5 10 55 http://afzarhiv.org/files/original/f7336eb42d9277f8c15a28d51f953cf3.jpg 6c5f7ad3a2ba96d58c9ae447bccc0d96 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Fotografije Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context F Fotografija A static visual representation. Examples include paintings, drawings, graphic designs, plans and maps. Recommended best practice is to assign the type Text to images of textual materials. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Žene u NOBu Subject The topic of the resource Žene u NOB-u Creator An entity primarily responsible for making the resource Nepoznat Source A related resource from which the described resource is derived Les Femmes Yougoslaves dans la construction du socialisme=Žene Jugoslavije u izgradnji socijalizma Publisher An entity responsible for making the resource available Comité central du Front antifasciste des femmes de Yougoslavie Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1948 Rights Information about rights held in and over the resource Comité central du Front antifasciste des femmes de Yougoslavie Relation A related resource 14-M Language A language of the resource FRA/SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 85-F 1941-1945 AFŽ NOB partizanke žene http://afzarhiv.org/files/original/b825faddba968519ec5bef51ad17d301.jpg eedcbd4affe8f1e893c85cffdd789bd5 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Fotografije Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context F Fotografija A static visual representation. Examples include paintings, drawings, graphic designs, plans and maps. Recommended best practice is to assign the type Text to images of textual materials. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Medicinska sestra vojne jedinice Subject The topic of the resource Žene u NOB-u Creator An entity primarily responsible for making the resource Nepoznat Source A related resource from which the described resource is derived Les Femmes Yougoslaves dans la construction du socialisme=Žene Jugoslavije u izgradnji socijalizma Publisher An entity responsible for making the resource available Comité central du Front antifasciste des femmes de Yougoslavie Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1948 Rights Information about rights held in and over the resource Comité central du Front antifasciste des femmes de Yougoslavie Relation A related resource 14-M Language A language of the resource FRA/SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 84-F AFŽ bolničarke NOB žene http://afzarhiv.org/files/original/ba1ae238cbe18b7991bd4ac5aecd35f9.jpg dd13ad421c719580914fde0a4801afcc Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Fotografije Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context F Fotografija A static visual representation. Examples include paintings, drawings, graphic designs, plans and maps. Recommended best practice is to assign the type Text to images of textual materials. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Delegacija Kongresa AFŽa Jugoslavije pozdravlja Mariu Šaričevu, šeficu delegacije sovjetskih žena Subject The topic of the resource Antifašistički front žena Creator An entity primarily responsible for making the resource Nepoznat Source A related resource from which the described resource is derived Les Femmes Yougoslaves dans la construction du socialisme=Žene Jugoslavije u izgradnji socijalizma Publisher An entity responsible for making the resource available Comité central du Front antifasciste des femmes de Yougoslavie Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1948 Rights Information about rights held in and over the resource Comité central du Front antifasciste des femmes de Yougoslavie Relation A related resource 14-M Language A language of the resource FRA/SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 83-F AFŽ delegacija sovjetskih žena Kongres Maria Šaričeva Sovjetski Savez žene http://afzarhiv.org/files/original/54b9e17e237f9a496e0cd65c0742d1c3.jpg 9a56acd3f84ae2a106241f66c599c3e9 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Fotografije Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context F Fotografija A static visual representation. Examples include paintings, drawings, graphic designs, plans and maps. Recommended best practice is to assign the type Text to images of textual materials. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Žene u Črnomelju šiju rublje za potrebe vojske Subject The topic of the resource Žene u Črnomelju šiju Creator An entity primarily responsible for making the resource Nepoznat Source A related resource from which the described resource is derived Muzej II zasjedanja AVNOJ-a Jajce Publisher An entity responsible for making the resource available Udruzenje za kulturu i umjetnost CRVENA Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource s.a. Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Muzej II zasjedanja AVNOJ-a Jajce Rights Information about rights held in and over the resource Muzej II zasjedanja AVNOJ-a Jajce Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 75-F AFŽ borci borkinje Bosna i Hercegovina Črnomelj NOB Slovenija žene http://afzarhiv.org/files/original/f3c962a3bed054ef47515a2b5a91adf3.pdf e6456cea728f6352376dd7b920718e30 PDF Text Text C A PRKI w H ('j e p - CtpaHa I UlTa cy noKaaan.ll cactaHJ.tM . npaH Maj liP83HHK pua • a M a p a c o a Hh eayua oKpylKHHX OA6opa . • • • • • • • • • • • • 80 n 0 n 0 B H h OnaKW8JMO PBA Kourpon.HOJ KO· H H , •••• • • • • • • • • • • • • • • • • Hawe asOjerna~e ce apah&JY Oau.a M H .'1 o w e 8 H h - KaKo lKeue cllo'le y'le· Baco 6 y To a a H - y y y 06HOBH • • • • • • • • Jl C - 3 MJb A P m A J: aAHHUH Hebe BHWe 6H II 6eaeMJb8WH CaKYDJbBMO TeKCTH He OTDBTKe X a u H h - Y capajescKOJ TBOPHHU.H AYB&Ha 0 p e H o 8 H h • Jl e n H 6 a w H h C8e'18HOC:T y 2 Jl, B. - H8WHX · . - )l{eue y oOnoaa seMJbe npaH T{)aRcnop 4eXOCJIOB8'1KY . ..:... Y 3 4 6 6 MHJIKa 4 CJIOOOAH HBPOA 8 Jl pe a 8 H h - werpTa pa,!lH CTHf80 KBPOA npe WKO CK e PBAB BBCOH.T tbe eu.e A eK.Ce C a CKH DOKpet H o8 Kaxo e sano'leo c axaHOB C 8 eT KOM Caseay . CaxyDJba MO uatepuja.n sa HCTOpHjy HBPOAHe 6 7 & 'I H H os H e b H h Ha6op n cal)elbe aobaKa 0 DpHpO HO HC H WT&Mne aapauo pyOpHKY Haw11 noa ·epeHHU.R :.nn alb H o r ��ro.n.HHa II JIPB/1 MA} * Cap a j e B o, Maj 1946 * Bpoj 14 JIPA3HJ1K PA4A BenHKH Me~yHapo.n.HH npasHHK p8.D.HHtiKe Knact - npsH Maj - pa,l1.HH Hapo.n. JyrocnasHje npocnaBJba KaO CBOj BenHKH OTIIIJTeHapO,l1.HH npaSHHK. npocnaB.'ba ra y HaiiiOj cno60,l1.HOj H cpeTHOj ,lJ.OMOBHHH KaO npasHHK no6je.n.e Kao senHKY MaHHcpecTaii.Hjy H CMOTPY nocTHrHyTHX ycnjexa H casna.n.aHHX npenpeKa Ha 06HOBH SeMJbe. 14 jyna 1889 ro.n.HHe, npHje 57 ro.n.HHa Ha I KoHrpecy II 11HTepHaii.HOHane, o.n.nyqeHO je .n.a ce npsH Maj npornacH npasHHKOM Mei'jyHapo.n.He conH.n.apHoCTH pa,l1.HHtiKe Knace. 0Ta,l1.a, IIIHpOM CBHjeTa y CBHM KaTIHTanHCTHtiKHM SeMJbaMa TOra ,lJ.aHa pa,l1.HHII.H H pa.n.HHII.e joiii jaqe cy .D.HSaJIH csoj rJiac npoTHB HeqyseHe eJ<cnJioaraii.Hje, Tepopa H nporoHa, a sa sehe Ha,lJ.HHII.e, Kpahe pa,l1.HO BpHjeMe, sa IIIHpOKe ,lJ.eMOKpaTCKe CJI06o.n.e sa paBHOnpaBHOCT H CJI06o.n.y pa.n.Hor qosjeKa. Pa.n.HHII.H H pa.n.HHII.e JyrocJiaBHje rrpe.n.soljeHH CBOjOM asaHrap,l1.0M ITO,lJ. tiaCHOM H CJiaBHOM S3CTaBOM KoMyHHCTHtiKe napTHje, BO.D.HJIH cy HerroMHpJbHBY 6op6y sa csoja rrpasa H Haii.HOHaJIHY pasHorrpaBHOCT CBHX HaiiiHx Hapo.n.a. YrrpKoc HajseheM repopy H SJIO· CTaBJbalhy O,l1. C'I'paHe npOTyHapO,l1.HHX pe>KHMa CJiaBJbeH je npsH Maj. CJiaBJbeH je KaO .n.aH 6op6e, KOjH je ITOSHBaO CBe pa.n.He Jby,lJ.e ,lJ.a CJIO}J{HO H je,lJ.HHCTBeHO Saje,lJ.HHtiKHM CHaraMa OCTBape Ce6H 60JbH >KHBOT. Y TOKY OCJI060,l1.HJiatiKe 6op6e npBH Maj je ITO· CTaO BeJIHKH CBeHapO,l1.HH npaSHHK. nocTaO je saTO jep cy npso6opii.H pa.n.HHtiKor noKpera 6HJIH opraHHsaTOpH CBeHapO,l1.HOr ycTaHKa, SaTO IIITO cy KpOS opy)K3HH ycTaHaK OCTBapHJIH BeJIHKHM ,njeJIOM II OHO saiiiTO ce pa.n.HH"YKa KJiaca .n.eii.eHHjaMa 6opHJia. 11 KaO IIITO je fO,lJ. rrpOCJI3Ba npaor Maj~ KpOS CBe titTHpH fO,lJ.HHe OCJI060,l1.HJI3tJ:Ke 6op6e SH3tiHJia seJIHKY MaHHcpecTaii.Hjy H CMOTPY nocTHrHyTHX ycnjexa Ha cppOHTY H TIOSa,lJ.HHH, TI03HB Ha M06HJIHSaii.Hjy HOBHX CHara y 6op611 Sa OCJI060ljelbe SeMJbe H YHH· IIITelhe cpaiiiHSMa, TaKo je H .n.aHac y CJio6o.n.H npoc;Jasa npsor Maja MaHHcpeCT31I.Hja je,lJ.HHCTBa pa,l1.HHtiKe K.1ace H tiHTasor pa,l1.HOr Hapo.n.a - CMOTpa TIOCTHrHY· THX pesyJITaTa Ha 06HOBH H H3rpa,l1.lbH Hallie 3eMJbe BenHKHM pa.n.HHM TaKMHtielbeM y TBOpHHII.ar.w, rrpe.n.ysehHMa H Ha.n.JieiiiTBHMa, y rpa.n.y H Ha ceJiy crrpeMana ce pa.D.HHtiKa KJiaca H pa.n.HH Hapo.n. JyroCJiaBHje ,lJ.a OBOfO,lJ.HllllhH rrpa3HHK pa.n.a ,li,OtieKa . Ca IIITO BeBHM H 60JbHM ycnjeCHMa. PesyJITaTH pa.n.a Koje fie pa.n.HHtiKa KJiaca H pa,nHn Hapo.n. BocHe H Xepii.eroBHHe HCTaKHYTH Ha csojHM CMOTpaMa, H3JIO>K6aMa, TpaHcrrapeHTHMa H rpaqmKO· HHMa ,lJ.OKaaafie BeJIHKY CBHjeCT, eJiaH H TIOJieT pa.n.HHx JbYAH. BoJba H jecpTHHHja npoHSBO)I.lha, noti.HrHyTe srpa.n.e, sacHjaHa seMJbHlllTa, orsopeHe lllKO· Jie, Ha XHJba.rr.e s6pHHyTe pani c cHpoqa.n.H rosopHhe Ha• 0 TOMe Ca KaKBOM je BOJbOM H Jby6aBJbY npH· M xsafieH TI03HB MapiiiaJia THTa. rosOpHfie HaM 0 TOMe ca KOJIHKO caMorrpHjeropa casJialjyje cse nperrpeKe H H3Bpiiiasa sa.n.aTKe KOjH ce npe.n. lhera rrocTasJbajy Ha noJby o6Hoae H HsrpaAH>e seMJbe. Hallle pa.n.He )/(eHe BocaHKe 11 Xepii.erosKe >KeHe pa,nHHII.e, CeJbaHKe H HHTeJIKTyaJIKe KOje cy Kpos csoje opraHHSaii.Hje, CHH.D.HKaTe, A<t>)K H H<t> rrpHMHJie Ha ce6e TelllKe H o.n.rosopHe 3a.n.aTKe y rrpBOMajCKOM TaKMHYei-bY HMafie tiHM .n.a Ce nojaBe Ha BeJIHKOM saje,lJ.HHtiKOM CJiaBJbY pa.n.a. 11safiHfie OHe ca npo,nyKTHMa csora pa.n.a, ca .n.oi<asHMa csecTpaHor yqelllha Ha CBHM TIOJbHMa ,np>KaBHOr H HapO)I.HOf >KH· soTa. l1sah11he ca HcnylheHHM o6asesaMa Koje cy Ha CBOj >KtHCKH npaSHHK- 8 MapT ,lJ.aJie y OKBHpy npBO· MajCKOr TaKMHtielba. AJIH CMOTpa npsor Maja Helie HSHHjeTH caMO npBe BeJIHKe pesyJITaTe pa.n.a H CTBapaJialllTBa. npBH ~faj he yje,lJ.HO 6HTH TIOSHB Ha jOlll Befie TIO,lJ.BHre, HOBe HHHII.HjaTHBe H HOBe ycnjexe. npocJiaBJbajyfiH npsH Maj 1946 ro.n.HHe sasjeTosaheMo ce .n.a heMo H3CTaBHTH Ca jOlll BHllle eJiaHa, OpraHHSOBaHOCTH H ,lJ.HCII.HTinHHe CBeCTpaHH pa.rr. Ha 06HOBH SeMJbe, S3 .n;o6po6HT pa.rr.Hor Hapo.n.a. HoBHM o6asesaMa, ,na.ulhHM TaKMHtielheM, .n.asajyfiH jOlll BHllle y.n.apHHKa ll HOBOTapa, TIOCTH>KyfiH jOIII 60Jbe pesyJITaTe pa.n.a, } 6psafieMO TIOTTIYHY 06HOBy SeMJbe, H CTBOpHfieMO ycnose sa npOII.BaT H 6JiarocTalhe .D.OMOBHHe. HeKa na.M. je cpehaH llpnu .M.aj 1946 zoiJuHe! fiHpnJ<a W110ep 1 �Sta su , pokazali sastanci PJenuma okruznih odbora Skoro svi okruzni odbori AFZ-a odrzali su u toku proslog mjeseca svoje plenarne sastanke iii okruzne lwnferencije (Tuzla, Bihac, Sarajevo okrug i grad, Most<llr, Travnik, Doboj) . Zadatak tih sastanaka bio je da se kroz nasu • rganizaciju sprovedu o zakljucci plenamog sastanka cent•ralnog odb.:>ra AFZ-a da se vide postignuti rezultati i da se uoce propusti u naldu. Kroz izvjestaje i kroz diskusiju mogla se dobiti jasna slika o s• tanju i radu na:Se organdza ci je. Nema sumn je da se u •toku ove godine dana zivota u slobodi nasa organizacija uklopila u rJesavanje opstih poslijeratnih problema i ostva•rivanje ddavno-privrednog plana na svim podrucjima njenog djelovanja, a narocito na polju socijalnog staranja. Ali i pored toga nasa organizacija pokazala je niz organizacionih slabosti: nepovezano t ' isih adbora sa nizim, slabo rukovanje, nedonols enje plana u centru za rad podrucnih mganizacija, i iznad svega nesi tematsko uzdizanje zene na politickom i prosv jetnom polju. Gotovo je bio redovan slucaj da se okruzni odbori i pored toga sto u svakom okruznom centru ima po nekoliko drugarica iz njegovog izvrsnog dijela nije uopste sastaj1ao, da se drugarice dogovore o radu u organizaciji. Radi toga odbor nije ni mogao da rukovodi organizacijom, nego je ona na terenu bila prepustena sama sebi, inicijativi pojedinih aktivnih drugarica iii organizaciji Franta. Taka se desavalo da su nove forme rada, koje su se radale na terenu u prakticnom rjesavanju pojedinih konkretnih pitanja, ostajale nezapazene ne samo za okru~ne nego i za sreske odbore AFZ-a. U Hercegovini su na pr. zene iz Capljine preko svojih zajednickih rasadnika duhana obezbijedile citav svoj srez sa rasadom, a taj naCin rada nije bio primjenjen u drugim srezovima gdje su postojali isti uslov i i iste pO't rebe. Desava se, dakle, da jedan dobro izvr; en zadatak u jednom mjesnom odboru ue posluzi kao i kustvo u drugim organizacijama koje se nalaze pred rjesavanjem istih pitanja. Akcije u kojima zene ucestvuju u zajednici sa ostalim organizacijama cesto puta se odvijaju bez ucesca nasih aktivistkinja u rukovodenju sa tim a]{cijama. Najcesce se smatra da su zene najmanje odgovorne za njihov u pjesan ishod, pa se zbo~ toga rad zena ispoljava samo u tehnickom svrsavanju posla, koji moze potpuno da podbaci ukoliko Citav posao nije dobro organizovan. Akcija za prikupljanje tekstilnih odpadaka nije uspjela u 1travnickom okrugu zbog toga, sto se i nase aktivistkinje nbu pored ostalih zalozile da ta al{cija bude dobro organizovana u svakom srezu i gradu. Ne treba uvijek inicijativu cekati od drugih organizacija iii narodne vlasti ,jer 2 ukolilw ona ne dode sa te strane, znaci nece biti ni akcije. Okruzni odbori AFZ-a, na osnovu uputstava i sugestija koje dobiju od Glavnog odbora, treba odmah da pokrenu akciju i na njoj okupe ostale organizacije, bez obzira na to koja je organizacija poluetac neke akcije u okviru citave zemlje. Akcije pale koje pokrece nasa organizacija pokazuju u ne kim okruzima nedovoljno zalaganje aktivistkinja, sto ima stetnog uticaja na rezuMate akcije. Kontakt izmedu visih i nizih odbora pokazao se i na sastancima plenuma kao nedovoljan. Ne samo da se ne salju izvjestaji visim odborima koji bi il ustrovali tanje u org anizaciji, nego je vrlo slab i usmeni konlakt drug arica iz visih odbora sa terenom, a narocito a selom. Otuda je razumljivo zasto se drugarice seljanke tuze da imaju vrlo malo pomoCi od st rane visih odbora i govore: rad~mo, ali nas niko ne savjetuje kako i sta da radimo. Narocito u pogledu politickog i kulturnog uzdi zanja zena cinjeni su veliki propisti. Skoro ni jedna nasa organizacija u t·ome nema plana. Postoje citalacke grupe, ali one nemaju stalnih rukovodiLaca i svail{a grupa od sastanka do sastanka stvara scbi plan. Proucavanje materijala nije u skladu sa akcijama koje se sprovode, a isto tako uspjesno provedene akcije ne iskoristavaju se kao polazna tacka za daljnju mobilizaciju zena u buduCim zadacima. Ne radi se tako, da se preko citalackih g1rupa zenama objasni kakav je privredni p.lan drzave na pojedinim poljima njenog djelovanja, te da se u skladu s tim zene pouce kako ce pomoci ddavi pri ispunjavanju tog plana. (0 zadrugarstvu, o nacilm abrade zemlje, kako se boriti protiv bolesti, razna pitanja iz prosv jete, odgoju djece, zastiti majke, - kako u potpunosti koristiti tekovine nase borbe na politickom i ekonom kom polju). Zbog toga dosadasnji rad po nasim citalackim g~rupama nije dao rezultate srazmjerno utrosenom vremenu i trudu. Dok su na pr. aktivistkinje cesto puta ostale zbunjene pred radom i parolama reakcije, trazeci same odgovore kako da se suzbije taj razorni •rad, dotle citalacke grupe nisu vodile o tome racuna. (Parola »kijametskog dana« i rovarenje povodom ukidanja serijata). Ako se nasi odbori, pocevsi od zemaljskog pa do mjesnih, pozabave svim tim pitanjima, ukazujuci vecu pomoc organizacijama na terenu u pogledu otklanjanja gore navedenih nedostataka, onda ce rad nase organizacije uroditi mnogo boljim .rezultatima na obnovi i izgradnji zemlje. Za te bolje uspjehe nasa organizacija ima puno uslova, jer su antifasistkinje sela i grada svojim radom pokazale da su spremnc da i u miru priteknu narodu u pomoc u rjesavanju svih pitanja danasnjice. Olga Marasov i ~-Danilovi~ �aHLUajMO Ca:w y aA H OHT pOnHOj HOMHCHjH ncTHHCKH HapO.lHOj .ll.P}!<aBH r,ll,.je BJiacT .lJ.a ce OCTBapH nyHa ,l{p)f{aBHa KOHTpOJia Ha.l pa- OpOHCTII4e H3 HapO;I.a H f ;I.je je CaM HapO,ll, CTBOpHO ,l{OM CBHX yCTaHOBa H rrpe,ny3eha, ,l{a ce 110MOrHe HHU· CBOjy BaaCT - I.J;HjaTHBa H ,ll,.a Ha 06HOBH Harne 3eMJbe H CTBapaH>y 60./ber )KHBOTa 0 IOryheHO - KaO IIITO je TO CJiy4aj KO,ll,. HaC je IIIHpOKHM HapO,ll,HHM CJIOjeBHMa 3aJiaraH>e CBHX ,l{OOpOHaMjepHHX .by;I.H H tajy yBH,ll,.a y pa,ll,. CBHX opraHa Hapo,ll,He BJiaCTH. Ha- Harner Hapo,na, a .na ce oHeMoryhe Kpal)e 11 3.1oyno- pO.JHH O;I.60pH .ll..Y)f{HH cy ,ll,3J Ha KOHcpepeHI.J;HjaMa 11 Tpe6e OHHX KOjH )f{eJie ,l{a )f{HBe Ha HapO,l{HHM Jiel'jH~Ia, Ch:,}'l1lllTI1HaMa 110,ll,HOCe H3BjelllTaje 0 CBOMe pa,ll,y H .:ta npHMajy yMjeCHe H ,ll,06pOHaMjepHe Kp11THKe CBO· Harna Hapo,nHa CKyrrrnTHHa Ha CBOMe rrocJI>e,nH>e!tt 3aCje,naH>y ,l{OHHjeJia je 3aKOH 0 Ol1rnTOj ,npiKaBHOj jHX 6Hp343. 0BaKBe KpHTHKe, 11pHMje,ll,6e H npHje,ll,- KOHTpOJIH. no OBOM 3aKoHy cpopMHpaHa je CaBe3Ha ~0311 MHOfO cy 110MOfJIH H3pO,ll,HHM KOHTpOJIHa KOMHCHja O,ll,60p11Ma 11p11 H Perry6JIHKaHCKe KOHTpOJIHe H>HXOBOM cpei)HBaH>y, Y4BplllhHBaH>y 11 H3BplllaBaH>y KOMHCHje HapO,l{HHX peny6JIHKa. :.momx KpynH11X 3a,ll,.aTaKa, Koje cy OHH ca ycnjexoM HJIH ,l{HpeKTHO, HJIH npeKO 0Be CBOjHX he KOMHCHje HH)f{HX OpraHa, H3BplllHJII1 y npoTeKJIOM nep110.ll.Y O,ll, OCJI060ryeH>a ,ll,.O OKPY)f{HHX HHcneKTopaTa, a y capa,nH>H ca HHcneKTO- JJ.aHac. paTHMa noje,l{HHHX MHHHCTapCTaBa, y l1aKO je OB3K3B Ha4HH I<OHTpOJie O,ll,.03,ll,.O HMe BpXOBHHX HMaO jaKOr, 1103HTHBH0f O,ll,pa3a Ha pa,ll,. HapO,ll,HI1X H 3eMaJbCKHX OpraHa HapO,l{He BJiaCTH H 110 H>HXOBHM O,ll,.OOpa, OHa Hl1aK HHje 611Jia 11JiaHCK3 H CHCTeMaTCKa, ynyTCTBHMa, BprnHTH KOHTpOJiy Hfll,l{ CBHM ,np)f{aBHH!tl BI1IIIe je ,l!,OOHBaJia JIOK3JIHI1 yCTaHOBaMa KapaKTep, Hl1je .ll.Y6Jbe H npe,ny3efiHMa, KaO H jaBHO - npaBHHM 3axsaraJia H ,ll,.O Kpaja pacsjeTJbaBaJia noje,ll,.I1He npo- yCTaHOBaMa H npHBaTHHM H 3a,npy)f{HHM npe,ny3ehH- 6JieMe. l1CTO TaKO, KOHTpOJia O,ll, CTpaHe Bl1lllHX Op- Ma, KOja cy 3aKOHOM 110,l{BprHyTa ,l{p)f{aBHOj KOHTpOJIH. raHa Hapo,ll,He BJiaCTH y sprneH>a 3a,ll,aTaKa, norJie.ll.y nposjepaBaH>a 113- Hl1je 611Jia ,l!,OBOJI>Ha, CTaJIHa 11 CHCTeMaTCKa, BeJIHKHM ,ll,.HjeJIOM pa,l{H TOra, lllTO Hl1je Doje)I.HHH CJia6o o6asjernTeHH JbYAH jorn He MOry npaBHJIHO ,l{a CXBaTe <fJYHKL{HjV Op raHa ,l{p)f{aBHe KOHTpOJie H MHCJie ,l{a je H>ell !:~ :~JI>y4HBH 3a,l{aTaK, 6HJIO .ll.OBOJbHor 6poja HCKYCHOr Kaapa, KOjH 611 ce npoHaJia!)KeH>e 11 nporaH>aH>e pa3HHX IIITeT04HHa H3 110CBeTHO 11CKJbY4HBO TOMe 110CJIY H CBOjliM CaBjeTI1Ma ,ll,p)f{aBHOf anapaTa. l1CTHHa, H TO je je,ll,aH O,ll, H>eHHX H ynyTCTBHMa 110Mar~ pa,ll, CBHX ycTaHOBa H npe,ll,y- 3a,ll,aTaKa - OTKJiaH>aH>e CBHX Hel10)f{eJbHHX H IIITeT- aefia, I<aKO JIOKaJIHOf, TaKO H 011rn1e HapO,ll,.HOr 3Ha- HHX nojasa y HaiiieM ,ll,p)f{aBHOM H npHBpe,ll,HOM )f{H- qaja. BOTy, al!H H>eH 3a,ll,aTaK je H TO ,ll,3 CaBjeTHMa, H3Ha- Harna MJia,ll,.a Hapo,ll,Ha BJiacr 113rpal)yje ce Ha coJII1,ll,.HHM TeMeJbi1Ma 113 ,ll,aHa y ,ll,aH OTKJiaH>ajyfiH 3aO- Jia)f{eH>eM 6oJber Ha4HHa pa,ll,a, KOHKpeTHHM ynyT- CTBHMa H npHje,ll,JI03HMa, 110MOfHe npaBHJIHO cpyHK- CTaTKe KOpynu;Hje H 6HpOKpaTI13Ma 113 ,ll,06a 6HBrne I~HOHHCaH>e ,ll,p)f{aBHHX JyrocJiaBHje. MHor11 pa,ll,.HH JhY.ll..l1, ca Ma.10 11CKycrsa 110MOfHe HarnHM 11pHBpe,ll,HI1M npe,ll,yaefiHMa, ,ll,a npO· H crpy4HOr Hal)y HatlllH IIITO 6p)f{e, rnTO COJI,ll,HHHje H jecpTHHHje 3HaH>a, nopea H3Bjecrwr 6poja H 110lllTeHHX CJiy)f{6eHHKa, 11pHHyl'jeHI1' cy cTapHx ,ll,.a npe- YSMy Ha ce6e BpJio Ba)f{He cpyHKu;11je y .ll..P}K3BHOM >K~1- npOI13BO,ll,H>e yCTaHOBa HajHy>KHHjHX H npe,ll,y3eha; ,ll,a npOH3BO,ll,a 110Tpe6HHX rnHpOKHM HapO,ll,HHM MaCaMa. 0Ha he HaCTOjaTH 3a- sory. Jorn YBI1jeK, ,ll,06ap 6poj OBHX .lhY.ll.H HeMa ,i:\0 · je,ll,HO ca CBHM Mjepo,naBHHM .ll.P>KaBHHM H npHBpe,ll,· BO.IhHO cTpytiHe cnpeMe H npaKTHtiHOr 11CKYCTBa ,ll,a HHM cpaKTOpHMa, ,ll,3 po6a 6y,ll,e IIITO jecpTHHHja H 6H CBaKH nyT MOfJIH Ca ycnjeXOM pjernaBaTH KOl\!· npHcTyna4HHja noTpOIIIa4y. HacTojahe ,ll,a ce yse,ll,e 11JIHKOBaHe ,ll,.p)f{aBHe rrp06JieMe HaKO Ce Ha TOMe 3a· pau;HOHaJIHHje Jia)f{y Ca 11)1HO BOJI>e H 110)f{pTBOBalba H pa,ll,H TOra Ca CHHje 4yBaH>e HapO,ll,He HMOBHHe. 0CHM TOra, OHa fie npaBOM Tpa)Ke 110MOfi H 110)lprnKy. Y HCTO BpHjeMe, TpOIIIeH>e ,ll,p)f{aBHOf HOBI.J;a H CaBje- BO,l{HTH CTaJIHY 6pHry H H8,I1;30p Ha,ll, cnpOBOijeH>eM y Ha ,ll,pyroj CTpaHI1 3aOCTal{l1 113 CTapor jyroC.llOBeH· ,ll,jeJIO CBHX ,ll,p)f{aBHHX 3aKOHa, CBHX npOI1HCa, ype- CKor KOpyMnHpaHor anapaTa, KOjH cy ce yrypaJII1 y ,ll,a6a 11 Hape,ll,.a6a H3,ll,.aTHX O,ll, CTpaHe BI1Illl1'X OpraHa noje,ll,.I1He narne ycraHose 11 npe.ll.y3eha, He Mory Hl1· HapO,ll,.He BJiaCTH. Ero, y TOMe je cymTHHa pa,ll,.a opraHa KaKo ,ll,a cxsaTe ,ll,aHallllbe BpHjeMe. He Mory ,ll,.a ysH,ll,e 011IIITe ,ll,.p)f{3BHe KOHTpOJie H OHH cy Befi ,ll,.O Ca,ll,.a ~ ,ll,a BHrne He MO)f{e TIO CTapOM, ,ll,.3 ce He MO)f{e Ha CTap11 HatiHH ra3,ll,.OBaTH ca HapO,ll,HOM HMOBHHOM. He MOry ,ll,a ce OTpecy CTapHX HaBI1Ka; H>HXOBH npCTH trecTo nyra noce)f{y 3a HapO,ll,.HHM HOBu;eM y HOj KacH. To HaM csje,ll,.04e ,ll,p)f{aB- cJiyqajeBH ,lJ.eHHlllJIHha CBOMe pa,ll,.y 110CTHfJIH ,ll,OCTa BH,ll,He pe3yJIT3Te. AJIH, pa,ll,. oniiiTe ,ll,p)f{aBHe KOHTPOJie Hebe 611TH nyH H ecpHKacaH aKo He 6y,ll,.e npaBHJIHO cxsaheH H noTnOMOrHyT H3 ropa>K,ll,a, l1mK. ropyrra 113 .Uou;a KO)I. TpaBmn<a OnrnTe H jorn Hel<HX. Pa,ll,.H yKa3HBaH>a noMohH TaMo r,ll,je 6pHra O.ll. cTpaHe u;HjeJior Hapo,ll,.a, aKo pa.J .ll..P)f{aBHe KOHTpone He 6y.ll..e H3,ll,. HapO,ll,.HHM HHTepeCHMa H cxsaheH je 110Tpe6Ha H pa,ll,.l1 OTKJiaH>aH>a OBaKBHX H CJII14HHX pO,ll,.He HMOBHHe. "llyBaTH ,ll,p)f{aBHy HMOBHHY II nojaBa HY)f{Ha je CTaJIHa H CHCTeMaTCKa KOHTpOJia . HHTH HHTepece pa,ll,.HHX MaCa, HHje CTBap Ca. tO ... Kao 4yBalbe I H3- 6 a- OpraHa �KOJiiTpO.'IHe KOMHCHje, TO je CTBap U,HjeJIOr HapO.LI.a. npeMa 3aKOHy 0 OnrnToj .ll.p)J{aBHOj KOHTpOJIH, CBaKH rpaljaHHH HMa npaso .LI.a Ha.LI.Jie)l<HOj KOHTpOJIHOj KOMHCHjH HJIH KOHTpOJIHOM opraHy TIO.LI.HOCH npeTCTaBKe o pa.LI.y H nocTynafhy 6HJIO Kojer opraHa H cJiy)K6e· HOI' JIHU,a. J1CTO TaKO, MO)l{e .LI.a CTaBJba npHje.LI.JIOre aa no6oJbrnaiH>e pa.LI.a .LI.P>KaBHHX ycTaHosa H npe.LI.yaeha, .LI.a .LI.aje csoje MHrnJbelhe rnTa Tpe6a yqHHHTH .LI.a pa.LI. HCTHX 6y.LI.e 60Jbl1 H KOpHCHHjH. PaTHo HCKYCTBO noKaaaJio HaM je rnTa aHatJH npo6y.li.HTH 3.LI.paBH HHCTHKT Harner Hap<J.LI.a, KOjH MY je noMorao .LI.a ce npaBHJIHo opHjeHTHrne H .LI.a Haa6epe nyT KOjHM Tpe6a .LI.a not)e. 5ea6poj je .li.HBHHX npHMjepa CaMOTIO.lKpTBOBafba HarnHX )J{eHa H OMJia.li.HHe. J1MeHa MHOfHX )l{eHa 611he aa6HJbe)l{eHa CBHjeTJIHM CJIOBHMa y HCTOpHjH Harne 6op6e. J1CTO TaKO, .LI.aHac y nepHO.LI.Y o6Hose 11 M11pHe Harpa.LI.!-be Harne 3eMJbe, CBaKH TIOrnTeHH H .LI.06poHaMjepHH rpaljaHHH, CBaKa )l{eHa, CBai<I1 OMJia.LI.HHal..(, KOjH BOJie OBY 3eMJbY 11 KOjHMa Jie)l{e Ha Cpl..(y TeKOBI1He HapO.LI.HO-OCJI060.li.HJiaqKe 6op6e, Mory .LI.a ocjeTe cse OHO rnTo HHje y CKJia.LI.y ca onrnTeHapO.LI.HHM HHTepeCHMa, .u.a ce npoTHB Tora 6ope, .LI.a TO OTKJial-bajy H cnpjeqasajy. )f{eHe y OBOM TIOCJiepaTHOM nepHO.li.Y Ca BeJIHKOM Jby6asJby H )l{apoM pa.LI.e Ha o6HOBH seMJbe 11 H3rpa.LI.I-hH .LI.P)l{ase. YqecTsyjyhH Ha CBHM ceKTOpHMa np11- Bpe.LI.HOr H TIOJIHTHqKOf )l{HBOTa Kp03 CBOjy MOhH} OpraHH3aU,Hjy, 3aje.LI.HO Ca CBHM aHTH<f>arnHCTHlJKHl\1 opraHH3ai..(HjaMa, OHe Tpe6a .LI.a ce 6ope 11 sa OTKJiaI-balhe CBHX rpernaKa 11 He,li.OCTaTai<a y HarneM .LI.p>KBH6M )l{I1BOTy, Tpe6a .LI.a raje Jby6as H pa3BI1jajy nyH CMHcao sa qysal-be H nO.LI.113afbe csera OHOr rnTo je HapO.LI.HO. 0He Tpe6a TaKofje .LI.a .LI.ajy Kpos csojy opraHI13ai..(Hjy Ml1rnJbel-ba H npHje.LI.JIOre rnTa Tpe6a yqi1H11TH .LI.a. ce no6oJbrna cTalhe y noje.LI.11HHM rpaHaMa Harner jaBHOr, np11Bpe.LI.HOI' 11 TIOJIHTHqKOf' )l{HBOTa. YKasyjyhH Ha cse rpjernKe 11 nponycTe, KaKo ycTaHOBa, TaKO 11 noje.U.HHHX opraHa .ll.p)l{aBHe BJiaCT!1 , TIOMOhHhe .LI.a ce YKJIOHe CBH OHH KOjH HJIH HeCaBjeCHO pyKyjy, HJII1 3JIOYTIOTpe6Jbasajy HapO.LI.HY HMOBHHy, jep y HapO,LJ,HOj .ll.p)l{aBI1 CBe rnTO je .ll.p)l{aBHO TO je 11 Hapo.u.Ho. Ha osaj HatJHH opraHH3ai..(Hja A<P)f{- a .LI.ahe TiyHY TIOMOh 11 TIO.LI.prnKy HarnHM HapO.LI.HHM BJiaCTHMa, TIOMOhH he 11 OJiai<rnaTH pa.LI. OpraHHM a OnrnTe .LI.p)l{aBHe KOHTpoJie. CaMO aaje.LI.H11qKHM HanopHMa• Hsrpa.LI.HheMo 11 TIO.li.HhH Harny 3eMJby, OTKJIOHHTI1 CTape rnTeTHe saOCTaTKe npOrnJIOCTH, BaCTIHTaheMO HOBH Ka.LI.ap JbY .ll.11 KOjHMa he 6HTH rJiaBHa 6pHra. 11 Hajseha CBeTI11-ba tJyBafbe HapO.li.HHX HHTepeca H 6op60M CTetJeHHX TeKOBHHa . Cnao nonoaHli NASE IZBJEGLIOE Mrski zavojevac ostavio je nasu zemlju opustosenu L u rlazvalinama. Obnoviti je, podiCi iz rusevina, izgraditi porusena sela i gradove, podiCi privredu, to su danas nasi glavni zadaci. Ti teski zadac~ traze zalaganje naj!Sitrih narodnih snaga, jer samo naporima cijelog naroda moci cemo brzo i lako da sav.ladamo sve te8koce, koje stoje pred nama Stoga je na pos.lovima obnove i izgradnje bilo potrebno ukljuciti i desetine hiljadiru onih, koji su u toku narodno-oslobodilacke borbe morali ostaviti svoje domove i .imanja sklanjajuci se ispred okupa·bora i domacih izdajnika i sve one, koji su, zavedeni neprijateljskom propagandom oopustili rodni kraj i do danas rasijani po raznim gradovima nase zemlje, provodili tezak zivot izbjeglica. 120.000 izbjeglica, koliko ih je ove godine bilo na teritoriji Bosne i Hercegov.ine, tnebalo je povratiti kucama, da bi mogao da se vrati zivot u opustosena ognjista. Obnova porusenih sela i domova, obrada zapuvtenih njiva mogla se ostvariti jedino vracanjem svakoga na svoj·u zemlju i u svoj kraj. Iako je nasa vlada preuzela mjere za povratak izbjeglica sada u proljece, kako bi svako, uz pomoc narodnih vlasti, mogao da sebi do zime osigura kr·ov nad glavom i obezbjedi hranu. Nasa vlada bila je svjesna da ce taj zadatak moci da rijesi najbolje, ako na tom poslu mobilise sve masovne organizacije i preko njih sav narod. Formiran je Zemaljski odbor za vracanje izbjeglica, u koji su usli pretstavnid zainteresovanih ministarstava, NF-a, AF.Z-ta• omladine i izbjeglica. , ujelo pitanje wacanja izbjeglica sastoji se iz dva glavna zadatka. Prvi je zadatak bio da se izbje- 4 SE V .R ACAJU glice sakupe, opreme z.a put, transportuju i povrate u njihova prebivalvsta. Na ovom poslu AF.Z ucinio je mnogo. Nase zene zajedno sa omladinom trudile su se da sto bolje ,j ljepse opreme i otpreme izbjeglice. Nisu se brinule samo za hranu izbjeglicama, vee su darovale i odijela i druge korisne stvtari povratnicima. lsto tako su ih docekiivale pri dolasku na njihove napustene domove. Ispracaj i prijem na koji su naisli nase izbjeglice svjedoci koliko se ucvr tilo bratstvo nasih naroda. Nije pnavljena razlika u tome ko je posao i ko se vratio, vee se svakom pomoglo da se sto bolje snade tk ad se vraii:.i. svome ognjistu. Drugi dio problema vracanja izbjeglica je tezi i tra.li od sviju nas vece napore i vise zalaganja. Tu je potrebno da se izbjeglicama pomogne da obnove svoje kuce i gospodarstva. To je u ve6ini slucajeva te.Sko, jer su im domovi poru8eni ili popaljeni. Treba podiCi krov nad glavom, sagraditi ognjiste, nabaviti najpotrebnije stvari, ·obraditi i zaijati zemlju, nabiaviti stoku. Na ovom poslu mogu nase zene isto mnogo pomoci. One najbolje znaju sta je potrebno jednom domaCinstvu. Treba da nam sluzi kao primjer samopomoc naroda u Kozari, kada je trebalo obnov.iti na hiljade domaCinstava poslije krvave ofanzive. Nase su zene tada organizovale pomoc u prasadima, teladima, pilicima i jajima. Opustosena doffi/acinstva brzo su ozivjela zahvaljujuCi uzajamnoj pomoCi sirokih narodnih sloieva. Sarno ovakvom organizacijom pomoci i samopomoCi moCi ce i nase izbjeglice da brzo obnove svoje domove i obrade svoja imanja. U tome im mogu narocito pomoCi llJase zene. Dr. Vaso Butozan �KAKO IKEHE cP04E Y4ECTBYJY Y OEHOBVI <t>ottaHCKH cpea cna.11.a y HajnopyllleHHje cpeaose capajescKor OKpyra. Y TOKY Hapo· I.HO-ocJio6o,l.llHJiattKe J 6op6e, no npHttalhy HapoJI.a. <t>otta je tteTp,Z.LeceT j tte, THPH nyTa n\peJia3HJia IH3 pyr<e y pyKy. MaJio je nopo.u,Hl(a KOje HHCY HaCTpa.a.aJie, M3JIO je Jl.{)IMOBa, nyTesa H MOCTOBa, KOjH HHCY nopyrneHH. 0JI.Max HaKOH ocJio6ot)elba Hapo.u. osor cpeaa ya ITOMOB HapO,Z.LHHX BJI3CTH, llpHXB3T'HI() Ce .U.3 06HOBH >KHBOT y CBOjHM CeJIHM3. 3ajeJI.HO Ca '-IHT3BHM HapO.U.OM llpHOHyJie cy H >KeHe Ha OBaKH llOCaO. 0pBO cy llOMOfJie BJI3CTHMa ,Ua ce lbHXOB Kpaj 0'-111CTIH O,U OCTaTaKa HellpHjaTeJbCKHX 6aH.U.H, a OHJI.a cy Ce npH · xsaTHJie H3rpa.u,lbe Kyha, onpasKe jasHHX arpaJI.a, lllKOJia, MOCTOBa H ueCTa, llOBeJre 6op6y npOTHB rnsepuepa H rnneKyJiaHaTa. Ha npsy cpecKy KOHcpepeHI..(Hjy A<t>)J{-a KOja je OJI.p>KaHa KpajeM 1945. OHe cy TaKO IH3HrllJie C .U.06pHM pe3yJIT3THMa H llOCTaBHJie HOse aaJI.aTKe. Kao rJiaBHH a.u.aaTaK nocTaBJbeHO je ycnOCTaBJbalbe CeOCKHX H MjeCHHX O.U.60pa y LJHTaBOM cpeay, KaKo 611 opraHJH3aUHja o6yxsaTHJia lllH· poKe cJiojese >KeHa, aaTHM cya6Hjalbe HenHcMeHOCTH H npo,ny6JbaBalhe 6paTCTBa H jeJI.HHCTBa. 0.11. TO·ra ,naHa npolllJIO je HeK!OJIHKO Mjecel(H ynopHor aaJiaralba Ha cnposot)elhy nocTasJbeHHX aa,naTaKa H Ha CBplllaBailby CBHX OHHX, KOj1H C)' KaCHHje HCKpcasaJIH. OcjehaJio ce .u.a ce >KeHe cse MacosHHje )'KJb)'ttyjy y pa)l. Ha 06HOBH, .zr.a CBe BHllle pacTe HH· Tepecosalbe >KeHa aa noMoh HaipO.U.HiHM BJiaCTHMa y pjelllasalhy OOI..(HjaJIHHX nHTalba. Hapo.u,Ha . sJiaCT osora Kpaja ysjeK ce y csaKoj aKI..(HjH c no.BijepelbeM ocJialhaJia Ha >KeHe 11 OHe cy TO rrosjepelbe ysjeK onpas.u.aJie. Tat<o cy Ha rrJieHyMy cpecKor o.u.6opa A<t>)J{-a, KOjH je OJI.p>KaH 21 MapTa o. r. H3HeceHH JIHjenH npHMjepH paJI.a, KOjH he .11.06po nocJiymHTH He CaMO >KeHaMa cpOLJaHCKOf Hero H >KeHaMa OCTaJIHX cpeaosa capajescKor oKpyra. )J{eHe ceJia KparrHHe II<?· npasJiJie cy rJiasHy r;aJ.Ly, Koja je 6HJia MHoro OlllTeheHa, a ca.u.a ce cnpeMajy .u.a rrottHy ca opraHH30BaHHM pa.u.oM Ha l(eci-H o.u. MHJbeBHHe .u.o Mpe>KHlHI..(e. PHjernHJie cy .11.a ocHyjy aa,npyry y caoMe ceJiy. YqeCTsosaJie cy y ttHlllhe!hy sohaKa. )J{eHe Ha TepHTOPH.iH MljecHor OJI.6opa UsiiJIP.Ha aana.'LH.:re cy HeKOJIHKO KpettaHa JI.a 6H OKpCl.!HJie BOfiKe. ,lJ.aJie C)' 3aTHl\l MHO· ro pa.u,HHX .u,aHa Ha onpasl(H MOCTa. 0He paJI.e Ha no.'I.H3mby D.IKO~~Ie H pHjelllHJie cy .11::'1 y~MY n.sa KOMaaa aeMJbe H aaaHjy 6arnhy aa paTHY CHpoqa.zr.. CjeMe he caKynHTH H3Met)y ce6e, a paJ.L Ha aacHjasa!hy o6asHhe opraHMaosaHo. Y ceJiy BoposHH<mhHMa Mapa TorneBHh .zr.a.'la je y KOpHCT paTHe CHpOL!aJI.H 3eMJbY H 10 Kr cjeMeHa KyKypyaa. )J{eHe Mjecrror o.u.6opa JloKse no.u.HrJie cy Kyhy je.u,Hoj cHpoMarnHoj nopo.U.Hl(H, cnpeMHJie cy ce .u.a noMorHy .U.H 3alb e lllKOJie y ce.1y. Y 3axMyp y >KeHe y seJIHKOM 6pojy noxaljajy aHa:rcpa6eTOI<e Tettajese. Y MHJPeB)'IH-Hl pa,11;11 ce.u.aM aHa.1cpa6eTCI<11X Tettajesa, a >KeHe ce cnpeMajy .u.a aacr-rjy H llOCJie.U.lbY CTOllY 3eMJbe H MOJie Hapo.LI.He BJiaCTH .U.a HM .u.o.u.HjeJie HelllTO HanylllTeHe aeMJbe, I<ojy 611 caMe o6paJI.HJie. H11je 6HJI'0• ceJia y cpOLJaHCKOIM cpeay r .u.je ce HHCY o.u.p>KasaJie KOHcpepeHI..ijHje, r JI.je ce HHje .U.HCKyTosaJio o Y cTasy, r JI.je H11je n)p·OCJiasJbeH 8 MapT. Ha cacTaHKY nJieHyMa l1JIHHKa M11Jiollles11h H3 Bpo,Z.La npeH11jeJia je >KeJby >KeHa csora Kpaja JI.a ce y cnoMeH C31B11 KosattesHhy H ocTaJIHM naJIHM 6opl(HMa Ha CyTjecr.nr no,l.llHif'He cnoMeH mwtta iH·JIH lllKOJia. Cse OICTaJie >KeHe O)l.yllleBJbeHO cy llpHXBaTHJie Taj rr p e.a.JIOr. Y JI.OtteKy H36jerJIHI..(a, >KeHe cpottaHcKor cpeaa no·KaaaJie cy csojy cs11jecT 11 po.a.oJby6Jbe. 06aseaaJre cy Ce .u.a fie MaJiy .u.jeuy npHXBaTHTH H llpHMH'I)H Ha llj»rnpeMeHO H3)l.p>KaBalbe, .U.OK Ce pOJI.HTeJbH He CHat)y. B.HJIO je cJiytt31jesa, .11.a cy >KeHe cKyrrJbaJie aanpe>KHY C110KY no ce.llHMa H O,ll,Jia3HJJe npe.u. IJi1'36jerJIHI..(e .u.a HM noMorHy npH npeHocy CTsapH .11.0 ceJia. )J{eHe IW·a.u.a <t>otte yaeJJe cy Ha ce6e 6pHry OKO ypeljHsalba .u.jettHjer HHTepHaTa , 3aTHM pa,n y JI.jettjlHM I<YXHlbaMa. J PHjelliJH• ie cy JI.a o6pa13~· jy HeKOJI'HKO KYJITYPHHX eKHna, Koje he )l.O 1 Maja o611im cse MjecHe o.u.6ope H nope.u. np11pe.u.611 .u.aTH IH' noHeKo npe,nasalbe H3 xHrHjeHe, ,UOM3flHHCTBa, llO• bOllpHBpeJI.e HT,U. J Oso je ca,Mo HeK01 JitH'KO npHMjepa paJI.a H aaJiaralba >KeHa y cpottaHCKOM qpeay, KOjH cy H3HellleHH Ha nJieHapHOM cacTaH'Ky cpecKor o.u6opa A<t>)J{-a. MHoro TaKBHX H JbenUIIHx npHMjepa ocTaJio je Heaana>KeHo pa.u,H Tara, lll110 cpecm-r o.u.6op A<t>)J{-a HHje npH:X.BaTHO H llOMOraO OrpOMHa HHTepeCOBalba H 11HHI..(Hj.aTHBe >KeHa ca ceJia. Y CBOjoj lJ;HiCKYCHjH ,ll,pyrapHI..(e cy H3pa>KasaJie >KeJby .u.a HM cpeCI<M OJI.6op npy>KH lllTO sefiy llOMOfi, jep OHe LJeCTO rryTa .U.OJia3e Ha pa3He H.U.eje y IP3J.LY, aJIH He 3Hajy ,na JIH je TO KO· pHCHO. CsHjecT o KOJieK'n11BHOM paJ.Ly Ha osoM HJIH OHOM llOCJIY, HapOttHTO je BeJIHKa J<IO,U HapO,ll,a OBOr Kpaja. )J{eHe ocjehajy .u.a opraHJH.aal(Hja A<t>)J{-a MO>Ke y MHOfOMe llOMOflH lbHMa KaO .U.OMafiHuaMa, llOJbOrrpHBpe,UHHM pa,ll,HHUaMa HTJl.. 3aTO je J.LY>KHOCT Ht' C3/MIO cpecKor o,n6opa A<t>)J{-a y <t>ottH, Hero 'H CBHX HalllHX cpecKHX o.u.6opa .u.a ce aa11cTa ocjeTe Kao pyKOBOJI.CTBO y je,nHOM cpeay H JI.a ycrrocTase lllTO YiKH KOHTaKT ca MjeCHHM H CeOCKHM opraHH3al(HjaMa. 00TpeOHO je JI.a cpecKa pyKOBOJI.CTBa npy>Ke lllTO seh Il'OMOfl THM HaiiJHM OCHOBHHM opraH'H3auHjaMa T. j. ceJiy, KaKO 611 ce orpoMHa >KeJba 11 so:ba aa pa.lOM KOJI. HalllHX CeJbaHK.H lllTO BHllle pa3BHja,1a. Jhy(laua Ma..,oweub 5 �Z e rnljoradnici nece v ise biti bezern ljasi Iz dana u dan nasi dnevni Jistovi donose dopise a agrarnih rasprava. Gotovo iz svakog dopisa iii posjete takvoj jednoj raspravi, vidjecete dvoje: s jedne strane radni narod', zemljoradnici, ceS'to bezemljasi, koji su dosli na raspravu kao agrarni interesenti, a sa druge strane trgovci, posjednici i razni sjednika. A to »povoljno« stanje bilo je da seljak na svojoj bivsoj zemlji radi, a pola usjeva da daje gazdi. Sjede tako ponegdje na raspravi krupni zemljoposjednici, krupni izgledom, a cesto i grijehom prerna seljalm-radniku i maramicom bri~u znoj koji izbjia za vrijeme uzbudljivih diskusija. Redaju se pi- S a agrarne rasprave u Rajlovcu spekulanti koji bi htjeli uporno da »dokazu« eta .d!mlja po zakonu pripada njima, tj. da je oni sami obraduju, a da im je trgovina i ostalo tek sporedno zanimanje. Htjeli bi cesto puta da. djeluju na meko srce prisutnih, a!i radni narod- seljak, sjeca se kako su ga ti isti !judi, ciji su ducani bili krcati robom potrebnom zemljoradniku, nemilosrdno ucjenjivali. Uzmu tako seljaci na otplatu ralo, motike, lopate i ostale alatke potrebne za zemljorad'nju, - godina podbaci, nema mogucno ti uredne otplate, a trgovac trazi svoje. Tada su trgovci naplacivali S\'Oj dug komadima zemlje koja je hranila zemljoradnicku porodicu. ajcesce su tako najbolji dijelovi oranica prelazili u rtl!ke trgovaca i spekulanata. Danas ti isti posjednici tvrde da su zemlju »krvavim znojem zaradili i na njoj radili« ocevi, djedovi i pradjedovi njihovi iii oni sami. Se!jak je bio u »povoljnom« polozaju, po rijecima mnogih zemljopo- Sakup~jamo » ... Spavaj, spavaj, ~ed o moje, Petokral<a zvijezda sja. Nece~ biti g!adna hljeba, Kao ~to sam bila ja . .. c tekstilne Prvomajsko takmicenje je u punom jeku. Svakim danom biljeze se novi uspjesi na frontu rada. Medu posljednjim akcijama u kojima su ucestvovale nase masovne antifasisticke organizacije, bila je akcija skupljanja tekstilnih otpadaka. U ovoj akciji takmicenje je vrlo raznoliko. Takmicili su se okruzi sa okruzima, srezovi sa srezovima, gradski rejoni sa rejonima. Sindikati NF, omladina i AF.Z zalagali su se da postignu sto bolje rezultate. Maze se slobodno reci da je AFZ u toj akciji ucinio \'rio mnogo samo sto nije strogo vodio racuna o utozenom trudu, dok su rukovodioci ostalih organizacija upisivali rezuttate postignute po kolicini, satima ulozenim na tom polju. Nasa arganizacija medutim u \'eCini slucajeva nije samostalno i odvojeno 6 tanja i odgovori i pretvaraju u dugu istoriju koja govori o radnicima i anima koji su zivjeli od znoja t!udih rlllku. Danas narod presuduje svojim zakonom koji je jasan i pravedan: »Zemlja pripada onome koji je obraduje«. Mnoga prisutna lica izbrazdana od briga, izbrazdana od napornog rada, od kise, od grada, od use , danas su vedra. Zuljave ruke koje su orale, sijale i zele najvise za drugoga, danas tapsu presudama. Nas narodni Ustav zagarantovao je zemljoradnicima zemlju. Nikada vi's e zemljoradnik nece biti bezemljas! Nikada vise onaj ko stvara hl jeb nece biti bez hljeba! Danas u slobodi nase majke pjevaju svojoj djeci nad koli,ievkom, sjecajuCi se proteklih crnih vremena: V. 0. D. otpatke biljezila ni sate ni sakupljeni materijal u kilogramima. Po do sada dobivenim nepotpunim podacima ~ kupljene su slijedece kolicine : Grad Sarajevo . . . 27.306 kg Okrug Mostar . . . 14.513 kg Okrug Doboj . . . 12.850 kg Okrug Banja Luka . 11.550 kg Okrug Tuzla 11.524 kg Okrug Bihac 8.709 kg Okrug Trav.nik 6.000 kg Posto nam podaci iz svih srezova joo nisu stigli, to nemozemo ds imamo po• tpun i tacan pregled, prema tome jos ne mozemo da iznesemo ime pobjednika u ovome takmicenju. M. s. �A9A RAJEJ! SK OJ TVORNICI DUVAl\ A ao 1 ,·uda gdje udcmo medu nase radnike tako o d , u fabrici duvana <..loceka nas atmosfera preanog rada. arajevska fabrika duvana stradala je o neprijatelja. Poruseno je nekoliko odjeljenja, odeno \'i'e rna vina, ali ipak od oslooodenja preduze · e ..:talno pol\azuje prebacivanje mjesecnog proama. Sv jesno da radi za narod, radniStvo savladuje e t~skoce. Uprkos nedostataka, pored toga vto se radi a manje radne snage, postizu se veliki rezultati, a ·mici se i osvajaju se mjesta udarnika. Dugacak je put kojeg ima da prede ubrani i u preduzece dopremljeni duvan, pa da bi dosao do onog ·ida u kome ga mi upotrebljavamo. Kroz nekoliko •·djeljenja, na sto,tine radnickih ruku prebiru listove duvana, slazu ih, krizaju, rastresaju i pakuju. Najvise posla svrse zenske ruke. Zene radnice preovladuju u duvanskoj fabrici, njih ima skoro na svakom poslu. Jedino u odjeljenju za krizanje duvana ne susrecemo nijednu zenu. Taj se posao obavlja na masinama i potrcbna je strucna sprema. U ostalim odjeljenjima rade skoro iskljucivo zene. U odje!jenju za sortiranje lista zaposleno ih je stotinu i dvadeset i cetiri. To je tezak posao, na nje· rnt: su angazovane starije, Umsne radnice. Mno g e od njih provele su cijelu mladost odvajajuci i sortirzjuci smecle i svjetlo zute listove duvana. Tu nepogresno treba izdvajati bolji list od Josijeg, a cesto se dobije izmje~an slabiji i bolji duvan. Tesko je u tome od.ieljenju biti udarnik, ali ipak ima preko dvadeset udarn;ca, a i sve ostale rade udarnicki. Za dugackim ~tolovima, ispred hrpa duvana sjede jedna prema drugoj i rade. Devetnaest godina sjedi tako Izeta Smajic. Spretna i marljiva, ona sa svojom drugaricom Zorom Kljujic, stalno prebacuje normu od 20-50%. Njih dvije prve su u svom odjeljenju. U okviru prvo· majskog takmicenja osamdeset i sest radnica ovog odjeljenja dale su do sada 688 casova dobrovoljnog rada. u odjeljenju fabrikacije cigareta brujanje masina zaglu~uje svaki razgovor. Tu niko i ne zeli da razgovara, svako je zaokupljen svojim poslom. Dvadeset i cetiri radnice toga odjeljenja netremice gledaju kako ispred njih kroz stroj munjevito promicu dva reda cigareta. - Ne nosi taj stroj uzalud ime Rapid -- kaze majstor. Ali izv jezbane oci radnice zapaza iu , vaku g-resku na cigareti, spretne ruke uklanjaju svaku koja nije ispravna iii citava. - Nije lako stiCi masinu, ali eto, rm je sve tlotizemo - govori Nurka Bogunic, gledajuci u redove igareta sto ispred nje iure i izdvaiajuci vaku koja ne \'alja. Pored ostalih starih radnica u ovom otljeljenju na"lo je posla i pet demobilisanih clrugarica. Sve su one b rzo usle u posao, sve su disciplinovane, a \ ojom marljivoscu narocito se istice Andelka Kljuic. Kad su svi poslovi gotovi, kad je masina izbacila gotove cigarete, treba ih spakovati. Taj posao obavljaju odjeljenja za rucno i masinsko palkovanje. u odjeljenju za rucno pakovanje nailazimo samo na elva tri radnika, ostalo su sve mlade radnice, omladinke. Na tome poslu moze da se razvija udarniStvo. Od spretnosti i brzine zavisi koliko ce koja radnica u toku jednodnevnog rada cia upakuje. Normu dostizu ve, a mnogo ih je koje je lako p1 revazilaze. Prva medu svima je demolbrrlisani borac Fanika Altarac. Ona uspjeva da stalno pakuje 48.000 cigareta, umjesto 28.000 kolika je norma. - U pocetku sam sa divljenjem posmatrala sve one druganice koje dosti7.u normu, ali eto trudila sam se, p '1 snrl ~ a la1 kocom pakujem 48.000. Dok se tako po svim orljeljenjima fabrike radi, dok maik' Plrlnice s nol etom, koji je obuzeo sav ·· <~ rlni 11::HOci ucestvuiu tl proizvocfnji, dotJe U Jijevom kraju fabrir!wg dvorista 11 bi ielo.i ci.stoj ze:-radi tece veseo dran trideset i sestoro radnicke djecice. To je obdaniSte preduzeca, - obdaniste, koje moze da sluzi kao primje r doma u kome treba da djeca zaposlenih majki provode \'rijeme dok im se majke ne vrate s posla. Pitamo za ~ to tak n mali broj djece. Kazu nam: velika udaljenost periferijskih radnickih stanova razlog- je da preko zime mnoga djeca nisu dolazila u obdaniste. Ljetos ce se taj bro.i svakako povecati. Usli smo upravo kada se dijelio dorucak. Djeca dobivaju kakao i hljeb sa kajmakom. ~est radnica zaposl eno je iskljucivo u obdanistu i one se zaista materin ki staraju o svojim pitomcima. Djeca dobiju jos dva ·obroka dnevno. Onu najmladu u odredeno vrijeme nahrane majke. Cistoca i red u svim odjelienjima obdanista od kuhin ie do sobe za igru. U s;pavaoni bljesti bjelina malih krevetica, a na uzglavlju svakog stoji tabla s imenom: Milena, Milivoj, Jusuf. U jednom krevetu igra se zveckom rumena cmica, a u drugom slatko spava plav decko. U sobi za igru nudilja Saveta Krunic, kao prava majl{a zabavlja djecu, brine "e o svakom. U cistoj drvenoj ogradi njih cetvero tapl<a veselo, a u uglu dvojica malisana pjevaju. Obdaniste ima i ambulantu. To je zaista prava, uredna i cista ambulanta. Svako jutro u osam sati dode ljekar. Tako se uvijek bolesna djeca blagovremeno odvoje od zdravih. Svako dijete koje smo tamo nasli, slobodno se luece po obdanistu, kao po svojoj kuci. Nema straha od vaspitacica, nema suza za maikom. U ovom domu samo se cuje ve·eJo brujanje djeCijih razgovora pjesma. Pjesma nas i ispraca. Nadzida Hadzic 7 �CBE AHOCT Y PE./bEBY ... Aq,~ capajescKor oKpyra yaeo je naTpOHaT Ha,ll. .lJ.jeqJijUM ,[i.OMOM y PeJbesy J1a ,4o:>ICQflNOl ajellUjet aoMQ y Pe.lbeBy Ha TaJiacasOl\1 np11cojHOM OKpajKy CapajescJ<Or noJba, oKpy>KeH Tpaslbai.\11Ma, sohlbai.\11Ma, rnyMOM 11 p11jei<OM DOCHOM, 6jeJiaCa ce peJbeBCKI1 .[l.jeq11j11 ,li.OM y KOjl1 je CMjernTeHO OCaM,neceTepo paTHe C11p0'-Ia,ll.l1. He.u.jeJba je, noJIOBHHa anpHJia, a spHjeMe Kao y cpe.n JbeTa. Beh 113 ,naJbHHe qyjeTe njecMy H MY3HKy, a Hapo.n y cseqaHOM pyxy H pacnoJiomelby npHCTHme ca CBHX CTpaHa. CTHrJIH cy H ,neJieraTH capajescKor OKpyra ca noKJIOHI1Ma. )f{eHe 3eHI11.\e 11 <I>ojHI11.\e noCJiaJie cy ,lJ.oMy csoje ,napose. ,Ujel.\a ype,nHa 11 'li1CTa, 3Hajy ,na je ,naHaC lbHXOB npa3HHK. ,lJ.OM, KOjH Ce HapO'li1TO O,li.JII1Kyje 'lHCTOBOM, ypel)eH je 11 OKHBeH. 4HCTe 11 CyH'laHe cy ,njeY11je cnasaoHHI.\e, a 6jeJII1Ha py6Jba rosopH o 6pH3H, Kojy >ICeHe OKOJIHHe llOKJialbajy CBOMe ,li.OMy. Ty je H 8M· 6yJiaHTa ca .nsaHaecT Kpesera 11 o,njeJbelbeM aa .ne}KYPHY cecTpy. Y lbOj Jieme Jiai<o o6oJbeJia YeTHpH MaJII1WaHa. JbeKap .nsa nyTa He,njeJbHO, a aKo ce yKame noTpe6a H BHrne nyTa, o6HJia3H H nperJie,nasa MaJII1rnaHe. OH11 11Majy csojy yMHBaOH11Uy, rpne3ap11jy, 'li1TaOHHUY H pa,n110 anapaT ca 3BYYHHKOM, a IlOI<paj csera .nsopaHy aa rrp11pe,n6e ca MaJIOM noaopHHUOM. 311)1.0811 CaJie, OKI1BeHI1 cy CJIHKaMa 11 30,li.H111\1 HOBI1HaMa IlHTOMal.\a ,li.OMa. nornTO ce TY o,npmasa H aHaJICpa6eTCKH Te'laj, H3BjerneHe cy H 3H,nHe HOBI1He nocjer11oua TeYaja. Ha je.nHHM 3H.li.HHM HOBHHaMa MaJII1 nHOHHp Harr11cao je HesjernTOM pyKOM njeCMHU.y: DHOHHPH Ma,1H, KoJJo noHrpaJJH. PyKa PYKY xsaTa, Ylrpa 6paT AO 6paTa. OiiOHHPKe MaJJe OjecMy 3anjesaJJe ... W11p'Te 6paho K0.1o BHTO HeKa )I{HBH APYr HaM THTO. Y ,lJ.oMy ce HaJiaar ,njeua H3 csnx Kpajesa J3ocHe H XepuerosHHe: CoKoua, fopam,na, Kynpeca, PoMaHI1je HT,n. ,UjesojYHU.e H .njeYaiJ.H o.n 4 )I.O 14 ro,nHHa Hepaa,nsojHH cy y HrpH 11 yYelby. Yxsar11.1JH cy ce Kao O,npaCJIH y KOJIO 11 qyjeTe 11X K8KO ,njeYI1ji1M r,1aCHftHMa rrjesajy o KpajHHI1: 8 ... KpajHHa je cse o;t ce6e .D.aJJa npse 60p'-\e AO ,ll,pyra MaplllaJia KpajHHa je wecT nyTa ropHJJa, An' ce HHjc Wsa6H noKOPHJJa. Oj Ko3apo, HaKo CH MaJJa TH CH AOCTa nponeTepa ,ll,aJJa ... DjecMa je YMYI<HyJia, jep 11x je sacrrHTaYHUa noasaJia .na ce cspcTajy y pe.n H .na nol)y Ha Jie,nHHy, r ,nje Tpe6a .na OTilOYHe cseLiaHOCT npeyanMalba rraTpoHaTa Ha,n .UoMOM o.n CTpaHe capajescKor OKpy>KHOr o)l.6opa A<l>}K-a. ,Upyrap11ua JoKa CTaHI1WHh, ceJbaHKa y HMe capajescKor OKpyra noa,npas11Jia je cse'-!aHOCT 11 npHcyTHe. I1aMel)y ocTaJior peKJia je: »... Osaj ,lJ.oM rrpeyanMaMo MH, Maji<e, meHe H cecTpe 6opau.a, Koje CMO HaBHKJie Kpoa 6op6y y HajTemHM MOMeHTI1Ma sojcKy noMaranr. ,lJ.aHac HaMa Hehe 6HTH TernKo osy ,njeuy, Harny ,njeuy, Ha,npmasaTH. To cy HarnH 6y,nyhH 6opu11 Ha o6HOBH aeMJbe, TO cy CHHOBH H KfiepH BeJIHKe Harne 6y,nyfiHOCTH ... « Pe,naJII1 cy ce rosopH11UH aa rosopH11UHMa, Hapo.n je KJI11U80, Hapo,n ce YHOCI10 y )KI18e pHje'll1 roBOpHHKa, KOjH cy eBOUHpaJIH <;:TparnHe ,naHe OKynaUHje, ,naHe, y KOje cy pa.n.H cpalllHCTH'-IKHX KOJba'-la, osa H MHora .n.pyra .n.jeua ocTaJia c11poqa,n. Dp11cyn1e meHe, y upHo aa6paljeHe, Kp11WOM cy 6p11caJie cyae. 3a spHjeMe cset:JaHOCTH, H3 Capaj1esa je CTI1rao Ka1\IHOH <l>H.lJMCKOr npe.nyaeha, Koje he seqepac .nasaTI1 6t:'-n naTHY npeTCTasy a a Hapo.n. I1aa cset:JaHor .lll1jeJia rrpocJiase npo,nymHJIO ce Hapo,nHo seceJbe. I1rpaJio ce KOJIO H KJIHUaJio Harnoj H UpseHoj ApM11jH. na,naJie cy 3,npaBI1Ue I1cTp11 11 JyJII1jCKoj Kpaji1HH »Koje ce ,npyrH nyTa 6ope aa ocJio6oljelbe O,ll. cparn11aMa 11 npHcaje,nl1lbelbe <l>HPJ«. Ta.na ce aaop11Jia CHamHa nj,ecMa Ha CTOTHHY rpJia: . .. .ZJ.py)l{e THTO, JbY6H4H'-\e, He,J:aj TpcTa H fopHL\e Dp11je heMo Hallie rJJaBe A3T11, Hero YlcTpy !lPYrOMe npe,ll,aTH ... ¢ 3aOp11Jia ce njeCMa, O,njeKHyJia OKOJIHHOM, yp~3aJia ce y CJIYX H cpu.a CBHX npHCYTHHX, rosopei'iH 60JI Hapo.n;a pa.n;H CTpa,n;alba po,n;He 6pahe. Bepa 06peuOBHh-.li.eJUt6alllHh �113 MATEPVIHCKOr 4 0MA nolJeTKOM jaHyapa OCHOBaH je y Cap3jeay MarepHHCKH ,10M. 0,.1( lbefOBOf OCHHB8lb3 ,L(eCeTHHe .>i{e· Ha If ..1je~e OCT3BHJ!e cy CBOja HMeHa y ,L(OMCKOj Klbi13U nope.l( KOji1X CTOjH ,.1(3TYM lbHXOBOf ,L(OJiaCKa H o.uaacKa. '4ecro je oaaj poK lbHxoaor 6opaaKa H3· r!OCI10 no He.l(jeJby, .l(BI1je, a HeKaA H MHOfO .l(y.>Ke. Kpo3 .l(OM cy npowJie M3j.Ke -,I(eM0611JII1C3HH 6op~11 H<ll1 .>KeHe pa.l(Hl·U~e Koje cy aanocJieHe npeKO ~11jeJior .JaHa. 0He cy ,.1(3Jie .>KI1BOTe M8JII1M CTBOpelbi1Ma KOja fie npO.>KI1BjeTI1 npaao .l(jeTI1lbCTBO, H3CMHjaTH Ce or;py>KeHa 6pHrOM t.II1Taaor Hapo..u.a. KaAa MI1JieHa, G••pa~ o.a. 1942 113 Mpi<Olhl1ha, npH4a o CBOMe AjeTH!t>CTBY; 0 >KHBOTy THXe .l(jeBOji<e KOjy je npaBe,L(Ha crnap HapoAa O.l(BeJia y 6op6y, lJOBjeK ce cjeTH XH· •ba;J.a H3WHX H3pO.l(HHX KhepH Koje cy npewJie 6ecnyha 33CHI1je.>KeHHX llJI8HHHa HOCefiH nywKy. 0He cy ce 6op11Jie 11 3a 60JbH >KHBOT .l(je~e. MHore cy .l(aJie CBOj >KHBOT 3eMJbl1 Kojy cy TOJIHI<O BOJIHJie. J-bHXOBe .LlpyrapHu,e .l(aHac yt.Iapwhyjy lhHxoao .l(jeJio. .l(yro apeMeHa no &eMat.IKHM .1orop11 ta. Kpo3 ro. HHe }'.>KaCHOr JIOrOpCKOr .>KHBOTa OHa je >Ke.111JI4 a 0 .l(a je spare Kylm . .Uowao je 11 raj .J&H t j eAHO OHa ce BpaTHJia y CBOj rpa.l(. 11 CBaJ<a OA THX i-K H MOfJia 611 ,.1(3 HCllpH4a MHOfO 0 CBOMe .>KHBOTy. 3a BpHjeMe AOK OHe pa.l(e, lbHXOBa ,.o;je~a }' ..ljet.IHjOj C06H y t.IHCTO HaMjeWTeHHM KpeBeTHMa cnasajy. .Ll.pyra, MaJio aeha, y orpaljeHOM npocropy ny1Ky H aeceJio rJieAajy OKOJIO. MarepHHCKM AOM MHHHCT3p- Y OBOMe .l(OMy, ,L(eMOOH J II1CaH!1 6opu,11-MajKe HaWJJe cy &ery 11 ronJIHHy. MM,'leHa 11 MHJJKa Mor.1e 611 CaTHMa ,L(a npH4ajy 0 6op6aMa y KOjHM3 cy }'t.IeCTBO· aaJie. MHJieHa je .l(yro apeMeHa npoae,lJa y VII-oj 6pM · ra.n:.H. 1943 aapo6HJIH cy je LieTHHU,H OAaK.lJe cy ocJio6o.l(HJII1 6opu,11 IV KpajHwKe 6pHra.l(e. je »illTa 611x jow npH'IaJia ?« oKpehe ce caoj11M Apyr apHU,aMa - na npORmBjeJia CaM CBe HCTO KaO H CBH 6opu,11.11 Haj3a,L( ,L(aHaC CaM TY y .l(OMy, a 33 KOjH ,.1(8H n0fi11 fiy Ha Cpe.l(lt>H Me,.1(11U,HHCKH Kypc. 3a.l(O· BOJbHa caM«. MajKe aa !bY I<a.>i{Y .ua MMJieHa HMa Haj,benwer CHHa y .l(OMy. 0He cy CBe Ha OKyny y ,L(HeBHOj C06H- npOCTpaHOj .l(BOpaHH Ca CBjeTJIO o6ojeHHM I<Jiynal\la 11 CTO· .10BHMa. CaaKa noHewro paAH. Dp11 OCHHBalt>y .l(OMa Ha6aaJbeHe cy 11 w11aahe MaWHHe a 11 paA110 anapar. no.l(6paryeJ-Ja y ~pHOj MapaMH Ca ~BjeTI1fiHMa Jli1B· • baHKa Pax11Ma, cJiywa npHnoaje.l(albe caoje Apyra· p11~e. Ka.l(a je oaa 3aBpWHJia jow .l(yro Herpel\om~e r.1eAa y lhy. PaxHMa He BOJIH .l(a npHt.Ia o ce611, lheHy Hcrop11jy 11CnpH4aJie cy .l(pyre. PaxHMa je 611.:w 6o~t6aw y I-oj npoJierepcKoj 6pHra.l(H. Y je.l(HOj 6op611 y .UaJIMau,Hjl1 rewKO je palbeHa y OliH, na cy je rai<o pa!t>eHy aapo611JII1 cpawHCTI1. OHM cy je BYKJIH no .1orop11Ma, t.IaK je .l(ocnjeJia y lheMat.IKH .lJorop, na oner Harpar y BHHKOBU,e OAaKJie je no6jerJia npe.l( ca~w OCJI06oljelbe. KacHHje ce apar11.1a Kyim. Ha PaXI1. ti1HOM JIH~y jOW ce 11 Ca,L(a Bl1.l(e TparOBI1 paHa. Ca lt>11Ma je aaje.l(HO 11 cppH3epcKa pa;I.HI1u,a 113 Capajeaa. 0Ha 'leKa Aa A06Hje HaMjewrerne. Y Mel)yapeteHy pa.n;H y AOMY H lberyje CBOje AHje re. Je;J.H3 5HwliaHKa Koja je He,li3BHo pO,liHJI3 yxa3heHa je K30 napnJaaHKa y je.l(HOj • ocp3H3HBH. 0Ha je nposeJia H.s MaiiiepuHcKot iJoA-ta g Capajesg CTBa H3p0.'1:HOr 3.l(paBJba OCHOB3H je ya llOMOfi MHHH· crapcraa co~HjaJIHe nOJIHTHI<e. OH je ycraHosa aa 38lliTHTY nopO.D;HJba !1 HOBOpOljeH'-18,ll11 I<Oji1M je Ta 38lliTHTa 3Cii1CTa ll0Tpe6Ha. oy.l(yfie MajKe H Majhe Koje cy ry po.n;11.11e .n;jeu,y )1{11Be CT3JIHO no,L( H3J130po~I .'beK3p3. Y CBOM CJI060)1,HOM BpeMeHy OHe Umjy Hml p3,n;e Apyre noc.1oae. Opa11x AaHa y AOMY je 6HJIO 11 HeKO.'IHKO HellHCMeHHX )l{eHa. ,llpyrap11~e 113 )laMa Koje cy 6HJie ni1CMeHe TPYAHJie cy ce ,.1(3 11x Hap1e lJHT3TI1 11 llHCaTH. »11 TaKO MU llOHelliTO H }''-!HMO «, K3R<y 0 CBOMe .>KHBOTY y )loMy Maji<e . Y 4HCTI1M ype.l(HI1M C063M3 CTOje HI130BU Kpe· aer3. )J{HBOT y .UoMy nyH je 6pH)I{JbHBe n3>Klhe aa ,n;j~y, KOja cy OB.l(je yrJie,I(aJia CBHjeT. LJ.11jeJIH )lO~I ypeljeH je Ha x11r11jeHCK11 H34HH 11 y lbeMy nocroje cae npe,n;aHi)eHe npocropHje aa je,n;Hy raKay yCTaHoay: ,L(HeBHa co6a 3a M3jKe, .l(jeLJHj3 co6a, noce6Ho H30Jia~HOH3 co6a aa 6oJiecHe Maji<e 11 noce6H3 sa 60JieCHY ,n;je~y, MJ!Hje4Ha K}'XHlb8 1 KynaTHJIO 33 .l(je~y, cnaaaoHH~e 11 3M6yJI3HT3. CaAa y AOMY )1{11BH 21 MaJIHW3H. HeK11 o.n; re Aje~e HeMajy Maji<H, aJIH ce lhHMa nocaehyje HCTO TOJII1I<a na.>Klba K30 11 OH lJ .l(je~H liHje ce MajKe HaJia3e ca lbi1Ma. Wra 3H31II1 OB3 6p11ra aa Ajeu,y, Haj6oJbe 3Hajy Maji<e, Koje cy caoje rewKo .l(jeTHfuCTBO npoBeJie } .l(06a, HeH3pOAHHX pe.>KHMa, I<Ojl1 cy He3aWTHfieH) MajKy H ,liHjeTe OCT8BJb8JIM Ha y.'lHI..IJf. Ha.11a Banenqn!i �PITANJE POREZA U toku narodno-oslobodilal'ke borbe mislili su izvjesni pojedinci da se u novoj Jugo laviji nece naplaciVlati nikakvi porezi. To misljenje odrzalo se u nekim krajevima nase zemlje i po oslobodenju, a vjer·ovatno da ima i danas pojedinaca kojima jos nije sasvim jasno zasto sada treba placati porez. Ti lj'llldi vrlo dobro znaju da je porez koji su morali davati nenarodnim refimima bio jedan nepravican teret od koga su imali najvecu 1 korist nosioci tih rezima, pa se pitaju, zasto i sada da snose taj teret kad je ranija nenarodna vlast svrgnuta. Ljudi koji ovako misle ne uvidaju dvije stvari. Oni ne vode racuna o tome da je porez samo onda nepravedan kada sluzi u nenarodne svrhe i kad je nesrazmjeran ekonomskoj snazi pojedinaca. Isto tako oni ne shvacaju da je porez kad se naplacuje u korist naroda jedna neophodnost bez koje ne moze postojati ni jedna drzava. Da bi mogla podmiriti svoje potrebe drzava mora imati i svoje prihode, a jedan drzavni prihod su i porezi. Porez se placa i u danasnjem najnaprednijem drustvu - Sovjetskom Savezu. Kad se ove cinjenice imaju u vidu onda nam postaje jasno zasto su i u nasoj umoj narodnoj drzavi morali biti zavedeni porezi. ImajuCi u vidu nepravde i leskoce koje je u sta roj Jugoslaviji nas narod podnosio pri placanju po reza, u novoj Jugoslaviji je i u ovom pogledu sve iz osnova izmijenjeno. Pitanje poreza prilagodilo se te1kovinama natrodno-oslobodilacke borbe. Prije svega odlukom AVNOJ-a od 3 II 1945 godine ukinuti su svi zakonski propisi koji su protivni tim tekovinama. Zatim se je pristupilo potpunoj izmjeni poreskih zakona. Taj posao se vee privodi kraju, a djelimicno je i zavrsen donosenjem zakona o neposrednim porezima. Slovenacke antijasiHtkinje Organizacija AF2-a u Sloveniji biljezi mnogo uspjeha u prvomajskom takmicenju. Tako je u okviru toga takmicenja sreska organizacija u Slov. Bistric1 uspjela da do 8 marta obuhvati 496 zena, a 212 pretplati na list »Nasa 2ena«. U 0. F. upisale su se 303 zene. Na teritoriji toga sreslwg odbora oformljena su 52 mjesna odbora, a na inicijat:vu AFZ-a otvoreno je 16 citaonica. U srezu ima 13 zen:skih pjevackih horova, a u Slov. Bistrici zene imaju i svoj tamburaski zbor. U srezu je tokom februara organizacija AF2-a odr.Zala 17 priredbi, Ciji je prihod namijenjen podizanju kulturno-prosv jetnih domova, nabavci knjiga za lmjiznice i prosirenju elektricne mre.ze u srezu. Proslava 8 marta odrzana je u 17 mjesta toga sreza. Takmicenje na privrednom po\ju takode se sprovodi uspjesno. Zene se medusobno takmice koja ce vise iznijeti mlijeka na tdiSte, koja ce uzgojlti vise zivine, uhraniti viSe mladih prasica. 2:ene Tinja 10 Ovim zakonom, koji je vee stupio na snagu, i po kome ce se razrezati porez od pocetka 1945 god., uklonjene su sve ran1je nepravde u oporezivanju na1roda. Porez sada razrezuje sam nm·od preko svojih pretstavnika u pore:skim komisijama 1 narodnim odlJorima. Razrez ·se odmjerava pravilno svakom pJjedincu prema njegovoj snazi i mogucnosti. Naplata poreza takode je povjerena narodnim odborima. Tako danas sam narod odlucuje o visini poreza i mogucnosti naplate. Drzava je u svome budzetu odredila koliko poreza treba da se naplati, da bi se podmirile opste narodne potrebe, te je sada duznost svakog gradanina da razrezani porez plati. Ovoj svojoj duznosti treba na vrijeme i u potpunosti odgovoriti, da bi se i drtavni poslovi mogli na vrijeme i u potpunosti izvrsiti i da bi se moglo udovoljiti narodnim potrebama, koje su zbog strahovitih pustosenja u nasoj emlji danas vece nego ikad ranije. Pri tome ne treba nikad smetnuti s uma, da se danas svaka para koja se daje drhvi ponovo vraca od drzave u vidu raznih koris.ti, koje se daju svakom gradaninu, da bi mu se omoguCio zivot dostojan covjeka. Tumacenje danasnjeg znacaja poreza i neophodnosti njegove uredne naplate duznost je u prvom redu nasih narodnih masovnih organizacija, ciji clanovi ne treba da propuste ni jednu priiiku, a da o ovom pitanju ne progovore sa narodom. Ako se ovom zadatku pride s voljom i razumijevanjem, uspjeh ce biti siguran. Nas narod voli svoju ddavu, jer je svjestan ,s ta 1ta drzava za njega znaci. Stoga je svesrdno pomaze u svakom pogledu, te se nece oglusiti ni o sv,oju obavezu, ako mu se samo pravilno rastumaci. R. D. ~t prvomajskom takmicenju obavezale su se da ce do 1 maja sakupiti 4440 jaja i odnijeti ih na ono tdiSte koje bude najvise u tome oskudjevalo. Nekoliko seta obavezalo se da svako hrani po jedno prase za djecji dom u Slivnici. Ostala obliznja sela, lwja nisu u mogucnosti da to uCine obavezala su se da ce ih pomagatti krmom. Mjesni odbor AF2-a u Slov. BLtrici uzeo je u najam 1000 m 2 ba;te i obradice je u !wrist djecjeg doma u Slivnici. Oformljeno je 10 1radnih ekipa od p·o 10 zena. Pored svih ostalih poslova zene uspjesno otkrivaju crnoberzijance i spekulante i tako narodnim vlastima olaksavaju borbu protiv vtetocina. Tako su u jednom selu zene otkrile jednoga, koji je krisom klao goveda i prodavao meso na crnoj berzi. U drugom selu raskrinkale su jednog omoberzijanca, koji je htio da na crnoj berzi proda 1000 kg zita od sjemena. Za djecji dom u Slivnici skupljeno je 6255 dinara i dosta hrane. �Y Capaj eay je oTaopeH Apyru TeqaJ• a a BaCDHTaquge • \HHHCTapCTBO COU.HjaJIHe TIOJIHTI1Ke y capa)I,H>H • HHHCTapcTBOM npocajeTe opraH!130BaJio je H II rpo .. Ijece4HI1 Te4aj 3a aacnHTa411U.e, KOjH je nol!eo ca pa.rro~I 16 o. Mj. Ha Tel!ajy he ce ocnoco611TH 45 APY· rapnua 11 5 Apyroaa 3a aacmnaLie no Aje4jHJM AOMO· BH 13. 0HI1 cy sefiHHOM ,li.OWJIH 113 ,ll.jeLIHji1X ,li.OMOBa .13 npaKCY ynomyHe TeOpHjOM. l1Ma HX 113 pa3H'11X Kp2jeaa 6ocHe 11 Xepu.eroa11He, caHjy 11x noae3yje H 3a Koju aaH H3Meryy OCTaJIOra: »BH CTe Ce O,li.JIYtiHJIJH Ha HaUIIIJieMeHHTHje ,ll.jeJIO, Ha O,ll.rajal-be HOBHX JbY,li.H. )J.aHaC je T·O HapOtiHTO 3Ha43jHO y ,li.06a Te!MeJbHTe H3rpa,ll.a.e Harne onycToweHe 3eMJbe. 811 heTe H3rpary'HBaTH JbY· .D.e KaKse i1CTOpHja He no3Haje. Kao pa3yMHH aacnHTatiH OMOryhHfieTe .D.jeU.H )1,3 npO)f{HBe ,ll.jeTH!-bCTBO, KOje HM je paT ycKp3THO, npimpeM'HtieTe HX 38 HOBH JKHBOT nyH cyHu.a H pa.D.OCTH. B11 cTe H3a6pa.nH Haj- UOI./elte uciiuiiiu ... HOCH jeAHa MHcao .D.a ce nocaeTe aacnHTa&y paTHe C!1p043,li.H. CKpOMHa caeLiaHOCT Kojy cy npHpe,li.HJie ytieHHU.e y CBOMe ·HHTepHaTy )l,a,'Ja je Tetiajy HapOtiHTH 3Hatiaj. f1ope,ll. npocpecopa np11CYCTBOB3JIH cy H npeTCT3BHHU.11 MHHHCTapcTaa cou.HjanHe nOJ 111TifKe 11 MHHHCTapcTBa npocajeTe KOjH cy y csojrHM roaopH:.ta no3.n;pasH:IH ytieHHU.e, 3aJKeJIHJIH HM ,li.06pO,li.OWJIHU.Y H ,li.3JIH OljepHHU.e 3a lhHXOil 6y .li.YhH pa,ll.. Hatiemmu.a MHHHCTaJ>eTsa cou.HjanHe nOJ!II1THKe H npeTCTaBHHK MHHHCTapCTBa npOCBjeTe HCTaKJIH cy KOJIHKa je O,ll.fOBOpHOCT 11 KaKBe cy TeWKOhe KOje HM npeTCTOje C 063HpOM H3 B3)1{HOCT aacnHT3H>a Harne .D.jeu.e. Hawoj paTHoj cHp04a.D.H Tpe6a nocseTHTH HapotiHTY naJKH>Y H Ha,li.OKH3,li.HTH 'HiM pO,li.HTeJbCKY JbY· 6aB. Tpe6a HX O,ll.rajaTH y 6paTCKOj CJI03H lH pa3DH· jaTH Jby6aa npeMa pa.D.y. 3aTHM cy roaopHJIH .li.PY· fOBH H3CT3BH1WU.H. Je,ll.aH O.ll. H3CT3BHHKa peKaO je JbeTIWH TI03HB. BaMa he ce OTBOpHTH HOBH B11)1,HU.H, CTeLIHheTe HOBH H3YtiHO·COU.Hj3JIHH B3CTIHT3'1KH TIOrJie,ll. Ha CBHjeT. HaytiHheTe 3a TpH Mjeceu.a BHllle Hero HeKa;J,a 3a ,!l,eceT ro;uiHa, a TO je Moryhe ca~10 y cJio60.lH, 3aXBa.byjyhH e..1aHy, KOjH Ce OCjefia CBY.ll.3 KO,ll. Hallie 0:\J.la.!I,HHe. 3a npaBHJJHO BaCTIHTaH>e TIOTpe6HO je llmoro 3Halha H3 CBHX rpaHa HayKe. To je )l,aHac npBH nyT Moryhe, a OA sac 33BHCH KO.lJHKO he ce Koja 3aJIO>KHTH ,ll.3 Ce CliCTeMaTCKHM H HCTpajHHM pa,li.OM H 4HTaH>eM caapeMeHe JIHTepaType npHnpeMH 3a caoj no3HB o).l,rajaH>e MJia)l,e reHepau.Hje 3a H3rpa~HBa­ H>e HOBOf JKHBOTa. l1cnpe.D. ytieHHL\a saxnam1Jia ce .D.pyrapHu.a PajKa Kana6a Ha 6pH3H 11 3anara1-hy Hawax HapO.D.HHX anaCTtH, o6ehasw11 .D.a he yno>KHTH cas TPY )1. H npoaec11H OBO KpaTKO BpHjeMe Ha Kypcy y KOpHCHOM pr a,n.y. )lparuna ByKouuh Nedelja za nase poteve Od 5-12 maja odr.Zace se u cijeloj Jugoslaviji takm1· u radu na popravljanju na§ih cesta i njihovom odr.Zavanju. To takmi~enje objavilo je Ministarstvo gradevina Narodne Republike Slovenije svima ostalim ministarstvima gradevina u na§oj Republici. U tom takmi~enju nasa Narodna Republika Bosna i Her- ce imati prililtu da opet poka~u koliko moze dobroveljnim radom narod da doprinese rje~avanju zadataka od kojih zavisi obnova na~e zemlje. Organizacija Antifa§istil:'kog fronta ~ena naci ce se pred jednirn poslom, kojeg su njene ~Janice ~esto i uspjesno i bez takmi~enja svr~avale. Mnogo seoskih puteva, rnnogo cesta, koje je neprijatelj porusio, popravile su radne ekipe ~ena i osposobile ih za saobracaj. I ovorn prilikom, kada cegovina, nalazi se u najtezem polozaju obzirom na to do treba da se nam je neprijatelj ostavio 400 km potpuno onesposobljenih .:esta i 18.000 m poru§enih mostova. Jstina, nase narodne vlasti, uz pomoc naj§irih narodnih masa, vecim dijelom rijesile :u to pitanje i sirom nase repubtike obavlja se nesmetano aobracaj preko privremeno poprav)jenih cesta i podignutih mostova. Stalnim daljim radom uz najsiru pomoc naroda, nase l'!a ti osposob)javaju puteve, podi~u mostove. U nedelji takrnicenja u~inice se jos jedan veliki korak naprijed u tom poslu. U toj nedelji, pored stru~nog aparata, rnasovne ori'anizaclje koja stoji u tom pogledu u daleko povoljnijem polozaju od na , ~ene ce pokazati, koliko mo~e da se ul:'ini kad je u pitanju pornoc narodnim vlastirna, kada se radi o ubrzavanju obnove zernlje, kada ce svojim doprinosom u radu pomoci da se i saobracaj u na~oj Republici odvija bez smetnji, da hrana, roba i usjev na vrijeme dodu i u najzaba~enije krajeve. Kao nikada do sada, tako ni na ovom poslu ~ene nece zaostati za ostalim i potvrdice svoju sposobnost da uvijek uporedo 11 mu~karcern doprine&u obnovi i iZi'radnji domovioe. ~enje •• takmi~im{) sa bratskom Slovena~kom repuhliknm. 11 �. Prvi transport segrta stigao Je u Oehoslova.c ku Ovih dana braca C·ehoslovaci pomogli su nam da rij~simo jedan tezak problem. P1 rimili su na opskrbu i strucno obrazovanje 3000 omladinaca, koji ce u ovoj bratskoj zem(ji provesti 3-4 godine. Ovi djecaci su veCinom borci Jugoslovenske armije i ratna sirocad. Od 500 koliko je bilo u prvom transportu 150 omladinaca iz svih okruga Basne i Hercegovine stiglo je sa svojim vaspitacima i uciteljima na odredeno mjesto. Pisu nam ce to, a evo pismo nasih vaspitaca koje prilazemo u cijelosti, iz koga se vidi bratski rdacni docek nase omladine u Cehoslovackoj. Prahatice, 25 Ill 1946 MINISTARSTVU SOCI]ALNE POLJTIKE NARODNE VLADE BOSNE I HERCEGOVINE Grupa od 150 omladinaca iz Bosne i Hercegovine zajedno sa omladincima iz Srbije nalaze se u prihvatilistu Prahatice - vazdusnoj banji. Nas dolazak u Prahatice bio je veoma srdacan i svecan. Docekalo nas je grailanstvo sa pretstavnicima vlasti. Pretstavnik 0. N. 0. mjesta Prahatice kao i pretstavnici ceske omladine odrzali su pozdravnu rijec i zazelili nam dobrodoslicu. Govori su cesto prekidani spontanim poklicima Titu, g. Benesu, FNRJ i SSSR· u govorima i poklicima prisutnih dosla je do izraiaja ljubav, prijateljska saradnja ceskih i jugoslovenskih naroda. U nedelju TO Ill 1946 godnie Prahatice je priredilo svecanu manifestaciju na mjesnom trgu u kojoj je ucestvovalo grailanstvo i ce5ka omladina zajedno sa nasom omladinom, te su se pjevale ceske i nase narodne pjesme i izvodila narodna kola. Kozaracko kolo je publika primila sa velikim aplauzom. Vee pri samom dolasku naisli smo na simpatije ceskoz naroda i predusretljivost cehoslovackih vlasti, koje nam u ~emu izlaze u susret. 2ivot u domu je internatski ureilen. Stanbene prilike su vrlo dobre i higijenske. lshrana je dovoljna. Prije podne od 9-12 casova odrzavaju se casovi na kojima se nadopunjuje o.movno obrazovanje. Popodne od 3-4 sata omladinci rade u omladinskim udruzenjima baveci se prosvjetno-kulturnim radom. Odrzavaju se zajednicke konferencije na kojima se pretresaju sva vaznija pitanJa u vezi sa organizacijom rada. Omladinci se bave sportom. Do sada su odrzane dvije nogometne utakmice sa ceskom omladinom. Cesce se izvode omladinci u biizu okolicu, a nedeljom posjeeuju bioskopske pret:.tave. lzvrsene su pripremne radnje kako bi se omladinci sto prije uputili u tvornice na zanate. Obavljen je sistematski ljekarski pregled i svi su omladinci po ljekarskom nalazu zdravi i sposobni za izucavanje zanata. Omladinci su podvrgnuti psihotehnickom ispitivanju, koje je vrsila praska komisija i po misljenju prafesora ispitivaca nasa omladina pokazala je dovovoljno inteligencije u rjesavanju postavljenih zadataka (tekstova}, a u pogledu tehnickih sklonosti dorasla je ceskoj omladini. Omladinci ce biti upucivani prema sposobnostima za pojedine zanate u odgovarajuce tvornice. Odlazak iz prihvatilista bice u najskorije vrijeme. Nedavno nas je posjetio nas ata5e za socijalnu poliliku pri nasem poslanstvu u Prazu i dao nam izvjesna upustva za nas buduci rad. S. F.- S. !v. Vaspitaci: M. Milovanovic, ucitelj D. Gluhovic, ucitelj Eto tako zive i rade nasi mlad1 buduci strucnjaci u bmtskoj Cehoslovackoj. Kad zavr.;e zanate vratice se u otadzbinu da svojim strucnim znanjem dopri- nesu sto brioj izgradnji zemlje. Ovo je pravi put da . e u prinedi sto bde popuni nedostatak koji se osjeca u k\·alifikovanim radnicima. 0. Vukovif 12 �v ZENE U OBNOVI ZEML JE JlfeHe paae ~· TOKy npBOMSjCKOr TSKMH'Iefua HSUI Ot~.je,baK nOK8380 ose pe3yJITare: 06pa.:tHJIH C~IO 0,5 .D.YHYMS 3CMJbe, ua6aBH,'IH H3 B,18CTH· niX cpe.l,CTSBa H nOCHjaJIH 90 Kf KPOMnHpa, YKYnHO ,ll8.'111 125 Pa.lHIIX 'lacona. Pa.:tH noMafbKafua cjeMeHa BHWC HIICMO ~JOr.Ht Jl8..1HTII. noja48,11t 010 fiPO,lajy JIHCTa :.Hosa )KCIIS« ca 50 IW 100 >KeHe Hawer o,lljeJbKa caKynHJie cy 1380 KHJiorpa~ta Te ·CTH,lHHX orna,llaKa. 3a npsoMajcKo TaKMH4e~be o6ase3a,le c 10 ce, ,!J.S heMO ll,aTH y illHBafuy .800 pa)I.HHX CaTH, a MH CMO ;l.3.1C csera 170. ToM HaweM Heycnjexy ,n.onpHfue.10 je H ro wro je 38TBOpeHa paj].HOHa 38 lllHB3Ibe, illTO Mli HHCMO 04CKHBa.1e. Cae ocraJie nocrasJbeHe 3a,llaTKe H o6ase3e ucnyHHhe~w. C a p a j e s o. OJJ:jeJbaK Jlorasnua :a;J.a; Pa.-, Ha 4HTa ;Ia lJKJ1~I rpyna~w noja'laH 4 je c;1 11a .) G a Ia'JKIIX rpyna, a 11cre ce ;I.a.iy I llYT ue:l.ie:n llo; 1!3;18ml CMO 3 311,!\He HOBHHC; 0·\P)KS.lll 2 npe.'laBafua; Pac~>OpmtpaHa .ie UeHrpa.riHa P<l..lHOlla, na 010 onaj pa;t KpnaJ-be .].jt:LIJtjer Bt:Wa y napTII3:JliCK O~! Cj)e'.1· I!Jl!'tl3UJ!:JH H3 !IHTepHary; Ha LJHwhetbe ;I.O~rosa .1a:r11 oro 100 pa.:tmtx LJacosa; Y -'JIII..(e pe.J,OBHO LJHCTe iKeHe HapolJHTO rop~ber Co~ Kih Hapa; 06yxsaTH.1!1 cMo Te4a.ic1.t 1:3'1 i!;eua o,:x J<ojux je je:taH .lifO seh nO,ijQjf(J1Q 3JBpllllll! HCmtT; HncMo ycnje:ll! jow orpa.J.HTH noK.lOJLeHo 3e~I.bllllJTC a6or no~18H>Ka~ba ~taTepllja.'IHHX cpe,1.cr:.ma. HoOWKO:tCKO~! Cap a j e so. O,n.jeJbai< CoyK6yuap JleJia HsaHosnh ill aJbeMo BaM ,n.oca)l.afue pe3yJirare TaKMH'!efua HaUler O;tj eJbKa: nocjeTHJie CMO ,D.Ba ceJia. Y je,llHOM CMO ,!J.p.)l{aJie KOHcjJepeHI..(Hjy Y .n:pyrOM CMO pa,llHJie (lliHJie H KpOjHJIC). n ocjenf.1e CMO TPii .n.je'!Hja AOMa, 4Hji1M 010 nHTO\li..(HMa ll0HI1je,le pa3HC n OKJIOHe y xpaHH 11 WKOJICKOM MSTepHjaJJy. CrapaMo ce aa TPH napTI13aHCKe nopo.J.Hue Koje cy ocraJie t5 e3 CBOjHX xpaHHTCJba. 0,lJ,p.)l{aJie CMO 6 'IHTaJia'IKHX CHjeJia. }laJi e CMO 1320 l! acosa Ha pa3HIIM paAOBH,1a (pHCiafue, LIIJlll hefbe npocropHja, o,n.aWHJbafue 1136jerm1ua). C a p a j e B o. Poca M ap HHOBitfi, OJJ:jeJbaK UeHrap >KeHe o.:rjeJbKa 6a611ha 6awra ~wp.bHBO ce o~a3usa.b· CIIHM aKI..(HjaMa, KOje npOBO,llH HaUJa opraHH3ai..(Hja. 3a ,ll,jeq!fjC oO,n.aHnw re y HyJiyCI1Hoj yJIHUH .zu>yrapHue cy caKynHJie: 30 ~l e Tapa ll!HcPOH3, 50 apeha 3a CTpOillKOBC, HCillTO nOCTC,'bHH· cKor py6Jba, ,lljellujHx u11ne.1a 11 'lapana, npH6opa 3a je.1o, cyl)a 11 8.50 Kr syHe o,n. Koje .llpyrap11ue n.1eTy 'lapane 3a parHy CHPOLISA. 3;I,pascraeHa eKHna Kojy BO.!l.H ,n.pyrap11ua O.lra CaBKOBHh paCKY.)I{IfJia .ie 78 ,llOMOBa. nplf,1HKOM npoCilaae ocJio6ol)efua Capajesa nocjer11.1e CMO HCKOJIHKO nopo,mua nawHx naJIHX 6opaua. Capajeso. Jy,qa 3a npsoMajcKo raKMH'!efue y3e.'le 010 y 3a.naraK .lla KpnHMO py6Jbe If O,ll,HjeJia Y ,ll,jC'!HjeM AOMY :.Ilo;txpaCTOBH«. 0.11 20 II .n.o 20 IV .J,aJIH CMO 126 pa;tHHX ,!\aHa, a o6aae3a.'le ce :ta Ha6aBHMO 200 Merapa CBHTfuaKa, 6 napn n ·1erahH • urana If I Kr pa3He ,llyrMa,L\H. npHfOAOM npoc,'JaBe fO.J,IIlllli>llUe OC.lO· 6ol)efua Capajesa, npo;ta.'le CMO 800 KOMa.aa cno tell-3Ha4Xll, nocjeTHJIH rpo6ose namtx 6opaua, noc.ieT!I111 pmbeliHKe aojHe 60.1HIII..(C H ,lJ,aposaJie HX. Y 3aje;J.HHUH C3 ;tpYfOBH 13 113 <!>pOI • ra nocjerHJJH cMo 14 IV ceJio Ko6HbY r.1aay, o6Hll!nu .llOMahHHCTsa H JlpyrapHuaMa ,L\aBaJIH casjere o xHrujenH, y3rojy jeue H .:tPYf0\1. ToM npH.'IHKOM y 14 Kyha H3BPWHJIH 010 J:mpall!HBai-be nponm ywHjy 11 no;~.jeJIH:m nHjeK npoTHB apa6a. C n p a .1 t Bu. .lJ.paWKOBHh AJle.lla, O.njeJbaK 6Jenue 0At.ll.aOUHa u :>~CeHe KOO yiJJ.oBapa iueKciJJ.u.II.Hux oiJJ.iiaoaKa Hall! o;I,jeJbaK caKynHo je 20.000 J<YTHja o.n: KOH3epBH, OlJHCTHJIC CMO 10 I<yha, 0411CTH.1e CMO npOCTOpHje MHJ!HI..(H,ie 11 3 pejoHcKe npocropHje. Ha A3H oc.1o6ol)efua Capajesa nocjeTH.1e 010 BojHy 6oJIHHUY H pa3,llje.'IHJie 112 naKera c pa3HHM noHyJlaMa. <l>aMH.'IHjaMa naJIHX 6opaua no,lljeJJHJie CMO 30 Merapa 'IHTa If 22 naKeTa AOMaftHX K0.184a. CaKyfiHJie CMO 1.150 Kf TeKCTH.1HHX OTna,ll,ai<. <!>OpMHpJie C~IO 10 TelJajeaa Ca no 30 no.1a3HHKa, KOjH cy ca ycnjexoM no.lO.)I{HJie HCnHT nHCMeHOCTH. 0CHOB8He Cy 4 'IHTaJia'II<e rpyne, Y'!JiaHHJie CMO ae.mK 6poj .'IHUa y UpseBH KPCT, caKyn11.1e np11.1or 3a patneHHKe, 0Jlp.)K8JIH BHll!e Y.)l{lfX CHje.'l a, Cy,lljeJIOBaJIH y paa,D.I!O· 611 naKera UpseHor I<pcra cjJaMHJIHjaMa na 111x 6opaua. C a p a j e a o. EcMa lllaimli, OJJ:jeJbaK lllHpoKaqa Haw o;~.jeJb!lK y TOKY npsoMajcKor raKMH'!efua noKa3aO .ie ose pe3y.nare: CaH HenHCMeHH o6yxsaheHH cy re'!ajesHMII. Y pa,n.HOHHI..(H 3a illHBSfue AaJie Cl\!0 280 pa,D.HHX CaTH; Y 06,lla· HHUITY 80 pa;tHHX CaTH, npH HCCJbaBafuy MyXat,llipa 60 pa,n:HHX caTH. 0CHM TOfa Y'ICCTBOBBJIC CMO y CSKyn.'bafuy TCKCTH,YIHHX OTna)l.aKa H Halll O,ll,je.'i.aK y TOMe CTOjl! ~1el)y npBHM. C a p a j ~ s o. 6opKa lllesana, 0.11jeJbaK MeJJ:p ecer a Y H3jHOBI!jo.i 3KI..(HjH HS CaKynJbafuy CTapor TCKCTI1JI3 Hawe .)l{eHe noKa3aJie cy BHAHOr ycnjexa. Y npsoMajcKOM raKIli'!efuy nose.'leHa je aKuHja 3a nyHo cnposol)efue npoJbeTHe cjerse. 3aje,llllH'IKH no.'la3e .)I{CHe y OKOJIHHY lf ry y3 njec~IY Kpel!e aohfuaKe, 'IHCTe OA KaMefua 6aw4e n fuHBe, Konajy japKe noKpaj nyTa H TaKO OTI<Jiafbajy HelJHCTY BO,lly. Cap a j e B o. IV pejoH Hall! o.11e.baK .laO je 246 pa.n:HHX caTH Ha lliHBafby Pi 6.b Hajs11we 3a ~jeuy paTHY cupo4a,'l., 72 cara WHBatba Ha ceJiy, 44R CaTH 'IHWhefua If pH63fu8 napni3aHCKe fH !Ha3H e 11 o~11je.1a O.ll,ieJbau J<osaqu, Ill. 3. 13 �Y 1JRTUOM ssmerpa,lCKOM cpesy JKeHe cy cxaarane noTpeOy OOHOBe nyTeBa H y lKeJbH }1.3 OOMOrHy JJ.PlKBBY H y OBOj BKU.HjH, OJJ.aaaane cy ce y aeJIHKOM Opojy. Cae'JaHo o6y'leHe, ca anaroM y pyKaMa a y3 njecMy H CMHjex HarjeuaJie cy ce Koja he BHWe ypaJJ.HTH, He caMo oHe MJiai)e, Hero H CTapHIJ.e OJJ. 60 fOJJ.HHC. flpaae cy YABPHHU.e OHJie lKeHe MjecHor HBPOJJ.HOr o.ll6opa BYJJ.HMJIHja. 74 }f<eHe Te onwrHHe onpaBHJie cy 3 KM nyra 011. ByJJ.HMJIHje 11.0 )J,o6pyHcKe PHjeKe: npoKonaJie cy japKe H HacyJie nyr OHHM HCTHM KSMeHOM, KOjH CY jeceHaC TYU.SJie. Mel)y tbHMa HajBHlUC 4nTaBa JU)B8pCK3 OKOJIHHa H llf'BaPCKB cpes, pa,le Bt· YMOpHo. fpap, ce npeTaopao y onmry pa,llHOHBU.Y, Koja ca njeCMOM HSBplUaBa CBoje 3a.li3TKe. Je.nHora J1.3Ha y TOKY T3K· MH'Ietba HapOJJ. )J,psapa ABO je 30.000 pa.nHHX caTH. Osaj pa,.1 ce cacrojao 011. HaCHTiatba uecra na 11.0 ypei)HBatba rpo6oaa nanHx 6opaua. Osaj JJ.aH 6Ho je cMorpa paJJ.HHx cHara. ITo· CTHfHYTH cy CJIHje.nefiH pe3YJITaTH: HaHeCeHO je 1500 M3 Ka· MeHa Ha uecry, noKaJI.nJ)MHCaHo je 5 KM u.ecre, Koja je npowHpeHa y lUHPHHY 0}1. 1 M. J.130a'leHO je 1200 M3 3eMJbe, llO· aHrHyT je nornopHH 3H.li nope.n u.ecre y JJ.YlKHHH OJ!. 2 KM. CapajeBC1W oaje~uu Haiiijet~.y ce y ii.pwcgii.lbaHJy ciiiapux T<piia cy ce HCT!KJie APYf3PHU3 MHKaBHUa CreBKa, Koja je cPOPMH· pana PIIJJ.HY OpHr!AY lKeHa, Te MHKSBHU. MHJIHCBa H Opos11h TaHKoca. B H w • r p a A· K. 'B. Y llJIIIHY ll! npBOM!jCKO TSKMH'Ittbe e08Btli3Jit CMO Ce, heMO CBaKe He}J.tJbt no je.n:aH JJ.SH pa}J.HTH H3 paCKP'IHBStbY pyrueBHH8. }J,o CII}J.II CMO CBOje o0aBe3e HCOYtb8B!Jle H CSMO Ha paC· KP'IHBatby PYllitBHH8 JliJit CMO 760 pa,llKKX CITii. ,1;8 I5 o c. E p o JJ.. C. M. Ca npBHM IJ.!lXOM Hosora npoJbeha OlKHBjeJia cy Hewa cena, pacnjesane ce paJJ.He 'JeTe, aa6HjeJIHJIH HCTOM HacyTH fiYTCBH H HaCMHj3Jie Ce CeOCKe KYflHUe 6jeJIHHOM CBjelKera Kpe'Ja. Y ceJiy ITononHMa lKeHe H OMJiaJJ.HHa nonpaBHJie cy H HaCyJie lliJbYHKOM nyr OJ( CeJia ilO lUK0.1e, Y .llYlKHHH O.ll 2 KM. J.1srJieA H ypCJJ.HOCT TOra nyra npHjaTHO ]J.jeJiyje Ha CB3KOr H3MjepHHK3. lliKOJICK3 )l.jC113 BeCeJIO H Ca JI3KOhOM CKaKyhy no tbeMy, HeMa BHwe MY'IHOr H3BJia'letba onaHaKa H3 rycrora rnHOa, Kao wro je TO 11.0 cana 0HJIO. Y pa,ly je HajBHwe rpy;ra YJIOlKHJia JJ.pyrapHu.a Py)Ka BojHh. Ca:>ta je ypc.n.HJia l 0 Merapa nyra. Y AMaJIHjaMa lKeHe cy caMe pacKp'IHJie pyweBHHe OCHOB· He WKOJie, Koja je cpyweHa 1943 ro.mme. Cse cy uurJie CJIO· .lllHJie Ha jeJJ.HO MjecTo H .n:ose.1e 3rpa.uy y peJJ.. Y MarHojesHhy lKeHe ca OMJISJJ.HHOM nonpasJbajy nyr, jep cy csjecHe JJ.S je 38 paJt CBI!Kt BPCTe llYT HeQllXO]J.aH. Y }J,parSJbCBUY cy ce lKeHe o0aBe3aJie JJ.a he 3a 3a.n:pyry orKanl 100 liaKoBa H aeh cy npHCTYllHJie pa,uy. Ca.na, y A06a noJbCKHX pa)loea aaMax pa.na H raKMH'Jetba nocrHhH he spxyHaLt, Hapoquro y nliOAHOj CeM6epHjH, fAje opaHHU.a 6oraTO Harpafjyje CBaKH TPY.Il. E H j e Jb H H a. .Lleca MapjaHOBHh >KeHe Epec1oaa, CtaHapa H Je.'lacKe paJ,u.ne cy Ha nonpaa.'batby nyreaa KaKo 611 Mor.u JIIKwe npesosHTH xpaHy H ous.1y po6y y sa,ll,pyry. Ttll:IIH.. 14 M. Y. C. 0KonaH je paca.nHHK npe,u THTOBOM nelinHoM. OcmwlieH je BOJJ.OBo.n y .liY)KHHH o.n 500 M. Ha nonpaBU.H 3aJJ.PY}f{He arpaJJ.e paJJ.HJIO je 80 oco6a, seliHHOM lKeHa. YlcKonaHo je 97 3 np}f{HHe sa llO,!J;HSalbe KYJITypHor .!lOMB y Tpy6apy, a OCHM TOra jow je Y'IHtbeHo .nocra Ha Kpe'letby sofia, Ha Kp'letby H o6pai)HBatby tbHBa H .71HBa,lla nopo.nHUaMa naJIHX 6opaija. BpHje.nHo je cno· MeHY'I'H llHOHHpe OCHODHHX lUKO.na, Te !)aKe fHMH33Hja, KOjH Cy C3MH CTY1..13Jili 30 M 3 KBMeHa H 22 ~1 3 pa3rPHYJIH no UeCTH H o6pa.nHJIH 1000 M2 6awre. Pa.nHHLlli H werpTH lliHnaJJ.a pa.liHJIH cy H3 OllPBBJbBtby llOJbOTipHBPC.liHOr a.naTa H npeKoBpeMeHOM Ollp3BJb3tbY CTape JIOKOMOTHBe Sa npBOM3jCI<O TaKMH· 'le&e. )], p B a p. Pa.n:Ha rpyna lKeHa )J,psapa .naJia je 87 pa.nHHX .naHa. CryuaJie cy 28 Ky6HHX Merapa KaMeHa, H3Be3Jie 97 M 3 aeMJbe ca Ko~ocjeKa, KojH ce no.nHlKe JJ.YlK rJiaBHe yJIHUe )J,psapa. rpyna lKeHa paJJ.HJia je na no.n;H3atby KOJiocjeKa, a crapnje lKeHe cy HX nocjerHJie ca noHy;:r,aMa. )!{eHe ceJia Tpy6apa y aaje,n;HHLIH ca ocraJIHM <j)poHTOB· CKHM opraHH3aUHjaMa o6aae3aJie cy ce .:~a he H3rpa.:tHTH sa.'l.PY)KHY 3rpa.ny. 0He cy ;~.a.ne 98 pa;:r,HHX .n;aHa ca 69 yqecH!lUa Ha cje'IH H npeaolKel:by janHje 3a cnoMel!yty 3rpa.n:y. Crap11je lKeHe pa,llH.'Ie cy Ha 'IHwlietby ruKoJICKHx npocropHja, H36aU.HJte cy 74 M3 MarepHja.~a ca nopyweHHX arpa.n;a. Pa;:r.Ha rpyna lKeHa ce.na ITo.:tona pa.nHJia je Ha onpaBKY uecre. Ta je rpyna CBCT3BJbeH3 0..1 58 lKeHa, KOje cy 3je,!J:HH'IKH nonpaBIMe 2 !Of u.ecre, a y cso~t ce.~y oKpe'JH,1e cy 23 npocropHje OHrnra. Ko.iH~ra Hnje 1nrao Ko .:~a pa;lH. >KeHe cena MoKpoHora. ITper<aje, ITpeo..1ua, cryLta.le cy 28 M3 KaMeHa H HaseaJie aa Hacrrn ueCTe 67 :>~ 3 cryuaHora KaMeHa. >KeHe ceJia llilrnOBJbaHa pa!lHJie cy Ha nowy~1.baBatby 3eM.'bHWra Hcnpe.:~ THrose nehHHe. Pa.a,H.qa je rpyna 0..1 132 .npyrapHue, Ko.ie cy raKoi)e oKpe'ln.ne JJ.Ba ae.mr<a ll!JbHBHKa. )!{eHe Boc. Ocpe.:taKa .naJJe cy 234 P<l.lHa .naHa, pa.:tehH H notr.Hil<yl\11 3rpa.ny y Kojoj rpe6a .na omO'IHe P3.'l OCHOBHa lUKOJJa. JJ. p a a p. Mapa XoJJ.aK �Uib2 O.n l8H8 !I llpmtH3 Je }' nora H 18 8 ·nuja npt:63I;I!6anaHa Ha JKe;be3BHqKy npyry. LJ:om.m CMo H O,!lpe!,eHo K"ecro, f:l!e CMO H3W.lH sehe Xpne C .lO)f{ eHHX ,.1psa, IIOJJ3 KFI· erpa y,ila.'beHHx 0.1 npyre. 3a TPH .1aHa pa,!la 137 >KeHa H P2.lHHKa 113HHje.10 je 197 .leTapa .1PS8. 0B,!lje ce IIOK838JI8 Ra ·spe.lHHja H Hajnojf{pTsosaHI1ja )lparm-~>a PajHfi HS MoKpoHOra li JosaHKa llio6oT HS BH,!J.Osa cena. CaMa )lparHlba HO· C a _ie O.ljC.lHOM ITO 14 6yKOSHX J.ljenaHHU.8. •o 0 p e K a j a. )f\.:He 1\\0AJ)Bqa DOCHna •• e cy OJ, YHI\OM II DO:tp!lliRJie neCTY caora pejoaa. )!{ene Cpesa SJJaCeHH'IKOf y'leCTByjy y CBI1M aKI.(I1j8M3 Ha o6HOBH mtwe seMJbe. Pa.n,HJie cy Ha nonp8sJbalby nyresJ, P8lli'IHWhaBalby pyrueSHH8, CDKJbYUJbalby TCKCTI1JIHHX OTD:l· .a.aKa. Y cpesy pa.n,H 140 aHaJI¢a6eTCKHX Tel!ajesa ca se.1HKH'I 6pojeM IIOJIDSHHKa. Y l)a'IKOj MCHSH y KOjOj Ce xpaHH 220 .njeue cas nocao o6asJbajy .ll06posoJbHO aHrl1¢awucTKHH>e rpa.n,a. 38 csoj no)f{pTBosaH pa.ll opraHHSJ.IHj A<t>}!{-a 8JJaceHHUa IIOXDa .~,eHa je Ha OKPY)f{HOj KOJHpepeHL\HjH y TySJIII ~an Haj6oJba u Ha.iaK'TII!JIIH ia cpecKa oprami3J.1Hja. 8 }!{eHe OuaKa pa.n.e Ha nonpasu.H nopyweHor OMJJa.LJ.HH· cKor .LJ.OMa y saje.n.HHU!I ca OMJJ8.LJ.HHOM. }!{eHe OuaKa noMaraJJe cy Hapo.n.Hmt sJJacTHMa y pacno.n.jeJiti cou.uja.QHe noMofiH. CaKYIIHJie cy 10.650 .1J.I!Hapa H riOCJiaJie KaO IIOMOft Haruoj paTHOj CHP048.1J.H. }!{eHe )lot-~>er CsHJiaja .naJie cy 450 P8.D.HHX .ll,8Ha Ha nonpasKy u.ecTe. 0 u a K. neJieW Ha csojy HHHU.HjaTusy .n,oruJie cy iKeHe H3 ce.1a BIHHHe, rpa60BHHI<8, Pa.n,HWHft8 H Ope .r~pal)a .n,a IIOMOfHY >I<CHfDI8 Jby6ywKor Ha pa)ly y .n.jel!jeM )lOMy. 5opf.11! II 6aTaJboHa Hapo.n;He op,6paHe no:.~orJIH cy »<eHaMa y pa,ly. 0,;:! cy ce y pa:t T2KMH'IlMII H TOfa }.laHa >KCHC CY JI.8.1e 50 C3Tl1. )laH8C, I<a,J.a je npoJbeTHa cjeTBa y jeKy n.:elle ceJia 5nja'le y 3aje,'J,t1HUH C8 OMJia,llHHCKOM opraHHSaUlljOM HCKp4!1.1C Cy sehH KOMIIJICI<C seM;"bHlliT8 H SaC3,'li1.1C npeKO 4QQQ KO\IU;t:l pasHHX ca,lliiHU.8 S8 Ka .1eMJbelhe soh8Ka. )KeHe fpa6a, saje;t:w C8 OCTaJIHM H3PO.l0~1 nonpaBJba.'!C CY fJiaSHY f.leCTY Y CC.W I IIYT KOjH 80;1,11 y IIOJbC 1 I<aKO 6H CC OBOfO)\liUllba iJ;eTSa lU ro 60JbC HCKOpi1CTI!Jia, jep je IIOJbC pe;(OSHO CBaKe I'O.ti!He 110· IIJI8SJbCHO y .ll,068 >I<CTBe KYI<ypysa. Jb y 6 y ill I( If. Tp H a n a. AHI)a o. }!{eHe lliaMU.8 T8KMH'IHJIC cy ce Ha CSHM IIO.Ib!HI3 pa.a.8: npeHOCHJie cy up11jen sa noCTpa,:I,a.1e Kyhe, <me n11e H rpa,InJie nacune H srpa.1e, O,lp)f{ana.>e 'IHTaJial!Ke rpyne, 'llljn ce 6poj Y3SOCTPY4HO. Hs.nasaJie cy SH.l\HC HOSHHC H OCHIISDJie HOB€ 8Ha.~¢a6eTcKe Tel!ajese. B o c. ill aM au. ,1 aceH 11 u a. I-fa je..'\HOM eacraHI-:y J\<j)}l{-;l IHDI:.'bHBO liP:lfll ,lHCKYCHjy HCKO.'mKo cKrommx >KeHa ceJia. T:;:.:;..:t'leibe je y jeKy. fp:l..'\ 11 no.npy<d8 113IIOCe csoje o6ase3e. I b,;oce ycnjexe, c6jm::.1.y,iy T8KI.III'Ielbe, a pejOHH ce ~tel}yco5Ho nr•TC'!'II4Y H:l pa,l. H!Ije]lall ue >I<Cillt .18 ocraHe S8 .llPYrl1~1. CuaEa ;KeHa >lcC.'!il .na H,cn pcjOH 6y;te Haj60.'bli Y TOKy II lla :<pajy T8K~lf1<1Cfb3 . . Je;~;lH ce pejoH o6:mesyje IH1 900 pa.nHHX .l<ma, a .npym seh o6ehana lQQr) pa:umx ,!lalla. JeAaH o6ehana qen.pu 6po.ia Sif,'liii'X HOSfl!l3, a .'i.P)fll O,'l=>laX CK8'1C 1!3 neT liT.'(. CJiyruajy 11X .llPY· rapaf.le ca ce.1a 11 CTpene. )lo;Iasll pe.1 Ii na lbi1X ;ra n oHe H3Hecy cs o.ie o6ase:;e 11 ycnjexe. I k'!arO.lHO ce oue ocjehajy jep Cy AYOOKO ynjepeHe ,ll3 He ~10ry HH li3;I31!CK3 IIOCTHhH OHO.mKo P3..liii1X ;J:ana Hn r:o.lliKO ce o6asesyjy .npyr:JfJlille rpa;ta. Opsa 6oja;K.o1130 o6eh:~je sa L1Hje.1o cnoje no:<PYLJje 100 pa,.'IHiiX ,:t ~·1a, a Jtpyra ca TCrOTHO~I cy~IH.>O~I o6ehaua !50: :tO a eTO sa 13, M0)!\.13 H 200« II T8KO pe.a.OM lbi1X Ce;ta~I OCahl KpCT3.1C CY CC Y TOM HCTOM 6pojy. - na wTa cTe 11.0 ca.na ypa.a.11Jie? - mna\y !!X HeKe IlPYrapuue. - ETo, Hac neTHaecT HacyJie cuo 11 nonpasuJie f.ICCTY y JlY>KHH11 O,ll 3 KHJIOMCTpa, OTK3JIC CMO ,lleCeT ljaKOSa Sa Sa,llpyry, 3JIH Ml1 TO H HC pa'lyHa!.IO, jep HHCMO CaMe pa,1.1,11JIC H8 ~CCTH, Hero Ca OMJ18.lHHOM. Ka.n, cy 11spe.n.aJie UHjeJin pa.n, 11 I<aAa CMO ca6paJie pe3YJITaTe SH,lljeJio ce .a.a je csaKo no,llpyqje seh .n,oca.n,a }.lasHo npeMaWHI!O 6poj .n,aHa, Ha KOjH cy ce OHe ca.n;a TaKo 6oja)f{JbHso o6aseS!IBaJie. To je Haj60JbH .ll,OKBS lbHXOBe CKpOMHO· CTH H AOKaS KOJIHKO je )f{HSOT Hallie CCJb8HKe IIPOTK8H H8· nopHHM pa.noM. Pa.n, je sa IbY IIOCTaO H3BiiKa H OH3 He YMHje Jla 6pojH pa.n,He }.laHe, jep .n,pyr11 sa lhy H He nocroje. 5 H i e Jb H H a ,ll;eca H. )l. )i{eue )l. Tpdase .10 ,llaHac cy ;1.a.1e 11.f p,.JJ.HIL" .:taH.I y OKSHpy Il!)BO~IajC!<Of TaKMII'IClba, IIOnp:mu.~e 5 KU UCCTe V 38je.lHHU.H ca ocTaJII1M opraHHsauHj8.Ia. CaMe cy o6pa 1'! 1e 6aruTy O)J. 2 AYHYM8 SCM.'bC, nocjeTI!.1C cy llll!CpH.JT H O.llHI".e1e 234 KOM8}.l8 jaja, 12 Kf C•18HHHC, 2 Kf MaCTH, a T0,1HKY HCTY KOJII1'lHHY OAHHjeJie cy y Jljel!jH AO~I. TaKO IICTO OAB)'I{.'Ie Cy 33 ,lljel!jl1 .ll,OM je.n,Ha KOJia ,llpsa. )l. Usua M o .n, p H q, Muna Y!enau Fpaa je OllUULheH - :JICeHe ce oa~owpajg )lOCT3BJb3MO BaM pesyJIT8Te pa.n,a npsOMajCKOr T8KMH· '!elba cpe3a TPH8SCKOf. Y 3aje,.lHHL(R C8 CBHM aHTHcPBWHCTH'IKH~I opraHH31lf.IH· ja.ta, )f{CHe )lolbe TpHaBe ca 193 pa,llHa .a.aH8 nO'IHCTHJie cy 7 KM waHua noKpaj f.ICCTe H npe~mjeJJe npeKo Case 50.000 KOM. L\p!ijena sa WKOJIY, OKpC411Jie 2 srpa.n,e (sa IIOTpe6e YCT8HOS3). }!{eHe 3a6plja ll.8J!e cy 186 pa.lHHX t~.aHa. Opol!HCTI!.1e 8 KM waHu.a, oKpe4H.1e je..'\HY srpa.ny. }!{eHe Cyxor OoJba }.laJie cy 69 paAHHX .ll8Ha. Ool!HCTuJJe cy 6 KM waHL\8 ys ueeTy 11 srpHyJie 6JJaro. )le)f{yp8Jie cy y WKOJICKOj KYXHlbH. 15 �iKeHe KopeHnue .Iaile cy 10~ pa!J.HHX .13Ha. 3rpH\'.le 013TO Y .J}'iKHHH ..j K\1 UeCTe. • :>KeHe Jalbapa .=~a.1e cy 160 pa,li.HHX .a;aHa, Do'lHCTHJie cy 5 K\1 UCCTC, OKpC'lH.1e 6 3rpaJJ.a, ,!I.C}I{ypaJie y WKOJICKOj Ky· XHlbH. )f{eHe 4eHrHha .a;a.'!e cy 100 pa.'J.HHX .a;aHa. OnpaBHJie cy 6 K~l UeCTe, 3fpTaJie 6JiaTO, B)'KJIC KaMCH H 'li1CTH,1C WaH'lCBC. )f{eHe Teo'laKa ,11.aJie cy 130 pa.:lHHX AaHa. KyaaJie cy 3a CHpOMBWHY ,ll.jeuy KOja Ce XPBHC y WKOJICKOj KYXH!bH, )f{eHe Cpe.:tl'be TpHaBe ,11.aJie cy 60 pa,!lHHX .a;aHa. Onpa iHJie Cy 3 KM uecTe, HaCHD3.1C KaMCH, OKpC'lliJIC 5 Kyfia. Rad zena na socijalnom polju 2ene nasega rejona dale u za nasu sirocad 1.375 radn ih sati. One su posjetile vise puta domove, bolnice i obdarile mnoge borce raznim ponudama. Ovih dana ispratile su velike povorke izbjeglica koje se vracaju svojim kucama. Ucestvovale su u sabirnoj akciji za nasu djecu. Za spomen -plocu palih boraca u Sarajevu sakupile su 12.154.-, a za stampu 3.220.- dinara. Sarajevo. IV rejon 0 ze ne zaborauljaju narodnu vojsku ( Ekipa iena Mostara na radu) )l<eHe 5a!bHue ,ll.a.~e cy 71 pa.JHH ;:J,aH n ya nm10h ocraJJHX opraHH33J.J.Hja onpe:.tH,le Kyfiy 3a , tjCCHH O.J60p, OKpC'lH.1e 4 3rpaAe. }KeHe .Mo;rpaHa .:ta.le cy 120 pa,aHI!X .llaHa. 0Kpe'lH.1e 7 Kyha CHpOM3WIIIUI DOPO.lHUa~ta, 3rpHy,1e 6.~aTO C3 uecre y .lYlKllliH 5 KM. )f{ene f JiaBH'lHUa ,l3.1C cy 50 PBAHHX ,!lBHa. 0KpC'lliJIC CY 5 3rpa.:ta (2 WKO.'Ie 11 3 Kyhe), OKP'lHJie je.a;ny 6an1Ty. )f{ene Yr.oeBHKa ,la.~e cy 63 pa,I\Ha ,llaHa. 0'lHCTHJie cy 5 I<M wanua 11 3rpHy.le 6.naTo ca uecTe, HcneKJie 2 aaroHa Kpe'la Y KOpHCT .llPlKane. Dope.a; Tora }I{CHe nawera cpe3a caKynH.le cy 400 Kr TeKCTH.'IHHX oTna,llaKa. CaKynJbeuo je cjeMeHa 3a noMoh 8Jia· CCHHuaMa 400 KHJ!a. Dpe.a;aTO je ,llje'ljCM A0~1Y, DHjC.'hHHa JOQO Kmla;I,a jaja, a 380 KOM .a;je'ljHM KYXH!baMa Y HaWCM cpe3y . .lJ.jetmjH\1 KYXH!ba~ta npe,llaTo 100 Kr c.laHJme, a A.ie· tJHjeM ,!I.O~IY y oHjC.'bliHH 44 Kr. 17 ,!ljeue KOJIOHH311PBHO je Y HaweM cpe3y, a OTnpe\IJbCHO y ,llpyre ¢e.'J.epaJiue je,ltlHHue 45, 42 je cMjewTeHo y A.ie'ljH .llOM y oHjeJbHHH . .D,aJie CMO 5 YOICH11X HOBH!Ia 11 TO: Y .lJ.O!bOj TpHBBH 2, y Yr.'bCBHKY 1, y CyX0\1 no.by 1 H y 4eHrahy 1. 345 }I{CHa je H:JY'ltt.lJO 'lHTaTH H fii!C3TH, 0Taopene cy 2 'li!TaoHuue 11 TO y .D,orbOj TpHaBtt 11 4eH· rHhHMa. 4HTaJia'lKiiX rpyna mt::J\10 YKYIIHO 15, r .:t.ie ll<eue pa,Je aaje.a.no ca o.wa.JHH0\1, Ha Koju\la ce upepal)yjy 'llaHuH H3 :.5op6e« H :.Hoae n<eHe«. Y ,Uo!Uoj TpitaBH HM<DIO noce6Ho 6 'IHTaJia'lKHX rpyna, Koje ca~10 m:eHe noxal)a.iY, a y ocTa.1HM CCJIHMa pa,!I.H ce y 3ajC,IlliHUH ca 0\IJia.!IHH0\1, 4HT.1a'lKH. I rpynaMa npHCYCTBOBa.lJO je 458 }I{CHa. )laT je jelaH 6poj 3H,!lHHX HOBHHa H TO Y }lo!bOj Tpti3BH. c yX 0 n 0 .'b e - T p II a B J. Aul)a cyKaHOBHI'i U srczu Bosanski Samac svi n1jesni odbort AfZ-a pokrenuli su na rad nase zene antifa~istkinje. Kroz koje god selo proctete vidjecete grupe zena koje rasclscavaju ru evine na~ih porusenih i popaljenih kuca, poprnvljaju i nasipaju ceste i puteve. Za vrijeme odmora grupa zena SJedi na ledini I cita svoj list :.Nova Zena«. Danas je se1o u svakom pogledu po~lo naprijed. Ciste su n.ie~;ove ceste, okrecene kuce, oluecene vockc 1 pometena dvorista. B o s. S a m a c. M. Uzelac t6 Vrijedne clanice antifasisticl<og fronta zena razvile su zivu al<ciju u radu za nasu Armiju. One su oplele 19 pulovera i 60 pari carapa za bolesne borce. U ovom pohvalnom radu nasih. antifasi tkinja ucestvovalo je ol<o 120 zena Srpkinja, Musltmanik i Hrvatica, koje su vunu sakupile putem dobrovoljnih priloga. Vrijedne ruke ciste i ureiluju ulice Bijeljine U ovom radu narocito su se istakle drugarice: Stana Lucie, Mandurevic Smilja, Savic Desa, Ilic Spasa, Savic Ra· dojka, llic Mila, Kunton .hlka i dr. P a I e. Antifasistkinje Zavidovica sakupile su za djeciji don1 u Zepcu I korpu jaja, nekoliko konzervi i drugih stvari. Prilikom posjete doma 22 aprila darovale su djecu sa 60 paketica I1rane i slatkisa. Z a ' i d o ,. i c i. Begovic Bisera �Zene reza Tesnja akupile su za djeciji dam u Zepcu _ kg -uhog voca, 20 kg pekmeza i 30 kg krompira i posjezajednicki djeciji dam. T e 'an j. Mi zene Te~nja sa~ile smo na~oj ratnoj sirocadi rublje i odJjela od materijala kojeg smo dobile od socijalnog odjeljenja 0. ·o-a. U radu su se narocito istakle drugarice: Stefica. Hajra, Jull<a, Anka i Staka. Zene se brinu za lwloniziranu ratnu sirocad kojih ima 172 u nasem srezu. Uz to smo popisale :H siromasne zene, l<oje su se porodile iii se nalaze pred porodom i od starih odijela prekrojile smo poterbno rublje za novorodencad. Povojnice su pakovane u pakete i upucenc preko mjesnih odbora zenama majkama. T e san j. J\1. tl. s. Zene Teslica dale su 600 radnih casova: sasile su 108 komada bluza, 108 pari hlaca 126 ko;uJja, 127 gaca, za djecu od 7-14 godina. U sivanju su s·e istakle drugarice Danica Tomljenovic, Marica Ri tic, Draginja Kujundzic, Marija Saler i Rozalija Colja. One su na konferenciji pohvaljene. Na teritoriji Teslica otvorene su cetiri !{Uhinje u kojima' nase zene dobrovoljno rade. Jankovic Mira T e s l i c. U Janji su zene o novale kuhinju za · siromasnu djecu, u kojoj se svakog dana hrani 150 ucenika. Njihove majl<e su vrlo zadovoljne paznjom i staranjem vrijednih drugarica i sa voljom se odazivaju na svaki rad na Jwji ·e AFZ obavezao u p rvomajskom takmicenju. B i j e I j i n a. Desa M. 7 aprila 1946 godine krenuo je prvi transport, oko 500 izbjeglica iz Brckog. Vracaju se domovima oni, koji su za vrijeme rata morali napustiti zavicaj i naseliti e u druge krajeve. CJanice odbora AFZ-a brinule su se za njihov i pracaj. Kuhale su im toplu hranu i za valwg pojedinog pripremik paket hrane i odijela. B r c I< o. Siba Mu ic Na Kiseljaku je odrzana lwnferencija sreskog odbora AFZ-a. Podnijeti su izvje~taji o radu iz kojih se ustanovilo da su zene bile vrlo agilne. Diskutovalo se o zadacima prvomajsl<og takmicenja. Podnoseni su rezultati radova na putevima i na obradivanju zemljista. Zene Fojnice i I<iseljaka dale su uspjelu prircdhu, ciji je dohodak namjenjen za izdrzavanje djecijeg doma u Zvorniku. Proslog mjeseca organizovale su sabirnu akciju u novcu hrani, i to odnijeli invalidima na Cengic Vilu. F o j n i c a- K i s e I j a k. Za djeciji dam u kojem je smjesteno 65-ero djece u Kotor Varosi, nase zene sasile su 34 l<aputa, napravile potrebnu drvenariju, popravile 30 pari cipela, popravile banju i lwhinju osisale 60-ero djece. K o t o r V a r o s. Vuka Pored rada u svojim kucama zene Bosanskog Broda neumorno rade u skolskoj kuhinji u zelji da time pomognu nase n,ajmlade. Na terenu na~ega sreza radi 5 ~kolskih kuhinja. Svakog dana po 120 zena kuha u tim kuhinjama. One na dobrovoljnoj bazi skupljaju drva, hranu, i sve ostale potrebe kuhinje. Sa podrucja naseg sreza iselili su se svi muhadziri Hercegovci, koji su se 1941 godine doselili u na~e krajeve. Pri mjesnom narodnom odboru u na~em gradu organizovale u se prolazne kuhinje, koje su radile za vrijeme njihovog preselenja. Bas. Brad. Ovih dana otvorili rna strucne tecaj~ve, lwje su zene sa veseljem prihvatile. Do sada smo organizovale tn tecaja !livanja i krojenja gdje SlllO okupile veci broj !ena. Preko tih tecajeva mi i vaspitno djelujemo na na:e zene. L j u b u ~ k i. N. D. Zene grada prikupile su 180 kgr. brasna i u zajednici a zenama sela 1500 komada jaja od cega je napravljeno 500 kg rezanaca za djeciji dam i skol ke kuhinje na na em terenu. U zajednici sa socijalnim odjeljenjem razdijelile su 940 paketica i nesto robe siromasnoj djeci i ratnoj :;irocadi. L j u 1J. u ~ k i. Nona Dizdarevic Besplatno siju za nase najmlaile Nedavno je otvoren okruzni djeciji dam u Gracanici u kame se nalazi 150 djece ratne sirocadi. 128 zena ucestvovalo je ovih dana na opravci i ciscenju doma. U Djecijoj nedelji zene nisu zaboravile djecu nasih palih boraca. Prikupile su za njih 577 kg razne Iuane, 317 komada jaja, 14 komada raznih konzervi, 87 pari carapa i raznog odijela 36 komada. U pri· lozima za nasu djecu narocito se istakla radnicl<o-namje~te­ nicka zadruga koja je dala prilog u novcu i rubi u vrijedno, ti od 5.000.- dina ra. Ovih dana prcdato je borcima Narodnc Odbrane 80 pari carapa lwje su zene same isprele i isplele. Zene Graeanice ne zaboravljaju ni svoga rukovodioca u ratu i miru Komunisticku partiju. Za nju su sakupile prilog koji su dak zene sela i grada u iznosu od 4000.- dinara. 0 im toga na priredhi koju je nasa omladina davala u !wrist KomunUicke partije zene u pripremile bife od svoga materijala u kori t te priredbe. Gracanica. v:L. Antifasistkinje Kreke rade na vim poljima za prvomajsko tal<micenje. Prva su im briga: invalidski, segrtski i djeciji dom, koji nosi ime Ivana Markovica-Irca. Zene obilaze te domove i daju punu pomoc. Kada se ukaze potreba peru rubljc. krpe, siju, ciste prostorije itd. K r e k a. Per ida Zamolo (Nastavak na 20 strani) 17 �Y cAo6oau Hapoa paau Hapoa 2paau l.facosu iJo6poBO./bHOl paiJa .sa H.awe ce.11o ( ;JICeH.e Mociilapa H.a paCJy y ce.~~y PawiilaH.u} : ~ ·· •. ''< "' · �. ' 2/leHe EujemuHe Kp!le pywesuHe mt iJl ucpa w uc iii KU It> a ·.l PasHUM spciiiaMa pa/Ja uciiyHJasajy oHe csoje o6asese u .Auzaoo JyiiiapH>e yMuBaJbe y opJ~caBHOM /JjettujeM. ooMy y Capaju �v Zene uce ... Zene naseg odjeljka odrzale su 10 citalacl<ih sijela. One su gledale film »Capajev«. To su bile vecinom zene koje do danas nisu liJile nikada u kinu. Odjeljak Logavina U nasem gradu rade tri analfabet ka tecaja, koji posjeCUJU najvi'e zene. Tu su Muslimanke ce to stare preko cetrde et godina, pa zene Srpkinje i Hrvatice koje sa puno volje pris tupaju citanju i pisanju. One cesto na citalackim grupama komentarisu o politickim dogadajima kod nas i u svijetu. Po tome e moze vi<ljeti da se i nase zene politicki vidno uzdizu. B o s. S a m a c. M. U. ... Cas odmora 2:ene IV rejona, upornim radlom na prosvjetno-kultur:10m polju otvorile su 25 analfabet kih tecajeva. Pocetkom aprila 9 tecajeva zavrsilo je rad. Uspjeh je zadovoljavajuci. Osim toga radi jo!i 46 citalackih grupa sa 1055 zena. Ova sijela pohadaju zene i muskarci. Koliku ogromnu vrijednost pret.tavljaju ove grupe vidimo po tome sto je interesovanje za drzavne i drustvene probleme svakim danom sve vece. Sarajevo, IV rejo.n Oct 126 nepismenih, lwliko ih je ukupno popisano u nasem odjeljku, 57 polazica zavrsile su analfabetski tecaj. Sada rade dva analfabetska tecaja sa 43 drugarice i jedan produzni tecaj. Ostatak nepismenih zena moci ce da pohada tecaj tek u jesen, jer vecina od njih imaju novorodencad iii su bolescu bile sprijecene da pohadaju ove tecajeve. Po zavrsetku tecaja podijeljene su na prigodnoj priredbi knjige i brosure. Tecajke su posjetile dva puta kino i jedanput pozoriste. Cetiri tecajke dobile Stl besplatan pregled ociju i naocale. u nasem odjeljku radi 7 stalnih citalackih grupa u kojima je obuhvaceno 253 zene. U Bihacu je otvoreno sest analfabetskih tecajeva koje u najvecem broju posjecuju zene. Sval{im danom poslije podne iz svih kvartova promicu zene, polaznice tecajeva ponosno noseCi pod zarom iii pod rukom bukvar i sveske. Nedavno je jedan tecaj zavrsilo trideset i osam zena. Devet od njih zavrsilo je tecaj sa odlicnim uspjehom. Medu njima istiCe se drugarica Kadic Rahima stara 55 godina. B i h a c. Karapandza Andelka PISMA IZBJEGLICA KOJE SU POHADALE ANALFABETSKI TECAJ Odjeljak Bjelave, Draskovic Adela Na nasem odjeljku u Kosevu uspje~no radi 5 analfabetskih tecajeva. Oni se medusobno takmil:'e koji ce bolji u pjeh pokazati. Sarajevo. Amalija Pa 'I\Utini Prolaze dani, analfabetski tecajevi zavr~avaJu rad te svakim danom imamo sve vise pisrnenih. 13 marta zav~en Je tecaj kod Dzamije u Teslicu. Tecaj .ie pohadalo 13 drugarica i sve u zavrsile sa odlicnim i vrlo dobrim u pjehom. Medu drugaricama koje su pohadale ovaj tecaj, pohadala je i drugarica Vasva Galijasevic stara 50 godina. Drugarica Vasva jako je slabog vida obzirom na njezine godine, pa i pored toga zavrsila je tecaj sa vrlo dobrim uspjehom. Drugarica Vasva prica o utiscima vojim za vrijeme tecaja. :.Punih pedeset godi::la bila sam corava kod oci)u. Cini m1 e da am istom sada ugledala svijet«. Pedesetogodi.nja drugarica Va va potpuno je sretna sto je nauCila citati i pisati, sada a velikim interesovanjem cit a :.Novu Zenu« i na •e novme. T e s I i c. 20 M. Jankovic Tesanj je do rata bio najzaostalije mjesto u Centralnoj Bosni. Slabo je ko od omladine pohadao srednju skolu. Tokom rata narod se je osvjestio, uvidio potrebu znanja i ad u cjelom srezu radi oko 117 tecajeva ali moramo priznati d~ te tecajeve ne posjecuje veci broj zeno. �U gradu i puiferiji rad1 7 te~ajeva, s kojima rukovodi asa narodna Yla ·t poduzimajuci zim. ku kampanju na· 6 fena i jedna odmladinka. Narocito se u tom radu istakla rodnog prosvjecivanja naisla je na puna razumjevanje i pri· dru carica Vera koja rukovodi tecajem jedne mahale a na hvatanje kod sirokih narodnih masa. lstina da je u tome radu kojem ima 60 drugarica. Po cjelo poslije podne radi na tebilo i znatnih poteskoca, slab a odjeca, o kudica u pi ·acem priboru, pomanjkanje podesnih vecih prostorija za odria· caju, odr.Zava sa njima konferencije, upoznaje ih sa nasim zakonima itd. Ali se i za polaznice moze reci pohvalno da su vanje tecajeva za nepismene i slicno, ali i pored vega toea uspjeh te akcije prilicno je na visini. nlo disciplinovane, sve redovno dolaze i to svaki dan zelcci da sto prije savladaju :Jepismenost. Narod Modrice takoder je shvatio vazno~t te akci:e te Drugarica Emina takoder rukovodi sa jednirn te~ajem se je u punoj mjeri odazvao. Na tome srezu ima svako selo gdje ima 40 polaznica. Sa jednim tecajem je vee uspjesno zapo jedan iii dva tecaja i citalal':ke grupe koji su obuhvatili vrsila i drugarice su i i pit polagale. Neke odl tih drugarica svaki zaseok a narocito veci broj zena. ponovno polaze i ovaj tecaj iako su uspjesno zavrsile govo- reci: »Hocu draga da dobro utvrdim, neka mi ostane u glavk Minka, Zlata, Vakija i Refija takod e r neumorno rade na tom poslu. Pored zaposlenosti kod kuce i na raznim cluznostima, one mnogo rade, prikupljaju bukvare, teke, olovke da bi obradovale svoje »dal-:e« ko.ii ncmaju zasto kupiti uslcd siromasnog stanja. Mujcsira T c s a n j. Ovi h dana na~i HIH:lfabctsld tec a.\ev1 z~v r savaj u, a nek1 su vee i zavrsili svoj rad. lspiti su polozeni sa zadovoljavajucim usp.iehom. Drugarica Naza drzi dijete u narucju i rani to jutro prije ispita jer "zeli da sama ndto napise na tabli. !<ad je dosla komisija drugarica Naza i ~p i ala je bila punu t ablu recenica, a najluupnijim slov ima napisala je: :.Treba da l.Judemo svi pi meni«. Komisija je zapazila po bi trini i shntanju drugaricu Minu, lwja je u drugom stanju dosla na ispit. Jedna zena govori: »Kada imam slobodnog vremena i:itam na~ li t »Nova 2ena«, jer hocu da vidim sta se dogada u svijetu. Dosta am zivila kao hajva:J«. Po uspjehu u se jos istakle drugarice Hajra, Zejneba, }~ Fata i mnoge dlruge. -~. T e san j. Mujesira H. Smajlovic p Kod nas radi osam analfabetsl<ih tecajeva, koje pohada oko 200 zena. Do sada se najbolje pokazao rad u citalackim grupama, koje smo oformili u svakoj eoskoj ..mahali. Do danas su organizovane 53 citalacke grupe, na koJ•ma e preraduju razni eland iz lista » ova 2ena«. i iz dnevne stampe. L j u b u sk L N. D. tiM ZA VRSE ANALF ABETSKE TECAJEVE, ONE NEUMORNO PISU ... Jl'/., 'Re-eL ~k (.,.dl.A.., rt-INf'~ :.J... ~~~vc~ ~ -~ M .,_....,....,~~...,....vr.... rc~ A q_ , ~ ~ ~ ~ ""--J"utJ..., ~I.~ ·<r'- "' '(I ~1... • tr~..-:J~~~"\1~~ ~ ~tc~ r"f' ~ .:(:..t.,.-a-e-- J I X.t.-oV) ~c( ~i.-t<l-~ ~ ~{/\. .-1 ~""--' d.t....... '"? .t j~, ~~r-- ciA. -;~_L -P"v( .. wz-tt-~ ~ "~ i.~~ kr..:~. . . .P~.twr "·~"""" ~ ~·"~VIA-~ . fj?.,.J.1 ~~ 1.-~ UL ,{ f -_l.'l.ft r4~- :/,[....,~.~ U na~em odjeljku zavrsio je rad analfabebl<~ tel':a.i a odlil':nim uspjehom. lspit su polo~ili 24 posjetioca tecaja. Odjeljak Koval':lci tene uce 2ene su talwder shvatile vaznost znanja i dobar dio posjecuje tecajeve za nepismene a u mnogo vecem broju citalacl<e grupe. Jos prije izvjesnog vremena nekoliko tecajeva je zavr'ilo sa radom. Polaznici ~u polozili ispit, i to sa zado,·oljavajucim u pjehom, a narocito zene. Dolazeci u jedi"te Sre. kog odbora AF2-a, zidovi su ul<raseni prigodnim i pisanim parolama, nevjestom rul·om zena koje su tek sada savladale nepismenost, zavrsile tecajeYe i sretne i ponosne sto su naucile ukrasile su svoje sjedi'te parolama ispisanim vlastitom ntkom . Svjesne su one toga, da nece imati mnogo koristi od zavrsenih tecajeva u koliko i dal.i e ne budu radile i ucile, nadopunjavale svoje znanje citanjem. One vee sa vojim drugaricama u svojim mahalama odr· zavaju citalacke grupe, rukovode S'8 istim, samostalno citaju i uce i redovno o svom radu izvjestavaju svoj odbor. lz izvjestaja koje podno~e maze se zbilja konstatovati da su mnogo truda i ljuhnvi ulozile da sto vise nauce, i da nastoje to znan .ie p rodubiti. M o c1 ric. N. V. DoCi na sastanak, odnosno na kruzok, kako smo mi na· zvale te svoje citalacke grupe, danas je za zcnu obaYeza, koju ona sama sebi postavl.ia. 2ene na kruzoku clobiju obavjestenja o svemu sto ih interesuje. Zena vi 'e nije zaokupljena s~mo kucom, njen horizont se svakim danom sve vise prosiruje, pred n.iu iskrsava mnostvo pitanja, mnoslvo problema lwje on a treba da r je."i i savlada. On a ~e zivo interesujc za doga. daje u svijetu i kod nas. - »Sta je sa Tr tom? Kako ma. e reaguju na teror policije ?c i jos mnogo drugih pitanja. Slika pnkazuje zene w1 takvom jednom luuzoku, a c1ta se i diskutu.ie o Tr,tu. 2ene bez predaha guta.iu svalw rij . da bi po svakom pitanju znale prodiskutovali. Stara .!0\·anlta zena od 72 godinc kaze: »T u t i n e t reb a n i k a J, \ e U n e p ric e. T r s t j e n as i n as c e o s t at il« joj upada i:totako ~tara zena Buric Saha lwja k ll 'Uh 1 svoja tri ina: »S v e s u on i to is to i k o d n a P r ,. o d i 1 i, a 1 i s i I o m ~ e n i s t a n e m o z e p o t a 21 �Oa sc ~ene ne bl suvl§e zamarale oval{vim pitanjima, poslije ~lanaka politiCkog karaktera prelazi se na ~itanje pripovjedaka i pjesama iz »Nove zene«. Ovih dana citamo roman »Nepokoreni« od Borisa Gorbatova. Zene sa velikim interesovanjem slusaju i nikad im nije dosta, jer u romanu vide sebe i svoj zivot pod okupacijom. ./A;~..-- [Jd/,<M- ~ ~~ 0 ii. lf6 26 j~.-v->J.. ~...,_..,.,(. 3 .&..-k<~4-~ .,v__,., J;~ /.;...!~ d.a,p.,c. • /->~;.><,_ k.M~/.. ~u.>J.. ••'l v~~c--f(,.;.i.;. ~AQ..k ............ ~ ~-.;. ~- ,() ~~~(/ 'e J_~~ J" '{ -"" ..jl ..e:J;, !}loA~ ?...,.._ tJ.<b-~ -f9-j[ 1-J-6 1l /"'-"' ....... ~ lj(,.IJ,.;u 2 6. ,JR II w --: 21 /l.J.uch :~ s/.)Y~-j)~J. ,._,;_~ S·:tS f. CJ,i~ sP.r~J<J.. q;.,r.,,t ~~ Po;::!ije cit:mja i diskusije zene se razilaze, i samo cuJes: Y>A jesu dosta jada svakam ovi Njemci nanijeli, pa treba da se i njima sada vraca.« Mostar. Tiul.a Kad sam jednog tmurnog decembarskog dana dosla u kucu odbornice AFZ-a Nure, da se snjom dogovorim o nacinu kako da prikupimo nepismene zene i djevojke u njenoj mahali, ubrzo se saznalo za to i pocele su nekako nesigurno da ulaze u Nurinu kucu. Objasnila sam im svima zasto sam dasla, a one me gledale sa smijeskom na usnama. Bilo ih je sasvim mladih, lijepih, nestasnih, a bilo je i ozbiljnih zena, koje su mislile, da nece moci savladati svoju nepismenast. Tuzile su se na konzervativnost svojih roditelja, koji nijesu htjeli, da ih na vrijemc salju u skolu, pa ih sada neznanje pritiSte poput more. - I sve su se redom upisale i obecale, da ce svaka povesti svo.iu p rijateljicu ili komsi:licu. Taka smo po1'ele rad. Svakim danam se povecavao broj i otvoreno jc sedam tecajeva. Zeljne znanja dolazile su kadgod su magle. A danas nakon tri mjeseca rada imale su jedan od najuzbudljivijih dana u zivotu - ispit. »Cijelu noc nisam mogla spavati," veli mlada i lijepa, Asima. »Ni ja, ni ja.« vicu sve u jedan glas. »Sve sam po jorganu pisala prstom,« priznaje Ziza mlada udovica jednog hrabrog borca. Najstarija u tecaju Nura, zc:na preko 40 godina vee dvatri dana pred ispit ne ispusta knjige i olovke iz ruke. Ne maze nista da uradi u lwei, od brige da se, kaka ona kaze - ne obruka. Ali nije se »obrukala«' polozila je i veli: »Hvala ovoj naso j Narodnoj vlasti, koja se je sjetila nas, koje smo bile slijepe kod ociju. Niko se do sada nije sjetia, da narn omoguci da progledamo na svoje zclrave oci. Ama da nisam nista 11;1ucila, nego svoje ime napisati, pa i onda bih bila sretna. Mali me, da napisem njenu poruku svim nepismenim zenama nase domovine, da ne odgadaj u od danas na sutra, nego neka se cim prije upisu u tecajeve, i da ne misle, da je tesko savladati nepismenost. Jaka volja maze sve da uCini. Jaka volja ce naci vremena za pohadanie tr>raja, naci ce vremena, da se nauci zadaca. - Nura zalt za onim danima, lw.ie je provela u neznanju i u beskorisnim sastancima i si.ielima i veli, da ce sada znati svoje slobodno vrijeme korisno upotrebiti. Grad is k a. Marija Lazic Medu najzabacenija sela naseg sreza spadaju sela Bregovi, Mokri Lug, Solaji i Kostici, koja se prostiru ispod same planine Cemernice, a ukljucena su u Mjesni Narodni Odbor u 22 Solaji. Narod ovth sela ostao je nepisrr.cn OsndnJI M. . 0 Solaji, oformio je dvanaest analfabetskih tecajeva sa dvijesto osarndeset posjetilaca (omladinaca sto ~ezdeset, omladink osamdeset, zena cetrdeset.) Nastalo je takmicenje u ucenju, izmedu zwa i omladine, ko ce prije nauciti pisati i citati. Rekord su odni.iele dvije zene, Rosa i Stana Obradovic, koje su za osam dana naucile pisati sva slova. Prve rijeci koje su napisale bile su: Staljin, Tito. Drugarica Rosa Obradovic, rekla je da ona mora nauciti pisati i citati, jer bez toga ne moze izvrsavati svoju duznost sekretara Franta. Potrebno je u Solaju poslati ucitelja koji bi nastavio i .ios vise pro~irio, zapoceti r<1d, na kulturna-prasvjctnom polju. K o to r- V a r o ~Olga Na kulturno-prosv jetnom poiju u g r ucan'cko!ll sn;zu radt 67 analfabetsl{ih tecajev,l. Od toga bro.!a 17 su cisl o /en ski sa 15 rukovodioca zena. Pri svakom td'aju radi (Jtalacka grupa. U samom gradu imamo 12 citalackih g-rupa. G r a c a :1 i ca. V. L. Pnlikom popisivan.ia nepismeuih u ol'rug-u tuzlanskom utvrdilo se da je u pa.iedinim srezovima wt.ivi~c napisn1en'!J Muslimana. Danas 11 [l~e Muslimanke ma:;ovno ::;tupaju 11 organiz:::ci.ie AFZ-a, pohadaju citalacke grupe, na ko.ie ~II ce~to puta zimu~ dolazi le bose. Obilazima jed'an tci'o1i kn.~~a \'O(ii drugarica F. S. domacica. Njen tccaj posjecuje 45 zeaa i oml::!dink; B i j e I j i n a. Asi}a }f}eHe iiuwy llPYfY TYITY )lpy)l{e THTO, Hajselia TH <!>ana, Ka.n; TH ,na.n;e H )l{eHaMa npasa Yf Hallie ce Ot!H OTBOPHllle PyKe Hallie pa.n;a ce JiaTHllle. Ha~ HaMa ce 1..\pBeH 6apjaK BHje, HHKa.n; BHllle po6osa!ba HHje. ,llpylKe THTO Jby6Ht!HI..\e nnasa HajMy.n;pHja H3Melj' MYtJ.PHX rJial3a Yfase_ne HaC H3 H3jl..\p!bHX ,naHa 0MHJbe HaM nama po,nHa rpaua. )lpyme THTO, lJaiU COI<OJie CHBH njeaaMO TH panefiH Ha !bHBH Pa3BH I<pHJia Balli COI<O,'Ie CHBH, Pa~HH Hapott y c Jio6o~ H lKHBH! CA :\rPAPHE PACnPABE l1 Ko.n; uac y 6p4KOM notieJie cy arpapHe pacnpaae. YfuTepecoBa!be je sem1KO. Te)l{ai..\II H pa~HHI..\H .n;o:Ia3e seceno. CB<!I<O~Ie ce Ha ,1HI..\Y 'IHTa cpelia H 3B,AOBOJbCTBO. 3a lbHX je OCB<!HYO CpeTaH H naBHO 04eKHilaHH ,!l;BH, Kan.a he je;I.HO~l 3a csar.J.a npecTaTH »ara.1YI..\li«, n OHO Ka,na cy ara, 6er 11 raa~a ~OJ!33H.1H pa.J.!l Tec.jJepat~a Ha csojy aeMJby. )loK je.J.Hli sece.1o .1\0Jiaae ua pacnpasy, .npyrH tJ.a.1a3e H3~lproljeHa. Yf Meljy lbHMa HMa H3HHMaKa, a.1111 BPJIO MaJIO. Te)l{aK lie ca.:~.a Aa palJ.H ca BRllle BOJbe, jep ueMa BHllle aeJieHallla, HeMa uapa6roHB34a. Cana ce aOMH Otl I<JIHI..\afua npaBeAHOM aaKOHY arpapHe pett>opMe. Pa.J.HHI..\lf 11 Te>Kai..\H OAJiaae 3atJ.OBOJbHH csojHM KYIiaMa. O.J. caAa he njesajyhH nhH aa csojHM nJiyroM H Hehe HM )l<ao 6HTH 3Hoja, jep 3Hajy t~a paAe aa ce6e, aa csoj Hapo~. TelKaK lie )I{HBjeTH >KHBOTOM 0 KOjeM ,AO ca.n;a HHje CMHO HH .n;a ca!ba, a jolll Ma!be t~a rosopH, jep 6H 6Ho nporJiaweH 6yHTOBHHI<OM H MOpao 6H ,na OKYCH CBe »naCJiaCTHI..\e« tt>aliiHCTH'IKOT pelKHMa, KOjH je lliTHTHO l-heTOBOra raa_ny H KOjeMy HHje 6HJia y HHTepecy ~a Ce CeJbaK OCBHjeCTH H npotly,nH, jep ce 3Hano, .n;a 6H Ta.n;a 6Ho Kpaj Iuerosoj 4H3Miof. 6 p 4 K o. Aurena �KaJt0 lfeMo sacii.ufiiasaiii.u Hawg ojeyg nPEAWKOACKO BACnYfT AI-bE AJEUE ~HHKaAa HaM Ce HHje rOBOPH~O KaKO heMO B3CTIHTaB3TH HaUiy Ajelly, HHKO HaM HHKaKBe ynyTe, HH casjeTe Hllje ~aBaO. (aAa BHAHMO KO~HI<O HaM je A Dp.'Io t1ee1·o cy pO,'l.HTC.Ibll ne3a)J.OBOJbHll ca csojoM .UjCI.{OM. .JbyTe Ce Ha lbFIX, CMCTa HM 1-bHXOBa p33M3)KeHOCT, ocyl)yjy lbHXORy TBp.UOrJiaBOCT, qy.ue Ce WTO cy HM )J.jCI.{a JbyTa, WTO HX DOHCI<U;'T.a JT3>Ky, WTO cy CYBI1We HCCTUWHa, npeBHUIC MHplla, WTO Ce DJT::lUIC, WTO HHCY .lJ.OCJbC.lJ.H:l, lllTO cy ce61'FIH3, HC· ype.UH3, Hena>KJbHBa, pasys.uaHa, HenocJiyuma, rnTo ncyjy, w ro cy JTHjei-ra, rnTo cJiaoo yqe. P!lj~TKO ::::•1 r:~n:a,J.n po.rr.rne.'bH 11 l!e car'!e.'l.ajy npanH yspoK cnera TOra. 3anpano OHH l.JCCTO 11 rmcy y CTmby .ua Ol{jeHe samTo je 11 sGor l!era je.uHo .ujcTe Tarmo, sarnTo ce, s6or LJera H Kai<O pasBHJTa noHeKa neha HJTH Mal-ba MaHa 11 norpewKa KO.ll .ujeTeTa. AKO cy naK y MOryhHOCTH H .ll3 Ol{jeHe 3arnTO je T3KO, l.JeCTO HHrnTa He ypa.rr.e, He npe.Uy3HMajy HH· K3KBe Mjepe )1.8 ce TO cys6Hja. Y CB8KOM CJIJ'48jy, na 6!fJTO TO 11 OnpaB)J.3HO 11Jll1 HeonpaB)J.3HO, pO)J.HTeJbl1 cy, np11je csera, roTOBH .ua y TaKBOM cJiyLJajy ocy.rr.e )J.I1jeTe, .ua ra rpy6o KasHe. A He 611 JIH ocy.u11m1 6arn ce6e? ,lJ.a Jll1 CMO 11!<3)1.3 DOMI1CJII1.'!H HU TO? YsHMajyhH y o6s11p CEe OKOJIHOCTH no.rr. KOjHMa pacTe 11 pass11ja ce HeKo .UHjeTe, no.rr.pasyMjenajyhH )1.8 je T3KBO )J.HjCTe DOTDYHO npaBHJIHO pa3BHjeHO, KaKO y TjeJieCHOM, Tai<O 11 y .uymeBI-IOl\1 nOrJie,!l.y, po.lJ.HTeJbH He !\lOry 11 He CM11jy T81W je)J.BOCTpaiW, jeJI.HOCT3BHO pjernanaTI1 mnal-he .rr.jetmjHx norpernai<a 11 !113H3, He ~10ry H He CMHjy np!iCHJlllHl\1 MjepaMa Dp11Hj'fJ3B3TH .li.HjeTe Ha DOCJI)'rnHOCT. PO)J.IITeJbH MOpajy y TOMe 6HTH H3p0411TO il3)KJLHBI1. 0CHOBHO je l1 npBO notm o.u ce6e. MajKa n OTau. Mopajy 3H3T!1 .n:a nope,11 OCTa.'!ora Tpc6a .rr.a no3Hajy cnoje .J.P)I<al-be, cnoje noCTym.:e npeMa .rr.jel{u. Tpe6a ce '-lew he ymna I.!: una CMO 11.0 ca11.a Y4HHI1JTH Kao pOJJ.HTe.'bH H una Tpe6a )J.8 T.IHHHMO CB3KH .IJ:3H )1.3 6u Harne )J.HjCTC DOCTlli'lO 0H3KBO K3I<BO >KeJIHMO .ll8 6y;;;e? 00.J. KHKBILI YCiiOP.llM3 >KHBH )J.HjeTe? KaKsa je Haj6JIH)!'a cpe.nHHa OKO H>era? JJ.a JIH .nr1jeTe HMa .llpyrnTBa? JJ.a JIH ce mpa CD.MO? KaKBH CMO Hajsa.u MH C3MH? JeCMO .'111 MH crpnJbHBH, D3)!{Jbl1BH, jeCMO .'!11 J\.111 ype,.'l.HH, )!OC,be)J.HH, T3tiHI1, .na JIH ysHjeK rosop11MO HCTHHY? DpeKO HaC H OKOJII1He KOja ra OKpyn<yje 03CDII· Tasa ce .UHjeTe. 0Ho nocMaTpa Harne .upmarbe, BH.J.H Harne nocTynKe, rJie.na .npyre. Cse TO, nope,.'l. OCTaJiora, YTI14e Ha CTBapai-be o.npei)eHHX H3BHI<a KO.ll l-hera, cse TO YTHtJe Ha fheros pa3BHTaK. 3aTO aKo je .nHjeTe paaMa>KeHo Hajsehn111 .uHje,'!OM CMO Kp11BH 6aw MH, pO)J.HTCJbl1 )J.jetJHjH. AKO je ;1 ;tjeTe Heype.rr.Ho, aKo je CKJIOHO Jia>KH, arw ncyje, !1:pl1BHI.{a je Ha HaMa O.llp3CJIHM3 O.ll KOjHX )J.HjeTe ca- noTpe6Ho Aa y'lHMO«, se~H jeAHa lKeHa . T3KO rOBOpe H MHC~e MHOre. 3Haje. Po/l,HTCJbl! 611 ce Mopamr tJewhe yrrnTaTH: 3ap )J.rljerc Hl1je MOfJIO 6HTII .Upj'J('Hfje? 3ap !!!iCl\10 MOI'Jlll Y1Hl{aTH 11.a ce l<O.il. .njeTera pas~:mjy .no6pc IJaB!iKe 11 r: ..'IOHOCTH? 3ap HHCMO MOf.'Ill OC,? !au!lTl! YTlll(dj p! 1aBOr H TGKO CI1p11jC4HTH pa3BHTaK M3Ha KO~ /l,jCTeTa? hcr<ycTBO no"asyje .ua ce npa:mJIIIH\J sacn!ITal3e:1lLC:\! )J.jC1eTa ..IQ,!{C t..IHOrO DOCTHhP., GJTO 3Ha•m ITOpC;l ocTa.1or np::!D!IJIHW.I yTI!Ual-be:vJ Ha .unjcTe, a.'!!! ~mor~ ;,!a 'r;:e !I OtJC~n: HHcy Tara cm-:jec1m. Pa3:JHTH Ko.-r .'ljeTeT3 nv•;pc0He .no6pe H33!1l<·.' u Cl','JOHOCTil )J.a Ka,il.a O;:J:pacTe 6y;I.e II a KOpHC1' .UP\liiTBeHOj saje,il.i!IH\'11, eTO y TOMe je CMHCaO B3CITHT3l-b3. BacnuTal-be .njeu:e 11 jecTe Ha!lfjepHo 11 nJiaHcKo yTI1Ual-he Ba .uujeTe 11.a ce y .ujeTeTy o.urojH 6y.uyhH DOTri YH l!OBjer<. MHor11 po.nHTCJbH norpernno MI1CJie .rr.a sacnHTa1-be 11M3 /1,3 no~IHe Tei< Ca rni<OJIOM . 0CT3BJba Ce rnKOJ!H .na OHa I<ao cseMOhHa nonpaBH pl)ano .nHjeTe, 113Be.ue Ha rrpaBH nyT 33JiyTaJiy OBl!HUy! l..JeCTO ce llyje: rni<OJTa he Te6H cy.n:HTH. WKoJia he re6e nonpaBHTH. A sanpaso nacnHTal-be nOLJHI-be ca. poi)el-heM .njeTeTa. Po.nHTeJbH MOpajy 6HTH cnjecHH Tora. 3aTO MOp3MO jOUJ O)J. npBHX .lJ.3H3 M3JIO CTBOpei-be H3BHI<aB3TH Ha pe;~.. AKo naBHrme .ua MY ce csaKH nJiaLJ YMI1pyje JbyJbal-beM Koje MY ro.nH, OH.Ua he OHo HaMa rocno.napHTM. Kanmje ca .na.lbHM pa3BHTKOM, a Hapol!HTO ca 9 Mjecel{l1 I<a.na )UijeTe OTrrpHJIIme nOl!Hibe )J.8 MllCJIH, MOp3MO jOW D3j!{,'bHBHje ITOCTynaTH ca 1-bHM. JJ.a 611 l\IOr Jm .na ) TJitJY Ha csojy .rr.jeuy p0/1.!1Te.1bH MOpajy ;la . ')ICHBaj_' IIOrnTOBalbe CBOje .zrjel{e, a TO 3H3l!JI ;~.a ymnsajy 1-bliXOBO nosjepelt>e. A y>I<Y.mahe ra, aJ-:o ysHlei{ npc;~. .ujel{OM noi<il}!<y cnoje seJIHKO ii\I1BOTHO HC!()'C l BO, CBOje 3H31-be, 3!{0 cy T3l!HH y CBOjll I OOChaibll:lla ,!ljel{H, 3KO cy npaB!14Hl1 H 3KO CBOjl1hl ,'!HtiHIH1 nplll\ijepO~t CB) /1.3 11 yBHjei< npe.n1-balJC. 0 l!:\1 TOra Tpe6a na>KJbHBI1M ITOCT)'Dai-beM OCBOjHTH DOBjepei-be ,njel{e, npH.U06HTI1 HX JI,y6aBJby, a TO 3H34H 11 ITOrnTOB3TI1 y .ujeTeTy 1-berosy JIH4HOCT, He norujeibHBaTH ra, npiBHaTH MY I13BjeCI-lo npaso 1i .na norp!ijernH, K30 H )1.3 CaM HernTO O;I..JiytiH. A TO 3H3lJII y Kpajl-beM CJiyLJajy He BpHjei)aTH JIJ1lHIOCT .ajeTera, 6HJTO TjeJieCHOM I<a3HOM, 6HJIO .ua MY ce no.n:pyryjel\10, HJIH. ra noTujel-byjeMo Ha 6HJIO I<ojH .upym YHHmasajyhH HatJHH. Tpe6a HapotJHTO na3HTH )!.a ce ;1.11jeTe He onTy>KH 6es pa3JIOra. Jep cnaKa ynpe.ua l13a3HBa nOTHUlTeHOCT, OHa y6Hja BO.Jby 3a pa.n. A y HCTO BpHjeMe OHa npHHyryaBa )J.HjCTe Ha ponCI<)' ITOCJI)'rnHOCT KOjy Tpe6a C)'36HjaTH, a pa3BH· jaTM COHjeCHy. 29 �--- .... Ca .njeuoM MopaMo 6HTH crpnJbHBH H ysHjei< HMBTH Ha YMY O,nperyeHO ,nHjere 0 KOMe je pHjel.!. JlH· jere Koje je Heo,nJiyl.!HO, Koje je Henoy3,naHo y ce6e, HeysjepeHO rpe6a 4eCTO XBBJII1Tl1, ,ll;l13BTH MY CBMO· noy3JJ:aJne, .nasarH MY noTCrpeKa. TaKBOM .n;jerery noxsaJIHTH CBBKH MBJ-bH ycnjex. MeryyTHM ,nHjeTe KOje je nperjepaHo car.wyajepeHo, caMonoy3,naHo Tpe6a Ha np11Mjepy onoMHJ-baTH Ha nponycre, yi<a311BBTH MY Ha He.n;ocraTKe, c HaMjepoM .n;a MY ce noKa>Ke .n;a 11 OH MO>Ke norpHjeillHTH. Po,n;11TeJb11 cy JJ:YJKIB1, Kao 11 aacni1TB411, .na .\' :~.jereTy npoHal)y OHe JJ:06pe oco611He Koje OHO 11Ma. HeKo je peKao .na HeMa .n;jeTeTa Ko.n; Kora He 611 611JI0 HH!llTa .n;o6p o. '4aK 11 I<o.n: njeue Koja cy noKa3aJia 3JIOLJHIIa <JI<e no6y.n:e sjeillT11 sacni1TB4H Mor JII1 cy Hah11 csjerne 11 6Jiaropo.n:He upre KapaKTepa. Y nOpO,ll,I1U11 rpe6a CTBOpHTl1 TBKBB Y3BjBM::IH o.n:11oc JJ:a njeua cJi ywajy csoje po.n:wreJbe, WTO 3Hatl'1 noKopasajy ce npane,!l,HHM 3axrjeBHMa 11 casjeTHMd po,ni1Te:ba. Ba1KHO je .n:a cy TH 3BXTjeBH 11 canjeTH 3BI1CTB HB CBOM l\tjecry H ,li;B y HCTO BpHjeMe OHe HC rrpeMawyjy .nje'IHje CHare. 3aro je norpe6Ho .n:a poJU1TeJbH nosHajy csoj y .n;jeuy, lhllxose >KeJbe, HaK.'IOHOCTI1, BOJby 33 pa,ll.OM, O;.J.HOC npe~U! .n:pyrOBHMB, llO HBillBlhe y KyfiH 11 BBH 1-be. TaKOI'je je BB>I<HO .n;a jOW I13MaJieHa Hailla .n:jeua npaBHJIHO cxaaTajy 36or qera CMO npeMa lhHMB llOCTYlll1JII1 6aill TBKO, a He OBaJ<O. HatJHH >KHBOTa y nopo.nHU.I1 je,!l,aH je o.n: rnaBHHX ycJiosa npaBI1JIHor aacni1Tal-ba .n:jeu.e. AKo y JIH4HIIM O.LJ:HOCHMa po.n:11TeJba HeMa noillTOBal-ba, a1<0 113Met)y J-bi1X HeMa cnaralha, aKo ce MajKa 11 orau. He Tpne, OH,li;B he Ce y TOj I<ylm ,li;Hjere TeWKO BBClli1TBBBTI-I. AKo ce po.n:11TeJb11 caai)ajy, .n:jeTe ro 6p3o ocjeTI1, OHO TO 3HB 11 KOpHCTI1TI1, a TO 11 18 BpJIO JIOilli1X !10· c.7be.LJ:11U.B Ha 1-beroa pa3aoj. Ba>KHO je TBII{Orye .n:a ce y np11cycray .n:jeue H11Ka.n:a He na.n:He y rp11jeuJKy .n:a ce .n:jeu.a nperjepaHo xsane. MajKa 11 orau. Mopajy .ria 6y.n:y carJiaCHH IllTO ce TH4e aacnHTal-ba csoje .n:jeue He CM11je ce .n:ec11r11 .n:a MajKa 3axrjeaa je,nH o, a nrau ro He noillryje. l1J111 o6paTHO. CaMo TBKO h~ ce noCT11hH ycnjex 11 Hehe ce .n:ec11r11 .n:a .n:11jeTe Tpa>Ki1 3aWTI1TY HJI11 I<O.LJ: OlJ.B HJII1 KO,U MBji<e. illTeTHO je 11 HenpBBI1JIHO BI<O pO.LJ:11TeJhi1 llj)>Ke :J.HjeTe KBO HeKy JIYTI<Y 33 pa30HO.LJ:y. DpeBmlle M_\ yrai)ajy, Ma3e ra 11 renajy My, IllTO je nope.n: •""~CTa­ .'!ora, Ba>KHO 11 3a npas11.11aH roaop. Ta.n:a ra He cnpe:\taMo 3a >K11BOT 11 TO MOpa.lO 11MBTH YBiijer< Ha .\MY. MopaMO jOill H3 MB :JeHa IIBBHI<BBBTJ1 )l.HjeTe H::t CBMO· nOMOh, 6y;.J.I1TI1 :\1Y 11HTepec 3a pB.l, H::lBIII<HBCITH ra JIB cal'vlO capillaBa caoje noc.'!oHe. Ta~o..o :o.ty pa3!mjaMo CBMOCTBJIHOCT. »l-IBj tiH .10jy JbHJuy CHTHHM Kyhmnt nocJIOBI1Ma«, nHca,'!a je csojoj MajuH .lP' rapuuJ ~\\tt­ pa U11Kora Kojy cy ycraille o ~ •ecu '. fpeua y411 111 11 H8BHI<BBBTH ,ZJ,I1jere ,!.(a pa,UI CBe llOCJIOBe, a y MC· i)yco6HOM Oll.HOCy pO,ll,HTe.ba H .n:jeue OCTB3p11T!1 npaay Mjepy 1-be>I<HOCTH H Jb)'OUBH. 3a .n,HjeTe y TD:\1 HOCJLY HC06~1'-IHO ie RaiKHll Jld ra nyCTHMO ,!l.B Ce Hrpa, jep KBI\0 Kd}h.e H8)'K<l, ( HO ra.n:a Kpo3 Hrpy Y4H, 11rpo~1 caanaje, Ep03 tbY HOCTaje LJOBjeK. norpewHO je IllTO Helm pO.Ullle.'bH 3a6pa:·b~'h 24 .njeuH Hrpy, ry>Ke ce .n:a cy HM .njeua HeP.mpHa. Ba>KHO je .n:a ce .n:jeua 11rpajy y .n:pyillTBy. Tpe6a npoHahH .n:jerery .upyillTBO .n:jeue, He nycTI1TH ra .n:a paCTe n pa3BI1ja Ce CBMO HJJI1 y ll.PYillTBY O,D,paCJIHX. Y ,D,pyWTB)' .n:je~e he ce npaBHJIHO pa3BHjaTM ocjehnlhe aa ,npyre. norpeillHO je Ill TO Ce HeKH pO.LJ:HTeJbH rpy .D,e 11 XOfie, HBp04HTO OHH y rpBill.y, .n:a 11M .n:jeua Hayqe ·nyHo tora, I<aKO 6n 6HJia cnpeMHa 3a wKoJiy, na nperpnasajy ,nje411j11 M038K Henorpe6HHl\l CTBBpHMB. He.n:ocra~11 nopo.n:HtJHOr aacn11Tal-ha Hapol.!HTO ocras.lbajy rpara Ha ~praMa ,!J.je4Hjer KapaKTepa. Ty ce OHI1 11CHOJbaBajy ca Hap0411TOM CHBfOM. Mn>Kel-be, nperjepm1e xsaJie, rpy6ocr, HeyMjecHe KaaHe, a HapOLJHTO Hcpa3yMHa po.rrHreJbcKa Jhy6a s KpHBJf cy HajtJewhe 3aillTO je noHeKo .n:Hjere osai<O, a He OHai<O. Cae w:nt TO roaop11 .n:a je aacn11Tallie .n:jeue y TOM ,no6y, ,.'10 1< je ,ll,Hjere )' pO,nHTeJbCKOj I<yh11, HeOOHtJHO Bail<HO no .n:aJbl1 pa3BI1TaK .n:jerera. A TO aacnHral-be BpW11 ce y CBBKO,ZJ,HeBHOM >KHBOTy. Ll,11jere paCTe, llUCMaTpa, CB3Haje 11 HBBI1I<8B8 ce. 0HO Ce, ;.J;aKJie, aacnHTUBa HenpeKHD.HO. DHTal-be je, ,naK.TJe, KaKO he ll0j)01l.HU0 MOftH H KOJIHKO he ycnjCTI1 }.(d )'TH4e Ha ,ZJ,11jere, H>eroay JIH4HOCT, rberos KapaKrep, Kai<O he KO,ll, Ibera 6)',ZJ,HTH .LJ:06pe CKJIOHOCTI1 11 H3· BHI<e 11 KBKO he Ce OOpHTH npOTHB IllTeTH11X no6y,:~.a. AKo y TOM speMeHy, y TOM YT11Ualliy Ha ,ZJ,Hjere 6y.n:e 6HJIO BI1Ille JIOillHX 11 pryBBHX ymuaja, BKO M30· craHe noTpe6Ha na>KJ-ba, oH.n:a he .n:Hjere 611TM OHaKBO· KBKBO He Tpe6a 11.3 je, TBKBO KOje fie 3B,ll,BBBTH BHWe 6p11re H Illi<OJia KOja HJIBHCKI1 cnpOBO,ll,11 BBClli1TBlhe 1110pahe BI1Ille .LJ:B ce llOTPY.LI:H OKO TBKBe .n:jeu.e. Jep ,ZJ,Hjere ,ZJ,OJia3H y IllKOJIY ca aeh craopeHHM HBBHI\Ul\13 H WKOJia he MOh11 Ca BI1Ille HJII1 M8Ibe ycnjexa .n;a YTI14e Ha cy3611jBI-be JIOillHX. A 6oJbe je .n:a .n:11jeTe .n:ol)e y IllKony ca BHille .n:o6pHx HBBHKa. 3aro pO,D,I1TeJbH Tpe6a .n:a Y4HHe 113BjeCH11 Hanop, na .n.a 11cnyHe ry o6ase3y npeMa caojoj .n:jeuH. HHje 3aJry.n: pe4eHO: »AKO CTe pO.LJ:HTH ,n11jere - TO 3HB411 .n:a ere MY aa MHoro ro.n:HHa yHanp11je.n: noKJIOHHJIJ1 cas Hanop Baille MHCJII1, cay Bailly na1Klhy, cay Bailly no.lhy«. Y CCCP-y, npeMa cosjeTCKHM aaKOHHMa po.n:HTeJhJ1 cy o6ase3HH .ua sacn11rasajy csojy .n:jeuy, .n:a IIX np11nper.wjy 3a .!l.PJ'IllTBO. AKo pO,ll,HTeJbl1 He H3· BpillaBajy Te ,:I.) /KHOCTI1, ,ll,p>KBBHB BJIBCT MO>Ke TBKBe po.n:HreJbe JJHillHTH npaaa Ha aacn11ral-be .n:jeue, Kao WTO MO)Ke J<83HHTI1 pO,UHTe,lbe KB.LJ:8 He IllB.lbY .n:jeuy y IllKOJiy. Y IIHTepecy je 1l.PJ'IllTBB ,ll,B llOMOrHe pO,ll,11TeJbHMa )' BBCllHTBJ-bY ,njeue. ( je.n:He CTpaHe Ta ce llOMOh Of.'leD.a y ,!J.aBal-by CBBjeTa pO,ll,HTeJbHM:l, y 1-bHXOBOM sacnMTal-by, a c .n.pyre crpaHe y oraapalhy .njel.!HjHx BpTHha y I<OjHMB ce npOBO.LJ:H llJIBHCKO BBCllHTBJ-be .LJ.Oilli<0•1CI<e J(jeue KOjHMa ce HajBHille fiOMa>Ke Maj1\BMB I<Oje cy 38HOCJieHe 113BBH Kyhe. MHnNa 4anJlapenHh �H3 CCCP-a KaKo je sanoqeo cTaxaaoscKH noKpeT y CosjeTCKOM case.ay Y.n.apHHK·YAaPHHQa-CTaXHHOBal( TO je Ha3HB 3a I<ora ce .n.aHac 6opH caai<H cajeCTaH qosjei< conjeTci<e 3fMJbe. HHje JiaKO ,ll,06HTH TO <IaCHO HMf. To Tpe6a CBOji1M pa,llOM 3aCJIY· >KHTH, OnpaB,llaTH H Ca<IyBaTH. npBH, KOjH je 3aCJIY>KHO Ha3JiB y.n.apHHKa 6Ho je CKPOMHH coajeTCKH py,!J;ap CTaxaHOB H OTa,lla ce no lbffOBOM HMeHy CTaX!IHOBL(fM H83HBajy Haj60JbH pa,lJ,HHL(H H HOBOTapH Ha pa3JI!1<JIITHM noJbH~Ia npoH3BO,Aibe. O,!J;.l!OMaK H3 KlbHre »Moj )f{HBOT« noKa3alie HaM J<aKO je CTaxaHoB noCTHrao y pa,lly ycnjexe, KcjH cy lberoao HMe npoHHjeJIH WH· poM L(Hje.lora caHjera. Opna njaTHJbeTKa je 113MjeHHJia JII1~e py,n;HI1Ka. OojaBHJJH cy ce o.u.6ojHH LJeKHh'l1, KOMnpecopH, eJieKTpHtiHH B030BH 3a rrpeso3 yr.lba. OojaBiHJJa ce HOBa TeXHHKa. AJIH, py ,ll;HI1K HHje .u.asao Hapotnno MHOrn yrJba. Y TpeHyTKY peKOp)l.a Ha py ,ll;HI1KY je 611JIO ) pa.u.y 95 O,li.60jHI1X YeKHha,, 4 eJJeKTpHYHa B03a, 4 I<OMnpecopa ca onlllTOM cHaroM o.n; 102 Ky6Ha MeTpa sa3,ll,yxa y MI1HYTY, HeKOJiti1KO ,ll,eceTHHa e.'feKTpHtiHHX csp,li,.Jia 11 .n;pyra opyl)a. Ha O'KHy cy IIOCTOjaJJa ,ll,Ba OTBOpa je)l.aH TepeTHH, ,n;pyr11 BeHTHJia~HOHH. lOBOpHJIO Ce ,lla KanaI.J.I1TeT OTBOpa He 3aBHCI1 BHllle O,ll; 1000 ·.U.O 1100 TOHa. 0KHO je ,zr.aBaJIO npocel!HO 900 ,li.O 950 TOHa He HCrryl:hyjyhH CBOj IIJiaH. 0HO Hl1je 113BplllaBaJIO CBOj nJiaH HeKOJII1KO ro.n;I-ma y3acTonu.e. 36or Tara je oHo 11 .u.o6HJIO norp.n;aH Ha,ll,HMaK. Je.n;aH o.u.6ojHH YeKHh y aarycTy 1935 ro,n;HHe H11je rrp0113BO,ll;HO He,n;eJbHO BHllle O.ll. OCaM TOHa. OpoCei.J,H cy 6HJI11 BlPJIO KpaTK11 lllecT MeTapa H HajBI1llle .n.eceT MeTapa. H11je 611JIO HI1KaKne no,lleJJe pa.n.a. KonatJH cy caMI1 KorraJIH 11 yTnpi)HBaJIH cso.n. jaMCKOM rpa)JoM. Pa,n;HH .n;aH HHje 6110 rromyao llfCKOp11lllheH. Ha npoJia3HMa ce HaJia3HJia Henpoxo.n;Ha He'mCToha, nyTeBI1 cy 611JII1 HeHcrrpaBHI1. )loK KOI:bOBO,n;a~ 11JII1 Mallll11f111CTa eJie'I{TpHYHOr B03a .n;oae3e napTHjy yrJba ~0> OTBOpa, OHa HeKOJII1KO nyTa CKJII13He ca lllHHa. Hecpe)JeHOCT npoH3BO.ll.l:be KBapHJia je pa,llHH~HMa pacnoJIO)l{el:he. Hanpe,n;He IPY.U.ape yneK je o6ecnoi<ojanaJio nHTal:be KaKO .n;a nO.lJ.I1rHY OKHO, KaKO .ll,a ra H3Be,ll,y 113 pi)aBor cTal:ha. 00311B .n;pyra CTaJbHHa .u.a Tpe6a on.Ta.u.aTH TeXHHKOM 1a l:berOBe peYH 0 TOl\te ,n;a TeXH11K3 Kojy so.u.e JbY.II.I1 pelllana cne, .n;onpJia je .n;o caeCTI1 cnaKor pa,n;HI1Ka. Hapo.u. je yq11o, nosehanao npOH3BOAI:hY 1 TPY .u.no ce ,u.a YKJIOHI1 pl)aso CTal:be. 11 0 TOIMe ,n;a ,lby,li.I1 KOjH cy OBJia,zr.a.'!H TeXHHKOM pelllaaajy cae, .n;pyr CTaJbiHH je ronop11o y Majy 1935 ro.n.rme. Maj, jyHH, jyJm, aarycT - y THi>t :\tece~uMa Ml1 CMO YeCTO IIOHaBJbaJII1 pe4'11 ,11pyra CTaJbHHa H 60pi1JII1 Ce ,n;a 11X ii1CIIYJIHMO. Jlornao je anrycT, npH6JII1)l{aBao ce Met)yi-mpo/J.HIH OMJia,ll;I1HCKI1 ,zr.aH. OpraHH3a~Hja OI<Ha npHrrper.wJia je yrai<MI1~Y konaqa Ha o.u.6ojHHM •Iel<iHYHMa. Te>Kfua je 6H.na )J.a ce Mel)yHapO)I.HH. .n.aH .u.ot.IeKa uno Jierrllle. CeM TOra rrpH6JIH)l{asao ce Kpaj ro.n;11IIe. MH CMO XTCJIH ,lla ,ll;O Kpaja rO,ll;HHe HCIIYHHMO nporpa:'.t npOII3BO.U.I:he yrJba, jep je c nJiaHOM CTBap cToja.na spJIO pijaso. Haj6oJbeM o,zr.eJbKY I<OjH 6y,zr.e no6e,zr.11o Ha yraKMH~H, o6ehaJIH cy .n;a he ,zr.aTH rrpeJia3HY UpneHy 3a- cTany. 0 TO'Me ce rOBOpHJIO Ha 360pHOM MeCTY 11 Ha O,ll;eJb~HMa, y K,Iy6y 11 no CTai-IOBHMa. 6HJII1 cy TOnJII1 .Jal-!11. HawM Haj60.lbH JbYAH HWJIH cy o.n; cTaHa ,110 CTaira, )pa3ronapaJIH ca pa.n;HH~HMa, npHKyJbaJIH l:hl1· xone npe,zr.Jiore KaKo .:ta ce rw6oJbllla opraH%3a~l1ja pa,n;a 11 60Jbe KOpHCTI1 pa,ll;HI1 ,li.3H. 0HH cy nHT3.7ll1 caaKor pa,ll,H11Ka y 1 Ie:-.ry OH ocKy,zr.ena, I<aKae ra 6p11re MytJe, WTa )KeJIH. Yo'-IH Mel)yHapO.J.HOr OMJia,n;HHCKor ,zr.aHa, 29 anrycTa, y ce,'l.aM qacosa yse4e, ,n;OlllJH1 cy KO)I. MeHe y CTaH nolje opraH!13a~Hje OIJ{Ha KoHcTaHTHH OeTpO'B 11 npe;I,BO)I.HI1K Mora o.n;eJbKa »HHKaHop-l1cTOK« HHKOJiaj l1rl:haTOBI1h MawypoB. Ja 11x HHCaM otJeKHBao, na Me je 36yHHJia l:hHXOmt H3HeHa,n;Ha noceTa. 0Til'0,4eO je pa3rOBOp. fOCT!-i cy ce paCnH1'11B3JII1 wTa 611 no MOMe MHWJbel:hy Tpe6aJio Y'ItKHI1TI1 .n;a 611 ce nosehaJia npo113BO,ll;l:ha yrJba. Haj60Jbl1 py.n;apu .n;anaJIH cy 10 .n;o 14 TOHa yrJba Ha je.n.aH o.n.6ojHI1 qel{ll1h. OeTpon 11 Mawypon n11raJIH cy wra ja MI1CJII1M .n;a Tpe6a )'41 11HHTH .n;a 611 o,zr.6ojHI1 'ieKI1h .n.anao B11llle? O,n;rOBOpHO CaM ,n;a KO.ll. HaC He IIOCTOje yc.'IOBH 3a .n;o6ap pa.n.. Moja yrJbeHa Maca 6HJia je pa3pe3aHa Ha OCaM KpaTKHX OTCeKa, )' CMeHH pa,n;e ,zr.eceT KOIIa4a. AKO, BeJII1M, je.n.aH KOnaq H MO)l{e 60Jbe ,n;a pa,li,H, OH HeMa MeCTa .n.a pa3BMja nocao. 0TCe~l1 KpaTKI1, JbYA11 MHoro. Je.LJ;aH CMeTa ,ll,pyroMe. Ko.u. Hac je yonlllTe pa.n; TaKa opraHI130B3H .n;a o,zr.6ojHI1M 4eKI1heM pa.n;11lll cnera TpH-Tp11 11 no '-Iaca, na qaK 11 Mal:he. OcTa.To npeMe 0,!1.