 14. oktobra
1944. godine i borila se za oslobodenje Beograda kao vee iskusni horae. Govorila je svom
komandiru cete:
,Druze Ratko, nisam ja sada
pocela da ratujem. Poznajem
ja dobro Beograd, i u njemu
mi ratujemo veC tri godine."
Sa Prvom proleterskom posla je Radmila na Sremski
front, ali se u Beograd vratila
vee 19. decembra 1944. kao
teski ranj enik. Preneta j e sa
Sremskog fronta u Vojnu bolnicu na lecenje.
OLGA scEPOVJ(:
- JOVANOVIc
Jos pre rata Olga se kao napredna omladinka ukljucila u
napredni pokret u Podgorici
(Titograd), gde je rodena 1920. ,
godine. Rat ju je zatekao kao
Clana Saveza komunisticke omladine Jugoslavije, pa se istice u ilegalnom radu i u pripremama za ustanak.
Uhapsena je 1942. godine. Iz
podgorickog zatvora internirana je u Albaniju, gde je ostala
do pocetka novembra 1943. godine. Zapazena je njena aktivnost u !ogorima. Nastavlja takav rad i po izlasku iz logora u
Niksieu, kao ilegalac. Kada je
otkriven njen rad u Niksieu pobegla je sa terena i stupila u
Drugu dalmatinsku brigadu.
Krajem 1944. prekomandovana
je u Prvu proletersku brigadu,
�u kojoj je i ostala sve do demobilizacije novembra 1945.
godine.
MAR/JA sEV/c -
sanitetskog voda i zamenik referenta saniteta. Dva puta je
ranjavana. U ratu je dohila Cin
zastavnika.
ERCEO
BOSJLJKA sOLAIA
Osnovnu skolu zavrsila je u
Kastel Novom, kod Splita, gde
je i rodena 1926. u siromasnoj
seljackoj porodici. Upisala se
zatim na frizerski zanat, pa se
tada i povezala sa naprednom
radnickom omladinom. Tako je.
1942. i postala clan Saveza komunisticke omladine J ugoslavije.
Polovinom 1942. stupa u Livanjski partizanski odred, iz
Cijih redova odlazi u Prvu dalmatinsku brigadu. U ovoj brigadi pohvaljena je kao hrabar
horae. Prekomandovana je zatim u Kazaliste narodnog oslohodenja pri Vrhovnom stabu, a
po oslohodenju Beograda, po
sopstvenoj zelji, stupila je u Prvu proletersku brigadu, u njen
Prvi (crnogorski) bataljon. U
Brigadi je bila politicki delegat
Rodena je 1926. u selu PeCini, kod Knina. Za vreme nastupanja Narodnooslohodilacke vojske kroz Srbiju ka Beogradu, Bosiljka se zatekla u Srbiji. Stupila je oktohra 1944. u
Prvu proletersku. U Beogradu
je zavrSila bolnicarski kurs, a
onda je rasporedena u sanitet
Brigade.
Sa proleterima je prosla
Sremski front, Slavoniju i Hrvatsku, i sa njima ostala sve
do konacnog oslobodenja nase
zemlje. Istakla se kao vrlo humana i predana bolnicarka, koja nije zalila truda i napora da
uvek priskoCi u pomoc ranjenim borcima, pa je stoga medu
ranjenicima hila jedna od retko omiljenih drugarica.
t!'ebnija, a onda je i sama
shvatila da se kod proletera izvrsava svaki zadatak prema potrebi, a najmanje prema zeljama.
Posle rata nastavila je da studira medicinu i sada j e profesor Stomatoloskog fakulteta u
Beogradu.
VIDOSAVA TADic
Kao studentkinja medicine
napusta Valjevo 15. septemhra
1944. i polazi u susret proleterima. Prvo vatreno krstenje dozivela je u horbi za oslobodenje svog rodnog Valjeva, a nakon toga ucestvuje i u bid za
Beograd u kome je studirala
medicinu.
Borila se medu proleterima
i sa.Zivela: sa njima na marSu i
na borbenom polozaju, u patroli i u predstraii, pa se nije nimalo obradovala saopstenju da
je prekomandovana u sanitet
Brigade. Njeni saborci su joj
tada 'rekli- kako je tamo po-
RADMILA TEslc
Rodena u Mionici 1925. godine, zivela je sa sestrom Verom u roditeljskom domu. Zajedno su njih dve septembra
1944. odlucile da stupe u Prvu
proletersku brigadu.
Barile su se za oslobodenje
Valjeva, Uba i Beograda i zajedno produiile na Sremski
front. Bile su obadve hrabre
kao borci i bolnicarke, a pratila ih je i ista ratna sreca. Radmila je ranjena 16. decembra
1944, a Vera 14. aprila 1945. godine, pa su se taka. nasle za-
I 91
�jedna pred drugom tajni. 1ednog septembarskog dana Radmila je povela razgovor i rekla
svojoj sestri kako je resila da
ide u brigadu. Zacudila se Vera
i reCi ce joj: ,Zar bez mene,
sestro!"
Obe su tako posle u Prvu
proletersku brigadu. Borile su
se zajedno za oslobodenje Valjeva, Uba, Beograda ina Sremskom frontu. I u jurisima su
se oseCale sigurnijim Sto su zajedno.
Vera je ranjena 14. aprila
1945. godine, pa je zatekla svoju sestru u bolnici. Tako su zajedno i rane lecile dve sestre
proleterke.
jedno i u partizanskoj bolnici,
gde su leCile rane zadobijene
na Sremskom frontu.
VERA TEsJ(;
Dve sestre Tdic, mlada Vera
(rodena 1926) i starija Radmila, odrasle su u maloj i mirnoj
varoSici Mionici. Nisu imale
GORDANA VJHNER
LJEPOSAVA TOM/(;
Rasia je u Savniku, gde je i
rodena 1925. godine. Stupila je
u Prvu proletersku u leto 1944.
Ratnim putem preko Sandzaka
i Srbije, Beograda i Srema, u
mar5evima i bitkama istice se
kao hrabar horae, imajuCi uvek
na umu da nosi ime proletera
koje se ni u najtezim situacijama ne sme obrukati.
Takva je Ljeposava TomiC hila i 12. aprila 1945. godine, kada .su proleteri jurisali na Sarengrad. Kada je pala komanda: ,Proleteri, na juris napred!" u · prvim redovima
hila je i ona. Tada je Iesko ranjena i preneta u holnicu.
MARIJA TOMANOVI(;
192
Bila je horae Prve cete Drugog (crnogorskog) hataljona.
Proleteri je pamte kao hrahrog
horca i bolnicarku, budnog
straZara, veStog izvidaCa, iz patrole · i iz jurisa. Kao cetna bol- .
nicarka Marija je sa toliko ljuhavi i hrabrosti jurisala da izvlaci svoje ranjene drugove i
drugarice, da bi Cim ih previje
i ostavi na sigurno mesto opet
trcala da stigne streljacki stroj
- sa svojom cetom da bude u
juriSu.
~
Najbolje priznanje su joj
odali proleteri vee i samim prijemom u SKOJ i u Komunisticku partiju Jugoslavije.
Kao sedamnaestogodisnja ucenica Marija. je posla J.l; prvu.
proletersku 22. septemhra 1944.
Rodena je u Cetinju 1927: godine.
·
Borba za oslobodenje Beograda je jos trajala kada je
sedamnaestogodiSnja Gordana
stupila u TreCi (kragujevacki)
bataljon Prve proleterske brigade. Mladost i neiskustvo nisu
joj smetali da juriSa na Kalemegdansku tvrdavu, ne ustupajuCi mesto ispred sebe i najhrabrijim borcima.
Osecala je radost te borbe,
jer se borila za oslobodenje
grada u kojem je rodena 1927.
godine. Sa istom hrabroscu nastavila je borbu na Sremskom
frontu, sve dok nije 4. januara
1945. Iesko raniena i napustila
proleterski borbeni stroj. Preneta je tada u Vojnu bolnicu
na lecenje.
MJLENA VJLOTIJEVI(;
- LAZOVI(;
Kao ucenica sa zavrsenih pet
razreda gimnazije prestala je
da pohada skolu kada je poceo
pt.,}'otice iz siromasne porq~-·
'
�Petrovoj kuci. Milka hi za to
vreme strazarcila i prenosila
kao kurir poruke. Cela porodica Vesic u prvoj ofanzivi radi
na negovanju i sklartjanju ranjenih partizana. Otac i majka
su zbog toga stradali: otac je
streljan, a majka spaljena u logoru u Ausvicu. Milki je pripalo da se stara o mladoj brad i sestrama.
Septembra 1944. stupa u TreCi bataljon Prve proleterske.
Bori se u redovima Brigade za
Beograd, pa na Sremskom
frontu, sve dok nije ranjena
kod Vrbovca. U Brigadi je ostala do kraja 1945. godine, kada
je demobilisana.
dice, koja je u toku rata bila
aktivna u narodnooslobodilackom pokretu. Oca su joj zaklali cetnici, a ona i brat su bili
od strane cetnika osudeni na
smrt.
Izbegla je cetnicku kaznu.
Septembra 1944. stupila je u
Prvi (crnogorski) bataljon Prve
proleterske u Bajinoj Basti, gde
je i rodena 1926. godine. U Brigadi se brzo istakla kao dobar
i hrabar borac, pa nije mnogo
potrajalo a primljena je u Savez komunisticke omladine J ugoslavije. Proleteri su je primili 1945. i u KPJ.
Na Sremskom frontu Milena
je politicki delegat voda i sekretar SKOJ-a u Prvoj ceti Prvog bataljona. Bila je zatim politicki delegat Mitraljeskog voda sve do demobilizacije, septembra 1945. godine.
MELKA VES/t -
Uba, i Milka. Pocela je jos kao
devojCica (rodena 1924) bez osnovne skole da radi i najamnici kod bogatih seljaka.
Vee ratne 1941. otac Petar
i majka Novka bili su aktivisti
narodnooslobodilackog pokreta. Partizani, a kasnije ilegalci
cesto su odrzavali sastanke
u
MELEVA -MELKA VORKAP/t
Mileva je iz ustanickog Korduna iz Vorkapica, kod Vrginog 'Mosta. Imala je sedamnaest godina kada je stupila
oktobra 1944. u Sesti (beogradski) bataljon Prve proleterske
brigade.
SLUSAOCI SANITETSKOG KURSA 1944. GODINE U BEOGRADU
VLAJKOV/c
Medu sestoro dece Petra Vesica rasla je u siromasnoj seljackoj porodici u Takovu, kod
193
�dena u Niksicu 1925. godine.
Bila je u mnogim jedinicama
dok nije 1944. prekomandovana u Prvu proletersku brigadu.
Hrabri horae i bolnicarka,
sanitetski radnik, stra:lar i
bombas - sve je to ana bila u
proleterskom stroju. UcestvujuCi u zavrsnim i odsudnim bitkama, J elena je u Brigadi as tala do konacnog osloboaenja
zemlje.
NADA (DRAOA) VUKOVOJAC
Naizgled nezna i nejaka iznenadivala je i prekaljene proletere svojom borbenoscu i izdrtljivoscu na Sremskom frontu. Borila se i marsovala sa pesmom. Ali ratni napori cine
svoje, te se i ova mlada krhka
devojka 10. decembra 1944. nasla u bolnici. Plakala je sto napusta svoje drugove. Ipak, nije
ostala dugo na lecenju. I ponovo se Milka vratila u svoj bataljon, medu proletere, da s njima nl:tstavi borbeni put do slobode.
tembra 1943. uspela da pQbegne.
Po povratku u domovinu je
uhapsena u Ljubljani i sprovedena u Iogar na Banjici. Iz !agora je oktobra 1944. dosla u
Prvu proletersku brigadu. Postala je cetna bolnicarka Cete
za vezu. Nesebicna i vredna,
hrabra i adana, brzo je stekla
ugled medu proleterima i postala omiljena.