-'13311 Ha yTspryHBal:he ropl:her cJioja yr.ba. ca~t Konnw, caM YTBpl)y jew. )loK YTBp)Jy jelll jaMCKO~l rpai)OM O,ll;OOjHI1 tJeKI1h JJC)l{l1, fOBOp110 CaM 0 He3rO,II;aMa y Be3H Ca ,ll06Hjal:bCl\l sa3.n;yxa: '-lac ra HeMa, Yac ra oneT .n.ajy no.n; HHCKHM npHTHCKOM. JaMCKa rpal)a HHje yseK )I.06po pacnopei)HBaHa. YraJb ce He '113HOCH 6JiaronpeMeHo. )lorai)a Ce ,n;a ce O,li.60jHI1 YeKI1ft IIOKBapH, HaKO jolll HHOI1 Hl1 npHCTyTIHO pa,11y. Mopalll H3ahH rope .n;a ce n'pOMeHH qeKHfi, na IIOHOBO ,n;a CHI)elll y OKHO. 00HeKa.U. Ha TO o.u.e noJIOBHHa pa,llHOr ,11aHa. Pe3epBH1Hx 'leK!1ha ,110.1e KO,ll yrJba HHje 6HJIO. 0HI1 cy Me CaCIJ} lllaJIH ca BeJIHKOM IIa}KI:bO.!. Ka.n;a caM 3aBplllHO c H3Jiaral:heM. OeTpOB H Malllypon y IIOYeTKY HI1CY H11lllTa O,ll,fOBapa.'l·li. neTpOB je HelllTO pa3M11lll,'bHO. 3a11l1M Me YII11Ta: A .1eKc11j fp11roseBH'-I, MH CMO c ro6o)t neh pa3ronapa.7!11 o ronopy ,11pyra CTaJbi1Ha. T11 3Halll KaKBa je OH 3a.ll.aTKe ITOCTaB110 HalllOj 3e~.I;bH. f Tpe6a ,n;a pa3MHlllJbaMO K3KO )1.3 HX 11CII)'HHMO. 25 �noHoso caM noqeo .n.a rosopHM o Haun!M HeAKa 611 ce KOtnaqy .n.aJia MoryhHOCT .n.a pa,,:m Kai<o Tpe6a, 6HJIO 611 yrJba. Ta.n.a ce He 611 ry6H~Io speMeHa 11 He 611 ce aaocTajaJIO. A ca.n.a He ~IQ)KeW ,ll.a ce OKpeHeW. B11we Ce.lJIHW Hero WTO pa,!I;HW. KOJII1KO caM nyTa pa3MHWJbao o TOMe .n.a 611x ja, Ka.n. 611 MH .n.aJIH .n.a HCKonaM csy npHnpeMJbeHy Macy, aaHCTa caM 11sawao c 1-bOM Ha I<paj. Mel)yT'HIM, nope.n. I-he ce.n.11 .u.eceT JbY .lJIH. A .n.a JIH TH MO)Kew .n.a HCI<onaw cas o.n.pel)eHH yraJb? - 11cKonahy! Cse wTo je o.n.pel)eHo HCKonahy aKo 6y.n.e111 pa.n.11o caM YeK• heM, a .n.pyrH 6y.n.y ympH I)HBaJIH jaMCKOM rpal)oM. A aKo ja He KonaM, WT:l he 6HTH OH,LI:a? - Ja CaM Befi pa3MHWJbaO 0 TOj CTBapH, peKaO je } lHKOJiaj Mawypos. CTsop11hy cse Heonxo.n.He ycJiose. E11he saa.n:yxa 611he .n:pseTa. J1ar.1e.n:a .n.a he 6HTH ycnexa. rapaHTyjeM ,ll,a he Ce 11SBa,LI:HTH CTO TOHa. To he 6wm peKop.n:. O.n.rosop11o caM .n.a je Ha Kpajy MoryhHo .n.a ce TOJIHKO HCKona, aJIH caMo np11 je,ll,HOM ycJ1osy, aKa ja Kao Konaq 6y.n.eM caMo Konao, a sa MHOM .u.a HAY Teca4!1 KOjH he caMo yrspl)11sam ja:..tCI<OM rpal)oM. Haw pasrosop CJiywaJia je MOja )J<eHa. npHSHa· je:\I, OHa ce y TI04eTKY npeMa OBOj CTBap}1 J-IHje O,li.HOCHJJa c noTnyHtH~.I o.n.o6pasal-hel\L - A aKo ce o6pyi<aw, WTa he TH .byAH IPeliH? - ynHTaJia je OHa. O.n.rosopHJIH cy joj .n:a hy .n.a ycneM 11 .n.a y TO He Tpe6a CYMI-baTH. A aKO ycneM C OBOM CTBapH, OH,ll,a hy 6HTI1 HCTO TaKO TI03HaT t!OBeK, I<aO rp11~llil1~. rpHWHH - TO je KOTial.! cyce.n:Hor PYAHHKa KOJH Je sa .U.06ap pa.n. 11 3a BXCOKY np0113BO,ll,I-by 6110 O,ll,JIH· KosaH Op.n.eHOM Jlei-bHHa. Y rpa.n:y cy CBH noaHaBaJIH H TIOWTOBa.JIH rpHWHHa. - rpHWHH?! OTieT Ce yMeWaJia MOja llieHa. A y l.!eMy je AJbOWa ropH O,ll, rpHWHHa? E, 6paTe, l'pHWHH MmKe, aJII1 CTaxaHOB He MOllie! noqeJJH CMO ,ll.a paSMHWJbaMO 0 TOMe Ka,ll.a je Haj6oJbe nohH Ha pa.n.. CnopaayMeJIH CMO ce .u.a Je Haj60Jba HOfiHa CMeHa. np11SHaje:.1, Ml1 Cl\10 Ce TIOMaJIO TIJiaWHJIH ,ll.a IIaM HeKO He npaBH Ci\o!eTihe np11.m111<0M Harner HOBOr TIOCJia. Y 0!<1-I)' cy ce Ha.'!aSHJII1 Ky.riaU.H. HeKe o.n. I-hl1X CMO yxsaTH .1H Kao wTeTOtJHHe. EojaJIH CMO ce .n.a HaM HeKa xyJba He oMeTe pa.n.. 3ro;r.a~ta. PEKOP,ll! rocTH cy l\111 KpenKO CTerJIH PYKY li TOf1.10 ce onpocnvm. J13awao caM Ha YJI11U.Y ~a !IX Hcnpm HM. Ka.n. cy OTHWJ ja caM nocTojao jaw HeKo spe.te Ha IH 1..!HCTOM saa.n.yxy. ,ll11cao caM JiaKo. Euo ca 1 sp.11o pacnoJiollieH. Dpe.n.ocehao caM .n.a he HOBO .n:eJio ycneTH. 3arHM ca~t ywao y Kyhy, ysco Ha pyKe cBojy hepI<HU.Y 11 flOtJeO C 1-bOM 6p30 Aa Cc OKpet.eM HaCpCA co6e. - Til Cl1 C yMa CI1WaO DOA Crape /ldtl~ rna· J bHBO je nporyHI)aJia 2KeHa. Y CTaO CaM y CBI1Taine, 6ps0 CC ) l\1110 X la,ll,HOM ao.n.oM, o6JKao n nowao Ha py .J.HI1I<. PJ.;J.HHU.H cy 11w.m y rpynaMa. Ja caM 1HX npecTHrao. HeKn cy M.:! D03,!tpaBJb aJIH 11 Dl1Ta,1!11: - 3aWTO .>K)'p11W? HHwTa HHCaM o.u.rosopHo, XHTao ca111 Mawyposy. Tpe6a.:~o je .u:a ce o6aseCTIIM KO he O.l( Tecaqa 26 noh11 .n.a 3a MHOM yrBpl)yje, KaKo he ce .n.ocTaBJbaTH jaMcKa rpal)a, KaKo 1HSB03HTH yraJb. E11o caM seh rsp.n:o ysepeH .n.a hy HCKOnaTH csy o.n.pel)eHy yrJbeHy Macy. A.1111, ro je Tpe6aJio o6es6e.n.11rH. Cse saBHCH o.n. .n.o6pe npHn!PeMe nocJia, o.n. 6JiarospeMeHor npeHoca 11CI<ODaHOr yrJba .>KHtJaHOM .>KeJieSHHU.OM, OA .n.ocTasJbai-ba .n.psera, o.n. .n.o6por .n.asal-ba sas.n.yxa, o.n. 6psor yTspry'HBaH~a, o.n. npaBHJIHor H3HOWei-ba yrJba. 0 CBeMy TOMe TIHTaO CaM HHKOJIY J1ri-baTOBHha. Ha csa Moja ni1T~Uba o.n. je o.n.rosop11o: - E11he cse y pe.u.y! Ty Ml1 je peKao .n.a he sa MHOM spwHTH YTBP· i)HBai-be Teca•m llit:!HrOJieB H KaJIIHfui1H. nosHaBaO caM 11x Kao npsOKJiaCHe Majcrope-Tecaqe 11 .n.ao caM csoj Dp11CTaHaK. CspaTHO caM y pa.n.HOHHU.Y .n.a nonpaBHM HcnpasHOCT O.U.60jHOr LJeKHfia. H11je ce MOrJIO OLJeKI1BaTH .u.a he ce y IPa.l(HOHHU.H o.n.6ojHHM tJeKHhHMa noKJIO· HI1TH f10Tpe6Ha na.>KI-ba. J-bHX ITO HeKOJII1KO ,ll.aHa HHCY H11 11CDI1paJIH, HH DO,ll,Ma3HB8JIH. npen03HaO CaM CBOj t.reK11h. CsaKH 1-beros .u.eJrHh Hcnpao caM neTpoJiejoM, HaMasao ra yJbeM o noHoso cacTas11o. nocJie Tora caM 11cnpo6ao o.u.6ojHH t.IeKHh ca ca2KeTHM sas.n.yxoM. 4ei<I1fi je pa,ll.HO JiaKO 11 paBHOMCpHO. 06pHCaO caM ra 11 npe.n.ao .n.e}l<ypHOM 6pasapy. CI<peHyo caM MY nalliibY .n.a MOj qeKHh HI1KOM He ,!!.aje. Ha nospaTKy KyhH cspaTHO caM y KaHu.eJiap11jy .n.a BH.lf.HM KO.'!HKO caM aapa.n.Ho y asrycTy. Ta6eJiap je O,ll.rOBOpiHO ,ll.a MOja sapa.n.a HSHOCH 600 py6aJba. To je 6HJia Moja npocei:!Ha aapa.n.a. Mo.>K.u.a je TO je.n.· Ha o.n. HajsehHx sapa.n.a y py .lJ.HHKy. nowao CalM KYIHI .n.a .n.opyqKyjeM, 11aKO je seh 611.110 speMe pytJKy. Epao caM cspw11o ca .u.opyt:!KOM 11, He 3a,LI:p.>KaBajyhH Ce HH MHHyTa BHWe KO.ll. Kyhe oneT caM ce spaTHO y PY.lf.IliYIK. XTeo caM .n.a 6y.u.eM y OKHY aa speMe .n.HesHor pa.u.a .n.a 6Hx ce BH.ll.eO c TCCal.!I1Ma 11 DO\PaSrOBapao C 1-bHMa . 36opHO MeCTO 611.110 je yKpaweHO napOJiaMa 11 nJiaKaTHMa nocseheHHL Mel'jyHapo.u.HoM OMJia.U.HH· \1 CKOM ,ll.aHy. Ha SH.li.Y je BH<CHO CDHCaK KODat.Ia-TaKMHtJapa. PeTKO I<a.u.a ce Ha 1-beMy nojaBJbi1Bao 6poj OA 200 npou.eHaTa. Hajqewhe je Ha 1-bOj 611.110 150, 175, 180, 190. To ce MHOrHMa I:!HHHJIO Kao Kpajl-ha rpaHHU.a npOH3BO,l(I-be 11 OHH cy Ha !-by 6HJII1 HaBHKJIH. Y ,ll.eBeT l.!aCOBa 6HO CaM sefi y OKHy. Y KynaTHJI)' caM 6pso o6yKao py.n.apCJ<o o.n.eJio 11 yaeo noTpe6aH aJiaT. noHoso caM 11cnpo6ao o.n.6ojHH qeKHh. OH je pa.u.11o I<ao .n.o6ap caT. Y OKHY je seh 611.10 cse y Haj6oJbeM pe.n.y. Ty cy ce HaJiaSHo111 nerpos, Mamypos 11 ype,li.HHK py.n.apCKOr JI1!1CTa c seJIHKHM nipa}IWM, MHxaHJIOB. llit:!l1ro.'!eB, Ka.1HI-hHH 11 ja nowJIH CMO no npya11 (wpeKy) npeMa O,ll.e.bKY »HHI<aHOp-J1CTOK«. J1WJIH 010 6pao. llitJmo.rres je sa cse speMe hyTao. Pacno.'IO}Kel-he je 6!1<10 cjajHO. HHKO O.lf. HaC HHje C)'MI-baO y ycrrex. 1-lcn.:nao caM noJio.>Kaj HacJiare yrJbeHe Mace. na)!{.'bl1BO CaM rJie.n.ao LKHtJaHy }l{eJie3HHU.Y· Cse ca.\1 uposep110 ,ll.a JUI je J-Ia CBOM MeCTY 11 ,ll.a JII1 je CBe ncnpaBHO. YsepHBWH ce .n.a ie cse 6JiarospeMeHo ;wsejleHO y pe.n., npHCTYTIHO CaM TIOCJiy. 0~'{60j!UI l.!eKHfi je Hrpao y MOji1M pyKaMa, ll.Y· 6oKO ce ype3HBaO y yrJbeHy Macy H O,li.B8Jr.HBaO KO· Ma.n.e yrJba. �TecatJH cy Hlll~1H aa MHOM 11 yrnpf')HBSJIH. HenpHMeTHO, y ynopHoM, aJIH .u.o6poM 11 pa.n.oCHO~I pa.n.y npolliJIO je 5 LJacosa tH 45 MI-myn. Ka.n. ca:.r nolleo .n.a ceLJeM nocJie.LI.H>y na.li.HHY 11 H3Hlliao Ha ruaBHH pos, Mawypos MH je KpenKo crerao pyi<y 11 .)'CKJIHKHyO: no3.ll,p3BJbaM Te, AJieKcej fpHropesHh, BH ere llOCTHI'JIIH cjajaH ycnex! flo MOM paLJyHy .li.06HJIH CTe IOO TOHa yrJba. 6HO CaM fO'I'OB .ll,a 38HrpaM O.ll. pa.ll,OCTH. Y36yt)eHH, CTajaJIH CMO OB.ll,e jOlli HeKO BpeMe. YraJb ce 11 .n.aJbe c11nao y saroHe. KOI-bOBO.ll.al\ je 6p3o TOBapHO nap'I'Hjy, XHTpO CJ<aKaO Ha lbY H 3BH>K.li.YKOM fOHHO KOl-be npeMa OTBOpy. HHcaM ocehao HHKaKas yMop. Morao caM jolli .ll.a pa.ll,HM, aJI'H BHWe HHje 6HJIO CTa6aJia 3a llO.ll,ynHpalbe. O.n.Max 113a HaToaapeHe napT11je Ml1 cMo ce ynyTHJIH npeMa H3Jia3y. Hoso y MOMe pa.n.y 6HJia je caMo .n.o6pa no;1.e.1a pa..n.a, ja caM nyHHX 6 LJacoaa xonao, .li.O!< cy .!l,Ba TecaLJa aa MHOM yTnpt}:I-IBa,lJ:a. To je .n.oseJio .n.o ycnexa. 11monao caM I 02 TO He yr,Tba. '-IeTpHaecT nyTa BHWe Hero lllTO je .li.O !a.ll,a CMaTpaHO HOpMa.'IHH:\1. flO.ll. 06H4HHM YCJIOB'HMa MeHH 611 Tpe6aJIO 8-IO .n.aHa na .n.a npOH3Be.ll,el\1 I 02 TO He. 3a je.n.Hy cMeHy 3apa.ll,HO CaM 200 py6aJba YMCCTO 23-30 py6aJba, KOJIHKO C3JM 06HLJHO 3aparyHBaO. I13HlliJIH CMO H3 OKHa y CBli'fai-be. Pa~Htll(H TeK lliTO cy noLJe.llH .n.a ce cKynJbajy Ha a6op11wTy. AneKcE.' j CTaxawos - --- -- -====== ======== - - - - - -------- - - -- --0aHyn.lbajMO MaTepHjan sa HCTOpHjy HapOAHHX snaCTH flpercje.li.H'HlliTBO BJJa.u.e npei<o caor O.n.jeJbelba aa H3rpa.ll.lhY Hapo.n.He BJiaCTH npe.u.yaeJio je cHcreMaTCI<o npur<ynJbalbe l\IarepHjaJia, KOjH ce O;J.HOCH Ha crsapalhe, paasoj 11 opraHH3al(l1jy HapO,li.IJl1X o.n.6opa O){ notieTI<a ycTaHI<a .n.o .u.aHac. Ha raj naLJHH 11Maile ce .li.OI<yMeHronaH 11 jacaH nperJJe.ll. CTBapalba Hapo.n.ne BJiaCTI1 y HalliOj 3eMJbl1, BH.ll,Hfte ce TClliKH 11 HanOpHI1 nyr, I<OjHM je Haw Hapo.n. Hlliao oCTsapyjyhH csoje BjeKOBHe Te>KI:-be .n.a BJiaCT Y3Me y csoje pyi<e. npHKYnJbalbeM TalJHI1X llO.ll,aTai<a 0 CBeMy lliTO ce O.ll,HOCH Ha o6paaosalbe 11 pa.n. HapO.li.IHHX O)J.6opa, cai<ynHheMO MaTepHjaJI 33 IHCTOJ>'HCKY o6pa.n.y Te BeJII1Ke TeKOBHHC qe·rseporo.n.allilbe 6op6e, reKOBI1He ~oje je Hapo.n. OCTBapHO TOKOM l(HjeJIO!' ycTaHI<a H KOja je CBOj npaBHH 06JIHK KOHalJHO .li.06HJJ3 y HallieM HOBOM YcTasy. LJ.a 611 ce Taj nocao cnplliHO ycnjelliHO, norpe6Ha je, Kao 11 ysHjeK, noMoh cs,Hx MaCOBHI1X opraHI13al\Hja, capa.n.lba csaKor noje.li.HHl(a. florpe6Ha 11 KOpHCHa 611fie H llOMOB Hallie opraHI13al(Hje AHTIHp3lliHCTHl!KOf <PpoHTa )l{eHa. Kao 11 y csai<oj ;10Ca.[l.alboj 3KJ..ljHjH, Hallie OpraHH3aU.Hje, CBaKa 3HTHcpalUHCTIGUba llpHMHfie Ce CBOf ll0Co~1a H .li.OllpHHHjCTH CBe lliTO 6y.n.e MOI'JJ3 )J.a Ce C8LJyBa CBSJ\11 )J.OKY:\ICH3T 0 OpraHH33IJ.HjH Hapo.zu.Je BJiaCTH, .ll.3 ce He 3a6opaBH HH je,ll..Hd OKOJIHOCT, I<oja je 6HJia sa>KHa y npol.(ecy o6apalba crape H ycnOCT3BJb3lb3 HOBe, .ll,eMOKpaTCKe BJI3C11H pa.LI.Hor Hapo.n.a. Ytiecrsy jyhH O.ll. noqerKa y ycTaHKy, >Kene Cy npHCYCTBOBaJie Ha npBM.M CKyn OBHMa, H3 KOjHMa je Hapo.n. pjewasao caa n·H,Talba 6op6e nponm oKynaropa, H THMe CTBapao 38lJeTKe npBHX HapO,ZUlHX O/l,6opa, .naaao npse opraaHsa~HOHe cpopMe HOse BJI:l· C11H. Y:ecTo nyra, I<a~a 611 cc ycJbe.ll. HenpujaTe.'LCKe ocpaHaHse qnaHOBH HapO.li.HHX o~6opa nonnal!HJIH c BOjCI<Oi\1, }f(CHe cy CKp11B3.1JC )I:OI<YMCJ-ITe ll apXHBe 4)'sajyh.H Taj .n.parol.{jenH MaTepHja,'I cse .n.o .n.aHac. flpoHana}f(elbeM H npHKyn batbeM rai<aor MarepHjaJJa, aa nHCHHI<a ca cje,ll.HHI.{a o}l6opa, pecpepara ca JWHcpepeHU.11ja, o,n:.1lyKa HT,n:., .n.onpHHHjehe ce Jl.moro npu6!1palby HCl\PilHHX no.n.aTai<a o paanojy Hapv..'J.He BJiacTn. MHore >KeHe jorn ce >KHBO cjehajy npBHX Ha6opa aa Hapo,ll.He o.n.6ope, I<ojHMa cy npHcy..:mosane, 3Hajy HMCHa MHOf'HX .n.pyrosa KOjHX BHlliC HeMa, a KOjH cy pa,li.HnH Ha OpraHH33IJ.IIjH npBHX HapO.ll,HHX O.ll,60pa 11.111 6HJJH 6HpaHH y Te o.n.6ope. CnaKo cjehalbe Ha T3KB0f .ll,pyra 11.'111 ,J,pyrapHI.{y, CB3KO OllHCHB3lbe KOHclJepCHl(Hja, nOCJJOBa, 38.ll,aTaJ<a 11 MCTO.ll,a pa.n.a THX npBHX H3WHX HapO,li.HHX O.ll,60pa llOCJJY>KHBe KOpHCHO y o6pa.n.11 Hapo.n.He BJiaCTH y 6oCHH 11 Xepl(eroBHHH. (TOra HH je.ll,Ha H3lli3 opraHH33U.Hja, HH je,ll.Ha H3lli8 3H'fH¢alliHCTKHlba He CMHje .ll.3 OCTSHC HeaKTHBH3 Ha osoM nocJJy. Y OKBHPY csora ceJJa HJJH rpa.n.a, csora ytielliha HJIH ca3Halba, csaKa Tpe6a .n.a npHKynH HCTHIHHTe H T3lJHe llO)I:STKe, 03HaLiyjylm BpHjeMe H MjeCTO, HSBO,li.eftH HMCJ-13 H 6HJbe>KefiH CBSKY Ba>KHY OKOJIHOCT. Ha TOMe ilOCJJY rpe6a .ll.3 ce Hapo'-IHTO aHra>Ky jy Hallie opraHH3al.{Hje 113 OHHX Kpajesa y KOjHMa je Hajnp11je llOl!eJJO CTBapalbe HapO.ll,HHX o.n.6opa. )l{eHe HSlliHX ycram!LIKHX MjecTa 11Mahe HajBHllie. YTHC.aKa H MOftM ,n:a npHKyne Haj60JbH M9'l'ep11.jaJI. 0He Mory .n.a ytiHHe HajBHllie .n.a ce He aary611 H 3a6opasn HHje.o.aH .n.eTaJb na aenHKe 6op6e Harnnx HapO,ll.8 ~a OCTBapelbe JJ.eMOl{p8TCKe, HapOJIHe B.'13CTH. 21 �E B H n p J1 0 r 1/,YlllAH {jYJ-OBh1i: A .!b OB Y rpa.u.y, Ha o6aJiaMa .U.BHjy per<a, ro je 6110 je,ll.aH O,ll. OHHX ,ll.aHa KOjH Ce jaBe H O,li.MaX Hl.ll4e3HV y BetiHy 3a6opaB KaO ,ll.a Ce HI1Ka,ll. H11CY pO,li.HJII1 HHTH y ce611 HOCI1JIH je,ll.aH ,ll.eO .>KHBOTa. Ha npHJia3HtMa H nyres,HMa crojaJ111 cy jol.ll o.u. paHOr jyrpa rprOB~H CHTHe CTOKe 11 fOJIOL1!aBI1, 60CH H noJryroJIH ~11KOTI1fil1. Dpe.u. lhHMa. raMo .a.aJieKo, ny~ao je npoCTop, nJiaHU1He, 6p.u.a H BI1P.HJia cy ce ceJia npHJienJbeHa y3 KaMeH, 3eJieHe JIHBa.a.e, Mo.u.pe nmeHI1~e 11 npoKJIHjaJie fhi1Be. Ory.u.a, ca cs11x crpaHa, ,li.OJI3311Jie cy rOMI1Jie JbY ,li.H 11 .>KeHa H CJI11BaJie ce )' JienH .11 liHCTH rpa.u.. YllllJII1 cy 6p3o y .>Kycrpo, B114yhH OTCe4HO CBOji1M KpT11M Har JI3CKOM H repajylm npeTOBapeHy Marapa,ll., CTOKy, .>KI1TO, xpaHy, CBe l.llTO cy MOrJII1 O,li.BOji1T11 O,ll. CBOji1X C11pOM3l.llH11X ,li.OMOBa ,ll.3 npo.u.ajy. MaJIHwaHH cy 'lac 'l.eKaJii11, qac 11l.llJII1 y cycpeT 113 He,ll.apa Ila,li.I1Jll1 KpHjyM43pCKe CTBapH 11 CI1THHU.e, csoj ecnan 11 npocHnajyhH csojy qmHy .u.yXOBi11Tocr, nyey XYM'Opa H se.n;p11He .>KI1Bora HY .U.I1JIH ra JbY.U.11M3) Mpl.llaBa H Ha6opaHa JI11IJ.a. 0TI1M3JIH cy ce o Myl.llrepHje, Ha.a.MeraJII1 ce H csaljaJIH, na oner je.a.aH .u.pyroM noMaraJIH, 3ajeAHo npe6pojasaJIH ROsa~ H ,ll.p.>KaJIH ra 4BpCTO y CBOjHM MaJlii1M H CWI'HHM pyKaMa. AJIH, oner OHI1 HI1CY raMo CBH. Kao yseK, KaO CBaKOf na3apHO•f ,ll.aHa, U.HKOTHfiH cy ce O,ll. paROl' jyrpa pa3MHJieJII1 no rpa.u.y, no OKOJI·HH11 111 nope.u. peKa. 0HI1 cy csy.u.a Ha CBOM nocJiy, msepu.y jy, .u.o3BOJbeHe CTB3p11 npo.a.ajy CJI060.LJ,HO, HOCe BO,ll.y, rerJie Kao Hocatm, p116ape y.u.11~aMa HJII1 roJIHM pyKaMa liCIIO,ll. lliHpOK•I1X Cl1ra y BO,li.H, IIOMa.>Ky Ha CI<eJiaMa 11 Hap0411TO cy Ha YCJIY311 nyTHI1IJ.I1Ma 11 UIOcpep11Ma, CBI1 HelliTO pa.a.e H Tpa>Ke CBOj nyr y }KI1BOT 11 cJio6o.u.y, ~eJiy 11 He.U.eJblriBY cJio6o.u.y. A A.rt>o je .u.aHac 113y3eo ce6e 113 csera rora H pem11o ce .u.a 113ry611 ~eo ,u.aH. OH je pacnOJ 10x<eH cacsHM APYK4e Hero ocraJII1X .u.aHa 11 !13 neh11He je KacHo 113amao. 3anpaso OH je ocehao norpe6y Hsa csera OHora l.llTO je npe}I{,I1Beo npe .u.sa .u.aHa .u.a ce MaJio o,n:MOpH 11 npoJiewKap11. A Ka.a.a je ycrao nomao je 6e3 OJiiPel)eHor ~HJba KY .u. ra Hore 11 OliH so.u.e, .u.o Car-KyJie, .u.o CTapor 11 HanywreHor HMa:.w, y ~11UI-MaJIY, He 3Ha HH caM r .u.e. Ueo je rpa.u. Jberon, o6a napKa, 06e peKe, CBe H3Meljy Jby60BHha H fopH~e. Haj3a.U. ce Hamao Ha P11BH 11cnpe.n xoremi 11 11CIIO,ll. BI1COKOf rpaHaTHOr ,ll.pBefia, MaJIO npohynw H 3a6aBJbaO ce, H3Ba,ll.l10 Ha BeJII1KOM T04KY BO,lle H3 ,u.y6oKor 6yHapa jeAHoj crapoj 11 seh HeMohHoj npaJbl1, a 3aTI1M ymao y seJIMKY 11 l.ll11pOKY »Y JIH~Y CJ106o.a.e«, y Kojoj cy ce nopelja.1e 6orare rprosa'tKe pa,li.lbe, Kfbi1.>Kape 11 I<acpaHe. Ce.ba~l1 cy ce Kperam-I y rpynaMa 11 roMI1JiaMa, pa3M11.111.'111 ce Kao :-.1pan11, 11,ny YJII1~0M, cspahajy y r<acpaHe. yJia3e y rBO>K\)apcKe pa.a.fhe, yJia3e y rprOBi11He ca po6oM, r<ynyjy norpe6e 11 MaJbKaMeHre H cspwasajy cnoje nocJIOBe .u.a 6H ce WTO pmmje KpeHyJIH CBOji1M r<yfiaMa. A,bO je 6110 CaM, 28 BOB 60C H rOJIOrJiaB, ca npocyTHM qynep~11Ma KOCe 11CnO,U. 'l.eJia H H113 CJienO'll1'~e, y npJbaBOj H KpnJbCH'Oj KOWYJbl1 11 KpaTKHM 11C~enaHHM raJm~aMa KOje cy HCKa,ll.a 6HJie .>Kyre H npyracre. Ylwao je noJiaJ<O 11 3BH.>K.U.yr<ao npos.11a4eh11 ce 11cnpe.u. caMwx spara. Os.u.e OH)l.e 3aBHpHO 611 y pa.U.fbY 11 C spara HCUITO ,li.06a~HO, HCUITO 611 MY rpeHyTHO na.'IO Ha na~1eT, Ha pa4YH rpros~a HJIH ~eJie pa)l.fbe. A r<a.u.a cc Hamao nope.u. »6yrHre« Wn11pa Korp11-a, OH MHpHO ylje yHyrpa, cra.u.e Hacpe.u. pa.u.fbe 113a Jielja ce.rbar<a KOjH cy ce THCKaJIH i11 rprOBaJIH, CTaBH pyKe TI033,ll.l1 Ha Jielja 11 ra3,ll,HHCim pawHpH Hore. KoJI'Ko ~eJia pa.u.fba ... y ~HK! BHKHY oH 036HJbHO Ha6HpajlyfiH CBOje sel)e. CeJbau,H ce .oKpeHyme, 3a•Iyl)eHH 11 H3HeHal)eHH uno ro ca.u.a 611, a Ka,u.a ra yr Jie.a.allle MaJia 11 yKer-1 6eJbeHa, HacMejawe ce 1 fberosi1M petiHMa 11 fberosoM 113rJie.u.y. H11 nocJiyra, werprw 11 Ka.11cpe, Hwcy MOrJhl1 .u.a y3.U.p.>Ke cMex, aJII1 cy ce oKpeHyJIH y crpaHy .u.a HX He Bl1)1.11 CT3p11 H Ha)l.y,PCHW f33,lla. KO'rpiH, fieJiaB, .u..e6eo, .u.e6eJII1X ycaHa 11 ca seJIHKOM 6pa.u.asH~O)l nope.u. H03ApBe, 3a rpeHyraK 3aYyra, ynpHje norJie.U. y fhera, IIO,li.BH ,li.Ofby ycHy 11 IIpiH'I'H'lliTe je perKHiM 11 UIHpOKHM 3Y611Ma, a 3aTI1M 3rpa611 .>KYTI1 4eBpTaCT'H MeTap ca BeJIHKI1M U,pHHM 6pOjKaMa, M'HfHY nyH01<pBHl11M jarOJJ.HU,aMa H Has11jajyfi11 Ce npeKO 6aHKa Cp)l.HTO 3aMaXHY 11 y3P.H.>Ke pyr<e BHUie rJiaBe. Ylw! Ylw ... VIm, Konmne! Wra? - peqe AJbo MH;pHo 11 ocMex Kao jeABa npHMeTHH o.zr.6JiecaK 3arpenepe MY Ha JIHu,y. CHI<Tep Ha nehHHy! l..JeKaj, YeKaj, 6eJiaj TH 6or .zr.ao, mTo ce Jby11HW ... .u.owao 11ojeK .u.a rpryje, .u.a re o,nje.u.aimyr orr<ynH osor 3Jia, a TH Ta·Ko pe.>KHW ... Aj.u.e, 6p30, 6p3o ... KoJI'Hil{O U,HJia 6yr11ra: ... He CHTHHYapH ... HeMO' Ha )l.paMyJbHfie )l.OK ce HHCaM nHUIMaHHO, pa3YMHjew! AJia! KOnHJie, u,HraHcKo KOllHJie! 3aypJia Wnrtpo KorpH H ca y3BHTJiaHHM MeTpOM jypHy npeKo 6aHKa. ,!tpeKHY AJbo 11 KJIHCHY Ha npaTa. - 'fiJ11cpTo! J3e.>Kefil1, OH HaJiefie Ha nperCe)l.HHKa OriWTHHC H cpeCKor HaYeJIHHKa y YHI1<PopMH, ocer11 KaKo ra He4HjH wran yxsar11 no 3a)l.fbi1U,111 11 qy HeKe TewKe ncosKe, qy oner pHjetiH: »KOnHJie«, »raMa,ZI.«, »nehHHa«. Xreo je .u.a c fbHM yi<pCTH HeKO,'HIKO pHje4H, aJIH onaa11 KaKo MY ce 1-13 .n;aJbHHe npu6.1J.H.>Kyjc .>KaH.u.apM 11 npo.u.y.>KH Hanpe,n, ypoHI1 y Hapo,!t, cr<peHy 113a howKa 11 sewro 3aMeTHY csoj rpar. AJbo ,J,aHac HeMa HH KapTHU.a, HH AYBaHa, HH 1\taJIHX C11THHX KpeMeHOBa 3a KpecaJIH~e, KOje tieCTO Kp.Hje noJJ; je3HKOM Ka.u.a ra cpHHaHCH npeT(Jecajy. Je,!taHnyT ce pewasao .u.a HJJ.e H qeKa »npyre« OA HHK- �WHlia, 0,.1. UerHH>a H 1-\oropa, O.J. nehl1, .n.a 6li WTO aapaiOio o.:~; nyrHHKa, a.'lH ce cerHo .n.a je jy•tJe, nowro je Haawao H3 aaTsopa, 0110 Ta:-..!0 'H Aa je AaHac peA .:r.pyrH~ta Aa 6yJI.y. To je npaso H TO cy JJ.HKOTI1lil1 pew11.111 je)J.He seqep11 KaAa cy ce)l.eJII1 Ha nehi1HI1 6JI1i3)' fB03)l.eHOr MOCTa. A tl1 )l.a HHje TaKO, oneT OH He 611 nowao, jep je jyrpoc pew11o Aa A8.H 6yAe I-beros. 3aTo je npOAY.>KI1tO AaJbe 11. nocJie HeKor speMeHa H36HO Ha W'HpOKY 11 ITYHY 11Hjau.y. Ty je OH ocen10 .:r,a y l-beMy OiKI1BJb8Ba HeT<O aa.zr,O,BOJbCTBO. Ylwao je 110JI8KO, 06HJI83HO pe.zr,OBe 11 l'Oi\~H .'le, 110C)18Tpao CBe WTO ce npo)l.aje, w11peh11 Ot:IH li rJie,ll.ajylm nox<y)J.Ho c11p, MeA, MJieKo, KajM aK 11 npwyTe. Cse je j ecj:rri1HO, aJIH wro Ka)l.a OH HeMa napa. To HHCY je.1a aa l-beroBy neh11Hy. To cy npe.lJIHnca :m ceJbaU.11 oreJII1 113 ycra CBoje Aeu.e, 11 TI1Me rpe6a ,ll.a ce qacTe 11 rocre .n.pyr11, ;~a OA rora npaBe KpKaHJIYK nperce,li.HWK 11 O,ll.6opHHU.11, Hal!eJIHHK 11 ceKpetap, weep nopecKe ynpaB e, KyhesJiaCHHU.11, rprosu.11, BJiacr 1 h11cpre. To he CBE' 11 ,ll.a ce petja y BeJIHKHM nopu.yJiaHCKI1M qJrtmjaM3 Ha I-HHXOBI1M TpneaaM3 A3 HM j3ti3 11 nonp3BJb3 K;pB. Jewhe r3 noJiaKO, rpn3he seJI11Ke 33JIOr3je y ycr3, .>KB3K3he JieHo K30 )1,3 npe.>KHB3jy, 111 M3p3MHJJ.3M3 he t:IHCTI1TH CBOje 3HOj3Be 33T11JbKe, ,ll,e6eJie Bp3TOBe H npeBI1jeHe 110)l.BOJbKe. f-beMy je )l.OBOJbHO 11 113ptie TBp.zr,e 11 cyse KyKypyae. He 611 OHI1 l-beMy ti3K HH TO ,li.3JII1, Hl1 H>eMy HH l-berOBHM )l.pyrOBHiM3. 33WTO? 36or lJer3? 0HH HM3jy HCTO raKo jaKe ay6e. AJbo je paaMHWJbao 11 ocehal-ha cy MY ce noJiaKo Mel-baJia. l13p33 o~m.iy nocrao MY je ,ll,pyrl!Hj'H . oHo je KHBaH 11 ocjehao je KaKo y l-beMy jeTKOCT 11 cp1,16a H3pacrajy. 06pse cy MY .>KHBO pa,ZJJHJie, CI<ynJbaJie ce 11 MpAaJie. CMHWJbao je 11 rpa.>KHO OCBeTy . . . aJIH H3 KOjH H8l!HH, KOjHM <;pe,li,CTBHM3. J1 K8~0, Ka)l.a je OH M8JIH IJ1 HeMOft8H. Y TOM rpaiKel-by, OH je 113HeHa)l,a HaHWaO H3 BeJIHKY fOMHJiy wapaHa reK HCTosapeHHX H3 KOJia. AJbo je 3aCTao 11 nocMarpao KaKo yseHyJIH 11 rp03HHtiaB11 3ehaHH o6Hrpasajy OKO KpynHe 11 a,ll,pase p116e 11 noratjajy ce ca KynU.HMa KOjH ce cse BHWe Kyne 11 rOMIHJiajy. H11 caM He aHa 3aWTIO 11 KaKo, oH o,ll.je,ll.aHnyr npy>K'H PYKY 11 HaHHWaHH Ha jeAHOr ro.rreMor 11 rp6ywacTor W3paHa. - KoJIHKO TH osaj npecje,li.HHK? - pet~e OH 3a.zr.oBOJbHO, CMaTpajyhH )l.a ce T8KBIHM petiHMa 6ap yHeKOJIHI<O CBeTH OHHMa KOjH ra Mp3e 111 KOje OH He B0Jll1. - KaK3B npecje,li.HHK, JJ.HKOT3, oso je Kpan! lfCKpl1BH CBOje HI_\e Kp.>KJb8BH 1H 6oJieWJbHBH tiOBeK. TH He BHAHW ,li.06po, Te6H cy HcnaJIH, ~ P ­ ho ... TO je npasH-npasu.arH npecje,li.H11K ... , a oHa rp•ojJlilu.a raMo wro MY JIHlJe, ro cy 6HBWH npecje.zr.HHU.H ... Ero, nocrHM3j re JIOJiawe - re OA6opH11Ke ... fJie, 3eho, na TH rtMaw 111 HatieJIH11Ka H wecposa 11 csaKe spcre asjepa,li,H! UHJI3 BJiacr . . . rewKa BJiaCT ... rOJieMa BJiaCT ... JhY,li,H ce He B11,ll.e 0)1, l-be ... HapO)l. nyKHY 110,ll. l-bOM .. . yryw11 ce ... He MO.>Ke n11me Aa AHWe ... - <l>aKHHtie! - peLie jeAaH npO,li.3Baou., - aK0 Te 113Mjep11M OBOM )lp.>K8,111li.Ol\1 3Hahew TH tiH~e Kp3110Be cpaW)T!!lll! oje.>KH! fy611 M11 Ce C OtiHjV.. He cMeraj ... Kynu.11 cy ce CM11jaJJIH 11 rJieAalH y l-bera, a OH.lHI ra 11 OHM rOHiiJI11 11 O,ll.rypHyJIH Ha cTpaHy. Kao .zr.a je cspmHo csoj nocao 11 peKao cse WTO je xreo, A.lbn ce HHje npOTHBHO 11 6ea pHjetiH ce y,ll.aJbHO 11 Hary6Ho HeKy,ll.a. AJIH noc.'le je,li,Hor cara OH ce noHOBo Hawao Ty. 3Hoj MY je 611'0 OpOCHO l!eJIO HCITO,ll. 11-PTaAe H HeOtieWJbaHe Koce. Crao je HeKOJIHKO rwpaKa HcnpeA seh cMal-beHe xpne p116a no;~. jeAHHM aacel!eHHM 6arpeMOM 111 npeA co6oM cnycr11o MaJJy sary ca reroa11Ma 11 y je)l.HOM 110.>KyTeJIOM nanHpy HeKO;IHKO crap11x 11 pacxo,li.OBaH11X waxoBCI{lHX cp11rypa. Ta,ll.a 6aw OAHeKYA 1136Hwe 11 l-berOBH APY!'OBH KoKo, rapo, I3yho 11 T1por JiaB. 0HI1 cy npaT11JII1 MaJIOYMHor u r<pyrmor ToJra, tiOBe'Ka ca BeJIHKOi\1 rJrasoM, BeJJ11KHM ycr11•Ma, 3BpH)l.8Bii1M C11'jepi1M Ol!I1M8 11 CTpaWHO W11pOK11M 11 seJII1K11M u.pH11M cTonaJIHMa. VIw.7ll1 cy 11 rOMI1.'1a.111 ce n,ope.ll. l-bera, paarosapam1 c l-bi1M, aa;~.HpK11Ba.~H ra H cMeja.1111 MY ce. - illTa je ro? - ynHTa TporJiaB Ka.lla cnaaH AJba 3a ~iaJIOM saroM, noKaayjyhl1 csoje jaKe no.n.l1rHyTe Otii-baKe, KojH cy MY py>KHO Ha.lJ.I13aJII1 ropl-hy ycHy 11 360r KOj'HX cy ra y lJI1T8BOM rpaay Hil311BnJIH HIM 11VIeHOM. ITpo,ll.ajeM. - illTa npo,ll.ajew? - BJiacr H cJiacr ... 6aTI1He 11 neH)JJpeKe ... CJ:H' npBOKJiacHo ... rapaHryjeM 33 po6y! H3POA ce noqeo caKynJbaTI1, rJie,ll,ao je Ma.'IHwaHa, cJiywao l-berosy B11KY, liY.lJ.HO ce, Hl1je paayMeo WTO TO 3Hati11 11 rpa.>KH OlJlHMa: )l.a JII1 3811CT3 11Ma lliTO Aa npoAa. WaxosCKe cp11rype cy rJieJI.aou.e jow s11we 36yl:biHBaJie. AJbo je npHl!30, HenpecTaHo 11 6ea npe.ll.axa npHl!ao, yHocehl1 CBojy jy»Unal!KY cTpacT 11 y petiH H y noi<peT PYKY· Eso, wro rJie.lJ.aTe ... Kojera 'ohere? 'Ohere JJH 01301'3? 0Baj ce ym11p110 . . . 0BO je npecje.lJ.HI1K. AJbo cTasJba »KOI-ba« Ha sary 11 npotll.y.>Kyje: , - MI1CJIHTe JI11 BH .ll.a je • OBO, KOI-b? B8ipare ce. Oso je rocno,ZJJI1H npecje.li.HI1K. l13rJie)l,a MaJia HHWT11u.a, aJII1 HeMa r<aHTapa KOjH he H3Mjepi1TI1 KOJfHI<O je noraH. A OHH raMO? - yn11Ta 'Bypo napaCTOC, y JJ.eJIOM rpa,ll.y 1103HaT, H3BJiatiehH CBOj ,ll.yrH spaT H3H8A fOMHJie 11 T11CKajyhl1 Ce .ll.a Ce jow BHWe 11p11MaKHe. - E, raj je jow cKynJbH H Te.>KH ... TO je r;ed:>ep,ll.ap H3tie,7J:HI1K, Moj 6ajTo... Hau.HoHaJIHOCT 11 i,piKaBOTBOpHOCT My CaMO Teaajy CTO KHJJa, 11 TO 6e3 ,ll.ape 11 Mjepe Ha KacanHI1JJ.I1 ... AJJH TO HHje 3a Te6e ... 3a Te6e cy nonoBH, naHal1je 11 napacrocH, y u.pKBH )1,3 AP.>K11W csHhy, ,ll.a npHMaw ajrap 3a csaKor, .zra wro non11jew 11 noje,ll.ew Ha napacTocHMa ... HHcH TH aa BJiac' ... B11AHW KO:JHKO HX HMa, CBe cy OBHjaH11 JIOnOBH ... A TH ... rn He MO.>Kew 6e3 l!apa· CTOC3• cy3e y Ol!I1M8 T11 I.(8KJie Ka.n:a B11)111lll paKHJV ... , .Uol)11 K3,ll,a HM 6yAeMo AaBa.'!l1 napacToc, HanHheMO Te ... o11fiew MpTaB nHjaH ... Jby60BHh fie TH 6HTJ1 r ,ll.je ie fop11U.8, a fopHU.a r n:eje je Jby60B11ft. 'Bypo IT11nep je 3aHcra npHcycTsosao csaKoj ca. ·paHI1, ce,li.MI11.\11 11 napacrocy, ,ll.p.>Kao je csehe, 'Ia!< npH~tao 11 ca\'l!ewha Kao ,ll.a MY je noKojH11K HeWTO y ponv. ca 10 :ta 6!i ce Han11o 11 Haieo. I-bera je csaKo H30 11 csar<a ra je aBao 'Bypo ITapacToc ... llose·K 38MHra O"'HMa KaO .ll.a je rJie.ll.aO nyHy OKajJI,Hjy paKHje, 110,li,H.>Ke ropH>y ycHy H HOC KaO ,ll.a je YWMpKHYO .)yrpMyT 11 6ea pelfl1 HarJTO ce OKpeHy H H\3BYti~ HaTpar. AJI11 6aw Ta,ll.a O,li.HeKyA no33A11 H36H .te.ll.aH JKaH,ll.ap 11 Heona>Keno 3rpa611 AJba aa pyKy. Wra pa.zr.11w? - yrmTa OH. ITpoAajeM BJiac'. A wra je OBO? - noKa.>Ke .>KaHAapM Ha sary. 29 �- MjepHM Jby,ne ... MjepHM fbHxoay HaL\HOHaJIHocr, rrounefbe 11 BJiacr! ... Eao cje.li,H .na 11 re6e Ha ~1ojy I<YKY o.n KaHrapa rerHeM ... OaaMo! - rpecHy ra maH,napM aa pyi<Y H OMyqe ca co6oM. KoKo, fapo, 5yho 11 Tpor.rraa ce o,n;Max nperra:~;o­ rue H CKO~mwe MUJIO ycrpaHy, f01'0BIH Ha 6eKCTBO, 3JIH Ka,na ce y,naJbH maH.ll,apM Bo,nehH AJba 4Bpcro rrope.ll, ce6e, OHH yaeiiie aary H nol)oiiie aa IbHMa ,na HX rrpare H BH,ne KaKBa fie 6HTH cy,n6HHa fbHXOBOf .u.pyra. Yaeqe y rpa.ll,y je noqHaao yMop naaapHor .ll,aHa. ripe.ll, KacpaHoM ce ce.ll,e:rro 11 HCnHjaJio. Ce.ll,eJio ce 11 y noJiyceHKaMa 6awra, npe,n aparwMa HHCKHX Kyha H Ha 6peroaHMa nope.ll, peKe. UHKOTHim cy ce.ll,eJIH H3Ha,n nehm-ra H pa3roaapaJIH npeKo pe,!.!.a, 6p3o, reMrrepaMeHTHo, pa3roaapaJIH o caeMy wro cy rora .n;ana aa,neJIH 11 ,nomHBe.rm. CaH cy >KaJIHJIH A.lba. MaJia H o11rHa, MpiiiaiJa 11 onaJbeHa .l!HU:a 6HJia cy o36HJbHa H 3a6pHI-Iyra. Boja.111 cy ce ,na he ra oner raMo y 33· raopy rytm, .na he orrer 6HTH rJia,nai-I H >Ke.rr.aH H• ,na he raMo ocrarH rpH H.IIH lJe'N!pH ,n:aHa Kao npe. fapo je - a ro je H TporJraB o,n:Max norap.li,'Ho H noMorao - npe,n:JIO>KI1o ,na yjyrpo Hemro cHalw 11 o,n:Hecy MY .na je.ne 11 .na Haljy HaLIHHa 11 MoryhHOCTH ,na ra cnacy H: •1136aae. OH he raMo MHoro narH:TH:, Hapo4HTo :r.a.n je d\M, I<a,n HeMa HH je,n:aH OA fblfX C J-biHM, a MO)l{,na je JI,OK OHH ro pa3roaapajy crpaulHo rymaH H oqajaH H: crelbe no.n 6oJIOBHMa Koje cy ,My HaHeJIH ancaHI,IYije neCH11U:OM HJIH: 6aTH:HOM. AJI1 6aiii Ka,na cy OHH 0 TOM H paaroaapaJrl1, Ka,na cy fbH:XOBa MaJia H: ,n:oqpa cpu:a rpenepHJia sa fbH~oBHM .u,pyroM, H3Ha,n: Kpoaoaa H nehHHa, TeCHHM yJI<HU:aMa H no noapiiiH:HH peKe, o.u,HeKy,n H3 Hoim, H3 HeKe ,n:aJbHHe 3aJieJiyja Kp03 aaa.nyx y36y,nJbHBa necMa: Cseaawe MH, Maji<o Moja, H HOre 11 PYKe. ,lJ,aHH Cy MH Ka' HOft llPHH - To cy rewi<e MyKe! fJiac je .n:pxTao, H3BHjao ce 11 pa3JIHBao I<poa Hoh. THXH paaroaopH cy Harro.'Ia pe411 YMYKJIH 11 JbY.ll.11 cy umpoi<o oraopHJIH: ymH 11 c.7IYIIIaJIH Tperrepelbe p11jeLJH. U11I<OTI1h11 cy ce HaMax 1'prHyJII1, rro.ll.l1fJII1 cy rJiaBe H MaJIKO HX HCKpHBHJIH ycTpaHy, 0'-111 cy H·M rope.Jie I<ao 1\IaJie mepaa11u:e, a .nax HM je ci<opo 3acrao. CJiyiiiaJIH cy ... cJiyiiia.'!'l1 cy u:eJIHM 6ahe:o.1. To je 6110 AJbOB rJiac ... fJia.ll,aH 11 me,naH, ,na 611 pacrepao ,11 caaJia,nao npHT11Cai< 11 caMohy 3araopa, OH Ce HeKDKO CKalJyfiH Y3 QpH11 11 BHCOKH 311,ll ycrry3ao .li.O rrpo3opa, yxsa'f'.-IO ce sa npetwre, CTHCT<ao cc Y3 fbHX, npHJienHo Mpiiiaao 11 nperr.'IaHyJio JIHQe y3 rB03.ll,eHe YKPIIITeHe IIIHnKe H 3aneaao. f.1ac je O.li,Jiereo H aa6py jao mHaoroM. Ma,IIHIIIaHI1 cy ocJiyiiiHHJIH joiii MaJro, joiii rpeHyrai<-,naa 11 noaHa.nH fberoa r.Jiac. AJbo! peqe TporJiaa pa3B aqeh11 ycra 11 rr oKa3y jy'IH: cao je jaKe H Heype,nHe 3y6c. - Tpa>KH Hac! - .no,n:a.ll,e fapo 11 CK0411 Ha Hare . OH11 cy 3HaJIH, OHH: cy pa3yMeJII1, To je 6uo A Jh013 30B. OH je 1-bi1X '11 npe TOM necMoM .li,03HBno 113 3araopa. To OH 411HH KaAa 11Ma HeiiiTO .ll,a H;\l Kallie, I<a,na rpe6a c 1-biH'Ma Heiiiro aa>KHO .ll,a nopaaroaapa. Te peLm, ry necMy je.li,H:HO OHH npaBHJIHo pa3yMejy. H QHKOndiH yaei< cp4aHH t1 O.li.JIY'lHH nocKaKaiiie CBH Ca CBOjHX MeCTa J<a,U 11 fapo, 11, CJiyiiiajyh,l1 I<aJ<O Ce rJiac HenpecraHo A11>Ke 11 JieJiyja Kpo3 Hoh, r .!J ac :nHxoaor .npyra, o,njypH:IIIe KpHay,.a:aaH:M YJI'HQaMa raMO rrpeMa aaraopy, raMo o.u.Ky,n je nec:v~a .n;oJia3H.1a. flpuAo3u 3a nawy wiiiaMiiy oMozyhaeajy 6eciiAaiiino cAaHJe /l.UCiiia OHU.M :»ceHaMa KOje HUCY y MOZYlf.HOCiiiU Oa za Kgiie 30 �Mozemo ispravljati presude ostavinskih sudova donesene u toku okupacije, koje su ostecivale zene u pogledu zakonskog naslje¢nog dijela 2ena je Ustavom FNRJ potpuno izjednacena sa u sv:im oblastima dr.Zavnog, privrednog i drtt~tveno-p1olitickog ziv.Yta (cl. 24). To je jedna od tekovina narodno-oslobodilackog rata, izvojevana u borbi pwtiv okupatora i narodnih izdajica za bolji i pravedniji dru~tveni pvredak u na~oj zemlji. Odluka AVNOJA 1 3 II 1945 o ukidanju i nevazenju starih 0,d zakonskih propisa, vojim clanom 2, stavlja van snage sve propise, koji su vazili u casu okupacije (6 IV 1941 god.), a koji su u suprotnosti sa tekovinama narodno-oslobodilacke borbe. Prema ~tome svi tari zakonski propisi, koji su hili na snazi od 6 IV 1941 godine, a koji su zenu smatrali neravnopravnom sa muskaroem danas su nevazeci, te sve pravne posljedice proizasle iz tih zakonskih propisa za vrijeme okupacije, mogu zainteresovane stranke da pobijaju ~kod nadleznih sudova. mu~karcem Jedna od takovih pnavnih posljedica, koju danas mozemo pobijati, jesu presude donesene na ostavin, kim raspravama, koje su zenu skor'o redovno ostecavale u pogledu velicine zakonskog dijela naslijeda. Te su se presude donosile na osnovu zakonskih propisa (serijata, otom;alnskog ramazanskog zakona, zakona o bivsim kmetovskim selistima i stecenim beglucima, opsteg gradanskog zakonika), koji su za zenu u is1 tom redu naslijeda odredivali manji dio nego za muvkarca, privilegovali krvnu vezu po ocu pred krvnom vezom po majci, potpuno zapostavljali bracnog druga i iskljucivali iz oceve zaostavstine vanbracnu djecu. Kao ~to vidimo vi <ti slucajevi zapostavljaju zenu, pa su prema tome u suprotnosti sa tekovinam a nase borbe, zbog cega ih mozemo i pobijati. Na pr. propisi serijata o na lijedi\·anju ovtecavali Sll nmslimanku U t10ffi smisJu sto SU muskarci, koji su konkurisali sa zenama u istoj liniji (na pr. braca i sestre) dobivali duplo veci dio nego zena u pokr~tnoj zaostavstini i nekretninama t. zv. m u l k prirode (kuca, okucnica, vinograd); udovica je na ljedivala, ukoliko je klonkurisala sa djecom, jednu osminu, a bez djece jednu cetvrtinu muzevlje zao stavstine, dok je muz iza smrti zene u prvom • lucaju dobivao jednu cetVIftinu, a u drugom lucaju jeclnn polovinu; krvno srodstvo po ocu i kljucuje srod tvo po majci (na pr. brat po majci tek ce na<:\ijediti zaostavstinu umrlog, ako ovaj nema zivog br ata po ocu. Po propi!Sima Ramazanskog zaJwna, koji vaze za Muslimane i sve ostale, nekretnina pravne naravi mi- rije (seoska zemlja) nasljeduje se tako, da braca i polublraca p o o c u iskljucuju sestre i polusetre p o o cu. Zaostavstinu umrlog koji nema djece, unul<:a i roditelja naslijedice njihova poiubraca po ocu i ako imaju zive sestre po ocu i po majci. Opsti gradianski zakonik za preziv jelog drug a (muza ili zenu) kod nemuslimana predvida ovako: ikada bracni drug wonkurise sa troje iii vise djece ona nasljeduje jednak dio sa djecom, ali samo u uzivanju, a ako ima manje od troje djece ondla samo jednu cetvrtinu u uzivanju u zaostavstini mulk prirode. Ukoliko ima drugih zakonskih nasljednika (roditelji, braca i sestre), onda prezivjelom bracnom dlrugu pripada ectvrtina zaostav1 stine u vlasnistvu; tek ukoliko nema nijednog drugog za'konskog nasljednika bracnom drugu pripada sva zaostavstina. Koliko je ovakav zakonki propis ostecavao narocilto zenu, jasno je kada se zna da se zena, ekonomski ovisna od muza, bavila domacinstvom, a muz privredivanjem van kuce, pa se smattralo sasvim normalnim da je vlasnik tako stecene imovine muz, a ne kao sto je to danasnjim zakonom o braku odredeno lkao zajednicka imovina muza i zene. Zakon o bivsim kmetskim selistima i stecenim beglucima predvidJa, u nasljedivanju za ovakvu vrstu zemlje, za zensku djecu samo pravo uzivanja dol< se ne udaj'll i to pravo uzivanja na polovinu dijela, kojeg po smrti roditelja dobivaju u vlasnistvo muska djeca. Kao naknadu, braca sestrama prilikom udaje, moraju isplatiti otpremu koja treba da bude u wijednosti samo jedne treCine dijela, koji su uzivale ,dok u bile neudate. Propisi tog zakona vazili c;u za muslimane i nemuslimane. I ako jos nije donesen novi zakon o nasljedu, zainteresovane stranke mogu pobijati presude o, tavinskih sudova donesene u toku okupacije, a koje u, kako smo gore naveli, osteCivali zene u pogledu zakonskog nasljednog dijela. Treba samo nadleznom sreskom sudu donijeti podnesak u kome ce se tacno naznaciti u kome smislu je zainteresovano lice osteceno i opisati na koji nacin ( od koga e naslijedilo, s kim se dijelilo nasljede itd.). Podnesak treba tak. irati taksom od 10.- dinara u markama i 1.- dinar u gotovu za sudski doprinos. Nadldni Slreski sud ce na osnovu toga zakazati novu ostavinsku raspravu i svojom pvesudom donijeti pravednije rjesenje u duhu potpune ravnopravnosti muskarca i zene. 0. D. 31 �IZBOR I SADENJE VOCAKA Obzirom na veliku vaznost vocarstva u nasoj zemlji moramo ~ovoj grani poljoprivrede, za koju postoje svi uslovi ra,z voja, posvetiti nrarocitu paznj u. Ovo moramo uciniti utoliko prije kada znam o, da i danas kod nas postoje krajevi u kojima je narod cesto za vrijeme najrodnijih godina voca -ostao zeljan voca. U ovome clanku istaci ce se najvazniji momenti, koji u velikoj mjeri odlucuju da li ce se zasadene sadnice primiti i pravilno razvijati i na vrijeme donositi rod. Prije nego 1sto pocnemo izlagati kako e pravilno sade vocke, ukrat:Jko cemo iznijeti sta rt:reba poslije toga maditi i znati, da bi bili sigurni u uspjeh svoga rada. Kada se vee odlucilo da se zasade vocke, treba prije svega da se izvrsi izbor zemljista. Jabuke, kruske i dunje traze vlaznija i hladnija zemljiSta i ne treba ih sadi1t,i na suvim i prisojenim zemljistima, dok tresnja, visnja, kajsija, breskva i sljiva traze prisojno i ocjedljivo zemljiste. Orah i tresnja podnose krecnjacko zemljiste, gdje vrlo dobro uspijevaju. Zemljista na kojima stoji voda iii su od podzemnih voda jace vlazna, nisu za vocke, jer na njima, brzo propadaju. Ovo narocito vazi za kostunicavo voce. Nekotiik o mjeseci prije nabavke i sadnje vocaka potrebno je odaorano zemljiste za vocnjak dobro preorati i dobro poduhriti. Zatim se zemljiSte premjeri i oznace se mjesta, gdje ce se voce saditi, uzimajuci za svaku vrstu odredeni razmak. Ako se podize vocnjak sa visokostablasicama, onda se uzima slijedeci razmak: jabuke se sade na udal.ienosti jedna od druge kao i red od recta 10-12 m, kruske i tresnje 8-10 m, sljive, kasije i vLSnje 6-7 m, dunje, breskve 4-5 m. Vocke se sade u kvadrat iii u trokut. Da bi bili siguri da ce nam se zasadene vocke primiti, uspijevati i davati dobar i zdrav rod, najbolje je da se koristimo iskustvom okolnih vocara. Zato je potrebno obiCi svoje i okolna seta i vidjeti koje sve vrste i sorte voca uspijevaju i daju dobar, zdrav i obilan rod. Kada na ovaj nacin odabe~remo vocke koje .Zelimo saditi u svome vocnjaku, jos cemo se prebhod1no posavjetovati sa poljoprivrednim strucnjakom, a zatim cemo naruciti vocne sadnice iz nekog drzavnog iii zadruznog rasadnika. Za sadenje treba tra.Ziti dobro razvijene, najbo· I je dvogodisn ie sadnice. Kod sadnica treba obratiti nalrocitu paznju na korjenov si::;tem, koji mora biti dobro razvijen i zdrav. Na krosnju sadnica takoder se mora obratiti paznja. Ona mora imati dovoljan broj grana i one moraju biti dobro razvijene i pravilno rac;poredene. Vocke se mogu saditi u jesen i u proljece. Jesenje sadenje vocaka je jedino preporucljivo za nase prilike, jer je proljetno adenje <: e to -kopcano sa rizikom. U jesen zasadene vocke do proljeca se djelomicno ozile, rane na kor jenju zara tu i sadnice uvijek prolistaju kad i o tale ne:'resadene vocke. Procenat primanja je, ako mo adili !1raviln.1 gotovo 100%. Sadnice po.:;adene u •r en boljc ce tzddati susu. Posadene sadnice u proljece Ica:nije ce k, e:111t i od o talih vocaka, a vrlo su osjetljivc na ~ usu, pa ih moramo cesto zalijevati. Alw propu~timo zalijevanje, moze nam se desiti da se velika vecina sadnica osu~i. 32 'Sto se nikada nece desiti sa sadnicama posadenim u jesen. Jame se trebaju kopati 3-4 nedelje prije sadnje, da se zemlja provjetri i usitni. Kada smo oznaci li mjesta za vocke, pristupamo kopanju jama. Prilikom kopanja jama pot,rebno je gornji povrsinski sloj zemlje bacati na jednu stranu, a onaj donji neplodni , mrtvicu, na drugu stranu. Ukoliko se kopaju dublje i si1re jame, utoliko je bolje. Jame moraju biti najmanje 1 m siroke i pola metra duboke. Za nekoliko dana prije sadnje vocaka, pa bilo to u proljece iii u jesen, u svaku jamu se pobije po jedan kolac, koji smo vee ranije pripremili. Kolje treba obicno da je 1,5 m visoko iznad zemlje. Ono mora da je tako pobijeno, da bude sve u jednom pravcu iii redu, tj. prilikom nisanjenja sa prvog na zadnji kolac svi se ostali moraju sa njima poklapa'ti. Ako je uzeta pravilna udaljenost i u drugim redovima, onda rna gdje stali u vocnjaku, i na koju god stranu pogledali, kolje se mora poklapati, odnosno biti u pravom redu. Okolo kolja naspe se nest·o zemlje, koja je bila izbacena sa povrsine pri\ikom kopanja jama. Prilikom vaden ja sadnica iz rasadnika mnogo se korjenje osteti. isto tako pred samu sadnju. Sve sasuseno k·orienje kao i ono koje je ozlijedeno, mora se oreza,ti. Ovakve mlade sadnice kojima je uniSten veliki dio korjenja prilikom vadenja, nisu u stanju pruziti kruni niti dovoljno vode niti hrane. Zato prije sadnie vocaka potrebno je korjen i krunu uravnotditi , tj. kruna se mora orezati. Ako se vocke sade u jesen, kruna se ne skracuj~ -;- ak~ se voc!~e sa de u proljece - kruna se skracuJe odmah or~ 1e sadnje. Kod jace razvijenih. sadnica sa. vrlo .~ol:mm korien iem grane se skracu lU za polovmu nJthovog godisnieg 'prirasta, a kod slabo razvijenih sadnica i sa slabijim korjenjem, za jednu trecinu. Pril.ikom o~~­ zivan ia grana presjeci se cine ·tako, da se .tspod n 11h nalazi pupoljak, koji je okrenut na spol1nu stran~ krunr. Rez neka ie udaljen od oupoljka oko 1 em, m man ie ni vitse, je'r inace se moze pupoliak osusiti ili rana ne moze zarasti. Rez mora biti kos, a ne prav, kal·o se na presieku ne bi zadrzavala voda a time i ra7\ri iala i trulez i druge bolesti. 'ncke treba .:;aditi tako da im korjenov vrat bud na rovr:ini zemlje. sto znaci da budu zasadene na ·~tt• duhinu na kojoi c;u raniie rasle u rasarlniku . Akn -adnice po, adimo dublje nego sto su bile u rasadniku. one ce c;e dobra razvijati , ali ce kasno proroditi i davati malo roda. Ovo je jedna od najvecih gresaka prilikom .:;adenja. Kada su sadnice pripremljene kako je vee receno, korjenje im se nam_oci u zitkoj mjesavini ilovace i kravlje balege, a zattm se pristupa sG>dji. Saden ie vocaka ne smije se vrsiti kada ie zeml ia til okra, tj . kada se lijepi za lopatu iii noge. Taka r.o:-actene vocke stabo bi se P'rimite i statno bi pobolijevale. Najbolje je saditi ako je zemlja samo v1azna, a rasipn se u sitne grudice. Ako je zem1ja suha, sto je veoma rijedak slucaj, sadnice se mogu saditi, ali se odmah po sadenju moraju obilno zaliti vodom. �amo sadenje treba da vr"e obavezno dvojiea radnika. Jedan oct njih radi oko sadniee, a drutri nabaeuje zemlju. Prvo se na dno jame nabaei ncsto povrsin ke plodne zemlje, zatim se sadniea smjesti u jamu. Jedan radnik rasporeduje ikorjenje, dok drugi nabaeuje plodnu zemlju. Jednom rukom treska se sa adnieom da ne bi oko zila ostale praznine, dok se drugom rasporeduje korjenje i nabaeatu zemlju. Korjenje se mora tako po taviti da bude olako povijeno nanize i nedopustajuci da mu se vrhovi poviju naviSe. Presjeei na korjenju moraju biti okrenuti nanize. Kada se zemlja naspe 20 do 30 em ona se dobro ugazi a zatim se dospe sve do vrha povrsine zemlje. Zatim se okolo vocke napravi tanjur od zemlje u koji se sipa voda i tak·o se vocke dobro i obilno zaliju. Kada su voCike obilno zalivene oko njih se naspe zagorjelog staj.skog dubreta, komposta iii plodne ze- mlje. Ovim cemo sprijeciti stvaranje pokorice 1 Jaee isparavanje viage. Mlade vockice prije nego se prime pa i poslije lako se mogu povijati, iskriviti pa i polomiti od jacih v jetrova. Sarno primanje sadnica uslijed njihovog stalnog pokreta vrsi se vrlo sparo iii se sadniea maze posve da ne primi u lijed cestog pomjeranja korjena. Zato odmah nakon sadnje vocal<a treba ih vezati za kolac koji je jos prije sadnje pobijen u jamu. Vezivanje se vrsi na 20 em oct, zemlje i ispod same krune. Vezivanje vocaka ne smije biti ni suvise jako. U svakom slucaju ne smiju se vezivanjem stvarati ozlede na stablu, niti vocka tako tezati uz kolae da prilikom spustanja zemljiSta vocka ostane da visi u zraku. Kada se zemlja dobr·o slegne i voclce prime i ustale treba ih odvezati od kolja ponovo svezati ne8to cvrsce. lng. J. Vu~inovic CABJETI1 MAJKAMA: Hew.wo 0 upupoaHoj ucxpaHU 3apaBOl ajew.ew.a (HacTasaK) 0ot:IeTaK O,ll;6Hjalba He OBHeH eaMO O,ll; .n;jeTeTa, Hero H o.n; MajKe. AKo ee MaTH .n;o6po oejeha, aKo je ,ll;Ojelbe He 3aMapa H He eJia6H pa.n;H HeTOr, aKO HMa .n;o6ap aneTHT H eaH, a npH TOM - Ha TO ee He eMHje 3a6opaBHTH - .n;ojeHt:Ie TaKol)e Hanpe.n;yje OH.n;a o.n;6Hjalbe MO)I{e not:IeTH H Henno KaeHHje. Mei)yTHM, aKo MaTH eJia6H, aKo oejeha yMop HJIH aKo MO)I{.n;a eaMo npHJIHKe 3aXTHjesajy, oH.n;a o.n;6Hjalbe MO.>Ke IIOt:IeTH paHHje. Y esaKOM eJiyt:Iajy O,ll;6Hjalbe MOpa 6HTH rroCTeneHo, rrpso H rJiaBHO pa.n;H .n;ojeHt:IeTa, H lberOBHx lbe.>KHHX opraHa 3a sapelbe, a .n;pyro pa.n;H MajKe, KOja he nOeTeneHHM O,ll;6HjalbeM H36jefiH eBe HerrpHjaTHOeTH H Tero6e, a qeeTo nyTa H ynaJie .n;ojKH, KOje ee jaBJbajy KO,ll; Maji<H, KOje 113 6HJIO KOr pa•3Jiora HarJio o.n;611jy esojy .n;je~y. Ka.n;a no'-IHeMo rroeTeneHo o.n;6HjaTH .n.HjeTe, oH.n;a HHje.n;aH o6pOK Majt:IHHOr MJIHjeKa He eMHjeMO 3aMHjeHHTH o.n;je.n;HOM .n;pyroM xpaHOM, Hero y3 no.n;oj .n.o.n.aTH .n.o.n.aTaK, Haj6oJbe 15-20 .D.K nporlbe'-leHor sofia HJIH eoKa O,ll; HeTOf'. AKO Ha npHMjep O,ll;6Hjalbe not:IHeMo ca 5 Mjece~H (Ko.n; jaKe 11 Hanpe.n.He .n.ojeHlfa.n;H) pe.n. 06pOKa oeTaje HeTH (6, 9, 12, 15, 18, 4 eaTa) caMo heMo y no.n.He nocJiuje .n.ojelba .n;o.n.aTH jom COK npOrlbet:IeHOf' BOha, y nO'leTKY MaJIO, a aKO .n;HjeTe .n.o6po no.n;Heee OH.n.a BHme. l13Mel)y npHjeno.n;HeBHHX lf nOCJIHjenO.D.HeBHHX o6poKa MO}l<e Ce .D.aTH eoKa O.ll. JIHMyHa HJ!lf HapaHl!e. Y meCTOM Mjece~y MO.>KeMO seh y no.n;He, noeJIHje .n.ojelba, .n;o.n.aTH nporlbet:IeHor sapHsa (MpKse, enaHaha, KpOMrrHpa} H nporlbel!eHor soha HJIH eoK o.n. HCTOr. Y ee.n;MOM Mjece~y o6poK o.n; no.n;He MO.>Ke ce eaeBHM 3aMjeHHTH .n;pyrOM xpaHOM, Ha np. KamOM O.ll. rpH3a, np.>KeHor 6pamHa, KeKea, 33TI1M nporlbelJeHor nosplia H sofia. Y OeMOM Mjece~y nope.n. o6pOKa y ITO,liHe, MOiKe ce 3aMjeHHTH H o6poK y meeT caTH no rro,:rHe. Y rro.n;He ce o6poK .n;a,lle I<ao y ce.n;MOM Mjece~y, a y meCT caTH no no.n;He HeKa KamH~a, HJIH nporlbetJeHa ja6yKa HJIH nypa Ca KHCeJIHM MJIHjeKOM. Y .n;eseTOM Mjece~y y .n.eseT eaTH yjyTpy .n;aje ee 150 rpaMa KpasJber MJIHjeKa ca .n;BHje .n;o .n;sHje H no KO~Ke mehepa ( ca Kamwm~oM, a He <f>JiamH~oM), y 12 eaTH je.n;Hy o.n; Hase.n;eHHX KamH~a, nporlbet:IeHo uapHBO, so:he. Y meeT caTH no no.n.He KamH~y o.n; rpH3a HJIH 100 rpaMa KpaBJber MJIHjeKa ca .D.BHje KO~Ke mefiepa H je,ll;HHM CHTHO HCTy~aHHM KeKCOM, HJIH je.n;Ha ne'-leHa H3rlbe'leHa ja6yKa, a ocTaJio MajlJHHO MJIHjeKO. Y .n;eseTOM Mjece~y MO}l{e Ce .li.OJlaTH 11 }l{yMalb~e o.n; jajeTa, eaMo onpe3Ho no'leTH Ca '-leTBpTHHOM )KyMalb~eTa H TO CBaKH .n;pyrH ,ll;aH, a noMjemaTH ra KarnH~0.\1, nospheM HJIH cyrroM. BaPHBY H I<amH~H MO}l{e ee .n.o.n.aTH H 20-25 rpaMa nporlbeYeHe jeTpe. Y .n.eceTOM Mjece~y .n;aje ce MajYHHo MJIHjeKo CaMO y 6 CaTH yjyTpO H 9 CaTH yseqe, a OCTaJIO KaO y .n;eseTOM Mjece~y. Y TPH eaTa no no.n;He Majt:IHHO MJIHjeKo 3aMjeHH ce ea 150 rpaMa KpaBJber MJIHjeKa H .D.BHje 11 no KO~Ke mehepa. Y je.n;aHaeeTOM Mjeee~y .n;ojeHlfe .n;o611sa e11cy caMo y meeT eaTH yjyTpo, .n;oK y .n;eseT caTH rrpHje rro.n;He, 3 caTa 11 .n;eseT caTH no no.n;He .LI06Hja no 150 .L(O 180 rpmta KpasJber MJIHjeKa ea mehepoM, Koje ee MQ)Ke n0~1jemaT11 ea HeTy~aHHM KeKeOM HJIH ,ll;06po npenetJeHHM H Y.LIP06JbeHHM XJbe60M. npaBHTH YBHjeK ~pHH XJbe6, KOjH je xpalbHBHjH H 3a npo6asy 60JbH. He 3a6opasJbaTH 6ap y3 je.n;aH o6poK .n;aTH IIpOrlbet:IeHOf' BOfia HJIH COKa O,ll; HeTOf'. Y .n;saHaecTOM Mjece~y .n;HjeTe .n.o611ja csera neT o6poKa 11 npeCTaje ea .n;ojelbeM. YjyTpy .n;o6Hsa 180 .n;o 200 rpaMa KpaBJber MJIHieKa ca JI.BHie H no JI.O Tpn KO~Ke mehepa, y.n;po6JbeHo ea rrpenet:IeHHM ~PHHM XJbe60M, HJIH narrH~Y Ha MJIHjeKy, a MO}l{e H rret:IeH KpoMnHp ca 5 rpaMa csje}l{er MaeJia (6yTepa), 3aTH.t npon-hetJeHo sohe. Y no.n.He nporlbet:IeHo sapHBO ea 3!J �.~.:yr.taHu.eTOM 11JII1 nporlhe4eHOM jeTpOM. Mo.>Ke 11 cyna O.lJ. Meca 11JII1 COI< O.ll. Meca, (cal\10 csje.>K11), coc OJJ. napa)l.aj3a, 11Hpe 0)1. I<p0Mll11pa 11 CJI. Do llO)I.He I<pa· B o~be MJII1jeKo, Kaumu.y ca soheM, yseqe oneT Kaumu.y. Ha osaj Ha411H 611 JJ.OjeH4e seh I<OHU.eM je)l.aHaecTor Mjeceu.a npeCTaJIO CHCaTH, a TOKOM )I.BaHaeCTOr Mjeceqa ce 11p11npasJba )l.a y .ll.pyroj rO.li.I1HH n04Hlbe A0011BaTH 4Bpllihy 11 KOMllaKTHHj,y XpaHy, pa3yMHje ce nocTeneHo, ,IJ.a 611 ce lberOBH lbe.>KHI1 opraH11 3a B ~! pelhe cacBHM ocnoco611JII1 3a csm<y xpaHy. 0)1.611jalbe 611 MOfJIO 611TH 11 HelliTO 6p.>Ke, aJII1 CBe 0BHC!1 0 TOMe KaKO he )I.OjeH4e 110)1.HOCI1TH 11pOMjeHy 11 3a• TO je 60Jbe 6HTH CTp11JbHB H Onpe3aH KaKO 611 ce 1136jerJie rpjelliKe KOje 611 MOrJie nosyhH He nonpaBJbHBe nocJhe.li.HI.J.e. 11 3 HAlliE WTAMnE 0JJ.Jia3aK MeJ }YCaBe3HH4Ke KOMHCHje H3 JyJIHjC Ke Kpajuue. 5 anpHJia, nocJIRje 6opasKa o.u. cKopo Mjeceu. )l.aua, Mel)ycase3HH4Ka KOM11CHja HanycTHJia je JyJiujcKy Kpaj111Hy. Ha ocHosy MaTepHjaJia KOjH je npHKYI1HJia y TOKy CBOra pa)l.a KOMHCHja he ,11!3pa,ll,HT11 csoj npe)I.JIOr 3a pa3rpaH114elbe H3Mel)y Hallie .u.p.>Kase H .YlTaJI11je 0 KOMe he pjelliaBaTR • MIHpOBHa KOH¢epeHI.J.Hja. illTa je Meljycase3HIH4Ka KOMHCHJa MOrJia )l.a BH~H y TpCTy 11 JyJIHjcKoj KpajHHH? MorJia je )l.a 811)1.11, H TO Ha CBaKOM KOpaKy, O.li.JIY4HY BOJbY orpOMHe seh11He cTaHOBHHKa, KaKo TpcTa TaKo 11 4HTaBe JyJI·HjcKe KpajHHe )l.a ce npHKJbyqe JyrocJiasHjH. DHTalbe npHKJbyYelba TpCTa 11 JyJIHjcKe KpajHHe JyroCJiaBI1jH 3alliTO ce )l.aHac 6ope OHH KOjH cy y TOKY paTa paMe y3 paMe ca case3HI14KHM sojHHU.HMa so.li.HJIH 6op6y npo1111B 3aje,li.HH4KOr Henp11jaTeJha, jecTe nHTalbe no6je)l.e, npas)l.e H .n.eMoKpaTHje. MeljYHaPO.li.Ha ..ll.eMoKpaTcKa jaBHOCT 3aJia>K~ ce 3a npase,li.Ho pjellielbe 1111Talba TpcTa 11 JyJIHJCKe KpajHHe. »Bop6a« O.ll. 18 anp11Jia ose ro.n.HHe npeuoc11 113 4eXOCJIOBa4KOr JIHCTa »JlH,li.OBa ,ll.eMOKpaU,e« 113BjelliTaj HOBHHapa KOjH cy Ce He.U.aBHO BpaTI1JlH 113 TpCTa. Dope.n. OCTaJIOr OH Ka.>Ke: »DI1T8lbe Tpcrna je je,li.HO O;I, Be.'IHKI1X HepHjellieHHX nHTalba Jy}KHe Espone. I1cnpaBHO pjellielbe OBOra 1111Talba J!,01H1 1jehe 110JIHT114KY 11 npHBpe.ZJ.HY 1 cTa6HJIH3aU,Hjy Jy}KHoj, a TaKol)e 11 (JPe.ll.lbOj Espon~. Y npOTHBHOM npo.u.y.>K11he ce .n.auallilbe CTalbe KOJe je 11YHO cnJieTaKa H npHBpe,li.HHX TelliKOha«. JaCHO je .U.a CBe Te CnJieTKe 11 npHBpe,li.He TelliKO· he npaBe TaJIHjaHCKJH: HMnepHja~IHCTH H OCTaT~H. TaJIHjaHCKOr ¢aiiiH3Ma KOjH 611 XTjeJI~ 110 CBaKy ~HJeHy .u.a 3a.U.p.>Ke TpcT H JyJmjcKy KpaJHHY I1TaJIHJH 6e3 003Hpa H npOTii1B BOJbe HapO.U.a KOjH TaM~ )KHBI1, 6e3 o63Hpa Ha HHTepece TpcTa KaO JiyKe KOJa He MO.>Ke .u.a .>KHBH 6e3 csora 3aJiel)a. nocJIHje MHOrHx uenpas.u.H Koje cy nocJIHje no6je)l.oHocuo aaBprneuor pa;a no'lHlbeHe npeMa c;aHOBHHlliTBY JyJIHjcKe KpajHHe, 4111Tasa .rr.eMoKpaTCKa jaBHOCT y CBI1jeTy OilleKyje .rr,a he H3BjelliTaj Mel)yc~­ Be3HHt.IKe KOMHCI1je 110MOhH M11pOBHOJ KOH¢epeHU,HJH .rr.a Halje 11 ycsojH npase,li.Ho pjellielhe Koje he 6HTI1 34 XpaHa, Koja ce cnpeMa 3a .u.ojeH4e MOpa 6HTH csje>I<a 11 csje.>Ke npaBJbeHa, npeTxo.rr,Ho .li.06po onpaHa H yKycHa. Cyl)e Tpe6a 11MaTH 3a .li.OjeH4e noce6Ho 11 npHje csaKe ynoTpe6e .li.06po ra onpaTH speJIOM so.li.OM H He6p11CaTH ra. )J,a 611 )I.Ojeuqe HMaJIO aneTI1T H )l.o6po uanpe)I.OBaJio, Heonxo)I.HO je noTpe6Ho )l.a je lliTO BHllie Ha t.II1CTOM 3pa-Ky. CsaKa MajKa, KQja nocBeTH na>KlhY HCxpaHH csor .ll.jeTeTa H .li.P.>KH ce Hap04HTOr pe)l.a y )l.aBalhy 11 npanpeMalby xpaHe nOHOCHhe ce 11 y)lmBaTH y Hanpe,ll.oBalby H 3)1.paBJhY CBOf )l.jeTeTa, a y 3)1.p3BOM TH jeJI"y pa3BI1he ce 11 3,/J.paB JJ.yx. y carJiacuoCTH ca onlliTOM Te.>KlbOM ~a yqapiiihelbe MHpa. Xanwelbe Jlpame M11xa11JIO BHha 13 MapTa OBe fO)I.HHe nao je y pyKe HapO•l,HHIX ) BJiaCTH 113,ll.ajHu.a 11 cJiyra oKynaTopa )l.pa.>Ka MHxaIHJIOBHli. To je 6110 BeJrHKH y)l.apal.\ CBHM HenpHjaTeJbi1Ma <I>.H.P.J. KOj'H' cy y )l.pa.>KH MHxai1JIOBHhy rJie.n.aJIH Ta4KY OKynJhafua peaKU,HOHa,pHHX CHara y SeMJbH (H HIHOCTpaHCTBY H MOryhHOCT npO.lJ.Y>Kel:ba 6op6e npOTHB OHHX TeKOBHHa KOje je HapO.ll. H3BOjeBaO 6opehH Ce npOTHB ¢alll'HCTH4KOr OI<ynaTOpa. Y 3JI04HHa'IKOM pa.n.y )l.pa.>Ke MHxaHJIOBHha, MHHI1CTpa B-OjCKe H MOpHapHU,e eM11rpaHTCKe BJia)l.e y JlOH,lr;OHY MOfJie 6111 Ce Hai1HCaTH 4'HTaBe Klbl1re H Te KlbHre 6Hhe HanHCaHe y 6y"JiyhHOCTH. l13 CBHX Kpajesa Hallie 3eMJhe uapo.ll. .n.aHac J1.3pa.>Kaaa pa)liocr 360r XBaTalba OBOf 3JI04HHU,a KOMe HeMa ;paBHOf Y HCTOpHjH, lliaJbyhH TeJierpruMe M!HHHC'fPY yHyTpallilbHX TIOCJIOBa )l.pyry AJieKCaH,ll.py PaHKOBIHliy. Y MHOfi1M Kpruj,esi1Ma Cp611je csaKa Kyha 3as11jeHa je y 1\pHO - 1'0 je pe3yJITaT pa.n.a )l.pa>Ke 11 lbefOBHX 0¢11U,11pa. )l.pa>Ka MHxai1JIOBI1h BO.li.H'O je 6op6y npoT11B Hapo)l.a Koja ce .ll.113ao Ha Hore )l.a ce ocJio6o.n.11 11 O.ll. OKynaTopa H O,ll. BJia)l.aB11He OHI1X KOjl1 cy ra npe)I,aJf!i oKynaTopy. )l.pa.>KI1HI1 ocp11U.HP'HJ cy jolli 1941 ro.li.I1He noqe.w csoj 3JIO'l11Ha'IKI1 paA 111 y BocHI1 a Xepu.eroBHHI1, H y UpHoj ropH. 0HI1 cy opraHI130BaJIH y611CTBa HapO,li.HI1X npso6opau.a, uana,IJ.e ua lliTa6ose, OHI1 cy npasa.'lH cnopa3yMe ca naseJiahesoM Ap.>KaBOM OHH cy n06HJIH Ha CTOTI1He pai-beHHKa HapO,li.HO· OCJib60)I.HJia4Ke BOjCKe 110CJII1je V HenpHjaTeJbCKe o¢aH311Be, OHH cy KaO CaCTaBHH )I.HjeJIOBH He.I1pHjaTeJbCKHX ¢lopMaU,I1ja 110)l, KOMaH,li.OM lbeMa'!KHX H TaJIHjaHCKI1X o¢11U,Hpa npaBHJIH 'IHTaBe Ka3HeHe 110XO,ll.e H eKcne.li.11U.Hje. Cse cy TO pa.li.HJII1 O.lJ. npBHX )l.aHa ycTaHKa no ).J.11peKTI1BaMa )l.pa.>Ke MHxaHJIOBHha, , a Ha OCHOBY Hapel)elba KOjla cy CTH3aJia 0)1. eM11rpau!CKe BJI.a.ll.e y JloH.n;ouy. Ca.n.a ce opraHH.3aTop 6e36pO]H~X 3JIO'IIHHa HaJia3H y pyKaMa HapO)I.He BJia,ll.e. )l.OlliJIO je BpHjeMe )I,a npe.ll. JII1U,eM 4\HTaBOf CBHjeTa 110JIO>KH paqyue o O!HOMe lliTO je pa~o, .u.a 11~ ycTa uapo.n.e 411jy je KpB HeMHJIHU,e npOJIHjeBaO, 'lyje OCY.lJ.Y· �C.'IOBeHa'IIWr uapo.u.a, Jleo PynnuH, y saTBopy y .'by6JbaHii lJeHa pHjemelbe Hapo.u.ue npas.u.e H3.11ajHHK AHTe naseJIHh, norJiaBHHK H. )].. X. .u.omao je Ha BJiacT noMohy XHrJiepa Kao 1-heros sjepHH cJiyra 11 0 Jlas _PynHHK, capa,li.HI1H OKynaTopa y CJiosewtjH, CKYTOHOllla. OH je 61111 rJiaBHH HOCHJial..\ nOJIII1THKe Hai..\HOHaJI-COI..\HjaJIH3Ma y Hall!Or seMJbH, OH je, no j opraHH3arop »DeJie fap.u.e« y CJioseHHjH, HaJiasH ce yrJie.u.y Ha TpehH Pajx OTBOpHo KOHI..\eHTpai..\HOHe JIG. pyKa~1a HapO,li.He BJiaCTH. J:-beMy fie CJIOBeHalJKH HapO.J. 11speh11 npase.u.Hy ocy AY sa CBa OHa He.u.jeJia Koja rope KOjH cy 6HJIH JIOf'IOpH CMp'PH. J:-berOBa ycTall!Ka je TIOlJHHHO CJiy)!{efiH OKyna!Tiopy y 6op611 npOTHB Ap.lKasa YlliJia je y paT npOTHB aHTHX'HTJieposCKe KOaJIHI..\Hje. CBOra BJiaCTHTOf HapOjJ.,a. Jos YBHjeK AHTe naseJIHh. HHje 113Be,ll.eH npe.u. cy.u. Hapo,li.He npas.u.e. AJIH, MIH CMO ysjepeHH .u.a he TO XpsarCHH Hapo.u. saxrHjeBa H3py'lelbe Aure naseJIHiia ycKopo 6HTH. PasHH 3JIOlJHHI..\rH He Mory ocTaTH HeKa»0cJio6oljei-be« o.u. 21 anpHJia ose rOAHHe AOHOCH .lKI-heHH. Jbyll.H KOjH cy pa,li.HJIH Ha OCTBapei-by 6jecolJ.1aHaK KOjH I'OBOpH 0 3JIIOlJII1HI1Ma AHTe naTeJIHha H MY'IHHX nJiauosa XHTJiepa 111 lberoBHX capa,li.HHKa MO11sahH npe.u. cy.u. npas.u.e. c. saxTHjesa lberoso Hspy'lelbe Hapo,li.HHM sJiaCTHMa. pajy 1 Otvaramo rubriku ,Pitanja i odgovo1·i'' Redakcija lista »Nova Zena« nastoji da preko svojih clanaka, rubrika i dopisa sa 1 terena upotpuni sadrzaj naseg lista. U njemu nalazimo prakticnih av jeta o odgoju djece, lijecenju od raznih bolesti, oddavanju higijene kuce, podizanju naseg domacinstva itd. U nasem listu iznosimo pitanja koja ce nam dobra posluziti za nase 1 \mlturno i politicko uzdizanje, upoznati nas sa privrednim problemima nase drzave, sa ddavnom polirtikom na polju prosvjete i socijalnog staranja itd. lz naseg lista vidimo rezultate opstena,rodnog napora u borbi protiv poslijeratne pustosi u nasoj zemlji. Nas list govori koliko se nasa organizacija zalaze za ispunjavanje drzavnog plana na svim podrucjima drzavnog i drustvenog zivota i kakvi su nedoS\tacil u nasem radu. Ali i pored svega toga na ~ list jos nije dao odgovor zenama na sva pitanja, koja njih interesuju, a na koja ona cesto ptllta dobivaju s druge strane odgovore, koji nisu u skladu sa vremenom u kojem danas zivimo. Zbog toga je nasa redakcija rijesila da u lislt unese jos jednu rubriku »Pitanja i odgovr ori« preko koje ce citaoci moCi da postavljaju razna pitanja iz bilo lkojeg podrucja i u njoj naci odgovore na postavljena pitanja (iz organizacije, prosvjete, opste naobrazbe, higijene, medicine, stocarstva, domaCinstva, po!Ltike itd). One drugarice koje budu upucivale pitanja na redakciju, treba istovremeno da odgovore na njih, ukoliko imaju bilo kakav odgovor. Tako bi redakcija mogla odmah stampati pravilne odgovore. Ako upucena pitanja nisu toliko aktuelna da traze odgovor odmah u slijedecem broju lista, r·e dakcija ce otSitrampati samo pitanja, k21ko bi odgovore na njih mogli poslati i Citaoci. Talko ce se ogtampati odgovori onih citaoca koji budu tacni. Treba voditi ra&tna o tome da nasa rubrika ne obuhvati pi1tanja na koja se moze dobiti odgovor na zajednickim sastancima citalackih grupa, frontovskim konfer~ci­ jama itd. Nasa ce nova rubrika koristiti citaocima, redakciji i nasoj • Organizaciji: citaocima, sto ce preko Jista zadovoljiti svoje interesovanje za stvJlri o kojima jos nismo pisali; redakciji, sto ce sadrzinu lista jos vise pribliziti nasim zenama, a organzaciji, sto ce bolje uopznati uslove pod kojima zive nase zene u raznim krajevima Bosne i Hrcegovine, uociti sve probleme, te ce svoj rad uskladilti sa stanjem na terenu i sa problemima rkoji stoje pred nama. PRILOZI ZA NASU ST AMPU Aktivistkinje Tesnja sakupile u za nasu stampu u gradu 2.193.- din. i to: Camila i Hajra . Din 465.Amina . . . . . " 435., 420.Hasmeta i Adila , 241.Hajra S. , 205.Staka , 200.Minkia , 140.Zada Dud a " 52.Behija " 35.1000.Sreski odbor AFZ-a . Hiba Rizvic, Sarajevo, odjeljak Marin " Dvor sakupila je Din 450.-. Redal{cija �Povjerenici naseg lista za grad Sarajevo (Ministarstva, preduzeca i ustanove) Ing. Vojna Jak~ic Suhreta Sulejmanp~ic Ksenija Simunkovic Ludmila Kr~ic Ivanovic Lela Vuka Markovic Slava Durdevic Emilija Radic Dragica Vuk6\1ic Rada Dokuzovic Ankica Jovanovic Ljubica So~a Ravijojla Kr~ic Danica Kurbalija Nelda Peles Mladen Cakarevic Jela Pavlovic Marija Nikolic Rabija Hadziahmetovic Ver• Radovinovic Mernuma Music Anka Covic Bolta Munevera Radojka Jovanka Pantie Zora Dragica Hihin Popadic Vera Pasovic Fatima Gorota Nada Danica Vukotic Nada Ilic Vera Vasiljevic Ministarstvo poljoprivrede Ministarstvo industrije i rudarstv a Ministarstvo zdravlja Ministarstvo gradevina Ministarstvo ~uma Ministarstvo prosvjete Ministarstvo finansija Ministarstvo unutra~njih poslova Ministarstvo socijalne politike Ministarstvo pravosuda Ministarstvo trgovine i snabdjevanja djeciji domovi 2eljeznicka direkcija Narodno pozoriste Radio stanica VI armija »Kljucc NO II rejona :.Sikc Skolska poliklinika Gradska ~tedionica Tvornica cilima GNO Drzavna bolnica Glavna zeljeznicka radiona Direkcija posta Zemaljsko trgovacko preduzece Odjeljenje za tekstil Duhanska tvornica Direkcija za ishranu :.Elektrobih«, direkcija :.Elektrobih«, mjesna pOi;lovnica OnHc c .~HKe Zora Radosavljevic Mandzuka Mihra Dr. Marija Samanek Kozemjakin Nin a Emina Lukacevic Natalija Ninkovic Beba Prica Levinger Beba Sesar Mara Lukic Zdravka Muckovic Ilinka Siljpoh Jelena Ahic Fatima Peric Katica Dautovic Nevenka Halima Kurto Dragica Tatomirovic Hiba Rizvic Gonda Music Sikora Margita Anka Savija Milica Milanovic Ana Teofanovic Krbesevic Behija Grebo Mina Hrnjicevic Fatima Hatidza Gluhit Rado~evic Danica Serifa Serifovit Vasva Muminagic Zemaljska komisija za ispitivanje zloc. Glavni zadruzni savez Partizanska gimnazija Trgovacka akademija I drzavna strucna skola II drzavna strucna skola II osnovna ~kola »Sloboda« Odjeljak Pofalici Odjeljak Kovaci Odjeljak Grbavica Odjeljak Soukbunar Odjeljak Vratnik Kovacici Novo Sarajevo Babica Basta Hrasno Marin Dvor Logavina Podh rastovi Bjelave Kosevo Crni Vrh Sirokaca Skenderija Bistrik Hrid Centar Mejtas Medreset Molimo povjerenike lista :.Nova zena« iz B. svoja mena i tacne adrese. H. neka po~alju ca HBCJIOBHe crpaHe: >KeHe CeJJa 6yKBHK8 KOje cy CTYDH.IIe Y 38.Qpyry 38 3aje.QHH'IKY OCipa.l{y 3eMJbe, Kpeqe Mel)e Ha 38je.QHH'IKOM SeMJbHWTy. CBaKH .llaH OKO 120 meHa nope){ MYWKapaua pa.QH Ha TOM 3eMJbHWTy. O.n;rosopHH ype,:J.HHK Bepa 0 6 p e H o aP>KABHA B 11 h · D. e ,, H 6a wHh - WTAMnAPHJ~ ,llpyrH ype,:J.HHK Pan:MHJia E e roB CAPAJEBO H h ��� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Periodika/časopisi Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context SP Periodika Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Nova žena : list Antifašističkog fronta žena Bosne i Hercegovine, God. 2, br. 14 Subject The topic of the resource Antifašistički front žena Creator An entity primarily responsible for making the resource Antifašistički front žena Bosne i Hercegovine Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Antifašistički front žena Bosne i Hercegovine Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1946 Rights Information about rights held in and over the resource Antifašistički front žena Bosne i Hercegovine Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 11-SP Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 40 str. 1. maj obnova zemlje obrazovanje predškolsko vaspitanje djece žene http://afzarhiv.org/files/original/9b71cafd2b6717d8cba71835ddfd7a7c.pdf 15165c273fe224c44f9cb49a41303d18 PDF Text Text r \ v Zene Like borese ··---················· ······-··········---------------- rade govore :::::::::::::::::::. I' �v Ill. OKRUZNA KONFERENCIJA ZENA LIKE K:0 je p{),_smartJmo Zene Like na -~njirhovoj LIL Ok~oj: lkOTirfe,r:enciji, koja je od:r.Zana 4, i 5. no~, veinb1·a 1944. ta} je mogao ·vidjeti koliiiko -su .on-e ot:~le dalbk:o u svoj,o; ljuharvi za d'omovilllu·, u sa<~noprri.jcgornom rad!.ll i poi::rtvovnost:i' a na.roCit'l} ·u poiiti.C.kom shv:atrunju dlrunaSnjs. bmb.e "t .slavnfih dan.u.. Vee na sveCanon:L Wj-elu· mriogi su b.hli imena-~. -di~ni :k_a,dru su isrtU;P-ali pjeVJa.Ck~ horovi, u ·kotj~mi . sit stare Ziene u crno za.vijene. Sja .sl]jlcld!i.m kos:una. pjeva!e: »UiSltaljte- rnarodi, sadla ie· Ol'la.<< 1 »Na. KOrdtultu g.rob do groba« :iJli kr~ttke p~esme o I. !K:ongi-esu Zena. A·~ ted( kol~ko iznerutdJj~nde je bilo kadi. je .st:~r:a. Evi.ca .Ujeri-6 odl 62 godine --~zHiJa ·i .r-.0citovata pjesmw o Or:venoji _arWj;i. - pjetSm~ koiu je ana roo.ma· satsrtavUa u svojojr p:opaljeno,j ztdi01i ilir neg:dije u Sllimi, bjeieCi 9dl neiplr1jatelj3, pj,esmu. 1u kojoj1 je_ o...r1a iiZ:I'ekla sv.o1u lJiubav, i-tadu~ veselje i r:adosf" Redlali su se PJeWaaici· ho1~orv·i Zena., 'Zen a koje su izgubih: sinpve u bor;b:i., koJe su s.ve. dal0 i Z'I."tvovaille 11 eto, nakorru 'hi .godirie bor:be, one pjevajru i. s1vU~e.sno z:ovu ] •<Xstale n bQ•rbu. 3 .I �A sutra1 - ' na rradnom diJehlJ ko'nfe,~encije ---= kroo_ usta tih istih Zena tSipa;~e su ri.jeCi proklet"' stv.a i oprtru0he protiv ~S~V~ih onih. koji su kQ-ivi z:a. smr•t njenog iedim.og, nj.ena tri, nj:enili. pet sino~ Via, da hi zatim Qp:et hla.gosill!j1 TQta. i njegOV"..t. alleborfbu i -BYe Zrtve, koje .su prailie u rtoj ho:rlbrt "Redj-ajU tSe Zierue na, govronn-ici, sta:r-e j, mlade ·i _govolf.e ispredl NOO~a, odlieia., komisij.a, rad1o.. nroa, -volj~ske, is1PI!"ed1 Zena · ~vog:a. sela. opC.ine :iJ kOL ·l:aira. rNe.kad srameZljiv.a i_, stisnurta Z:ena·,- sadw 5tur ~~ smje]o na g1o:\'lDr"nicu· ~ g-ovori, govoril prooto 1 yedmostavno, ilz: dub1itne ,Sfrca. S jpornooom iznose _..~o-l~k,o .Sflll horaca dale, ru koliko su prid·o-niliele i, 1 2!I h"'Oevale za hotibu, Sta su ~~ve uradille, a. kad :·OV~rc '0' svto}im palim sinovima ruka im se girce:vl!to stegn•e, iz oCij~ im isljevne ona. teSka,' ne·.. -odlolji.va 1juta rnliZnja protiv n-®tri.jartelja, rije4 jim .u g:lo za.p1 ali sam•J n.a. ,Qajs:, -dla bi se1 poslije llle•, :ptrolomno Zra.lmm j'Q-S j!arCi i p1rodornij.i g1as, koji · z:ove na os-ve;tu 1 na, novra p·re.gar-anja, nrotva diela. nove Zlrtvc i heroj15.t.-vo. .N.aibra.j a:ju se zffi01C~n~ tOik:.upata-ra, usta.Sru i Cetnika: m:ar -Sva:rC~OVOI s·Blo iZVIl'ISen-o je ovoge }jet& Zl .na.padla, Divosello i CDtluk pa-ezi:vilo je dooad · 70 ofenziv•a, Celtn:icrn u Lapcr_}J, G~aCacu, OtoCcu svaki dan :twku, murC.e i ubilja}u Zen-e itd.' irtd. K.a.k:o visblku · mattaln-u. ooagu ima .Ka..ta Btt1'a6, ISJtatcica odi 6S. god~il.J.'a .koja ie u. 8 !l:am·a izgu~ bila ·-obad'va sina, i na k·OII1ifere·n:Cjidi kaZe: )>-Ja steZern svoi-e srce, dlarv:am &ve za bo 1~bu, cia. osovetitm ~oje j a:n.j'ce. Moji !Sin ovil ihorilri. su se od Jl!I'Vog' d!ana· i ja. Cu njihova narstavi~i•.« · ' ~ 1ka Fr,anceti-6 i1z LiCkog Nov1o:g sva je steima kad moZe -dla kaZ:e: .));Se!Slte·ro J.h imam u -..~o(sci1 pet si:nova i j!ednw ikr6err, a1i i j1ru Siedffiru ha.'riJm .s·e u pozadilll-i.« J\iara_,B:lanuSa-,--ko.jx je 1p:osihlje 15 .dian:a. Ce,tni:Ckog zatvora_JJuStena kuC.~ P'O'dl uvj'et!O'ffi, cia za- tri dana pQiv1I1ruti rnuZa ilz ·p.ar1tizana, CiLtn j·e do-Sla kuC.i- go-- v;ori svorn.e &inu: ))'I teibc• .Ce ma.jka jedinog pil"&ko C~Sitle, p-a. ajde ~ ~ti u p-artJllzalllJe.<:<, i otp1rema jediho dij.ete -Odl 14 godina u· 'borbu. Zc.ne Neb]j,usa u z;nak oslo.bodiJeltja; Beograda privukle SUI se ~ zarpa1Hlie Ce.tni-Cke liSniakc, izmedifu samih bunkera. .Star1e Zene i!z .Harl,e•ta ordl 60 g:o-diina no;s:e, ranje:_ a.f~nz:i•vli· 30 km dlalek:o-. 1\'lar:a V u'k!miTo:v:c' iZ. Oh),Cca zakasnil~ j,e. na. konferen- ne drugove u VLI. cijv, jer: je j-u•Ce iSla po ,SJVo,g brata, ipOJVl'atiWa g-a i!Z Cet·nirka jl,p,r.edaill~ g1a u K~mandu mjesitra•. 1 Z-cn·e J:arp:a.Cko-g· ko·tar-a,, k.o1e .su ,stal:no p-od (ic,tnirC:kim te•rprom, u koS.ey,ima odi s:il)ena nose hranu za 'll'a:Se. -doru;go;vei. On=e peku kruh iS"a peto- kTakom z;vijezdlom·, s·rpom -1- CekiC:em,. Z-etre· opCine ID-o1j:ani~, 'DobroseJa, i:Sle SiUI lll ne.p:rijatelljskc 5 \ �ga.rn£zone i tZI\'Ukle prreko 5(}() doh1obran.a .. Spa~ sritle i izve:le- 70 Ru&a-zarOih~jenika. Z·en.e brinj- . 'SJk;o.g kotaraJ nose na se1bi~ po 50 kg hrane iz Stlio.verui.Je i od .tog~ daju' .dito za: v,o;jsku. Sitare Zeue {)dl 50 godlin:a u gi~aCaC.lwm kotaru nala:ze se u ·Uid·amaj .gru.pi' i s pu.Skom u ruc.n· hoir·e se p:rortiv .Cetnika. ka·d oni ipodju u njihova, se!t:ir. AI Jeka , Sk~or~,c., starica; ·ad; 7'0 godina. ii FrkaSiCa s.lu·Zi kao pomm5nik ,puSkomitraljesrcu :iJ ostaj.e Citav dan na pol,o:Za:ju. Govore i .Zene Cl'a'novi NOO·a: • Zenc udbinskog kotara promogle :su ·socijalnl · Udljel i samo jednog· diana usjek~e 400 koma;da dr\7!81 za i;zg:radlnj,u haJta. sirrotin}i·, ,a Zen:e, hUeLopo]js;ke i k;or.en·DC:ke apCine., prip·remiJ:e su gt'adju .za 70 !b.aj.ta. PTehra:rllbCne kom'i-sije na:i:laze na pvnu p;odr- Sku Zena. Plan gospod1a.rskih komisija je u cjelo·Sti iSJpun.Jen. II tako -rc-dlom .govorPe Zelne, m.itt.u !Se primjretri. sve· Ij,~·Si, sVie< ve6, ,sve hoga.tiji u.spjesima1 ]Yod1 ~i,zilm!b i juna·S'tvima Zen-a . .N )plredl n,almre is.kr.sa;v;aJ :dfovina slrika Zene vojnika, ;admika, dTIZayn.ika, majke, p1 emenite Zene i juna.ka, ilsikl1'Siarv.a no:v-i :tip Zene izg·r13,d(Jen u suII.'IO'Vloj bonbar za sJoh~d'n ·i\ Crust diomovine. 1 te: Sta jle p:at3Jk:l!o ne,pisrmern:e, 'sellijlaak:e i001H~. da tako kr:u:pnim ..kor.aikom krenrw naPJ·ijedi? 6 7 �• • ZENE RATNICI ········-··-··························· .. ---~:-.·.·:.~~--~--~:-:.:::::::::-.::·.: :zaktonu br.an.eCi da Cetnric-i ne p.resjeku IOts-tup- Ko moi'e dia za!ho:Nwi' Celii.Jc-Zenu, bor<:a .Mariju~ DeSiC. )>iDl.'1UgoV'i odstu.pajte, ja jmarri najviSe- municJ.jie, jla Cu va;s Sti'Hiti«, tako je :govrOTtiJa.. u bfrrbi s c~emicima nJa~ DabiitlOj' ,g;tr:ani.. Os-taia: je u &YO~ ,nicu d11ugovima. Kad }e• ·htjela da .se prebaci, biLo ~e pxekasno. Jedan CetniCki vod:.DJik skoCi kao zvitler dJa ie uhvati Zivu 1 atM. -metak iz nje.zine p-u~ .Ske pogodi ga p,ravu u Ce1o. iPri·bJiZalvailii: su s:e 0! osrl:a1i ra:Dbojnici:. OtsttllPiti niJe mogla. PTenese c~jev 00 pu:Ske pod vr.at i - ·oik-ine~ Radije1 u;~rt nego u ruke raiZbojnika. Ko lll!OZe, · da ,z.ahoraVi )unaka Soilm Kolun<IZiC·Lolth koia• ie 30 pula juJ-iSalo. l<ao bmnbail. MuCki, iz zasjed·e, ubili su je -Cetni-c'i'. Stana C.anko:vi.C na c·e-stil i¥De.dju LaP'ca i BihruCa sk.QCila Je na nJjemaCki tenk gd~e je i zateklo faJSistiC~o. zrno. Anka. KosanoviC pad!a u borhi J:::odl Gr.aCaca .;sa rij-eCima: »Nap.ri}ed dt'UgQIV1i, neprijate:lj otstu,pa.« NeCbmo zarbOraviJtil divne bomba.Se Lju.bicu MarinkoviC, ni Anku GrbiC1 koje. su pogL n·We na juriSu u .Dalrtnaciji, pa1 Zo1Dku SkoriC., koja umi:re ranj.ena 11 borrb:i _V p•oruCpU!e,: ))Redte moj!oj -marci da n:e ZaJi, · neka -bude jpOnOSIIla, je!I" me, da.je _za sl~odu p.arod:a•,(( Zatim poruCnika Lju:,bicti Sa.jnbrviC koja je pogjnula kao ,Olfidr VI. P.rsolet!ens1ke ·divi·zije u Srbi~li, pa. Mi.lklu- CulnjeVi'C:, Sitojfllt 6a.nkovi6, MHk,.u KJugiC ] mn.oge druge d'ivne\ Zene i hC~roje, Zene. borce, -Nikada to zrubcir~vri¢i II!'eCemo-. iPamtimo i vje·Sa;la u LtOrv'illlcu, na koiin:na :se njiSu CetiTi' mLada tijel•a,. hrVa:tsk:ih omla-dinki 1 rnedtiu kojimw i pwr.tizank.a Mfur'i:ja Md,letiC, kotj:Oj. su zadnje ri~eCi bi!'e: 8 9 Od prvih \dana. horble u 'Li1ci, 1mno:ge1 .Zen:e uzi~ maju puSku .iJ uCetstvuj U' 1ID31o borci U ,aJk-cijama. lJ fJetu 19'42. godffie o~niva &e P:l"V'a Ceta Zena bo~ rac.a; P'rv:a ne s·amo ;u Uci, nego' i u. Hrvatskoj .. Na vijest ,<J; osni;vanj:U Cetc javUa se 700 djevo· jaka i aJw ih ie ta~a bilo potrelbno samo 100. Sa suznim oCimf- vrarCaiuJ se oot,alie- natrag. U dmg·u Cetu jav1Sia ltr ,se op·eb pirekomj.erno. I u prvim· akcijama koje s:e, vrSe vaiJl -Like·, iStiOu se· mlrude· parHZlanke kiliOI dohfi, bord., neustra.Sivi juriSaCi i bo_mhaS.i. N a:r.andZa. KotnCar, komesar Cete•, sltr · Zila Je primjerom news.tra•Si-\ros·N i discilpiine. U jediinici j1e lbila; velilka Zalost ka.d je ·:r.anj-ena'\. Na·r.andiZa mur:aJ,a ·u po~adiiillU, F'(}rmir.aUlu ,s.e no:vi ba:ta.llj(l'ni i brigade. Sv.akim · ---danom pol\llC\631Ya se u njima broj Zena. boraca~ U Jur:Sima.1 ,u Jo-.vaviaru lboj~vlma, .!l.l<esebiCno su· dla.vale .sv:od:u krv -.i mladb, Zivotc: za slo-b odu~-- do1 movi:lte.. �>>N·e ZaLim .Sto1 gitJ,em kad sam prokletog. usta.Ska-g krvni•ka Siki·Car sra,vnila .sa :z;emJjom<< 1 a . .J?'epa ne·Za:li. S-to .gine;; _))Ka,d! umirem ,SJ .petokT'<t-kom zv±j-e--: zdlom ·u: ruci« .i• sa oorojehom u-zvikuje da Zivi NOV. I lmdl·se pOPK.l;tllav,ine bo.rci hataljbna >)Ognjen P:1ice(( b::1qiJS:e. preko bodH~kayih iLea ()]jai jOOS,. medj•u najp:rvima j~e.r i ona, bo:rac i _junak, ne·us,traSirv.a .studentkinj-a Kata -B'ubalior. Prvi dio, zalda1tka Je- rilztvrrSen, ali medj:u borcinema Ka,te·. Je,Cfua dJesetina :podl za&titom· tenka dohtzi do mjest'a, gdj:e 1etZi, {JJJ1a. Kata je prek.o .puS..ke· sa bomboru u die,SJnoj TU.Ci, g•l'1udffma· p:f-i~Nsnul~ z:emlju kao1 da skdrva dla ne, vi&J nilko- ,ffiai taj, .trenutak, kad:a on.:11 da,j~! •svoju: ta_p1'U krv, S·V10j()j z..:;mlj'i, svOme ~ar·odu. Tako opisuj-e njezi-nu juna·Cku Simt'tt horae i.z rrjez:illle· jedlini-ce i n.asta¥lja; :>~Ljrulbillia~ fe .Svoj: naro·di~ ,sw:oju )unaCku KomunidiCku p1arrti•ju• Cij'i Jl~ Cloan bilm. Lj.ub:iJa ,jeSWJij·e malo P'e,trroiVO· J$1elo, sv-oju dromovinu i / tu ~j1u.:b.av d'o~.a1z:8.la J'!e mn:o.g:o, :ptu_,trw _i :Sia;dJal za. v1j1ekoiVe p~otvrd'Ha svo.j'im mL<Ldim ~i!Votomi i krvi naiveC'jm j. nalj~jepSi!m .diarom,(< • Za. poka.zalll-U ·hrruhr:OIS•t 1i1 po.Zrtvovnos•t IJrv.a. cpar:tizank11 Like iSlavk-a Bla.Z-e.viC nosi Cin majora. U p<r'V'im d:ar't:im_a horlbe Shvica prv:ru PTuZa p•omoC mn:jenima i osniva :prv-e male bo1n~Ca-rs!ke te-Ca~ jc'Ve. S.a: p.rv-om pal'Nzanskom Ce,tom ))/MaTko 0Te. Sko.viC<< .prehaiC-tuje se ,po liCkim hrdirna i kao prva · boh-Ji·Ca·rka uCestvujc. u akdjama i borhama'. Rasfu Cete, ha.talj.oni i hr{g.rude i Slavic-a: p1•ima slVe ve:Ce i -te.Ze duZnosti. E-blrui,Ca-Ikw Boj~ IBwiaC r:anienid zovu maj~ krim. Dok se •OISnovala' p•r:va p.a.Jrti,zanska! bolnka u Drv:a-·ru, ·o,na ·~e -n:aJ!ruzi ,i:Jamo kaO boln:i'Cfta-. Ona ima: velfikih za!S,fu.g.a u, ,spasavan:jru ranjeilika kr?z veHke i tc:S'ke hfenzive. Dar:tJas ona nasi Cin kru_r,etan:a., kao i .Micru Zi-gliC p-rva !b oJniC.allk:a b ataljona »Ad!Z:ija.«. Mnoge; nose Cin po11uCniKa: MHiica Bjjflt_obab.a:, S!aVlk_.ru PbCurCa, Danica P'}.ei:aS, Kata Radla!korviC itd., a p·rekn sto•ti-na iJ1 nos-U Cinove potpoiru-Cmilka i pocf:o,ftcir,a. 0 ,s1vima njima, o ,n,j~h.ovim",pold:vi<Z~ima i juna. pO!srta~o obiJCna i sva- .§tvu malo se gowri. Tn je kodnev-na poj!ava. LitlGa: se ,P'On OJSi. sa s;voj·om Vf}j, Prol-ert:<:cr;skoar:r divizijom, k·of-'a. j·e-,p!reSil!ru Blo,sjnu ~ SrbiJu i•._ bort}a. se Zla· .sio<hodu Be·o~rad1a.. SkrJe, teiilke borbe i lla.p<ore saviadavaUiu ril. 1500 mladih. liCkiJt ·d]evojaka~. ..kao,bo.rci VI. d:hr.izije. JeJika Dlralj1a.n iz P'eCana u borbama kod Gra· Ca-c.a, ka,d.-j·e n-ep.~"':i·jatelj ·Orpkolio ku16u ·u kojoi je hila njena Cet.a, p-rva. juriSa, p-rob~ja oibruC i' Ceta Se sp.aiSuva dJaJ niko nije s:~racl!a'ro. P;va Zena horae lbataillj)o.na »BiCe Kesi~.a« biLa je Sava .RadlakoviC koja je p-roSlra kroz mno.g·e 10 11 �• akci.jc i borhe. i danas ~LuZi za pr.ilmijer mn.ogim hQir-c:Vma. Mlada Zena potporuCnik Sa.VIk,a; B'ala.C govoreCi o horbri: Zena bor.aoa I. brigadJe· 35. dlwizid:e na Ilif. OkruZnoj' koruferemciji ka.Ze: ))0 sebil rrremam .niSta nwro.3:rt0 da k,a.,Zem<(1 ia.Jco je hila tri I]JIU1ta ranjen:a, iak.o se. u svakom juriSu lstiC·e kao bombas, a di'llgovi u n~ea:inoj jedlinic1i• p:onose se njome. Telefonistki:nja M:m Suput -r.anj-en.a. na Centlr:ailii odr aivtfona, -nije otiSla,. neg:o i dlaJje1 d:aj9 vezu za v.riJeme bombardlovanja·. Bore &e- na fDontu 1 alij, ne Zlaos:tadu za ndima nii <eme u pozadini Hilrjade .fena Like, slil,'ede !P'rimJeT prvoborca -- sel}mke- Krute Pejnorvi6. U ilindanskom pokoltju 19"1;1. godinc. zak.kWe joj lllStaSe •tri Si.na 1 muZa. »~Sihi•snula ,gam Saku i s:rce i 1J•OS!a u borb u d:a .ow-e tim mu1ia. i moje tri zlatne j!rubuke« i zadedno- s OS!talirrn P'rvobo,rcima, osniva ;prve partizanske IogQtre n Lioi~ , P'iObij,a se kroz Ue{P'L'li.jlateljskc_ re,d:ove, preJatZi noCu prrek.o Pll'uga i :ta\Sjeda - -diZe na.Tod na tistanak. 1ilna b~injskog kotaa·a.· >>·Za sve mi smo joS davno znad:i. pr.i,Cala nam je- po;kojna Ljlu.bicl3..« __ Ili: »Lju-.Mca. -te l;irvru '.dJo&l:a. k nama i' ·govor!ijLa, ·da se t:reb.a boriiti' .1·,d'w Ce usta8e pas,ti« - rtako priCaju sta:rci srjC.deCi kraj ognjiSt.a, Ali ne <Sa.mo oni, nego svi koji su je po:z;n:avali Ce~Sto se sjeCruju rujez:nih rijeti ko!j;funa ih jeo o~ablj11\raLa i upuCivala »~a dVaf put<c, I I. lbatallj·on u bri.Idskom lwtaru dablva ime >><LJuibice Gerovac«. lP·ogiruula je kao Clan K-Dtarskog Korn:,teta. KJPH u april111 1942.. g<ldine u bor!bi sa ustaSama u svOIIIl rodinorru s·elu JeiZCtranima. V1i,de:Ci dia Ce tim paSJti u -ruke, puca. iz piStolJj1a na njih. Rnnila _ ie dlvloj!:c.u ush.Sa, a I}J'Osljednji metak Osrtavlja. za sqbe. !Da-nrils jo .o-na pretsjednioa AF2-a Jugoslavije -i jed.na odi prv:h Zena se1janlci Clan najrviSe:g na::r:odlwg _t)rets.tavniStva u ze-m.I!ji ·- A VNOJ-a1. iKao Dukovodioci, organiz.atOorti, u-da:rnici u radU. mil•Dge PToliSe. krv i :U!Zid:aS_e svrije ZWo0te u temeil!je ·nove do-mo!V'i.ne. • Velika ia1ost obuze.1a ie n.arod graCaCkog .ko~ tar:a- £ Ze.ne .Like kad su· Culi za smrt SIDilje POikrajac, ,:pretsjiedini!ce Zena. Like. Uvijek vedira, i nasmi j.anat s },ako.Com prekaljenog borca, .sv1adava Smilj.a:'·nar.olc.ito te.Ske UJS1ove rada ·u · g:~Ca­ Ckom kotar.u. Tamo su- hwr.ruCili ne samo 'tahJansk.~· okU!Patori ·i usltaSe, nego i, najokoreliji Cetnic.ki Tazbojn,i-ci pQpa: Utj·uj;i6a1, R:adij:em_oviCa, Ga:vr:e StanO!J~V:Ca. Jedirtog dana C·etnici llli<llJ'ad:aj~ n a 1 Mt~rski Kombtet KPH OVji je' Clan i a-na bila. S~ spomin~'a:bi· nekolliko d~ugova ISlrnilj,a pir:ihvru6a boll'ibu. U z.ad- - Ne pres1:aj-e se iiiDJeJ Hrvatic:e. Ljusrpskllim se- . bke Getro'V:ac u Gortnj-em iKra,ju - nj:Elm Ca·su bac.ru ib~mbu na Cetnike, a piStoljem - odru:zima. selbi Hvot. JZ 13 �lvH .se sa divLj.enj.em sjc,Camo na Zonku Gooto:..YiC, mJ~ad'UI .seilljranku jz Skal&Ca koja Je umrla:· od napora i umora: ,noseCi ran}ene .dru§ii:we. 24 sata h.ez smjene k•roz Sumu i kamenje, l\'lilev~a M:i.l()jerv:i.C, radlni.ca, Clan Okru.Znog odl. bora AlFZ-a .poginula je od! avionske hombe iduti · -~a ·radl u: novosJ.ob-odjena, h~atska -seJ:a., a tP'epka Saban i-sto CLan odbora A1FZ-a za Liku IPOg.i.nula je od ustaSa na ilegaLnom l"adiu u, ·S-i:rra:koij Kuli. i"l·ta,da selj.anka ~'esa Cosr1C ~zdigla se za' k'mt'lw vr.ijeme U d~brog r:wkovodioCa omha.dinC'. P.Tobij.a;}a· -sc- PO! .k.:s·iJ i :Sinijegu bos·a., za n iu 11ije bii1o ~.TC'­ pTe,ka. S'vu ,gv:oju og·romnu sna!m i energiju · uioZila je_i i·S!Cllp:ila u bo11bi ·i· radu ,z,a slobodU: do-c mov~ne. U l.ietu. 19143. godine umrla je -o·d tuberkuiorz,e i tifus:a kao Cbn P:otkraj.inskog K-omiteta SIKOJ- a Z'a Hrv:rutskm·. u dib inslGa omalad:inska tradn a i!:>':t~igada nosi ime tDcrse C-o~i6. Kolikru :j!e- nepomi•rtl!ji'VIost naS·ih Zenar prema nepri1atelj,J ~g_ov·ori smrt ·S!eljankc, Boie GrgiC, majke ·dvuje "dijece. Ona pred stnelj'anj,e na sa,SJluSa111 ju Jl'Odnos-i najte,Ze ,muke., niSta. ne ·izdlaj.e, ali k:Jm:le: )>CLan srum K.omunistiCke pamti:je, ali od mene neCete... niSita· ~s:azn,llit'i,• m.a;S polkne't I)eCete ug,uSiti &to 1.1bijate mcne, ali, v.a;s Ce. sHCi zrusluZena kama,« Naj-shaSnijiet •SIU ()ptLtZ1be na CetnJiiQke fzrode koj-i s:u na naj:zvd'ersk.iji naCin odUizdmal:i; Zivote mrnogih naSih drug·a,ri.ca Smi.lja P:okr:alj;a.c jedina je od' .prvih. UbHi .sr{ he·r;o}-Zenru Boo.Uijku Mar- 14 £eti6, kO!]a je, joB: u zat'\nor1u. ttLill!aCila i popu Djujti.C.u zaSto ,Se, par.tizanitib.ore'. RarnJenJa: n~ Dvo· ·11u u B0:sni ~kao horae bata~.ona >~StoJan .M.at~C<(, -dota.zi na .radi u p:oz;adini.. lProbija:juCi se k;roz CetniC'ke recilove pogin!Ula je u- D.:o'VIer~bru 1943. _gHdine.. Cim se. .moZe u.sporediti zvje11stvo Ce.tnika ka.d ·sc samo ,sje[.imo !smrt1 Soke KukJ16 koiu ·wbi'j(a rod:Jent brat-Cetnik 1za.to Sto ,plete Car.apC: pa·rti.:ZMli.ma, !par Nac·~ HiniC! iz ~ailluZnice koju .su. tuk1i i ·rrwCHi dok nHe UJmrl'a. Naca nij-e izdala -gdi.e se nahze c:Lrugovi iaiko je toga Casa doSla od .nj•ih. Ju1ki ..Skcnd:liC, P're.t·s<Jed!nici Kota:rskog adfbo:r;a AFZ, izvadi·Sc mrL"VOljl s.rce i svu i.znakaZ.enu ostar''~i.Se na IPiutu. Miki SrdhS., Clanu NOO~a iz VrhoYina, iskopaH s·u Cetnici oCi pre,dJ n~J.en.om rodjenom djeconL Um.rla. je u majve.Cim mukama }e.r' nije hf:lj.e]a ihiti i·Zida•jnik SiV'O·ga na-roda. Staku SkendZiC, rukovodioca omladine . .strj.ieljali su /Z.a· jedno s bra·,tom Sto su doznali da imaju vemu s jprur-tizamima_. Pbko]jenj.a Ce se sjeCat£ i Mandi·ee· iz .RJallll1jan,a koja na strdjanju kliCe drugu Titu i pa.rtiza-mima, i •omla.d%nke iz Crne V~sti, koja je pog<ini:tb nosed· mruniciju na) P!o~oZaj Sl riJeCima: _))Os,tavite vi mene, ,SJamo Zudte· na ;p·oJoZia.j. s muniailjoon«1 i M.ilic;e Potkonjlruk koj.a de ,pogjnula no·se61 hranu na poloZ:ruj. Janja P~eqruS ostaj.e hez .Hjeve .Il;t]lke i· kaiZe: )>,NiSta. to nije, ·osta!ta mil je ·diCisna, nosit ~ batrem vodu 1 partilzrunima.« Marri~ (({~-,\ 15 a(i·.~-J~~~;~;. 'i.\..... ' .J,.; �v ja Kantar prkos.i: rusrt:aSama 1_ Cetnrldma koji se n:a1<1Zc .UJ ~jenom· ..selu "i pjev.a~u part-1zanske pj<'esmet: »Sml't Cetniku, jadn:>m ·izdlajniku, ~ usta.Si sad s1u d!ani ~aS:i..« N a sa.sluS.a.nj·u. Je ,p.ita.ju za.S.t<J tb pjeva. >~Ne pjeva,in· samo j:a, to pje>va cij'eld- S'Vije.t~ prkosnOI im j'e odgovorila. N!ai stri1eUanju Je uz- viiknu}a,: >>·2;ivj.eli P'a.r:tliiZani:.« A n·eUstraS:i..va EV:ica; · Del:JC ~ Bz.:bdna .P'otokia. poginula je kao. vodiC kt•Olz Sumu ka:d ·&U pai'tizan:i iS1i u akciju. :.N\nogo je j-aS ta.kVih JHilmtjera, mnogo je nezna.r:ih jiUdlakinfa ost~lVilo svO'jb kosti po Suma.ma Q,_ h.rdi.ma. Vke. i ostal.ih kmj:e<vm koje su u· najteZim_ danima, ·uzimale 1JiuSku u ruke i iSle D.a fu~ . ' · Sve su one diuhoiko·us~jeCem.e u naSa srca., kao· svijetlil pdmjeri har•01j:.sd:va. NjiliOlV'.ro Ce imena ¥j~­ Cito sta~hti na stranicama jun.aCke pov.ijesti naSih naroda. · - R AD ZEN A U P 0 Z AD IN I ·s.~ega, ~to_~e ~;~d . nas s~~~trr~ p~·za.~:~-om? . K.roZ. . titavo yrij.e~~ OlslohodiLaC~kl?g rata J. i,ka. se . mo.1gla nazva:ti.. p•az_il..dinoll)l_ &vega nekoJri:ko mjesr~­ : :.Erij'c . oi, .:i-n~Ce., .kroz. O·si~tl.o vrj.jeme. L_"ka: Je _takva. p:o!!:ad~ma~ 'ko}a je _Ce_s~o popr)_Ste kri"avih .b.-Qjev.a. Od 8 J<:Ofa·reva ..slo•bo.dna_ s,u ~:V1a, tri iLi Je·da11. o·stali '· s:u _. okuP.~·!a!li il; imaju op_o d'vru sela p-alu9•sl·oibod!Jena." Ofen~iveo i prodorli nepdj.atelja __ na..ioslow ihodj-r;ni teri.torrij vrfo ·~lUI C.estL _ Tako- je ove _.go.drine ne!P_'!'ijatcl't, ~paqlrua. .na os.J.obod:jeni.c tef"itO:rij Like 37 puta. =U. pudedina .sela kao Divo·s"l'O,. i•zv~~ecno d:q ·~ada 70 p:apa~•. _d·ok! ima. s.e;J.;· .k;pja Sill palj.ena _ne ie?nom, nego 4;, 5,. pa i iO pu~a. ,3italiLi p1roiazi ne.prijate[jskih. :mot·o•l"'fu?::ra~ih, jedi. U!i'ca, ofe~zive· i manj-i prcpadd- os.tavili .Su yidi~~h posli·ed'!c.a - .z:ga:r-iStru- :i :P!UlSito:S. · : . !c tJ to:j _i takv~•j pnz.adillli rade i takmiCe. se li~ke Zcne. pod parolom:. >>·Srve z:a fr~nJ, s.v:e za. pobjed:u.<' Neprijatelj p.~H { ·UiniStaya, na,rod' p.o~n~ivo podliie i grad'i. · · f • Zene r.ade, o,rganiiZir·a.no U radnim Cc,tama, .J;>ataJjoni~-- t .:~r,i_gada~a. U : sva~m. ()~·lobo.d1~enom ili ROlno·s~obodj'enom s_;.el1:1· p01sto·ji .radna . jed,'i-~1ca 16 17 �·'II. u kojoj su Zene. -cluvena je· radna Ceta Zena Di·koja r.adi pod najte0im uslovima, one su v;~el'a, _SI~ privlaCiie noCu d'o .~arne Zi-ce oko Gasp;.ca i pfO'dizale ljetinu. One S1U poZele ljetos ok~ 30.000 snopov:l iako j'e isesto sipala mitralikska i hacnCka va.tra na njih. Ne man.j.e JunaStva PQ!tazala: . je i rad:na Ceta seTa B:uljmize. ¥re-bac, ()Stl'\4ca, koja. ne samo 'podliiJe flje:tinu . .nego ruSi pruge i ceste, vozi gr.adju za ba.jte itdl. Z,a, jedan dan po~ r11SU:e rSu _ 420' tne.tar.a: pr1uge. U okuif>.iranrnn lapa· Ckom kotwru, Ze.ne IapaCke ·opCine dale .su Jje:tos300: •ra1dnih dana 7:a parHzan:s.ke" fami:Lij!e . .Prevorlfe .su po 1IH)'Ci, p•reko Une i 15a•krile -od ·cetnika 1.000 vrP,Ca krukiu::r:uza. Ov.oga Jjieta I'!adlna ~eta Korenice. apr;ala je '1().149 fpari veSa .za voj&ku i 4.2150_ ;pi!lahtft. I.sta Ce.ta· do;v.Gz.fia ie 600 ·vozo.v.a drrva z:a ihollnic.e. Uda.rn,a radna hrigada >YDese Oo:si.C« d'alla. ie 210 radnrih dana u korpanju krumprl-:ral za ·vojiSku. Sarno tz:a tri· dana isikowa1i .Sou· 650 vreCa krumrpi.ra .il 3 -r.emuniicer :za. 9 vagona Zi ta. Sni;jeg je vert padao. OOiu.Ca: j-e tSttaiba, oko 30 ih j_e ..pO'tpun-o ..bos.ih, a]j P'i'e•sm3. · se orri: >>-Udbinsk~ je-. ·.omladina iOO·sa.,_ ne! sm.e,fta jo-j- ni \StnLfcrg ni _rosa«. Radlni .ibra.talj-o-n- op.C:ine iBnuvno, pa.- ·ra.dni bata.Ij.con ,h')eJlOipoljske op;Cilne., .grrarCai:kar l"a.dftli hri\ ga&a-, ud!arna radrna rbrigg,da »Oe.se CosiC« i.t& darLi su nra. di~isertke · 'h;JI!j:ada rra<]nih. dana ll obradjivanju piQtlja, skianJMl·ju Zita, p·rokopav-an,j.u ce~ sta i .pruga., -pord~zanjflr rhajlti, kidan}n sn·ije~.a it.d. 1 18 U ,s;v1m ovim i·adovima uC:estvov.a1e ISIIJ u gnlemom broju~ Zene. Ljetil.lla se. podi0e·, :ud:rur.niDki, .na juriS. Tada "se 1s·NC_lJ.• poiedinci. Jlllg'Oidia Divj.a1k iz Turjan- ~ skog.a !lJ'QIVezaia Je 360 snoiPDrv•3.J :za 5 .sati, Mara · Pet~oviC daihtJ ie ov·o:ga ]jeta 180 ra.dnih dana za voi.sku. povezala: ie i· s~djr·ffiru 370 snooova. j-edn.a omJiadinka i~ okwpiranog' Rabin Pot.~ka i-zvukla i-e .. 660 snopova Zitm, O't/ukla• i ·o:dlllrijei'a narodu u Sumu u log-or. U t:rg'anju n-eiP:.;-ijatelj.ske, tel:erfonrsrke Zice-. is.NCu se Zene na ok.up.iTarnom terJtorijru:. A:n:a M·esiC iz Razvailie ka:dl n-o-si lletker u' nepr:j:ateill~ske aarn.iz_one .u.v~Fjek uSpFUit oprre-Jdne• im tdefons•ku Iin.~j:u. P!otJ1!al'a je tako 500 meta:ra 7Ji:ce. a s:o:ka Gostov.iiC ka.dl ·&U S'Vab-e usm:ostaVlliale Iiniin kroz n:jez:n.o s:elo, i&~~ ie za .njima i pokupila 200 meta-ra Zice. Kia.d' su }e opruZ!Hli ona lim !je_ ut~"tkila -kroz grmorv>c. Eiv~ca ·G01sttovi16 :ir Zita Uzelac• u pretkonrgresnom trukmi'CSnju .pokupilc· su j km ne_prij.ateljske linUe i dal~e p:ar-tizanima, a MHka · Ba.jiol'! -£21 'L,apca potrga~a Je 600 metara Z·ic.e. . Otkardl sru form:iJf'.an-e naSe ve-Cc Vo.jne je.dini~ ce u .nepr~.ij.ateJ~Skoj piOii8.cLini u,zimaju s·ve V:se malt.a naik hor.bene grupe. U nmogim ltCestVIuju i Z.cne·. U .gr:aCa.Okoj' bor:bicnojl ,gjrup~ naJazi se Mic-a. Ja,fci.iC iZI Giogova·r l,:oJa nar JJ. Okru:Znoj ko!"lfercnc1ij.i UISIA.bH_a.. z.a ~iku- dio-Mva naziV '' 19 �- udla.rnid~· ·_i UdarniCkU.·d:ijp.lomt.L Evo .Sta ta 15·g,oc1:SnJa d}evojka priCa: >>'J ed!nom ,. kad:~-i~ :Sv:~·P.o­ (l~pao,-.na. na~u .opC:nu, nas petero imali· smo ·r P:J,I~ko~tralj~ez .£. 4 _·puske. · Zad;·Za:vali SIIIlo ih -i ·. pr{l:vili: p['otuh.l:riSe._ i .nij:e~u· na~i mogii niSta ~.Ci­ : :~···~i-:__ l?_·r.o~lo. j~ ve~ podne: mCsD:IO ·.so j~~ ~oriF, · _-a. n;:prijat~~j je · P.!lPJ!.dao Ze6Cv. NaS ·inHral1iz _ fu- ,k,a,O· :.,h·j.~_·s~r1je-<Jif\,_ dVa dtruga .s b~ko.,:a., a)U/~c -- pofl~uCeffi s_to_.me_tal'~~ .d;_o _he'pfijatelfa. i_· izvutem ··3.0 -·go~~da 'Svrubama iSpi·cid' · it<Ys·a.· Posij~_dll-ji_- p~t kad smo ·~~ horili naSa grtupa daJa ·Je- dOst'a·.sttra-:-'ha- nCp~ij-3.telj'u,: N3.!5:. dvOje .p'tJiV'uk.li' ·.smo, · ~e, 50 cffiet-eri' d'o "rteqjttijatdja ~- S·a ·s'tl'Ojhicam'a_ "smo te:' Sk6· i·a'n~E je.drtog .:6p-3.sn·og' .bandita·. Toffi zg.o1dOm fznijeil Smo · 5 · -vr-eca Zlita i sl?·a,sili n_Clk•oHk.o g.o:. -\reda.<( · ._; Kad. su: P'roSile zi.mo ,,eliki '' llam.e.ti snijega. --~priJecaVaJi naS· p.romCt, p,re.ko ioo k.rii ·ce'ste. ~Si­ , ·s'til~-' st.i ra.aine --jed'flkc -po ne.kolik~ put a~_ SV.-iki "dan···se·.- VldJ~\io: duge kofune Z~ml kakO s pje. '"-sinOm ~~idu' na:··p,r.tJmJ·« ita<k,ot ·.s~abQ,-·oibuC~Iie i ,S.ko· :-::·l_;o· bose.,. 26ne· 'ild'b1n.Skog ko·tar~- -daic su· ·50{)' j:a_ dni-h:·'dana- ii k1Ja.Dju· sn'ije.ga... - · ., .Usi:-je·d'. · v-clika-g- •Snd;j.eg.a ni·ie Se ·mogb nh ko;.1~ma .., dove.sti uglj~n 1z.a · md-torne ·1milinorv·e, a ·tre· c,";~ bal:o.-.je:_. mlje;ti Zit01 za v;o)sku. Ta.da kada b,i.J.o : ::n~j.teZe, ;Ze,_n_,~ opCiJne_·Udbiti1a ·nosile:s,u ugl1jen na ·:c. ; -}sizl;l:i· :kro-i':. :_Sumu :'1~: :sh.~j~g- -~Po~ 10 ·km .dJa16ko. Izni·; --jele IS!U :Htko _.AQ:Ofl.O.kg' :u-gUCn?'; .A.--on_c i.z- Jmre.UiC· .20 kog kotara nO.SHe -su _ 6itav1u Zlimu ·dirva i hr.anu· na- s"bi za bolnice, za 700 il-'lanjenik.a :b to Po 15: do ~ km daleko, Jedin.a od najsvetij~h duZnoS'ti kro1z mnoge- ofe:nzirve ,hila. ·je sp;aJSiti n.a.Se b'or,ce ..N aSe Zene _ul-oZile su &VU. svojru mate•ninsku ~ tSJest-ri.nskuljUbav. N~adl~ nijesu pr:ezal1e predl. teSkim na.porima, pa ni :smrti, ka.d je trelbalo1 spasiti ra. n'jetn;i-ka i IIlll1je to 1s:amo Qie'd~amputl ,dh su ,ze.ueGdrnj-Pig-Kraja (b:rinjskJ -kota.r} ;ruoiS!il-e•ikiroZ1 SuiillrtJ." i: pre.ko lllep~rij;atedljiSkih kommnikacija po 40 do 60 km daleko -svoj-o :rianfene junarke-. iS:ez hnanet ~_, 1TIJn10g1e · i bo;s~e, tpo 24 •Sl(tt~ lbeJz :sm:j'errm, fl"almefla. s-&· u¥ijaju pod teretom i kl"VIa1rc. alt u m~-slima je bil'o :s.amo jedno »Spasiti i-h ma:r.a.mo«. Zene i'Z · koveni-Ckog kotara znalle su :p10 tri no:Ci u ofenzivama p-renositi po 20 km' kro:z .P1je.S.i.v1cu n·a§o ·ranJem.!ke, one i'ZI g:o.sjpdCke opCine hose.. ,igl)wdne v.rSe istu diu.Znost kr-oz V elelbit. Gmladdnke kor-eniC.loog__ iJ udhinskog, kotara pre.nU}ele S•U". a za. ·v.rijerne VEf. neprijateJjske ofen:zthte 1.50{)1 ra-nj·enika-. Bilo je s~'uC.aj'eva -da su -Nru neprijatel'jski metc-L harljine i51probijaH, aJii one k;a.Zu: »Mi' volimo spa1siti Tlanj!enike, :PIUi ·1IIl.laJkar ;j iSIVOj- Z.ivot dale.« K.ad su ·6etn~Cii pop'a D'jujiCa IW:P'a1Jir naSu · bolnicu na K1·Cani, p:()dl kiSom metaka uspj,eJ,a jeDa~.ra R&doCaj- i joS nekolik.o ·Zena sakr-iH- 1ri :s.vo--.jim ·trlljP>OVima i: podlrut:i:timaJ 17 teS.kih nepokret'ni·h l'anJen.ika, 21 I ! �Ko mo,z.e ·opisatl . lJubav na.S_ega n.at.Od.~a, 'na- Zena. pr.ema Sl\~o,joJ~ vojsd. N~ stotine Vag-ana i toplih vunenih stv.ari IPO·sb.JJe !SU ili od;. ·nijcle same ZE?ne na- front. Damas ne i-dlu vi·Se _ amo Zene jecLno.g; sda ili •OipCine ))IU posjetu« 8 bko to one- ka~. d:mna.s 'Ci-tavi kotar.evi sa ko~ Tima, . zasta:v-ama i: _ipje·smo<Ti11 posj>eCuju1 svoje . ' borcc na poloZajima. S\neCani dan za Zene je -ka:da< tdu u :prosje,tu. U -SIV'om ·pT!etkongresnom ta.kmiCenju 500 Zena udhi:n1sikog kotara odvezle su · u 8(} kola odiednom 91.00'0 kg hranc sVlojoj 35. :.Zeue .g,rac·aCkog: kot-arra. ,sarb_rala .s:u 6;000 kuna za .St-run1ip1U, iz Gospita SalhL 4 ..000 kiuna, ,a, 1i,z Lapc~ ~~ih 5.000.~ ~.hra.nc dil\'"i!zij.i. * ·Ali kroz •o.ve tri godi-ne 1ho-rhe~ HC.ke Zene su· nruP,redo:vale; i- na, pooHtiCkom i kulturnom polju. . Sad u ovim S'U'l'OVIi-m_, dani.nia .rata, &a:tajuCi sl.ova po praSnu i Jiug·u.1 mnog.e ~ lsu, ·Calc i 'sta:rije, •JlWCiie Cita-t~ ·i _pisati. Ok.o 50 odrZanih -anaJrfahet-ski:h teCajeva i 30 ;poMti.Ckih kurseva porno· _g1o j,e Zenama da »Oit\nore •piCi« - k~ko to one _kJa&1:'l.t, I dlan-a151 kadl shrije, Ze·ne, udiPinskog ko· tara -l\ll6estvuj'u u javnim .diskus,ijama. koje ongankltira;j~ odbo·ri ~INIOF~e on,da vidimo da je NOB .stvarflo pr:e(}bra·:dla naSe .IZoo.e. • . I St-o j-e v·iS·e r.a.s-l'a _po.ti-tiJCka. 151vijest Ze-na, to Su one: ja._Ce ,iJ predranije lijulbiLe -svoj.u domovinu, a svO v:Se mr:ciie nepri,jatelja. 0 -toj mrinji go· vorc p-rimjeri: Z-ene ~k'lltpiranih. kotarev:a, vode s•;akodne·vnu (bo~bly S'a Cetmicima i· us.ta.S=a:rna i nema da:na kada koja od njih ne dobij.e h;tina i.1i :bu_de uhij.ena. AH sve batine, mu·c-enj·a i zatvuri ne mo.gn- ih p-oko-lehati i uiOiniti, dla mal-akSu. Na!Pl·otiv o-ne illll! jotS !Pllkose-.. Oml:adinka Bo~ Yru JakSiC uhvatH:a ie jedln.om p-rilikom Ce.tnika -bli:z~ C~t0iCko_g- _ga.rnizol!la i ,OJdJ mmZnj:e i bije1s~ _n-\je znala. Sto bi od nJe,ga, ncg-o ga je zg·nabila i. :pq_Cela _da'\_"iti·. N~ njeg;OIV-u :viku prbkoCili su dr•u,gi i jedan joj ie Cetnik prs1te odsjletk.ao, ali -ona se i ta,dr1li jun.aCki driala. Kadi su usta.Se u Li·Ckom Osi.ku .goni.H h~v.a:tske dj.ev;o1jke eta· ida __plljaCkati· srp*a .s!ela, -one su P'1juvale na usta<S.e. _A. Zene ,§tikade skliJdaille stu C-elt·TI1icima. kap'e sa, .»mrtvaek.om .gta:V1omcc 1 -p[j;uva.-le, ~azile :po .;n]im-a. KQ}iko -<Jlle; Sh'Vlru6a,j1U ·¥ai!ri•OI$t' naSe Stampc -vhti: ,g·e i iz ptrtlloga k-Oje orue ·dtaju za. Stampu.. Iako .hose, goil!e· i opiljJa!Ckane \P·O nekoliko puta, iKacll je z:logbsni CetmJC:k~ lbarr:t:dit '>>)Po:p·« DjujiC ·.d:r:Zao govOr u DnOipolju, :Zene su mu w i-smi~ ja.va1e, a -kadl 1ih je '»PlOP« pi·tato;: St-01 •se. smi,j,ete ?, ·one SIU od:govorile: .)>Ako j-e tebi' do :pJaCa, n-am-a :n-ije.<c 22 23 �' Sava Cuk iz Zrma'nje toliko j.e= p:rkosita Ce,tnicim-1a da su j;e iZ.}oZili na poloZiruJ .krud su p:a.rti:zani puca1i • .ali: -ona se ir daUe SIID.ijala govore-. Ci: >)JNe hojim IS~. .J:ar Partizanskih mi~traljlez;a.« Jedna. Zen,a -iz Zaklopca :u.bila jie •Cetnika s. ~jegovi~ vlast1tim Smajserom kadl ju je bio JpOceo tma. A omt1adinka ,Mili:cru iQeJi6 iz Keste· ~ovili IGorita koj,u su Cetnici· brill uhva:tili, tukli 1 muCi1 ~ tra,Zili da izda g·dije se na.S.e uSitanovt:< i na:Jiaze, niStru ni'je Pt~izoola. :Poslije ·du.gog· mrcvra-ren,ja kadl su je pu.sHli, .Ud:a[jiv.Si se nekoHko kn112ika, ona g1ruS'no za,pjev.a: J:.dJ!ruZe 'Jlito1 md ~i sekuJnemo, .d!ru g:inemo - s puta ne skreCemo,« . ?i,uk~ (~an,dic 6~ Rr~"o"ca !P<>bj'egla U" k kuce .k!OJil• Je •goni-a, u koJU su j-e ibili baciH C:etnici i vee j.z neposvedne bliz~ne 1i1Il]. je; viknul'a.:· >J!N eCc.te· uspj!eti sllomiti moj mora~. kr"\--nici, ht sam vam .polb jeg[a.« . , Nije rijedak slu·barj d·:.L sta.re majike aw gro.~ ·~~~ ~voga s1i!na dir,Zie goVIor. AJna V:l'!aneS odl 60 gd. dtna na grobu srvo'2'a sina- kale: .»tNe 1piaCem i ne Z:alim, jer ije ·'Poginuo s1av.no 21ru n:arodl. Nij{:, poginuo ka01 izd'a.jica1. Drugovi, os·v-etite mi ga.<~ Ne · tPDk.oTava -se ni stara 1\'Lil:i:ca BoP:·d"anovi6.iz Vrhovina kad je Cetnici hJarps!e ':i_, tuku. nego im v:tee: »Jzdrajic.e, ·sr:amota m~ s_ v.ru.nlar LC1, ·doCf Ce p-artizan,i, .pla:tit Cete 'Vi ov;o.« · To: su samo· • neki od primjera; na Jco,ji naC.in. i koHko liCbt• Zealia rnrzi ne:prij:ate]ja. . 1 No ona jc SV1J'e•~ll'a: isto tak01 dia treha. sve u-Cinitli · d.a. bu·do Sto manj.e neprijate~Ia. I u osi· -paniu .neprijateijskih redova i u vratanJu dezer~ . te~a, najvlSe s-u •p-ridonijele Zene. Samo pjesma -:>)ne voli'lTI, ga koJi dcz.e-rtira, koji 'mtSu borbu s-albat:ra«, dlovolJ,no rpok.a;z:uj.e sviie&t naSe~ dJre-mjke. Ko mo·Ze biti kod kuCe kad Cuje gdje dje,.. Yojtke -pj.evaj;u:: >liDezerte.ri, sramne. kukavice. n~ p;ustili ·wo-je jedini.ce..:<, govorili su dc-zerteri na -povratku u srvOje j.e-dinice, Nije to samo jedan primjer ka·OI Soke Lali:C iz kotara Kor8ni,ce koja nij'e dala bratu dezeTt·eru jesti 'i 1o.n se vratio u j·e.dinicu. Takvfu j-e mnogo. Stotine pisama. odnijd.e &U one ;u CetniOke- i domobr·anske garniz.one kao '!J'Oizive da ih izvedu -van dok nijes.u olkrvavili sv;oje ruk.e. Zene u Lap-· cu na o!Cigledl o.ficir;a dije1e domobranima poz.iv marSala T.ita da. prel-a.z:e u NOV. Probijale su s-e ·smj'elo -kr:oz neprijatelj.ske re.dCve. ne ZaleCi ni Ziv·ota. MnOge su i strelj.e.ne.. :\"a poziv mar·Sala T.ita sam_o Zene lapai.kog kytara pomogle 5:1·~- da je iz:i:Slo 1.800 dromob:ran.a i predalo se r.a.. Soj vojsci, .U i~gradn)i .naeotfu.e vlastL Zene isto- tako uzimaju vidnog uCe,SCa. Pr.eko 150 Zena. ~ucc­ :stvu}e -k;ao Clanovi narodne v1as~i, ·od OkruZ.n-og d:o .seosik.ih NOO-a, a 730. su Clan9'V!i raz11ih· ko~ mi.sJja i od-jeJa pri NOO-.ima, Zene svakodnev· no os-ieCaju sve bla.god!a·ti norve !OJa.r.odne vla- 25 �sti, za.t·o1 je one V'O~e i pOOtuj;w. Zato Zene Vi- si.J.,Ca kad . s1J. ih. Ce_tnici- tukH - v~C.u: »illol'Lmo· 5 e protiv starog I'c.Zim:a. za. norvu vlaSJt, wru makar svi. izginuli, ruko. izginu muSkar:ci, mi Ze,ne Cemosre bo:rrlti i ncCemo dati :povra:tk·ru na sta-r:o.« lA tek koliko- ima- divnih primjera 01 jed~n­ stv:u. hbjegie HrV'atice nalaze, t·oplo uCe:SCe kDd St:plkinjla :u njihovim Sjkromnim haj.tama-. Hrvati... ca ~e.pa iz Ple-ruSiCa no6U', ik:r;adom, IP'repl.ivava Liku ir n-osi: s.o] s:rpsk.om naro-du Kosinja., a udlovica M,arija Alrbanias na s:voj~mr voiovima .ore 40, .dana :U ··Za.nJe 20 danru s11psk,o,jl sirotinji koja: od u!SitaSa ile smij-e radHL · , U ofenziv:ama i napa-dima ustaSa svakodnevna i-e 'pojava da: hrvtft,s&e m"a,jke sak:ri:V'a·ju i Slp~­ Sav-aju svpsku djecu i iene, Je.dna Hrv.atica. i:t Slrudena·ca sp,a•sila j.e sam·a 18 JS·rp!sikoe dljece, . a: ko ibi :ih sve naJbr.o}io. * Sve ov:,o ~~otvrdi1a je i n-j~hova. disku,sija _na IIiL Okruznol ko.ruferenci.jri AFZ>a 21a -Liku. S:Rmo nek-oli:!Go p:timjera naV>e·sti Cem:or o-vd~;je·: . Manda rDjiUkiC iX Kurjaka., sta.rcrn 55 godfua·. Ja bi vas molila d·a m:iJ op•rostite ako se p(l_'eV·al1im, Ja nije·sam. nik~d'a! -oLovku u .rukw uzela,. n.ego Sto 's:~m u· ovoj1 ihorbi nauCiJia. Mi u s.elu g~oli,_ ·hos,t, gil!adnj. .aJ'i '00 nij.e.sm:o ·dem6ra1iS.a:IL Sve- Cemo .d1ati za na·Su· vq.jsku. Iz;gubili imo 45 26 si.nova, ali_ s.mo p-osta,J,i, joS Cw!SCL Ja v1am ver-' lim, bu:dimn hrlabrC, stisnimo. Sake, hudimo Ce-. 1·1Cne i_ borimo se protiv krvav•og. faSi-zma i- p.mtiv ,pov:rra.tka :na staro. rMisJiilfu sou• izdJajnici·, · a~o,. ·SiffiiOI svc svoje i·zguJbili da Cemo se pokolebati. Ali neC.emo. M,i' Ce·ll1o znat·:U diza,ti naS-u si·rOOnju' sa na.Sim 'fitom i Staijinom. Ne damo -krvi svoje dlje·ce. i sin:Div·a. da je krvnicJ. gra.z:e. 'Evo me bo.<>e i g,ole, alii ~am ip:ak ·dnSla na ko:n.fer.encJ.ju-•. Nc.mojmQr ,g}erd:ati na. bosotinju, s;V:e Ce ovo phiiti i-~dajni:Ci. Ja bit zavrSri:I!a. Smrt lOiraZi M·i~ ha·hloviC.u! Smrt CetniOkim izroiCllima.! Zivila· n.am · sva voiska TIter i Sita1j,in~a. 1 Iz gtov-oral Zorc· 1Sob.mt, -C]atnru iKJarta.-rskog: N'OO-a. Korenice . ... __ N•a · n:aS ·I:;.otar; ·uCinjeno je ?Yi .neprijlatelj~ .·ski:h n:3.[lad~a. ali s::uno z:a·hvalj-ujuCi NOO-ima koji su' izvla.C.iH ,na~o,cf, na·rodl j.e ihio s.vaki put· ·dohro sklonj!enJ i ·spas:e,rr, U seoskim N00-1ima_ uCestvu!~ vel:iki hrnj Zem1 i to kao pretsjednke i' seilcrerta:ri odbo.ra, ,N.a,S·e diruga:rJice, shvatHe su. dobl:ro va.Znoslt p~·osvj:ert:ntJg: .rardla-. Sk-nle 'SIU otVIQir.ene i rRJde skoro u ..svim selima. Drugarice. J.a... . ' vas pozivam\ cfu.= pomogne.te Sto viSe..prosvjetni. ra<;t, jer jl<rOSvjetoon: C-eirrHJ' d_oCi: do boljeg Zrivnta. Zivjela: n:ruSa .fe,derativna Jrugos~-arvija.! Zivio · Tit<> I ... Sloka S'ovtH na. pitanj\e Cetnliik.ai otku.d piUca·J\1:. partizan! nije-htj-ola k,a.zati·.. Dragka Sov1Lj.;. 27 �:sta.:ra 52 ,godine sta.J;n,o J~· u borb~ na poloZaju -s pu&koom pro·tiv. Cetnika. U s3.morn GraCttcu .Zene ulijevaj-u peqoleum u bra.Snc Cetnicima. -Bosiljki Ore1j su Cetnici Z.ivoj od·erati lice~ ali nije htje1a ni.Sta priznati. Zen~ Pl9'Ce- Cuvajtt ·stra.. -.zu i Ce~Sto se nalaze na poloZa}tl kao mu&karci. Zene n_a.Seg _ kotar-a nosile su topovS!k;u-- municiju po sn-ijegu -na poloZaj:. 300 Zena ,U naSem kotaru ·nauC.ile su -Citati- i p•isati. Zene Bruvna nose· na poloZaj hranu do sam-e ,-Zice. Ratnog zajma dale -s:u 33.103 ku.ne. Jedna Zen:! sa oJcUIP·iranOg ter:itorija .sama je d•a1a 10.000 kuna, a statica n!S.o neoslob-adjen()m · teritoriiu oplela je 50 pari ~a­ -rapa za- I:iartizane. Zonka MqmCilovirC. Clan o:pCinskog NOO~a i zdraystvene, komi&ije, -kaZe: »O~dje ·se iJmos·e veliki uspjesi. naSe o.rganiza:cije AF2-a· i mi smo ponosne da majke naSfu- b-orac·a. mogu biti isto takvi heroj{ Ja kao proCelnik zdravStvene ko· ..misije mo.gu reCt c1a. Su Zene mn~o pr:donijele ·u rspreCa"'anju ZJaraZI\:h ho[IOOti. , NaSi NOO·i i · zdrarvs1tvene komis-ije ru·z pomoC z,ena uspjeli su. ·ilikVid:r-ati ti£us u nad§em. kotaru.« Ona zavrSa~ va: »~iviH NOO·r.U!« lDi·e·l'liC Evica. i'z koreniCkog kotara, stara. 62 _godine: ,.Mi Zene~ Korenice, mi s·mO. ponos-ne, jer kod na.s nema · dwertera.. Preko naSe orga~ ni~cije . uSJpjele s.mo .povraf:liti sve dezt;rtere. · 1'remda sam r.Sta·ra, .JJJe ,. -Cekam nePrijateJ.ja. Ra.· Mmca RadOvanac iz: Mekinjara, sltarar -65 go~ dina: tDil'ugovi i dTugarice, j~ ho.Cu cfa vam ka··: ·Zem sve Si;o j'e na mom srrou•.N ru mom iSIJ.'Cu su · 1 najveCe k-1je posieta naSio1jl vojsci. I- j.a s-am iJZ.gubi•lru ,Siina.. OsveCuje-m ga Sto posje.Cam :naSe· ·hrn:ce. NaSa Jugdslrovi}a; j stva. !POSa1die:rum l.'-05-hl:~- 28 29 dhn cb .pokaZem i mlladi:ma. da smo i mi .star-ci_k3dre raditi. Sva s•u mi ledja oZuljata odi hre·mena, alii radim Ei: nosim vodlu i hrui.nUI IThaSoj:' vojsci na polo·fu-j.« Soka Hajdinov~C: iz: lapac.kog kotara~ »olako-. se naS kota.r na]azi· oku.phran go·dilliU i 4 mj"eseca, na.Se Zene pokazale .su bez:broj herOjs:ta- --va. Djuia. Karan koja: je bila. zatVlQiren.a .ko-d Cet-. nika sta:Ino j.e u -1atvoru pi.sa:la naSe [pia-role. Ona ie otkinula bra:vu i iz.veb. joSI tri drug.arrice iz · zatvor:a. Bosa lM-andi.C izv-eDa· je 40 ·dhmo!brana i to preko :prug-c 10 km dale!Qa. Milka- Cvjleti~­ Canin i Mili:ca RaS·eta kadl su .se paliie vatre v znak osJ..o;hodjenja Be-o:gra:da, priVIuilde Slu -se liSnjaku najveCeg CetnLCkog handita i 'zap-.s.lil.e-g.a:, Smllja P01pordC 'p.rovlaCila se kroz neprijateJjsku Zicu i radiJa sa Zenama. VrSeCi taj posao ranjena je i ostala 1bez no-ge. Djuka StaniCi ako ima muZa. iJ sina u Cetnic-ima -5-alje hranu pa-r-tizanim~- Jednog dal.'.a su j8. uh.vatifi. Cetni_ci · gdje daje kruh za: .p•artiza.nc. Cetnici su je1 tukH, ~i Qn'a. kaZe,: ,:.->DaJ ·sam ~maJla' d'vit! ik.rLJha, obad·vl& bt im -po&lala.<< (} 1 �:rna. J mi to neCem'o tSuzama osvetiti, nego b-or_~ ·born ·t i'adom .. Njfu_ Ce !O'Svetiti naSi borci, ti mi -Cemo iJCi 5a punim to11hama. Mi_ koje .smo izg:ublle sinove, ne. da·jmo' se. NaSi hTaibri ,part~ani .C.e naSu zemliu. osloboditi, a Tito Ce nam sve ·-nabaviti. NaSa. !h.t~abTa; VfOj.ska sa Crvenom ar-mijom os~obodiLa ie na.S lijepi Beograd, Tamo _.je !it ma:Sa. VI. -d!ivi.zitjia :i tamo [,tru~<m j.oS ·}ednog· ·.sina. i .on se horio za Beogra.dl. N aS~ 00 \9e voj' -ska spominJati dok je kame-na' na kamenu. Drr(l~ ~govi i drugarice, moje, je selo popaljeno, ali· Ve· sel'o i hi'aibro;. 12 kola jezde u posjetu, ;pj-evaju -Zene, a. i po koj;a amladinka. Tamo sam doSla i u jednoj ku,Ci kl01d Staba .bili: su dbmohrani kojti .su se }}teidlali. I onri• ·-~ll! 1reJldli kadl l9U nas vidjeli: »Pa ko bi _ovu .pobijedio.«, )~DoCekil!a s-am :b·olnicu .kod ·mo;je kuCe, -n3.Sla sam. r.anjenu ,Miru- Stertu koja _jiel bila u rukama Nijemaca, .pa polbJegla. Ja sam je rujegovala na .svlojijem hilj-cima. 1 •rane- -joj1 1p1.reY·ijala, Kad je, neprijatel} u moje se-lo OOS·ao, onda- sam je na :Du1ka-ma.- ,sta.ra izaij-ela 11 Sun1u. T31mo sam ie po~ novno previja,Ia :iJ nahrani.la. PosUjre odl nje ni~ ·Stat ne mam i l$1{\Jdl -hi· ra-d:a~_ znat1 ~dje ie Mira i .ie fiJ Zi.va.« iN:a· fo- .se oitragJa: izmedj u delegata -d.H~ i~~dlna .Z:ena i ooa-Ze: >~Drug.a;riCJe, ja sam ma:k lea .. Mirina. Ja sam (ti zahva•lna. i ja te· prizna:m !k-ao motu- tlodlj:e\DJU :.m.rujk.-u,- Je'r ja n-~m ·nego jedinu -M-iru. Mira.· je Z.iv·ru, -iozli-j.e·CHa le rane i 1 30 -nalazi se' u -Italij-i. Nikada. t( ·to zarbor.avi-ti n·cCu -:Sito sri' spa.sila .mo-jle .r•mliJanro dij1ete.« Zatim MiJ.,icil ,~hatv:!Ba:va: ')~Sm!'ltl fa:SiziDo i .Cetnicima. Ziv[10 :n_ram '.na.S Ti!to i !Sitaltif.rn·l « · Mileva Cu.rCiC i'ZJ gospiCkag· kotara: >~Iz Vrep~ <:a ima. mno.go her,aja, ali evo u zadnje vrUeme ima kod na-s i .nekoliko -die.zertera.. Mi Cemo se :;..ene trs'tti da ne bud;e ni jedna.g dezertera•.Mi iSIIlO iS.Je. ne.Imtik:o p-wta trg;aki p,rugu i ru8iti rarffilpe. B-il'o na•_SI je,J staTijih. Sada su postavili joS jednu ratnjpru• df ne mO'.I:enuo prelaziti ali mi . ' ":Se zavjet:ujemo dru Cemo i tu rampu skr-esruti.(( - . Nevena GaloviC iz socija.lnog: odjCrla Kotar· -sk:og NOO-a Udbilna: )>':KJa,kJo IZ(namo • dwlln·as-t _je ISOCiJjalnog odj-ei'a .d13J opsikrM da s-e. ibJ>ine -.o invalidima., o .djec·, koja su izg~bila sv'oje 'l"o-.~ite[je, _da s.c- ~rine o -onoj shiotinji ·koj.a je oplja· Ckma 1 po.pa1Jena, da se brme za one familijle -koje ..su izguh1Ie svoje sinovc. NaSi soc£jalni odjeli i pomoC hili su· ma,li 1 jEa· nijc ibHo mo.· ' :guCnooti.. Ali -mi mo.Zemo· zahvaliti na:S·im majk~~a koJe svestrano p~ma;Z-u u l'a.Ju .socijalhe odJde. NaSi 'socijalni odje-li moraju .bi.ti t.aJcvi, <la •srve ·maik-e koje -su •Ostale · bez s-iuova. vide .da se za nj.ih hrin:e, narod'n!aJ vbst/ -i p.ruia. ini ,pomoC~ Zene oVoga kotara su jednog d-a.na usje.kle 400 komada d~.a za i2ig;radnju bajta za si-.rot_inju. N·a·Se majilce- nijesu z.a:hor-ruvilrc ni naSu . ' 1 . 31 �d!Jecu u d:jeCjem d:omu1 i p.osl1~le StD im 150 malih -darova..1\-Li treba. da {PiOmn-Zemo jedrii dru:ge.<r BrozoviC Danica iz lapaCkog kotara, CLan seoskog NOO-a (stara 40 g.Gdfinar): »Ja Cui $e diOitaCi rada onih Z.etia1 koj-c. ra:de cto •SJam.iih nep:rijateljskih hunk-era. Njiho;v~ rad!, n}ihorvo-- ve. selje u ·poli.u rkad ra:d'e posJi vartrum topo1'a i ha·· caCa. - to tr:eba vidje-tiL Borka D!jUOCiC i Smiljaizvuk1:e se neki' ·da.n svojc muievre iz Cetniika. Mn-o.go je Zena ·izvuklo1 .s.v•o.j-e mULZeYe -iZ Cetnika. One -su tuCe:ne. a]i to -tit nije uphStlo. Zene N:e!blj1usa p-ali.le •s1u· .stoj::!ovel s-i-jena u hl;i1zirni Cetnika., u znak -oslobo-dje.njro Beog.rada.. Sav i'le~ . gallni 'rad ·i·dle p_;eko .Z.e.na·. Zene su· uvijeik: ka•ziY~e n.Ovo ·SitanJe kodt neprijatelJja. [)rllleovi r dl'lugarice1 heToj-stv;o naSi.h :'rena j.e. vel:ko. ai.f nekako mi jcl Cudno -d'a: :pored sv·ega .toga. ima m~o Zena u NOO-ima. U Tefera.tu stoji sto-- · Hna, a to j-c ma.Jot. J:a, Zelim da nasi hude ivi8-e- u· NOO-ima. do n:aSei id:u-Ce k~Tl!fe:tencij.e, jc.r smo· mft to za,SluZ:ile. N aSe Zcno .s1u se istak.le. u 1rad-u oko sldanj-arrda Zi1ta.. Kioliko mUk•e i patnJe sn pretr.pih~l one iz;vl:aCeCi· IZito i-sp-red Cetnika i p.re.v:oze.Ci .ga pr.eko riYCJke Une po noiCi preko .mo., -Sial na .koji,_ neprij.ate~J pucai.« ·Ma.ri:t Su\l!a.r iz gospJCkog :kotaT:a: .>)Zene iK.ule· su odl P,l'lv-oga diana u :z~bj1e~u- S:eQ'da.r TodlaJ iZ:dubila 'je .sip.a, a;H je slavila• osllob,odjellje "B'eog:r:da pokraj ' nep_:i-i·]ateJj~-o:g- 1bU·nkera. .Ze1nt Ostr:vic-e op!remile ,s·u 300 kvarata :Zi ta za naSu vpjskru; a -Sava KovaC. je iS11 bosa ~oZiH vatru Ul- bliZii.ni neprija~teljskog bunker-a, .N aSe ·Ze-ne, u VIii. ofen~ z.ivi iSle sn zru kurir·e,. ~le su na v:e·.zu, one su ,s.V'e .Zrtvov.ale .odi s~be. M·U ISIIIlO Se probij;aJe kroz: neprijateljske re:dove, iSlii smio u· neoslOOOd:j.ena ,s.cla.. Ja sam nosila materijial u neprijateljski g-a:mizon;-'7gazil:a sam vodu do vrata., no:Ci-y·ala pod p-6--d:om .sohe; u· k-o.joj: su bili USJtaSe.« JeJic~ MariCiC, stara Zena iz .gTa!CaCk-og k·~­ tarru: »iDru-gov-i i drugaric'e. ja: b:ilh v-Mri 't~elcla Sto su svi iz.ostavili, a ja Cu re!Ci. 'Ja bih vam reJda. g.dje staji p.red nama ella. palimo buktinje za Oktobarsku revoluciju. P!01 tom -pitanju tre_'brulb hi- viSe d1iskutov·ati. BaS .oiVih~dana prije 27 .godina zbaC.en :j'e u Rrt.rsrlji ·c-ariz;am·. Naiod ·so osvij1e.stio za S~rok1u d-emok,racidU. Cini m[l se da su se oni tam01 bori1i ZUJ T€{Puhlik.u, I Zivila nam re·P'Uhlika. N arod -je rekUJo, da neCe c:ara; d:a oCe re:publiktJ is.to ka.o iJ m1 .dam.as. Mi: se vese:}imo Oikrtofb.acrtskojl tle:vo1uJcQlj.i lkadJ su ruske! Zene -dabile ra'Vinopr-avnost.. J-a bi v:am saOO neSto .rekia 01 naSim Zenama koje se Slp['emaju za. Kongres. -NaSe .Zene• su se veseiliHe ()IVl(').j koofe':rencij~. ali s01 j-00 yiSe vesele Kongresu. DV'ij-e strure Zene od: 80 .g10dina l!o,ZiJe s1u V1atru, igrale i l}>j~'Va:Fe kad se osloPo.cLio Beogra,d, a t{)c je· Sava Tojaga i Millka lvaniC. Ze-na od 70 god-1na. bHa '1e Cc.sto kao _.v.odril& l ,nosii·tll ka.o kuri(r pi-sma·. \ 32 33 / �Ona- .k~Ze ._ •ja :rardim, i fPirij:e C.{)! se' -I]_' art S\'lciiti.Zene. :&r:aj:im:e IIlraogo r.ade za NOB. Jeka R.!~dako_ viC iz Z!rma.nje ·ulazi ·1) Zicu ne(pri}atdjsk:u, i nb'sli letke u komandu Cetni.Oku i ostruvlJa ·ih u njihoVi.m ladi:cama ·od s:tol a. Cetni.ci su .ser poslije: toga tukH- i psovali iz:n;te,djru ~ebe. jer su SUII;!.lljali jed:an · na d'rug,og·a dru imaju vezu s · paTtizanima. Smrt izdajicam:JJ na.Sega narod~! ·Smrt ·Cetnici-:ma! 2-ivil-a: ~ajka Rusija•!« Jaga HeCimo-viC iz. .peruSiCko.g: k.o-tara: >><Ho'Cu i ja da ne.Sto re:Cem. Ja SJrum stara -60 god;na~ DaJa s:am sina u bOirlbu. N e Zalim Sto sam sve izgrtllb~]a 1 nap•ustila sam sve sv-o-je i o-tiS-la u borbu za slobodu. Zi.vio drug. Titol« Marija Majs·toroviC. iz protp·agan,dne. komisijc' Kotarskog NOO-a/Lapac: ))IN'iSe Zene pokazal~ su bezhroj pdmjera- u p·roturiva11ju naSeg materijala, to j:e najubojitije oruZie u ua.Sun rukama. Zelil'a bih da to bnde joS, holj-e, dia bi se suzbilia- la7.;,a. nepdjatel-_i=.;ka P-''Oip~g-a:-a1a'.« 1 sena na. bog·atijb ika-ijeve; ··& mi .11110raino i ,drailii:e: iz naS:h trapoV!a. p-Tehranjlivati naSu va.js-ku. S?-~­ veZllliCi· nam Salj.u pomoC, ali ta pomoC ae moZe · brro stiCi zator mi davajmo dok ne s.tigne. Mi imamo s~la dfo temdj§l. oplja.C:kana., mi im rno-· ramo pomo-Ci.« Govori. su .se redj:ali do kasno u lloCi. .. Eto to je odgovor svima onima. koji JOS. misle r g.o;vore ck se kodi na.S ni-je ni§ta !pl'Omije!li.to, to je ·odgovor Zena., kojima oni nisu dali nikadl pravo gl.asa•, t1o je odlgoVOr· ~rima onima. koji bi ~tjeli p:ov.ratiti staro stanjed:a b~ oni mqg:lli .apet »vedriti i oblruCit.« \ Spek.cl~rruj.u 1 Pirobudietn1ar svij;est 111e moZe .s:e yiSe- usp~at4,_ mcin1a. proti:V strorog stan}a ne- Illlaze -se viSe ni-Cim uga&i'h, .pa ~rna koliko to o~i Zelill.. -,- Sbka La:zirO i:z Go•siPii,Oa,: >>Cetvero s·am dfaJl!a u bO'rbu. Jedlan mi ·ie-.f>OF!'Iu~."J. Tdko ;e n·o'SiH. t5 rMe na. srcu St.) h1 nosim. AH nijesam 'klunUla i ako sam stara. B'lr-!t Cu se i daY.ati jto . g-oG- bud.em mog~a. Zivili naSi h~-:1b 1·i partizani! Zivio nam naS mili. dru~ Tito'{' ' Boja Egi-6, Clan prehranbene k·(}mi.sije Ckru'zu-og_ NOO-a z-a Liku: ».Jshrana vojsk-e l:iili ·$li naSi tra.pOvi i hambari. Ishran<~ je. danas pr'ene~ 34 35 r • � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Žene Like bore se, rade, govore Subject The topic of the resource Narodnooslobodilačka borba Creator An entity primarily responsible for making the resource Nepoznat Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available s.n. Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1945 Rights Information about rights held in and over the resource Nepoznato Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 37-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 35 str. Hrvatska Lika Narodnooslobodilačka borba NOB žene žene borci http://afzarhiv.org/files/original/dedb13ed40b60c4d12f20620bb88f656.pdf 99c5d1453144ce6a641d75aaf87d7625 PDF Text Text · · Uridnid bibliotek8 •' . ~ Dr. SASA E>URANOVIC-JANDA .. Dr. PREDRAG VRANICKI Dr. OLEG MANDIC ZENA U RADNOM ODNOSU NAPRIJED ZAGREB 196() �·/ \· .· ZENA U RADNOM ODNOSU . •• • ' �USPOMENI MOGA OCA MILO VANA - �\' ') I ,j PREDGOVOR Neprestano poveCavanje broja zaposlenih Zena, 8irenje kruga zanimanja i poslova koje obavljaju Zene, i znatan poTast procenta udatih Zena i majki medu -Zena?Tha u radnom od1bosu izaziva {u nacianalnim i u medunaradnim okvirima) sve viSe potrebu za pf!ouOav:amjem i reSa'!Aanj.em CitJ,av-og niza pitanja sfjo ih zenski rad postavlja p~ed zaJednicu. U •OVOj knjizi ucinjen je pokusaj da ~· ta probLematikia osV>etli prvenstv1en.a sa s'banoviSta radnog prava i socijalne politike, odnasno sa stan-oviSta zakonodavca, · ne samo kao regulatora, veC istovr:emeno i kao -inicijmtora i stimulatora za brZe reSavam.je - pitanja koja cine kompleksnu problematiku poloi!aja zaposlene Zen:e. Pri tom se <Obratila· na.,oCitla paZnja Pt?J.edinim meramci koje ulaze u pojam zaStite zaposlene Zene i majke, uz izlaganje pozitivnih propisa u FNRJ i njihovu kriticku analizu. Osnov ovog ~ada p1'etsfavlja d<o·k~orska disje~tacija, koja. je pod naslovom »Pos~bna za.Stita i zaStita materinstva zaposlenih Zena« odbranjen.a 1957 godi111e na beogradskom Provnom fakultetu. PredajuCi ovaj rad javnosti autor je svestan 'njegovih nedosfataka, s obzirom na Siri-n.u. zahva6ene problemati/k.e, .ali se . nada da njime ipak dati doprinos. resavanju brojnih i ce sloZenih pitanja u. vezi sa zapoSljavanjem Zena u naSim specifibnirrn us!ovima. Autor iz,;atav.a zah.,alnost prof. dru. Aleks:andru &!.lticu na prijateljskoj pomoCi i kcmsuloovanju pri iz,;adli ovog rada, . a Zeli takode da se zahvali i bibliotzekarirrz4t bleogradskih i 9 �\ I 2lag11eb.ackih bibliotel<a, ko'ji su sa puThO TI"ZU1llievanja pomagali u p110'11labai&enju i koriscenju potrebne literature. N a kraju, autor sma.tra svojdm t?ba.vez.om_. da pomene da je prouCavanju ove problematike znatno doprinela i predusretljivost sluzbenika Odeljenja za zenski rad. i Biblioteke M.ellunarodnog biroa rcida u Zenevi. · U Beograd1t, oktobro 1958 godine Dr.. SaSa. f>_uranoviC-Janda· UVOD PolnZaj Zene u j"ednoj zemlji ·zavisi ad stepena druStvenorg ·· tazvoja na koj-em · se ta zemlja nala'Zi. Prema tome, p·oloZaj' Zene - u procesu rada, u druStvenom Zivotu i u porodici' treba posmatrati u sklopu svih faktora koji odrazavaju stepen razvoja pi'oi.zvodnih sna.ga i dru:Stvene odnose. Ova pretpostavlja p-Oznavanje ekonomsko-tehniC:ke razvijenosti, visine noacionalmog dohotka i principa raspodele tog dohotka, uloge i uticaja radniOke klase i progresivnih .snaga u politiCkom i druStvenom Zivotu, pravnog sistema, op-Ste· prosveCenosti, raz-· V!ij-en•9sti socija~ih. sluilbi, kao i pr·oseCnih. shvatanja -i tradi-djil koi.e vladaju u pojedinoj zemlji. Za posmatranje ;problematike i polo.Zaja Zene u radnom odnosu, i ocenu posebmog zaStitnOg zakonodavslva o zalj;Josleni:m ·zenama, od riaro-Cite je v.a.Znosti imati uvi'd. i li celokupno radno _ :zakono¢lavstvo i nje.govu pr!m.enu, od:n-o-~no naC:in i_ obim intervencije drZave u radnim ·od-nos.ima. To j.e vaZ!ll·o s r3Jzloga. Sto· Zene ·u radnorn o-dnosu pretstavljaju ;Sarno _deo svih zaposlenih na koje se radno zakonodavstvo· odnosi. 8-em toga, problematiku ,zoap·oslene :Zene tre:ba posmatrati i . u okviru -c-elokupnog socijalnog zarkonodavstva, koje. je odraz so-cija.Ine politike date Zlemlje, o1bzirom na specifiCnu druStvenu ulogu Zene u porodici. Isto tako ne mogu se -zapos•taviti ni norme medunar.o-dnog kodeksa rada, odnosno medunar-odno re.gulisanje pojedinih p-itanja iz oihlasti rada i soc!j'aLne politike, i odnos pojedine zemlje prema tim normama. Sarno u _sklopu svih ovih 'C:in-ilaca moZe d.a se sagleda komp!eksnost problematike polozaia zaiposlene zene ka-o i uloga, ·obim i pe·rspektiva razvoja intervencije zajednice u toj oblasti. PriJ..Wenj·e sa .ovog a.spekta razmatranju p<>1c>Zaja zap-oslene Zene u naSoj zemlji uslovilo je i paCin i·zlaganja .u ovom delu. 11 �Da bi se d)Jjasnile izvjesne pojave u vezi sa IZe;,_,kim radom van ilruCe, l'<lgUliisamje tog rada, kao ;_ l!'I"avac dailjeg razvoja i re8avanja pojedinih pitanja iz te oblasti, bilo je potrebno koliko je to mogucno u okviru ovakvog rada ~ izloziti predeni put u pojedinim zemljama i na medunarodnom planu. &toga se u istoriskom delu daje prikaz razvoja zaStitnog zakonodavstva o zaposlenim Zenama u onim zetiUjama. u koji~a se .smatra karakterisUCnim Zen~ki rad i njegovo regulisa- I nje. Time se htelo pokazati da problemi koji se danas u na§oj ISTORISKI RAZVOJ ZASTITNOG ZAKONODAVSTVA 0 ZAPOSLENIM ZENAMA zemlji javljaju u procesu industrijalizacije u vezi sa masovnim zapoSljavanjem .Zena nisu ni novi ni nepoznati, te da oni ustv.ari pretstavljaju :zakoniie pojave na odredenom stepenu · razvoja druStva. U prikazU osnovn,ih -.koncepcija koje su nastale u vezi sa Zensk.im radom van kuCe J. .zaStitnim zakonodavstvom uCinjen je pokusaj da se doprinese rasciscavanju nacelnih teoretskih stavova · u reSavanju :pojedinih prolblema, naroCito onih koji su vezani za u.skladivanje rada Zena van kuC.e sa porodiCnirn Zivotom. Najzad,. Waganje sustine zaStitnog zakonodavstva i pojedinih mera koje se preduzimaju u korist zaposlenih 'zena u nasoj zemlji · treba da pokaze rezultate postignute na tom polju, uz pokusaj da se prikaze perspektiva razvoja regulisap.j,a poloZaja Zene u ·radnom odnosu .u naSim specifiCnim uslovima izgradnje socijalizma na hazi iiirokog samoupravljanja. - Zenski nrd :.ran kuce je istoriska !POjava. Masovmo 1:tapoSljavanje zena van kuce je proce& koji ·se st~lno razvija, ~­ hv;atajuCi postepemo, brZe tli BP<?riie, sve .,~e. Ne'ke zemlJe, koje !S·u indU5triski visoko ra·zV!Jene, prola,Zlle s~ kroz proces ri.a.gle industrijalizaci:je ili u uslovima ~~anka} na~Iog razvoj.a kapitalizma, iii u uslovima ~enJenth ;drus~enih od_nosa. Ipa.k, proces industrijaliz-acije i u jedn~a 1 u drug1~a pratile su izvesne pOjave prema kojima dr~stvo _kao celina nije moglo da bude indiferentno. Jedna od.tl?- POJ.ava u t~m pr·ooesu, koja pretstavlja ;>iegovu. karak:erlstiku, J~ sve. sur-; zapoiUjavanje zena van kuce. Da ~l se bo!Je .ra~mei; pwble~m Sto ih masovni Zenski rad po1stavl]a pred zaJednlcu, 1 sve poJav~ vezane za rad Z.ena van kuCe, neophodno je dati. i~est~n istoriski pregled pmblematike zenskog ra.da i r:gn.hsanja tog roda, budum da tl pO>red svili "'MildJ!m! 'k<XJ<;· poiStC>Je =ediu pojedinih zemalja, postoje i lzvesne zaJedniCk.e .komponente, koje tra:Ze odredena reSenja . . 1. iRAZVOJ ZASTITNOG ZAKONODAVSTVA 0 ZIAII>OSLENllVl ZElNAMA U NEKIM ZJlThiLLJAMA DO PRVOG SVETSKOG RATA Po·Sto je Siroko zapo'mjavanje Zena van kuCe po~ava J.:~­ rakteristiCna za period industrijalizacl:jel iZJ,gleda naJ:zJgodniJe dati pregled zen.skog rada i regulisanja tog rada u onim ze13 12 �mljama gde je · .. . d . . .. . .. reva 1UCIJa naJpre otpoCela, odnosno ~ e se rn_dustr9ahzacrJa naglo razvijala. u tom per· d · tun zemlJama.. . ·10 u 1 u . . ,.. . ,m·ogu .se nacr zamecr sv.ega onaga Sto _· e u VeZl sa zenskrm radom van kuCe: razlozi z O·SI · · J • r.ada i :Zivota :za,poslenih Zena posledice koapJ·e . ]avda~Ja, u_slovi .. · . . ' J€ ra zena rma(} za zene 1 zaJednrrcu, putevi i naCini ko .. klanjati negativne posledice ,zen.skog Jrmrada su se nkas:o}ale ot.. . b' · t a van uce a"'· 1 •O un rn ervencij a drZave u kori t . 1 'h ,.. ' n -cin klase i ,zaposlenih !judi uopSte ~ za~oshenr z~na, radni·Cke Zenski rad -Van k , . . k ' -~~- 1 s. vatanJa. v~~pa __za . uce 1 za onsku zas.trtu Zena ' i to ne samo · u · nacwna1n·· rm· . '· nego 1 U m.edunarodnim okvirima. Engleska · · Kao i u drugim ze~Ijiuna · · · E . .; . . . _ . obHka na-J·a·mn·og ·d· .... · · ·. ' 1 . u. ng1~s~oJ Je b1Io· lzvesni.h:. ra. a zena 1 ran 1J· e pte · d . k . · ali. to su· hi·1·· · ·1 . ' In ustns e revaludJ·e · I1zuzecrAhtk''d · • 10 us?r"ka revoluciia '(koja se t! EngleS!oo;j kr .e Je • •• • XaiZ . a a)em XVIII • ip•oce1llooon XJX elk } :~~:~~n~~orepha staVlre dr_u~tvene· ~~posec<2 i u Zivotu v~en:_ epo u. asn1c1ma masma k · ,. upO•trebu »radnika b-ez mi.Shm . T' OJe su •olnogucilerazvijenosti al" , . k . e snage 1 1 nezrele tel~sne neruke ne sam' o 1~ vece g1p ?sti ud<Q·va«s, postale sti neophodneoceva porod.ica rpaurpe · .h . !tiJ'a vel: i !lJ.ih .h " . ' nzovanl .selJaka ·1.· Zanat' DVIzena 1 dece' CiJ'i Je ra d , se1n · to·ga btQ> · . . znatno '" t' · .. 4 viJ 1: ! ' 1 J€'V 1111)·1. 0 ~eriskom- ' d · Englesk . . . chins: Wome'li .,inr~~~ndust~~ P[e ~api~~zma- vidi· B. L. HutOpSirnije o podac-ima u- vezi s·~ ~~·an·1.5, od str. 14 i dalje; 16 veka u Englesko' i.d'• K gu Jem ra•da zyd 14 do. 1947, Cir., str. 208 i sl~~c~: Ftrl Mar~: Kapital, knj. I. Beograd, rers u Encyclopaedia. of· th~ Sgr.enzcse ~Ishnun:. Statutes of Labou. d . . Cta C?..ences vol IX str 3 ' k 1 u e~u Clt.iranom u beleSci 2. ' · ' · ~. ao. ' DadZordZ D. H. Kol: Istorija pokreta b •t B eogr , 1955 g., str. 3 . ~ n anske TadniCke klase~ a K. Marks: crp.· ·cit .• &tr. 317 • 4 To je dolazilo prvenstveno 0 .tud Sto . btile kvaJ-ifikovane i St . 3: . . radnice po pravilu nisu 1:- tralti. Zerislmt i deCju nao~~J a.:.l~~avCl 1 ~am~ Zene (i deca) sma-, a om pnhod1ma oca por~ice. 14 Tako se maze· reCi da je hidustriSka i-ervo,Iucija q;>rhnorala Zelle ii r.edova proletarijata da -se. ·zap.a-Sljavaju- _v.an kuCe.._1PohlepnOst, stirovost, primiJtlvnost prvih ·faJbrikanata· kapita!ista, potpomognuta i poddavana tada vladajucom ekonomsloom doktrinom aps<>hllbnog eJoo[!]omskiog ·liliberaJi.zma, ·stvo.-rila Je ,stra!Sn-e us1ove Zivota i rada u tom pel'liodu »deCaffirog. dotba k>ap.it'aiizlma<c. 5 Nllske natdnirce, do nemogill:nosti proiduZe-' ·no radno vreme, fantas. tiCna eksploatacija deCj.eg r.ada, sasvfrn loSi uslov.i stanovanja u prenatrpanim gradovima i predgr.aQi.;. rna, kratak Zivotni vek, Siroko rasprostranjena prostitucija, pad nataliteta i visoka smrtnost dece i sliC:ne nedaCe - pominju se u mnogobrojnim dokumentfma (i2lve8taji kraljevskih komisija, podruenih inspektora, clanci u tadanjoj dnevnoj stamp; itd.). Sve te pojave razni pisci su na razliCite naCine tumaCili, aJ.rl. »1sam-e Cinjenioe niJsru •osporavane«. 15 . U toj i takvoj situaciji poslednjih godina potkraj XV[])I i prvih godina XIX veka poce!ti su u. Engleskoj da se jav!jaju prvi -glasovi Pojedinaca (lekara; filantropa i 1prvih socijalistautopista) koji, na razliCite naCine i r~zliCitirri sreditvima Stosu im stajala na raspol~ganju, PoCinju da se .zaia-Zu za intervenciju dr:Zave u k_o.rist radnika, naroCtto deoe i Zena. Bez ohzira da li je te pojedince J;ukovodila iskljuCivo filantropija iii <Wu,gi .rruziliooi, arguanenti s kojima su om ape1ovatlri ""' javnost i Parlamenat u kori.st svojih zahteva, bili su da se ne radi samo o zaStiti p-ojedinca, l}ego i o -Cuvanju zdravlja· i o buduenosti nacijle. Re=ltat te horbe b]<> je da je 1802 godine engleski Parlamenat, u :kojeffi J·as nisu sedelt"q;)retstavnki fa;ootl<anruta, prfuvatio. »Healts and J\ILoo:als o!f Aprprentices Act<(, zakion kojti.m •se ,Ulkaapj·aQu najgoce vapiljuCe z1oupotrebe<<7 i koji moiZe da se smatra ,p-oCetkom moderne_ socijalne politike. 5 F.ridrih Engels: .PoloZa.j radniCke klase u. E1i!Jteskoj, Beo-grad, Predgovor II. neroaCkoro izdanj~, Kultura, 1947, Cir., str. 374 1892. god . DZ. Kol.: op. cit., str. 151. -F. Engels: op. cit., str. 173; takode vidi Traite etementaire de legislation industrielle, Paris, 1931-33. 6 7 15 �Trideset godina kasnije '(1833) donet je Zakon o za!ltiti · dece (J<oji se prot.,Ze na sve. tekstilne fabrike sem na fa:brike svile), kojim se zabranjuje nocni rad (od pola devet uvece . do pola sest ujutro) 2;a sva ilea od 9 do 18 gt>dina, i regulii\e raditi dan.' Ali ogranicenje rada dece od 9 do 13 godina na 8 Casova dnevno, koje nije adgovaralo falbrikantima, dovelo Je v.eC te iste, 1833 godine, do sistema smena, koji je kasnije, prelaskom na osmoCasovni radni dan odraslih, i pored protesta radnika, postao i ostao sistem rada u v:elikom delu industrije. Zakonom od 1833 godine ustanovljena je i jedna nova va.Zna institucija - fabri'Cka insp,ekcija, u okviru Ministarstva unutraSnjih poslova. 9 \I' :I u tom periodu, u <>kviru cartistiCkog pokreta {1834), prvi put se diskutuje i o ;!enskom pravu g1asa povodom zahteva za pravo glasa radnika: Meduti.m, u javnost se ne ide sa tom par.olom, niti se taj zahtev ukljueuj.e u sll1Zbeni program, jer Se smatra da prilike j-o.S nisu 2rele da bi Zensko pi-av{) glasa moglo da hude »predmet masovne politiCke agitacije<<." 0 zakonskoj za.Stiti zruposleilih Zena, medutim, joS se ·ne govori. A Zenesu tada radile u u.Zasnim uslovima: u rudn1cima sa pol1J;gole puzale i pmvJaCile se zajedno sa decom, u fabrikama su pro• v·odile dap.e i ·noCi zajedno sa mu.Skarcima, u nehig!iJens·kim prostorijama, radile do samog pomdaja a nekad se parat!ale 8 Marks smatra da je ovim zaik:onom u- modernoj industriji otpoCe'O normalni radni dan. K. Marks: Kapital, str. 216 ' 9 0 fabriCkim in'S})ektorima, Ci}im se iz-veStajima Marx obiJ.ato sluZi u svojim ana~a · i slikanju kapitalizma u Engleskoj, Vlidi: K. Marks: op. cit.; str. 1~0 i sledeee. 10 Dr. Kmt, A. Ge!'ilaoh: Die Bedeutung des A-rbeiterinnenschutzes (Eine Studie an der -En-twicklung der Englischen Fabrikgesetze), Jena, 1913 g, Prya petic1j a za pravo glasa podnesena je Donj.em domu 1832 g. i branio ju je-Sir Robert Peel. God. 1867 podneo je John Stuart Mill prvi put u parlamentu predlog da se u _biraCke spisk'ove uve- . du i Zene koje plaCaju porez. Predlog je odbijen sa 1_94 -protiv 73 glasa. Vidf: A. Bebel: Zena i socijalizam, Beograd, 1923, str..296. 16 uz ma8mu i do!azile pon(>VO na posao nekolilro dana nakon · porot!aja." ·. Posta je rad pod zemljom ostavljao najstrasnije posl.e~ice na zdravlje i moral Zena, to je u Zakon o r_adu ~ rudniCim~. ~ning's Act) 1842 godine uilla e>dredba koJ om Je podzemm rad Zena (i dece ispod 10 go dina)· zilbranjen.12 U istoriji zenskog rada to je prva zakonska odredba o zastiti zena. Ipsk trebalo je da prot!u pune 4 godine pa da, 1847 g .. , zene u Engleskoj zaista prestanu da rade pod zemljom u rudnicima. · Dve godine kasnije, 1844 g., donet je dopunski fabricki zakon o regulisanju radnog dana, kojim s-e uvordi »nova kategorija« ·zaStiCenih lica -.Zene iznad 18 :godina starosti. ZakoJ.lD:t:Il od 1844 g. Zene sU »U svakom pogledl! izjednaCe~e sa mladim licima, njihova je radno vrem.e ogranl·Ceno na 12 casova .zabranjen im je noC:rii rad<,. Taj zakon je predvida"o prvih 5 da~a u nedelji 12 s.ati rada -a u subotu 9, IS tim da rad mora da se svrSi do 16,30, 1Cim:e je, ·za ·zene, hila ozaikonjena tzv. engJeska subota. Sem toga, ovim zakonom uvedene su i mere koje su ogranicavale izigravanje 2>ak<>na ad 1833 g. primenom sist€!Il1a sm-ena. Fabrik.anti. su bili prim-orani da j.avno obeleZe poCetak i svrSetak rada, •biloje. ·?abra~jeno jesti .u presto~~: jama u kojima traje proces pr01zvodn]e, odredent su taCmJl peri·odi i granice odmora, uvedeni •Su »p·rirodni zakoni mo~.e:­ oog na{ilna !P'!'~<>dmJe«. A1i bitno je, -da j'e na sel<toru koJ• ]e zakon ohuhvatao (tekstil bez svilarstva) pra,ksa svela u iste granice i radno vrem·e -o-drasli-h muSkih fabriCkih radni~~i paSta je u veCini p:rocesa ;p;roizvardnje neO!Phodn_a koopera.ciJa dece, mladih lica i Zena. 13 Godina 1847 - doba burne agitacije za desetcasovni radni dan i vrhunac -,Cartisti-Ckog pokreta - donosi Zakon o desetcasovnom radnom "vremenu. za sva mlada lica j radnice (u n OpSirnije o tome vidi naroCito: u citiranom delu F. PoloZa; T-adniCke klase u EngleskDJ. ~elsa: · u rudnicima su 1841 g. radile 6133 rene, odnosn'o 3:;JJ/o '()(] svih radnika. Ibidem, str. 270. 1 3 Vidi: K. Marks, Kapital, str. 21g.,_220; kao i BIT: Statut legcd des travailleuses, Geneve, 1938 g.; str. 142 i str., 231. 1! 2 2ena u radnom odnosu 17 �'(j ! I I 'i I. · tek.stilnoj }ndustriji), s tim da to definitivno. ogranicenje stupa na snagu 1 maja 1848 g." U lborbi fabrikanata pr"otiv primene n<>vog zakona dolazi prvi put :do izraZaja takozvana negativna strana zakonske zaStite Zena. Nairne; po-Sto nijedan zakon Sto je dotada dOne-'· sen ustvari nije ni u Cemu ograniCavao rad muSkih odraslih lica, fabrikanti su poCeli ».sa mestimiCnim .atpuStanj.em jednog dela, pone!kad o rpa>1<>vine zarposlenih mladih lica i II'adnioa o uspostavili za odrasle muSke radnike gotovo 2aboravljeni noCni rad« .15 N oviin dopunskim fa-briCkim zakonom, 1850 iodine; radni dan mladih lica i Zena regulisap je tako da se ustvaii prvih ~ dana u sedmici radr produ.Zuje na deset i po Caso~a ,a. suhotom sikm6u,Ie na ,sedaffi, i;p<>. Sem to,ga, odre&uje se k""' period· u krijem se mo.Z_e raditi vreme -od 6 Casova ujutro do 6 uveCe, sa odmoi-om za jelo od jedan i po Cas, koji se mora dati svima u · isto vreme. Pri tom tre1ha imati u vddu da se zakonodavstvo- iz prve polovine XIX veka odnosilo sam<> na tekstilnu industriju, medu- · tim, znatan broj Zena radio je i u drugim granama u kojima nije bilo uopSte regulisanja ill je zaStita r8.dnica hila zna<tno manja. Tak<> je tek 1845 go dine donet prvi zakon· kojim se regu!ise rad izvan teksti!a - Zakon o stamparij ama (Printwork's Act). Njime se ograni-Cava radni dan Z.ena na 16 Casova rada,.bez zakonskih ·odrn.-ora za jelo, ne zabranjuje se noCni rad, ne stite se deca iznad 13 godiia. 16 U drugoj pol-i XIX ve.ka kapitalizam u Englesk<>j se veC ustalio. Od ogromnih profita, koje je omoguCivao monopol na svetskom trilltu, hilro je moguCe davati minimalne izn:ose 14 · -Marx ovaj zakon •ocenjuje kao zako-n koji »nije bio samo nu.Zan praktiCan uspeh veC pobe<la principa; prvi put je politiCka ekopomij-a bl}rZoaz,ije otvoreno kapitulirala p.red P'OlitiCkom ekonomo]om radmCke klase«. Vidi: Prva, Druga i Tre(:a internacionala, grada za pr~mCavanje delatnosti triju internaoionala, Beograd, 1952 g., str. 16 (c1tat po »Marks-Engeus- Dela«, knj. XIII, doo I, str. 11). u; Kapital: str. 222. 16 K. Marks: op. c_it., str. 228-230 i 231-2.32. 18 {:»·mrvice«) i radni-Ckoj ldasi, naroBto kv3.lifikoVanim ·radriicl~ ma, 11 od ko~ih se stvorila radnicka aristokratija, koja· se trti~ dila da se po naCinu Zivota u imesnom smislu pribliii · btir~o­ aziji. OpSte stanje radnicke klase u Engleskol bilo je svakako znatno bolje od onog u prvoj P..Olovini XIX veka. I rpored jos mno,go bede, ipak je »pros€Cni ZiVotni standard engleskog rad:tlika bio viSi od proseCn.og na evropskom kontinentu«. 18 U tom periodu broj zaposlenih .Zena se stalno. pov~Cavaq~ Cesto brZe nego broj zap·oslenih muSkaraca, i brZe {)d. porasta Zenskog stanovni.Stva. 19 Sedamdesete godine XIX veka u Engleskol bile su plodne u pogledu regulisanja raznih pitanja vezanih za Zivot radniCke -klase. ·Ti z~w-ni su u izvesnom sm.islu hili ·odr8.z ilovonasta.:. Hh shvatan.ja o socijalnoj ulozi drZave, i mada se nisu Odri··osili na regulisanje ;skljuCi"o radnih odnosa, ipak su vee tada usli u okvir tzv. socijalnog zakonodavstva. Tako, -naprimer, .i:z olblasti fabrickog zakonodavstva, 1861 g. regullsana je inspekcija rada u rudnicima, a 1862 g. naimenovana komisij,a za. ispitivarije radnih 1 Zivotnih- uslova· :r:udara.20 ;, Godina 1867 vama je u engleskom radnickom zakonodavstvu, j"er se tada, mada ne u istom obimu, ipak ·reguliSe ·i ~ad 17 Lenjin: Dela, sv. VI, str. 608 (ruSJki), citirano po J. V. -Tarle; Istorija novoga veka., II deo, Beograd, _1949 g., str. 106. 18 J. V. Tarle: op. cit., str. 107. Vidi takode: K. Marks, op_. cit. str. 405. 19 ·- Dok se Zensko stanovniStvo u Engleskoj od 1841- do 1891 ·g-t>- dine povecalo svega za jednu treCinu, dotle se broj -:lena u ··fabrikama poveCao za tri puta. U manufakturama je radil'o 1841 .g. 463.000 Zena, a 1891 .veC 1,447.500. U istom periodu· broj mUSkih industi-iskih radnika porastao je za ·svega · 53"/o -a Zena za 22118/ci. Vidi: Labour Party, Labor laws for ·women. London 1900 g-.-; kao li Ida Strasser: Frauenarbeit und Ratio.nalisierung~ E3er.lin,- 1827, str. 12. Oosirnije o kretanju zaposlenja po granama i po, polu . vidi takode Lilly Braun: Die Frauenjrage, Leipzig, 1903 g., ~str. ~_17. tabela. _. · '· · ,. 20 Iz obimnog materijala k'oii je ta komisija· skupila; 1riteresantno je miSljenje rudara da rad u rudnioima nije rad koji o¢t.!Wvara Zenama, iako sene odvija pod zeml.iom; ,iE!r je »teZaH:: i poniZava.iuCi za Zenu« i da bi ga zato trebal•o zabraniti,. ali da rad ·b fabrikama Zenama ne treba zabranjivati. Vidi: -K. Maii"ks: KapitaJ, str. 407. 2* . . �,d:r:ugin:;t "gr~ama induStrije. Ramlme se, i ti- tZakoni &u se, i omladinu, a obuhvatili-.su. t<rSku industriju, 'radionice sa najmanje 50 radC ~ilka,_ ·.rna,-tw£a!kture, .:Jwcrti rad i ·s1tne !l'.adli.onice. l) ka~ -~- do(adanj~ _.odD.oSili sanw- na Z~ne,. decu · · Mada je 1867 ,g. bila obrazovana komisija za ispitivanje r!:td'a ~u poljO!priVredi, tpak, f'pored svih nastojanja, p_oljoprivreda je ostala podru~je gde je pos!odavcima hila ostavljena pC>tpuna sloboda eksp!oatacije radnika." Godine 1871 donet je u Engleskoj jos jedan zakon ad znaa naroCito za radnice- Married Women's 1\:ct,_: kojim se udatim zenama omogucava da slobodno ra.sp:o.~~.l.l svojom ~aradom i iinovitiom. 22 ~ja_z:a. z.~n.e.uop.Ste, I ·l! ·· ' l'rilican haoo, koJi je pootojao u to doba u fabrickom zakonodavstvu Engleske, resen je kodifikacij.om izvrsenom 1878 g. Mada je to hilo »zla,tno doba« engleske privred~, mada su vee· postojali Tr8.de uniorii, mada je vee post~jala Prva intern!lcionala, koja je svakako imala znatan uticaj na orga_nizovane is.t1J!Pe i !Zaihteve radniC:ke klase, mada su i poslodavci uvidal'i ik·o·risti od ·regulisanog · rada, a izvesna intervencija. arzave prihvaCena"kao orude z.a stvaranje kompromisa i spreCavanje rev-olucionamih akata radniC:ke klase, ipak. je radniCko zakonodavstvo regulisalo i&k!jui:i.vo rad zena i dece i bel.Zilo mindmalne r€zultake." rirugu .vrstu kadifikacije engleskog radnicko.g zakonodavstva· pretstavlja ·Zalwn .od 1391 ,g. lmji - re!Mivn:o kasn<J uvodi jednu vaznu novinu za Z.ne - por<>diljslci dopust. Naim.e, :l!enama je ,...anjen rad posle por<Jdaj.a u toku 4 nede!je. Ali ova· mera, kao 1 u Svajcarskoj gde se prvi put pojavi!i Ibidem, Slfi. 403, 410. Na:jme, dotada su muZeVi 1iJ:n,aJ1i pravo na isplatu nadndca Zena, i nije bio --redak sluCaj da se to pravo zloupotreblj.aval'o. Vidi: · n: Dr. Ana BoZi-C, PoloZaj_ Zene u pTivatroom pravu, Beograd, 1939. sir.. ~6. n Obzironi na stanje fabriCkog zakonodavstva u ostalim zemljama, Engels to zakonodavstvo ipak sr.rtatra }}p·c>red Svajcarskog .saveznog ..fabrl.Ckog zakona od 1877 g. kao najboljli zakon '<> tom predmetu« - K. Marks: Kapital, str. 412 (bel.Ska). ' la,24 Il!ije znaC:ila naVoCitu poliHl{! :Zen·ama, jel---nlje- .obezbediv-~la nikak.vu naknadu z.a nadnku za tfij period. --r ·ova odredba; nnada poloviCna, doneta je ustvari, kaiJ i ·s·-y.$ dhige, pod· _·pri.... tiskom zahteva radnlcke klase. Ipak, opadanje rprocenta ra" danja u Engleskoj u drugoj rpolovini XIX veka i porast proC oen-ta smrtn1ooti. d-ece, naroCilbo =00JEIDCadii, svak3ilro su pr:i. ~ Qgral~ ulogu. 25 . U te godine '(1893) pada i uvodenje inspektora rada Z-ena- 60 g-odina nakon_ ustanovljavanj-a .inspekcije rada.. One su odigrale vrlo pozirtivnu ulo,gu, j·er. se,·].)raksom pok~zalo-da· muSkarci, oi pored najbolje volje, Cesto niSu znali »kak-o da gledaju i kako da ispituju«-26 U ,godinama ad pocetka ovoga vek!\ do Prvog svetskC>g rata, naroCito u prvih deset godina, Engleska je u~~SCivala· svoje fa;bricko zakonodavstvo i dopunjavala ga (~ire &hvacenim) sO-cij alnim zakonodavstvom. Taka, u tom periodu, :za. ~~ poslene majke svakako je vaZan i Prosvetni zakon iz_ 19?6 g. 'a ishrani ucenika (daCke kuhinje). pored drugih zakona. koji, su bili od ma1Caja za sve zaposlene Zene -(Zakon o -obeStel:en~1l -1906 g.; o·-osmo-Casovnom radnom·vremenu u rudnicin).a;:o., 'St~O!i penzijti 1908 g., ooatinn Zaa<on •<> raclciCkfum odlboori. rna, o minimaJnriin nadnicama ...__ i za kuC:ni r.ad; 10 .berZI8.nia r.a.;;. da - 1909 g., itd.)." 24 Svajcaxska je-- 23 m·arnr 1877 g. ·(V~ordnting des SCh~eizeT­ Bundesrates) USFtanovila porodiljsikii dopust za industrnske radniCe u trajanju ad 8 nedelja, od Cega je 6 nedelja koriSCenja posle P<!'l'G~~ d:aja 'obavezno. Medutlim., kaik:o nij-e niOim obezbedena naknada-. umesto nadnice za vreme te :?Ja:brane Tada, to- je ta odredba eko-:,nomski teSko pogodila radnice, koje _su, da bi pdbavile sred_stva' neophodna za Zivot, bile primorane d?L se Cesto_ pril1:va6aju i .,te:Zeg rada o-d onog koji ,s-u obavljale U. fabrici. lpa-k, i ovakva · ni~jlkay~ odredba zna-C:ila je poCetak zaStite materinstva i imala.' je i. m~(lu­ narodni znaCaj. VJdi: Otto Graf, Schwangerschp..ft ·und Qeburt ·im. Arbeitsrecht,- KOLn, 1931, str. 31. · 25 Vidi 'OpSirnije: DZ.- Kol: op. cit.~ str. 317. 2 6 B. L. HUtchins: op. cit., str. 182 i 198 . 27 DZ. Kol: op. cit., stt. 359-362; P. Pic: ·op. Cit.·, Bfr.- 5o3. �. l[i ,. I' ;I •J'<arqcitoje vazan National Insurance Act- Zak;en o socija!r~!'ffi. osigllranju, koji je predvid:ao i medioinsku pomo•c i P()~pm;e .u slucaju poroaaja." .-:Na, r.e.latiyno kasne odredhe za zastirtu materlnstva; kao i ucWSte_na relativno oskudnu zaStitu .Zena, svarkako· je uticalo' i, to sto su zaposlene zene dugo bile van redova sindikalnih or.ganizacija iii sU 1i njima bile procentualno manfe zastupane. Negativno j'e uticao i feministiCki pokret Zena iz gradanskih krugoVa, koje Su .s.e veC u drugoj polovini XIX veka horeCi se za pravn na rad borile protiv posebnog zaStitnog zakonodavstva. za Zene·. Time se, ustvari, i.Slo na ruku krugoviril.a koji su _se· :i: ip.aCe ,odupirali uv:odenju i proSi_rivanju zaStitnog zakonodavstva. _-·_:Org~ni.zov_ani radni&i !Imkret, ~aokupl1jen prvenstveno e~onomsko;-politiCkini ·~bot'lbama,_ u kojima su Sltrajkovi imali ~~~o. mesto, talmde se nije naroCito rbavio pro1blem-om :Zena, 3: ,sindikati su se tCes.to 1Cak. odupirali primanju Zena u svoje · redoVe. 21 . , S druge strane, na op·Sti razvDj'- zaStitnog .za~onoda:v.stva u :Elrlglesilooj svaka1m 1je zna1Ino pozitivm.o utikal!a aktilvnost Lahuiisticke partije, u krilu koje je kasnije delovalo· i DruStV'o f8Jbi.jevaoo, lllotle se rp'ooebn<> bavlil<>• [ darucavallljem poilloiaja zena'(B. Shaw i Beatrice f Sidney Webb), naroCtito njegovom ekonomskom s.tranom, odnosno pitanjem ni'Zih iZ.enskih nadnica i plata, lwje s.u 'bile stalna karakteristika celog p-osmatrano.g perioda. ! ~a -vreme rata, obzirom na znatno uCeS_Ce :Zena u ratnoj privredJ10, u engleskoj javnosti poCela j.e se vodi Dihim-na p:ropaganda za -o1ginizaciju izvesnih servisa koji ,Ce ·amO~gu­ C:i\rati potpuillje ang~ovanje Zena· na nji:hovim radnim me.sti~a (kantine,- zdpavstvena· sluiba u preduz-eCima, odffiaraliSta i da _ .213 ,:0si~ranje p() ovom zalronu ntije obuhvatilo vanbraOne majke. Vidi: B. L. Hutcnins: op. cit., str. 290. . _ ·21 Vicij. op~Umije citrlran-o delo DZ. Kola, str. 262; cit. delo Hut~hlinsa, stt. 119 i sl.; kao d L. Braun: op. cit., str. 432 .i 439-440. 30 Procenat Zena u 1918 g. u odnosu rna 1914 _g. u ii.ndustrijri IDetala naglo je porastao na 25°/o, u hemiskoj industrij.i se pioveCao od 20-na 39~/Q, au drlavnim p.red.U:ze&na 'Od 3 na 470fo,, Vidi opShnije: ·Gertrud~ _YfilUams: Wpmen and Work, Lon.dton, 1945, .str. 44. sJ.). Istovremeno poveean_a je_i k'ontrola vla:de riad izvrsenjem .. ostoj eCih propi&a." T·o J€ b>o dokaz da se. za pr?bleme zap !enih Zena gledaju& sa Sir,eg aspekta, drzava zatnteTes?vapos , ,. . t · la tek pnda kad je vladajucim krugo~a pos aro1 sasvrm neophodalt Zenski rad u vrlo Slir-okom ·ob1mu. · Francuska Sloboda rada koju j'e pr-oklamovala Velika franC'Uska re32 vOlueija, otsUdn~ za kasniji privredni razvitak zemlje, nij~ znaCila sloibodu rada i za Zene iz gradanske klase. Otuda 1 bo!'lbe i progoni poznatih ·francuslcih Zena -:--- horae~ za pravo na rad Zena,, oslobodenje od vla.~~i "muza. i prav~ ~a uC.eSCe u jarvnom Zi'V1o'tu· 33 Ali, ka•o i kas~J'I z~ POitt:~ zen.a .~ .gra: aanskih lkrugova u svim zemlJama, t1 (I>Oikreti ruru dodil'!'Vah (bar ne- u poCetku) Zene iZ redov~ pro.letarij a.ta, za ko~-: ~u ~ad i zarada van ku6e iii rad u kuci, ~h za drugo.ga, bth Jedtna moguCnost opstanka~ u Francuskoj, mo:Zda viSe nego drugde; rad ,z_ena radi zarade blo je razV'ijen i pre fabri~kog rada: Nagla in~ust11i)aliza­ cija34 samo je poveCala taj ra~. 1 pre~~~tlla mnoge zene" 1z malih radionica i sa rada u kuc1 u fahncke zgrade. Te zene su dugo Cekale rta intervenoiju drZave, .ZiveC~ i radeC~ po_~ sv~ fum UISlovlima lmji su ISV'Uda u petmodu •mdruistra1i2aCl.J•e ~ 001 manje- ili viSe, '¢asni i te.Ski. 35 Nes:un:~tivo je .d.a su na r.azV'oJ za8titnog zakonodavstva uticale pohhcke pr1hke u Francu31:_ Vidi: B. L. Hutchins: op cit., str. 247 i sl. Vidi: B. Iv. BlagojeviC: _Medunarodno regutisanje radnih: odnosa Beograd 1939 ~tr. 79 i sl., P. Pic: op. cit., str. 67, 68; Ge'orge scen'e: Le dToit ou~"h~~~ Paris, 1922, str. 2:1). ' 33 Olympe de GO'dges, Rose Lacombe -~ ~e, koje s~ svuda spominju u vezi sa Francusko~. rev-oluol]Offi ;. borbo~ zena za ravnopravnost. Pored ostalog v1di: J?r. An~ BozxC: op. ett., str. 80 Ii. dalje; Lilly Braun: op .. cit., str. 79 1 sledece. 34 Prim era radi moZe. da se nav,ede da j e vrednost prod'llkc:ije o_d 1815 do 1848 g. porasla od 2 na 4 milijarde. Za to vrerne proletanjat se piove6ao na viSe od 2 miliona. G. Scell;e: ?P: cit., ·~tr: 30. . Sf> 0 uslovima rada radnica u FrancuSikoJ wdi P. Pic: op ctt., str. 479 i Lilly Braun: op. c;t., str. 22~. s2 23 22 �.skoj, u mD.~ogO!llie razliCite ·oo onih u Engleskoj 36, ali se . Ono~ .i· kao gotovo sva druga iz tog vremena, ipak razvijalo po eri.gleskini uzorima. · Code civjl iz god 1804, koji po Engelsu pret&tavlja »majstorski pnilagodeno modernim kapitalisbiCokim odnosima, staro rimsko pravo - onaj gotovo savr.S-eni izraz pravnih odnosa. koji proisticu iz stupnja ekonomskog razvitka koji je Marks na:zvao robnom proizvodnjom« 37, p·oevetio je radu ·svega dva clana (1780 i 1781). Otuda nije <Cudo sto je prilikom proslave stogodiSnjice konstatovano da je u njemu radnik .»bio gotovo potpuno zaboravlfen«. 38 Za udate Zene, .a naroCito radnice, Code civil je, ffiedutim, imao vrlo negativne o~dredbe. Pored ostalog, on je davao P·raVO muZu da r.a;spola;Z:e. Zminom zaradom.39 Prve odrec1be zakonodavstva o radu u Francuskoj, kao i one u Engleskod, odnose Sf! na za.~titu dece od preterario ~ctU.gog rada, no·Cnog rada i nezdravih posJova. One dolaze ·skoZ.o 4. decen'ije kasnije ·ord "Dnih u Engleskoj, u vidu · »priUCno .p.laSljivog« i ·»:krajnJe skromnog« zakona iz god. 1841; koji je l.ipak znaCio izvesno poboljSanje.40 ! u !11:11 Provizorna revolucionarna vlada iz .god. -1848 dOllela· je prvom polo-v.inom te godtine tri zakona sa karatk:teristf.Cri·om vinom (u odnosu n" engle.;ilioo radnicko zakone>davstvo): svi p_ropisi odno.siii su se. na sve radn1ke, 'bez ofb.zii-a na rpol i uzrast (·o.graniCenje radnog dana, uvo.den.je suda dohrih ljt.idi - ·no:. - . »U Engleskoj je otsustvo ·socijalne demokra1Jije uzrok. >Slabom politiC.kom uzdizanju org3Jllizovahih radnika, u F.rancusrkoj SU· parlamentarne zablude socijalistiCkih frakcija odbile ·organiz'ovane mase od partije i isprunile ih- neprijateljstvom prema svakoj parlamenta:rnoj a:koiji uopSte.« Vidi: D. Tu~oviC: Izabrani ·spisi, knj. 1, Beograd, 1949. · 36 3 .7 F. Engels·: Razvitak socijalizma od u.topiji! do nauke, MarksEngels, Izabrana dela, knjiga II, Beograd, 1947, str. 103. 38 P. Pic: op. cit.• ·str, 74, citat Glassona. 30 Ibidem, -str. 634. 40 G. Scelle: op. cit., str; 3-3. 24 aribitraZa sastavljena od pretstavnika radnika i poslodaVaca, 41 slaboda udruZivanja i za~brana privatnih biroa za posredovanje rada). Meitutim, politiCke prilike ometaJe su primen_u svih. ovih zakona, tako da je trel>alo da proite skoro 40 godma pa da, posle donoSenja zakona o inspekciji rada (1_~83), ovi .:akoni, a naro;Cfto propisi o radnom vre~enu, dablJU prakhcno. znaCenj e. 42 , Prve; odred!be koje se odnose na posebnu Ziastitu zaposlenih Zena dOnosi tek zakon ill g-od. 1874. Njime je zabranjen noCni rad Zena do 21 god{ne .Zivota i, pored i~ekcije rada i drugih. odreclhi o higijeni, e>n takoite zabranjuje podzemn1 rad zena u rudnicima. 43 Zakon iz .god. 1874 dopunjen je g<>d. 1892 i odnosi se na sva industriska preduzeCa. Bitno je Sto je ·novim zak,onom_ za•branjen noCni rad Zena, bez obzira na· dQib. Radni ~an je ograni~ Cen za Zene na 11 ·Casova, nedeljni odmor je uveden svak1 sedmi dan a uvedeno je i Sest44 priZJilatih praznika; donete su i neke odredbe o higijeni. Slaiba strana tog zakona hila je u tome Sto se on odnosio samo na industriju .i radio nice a ne i na trgovinu, polj oprivredu i tzv. slobodne prof.esije, .Cime je znatan br:oj zaposlenih Zena oStajao izvan za.Stite. Godtine 1900 pe>jav1jfU\jU tSU ; prve sao::dtarne todredbe, ko}e se,. odnose pose:bno na Zene u trgovini. Po propisima koji su doneti te godine, sve tr,govine bile su ~uZne d~ na~a:re z~ prodavaCice i uo:p:S1te Zene koje rukuju robom stohce (ISh ~raJ pl-ema broju .. zaposlenih ·Zena, kako bi se ove mogle povremenn •o•dimorWH). 45 Ov·o j1e svakalko ZnaCiillo run.o!Slenj•e .jedn.e tmO'derne mere IU. IZ:a:Stit:OJO •zakionodavatv10. 4t u vezi sa uvoderij·em privrednih srudova Jinteresantan je podatak po kojem od 38518 pres?da priVreJdnog sru~a 1674 su se. odnosile na Zene. Ne navodi se godma, n•o verovatno ~e da se radi oposlednjim godinama proSlog veka. A. Bebel: op. ett., str. 224. 42 Vidi opSirnije: P. Pic: op._ cit., str. 77. 43 Ibidem, str. 79 44 Vidi: G. Fauchffi-e: Le travail des femmes, Paris, 1934; kao !i BIT, Btatu.t legal des travailleuses, rstr. 142, 143. 45 G. Scelle: op. cit., str. 160. .I 25 �l!r li !1/,1 '•! f 1·! Razv·oj. industralizacije krajem XJX veka odlikuje se i u Francusk.of' znatno <brZim porastom lbroja radnic:a i iap.oslenih Zena od porasta .Zensk.og stanovniStva i porasta 1broja zaposlenih lriu.Skar-aca.46 Medutim, za razliku od Engleske, za Francusku je bilo tilpH!no' da je imala :zmatan broj preduzeCa sa rnalim brojem ra:dntka, gde su us}oVli rada uvek- teii. 47 Velik broj ra:znovrsnih propisa izazvao je i u Francuskoj potrebu za •lwdifiikacij•om. j·e 1901 ·()bra!ZOIIT81Ila ekstrapaiDlament:a~na kom.isija sa zadatko~ da, ugla·vnom niS-ta ne menj'8.juCi i ne nadopunjujuCi, P'ripremi predlog Kodeksa rada. Ta je komisija zavrSila rad nakon 4 godine, ali je Francuska dohila Kodeks rada ·tek 1912 g." U periodu do Prvog svetskog rata donesene &U j.os neke odredbe vazne za zene. Med'u njima je i pmpis iz 1907 g., koji udatoj ;Zeni daje moghCn'ost da samostalno raspolaZe za- z""" T3.dom.. 49 NaroCito je vaZna za za.Stiltu zdr.a-vlja industriskih radnica b:hla Urediba od 1914 g., ikood.om se zenama '(" deci) za;manjuju izvesni Stetni poslovi.50 N ajzad, 'brflba poonenu1ii fi ZaiTo001 o o:nrlintima!1n&m naJdiilloarrna, ;, g]od. 1915, koji se odnosio samo na zene koj.e rade kod kuce za industriju oblacenja i luksuz (n.a muskarce j.. taj z;aikoon protegnut. tek 1928).51 1 1f '' i j! 46 Od 1886-1906 - dakle svega za 20 godina - broj radnica se P'mreCao za 100°/o, dok se broj zaposlenlih muSkaraca poveCao svega za 40°/o.. V.: Ida Strasser: op. cit., str. 12. 47 Tako dok je 1896 'g. u preduzeCima sa 1 do 10 -radnika .radd.lo 1,.3·3,1.000 -radnika, 'l.l.1iim sa preko 100 radnik:a radilo je svega 1,112.000 radnika, a 861.000 radHo ill je u preduzeeima od lQ-.100 radnika. Ta:rle: op. cit., Str. 127. 48 OPS:irrmije vLdi: G. Scelle: op. cit., :str. 4. 49 On je .imao u pralmi pozitivno delov-anje na udate Zene !i. u pogledu prdpadn()sti sindikatu. Mada je odredba koja je to formalno omoguCavaia Zeni doneta tek 1920 g:, ipak se na oonovu odr_edbe iz 1907 g. smartralo da Zena mo.Ze b-iti ·prirnljena u ·sindikat i bez narOCite dozvole mu.Za. Vidi: P. Pic: ·op. cit., str. 255; 634, 712. 50 Vidi detaljnije pr'opise: BIT: Statu.t legal des travailleu.ses, str. 326. 51 :1 I' Odredbe o zf'lltiti materinstva, odnosno o porodiljskom dopustu, uSle su u francusko zakonodavstvo relativno vrlo k.asno. No to ne zna.Ci da o njima nije bilo govora joS mnogo ranije. Uprav:o na piltanjima posebne zaS-tite Zena hila se bitka u parlamentu medu intervencionistima i pristalicama <>konomskog liberalizma." Trebalo je da prode skoro 20 godina, pa da prve odredbe o porodi!jskom dopur;tu, godine 1_909, udu u zaStitno zakonodavstvo. 53 Po tom prvom zakonu zasbta niJe bila efill{lllSna. Zenrurna }e naim.e .ootavljena mogu6no,st da ne rade 8 nedelja - 4 nedelje pre i 4 nedelje posle porodaja, za koje vreme im je sam<> garantovano zapo.slenje. Tek 1913 godine prvobitni zakon je dopunjen (glava IV Il knjige Kod:eksa rada) uvo·denjein olbaveznog porodi1jskog dopusta 4 nedelje posle poro-daja (i to za sve zaposlene Zene), s pravom na naknadu jz javnih fondova u •tolikom iznosu da .Zena moZe izdrZavati .sebe i dete 1 s pravom na bes-p.Latnu medicinsku pomoc (na osnovu zakona od 1893 godine o besplatnoj medi·cinsrkoj pomo.Ci)-.54 Zanimljivo je, medutim, pomenuti da su uC:iteljice dohile _-prav-o na po~Odiljskti dopust u trajanju .od 2 mes-eca p·osebno, zakonom od 1910 g. U slucaju potrebe one su cak mogle da produ.Ze poro-diljski dopust j-oS za dva meseca, a nisu mogle . P·onovo stupiti na po.sao hez lekarsko.g uverenja. Godinu dana P. Pic: op. cit., str. 66-•:i. s2 Proti.vndci dntervencije dr.Zave- u korist YZena uglavnom. ,su navodili tri argu.menta: prvo, obziTom da je zena slobodno b;f.c~, koje maze· da radi Sto h'oCe, nije prihvatljivo da joj ~~ _zabranJU_Je »da se Z.rtvuje« u dnteresu porodice i da radi p•o~_o koJI Je ponekad iznad nji::mih snaga; drugo, skraCenje {ograrlli.~enJe) ra'!nog ~eme­ na za Zene nepovoljno bi uti.calo na rad muskaraca, Jer om r_ade zajedr;10, i S•tvorilo bi dezorganizaci~u pr~izv?d~je; treCe. ?:~r~mCe­ nje ra~dnog dana Zena imaCe posle:~1cu -~~anJenJ_e produ~CIJe 1 _o_nemoguCiti bOTbu protiv konkrurenDIJe. Vidi: P. :Pre: op. e1.t., str. 48~. 53 PovodOin diskusije u vezi sa porodiljsk:im dopustom Cu:le su se i ovakve reCi (Dr Desper): »dospodo ne mi.slite li vi _da ~e ?Y"~ smeSno? Ovakve srtvari se ne stavljaju u za'kon. Dobn ob1CaJI (1 :francUJski duh se tome protive. Zakonodava_c ne m·OO:e ut.aziti u. !ako inrtimne detalj-e ...« OpS.im.ije vidi: A. Va~lhln: La femme salanee et 1a matemite, Paris, 1911. " v. P. Pic: op. cit., str. 542 i 840, i G. Scelle: op. cit., str. 152 j sledeCe. 26 27 �I "I kasnije, 191~ god., ovaj propi.s prosiren je i na s1u7Jbenice PTT. ~SIU!Z!benice dr.Zavne administracije stekle su ova pravo tek 1928.) 55 Izvesne mere za za·Stitu rna terinstva prova.ctene su i na. privatnoj osnovi putem po12natih druStava za uzajamno pomaganje - »Mutualites maternelles«, Ta dru.Stva, uglavnom katoliCka, isplaC:ivala su svojim Clanovima izvesne pomoCi u slu- . caju porodaja i uopste pomagala porodilji. Najstarija takva kasa raCuna se da je u.s.tanovljena u Pa.rizu, 1891 g. Organiza_:ciju PIQ~~~-~ radni~ama za vrerme poroda Po-Ceo je, sem to.ga, da prmnod1 J·OS polownom 19 veka industrijalac iz Mulhousa Dolfuss, stvaranjem kasa u koje su ulagale izve.Sne sume :Zenezaposlene u pre-duzeCu}6 • ' ::.v: Prvi svetski rat postavio je i pred francuske vlasti i2lvesne · pro.bleme u vezi sa Zenskim radom. Za re·Savanje tih prohle~a us~anovljen je 1916 god. Komitet za zenski rad, sastavljen od. ~ret~t~vnika. ~arlamenta, Zenskih i sindikalnih. organizacija, !Judi 1z medicinskih krugova i pretstavnika organizacija po-· s}odavaca. U toku rata .zastita materinstva je d·opunjena (1917 . godme) odredbom o pravu majki dojilja na jednocasovnu pa~ uzu u t<>lou ·rada u perliodu od godri:nu dana poole PO>:'o>diaga. Sem to-ga, pr.eduzeCa, u kojima j e zaposleno pr·eko- 100 Zena :' dobi iznad 15 godina, mogu biti ·obvezana da ustanove doj<Iista, u krugu preduze,Ca ili . u hlizinU7 Taka su rat i potre1be ratne industrije i ovde uslovili prve poCetke- socij alnih sltrlfu!i. u korist zaposlenih - k i i zena. 55 5 G. Fauchere: op. cit. ~ V. A. Vallin: Op. cit. Y izve~taju Komiteta od februara 1918 godine navodi se da Je u Indys.~skdrn. preduzeCima postojalo 70 ustanova za decu od dv:. d?. c\tin. g?d:Ue, sa proseCno oko 50-..:.60 dece u svakoj. Vidi ~Sll'1l~Je: , Mma~tere des r€gions librt§es-Letelier M-elle: Les cham:bre d al~a.~tement ~ns ~es etablissement industriels et commerc~aux, Pans, 1929; o zenama radnicama u Franctisk:oj za vreme rat~, gd.e se, I}J~ored Qrstarlog navode i jzVeStaj1 gorn.jeg· kooni.teta vdd1: G. Fauchere: op. cit., s.tr, 11. ., ' 57 • 28 Nemacka I u Nemaoi\koj je ukidanje korporacija, 1810 .god., lbio jedan od predu:slova za .razvitalk :industrij•alizacrje.. Ipak tek poole .god. 1848 NemaOka 1se nag1o pnivredrr>o razvij.a, a sedamdooetiih go-.dina bila je vee u »vrtoglavom procvatu« 58 , _koji _se n.astav: Ija i dalje, i tako Nemaeka XIX stoleCa poka.zu]-e: ))besp~~m~I'm mdustrrmslill razvrutaik«." I u NeunaiiliO!j se pen<>d u.ndusll11Ja!.ilzacije odl1ilkuje :p.rilivmn -starn:ovni.Stva 1u grado:ve, ..teSki:m u:s~o­ vima rada i Zivota. radnika ·i radnica, prostitucl]OID, slablJenjem porodiCnih v.eza, .odnosno svim oni.m poj~vama ko}e za: konito prate proces industrijalizacije u kapitahzmu. 60 Za na,gh por.a.st nove k}.ase - pro:leta.rijal1:a i ovde je ikarakteristiCr~a Onjenica da se broj radnica ·p?veCava.o b.rze ad fb;oja radnlka.61 Ali -ono Sto u izvesno.j m-eri r~zld.kuJe Nernacku od ~­ gleske i Francus:ke .(i SAD), to j·e inter.es j~avnag ~Em:Ja, .a naroCito socijaldemokrata, z.a .Z.enski rad i >)rzensko pltanJe« i velika aktivnost u tr-etiTanju i po'kuSaj·ima da se reSe pita111ja v.eztina za Zenski rad v.an ku.Ce. Sva· ta a1ktivnost, medutim, pada uglavnom u poslednje tri decenije proS!og i na pocetak K. M·axks: Kapita.l, l)ogovor 11· d.zdanjil, 1873 g .• str. XLIX~ s11 D. TucoVllC u svom napisu »Germanska opasnost« navodi da je nemaClci izvorz u periodu od 11380-84 do ~905-8 poras~ao za 58 890/0, a engleski samo za "22°/r;. Isto t~o, dok J·e u ~n~l~oJ p;ro- izvodnja uglja porasla svega za dva puta, u NemaCkoJ Je porasla :za Cetiri puta. Vidi opS,irnije D. TuooviC: Jzabrani spisi, sv. II, Beo- grad, 1950, ~r. 145. _ so 0 prilikama u NemaCkoj u d11·ugoj polovinli XIX v~a, izne-. senim paTalelno sa svim pitanjima vezanim zci Zenski. rad i Zi.vo~­ proletarijata u drugim zemljama, vidi: L. Brann, op, czt., poglavl]a IV V i VI ·mr. 209 do 430. Dosta karakteristi&rih podatak.a o mocbtdutetu, sianovanju, .porodiCnom ZiV'atu, o pros?-1n;c~ji i ~· na~odi i G. B. Morton: Probl€mes sociaux du travail femt.nm - 1 ouVT1ere en Allemagne - Geneve~ 1936, od str. 42-48 i 71 do 84. 61. Od 1822 do 1907 godine broj z;aposlenih Zena pove&tro. se za -6SO/o a muSkaraca svega m. 8-810/01. Vidi: Ida St_msser: op .. cit·• ~: 12 kao i G. B. Morton: op. cit., str. 105. 0 brOJU zaposlemh zena 1 m{J.Skaraca po granama ·i qdnosu Zena prema sindikaiim:a d obratno 'VIildli opSfum.,ilje: Instilbrut fii.r Marxismus-Lend;nis~ beum ~K der SED: Clara Zetkin: Ausgewahlte Red-en und Schriften, Berlin, 1957, str. 31-42. 29 �ov·og stoleCa~- U tom periodu burnih previranja u NemaCkoj se pojavljuju prve statistike (1883) i vade prve a;nkete u vezi sa JOenslcim ra,doo:n koo [ drzve6taji radruokriill 1nspektoNt' u t<> 1 doba pada osnivanje, zabrana i ponovna do-zvola rada {1890) Socijaldemokmtske partije", siroka aktivnost sindikata (legalno· i ilegalno), osnivanje Zenskih sindikata, osnivanje Centra za zenska pj>taillja u {>kviru Socijaldemokratske partij.e (1889), aktivnost Zenskih organizacija na pitanjima ravnopravnosti Zena, itd. - Sve je to biJo u znatnij.oj m·eri nego dtugde usloljeno i delatnoseu meaunarodnog radnickog pokreta (Druga interna~ionala), u kojem su nemaCki sodjalisti igrali znatnu_ u1ogu. a medu njim.a, naToCi1:o u vezi sa p1tanjima Zena, dve· markantne figure: Klara ZetkOn i August Bel>el." Regulisanje rada p&javljuje se u Nemackoj 1839 g. propi-sima koji ograni{!avaj'U4rad dece. Deset godina kasnije done·seni su prvi ipropisi u korist odraslLh radnika i radnica, kojima. se obezbeauje slobodna nedelja. Sire regulisanje tada i radnih .odno.sa, koje je o:buhvatilo i posebnu za&titu Zena u industriji, izvrSeno Je Obrtnim zakonom (»Gewerbordnung«) izda""' tim 1878- iste godine kad je donet i zakon protiv sodjalista." 62 NemaCku socij.alnu demokratiju ·TucoviC je ·walro okarakterisao: »NemaCka j.e zemlja u kojoj je politiCka zaintereso·vanos·t francuskog proletBJrijaba sjed:injena sa sindikalnom organizovanoSCu engleslrog. NemaCki pr'Oletari.jat je p·okazao de. se dobre strane ?ba _ova pokreta n:ogu gajl.i.ti b~ njihovih rdavih strana. To· je !IStonsko dele nemackog proletariJata, upravo istoorisko delo nem-a' Cke socijalne dem'Okratije.« Op. cit., rstr. 135. 63 Mada su neka shvatanja Klare ZetJkin za·sta-rela (napr. »Zen-€' i studenti«), mada se ne mbZemo potpuno· sloZiti sa svim njenim stavovima i istupanji~ na kongre&ima Druge ·intern.acio-nale~ ostaj-e Cinjenica d·a je ara Zeblcin mnogo uCinila i teoretsiki i u organizacion-om poogledu, na postavljanju i resav'anju pro-blema ·radnica i njihove _zaStite. SliCna je za:sluga i Bebela, Cija je dokumentoovana knjdga »Zena i soc-iia.lizam« (takode u m.n•ogome dana<:; zast.arela) -imala veliki medunarodni znaCaj u tretdranju probiema.tike ravnopravnosti Zena. 0 njemu kla:o »braniocu Zen:ske stvark vidi: G-:- B. Morton: op. cit., str. 67. . 64 Lilly Braun izri.Cito navodi da se poCetak zaStite radnice· taCna poklapa sa jaCanjem Socijaldemokratske p<irtije NemaCke~ Al~_napoininje da je ~?me dopr~neo i utica~ kal?lika (»Centrum«), kOJI su, mada polazec1 od sasvan suprotmh prmcipa takod:e zahtevali zaStitu. 1'ako, dok .sru je prvli. zahtevali kao sr~stvo za jaCanje fiziCke i duhovne snage plf'~le.tarijata za klasnu borbu, dotle II :jl 30 { Interesantno je, u -odnosu na .druge .zemlje·, da je prv:o regulisanje zenskog. rada sadr:lavalo i odredhe u vezi sa P9r·odajem. . Zakonom od 1878 g. porodilj·ama je zahranjen rad. 3 nedelje nakon poroaaja. Sem toga zabranjen j.e, iii uslovljen specijalnim naredbama, .rad Zena u in~ustrijam-a ~pasnim po Zensko roravlje. Ta se za:brana, medutun, ootvaru1e tek 1888 g-od·. kad je ·zabranjen, na ,osnovu ~akona iz 1878 ,god., _rad otena u fal>rikaciji l>oja i na poslovnna gde se upotrehlJava olovni sulfat, kao i na nekim poslov:ima pravljenja ci,gara. Dve godine kasnije .(1890) produ:luje se postna·taln~ ~al>rana ~ada porOdilj ama na 6 nedelja, s tim da su 4 nedelJe »mlr-ovanja« obave~ne au rtoku o.stale dve nedelje rad je do~ol_jen samo uz ode>brenje lekara. ,~Nije usv;orjen predlog SOC'lJahista ·da se u tom periodu zabrani o-tpu.Stanje .Z-ena sa posla.) Ali,- kao ni sUCni prOtpisi u drugim zemljama, taka ni ovi ·propisi radnicama nisu -olbe2lbedivali nikakvu naknadu umesto plate. Otuda irispektori rada tzveStavaju da Zene u tom peri-odu, da bi doSJ.e do z.arade, rade joS teZe poslove. Medutim, -posle dve .go-dine noveliranim Zakonom o bolesniCkom -o.siguranju ustanovljava se pomoC tzv. »WOchengeld <{, koju porodilje primaju za c·elo VTeme dop·v.sta. Telk 1908 g., kad se radno vroeme Zena smanjuv je na 10 Casova dnevno, a.- subtom na 8 ,casova" d ' s e ,o , uvo 1 pored tog.a, s v..Znoscu od 1 VHI 1910, porodiljski dopust koji obuhvata i kraj trudnoCe, i to dve nedelje, dok se oz·abrana rada prote.Ze na 6 nedelj a posle porodaj a. Ovim propisom bile su obuhvaCene r.adnlice u preduze6ima k•O'j.a su zapro.Slj avala viSe od 10- radn~-ca (u man jim :PreduzeCima dopust je !bio kraCi), dok su nameStenice, kuCna posluga i !poljoprivredne · ra:dnice bile hez ikakv;e zaSti'te. 66 su drugi misHli. na ;ostizanje izvesnih nazadnih. oiljeva. ~ (Naprr. nedeljni odmor se traZio da bi se omoguCio 'Odlazak u crkvu, a od zaStite Zena se o·Cekivalo da Ce se suziti moguCnosti za rad Zena, · vraCanje Zene porodici, odnosn'o starom oblliku porodri.ce, l.i. 1spr:e-:-. Cavanje naprednih uticaja na radruiCtke Zene. Lilly Braun: op. ctt., str. 485. 65 Vidti.: BIT, Statut legal des travaitleuses, str. 142. 66 Otto Graf: op. cit. OV'i. propli.Sfi vredeli su s.ve do __1927 g., kad je zaStita materinstv_a regulisiMl.a u smislu Konv-enclJe (br. 3) o zapoSljavanju Zena pre i posle porodaja. 31 �Na. pob9IjSanje uslova· rada 'Zena u Nema·Ckoj uticale su i odredbe o hi.gij.eni, o zabrani -noCnog r,ada i podzemnog rada, u rudnicima, sad:vZane u prop1•sim:a iz god. 1891, zatim zabrana rada sa fosforom; iz 1893 g. Za ekonomsku nezavisnost Zena, bi!lo je, med:utim, va:Zno a. stupanje na snagu NemaClmg ·g~a­ danskog zakonika, po kame je tZe-ni »pored pravne i 1poslovne spa.sobnosti, priznruto pravo i na pvcllf,esi•onalni rad van. ku6e«.6 7 U rpoCetlru ovog veka karakteristi·Cni · su ipokuSaji nekih poslodavaca u Nern.a-Ckoj da rerSavaju socijalne pro:bieme :Zena unutar. i izvan fa~brike putem socijalnih radnika. Interesantno je da se u »mu:Skim« industtijama tada pojavljuju Prvi ->>Arbeiter-Ausschusse« - radni.Cki kom•iteti, koji su os1guravali izvesnu kol_aboraciju ""fradnika sa , poslodavcem u reSavanju so-cijalnih pitanja u Pri-duzeCu. U preduzeCinia koja su zapoSlj.avala i· Zen&ku ili pTeterZno Zensku r.adnu snagu toga nema, ali su tamo neka lica postavl]en~ od posLodavca (i»nadintendanti«, »sooija•lni sekretari«) da .§e b:rilnu o reS.avanju. Z.enskih p:rra.blema. PrVIi sluZ.benlk za sooij.alni r-ad pootavli.ern je· u j,ecJ.nom pr.e<1me6u 1900 ,g<Jdine. N aiDociJbo u oodustv•jamru sme$tenim izvan gradova (tekstil) ustanovljavaju ·se :sociialne sJtuZbe, deCje ustanove, dl'Ze se CLoona~Citn.Sk:ft llru.mevi dlskJ.jiUOi:Vlo za radnice. Prva inicij.ativa u tom pravcu potekla je ad konfes:kmalnih organizac:ja, koje su ll2iel-e pod sv•oje·okrilj.e internate i d.omaCinske ku:rseve. Taj se rad ·odvija raJZUC:ito., ug1avnom pord naziV·orm »Fabrikw;ohlfahrtspflege«. 68 U toku rata potreba za Zensk:om radn~ln snagom posta}e iz dana u dan sve. . .a. Zene s·e pr'emeStaju u preduz.eCa koja rade za vojsku: njihov broj se :poveCava 69 , i dr.Zava j-e, kao i u 67 0 nemaCkim propis:ima o za.Stiti Zena: · vli:di P. Pic: op. cit.; str. 490 i 4lll. 68 9:a 69 OpSimije vidi _G. B. Morton: op. cit., str. 114-120. 1917 i 19~8 godine potrebe metalurgije nilsu Cak viSe mogle budu ~doy·?'lj 1 ene ni :lenska.m raqD.om ·snagom. BroJ zaposlenih zena u poJoedimm gran.ama u odnoou na muSkaTCe znatno se popeo. Akro se 1913 uzme kao 10.0, porast se kretao ·ovako: hemiska - - 777,2, grad.evinarsrtvo - 737,4, metalna industrija - 659 4 rudnil;rl - 687,0, metalurgija- 283 itd. G. B. Morton: op. cit., ~h-. 122. 32 Francubkoj i Englesl.mj; primorana da se vwe nego do tada poza1ba~i pi-oblemima Zena .. Stoga .se o~sniva s~eci}alni .~red . rada, kdji, pored osta}og, ima i zardatalk .~a resaVla .soclJalne 70 pr.obleme radni'ca u ~atnoj industriji. Sto se tiCe Zenskih nadnica, nfihov porast je Qio .znatan, ali ipak su ·one 19t'8 god., ka:o i svuda, rbile ni!Ze ·od ;ml.l.Skdh. SAD U Sj,edinjenim AmeriCkim DrZ.avama, »•~de feudalizam nikada nije postojao i gde se drustvo od samo,g po,cetka stvaralo na bur:ZJoaskom temeliju« 7 \ proietarijat je nastao osoben1m pulem. Jedna od hitnih karakteristika, za razliku od evropskih drZava, hila je razliCita :nacionalnoost rac:ln:hStva, koje se regrutovalo znatnim delom od useljenika, Sto su se »trbuhom za kruhom« slivali u tu zemlju nes1uCenih moguCnosti. Ali, iako su spoljne okolnosti z;a radniCku klasu bile soasvim di-ugaCije, ostali su isti ekonomski ·zakoni rada pa ·otuda i rezultati tako nisu u svakom pogledu ·adenUCni, morali su ipak pripadati .istoj kategoriji. Stoga i u Americi ~apaZ.amo iste borbe za kra•Ci, zakonom utvrdeni radnd dan, naro·Citn za .Zene i decu po fabrikama. 72 Ind=tJrijai1i.zaci'ra j e o cbu poilel" maooV'nrnm r"clom deoe i zooa.7s A;1i., 2ia t~aeillilku od Ev.rape, 1QIVlde ~e . ~~eba:1o WSirbi \rrhov-anje Z.en_ske radJ+e snage, ne biraju6i sr·ed.stva i ne prezajuCi ni od prevara. 70 Po zawSetku :I-.a:ta bilo je u NeinaClroj 752 nadim.ilendan·ta u 1.258 -fab-rika, u kojima je radil'o 778.426 radnica. Ibidem, str. 133. 11 F. Engel:s: Razvitak socijalizma od utopije do nauke, Beo- grad, 1947, mr. M. 72 -F. Engel\S:- Po.ZoZaj radniCke ktase u EngteskOj, ~·- 374. 1s Godine 1820 poiCWinu fab-NC!kiih radnika SAD sraC1njarvalJ~ su deca od devtet i des•et godiina, lroja su il'fad:ila proseOno po 13 Caoova dnevno. V,idi opSirnije: Elein Ostin,, Kra_tka istorija. radniCkog pokreta SAD, Beograd, 1954, str. 38; Lilly Braun, u citiran.om delu, n8.vodi takode da je ·1816 g. u drZavi Massachusetts, u predionicama r.adilo svega 10.000 muS:kara~a aU 66.0900 .z.ena (1str. 21~). .3 ~ena u radnor.D. odnosu 33 �Nagli privr.ediri razvoj u prvoj polovini XIX veka oitlllOgu~ Cavao j.e .-:kasniji vrtoglavi napredak74 , .a bio je uslovljen 1 pr.aCen uZasnom bedtom pro1etarijaba, koji je ra,dio i · Ziveo 11 uslovima vrlo .sliCnim anima u Engiesk·oj. 75 Apsolutna v1adavina ekonomskog liheralizma hila je jasna i gruha ostavljajuci poolodavoima punu s1obodu bespostedne eksp1oatacije." Radni dan iznosi 10-12, 14 pa i viSe- CasoV!a dnevno. 7 ~ · Dve od pet Zenskih radnica, kraj em XIX veka, mlade su od: 2,1 ge>dine, a jos 1904 g<>dime ze>n.<.iiDe rplate su za p!t'eko 51°/o ltna!Ilj·e od miUJSikih. Brzi po~rast hnod·.a zapoSlenddl .Zena d. ·ovde prati naglu mdustrijalizadju, ali rpokazuje i i.zvesne specifiCnosti.78 · · ' 4 Kao Urustracij-a lh.OOe da posJuZi podataik da j·e· godine 1830 celokupna vrednost ihdustriske p'roizvodnje iznosila oko_ 300 miliona, a g.odine 1860 kretala se ·oko 2 milijarde dolara - E. Ostin: · op. cit., str. 51. Vidi takode: Istorija novag· veka, u redakciji Tarlea, Beograd, deo II; str. 341-2. Lenjin je u vezi s tJ:im razvojem zaPeleZio: »SAD nemaju takmaca, ni po hrzini razvoja kapitalizma krajem XIX i poCertkom XX vekJa, n.ti po veC postignutom. njegovom najviSem razvitku.« Lenjin, knjiga XVII str. 575~ na ruskom - citirano po navedenom delu TaTlea, str.- 157. 75 Iz jednog izveStaja njuj'orSke g.radske policije, :iz 1850 god., vidi se da je 1Jrjdeseti deo celokupnog stanovniStva grada Zliveo pod zemljom - u p~drum1ma. E. Ostin: op. cit.~ str., 50. 76 Shvatanja posloda,va'Ca u to vreme u odnosu na ·radnike ka-· rakteriSe i~ava jednog fabrikanta iz Nove Engl·eske, polovin'om XIX veka: »Dokle god mOgu da :z:-ci-de za mene, za platu· koju sam volja:n da im dam, ja ih drZim i •iskoriSCujem Sto }e ino•gyCe viSe. S.ta rade iii kakD Zdve izvan mojdh zido-va, niti znam. niti m>e s_e tiCe. On:i t:reba da se brinu o sebi k.ao Sto se ja brinem sam o sebi. Kad~ m'Oje ma.Si~astrure i postamu neuportrebljive, ja ih uklanjam i zamenjuj-em. novima; a ovi Iju!di su deo mode ma:SineT'ije.« E. Ostin: op. cit., -str. 53·. 17 US Department of Labor: Toward Better WoTking Conditions for Women, Washington, 1953, str. 2. U istoj pubJi.ka-cij~ navode se (str. 9) takode j·OO neki .podaci u ve7li sa usl'Ovjma Zenskog rada, i medu osta]j_m kaZe se: »Dugo radno VTeme, nri.ske plate, despotiza:rt poslovoda,- uz sta·lan s·trah da Ce se ·izguibiti pos·a)o, konsekvent:na glad,- hla-dnot:a i goTka ookudica - ne mogu da doprinesu razvoju sl'Obod:nog Coveka i sJ.obodne Zene« (jz izveStaja na II ·klongresu Zenske tredjunion ]ige, 1909 g.) 78 Vidi: US Deparrtmen:t of Labor. Women's Occupations ThTou.gh Seven Decades" Washington, 1947, str. 3, 33, 73, i 18·1. 34 SAn. Radnicko zakonc>davstvo 'razvijalci se u ;poro ·• i rie. ujednaceno (po drzavama), a f onaj minm:~l~n broj ~one.~lh pr.opisa bi·o je rezultat_ oStre- .bor'be radru?:lnh __ -organ_l.ZaClJa. Pozivanje drZave da interveniSe u odnosima p6slodavaoa ~ · radnika, naila2l.Ho je ne samo na tvrdokOrne .principe _ek.Onoin~ Skog liheralizma i nelritervencije, n.eg.o .i na- prigov.o~ -~-a ~~ ' · takve odredbe pro•tivuustavne.79 Za Sj.ediinJen.e DrZave Ameri!lre l!oarakltellistilcan i"' ne-'dC>Statak, odnosno malen broj federalnih zakona. Tako je 1868 godlline donet fed€1failind. 2>akOtn 0 OOill<J\OasoV'IlOilll ,.<lidnJo<m danu, ali samo ·za osobe »koje m-ogu biti -zap-o.slene od strane vI ad e ili za nj.en ra•cun«. Sem tnga bio je donet (1912 'i 1916) federalni zakon k:oji reguli.Se- zaposlenje Zel~nriCa!a. 80 Ov·de j·oS t~eb:a pomenuti, u v·ezi sa Zensk.im radom, da je· 1870 g. jedan;·fed·e-:ralni zak.on .otv·o•rio pristup Zenama u ne~a zv.anja u drZavno-j 81 administradjri i p!redvideo jednake plate -bez obzira na Pol._ Prvi nacionalni zakon o r·egulisanju- rada odnosi se, ·k~.o i u Engleskoj, na regulisanje radnog ~ana dece, a javlja ~e · U perOOdu od 188Q-1910 g. broj Zaposie~h Z~ se utrostru:Ci~; dok se broj, zaposlenih mUSkar~ca samo nesto VISe nego. udV'Ostr;I-- .' ', Cia. Takode je karakteristiCan :podatak o bracnom stamu radnica po nacionalnosti. Od radnica Kineskinja i Japanlti 77~5°/o su udat~­ Od Crnk.inja 44°/o;, od rad:n:ica- us-eljenica-belfi:Ca 26°/o.,. ·.a. od ~m~: rikanki svega 19,41>/a (vidi: Ida Stra.soor-, op.- c1.t., s•4:- '12 ·1 15); Na~-:­ zad nij•e neinteresantrio navesrhl joS i 'Ove podatke: Zene S~--~~· · Cele su da rade u trgovrinama, k:ao prodavaCice, -1858 g., u Javnun slu.Zbama 1861 g., a 1868 g. u telegrafskO:i slu.Zbi. .Pronalaskom . ste: nografije Zene se sve viSe' zapOSljavaju kao prJ.vrutme. sekretar1ce 1 daktilografkinje (vidi: Women Struggle foT the Rtght to Work Outside the Home, }}Building Amertca«, _voL ~o 4; 1939, ~tT: 8 i 9). Ovde s-e moZe jloS dodati j.e_dno obj_aSinJen]e. U amenOkim sluZbenim stati·stikama o radno-j sn.a0i susreCemo ·se sa grupom zanimanja koja s·e naziva »white coUar« (\?eld ~~vratnik). To ~~~ Dtuda SOO su prve sekrertarice nosH·e bele kecelJe (kao. ~oma~Ice) .1 bele oikovratn.ike sLiCne onima Iroj-e su u to doba nos1li muskaTcl. Od tada _grnpa sld.Cnih -.zanimanja hosi -i- sluZben.i· naziv »bell okov _ry. vratnik<(. 79 E. Os:tin: op. ·cit., str. 201. so .1:'. Pic: op. cit., str. 500. . OpSirnij.e vidi: BI'I_': Le Stti.tut te{la.l des travaiUeUses. str. 54a. 35 �\ };836.g. u 9-r.Zavi Mias.sachusetts, naj'industrijalil'Jovalllijoj zemlji jl_SA.l). Njim~ je rad dece ispod ·12 godina ogranicen na 12 ·~:s.OVJa. ~ 8 1.11'' 'I !·:1 il· ··.i I i·' ;?rva.1spitiv'!'l'ia uslov.a rada (iOena) ad str"ne' drzave poja,.. vJJjlll(ie se Jaikloder ru. dmaVJi. MOISSa<OI>usebts, ·oetttd<l8etih .godi!na pro-Slog. veka. Pokretanje ispltivanja zahteva1o je UdruZenje · ':za refOi-inuL ZenSkog mda, jednom pet~cij:om, u koj.oj se, pOr:e'd ostalog, kaZe da su Zene u tekstilnoj industriji osudene da rade ·u IieZdtavim prostorijama po 13-14 sati dnevno, ,i u ·>ko'jdj se'.trwZi'da .se uvede 10-Casovnt radni dan. Tada je hio ' I obr8.2lO'V'•an . Specijaln:i zai<Jonodavni klomitet da lzuCi petidiju, ,ali rezu.ltata nrje bil'<>." U dt.Zavi Ohio 1bio ·je deseto·Casovni rad za .Zene uveden · jednim. propisom 18)';2 .g., ali on je s"dr.Zavao klauzulu »aka drii.kCije n:ioje ugovoreh!O« -· Oime je guibio svakli e:fikasnost.84 , Ustvari, prvi proP'isi koji.ma je -ogfaniCen radni dan .Zena na tlu SAD doneti su u d~zavi Massachusetts, 1874 godine. Njima : je· liveden 10--~Casovni radni dan, pdnosno 60-Ca.sovna. radna nedelja za !Zene zaposle-ne u tekstilnoj industriji, .Sto- se po.cstepeno ,(i uz mnoge bo~be) proSi.rivalo i na druge industriske . .-:~;ane.ss . .. . U pOOlednjim decenijama proSilog veika doneti su u tri .drl'.aove {Miss<>W't- 1•8Hl, Washington - 189:1 i Utaih- 189'6) ·:prtOpdsi o zahrani •()jbavlj-anja i2jvesnih pos:1ova. za tZene. Po!Cet.··~om dvad~setog veka• donooe -ovaik.ve tp·rqpis.e j.OO Cetiri dr.Zave · .{MaryJarud - 1902, New Yor'k - 1-906, Lousiana - 1906 ti . Vmgind.a - 1912~ ~ . Sto znaCi prvi zaStitni fPTOipisi za zaposl€ne Zene - Sem toga, goiline 1911 i 1912 Pennsylvacia iM.issacllusetts reguli5u radnu nedelju zena na 54-60 casova ned<>ljno.. .. Na zalltitu r"dnica u SAD ·znafno je uticaJa »Zenska hga tredjuniona<<, osn<>vana 1903 (po uzoru' na. englesku Ugu)," · Osnovni pro;gra111: Lige u po.gledu zakonodavstva s.adrZava~ 3re 11 ta-Oaka 1 medu roojilna je hto d. -zahtev za dVla meseca ~ ro-diliskog dopusta sa: materija1nim obezbedenjem.: Zahva1JU-, juci Ligi, 1907 godine izglasan je u Kongresu SAD zak0'11, kojliim se •eklretaJT.iiia t za ·trgo'VilnJU i md •zadtWillje d.a preduzme.,. dspitiv.anje 6 us]Jo;vima rada Ziena u industriji. 88 · IPak ·zaStita ·· m1aterinstva je ,s,_asvim neznatna. Do Prvog svetskog rata doneti su propisi svega u nekoliko drZava. Takb je u drZavi ·Ma.s-, _ sachusetts, propisom iz 1911 g., zabranjen rad. Z~ama za-. · poSlenim u industrd.ji i trgovini 4 nedelje posle p·oTodaja _r dve: nedelje pre porodaia. Godine 1912 i driava New-York i Vermont uvele su sld.Criu zaStitu ali saino za 4 nedelj-e posle porot!aja. Tek dr.Zava Connecticut propisuje 1913 .g. za zene za-. po-slene u industriji, trgovini i radiJonicarna porodili~ld dopust trajanju od. 4 nedelje pre i 4 nede1je posle p·<>rot!aJa. I pored uporne borbe radni~e klase i -organizovanih radnika, i pored postojanja Departmana rada, ipak su SAD docekale pocetak (i kraj) Prvog svetskog rata, sa minima!nim li Sturim radniCkim ZJako:nadavstvom.8& u • s1 Lig.a je najtrne sruradlivala sa ISindikatima,, inzistilrala na Clanstvu u zajedniOkim sindikatima ne ZeleCi, za razliku od Engleske, · :iiSkljuCivo ·zeruske, izdvojene sdnddkate. · as T-o isrtraZivanje biil'O je vrlo temeljito i objavljeno je u XIX tomova. Liga je te podatke vrlo obilno upotrebljavala u · sV'Ojoj Stampi· :i borbi za pf?bOljS.anje uslova rada Zena. Tako j e, 1_1apr., 1 '' Vddi: K. Manks: Kapita!, str. 20~ (beles;]oa). 83 US Department of LaOOr: Women's Burea-u. Conference, Wa- 1948, str. 28. US Dep. of Labor: Handbook. on Wo1nen Workers, Washing·voo.' 1955" str. 53. 85 0 skraCenju radnog wemena sa ·smanjenjem P~ate, a d.n.tenzivnidim radom maSina, i Cavenim S.ilrajkovima radnica u vezi sa time, vld1: E. Osm: op. cit., str. 54, 195 i 204--206. _shin~n, 84 86 0 p.ropisima koji su regul:iJsaJ.j radno-vreme u SAD, vid.i: BIT: S.tff-tUt legal. des t_ravailleuses, str. 3-27. - 36 objavljivano da kelnerice imaju sedmodnevnu radnu ne.delJU sa 14 sati rada dnevno da radno vreme- u perionicama iznosi 10---,.17 -Casova dnevno i sl. 'Liga je zahbevala zak::onsko regu1.1sanie 8-Ca.sovnog rada, zabranu noCnog rada, zasebne prostorije za li~u hi- . gijenu Zen-a. zaStitn-a .sredstva na maSinama za spreCa~~e n~­ ereCa, minimalne· nadnice za ku&ni rad i poveCanje broJa zensk1h inspektor.a rada. Vidi citiranu publikaciju »Toward Better ~or­ king Conditions for Women«. naroCito str. 4 9, 12 4?., 46 i slerle':c. 89 OpSirnije vidi: P. Pic: op. cit., str. 81, 82, 466, 501,vk~o i BIT: Statut tegat des travailleuses, str. 56. Kratak hronoloski pregled razvoja radniCkog zakcmodavstva u periodu 1900-1950 gOO., gde 37 �Razvoj ,knskog r:>da za ·zaradu i regulisanje tog rada u periodu· do Prvog svetskog rata u drugim zemljama Evrope i Amerike prolazi!oje kroz sHene faze i bilo "helezeno. sl enim p:ojavama, kao ·Sto je rto izneto .za nav€dene Cetiri zemlje. Storga oStaje da se jo.S iznese razvoj ,zenskog rada i zaStitnog zakono~avstva u zemlj.ama koje danas Cine JugoslaVfiju, kao i .sasvim kratak osvrt na medunarodno regulisanje renskog r"da pre stvaranja Medunarodne organizacije rada. Zemlje Jugos!avije Zemlje, koje danas erne Jugoslaviju, predstavljale su do ' 1918 g<>d., po razvoiu ekonomskog, politicko·g i drustvenog mv·ota, vrl-o Sal'loliktr slriJku. Neravn.omernost u privrednom razvoju,_ kao poslediCa razJiCitih istoriskih uslova- 1i uticaja, i-s njom povezan razUCit kulttrrni niv-o, utisnul1i su peCat na strukturu druStvenog ·Zivota, koji se jasno vidi i danas, uslov-lj'avajuCi do- izvesne mere i danaSnji .druStve·ni raJZVoj zeml}e. U periodu .do 1918 .godine zemlie dana~mie Jugoslaviie (ii!nlile oo sedarrn za'Sebndih pr.avnih pe>diruci a. Zake>ruodavstv·o n" tim podruCjima bile j,e i1i sops.tv,eno, ili je bilo u sastavu centrah:wg. zakonodavstva zemlje pod koju je p·oiedina .poklr81ilirr>a potpadaJa, iJd su v·aZili lbresnti posebThi propisi." S r b i j a."' U doba kad se u Zapadnoj Evropi, Eng1es!<Joj · i SAD kapitalizam na,glo razv.ijao, stvarajuCi rnilionske mase proletar..i:jlata sa njiho·vim klasnim r.adniCkbp org.aniza'C"ijama I :1 I i II ,I II se pominju i pTopisi u koi"ist Zena vi!di: Marg·aret H. Schoenfeld: 4merican Labor ~50 year chronology, kao i Feisinger Nathan - Witte Edwin: Labor Legislation and the Role of .Governmcmt, Month!y LaboT Review, No. 1; 1950, str. 48---61 i 79-86. Vidi takode:· Edwin ·"E.· Witte, Labor Legislation, Encyclopaedia O"f the Social Sciences. tom VIII, str. 657-667. kao i S. P. Breckinbridge: Maternity Welfare, u istoj enciklopediji, tom X, str. 225, 226 i 227. ' ' BliZe. o tome vidi: DT. BoSko Peri.C, Rad'lio pravo FRNJ, Sarajevo, 1950, str. 3. 91 Razloge za redosled izlag.anja po zemljama kao i literaturu o · drZavno~prav-q-om poloZaju jugoslovenskih zemalja vidi u kn.i-izi dra. Vojislava Petrovi-Ca:. Nezaposlenost i staranje o nezaposrenim. u. Jugos~a'l?iii do 1941., Beograd,· 1957, str. 20-21. 90 38 · artijaroa Srbija je 1 bila zemlj.a sa· ,preteZno naturalnom J.vredom, 'sa stanovnd.Stvom koje s-e ve~'iknm ve~nom bavilo poljorprivredom, sa zanatskom rproizvodnJom J?r.et-ezno.us~ere­ ~om na porud!Z:bine., a .ne na tr~Ste, .sa _ilrgt~Vll~om ·ko~a J€ od... govarala takvrom stepenu privredno.g razv~o•Ja. . Smatra se da su prve fabrike u Sr!:>iji nastale :pedesetih godina xrx· ve~a a da }~ induvstrija ipoC~;a intenzivnije da se r.azvida tek prV'lh deeem.J1a na-seg.a veka. . Ni 0 brojll, ni 0 uslovima rada, ni o radnim n:esti.ITI:a i zan:~ an]· ima Zena zapo,slenih u tim prvim zanatskim 1 In~us~rm · · sk·im radiorui.c.ama ne zna se mnogo. 94 p o__st ·O·Je,. me d:utrl.m , IZ, . vesni podaci, 2:a kasniji period, kad je :zensk1 rad vee b1o 1 92 1867 i poslednji osta:ci turske vojske napus~i1;1 su srp:s~~ gr::~ dove. OpSirnije o pTilikama u Srbiji u to d~ba v1d1: .J. ~.ananov:c. Nastanak i razvitak radniCkog P?kreta '1!- JUQOS~~vensk:m .~~mlJa­ ma, Beograd, 1954, str: .~6 i sledece, kao 1: Drag1sa LapceviC. IstoTiia socijaUzma u,. Srb~J~, Beograd, 1922, str. 16-~4. . . 9s 0 p.Tiivrednom razv]tlru Srbije i pr?~an~u kapitahzma u Srbiju· vddii: Dimitrije Tuc:oviC, Izq.brani spt.st., knJ. I, Beograd, 1949, str. 32-70 i 209-222. o :radniStvu u tom periodu vidi: TriSa KaderoviC: Prve samo~. statne rad.niCke organizacije u Srbiji, Beograd, 1950, str..8-18.. 0 dr.Zavi kao •o prvom poslodavcu, i Zakonu o uredenJu .fabTike · ·d ·• Dr Dragoslav .JankoviC Prve revoluc~onarne u K raguJ,evcu v 1 1 · · '· 17 '2.0 demostracije u Srbiji (Kragujevac 1876), Beograd, 1953, s·tr. - .· ' 94 Interes.antan p•opis Ijudstva po. zanimanju. ("? 1.866. ~.) da]e DragiSa LapCeviC u delu Polo:Zaj radniCkev klase t .stnd~1calm. pokr£t u Srbiji. Beograd 1928 str. 38 ,i dalje. Nazalost, n1 tu se n.e na:ro ~ daci polu: ~o,Ze ·se p:retpostaviti da su. sva ~ z~n1man:~-a. (~ ~iteljSiko i sl.). obavlja~ isklj?Ciy:o ~USklarci.v La'P~eV'lC r:avo~ i~ popi-sne Usrbove ·o zanatliJama 1 nnhov<1m namesteru.cn:;t?-a (porn~. chna i uCenicima-kalfama i Segr:tima) iz 1907 g. klOll ne. pr~ Vldaju p.opis po polu a iz sastava se vidi da se pretp•?stavlJa, 1 kad se gorvor!i o vlasnicima i. o drugima, da su mUJS.karCl. IJSto tclko u tabelama koje LapOeviC navodi o ?roj:u, T~d~om vremem.i i drug-om u vezi sa zanatlijama i zanatsikim radm.cima, pol nije w;et u obztr. Medutim, u sta~sfliCkom pr:gled"?- o mdustr~im preduzeCima navode se podac1 p~ polu, ~~ ?e IZgleda. da se mogu smatrati verodostojnim. mada 1pak daJ~ I~vesn~ sllku. Vidi: QragiSa LapCeviC: PotoZaj radniCke ktase i s~nd~kalnt pokret -u Srbiji, str. 43---'44, 47, 50, 191. Po. 39 �vise uveden. I oni su sasvim dovoljni da poka.Zu svu brutalnost perioda prvobitne akumulacije u Srbiji, straSne eksploatacije radnika, zena i dece, pomoeu koje se ·od seljacko'g eleunenta stvaraLa · srpsl<la burzuazolj.a. Upoiiljavanje dece od sedam g.odina dalje i u noCnim sm·Emama, wpaSljavan}e s:tarioa od 70-4H g-odinu pod istim uslovima, i do besvestf produZeno radno v.reme, »ajluk« :sistem95 , k.ao specifiCnost ne sanw ru zanatstVu IIl.ego i u industTiji, i to nJa \poCetku XX V·eka, »swea1rl:ng<c si.stem, »truk« Sfi.stem, .g1obe,. izvesno moT.alno prr.opadanj.e radnika, porast broja mrtvor·odenCadd, plo·ra'S't smTtnosti, krataJk .Zivotrui Vlek radnika, u:Zasno loSii stanovti (so bre), kaj'i su ipak odnosilii 25-30'1o nadnioa, karakteril;,tike, koj'e su pJOathle industrlJsku revroluC!iju na Za.padu, l)li:su m·og1e, zaoklonito, da izo.,stanu ni u Srbi.i'i. 96 ....NedostaJtaik ,biiJ1o. kaikvog MdnliiC!ko1g zru%iilno1g zakonodavstva i lbtiJ:o kaik"l.'o,g osilguranja i prva potla:flli!:koa prewcranja medu ra!dnicima imali su za posledi.cu, zahvaljuju6i svakalm i aktivn·osti ' Svetazara MarkoviCa, osnivanje prvih radni.Ckih udruZenja (dru.Stava za uzajamno pomaganje i kulturno uzdtruli,e). Ta drustva su se 1903 g. ujedinila u prvu k!asnu sindikalnu organizadju Srbije - Glavni radniCki savez, a pojedini njihovi Clanovi i u Socijaldem.okratsku partiju Sr'bije, osnovanu takocie 1903 god." . Ni za pojedince, ni za prve i kasnije soc~jaliste u Stbiji, ni za Glavni radniCki savez, ni za Srp.sku sodj.al'derq.okratsku partiju (SSDP) ne bi se moglo rel::i da su posve,Civali narocitu 1 fl 5 o--»ajl~u d seCeriji« vidi: Dr. PeriC: op. cit., str, 3 i Dr. N. Vu6o, Privredna istorija. naroda FNRJ, Beograd, 1948, str. 231. 96 Vidi: D. La~.C: PoloZaj radniCke klase u Srbiji, od str. 69 dalje, naa:-oCito s•tr. 122-123 (tabela), zatim podatlke o stanovima, stx. 125. StraSni uslovi rada u Cilimar&tvu u P1rotu i tkalja u UZicu i uop.Ste u radu kod kuCe :_ str. 114 i dalje. Sl1Cni podaci mogu se narroC'i'OO na·Ci u napisima Dimitrija TucoviC.a, obj.avljenim u RadniCkim nwinama, citirani u navednim ·stranicama kod LapCeviCa kao- i u publilk.aciji »Spomenica« povodom pedesetog'Oddimjice radnickog pokreta Leskovca i okoline (190i1--1953), Leskovac, 1954, str. 103, 166, 251. 7 9 0 Glavn'Om radniCkom savezu i SSDP vidi: Istoriski arhiv CK KPJ, tom III, Beograd, 1950, str. 329., Pravila G. R. S. - str, 17 ., Program SSDP - stt. 24. 0 Zenama i radndOkom zakonodav- stvu 40 str. 28 i 29. Zenama. 98 Izuzetak Cine Sveto21ar MarkoviC, koji je IDded<> o p:c>trebd o~<>bodEliJJja ~a IPTV'i uveo ru ~ }~~ost (mada se njegovi stavovi ne m0;gu u potpunosh USVOJltl), 1 kasnije, Dimitrije Tucovi·C, svakako. najumniji teoretiCar S!'lPskag socijalistiCkog pokreta, .Covek Siroke erudidje, koji nije m·O.gao a da .s-e ne zaint-eresuje dublje i za prroblematiku paJZUJU ..zena.99 Te.Sko je oceniti koliki je bio udeo ·Zena u prvim :radniCkim druStvima. U_ svakom sluCaj.u, ·u pravilima tih drus-tava (Ra.d9s MoZda O'Vaj zalkljuCalk nije taCan. Materijal o radni~lmm po~ji nam j.e bio dostupan, daje tak.av ~tisak. Napr. u napisima oz. Z;ujeviCu, Miti CeniCu u cirtir~!m dehm~.I?· ~­ CeviCa i J. Ma-rjanoviCa, zatim o Vasi PelagiCu (u. knJIZl RISta Besa;roviCa Sarajevo 1951) i .dr. nema nj:ihovtih stavova, 'Odnosno kr-etru u Srbiji istupa u v~ sa Zenam~. U: napisi~a T:iSe Kacler:o":iCa tak~e na.n-: nisu pmnati delovd kOJl b1 g'ovonli o zenama. V1di takode. ~· P .. »Statu.t i Program Srpske socijalistiCke partije« od kraja 70-tih go-: dina XIX veka, »Crvena zastava«, br. 5. 1949, Beograd, str. 100 1 dalje. 911 Svetozaru MarkoviCu moZe da se zahval!i. za pTe'V'od tada Cl!-venog dela J. St. Milia ~Potcinjenoot Zenskinja« i romana Cenn- . .§.evskoga »Sta da se radi« obj~vljenog iste ?o~~e ~1871) u »Radnilru<{ _ lroji je deoenijama imao znatan ut1caJ 1 biO .vrlo .r~srpr~ stranjen med.u naSom omladino-m. Njegova je zasluga 1 ~tiv1r~~e na polju borhe za. ravno:Pravnosi Zena sest.~~ N~v1c, na~ OI?;tdelatnost se nastavlja rad oanke Jovanovic il. LJ'UJbice Ivosev1?, prvih Z;enskih socijalistiOkih boraca _u Srbij•i. Pored ostalog. yidi: Svetozar MarkoviC: Odabrani spisi, Zagreb, 1950; V Gligonc: 0 Zivotu i radu Svetozara MarkoviCa, Beograd, 1946, kao i Dragoslav UiC: Pr'l'e Zene socijatisti u Srbi1i. Beo.grad. 1956. Dim:Ltr-i.iu TucoviCu. pored ostalog, drugu.jemo za prevod ~.]ig~ (u zajednici sa Du.San'Om PopoviCem) A~ Bebela: »2-ena 1 SOCIJahzam« - dela na kojem su se vasrpirtavale generacije na.Sih naprednih Zena. U borbi prrO.tiv parole da je Zeni mes.to u kuCi, Dimitrije TucoV'iC .}e J)'is.ao: Kad se socijalna demokratija zalaZe za ravnop>Ta:vn'ost zena ona >>to ne Cini samo sa glediSta pravde i morala, vee je na to pl"imorana samim istori:skim- razvitkom. Ekm10mski razvitak je u poloZaju Z-ene izvrSio s'ilnu revoluciju i nagna<> Zenu da ud·e u politiCku borbu«. V1di D. Tuco:viC: Izabrani spisi, knj. I. Beograd, 1949 str. 21-23. Medutim, zanimljiw je da se, sem u zahtevima .Zen-slrog radniCkog dru.Stva, nigde ne pominju de.Cie ustarrwve. 0 njima je pisao, izgleda, jedino Vas;a PelagiC- 'kioii je stvm"io i• naa"oCite n~~ive kao »deCiSta« (jasle), ))odg-ojniStva{< i >ma•stavn.j_S.tva« (obdan'Ista). Medutim, ni on ni d,rugi ne p.ominiu notrebu zoa jednaikim 'Odgojem deCaka i devojCica. Vidi opSimije: MiloS JankoviC: PedagoSki PO-· gledi prvih srpskih socijalista, Beograd, 1952, str. 56. 41 �ntCko druS,tvo u Beogradu i isto takvo u ~egotinu) izdCito ;Se predvida da Clanovi mogu biti radnki i radnice, odnosno _gradani i grad~nke. 100 ' Medutim, ubrzo, u av,gustu lburne godine 1903, osniva se i posebno Zensko radniCko dru:Stvo u Beogradu, koje' je Okupilo u svoje redove najprogr·esivnije beogradske radnice. Vrlo agilno (124 Clariice), ono se bavi problemima radniea, pomaZe · Strajkatdcama i Stra.j.kaOilna, drZ::i krursev·e za nep'sm<ene, interveniSe u fabr~kama u korist radnica. Isto-riska uloga druStva hila je, da je na zboru radnica 12 oktobra 1903 (na kome je, ·prema zaQ>lsnlku, bllilo je 400 radnlca i ndm!iJ<a) cloneta r<>~<>luoi­ ja, lloodru joe sooij.aiLi!sttOM p•O'Sl!amdil< Dr. M. Ui<O trebruo cla J>C>dnese Narodnoj skupStini; ~ kojom. se traZi Zakonska zaStita rad-· nica i maloletnih radp.ika. U rezoluciji ·se, pored ostalog, tra.Zi i :zabrana noCno·g rada za Zene (i omladinu), nedeljni ·odm,or, zabrana rada na Skodljivim poslovima, osiguranje za sliUICaJj por·odaj.a, najm,an.je 6-nedeljrno <p•Oirodajno· ·ort.srus1Jvo, j.ednaoke pJate za jeclnak r01d, bmga •o deoi raclnica za. werne dok su one na poslu,. radniCki inspektori za kontrolu ovih prbpisa, itd. To su bili prvi, a verovatno i jedini zahtevi koje je radniCk;a klasa Srbije javno postavna u vezi sa posebnim zaJ3titnim zakonodavstvom za Zene. 101 100 Detaljnije vi,ldi: D. LapCeviC: op. Cit., str. 153-154, i )>2ena .danas«, br. 116, god. 1954, str. 3. 1o1 Sedam godina kasnije (1910), na inicijativu Dimitrija TucOviCa, osnovan je ~ogradu Sekretarijat Zen.a socijaldemokrata, koji je pokrenuo svof Hst »Jednakost«, uClanio se vee iste godine u Internacionalni savez i radio na okup]janju radnica i niihovom u~dizanju i borbi u okviru Socijaldemokratske partije Srbije. U prvCIJIIlajskom letku Sekretarijata Zena socijalista, inaCe vrlo opSirnom, ne postavljajti se posebni zahtevi U pogledu posebn8 zaStite Zen•a. Vidi c_~o tekst: Ed·ib HasanagiC: Prvi maj u Srbiji 1893-1914, Beograd, 1954, Str. 207-209. OpSirnij,e o osnivanju Sekretarijata, odn•osno o rezoluciji .donesenoj na z.boru Zena socijaldemokrata, septembra 1911, vidi izvje.Staj Glavne ..partiske uprave na IX kongresu SSDP, 1911 - Ist. arhiv, tom II str. 189 i 190. Op.Sirnije o listu »Jednakost«. o manifestacijama radnica za pravo glasa, i vezama Klare Zetkin sa Sekretarijatom vidi: »Zora« br; 78, ~rt 1952, str. 3 i 32, kao i »Zena danas« br. 80 i 82, 1951, str. 3. . Radnickog zakonodavstva u S~biji u poslednjim decenijama XIX veka nije biJJo, mada se p'isa1o u sociljalistiOkoj :Stampi o njegovoj potrebi, a radilo .se Cak i na nekim ·projektima. Tek pocetkorn XX veka, kad se privreda S~bije jace razvila, broj radnika porastao i radniCka kla.sa poCela da se formira u klasni radniCki pokret sa sindikatima i politiCkom partij.orn, mog1o j.e da dode l &o ozbliljnijeg rada na radndc"k·o.m zakonodav·stvu. Dok ~e radniCko zakonodavstvo u Engleskoj i u drugim zemljam·a, ;ka•o Sto WlJO V'idreli, rp!oCDm.d•al1o Se za.Stli.tOttQ._ Zena ·li orrlladine, dotle se u Srbiji regulisanj e radnog odnosa i so·cijalnog o.sigurania postavljalo ad prvog dana kao patreba -zoa!Stite svilh ,raclnilika, ~radrnirOkie kJ..ase kao. takve. 102 Posle decenije oiltrih borbi radnicke klase Srbije i burnih deibata u Skup:Stin!, povodom nekohko razUCitih predloga, 1910 godine (29 juna) .donet je Zakon o radnjama (stupio na snagu 1 jula 1911) u ne!lto izinenjenom ohliku od predloga 1mj"i je izrad:i!o tadaSnj'i mini:star p:rrl.vr.ede J.<:!S8.' ProdanotViC. 103 0 poCecima femi.nizma u Srbiji i Vojvodini vidi broSuru pod istim naslovom od Ljubice Mark'ovi.C, Beograd,. 1930. 0 razvoju univerzitetskog obrazovanj.a ZE;!'lla vidi pod istim na,slovom publikaC'iju PauHne Lebl-Albala. Beograd, 1934; o Zenskim dru.Stvima u Srbiji (gde se ne pominje. beogradsko Zensko radniCko druStvo) vidi, inaCe inteTesantan i sa dosrta podataka, Clarnak Milene B. Mi}loieviC: Na<fe Zene, jubilaran zbornik Zivota i rada SHS, Beograd,' 1928 str . 690 i sled.efe. 0 Zensk.oj radniCkoj Skoli (usloVi primanja, r.azlozi otpuStanja, za:rada, subvencije od. strane opStine itd,)' vidi naP"l~ ''ulc~ M8.tiC u lis.tu .,,zena danas« br. 131, juli 1955, str. 11. 102 Bilo je za to i specifiCnih razloga. vezanih za strukturu radnika - od kojih je znatan deo pripadao kategori.ji zanatskih radn-ika a medu takvima j.e bilo malo Zena. 103 Op.Sirni~e o d'ono.l:ienju Zakona a radn].ama vidi: T. KacleroviC: RadniCko zakonodavstvo u Srbiji pre Prvog Svetskog ratd, Beograd, 1952 . 0 stavovima SSDP u vezi ·sa dono~enjem zakona vidi: .»Rezolucila o zakonskoj za.Stiti radnika«, citirani Istoriski .arhiv. str. 80 83, 84 i str. 169-170. U toku borbe za donoSE!nj.e Zakona o radniama· D. TucoviC je u r'!ve hroSure. izmed'1 ns+alog, treti>rao i pitanie zaStite Zena. Vidi: Dimitrije TucoviC: »Zakon o radnjama r socijal:rla .demokratija<<, Beo<;r.ar1. 1909 str. 30-31, kao i Zakonsko osiguranfe radnika, Beogvad, 1907, str. 22 i 58. 43 �Gledaju-ci ~a aspekta tadanjih pi'ilika u :Srbiji, u p~redenju: sa radniCkim zakonOdavstvom industriski visoko razvijenih._ zemalja, moZe se reCi. da je Zakon o radnjama pr~tstavlja() moderan zakon, koji je uglavnom obuhvatio celokupnu ma-teriju radnH'Ikog zakcmodavstva. . u pogledu zima, on je vellkirrn de1om ,ispumo zahteve Zenslkog mdnLCkog drustva, odnosno iZJbo~a ·radnica Beograda, iz 1903. Clan cetvr>l!i, kaii tumaci Ioo ima ~avo »wprainjavati rna kakvu radnju«, JzriOito k..Ze cla tome>Zeda buJde•vaJko lice »ibez razlike pola« .. Clanom 61 zabranjuje se ·noCni r~d Zena. »uop:Ste«, pri Cemu- se navodi da se kao takav smatra rad <zmedu 8 ca·sova uveae i 5 (l.,ti) odno•sn-o 6 caoova (zlimi) izjUrbra. Oya 101dredlba rOid!ru01.9.illa se UJOI_P~te--na ~arposlene 2ene; koje su ulazliJe u pod am ;illJ.pos1enog osoblj.a po Zakonu o radnjama. Medutim, za industriske radnike-ce va,Zile su sein odredbi o pomoCnom osoblju i posebne odredbe. Pod indus-triskim predluzJe6em. ~rmmevaiJo _se preduz,eCe lkloje zapo311jtav-a 15, odii1.0si!llc) 25 radnika, prema tome da li se radi sa m·otorima ili ne. Clanom 67- stavlja se u du.Znost ministru vrivrede da propiSe uslove pod kojima se Zene (i omladina ispod 16 godina.) mogu iii uopSte ne inogu primati na poslove koji se smatraju Stetni i op.a.sni. Rci.dnj:ce ne sme:ju da rad-e nedeljom, ni u ,sluCaj.evima kad j-e to nekim preduzeCima inaCe dozvotjeno. I najzad, )>poirodiftje se ne .smej'u upotreblj,avati na raldu za 6 nedeJ~a pre i 6 nedelja posle porouaia« (cl. 68). U odeliku »Obezbeueni:> radnU!k·a«, u &. 68 .a u vezd .sa pol!'odiltilslkJUrn d'olpUJs'bom., f]Jtredvdlda 6e (sta•tu:bi!ma mesruih zad.rtu!ga.) >>lofbazbed!enfum fialdnitcacrna« poIDQlC koj.a ·se. pr.Unoa u sluCaju bo}esti - Sbo zn>aJCi: lekar.ska poanoC, l'ekovi, boolnica, i novOana P'omoC, lroia ne rnoZe bUd manJa ad polovine obez;o;crene nadnice. Za onaga kOji »upotrebljava Zenske (i maloletne) radnike u radnjarna protivno vdredbarna ovog zaloona« predviuena j.e kaJZila od 100-200 dinara ("cl. 154 t·-8), Sto je bila najviSa·predvidena kazna u zakonu. VaZno je jos napomenuti da je u CI. 98 (Opste odred'be o profesionalnoj organizaciji) izriC;to naglaSeno da se radnice organizuju u profesionalna udruZenja za zaStitu svojih ekonomskih i moralnih interesa. 104 ~Vidi: Zakon o radnjama od 29 juna 1910 god., Beograd, 1922, str. 6, 47, 49, 50, 63 d 98, i _D. LapCeviC: PoloZaj radniCke klase u Srbiji. 44 .. Ali donoSenje .Zakona o radnjama nije. znaCilo i stvarnu ,za§titu r.adnicke klase :Srbije. Zalmn se vr1o• teSko, uz. energfficn·u bOO'im radnLCke kl·aJSe, sam-o delimiCn10 poOeo proV'Iod!i•ti u ZivOt:· Obzirom na poliUCke prilike, i na koriS.tenje roka od godinu dana za primenu zakona, nedovoljnu .insPekciju, zakon .'le svakodnevno krStio te je nadmcloa klasa Srbi.j.e radlila i dalje, i suviSe Cesto, potpuno nezatStiCena, prepu.Stena samovolji po.slodavaca, boreC:i se neprekidno za svoje zakonom garantOvane interese. 105 C rna GI<H a. Kr.ajecm XIX veka Crna: Goo:a je l:iila gotov.o iskljucivo stocarska zemlj a. J os 1835 g. u Crnoj Gori se trgo. vat1o cetiri puta godilmj.e na p1eme<ru9kdun sa.jmo"Wttna (poamrl) putem ra,zmene, a 1855 g. kad je na skupStini glavara usvojen })Op-Sti zemaljski zakonik«, neka vrsta prvog ustava, ana je imala oloo 80.000 stanovnika, blizu 70.000 ra•la obr•adlive ;oemlj.e, oko · 15.000 g~la ovaca i 40.000 goveda.'06 1h j>e bila 2lemlja u Jmjoj je knez Dalnlillo, 1852 .g., ;ruivao "'d s1o'V'a dz stampamljoe ;metke za borbu prc>tliv TuTruka"7 i u loo>jioj je februara 1870 g.od. Cetinj-e btlo jredrlna vaifjoS, i to vwroS k:loja joe osim N}ego.Sev·e »Bj.:ljrardJe« imala svega osam kuC:a. Ustvard. Crna Go["a Je .sve do 1878 god., moZe s·e teC'i, bila »:VIojni logorr ratndka- za sJ1ob!odu sVloje domvinre -u uakim granl:cama kode su obuhvata'le 4 nahije i Brda«.'08 Tada, 1878 god., posre oslobod'lackog r:ata, kada je zad101b'illa Ntk:SiC, Podgoricu, SpuJZ, Klola!Sii.n, Bar i Ulcinjr, u Crnoj Gori poCinje da se r.a:llvij.a (pl'ivredni Zivot, tos Evo Sta se u vezi sa prlmenom Z~a o radnjama iz 1910 god. kaZe u izve.Staju Glavne partiske up-rave SSDP, na X kongTe·su, 1913 godine: »Zakon je stupio u Zivot 1. jula ·1911 gocline. Ali se tad-a videlo 1. da vlada nije uCinila nikakve preihodne prip.reme za njegoV'O uvodenje u Zivot; 2. da ona ne pokazuje nikakve gortovosti za njegoVo izvrSenj.e; 3. da g;a., Sta viSe, naredbama i pravilnicima polk.uSaiVa izigrati, i, najzad, 4. da ga prroglaSavanjem za »suviSe napTedna« ZeH sahraniti i izmeniti na · Stetru radniOke zaStite i osiguranja. Vidi citirani Istoriski arhiv, tom HI, str. 253. too JagoS JovanoviC: Stvciranje crnogorske d·rZave i razvoj crnogorske nacionalnosti, Cetinje, 1948, Srtr. 261-262. 1117 Todor BoOOviC i Jovan f>O!IlJoviC: Crna Gora i napredni pokret, Beograd, 1911, str. 38. 1 0s J. JoV~anoviC: op. cit.,-str. 352. 45 �(PO'ffinje jaca;nje graclanskog s~oj,a, k<>m<> j•e, meuutim, apsoiutlistickJi mim knjaza (kasnije kralja) Nljl]m!e smet"o da razvide veCu aiktivno~. U tim nov01oslobodealim kraj.ev~ma Ztiv·eli su. zanatld:je i trg10vci, lmj.i su p.oCelti da unose mova shvatanja u. dotada8nju ratni&i 'duh Crnoge>raca i kojo <rkumu1inaju kapitaq za prva industriska preduzeea. U p<>s1ednje dve deoenije XIX \'eka pada i i2:gradnja prvih putev'l, klao w1ov za razvoj itrgovine. U to doba (1888) Crna G<>ra dobiva i sVoj prvi imo-· vinsk.i. Zlakonillt/09 pozm..aJt po svom.e autloil'u Baltazaru Bogrl.S~.C!u,. looj1 sadr.Zii We:sne spedifiCne. odredbe, lmj'e su odraz uzaj~-e pove2Janosti ljudd i soc:.j,alnih shV?atanja kroja su ll:ivela u na:_ rodu. PoCetkom XX veka, investicijama talijansko-g kapitala, koji je bezduSno e~ploat!sao i ina.Ce nefaku privredu Crne· Gore, postoji veC izvespa industrija, postoj.e i zanatski i industr.iskli radnioi. 'Dada se o~&nivaju i prvi novCanJ zaV1odi (1901-u Nllk.Siiim), a u oikvtilru mtoistaTstva nnutvOOnjih p<>s1<>1-'a l.lsta~nov­ vljava ..se odelj.enje ZJa privredu. l1stovremeno poO:in ·.e da se g;o'-'Oci a. bu<!Zetu (fotmalnJ. i javni nastE>o, tek 1907 g.), au ,dJruStvenom Zivotu zapaZ~iu se pojave koje su bile znak da je 1 !Prev~den peciod tLsJdju·Civo patdjarhalnog Zivota. 110 N a po,cetku nase.g veka (1907) uvodi se c>bavezno skolovanje i otvara viSa .gimnazija. 0 usl•ovi!ma rada radnika,_ njtihov:om· saJStavu p1o godinama i polu, kako onih koji su radili po zanatsk;m radionicama, tako i onih zaposlenih u rafineriji ulja i ml:nu za masline u Ulcinju, u tn.dlustrljli- d•rvreta u NdllciiCu, Kjo_IaSinu i drug.de, u radionici za preradu vune i izradu, tkanine za voisku u Danilovgradu, u-.mrict duvana, u dvema pivarama u: NikSi·Cu. - ne zna se mnogo. lpak, radnLCki pokret je postojao. Taka· 1oo 0 poloZaju Zene po OpStem imo-vinskom zakoniku u Crnoj Gol'li vidi: Eisner, dr. Bertold: Privatno-pravni poloZaj Zene. podanaSnjem --pravu Jugoslavije i njegovo uredenje u · jedinstven()'ll'l.. Graetanskom zakoniku za Jugoslaviju, Beograd, 1934. 110 T. BoZoviC i J. DonoviC u citiranom delu navode da je po zvaniCnim podacima .za 1908 g. bUo: 277 parnica za razvod braka,. 77 rodene vanbraCne dece;, 10 decoubistava, 445 kriviCn.ih parnica,. podignutih tuZbi 4.163 i parniCa_ 1897, 48 samoubistav_a (od Cega 13 zenskih i 35 mui1kih) i 50 poZara i pa!jevina ..(Str. 36- beleska.} 46 ' je 1903 god. organ.izC>v>an u Baru »R,druickU savez<<, kodd je· okupio 243 Clana. Osnivac mu je bio Jovan Hajdukovic, koji' je do.Sao iz Si"bije i koji je, posle Bara, nastavio da {)r.ganim~le· · xad~e i u druglim g.rad!ovtlma. 111 Verovatno je bilo i Zena koje su bile primorane da radeza zaradu van kuCe, mada je to Pre mogao da bude rad · kod kuCe. Ustvari, Crna Gora Je stalno davala radnike najteZeposlove u evropskim i prekomorsk!m zemljama - eko.nomskeiseljenike ~ Cija su sirorha.Sna imanja- uglavnom obradivaleZene. Ipak, zanimljivo je da je veC 1872 god. otvorena drZavna Zenska osnovna Skala sa dva razreda, u kojoj su se· »devojke· vaspitavale najvi.Se kao domac:ce«. Naj1bolje od tih uC:enica primane su u Cuveni »DevojaCki institut«, osnovan joS 1869' g., u koji su kasnije dolazile i devojke iz Boke i Hercegovine i iz drugih krajeva. Ta Zenska osnovna Skala ostala je oko, tri decenije jedina Zenska Skala. MoZe se medutim srriatrati da je i DSniv.anj,e Zenske osnovne Sk!o,le, a naro·Oito :LnstitUJta,.· trebalo da posluZi iskljuCivo vaspitanju kCe"ri najuZih krugova dvorskie kamarile, i da je to bio jedini ctlj i svrha tih us~no­ va. Mectutim, po&toj ale .su za Zene foS dve dmteresantn,@:"' insti-· tmoije. Krajem veka osnovana je »Zensk,a ra:drni·Ck.a Skoll..a knegifiie Jolande<<. Sem toga u to doba o·snovan je prvi i fedini )>DerC:j!i sad vetike knegimje . Milice Nikolaj,evn.e«, u klotili sru. prd.mana Zens.ka i muSka deca nedorasla za SkJolu. 112 Iako nije. bilo zakonske zaStite radnika, izves~i propisi u. vezi sa osiguranjem ipak su postojali. Tako Zakon o koncesi-· jama (1911 g.) predviua e>bavezu sefa industriskog preduzeca da osnuje blagajnu za osiguranje radnika i vod-enje brige -o .deC'i radnika. 113 S I o v e ni j a i D alma ci j a. Vee u prvoj pe>>oviln.i XIX veka bila je u Sloveniji .pored rudarstva razvijena i manufaktura, na·roOito tekstilna, u koj,od su, u vrlo vdsokrom pro.centu {preko 50%), sudelovale zooe i deca, Poole 1848 g., load je fe-· za 111 OpSirilije vidi: J .. JovanoviC, cit. delo_, str. 34()-255. Ibidem, str. 330. 113 OpSirnije vidi: Dr. Ratko PeSiC: Nastanak i Tazvitak socijal-· nog osiguranja u Jugoslaviji, Beograd, 1957, str. 92-93. 112 47' �udalni por,edak zakonski proglasen ne<postojeCim, Slovenija je, Ill odnoou na dlllllge zecrnilije J~oo~OIVIi(je, pao~a ;r,eflatiVJno naglo da se industrijalizuje, naroCito .posie ~gradnje pruge BeC-Trst. 114 Karakteristrl!Ono j!e pri 11om uC:eS6e nemaClm.g . kapitala, koj'i »zajedn.o sa svojim .kapitalom donosi i tekovine moderne telmdike.115 PotSJ.ediJca am.gaZov·am.j.a srutai!'IDig kapitta1a116 u razvoju industrije Slovenije bila je da su .gro kva!2&iko..; vanih radnika Cinili stranci. Pauperizacija seljaka, iseljivanje117, strani kapital u poteri za jevtiruim nad:n1cama, 2a ju~oslofV!eruska m,errl:la nag:La in.dustralizacija118- sve je to po:godovalo ang-aJ.Zovanju Zena u privr·edi, koj.e j.e u SlovenJlj.i billa znatn!o. 119 114 Dr. Vojislav PetJioviC: op. cit., .srtr. 31-33. 0 razvitklu ·indu.strije u Sloveniji vidti takode: dr. Cvetko KostiC: Seljaci industriski radnici, Beograd, 1955, tltr. 47-62; kao 1 Narodna enciktopedija SHS, sv. I, srbr. 131. 115 Dr. Nikola VuOO: Privredna istorija naroda FNRJ,. Beograd, 1948 (deo: Razvitak kapitaiizma u Sloveniji - str. 326-342), str. 3G8. 11a KaCa Vodoprivec: Ekonomski poloZaj Zene Tia danaSnj~m pod-ruCju LR Slovenije, Ljubljana, 1952, str. 5. 117 U verz:i sa zabranom useljavanja u SAD neudatih nepismen1 ih Zena (p'osle Prvog svetskog rata) gde se kaZe da se »Cesto deSav~lo . da j.e bHo devojaka kode su, ne znajuCi engl.eski, ne znajuCi na koga eta se obrate, bile prevarene i odvodene u j'avne k:uCe«. Vidi Ka6a Vodopdvec: op. cit., str. 18. Od 'ireljenika koji :su s·e dz Sl(}iV€nij·e iselili u periodu od 188Q-1910 godine, 4611/1} je otpadalo na Zene. Vidd.: Filip Uratn:ik.: Prebivalstvo in gospodarstvo Slovenije, LjUbljana, 1930, str. 80. 118 U prilog toga da je nagla indusirija:li~acija ustv:a.Ti relativna, navodi V. Pet:irovl.iC podatke o s.trukturi stanorvniStva SliOVenije i · .Aiustrije •iz kojih ~di da je indus.tri:jalizacija AUSltrije sa nema..; .Ckim Z·ivljem iSla neruporedivo br:Ze. Op. cit., str. 3·2. 119 U jalVIloj slOObi i slobOrdnim zanllhanjima bilo. je 1890 g. 44,SO/ol Zena a 1910 vee 67°/o. U trgoovini i prometu, medutim, odnos Zena prema muS·k!M"cima osta'je 'isti i iznosi veC 1890 g., kao i 1910, '75,5-Q/~. tJ zanatstvu i industn:'iji procent Zena 1910 g. iznosi 34.60/o, .dok je 189,0 taj procenat iznoiS'io 40,80/~. Treba, medutim, imati u vidu da su--u ove brojeve uraCunate i sve t.zv. samostalne Zene, -:zanatlije, preduzi.maCi, trgovrk1nj.e i sl. Medutim, iskljuCivo u industriji hil<? je 1890 godin·e u odnosu na flllkupno zap,os~ene 32,1°/o radnica, a 1910 bilo_ih je SIVeg-a 22;8°/01. Kasnije, pTema statistikama socija1lnog ooigu~rarnja, relativni IOdnoo radnica prema ukupno zaposlendm u industriji neSio 1Se popeo tako da je pred rat, 1913 g., izn-osio 23.,66!0/lll: K. ·Vodop-irvec: op. cit.,.str. 6- i 16. 48 Obzirom nB. relativno brzu in-dlistralizaciju u Slo:vehiji je, za· razlikti od drugih naSih polkra~ina; socijaUstiCki pokret »iponajprije prestao da ima zanatski karakter«. InaCe, kao i u Hrvatskoj, razvijao se, naro,Cito u poCetku, pod uticajem ne- ma&e sodijaldemoloratije, ali kasillije kad se austl'lski pc>kret osamostal:ilo i uCwstrlJo, sllwaillaCki radniCki ip.okret .bio je s ' jt'ljdni vdo u.stk·O i ·org.ambJa.ciono v.ezalll,. 120 lako su Zene bile brojno zastupane u proletarijatu Slove.., riije, iako je radni:Cka klasa Slovenije bila brojno organizovana u svoje klasne sindikate (mada je katoH·Cki kler uspeo da stvori svoje sindikate 121), Utko su postojala aktivna radniCka druStva, Stampa, Strajkorvi - u Cemu su verovatno sude}ovale i Z·ene, ilpak- o uCeSCu Zena·, o stav.ovtima radniCk!og pokreta i stavovima protivnika socijalne demokratije prema tadniCkom _zakonodavstvu u pogledu Zena, u dokurnentaciji o radniCkom pokretu. Slovenije nailazhno samo. na frag... .n1ente.122 120 Vidi opsu.mije: ~osip Broz ·Tito, PoVitiCki- izveStaj CK KPJ fta V kongresu KPJ, stenografske beleSke, Beograd. 1949. str. 14---: ~5. Ovde joS treba reCi da je •slovenaCka socijaldemokratija zahva,_ tala i podruCje Istre, Trsta, Gorice 1 KoruSke. 0 vezama i odnosima · sindikalnih organ~zacija Trsta i"Ljubljane vidi interesantne podatke u doktorskoj disertacaja Milana AlekJSiCa: De la. Structure et fr> T"Ffistoire de Syndica.ts. Ouvriers en Yougoslavie, Pari!S, 1940, str. -70-76. 121 Klerikalci rsu ·vrlo ran'O poCeli da se bore za uticaj medu radnicama pa su . vee 1894 · organizoval1 >l.KatoliCko· druStvto za delavk·e«. NajmoCnija stranka u Slovenij'i 'je »klerikalna« (konstatacija E. KrisHna, 1907). Zgodovinski arh.iv CK KPJ, tom V, 1951, str. 139. 122 U rezoluciji o zaStitnom zakonadavstvu ~i socijalnToj reforrni) :u programskim zaklju.Ccima Hajnfeldske konfecr:-encije s dopunama .treCe lmnferencije iz god.- 1892 kritikuje se austriski Obrtni red kao sasV'im nezadovoljavaju.Ci i u 9 taCaka iznose se zahtevi kakav smer bi trebalo da ima radniCko za.Stitno zakon1odaVJstvo. U taC. 6 se zahteva iskljuCenje Zena. iz onih radionica u kojima (rad) Zen~ ~om organizmu moZe posebno da naSkodi. Na Sestoj konferencij'i _austriske soc. dem. stranke (1897) u svom govoru sl1ov. socijal.demokratSiki voda (Kristan) je napomenuo teSkoCe u vezi sa orga_nizov.a·njem Zena radnica, navodeCi :Za primer da u ljubljanskoj tvornici duvana dma 2001) radnica a !da su samo_ ,tri organizovane. • 4 Zena u radnom odnosu 49 �U DaLmaciji, koja sa Slovenijom ulazi u austrisko pravrio , podru(ije, bd.ie ,s.ru, m·edutlinl, privredne prillH~e sasvim drug.aCije. Mada su prve tvorn~ce podignute u Dalmact~ji sredinom XIX veka, Dalimacija je docel<ala godinu 1918 sa mali.rn bO'ojem fabrika i sa svega nekoliko hiljada radnih mesta.'" I ovde j,e i.selj.avanj•e j'edna od bitnih karaktem..tilka · priwednih prilika posljednjih decenijaproslog i prvih decenija naseg veka. Ia.klo s ma1ob:rojnim ilndustrdskdm radnicima i radnick,.m po-' kretom koji je kasnije stvoren (osnivaCki kongres u Splitu ·1903 g.), radnicki pokret Dalmacije vodio je borbe putein S~rajkova, Stampe - naroC:ito luCki radnici i mornari, ko.jima su se pridru2Jivali i selj aoi., protiv sv.lh C>b1ill<a kap;ta!is1ickofeudalne eksploata<>ije. Za radnicki pokret Dalmacije bila je negativna Cinjenica da nije mogao }}da bude gde mu je pril1D<dmo m€1.9to, a mm·a da bude gde mu !IliJ<akve koroslli mje.'" Na VIII konferenciji austriske soc. dem. ·partije 1911 g. u BeCu dcmet je program u ko]em se kaZe:'»da·se ukinu svi zakoni pp k'ojima su Zeni uskraCena prema · muZu njena javnopravna i privatnopravna prava«. u· posebnim taCkama u vezi sa zaStitnim zakonodavstvom postoje, medutim; dva ·zahtev.a u pogledU Zena: be;zusl•ovna zabrana noCnog rada z.a Zene (t. 3) i il;kljuCehje :lena sa P'OSlova koji su . Stetni za njihovo zdravlje (t. 6) .. U ·izv.eStaju slovenaCke soc. dem. i{j.i stranke, 1901 g., pominje se da je u Idriji osilovano Zensko druStvo »Veda«, medutim, niSta se ne kaZe detaljnije o delatnosti druStva i njegovom sastavu; 1906 godine bila su u Trstu, Gorici, Istri,. Kranjsffioj i juZnoj Stajerskoi (centCll!' Trst) 7603 •sindikalno orga.:.. ·nizovana radnika - ne nav'odi se, medutim. koliko- je i da 1i je bilo z·ena. yidi: Zgodovinski arhiv CK KPJ, str. 10, 51, 82, 87 i 135. 1.2a V. PetroviC: op. cit., str. 33. 0 razvooju p"'fm-ede i industrije u Dalm.aciji. vidi opSimij.e: Hrvatska encikopedija, sv. IV, Zagreb, 1940, pod }}Dalmacija gospodarske prHike C>d 1814--1918«, str. 478--480. 1 24 Iz lista. ))Crveni. ·~rjak« .(organ soc. demokratske stranke Dalmacije, br. 18 od 1913) citirano po Istoriskom arhivu CK KPJ, tom IV Beograd, 1953, str. 188. ' 0 rad:rliCkom pokretu u DalmaCiji vidi kratak rezime i doku~ mente u navedenom Arhivu od str. 181 do 211. U produZetku vidi kratak rezime pokreta u Istri; o horbi Zena Dalmacije vidi proglas »organizovanih socijalistiCk>i.h :lena, na pokrajinskoj konferenciji S'ocijaldemokratske stranke za Dalmaciju, 1919« - proglas je, medUtim, Ci:sto politiCki, u odnosu na Oktobarsku revoluciju (str. 196 -197). 50 Radne -odnose i zaStitu radnika na podruCjU Slovenije i J)almacije regulisao je novelirani Opllti grail:anski zakonik,i »Obrt:rui red<< (Gewerbeordnung) i:z 1859 g:, izm€'llj<>n i dopuc II1jen 1907. Taj Obrtni red obavezuj•e p01S1odavce da pomOCnG!n osoblju - zenama dodeljuju, kolrlil<lo j.e to mogu6e, poslov'e obzir= na njUmv pol (paragraf 74). U dodaJbnittn propisima, specijalno za ·mlade pomoCrie radnike i Zene, oVlaSCuje se nadieZni. ministar da danese propise kojima Ce ·Se Zenama zabraniti !lJOjedini Sietni poslovi UQ<PSte, ·iii dozvoliti pod tzvesnim uslovima (§ 94). Istim paragrafom za•branjuje se z~~ posljavanje zena 4 nedelje posle porodaj~. Sem. tC>ga (§ ·9~a) .Zabranjuj e se noCni rad Zena, sa izuzec1ma pod odt:edem.m uslovima. 125 Minimalna zaSfita i nedovoljna inspekciia fzfiZivali su neza.dnvnljstvo radnika odredbama tih zakona. Za Zene su, medutim, hili od va.Znosti i propisi doneti 190.1 ~·' kojima se zabranjivao podzemni rad u rud~ici.ma, i odredba iz. 1908 g., kojom je zabranjena upotreba olovnog b.elila.'" Kaooije, 1911 g., Austr<ilja je r.atifiloova.la Be:ni.sku konv>enciju o zabrani noCnog rada .:lena u industriji, na osnovu Cega ie iste godlne donet pcropi.s kojian se :oabranjuje taij rad. Da sprovo. deni:e u z:v-ot ove odredbe nije i.Sil:o la~o, dokazuju izv€-Staji inspekcije rada, koji beleze krsenje tih propisa jos i 1915, daJkle Cefui godine na!IDon ·OOnoSrenja ~otpiiSa. 127 us Obrtni red "DrZ. 'zakonika, St. 89 .z dne 16 .avgusta 1907,.Ljuljana, 1910, str. 73, 101, 104. t26 Anna Boschek: Die F:tauenarbeit in OsteTreich. vor den Krieg, u citiranom »Handbuch den Frauenarbeit«, str. 17. Medu·.im, ovde treba spomenuti da je Slu.Zbeni red zcl rudar.e Celjske oblasti iz 1900 god. predvidao (§ 12) obavezu da se Zenskoj omladini ·sa ·16 godina d'octeu samo takav posao koji neCe Sk:oditi njihovom telesnom razvoju (za muSkarce, medutim, granica je napunjenih I"4 godina), dok se podzemni i-ad svim Zenama "izriCito zabranjuie. Vidi: SluZbeni red za oglednike in delavce okrajnega rudarskega urada v Celju, Celje, .1900, -str. 13. Ov-o su verovatno prvi propisi na teritoriji · Jugoslavi.ie kojim se zabranjivao podzemni rad Z~na u rudnicima. Pri tom je ·karakteristiCno !da se pravi ·razlika izmedu muSke i Zenske oniladine. · · 127 DT. Rudi Kyowsky: Ne gre za vpraSanje, ali naj ostane Zena zap•fJslena: temveC za vpra.Sanje njene zaSCite. »NaSa· Zena«, ·Liqb!jana, 1910, str. 73, 101, 104. 4* 51 �, . Do)S89 gc·u.S)oveniji nije postojalo, obavezno bolesnicko Tada.je, ·na osnovu Zakona od 1888 g., ustanovljel).a prva.bolesnickaJ)lagajna u Ljubljani.'" Osiguranjem nisu, .meO:wtim, bile obuhW>cene sve k"tegorij-e radillka, tako da su 'i:p.noge . >;apos)ene zene (narocito kuena posluga) bile izvan ooigl!ia:nja. Osig)lranje je predvid1>lo i porodiljSku pomoc u 'iznpsu. ·Od .50'/o. osigura:nii\Joog razreda, i. to 4 nedelje ~osle ,Porodaj.a (od 1917 god. - 6 nedelja posle porodaja). Obz1rom :da je .bilo· »sasvim _11ormalno da su Zenske plate ni.Ze za 30-:130 :4;QO/o«,129. to su i nadniCni raz~edi hili pribliZno za toJ.iko niZi. , .· . "Zakonom od·1906 god., koji je poceo da se sprovodi tek _;1_ i i909,.na ovdm 1Jell'litorij1ama je· uv.ect_eno z;t priva1lne ruam·e.stenike penziono os~ranje. ,Obavezi osigur'\nia podlezu na,meSten1ci ..sa. navrSenih 18. ga:dine~: __Zivota, platom izn8:d 159:·d_in;:ua. a:koji .vrS~ poslove Cinovnika ili. »bitno umne prirode«. '$ta~·. za .stlcanje penzije u odnosu na .godin:e starosti {65) i na ·~t.aZ .osiguranja (35 god.) je 5 godina niZi za zene. Te odredJbe 131 · 95tale _su_ U .vaZn~.sti _za ovu teritoriju i posle 1918 giO'd!.I?-·€. ' Voj Vlod'-~·a. V oldno= na dJruge zerrnilje Jugo:S11avrje specliJJi.<most V<J.jvodJine bfu1a je, sem v.elikog sarerula u st<movc ~D,iStvu_ P9: narodnosti, re.lativno brz-. razvitak krupitaliZima na p.azi' kapitalist~Ckog velep~seda 132 i pre.rad:ivaCke indus~ri}e 'koja Se UZ njih razV'ija)a, tako <j.a je od 1'870 'do 1900 god. broj tib preduzeca narast:w oa 33na 203."" ,o~igura:nje. Obzirom da je Vojvodina bila u sastavu'lJgarske; radnicki pe>kret r"zvlljao se u krhlu madarskog radniliCko·g polkiretla; sa jakim tendencijama ka·· osamostaljivanju ·pokreta: Srba _iHrvata.134 Medu mnogo~brlojn:m radn1Cldm akcrijama ·-isbiCe- Se i veliki Strajk radnica u fabrici svile u ·. NOvom Sadu; sa·_- 340 · uCesni~a. 135 · . _. · . ·; Radno zakonodavstvo Ugarske od. druge polovine. XIX. veka nadalje bilo je sastavlj-eno ad raznih propisa '(zak9nS~ili,'( Clanaka), koji su vredel_i za razne kateg.orije rad1;1ika: za polj.~·'· prnw.edne rad;ruike (1898), rezim slugu (1907):"' za raO.i:Like n.a gr.aden.ju pu•bevta i · Zeleznioa (1899), zaitlilm za· sadioce ~uya~a: (!900), fumske radnike (1900) itd. Za. najamne f"brick~· i:ad" nik-e vaZiilo j•e pns1o~i. Ped faJbrike, dok su se · it9tv_a:rli usl•oVIi ralda UJS'tanoCYVJD•avaJd indiivtdua1nhn ll.llg·oviQil'lima, ik~Oi!i 'Sill omo~-~ 1 CavaJi, .o,bzk,om na neznamje i te!Zak po!lo~aj r-adiillillia, ·IP·mffi6anu eksploataciju. :t, u· vezi sa sta..Zorn za Zene, tumaCenje na str. 55, uz paragraf 13 riji Vojvodine. U celoj "£!~.ars.~oJ•. m~d:ut~m, __ ~n?: je }900 _~~~~e;· 23 2()/f'i Zena' zarposlenih u mdustrlJ'l. U poJedmun -grupama -~Cesce. Ze~a je bilo vrlo veliko. Napr. u industriji duvana·9:3°/(J . .u .. m~, strij1i Sibica 56()/w, u ind~triji- papira- 68°/a. ~a-dni~~ Ze~a _P;il_e. su ~-<· oko 50()/o niZe od muSkih. U oblastima »nac10na~mh rn~n]ma,«_ (d<:t-_ kle to bi m'Ogla biti Vojvodina) najviSe Zena (njil) 70()/o) · imalo ·: ]"e··: naj~i.Ze nadnice (iSpod 5 forinti). (Podaci Is~orisrkoE! · od~ljenj~ · PK · Saveza komunis.ta Vojvodine - prema-. beleskama 1stonCa1'a prof~-. Lebla iz N ovog Sada.) . . 134 o radniCkom pokretu u VojvOO.ini yidi:·J.. Marj_8.ntoV'iC.:. op.: cit., stt. 133-139, kao i citirani napis An-pada L~bl~ u. l_lay~enoiJ:l delu: SocijalistiCki pokret u Vo-jvodimi (str. 33...:...37);· u "iStoin dehi. vidi str. 99-102_ i str. 118-119, _gd,e _se, u_ programu _U~arske _socijarldemokratske partije (1903), pored ost3.log, i'ovori •o ravnopravnosti zena, .obaveznom socija·lnom os:iguranju; zabrani noCnog: rada Zena i zabrani rada na :poslovima Skodljivim za organizam·; Zena ... Sem tc)g:l, u · Ve~ ·:sa· ·zenama· 'if radniCkiin ptokre~ ·vidi i str. 149. _ , · · 135 OpSirnije o tom Strajku. vidi: citiraiD.o 'delO" · SocijaliStiCkt-·· . period radniCkog pokreta Vojvodine - Uvod u knjizi SocijatistiCki pb1<ret u Vojadini (1890-1919) - Dokumenti, Novi Sad, 1953. ·str. 13. Nisu nam poznati podaci o br()jU Zena zap•oslenih na terito- _ .. u _zahtevima poljopl-ivtednih radnika u ·Vel. Bec:kereku; kojF su prethocH.li don'OSenju_ oyo.g -zakonskog Clanka, pored ostala.g· Pominju se i zahtevi u pogledu _nadnica· ?a.··nadniCa_Te -u --kosidbi, . iz kojeg se vidi, da su Zene imale (odri. da: sebjih traillo). 500/r;) od muSke nadnJ.ce. Ibidem, str. 132. ·' !'; :i.2s.'oP8imije vidi: dr: RatK.o PeSiC, op. cit~. st:I'~ ·19 i sl€iteCe. un Anna Boschek, op. cit. t30 J{aca ·VodoPiveC: op. cit., str.- 17. . _ :lst-Vidi: n·. os<rcmc: ·NaSe ~-stVo, · I;leograd, 1934, radniCko i nameSteniCko zakOnodav- str. 91-93. Ovaj zakon, protegnut je na sy~ . ·nameStenike u Jugos!aviji !933 god, (Sl. N. broj 285/1933). V1d1 ·.t;ak:ode: GojkO'ViC R. Emilo: Zakon o penzionom osiguranju s!uZbe:Onika~. 1933, pre~iSCen te~st, Beograd,. 1938 - pTimedbru na str. 1 . z,akon~. -t32 Vidi: dr. v. PetroviC., op. cit., str. 36-37. .. _ tss OpSimdje vidi: J: MarjanoviC: op. cit., str. 55-58. Medutim, ·Arpad Lebl navodi neSto drwgaCije pOO.atke. Vidi: SocijalistiCk.i 52 pokret 1~ Vojvodini, ~- 190. 136 Ibidem, str. 144-147. . ' ' za �Osnov ~ regulisanje rada industri&kih i zanatskih radnika jesu, propisi iz_ 1881 godine. Pored o-stalog, reguliSe se radni dan ·dece, za'branju}e n1o6ni md (&em izllZie~a) i r.ad na ne:lldravim poslovima. Meautim, jedna teska odredba za radnike postojala je po ·tom zakom.u - krivlcna odgovornost (globa i prisilno vraCanje na p-osao) u sluCaju napuStanja posla od strane radnika. Kasnd!jd zak'On od 1891 g. uvod!i, pored ostalog, nede!jni odmo~ ·od 24 sata, a Zak. 01anak XVIII, 1893 g., uvodi pored nekih sanitarnih mera i inspekciju rada. 137 · Zene Sill imaile pva'\'o da ne mde .Oetllii nede1j-e poole pomda:, a, po zakonu o socijalnom osiguranju (1907) i pravo na porodilj•sku potporu. Nb·Cni tad Zena u industriji zaibranjen je Zakonskim ClankoonrXIX iz 1911 goqi.ne (na osnovu ratifikacije Berm<llke konven"ije od strane Ugla.tslre 1908 .goddne).'" Hrv a tsk a i S I a von i j a. Krajem XVIII i po•i':etkom XIX velka u Hrvart:sloolj i SLa'\'otnlilili poototii-ve6i bro:i manufa:ktr>Jmih predruzeca. IndU!OtriJjailiizaoiia u veeem •i>bdnm poCinje, me(lu1liirn, -telk'·u druigoj po!ovdni XIX 'Veka'" 1i. •odvija se sporije nego- u ostalim nejugoslOvenskim zemlj ama. Znatan osnov za taj aprorij[, ~talk (1890 g. HirvartJSka i•e im!>la svega 109 zanatskih radnji sa preko 20 radnika) davala je zloglasna Ugarsko-hrvatska nagodba (1868), koja je »omogucila austriskoj i mad:a:tskoj burZoaziji da naSoj industriji, u momentu k.~d se stvarala, usmeri razvoj koji je odredto njenu zavisnost i .ornoguCio da naSa zemlja ostane privredno i tehniCki zaostail.a P""lul<ololtlli.ja austris:l<og i mac'Mrslkog k;a.pdltala«.' 40 Ova~ ts1 o te.Skim u~ma rada indw.triskih radnika svedoCi i do-kulneti.at o·stanju u fabrici cementa u BeoC:inu, 1910; vidi citirano delO Socijal.istiCki pokret u .Vojvodini, str. 172-173-. ·n:e~ OpSimije Wdi:. B .. Peri.C:- Op._ cit., str. 48-51 i, naroCdto, Z:lanak D. Papa: La legislation du travaiL €7!- Honguerie, ReV~J.e interilation·ale ·du travail, vol. VIII, No 5, nO'V .. 1923. str. 895-722, . odn. str. 691, 702, 709, 711, 717, i 719. . t39 OpSirnije o tom razvoju, broju i vrstJi. preduzeCa i strukturi · stan:ovniStva vi,'Cli: Josip Caxi: Prva radniCk!l .druStva u Hrvatskoj (1860-1880), Zagreb, 1954, narocito str. 6-3, 357-374. 140 Marijan CvetkoviC: Neki podaci o _:razvitku industrije u . HTvatskoj, »SocijaJ.!isti&i. ft'Oillt«, Zagreb, nQIV'. 1943, str. 59 i sle:. .deCe. 54 'usp-ore:p.i !p.roces industrijalizacije .u~doba· !ka:d se zarvr.Savao i proce.s teritorij~acij 1 e .selja!ka, uslorv1o d-e krajerrl vek:a-i kaSIIlij.e, kao sto· joe to bio s1uoaj i u S]ovenijli.; Dalm!i-<lijli i Ornoj Gori, znatno iseljavanje. 141 Nacionalno ugnjetavanje i izrabljivanje, kojem .su bili izlo:Zeni, izazvalo je kod radnika aktivnost :na polJu udruZiv.anja i zajedniCke bo·rbe za poboljSanje .svog poloZaja. 142 Nai'oeiti uspeh postignut je lli88 gC>d., kad je zemlju iahvat1o talas .Strajkova, kojim je skoro svuda posti,gnuto 10-Casovno ·ra.dno vreme. To je tada bio golem uspeh obzirom da je po tada postQjeCim propisima ra~no vreme ad· 10 Cilsova dnevno .bilo odreaeno -samC> za ·O>m1attinu od 14-16 goddna. OrganizoVane botie radnika dovele su, 1894 godine, i do .osnivanja Socijaldemokratske partij-e, koja j.e usvojila Hajn-: feil.dski pr.ogram143, a legalne sd.ndikaJne orgamizacije stvor·ene su tek 1907 ge>dli.ne.'44 141 U izveStajima GSS Medunarodnom sindikalnom Savezu na-vodi se da je za 4 godine (1909-:--1912) iselilo ukupno 13:441 lice, 00 kojih 2.610 .Zenskih. Pri tom se napominje .da se ne iseljavaju samo .Zene (supruge) »glava porodice« vee i one koje »sam.ostalno · privreduju i Ciji broj izgleda biva sve veCi«. Vidi navedeno delo: Sindika!ni pokret (1903-1912), str. 93 i 98. t42 Javno udruZivanje radnika dozvoljeno je 1867 godine. U narednim godinama osnivaju se prva radniCka dru.Stva. Josip Cazi smatra da radniCk:i socijalistiCki pokret Hrvatske ustvari poCinje u dbba Pariske komune i navodi niz dokumenata iZ kOjib su vidljivi zahtevi i borba toga pokreta. ZanimljiVo je da se veC u prvim zahtevima objavljenim u )>Prijatelj-u radnika« 1874 g, nalazi zahtev za ograniCenim radom Zena. Ovaj zahtev bio je razlog za unutarnje . rfisprave. OpSi:rnije v~Q..i: .r. Cazi: citira.no delo, str. 145 i str~ 151-155. . Josip Broz Tito: PolitiCki izveStaj na V kongresu KP.T, steno.grafske beleSke, str. 13; to ·znaCi da je program sadr.Zava'Q pored ostalog uk:idanje sV'ih zakona »koji ne dajru Zenama wa ona -prava koja ima muSkarac« -i zahteve u P'Ogledu zaStitno~ radnog zakonodavstva u 6 taCaka, gde se ne tra.Zi posebna zaStita Zena. Ti se zahtevi ponavljaju i u »Izjavi o· _zaStiti radnika«, u Programu usvoj-enom na II stranaCkorn kongresu 1896 g_ Orig.inalne tek.stove vidi: Istoriski arhiv KP J, tom IV, str. 36-39 i str. 58. 144 Op.irnije o radniCkom pok:retu Hrvatske vldi: J. MarjanoviC: op. cit., str•. 66--=--82. 143 55 �Hrvartska SD sbranka, imala je, kla·O i socijald:std u SknrenJiji, da se bori protiv nesocijalistiCkih radniCkih organizacija _»Hr-:. v.atske radnicke stranke«, koja je bila pod uticajem frankovaca. Za razmimoilaZenja izmedu SD stranke i reakcionara ~z >>.Hrvatskog radniCkog kluba<( ·karakteri.stiCan je i stav ovih poslednjih pr.otiv rav:p.opravnosti Zena i njihovog rada van 415 kiuCe. Zahtev za »V1l'latCan.}e Zena u !lruJ6u<<, ~odd. se •Outi,e u javnos ti, dolazi kao posledica sve veCeg anga.Zovanja Zena u privredi. I u Hrvatskoj se naime, krajem veka, primeCuje pojava, klaju smo zapa:zrlJti u Zapadnoj Evr10pi u proceSu ilrudu~ stri.ja,]izacij e - broj ~os1eruih ·~en a u rp!l'ivl'edii raste brze nego broj llaP'o-slenli.Jl muSk8Jraca.t"'6 U usl•ovtr:na ntc:m nesputane eksploatacije, »trtik.« sistema, niZih riadnica od i inaCe, vrlo niski.Jh nadnica mu~ai'·ooa, 2Jivo't hih Zena bi!O je vrlo teZlak. Iako ih je malen brOj sindikalno organizovanih, radnice su ipak uCestvovale' u mnogobrojnim Strajkovima i radniCkom p-okretu. 147 145 Taj stav je na PTv'om kongresu ~D .stran~e (~895)_ 'i~io .~za-:­ slanik. HRK-a Timet prilikom nabr.aJaUJa »pltan]a kma diJele HRK od SD stranke«, i o-n je ovako formulisan: Zena ne treba da radi u tvornicama, radionicama i drugde, veC je njen sveti i pri-. rodni zarlatak da uzgaja decu, da tadi i podrZava kuCu. da teSi muZa ·u -teSkim danima da mu olak:Sa u teSkim danima teSko radniCko breme, da ga Jdonulog u borbi teSi i na rad bodri ... Sto· se tiCe politiC:itlih p-rava Zene, Hrv. radniCki klub smatra da kad bi Zen a - pod pretpostavkom da je valj ana domaCica - i htela poHtiCka _prava, pa da ih i _postigne, ne maZe ta prava da vrSi s razloga, jer je njen -delokirug rada u kuCi ... ako bi Zena imala sva politiCka pravl!.z._ ~d bi se rasrpadao porodiCni Zivot jer, ka~ bi njen Covek Zemo'~"da vrede njegova politiCka naCeia traZila bi to i Zena, eventualno i deca - pa eto ti razdora u porodici«. Vi.dl citirani lstoriski arhiv, str. 49. uo Od 1890 do 1900 g. broj zaposlEm'ih mUJSkalf'aca _ poapeo S',e za. 10,50/o a broz ZenSik.ih za g,so/o.. Vidi: KoraC: Povijest TadniCkog po·- kreta u Hroatskoj i S~avoniji~ knjiga I, Zagreb, 1929. str. 46. 147 V. KoraC ·posVeCuje vrl() poviSno tri stranice »Zenskom rad. niCkom pokretu« gde pominje da j.e 1895 g, osnovana Zenska organizacija soc .. demok:ratske stranke, u kojoj su, ali, bile uClanjene kCeri i Zene radnika a ne radnice. Ovo tumaCi kao posledicu neuCestvovanja Zena u pvi.viedi do poCetka XX veka; Jedino. konstatuje, na kraju, da je situaciju u pogledu uCeSCa Zena u i'adnj- 56 Radni odnosi krajem XIX veka bill ·SU regulisani Ol>rtnim zakonOin od 1872 godine, koji sadrZi.. sem izvesnih prop!sa za kalre, ·od kojili nelci vrede Q za wndlustrdlslke r"'clinlhl<e i segvte, i poiSebne rpr.opise »·O r<adniroh :u tv~o~ah ((. Medu lllOIP•Srtenli:rri i nepreciznim propisima, Zene se p'Dminju jed:no u delu· koji govori o »redu radnje« a u koji mora da se uvrsti )>razradlha. i posao radnikah, naroC"to naCin posloVanja Zeii.skinjah i dje'ce, -Ol~oon na tje1etSn~u snag.u- njlihOViU ~ {)IVlilh pottOtnjdih«.i48 · ZaStita zaposlenih Zena r-egulisana j-e zako-riskim Clankom XIX Zakona o osigur.auju obrtnih i tr~D'V'ai'lkilh namesroen;J<a za sluCaj bolesti i ~nezgode iz 1907 godine, kojije stupio na sna.gu prvog jula 1909 g. Po cl. 1 toga zakona obavezno osiguranje za sluCaj bolesti o·buhvatilo je »bez obzira na spol, dob i drZavljanstvo« sve one koji su .nameS-teni »bilo stalno hilo privremenn u svojstvu pomoCnika iii prelazno sa takvom plaCoro iii nadnicom koja na godinu ne iznaSa ~iSe od 2.400 kruna, 'Odnoono dnevn:o 8 kll'rm.a~(. U zalmnu se nab raj aju priv·redne· g.ra.ne .na kloje-Sie 2a}{:on od:no.sd., a izriC!ito se n.agllaS.av.a _da se· odnosi na S-egrte i kuCne radnike (ne i na poslugu, j-er posluga je mogla samo »svoievolino« da se· osigura). So·cijalno osiguranim Zenama -taj zakon je obe:zJbedivao izvesnu z.a:Stitu u slu-· Caju- porodaja. Naim-e, u toku 6 nedelja osiguranica je imala pravo na porodiljsku potpo-ru u iznosu polovine· nadnice, s t~m-. da se ta potpora mogla poveCati i na 75°/o od nadnice i prodli'Ziti na 8 :nedelja. Ova. p·ravo bil'o je ve:ZJano za Clanstvo u os~guranju u trajanju od tri meseca. Sem toga:,_ bez staZa, osi~ guranica .je imala pravo za vreme porodaia na besplatnu le-_, karsku pom-oC. Ukoliko se o-siguranici nisu mogli koristiti besCkom: pokretu izmenio- rat. Vidi~ cit. d?lo, knj. III, str.· 145---4~. Medutim, u knjizi I i II OI;l na viSe ·mesta ustval"i demantuje svoJe na\r<ode iz III knjige, navode6i sta.tistik€ ~ uCeSCu radne .snage u, r.8.znim privi'ednim granama 1 uCeSCe organizoyanih radnica u Strajk:ovima {vidi: op. cit., knjiga I,- stt:. 46, 58, 64; knj. II, str. 32,. str. 50, 371, 379, 382, 386, 411, 43Q, 435 i dr. . ,, 148 Ceo tebt Obrtnog zakona, 'Odn. Zakonskog ~~lana VIII -VJidi J. Cazi: op. ·cit., str. 400---405~ 57 �platl)im l;;fovima ' i lekarskom pomoCi, imali- su pravo na dvastrulci. i?;noo lwa'Il.larine, odnos-DJo pOI"odiljiSke potpo:Pe. 149 " Iallm "'ruklcm obuhvata r·elativno ;m,ok krug zailticeiJJih lica, ipak je, prema statisti-ci socijalnog osiguranja, 1911 godine; brhl:o 1svega 8.255 Zenskiih ros:igura-lllikia, be.z Zena zaposlenih u drZavnim ·prerduzeCima, duvam*ih radnica i zaposlenih u ZelezniCkom saobraCaju, koje su imale posehno osiguranje, i bez poljoprivrednih radnica koje ni.su im.ale pravo na osiguranje. !Na~jzad, za radtnice Ziaprasl,ene u d.rndustriUSkftm .pTerduz;eCim~ bila je od znacaja i odredba iz 1912 god'ne, po kojoj je bio zabrai:tjen .no,Cni rad Zena. 150 Ta je zarbrrana, ranalogno k,ao u S1oveni}i, bila po\S>ledica ratilllikacilje •od. str·ane Austo-Uga~Ske BernSike konvencije {1906) ,o zabrani noCnog rada Zena u indud~L ~ . B o s n a i Her c 'e g o vi n a. N agli talas kapitalistickog razvitka nastaje u Bo·sni poole 1878 go•dine, odnosno posle austriske okupacije. Politika Austrije da na Balkanu razvija industriju sam,o onolirko koliko j.e to potrerbno za unosno plasiranje kaPitala i stvaranje trZiSta za sVoje proizvode - do-· bila je najocigledniju potvrdu ti gruboj kolonijalnoj politici kloju je tolmm 40 g.od!i'na vod!i.1'a u BiH. 151 Nez:atintereSlo'VIan za re.Savanje goruCeg agrarnog p-itanja, austriski kapital naglo je ~ramV'iljao drvnu dndust:rtrj'U, .dornekle J ·rudarsrtVlo, .ka'O a joS neka sitnija preduze6a, uz istvoremenu izgradnju ZelezniCk:og sao149 Vddi opSirnije: Zakon o osigwranju obrtnih i tra. n.am'ieStenika za sluCaj bo!esti i nezgode Zakonski Clanak XIX. 1Q07, Zagfeb, 1909, sa turnaCenjem Ad'olfa MihaliCa (str 12 i sledeCe Uvoda, zatim § 1~sa tumaCeniem str·. 5, 511 sl. kao i § 50-55, m. 126-130 i tumacenje str. 138-139). 0 odredb.ama ranijeg Zakrona o obaveznorn S'OcijaJ.nom osigurarnju od -1891 g. vid'i: dr. R. PeSiC, op. cit., str. 28. 150 Vidi citirani izveStaj iz 1912 · godine u knjoizi SindikaJni pokret (1903-1912), str. 99. U i•stoon i,zveStaiu navodi s:e t::tkod"e da je za gorlinu •i oo dana orllka;lro ie Zalron st:rtrrrio THl !':.;,l=!.,~u 1M ...:=t.~nica bilo evidentirano· da je imalo nesreCan sluCaj koii i.e povla~'o privremernu, traiilfll. iii potpunu nes'Jjosobno!';t za rad (str. 99-1 01) 151 0 razvoju privrede i prvih fabrika u Bosni kao privredi »Cisto kolonijalnog karaktera« vidi (kratlro) Abo Koen: Privreda Bosne i Hercegovine u istoriskom pri!sjeku, u zborniku »Bosna i Hercegovina k;ao privredno podruCje«, Sarajevo, 1938, str. 421-430. 58 bracaja koji je odgovarao austriskim sttategiskim i privrednim potrebama .. Kasnija aneksija pogorSala je i inaCe teSko .stanje -i dovela do takvog sistema uprave »koji je po medu- . narodnom pravu dopuSten samo u neprijateljskoj zemlji za v.rero·e rata«. 152 Radnicka klasa (blizu 50.000 radnika u oko 100 predurz;eCa)153, u kojoj s.u glarvninu kvalificiranih .r.adnika Cinili stranci, Zivela je u vrlo teSlcim uslovima.154 Zene r-adnice, na Cij im. su uZasno nhskd:m n.a.dnicarrna pos!1odaovai zgrtali n=<>oite za!l'ade, ;grale su u radni(Jkom pokir~tu B!i.H, 1_po &vemu sudeCi., Vlcllo aktrl.vnu ulogru na poCetk:lu .naseg veka. 155 152 Iz »Memoranduma o politiCkom ,PoloZaju radniCkog pokreta BiH« koji je Srpska SDP po·vodom gon}enja radniCkog pokreta u B"H uputila 1908 g. M~dunarodnom socijalistiCkom b1rou, sa ~uc~vicevim p~tpisom., Ceo tekst vidi: Istoriski arhi~, CK KPJ, tom III, str. 85-86. . t5S ovaj podatak koji se odnosi na 1910. god. navD<'!-e 1 dr..B. PerU: i J. MarjanoviC u veC citiranim de~1ma. Medut~ Ned1m Sarac u svojoj knj.izi Sind.ikalni p.okr~t u Bt_H 1919, SaraJevo, 1955, dodaje uz te brojeve i p:rimedbu ·da Je ovaJ podatak ~aikak~ ne-: pobpulll, jer uopSte niru uzimana u obzir sitna preduzeca, kruone 1 seo.ske s!uge ild. (str. 15). 154 Vidi N. Sarac: op. cit., ~tx. 19, 24-25, kao i Nedim Sarac: PotoZaj rad.niCke klase u Bosni i Hercegovini posle autroug~rske okupacije 1878-1914 g., Beograd, 1951, str. 20, 21, 29, 36, 40 1 43. 155 U tvornici Sibica u Docu (1912) Zene izmedu 12 i 20 godina Unale Su platu (uz radno vreme od 12 sati) od 30-80 helera: 'a muSka deca ispod 15 godina od 5Q helera do .1 krune. 1912 godme u fabrici celuloze plaCa nekvalifikJovanog radnika bil.a je o.d 1.20 do 2 krune, a Zenske plate bile su od 40 helera do 1 krune. JoS 1905 godine na jednom sastanku radnika i radnrica sarajevske tv'ornice Cilima od1uCeno je da se formira sindikalna organizacija i da se podnesu poslodavcu tarifnri zahtevi, koji su za radnice traZili 10-Casovno radnD' vreme, minimalnu najamninu od 2 krune dnevno i Ulkidanj e prapisa po kome su uCenice u privredi morale vra6ati nakon izuCenog za:nata platu od 30 kruna meseCno koju su ranije primale. Po1Sto ovi zahtevi nisu bili usvojerni, radnice su stmpile u Strajk i posle 6 nedelja pobedonosno ga zavrSile. Vidi: N. Sarac: op. cit., str. 22, 23, 48 d 49. Isto tako borba radnica. fabrike- duhana u SaTajeV'U, z·aCetnioa ,generalnog Strajka 1906 godine, -dobro je poznata u radniCkom pokretu BiH. (J. MarjanoviC: op. cit., :str. 63.) 59 �Radnonakonodavstvo Bill ustvari pretstavlja Op.'\ti gra-~ danski zakonik, koji j e nekolko go dina posle okupacije zame-' n&o ootie v.ZeCi ·tlllrski ·zallwtndlk. 156 1\!Le<lutim, 1902 i~ilat je tzv. »norunailini pool<YVni red«, q>o kojem je treba.1o u!l'tlcluce '!1I"et!ivati radne odnose . .1\li, kako je taj poslovni red pretstavljao SaffiQ >>UpUtStvO ugovaranje najitronog QdllOSa U OkvirU OGZ«, to je u praksi regulisanje radnog odne>sa i njegova kontrola zavisila od snage orgimizacije radnika u pojedinim· preduzeCima. Zastita zena zaposlenih u nel.cim rudnicima bila je predvidena [piropilslima iJZ 1914 g." Bo tfum ,pro¢sima llene se »smeju za, 1ss Ovaj otom8JI1JS'k1 _ gradanski za:konik iz po1oV'ine XIX veka, poznat pod imenom »MedZelle i ahkjami Serije{<, raden _je na os~o-: vu Napolenovog Code Civil-a, uskladenog sa islamsklm verskmL propisima. Odredbe o tadnicima sadr!ane su u paragrafu .562-:-581,. a pojam 'radnika ))najamnika« (edZiri-hasa) dat je u Cl. 422 1 425 .. Vidi: MedZelle i akhjami Serije (otom.anski gradanski zako'lik) Sarajevo, 1906, Bos .. here. zakoni, IV sv., I d~, str. 112, 113 i 157-. 161 i 57. . . Kakav je poloZaj mu.slimaniki u tom gradanskom zakoniku, ilustrovaCe sledeCe odredbe: · §. ~202: -»Gledanje na ono mesto gde se zadr.Zavaju Zene. ka<> kuhinja, bunar, kuCna avHja, smatra se kao velika Meta. Usled toga, ako 'bi se m'Oglo vid~ti s prooora, koji je netko na movo u. jednoj kuCi. otvorio, ili_ s prozora jedne na novo napravljene lruCe, u prostqrije ne:Pos1rednOg sU:seda. iii u prostorije onog Coveka, kojeg je kuCa p-reko ·sokaka, u koj,ima se prost()rijama Zene za'7· driavaju, zapovediCe se, da se otstrani ta Steta, pa Ce biti prim-a-: ran, da- je otstrani taj Oovek, napravivSi zi.d ili pregradu od tahte (daske); tako, da ~e mogu videti Zene. AJ.i ne moZe on biti primoran, da zazida prozor.« § 1205: »Ako bi se videlo s voCke u neCijoj ba.Sti. kad bi -se natu voCku pripelo, u prostooije srusedne gde se zadr:lav_aju Zern.e, trebaCe prije penjanja na voCku.to javiti, da se Zene sakriju. Ak.o-ne bi hteo -javi:bi, ·sud Ce mu .zabraniti, da· se penje n-a voC:ku bez: obavesti.« _§ 1206: »Ako bi se 'ZajedhiC.ki konak podelio iZm.edu dvoj1ce, pa! bi se videlo iz mesta, koje je u deo pripalo. u mesto .drugog dela~ u kojem se Zene ·zadrZavaju, nalo2li.Ce se, da sruvlasnici z.ajedniCku_· p-regradu naprav-e.« ' · 60 ,upe>trebljavat\ samo za lakSe poslo_v~, zal>ranjen lim. je pe>clzemni. rad i omJ?;guCava tim se po-rodi_lJS~l dop~st u traJanJu .ad 4 sec:lrrnlioe«. I 157 · , S:bo se 1J1Ce .soaij1alnog to-sdlgurfll!lja·, OlliO·,je poCelo da 8e- Oll"g.anizuje jo:S. krajem XIX veka i bilo je razliCito- Olbavemocili fakultativno - prema tome .kakvu kategoriju radnika je obuhva1ri.lo ~oba'Vlezno - ruda:rd., .ZeleZilliiakoo .osoblje, ootala dr~av­ na preduzeCa, i fakultativno ostguranje - radnici zaposleni u privatnim preduzeCima). 158 Godine 191}9 uvedeno je u BiH obavezne> osiguranje rad'nika za slucaj be>lesti (zakon stupie> na snagu 1 januara 1910) .klod1i.m su m~igurtani svrl 'radndJai (sem- -Qinih k10jd limaju. gocliSnju · ·za~r.adu veeu rod 3.000 kruna). Taj zakon temeij!Lo se na austric -Slrom zaikonu i<z 1888 ,g. Za Zene je tim zakonom hila predvidena u sluCaju poro.Qaja upotr-eba bolnice i babiCke pomoCi kao I h:ranar-in-a u iznosu od·60% od obe2>bedene nadn1ce. Osiguranje je cJbuhvatilo i Clanove porodica osiguranika, .te je koncem 1913 godine njime bilo obuhvaCeno oko 54.0'00 Clanova. 159 M a k ·e doni j a, U odnosu na ostale zemlije Jugoslavije, u MakedJooijri su bile i'<peoirlliC:ne pri'Vredne d druSIJvene plrilike. :Nacd:ona-lno i rpriv•redno ug111je1Jena, u sashtvu fewdalne ObOO?-an.s.ke drn~peri•je, sa stlanovruiJStvom ptl'lortkanim naoionalnim m·anjtir nama; sa primitivnom zanatskom pr-oizvbdnjom, Mak.edonija je, sa Solunom, postala popriSte na kojem su poCele da se ukr.Stavaju protivureCnosti »sultansko-vezirsko-patSlinskog f-euVidi: SluZbeni red za radn-ike kod erarnih rudnika u. Bosni Sarajevo, i~I4, par. 14, str. 10. _ · t5s Prema navodima dra. B. PeriCa, hrana-rina za vrem.e poro-·-daja bila je pcredvidena propisirna o osiguranju Zele!zniCkog osob:·lja (razlH!ito odmerena) i ra-dnika k'od ·privatnih pos·lodavaca (6()!)/oo zarade). U prvom sluCaju obavezni doprinos od strane radnika iznosio je 2,5o/o, a u slu6aju fakultativnog osiguranja - 2ofJ/o. ts9 0 'Odre)dbam.a lroj_e su pretstavljale izvesno osiguranje, kao i o zakcmu od.1888, 1889 i 1900 - viidoi opSirnije: dlr. Ri1sto Jerem.ri.C: Prilozi istoriji zdravstvenih i medicinskih prilika Bosne i Hercegovine pod Tu.rskom i Austrougarskom, Beograd, 1951, str. 91, 94, kao i dr. R. P-e§iC: op. cit., .str. 42-----51. t57 i Hercegovini, 61 �dalizma«fr6D sa kapitalizrnOm _k-oji je nemilosrdno nadirab. In~ dustrija se sve do 1918 g., odnosno sve do posle Drugog svet~ sllw•g raJta, slaJbo razvijala. Makedoocilllla su ootaU kaJo jed:i!liil i:zilaz za ocN-Zanje peC81ha i iselj'avanje. TeSki usLO'Vi Zivota t rada J kOOJtakt &a Sloci.jaJrllsUio5kiun poiloreUma u drugillll z€1ITl!j ama uslovili su relativno vdo rane aktivnosti radniCkog pokreta sa cel!ltrom u SolU!lliU (p<l<:etkom \'eka SOilUIIl je illll"o <Jiloo 30.000 161 raJcindJlm) i -u Skrop1ju. Ustvari, •org-anilzovaJruJd bQII'fbi za naciona.Lno ·oo1obodenj e prethod~o je or-gaitlixovani soaij alistiekxl pokret, iibo je us!mnr!o speCiificn<i karakbe<r Ilindenskog ustanka i Kxukvacke repuhllke, c>jo su nelci rolkwod1oci. bli.1i. soci.jaJ.istl. Mada su itene uCestvovale i istakle se u Ilindenskom ustan-ku162~ ne. znamo dff 1i su radile u zanatski.m radionicam.a i prvillll fabril<am.a u· Malked<JI!lruj!i d l<oliko ih je radi!lo (Sbra.j!ko·ve su vo:diili Zele.z:rui-Gami, pekari, obuC.ari i druge struke u kojima verovabruo nije -bd1o Zena Hi 1h je Pilo vr\lo ma~Lo). 163 Sve do pripojenJa Makedonije Srbijd cikakvog za8bllme>g· ZJakonodavstva nij~ bUo, fl. Zivot je regui:san turskim grad_an160 1_907 u Ma,kedoniji je bilo oko 18ll.OOO zemljoradni~kih domaCinstava, od kojih 70°/& ni!Su bili sopstvenici zemlje koju su obradivali, a koj-a je pripadala krupnim feudalnim zemlj•oposedi'cima. Vidi DanCo Zograf&ki: -0 radniCkom pokretu u. Makedonlji {do Balk. rata), Beograd, 1951, str. 218. 161 OpSimije o politiCkim prilikama, radniCkom pokretu i -a,kcijama socijalista u Mak:edoniji vidi: J. MarjanoviC: op. cit., str. 32--34, 58-60 i 139-144, kao i cit. delo D. Zografskog, str. 84-87, gde se nabrajajU.Jil!:.eduzeCa po vrstain"a. Vidi takode: Lazar KoliSevslti: Kratak pTe{/l,ed istorije radniCkog i socijalistiCkog pokreta;. u. Makedoniji do Prvog svetskog rata, -»!LINDEN 1903«, Beograd, 1954. god. 162 Vidi: »Zena .damis«, avgust 1953, uvO"dnik. 163 Ipak D. Zografski u citiranom delu naVOdi: »Sindikat duvanskih manipulatora imao je uticaja na oko 50.000 radnikci i r.adnica: .Statut je isti kao onaj srpskih sindikata s izuzetkom onog dela o 'odnosima ·prema Zenskim Clanovima sindikata (str. 226-227). Dalje se takode navodi da je radniCka soc. demokratska 'organiza,cija na zQoru u Solunu donela rezoluciju u veZi ·sa izborima koj-om traZi .pravo glasa za sve gradane sa navrSenom 21 god. Zivota, bez obz.ira na pol (str. 246). 62 skim zalroruik!om. 164 'Dada, pred !Sam rat, ~- na Makedo:rid!ju se protegla v..Znost Zaloona ·o li'adnja.ma d.z 1910 g., o cij.em sme> odredbama u pogledu zaposlenih zena vee govorili kad sm.o i~lagali stanje u Srbiji. * I •OV·ako '11.€1PoDp1ID<> 1zn.es€111, preg1ed po1&ai'a d; ..,a.StliJte Zena u zemljama Jugoslavije do Prvo-g svetskog rata ·pakazuje da su i Zene Jugoslavije, nastankom kapitalizma i razvojem industri]'aJizaoij e, u manjem ill ve6em brodu rpoce1e da se zapoSljavaju van ku6e. Razvojem druStvenog · Zivota i Zene su se poCele S!kol-watri i bm'd!ti za ,sVloja prava ,radnika-d. gradlaniJn.a, onietane, u veCod il:i manjoj meri, svim Oirim Cime su bile ornebene ·i zene .dn"ulg>ilb. zemaJj a. U tol<u Tata pmo.Zaj mpoolendh l!ena se p-o.gorSao. Zakonska zaStita Zena nije se proS:iraVala, niti su Se ustanovljavala administrativna iii nj!ma ·;SliCna tela koja bi -se bar donekle brin:UJla za bolje uslove Tadia J. Zlivota Zena-, lkoje su :i ovde, nJa Balkanu - naroDito u Sloverui.jd, u Bosni i Hercegovini i u HrvatSJkoj - u sve veCem broju ulazd.Ie· u fahrike i ratnu privredu; Zapobo1jsanje svoga po1ozaja osta1o . im je da se i dalje bore u krilu k1asnog radnickog pokreta n novoj drZavi, stvorenoj po zavr.Setku rata. Medunarodno regulisanje Zensko·g_ rada Uporedo sa razvojem zaStitilog zakonodavstva u nacionalnim okvirima razvij ale su se i teZnje z;_a medunarodnim tretiranj em i regulisanj em pitanj a iz oblasti rada. VeC prvi sO-cijali.sti ubopdCSI1:d (Owen - 1818 g.) i dmgi piC>jed:in.Cii (Blanqud1 LegraJ1d- 1857 g.) upucivali su apele ddavnkima i vladama da se sazove· m-edUJD.arodna ko'lliferencijta ~oj.a lbii: prerbresla rpi164 0 tome vidi str. 60. 63 ' �t~ja ":"'!n]Cilrog zalloooc>daiVISWa.'" Ipa.k ,prva medunauoe>cma :>?~l&kuswna« kJ.onferencija a medunarodnom regulisanju _p:tanJa _·rada Zena, deee i rada u rudnidma, sazvana je tek 1890 g<>dme u Berlinu. · U ve~ sa zaSti.tom Zen.a, Ber.linska k:Onferencija je- pored zlabrame Z~ensk:og rada- na podzemnim radovilna u ·rwdmrlcima, ~aibrane noCn. o;g l!'ada,_ 'o.granU,enja ra'Cllllog •dana na 11 satJi -o?ra':liCenja rada na nezdravim i opasn:m pQslovima- pasta~ VIla 1 zahtev da se dade 4-nede!jno otsustvo posje porodaia ·odredbu koja je tek otskora bila pocela da ulaZJi u za3titno ZJ_akonodavstVJo. 166 U oilju prim·ene tdh »'~elja i preporukJa« Ber~ l1:nska konferencija je odluCila da se nadzor pov-eri specijalnim ·emovnicinna, .Cij.i Ce se ·i2VeStaji ·abjavljiv.a.ti i razmenji.vati azmedu po}edinrlh vlada.'" · ." De~et gadina docn1je, 1900-te, od!'1Zan je Medunarodni kongroo za zalloolh9ku a;aStirt;U rwdn;lka, saa;v8JU i temeljdte> .pnilprem1u•en od strane Me&.m..,c>d!Tho,g uclll"'!.rlOenj" za ~alk·oi!1Jsilw zailti'lu · _radnika - preteCe kasnije Medunarodne organizacije rada. T? udruZenje uspelo je sistematskim radom, putem nacionalnth udruZenja u pojedinim drZavama i .obimnim studijama i 165 Medu predl'Ozima Legranda -o regulisanju pojedinih" pitanja na;aze se i dva zahteva u pogledu Zena: l..abrana noCnog rada i yeca dobna granica za prije~ na p!osao Zernske tl.ece (12 godina, a . za muSku decu - 10): Ovaj drugi zahtev je interesantan, jer se i tada i kasnije on vrlo retko postavljao. Medutim, on se ipak pojavio u Engleskoj u okviru komiteta za desetCasovni radni dan. Viidi: dr. B. Iv. BlagojeViC: Medunarodno ureltiva.nje radnih. od·nosa, Beograd, 1940, srl:r. 113-114. · 166 U vezi sa tretiranjem. porodiljskog dopusta zanimljivo je .navesti izjavu k~a ~Vilhelma (organizatora Konferencije): »Za- brana rada p'orodiljama poveean.a je sa podizanjem rase Zato u takv.im sluCajevitna novae ·ne sme da igra ulogu.«.Vildi: OtiG Graf: op. cit .• str. 38. 167 Berlinskoj konferendji priS'UJstvD"vali su pretstavnici 14 evropskdh drZava i pape. Rusdja nije bila pozvana. Dok P. Pic sma!ra da je --z~luga Berlinske konferencije Sto je »postavila pred Javn-o mnem-e problem prava intervencije drZave« i Sto je oznaCila _ iozvesna _»poZeUna. reSen)a«,. d'~tle l.;illy Braun ovu Ironferenciju k~ra.kterrse. kao »mscen..1;anJe Jedne teatar-s:ke pretstave«, 'koja je brla »bacanJe peska u om Cak -i oe;biljnim ljudima«. Vidi: G. Scelle: op. cit.~ str. 121, 122; P, Pdc: op. cit., str. 94---95; Lilly Braun.: op. ett.• str. 487. 64 anke'tiranjem, da pripremi i iznese pred pTvi medUnarddni forum, u kojem lSU bliJrl. w.stuparui i pretstavniloi v~ada, p~edroge prvih meaunarodnih loonvencljla. 'Dako je, 1906 glodine, ;pored ;Kionv€Ucij.e "' z"b:ram upotrebe bellag £oofc>r" Ill diztr"cliJ Slibica, USV'O}ena i pO'Zmata t:2w. Bernska konveno~j a· 10 ~abtr•and. noG-nog rarda Zena u dndU!Striji. Berns.ka konvencija, UlglaVlllbm, pred'Vtiida za.branU no6nog rada za .sve :Zene ·~bez ·ob2rl.rrft na. .go:dine srball'.osti) ztaposi1ene u industriskim preduzeCima sa viSe ad deset radnika. Kao noCI_!i rad smatra se rad koji se obavlj.a u periodu od 11 neprekidnih Casov.a, u kojli oba'V'ezno ul:aZii rv.reme 10d 10 ·Crusova uveC:e do 5' sati ujutro. Od zabrane se maZe otstupiti sam·O u dva sluCaja: kadl z:bog viSe sile, nastane preki-d u radu preduzeCa i u sluCaju kad se ;radii !Sa s1r.arvWnama, ,odnoono materij1alom ~k1onim broom kV'alfiU. Sem torg.a, .period :dbav·ezmrag mdlrov-am.;j a od 11 Ca.sova moZel u lizuzetnim sluOaj evrima·J bfutli smanjen na 10 OasoV!a. U d.lju 1a!k:Seg prilargodavanj.a odr·edlbama konvencije, drZ.avama !Se ZJa neke indu&trd.je ootavlja moguCnost-primene U r-oku rod 2----,10 gocllina. 168 Bernska konvencija je odigrala vaZnu ulo:gu u zaStiti ,industriskih radnica u evropski..m drZavama pre Prvog svetskog rata. Ona je ·potvrdila mo,guCnost mectunarodnog regulisanja izvesnih pitanja zaStite ·radntka, i znacna- j.e priznanje da u okviru te zaS.tite Zene tr·eba da U..Zivaju p·osebnu zaStituY;9 Pred Prvi svetski rat, 1913 godine, postavilo se na dnevni red, na medunarodnoj .IDolilfeD:"enoijd, l(llpet sazv.anoj U Beii'nU, pitanje regulisanja radnog dana za Zene (6-0 Casova nedeljno - najviSe deset i p-o Caso;va dnevno)- i zaJbrana nc;Cnog rada <>m!adfune. ~bijanje mta :Ome1o· je iP.redv:iiletruU <liJJugu .dlskusijtU., koja je trebala da dov·ede do· usvaJamj~a dve nove klonvenclje. 168 AutentH!ni rtekst Benmsk:e kio111vencij.e vid!i: Societe rdes Nations} Conterence internationale· du travaiL, Washing;ton, 1920} str. 244. 169 Do poCell'ka rata 1914 g. Bernsku konvenciju su -ratifikoval€sve evropske drlave sem dve. 0 Bernsrkoj konvenciji i r:adovima--. koji su joj prethodHi Vlidi opSirnije: BIT: Statut legal des travail· leuses, Genev~ 1938,/str. 23_4--237; P. Pic: op. cit., srtr. 101; dr. Iv. B. Bla~jwic: op. cit., str. 134-140. .5 2ena u radnom odnosu 65 �U poCetku na.Seg veka, pre Bernske konvencije, susreCemo se sa j·oS jedndin .naC:Ln-om regulJirsanja radruih odnosa .i<zNan na~ cionalnih okvtin"a. To j e posebl!lo ugovaranje dzmedu pe>j edinih ddava. Taloo je, iz.medu ostaHh, godine 1904. zakljueen prvi bilfiteralni ugovor izmedu Francuske i. ltalije koji je sadrZavao i neke klanl2Jw1e rO· zaStitti. 2an.a. 170 2. GLAVNE KARA:KTERISTIKE U RAZVOJU ZASTITNOG ZAKONODAVSTVA 0 ZAPOSLENIM ZENAMA U PEIDODU OD PRVOG SVETSKOG RATA DO DANAS ·Proces sv-e .@reg.... uvlaCenja .Z.ena u rad van kuCe, koji se nas;taWo po zavrS:etku~Prvog svetskog rata, d ja;Oanje radni·Ck-og pokreta, ·u kojem su i tZene sve viSe uCestvovale, zahtevali su dalje, brZe i sveoibuhvatnije regulisanje i ·Zensko:g rada. Na razvoj zaSttitnog zakonodavstva o zaposlenim Zenama u poj-edinim zemljama bi'bno je .utlicalo !'leguUsan.}e d razmatranje pojedinih :pitanja Zeriskog· rada u okviru Med:unarodne organizacide ~ada ka•o i, p,o!Sle Dx·ugog iSVetsikag rarta, u Komi1 si: ji za stafus Zene u •dk.VIioru Eklonomsko-sorcij.allnog saveta (ECOCOS) Ujedti.njenih nacija. Sem toga, stva"anj·e prve p<oletersike .d..Zave - So·vj etslw;g Saveza - 'koj a je rpocela sostem·atskd. da proovodi ravn.opraVlllost Zena i razne mere za ostvarenje te rravnopr.avtnostiJ, takode je znatruo urb1calo na trerbiranj.e Ji." rraiZvoj .z•ruStitnog zja.Jron•odavrstv:a o zaJprOISile.nitrn Zenaana. J?lokuS<ij da se zawstavi proces z.ap101~Hjavanja Zen.a Vlan ~Ce i negiranj•e potrebe i m.ogu-Cm·o.sti ll'avnopravnosrt:li Zema u nacdonalsocij.aJrusti.Okoj N=aJillood, odramhld su se u ·toku r~.a li u re.Savanju poj_e:dlinilh pi.tanja ,problemoahlke za-poslenih Zena ,i u medun.a.rodnrlm .ramnerama. ";Rri tome je. od .~mage i utlioa'ja o·r-, ganizovanog l!'adniCkog pa:kreta na vladarju,Ce krugove zavisilo u koliikoj meri rpTeovla·dlivafu po•jedrini u.blc.aJii " ·kakvlim ce se tempom iazvijati radno i .socijalno zakonodavstvo uopSte i posebno o zaposlenim Zenama. UUcaj svih tih faktora ,od-raZavao se i u regulis8llju poloZaja Za:poslenih Zena u Jugoslavij"i izmed.u dva rata. · ce 110 66 Vi.di: G. scene: op. cit., sttr. 117, i BIT, op. cit., str~ 2 .. Medunarodna organiZacija rada i regUliSanje zenskog rada . . Ka.d "Se 1'atzmartr.a regulilsanje zemskle>g mda u olkvil'lu Medu-. narodne organi,zacije raoda, n-eophodno joe ·im·ati na umu nJen celokupni program, U!Str.ojstvo rl. metode rada. 171 Nci , ovom- · m·estu, med.utim, ·daje se samo nekoliko napomena, koje se · izravno odnose na stav prema Zenama. · · · U preambuli glave XIII Mirovnog ugovora, koja ustVari pretstavlja pmgram Medunarodne organizacije rada '(u daljem'· tekstu MOR), nabrajaju se pitanja koja treba regulisati,: a . medu njlima se pomiilj e d, zaStita Zena. 172 · · · U dlrugom odeljiku gJ,ave XIII, .gde csu u 9 taoaika data naee• la MOR-a, proklamuje .se ·za Zene va.Zno naC.elo o pravu ··na jedna!ku pla:Uu za r.ad }ednake vred.nooti, i da1je, obaV.eza; d~ . se ustanovi inspekcija iada u »kojoj Ce biti i Zene« {ta·C; 7 "i 9);.")t ··:-;;, n 0 delatnosti MOR-a u odnosu na Zene vii.di: ILO:, Womf!11....;·; WOrkers and ILO, Geneva, 1954; ILO (dokturi.enat b~. 12, 3 E.-1954):::·. Women Workers and ILO (Sapirografirano); kao i DuSan M. Jere-:nriC: Deset godina rada Medunarodne organizacije rada, »Radtii.:..: Cka zaStita«,· br. 3, 1930 str. 95-102; Dr. Leon Steinitz: Medu.na-rodna zaStita Zenskog rada, »RadniCka ·zaStita{(, br. 4, 1932, str. ·:· 162-166; Du.San TomaSeviC: Zakon o konvenc~jama s obzirom- na _., zapoSZjavanje Zena pre porodaja, >>RadniCka zaStita«, br. 1,. 1928, str. 14-24. 112 U Cl. 389, u k'ome s·e goVori o sazivanju i sastavu ·redovnih · godiSnjih konferencija MOR-a - medunarodnih ·konferencija rada· - izriCito se kaZe (s:tav 2): »Svaki delegat moZe imati uza s.e tehniCkog savetnika, Cij i broj mo.Ze bi.ti najviSe dva za ,svaki pr~dmet uvrSten u dnevni red. Kad konfereil.cija pretreSa pitanje koje se naroCito odnosi na Zene, bar jedno od lica oznaCenih ka'<> tehniCki savetnici mora biti Zena.« 0 sa.staV'U .delegaciia Jugoslavije na za- ,. sedan.iima MOR-a od 1919 do 1937 (na konferencijama koj"e su tretirale pitanje .Zena) vidi: dr. Nikola Barjakta:reviC: Medunarodna organizacija rada i njeni odnosi sa Ju.goslavijom, Beograd~ 1938 slp, 78-81. JoS na jednom mestu, u Cl. 394, k!oji govori o unutraSnjoi orga-:...... nizaciji Medunarodnog biroa rada a g"de s·e navodi da Ce direktorl izabirati osoblje MOR-a, izriCito se napominje da >,izves+an broj: tih lica treba da budu Zenske«. 0 Zenama zaposlenim u MOR-.u t uopSte specijalizovan1m agencUama i u administraciii · UN vidl dokumentaciju ECOSOC-a E (CN. 6) 246, 1954.· 0 uCeSCu Zena u radu Mec1iunarodnog biroa rada i Dr:u.Stva. naroda, vidi zanimliivt.t PUlblikaciiu: !dr. Stojan Cirko-viC: Zena ~ diplomaCija, B00gl1ad,_1928~ . str. 16-24. ~.. 5* 6'1 �U doda\ku I ,od~ljku, kojO. sadrzi podatk~ o prvom s;>:zivu Medunarodne 'k<O<J.ferencliJje rada, predvltleno je u tre6oj tacki dnevnog reda tretiranje pitanja »upotrebe Z.ena«, i to: porodiJ}.ski dopu$t, · 'n<>eni rad i nezdravi poslovi. U petoj tacki dlievnog· teda predviCia se proSirenje- i primena Bernske kon-vencije ·0; zabrani noCnorg 'rada Zena u dm.dustiD:itjli. 173 ·' Posle ·D~U&og svetsl<oog rata MOR je nastavila radom. l)lio •<>l>ZJlrom na li:zmeil(jooe prilikJe _, prestaJilaik •rad" DruJi>tw niirt>d<i i stvaranje Ujedinjenih nacija - izmenjen je, 1946 gOdiri-e, 'UStav ove or.ganizacije. U preambtili novog Ustava ponavlja se gotovo u' celosti program iz rpreambu.le glave XIII mirovno.g ug10vova· iz 1919 g. U pogledu zena unoo>i '"" ~ahtev za 'potvrd'om na~ela ·,jednaka plata za jednak rad«. u daljem t~kstU tJsta.Va ponavTja .se ono Sto je reCeno u vezi sa izlag~njem rpl'av.ila •o MOR~u dz 1919 g. Medudrlm, nacela MOR-a (ir' smislu 'citirarie>g ·Odelj'ka li) iznesena su u poznatoj Fila9,el~iskoJ, deklaraciji ·o »~svrsi i dljevima- MOR-a« usvojenoj na 26 zasedanju MOR-a, 10 maja 1944 godine. U Filadelfiskoj dekJaraciji mnogo jaCe -i detaljnije su p-odvuCena pojedina prava iz raZnih ·oblasti koja Cine socijalilu politiku u naj~irem smfu!!l.