Medu proleterima borila se
do konacnog oslobodenja nase
zemlje.
JELENA (SEKULE) VUJJ(:J(:
JELENA (BURA) VUC/Nlc
J elena je rodena 1922. daleko ad svoje domovine, u Buenos Airesu, gde je njen otac stigao da pecalbari za koru hleba.
Sa ocem se J elena vratila u Crnu Goru, u Podgoricu (Titograd). Odmah po okupaciji
·1941. ukljucila se u borbu pro· ..:' 'tiv neprijatelja. 1942. je inter. 19¥ )Jji~~tl'la u Italiju, odakle je sep-
Narad· niksickog kra ja masovno se odazvao 1941. pozivu
Komunisticke partije Jugoslavije za borbu protiv neprijatelja. Meau partizanima - ustanicima bilo je i dosta drugarica, koje su htele da slede tradicije hrabrih Crnogorki iz ranijih ratova, kroz vekove, iz bojeva protiv tudina.
Tada se latila puske i sesnaestogodiSnja Jelena VujiCic, ro-
Roaena u Sarajevu 1926, Nada je zivela i ucila skolu u Beogradu. Posla je 12. septembra
1944. u susret Prvoj proleterskoj brigadi, taka da se medu
proleterima borila hrabro i za
oslobodenje Beograda.
Na Sremskom frontu uvek je
u prvom borbenom stroju, prva u juriSu. Bila je neustrasiva
i mnogi bard su se istinski divili njenoj hrabrosti, pa su je
cak neki ad njih i opominjali
da se zakloni, pripazi.
�Ratnicka sreca nije joj dugo
bila naklonjena. U jednom od
jurisa 4. aprila 1945. hrabro je
poginula na Sremskom frontu
neustrasiva Nada Vukovojac.
EVGENIJA (ANDREJ)
ZANJNA - zENJA
Mlada plavokosa Zenja rodena je u Sovjetskom Savezu. Tamo je ucila skolu i ratovala na
bojiStima po Ukrajini. Dobila
je i cin potporucnika Crvene
armije, a njene grudi krasila su
mnoga odlikovanja.
Avgusta 1944. padobranom
su se spustili na Palisadu lekar-hirurg major M. Ivaskin i
:lenja. Stupili su kao lekari u
Prvu proletersku brigadu. Brzo
su se sprijateljili sa jugoslovenskim borcima - proleterima,
koji su jos od Rudog razmiSljali kada ce se sresti sa borcima Crvene Armije. Od tog dana pa sve do konacne pobede
nad zajednickim neprijateljem,
:lenja i Ivaskin radili su u bol-
PROLETERKE U FIJ AKERU U SREMU, 1945. GODINE
nici Prve proleterske brigade i
u bolnici Prve proleterske divizije. DanonoCno su nesebiCno
pruzali pomoc nasem sanitetu
u lecenju ranjenika.
u Prvu proletersku brigadu i
nastavila borbu na Sremskom
frontu. Isticc se kao hrabar horae i proleteri jc primaju u .
KPJ decembra 1944. godine.
MILANKA - MILA (ZIVANA)
i:JVANOV/c - MlsKOV/c
Rodena je 1924. godine u
Arandelovcu. U Beogradu j e zavrsila malu maturu, a onda se
zaposlila kao sluzbenik u jednom fotografskom ateljeu.
Rasia i vaspitavala se u naprednoj porodici, postala je od
najmladih dana skojevka. Njene dve sestre su poginule u ratu: Branka je poginula od cetnika februara 1944. u selu Sevice (kod Kuceva), a Lidija je
ubijena u Banjickom logoru.
Milanka je kao skojevka po
oslobodenju Beograda stupila
195
�Aprila 1945. godine prekomandovana je u stab Cetrdeset i
druge makedonske divizije, na
duznost sifranta, gde je ostala
·do kraja rata.
Posle rata radila je kao sluzbenik u mnogim jedinicama i
ustanovama JNA. Umrla je avgusta 1962. godine u Beogradu.
MILEVA :t.JVKOVJ(:
U Popadicu, gde je rodena
1928. godine, Mileva je sluzila
kao primer medu seoskim devojkama. Septembra 1944. rekla je jednog dana majci kako
hoce i ona da bude horae. Majka kao svaka majka pocela je
da moli cerku da to ne cini. Mileva joj je na to pokazala mlade Dalmatinke i rekla - da su
one dosle iz Dalmacije da oslobadaju gradove u Srbiji.
Majka popusti i Mileva pode
u Prvu proletersku brigadu.
Hrabro se borila u njenim redovima sve dok nije ranjena
DRUGARICE U KULTURNO.J EKIPI BRIGADE
196
9. decembra 1944. na Sremskom frontu, odakle je preneta u bolnicu na lecenje.
NATALJJA :t.JVKOVJ(:
U narodnooslobodilacku borbu posla je 1943. iz Ravne Dubrave, kod Vlasotinaca, gde je
rodena 1925. godine. U prvu
proletersku stupila je oktobra
1944.
Medu proleterima je brzo zapazeno njeno ratno iskustvo,
pa je Natalija pruiala dragocenu pomoc mladim borcima
koji su tih dana stupali u Prvu
proletersku.
Hrabro se borila za oslobodenje Beograda i na Sremskom
frontu. Kada su proleteri poS!i
u juriS na selo Negoslavci, u
Sremu, Natalija je hila medu
prvima. Jurisajuci na utvrdene
nemacke polozaje viknula je
,Napred, proleteri!" - i tad je
njen glas presekao nemacki
Sarac.
�U mnogim dokumentima Prve proleterske brigade i dokumentima koje vade opstinski odbori i sekcije boraca, upisana su imena drugarica koje su bile u redovima Prve proleterske brigade. U
spiskovima, kao sto su: spisak ranjenih drugarica, spisak ucesnika bitke na Sutjesci, spisak nestalih u raznim borbama, spisak
drugarica koje su primile vojne isprave u Prvoj proleterskoj brigadi, kao i u spiskovima bataljona i sekcija upisano je oko 220
drugarica za koje postoje samo oskudni podaci. S obzirom da su
ta dokumenta i svedocanstva o njihovom prisustvu u stroju Prve
proleterske brigade, dajemo imena i sve raspolozive podatke za
te drugarice.
197
�--------·--·-·····-·--·--
AJDAR VIDA, rodena u selu
Mucu, kod Splita, u NOB-u od
1943. uneta u spisak Brigade
kao njen borac.
ATANACKOVIC (Ljubomira)
RADMILA, primila vojne isprave 27. decembra 1944.
BABIC NADA, po evidenciji
Sekcije boraca za Dalmaciju
iz Splita, bila je borac Brigade.
BABOVIC RADOJKA, rodena u selu Stojniku 1924. uvedena u evidenciju boraca Bataljona »Garibaldi«.
BAJIC (Bojic) - RUPIC JELA, vodi se u spisku boraca
Prve proleterske brigade, ranjenih juna 1943. godine na
Sutj\"sci.
BARUH HELA, rodena u Sarajevu. U NOB-u od 1941. U
Peti (sumadiiski) batalion Prve proleterske stupila februara
1942. godine. Zarobljena od
cetnika i streljana juna 1942.
godine na Gatu.
BEBIC (Stipana) ANDA, rodena u Desnu kod Metkovica,
u NOB-u od 1942. godine, poginula 1943. godine kod Capljine.
BEBIC DRAGICA, ucesnik
bitke na Sutjesci, bila u Cetvrtom (kraljevackom) bataljonu.
BIBIC (Mate) DRAGICA, bila bolnicarka u Sestom (beogradskom) bataljonu.
BIBIC (Radojka) SMILJKA,
bolnicarka Treceg (kragujevackog) bataljona.
BOGDANOVIC
RADOJKA,
rodena 1929. godine u Gospicu, bila cetna bolnicarka u Bataljonu »Garibaldi«.
BOZANIC NADA, ucesnik
bitke na Sutj esci, dosla u Prvi (crnogorski) bataljon iz Trece dalmatinske brigade.
BOSKOVIC RADOJKA, uvedena u spisak boraca Treceg
(kragujevackog) bataljona.
BOZ:IN JASNA, rodena 1924.
godine u Prelu, u NOB-u od iu·
Ia 1944. godine, uvedena u spisak boraca Prve proleterske
brigade.
BRAJIC MARGARETA, rodena 1924. godine na Hvaru, bila
u Drugom (crnogorskom) bataljonu.
BRATINIC (Forcan) MARGARETA, pominje se u vise
dokumenata, a nema potpunijih podataka.
BRDAREVIC DRAGA, uneta
u spisak boraca Treceg (kragujevackog) bataljona.
BRBORIC (Lazara) BRANKA bolnicarka u Prvom (cr-
nogorskom) bataljonu, prirni·
!a voine isprave 27. decembra
BRDINOVIC VINKA, ranjena u sedmoj neprijateljskoj
ofanzivi kao referent saniteta
u Petom bataljonu.
BURKIC (Zaira) RABIJA, ranjena kao borac Drugog (crnogorskog) bataljona u sedmoj
neprijateljskoj ofanzivi.
CRNIC (Stevana) KOVILJka, bolnicarka u Prvom (crnogorskom) bataljonu, primila
vojne isprave 27. decembra
1944.
CVITKOVIC RADMILA, radom od Visokog (kod Sarajeva), u petoj neprijateljskoj ,
ofanzivi bila u pristapskim jedinicama.
CVRLJAK (Nikole) KOSA,
stariji vodnik, cetna bolnicarka u Bataljonu prateCih oruda, primila vojne isprave 27.
decembra 1944.
CUK-BARARONA D. LUNA,
rodena 1923. godine u Zvorniku, uvedena u spisak boraca
Prve proleterske brigade.
DEDIC (Didic) (Abaza) SANIJA, rodena 1926. godine u
Mrkonjic Gradu. U NOB-u od
1943. godine, uvedena u evidenciju ranjenika Prve proleterske divizije, kao borac Prve
proleterske brigade.
199
�200
DESPOTOVIc
(Marijana
DRAGICA, hila u Omladinskoj
ceti u Trecem (kragujevackom)
bataljonu.
DIMITRIJEVIC VERA, horae Bata]jona pratecih oruda,
primila vojne isprave 27. decembra 1944.
DRAGOVIC ......... , osta1o je nezapisano njeno ime, u
spisku je boraca Treceg (kragujevackog) bataljona, poginula na Trovrhu, na Sutjesci, juna 1943.
DRAKULIC (Petra) DESANKA, bolnicarka u Drugom (crnogorskom) bata.ljonu, primila
vojne isprave 27. deeembra
1944.
DUPOR (Franje) MILKA, rodena 1925, hila u Drugom (crnogorskom) bataljonu.
DERIC (Nikole) ZORA, bolnicarka u Sedmom bataljonu,
primila vojne isprave 27. decembra 1944.
DUKIC DESANKA, bolnicarka u Drugom (crnogorskom)
bataljonu, primila vojne isprave 27. deeembra 1944.
DURie GROZDANA, bolnicarka u Trecem (kragujevackom) bataljonu, primila vojne
isprave 27. deeembra 1944.
DUKtc SVETISLAVA, horae
Drugog (ernogorskog) bataljona, primila vojne isprave 27.
deeembra 1944.
DZAPIC (Rada) KATICA,
bolnicarka 11 Trecem (kragujevackom) bataljonu, ucestvovala u bici na Sutjesci.
EDON VIDA, rodena u Prepadu kod Splita, poginula kao
horae Treceg (kragujevackog)
bataljona 1943. na Sutjesei.
EFENDIC JAKICA, horae
Cetvrtog (kraljevackog) bataljona, ranjena u sedmoj neprijateljskoj ofanzivi.
FABIJANIC TONKA, rodena
u Dalmaciji, u NOB-u od 1942.
godine, poginula marta 1943.
mi Neretvi.
FAJFER MARICA, poginula
6. maja 1945. godine kod Zagreba kao horae Prve proleterske brigade.