<u. U delru lmjiilm MOR uwlma na sebe obavezu da i;>odrZava »medu ;narodima sveta<e- sprovode.rije u delo :-aznih rrier·a,.izri.Cito ··se navode mere od interesa za poloZaj zaposlene Zene i zaStitq inaterinstva. Te .mere su: zaStita matera i dece; l)l>ezl:1edenje jednaikiih moguenosti u 01bl01St!i vaspitanj.a i stl.'UICnooti kao ·i. obez.beden}e ·odgovamajUJCeg · niv.oaJ iJshnane, staneivanj_a i sredstava za razonodu i kulturu ~ sve to, narcvno, \iz .drug a. osnbyna prava iz radnih odnosa i socijalno·g osiguranja. Za materi~oja Je pre.dmet ovog rada, maZe se sma, trati da je •Mtna 0. prva -tacka ;prak1lamadje lkojom se patwd:uje ·da >)ISv.a :tjudska 'rbrn6a, bil1o k!O(j.e !l1ase, veve Ui pol·a, drn.a.j!li p,ra:vo da traZe svoj materijalni napredak i dnhovni razvoj u. slobodi i d-ostoj(lnstvu, u .ako-nomskoj sigumosti i sa jednak;inn mogu6rm8'-'lilirna«.174 ' ·ns Prevo(j glave XIII vidi u. tek:Jsrtu M:ixovnog _ugoVora objavK.ral:j:evln-e SHS, V1am'ed.ni broj 119a 1 i-J~orn. u 'Slt:Wb.~ · fl9V'i~a(na od ~o jula 19ZO. · AurtentiCrii. tekst. Vidi: BIT: Constituti<m de l.'Organisation ~nteTOOtiOiale d.U travail, Geneve, 19-52, str. 3-21 i dalje. . 174 Problematika zaposlenih Zena tretirala Se prvenstveino na llledunarodn.im lmnferencij.ama ,-~ada, · ikoje su tisvoj;Je ·'Vl&l medunarodn-ih instrumenata - konvencija, preporuka i re..:: zolucija- koje regul.Su (odnosruo lJiPUCuju na re.gu.ldsanJe) usl kljuCivo tu p·robJ.ernatilru. Sem to@a., i u drugrlan linstrum€ntimti !<oji regulliiu odrederua rpilltanja ta'kode se, u pojedinrlim olan<>lllic ma, tposve{:u;je po·sebna p.~a 'Zenrurna. 175 Odredbe u vezi sa posebnom zaStitom .Zen-a sadrZane su ve~ u prvim instrumentima koje je usvojila Medti.narodna konferencija rada. Na prvom zasedanju, 1919 g., usvojene su: Konvencija (bf._; 4) o zabrani nocnog rada ~ena i Preporuka (br. 4) o sa~ turnizmu. K!cmvenctij1om {br. 4) o no>Cnom radu 2ena {ustvari nem.D rzrnenjena Bernskta. ~onvencrl.ja) no6nJi rad je zabranjen svmi Zenama u industriji i grad:evinarstvu; a izuzetno se dopuSta samo u dva sluCaja: sluCaj vi&e sil~ i potreba da se prerade sirovine kode ISU pudln2me kv.aii'U ·~Cl. 3d. 4). Klao n 1oi!ni rad smatra se rad k<>ji se obavlja u vrerrne .od 11 nepTekddnih {;asova u koje ula:z;i :period od 10 ca;sova uveCe do 5 ·Casova ujutro (cl. 2 st. 1). 17s Specijalni problerni, na'roCito u cilju prethodnih izuCavanja, tretiraju se i u okviru dopisn'Og komiteta za Zenski rad, u koji · pojedine zemJ.je, na traZenje MBR-a, predlaZu svoje kandidate, koje zatim imeifuje Administrativni savet. Iz to·g kruga dopisni.ka povremeno se sastaju manj.e grupe, koje, pod nazivom grupe eksperata. _na posebnim sastancima razmatraju pojedina pitanja'. ZakljuOke sa takvih sastanaka ·razraduie i predlaZe za razmatra.:. nje u okviru MOR_-a Odeljenje- za Zenski i omladinski rad, koje p'ostoji u MBR. U periodu izmedu dvB. rata_ Jugoslavija je bila zastupana. u dopisnom komitetu za Zen-ski rad. V'idi: dr. Barjak.; tareviC, op. cit., str. 82. Odlukom Administrativnog saveta FNR Jugoslavija zastupana je u ovom· komitetu od juna 1956 godine. Problematika Zenskog rada pominje se i u svim redovnim godiSnjim izve.5t~jima direktora Medunarodnog biroa ra:da. Pitanja Zenskog rada tretiraju se i na regionalnim konferencijama MOR-a i zasedanjima strukovnih komisija, a dobiva..iu puiblicitet puterti objavljivanja pojedin-ih rezolucija. Pitanjima ZeJlslrog rada se posve6uje paZnja i u mnogobrojnim edicijama MBR-a od kojih -naroCitu vaZnost ·za izuCavanj e zalronske zaStite za.poolenih Zen a u pojedinim zemljama ·imaju zakonsiki tekstovi lroji _se objavljuju u · serie legislative. 69 �· ·. Desetak,..godina kasnije, na iZahtev Engleske, a u vez.i sa pr<:dlosom udl"UZenja Mwjera d. tehnwcara, postavljeno je na dnevni i'ed pitanje- revizije ave· kanvencije. Taka je Med:unaradna kanferencija rada, 1934 .gadine usvojila navu revidiranu kanveticiju {br. 41). Konvencija je ustvari dapu~jena jednim Clanam, ik.ojim se ad njezinih odreda·ba izuzimaju Zene koj'e zaU2iimaau · rukovode6i polo.Zaj vez;a:n,-. sa 'odgovornoSICu i koje ne rade _manuelno. . ' ' Mernutirm, ova je JronJ;erenci:ja i drugli put t·ev>td~rana, 1948 godine, kad je usvajena kao nova (revid~rana) Kanvencija (br. 89) o zabrani noCnog rada ·Zena. U nav:oj konvencdjrl. zabrana noCnog rada je joS suZena na taj naCin, Sto &e ad odredaJba kanvencije izuzimaju i ·Zene kaje .su zapaslene u zdravstvenoj sltl!Zbi i u soC!iij-a1nim slu:Zbama, a ne· rade manuelno. Sem toga dodat- j-e jo?f jedan novi Clan, po kojem zemlje Clanice mogu privremeno, u izuzetnim sluCajevima, kad to zbog naroCita OZ:biljnih okolnosti zahteva nacioiialni in teres: o dlukom vla-de, soopendov•a'ti ,zahranu no&nog T.&da, uz preihodnu ikosultaciju radniekih i poslodava·ckih organizadja (01. 5). 0 toj suspemJij!i ·m.o-ra IS·e rizves.tirbi -genera.J_nl direik!t,o·r Medunarodnog -birroa rad~- putem r-edovnag god~Snjeg izveS'taj:a o· primeni konvenoije. _ · Sem tih konvencija doneta je 1921 i Preporuka. (br. 13) 0 Zii'b'rani noCiiog rada Z-en a u polj-oprivredi, koj om Se samo preporuCuje d["Zav•ama-Olaridcam,a da oc-eg;uJi§u rad Z-ema z.a:poslenih u p1olj.oprivredntm preduze6irma ta~o, da Urn \Se oe;gu_ra p-o noCi jedan period odmo-ra- u trajanju ·od neprekidnih 9. -Casova. 176 _Zabrana raOa ~ama na izvesnim (Stetnim) posl~vima regulisilna je takade sa nekoliko instrumemita. VeC na prv01n za.sedanjru 1919 .g. usvojena je Preporulka (br: 4) o s~tlirnizmu (za-Stita Zena i dece od tr.ovanja olovom), odno~no o za~br1ni 176 OpSirnije vidi:. -BIT: Statut legal des travaiUeuses, str. 235 st;r. 252-297: AutentiCni tekst ovih konvencija i Preporuke v1d1:. BIT:. Conventwns et Recommandations 1919-1949 Geneve 1949, -str. 17-2lJ_; 290-293; 807-812;. str. 47.~ Prevod K~nvencij~­ br. 89 sa komentarorn vidi u pomenutoj zbirci dra R.. PeSiCa:. Me~unarodne konvencije rada~ str. 174-192. NaSa zemlja ratifikovala Je ~onve:Q.ciju br. 89, 30. decembra 1955. g. · ---:-2~0 i 70 i'ada Zena i dece na poslovima g-de se ra:di sa· j'edinjenjima olova. Preporuka izricito nabraja takve slueajeve {7 tacaka). Sean tog.a, -p.reporuka za1branjuje rad i sa ,oJ.oVnim sOlima, ii:irlizev u sluCajevima kad su preduzete· specijalne mere, koj_e se izricito nabrajaju (6 taeaka). · Ovo je jedini instrumenat u ikojem se reguliSe jedno pitanje Zensko1g rada zaj-edno rSa Qlllll].arddrnskrlan ~radom· ·(1sV1i ZJa. branjend.•1poslovi su 21a.Qranjeni i Za omladiriu 5J&pord 18 g.odina Stairootri). Sam toga, u uvodlu se izri1Mto- n·avodd. da 1se ti .pro:Slovi Z!abranjuju za Zene obzirom n_a materirnstv.o•, taka da se {)dredbe ov-e lmnvenoije- tl!Stvard ubrajaju u rinstrumente lmji pretstavljadu ZJaSti.tu mateT~irnstva. Zabrana oibavljanja odredenih poslova sadrZana je i ll jednoj konve_ncij-i usvojenoj 1921 g., koja reguliSe izVesnu mateiiju uop.Ste, a ne samo za zene. To je Konvencija br. 13 ·6 -upotrebi oloVnog belila u boj-adi~anju. U lmrivenci:ji Be 10riCito navodi u kojim je- sluCajevima zahranjen rad sa olovnirri belilom (bojenje, kreCerije - sem tkanina. i u dekorativnom eldJkamtvu) au kojtim.a "je dozvoljen, i '];lod kojifun usl•avima. Za Zene .se, mredutdrr:n, rard uz rp!'l]s;wstvo- ·o:1ovnog ·helhla zahranjuje bez :ia.uzet:ka. (cl. 3 st. 1) 177 Tek 1935 g·odine regulisana je zabrana ·zapo·S'ljavanja Zena na podzemnim r.adovima u rudnidma. Ta-da je Medunarordna konferencija rada usv-ojila Konvenciju (br. 45) o zapoSljayanju Zena na podzemnim radovima u rudnicima sVih kate.gorija, 1w.jtom se tati T-a.rd zalhraiil..illli e Zenama hez •dbzira na g:odinestar·osti. Od ·ove odredhe drZave-Clanice mogu izuzimati :Zene Tllllkov;odd:oce koie ne rade rnamue1n10·, Zlene k·O.i-e. J:'lade u zdravStve:h.im i sociialn~m sluZbama, Zene koje u toku studija mora-· jU -q -ailju ·Stii'LrOno,g 01Sposoblj-avanj1a da :provedu nek.o· vreme na -sta<Zu 'U ,rudn4ai.:rna, i _sv,e ·OISital-e- !koj-e- •povrem.eno rs1'1lra·z,e u olkna da bi V-rS.ile .svoju pro·fesiju, a ne rade m.anuelno. 178 177 BIT: Conventions et Recommandations, Preporuka br. 4 Str. 21-22, Konvencija br. 13 - str.. 57.:__61. Prevod Konvencije vidi u pomenutoj Zbirci medunarodnih konvencija rada, str. 55-59~ NaSa zemlja ratifikovala je O'VU konvenciju 27 septembra 1929 godine. 178BIT: op. cit., str. 311-312. Prevod ·vLdi u navedenoj · zbirci, str. 130-132. NaSa zemlja _ratifikovala je Konvenciju br. 45. 30 aprila 1952 godine. 71 �iBitanje 'hispektora ,ada zena tretira se u dva Onstr'wmenta MOR-a. / Na zasedamju MKR~a, 1923 g., usvoj<ma j,e l'o:epoiruka, {br; 20) o inspekclji rada, u kojoj se, pozivajuCi se na cl. 41 Ustava MOR-a, izricito nag!asava da inspektori rada tr"ba da budu Zene 1ilsto ·ka1o d mu:S.kardi. NaToCito .se podvl3!Ci da mu&kar.ce trelba postavljati na: one poslove koji im ·odgovaraju, a iene na one poslove u ikojima ce najbolje ffiO'Ci da Jooriste, Pri tom rZene imaju pra~o, na osnovu svog iskustva i znq.nja, na- isti auto-ritet''·i imaju ista· prava '!l ipOgledu napredovanja i zauzi.:. manja visih funkcija (III/12). U Kcmvencijo fbr. 81) o ilruspe!ociji lt'ada u ,;.,dJootrlliii o tr1g>o•vini .usvojeno~ 1-947 g. izriCito se odreduje '(cl. 8) da i IZene m<>gu da budu inspektori rruda, a ukoliko se p<>krul:e potrebnim da se organizuje sffedjalna sluZba inspekcije, za tu sl111Zbu 1IDeba da se UJstanove ~eeijallrnli mspekbQII'[, ;cJdJnoono ilru;ipeiktoir" ke. U Preporuci {hr. 81) usvojenoj na i.<ltom zasedanju, a koja dopunjuje konvenciju, u delu .koji .govori o obavezi inspekcija rada da redovno" objavijuju·izveStaje o radu, izriCito se predvida da se 01Zn115uje 1i hro~ zenskih inspe'ktora {IV-9).179 Ovde 5e m&e !POmenutl i Prepe>nuka; ~. 26) 0 zrul:titi zena i devojaka - emigranata na_ brodovima (1926), kojom se preporueuje da se na ·brodu, kojim putuju devojke ispod 15 godina bez pratnje, po.stavi jedna za to kvalifiko:vana \Zena koja Ce se, baviti iskljuCivo ukazivaD.jem poma.Ci tim mladi!l1deVJojimama.1811 Strucno osposob!javanje zena ilreti:rano je na MKR 193Q g., u okviru opste prc>blematike struenog osp6.s<>bljavanja, sto je dove!o do usvajanja Pr~poruke ~x. 57) o struenom osposo- · bljavanj_u. U ve~ !Zenruna u preparruoi se dZJ:rdlOiltJ'o naV!o.dll da trudbenici oba pola treba da imaju jedna.ko pravo pristupa u sve ustfmove za struma i tehniCko osposolbljavanje, sa izuzetkom da .se :Zene ne orijenti~u na p,o~love ko1ji im Se, z\bog iitetno•ti po :"dravJj,e, ':<aJbranj1u;ju. Sean ,taga, n"!Pominje se da Vidd: BIT: op. cit., str. 74-81, odn. sir. 76, 726-736, ochi. 7~8 i str. 737-741}, '000. 739. Prevod konvencije vidi: dr. R. PeSiC: op. cit., str. 156-173. NaSa zemlja ratifikovala je Konvenciju br. 81 15 juna 1955 god. tao V1di:. BIT: op. Cit., str. 10·8. 1 9 7 72 . za prof-esije k.ojima .se :Zene posvecuJu u veCem broj~ treba <>beihedihl -dovol}al!l broj ..trucrnh i tehniClcih slwla, p:rii ,(!emu se mls.!i i na domacmske .Sil<O'le. tOdelj-aik IV, 1""· 10 - 1 o 2.) Medutim, treba podvuCi da ista preporuka, u istom odeljku, preporuCuje da· u programima Skala za struCn.o obrazovanjetreba da s·e predvide i Casavi iz domaCinstva, kak:a bi mladi radnici (oha pola), bilo obavezno bilo fakultativno, mogli da iih poseCudru. (Isbi •odeljak ikao gore, ;ba!C. 912.) Na6z11d, u Osboj preproruoi .se navodd d.a ldoa oba pola, ~ada ·su· .p<01se6ivatla il;;.te Skole i kurseve, treba da imaju j-ednak.a prava da stiCu diplame po l'lavrsElhl<ru obuke. COdeiljak V1'l, t"c. 16/3.)181 JoS: u jednom instrumentu lVIlOR-a, koji govori o struCnam ospos01bljavanju, posveCuje 15e pruZnja tZen·ama. Taka Preparukom ~r. 101) '0 sti'U'CnO!ffi ospol'lolbil.javanjru u poljopr".iv.redii, usvojenom 1956 wod., ·olbraCa 1se p,a1Znrta Vlladama, da treJba pir'edvtdeti OOlo Skoole bilo spe_o:tjalne .sekdije, 'k.rode Ce hilti dostupne Ucima dba pola i gde Ce se nastava vrSiti za po}edine grane pOI!joprivrrede {t. 12 -a a h). Zanirr:n:ljdvo j,e tako,de d<1 se, u preporuci podvlaa da u svim stepenima s_truCnog osposobljavanja u priVredi vaina uloga pripada, po-red ostalih, i ~enskim organizacijama, k-oje trerba po·tsticati da se aktivno interesuju za usavr.Savanje tog'., struCnog osposo'bljavanja (IV - t. 31)18' U tri instri.unenta MO~a, kaji tretiraju problematiku zapoSliavanja, takode se o1braCa paZrija Zenama, u pos-ebnim odredbama. U Preporuci (hr. 45) o nezaposlenosti mladih lg,wdi, 1935., :PII'"iPOII'UCuj,e se d1a 'l! cen!lrlima ikaja se "'])ecijaJ'"c> organizuju za mlade devojke :Persqnal treba da ibude sastavJj,en pirvenstveno od ,ena (t. 30-32). Isto t11lw pold~laci se da · u centralnom savetu, koji vrS.i kontrolu nad svim ~centrirn·a za zapoSljavanje, medu pretstavnicima 'Zainteresovanih ·organimolija treba da bude ,i zena -~t. 32).'" AutentiCan tekst vidi: BIT: op. cit., 'Str. 485 i 48-7. AutentiCan tekst Preporuke (br. 101) vidi: ILO, International Labour Conference, Record of Proceedings, Geneva, 1956, s-tr. 761-777. t88 AutOOtiCan tekst vidi BIT: C01tv~tions et Recommanda.ti-ons, str. 336---343. 181 182 73: �U Preporuci (br. 83) o organizaciji slu~be ~aposljavanja. · {1948 g.) V1fada:ma. se preporuCrud·e da, <tLlmlilloo i<> to rpotrebno, preduzmu, izmedu ostalog, i mere u cilju stvaranj a odgovarajuCeg sistema za zapo~'ljavanje Zena -obzirom na njihove kvaJifikacije i fizicke mogucnosti (t. 4/c). Sem toga, preporueuje · Se da se sluZl;>a zapoSljavanja treba da uzdrZi prilikom upuCi-van.ia, odnosno wi}entacije :radn:tk:•a na rl.zv.esne poiS1otV·e od ibilo kakvih d:skriminaciJa :koje se, pored ostalog, osniva!ju i na razlioi pola (IV 12/).184 Ustvari, u tOfV!Oj preporntllci filan:DJO rse ponavlj.il ![)[rdnd~p· ~ razen u Preporuci G>r. 71) usvojenoj na zase~anju 1944 g. u FiladeJfiji, koja se odnosi na organizacijU zapo-Sljavanja u ·prelasku ad ratne na mirnodopsku privredu. -Ta · preporuka (t. IX prinmpijelna crmce1a) preparucuje da se ponwnn uklju·Civanj e. Zena .i -muSkaa-aca vrSi pr-em•a1 njU!hovim indivli.dualm.im sposobnos!J1ma, iskrustvu :i. ,struCn01s1:ti.. Prd tom, nagla•Sava se, -treha preduzetd m·ere da .se pred uzeCa potst.~Ou da Q<dred'Uliru nadniee bez '0ib21ira na poll Ova se •odredlha ponavl}a detalini;.e u delu koji iclaze metod~> .primene princiipijelnih nacela (cl. 36, 37 i' 38), .gde 1se poonin'€- i po·tre-ba da se u ,grranama li ;poslo·vima ko.ji 1su pre•teZ.no Zen~lkd I"t&cH rna :p·o•ddJzanjru 'SitatuJsa ,triJh profesija i •P·oho•1j•Sarvanju us1ova :rad8.·. 185 · PaZn1u vladama na Zem,g~ke l!ladntoe dbraCa.rla j·e, do tada, .-s•arno Preporuka (b.f. 30) lk:::o1}a II'aJZrradiui e odinom·o- na·dmYUniuie -Konvenci.ju (hr. 26) o metodima utvrdivanja minimalne na-. dn..Lce, UJSVlO'i•ena joS 1928 .g. Ta pr~pro•ruka UPD'Z!Oriu.je da 1Jreba ·nar-oCito obratiti paZnju .utvl!'divanju minimah11ih nadnica ·i.l -onim industrijama ili delovi~a industrija u kojima su obi·Cno zaposlene zene (Jt'r.!l. . . Vazno je podvu6i d~ Preporuka br. 30 (u poslednj.Bm delu "B) izri'Cito poziva vlade da obrate paZnju na primenu principa o jBdnak-om nagradivamju predvidenom u c!. 41 Ustava MOR-a. Sem toga, .u ovoj preporuci se tako.Q;e izriCito istiCe· da u indu~trijam•a, odnms111o delovfuna induSJtrdj.e, g;de_ su u veCern br,o,ju 184 AutentiCn.i tekst Preporuke br. 83 vidi: Elf: Conventions .et Recommandatio-ns, str. 802-804. 185 Ibidem, str. 594 i str. 602-603. '74 2 apos1e'lle Zerne, u oirganima kodd .odredu:ju nardnitCe treba da . budu prets.tavljene i Zene. 186 ]\/[ada je nacelo »jednaka plata za jednak rad« bilo predvidenn preambulom Ustava MOR-a, 1919 g., ipak je trebalo ·da prode trideset gci-dina, pa di:t razmatranje jednakog nagradivan'ja m~karaca .i ,zena bude postavl}eno ka10 .sam•o.stalno pitanje na dnevni fed Medunarodne konferencije rada.187 Tek 1951 gordine Medunarodna konferencija rada usvoji1a je dva instrumenta - Konvenc'ju (br. 100) i Preporuku :(br. 90) o jedna.k·osti nagradivanja 111uSke i Zenske radne snage .z,a ·r'a.d j.ec1nake w-ednosbi. Ko.nrv-encij.om, Oije su odr-edi~e vrlo uopSteno ti. nec1o'Voljno preoizno .formulrtSane, drZave-Crlanl·-ce se ,obavezuju da pots-tliCu d. ooigurraju pricrne-na p:r'inoipa _j"ednakog nagradivanja mu.§ke i Zenske ·radne snage za rad jednake vrednosti putem n·acionalnog zakonodavstva, odno.sno putem sistema ustanovl}enih u pojedinim d!'IZavam.a z.a odred·i1vanje nagradiivan.ja, Hi putern. k•oJe-IDtrivnih ugov-ora, odnosno kombinacij om svih ovih ·mer a (CL 2). Sem toga drZave su duZne da potstiCu, radi lakSe primene navedene odredbe klonvenoije, rad na ·objekltivnom procenjtivanju parj,edi-nih )):zaposlenja na ba2'li poslciva k.oje- obuhvataju«. Metode, k.ojli <:.e se primenjivati u tim procenjivanjima, treba da utvrduju Hi nadleZne Vila1std. ili strane koj e sldapaju ·k:ol~krbivne ugovo:re Vidi: BIT: op. cit.,. str. 144. Jednako nagradivanje Zena i muSkaraca stavljen•o je ~a dnevni red Medunarodne konferencije rad"a kao posledica ~reti-:­ ranja ovog pitanja u okviru Ekonomsko-so-cijalnog saveta (EC<YSOC) Ujedinjenih n.acija i Komisije z.a status Zene, a_ na predlo-g svetske sindikalne federacije, I5:oja je zahtevala ad -ECOSOC-a da stavi oV'o pitanje na dnevni red. ECOSOC je avo pitanje razmatrao na svom Sestom zas·edanju 1948 g. i uputio poziv MO~-u da razmotri to pitanje.· Kratak .p-regled istorijata postavljanja na dnevni red tog pitanja ·vidi: NU: Rapport du Conseil Economique .et Socia~ d l' AssembMe Generate, Geneve 1948 str. 44-45;. UN:. ECOSOC, Official records, Supplement No - Report of the Se·cond session of the Comission on the Status_of Women, Lake Suc-cess-New-York, 1949, str. 10 i 11. 0 tome, a naroCito o socijalnim sluibama u- vezi sa Zenskim radom, i jednakim nagradivanjem, vidi t~J,.ode: B1T: F:na 1it€ de rern.un€ra1:1.on entre la ma~n d'oenvre masculine et la main d'oeuvre f€minine pour un travail de valeur €gale, Rapport V/~, Geneve, 1g,49, str. 126-130. 186 187 75 �3). V· cilju rprovodenja ovih odredaba drl:ave .su duzne da ~araduju sa odgovarajuCim -organizacijama radnika i poslOdavaca ~cl. 4). · fueporuka ·~r. 90), :I<oja dorpun(juje l<oovenciju, pO'Ziiva dirZave ·ClaniJCe da pri 1prirneni odredaba konvencij.e naroCi'to ~ provedu princip jednakog nagracEvanja u slu:ZJbama i organim.a centralne federalne i lokalne javne administracije (t. 1), zatim u indu.striji i shWbama u kojima drZava odreduje minimalne. nadnice, d u dJndurstii'idti ~ predure6im,a koja s.u svojdiila ·illi podJ.e- ~cl. Zu k•ontroH V 1lastti, ·k·ao i 111.a posJJo'Vtiuna koji se vr'Se na ·osno:Vu ugovora sa nekim organom vlasti (t. 2). Sem toga, ako slstem nagradiivanja u jednoj zemljd to dozvoljava, 10pSta .prianrena principa jednakog nagradivanja treba O.a se osigura .puteril. zalkonskih odredbi, "lkojima treba dati narociti publicitet (t. 3). Od na[',oCitog je•zna•Caja Sto se u prreporuci, u ldaljem tekisrbu, pr·edwdajlll mere l<ood·e dr:Zave treba da !P1""<1UJZmu za poveCanje uCinka rada Zena, a u cilju lak.S:e primene principa jednakog nagradivanja. Kao takve m·ere smatraju se: jednake, ola~ice u sluZibi iZJbora zanimanja (profesionalne orijentacije}1 strucnog osposobljavanja i zapoSljavanja i propaganda tih m·era medu ~adnicama; mtanovljenje s:ooijalnih slUJZbi koje olakSa.vaju usJove ·Zivota zaposlenih ljudi, a posebno slu:Zhi u korist ·Zena sa porod;•Cnim obavezama, uz finansiranJe tih sJUZJbd &edstvrl.ma liz jaVndh :fiondova, ~EL :iz fondova rsro,oija1no'g oolgwranja, Hi dJz dndlustr]sk:ih fondova odnomo fondoVla preduzeca, natmenj.enlirh tilm 1slmbama (lllk<>lll<o se radii o ovim poslednjim fond.ovima u kOje uplaCuju i radnici, uplate moraju biti jednake bez ohzira na pol); potsticanje zena i muskaraca da se Zap~·Sl~ju na jednakim poslovima i da se osposo?Ijavaju za Jednaka zanimanja, .sem onih koja su na-cionalnim : med1,lnarodnim odr,;dhama proglaSena kao Stetna po zdravlje zena. Sem toga1 drzave treba da utiCu ..na javno miSli-enie, pwtem ~l'apag~nde ·o pob-~bi da •se pro'V1odi 'Pl'indi)Y j•edtnail<og nagrad1v~ma 1 da preduzimaju s.tud:je i ispitivanja iz te -dbla-' sti u ciliu br.Ze primene tag principa. 188 188 Vidi: BIT: Conjerence inte?"national clu. travail, XXXIV session, Compte rendu des travaux, Geneve, 1952, str. 681-693. 0 toku konfwenciie vidi tafkode: Milan Slani: TridesPt?':etvrta Jltreclu· na?"odn.a 76 konjerencija rada, »Sindikatk br. 8, 1951, str. 60-61. Ovde treba dodati. da je na 39-tom l'lasedanju, 1956 godine, usVlojena rezO'luoija •o ulkidanju ct;;skr-imin"'cdije ': yogledu n~­ gradivanja koja se osniva na polu. ov:om rezoluciJOm po~1va~u .se v!ade da ratifikuju Konvenciju o jednakom nagralllvan~u i .da nastoje d1a 'Se primenjuje p1I'incip jednakog nag~radivanJa, a od Ad.miln.i6tra1tivnog _ save-ta' ISe z~hteva da pozove generalnag direktora BIT-a da na~tavi sa komparati~im praC~jem postojecih razlika u plata;na ~ako u zemljama ~de je pr1zna: prinoip jednakog l!lagradlivao;Ja, tako i '11 zemi!Janna gde taJ princip nije priznat. 189 · Posebna paZnja obraCa se :Zenama u joS jednom instrumentlll MOR-a, novijeg datuma. To je Preporlllka hr. 102 ,o <mclija•lnim s!uibatma, usvogena takode .na •lOasedam.ju MKR-<a, 1956 g. u delu, koji g.ovori o sr~dstvima za odmor, pominje .se da radnicima ikoji stalno rade stojeCi treba £?mO-guCiti da rpovremeno .sednu da hi se ·odrnorili, a da sedi.Sta treba naroCito predvideti kad su u pitanju ·zene (i mladi radnici). Sem to.g~, upo~orava ISe da d'VIO'l'arne koj-e ·sh.UZ-e 121a ,odimor, lkad su u p!i190 ·tanju Zene, treba podesiti potrebama radnica. Regulisanje zaStite materinstva, odnosno za Sti£e :z~posl~~ih Zena za vreme porodaja bilo je stavljeno na dnevnr red JOS prvo,g zasedanja Medunarodne ·organizacije ::ada -. oktobranovembra 1919 go.dine u VaSilngtonu. Tada Je •UJS'V'O'Jen" !oonvemcij.a rpod nazivonn :K;cmvenoilja ~""· 3) o rzapOOIJdavrunlilll Z<ma 1 • pre i p•o.sl~ porodalj a. Konvencija se odno.si na . sve Zene bez obzua n~ starost, narodnost 1 braCno stanje {Cl. 2) z.aposlene u industriskim i trgovaCkim preduzeChna,_ pri .Ceinu .se u industriju ubra:jaju svi rudnici i saobracaj (bez vazdoonog, koji u to doba - 1919 godine nije joS bio razvijen te nije ni. :bilo potrebe ~a ~e ~o­ minje) kao· i gradevinarstvo. Ipak, ostavlja se nacwnalnrm vlastima da {)drede granicu izwedu industrije i tr-g.ovk?-e s jedne strane i poljorprivrede s drll@e strane ~cL 1).. Ka·o sto je 1 Prevod Konvencije br. 100 V'idi u pomenutoj zbirci: Medunarodne konvencije rada, str. -193-197. NaSa zemlja ·rati.fikovala je Konvenciju br. 100 3') aprila 1952 godine. 189 Vidi: International Labour Conference, Third Ninth Sessioo, Record of Proceedings, Genev~, 1{:J56-,_ str. 757. uo Ibidem, str. 776-:-789. 77 �s1u0aj s~{veitikom ve6inom lmrnvencij3., ni ova ~e ne 101dno1Si na: tzv. porodiCna . p.reduzeCa, tj. na preduzeC:a u kojim.a su zs:tposleni sa~o CJ.anovi_ »jedne iste porodice<<. ZaStita obuhvata zabranu rada Zena (»ne mo.Ze raditd«)i 6 nedelja posle porodaja i moguCnost da zena prekin.e rad. 6 nedelja pre porodaja. Ovo pravo,zainteresovane Zene m.ogu. koristifi na osnovu· lekarskag uverenja koj"im se predvid:a. pribli.Zni datum parodaja. · Zi weme ZlaStl6enog peuf.•oda Zeni &e daje !plreVO na naikma-· du umesta plate, Oiju VI~ ·<>direduje dirzava, a kana treba da bude dovoljJ!a za izdr.Zavanje majke i deteta >;U dolbriin. higijenskim uslovima«. VaZna je odredba .po kojoj nikakva gre8ka habke •ild ]$'kara, u predvida>l1(ju d"turna nooluipanj a.. porodaja, ne m-o:Ze da ni.Sti pravo .Zene na naknadu u periodu. otsustvovanja pre p-Orodaja. · Nakllada umesto plate za period dok Zena ne radi, treba da se isplaCuje iz javnih fondova ili i.z fonda sodjalnog osi.gtiranja, Cinie je indirektno reCeno da naknada ne m·oZe ici. na. teret pasladavca. Ovim se htelo .<>bezbediti zene ad negativniii:L pasledica zastite, j.er je prakSa pakazala da isp!ata naknade na teret p:o,s.IIQidavca .:zm.art:mo 10te!Zava tZaJpos1en}e Zena Jili ima. za posledicu davanje ·otkaza .Cim se trudnoC:a manifestuje. ZaStita majke obuhvata i .p-eriod dojenja. Konvencija, naime,.odreduje da se majci koja sama doji dete m·ora o·moguC.itl dojenje time Sto Ce joj se u toku rada odobriti »dva odmora«. od po pola sata. KonVencija, med:utim, ne predvida da ti. · odmori-treba da budu plaCeni kao da se rad obavlja normalno. Konvencija-obezbeduje Zenu, bar u tom zaStiCenom periodu. pre i posle porotmja, od moguC:no.sti .da ost8.ne bez zaposlenjat time Sto izriCito propisuje ('Cl. 4) da Ce se otkaz u tom periodu smatrati niStavnim kao i u sluCaju kad vbog bolesti, koia jenastupila kao ·posledid. porodaia, Zena niie ~P·osobna da nastavi posao poole isteka •aodredenog ·6-nedeiljna.g roka. Pri tom ostaVtlja ·nacilionalnom zako.n-ordavstvu da odrerdri mak.sima.Itn..i :rok tra.jarij.a zaStite zaposlenja u ~aikwfun S!'uCa;j<e·vtirna. 191 _ 191 OpSi-rnije vidi: Societe de Nations: Conference internati.;.. nale du tTavail, premiere session annuelle - Comptes · rendus -_., Washington, 1919, str. '185, kao ~: BIT: Statut legal des Travaitleuses, str. 16--19. 78 Pitanje zaStite mai.erinstva ponovo je· razmatrano na zasedanju MOR-a 1921 godine, kada je usvajena Preparuka (br. 12) o za5ti>bi :m"terlinstva (po]dop,llivreda).192 Preporukam se prep~o:ruCuJe dd:avama-Olanicam.a da pl!"edU!ZJillu mere~­ kojima Ce se -osigurati Zenama zaposlenim u "pol'joprivredi izvesna zaStita pre i po~le porodaja, sliCna onoj kak.o je regulisana odred!bama K9nvencije hr. 3. Kao Sto,.se vW, kad su u pitanju poljoprivfedni radnici, norme nisu striktno odredene, jer &e s:rnatralo-, a i damas se joS smatra, da te norme mogu da hudu niZe. Vremenom se pokazala· potreba da rSe i K:onvencija .o· zaSititi m·a1w1rustVla ....:...- kao d neke diDuge konv·enaiij-et narOCdfto 'O!n:e Sbosu usvojene prvlih gad1na po&tajanja MOR-a - revidlira, ,abzirom na ruov,onas1.a.le prilik.e i nap.redovanje ,shva..talllja u p-ravcu. Nova revri.diTam.a iklonvencija usrv.ojena je na· 3.5 zasedanju MKR"a, 1952 ,god!ine, pod ;naziVIam Kanven<>ija (br. 103} a 'zaStiti mateOO.s>tva (revidirana 1952). Konvencija je dapunj-ena Pll'le~~o~~om (jbr. 95) o za.Sbiti o:naterdn.srt\na, WS'Viojen:om na d!stoj' .klonferencijU 93 t<?m AutentiCni tekst konvencije vidi:· BIT: Conventions et Recommandations, str. 13-16, odnostlo: .Code iThternationale du tTavail, Geneve, 1951, vol. I, str. 395-398, cl. 450-453. Pored ave kon..: vencije vidi: !dr. R. PeSiC: op. cit.~ str; 31-33. 192 AutentiCni tekst vi-di: BIT: Conventions et Recommandations, str. 46, kao i u citiran'om kodeksu rada, art. 854, str. 399, gde se upuCuje i na. ostale tekstove u vezi sa prethodnim tretiranjem. tog pitanja. 19 3 Predlog za reviziju konvencije podnele su 1947 g. vlade SAD, Francuske, Belgije i Indije, a povodom podnOSenja vladama nacrta redovnog desetogodiSrijeg izveStaj.a o primeni Konvencije br. 3 iz 1919 g. Stanje naciona1n'ili zakonodaVstavl(l u pogledu po-· rodiljskog dopusta 1951 ·godine bilO je sledeCe: 21) drZava davalo· je dopust od 12 ·nedelja, 35 drZava je zabranjivalo otpuStanje za vreme por. dopusta, a 40 drZava davalo je naknadu za platu. OpSirnije vidi: BIT: Revision de la Convention su.r la protection de· la maternit€. 1919 (No. 3) - Rapport VII, Geneve, 1952 .. 0 toku konferencije vidi bliZe: BIT: Conterence international du. .travail - XXX session. Compte rendu des travaux, Geneve, 1953, str. 356-3,63; 367-375; i 430-431. �Rev!iclil>ama .Koovencija {br. 103) o zasbitli matooinswa ;pro§i.ruje zaStitu, Sto se v1d'i iz samog nazdva konvencije~ Za <ra;zJilktu •od.Prv•<>bitne Koovemcije (br. 3), ova •lrommnc:ida se odnos1 na sve zene u .radnom odnosu (Cl. 1), ali ipak se drZavarna ostavlja moguCnost izu-zimanja od za.Stite, uz odredenu proceduru (obrazloZenu izjavu koja se prila.Ze uz ratifikaciju, kao i poseban izve.Staj uz redovne g.odiSnje izveStaje o primeni ratifikovane konvencije) i to: izvesnih kategotija Zena za. . ~oslenih na neindustriskim poslovima, u kuCnom radu (travail A dorrricd:le), u j:wrnJoi!I.Slkiom saohrarCaju, za1lim kuCne posluge, kao i poljoprivredmh radnica, sem onih na plantazama (cl. 7). Ova konvencija uvodi termi-n »porodiljsk,o otsustvo<< (odmor) koje se garantuje u trajanju od najmanje ukupno 12 nedelja. DrrtZavama-ClfnicaUna ootavlja .se da odre"de dllllZinu obaveznog perioda s tim da nn ipak, posle porodaja, ne maZe biti kraCi ad 6 nedelja. Ka.o i ranija konvencija, i ova izdC:ito predvida da se zeni u slucaju da porodaj nastupi posle predyi·denog datuma, ne sme taj de-a produZenog pretpor-odajnog odmora oduzeti od odredenog posleporodajnog dopu;ta. Isto tako u slucaju holesti koja nastupi kao ·Posledica porod1ja Zena ima pr:avo n'a pro·du.:Zenj~ porodiljskog otsustva, s tim da maksimalno trajanje to.g produ:Zenja odreduje nadleZna: vlast .. Sto se tice slucaja bolesti koja nastupa kao posledica· grav:idlliteta, K=venolja b,-. 103 odrechlli•e da breba p<redvMebi m<>gUi(most da tSe <l'd<redi dUIZe tr,.j.altl{j e rpretpwodajnotg otsUIStva, a da ·ill:.cio,ailnii. !)lll'opilsd odrede malkisionalruu ,dJWzim,u. Dok je ranija konvencija davala za~.tiCenim Zen 'lma sarilo »pravo. -na besp~u lekarsku ili babiCk~ negu<<, dotle ov~ .konvencija detaljnije regul±Se .abim medidnske ·zaStite~ IzriCito se •odredinj·e 0M. 4) da :medillC:truska rpomoc (za8t>ta) rp:t'etpootav!Lja pretporodajuu pomOC, pom·oC za vreme pl)roda·j a i pomoC posle,. por.odaja Qd strane lekara ili diplomirane babice kBo i smeStaj u bolnicu, ako je to 1 potrebno. Pri tom predvida se slobodan i2lbor lekara kao i i2Jbor drZavne ili prh?atne bolm.ce. I naknada umesto plate je deta.ljaije regulisana. Osnovni zahtev j•e da naQonada brude tarkva da ormogu6uj.e odrZava.nje Zene i njenog -deteta .»u higije:nskim uslov_ima i na pristojnom 80- nivou«, Sto je ipak, kao f u ranijoj konvenciji, priliCno re!ativn(}. Medutill:n, trloolriko se nakn:>da, odnOO!l>(} davan.ja pruZaflu 1Jz fonda, oc1n0011Jo u Olkvillru iSOdj·alnog ·OISigura~.d a, ~nda moredru irn-O!Silbi najmanje 3/4 od pJ:ethodne zMade, na o~Sno­ vu koje se raCUna iznos davanja·. Iako se izriCito ne govori 0 moguCnosti da se davanje na:knade umesto plate uslovi, odnosno ograniCi radnim StaZom dli nekim drugim uslovon1, ipak se to indirektno pretpostavlja. Za Zene »koje ne mog.i pulagati pravo na ova primanja« konvencija predvida pravo na odredenu pomoC, -i.z &l:UlZbe .socd.jail!ne p1omoCi, prema• us1orv.i.tma koji se prop~suju za:::primanja iz tih _p::m1oCi. Konvencija izdCito odreduje da teret davfnja naknade u vreme porodiljsko.g otsustva ne sme pasti na poslodavca i da uplate za ta davanja ne smeju viSe teretiti p:eduzeCa koja zap-oSJ.javaju veCi broj Z~na. Pauze za .dlojenje se izrioCilto ·predvdldaju, ald se ,ostcwlj.a nacionalnom zakonodavstvu da odredi njihov br6j i du.Zinu trajanja. Prekidi za dojenje moraju biti plaCeni -i uraCunati u trajanje posla. Uk-oliko ov'o .p~tailje ne reguliSe nacionalno zakonodavstvo, nego se, na osnovu propisa, to regttlisanje ostavlja kolektivnom ugovoru, onda uslovi s tim u vezi m-ciraju biti odredeni prema odgov8.rajuCem kolektivnom ugoyoru (ci. 5). Za.Stita- zap.OISlenja gal!'antuje ee, i OV{}iffi konvencijom ka-o i on.am-ranrl.j1om, trlrrne :Sbo IS-e odreClluj€ da Ce iSle sma.rtrati pl!'lortivzakonitlm svaki otkaz u toku porodiljskog dorpusta, kao 1 otkaz sa rokom koji bi pao u vreme kori:SCe"nja porodiljskog -etsUIStva •fM. 6) . SmatrajuCi da je za efikasnu .zaStitu materi-nstva porrebno predilzeti joS neke mere, a poSto nije mogJa da se postigne saglasnost da te mere· udu u odredbe Konvencije br. 103,. Medunarodna konferencija rada je usvojila na istom zasedanju i Preporuku CJ>r. 95) l<ojtom se dtr-zavarm...,clammcam& prrei[liO'l'UWje da, sv-oje zakonodavstvo proSire sled€Cim merama: Porodiljski dopust bi trebalo, aka je to mo.guCe, proSidti na ukupno 14 nedelja. Sem toga, kontrolrui organ.i trebalo bi 6 Zena u radnom odnosu 81 �da budu mrlasteni da dozvoljavaju produzenje pretporoaajnog !i. pmsJeporndajnog ·otsustva u svim stluCajevini·a kad je u pita- nju zdravlje majke -iii deteta - naroCito u abnormalnim sluCaj evima -- i preko onaga Sto predvidaju propisi naciop.alnog zakonodavstva. Poroditljrska potpo.ra, odmosno nalknada z;a vrem·e k'o['.j,S,C.ernja poro,diJ.j'rSk.Dg obsustva, trebalo bi, aiillo je mo~Ce, d:=t !i:zm~o,si 100°/o ad zarade koja se uzima u obzir priHkom olbraCuna potpore. Z·c1rai'V!Sftvoo•a zaJStita trebaJa hi da se proS~ri ri na p·e111i·od vanporodiljskog otsmtva, tirn•e S'to •bi •ocrfioguCayaJa po'bpunu medicinsku zaS'bitu - ne-gu zuba, koriSCenje laboratorija, kuCne lekarr:ske i_JIDIS•ete -:""i sl. - u svemu •Dnom ·Slto ima za chlj oCuvanje i pob-oljSanfe zdravlja Zene i njenu sposobnost za rad. Sem toga. prumecuje Be da bi z;drawtveni ·o,gani treballi da posvete paZniu i propagandi, kako b1 zainteresovane Zene. koristi!'e postojeCe medicinske ustan.ove. Najzad, p-reporuCuje se i davanje potpora u naturi iii novcu, bilo prilikom porodaja bHo u t.:oku d{)fenja. ·Pauze za dole.nie trebatlo bi, prema rpreporud, obeiZiheddJtd u ukupnom tra;anitt -od najmanie jedan d po, Cas za v·rerne .radnorg dana, rs tdm da, na mrn·ov.u lekwS!kio~ uve~ renja, mogu biti dozvoljene modifikacije u pogledu trajanja i broja prekida. Dojenje i nega male dece .trebalo hi da budu obe~bedeni p'Uitem uredaja van ·pre.:luze-Ca, a ti bd urreqa;i trebali da bUJdu plaCeni ii!Ji bar tS!\.llbv·emciro'niran.i od ·str.an•e kolektiva illi u okVJiru sd1steina obcwe~ .s•ocijal.nog olS\i:gurraillia. Oprerrn!U uredaja:, hig:iien.slke usLove, kvaliDikaeije •O.srohlja Jr.a·o i kontr01lu nad r-.adom ur-eda:ja ·zci dojen}e 1i negu deteta, ·trebal.O bi da rpro1p.i:Su nad!le.Zne vlra1.sti. Zastitu_zaposlenja trebalo bi ohezbediti od dana kad je _lekarskim uverenjem poslodavac ohaveSten o trudno.Ci Zene, s tim da se za.Stitni period produZi bar jo·S mesec dana nakon isteka IiCYka porod:iljsltlog dcipu&ta. Pr.i bam se uzMna U: ohz.ir da otpust moZe ipak UlS\lediti zbog te.Ske kr1vke Zene, prersltani ka rada preduzeCa · ili isteka ugovora o radu, pri ~~mu se 82 smatra pozelj"'ittn konsul~e>van}e fa!b'l'LCkog komfuteta.'" tJ zaStitu ·zaposlenja ubraja .se ovde i pravo 'Zene da joj se period porodilj.skog dopusta uraCur~:ava u ra,dn~ staZ i piava vezana :Z?taj staz, kao i pravo da se po .povratku sa porodiljskog do.,. pusta ponovo zai)crsli na .svom dot'adaS:njem ili sliCnom rad~ ncim mestu, koj e se plaCa po istoj tarifi. · Posebno ploglav1je u preporuci pretstavljaju odredlbe za koj a :se .smarbra da b~ tih naeiioiilalna ·zalktoal'OdaV1s'bva .treba.J.a da predv·ide u cilju zaStite zdravlja Zena za vreme materin.stva. Ovd-e na pryo mesto dolazi apsolutna- zabrana nnCnog i pr~ko­ vremenog .rada kako _ trudnice, tako i za majke dojilje, :k.ao za i pravo na odgovarajuCe radno vreme i obezbedenje_ odmora. Na avo se riadovezuje zabrana rada - u toku trudnoCe, tri meseca posle porodaja i U toku dojenja - na poslovim_a opasnim po zdravlje ma:ike iii deteta, a me·du ovima nai'oCito: svaJkli te.Zak rad ·koji zahteva dizamje, vuCtt' ~ld gurc:inie teSkih predaneta 11i kOji zahteva ilzvanreda:n i neolbf.Can f:Lzd·.Oki .napro-r, r~evaju6i tu i r.adove ~koii se •orbavljaj.u u 'stbje6em staVu-~ radove ~oji zahtevaju .gpecrijalnl napoiT ·za od:rZavanje~ ravnote.;.. Ze; radove na tko.j.irma rSe upo·trehlj.avaju ma.rSri.ne Uroje 'vibri:raju. Zena koja radi, odnosno _--koja se zatekne na ·-takvim PO.:. slovi:fua, trebalo hi - da ima' pravo da bude preme.Stena· Ii.a drugi posao, koji neCe biti Stetan za njeno Stanje, s pravon) na ist~ platu koju je imala na ranijem poslu-. Pravo prerp.eS.ia~ ja na drugi posao tre}?alo hi da se odobrava, sem u pobroje~im sluCajevirn.a, na ~otsnovu lekai'ISikog uverenj.a da .i'e drortillCan posa,o Ste•tan biJo rza majikru, ibd:l·o -za de1te. 105 194 Ovo ustvari znaCi uvodenje jednog. novog faktora u za,Stitu prava zaposlenih ljudi __,.. fabri~kog komiteta ""- ustanove koja sve viSe ulazi u praksu kao oblik _saradnje poslodavca i radnika n_a re.Savanju socijalnih pitanja u okviru, preduzeC~. 195 AutentiCne tekstove Konvencije i ·Preporuke vidi u nave-' denom Compte rendu, Annexe XV, str. 600-672. Prevod Konven.,.. cije' (br. 103) i Preporuke (br. 95) vidi: !dr. R. PeSiC: op. cit., _str,. 232-238 i 242-244. Na-Sa zemlja ratifikovala je ovu. KonvencijU, 11 marta 1955 godine. 0 donoSenju te konvellcije vidi: Brank:;! SaviC: Konvencija o zaStiti materinstva, »Zena danas«,_ br. 9&, 19q2, str. 1. 6* 83 • �·. Cmjeni!C',. da su ltrlillJoge odre(jlbe naS!e mesta sam<> u preporuci a .ne d u klo•nrV'enoilji, ne izgleda u 1Joldlkloj mef\i •biltna. Kac1a bi ikOI!lvendja sadrzavala sve te odredl>e, ,tt> bi mog}<> da ima za poslecliicu !da, nastloja!Iljern pooiodavaca, a: pod njoihovim uticajem i nadle:Zn!ih organa vlasti, ne dade ,do ratifi_:.· l<rucije llo<>n'.'encti(je. 'IUme btl se <>teiialo da Ill nacioonamo zakonodavstvo udu Cak i one osnovne odredbe koje sadrZi konvencija. 196 ZaSttitu materinstva sadrZi izvesntm delom joS jedan ~nstru­ menat u medunarodnom kodeksu rada. Jedna moderna konvencija, svojevrsna i razliCita ad ostalih, Konvencija (br. 102) o minimalnoj normi sooijalnog <>bezbedenja (usvojena tak<>de na 35 zasedanju MK;R.-a 1952 g. ) .sadrzi jedan det> !Posvecen davanjima za sluCaj tn.a.terins:tva. Ova konvencija {u delu VIII, ffi. 46-52) obavezm;je drza;ve, kloje Ut&Vloje taj nj·ezin deo·, da svim Zenaina u radnom ·odnosu, a koje Cine !bar 50°/o Zena u radnom odnosu ili svima Zenama koje Cine 20°/o aktrlvnOg stanovntStva; 1ostgura Zld!ra'VIStvenu za~§hltu IZa vreane polf!ada-ja (lekar iilii baibka u .toku i poole p•orodaj a kao i l>oln~lfui sunei\taj, aJko je potrel>nol. I1redViida 1se taklo·de nakJnwda lla "~erne otsufu:t.o•sti zbog J>Ol'Odaja prema oiJJrede>ni!m skalama, ukJ!jueuj'llci porodH\ne pO>tipore (cl. 65 i 66). Za razJliku •Old pomenutih koanvenC"iria i 'p.reporuika, ovom ikioov-enci1mn, 111 vmi ISa m'a't€1l'ijalllliun obezhedenjem, p.redvti.deilla je mogu6ruost da se ta davanja usJ.ove <radnim "tazom ~cl. 51 i 52). 197 uo Ovim se ustvari dodiruje jedno od bitnih pitanja vezanih za rad i uspehe MOR-a, odnosno pitanje da 1i treba ·nastojati da Sto viSe detaljnih odf'maba ude u konvencije, Hi konvencije ograniCiti na osnovrie odredbe .prilikom .regulis-anja izvesnih materija. Ovo pitanj~ medutim, zahteva posebnu studiju i izlazi 'iz okvira ovoga rada. t97 Autenti~an tekst ove kanvendj,e vid'i u pomenutom Compte :rendue .sa 35 zasedanja MOR-8, Annexe XV, str. 618, 658. Ova konvencija i ove odredbe zahtevale bi Sire objaSnjenje koje, med.utim, nije bitno. za problem koji se tretira. Prevod Kqnvencije br. 102 vidi u pomenutoj zbirci: Mellu:narodne konvencije rada, str. 205231. NaSa zemlja ratifikovala je ovu konvenciju Codn. delove I, II, Ill, IV, V, VI,. VIII i X) 27 oktabra 1954 godine. Opsirnije o tod konvenciji vidi: Ratlro PeSiC: Ratifik.acija konvencije o minimatnoj normi socijalnog obezbellenja, »Socijalna politika«, br. 1, Prabiemi u· ve21i !Sa Zenrskdm tTadom d, •ma:,teTi!n&1Nom · cfudirnuti su i· na zasedrunju Mediunarodne k.olllferencli.i'e <t1ada j.UJIJ.a 1955 gocHrne, kad Sill, na predl101g delegata Ho[arudllje, USV!<>je'lle dve rezolucije: Rezoluoija o radu sa skraCenlim radnim vreme.:. nom i ·zapoSljavanju starijil"i :Zena kao i Rezolucija .Q radti :rri~j~ · ki kloje imaju ma[u de~u. Ovim reztollrucijama skreCe se paj iinja na po1Jr~l>u da .-e ]JIN!ti i pnoocava ta !pOOblemaJtllka zadeilno sa ':oaim.teres,otva~ ikm.Igoydtma ru ·ujedli!rij€1Il!im ·nadi.jani.~ i da se ta !Piltanj a eventuaJno ([)ostave na dnev'nli ;red jedriog od dJdru6ih zas-edanj.a MOR-'a.198 Od inteTesa za ra:mnatranje pro:blerrnafike. zrupotc;lem.ih zen·a i majki u okviru Med:unarodne prganizacije rada jesu i mate-· rijal[ sa sastan~a .eklsperata· za Zenskri rad, ·C1anowa do.plsnog komiteta Za Zenski rad Med:unarodnog biroa rada: Na sastankti u '1946 g~dini tretirano je viSe pitanja, uglavnom u vezi s~ problemima Z"!PO!lljavanja zena u periodu po5le Drugog svetskog rata;'" Na saste.nku 1951 godiine guav:n> predmet ral'l!Ila'-' 1;Danja bHo je pilltanje jedna'lmg nagraruvanja, odnJOsn<> mera koije ,treba preduozirrni:J.ti da -bi Se taj prin-Ciilp •la~e, brZ·e. i Sve-: stranije prim-en"io u praklsti. u zaikljll.llCcdma ,o .1:Jinn pitanjnma idCe IS€ ~cia je za. pooloZaj zap10slene rZene bith~R kva,1irfiloorvanost Zena i razgranata mreZa sOCiijalntih slu.ZM~ med.u kojdma je, za maj.ke, najv~a.Znija S!i.IDoka mreZa deCjlih ustamova. 20o N a po!Slednj€1lll 1S.astaillku eklS[lera•ta za Zen:sm.i r.ad O'C."lld~-: no.m novembra 1956 .godine, razmat~ana su pitanja ~ada ·s~ skra·Cenim .radn.ian vremenom; zaipoSJljaVIanja ·starijih · Zel!la; pro·fesi10naLne orijentaci}e . i ISitruCnog o~IO:sOibljavanja Ze:ria 1 ~s Yidi: ~nffu-ence :internationale du trava)l.l, trente huiti~me sess10n Gen,eve, 1955, Compte rendue des travaux, str. 483-484 i, 571-572 iii »Informations so~iales«, 1955, vol. XVI, No l-2, str.l33 199 OpS·irnije v~di: BIT: Reunion d'eXperts du Comite du BIT pour le travait f€minin 1 »Revue international du Travail« Geneve · 1946, vol. LIV, No. 3-4, str. 237-240. ' •· 200 • ,Vidi opS.irnije: BIT: Reunion d,experts en mati~re d-e tTa-·. va:tt des femmes, »Informations sociales« 1952 vol VII No 3, str. 92-96. · ' ·' ' ' · · ' · 1955, str. 36--41. 84 85 �kao. i iklom6enje tehn.iiOke pDI!no6i UN ru ~nec1ovoljJ:>c> IN!ZV'ijen:fui ~emllja'ma u eilju probo,IJ'Savanja uslorvar .rada i zapoSljaVacri.j'a ·zeiria. Sa sastacrlka de UlPUCen prozi.v Adminlstrativnom s'a\.Tetu Mediuri.a!ro•dnrog biflo,a_ rada da· nastavU tSa isptbirvanj em priOblem~ rada· Zena .sa skraCenim radnim wemenom ti zapoSljavanJa etaridili Zena,201 ida ta .dva pitanja postavd, u skoroj b\lducnooti, na dnevni red bilo op.Ste, bilo regionalnih konfere"ricija rada.· Se.m toga, p:reporuCeno ,je da: -s.e ,u progralnima tehntCk~ pomoCi · Mediuil.ar<>dne organizacij e · ~ada pooveti viSe pEtZri.je p:tablemima Zeooke radne snage, kako u Olk.viru pitanj:a radne snage uop.§te, taiko i omh pooebnih specificnlih za zaposlene ~ne. N.ajtzad, Administrativnom savetU je skrenuta pa:Znja da bi 1bilo opor1mno UJStano>Viti ·posebnu komisiju za zenski. tad, koja hi :'se sastajala svake dve godlne , lbavil.a . pi"oblematikom ·,.aposl~nith zena. U vezi sa ovlinl ·zakljuCkom na 40 rzaJSedanju MKR-a, 1957 gactine, dc;>llesena joe re!ZJolucilja ~ojom se nl!o1i Admini.istra.tiv.rui savet da usk~ra· ustanovi i sazove tripartitnu komisiju z·a rad Zena1 koja Ce .se baviti specifHr~nim problemima zaposlenih zena. 202 . Iz iilozen~g proiaJ!az'i, da je Medurnarodna o"ganillaoi.ja rarazmatrala uglavnO!Ill sva pitanja u vezi "a zenskrlm radoi!Il, a da j e b[ lma pita:nj a iz rte probiematike sta<V'lj alla na dnevni red medunacrnc1nithkonferencija r<>da, sto de c1ove1o, d<> regulisanja os,o·vnih pitanj,a u rob¥u konvenoija. Ostala pitanja ugia'V'll!am· ISU re:gull:ilsana rprepQ!rulkla.ma, Cime se dala &zvesna osnova za ,reSav3.nje· poj erdicih pitarnj·a· i za 1raZVlo(j 2ia.Srt&te Z"!POsiJ.eJrih zena 11"i!>ojec1lnim czemljama. d~ 201 Vidi opSirnije: BIT: Rapport de la reunion d'expeTts en ma~ tiere d'emploi des. femmes~ dokument G. B. 132/14/33, Geneve, 1956, str. 3=7 i 9 (Sapirografirano), kao i »lnfOO'mations. sociales«, 1957,. vol. XVII, No. 3, str. 104--109. 2 · 2 0 Diskusiju i originalni tekst re:tolucije Vtdi: Conference internationale du travail, Compte rendu provisior, No. 35, str. 566 -570. i BIT:· Rtsotutions adoptees par lei Co-nference internatio~ nal du travail d sa .40-ieme session, GeneVe, 1957, str. 2---3. 86 Komisija za polo.Zaj Zene Ekonomsko-socijalnog saveta Ujedinjenih ?J-acija i problematika zaposlenih Zena Sem u okviru Medunarodne organizacije rada, problematrl.ka poloZaja Zena razmatra se posle Drugo-g svetskog rata u ok!Vliru Ujed'injen.ih maoida, ddnosno u njenim organima. Za razhlknl od MOR-a, pitanja zapo,slemih ·Zena ne reguli.Su s-e putem ktonvenaija, pre.mda 1i Ujedimjene nadilje dJon-o:Sie QJIOjeddne konvenaije u vezi sa polioZajern Zena. 203 Razmatranj e problematike zaposlenih Zena vrSi se u okviru EklonDI!nsko~socij.alnug saveta {EOOSOC), owosno u njegovoj lmril.d:Siji za status -Zene. 2a4 2os Tako je 31 marta 1953 godine, usvojena Korivencija o poli.tiCkim pravima Zena, koja je pripremljena u Komisiji za st~tus Zene. (Vid.i: NU, Rapport de la Commission de. la condition de la . femme, sixieme session, supplement No. 6, New-York, 1952, str. 4-5.) Po ovoj konvenciji Zenama se, u smislu p!Ovelje Ujedinjenih nacija, odn. OpSte deklaracije o pravima .Coveka, priznaje aktivno i pasivno- pravo glasa na svim izborima (Cl. I i II) i p:f~-yo da b?-du -na svim javnim duZnostima i da ·vrse sve javne funkClJe pod JBd::-nakim uslovima kao i muSkarci (Cl. III). FNRJ ratifikovala je ovu konvenciju 1954 g. AutentiCni tekst i prevod vidi: »Sl. list FNRJ« br. 7/54, Dodatak. Druga konyEmcija pripremljena u Komisiji za· status Zene, a usvojena na zasedarl.ju Generalne skupStine, 29. I. 1957 god., jest Konvencija o drZavljanstvu udate Zene. Odredbe konvencije zahtevaju da se otkloni moguCnost promene dr.Zavljanstva Zene u vezi sa brakom po sili zakona. AutentiCni tekst vidi: UN: Resolutions Adopted by the General Assembly, O:fficia!l Records: Eleventh Session, Supplement No 17 (A) 3572, NeW York, 1957, str. 18-19. 20-1 Zadaci Komisije za status Zene, formulisani na drugom zasedanju ECOSOC-a, jesu: da ECOSOC-u podnosi preporuke i izveB"taje o po-litiCkim, ekonomskim i socijalnim pravima Zena kao i pravima na obrazovanje, da. bi se u praksi primenio princip po kome Zene i muSkarci treba da imaju jednaka prava; da radi na predlozima mera putem kojih Ce se provod.iti u Zivot pri;poruke; da formul'iSe prep0'!'11Jke ECOSOC-u o problemima koji zahtevaju hitnu odbranu prava .Zena i neposcr:ednu paZnju. U vezi s tim Ecosoc je zatraZio (na istom zasedanju) od Generalnog sekretara UN da se preduzmu mere za poilpuno i detaljno izuCavam.je zalk:OIJlodavstva koje se adnosi na status· Zena kao i praktiCne primene tog zakonodavstva. 87 �U2lilmaft;tCi za 'Osnov naCelo ravnopravnm;ti muSkataca i zena, proklamovano u preambuli Povelje Uj-edinjenih nacija (1945) i detaljnije nagl<tSeno u Op&toj deklaraciji o praviana Coveka (1948) 205, Kom:isija za status Zene na svim svOjim dosadasnj-im zasjedanjima stavljala je na dnevni red po{edina pitanja vezana za problematiku zaposlenih Zena i posebno za-Stite m·a.terinstva.206 Medu ciljevfuroa mda floolnri>sije za status •zene u socijalnoekc.xiwunoslmm podruCju., postav~ljenim na prvom zrus-edanjU:, februara 1947 -g., pominje se, pored ostalog, i spreCavanje di~ skrinri.nacij e Zena u oblasti rada u odnosu na platu, dopuste i dr. Nawcito se istice ,porbreba za rposebnom zaSUitom zena ob7Jirom na m.ate-rinstvo - prarvo na pla;Ceno otsustvo u sluCaju rpo:rodaja, olbezbedoojoe do;jffilja, 0\Sllivamje dojiliSta, ja;saJa, !leCjih vrtiJCa, 1dtilspanzcia. i sl. Izr1Ci.to ·se naglaSava i po·treba ·da se ustanovli sJc9tem socija1nog osigurenja Jooae .ce obuhvatri.ti spooija1no osdJguramje ·za sluCaj 'materinstV-a.207 U komisiji je zastupano 15 drZava-Clanica UN sa po jednini pretstavnikom, i to: po 5 dr.Zava· na Cetiri, tri i dve godine. op.; Sirnije vidi: UN: Report by the Economic and Social Council to the General Assembly, Supplement No. 2, Lake Success - New Yo11k, 1946, str. 36---1!7. Zasedahjima komisije prisustvuju i pretstavnici specijalizovanih agencija UN kao i pretstavnici nevladinih organizacija sg (konsultativnim) statusom »A« i »B«. 0 podeli nevladinih organizacija koje pri ECSOC-u imaju status »A«- ili »B« vidi: Osnovne Cinjenice o Ujedirijenim nacijama, Beograd, 1953, str. 14. Koje organizacije danas prisustvuju sa statusom »A« i »B« zasedanjima ECOSOC-a, odn. Komisija za status Z~ne,. vidi: UN: Commission on the Status of Women, Report on the Twelfth .Session, Supplement No 7, New ~k, 1958, st:r. 1 i 2. 205 Vidi: Povelja Ujedinjenih nacija i Statut Medunarodnog sudci pravde, Beograd, 1952, str. 1; OpSta deklaracija o pravima Coveka, Beograd, 1953, CL 2, 'Cl. 6, Cl. -16/1; CI. 2111 i 2; Cl. 23{2. 206 Kratak pregled razm.atranja p_oloZaja· Zena U okviru Uj.edi~ njen:ih nacija do kraja 1951 god. vidi: Ujedinjene nacije - struktura i rad, Beograd, 1952, str. 191-194. 207 Vidi op.Sirnije UN, ECOSOC: Report of the Commission on the_ Status of Women (first session) - Supplement No 2, Lake Success, New-York, 1947, str. ~0 i 11; vidi' tamode: NU: Rapport du Conseil Economique et Social d l' Assemble Generale~ supplement No 3, Geneve, 1948, 'Str. 44--45. 88 Problemat>ka zaposlenih ·zena tretira se uglavnom u redovnoj taCkii dnevmog rerdra -»eklolllJomslk.a ,prava _Zene«. Centralino pitanje u·-toj problematici,.koje s.e sve--viSe izdvaja kao posebna taCka dnevnog reda, je pravo Zena na jednaku platu za jednak tad. Gotovo na Svakom .zasedanju doneta je po jedna rezoluc!da u Vezd oo. 'birrn pttan.jecrn.208 Na .devetOilll zrusedanju je odluCenO da se stalno prati razvoj primene tog principa podr.Zavama kao i metodi koji se upotrebljavaju ~a njegovu primenu. Na desetom zasedanju {1956) doneta je rezolucija kojom se poziva generalmi sekretarr UN -da obezbedi, u ~Z:aijedlnici sa MOR-om, jednu publikaoiju o metodama primene odredhi 209 Konvencije MOR-a br. 100 IO· Jedm.ak10·m nagrad:iV1anju. Na jedanaestom 'zasedanju 'takode je doneta re:wlucija kojom se tram od vlada Ol:mica UN da ratifikuju .KOI!lvencij'll br. 100 i 2os Godine 1948 i 1949 pitanje jednakog nagradivanja bilo je tretiran•o kao posebno pitanje (Section III) na zasedanj·ima E~s>­ SOC-a j,er je Svetska sindikalna federacija ~direktno -predlozlla da se io pitanje stavi na dnevni red. GOOine 1951, 1952, 1954, 1955, 1956 i 1957 pitanje )}jednake pl.ate za jedna~ ..rad« tretira ~e u ECOSOC-u u okviru razmatran]a rada KomiStJe za status zene. Vidi: NU: Rapport du Conseit Economique et Sociale_ d !' Assembtee Generale, No. 3 (A) 625, Geneve, 1948, str. 46-47; No 3 (A) 972 New York, 1949, str. 61--U2; (A) 1884, Geneve, 1951, str. 132-133; No 3 (A) 2172, New Y'ork, 1952, str. 954; 3 (A) 2&86 New York, 1954, str. 113 No 3 (A\ 2943 New York, 1955, str. 94, i No 3 (A) 3154, New York, 1956, str. 70, 71. Vidi takode: NU: Commission de la condition de la femme, Rapport sur la neuvh?me session, SUIDplement No. 2 Ne:v-Yoll"'~, 1955, str .. 7 i 21. Zanimljiva je primedb~ pretstavmce. yehke Br~­ tanije prilikom uzdrZavanja od glasan]~ za ;ez?IU~JU. Ona Je izjaV'ila da njena vlada, )}iako svesna da ]e trazen]'e ]-ednake plate za jednak: rad osnovno u poslednj-im .godi~am.a n.e ~oZe, zb~g finansiskih i ekon1omskih razloga, da pnmem taJ pnnc1p na sva]e sop.stvene Cinovnike«. (Vidi: NU: Commisson de ta condition de ra femme. Rapport sur ta cinani€me session. SU~PP!ement No 10, New-York, 1951, str. 10. Isto tako- VTedan je pomena i podatak koji je pretstavnica Sovjetsk'og Saveza iznela na jednom zasedanju Komisije po kojem, kad bi .sve Zene •U SAD imale jednaku platu .za jednak rad kao muSkarci, to bi obavezivalo poslodavce da p>OVl'Se izdatke na na!dnice za olro 10 milijardi dolara v·iS·e nego dosad. (1.'idi: UN, Doc. E/CN. 6jSR, 156/1954, str. 4). 2o9 Vidi: NU: Commission de la oondition de la femme, rapport .sur la deuxieme session, rupplerrtent No 4, New Yock, 1956, str. 7-9. 89 �da "'"sto.j e id~ se prdmenjuJ~. rpmoilp jednailmg lllOJgra<l!ivanj a, a . Medrun.ar.odnu lb1ro rada se po~mva da naiStavi sa 1pra.Cenj.em p-r1mene.2lo Obimno razmatranje pitanja primene principa jednakog n~_?ra~iva~ja dop~inelo je da se stavi na dnevni red Komisije V1J;se pltam.J.a od p01se:bnog znaCaja za zaposlene !Zene. 211 Pltanj<> upotrebe tehnicke pomoci u kooi>t :Zena bil}o j<> p·ostavljeno na dnevni red veC na treCem zasedanju Komisije d b';lo i<> predm<>t ~azmatranja na svim daij!im zasedanj!ima. U veza sa zapos.lenim Zenama, Kom'isija je postavila zahtev za ~ord!S!Cenjerm tehndrOke pomoCd. tZa struCtno ~ooposoibljavanje Zena i n}ihovo usavrSavanje, kako bi mogle zauzimati razne. struCne i ruko~odeCe poJ!oZa:je u adminitstracidli, industrdji, brgov.ithi 'i drugde. 212 .... Pitanje struCno·g Osposobljavanja Zena pokrenuto ja na petom zas·edanju Komisije, a Sire je raZmatrano na Sestvm zasedanjp (1952), kad je na osnovu izvestaja Medunorodnog biroa rada doneta ·o tom pitanju i ·rezolucij a. Tada j e pokre'l1uto i izuCavanje stanja struCnog osposobljavnja Zena putern uCenja u rprivre:ii (naukovanja). Na jedanaostom zaseda:nju (1957 g.) 210 Vidi: NU: Commission de la. condition de la. femme, rapport New York, 1957, str. 12 jednakog nagradivanja, vidi: NU Doc. fE CN 6/300/ 57. Vidi takode dokument E/CN. ?./325, koji daje pregled stanja po zemljama, iz kojeg se vtdi da Je 1958 god. K<onvenciju ratifikovalo veC 26- drZava. 201 SliCno kao i pitanje jednakog nagradivanja, ostala pitanja zaposlenih Zena razmatraju se u najuZoj saradnji sa Medunarodno~ or..ganizacijO~da. Ta saradnja uglavnom se razvija na taj na·c;m sto Generalni sekretar, na osnovu zakljuCka ECOSOC-a, poz1va MOR da prOOuzme dzvesne ankete i izuCavanja. Tako dobiv~ni izveStaji pre..ts~avljaju -osnov za diSikusiju. Sem toga, GeneralTil se~et~~ angaZIUJe za izuCavanje pojedinih pitanja i nevlad:ine organi·z-aciJe, zastwpane u EPOSOC-u, o>dn. K:omisiji za statut Zene kao posmatraCi. 212 O.dgovarajuCe rezolucije su donesene i na Cetvrtom (1950), petom. (1951), sedmom (1953), osmom (1954) i devetom (1955) zasedanJU. Pored tekstova rezolucij.a objavljenih u redovnim izveStajima Komisije EC~S.<?.C-u iz tih godina. vidi izveStaj sekretara UN podnet KoiruSlJl, na osmom zasedanju 1954· UN: Doc E/GN. 6/189, Add, 2. ' ' l~ onz~eme session, supplement No 3, -15 1 37; 1zve.Staj BIT o stanju u po.gledu sur 90 ponovo se-·raspiavljalo o struCnoln o.s[msobljavanju na .:lSnovu izvestaj.a koj e su podne1i prectstavnioi MOR-a i UNESCO-a."' U vezrl sa ·po1Se1bnorn zaStitom Z·ena nar:octto j e od in teresa JI"azunatranj-e, u •okViiru Koon~sije za staturs Z·ene i u· EOOSOC-u, pitanj.a skra6enog ·odnosno nepotpunog radnog vnem.en;a za .ilene (part-time, Je travail temps pa·rtiel). Ovo pjtanje, po.ki-enruibo veC na peto.rn zas·edanjru, o.sobito se opS:irno _pretr·esalo na S·estom i sedmom zased8[lju. ObZJicrtom na kompl±kov-anost tog rp:iJtanja zaMjui:eno je da se i dalj€ vrse ·i.spitivanj·a 'll cllju .eventualne preporuke drZavama-C1flJl!icama da za.IDonskJ reguilililu pjtanj<> <ta:kvog rada. Na jedanaestom zooedanju K<>mdsije ponov.o ..s-e raLSfPravlja.1o o tom p·ltanju zB~jedno sa pitanjem zapoSljavanjla starijlih Zena, a uglavnom n.a IQ\SIIl.QIVU materijala sa s.,.tanka eiksperata za zenski rad BIT-a. U dO<netc>j re21oJuciji, p.or.ed osta1og, poziva se gener·a·lni sek.retar UN da provede altlketu, preko nevladinih orga:ruiz.,cija kD<je imaju ilroiiliSultativni IS'ta;irus, o dobi Zena za pravo na penziju, S -:tfurn da se to rpirban.je, ako je mogu.Ce, stavd. na -dnevni ,red _fudluJCeg zaiS.edanda Kom·1sije. 214 Na jedamaestom zatSedanju, 1957 godine, rrus-pxavljailio se o moguCnoStima zaposlenja za Zene. 'I'im poovoOOm usvojena je rezolucija da se svim zemljama Clanicama, nevladinim organiz_acijam.a kao i speoija.Lizlovanim >nsti.tucijam~ posalje upitnik u cilju da bi se dabdo a 213 Vidi: NU: Rapport de la Commission de la condition de la jemme, sixieme session, supplement No 6, New-York, 1952, str. 8 -9. NU: Commission de la condition de la femme,. rapport sur la .onzieme session, str. ~0-22, kpo i BIT: Orientation et formation professioonneUe des femmes, ReV'lle International du Travahl, vol. LXVI, No. 1,· Geneve, 1952, gtr. 62-86, i BIT: L'apprentissage jeminin, RIT, vol LXXII, No 4~ Geneve, 1955, str. 309-331. 21 4 OpSirriije vidi: 1zve-Siaje Komisije za status Zene ECOSOC-u fla petog, SestQg, sedmog i j edanaestog zasedanj a. Vidi takode 0pSirni izve.Staj Generalnog sekretara UN: UN, Dok. EjCN 6./213 1 -1953; izveStaje Medunarodn•og biro-a rada: UN, Dok. E/CN. 6/222 -1952; UN, D<>k. E/CN. ~/298 Add. 1 i E/CN. 6 (299) Add. 1 ·i 2. S tim u vezi usvojen je na dvanaestom zasedanju Ko~isije, 1958 g., nacrt rezolucije kojim ECOSOC poziva vlade da ne prave razli:k.u izmedu Zena i muSkaraca u pogledu sticanja prava na -penziju. Op.Sirnije vidi: UN, Commis·sion on the Status of Women, Report of the Twelfth Session, Supplement No. 7, New- York,_ 1958~ str. 11-12 i 22, kao i dakument E/CN. 6/321, 1958. 91 �uvd!d u stanje stvami. Taj materij.al posl~~Ce za _ra2Jlltatranje tog p 11tan.j{ na tTilll.aestom ZJased,anju ~omiJSije, 1959 go,dine. Od narr9Citog interesa za Zene j1e i razmatramJe pi tanJ~a, nt;t desetom zasedanju, 1956 godline, o zanimanj'imta za zene (pagmlmim ,j nepogod.nitm), kao i odluka da se u tolj ·01bl<>s1li vrselS!]JWtivanja prel<o MOR-a i UNESCO-a i da se pokusa i.Zrwd.iti. · odgovaraj\:t6a !isla. Sem toga, na 10-tom, 11-tom i 12-tom zasedanju razmatran.o jed. rpirtanje 0 mowu6ruo!S1itma Zalpoeljavanja Zen.a u im-du\Sitrd.SkOtm radu kod kuce kao p~obletm kojj mteresuje llall'Ol!Ji1Jo 'llaostale zem1je. 215 ZaSti"ba ma.~erinstva z:a!Jltoslenih Zena pokrenuta j e na o~ smom zasedanju Komd.&ije, 1954 godine. Medutim, odluloom ECOSOC-a ·razmatra'hje ovog pitanj.a je odlo~eno, ab<Zirom_ da se- tom problematik6m bavi Komisija za socijalna pitanja·~ koja prt?vodd obimnije ispitivanje. Po ZavrSetku tog ispitivanja ovo pitanje se tr-etiralo na dvanaestom zasedam.ju Komisd-Je u okviru problematike zaposlenih Zena i majki .sa poro:cticnim. obavezama. 216 Na.j'zad, rnotZe ~Se joS pomenuti da j e Komilsdj a za status Zenen a mnogim svojim zased:injima razmatrala pitanje, odnosnO postavljala zahtev za · stalnim praCenjem uCeSCa Zena u radu_ i "'dmns•traciji Ujedlinjeni:h nacija i specijalliovanih agen0ija te or'ganizacije .. Pritom se insistira na Mreyp. ari.gaZovanju Zena u rul<o•V'Odeci.m krugovhna Ujedlmjenih nacija, u pretstavni• §tvd!ma pojedi:nith zemalja ·i\lanica,u delegacijama, na pojed!ilrui<n 2 15 .. Vidi opSinii~tirani izveStaj sa jedanaestog zasedanja Komisije, str. 15-17 i 37, ka<> i NU: Dok./EjCN. 6/302; E/CN 6/308,. 1957, E/CN. 6/1226 (Add. 4) 1957. 216 Vidi UN:_ Commission on the Status of Women, Report on the Eighth Session, Supplem·ent, No 6 New York, 1954·. To je posluZilo kao osnov da je K'omis.ija traZila da zasjedanjima Ka.misije za socijalna--pitanja prisustvuje i pretstav.nik Komisije za status. Zene, kad god se reSavaju pitanja od vaZnosti za Komisiju. Vidi: NU :·-Rapport du Conseit Economique et SociaL, Supplement N'o 3(A/2686), New. York, 1954, str. 115. Diskusiju i rezoluciju sa 12-og zasedanja vidi: UN: Commission on the Status of Women, Report on the Twelfth Session, Supplement No 7, New York., 1958, str. 8." -10 i 21-22. . :zasedanjima kao_ i veCem uCeSCu ·Zena na struCn1:m. !polo·Zajima Jl stalrrwm aipa.ratu Ujed1njeni.h nacij1a. 217 Ukr~111oo rezimiraj;uOi md ~<>mJJsid·e za 5tatus zene u okvilru Ujedlinjenih nacija - m~e se konstabovati da je Komrlisija teZiSte svoga dosada.Snjeg rada u ve~ sa zaposlenim Zenaroa pastavljrala na piav-o Zene na rad, a ne na zaSbitu. Svakako da je znatan pozitivan rezultat stalno insistiranje na jednak,om nagradivanju .i vaZan doprinos .donoSenje Ko.nvencije br. 100 od strane MOR-a. Sem to.ga, treba r<>Oi da, ial.oo se -_pitanje zaposlenih Zena tretir.9. relativno razvUCeno, uz mnoga ponavljanja i bez nekog naroCitog efekta na regulisanje 1p:odedimoih .pita1nj.a u ·zak·cmoda·wtvm ,i- prrurosi drZava....CJ.an•ica, Apak je Cinjenica da Koroisija za status Zene, uz podrSku ECOSOC-.a, inicir>a obianna ]spitivam.j.a va2mih pdJtanja u pojedindun zemljoama. To je, lned'l.tif.rrn, neposredn:o korisno d. za ·zemlje u kojima se d.spitivanja vrSe kao i za sagledavanje dbimnosti i koropleksnosttl. pojedinih pitanJa i njihova razm:itranje u medunarodnim .srazmerama. U tome je, moglo hi se re6i, p·ozitivan rezultat dosadaSnjeg rada Komisije za status :Zene, odn-osno EOOSOC-a, u odn<otSu na pl--olbJ·ematrl.lkti IZlalpl()lsl-e-ne Zene. ZaSti"ba zaposlenih Zena i majki u Sovjetskom Sa.vezu Oktobarska revolucija u Rusiji nije znaCila i&torisku prekretnicu samo u Zivotu ruskih Zena, on a j e to bila d u medunarodnim razmerama.- Prvi put u istoriji Zene su u jednoj zemljii pravno potpuno izjedna·Cene sa muSkarcima u p·o]itiCkim pravima, u porOdiCnom IP·ravu i UO}JSte u druStvenom Ziv'Otu. Pa ipak j.e Leniin veC tada uVidao da Zla realnu ravn'()lpravnost Zena nisu dov;Oljni pravnf proplisi i zato je ·up-ozoravao: ».Mi 2 17 Vidi: Izv€Staj Genera:lrnog sekretaor:a UN, UN:. E/CN. 6/216 Add -1}1953 1 kao i rezoluciju Komisije u vezi s tim izveStajem: NU: Commission de la condition de la femme, Rapport sur la septieme .session, supplement· No· 2, New York, 1953, str. 14-15; zatiro rezoluciju na devetom zasedanju, 1955 g., u veC citiran'Om izveStaju, str. 16 pod XII, kao i tok diskusije i rezoluciju o 'tom pitanju u pomenutom izveS:taju 'Sa jedanaestog zasedanja, str. 29-31. 92 93 �imamo po hilj adu puta pravo da se p-onosim·o s onim ·Sto smC> u to'j oblasti uradlli. Ali oto smo c i•s,td.j e (podvul<:ao V. L.}. oCistili tlo od krSa starih, burZoaskih zakona i ustanova, tonam je postalo jasnije da je to samo CiSCenje zemljiSta za g.radevinlll, aH j.otS ne .i sarrna gradevina.<< 218 . PoSta su stekle pravo glasa veC u martovsloj revoluciji,. Sveruski kongres sovjeta da.o je, jula 1918 g., sovjetskim ze:_· nama i pravo na uCeSCe u drZavnoj administraoiji pod istim uslovima kao i muskarcima. Ustav SSSR-a usvojen 1923 gc i kasniji od 1925--kao i onaj iz 1936, a dopunjen 1947 godine, potvrduju p10tp111nu ravno'ljravnost Zena. Ka·rakteTlstiCnO je za ustavnu odredbu o ravnopravnosti Zena da ana, sem proklamacije, sadrZi i, mogiD bi se reCi, izvestan kom·entar u vezi sa ostvarenjem ravnopraV'riosti ----:"' ekonomsku ravnopril.vnost i ZJaStitu materinstv.a. Posebna zaS•tita zaposlemd:h Zena tSe, medUtdm, ne pominje. 21 ~ Pra:vac zaStite zaposlenih Zena mo.Ze se smatrati da je· . zacrtao Len.Jim jo01.S 1903 god;ne, li on j.e izraZen u rpro•,gramu RU!Sike .sooija,1d·emoklratske pa.rtije. Taj progr~m }e poredvidao-: zabranu rada Zenama u oblastima koje su Stetne za Zenski Organizam; oslobodenje od rada Zena 4 nedelje pre porodaja i 6 nedelj.a po•sle. porodaja s.a ;ilslp~Iat-om na-dnice za tai period; osmivanje jasLica u svim. fabr·i.Jkama d drng.im preduzeCri.m.a gde ·su Z·ene zap.o'Slene-; uvodenje pawz:a za d.ojenj.e u trajanju 2 - ts V. I. Lenj-in: 0 radnicama i seljankama, BeogTad, 1947, str. lL 2u Cl. 122 Ustava SSSR u celini glasi: »Zena u SSSR ima _jed- naka prava s muSkarcem u svim obla.stima privrednog, drZavnog, kulturnog i dru.Stveilo-politiCkog Zivot9. MoguCnos.t ostvarenja tih prava za Zene obezbedena je tirile Sto~ je Zena izjednaCena s mu.,... Skarcem u pog1edu prava na rad, na platu za rad. na odmor, na socija1no osiguranje i obrazovanje, drZ8.vn•orri zaStitom interesa matere i deteta, drZavnom pomoCu majkama sa viSe dece i sam6hranim majkama, dava-njem plaCenog otsustva trudnim Zenama, Sirokom mreZom porodili.Sta, deCjih jasala 'i .obdaniSta.« Vidi:U stav Saveza Sovjetskih SocijatistiCkih Repub~ika, s izmenama i dopunama koje je usvojio Vrhovni Snvjet 25 februara 1947 godine,. Beograd, 1947, str. 68. Vidi takode: UN: The Road to Equality,_ Political Rights of Women, New York, 1953, str. 6-7. 94 od pola . .sata svaka Cetiri CasCi:; imenoVanje inspektora rada · .Zena za one -obUastrl. pr-oizyodnje u 'kojima se knr.iJsti rad .Zena.220 Pobedom S<>cijalisticke revolucije taj program je trebalo u izves~om smislu dopuniti i proSiriti. VeC dva_ dama nakion Okrbobarske revolucije, »dok su na u'licama j-o.S .s.tajale barikade<{, donet j.e »Dekret o osmoCasovnom radnom danu«, koji je, pored ostalog, sadr.Zavao i pravo na j ednako nagradivanj e Zena sa muSkaroima, zabranu rada Zena u .rud.nicima i zahl"'anu noCnog rada .Z-ena. Iste godine, 22. decembra, no·vi Dekret .o SJocija1nom oe1guranJu predvida pTaVlQ Zena na 16 nedelj.a, otsUJSitva za sluCaj po.ro"Ctfl!ja i pravo. prekiida za dojenje, uz naknadu umesto plate.221 Isto taka vee prvi propisi o platama iz 1917 god. (odredivanje visine) .i_ iz 1918 g. (o 1"Ilinimalnoj nadnici) izriCito naglaSavaju pravo Zena na jednaku.platu za jednak rwd, odnosno odrettivanje minimalne nadnice bez obzira na pol: 222 Uredbom od jula 1918 god. ustan<>vljena je·inspekcija rada. U propisiffia se inspektorima nala.Ze da narO"Cito ·obrate paZnju na prQIVTodenj e zaStrlJte ma<terinstv·a. ' Sve te odredbe, potvrdene ·prvom kodifi.kacijom 1918 g., u.Sle su i.ru kodeks zakona o radu ·irz 1922 g,odrne, kiojega su 220 o tom programu kao i _ propisima ,u vezi sa z!lposlenim o Zenama u Rusiji pr~ Prvog svetskog rata (zabrana nocnog ra_da - 1886 g:, ograniCenje radnog dana Zena i zabrana na pod~en:_mm radovima u rudnicima 1897 g., zabrana rada na po zdravlJe stetnim pos1'ovima - 1906 g., zaStita za vreme po·ro~aj~ - 1912 ~.} vidi: Vera Ra-ppoport, Schuttz der. rus~ischen Arbettermnen . .J?erhn 1934 dokt-orska disei-tacija; st:t. 11-12. Vidi takode: Maten3a! za proJ.Cavanje radnog prava, u redakciji dr:a. Bor. BlagojeviCa, Beograd, 1946, str. 223-224. Sto se tiCe broja zaposlenih Zena pre<:l: poCetak rata, 1913 g. bilo ih j'e svega 636.000, i one su Cinile 24,5'l/o od svih zaposlenih. Rat je i u Rusiji angaZova'o znatan broi :lena koje su stupile u radni odnos, pa se raCuna da je 1917 g. bilo u industriji 880.000 Zena. koje su .Cinile 31 Ofo zapos1enih u industriji. Vidi: G. N. Serebrenikov: The Position of Women in the USSR.-~ London, 1937, str. 26. 22 1 Vidi: Vera Rappopo·rt: op. cit., str. 12, ·kao i N. G. Aleksandrov i D. M. Genkin: Sovjetsko radno .Pravo, Beograd, 1948., str. 336-337. 22 2 Vidi: BIT: Conditions du travail dans la Russie des Soviets,.· Paris, 1920, str. 43 i 56. 95- �neke odred!be (iako je taj kodeks dopunjen 1936 g:) jos i danas na snazi. 223 Siroka zaStita zaposlenih.,Zena predvid:ena ovim kodeksom, -obzirom na gradanski rat, uniStenu privredu rl. opSte p~teSkoCe :S :kojima se borila prva drZava u kojoj je proletarijat uzeo vlast, nije mogla da ·se ipO'bpuno prUmenjuje q. pralksi. Po- reCi.. rna samih !judi Io<>j,i su se baviilii so'cijalinom poltikom, taj kodelos imao je »deklarativao .pooiJticko-agitarte>rski .kaTakter i ik-a.o ·taJkV'o1g ga treba smatrati«.224 ]jpak .ie SSSR tdm pr'"dm odiredlbamia ustva~r.i dekla!l'ffisa,<> S\"Oj .'Stav u odnosu na posebnu za:Stitu Zena, S'to je svak.ako ad znatne listm·iske, medum.arodtne d. p'rindpijelne v8.zno!Siti. Od tada pa dalj e u SSSR-u se, motZe se: reC4 d!Slo za tim da se na neki na•& UJSklade teorelt?'"'ke 1postavlke sa realnoS6u, ·od'n-o1sno s pri.wednim prilikama u •zemJJji. Otuda ·su odiredlbe •a poselmoj zaSbiti Zena i menjane, rnaoc-.o·Cilto ramirrn o!IDTU!Znicama, vrSena su o·tstuq:>anj a - uglavmom wvek rprEl!l>a potTebama privrede. MaJda je noCni 11ad ze'!>a u industriji rpo Jwdelosu OIZ 1922 -godine bio zabranjen, on se ipak priroenjivao u praks~ n,a osnovu razmih tumaCenj~ li portreba. Indtrekltno de noCni rrud dD'ZV·olien prop1JSima o uvodenju· sedrn:oCasoVIIlog radnog dana i petodlllevne, odJlJosno .S,estodnevne radiie nerdellij·e u nekdm ·preduzeC.ima. To se vidd. 1z propilsa ka]'irrn S'e ~zliLllito mbramipie no·cni yad trudnicama i doiOj.ama u tim pred'UIZecima ~odelk& zakooa o radu iz 193-6 g.). 225 Flo ·danas vaieCim •pr'IC~pi•sima noCTI.i rad Zena je zabranjen samo. tru1dntcama •sa na~V:TSena 4 meseca trudnoCe d majkama dojthl.j.ama. 226 Jed.Jm1o n}ima de zabra.. 2 2S Kao odraz . ..-aCanja o radnom zakonodavstvu u noV'onastalim uslovima, treba ponienuti navod iz Programa Partije pri- . njen iPTelrovremeni !!"ad --::-maida je._ nepooredn'O. !pOIS1e -,revolucije preJ.oowemeni rad ~blib zalbra:l'lljen Zenama nzopCe. ·_ . Mfl!da je zabran~t upoSljavanjn Zerza nia -poSLovima ·Stettnim· po zdrav!'je Zlena bila predvtildena vee u prvim (pr~sima, to j·e pitanje detaljnije regulisaiio, na bsnovu izuCavanja -i diskusija·, tek 1930 godin~. Uz propis je bila dodata i lista tih radova ·PO granama {u <I'U!dlllr'Slvtu, metaJiuJngio>, herruiiSk<>i inc1ustrilji, ~ek" stilnoj industriji, dndustr'iji papira, u. grafiCkoj ihdustriji --u gra·devinarstvu, u komunalnim preduzeCim.a, u . .ZelezniCk~m, reCnom i pomorskom saobra.Caju}, a uk.olikfr ·se ·za~branjena zanimanja i~ pojedinih privrednih grana pojavljuju -i u. drugdrrn nem.albrojenim ~amama, to se zaibrallla- proteZe ti-na. _ta zanimanja u tim granama. Sem toga, na predlog inspekcij·e rada i uz ~aglasnost sindikata, nadle.Zne vlasti mogu protegnuti zabranu rada i na druge s.HCne poslove koji nisu nalbrojeni u lillsrbi pit1illo~enoj nlllredlbd. Od ~ "~O.,ane lzuzirrnaju "" rtene lnZenjocti d' tehni!Cari, {ldnosruo na1fua}a se tSv€i.i;a nsk:QJ.iko po-d' Skllva noa :k101jtima irrn j-e ,rad zaJbranjen (ra.d' sa h~om,- olOvn:im ,b<ili1om itd.). 227 Medutim·, Siroko uVlaCenje ~ena u privredu koje se- sva-kako .Zelelo 228 , ~bzir?m na potrebU ·za muSkom radnom snag.om na izgradnji velikih objekata, izazvalo·je potre>bu da sedonesu propisi, sa dodatkom liste poslova na kojlirila zen&ki . rad treba 22 ? :Francuski -.~rev~ a~tentiCnog ~Wsta Uredbe ~idi: BIT~ Se;i~ Z€gislative, tome XI, 1930, partie II, Ru.S'S,1 III. A, Str.. 128~1288. 228 1937 godine_ bilo je_u SSSR~u 9,357.000_ zaposlOOih zena, or.hl'. 35,40/11' od tSVih za.JpQSlenih. U -ukupnoj indU~stn:iji ·rttidilo ih'j.e 3,398,.000, OOn. 39,8°/0' od ukupno. zaposlenih u toj indu.strij;i~· .(Vidi-:· . )~:ensk;i trud - BoljSaja 'Sovjetskaja enci}d()pedija, LenjiiilJg.rad, 1952, 'to:rp ~VI, ~tr. 67____,6~.). Godrine 1941 bilo je oko ·12 miliona wpoSiehih ~eq,a, 1 one _su.Cinlle_38,400 /01 svih zap.oslenih. U industriji~le j;m:>cen'at zena o.d ukupno zaposlenih ~osib 41,&'/o a 1956 god. dosttgao. . je· 45,4"/(ll.; OVako -sii·oko .uvla-Cenje. Zen~ u privredu pri Cemu -svak8.k0 ~gra ·1fl?gu ~iroko anga.Zovanje ·rnuSkara:ca- u JtOjnim- foimacijama 1 g~b1c1. muskaraca u ratu -.(prim. S. D.) bUo je_ nraCeno i p~o­ hvai:enog na VIII kongresu - 1919 g.: »Sa uvodenjem diktature -proletarij.a.ta stvorena je prvi put rnoguCnost potpun•og sprovodenja minimalnog programa socijaUstiCkih p.artija u oblasti za:Stite rada« (ipodvukla S. :D.). Vidi: N. <_:;. Alek.sandroy: op. cit., str. 78. 2 24 Vidi .Vera Rapp·oport: op. cit., .str. 12. 2 25 Vidi francusik:i prevod autentiCnog teksta Kodeksa zaikona '0 radu1z 1936, BIT: S€rie legislative, tome XVII, prurtie II, Geneve, 1939, Russ, I, str. 1327. Vera Rappoport navodi da je 1928 godine bilo svega 6'0/o radnica za koje je noCni rad bio zabranjen (citat prema »lzvestiji« od 21 XI 1928) - op. cit., str. 18. '" N. G. Aleksandrov: op. cit., str. 247-248. su, napr., 1956 godine 530/o __svih struCnjak.a _sa visokim .obraro.va.:. njem . bile Zen~, a medu •struOOj~cima sa srednjom struCnom spremom 6fJl/o' Cine Zene. OpSi-rnije ·o tome vidi, pored pod:ataka u t;ave4enoj enciklooecliii i_ N .. V. Pop.ova: . ~avnopr~vie. sovjetskih :en~~~n v ekonomiCeskoj oblas_ti u ~bi~ci ma~ija:la >>~avn·opr"!_~ie zensc_t,n v. SSSR« (m~unarodm semm;:tr), _M_oskva,. 1956, ·str. :7-19 (spect]alnt dodatak Casopisu »Sovjetskaja ·ZenSCina«). ' · : · 96 7 2ena u radnom odnosu pagLTall]em i 'omo-guCavaniem's.truCno,st osposobljavarija- Zena. Tako 97 �da lbude »2JilaJ0:rtiell:jno: ra&ren«. Ltsta ·ob-UJhv>arta 12 ipti-iv•redmrllh grana au svak:oj.. su :giramii naveldana:·zandmta.II\ia, iklod-a m•Oigru da obaVilJ"!iru Zelne {Ulkupno. 340 za;ruimarnJa). Ta.l<o se, narprimer, u metalurglji lmd yj>;Oiklili peci predv:itiajru dva, a ilwd Siem" men&-M'3ll"tinovih peCi jedno ,zanimanj'e; u natdrzemnim rado-vi- ma u rudnicima 26 zanimanja; u g·ra.ffiCkloj im.dUIStiriji 28;_ u • . _... ,_, . "'· reCnom i ·.p;omo~.slmm saolbraca.Ju ·~ ... ; u· z.tU-€\ZJIU!l.ll\t..mn 21 '"d •,. . .1111 Gadlne 1932 .doo€'ta je nava ured;ba, odlnOISno ruO:a Jista [)001ova: zaJbranjenib Zelnama, sro je ruslec1hlo, kak<> se u u"o~u ure~­ be· obja.Snjava, kao ·rezultat mehanizacije .rpr'ocesa p!'10•l!ZVIod.nJe i poboJ;jS=ja rualova \I'.ada. NOOto 'kasDJ\je, Me, 1932 godrune, donebi su :propdsi kojima se zabranj1uje Zenama noSenje teSkih tereta a te rp·mpfuse daje se [ detaljmillja tabldca sa mmacenjem (lf'll,Cn!i IIJ•renos,-lk.olicima i .srl.).230 Ti w pocopd.•si i danas na snazi. U vezi sa IZabra.nom obavljanja izvoonih poslova treba paroenuti joo jedan propis [Z to•g perfu~ k<>ii je takode ·i d:'""" na ·snazi. Naame, goiline 1931 de>net Je p'l:orpw. o rad_u zena traktocistkinja d Sofera na trak!torima i kamilonima. OWe .je zanimljiva odred;ba koj<Jm se Qr.w11:ito kaze da .:a vreme men·struaci.Qe, .na osnovu letko3Jli5kog u.verenja, Zene mogu ibirbt rpretne:Stene za vreme od rtlri dana, ma lakid. posao, sa poravom. na i.stu plan;;,., odnosno nadJn,i,ou za ro weme. UkoWiko se meelutim. u te dane poobptino rudalje .sa posla, d<>bivaju umest? pla:e nalknwdu •od sooijalno,g OISLgu.ranja. Sem toga, predwden Je abaveian lekar$ti pregled pre siniQ>anja na pooao, ·a tzatim, redovno, jerda.mput meseCn.o. Obzirom na vrlo str0ge propise u vezi sa radnom ~cipli­ nOm: ova olalclica Zenama traktoris.tkinjama ib1la Je vrlo . ·= v,;i;Zna.z~i 2!!t -Vidi: BIT: Serle legislative~ tome XII, 1931, 'P'a.l"tie II, Russ." 4. B., ~tr. 1367-1368. . • · . . ,_· · d . 0 ·merama koje su prethodile dO!losen]~ _proJ?!Sa o z~uram ra a .ieria nc::t odredenim poslovim_a kao 1 o zaniman]lma kOJe treba ~~ obavljaju _?en.e (izuCavanja, ~skusij-e) vidi: V. RappOiport: op. czt;~ - str. 2~0. · · . · R. . ·._ t30, Vidi: BIT: Sb·ie tegislativ-e, .tome XIII, 1932, parti>e I 1~ uss.,,_ · 0)1.., str. 992-996, Vidi takode: N. G. Aleksandrov: op. mt., str. • .2 ~1 .DrastiCne mere koje su predruzimane..J?os·l~. »liStvriS C?g«. gC?-·~·k · vo!'a· Stalj!in-a-1931 godine, a u vezi S'a organlza{:IJ~m rada 1. dls·c:: plin.Qm, inoZe da ilusrtrll:je propi·& irz-19·32 g. pO koJem radnik kQJt 98 K<JdeksC>ro zakona o radu iz 1922 g. kontrola nad zastitom: raJdnUta hila je poy_erena pravnoj, tebnii?koj i LSanitarnoj irispekciji u olktvdr.u KomfsaJrijata rada.232 _Med:utilm.,--,dlislkusija o te>me da li inspekcija za kontrolu nad primenom propisa treba da uvodi i Zene inspektore, vodila se i u SSSR-u. Porbedila je teza o potrebi da se uvedu "enski ti!ruS[pektol'i. SjpecijaQrui <propi.si, doneseni 1928 go-dine, dokazuju kolika se vaimost pridavala !inspektorima ,Zenfima. Specijalnom naredbom -odredene su dufuasti ,glarVrnog in~S~Pekto,ra '!'ada za Zene k.qo i federa.J.nih inSpe'ktC>ra...Zena. Ustvari, pootojalla je vertikaina sluzba i zeruske inspeik<li;je. SaveZIIlli ,gi!aVIrui liinispektor za zensk.i 'I:&Jd ste>jo ,pod ruloovodi>tvom direikto["a sekdj·e o:a >lastttu rada. 'llrelba pomenumi da je g1avn'i i.nspektor 'za zenski ra<l, po· ovim prorpisima, mogla da Q'JaJd!u!Zuj-e nauCne iristitucij-e iJz. seklto~a Kome·sa:rijata rada za nauCna prouCavamcta p-iltamja verz.alllih ·za tZenSkli rad. 233 IduCe, 1929 g1odi:ne, jednom 'Oki'uZ.nd.c-om ruklov·o~tva silndlilkata, prepe>r'lleuje se da ilnspektmr~zene treiba da Oilne 21-25'/o od ukurpnog blt'oda iruopektora."•U okviru posebne zal!tite zaposlendh zena tr.,ba rpC>roenuti j-oS nekoliko propisa ko}i su i danas na snazi. u slucaju da muz bude po sluZJbenoj duzrwsti premesten u drugo mesto, .Zeni se mora uvaZiti otkaz. Prekid rada Z~bog odlaska u drugo me.sto, u ve2Ji s preme§tajem muZa iii Zene, ne prek'ida StaZ, ukoliko ne traje duZe ad mesec dana. U vezi s g<>disnjdrrn odmlorom zandrrnljdive su <Jdiredbe kodeksa zakooa o ra;diu, koje predwda;ju poravo daktiJ1e>gra@<inja samo jedan dan· i.Zostane sa posla bez opravdanog razloga o b ave z n o mora biti otp_uSten i liSen prava da -koristi stanbeni pTostor koj'i mu je dat u zgradi preduzeCa ili- ustanove (p!Odvukla S. D.) Vidi: N. G. Aleksandrov: op. cit., str. 99. · · 232 · 1933 ga,ddne, kad je ukinut komesarijat rada·, . inspekcija rada je organizovana po privrednim g't'anama, pri_ orgari.ima .organizacije &indikata. 1944 g,- uvedeni su specijalni inspektOii za zaStitu rada maloletnika. Zanimljiv-o je da G. N. Aleksandrov .ne pominje inspektore za Zene niti 'Obavezu da Zene moraju biti ihs:pektori. Iz toga bi se moglo zakljuCiti da ranij.i propisi -nisU viSe u vafuosti. (Op. cit., str. 252-254.) 233 Francuski prev·od arutentiCnog teklst:i ovih propisa vidi: BIT: serie legislative. tome IX (partie IIl, 1928. !M Godine 1926, rnedutim, bilo ih je svega 4 60/rJ. Vid.i: Vera Rappoport: op. cit., str. 55. . 7. 99 �' ~()je' Stalnq' rade na pisa-cim _maSlinama, na .dopunski odmor ad 6 .radnih dana. Sem t<>ga, medicinsko os<Jblje zaposleno. na negovanju dece {velikom veeinom ·Z.m;ko) u psihoneuropatolo:Sltim, deCji.nl, psihijatrrl.skim ustanovama Zla umno zaostalu 235 d~cu; lima ipirav6 na 3-6-dne!Vni dopunskd od:m.or. '·-_iNajzad, ~ene stiCu pravo .na s~aro-snu penziju sa 20 godi:O.a radnog s.ta:Za i 55 godina .mvota, dok ·su Za mti:Skarce te granice za·-5-godiri.a ViSe. Za pojedina IZanimanja, odnosno struke, ~red­ Vid"eno j~ p-ravo na starosnu penziju samo sa navrSenih 25 godiria -·r.adnog stalZa, hez olbiira· na g-odine Mvota {prosveta, idr3..vstvena slU-~ba, agronomi u selima}, pri ~ce~u· nema ~-razlike po polu.'" \ · , ., ·Medutim, prema novoln Zakonu- -o dr.Zavnim penzijama, koji je stupio na snagu 1 jula 1956 god•ne, radniC'i koji rade u, I'OSiffi uslovima rada StiCu pravo na pen·ziju &a navrSenih 50 gqdin3. .Zivota _ 20 godina rad,nog sta.Za. Z:a Zene ~u _-0\~e Ove_ i g:i-anice ·za 5 ,godrlJna niJZe {45 go<lli:na :Zll'Vot:>, 15 ·godm.a xadnog staia). Sllii'm.o je a:s pra'V'om na pemJiiju cr.adnilika llmliill rade te!Ske j)os10ve, gd-e je goiimj.a sta:r-oma gtttnca- :za: Zene -5·0 :godllina, .~ staz ,od 20 goddna. Na;jzad, sl"[lii ra.dn1oi sticu pravo na penzlJ'U sa -50 godina Zlivo•ta 1i 15 gQI(lilna !I'adm.og starl.a a <Zene sa -40 i 10 ·-'--. dakle 10, oooo.mo 5 ·god:ilna ltllmje. · '.-:· Pri. StiCanju pr.ava invalidsku penziju ~ne su .takode povlaSICene, .aJd ISam-o ru odoosu na gocline I"adrn.~ sta2a, dok _]~ potreb-na staro-sna graniea ista za mu:Skarce 1 .zene.- ~~ko Je, na!pil'imer, .u dobi o,d 41-46 godina ,za invaHd\sku pe!ll!llJU mu~ -~.karcrU tp'Oitre!bno· 12 godina ra:drt-og sta·rla, a .Zeni dev-e-t. S11Cno se smanjiU(je st<IZ u sl'Wcaju .rada fPOd loifun UlSloViltlla.'" ·· · Na-·kraju tr~oS 1 pomentiti, mad"a to nisu propisi doneseni specijalno u korist zen a, da j e od 1 jula 1•956 g. ia o~adinu ispod 18 .go-dina uvedeno 6-Casovn~ radno vreme; da ]e- ~adnl dan za sve zarposlene uoCip-raznika skra-Cen za dva ·Casa {jedan vid »engle&ke subote«), ada se. ad 1 j.anuara 1957 .g-Od, poCel~ p;rela·ziti na ISedmoC.asoV!lli rad.n.:i dan, od:nosn'o 6-CasoiVIli ma_ na 235 326 2a1 Vidi: N. G. Aleksandrov: op. cit., str. 356 -i 197. Ibidem, str.- 430, 361 i 365. ' . Vidd opSirnije: N. A. Muravljeva: Soci~a.1noe obespeCen~e v_ SSSR, u .p_omenutoj zbiTci materijala sa medrmarodn-og sermn-ara u Moskvi, srtr. 24-2.6. 100 teiMcim radoviina, ikojii'se "bavoljaju u ~aiiirrn .usle>Viltlla (taj p~<><:· . Jaz ixeba u celosti da se imrl1i do 1960 godine).'" ·zaStita mate~iitstVa·zapoSienih Zena u sSs:R-u-an-r-sl'IZ zastite zap-oslenih Zena-, a vr:Si Se ·u okvl:ru op!S'-t;e iZa.StrlJte ma1tetin-· stva sovjetskih _Zena, koja u -izvesnom smislu ima sVo]e sp"ecii fi~osti, koje· su: odraz _shvatanja u veii -sa politikoin poPu:la~i­ 1 je i pio~odLCnim tZn.lV!otom. _ · _ ~:' ZaStita za weme 1JruJdnoCe ;billa je 1pr~dvd..d·€'11a· j1oS kbdek~­ smn zakona .o r"dru iiz 1922 god. ikao i ikasruijim dizmenama i do: pnnama tog loodek&a .uz 1936 gocl!ine. · · Prerna pooptsima ~odi _su d! rdanas na· snarl, :v~branJj·e:ri~ _ j-e odbiti prijem na. rad trudnice zbog trudnoce ili joj 2Jbog tdga· ;ni.Zavati platu {kazna od 1.000 rwbalja ili pC,pravni rad od 6 meseci). Ova zaStita trudnice uslovlJena je·; in~d:utlm, nepre..:. k'idnim staZo-m -od godine_ dana u istom preduzeCu ili ustan·ovi kao i time da joj poslednj'i _Prekid rada .nije iznOsio viSe Od' ~esec dana. Pravo premeStaja na lakEi posao na oSnovU )e.:: karskog uverenja (ustanovljeno· 193.6 god.) postoji za celo vreme trudno-Ce, uz platu koju je Zena imala na -·r:edoVnotn: radnom lnestu. K'flo Sto je reCeno·, zabranjen je>n-oCni -i Prekovremeni rad trudnicama sa navrSena 4 'Die.s-eca tn.idno,ce·. Sem toga, trud.nl.Ce se ne mogu slati na slOObeni put be21 njihciv~ saglasnosti. 239 • / Olpulltanje trudnice ·(j'oo po ppo,p;sima iz 1922 g.) ldozvo}jec no je samO U sluCaju njene krivice i uz dozVolu: Jkontrolillh· organa. 240 Porodiljski dopust' bio je 1H22 .godine odreden: u trajanju od 8 nedelja posle pOrodruja, iZa manU.alne-·radnice. KaJSmije se ov-o pravo pro.Siri'\ial-0 na raJZne kategorij-e za-posle.riih Zena;· ·a pro:Pi&om ad f928-.go-dine·ustanovljena je "nova sveobuhvatna li~ta kateg~oTija zapo·slenih !Zena- koje se u pOgledu ·porodilj-. 2 38 N. V. Popov-a.: op. cit.; -str. 2-o. Ova izm€na tiropfsa ·bila je najavljena vee u. !iefeTatu N. A. Bulganjina na XX kongresu KPSS. Vidi: N. A. Bul1gan.Un: Referat o ·direktivaina XX kongf-esa KPSS za Sesti PetogodiSnji- plan razvitka narodne privrede SSSR za 1956-1960 godinu, Beogr.cld, 1956. 239 Dakle, ne postoji potpuna zabrana, negto -se ·s-amo traZi saglasnost. Po Alek-sa-ndrovu ovO j'e jedini sluCaj kodi dozvoljava neizvrSenje· naredenja (op. cit., str. 168) .. ~ Ibidem, str. 246. 24 101 �slmg dopwfa lzjednaJi':ulu sa "a.d.n.lcruma il<e>je su dmale >to IP:t""'vo · po kudeksu zall<oo>a o ra!du illz 1922 g.'" .Na zana'i:sl<e> za<'lrugarstvo z~tita IZ<ma 'P'l'OOirena je save-znum Ure<libom o zana~bsk<llm z"'dxugamstvu, 1927 gmllne. Z~tllita Zena u arteljima izjednaCena je ·~asnijim ·propisima. Zaiitita zena ika!hOOrulca ozaikolnj<ma je Uzom.i:m statutom palj<>privrednag artelja, ad 1 marta 1930 godine. Zena kolhoznik 1ma pravo na porodiljs.ki, dopust mesec dana ·pre i mesec. dana posle porodaja,__s praVom na iznos aa··polovinu prOseCno adredendh trudadana. Sem toga, Sltatutom se predvida fu pcrtreba da se kolhoznice uzdiZu na rukoVodeCa -roesta, oslobadanje ad ~ada u· damaCii:nstVIU, fulgradnja jasala itd. Za podizanje jasala slu~e fandovi u koje.ulaze (do 2°/o) izvesni procenti 10d bruto ;prod\l{lreij'e.242 Prema pr<>pisu iz 1933 .ge>d., trudnice i majke dojilje zaposlene u drvnaj industriji i sum&kam gazdinstvu mogu se zapoSljavati samo na ·Jak.Sim poslwima >(listu cLe>nooi, u zajec1nici sa sindikaJtima, ~dm·esaii'ijat tada sa nad.leen.im komesariJ'atom).243 Kadeks zakona a ra.du iz 193·6 •gadine detaljno regulise zastitu za vreme trudnace, parodaja o dajenja. Poradiljski dapust se ustanovljava u traj.anju ad 56 dana pre i 5·6 dana po&le porodaja - za m~nuelne radnke, a ·za slu.Zbenice 42. d~a pre o 42 dana poole poradaja. Mooultim, predvdilena je moguenast da se p·a'jedime kategocije s1u1Zl>emica:i lilnteleikitu!cl!ti izjedna·Ce sa manuelnim radnicama. PraiV'o na plaCeni [pre1k~d rada raldi doj enja wsrbanovljUlj e se u traj~ju •Od najmanje p•Oila s&ta posle natima1llie ..vaka t11i. i po .C.sa rada. Th!'!!!ljnije .adredivanje pauze, 'La dojenje prepuSta se .mtennom x-eguilasanjru. u ·CIIkvi.ru predmeC8..244 Po prapisirrna iz 1944 godim.e, paroddl(jskl dopust ritz;nooi 77 dana ukupno, ad eega 35 dana pre i 42 dana pasle porodaja. Vidi -poi!Jill'Ze - fran•cuoslti prevod arU!tenti{mog teksta~ BlT: sene h~gislla.tive, partioe II, Russ .• 7 B. C. . "' Vidi: N. G. A!eilosandrov: op. cit., str. 93, 94, 378, 376 i 415. u 3 Vidi: ·BIT: StTie ltgisiative, tome XIV, 1933, pa:rtie II, Ge-:n€.ve, 1936, Russ., 2. · , . 244 Vidi francu·ski prevod autentiCn·og teksta: BIT: Serie legts!ative, tome XVII, 1936, pal'tie 11, Geneve, 1939 - Russ. I (sir. 241 1327-1335). 102 U slucaju da se rode bJJizanci, dapust se pruduzuje za jas 14 dana, taka da ukupno iznosi 91 dan. Rukovodioci preduzeca, odnosno ust~ve, duJZ.rui rsu ·doa. ocrnoguCe Zen.i, na ·-nje2lin zahtev karistenje gooiSnjeg ·odmara u vezi sa parodiljskim dapustom: Radd dojenja, majke dojilje irrnaju pravo na prekide rada .posle svaka 3 ·Casa rada, u trajanju od najmanje pola Casa. Sem toga, majke dojilje ne rade ne>eu ni prekovremeno. Od zabrane otpuStanja zaStiCene su samo inakosne majke sa detetam od gadine dana. · ReZim pasebnih alakSica uveden je u nekim industrijama (pamuk, trikotaZa, duvan) za one Zene koje u noC:ruim :smenama zamenjuju zaStiCene ·Zene. One naime dobivaju po jedan dan dapunskag odm.ora ~va>loog meseca. {Naredba iz 1938 ,g.'"'l Naknada umesta plate za vreme parodiljskag dapusta · :regulisana je putem s.ocijalnog ostguranja. Materinstvo j e u prvim p-ropi.sima a socijalnom osiguranju tretirana kao specijalna halest. Naknada umesto plate daje se jednoOI>ramo za eelu zemlju. MaiZe se dati jednai<ratna pom<>C, koja ne mo.Ze izneti Vli.Se ~d 20-strukog iZnosa proseCne .nadn'ice nekvalifikovanog radnika u Jam mestu. Za vreme dojenja, u trajanju ad 7 m·eseci, •predvidena je novCana porno<: u iznosu jedne Cetvrtine nadnic~ Zene. SluWenice s.u imale ~prav-o _na naknadu svega 6 nedelja pre i posle porod:.aja.246 Po propisima i·z 1939 god., koji .su ostali na snazi i posle r~ta, v~sina naknade zavisi ad -pripadnosti sindikatu, neprekidnog radnog st~a, udarniStva i sl., i kreCe se od_ dve treCine do punog iznosa nadnice. UsloV za s.ticanje prava na naknadu je mino:imalni sta.Z ·ad tri meseca iklod hsto1g ,poslodavca. Gre.Ska lekaTa ne utlee na iis[>latu naiknade, odnosno zena ima IP~a""' V:id.i: cit. Uelo Sov~tsko Tadno pr~vo~ str. 246-247. citirano delo BIT: Conditions du travail dans la Ru.ssie des Soviets, str. 140. · 245 246 · Vidi Ovde treba -pomenuti da su, prerna jednom izvoru, Tadnice ne:p<}S·redno posle revolucije imale praV'O da prvih mesec dana nakon povratka na posao posle porodaja rade s'Vega 4 Casa dnevno. Vidi cit. delo BIT: Condition du trU.vait dans la Russie des Soviets str-70. Vera Ra·ppoport, takode, navodi da je prema komentarll (Cl: 134) Kodeksa iz 1922 radnicama bilo omoguCeno da u sluCaju'-", dailek;og stanovania rade ISa slm'aCenim Tadnim VTemenorri (vid'i: op. ctt., str. 40). Medutim, to se u udZbeni'ku radnog prava ne D9minje. (Vidi: N. G. Aleksandrov, op. cit., str. 371-2). 103 �na nakinaJdu za f~tick;i dopu!St. tlimos nalkna~de do .porodaja :m,oiZ.e se u _celosti isplatiti mesec dana pre IPDil'odaja. ,_. Najnoviji propisi, medutim,. uneli su· izrnene i u trajan.je: porodiljskog dopusta i u naknadu za ·vreme tog dopusta. ·Po- rodiljski dopust prodl1Zen je na ukupno 112 dana {56 dana pre. porodaja i 56 dana •posle porodaja) a materijalno obe>Jbedenje iznooi 100°/o plaste.247 Pravo na jednokratnu potpnru za oprernu deteta sti'Ce -se;: takode, uz uslov minimalnog staZa o:d tri meseca, a uslov za isplatu je i visina iznosa plate roditelja· Potpora za- ishranu ra:Cunata je za period od 9 ffieseci, a; 4 isplaCuje se ti dva maha, drugiput ki3.d dete navrSii 5 m.ese'cL · ~ Za razliku ·od d.-ugi:h zemalja u·ISovjetskom .Savezti se na'roCito .linsdstiralo na. . .deCjim ustanovainla kao- uslovu S:rroUw·g zapo'SiJJjavanja Zena, koi,it je bitan za realnu tZa.Stlitu ma~erin5tva zaposlene Zene. · Uporedo sa P'roklamov.anjem potrebe za Sirokim ·uvlaCenjem Zena u privredu, ·u periodu .oskudice ra_dne snage, i kad ·su Zelle poOele da rade na poslovima koji nisu u01btCaj end a i ne odgovaraju· Zenama r(loZaCi lokomotiva 1i sl.), Savet narodnih komesara doneo je 1930 godine Uredbu o zenskom radu u pro-1zvod:nji i ru drZavnom ikoopeTativmiOiffi ~pruratu. U wedbi 2 _241 Vidi opSirnije Q zaStiti majki i dece u SSSR: M.D. K!ovrigina: »Sistema naro-dnovo zdravoohranenija _i gosudarstvenaja ohrana materinstva i, detstVa<<, u pom.enutoj zbirci materijala sa medUnarodnog ·Seminara~ str. 33-38. 24 s Vidi: N. G. Aleksan-drov: op. qit., str. 247. Ovde treba dodati da su za vreme rata bili doneti mnogi pr:0;: nisi iz radnog prava -koji sru- su.Z.avali· prava i zaStitu radniki. Medutim, o za~ateri.nstva ipak se vod-i1o -raCuna. Tako je prvih dana _rata izaSao Zakon o radnQI;Xl. vremenu, po kojem se trudnicama od 6 mes-eci trudnoCe zabraniuje da rade prekovr-emeno. GodiSnji odmori biiT-i sru u'kinuti (odn1osno· mesto· koriSCen..ia: davana je naknada), medutim, trudnice i mlade maj]:{e zadrZale su i -dalje praVro da ·kori1ste godiSnji -odmor. SkraCen je radni staZ za sticanje -prava na davanje za sluC.aj trudnoCe i- porodaja. Majka deteta do dve godi~pe dobila: je pravo- da moZe o-stati k'od kuCe u sluCajru bolesti deteta, bez obziT.a d.a 1i ima lro da ga neguie. za vreme rata· i ikasni_ie trudnice -od 6 meseci i dalje -i majke dojilj~ _~ z'a vreme dojenja' (4 :rrteseca) imftie su rpravo na dopunsko snabdevanje. Isto -tako trudn'ice i ma-ike dojiUe b-ile 'SU oslOboderie obaveme sluZbe za, zaStitu od v-azduS'111ih n3Jpada (vidi: SvjerdloV,: op. cit., str. 19- i 20). · 104 se kOnstatuje da u"'vezi sa Sirokim uvla.Cenjem !Zen.ac u prdvredu i potrelbom da se muSka radna snaga zameni .Zenskom treba> na svim mestima, gde je to ll);OguCe, zn.atno i'aZvi'bi 'mreZu·· decjih UIS'tanova. U .'lllredbi se fakode prepuruCu(j.e stva,ranje jednostavnog tipa jasala i postavlj.a se Q;baveza da se pronad:e-i obezbedi pros.to-r u predu2eCu za uredenj-e tih ustanova.z 4•, Tada su data i veCa materijalna sredstva ·za te svrhe naroCito·u 1935 ,goddm.i, kada su._ doneti t pli'opiSi o ;Qibaveznoon ~~~W;Ill1.jru.. jas1ica i djeCjih v1rU6a IU :predu!ZeCima ko-ja zapoSljav8.jJ zene. Iducih godina ti pmpisi nadopunjeni su ·Odredbama o obe:?Jbedenju potrebnih fondova d obavezi da se predvidi prostoii" za dOOje ustanove pl'iJdikom g~radnje predu:zeea ·odnosno ustanova.::: -To _je hnalo za posledicu na_gao razvoj o~ih deCj~h·. u&tanova, koJe se rposle Drugog svet.skog rata i dalje raz~, vijaju. 2s2 • 2 4° Vidti: BIT: Serie ~egisl-a-tive. -tom-e XI 1930 paa.1lie H, Ru,-ss._,. 3 B, str. 1288-1290. . XVI kongtes partije, jun.-a 1930, 1zda'o j e (pored ostalog) dirBk:..: tivu za pojaCan rad na podizanju deCjih ustanova, menzi ·1 sL (N~ G. Aleksandrov: op. cit., str._ 97).250 Propise ·o z-aStiti materinstva u SSSR-u Vidi u vef:. _citLr-anofll. deJJu ~IT: Statut legal des travailleuses, str. 13-3. - Ptrop.ise zakonskih tekstova do 1937 god. - vidi Qsto delo, srtr. 717-718. · -, 251 Godine 1928 bilo je srvega 52.400 mesta u ja-slama u grado-· i 6.800 mesta u stalnim jaslama u selima. Pi-ema podacima IZ 1935 god. 70°/o dece rcidnica industrije pamuk:a bilo je smeSt~.o u jasle, is~i pr?cellat je bio u industriji vune; u metalurgijoitaJ Je pr:_ocenat 1zn~o 65(1/a, u rudarstvu aoo/1), -a u indus_triji ma.SinlQgradnJe 55°/&. Pocetkom 1936 god. jasle su raspolagale sa 302.600 mesta u gradovima i 436.100 u selima. Sem toga sezonsUdm ja_slarr:a- bilo je o~uhvaCeno 4,873.100 dece. DeCj-i vrtlci i_ igral:iSta za pretskolsku decu primali su 1945 godine 1140 o-o-o dece -Udeo rodit~Ija u troS~ovima izdrZavanj·ii irznosio j~ 25-350/r) od stvarnih tt:oskova. V~skols,~i rad dece organizuje se putem iklub'ov.a i sliC,.. ~uh ustanova. B~OJ dece obuhva-Cene va:nSkolskim ;r:adom riznosio ~e pred rat 10 truhona. 1940 godine u staln.im deCjim jaslama bild~e 890_.000_ dece, a -pred sam rat u seookim obdaniStima srtalnim 1 sezonsk1m - oko 4 mili'ona dec-e. C?PSirnije vidi_: M. Svjerdlov: MateTinstvo·, brak, poroidica u Sov3'!tskom Savezu, Beograd, 1945, 'S'tr. 3Q-3·2; kao i G. N. Sere-' bremkov: op. cit., str. 145-149 i 226 i sl. . 252 Godine 19~ broj j,asala 1znosio je 22.436 sa 906.000 mesta (pomenuti referat M. D. Kovriglii'e- na seminaru u Mosikvi on -cit str. 38). ' ¥· ·•·-' yuna 105 �Siroka mreza decjih u.stanova dokaz je razumev·anja da je za zapoo•lenu majm najvaZnije oo1oiboditi tle, kcrliko je to najvi\Se mogni16e-, :brige za decu _ dok je ana na posJ,u. 25 3 Treba, medutim, rOOi da oo te mere d p1>sledica •c<cig~edJne po- . lotvke fo,rsiTanja radanja sto veeeg broja dece, Sto dokazuju i propisi o novCanim pomoCirn.a majkama sa mnogo dece i VanbraCnim maj-kama.254 Za majke, sem toga, postoji joS jedna povlastica. Nairne, majke, koje su rodile i odgojile petoro tli wiie dece od uzrasta do 8 goddna, stieu pravo na pen.7Ji.jiU pet . godlina pre nego ostale Zene. Sto se tiCe rastereCenja ad poslova u domaCinstvu, zn-atnu olak.Sicu za zapoSlene majke pretstavlja vrlo razgranata mre...:. za fabrickih i drugih restorana i skolskih kuhi.nja. Medutim, problem stanova:nj a, ~usluZnih servisa i mehanizacdje pojedinaCnih :domaCinstava Uesrazmerno z.aostaje.255 Ukupno uzevSi, u vezi s probl"ematikom zaposlend.h Zena u ISSSR-u nloZe da se ka:Ze da i pored za.Stitnog zakonodavstva) pored .nes.umnjivo pozitivnih rezultata u struCnom osposobljavanju i uCeSCu Zena u prdvredi i druStvenom Zivotu, pored znat:p.og broja deCjih ustanova, ipak postoje otvoreni problemi j da se propisi uvek _ne primenjuju u praksi. To, uostalom, u poslednje vreme poOinju da priznaju i sluZbeni krugovi na medunarodnom rplanu. 'To se naro-Cito· odno-si na socijalne 253 0 proSirenju zaStite Zena i majki bilo je takode govom u pomenutom referatu N. A.· Bulganjina na XX kongresu KP SSSR, gd.e se ikaZe ))da Ce biti anoguCe da se poboljSaju uslovi rada ·i Zivota Zen-a, naime da ·se poveCa trajanje plaCenog otsustva za vreme tJ:rudnoCe i {P'orodaja«. Na drugom m-esrtu on navodi da Ce se u narednom p~u ))broj mesta u deC}im jaslama i vrtiCima poveCati nribliZno za 450/r~«. 25 4 Vidi: G. N. Al,elwandrov:, op. cit., str. 245, 2-28; SvjeT~~lorv: op. cit., .str. 2-3-24; cit. delo: Sovjetsk.a zemlja, -str. 482 i sl., kao i prevod auten{._lCnih z~ko:nskih tekstova u citiranom serie l€gisla.titivey iz 193·6 godine. 255 Oktobra 1933 god. dve treCine stanovnika se navodno hra-, nilo~ u komunalnim res-toranima. a 72°/tJ dece d•obivalo obrok u Skolarna, bilo iz Skolskih restorana ·bilo iz fabrika-kuhinia. Vidi kratko popularno delo: Dim MihalC:ev: Zivot u SSSR-·u. Beograd, 1940, str. 9-10. Serebrenilrov navodi u citiranom delu da je 1934 gOOine utroSeno na druStvenu i-shTanru blizu 7 -i po milijardi rubaUa. On takode naV'Odi da je razvoi v·erionica iSao -sasvim slabo. G<>dine 1935 bllo ih je u eitavom SSSR-u svega 180 (®tr. Hl5-167). 106 ~luZbe. za ~o:noC poro?ici. i stanove. Sem toga, pojediile slurZtbe dru~l obhm re!!avanJa problematike zaposlenih zena koji vee postaJe, .u m3!11Jj.oj- dllii ve6od me:rd., u 1d.rugim zem.ldama joS se ne uYode,_ ntti se pominde .njfuow. potreba (n.rupr. ruskmove. za p~Cofes.>onalnu •Oil'ijeritacliju, socijaJm radn1oi.)."' 1 Nacionalsocija!izam i zastita zaposlenih zena. ,. Nemackoj Dolaskom Hitlera na vlast u Nemackoj se pokusavalo da se u praksi ostvari parola kojom su se slu.Zili svi reakcionarni krugovi od pocetka dndustrijalizacije - zenu natrag u kueu. Vesta iskoriscavajuci tei!ak polozaj zaposlenih zena i nezaposlenoost, Hiltler je obecavao ponovno Ul'l!>ostavljamje »fJqp\log doma¢eg ognjiSta« u kojem se :Zena potpuno posveCuje mu.Zu i deci. VeliCanjem u :Zeni liskljuCivo i jedino njene ·bioloSke f,unJkcije, Cruvena tri »K« ())Kinder, K.Uche u:nd K.irohe«), {'>>deca, kuhinja i crJ.Na«) tre1b<iila su 1da postanu ~edina briga: i podrwCje :Zene.257 Da bi se dobila radna mest.a na kojima Ce se zaposliti bar deo ad ogromnog broja nezaposlenih, Hitler je, pored ostalih mera ,(radni i koncentracioni logori, javni radovi i sl.), predvideo masovno otpuStanj e Zena.258 Prve su na udaru bile Udate Zene, .supruge · dr.Zavnih ·slu.Zbendka. Zatim -je bile zabranjeno zaposl~nje zenama u drzavnoj slui!bi ispod 30 godina starosti (Zaililon •Od 30 juna 1933), llime 1se ustvari krSiJ!a odreclba 256 Op.Si~ite ~~:poloZaju Zena u SS~R-u, sem navedenog, vidi: Ravnopravze zenscm v SSSR, u redakc1ji L. Petrove i S. Gilevske )ll[oskva, 1957. · ' : 57 19~4 H~tler se obr~Ca Zenama.: ·))!deja' izjednaCenja·· .Zene·'sa muskar~Ima Je P:"odu!tt Jevrejskog intelekta, koji je dekadentan -i -?edostoJan nemaOke _zene.. . Mi nemamo nikakav drugi poziv za zen~.. nego dete. Ne treba meSati dva sveta; svet mU.Skaraca je naciJa·, df!~ena. Zen~·je muZ i dete ... «~ Vidi: Dr. A. BoZiC, op. cit., s~r. 207;_ Ill: N1cht 1m Beruf k:anniSt Du gliicklich sein Dein richtiger Wrrkung.skrei'S ist das Heim« - vidi G B Mort'on· op et"t str. 149. · · · · · ., U NemaCkoj Je 1925 godine bilo zapoSJlen'o oko 11 i p.o miliona zen:a. Od toga ]e 68..3°/1) otpadalo na neudate. udovice i ra~Zve­ dene a 31,7°~o ill~· ·~d.ate. Vidi: Marguerita Th!ibert: Crise economique et trava·u femt'nzne, .))Revrue international ·du travail« 1003 vol VII, No 5, str. 648. · ' ' · 25 ~ 107 �Vajma<rskog'UlStaNa. 259 To je iJza'ZJVa.!l.•o mnog.a o{wuStanlj\a, naro~ Cito u prosveti, tako da je ikasruije. moralo da bude izvesnth p(}vla~Cooja. Ovako_·_d:rastilme mere u odaw!S-u na rradnice, na....;. ravtn:o, nllsu se mogle prd.m.enjiivati, a1Ji se- neSrt() rpoik.UISavalo· ti. u tom pravcu. Znacajno je spoonoouti da su se rprimerujivale• i mere IZa atstranjenje Zenske omladine Sal trZi.Sta r.a:dnesnage_.261) Fmto je pr<J!PiaO poku!Sati• da .se u ve.oof meri ·el:iminiiiu zene iz-radnog-odnqsa, nacional.-socijaHzam je, dosledno svojim -mi- · litari.stiCkim shvatanjima o iskljuCivo bioioSk.oj funkcijd Zene, bio primoran da provodi odredene mere za- zaStitii materin~­ stva. Te mere kretale su. s.e strogo u okvirima nacistiCk.e »idea..:.. logije« o .Cistoti rase,..,phvatanja o jedinstvu kapitala i rada,_ a, provodile .su se u okviru naci-organizacija, naroCito ;»·Franta rada«. • Radnica--se posmatra prvenstveno kao deo »narodne !Z.ajed-:: nice« a ne kao radnica. Zena za maSinom tr~ba -da bude ulbe:d:eD.a )>da vrSi specijalni zadatak med:u s.vim Zenama nacije«. 26.~ 259 Vajmarski ustav (Cl. 128) je ·predv<idao jednak _pristwp i jednak tretman u drZavnoj ·shrlbi. Medutim, 1927 godme udate Zene nisu ima:le pUID.o pravo na d'odatke (za stan, na decu), a 1933 g., po ~ZB.konu, bilo je <!ag;v~ljeno o~tu~iti od ustavne .od:edb~ .. Propis o Zenama -·sluzbemc~a, 12-aro-Clto o merama otpusta~J<;r udatih Zena, kao i propise u vez1 sa. IZenama. posle 1933 godine~ vtdl op.Sirnije BIT: Statv.t tegat des travailtev.se~, .~tr. 540--!?:W· · _ . 26o Organizacija .poslodavaca, preko koffilSIJe za: soCIJalnu poh..:. tilru, takode je prepO>ruCila zabranu rada u istoj porodici .i ~uZa i Zel).e. TrgovaCka i indus:bri.ska komora u Hamburgu uputUa Je·:.u tom smi..slu pismo na 20.000 preduzeCa. Poznata firma Bosch apelovala je na udate~dnice, da oo.me napuS.te posao, jer Ce ·ina_ce biti otpuStene. Jed!icFfirma (fahrika cigareta) pozvala je na: udaju i dala svako] radnici koj a napusti po-s,ao •600 maTaka za- udaju, :pa ipak ISU svega 122 napustJile posao. , Posle otp.uStanja Zena ispod 25 .gad-ina -starosti na njdhD'V'o mestQ zapoSljavani su oCevi porodica.. Nezaposlene radnice u1;1u6ivane su za slu.Zavke, poSto su !prethodno prolazile kroz sp-ecijalne kurseve. Veliki rp-okret voden je takode za rad u p'oljoprivredi, p·a su osno.:. vani i specijalil·i [ogori ia obuCav-anje ali uspeh je -bio neznatan. ISlo -se Cak talro daleko da se u nekim f.abrikama poCelo prelaziti na m.anruia!klturu. Vidi op:Sirnij.e: G. B. Morton: op. cit., str. 149150. i 158. . . 251 0 nacional-socijalistiOkom ;radnom pravu vtidi: Rad'omir Zi>\tkQIVi:C: Ra.dni odnosi u' III Rajhu, Boog'ra!d, 19·3-7, n8.roCito str: 1!1-15. ' .108. U cilju !pripreme za poziv mate-r'inStva uvode ~e :u- okviru faJb~"ka i lrursevi d<:oje ooganizuje ·»Rci<lhsmuttwdienst«, 'U zajednici sa m:hnietarstvom unutra:§njih p•oslorva, .o h;i;gijenskfum ; pedagoS!k.im [plitanjima. Slln!liiba sooija1ne ·rfrdnice ·U IPO'eduze6u takode se st..vlja u sliill'Jbu »Betriebsgemefuloohaft-a, i »Volksgemeirusc)1.aflt-.a «. 262 Godinu dana pre po.1:etka rata, 1938 .g., donet je propis o 8-Casovnom radnom vremenu,1 s tim da se radni dan mo!Ze produ:Ziti najv1Se .na 10 Casova dnevno. Ustvari radna nedelja iznosila j e u to ddba 50- sati za mu.Skarce- i 46 ~casova za Zene. U toku rata, ·1942 1godine, do net je zakon o, zaStiti ma~erin... stva, po kojem je trudnicama i majkama doj1lj3m,a~ zabranjen prekovremeni rad od 8 'uveCe do _6 ujutro i rad nedeljom i praznikom. Pored toga zabranjeno. je ·otpuStanje -radnica za· v:reme trudnoi!e i 4 meseca pos1e p·orodaj a. Sem toga, po jednlom prqpi6U iz 1943 g_ (oo>Freizeitan6trdnung«), iiene koj·e imajiU dom·ai6itnStv·o doiblijaju ·prawo da 4 Casa nedeljno i jedan dan meseCno izostanu sa posla lbez praVa na iplatu. Vrlo slabe · Zene imaJu pravo da tra1Ze da ne rade prekovremeno. U toku rata ·Zene su se S.iroko uvla•Cile ne samo u ratnU privredu u pozadini263, ·nego su ih ·masovno .tnobiiisali u v6jD.e formacije. Relativno Woka zaStita rZena ali bez prava na 262 Svl podaci uzeti su· iz. citir-ariog del-a G. B.· Mortona.- Vidi QPS-irnije: op. cit.• od str. 161 ·i da:lje. 0 iskoriSC-avanju ·socij1alnih radni<:a u preduzeCu- u svrhu p~ovodenja naci-politike i 11:slovima pod kojima sru u III Rajhu s·ocijalne radnice sticale si;lremu -i dobivale nameStenje, vidi LuiSe Frankenstein: La femme et te service sociai dans t'entreprise, ))Revue. intemation;:ile du travail«, yol. XL, No 3, 19391 str. 348-349. Popis zak.onskih tekstdva u vezi Sa Zenama U NemaOkoj Od 1933-:---1938 god. vidi BIT: op, cit., Stt". 669--670. . 263 UCe-SCe zaposlenih Zena u Uikupno zaposlenom 'osoblju 1939 godine kad je o'bpoCe'o rat, iznosilo je 31,&1/o.· NajviSe ih je bilo rU od.evnoj industriji (74,2°/o), zatim u hotelj_erstVu (68,Efl/o) 'i Zdhlv- · .!!tvenoj ·sluZbi (63 15!0/01). Vid~: Sara Southali and Paulina M. ,Newman{ Women· in German Industry, 1949 (ilzdanje odet:ferij a .ia radnu snagu Ureda ·vojne· up-rave SAD). , 109 �jednaku pl~tu za Jednak rad, <Jstala je i p<lSle rata u Zapadnoj Nema<lk<>j. Ali ootaai o;u i tra.gov;. nacistiCI!cilh shvatamtia ru od~ nOsu na Zenu.264 ZaStitmo zak01Wdavstvo o zaposlenim Zenama · " Jugos!aviii (1918-1941) Zavriletak Prvog svetskog rata doveo je do zajednlcke d r~a v e jug o s 1 oven skih n aroda, Mo je dalo o.snovu za uspeSan pl'livredni razvoj, i pored nasledene teSke privredne situadje i posledica koje je rat ostavio za sobom. Ali ubrzo posle obrazovanja nove ddave (22 decembra 1918 g.}, :waniCno nazvane Kr.al'jevina S:rtba, Hrvata i Slovenaca, iziS.lo. je na videlo da je ta nova drZava »·bremenita mnogim suprotnostima, koje su se usled velikosrpske liegemonije, nametb.ule monarhijom KaradordeVlica a hurzoaskom vladom, odmah u p<lcetku pocele nagl<> "a<>Stravati«.205 • ZaplaSena revolucionarnim previranjima, koja su se, potstaknuta Oktobarskom ·reirolucijom, snaZno ispoljila i kod radnika i kod seljaka, vladajuca burzoazija uspela je vesto iskoristavajuci izvesne slab<>sti radniCkog pokreta da donese Vidovdanski ustav i da se od legalne i masovne delatnosti komunista - donekle i privremeno - osigura Oibznanom ·"i Zakonom o z.Stiti drzave. U prvih pet godina postojanj a drzaVe ona je prim.orana da, ~. roko otvarajuCi v·rata stranom ka- .- z64 Pored ostalog, i 1953 ·g. je na sn:a'2:i propis po kojem Z.eria drlavni sluZ.benik. moZe biti otpuStena kad se u'da; Ovakva shvatanja prenose se u industriju. Kako pi~~ »~elt der Ar9·eit« (maj l953), u hekim industrijama od Zena se p:Pilikom sklapanj,~...wgovo~a .zahteva i kl_auzula po kojoj Ce u sluCaju udaje radnica automatski :izgubiti zaposlenje. Oitirano !Pl'ema: Vers la Jihe Conference mondiaie travailteuses~ supplement de I, InfQnnation syndicate mondiale, .No 4, Fevrier 1956, str. 6. 0 shvatanjima ro 3 »K«, koja joS uvek.. postoje, vidi cit. delo: Women in German Industry. ! 6 ~ Josip Broz Tito: IzveStaj o politiCkom radu CK KPJ, V kongres KPJ, stenografske bel€\Ske, Beograd, 1949, str. 20. HO pitalu/66 :r;-elativno ibrzim tenilpom razVIJa industriju, tempom kalkav u kal'll1!i.jdm gocLinama sve do 1941 g. VliSe nece wspeti da postigne.267 Taj po,cetni period industriskog razvoja karakteriSe sve do · 1925 g. znatan porast decjeg i ooenskog rada. Tako, dok se u pe~iodu 1920-1925 broj zaposlenih muskaraca povecao svega za 9°/o, hr·Oij .Zena pO'veCao· se za 95°/o a brad dece z,a 300°/0<. 266 Sem toga, mednl •Zetns.k~Om rad.noo:n IS!Il·agotm u znatnoj meri su preV~LadivaJe radnke Wjpod 18 ,godina stamsti.'" '11<> doil<wruje da je i lrod nas put k~ita.list1Cike inc1u.strija1Jzacije :iSao putem siroke eks>ploatacije zenskog i deejeg r"da, tznatno jevtini(j\>g a •bar jednako produktivtnog, ako ne i produlclivnijeg' u nekim pos1ovrlma, k"<> i muilkd l!"ad.'" Napll". telksillna mdrus<II1i\ia, koja se na,g'Lo =vijaila 1bail ru tim prvim pooJ.erotruim gocLinama. 266 ». . • staru Jugoslaviju su nemilosrdnto- eksploatisali svi mo-guCi stTani kapitalisti i finansiski magnati. • . kao zemlju po prirodi vanredno bogatu a .po tehnici zaostalu«. (Vidi opSirnije: Boris KidriC: 0 izgradnji socijalistiCke ekonomike FNRJ - IzveStaj na V kongres KPJ - Stenografske beleSke sa Kongresa, str. 634). 267 U tih prvih pet godina podignurte su 7S.2 tv'omice sa preko: 58 hiljada radnih mesta. Vidi: Dr. V. PetroviC: op. "Cit., str. 50. Vidi tak.ode: Dr. Cvetko KostiC: Seljaci industriski radnici, Beog.ad, 1954, str. 115-116. . 268 Ove podatke navodi, preina izveStajima inspekcij-e rada, koji su obuhvatili jednu osminu preduzeCa, Edib Hasanagii:: Nezavis'lii sindikati, Beograd, 1951, str. 14 i 15. MoZ-da ne sasv-im siguran ali ipak znaCajan podatak u vezi sa porastom Zenske radne snage navodi se u Rezo1uciji o Zenskom radru na IV kongresu KPJ odr_; Zanom 1928-.g. Tu s-e, naime, kaZe da se u periodu 1921-1926 »Ude'o muS.ke racine snage smanji"o za so/1'1, dok se udeo Zenske radne sna,ge poveCao za 97°/o,«, ilmo i to da su tada radnice Cinile okO 27°/o industriskog proletarijata. Vidi: Istoriski arhiv KomunistiCke paTtije Jugoslavije, tom II,·--Be'<>gll'ad, 1950, sti'. 207 •. ll6t Napr. u M.ariboru, bilo- je zaposleno u tekstilnoi industriji 1925 godine svega 351 ZenaJznad 18 godina starosti, a 2352 su bile u doPi · ispod 18 godina:. 270 Prema popisu od 1921 god. bilo je ukupno 269.878 Zena koje zaraduju van ptoljo,P.rivrede. Da se naglo poveCavanje broja zaposlenih Zena u kasnijim godinama usporavalo. govorili bi navodi: da je u toku 10 godina (1921-1931) odlazak Zena iz poljoprivrede u druga zanimarija iznos,io svega 100.1)00 prema 400.000 muSkar.aca. Vidi o tome bliZe: Mijo MtrkoviC, Ekonomska struktura Jugoslavije 1918 - 1941, Zagreb, 1952, II izd31Ilje, str. 7 i 17. Medutim.,_ -). 111 �; No i po~ed novostvorenih radnih mesta -:u industriji, olbzi-:;r.om da su se u Jugoslaviji privredni problemi r.Savali »najc oosce samo p<>d po·lii'llili\kD-"partiolkiim UIPlivima, a ne u dwhu stvarnih potreba privrede«,271 znatnom broju-ljudi je iseljaVa:p.je joS uvek ostajalo kaojedina moguCnost opstanka, ·i zato se Ono D.astavlja i u novoj drZavi. 272 Zene se, sem toga, u znatnom broju regrutuju za kuCnu poslugu.278 Kao jedan od ustupaka radniCkoj klasi; a na osnovu odre-:daiba Vidovdansko,g ustava, vladajuCi krugovi nove dr.Zave, analogno stavu i" shvatanju vladajiUCih 'krugova i u ·med:runarodnim varzmerima {MOR) o polirebi da se Ul.'>j)OStavi »Socic jalni mlr«, .don<ill sru .u prvim poSilera<tnim goclinama nek<>liko zakona i.z obLasti socijahrog zaikonodavswa. To zako~ godine 1939, p~ statisti~ma SUZOR-a, proseCan b~j ~-~a - ~­ guranika iznosio je svega 194.789, adn. 27,0'»;/o od.., sv1h 0~1gur_an1ka (treba imati na umu da ovde nisu obub.vacene zei_le- d~zavtu s~u-:­ Zbenici, kao ni one koje_ tsu bile os.igurane ~od ~ratnnsk1h blagaJf!_l i sl.). Vidi: ,>RadniCka zaStita{<, 1940, neslJu.Zberu deo, str. 175. . · 211 Dr. cvetko GregoriC: NaSa industrija, »JubUarni zbonnk SHS« (1918-1928), I deo, BeogTad, 1928, str. 159. . .. 212 u vezi sa Zenama treba pomenuti pr?Pis iz 1929 g.~ koJitn je, poSto se pojavilo GeSCe grupno -i,seljav~J~ u F:ancusk~ od!edeno da se ne mogu is-eljavati u tu zemlJU zene, IS_pOd 25v god~a starosti, kao· i nepismene Zene uopSte (pretho~o Je uopst':- bilo Z:abranjeno iseljavanje ako se nema unapred ~1gurana egZistenCrja u zemlji useljavanja). Vidi: D. -qstojiC: .op. ct_t.,_ etr". 120. StruktUru zenskih iseljenika iz. Dravske banovme_ Vlcli: dr. K. Vodod pivec: op. Cit., str. 3'6. , ·h 1 . ; 21s 1934 g. bilo ih .je osigurr.ai!lo oko 56.000, o~. 3()'0. o o sVl · Qsa.guranica. Medutim, ka-o ni Za!kon'om o radn_Jama. IZ 1~1-~ g., tako ni kasnijim ~-o-pravnim propi<Sima one msu bile za:s~H~ene (Sem prava iz socijal.nog osigurartja). Na nji~ su se odnoscrh r~-: l:iCiti prOipisi, prema · terito<I'iji ~a ko}oj ·su. ra:?-He. _Tako sru u. Srbi]'l bila na sna:z.i »Pravila o odnOSlm.a slugu 11 DJihovih gazda«, 1Z ~9~4 g., dopunj-avana 1905 i 1910 g.; u Crnoj Goli nije bilo posebn!?. iJ-ropisa · za Slovena-Cku »Poselski -red«, od 1~·21 g.; u .. DalmaciJ1 »SluZin~ki pravilnik«, iz 1854 g.; u Vojvodini »I~vod iz XIII. zakon--: skog Clana« od 1876 g. koji reguliSe odnos 1zmedu »Sel]aCeta ~ gazde«; u :Hrvatskoj i Slarvoniji »Privrement sluZinski Ted. ~a la-:danje«, od 1853 g., i »SluZben.i red za gr~~ove ~ Hrva~koJ :.sla~ voniji« od 1857 g.· .. u Bosni i HercegoVlDI »PTi'Vremeni · sluz•mskl red,, .~ 1910 g. OpSimije vidi: Centralni sekretarijat 0 adni~klh komora u Beogradu, Za. za.konsku zaSa~-u kuC.n:1.h pomo&ntea-;· B~ grad, 1936 g. 112 nodavstvo predvidalo je relahlvno Siroku. zaS'titu radni.ka. Ali Stahilizacija burZoaskog poretka, prarCena Pi'ogonima k1a_snog radniC:IDog pokreta, onem{).guCila je da 'Se a:-eS:e pojedina pHanja il<oja su ostaila da se re8e posebtnlm rpmphsd!ma (n"'!lr. rpenziono osiguranje), .ilovela je do ruavanja pojedln.ih prava, ne&ov;oljne i -neefik31sne <kontrole, Sto je irna,lo za pooled!i-cu maso'V'llo n-eynimenj~v.runje i kTSenje postoje6ih propis'a.274 Tri osnovna zakona iz prvih posleratnih ,godi.na hila su Zakon o tnspekciji rada {1921), Zakon o za.Stiti radnika {1922) i Zakon o osiguranju radnika (1922). IMedutim, kad se izlazu propisi koji su abeZJbedivali posebnu ~Stitu Zena u radnom odnbsu i za.Stitu materinstva, treha imati na umu da su Zene u bivsoj Jug.oslaviji bile lbez ikakvih politlckiih prava, da su Saroliki nasledeni gradansko-ipravll.i propisi ogran1Cavali prav...: nu i poslovnu sposobno.st. udatih Zena; da su ·stavljali :Zenu u podreden polo.Zaj, Sto se odraZavalo i u njenom .ekonomskom polo.Zaju. 275 Posebna za.Stita Zena ima osnov u Clanu 19 {ali.rl~ja 2) Vidovdans.kog_ ustava, gde se . ·ka:Ze da se Zene {d: nedorasli) »imaju posebno zaStititi od Stetnih poslova po njJrhovo zdravlje«. Zastita materinstva (uopste) takode spada u delokrug ck~ave na IO!Snovu ,ffi. 27. 1(U kasnii'em, o'krtJr.odlsaDliom UstaV!U dZ 1931 g. ave su odredbe izostale.) Sem toga, Vidovdanski ustav (ikao i nnaj kasniji - oba u oL 19) pred'V'ida dostunnost &V'irrri drZavljanima 5-Vih zvanja i svih struka drZ-av:ne shi!ilbe.1!76 Ove 274 vee 1925 konstatuje ·Se da je soc'ij'alno ZaikonodaVstvo. proSlo kroz trl ·faze i da se vee tada uSlo u treCu fazu- u kojoj se ».sa otvorentoSCu i cinizmom g-azi sve Sto je dotle postojalo«. Vidi: Zapisnik prvog kongresa radniCke komore, Beograd, 1925. 2 75 OpSirnije o tome vidi citirano delo Ane BoZiC, naroC:ito str. 161, 178, 185 i 204. Vidi takode: Eisner· dr. Bertold: Privatno-pravni poloZaj Zene. po danaSnjem pravu J-ugoslavije, Beograd, 1934, kao i Prokop d,r. Ana: Prava Zene nove Jugoslavije u brak.u i porodici, Zagreb, 1950. 2 76 Zanim.ljivO je izlaganje prof. .Zivojina PeriCa u· njegovoj studiji Covek i Zena (Beograd; 1922) o upotrebi reCi Srbin i »gradanin«, odn. »drZav]janin« u Usta:vu Srbije od 19fJ3 g. i u Ustavu Kraljevine SHS od 1921 g. u vezi S'a .Zenama, gde isti-izraz u-nekim Clanavima r.azumeva i Zene i muSkarce, ·a negide samo muSkarce - ·iako se o tome ne daje nikaik.v-o 1luma-Cenje- (str. 30 i dalje). · 8 ?.:ena u radnom odnosu 113 �pOO!eilnlj e <idredbe, meduiliim, Il!isu se Ill cel1ooti rp:D<>V1<>cLille, jer zene u dl:WaV'Iloj slmbli ltl1isu lunale it1.i p<>il]mnu pra'Wllll, a jto~ man1e stvamu mog.uCnoot da sti>Du sva zvanj.a. 271 :RraviQ na jednak.u p1atn.t .za ~td r8!d, ·osnov -elk)oinomske ravnqpraV!l1dSiti Zene, ffije bi1o obezibedeno Zenama ni UIS'ta~om ni drugJm r<aiT<otruima. lZUtZetalk t1.1. ~Oiffi pogJedu tCime o&redhe u kojima se izriCito predvida pravo na odredenu platu bez obzira 1na prol.278 Po pu-arvrliliu !l'adruire su d!male .ni!Ze 1nadnice.nt _ N&redba od 31 marta 1934 g. o arganizaciji ·sluibe PTT (Sl. N. br. 88]34) ustanovljava kontingent Zena koje se smej~ uposli~. Tako se u odnosu na ukupno -zaP'osleno osoblje na radmm mestima na kojima se traZi univerziltetska diploma moZe zaposliti 3Q0 /& Zena, na mestima za koja se traZi s:rednja Skolska sprema 2!l0 /o Zena, a u ostalim ni.Zhn kategorijama sluZbenika svega 100/oc Zena (Cl. 34 i 3·5). Na osnovu., toga odreduje se da se Zene viSe ne primaju na posao ukol:Lk!o je ispuhjen taj procent (Cl. 45). U vezi sa praV'Om na rarl Zena treba navesti i odredbu (§ 6) 2 77 Pragmatike namjeSteni'lca Slavonske podravske vicinalne Zetjeznice, uglavnom za pisarniCkiu sl~: »Udate Zene - izu?ev Zene namjeStenika - po pravilu se ne primaju u sluZbu Zeljeznica.t: (§ 6-1). u &luCaju ·porodaja pravo na otsustvo od 30 dana (str. 6 i 25). 21a Napr. Naredba o minimalnim nadnjcama za nekvalifikovane radnike u cig1arsko-crepa!!skiril preduzeCima na teritoriji Dunavske banovine, od 16 juna 1937 g. - Sl. Ust Dunavske banovdne l>r. 13,/1937. 279 Napr. u periodu od 1922 do 1940 ra'ZUke u proseCnoj garantovanoj na:dnici izmedu mus"karaca i Zena u Slorveniji kretale su se od 33,7% (1922 godina) do 27,80 (1935 i 1937 g.). U 1936 godini najn1Za proseCna gaTantovana satna I)adnica i2iriosila je 16,05 din. (prerada koZe), .a naiviSa 37,46 din. (grafi-Cka indus:tri:ia). NainiZa Zenska nadnica izn'osila je 10.61 din ..(ku6na posluga1 adn. 12.20 din. (indU'strija obla~) a naiviSa 28 69 din. (grafiOAA ilndustrija:). Vidi 'opSimije: dr. KaCa Vodopivec: op. cit., str~ 30-32. Zerie zaposlene u trgovini u Sloveniji imale su za 26,79°/o ni.Z-u 'platu od mUSkaraca. Vidi: Vera BaCiC: UktjuCivan.je Zena. .u. PTivredu, ·»Vesnik rada«, br. 3, 1950, str. 97. 0 razlikama izmedu na·dnica m'US'kai"a•ca i Zena vidi'tak:ode: B-ogdan K!relU.C: Ra.dniCke na.d1iice, Beograd, 1937. 0 eimploataciji radnica koje su radile na a:k!ord navodi neke podatke i Mebodija Sokolski u bro§uri: Najamn.ina u ·sta.roj Jugostaviji; Beograd,· 1951, str. 4.1. Ra:zlika u ·plati predVida se i u (obrascu) U grovora -o zaposlenju jugoslovenskiih poljoprivrednih radnirka u Franouskoj, Sto se- vidi iz PO!lebnih .rubrika za iznos nadnica za Zene ·i'· m'U'Skarce. Medutim, u ob-ra:scu za in-dustriske radnike predvida se sarno minimalna- nadnica a ne; p<>minje se pl>l (cl. 4 - st. N. 282./1933). lsta pragmatika odreduj·e zaposlenoj Zeni 114 Sem toga, pojedini. propisi u ve~i sa platama izvesnih kateg,orija drZavnih i. samoupravnih -sluZberiica za udate Zene izriCito predvidaju mallje ukupne plate.280 Prema tome i za bhrSu .Jugoslaviju moZe da se ka.Ze da su sve J>>l_PoVlastice« i eventualna materijalna davanja. koja su na osnovu poselhne · zaStite Zena :iSla na teret iJ>OSlodava.ca us.tvari p-retstavljala zakinuti deo plate Zena. 280 Uredba o dodacima na skwpoCu rdrZavnih sluZbenika gradanskog reda (§ 3) predvida: ako su mUZ i Zen a driavni slu.Zbenici u istim pol-oZajnim grupama, ako stanuju u istom mestu, ne mo~ svak.i. b8. se'l?e primiti liCn:i dodata!k na skupoCU, vee se jedan, i to ~aDJ'l, kad rm dodaci na skupoCu nisu jednaki, smanjuje na polovmu (SI. N. bT. 130./1931). Izmene i dopune Uredbe o dodacima na skupoCu dr:Zavn!h sluZbenika (81. N. br. 84/34) predv:idaju gub:itak prava Zene na liCni dodatak i to bilo u celosti, bilo 75°/o, 500/o ili 300/o, prema tome kojoj kategorij.i ·S1u.Zbenika priparla, odnos:no ko.liki sru rprihod-i, odn'osno, kojoj kategoriji 1pripada muZ te Zen e. SliCan propis postojao je i za op.Stinske sluZbenike llPOslene u adm.inistrativnoj sluZbi ili preduze&ima i ustanovama (81. N. br. 111./1934); srilanjenje, odnosno gubitak prava na' l!iCni dodatak na skupoCu vaZio je i za Zene penzionere potpornog fonda ·radnika p'o artilerisko-tehniCkoj grani (SI. N. br. 73./1935). Uredbom o sma.ri.jenju liCnih prinadleZn'osti d:rZ.avnih i satnoupravnili sluZ.benilm udate Zene drZavni _ sluZbenici izgubile su. uopSte p(l'avo n-a liCni dodatak, sem u sluCajevima kad supruZnici Zive u razliOitim mestima, ili kad Zive u dstom mestu ali Zive odvojeno »UtSled braCnih razmirica«. Istom Uredbom pravo na IiOni dodatak na sk.upoCu gubile su i udate Zene - penzioneri (81. N. br. "!!17/1935). Medutirn, posle nelroliko meseci udatdm Zenama iz prethodne Ured.be p'Onovo je dato, u izves-noj meri, praV'o na liCni dodatak na skupoCu, i to: drZ. sluZbenicama i pen~onerkama ceo dodatak, ako meseCni bruto p:rihod m~a ne iznosi viSe· 011 500 dinara. Ako, medutim, Irltnevljev prihod · iznOsi vriSe, onda se liCni dodatak Zene sm.anju.je »za onoliko lroliko iznosi pobvlina one srtlii!e koja ostaje kad se od meseCn·og bruto do-lwtka muZ-a odbije 500 dio., (Sl. N. l>r. 248/1935). Po Pravi1ndku o radniCkim kategorijama i platnQilll sdstemu za morskye S?lane ~CI. ~· t. 4) porodiCni d'odatark. na skUIPoCu ne prip-ada zem, ~ Je men muz &posoban za zar-adivanje, ili ako raili ~.on. u solan1 (~1. N. 234126). Analogni propis pootojao je i u Praviln.illru. o radndCkim kartegorijama i. platnom stistemu u fabrikama duVtana (cl. 9, t. 3 i 4 - S1.. N. 268/1928) kao i u Pravilnilru 1> radniCkim k:artegorijffina i platnom s:ilsternu u stovari.Srtima nepreradendh dluvana (§ 10, t. 4 - Sl. N. bT. 240/1928). 8' llo �Prve odi:edJbe o posebnoj ·zam:iti IZena pojavljuju se joo pre i>nificiranj,l' radnlckog zakonodavslva. Tako, Naredba Zemaljske vlade za Bosnu r Hercegovinu, PovereniStva za socijalnu 'politiku {od 10 feb. 1920 br. 3326), propisuje da su pos1odavei duZni -da »ohrate osoibltu p.a2nju .na Cudoredn,o·st ii mol!'al tih radnika Czena i dece), j,er to zahleva njihova {mladahno) dolba i zenski spol« ·~cl. 5, lac. 4). Isla naredba predvida i zaStilu za weme pomdaja -l[mslednji mesec pre i 6 nedelja '!><>Sle porodaja zene se »ne smeju upotrebljavati« '(cl. 30, a!. 7). Uz tu naredbu data :su i dv:a orbras:ca r.a:dnOtg re:da, u kojima IS'e takade !pi'ed'VIida posebna !Za:Stita Zene 1 odnosno :gde se -osta,vlja. slohodiD.d pr'O·stor za nwbrarjanj.e la:lclih poslova 'koje mogu da obavl!}aju Zene. ViSi, odnosn.o -niZi""fminimum g'odin'a stla11osti .kao wlov za prijem na .posao Susr~Ce se u nekim posehnim propishna. Tak·O, nap-r., RraWJnrik ·o .radu u monopollskim wtanorvam.a, od 19 juJa 1935 ,ge>dme,. p~edvicra ika·<> uslov 11la za[>o.siletThje ZeOOkih -1ica naama>:llje 18 ,g., OrunOMO 'kaJ~ !<'OiillljU ll!'·an'oo najv·i:Se 40 godima, :dok ta gta:nttc.a za muSkarce iwl-osi 16, odnosno 50 godina '~Sl. N. hr. 26111935). · Min'imalno 18 godina starosti, ka.o uslov za stupanje na posa<> zensklih Liea ·~za mllllikaree - 14), tr.Zi i Uredba o uredenju uslova ·rada na pomorskim ibrodovdrrna KralJ. Jugoslavije, 's t.im da se Zenska Hca m-ogU zaposliti saril:o U SViojstvu bomlc~ki, .•poolru:ge zemkillh ');lutndika 11 ik:albinanna i ,r. ~~61. 4, t. •3 Sl. Nov. br. 86/1935}. Moraln'i ·momenat uzet je u 01bzir u v.ezi sa zapoSljavanjem Zena i u sporazumu () v!'lbovanju i anga:Zovanju._poljoprivr_;dnih zenskih rad~ sa lNilorije Kralj. ;Sll]S ,;a NemaCku (kld· 22 II 1928 - SC N. hr. 64/1938). Sp·o·razum, n.adme, ~red­ vida ·da »:radnice do 26 godl!n.a n-aCelno ne mogu bilt1 smeStene poj-edince na ~r·a1dn-om melstu up-asle-nja«, ka<o i da Ce se 2a p~eduz&rnanje tpotrebnih mer a za lUa•Stitu ZJdravl~a i . mm"ala Zena i maloletnika sporaz.uineti meduso'bno Centraln1 (ldbor za po.sredovanje rada i Nema,Cka radniCka centrala (t. VIT •i XIX).· OvaJkJva odredba ponavljw se i u Zaik:oo~ <> spa,ra""":'" sTpsko-'hrvatsko_-sloven,aC:kirn. .polj;aprivr·edn-rm sezonsk1m 0 raJdndciima li:zmedru v1acde Krr'a!J,j. SHS i N em8'Cke l{pe>d VISl N. br. 229/1929). 116 U Prav'ilniku o radu ·u monopolskim ustanovama ppstoji takode izvesna odredba u vezi_ sa m.oral.om, gde se kaZe. da poOStren pr-etres nad Zenanla moigu vi'Siti samo.Zeile, .-pri Cemu muskarci ne smeju prisustvovati {§ 21 - Sl. N. 261/1935}. U poglecfu radnog vremena, nije hila propisa koji hi- radno vreme za Zene druga:Cije · re.gulisali nego za muSkaroe. Prema tome, i Zene su radile u industi-iji, p.o pravilu, 8 ·Casova,. u trgoVIini devet a u zanatstvu deset ;Casova dnevno. Ist()• tako nije bilo posehnih propisa za ·Zene ni u p-o,gledu odm-ora- u toku rada, nedeljnog i godiSnje.g odmora~ 281 Zakonom o zaS:titi rad.nika zabrana noCnog r.ada Zena, .koja je veC ranij-e postojala u veCini podruCja, formulis-ana je uglavnom prema Bernskoj konvendji, odno&no- Konvenciji fb-r. -4) -o· no·6nom Tadu Zena. Pod pojm,om noC srnatra se Jper.iod od 11 ne!P~ekiJdnilh railinlih ,c..,ocva, IT<oji <!bavezn<> obuhvacta vrem-e od 11 Casova uveCe do 5 Cas-ova ujutro; No·Cni rad- se dozvoljava u slu·Caju viSe sile i kad je u pitanju obrada- m-aterija podlo~nih kvaru. No, dodata je jos i odredba po kojoj se n6Cni rad m·o:Ze uvesti i u sluCajevima ·»neizJbeZne drZavne potrebe((' koje sluCajeve utvrduj·e »Samo _Mi.nistar&tvo sodjalne polltlik:e« ~ill. 17, 18 i 19 zakona). · Obzirom da se Zakon o zaS'ti ti radnika odnosio· na sVe osoblj e zapo.sleno u ')>sVim zaria-tskim, industriskim," saobra:Cajnim rudarskim i njima sUCn'im -preduzeCima {radnjama) koj~ UIP~lda'Vaju najmanje 15 radnika.«, to 21naCi da :se zaStita u pQ.:.. gJ.edu no6nog r.ada odno5.:illa na Zene iZap.oSlffile u svtilma_: tdm preduzeCima. · U slucaju prekr5aja ovih odredbi vlasnik preduzeca se kaZn.jacva 'novcanom kaznom u iznosu e>d 50-3.000 din (§ 123). ' Zaobrana nnCnog rada Zena ponavljit se i u neklim kasnijim pr.op-isima. Tako se _u Uredbi o otvar-anju i zatvaranju ~rgo­ vaCkih i .zanatskih radnji -(preduzeCa) i o radnom vremenu pom\'6nog ooobLja (Sl. N. b<. 141/1929) odireduj e da •>iene bez 28 1 Kao i d_ru:g.e odredbe, ta.ik:o sit se li •odredbe o radnom vreinenu u prruksi Cesto krSHe. Prema i:zveStaju RadhlCke kotn;ore. u Beogradu, u 8 ve6ih mesta ·u Srhiji, 1926 godine, 'Od anketlr~th 1838 rad.nika sveg:a njih 47_0/o md:iloje 8 Casova .dnevno, fJWJ/, m.dtlo ·je 9 i viSe, Ca:k i prek-o 14 Casova· -dnevno. Vidi: Edi.b HaJSanag:iC: op, cit., str. 14 i 118. 117 �rao:J~~ ,godliina LStarostli ... ne mogu lbi.'