FILIPOVIC MIRA, u Prvu
proletersku stupila je 1944. godine i presla sa brigadom borbeni put do Trsta. Otkako je
demobilisana nema se blizih
podataka o njoj.
FILIPOVIC LJUBICA, rodena 1925, poginula marta 1945.
kod Sarengrada u Sremu.
FILIPOVIC MILICA, upisana u spisak boraea Treceg ~kra
gujevackog) bataljona.
FILIPOVIC-SENDIC MILKA,
rodena 1927. u selu Sovljanu
kod Uba, bila u Trecem ~kra
gujevackom) bataljonu od oktobra 1944.
GAJEVIC (Milosa) ANDA,
bolnicarka Cetvrtog (kraljevackog) bataljona, primila vojne
isprave 27. decembra 1944.
GIZDic-(GIZIC) (Ivana) KAJA, rodena 1914. godine u Splitu, u NOB-u od 1942. godine,
vodi se u spisku kao horae
Brigade.
GAZIC (Ivana) KAJA, rodena
1914. u Klisu kod Splita, poginula 1943. na Sutjesei.
GONCIN V. MARIJA, rodena 1917. godine u selu Kapela
kod Breziea, vodi se u spisku
boraca Cetvrtog (kraljevackog)
bataljona.
GRBIC NEVENKA, radom
iz Like, spominje se u mnogim spiskovima, ali nema blizih podataka.
GRUBASEVIC
MARGARETA, vodi se u spisku poginulih boraea Prve proleterske
brigade.
GRUJic-MATKOVIc (Marina) DRAGICA, rodena 1914. u
KuCini, kod Splita, ucesnik bitke na Sutjesci.
GRDELIC NEDA, rodena u
Zadru 1922, u NOB-u od 1942,
poginula 1943. na Sutjesci kao
horae Drugog (ernogorskog)
bataljona.
HADZIMURATOVIC
FATIMA, upisana kao horae Treceg
(kragujevackog) bataljona.
HALILOVIC FATA iz sela
Zastilja kod Teslica, u NOB-u'
od 1943, poginula 17. deeembra 1943. kod Bugojna.
HODZic (Salka) NEZIRA,
horae omladinske cete Treceg
(kragujevackog) bataljona, ranjena 11. marta 1945.
HRASNIK MILKA, poginula
17. aprila 1945. godine kod Pleternice kao bolnicarka u Trecem (kragujevackom) bataljonu.
IBIC ZULFA, rodena u selu
PutoviCima kod Zenice, nestala
u borbi 14. jula 1943. kod Ustikovine.
IVANOVIC (Save) MILICA-MICA, bolnicarka u Sestom
bataljonu, primila vojne isprave 27. decembra 1944.
JANKOVIC (Milosa) ANDELIJA, bolnicarka Cetvrtog (kraljevackog) bataljona, primila
vojne isprave 27. deeembra
1944.
JELASKA MILEVA, rodena
u Splitu, bila horae Drugog
(ernogorskog) bataljona.
JOCKOVIC SAVA, vodi se u
spisku poginulih boraea Prve
proleterske brigade.
JOVANOVIC (Dusana) DIKOSAVA, bolnicarka u Trecem
(kragujevackom) bataljonu, primila vojne isprave 27. decembra 1944.
�JOVANOVIC (Mihaila) DUSANKA, bolniearka Treceg
(kragujevackog) bataljona, primila vojne isprave 27. decembra 1944.
JOVANOVIC (Stojana) JELENA, bolnicarka u Petom bataljonu, primila vojne isprave
27. decembra 1944.
JOVANOVIC (Nedeljka) STANIMIRKA, bolnicarka u Trecem (kragujevackorn) bataljonu, primila vojne isprave 27.
decembra 1944.
JOVANOVIC (Borivoja) ZAGORKA, bolnicarka u Drugom
(crnogorskom) bataljonu, primila vojne isprave 27. decembra 1944.
JOVIC JELA, rodena u Dragljanu, kod Vrgorca, u NOB-u
od 1943, u Brigadu dosla juna
1943. na Miljevini.
JOVIC MARIJA, rodena u
Dragljanu, kod Vrgorca, u
NOB-u od 1943, poginula kao
horae Drugog (crnogorskog)
bataljona 24. septembra 1943.
na Velikoj Cisti, kod Trinja.
KACAR (Marka) ROSA, bolnicarka u Sedmom bataljonu,
primila vojne isprave 27. decembra 1944.
KARAKLAJIC UGLJENA, rodena 'u Ivanjici, nestala u Sremu.
KATUSIC JERKA, vodi se u
evidenciji boraea Prvog (crnogorskog) bataljona.
KEZIJA (Nikole) LJUBICA,
roderta u Travniku 1923, nalazi se u spisku boraca Treceg
(kragujevackog) bataljona.
KLJAJIC OLGA, radom od
Uzica, u brigadi je od septembra 1944. godine, hila je horae
Pratece cete Drugog (crnogorskog) batal.iona.
KOLUNDZI.TA ANflP.LKA.rodena 1927. u Trstu. Bila u Bataljonu »Garibaldi«.
KOLUDZIJA MILENA, rodena 1926. u Trstu, hila u Bataljonu »Garibladi«.
KOSTAN MARIJA, rodena
kod Sibenika, hila horae Sestog (beogradskog) bataljona.
KOVACEVIC (Janka) DRAGICA, horae Bataljona prateCih oruda, primila vojne isprave 27. deeembra 1944.
KOVACEVIC MARIJA, rodena u Gatu kod Splita, poginula
kao horae Brigade 13. septembra 1944. godine kod Valjeva.
KOVACEVIC SAVKA, vodi
se u spisku poginulih boraea
Prve proleterske brigade.
KOVACEVIC (Ante) VESNA,
bolnicarka Cetvrtog (kraljevackog) bataljona, primila vojne
isprave 27. decembra 1944.
KRAJiNA SVIJETA, rodena
u Vogusu, kod Bugojna, nestala 3. aprila 1944. kod Jajca.
KRGOIC (Ivana) IVKA, rodena 1922. kod Splita, hila horae Prve proleterske brigade
na Sutjesci.
KRILIC (Jure) FRANKA, rodena 1917. u Vrbovcu, hila horae Drugog (crnogorskog) bataljona na Sutjesci.
KRNIC (Abdule) NIJEZIRA,
cetna bolnicarka u Bataljonu
prateCih oruda, primila vojne
isprave 27. deeembra 1944.
KRNOBABIC JELA, rodena
1923. kod Bradine, hila horae
Treceg (kragujevackog) bataljona.
KRULJAC ZDENKA, vodi se
u evidenciji kao bolnicarka u
Brigadnom sanitetu od 1944.
godine.
KRUSCIC KRISTINA, u spisku je boraca Treceg (kragujevackog) bataljona.
LAZIC (Frane) DANICA, ranjena u sedmoj neprijateljskoj
ofanzivi kao horae Drugog (ernogorskog) bataljona.
LENAR (Stevana) MARIJA,
bolnicarka u Sedmom bataljonu, primila vojne isprave 27.
deeembra 1944.
LUKIC BOSILJKA, radom iz
Bosanske Krupe, poginula 9.
novembra 1943. godine, kao
horae Prve proleterske kod
Travnika.
LUKIC JANJA, horae Cetvrtog (kraljevackog) bataljom;,
poginula 25. maja 1944. kod
MliniSta.
LUNA (Barona) MILETA, rodena 1923, ucestvovala u bici
na Sutjesei.
MANDIC PAVA, rodena u .
Dugom Vrhu, horae Treceg
(kragujevackog) bataljona, poginula 1943. na Sutjesci.
MARASOVIC A. NEDELJKA,
rodena u Trilju, kod Splita,
nestala 13. oktobra 1943. kod
Sujiea.
MARINKOVIC ZORA, ranjena 1943. na Ulogu.
_
MEDIC IVANKA, rodena u
Gornjem Segetu, kod Trogira,
u Drugi (ernogorski) bataljon
dosla na Sutjesci iz Trece (dalmatinske) brigade.
MEDIN VERA, rodena u
Beogradu 1926, hila horae Bataljona »Garibaldi«.
MIDOSEVIC (Dusana) NEGOSAVA, bolnicarka u Drugom
(crnogorskom) bataljonu, dobila isprave 27. decembra 1944.
MIKIC NEVENKA, rodena u
selu Lisee, kod Prnjavora, u
NOB-u od januara 1943. godine, poginula 20. avgusta 1943.
go dine, kao horae brigade na
VlasiCu.
MILANOVIC KAJA, radom
od Sinja, na Sutjesci bila horae Prvog (crnogorskog) bataljona.
201
�MILANOVIC MILKA, rodena
u Resniku, nestala 30. maja
1944. kod Prekraja.
MILANOVIC RADMILA, ranjena 14. aprila 1945. kao borac Prvog (crnogorskog) bataljona.
MILOJEVIC (Ostoje) MARUSKA, rodena 1922. godine u
Razboiu kod Srpca, u NOB-u
od 1943. godine, poginula na
Sirinama 1944. godine kao borac Treceg bataljona.
MILICEVIC (Milinka) RADOJKA, bolnicarka u Sestom
bataljonu, dobila vojne isprave
27. decembra 1944.
MILOVANOVIC MILICA, vodi se u spisku poginulih boraca Prve proleterske brigade.
MILOSAVLJEVIC MILICA,
rodom iz Valjeva, ucenica, u
Brigadi od 1944. godine, umrla odmah po oslobodenju
Valjeva.
MILOSEVIC DANICA, upisana u spisak kao borac Omladinske cete Treceg (kragujevackog) bataljona.
MITIC MILENA, rodena u
Bosni, u Brigadu dosla 1943.
godine, prema postojecoj dokumentaciji.
MITROVIC (Milana) OLGA,
rodena 1924. u selu Peneljeveu
kod Lajkovca, poginula kao
borae Prve proleterske na
Sremskom frontu.
MLINAR (Josipa) VESNA,
holnicarka u Trecem (kragujevackom) bataljonu, dohila isprave 27. decembra 1944.
MOGREC SLAVKA, rodena u
Turhetu, nesta!a 30. maja 1944.
kod Prekraja.
MOLJKOVIC (Zdravka) MILENA, bolnicarka u Trecem
(kragujevackom) bataljonu, dohila vojne isprave 27. deeemb202 ra 1944.
MUSIC (Muharema) FERIDA, holnicarka u Cetvrtom
(kraljevackom) bataljonu, dohila vojne isprave 27. decemhra 1944.
NESIC (Stanimira) BRANKA, bolnicarka u Trecem (kragujevackom) hataljonu, dobila
vojne isprave 27. decemhra
1944.
NESKOVIC (Aleksandra) NADA, bolnicarka u Trecem (kragujevackom) hataljonu, dohila
vojne isprave 27. deeemhra
1944.
NIKOLIC JELENA, rodom
iz Bajine Baste, u Brigadi od
oktobra 1944. godine, poginula
u Sremu.
NOVAKOVIC MILKA, uvedena u evidenciju decemhra
1944. godine, kao borac Drugog (ernogorskog) bataljona.
NOVAKOVIC OLGA, rodena
n selu Stoiniku 1924, bila u
Bataljonu ,;Garibaldi«.
NOVAKOVIC RADOJKA, rodena u Benkovcu, nestala 21.
novembra 1944. u Beogradu.
NOVAKOVIC (Nikole) RUZ:A,
hila bolnicarka u Cetvrtom
(kraljevackom) bataljonu, dohila vojne isprave 27. decembra 1944.
NOZ:ICA (Vasilija) OLGA,
bolniearka u Sedmom bataljonu, dobila vojne isprave 27. decembra 1944.
NUJIC (Jakova) MARIJA, poginula na Sutjesci 1943. kao
horae Cetvrtog (kraljevackog)
bataljona.
OBRADOVIC MILEVA, rodena u SokoloviCima, kod Rogatice, nestala 20. aprila 1943.
PAJIC MILICA, ranjena u
sedmoj neprijateljskoj ofanzivi kao borae Cetvrtog (kraljevackog) bataljona.
PANTOVIC (Vasic) DANICA,
rodena 1924. u selu Ronocevu
kod Sopota, stupila u Pi-vi bataljon, Prve proleterske 13. oktobra 1944.
PAVIC (Janka) OLGA, bolniearka u Trecem (kragujevackom) bataljonu,. dobila vojne
isprave 27. decembra 1944.
PAVIC (Joza) SLAVKA, rodena u Vrpolju, kod Sibenika,
u NOB-u od 1942, bila horae
Drugog (ernogorskog) bataljona.
PAVICEVIC (Velimira) LJUBICA, bila u Drugom (crnogorskom) bataljonu.
PAVLOVIC (Donlin) ZORKA,
ucestvovala u bici na Sutjesei
kao horae Sestog (beogradskog) bataljona.
PAVLOVIC (Petra) SMILJA,
bolnicarka u Cetvrtom (kraljevackom) bataljonu, primila vojne isprave 27. deeembra 1944.
PETROVIC (Milana) KATICA, bo!nicarka u Sedmom bataljonu, dobila vojne i~prave
27. decembra 1944.
PETRIC (Dragutina) ACIKA,
bolnicarka Drugog bataljona,
dobila vojne isprave 27. decembra 1944.
PETRIC (Srecka) BRANKA,
bolnicarka Sedmog bataljona,
dobila vojne isprave 27. decembra 1944.
PETROVIc VUKOSAVA, poginula kao borac brigade 23.
septembra 1943. godine na Cisti kod Trilja.
PEsiC VERA, upisana u spisak kao horae Treceg (kragujevackog) bataljona.
PIHLE NINA, dosla na rad
u Brigadnu bolnieu iz Trinaeste proleterske brigade nRade
KonCar«.
PIVAC MIRA, rodena u Bosanskoj GradiskL poginula 6.
�aprila 1944. godine u SipovuBosna, kao horae Prve proleterske brigade.
PLACAN (Steve) SLAVKA,
bolnicarka Treceg (kragujevackog) bataljona, dobila vojne
isprave 27. decembra 1944.
PLECAS SLAVKA, upisana u
spisak boraca Treceg (kragujevackog) bataljona.
PLENCA ZORA, vodi se u
evidenciju kao horae brigade.
POLEKSIC BOSA, rodena u
selu Karadzu, kod Bugojna, u
NOB-u od 1943, sestra narodnog heroja Vojina Poleksica,
ranjena u sedmoj ofanzivi, kao
horae Prvog (crnogorskog) bataljona.
POLEKSIC MIRA, upisana u
spisak boraca Treceg (kragujevackog) bataljona.
POLEKSIC UUBICA, rodena
u selu Karadzu, kod Bugojna,
u NOB-u od 1943, sestra narodnog heroja Vojina PoleksiCa.
POPADIC MILA, rodom od
Makarske, ucestvovala u bici
na Sutjesci kao horae Treceg
(kragujevackog) bataljona.
POPIC NEVENKA, vodi se u
spisku poginulih boraca Prve
proleterske brigade.
POPOVIC DUNJA, poginula
1943. na Sutjesci kao horae
( crnogorskog) bataljona.
POPOVIC UUBICA, rodena
u Cetinju, vodi se u spisku
kao horae Prvog crnogorskog
bataljona.
POPOVIC (Boza) MASINKA,
horae Petog (sumadijskog) bataljona, primila vojne isprave
27. decembra 1944.
POPOVIC (Marka) MILKA,
rodom od Makarske, ucesnik
bitke na Sutjesci, horae Cetvrtog (kraljevackog) bataljona,
primila vojne isprave 27. decembra 1944.
POPOV (Radomira) MIRA,
rodena 1912. u Svetozarevu. Iz
oslobodenog Beograda, oktobra 1944. stupila je u Prvu proletersku, odakle je ubrzo prekomandovana u jedinice za vezu Prve armije.
PRITILJ TATJANA, ranjena
u sedmoj neprijateljskoj ofanzivi kao horae Drugog (crnogorskog) bataljona.
PRODAN DANICA, ucestvovala u bici na Sutjesci kao horae Cetvrtog (kraljevackog) bataljona.
PUCAR (Dusana) DRAGICA,
rodena 1926. u RadoviCu, u
Dalmaciji, poginula 23. decembra 1944. kod Sida kao horae
Treceg (kragujevackog) bataljona.
RADAKOVIC (Laze) MILICA,
bolnicarka Petog bataljona, dohila vojne isprave 27. deeembra 1944.
RADELJ (Luke) MARIJA, poginula na Sutjesci 1943. kao horae Cetvrtog (kraljevackog) bataljona.
RADOJCIC (Svetolika) MILKA, primila vo jnu ispravu kao
vodna bolnicarka 27. decembra
1944.
RADOSAVLJEVIC DESANKA, rodena u Splitu, poginula
15. deeembra 1944.
RADOVANOVIC NADA, rodena 1920. u Banatu, hila bo. rae Bataljona »Garibaldi«.
RADULOVIC DINA, rodena
1922. u Cetinju. Borae Prve
proleterske je od 1944.
RAFAILOVIC DURDINA, upisana u spisak boraca Treceg
(kragujevackog) bataljona.
RANKOVIc (Pauna) ZIVANA, bolnicarka Cetvrtog (kraljevackog) bataljona, primila
vojnu ispravu 27. decembra
1944.
RASETA (Nikole) ZORA, rodena 1926. godine u Laktasima, upisana u spisak boraca
Treceg (kragujevackog) bataljona.
RASKOVIC ANKA, vodi se u
evidenciji boraca Drugog (crnogorskog) bataljona.
REJIC-DUMAND:ZIC MAR{
JA, rodena 1920. u Makarskoj,
ucestvovala u bici na Sutjesci
kao horae Treceg (kragujevackog) bataljona.
ROGANOVIC (Boska) ANBELKA, bolnicarka u Trecem
(kragujevackom) bataljonu, dohila vojne isprave 27. decembra 1944.
ROKVIC SAVA, poginula 13.
juna 1944. kod SCita kao horae
Drugog (crnogorskog) bataljona.
SAVANOVIC MARA, rodena
u Turbetu, nestala 9. januara
1944. kod Belobucja.
SAVIC (Sime) DARINKA,
bolnicarka Drugog (crnogorskog) bataljona, dobila vojne
isprave 27. decembra 1944.
SAVIC D. DUSANKA, rodena u Beogradu, nestala 15. decembra 1944. u Sremu.
SEKSO (Save) NADA, radom od Sibenika, poginula
1943. na Majevici kao horae
Sestog (beogradskog) bataljona.
SESIJA .......... , iz Petrovca, poginula aprila 1943. na
Kapku, kod Foce.
SEVERINA KOKA, rodom iz
Makarske, poginula kao .horae
brigade 23. septembra 1943. godine na Cisti kod Trilja.
203
�SIDARENKO (Pavla) MftKA, bolnicarka Sedmog bataljona, dobila vojne isprave 27.
. decembra 1944.
SIMI(; KATA, poginula 20.
novembra 1943. na Maloj Cisti,
u Dalmaci j i.
SISK MEDINA, rodena 1925.
u Splitu, bila borac Bataljona
»Garibaldi«.
SLADI(; MARILA, ranjena u
sedmoj neprijateljskoj ofanzivi kao borac Drugog (crnogorskog) bataljona.
SLANIC NEDA, rodena u
Dalmaciji, vodila se u evidenciji boraca Treceg (kragujevackog) bataljona.
SOLOVODEC MARIJA, rodena 19p. u Banatu, bila borac
Batal)ona »Garibaldi«.
SPASOJEVIC (Milutina) VE~- _?olnicarka Treceg (kraguJevackog) bataljona, dobi!a vojne isprave 27. decembra 1944.
SRECKOVI(; (Save) NADA
bolnicarka Treceg (kragujevac:
kog) bataljona, dobila vojne
isprave 27. decembra 1944.
STANOJEVIC MILKA, ucenica iz Valjeva, u Brigadi od
septembra 1944. godine, vodi
se kao•.borac Drugog (crnogorskog) bataljona.
STANOJEVI(;
(Svetis!ava)
SLAVKA, upisana u spisak boraca Treceg (kragu jevackog)
bataljona.
STANOJEVIC
(Dobrosava)
SVETISLAVA, upisana u spisak boraca Treceg (kragujevackog) bataljona.
STEFANOVI(; RUZA, rodena
1930. u Sremskoj Mitrovici, bila borac Bataljona »Garibaldi«.
STILINOVI(; NADA, nema
podataka, sada zivi u Zagrebu.
STOJKOVIC GORDANA bol204 nicarka u Sedmom batali'onu,
dobila vojne isprave 27. decembra 1944.
STRUNI(; (Pavia) MARIJA,
bolnicarka Prvog (crnogorskog) bataljona, dobila vojne isprave 27. decem bra 1944.
SUBASIC RADOJKA, rodena
1923. u selu Perni, kod Bosanske Krupe, upisana u spisak
boraca Treceg (kragujevackog)
bataljona.
SUBOTI(; ANKA, ranjena u
sedmoj neprijateljskoj ofanzivi kao borac Prvog (crnogorskog) bataljona.
SUKARA P. MLADENKA, rodena u Donjem Vakufu, nestala 9. januara 1944.
SURCUGI(; M. ZONJA, rodena 1922. godine, u NOB-u od
1942. godine, poginula kao horae brigade juna 1943. na Zelengori.
SCORDA TONKA, rodena u
Splitu, poginula 21. marta
1944, vodi se u spisku sekcije
Prve proleterske brigade za
Dalmaciju u Splitu kao l;>orac
Prve proleterske.
. -SEVIC ZIVKA, rodena 1925.
go dine u selu. Besenovu kod
Iriga, stupil_a u Brigadu febru~
ara 1945. go dine, a poginula 12.
aprila 1945 .. kod. Sarengrada.
SEVGIC (Ante) MARIJA,
stariji vodnik, bolnicarka, dohila vojne · isprave 27. decembra 1944.
·siMENSKI SOFIJA; vodi se
u spisku poginulih boraca Prve proleterske brigade.
SKORO SLAVKA, rodena .u
Kastelii:na kcid Splita, pogiinita
23. septembra 194_3. na Velil<:oj
Cisti, vodi se. 1f spisku Sekcife
Prve proleterske: za· Dalmadj-u
u Splitu kao horae Prve proleterske.
SORAK (Milana) MILICA,
bolnicarka Sedmog bataljona,
dobila vojne isprave 27. decembra 1944.
SUBA5I(; RANKA - ANKA,
rodena u selu Klisu, kod Splita, u NOB-u od 1943, borac
Drugog (crnogorskog) bataljona, ranjena 24. januara 1945.
kod Tovarnika, u Sremu.
SUPE ANKICA, rodena u selu Konjevratu kod Sibenika, u '
NOB-u od 1942. godine, vodi se
u spisku kao borac Brigade.
SUPE (Krste) LUCA, rodena
u selu Konjevratu, kod Sibenika, u NOB-u od 1942. godine,
poginula 19. novembra 1943. na
Sitnici kod Banja Luke, kao
borac Brigade.
SUPE SLAVICA, rodena u
selu Konjevratu kod Sibenika,
u NOB-u od oktobr.a 1942. godine, vodi se u spisku Sestog
bataljona, Prve proleterske.
SUPE (Jove) TONKA - TONE, rodena u Konjevratu, kod
Sibenika, u NOB-u od oktobra
1942, vodi se u evidenciji kao
borac Prve proleterske.
SUSKIC ZUMRETA, vodi se
u ratnom spisku brigade.
TAKI(; (Nikole) ZORA, bolnicarka Cetvrtog (kraljevackog) · bataljona, dobila vojnu
ispravu 27. decembra 1944.