!Ji zaposletne ne>Cu 'lli pre... duwcrma predvidenfum Cl. 1 Uredbe, ukoliko nisu pomoenici odnosno kalfe« (cl. 34). Ostale ·Odredbe analagne su cl. 18 i 19 Zakona o zaStiti radnika. Zabrwna nocnag a:<>da (od. 22 do 6 ujutra) predivida ~e i Sh1~benim redom za radnike kad drzavnih i privatnih rudnika i istra.Zdvanja u granicama predratne Srbije i Cme Gore (Sl. N. br. 297/1929). Ovim prapisam zabranjen je i pod.zemni rad. zena u rud.nicima. Odrediba o z<ibrand padizlemnog ,rwda Q<aa i mda noi6u) predvidena j e i u O¢tinn rudarsJ.ro...pOiliciJ9k:im pr(>pisima (cL 11, t. 1 - Sl. N. 224/1938, ispravka OJbjavljenih '!>rC>Pisa: u br. 2J5f38). · · . Zabrana noCnag --l'ada povezuje se ·u nekitn propisima (u l'Stom Clanu) zaj·edno ia o.dredbbarn1a o za.Sti•ti za vreme poroCiatla i dajenja. T:a je slucaj u Pravdlniku o udu ., monarp.alskinn illltanovama (§ 13, Sl. N. br. 261/1935). lista taka IPO:e<ma radnom redu tvornice lkellma Bi2\jak, .Zene se mogu upa·trebljavarti !Sarno za laikSe _ipOISILorve, n'o i'mi~otto· se istiJCe- da se ne mogm UIPOtrebljavati za no6ni rad od 10 uvece 'Go 5 sati ujuta:a·.'"' Zabrana no~6n-og rada za Zene predvid:ena je d u Poslorv.nom redu, u delu u kojem se reguli.ISe radna weme ~ill. 7. Sl. N. l>r. 118/1936). 8em toga, !Pit'Opi;se o zabrmi 'OOCn<>g rada sadri.e i Rrudnd ugova'r za. radnike Sa·lane Kreka -1Sinnin Han {Sil. N. br. 21a/1940) i Radni ugovor rza rl>d'l1ike sekdje za drubliinske istrame radove o:a naftu i sa {hl. 10 - Sl. N. br. 229/1940). Zabrana ra.da ona poslovima Stetnim za Zene sram.o je illar'javljena ZaJoanom d zastiUi radnika ~OJ. 33), odnasna njime je predvld~o da c-tinilstar socijail01e 'politike prapmtli UJSiLove pod koj•.ima _ u neldm pred~eCilma mogu. .~apoSljavati ·Zene, se ~ao i da se izvesni po~&lovi mogu zabranitL Sem ·taga, izalbrama 1olbavljanja odred:endih p01Slova Z.enama (i omladini) sadrzana je u nekalika prapisa iz dbla>li higijenska-tehn±cke zastite. Taka je specijalnim odredlbama Pravilnika o Mgii"'J'skim i tehniCkim zaAtitnim merama (SI. N. 19/1922) zabranjeno za!poSljavanje- Zena u industriJ'ama u kojima Se 2 2 s Vddi: Radni red V. Birl.jak J d<rug, tvpm.ice_ .;ketksa, Zagreb~ 1928 goo. 118 vr:Se radovi u v~ sa -olovom, zatim_ u ·odeljenjima -,gde se topi i duva ,stakuo kao i ilood ~aliiSiklih presa, odnoono na sv1m stamparskim ra,doviJma gde je rrudnik izJlozen uticaju •OlOVa (§ 136, 158, 230). [zUIZetno se· :rnogu zaposliti !rod aparata za bil'lo!Ili.Zi>ranje, p.rti. l'lasturan.ju. ISiloga, pn.i: pa.'kicwanjru tSlova i u magaoini·ma Zene kode rade vee dU!Ze godina na Stampa:mkim paslovfuma. Sem toga, poselbnim Pravilni:kom o upatrebi alovnag helila u bajadisanju (cl. 5) zOJbranjuje se rad IZena na mestinna gde se izuzetna upotrelbljava olavtio belilo (Sl. N. br. 10811931). [zuzetna i dnteresantna odredba u vezi sa zaJbranjenim poslovima sadrZana je u Ugovoru {Olbra,zac) a zapos1enju jugaslavenskih palj(>privrednih radnika u Francuskaj ·tel. 2), gde se zabranjuje zapoSljavanje Zemi oko CiSCenja ,i prezanja konja i ¥oi!enja .kanjske zapTege i poJj,a[priyrednih sprava ~Sl. N. box. 28211933). ··. . . Pr.apisi u vezi sa pasebninn ~nerama u paglledu higijen.skoc tehnicke zastite su ·aslrndlni. N<riane, Zail<cm o za\S1iliti a:.arlinika predvida samo obavezu da se urede odv:ojene umivaonice za zenske i muske radnike ·~cl. 31; t. 4), a Pravilnik o higijenskim . i tehnickim zastitnim merama u preduzecima 1(81. N. 19/1922) predvida u veCim preduze6ima, gde rade muSkardi i :Zene zajedno, sama advajene zahode (§ 13) i odvajene umivaanike (§ 16). Odvojene garderabe predvidaju se jedino u velikim preduzec'ma ·(§ 18, st. 4) a kupatila jedino u tvornicama papir.a, i to za radndke-ee ko1a rade ,sa krpama i na helenju (§ 332). Zasebna kont>rola zailtite Ze11Ja nlije 'Predvidena pa1selbnilm adredbama. Ni Uredba o O=pekci:j[ ~ada (Sl. iN. IJ.-. 139/1921) ni Zakon a inspekciji rada (Sl. N. hr. 6911922) ne stavlja u zadatak inspekciji izriCitu lbrigu a kontrali zaAtite !Lena niti izriCito opredvida ·da inSIPek1tori iada 'breha da ·budu. i Z.ene.283 Me- . duibim, ill Ure,dJbo mindl<;ltar.a saclj•ailne politike o specijalnoj 283 Zahtev za inS~Pektlore Tada .Zene postavljen je na Vukovru-skom kongresu Partije, v. Istoriski aThiv, tom II, str. 42; za Zen:ske ins;pektore rada plediroo je, ~oziwju6i se na UiStav MOR-a 1 Preporuku i!Z 1923 ~.e, ling..raZe Kankelj u dokuroentovanoro Clankru: Higijena i sigu.rnost rada -sa. poseQnim osvTtom na prilike .. ti. Jugostaviji, »Socijalni •arhiv«, lbr. 9-10, 1939, sir. 288. 119 �~spekctj'i rada za d-omaCu i kuCnu . indu.striju i .~a malo1etne . radnlke (St N. ·198/1921) pxedvida,ju se <I zene za Vlrilooj,e•n<>d' zorniCkih.zadaca kao pomoc sefu specijalne inspekcije. . · : ... !aka s~ struCno osoposobljavanje· Zenama de iure nije _ograniCavalo, 1pak .se u praks_i zabranjivalo Zenama da izu6avaju · izvesna _z_animanja)!84 Sem toga, "vee . prililwm stvaranja Jugoslavije, dosao do izrafaja slav vladajucih krugova proliv eko" nomske samostalnosti ·zen'a, a u korist shvatanja bral<a kao .ekonOlllL~og reSenja Zifvota Zene. To. se ogled::t u IZakonskim propisima koji »neudomljenoj<<' Zenskoj deoi daju pravo ..na ncevu penziju, odnosno porodicni dodatak. {Na taj dodatak __ s~o~ _su- ~aJ.i pravo samo do naVrSene ·~1 godine.) 285 Me9u. ,tim o~o prav-o imala- su de.ca drZa'Vllih rCinovnika, kCeri ra,di:t.ika n~su bi-le z:aSHCene. Orie 15e mo-raju Hi »urdomi•ti<< Hi ra-diti · ·z·a za:rradu. ..~ 'Pr~lVo na p€nziju ra!inoici ni&u imali sve do 1937..g., kad? :je donesena Uredba o sprovo·den.ju osiguranja radnJik<i za -sh.irCa~ ~ta:osti, iznemoglosti i smrti (Sl. N. br. 64/1937). U ovini pro' prstl!ia nema razlike u g-odinama starostr za radhike mu-Skarce ·i Zene u· ·_pogledu 3ticanjli. pra.va na penziju. Raz1ika po· IPDlu · riij_e se predvidala ni za drZavne .sluZbenike. Za ipriVatne nameStentke, medutim, razlika -je postojala u korist Zena; 286 ZaStita materinstva, -odnoon.o zarStita Zene u radnom odnoou pri kraju trudnoCe,_ porodaja i u ·periodu dojenja, sad:ri:ana je u p<>jedinim pTopilsima kodi reguli!Su radne .odnooe ikao .; propisa ciz obJastQ so·cij.arlnog osiguranj a, odnotSTIO JboJesnLCke grane "ocijalnog 015Wgu:ranija. 28 • ' Tako, napr.,. Zene u HrvatskOj nisu- mogle postati struCni z1dari putem nauk~nja na osnovu Kolektivnog ugovora Saveza graclevinskih P"Oiluzet?tika i HRS-a d.z 1936-- godine (vidi deo VII pod a). 85 · ~ . Vidi: ,Pravdlnik · za 'izvrSenje reSenja Mi.n:isrtars·krog saveta .be. 1~246 tod 1 decembra i br: 53993 od 22 decembra 1918 o dodacima ria porodic;u ·_(S~ke: novi:ne· br. 6}1919)~ l"po ka:snij~ propisima ~eud:a-·te ~c~ ~Z:Z· bmo~a zadrzale su ovo pravo. (Zakon o dr,z:'lvn~ ~moyn'lcrma-- cl. 147-154, Sl. -N.: br. 73/1931): Ovi PI"C))];}iS·i .listvan ·IroaJU koren jpS u ·propi&ima Kraljevine Srbdje. 286 0 ~:nzion-OID: osjguranju .u:: bivSoj Jugoslaviji vridi opS:i-rnij€dr. R. 'Pesrb. op. C?.t., ·str. -~49~15,3, ·16-9-183, i pop'Uilarno _izdanje·: Smeroo· B.Judolf:. . ZavarovanJe 2a onemogtost; starost iln smrt · Ljub- ljana, 1937, str. 25---26. ' Zakonom a .:.Stili radnika porodi!jski dopust pred'Viden je u·trajanju od 4_meseca •(pravo da se'ne radi ·dva meseca::p:r;~ porodaja i za1brana rada dva meseca pos-le porodaja~. Za .vreme trajanja rporQdiljskog dopusla pravo na naknadu za platu predvideno je propi.sim-a Zakona o Osiguranju radnika. Dok traje p.orodilj"Ski dropust IZaposlenoj :Zeni se ne motZe datrl.. 01tkarz (cL 22 ; .cl. 23). . Za dojenje Zakon o zastiti radnika odreduje placene pauze od 30, ·o<dnoS'llo 15 mfuuta na sva!krlh 4-5 •ilaoova raJda, i\to m~ vilsii ..ad toga da U je dete :u.· stanu majke iJli je mn.elSteno u deejoj ;ustanovci rpreruuzeea (cl. 24). , Zal<on a radnjama ~ 1931 godine (&!. N. 262//1931) smanj'io je indirektno porod:iljski dopust na ukupno tri meseca (za koje Vl!"eme se :zaJbranjuje o1puManje ~a pa&!a - § 236). Sem toga, ako majka sama doji dete, onda ima pravo na dva o~?­ ra po pola .sata za dojenje deleta. Time je odmor za do]enJe pred-vfden Zakonom o zaStiti radnika ustvari produ.Zen. 28 ~, Iako Zakon ·O radnjama smanjuje porodiljski dopusl na ·12 nedelja, ipak nekoliko kasnijih ·pmpisa donesenih posle Zakona o radnjama, a ikoji se odnose na specijalne kategorije ra~­ nika, predvridaju odredbe analogno anima ~ Zakoua o zastiti. radlriika (:iJZ 1922 g.). T·<rl<~ naprimer, !Pravcilnik o raruu u mon<>pulskim uslanovama {cl. 13 - Sl. N. 261/1935}, 20atilm Ra.dmi ugovor za r:>dnlke Se>lane Kreka-Simin Han (Ctl.ll-Sl. N. 212/1940), Radni ugovor za radnike sekcije ~a dulbinske i istraZne radove za naftu (cl. 10 - Sl: N. 229/1940) kao i Obrazac , za poslovni red izdat na osnovu •cl. 140 Zakona ·O radnjan\a (cl. 3) predvidaju porodiljski dopust u trajanju od dva mes.eca pre i 2 Ip.€seca posle poro"daja, zaStitu zaposlenja u tom periodu i pravo na prekide za dojenje 2 pula u loku radnog dana po 15, ·odnosno 30 minuta.l!ss 2s1 K~atak pregled za.Stite majke i: deteta pO o!J~ n-avede;n<:~ zakona vidi: D. ostojiC: op. cit.,_ str. 36--38. O_vde JOS treba· re~ da se ~akon: o radnjama nije odnosio na. osoblje zaposlen~ u drzav-:nim p:reduzeCfuna (§ 208 Zakona). · 2as 'Radnim redom tvornice Bizj·aJk. me'durtim, poroda:jno 'otsustvo gim-antuje_,se u trajclnju od ukupno 8 nedelja,_ i ne narvodi se lroldko se moie koristiti pre a koliko posle· poroda]a. - 121 �NaJ'z;atd ru vezi sa ma.teriln!st'll'oon, Zlillron 0 z..Stiti ra.dniika predvrda. obavezu vlasnika preduzeca - u k<>Jima radi viSe od !00 radmka, od kojih najmanje 25 ima malu. deeu, koju nemaJ'Il Jrome da pocvere - da podi~u i ii2JclriavaJ··u =v·~,. za -'-'--'•"' . d .Ck ,.. . cuvan]'e ra ~ e dece. Od ove obaveze vlasnici se oslplb.adaju s-:mo u slucaJU ~·~ postoji u neposrednoj hlizini javno skloru~te, u k~, slu<:aJu poslodavci placaju bdriavanje deteta u tOJ UStanOVl {§ 26-29). Tr~ha. odrnah reei da OVa odredha z~.~·ona ~ada.. ~.;~kako ~ odcr:edlbe !k.oje su se najmanje !Pf·ime- n~~v.ale, 1 CLJ_OJ ,Se pTrmeni :(lba[' prema dOIStU(p!Il.'fun ilzJvorima) n13e na•rQICito nl insdstirra1o. 2so vr:a . Plra!V.a na dav:anja za !S'lul::aj bollesti i JPoroda•ja rergu.}!hsana su pr:,:e:nstv~o, od~osno za ve6inu ·zaposlenih IZ:ena, Zakonom 0 os>guranJu raidlnka· :'(§ 45, t 4, i § 49, 50, 51 i 57 -Sl. N. 11711922). Po tOI!Ile 2lallroruu, zena-lli""' 0'"''~·~--'·'-·.rma prav:o na • ......uw ""-IEi' ....... .c:mllllK zdravstvenu ·zaStitu za vreme p•oll"odaJ·a (»[p·r~ ...... ~,,.,_,__ .poonQC 1 · · 1 • · ·· . ·. ~nouJ=u ecen!e«),_ porodtljSku .potporu u i:znoou od 314 oibe?Jheilene nadmc~, 1 to u trajan~u ad diva meseca pre i d'va mesec~ tf)Osle porodaJa. ~akon, dal.j-e', udred'uje pravo na po~poru tza- -opre~~ deteta {>skil{iU:m"o ZiV'<>rodenog, Sto zna1m da se ova :p<>troo:-a niJe. mogla pod1c1 !Pre ·!'odenja deteta) u 14--strukom WJ1oeu oibezb~qene nadnice. {Pravo na -ovu :pOipOO'U dn'la.Ji su ~vi oiSigurarua) ~~· to•ga, ·zm;~~O!Si?""ranik imaJa je '~'"""'" i na pot!po':' "• ·~OJ~Je, ako dOJ< "VOIJe dete, d obo. u trajanju od 20 ne~e.JJa, P?.cev od ·dama prestanika p:rimainja pooodiljske potpore, Soto zu;a·cr dok dete naV'r,'li sed"m m~eci. Ova potpora lznosi P?J'OVInu o.be~beCten.e nadn1ce, alli najvti.§e· do i-znotsa od 3 d1~ara dnevno: M~e koje veolltatlki hrane deem, odnosno ne doJe ih, ~e prlmaJu tu pom•o·C u noveu, -v:eC primaju u vidu »deOje hr3Jlle«, C[Ja wednoot ne- sme premaSitti. _lpotpo.ru za do289 ' • »Odredba o skloni.Stima .tostal.a je na.Zal·osrt nei~ ena Isto tak? 1 ~reclba o otswstvu maJke II'adi dojenja deteta jer radliice ~Jke, c1m -su poCele da oiskori-SCuju svoje zalronsko p~a:vo bile su "'~¥·~~~ sa ra~a, raz~e se uvek sa drugom mativracijorri iii·~ motivaclJe.« Nase r~dmstvo. »Jubilarni zbomik Zivota i rada SHS ~9111::-l~:re..~· Ldeo, str.l84-!96 (str. 188). Sklonista za decu u Slo~ · .,~lli. Irn~e. lSU tvorruce Huter -IVlat"ibor i tvom!ce 9-uvana _ LJubljana. V>dl: K. Vodopivec: op.,.Cit., str. 33-34. . 122 jenJje .(ta!c. g.) Kara!kit~ti.Cna je odiredlba {ru •talC.. h) po lrojoj Zena iZa vrem.e, doik !ima prraJVI() na. poltpQII"U, ne s:rne -da za-raduje.2~0 Potpore su i&placivali mesni or.gani SUZOiR-a. Ova p.rava iz sociljoaWnog .osig-uranja rlzm.enjena su 'Za!locmom o ilzmerui odiredalba ·Zaiklona o osijjUJ:"anju "'"clnilka ike>je '*' odn<>- se na davanje potpoora za slUJcaJ pcirodalja <>d 5 XH 19.31 (Sl. N. hr. 285a/1931). Prema ovoj noveli pravo na lbahicku pomo~, Jecenje i lekove uslovljeno je neprekidnim •clanstvom od 6 mesed, odnosno 8 meseci, a praVto na porodiljsku potporu osiguranjem u tr"janju od neprek;dno 10 meseci, od!nosno 18 meseci u poslednje dve godine. Po·l;p<>ra za rporodiilje iznosi i d:alje 3/4 obezheaene nadnice, .ali se ilsplacuje samo 6 nedelja pre i 6 nedelja pe>sJe poo:odaja. Pr.ijpome>c za dete mom 150 ·din., a prtpomoc za hranu deteta, .za Vlreme od 12 {umesto Tan'ijih 20) nedelja rpo p•reotan.ku rpot(!l•oii'a za rporodri1je, daje •se u dnevmom jiZJlOOU od 4 din.a.ra. 291 Uz ova smanjenja uv-edena je takode jedna n-ovina koja je, verovatno·, takode treba•la da oteZa ev~tuaJne rzlloupotr<Jbe, ali koja je, objektivno, pretstaVljala meru u korist zdravstv-ene zaStite majke i deteta. Nairne, mesnom organu socijalnog osiguranja ostavljena je moguCnost da pripomnC za hranu deteta ohustavi onom atamu ko•jli na :1lahte'V ne danese ·dete na pll"egled 2so Posto -se lizriCito ·govori o -danima IZa k'oje maj'ka neCe prim,ati potporn aiko zaxaduje, verovatrio je da se time htelo spreCi~ da Zena ide »na nadnicu<' iLi da radi kod ku.Ce »na parCe«, da bi dopurh'il·a -svoje prihode za vreme rporodiljskog -diQipU!Sta, a kojd svakako nisu hili dov'oljni, ako im je jedini -izvor bila potpora. 291 D. OstojiC smatra da je sm,anjenje davanja za sluCaj porodaja usledilo 12bog finarusiske ~itu-acije (de:flicit s~ija~'Og os~a­ nja iznosio je (1931) 311 miliona dinara). USteda postlgnuta Izmenom Zaloona iznos.i.la je 1931 g 17,8 miliona dinara. OstojiC takode smatra da je izmena nastupila i ·zato Sto Sl\1 -se primebile zhable zloupotre~. jer se-»seosko·stan~tvo Citavih s-rezova p.or:ada na teret -:re:dn.iCkog osiguranja«. V:idi: D. OstojiC: op. cit., -str. 95 'i 77. Ovde treba uzeti u obziT da s.u po I!Jrvobitnorn zakcmu pravo na zaStitu, odnosno davanja · imal-i svi Zenski rodaoi .osigim:'"anika, !i ~a s-U se ustV1ari na ta ·davanja j·zdavala znatna sredstva. stoga Je Za,kon i'z 1931 g'odin·e ograniCio za-Stirtu. samo na S/Uprugru osigura:i11ka ·a smanjio trajarij·e davanja. 'Vidi -ap&iflliije i-: dr. R, PeSiC: "'J. cit., itr. 224 i sl. . 123 �!eka~ ili !'J ne ;JI!1Zi U[lll.Ltst.ava li nalrectenj" mesnog .ar«<ana. Ovo ustvan znac1lo uslovl]avanje davanja pomoci Jekarskim. uverenjem o stanju r;>;drav!ja majke i det€ta. Ana!ogno pr~vi;na na osnovu 1 ZOR-a bilo je 1924 g. regulis~:o 1 os~guTa~Je zena zaposlenih u -rudarstvu~ odnos1110 onlih · kOtJ: su h;Ie os1~ranj:e ikod b"a!4nskih :blagajni. Rar;>;lika je hHa na stetu r~:ena-<J&:I!l'LWandka kod bir1ta:nskih blaga(jtni uto1iko "t se ka'O -~ov za materijaLn_o o~Wbedenje tra29iro staZ Clan.~~~~ u blagaJnli od devet m"s001. Sem toga, potpora za dofen(j€ j€ · 1Zl1Csila 8 ·dlil!l dne'W!•O, bez OOOTa da Ji zena sama dO(ji dete 'ili ga veStaCki hrani. 292 Nakon :i!zmene, odnosno smanjenja zaStite, pomenutim Za~ konom od 1931 g., mtnenjena su 1933 g. ana.llogno d rprav.a: •osi~ guranika hratinskih 14!agajni, s tim sto je pripomoc ~a hranu deteta odlrectena ad 3 .a ne 4 dllinara, k"'o sto .}e predvidala 1Zlllena. Uslov za :porodiljsku potporu je i dalje ostao sta!Z od 93 devet mesecUil Medutim, 4 godine kasnoije nova Pravila br-a~ tllinske ?lagajne pov1slla su pome>c .za o:pre:ffiu deteta na 300 drliil, s ~ Soto se ova pomo.c ne ri'SfPJa,6uje vi!Se rbri dana n8!kon porodaJa, negQ neposredno posle rodEmja deteta. 294 , Posebnim p.fopisima ·hila- je regulfsano d osiguranje osoblja drzavnog &aobracaja prema prop'isima iz 1922 1935 · 1940 i 1941 godilne. Zastita je 11tglavnom anaJ•<>gna za~1J1ti' po ZCJR-'U, :s tim Sto !Zene ko.je nemaju godd:Snju pil~atu irn.aju za v·reme rpo•vodil}sk<Jg dopu:sta materijal:n<J e>bezbedenje u iZ'llosu od BO'Io ad ,~voj.ih pririad:leZn.oSti. One Zene koj'e »ilnajru go,diSnju p.latu(( rmaJU :praV~o Bamo na C!ldJravstven:u ZaStltu d iznos •Od 200 din -'. za opremu deteta. Ovi propisi sadrZe i odredbu kojonl se rprava osiguranica na porodiljsku po~ ol:>ezbeduju od eventualne za:bune lekara da ce poroda!i na..tupilhl. u odredeno wem.e. Ta odredlba ·sadrzana je u propi&u od 1935 god\ne, dakle posle ratifikacige !,·' •-j -~ , . 292 Vidi: Pravila bratinske blagajne 0td 1 XII 1924, c'1:. _55;. 58,·..._:_59 )e 6(). S1. N. bl'. 21/1925. ·. · 29 :. .~ PravHa- bra~ke bl~gajne ·m. osiguranj·e radn-i'ka i .nam-esten~a . u. preduze~a, koJa pOOpadaju, pod rudarske zakone .u 'sl Kraljevm1 JugoslaVlJl, od 16 II 1953 godine - § 63 72 74 N. 63]33. ' ' .. 2 4 ~ Pr~vila brartinske blagajne od 9" XU.. 1937. g. i ad 3{) XII 1937 godlne - § 63, 65~ 67, 74 - Sl. N. br. 300/1937. 1 124 29 Konvencije ·br. 3 o radu :Zena pre i .p:osle · porodaja ~, te je verovatno uSia u zakonodavstvo u vezi sa ratifika·cijom. Mogucnost da se ipOO\'l) l!la :iC>ji:1jSk!u poorioc uruovli Iekarskilim uverenjem postoji i u ovim proprisima. 298 Davanja za- elu:Caj po-rodatia sll:UIZJbeni~ama ~k.oje su na osnovu § 7 ZOR-a 1bile takode izvan obaveze osiguranja) regulisao je Pravil!n~ o obezbedlivanju po4pora za sluCaj rb01lesti, J.tznen1Qgl.o5ti·, etallXleti !i J&mrti lliili nesreCe iz 1937 god. N.a OO!lOvu odredl>i tog Praw:i11nill<a slmlbe:nJice su i:male p:r.avo na besplatnu potrebnu prima-ljsku pomoC, odno;:;no negu u boilin.ici, za vTeme od 8 dana i tro:S(kiov;e eventualna:g potre'bno:g leCenja kao i .pravo na iznos ·od 150 dlirnara za. ·O!Premu deteta, koji se iapJ:a.Civao ·ad treCeg dana rpo rodemju deteta. 297 JoJS drv€ kategoT!ije zapoolenih. zena i:maJe su pravo- na lzv~a ·do:pu.ruska davanja. Taka Pravi!:n.ik potporne>g fonda radnika monop<>lskih ustanova p['erdvida orhe21bedenje prava na i.zvanrednu pomo-C u iJznroou od 50-200 1dinara u osoibi.to te!Slcim i izvanrednim rsluCaj evtima. 298 Najzad, pravo na dopunsko osiguranje predvida ~ Pr..avilnik 0 dopunsk.orrn osd:gu.Tam.ju .za 1sLurC8Jj bol~ti osigur~ ~lan.-ova . bolesnicke hlagajne Beograd:'J<e trgovaCke omladme, 1 to na pr<>dul:enje holnickog lecenjau II klasi bolnice jos za 14 dana, aka je osigurani Clan stekao pravo na zako·nsku ·prrmalJSku pomoiC.2"9 '" Zakon<>m <>d 1 aprila 1927 {Sl. N. br. 95/1927) rntifik'ovano . je 12 k'onvencija, medu- ikojim~ i Konver:.cij.a (br. 3) IQ ~apo~len]·u , Zena pre i p-osle porodaja kao n KonvenCIJa (br. 4) o iil'Ocnom oo.du Zena; a Zalronom :od 30 sep·tembtr:a 1929. g'odine (81. :r:J: od 25 feb~'"' ara 1930 godine) ratifikovana je grupa ad 7 konvenCIJa, medu koJlma i Konvencij-a o osiguranju za sluCaj bolesti ffidustrisklih i trgovaOkih rradndka i ku.Cne pQsluge. 296- Vidi: Naredba o ostiguranju <;Ir:Zavnog· sao~aCajnog 'OSoblja za sluCaj bolesti i nesreCe _-- MS _br. 16276 od 30.--.V.-1922-godine kao i Sl. N. br. 14 - II/1935; Sl. N. 298}1940; Sl. N. 59/1941. '" Sl. N. br. 109/193·7. "' Vidi: Sl. N. br. Z96/1938. 299- Vidi takode: BolesniCka bla:gajna BTO, Prava i .dUZnosti osiguranih Ctanova, Beograd, 1939, IStr. 8, 9, 19 ii 23. 125 �materinstva trEJba jo~ pomenuti Pravilra. 1i u monopolJsllcim wtanoval!la ~SL N. 261/1935) 1o -·: Je~.. pvedVUJd"o ·ohavwu U!PU"ave <J.rZav:n;-'- m~ d a QISilllva ''J' · • ·,l;u. vll'OIP011a ' rvu zava •»raJclm.iilke •kliliinje' de~J·a Sk1oniSta • am'--·' •- za , · d .... ·uuu.an!A;:'· p pomoc 1 ruge humane ustanove« {cl. 23 pod naslovom ~H~an~ ustanove«). Obavezu da osilivaju radniCku kuhin · rmah "'" 1 poslodavci cija su preduzeea hila udaljena 3 km ~~ grada {cl. .29 Zakona o ~titi radnika). Ti poslodavci nu>rali su, ta~ode, da obe2:bed• i stanove svojim radnicima '(cl. 32). rill<U . · 0 ve~ sa za~titom Vazne ~u za za.Stitu materinstva 'bile i odredbe Pravilnika o del·oikmugu ·zavoda rza .zdra,vtstvenn ·zaSbiltu mater:a i rdece (Sl. :· .b':.. 121/1930), k!oje propills!Uju du:Znost Savet<>va.1istu za tl'lll~e z~ne da ->>pouC~~ (Zenu) ·o tome kakvu pomoC j<oj pruZaju zako_m (Zakon o OSlgutanju radnika) i ·kojim putem mOO:e da postigne 1m pon;oc«. ,sem toga, Pravtihtik na.Ja.Ze Saveto.vaiiStu :a. prUZ~. '»efekt~vn~ ~om-o·C intervendjom kod suda, Ureda. 2 a SI>~~Je ra~ ilh druge v1asti u njezinu il<orist ili. davanja putuJuceg lloooo {ko"'IJe za po.-o-aaa)« •(§ 6, •t. 8 i 9). ' - ~ s':ega sto "''!'·0 izlo<:ili proizlazi da je u okviru posebne zastiiJe zeoo '!:oSOOJa•o •t>dreaen pTopis samo u pogledu zabrane ~oCn~ rada ze~~ ka~ i nekoliko _pro-pisa u vezi s oibavljanjem ~esno~ poslo_va ~tetmh po zdravlje zena. Meautim, kao i mnogl dr~g~ ~ropisl. Ui••ll~asti .~adnog prava, taka se ni ti propisi u pra:ksr cesto. nrsu prunen]rvali dli su se krSili.aoD 300 )>Sve v:~e (a 'bilo ih je 24 od 1918-1941 g.) ilm"Stile su ustav 1 zakon.e •kOJI su se ticali s'Ocijalno-g pitanja,« Josip Broz Tito· IzveSta3 na. V .ko;tgr_esu .KPJ. str. 23. Edib HasanagiC, u citiran~ • ~~u l"!ezav.um., s!~~t~at~, navodi da su »odredbe o zaStiti Zena i ~n.e blile_ DaJcesce In:rtvo slovo na hartij·i« (str. 21). o krSenju b~l.Sa ~:V~ sa s·ezoilSikim radiOm i o radnom ·vrem.enu z~ a vidi· str. 4~2~koviC: Radni dan u sta.Toj Jugoslaviji~ Beograd, 1952: Sto se tiee zaiitite ma.terinstva zaposlene zene, ona i·•- hila obe:1lbedena 1l vreme porodaja. Ukoliko zaposlena !lena nije bila otpustena u toku trudnoce (i ukoliko je bila socijalnri osigurana), ona je koristila porodiljsk.i dopust i materijalna dav:anja po pos-toje6im ipTop·ls>ma. '11o- d<>kazuju podaci soci.jalnog -o1Siguranja..3ll 1 Za to Sto se propisi o .za§.titi Zena nisu primerijivali, snosi . deo ,odgoVornosti i klasni radniCkd. pokret, koji tom pitanju nije posveeivao dovoljno pa.Znje. Zaokup1jen oborbom za jedinstvo, rastrzan unutra.Snjim neslaganjima, on je u svakodnevnoj politiCkoj oborbi zaposta..;ljao pitanja za8tite zaposlenih Z·ena.3o2 _Gradanski Zenski i fem.inistiCki pokret ne samo da se nije borio za interese· radnica, nego se ~Cak borio protiv omladinskih sekcija i pojedinaca u svojim.· redovima, ukolikn su one propovedale i poveziva1e !Jorbu za pc;boljsanje pol~aja radnih 3ot Prema statistik-ama SUZOR-a, 1939 godli.ne broj ·porodaja Zena liCnih osLguranika iznosio je 10.472, Sto znaCi 53 porodaja na 1.000 osiguranrih radnica. Socijalno · •osiguranje iZ!da1o je na porodiljske troSk.ove, 1939 godine, .13,445.937 din. (ti izdaci su obwhvatali, medu·tim, li davanja suprugama os,iguranika-muSkaraca). Ovaj broj porodaja postaje jasniji, aiko se kaZe da je 1935 godine od osiguranih Zena (155.938) •otpadalo na neudate 72,95°/o; a n:a udate svega 20,50~>/o (ootatak :su bile udovice d razvedene Zene), >)RadniCka zaStita« :neslu.Zbeni deo, 1937, Statistilka Socijalnog oo·igunmja, tabak n, str. 1. 302 U dtokumentima ·klasnog radniOkog pok:reta ra:dnileko zakonodavstvo se ne pominje Cesto- ni konkretm.o, a i posebna zaStita Zena i matertinsrtv3. tak!ode se retko po:m.inje, i pored toga Sto je postojalo pOsebno telo u 'okv'iru KPJ - za pitanja Zenia·. PomiDje se potreba da se okati pa.Znja Zenama, borba za. }ednraiku p1atu. Zla jednak rad i, u vezi sa i~bomom borborn, borba m praVo gl!asa Zena. Vidi bliZe o toine (za period od 1919-1937 g.) Istoriski arhiv Komu.nistiCke partije Ju.goslavije, torn II, Beograd, 1950, str. 13, 15, 26, 42, 57, 66, 159, 202, 207-209, 264, 280-281, 362, 363, 3Z7. 392, 407, 412. Kratak pregled aktivnosti progre.sivnih Zena u okV'iru ldasnog radniCk.og,_ po~ta vidti: Jela _Jam.CiC-Starc: Uvc+J. klnji.zi: .Zene Hrvatske u "NitTOd'liooslQ_bodilaCkoj boTbi, knj"iga prva. Za-.... greb, 1955, str;. XII-XVI. 'c'i'·. ·. · 126 127 �' zena sa borbom radniCke klase IZa pobo~jilanje i'ivota radnika i demokratlzaciju politiCkog i dru5tvenog i'ivota. Centar njihove paznje (putem peticija, mollbi i, donelkle, 8tamtPe) l>iJo je u· borhi ~a pravo glaLSa Zena, i lborbi za zauzimam.je tstrUrC:nih i'·l'IU!kovodeOih polo.Za}a u odrZavnoj admin.i:str:adj,i. 303 ·e potrebnD da radnice, prekaljene Str!ljkovitna305 i borbi unu~ klasnog 'radnickog pokreta, zajedno sa radnim zenama ~r~<te svojim wcescem u Naxmfuooslobe>d;l.,ck!Olj ,iborbi, sa uo.-- ' ~ ·· hiljadama Zrtava mnogih najiboljih n1;e~u. nJima, s t,':knu, kroz . tu tborbu, pravo da uCestvuju u regultsanJU _svoga z1vota 1 rada i da · se :brinu o sprovodenju ,donetih prop1Sa. . DOilaskO!m novog i!"uikJOvodstva (Jomp Broz 11ito) na celo Komunishlcke partije Jugoslavije 1937 godine ·aktivizirale su se Zene na ~rokom frontu u iborhi za -demokratske- slohode. Ovde treba narocito padvuCi brigu novog partisko'g rukovodstva za prJ.ncipijelno postavljanje pitanja u odnosu na :Zene u programu KPJ, .Sto je jasno izraZeno u referatu Vide Tom.SiC na po:m1atoj Petoj zemaljskoj kanierenciji u Zagrebu, 1940 godine. 3114. ""~ Ipak u tom relativ~o kratkom, burnom politiCkom razd.O!blju pr€ no Sto je Wbio Dru.gi svetski rat, nije mstalo klasnom radniCkom pokretu dov-oljno vremena da posveti du.Znu brigu pitanjima zaStite !Zena i da organizuje e:Bikasriu lborlhu za primetnu !i. UJSavrS-31Vanct-e :zaStitn01g zalkOIIlodaVIStva o .Zenama. Bilo 3 0 3 Vidi Mileva MilojeviC: NaSe Zene, >JJ!Ubilarni ZJb'omik SHS - !918-1928«, str. 698 i slede.Ce, gde se daje obiman .pregled ak:tivnosti jugoslovenSJkih Zena, .ali se ne pominje za.Stita Zena niti se govori o borb1 ni ·o potrebi bor.be za primenu :posfuj eCeg zaknnoda-;rstva. 304 Izvatke iz !Pomenutog referata, gde se prvenstveno podvla~ potreba da se zaStiti zaposlena Zena, raznim merama a naroCito pwtem poddzanja .deCjih ustanova, zatim, potreba ·b1orhe za~ jednak:e plate kao d zabra1'i?rioCnog ritda i sl. vidi: citkano delo »Zene HT'Vatske u NarodnooslobodilizCkoj bor'bi, str. 2-8-. Vidi takode '.Dito: '0 dosadaSnjem Tadu i zadrzcima Partije, referat na V zemalj~ skoj ·konfel!"encij.i, 1940, »Komunist«, 1946, hr. 1 (Sitr. 83) i u istom Casopdsu Rezoluciju, 6 deo - Rad medu Zenama (str. 1M). Zanemar.ivanje ~vakodnevnih !P["t()iblema zaposlenih Zena logiC!no proiilazi iz ikonsta:tacije utvrdene· na tzv. majskom savertovanju CK KPJ~ 1939 g,, da se »poslednj.e d\Te go-dine mnogo m.nemari'Vao rad f borba pto pitanju svakodnevnih briga d. interesa !TadniCk.e kla.s·e. Zanemarivala se borba za ekonomskla i socijailna pitanja.«. Vidi bliZe: Cedomir Durdevi·C: PoloZaj i- akeije TadniCke klase u Jugoslaviji pTed Drugi svetski Tat, Beog~rad, 1951, - srbr. 56. 128 so5 Mnogobrojni su dokumenti o u<CeSCU Zena u bo!f:>i ;U okW:~ radniCkog pokreta. Pored vee na~ed~og. (Jel_a JanC1c) 1 mnog1h napisa, naroCito u Zens·lcim progres~~ tisf:oVJma ~ ~a:ta. (~Zena danas« - »Zenskl svijet« i dr.) i_ sindikalnoJ stamp1 vid1 1 Jed.~ mali .aii kamkteristitCan primer o &Uraj!ku tekstilac;a u 51-o:ven_aJ~. ocerijen. kao jedan od najznaCajnijih u·· tolru 1934--1941 g. u ci:tiranoni. delu C. Dmdevica, rn. W-41. 9 2enR u radnom odnosu 129 �II OSNOVNE KONCEPCIJE 0 ZENSKOM RADU VAN KUCE I POSEBNOJ ZASTITI ZENA Masovno ·zapo§ljavanje :Zena van kuCe izazvalo je u javnosti ·polemike koj e su se postepeno <>fonnile u odredene 'koncepcij·e i te.orije !o lp'O~'OZ.aju ,zene u druStvu kao 6. o Sredstvima d naCinu za .reSavanje lj)il'Oiblema rn.arstalih Zensikiim radom vam. lruK':e. Obmmm na ulogu i ;uticaj looj1i su te koncepdij e dmale, a i danrus imaju, na 'l'egUrHsanje za~Stit-e za~poslenih 2-ena u nac!i·onaJ•nim li medulnaJl'lodnim 'Okvtirima, :neopho.dno je, ulkratko, iztneti \lleke IOISnovne IPOS'tarvlke !pOjed.1!111i.h talwih teorija. 1. KLASNI RADNIOKI POKRET V ODNOSU NA ZENSKI R.AiJ'cr POSEBNU zM'l1ITU ZENA - Sve do o:sniva·C:a naUICnog IS"Ocd:jal!i-zrrna retki tSu pojed.im..ci koji kritikuju poti!injenost zena, a joo manje je onih koji daju ne!re postavke 0 <tome kall<av bi trehalo da oode polozaj zene u drustvu; Cesto se i jedno i drugo daje viSe u obliku kritike, alegorije, manje ili ·Y"iSe duhovite ili .opore, ali bez odredene osno:ve o'd koje hi -$e tpoSl'o- u re6avanjti: PM~anja u .budu6nostP 1 Ovde bis:mo mogli ulbrojiti i George San.d, Loui'Se. Michel, JSocijaliste tlltop-iete, iiHlll">Oi:tto Fouriera ($a njegov:om -cuvenoon k!riJ}at:icom da je stepen emancipacije. Zene merilo emancipacije druStva), zatim na:Seg Svetozara MarlroviC:a, Vasu Pelagli.Ca i <ir. m koje se sve moZe reC-i ono Sto je Engels rekao za utopiste: »nezrelorn sta-nju kapitalitsti.Cke proizvodnj,e od;govarale su neell"ele teoii"ije u doba 9* 131 �Osniv5>1ii nauwog socijalizma - Marx i Engels- ustanov" · ljavajuCi ·~.Jdred:ene .zak.onitosti druStvenog razvitka, vrS€Ci analizu druStvenih o-dnosa u proSlosti i vremenu u kojem su Zive.li, nisu mo.gli da ne tzahvate -'i poloZaj tZene, njen rad van kuCe i s poloZajem iZene tako usko- ve±ano pitanje porodtce. Jasno je da osnivaCi nauCnog socijaHzma - Marx i Engels i, kaonilje, Lenjilo - IJlilSlU moglli da detaldi!J!i(ie predvlde lrudu6i razvoj i detaljno rregwMJsramje •tih pdtatnja. Ali izvasne osnovne p:OlSttavlke lkode tSU iliz te ·ofblats.ti d.81li, [, dattUliS, poole sto g;odrlna, daju so.tidnu ba:ru za da1jnju rMl!'adu ,1Jlh piltrun[ja. Ovo tiatt preSto je isto!iiski ra'l!Vl.tak [>olozaja IZene old .njihov:og ldaba do dana;s potwdio pll"avillnast njiliwih •oomwnih stav<O~. Oni teoreticari u okvdru kJ!asnog radntCI<ag poik<reta, koji su htj<eli da da.du neke !bJ.:i.Z.e poSitavke, -neka •»a;>rodca.rri:j-a« u [}o:gledu razv{)ja po~10.Zaja Zeiie, lbili ISU, u d!zvesnom. ~lu, .demantqvanli razv·odem, druStva, [ mn·oge njihove po1s:tavke zvrwCe danas zastare1o,, nai'V'!lo· i1i neprihvatJjivo. 2Marx i Eng·els da.li ·su dzvesne IPD!Stav'ke u ve!Zli sa tZex{skim radom i poloZajem Zena u »KomunistiCkom manifestu«, Sto je sasvim togiCno kad se idna' ria u_mu da je taj manifest ustvari pretstavljao •»teomlaki i praktieni !Pil"D'gll"am« 1talda tajnog Saveza komuniSta - prvog Med:unarodno.g u'dru.Zenja radniCke klla~e. Taka LOe u prvom delu •@3uriZuj•i .i prdeteri) kaiZe: >>Ukoliko ruCni ra¢1 zaht~v~ manje ume~ilosti i ispoljavanja snage, tj. Sto se m~derna- industrija viSe ·razv•ija, to se viSe rad mu.Skaraca potiskuj e radom zena i dece. Za radnicku k!asu nemaju drustvene vainosti razlike u polu 'ill starosti. Postoje joS .samo radna oruda koja prema staro.sti i .polu •prouzrokuju rarzll!iCi1te UJSlove~ kad raJC1ni6ka. klasa tek napipava_ svoj put« .. {K. Marks -:- F. Engels: Izabrana dela, tom II. _Cir. :str. 117). Izvanredno zandmljdV!a shvatanja i obimnu dalrumentaciju 'iz oblasti problematike poloZaj a Zene, ukljuOujuCJ: i iivesnu polemilru sa 'OSln.iVIaCima n-cru-O:nog socija1izma i drugim rozndm teoretiCarima, Sa glediSrta egtistencijaldzma, lilznooi ru dva tom-a svoj e studije Simone .de BecltuvQiir: Le deuxi€me ~exe, Paris, 1949, Vid~ naroCito tom I: Introduotioo (str. 11-32). »Le· poirht de vue 'du ma- terial<isme histtorique« i »Hisfuire« •(str. '95---228) kao -i tom II. »Ver-s la lib-eration« (!Str. 521-5(7). . 2 Napr. Bebel, Kau't-s.ky, Obo RUhle, KllaTa Ze:t--ldn A•leksandTn Kolontaj :i dT. ' 132 I dalje: »Zivotni uslovi .starog druStva- vee su uni.Steni u Zivotnim uslovima proletal:_ijata. Proletarijat. nema svoj'ine; njegov od-. nos prema Zeni i deci nema viSe niSta zaj edniCko s burZoas-kim · porodi·Cnim odnosom.« Dalje, u drugom delu 1(Proleteri i komunisti}, nailazimo pored ostalog, i na ove postavke: . -»lNa ·Cemu PoOiva dana.Snja iburZoaJS.k8. IPOro:dica? Na kapitalu, ma jprlvatnoj :zaradd. Nju ra~vtja jpotjpuno .gama hur'Zoazija.« r dalje: »BurZuj gleda u svojoj tZeni samo jedno orude za proizvOdnju ... On .i ·.ne sl:uti da .se radi baS ·O to-m-e da se ukin:e poloZaj u kam-e su Zene samo orude za proi:zivodnju.<< Za evoluciju pojedinih ustanova i drustvenih kategorija, u koje svakako ulazi i porodic1 i staranje o polo:Zaju ~ene, vaa Zno j-e IPOinetnUiti_ tolilm ;puta vee oiltilrani :za"uCak: »Zar treba duboka mudrost pa da se razume da se- sa Ziv-otnim odnosima Ijudi, s njihovim druStvenim odnosima, s niihovhn d~t.Wtvenim bi,Cean' menjaju -i njd!hwe IPDLs:tcwkle, pogledi i pojmovi, jednom reCi i njihoV'a .svest.« I da~je: »Govori se o idejama koje revolucioni:Su ·Oitavo neko druStvo; time se samo dokazuj e da su .se u okviru starog dru.Stva iz1gra~diilli ,elem-enti TIID·vog :dru.Stva, da s ratSpadan.j.erm IS_tarih Zivotnih odnosa ide u korak i rasp·adanje starih _ideja.« 5 Se!n ovih postavki datih u KomunistiCkom manifestu, Marx i Engels su dodirivali ·problemoatiku polcr.Zaja Zene a u ve!Zii s tim i pitanje p-oTodice na rnm•Q!g.o mesta u svojd.m de1Jima. 4 3 K. Marks F. Engels: KomunistiCki. manife~t. Beoga-ad, 11945, i:zdanje »Borbe«, str. 39, 43, 49, 50 i 51. · " Ka!!"akterd.:stiCan j·e stav Sto ga je Marx, :baS u vezi sa posebnom za.Srtitom Zena, izneo u delu Kritika-- Gotskog programa, gde po-vodom taCke Gotskog .P110gwama »·ograoJliCem.je Zenskog rada i :ziabrana deCjeg rada« ikrritiikuj-e 8ljkavost redakcdje li kaZe: »Normilranje radnbg dana mora veC ukljuCicvati ogrand:Cenj-e Zenskog rada _'lll1roli:ko se ono odno.si na trajanj.e, pauze itd. ra.dnog· -dana; inaCe ono m"075e samo da maOi isklju0enje Zen·s•loog .rada riz onih grana kloje su speoijalno Srtetne po Zenski ·orga.nrizam iii su kod Zenskog p'ola u kolizi.ii sa moraloon.« V.: K. M.a!'llill3: - F. Engels: Izabrana dela, tom 2, 26, i!ir. 133 �Me~utim,- o~zirom na ulogu ko,ju su Marx i Engels i,. kasnije, Lel>Jiln, " no:ihove ,poi>tavike tianruli u !">lliu oo~anibJo,vanog kJasnog ra.dm:1Cd<og p(jko-eta, ilogleda najpo,godnjie daJlll pregiled kako se tretirala problematika ~ena uopste i pos.,bno zaposlenih !Zena u marterti.jaldma medlwn~rodndh lk.ong'resa tog ·pokreta.5 Prva .internacionala, nsnovan~ »da zameni. socijalistiC:ke i' polusocijalistiCke sekte pravom lborberrom organizaoijom radniCke klase« 6 i koja je »deset godina dominirala jednom stranom evroo.p1.ske i19to·rije« 7 , smatrwla je za \P'O'brelbno 1da veC na svom prvom Zenevskom kongresu (od 3 do 8 septembra 1866 .god.)l na kame je »pr.edziran program rada Inter:nacionale i defini&ani rtjeni cilfevi« 8 , postavi na dnevni red (druga taCka) i pitanje zenskog rada. Vee tada, posle pobede veCine nad prudonistima, koji su lbili .protiv :Zenskog rada van kuCe, pored otStaJog, Jrio1115-taforvalo rSe .da _je :Zenski rad p01sled~ca raMtka krUlpne kapiitalistiC:kle indus1mij.e knja je UfPTOSttila. pro·ce,se rada, da radnici tome ne m·o.g:u 'da stanu na put, da je uvlaCenje Zena u indootriju pr-otgresivma poj:ava ada su jaiSle, deCji vrtiCi, druStvena ishrana, besplatna nastava i besp1atna m.e: dicinsk:3. pom.oC, naCin .pomoCu kojeg <proletarijat trefu.a -da se. bori protiv degenei"acije svoje kla-se i oslobOdi Zenu od robo:.. vanja doma,Com poslu. InaCe je na Zenevs.kom ikongresu donet i zakljuCak o potrebi borbe. za 8-CaSovni radni dan, 2ja zabranu no.Cnog rada, rada Stetnog po zdravlje itd., a U·pogled~ Zena j'oS i IPOtreba rbo·rbe za fPZ:a:voo na jed;nake plla.te.9 - . Detaljna anailiza sta:roV'a koji su dolazHi do ilzra.Zaj8. zahteva_.Ia bi obimruu posebnu studiju. Na Qvom mes_tu daje se ukTatlro 5 :Sarno izvestan pregled tog trefuanja n•a kongres'<itna- Prve, Druge i TtreCe ·mternacionale. · · · Prva -internacionala · - mat.erijal za 'izuCa•vanje, Beog:rtad, 195_0, str. 134. K. Marks: Pismo Fridrihu Balteu. . 1 fuidem: Eng-els-, Pismo Sorgeu (str. 145). ' Ibid.: str. 23'. 9 OpSiTniji tekst v-id!i u cifuanom de1u Prva inte'lmaciona.~a; str. 21 i 22. 6 134 Kasndja tri kon-gresa· Prv,e dn1Jem.acionail.e '(u LaUJSal!lm.i 1'867 ,g., u Bruxe1lesu - 1868 g. i u Baselu ~ 1869 g.) nii1su ~e viSe 1bavila pitanjem ·zena-. 10 Na Londorusik<>j konferenciji {1871 :god.) !>riga o ilenama radnicama doS.la je do .izraZaja u odluoi o potrebi da tSe osnuju i posebne sekcije •Zena radnica, naroCito I»U preduzeCima .u ikojima \SU ·one preteZno zap,oslene«. 11 Na.kon iprestanka postojaJnja Prve lilriternaciona:Ie rproblematika ZenskQ,g rada d. poil>OIZaJj-a tZene 1Jretira se u ·-dkviirilma Druge internaaionale, :srt:v-Qil'ene na MeWnaa;rodinom :ra~dmli!Olmm kongreeu u PMiizu, 1890 godine. VeC na prvom kongresu Druge internacionale K.lara Zetkin je konstatovala da »poSto o tom pitanju nema jasnih shva-Canja, neophodno je potrebn6 da se jedan medunarodni kongres otvoreno i ja..sno iz.jasni o 1tom pretdmetu i •da se IIlaCe1lm.o p-orzabavi tim pitanjem«. Tom prilikom ona je, -izmedu ostalo-g, konstatovala da -Ce .)):Zena ostati podjarmljena dok ne ;bude ekonornski neZJavisna«, a da je neophodan uslov za njenu ekonomsku nezavisnost rad. 1Stoga ,))rad Zenama ne treba ni uskraCivati ni ograni-Cavati, sem ·u izVesnim sas-vim pojedinaCnim i izuzetnim slu-Cajevima«. Ona takode- konstatuje da 'je »veoma Cudno da se i u ,socijalistiCkom taboru -nailazi na po.greSno· shvatanje,· naime -da se ·zahteva uk.idailje ,rada Zena<< ... Klara Zetkin oStro kritikuje takve stavove, zakljuCujuCi da )>ako ,se traZi zabrana Hi ograniCenje rada Zena Zbog toga Sto iz nje,ga izrasta konkurencija, -onda je isto to-liko lo.gi>Cno Ida se tram Ulklanjanje maSina i uspoo:tavijan,je mednj•oiVekovnog esna~sko1g prava, kojdm. 15-e u1tvrd!ivao lbrq~· radni.ka ko,jd. se mogu ·uuposllti u 1svakoj grani rad1mosti<<. GovoreCii ~D p·oiloZaju_ Zena, orna .taikode nav;oidi da ·>>oslolbod·ell1ie Zene :maCi portpunu temelQIIlu -promenu nj.enog ISOcijalmog !P01nZaja, revoluciju u llljenoj uJozi u privredn-om ·ZJ.iv.otu«. INaJjzad, OIIla s-e o•svrCe i na ·sifraZeUSiki !pO'kret i il~:.om.statuje da .>)pra~o 1wlas'a to Ovo je sasvim logiCno -obziTom na potrebu bor'be na dva :fTonta: - protiv vladajuCih krug·ova koji su se Zestoko borili i . poCehl proganj-ati Intemacionalu, -i protiv unutraSnjih skretanja i nepxijatelj a - prudonista .i bakunjd.naca. u OpSirnije Vlidi: Istorija Me!tunarodnog i socij!ltistiCkog pokreta, Boogxad, 1952, str. 116-1:!8. 135 �bez !!konolrulke 5!<>bade nije msta drwgo do menica ibez .wednosti«.12 ova dtslrusija, ,Q z¢n.ama, sp_ontano nlilkla :povodom dlisklu- sije o zakonodavstvu za za.Stitu radnika18; -odrazila se i u rezoluciji o tom pitanju gde se, kao osnovica ·zaStitnog zak_()no- . davStv<> ko~e tr<lba da se zahteva, rpoTed ootaJ.og, rpoaniJnje li. potreba da se zabrani noCni rad ~ena 1i poslovi koji Stetno uti-cu na ~zenSki organizam. · iNa ·drugom kongresu Druge internationale '(Bruxelles 1891 ,g.), na kojem je napravljen •bilans stanja radnog zakonodaVIStva, ne promilnje -se poSeibno 2-en.sk.i ra!d, ali se u rezoluciji obavezuju organiza:dlje da -wSe ankert:e u totj 01b'1a1sti •i .da org~zuju m,edus01bnu ra!Z'menu .;i;nfamnacija. 'Treci lkongres Druge internacionale (Ziirich - 1893 g.) . postavio je na dnevni red, kao posebnu tacku (5), zaStitu radnica i terrneiljli<bo pvetiesao. to pitanje. U 'c]hskm,lji ·je dos1o do razmimoilruZenja ·oh:m.:raan na i·stUiP.anj-e lbe1_gijskdh .delegatkinja, koje su se izjasnile protiv poseihnog _zaStitnog iakonodavstva za Zene. NaglaS.uju6i da su sodjalistkinje, one su izjavile da se »iZensko p'itanje mor·a razm.atrati odv·ojerio od pitanja najam.:.. nih radnika«. 14 Pr:ortiv ovakvrlh i sliCn.ih shvatanja naroCd•to je ootro, i na ov.oan konigirOOU, dB!Jwpila Klara Zelilcin. To "'"allhlS!Cavanje«· odno1sa odra~ZJHo ·Se i u uvodu rezalucije, u ikodoj se, inaCe, postavlja ·zahtev da se radniCki pretstavnLci svih zema12 Kongresi II internacionale, knjiga prva, Beograd, 1953, str. 122-128. Da bd se bolje'· Stagledao znaCaj kong!'lesa, treba reCi da Je OsnivaOkom. Irongresu II internaclonale pris.<U;stvovalo oko 400 deleg:arta iz 19 zemalja (oitirail•o delo, str. 11). 13 Mada su se na kong-resilrna: Drug.e interna.don:a:te ra.spravl,iala mnoga pitanja v~a 21a ZiV'Oit radnM·ke klase [ mnoga polibiCka pitanja lroja ji'!-' medunarodnra poHtiOk:a situacija toga doba nametal~, gotovo na svim kong:resima »j.edno od najkrnpnijdh pitanja koJe je bilo predmet di.slk:u.-sije.. . b.Uo je pUanje o donoSooju medunarodnog r:-adnli. C.kog zakonodavstva i zakonsk:o reguUSlanie 8 Caso.vnog radnog dana<<. Vidi: Cedo f>urdeviC: ,Uvod u delo- Kcmgresi II j.n_ternacionate~ ·str. XV. a U izvesnoj rileri njiih je podUlpro i Bernard Shaw (pretstavnik :fabijeva:ca na Kong:resu) izjaSnjravajuCi S·e ·protiv posebne zaS'bite. Ipak:, on je traZio.. rda u ·rezoluciju ude zahtev za uvcxlenjem inspektora ra:da - Zena, .i to u SIV'im granama industrije i tr·g()vline, i zahtev za primenu naCeLa jednake plate za jednak: rad (op. cit.. str. go7) 136 lja najenergiCni}e zaloiZe e;a ovakvu zakonsku ·Z~titu ra~ica: 8-Casovni radni dan za Zene, a .6-Casovni za devojke is'.[:io-d 18 g-odina, nedeljni odm-or .od 36-.)C,asova, zabrana n:ocnag·-radq i svih po zdravlje ZenB. :Stetnih peslova-, za,brana rada dve nede-_ lje pre j 4 nedelje posle porodaja, obuhvatanje ,gornjom zastitom svih zaposlenih zena ~i kucna industrija i polj<>rprivreda) 15 kao i p-os1tavljaLnj.e dovoljnog broja dJn:su>ektoTa ll"ada --:- Zena. Mada u 0'\'0d rooo<luciji, k8J<> nli u dmkusd(jd: na kD'nglreru, nilie doSla do izraZaja nar-oCita briga za decu, odnosno porodku radnica 16 , ipak su iSticanje ovakve ·xa.Stite :Zena i stavovi izneseni protiv feministk·inja iz gradanskih krugova znaCili u ono doba ogroman doprinos u orijentaciji radniCkog pokreta na pravilan· rput l!"e!Sav.anj.a .p']ta.nja 12:aSti-te zapo1slenih !Zena. Na dva k:asnija :kongrffia Drrug-e iilntern<ldona1e (L<>ndon, 1896", Pariz, 1900) takoae •• doticalo pitanje ·zena. Uglavnom se radilo o potrehi .da radnice ucestvuju u politillkoj borbi i ·borbi za ekonomsku ravnopravnost, te se traiilo pravo udruZivanja i zibo·ra i p.ravo gla\Sa. z;a e!ba :PO'la. 18 15 u ·vezi sa ovom Tecrolucijom zanimljiivo je 'pomenuti da j:e komisija postavila zahtev za 6~nedeljnom P'<>Stedom posle, porodaj,a, ali da je engleski delegat tr~o d~ ots~tv.q- l?ude kr~ce,. (Jbzirom da u Engleskoj nerna u tom, smiSlu mk.akY.fh.PrG.p!Sa 1. da treba. p·oCLnjati sa_ skr'omnij-im· zahtevima. Rezoluci]a J€ biLa pOC'.lffiljena aklamacijom, a ve6inom je prin~.ljen i predlog_ ~d<?~a joS Ji zahtev za jednakom platC>m za ]ed.:qak rad. V1d1: ops;irn1Je: op. cit., str. 261-262, 304-309, odn. 455-456. . .. 16 Izvesno shvatanje u vezd ·sa porodicom i decom izneto Je u reoolu-ciji o osmoCasovnom radnom danu, usvOjenoj na istom kon. gresu gde se u treCoj alinej'i konstatuje, da Ce se »osmoCasavnlm radni~ dano~ tml3.pr-editd M~ot u porodici (-koju je kapitaldialn razbroio) i omoguCriti -bolj.e stavanje o deci«. Ibidem, str.· 273. 11 Na oV'Orlll Kongresu tretiralo se interesantno tpitanje vaspitanja-i telesnog_odgoja i zakonsika.z.aStita dece, Sto dokazuje kako je marksJstiOki radilli:Ckd pokret veC krajem XIX veka dalekovidno i svestrano treti:rao pojedina pitanja vezana za ZJivot radniC<ke klase. U rezoluciji done:toj o tim pdtanjima bi'o je .predviden zahtev za uvodenje Skolskih kuhinja u kojima Ce · deca, bez ~bzir.a .~a materijalno stanje roditeljra, prdmati jedan obrok. Med:utim, pru:likom glasanja, a na predJog pretstavnika paTis:klih nezavisniJ.h ·socijalilsta, ova taC:ka je otlpaLa, jer »protrivureCi zakljuCku formulisanom u Briselili·..kdji s~ za-laZe za o-bavezno izdrZavanje sve dece od strane druStva«. Vidi op·Sdmrije: op. cit., str. 370-373. " Op. cit., str. 364, 383, 413-414 i · 445. s:. 13\ �Na kon~esu DTuge internacio-nale, odr:Zanorri · u Amsterd8.mu 1904 god., dosao je do izraza slav prema :z.st·~ • 1 ··· · . lw. zena u ~eo:~ UClJl ~ovodom 9 tacke dnevnog reda »Socijalna politLka I ·os~!I"anJ: rad.n.i(ka«, gde se eahrteva obavezno sociti•aJ.no. ooiguran~e ~oJe Ce obuhvatiti i ·osiguranje za sluCaj trudnoCe i harodna ratna. -onganizadj-a proleterske revolucije«22, sa Lenjinom na Celu. Med:unar-odne !politiCke prdlike, previranja u ra·dn.i·Ckom poikretu, po~rell:>a da re usp<>stavi jediiJnstvo Q>roletalrijata u krilu nove internacionale, polreba da se odredi p-oliti·Cka linij-a i taktika dalje horbe proletarijata, imali su za logH\nu po- . sledicu da se na kongresima TreCe internaoi·onale, u pi-vim g-odin-8.ma njenog postojanja, nisu raspravljala-· pitanja ho·rbe za radnLCko zakon-odavstvo i p-robleiDi za.Stite zaposlenih Zena. Lenjin je, medutim, u svojim govorima i spisima nedvosmisleno isticao svoj stav preina pita-njim.a :Zena. .Cuvena je postala njegova f-ormulacija: »sama izgradnja socijaUstiCko.g drustva pocece tek onda kad se mi, posto smo postigli potpunu jednakost !Zene, prihvatimo novog rada zajedno s-a !Zenama, oslobod:enim- sitnoga za..glupljujuCega, netproduktivnag rada«, i dalje »da se 'Zena potpuno -oslobodi i da- stvarno postane jednaka sa mu.Skarcem, treba d-a postoji druStveno !gazdinstvo i da .Zene wCestvwju u ·opSitem-jpr-Ddukttwwm oradu ... ra•ZU!ffie se, ovde nije reC o tom-e· da se ·Zena izjedna-Ci u pr-oduktivnosti rada, u obimu rada, u njeg-ov·om trajanju, u us1ovima ·-rada ~td., ovde je reC -o -tom-e da Zena ne 1bU1de ugnjetena u lkuCnom gazdinstvu ... 'To ku6no .gaZ¢J.instvo, koje v·odi ·Zena, najve6im svojim delom je najneproduk.tivnije, najvarvarskije i najteZe gazdinstvo« ..Kao »jednostavna i svakodnevna sredstva« koja su »sposolma da fakticki oslobode zenu« {podvukao v. I.) i da ».smanje i UniSte njenu nejeclnako-st s mu:Skarcem -u pogledu njene ulo·ge u druStvenoj pr·oizvodnji i dru:Stvenom IZivotu«, Lenji~ je s:m.atrao kolektivnu ishranu i deCje ustanove. Pri tom treba reCi da je Lenjin naglaSava·o- potrebu da se iene-".,.-- radnice prvenstveno .brinu o raZViitku takv·ih ustanova.23 Kad je 'IJOSle L.enjin.ov~ smrti Komiterna po-stala I»VanjskopolitiCka organi,zacija podredena SKP/ib«24, bilo je joS m.anje materrnstva. 19 ~a Me~nar~dnom kol)gresu socijalista u Stuttgartu, i907 g6dine, niJe tretrrana problematika zaStitnog zakonodavstva.2o Pit~nje zaStitnog z.akonodavstva ponovo . je stavljeno na dnevnr red na Medunarodnom kongresu socijalista u Kopenhagenu, ~910 god. U relativno opsirnoj rezoluciji o tom pitanju kon&tat~J~ se _da postoje6i Z)akoni o zaStiti radnika »nipa-Sto n~ udovolJ.avaJ~ kolik,o potrebnim, toli.ko i opravdanim zahtevrma radnrka«, I postavJjaju.se zah.tevi sa osniva.Ckog d amsterdamskog kongresa. 21 Na pos:ednjem kongresu [ l internacionale, u Baselu 1912 godrr:e: n:Je moglo doCi u obzir nikakvo razmatranje u vezi sa z~St1tn1m za_konoda¥stvom, jer je na dnevni red tog kongresa b1_I_a ~ost~vlJ_e~a .samo jedn.a jedina ta<Cka ·}>Med:unarodna ·situaci'Ja 1 z.a.JediiJ..llcka akrctirja protiv rwta«. Prvi s:etski rat znaOio je i kraj Druge i·nterna·oionale kao pretstav~1~a ~drmenog •kl~snog, marksistlckog radnickog po- k_re_ta. ~J~ 1 nJene vod~, koJl su, sem nekoliko iz.uzetak.a, ustvan -illZdaili. mterese. i .?-or.bu 1)l"oleta-rijata, tzamendJ.·a J-e, p·oiSle Okltoba~Tske •revoJUClJe, IiH 'internanr·~ala .,..,,.. · ·· u•v.u » 0 ~'b·<illl'lZamJa medrma·~odrr>og prolletelfiSkn~ k~"'-''"~ "·-g I'·'- ta« 11 »trneuu· ~ """& v.U.(I'-'IIL~wol,llU.) 'UU\.d.•e 111 Semt ~ re2olu . . o~a nak ovom_ kongresu je jednoglasno usvojena i kratk.a . . .?IJa o zens om pravu glasa, za koje treba da. Se bore- "'Dei J~ticke partdje, u ?~viru opSte. borbe za jednako, nep1osred;o ~ tBaJno pravo glasa. V1d1: Kongres~ Druge internacionate knjig'a II eograd, 1956, str. 21-22, 15 i 82. ., · •u . . net~ ~o;~~~_s~P~=~a~~o~~~n~· 0V~!~X:o~ ~~a . diskusija i d~· gtasemm prinoipijeln-im zahtevima d p ,Vtl gl~,. sa napa socijalistiOkim Principima dakle a ~e ~~ mora v~d·Ib »samo gl.asa za Zene i muSkarce« Ibidem str lao' 19e0v?m30"'op!teg prava 21 N . . ' · I Lo-<l05 i 143. tstaa . ovom kongresu Je Srpsku socijaldemokrabsku part" 11 u pre v]jao D. 'fuoo,;c. Viidi op. cit., •str. 317, 388 ; str. 569 . 138 ~ 22 Istoi'ija medunarodnog radniqkog i socijatistiCkog radniCkOg pok.reta, Beograd, 1952, str. 385 i 387. 23 OpSirnije vi:di: V. I. Lenjifn: 0 radnicama i setjankam~ B~­ grad, 1947, str. 12, 19 i 20. · 2 4 Istorija medunarodnog radniCkog i socijlllistiCkog radniCkog pokreta, Beograd, 1952; str. 385. 139 �.. . . d . ck0 g pokreta. I aka se u osnov· · · m k a Ina organizaClJa klasnog raradom ove organiZaC1J· e .n e obraca . zi sa nim dokum:n:rm~ u ve 2s i k .e n. eh -IzvrSni .odbor' na za- i~leda da se na illjendm ikongresmw !Jretira (piitanje raooog zako:noda,vstva 1 u okviru njega zaStita 1Zena.25 ''Tek se na Villi kongresu 'TniCe ilnternaclonale, 1935 .godilne, u referatu Georgi Dirr.titrova, pominje i pdtanJe Zena u vezi sa 1bo'!"bom pro1Iiv faSizrna.. 26 Odredenih i hliiih .gtavOva u velli sa zaStiotom i pol'O~arjem zep:oslenth •Zena ni u tom referafu nema, premda je to m!W!da tipak a,J!o potr.,lmo, o1bzirom na stav (Jlacional-sodjalti.mna u 'odnosu na rad Zena van kuCe. U ddln:Jlloama toga k01!1gre>sa podvlaci se jedilno da zene treba da zahtevaju jednaiku pla<tu za jednak •rad." Ustvari,moglo bi da .se katZe ·da· u periodu izmedu dva rata klasni ·radniCki pokret nije imao stvarni medunarodni forum, u okvjru kojeg 'bi se· iznos1lo·, tretiralo i preko kojeg bi se borilo za reSavanje....- svakodnevnH1 interesa radni,Cke klase, dakle; kojem bi se Slqllo po sebi moralo da postavi •i pitanje poloZaja 1 regulisanja zaStite zaposleriih ,zena. Posle Drugog svetskog rata, 1945 godine, stvorena je Svetska sindJkalna federacija (SSF) - nova mednnarodna sindi- znatni_j'a .Qsnovn;i .deklar~~iju ·O z ko rada Ta deklaraDIJa popr<iblem~a ~agr:~:.":;;Js':,ov~ dkr·araclju i studiju (pr~gled) . delJena Je u v~ sa ~a adiv.anjem tZenske radne snage. ~?:­ problema u :rez:r .. gr t . ko.'.i tSU ·eafll'zeti u deklaram]l, . . zir.om na pnn~cll'?l!ae·~ne ;sl ~~~~e .. ~r maZe da· se sm•atra da ti iznosirno sadrzaJ nestot opt ~f.nl.J 't~oretske stavove savremenog stavovi, uglavnom, P!e s av ~aJU - . . . ldasnog radnickog pokreta. . . . . • enslo~ u:adna i[J O;movrrH>j (ielklar,.ciji ll<onstatliJ" s~ daakoJe .z .· d.i anJ·e . t la i da Je Jedn . nagra v PO: snag a ·brojCano zna no as .. . u interesu ekonomsk,a,~ 1 sociJ~~og nimljiva je i konstata;na po ·-~ed:li ro. res a. J(Pritom, za- pazl~e u nag"radivanju ~OJ~ ~u :va!tlikovanih, odnosno muSkaraca 1 ·zena ve_c;e o _ ' d 'k 31 specij alizovan1h ra nt a. ·. . k'h .• . • pogledu obavlJan]a ille 1 U vezi sa o~grantcavanJem.zena u .. t t· doposloV.a, konstatuj e se da je '-potrebno tem.elJ Ito pre res 1 . ,~,. . 25 Lenjin je, medutim, smatrao da u kapitalizmu klasni radniClci pokret treba da ukljuCi u sV'Oj proguam i borbu za reformu, ali ne kao svoj krajnji cilj,- vee kao jed.an od naCi.na u opStoj borbi za socijaHzam. {Vidi citirano delo Istorija medunarodnog · ·Sinddkaltne federacije, .g.de S:: U preambu1i. Statuta Svetske Ste se ne pOIJlinju zene. Vidi. govori o ciljevlima 1, metodatna, u?P 1945 str. 285-S.~. Me~m, u Rapport de ta Conf.~rence ktip~ii na~ionalnih sirnd1ka1nih c~n­ rezulucijd ? jzveStaJilma ~~don~€ }ronfer~cije .a-peluje se. n:;t.·alnsm; tara za pnmenu 'OdJ;Uke . . · · a bore protiv svake ~J .. dikate .cta se u nacs:IOna}.nU7l; okv~IX!lse red ootal.Qg, osmva 1 na 'IIi e!konor:nske diferenmJ~OlJe, koJa . 'dnapoku. platli za: jednak rad 'poIu. 1 u tom ·smislu da se bore za Je . , , (Ibidem, '&tr. 298). .. . ·. R ort d'activite de ta Federa. 29 _ceo tekst DeklaM:CJ:Je. V1d'L app . a· le M111JalnO?• 1949, S tr • 39s---422. UJ.€:U--UL...,en e · • .:s~·..... ~ tion syndteale m:on ~~ ' kl bilo iznoSenje p['ed Obzri.rom da Je CilJ ·de ~a~IJ~ e a eflcije, pitanja Jednarkog nacije, odnosno njene SIP~c-9al1Izo~a: os~ovriog pitanja u problenagrad·ivanja muSlt:aT~ca: !.~ena.. tog pitanja, to je d. metod l!zlamatdci Zenskog rada, 1 re.s,.......,.S1l1Il.Je ']j·u . dekl ciJ' e podvrgnut tom c1 . .. od ganJa arra . ,. . ka sindi~alna federaCIJa, P so ovde treba T~ec1 d.a J.e : e t sSaveza sve vd:Se dobivala bl·o-: , u~·cajem 'I"Ukovo&?:ac~ S~vJe :ti~~ uticalo' na me&unarrodnd klasm kovski kan-aktel', ~.0 . Je -nega . dika.ta J1lf!ostavije i med'U:narod.'ltP radniCkd pokret. V'l!di: 8 av~z _stn .:_ sindikalno . jedinstvo, Beogre4_, 19~0 '.d' u citirr:inom ·i-zvest$.Ju, str. 28 radniCkog i socijalistiCkog radniCkOg pokreta, str. 270.) Lenjin je takode smatrao da sodjalne refonne, u kapi,talistiCirom druStvu, imaju dvojak ka:rakter. »8 jedne strane. to je ustupak koji su trudbeniCke mase li.strgle od ·vladajudh 1ct:=:.tsa. S druge strane. to je ustupak ko}i vladajuCe klase crne radi toga da bi sp-reC:ile, oslabile i uguSile ~evoJucianarnu borbu .. :.( {V. I. Lenjin, DeJa, sv. XI, str. 63, na ruskom, citirano po N. G. Aleksandrovu: Sovjetsk.o radno pravo,-str. 445.) 26 »FaSizam. je it~roCito ciniCno p:Orobio Zene, '§pekuliSuCi sa najdubljim, wsadenim oseCanjem Zena kao ma:iki, domaCica; samostalnih ~radnica koje tllisu' sigurne Sta im donos.i ·su:tramji dan.« G. Dimitrov se :izje.Snjava za b'orbu Zenskih organizaci'ja koje sto:j-e pod ruk.ovodstvom komunistiCkih paxtija p!IOtiV Zenskog separa:t:lizma u radnli.Ckom pokretu., za, podizanje nadnica na osnovu parole »jednaka plata za jednak rad« (vLd'i opSirn.ije ~delo: »Die Einheitsfront und die Frauen(< u knjlzi VI Weltkongress der komunistischen Internationale, G. Dimitroff: Arbeiterklasse gegen Faschistnus, Moskant-Leningr-ad, 19·35, str. 76-78. 27 VII Congres mondiale de l~Internationale communiste, ResoLutions. contre la· guerre et le :fiasclsme, Pani.z, 1935, str. 19. 140 pa~Ja ze~9~~a~Jnae, ~oneJo se{lanJU u Rrrnu, st KOIJlkretne podatke o tom~ 4Hl. I Vl 1 141 �sadaSnje .z_akonodavstvo iz te oblasti na nau<Cnoj lbazi, k.oristeOi se svim dosad rpo<Zlil..tim ~e0llltatfuma. Medutitm, odmah se napominje da pri regu1isanju zenskog rada treba voditi raeuna <J sposobnosti (capacitee) i o fizil':ko·i konstituciji itena. Na avo se nadovezuje uloga profesionalne orijentacije u utvrtlivanju· specifiCnrih vrednosti kOje poseduju Zene za izvesne poslove. PoSto se konstatovalo da .Zene treba d·a imaju iste moguCn-osti za sticanje struCne spreme putem ul!enja u pDivredi, naglaS.ava se vaZnost opSte reklasifik:acije ·zanimanja, pri Cemu · trelba vodd.rti TaCuna o mogu6nootima i SIPOISoibnostima Zena. Sem toga, istLCe se da je potrebno izvrSd.ti valorizaciju zanimanja koja se smatraju ·bitno Zenskim, u odnosu na sliCna zanimanja J<:.oja obavljaju muskarci.' Sto se tiCe mateRinstva, zanimljivo je podvuCi da se kon~ statuje da je to funl«;ija zene, a ne pominje se da je to druStvena funk·oija Zene.82 Isto taka podvlaCi se va.Znost rastereCenj a Zene ·ad poslova u domaCinstvu i brige oko dece, kao vaZan uslov koji omoguCava Zeni da se potpuno angaZuje u profe..:. sionall.noan Tadu. Najzad, naglasena je potreba kontrole i pravo<lenja principa jednakog nagradivan}a i putem inspektora rada - Zena. PrJ tom se isti~e potreba da. se za posao inspektora imenuju i obucavaju zene iz redova sindikalnih radnika. Principifelni deo deklaracije zavfSava se zoahte>vom za potpunim pravom slobodno.g s~indik:alnog udruZi'vanj a Zena, i Za- · kljuckom u kome se po:oivaju organi Ujedinjenih nacija da pristupe utvrdivanju konkretnih mera koje tre.ba praduzeti za primenu principa jed·nakog nagradi,•anja. U ommnoj stuJdiji fjpTeglectu), imja je SalStavttli <cleo deJda.raaij·e, fusltiiCe se, odmah :na potCe11kiu, da rad ·Zena poSJta!V1j a prak.tlene i.lkoruk>retne .pmlbleme '1l P<Jgledu tJ:adanja i vrste (genre) rada, zatim problerrie u vezi sa materinstvom i orav·om na fad (sve to vezan<> sa• problemom nagradivanja). Posle opsirnog i zMJJimljiV'og iznoii!'nia ~t:oolliC:i.Jlh podataka i ·Cdrrljeoo.ica uvezi sa Zenskim .radom (broj zaposlen'ih :Zena PC? IZ.erruljama, •odtnosi 32 U sovjetskoj 'i ·prosovjetskoj Hteraturi, medutim, kao i u prind.pijelnim dek.laraoijama socijallstk:inja izrhedu dva rata (II internacionala - Francuska i Belgija) naroCi.to se P'odvlaCi mate- rirnstvo kae druStvena funkcija Zene.. prema ukupnO zaposlenim~, procenat -udatih Zena, razlozi rada udatih Zena1 .zastupanost Zena u pojedinlm granama, ~rcgled za:Stitnog zakonodavstva, razlika u plata~a i Fool.) prelaZl se ?-~ zakljucke. U uvodu zalkllju;Caka tkons:a tuli ~ se da i e u pT<>~le: matici :Z.enstkog .rada cen.tra.J.an tdrustvem. problem: olakiSat~ Zeni, Sto je :motiuCe vd:Se, IPO!Slov-e :k:oje ona obavilija van .predu~eea. Na to '"e nadc>Vezude problem strullnog ·ospooobtJavanja ·OOna i pro1blem '(.istovremeno. d. (pralct.iCan i r:auC~n) da.,se na me.dunarodlnom plam.u ipO'ime iz,wCav.ati n&~gradivanJe uQ!PSte, a ,posebno Zena. U pogledu rrustere6ivanja !Zena od .abaveza d'.zlvan pred.u~eCa, Putem najrazUCitijih slullbi ,i ustanoVa, · naglaSava se vaznos! propagande medu ;l;enama da se slu:Ze tim ustanovama, pr::.. Cemu naroCita uloga ·pdpada sindikatima. U vezi sa struCnim osposoibljavanjem 'isti·~e .se va:Znost da se ustanove specijalne struCne Skole i za Zensku .omlad.inu, kao i propaganda za zanimanja koja su se _dO sada sm'atrala kao muS:ka. Na kraju, posto se jo.s jednoni podvlaci vaznost utvrdivanja sistema nagradivanja 1(i vainost. sindikalizma), daje se Citat iz Rezolucije donete prHikom ··osnivanja Svetske sindikalne f.ederacije, februara 1945, gd;e se, i:mnedu ostalog, navodi o~a­ veza dru.Stva z.a staranj.e o ·radnim ljudima i .gde se nar001to podvlaC:i potreba da se vlade pojedinib drlaya brinu ·za decu, 88 putern traznih alokaci;ja i deCjih ustanova. I·Z' W.oZenog pll'·OirzJlaiZi da .je avom dekla:racijom p'f!Vli put posle nekoliko decenija medunarodrri klasni radniCki pokret izaSao pred javnost sa svojim pr.inocipijelnim stavovima 3 odu no.su na Zenski rad. Premda nisu dovoljno sveobuhvatni \ ·ovi ss Zanimljrivo je da zclvrSnO:m. ¢tatu prethodi sledeC_!. oitat .·A_l: berta Toamasa iz 1929 godine, gde., se, ·izmedu ostalog, k~: »Mishh smo da je prva faza zaStite ra<lfldka proSla, da su !l~l~Ie:mentar­ n1je-reforme dovrS·ene, da sru ·Zlep.e i deca u v~vetu z.asti.C.~na. P<;Stepeno, u traZenjru da upcxznamo . :primenu f:L.~~~ konv~CIJa.- prunet'il1 smo da Cak ni delo Roberta Owena niJe ]00 dovrseno ... « 34 Zaposrtavljreno je pit~j-e stepena r.a.zv?'ja proizVQdn;ih snaga i porodice, u vezi sa Zen.s~ radom; ~n~ 1sti~e tSe poyezan.ost druStvenog sistema i demokrati.Je sa poloza}em zena, vaznost pr~vno~ poloZaja Zene i njena poN:biCka . prava, ne govori se o v;aznOSitd ekonOilllSke ·SamOtStalnosti Zena i t. sl. 143 142 ' ' �principi Il):Ogu da: is.e -prihVate kaO. oimov Za razrriatranje i re- savanje kompleksne problematike •zenskag rad·a ;. posebne zaStite zaposlenih Zena. StavoVd SSF u odnosu na 2laposlene :Zene doSli su do izraZaja ina »Prv-oj svetskoj konferenciji radnica«, koja je juna meseca 1956 g. odriana u. Budimpeilti. ru opstoj rezoluciji, koja j e - uz Apel iadnica svih zem.alja i Memorandunn •generaillnom direKtoru .MeCh1na.rodine -ol'!gan:i.z:adje rada - usvojena na ·ovoj konferenciji, zanimljiva je konstatacija da ne potstoje »·OISillOWle .ra:zililke medu prihva-Cenirrn ,S'tavovima sindikata razlliiCitih tendencij3. -o PTOblemima .zaposlenih iZena« i da )>!prema tome .po15todi real-na ha·za za 'Zajedntakie akcij.e.«. 35 U ·saynem~l)om klasnom radnick.om p:ok;i'.e~!f ,treba P.Pmenuti i delovanje Medunarodne demokratske federacije .Zena, iZenske medunaro<tne or.ganizacije, :q koj_oj .su pre~stayljen,e progresivne .Zen"e iz znatnog ·broj<:~. zemaljoa, naroCitO .socij_alistiCJtih, !i. ~emalja Azije i Afrike. Iako je statut.O~ .ove. organizaCij~ :predvide:o.a Pored bo:rbe zam.~ i ibot'lba_.za rayri9Piavno~~ Zen:;t i za.Stitu dece, prou~aVanje" p_roblemati}_{e i pol.O~aj'a. zapaSlen]Jl Zena i borba za reSavanje nj.ihoVih ·svakOdnevnih .int"eresa bil<i je zapostavljena. Sva aktivuost hila je uglavnom usinerena na deklar·ativne akCij~ za rriir i na del.atno.St mi. politiCkon:t pOlju, Sto je posledica blokovskog karaktera·ove Organiza·cije. 36 Tek poslednjih godina pocinje da, se obraca vise paznje prol Ovoj ~onfe[-enci~ piisustyovalo je 429 delegata, ~5 posmattaCa i 3 gosta iz 44 -zemlje. :l{.onferenoiji je prdsustvo~o i pretstavn.ik M:edunarodnog •biro-a rada. Dnevni red j-e sa~vao dve : taCke: 1. »J-edinstVena borb:a ·r"adnica, (travailleuses) i sdndikata za poveCan}e plata, za efektivnu prim.enu principa ,za jednak Ta:d jednaka plata', pro1liv svih ·oblika diskriminacije, za 1JOboljSanje uslova nj.ihov;og Z.ivota, Za _pohedu njihovih prava d. za rni:r« d 2. . »Za aktivnije uCe.SC:e radnioa u Zivotu i upravlj:anju sindikatima:, za ·Siroko sli.il.dikalno regruto.vanje« .. U Rerol.Juc.iji se navodi da treba postiCi: jednake plate,··utwd':enje minimalnih nadnica, otstra-nj-enje diskriminacije pri primanjru na posoo d otpuStanju, uvodenje 40-satne radne nedelje bez smanj-enja plata, za.Stita :rada ·i zdiavlja (poboljSanje starih i donoSenje novih za!kona), priinanje Zenam:a prava na rad ·i' penzJju, pdznari.je prava na kvalifikacijiU i ola:k:Sice u sticam.ju kvalifik.acija, 11lstarn.ovljenje i poboijSanje starosnog osigruranja, praW na zdravstvenu negru i •besplatnu hospitalizacijru, garantovailje d proSirenje prava i zaStite zaPoslene majke (oplaCen porodiljsk.i dopu:st, preikid za dojenje, deCje ustanove), proSirenje progra:tna i:zigradnje stanova i Sll1lam.jenje kirij~. U Memorandumu._generalnom direkto:ru Medunarodnog biroa rad.a, pored ostalog, PredlaZe s•e sa2ivanje sastanaika tri med'um.arodne sindikalne ·_ organ:izacij.e (Svetske sind.ika:lne federacije, MKSS i Svetske federac.ije hr.i:S-Canskih si·ndikata - prim. S D.) da bi ove u zaj·ednici sa BIT-on;1; prostudirale naj1bolj:i naCin k:o1im hi :se moglo zajedni0ki1 doprlneti primeni Konvencije br. 100. Isto tako pxedlaZe se da Kornitet eksperata za Zenski rad pootarie permanootan, da se njegova kompetencija proSiri, d,a. se redorvno sastaje, da bi se bavio celdkupnom prdblematikom Zensloog :rada -i, .naroOito, problemoon plat!3,·. OpSirnije vddi: ·»Au, nom aes tTavailleu,seS. de 44 pays(( ... Srup··plement 3 la- reVue »Le Mouvemj'mt SYridical Mondial«, NO, 7, · . 35 1956, narocito str. 144 1~, 35-37 i 44---,';2. bl.€matici zaposlen,ih Zena, i..proklamuju se :konkretni stavovi o pojedinim pitanjima. 37 · 86 Posle objavljivanja Rezolucije Inforinbiroa, AntifaMsti~.ki front Zena Jugoslavije bio je indire~tno iskliuCen iz Federac.tJ~. mada je ranije b'io zastupan·. u IzvrSnq-m odboru . i imao. zna~~ uticaj u radu Federacije. Vidi opSirnij~ o toin,e: Le FTont anttfa..SciSte des· fe7nmes de YroUgosl"Cr.vie ·au seiri. mouvement intenw.. tional des femmes. Belgrade, 1950. god. Na sast"anku Saveta MDFZ u P~kingu, 1~96: godine, donet~. j~ Odluka kojom se. konstatuje da je raniji .s.tav pre!l.l~ Jug:osiaviji bio p.epravilan i neopravdan. Od 1957 gq.dme Savez z~nskdh 0.~­ .Stava Jugoslavije Salje na paj.edine sk1,1pove MDFZ posmatr~ge. a1 Tako, napi:., u Deklaraciji o pravima Z.ena,, usvojep.oj na k0ngresu ru Kop·enliag.enu 1953 g., i dostavljenoj Kamisiji za status .Zene pri UN, postavljaju se, pored ostalog, _.zahtevi . za jednakom platom zJtjednak. rad, jednaka prava na socijalp.o o~iguranje, pra-:vo. na rad, struCno obrazovanje i s.l. U .Memorandum~, d?Stavlje:nom Komisiji za status Zene, marta 1957 g. (povodorri.. Seste taCke dnevnog ·reda »zaposlene Zerie· .sa porodiCnim ob.avezama i sredstva z.a pobolj.Sanje ri}ihovog p-oloZaja«), skreC:e· se, pa.Znja Ko:tp.isiji na speci:fliCne probleme Zena Azije i .Afrike, i podvlaC:i·s~ odgovorno~.t koju druStvo treba da uzme na sebe da b! Zenama olak.Salo i o:rno-,. guCilo realizaciju njihovih punih prava. Isto ~ko napominje se da Zene ne rade .samo z"bog ekonomskih ra~loga, nego. i zbo~ Zelj.e da budu ekonomski nezav-isrie. U Memor.andm;nu -se. takod:e pominje ·i obave:z;a druStva·-·.da omogu.Ci Zen.am.a, po. priSttJ.paCnim cenama, koriSCenje Produkata moderne industrije· koji }:enama olakSa:vaju teret vodenja domaCinstva. Ceo tekst tog inaCe -preopSirnog Meffiloranduma, lroji.- je ilusrtrovan s mnogo d"etaljnih prhnera, vid.i,: L.ettTe et: .zy.re'Qlorandum actresSes. pa:r· Ia FDIF a Ia -onzieme s_ession de la- Commi.rssion de Ia· cond;ibi.c;>n de.la _f~1Jll!le ..aup~ 'du· ECQSOG., 10 2ena u radnom odnosu 1.4!i �· ,. PROTIVNlCI :ZENSKOG !RA:DiA VAN ikuCE . · E:atollC!ka crkva.po•cela je javno da istupa sa sv<ojim, sta: vov~a protiv rada iena- ·a naroCitO udatih Zena ....:.....-van-kti~-e _ ja8 polovinom XIX veka, u. doba kad se uvodilo z.Stitno zako~ nodGtvstvo za Zene, kad se intervencionizam lborio protiv tacia vladajuceg ekonomskog J.ibera!izma,'' J: P?VrSr!o razmatranje borbe katolicke crkve protiv zenskOg rada van kuCe daje nsnova za stvaranje zakljuCka da na tu borbu treba gledati prvenstveno kao na bo!'bu za uticaj crkve na porodicu i decu - uticaj koji izlaskom Zena na :i:'ad van kuce, razvojem naUike i tehniloe i'IP'I'odiranjem socijalistlclcih ideja i prakse.,ve vise dolazli u rpitanje. Nato upucu.je isllic canje prvenstvena· ulage majke u vaspitanju dece (ne toliko u fiziCkoj nezi, nego viSe u vaspitanju) u celokupnOj argumentaciji ko·jom se :brani .stav protiV rada udatih Zena f majki van kuce, Otuda .se i u svim .dos-.daJ!mjtim paJpskim enciklilkaana pominje zenski rad van kuCe i daju sugestije za reSenje poj~ 'SupPlement a la revu·e ·»Femmes du monde enti'er«,' No. 5, 1957. ·o delatnosti MDFZ vi,lfii: Centralni Qdbor AFZ Jugoslavije: Dru.go iasedanje Izv:r:Snog odbora Meeluna.rodne demokratske federa.cije Zena, Beograd, H}"47, kao i L. I. Petrova: MeZdunarodnaja demokratiCeskaja federacija · ZenSCin za. mir, ravnopra.vie ZenSCin i: sCa.stje detej, Moskva, 1956 (na.ToCito str. 72, 96 i 227-238). 36 VeC se 1864 godine na katoliCkom kongresu u Malinesu, UP'Oredo sa zahtevom za refonnu u korist radnika putem zakonodav-:stva, pojavljuje zahtev za »zadrZavanjem i vraCanjem ·majke u kuCu«. Lilly Bra'!J.n t1,1kode navodi d.a- je kongres hriS_Canskih radnika Reinlanda i"' Westfalije joS 1873 godine tra.Z-io suzbijanje rada udatih Zena (Lilly Braup., op. cit.; str. 491). Godine 1877 odrZan je veliki rkatoHNci krcm-greS u Liegeu, na kojem se u xew-luciji s·ekcije poslodavaca izraZava princ-ip po kojem majku i njene kCeri treba'Ostaviti na _ domaCem -ognj:iStu. Ali, -ukoliko, zbog trgovaCke ·kon-.. h.""Urencije, izvesni poslovi jOS zahtevaju ZapoSljavanje Zena iz radniCkih porodica, zahteVa . se »apsolutno iskljuCenje udatih Zeti.a«. _(Vidi: Maria Baers: Le travail salarie de la femme mariee, Bruxelles, 1928, str. 19.) U :pro-gramu katoliClcih poslanika u Holandiji, god·ine 1897, tarkode se pojavljuje zahtev za »za:branom rada u fabrikama i rad.ionicaina Zenama koje su optere6ene decom«. Vidi: Grou.pement social. d'industrie~ et d'ingenieur.s cathomques "·J. M. Laureys: Entre l'usine et f~er, Brux-elles, 1931. 2 146 d·inih pitanja u vezi sa tim radom. 39 Otuda-i-' ofie mnogo:brt>jne i raznovrsne naoionalne i medunarodne Zenske, omladinske, socijalne i sindikalne ·otgariizacij~, Sa -obil;n·ilom izdavaCkom delatnoSCu i,z oblasti problematike._poro.dice - ~nfiltrirane, .direktno ili indirektno, stavovima. koji su usmereili protiv Zenskog rada van kuCe." 0 · Za danasnju liniju katoliCkih organizacija u pogledu rada zena i regulisanja rijilwvog poloiZaja iznose se. stavovi Marije Baers (Bars), pozna tog sindikalnog lidera u Belgiji i na medun-arodnom polju; ,iznete u ~C'lanku »Rad :za za_;adU majlti« ~ or:ganu Medunaro:Ine o-rgani~ac·ije rada." 1 so Jedan Cesto· upotr.ebljavan citat pape glasi: »_l:VIesto m~jke ~e pre S'Vega ru porodici, ,i ilje~ rad -t:t:eba da se odVIJa na sv1m poslovima \t vezi sa kucom 1 domacm&~. Kobno~. zloupotrebom, Jroju treba totk:Ioniti po svaku cenu, ~a~ke J)Oro~Ica su z~og ne':'" znatnih prihoda oca primorane da traze van kuce plaCeru posao, zanemarujuCi osobito duZnosti koje irrl pripadaju - pre -sve~a va:spita-nje dece«- (citirano delo: Entre l'usine et foyer) .. Izvo~e 'lZ papskih encik.l-'ika o Zenama vWdi: >>La femme dans la VI~ soe1a•l_~« {glasil'o katoliCke organizacije Union feminine _oivique et social); Paris, trobroj 4-5-6, 1954. Vidi takod:e: Semawi?es Sociales deFrance Le catholicisme sociaL, Ly-on, 1947, naroc1to str. 251-28-9. Vrlo z~nimljiv materij.al za katoliCka shva-6anja o porodici i PO: loZaiu Zene pretstavlja i zbirka referata i koreferata - Hrvatski soci]alni tjedan: Obitelj u danaSnjem druStvu, Zagreb, 1938, narocito str. 41, 49, !51 i sl., 163, 169-184, 205-208. 40 Napr.: sa statu·S'om »B« pri Komi~ij.i z~ ·status. Zene zas~t;t­ pane su (od svega y22 organizacije): Kat?!ICka mt_':,~aciOnah;a ~IJ3 za sodjalnu sluzbu, Svetska federaciJa .kato1Ic~1h mlad1h zena i devojaka, Svetska federacija katoliCkih Zenskih _org:anizacij~. i joS nekoliko P,rugih hriSCailskih o_rganizacija; Sve~.r:.a fed.~racqa hrijCansikh sindikata ima medutrim, status»A«. Vtdi pobllze c1t. izveStaj sa ·x zasedanja Ko~isije za status Zene. str. 1 i 2. Ovde se ioS moZe dodati da je pretst3vnica Svetske unije katoliCkih Zen..: Skih organizacija na zasedanju 'Komisiie 1954 g. osudila zemlje koje forsiraju rad Zene van kuC_e. napominiuiuCi da maike ne bi trebalo da racle van kuce.' Vidi: UN, Doc. E/CJ)T/6/SR-157, :rtr. 11. >~1 Vidi: _Maria Baers, Le travail salarie des m€re_s~ Revue Internationale du Travail. vol. LXIX, No. 4, 1954, str. 365-385. U Uvodnoi napoffieni lllr!'edniSrtva ·navodi se da iznerta miSljenja p·retstavljai·u liCno miSijenj.e g-ee Baers; S'adaSn_i:erg generalnog s-ekret8.ra »Be1giske Zen-S~e Sindikalne sodjalne akcije«, i da bdraZava.tu stavove- jedne vaZne katoliOke organizacije o tom pitaniu. Ova Studija M. B. rposJ.uZila- je u nedostatku potpun-ijeg izvornog 10* 147 �Evo:tvCemu-,se, 'Ulk·ra~o, tL~t_a:vovi sastoje: '· 'Postoji Sum.nja- ~- _U:velll ·s rijO':ffi upozcirenje Ineduil.arodnoj ja\>'nosti da mei!Uri<>rodno tretiiranje svih problema koji se· . ttitCu_. ··Coveka linoZe · da- doyede·- »d-O no-Vih ,~vor?-- p~tnje, · do duboklih socij·aJlriih pertw:<badj.a«. · tU · 'vezi s tim pos!avlja se pitanje: da li Ce ekonomski Zivot, nar-oCito. u tzv. nedovOljriO r~zvijenim ·zemljama, ..evoluirati- ·u- tom: :pravcu da. Ce zahtevati kolaboraciju: sV.ih Zena, svih ril8.jki, .ili •bi trebalo pfeduzeti sve da se-porodici obezJbede.potrebna sredstva-·za njen >>normalan«. Fa•zvitak,-· uCiniV'Si nepotrebn.irn. finaruislk:i i etkonOinskii dopri:nos majke. Kao ll"a~Ziotzi ,za Zenski .ra:d -v-a:n kuCe IIlavode ISe: kbncepcija o: organiz.aciji ekon~mskog ~ivota J<o}a_ ima ·za posledicu. da zarada ·oca nije dovoljna za izdr.Zavanje porodke; nedovoljna sre~stva za Zivo-t -kao· p.osledic~ ·izU.zetile nedaCe. {bolest,_ od~o-::­ sno nesp-oS-obnost- z·a ~ad ·ooa,_.nap-li-st8.nje. pofbdice -od ·stran~ oca itd.); zelja majke da svojtm p~ihodom dopdnese hol~itk'll Pt>r"odice; uti-caj javilog miSljenja i liCna :Zelja za ekonomskom samostalnoSCu udatih :Zena: !Prvi razl9g. y~Zi :n·a.roCito. za- zaQ-:. stale zemlje sa ·niskim nadnicama i ·bez ustanove po-rl)diCnoi dodatka. Kao reserije za te s!Qjeve pred~a!Ze se da oeocu porodice, bez ·obzira rn3. .njego.v~_e· .·obaVez~,, dade . .plata_ ·od _koje s~ maZe- pris.tojno-: :Ziveti. Na to se nadovezuju -porodi'Cne pom.oCi_ koje bf m-ogle da sadrZe :i dodabik na ·Zenu/ s tiin. da s.e njeg-ov i~IiOs'te alokadje odreduje prenta· tome ·da... li Zena radi van kuCe. Hi ne radi. Sredstva potrebna z~ te alokacije._m·onljU <se: na6i, j er se radi' ~>o toltliko -IPro:trehn-oj reformi i zaiSJ_t.a .l]urdsiko-m,· progresu«. _Sto se tiCe Zelje_ majike :ia veCim dohotkom, ta -b~ zelja nestala, kad tbi majke (!Zene} dobij-ale spremu "a domacice i majke, jer ibi se tada domaCinstvo--bolje, ·odnosno ekonorn·H~:­ nij~ -vodilo . .Kaa U·tic~rj ja_Vna.g· _rniSljenja m_a zapQS[javam.jie; Zeri.a navodi ~e da u --r.aq.rii·Ckim krugovima p,.oSto-ji shvatanje materijala koji bi mogao celovitije 1da d()kumelituje 'katoliCke sta.vove_ O'tom. pitanju, ·kao S-to· su napr;, -zakljuCci- i· rezolucije_- sa centralnih sastan.aka · kato-liCkih, -meduria:rodnib- ·organiza<;ija ·sin:....,,. dikata-i Zena. NQ obzirom:1;la-·oo stavovi M. B. naSli mesta u renD-'miranoj -publi:kaciji, BIT-a;- i-Zgleda· da. se~ B. M .. moZe smatrati d9'voljno a<Utor<i.tativ-nom · HQnoSCu· za, izn~en}e kato-1iCkih ~vova·, 148 po kojem 8)1 ~Gene koje he ra~': .iran ,kllee *Ie':'je«. [s~·ta.ko kriVica ·za =rad_:zena •vari -ku:Ce.lez1;1:_na ·_p-oslodav.Oimoa; koJ~ >~nisu svesni uloge majke«. Krivicu takode &nose i .Zenske ·organiZa~ cije, koj~- .se )lave pravom ..na-: t-ad.- a -ne· ba:ve -'Se- pravom 'dece na ·»toplu ljubav njihove ·majke«·. · .__ . , ._ .: Na osnovu izlozerio.g i:akljucuje se 'da je prvi ·zadatak u<Jic niti javno misljenje 'svesnirricprcioblema koji postoji. To je- pr•. venstv-eni- zadB. tak radni•Ckih .(z-enskih organi:Zacij'a, ·kdj e tre~ · da se nardCitO OhraiCajti mJ,i:~;aini radil.iCitn:.l; --radnic·atirui· 1-Tadiili_C~ kim Zenama. -Zatli.m, u naurCnirii--k•rug-Ovtiirl·a --tieba -niiroOit~. ·za.. ID.tetesovati ekmiomiste'··cra izuCaVa:ju Produktivno-s't rada_Zena u' da·m-B.CinstVti- i- 'ul~-gU- doniii·CiCa·u ';potro@.j_i: N~jzad, Za'"ptc)j blem treba zairitere:Sovati i poslodavce i vlade: Trebalo· bi da u. tome ,Mc:ni.-ev~ntualn_o I>re1-iztil~ inicij-~tiVti PredU~inla~j:~ reforn\:i '(koje prei:llaie M. B.), a valjalo bi zainteresovati.i ECOSOC Komislju ia ~latus zene ill cak direktiw Ujedinjlm~ hacije, k~o- bi orie llticale na·, sv~j e. ::sp_e-~i)8JizoVa-~e ·a.gendje· ,-; vlade u tom pravcu. 'Ib ·treba _ rp~edurzet~~-St?:!pre,· jer ~tsrtva~ _]e hitna ·vi-1o hitna; i aJ~o Se p-0\ii!v na• !ll0bunll__ J).E: .Cuje- •1.1 kliatk9PI r-oku' milioni _majki .z~malja. kOHs~tcci .tehri.i~~e ,,.p_ollJ:oC~, ifJ.i~ _ - ~- -· . ' - -: .-•- ~ . - ; - wv:ucene u pr.ofesionalnLZi.rv:ot«. 4:2 ·~ . - ._ ._, .;· __ -, Naj-z.ad, daje se nli~ij.enje o- zaStitn_om ~a~·onodavStvu .. :»Mno,go se govorilo .o ~~konskOj . ZaStiti majke. na. radu. -Qna j.e vt·Se nego ri.kaod potr.ebna, ali nije dovolj•na. T-o je.s~o pall~ jativ. Trebalo bi p'lltem ce'1C>Viti:h mera s.ocijal.rie zailtite uki'l>uti Sto je moguCno -pre. uzroke rada mcijki radi zarade«. {P.odvukl8; g, 'flc). Korigujuci svoj ·ranijl stav o potrebi zakonske zabran~ rada udatim Zenama43, predlaZ'e VeCJ:pominjanu l})pozitivnu.-l ·za ' ' ' ' ' '" "~- Da bi -pojaCala e-fekat s.vog apela,_,:M .. B~ ~pozorava:. ·»TrebalO' je pei;lc:s~t_ g~diila ¥apora evr?J?Sklm __zem~3ama .da z~~rB:Il~ profesionalni rad dec_e ispod 12 godm~. ~oh~l( ce.. godm_a .b1tl P,~.­ trebno da se popravi .uZas (nedaCe) opce mobii.dzacl]€ maJkl na rad za zaradrti..« 43 Katolici u· Belgiji ~u--u izvesnom slnislu dosledni u ..~Tovo-.­ denju svojdh ideja. Nairne, :u katoliCkir.n Sko~~ma J-1. Be;lg~J~ l,l.d~W Zene ne mogu. vrSiti nastayu~- 9dnosn~_ -~ora]U_ d....at~. o~~'C~ ,}':I,:n;t se odluCe na .utdaju. Vidi: JUliette_ J?~creuse_: pa_n~snr~ pot?,~a3 _ze"!f'u -Engtesk_o-j i B€1-gij.i~ ->>Zena u . .bO:r:bi«, br. .9, ,1952,--str. R · · �lmnstruktivnu« ref·orinU koj11J s j_'edne strane, omoguCava teh.o: nlcki pr6gres, a s druli(e strane, zelj a za realnim ljudski.ni progresom. tU vezi s ·tlm, 1l>udwCi da d·e danarimj a cl000101ll1Ska onga;niizOJCij a >?antiZenska i antipqrodiOna<<, predlaZe se minimum program~a koji .saCinjava pet »velikih mera«: porodiCni dodaci, specijalni dodaci za Zene koje imaju malu decu, rad majki sa skraCeniin (nepotpunim) radnim vremenom, ponovno vraCanje Zena sa nayrsenih 40 godina na posao, adaptacij a specijalne zastite to:rn .novom· r~Zimu .Zenskog rada. · IznoseCi opSti stav u vezi sa poloZajem 1Zene autoi'- citira deo SVO•ga referata SlO ga je odrZaO 1937 g. na medunarodnom ik001gresu majiki koje su kod kuce {Meres au foy.er). U tom nzlaganju l>itan je 'Stav: » ..• .Zena ·ce ima~i najv¥e imgleda da lmde korisna d da U<>'Po tamo gde ce moen da <)stvani mater'IIlJsl.w ..Uoga Jmja joj pri,pada ... Orw· .%0· sprecava zenu u jsptmienU'll te njene misije, trel>a da se !iffiatra kao protivno ljudskom progresu i stvarnoj sreCi Zene<<. Ci.tati Ustava MOR-a, odnoiSI!lo Fila<1elfijske dekl.aa:acije (u ve~i sa Zenama i pTa.vom Co-veka uopSte), na'Vo'Cle se kao -doka!Z da ISU .iz.nete odeje sagJasne, OdnGSnO da piretstavJj ajU duh 0111oga Sto je u tim citatirna· rf7'0eno. S 11im u velli'.smatra ..se da u nme :prog~esa, a u 'Sa.glasnosli sa duhom MOR-a, prablem koj:i je WoZen zasluZuje da bude tretiran »ta:ko, da Zena lfn.oZe no!Trn.a:Jno p.rddoneti- svoj- prhlog .covecanstv:u u okV~.iiDu i radom za koji su je priroda i sam lbo·.g namCito prupremiJi«. Realizo-. vanju tog ideala trel>a da posluZi i tehnicka pomoc. KarakterisUCan je z8. ovu studiju (kakO autor sam naziva svoj (napis) _nedoistatalk Polemilke .sa sooijaliJStiCkim i femisti;Cld:rr:\ s.tavov.Lma. Medutim, Maria ·Baers je izno,sila mnogo konkretnije svoje predJoge i stavov·e i protiv ·socijalrlstkllinja d protiv femin:il.Stkinja. Pri t~m se ona nije .osvrtala n.a ·oideolqSke postavke osnivaCa i teoretLCara marklsisti.Cke misli, veC na iPostavlke bleksandre Kolo1ntaj, P'OIStaVke koj-e u marks.iemu nLsu !imale _m·oZda ni trenutnu vrednQisrt; a po,gotovo- ne IZllaCaj dideoloS:kih i ppo'7 ~amsklih stavova. Zato £e 111a nj1ih ne tr"ha obaZ1irali. Ali ipak je .vai'Jn<> da se ilzne8'11 postavke Mar:i\ie Ba·em date UIZ konlae1ne re'dlloge .J>elglijskoj vladi, IQ.a •koju je wtic~ia i. <>nJi i ~~dika1na ~rganizacija koju je z~stup$, i:Cr ~~o tel<. ta<la dob1t1 potpumi slilru o gore irut,etim ~sta-voyrma. -.. . . . .-. T.ZiSte u re8avanju pitanja rada zen~ · .11a zakomskU zabranu tOJkvog rada kuce !'tavlJe~o V";" u.c!atim ll'enama lZ T!lcln1C- ~~ ~!ase. Irulw se llznOS\' i fued!il<limJs.k;i i!"azJ<>Zi ~<>ii ~ovore IJ?r<>tiv rada majki u vezi sa ·zdravljem, "'?rtnoStu 1 _radanJem. dece, mnogo v1Se .se insistira na _»mGralnlm mom~ntima«. Karalkteris.tiCno je, ~ orruzllilku ad pre navedene 'SW:dl]':, ·da se... sve konstatacije i zahtevi autora ograniCavaju iskl].uCiy? ._n:;t. 7;ne iz .redova Tadni.Cke ldase, imaduCi pred ocrma raldr.n1<:1IQ1 porodncu. . . . . r tada je M. Ba:ers delila Olapo5lene na neJ<ohk9 gr~·a, po azjOOJi,ma 111j.iho'll'og rada van "kn.lce. Zanimljovo je ,podvuc1 da se ~r"edlo.g za zakonsku za~b~anu rada ud~tiin ra_dz:U:~m ·zenam~. obrazlagao time stoje jedna;t>:ecilla tada ankehramh,;aposle-, nih zena izjavila da im se el!:onomSka sampstaljwst V1lie dOJlllc.... da. Ovakav stav treba smatrati '»opasnim« i 21l>og toga treba :intervenisati. . - · .. . za one od kojih se ocekuje da ·»ce se zacuditi kad ~c':'JU ovakav zakfljui\aik«, daju "" dva ob}.Sndenja: ako.~ada dev·oJ~a viSe ne bude videla za sebe moguCnost da ra~I. posle ~~aJe! ona ,ce se bo·lje pripremiti ·za svoju novu funkClJU -~o~a-c1ce 1 majke; a ako mlada zena, koil\ je .godinu dana ~OJila 1 nego: vala dete, zna da joj je povr:atak na rad u f.abr1ku n:mo~c i da neCe viSe raspo1a-gati .novcem -»-odrede~im ~a, n;~or1~ne lZ~ datke«, ona Ce se·viSle. interesova~i .za SVI)J'e d~a~1ns:t~?· Fost<> je daJa neke nejaJSlle ipiredlloge na koJ> <l>i n~cn;n. po3 stepeno irelba!IJo 1provo~diti z?.bra.nu-- u ~ivo"t, _u z~~:~UJCr~ • pored ·otStalog, katZe: ·. · _ _ ', . . »Ekonomski !progres treba da oslobodi rada yan .kuce~udc~.t~ zenu iz radniCke klase, taka da ona- maZe ~a isp~l ~VOJ~ pr::flotdnu :fitmkcilju, !httno civildJzatQm.k.u, podlilzamae ~ _vaspittaJruJe svo.je dece«., i dalj:e: >}pr_aV1o Zene na sl:o1bodu ~ratda treba 44 Vidi cit. delo: Le -travail satarie de la femme. marie~ ~o~ .e1Jstav.lja rreferat; Odrlan na VII :kongr_es~ ~Eil;g~ke. K?n e.~ rr:iSC Sindikata 1928 .g. Tr:eba reCi da sp. .zaklJU~?CI } predlozi k~~ 1 j.e M: B. dalq. u tqm. Qbimnom :refera"tu.r u _oelini u,sli u_ rezo_uGtJe v \og Kon~:resa. 151 150 �da.bude ·:podvrgnuttipravu dece ·na fizicku·riegu, i :iiiielektUalno-·fObhiraD.j-~,<-. se .. Iz tih kon~uz11ih i nedoreceriih stavov'a ipak' jasno vidi linija i t~ndenclja ·re~avanja pitanja zaposlenih zena te u koli~ ~.qJ .merf titkV"". sltvatitn]a mogu da bUdu kocnica zakonitog tf~:zV!oja dXUS:tVa -~' pravcu. eko_n,om6k:Ef nezavisrioSti i :ravn~~ p,r..ivnog ISUdi;ll6v?-nja ·:Z-ena u SV!im _·m-anMestacijania ljudsk~ dcl.,tnosti x dttiustvenog !Olvota." · •• 45: U Veif sa akcijom za zakonsku zabranu ra:da Zenama zaniir)~ ljt~ je. lzneti .i mi.Sljenja Josepha Dane~a, prpf_~ora_ na ft:~~oliCkom pravnom fakultetu u Lilleu, u delu: Le travatl de la mere h?rs. de_ son foyer et. sQn repercussion sur la natalit€._ Paris, 1933. Danel iSkori~Ctiv~ ·u doba kriz'e poja.Cano nezadovOljstvo radnika obzirom na ·vee~ zapoSljavanje -Zeha (zbog niZih na:dnica) i stoga predla.te: ~Trebalo .bi- eliminisati Zenu, ne ztrog njenog .braka, ve¢ zbog nj_e:nog pola, iz syih pool-eva gde njeiio pri>Sustvo nema drugi Tazlog s~m d.a snizi muSlru nadniCu. Ekonomska kriza je prilika koju ne b~ .tr~balo~-p·ropu.Stiti.« ZanimljiVo· je i njegovo citiranje kardinala Mani.hyj;~. koji·-Prdpoveda da Zena, poSto je· sklopila ugovor ·pred bogom da Ce sluZiti svome muZu i porodici, nema pravo da sklap-~ ni 'Sa kime ~gim, ugovor da Ce. obavljati i _druge poolove. Najzad, iz tog_ perioda tf'eba navesti i knjigu -Eve B"audoniri: La mere au tT"avil· et le -retour aU toYeT, Paris, ;1931, u- kojoj se. pOred o.Stalog, -navodi da :su prema podacima ankete vrSene od stran-e poslodavaca katolika .u Bordeauxu~ izda-cJ nepotrebno veCi ~ad rn,ajka radi .van kuCe (navodi se, nap-rimer, da u tim sluCajeviffia ma-jka llema vremeria da krpi -i sL). Pledira Se z8. razliCito vaspitartje- devojelca i ,deCa'ka-, pri Cemu u vaspitanju devojaka treba cta· dominira domaCinstV'O, higije:q.a, negovanje dece i razvijanje ose6aja _o¢1govornosti. _Pored ostalog, autor navodi da kad Zena ra4-i van.klJ.Ce, ne ostaje joj vr~mena »da se moli bogu«. Izrhedu. ostalog, aUtOr tako-de predla:Ze tla -se uvede specij alno .porodiCno glaSanje koje bi porodici omoguCilo da irna uticaja na opStinu. okrug i parlament, _t to tako Sto bi otac dvoje .dece imao 2 glasa. otac_ troJe_ dece. ,3 ...gl,asa .itd., a majci _:sa petorO dece mogao bi se · d~:ti 'jedan suplenientarni glas. Sve se to predlaZe zato da bi se»poStOvalo jedirtstvo grupe· i autoritet njenog Sefa(<, Ta knjiga- j-e uop.Ste: dokaz do kakvili sv-e· apsurdnih zakljuCaik:R mogu da: de,;>,.. v:edq katoliCke _teorije. . . · Treba, ~edutim, ;reCi da -se katoliCka shvatanja -posle Drl:tgog ..$-yetskog_ -l'~ta,..u izve,snom s:mislu »rno.dernizujll(<.: T() se_ naroCito Ogled~ ·U boo;-bf_ za jeQ'naktz. Pt~tu za j€:dnak rad; 'Koja, Se. Osn1v8: na !)9slednjoJ._ papinskof . ~q,c1kliki. ~~ .. p~leratl)_a ·:katolii!kel_ -shvatanJa .~¥tt~ji~{l·. j~-.m,_iS.Ij~j~ }!OJe,)~~q~i ,.J;VlJ9:. y;fq_ den. B'fwH tt · pll})Il~ kaclJI (Uiliuzen3a ka:tohckih- posloda-vaca:. i inZenjeTa}- _Le~. -trtivdi;.l industriel de la femme et son remuneration, Bruxehl.eS, '·i95-I. 00·8. l52 3. •PROTIVNICI POSEBNE ZASTITE Z:ABOSLENIH ZENA PokZ.~t z·a emarici:i>aciju ·!Zenii i rijihoVb ·ravnopravno U_C·e\SCe u javnom ZiVotu~- vezitn uz POZnata-imena nek~lik~ ~stakn~ti~ zena iz d-oba Francusk:e revolucije, dobiva sVOJU fl2lwnorm)u 1 iztazitije organi~acion<H>blike polovin&m XIX veka. to doh~ '! prvi put se pojavljuju kraj111ja feminJ;stiCika istupanJa u veu. sa pos·ebnim zaStitnim zakonodavstvom za Zene ~ EngleskoJ. i drugim zemljama, a krajem XIX veka ta shvatan]a dolaze do izraZaja i na medunarodnom planu. i u okviru Zensk.ih ali i sindikalnih organizacija· Ne ulazeCi dublje u istorijat, ciljeve i metode bo:rbe Zenskog pokreta Zena iz gradanskih kr:ugova, ipak je pot!ebno konstatoVati ~Cinjenicu da su ~eministi.Cki krugovi hili nedovoljno zainteresovani za probleme radntca. zenski pokret, kao produkt promena nastalih u zivotu sr_ed: njih -slojeva, -insistirao je na pravu na struCno obrazovanJe- 1 na rad Ze.na u svim zvanjima, sektorima kan ..i na pravu glasa Zen;1.46 Stoga femintstkiinje, :sem pojedirnih izwzetaka, uglavnom konstatuje da se :Z~nski rad ne 111oZe eliminisati, j~r bi to, pot:e:~' ostalog, »bilo Stetnb za n.adonalne inter:s-e,. napr .. mterese ?e~gr-:­ s:k·e tekstilne industrij€«. Ipak, ona i · dalJe Jasno 1 nedvosmtslen'O naglaSav-a da Se »zadatak udate Zene nalazi prv~ns!veno u anga~ Z.ovanju u pcrod~ci«. I .u zakljuCcima Prvog osmvackog ko~resa hriSCanskih sindikata u Nema~k()j_, jula 195~ ~aZi se ~a f!13Jkv~ n~ rade van kuCe a da se plat-e mtweva povecaJU za pristoJ·an ztvot pOrodice. Vidi:' BIT: :Hn:Eormatioils sociales;« vol. XVI, N-o. 9, 1956 •., str. 441--443. Medun-arodna k.a:ruferelncrlj1a hr1SCanSikiih simJcl]karta prihvatila je na 12-tom kongresu (Anvers), otdrZanom. decembra 1955 •• Rezoluciju o Zenskom radu, u· loojiOj se konsta~Je d!l se ne vod1 dovoljn'o raCuna o: brojnim socijalniJ? p:o~:en;rma zensk:og r:9da koji se diskutuju u krilu MOR-a, da ]e u.c~ce 2'!~a na sastanc1ma MKR-a suvi.Se ogr.aniCeno, i da »Admmtstr.arflivn -savet M~R-a treba da ustanO'Vi j-ednu tripartitnu komi,s.iju za rad Zena, koJa b~ se sastajala jednom u dve godine da diskutuje opSte probl;m~ 1 aktuelno:Sti koj'e ~ odnose direktnQ na status .zaJ?oslene zene.« Vidi »Informations sociaales«, vol. XV, No 11, 1 JUm 1956, str. 540 5 -, i61.In:si:srtifai}Je na.- praVU gb:lSa.' Zen-a 'i-inal6 je C~k za pbsl:c!icu, i:arnO _'g'd_e je_:Ja .. bo/~<1. U~_Odila_plOdom, da su izVOJ€_';:ana poh~IC~a pr~Va ·z~na;· ·pdStigriuta Ovi~ ili .onim: putem, »Z~e cesto kor~shle na5Upr'Ot. Sirokih SlOi_eva«. Vidi,:· ~,r. Joyan·D'ordeytc,_ Ustavno_pTavo_ FNRJ, Beograd, 1953 g<id., sh'. 17:\. ' . . . · 153 �nisu tr..Zile kontakta sa radni~>ama. One ill nisu. uvlill\le .ili nisu priMavale postavke o povezanosti interesa Zena radnica i zena uopSte sa radnickom klasom i njenom borbom. za resa-. vanj e druStvenih rpwhlema u korist r1>dn~cke ik:lruse." Radnice i njhna slicne kategorije zaposlenih zena bile su, med:utim, zainteresovane prvenstveno za poviSenje svojih pla- ta i pobolj.Sanje usloya rada. Prema tome, radnice su morale da se ·bore za zaStitno zakonodavstvo i saradnju sa mu.Skaroima u resavanju rzajednlickih o.svojih posebn1h 1nteresa. Poleniike u javnosti u okviru sindikalnih i zenskih organizacija o za.Stitnom zakonodavstvu za zaposlene Zene im.ale eu za rpot!l!edliou bdva(jamje grupa ilooje su o:aurzele stav proti-:v ma kakvog pos~bnog zakpnodavstva. Takav stav pravdao se negativn1m poslediit:ama koje .je ta za8tita rada!a: 1eZe zapoSiljavanje zena, t8Ze napredovanje, lakSe•otrpustanje i 5ili: C<~k se tvrdllo da su i niZe zen.ske rplate p•osledlca rpoo~bnc>g tretiranja zapoJSlenih Zena. 48 Protivnice zaBtitnog zakogodavstva za .Zene, ko.je su prvobitno postojale uglavnom kao grupe unutar feministickih organizacija, formirale su postepeno svoje nacionalne organizacije, a u perjodu izmedu dva rata {1929 g., u Berlinu} osnovale su medunarodn·o udruZenje »Otvoren-a vrata« '(»Open door<() u oilju organizovane .borbe pro-tiv po.sebnog m·edunarodnog regu!isanja zenskog ~ada ,; 'Pro1Jiv dcmo§emja possbnlih zafuonskih pr<>pisa u korist zena u pojedinim zemljama. I dotada8nji 'zah-tevi, izraZeni na raznim kongresima, u rezolucijama ·i :proglasima kojima se iz.jaSnjavaju Protiv p·osebnorg zaStitnog zakonodavstva za Zene, cak i protiv propisa za ohezbed.enje porodi!jSkog {)j;sustva-; izazivali su otpor radniea i radnickih 47 Odnosu i stavu gradanskog Zenskog pokrerta prem·a problemima radnica do kraja XIX veka Lilly Braun je u citiritnom delu p()Svetila posebno poglavlje (str. 463 i -dalje). Isto tak'o vidi citirano del<>_ G. B. Morton: (str. 84 i sl.) kao i B. L. Hutchin•: op. cit., str. 195 i sled~Ce. 48 Pri tom se zabo-ravljalo da su Zene bHe tako Siroko angaZov·ane u radu- van kuC.e baS zbog toga Sto im se od poCetika pji}lcwog rarda van· .kuCe davala ma-nja plat;:l. nego dotadaSnjim mU-, Skim radnicima i da su niZe Zenske pJ.ate: bile pravilo, a n~ izuzetak, d_avnq pre u~odenja zaStitn.og· z~\>.d<w~tva za ZeP.~. 154 krug·ova. 49 Osn:ivanje _internaci-onale _»Otvorena wata« irza2Valo je, medutim, Citav- val pr-otesta u redovi.ma radnica i radnika.:s~ ,. -Qsnovne postavke. te iri.ternacionale iznesene su u Statutu usvojenom 1952 fcetvrti rput dopunjen od 1929 g{)d.). Prema Statutu, cilj organizacije je da s·e postigne takya situacija u kojoj Ce svaka Zena i~ati ~lobodu da radi i da, kao zaposlena, bude zaliticena pod istim. uslovima kao i muSkarac. Zastitno zakonodavstvO, stoga, treba da se osniVa samo na prirodi posla a ne na. polu, a svakoj Zeni treba da se ostavi sloboda da sebi . azalbere 1pmsao, ,pri Cemu .se ne sme ni:kakvrlm zalk.oniana l!iSavati toga r,prarva.51 Stav prema materinstvu dat je u rezoluciji »rad i ·materin- .stv:o«, kao i u programu u vezi sa materinstvom. U tim aktitna osuduju se konvencije MOR-a o zalititi materinstva ·~br. 103 iz 1952 g. kao i br. 3 ilz 1919 g.) i ponovci se tvrdi: . 49 Taka j~ Weltbund flir Frauenstimrecht und Staatsblirgerliche F:rauenarbeit u zakljuCcima na Pariskom kongresu_ ,<1926) zahtev:;t~ da se. trudnjcama zakonski ne zabranjuje rad, vee. treba ~~yor1tt takve uslove" rada k!oji Ce irn omoguCiti »da pod na~p~esnlJlm za njih usiovima donos·e na svet svo]u decu«. U zakl_JUCClma. se takode konstatovalo da je nepotrebno sva,ko posebno mternacwnalno regulisanje Zenskog rada. Medutim, jedna grupa na .tom k'on~esu odvojila se sa izjavom da ko god poznaje rad u fabnkama, 1aJ zna da voslodavci neCe dobrovoljno stvoriti Zenama takve 1!-slove X:~?-a koji Ce im omogu6iti da donose na svet decu »Pod I?-~Jpodesm]tm .uslovima«, veC da Ce rezultat biti da Ce trudnice rad1h do poslednjeg Casa pod svakakvim U:slovima. Vidi oOpSirnij·e Ottc;> Graf: op. cit., II deo. 5o J,ste godine odrZali su protestne skupove radnice u Berlinu, MetUunarodni komdtet oocijalisti-Ckih Zena, Nadonalni lrongres Zenskih sindikata- SAD, hriSCans-ki sindikati i dr. (Ibidem: str. 14). 51 u deh.i statuta lroji govori o sredstvima _akCije (1952 g.). navodi se i zadatak da s-e dovr.Se i poSalju organizaciji UN rupitnici i projekti konvencija i preporuka, kojima bi se postigoo- cilj organizacije OD, putem stalne akcije MOR-a. Za srtav prema zaStiti i pravu Zena na rad kara.kteristiCni Sill i navodi u· uvodnoj reCi pretsednice, l!la -kongresu 1952 g .. gde se pominju mnogi sluCajeVi zabrane Zenskog -rada u pojed.inim !dr.iavama, a istiCe se kao primer Finska, u kojo-j je 851 Zena (1950 g.) radila na spla: varr-enj_u di'V'eta i to noCu, kao dokaz sposobnosti Zena da rade 1 taj. pooao._, Za .razHku· od d!"tlgih krajnje feministiekih organizacija. O~rga:iiizacija »Open -door« 'olruplja i poziva .!p.a;:. saTadnju i mu.Skarce. 1&5 �-»Pravo-- ~ene na ~ad---nec;moze da -lbude- predn\et ''nikakvGg ograD.iC€nja pod; i'zgovor·am· trudri·oCe ili nedavn..o.g·pOriJdaja«~ i ponovo.-.se. potvrduje 4a. ·?>j€dini osnov.k6ji- treba :da se uzm-e u vbzir u vezi sa porodiljskim dopustom je-postojanje event'!-aline ne.spo\9obno1Sti.-za rad«. Se-m toga,_-konstatu}e 1se da_je jedU-: ni naCin .da· se' zaStiti interes radne Zene da _kap osnova za dopust, kako .pre taka i posle porodaja, sl~_Zi ->;leka;sko uve"" renje -0 neSpo~obnosti -~ rad<<._ To je· ne sa~-£} jedino sredstvp; da.- se saCuva interes Zene, poslodavca i drZave, nego je to -i jedi_no sredstvo, koje _Ce udovoljiti »razliCitim- eventualnostima koje se pojavljuju u vezi sa materinstvom«.52 Zastup-ajuCi ovakva:·.shvatanja, ova .organizacija Salje redovno pmtestna pisma i telegrame MOR-l! i drugima medu0 . ilarodnim forumiJua, kao i nadleZnim vlastim·a it:pojedini:rn zemljama, -gd_e gad l$e tretira iPLtanJe donoSenja posebndh za... Sititnih [pr<>ptsa u korist zena-, -. Mada pripadnice _ovakve ,»apstraktne teorije o ravnopravJiosti i:eb.a« ne pretstavljaju brojno ·organizovanu .masu, njihov utlcaj nije,- za potcenjivi:mje . .NajviSe ih je u ski:tndinavskim 2emljama, gde vei: od pocetka ovGg veka deluju protiv donoc Senja po.sehnog zaStitnog zakotwdavstva za · .Zene/3 zatim :U Belgiji (verovatn<> i kao reakcija na jaka katolicka shvatanja), a poslednjih godina 'njihova shvatanja mimcitG se !PGiavljujU u SAD, ali 'bez ~?-eke jaCe organizacije koja bi organizovano istUIJila u ja:Vn?sti. TipiCno je za ovu organizaciju da je uglav~ nom ·s3stavijena Od' inteHektualki- i da se za njihove stavoye n~ navodi nauCna dokumentac;ija, ni medioinska ni soCioloSkoekonoonska-, l<JO!ia fbi daJCaziV'a(l11 O[pXaVdanost nj\hoVJh zahteva, ~'-·-·- Svi citati uzeti su iz :pub1ikacije Open C.oor 4ntematicm.al: Report of the Eighth Conference, Bruxelles, 1952. Jugos1avija. je bHa rpozvana na· .taj "i sledeCi lrongres, aili nije poolail.a :svog pll'et52 stavnika. o:J Skandinavska Zenska organizacija je joS 1906 g., posle don•o7' Se:rija Bel'nske konvencije, .spreCila ratifikaciju te konvencije,' a 19l9 god. protestovala kod MOR-a zbog tretii'anja posebne zaStite _ Z~a. Vidi: M~rgarita Gagg: Wesen und ·Aufga-be der Arb.eiterinnenschutzes, Bern, 1925 .. 0. ·Nelson u knjizi: FTeedom and Welfare, Danemark, -19.53, haVodi da u Danskoj i NorveSkoj nema p•o·sebilih p.ropi-sa o 'Poslovimi:r zabranjenfrn za Zene >deliniiCn() i zbog opozicije Zenskih organi.zacija (str. 92).' 156 rstotako tipicn<> je da s~ u :im ~ u_.;pst_<: f':_ministickim krugoviroa tretiraju viSe pitanJa dtskrtmt?-actJe ~ena .u ~ravu n~. ~ad, odnosno na za-u~manje ·ordredenih za·n~~nJ~- 1 -~unkm~a, _a mnogo manje se treti<raju pitanja falbrockllih 1 npma slil\nih r<!dnica. - • RazmatrajuCi aktivnost Zenskih organizacija i~an krugova O!P<m dGGr koje vei: dugo pootoje i l!ljm~ aJ:tivnOOJ: dan~ maZe 15e !lmnstatovati da --se 001a\:zm.atno pr{J!Slll'Ul]e. ~ObZlJI"oon_ a su p-olitiCka pa:-aV.a Zene, z:a :kloju su ISoe m~oge od ~~ organ'Iza-. dja prvenstvem.o borile, kao i pros~· :s:v11m ~zvap.Jil~a, .~ ·pnatnom broju z.emrulja pmstignuti,54 - .:zemske or?arul.Za!cnoe: ~a­ dansldh il<mllgova bore se danas uglavnGm _za rp_mnenu prl!nCJ!Pa ·ed:nake plate za jednalk rad, aU 1Ye bave 1 so-CIJa.Jmoon atranom J . :ZenSkog Tada van~, k uce. " Pr gled razvoja politiCkih pr-ava Zena i danaSnje stanje P-O _Th.e Road to Equa.!ity, New .Yo~, 195~. "In~:-e­ santnu analizu u vezi sa .-ra:zvojem prava glasa zena 1 zens ~~ M zemlj~a vidi: okretom do 1920 g. vidi: .dr. Dorde · TasiC, .2ens!C?... prav~. gtasa, t ~emokratija, Beograd, 1921. 0 uCeS_Cu Ze!l~ u poli!IckOJ:? z1votu La stanje posle Dnigog svetskog rata ---: _v1d1: Ma~nce D.Iverger, participation des femmes d ·za vie poht1que, Pc;:1s (~Es_co\·f·~· Kritiku na stavove Divirgera vi.di: Vida TomasiC: ».t:.oene 1 ~o 1 1 « _ uCeSCe Zena u poHtiCkom Z.ivobu, ))NaSa stvarnost«, br. 4, 1956, str. 417--421. · I t - alne 55 Tako se, nap.:r., na dnevnom· redu lkongr~a ~ en;tacwn _ al!ijanse Zen-a (1955 godin~)· pored oota~og, nalazJ.~o rp1tan1e obrazto_ vanj_a - struCnog i tehnwkog - dev-o']aJka, skracenog radnog VT_f! mena, j.ednake plate za jednak r.a!d, upotr~be ~ukleam~ energiJ= u indwsirr1ske svThe, IJ)osledi.ce u odnosu na ;l;-e:ne 1 sl. BIT. Informa tions srocia1es, rol XV, No 5, .1956, str. 203-205. 157 �/ III SUSTINA POSEBNOG ZASTITNOG ZAKQNODAVSTVA 0 ZAPOSLENIM ZENAMA I PROPISI U FNRJ Dosadasnji razvoj zaStitnog zakonodavstva dakazuje da se z3.Stita zaposlenih Zena ne motZe i ne sme ,pasmatrati odvojen9 od zastite zaposlenih ljudi uopste. Zastitna zakonodavstvo mora da- obuhvati sve one kojima.je p~trebnO, bez_ o·bzirfi na pol. Ali .na .noime u korist svih .zaposlenih !judi. mo:raju da se na7 doveZu i posebne norme u korist zaposlenih Zena. O.snov za postojanje tih norm-i Cine f.izioloS:ke razlike iZmedu muSkarca i Zene, funkcija materinstva Zene kao i postojeCe duZp.asti z·ene u dom,.,ainstvu. Ovi falldori wslovljavaju komp~ekisnost p~oiblema11iike ""'~bite zaposlene kne i majke. Obzirom na 1m lCJomplekmlost ·pr01blematilke 'Za.IStitnog za(loom.odavstva o za. . poslenim Zenama, za pregled.nije izla.grunje materije, analizu i zakljuOke, ,potre!bna •je dZ.vesna 'Podela 11lll1.llltar tlo1g :zakoo'odavstva. lmajuCi na u:mu do~adaSnji i:'azvoj regulisanja za.SHte zaposlenih zena a gledajuci mi dalji razvoj zaStitnog zakonodavstva o zaposlenim Zenama sa stanoviSta zakanitog razV-oja drustva, izgleda najpogodnije da se norme to,g zakonad·avstva podele u · dve osnovne grupe. U jednu grupu izdvojene su norme koje,_~pr.et.&tavil_jaju posebnu z.a'Sti1tu za!J)Osle:... n i h Z en a, a u drugu grtilpu uw.S.tene su nor;rne lm.je c.me za.Stdt·u mat-el!'·ins·tva zapoiSlenih iZena. 159 �1,- P08EBNA ZMiTITA ZAPOSLENIH 2ElNA mestu sa odr~d:eniim trajanjem ~- odlredenhil· uCinkO:m. Ia:ko se,_ r~itk:·om i•ndwstrijaJ.iJzaoije, .sve ve6i 'broj pool:ova ikodd Sl\1 ZadataJk je ove grurpe ravtnopra'V'niih noxmi da• ol!lloguce zaposlenoj zeni obavljanje rada tako, da to ne naiikodi njenom organizmu,, da joj omoguCe Sto duii vek, efikasno obavljanje rada na odredenom radnom mestu i abavljanje druS.tvenih fu~·~·oija koje .Z;ena 1ima ka•o gradanin. Dalkle, u !pdtooju je zasti_t~ ... r~~ne sposabnosti ,gradanina - za1poslenog'a Coveka sa specrfwnrm orga-nizm·om i sa sp-eciHCnim moguCnostima. Osnov- za- ·postojanj8 tih -,normi -Cin·e mediCinski utvrdene fiz;ioloSke ra-zlike 1-zmedu or.ganizma Zene i organizma. muSkarCC:·1 Sem to,ga, vazno je .Stn se u ·or'ganli2rrrm.I. .Zene, .a u vezrl. sa nJenom generativnom funkci:jom, dogadaju izvesne eik:UCke promene, koje naro9ito uslovljavaju potrehu zaStite, 'buduCi da u .!fun periodima (pu!Jertet, menstruac:ija, lklimakter<ium) zensk1organ_izam negatirvn.·o reagira na izvesner uticaje rada... Pri tom nastanak i trajahje m·a'nif.estacija uglavnom:s·e poklapa sa radnim vekom .Zene. 2 \Na -~e· fizio1nSke a'.azlike na1d'o~~~ju •se iz:v;etsni Cinioci.lkoji' i~_aju osnov u ~ocijalD.om polo.Zaju Zene, a. kOje i m·edicinit uz1ma u ob~ir pri ra·zmatr:::i.nju tih razlika. :Ovde se ·misli na tiv. dv6struko optereCenje Zene u vezi sa oibavlia'l}jem poslova u doma.Cinstvu, kJoje ima za iPOSJ.edricU zamor, odnosno smanje.: nje otpo_rnostLZene za oba.vljanj.e ··odrectena;g rada na radnom 1 Razlika u duZini tela mU:Skarca i ;lene iZinosi U,76 ern; Zene su za .11 kg lakSe od muSkaT"aca; razlika u oqimu grudi· je 5 em · u kons! mu~karca; srednja_ v:eflnost vitalnog kapaciteta iznOsi. ked muskarca 4.5Q.Q cm3 a ked zene 3.5-0IJ cm3. Vidi: Z. GavriloviC B.io'metriski ·podaCi·-trudbenika fabrike svile· u NoV.om Sadu, Zbor~ mk radova InSitituta za fiziolo~iju rada SAN, Beograd, 1952, . stt. ~6, 67, 69 .i 73. P:of. dr~ Bosa MiloSeV'iC.navodi da je »indeks sna.ge zene prema. muskarcu 570/1000 a indeks. otpora· 679/1000«. Vidi: Z~na u. radnom odnosu, Zbo·rnik radova .I nauCnog 1sastanka .gine..,. !rologa, . 195_0,- ~agre~, 1952. str. 83. 0 razlikama u gradi m111Skog j_ zenskog orgamzma 1 o potrebi da se·. zbog toga· maSine prilagode uzrastu i osobinama Zena vidi: ·dr. D:iJnko ~tambuk: ·zaravstvena zaStita Z~~ u. ,_Privredi, Beograd, 1952, sUr. ~- o razlozima po-<sebne zastite zena vid~ takode o-d. istog au tara: Osnovi -higijene Ta<la, Beom-ad, 1949. str. 26-28. · · · 2 '· · V1di bliZe o ·tome: prOf. d·r. B. MiloSeVIi·C: 0 radnoj sposob::. nositi Zene, zbornik »0 Zeni<l-, Beograd, 1953, ;Str.· 49-fH .. 160 se: dbavljali iskljuCivo u doma·Cinstvu obavlja van domaCiristva-, posiovi u domacinstvu jos uvelk pretstavljaju te8ko o<pter.,ce~ nje ··za :Zenu. Ono, po vr'emenu i te~ini rada, pretstavlja gotovo_ joS jednu radnu nedelju, ravnu onoj koju Zena pr_ovede u radu na svom ~radnom mestu.3 :~ Cinjenica·da Z.ene posle rada na ·radnom mestu.. obav.lj~ju ·~ slove u domaCinstvu i negativni utic~j tog zamora, ;po~nJe se. ~ svim studij.ama u vezi sa problematlkom zaposlemh zena. Vuli citirano de1o dr. B. Mil'o.SeviC: »Zena u. radnom o~n~su~ _(str. 82 -83) gde. se navod:i: »Zamaranje na. nekom radu Je md1V1dualna stva~ i zavisi od snage, spremnosti, brzine i ooeCajnog , odn'q~ prema posolu koji se obavlja. Ipak Ce.SCa pojava brz~ zamo-r!'l k_Od: zena, pored fizioloSk.ih razlik.a u gradnji ·tela i neluh funkciOnalnih' razlika, mo·Ze se objasniti i optereCenjem .zene .r~dom U' doma·Cinstvu i na podizanju dece.« U istom zb.orniku v1_d1 takode dr, A. MojiC: Anatiza statistiCkih podatak_a Zena u Tacl~?m_ ~~dnosu. ~ vezi sa zdravljem i materinstvom(( (str. 111). Z. Gavnlov1c _navod1, u vezi sa ispitivanjima' vrSEinim u fabrici svile u Novom· Sadu, da od 410 anketiranih Zena preko Ce"Wrtine 1ohavlja poslov-e u domaCinsotvu 5 i vi-Se sati dnevno, a bHzu Cetvrtine 4 Casa. Iz toga OI). · izvodi zakljuCak da je veCa moguCnost ~?~aja za~or3; na zd!a~-~ srtveno stanje radnica. Vidi: Z. G~vrilovic, Maten3alnt uslov~ ztv.ota pregledatnih rad-riika, u citiranom ZbOTUiku radova Inshtuta · za fiziologiju rada, str. 99 (tabela br. 16) i str. 84. o posledicama z.amb['enosti dr. Lajovec navodi: »Prem:a n~.vo­ .dinla Iekara u preduzeCima · pitanj-e industriske zamprenosti .k~ _ Zena nruroCito je vaino... KroniCna industrisk·a zamoll'enost Je' u velikoj meri uzrok tome Sto kod Zena · sreta-n;o 300-40~/o. viSe ZivCanih poremeCaja i obolenja nego kod muSkaraca.« -V1d1: odr. Stanko Lajovec: Zena u industriji, Problemi hi1gi"jene, Komg.resni zbornici Saveza lekarskih druStava FNRJ, Beograd, 1951, str. 110. Sli-Cme podatke _navQdi i Dcn-a Harnsen-~1lanke u svoioi _-stud:ij~: Die Hau.swirtschaft und Mutterschaftsletstung der FabnkaTbEnterinnen, Berlin, 1932, srbr. 31. U Francuskoj~ 'PJ;';:'!Il'l~ je~o~ ·:mke? koju je u rajonu Pariza izvrlio Centar za studiJ-e I s~atwhku ~'1nistarstva ·rada, proizaSLo je da Zene provode na ku6mm J?OOlovdna 3/4 ra·dne nedelje od one koju provode n.a svom·. p.laCeno:n;a. poslu. Svajcar.ski eksperti utVTdili su takode optereCenJe domaCmstvom od 3-4 Ca:sa dnevno. Vidi: 'BIT: La participation des femrmes ma"' rlees et des ·meres de famine d t'activite economique, Geneve, 1951 str. 21,.:.._22. SliCne· rezultate pokazala: je 1 anketa CV· Saveza :sinidikarta' J'11Jgoslaviie· 1952 -godine. Vid.i:· Pejplca: Kw~elj: Polofuj Zene u privredi, })Sin:di:k;ati%; ~br;· -~5,':'. 1952, :S1J.". · 23·. 11 Zena u radnom odno!lu 161. �Ovaj faktor ·zamora treba uzimati u ob2lir ka(i je god u pitanjU'zaStita zapo:sl~nih Zena a ile samo kad se radi o udat!i.m Zeilam.a, odlwtSno ·madkama. Nairne sve dosadaSnje aJD.kete · pokazuju da !Zena: ;i kad Zivi sama, dana mnoge duZnooti' koje muAkarac nema. Ovome je u7!rok, pored tradicija da su poslovi u domaCinstvu ->>"Zenski« poslov'i, i Cinjenica da Zene uglavnom imaju ni.Ze plate nego mu.Skarci (ne samo u uslovima nejednakih plata, nego i tamo gde za jednak rad vredi nacelo jedna-. · ke plate, obzirom da Zene u ·znatnoj veCini ohavljaju manje kvaliflkovane poslove pa su "bog toga i slabije plaeene), tako da cesto ni objektivno ne mogu da plate nekoga drugoga ko bi za njih te poslove obavio (pospremanje, nabavka i priprema hrane, pranje i glacanje .rublja, tkrpljenje itd.). Sem toga, i neudate zene u vecill,i slucajeva l!Jive u ui\oj iii siroj porodici, odnOISi!l.o u •zajedniClkOJil 'l<ucanstvu, gde, opet po tradiciji da oo poslovi domaCinstva »·Zenski« poslovi, preuzimaju brigu oko drugih C!anova pl>rodioe.• No tre.ba rpodvuCi ,(Ia je zamO'f', u izveiSnom smriislu, socioiloski fakto.., ilrotii iana p.-iv.remeni ikarakteo-. Ailli u ""d<>iln.ie Vreme s njime se joS mora raCunati 1 zato ga treba uzimati u dbzir.. Iako se smatra da se norme o po.sebnoj za§titi zena uglavnom odnose na rzailtitu .Zena 'kao poteneijalnih majki5 , iJpak te norme ne m-ogu da :se IUW.srte u n-orme za 1za.Stitu materinstva, • Prema anketi rnenoj u SAD vise od tri cetvrtine neudatih Zena Zivi sa· j-ednim ili oba rod:itelja. Preko petine neudatih Zena, ·a. koje Zive u porodici od dva iii viSe Clanova, izdrZava ili po. maZe izdrZ.avanju porodice, jer nema muSkaraca koji zaraduju. Vidi: US Department of Labor (Women's Bureau): Employed Women and F~mil~"Support, Washington, 1939, str. 9. G. Wiliams, u knj!l.zi: Women and Work, London,- 1945, poole a~lize obaveza mu.Slt:araca i Zena Z'akljuOuje »da je pogre.Sno ·raCunati sa ZenO.m koja' nema obaveza, jer 'je to ,redak izuzetak:'« (str. 66). Marrianne Pollak naV'()di da »joS danas (1932) Zivi u NemaC:koj ~0/o -Zena u ppro,diCn'Om d-omaCinstvu, a <Svega 40/o same«. (VidL M. Pollak: Beruf und Haushalt, »Handbu~h der Frauenarbeit in ·-0esterr'eich«, ·str. 420), 0 obavezama i neudattih Zena· go·vori se i u elaJ;:>Or.a:tu Q Zenskoll:l radu iznesenom na kongres!U. Medunarodne orgrani~cije za. socijalni prc;>gres u Milanu, 1956 g. (Vidi: Dr. Irm,gard Bergb.aus: Le travail des femmes, Milan, 1956, str. 5.) 5 Ovo se ·izriCito podvlaCi u cit. studiji Medrunaradnog birOa.rad.a: StahLt legaz ..·des tra.vailZEhtseS {str.. 301). 162 · l>i u tom slucaju otpala potr<jl>a da .se one primenjujU i na ~';;;,e koi!' nisu majke, ill za koje postojipretpostavka da to. neCe viSe biti. . ., · . . Qvakvo shvatanje po.trebe za posebnom zaStrtom ·zena ni u · kom sluCaju ne zn3Ci da se stoji na stanovistu po kojero je zena tzv. »SlaJbiji pol«, »manje vredno biCe«, nedoras~o,z~ oba-: V'eze koje druStvo traZi od svojih Clanova. :Nap~otlv, .z~;t~ I muSkara<! su biCa sa specifiCnim mogu6nostima 1 ~?eciftc:n;tn sposobnostima. Zadatak zajednic; je da i~ omo.gucr d~punJa­ vanje li u procesu rada i u dru:stvenom ~v~t~, ~-- ..da . :'-h, kao radne !jude, za:§t\t:i {>d poslova :i USlova kOJl hi s\e!Ji1I nJihO;VOffi radnom i 'ZiVIOtnom veku. i 1 • U pose b n u z as tit u zaposlenih !lena mogu; uglav: nom, da se ubroje ave mere: . . . a) Posebna zastita zenske omladine - olb..,beden)"e muma godina Zivota za prijem na posao, o~osno na ~trucno osposobljavanje - zabrana rada na odredentm posl~wma 'b) OgraniCenje, odnosno regu!isanje radnog vremena --:skraCeno radno vreme - nepotp.uno r?dno vreme - »slob.o, dan dan« - zabrana na.Cnog rada :_ Odmori c) ZabTana rada na odrellenim poslovima d) specijalna higijensko-tehnicka za3tita e) Inspektori rada '--- zene· . f) KroCi Tadni staZ za penziju. . .. g) Posebna sluzba u c;kviru sluzbe profeS?.onalne ortJentacije i stru.Cnog osposobljavanja h) Sluzba ,zaposljavanja i) Posebna administTativna tela. . .c . • ~ Sem ove grupe mera. koje,, ustvar1 pret.stavl]aJU za.§titu vee zaposlene Zene i ~o, vuglavno:_n, u vezJi sa :.a~o:n. na radno~ InestJ.l, u posebna·za'S~itu maiZe da se ulbroJl JOS Jedna_gr~pa mera·. Ta druga ,g:rU:pa mera stoji u vezi sa oibavezom za]edn1ce, u pogledu zaPo5ljavanja Zenra, odnosno njlirr:ta... je cil~ .. da .doprinesu 10,stva_reniu, eik:onomske ISamo~stalnosti ·zooa, nJtho¥<liD IPl"avilnom =poSljavanju i realizaciji njih<>Ve. ek()JW!Ill;Jke ravno~pravnosti. St.Qga se ~e veraudu ~ pra;v'?. ~en.e na ll"ad., nosno uz!Pravo na stTuono ~o~osob.lJava,dlJ€ 1 Je.dna_ko n~a.~­ vanje, a posredno ru vezam.~J lliZ uvod:en}e, obim a. reailllZa:ctJU mera koje su uvr.stene u ;prvu grUIPU' m:ru- oq- u• 163 ·,,; �·· Za elf-onomsku ravnOtPravnost zap-oslenih Zena bitno je oboobedenje prava na jednOku rp~atu za jednak rad. Medutim, avo pravo Zena ov.de se ne treti:ra u okVliru posebn~. zaStite Zena,· jer ono Cini o.snovno pravo zaposlene ·zene kao ·Coveka i gradanina. Dublje ra:zmatrarije oVO:g pitanja P'relazi okvire ovog ·rada i zahtevalo bi da 'se, u okviril ekonomike, tr.etira pitanje jednakog nagradivanjac po vrednosti rada uopste i Zena posebno. Stoga· se olio ·potn:-inje ·sam-a· u-zrgred, tamo 'gde je to ·neophodno. .Period do donO'S·enja U:sta~.a !Ure\ba da se .posmatra kao pro-· du2etak stanja nastal<>g za vreme NarodnooslobodUaOke hor~ be i :narodne ·revolucije - ]stowisk:og per1oda kojd je izazvao vr1o d"boke " .lwranite .promene u ffivo<bu zena. Tokom NOB Ze.tle· su, uz· potpuqu politiCku ravnopravnost6, preuzimale apsolutno· sve du.2nosti kao i mu.Skarci, uCBstvovale ravnopravruo. u svim ohHcirrna hoDbe. Ostalo je da se oslobodenjem zehUje taj njiliov novi 'PD'lma.j regqrllie Umavom i :zakonima: U peri:odu kad .cela zem.lja. dos nije bi•la osJc;boilena, aJ.i kad je rukovodece tela preslo u Beograd, medu prvim odlukama Nacionalnog .komiteta oslobodenja Jugoslavije iz oblasti radnih odnosa bile su i dve od!uke ad istoriskog znaoaja 1 :?Ja zaposlene Zene. Njima. se naim·e obezbeduje pravo na jednaku platu za isti rad i sa is tim uCinkom, .-1J.ez obzira da li su udate .ili nisu, drZavnim .sllllZbenicama,- stalndrrn <radnicama i nadmC:n1kama. >~Sl. list DFJ b~. 2 i hr. 3/45.)' Ov:e dve odfuu!ke kojJnna· ·se·UistaniOVt1j"aYa ekanmn:ska ravnopravnost Zena istiCemo .zato Sto Zelhno· podvuCi da je i pr.~ don9senja, U~tavaootklonjena diskriminacija po po.lu u pogledu n·?gra~ivanja·, pa se time_ yeC· tada no·v-a · JugQr,lavija stavila u red' onih i danas' jail malobrC>jnih dciava (tada samo SSSR) u kC>jima je zak;onom regurisano pravo na jednaku platu za jednak rad. Time je vee tada bio ostvaren jedan zahtev.·)<;ojoi fe 'klasni radniCki pokret, i u m-ed:unarodnim i .u nacionalnim okvirima, uvek .postaVljao i naglaSava_o, pa. i u naSoj . ~-erp.~j~. Serm toga, 1Cindenica da Zena !Prima adekvatan iznoo. kf!:o platu za-sv-oj rad, p:ri Cem,u lljen pol nema nikakv·og 11tlC~j'a na vi.sinu te zarade, igra va~nu ulogu u posmatranj_l)_za.S~~t~e Zene u radiwm odnosu a indirektno i zaStite materinStva. -sva prava "i davanja u vezi sa radn1m odD.osom, "i s njime· mlju.Ze povezanim socijalnim osiguranjem, vezana su za visinu .plate, taka da je za ekonomski polo.Zaj zaposlene Zene i zapo~len.e majke od bitne vamosti regulisanje njenog n:JJgradivanja .. St9 se tiCe propisa o posebnoj zruStiti Zena i za:Stiti materinst'V'a, u periiodu do donoS.emJa Us1tava nri.je hirlo· novih p!l'O'J:i·ilsa· iz te ·oibla~s_ti, -te se stoga m'OiZe zakLj1Uffi:tii da Je u to doha ibi!lo na snazi zaStitno zalkonodavrstvo ·b:.ivSe Jug·o~slavdje. To P'I;"o-i#lazi iz Cinjenice da ti propisi .nisu bili u suprotnosti sa »tek.ovinama NOB i deldaracijama i odlukama A VNOJ-a i zemaljskih antifasistiokili veca (\Skupi>tina, sveta, "obranja) poojedinih federaJnih jedinica i njlihovth p.re'bstavndStava kao 1 pravnhn propisima donetim od NKOJ-a i njegovih povereni.Stava,. vlada i povereni.Stav8: federalnih j-edirlica«. 8 Iz to.g perioda, treha _ipak, u vezi sa za.Sititom materinstva, pomenuti jedan dokumenat - . obtazac kolektivnog u.govo±a (olbjavlden u .llstu >>Raod« hr. 30 od 25 avg>u~sta 1945) gde se (pod III, t. 30 i 31) pred'Vida po~odlljskd dorpmst u trajanj\i dva mese-ca pre -i dva \n{eseca -posle porod:aja; pr.av·o prelaska nallakSi posao. od· -petoga meseca trudnoCe uz istu platu; pravo da »majke-rodilje« i dojilje ne rade.prekovremeno i nnCu; kao i pravo prekida rada· ·zbog d·ojenja svaka 4 sata, odnosno 5 sati - 30, odnosno 15 m[nuta, s tim da se t·o vreme ne odhija .. ad zarade.9 6 Vidi:. Dokumemti o razvoju. narodne vlasti, u redakciji dra:· Leona GerS'koviCa, Beograd,- 1948. ·1 Na o've dVe odredbe n,adOvezuj·e se joS--jedan propiiS, koji ta..;. kode 1zriCito. navodi taj princip (Cl. 1. Uredbe o regulisanju nadnica i pl:ata radnika i nameStenika -u drZavnim, privrednim i priv.atnim predruzeCdma, privatnim ustanOvama d organizacijama, Sl_. Ust DFJ br. 24/45). Uporedo -doneta: je i Uredba o regulisanju pri.:.. nadleZlnosti drlavnih- ·shiZbEmika koja;. medutini, ne sadrZi viSE! izriCiti propis' u tom smislu. ' Ci. 2 Odluke Pretsedndstva A VNOJ -a od ~ II 1945 o ukidanju i neva:Znoot:i :svih pravnih prorpisa donetih od :strane okri.pa-::_ tora i njihovih p'omagaCa za vreme okupacije, o nevaZnosti odl1;lka koje su za ·to vreme donete, ··o ulddanju pravnih propisa koji su bili na snazi za vreme okupacije - Sl. list DFJ br. 4/45. 9 Vidi: Mate.rijal za prouCavanje Tadnog prava, u -redakciji dra. B. T. BlagojeviCa, I sv.esk.a, Beograd, 1946, :str. 83. · 165 �Os:p.ov ·za pose'bnu ·zaititu Zena-, kao i Osnov za.- celokupnU za.Stitu fuaterinstv-a Zene u radnom odnosu - najSire :Shva..:. 'cenu, 'dat je odiredlbama Clacr:ta 24, 32, 20 i 3:8 us t a v a rpro·iklaanovanog 31 januara 1946 {Sl. ·list hr: 10/46). Ovim odredha,C ma data je orijentacija i moguCnD'st za donoSenje i prime~u propiSa koji Ce detalj,no regul1.sati poiOO:aj _Zfille i, naroCito, zaStitu z.·ene i majke U radnom o·d.nosu. Ob~rom na inferioorni i neravno.pravn_t _poloiaj .Zene u zako~­ nima ibivSe Jurg.oStlavli.je, na ,1Jrad.i·oij:e p6-t00j-enostd Zena i zaostail.a ·shvatanja o mestu) -ulozi d. ;poloZaju IZene u druStvu, lbilo je potreb1.t1o da--se u U!stavll. d·zriCito naglasi nov stav u odnasu na i';enu. Stoga je •Clrun 24 rposvecen ~skljuC:iv<> rpitanju zena. U -celo:sti ovaj 1Claq, glasi: >>2ene su ravnopravne sa muM<:arcima u SV'im ·olblaStima dclaVIllog, privrednog i druStveno-<politH'llrog Zi.vota. Za jednak ra'd Zene imaju prav:o na jednaku pliltu kao i ·muSJkarci i uZivaju posebnu za,Stitu u radnom odnosu.10 DrZava narQ.Cito Stiti interese Z.ena matera i deteta osnivanjem porodiliSta, deCjih doinova i obdani:Sta i pravom matera na pla.Ceno ot'SUistvo·, [pre i !P-osle iP'orodaja.<c Pro.klamajuci pravo na posebnu za.Stitu zena u radnom · odnomi, U.stav n~dvo·smdslem-o i:zJraZava 5tav ii shvatanje o uJ.ozi Zene u no•voj dtZavi. Oinj.enica da j-e ova· . .o-dredlba data u . istom clanu sa odrec!Jbom () p•otrpunoj p<>liti!ikoj i drustv·enoj ravnOpravnosti Zena, od ·n8.roCitog je znaCaja: davanje prava Zemama ·na Posebnu zaM1i1iu u xadnom odnoJSU., 1hez jpDtpune eko.... nomske, pravne~ druStvene ravnopravnOsti sa muSkarcima., mogla hi da hude odraz jednog drugaCijeg shvatanja - da je Zena inferiornije hi-Ce,· kO.je ne m.oZe da bude r"avnopravno i da je ·zato treba po,sebno za.Stititi. Sem toga, ova .a.ctredba o praVu na posebnu zaStitu odraZava i stav o P'otrebi da .se zaStiti Ze1:1a kao takva (u radno:m odhosu) a ne .sam;o majka, jer se ne na10 · Ove dve radno-prarvne odredbe zajedno sa onom izraZen'om prvom aHnej-om Cl. 24 dr. A. BaltiC smatra neposredn!m naCelima svOjstvenim za na.Se radno pr<:ivo-. Vlid:i dr. A.· Baltit: Osnovi radnog pra.va. Beograd, 1955, M:r: 102. 166 odi da pravo na zahitu imaju sa;;,o majke, ~ego .se i;ll"iCito ~aZe »Zene<c, Sto ustvari znaCi da je za reallzamJu ravnopravnooti potrehna posehna zastita. • ' Treca alineja cl. 24 sadrzi o.dredbu koja iOli"rui';ava stav prea materinstvu uopste - dakle materinstvu svih zena gr:'ct~~ ~a i _sve dece - ali, u istoj reCenici, data je i jedna detalJnl]a adno-pravna Ddredba, kojom se garantuje prav<>. na placen ~orodli1j•skd dorpi.tst.· Mada Ge ne krui';e li"':iC:i.to da se .. rbo rprarv>O d.aje Zenama u radnom odnosu (upotreblJaVa se term'l.n }}ma.tere«), ipak- analogno tome sto je u drug?i alin.eji upotreb~e.n termin 'Zena u radnom odnosu, a davanJe pla~enog porodllJskog dorpusta prakticno je moguce samo kod zena u r~dno,m odno.su --treba .smatrati da s-e ova odredba odnosi na nJlh. Najzad, cl. 24, govoreci o materinstvu uorp$te, n~v:odl _i DhavezU drZave da os.niva deCje ustanove, i u egzemphf1J;tatlvnom . nabrajanju _(ne _moZe. se sma~rati da se radi o taksativ~om nabrajanju, mada hi f<>rmain<rtekstualno mogla tak_o da _rzgl~~a) pominje se ustamov.a ohdani:Sta, dalk.l·e mstanova ibitna 1 tl!PI·cna za zaStitu i smeStaj dece Zaposlenih majki. ' · 1Sem u cl. 24 Ustava, ostale odredbe koje daju osnov za potpuna i celovito regulisa·nje zaStite materinstva, naju:Ze povez~~ ne sa realizacijom potpune ravnopravnosti Zena, moiZemo na-<~1 i u drugim pom·enutfun Clanovima U.stava. P.oSto je Cl. 24 proklamovana rav-nopravn,O·st Zena sa ffi'~~ Skarcima za ·Zene je od 1blitme v:aZmosti i rCJ.. 32 ko.ji sad1rz1 obavezu 'svakog gradanina »da radi prema svojim sposabnostdn}a'«. (}vlo ·.fbi govordLo u !PrHog 1stanovtiStal koj e \S-e !ZaiStulpa u tretiramju p-roblernatike 1koja ,Cim.i sadrZ.aj ovo1g.a l!'ada,, da ~po­ stoji -obave2a da se ornoguCi Z.enama kao i 5-Vlrn. gradanuna uopSte da sti-Cu potrebnu' struCnu spremu u ~ilju s.amo~talnog, pribavljanja sredlstava •za.iZivot i rada u kortst .za]'ednwe. ·.; Obaveza drZave da im to omoguCi, sadrZana je u ·Clanu 38, koj'i odrectuje da su skole i druge pro&vetn~ i kulturne ustanove dostupne svim:a slojevima naroda. Obzrrom da su u ranijoj drZavi izvesne_ javne sluZbe bile nedostupne Zenama, ~a ilene je bitna i odredba prve alinej~ el. 33 ~ojom _se pr<>kla~uJe podjednal<a dosturpnost svih javnili &1mb1 sv1m gradamma rpod zakonskim ·uslovoma. 167 �Najza:d, za ..za§titu zaposlenih zena .i za:stitu .. materinst>ra u \Sirel!ll,;srnislu vazan je i •CJ. 20 Ustava, lk~jii ~ad!rZi USkljuCiv,o: radno-pravne .odredbe, · mada direktno .ne spominje · zen10, U drugoj aJdneji OVGg o]ana, gde se l!labraj a~U obaveze drlave da zaStiCuje lica u radncim odnosu, navodi se i obaveza, odnosno briga ·.d~Zave o »Stltnb(mizm !Prilikania«. savremena opreiDljen stan Cini bitan elemenat za norrnaian Zivot porodice, a naroCito porodice u kojoj i zena radi. Prema tome,· moZe. se reCi da j'e Ustav i:zJ 1946 ga.p.ine :sa.drliavao potrebne osnovne odredbe za pooebnu za§titu zaposlenih Zena j .za zalititu materinstva _u Uzem i mr-em smislu. a) Poseb"IOO za8tita iienske .om!adiThe Ob-ee'bedenj a m~riimunna go·dina tivota' za • prijem na. posao, :odn·osno str.u-Cn-o o"sposoblj a vanj e. IP!rve iattervencije d!I.Zave u radnim odno_tsdma ISaldrZavale su, kao Sto se videlo, ograntCenje 'rada dece. Norme o ograniCenju radnog dana za decu j omladinu razliCite dO'bi prostepeno su se pretvarale u norme koje su postavljale dobnu granicu za otpoCinj.anje rada u fabrikama~ Pri tom su znatnu ulogu igrali i zakoni o 10havezllom .Skolovanju i reguHsanj~ stru.Onog ·osporStolbljavanja. Sve ·Cinjenlce -govore da razv:oj ide u tom smislu da se dobna .graniea za ulaZenje U radni odnos, .odnosno.IZa stTUICm.o 01sposo:hljanrt;\nje p'UJtem !Skoilovanja 'kombinovanog s IP'rakUOnim radrom ilii uOenj.em u rpriwedi, 1pomera p.rema gore. Vee od rpo,~ellk~ regulisanja. 1fuh pitaija nai1aci se, dodrue retko ali ipak, i na zahteve da .se p-oveCa dobna graniea kad Je u ,pitanju radniCka omladina :Zenskog p-ola. Pritom se, ffini se, viSe imao na umu moralni moinenat nego rzaStita zdravlja, odnosno fizioloske razlike izmedu mladica i devojaka i zastita buduceg (potencijalnog) materinstva. Med:utim, na-uena ispitivanja utieaja rada na ·Zenski organ:izam ukaZiuju na p-otrebu da se. prosebno zaStiti Zenska omladina, Sto je uslov za normalan razvGj .-adnGg rpotencijala, odno5alo zdravlja kasnije odrasle radnice. P~ nekim miSljenjima, va.Zno j~ da se .period . radni odnos odnosno naukovajne; ne poklq.J)i_-. sa stupan] a u ' . . . a IS€ z.a ge. pertodom k-a.d z~~ mnJadina rSazreva 1 ipiiUiprem ' ' neratlivnu funk<:IJll: . . . I;' .. pGtreba da se .gramca mt.Ne·bl se mogo ree1 da p'ostoJ'i · · " ..... . .e dobii iZ8. p!-ij em lila r p'otSao g-enera:bno ~o.vuce naVIS~ ~ omladinu kao Sto se ne moZe ista graniea zahte~atl . za ze u I" Pr'. odredivanJ'u grantee minimalne dobl za ni za sve zem Je. 1 I d" . t"eu 5t a posebno Zenske om a Ine, .u 1 prijem na p-osao .uop_ e, "k 1 anja . konomska situacija :zemlje, duZina ·obaveznog s_ ~.ov_ d' ~e~niCki nivo pr~izvodnje, _klima.ts~e prilike,d: tr~~1~1J~ 1go~: Danas usvojena. opSta graniCa krece s:e Izm: u , 1 din Medutiro •cini se kao naj:povoljnije da se •za zensku ;:;uaani: .. a ~a prijem na posao, ~odnosD:O struCno osposo JaV. ' . grao~~osu na muSku omladinu, podigne samo- za ona :zanlmau t ) ko•~ koJ"ih na ·<>snovu n. a ·odnosno posJ.ove (radna mes a u.. • I ... . r J , " 'h . "t"vanJ·a normalni· razvoJ zenskog o utvrdenih naucn1 I-&pl 1 ' · d f . a dolazi 1i ·pitanje. ·Pri tom je dovoljno . ~ 1. sam-a ~=:e odiedbe a detal.jniju razradu o~~aviti yob~C-~Jen~:. nacinu regulisanja slicnih &ucajev_a (spectplne k:GmtSIJe, Jektivn'i 'Uigov,ori, lilnspekrtoci raoda _n tsl.). . .. ·zad potrebno je obezbediti viSu lgranlcu .za prlJ:m na N · aJ ' . · . . . ke omladme na sao odnosno· struCno os,posoiblJavanJe, zens . . . 1 _po. , . t" d ibi u vezi sa obaVlJanJem pas a, onim radnun me.s: Ima g e I .. • t . 1 mogul!nost moraine ugrozenosti. pos OJa a •. osl ovim a. Zabrana rada na od·redenim p . b.· . ... k d zenske omladme, o ZlObavljanje izvesnih poslova crnnze o u· , p.oslerom na r-a~ojni proeeS, da iizazove odredene nega rVIne 6 . . H"' ·g berg· Fr~uenarbeit und u .Vidi. Margaret Hilferdlng- om s . - . . - 0 ·t-ei··ch« · . h d Frauena.rbe-J..t 1n s ....... 'F'rauengesundhett, »Handbuc ~ ak d za kraCe radno Wien, 1930, Str. 395. Za Sto ~asn:r~~~~ p~~e~ sporta nepriliCvreme i :a. duZe pa~ze kao~i~~ih devoj aka plediia i J ~ny A:dlernog poloe.:a.Ja tela pn radu h be't.i.rztlicher Praxts (u IStom He:r;zn:aTk, u Clanku: E~f.;{;o rst:!'~~~~~ navodi da mnogb viSe o?c: zbornilru, str. 521). Dr. Did. muSkarci istog uzr.asta. Vldl: leva Zenska radna omla liila nego · d" Beograd ' r. 'n . Stambuk: Zdravstvena zaStita Zene u pnvre t, v d 1952, str. 5. 169 168 �dice {sem istih negativnih posledica koje takav rad izaziva i k:od mO~e . omladine), na;roCito na generativnu funkciju. 1.! Prema tome, u ovu grwpu odredbi ulaziJle. 'bi, u Skd<>pu od- reclbi kojdma •e u<>pSte ·za~branjuje rad om!adlne.na odredenim poslovima, posebne odredbe u kori&t zenske om!adine. Gornje granice godina iZivcota rza ovu tZailfiitu uglavnom se kreeu OO<o 18 godina." · I u ·okviru ovih normii pojavljuje ~e rpollreba da se zaJbrani rad na izvesnim poslovima, kojih ohavljanje nije Stetno po fiziCku konstituciju Zene, ali gde postoji moguCnost negativnog uticaja na moral - f~tor preko loojeg se cesto rprelazi. Medutim, dokle god postoji rprostitucija, Iegalna iii ilegalna, i uslovi koji je stvaraju i koji joj .pogoduju, kao i moguCnost eksploatacije malolgtnih devojaka u seksualnom rpogledu, potrebno je _imati na ulnu i zaStitU Zen a { te elemente. Seksualna eksploatacija i prosti\ucija, 1bUo u· kom obliku, dovode u pitanje mentalno zdravlje. ~ene a gotovo redovno i njeno fizi.Cko zdravlje, .sto neminovno utiCe na nj enu radnu sposobnost, njen odnos :Prema radu, a posebno na psihLCku konstituciju u vezi sa porOdiCnim Zivotom i materinstvom. U FNR.T po&ebna zastita zenske omladine nije 'Predvidena pozitivnim propisima. To znaCi da ne postoje ni ra.zl:ike u g~od:inama ·za P'rij em na pmsao, -odnosno za stUjprun}e u ra:dni odnos, dotiCno 'Za: prijein na uCenje u privredi za mu.Skru. i 12 Dr. A. MojiC u citiranom Zborniku sa. sastanka. ginekologa izriCito istiCe da »naporan rad u pubertetu mo.Z.e da bude jedan od glavnih faktora za organske i funkcionalne pocemeCaje koji se manifestuju vee u poC.etku p'O'li_le zrelosti ka'D infantilizam, astenija, deformitet karlice itd. (Op. cit., ·str. 117.) U istom zborniku i dr. B. MiloSeviC naWdi: »Nap()II'an rad u pubertetu moZe se smatrati kao negativan fak:tor za opSte razvijanje i za budu6u funk:_ ciju radanja« (rezime zakljuCaka analize stat. podataik:a: u vezi sa Zenskim radom), op. cit., str. 128. 0 ·poslovima Stetnim za Zene, a naroCito za devojCice, vidi i dr. Petar KostiC: ReC u diskusiji niX sa.$tanku ginekoZoga ('Op. cit., ·Str. 131). 