TRANOVAC (Rajka) RADMILA, bolnicarka Treceg (kragujevackog) bataljona, dobila voj-ne isprave 27. decembra 1944.
TOMIC BISERKA, rodena
1927, u Krujasi, bila borac Bataljona »Garibaldi«.
UJEVIC JAKICA, rodena u
:Krivodo!u, kod Imotskog, poginula 1944. kao horae Cetvrtog (kra!jevackog) bataljona.
VJI,l'HC (Jovana) DESANKA,
bolni¢arka u Petom (beograd-
�skom) bataljonu, dobila vojne
isprave 27. decembra 1944.
VASKRSIC SAVETA, rodena
1927. u Novim Banovcima, hila horae Bataljona »Garibaldi«.
VESELOVSKI (Juliiana) STEFICA, bila bolnicarka u Prvom
(ernogorskom) bataljonu, dohila vojne isprave 27. decembra 1944.
VIDEKA (Vjekoslava) IVANKA, rodena 1924. u Splitu, poginula 1945. na Sremskom
frontu.
VOCIC MILEVA, horae Drugog ernogorskog bataljona, vodi se u spisku ranjenika od juna 1944. godine u vreme Sedme neprijateljske ofanzive.
VUJIC (Jovana) BRANISLAVA, vodna bolnicarka u Bataljonu prateCih oruda, primila
vojne isprave 27. deeembra
1944.
VULIC NADA, radom od
Makarske, poginula 23. juna
1944. na Gradini kao cetna
bolnicarka.
ZARNAD RUZICA, vodi se u
spisku poginulih boraea Prve
proleterske brigade.
ZELEN (Marka) DRAGICA,
stariji vodnik, cetna bolnicarka u Cetvrtom (kraljevackom)
bataljonu, umrla 4. januara
1945. od zadobijenih rana.
ZONJIC (Jovana) MILICA,
rodena 1925. u Vruccu kod
Uziea, u NOB-u od septembra
1944. poginula septembra 1944.
u Erdeviku u Sremu, kao horae brigade.
ZIVKOVIC JERA, rodena
1924. u Kninu, nestala 1943.
korl nnvm:,t.
ZUBRINIC MILICA, rodena
u Splitu, vodi se u evidenciji
Sekcije Prve proleterske brigade za Dalmaciju kao horae
Prve proleterske.
GRUPA BORACA U SELU RATKOVAC, SEPTEMBRA 1944.
205
�~--
1
nastala iz zelje da
ostanu
jednoj knjizi,
drugarica koje su se borile u
O va knjiga jeimena iena-boraca,setrajnozaborave zapisana, ulikovi
Prvoj proleterskoj brigadi, da
ne
ti svetli
I
,1
heroja borbi i jurisa na nasem teskom, ponosnom i pobedonosnom
putu ka slobodi.
Ucinili smo to sa zeljom da uz sve sto je do sada napisano o
narodnooslobodilackoj borbi i revoluciji jugoslovenskih naroda i
narodnosti od 1941-1945. godine, sto je napisano o Prvoj proleterskoj narodnooslobodilackoj udarnoj brigadi, damo i poseban doprinos trajnijem ocuvanju uspomena na svetle likove drugarica koje su se borile u sastavu Prve proleterske brigade.
Cinimo to radi njih - radi odavanja priznanja njihovoj barhi i samopregoru, Zrtvi koju su sve drugarice, a u prvom redu one
koje su pale smrcu hrabrih, nesebicno priloiile svoje zivote izvojevajuci pobede u na!ioj oslobodilackoj i revolucionarnoj borbi, pod
zastavom koju su razvili, poneli i do pobede doneli KP J i drug
Tito.
Posebno to Cinimo radi nadahnuca i podsticaja na nova pregnuca onih koji su iz generacije u generaciju nastavljali i koji ce
nastaviti da pod zastavom SKI brane i cuvaju tekovine nase revolucije i vade borbu za nase samoupravno socijalisticko drustvo.
Svesni smo bili tezine istrazivanja i obezbedenja podataka za
sve drugarice koje su prosle borbeni put Brigade. I sto taka, svesni smo i velike odgovornosti, jer nije lako pisati o svakoj drugarici ponaosob kad se ima u vidu mnogo zajednickog- u svakoj njihovoj biografiji ista ratna staza, isti ciljevi i ideje koji su ih u
borbu poveli, ista ili priblizno ista godista. Pilikom pisanja takve
knjige te!iko je izbeci ponavljanja, utoliko pre s/o su za vreme rata i revolucije mnoge ljudske sudbine u istim jedinicama bile istovetne, jer su im to i zajednicki putevi nametali .
. I pored svega toga ieleli smo da kao njihovi ratni drugovi zabeleiimo njihova imena i njihov veliki doprinos nasoj herojskoj
borbi i revoluciji. Zato ovu knjigu ne smatramo dorecenom, vee samo jednim dokumentom koji otvara prostore za dalja istrazivanja
i kao izraz jedinstvene poruke da se ti likovi ne smeju zaboraviti. 207
�Od rata je proslo vise ad tri decenije, secanja nisu taka vzse
sveta, dokumentacije nepotpune. Zbog toga je rad na prikupljanju
podataka iziskivao velike napore. Taka se na pribiranju grade za
ovu knjigu radilo vise godina. Odbor Prve proleterske brigade,
bataljonski odbori i sekcije, obracali su se vise pula ad septembra
1974. godine naovamo pismeno i usmeno, preko stampe i radija opstinskim odborima Saveza udruzenja boraca Narodnooslobodilackog rata, sekcijama i pojedincima s molbom da se sakupi !ito
vise podataka, dokumenata i fotografija za svaku drugaricu·- borca Prve proleterske.
Kao autori uCinili smo sve !ito nam je bilo mogucno da dodemo do !ito vise podataka o svakoj ad drugarica - boraca Prve proleterske brigade. Duini smo da istaknemo da je i sam izdavac
(»Export-press«) nekoliko put a preko !!lampe i Radio-Beograda
pozivao borce Prve proleterske, preiivele drugarice i rodbinu poginulih i umrlih drugarica da dostave koliko mogu i znaju ad podataka o zenama-proleterkama iz Prve proleterske.
Koristili smo postojecu dokumentaciju i objavljene knjige, pa
smo i takvim naCinom istraiivanja naisli na dosta korisnih, ali i na
prilicno netacnih podataka o drugaricmna iz Prve proleterske brigade. Ne iskljucujemo mdgucnost da se i u ovoj knjizi nije potkralo netacnih, odnosno nedorecenih podataka o drugaricama. Rec je
pre svega o podacima koji se odnose na godinu i mesto rodenja,
dan stupanja u Brigadu iii dan pogibije, jer se u pojedinim publikacijama govori o nekoj drugarici da je poginula, a ana je preiivela rat, iii obratno.
No, i pored svih nedostataka i manjkavosti koje nije mogao
izbeci ni na!i rad, napominjemo da je istraiivanje za pisanje knjige PARTIZANKE PRVE PROLETERSKE doprinelo tome da se
objektivnije i svestranije sagleda uiiesce iena u ovoj proslavljenoj jedinici, a to ujedno omogucava i bolji uvid u strukturu nase
Narodnooslobodilacke vojske, jer su se i druge jedinice formirale
po ugledu na Prvu proletersku brigadu.
Dosada je i zvanicno u dokumentima objavljivano da je u
borbenom stroju Prve proleterske hila oko 500 drugarica. Medutim, istraiivanje je pokazalo da je taj broj mnogo veci. Ispostavilo
se da se u redovima na.'ie proslavljene brigade borilo oko 700 drugarica. Tu je i podatak da je poginulo oko ISO, a nestalo u te!ikim
borbama i jurisima oko dvadeset drugarica.
Sigurno je, da se o mnogim zenama-borcima koje su se borile u redovima Prve proleterske brigade mogu pisati Citavi feljtoni
i sire biografije, i da bi 0 njihovim likovima knjizevni stvaraoci
mogli pisati i i':itave knjige ..4utori su mogli o mnogim drugaricama pisati op!iirnije, ali nasa je namera bila s obzirom na veliki
broj drugarica boraca ove brigade, da najskromnije evidentiramo
njihova ucesce u borbama prole/era i da imesemo samo neke osnovne i':injenice o njima. Napominjemo da smo uzimali uglavnom
ona prezimena drugarica sa kojima su stupale u Brigadu, jer ih
pod tim prezimenima ratni drugovi najvi!ie poznaju.
No, i pored svega, smatramo da neki nepotpun iii pogre5an
208 podatak neee osetno okrnjiti lik iene - borca Prve proleterske
''
�brigade, jer samo prisustvo u stroju Brigade, ponunJanje imena
vee dovoljno i jasno govori o idejnoj, borbenoj, patriotskoj i slobodarskoj opredeljenosti zene-borca kakvu je mogla dati nasa
narodnooslobodilacka borba i revolucija.
Cinili smo sve !ito smo mogli da ne ostane nezapisano nijedno irne zena-boraca Prve proleterske brigade. Posebno smo nastojali da ne izostanu imena drugarica koje su hrabro polof.ile zivote u borbi za slobodu i pobedu na!ie revolucije.
u celom ovom radu, duzni smo to istaCi, nai!ili smo na dobru
saradnju i pomoc kod pojedinih opstinskih odbora SUBNOR-a,
Sekcije boraca Prve proleterske za Dalmaciju u Splitu, Redakcionog odbora i vise pojedinaca koji su nas pomogli u prikupljanju
podataka da bi ova knjiga bila !ito potpunija. Na kraju, ipak, moramo napornenuti i to, da se jedan broj drugova i drugarica iz Prve
proleterske brigde, op!itinskih odbora Saveza boraca, kao i izvestan broj porodica poginulih i umrlih drugarica boraca iz Prve
proleterske, mogao bolje odazvati i pruziti vecu pomoc na ovom
zajednickom poslu.
Nadamo se da ce ova knjiga biti podsticaj da se svi zajednicki
postaramo da upotpunimo podatke o svakoj drugarici, kako bi
likovi ovih zena-proletera bili bolje osvetljeni u eventualnom novorn izdanju ave publikacije, ukolikd do njega dade. Bicerno veoma
zahvalni svima koji nam se na adresu ( »Export-pressa«j jave novim podacima o pojedinim ienama-borcima Prve proleterske brigade.
AUTORJ
209
�IZVORI DOKUMENATA I MATERJJALI
210
Autori su u ist~aiiivanju koris-uili viSe izv-o,rnih dokumenata 'i materijaJa, kao Sto su:
Kmjiga: JCis~p Broz T:Uto - Govori i Cianci, 1mjiga I izdanje 1969. godine.
l>Prva p:r:oleterska br1igada« I i II ,mj•iga, izdanje Vojno istori}skog zavoda,
1963. godine.
Knjdga: »Rudo«, i:z.idanje 1971. godi111e.
Arhiv CK Saveza komunista Jugo1s'lavije.
Arhilv Inst.ituta Zia mediciJrnsku dolkumentaciju Vojno medicinske akademi~c.
Knjiga »ZENE SRBIJE U NOB«, izdamJje 1975. god~ne.
,zENE HRVATSKE U NOB•, lonj1iga I i II.
Kn~iga ,zENE CRNE GORE U NOR«.
Knjiga »ZENE JUGOSLAVIJE U NOR«.
KnJiga »Cvetovi u ognju«, 1izdan}e 1970. godime.
VojtiJJo istari1j1ski glasn:irk br. 1, o.d 1975. godime.
Spiskwi uCesni,ka b-itke na Sut}esc-i, dokumentacija Saveznog odbora
SUBNOR Jugoslavije.
Spiskovi, ankete 1i dDikumOOJtacija o ·poginulim drugaricama, dok:umentacija
Republklmg odbora SUBNOR Svbije.
Spisak izdatih vnljnih is:prava boroi,ma P.rve proleterske brigade, decembra
1944. lJOidine.
Padaci od orpStinsk,ih odbora SUBNOR 'iiZ cele Juguslavije.
Podaoi od Sekcije bo:raoa Prve .prnleters:ke brigade za Dalmaoiju ,iz Splita.
U6ni kontakJti sa viSe stotina rpreZi1velih baraca Plrve prolete11ske hrigade.
ViSe od dve stotine bi:oigraf,fja -i ~anketa, koje su same drugarice borci Prvc
proJeterske brig-ade pa.prmjavale.
U toku rada i istraZivanila autori su kontaktirali sa mnogim poied1ncima, borcima iz Prve proleterske brigade, pa su nam pored ostalih pomoC
pruZili naroCito: Ljubica JovanoviC, Olga KojadinoviC, Aleksa Nenadk, Zlatko Vajler i Rudi Krajina.
�REG/STAR
IMENA
AbramoviC Slavka, 161.
AbramoviC Zora, 161.
Aidar Vida, 199.
AlargiC Judita, 69.
Albahari Davida Judita, 117.
Aleksic Liubica, 161.
Aleksic Mila, 19.
ArifoviC MatejiC Zarifa, 117.
AtanackoviC Ljubomira Radmi.la,
199.
BabiC Riste Desanka, 117.
Babic Nada, 199.
Babovic Radoika, 199.
Ba.iiC RupiC Jela, 199.
BaiiC DragoviC Hristina Perica,
162.
BakoCeviC Branka, 20.
BakoviC Herman Helena, 117.
Banjac - RadakoviC Milka, 118.
Bara.S J ela!. 20.
Barac Darinka, 69.
Bar_iaktareviC - S trok Milica,
162.
Ban.ih Hela, 199.
Basta Mile Dragica, 118.
Beara - Lukic Rado.ilka. 119.
Bebic Stjepana Anda, 199.
BebiC Dragica, 199.
Bebic Nedel.ika, 118.
BeCiC Sma.ie Ankica, 118.
BelamariC - Jur koViC Milk a
1!9..
.
'
Benvenisti Zora, 21.
Benvenisti Lea Liza, 20.
Berarov Stevana Mileva, 162.
Bertoli Viktori.ia, 162.
Beronja MiloSa Sava, 119.
BeSiC Janja, 21.
BeSiC Jovana Olga, 22.
BibiC Mate Dragica. 199.
Bibic Radoja Smi1jlka, 199.
Birin - UdoviCiC llinka, 119.
BiSCeviC Azisa, 120.
·
BielanoviC M. Bosilika, 162.
BlagojeviC - PetroViC Jelena,
22.
Biago.ieviC - MiCiC Mili.iana. 163.
BlagojeviC Rada, 163.
Boban Marija~ 70.
Bogdan Stevana Draga, 163.
BogdanoviC Radojka. 199.
BogojeviC - SeviC Ljiljana, 163.
BogunoviC - Culibrk Nada, 70.
BogunoviC Mati.ia. 70.
BojaniC - MiletiC Milena, 120.
Bo.ioviC Ru.Zica, 23.
BosanCiC Radoika, 121.
BoSkoviC J aniCija Desanka, 164.
BoSkoviC ReliC Jovana Granica,
120.
BoSkoviC J ovanka, 164.
BoSkoviC Rado.ilka, 199.
Bo:l.aniC Nada, 199.
Bozic Radmila, 164.
Bo:l.in Jasna, 199.
Bo:l.oviC Dr SaSa, 71.
BraSanac - LaziC Danica 121.
Bra.iiC Margareta, 199.
'
BratiniC - Forcan Margareta,
199.
BraSkin - KataviC Anka, 122.
BrboriC Lazara Branka. 199.
BrdareviC Draga, 199.
BrdinoviC Vinka, 199.
Brezak - Mamula Nada, 164.
Budas Frana Ankica, 121.
BulatoviC Jelena, 23.
BulatoviC Milovana Jelena, 121.
BurkiC Zaira Rabi.ia, 199.
CariCiC Radmila Mila. 71.
CeroviC Anka, 71.
Crnjak Nikole Vukosava, 72.
CrniC Stevana Koviljka, 199.
CvetiC Pere Ru:l.a, 72.
CvetkoviC Mara, 72.
CvetkoviC Radmila, 72.
CvetkoviC Vera. 165.
CviianoviC - BiieliC Anka. 122.
CviianoviC - BiieliC Ana, 122.
CviioviC M. Milica, 165.
Cvitkovic Radmila, 199.
Cabo - Grbovic Neda, 123.
CatiC - TenkiC Juli.iana, 24.
CetkoviC Darinka-Dara, 24.
CetkoviC - KapiCiC Mileva, 25.
Cixin Ana-Beba, 25.
CiroviC Miiojka, 123.
CiroviC Voika, 165.
Cuk Radmila, 123.
Cuk Bararon D. Luna, 199.
Cuoo Zuhra, 73.
Cecer Rada, 73.
Ceko Marija, 73.
CenCan Paja I>urdi}l~ma, 165.
Corgelja Ivanka, 73.
Cmko Janja Jasko, 26.
Crnko Sonja, 26.
CupiC - Popi:voda Marta, 122.
Cvrliak Nikole Kosa, 199.
Cvrljak Tona - Tonka, 73.
Daniti - PavloviC Luna Zora 74.
DamjanoviC - VukotiC Slavka' 74.
Daradan Spaseni.ia, 123.
'
Dedic (Didic) Abaza Sani.ia, 199.
Denon - Sak Erna, 74.
DespotoviC Mari.iana Dragica, 200.
DeviC Katarina, 166.
DeviC Mariia. 124.
DeviC Mileva, 74.
DimiC - Du.iiC Sofi_lla, 124.
Dimitri.ieviC Jelena~ 166.
D£rnitrijeviC - Sarenac· Olivera,
166.
DimitriieviC Vera, 200.
Divac iivadinka, 27.
DiviC Marija, 124.
D1Sl.ienoviC - PrpiC DuSanka, 27.
Dmitric - TomiC Roksanda, 28.
Doder Jovanka, 75.
lll
�Dolomea - ReljiC Elza, 124.
Dragosavac Rosa Crna, 125.
DragoviC
200.
DrakuliC Bogdanka, 167.
DrakuliC Petra Desanka, 200.
DraSko Zora, 75.
DraSkoviC Ante ·Mari ja, 125.
DraSkoviC Mileva, 75.
Duj[c Zora, 125.
Dupor Franja Milka, 200.
Durak A. Asi.ba, 125.
DuratbcgoviC - Sijah Hajrija,
125.
.
Duvnjak Janka Zora, 126.
Denadi.ia Vuka, 76.
DeriC Nikole Zora, 200.
DokiC - AntonCiC Milena, 29.
DokiC J. Milica, 1M.
DordeviC Linbinka~Buba 29
DokoviC - Romano Du~~aa · 76.
Dukic Desanka 200
'
Dukk~ Svetisla{,a zOo
DuriC Cedomira 'Groz.dana 200.
DZapiC Rada Katica 200 '
Edon Vida. 200.
'
·
Efendic Jakica. 200.
FabijaniC Tonka. 200.
Fa lfer Marica. 200.
FilipoviC Ljubica. 200
0
212
~~Ug~~~~ ~i~~~~ct~g _Mi1ka, 200.
FilipoviC Mira, 200.
Finci M~tilda 76.
FuStiC Stevafla Kosa 167
Ga ieviC MiloSa Anda '200 ·
Gak Milica - Miika' 7~ ·
Gav~ToviC V. Milica. '168~
GavnloviC A. Liuhinka 167
G~zic I. Kaia. ·200.
'
·
GizdiC Ivana Ka_ia. 200
GiamoCiC Milka. 76.
·
GlamoCl~ia Ankica 77
GHSiC -:-; PredoieViC i~itubica, 168.
GJomaz1c ...,- Leko,,iC Stanka 77
'-luCina Lovre Neda 126
'
·
Glumac-Glavan Ste,;ana · Bosil]·ka
168.
. '
Go]u"~oviC Mileva Mila, 126.
r..onc::1m V. M::trii~. 200
GrbiC NP.venka, 200. ·
GrgasoviC Mi ie Marg-areta 126
Grdelic Neda, 200. ·
'
·
Grlic .T. Anke. 168.
Gruh~:.;.~_e_viC Maq.r:treta, 200.
Grub~~~·C: - . Ostoia .Tela! 1?7.
Grubt1SIC Vtce Mari ia 127
GrubiSiC Bohan Vink~ ui
Gudeli - Zec Nada ll7 ·
GrujiC - MatkoviC MariTia
Dragica 200.
HadZimur~toviC Fatima 200
Halilovic Kata - Fata ' 200 ·
HatiboviC Avdiia. 128. '
·
H od:l1.-j Nezir:1. · 200.
HodZiC Dervi~a. 77.
Hrasnik Milka, 200.
Ibic Zulfa, 200.
IvanCeviC - I>uriC Ljubica, 78.
IvanoviC Dragica, 168.
I vanoviC Milena, 78.
IvanoviC Save Milica-Mica, 200.
I vetiC Milica, 78.
J agodiC - HerljeviC Desa, 30.
JagodiC Marija-Maca, 30.
JagodiC Milena, 31.
J agodic Ra.i&a, 78.
JakovljeviC Radovana Milica, 169.
JakSiC Stevana Lepa, 169.
JakSiC Smilja, 79.
JaniCijeviC Milica, 169.
JankoviC MiloSa Andeli.ia, 200.
JankoviC Dragica. 169.
JankoviC Josipa Olgica, 169.
J ejaska Mileva, 200.
JelisavCiC J. Jelena, 169.
J elisavCiC B. J ovanka. 170.
J elisavCiC B. Milka, 170.
JelisavCiC V. Stanica, 171.
JclisavCiC B. Stanojka, 170.
JevtiC - RaduloviC Dragica, 171.
JokiC .....;. MirkoviC GoSa. 79.
J okic I vanka, 171.
J ockoviC Sava, 200.
JovanoviC - JordanoviC Darinka,
171.
JovanoviC Du.Sana Dikosava, ?.00.
JovanoviC Mihaila DuSanka. ?.01.
JovanoviC Stoi;:~na .Telena. 201.
JovanoviC Kseniia. 33.
JovanoviC - BakiC NadeZda 31.
JovanoviC Mara, 33.
'
.TovanoviC - DordP,riC Milesa 32.
.TovanoviC Mil uSa. 34
'
JovanoviC Rad:rnila Keka. :~4.
JovanoviC - KostadinoviC Ra1'ka
32.
. '
JovanoviC Nedeljka Stanimirka,
201.
JovanoviC Verica. 17?:.
JovanoviC Borivoja Zarwrka 201.
.ToviC .Tela. 201.
'
.ToviC Mari.ia, 201.
.ToviCiC Mileva - Belka 35 .
.ToviCTC Mileva. 79.
'
J oviCiC Olga-Rita, 35.
JoviCiC Radmila. 172.
.ToviCeviC Durdii::~na-Dina, 172.
JovoviC Jelena. 80.
.Tug ZJatica. 173.
Ju iliC Crevar Dragica - Zabica,
36.
BoZovif. APi[·::t, 129.
.TurC:in .lura Jvka. 128.
.TurCeviC Slavka, 80.
.TurkoviC - Vaiiler Dobrila, 128.
.TurkoviC Milka. 129.
Kafar Marka Rosa. 201.
KaCavenda - MiloSe"'iC Vida, 129.
KapiCiC Anda. 80.
Karan Nika Sava, 81.
.Tur;:~-~in
Karan - Maj s toroviC DuSana
Sava, 81.
KaradZiC Sofija, 81.
Karakla.iic Ugljena, 201.
KariC R. Vera, 173.
KatiC - CaCi<S Katica 36.
KatuSiC Jerka, 201.
·
KatuSiC Matija, 130.
Keziia Nikole Liubica 201.
Kliaiic Olga, 201.
'
KneZeviC Irina, 37.
Kne:leviC Jelena, 81.
Kne:leviC Mihaila Lenka. 173.