13 Medutim., u pojedinim nacionalnim zakon'od.avstvim'a sreCe.,.. za izvesne poslove, i .sa viSim granicamci - 20, Cak i 21 Neke zernlje prave razlilru pri zaiPrani poj.edinih pos,loV'a Zen<ike i muSke omladine time Sto podiZu graniou ·rlobi u pitanju Zenska oml-adina. (Vidi: BIT: Statut legal des travailleuses, •str. 310 kao i Georg B.· Nel\Sion: Freedom and Welfare, Danska, 1953, str. 91). mo se, g()dina. izmedu ka-d je 170 " k , 1 d"nu kao sto ne postoji ta razlika ni u :poslovima zens u om a 1 ' d,. 14 M a trm,' u vein e u ,.]5ranjenim za .0 ml"dlnu iep<>d 18 go. ma. z . •t · · apred izlozeno hilo hi potrebno da ustanove sa '()V1m s o Je n , . . bl . da (prek · 'Sa bave medicinom rada razrade taJ pra .em l . objektivno ustanovljenim nauCnim rez~tatn~.a, a uzn~a­ . Ci u obzir razvijenost i proces .s.azrevanJa nase mnlad1ne ~~ .i proseCan tehniCki nivo procesa pro.izvo.dnje, i u:lova Tad:a) utvrde lizvesne osnovne ;postavke. •koJe ~~1 zak":onol ~~ pO.sluZile kao baJZa za donoSenje ?snovnih p~op~sa. Ti rezu a·o· sluZili bi kao orijentacija orgaruma upravlJanJa, da...u svl J J. unu:traSnjoj a•rganizaciji rada u predwzeCu, k__a,~ re~uksu UJS~V~ " · m.Iadine predvide i posebnu zasbtu zenske a a ra d a IZena 1 o · ,· ... dn konodav dine. Brema t:ome, u .daljem. !l'azvoju. na:s~g ra, ?g za , . a~ .stva potrebni su izvesni osnovni pr.opiS1 u vez1 sa posebn zaStitom Zenske omlad.ine~ . ·. · r-opRma S toga lnla mesta i :?Ja:htevu da u osnoVI!lrm 'P , bu.dee:-redv-ide~a i zaStita Zen&ke omladi~e u ~og:edu ma~:::~ Sigucrno je da se stv"ran}e moralnog Jik~ lJ~di n~ 'P~ eni tlakon~kim odredbama, nego je na tom polJU b1t.an ru. v sistem i sistem vaspitanja. Iako u dru5tvenom s:stemu Jugo &lavije nema .ustanov.a koje bi direktno izl~~al~ z7~sku omladinu morainom riziku (javne kuCe, Stampan}e 1 sll:r:e _us!:~~~ ve u kojima se izraduju pornografska dela I si.), mti J~ . "]' . . ada ·takav da uslovljava moralno ugrnzavanJe zapos JavanJa 1 r . . .. · snom Zenske Omladine, ilpak je Zenska omla~1na 1'Z1 ,orzena 1zve _ moralnom riziku. Nije moguCe u relatlvno _kratk?~r..vremen_ skom razdoblj.u, od Oslobod:enja naovam~, ~enl~1 ·c~sto d~e boko ukorenjen negativa~ odr:os .prema ze~1. Moz~: s:, l~emi nego ;gde na o<vom polJ\l teze I rpola.gam]e posliZU ze J d rezultati. ~Stoga hi u n.aSem za'konodavstvu mogle da na u :le 0 .. Zak. adnim odnosiroa:; Cl. 2 Uredbe o CI. 1~ 1 8~ on.a 0 ;NRJ 39152) i .Cl. 2 Pravilnika .o ucemcuna. u p~1vre~~ .<Sl(Sl~~st FNRJ 19 /50). Jpak, obzirom da Je strukam.a 1 zammanJtma . : 1 • . lice koje prvi put stupa u obav~o le~ki .. ~~Yr~~O:b!~ Jz~ obavljanje o,dredenog po~la, "t4 .V:idi ~~~z~~nj•a, ~~~vlj~~~ j:tm~~:o~!n~~:e~~~~~-~~~a~~~ . nj~ kd?je bi_,~uc?agJ~~ d(C~ l~o ez~:o~a o radni~ poJe mom ;:>.L • • · • d"). v, ~1. 2 Uredbe o uCenicirn.a U pr1vre 1 • odno~ima i st.. l pod 171 ! �na takWm ~po&ovdma !bar IZeriama ·omo.guCi da r8de kraCe radno vremel jer za- njdh u tim sluCajev.ima·.postoji IPOja·Cama b) Ogranic.enje od7Wsno negulisanje radnog v~emena Kad se gl;da istoriski, vidi se da se boma za kvre:nena ;adnika ~~~;:~:,s~:~~enje ~adnog . . .. ustva;;~~~~"l:~ pi tan ·u doka eva . a ·s.e s rah radm dan -~ena. BaS na tOVom inter~sima ra~~~Jekpl ove~anost ill teresa- 1Z8.poslenih ·Zena sa I· e ase I borbom za Zia<Sti~u tih intere'Sa . u_ zahtevu da se :zakonom omoguCi ~zen~ma da rade 'k;aCe :e:~~:g~ ;nu~~rci, ima se na umu podlro.Zhost !Zenskog g ' ~em" ~.~em zamoru, koji se pojacava usled dvostruke opterecenostr .zene '(rad na· radnom mestu . ..] ,. stvu) Postoji kork , 1 u "omacm. · ne I o mogucnosti za regulisanje kraC.eg ,radnog Wernena za zene. v . ~k_r_a ,c_ en o r ad no v rem-e .. Davanje prava i! ina u:c!lic~~a u. r~dnom odnosu da rade n-a odredenim p6s!vi- nosti cta . m~ ~anJ~ b:.~J _casova nego Sto je to -zakonom odred.eno-, a ~n. om_ o IJ~JU ·P!~t~- kao da rade. normalno- .radno vreme, to Je ?~znata I uoblCaJena mera. -To su o:biCno poslovi ko.'i se ~haV.lJRJu !plo-d U!S)_ovima ·Sttetn1tm !pO ·zdravlje i~uzetno na .~ i Int~lektualno ili fiziOki. Medutiml ekonomsk.i i druStventi~::~ ~e~ (potreba za •Odreilenim ·<>bimom proizvodnje, nedostatak a ·rov:a, potreba da odre.~en~ sluZbe U€[PTelddno funkcioni.Su, zahtevu s_amog toil<:a ·odVUJanJa procesa rada i sL) mogu ·da o~em~guce ~?ofiPunu prrmenu oViog principa ,za -aha polq.-- tam-o g e bl to bolo potrebno. U tom slucaju 111 a~staje potreba da se . 15 Pri tom mislimo na rad na izvesnim -~aid . estim . «;)(1rede:no vreme u u.gostiteljs:kim ob. kt· mm m ~ il~ u l21Vesmh p_oolodavaca n ]e. una, na naukovanJa ._kod kod pll'ivatnika, kloji iiveagrod :~~v~~ _yeza:m sa ,stcunorvan}ero danu sumnju na seksualnu P:k OVIm~. OJI daJu osnova za opravgde gia:rninu radnog kolektiv~~~ataclJUjl rad_ na ra~im m:stima odredemm okolnostima (p-omor t .ne. mu~~n:arOI a ko]l se v:rsi,..pod diliStima uda].ienim od centr s vo 1 recma plovidba); r.8.d na raStaja'··Za ZOOsku omia-dinu i ·sf. a b~z obezbedenog .Poseibnog_ Sill!=!- 172 indikacij a p-rotiv obavezne dll!Zine radnog -dana, o~dnosno radne nedeJ.je. 16 u usloivlima lkad plata zena ruije jedmaka 5a rplatorn. m~karaca, ova .je mera }oS vi:Se op-ravdana. M·edutim, obzi·rom na sve 6-to je rilzloZeno u rvezi \Sa -IPooeibnom zaStitom Zena, <Jvaj zahtev .za ·skraCenim tradm.liril vrem.enom ia Zene ma -odredenim pos:lovima opraV'dan je i u uslovima jednake plrute o:a jednak rad. Ali ova mera zaStite Zena- m·crra \Se \Shvatiti tSrurno lka·o·!PoCet:ha eta~pa, lkaO privremena mera na prelasku na SkraCeno radno vreme za sva \lica koja oibavljaju 1takive poslove. Zato ova mera pretstavlj8. najtlipi·Crtiji IPriiner poselbne za~tilte Zena samo kao rprve ste:wenice na putu ffirokoj za:Stliti ,Ooveka u r-adnom odnoiSU kao. takvog. N e pot pun o. r ad no v r e_m e. ·za razliku. ad -skraCenog tadhog vrem-ena, koje se u plaCanju i svemu ostalam izj-ednaCufe sa normalna propisanim radnim ·vremenOJn, u po·slje_d.:. nj_im godinarrla razmatra se, ·i u nacionalnim i u medunaradniril bkvirima,· moguCnost zak-oilskog .-r-e.g.ulisanj'a rada- sa nepotpumlim ~aJdnim. vrerrnen<>m (par,-time, >!ravalli! a tem;pg pan:mel, redUJt), kOje se PlaCa prerria -_efekfivild 1ZvrSenam radu, ·odnosno ,tprema IStva.rno u\tro.Serroirn radnom vremenu. Ankete i analize, izvrSehe u pojedinim zemlj.ama preko' zenskih, sindikalnih, pos1odavaCkih i drugih .organizacija, pokazale su da -se radom ·sa ne:potpunim radnim vremenOm kor.iste· odreden·e kategorije radnika, medu kojima u velikoj v~Cini pre;ovladiujll ·Zene (Uaro.Cito majke male dece ·i starije Zene).Sem toga, pokaza1o _se da .rad ;sa nepotpunim rad.nim vreme- , n-om-nije naroCito -po,godan u indUstriji, ·ali je zato vdo po;goto Na ovo moZe da se staVi prigovor da Zene na takvim poslovima u1opSte ne ,treba da rade. M~duthn, ovaj P'l'igOV'Or moga:O bi da se. usvoji samO za neke od tih poslova, i tO za One koji ostavljaju na Zenski org.anizam specifiefie, drugaCije i teZe posledice nego na mU:Sk8.1["ca, u -kom sluCaju tak.vi poslovi i ulaze u tzv. zabTanjene poslove za Zene, b kojima Ce se kalSilije govOriti. Ali i u takvim- slu.Cajevima tr€ba imati na umu iZVeSIIle _soCijalne faktore (lokaciju illdustrij,e, nekvali:fi.kJovanost Zena i sL). · 173 �dan u sepvisnim slu2ibama i administraciji. Isto taka ustanovIjene ISU' i poteSkoCe za 'zakons.ko i!'egu.lilsanje ·ova!kvog rada (mo,gucnost stvaranja tpriVIidne pune zaposlenosti; uticaj na sni.Zenje nadnica lplata; naro·Oite pote~·mCe u pogledu.sooijalnog osiguranja; opasnost da se Zene trre'fiiraju 'kao ana-nje v·rBdni ra-dnici; poveCanje troS:kova adminilstracije za predUJZeCa i sl)Y U FNRJ rad sa nepotpunim radnim vremenom za Zene omoguCavala je Uredba o izmeni i" dopuni Uredbe o zabrani upoStljavanj.a Zena i omladine na odredenim porsloVlimci {Sl. lJi:st F1NRJ br. 27/52). '!'a nmgwcnost (odnosnorad sa »slkracenim radnim vremenom«) !bila je predvidena za »:Zene koje 2hoalienih Hi porodicnih razloga ne mogu da rade puna radno vreme«, i to u s1uta:ju »kad je to bez Stete po ~poslovanje«, i na radnim mestimakoja utvrduje ista komisija koja odreduje i radna mesta na kojima je rad zena zrubranjen (cl. 2 Uredbe). U sluCaju kad !Zena radi sa .»skraCenim radnim vremenom«~ pripada, Joj zarada »prema uloZenom radu i odg-oVaraju6a prava iz socijalnog ·Osiguran)a«. Ali kako pra"va jz socijalnog osig.uranja nisu ibila odredena~ 18 a ni minimalno ni maksimalno 17 Rezultate obimne ankete, vodene na inici}atiV'tl Komisije za status Zen-e pri ECOSOC-u, vidi u veC oiti-ranim dokumentima Ujedinjenih nacija: E/CN. 6/SR. 161, 1954; E/CN. 6/213 i E!CN 6/222, 1953. Sem toga vidi: US Department of Labor: Handbook on Women Workes (Wome'ns Bureau Bull. No. 225, Washington, 1954, str. 17), gde se navodi da -60°/o radnika koj.i rade u SAD sa skraCenlm radnlm. vremenom. Cine Zene, koje opet Cine petinu srvih zaposlenih Zena u· ·SAD. 0 radu sa nepotpunim radnhn vremenom u SAD vldi takode: US Department of Lalx>r: Part-time . iobs toT Women, Washington, 1951. 0 nepotpi.inorri radnom vremenu u EngleSkoj vidi: BIT: Vemploi_ des femmes en Grande Bietagne, »Revue· ·International du Travail«, No 1, 19:;4, str. 57. Vidi- takode:.·sai3:a DuranoviC-Janda: Gde se i u kom otiimu primenjuje skraCeno radno vreme zci Zene, »Rad«, br. 8, 1954, str~ 14. ts ::(pak, -zakon o zdra.vstvenom osiguranju radnika i sluZbenika od 1954 g. (»SI. list FNRJ« br. 5!/54) predvi<kl zdravstvenu za5titu (Cl. 19, st. ·2 u vezi ~sa Cl. 16, st. 1) i za lica koja rade nepbbpuno radno vreme, odn. najmanje polovinu normalnog radnog vremena. Ov4e se, S'em toga, ·uvodi termin nepotpuno radno vreme, za raz':"' liku od skraCenog - u javnosti se, medutim, O!Va dva termina meSaju. 174 k . . razumeva kao •»skraCeno«, ovaj propis radno vr~e OJe. se t- i nepnimenjen u praksi.1u QStao je :u Javn0\S1Ji nepOIZila . . . , . . . sima- takode u okviru posebne zastl.;.. Zakon radnnn o~no . , ticu ~moguCava zapoSljavanje te Zena (Cl. 81), dakle ao J?ov s e~om s tim Sto se za ·Zene Zena sa nepotp~~i~ radzlnrm vreem mogu 'da rade puno radno · · n k OJe lZ rporod1cmh ra oga UJS1;anovljavati. radna mes ta na » . · ·· weme m.orgu u organtz,aCil~l adnim vremenom ako to ne hi lrojima Ce raditi sa -skracenlm r . . .. ' U takvom i.Slo na Stetu .nonnalnog po~:n~: ~~=~:a~;:;~en Tad, odsluCaju Zena am.a pravod na n: radu a »ostala rprava prem_a nosno :za v:reme prove eno. • osebnlim propi1sim.a«. . • raksi b1ce neoph<Hino sto pre P . Za primenu ovog proplsa .up . oslen·a {decji dodaregulisati ~~ava zena ~ sdluc~!u:a:r:~!j:'~olestl, godiSnji od. tak, materl]alno obe.zlue enJ o ia mor is!.). . .· zru Zakon O"penSto se tice rpr~anja r:,~:?eg :~~:t:~~je~uL], ali odreduje · ziskom os>gura:'J.U ne J . a »na ·manje pola proplSanog da se osiguranlCliDa ko]l r.ade ~a· u /adni staZ ».sa Polovinoon radnog vremena« to vreme raC 1 . . edino iii glavno zani. . ko !m je takvo zapos en]e J . traJ~Ja, a '. . ma<Cilo .regulisanje sta.Za za rad 1 s.a manJe«. Ova lbi ~tvan ·ada se ovaj termin ne korlnepotpunim radnun v-re:n:enom, m sbi {Dl. 26 u vw sa st. 5 d. 24 zakona). . . . . • ' . •CnCISCu zaJ[poSljavanja :Zena sa nepc>lipun~ U vezl sa mogu menuti i ·odredbe Zakona o radmm radni~ vr~m.enoro ~~::j~~asnivartje privremeno·g radn~g {)~­ odnoslma . OJe pr . ) ka . Zakona 0 jaW!Iim sluzbemnosa (al. 3 Ol. 3 i a. 159~16 4 ·...· () 1 du Prema tim propisirna,. . (Cl· 8-51) 0 honorar)lom ra · . . d erma . . 4 . . ·:vr dna organi'zacija zasnava, o prtivremeni radnl odnos. pri e IUJ2Jbenike za vrSenje nosno ustanova upotrebJjava honorarne s :' P?. . . 0 t ebno uv~sti skraC~no ~adno JE . ; !24, str 2 · kao i Branka vreme za Zene?, »Zena danas«, 195 enu.· ::zena da~as'«, br. 127, 1955, savJC: 0 skraCenom radn~J vr~~· skraCeno radno vreme i zastr. 2-3; SaS.a Duranovr -:.an ... liti:ka« 1954, br. 4, str. 42--48· 19 vfdi: Pepica K.ard-elj, Da h t .Stita zaposlenih Zena, »SOClJalna p-o ' . i75 �-~ovr~~nih p-osi.ova dlli. ·za vrse'nj·e pooiOva n-a ~adnim m·estimJ. a ko]rma nema potrebe za punim .radnim vremenom ~J:" • - lk · , OuuOISno ~~ '1Clllla OJ a t»IP:irvll'emeno dli povremeno, odnosno dopumski :ith honorarno, vrse u organiizaoiji kakav odredeni IPOOao uz nagra:du«. ~ao oso•be !Sa lk·ojilma do1azi u o~ir ;zasnivanje pri:rernenog ra_dnog odnosa, !Smatraj.u ·se lica '»kojima je •redovno 1 ~la~-o z~~anje rad na ·sopstvenoon poljoprivrednom imaTIJU, IIi koJa rSe have drugom. [privatnom delatrioSCu k · dr · r· · lk · , ao 1 sa ugum _rc1m~ ·oJa ISe po'Vremeno zapoSljavaju u cilju sticanj.a do~~nski~ prrhoda za [·zdr.Zavanje«, 1pri Cemu se pominju i »do~acr~~« (cl. 159 Zakona a radnim adnasima). Privredna a~ga- TilZam?a utvrd~je pr~viJnikom, odnosno .u_ pravilima, ipOSl•ove za koJe 1se _zasn:va..prrvremeni •radnd odnos, ·uslove pod kojima se posao O·?avlJa, ·~ap i ipll',ava i'du~nosti Hca sa !kojima je zasnov:m prrvr~en1 :radni :odnos. Od._ prava kojima. je ~\Snov radn1 odnos, hca ~~~a !za•sruvaju privremeni radni odDJQls dmaju sao:no ~av() n~ higuueml!lkoo~telmncl!m zaS\titu i na socij,aJno asi; guranJe za sJ.ucaj nesreCe na poslu. ... Obziram na- nejasn~st i nepotpunost avih propisa '(SekretariJat~ z_a raq Saveznog i:wrSno,g veCa ostavljeno je da bliZe ~I"~,P~SUJe uslove :za zasniva~j~ privremenog· radnog odndsa) e. bl se mo?l~, prema sadasn]em stanju stvari, smatrati da om. ~pre:StavlJaJ~ meru koja LSe u :medunarodnim i nacionalni·m krugovrma trehra ka-o zaposljavanje sa nepotpunim radnim v~en:,enom, odnosno kao meru 'Za stimulttranje !Sireg Z.apo:SljavanJa :ze~a. · -~a_b·r~_~a ....n""'Cno-g r·ada iZena· imala je, u ·po-Cetku, · • · ustva·rl .za c1lj -da ogra-ndOi ·radni dan Zena, odnoon o pr o dUZenJe . . :a·~o~ dan.~ u- ?·o-~. Tek kasnije, ka-da se u .industriji- Sire poe~~- prrmenJivatl :s.Il?tem ,rada u ~enama, ove odr·edlbe tSe pro~. te:zu na zabranu rada u noCnim !Smeriama. Kod ~_ab:~~e n-~~no~ rada Zena, -nar:oCito u industriji, ,gde j:e on· na]teZl 1 naJceSici, naroCito se ~a na umu dv-ost:ruko· aptereCenje .Zene kao ·radniCe i dOmacicie._. NedovOijan odm.,or u .-toku dana podlriv.a QPSf;e ~ra:VJstven-o "S'tanje Zeona; naroCitQ 176 nervni s.istem, Sto neminovno negativno. uUCe.na radni rvek i tadll~ spo5obnost !Zene, na odnose u pre.duzeC:u i porodici.20 Mazda ni za jedno pibinje iz oblasti. zastitnog zakanadavstva ne postoji i tak-o obimna' dokumentacija ka·o 'Za ova .. zato nema potTebe da se duZe zadriavamo dokaZujU.Ci opravdanost te odtedbe. 21 U FNRJ za;brana nacnog -rada zena u industriji i graaevinarstvu regulisana je noVijim propisima - Odlukom Saveznog ·lzvrsnog V'ijeca ad 26 a[pru.la 1956 g. {SL oot FNRJ 1~(56), odnosno Zakonom o ~radndm ,odnosima {Cl. 249-255 ,i 412 SJ. 1. FNRJ 53/57) kaji sadrli uglavnom odredbe Odluke (kaja je Zakc>nam stavljena van snage - •cL 417 t. 9). Zabranom noCno.g rada Zena ru industriji obuhvaCene su Zene z-aposlene kclo radnice u industriji sem onih _koje Cine rukovodeCi i tehniCki 'kadar kao i onih koje rade- u sanitarn:im, odnosno socijalnim sluZ.bama a koje normalno ne rade fiziCki. Vreme u koje je :.1abranjen no-Cni rad Zena obuhvata najmanje jedanaest neprekidnih Casova, od kojih 7 Casova mora biti izmedu 22 1Casa i 7 Casova uj-u.tro. To ustvari .znaCi d-a no6ni rad moZe biti zabranjen iii u Vremeri,u od 22 Casa do 5- ujutro . iii ad 23 do 6 ili od 24 do 7 casava ujutro. U ovom poslednjern · slucaju patrebna je prethodno pribaviti rnisljenje ·sindikalne organizacije i nadleZne lkomoi'e, odn-o:sp.o struCnOtg udruZenja. Po·Cetak vremena u k.ajem je IZabranjen no"Cni raod za 1Zene odreduje Se pravilnikom privre.dne organizacije {Cl. ·250 u vezi sa st. 3 t. 8. a. 345 zakona). 2o U vee pomenutom referatu na kongresu lekara higijenlCara dr. Lajovec navodi: »Takode je i noCni rad mnogo Stetniji za Zene nego za muSkarce, delimiCno zbog veCe ZivCane labilnosti, a delimiCno zbog toga Sto se Zene preko dana zbog- ~porodiOnih briga manje •odmarajU<c (op. cit.,· str. 110). 21 Vidi: BIT: Statu.t t€gat des travaitleuse$, gde se · ilabrajaj;u · radovi o noCnom radu Zena oko 1900 g. (str~ 231-235). Ovde · ip-ak trel:>a reCi da je propis o zabrani noC:nog rada Z~na u inQ.usrtrij•i svakako odredba koja je uSia u zaStitno zakonodavsrtvo '0: z-apo-slenim Zenama u najv_eCem broju zemalja. U savremenom ttetiranju problematike Zenskog ·rada potreba da se zabrani noCni Tad Zena .uglavnom -se i ne pominje, jer se smatra da j·e to pitanje veC re.Seno. Pa ipak. pOOtoje matne rpote.Sko6e u pogledu. striktne primene ove mere. 12 Zena u radnom odnosu · 177 �huzetno, noCni rad ~S·e moZe pri'VIl'emeno uvesti (odlu:kmii'i · upravn<>g odbora) 5amo u •lucajevima ikad '2ibog V!iSe sile nastane prekid rada u preduzecu, pa treba nadoknaditi gubitak, kao i u ~lucaju kad je u pitanju rad sa materijama !!>Od~ loznim brzom kvaru, pa treba te materije spasiti od propadanja. 0 privremenom uvodenju noCnog rada· za ·zene upravni odbor je dllZan u roku od 24 sata pismeno izvestiti nadleZni inspektorat rada. Sem ·toga, noCni rad s.e_ maZe P:rdwemeno dozvoliti i 'l1 izuzetnim .sluCajevima, kad je u pitanju nacio- · nalni interes. U tom slucaju Sekretarijat za rad SIV-a mo:Ze - pasta prethodno pribavi misljenje Centralnog veca Saveza sindikata Jugoslavije i odgovarajuCe savezn-e komore -(Savezna industriska, odnoMo Savezna gradevinska koomora - prema sada.Snjem stanju) - privremeno izuzeti od za,brane noCnog rada zena pojedin\1 preduzece, odnosno pogon ill odeljenje pojedine privredne ozt'anizacije.. Obzirom na -Cinjenicu da su kod nas mnoga preduzeCa, Ciji tehnolo.Ski proces proizvodnje inaCe ne tra.Zi obavezan rad u tri smep.e, lpak primorana da rade nocu (u ltri Slffiene) zbog potreba Privrede i podizanja zivotnog standarda, to je i znatan broj Zena anga.Zovan u noCnim \Sffienama. 22 Kak:o je rpotrebno provesti izvesnu reorganizaciju preduz~a da bi .se 'poslovanje prilagodilo zabrani, a da · pri tom· Zene ne ostanu van radnog odnosa, to je za sprovodenje u ZiVot odredaba odluke ·<Ystavljeno preduzecima da svoje poslovanje sac>braze zakonu do 30 juna 1958 godine {ru. 412 zakona). Za razliku od ocll.uke, zakon ne ipomin.je !k:o, IPOdnosi zahte¥ Selm-etarijatu za ra-d za pr.ivremenim izuzimanjem. U praksi zahtev podnose _ili preduzeCa direk.tno ill viSe preduzeCa preko struCnog udruzenja iii p,..ko narodnog odbora na cijoj se teritoriji nalaze·. l'liodru sve do donoiS:enj a odJ:ulk.e, Ol~iQSnQI za:kona, de _iure ·zabra~Jen. 23 :'·raksa, n:tim · nije stajala 0 ·a tom 'stanoviStu, r10C~n rad ze~ a s~ m ' · · d ¢ri smene ISlllabrao se kao naruna an. propisi, od 194.7 godine z;aov:amo S •(Uredbe o' P 1•=rna po privrednim granama), predv1d:ah. su, · da t dn" · • , ·ct ru lea 1 'kao sto ce se VI e tl·, ..samo zabr.anu nocnog ra , · ·ki dojilja :makabranom nocnog rada zena {cime ispun~ava zahteiv k "i se radnicka klasa nase zemlje .bonia .~es:;nama godza) :!ectena je mera koja znaci zastitu zdrav!Ja ~anJ·e veka, kao i doprinos norma 1Z8C1Jl Zl:ze_ n]"ihovog radnog 5 ·2 vota radniCke porodlCe. pr~e.k'lr~~ .kna u 'indus~triji-rbio 1 s:~at~:od.:v~s:~ r~~iji- s: ze~~· P.~?d-~­ dr Aleksandar BaltiC, smatra2a ovo miSljenje zastupa P[Df.. · · redenja (Vidi. dr. A. BaltiC: juCi da t!o proistiCe ~ na~~~ us avnog uoslaven;ka re~ija za meduMedunarodna orgamzactJ9~4ra~a, ~i~)g_ Dr. Ratko PeSiC navodi d~ narodno prav<;><<, ~r. 2, 1 • s r. maS~. ·pravnoj teoriji nego kao 1 je taj stav pnhv~cen mlne. sarn(V~d';'· dr PeSdC: Medunarodna kon1 1• · • · zvaniCan stav nase ze Je. vencija rada, Uv~ str. 1~~6).. baS u toku pripremanja _propi~a 24 Ovde se .moze nav~ a Jevf do izraZaja i miSljen]a koJe o zabrani no:n~ ra~a. ze~a s~ .o ravn'Opravnosti i posebnoj zaposOOji i u naSOJ sredml 0 w~k qlnspekcije rada Slovenije, povoStiti. Tako se u ~tu .Rep?- o~c r~Ja Zena izmedu ostalog kate: ... dom ankete o za rani. noci?/ d vben{ p'OloZaj- Zene do-cela dru»nas moti dejstvo, ~ J~ ~: 1 nas ~ Ce upoStevamo ta poloZaj gaCen kakor v. . kapltahsti.cn~ . svekakor mo.Sko delo, praktiCn~ 1 !:;~%~; %: ~e z;~:a '1';,h~~g~v~~d udejstvuje iJ'd.) pa "In bi tako prepoveda1i tudi tls.tlm zenam, nepravi o, I od 7 IV· 1955) · · cejo« (Akt o;. 17~2/52--~I 1 ethodil~ je u javnosti pred ne• 2s Zabr~m O<J?~g. ~:-a a ~:e~r i moguCnostima zabrane. ~va­ lroliko godma ~~s ~~~e~ica Sto je zahtev za zabranu nocnog kako )e zn~Ca.;Jna.~InJ d rezolucija (o posebnoj zaStiti Zena) III ft da :0 fo': ,:. ~~~~~~~a s~~~~au Jnd!~;fa ~u~~~)vg~~i;!if~' ~I;,~~",~e;a;;;,n"'c,':;; iPootavJja oe, meC!utim, pitanje da 1li je pre donosenja adluke noCni rad ibio zaJbran:jen za Zene, olbziTom na ra,tifikovanu Konvehciju ibr. 4 · o -m'brani noCnog rada Zen a u indu:striji. A'ko se .stane na stanoviSte da odredbe ratifikovane konven'cije »imaju snagu nacionalnog z:akona«, to ,bi znaCilo da je i u go~tavije, Sa<r...aJe:no, 1 ct' !t~log .vidi: Kyowsky !dr. Rudti, N e; g':e nocnog rad~ zez:a, P.ore ... ' osLena tem vee za vprasanJe za vpraSanJe, ah na:J ~stane ~n.f~P 1953 ~tr 200-205; dr. Olga njene zaStite, »NaSa. ze~a~<, ~·.d '·e nolnog ~ada ~en.a >)Had« bx. MaCek, Razni fak~on na azu. ~ ~ a~a. NOCni rad zena $ industriji, 23, 1953, str. 4; Sasa Duranovi - an · kao i Anlka GloboCnik:: 32-36l"tika« br 11-12, 1955, »Socijail!na politika«, br. 3; .~955 · s.~~· ln NoCni rad Zena u industn:J'!., »SOCIJa a po I ' . 2 :i! Prema jednoj anketi provedenoj preko insp.ekcije rada, u industriji- FJNRJ poCetltiom 1955 godine ra:dilo je n-o6u oko 23.000 Zena. str. IW-82. 178 12' ' I 179 �roSl·?l?od_an dan<<- d'avanje pTava tZenama da daz::.~esecno .rzostanu .sa posla radi obavljanja poslova u :-~. . _; m~tc~tnstvu¥- to je mera koja se pominje u vezi .sa posebnom··. zas 1 .om zena ' a us a Je 1· u radno .zakonodavstvo n ....T...~t.._·"! · · zemIJa. 26 c..n..ut Z -ov_a_ mera moZ~ da· se uvede kao pr_avo svihi zaposlenih_ ena Ih _ka~ pravo, odnosno povlastica, izvesnih kategoTija: zaposlenih .zena. Obzirom da. se »slobodan dan « 1s~Jce k ao · ...:" · ·· mera u vezr sa rastereCenjem Zena od poslova u.. doma-Cinstvu raz~~tra ~"e _u ,~kviru mera o posebnoj zaStiti Zena. Medutim' ~ostoJe ~ISlJenJa d~ t~ ~ravo, odnosno·~oguCnost, treba dati ~o maJ~:u:'a. Ah .obz>rom da je briga o deci kontinuisan posao~ ne ..ci.nr__.se ·C:,a Jedan sl<>'hodah dan u mesecu pretstavl"~ n_~ku znacaJniJU :rp.eru u korist zaStite materinstVa J <:>va mera se p~avda i. time da bi se taka uvea· i'zvestan ~e~.l ~ontrola n~d lZOOtanctma .Zena, i to nad .onim iz:o~tancima OJl msu uslov3.Jeni po·re.meCenim ~-~rav.stven.Jm rStanjem Zen n_ego :haS o~avezama iz ·doma.Cinstva. Zata ISe ona ;ponekad n:~ _Zlva J »kontrol:itsani d·zostanak«. NaJ'zad treba J·o·s" ,•. ,. da ov · ·. t k . , ' ·. u.erci - - se aJ 'lZOB ana. maze: vlaca-ti., a maZe se davati i bez prava na platu. Mellutrm, da ihi se slohodan dan ikorustio p•relipO!Stavka J:;!~ .bud~ .pla·Cen. Naime,, !P·raksa je IPOkazal~,' i u drugim z ]ama 11 ~ad na•s, kad god .su :Uzvesne p·oVlastice u .ro~~is·t ~arp-o:slenog hca vezane sa ma,terijalnim gubitflcoon- da . -'· centualno) tSla.bo :karilste.27 ' . se \!pro 211 Ta odredba_ pomenuta· je na str;·- 109 u vezi s lizla an· sti!n'o~ zakono~~_xgva u _nacistiCkoj NemaCkoj. Navot]n~ 0 ~·~~;~ po.:.tOJI vu ~taliJ_I· Medutlm, u izvorima koji su nam -sta · I" il"aspolar.zenJU? Dlllmo naSH bliZe podatke o tome. Treba IJ."eeJ.a ~a . . ova mera b1la uvedena i u -E g! k · Je Vidi·· BIT· Dok. MEW/1/4 R appo esl OJ, a 11 samo za vreme rata nrt ··~ · · V, str. 25.) v • Ja pra:~pr., :ad su po ,Pl'?Pisima ~ 1949 god. majke dojilje imale dim.a aT~ e. sa skrac_eru~ radn~ -vremenom, umesto· sa preki- . ·-~ doJenJ:. P:l"?cenat z~ -kDJe sru· tu- povl~sticu koristile bio Jf7. m~~rmalan, cak 1 ~f7du mtei.~alkama sa relativno visokim ~hocLima zb?g to,ga, sto se u slucaju :rad.a :sa skTaCenim radnim r~semao.etano~ ptrrmk adlo 250/o m~nje od redovnih pOOadleZnosti Inte'"" n · ~-· · · radnicamaJeje a -o e podatak liz dJ"edn e f ranCUISr.;;e tek.srtrlne fabrike: . bilo x prepo:ru.~;enQ .a u .svakom satu sede po 5 mi.nuta. Prema tome, -u _razmat!"anj.U. ovog 1pitanja polazi se od tog~ da je »slobodfm dan« 'plaCen. U ·FNRJ ne postoji vropis koji ·fbi davao pravo Zenama na jedan slohodan dan ineseCno;_ ·au se ovaj zahtev p·aj·avio 11 _ naSoj javno•sti, a uvede~ Je ri u nelkdm preduzeCima.28 Med.utim, u na.Sim uslovima; oibtLrom na stanovi\Ste 1Sa kojeg ·15-e u OIV·Om radu tretira ravnopr_avnost li:ena, posebna za.Stita Zena i zaStita ;materinstva, 'ka'o i uloga zakonodav:ca u stimuliranju pu~olj­ ~anja poloZaja ·za1poslenih Zena .i rea.Uzacije njiihove ravnopravnosti, ne ·Cini se da .bi pravo na jedan sloqlbodlan :dan Illeseeno (iii ,(:ak nedeljno) trebalo da ulle u propise 0 o:astiti zaposlenih ·Zena u na:Soj zemlji. Verovatno je da bi uvodenje ))slobodnog dana«, posmatra-:no sa ekonomskog aspekta, iw.zvalo za iajednicu gubitke ne~ srazmerne usluzi kdja .bi se uCinila iZenama, a time indirektilo i zajed.nici.211 TeSka je ,re-Ci Sto ibi takva mera znaOila ,za !Zidrav~ Medutim, ra-dni~ nisru htele 4a se time koriste, jer su gubile od nadnice (na 8 Casova to izn'OSi 40 minruta, dakle gotovo satna nadnica gubitka). V: Jean Lacourtoisie: La main d'oeuvre f€minine. dans !'indu.strie de la rayon1t.e, thes.e, Paris, 1951 (rukopis). .2s Ovaj zahtev za »slobodnim danom« pojavio se- prvi put ·na III kongresu sindikata Srbije, a: -ka'O predlog i u -osnovnom izve~taju odnosno referatu -na III kongresu tekstilnih ·radnik8._ FNRJ. U praksi postoji nekoliko preduzeCa, na,pr. Zeljezara u Zenici. 'to je razlog da se opSimije iznosi ovo pitanje. 29 Ovo . p-itanje zahtevalo bi dublju ekonomsiku Walizu, _na 'OSnovu duZe-postojeCe prakse. Medutim, i gruba skica ekonomskih posleclica ovakve mere moZe da da ·ipak izvesnu ·sliku. Ako se, n·a pr., p·retpostavi da se u jednoj tekstilnoj tvornici koja zapo.Sljava 1000 radnica itvede slobodan dan, Onda proizlazi da bi svakodnev.. no izosrtajalo sa posla ·'Oko _40 radnica (pod pretposrtavkom -de~.- se uvede ip.ak lzvestan red u izostanc-ima, a ne da ~se, kao Sto ·se tO ponek.ad tretira;_ izostaj-e prema;> Zelji i potrebi). Ako se, dalje, pr,et.:. postavi da vrednoSt proizvodnje po jednoj r-adnici iznosi. proSE!Cno samo· 300 dinara dn_eyno,- .to. za preduz_eCe i zajednicu znaCi sem. izdatka za plate za nee:c:Iraden dan i "gubitak 'vred.Iiosti pr'Oizvodnje, a is.tovremeno i manjak u robnim fondovima. Sem to-ga, tteba uzetf u ·- obzir- i--·teS_k;eC.e kaje ,bi _-se_:p.CYjavile . u .'O!='ganizaeiji'· pl"Qces_a· pro--izvodnje;·-8--(lruge·:.str~ne,-_ morale. -bi··_.,se..,uzetj_.. u:;:obz;iT<. i-, eventualne pozJ~iv;ne ~-S~f1,1J-~-. ·??~kjap·.~l~sgnih. ,-izo~ta_:p,_:jtl~~s<. 'Z?~,titi;t-.~r~~;wj_('; ..J'!=~:r:v-:1 rbad?ev >Snag~- s . ina~~;~'P~~t~J.~---'~,:l,W~~~~~-'9::;.~~-i#ia_ .ra41 :ye~i YOJ zena, 1 k1oje -.. · . · . - · - ·- · · · · -- · ; .-- · · '181 �/ lje; o~o r~ecenje zeare od iPJ:eteranog zamolt'a. u kom ~luc"JU, ne lZgleda v&ovatno· da hi to prehstavijMo narocrto :pobolj8anje 2ldravstvenog stanJ·a ilene. Ukolik · b· . d . . ' ' 0 ' l zaJe mea 1 ~tela i mogla da pristane na materijaine .gubitke 2lboig uvode':'Ja ovakve mere, :pootavlja se pitanje da li hi ta, k":a ':'':':a blile; opravdaara u zemlji ll<ao sto je nvaSa." RadJ. se 0 PrmCl~~elno_rn ,shvatanju o duZnostima zajednice u pogledu rasterecrvanJa zena ad poslova u domaC.instvu. Uvo-d:enje »slabodnog dan'\« u nasoj zemlji mog!o bi da znaci Ioorak nazad u reS.av?nj.u rproblematike z~rposlenih zen~ .• N aime, ako bi :preduzece, odnO'sn.o IZajednica htela da se :odJrekne svaJtaJk, znatnih iznosa Iooje bi gubi!a dajuci zenama slobodan da~ (plata i manjak u~rolbnim fondovima), onda bi bilo Iogicnije t~ sred.stva uloZ.iti 11 !&UJ'brvenoioniranje socijalnih.servllisa, 'kioji ~I svakodne:rno rastereCivali Z.enu ad poslova u doma,Cinstvu (I p~ebno Jednog deJa brtge ·o deci). Lskustvo indw.triski raz:'IJenih zemalja a i principij.elne postavke i predvidanja o~rvaca nauenog socijalizma, kao i svih progresivnih poje, d!inaca, lkoji !SU se bavrl.Ii iJii se 1have prob.Iemaiikom IZensk.og rad~, gov~re da .·ctomaCins~i poslovi sv·e viSe izlaze i tr·e!ba da da l'zlaze LZ okyrTa rporodice. · Medutim, dok se domacinski poslovi obavljaju u -porodici neophodno je nastojat~ koristeCi se ptitom sVim sre'dstvim~ zajednici stoje na raarpolozenju (vaspitanje, nort1Je por·odlcnog prava,- prosveta, socijalne slu.Zbe i sl.), da se :Sto br.Ze ostvari zajedniCko ravno:pravno uCe.SCe svih >Ddraslih Clanova k~ji ~ ZaJ?oSleni~izvan kuCe, u obavljimju tih posiova. Odred~vanJe »slohodnog dana«, me-dutim,. u i<zvesnom :smislu pravno potvrduje d-a je baS 2ena dll!Zna i poiZVana da ISe u Siroj ill U!Zoj ~.or?dici, i ·pored ·svog rada 'Za zaradu van kli•Ce, bavi i domaCillliStvom. Na taj naCin rpobhranjuju se i dnace ,.zilava i duboko qkorenjella nepr.avilna shvabinja o mestu, ulo:m i polo.Zaju "?}• 3 . _ ~ Ovfik~v zahtev- ~ogao ibi, ·eventua.Ino, da se postavi ·u -zem- lJ_ama_ g.de zene ?OO:a.Ju Pravo_ na j,;dnaku _platu :za- j~c:1n¥ t;ad, p·~ bl se mogao £POstaVLti draa zahtev .zena da otm:U svoj zakinuti d¢o plate od poslodav~a k<Y.ii vr!i e!n;pl'Oataciju. · "· · · · . .. . 182 nj·ima sli!Cne norme 1 d'estimuliraju zajednicu da reSava probleme unapred:enja organizacije domaCinstva i usporavaju prenosenje odredenilr domaCinskih poslova na ~ena. 31 10vakve i ustanove izvan porodiee. _ Sem toga, ovu meru treba posmatrati 1 u vezi. ·sa i inaCe negativnim posledicama sirokog zastitnog zakonodavstva 0 zaposlenim Zenam..a - oteZanim zapoSljavanjem e;ena i lakSim otpuiltanjem itena sa. posla. 0 toj ·ciojenici, takode treba voditi raeuna i u nasim USloV'ima radniCkog i druStvenog wpravlj anja. · Najzad, treba reCi da tbi uvod:enje >>~Slobod.nog dana« za Zene, .u cilju da se Zeni omoguCi da obavlja rpos:love u domaCiostvu, moglo da se smatra, u slueajevima gde su oba swpruZnika_ zaposleni_.van ~uCe, ikao _protivp.o 1 naSim. po:.. zitivnpn propisima _porodi·Cri9~Lprava. Nairne, ti propisi (kao ni drug'i), ·olbzi~om na odnos-: :J?-~di.~elja .prema :~e?i i ·o?avezu da oboje doprinooe iOOrzavanju rporodice, nepredvndaju pra.vn;u obavezu Zene da olbavlja poolove u domaCimtvu.32 0 d m or i. Odmori u toku dana (pauze), naroCito u 1ndustriji t !SliCnim delatnostima iimaju naroCtt zna•Caj za ~d·rav­ lje radno,g covjeka i ucinak njegovog rada. Ug!avnom, zakons!oo regulfsanje odmora iSla je !inijom da se daje jedan kraci ,odmor (10-15 minut.a) odredujuci maksimalan ibroj Casova neprekidnog rada, ako se rad odrvija u smenama, u kojem s1ucaju je cesto taj odmor uraeonat ·Ci rplacen) u redovno radno v•reme. Alko se xadi u jednoj, odnosno dve smene, onda se dbi.Cno n2 kra.Ce odm·ore daie i duZi odmor {jedan do jedan i po sat), Sto zavisi i ad obiCaja u vezi sa na·Cinom zivota (uzimanje 'osnovnilr obroka i sl.), k!ime i dr. u pogledu podnevnog ·odmora, u nekim zakonodavstvima po:stoje razUke ·u odnosu na Zene {nar-o·Cite majke, .c>-dnosno iZene -sa .s1 Cini -se da nije sluCajno 1Sto ru ,navedene n'OI'llle sa:drlane u zakori.odavstvu Italije i Nema6ke, jer moZe da se smatra da ,~ne dolaze kao posledica gledanja na -Zenu prven-stvem.o kao domac10u i majlml a ne kao na ravnopravn•og sudeonika u razliCitim oblicima Ij~dsk.e aktivnosti u p-rivredno-dnlStvenom i l)OHtiOkom Zivotu. " Vidi: Osn<>vni zakon o braku (»Sl. list FNRJ« br. 29/46 cl. 7 i 8, al. 2) kao i Zak.on .o 102/1947, cl. 2, 6 ; ,12). odn~ima: ['~_rutelja i dece \(»81. J. br. 183 �porodicnim. ·~b~~ezama), utaliko sto im se da ·e ~"~~pt{ssvsetgea P?sdao. po!a sata fanije, ako. odmo/ preko · Je an sat. Medutim savremena na • . t •. duktivhoscu' d d , ucna IS r~zivanja u ·vezi sa, prora a ovode do stanov1sta po k ·· u toku rada treba. da bUdu CeSCi a kr ,. p OJima odm!)ri izgleda t ·· aCI. o svem u sude6i . opor uno vrSiti pojedinaCna ispitivan. .r ~eciJ?im granama J !pojedihiin rBJdir\im rO.es.ti Ja prema P~lr; ~ rezultata reg.ulisati edmore ru toku rad:at pka n; osn~V?: 1ZVestan -lbrqj .Casova rada odredi tra. . ' a o a se na ;:~~~tt::d~:~~~ i~a~ij~':,~ l~~l:t~!~oro~ta~ed~~~ privredne bi se -vodilo raCuna i o ipol~.3prema prrr_odr posla, pri •Cemti U .FNRJ, prem"' pozitivnim pr · ·. · . Ceni odmor u toku. d . . ~lSiroa, garantovani .Pla30 minuta u sl .. ~ ~ u P~Ivrednrm _organizacijama iznosi . · ' · ucaJeVlJila Jednokratnog radnog Aka Je radno vreme dv-okratno k" -vremena. naJmanje ie.dan cas, u 'kojem slu~af:eniJ~ ;~~c~m';{._azlit:jati po u se ne erne (cl. 229 Zakona " d . d : . po. u koje ce se koristit1 odmor u toku r~.:~m do ~o~:una). Vreme m~, odnosno ptavilnikom o ,radn. :o re. ~Je se pravilinizacije (cl. 345 t. 4) Budu .. d :un <>~n?"1ma pnvredne orgadono~d . radniCki sa;et . Cl I da ;praviln~ o :~admm ·odno.sima Sa kom:hsi. . pnvre ne organlZaClJe u .sagla&nosti kalno :.,ed~m(clk~:6)odrede vtece !'roizvodaca i opstinsko sindi. , verova no Je da l;e se u - r . , 'mora voditi racuna ta · d . · regu 1sanJu od'stima U-vezi_ sa .Zen'am~ g ~ Je to potr.ebno, i o· specifiCno- .Po~to su.odredbe.o .odmoru u toku rada uvrstene II Z:akona ·O radntm.:~;;:adnolSima to tZna". d u deo na -Uca. _ ·d ' . CI '. a rSe one odnose saano se tiCe . ~:~ n~ -~dnosu. u .Prll'v.rednim o:rganiza.cijama. St() . .· . . , .. l h 1 n]Ima shcmh sl!U;benika, postojec; propisi 33 Vidi~ Norah M·· D · H ' . 1946 .str - 78-'-79 1 a"z . aliVIS; udm~a~. Problem m Industry LO'Ildon . : • · ,.g e se aJe anar CiJ:ik", -.- ~ plequ~a u korist r,azLiCitog reglllisanja U I~a. _u . - po ~a:sovuAa 'l _Prema vrsti posla. '·cop." cit:, str. l(i:i 34 · Vidi: M.·-_Nov6s€l_ Delavan· aJanJa z t I u estalosti odmO+"a uCi.nak. u tekstilnoi 'tnd~Striji ..(rez1~efo as~r'lo~ odmora . na Tadni struCnJak.a za higijenll Tada«· -z~ u z orn ~~ »Drug_I sa~~anak da na osnovi fizioloSkih me~enlre(b, ~953), kao -I. 0Tgamzact.Ja- i'aa reznne (nav€1deni zbornik). • 184 n~ p~niinj'li- izriCito pravo __ odniora u toku ~a_da. Da lbi se.·ponloglO privrednim organiZacijama· da ~to 1bolje reguliSu _,Q.d'":" more u., toku_r(lda,'lbilo 1bi poZeljno v:rSiti nauCna isPitivanja U razriim priVredriim ·organizacijama raznih priVredniP.- gra-:na i s razliCitim sastavom ._zaposlenih,_ te na oSnovu tiJ.l_isk.ustava dati preporuke za najce!ishodriije regu!isanje toga: pitanja, koje .je va.Zno -za prodUktivnost rada i zdravlje zaPoslenih a naroCito Zeila. Kad je r-eC ·O ·organizacijama u ·kojima se radi dvoki-aino (napr . trgovina), ·Cini se ·Opravdanim vodi<ti ,ra1fuma o_ po·ro.diCnim .o.bavezama Zena, imajuCi na umu udaljenost meSta rada ad mesta stanovanja, saObraCajne p-rilike i sl., no ne u cilju. posebn-og regulisilnja prekida rada u ~orist Zena, nego, vodeci racuna o zenama, treba regulisati · te prekide taka da to bUde korisno. 2a. sv:e Z<,iposlerio osOblje. Nede!jni odmor u -duZem trajanju za Zene, uglavnom pod nazivom »engleska 'Su-bOta«, pojaVio se kao zahtev vrlo rano i poCeo da ulazi u zaStitrio ~3.kon-oda¥stv·o ·o ·Zenama. Ka1snij.e, regulisanj-e nedeljnog odmora :sve viSe se vrSi jednako rz;a oba pola. ·Osnovnim zakonSklm pr-opisima .uglavnom se ga- . rantude mimJJma1an brag casava nedeljnog odmora. U ,pxaks], kra.Ci radni dan subotom ill ·~ak uvodenje nedeljnog odmora u trajanju od 48 i vise 'caso..Ta (subota i nedelja) reguliSe. se uglavriom kolektivnim ug·ovorima. KraCi -radni dart subot-om postiZe se ili skraCivanjern. ·Obavezh.og trajanja radne nedelje lli prodmenjem radnog dana u ostalim danima na veCi broj Ca&oV:a, taka da se SUlbotom radi za toliiko .Casova m·anje iii da .·se uopste ne raJdi {napr. 5 dana..9-cas<>vrui ra.d, ·a sruibota · i nedelja slobodni). Na osnovu onoga ISto smo izneli ru vezi sa davanjem jednog sl-obodnog dana meseCno za Zene, Cini -se da hi englesknl .SUibotu za Zene treOO !poSmatrati .s:a tstog stamovdSta, jer _se i ovde· radi 0 -davanjti mo.gu-Cnosti Zenama da obave poslove· u vezi sa domaCinstv·om: Stoga :bi 1bilo jedino apravdano uvoditi engleskil s.ubotu u industrijama gde su vecim deJ.om zaposlene Zene, ali da uvodellje takvog sistema posluZi samo kao poCetna etapa za uv-0-de'ri.j~ ··eng.Ieske s-wbote za sve ~a­ posJ.ene, .bez ·oibzira. na pol. 185 �U FNiy ne, :postoje prap1s1 koji •bi omogucavali .Zenama da subotom rade izvestan broj casava manje od ml!Skaraca, odnosno da rade manje od 48 casova nedeljno. Ipak, Zakon o radnim odnosima ostaV'ljfL moguCnost privrednoj_ OII'Iganizaciji da pravirlnikom, odnD!Sno [Jravilima odrecti u ~ojedine dane kraCe radno vreme -od 8 ·Casova, ali s tim da ukupno radno vreme iznosi 48 c""ova nedeljno (cl. 165, str. 2, 3 i 4 u vezi sa cl. 345, st. 3, t. 3). Meilutim, moglo bi da bude apravdano dati radnim -·polekti'vima moguCnost da uz odredene uslove u svom preduzeeu 1pak uvode 'Za ;;;ene englesku su'botu. Ali, to,bi svakako trebalo da bude samo pocetak uvodenja engleske subote za ceo radni kolektiv tog preduzeca." Medutim, sve ,~to je receno ne Iskljucuje potrebu za dublji'm i''dooim studir:anjem ovog problema u vezi sa. dalji'm razvojem na~eg zakonbdavstva. iNaji:ad, ovde tveba jos istaCi oda je rad u tri smene {noCni rad) za ~ne najCeiSCe p~ak1J1C­ no znaCio da ISU one mogle koristiti nedeljni odmor u trajanju sve,ga 24 Casa, Sto Je za··njih nedovoljno. NoCna smena u tim sluCajevdma svrSa·va nedeljom u 6 ISati ujutroJ a po.nedeljkom otpoCinj e rad ~pon.ovo u 6 ujrutro. Prema tome, zabranom no6nog- Tada ~zen a u indUJstriji Zenama se ipra!ktiCno daje nrogucnost da nedeljni odmor ko.l'i.ste u trajanju od 32 casa. Ova treba sma1rati joil .jedni'm lkorisni'm re:wltatom zabrane., GodiSnji odmor u duzem trajanju za zene nije uobicajen, niti izgleda potrebno da .se uvede takva mera. Ako se svakom Coveku u radnom odnosu ob~beduje minimalni g.odiSnji odmor u odTed:enom trajanju, a ostavlja se rn-oguCnost da se taj odmor produ.Zi prema vrsti posla, radnom sta.Zu i sl., nema potrebe da se priFvr mzlika po polu. Eventualne pov1astice mOgu se 1Ciniti majkama, o ·Cemu ,(:e fbiti g.ovora na drugom mestu. Bitno je onemoguCiti diskriminaciju Zena i os1gurati :ir:n ista prava }<ao i ml!Skavci'ma u pogledu trajanja godi'Snjeg ss Ova moguCn.ost, u izvesnom s:rmslu, plostoji, budu~i dar Zakon o radnim odnosima ovla-S6Uje Savezno izVrSno veC:e da moZe do.neti p.ropise kojima .daje ovlaiMenja privrednim ""()l'ganizacijarna O(lredetiih de}atoosjli da inogu uvesti 45-cas>o)lllu radlll.u nedelju (st, 5, Cl. 165 ·zakona). 186 :)Lf· . . 'I ··a iskljui:ivo na bazi pola • odmora. Dairante izvesnih ~nVl egil.J ~avdano ni oportuno. • . '•NJeda m dovo JllO ~.-lik u ovom slu.,.;aJ.U ne ~ . "t" i propisi ne prave raz e U FNRJ ni ranlJl .a nl pozl l~:nledu kad je u pitanju ~~-· '·orist rena (sem U lzvesnom p g kOJ:U§Cenja mm>U " . . 253 ). vezli sa praV<>IIIl ' • t' jerdnstVO, Vldl str. a u 'ti ogledu radnog staza za s ~~ muma goctiSnjeg o~:r!or~, nt· i~n~ -ad-mora, niti u odnosu na canje prava nakonscen]e g"d teg 56146 S8j47 i 40/50; 53/57 njegovo traj:mJ• (Sl. ilist ~ .~~kli ik;o i na mo·gucnost da i 21/58). Oboar~m na ?.no sto ~o nja unutaor sirojdh preduzeca, radrii ko!ektivl reguhsU odli':~. rp1 a ezi sa godi!'mjim odmovom, ne izgle.da potrebno .u:o· . 1, u v . nik3.kve· novi~e n~ (bazi_p-ol~. . c) Zab~ana 71ada na ,c)dredenim pos.~o!Vimi2 . ol'dl!lla eoveko:ve .del"tn"sti, Cinjenica je da na :azn~, p, J. l'udskog druiltva, IPosto- neophod.ne IZR norma1~n ~lv~t 1 raz~t~J... eJ Ra lJ"udlSkd -organizam. . •. . bav)Jan]e stetn<> u IC I . ·u je poslov1 m]e o_ · .. 1 t .o napredova•le u oprona aze:nJ . Mada su naulka I tehnrka zna n "tiJtu Zivota i zd,ravlja },Jud> li :usavr.Sa'Vanju. sredstava za zas ·"tetne p-o Zivot i zdravlje, koji obavljaju ,odrede':e poslove s . d se potpun.o o>tklone. ipa:k .te stet~e rpos!edl?: .~~a~;f~daapostoje obaveze i im.teStoga se, JogLcn<>, na~ec•. ,; allili.ted, lkoji nastaje kod radres zajednice .da nei-:zJbeznl lnV oslove otkloni prvem;tvenika koji obavljaju i~:vesn~ s:~tn~~i ce b~ze rpodleCi toj Stetno kod onih kategoriJa ~a n; -..a draziti na druStvo, a to. su. nosti i Cij-e ,ce \Se p.osledlce eze o , .... em sa Stetnim poslovima Vl"tSl z·ene.sB Regulisanje !Zenskog rada ~-v anja na odredenim radnim se uglavnom zabranom ~a,po_s Ja~s eci"alnih uslova koji n:o~ mestima, ·odno.sno odrediv_an]e~ pe ;aposlile na odred.erum raju biti ispunjeni tda lbl se zen poslovima. . d ·m oslovi'ma pocela je da Zabrana rada Zena na :odre bern. pemalja joS na pJCetku ulazi u zakonodavstvo ':<;l>k?g ' roJa \ .h prapisa doneseno • I k na]"VlSe Je naclOna nl , naseg veka. pa ' ---c.-:-.- ""'tor J·e .d!uhov.. ·to .n~ te odredbe kao »HaltsG-.Jedan; sigri.ale«; .g,u. 187 �izlmedu dva rata. Uglavn ~on_.egde?'Samo Z~ne izves.n~o:~brana .o:buhvata ISVe ~ene, a Je '~ena. V.f?Cina zabrana odndsi' odnosn~ ·odredene kategori:.. nekim zemljama ti proPisi su vr se na ~e~e u industriji. U samo osnovne norme. U lav lo _?.eta1Jni!. a negde su dat·e zakonodavstvu propisi. ; za::om! ~oze se re_CI da u postojeC~n~ ?dredenim ra.dnim mestima r..~nr zer:a~a d_a_ obavljaju- rad ~a Iz_ abl_asti ..po.sebne zaStite Zen~n~ srz} :veh~u veCinu prap.~sa poslovi dele se u tri ·g~upe· ·n· d ve~Ini ~slucajeva zabranieUi · · · R azloge za odredbe k .·. ez rav1 ' teski 1 opasn1. 37 " r· · izvesnih poslova treba t "·t· zena rna z~branjuje obavOJima se _Ja?J.e ISpitl~anja, rpo kojima izvesni razi I ~ rezultahma medicinskU:t obavl]aju U odred:enim UJSlov· p,osl?V1,. o~osno poslovi koji .t~~:ve poremeCa'je ka.kve kod =~k1zazw~J~ u ·organierrnu Zene Ili se ti porente-Caji n~ manif ~ . araca 111 uopCe ne izazivaju formi. No, treba reCi da nees ~;~ -~ako brzo i u taka teSkoj tom poiju ni u medicinsk" 1- p 0~1 potpuna saglasnost na n e postavke postoje i od ""rugoVIma · LI.Pa k , 1zvesne osnov1m .. h t r~ · toga.pitanja.3s Pri tom' en OJ1 reba polaziti u regulisanJ'u · a ov-o. regulis a UJe zenskog rada utieu · .. pored ekonomsko-tehnl· .k . · k on~epdje ·koje · ~nosfo· og nLvoa prm zvo d nJe koji je lbitan ' c · · 1 . " mol . . ·· " Strucna osposobJJ. eno"t Je u vez1 sa . 'l:"" ozaJem. tzene zatim• " . , t . " zena 1 sl Ogra ·• . ' _;re~..:a amo ~g-de je aktivnost IZ •• . . . ~lcenJa su svakako zene slabo .'kvalifikovane. ena JOs rud1mentarna i .gde su se '].;# 37 U nezdxave P<>slo k . ~clvnom poslovi u OJe .trebya IZa·~!a_niti Zenama, ulaze uVJma1 (o~o·vo, fosfor, benzol J~~ffi. ~~0.'ifl 1Vlm industriskim ott'a. u UJS ov~a vi·soke terope~atur 1 s . 1 P.o~lovi koji se obavljaju tes~e poslove zabra)liene z . e, vlage, pntiska vazduha i ·sl u Je po.t!e~na snag a miSiCa, a rfere ubraj aju s$ svi J?Oslovi za koj e ~ran~e 1. pre:noSenje veCih p emu se narocito m1sli na dizan·· e ~~esni :posloyi, koji za niw~~~ta.. U opasne p~I.ove ubraj aju s~,.{ ~vot, ali .za zene to mogu d .b ce ne pretstavlJaJu rad opasan .·p·O ~:l"koJ~~ro~ speci~alne ~e;t~c~:~f~·i~~kna visokim ske!ain~ 0 razl a . ~ ~stoJe psibii)ka labiLnost . e ~rocese. kod zena; oz1ma zasto je za 1 manJa otpornost . ·· pzse ? odnosu na nezdrave ze~e ~otrebno donositi drugaCije . o-. tut legal des travailleus€s , s~s~~OI opasne poslove, vidi BIT: ~a38 MoZe se r ,. ' · -304. . kologa i h' ·· e:=! da ~e svi, jugoslovenski. eb;.p rt·· · · navedeni d~~=ara 1 zjaSnjav~i.u u priiOg zab~~1z.Vre>dd W"a gi~e­ .. s.a Prvog naucnog ISaSta:nk:a . loo. . 1 1 nl!l'.O,C::.t-·tp gme loga, u kojerD." 188 ' . vezivia. y v r: v .• .u vezi .sa regulisanjez:n Zenskog rada ·nil Stetriim· posiovi:-m_.a treba !f>OdvuCi p_rivrremeni ik.arakter ·tih nornni i ·pO'trebu za ·povremenim re,vizijama·, obzirom na izinene u tehndloSkim procesima i napredak h:Lgijensko-tehiliOkih _:zaStitnih mera. Ovde se ustvari viSe radi o izmeni .propisa a manje o njihovom potpunom ukidanju. Novi tehnqloSki procesi stvarafu nove profesionalne rizike. Prema tome, odgovarajuCi nauCni. instituti imaju stalan 'Zadatak da posebno ispituju utiCaj novlh tehnoloSkih procesa i uslova rada u industriji i van nje na organizam ·Zene. Taka Ce ani fbiti i inicijatori .zaStite Zena od negativnih .uticaja rada - _bilo 'Pronalaskom odgovarajuCih zaS.titnih &ed·stav'a bilo privremenom, ·Odnosno stalnom zakonskom za.branom rda te poslove vrSe Zene. U FNRJ zabrana z8JPO~iljavanja 1Zena na il2veisnim ·tposlovima, odnosno radnim mestima, uvedena je :relativno kasno39 - 1952 .godine, i ·'hila je regulisana Uredbom o zabrani Upo.Sljavanja Zena i omladine na odredenlm ·poslovima, odnosno· Uredhom '0' i'zmenrl. i dorpuni Uredthe o zabramli. upo1 Siliavanja Zena i omladine na ·odred.enim po·slovima (Sl. list ThTRJ pored ostalog, \dr. A. MojiC n.avOdi da kod Zena ra:zorni uCinak industriskih otrova naroCito utiCe na funkciju radanja- kao ·i na oboljenj_a genitalnih organa (s-tr. 116). RazliCite nonne u pogledu dizanja .i .prenosa tereta iznooi .dr. S. Lajovec u citiranom ·referatu }):Zena u Industriji« (op. cit., str. 109); vidi takode: dr. Dinko Stambuk, Zdravstvena zaStita Zene u. privredi, Beograd, 1952, str. . 14--20, dr. M. SaviCeviC: Indu.striski otrovi, »Zdravstvena 'i socijalna politika<(, br. 5, 1955, sti:-. 28, karo i ;prof. A. A. Letarvet: Higijena rada, str. 87-89, 142, 297-304. 39 Iz dokumenata CVSSJ vidi ·Se da se pirtanj em zabr.ane rada na· nekim pOslovima bavilo Min. rada· tokom 1948-1949 god. i da, su u tom pogledu vr.Sene ankete, koje su vrlo SiTqko · zahvatile materiju. (Pismo CVSSJ l>r. II 4654 <>d 8 II 1951 g~d.) Sem toga, rukovodstvo sindikata obraCalo je pa.Znju svojim organizacija!na na to pitanje i. ranije. Tako Uputstvom za rad sindikalnih organizacija sa Zenama: radnicama (Br. II 1477 ad 11 marta 1949, nakon savetovanja od 5 II) srtavlja se u. zadatak komisijama i todeljenjima ·za zaStitu rada da vode raC.una o pra"vilnom sprovodenju radnog zakonod.avstva, sa napornenom (kao prvo) da se Zene zapoSljavaju samo na onim radnim mestima koja nisu »topasna po zdravlje iene, a naroCito po zd:ravlje majke«. Ponovnim pismom gJ.. odJborima o <Sl_P{rovodeni!U tih UJPUts.ta-va (·od 16 maja "1949) i kasnij.e joS jednim ponovnim pismom ·~od 23 II 1950) insiStira se na izwSenj.u tih zadatak.a. (Al"hiva· CVSSJ). !89 • �br. 11152 i 27/53) tkao i Uprwtst"o . . , . . ~dno 2ldpvlje i socija.Jnu po!Jiti~ pr~dnilka Saveta lza na. 2 _nreCLbe (Sl. list F'NRJ br: 38/52) ~o a e iFNRJ za Primenu NI osnovna uredba ni ana o . . . . , rale o~u~vat. Na DISnovu ·stilizacii.~eni ~ dopuni nisu precizida!o br se zakljuCiti da su d J€ iii. 2 < prve ; druge uredbe z_aposlene u ,predtl2eCima, ~:d~e{t~be o~nosi~e samo na Zene tim, ~puts tva P'Ominje .i Zene za VIrna 1 ~tanovama. -Medu~ :adn]ama. Prema· tome ost 1 po~lene u pnvatniru zanartskim zena zaposlenih I! . a o Je otvoreno pitanje zaSt"t 1 e · u .po JDPnvredi i .J .... vre dmh dobara '-·cnih • . zvan urzavnih . polJ. opri. I pak, u cl' 9 k · · pomocnica i s1'" 'h k ategorija radn.·u. mea. . wm krsaj iLo 10.000. din )DJrp~~V:o':' o sank~ijama (kazna za prepon;injanja zanatskih 'radnjtnJ~a s~i Privat~i poslodavci bez CenJa da su se odr@dbe -o· •. govorllo u korist tumar~dnom odnosu. . • . zabrani protezale na sve Zene u Poslovi zabranjen'i za ·Zene . dele se na posJove stetne o .. pre~a osnovnoJ uredbi (cl. 1) Cito teSke fiziCke posloveP. O~~:av:J e,_ o~asne p_o Zivot i naronje tih poslova dat J. e u. i ]en acwnl ·osno\.¥ za atVrdivakao ) I zvesnom nabrajar . t"h . ,., a Pooovi·Stetni po zdravl'e· n lJU I poslova, I zwom i njihovim . d.. . . . J • eposredan rad sa olovom !ad~anja gde se upo~~e~~J:~~mo;~ rpo•Iovi. industriskog hoI svr ostali produkti koJ"i sad • t vno. behlo, .nJovni sulfat i ron· · il'ze e sastoJke· pos k J€nJe; nepasredni poslovi k d . .' ao u esonima 15 toplJer:je meta1a; CiS;Cenje kanaliz: . :' ?kl~ i. drugih pe_Ci za vanJe Jama sa fekalijama· 'ne cdiJa Is rvntka i i ..,pra.Znj.l-mentaciie u ferm...J,_'"'"""'. ' kposr; no praCenje procesa fl..:!l'd vih ~vu~O·rama ao· I . " . , . a. • ~uvana; b) poslovi " as . Pm,.:przc;nJ~ 1 parenju bur CrScenJe fabriCkifl.c·c:Hmnjaki. c nr po .. ~rvot. z_rd~~~e, opravke duboko kopanJ· e i dub" k b' ) naroclto teskr frzicki poslovi. t I Ins o . usenJe· ne . d . a a u valjaonicama· . . '. posre no valjanje r.lekak . . ' IInpregniranJ e pra,gov . d VOJ vrsti pneumatiCnih m " .. . a, ra na bilo pokretanje tela; stalno s . as_ma. ko!e prouzrokuju. jace no enJe I dizanJ e velikih tereta na • 4rt Tekstove -ovih propisa "di· Zb' · ~~ai·~rad,_l955, uredakJji Prof.~::. ~opisa -~ radnim (Stav9~i ~~~DJs~a~edop~je~~J - Sl. Ust FNRJ, br. 53/57.). 190 odno- fbirci iz 1956B:~~f~~ s~:~I:i, . 10 Zail<ona <> radnim .odnosim~ ravnom i 1Cwstoon terenu; IStalno · no§en.je i dizanje veCih tereta na terenU sa usponom; svi podzemni radovi u rudnicima. Ocigledno je da se ov<le nije radilo o taksativnom nabrajanju. Medutim, praksa je rpokazala da je ovako egzemplarno nabrajanje zabranjenih poslova u oSnovnom p-ropisu trebalo nadopuniti putem upU.tstva i sl. {kao sto je u izvesnom smislu i bilo rpredviden() a 11), kako ,bi se olakSal6 &provodenje u ·Zivot odredaba 'Uredbe, nar-oDito u vezi ..sa ·Odredlbom o zabrani noSenja i dizanja tereta {napr., davanje odj"entaci1e u pogledu te2llne tereta, uCestalosti dizanja, :rloSenja, gmanja i s!.) kaG i ocenjovanje u pogledu <leiovanja otrovnih hemika!ija i sl. Komi.siju, koja je odreClivala radna mesta odnosno poslove na kojiina je zabranjen rad Zena, imenovao je rradniCki savet privredne organizacije, odnosno stareSina ustanove, u saglasnosti sa .izvrSnim odborom sindikalne podru:Znice. ()na se sastojaia od cetiri c]ana <>d •kojih su dva biili c~an<>vi radniCkih saveta (odnosno odred.eni od stareSine ustanove) i dva ·Clana izvrsnog odbora sindikaine podruznice {cl. 2 Uredbe ·o izmeni i dopuni). K.omisiju koja odreduje zabranjene poslove u privatnim zanatSkirn radnjama imenuje mesni odbor, odnosno mesno sindikalno veCe, u sporazumu sa odgovarajuCom sekcijom za'natske komore. :Ona se sastoji ad dva pretstavnika mesnog odbora, odnosno mesno:g sindikalno.g veca, i dva .c!ana o(Lg.ovarajuce sekcije zanatske 1wm<>re (CI. 1 uputstva). Sem odredivanja zabranjenih radnih mesta, odnosno poslova, komisijama j.e bilo stavlj eno u duZnost i da preporu;Cuju mere za .otklanjanje uzroka koji spr-eCavaju upo-slenje zena na tim rposlovima (cl. 6, .al. 1) kao i da daju dozvole tpoj_edinim Zenama da ipak rade na zabranjenim mestima, ako taj rad odobri nad.Jezni lekar {cl. 5). Sem .toga, komisija ili iTh'lrpektor rada mogli su nakm.a!dno do•zvoliti 1JiPO'sljavanje na zabranjenim mestima, .ukoliko su, pr·ovodenjem HTZ m-era, · otktlonjeni uzroci lkoji su p[\7:01bitno nalaga]i zabranu ,~Cl. 6, al 2). Sem t<>ga, ~indikalna o<"ganizacija mo,gla je predloziti zabranu rada Zena na izvesnim mestima, .a komisija·je ..duZn.a da taj predlog razmotri u roku od 15 dana {1:1. 7). 191 i I I �. Za donasenje resenja ad .strane •k . .. . . saglasnb~t 'upravnog odbora . red .Otn1SIJe .'I>J!~ Je rpotrebna ustanove. Ukoliko se ta sagl P_ t- uzeCa, ~dnosno sta,reSin€ Senje donosi specijalna komisijno~ net postlgne, konaCno re.:.. i socijalnu politiku nadleZnog na ~ve a za narodho zd,ravljle lozene • pred!oge i jedne. i dru aro nag odbora, kojoj ·Obrazo.~bo_r, .odnosno stareSina Ustana~: ~tra~e- dostavlja upravni SlJa saveta, _donosi reSenje u rok~ 'od rlo5 u ad 8 ,~ana. KomiK · ·· dana. _o~lSIJU saveta saCinjavali su ins ekto . m·esnog, odnosno ·sr:eskog sindH~a~ - •r ,rad~, pretstavnik zd<ravrstvene slu2ibe 1 ~iiJ. 8 uredb ) 41 og veca ~. rp:etstavnik rokovima reSavala J·e i u I " .e ..... Ista ~oml!SIJa .r sa istim . .. k DmlSIJe zainteresovanih li s ucaJu za!lbe na. ad! u k u posebne . k (t. 2 urputstva). ca sa se tora prJVatnog zanatstva Ovde treba reci~ ~a se ti pra . . . . . , ~li nisu uopSte primenjivali,42' Uz;~~~ 'u. prak_si nl\Su _potpuno Je tome, pored objektivnih k ":'-.• '?se. Svakako da radi!e na kvalifik . uz~o a {odbJJanJe zena koje ovan1m poslov1ma da p~ed d ve_ sa manjom ·zaradom n , . . . u na ruge_poslonost da se nade odg ' . e:nogucn.ost 1h nedovoljna up-or, · ovaraJuce zapasl · "'· . na poslovima koji bi 1patp·ad I" d enJe . zenama koi e rade · a l po, 'zabranJene · 1 ) d · 1a 1 nepTedznost i nepotpuno-st pojedi 'h ~ s : '. oprine:ared nedostatka b!lioih u utsta . m . ·o' ~d~, uredbe. sala posao aka 'llstanovlja~ . va ,~OJa. bi. komJSlJama olauzrok je IeZao i u sastavu ;~~si~a ~anJenih. :adn_ih mesta, ~orne je posao ustanovJj.enja r'~~ ~nepreciZI~anJU roka u zena sa tih rradnih mesta trebal ~- mes.ta 1. uklanjanje komisija .bio je naJC~Sce· la'"k' ,o a usled1. .~alllle, .!Sastav. trebalo dci orbavoi UP'}avnOm ~c I, a p-osao" •koJ: je k.omtsija str.uCan. ~ Je uvak. rstrucan, cesto i visoko su 41 Yidi tumaCenje dra. -A. E lti, 42 0 odnostma (1956), • str. 97.-- a n~pr:imenjivanju Uredbe . . . ca u Zbtrc_t proptsa· o radnim b · ., mm poslovima vidi. G a·" .. . <: z~ :ant rada zena -na odredeslavije_za 1952 i 1953 g~d:snJt ~zvestaJ tnspekcije Tada FNR Jugo 180, 213, 214, 226,. 2ao i 2 ~;"ka~~g:ad,_W?6, ~tr. 48, 66, 75, 94, 1oi 57,. 7~. ~ 85. NaroCito se k~e l ~z_vestaJ za ~odinu 1954, str. 38~ ~govmi_ i ug.osrt~teljstvu metaf~-~~~ '0 zabr~ni .u gradevinarstvu. l kod priv:atruh posloda~.aca. gJJl, na POlJop:IUvrednim .d.obrima 192 Zakon '<> radnim .odnnsima, u :okviru posebne za'§tite Zena (t. ·6 Glave Ill ZajednlCkih odredbi, pod b .-,- cl. 73, 80 i cL 345, st. 3 t. 8), ponavlja odredbe ranije uredbe nabrajajuCi poslove i radna mesta .ria- kojima je zabranjen rad Zena. Noviri.a je u tome Sto se na podzemnim radovinia· u rudnici- ma izuzetno m•ogu zapoSijavati Zene k-oje »za:uzimaju rukovodne poloZaje ·a ne vnSe fuiCki rad«, one 'koje 5U :zaposlene »U zdravstvenim i socijalnim sluZbama«, zatim one. ·koje »treba da provedu odreden st'aZ u podzemnim- delovima rudnika radi r.struC:nog usavrSavanja«, lkao i one koje mb_udu \Pozvap.e, · usled izuzetnih prilika, da sidu u rpodzenme delove rudnika radi vrsenja poruova koji nema:j'l! karaJkter fi2Ji:Cilmg rada« (avo je u duhu Konvencije MOR-a [hr. 45] o zabrani za,poSljavanja ~ena na -podzemnim -radovima u rudnicim.a-- vidi str. 71). Komisija koja "odreduje radna mesta na kojima je rad Zena zabranj en (Sto se unosi- u pravilnik o radnim odnosima, odnosno u fPTavtila privredne oi"ganizacije - kad se radi .0 i.enama zapotSlentm u pTiV·rednim organizacijaana) s8stavljen~ ·je ad tri ,clana, koje imenuje radniC-k.i savet, o-dnorsn9- »naj'ViS.i organ druge ·organizacije«. U·pri-wednim oa:-ganizacij~Iila pretsednik te komlisije moxa blti elan radruOkog- ••veta. hta komisija preporuCuje i m·ere za. otklanjanje uzroka koji uslnvljavaju zabranu. Predlog 'Za zabranu maZe da. podnese i sindikalna podru.Znica, u 'kom sluCaju· lromisija mora razmotriti taj predlog i -doneti od!uku u roku ad 15 .dana. Protiv odluke komisije ima pravo iprigovora {radniCkom savetu, odnosno najVi.Sem o~rganu druge oT~gan!zacije) direk!too:-, odnosri.o sta:reSina -organizadje, kao i rsindlikalna podruZn.ica. Medut:ian, od-obrenje da se zabrana rada ··ze:nama na nekim ,radn_im mestima ne prim(injuje, usled toga.Sto su -prQ~ode_ri.jem raznih mera Olclonj'eni odn.osno smanjeni uzroci zabl-ari€, mc>Ze da d~ s:amo na-dleZni inspektor rada. Za p["avilno provod:enje oyih !propfusa u praksi, ·odnoono za uspeSnije utvrdivanje zabranjenih radnih mesta bil<)· hi .neophodno angazovati lekare (higijenicare, fiziologe), hemicare- i sliCne struCnjake i rasp·olagati odredenim· instrum·entima i sl. . (ispitivanje prO<!enta stetnih materija, vlage,' top!ote u vazduhu is!.). Posto ,bi za nalle uslove hila nereaino zahtevati 13 Zena u radnom odnosu 193 �ovakav sastav ·komisija, trebalo ·hi bar obavezati preduzeea, odnoszw komisije, da ·utvrdivanje Stetnih radnih mesta povere higijenskim zavodima i sliCnim ustanoVama .koje raspoJaiiu potrebnim kadrovima 1 opremom, iii da koDJSultuju te· usbinove. NestruCnost komisije unutar preduzeCa, koja nije dbavezna da anga.Zuje struCnjake, oteZava. i rpredlaganje mera da se otklone uzroci koji ·cine doticno radno mesto neprihvat- · ljivim za Zene. Da bi se ove mere u celini bolje provodile, bilo bi takode korisno izdati -Sira uputstva, u kojima bi se ne samo detaljnije ra:zJradila zabrana zapo.Sljavanja, nego i objasnili razlozi zaSto. se predvida zabrana, odnosno posledice koje Ce nastupiti za zenu (samim tim i za preduzece i za zajednicu) ako ona u tim uslovima; .odnoono na takvom radnom mestu, ibude obav!jala rad. 43 ~ · ·Najzad, ovde se• joi§' moZe reCi. ·da ne · i2lgleda pravilno odrec!be 0 posebnoj zastiti zena idenfikovati sa odredbama o posebnoj' zastiti omladine. Razlozi za j ednu i drugu posebnu zaStitu sit i-azliCiti i zahtevaju posebnu obradu.'14 Pre no Sto su doneseni oVi propisi, zabrana ,rada na nek.om. radriom mestu za .Zene 1bila je Predvidena samo jednom odredbom Opilteg pravilnika o HTZ merama pri radu (cl. 162, - SJ. list FNR.J, hr. 16/47 i 36/50), kojom se posao ·•P<>slUZivanja i .c)drZava·nja parnih kotlova« dozvoljava ,galino mu:SkaTcima sa navr.Senih 18 godi"na .Zivota .. Sem toga, i -odredba. Pravilnika o HTZ merama pri rudarskom radu (Sl. list FNRJ, br. 55/47), po kojoj »niko ne sme biti zaposlen na takvom radu koji ne. odgovara njeg.Ovoj struCnoj spremi i fiziCkoj sposobnosti«, mogla 1bi da se tumaci u korist posebne za8tit" . ~ . 43 Piedlog u tonl "Sinislu izradi!Q je KomiSija za higijenu rad-ar pri Saveznom zavodu za narodno zdr:8.vlje, a na zahtev Sekreta.rijata za rad. saveznog :izvr.Snog veCa. U vezi sa. 'Ovom--materijom Vidi: dr. Stanko Lajovec: Za.ltita. Zena. i omla.dine na ra.du, Beograd, 1956, str. 'i-i5, ' . 44 Izgleda verovatno da ~esto regulisanje rada Zena f omladilJ.e isrtim propisima u radnom zakonOdavstvu "mnogih zemalja dolazi kao posledica · vekovn•og- izjednaC.avanja- Zena sa maloletnicima, ekonomske neravnopravnosti Zena i omladine sa crlraslim mu.Skim iad.nicinfu. ·i naCina n-a.. koji .se .istoriski razv:ijalo za.Stitno ~o- daV'Stvo. · · · · . . d Zi toga i zalbrailu rada Zena· ··· zena. Qvaj ~ravdJ.mk ~a ~r ,; ~~icim~ (cl. 8). Iako je . ova na podzemn~ rad~~rm . k J·e trebalo da prode relativno . odredba sasvrm Iog1cna, rpa . 45 remena dok je ·potpuno provedena. .. . . dug a v . d"k . . . za ~pravilno zapo'IDJavanJe .. zena, Najzad kao m 1 aC1Ja . du dok odnosno zaStiCirvanje ~ena ad Stet~ih P..oslov~~::~;~ spropils " . ···mh prOIPI&a <> zabrarn moze se . 8 '48) 1 niie b W,o ' · . k 1 ·· rad~ (Sl list FNRJ, br. 10 I • · 1 (cl. 2, t. 9) Zako:.~ ~\s:v~j~ J~ zadatak .»i posredovanje kod kojim se rnspe. IJI • . ravilno rasporeda radnika, nurouprave preduze~a u eilJU -~h o fi~:Cko i zdravstveno shmj~«. ato Zena, s obzirom na TIJl ov = d) Specijalna higijen.Yw-tehnick a zaStita . . d- eCine dosad nabroja:q.ih mera, tOdredbe u Za razhk"?-. o v . . . ko-tehniCkom zaStitom Zena ne vezi sa spect1!alnomd ~~~~e~~ su •to 'sam<> delimleno. Uglavno~ ulaze u nega ·rvne 0' r Ul ' 1 d .. .za~pos!enOJ jima Se niJS.ta ne za1branj'U!je, neg;o se pos. o avou 1 . ~ni nalaZe da ~zvrSe odb;ed:.ne ..lj~:e~dravstvena za.SJtita fl:enOdredbama lZ ave 0 as 1 Cl . u ,. rrlOralni momenat · i Cemu se ima na urn skog organizma? kl t' i sl.). Neke takv-e mere (odvojene svlacwmce, ~upat';la, . o~~el se od samih pocetaka prihvacene su kao le>g1cnte ; provebnu argumentaciju. Druge fabdCkog sistema te ne raze pos . ----- · · . · . in ekcije rada za !951 g. .ts u objavljenom: -izveSt~ju. Sa~~:a -spnavodi. se da su organi dakle 4 godine nak?~ donose~J~fn_~aposlenih u jamama. ?-a ruinspekcije rada nash oko l~·d'· Godi8nji izveStaj InspekC1.3e ·rada. darskom podzemnom radu. 1 1. 0 U rilog ~injenice da se proFNRJ za. 1951, Beograd, 1:52, ~tr. ~·a d~nose uz saglasnost. sindi-:" pisi iz oblasti radnog za ono a:vs osebnom zaStitom. Z.ena govo!e kala, .te o stavu sin~ikata u _veZI(~ p VI 12495 ""- 28 XI 1947) CV i sledeCi dokumenti: ·u_ d?P~su r. d FNRJ kao odgovor na J edinstvenih sindik:ata Mmist.ars~a fzmeni ~1. 8 Pravilnika Q predlog Ministarstva rudarstva -d a ~aze· »2ena po svoioj fiziCHTZ merama pri i'ud~rskC!~ ra u,lena ~a svim radovima. a polroj konsU.tuciji ~e ,!!loze bltl. zaP'OSio Sto bi bio rad u rudarskim gotovu ne na naJte~m r~dovima k eba dati odgov.arajuCi posao.« p:: . r: ({!. jamama. Ov'o znaC1 .da -~~.:~2 13161 od 2g XII 1947) o i&tom Dalje, u pismu organiza<:IJ~Ianak u ;Ra-du« br. 129, koji kao drug! pitanju kaZe se: »Uvodnd1 rstv 0 redvida. Zene, napisan. je neodgoIzvor radne snage za ~.a . P vorno od strane redakciJe IIsta«. 195 194 13* >I �mere s>y novijeg datuma. Njima je cilj da s~ ola.kS • . .. , tad- ~ danima kad je, po Pravilu, njihov'a radna a o~:~a smanJe~a, da se omo~uCi krati prekid i-ada i odm?r. i dzost <>bezbedr sve lito otklanja !PD'tr.,bu za lzostankom d- . se laskom sa posl 'li . ' o no.sn.o od0 d . I , . a, ·r . rma za vosledicu minimalan efekat rad v e u aze odredbe 0 obaveznom odredi _a. prostorija_ za liCnu higij_enu Zena kao . vd DJU _1 odrzavanJu (topli obrok, .n_aroCite stolice i sl.) kojirr:-a s:U~:n~:z~: -~ere odnosno medwina rada, kao i sa:hitarna tehnr'ka have . ~I~ena, sve ·s d 1 ruoJe ISe VI e prov-o e u moderno uredenim .preduzeCima 4~ . u F!"RJ posebna higijenskoCtehniCka za:stita ze~a v;aena J': izvesnim odredbama Opsteg pravilnika o HTi'redram~ ~n radu (81. list FNRJ, br. ·16/47). Sem toga Op~­ it;~rlmka, za poj:edine grane pastoje specijalni propi.<Ji g a. . - merama u trm granama.47 Med_ut~, za grane u kojima radi znaian ·. o rocenat ... ~:gde :.~ br!o~potrebno posvetiti naroi\itu paznj: merama ~~j~ I yo I e... ~~cuna o specifiCnosti Zenskog organizma . d . ~O:;~e ~~s~~ ~~ravtlj,:_ ~ena, posebni pravilnic'i niSu Jon~~e~i : . rl:Ja eru:;ti a, duvana, prehranbena . dustri" ugostrte]Jstvo, trgovina i sl.). . 'In ·~a, 1 ~ Sve u wsvemu,. ~e maze· se reCi da se o :Zenama vodilo ':'ogo racuna prilikom donosenja propisa o HTZ prr radu. . merama o.'i:;_~dbama 0 posebnoj zastiti zena, predviaenim ·Opstim pravr rkom a. HTZ m-erama, ·obuhvaCene su sve Zene u radnoon odnosu J€! IS€ U Ql 1 ' . ..,. . ' . . :uznCito navodi da 'Se pravilni!k o d nosr na sva lica u radnom odnosu. U k . t • . . • Op" . . · ons zena, 1 u veZl sh,zenama, sti::p.ravrlnik predvida Cetiri odredbe. Tu prven_s eno ~spada obaveza preduzeCa u lmjima je zaposleno viSe od 50 .zen~ d': ''::':z nuznik c>be~bedi posebno odeljenje snrubde:v;no n_aJnuznrJrm uredajima i p-otrehnim ·materijalom za odrzavanJe licne hlgijene .Zene« (cl. 99, st. 7). 41 r· Zakonsko reguliSanj b.a d. · ·l-.ll • 7--u-;u' Zagreb, 195·7. loZenje s}'olice i prostor.i.i: z~ od~~; ~ ~~k~:~~ ~ve n~ .~a<;;p{)Les servzces poUr les travaillers l:).,..._.~rt VIII (llj) amaG Y"J-di. BIT, _str. _49-50 i 55-56 • ~"'"".t-'.t:JV , eneve, 1954, "T. . . . eks-tove pravilnika o HTZ mer.am·a . . . . . proptsa o higijenskim i tehniCkim z Stit ,Prl ·radu .Vldi: ZbtTka Info:rmatorov rp,rii'uCnik -za kruda-ove ,1...~ n~m n merama pri Tadu, 1 196 . Svakako je pozitivno Sto je odredba o posebnoj prosto~ij,~ za IiCnu htgijenu IZene u!Sla u odredlbe pravilnika, ali ~takvi;t odredba :llahteva 'bliza uputstva i 'eventualne nacrte standarda (jprema veliCini predruzeCa, broju zapoolenih Zen.a, tehniCkitn-. i ekonomskim mogucnostima i sl.). Nedostatak takvih uputstava je, verovatno, doprineo da se ova odredba u praksi za,.. nemaruje {iako je, prema Cl. 184, rok za uvod:enje mera koje · pravilnik predvida ve~ Pro,Sao, iako provodenje u Ziv~t ovakve mere ne zahteva nar:oCito velike izdatke i tehnLCke teSkoCe). 48 Sem tOga, predvidena je ·dbaveza preduze1Ca da ·za -odreden broj radnika (30) i radnica (20) obezbedi odvojene nwmike i umivacinice za mlllilkarce li i!ene (Cl 92,. S"t. 2, i ,CJ. 97, st. 5). Obzi, rom da su u Pravilnik u.Sle ave osnovne .odredbe, nije ja-sno zaSto nisu predvidene i olbaveze da se ustanove pose:bne garderobe i kupatila za z(me (o koaima se gavW'i '11 i\:1. 94), sto bi svakako bilo ·potrebno. 49 Najzad, pravilnik predvida i VeC p·omenutu odredbu - zabrana da Zene dbavljajti ~osao posluzivanja i oddavanja parnih kotlova (cl. 163). VaZna je za Zene, mada se to· naroCito ne po-minje, i odredba po kojoj }>licima: koja svoj- rad obzirom na p-rirodu posla obavl~aju sede&e, moraju s-e staviti na raspoloZenje podesna 48 GodiSnji izveStaj Inspekcije ra.da FNRJ za 1951 god., Beograd, 1952, navodi: »vrlo su retka preduzeCa u kojima ·su obezbedene prostorije za -odrZavanje liCne higijene Zene« (str. 35 - Srbija). Da se. odredba o prostoriji za liCnu higijenu Zene ne primjenjuje u praksi ni u kasnijim godinama, dokazujli izveStaji inspekcije rada za 1952, 1953 g. Vidi: op .. cit., str. 76, 11)4, 206, 207, 209, 210, 223. U izveStajima ins:pekcije rada za 1954 i 1955 godinu, medutim, uoCava se da prOOuzeCa ipak viSe paZnje posveCUju uredenju prostorija za IiCnu higijenu Zene, Sto dolazi kao posledica uopSte .veCeg •obraCanja. p-a.Znje i ulaganja sredstava za HTZ od strane !organa up;ravljanja privre:dnim organizacijama, ali i kao· pooledica ins'istiranj a inspektoca r.ada na prlmeni p!ropi.Sa. 0 tome , kako treba da bude uredena pr-ostorija za liCnu h~gijenu Zena; dao je upute ·dr. S. Lajovec_ u po,p!Ularnoj brOSuri ZaStita Zena i omladine na ra.du (.str. 16). >1o ))Kupa·tila- samo za mu.Skarce pQIStoje u T-rbovlju, a: viSe o.d polovine za'PIOslenih u dnevnom kopu ru Zene, pa se 'nemaju gde umiiti«, navodi ISe u cifti.ranom Izve8taju inspekcije ra.da za 1951 god. (str. 86). 197 �higijen~ka se'duma sa na•slonima za krsta i noge«." M,;autim, u vezi .sa ·ovom -odredbom, hilo 1bi logiCno da se predvidi izve1:.na zaStita i za radnike koji obavljaju posao- stojeCi, .ob-zirom da je stalno stajanje ~Stetno po zdravlje, a ·za Zene ima specifi<!no stetne posledice. Iako se u praksi ne bi mogao uvek i_svuda provesti i p!lopis da radniku .mora biti omoguCe:_ no povremeno trenutno · odmaranje na sediStu kraj radnog mesta, ipak za vrlo velik broj radnih mesta, naroCito za Zene, ne bi hila poteskoea da se obezbedi mogucnost za povremeno trenutno sedenje.51 Sem pravilnika a. higijenskim i tehnickim zdravstvenim merama pri rad<u u_ rudnicima, ·O Ci'jim je odredbama (koje ustvari znaCe zabranu obavljanja izvesnih poslova) veC bilo govora, svega neloolik<> ostalih pravilnika predvidaju posebne odredbe za zene. Taka Pravi!nik 'higijenskim i tehniCkim zastitnim merama pri radu sa poljoprivrednim maSinama predvida da eene koje .rade na vrsalicama moraju nositi hlace (Cl. 32, SI. list ~NRJ hr. 54/47). Pravilnik a higijenskim i tehnickim merama u kudeljarn!lla odreduje da zene koje rade na l!>reradi 1konop!lje treba da budu sn<l!bdevene zaiititnJim U!:apama iii odgovarajueim rna-, raniama za koou ·~cl. 25, SI. Jist .FJ<RJ, br. 46/47). Mada je broj zena zaposlenih u grafickoj industriji znatan, Cudno je, i treba smatrati propustom, da Pra"vilnik o higijenskim i tehnickim zastitnim merama u toj industriji ~~si. list FNRJ, hr. 56/47) ne p,redvida zahranu rada i1i pooebnu zailtitu Zeina u radu sa oloV'O!lll. Ov.o utoliko_~pre ?1to je z~brana rada sa olovom predvidena ·za omladinu (CI. 37), pa bi bilo logicno o . .4=-! IzveStajj inspektora rada, Sto je sasvim loglCno, ne preciziraju nesprovodenje dvog propisa. Medutim, u danaSnjoj · fazi razvitk:a, svakako ·veei deo ustanova i preduzeCa moZe da robezbedi svojim radnicima i sluZbeniciroa koji rade stalno sedeCi ovakva sediSta, pa ipak s-e ona u praksi i suviSe retko iii u•op.S.te ne uvode. Za to doista nema opravdanja, jer naSa industrija proizvodi razne tipove ihdu.Striskih stolica 9 njih1 ova cena nije nepri&tupaC:na. 51 0 osobitoj Stetnosti po Zenski organizam rada vezanog za dugo stajanje vidi: -ciT. Dinko Stamblllk: Zdravstvena zaStita Zena "U privredi, Beograd, 1952, str. 13; o va~nosti uvoderija za ~ene · fizioloSkih industriskih ·stolica govorio je· na kongresu struCnjaka · za higijenu dr. Lajov·ec, u pomenutom referatu (str. 109). ~o 198 Zene, ili .bar ·ria tru~nic: i da se ta zabrana prote~e i :'a tek Uredbom o z"branJe:majke dojilje. (Ova je 1Sprav1Jeno im poslovima - !952 god.). . . d ) . .. n mada se {oprav ano . 1!a zena~a ·e i ustanoVa tvor...: Naj-zad, za ~zaStitu ·zdr_av n.e uvodi specijalno ~ korist zena, V:e tvo~ni&ih higijeni.Cara nickih higijenicara (cl. 106). UvodenJ duzeca nego je ostavljenije pravi~nil~om o~a~~znod ~:a ;:reedi kojim predtizeCima no »nadlezno_J ~o~lSI~; ra Kaa o indikacija nav-odi se da higijes e ima uvestl. higiJentcar. pre-d. , ·»u kam· e· p<>sloJ"i m·o-t ·· uzecu nic,ar treba. da pas OJ~ u 1 ih holesti i drugih oboljenja u ·. gucnost poJave ~r<>feswnba ~ di brigu o h1gijeni. ·u U'putvel'li sa radom«, 1 on tr~ a .• a (Sl 11'st FNRJ br.. 40/47) ·Okicm h ·giJ emcarrma · · ' stvu o tvornr. l! " samo staranje o prostoriji za predvida se, u pogledu zer:a, red na rad trudnica kao lil'!tlU higijenu zena, za prav~lan rasp? d. ecu (t 6 st. 12, .. , 1 staranje {) higijeni u jaslicama pn pre uz z: -u :ro :8 i 1). . U tstvima za hwi enicare. Kad se zna da su, prema pu 1 na •ra.dri.om ·mestu hLgijeniCari lica koja pored svog . .P~~i~ana prvensiveno na l" . . tu duZnost i da su orlJ en . " obav.JaJu. 1 ,. i brigu a· CistoCi uopSte, ne morze.. ~e ukaztvanJe p~ve P?moc~.,. tnije rezultate u vez\ sa zastl-oCek.ivati da ce ·ani pos l·Cl zna T se utoliko manje ·morLe k · · · e poverena a tom zen~ . OJ a rm.! ·. . .Upustvima nadopunjuje (t. 1). -oCekivatl, Jer kasnlJa lztnena u zaduZeni oda .-Vto.de \briigu iZa zadatke higijen~Cara taka .~a ~u ;viju pos·toj.e6ih-pt!'opil.sa kao potpur;o i prav1lnho' ':J?~:~u e;~:tltu •zap<>slenih radnlka«. i drug1h mer a za J.g1J •cloog IeMedutim, ustanoVa ~edicins:~u::~rek~Ya ~~~r~~je svi.tda Kara i zdravstv~~e stal~lCe u p:ksi sve· 'viSe primenjuje, imaregulisana prop-Isrma ~ 1 se u pr . .~ !" '7!dr.:;l.IVlStven-o-j . ee za pOlSI e d1cu da ·ce ,se viSe b!Uge posveQva 1 u . .zaS.titi !Zen~ u preduzecuna. e) Inspek:llom 1\ada - zene . •ena sa! odred- ~atkom UvD'denje i.ruSIP<'>ktora; ·rada - z vo<lenja u zivot propisa a da se navo6ito have pw.ble"'i,or:;. pr)o 'este mera koja se brzo posebnoj zaSUti !Zena'_ (ol .om a, me ' l 199 �posle uvodenja inspektora rada uop\Ste pokazala i potrebnolit i kor.isnpm. Bez obzira u kom pravcu ide razvoj inspekcije -rada, bez obzira na njenu _efikasnost, Sirinu i obim njeriih zadataka te na broj, sastav i strucnost njimih kadrova, dotle d{)k _o~a iii njoj sliCna ustanova postoji, Cini se da treba p·o=.... ~tav1ti kao zakonsku obavezu da se ustanove inspektori rada- zene. Zahtev -da se obavezno ustanov'e inspektori rada-J.Zene ne tennelji rse na 1pravu Zena da, na osnovu odredaba posehne za~te, dmrujru za kontrolu nad tim po.sebcim prorpisima i ;posebne mspektot:e...Zene. Ali postoji potreba za inspektorima-Zenama sve dotle dok postoje loSi uslovi rada,~ ni2iak stupanj svesti ~apo~leni~ Zena o svojoj ravnopravnosti, o svojim pravimB. 1. duznoshma u radnom odnosu i na radnom mestu kao -i nera.SCiSCeni stavovi 11:~ odnosu na Zenu u radnom odnosu uopS"te i posebno. na odred:ehom radnom me stu. Praksa je, naime, pokazala da su Zene-inspektori rada bllii Zenama, naroCito radnicama~ da im se ave lak:Se pOveravaju., i da, s druge strane, inspekto.ri. raJCla...zene hikSe uoCavaju nepravilnosti u vezi sa ·-radom Zena i upornije se .bore da se te nepravilnosti isprave. Najzad, u drZavama gde druStvene organizacije, naroCito Zenske i sindikalne, imaju. uticaja na reSavanje dru.Stvenih problema, inspektori-zene mogu bolje da posluze ; kao spo~a izmedu Zena radnica i tih organizacija. Iz toga proizilazi I. moguCnost da se pojedini problemi Zena u radnom· odnosu . br.Ze i efika.Snije reSavaju, odnosno da se borba za reSavanje tih problema vodi ne sam'O unutar preduzeCa, odnosno ustanove, nego i van njega, 52 U FNRJ insrpe\ctori...Zene u <1kviru liruopekcije rad~ iii okviru sanitarne inspekdje nisU izriCito predvideni pozitivnim propi~ima (Zrukon o inspekciji ra·da, Sl. lim, hr. 108/48, ; Zaroon o sarntarnoj inspekciji Sl. Jist, 'br. 37/48 - cl. 2, tac. 8, ; Sl. 52 Region~a ~onferencija pretstavnika inspe'kcije rada, u Haagu 1935, lZJasmla se takode u korist Zenskih inspektora. (Vidi BIT: Statu} l€g_al ~es travailleu.ses, str. 10 i dalje. OpSirnije o n~~anku zenskih. msp-e~dOTa u Englesk.oj, NemaCkoj i Austril'i v1d1 takode: Math1Me Witlda:_ Die weibUche Gewerbeinspektion u })Handbuch der Frauenarbeit in Oesterreich, str. 504 i dalje.) list, hr. 23/56). U praksi pOOtoji nekolillklo in~p~e>;.a-zena · rrepwbl>i\kim insrpekcijama a1i se one ne have rs!o1JUC1VO za~ .. pru · 'z! .,_.. Stitom Zena.53 Medutim, posto]e ra ,oz; ..~oJI .go:rore. d a .bi, . 1 red drustvenih odnosa 'koji su druga<llJl od omh u ka;pttalrpo • zmu, odnosno ,i p-ored ~adniOkog rsau~Jo~prav!" · a~ u. kloJ· em Jan~ . "'estvuJ'u Zene ipak trebali da posto]e lillSpektori-zene, Jer u uc ' praksi postoj;i po·treba da se ,gistem.atsk" lThSJJs t" I . . Ira na provade. . nju u ~ivot zaStite Zena. MiSljenja da taJk~ od.re~~u, ohm-rom na postojeCu ravnopravnoot Zena u nasoJ zemlJI, ne treba unositi u naSe zakonodarv.stvo, ne izgledaju dovoljno .opravdanc. Cesto nizak kulturni nivo naSih radnica, njihova wst~a­ nje da ,se povere inspektorima mu>Sikarci.ma, kao i ~edovolJno · oM.reno zapa.Zanje u vezft rsa ZEnlBkim radom kod In51Pektto:ra :uskaJJaca govore u ilwrist uvodenja specij alizorvani~ insp~ ra-zena; koje bi se p06vetiJe iSkJjuCivo kOIJJltroH nad JZvrilenJem postojei:ih propisa o ·o:..Stiti !lena. Obzirom na ~e~ost~tak kadrova u sre:zJovtima povezanost problematike zast1te zena i za.Stite omladine i inva11da inspektori-Zene mogli bi da ~r.e: uzmu brigu 0 za:Stiti, odnosno. 0' primeni prop:ilsa o za,stlti omladine i invalida. Uvodenje poselbnili inspektora-"Zena korist~Io bi ~ o~dav~. u t~SnJ. e veze i2lllleau inspekcij e i zensklh i snnd1kalmh J n "ti organizacija, §.to bi svakako daJo pol'll! vne ·rezuLtate" · u vezi sa kontrolom nad provode.nj:~ propis~ o HTZ, treba reCi da Zakon o. inspekciji rada lZTlCl~o sta~~Ja u z~~a­ tak inspekciji vodenje raCuna o. provodenJU u zi:yot zaStlte Zena (u vezi _sa raspo-redom :radn1ka na pos~~ - ·?1. 2, st. 1 • t. 9, Sl. Jist FNRJ, br. 108(48). Ostale. i~pekClJ e ko].e ~u ta~~­ ae ov!astene da vode kontrolu nad h1g1Jensko-tehmckim ~nh­ kama .u preduzeCima, nemaJj~ izriCitu duZnoot da vade r.acuna 5s u gradskim inspekcijama u Splitu_ i Zagrebu radi po jedna zena pravnik (citirani izve.Staj Inspekci]e rada __za 1~52 ~· ~ 52). o saradnji rep. Zenslrog. inspek~~a. r~d~ :?av ze_ne 1 ma o e . sa organizacijom AFZ u B1H -- V1d1 1sti IzvvestaJ,,str. 90. . 54 Zahtev za uvodenje inspektora ra,da~ena _1staknu.~ J·e na IV kongresu AFZ -si-ovenije (»u -svim orgamma mspekci]e _rada nuZno je da budu i Zene«). Vidi: })NaSa Zena«, br. 12, god. l952, str. 327. 1 200 201 �o pooetbn<ij za!Stit1 zena, odnosno ma·terinstva zaposlenih !Zena, . Ovo je logi<!no obzirom na uopstenost i neznatan obim ovih propiSa.55 f) Kraci radni staz, odnosnro niza granica starosti za sticanje prava rna ;penziju. Pitanje Ida 1i je opravdano ·Zenama odrectivatLkraCi r.B.dni staZ za sticanje prava na punu penziju, diskutuje se i u nacionalnim i u medtmarodnim okvirima. 56 Oyo je jedno od pitanja gde je te8ko rpostaviti odredene norme. Dvostruko opte:·reCenje Zene, uz fizioloSke razlike izrnedu muSkaraca i Zena, govorilo bi u korist toga da se ustanovi lkoraci radni st~z za sticanje prava na ptfnu penziju. Med:utim, i ovde je potrt=~bno uzeti u obzir opSti stcfndard Zivota, kvalifikovanost Zen·a, teZinu uslova rada u indti.striji i na drugim poslovima, ustanovljeni minimum godina starosti za prijem na posao, ra2vijenost socij alnih .sluZJbi itd. u pojedinoj zemlji, te na · osnoV'lt S'Vlh -o·vih eiemenata zauzeti stav prema naveden-oti me!l'd. 0 zahtevu da se ohavezno uvede pravo ria kraCi radni staZ, odnosno niZa dob za pravo na .penziju,· nedostaje dokumentaeije koja bi se osnivala na kompara.\ivniun studijama u ratznim Zemljama. Prema sadaSnfoj .situaciji, znatno je· manji broj zemalja koje Zenatm.a prizn.ajti. za sticanje prava na !Punu pEm2Jiju _ kraCi radni sta.Z. Sem toga, joS uvem j~ granica ,godina staro-.sti vrlo visoka i za muSkarce i za Zene. Obzirom n.a dana.Snje proseCno stanje ·Zenskog rada i uslova Zivota Zene i porodice, pravo zap,oslenih~na na kraCi radr:ii staZ, odnosno na niZu granicu dobi za stkanje p:iaVa na punu penziju, ·.~Zgl'eda i poii 5 Vidi Uredbu o trgovinskoj delatnosti i trgovinskim preduzeCima i radnjama (Cl. 88 - Bl. list FNRJ, br. 56/53) i Uredbe o zanatskim radnjama i zanatskrim preduzeCirna (Cl. 87 - 81. -J.isrt FNRJ, br. 5/54). 06 Pitanj e godina staroo-ti za penziju trefualo se na prvoj ev:ropskbj regionalnoi konferenciji MOR-a, janu.ara 1955 god. Vidi: BIT: Conference tegionale europeenne - Compte rendue pTovisoire, Geneve, 1955 god., C. R. P. 11, str. VIII; Dok. CRE (I) D. 7; Dok. CRE (!) D. 2,.kao i dokwnent CRE 17, sctr. 37. 202 t etbno i opravdano. Eventualno m:ogu .-da ·se -em_:. iw~sne r:·zlike obzirom na prirodu posla, .sto, meci:utim, vazl za zene kao i za muSkarce. . . . U FNRJ ni:Zu granicu dolbi tza IZene P';' st>c:"'JU staro~~ . enzije predvidali su vee propisi o. penZlJama "',.1946 _g.(\; ~O st 1 Zakona o ustanovljenju prava na penZIJU d;~alnaVlll Jrtrl,b~rui!ka _ Sl. !Jst, hr. 93/46). Isto tako i Zakoo o soCJ<J . om ~siguranju iz 1946 god. (Sl. list, br. 65/46) !ak~de je rpred;luao like 0 polu (Cl.. 37, t. 1 :pod 3) u konst zen a. _I Za m~ o :~ijaln~m osiguranju iz 1950 (Sl. list 13/?0l p~e.dvlda ~azh~ od 5 godina i u dc>bi i u potrebnom stazu prihkom s lcanJ prava na starosnu penziju (cl. 55 i 58). . P-o pozitivnim odredbama Zakona o penziskom osjguranJu (Sl list FNRJ, 51/57) zena osiguranik stiee p~avo na ~mnu pe~ziju kad navrsi 50 godina zivota i 30 godma pen~og ·a (" 19) Pravo na nepurtu penziju zena u radnom o . o•u s t az '-"· · d" nZlskog tlCe kad navr.Si 55 ,godina Zivota i 25 go lna ~e "k s · . "slk st • za omguram' a staZa odnosno 20 godina IPeDZI og aiZa. . ookarca ave godine su viSe ,za !'i godina "tel. 20, t. 1 ~ 2). Med';''Za sticanje prava na pe:ruziju \Sa 15 ,godina .p~s~og snHiava se samo starosna granica kad su u pltanJu zene ko .... (t 3 "1 20 u vezi sa 'Cl. 21). U .odredbama OJe guran1c1 · ' .... · · · · t k de se reguHSu posebni sta.Z za sticanje prava na p~nz~JU , a o . . Cine razlike u korist Zena ..Tako zakon ~rr>redvti.da da ~e o~~~ ranicima - zenama, koje ISU pre 15 maJa 19451.;;;~e t~n\C­ ~ion"lnu del"'truost zastupanja? zdrav_;stv':"<>g ra• dni a ~ ,. (pod ko struCnjaka .ceo taj per10-d pnznaJe u ra . s a:z usfavom da su 'nakon toga rok:i bi.le joS des:t ·g~~ma u r:~= ·nom odnosu) sa navr.Senih 55 god1na, a mu.:>karcrma ~ vrsenih 65 godina (u ve•i sa a .41, t. 3, a. 43). D · · e, u " . u ovom s l ucaJu ~ene su 'P.ovlaSC:ene u ·odnosu na starosnu .grani:cu 5a deset godina. " . . . Sem toga zalkon rpredvida ra2like u kor:st zena 1 :;-a sttcanje povlaSC.eno.g prava na penziju kojem ·Je asnov_uces:r anJ·e u Narodn"oslolbodilalikom cr:atu. Tako, dok os>gUra . v 1na .Zivota i 15 .godma .. . . Zena stiCe. prav-o na penziju sa 50 go d" penziskog staZa, od Cega 10 god~a _rad~og st~a, "~-sJ.guran~ muSkarac stioCe to pravo sa n.avrsenih ·5a .godma Zlvota. Is l :n ma:t 203 �tal!:o, ibez,obzira na godine . ta t• , NOB pre'" 9 t b s ros l, zeria-osiguranik ·(ucesnik .. sep em ra 1943 g.) stice pravo .. . godma penziskog staia dok . 'k . na penZIJU sa 30 (el. 73). . ' Je mus arcu potrebno 35 godina je:rYta'Cij-om ~emke omladine i odrrruslih IZena na nove poslove, koji odgovaraju tZenskom organizmu i specifiCnim tZensk4n Osobinama, pos-ti.Ze se smanjenje :zapoSljavanja !Zena na onim poslovima koji im ne. odgovaraju i ad kojih im se neki .Cak moraju i' zabranjivati. U medunarodnom tretiranju problematike Zens1kog rada sve viSe se isUCe znaCaj organizacije sluzbe profesionalne m:lijentacije sa posebnim ol:>racanjem pa.Znje na Zene. 57 Sto se tiCe s t r u ·C no ,g o s p o sob 1 j a van j a, bitno je i osnovno omoguCiti jednak pristUp i jednake uslove za. struCno osposobljavanje Zenske i muSke omladine. Pri tom dolaze u abzir razni oblici stimuliranja struCnog osposorbljavanja Zenske omladine 'i ·Zena za ·zanimanja koja su za njih naroCito pogodna. Izuzetak, odnosno ogranH'~avanje struCnog ospobljavanja Zenske omladine maZe da se pojavi samo u sluCaju kad -odredeno zanimanje daje m-oguCnosti za zapaSljavanje isklJU·Civo na radnim mestima koja su na·roCito S!k.odljiv.a, od~ nosno zabranjena za Zene. · StruCnim ospnsobljavanjem. Zena nmO:guCava se :Zenama bolje mesto u proizvodnji, u servisnim sluZbama i uop-Ste u svim ·sektorima ljudske dela·triosti. Time se um.anjuje zarpoSljavanje .Zena na nekvalifikovanim, ·Cesto teSkim poslovima, odnosno na poslovima koji se obav1jaju pod nepovoljnim uslovima (gradevinarstvo, rudarstvo, drvna industrija i sl.). U okviru strucnog osposobljavanja posebno se izdvaja problematika struCnog osposobljavilnja ·odraslih Zena, nardCito u nedovoljno razvijenim zemljama, gde ova kategorija Zena (rrekvalifill<:oval!le odrasle) pretstavJj,a zna:tan procenat .anih koji tra.Ze za:J>oslenje. · U FNRJ posebna 'sh.r*'a za ·zene u okV1ixu opilte slwbe profesionalne ·arijenta:dje i struCno,g o&posobljavanja: nije dbezbedena ·pozitivnim ;propisima. Ne pdstoje uopSte propisi o organizaciji sluZbe profesionalne orijentacije: PnstojeCa J oil u jedoom slucaju Zak · VlaSCUje Zene i to u " . ondo. penZlskom osiguranju po' VeZl sa ra nrm staZom k · · . . sa uveCanim tra ·an· e N . . DJI se pnznaJe zena koja je »•Jia l z:osl::·· ~·~ Je u pitanju osiguranik teSkim i po ·zdravlJ'e ·Stetn'm do r~ eno vre~e na naro·Cito I ra ovrma(c smanJuj . . t rosna :granica za sticanje pra :. e JOJ se s ata,. dok ta granica za muSka va ~a p~nZIJu n~ 45 godina Zivoposlovi koji se taksativno n~~e ;~n.<>sl 50 g. {cL 55). Medutim, teiik:i i PO zdrav.Jje stetni« (cJ ~i)OJUJ··es~ zp:_~~.::~ .~a?. »naroCito • • ' "-""'lUVl lKOJl su Za:konom o radnlm odnooima (i i'ani'i .. zene Medutim, p 'h J m proplSlma) zabra,njeni z.a ovakvol· odredb' ·. o a- su I Zene do zabrane Olbavljale to st 1 rma mesta. ' ~opisi . o invalidskoj penziji, medutim ne. ra~Ike o_bz•rom na pol {cl. 32 45 54 Z k ' predvidaju osrguran]u- iz 1950 g.). . g) Pose?.na sl~~ba ' 1 a O.Q.a o socijalnom 1t okviru sluzbe profesionalne OT'l.J.entactye i stru~nog o-sposobljavanja Olbzirom na zastaTele traU.ici ·e e.z'i .. . nat stalno utvrdivan_je novih radni~ :est:ap~;:~~ ~=d;~ i us anova p r o f e s 1 o n a 1 .. e, vaZna . . n e or 1 J en t a c i j e je naroCito zena u ~:;<>~e;~,';',i};er;~:~'"fe pravi~ne politike zapoS!javanja mene drZav b~ a orne, ra no zakonodavstvo savre- ~:~~U:el{oi~Hi~j:~~~~~:~~~~ro~~~=~~1E::i~::~e,.~rotalddr~~~~·u s ov za post · · d as e je svak k th OJ~nJe, o nosno onganizaciju taluve sluZbe fi~ih a _o, pr_e odm rad na svestranom izuCavanju speci zammanJa pogodnih za ze d odgovara·u Ze . v· ne, o nosno zanimanja k:oja Pritom J·eJ va" nama, ka.? 1 stroka popularizacij.a tih pitanJ' a zno ne suzavati k kih · · .c;ene. imati pred - ?.C~a razv~~a~~:anja z:n::~~~a, ne~o v stalan proces kDJt tde u k·orist zap-oSijavanja Zena van kuCe~~~i~ 204 / 57 Vidi izvod iz ·izveStaja BIT-a u izve.Staju generalnog sekretara Ujedinjendh nacija; koji je ov.aj podneo KomJsiji za status Zene, NU: dok. E/CN./6/221,. 1953, kao i BIT: Probtemes Telatifs d la formation professionnel1le des jeun-nes ·titles et des femmes. Reunion d'experbs sur le .travail fem.mtn, Geneve, 1951, Rapport II, dok. MEWill2, (sapirografirano). 205 �~av·~.to~alista za izlbor zanimanj a, ciji status. J<>s niJe potpuno odreden, jos su na po•cetku svog rada i mada se .u nekima ad njih posebna pa-Znja obraCa izuCavanju zanimanja pogodnih za Zene, ipak te slu..Zlbe nisu dovoljno raZvijene da hi mogle da imaju posebnu sluZlbu, odnosno ·referat ?=a profesionalnu orijentaciju Zena i Zenske omladine. Izvesno savet'Ovanje ·za izbor zanimanja predvid:eno je propis_ima o sluZbi posredovanja rada. Medutim, ni tu se ne ~red~da t:_Osebna sluZba za Zensku- omladinu, 2lbog nerazviJenosti &lUZibe (nedostatak kadrova i sredstava)." Zastarele tradicije na orijentadju Zenske omladine na neka· dLSildjru:Civo »Zenska zaniananja« (k.rojaCDce i sl., odnosno na zanimanja koja mogu do1bro koristiti i Zeni doma-Cici), neoha·veStenost roditelja ~ pogledu m-ogu6nosti za sticanje struCne spreme za mnoga drn-ga zanimanja, suviSe Cesta orijentacija zenske dece na Sk<>lovanje u i!kolama opSteg c>brazovanja i t: . sl., dovode do situacij e da j e br<>j zena ucll!ruica u privredi, a naroCito u Sk.olama sa praktiCnom obu'kom, odnosno indu&·trlskim Skolama kod nas relativno nizak. Sean toga, i medu tim uCenicama velika veCin·a se osposobljava samo za neka tradicionalno ».Zenska zanimanja«. Stoga bi bilo neophodna, prilikom regulisanja profesionalne orijentacije, predvideti, gde god je to moguce, posebnu sluzbu za profesionalnu orijentaciju Zenske omladine sa naglaSenim zadatkom da izucava i propagira zanimanja pogodna za zene. To bi ·bio jedan od -naCina da se iSpravi sadaSnja nepoVoljna situacija u pogledu kvalifikovanosti Zena, a naro:Cito xadnica. Sem toga, to bi bio i jedan od putecva za stimuliranje brzeg razvoja ekonomske samostal.n.o$ti Zena i _za stvaranj e osnova da se ~ena­ ma obezlhedi zaposlenje na radnim mestima koj a im odgovaraju. Ovo bi ·svakako imalo po:zitivne rezultate i za zaint_ere- _ _vane Zene i za zaj ednicu. _-CI~n<ml 8 U~~be o organizaciji sluZbe posTedovanja rada (Sl. list FNRJ, br. "16/52) predvideno je samo da lokalni bir'oi >daju obaveS~enja o moguCriostima izuCavanja pojedtinih zan.imanj-a i da saraduJ~ .sa ~~vetovaliStima za izbor zanima'nja i ustanovama za prekvahfikaciJU«. Sam toga, i Pravila (VII bT. 2347 od 24 j:una 194~) GS JSRNJ u delokrugu posredovanja rada predvidala S'U f.m~u savetovanja pl1i .izboru zanimanja (Sl. list FNRJ, obr. 53146, 58 Pozitivnim propisima u FNRJ, u duhu ustavnih odredaJba, moguCnost za s tic anj e s tr u C ne sp rem e nije ograniCena IZenskoj omladini u odnosu na muSku. lpak, praktiCno . ne postoje uvek jednake realne moguCnosti za struCno ospo""' sobljavanje .Zen,ske_ omladine putem uCenja u privredi, odnosno u niZim struCnim Skolama sa praktiCnom .obukom i uopS.te u struenim skolama. Ovo dolazi kao po&ledica sto uvek ne postoje- i .Zenski internati pri tim Skolama, odnosno ne postoji dovoljan .broj Posebnih domova za uCenice u privredi. To naroCito dolazi do izraZ:aja u vezi 'Sa struCnJim osposobljavanjem Z.emske omladine ~a poslove koji kod nas j•o:S nilsu do-_ voljno poznati kao rposlovi koje mogu i treba da obavljaju zene. Ovde, sem toga, igra ulogu i lokacija takvih Skala, odnoono preduzeCa i radnji, u kojimase omladina struCno o·sposohljava. U perspektJivnoj politici stvaranja struenih a narocito radnickih kadrova trebalo bi da se o tome vodi vise racuna. Prepustanje ovih pitanja lskljucivo lokalnim organima cini se da ne moze dovesti do ·zeljenih i potrebnih rezultata." h) Sluzba zaposljavanja Da bi sltrlJba zaposljavanja (biroi za posredovanje rada) ispunila svoj zadatak u odnoSu na Zene; potrebno je u okviru te sluzbe organizovati posebnu sluzbu (odeljenje, re!erat, komisiju) za zaposljavanje zena. Delokrug rada te po&ebne slu2Jbe u okviru opSte slu~be moze da bude siri ili mi i organizov.an na razliCi:l:e 11mCine. Uglavnom, zadatak je ·te.. slu2be da se posebno bavi problematikom zaposljavanja zena. na • onim radnim mestima koja odgova.raju Z_enama, i da rad1 na 611 u prOpagandi za ,slu.Zbu pr'of.esioo:alne ,orijenta:i~e, -i u ~re­ tiranju problematike struCnog ..osposoblJavanJa u nasOJ Stamp! struCnoj i drugoj, - premalo. ·se pa.Znje obratilo vaZnosti profesionaln-e ·orijentac:ije za praviJ.an dalji razv~ strukture zaposleno.~ osoblja po polu, odnosno za zapoSljavanje zeHa ~a poslov1ma kOJI iffi odgovaraju. _, 0 problemilna profesionalne orljent~cije kod nas vidi, ~red .ostalog: Gligorije EmjakovtiC: IzboT pozwa za mZade, »Komumst«:-, br. 74 19581 str. 7. Podatke o odnorsu uCenica i uCeniika u Slrolama u 1938/39 i 1954/55 · vidi citirani referat Dobrivoja RadosavljeviCa na Bnionskom plermmu SSRN (str. 57). · 206 207 �stvaranj-y.-moguCnOsii IZ~nama da se sprelne i :zauzmu .odlgova~::> r~juCa radna.. mesta. 60 MaZe se reCi da, ukoJiko postoji orga-, n1zovana slUZlba za prouCavanje i re.Savanje pojedinih pitanja u ye~i. sa struCnirrn -ospooso.bljavanjern :Zena, i wkoliiko se pred~Zl!tn~JU potseibne mere u ve-21i. sa za,poSltjavanjem Zena, urtoli:k:~O Je u iZVesnom sm"is!u mam.ja potreba za uvodenjern. mnogih me:r;a. posebnog zastltnog zakonodavstva za zaposlene Zene. U FNRJ ~osebna sluzb~ za zene u okviru slmbe za posredovan]e rada ruJe [predv1dena pozitivnim propisima a ni bilo kakvim specijalnim odredbama u pogledu Zena · ~nutar propisa o posredovanju rada .. U pra~i, ramijeniji .bkoi imaju !H>~ebne,- ;referate za praCenje problematike· i zapo·Sljavanje zena .. Ti referati svakako su doprineli da se bolje uoCavaju a, u 1zves_noj meri, ..J re.Savaju problemi nezaposlenih. Zena. Iy.Iedutrm, aka se s;luZba •Zia posredovanje rada· shvati 1ka.o sluzba Ciji je zadatak da se bavi politlkom kadrova na svom terenu, bilo bi svakako kor:isno kad bi se nekim -osnovnim P:"opisom up~Civalo ... na ob~vezu da se, pod odredenim uslcVlma, u okviru opste sluzbe ustanovi i posebna sluZba za praCenj~_ i re~ava~je pitanja povezanih \Sa Z3!poSljavanjem Ze~a. (br?_J zap-~slen1h Zena na teritoriji biroa po granama, kvahfikaciJ_?~a 1 ~o?i, rezerve .zenske radne snage, moguCnosti za ~apo:SJjavanJe 1 ~!.). U rep-wbiliakim oiltvmma taikv.a p06ebna .sluzba LZg!eda neophodno ;po·trebna." i) Posebna administrativna tela ' ... Posebna admiiiistrativna tela 1za Pitanja Zenskog- rada ~po­ 'ela su da s~ stwu:aju najpre u toku Prvog svet&k<>g rata dakl: u p~n~-du kad 1-:u d~ve .bile zainteresoVane za jaC:e angazovanJe zena u pnvred1. Med.utim, sve veCe uCeSCa .Zena 6 1) V:idi zak:ljuCke eksperata ·za Zenski rad dopisnog komiteta B~;a: MEW 1/3 Rapport III i D 12/4/E, 1954 (sapiF<>g>rafirano). . ~omenuta Ur~ba_ o posredovanju rada sadrZi .jednu 'Odredbu kOJa .Je. odraz nastoJan~a da _se Zene upoSljavaju na njima odgov.ar~]uCui_I mestima. Na:J.;ne, ~edu zadacima republiCkog biroa na-yod_l s~ 1 redovno ~drz~vame veze sa privrednim OOruZenjima 1 ·sm_dik~In1m... org_amrzaclJama "'11 ci.liu Stn nrarvilnij,eg zaiOt().<;~1enja il'admka I s1uzbemka na odgovarrajruCa · ra:dna- mesta a na.r<OOito u. pogl]edu ZaJPO•sJenja zena {c[. !1). 208 ' u ukuprwj radnoj snazi i kompleksna . problematika koj• s tim u vezi ·nastaje za privredu i za :zajednicu doveli- su ·do_ potrebe ·da se ta tela· ustanove- i u periodu mirnng razvoja. Shvatanje .da u V'e>denju dalekovi!dne poldtilke ~ap\)S]Java­ nja u· cilju stvaranja potrebnih kadr-ova, treba powecivati naroCitu paZnju .Zenama, odnosno da je to jedan od· uslava:. ·za uspeh takve politike, naroCito dolazi do iZra.Zaja posle Drugog svetskog rata. Ipak moi!l,e se- reCi da se· ovakva tela stvaraj'u prvenstveno u zaostalijim zemljama, odnosno u zemljama u 1mj:im.a se odsada 'razvijoa :proces .jwce indootrij·~" cije. U- razvijenij.im zemljama viSe je uobi,Cajeno I.SbvaranJe poded.ilnrh .koonisija ad hoc, kolje izueavaju .pojectina pita:nja (napr. Svedska,. Engleska). Medut:im., i u tlm zemljama postoje, u okviru organa rada, organizacione jedinice .koje se posebno have pitanjima :Zensko.g rada {obiCno i pi:tanjima mladih, radnika). Zadatak je tih tela da prate celokupnu prc>blematiku zenskog rada, !Sa naroCitim naglaskoon na pHanju stTuCnog osposobljavanja i zapo.Sljavanja, da izuCavaju pojedina pitanja i obavezno uCestvuju u pripremi ,propisa u vezi sa Zenski.m radom. Zadatak lm je takode da propagiraju medu zaintere~ sovanim Zenama i u javnosti poiedine zaStitne mere i uop. · ste _.pd.rtanj a vezana za Zenski · trad. 62 · . U FNRJ ne postoje IPOzitivni propisi po ko.ji:ma bi u olkviru saveznih, republiCkih ili d,rugih or.gana uprave bilo obavezno ustanoviti posebna tela koja hi se bavjJa pmble,.atikom zena u radnom odnosu (biro za Zene, pose"bno odeljenje :zJa zaS.titu :Zena i sl.). Medutim, osnivanje takve ustanove moglo bi u naSim uslovima da lbude korisno. U prilo·g osnivanja jednog 62 Medu znati-PO. posebnim telima za pitanja Zensk~ rada V:!O j_,e ~ svojoj obimnoj delatnosti -vee ne:koliko dec~IJ~ zen~ki biro pri Ministarstvu rada u SAD. 0 zadac1ma toga_ brroa I u'OpSte () potrebi za osnivanjem posebnih administrati-vnih ,~IU.Zbi za pitanja ZeliskQ,g r.ada vtdi: BIT, Statut legal, des travatUeuses, str. 6 --8. p specijalnim biroima u Latinskoj Americi vidi dok:umenat .sa zas_edarija· Komisije za status Zene: ECOSOC, Doc. E/CN/6/249 }Add. 1, 1954, str; '2 r 3. 0 sliCniril ustanovama u Aziji vidi: BIT: Condition de tra'Qait de l,a main d~oeuvre f€minine en Asie; »Revue International du Travail«, voi. LXX no. 6, 1954, :str. 58~05, -o!dn. 60.2 i slede6e, ikao i UN:- International Survey of ProgTammes '()f Social Development. New York, 195?, S-tr. 109. 14 :Zena u radnom odnosu 209 �. / s~ve:no·g. biroa. Ui·~li':"e '!lstanove ia problematiku zaposle~ ze~a govorrlo ·br vrSe razloga,- osnovanih na stunul~r~ _ekon?~ska n~zavis:z:tost tZena i ·razvoj nif potrebi da novih odnosa· u porodrcr. Za reSavan]e kljuCnih pitanja u vezi sa ekono.m..;., sko~" emancipaci~om ~en~ i njiho~im uCeS'Cem ·u privredi _ {strucno osposoblJavanJe zena, :z.aposljavanje i z.a.Stita u tad·-nom ?dn~su~ pot:ebno je obezbediti moguCnusti ia razna anke~rranJa 1 ~anahze u cilju Sto boljeg upoznavanja situacije. To....br omo~cavalo _da se_, pored ostalog, a vodeCi raCuna 0 na~. realnrm ekonomskim moguCnostima, postepeno pred,.... uzrmaJU m~re koje se pokOizu potrebne. Stoga bilo bi celishod. no osnovatr _pos~ban biro iii sliCnu ustanovu, bilo u okviru u~tanove koJa b1 se ..tudio·zno· bavila problemima rada i radIrih. ~dlnnooa tinstitut, :i:""oo) iii u okviru organa rada, odnosno :' socrJ a e za.Srbite. e8 S~ :~otrenih me~a, - u na'Sem zakonodavstvu- predVi- ~ene su_ ~os d~e mere, koje treba pomenuti u· vezi sa posebnon: za~tit.om zena, a koje su specifiCne i vezane za naSe uslo- ~e ~-nas srstem. -I u jednom i u drugom sluCaju, direktno iii md1rekt:tt<>, radi se o zaStiti zapo-slenih Z.ena. S~m pOj_ava_ otpu~t~nja Zena, Zen; se kod nas (kao i svuda _gde Je za.Shta ~ena Jace rawijena) i teZe tprimaju na posao.e4 Smatra- se da. su tZene »nerentabilne«, uglav.n:om zato Sto Vredno je po~e~uti da se u zakljuCcima (t. 5) Savetovanja Glavn?g odbora ... sindikata Hrvatske, posvet:enog »brizi za uposlene zene« (odrzano 13. novembra 1949), predla.Ze da Ministarstvo :ada FNRJ· »U svo~ap~ratu o~1:1je referat Zfl brigu o upo'slenim z~na.n:ta,~putem ko]eg b1 se speciJalno prouCavala i brZe reSavala pltan]a. zena-radn.ica,_ uz n_eprekidnu medusobnu koordinaciju te sar:dnJe s~ CO ~ndikata a~AFZ(< {a~hiva CV SS Jugoslavije). 4 0. ovr~ _po]avama Cest::e se dlSkutovalo u zainteresovanim k_ruf;oVIma 1 p~salo. u- struCnroj i dnevnoj Stampi. 0 tome je govoI pretse(ln:tk Trto prilikom prijema grupe delega-tkinja posle T-ytokf?ngresa AFZ, oktobra 1953 god. Izmedu ostalog preisednik ,r Je tada re~ao: ;>~rimijetio sam posljednjih godin~ .da se vra6a nekako v star1. na~m gledamja na Zenu Cak i kod komunista. Z~se teze.YIU~aJU na posao i otpuStaju se iz fabrika. Ja sam 0 t e na VISe ~J~a govorio ra'<ln:im lrolektivima -i kazao im. da na - o. obrate PaztlJU. Otkako se pr-eSlo na privredni raCun <:mi ~tanjled;;tJu,samo·d-~ poveCaju· vfSak platnog fonda pa i na raCun ~u­ s a sa rada zena.- A takva bor.ba za dinar sadrZU u sebi 4 pro68- ro 210 ce~e izostaju iz p<>sla. I kod nas se· sm;ttra da zene zbpg raz]icitih faktora, m'"da to nije dovoljn<>. provereno, izostaju t:eSJCe a kraCe. 65 ·· Buduci da troskove izostanka do sedam dana snosi direktno preduzeCe, a ne socijalno .osiguranje, a s obzirom da Zerie cesto izostaju po nekoliko dana, doneta je odredba kojoj je cilj da pomo.gne preduzecu u tom pogledu a time i indirektno zastiti zenu od tezeg primanja na posao i lakSeg ot'[l'l.IStanja. Nairne, Zakon o zdravstvenom osiguranju predvida da, kad je u pitanju izostanak zene do sedam dana zbog bolesti, prec duzeee ispla.cuje 500/o obe~bedene naknade umesto ;plate, a ostalih 500/o P'"daju na .teret socijalnog osiguranja (CJ.•.26 o:akona - Sl. list :E1NRJ, br. 51/54; u;putstvo - Sl. list :ENRJ br. 23/55). Da bi se zena zalltitila od nepravilnog otpui\tanja, u vreme kad se to l!e~e deSavalo66 , doneseni su propisi koji oteZavaju eventualnu sa_movolju rukovodioca preduzeCa, odnosno ust~.:. nova, u toj oblasti. "Nairne, Uredbom o postupku otkazivanj~ radnog odnosa radnicima i sluZbenicima privrednih organizacija (Sl. Jfust FNRJ hr. 20152, 33/52 i 1/56) i Uput>stvom pretsednlka Saveta za narodno zdravlje i sodjalnu politiku vlade FNRJ (hr. 6380 od 28 IV 1952 god. - Sl. Irst FNRJ, br. 26/52) - stavlj en van sna.ge Zakonom o radnim oono'Sima ~1\1. ~ 417, t. 2) - otika~ivooje ra:dnog 'Odnosa zeni (analogno (pO'Stupku U tivsocijalistiCku tendenciju. Ja sam dobija'O i Zalbe u tom pogledu i mogu vam reCi da ima i vrlo teSkih stvari.« Vidi: Zena danas, br. 112, 1953, str. 1. · 0 otporu, koji se- davao primanju Zena na posao, govorila je veC- na V kongresu KPJ i Cana Bab-oviC. Vidi: V k<mgres KPJ, reC u iliskusiji,. str. 757. ns Interesantne podatke o tom pitanju, na 'Osnovu anket~ ·koja je obuhvatila 149.0o0 radnika preradivaCke industrije u SAD, vidi BIT: Dok. -MEW/1/4, Rapport IV, Mesures destinEies d facititer l'apPtication du principe de T:'€gatit€ de remwneration entre ta main d'oe-uvre masculine et ta main d'oeuvre jeminine, 1951, Geneve, str. 14 i 15, Sapirografirano. ( o6 0 nepravilnom otpuStanju radnica vidi Savezna inspekcija rada: GodiSnji izveStaj lnspek:cije rad-a FNRJ za 1952 i 1953 godinu, Beograd, 1956, str. 71, 102, 117, 119, 213, 230, 250: GodiSnji izveSta,j inspekcije r4da za 1954 godinu, Beograd, 1956, str. 72-73, 86; GodiSn;ji izveS.taj Inspf!kcije rada FNR Jugoslavije za 1955 go~ dinu, Beograd, 1957, ,str. 18. 14 * 211 �sluCaju _.,otkruzivanja radno,g odnosa- veCem broju -radnika), u slucaju smaaJ!jMja ohima· porslovooja, bilo je wslovlj€!1lo sagilaoooseu odgovaraju6e sindika1ue organiza(iije (ill. 8, st. 1). Ukoliko se ta saglasnost ne post\gne u roku ad 3 dana, odluku ·donosi opstinska a·rbHraza, i ta je odlu'l<a konai:ma (Cl. 8 Uredbe i ·cl. 2, t. 11 Uputstva u vezi sa Op-&tim 11Jakomlm o. uredenju opo§tina i srezova - Sl. Iilst FNRJ, ,br. 26/55, i Zakonom o nadlefuosti narodnlh odhora opsbina i srezova - SL list FNR.T, hr. :!6/55, i Zalkonom o nadlemosti n1>rodnih odhora opStina i ·srel'lova - SL list FNR.T, rhr. 34155). Ta sagl.asnoot se nije morala traziti jedino u slucaju Jikvidacije preduzeea {tae. 3, st. 2 UJpUtstva), lkaC> .; u slui'.aju ikad je dati <:>tkaz "UJS!edio '>U · vezi sa obustavom ili smanjenjem investicionih .rad.ova« (ill. 1 Uredhe iz 1!)1i6 god.). Uredba je "buhvatala sve zene zapaslene u priv-redllim preduzeCima, iprivrednim udruZenjima, .zadru.Znim i druStven:im. onganizacijama i privrednim ustanov=a sa· samootalniJm fdnarusiranjem (cl. 1 uredlbe), kao i r:adnice i nameS·tenice u privatnim zana.tskim radndam.a {taC. 1 Uputstva). Uredba nije obubva,tila sluibenke dciavne admin.istracije, odnosno ustanova rna bud.Zetu. Inspekdji rada bil-o je cfato pravo da porusti svalkii o!ikaz Jw;iJ ni.ie dat u s8ij:l!aooosti sa naveden.im propi!Sima, a kazna p!I'edvidena za p-rekr.Sa:) ovih propisa izrwsila je ,do 100.000 din. (cl. 12 i 13 uredhe). Tendencija forsiranog zapoSljavanja Zena na radnim mestima koja im vite odgovaraju ogledala se jos u dva j:Jropisa uredbe i uputstva: !I1aime, pri donoSenju odiluka 1 u sluCaj'U. otpuiitanja viSe radnika, republioka arbitraza l>ila je duZn.a da, pored ostalog, naroCito vodi raCuna o tome »da je potrebno prvenstveno- ~oSljavati Zene na svim radnim rnestima gde je to moguCe s o:Q,zirom na struCnu .spremu, prirodu i vrstu rposlova« (ru. 2 .ill. 6 UJredbe). Sem toga, u pooacima, koie je morao. sadr.Zavati iPismeni p-redlog mesnom (sreskom) ve-6u sindikata za ·otkazivanje radnog odnosa, morao se navesti i podatak da li na tom radnom mestu (gde je radilo lice predIo~eno 'za otkaz) »mogu da rrade zerne« (lac. 5 pod a uputstva). Ipak, ar.bitraza nije mogla ponistiti otk:tz (dakle, otkaz , ostaje ·n.a .snazi) »ako je dat lie\! za koje· se utvrdi d<i se ogreSilo o radnu disciplinu iii .da je bilo .Stetno interese kolektiva, •odnosno lP'riwedne cmgam.izacije-<< (N. 11 uredlbe}. 1 po 212 . . . isima koji reguliru pitanje prestan~ PC> p<>zltlvnun prop "I 315-344 Zakona o radnlm radnog odnosa {Glava IX, c :. t a rad Savezn<>g izvrsn<>g. odncisima i Uputstvo Sekretar1J~9~7 z Sl. I. FNRJ, hr. 1/58) ne ve6a br. 2901 od 31 d~embra . ' estanlrorn radriog odnosa rave se ni'k:ak.ve Tazhke U ve~ ~ opr . ~'edu za:Poslenih muSkara~ca I zena. , . . ' . ahteve:Ia bi opSirniju dokumenSvaka od izlozenlh mera z d et osehne studije. Ovde su. taciju te hi mogla da h:.de pre .:roj~ne da hi se dala potpute mere samo neSto op_ I:OvlJe n - adnom odnosu.· nij a slika o problema llcl zen a u r . u posebnu sjplpinu . Izdvajanjem nave~e?-e ~~rupe :r:~zira na materdlnstva, koja Cini jpOISeJb~"?- zastltub zenap, o~ebnom zaStitom Zene kao . ZeI eI a s.e P odvucl rpotre. a,. za zaStitu za , mater1nst vo. t . radnog Corveka, ne vezuJ~.Cl u t "anjem norme o posebno1. Medutim, sarnim svoJlm po~ OJ .' ti faktor u za. .. . tovH2mAmo >t: omov t zna am. zaStiti Z~e.~~ce ~s materinstva zapos1ene-:Zene. Zato Stiti potenClj<llnog t stvarnog st"t zene pretpostav!ja i zabi se mog!o reci da. posebn": ~a e~: smi<Lt1lati da po~,eb-nle morStitu mmllerinstva, ·alt se n.e b• ~ d pod nazi:v zaiititie ma~e­ m.e o za.Stiti 2entt trebla dla ~e po ve a~a moglo ~bi jedino da se rinstv~. u. ve~i sa nav~d~n~:~~neke ad navedenih !IlOrm~ · postavl prtanJe, ne lbl Iik • . i nepotpuno radnC> vreme 1 (zabrana noCnog rada, s rac~no za sve Zene, prlmeniti samo sl.), ako ne mogu ~a se ':ve ~a moi&ta logiJCno, ipak se ne na majike. Ma kolli<<> '00' ~ i kao opravdano da se te moZe smatrati. ni k_ao r~ . no am~ na majke. Iok.ustva iz pbnorme izdvojeno primenJU~U s.a k . e da se lakSe, n;:iro·Citl> lasti organizadje rad~, .naime, po azUJkad J. e ru p-itanju -cela . ovodr 1zvesna mera, " u_ preduzecu,_ ~r ..gluca·evi. Sem. tog:a, Vt;:\;llila g.rup;:t, neg~ ~oJedil na'O:a~:;~o:~m m·;terinstva ~ odn.o~u na tih mera mmrma no r 1 bi da do-Clu u obzrr sanegu i odgoj deee. Event':.:'Ino mnaogpeutu uve>denia te zaS\li,te . mo k ao krac a .,... . • ~eiazna c·,apa T adena lica U"P'"~ · m sve zaposlene Z~e a. 1 za;fik snije ·ri=Savaju.m·ere ko-j_e ulaze Probleme m.atennstva e . a "t"tu ....... .,.terinstva u ~irem · · Stenih ·u »ZaJS 1 J.lP<"u g~pu n~~~ uvrt .. asnoSt kao Sto: j.e to v.eC pomenuto, _$._. v srnislu«. NaJzad, pos • OJI •. op -. • , . -. - . ·. 213 �da se na Zline PD'Cne gledati samo . ~a se zapostavi ipr!lblematika znata aspekta materinstva a zena koje nisu majke T b' .. no·g procenta zaposlenih dru.Stveni pro.blem u ~~.~,o 1 .mogkilo da dovede da se celokupn; • ~ ~a zens m radom ku' . a d s t rucnog os:posobl]'avan. ... van ·ce ~ ~po·Cev · . )a zena zapoitlJ. · . i· . n]a, penZionisanja, odnosn ~::ranJa, napredovaradnom odnOsu i u javno: ...~egu IsanJa nJrhov.og p_oloZaja u sa ·stanovista da J. e ~ena pr dzlvdotud ~ pocne posmatrati samo ·· ld' "' e D re ena da se u ·•· ~- posveti J~l;lVO iii prvenstveno deci i d . Ci.n ZlVOLu nJe zena ne bi iSla ukorak sa o~a stv~. Ovakvo tretira-. ?alje razvijanje ekono:tnske i ~~:~:m drustva,_ koji zahteva J. _nove odnose u porodid a u v . . .. ne_ ravnapravnost?i Zena nrce u tom pogledu. e.zr s trm '1 nove 01braveze zajed.:.. Ovakvo shVa,Canje ·o za<Stjti materiJ.l~tva zaposl~ne :Z~e. koja pretpostavlja pravni o;ahvat na. si.rem p1anu drustv·enog zivota, dovodi do ·zakijucka da zakonsko regulisanje zastite materinstva "'aposlene Z<ene treba podeliti u dve grlliPe normi: -propise o zaStiti materinstva ·zB.Iposlene :Zene u u IZ em smislu i_:propise o zaStiti materinstv.a rzaposlene Zene u Sfr em :sfnislu. IS. 2. ZMTITA iMATi:RINS'l'VA ZABOSLENnf ZENA Zastita materinstva u • · . znacaj. U pitanju je l?~te lma za.. zaiednicu visestruki 1 gradana, zastita poroili~~ .;d ~ P?P~laclJe" _(z~stita zdravlja n:?ra da bude neva:Zan. St~ ~ _@n emu VOJt;: P~encijal are DJIIDa savremenog druStva ~ _se mo~lo_ recr da u nastoja...: VOla .Jjudi, zastita materinst a ~e ~ObO]JSaJU US!Dvi rada i ziAli sem opStih mera za zas:a re a ~a dode na prvo mesto. cinska za.Stita dolazi na rvo tu maten~n~tva, pri Cemu medi- slenih Zena zahteva i po~ b mesto, zastlta materinstva zapos~ita: zastita zaposlene m:j~= :·~~- ~.Pitarnju je dvojaka zanJenim radom na radnom . t . IO osko.g aspekta u vezi sa nezi i odgoju dece or -ani:Ue-~. u 1- pomo-c majd u kuCi - u doma-Cinstva. Pri ~ lg inte:ClJl p_orodi~nog,- Zivota i vodeniU: uporedo u preduzixn:an·u -r venc;Ja. zoaJedniCe trelba .da ide edrav-Jje d radnu sposo~o;t ':_"".'hvll_uh liller~ koje obezbeduiu uCesn~ka_ u iprOce:su ·r-ada 'i dr~\ke 1 zdra:VlJe deteta, bruduCeg negahvnih ~osledica Jt:oje ll'ad m v~om Zivo~. ?- D'tklania!Ilju na ,porodt~i--Zivot. aJ e van Jrnce rm,a u odnosu.. 67-Napr.l .uS~. . . - .· . - t; i:.V~\~ ~~ez1 '5~ trim :ustanovliena -sPecinarocrfi? rwtrebno Produbiti . tf> . j ra?- 1937 g.~ savetujuCi da je Jal~~_kom!sija, koja zer; denatah~t. V1dJ: BIT: Sta-t:: lzadbte m.a<t~nnstva kao lek za ~elativno 8.iroka zaStita:'-·mat . ast es travadleJtses, str. 50. BVOJ osnov u P· l'ti . - - · -- erm va u Francus:kto· "'""'~~.e o I Cl podizanj a nataliteta. , __ ~ :~.t~~.n..uue ima 214 A Zaiitita materinstva zapos!ene . fene u. ..Zem smis!u Propisi koji Cine ,grupu norrirl uvrSte.nih pod po]am zaStite. roaterinstva u uZem smislu obuhvataj~ propise Za zaStitu zaposlene .Zene _za vreme trudno{::e, iporodaj a i u ·periodu .doj-e-.. nj a. bni ustvari znaCe za.Stitu z3..posl~~ne_ Z.ene {u tom periodu) u vezi 'Sa ni<mim radom . !Ila r:l!dnom mestU:. Cilj 11ih propisa . je -da- za·Stite. :l)dravlje Z.ene, _a- time i z-dravlje odeteta, u vreme kad je ono najugrozenije. Podl.ogu za ovu zastitu Cine lliglavn<i:n'L. · utvrd:ene :medicinske postaVIke. Bitn<> je da te nome. O!bubvate sve Zene_ 111 radnom odn6su, od!ll!o!Sno sve zaposJ.ene Zene. · . Za. razliku od p!ethodnih normi posebne ..Zla~tite, v.eCiD.a {)Vih normi im·a znatno trajniji krakter. Pojedini riblici o·ve ·~·r zaStite menjaCe se sa razvOjem druStva, naroCito u pogledil-' obima i Vrs-te, ali za8tita kao takva mOTaCe da postoji -- · N orm.e za .zaB:titu materinsbva- u. uZem smisJu, istoriski gle-~;::.': d<ijuCi, nastale 5U u kasnijem razdobljU razvitka z;,1StitnO~ ·.' rad.iliCkog zakonodavstva. V.erovatno je razlog za to bio u .to~-­ me Sto prvob-itne norme' - skra-6enje, rad.nog dana, zabrana noCnog Tada i sl.,· mada i:zvoj.evWe uz vrlo velllie .iborlbe i u dugoro procesu - ni1su bile vezalle za neposredna dav3lnja. · Sem. toga, 'poslOiavci su uVidali 1' izves~u ·kOiist od-uVodenja takv:ili normi (veca inteneif.okacija poola, vella prt>clwktivriO!st rada i sl.), dok j e · porodiljski dllPust znacio direktnu stetu za poslodavca. S drug.e · Strane·;- -·zahtev ·za-- ·zabtariir:- rada posle porodaja i pravo na ot&ustvo pre ,pD'I'odaja, zato.StD nije j:wst<>jalo os.iguranje, odnos·Ii.Q ~~:mdovt iz koji..~ _bi'·se 1Zenam3l obezbe-. · diVala ·bar J.mre&na najtnlJminialniJa: l$re~h;a._.IZa ~i-vo,t _u vreme. dok !)e rade, svakako je utlcalo da ·se zahtey za zabranu ra" 1 215 �iU _mere. za zruSiti.tU materinstva zaposlenih IZena . :~ uZem · da .po~Je poro}laja i.za otsustyo pre porodaja postavi nekoliko · decenija kasnije ·ad prvih zahteva "'a regu!isanje .Zenskog rada. Osnov zaStit~. materinstv~ u. .u.Zem smislu ne tre'ba tr~iti sa.mo u_medicinskim.j.ndi'kaciji:lma, nego i u sooija1nim- razlo~ zima, odnosno U; tome da se omoguCi reprodukcij a radniCkOslu-"beniCke porodice ..Da u za·stiti radnice treba g!edati interes nacije, isbicalo ~· od poce1lka kad se postavio zahtev za reguhlLsanje te ZaStiie, ,pa· do nai'Jih dana. · Kao ni_ u sJuCaju .n.ormi o posebnoj za·Stiti tZena, -taka ni u razrnatranju ovih pitanja ne postoje potpuno usk!adena . mili!jenja." Kao sto je, U()pilte slucaj sa pmblematikom zen.,_skog zapoSljavanja van· kuCe, tako se i na ovom polju uoCava nedostatak temeljitijih ...analiza i podataka u savremenim uslovima - podataka za lwje hi se me>glo sinatrati da odgovaraju danarSnjem stupnju naulke, ne samo u o'blaosti medicine, n~go _i -o~ganizacije rada i ·socio1ogije. 69 Ipak, izVesne postavke postoje i 'Cine osno-v normi -koje se ovde iznose. Izgle_da naJpogodnije da se kao mer~orne postavke smatr.aju P,reporuke eksperata Svetske 2:dravstvene organizacije date kad se •];>Ostav!jala na .dnevni red Medunarodne konferencije rada 'revizija Konvendje MOR-a lbr. 3 {} z.apoSijavanj-u !Zena pre I peste ·porodaja. 70 ea Vidi: Zbornik radova I n.auCnog zastanka ginekologa, Zagreb,. ·, 1952 - referati i di-skusija od str. -81 i sl. Vidi takode: Teleky Fr. L. (i ostali): Die Wirkunqen der Fabrikarbeit der Frau auf die Mutterschaft, Berlin, 1930; Hirsch dr. Max: Die Gefahren der Frauenarbeit filr Schwangerschajt, Leipzig, 1925; Hofstaetter dr. R.: DJe. arbeitende Frau. i.hre wirtschaftliche La.ge, Gesundheit, Ehe und Mutterschaft, Jl',!ien- Leipzig, 1929. Ovo se istiCe u svim savremeitim dokume-ntima koH se have problematikom. 10 Originalni tekst preporuke vi-di: BIT: R€vision de la Convention sur la protection de la maternite, 1919, (no. 3), Rapport: · VII, Geneve, 1952 - annexe. str. 84. i sl. Me;dutim, u p:reporuci. !C)ate su- samo SIU.e:estije koie mere treba preduz¢1, a nisu naved·eni i razlozi k-oji izi.skuju potrebu za ta.kVP-m zaStitom. Osnovni razlozi za za.§titu materinstva zaposlenih ·Zena, naroCito u vezi. $3 trudnoCom, porodajem i dojenjem pretresani su na Prvom nauCnoin sastanku ginekologa FNRJ 1950 god-ine. ';:ri izvori. pored ostalih,_ posluZili ru kao glavni 'oslonac u podeH nonni iz..:. ·'vr.Senoj · unutar propi·sa o zaStiti mater1nstvt;L .u uZem smiS\lu. 69 'Ovom · = Sinislu uvriltene su: . a zaStita z.aposlene zene u per1odu ,.tru.dn o c' e: zdravstvena z.a.Stita, zabrana noCl_log i prekovrem~n.og rada, wbrana If ada na odredenim [pOSlovuna, odnOSillO ·:ra ntm mestima~ d · a Zailtita nerposr,edno pred' ~oro aJ, z lb. "' . . o s l e p o r o d a J a: obe:llbedenje v r em e p o· r o u a J a I p ·.., . erne· . rod.aporodiljsko.g otsustva, zdra:'stv;na zastit~:;:,;r poro~jskog j,a,. ekonomsko obezbeClenJe zene za otsustva. b "' · e> .t . u -e rio d u d <l j end a: <lbez euenJ~ ~ c; Z a S.t I a p . . •b ana obaviljanja IZCnosti dojenja· odno'Sno ln:an]enJa, aJa r ~ ih. ,.V..!ova zO!brana pre'l<ovremenog i ltmcnog rada. . ' 1 k upnom zastlv n .--d. ZaStita zaposlenja u ce o cen{)m peTi ad u. • ' ; eriodu tru.d~ zastita zaposlene zene u rp . a) , "ti'•a za vreme trudnoce d01gadaJ'Il · ce - zdravstveTh!1 zas " · "h'ck no . . u Zene fizioloSke. i sledstven.o -tome psi 1 e se u organtzm d' . .k nauka ustanovila potrelJ.bu" Stoga J·e me 1cms a . · . . . ·promene. , otrebrio naroCito u c JU kontre>le nwd tokom trudnoce. To l~ p d ka:iu neke nese '!.' . • . b !agovremene_ !ltltervencije u sluca]U sea graV>donO] .em, tamo tud 1n'<Jb da normaJne pojave..9 ';. po ~-povezaltl sa pravlma i.z boleRde :radnd odnoiS m] e aU!vom.a , . . . t kao fizioloSki proces. onc;t ']e tpak . 71 »Iak:o se trt:i,dnol!a sma ra .. loSke funkcij-e gravidne Zene takav proces ko? ~oga ~ sve fiZI~-oZe doN do niza najrazliCiti'OptereCene u · tohkoJ mert, d~. ~ 0 . trudnoCu Zene zabeleZio kao . j:ih_ patoloSkih promena · · · Kus .... er 11 J.~d' Tad kod Covjeka. T.aj se·,unutarnji' rad u odnosu na ,spo r.~ tako da pri kraju • .. d . meseca u me-sec pove.,;.t;tva, unutrasnJI ra JZ . tn vred 0 oot Istovremeno kolri.Cina enertrudnoCe pretstavl)a zn~ . u_ · d · . to u drugoj p•olovini trudgije, koja ostaie za sp~l.~ 1 ~ad~~J'e \ u p~r.periumu ta enerl!ija noCe naglo. tako da pr1 t rriu truki zadatak Tad u proizvadnii. i vada na nul1m 1 vrednos · •. ~oslu~aieva jOO i do:maCi posao. naJmatertinSJtvo, uz to, u vecmi s. k' .· ni · e sp'osobna za_ to ~eSCe se nepov:ol!no. ispoli.a':~· J~f svda ~ z~~oS~C: Zena. u Tad-' trostruko opterecen1e.« .V1d1. oro . r. · nom--odnosu, -U -p'omenrutom. ZbOrniku, str. 87. w 217 216 �SlliliCke ~arie t:Jbaveznoog socijaiJmlolg osi!l'UJI'an·a ko·a dl>uh . i za taj period . . . po...,Ullla be'SIP1atna "ckavstvena zootita {pravo n besplatne ambu!antne preglede, laboratoriske analize p a prayke zuba i sl.). , o- ~b:~:: ~aterinstvo, po;~bni,:, propi:~~ Z~br~na no~og i irnekovr:em:en.og Tada trudnih IZena o~tavlJa se kao unperativ za sv.e mposlene _Zene a ne samorp tzve~ne kategorije. · . ~e~ fa]tt~ra_ zamora, za 72 koji je, kako pnka'zuju sva i'~itiva-. 0J~,- naJv~~IJa rndikadja za zabranu noCnog rada Zena, u slucdaJU gravutiteta posledica nocne>g rada je nepravilan ra~.' o' et~ta. 73 . .u" J Sto se t~ce pr<;kovremene>g rada, ne izglooa potrebno do~uznost 1 opravdanost te ·zabrane kad se zna da s u gravrdrtet~ snage Zena, i inaCe optereCene radom na rad~ nom mestu I r~dom k:od kuCe, naroC:ito angaiuju u veZi sa karuvat_r procesom razvoJa deteta. ... yaz-nost da _se ·ba'.S prop:i.§e_ zabran.a, a ne samo dade pravo ~n~ da ~e radr, ak? neCe ili··ne moZe, u vezi je_ sa ·Cinjenicorri ~ ~e P~~kovxeme~u rad ·vrlo Ces.ta pojava i da se u prinCipu · P a a_ v1se o~ norm~lnog. Kod .Zen a koje nisu dovoljno sve~ne ,nJegove stet:wstr, materijalni momenat kao i strah da ne ~ube zaposlen]e n:o,~ao. •bi. ~· ~zazove zelju da ~ak rade P ekovremeno, sto b1 steblo 1 zem , i ·detetu, 1 zaJed' · · · · n1c1. . . zd Zabr~n)1en' poslovi: . Postoji enatan .broj poslova, koje r~v~ .1 normal~o razvrJe?a zeila rq.o.Ze da 01bavlj'a .be'z Io.Sih posled1:a po ~v_oJe zdravl]e, premda ani zahtevaju· izvesta·n nap or 1 obavlJ auu--se- u nepogadnim uslovima Air b 1· · tih- poslova za -vreme trudno~e mOOe da -iD'Se ~tJ·c·e . 9na~Jan]e lJ·e !Z. • d t 14 1 . a !LIUtavene 1 na e e. Stoga j e potrebno zakonskim propisima . za~J:enba, n~timed, imati na /umu -da u_koliko je noCni rad Zenar . ]e · · d s-e · u industr' ·uops e, a to' ta zabrana''Obl·•no odnaSI -samo na radnice , t.: UJ·e od telJl bl a pos Je relativno Siroke moguCnosti za otstupa za rane. " 0 V? lSdt.:·u SVI lekari struCnj aci. . .~-·x... . _ 74 -r.ad -s~oh.~~r:nP~J~v~k~r.:;;ia}u se ugi~ynom: teSki. fiziCki poslovi ti_, nepov:()ljnim ~slovima- il~Ivun _mat~rl]alom, ! ~ad. koji se obavlj~­ ptr-~..·:noSenje Hi gw-anj-e -teS~ · rpp~~n~~--adpolozaJdU tela (podizanje, e """z: -sa uvanom., ·o-lovom, 218 zabTaniti UipO'~ljavanje trudnih Zena na izVesni±n poslovima. Ta zabrana m&e .da saddi taksativno naJbrajanje takvib po&lova, ali ilz,gleda <realnije i pravi!nije dati samo osnovne propise, a obezlbediti, putem struCnjaka, utvrdivanje konkretnih radnih mesta na- .kojima Ce rad Zena za vreme gra,.. wdliteta biti cz;aibranjen. Sem toga, .obziir·om da su opasnosti za zenu i dele razl\i':ite u poi edinim razdohljima trudnoce, potrebna je i podela zalbranjenih poslova na one koji su za. branjeni tokom eelog period.a trudno,Ce, i -one koji su zab~anjeni samo u jednom razdablju trudnoce. Sem apsolutne zabrane, zdravlje trudnice za vreme trudnoCe mo.Ze se zaStititi ·o.d Stetnih. poslova i time Sto se oni uslovljuju provodenjem odrederlih sanitarno-tehniCkih _mera, ili ograniCavanjem -rada na odredenom radnom mestu na manji ·broj Casova. Takode .dolazi u obzir i davanj~ moguCnosti Zeni dat na osnovu lekarskog uve~enja, traZi preffieStilj na lakSi posaci, ako, lekar utvr·dli, da dot3,damje Tadno mesto, u konkrmom slucaJju, sumdi zeni koja na njemu r"di (J>remda nekoj drugoj Zeni ne bi ra.d na tom radnom. m.estu Skodfuo). N;a}Zad, za vreme trudnoce zeni se mogu davati · i druge o[akSice ( da ne ide . · na sluzbeni put i s!.). KoriSCenje 'SVih ovih P'ovla1stic3. n·e sme, med'utim, rnegativ-no uticati na ekonomske interese zaStiCene . Zene. PremeStaj Zene na drugi posao, lkoji odgovara njenom stanju, mo.Ze d8. pretstavlja poteSkoCu za preduzeCe, odnosno usUmovu,. gde je Zena ·zaposlena. Stoga savremena ured:eno preduzeCe, odnosno ustamova, treba da rpredvidi u vezi sa nrganilzacijom lPosla i- :rri·a.guOOoSl ·za ll"eaiizacilu ·oyog prava .zaposlenih .Zena.75 1 z1vom, fo.sfoxom', u -al~oholnim_ i eterskim parama, u faJbrikama bar:uta, trajan stojeCi stav itd.). Ovo navode sVi auto-ri koji obraduju tu pr-oblemcitiku. Vidi Preporuku SZO, objavljenu u citiranom Rapport VII BIT-a, str. 85, kao i dr. Dinko Stambuk:· Osnovi higijene rada, Beograd, 1949, _str. ~7-28. . !!ad :za vreme graviditet:a na 'Ovakvim posl-ovima: im~ za poslediou pobaCaje, prerarne · p-orodaje, m.rtvorodenCad i sl. Op.S.irnije o tome vidi: dr. B. Milo-SeviC, op. cit.,._str. 8_~3. organizacijru po·sebnlh odeljenja 7 s Olga MaCek 'PTepoxuCuje u kojima bi r9Jdili !judi sa _umanjenom· sposobnoSCu.__-sd:ariji, rekonvalescenti, t;rudnice.- i -drnva.Jidi. Vidi: cit. delo: ~ta. zdravlja 1L poduzeCu; str. 19. ·· 219 �Kao i kod· slienih normi o pos~noj za~titi ~ena, taka se i ovde moZe oCekivati da Ce modernizacija proce.Sa pro.izvodnje, orijentacija Zena na poslove koji se .obavljaju u_ uslovima koji za njih odgovaraju kao i napredak higijensko-tehnlCke zaStite imati za posledicu da Ce se ave norme tpo~tepe:p.o suiavati i menjati. U FNR.J zdravstvena zastita ·zena hila je u celom proteklom periodu potpuno ohezbedena na osnovu propisa o sooija1nom, odnOlSno .zdra!V'.&tvenom o.sigmanju. Sem to1ga~ znatan broj clispamzera za Zene, savetovaliS.ta za .trudnice i majke pti glin*olOOko-a.k:uSelrskim i drugfum zdraVIStvenim ustan!Jvama ohe~beduje gravi.dnim :Zenama ·besplatne savete; kontrolu i !;ve medicin$e lntervencije u toku celog perioda trudnoCe. . -. · Sto se ti•Ce za!brane ~oCnog i prekovremenog rada, ova se svodila- do osnovne uredbe iz 1949 god. koja je deta:ljno reguli.sa:Ja pditaln.je za:Stite materinstva - uglavnom samo na na zabranu noCnog i prekovremenog rada, po.Cev od. 22 .Casa: noCu do 6 ujutro, nakon navrS-ena Cetiri meSeca trudno·Ce: Ova za~brana bila Je sadrZana u viSe uredaba koje su reguli~ sale pitanje plata u t<>ku 1947148 godine." Rremda uredhe o platama nisu olb~v.atale sve Zene u radnom odnosu (na pr., trgovina, ugostite!jstvo itd.) a ne sadde nikaka'V izriciti propis u tOm smislu, ipak ·se. moZe smatrati da se zaStiUt odnosila na sve zaposlene Zene. Za drZavne sluZibenice ona je izri~ito hila predvidena r(cl. 4 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o drZa:vnim S!uZbenicima ' - SL list ·FNRJ hr. 4/49). ..,;,.. ' U 1949 godini zastita materinstva zaposlenih :lena reg'Uiisana je detaljnije putem Ureclbe o 2lastiti trudnih zena i majki doji!ja u radnom (sluzhenickom) odnosu (Sl. list FNRJ,. hr. 31149), koja je posle nekoliko meseci izmenjena novom uredboin {prerusceni tekst - .SJ. Ii'st FNRJ, lbr. 8-8/49). Ovim propisima trudnoj .Zeni koja radi-na ra.dnom mestu koje skodi njenom stanju omogucene> je da, na osnovu Jekar16 Vidi: ·s1. I.-'FNRJ, bl:'. 28}47, 35/47; 44/47,_ 70/47,-44/48, 58/48, 74/48 i 86]48. 220 Skog uverenja, pfette na .JaklSi pOISao r~CJ. 2 •st. 3 uredl>e)," s pravorrl da zadr.Zi platu koju ima na sv?.m ~edovno;n !pOslu: Sem toga, trudna ·Z-ena ne moZe se upucl_v:;ttl na ~r1vremeru rad van mesta stalnog zaposlenj a; i to _pre navrSenih..6 J:?eseci trudnoCe, ria oSnovu lekarskog uverenja, a ~asnlJe 1 hez toga (cJ: 9, st. 2 pod 1). Uredba je takode predv1dela z<>branu no·Cnog i ·prekovremenog rada za ~ve Zene u radnom odnosu posle navrsena 4 meseca trudnoce {~!. 9, st. 1}. Apsol'.'tna zabrana nciCnog rada trudnih Zena u toku celog. pertoda trudnoce uvedena je tek Odlukom SIV-a o _zabram noc~og rada Zena u industriji i g-raCtevina.rstvu, apr1la 1956 g~d1ne. Kako ·se ova odluk.a odnosila ~-amo na Zene 1zaposlene u ·1ndu, striji i gradevi~aTstvu, to znaCi da. je za o<st.ale Z~e u .radtn~ odnosli do za·kona o radnim odn?sima nD'I::n1 rad ib10 zaibTanJen tek poSile navrSena CetLri meseca 'tlr1ldn01Ce. Zabrana vrSenj a odredenih po'slova, odnosno rada na ·odrede~im radnim mestima, :za vreme graviditeta do Z~ona · dnosim.a lbila je sadr.Zana u odredbama Ur~dbe .o o rad mm o . d d . 1 1 zabrani upoSljavanja :Zena i -ornladine na o re ~n1m pos o~rna iz 1952 .godine {SI. list .E1NRJ,'ibT. 11/52 i 27/52- s.tarvlJene van snage Zakonom o radnim odnosima). Prema bm odredlbama specijalne komisi.je u preduze~ima odrediv.ale su · radna.m~Sta na kojima Zene ne smeju rad~ti u vre~e trudnoce uoj)\Ste ill posle navclerua ce1ir<i meseca trudnoce. . Uredba je nahrajala egzemplifikativn~ ra~na mesta ~ P?-slove na kojima je rad trudnica zalbranJen, 1 to ~abr.aJanJe sluZilo je kao orijentacija komisijama za ut~iiivanJe pojedinih .pos1ova. 78 · " N" ~ene · lJe, me d u tim' 3aJSD.O da' H je to bilo pravo pravo ili sam~ t . to :.- da 11 moguCnost kao ni nacm na kOJl zena os varuJe d , 1 .. Zena moZ~ zahtevati od nadleZnog lekara., da dO:'le u pre urz:e~e proveri nj eno radn'O roes to, i~ lekar moze da 1z.da uverenJe na o.snovu izjave zainteresovane zene. ., . 1s Pootavlja se pitanje da li zainteresovana zena una pra.;:o ~ traZi premeStaj na lakSi posao i k.ad ~~en.o radno. mesto n13etv _ stran.e komisije za utvrdivan)e· zabra?JemiJ .radmh mesta. ~- r _ deno kaO radno mesto na lroJem grav1dne zene n~ mogu b1t1 ~a poslene (Cl. 4, st. 1 Uredbe o zabranj-epim posl?VIma). Ova neJasn·oCa' ni1e reSena ni u Zakonu o radmm odnosuna. v• •• y 221 �Zakon -o radnim odnosima tistvari potvrduJe dosad,.snje . propd.se i, u izvesnom smislu, rpojednostavnjuje ih. U toku ceiloK perioda trudnoCe. :Zene u radnom odnosu ne mogu- Se zaj)Oiilljavati na · ·takvim poslovima gde su izvrgnute stalnim jaeim p<>tresima i c!Jugo<brajnljem po:ilfJi6ku tela, <>dne>sno pri1ikom Oi.jeg dbav'ljanja se razvijaju pra.Sina, para i Metnl gasovi, zatim poslovima sa radioaktivnim iJi rentgenskim zracima, kao i posl<>vima sa cestim i stwln:ian <Htz;anjem tereta. i dr. (st. 1, Cl. 74). Kao poslovd na kojima je za•bxanjeno zapo~ljava­ ti Zene p·osle navrSena 4 me.seca trudnnCe, navode. se poslovi koji se vrse· u prinudnom polo-Zaju tela, poslovi" koji se vr.Se stojeCi, aka se ne maZe 'OmoguCiti povre:rrleno sedenje, poslovi . na maSinama koje se rpo~ei:u n<>gom i sl. {st. 2: cl. 74)." Zene koje su do nastanka trudnoce lbile zaposlene na takvim·paslovima moraj'u se preme.stiii na druge ·poslove, s pravom -na . licni doh<>dak, odnosno platu koju su imale na ranijem po..:tu (i\1. 75). . U praktienom provodenju ovih propi.sa pojavljuJu se nedostaci i poteskoce koji su pomenuti kad smo izlagali poziticvne :propise 0 zabranjenim po.5lovima za Zene uopSte _ (vidi str 187). Ov<le j-os .swmo treba dodati da bi prilikom odredivanja radnih mesta na kojima trudne Zene ne smeju da rade, trebaJ.o pored strucnjaka, ko,je uveik . treba anga~<>vati kad se utvrduju zwbramjeni ,poslovi za zene fli .omla·dinu), c>bavezno konsultovati i specijalistu ginekologa, te lbi trebalo doneti odredbe u tom smislu. Sem toga, _Zakon o radnim odnosima potvrduje iZabranu nocno'g i prekovreme:aeg rada (cl. 71 i 72) i proiiiruJe zastitu ~a vreme graviditeta utoliko 5to .predvida za·branu upuCivanja-, odilO'sno raspo:redivanja gravidne Zene u tok:u ,celog perioda trudnoce na ra-dno mesto v.an mesta 'StaJnovanja ~cl. 6·8). Prema tom~, mo.Ze se reCi da je zaStita gravidne Zene u radnom odnosU, po pozitivnim tpropisima u iFlNRJ, uz date rezerve, u.glavnom P'otpuna. Zastita potpuno <>dgovara od79 Ustvari, zabrana svih onih poslova koji su predviden~. i u deklaraciji Jl4edunarodne zdraystvene organizacije i u referaitima ginelrol.Qga, koji su u_ vezi s ·tom :mate:djorn vee pom.inj.ani. 222 .. ) k · · mRJ ratifire&bama nes~mo Konvencp1Je·~~~:3 (br.oJ;;;;tkoju je FNRJ kovala, nego 1 odredbama repo . , prihvatila. z ne nepos:rednopred b) zastita: zaposle_ne ~e porodaja. porodiljski . -~-·"'v<>Po rodaJ· ' za v.-eme > ..pos odnoSno porodilJ·1· uu::.oLW . . 1 . • .J.~,.,ni dopust obezbeduJe tru~~J ze ' rodaja i nepooredno vanje pri kraju grav1diteta, za vreme p<> . I poale porodaja. dT k' -otsustvom, dolazi u diskusijama U ·vezl sa para : JS nn -obaveznog prenatalnog otdo izvesnih. kolebanJa u P.ogl~d~k, preovladuje misljenje u sustva i nJegovog traJan!a. p oroda·a Pri tom, sem strogo korist obaveznog otsustva 1 pre p . J . . t.Zina deteta medicinskih indikacija {teZi porodaJ, ~:n~~ imati na veci postotak mrtvorodene. dece),btrelba . izvestan psihicki . k k posao zena o av Jal 1 d bez obr.ma a •.av • . vog deteta. Postoji potreba a momenat, naro:lto _u sluc_aJ'!' proi'i ·ko"a nastaje Todenjern dese zena psihieki pnlagod1 s1tua J l' J d"go boravi na ,sv.Zem • · d · · gui:iti da dovo Jno ~ teta. Treba JOJ ~;m~ . za· ·-dete koje 15 e ocekuJet a vazduhu da vrs1· s1tne· pr1p1reme . . .. . 1 .. t tu novu s1tuac1]U 1 s · pripremi porodlClll ZlVO za. . . todil'sk·o .dopusta, d·a,Sto se tic~ duzine t~aJ anJa po bi ul kor~st miilljenja da sadaSnji razvo] tog plt~n]a go_vorlO Zene) sistem .po kOjem je najpogo.dn~ji {za zamtereso~~~~ od prirode posla sto ga duZina traJanJa tog o;sus;:a ta (eventualno industriske radZena za vreme trudnoce o ~v J d radnice kraC:e i_ sluZJbeni.:. . nice najduZel zatim p_oljopr~r: ne teSko po·staviti opSte p-race najkrace)." Ovde Je, me~ 1ffi,orodiljski dopUJSt treba da vi!o. Uglavnom se s~atra. ad~ osto'i mo,guenost da se deo traie ukupno 12 nede!Jal, s t~opu~ta ,p~ebaci posle porodaja: . neiskoriSteno.g tprenata nog I • .. 1' .. Tako Zakon o fizi~koj i e~~ . eo Takav sJ,s_tem p~tOJI. u ~~~tJ~~ 1950 god. predvid~ porodllJ-n'Omskoj zaStltl trudmc~ I maJ. ·u od tri meseca za mdustriske ski dopust Pre por:-odaJa u .tra~~Jedne radnice i 6 nedelja za sye radnice, od 8 nedelJa za ~olJ,?P ( ·za kuCnu pos::Lugu i radn1ce ostale ki:ltegorije·zaposlemh :t~~i ~~ust iznosi, medutim, za· srve 00 koje rade_ koo ku~\!' ~di·';BIT: serie legislative, tom. ~I. !9d5~, zaSti.Cene zene 8 ~ J.~:. ~oj.se.predn.atalni ,Popust od.i'ed~m t~~o~9~;l:vN~s<m·~ Gewg-e: op. cit .• str. 92. I 223 umu: 1 ... • .... �· Kod 'pprodiljskog dopusta va:Zno de obe.Jbedit" d • u sluca· b 1k · 1 a zene · JU za une e ara, a bez svoje krivice ne budu oSt c ne u pogledu duzi':e trajanja dopusta. Pritom se polazt .:'.! pr.etpos:avke ?a se z:na, znaJuCi svoja prava, obratila Iekaru,.. ah ~a Je. ~val pogr~sno ;Predvideq datum porod:aja, ·tako da Je ~ena II~ . ne_dovo!Jno ISkoristila, iii suviSe dugo koristila svoJ P~';"~d~Js~ dopust. I u jednom i u drugom slucaju trElba omogu?rti IZenr da svoje zakonsko p-ravo ostVari ibez Stete po SVOJe ekonomske interese. . Sto se lice obavezn<>g postnatalnog dopusta miSlj · su uglavnom je~od~a. (od nastanka te o:astite ,; XIX :.i~ !'a do .dana~) da )e ma)C1 posle porodaja potrebno ohe2lbediti :sto dUJZe pnsust_vo uz novorodenCe. J>ostoji nesumnjiva· potreba. ~~ se orga?1zam ~ene_ r~generira i da se l&tvori potrebna psihic~a vez~ Izmedu. l'Il.aJ!'-e i deteta. Orv(} j.e. naroCito va20o za. ~aJke koJe nemaJ:Z. nrkog u domaCinstvu za a~bavlj.anje kucmh poslova domacmstva i negu deteta, gde ne postoji mo~Cnost rada sa skraCenim radnim vremenoin posle por.odrl_Jsk?g dopusta, i u sluCajevima gde je ·mesto rada veoma ud~lJeno. od mesta stanovanja, odnosno ustano'Ve za ISillle5taJ· do]encad1. ~ . P~sebno pita~je je pravo na produ!Zenje dopitsta u .sluCaJeVIma ro?enja ,~}izana:a, nedonoSC:a-di i sl. lrzgleda -opravdan~ da maJka u tim slucajevima ima ~'!'avo na dliiZi !l)ostnatalni dopust. 81 . Ak~ · zbo.g porodaja _mistanu neke lbolesti, dalje otsustvov:a:nJe zena sa -rada m.oze .se smatrati kao produ.Zeni porodiljski do~ sa1no u ?1llm slueajevima kad ne pootoji obavezno hol~smCko _os1gural!Je s~ pr1bli~no istim rna terijalnim obe2lhe~nJ~m ko)e Je predv1deno ti slucaju trudnace ; porodaja ' olhlro t~yo. ?ihavezno · ooiguranje post'Ojf,. Cini .se da nema. mesta &pec1J_"lnrm odredbama koje bi !PTOduZavale porodJiljski dopust 1· u slucaJevnna kad on to stvarno vise nije u svakom shic_aju, L7.eni !reba da •bude ostavljena moguen"ost <Ja u slucauu potrebe [porodiljski ·dopust - bilo pre porodaJ·.a bilip~e ' . - pod"" na osnovu lekarsko,g uverenja do izr UZl, vesne _?dredene granice. ' d 81Q'dr , . aJVS 224 ty, vu o edb:u, ~o. sto smo videli, s·~drZi S'()Vjetsko zakonoo, a predvu:ta Je 1 pomenuta· Preporuka MOR-a. , . y U FNRJ trajanje porodiljskog .otsustva re.gulisano je, kao Sto SID·O videli, vee u.stavnom odredlbom (al. 3, cl. 24). Ta je .ustavna odredba, ponov1}ena nekoliko m~, seci kasnije, Uredbom o otsustvu Zena pre i posle -porodaJa · (Sl. list FNRJ, hr. 56/46), po kojoj zene imaju pra>vo na porodiljski dopust u trajanju od 6 nedelja pre i 6 nedelja posle porod:aja (Cl. 1). Mada odredbe ove kratke· i nedovoljno ra:radene Uredbe nisu bile precimle u ;pogledu obuhvata, maze se ,pretpostaviti, olb:zirom na ustavnu ·odredbu, da su pravo na porodiljski .dopust imale Sve Zene u radnom odnosu. Ipak zakori o driavnim slOObenicima izriCito je na.g1a.Savao avo pravo i sluzhenicama {cl. 32 - Sl. list, 62/46). Detaljnije odredbe o trajanju·porodiljskog otsustva sadrZi· Urecliba o zaStiti trudnih Zena i maiki .dojilja u radnom (sli.!JZbootkom) odnosu, iz 1949 go·dine (Sl. list, hr. 31149), i nek,oliko meseci kasnije Uredba o izmenama i dopunama pomenute uredbe (p-reciscen tekr>t - Sl. list FNRJ, br: 88/49), Cije SU odredJbe U pog]edu trajanja [pOrOdiljskog otsustva, bile na sna.Zi do dono.Senja- Zakona o radnim odnosima. Ukupno ·traj anje poro-diljsk6g dopusta za ..Zene u radnom odnosu, prema tim propisima, iznosilo je 90 dana, s tim d~ se. a'tsustvo,· po pravilu, koristi 45 dana pre i 45 dana posle j:lorod:aja. Pri tom je ohavezno za zenu da koristi porodiljski dopust 21 dan pre porodaja i 45 dana posle porod:aja. Pre!& t'ome zainteresOvana Zena :ino-gla je, ·na osnovu lekarsko,g uvereri.ja, neiskori.Steni deo otsustva_ (24 dana) pre porotlaja korisbiti !posle porodaja. Prelipostavka je da se ovim hteJ.a zaStititi sam.a ·Zena od sluCaja, u kojem -ona, da hi m.tala uz rlovoroClenCe Sto duZe posle- p,orodaj a, ne koristi u celosti svoje ·o"bsustvo iPTe IP·O·ro-daja, iako je i za nju i ·za dete, Z!bog zdrav.stvenih raz:loga, to objektivno naj'CeSICe· potreibno. Ovo pravo Zeni je uskia:Ceno jedino u ::;luCaju da rodi mrtvo dete, odnosno u .SluC.aju aka dete urnre u' roku o-d. 45 dana pos1e porod:aj'!. Sto se tiCe sluCaj.a da se lekar za.lbuni u pogledu datuma porodaja, uredba je davala pra-vo- ,zeni da koTistd ne~Slco.ri.S.te-­ ni deo porodilj.sk01g dopusta posle- porodaja sam,o u sluCaju kaci porodaj na.stupi ranije. Uredba ne pominje Sta biva kad .Zena po·Cne koristiti IP'Orodiljsko otsustvo 45 dana .pre poro> 15 :Zena u rad_nom odnosu 225 �tlaja, a por6daj nastupi kasnije.82 Ovu D.eoprav_danu pr9:zninu uredbe (cl. 1) popunio je Zakon o ~dravstvenom o•siguranju, odnoS>no Uredba o provoaenju zakona (ol. 42), gde je ;predvidena ZaStita Zene i za ovaj sluCaj. Zakon o radnim odnosima (cl. 61-64) prod!lZava trajanje poro-diljskog otsustva na 105 dana, s tirp Sto se otsustvo mora dati na zahtev zainteresovane Zene a na osnovu nalaza nadleZnog lekara da ·Ce porodaj nastupiti u roku od 45 dana. Pritom zakon ne odreduje ·obavezno otsuStvo 21 dan pre porodaja. MoguCnost da &e porodiljsko otsu.stvo produ.Zi u sluCaju neno:rr:malnog porodaja, odno~no rodenja blizanaca, nije P'tedvidena naSim po~itivnim propisima. U praksi, u takvim sluCajevima lekar daje }najci bolovanje. Medutim, obzirom da. ·se materijalno o:bezbed"enje prelas~om na bolovanje smanjuje, naroCito u sluCaju boravka u z~ravstvenoj ustanovi, ne izgleda opravdano u tim sluCajevirn:a ne dati pravo Zeni da produ·Zi porodiljsko otsustvo u odredenom trajanju, utolik<> pre :Sto su s·IuCajevi rodenja b[izanac.a u ipTak&i vrlo retki (oko tri promila kod svih zerra uopste). Sto se tice 'slucaja da se porodiljsko otsustvo produii 2lbe>g . bolesti nastale usled porodaj a, ohzirom na na~se uslove i .na mo.guCno.st zloupotrebe, ne i,z,gJeda neophodno unositi :q.ovinu W to-m smi&lu. , U vezi sa trajanjem par.odHjskag dopusta treba istaCi, · medutim, jail jednu odredbu. U ranijim propisima (1949) i u Zakonu o radnim odn6sima posebno je priznato pravo Zene da godisnji odme>r lomrs·ti i!leposredno po is.teku porodiljskog otsustva. 8s Pri to~eha podvuCi da se u 11 meseci neprekid82 Medutim, dr. Nikola Dilber, u svom komentaru ·zakona o'" socijaJ.nom osiguranju, navodi da. »palazeCi 'Od stanoviSta da ni- · kakva gre.Ska uCinjena od s>trane lekara ili drugog lica koje od.luCuje o pravu trudne Zene na otsustvo zbog. trndnoCe i porodaja ne sme da Skodi osiguranoj ·zeni u njezinim vravima na .uZivanje. trudniCke i porodiljske zaStite«, ne ·treba trudnoj Zeni usikratiti ni trajanje otsustva ni materiialno obezbedenje, iako to- otsustvo iraje duZe od 90 dana. Vidi: Zakon o soci,ialnom osiguranju sa komentarom i zbirkom p·ronisa, Beograd, 1951, str. 128. 83 Koliko je poznato, Sll.iCne odredbe nisu p.redvidene u inostranom radnom zakonodavstvu, sern u sovjetskom. Verovatno tu treba traZiti izvor za naS propis. U ovOm sluCaju je izvor .dobro 226 nog radnog sta:za potrebnog · za sticanje prava r1a ,gOdiSn]i odmor ura·CnnaVa i rpo~odiljoski dorpust (Cl. 64 u vee:i 15a· CL 29). Sem toga, zakon daj.e izuzetno pravo majci da kori'Sti plaCeni godiSnji odm·or u drugoj kalendarskoj god1ni, aka je otsustvo ZJbog trudno-Ce i porodaja poCela da koristi krajstri kalendarske. go dine, a u toj godini nije koristila ,godiS~ji odmor na koji in aCe ima pravo (s t. 2, ·Cl. 65). PoTed toga, .IID:ajika · deteta do 8 m.e.seci ima pravo da joj Se odredi duZi odmor od onog Sto j€ zagarantovan zakanom ·(drugi 1stav pod 5; taC. 2 Uputstva Sekretarijata Saveznog izvrSrrwg veCa za ·rad---'Sl. list FNR.J, br. 21/58). Za koliko &e radnih dana povecava godiSnii odmor, odreduje se p•ravilima, qdno:Sno pravHntkom· oTrganitZaoije, odJIUikom .stareS;ne usrtanove ill ·kolektivnim ugovorom (st. 1, tac. 4). K:>d duzi godiilnji odmor odreauje stareSina organa iii ustanove, potrebno je dq prethodno ·pri""" bavi. milmjenje .smdikalne po<fummice (t:JJc. 5). .. , Na kraju treba reCi da Zakon o radnim odnosima pred_..., vida kaZnjavanje privredne i sva:ke druge organizacij.e i · odgovornog lica u organizaciji za. prekrS.aj u iznosu od 10.0?0 do 200.000 dinara aka radnici uskrati otsustvo 21bo.g trudno,ce i porodaja, ako trudnoj Z.eni ili majci s detetom do· 6; .odnoS'l).o 8 meseci Zivota naredi prekovremeni iii ndCni · rad, i ako trudri.u Zenu 111e raJS!Poredi na· 'POSao na kojem maze· da radi (st. 1, 2 i 3 tac. 11, 13, 15). Isto taka predvidena je karzna od 5.000 do 100.000 dinara u slucaju da se majci ne· do:?lVoh godiSnji odmor neposredno posl~ porodiljskog dopusfa, i ake> se tTu&na ~ena ·ratsporedi, odno!sno poDivremerno uputi, na radno mesto va·i:t m'e:sta tStanovanja {tst. l,·t: 13 it. 15..CJ. • .394 z:atkona). Zdravstvena zaStita za v11eme porotlaja. :Mada se porodaj smatra normalnom fizioloSikom funkcijoom Zene, ipak je neophodno da Zena racla u prisustvu strU:Cno.g ·lica. 84 Zlho;g_ medicinskih razJoga: stoji s·e ria stan·oviStu· (mada ima i suprotn.Eh 1 doSao za razliku od propisa o zahrani n.oCnog i prek'ovremenog: !"ada trudnicama tek sa navrSena 4 meseca trudno-Ce, koji je re-. lativno dugo ometao zaStitu trudnica ·1 kaji se, isto tak'o, nalazi. · samo u sovjetskom zark'onodavstvu i u zakonodavstvu drZava · na-. rodne demokratije, po ugledu· na zcilkonodavstvo SSSR-a. 8 4 U poslednje vreme sve viS~ previadava ·stan>()viSte da _"to' treba da bude ne samo baibica nego· i lekar. Tome su · razlog P,QIV~ metode kOje se uvode u vezi sa bezbolnim poroda.jem. 15. 227' I I ;I �tendencija( da je najpogodnije da se porodaj obavi u zdnivstvenoj ustanovi. . Otuda je, IogiCno, u veCini zemalja· za.:. ·poslenim Zenama osigurana hesplatna medic1nska rpomoC za ~luCaj P?rodaja Qhilo na osnovu obaveznog, odnosno dobrovolJn.og os1guranja ___:. u okviru bolesniCke grane osiguranja - b1lo da ova prav-o pastoji za sve Zene u okviru · javne zdravstvene sluzbe). ·· U FNRJ potrebna m-edicinska pamoC zap-oslenim Zenama za vreme porod:aja obeZlbed.ena je po ISV'im do1sadaSnjim propisima.ss Isto taka treba napomenuti da trudnice imaju mo.gucnost da slobodno izruberu lekara ginekologa, Sto je veoma va.Zno abzirollii na·psihiCko !lilanje trudnica i porodi!ja." No, o'ITde treba reCj .da je pravo na hesplatan porodaj u zdravstvene,j ustanovi ustanovljeno za sve Z-ene u FNRJ hell <?ihe.ira na njdhovo materijalrnO stanje, odnosno bez obzira '.aa li Su u radmom odnosu {Uredba o oihr:aCunav8.nju i naplati trO'Skova u drZavnim zdravstvenim ustanovama - Cl. 6, st. 1, t. 5 - 81. list FNRJ, bl'. 56/48). Po istim propisima zene imaju pr.avo na :be.splatno kori:SCenje u.sluga s.avetovaliSta Za trudnice. Ekonocisko obezbedenje !ene za vreme porodilj skog dopusta neophodan je uslov za efikasnost zaStite u tom periodu. B'-lduCi da radooj e i nega deteta, n8JI'oCit<> u prvitrn damlima zivota (ad cega cesto. zavisi dalji zivot i zd<avlje deteta), 85 U Cl~ 27 t. 1 pod 2 Zakona o socijalnom osiguranju radnik.a i sl11Zbenika ~ SJ:4!st, br. 65/46; cl. 4 u vezi sa cl. 12 Zakona o" .socij~om osigurailju radnika i slu.Zbenika i njihovih porodica. Sl. hst br. 10/50; Cl. 16 t. 3 Zakona o zdravstvenom osiguranju radnika i slutbenika - Sl. Jist, hr. 5!/54. 86 Ovf11; )e zadoV'oljen i zahtev Korwencije (br. 103), koju je FNRJ rabfikovala. Slobodan izbor ginekologa moguC je na teritoriji nadleZ-nog .zavoda za socij alno osiguranje, na teritoriji drugog zavoda, odn.- u ustanovi koja je najbliZa mestu rada .dotiCno .stanovanja, i kod stacionirane zdravstvene ustanove (bol~ice, klinike) .(Cl.. 8, st. 2 i 1 Uredbe o sprovod:enju zakona). Ako Zena o~a~ere Jednog lekar3; Hi jednu _us.tanovu, ne moZe kasnije menJati, sem u opravdamm sluCajevirna (promena mesta srtanov.anja promena mesta rada, prirodne nepO<g!ode i sl. - Cl. ·8, stav 3 ist~ uredbe). 228 ' svalkako pretstavljaju valOnu, ustvari dr-OOtvenu funlcciju zene, logiCno j e i opravdano u periodu porodiljskog otsustva Zenu. materijalmo ohe~hediti. To obe~bedenje treha da 'hude u vlsi~ ni redovne -plate. Isto j·e -t<rko opravdano a potrebno i priltkom roctooja .deteta i u toku dojenja obe~hediH zooi i druge alokacije. Tirm-e ·se omoguCava ~odrnirenje osnovnih ipotreba, k.Oje se rodenjem deteta ;PO'ITecavajtu, a koj·e redO'ITni pdhodi cesto ne mogu da ohe~bede (pomoc za opremu deteta u novcu ill. naturi, pomoC .za poj a.C.anu iiShranu i sl. ). .UslovQj avanju davooja plata, odnO\Silo naknada umesto pl!h te, d. nj ihove visine izvesnim radnim ,sta:Zom, odnosno s taZomu socijalnom ostguranju, to je ,pitanje za diskusiju. To zavisiod opste razvijenosti socijalnog ohezhedooja i ad mo.guimosti zloupotrehe. Ipak, izgleda .opravdano , da pom~nuta ·uslov~ ljavanja treha sto je moguce vise izhegavati. Zloupotrehe ne mogu da hudu ni taka ·ceste niti da taka dugo traju (ceste mo,gu da budu u sluCajevima bolovarija), a materijalna pomoC;, kad je vezana za rodenje deteta, mo·Ze sa·mo da k-oristi i za..: je~nici i ustanovama socijalnog osiguranja. U FNRJ pravo na :Platu, odnosno nakitadu umesto plate, za vreme ot&ustva Zlbog trudnoCe i porodaja bilo j,e regulisano; dok riisu doneseni propisi koji su danas na snazi, putem viOO: razliCitih propisa, ·Sto je bilo uslovljeno uglavllom sistemom nagradivanja. Ustvari, Zen a· je prim.ala ·za vreme ·porodilisko~g dopusta svoj e pune prinadleZnosti, ali pod uslovom neprekidnog SestomeseCno.g radnog staZa, odnosno sa prekidima 18 meseci u posledn,ie- dve ,godine, ispun;enog do dana porodaja. Kraj tome Sarenilu uC:inio je tek Zakon o zdravstvenom osiguranju radnika i slwhenika (81. list FNRJ, hr. 51/54- ~1. 38); Prema ·uredbi o otsustvu Zena pre i posle p-oroda-ia ii 1946 g., Zend je prilpadaJo _pl-avoo na porbpo.ru za pol!"odii1ie i-z socijalnog osi,guranja, ukoliko za to ispunjav.a uslove. Ukoliko. je ta potpora manj.a od redovne plate, isplacuje joj se ta razlika. Za ·Zene drZavne &luZbenike izriCito se navodi da C~ uZivati svoje redovne prina:dleZnosti. Socijalno osigurane Zene im.ale su pravo na naknadu za platu u obliku porodiljske hranarine. Visina hranarine mogla je· da iznosi -:- Sto je zavisilo od ~broja s~varno odradenih dana u poslednjih 5 godina - 73'/o-100'/o" od zakonom od- 229 �redenog .osl).ova za novrCana davanja. ~Razliku do j:mne .snosi predU2;eCe, odnOsno U&tooova, dotiOno priva·tni [:>oslo-da;vac {61. 27 pod h Zalocma o sooijailnoon ooigluranju iz 1946' ~ S!.liBt FNR,J, h,.. 100/46 u vezi sa cl. 13, st. 1 U,.edhe -o llpro:vodenju zakona --'. Sl. list, FNRJ, hr. 1()9/47). Po Uredl>i a zaiititi trudnih zena i majki dojilja iz 1949 g. (!>recis·ceni tekst), za vreme porodi!jskog otsustva zena ima pravo na platu (uredba ne govori a naknadli, nego izricito o pravu na platu) sa ostalim dadacima prema poslu ·(zvanju) k.oji je redovno obavlja!a za paslednjih mesec dana pre meseca u kome j,e zaa>oceto •otsUJStvo (cl. 2, st. 1). U daljem tekst;u navodi se naCin ObraCunavanja plate po uCinku, po radnom Casu i meseCnom plaCanju, odnosno izriosu. Ovo pravo vezano je za neprekidni ra<l,ni st~ ad 6 ~eseci ili ad ukupno 18 m~seci ilf sa prekidim~ u poslednje dve g-odine, a ovlaSClij'e sa •.mirustar rada da, u sag!asmJosti sa pretsednikom Privredno.g saveta, -a po pribavljenom miSljenju Centralnog veCa s,indikata, maZe za pojedine .struke smanjiti potrebni radni staz sa prekidima u paslednje dve go dine ad 18 na 14 m.eseci. (P;vill). :se _cwlaSCenjima, m-eduti.m, ministar ra-da _nije korlstio.) Od prvog marta 1950 godine prava na materijalno ahe~be­ aenje .za vrem-e .otsustva ~bog trtidnoCe i porodaja, ostvarivalo se na osnovu· propisa Zakona o_, socijalnom osigu~anju od 21 I 1950 ,~SI. Ust FNRJ, br. 10/50) i rp·rop1sa koji su dopunj.avali taj -zakon. Pravo na materij'alno obe~bedenje za sluCaj trudnoce j poradaja m weme ad 90 dama; za:koitl uslavljava nep•rekidnim radnim s.taZom od 6 rneseci, odnosno 18 meseci u ·poslednje dve godirrle. Materija·lno abe~bedenje »jednako je redovnoj p·lati«, sein za uda·mic~. u kojem slu·Caju se po·viSava za 10, a·dnoono 20°/o(Cl. 22 i 23 u vezi sa cl. 17, st. 1 i 3 zakona). Pri tom se izdCito _isticalo da, ako se Zena za vreme porodilj-.skog OtsustVa ra:zJboii, nema Pravo i na materijalno obe~be­ denje za slucaj bolavanja (cl. 24 zakana). 87 . Pravo ~-~- naknadu umesto plate za vreme otsustva z.bog trudnoce i poradaj a za celo vreme paradiljskag dopusta (105 87 Vidi o tome bliZe:- Zakon o socijalnom osiguranju radnika i slu.Zbenika i njihovih porodica - sa propisima za njegovu pri- Beograd, U154, tre6e dopunjeno_ dzdanje u redakciji dra. Nikole Dilbera (str. 43 i dalje). menu~ 230 dana) garantuje &e i Zakonom a 'radnim odnosirna {C1. 63). pfi tom zakcm wpuCuje na ~J>rava iz .Zakona .o IZdravstveno.m osiguranju radnika i ,&1JliZhenika ~a 38 ,zakana -;- Sl. list FNRJ, br. 51/54, i cl. 41 i 42 Uredbe a sprovadenJu zakona - SI list FNRJ, br. 55154). · p~ odredbama Zalk.ona 0 zdrav.stvenom· osiguranju naknada umesto plate iznosi 100n/o od osnova za :r:akn~du, -pod .uslo: vom da je do dana porodaja dotiCna Zena 1spm:ula radn~ ~taz ·u trajanju od 6 meseci neprekidno ili 12 me~ecr s.~ pr~k1d1m~ u posljednje dve godine. Za one, koje ne tlJSpunJaVaJu ovaJ .staZ, naknada iznosi soo/o od as-nova za naktnadu, . . Garantovanjem prava na materijalno obeZJbede~Je 1 ~ slu: " · · kad zainteresovana Zena nema zahtevan1- radn1 sta.z <:aJevlma · · . k · niie bilo ad 6 odnosno 12 meseci, ispraV'lja se stanJe za o]e ..., ., opravdanja.s!3 _Na-irne,. gravidne Zene 'be~ -~esto~eseCn~g staza -{to znaCi ani najteZi sluC.ajevi - ·zaposlJavan]e o~ .cetvrtog lneseca trudn'oCe dalje ___:. vanbraCne majke, ostavlJene, ud~­ vic-e) ostaj.ale su za vreme porodiljsk,o.g_.otsustva· b:z. !!1~ten­ jalnog oihez:bedenja. UpuCivanje na sociJalnu po~oc:.'koJ.a ~e pretstavlja pr.av•o veC samo moguCnost,, ugla~om 8 ~1Je mog o da reSi zbrinjav~j_e maj'ke i deteta u tim danrma. , Naknada umesto plate odredUje se red.ovno na osnovu -cproseka plate sa ·stalnim dodacima i1Spla.Ceni·m za rad ~ red~v~ nom radnom vremenu za poslednj a tri meseca. Ajm J e ra n1 staZ manji ~d tri meseea, onda se prosek ?lat_?- racuna pre:n~ plati koju zena prima ad dana zapaslenJa (cl. 23,. st. 1 1 ;zakana). . · d ) · 1 eu· se Naknada ume.sto: plate (u zaStiCenGm pert~ u ~ a .1e -zainteresovanoj Z.eni u nesmanj en om iznosu 1 za ·vreme pro· · oSCu Cestili zloupotreba 88 QpTavdavanje takvog· s~nJa m?'gucn . osn•Ovu fiktivnog nije·izgledalo dovoljn,o ubedlJIVa.. Os1guran]e ~a Sem toga priradnog odnosa nije jednostavn? 1Alako prove 6vo. . Medutim man. a mogu da traiu samo tn meseca_ o~n. mes-e;ci. bzir~ davinje materijalnog 'Obezbedenja .u sh;tCaJu bolovan~a blezk~kog d · taZ a pod uslovima pr1man1a na posao ez e. , ~~e~:nj;, ~av~lo je mogu-Cnoot za z,natno CeSC-e zloupotrebe i veca (,du:9ab~f~m.a~j~~kode reguliSe jedan zahtev Konvencije btr.. ~013~ koj a kao Sto smo VI'de1· ne dozvtolJ'ava uslovljavanja rna en]a 1, nog 'obezbedenj ~ staZom. 231 �vedeno u z.9ravstvenoj usta·novi. Kao staln.i dodaci smatraju· se oni koji ulaze u sastav plate a na koje se pla{;a. doprinos za socijalno osiguranje (cl. 31 i cl. 32 Uredbe o sprovodenju za-. koria). Ukoliko zena oboli po isteku otsu.stva zbog trudnoce i porodaja, odnosno ukoliko je zbog prodaja i dalje nesposobna za rad, ima pravo na naknadu ume.sto plate,· ukoliko se nalazi kod kuce, analogno •slucaju bolovanja (u •smislu cl. 24 zakona). Ukoliko je sm·eStena u ·zdravstvenu ustanovu, pripada joj nakna:da umesto plate, predvidena za te slucajeve (CJ. 29 zakona). Ukoliko, trudna Zena, 2Jabunorn lekara, otpoCne kori.SCenje porodiljkog otsu.stva pre roka od 45 dana pre poro·daja, ima takode i za te dane pravo na naknadu umesto plate {cl. 42 Ured!be o sprovodenjri zakona)." Medutim, ruflmliloo graviJdna· zena ne pocne koristiti otsustv0 · 2lbo.g trudno•ce i pomdaja 45 dana pre porod,.ja vee karsnije, onda joj se naknada umesto plate isplacuje za vreme produZenog oJsustva pre porodaja; ali riajviSe za 24 dana. dvo, medutim, nije u sargl].asnoosti sa Zalk.ornom o radnim odnosima) koji ne predvida orbavezno otsustvo pre porodaja u trajanju od 21 dana. Isto taka, prbpisi o zdravstvenorn osigurailju l[l1"edvidaju materija1no obezJbedenje samo za period od 9() dana, dok je Zakon r> radnim odnosima produ:Zio porodiljsko otsustvo na 105 dana. Nafzad, Zakon o radnim odnosima posebno za.Stif:uje Zenu sa navrSena tr~ meseca trudnoCe, a koj a ostane van radnq.g odnosa usied likvidacije privredne organizacije-. U tom sluCaju Zena ima za V-Feme privremene nezaip·oslenosti pravo na · novCanu naknadu u visini poslednjeg meseCnog iznosa IiCno•g dohotka, odnosno rplate, bez obzira da li ispunjava UJS'love koji se p.ropisima tra·Z~ za ova pravo. Analogno tome, ana dm.a m-a~ terijalno obezbedenie za vretne porodiljsko•g dopusta (cl. 70 Zrekona .a radn:im odnors1rrna). 91 MeQ.utim, ni.-ovro niie prec1vtde90 Ovim je regulisan i zahtev Konvencije br. 103, kOja zahteva obeSteCenje Zene i u naved.enom sluCaju. 111 Te su· Zene pre dono:Senja Zakona '0 radnim -odnosima imale u sluCaju porod:aja samo pravo na zdravstvenu za.Stitu, Cime su bez svoje krivice dolazile u vrlo teSku situaciju. 2.32 . . Zakona o "'draVlStvenom osiguranju, koji odreno prop1s1ma 1 " · duju ,samo to da iPTavo .na naklnadu umesto plate. ~a s ~uca] trudnoCe i porotlaja pripada ~enama kol~ su p~l~re~e~i~ iz.van radnog odno•sa, u.z usi.o:v da po posebt_lmn ;pr.opl!srm~ povi ' . - maju m~terijalno oibe:zjbed.enje. Verovatno Je- ~a. ~2e se s slucajevi nes,.gla:snosti propisa uskoro uskladlh." . U . &a materija1nirrn <>bezbedenjem za slucaJ tr':'dnoee . .ora~:~a treba pomenuti i druga materijalna davanJa s~m ~~krnade· umesto plate. U periodu. racionirano.g ~n~l?devan~a, trudne ·Zene i majke dojilje imale su pravo n_?- poJacano snabdevanj·e (oviro. pravom koristile su se sve zene, a ne samo zene u radnom odne>su) ..Sto se tice drugili davanjal po osno':uh •. da su ·to prava ug avnom- SVl' sOcijalnog osiguranja, treib a rf"'.ct . . . " d ta osiguramika. Kad su u pi.tanju . . ost~ramtcl zene, o~ a :ika ~_,~··CaJ· prava, u , n elk' nn ;:;wu. evirrna ' nesto S1l'a ad prarva oS'llgUI muSkai-aca. · · . a davamJ' a ulazile su, po- Zakonu o so,cij alnorn: _o:stg·uU ov , h u deteta 1 Jedno. iz 1946 go.dine novCana po·mnc z.a ran . , ranJU · ' p · hranu deteta kratna potpora za opremu deteta. omo,c za " d da!lla zaposlena Zena je primala u toku tri meseca,. pocev O· , iz kad je prestala primati porodiljsku hranarinu. Ta pomoc .·ta l. e 100/o ad normirane srednje d.nevne z.arade o~raslo:g nos1 . . d g zskona o soclnekvalifikovanog <radnika (cl. 27, t. 1 po . _, 13 posledc . . Sl list br 65/46 u vez1 sa ·c,. , jalnom oslguranJU . ? . Sl r f br 100/46). ni stav Uredbe o provoden]U zakona ~ . ns ' . d t t . osila j e des€toJednokratna pobpora za opremu e ~e a IZn a1ifirkova!'loi&brukli i:znos sre&ntl.e dnevne zarade -oldrraslo~ n~ .k ("l 27 t 1 pod v Z~kona u vezl .•a cl. 13, st. 2 nog ra dn1 a .c · , · . k-idnirn staZom uredbe). Oba davanja bi1a su wslovlJel'a ~epre I drn" dve od 6 meseci, odnosno 12 meseci sa prelndima u lpms e• Je godine (cl. 27, t. 1 zakona). . ·d _ . . ·u od 1950 godine za rzao 1e Zakon o •&ocijaJm.om osJrguran] ' , ·.. 'd ·m ... .adi ova p1rava, 'p '" .c" emu. J. e. kao iznos p'OtpQ•re. ma}Ct OJ Jll r u . .• N k itanja zdravstvenog osigu.ra• 92 Vidi: Gozjkaokonv::mJn'oov~~dni~ ~d~osima, »Socijalno osiguranje«~ nJa u vezt sa sv. 2-3, 1958; str. 5--8. · 233 IU �pojacanja ~ane 'oc!redene 6oo din mesec • Zakona o Socijalnom osiguranju. (cl. 27, st..· 1 b-e o materi' alno · . u vez1 sa- cl. 6, st. 1 Uredslu~benil<a --= Sl. tis~~~~ ~a decu .radnika '_(namestenlka) ; leta iznMi dlut' 2 , r. 101/49). Pomo·c za opremu de- . un'Clbe) me . .000 d'IIll (cl. 22 zrukona u vezi sa cl . 4 dana . . . a pomoc, po pravliJu, po~e se unapred - , me~ec r:o T ;m, ;~~::~~r:~~:~;:r~~i~~a~=d~~·:~~~~o ~:·~:~:a z;:~ . Gornji propisi derogirani .su, medutim Uredbom a dod . '. na decu (Sl List, FNRJ b 48/51 ava samo jednokratn : r. 5), kOJOm se uslan<>vlja8 000 "''('" pomoc za opremu detela u izme>su o.d . ''"'uara ·~'· 2, ill. 25 u vezi "1 12) . prava ria .ovu , ;"< • .., sa c · · Uslorv za sticanj·e . P<>m_oc Je ,radm staz od godinu dana n~rekidln~ od nosno 20 mesec1 sa p kid. · "''..t' ' i <'!. 13). ' re Ima u pos]ednje 2 .godine (Cl. 10 <lllllla ! nJ'up~l p:'oitsivtm1'm _propisi~a (Zakona o zdravstvenom ostgura' · , . ) ,zene OSJgllii'amici k · . . .stvenu ZaStitu (u s . • - ·one }ffiaJu PII'avo na z:dravmis 1u c 1 9-11 zakcma) im · pomoC za opremu 8 k · _a]u pr.avo na Zene nije usloVlienov:ta~g novoro.cle~o,g deteta. Ovo pravo za nika k . . . om (za razhku ad muSkarca osiguraza ' OJem Je za sticanje ovog pra'Va potreban sta·Z). Pomo.C oprernu novorodenog deteta i·znosi 8.000 dinara . - . d za svako novorotleno dete (cl 43 dll 1. pnpa a na) U ·sluCa ·u d . . UJI'e . ·e o sprovod-enJu zako-~ o~oC 8 e ·. J , ~ ma]lka ucrnre Hi se· dete ne lllala.zi ko-d nje ~ ' ~.pla·~uJ_e ocu, odnosno lieu kod ko.ga se dete nalazd' omo6 se lspla·CUJe maj-ci i za va :b " d .. jeno dete do 6 meseei n ra.cno ete, kao i za usvo, ZlVota, .aka za to- dete nije ve~c isp'laCena la po-moc. v· Porno.(: za opiTemu deteta da. e . osnovu nalaza -i ocen . . J se po pravilu unapred, na -se pomoC traZi o rode ~rgan~ ]avrne Z'dtaVlstvene sl~be. Aka ra da je dete- zl:a rod:~~ d~teta~ potrebna j,e potvrda matiCapravo na pomoC sti-Ce i (s 3~ ~I. 74 zakona). To 2lna,C.i da ·se vraCa se u sluCclju rodenj u s ~CaJU s~rti deteta, odno.S.no ne Umesto u novcu, po·moC :em~ ~o-g de~e~a {!st. ~~ ill. 41 zakona). _pravUnu negu rdeteta« Hi -d I? ~ . .dati 1 u obhku apr-erne ·»za ' e Imicno u novcu a delimiOno u , :234 i 'opremi, s tim da ·-uktllPna vrednost od.govara pll'Dipisanom iZnosu u novcu. 0 tome reSav.a sr.eSki (gradski) zavod .za sacijaln:w oslguranje (st. 4, cl. 40 zakona). Ovde jos treba dodati da se decji dodatak ispl<>euje takotle -za svako novorodeno dete od prvog dana u iduCem mesecu, uz uslov da je ispunjen potreban radni sta.Z, Sto, naroCito·obzirom na njegovu visinu tako-d.e pretstavlja materijalnu pomoC majci, u momentu 'kad joj je bna · vrlo potrebna. Po propiSima o decjem dodatku, koji su danas na snazi (Uredba o izmena:rila i dopunama Uredbe o dodacima na decu - preei®cen tekst - Sl. list FNRJ, br. 36/1955) pravo na &ticanje deCjeg dodatka nije za samohrane majke uslovljeno staZ.om (st. 3, Cl. 27 uredbe). · c) Z as tit a u period u do j en i a. Obezbedenje moguCnosti za dojenje deteta sadrrZ.amo je ug~lavnom u odredbama ko~e daiu pravo mailk:ama kode doie svoju deem, na prektd rada da bi mogle oba'Vi1i dodtmje deteta. Ma;j.i\ino m~eko smatra -se u medicinJskim krugterV1ma kao nesurmnjiv·o najibollji i naj:sigurrnijl naein ishrane odo:i·Ceta, mada s.u na poliju veSta·Cke ishrane ,postignuti veCi znaCajll1li rezuJ.tati. Prema tDIIDe~ Cini se da je po.tprunq opravdano i potrebno omo~g.-wCiJti maj.oi da .sama doji svoje .dele. Pitanje kaliko tre'ba da traje isP.rana dojen.Ceta dojenjem, donekle je sporno i u medic'inskim kru.govima, kfio 1 pitanje ibroj a dnevnih obroka i ra:zanaka izmedu dva doj enj a {naravno, sve to u sluCaje;vima kad .je dete normalno razvdjen.o i zdravo). · 'Sloga i:ogleda najpogodnije da se obezbetlooje dojenja regulise na osno!Vu najverodostorjnijih nauCniJh Postavki, u ·,olbliku minimalnih normi u udno.su na du.Zinu tra:janja prekida r·a·da i njihov broj, uzimaju6i u o1btz-ir da ·postoje rarzECiti morilenti koji zahtevaju razliCito detaljno regulisanje (tra.dd.cije, udaljenost mesta rada ad mesta stanovanja, saobr·aCajna sredstva, 1 broj i raspored ustano'Va za dojenCad itd.). U ~:.v~kom sluca;lll, IDajd se mo1ra omoguCiti kao mini.mUJm za dojenje pola Ca..sa. Ovi hi. razlo-zi govoriH da je bolle ostaviti detalinije rerguHsanie tih p~tanja ko1elktivnd.nn ugo'Vorima. odnoiSrlo radnmn redu (,pravilima o radu i ·sl.) svakog preduzeCa, uz 1pretpostavku da se to pitanje regultse na odgnvarajuCi nal:in i uz korisultovanje lekara·- struCnjaka. 235. �U 'svalkam sLuoaju, llrebalo· lb'! ·ostavl!ii mogu6ruoot majci cla . maZe, u izrihnnim !SluCajevdma, a' na osnovu uverenja nadJeZnog lekara 18pecijaliste, dojiti dete u onim raJZ.macim;a i u onolikom trajanju koliko to lekar odredi. Meau1lm, u pravu. majke da prelcine rwd ~radi dojenja deleta ne iscrpJ.jruje se rp·ravna moguCnost da. se pr:orpi5:ima obezhed.i dojenje. U siLucaju kad je mesto rada Ud<>ljeno od mesta stanovanja, .odrioSno mesrta ISilleStalja dojenCeta, sa101bra•Cajne pa@dke; sl. looe, tteba svakako nastoja!Ji da 'se doaenje ·obe?'bedi truko Sto Ce se maj·ci om·oguCi1Ji ii'ad sa Skrat!enim radn~ wemenom, Sto je PO'cetma et,.pa u rooavanju pltanja nege deteta do dve, odnDi>na tl'i godine, pitanje koje ·cmi •rz Pir<>blema u za.Std.rbi materdinsttva zau;>o·slene;; Zene, a ·o ·Cemru Ce kasnd..j·e billti reci. Sarno po sebi se raZJ,.Une da davanj'e m•OiguCnosti zaposl~ nim majlkatna da doje, odnorsno hra-ne SV'Cllju odeou mora· hiti vezano· sa potpuni.Jn ek-onomskim obezbed.enjem Zene, §to znaCi da ta povlastica ne ISiffie da akonoinski pog.o-di Zenu. Za t() govore i moralni ·ra:zJlo·zi, a 'Sem toga ova je uslov da &e tim pravom Zene koriste. , , Zabrana obav!janja izvesnih pas!ova u. toku d.ojenja jednako je potiebna kao i za vreme graviditeta. To, dakako, ne znaci da se ti olucajevi paklapaju. Poslovi kaje treba zebraniti u ovom periodu uglavnom su vezani za rad sa otrovnim,. odnosno Stetnim materijama. 93 Taj krug iposlova mo.Ze da bude. u,pojedinim ·sluCajevima Siri, kad .se rac1i o majci sa sp·ecijalnom fizickom i ;p>sihlck,om 'konstitucijom ili o zdravlju deteta. r u tim sluCajevtlna majci treba ostavitd moguCnost da, na osnovu lekarskog u..z,trenja nadleZnog_lekara 51Pecijaliste, traZi preme.Staj na drugi posao. Pri tom je vaZno, analogno sluCajevima graviditeta, da joj rad na novom radnom mestu bude· ~edn~ko plaCen kao i redovni ili ra.b.iji posao. 93 Da je rad pod izvesnim uslovima, naroCito rad sa otrovnim materijama f·-isparenjima, Stetan za majke dojilje, tvrde svi autori koji se bave tom problematikom. Tako·. pored 'Ostalog, dr. S. Lajovec navodi: »Mnogi industriski otrrivt, naroCito rasiv'ori,. prodiru preko placentne-- barijere i Skode embriju, a mnogi se izlu.Cuiu rS·a maiCinim mlekom.({ Op. c?.t., str. 110. Prof." dr. Mi•loSevi-C takode navocli: »Ziva prelazi u mleko i dojenjem intoksira novo- rodenCe.« 236 Op, cit.~ str. 90. , · Zab1'ana prekiovremenog i ·· nocno g ada •. Obzirom u domaT· t ada na novo 'sem rada na radnom roes u, r opterecen]e zene ' . s . do"en·e· deteta) i neaphodnOISt da ·Cinstvu, nege deteta, JO 1 J J . rm· a prekoweme. b d . fma uz dete u prvrm mesec • .maJka u e pr1su , . d neminovno loSe utiCe na zdravlje ni rad, a pogotovo no·~l ra ' . n ·zdraV'l'e deteta (ne do_. majke .(premarenost, lSCrpenost) 1 a dJ valJ. an kvantitet . d .. gu u odred.eno vreme, ne o blVa o re.. enu ne .,: m1 k . I) Zato treba hemslovno i loS kvalitet ma]'C1no~ e a 11 s... tlenama u periodu lak..; ·zaJbraniti noCni rad svun zapos en1m , • v tac~e.FNRJ aU~~d~ obez!beaenje doj.enja rrije bi_Ia predviaeno b m. o· atsustvu Zena pre i P·Oisle p-orodaJa, l'Z 1946 g.d, N . o . . b"l · u tom pogle u. a]toku kasnije.d ve godinells~lJe 'uo pur.':!'::;,:, Ministars.tva rada . · ·t · egu ' ano P '-"''v~... pre Je to pl ~J~ 3 1948 (»V]esnik rada«, 'hT. 4/194S, str. FRNJ Up 560 o . ._. 203) U hr. utstvu se lZTiclto. navo d" d a . rekid 'Za ,dojenie tre1 P p k"d · d" k 3i1Pocasa rei• S ~:e:: d~s~iaKZ~~~~~ id~;o~~r::~~ ::~ii~~~~: ~o~~~i~o: •. tim da .•• o.dred1. 1 vrlaeme. ': trrlba taikode Vtod~tt TaCuna d t dnoona J asa~ pn cemu o . ~ s~o~~C~j~im sredstvd~a i stvarnoj udaljenosh. . . •. ·· · re gulisana I tek proplSlma Obez!bedenje dojenja op~n:mJ~.J~ . rva i druga 't"t· _P . ·a za:s.11 ~-dnih zena i maJki doJllJa . ,{1949t g.). p 1tanJU 0 b ez,.~.u. · · uredba iz 1949 :posveCuj~ znatn~ pa:z~~~m~mna razliCit na.Cin lbedenje-dojenjacgarantuJe·se SVlm.m d u dve smene) a U . . kid . kr ., e 0 radno vreme 1 ra ~re 1, s ac n ci -o·d dana porod.aja. Medutnn, 8 tr~j.anju ad 6, o~~os~o ~e~~ i zavisio .je 0 _a_ razliCitih fa:k<lhrm tog !P;atva ~l~c;gJ! ~a li pri preduzecu iii u blizini predutora a narOCl o o _ . . il 'e sve do'k nije 1stupLla zeca postoje joole. Talkva 8ta;ei ·~ o dnama Uredbe o zacstiti ~~J:~~.~~e~b:.alk~~j~f;, Zj~a ag~a~~~:~~~: 20 1952 b 27/52 - stavljena van snage a onom , . d r. . . · ma), koJom Je za ma]'ke doJ'ilJ'e uveden rad sa skracen1m ra - nimFir:"";;::'~~~bi a za&titi trudnih zena ~ m~j~~~!oi;~:t)u :a~= nom ~&luZbenickom) odnosu iz 194~;;_~~- ~~~:c1radi dojen'ja po ka doji!ja lmala tSat~, s pravilu sva}ta tn Je prav~~l'~a dojenje mara .biti obe"be- . 237 ! �deno vrem.!> od pohi ca;saY' Medut· . .. . . . mogu trajati duZe od 2 sata rm, rpre~dr. ukupno ne radi najmanje 4 sata. Obziro~ odnosn~ ...zena Je obavezna da ldkac1je jasaJa i sJ hil . n~ razh~te uslove stanovanja. SCenja ovog prava "AxoeJ·esudptredv:delne !l razme vavijante :koll'i..:_ . · e e u Jas ama prd. pred e' .k. rma pravo na prekid od 1 . uz cu, maJ a kara i duZe Ako . po a ~ata a, rzuzetno, po nalngu le-: odreduje duiinu to~r:r~j:~~~zecu k~:m~ jasala, onda direktor· kida. Vreme prekida rada ra·~~e I. a :vre~e ko~iSCenja pre-duzeCe, a na teret socijalnog .osig~r~!J~1a k~acuna I plaCa pre-na redovncnh radu. ' o vreme provedeno t: Za propise u vezi •sa d · · · . na je, medutfun odredba 'kOJ~nJ~m rz t?g period-a ij{arakteri·stiC' OJa Je odrazavala stav · rna, odnosno stimulirafa rna 'k d . d prema Jars1a-majd koja ne donOsi dei-.e J .e a o_nose dete.u J~sle. Nairne; zdravo i za to' postoje ~ Ja~l~ prl p_reduz,ecu, Iako je dete· se odreduje uz sagl~sn~asot r~cda,knel moguCnosti, prekid rada. . . . , Sln 1 a ne organizac·. t k d JOJ ·ostane IDQ·guCnost za dojen. d t - . lJ~, a o a sata, ali joj se daje pl~t Je e eta ~ tralamu od po1aiznositi najmanie 4 Casa)a. sam~.za obav~le~ rad (k:oji mora pola casa (poslednja aline/a p~e ~~ za do]en)e u trajanju oct . ?vo je ustvari 'zna,Cilo prisiliavanJ·e prihskom da donosi dete u jasle.gs . majke ekonomskim· 94 U ·vezi s tim reguli · . · .. vanje s:indikata Nairne ~=~ ,~d mteresa Je pomenuti sudeloMinistarstva rada Gla~. d JUc~ z~ osnov pomenuto Uputstv.c>. ~istarstvu rada FNRJ ~e bo\ Sl~d~ata Sr~ij_e predloZi'O je Milzmedu dva dojenja od 3 . u .. u ucim prop1suna skrati razmak vezi s tim obratilo po cas~ na. tn_ Casa. Ministarstvo se u tralno vece je odgovorilo ndom v~ smdlkata za miiUjenje. Cenobliku bbaveznog reSenja [poa ksma. ba' .da treba doneti propis u zumu sa sindikalnim or ·~i ?~e I uprava poduzeCa, u spora-donosila Posebno reSenje go ro:cikarr~ za ~vak~ konkretan .sluCaj radi da bi, uzimajuCi u obzir e ~ ·o sati_ maJka dojUja treba da Cajne p.rilike stigla da doji d ~dalj~ost stana ili jasaLa ·i saobra--ni.srt.arstvu ra'dcl FNR.T br VIIe :a:~a a 3 .sata. (Pismo CVSSJ MiJugos1avije.) . od 5. I 1949 - Arhiva CVSS o:; Prva uredba (od aprila 1949 . Sl ·. . tom pog1edu nepravedno eksk1 . . lrst, hr. 31/49) bila je u. slednja reCenica s.tava 1) majk~znn~. a . Pr~!D-a Cl. 4 uredbe (pona prekid rada radi dojenja k dOJilJ~ niJe_ uopSte imala praV'o.·. _postojale jas:Ie ii .ako j_e de1:eahyl~u pdrn ·preduz~, od~. ustanovi, z avo..Ovo Je Potvrdivalo t 238 d; Om-trai Sem prekida rada radi dojenja, Uredba iz 1949 g. predvi~ dala je -joS dve mo-guC:no~ti za majke dojilj.~ - rad sa skraCenim radnim vremenom i rad u dve sniene. Umesto prekida rada radi dojenja, majd dojilji se moglo dozvoliti da radi sa skraCeni~ radnim vremenom u trajanju od 4 Casa. Kor:SCenje -ove moguCnosti uslovljava se sa dva uslova: ako bi zbog udaljenosti mesta rada, odnos-no ja-sala, od mesta stanovanja prekid trajao du.Ze od dva sata, odnosno vreme provedeno na ra-du trajalo manje od 4 Casa, i ako maj"ka dojilja nema nikoga u domaCinstvu ko hi negovao dete, jli je maika optereCena sa vi~e dece. Sarno u tim sluCaievima maZe direktor, odnosno na,dlleZni rulkovodila-c, i to uz saglaJSnost ·sindikarlne pod.ruinice, odobriti majci da radi sa skraCenim radnim vremenom. Plata. za ovakav rad sa skraCenim radnim vrem_enom iznosi 75°/or-edovne polate.96 Rad u dve smene (Cl. 7 uredbe), uz ipreUpostaVIku da preduzeC:-e radi u dve smene i da to procffi proi.zvodnje dopuSta, omoguCava6 je Zenama kojima nije -odgovaralO" da prekidaju rad radi dojenja, a koje nit;u htele.da rade sa skraCenim radnim vremenom zbog smanjenja prinadleZnosti, da ipak pruzaju detetu potrebnu .negu. Nezgode i za majke i za preduzeCa, a naroCito u ve.zi sa smanjenjem blro1·a jarsala, -dovele su do 1zmena p,r-opits.a u veii. sa obezbedenjem dojenja. Uredbom o izmenama i dopunarna Uredbe o zastiti trudnih zena i majki. dojilja u radnom ~slUZ.be­ nickom) odnosu (Sl. list, FNRJ, br. 35/52) za majke dojilje ObjaSnjenje Ministarstva rada FNRJ br. 512.5 od 23 IV 1949, t. 2. (»Vesnik rada«, br. 5, 1949, str. 203). To znaCi da su pojedine Zene iii morale da donose dete ti ja.sle (bez obzira da li su imale nekog u domaCinstvU kome su mogle da povere dete, da li im je mesto rada vrlo udaljeno od mesta stanovanja, i bez obzira na saobraCajne prilike) iii da se odreknu d'ojenja za vreme od 8, odn. 9 Casova. Ovakva odredba imala je ustvari osnov _u tom Sto su preduzeCa. odn. ustanove ulagale vrlo velika sredstva za otvara- 1 nje i odr:Zavanje jasala, a one su, u poCetk.u, Cesto bile nedovo1jnoiskoriStene. Vidi: BlaZenka JY!imica: DeCje ustanove -u pod-uzettma. _:_ velika pomoC majci radnici, »Zena danas«. br. 50/1947. 96 Nacrt ove uredbe · predvidao je da majka dojilja u sluCaju rada sa skra6enim radnim vremenom ima- pravo ria platu samo ~ efektivno obavljen rad ..Medutim, Centralno ve-Ce sindikata je· stavilo primedbu da pla6anje treba vrSiti kao da Zena ·radi 6 Ca-oova. (Pi..smo CV sindikata Ministarstvu rada FNRJ, br. VII 1075 od 26 II 1949 - Arhiva Dokumentacija CV SS .Tugoslavije). 239 �.uv~den )e .-f~d sa skraCenitm ra~im. ¥remenom, redo~o koji tra]e 4 casa. Izuzetno, n.a poslovrma za koje je Zlhog poserbnihA' uslova ra~a pose?nim propisima odredeno redovno radno ~r~e ~race... ad 6 casova, skraCen,o radno vreme za majke doJllJe traJe ~ casa. Rad_ sa skra.Cenim radnim vremeriom obavlja se po pravdl~ ne?rekidno, a sa rpreilddima samo u sluCaju kad se ~~;te .n~l~ ru Jaelama rpli. rpredU1ZeCu dilii. u stoou u nepo1Sr6dn?J b-hzm1 ·mesta zapOI&lenja. Pravo na rad sa ,skraCenim rad... . n1m vre:nen9m traj e 6, .odnosno, po oceni nadleZllog Jekara, 8 ~esec-1. P~avo na rad ·sa sk.raCenim radnim vremenom {koje tra]e polov1nu radnog vremena) "Za majke sa. decom dn 6 o?nosno iz_uzetno ·~o 8··meseci, garantuje se i Zakonom 0 :tad~ nrm..?dnosnn~ (koJom ;m - od 1 I 1958 - ·stavljeni van smage ra";'J1 prop1s1 - t. 6, ,(!]. 417). Zakon takode izri.i!ito kaze (cl. <it ~5 .1 6_6) da :s_e rad sa rslhaCenim radnim vrem€1!lo·m u tim sluca]ev:~a pnznaje u ~adni staZ kao redovno radno vreme. To (kao. 1 .1zo.stanak zbog nege deteta i porodiljski dopust) izrlcito . pomm)e 1 Zakon o rpenziskom osii[uran.ju {t. 2 iCI 24 i st 1 t. 2 'cl. 25 - Sl. lJlst FNRJ, hr. 51/57)." ' . . ' n7 K 1oliko. je moglo da se utvrdi prema raspol,oZi'Vim izvorim·:;t, pr,avo ·~a 4-satno radno vreme za majke dojilj-e sa punim prinadleznoshma kao da rade norrn:alno radno vreme, samo je kod nas zakono!D ustan~vljeno. Jediho. je, kao Sto g.e videlo, bva moguCnost b1la predvtdena tumaCenJem prvih odredaba o za.Stiti Zene za vr:=:me trudz:oce i porodaja, neposredno posle Oktobarske revoluciJe u, Sov]etskom Savezu. Isto taka zanimljivo je da 1Se to ne P.os~vl]a kao zal)tev ni na razliCitim i mnogobrojnim naciona_lm~ 1 J?e~tt;'l~rodnim sastancirna, gde se, ina.Ce, op.Sirno tretiraJ~ pitaUJ.~ _zas:tite l!laterinstva, i gde se uvek konsrtatuje problem m~Jke doFlJe 1. ~e sa detetom doo 2-3 godine. U liter~turi, koJa ;nam J.e sta]ala na rasp~loZenju, ,~reli smD ~ irpak na jednom mes.tu sa .tim zah_tevom. V1d1: Dr. Ludwig WeLssauer: VeTbot der Lo~~aTbezt '!'eThezTa~tet_en Frauen? (Miinchen, 1929). " . Davan]e mogucnosti za 'prelfid rada i u sluCajevima Cetvo:ocasovnog radnog vremena ne izgleda opravdan'o. Time se sem ~o se_ om_eta_ pr<;>ces pro.f~':odn:je, daje nepravedna privilegija' maj,1.~a ko]e su m~C·e privllegis.ane blizinom stanovanja ili smes aJem deteta u Jasle. 99 .~redba o .odredivanju i o prevodenju pen:zija i invaHdnina (preC:sce~ t:~st) iz~iCit~ navodi (Cl. 27) da se r.aCuna u radni staZ za stican]e 1 odred1va11,Je prava na penziju i vreme koj · ~ ra.dnim vremenom f~~v;}:R~~ b~~~~~~-skraCenim Lt'ad.i doj~jaz~~f.- Za. vreme rada sa s.kraCeniin radnim vrem.enom majkama. dojiljama pri<pada redovna plata sa svim dadacima za odredeni deo vremena. Za deo vremena van rada majka dojilja ima pravo na nakna.du ·(na teret socijalno.g osiguranja) u punom iznosu (1000/o prinadlemosti), ako ima radni sta~ od nepr<!kidnih 6 meseci,. odn.os.no _sa .pre'kidima 12 meseci u poslednje dve godine, odnosno u ·tsmanjenom iznosu {80°/o redovnih !prinadlezrwsti), ako ne lspunjava tr.Zeni stall (cl. 39, st. 1 Zako" 100 na o zdravstvenoon osi,guranju). U slucaju da se majka dojilja u periodu dok radi sa skraCenim radnim vretneno·m r3.Zlboli, tada umesto dela naknade, koiu prima za odredeni deo radnog vremena, prima naknadu umesto pia te po propisima o nalkmadi za platu za vreme iboJ6vanja (prema Cl.. 24 i 25 Zakona o ~dravstvenom os\gurahju). Najzad, treba joS reCi da ne utiCe na za,S;titu majki sa decem do 6, odnosno· 8 meseCii, to da .Jii. majka d<>ji :<1ete ili ga ve.9tacki 10 hrani. Izvesnu nejasnost, koja je r.anije postojala \ otklonio. je Zakon o radnim odnosima jasnom formulacijom prava na rad sa s~ra.Cenim radnim vremenom radi hranjenja deteta. Zastita zdravJja ma;jke dojli]je 'i deteta ..,stvaruje se pozi>tivni·m propisima samo zabranom nOCnog i prekovremenog rada kao i zabranom uput:i:vanja na privremeni rad van mesta stalnog zaposlenja (ova zabrana s8.d.r.Zaria je u istim odredbama koje su navedene u vezi ·sa zahranom tog rada trudnicama - cl. 68, 71 i 72 Zakona o radnim odnosima). Nije, medutim, opravdano, Sto se, analogno propisima u pogledu gravidnih Zena, ne zabtanjuje oibavljanje. izve.snih stupio na ,snagu Zakon o zdravstvenom osiguraisplata za neizvrSeni ,deo rada za vreme rada sa skraC:enim radnim vremenom radi dojenja, vr:Sili su se po odredbama (st. 3, Cl. 5) Uredbe o zaStiti. trudnih :lena i majki dojilja .iz i9n2 godine (81. list FNRJ, br. 35/52), i uputstvu za iztaCunavanje redovne plate u smislu Cl. ·20 Zakcm.a 0 -Socijalnoni osigurtinjti (Sl. list RNRJ, br. 18/52). 1 101 Tako napr., Josip Bole navodi ,da Cl. 39 Za ktona o zdravstvenom osiguranju izriCito propisuje, da pravo na rad sa skra6enim radnim ·vremenom ima samo majka koja sama do-ji dete, a ·ne i ana koja ga veStaClci hrani. Vidi: Josip Bole: Prava po Za- uo Dok nije nju, oibraCrm i konu o zdravstvenom osiguranju. u stuCa1u trudnoCe i porodaja; »Zdravstvena 1 socijalna pOlitika«, br. 3, 1955, str. 46. 16 2ena u radnom odnosu 240 241 �poslova i majkama koje doje svoju decu (u ovom slucaju ne i za one k6je vestacki hrane decu). Ovde joii treba reci da majka za negu obolelog deteta koje doji ima pravo da izostane- sa posla do 14 dana, 'l'.tz pravo na naknadu kao u sluCaju bolovanj a. Ova se _, vreme mo.Ze pro<tdu.Ziti do mesec dana na predlo.g ·nadle.Zno1g lekara jayne zdravstvene sluZbe, a du.Ze ad mesec dana na predlog nadle:Zne lekarske komisije (Cl. 69 Zakona o radnim odnosima i St. 1, .CI. 33 Zakona o zdra-VI.Stvenom osiguranju). d) Zasti ta zap oslenj a u celokupnom zastiC en om period u. ZaStita zaposlenja u periodu .graviditeta, porodaja i .dojenja neophodan je uslo·v za efikasno provodenje zaiitite materinstva. Mada se, i medun'""'arodnim kodeksom rada i u veCini zako_, i10davtstava 'Za.Sti;ta zap.Oslenia _olbeztbeduje !Sarno za vreme porodilisko.g dopusta, ne mo.Ze se smatrati da je to dovoljrio~ · Praksa je pokazala da na ovom pitanju najC.eSCe do,la2Ji do izraZaja »druga strana medalje« u vezi .sa zaStitnim zakonodav.stvom za Zene: Cesto se deS.ava da Ci.m graviditet postane vidljiv, zaposlena Zena dobije otkaz. Isto tako. Cesto se daje otkaz majkama dojiljama bilo neposredno po povratku sa porodiljiSkog otsustva, bilo,,neSto ·kasnij'e, Ustvari, moglo bi .se reCi da ograniCenje zaStite zapo:Slenja samo na period porodiljskog doprusta znaCi povladivanie intere,su po.sJodavaca. Procenat moguCih. zloupotreba (Sto se, uglavnorn smatra kao razlog, pogotovo- u sluC:aievima kad se materijalna davanja ne uslovljavaiu radnim'"'StaZom) niie srazmeran guhicima koji nastaju u vezi sa re-pTodukciiom trudbeniCke porodice, pogotovo u zeml}ama u kojima j e Zenski rad van ku·Ce piivredna d dru.Stverna rpotreba. 102 StoRa. b;gleda .opravdano ·zakonom zaStititi Zenu od moguCnosti otkaza za celo weme ·graviditeta i u celom Periodu doienia, sem iznimnih s1uC:ajeva kad ie u- pitanju o·zbilina 'krivica Zene. 102 Zahtevalo bi posebno studiranje, kakve sve posledice nastaju kad se Zene nadu u situaciji da ostanu bez potrebnih sredstava za Zivot i neophodne- zdravstvene zaStite u tom p_eriodu. Pitanje je u· lroliko s~IuC:ajeva nije to za zajednicu i efektivno skuplje, obzirom da izvestan procenat i tih Zena i njihove dece padne na teret zajednice. · 242 u vezi sa zaStitom zaposlenja, sein zabrane otkaza, po:trebno je ohezbediti Zeni iposle ·povratka na p-osao i ·rad na iStom radn.om mestu. na koje-tn .je radila i ranije, odnosno n~ ri:tdnom mestu koje odgovara njenoj kvalifikadji i · koje j~ pla~eno kao i radno mesto na kojem je radila pre odlaska rta porodiljski dopust. To, naravno, ne va.Zi u- sluCajevima kad se radi o radnim m.estima-· na kojima· bi rad maike koja doji. Stetio njoj, odnosno detetu. Ukratko rel:eruo: zaSrbilta zarposlene Zene u u.Zem smislu ne bi trebala da dovede ni do kakvih po~, sledica koje bi ustvari znaCile ekonomsku diskriminaciju prema _zaStiCenoj· Zeni. U ·FNRJ zaS.tita zaJposlenja za vreme trudnoCe, porodai·a i dojenja regulisana je relativno kasno, te'k uredbom iz 1949 godine fcl. 10). Zastita obuhvata ceo period trudnoce i cet> zaStiCeni .period dojenja ·(6, ·odnosno 8 meseoi). Po navedenom propi1su uredbe, otfkaz trudnof Zeni i majci doiilji bio je dozvolien samo »ti :SluCaiu niene krivice«. Medutim,- 'ureclb'a o zabrani zapoSljavania Zena i omladine na odredenim poslo'111ima (1952) ·ponawia zrubranu ">ftka•za, alo ne navodi da ie otkaz dozvoljen u slueaiu krfylce dotiene zene (cl. 4 uredbe). Iz ovog bi se mo.glo zakliuciti da j'e rpo propisiml;l, koji su do Zakona o radnim odnosima bili na snazi, otka:z trudnici i majki dojilji bio beZI1ls1ovno za,branjen. 103 Zakon o radnim -odno.gima predrvi·da rup9CJilru:fmu zalbranu Ot- · kaza trudnici i majci dojilji sa detetom do 8 meseci (cl. 330, t. 2). Medutim, to ne znaci da radni odnos trudnice i majke · dojilje ne moZe .prestati na drug.e naCine koje ZJaikon predv~d:a_, kao u slucaju sporazuma ,fill. 316); lstekom vremena za koje je osnovan .sporazum na odred:eno vreme. ili na· probu (Cl. 340); po sili zakona (cl. 343, t. 1, 3 i 4); ·samovoljnim napu"tanjem posla (c!. 342); na osnovu pravnosnazne odluke disciplinskog suda kojom se .radnica kaZnjava obpuSianjean iz IPrivredne organizacije (Cl. 342) kao d na oenovu ohlmza u olui\agu likvidacije privredne organizacije. Medutim, u ov<?m p.o.slednjem sluCaju zakon materijalno Stiti Zenu, time 5to joj garantUje za ceo period trudnoCe n_aknadu umesto plate u celom izno10 3 Ovo mi.Sljenje zastupa 'i dr. A. BaltiC, Vidi Zbirku pro])iscl o radnim odnosiiDa {1955 g., str. 134 - ttima:Cenje pod 2)~ 16. 24:1 �-su, hez ob;i_ra da li ispU.njava uslove koji ~e propisima pred:vidaju za priznavanje ov<>g prava (cl. 70 zakona). Kolilro je donoSenJe propisa o zaStiti zaposlenja trudnica i majki dojilja bilo potrebno, dokazuju cinjenice da se i rposle dono.Senja propisa u prak&i to •Cesto krSilo. 104 Ovo je jedan od ocitih primera koji pokazuju koliko je n!Mna i potrebna zakonska- zaS-tita zaposlenih Zena i majki kao i sluZba inspekcije za- :kontrolu nad -izvr.Senjem prop-iJSa. i u uslovima radniC-kog sarri.oupravljanj-a. Na kraju, treba jos dodati da o postupku za ostvarivanje prava na zaStitu u sluCaju trudnoCe i porod:aja nema nikakvili posebnih propisa. Prema. tome, va2e u tom pogledu opsti propisi o ostvarivanju prava iz radn.og odnosa i socijalnog --o.sigl.l.ra:hja. 105 - B. ZaS~ita ~aterinstva _zaposiene Zene u Sirem smislu . Ve-C bd samog po·C€tka izlaska ~ena na .rad van kUCe, a hatoCito ··ad poCetka regulisanja zaStite materinsbra u- U.Zem Smdisiu,· pOCelo se ··dollazJiti do s::iJzn-anja da je potrebm1o predUZJi,rriciti i raZne · mere, kOjim.a .Ce se re.Savati_ QJOjedini -dru7 8tveni prdJllemi vez~i za rad majki van kuCe. Ovde tfeba potsetiti da je nauCni s-ocijaliJzam, prihvatajuCi VeC 'iivesne ,postarvke 'i ·C~k izvesne· O.bltke !ptiinenj-ene u prak~Si -' sooijaJldsta utapi:sta106 , dao rneike osnovne '{liOIStavlke ru ikorr( 10,4 Ovo dokazuju izveStaji Inspekcije rada. Izmedu ostal-og Vidi: GodiSnji izveStaj Inspekcije rada FNRJ za god. 1948, 1949 i 1950, . B_eograd, 1952, s~r ..,220, 23~; GodiSnji izveStaj Inspekcije rada FNRJ za 1952 i 1953 god., Beograd, 1954, str. 76, 100 .. 103, 230, 250. '-!zve" Staj .Inspekcije rada· FNRJ zci 1954 godinu, Beograd, 1956; str. l'l6 i. 85-86. ' ' · tos U vezi s tim moZe se .napomenuti da u objavijepim odlukama Vrhovnog Suda :F'NRJ nema nijedne od.luke koj•om bi ·se ·regUtisala· ta ·materija. Vidi: dr. NikoJa Mikulandra i MilenkO Trifunovic;--Zbi?:ka odluka vrhovnih sudova, Beograd, --1954,_kao- -i Sa.ve?ni .vrhovni sud: Zbirka: sudskih odtuka, knjiga {)rva, druga ~- treCa,. Beograd." 1956. 10 8 Robert Owen je u s:voj'Oj ko1oniji u· New Lanarr-ku ustanovio deCje obdaniSte, ·U kojem su. se deca od dve godine~_na- dalie »tako leP.!?<.:zabav1j'ala .da su .ih s mukom 'odvojili' kuCama«. Vidi:_ Razvit.aJc socijati2;:1ha:·:a(f utopije ·do nauke. K. Marks --+ F. -Engels, Izabrana l 2H . . .. . ' pr.avcu treba da- se reSa~aj'u po]ed'ini-.saCijatnf ·proble~i 'veza:;:;: niza Zenski rad i tilog·U zajednfce ti":feSavanju--tih pro:blema.-10'7' Dosada-Snji razvoj tih mera potVrduje iSpravnOst tih 1postavki~' Stalan porast uCeSCa Zena u ukUIPnom 'broju zap_o&i~I].i)i,'· , a naroCito stalan porast procenta udcitih Zeqa i .majki u Uk~P;-1 nom broju zapoolenih Zena108, sVe viSe isti-re i potreb_u .da .1se. usklade profesionalne- duZnosti Zene s _njenim: -obavezama· u. porodici. To je doSio do izraZaja veC u Prv·om' a -·naroCito u Dit'Ug'Om svetslkom ratu. Portreba da se vrlo v<ilik hro~ zena ukljuCi u ratnu pr_iviedu, nametnula je dr.Zavama, pored ostalog ~brzo okvalifikovanj e Zena i sl.), da ·reSavaju- ·odrede'na .piltanja u verzi &a ·materlm!stv-om. Cilj mera koj-e sti &vrstane u grupu· za zaStitu materinStva_: u S.irem smislu, u. osnovi je dvojak. S jedrie strane, -'tpreduZi.:.-. manjem pojedinih mera -om·ofW:cava Se pun'o a~gaZoVa'nj~­ majki i ·zena uopSte na rijihov-om radilom m.eSth109; a: s· <:1~~~­ strane, one omoguC:-uju normalizaciju Z.iyota .novog •··.·· Po:fo:..:; . . . . . ·. t:ig;>,a_ ~· . dela, tom II, Beo-grad, 1950, CiriliCa, :,stT.: 1~1. I .GP.~rl~- Jr~iJ~: ~~: bavio raznim pitanjima iz oblasti rastereCenj'a Zerli~ Zailiinl')ivi su njegovi predl'ozi o zajedniCkoj ishrani po· kuCama f•sr.-.:vritlW Charles Fourier: Oeuvres completsj tome premier, Paa.-is,- -1848;- -~str. 117 i dalje. ···~--,.-;(': 101 Vidi de'o Klasni radniCki pokret .u. odnoS1J, <na proble:n,ift.~~: zaposlenih Zena, ~::tr. 131 i druge. . . ,- .--.: ,-, .. :.\_,,,_,,_.--. · 1os Stalan porast b:mja ud<:ttih Zen-a i mi}jki. mequ. 2;ap~]~:r#ir\\ Zenama konstatuje se u svim :materijalima· koj! 'obraduju pr()b~e-:-·' matiku Zenskog ra~a. Iscrpne poda:tke , po_. zemlj.ama V\i.(li: ' B_IT:·· Participation des femmes et des meres de jcimil!'es ·d Tlictivit~•; economique, Revue »Internat_ional du Travail«, vol. XIII,--No-6, '1951,str. 735---757. Vidi takode Smieton Mary: VemplOi· des -femmes en. Grande Bretagne, u »Revue International -du Trav-ail«, .v-el. LXIX,, n'O. 1, 1954, str. 55-59; -Agda ROsse!: -vempioi. _des _femmes .. Em. Suede, »Revue Internationale du Travail«, vol. LXXI, nO 3,' ~955~ str. -320; Eacr."l E. M-nntz: L'€volutio-n,_ .de remploi _des. femmes ;au:t Etats-Unis, »Revue International du Travail«, .Vol. .LXX-IV, D.Q... 5,. 1956, str. 463-488. · .., Ovo se takode istiCe u sVim materijalima:· poSle 'Drugog· ·svet-~ skog ra-ta (Cesto ru vezi sa nagradivanjem Zena), a naa:-oCirt:o, u· publikacijam·a BIT-a kao napr.: · Woinen·· -Workers ·and' ILO-, D~ 109 1213/E. 1954, str. 3. · 24$ �dice,_ u koj-Oj oba rOditelja rade vari lk:UJCe.U0 To su uglavnom mere koji~a Je_ dlj reSavanje izvesnlli. pitanja vezaD.ih za; ZivQt trudbenika uop.Ste, a koje su danas u centru tzv. socijalnih :prog~ama i na nacionalnom i na meduna.rodno·m planu. N¢ke od tJih mera ulaze u pmpise iz oblasti radnih od- . nOsa~ druge u sistem _deC.je z.a.Stite i zaStitu materinstva uopSte. neke ulaze u Sistem Skolstva a neke su vezane Zia komu-. nal:hu · politiku. Sve one zajedno tretiraju se, u poslednje vreme sve CeSCe, kao sistem socijalnih &luZbi u korist porodice. -Nije mesto, a niti bi hila moguCe, da se u okv.iru ovoga iada sve te me_re navedu niti da se taksativno nabroje i abrade. Ova Sto se iznosi treba da doprinese samo utvrdivanju postavki sa kojih treba posmatrati za.Stitu materinstva zapaslene Zene, odnosna ~logu zajednke u procesu os,Iobadenja Zene ·od yekovne potCi:p.jenosti u druStvu i porodici. Prema izloZenom, u _grupi mera za ~a.Stitu materinstva- u·. Sirem smislu moZ.e -da se naCini izvesna osnovna podela na slp,ZJ>_e . . 1 za zbrinjav.anje tdece dok majka '(odnosno r<>diteljd) radi' yan kuCe. i . ,-mere (sluzbe) za rasterecenje zap"slen.ih majkt i zena od pdslova u damaCinstvu. · .,;·:-.Pre nego Sto se prede na izlaganje mera kojima je cilj · zi~r~njava~je dece dok je majka na ·poslu, izla~e se nekoliko m.era iZ nblasti radnih adnosa, koje m.ogu da se uvE!du u cilju pp~o:Ci majkama u nezi dece. Ovde, na prvom m·estu, dolazi. u . obzir da se omotguci rnajkarna eta rade sa · n"'p<Ybpnnim r.adnhn vremenom uz odredena prava iz takvog radriog odnosa i, eventualno, povla:SrCeni radni staZ za penziju. Ova mer~ n.aroCito je va.Zna-'Ta maj'ke sa decom do tri godine · Zivota, mo moze da pretstavlja perspektivni put za resenje centraln~ pra,ble.ma u zaStiti materinstva i abe2'Jbe0enje rr:>dsustva ' majke uz dete do dve; a-dno:sno tri ga,dine. 111 ·. :uo ..Ovo pitanje .stoji -u centru paZnje mnogih sociologa a treColloScien- 'tira se i u medunarodnim okvirima. Pored ostalog-, vidi: ques internationaux du Centre Natiooal de Ia Recherche tilique~ Sociologie- comparee de la jamitLe contemporaine, f955. g<>d. · ,-tu- Ovo zastupa Branka SaviC u pamenwtom C1anku: 0 .Cenom rad.nom vremenu (»Zena d!anas«). 246 Parris, skra- . Od sitndjih povlastica u kori:st maj'ki moglo tbi se jO's po-'' menuti pravo majlke na duZi ,godi.Snji odmor 112 kao i .pravo, u -sluCajevima kad ona to traZi, da kori'Sti godiSnji odmor u p-eriadu kad dete, odri.o,sno deca imaju Skalski .odmor. Na, ovo se nadove~uje i davanje mo.gu6nasti majci da u najveCoj inoguCaj meri ko,risti nedeljni odm.or u riedelju da bi se time pbrodici, iii bar majci sa decom omoguCili zaj~dniCki obroci, iz-Ieti, zabarva i sl. Isto taJm, -madikama ikoje .mde u smenama (;plt"Va i d.rug.a) trebalo hi ostaviti moguCnost da stalna rade u smeni ko]a im: obzirom na radno vreme deCjih ustanova i Skala, naj·balj e odgo'vara. Sve ave mere, medutim, samo neznatno doprinose reSavanju obimn-e problematike organtzacije porodiCnog Zivota .u porodici gde roditelji rade van kuCe, pri Cemu ~brinjavanj~ dece i voderije domaCinstVa pretstav.Ijaju osnovn1 problem 1 zahtevaju sveStranu pomo,c zajednice. 113 u :ffiNRJ zaStita materinstva zaposlene Zene u Sirem smislu -ostvaruje se na razliCite naCine· i putem razliCit~h mera . U oblasti radnog .'zakonodavstva treha i-staCi_ prava maj'ke_ sa decoon do tri godine, a koje nemaju ni:k.org u domaCimJstvu, 112 Prema jednom propisu i'z 1948 godine, u F.ra'?CUISkoj se za: poslenim majkama kaje imaju decu (mere de. f~1m1~~) ~ora d.ati duZi godiSnji odmor za dva dana pa detetu. V1d1, opslrniJe: Gmde de tegislation sociale, Legislation des Conges. payes, »Revue Fran~aise du Travail«, Pa:ris, 1949, numero special, III, str. 148-151. -u istoj publikaciji propisa o posebnoj zaStiti i zaStiti materinstva zaposlenih Zen.a - str. 96-117. us_ Administr.ativni savet MOR-a, na osno-vu jedne rezolucije Medunarodne konferencije rada iz 1947 g., zaduZio je BIT da izVTSi anketu a merarna koj e tieba preduzeti da bi s-e pom'Ogla za._ -poslenim majkama. Rezultate iSlpitiv-anja -BIT-a, sa m.nogo zanimljivih podataka iz te oblasti, vidi: BIT, L'aide aux mereS salaiiees~ »Revue internationale du Travail«, val. LXII, no 5, nov. 1950; BIT: SeTvices sociaux en javeu.r des meres salariees, »Revue Internart101llale du Travail«, vol. XII, no 3. 1951. Rezu1tate ponovne. ankete (1957) vidi: BIT, L'aide au.x meres salariees, »Revue internationale du Travail«, V'Ol. LXXVIII, no. 1, 1958. str. 102-:-103. 247 �da rade sa-- skra·Cenim radnim vremenom 4 Casa, u kom sluCaju · primaju prinadleZnosti prema ·stvarno uloZenom i-adu (C\1. 67 Zakona o radnim odnosima). Mo.Ze se desiti -da se primena ovog Propisa u praksi suiava ibog njegove nepotpunosti, naime zato Sto se ne Odreduje po..;. stupak za osrtvarr'enje ovog prava majke, naroCito u pogrledu dokaza i ocene opravdanosti zahteva. Nairne, shvatanje o tome da li u domaCinstvu ima ili nema nekoga ko moZe da pruZi negu detebu do tri godine, more da bude wlo raz.lliiito. M<>Ze, na primer, da se stane na stanovi;Ste da detetu potrebnu negu moZe .da pruZi otac (ako radi u drugoj smeni), ili neko od rodaka ko ZiVi u zajedniCkom q.oma.Cinstvu, iii kuCna pomoCnica i da se - u tom sluCaju - zahtev majke odbije. Stoga hi hilo korisno~dati izvesna razjaSnjenja u tom p.ugledu. U svakom sluCaju, u tumaCen.ju ove odredbe Zakona o radn;m odnosima trebalo hi poCi ad pretpostavke da je intencija !Zakona da pruZi ·Sto Sire morguC.nosti za_ zaStitu materinstva zaposlene Zene,_ odnosno da se .Sto· veCem rbroju majki omoguCi du.Ze prisustv-o uz dete u periodu kad je to prisustvo potrc>ibno. StaviSe, avo pravo moglo bi .Q.a se .proSiri, u izuzetnim sluCajevirna, i na oca odnoono lice koje se fa'kti-Cki rstara o detetu. Vreme ·koje majlka .deteta d.o tri godine radi .sa ..sk-raCenim radnim vremenom priznaje se u radni .staZ kao redovno radno vre~ me (st. 3, Cl. 67 ZaJmna o radnim odnOISiima i t. 1, pod 1, Cl. 24 Zakona o !Penzfskom o-siguranju). . Sem prava majki dece do tri godine da rade sa skra-Cenim ra:dnim Vl'(:mlenom, na5ii 'P0 zi:tiv.nJi propilsi p·redrvridaj-u, kao S:to smo v;deJi (N. 81 ), mogulmost da 'zene sa pore>dienim olbavezama, a tu svaka-lt:l:r spadaju i majke, rade sa skr.aCenim_ radnim vremen.om. PoSta je o ovoj odredbi' veC hila govora_ (viili str.. 174), t<> ov-de jos 1samo do<da~emo da je u ve:ci sa ovim propisom potrebno dati r.azjaS.njenja u po-gledu ocene i dokaza zahteva} 14 1 114 Predli>g -da se mogu-Cllost (koja je postajala prema uredbi 1952 god.) rada sa skr8.Cenim radnim vremenom pr-etvori u pravo majke sa malim detetom kao i majke »koja se stara o velikoj · porodici«, s tim .da joj se takvo zaposlenje, ako za nj nema m~?guCnosti u preduzeCu odn. ustanovi gde radi' obezbedi u drugoJ 'Org.anizacionoj jed:inici, bio je iznesen na I nacionalnom kongre• lZ 248 U vezi sa povlaSC.enim stao.Zom za penziJU u korist mDjki,. . -treba pomenuti joS jednu odredbu, koja se, medutim, odnosi samo na jednu kategoriju majki. Nairne, za stlcanje prava na nepotpunu penziju (uz uslov· starosne granice ad 55 godina) · sa ·navr.Senih 15, 20 ili 25 godina radnog rstaZa, Zakon o penziskortl osiguranju zahteva u vremenskorn. razdoblju od 5 godina pred neposredno sticanje pr&.va na penziju- odred.en radni sta.z (cl. 20 i 21 zakona). Meiiutii:n, u slucaju majke deteta do sedam .godina, kame je · usled nesposobnosti po-. trebna stalna nega i porno-C., zakon dozvoljava isp1J.njenje potrebnog radnog staZa i u periodu dnZem od· 5 godina, ako je radni odnos bio !Prekinut zbog nege deteta {st. 1, t. 3, Cl. 22 zakona). Sem navedeno.g, Zakon o radnim odnosima predvida joS neko1i!ko sliucajeva zastite majikd. Tako se majka deteta do sedam godin8. ne m.oZe, sem na njcn zahtev, .rasporediti ili . privremeno uputiti na -radno mesto van mesta stanovanja (t. 2, cJ.. 68). Isto taka, za prekovremeni rad majke sa detetom m!aiiim od 7 godina potreban je njen pismend pristanaik. Postoji takode i specijalna zaStita n1ajki sa detetom do jedne godine, naime ·tim ni~jkama je noCni r.ad zabranjen. Ovo je vaZna odredba obzirom da je noCni rid, i t•) sa izuzecima, zabranjen samo !Zenama zaposlenim u· industriji, a postoji u· znatr;tfjem obi-mu noCni rad' Zena i u drugim granama privredne delatnooti, odnosno wtanova (s&<>braca,j d PTT, ·zdravstvene ustanove i sl.). Najzad, majke sa- »dvoJe ili viSe· dece dci sedam g-odina Zivota« irilaju pra:vo ·na duZi plaCeni godiSnji odmo·r. Za koliko se rad:h.ih da'!l~ p.ove.tav·a odmor, odrectuje se 1pravilima, odnosno pravilnikom o!'lganizacije, doti<m.o odlu..;. kom stateSine organa i1i ustanove ili kolektivniin Uigosvorom. -(Up-utstvo sekretara Saveznog i·zvrS.:nog veC.a za· rad; za o'dredi_: vania du.Zeg placenog godisnjeg odmora '- Sl. list FNRJ, hr. 21/58): Uz ave mere, u kojiina se }:~sno 'i.spoliaVa t>Ozitivan Stav· zakonodavca prema za.Stiti materinst.va, ·mogla bi se u daljE?rri· razvoju naSeg radnog prava p~edvicleti i odredba po kojoj su za zaStitu dece. Vidi: dr. Marija GajiC: Za~tita zdravljCt majke ideteta u svetzu · naSeb zakonodavstva, »Zdravstvena zaStita dece«. Beograd, 1955, str. 131-147, -odn. str. 1-10. 249 �hi rad maj.kama bio nedeljom i prazmc1ma po pravilu za- · branjen, 115 kao i osnovni pr.opisi koji hi ovlastili organe uprav-" - ljanja da majkama odobravaju rad u srneni u kojoj im tO odgovara, kao i neke druge 3itr.\je Povlastice koje bi bilekorisne za majke a neznatno bi opten:Civale preduzeCe. U oblasti zdravstva od interesa su za zaStitu materinstva i zaposlenih Zena (mada se njima ustanovljava zaStita materinstva uopS.te) propisi a savetovaliStinla i djspanzerima za majke i deou. Tak<>, nBI[>I". Pravilnik Komicteta za narodno · zdravlj_e FNRJ o ·organizaciji i radu dispanzera za Zene, iz-:niCito stavlja u duZnost dispanzeru, a u vezi sa osnovnim zadacima, da »daje miSljenje« o du.Zini potrehnog otsu3tva pre porodaja, kao i premeStaj.a tru-dnih Zena i majki sa decom do ·till god!ne na ·clrng"i, ilaJkSi rpoo:>o ~cl. 11, st. 2 rpod e Sl. list FNRJ, br. 96/49), Mada Pravilnik .a Oit"ganizaciji i radu deCjih dispanzera (Sl. Jist, FNRJ, br. 88/49) 'kao i Pravilnik o osnivanju, organiza-ciji i radu p·orodiliSta (SI. Ust, FNRJ, br. 10-6/49) ne 1sadrZe sHC:n.e odredbe, ave ustanove 1znatno doprinose :provodenju u Zivot i .zaStite materinstva zarposlenih Zena. Utoliko rpTe ilto je' korlilcenje ovim ustanovama besrplatno (CL 6, st. I, t. 7 Uredbe o olbracunavanju i naplati tToskova u dr.Zavnim- zdra-vstvenirrn ustanovama - _1SJ. list, FNRJ, br. 516/48). (Mada su svi ovi 1proprMi formalno ·>Stavljeni van snage,_ je:r:- je regulisanj~ s'tatusa i posiova:nie tih UJSta.nova -dato u nadleZnost TefPUibUOkim orrganima, faktiC:~o stanje nije i·z- · menieno.) Slulbe ~a ~brinjavanje dece ~a~osnenih m a i k i. Velika 'Smrtnost i olholevani·e dece .. -naroCito u 1prvim godinama Zivota.. i drug:e negativne rposledi-ce otsu-stvovania ma ike iz kuCe u.sl6Vile su da su se vrlo rano OtooCeJi uvoditi izvesni oblici .starania o deci radnica.118 Mecfutim, na ovom poliu ie Pr:ivat.na iniciiativa vrlo dmro hila jedina. usto minimalna i p::tliiativna. Zakonski pro,Pisi u toj oblasti i m'a- terHa1no uCeSCe dr.Zave u· Zlbrinjavanju dece zaposlenih Zena doSii su neST-azrnerno kasno. Dr. Marija GajiC predla.Ze da IS€ rad nedelj-om i praznicima zabrani i trudnicama. Ibidem, str. 141. n_a Ne raCunajul:i rad Owena u tom prav~, izgleda da su prvi 115 deC:ji vrtiCi osnov.ani polovinom XIX veka. Tako je u NemaCkoj joS 1849 -otpoCela obuka deCjih negovatelj-ica :Za deCje vrtiCe (njih · 250 MaZe se reCi da su na ~por razvoj .deCjih ust~n_ova i uop~t= · na razvDJ· svih onl"h mera· k-oJ·e· ubraJamo u zasbtu matenn · f" .stva u ·Sirem stnislu, uticala i da jo·S d~nas znatno. u lC~ ·aka zast~rela i patrijarhalna shvatanJa o mestu 1 ulo v riO J . d' . 117 .tZene u druStvu 1 poro 1c1. . Medu socijalnim. 'sluZbama u korist zaposlene m~Jke, stavljaju se na prvo mesto dnevne decje ustanove (cht!dren day care services). ko'e .J·e ustanove smatraju se one ustanove J K ao d nevme dec d k · "ka zJbrinjavaju _ potpuno iii deli~iCno - _d~c~ ~ J~a~ija~ ·odm.osno dok IS'U l'lad-1te.1ji zauzetL radom ill. )avnam , us ma van k uce. . d . kta· .Svrhu ovih ustanova treba po~matr~~~n~: i :~e:z1a:~:enj~ <>_bezJbedenje detetti potrebne nege 1 vaspl . d"teil" na . . t· d aj'ke .odnosno ro, 1 Ja, potrebne -produktivnos 1 ra a _m ' radnom mestu. slu2Jbe "a ~~i~~~~~j: ~~c~::~:l~~i~a~~j~~;~~~ol~~~;s~~ba stoje . . '"b 1 koji je tome plosvetio ceo 125), S.to se duguj7 Ft:Iedr1chu- Fro.: u,omenuti da je Pruska, do- .svoj Zivot. Medutlffi, mter~~~~a J d~Cje vrtiCe kao »opas~~- J;?O duSe na kratko vreme, z k C"l0 otpoCeti razVoj. U AustrlJl J€ drZa.VU« Sto je svakako za ? 1 . . . su osnovarni vrtiCi u Praprvi d~ji yrliC 'OSnov~n u ~ec~cie~:sr~J~zobrazba kadrova, ka~nij e gu, Bmu 1 Trstu. Vee 1~6 p (1869 1872), koje _je obavezlV~O potpomognuta ~ak?flod::vstvom .. deCji vrtiC, i koje je I?red_v~-:­ d.a uz ·svaku ucltelJ~~u sk;~lu bude Ja bude iskljuCivo Zenski. VIdi: dao da kadar ~a decJ e. vrtKl~edn;.og~tnerin »Handbuch der Frauen_Josefina Pens1mus: 0 ~e ~n e ' arbeit in Oes-terreich«, ~Str. 271-272. . 1 . t Sto je drZ.ava: 1 111 svakalro da je na takv? stanj~ ut~~deoCi ra~ica u zadatak -putem propisa uglavnom stavlJala bno~tvaiDo kao i Cinjenica da pos:J.odavcim.a,~ i to v-iSe_ f~rm~~ ~~g·ova i intelektualke. reSavale su zaposlene z~ne iz ~ra an kuCne posluge, a ne borbom pitanja domaCmstva _I dectie: pu~m "ima da ih reSava i unapre-: 1 anJ da- zajednica uCestvuje u m P ' · y duje. . . . St - .e razrumeva pod dnevnim ~1-1~ Koji sve naziVl .-~~tri:. ~nt:r!~t:o~al Survey of Programrr;_e,s decJrm ustanovama, Vl' 1. · • rof dr Matija Ambroz1c, of Social Development, -~tr. L134 I k~~e· .Higijena pretSkotskog P.redgovor prevodu knJige . . · uzrasta, Beograd, 1946, str. 3-8. I 251 �u c:n~rll -~~nje, ;na_da se poslednJih godin'a sve viSe. isiiCeznaeaJ ZlbriUJavanJa 1 dece Skolska,g Uzrasta~ Ust.anove i sluzbe za zbrinjavanje dece pretskolskog d b ~:~~~~e. De;setinam_a godina pretojali su iskljuci,;o i,:',l~ ri. ailil:S a 1 ~a UJima se Insl!~·tiralo. -U poslednje vreme, med~..:.· tim, sve se v1Se pronaiB!le i druge moguenosti .. . dece u porodice, kombinaeije ·zabaV'iSta igraliSta S~·estan~e· manJ·ih. grun ,dece, pat rronazna sluZ:ba a 'sl. ... , CU'VIanJ a , ~ao Ob~Irom na vaZnost problema:, potrebno je da se na k od OVfh ustanova opSirnije osvrnemo ne eDete, kao su:bjekt koji se !azvija u ~draslog ·Cov~·~a, zahteva ~dredenu negu, osnovanu na medicinskim zakonima . ?dgoJ zasnovan na -pedagoSkim principima. UobiCajen '. 1 1 s~_atra se _prirodniffi•da i jedno i drugo .moZe najbolj~ ~--~: pru~I - maJka. Ova je, medutim, materija koja preva~ilazi okvtre ov~g rada: Stoga se izlaganje ograniCava samo na naJneophodmJe trehranje ovog pitanja. Raz:vit~k p~sebne medicinske grane, mentalne higij ene,. po:vrdw ]e Va!zno,st prisustva majke, odhosno· roditelj a ka vaznog f_aktora. u podizanju _de~e i otkrio traume koje n;staj: k~d ta I.1ubav 1 veza sa maJkom izostane iii bude naglo prekmuta_. Prem~ tome, detetu je potrebno oheZJbediti, naroCitO< ~ prv1m. god1nama .Zivota, pored opStih higij enskih uslova ·rsh~ane 1 ~ege, i prisustvo majke, odnosno roditelja. K~d: maJka ·radi van k<t>ce, . odnosno dugo otsustvuj e ti u.slovi nemogu ~e u celosti ispuniti. Prisustvo majke ,s~atra se ne...: oph?~IInm, nrur?~Cilt~ !Pea:d.·oodru od ·rodenja d(} dve odnosno tri go.~1ne ~tarost1. Stoga avo pitarije - kako ol~ezbediti ito· duze pnsustvo majke sasvim ma]om detetu _ ·Cini cental" problema u zaStiti materin:stva zaposlene .:Zene u Sirem smislu.119 · 119 OpSirnije o m t · stvu · noCe i u vezi sa ~nn Healbh Organirsatio~ · 1?-ent~:~:lnDj higijeni (za vreme trud~~ ~~ke malog deteta) vtdi: World 1 \t port on the Second Session, Ge~a ee19~ ~;nt~ ~e~tw!. _ReHealth' ~Wo~ldHe~ltha~;g;_: ~~~:fi~~), ~a~=:~ ~~~~ :;;~ 6~ent0.L DeCje ustanove poe}. nazivom jasle, kojima je cilj ~brinja­ vanje dece najni.Ze dobi, .poCele su se osnivati veC na poCetku masovnog izlaska-Zena na rad van kuCe. 120Dobre strane jasala s.u Sto u njima dete provodi vrem-e, -dod<: je majika, odnosno dok su roditeLji na pO+S!u, u hjg\jenskim uslovima smeStaja i ishrane, Sto, naroCito u zaostalijim Sredinama, im.a d. va:Znu ulogu u ve:zli sa praviJ.nom negom dece. · Negativne strane jasala, ako s.e apstrahira du:Za odvojenoot, odnosnO rrustavljanle majke od de-teta, dolaze aid lokacije jasala i radnog vremena majke. Kad se jasle nalaze uz p·reduzeCe, negativna stran_a se ublaZava aka majka, odnosno roditelji stanuju u neposrednoj biizini mesta rada (»fatbriCki "krug«, odnosno naselje u neposi:-edn:oj blizini preduzeCa ili ustanove). Med.utim, u _sluCaju kad majka, odnosno roditelji stailuju d~leko ad mesta rada, p·ojavljuje se problem prenosa deteta na vecu udaljenO+St. Otuda se doslo do stanovista da je prikladniji smeStaj deteta u jasle u blizini stana majke, odnosno roditelja. _Kad su jasle smeStene u hUzini kuCe, ali zatc daleko od mesta rada majke, poteSikocu pret:stavlja dojeilje deteta. Iako dojenje pretstaVlj.a -znatno maTI.ji deo vreme'ma u kojem je dete srrneSteno " j"sle, ]pa!k prekldi "'"da ro<>g dojenja znaCe gubitak za 'PreduzeCe, odnosno unose ·elemente di:sharmonije u rad majke na radnom mestu (naroCitO u tvoN1ici), a za majku znaCe napor, skop~an sa neprijatno·stima, koje Cesto imaju lo~Se posledice za dojenie. Med:utim, ako se pretpostavi_ rad _sa skraCenim radnim vremenom za cell period dojE:mja, ova negativna stran'a jasala smeStenih u bUzini stana majke ublaZav_a se ili Cak :sasvim otp·ada. Negativna strana jasala u odnosu _na dete i majku u vezi sa radnim vremenom majke, odnosno roditelja, posledica je ranog otpoCinjanja rada majke (Sto· n.aroCito dolazi do izra·Zaja kod rada u smenamp) ili na poslovima .g.de se radi dvokrat-: 11.0 sa duZim pau~·am~ izme.Uu r~da_ .(3-4 Casa). Se~ toga, 120 U op.Sirnoj studiji BIT-a (iz 1932) o socijalnim slUZbama (gde re daju i definidje i nazivi poiedinih sll.liJbi), u .·svesci 301: Hygiene du travail, pominje se_ da je prve jasle os~ovao industrijalac Du,.. ·pont 1864 .g. Medutim, u citiranom -delu Jules .Simona L'ou.vriere navodi .se· da- je. prve ,jasle podigao industrijalac Dolfus u. Milhouseu. 252 253 �i u sl;t·CajeYima naj~brizljivije paZnj,e,_ u jaslama ·postoji veCa mogu~nosf za infekcije, epidemije i sl., Sto maZe da ima tezenegatlvne posledice po decu {napr., deCje holesti u sasvitn rano doba). _5?ve n~gativ:r:e. _str~ne j<:,sala i. napadi na nji-h zbog visokih_ troskova mveshCIJa 1 odrzavanJa, a naroC:ito sa Stanov;iSta me~talne h:Lgijene, ipak ne mogu da budu razlog da se r da~Je n~ radi n~. pr?Sirenju njihove mreZe i njihovom ·usa_:_ vrs~vanJ-u (s~ec1!aln1 kadro~ ~zamenice majki«, specijalna sluzba. pr_evozenJB: dece u Jasle, kombinovana sa slu.Zhom s~kupl].an]a!. pr.an]a i gla-Canja rublja male 'dece i .sl., pravilna. lokaCIJ_a. J_asala, prilagodavanje njihovog rada radnom v:eme~u -~aJkl : dr.). Nema do~oljno argum·enata za opravdan)e knla:;ce, ko)~ se"1'onekad cuje, da su »i IOOiji uslovi kod ~':~e bo~l'. od omh u· <lecjoi ustanovi« (iako se pri tom naj:es,ce m~sh na domove, odnosno ustanove zatva.renog tipa) )er. za ~eophodnu oseCajnu vezu izm.edu roditelia, naroCit~ ma~ke 1 dete~a, i za vaspitanie deteta -bitno je na koii se na~n provod1 vreme sa detetom, a ne koliko je vremena ~aJ~a formalno uz dete. Ovo naroC:ito vredi obzirom na Ci..> n)enicu da napredak u razvoju Zivotnog standarda a naroC:ito standa~da st~o·van.ja, -ne 1i1de u veCdni IZemaJja 0.nim tempom kako br to brio potrebno. ,stag~ na zaj_ednici ostaje 01baveza da nade sredstva i -mogucnostl za podizan!e Sto veCeg broja jasala. Pri tom se ulo,ga · z~konodavca svddi na propisivanje prava i obaveza za po..:. drzanje jrus~la, higiljeruSkih ; pedagoilkJih standa;r-da, u utvrdiv~nJU P_r~fii~ i obe:zJbedenju strUCnih kadrova, ustanovljavanJu naC1na kontr~ad radom, kao i naCina za obezbedenjepotrebnih sredstava. 121 · Valja ipak napomenuti da jasle treba shvacati samo ka<> ustanovu u kojoj dele provodi vreme dok je majka ria poslu. Takozvane nedeljne jasle, .u kojima dele provodi celu nede!ju, 121 Ovo ..su uopSte obaveze zc;tiednice prema. socija'!nim slu.Zbam~,. no posto se '!1 'Ovom sluCa.Ju radi o specifiCnoj medicinsko~OCIJ3~0J 17stanov1, gde je standard prevashodno vaZan uslov za ~Pt ~JaVanJe svrhe slu.Zbe, to je potrebno ove obaveze naroc"ito iS ac1. 254 · a sa ·roditeljima provodi samo jedan dan nedeljno, ne treba smatrati kao pogodna reSenja, nego sam~Y kao ~izuZJetak, za izuzetne sluCajeve, i nastojati da period za vreme kojeg Ce dete biti.smeSteno u nedeljne jasle bude- u interesu i deteta i roditelja - Sto kraCi. Obdanista122 Sill jeiline ·ustanove koje potpuno zbrinjavaju decu pretSkolskog doba !Stariju ad 2, odnosno 3 g., za vreme dok je majka na poslu. Te ustanove prizn&ju uglavnoon SVIi pozvan1 struC:njaci kao korisne sa stanoviSta x;torm·alnog uz..:. goja deteta, pod uslovom da ,se vade po odredenim propisanim principima (ishrana, pedagoski odgoj). Sem obdaniSta, najCeS·Ce kombinovanih sa zabaviS:tima za decu pretskolskog doba, sve vise pocinju da se uvode i drugi naCini zbrinjavanja, odnosno .grupnog nad.zrora. Taka se polkazuje kao pogodno i okupljanje manjeg broja dece po privatn'm kuCama, ali pod nadzorom struCnog osoblja iz patronaZnih centara (Engleska, Svedska, K-8.nada), organizacija deC:jih igraliSta i vrtiCa gde se deca pod nadzorom igraju i dobivajU nepotpun iii· redovan obrak (Cesto iz centralnih kuhinia). Ovakve. mere izazivaju sve ve.Ci interes i u medunaradnim krugovi!J1.a. NadleZne vlasti duZne su u takvim sluCajevima da ObeZJbede struC:an kadar za p_atronaZu i kontrolu nad higijenskim i drugim uslovima te da pronala·ze i obeZibeduju pogodne oprostore, porodice i sl. Sem to.ga, za decu pretSkolskog doba, ustanovljavaju se sve viSe i sluZlbe ·z.a Cuvanje dece na .nekaliko sati, po kuCama iii u specijalnim prootorijama (»garderobe«. za decu). Ovo ~e uglavnmri. praktikuje za ·Casove u kojdma majka, odnosno rod1..., telji oQavljaiu poslove izva!_l radnog vremena. Ovakve slu2lhe i ustanove (kao i uopSte zbrinjavanje dece pretilkolskog doba) obiCno org:anizuju i vo·qe razne privatne orgailizacije. Medutim, sve te sluZbe potpuno ne zbrinjavaju decu za vreme od 8 ivlSe Casova dok su majke na poslu. Zato ocbdaniSte, i pored 122 Pod obdani.Stem razwnevamo ustaiTove u koj ima dete provodi vreme u druStvu svojih vrSnjaka, pri Cemu dobiva ·izvestan , pretskOlski odgoj gde redovno -dobiva i odgovarajuCe obroke i gde se odmara u 'vreme za to odredeno. U naSoj praksi i u pr'opisima upotrebljava se i terrnin deCji _ vrtiCi. 255- �razlicitlh dmgih obJika mstite dece koji treba da (pOstoje ostaj~ i da!je najpogodnij_a mera, koju treba forsirati za :z;bri~. njavanje dece zaposlenih majki. Ustan:ove i .slUIZbe za zbrinjavanje dece Skolskog .uzrasta su takode vrlo raznovrsne. BuduCi da Skolska deca nisu U toli~oj meri zavisna ad staranja Odraslih i majke, te izvestan de~ vr_emena koje roditelji provode na poslu, deca provode u skoh, to je i lakSe organi.Zovati slu2Jbe koje se 15taraju o deci u njihovom slobodnom vremenu. Dnevno zbrinjavanje Skolske decezaposlenihmajki, odnosno roditelja, postaje sve viSe problem, naro_Cito u velikim gradovima i industriskim centrirrna, 01bzirom na skuC:en prostor koji deci stoji na raspol01Zenju za· tgru, na negativan uticaj ulice i sl. _ Danas sve viSe pre~vlad:uje miSljenje da je najpogodnije da se ~brinjavanje Skolske dece organiz.uje u okviru Skala. Medutim, Skole najCeSCe nemaju dovoljno prostora ni za redovnu nastavu (Skole u kojima .se obuka vr.su. u »ISmenama« go!_~v? su p~a:rilo u mnogim zemlj ama) pa se tra:Ze drugi nacm1 za zbnnJavanje dece. Najpotpunije zbrinjavanje JPO.stiZe se putem obdaniSta {cesto kombinovanih sa decom pretSkolskog uzrasta), u koj ima deca dobivaju sVe potrebne obroke, imaju mo.guCnosti da pod struCnom paskom uCe i zabavljaju se .. Ipak, ohdaniSta, ?'bzirom na potrebne zgrade, opremu, -odred:en broj os01blj a 1 sl. uglavnom su vrlo retka, naro.Cito truno gde -de-ca, uzimaju obrok u Skoli. Mnogo CeSCe privatne i druS:tvene o.graniz~ci!e, u zaiednici s~ S~olskim vlastima, orrganizuju i.graliSta, :t:11~l10~eke, _kl~b?v~ shCne ustanove, u kOjima se deoa okup1JaJu 1 za·bavl]alu za vreme dok su im roditelji na poslu. _ Medu ustanoyama za Skolsku decu na_imnogobroinlie su ii na njlima se najvi.Se ins.istka daCke~ odnosno Skolske kuhinje: Iako se u organizaciji d-aCkih kuhinja prvenstveno radi Q brizi za prayi1nu ishranu dece i njihova zdravl.ie one se sve viS~ tretiraju i kao va:Zne ustanove za pomo'C' 'zaposlenim ma1kama. Kao i druge .socijalne slU2lbe, i da&e kuhinje' su yst~novljene .u poCetku za odredene kategorije dece- (sirbmas!l~, ·nezbnnuta), ali tenden-cija njihovog razvoja ide ka tome da postanu o;bavezna ustanova u svakoj Skoli, koj om I 256 ce- se koristiti sva de.ca, lbez 01bzir.a na s-o-cijalni status rodite!ja. Narocito je pozitivno kad se skolske kuhinje tako organizuju da u njirna sama deca - -i de-Caci. i devo•jCice- uCestvuju u priprernanju· i serviranju obroka, od:nosno ·u iSvemu $to odrZavanje kuhfnje ·zahteva. Time se, ·o.rbzirom na pr·avac razvoJa savremene porodice, potstiCe ) jednako vaspitanje devoj-Ci-ca: i.~deCaka za poslove u domaClnstvu - faktor va.Zan za usklad:ivanje odnosa u ,porodici u kojoj ·C?!ba suprurZnika, odn-Osno roditelja rade. Obaveza osnivanja d:aOk:ih kuhinja ISVe ViSe ulazi u zakonodav.stvo mnogih zemalja, .Sto pokazuje pozitivne rezultate. 123 Za zaposlene majke neohiCno 'je v-<:1Zna sasvim nova mera (koja poCinje da se provodi. u doba Drugog svetskog rata) --: izda.vanje obrOka ded i za vreme Sk~lskilh r.aspu&ta. Za zd~avlje i vaspitanje dece, a naro·Cito u vezi sa radom majki van kuCe, vaZp.a je i .pomoC zajedni-ce u .o!'lganizaciji letovalista (ne samo za skolsku vee i za prejjijkolsku decu). Dlo_ga zakonodav·ca u vezi sa oviin sluZbam-a. svodi se, kao' i kod drugih ustanova, na to da propisuje uslove za o~varanje i voCtenje ustanova, subvencije, _kontrolu i sl. U svakom sluCaju, za odgoj dece :SkOlskog uzrasta neophodna je najuZa rpovezanost .Skole i porodice. Ustvari, dete ibi trebalo- da provodi u Skoli sve vTeme -koje ro-ditelji prov:ode na pooSlu. {Ova veC ,poCinje da se provodi u praksi u nekim zemljama.) MaZe da se 1ra:Ze da u poslednje vreme sve ViiSe prodir:e schvatanje da zhrinjavanje dece zaposlenih ro4-itelja treba da bude sadr.Z.a:ho u si:stemu ·Sikolstva, komlbinovano sa sistemom socij alnih slu1Jbi i aktivnosti druStvenih oy,ganizacij a. Isto tako Sve s~ viSe isHCe potreba da sve Ove niere ·ustvari treba ~cta se proS-ire na svu decu Skolskog uzrasta. Stoga na zajednici !ezi zadatak .da <>be21bedi izgradnju takvih il:kola i ~sigura po·irebne kadrove, S'to Ce om-oguCiti da Skola postane mesto gde Ce dete dObivati ne samo znanje propisano Skolskim programom, nego gde (:e se uopSte vaspitavati za druStvenog Coveka i gfa.danina·. To ·znaCi da u Skoli dete -treba da savlada s)<:olski program, da uzima potrebne obroke (u 1 123 0 ·organizaciji Srkolsikih kuhinja u Ftancusko'j, Svedskoj, SAD, Danskoj i Engleskoj vidi: Lazar V. Poponjac: Razvoj Skolskih kuhinja,. Beograd, 1946, \Str. 6-8. 17 Zena u radnom odnosu 257 �ClJem Ce pripra:vljanju sudelovati), a dti slohodno vreme pro:-:: vodi u razo:ti'odi. 124 Kao zadatak porodice osta.je razvijanje emocionalne stia. ne Zivota deteta, porodiCnih veza; izgradnja individualnosti; i sl. Ovakva organizacija podizanja dece omoguCuje normali~adju iZivota porodice u novim uslovima kad rade oba roditeJ.:ja van kuCe _:_ i dOfl)rino:si ostvarenju ravnapravnosti Zene. Pri tom <;>snoyni princip vaspitanj a - i u Skoli i u poro-_ dici - treba ila bude princip jednakog vaspitanja bez obzira na poP25, jer je to jedan od qsnova i uslova z;a stvaranje novih odnosa u porodici, koje zajednica trelba da stimulira -da se 'Sto brZe razvijaju. DeCje ustanove i socijalne slU.Zbe u korist dece ulaze, uglav'nom, u sistem deCje ·z.aStite i o njirn.a se mhogo diskutuje ~ i · na nacionalnom i ni medunarodnom planu, u okviru najrazliCitijih or.ganizacija Koje se .bav~ pr9blemima zaStite dece i porodice. Ipak, njihova &e p-roblem~~ika, naroCito posle Drugog svetsko.g rata, sve Ce.SCe tretira i na med:unarodnom planu, ~ u okviru pro:blematike zaposlenih ·zeria, a naro'Cito' je- tretira Medunarodria organiz_acija rada, ~omisija za status Zene pri EOOSOC-u i m.edunarodne sindikalne i !Zenske org.anizacije. Ispitivanja su uglavnom pokazala da je potraznja za tim ustanovama zri.atno veCa nego :Sto je hjihov br-oj; da mnoga· zakonodavstva 126 predvidaju o:bavezu preduzeCa da otvaraju 12o~ Zanimljivo je navesti da je 2ivojin 2uj~viC .(1840-70), »jedan. od. prvih socijali<s-ta p}edu Srbima« (kako ga naziva Sv. MarkoviC u p-ismima sestrama NinkoviC), u svojim spisima predlagao-. da se Skole- grade po planu ))udeSenom za udobno .i zdravo Zivljenje uCenika, ita uknici imaju po pravilu Zivljenje kod Skole« . . . da se uCenici )>po p·ravilu hrane kod Skole« (kuvara plaCa opStina, a hranu nabavlja takode opStina od svih, sem naisiromaSnij ih opStinara). On j·e takode prOOiagao da se i knj ige i sav Skolski pribor nabavlja za uCenike na teret op·S·tine. Vidi DragiSa La~CeviC: Istorija socijatizma u Srbiji, str. 35 i 38. · , 25 Pri tom--naroCito misl'imo na vaspitanje u odnosu na muSke i ))Zenske« poslove, i obaveze prema.,domaCinstvu i deci, kakV'o s~ provodi ooobito u Danskoj. Vidi: G. Nelson: op. cit., str. 241-242. 126 0 zakonodavstvu u 29 dr:Zava u. vezi s·a deCjim ustanovama, odn. dojil:iStima i jaslama vidi citirane Clanke (BIT-a): L'aide aux mer~ salariees. Vidi tak.ode .International survey of programmesof Sociez:t Development, str. 65. 258 te Ustano-ve ali da: se zakOn&ki prop'isi Cesto ne prim-enjtijilf: da je znata~ broj. tLh ustanova potekao i odrZava s~ · pr~vat-: nom inicijativ6m i iz sredstava 'raznih dru.Stava, ·ah da sve viSe preo·vladava praksa da se te ustanove . slu~be subven""_' ..i cioniraju iz sred&tava zajednjce, uz obucavanJe kadrovai kontrohi; da je· najteZi problem zrbrinjavanje sasvim IJ?.ale dece· da se u poslednje vreme, naroCito od Dr~gog svet_s~O&' rata' naoVamo sve viSe pr6nalaze razHCiti naCi~i za ZJbtln~~-= vanje dece, d~ r.oditelji uCestvuju u troSko:rima· izd~;:tvanJ_a deteta samo ma:rijim delom, uglavnom srazm.erno .s:roJI~ ·pr.I- , hodima · da se deca ipak najcei\ce ostavljaju na br1z1 rodttelja iM jedn~~ od rod;teJ;ja, oca .jJi mruj~e (deda d baJk;al, llli prijateljima iii susedima, ada J€, naroclto.m.edu r~~nl_c~a,.':'ri,~ malen procena:t onih koje imaju pla.Cenu po~ocn1~ ~ kuc~~:, kOjoj se poveravaju i deca. ~ . . .· ._ . Sto &e tiCe- medunarodnog regulisanja zaStite materin~tv.~ .·. u Sir€m sroislu, kao StO smo vi deli, piedvida se samo. po::~~-~-.. da se ustanove.uredaji u vezi sa dojenjem i ~ego~. ~dOJca4 1 ·0stale socij alne mere za pomo-C zaposlenoJ . maJCl, ~e,d.u '·' kojima su za Siru zaStitu materinstva deCje usta~ove_ ~tn~, nisu joS doSle do izr3:Zaja u medunaro.dn?m. _;.egul_ls~nJu. u FNRJ odredJbe Ustava (cl. 2.4) daJU tzncrt osnov za do~ noSenje detaljnih p'ropisa u oblasti za:Stite _mater_iilstva~ ?_;·.~ Sirem smJ.slu odnosno za zlbrinjavanje dec~ zarposle~l~ m?~:k~-~ ·. Medutim o~de treba pomenuti kao zanim~jive istorisk~ 'do-·' kumente' dva propisa dorieta _1945 ,godine,~.. pre_ no -Sto -~e _pro:klamovan Ustav. To su: U:putstvo 1(¥inistarstv~" J?r?svete . . ~a"" vezne vlade) e;a organizaciju i !ad u zaiba~tima -~de~~~ vrticima) (Sl. list FNRJ, hr. 57/45) i Uputstvo za orgamzacrJU, socijalno-zdraVJStveni i vmstpitni rad obdani!Sta IZ~ decu-_ ?~:t­ Skolsko.g doba u gradOvima .i indtis_t~iskim cent~rma {181. -lls:~­ FNRJ, br. 82./45)."' Karakteristicno je da su uputstva vrlo op§irD.a; sa hezlbroj detalja i deklarativ:riih Clai?-o:ra. ;rako se~ napr., u IPrvom. UJPU1ls:bvtu· na~a1Sa;ra ;d~ Je '»rvaiSP~Itarn]e u -~_a­ baviStu besplatno« i da traJe tn godme: J:ako Je za1b~v1ste_ vaspitna ustanoVa, predvida se da ·.aeca, ]ioioj je to potreib'q._o,, 121 Oba uputstva .·stavljena su _ va'n sn~.g-e Uredb~ .o· Uttvrdiv~·-:-: nju prorplsa saveznih organa uprav~ lroJI ~u pr~1 da_ vaZe -. Sl. list FNRJ, br. 42/53. 17. 259 �dobivaju i hranu. U drugom uputstvu 1(115 C!anbval) daje se deftnicija 0:1J.daniS:ta kao »socijalne ustanove narodne vlasu ~a dnevno zbr~njavanje; negovanje i druStveilo vaspitanje: ?"':~; u dobi .od 3-7 godina zivota« (a!. 1, •Cl. 1). Sem toga, ~_nc1to se ka·ze da »obdani.Ste omoguCava radnoj Zeni - majci da- aktivno ·1:1Cestvuj e .u privrednom, kulturnom, di'iZavnom i druStveno-poliUCkom Zivotu .naro.da, a- da u isto 'vreme podLgne fiziCki zdravu i duhovno snaZnu decu, punu iZivotne -:raa.osti i , stvaralaCkth teZnji«. Zanilm1jivo je, i to, da · se, uz upravni.ka, daju siroka ovlascenja oi!bo'fu roditelja (Cl. ~Oi7), ·koji, Pc:>red ostalog, ima du.Znost da jedanput meseCno saziva. sastanke svih roditelja dece sa pretstavnicima masovnih_ .organizacija. . Sem .ovih propisa., treba pomenuti i odredbe Opsteg zakOOJ.a o narodnim odi>Oil'ijma (Sl. !Jist FNRJ, 1br. 43/46), Uoo:ie meruu ?fln~vnim .zadacima narodnih odJbora :Predvidaju staranje da zeP.e s tv ar.n o (podvukla S. D.) uZivaju ravnopravnost sa mu~karcima u svim oblastima drZavnog, privrednog i dru~tveno-p:olitiCk.olg :Zivota kao i -za,Stitu matera i deteta OJsnivanjem_ por:odiliSta,_ deC.jih domova i o!bdaniS.ta« :(C:l. 25, t. 13, . i Cl. 26, t. 4). , Na ove od!redfbe nadove:zmju :se _!karsn.lJje, na ,QI.snovu Ustava, propisi o deCjim ustanovama, mada su se one osnivale i pre ¢lonoSenja ovih propisa. 128 To je hila nuZna potreba u tom periodu kad se zapoSljavanje :Zena, putem. propagande druStvenih organizaJCija, naroCito forsiralo i kad je :broj za- · poslenih ·Zena poCeo naglo i stalno da .raste. 129 1 .. Uredba o jaslama i deCjim vrtiCima kao i detaljniji.propisi u vezi s tom_wedl>om (Uputstvo preusednika Komiteta -- us N3ipr., prve deCj_e j~Ie u Sloveniji otvorene su avgusta 1947 g. u Maribomk:oj teks.tilnoj tv;omici. Vidi »Zena danas«, br. 51, 1947, str._ 22·._ Isto tako, prema j-ednJom ,izve~taju Saveznog zavoda za narodno zdravlje (iz 1955 g.), veC 1947 godine. biLo 'je 29 j.asala sa 935 fiesta, 1948 g. njihov h~oj -se pop·eo na 97 sa 2.909 mesta, 1949 goditie bilo je 147 jasala sa 4.949 ·:m.esrta, .a_ najveCi je broj bio u 1950 g; - 162 sa 5.345 mesta. 129 Kretanje zaposlenosti Zep.-a od 1939 do 1956 vidi: Peti plen-um Saveznog odbora· SS,RNJ, Beograd, 195·7, str.- 56. Razne !sbatistiCke poCLatk.e U· vezi .sa Z£-nama i porodicom vidi: Zen.a. u. druStvu ·i privredi Jugoslavije, »StaJti·stiCki bilten<c br. 13:3, Beograd, 1959. 260 Z. narodno zdravlje ~NRJ o organizaciji i radu deCjih jasala - Sl. list FNRJ, br. 48/49 -.i Ptavilnlk" grailenju deejih jaC. sala i decjih vrtica - Sl. list FNRJ, br. 57/49) regulifu nadlel>' nos.t za osnivam.je ustanova, razlo.ge koji obavezuju na •osniva. . nje, . nadleZnnst u 1pogledu ibrilge · ·O struC-nom -lkadru na·Ciit upravljanja, tehnicko ureilenje itd. · Uredbom o osnivanju -decjih jasala i deCjih vrtica (Si. list FNRJ, br. 81/48) zakonodavac je 'nedvosmislen<> mail!) 15hvatanje da se te ustanove o-snivaju u ci:Iju JZaBtih{ ·mated:rl..:.._ stva zaposlenih Zena. To -se indirektno vLdi i iz pravnOg osnDva po kojem je doneta ·ova ure<1ba (cl. 40, u vezi sa .ci. 14, t, 2 Za" kana o petogodiSnjem planu - kojim se predVid:i »OSigurati u ~St:o ve6od m.erruvodende -Zena ru -prifVtedru«). Clam-bm 1 uredb~· daje se, u ovom smislu, _i deklarativna odredba: »U cilju d-a se Sto veCem broju ·Zena omoguCi uCeSCe u socijalistH!koj- i~. gradnji zemlje, osnivaju se deCje jasle i vrtiCi za n-egu i: v~:r spitanje dece Cije su majke zaposl~ne.« · Prema ovoj odredbi, inve.stitori su duiZni da ob-avezno predvide gradnju deciih jasala prili.kom izrade projekata zc. nova preduzeCa u kojima Ce bitl zaposleno preko 200 radnika i sluZbenika kao i za radniCka naselja. PostojeCa preduzeCa obavezna su da osn11ju jasle _{»moraju imati sopstvene jasle.« - cl. 4) ako je broj dece kojima su jasle potrebne veci od 20. Ipak, narodnom o<1boru je ostavljeno da izdaje naredenja ko C.e morati da ima jasle. Sem toga, daje se mo.gu.Cnost da nekoliko pr:eduzeCa ima.iu zajedniCke jasle. Za decu rad-:nica predU!Ze.Ca gde se neCe otvor.iti j.aSre, uredb:a p!edvida da. duZnost osnivanje_. jasala pada na nar.odne odbore. Alf, dok se za preduze,ca upotreibljava stro1gi imperativ (»rhoraju~<, »dll!Zna ,su«), za narodne odlbore-~pita•nje 15e ne postavlja sasvith strogo (navodi se samo >>osnova-Ce se«). Urediba izriCito predvida da u jaslam.a mOtgu biti smeSteni ne samo deca radnica - sluZbenica, nego i deca uopSte za.::.. poslenih !:Lea - dete o koj em se star a ota-c ili neko drug.o li.ce, rulm je zapos1eno· (al. 3, ·Bl. 3). U uputstvu o organizaciji i radu deC:jirh jasala ·kao zadad jasal~ navode se: _ne.ga, prehrana i odgoj deteta; horba protiV smrtnosrti 1i 'olbclenja dece i !Ull.o.Senj e u poro.d:icu rz.dr~vstvenp-261 I �~-lllt~r~ih _i)avika- u vezi sa odgojem i negovanjem dece. Ostale odredbe detaljno su postavile zadatke, organizacionu struktuJU, prijem i zdravstveni ·nadzor nad decom i jaslama. Za: p.piavljanje jaslC}ma predviden.je savet, koji deluje uz uprav;nika a_ u kojem. su zastupani struCnjaci, pretstavnici masov.nih organizacija .(orubora AFZ) i majke dece. · Sto· se tice decjih v'rtica (<>bdanista), Uredba o jaslama i .vrticima (1949) regulise to pitanje slicno jaslama, s tim Sto .se predvida da se u deCje vrtil:e smeStaju na dnevni boravak <ieca od 3 godine »do rpolaska u skolu« (cl. 19 uredbe). Sem .tpga, povereni:Stvima za prosvetu harodnih odbo,ra stavljeno , je u--.duZnost da redovno kontroliSu i potpoma:Zu deCje vrtiCe, ~ji su im Ufl)ravnici odgovorni za odgoj. · Pravilnik o gradei\ju decjih jasala i vrtica donelo je Mini.starstv'o gradevina ~lade FNR.J •na osnovu ovla-SCenja · ill uredbe: Ovaj' propis imao je nesunmjivo veliki znwCaj, jer je to jedini ·'PTCYpiiS o Socijainim ustanovama uopSte, (koji je za odredene vrste tih ustanova (decje jasle i vrtice-obdanista) propisiv-ao odredene stari.darde u Pogledu uslova osnivanja, kapaciteta, higijensko-tehnickih i sanitarnih uredaja ;' dr. ·.. P~re_d OVih prOpisa, koji su se i1:>kljuCivo odnosili na ust~­ ·nav~ za. dnev~i horavak (jasle ~ obdaniS.ta), vaZne sui pojedine bdredlbe · opStih saveznih propisa o -sncijalnim ustanovama. . '.['ako je pitanje doprinosa roditelja za decu koja su hila Sme·Stena u deCje jasle i vrtiCe bilo..regulisano OP·Stim uputstvo~.o Primanju i_ izdr.Zavanju dece u ustanov.::ima za zaStitu ~ vaSPitanfe dece i omladi-ne i Re~enjem o odi-edivanju eleinenata iz· k,ojih se sa·stoji struktura normiranih tro.Skova za iZdr.Zavari.je dece-;fu';inute u ·u!)tanovama ·za za1Stitu i vaspitanje dece i omladine (Sl. list FNRJ, ·br, 39/49 ; ·br. 107/49). Ovi proplsi (stavljeni van snage 1953 g. ~ Sl list FNRJ, br. 40/52 i 42/53) r>redvidali su budzetsko finansiranje tih usta. _nova i zasn_ivali su se na tadaS.njern statusu sodjalnih ustanova a u pogledu visine dop-rinosa roditelja na tadclnjem platnom sistemu. U skladu sa tim, doprinos se odredivao na osnovu iedno.g dela .stvarnih troSkova, srazmerno visini mesecnih prihoda domacinstva u kome zive roditelji deteta (tac. ~), i kre1l>o se od 15 do lOOOfo stvarniJJ. troskova izdrzavanja 262 11 ustanovi (tac." 7). za tadailnji sistem pla~anja doprinos_a .roditelja za smestaj deteta U jas!e karaktens.tlCan ]e .prOplS ··koji je oCigledno stimulirao taj smeStflJ· Narme, ResenJe~· 0 snabdevanju bolesnika u zdravstvenim ustanovama i dece u -deC1in1. j aslama predmetima ishrane saveznog ?be~b.edenog snabdevanja (Sl. list FNRJ, br. 44/49) deca ruo tn g_odme do: bivala su u decjim jaslama 650/o odredenog ·J?.";Jac~nJa, ~.n cemu SU i »nadalje zadr.Zavala. praVO na kons.ce.n]e SV.O']Lh , potrosackih karata u celini« (ta.c. 4). Kao rn:ra protlv flu~tua­ cije .Zena. a u vezi s3. deCjim jaslama, m,?ze s~ sma.tratl o~. redba pomenutog Opsteg uputstva, po l<O]em Je maJ~a, koJa -'je tri godine neprestano zap015len~ u jedno~ tp:eduz~cu, placala doprinos umanien za 10°/o (tac. 10 u vez1 tac. 7): Izmenom fjnansi.rania tih ustanova, kao d. donoSenjem :Pt'Orprl!S-a naro~~ nih republika 0 socijalnim ustanovama, odre~be ~v?g upu .stva su zamen.iene. -i urmif-19tvo ,se ;rR~e ne rp!"lmen1~0l_e, mada nije, ni'je~nim pravnim aktoon stavl]eno va~ ~nag~ .. Krajem 1951 godine doneti su novi proms1. u CllJU spr?:odenia ~era za po_steoeno usa.glaSavar,tie filiansirani.a sOClJalnih ustandva sa novim privrednim sistemom, u .'Prv?m redu. u ciliu-da se uvede sam, 0 stalno finansiranie u sociJalnlm ustanovam:a, Cime se menja i status tih ust~_.nov.a .. Taka .rf?rerr:a ReSenju 0 f.inansiranju daCkih domova 1 ostahh soc1]~lr:1h ustanova i ReSeniu o- naCinu pla-Can;a doprinosa _u dackim domovi~a i ostaJim _Bocijalnim Ustanov.ama (Sl. list F~~J, br. 49/51 ; 50/51) drzava snosi investicione rashode, hen~ r13J13hode za vaspitno i ZJdravstveno osoblje,. dodatk~ ,po Ure~b 1 · 0 dodacim-a na decu,· novCane naknade umesto bonova za prehranu i bonove za kupovinu industriske ~obe uz 80°~~ po-' pusta _ za celokupno -osoiblje, kao i operahvne materiJal~e· rashode (ove poslednje rashode sam·o za ~_;Cje. jasle, .~ec]e vrtice ; obdanista za skolsku decu). Qstale bene 1 matenJ alne 1so Pojedilni narodni odbori doneli_ su u _pogledu odre~i:r~~~ visine doprinosa roditelja svoje prop1se, k;?Jima su. p~ta,;:1h _. redene skale prihoda domaCir;tstc~.v.a u koJ:ma roditelJI Zive:B n~ osnovu koj ih su diferencirali 1 v1sm:u dopnnosa - nap!· ~be~ gradu to pitanje reSen.o posebnim 'Odlukama narodmh . ~O :opStina, koji su svoje propise doneli na osnovu pre:Poruke G je . Beograd. 263 �rashode ustanove su imale da podmiruju iz _sopstyenih prihoda, a glavni prihod bio je doprinos r-oditelja. Ustvari, ovi propisi u pogledu fina:ti.siranja ustanova za dnevni 1boravak joS uvek zadrZavaju najosnovnije elem-ente budZetskog finansiranja, mada se vee tada poCinju da izdvajaju otbaveze drZave za -odredene elemente troSkova tih ustanova ad oba,.. veza roditelja. Oba oova propisa {stavljena van snage 1953 g. "'-: Sl. bst ~NRJ, 42/53) pre.>tatla su da se pvimem!iudru u pogledu finansirallJa ustanova· za dnevni boravak deoe (jasle, vrtiCi, <Jibdanista) vee poceill«J!Ill 1952 god:i.ne, kada je donebo reilenje o finamiranju decjih jasala i decjih vrtica (Sl. list FNRJ,. br. 6152). Na osnovu ovog pmpisa praktiencr je uvedeno sadaSnje samostalno finansiranje u ustanovama za .dnevni bo~ ravak {Sto zna-Ci da je- drZava preuzela obavezu da obe:zJbedi trpSkove za investicidne rashode i liCne rashode za vaspitno l -zdravstveno oso:blje) ..Zna·Cajno je pom-enuti da je a vim propisom odredena stalna datacija ustanovama za dilevri.i ·bora:.. vak iz sredst~va fonda za pomagiinje socijalnih ustanova, koji je predviden cl. 9 Osnovnog zakona o prekrsajima ~Sl. ·list FNRJ, br. 46/51). Ta dmacija "zuoshla je 1.250 din me~Sec­ .no za svaka· po1punjeno mesto i bila je namenjena za podmirenje rashoda koji bi normalno padali na teret doprinosa roditelja. Jedino ograni-Cenje za dadeljiv-anje ave dotacije bio je uslov da planirani kapacitet ustanOve mora biti popunjen sa 85°/o.131 Godine 1953 doneta je Uredba o donosi.uju republickih '.propisa o organizaciji, upravljanju i finansiranju socijaln:ih ustanova 1~ 1 ~Sl. list FNRJ, br. 54/53), Cime je na.stala praznina Ni ovaj se pr.QPi:s dan.ws .viSe ne pr:imenjuje, jer su od 1953 godme doneti republiCki prapisi o finansiranju socijalnih ustanova: ko~i uglavnom _zad-:rZavaju iznete principe samostalnog fin~.ns1ran.1a. Izuzetak: Je upravo u do.deljivanju dotacije od 1.250 dm meseCn.o za sva:k:o popnnjena mesto iz sredstaVa fonda za socijalne u-stanove. jer n.arodne republike, koje sU bile nadleZn-e na os!:ovu· Cl.. 9-:- stay 2 .Osnovnog zakona o prekrSajima da doneru !'hze prop:tse o ti~ fonjdovima, nisu u tim propis-i-ma predvidele ·1 takvu namenu tlh sredstava. Taka se dana.s ove ustan-ove finansirai:u kao i- ostale socijalne ustailove iz sredstava za investicione rashode ~ liCne. ra,;;hode, koje _za vaspitno ..i zdl"'avstveno 'OsiQblje obezbedv.Je osmvac, a ostali ra-shodi podmiruju se iz doprino.sa roditelj.a. 264 . :il :! ti saVeznim propisima iz ave oblasti. Nasllprot tome, piojedine narodne repU!blike reguli.sale su razna plitan:ja u vezi tSa -s~­ cijalnim ustanovarha. 132 Nedostatak osnovnih IProphsa stvono je neujedna-Cenost, nepotpuno,st i raz;noli:OO_St_ u statusu, nad132 Pojedine narodne republike su i pre 1953 ~ne reguliealeneka pitanja iz problematike ustanov~ z_a dnevm "~?ora~~ dece. .Tako je u NR Srbiji bio donet Pravilnik o organiZaC~J~ 1 ra-dru deeiih vrtiea (Sl. glasnik NRS, l>r. 46/49), a u NR J?osm 1 .Hercegovini Za:kon o vaspitanju dece pretskolstk.e dob1; Pravll~_Ik oOrganizaciji i radu deCjih vrtiCa i Uredba o fon.du za sociJal?: ustanove (Sl. Jist NR BiH, br. 19/47, br. 26/48 i br.. 5/5~). Prop~s• NR Srbije _bili su doskora u primeni, osim odred;b1. koje sru bJ!~e zamenjene Zakonom o socijalnim ustanovama !ko]i Je NR SrbiJ·a donela 195-5 godine. Sada se ovaj prQIPi-s v:U~e ne :primenjuje:. mada ilije ni fzriCi-to stavljen van snage, obzirlom da ]e NR SrbiJa donela 19·57 godine Zakon .o deCj'im. vrtiCima. •t. Zakon o vaspitanju dece ptret:Slrolske do}Ji N~ B:iH ~m~juj~ se i. danas u celini izuzev odredbi o nad~eznosti za donosenJe reSenia o osnivanju· i_ odredbi '<> nadzornim organima za u~tano':'e u. ko-je se smeStaju deca pretskolsk_e dobi {te 1o5J~b~ lZinenJene su Zakonom o nadleZnosti narodmh odbora opshna 1 Sll'ezwa .. SI. li-st NR BiH, br. 18/55). Pravil!p.ik -o organ:izacijri i radu d:CJlh vrti6a ne primenjuje se, m-ad~ nij~ stayljen. v~_ s~age, 'ob7;I·ro~­ da su njegove odTedbe o osmvan,Ju, finan~aranJU 1 upravlJanJU deCjim vrtiCima zastarele. u periodu od 1953 godine 1:! ~arodnim repuhliikama s:u. doneti sledeCi · propis~, koji su zna.CaJm za ustanorv:: z.a dnevnt bocavak decei u NR Srbiji: Zakcm o fondu za soc~J~Ine.-~stan'O:V~, z~.:­ k!on 1o socijalnim. ustanovama, Uredba o naziVlffia 1 klaslfikaclJil -socijalnih ustanova i Zakon o deCjim vrti.Cima (Sl. glasnik NRS, br. l/55, br. 24;55. i 98/55, br. ~8/56 i br. 23,/57). U NR Hrva:tskoj: Uredba o Osnivanju fonda za soci,i.al~e u~a­ nove. Odhrika o finansiranj-u socijalnih ustanova, Prav·Ilmk 0 I~­ ove i Zako~ .. vrSenju Uredbe o osnivanju fonda za socijalne ustan1 o de~ jim vrtiCim'a (Naro.dn_e novine, br. 76/51, br. 8/54, 24/54 1 52/55, br. 24156). u · NR Sloveniii: Zakon o -socijalnim ustanovama (»Uradni list LR Sloveruije«, br. 26/54). U NR BiH: Pravilnik: za izvrSenje Uredbe o fondu za oocijalne ustanove (Sl. list NR BiH, br. 14/56). u NR Makedoniji: Zakon •o soc,jjalnim ustan·OiV'aina {81. vesnik NR Makedoniie. br. 4D/55). . , . . . . . U NR Crnoj Gori: Odluka o privremenom fm-a'DJSl•ranJ'll socijalnih ustano-va (Sl. list NR C G br. 11]55) i Za-kon o ustanovama za pretskolsko vaspitanje (Sl. list NRCG Qr. 20/58). 265 �l:Zno~ti, -~pyavljanju itd. Taka se, :napr., .izdrZavanje i finin~ sua~J.e ustav~ova za decu pret.Skolskog. uzrasta vrSi na tri r~zlw1ta vnac1na: putem samostalnog finansiranja, samostal- nrm budzetom i putem ·bud.Zeta druge ustap.ove.133 ~de !reba reci da godine 1951 i 1952 pret~tavljaju pre~retnlCu u razvoj'll; deCjih ustarlD'va 1 a na:mCito za decu pr-et-· Skol~kog doba. · N~puStarije Sistema 1 administrativ.n.og upravljanja privredom i druStv:enim Zivotom moralo je da izaZ\ove _proroene· i u st~tUrsu deCjih ustanova. Taka 1se, o:bzirom na izmenj"ene prL ,vredne propise, -osnivanje i odrZavanje deCjih ustanova u -okviru preduzeCa u praksi nije.moglo da ostvari_l 34 S druge strane, o(l-redivanje statusa deC.jih ustanova kaoJ.IStanova sa sat,nostalnim ·finansiranjem zahteva visoke do-prinpse roditelja. To .J-e takode uticalo da po·Ceo smanjivati i broj ustanova koj e su bile u nadleZnosti narodnih odbora. Nedostatak osnovnih saveznih prop1sa, ko1i bi na jedinstv€n naCin regulisali osnivanje, organizaciju i na.Cin poslovanja -ustanova, taka-de je doprineo vrlo sporom ra~zvo•ju i unapre·divanju deCjih jasala i ohdaniSta. Najzad 1 negativno je deio·:y-alo na deCje ustanove, naroCito jasle i_ obdaniSta za pretskolsku decu, i odredivan}e relativno visokog deCje.g dodatka, -se 13 _:' Jedna anketa, kojom je bilo obuhvaCeno 8-88 us.taniOva- za :pretskolsku dec:u (medu kojima veCinom zabaviSta), pokazala je da Je od toga broJa 23°/a ustanova bilo na samostalnom finansiranju, 28,5°/1) sa sam~talnim budZetom, a 48,5°/1) na budZetu druge ustanove. Ista anketa je piokazala da je 845 tistanova (od anketiranih 8~_8) u na<~IJ~Znosti ~~eta za prosvetu, samo 29 u nadleZnosti &oCIJa!ne ,z~tlte. 7. u ~?'dle:l.nosti p·reduzeCa a 7 pod rukovodstvom drustvemh orgamzaciJa. Sem toga, _anketa je konstatovala da organ~ dru.Stven~g up!'avljanja ima svega 53il(o deCjih ustanova pretSkolske d'ob1 (arh1va Sekretarijata za socijalnu zaStitu SIV-a - 1957). 134 N;a';"oCito od 1953 god. naovam·o - Uredbe o ukUipnom do.hotoou prrvredne organiza-eiie i njegovoj raSipodeli (81. list FNRJ br. 51./53) i kasnije sliCni _p:vopisi sve do Zakcma o sredstvima pri~ vred~ih. organizaciia (81. list FNRJ, br. 54/57). Ipak nekoliko pred~e~a Je 11:srpelo da o4rZi svoje ustanove, no status tih ustanova b!o Je sasy1m neodr~d~n; a sredstva koja se na njih troSe _nisu b1Ia pacedv1d-ena prop1suna (anketa SekretarJjata za r~u:l SIV a 1907). :266 - - na_koji se izdaju. vrlo veliki iznosi, dok je, druStvena·pomoC 135 .:sluZlbama -za dnevno 21brinjavanje dece nedovoljna. Porast ibroja ~abaviSta (i sliCnih us tan ova) nema na~o~iti. z?-a~aj sa .stanovlSta za.Stite odnosno pomoCi z;aposlenoJ maJCl, l'er te . ustanove uopSte ~e 2lbrinjavaju decu do tri godine, .a stariju _ samo delomiCno zbrinjavaju 1 Sto dokazuje i sastav dece u "'k .s .deCjim ustanovama_ iprel.O:')- oJ•k e ·db"'". 01 1. " Naglo smanjenje broja de·Cjih Ust~nova-za d.ecu p~e~kol~ -ske dobi137 vrlo se negatiiVIlo odrazill·o na zaposlene ll_la]lke,. 1 to jedanas centralni problem u problemati. ~i zaposler;uh ma]. ki Taj problem j•e uoCen u javnosti, naroCito· u okv1ru druSt~enih organilzacija, o njernu Se mnogo disku.1mje138 , .ali ret~u1t3s Taka, napr., dok su, tr()Skovi ...~eCjeg dodatka u 19551 god~~ iznosili 47 1 milijardi, izdaci na dec]e ~~tanov~ :za dnevno zbn 6 njavanje dece iznosili su svega 304,4 nnhona dmara.. . . · tse -Podatk.e 0 troSkovima, sooijalnom ~astavu. r.~Ite!~a dece 1 sL vidi: Lidija SkofiC, Ustanove za pomoc porodte~_ ~ n;r1.hove potrebe, })Socijalna politiik.a«, b~. 1/1956,, str. 40~2. 1s1 1951 _g,odine Qilo je u Jaslama 1_ obda:nstima •v 25.60-Q dece. x.rajem 1955 godine. bile· su svega 1~2. Jasle 1 o?damst~ ~a 14:393 ·deteta.-·Pretpostavlja s-e da je potpumm dnevnrm ~b~JavanJ~ -dece obuhvaCeno sveg.a 5,70/o dece z_aposlenih maJki. Medut1m, 1939 god. bi-lo je u jasl~m-a i obdaniS·~ma 5.~45 de~e. Prema tome dok, se broj zaposlenih zena u~rostru~·L?, ~:t;'OJ mesta u ust.anovama za z:brinjavanje dece ~aposlemh maJk1 niJt: se u~truC1v0. (~ada b'ivSa Jug-oslavija nije gotovo uopSte poklan}ala p-aznJU zastit1 materins·tva zaposlenih Zena u S,i_rem smislu). . . 1ss u Programu KomunistiOke p.artije JugoslaVIje, . usvo·Jenl()tn na v kongresu kaZe se: »Svestrano 'obezbedenje majke i deteta1 stvaranje Siroke mreZe poro.diliSta, deCjih jasala i ustanova za pretSkolsko vaspitanje«. Vidi: Odtuke V kongresa KPJ, Beograd, 1948, izd. »Kultura«,_ Cir., str. 38. . . .. . . U Rezoluciji III kongresa Saveza smdik~ta Jugosl<:tVIJ: 1stiC:e .se: »Razvijanje raznih ustanova i sluZbi kC?Je zaposile:n~ zen~a osiguravaju obavljanje njihovih materil'l:sk:h duznostl v 1 domac1h -rioslova« (redaju se ustanove) ... kao »~lt:r:u uslov da ze~e s~gle­ daju trajniju perspektivu svog zaposlenJa 1 steknu ose-Can!e sig~.u:­ nosti na poslu, samostalnosti i is.tinske ravnopravn'Ostl«. VHli: )>Z-ena danas«, br. 130, 1955, str. 2. . . . Zahtev za reSenje problema deCjih ustanova (finansiranJe, do, prinos roditelja prema pnihodima oonivanJe posebnih saveta -:u komunama i sl.) poiavio se i u izvjeStajima'Prve i Druge komlsije na Prvom· nacionalntom kongresu za zaStitu dece. Vidi: »Zdrav~ stvena zaStita dece«, 'Str. 3•201 322 i 323. N.a istom Kongresu navela je Tatjana MariniC:, »Od 37 odrZanih zborova b~Ca (u 12 osnov- 267 �tati jos uvek ne zadovoljavaju. Ipak J1:loze se ocekivati da ce odre~be Z~ko;>a ~ ~kohstv~ (Sl. list FNRJ, hr. 28/58), uz -ostale ~rop11se .koJI ·Ce _brti. done~ u. vezi sa ja~Com orijentacijom na prn?,leme porodrce 1 vasprtanJa, pozitivno delovati ina razvo· us;anova pretSkolske dobi. Zakon,. naime, izriCito po: . av~Ja \cl. 26, st. 1) kao ':adatak ustanova za pretSkolsko v~rt~Je »!IJOmagati rodltelJrma, naro·Cito zEllp.Dtslenim u zbri · nJavan]u i vaspit.~ju dece«. Zakon takode kruZe da 'osnivaci ~:ta~o~a _m·o·~u •bltr ~¢tu;ski narodni odbori, stanbene zajedce kao 1 pr1vredllle 1 drustvene organtzacije i ustanove (01. 27). . Za dec:u S~olskog -uzrasta preduzimaju se ra·zliCite mere, loo]e ola~avaJ':l oba.veze o;aposlenih majki, odnosno roditelja prema n,phoy.oJ dec1. . .,. . Prop1s'i o ~wi\kiim ~tlhmjama donebi &u taJkode 1949 gocfuie. rak_o su se da.Cke kuhlllJE, kao i druge deCj e ustanov-e, osniva-le ! ?re z~n:nskog regulL.s.anja. Uredba a Otsnivanju i ,radu dackih k~mJa (S.I. .list hr. 106/49) izricito naglailava d~ s.~ dac~e ku~I.nJe .osn;~aJU u cilju »poboljSanja ishrane ?cemka« a ~: u ·»CilJU porn-ocr majkama koje su za~poolene«, ikao 1 da se _:Z nJI~a hrane »prvenstveno deca -Cija je majka zapa-· siena« (Cl. 1 1 2). Uredba rpredvida da da,cke 'lrnhinj'e osnivaju · na~odnt odtbor1 prema unapred. utvrq.enom planu i da orie stoJe pod rukovodstvom prosvetnih organa (Cl. 7). iPr:anJe. finansiranja i doprinosa reSava se ReSenjem 0 . odr~vanJU elemenata iz kojih se sastoji struktura i.a -izdrZavaUJ~ dece Zibrin:ute u ustanovama za zaS-titu i-vaspitanje dece (SI. list FNRJ, br. 107/49). . U uputstvu o snabdevanju i radu skolskih kilhinja .(SL hst ]NRJ, br. 12/5Q1JzdCito se ka.Ze da se '»osnivanje, o·rg·a- ~:CJil_l F1NRJ, nih 'Organiz~cija. SSRN )edne z~~~v pro~nr~Ja mreze 51kecJ1h: ]ashe~ ~ vrtiCa za zagrebaCke op{::ine) 27 ih je postavUO. ustanova za dnevni bor<lvak ,dece i to pretSkolsku decu te otvaranje mleCnih i s o_1sk1h lruhmJa.« Naj.zad, m~e ~e joS dt>dati da je oih~vezu druStva da se brine dec-u zaposleni? roditelja isticao i Dimitrije TucoviC, koji je »Tarnna praksa kapitalizma poCinje nas d 1 e.~ a pnp . a]~ druStvu i da oDo ima i obavezu i in teres· "!- se za ~Jlh~. buducnost stara ... potpunro iz'vrSenje ·te duZnosti,.?-a. koJu sOCIJalna demokratija goni vladajuCe klase "eka' sociJallzam.« DimitrUe TucoviC: Izabrani spisi Beograd. c knJ· 1ngaa · . prva, str. 255. , ' ' ~a ~~:d~a ~talog ~:n:_o:. 268 ~iZJovanje i rad Skolskih kuhlrija sprovodi uz aktivnu saradnju i poinoc c]ruStvenih. ,o~gantzacija« (NO, AFZ, Narodirui fnmt, Crveni krst). Isto tako, podvlaci se da skolska kuhinja radi ..Sarno za vreme »trajanja nastave u :Skoll« (t. 20), medutim (a!. 2), ostavlja se mogucnost .narodnom ,odboru da maze _)~u saglasnosti Sa roditeljiiD.a odnosno staratelj.ima uCenika -koji se hrane u njoj, organizovati iz.davanje hrane i 0a- vreme J>raznika i Skolskih od.mora«: U talkvim ISluCajevima k.uhinja se .snabdeva na druga·Ciji naCin (Uput.svo za odredivanje. ·elemenata iz kojih se sa~Stoji strn'ktura normira-nih trotSkova ishrane u skolskilim kuhinjama- Sl. Ust FNRJ, br. 5/50). S.em navedenih propisa, treba pomenuti da je na osnovu Zakona o petog·odiSnjem rplanu razvitka narodne privrede FNRJ (1947-1951) republickim planovima bilo predvideno -p-oveCanje broja da-Ckih kuhinja i odredeni iznosi koji se u te svrhe imaju utroSiti. 139 Propisi o Skolskim kuhinjama viSe se ne primenjuju, bilq da su na rp05redan na-Cin ukinuti doonijim !lJzmenama u privreclnom sistemu, bilo da su pojedine odredbe zastarele ili zemenj ene propisi-ma narodnih- republika {kao, na primer, .o:dredbe o na.Cinu finansiranja I odredivanju dotprin-o.Sa rodi~elJa, o izradi plana ·asnivanja tih ustanova i dr.). Va:Znost daCkih kuhinja, i za zdravlje dece i za zaposlene majke, naroCito se istiCe u ,..naS.oj -javno'Sti, medutim, ibroj i uredaj daOkih ikuhinja ne zadovolj<tva.'" NaroCito hi lbilo tsn Vidi: Zakon o petogodi:Snjem planu i zakone o petogodi..:. :Snjim planovima nart>d.nih republika (:izdanje Savezne plarn:srke komi&ije. 1947): Cl. 17, t. 4 Plana NR Srbiie (str. 177); cl. 18, t. 3 Plana NR Hrvatske (s,tr. 237); a!. 2 tae. 4 Cl. 23 Plana NR Slovenije (str. 282); cl. 17, t. 2 Plana NR BiH (str. 3M); cl. 17, t. 2 Plana NR Crne Gore (str. 382). · · 140 U javnosti :se 1-sticalo ·eta Skolske kuhinje kod nas u buduCnosbi treba da obuhvate svu Skolsiku 4ecu. Pored ostaHh, to je ' :istakao i 1\.leksandar Ra£nk;oviC u govaru priliko-m otvaranja .I nacionalnog kongresa za zaStitu dece, u Beogradtt, 1955 (vidi: »ZdTav.stvena za.Stita dece<<, str. 10). Treha istaCi da je- -ovaikvo miSljenje izraZeno veC na IV kongresu AFZ Slovenije, 1952., gde je kaza:no: ))DoCi Ce vreme kad :Ce svaka _ Skola mmrati da ima Skolsku kulhinju koju Ce voditi uCiteljica doma&stva. U njoj Ce se deca. uvoditi u d'omaCinske poslove. Pored prostqrija za kuhinju moraCemo -da se postaramo i za prostorij-e za igranje, .gimnastHru i sobe u kojdma Ce se deca spremEJ~ti za Skolu. Tek sa takvim ustanorva26~ �potrebno doneti osnovne propise o nae1nu finansirarija, nc{.:.: · Cinru !poslo·v~ja d. opreme, povezane !Sa rprO{Pisima 9 gradnjd.:· novi:tl Skala. Dono!Senjem l!'etpulbliJCJk:illl prorpfusa o socijalninn ustano·vama (u NR Srbijii, NR Sloveniji i NR Makedoniji) stvorena je ne-· ujednacenost u· pogledu statusa tlackih kuhinja. Taka se u. NR Srbiji (Uredba o nazivima i klasifikaciji socijalnih ustanova) Skolske kuhinje tretiraju kao socijalno-vaspitne usta..:. nove t.e su kao takve u nadleZnosti prgana pro.svete, dok se u·. NR Sloveniji (Zakon o socijalnim ustanovama) one kao opstesocijalne ustanove stavljaju u nadle.Zno.st organa socijalne zaS.tite. 141 Obdanista za Skolsku decu vrlo su retka, mada se problen ' zbrinjavanja i Skolske jece zaposlenih maiki sve viSe rpostav:-· lja u posledniim .godinama. Medutim, uspeSno se razviiaju drugi oblici okuplianja clece. Na tom ,polju nar·ocito su aktivna dxuStva prijatelia dece i omladine, odnosno saveti za staranje o ·deci i' omladini. Ta aktivnost .odvija se u znatnoj merL po deCjim k.lubovima, u pionirskim domovima, deCjim bibli-· otekama, sportskim o.bjektima, letovaliStllna i sl., pri Cemu se koriste swbvencije ·z~jednice. Sva se ta. delatnO&t organizujema mo6i Cemo zaista pruZiti pomoC zaposlen1oj majci i Tasteretiti je u vaspitanju d negovanj1,1 dece. UbuduCe ne- bismo smeli da gradimo n~jednu novu Skolu bez takvih prostorija.« (Angela Ocepek: PoloZaj delovne Zene v dobi graditve socijalizma, »NaSa. Zena«, br. 12, 1952, ·str. 329). Vidi takode: dr. Slava LunaCek:: Skolske kuhinje i zdravlfe dece, gde se pled:Lra za 'Obaveznu gradnju_ kuhinja u nOvim Skolama -(»Socijaln.a politika«, br. 3, 1956, str. 44). Skolskim kuhinjama bilo je posveCeno jedno- savetovanje Sa-· veza Zenskih \(iru.Stava, Saveza dru.Stava prija1;elja dece i Crvenog.krsta. - Materijal i TcfltljuCke sa tog savetovanja vidi: Socija,lna politika, br. 1, 1956, str. 701 i sledel:e. 0 daCkim kuhinjama govorila je 'i Vida TomSiC na VI plenumu SK SKJ. Vidi ))Komunist«, br. 3---4, 1956, str. 235. 141 Na plenumu Saveza Zenskih drU.Stava, todrZanom pOsle Bri-· onskog (Petog) plenuma SSRNJ, 1957 g., V1da TomSic je rekla: »MisUm da je- Skola j-edinstVena ustanova koja treba da ima u_ sebi sve -Sto je potrebno da, k3d dete u nju ud:e da' tamo ima i nastavu, :fiskulturu, ishranu. i da j e upravn"llk Skole odgovoran za sve to .... s d:hlge strane. izootavljanlo iz nastave napr. Skolsku ~hinjru u k-oioi. bi· d·et-e mo~J.o d;a nauCi da kwpuj.e,, kurva, &uva, prLprema namirnice, ·da posl.uiuje, da se ponaSa pris:tojno .... « ())Ze-. na .danas«, juni 1957 g., prilog). 270 uglavnom bez propisa, mada ·bi, naroCito o letovali.Stima, 142 trebalo doneti -neke osnovne odredbe• .. Ovu praZn..inu donekle je pa.punio novi ·zakon o o&nlvanJ~ i poslovanju odmaralista (Sluzbeni Jist FNRJ, br. 2~/58), koJl sadrZi nekoilko adredbi o ustanova.I?a za . letovan]e, odmor i oporavak dece i omladine (odmarabst~)· Tuu od;ed~ama ka~ osnivaCi deCjih i omladinsk1h odmarahsta predv1daJ~ se .sre ski i oplitinski narodni odbori i skolske ustanove (cl. 3). Za azvod tih ustanova 2n.aCajne su odn:-edlbe o sredJstvirrna ·o-9.:-naraliiita (koja treba da obezbetluje osnivac - pre':'~ c~. 13) i 0 osloboaenju od obaveza prema d_rus.tvenot za]edmcl (cl. 15 i 16), Sto Ce svakako uticati na snizenJe troskova boravka u nj ima. ,. t' . u vezi sa problematikom deCjih ustanova tre'ha ~aves 1 ~ aikJ.jrwCak iz RezoJruci!je o deCjlm us•tanoyam.a UISVO[Jene ~·~ ~sllivaCkoj skupStini Saveza Zenskih drustava gde se kaze. ~osnivaCka skupStina Saveza Zensk,ih ct:uStava. s~_atra d;::t r~e ostvarenje 11avnop-navnosti Zena ne moze zamtStttt.... bez ~.. Stvene brige za a;ecu.,_ bez izgr~de~og s~stema decJ. .~. zastite: ~\bei stalnog i sistematskog ,razVIJanJa sv1h vrst.~ dec]lh us~a nova.« I dail.j~: ».SkupSbina osuduJe razr:e t~on]€ o tome da zena treba da se posveti iskljcuCivo :poddzan]U dece .~:d<>datak za. :Zemu', teo-rij a 0 ,·dt:'u.Stveno~ nerentabllnosti .dec~tih ustanova' .pl8lta za -por.odicu' 1 s1iCno) i .smatra da se l'Za rorv~ga kriju' r~akdonarna shvaianja o ulozi .Zene u druSt:ru._ Ova ve teorije koCnic_a su daljem -razvijanju druS_~vene br:ge. za de~~ i smetaju da se matmij alna 51l'edstva .I<oonn;~, :druStv?., ~aSIP Ia:Ze uJo.Ze u otvaranj-e i drzidr.Zavanje na~1railiC'lib~Qh de~.]'ih usta- u 142 Tako napr pOgledu deCjih letovaliSta i drugih ust:;b'Y-~ za odmor i opor~~ak. dece i roladeZi doneto je .samo u . NR r .1Jo1 Re.Senje 0 normiranim tro·S\k'ovima za izdrZavan]e . ?-ece 1 omladu;te u deCjJm i omladinskim IetovaliStima i logorovanJ~a (S\ gl~~ NRS, br. 13/50). ovaj p·ropis s.e primenjuje s~amo omJ!l d~ o~ OJ~ nije zamenjen Zakonom -o socijalnim ustan?Vama 1. 0 u om nazivima 1 klasifikaciji sodjalnih ustanova (tim prCJIPIStOffi promenj en j e karakter IetovaliSta utoliko Sto su te ustan~ve pren~te. u nadleZnos.t organa socijalne zaStite, d'ok su ~e r.allliJe nalaziil.e u nadleZnosti organa prosvete). . . 0 deCjim letovaliStima viCLi.: SaSa- Javorina, LetovanJe t odmor dece i omladine, »Socijalna po.Utika«, br. 3,. 1958, str. 44--47. 271 �nov~ Plfeko_llwdi]h. Ce tSe moCi uskladiti niateri~ske duZnosti i drustvene 6baveze· radne Zene« (ipodvukla s. f>.).ua .·· ..u rpoolednjim ;god'lllama d;skusije o potrebo da se ..Waa:aju decJe. ust~nove, priJ.agod.ene na.Srm specifi6nim druStvenUn usic::rrma _1 pe::spelftivnom razvoju naSeg druStvenog sistema ?a s1rokoJ bazr samoupravljanja, Siroko su zahvatile sve drustven: organizacije. 144 Postepeno se do.Slo do zakljuCka da· pomoc z~p~slen~ majkama i roditeljima - pomoC parodic{ -:-. u ~~r~nJavanJu dece treba da se organizuje prvenstveno zaJ~dn~~krm s:re~st_vima zajednice i rgradana u okViru najuZe tentonJalne JedrnLce, u . .sredini u kojoj porodica Zivi stanbenoj zaj~dn~ci. Ova, m-ed:utim, ne znaC:i da deC:je ustanov~ ne treib~ -osnn~atr tamo gde za to postoji potreba i .gde ima uslova, 1 u .pr:wred.nim ·or-gamlizaclij ama.145 . ~ Vidi: ~Ze!l·a dan·ais'<•, br. 112, 1953 g., str. 3. U v&i sa shva·tanJI:rna da Je zen.a »n:rentabilna« i da je treba vratiti domaCinstvu, .c~ BahoVl·C kaze: »Ta:kve koocepcije su odavna poznate f nemaJU m'kakve v~e sa na;Som stvarnoSCu i princi'!)om socijali~« · · · »·~. J?TOCesu naSeg razvitka moramo -istovremeno stvOnti I uslove -kOJII ce ~aposlenoj Zen-i olalkSarti poloZaj. u stavaranju o1 Tih UIS!~va, a ~a~o~~to mreie deCj-ih uStam.ova, koje su 'osnov za olakSanJ'~ poloz:aJa zent; u porodici, u odn6su na Ci.tav naS dru.Stven.i raz~~t.a~. m~ zaastf!-Jem.o vHe nego .Sto bi bilo· nuZno (poO.vukla s. 14 • .s. 'El.J V1dl. Cana br. 123 1954 g. srtrna3 P!enumu BabOVlc: Referat »Loen;a danas«, 144 Pod ' ... SSRN Srbiie 1954 ' ' v, • re ostalog, zaje?niCko savetovanje Saveza Zenshlh ·.drustava -I Sa-veta za ~~taranJe o deci i omladini Jugoslavije oktobra 1955 ~g:, o problem1ma porodice temeljito je razmatralo 'i pitanje poloz3Ja zaposlen~ majke. U z·ak:ljru.Ccima se takode spomdnj e potreb~ za Sltv<1;~anJem »1sve Sire mreZe raznovrsm.ih UIStanova za decu«. (MateriJal sa :.Savetovanja vidi u ,(iasopisll »NaSa deca« br 11--,-12, 1955). . . ' . ~rionski ,,P~i . . Pl-mmn ~.SRN.T, razniatrajuCi temeljito proble~~tiku pol~aJa zen a u nasil.m uslovima, takode j e istakao potrebu a·~ u,gokyiru ~bene zaj-ednice organizuje ~tita dece i putem »~aJ-~..dmc:k1~ decJih ustaJiloVa«. OpSirnije vidi: Dohrivoje Radosa.v- lJev1c: Dalrt rad na poboljSanju druStvenog poloZaja Zena Peti 19·57, str. 53-73.' Vidi iakode. V1da Toms1c: 0 stanbenim zajedil,icama . »Progres« br 4, 19m god. ' • ·· 145 Rezolucija Sa'V'e.:me narodne SlkupStine o ·osnovnim naCeli:ma stanbenog za·kon'odavstva istiCe da »-stanbene zajednice treba samosta.lnl? ili_ zajedn.iCki sa celom !komun.om, p·osrtepeno u · skladu sa mat~J~lnrm ~~uCnostima, d'a preu.zimaju na· se~ staranj-e o · · · bolJOJ mart;eriJa1noj zaStiti dece. . . o 1daljem oslobodenjru Pl,enu~ S~veznog ~?'