KneZeviC Save Milka, 130.
Ko,iadinoviC Olga, 37.
Kolat Petra Olga, 83.
Kolat Sime Zorka, 83.
Kolundziia Andelka, 201.
KolundZi.ia Milena, 201.
KokiC Adama Anka. 82.
Kokic Ante Anka. 82.
KokiC Dragica, 82.
Kolar Rosa, 82.
KomadanoviC CeroviC Ranka, 83.
KondiC Stanka, 173.
Koprivica Tomana. 83.
KostaniC Marija, 130.
Ko.Stan Mariii::t, 201.
KovaC - SimiC Lidi ia 173.
KovaC - Ra.Seta Zora' 130.
KovaCeviC J. Dra!!ica '701
KovaCeviC Cetna-Can~. 174·.
KovaCeviC Liubica 174
KovaCeviC Mariia '7.01. ·
KovaCeviC Savka.' 201.
KovaCeviC - Uzelac Milicn 38
KovaCeviC C. Radmila 174~ ·
KovaCeviC RuZa. 174. '
KovaCeviC Anta Vesna. 201.
KovaCiC - HHSiC Radmila 175
KovaCiC .za~mrka, 17.1.
'
·
KovanoviC Miriana. 38.
Kra.iina Sviieta, 201.
KremiC - AntoniieviC Olivera
- VP1_·a. 3Q.
KreCa Pere Bosa n1
KreCa Leposava.' 131.
KreCa - KaiuderoviC Miri::.na .
131.
KnmiC Ivana Ivka, 20l.
KriliC Ned::~·. R4.
KriliC - M;:~rinoviC M;1nrla. ~n
T<rivnkapiC K;1tica - ,Ank::1.. 175.
Krkelji.C - BeiamclriC Liubica,
39.
KriljC Jure Franka. 201.
KrniC Abdule NHezira, 201.
Krnobabic Jela. 201.
KrstaiiC - Prl_in Mila, 84.
KrstiniC Franka, 132 .
KrstonoSiC Aleksa11dra Anica. 40 .
KruSCiC KrLo;;tlna, 201.
KujundiiC Slavica, 84.
Kru]iac Zdenka. 201.
KuliC - Sinko Radojka. 85.
�KusuroviC Milena, 176.
Kusec F. Vjera, 85.
Kuzijan Ljubica, 132.
LacmanoviC Zorka, 85.
Lalica Zorka, 86.
LatinoviC - KovaCeviC Slavka,
86.
LatinoviC Smil_ia-Mala, 86.
LazareviC Dragica. 176.
LazoviC Desanka, 176.
LaziC Frane Danica, 201.
LekoviC - PaviCeviC Milica, 176.
Lelas Petra Mari i a, 132.
Lenar Stevana Marija, 201.
Leric Hajra. 132.
Letica - ZiatoviC Zorica, 132.
Lero Tome Verica. 177.
Lovreta - JakiC Danica, 128.
Loz Ru.Za, 40.
Lukic Bosiljka, 201.
LukiC Pere Desa, 86.
Lukic Jan ia, 201.
LukoviC Vukosava Stanirnirka 177.
Luna B. Mileta. 201.
'
Macora J. Klara. 177.
Magrel Antona Slavica. 133.
MailstoroviC - VuiiC Milka 133.
Maksic L.iubica, 177.
'
MaksirnoviC - MilosavljeviC
Aleksandra. 41.
·
MalbaSiC GuZviC Smilja. 133.
MaleSeviC - BoZoviC Olga 87.
MandiC Miroslava, 178.
'
Mandie Pava. 201.
MarasoviC Nedelika, 201.
Marii Stoiana Jelica, 87.
MariC Vuksana Stoia 87.
Marie P. Velika;. 133.'
MarinkoviC Danica, 178.
MarinkoviC DuSanka. 178.
Marinkovic Olga, 178.
MarinkoviC Savica, 178.
MarinkoviC Zora 201
MarkoviC M. DeSank~ 179
MarkoviC - PetroviC 'Lep~sava,
41.
MarkoviC Nad8.. 41.
MarkoviC N. Milka, 179.
MarkoviC Olga, 88.
MarkoviC Milorada Olga 179.
MarkoviC Radmila. 179. '
MarkoviC Nikole Vukosava 134
Markot~~ Vojsava - Beba.' 88. ·
Markohc - JelaviC Rozarija 87
Martinac Manda-Beba, 88. · '
·
MartinoviC VujoviC Dariica, 43.
MartinoviC Petra Manda, 134.
·MartinoviC MiJena, 42.
MartinoviC S. Spasa, 179.
MatarugiC Milia, 89.
MatiC Lazara Milijana. 89.
Mateljak - VnlareviC ~Milka, 134.
Mazepa Luke Vladisava. 89.
Medic Ivanka, 201.
Medin Vera, 201.
MehiC Naima, !>5.
MeSteroviC dr Julka, 43.
MidoSeviC DuSana Negoslava, 201.
MidZi:C Borislava Ilinka, 135.
MihailoviC Gordana, 180.
Mi;iatoviC - NovkoviC Milka, 180.
Mikalo V. Dzida. 180.
MikiC Nevenka, 201.
MilanoviC Koia, 201.
MilanoviC Milka, 202.
MilanoviC Radmila. 202.
MilatoviC Zlatija, 44.
MilenkoviC L. Vera, 181.
M;letic Grozda. 181.
MiletiC S. Ljubica, 181.
MiletiC Mira. 181.
Milk R. Sofi ia. 135.
MiliCeviC S. Milena. 181.
MiliCeviC Milinka Radojka, 202.
MilinkoviC Branka. 44.
MilivojeviC Olga. 45.
Milisic Mileva. 89.
MilojeviC 0. MaruSka, 202.
Milosavl ieviC Danica, 45.
MilosavlieviC Milica. 202.
MlloSeviC Danica 202.
MiJoSeviC Jovana' Jelena, 135.
MHovanoviC Milica, 202.
MilovanoviC StarnatoviC 2. Olga
182.
'
MilovanoviC - KaCar Radmila,
182.
MilutinoviC - Spadijer Stanka
46.
'
MioSiC Mate Tomica 135.
Mil_ienoviC - Ol_jaCa' Branka 89.
MitroviC Ive Mira, 90.
'
MitroviC Mira, 90.
MitroviC £lure Mira, 136.
MitroviC Mitra, 90.
MitroviC M. Olga 202.
MiriC Stojana D~nica, 136.
MitiC Milena, 202.
MitraSinoviC Stanka 136
Mlinar Josipa Vesn~ 202
MiloSeviC - Petrov:i~ Jelka, 181.
MoljlkoviC Zdravka Milena 202
Momirov Slavica·. 183.
'
·
MrdoviC Milovana Miln~a. 136.
Mrda Kosar~_ - Kosa. 91.
MrvaSeviC Gordana 183.
MuciC Divna, 183. '
Mu.idiC Hajra. 136.
MusiC Muharema Ferida, 202.
NebriliC Jovanka. 183.
NedunoviC Ante Slavka, 137.
Ne.SiC Stanimira Branka. 202.
NeSiC Zorka - Zora, 183.
NeSkoviC Aleksandra Nada. 202.
NeSov_i,C Milena - Mila, 46.
Nikolic Jelena. 201.
NikoliC - CvetkoviC Melanija, 91.
NikoliC Bojana, 91.
Ninkovic Ankica, 183.
Ninkovic Jove Nedeljka, 137.
NiSaviC Angelina, 184.
NovakoviC Andrije Nada, 137.
NovakoviC Milka. 202.
NovakoviC Olga, 202.
Novakovic Radojka, 202.
NovakoviC N. Ru:la, 202.
No:lica Vasilija Olga, 202.
NujiC Jakova Marija, 202.
ObradoviC Nevenka, 137.
ObradoviC Milcva, 202.
OdabaSiC Ksenija, 91.
OmerinoviC Omezina Had:lija, 137,
Orelji - TeSiC Marija, 184.
OstroluCani - Maksimo,,iC Milena,
184.
PaieviC - DuriC Milena, 47.
Pa iiC Milica, 202.
PaleksiC - BatiniC Mileva, 138.
PaleksiC - MarkoviC Zora, 138.
PantoviC V. Danica, 202.
ParezanoviC Zivka, 184.
PaunoviC Du.Sica, 184.
PaunoviC - ASani Katica, 92.
Pavic Janka Olga, 202.
PaviC Joza Slavka, 202.
PaviCeviC SpasojeviC Branislava,
185.
PaviCeviC Ve1imira L jubica, 202.
PavloviC Milanka, 185.
PavloviC Petra Smilja, 202.
PavloviC (GavranoviC-) GavriloviC
Smil.ika. 185.
PavloviC D. Zagorka, 202.
PjanoviC Jove Ana - Anka, 139.
Penes S!avka, 185.
PeroviC Vukosava,. 47.
Pervan - KladnjiCanin Sefka, 92,
PetriC Dragutina Acika, 202.
PetriC SreCka Branka, 202.
PetriC Zorka - Zora, 92.
PetkoviC - Komadina Kata 138.
PetroviC Vukosava, 202.
PetroviC Milana Katica, 202.
PetroviC Ante Ljiliana. 139.
PetroviC Milana Marija, 186.
PetroviC RistiC Marija, 186.
PetroviC Ru:la, 186.
PetronijleviC Vojislava, 48.
PeSiC Jakova Luca, 139.
Pesic Radmila. 186.
PeSiC Vera,. 202.
Pibernik Julka, 48.
Pihle Nina. 202.
Pihler - DeniC LUjza - Borka,
49.
Pilic Matilda, 139.
Pivac Mira, 202.
PlaCan Steve Slavka, 203.
PlenCa Zora, 203.
PlanoieviC Mileva - Lula, 140.
Pleca~ Slavka, 203.
213
�214
Pocug Marka Mileva, '141.
Pokimica Nikodina Zora, 92.
Poleksic Bosa, 203.
Poleksic Liubica, 203.
Poleksic Mim, 203.
Polovina GrCe Mara, 141.
Popadic Mila, 203.
PopiC Nevenka, 203.
Popov R. Mira, 203,
Popovic Dunja, 203.
PopoviC - Petrov}C L.iiljana, 139.
PopoviC Ljubica, 203.
Popovi:C Bo:la MaSinka, 203.
Popovic Marka Milka, 203.
PraStalo Bolana, 140.
Presburger Lidija, 141.
Pritilj Tatijana, 203.
Prnic Andriie Mi!ka, 140.
Prodan Da:riica, 203.
Prodan - FilipoviC Dinka, 140.
Protega Janila, 93.
Protega Slavka, 93.
Pucar Du.Sana Dragica, 203.
RabrenoviC f>ordija Rosanda, 142.
RabrenoviC Ilinka, 187.
RadakoviC Laze Milica, 203.
Radeli Luke Marija, 203.
Radoicic Svetolika Milka. 203.
Rado.leviC Milica Dara, 49.
Radi1savlieviC Stanislava, 187.
Radosavl ieviC Desanka. 203.
RadosavlieviC Milica, 187.
RadovanCeviC M. Nacla, 187.
RadovanoviC Nada, 203.
RadovanoviC Mira, 50.
RaduloviC Goluba Darinka, 142.
Radulovic Dina, 203.
Radulovic Natalija, 50.
RafailoviC Durdina, 203.
RaiCeviC Vukica, 187.
Rak Dragica, 93.
Rak Ive• Jania, 93.
Rak Frane Janjla, 93.
Rak - Cvrl iak J elica 93.
Rak Ante Slavka, 94. '
Rak Nike Stana, 94.
Rak Ante Tona, 94,
Rak - Orlovic Tonka 94.
Rak Mate Vesela, 94. '
Rakic Sredoja Stanka, 142.
Ralic Perka, 197,
RankoviC Dauna Zivka, 203.
Rapajic Milka, 188.
Ratkovic Mi!ica, 188.
Raseta N. Zora, 203.
Raskovic Anka, 203.
RaSoviC - VitoroviC Danica, 188.
RejiC - DumandiC Marija, 203.
Ristic Dobrila, 142.
RodiC TramoSljanin Vidosava, 143.
Roganovic Boska Andelka, 203.
RokviC Milosava, 143.
RokviC Sava, 203.
RosiC Danica, 95.
RoviC - CimbaljeviC Milka, 95.
RudoviC Basil ika - Bosa, 95.
RupiC Marka ·Mari.ia, 96.
RupiC - NenadiC Tonka, 96.
SalkoviC Mila, 188.
Samac Mari_ia, 143.
Samohod Fila, 143.
SavanoviC Mara, 203.
SaviC Sima Darinka, 189.
Savic Darinka, 203.
Savic D. Dusanka. 203.
SaviC - PeruniCiC Mila, 96.
Savic Staika, 51.
SavoviC D. Voiislava, 189.
Sekso Save Nada. 203.
Severina Koka. ?03.
Sesiih. 703.
Sicll'!re:nk:o Pzrula Milka, 204.
SirniC Kata, 204.
SimiC :l:ivka Rosa, 144.
SimiC Nikole RuZa, 144.
Simic Slavka, 189.
SimoviC Stefaniia~ 52.
Sisk Medina, 204.
Sitarica M. Budimka, 189.
Skopskaia Bosa, 52.
SkramoCanin Tonka, 144.
Sladic Marija, 204.
SladiC Neda, 204'.
SmiljaniC Anka, 97.
Sokolovi,.C - GagoviC Nada, 97.
Solovodec Marija, 204.
SpasojeviC S. Narandia, 189.
SpasojeviC Milutina Vera, 204.
S-paho Fatima. 97.
Spremo N. Ljubica, 144.
Sreckovic Save Nada, 204.
SremCeviC - SkoriC Vera, 97.
SrziC Ante Nada, 97.
StaniC Ostoie Stana, 98.
StanimiroviC Ilinka. 190.
StanojeviC Milka, 204.
StanojeviiC Milesa, 53.
StanojeviC Svetislava Slavka, 204.
StanojleviC D. Svetislava, 204.
StarCeviC - TodoroviC Mileva, 145.
StarCeviC Tonka, 53.
StefanoviC Anda, 54.
StefanoviC Ru.Za, 204.
StepanoviC Ranka, 98.
StilinoviC Nada, 204.
Sto.ianoviC Ankica, 145.
StojkoviC Gordana, 204.
StojanoviC .S. Slavica, 190.
Stojkovic D. Spasa, 145.
Straka - LonCar Dragica, 98.
Strugar Radmila, 190.
StruniC Pavia Marija, 204.
Stupar - MiCin Mihoviljka, 145.
SubasiC Anka, 148.
SubasiC Radojka, 204.
Subotic Anka, 204.
Sukara P. Mladenka, 204.
Surcugic M. Zonja, 204.
Svitij Tatjana, 146.
SabiC Ante Kala, 146.
SariC Mileva, 99.
Satora Jovanka, 146.
SCepanoviC Pera Kosa, 147.
SCepanoviC - Zarubica Mileva, 99.
SCepanoviC - RokviC Vukosava,
54.
SCepoviC - JovanoviC. Olga, 190.
Scorda Tonka, 204.
SevgiC Ante Mari.ia, 204.
SeviC - Erceg Marija, 191.
SeviC Zivka, 204.
SimCenko NataSa. 55.
Simenski Sofiila, 204.
Skegro Mate ·Masa, 147.
Skoro Slavka, 204.
Skugor - BosniC Trivuna, 147.
Solaia Bosilika, 191.
So.rak l\!fllalla Mi1ica, 204.
Sponja Biserka, 148.
SperiC Nikole Zora, 147.
Steiner - Golgehnit dr Zora, 99.
Strbac S. Zora, 148.
Subasic Anka, 148.
Subasic Ranka Anka, 204.
Sumlja Vaskrsiia Nada, 148.
Supe Ankica, 204.
Supe Ante Dara, 100.
Supe Stipe Dara, 100.
Supe Ivana Ikica - Ika, 100.
Supe Krste Luca, 204.
Supe Ante Marica, 100.
Supe - ObradoviC Ante Milka,
101.
Supe Milka Milica, 101.
Supe Slavica, 204.
Supe Marka Slana, 101.
Supe Jove Tonka, 204.
Supe Lovre Zorka, 102.
SuskiC Zumreta, 204.
Svarc - PopoviC Lea, 149.
TadiC - Kuvek Danica, 102.
Tactic dr Vidosava, 191.
Takic Nikole Zora, 204.
TataloviC Radmila 55.
TeSiC Radmila, 19i.
TeSiC Vera, 192.
TihomiroviC Jovanka, 102.
TihomiroviC - IliC Jovanka~ 149.
Tintor - Tumbas Bosiljka, 102.
TodoroviC - Ribar Ljubica, 102.
TodoroviC - ZjajiC Smilja, 149.
TomanoviC Mari.ia, 192.
TomiC B1serka, 204.
TomiC Ljeposava, 192.
TopiC Rista Nevenka, 149.
Tranovac Rajka Radmila, 204.
Trkulja Vojislava Zora, 150.
TrniniC Stanka Spasenida, 150.
UjeviC J akica, 204.
UjeviC MaruSina Mila, 150.
/
�Ulrih Naddda, 103.
UrliC Davorka, 150.
Uzelac - MaksimoviC Stoja, 103.
Vargovic Ljerka - Lela, 103.
VasiC Du.Sanka~ 150.
VasikiC RuZica, 55.
VaskrsiC Saveta, 205.
VaZiC - DZalte Smiljka, 151.
VejnoviC Ilije Milka, 151.
Veselovski Julijana Stefica, 205.
VesiC - VJajkoviC Milka, 193.
Videka Vjekoslava Ivanka, 205.
Vidovic Iva Matilda, 104.
Vidovic - Pilic Matilda, 103.
ViCentijeviC Zivadinka - Seka,
56.
Vilner Gordana, 192.
VilotijeviC - LazoviC Milena, 192.
VlahoviC Dun ia, 56.
VlahoviC - RistiC Ljubica. 143.
VlahoviC - CeCer Nada, 104.
VOCiC Mileva, 205.
VojvodiC - Sarac Mili_iana, 104.
Vrbica Laze Du.Sanka, 153.
VorkapiC Mileva - Milka, 193.
VuCiC Vlada Dragica, 151.
VuC:iC - KrcunoviC Zora, 152.
VuCiniC
SaviCeviC Branka, 58.
VuCiniC D. Jelena, 194.
VuC:iniC - MilutinoviC Kosara,
57.
VujaniC Vida - AjSa, 152.
VujaniC Toda Vida, 104.
VujiC Jovana Branislava, 205,
VujiC Petra, 152.
VujiCiC Latin Anka, 152.
Vujli.CiC Sekule Jelena, 194.
VujiCiC Marija, 105.
VujiCiC Joze Marija, 153.
VuioviC Milica, 58.
Vu.ioSeviC - KovaCiC Ljubinka,
104.
VukanoviC BosiJjka Carna, 59.
VnkanoviC - JovanoviC Ljubica,
59.
V ukaSinoviC - DuletiC J uli.i a, 60.
VukaSinoviC - VukoviC Milka, 61.
VukaSinoviC Stojka, 60.
VukaSinoviC Riste Vida, tj3.
VukiCeviC MaSa, 105.
Vukovojac D. Nada, 194.
Vuksan Angelina - Gina, 61.
Vulic Nada, 205.
Zanina Andrej Evgenija Zenja,
195.
Zarnad RuZica, 205.
ZeCeviC Danica, 106.
Zelcn Stanojka, 106.
zeien Marka Dragica, 205.
Zemunik Antica - Malena, 154.
Zlodre Tonka, 154.
ZonjiC Jovana Milica, 205.
ZogoviC Vera, 106.
ZivanoviC MiSkoviC (Zivana)
Milanka - Mila, 195.
ZivkoviC Jera, 205.
ZivkoviC Ljubica, 62.
ZivkoviC Natalija, 196.
ZivkoviC Mileva, 196.
ZiZiC Zarka Zorica, 107.
.ZigiC - RabrenoviC lvka, 153-.
ZubriniC Milica, 205.
ZuriC KuCan Danica, 154.
215
�..
SADRzAJ
p
p
F
I
I
I
I
l
J
J
Tito o ienama u NOB-u i revoluciji
7
Uz ovu knjigu -
9
Formiranje Prve proleterske brigade
15
Biograjije partizanki iz stroja u Rudom
19
Preko Romanije i lgmana do FaCe i GrmeCa -
63
Biografije partizanki koje su stupile u brigadu 1942. godine -
69
U danima. Cetvrte i pete neprijateljske ofanzive -
-
-
-
109
Biografije partizanki koje su stupile u brigadu 1943. godine
117
Od Bosne do Trsta -
155
-
Biografije partizanki koje su stupile u brigadu 1944. godine boraca brigade (bez potpunih podataka)
Spisak partizanki -
161
199
-
208
Izvori dokumenata i materijali -
210
Registar imena -
211
Napomena autora -
216
21
-
-
-
-
�U toku Stampanja knjige stigla nam je
biografija
sa fotografijom
drugarice
SubotiC, pa je dajemo naknadno.
STEVKA SUBOT/c
Radom je iz Valjeva. U Prvu proletersku brigadu stupila je septembra 1944. godine,
kada su proleteri oslobaaali
Valjevo. Nastavila je ratni put
sa Brigadom u borbi za oslobodenje Uba i Beograda, i dalie preko Sremskog fronta i
Slavonije do Trsta.
Posle rata nastavlja drustveno-politicku aktivnost.
ISPRAVKE
Na strani 27. stoji DALJENOVIC, treba DISLJENOVIC
Na strani 70. stoji u legendi grupne fotografije: prva sleva
BOBAN MARIJA, treba BOGUNOVIC MANDA.
Na strani 70. prvi stubac pri dnu omaSkom kod biografije
Marije Bohan izostalo je da je poginula juna 1943. godine
na Zelengori.
Na strani 79. stoji "Kijevski bataljon Prve proleterske", treba
"Iz Kijevskog bataljona je upuCena u Prvu proletersku
brigadu.
Na strani 80. u biografiji ANIJE KAPICIC, stoji u drugom
redu odozgo od 1926. godine, treba od 1936. godine,
Na strani 114. u legendi stoji jula 1943. godine, a treba jula
1944.
Na strani 120. stoji MILENA BOJANIC-MILETIC, treba JELENA.
Na strani 132. stoji ZORICA LETICA-ZLATKOVIC, treba
ZLATOVIC.
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Partizanke Prve proleterske
Subject
The topic of the resource
Partizanke
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Špiro Lagator i Milorad Čukić
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Export-press; Konferencija za pitanja društvenog položaja žena Jugoslavije
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1978
Rights
Information about rights held in and over the resource
Export-press; Konferencija za pitanja društvenog položaja žena Jugoslavije
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
19-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
217 str.
Narodnooslobodilačka borba
partizanke
žene
žene borci
-
http://afzarhiv.org/files/original/c92d27f367475892ad63f0a44ad4abb8.pdf
96d54a652df6b13ae020b28df5d484c3
PDF Text
Text
��
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Dokumenti iz arhiva
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
A
Dokument
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Sreska konferencija AFŽ, održana dana 19.06.1944. u Zdeni
Subject
The topic of the resource
Narodnooslobodilačka borba
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Sreski AFŽ
Source
A related resource from which the described resource is derived
Arhiv Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
19.06.1944.
Rights
Information about rights held in and over the resource
Arhiv Bosne i Hercegovine; Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
27-A
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
2 str.
Type
The nature or genre of the resource
zapisnik
1944
AFŽ
Bosna i Hercegovina
narodna herojka
NOB
politička situacija
poljoprivredni radovi
Rada Vranješević
Sreska konferencija AFŽ