!J.ora SSRNJ, Beograd. :272 NaroCito istiCu;Ci diskusije u vezi .sa deCji.ril ustanovama i pomoCi zaposlenoj majci, :Zelimo podvuCi .znatno sudelovanje j avnosti u tretiranju celokupne problematike. UtoEko pre izgleda neopravdano Sto, i pored svih zakljuCaka, joS nisu doneti Qdredeni propisi, koji bi omoguC.avali brZ.i razvoj deCjUh ustanw.a lkoje su hitne u poonoC:i zadedni:ce za[>oolenoj. maj.ci. DosadaSnja zaStita materinstva u naS.oj ·zemlji pokazuje da bi · u najbliZoj buduCnosti trebalo izraditi perspektivni plan iazvoja SiStema deCje za.Stite "(zdravstvo, p-t'()SVeta, soci-. jalna zaStita), u kojeril bi briga o zbrinjavanju dece zaposlenih majki, odnosn.o roditelja, morala da ima p-o5-elhno i priodtetno mesto. Jedno od centralnih pitanja ostaje raspored sredstava koja se daju za deCiu za:Stitu, pJ;i -Cemu ohe:zJbedenje ~talnih specijalnih fondova 146 za finansiranje zJbrinjavanja dece zaposlenih roditelj a i drugih <Jhlika decj e zastite treba da docte u obzir u zakonskom regulisanju celokupne materij e. Z.ene ... stvaranjem - uz pomoC komuna - raznih fermi· de~jih vrtiC.a« (Sl. list FNRJ, br. 10/57). U progvamu Saveza ko~una.S>ta, usvo1enom na VII kongresu Saveza lrom~·i\Sta ~ugosla;nJe, navodi se ka-o zadata.k komunista i borba za »1zgradnJu mreze raznovvsnih deCjih ustanova u okviru privredni~ orgarnizacija i s.ta:r;benih zajednica« . . . ka.o dopr:inos »stvamoJ . ravnD'!)ra~ti zene i muSkarca«. Vidi: Program Saveza komuntsta JugoslaVtJe, Beograd, 1958, str. 247. · . ' . d 146 Da treba »hitno razmotriti predlog o fonmran]U fon a ~a socijalne i, posebno·, deCje ustq.nove(<, zakljuCila je ~;tp.retsjedmk, Savezne narodne skupStine f..idij:;t S·entjurc u interv.1uu za )).Zenu danas«. (Vidi:. NaSe zakonodavstvo ....::_ za Zenu, »2ena danas« br. 135 1955 1str. 3). Medutim, na V (bri'onskom) plenumu SSRNJ staio se· ~a stanoviSte da u reSavanju pitanja deCiih ustanova ne treba stvarati specijalne fondove. Ipak, Ivan BoZiCevdC je na to:n plenumu pledirao u korlst regulisan]a finansdranja "i stv~r~~ posebnih fondova 'i rekao: »VaZno bi biJI? zakonom regul~sati ~ obezbed-iti odredena finansiska sredstva _ko]a bi se upotrebal]avala u svrhu da se zaposlenoi Zeni olakS.a rad u preduzeCu -i uopSte u dru.Stvenom Zivotu. ·Mislim kcmkretno na to da- bi treibalo krtoz naSe druStvene planove i zaikone obezbed>iti odredena sredstva "i posebne fon.dove iz kojih bi se gradile razne ·deCje ustanove, ja<:le. obdaniSta itd., ier .uglavnom najveCi broi Z.albi. koje danas dobijamo iz pre.duze6a, odnosi ISe na to da Zene nem9-ju gde daostav-e · dete kada s.u na radu. iii ukoliko imaju gde da ga ostave, to je odviSe skupo<( (»Zena danas«, juni 1957). 18 ?:ena u radnom odnosu 273 �N a kraj,u, neophodno je istaknuti, u vezi sa problem om materinstva z~ooienih zena, jos jednu postavku, ko}a cini. jednu od -asnova stanoviSta :sa k01ga. se· poom.atra ov:o Pitanj:e· u ovom radu. ReS.avanju problema nege. dece 1 brige o deci zaposlenih majk:i treba prilaziti sa ~stanoviSta di u -savremenoj porodici, gde L otac i ffiajka rade van kuCe, nega i odgoj dece ~ahte­ vaju, i treba da zahtevaju, izvesne permaneritn.e »Zrtve« roditelja- i majke i nca- izvesna odricanja, moralna i materigalna, iko1~ se donekle n'U!Zna· anoraju negativ:no odraz'iti i u radu na ·radnom mestu, i u njihov·om obavljanju javnih funk-· cija, i u naCinu provodenja njihovog slotbodnog vremena. To je obaveza Sto je roditelji neminovno duguju deci, koja dolaze na svet njiho¥"om voljom, to je obavez.a prema druStvu. DruStvo medutim, treba, da preduzima (ako je potrehno i zakonodavnim putem) mere kojima Ce biti cilj da te obaveze· rad.iteil!ja sverdu na odredend minilllnmn, a!li ikoji, mora fPOIStoj ati i koji je .garancija za razvoj d!=teta u fiziCki i psihiCki zdravo_gi druStveno 'razvijeno.g Coveka. U na:Soj zemlji vaspitanje cte~ ce i omladine, briga za njihova zdravo podizanj e- treba da postane briga obaju roditelja, skole j drustva. U na.Soj javnosti suviSe .Cesto se prenebregava uloga oca: u Porodici - i u odnosu na decu i u o-d_nosu na IPD.slove u do_-' maCinstvu. SuviSe retko se u mnogobroinim diskusijama o: rastereCenju tZ?IPOOlenih Zena ,ru;e da -tr:eba napustiiti jedno-· strano shvgt~iije i svakako izliSa-n, maZda i filistarski »kompliment« po kom.e »kuCa ne letZi na zemljj nego na Zeni«, veC j.e »Za izgradnju deCie liCnosti, za .zaStitu telesnog, men-· taln-0112: i ·mo['ailrnog ~drrarvlia deteta !i o~nl3Jd:ne rpotrebno iproiS!i.riti uZ.e obim-e pro-&t'teCivania samo majke i Zene. Ovaj po?am. treba zam~niti no-vim: prosveCivanje 'l'oditelja ... :Integritet ·deteta ugroZen ie· ako _otac ne zna svoje roditeljske dwZ.ncisti" i qbaveze, koje ne treb-a da budu man?te ocl duZnosti ma1k.e ... Konzervativna shvatani a, o strogo izdvoi enim muSrklm i ?;en-skim poslovima treba revidirati. postJav IjajuCi stvari n.a real-· ne osnove savre-meno.g :Zivota.« 147 ·'(iPodvukla S. fl.) 141 Dr. Milorald Draf!iC - .rei'! u dL~kursiii na Ptvo.m naci'Oiflalnom lrongresu za zaStitu dece, (»Zdravstvena zaStita dece«, str. 217). _SliCan stav zauzet je i u izve.Staju komisije koja je razmatrala. 274 Obzirom na preduzimanje mera i na .iskustvo u po!!led~ deCjih ustanova i socijalnih sluZbi u kortst z:::po~lenih "z~na~­ nameCe se potreba da se napomene da u raZVlJanJu...sluz?t z~ rastereC.enje zaposlenih Zena i majki t~eQa naroct..to. tmati 148 na umu materijalne i Zivotne uslove radnt-ta. ••U _nas?.J -prak.., si se ohlto ispoljava <u<tvrdeni rprincip .da mdustro]aliizaclOa oslobada Zenu izvesnih poslova u doma.C1nstvu _1 ~r1ge oko d~~e,. aJi znatno viSe sluZlbenke, intelektuaJke 1 z_ene slobodDlh ·profesija. Polo.Zaj radnica je najteZi. One rade redo~o P:Uno radno vreme od 8 Casova, vrlo Cesto u s~e~~ma, nJ.l~Ovt.~D prihodi niski, naroCito ohzirom na po:r:n.anJkanJe. kvaliftkactJ.e_, taka da j e mnogo toga ~to se preduzrma u korrst. zaposlenih Zen a njima nedostupno. One su odlaskom u tvor~:ce. potp~n~ zardrZale na svn}irm rpleCima sve :po1Slove u -dffil1:ac~stvu, 1 to u primitivnom domaC.instvu, i poslove oko p,;tmttivne ne.ge i podizanje dece.14 9 Uporedo-sa bri:gom za ,str.ucno. ~sposoblJa--:­ vanje radnica treba da idu i m,ere koje ce ,~m bttt dostupnE7 ·i koje Ce ih ras.tereCivati ad p-o·slova u domac1nstvu. Ov-de. treba potsetiti na reCi. naseg istaknut?.g p;ivr;dnog. teorett~a~a i praJktiCara Borisa KidriCa: »Dal1e pttanJe koJe ~okazuJ.e kompleksni znaCaj rprohlem.a radne s~~ge, jeste, reetmo, pl-. tanje brzog uvlaCenja Zena u produkciJU. I o tome se n1:nogo govori, ali se upravo kod toga problema mno.go zab.oravl1a .?a nie~tovu slo.Zenost. Ako posveCu?emo prema~o bn,f-1~. deCnm obd~niStima; j.as1.ama, Sko!s-kim kuhin'_?ama, tzg-radnJt sta~o­ va ;td., dakle, up~avo kompkksu onih zlvotnih pttanja "a ctje pitanj.e rada i zadata:ka druStvenih -or~ani~c~ja ~trd;gcjoj C::!~. na istom Kongresu, gde se konstatuJe da ,Je pto. e no . paZnju »podizam.ju sves.ti oba roditelja o jednakim. obavez~a 0 rema porodici i detetu, s tim da na tom. zadatku mogu mn-o ~a urade s.Ye dru.Stvene .organizacije kao 1 ustanove, pre sve~ . Skole i Narodna- armija (Op. cit.). d . · Hs za naSu zajednicu ne m'OZe biti nevaZ:;m zada>t~ a, pre~m;a ispitivanjima izVr~e?im. u ~agrebu, Ljub~jani :i ~renJru;~nu,~~Jd m.anie teZine i viSme IffiaJU deca radnt~a. ka. o...~us a... « . Zenska«, kao i da »ra!dnice radaju decu sa naJntZIIl'l; tez~ama · Vidi: prof. dr. Milivoje Sarvan: Zd~a.vstveno stanje dJeCe ~. omladine u Jugoslaviji, »Zdravstvena zashta dece« ..str. 3. ik al da od· t49 Tako· je na primer, ank:eta iz 1951 godme P'? az a . anketiranih r~dnica preduzeCa »T·iskanina« u Kr~_lU ele~ilru dU stanu ima svega 88 ~/o, samo 62/J/o ~ena ima kuhtnJU, 22,f~/ vo. u u stanu, zahod u okvir:u stana ·svega 4fiJ/m, ukupno svega . ' o. 18 • • 27& i �~eSenje.. t.ako o-Stro zaloZio ·drug Tito u jednom od naveden~h svo:rz,h govora, oil.da priCanje o UvlaCenju Zenske radne :_nage u produkciju· ostaje pr-aznct faza, mida Cak uvlaCenje :enske radne snage u produkciju maZe Cesto da nanese viSe .stete nego kDTisti.<,1so ·S"ti . Sl~.Z_be za rast,ereCenj e za:p·os~Ienih Zen a 1 m a J k1 od p·o s I ova u d o·m a,Cins tvu. Mere koje su ISvrstan::_ u -ovu gtrupu od interesa su za sve zapoo:lene 'Ljude. Sa s~ar:ov1sta po-s-lodavca, one ustvari pret.stavljaju odraz brige ? ld";'·diskom faJktoru . u proizvodnji kao vai\nom ·eJementu podlea:"J a rpmduk~ vnDtSti mda. I te 'SIU mere kao i sht?!be za zcbri.. . na-vanJe dece, pocele da se 1zna:tno Sire, UJVode i na~·redulju u . ~aku D:~ugog 'SVets:kog ~t.a, 1prvenstveno U preduzeCima vojne mdusi111Je. yec tada se·ni'gl.Sav.a "aZn.o~t thll mera i slui\bi za Za'POSilene ~ene :naj~e, kaje ISU jedan od vaZnih us•lorva za pun-o .~np:a'zovaJnJe ·zena na rradn!irm metsti!ma i. IUSklad·ivanie po·:roodJJcm1h odnosa: Sire 1_g1ledaiu6i, ove eu mere neophooda.n .lfJSlov za ravnorpravno 1UCetSCe ·Ze!la .u d.ruStvenom_ ·irl.votu. Jpak, o~ su S'Vr.stane u "mere rza e.a.Btibu mater.instva u Sirem srn~u zlbo1g ·toga, :si~~, ISU za,piQislene majike, VlliSe ne~o druge z~e, a pog?tovu vtse nergo zaposleni mu.Skarci, optereCene 'kuCn1m poolov~ma. Nrubav'ka namirnica, kurvanje, pranje sudo<va, poopremanJ e :stana, pranje ·ru~blj'a, lkrpanje i sl., to sru. stalni 150 _Vi~: Boi-is. KidriC, 6 zadacima Stampe u borbi za plan, »Parl1ska IzgradnJa«, br. 9--10, 1949, 10./11. U tom prvom periodu borbe za radt:;t_? snagu, o kojoj je govorio KidriC, Vida TomSiC kaZe ~a -su. SE;! suv1se. z_an~ariv.ali '"~pecifiCni Zenski problemi, probleml -·mater:nstv:a. (V1d1;: V1da TomsL'C: Postoji li kod nas Zensko pitanje, :tP.arltska_tzgrad;IJa~ bli;...3, 1952, str. 212.) Zaostajanje u prakti.Cnom provo~eliJU .-~C?hko ~ puta naglaS·enih i konstatovanih zadataka . :l:[l.a 'J?OlJU zbrm.~avamJ~ dece zapoSilenih majl¢. vidi .se i koreferata ~ep1ce:_ ·K~rdelJ,, odrzcmog na savetovanju CV SS JiU-goslavije o :pvotmm. 1 radmm __ uslovima r.adnik~- i trudbenika_ 30 jUna 1958, u ~ogr.ad!l·: -gde s-e, .1zn:edu ostalog navodi: »Pri utvrdivanju plano-va;.u.ops~~m-~ m1 b1~mo m~ali inlati Jasnije stav'ove ,da su deca, _bnga .~a.-nJ'l.?.l porod1cu, nas problem -broj jedan koji se svakodneymm P·l'l~vom nove radne snage u naS·a preduze6a sve viSe za'?st:ava. M1 moramo insistirati da se organizuju takve ustanove ..~~me ce . u prv?ffi redu sh-!Ziti radr,l:im majkama, i da niihov'o vrem~ . raQa_ bu?e PPlago~en.? t;im potrebama.« Pepica Kardeli: Sodjalni .~roblem't. zaposlenth zena~ Dokum~tacioni materij.al Komisije za · -· *' zeoe. CV l;li>J, str. 2. . 2.76 · svak.odnevn:i JPDISl-ov~, !PO tradtcijd. »~en-ski« -poslovi,- k!O~ri. se znat:.> no poveCavaju kada .su u porodici deca; naroCito Ql11a manjeg:: uzrasta. 151 MaZe se reCi:_ 'kao ..Sto mere za posebnu ·zaStitu :Zena·· zriaCe u veCini .sluCajeva. ujedno i mere ·za .za.Stitu materinstya, · tako ·ove mere za za.Stitu materin.stva ma1Ce istvo•reinel!lo i me152 (['€ od dnteresa za z3jp·oslene ·Zene uo1pSte. Storga s-e 111e :rri'oil.e po- . VU·Ci .stroga .granica izmedu jednilh i drugih, S I uzb a r ad nic ki h ka n tin a {restorana) u okviru· '" p:teduzeCa, odnnsno ustanova i organiza-cija jeftinih »eksp:fes« i njima sliCnih restorana na bazi poslovanja bez dohiti, usta.,..· nova je ~oja znatno- 1rastere6ulje :majdru od inaCe velilkih oba-. . veza u do·ma,Cin.stvu. Mogu6nOI!;t da se jedan od glavnih obroka do'hije po niskoj ·ceni u blizini radnog mesta za·majkri: znaCi dvostruku uStedu- rastereCenje od fiziCkog i psihiCk.og. napora u v-ezi sa pripremom i u.?-imanjem ,olbroka. POzitivnaje tendencija da se, na osnovu specijalnih propi.sa, sti:rrtulira p-rdrpii'avljanje hr81me, i rto taikn da se motZe ,QI(}n-osi.ti .km6i; Oime&e omo.guCava porodici, ukoliko je to za nju praktiCnije, da: zajedno obeduje. Ishrana u okviru preduzeCa ili u tm.v. »na.rodnim. restorani..:: rna«, koja je naroCito· pro:Sirena za vrerne DrUigog svetskO:g rata (na to je delova.la arnga~ovan·o1st tZeria- u · rartnoi rpri'VI!'edi, ali i racioniranie namirnica), ima joS j·edan pozitivan elemenat za :Zene. Ona ornog'ul:ava kon.talkte,' raizJgovore sa drug-o•vii.::. rna sa posla, ,S,to ,poiitivno utiCe na svest Zene i njeno povezivanje 1sa kolektiv~m. Nairne,_ obzirom na pro.ces rada i dis•ciplilliu 15 1 Pore-d vee navedenog (vidi str. 165, 166), pOrrienuta a'liketa Saveza sindik:ata Jugos1avij,e (1952) pokaziala je- !da zaposlene rna ike utroSe najmanje vremena na direktnlo bavlj·enje decorn, -a da naj; vi\Se vremena troSe na poolove dndirektno u vezi Sla -decom, _pri Cemu nranje ruhlia' i krpljenie dolaz.i na prvo miesto; Vidi: Neda., · BoZlinoviC: PoloZaj Zena u FNRJ, Beograd, 19~3, ,str._ 28. _. . 152 To naroCito dolazi do izr3Zaj a, kao Sto ·smo vi deli, u tretill''anju, problemahlke jednakog nagradivanja Zena .(u f?kvi!11. MQR-_a· i Svetske sindikalne federacije, ~o i drugih- organizacija), gde se sve ove mere tretiraju uglavnom kao mere koje. treba da olak.Sajti'. primenu principa j·ednakog nagradivanj.a. oetalj:ndji i' c;>p§i~ pregled svih ovih .sluZbi,. kao i rezultate ankete BIT-a, vidd u ve6:· citiranim napisima Services sociau.x en faveur df.?i .mer,es salari€e.s._ ·o nekim od ovih mera vidi takode: Jeanne Picard: L'aide fami.li~, »F-amiUes dans 1~ monde«, no 6, 1953, str. 33-44. · 2.77 �za vreme rada, kao ·i na lZu:rlbu po@e rada 1(u v:ezi tSa ~brigom za~ dp-ma,Cinstvo; o 'Cemu ·ze11a, 'a naroCito majka, misli veC prL zavrsetku rada), vezivanje zene uz racfui kolektiv je znatno oteZano. ~Naj~ad, vredno j'e pom,enuti da su baS· »narodni restorani« i" re:storani u · preduzeCima ocenjeni kao »prelom«, i to p·ozitivan, i 'll kor·l!st IZEme, u shvatanjima i mlliSkairaca d. Zena- o tShra:ni, obedovanju, naviJkama i tradicijaffia u tom !Pogledu-.153_ Obvezivanje poslodavca, odnosn-o uprava preduzeCa' i ustanova, da u-stanove radniCke restorane, je&te mera kojoj tre-:ba ·pribegavati iz viS-e razlo.ga, pri Cemu produktivnost rada dolazi ·.na p·rvo mesto. Pri tom -hi prop.isi trebali da ustanove i izvesne standarde u pogledu prostorija i strukture ishrane, kontrole nad poslovanj.em i cenama. Sem toga, propisima &e moze odrediti da rpro.jelj:ti lla gtradnjru no,wh rnrudrustriskih i drugih objekata moraju rpredviaati i gradnju ra.dnickih re~ storana prema odredenim standardim.a. Isto taka dolazi u -obz.ir i obavezna saradnja na tim pitanj-ima sa sindik~lnim o!'lganizacijama, socijalnim osiguramjem, .lokalnim vlastima, struCnim institutima i z.avodima kao i sa insp·e-kcijom rada, o_dnosno !Sanitarno~ iniS!peklcijom. DrZava bi, sean toga, morala da uzme na sebe brigu o olbuCavanju sp·ecijallnih kadrova. 154 SerVisi 'za Obav-ljanje p·oslova u dorha-:ci n s tv u ulaze u socijalne slu:lhe novijeg datuma. Uglamom oni oibuhv~taj1i na rarzne naCine organizovano mehaniJCko pran!je; suSenje d -glaCarnje (l'Uib1ja, i lk:rpanje, ika10' i-' d!zvesne pm9love u vezi ~Sa odr~avanjem Ci.tsto•Ce stan.a. Med:u njirn.a za Zene je · najva-Znije olakSanje pranje rublja, koje, kad se vrS.i u kuCi i ruCno, pretstavlja vrlo naporan i nezdrav posao. Posto-je razliCi:tina.Cirtd da Wzaposlenpj Zeni i ma}ci olakSa nvaj poS~o. Neka preduzeCa sklapaju ugovore sa pojedinim perioni.,. OpSi-rnije o tome vidi cltira:no delo G. Williams: Women and ·work, str. 101-105. 0 raZliCitim tipoviina radn1Ckih restorana, ;zakonskom . regulisahju tog p.itanja po zemljama, o naCinu uprav- . Jjanja i finan·siranja, vidi citirani izveStaj BIT·-a: Les services -s~ciaux pour ·zes travailleurs. (Rapport VIII/1., str. 10-43, 68-74, 1 53 cam-a da on~, p.o ~atno niZoj ceni, pe~ i ureduj~ ..rublj e sv~h radnlka 1(Poljska). Druga 'omogucavaJU mehamcko rpranJe unutar preduzeCa. Lokalne ·v:tasti o·~nivaju b~o~ov~ke pen~­ nice a fors-ira se i o-bavezna 1zgradn3a meham.:z1ranih p-raonlca ,; veJJhlcim tkuC.ama. Te jarvne perilonice m.ogu da lbudu bez ·personala i sa specijalnim person~lot?, ili ~omhinova.no. S_pecijalne slOObe postoje i za sakuplJa~~e prlJavo~. rublJa, ?aro-. ,cito decjeg, po kucama sa dostavom cJStog (:Selg1Ja, SAD_ 1 d~.): Iskustvo je, medutim, pokazalo da te sluZbe- moraJu 1b1t1 jeftine, da bi ih zainteresovane Ze~e kori~tile. '" Najzad trel:>a reci da se te slUZJhe Joonste (nan:~to krrpaonice i sl.) i za zapoSljavanje starijih nezapo.Slenih zena (Dan-:ska, CSR) bez kvalifikacija. . .. Uloga vlasti sas.toji se uglavnom u davanJU dota~1Ja [plate osorblju; t1;.oSk.ovi za prostorije i sl. ili uCe::.tvo:ra.n]e_ u ~en1 usluga), oslobadanju od fi.skalnih tereta, kontroh 1 sti_n;uhranju druStvenih organiza-cija i preduzeCa koJa zaposlJaVaJu veCi broj Zena za organiZiaciju ovih slu.Z?i. . . . .Sem toga, u vezi sa ·zakonskim_ reguhsan]em, Izgl.eda naJ-pogodnije mehaniCko pranje ruiPlja obezbediti u vez1. sa propisima o .gradenju, tim Sto ·bi se na osnov:u utvr~en1h st~n­ da'I"da gradenje ptreduJZeCa· i 1ku-Ca 5a ·odredenrr,:n hro]~ ntd~!lca i stanova, odnOtSno stanbenih blokova, uslovl]avalo rn~ra.d~~om mehaniCke praonice i sUJSionice i spravama za hrzo -1 higiJe~­ sko glaCanje, kao i Shim povlastic~n:a. tin; sl't.1.0?~~a!. k?Je bi asnivala -predUJZeCa, l·okaJne vlash li.,h rpr1vatna iLnJJcL]aJtlva, na torn p-olju. 155 • · Slu·Zb-a. pomoCnih.doma·Ci·ca. Jedna o"d sa~v1m novih ustanova, koja se uvr.Stava u socijalne sl~zbe,, Je~te sluZba »pomoCnih doma-Cica« (»Home helps«, »Serv1c; d assi~­ tam-ce m€-nagere<(, »assi.stan.c: fami.J?.~e«). ii ~va ISI1~ba, lk:oJ.a veC p-oCinje da ulazi i U sluZibe SOC1Ja1nog O'SJ.gUran.Ja, dugu]e svoj razvitak prilikama stvorenim u Dru.gom s~e-tskom ratu, kad je potreba za Zenskom radn~m s~ago~ b1la zn,at~,a, a situacija u ve-zi sa decom i porc:dwom -~z~zr':ala .. ~otes,koce. J ona je, kao i ranije pomenute Qa,cke kuhinJe_ 1 decJe ustanove, 1 "'17--Sl.) . t54 0 obavezam-a p:reduzeCa i dr:Zlave .i P,otrebnim propisima vidt Prenoruku br. 102 (1956) MOli...,a, 1kojom se v1ade upuCuju _na regulisanje matel'li.je u vezi sa i-shram.om 'Ll okviru, odn. ·u blizini preduzeCa. 155 Vidi: BIT: Les services d'assistance menag€re, »R,evue :mternationale du Trava'i-1«, val. LVI, No 1, 1947, str: 40 i ·sl.; kao L BIT: tt31pport IV1 Doc. NE_W(l) 4, Geneve, 19·51, 1Str. 22-2-5. ( 279 :278 �ustanovljena prvobitno 2la d dk .. za oqe ~o~i ·'Su bili najviS.e u:ro~~n~ne. sl~~ea1~~~J~o~e~~~snik~ i u porodici, porod:aja i sl. Danas se u raspravam . I -maJ e ?I~:nu, i u nacionalnim i medunarodnim .ok . ~ o ovom P:?IStice da je svrha ave slU:Zbe , _ ':'ln~a, sve vise nosno roditel' ima pomoc zaposlenim zenama, odkorist zaposl~ne ~~j~::. ana smatra kao »socijalna .slu~ba u . Mad a uvodem,j e ,g]w2fue »po d .. zo napreduje, ipak se, Zrusada ~ocn:r . .~amce« ~ela:trl.vno, !brkao stalno i svakodnevno "' ~va UZI a ne maze da smatra va u domaCinst . ·b . rese~J e problema obavlJanj a poslo-..., ditelj a, ali kao v~olvr~~::a deci zaposlenih .~ajki, odnosno rokad majka :zJbog bri:lo kodilh p~oc, a naroci.to u sluCajevima guCava norm.alan tok rZi~ota il'~'Z~g-~ ·otsUJstvuj.e od kUJCe, o.moU . l ·" ... Cl. . OVDJ s uzbi dr.Zava uzima na seb ciju o:buCavanja kadrovci da· d t .. e, ug1~vnom, organizaodreduje uslove rad . _, Je ? ac~Je :Z veZl sa p·oslovanjem,, sluZbi vr":- - a 1. nagrad:ivan]e zen a zaposlenih u to. bi trebali s~:~~~so~~o~i~~~~~~e i uCestvuje u troSkovima koj~ Stano v J. :Bosebnu .pafuju u v;elzi , slene majke i iene '" . ' sa .r.asterecenjem zarpostanova 15.7 Za s.~ po•rod~omm olbavezama za:hteva problem ·ncwim ~-slovim:a;;~ :bo;madl_ltogl_porodh~nog :Zivota, naroCito u ' . , ro 1 e Ja, odnosno odrasli Clanovi ra156 Vidi ILO: Women Workers ·a . ka·o i BIT: Organisation des servic~: d' ILc;\ D 12/3~E, 1~54, str. 4 ve, 1951, MDW l/4 Svedsk . . a~s?.S ance menagere, Gene- u doi'Il.aCinstvu un:ela u z,~gdvaJ-ordrska zemlja koja je pomocVidi G. Nelson: op. Cit str 276 ~v vo ~Ho~~ help Act 18--1943). na vlasti rasp'olagalo "i 950 · g ·. NorveskoJ Je 375 lokalnih. orga1952 g. 573 Iokalna or n . . sa svega 60_0 »housewife relief«, a diji_ je 1952 g. bilo 3~ ~~~f&f~ ;~.~:~ bhh ~o·moCnica. U Ho...lan-· dot1ra- troSkove njih " .81 g cmsek:eeper«-a. Drzava. U SAD je 1952 g. bno~~:dt~~cavan.Ja kao_,L .50~/t~ "njihovih plata. a 79 agencija izddavalo s . ' ~v~ga 17 ;Sl~cn1h drzavnih ·agencija, 12 0 International survey of Pr~ rovol]mh. fondova. (Vidi: UN, 121). grammes of Soctal Development, str. 157 Svi kojj- su se dublje ba T b . i zaposlenih Zena ukaziv.ali VI 1. pro .Iematikom Zenskog rada ostalog vidi: Hutchins· .tsu na vaznost stanovanja. Pored ~mat~a problem izgrad~j~~J~i~k~v~d, •str. XVI! G. Scelle napr., 1 1 naJvaZnijih problema socijaln s a~ova k<to ]edan od osn'Ovnih st~': nije jasan u odnosu n " D-? za. onodavs~a, mada njegov VIdl: op. "cit., str. 142--143. a zenu 1 problem radruC!kog stanovanja. 280 ·de van kuCe, naroCito je va~no .da stan bude prilago·den ~&avre­ meninn ·shvatanjd.ma o doma:Cinstvu {o1SU1ovanim na naJUCnim ispitivanjima), podizanju dece, provodenju slobodnog vremena sl. Stan mehani:z.:ovan i »racionalizovan« (ukljuCujuCi nameStaj i sve orude p.otrebno za pripremanje hrane i ostalo) znaCi znatnu p·omoC zaposlenoj Zeni i majcU 58 Jasno je da se zakonskim propisima ovo pitanje ne moZe detaljno zahvatiti. Pa ipak je zajednica i pozvana i odgovorna da sredstva koja, indirektno ili direktno, ona daj·e _za stanbenu iz.gra.dnju~ .podvrgne izvesnim uslovima, standardima i no•rmama, u gore navedenom srnislu. 150 ·Sem toga, zaj.ednica je duZna: da svim raspolo·Z-ivim sredst-vima - pa i putem administrativnih ra - stimulira i primorava pojedince koii ·grade stanove iz vlastitih sredstava ali uz pomoC ·zaiednice - da grade do makshrtuma onako kako to odgovara principima veC vrlo razvijene nauke o stanovanju. me- 158 Za obavljanje poolova· u domaCinstvu od velike je va.Zn-ooti. nal)r., 1.11Vodenje centralnog grejanja, ugradeni Stednjaci (elektriCni . iii na plin ili kombin'ovani sa anima na ugalj i drva), ugradeni friZideri, sredstva za uklanj.anie otpadaka, mehaniCka perionica, su.Sionicar ·i prostorija za m·ehaniCko glaCanje rubHa, zatim dizal~ce,. mesto Zia smeS.taj ogreva- i sl. Posebno je vaZno, za roditelj.e i decu,. predvideti prostoriju i slobodan prostor za igranje dece svih ukuCana j edne ku6e i t. sl. 159 U ve:lli s tim treba pomenuti da Rezolucija sa kcmferencije RadniCke progresivne partije u Kanadi, u delu koji govori o radu Zena, izmedu 7 zahteva pominje i zahtev- za _izradbu »programa stanovanja akomodiranog potrebama mo!derne radniCke porodice«. Vidi: Laibo[' progressive party: For peace, progress and soCialism. Toronto, 1946, str. 84-85. , Problem stanovanja je danas jedan -od centralnih problema koji S·e razmatraju na mnogim medunarodnim forumima koji se bave •ovim problemimS.. Vri·di: ILO, European regional conference: Report of the Director_, GeneraL, Report I Geneva, 1954, str. 75-91, »Fanlille dans Ie Monde«, Paris, br. 3/1953, br. ~/1954 i br. 2/1955; Informations Sociales (meseCn3. revija socijalnih sluZbi}~ Paris, br. 9, 1955. 0 tretiranju tog problema na Prvoj medtmarodnoj regionalnoj konferenciji rada za Evropu vidi: G. v., Rezolucija o stanbenom problemu na regionatnoj konferenciji MOR-a, »S'()~ cijalna politika«, br. 2, str. 320, kao i BIT: ResoLutions adoptees par !a. Conterence internationat du trdvaH. 40-me ·session, Geneve, 1957, str. 4-5. 0 zakonskim p.ropisima donetim u skandinavskim zemljama posle Drugog svetslkog rata u vezi sa gra-dnjom stanova vidi G. Neilson: op. cit., str. 284, 310. 281 �. Sn a b d )-V anj e. Pogodnu lokaci' v~na namirnica-ma i ku6nim . otr- v • JU . t d . rra no vreme trgo- mero~ (u okviru sodjalnib s!Jzbi "rtll;ama takode se. """.:'tra u vezi sa rasterecenjem "apo 1 l.h o!OJ !reba posvelll! <pacmju vezama. To znaCi da red s, enr . zena sa porodiCnim oba~ena treba, u dogovOl~U sauzl~~~~~Ja zapo~ljav~ju ve~i broj" lnteresovanim da nastoJ·e d m vlashma 1 druglm za. · ' a se u krugu preduze' d u nJegovaj neposrednoj ,blizini . . ca, o nosno devanja radnica artiklima k .? organrzuJe moguCnost snabdomaCinstvu, kaik:o hi ian se ~~l s';l . svako~nevno potrebni U potrepstina u slobodnom del st~dlli napori oko nabavke lib u preduzeCima udaljenim ad :entna. Ova. J_e naroCito va:Zno vanja radni,ka 'Tamo d . t ra grada Ili ad mesta stanoprovesti, pre<p~rueuje'!;, ed~e o "~"'/ b1lo kojih razlo.ga teze ma p.rouCi i taka podeSi•rad~~ no_ sa nadleZnim o~gani­ na da !Zene WaCajluCi se s 1 erne Izvesnog _lbroja tr:govitrebne artikle narox..:t a p:oiS. ~· mogu '1ll9pUt da naJbave po.:. ' l,;l o narmrnwe. Prevo.z na po.sao Obe b d . . . prevoza na po.Sao i sa osla . zt -e ~nJ e udobnog i brzOg takocte m.eru koja se ~braj.:·: ume.~e~m -c~ama, pretstavlja poslenih ljudi, a naroCito- zapO ~oc~a" e sl~~be u korist zaZen.i tStedi vreme sprec"ava s en .:.- zena I majki. Time se · ' · ·zamor sto s k k b . dvostruko optereCenj e zatp-osl .h' . . va a_ o, o zirom n~ vezama i majki, Zhatno utiCe ~ni -~ena sa poroc:ITCnim o-baObezbe(!enje prevo.za je naro.··t UJ _ovu pro.dukhvnost rada, bra-Caj ne postoji ili je preop.: o ~vazn; tamo gde javni saodleline vlasti {organi ·za rad i re~e~. reba ~~stojat~ da nau organizaciji rasporeda i re SOClJ~l~u ~ohtiku) ucestvuju naro.eito Jo.kalno.g k~-- ,_. dta voznJe Javno.g sao.bracaja d "' ' .=u •JJl se u l·calo na S.to c r· h d . . ' esavanje saobraCaja potrebama . .e 1~ ·o· DIJ e po~a malom r nedoraslom decom neo~~~~sl~nih :~?Udl. Za majke ca iii lo.kalne vlasti obeib d . , o Je vazno. da preduzeodnosno Skole, zajedn: ~aprev?~ _dece u deCj e ustanove, nosno kad se-- vraCa ~aJ: om .kad ana odlazi, odsakup1j a decu po ku-C sa p~sla, hl,l? posebnom sluZhom koj a struCno. osoibl' x.~ma I razvozi i h - Sto dak.ako, ohavlja . Je, narot;Ito u sluC-aju veCih razdaljina ..1so :;e- .bno 160 OpSim·ij·e Vidi citir sluZbam-a. 282 · . " . an~ ~estaJ,e i Clanke BIT-a 0 !Socijallndm Specijalna sluiiba unutar preduzeca za brigu o zaposlenim .2enama. U preduzeCima i uopSte tamo gde se razvija Covekova del a tnost sve se viSe obraCa po5ebna paZnj a tzv. lj udskom 'taktoru i osnivanju posebne sluZJbe, 'koja vodi ra.Cuna o svemu .Sto je u vezi sa stvaranjem takve klime rada koja Ce doprino.siti veCoj produktivnosti rada. U okviru te sluZbe naroC:ita uloga pripada struCnom socijainom radniku.-.161 U najkraCem, uloga socijalnog radnika je u tome da prima i prati Coveka -od njegovog dolaska ·na rad i da mu pomaZe u reSavanju svih problema unutai: preduzeCa (radno mesto, odrlos sa .Clanovima radnog kolektiva i sl.) i izvan preduzeCa (lporoc;liOni -odnosi, stan, halest i sl.), a to dorprinosi pozitivnom odnos·u Coveka prema ,radu i kolektivu. Uloiga socijalnog radnika naro.Cito je v.aZna za uvodenje i dobro funkcionisanje ramih socijalnih slfiZbi, higijensko.-tehniCke zastite i sL U preduzecima 1mja zapoSljavaju znatan broj Zena, a naroCito Zene sa porodi!Orl'im obavezao:na, uJ.og.a 'Soc'iljalno•g rad.n1.ka ·je narroOi.to vezana za preduziriranj e svih ·mer a i re.Savanj e tSvih problema, u p-redU:zeCu i i·zvan njega, koji su vaZni za produkti'VlllotSt Zena. Ulo..ga zajedlnd·ce u veZ:i. sa uvodenJ em socilJaWh r-adn!lka ocleda .se u utvrctivanju proJlila ,socijailnih ndrrli!ka, reg.uJ.iJsanju statusa Skala .koje primaju sodjalne ra-d<nike, i njihovih -programa, regulisanju statusa !judi sa tim zanimanjim.a i sL "Pri tom je ne01bH!no ·va.Zno da socija1Jni ·radnik ibude nezavisno lice, u ,koje Ce zaposleni !judi imati poverenje, a neCe g.a gledati kao o:sobu 1m.ia Za6tupa interese poslodaV~Ca, na Stetu radnika; kao ·Sto je to u :pr.aksi, naro·Cito u poCetku razvoja te slu7Jbe, i u pojedinim situacijama bio sluCaj. 162 Mada zakonski propisi u savremenom zakonodavstvu163 uglavnom ne obavezuju preduzeCa da angruZuiu so'Ci].alnog -ui'Soci.ia1ni radop,ici postoje n-od razliCitim nazivima (welfare ;Qffi.cer,- asistante soci.ale., conseilleur du travail) i dobiva,iu razliOitu spremu, prema tome da li se viSe orlientiSu na s.ocij-alni rad u okviru or.gana vlasti za oociiatnu pol'itiku il-i za indu'Ytriiu. 1 26 Ovo je naroCito doSlo do izra.Zaja u nacionalsoc-ija1istiC!koj Nemacko.j, vidi str. 109. tea Obaveza poslodavaca da anga.Zuje ))socijalnru radnicu«, pre rata je bila predvidena zakonom s·a.mo u Peruu, 1937 g., za sva preduzeCa S•a .viSe od 300 radnika. 0 ustanovi socijalruih ·radnic-a ·u preduzeCu vidi 2lanimljiv i obiman Clanak Luis·e Frankenstein: La femme et Ie service social dans l.'entTeprise, »R-evue- Interna.tion::>l.e du Travail«, val. XL, n'O 3, 1939 g., str. 327....:...S51. 283 �radnika, ipak sve veCi ·broj preduzeCa uvodi socijalne radnike i sve veCi li:i-oj zemalja posveCuje naroCitu paZn.ju izobi-azbi tih kadrova. Obavezno uvodenje socijalnih radnika bilo u. okviru zdravstvene sluZ.be, ili opSte personalne slu.Zbe·, ili' komisije za higijeru;ko-tehniCku zastitu i sl., za preduzeCa i ustanove gde radi veCi broj Zena, pokazuje se kao pu~ za· uvadenje ave sluibe u svim preduzeCima, Sto Ce se u daljem razvoju drq.Stva verovatno poJl:azati kao neophodno, naroCitQ.. u onim p:i:'eduzeCima, u kojima Ce automatizacija biti minimalna i gde ce jos dugo postoj ati tE>Zi uslovi rada. Medutim, dalji razvitak tehnike mo:Zda Ce stvoriti i nove probleme, obzirom· na fiziCku i psihiCku konstitucijtl i socij alni status Zene, koji_ Ce i tada zahtevati specijalne socijalne radnike za Zene, k-oji Ce maZda sve manje PQma.gati Zeni na radnom mestu, a sveviSe u reSavanju ostalih pjenih socijalnih problema, od kojih_ Ce i tada zavisiti, kao Sto zavisi i danas, efekat njenog rada na radnom mestu. KuCni rad. Na lkraju treba Jo.S reCi da se kuCni rad (kuCna radinost, rad »na sic«, travail a domicile) takod:e smatra kao j edna od mer a koj a na izvestan naCin uskl:"~duj e rna terinstvo i potr€1bu za ekonomskim doprinosom Zene porodici. 16¢ Med:utim, veCina onih koji su se oZJbilino bavili pr6blemima Zenskog rada _nastojeCi, sa p·;rogresivnil:l ·pozicija da pronadu_ i sugeriraju naCine za usklad:ivanje Zenskog rada van kuCe, kao za,konite poi ave u razvitku drtiStva, ·sa materinstvom, odnosno porodicom, nisu prep-a.ruCivali, ne.e-o su n::J.protiv napadali rad kod kuce.'" Smatra. se cia rad kod kuce moze da dovede do narot:ito velike eksploataciie, jer se teSko reguliS-e164 Ova se izriCito iSitree u svim razmatranjima u vezi sa Zenskirn. radom 'll katoliCkim krugovdma. Pored veC citiranih katoliCkih pisaca, rad kod kuCe »kau lek«, obzirom da majka ffi()ra ekonomski da privreduje, navodi se takode i u jednoj inaCe veo-ma obimnoj i 'ozbiljnoj studiji ·o Zenskom radu. Mathilde Deconvelacre: Letravail industriel des femmes marites, Paris, 1934. 165 Lenjin je~ u vezi s kuCnim radom rekao-:. »Mi znarno da ·su trlistovi i fabriCki rad Zena progresivni. Mi neCemo natrag k. zanatstvu, ka pxedmonopolistiCkom kapitalizmU, ka kuCnom radu Zena.<( V. I. Lenj:in: 0 radnicama i seljankama (str. 5). Dirnitrije· TucoviC takode govori (opSirnije) protiv kuCnog rada, pri Cemu je cltirao i B. Sidney· Webba. Vidi: Referat na Drugom kongresu. radniCkog saveza, Istoriski arhiv, tom III, str. 37. 284 . obzirom da :se duZ1ne J..p~ak .znaCi' ajku u pogledu znatno IDanje plaC:a i priliCno opterecenJe za m . , I itna lnSeg stanovanJa. d -vremena ra. a u ~ ov l zdrZano stanovi.Ste zauz·eto U pogledu kucnog rada vr _o u k" ad MOR-a Sem sto se k ksperata za zens 1 r · je i na sastan u e · ,.. roblema materinstva samo smatra da takav rad znacl resenJ~ P. e da bi trebalo vrSiti k k ug Zen a napomlnJ e s .. za vrlo· uza r ' k' problemom 'eksploatacl]e, izuCavanje u vezi sa e.kon~s lmd ima .na trZiSte radne snakao i reperkusij~ma koJe ta kav /~a internacionalnom planu). ge (kako na nacwnalnom, ~a, o ksperti su u zakljuC:cima na"BaS u vezi sa, radom kod uced, e " ski problemi zahtevaju "I' . tav da tamo g e zen glas1 1 SVOJ s t . t· da se donesu takve mere na specijalne mere, treba n.as ~]a 1. dna znaCiti unapred:enje i ekonomskom planu, kale ce UJe vk ·da 166 l Zeriskog i mus· ?g ra . t eC:enje zaposlenih Z~na. od pas aU FNRJ sluzbe za ras er I "b koje doprinose punom anva u dornaC:instvu, odnosno s uz e d'" . obavezama i majki . . l 'h Zena sa ,poro l,cnlm . gaZovanJU zapo.s ~n1 . k dno su regulisane po1sto]ena njihovim radnu? me~ti:a, o~~tva tradicije na tom polju, Cim propisima. To Je pas e 1~~ko b ,· do nedavno nedovolj. · · 1 o-tehn1c e aze , ' . nedovol]ne mat~nJa n a . . stimuliranja razvo.ia hh slu1 no.g forsiranj a sueg uvo enJ...a . za .zapo.slene ljude ·Zbi ne -sam·o za zapo&lene zene nego '1 i kontroli.Se. Sem toga, on v • uopSte. " . h ( adniCko-slpZbeniCki restorani, menS l u z b a 1 ~- ran e. r .d 'a bila je u prvim posleze, kantine, bifei). u .okvr~·u pre. uz:culisana mnogim propisiratnim godinama shmuhradn~ 1 rd{;orima (1946 g.) predvi<lao V , . Zakon o naro TI1m o . . I to rna,. ec prv1 'u'e aZniu ovom p1tan1u. s je obavezu odbora da !:o~vec lla~U razvitka narodne pritako Zakon o petogo.~•snJe~ P. petogodisnjim planovima vrede FNRJ i republ~ck1 ~~ onl atom polju. N a osnovu tih pr.ed:ridali su. z~.atne z~d~liS: ~~ materij a u viSe pro pis a u propLSa, detalllllJe s~ r '~' M dutim, u tim propisima se ~o: toku 1948-1950 godme .. , I e • e (na<pr orioritet malkl sebno ne SIPOminiu .zapos ene z:a nasi k:U6i i sl.). To, mesa porodico·m,. pov!ashca ~a se~from na adredbU po koj oj se dutim, nije bil? ll1 p·otre no a . 166 167 Vicli citirani dokument BIT-a, MEW /1/7' 1951, str. 3. Svi ovi propisi ·stavljeni su van snage, 285 . �mogla hi'an~ti i ceria uZa porodica radni'ka, odnosrio sluZben:ika.,. koji j e imao·- ,pravo da se ·hrani u radniCkom restoranu. N apu.Stanje sistema admini.strativnog upravljanja, izmena pri-vrednih propisa i, kao vaZan faktor, napuStanje sistema ra-cionirano,g snabdevanja, dovelo je do toga da su se znatnosmanjile i zanemar:ille t~ sUOObe. To je narroCi-to pogodiio p9rodice u kojima su svi odrasli Clanovi zaposleni van kuCe, a posebno zaposlene !llajke, to viSe Sto se uporedo smanjiva(} broj decjih ustanova i skolskih kuhinja. Negativne posledice zanemarivanja druStvene ishrane uticale Su da se taj problem poslednjih godina poCne razmatrati u javnosti, naroCito. u sindikatima, koji smatraju da je potrebno zakonsko regulisanje ovotg pitanja.168 Pozitivni propisi omoguCuju privredni:m~organizacijama da uvode .sluZbu ishrane u okvir.u predwzeCa, Sa {JilailciliiCanna knie ·omogu6ui'u ·znatno niiZe ·cene od onih u koruer-ciijailinom ug-ots1:!ite1i·Sitvu. Nije, medutim, potpuno regulisan status sliCnih sluZbi u okviru koIDU:r;J.e, Sto utiCe na slab razvoj ovih tako va.Znih .slu~bP 69 Servisi za rastereC€nje zaposlenih ·Zena o d p o s 1 ova u do m_a Cins tv u - mehaniCke perionice, krpaonice, po:rhoC za obavljanje poslova u dorila.Cinstvu (po16B Problemu ishrane radnika 'bio je posveCen XIX plenum CV SS Jug·oslavije, 1954 g. ~ prilikom istaknuto j·e da je pitanje ctrustvene ishrarne i »dnWtveno-politiCki problem, jer se radi o osl'Obodenju zaposlenih Zena od velikog del a domaCih poslova« .. ; »od neobiCne koristi m porodice gde i muZ i Zena rade ili gde majka rad.i«. Vidi opSimije Norbert Veber: 0 dru.Stvenoj ishrani,. referat na xrx; plenumu Centralnog veCa S.aveza sindikata Jugoslavije, »Rad«, br. zr,-od 24 XII 1954 god., str. 2. 0 porazn() ~laboj_ ishrani radnica (rezultati ankete u dva preduzeCa) i u vezi ·s tim o pqtrebi da s-e osnivaju radnieki restorani, V'idi diskusiju rlrugarice Gaspa·ris, ibidem, str. B. 1 811 Tak:o su sve uredbe o rasp()d-eli ukupnog prihOda privrednih org~nlrlacijoa od 1956 i 1957 godine (81. list FNRJ, br. 1/56, br. 10/56 i 16/57) sadrZa.Vale 'Odredbe po kojima su izvesni tro-Skovi radniCkih restor-ana mogli da se pokrivaju na teret materlialnih tr'oSkova, a drugim delom irz sred·stava na samostalnom rasrpolaganju. Isto tako 7.akon o doprinosu iz dohotka privrednih org:anizaciia (Sl. list FNRJ, br. 52/57) ovlaSCuje DrZavni sekretari,iat za poslove fioons·ija da d'onese pos·ebne propiJSe da troSkovi ra:dniOkih re-Storana ,:nogu deldmiCno da ii.du na teret materijalnih troSkova. I.stim 286 ' spremanje, pranje rwblja i sl.), te se s!u2Jbe poslednjlh godi.na osnivaju u republiCkim i industri.skim c"entrima. Te_ rad10n1ce · sluZbe najCeS.Ce osnivaju IZ.enska drustva, u_ okv1ru grada~ ~li stanbene zajednice uz subvencije narodn1h .odbora.. Ah obzirom na njihov status, njihove usluge, .zbo.g. rel~tty~o visokih cena, Cesto su nepristupaCne radnicama a 1 sluzbenlcama sa niZim prjpodima. " Pojedina preduzeCa, u kojima radi v~~ broj ·.Ze~a, nas~a su naCina da organizuju ruCno iii mehan1cko pr~n]e rUlblJa za svoje radnice i rad~ike, po niskim cenama, Sto Je pokazalo dobre rezultate. Podizanju 8 tan 0 v a za zaposlene ljude ~:o~veCuje se, _t~: kode, naroCito poslednjih godina, znatna pa'Z~Ja; a p_ostoJeCI . . tvaraJ'u matE!rijalnu bazuno i predvid:aJU stimulans . prop1s1 s . • k · to pitanj e --za izgradnju znatnog broja stanova, no JOS uv~ . ]e . ·v ek vrlo akutno.m Sem to~ga, u dosadaSnjim pro~ISlma JOS u: a nedostaju odredbe koje ·hi abavezivale investltore na podlz - r· moguCnost opS:tinskim narodnim odZakonorn (cl. 34) ostav _Jar: ·vrednim organizacijama (dakl_e, borima d~ mogu ~omun~ hlm ~nodrediti poseban naCin plaCai[)Ja i restoranima .drustvene lS rane . . ba la.Canla doprinod'opri?osa iz dohotk~ ~li ih :c::,%~j~:je ~S~ug:effu P organizacija. 0J c·ma vidi · Dorica: sa, C1me se omogucuJe P 1 0 s.lJlZbi ish;ane 1. ~~~t:n s~~~~a~a ;;i~~:~~f~ organiz~cijama, BegoVIc: Stan3e soc~1a nt »Socijalna politika«, br. 3, 1958, str. 3?--37. 'k . sluZbey t7o Vidi: Uredba o. izg:ad~i stanbemh ~atat r~~~Ja .br, 23/51 nika i Uputstvo za 1z~~e~l~ ~~e~biroskoviinci gradnje' stanbenih i 36/51; ReSenj~ o po~Clb rz:6j51 i 37/52; Zakon o dorp.rin'OSu za zgrada - . SJ. ~· FN Sl ~ist FNRJ br 57(55 i 54/57; Uredba o ~an?e~u Izgr JU ~ rinosu za s~be~u izgradnju (Cl. 38 i 3~) IZvr~inkust br~"/;';56 30/56 i 54/57; Uredba obr":Z<>v~u repub.liCkih fonddva za st~benu izgradnj';l (Cl. 1_0, }1. 1 12? 1 0 'to~ SIV-a 0 delu sopstvenih sredstava koJi. kor1S~ICI zaJJ'!lO~ v·:ti op.Stinskog fonda ~ kreditir~je <Stanbene IJ.ZgradnJe moraau OZJ.: u stanbenu izgra<inJU- 81. hs.t FNRJ, br. 6/56. . . .. 111 Na osnorvu jedne ankete u~lo se da }e 1':1- 19~5 godml u 194 grada bilo 328.523 domaCinstva VISe nego sto J_e bllo str'Ova, mada je stanbeni fond (ukupnll) u odnosu na stan.:'e pre ra a poveCan za preko 12,5{1/o (IzveStaj Jugoslovenskog nac10nalnog odbora -socijalni rad - 1956 godina.) z;WRJ' o. za 287 �nje ..stanorva, _pc1nosno hlokova, koji ·arbezbeduju ·-raiStereCenje od, poslova u doma-Cinstvu. 172 .,·~. • , Tr?oVine u okviru iii u 1bli·zini preduze~: c a, koJe olalciavaju ·zaposlenim majkama i .Zenama snabde:.. v~nje,_vr~~ su retke, mada se takav 2ahtev·postavljao u jav:ribstl, naro-c1to u krugu Zenskih organizacij a. P rr" e v o 'Z n a iP o s· a o rsredstvima predUzeCa odnosno · u_stanova, dotiCno uCestvovanje u troSkovima zaposl~nog osoblJa z~ .PT~voz ja~og sa01bra.Caja, ta je mera PredVJidena u poz1t~vn1m propisima. Ipak se ana ne primenjuje dovoljno, a reguhsana je nepotpuno. 173 Ne postoji ni obaveza deL se utvrdivanje reda vo,Znie u javnom saobraCaju vrSi u koordinaciji sa organim.a uprave ili organima upravljan1a preduzeCem, Sto hi oihezbedilo regularniii i udobniji saob'raCat. 0 Zenama se u praksi retko · posebno vodi raOOna. Irpak. uo~Cava .se potreba da .se i ta plitanja rpoCnu· reSavati. 114 . Spec_i.ial,?e s_luz,~e unutar preduzeCa koje .b1 ·se bav1le resa.van]em rp1tanja 1St·o ih postavlta Zenslki rad, obavezno uvodenje struCnog .sociialnog ·radnika i drugih soei-_ j alnli.h sluZ:bi nisu predvideni po2Ji.tivnhn rprapi1sima, ali u naS:m 172 0 tome je Vida TomSiC na Plenumu Centralnog odbora Sa-. veza Zenskih dru.Stava, 1957 godine, rekla: »Jednom smo vee iz Saveza Ze.nskih druStava predloZili Sav_eznom !izvrSnom veCu da ~tanben~ fond ne znaCi samo izgradnju stanova, veC da traZimo i 1-ZgradnJU sveg.a onaga Sto spada u stan ... u jednom urbanistiCkom planu mi moramo tra,Ziti uz cenu lroStanja jedno-g stana nuZan de~ investicija za .deCju ustanovu, za perio-nicu itd ... Isto tako moramo postiCi da po~e nemoguCe imati blok kuCa bez perioni~e. bez svih prostorJ..ia koje su potrebne za decu ... ()JZena. dana5« Juni 1957). ' 173 c;>vakvo stanje d'ovo!::li do rarznih ·amom.aJija. Napr. -izdaci preduzeca za Prevoz k-o,ii terete mater'iialn~ troSkovt vee{ :su od Izdataka koje bi preduzeCe imalo kad bi pla6alo eilronomske kirije za. radnil_re. o:dn..: kad bi _kupovalo prevozna sredstva - medutim, 0~1 .drug1 1zdac1 ne sme]u da idu na teret materijalnih troSkova. V1d1: }>Rad«, br. 13-14, 1957, str. 6. . 11 ~ Ovo se istiCe u izve.Stajima povodom ankete o socijalnim sluzbama p·reduzeCa »Listostroj« i· kombinata »Borov6« gde se ~ored os..ta~og, predl.a.Ze (_~:!aS 1} vezi .s tim) J?Otreba da se u 'preduze~ cu anga!ZUJe s.tru,Cni S'OCIJalnl radmk (arhiva Sekretarijata za rad SIV-a, septembor 1957). · 288 Wllcwima taikav zaihtev blo hi realoo. Meilutim, u temjl· da se pcweca produktivnost rada i pri orijentaciji na r..Savanje problema Coveka u !proizvodnji i radnom. kolektivu, sve se viSe uvida potreba da ·se uvod~ S>tri>Cn.i s<>cijalin!i ra~dndct u preduzeca. Mada se dosadafuji k"dar u pet postojecih skola za &ocijalne · radnike orijentisao viSe na teritorijalno reSavanje so .... cijalnih pro,blema, uglavnom u okviru naroclnih odbora, ipak se otpoCinje i sa orijentacijoon na ;kvalifikovanje i uvodenje . socija.Jmih .ra~a- .i u pri.vredne organiza:.aije, Sto ·Ce l'ZB.. Zene biti IiaroCito korisno. 175 Sv-e ave pobro}ene mere - za koje ·je i kod nas usvojen terrnin so·cijalne (druStvene) .sluilbe u korist radnih, odnosno zaposlenih ljudi i porodice - -bile su zanemarene - pored toga S.to se uoCavala potreba da se one uvedu, naroC:ito u vezi sa objektivno teSkim poloZaj em zaposlene Zene, i p-ored relativno Cestih diskusija i zakljuCaka Sto su ih na osnovu tih diskusija donosile na§e druStvene organizacije. 178 Meduns u naSoj literaturi o socijalnim sluZbama i so~ijalnim . . rad ... nicima nedovoljno se porninje uloga socijalnog radnika u resav~­ nju problema zaposlenih Zena 1 majk:i. y~di: dr. Eugen Pus1C: Seminar za socijatni rad, »Socijalna polrtika«, br. 1, 1954, ~tr. 23-32· dr. Marjan Dular: Vloga socijalnih delavcev v preprece'l.Wnju 'nesreC pri delu, »NaSi razg.J.etH« od 9 yn 1955; !?rna Sekerez: OpSti problemi inspekcije rada, »S~?IJalna ~ohtika«, br. 11-12, 1954, str. 24-25; dr. Olga MaCek: Soc13atne sluzbe u predu.zeCi-nia~ »Socijalna politika«, br. 7-8, 1955, ~tr.. ~6-3Q; dr...saSa .Janda· Socija.tne stuZbe u privrednim orgamzac~3ama, »SOCIJalna politika<<, br. 6, 1957, str. 53-55; dr. Ka6a Vodopivec: S~cijalni Tadnik u preduzetu, »Progres«, br. 11-.12, 1957, str. ~6-50_; Jo:r~n­ CiCeviC Gvozden: 0 ·socijatnim problem1ma kod nas t utoz1 soc~3al­ -n.ih radnika u njihovom reSavanju, ->}Bilten ~tva socijalnih radnika NR Srbije«, br. 1, 1958, str. 1-15. 176 Pored osta1og, o tome je govorila joS na V kongre:_su KPJ i Cana BaboviC. Vidi: V kongres KPJ, stenografs~e be~eske, ..str. 758. U Rezoluciji usvojenoj na VI plenurnu Saveza z:enskih C~:rust~­ va navodi se: »prema stamju indus.triskog r~zvoja i m~te~1ja!n1~ moguCnosti zemlje sisrtematski i uporno radrbi na olakS.anJu zenL u vrSenju njenih doma6ih obaveza. UCiniti sve da joj za kuCne poslove bude potreban neznatan deo vremena«. Vidi: ))NaSa stvarnoot«, br. 2, 1953, srtr. 126. Pa ipaik: na mere ove vrste_ maZda se najviSe m•ogu primeniti, do 1958 godine, reCi flure S3!1a.Ja na ~1~ numu SSRN Jugoslavjje: »Godinama se donose odlu:ke o zastrti Zena na radnim mestimci. o zabrani rada Zenama na poj·edinim poolovima, o obezbedivaniu rposebn'ih higij.en:.skd.h uslova pri radu, 19 2ena u radnom odnosu 28~ �tim, u t~ku 1957 godine, a narocito u toku 1958, u sklopu opSte pohhke da •se .posveCuje znatno veCa paZnja pitanjinia sv~kodnevnog Zivota radnih ljudi,t77 nastao je izvestan prelam u- Shvatanj'ima i pre-duzete su neke konkretne mere :a '-.stvara se i materijalna baza za Siroko Z.ahvatanje u ovu p~O- · b~em.~tiku i za detaljnije, ·briZljivije i struCno r~Savanje ovih , p1tan]a. I -pored osnovne orijentadj-e na stanbenu zajednicu u a~kvdr.u koje treba -da ·Se reSavatlu glavna ·pitanja br1ge z~ Coveka, porodicu _i domaCinstvo, taj zadata'k je p·ostavljen i pri'vrednim organizacijama. Materijalna •baZia -za investiran.je i razvijanje .socijalnih sluZbi u korist zaposlenih, a prVenstveno organizac;tle druSrtvene i\shrane, data je u fomdu zajedniCke potroSrije. 178 To znaCi daCe privredne organizacije sam·e (otganiza:cije sa V"eCim hrojem radnika) iii udruZeneizmedu s~be, Hi u zajednici .sa komunom, osnivati poiedine · slWJbe u kDTils~ 'Cilalllova svo,icifu ~rrudnili lkoolektiva. OmJ<am d~rzav­ ne uprave duzn1 su da anate tu problematiku i 'Vade brigu za unapredenje sodjalnih sluZbi u privredni.m organizaciiama i komunam.a {organi za rad, sodialnu ·zaStitu i ·komunalno ga:zdinsrtvo), ·a to- Ce osvalkaiko :po.ziltivno uUcati na da:lili ~azv()j tih sluZbi. J pored izvesnih olakSica koje .su vee date .servisi- ma u okviru komuna, .svakako Ce i n~vi propisi koji su u ·pripremi, naroCito Zakon o stanbenim zajedriicama, odigrati Znatnu stimulativnu i ·mobilizatorsku ulogu u ostvarenju brige za ljude, koja je naroCito· jasno izraZena u Programu Saveza komunista Jugoslavije. 179 .Skolovanje kadrova za te Sh.tZbe, uvodenje tog sektora rada u privredne organizacije u okviru kadrov.ske .sluZbe, · propaganda i struCna pomoC zavoda i centara. za unapredenje domaCinstva i organizacije »porodica i dom.aCinStvo« takode Ce pozitivno uticati na savremenu realizaciju socijalnih sluZbi. Sva ova druStvena aktivp.ost mogla bi se potpomoCi i izvesnirri .Propisima, koji hi obavezali privredne or·ganizacije da u odredenim uslovima, obavezno uvode pojedine soqbjalne slUIZbe, ·prvenstveno u onim preduzeC:ima koja zapoSljayaj·u veCi broj ·Zena. Rezultati svih. dosad predvideriih i preduzetih mera daju osnova za verovanje da Ce mnoga pitanja iz ave oblasti, k.oja Cekaju svoje reS.enje, biti reSena, Sto Ce svakako znaCiti krupan korak napred u ostvarenju ravnopravnosti tZena u :z:taS.oj zemlji. o tr~Zenj.u m_oguCnosti za skraCivanje iii olakSavanje rada Zenama, o stnn~I~aalJU pr~duzeC~ ~a zaP'OSljavanje Zena, o stvaranju pogodnosti 1 usluzruh radiomca radi olakS.anja u vrSenju domaCih poslova. - ali j~ malo Sta uraaeno (podvuk:la S. fl.). Duro Salaj; Mesto ~ uloga smd.ikata u daljoj borbi za izgradnju. Socijalizma referat na Plenumu SSRN, »Rad«, br. 11, 1954, str. 7. '· 177 Rezolucij.e Savezne narodne srkupStine 'o osnovnim naCeltima stanbenog zakonodav.Stva i o IiCnoj i opStoj potroSnj.i (Sl. list FNRJ, br. 10{57 i br. 4.:;1m). 17 • ~~ Po Zako~u. o s:r:edstvima privrednih orgamizacija, fond za- Jedmcke potrosnJe pnvredna organ'izacija up'Otrebljava za Lnve- · sticiona ulaganja u sredstva zajedniOke potroSnje koo Sto &U stanbene zgrade, deCj.e ,ustanove, servisti za pomoC domaCinstvima ili drugi obj ekti druStvenog _standard:a, samostalno iii zaj edi:Lo sa drugim privr~i~ 'i d~tvenim organiz'a:eijama. Isto takb, privredna orgaruzac11 a moze sredstva fonda zajedniCke potroSnje preneti bez naknade u opSte druStvene fondove u cilju stanbene 1zg~adnje, iiZgr~dnj.e deCjih ustanova, s·ervisa za pomoC domaCinstv~Cl; kao ! :zgradn~e drugi~ obj~ata druStvenog standarda, a· moze 1h da,t1 11 na zaJ am drustvenim f.ond'ovima u svrhe iz prethodnog stava (Sl. list FNRJ, br. 54/57 cl. 15 ' cl. 48' "" 1' • 1 ' XJ 51 .i 53). ""~· •t.. II,;~ 290 '~ 17D »Zaostalo ·.a:omaCinsrtvo i postojeC.i materijalni problemi porodice sputavaju ·zenu da bi roogla uzeti prunog uCeSCa u ekortomskom i dru.Stvenom ZiV'otu zemlje, stvaraju konflikt izmedu njezine uloge u druStvu i domaCinstvu. Komunisti .u tim organima i organizacijama treba da se bore za ostvarenj.e uslova potrebnih uspeSnom razvitku porodice, koji s~ veC dan-as mogu ostvariti, naro{:ito na podruCju stanbene izgradnje, izgradnje mreZe rawovrsnih deCjih ustan'Ova u okviru privrednih -organizacija i stanbenih zajednica,. osnivanj-em komunalnih usluZnih ustanova i sliCno, a sve Ce to doprineti srtvarnoj rarvnopravnosti Zerle i muSkarca i njihovooh uCeSCu u. javnOm Zivotu kao ravnopravnih gradana.« Dalje: }>Za. reSavanje svih pomenutih problema potrebno je i dalje Siriti mreZu. s'ocijalnih sluZbi d. ustanova sa QruStvenim upl-avljanjern a po-· sebno mreZu raznih g.avetovaliSta. NaroCitu paZilju treba posvetiti fonniranju struCnih kadrova socijalnih radnika.« Vidi op.Sirnije:: Program Saveza komunista Jugf)slavije, Beograd, 1958, str. 246-7;. 208, 219 i 220, i VII kongres Saveza komunista Jugoslavije, Beograd, 1953, str. U/75, 388, 446. 19. 291 �ZAKLJUCCI -- Proces razvoja zenskog rada van kuce i razvoj zastitnog zakonodavstva o zaposlen'im Zenama od njegovog nastanka do danas pokazuje neke odredene karakteristike. Zaposljavanje znatnog broja zena pojilvilo se kao istori• ska nuZnost na odredenom stepenu razvoja druStva, u peri6du manufakturnog razdoblja kapitalizma, a narocito u periodu industriske revolucije, kad je proces proizvodnje .. omo,... gucio da se uposli i velik broj radnika slabije fizicke snage i bez naroCite struCnosti. KapitalistiCki naCin proizvodnje, naroCito u doba apsolutne vladavine ekonomskog liberalizma, zahtevao je i omogucavao siroku upotrebu i grubu ekoploata-. ciju zenskog (i decjeg) rada kao znatno jeftinijeg, jer su. se. Zenske nadnice smatrale dodatnim nadnicama oca porodice. _ S druge strane, niske nadnice, sasvim nedostatne za ~iv:ot porodice, riagnale su ~ene i kCeri pauperizovanih zanatlij'a i seljaka, od kojih se stvarao proletarijat, da mas<>vno odlaze na rad u radionice i fabrike. Dalji razvoj druStva, naroCito mehanizacija i ra·cianalizacija procesa proizvodnje, donosi sa sobom i pro~irenje oibima Zenskog rada. 2-ene ulaze u sve Siri krug zanimania:, u radn:i odnos stupaju zene i drugih drustvenih slojeva. Mada u tom procesu kao osnovni razlog za zapo.§Ijavanje Zena ostaje ekonomski momenat, ipa'k su i d-rugi faktbri na .to· uticali. Uvodenje obaveznog Skolovanja, Z:elja Z:ena za ekonomskom samostalnoSCu, pokret za ravnopravnost Zena i ostvareilje prava na rad na svim po]jima privredne i drustvene delatno.sti utirCe na stalan -·P'Ol!"a&l: 'broja zarposlenih Zena, i u odtloS'tl na · ukupno zensko stanovniStvo i na ukupno zaposlena ]ica. �Pri tom se susreCu- izvesne pojave, koje su kai-akteristiCne z~, odredene pe".i:-lode u svim- zernljama. U procesu nagle indu~ strijalizacije broj zaposlenih zena u ukupnom broju zaposlen:ih raste br.Ze nego broj zaposlenih muSkaraca, pri Cemu je karakteristican rad mladih devojaka i zena. Kasnije se dobna granica zapo:slenih Zena pomera na gore, a uporedo s tim· stal~ no raste i procenat udatih Zena i majki u radnoro odnosu. Dok je za prvi period indus1JrijaJ,izacije karadctemstlcan rad zena najveCim delom u industriji,_ u kasnijem razvoju Zene sve viSe ulaze u drUge ptivredne grane i na druga p·olja delatnosti (trgovina, hankarstvo, prosveta, zdravlje, j.avna admini... stracija, socijalne sluzbe i sl.). U tom procesu. znatnu ulogu imala su oba svetska rata, jer su se mase ~zena ang~ovale _na vrlo razli.Citim p-oslovim·a u ratnoj privredi i u orgaai¥tcijli rpozadinskog Ziv.ota i a!imn\sa.le kao, spo-s.obni radnici na mno.gim po.slovima koji su se ra,n.ije .smatrali i.skljuCivo muSkim poslovima. RazVoj uslova i-ada !Zena u radnom odnosu i razvoj za-· · §~itnog zakonodavstva takode pokazuju iZvesne zaj edniCke crt~ __ U oi:lredenim_ periodima. Potpuna vladavina ekonomskog tiberalizma u pe:riodu 'induStriske· revolucije omoguCavala je ne<>granicenu ·bespostednu ekspioataciju, koja je knala za po- ~~_d~<!.u. ?eve_ro_:v:atno ~es~e us.:iove .ZivOta _i rada proletarijata. Negativne pooledice, nar6cito zenskog i decjeg rada (visok 'f'ont~tet o. morbiditet dece, r~ad porodice, pvosotitumja, . ,k~a~a.k .Zivptili i radni vek rardni-ka i radnica, degeneracija ko.. 'ja ie znatno jlOVeC!iVala procenat nesposobnih za VOjsku i s!.), . )zazv~le_ ,gu prve,.kO!ake intervencije ¢J.r-Zave u oblasti najam. . nog rada, koje je .Mat'X"''karakterisao 1k&o >>prvu svesnu. reak.ciju dru~tva: n,a, si:r:ov vid nj~govog,procesa 1proizvodnje«. Prve qdredbe radnog zakonodavstva bile su odreclibe u 'l<arist dece ~- Zena.. Or,ganizovanjem p-rcile.t~rijata u rpoliti·Cke i rsindikalne _®gantzaciije, nastankom .nauCnog socija~izma;, ja-Canjem kla'·' snog. radnH>kog p•Oikret& u nacionalnim i rnedunavo·dnim. okvirima, -uz-.m.nogo Zrtava, p-ostepeno,' stopu po stopu,. radniCka klasa je postizala bolje uslove .Zivota i .rada i putem borbe za radno zakonodavstvo, u okviru ..k:ojeg z.aStita zaposlenih Zena .zauzima IPOSebno mesto. 294 Razvoj zaStitnog zakonodavstva o zaposlenim Zenama kretao 'se putem regulisanja pitanja u vezi sa zaStitom Zena na radnom m·estu, poCev ad ograniCenja ra~nog dana, zatim .zabranjujuCi rad na poslovima Stetnim ·PO zdraVlje i uvodeCi . _zaStitu Zena u toku porodaja. U tom pro-cesu odredena uloga pri:pada Med.unarodnoj organiz·aciji rada, a posle Drugog · -svetskog rata i Komisiji za status Zene pri Ekonomsko-socijalnom savetu Ujedinjenih nacija. Instrumenti MOR-~, konvencije i preporuke o reguH.sanju Zenskog rada, sluze kao .0 snov za regulisanje p-ojedinih 'pitanja iz te ob~asti, a radnickom pokretu kao jedno od oruzja u borbi za poboljsanje radnih i Zivotnih uslova. Tretiranje celokupne prohlematike u vezi sa,Zenskim radom -(ankete, re~olucije i studije) u okviru Ujedinjenih nacija doprinosi ra.SCi&Cavanju pojedinih shvaCanja, uoCavanju problema a, u izvesnoj meri, i njihovom ... r~­ Savanju. Dok su u periodu izme-du dva rata u centru paznJe bila pitanja zaStite Zene·na radnom-mestu, posle Drugog svetskog rata u centru paznje stoji borba za jednaku platu za jednak rad i razmatranje problematike druStvene , po:rn.oCi zaposlenoj Zeni putem socijalnih slu~bi za r.astereCenje o.d poslova u domaCinstvu, a za majke, o·dnosn.o 12:aposlene_ roditelje, briga o deci. KarakteristiCno je da u i,ndustriski razv11enim zemljam.a u periodu po:sle Drugog sve'tskorg rata -'poslodavci nastoie d.a poboliSaiu uslove rada i Zivota radniJka, dakle i Zena, putem snci·iRlnih ~1-uZhi. ne ·sama 11 -interec:;;'ll -soaoiialm:o1g- nrira 1 otup1jivanja oStrice k.lasne borbe radni.Ckog p-okreta, nego i z~to sto su shvatili da je to vazan faktor za podizanje produkllvnOISti rada . Ipak, gledajuC:i na medunarOdnorp. planu, zaStitno zaka-· riodavstvo ·a zaposlenim ienama je joS uvek vrlo nerazviieno, ·cruk i u nelkim Lndustri..<lki vi&oik<> ~razy'lienkn zemljama {SAD, napr.) ili se u praksi dovolino ne pTimeniuie - Seta zavisi od stepena razvoia prbizvodnih snaga i druStvenih odnosa, odno.s:ilo uticaj a p-rogresivnih snaga na organizadju dnliS·tvenog ZiVota. . Na -poloZai ·zena uopSte. a naro-Cit.o zaposlenih ·Z-ena. ·znatn_o je uticala, gledajuCi u m-e'Ctunaro·dnim razmerama, Oktobarsk.a revolu-cija i stvaranje rSovjetskog Saveza. ZaStitno za-295 �lronodavstvo o ooa>oolenim ·zenama, naroliito majikama, vrlo je razvijeno, "Sa naglaSenom paZnjom: na strUCno osposobljavanje Zena i Siroku mreZu deCjih ustanova, Sto je omoguCi.lo znatnu afirmaciju Zena u privrednom i d:ruStvenom Zivotu. U periodu izmedu dva rata na rad i polo~aj Zene uticao je i stav faS1zma, a naroCito nacionalsocijalizma. Napad na pl'ogresivne snage dru8tva i drastiCni i zl<>Cina:~ki metodi provodenj a nacisti~ke politlke odl'azili su se i na polooaj .Zena, pri Cemu je uCinjen · pokuSaj da se Zena vrati ria trag u kucu. Poiito se to pokazalo nemogru:Ce, pogotovo u toku rata, a obzirom na shvaCanja o Z·enama koja su se temeljila iskljU.Civo mi. bioloSkim faktorima, naci2iam je uvea relativno. Siroku za.Stitu Zena, odnosno m.ajiki. · Polo·Zaj zaposlenih tena u celom poSmatranom · periodu i moguCnost da one uCes.tvuju u re.Savanju svojih problema bila je oteZana neadekvatnim razvitkom politiCkih prava i civilnog statusa Zena, naroCito u porodiCnom pravu. Tek posle Drugo.g svetskog rata u ovom pogledu je uqinjen znatan korak napred, zah:va!jujuci politi1ikim prilikama, ·<>dnosno uticaju · progresivnih sna.ga, naroCito neposredno po .zavr.Setku rata, i to kako u industriski visoko razvij'enim dr.Zavama, taka i u neraeviljenim zemljama. Za:sluga u tom pogledu pdpada i Ujedinjenim nacijama, odnosno Komisiji za status Zen.t. l"9ak, dru.Stveni poloZaj z.a.po.slene Zene u veCini zemalia nije adekva. tan doprinosu Zena druStvenom i pr~vrednDm Zivotu. Na reSavanje problematike zaposlenih Zena znatno su 'uticale i utiCu .koncepciie u vezi sa zapoSliavaniem Zena van kul:e, naroCito obzirom na ulogu Zene u · porodici. Klasni radniCki pokret, na osnovu postavki nauCnog socijalizma, ocenio je r<idzena van kuCe kao pozitivnu pojavu, jer ekonomska sarilostalnost Zene Cini osnov njene ravno- · pravnosti. Ali,· veC na samo~ poCetku svog razvoj a taj pokret je ukazao da je neophodno p·otrehno da zaj-ednica pruZi organizovanu _pomoC porodici gde roditelji rade van ku:Ce, zlbrinjavanje:tri dece kao i osniva-njem slu:Zlbi· za rastereCenje od poslova u domaCinstvu. Suprotno nauCnom socijalizmu, katoUCke Zenske, nmladinske i sindlkalne organizaciie .iziaSniavaju se protiv rada van kuCe udatih Zena, a naroDito majki. 296 . Suprotno i j~dnima i drugima, krajnje f.eministicke o~~a­ nizacije zahtevaju pravo Zena na rad bez rka~v1h.. ~granice­ nja 1- izjaSnjavaju se protiv ma kakve poseb~e zastlte zaposlenih Zena. Ipak, na medunarodnom planu, razne Zensk.: .i. sindikal~e organizacije sve viSe izlaze pred ja~nost sa shc~rm" stavo:r1= rna u pogledu reSavanja problematlke zaposlenih zena, ..:z jaSnjavajuCi se u korist za:Stitnog zako~odavstva, a na_rocrt~ Siroku mreZu socijalnih sluZbi u kor1st porodi?e, k~ko ibr se uskladHe profesionalne obaveze Zene sa duznostrma u porodici, doma1Cinstvu i javnom Zivotu. Sto se· tiCe razvoja Zenskog radar zaStitnog z;;t~onoda~stva i polo·Zaja zaposlene Zen·e u zemljama JugoslavrJe, moz: se reCi da su taj razvoj karakterisale ugla';nom sv~ na·broJe?"e pojave· koje su se pnjavljivale i u drug1m zemlJama u tim fazarna razvoja. Sto se tiCe sadaSnje dFZ.ave; stvorene u toku D.rugog svetsko'g rata, ·a u vezi sa suStinom za.Stitnog zakon_odavs:v~. ·o zaposlenim Zenama i razvojem _!-ng zakonodav.stva 1 polozaJem zaposlene Zene, maZe da se kaze: . . Cinjenica da razvoj dru.Stva zakonrto donnsr· sa ~o?"om sve Sire zapoSljavanje ·Zena van ~Ce i da je to po:~~trvna pojava _ dobila je svoju pcitvrdu 1 u FNR Jugo~lavlJL Po~ kazalo se, naime, da je ekono·mska samostal~ost .zene osnov i uslov brZeg razvoja Zene u &amo~talr:_u, It:nost, S'J?o.sobnu da bude nosilac grada-nskih prava i' duZ?ost:. Stoga 1e z~­ jednica duZna da obez:bedi Zeni ostvaren]e ~Jenog prava na taka da taJ· rad bude koristan i za nju 1 za dru~tvo. To, ra d , . d . medutim, pretpnstavlja obavezu zaJe n,rce:_ . . da u opStoj privrednoj politici_ i~a n~ :xmu. obezbedenJe iadnih mesta na kojima Ce se zaposl]avatr zene, . . da Zenama omoguC.i, da stiCu struCnu spremu za z.anrmanJa koi a im odgovaraju, odnosno za odredena radna mesta u ~J>O­ 'jedinim· zanimanjim~. Da bi se ova obaveza zajedn.ice mogla pr~vilno provodtiti, potrebno je stalno studirati i utvrdivati:. . . .... . . kakve su moguCnosti Zene ob:Mr~m na nJenu flzi·cku 1 pslhi~ku kanstituciju; za �kakve se osobine .• • · · odnosno zanimanja; prosecno t raze za po]edina radna· mesta,. ~:::e~idf~~~~ ~~~~ ~a p~~':J~~~~~~;s~~~~a i~:~~ ~:d:~~ n ra nun mestlma. Rezult':ti ovog i.spitivanja pretstavljaju osnov za . strucn?g radnih odnOsa i uslova rad1 ·Zena. ao 1 za dal]e regulisanje ::.:~J :r~I~z~~r::;~~~j:~~~·~mjen1acij~, os:C,:~~~~j:~ ulo~~zi:~~ :av:~e:~iCnostt ~enstkog organizma i- druStvenu. ma enns vom i porodicom : 1 zene treba j posebno zaStititi To .c· d " . ' z.apos ene zbdediti odgovarajuCe uslove .radazr:a a tzrae"bt?t raac· t mestu 1 d '!"h.... t re b a rastereCivati od poslova 1·u donom · ,~ • u na . :va~·ns vu I pomoci Im· \1 vrSenju njihove funkcije materinv o~g:v:~~l~:cu· ob~­ PolazeCi sa . • . .Zena i majkd ovakvog stanoV'iSta, -~ere za zasrbitu IZa.ploo1enih potreOno . . normi: J€ podebti u dve o~novne grupe mere za posebnu zaStitu zaposlenih Zena i mere za zaStitu materinstva -zaposlenih Zena. z Po,s.ebna zaStita zaposlenih e':~ .Pr7.tpostavlja da ravnoIPra'VIlost Zena i muSk.ar lpSih-o-fiz1o1o&ke ra:2!11k ~a n~ znac.I"' 1 U]Iho~ LdentiCnost, idad e IIZlll.euu .muska-rca 1 Zene . ki · na ovezuju izvesni sociolo,Ski f kt .· h : na OJ·~ se jerdniOlcih zaStitnih norffii . . ~ orl, . za tevaJu, sem zaDonoSen_je posebnih ~ormi ~a p;:Sti~ sn;r;:ezaupo~fr~~ ~ena. njihova t . em zena, b ez obz1ra na d' znaD; da s ~ po encija1no ili stvarno materinstvo e vo 1 racuua o s 'f'" 1 · ' sobnostima Zena. .. pe.ci. . 1 ~ m ~o~uCnostima i _sp~0 sa ~SPeoifi6lim o•g ...· ~e znace_ zas_tlcivanJ e zene kao Covekq, cutlr~IZlllom ·odnDlsno zn c .%ixtu . . i po.sledica .rada koji uti"'' zeJ1-e pd. -amgamzam Te n~me p ts.t 1. . _ _ ·cu na n]en nog radn~g potendjalar~ nf:U~~J~:~:~~tu z~ravua Zene, njeulaze _;;abrana r~_da na ~dred€mim poslo~;: t~abr::: nnoo:r:e rada zena, t speciJalna higijensko-tehnicka 2lastita1s. . I g p _ -Cava remt om:, uloga je z:akono-davca da stimulira i omoguos varenJe ravnopravno.sti :Zena sa mu.Skarcima, takoJ. uslov~ J.• ~pecifiCno neg~t~v·~~ da obezbedi Zenama i muSkarcima da se ~ u· procesu rad3. i drUIStvenog Zivota dopunjaVaju, u- nj:ihovom vlastitom mtere. su :i.. u interesu z·ajednice. Iako norme svrstane .u posebnu zaStitu Zena -znaCe ujednO 1 osnov za zaS.titu stvarnog, odnosno potencijalnog materin.stva, ipak se posebna zaStita zapo.slenih Zena ne maZe smatrati kao zaStita materinstva-. ZaStita materinstv.a zapo-sLenih Zena pretstavlja oibezbedenje reProdukcije trudbeni-Cke porodice, odnosno jedan oblik za$tite p-orodice. Nairne, funkcija materinstva. zaposlenih Zena :posebno zahteva izve&nu za.Stitu, direktnu - u periodu no.Senja, porodaja i nege novorod.enCeta, i indirektnu - da se omoguCi porodici, u kojoj i majka radi van kuCe, da ispuni 'SV:oju druStvenu funkciju. N a o~novu ovakve postavke m'ere :za 7131S'bitu materinstva mogu se po-deliti na dve grupe norm'i: mere za zaStitu materin.stv,a u u~em smis!u i me11'e za oo.Stitu materinstva u Sirem smis!u. u prvu grupu nO'mnd - zastita anatemnstva u uzem srnislu - uJ.aze svi ani ,ptrop'1si kojd. obruhvatajru .zasti•tu .zarposlene Zene i deteta za vreme trudnoCe, porod.aja i u p·eriodu dojenja. N auCnu podlogu za ovu zaS.titu · ~ine utvrd.ene medicinsk-e :p-ostavke..U ave mere ulazi za•brana rada na o-dredenim poslo-vima ·za v:reme trudno·Ce, ·porodajni dopust itd. Kad se svrstavaju pojedine ·mere u grupu normi za zaS-titu materinstva u ·Sirem smislu, polazi se od pretpo.s tavke da roditelji posve.Cuju deci j edan deo svog nap ora i svog vremena indirektno - radom za zaradu, odnosno- za obezbedenje Zi-votriog standarda. Drugi deo njihovog rada, odnosno vremena, posveCen je deci direktno - u obliku nege 'i vaspitanja. I jednim i drugim- radom roditelji neposredno i posredno koriste i zajednici. Otuda i obaveza· zajednice da im u tome pomogne. Cilj mera uvrStenih u grupu normi za zaStitu materin.stva ·u Sirem .s,mislu u o.snovi je dvojak: omoguCav.anje za.poslenoj .majd da se potpuno a-ngaZuje na radnom mestu i pomoC nor:malizaciji Ziv·D'ta u paorodici nov'C),g tipa, u kojoj -oh.a roditelja r.ade van -kuCe. Ove mere pxetstavlj.aj:u ~UStva-ri sodjalne sluZ.be, koje istovremeno reSavaju neka opSta pitanja Zivota trudbenika ,zaposlenih Z.ena, a poseibno majki. Sire shv.a- 299 .298 �cene, one !Pretstavljaju slt!Zbe u korist porodice. u ovu . ru ~u normt uiaze propisi iz oblasti radnih odnosa, decje zas1ited orr:~nalno~ gazdins~a, zdravstva i prosvete {deCje ustanov/ ru,~ vena rshrana, skolske kuhinje slll!ZJbe za pomoC d -' macmstvu itd.). ' ' ·D- . zah~e:':.k~o t sfva~anje o za8titi materinstva zaposlenih zena . . e a JUIJll; raz_radu oblika i naCina za ostvaren. e sa~nJ~ rzmedl!- zaJ~dnrc.e i porodice. Pri tom treba im~ti n~ u a pre~zm:_anJe brige o deci od -strane zajednice, za vre:e ·~l~k rodrtelJI rade odnosno vrSe druStvene funkcije ima ;~£~Jd:a;;:.~ud~b~~::~:~: id~op·~:;~i~. ~"J~i~njra~ci~!:' d~';;'~ . reba da preduZlma mere kojima ce biti cilj d b . rodrt~lJ~ prema. deci s~edu na odred·enu merU:, koja i~aok :::: f.p~~~a1 1 ' aih~,~~~ !.:,retst,avlia : garanciju za •=• vuravog coeveka. ps .. S:m t_o.ga, razvitak deteta u ova~o ~ostavljena zaStita materinstva za osle- ~'.!'baz~~a./r:tp~stav]Ja shvatanje da razvoj drustva pide i nje oslo~ae a om~. da nega i vaspitanje dece kao i obavljavan Pkuce, tr~b~o';;:c:~· u porodici &de o_t>a roditelja rade· zajednicu da omogu·· . ez stvar aha r~dlte]!a· To obavezuje svo.ie duZnosti . r· CI 1 ~nan;a ~ mus~arc~ma da se za te mac· t t p Ipreme, Jer Je 1 vaspitanre i vodenie doIn_~ .v.a s ruCan. posa:o. Pri tom ostaie obaveza druStva da or~~mzo:ra~o preduzima mere da se Sto j e moguCe. brZe sve. veci broJ. _hh posl?_va izvuCe iz porod ice i dorllaCinstva proces ko11 se razviJa sa napretkom tehnike . 'tk IZVodnih snaga. I razvr om pro- _t~f:i da se ·ovak.va ~~s~=~~~~e~e. rav~nJ?ravnosti Ze~a ~ za Najzad, .. treba ' shvatanja o uslovima otklanjanje negativnih. OJe ra .zena van kuce rma za zajednicu osniva ·u ;~s~~~Ja;:~:~a 0~~~:~;~v::f:og D~~.oljno ~e sodcija,lizma: t t· ·. ao a .ce se zena o.slobodipas a 1. stvarno ravnopravna sa muSk-arcem .tek onda kad:. bude poslo]alo drustveno gazdinstvo i kad zena b d • t vala u opStem d k , u e uces vaz "I?':o u tlvnom radu - Lenjin do-dao: » .. ra .... r~Xte se ~vde nl_le re~ d~ se -Zen a izjednaCi u produkti~nosti ' u nJegov.om tra_lan]u i uslovima rada itd , ie ovde reC o tom-e da Zena ne bude ugnj etavana u ku~n~: gazdint· · 1 1 v 300 . stvu«. To kucno gazdinstvo Lenjin je okarakterisao kao »najneproduktivnije, najvarvarskije i najteZe gazdinstvo((, Kao »jedriostavna i svakodnevna sredstva« koja su sposobna da »faktiCki oslobode Zent;t i da smWje i uni.Ste njenu nejednakost sa muskarcem u pogledu njene uloge u drustvenoj proizvodnji i druStvenom Zivotu(< i Lenjin je naroCito smatrao druStvenu ishranu i deCje ustanove. Nar<>dnoosle>bodilacka borba i socijalisticka revolucija voaena pod rukovodstvom Ke>munisticke partije Jugoslavije, koja je u pogledu zena postavila svoje pogramatske postavke u godinama nepooredno pred rat - nll!Zne> je dovela i do korenitijih promena u Zivotu Zena- Jugoslavije. UCeSCem ti svim oblicima te 1borbe, Zene su joS u toku rata stekle ravnopravnost.' Posle Oslaboaenja, Ustav je proklamovao potpunu ravnopravp.ost Zena u politi-Ckom, ekono-mskom i druStvenom Zivotu, Cime j e ta ravnopravnost i :formalno-pravno zagarantovana. Ali ·ustav je ravnopravnost Zena povezao i sa pravom na posebnu zaSt~tu zaposlenih Zena i za.Stitu materinstva. Zalknllmda'V'stvu, koje se rarzvi.jalo na osnOV'll <rustavmih odredbi, ostao je zadataft<: da se oonovne · rpasla'll'ke o posebnoj .:aStit'i za'P'oSilendh ~ena i majikti detaljnije ramade. Moi<e da se ka~e da j e u FNRJ razvoj rzastitnog zakono. davstva o zaposlenim Zenama iSao u izvesnom smislu drugaCije od razvoja tog zakonodavstva u kapitaldstickim zemljama koje su se naglo industriski razvijale u XIX i pocetkom XX veka. Dok je u tim zemljama zaiitita zaposlenih zena otpoC:injala sa ~aJCenjem radrtog vremena, zabranom noCnog rada d zabranom obavljanja-· opasnih i Stetnih poslova, pa se tek kasnije preSlo na zaStitu m.aterinstva, i to prvenstveno u . u.Zem smislu, u FNRJ se otpo,Celo prvenstveno sa zaStitom niaterinstva, donekle uporedo i u- uZem smislu i u Sir em smi.slu, a tek kasnij e donose se propisi koj e smo uvrstili u posebnu · zaStitu. ·To ima svoje logiCne i opravdane razloge. Oslo1boaenje zemlje zateklo je radnicku klasu i trudbenhl<:e Jugoslavije sa znatno razor-enom privredo:rri; mno-gi rudnioi, fa,brike i postrojenja bili su uniSteni, radionice su bdle malene. i nehigij~nske. Stoga je, da bi se privreda sto pre obnovila · i dalje razvijala, Cesto -,bilo nU!Zno raditi u vrlo te.Skim uslovi- 301 �rna. U _ton; Jferiodu ~ene. su se latile mnogih poslova koji 1m nr subJ~ktlvno nr oobJektlvno nisu odgovarali a prihvatile 8 u_ se tak~1h posl~va ne samo zobo.g ekonomsk.ih razloga nego i_ zbog ~atrwtskri: po'~_uda, svesn~ da su sa novim :Pravim.a: s~ekle I no~~ duz:tost~. One su, kao i muSkarci, radile u uslovr~a u koJ~~ Je brio. iluz_orno zahtevati provodenje svihomh m_e:a z:~tlte :~ k~Je se znalo da bi ih trebalO- i ·da Ce sfi pr~':odrti _u ~rvot Cim za to budu stvorene mogucnOsti. zapo~lJa:ranJU ~e~a na P·oslovima koji im ne odgoVaraju do-_ pnnoslla. su 1 rzvesna shvatanja zaostala iz rata, u kojem jez~~a .nosrla_ puSku i hila _izvrgnuta neverovatnim· naporima~ NaJ'~..ad, -~rZI pro~~es industrijalizacije sa teZiStem na izgradnjf bazrcne _rndu~tnJe, po:LaCan sistemom administrativnog rukov~denJa ~nv.red~~; .tr.a.Zio je znatne izvpre radne snage,. Sto _Je dopnnosllO Slrokom uvlaCenju ·Z-ena u. privredu ali- i obz1ro~ na... raspoloZiva radna mesta i llekvalifikovanost veli~ ke. vec;ne zena, njihovom zapoSljavanju na radnim mestima koJa :r;1~u o.~govarala: Ni okolina u kojoj su Zene· radile _ni san:e _ze_n. e n1~u vodile_ mnogo raCuna o ·posehnoj zaStiti. Zen·e . Eru. cesto ~ak 1 ~vesno. pretffi'ivale u doka·zirvanju· sv-oGe »ra"Vlho~ra:~I «, ?r.ihvata)ru.Ci se i poSilova- koji irrn ne otdg:oV-araO'li~ .. s~~ J..e ..?egartrvno deLova1o na :nj1Eh{)IVio z;dr.avlje i njihorv p10ro-d1cn1 Zivot. · · Ov.aj pr?·~es... objektivno nisu mogli da prate ·propisi 0 poseb~~J za~tl:r zena, jer bi njihova potpuna- primena hila u veCinr_ sl~~a]eva ??jektivno nemoguCa. Medutim, druStv-ene-· o.r:gan...r~aeiJe, naroCito rukovodstv.o sindikata, uPoredo sa ak-~ h_vno~-cu za ukljuCi~~e Zena u privredu - na tom· su sepit~nJU znatno anga.Zovale i .Zenske ·Drgan.izacije - stalno SR upoz?rav~le na potrebu da se .Zene ZlapoSljavaju na radnim. m~st'lma 1 poslovima koji im odgovaraju. . Pozitivna karakterhst1ka toga rposleratnog perioda bi.la_ J~ u t~m: _Sto se priliCno v~dilo raCuna o struCnom osposo,b-· • lJavanJu zena, putem mnogrh StruCnih .Skola-- 1 s.1 ·rokim · t f d" · SlS em~~ s _ I~en rranJa, a takode i putem·ra~nih kurseva po.pZ.edu-·zecrma 1 ustanovama i van nj ih. Sem toga, va.Z~o je ·podvy6i da je zaStita ekan·amskih interesa zaposlene ,zene - pravo na jednaku platu za jednak 302 rad __, hila zenama ·u novoj JugOslaViji zaga:rantovana p-rodonetim joS u toku, rata. Ustav je to pravo samo potvrdio. , · Isto tako 'bitna je karakteristtka rposebnog zastitnog zako~ nodavstVa o zaposlenim Zenama u naSoj zemlj'i u tome -Sto je · on.o :..:..,. saglasno principima naSeg radnog zakonodavstva· __,_ jediD.~~yeho,. odnosno obuhvata sve Zene u radnom odnosu, bez. Dhzira na sektor u kojem su z.apos~ene i bez obzira na njihove kvalifikacije. . ZaStita materinstva u prvim posleratnim godinama -Cinila je srZ zaStite zaposlenih Zena i bila .odraz novog shvatanja o obavezama zaj ednice pfema materinstvu zapo~lenih majki, odnosno deci zaposlenih roditelja. Propisi kojima je ta zaStita"_-r,egulisana pretstavljali su ne ·samo zaStitu Zene za vreme trudnoCe, porodafa i u periodu dojenja, nego su obavezivali na _mere za ·zaStitu materinstva u Sii'em smislu. Materijalna sredstva koja je zajednica odvajala za d~Cje ustanove, naroCitO --jasle, obdaniSta i daCke kuhinje, kao i sredstva za dr:uStvenu ishranu, prevazilazil8. su objektivne materijalne moguCnosti. To je, pored znatnih- pozitivnih rezultata, imalo, u i~esnom-srrlislu, d negativne posledice. U.stanove su ·se otvarale i tamo gde za to nije bilo objektivnih uslova. Roditelji dece smeStene u ustanove i korisnici druStvene ishrane bili su ad zajednice znatno materijalno povlaSteni u ·adnosu na one· za koie te sluZbe. nisu bile organiz.ovane. Sem toga, tesU povlastice, kao i druge _benefioije iZ to.g p·erio_da adm'inistrativnog upravlj anj a· (zbo;g sa.svim n~kih cena usluga), psiho.J.oS!ki loSe delovale na r.oditelje i porodiCni 7Jivot, ier jepo-Celo da se stvara miSljenje da j-e jedino i samo drZava· duZna da se stara o de-ci i pojedinim ·saciialnW slu~bama~ dok se -uloga roditelj a, -p•orodic-e 'i korisnika slu.iJbi u izvesnom smislu negdrala. · , Pre-laz na radniCko samoupravl}anie morao je da na · odredeni naCin utiCe i na polo. .Za] zaposleni.h Zena. Vo·denie raCuna o rentabilitetu poslovania· preduzeCa dovelo ie do to-ga da .su mno.ga preduzeCa nastoiala da u okviru ·o·pSteg smanienjena :hroia zaposlenih neouravdano _.smanie i broi zapnslenih Zena. S druge strane, ulaZenje u koloteDi.nu tzv. mirnodopskog zivota i uv,odenje relativno visokog decjeg dodatka de- , · pisrm-~ 303 �' !ovalo je da s)l neke zene i majke pocele da se svojevoljno povlace sa rada van kuce. Sem toga, menjanje statusa socijalnih ustanova, na osnovu promene privrednih propisa, koje jedovel? do n~glog smanjenja broja tih ustanova takode je negat1vno uticalo na tesavanje problematike zaposlenih zena. Ipak t~j proce~ imao je i po·zitivne strane. To je bila neka vr~:a s1gnala da se temeljitije sagleda kompleksnost problema koJl se p"Djavljuju u vezi sa Zenskim radom i traZe- reSenje. celom tom procesu previranja po1zitivno je Sto se procenat ze~~ znatJ.?._p ..smanjio U onim granama gde Zenama, naroCito u nas1m uslov1ma, ite samo subjektivno vee i objektivno nije mesto (rudarstvo, gradevinarstv-:o, Sumska gazdinstva i .sl,). U ovom periodu doneseni su propisi o posebnoj zaStiti Zena i po~ela je da ·se vodi~borba za .strociu primenu pozitivnih prop1sa o posebnoj zaSti'ti i zastiti matevinstva. Dru8tvene ~rg~nizacije m.o:bilisale su se da ·organima radniCkog Upra:vlJa~Ja - P!~za~zetim u reSavanju ekonomskih problema .u vez: sa mdiD.:iCkrm upravljanjem, za llooje in1 je ·cesto nedostaJ~ro rmanje i iskustvo - predoee vafuost pravilnog gled~nJa na Zenski rad i potrebu da se reSavaju pojedina pitaDJ a vezana za taj rad. Taka de, u tom periodu opSte demokratizacije 'dru.Stvenog Zivota po-vele su se diskusije o prolblematid nove porodice u kojoj 'i Zena r.adi van kuCe, .odnosno- o odno~u porodice i xajednke u podruCju vaspita.nja i podi-za.,.. nj.a dece i- ostvarenja ravnopra~Vnosti Zena. Uporedo s tim razvij ala se inicij ativa da se pronalaze razliCita reSenja za rastereCenje zaposlenih :Z.ena 'Od poslova · u domaCinstvu i brige o deci, Sto je dovelo do novih shvatanja, koja su zahtevala i zahtevaju -dlr se ponovo i drugacij e zakonski reguliilu pojedina pitanja iz te oblasti. U ovom perio·du zapostavljeno je, u izvesnom smi.slu, stvaranje. M.rih moguCnosti za struCn9- ospqsobljavanfe Zenske o:nladme, nargCito devojaka i Zena koje su preSle dohnu gramou za st~ucn<> ospe>s.oblj.avanje putem Skolovanja. Med.utim, avo ·~i:anje je .samo deo otvorehog pitanja stvaranja potrebnih .s.trucn1h kadrova za naSa privredu i dru.Stveni Zivot. Za polo.Zaj zaposlenih Zeila i za:Strltno zakonodavstv-o o zaposlenim Z.enama u sadaSnjem periodu maZe da se kaZe: Y. 304 · Zene joS uvek rade na radnim m·estima na kojima ne · bi trebalo da rade. Zene ne rade na mnogim mestima na kojima bi trebale i mogle da rade. I za jedno i ·za drugo postoje objektivni razlozi, medu. kojima su bitni nekvalifikovanost Zena i ekonomsko-tehniCki stepen razvoja naSe prdvrede. Produktivnost rada ·Zen a u pojedinim privrednim granarna i na po~edlnim radnim mestima veCa je ad produktrl.vnosti rada mu.Skaraca na istim radnim mestima, pa su :Zene u tim granama nezamenljive. To bi trebalo da dovede do valorizacije nagrat!ivanja za te poslove (tekstil). Relativno niske plate nasledene su iz doba kad su u tim zanimanjima ·Zenske plate bile u principu ni'Ze od muSkih. . Produktivnost rada ·Zena sa porodiCnim obavezama manja je,. Sto je p.osledica niihove optereCenosti vodenjem primitivnog domaCinstva i zastarelim shvataniima da su poslovi domaCinstva i u vezi sa decom. tskJJjUJCivo })IZenskli« pO'SilOVli:. Ne re~avaju se dovoljno stalno i sistematski, kako bi odgovaralo naSim uslovima, pro,blemi materinstva zaposlenih Zena niti se u dovolinoj meri razvijaju s·ncij_alne slU!Zbe u okviru privrednih -or.ganizadja, -u.stanova i komu.na. To je_ i posledica nedostatka prapisa koji ·hi ·stimulirali razvoj socijalnih sluzbi i pojevtinjene njihovih usluga. _ -Ne postoji dovolina evidencija koia bi · om·o~·Cavala · dubl-ie analize i studiie eelo"kupne pro·h1ematike zaposlenih Zena. To je posledica za1nemarivani,a struCn~h i nauCn.Th {.soet1ollD<5koekoD.omskih) studi1a iz oblasti rada i_ socijalne rpolitike. Ovaj nedostatak studija i analiza om.eta rad na stv~.ranju .potreb-, nog jeclin.stvenog sistema zaStite materinstva, odnosno !P'Orodice. · Za.S.bi.tno za:konodavstv-o o zaposl~ni.m Zenama je, u odnosu na naSe materijalne moguCno·sti i tehni·C.ku bazu, vrlo ra.zvijeno. Posehna zaStita "Zena· (sa ne7.na+nim prazninama) Sir-oko je . .garantovana, a opraksa poslednjih godina poka-zuje z.na- · tan napredak u priroeni tih propisa~ Ipak, ioS uvek .se sasvim striktno ne- primenjuju opropisi o · otkazu, o· provodenju po-:sebne. higijensko-tehniCke zaSt'ite za :Zene, zabrani rada na odredenim p6slovi.ma, zabran.i no,Cnog rada Zena u i!ldustriji itd. ZaStita materinstva u uZem smislu tako.de je Siroka i 20 Zena u radnom odnosu 305 �dostatna, sem: malih izuzetaka (zahraha rada na odredenim poslovima za ~reme dojenja i sl.). U praklsi ou rprekrsaji pTOpisa o tome s.ve redi, mada jo.S uvek postoje povrede u pogledu zaStite, zaposlenja, radnog vremena trudnica, majki dojilja i sl. l!Sto taka, redi su sluCaj'evi nekorhSCenja prava :na zaStitu od strane samih Zena usled neznanja svojih prava kao i zloup<>treba tiJh prava. · ~ Inspekcija ~ada, i po~ed nedostataka o nedove>]jne struenooti kadrova, odigrala je znatnu i pozitivnu ulogu insistirajuCi na primeni propisa a posebnoj zaStiti zaposlenih Zena, naro·Cito u pogledu nepravilnih otkaza i za.Stite materinstva u u.Zem smiSlu. To dokazUje celishodnost inspekdje i ~ uslovima" radniCkog samoupravljanja. Verovatno je da bi ni:tpredak u primeni pozitivnih fpropisa o zaStiti zaposlenih Zena i majki bio joS ve6i da je u insPemciji bio ariga:Zovan veCi 'broj Zena inspektora rada. • N a osnovu svega Sto smo imeli maZe se zakljuCiti da se, i pored ogromnog nap!-etka u odnosu na stanje u bivS.oj Jugosalviji, ipak zaostaje u resavanju pojedinih pitanja problematike zaposlenih Zena.Zaostaje se nar.oCita· u pogledu orga_nizovane pomoCi zajednice u reSavanju problema koji negativrio utiCu na- prodUktivnost rada i pravilno- zapoSljavanje· zaposlenih Zena. To zaostaianje iina svoje objektivn-e i subjek-· tivne uzroke. Bitne objektivne uzroke pretstavljaju nedovoljno razvijena ekonomska i tehnicka baza, a pd subjektivnih {zavisno ·od, ·<>bjektivnih) zaostala shvatanja u gledanju na ·Zenu i p.jen··~oloZaj u druStvu, koja p·ostoje u Svesti muS!karaca ali-i Zena. Perspektiva razv9.iJ!. u pogledu resavaitja pitania koja ulaZJe u kompleks:hu problematiku ostvarenia ravnopravnosti Zena i zaStitu zap-oslene zene i majke maZe da se smatra p·oZitivnom. RadniCko samoupravli.anie i proSirenie druStveno.g uprav-u l.ian-ia na sve ,Sj.re podruCje dr:uStveno~t Zivota stvorHo je kva""'. Hlf:atjvnQ. novu s.itruadiu lk:oi-a tse ·odraJZ:ava. i oldlr::~~ZarviltCe .se sve .viSe, i u normima iz oblasti radnog tp·rava i ~sodj alne p·olitiike, a IPOSeibno- u onim normama ·koj·e pretstavljaju +po..sebnu zaStitu .Z~na i maj'ki. To je IogH:na po_sledica :Cinjenice da na:Si radni ljudi,- radni kolektivi U or.ganoi upr.avljanja,danas sami. 306 primenjuju »zakone svog. sopstvenog drustve':'og d_e)anja~ ~oj~,: su irrn iSe -ranije suprostavljali kao tudi, ·.pnrodnr. zako~n; ..r.<-, koji su njima vladali«, i da time il.jihov dru~tverii- Zivot-.posta:-' . :. · · je »njihOva slobodno delo«.180 .. • · ·.... 1•• Ipak,_ obzirom na stepen razvitka na.Sih proizvo~nih_snqg~, zaostala· shvatanja i nedov·oljan opSteprosvetni nrvo, ·ostaJe kao neminovna nuZnost da se i u do-glednom peri'odu propi-:. suju neke osnovne i jedinstvene ali detaljnije norme za. zaSti; .. tu z.aposlenih ·Zen a i majki, te da se vodi bor:ba i ·putem. kon-. trola i sankcija, za njihovu primenu u praksi. · . · ·· Dalji~ razVojem, ja.Canjem i ·utvrctiVanjein socijalisti:Cke·· eke>norrndlke i sOCijaHJsttCk.ih drustvenih odnooa 'bite 1511e :rna- ~ nj·e potrebno striktno i detaljno normiranj"e uslova rada .. E?a.. tog ·.aspekta treba posmatrati i razvoj posebne zas:~te zaposle-: nih Zena. T-o, ustvari, znaCi da Ce organi_ radn1ckog samo:· upravljanja mo-Ci zajedno sa Iokalnim -organima vlasti, J!-k~ liko se tq poka.Ze oportunim, -u toj zaStiti ·iCi. i dalj,e od osnpvnili propisanih normi i dav.ati joj raznovrsne -pblike. P:rit~~ ·' je bitno e>be~bediti da preduzete mere polaze od pretbodnog ispitivanja da li neka mera o:bjektivno znaCi ili ne znaCi_ .. na: predak ka onom,e Cemu se .stremi, i da li je nje~ ekonom.slci efekat di·rektno ili indirektno, trajno a ne trenutno, adekva- ' tan zailtiti koja se postiZe. ~ . . Sem struOnog o.sOI}Jooolbljavanja Zena - ·.k-oje _je ·neobi,Cno vaZno naroCito za 1Zene zaposlene u oindustriji i drugiin .Pr~­ vrednim granama - ·ZJa sve zaposlene Zene osnovno je d_a s·~ reSi pitanje rastei:-eCenja o·~ poSlo~a u domaCinstvu.- Za m~jk~ 'na .avo se nadovezuje kao bitno i najva;Znije da se~ ob_ezbedl potpuno z.brinjavanje dece z.a. vrem·e dok su one na poslu... -: Regu.liSanju Zensko.g rada u naSicrn usfovima vaZno je prilaziti sa stanovi.Sta podizanja produktivnosti rada Zena. To je put koji Ce najsigurnije dO·vesti do uspeha <i za Zen~, i ·z~ proizvodnju, i za zajednieu. U o~viru ispiti~~anja f.ak~OJ:"a ~OJ.\· uti.Cu na p·roduktivnost rada uopste, a naromto poJedrnrh ele-:menata tzv. ljudskog faktora, potrebno je vrSiti i rposebna > tso F. Engels: Razvitak socija.lizma od utopije do ~uke, K. Marks - F. Engels, Izabrana . dela, knj. II, Cir., str. 149....... . 20. • �i.spitiv~nja u o,..d:nosu na Z-ene. U ispitivanjima mera koje treba preduzeti radi obe:?Jbedenja potrebne produktivnosti rada ze-. na,· u centar pa,Znje dolaze mere iz qblast~ socijalne politike, .shvaCene u najSirem smislu. Pri· resavanju tih pitanja treba poci od pretpostavke da je •socijalna politika plod odredenog razvitka drustva, odre- · denog razvitka proivodnih snaga i da pretstavlja podrulitvljenje <litavog niza funlkcija za§ti1e 1j"di Tadi opstanka idaljeg razvitka druStva«, da je ana )>izraz sve jaCeg podruStvljavanja samog procesa proizvodnje«, a da u naSoj zemlji »Socijalna .politika .. nije ville samo dulinost, nij-e viSe predmet klas!le-borbe,. vee sveona akcija druStva ka sve boljern zbrinjavanju:s·vih njihovih Clanova«:Pri tom takva akcija »mora voditi r>ieuna oobjelktivnliln mogu<'mostima, o objektivnim zakonitostima. Ona· mora da pospeslije razvitak proizvodnih snaga i da' bwde "'li emu podVTgnuta. A da •bd to postl!lla, ona mora da :~ie rUkovOdi nauCriim 1poN.lavanjem objektivne stvarnosti, jet\'3arri:O tako·njena·svesna akcija moZe biti napredna i pro~ gi'eSlvn.B. ..«t8t . . R~iraiia ovakvih naeelnih shvatanja o socijalnoj politici, pro~i):enje n]enlh.neposrednih zadataka »na podruoje opilte brige oovek~, pol-adieu, njiliove svakodnevne potrebe i ops~rhtl:, nFhC?y_ odmor, zatbavu~ itcl.«/ 82 mora-ce da se odrazi { 'U r"eg_u,lisap.fu _pOj_edinih J>itanj.a, u osnov.nim ·Unijama, u sayezll,hn._· r~er:am~.' uPorno nastoj.anje da· se ti osnovni prop lsi detaljno· raz.rade· i primenjuju u ikomun.ama, sfanbenim ~.~J~.dm~cama.· ·.i ..i)~Vrt?_c:blfun organl~acijama, svaJkako _ce pridaneti da ce u buduenosti resavanje pwb]ematike 2laposlenih Z'ena U_rl-~oj. zeffiiJ( iCi sistematskije i -brZe nego Sto je to·-bio sliicai. do sada. 1'akcr 6e biti postignut cilj da mere koje se preduzinlaj'u 1,1 kOriSt zapo·sle~ih Zena budu u skla.du sa ud·elom· { .doP~tiioS·orn-, ~ena.. 8-oCijalisti-Ckoj izgi:-adnji i napretku naSe iemlje. · ·za Hii.-·:bObrivOje--RadosavljeviC·: Uvodna reC u. disk:usiji, ·>)Socijalna politika i samoupravlj.anje«, »Na•Sa stvamost«, br. 5, 1953, str. 80 d. 81. !at Rezolti.cija: Vll·kOI).gresa Saveza~ komunist.a J!lgosla;nje. 308 BIBLIOGRAFIJA �/ A. KNJIGE I BROSURE Aleksitsch, dr. Milan: De ta structure et de t'histoire des Syndicats Ouvriers en Yougoslavie, Paris, 1940 .All.eiksandrov, N. G., i Genld.n, D. M.: Sovjetsko radno pravo, Beograd, 1948 Alnders1on, Ivelin: CekiC iti nakovanj - kratak prikaz istorije nemaCkog radniCkog pokreta, Beograd, 1955 )}Au nom des travailleuses de 44 pays« - Supplement a la Revue »Le Mouvement syndical mondial«, no. 7, Paris, 1956 Baers, MaTia: Le travail salarie de la femme maTiee, Bruxelles, 1928 Baetjer, M. Anna: Women in Industry, Their Health and Efficiency, PhiLadelphia and· London, 1946 BaltiC, dr. Aleksandar: Osnovi radnog prava, Beogr.ad, 1~55 BaltiC, dr. Aleksandar: Zbirka propisa o radnim odnosima, II i III izdanje, Beograd, 1955, 1956 BarjaktaJI"oviC, dr. Nik.ola: Med:unarodna organizacija· rada i njeni . odnosi sa Jugoslavijom, Beograd, 1938 . 13.a!Ud.oniln, Eve: La mere au travail et le retour au foyer,. PariS, 1931 ' ) Eeauvoir, de Simone: Le deuxieme sexe, tom I, II, Paris, 1949 Bebel, August: Zena i socijatizam, Beograd 1923 l3erghaniS, dr. Irrnga'!id: . L'i::tda-ptation de t'e.ntrep'J.'ise au tr:avait · de la femme, Milan, 1956 · B<esaroviC, Risto: Vaso. PelagiC, Saa:-ajevo, 1951 BIT: Code International du travail, Geneve, 1951, Voil. I ·i II .BlT: Conditions du travail dans la Russie des Soviets, Paris, 1920 ·BIT: Conjerence inteTnationat du travail, XXXV sessiOn, Compte rendu des travaux, Geneve, 1953 .BIT: Conj€rence international du travail, XXXIX session, Compte rendu des travaux, Geneve, 1956 .BIT: Constitution de !'Organisation internationate du travail, Geneve, 1952 .BIT Conventions et recommandations, Geneve, 1949' BIT Organisation internationate du travail, Geneve, 1952 .BIT Revision de .la Convention sur la p.rotection de ta maternit~, 1919 (No. 3), RappGrt VII, Gene\'e, 1952 311 �BIT: Les Servic~s sociaux pour les_ travailleurs, Rapport VIII (1), Geneve, !954 BJ:T: Le statut des travailleuses, £tudes · et Documents, serie I, No. 4, Geneve, 1938 Blagojevii!, Iv. dr. Borislav: Medu.narodno uredivanje radnih odnosa, Beograd, 1940 BlagojeviC, T. dr. Borislav: Materijal za prouCavanje radnog prava, Beograd, 1946 Bodeve, Simone: Celles qui travaillent, Paris Bo-lesnieoka blagajna BTO: Prava i duZnosti osiguranih Clanova BeOgrad, 1939 ' BoZiC, Ana: PoloZaj Zene u privatnom pravu, B~rad H139 · BoZinoviC, Neda: Polo:Za1 Zena u FNR.T. BPOJ:!rad, Hl"l::l .' B'oZoviC, Todor, i Dono-viC, Jovan: Crna Gora i n.apredni pokret, Beograd, 1911 . Bowlby, -!;: Maternal care ~nd Mental Health, WHO Monogt'laph Series, No. 2, Geneva, 1951 Braun, Lilly: Die Frauenf;age, Leipzig, 1901 ·Brown, Ester Lucile: Social Work as a Profession, New-York, 1942 Bruel, Julia van den: Le travail industriel de La femme et sa remuneration, Bruxelles, 1951 . Buisson, Suzanne: Les repercussions du travail jeminin Paris . 1934 , ' Bulganjin, N. A.: Referat o direktivama XX kongresa KPSS- za _ Sesti petogodiSnji_ plan razvitka narodne privrede SSSR za ·. god~nu 1956-1961, Beograd, 1956 \ Caz:t, JOSip: Prva radniCka druStva u Rrvatskoj (186~1880) Zagreb, 1954 ' Centralni odbor AFZ.-a Jugoslavije: Drugo zasedanje IzvrSnog odbora M edunarodne demokratske federacije tena Beograd, 1947 ' Centralni ~ek:retarijat radnielkih k0mora: Za zakcrnsku za.Uitu ku<;n~h pomoCnica - anketa o polo:Za.ju i zakonskoj ·zaStiti kucnth pomoCn1rn. n .Tunos1n.1_,-i.H. ""RPor.rrac'l. 19~6 Centre Na1io-nail.. de 1-31 Recherche Scientifique: ·saciologie _comparee de ~a jamtlle, pams.,._ 1955 Chro-niq~e social€! de France: Le catholicisme social face aux grands courants contemporains, Lyon, 1947 Comite Central du Front Antifasciste des femmes_ de Yorug'OSilavie: Le Front Antijasciste des fen:tmes de Yougoslavie au. sein. du mouvement international, Belgrade, 1950 VII Congres mondiale de l'Internationale communi.ste, Paris, 1935 Oongres syndicale mondiale: Rapport de la Conference, Paris, 1945 CirkoviC, dr. Stevan: 2ena -i .diplomacija, Beograd, 1928 Culicka, L. I.: Higijena pretSkolskog uzrasta, Beograd, 1946 Danel, Josep-h: Le travail- de la mere -hors de son foyer et son. repercussion .sur la natalite, Paris, 1935 312 Davis, Norah M.: Human Problems _in Industry, London, 1946. Deconvelacre, Mathilde: Le travail industriel des femmes manees, Paris, 1934 , · Diverger, M~urice: La pa.rticipation des femmes a la vte po t tq~e, UNESCO, Paris, 1955 . . f)ordeviC, dr. Jovan: Ustavno pravo FNRJ, Beograd!, 1953 . DurdeviC, Cedom.ir: PoloZaj radniCke klase Jugoslavt3e u pertodu pred Drugi svetski rat, Beograd, 19~1 .(1~ · ... . Eisner, dr. Bertold: Privatnopravni polo~a3 z':ne. po danasn3em pravu Jugoslavije i njegovo ur.~denJe u 3edmstvenom Gradanskom zakoniku za JugoslaVt3U, Beogxad, 1934. Engels, Frti.drih: PoloZaj radniCke ktase' u Eng!esko3~ Beograd, 1951 a, .· d k B Engels. Fcidrih: Razvitak socijalizma o utoptJe o nau e. eo- ri· grad. 1947 . Fauchers Germadne: Le travail des femmes, Pa.TIS. 1934. Fourier 'charles~ Oeuvres completes, tome premier•. P.ans. 1846 Gagg, Margarita: Wesen und Aufgabe der Arbeitennenschutzes, Bern, 1925 . . h E" · Gerlach, ch'. Kurt: Die Bedeutung des Arbe:tennensc u~zes, me Studie am. .der Entwicklung der Englischen Fabrikgesetze, Jena, 1913 . . B d · GerSkoviC dr.-Leon: Dokumenti o Tazvoju narodne vlasti, eogra . 1948. . . ·aHgoriC v.: o Zivotu i radu Sve~ozara MarkomCa. Beograd, ~945 Gojkovi&, R. Emilo: Zakon o penzionom osigurarnju slu.Zbentka. Beograd, 1938 "Jn Graf, Otto: Schwangerschaft und Geburt im Arbeitsrecht, Ko , 1931 . h ft l . Hansen-Blanke, Dora:· Die Hauswirtschajt und Muttersc a "s e~stu.ng der Fabrikarbeiterinen, Berli!l, 1932 . .. . . HasanagiC, Eddb: Nezavisni sindikati. Pnlog za lSOOri.JU smdikalnog pokreta Jugoslaviie. Beograd, 1951 HasanagiC, Edib: Prvi ma:i u Srbiji (1893-1914),. Be'g-grad. 19·54 Hirsch Max: Die Gejahren der Frauenerwerbsarbett fur Schwan;- - gerschil.ft. Geburt, Wochenbett und_ ~~ndesau.fzucht,, ~t besoonderer Beriicksichtigung der Textilindustrie, Leipzig, 1925 . Hofstater dr. R.: Die Arbeitende FTaU. Ihre wirtschafthcbe Lage, Gesundheit Ehe und Mutterschhlt, Wien,. 1929 _ Hrv.atski sooij,ami tjedan: · Obitelj u danaSnjem druStvu., Zagreb, 1~8 . . Hutchins. B. L.: Women in Modern Industry, London, 1915 ILO: Women Workers and ILO, Geneva,· 1954 -- . _ ILO: European regional conference: Report oj the Dtrector General, Geneva. 1954 Imili.tut fi.l.r MaTxismus-Len:iini•smu'S beim ZK der SED: Klara Zetkin. Ausgewahlte Reden und Schriften; B2nd I, Berlin, 1957 . . 313 �I~torija medun~rodnog radniCkog i socijalistiCkog .pokreta.. Be6:_ grad, 1952 .· . . IS!toi-'islm odelj~je Centralnog kom.iteta KPJ: Istoriski arhiv Ko~ ~~nistiCke partije Jugoslavije, tom I-V. Beograd, 1949--1953 Jankov.Ic,: d.r. Dragoslav: Prve radniCke demonstracije u Srbiji (Kragujevac 1876), Beograd, 1953 J-ankoviC, M:i.loS: PedagoSki pdgled.i prvih srpskih socijatista, Beograd, 1952 JaV'orina, SaSa: Letovanje i odmor dece i omladine »Sdcijalna' ' politirka«, br. a,..1958, str. 44-47 J Je!'lemi~, dr. ~isto: Prilozi istoriji zdravstvenih i medicinskih prihka Bosne i Hercegovine pod Turskom i Austrougarskom Beograd, 1951 • JovanoviC. JagoS: Stvaril.n'1e crnogorske drZave i razvoj crnogor~ ske nacionalnosti, Cetinje, 1948 Jules, Simon: L' ouvrie're Paris -1861 KacleroviC, ·Tri.Sa: Prve scimostaine radniCke OTi;Ja.n.izacije u Srbiji Beograd,. 1950 ~ ' K·acleroviC, TJ.:'iSa-: RadniCko zakonodavstvo u Srbijt pre Prvog svetskog rata, Beograd, 1952 Kautstky, Karl: Le programm·e sociqliste, Prurits, 1910 Kol, D. H. DZord.Z: Istorija pokreta britanske rad.niCke klase, Beograd, 1955 Kolektivna pogodba za tekstilno stroke v dravski banovini sklenjen~ 23 septembra 1936, Ljubljana, 1936 Kolektivni ugovor sktopljen izmedu Saveza gradevinskih poduzetnika s jedne ·strame i Hrvatskog radniCkog saveza u Zagrebu kao pretstavnika zidarskih, tesarskih i pomoCnih radnika s druge strane, Zagreb, 1936 KoliSevski, Lazar: Kra.tak pregled istorije ·radniCkog i socijalistiCkog pokreta u: Makedoniji do Prvog svetskog- rata, »!LINDEN, 1903«, Beograd, 1954 Kongresi Druge internacionate, 'knjiga prva i lliruga, Beograd, 1952, 1956 .. KoraC, Vitomi:r: Povijest radniCkog pokreta u Hrvatskoj i Slavoniji, kni. I, II i _m_ Zagxeb, 1929, 1930, 1933 VII kongres Saveza k'omunista Jugoslavije, Beograd, 1958 KostiC, dr. Cvetko: Seljaci industriski radnici, Beograd 1955 K·rekiC, Bogdan: RadniCk€ h.adnice, Beograd. 19-3-7 ~ Labour Party: Labor Laws for Women, London. 1900 Labor progressive party: For peace progress socialism Twonro, 1946 • Lajovec, dr. Stanko: ZaStita Zene i omladine na radu, Beograd, 1956 ' . LapCevi.C, Drag~Sa: lstorija socija!izma u Srbiji Beograd, 1922. LapCeviC, DragiSa: PoloZaj radniCke klase i sindikalni poki'et u Srbiji, Beograd. 1928 Laureys, J. M.: .Entre l'usirne et foyer. Bruxelles. 1931 314 Lebl-Albala, _Paulina: Razvoj univerzitetskog obrazovanja naSih Zena, Beograd, 1930 . . . LenjJn, V. I.: 0 radnicama i .sel3ankama, B~~ 1947 'Letavet,. A .. A.: Higijena rada, Beograd, 1949, kn1. 1 -Letellier M-elle: Les chambres d'allaitement d{Lns les . etablisseinents industriels et commerciaux,~ Paris. 1929 _ MaCek, dr. Olga: ZaStita zdravlja u poduzecu, Zagreb, ~952 Maday, dr. De An.cixe: . Le droit des femmes au trava~l. Geneve. 1905 · ' . .· · t MarjanoviC, Jovan: Prilozi za ~st DnJU smd'k a1nog ,· radniCkog pokreta Jugoslavije, Beograd, 19·M . .. . . : . MarkoviC. Ljubica: PoCeci feminizma u Srbt3t ~ Y93~0dtn~~ Beograd, 1934 · . . . -MarkoviC Svetozar: Odabrant sptst, ZagTeb, -1950 . . Marks-E:rigels: Izabrana dela, knjiga I 1 II, Beograd,' 1949~1950 Marks-Engels: KomunistiCki manj,fest .. Beograd. 194.5 _ . MedZete i ahkjami Serije (otomanski grad. zakon:ik), Sara~evo, 1906 MihalCev Dim: Zivot u SSSR, Beograd, 1940 . :NllhaUC 'Adolf: Zakon 0 · osiguranju 'obrtniJ: iv trg. nameStemka zQ. sluCaj bolesti i nezgode, Zakonskt cla.na-k ~IX~ 1907, Zagreb 1909 . . Zb' ka dl k M-ikulandra. ' dT. Nikola, i Trifunoi1JiiJC, Milenko: tr o u a · - Vrhovnog. suda, Beograd, 1~5~ . . Mill J-ohn Stu·rurt: PotCinjenost zensktnJa, Beog;~. 18'11 MiljkoviC, Danica: Radni dan- u. staro1 Jugoslavt3t!. Beograd, 19~2 MirkoviC, Mijo: Ekonomska 1struktura :Jugostavt-Je, 1918...-194 ~ II izdanje, Zagreb, 1952 . ., e MOrel, Lydie: Le droit au tra.va~l de la femme manee, Gen ve, 1937 . ·Morton B. Gertruda: Les problemes sociaux du tra.vatl temht.in, t•Ouvriere en Allemagne, Geneve. 1936 Nations Unies:Commi'ssi•on de la condition.. de la femme: Rapport sur ta Quatri€me session {8-19 rna] 1950), S'UIPIPlem.ent no. 6 Lake Success, New-YOTk · Na.tion~ Unies: Commission -de la conditi;on de la .femme: RapPort sur !a Cinqui€me session, (30 avnl-14 mai, 1951), Supplement no. 10, New-York . . , d ~ Nations· Unies:RaptpOTt de ·za Comission de I.e!: Condttwn e ·a Femme Sixieme session, {24 mal'S'--5 avrrl 1952), New-Yor!k: Nation-s Uni~: Comm1s~on de la condition de la _femme, Rap~ · port sur· la Septi€me session (16 -roars,.--.3 avnl 1953), Supplement n·o. 2, New~ York .. Nations Unies: Commis:si'OO de la cond1t10n de la ~ernme, Rap~ port sur la Neuvi€'me session, 14 mal!'s--1 apr.Il 1955. Supplement no. 2, New~ York Nations Uniest: Commission de la condition de. la femme, Rapport sur la Onzi€me session .(18 mar..~-5_ avril 1957), Supplement no. 3, New-York · 315 �Nations Unies: Rapport du Conseil-Econ;omi(lue et Soc·iaz-.a, l'As~ semblee denerale du 18 aoUt 1947 au 29 aoilt 1948 Geneve 1948 ' ,. Nations Unies: Rapport du Conseil Economique et Social pour la periode allant de 16 aoUt 1950 au 21 septembre· 1951 Geneve, 1951 . ' Nations Unies: Rapport du Conseil_ Economique et Social pour· la. periode aUant du 22 septembre 1951 au 1-er aoUt. 1952,. New-York NatiOns Unies: Rapport du Conseil Economique et Sociai '1'10"'~" la periode aUant du 2 aoUt 1952 au 5 aoUt 1953, New-York,. 1953 ~ Nations Unies: Rapport du Conseil Economique et Social pour la. periode allant du 6 aoU.t 1953 au 6 aOUt 1954, New-York, 1954 Nations Unies: Rapport dU Conseil Economique et Social pour la.. periode aUant ·au 7 qoU.t 1954 au 5 ao-Ut 1955 New-York uu . . . Nations Unies: Rapport du tonseil Economique et Socia~· d l 'As-sembl€ie General du 6 aoUt 1955 au 9 aoU.t 1956, New-York 1956 ' Nelson, R. George: Freedom and Welfare-social -Patterns in theNorthern Countries of Europe; Kopenhagen, 1953 NikoliC, _dr. Jelena: Higijensko-tehniCka zaStita "Tada -Sarajevo UG . . . ' · ' Open door internati'onal: Report of the Eighth· Conference (1952), Bruxelles OpStq. deklaracija. o pravima Covekiz, Beograd, _1953 Os~ovne Cinjenice o U jedinjenim 1iacijitma, Beograd, 1953 Ostm, El~n: Kratka istorija -rad_niCkog pokreta S.(!D Be()grad 1954 . • • Ostoj1C, Despot: NaSe radniCko i name~teniCko Zakonodavstvo, Beograd, 1934 Peril:, dr. BoSko: Covek i Zena, Beograd, 1922 P~SiC, dr. Ra.-tlko: Nastanak i razvitak socijatnog . osiguranja u , Jugoslaviji, Beogr~ 1957 · P-eSiC, dr. Ratko: Medunarodne konvencii~ rada. Zhirka ·kon.venci- ja -koje je FNR Jugoslavija ratifikovala, sa -komentaro-m, Beograd, 1957 ~ PetrovvC:•. L. I.: ~eZdunarodna?a e~okratiCeskaja fed'eracija Zen_:. sC'm za mtr, ravnoprame zensCin i sCastje detej Moskva 1956 . ' ' Petrova, L., i Gilevsikaja, S.: Ravnopravie ZenSCin v SSSR MO- skva, 1957 · · · . · PetroviC, dr. Vojislav: Nezaposlenost i staranje o. nezapo·slenima u Jugoslaviji do 1941, Beog,rad 1957 Pic, Paul: Trai~e €l€mentaire de legislation industrielle ..:...:_ Ies l'Ois ouvrieres, Paris, 1931--3~ . 316 PoponJac, V. Lazar: Razvoj Skolskih kuhinja~ Beograd, ·1956 Postupak o radu radniCkih kuhinja u monopolskim ustanovama-, Beograd. 1937 . · Fovel1a Ujedinjenih naci"1'a i_ Statut_ Meaunarod-n.og suda pravde, Beograd, 1955 Pragmatika namjeStenika podravske vicinalne Zeljeznice, .Osijek, 1927 Pravila Bratinske bZagajne za osiguranje radnika i Osoblja u rudarskim preduzeCima u Kralj. Srba, -Hrvata i Slovenaca, Beograd. 1924 Prva, Druga i TreCa interna.cionala, grad:a . za prouOa.!V'anje de- latnosti triju intemacion:3.1a, "Beograd, 1952 Program KomunistiCke partije Jugoslavije - Odluke V kongresa KPJ, Beograd, 1948 . Prokop, dT. Ana: Prava Zene nove Jugoslavije u braku i porodici, Beograd, 1950 · Radni red tvornice keksa V. Bizjak i drug, Zagreb, 1928 Pr0g'r'am Saveza kOmuniSot:a Jugosla.:vije, Beograd, 1958 Rappoport, Vera: ·Schutz der russischen Arbei.terinnen. Bwlin. 1934 Rapport a~activit€ de la Federation syndicaie mondiale. 15 Gctobre 1945-'30 avril 1949. Milan, 1949 "Riih1e. Otto: Die sociatisierung der Frau, Dresden. 1922 .Savezna inspekcija_ rada: GodiSnji izveStaji inspekcije rada FNRJ · 'za godine 1948. 1949, 1950, 1951, 1952, 1953, 1954, 1955. (5 kn)agal, Beograd, 1952. 1955, )956 i 1957 .Savezni vrhovni su: Zbirka sudskih odluka, knj.iga prva, ~ga i tre6a, Beograd, 1956 Scelle, George: Le droit ouvrier, Paris, 1922 Serebrenikov, G. N.·: The poSition df" women in the USSR, London. 1937 -Sindikalni pokret (1903-1912) ll Srbiji. HivatskOj i Sla·vQIIliji, Bosni i Hei'Cegovini, prema _ izve.Stajima glavnih saveza sindi- kata Medunarodnom sindikalnom savezu. Beogiad, 1951 .SluZbeni red za ogledn:ike in delavce okTajnega rudarskega ura. da v Ce[ju, Celie. 1910 .SluZbeni red za r.adnike kod erarndh rudnika_ U BOOirii i Hercegovi- ni, Sarajevo, 1914 .smersu;- RwdOlf: Zavarovanje za dnemoglost, starost in- smrt Ljubljana. 1937 · .' Sodete ~~ Natioos: Conje'rence international dit. -travail. premier .:-se~s1on .a-nnuelle Comptes rend us. Washington, 1919 S_okolskl, Metodi.ja:_ Najamnina u staroj ·Jugoslaviji, ·J3eograd, 1%1 . . .Sovjetska zemlja, Be'ograd, 1947 So-urthall, Sara, and Newman, M. P.arulina: -·WOmen in German industry. Frankfurt, .1949 Sperans.: Razvoj stovenskega narodnega vpraSanja, Ljubljana, 1939 317. �»Spomeni.Ca« Pbvodom pedesetogodiSnjice rad.niCk!Og pokreta Les--kovca i ok.OUne (19(}3-1953), Leskovac~ 1954 Strasser. Ida: Frauenarbeit und rationalisirung, Berlin, 1927 Svjerdlov, G. M.: Materinstvo, brak, porodica u sovjetskam zakonu, Beograd, 1945 · Sarac, Nedim: Pofo:Zaj radniCke klase u Bosni i Hercegovini posleaustriske okupacije 1878-1914, Beograd, 1951 · , Sa.rac, Neclim: Sindikalni pokret u Bosni i Hercegovini do 1919godine, Sarajevo, 1955 · Stamb"l:lk. dr. Dinko: Osnovi higijene. rada, Beograd. 1949 Stambuk, dr. Dinko: Zdravstvena zaStita Zena u privredi. Beograd, 1952 T•arle, J. V.: Istorija nO'Voga veka, II deo, Beograd, 1949 TasiC, ,dr. Dorde: Zensko pravo glasa i demokratija, Beograd,.. 1921 TucoviC, Dimitrije: Izabrani spisi, k.njiga I i II, .Bfi!ograd, 1952 TuooviC, Dimitrije: Za.kon ..o radnjama i soci:ialna Beograd_ 1908 1949~ ~ d~mokratija.,.. • TucoviC, Dirnitrije: Zakonsko o·siguranje radnika, Beograd, 1907 United Nations: Commission on the Status of Women. Report of the Eight Session 22 March-9 Avril 1954, Supplement No. 6. New-York United Nations: Commission on the Status of Women. Report of the Tenth Session, 12-13 March 1956, Supplement No. 4, · New-Yortk United Nati'ons: International Survey of Programmes of Socia~ Development New-York 1955, United Nations: Report by the Economic and Social CounciL tothe General Assembly (23 January-3 October 1948), Lake Success. New- York United Nations: Report by the Economic. and Social Council tothe Genera! Assembly (3 October 1946-7 August 1947), Lak" Success, New- York United Nati'Ons: ECOSOC: Report of the Commission. oo. the· Status of Women.,.-Su.pplement No. 2, Lake Success, 1947 United Nations: Report of the Second Session. of the Commisssion. on the Status of Women (15-19 January 1948), Lake Sue-· cess- New-York, 1949. United Nations:. The Road to Equality, .N_ew-York. 1953 Ura.tmik. Filip: Prebivalstvo in gospodarstvo Sloven.ije~ Ljubljana,. US Department of Labor: w0me~is Bure~u Bull. No. 238, PartTime Jobs for Women, Washington, 1951 US_ Department of Labor: Women's Bureau Bull. No. '252 Toward Better Working Conditions for Women, Washing{on, 1953 US Department of Labor: W1omen's Bureau Bull. No. 224 Women's ,- Bureau Conference. Washington. 1948 ' US Department of Labor: Women's Bureau Bull. No. 215 Women Workers in Power Laundries. Washington. 1947 ' US Department of Labor: Women~s Bureau Bull. No. 255, Handbook on Women Workers. Washingtoo, 1954 Ustav SSSR, Beograd, 1947 ' VaUin, A.:- La femme sala1'iee et la maternit€ Paris 19li Vodopivec, dr. KaCa: Ekonomski poloZaj zene na 'obmoCju danaSnje LR Sloven.ije v 100 letih, Ljubljana, 1955 Vu~o, -dr. Nikola: Privredna istorija naroda FNRJ, Beograd. 1948 Wei:SSauer, dr. Ludwig: Verbot der Lohnarbeit verheiratteten Frauen~ Miinchen, 19Z9 Williams, Gertrude: Women and Work~ London, 1946 W-orld Hea11Jh Organiosation: EX[Jert Oorrunitt-ee -o.n Mental Health, Report on the Second Session, Geneva. 1951 Zetkin · Klara: Zene i studenti, Beograd, 1924 Zapisnik Prvog kongresa radniC_kih komora, Beograd, 1925 Zografuki, DanCa: 0 radniCkom pok.retu u Makedoniji diO Balkan~ skog rata. Beograd, -1951 . · . _ ZivkoviC.- Radomir: Radni odnosi "k TreCem Rajhu, Beograd. 1937 I 1930 US Department 'of Labor: Women's Bureau Bull. 218, Wom.en'sOccupations Through Seven Decades. Washington, 1947 US Department of I,..ab'or: Women's Bureau Bull. No. 253.· Changes in Women's Occupations 194(1..-1950. Washington. 1954 US Department of Labor: Women'-s Bureau Bull. No. 168, Em. played Women and family support, Washington, 1939 318 31~ �/ B. CLANCI U ALMANASIMA, CASOPISIMA I ENCIKLQPEDIJAMA Adler-Herzmark, Jenny: Elf Jahre geweTbeartzlicher Praxis, »Handbuch der Fraruenarbeit in Oestereich«, Wien, 1930 Adyanthaya, N. K.: L'empol~o dt>s femmes dans l'ln¢e, »Revue Internationale ~u Travil«, Vol. LXX, No ... 1954, Geneve, str. 47-71 AmbroziC prof. dr. Matija: Ocenjivanje radne sposo'bnosti roditelj~ bolesne dece, »Novine Pe¢lijatriske teme«, Beograd, 1952, str. 13-29 · Arko, Nika: DrnStvena zaStita. porodice· u komuni, »Zdravstvena zaStita dece«, zbornik materijala sa I naclonalnog k'ong~esa za zaStitu dece, Beograd, 1955, str. 165-168 . BaboviC Spasenija-Cana: ReC u. diSkusiji na V kongresu KPJ, »V kongres KPJ«, .stenografske beleSke - Beograd, 1949, · str. 758 BaboviC, Spasenija-Cana: Rejerat na Plenu.mu SSRN; »Zena danas«, br. 123, 1954 BaCiC, Vera: UkljuCivanje Zena u priVredu, »Vesnik rada«, br. 3, 1950, str. 90 Baers, Maria: Le travail salari.e des meres<<, Revue International du Travail«, Vol. LXIX; No.4, 1954, str. 365-385 BaltiC, dr. Aleksandar: Med:unarodna organizacija rada, »Jugoslavenksa revija oo medunarodno praV'O«, br. · 3, 1954, str. 105"-111 Ba.JtiC, dr. Aleksandar: Pregled razvitka naSeg rad.nog prava', »Arhiv za pravne i dru.Stvene nauke«, br. 4, Beograd, 1951 str. 583-603 Beg,oviC, Dorica: Stanje socijl:tlnih sluZbi u privrednim organizacijama, >)Socijalna politika« br. 3, 195"8, str. 30-37 BIT: Vaide aux meres salariees, »Revue Internationale du Travail«, Vol. LXII, No. 5, 1950, str. 418-438 BIT: Uaide aux m¢res satariees, »Revue In-ternational du Travail« Vol. LXXVIII, N'o. 1, 1958, str. 102-123 BIT: L apprentissage teminin, »Revue International du Travail«, 1955, Vol. LXXII, N<>. 4, str. 309-,"331 320 BiT: Co~ditions de travail de la main d'oeuvre f€minine en Asie, »Revue Internatimial du Travail«, Geneve, Vol. LXX, No. 6, 1954, str. 588-604 BIT: Egalit€ de remuneration entre la main d'oeuvre mascuane et la main d'oeuvre feminine pour un travaiL de valeui €gale, Rapport V JI, Geneve, 1949 , BIT: Enqu€te sur l'egaLite de remuneration en Suede - »Revue International du Travail«, Vol. LXIV, No. 1, 1951, str. 94-101 BIT:· L,a main d'oeuvre jemimine !'economie de ta Republiqu~ federate d'AHemagne. >)lnformati'ons sociale&«, Vol. XIII, No. 1~, 1955, str. 51~513 BIT: La participation des femmes d l'activite economique en Asie, »Revue Internationale du Travail« Vol. LXIII,. No. 3, 1953 BIT: La participation des femmes mari€es et des meres de faniille d l'activit€ economique, >)Revue Internationale du Travail<<, Vol. LXIII, No. 6, 1951, str. 735-757 BIT: Les services d'assistanc.e menagere, »Revue Internationale du Travail«, Vol. LVI, No. 1, 1947, str. 40-48 BIT: Organisation des services d'assistance menagere, Geneve, 1951, Doc. MDWL/4 ·BIT: Orientation et formatiO'J'!. professionnelles des femmes, »Revue Internationale du Travail«, Vol. LXVI," No. 1, 1952, str. 62-86 . BIT: Servkes sociaux en javeur des meres satari€es, »Revue International du Travail«, Vol. LXIII, No. 3, 1951, str. 310-328 BIT: Service social d l'usine, »Hygiene du- Travail<<, No. 301, Geneve, 1952 . BIT: R€union d'experts du Comit€ du BIT pour le travail teminin, »Revue International du Travail«, Geneve, 1946, Vol. LIV, No. 3-4, str. 237-240 . BIT: Reunion d'experts en matiere d'emploi des femmes, »Informations sociales«, Geneve, 1952 Vol. VII, No. 3 BIT: Reunion d'experts en matiere d'emploi des femmes, >)Informations sociales«, Geneve, 1957, V'ol. XVII, No. 3 BIT: Reunion d'experts sur le travail :Mminin: Problems retatifs d la formation professionelle des jeunes jilles et des femmes, Rapport II, MEW /1/2, Geneve, !951 BIT: Reunion d'experts sur le travail jeminin: Mesures desti'nees d jaciliter !'application du. principe de Pegalite de remum,eraJ tion de la main d'oeuvre masculine et de la main . d'oeUvre #minine pour un travaU de valeur €gat, Rapport IV, MEW /1/4, Geneve. 1951 BIT: Reunion d'exPerts sur le statut et les conditions d'emploi des gens de maison, Rapport, MD/8, Geneve, 1951 BIT: Reunion d'experts sur le travail feminin, Rapport, MEWjl/7, Bo~e, Ge:n€ve, 1951 , Josip: Prava po zakonu p zdrastvenom osiguranju tL sluCaju trudnoCe i porodaja, )>Socijalna i zdravsrtvena poLitika«, br: 3, 1955, str. 43-48 21 Zena u radnom odnosu 321 �Boshek, Anna:· Die Frauenarbeit in Oesterreich vor den Krieg »HandbUGh ften Frauenarbeit in Oesterreich«, Wien, 1932 ~ Broz, Josip - Tito: PolitiCki izveStaj C~ KPJ, »V kongres KOmunistiCke partije Jugoslavje«, stenografske beleSke - Beograd, 1949, str. 9-118 Breckinbridge, S. P.:· Maternity welfare .:._ Encyclopaedia of the Social Sciences, Tom. X., New-York, 195~, str. 224 CVetiC, Bosa: Zakon Stiti radnu Zenu, »2ena danas«, br. 151, 1957J str. 2-3 CVetkoviC, -Marijan: Neki podaci-o razvitku in[!.ustrije u Hrvatskoj, »SocijalistiCki front«, br. 1, 1948, str. 59-78 Dalmacija - gospodarske prilike od 1814-1918 - Hrva1lska €ndkJ•opedija, sv. IV, Zagreb, 1940, str. 470-480 · Decreuse, Juliette: DanaSnji poloZaj Zena u Engleskoj i Belgiji,. }}Zena u borbi«. br. 9, 1952, str. 9 ' Dimitroff, ·G.: Arbeiterklasse gegen Faschismus, »VII ·Weltkongres der Kommunistichen Internationale«, Moskau-Leningrad, 1935 Dm.-deviC, dr. Jovan: Predgovor zbirci Savezni zakcmi o uredenju. i ·nadle.Znosti novih opStina i srezova, Beograd,- 1955 · DuranoviC-Janda, SaSa: Boljom organizacijom rada u preduzeCima mogao bi da se reSi noCni rad Zena, »Rad«, br. 23, -1953, str. 4 DuranoviC-Janda, dr. SaSa: Socijalne sluZbe u privrednim o_rganizacijama,: }}Socijalna politika« br. 6, 1957, str. 53-55 I>uranoviC-Janda. SaSa: SkraCeno radno vreme i zaStita zaposlenih Zena, }}Socijalna politika«, br. 5, 1954, str. '42-48 DuranoviC-Janda, SaSa: NoCni rad Zena u 'industriji, »Socijalna politika«, br. 3, 1955, str. 32-36 DuranoviC-Janda, SaSa: Gde se i u kom obimu primenjuje skraCeno radno vreme za :Zene, »Rad« br. 8, 1954, str. 14 Dular, dr. Marjan: V~oga socijalnih delavcev v prepreCevanju nesreC pri detu, }>NaSi razgledi« od 9 VII 1956 FrnjakoviC, Gligorije: Izbor poziva za mlade, »Komunist«; br. 74; 1958, str: 7 Earl, E. Muntz: L'iivolution de l'emploi des femmes aux :EtatsUnis, }}Revue International du Travail«, Vol. LXXIV, No. 5, 1956, str. 463-488 - Feinsinger, Nathan - Witte, Edwin: Labor· Legislation and the Role of Government, }>Monthly Labor Review«, No. 1, 1950, str; 48-61 Frankenstein, Luise: La femme et .le service social dtins l'entre.prise, »Revue Internationale· du Travail«, Vol. XL, -No. 3,1939, str. 327CC..351 . Freundlich Ernmy: Die Frauenarbeit im Kriege, >}Handbuch· der Frauenarbeit in Oesterreich«, Wien, 1932. GajiC, dr. Marij-a: ZaStita zdraiJlja m'ajke i deteta u svetlu naSeg zakonodavstva, >}Zdrastvena za.Stita dece« Beograd· 1956 str. , 131-147 -' ' ' 322 GavriloviC, 2.: Biom.etriski podaci trudbenika fabrike svile u Novom Sadu, Zbornik radov.a Instituta za fizio1ogiju rada SAN, B_eograd, 1952, str. 65-74 'Gavril'oviC, 2.: Materijalni uslovi Zivota pregledanih radnika, Zbor- · nik radova In.srtituta za fiziologiju rada SAN Beograd 1952 · str. 75-102 ' ' ' GloboCnik, Anka: NoCni rad ·Zena u industriji, }}Socijalna politika«, br. 11-12, 1955, str. 80-82 D. M. - R. M.: Skolske kuhinje i prei:Skolske ustanove u sistemu. deCje zaStite, »Socijalna politika«, br. 1, 1956, str. 59-75 DragiC, dr. Milorad: ReC u diskusiji na I nacionalnom kongresu za zaStitu dece, »Zdravstvena zaStita dece«, str. 216-219 -Gregori{:, .dr. Cvetko: NaSa industrija. )}_Jubilarni zbornik Zivota i rada SHS«, 1918-1928, I deo. Zagreb, 1928, str. 156-183 ,,Guide de legislation socia~e - »Revue Fr.am;aise du Travadl«, Paxis1949, Num€-:ro special, III ' .Hanna, Gertrud: Le mouvement syndical teminin en Allemagne »Revue International du Travail«, Vol. VIII, Juillet, 1923; str. 20-39 Eilferding-Hoenigsberg, Marg:ar'=t: Frauenarbeit und Frauenge'sundheit, }>Handbuch der Frauenarbeirt in Oesterreich«, Wien 1932. , HoCevar, dr. Franc: 0 raz-podu. braka, })Socijalna politika«, br. 11-12, 1955 'ILO: Meeting of Experts on Women's Work: Trends in Women's Employment, Report I, MEQ 1/1 (Sapirografirano) JL.O: Women workers and ILO, d. 12/ZE. 1954 (Sapirografirano) .JanCiC-Starc, Jela: Uvod {u knjigu) 2ene Hrvatske u NarodnooslobodilaCkoj borbi, Zagreb, 1955, str. XII-XVI .Jerem.iC, M. DuSan: Deset godina ·.rada Medunarodne organizacije rada, }}RadniCka zaSti.ta«, br. 3, •Str. 95-102 . -Kankelj, ing. JoZe: Higijena i sigurnost rada sa posebnim osvrtom na prilike u Jugoslaviji, »Socijalni arhiV«, 1939 str. 9-10 .Jo-vanCiCeviC, Gvozden: 0 socijalnim probtemima kod nas i ulo·zi socijalnih radnika u njihovom reSavanju, »Bilten« DruStva socijalnih radnika. NR Srbije, br. 1 Kard-elj, Pepica: Polo:Zaj Zena u pTivredi, »:Sindikati«, br. 4-5, 1962., str. 7-26 K-ardelj, Pepi.ca: Uslovi i putevi" .ravnopravnosti, »Rad«, 19·5·5,, Situ'. 11 Kardelj, Pep-ica: Da li· je potrebno uvesti skraCeno radno vreme za Zene?, ».Zena danas«, br. 124, 1954. 'str. 2 KiJdriC, Boris: 0 izgradnji socijalistiCke ekonomike u F N R J ' IzyeStaj D;a V kongresfU KPJ, V kongres ~J, .stenografske. belestke, Beograd, 1949, -·· KidriC, Bori_s: 0 zadacima Stampe u. borbi za plan, »Parti:ska izgradnJa«, Beograd, br. 9-=-10, 1949, str. 1-12 21' 323 �Koen, Abro: Privr~da Bosne i Hercegovine u istoriskom presjeku~ (zbornik), »Privreda- Bosne i HercegOvine kao privredno podruCje«, Sarajevo, 1938 , Kreki.C, Bogdan: NaSe radniStvo, »Jubilarn.i zbornik Zivota i rada SHS (1918-1928)«, I deo, str. KostiC, dr. Petar: ReC u diskusiji na Prvom nauCnom sastankru ginekologa, »Zbornik radova prvog nauCnog .sastrnka ginekologa«, Zagreb, 1952, str. 131-132 ·Kovrigina, M. D.: Sistema narodnogo zdravoohranenia i gosudarstvenaja · ohrana materinstva i detstva, »Ravnopravie Zen-· SCin v SSSR«, prHoZenie k Zurnalu »Sovjetskaja ZenSCina«~ Moskva, 1956, str. 3'l-39 Kytavsky, dr. Rudi: Ne gre za vpraSanje, ali na.j ostane Zena zaposlena, tem vee za vpraSanje njene zaSCite, »NaSa Zena«,_ Ljubljana, stev. 7-8, 1953, str. 200-205 Lacourtoisie, Jean: La main d'oeuvre ftminine dans l'industrie de la rayon, Paris, 1953 (t};lese) rukopis Lajovec, dr. Stanko: Zena u -industriji, »Problemi higijene<c. ~On­ . gresni zbornici Saveza fekarskih druStava FNRJ, Beograd, 1951, str. 107-115 Lebl, ~ad: SocijalistiCki period radniCkog pokreta Vojvodine,. zbirka dokumenata »SocijalistiCki pokret u Vojvodini«, Novi Sad, 1953, str. 5-37 Lehman, G.: . Organizacija rada na osnovi fizio!oSJcih merenj~ zbortnilk »Drug.i \sasrtanak struCnjaka za higij-enu rada«, Zagreb, 1953 Luna.Cek, dr. Slava: Skolske kuhinje i zdravlje dece, »SocijaJ.na pc:.-: litika« br. 3, 1955, str. 44 MaCek, .dr. Olga: Razni jaktoTi nala-Zu ukidanje noCnog rada Zena;:.. »Rad« br. 23. 1953, str. 4 MaCek, dr. Olga: Socija!ne s~uibe u poduzeCima, »Socijaln'a politika«, br. 7....:....s, 1955, str. 21-31 MariniC, Tatj.3.·na: ReC u diskusiji na I nacionaln'om kongresu za zaStitu dece, »Zd:r:avstvena zaStita dece«, Beograd, 1956, str. 302-30ff MatiC, Vtika: Prva ZenskrTad:n.iCka. 8kola u Srbiji, »Zena danas«,. 1955, br. 131, str. 11 MilojeviC, Mileva: NaSe Zene, »Jubilarni zbornik Zivota i mda.SHS 1918-1928«, knjiga I, Beograd, 1928, str. 690-709 MilOOeviC, prof. !C)r. Bosiljka: 0 rddnoj sposobnosti Z:en.a.,. Zibornik »0 Zeni<c, Beograd, 1953, str. 49-61 ' Mil'OS-eviC, prof. dr. Bosiljka: Zen-a u radnom odnosu, »Zbomik radova Prvog nauCnog sastankla ginekiologa«, Zagreb, 1953,. str. 81-104 Mim.ica, BlaZenka: DjeCje ustanove u pcduzeCu - ?'elika pomo& majci radnici, »Zena danas«, br. 50, 1947 Mishnun, Florence: Statutes oj Labourers, »Encyclopaedia of the Social Sciences«,. Vol. IX., str. 3--4 · 324 M'OjiC, dr. Angelina: Analiza statistiCkih podataka Z:ena u radnom odnosu u vezi sa- zdravljem i materinstvom, »Zbornik: radova Prvog nauCnog sastanka ginekologa«, Zagreb, 1952, str. 100--129 . . M. P_.: Statut i program »Srosk.e socijalistiCke partije« iz kraja 70-tih godina XIX veka, »Crvena zastava<c, br. 5, 1949,- str. 100-107 MudriniC, dr. Ante: Jesu li i koje reforme potrebne naSem Zakonu. o osiguranju radnika?, »RadniCka zaStita«, god. 1926 Muravljeva, N. A.: Socijalnoje obespeCenie v SSSR, »Ravnopravie ZenSCin v SSSR<c, priloZenie k Zurnalu »Sovjetskaja ZenSCina«. Moskva, 1956, str. 24--30 Naceva, Mara: UlaZenje u industriju i ·.struCno uzdiZanje Zena, »2ena danas«, br. 51, 1947, str. 20 . Novosel, M.: Delovanje polasatnog odmora na radni .uCinak u tekstilnoj industriji, zb'ornik »Drugi sastanak StruCnjaka za higijenu rada«, Zagreb, 1953 Ocepe!k: Angela: PoDoZ~j delovne Zene v dobi graditve socijalizma, »NaSa Zena«, str. 12, 1952 Pap, D.: La legislation du travail en Hongrie, »Revue International du Travail«. Vol. VIII, No. 5, 1923, str. 695-722 Pensimus, Josefina: Die Kindergiirtnerin, »Handbuch der Frauenarbeit in Oester:reich<c, Wien, 1932. str. 271 i sledeCe PeSiC,- R.: R~dni odnosi Zena i malqletnika u privredi FNRJ, »Vesnik rada«, 1949, br. 8, str.. 321-325 Pe.SiC, Ratko: Ratifikacija konvencije o minimalnoj normi sociialnog osiguranja, »Socijalna ptolitika<c, br. 1, 1955, str. 36-41 Pkard Jeanne: L' Aide familial,-- »Famines dans ·le mond·e«, Paris, No. 4, 1953, str. 34--44 Pollak. M.: Beruf und· Haushalt, »Handbuch der F,rauenarbeit in Oesterreich«, Wien, 1932 Poppva, N. V.: Ravnopravie sovjetskih ZenSCin v· ekonomiCeskoj oblasti, »Ravnopravie ZenSCin v SSSR«, .priloZenie k Zurnalu »Sovjetskaja ZenSCina<~, Moskva, 1956, str. 15-24 PusiC; dr. Eugen: Seminar za socija!ni rad, »S'O-cijalna politika« br. 1, 1954, str. 23--32 · RadosavljeviC, Dobrivoje: Uvodna reC u diskt,tsiji o pro-blemima naSe socijalne p:olitike, »Socijalna politika~, br. 5, 1953, str. 80--32 RadosavljeviC, Dobrivoje: Dalji. rad na poboljSanju druStvenog p·oloZaja Zene, Peti plenum Savezn'Og odbor.a. SSRNJ, Beograd, 1957 s<tr. 53-73 ROsel, Agtda: L'emploi des femmes en Suede, >>ReVIlLe Internationrule du Trava<il«. Vol. LXXT No ;:! 1955. st.r. 305-323 Salaj, Duro: Mesto i uloga sindikata u .daljoj borbi za izgradnju socijaHzma, referat na· plenumu SSRN,- »Rad«, 1954,. br. 11, str. 4-9 l 325 �Sarvan, dr. Miliv;Oj: Zdravstveno s'tanje _djece i omtadine u Jugostaviji, referat na I nacionalnom kongresu za zaStitu dece,_ »Zdravstvena za.Stita dece«, str. 19-79 SaviC, Branka: KonvenCija o zaStiti materinstva,_ »Zena dallas«,_ Beograd, 1952, l>r. 98, str. 1 · · SaviC, Branka: DruStvena pomoC porodici, »Socij·cilna politika«,. 11-12, 1954 Sav:tC, Branka: 0 skraCenom radnom.. vremenu, »Zena danas((, br. 127, 1955 SaviCeviC, dr. M.: Industriski' otrovi, »Zdravstvena ~ osocijalna po-litika«, Beograd, 1955, br. 5, str. 25-29 Sckerez, Torno: OpSti problemi inspekcije rada, »Socijalna p'olitika<, br. 11-12, 1954 Shoenfeld, H. Margaret, and Toreif, Meloe: American Labor, a 50 yearr chronology, »Monthly Labor Review((, Vol. 71, No~ 1, 1950, stt. 79-86 . Slani, Milan: TridesetCetvTta med:unaroclna. kun!crencijit rada, »Sindikati«, br. 8, 1951, •str. 58-63 Smiton, Mary: Uemploi des femmes en Grande· Bretagne, >>Revue Internationale du Travail«, Vol. I ..XIX,. No. 1, 1954, str. 52-65 ' Steinnitz, dr. Leon: Med:unarodna zaStita Zenskog rada, >•RadniCka ztllStita(<, br. 4, 1932, str. 162-166, i br. ·7, str. 847-852 Sentjurc, .Li-dija: NaSe zakonodavstvo za Zenu, »Zena danas«, br. . 135, 1955, str. 1-3 Sk-ofiC, Lidija: Ustanove za pom..oC porodici i njihoVe potrebe, »Socijalna' politikai<., br. 6, 1955, str. 40-:-43 Tito (Josip Broz): 0 dosadaSnjem radu i zndacima Partije (referat na V zemaljsk·oj konferencija KPJ), »Komunist« br. 1, 1946, str. 59-100 Thibert. Marguerite: Crise economique d travail fi1ninin, »'Revue internationale du travail«, Vol. VII, No. 4 d 5, str. 465.....-493 i- 621 i sledeCe · TomaSeviC, DuSan: Zakon _o konvencijama s obzirom na zapoSlja~ vanje Zena pre ptti<bdaja,' >•RadniCk.a zaStita«, br. 1, 1928~ str. 14-24 TomSiC, Vida: 0 radu sa· Zenama, iz .referata na V konferenciji KPJ ))Zene Hrvatske u NarodnooslotodilaCkoj Ollrbi,"<, Zagreb, 1955, &tr. 2-8 TomSiC, Vida: Postoji li kod nas Zensko pitanje, >:Partiska izgradnja«, br. 3, 1952. str. 206-217 TomSiC, V:id·a: 0 stanbenim zajednicama, )>Progres«, br. 4, 1957 SSJ. »Rad(( br. 23 1954, str. 3-6 TomSiC, Vida: UCeSCe Zena u politiCkom Zivotu, )>NaSa stvarnost~, br. 4/1956, str. 415-421 Veber, Norbert: 0 dru$tvenoj ishrani, referat na XIX plenumu cv 326 V,. G. (Vlahov, Gustav): Rezolucija o stanbenom problemu na RegionaLnoj konferenciji MOR-a, »Socijalna politilta«, br. 2, 1955, str. 32 · Vodopivec, dr. Ka-Ca:· Socijalni radnik u preduzeCu, »Progres«, br. 11-12, 1957, ,str. 46-50 VUjhovi-C, Gojko: Neka pitanja zdravstvenog osiguranja u_ vezi sa zakonom o raclnim odnosima, ))Socijalno osigur.anje«, br. 2-3, 1958, str. 3-9 Wilde, Mathilda: Die Weibliche Gewerbeinspektion; ·»Handbuch der Frauenarbeit in Oesterreich((, str. 504 William, Seagle: Labor lew (Continental), »Encyclopaedia of the social Science«· tom eight, New-York, 1953, str.- 674 Witte, Edwin: Labor legislation, »Encyclopaedia of the social Sciences«, tom VII, New-York 1953, str.·657-667 Women Strugle for the Right to work Outside the Home, »Buill- ding America«, New-York, 1939, Vol. IV, No. 4 . Zaklju.Cci Savetovanja o porodiCnim pitanjima i seksualnom vaspitanju omladine, »NaSa deca«." 11-12. 1955 Zenski trud, »BoljSaja s'ovjetsk.aja Enciklopedija«, tom. 16, 1952, str. 67-69 'i !r ~- �/ SADRZAJ PREDGOVOR 9 UVOD . . . . u I. ISTQRISKI RAZVOJ ZASTITNOG ZAKONODAVSTVA 0 ZAPOSLENIM ZENAMA .• , •. ' . . . . • . • . • • • . 13 1. RAZVOJ ZASTITNOG ZAKONODAVSTVA 0 ZAPOSLENIM ZENAMA U NEKIM ZEMLJAMA DO PRVOG SVJETSKOG RATA . . . . . • • . . . . . . . • . . . . Engl.,ka (14) - Francuska (23) - Nema~ka (29) - SAD (33) - Zemlje Jugoslavije (38) ~ Medumarodn<> regu!isanje zenslrog rada (63) -- 2. GLAVNE KARAKTERISTIKE U RAZVOJU ZASTITNOG ZAKONODAVSTVA 0 ZAPOSLENIM ZENAMA ,'U, PERIODU OD PRVOG SVETSKOG RATA DO DANAS,. . • Medunarodna organizacija rada i regulisanje Zenskog :rada (67) - Komisija za poloZaj Z.ene Ekonomslro-socijalnog. sa•veta Ujedinjenih nacija i rproblematika zaposlenih Zena (87)- Za§tita z~poslenih Zena i majki u Sovjetskom Savezu (93)" ""- Nacionad.socijalizam i zaStita zaposl€llih Zena u Njemackoj (107) ~ Zalititno zalronodavstvo o zaposlenim zenama u Jugoslaviji (1918-1941) (110) 13 BG II. OSNOVNE KONCEPCIJE, 0 ZENSKOM RADU . . . . 131 1. KLASNI RADNICKI POKRET U ODNOSU NA ZENSKI RAD I POSEBNU ZASTITU ZENA . . , . . . . . . . • . 2. PROTIVNICI ZENSKOG RADA VAN KUCE . . . . . . 131 146 3. PROTIVNICI POSEBNE ZASTITE ZAPOSLENIH ZENA 1~3 32!1 �III. SUSTINA.POSEBNOG ZASTITNOG ZAIWNODAVSTVA 0 ZAPOSLENIM ZENAMA I PROPISI U FNRJ . . l. POSEBNA ZASTITA ZAPOSLENIH ZENA . . . . . . . . Posebna zaStita Zenske omladine (168) - OgraniCenje, odn. ['egulisanje radnog vremena (172) - 159 160 Zabrnna rada na odredenim Poslovima (187) SpecijaUia higijenskotehniCka zaStita (195) - KraCi Tadni staZ, odn. ni~a granica starosti za sticanj e rprava na rpenziju (202) - Posebna sluZba u okviru sluZbe profesona!lne orijentacije i struCilog osposobljavanja (204) Sluzba zapoiiljavanja (207) Posebna ·administrotivn.a tela (208} 2. ZASTITA MATERINSTVA ZAPOSLENIH ZENA . . , . . A ZaStit'a rriaterinstVa zaposlene Zene u_ uZem smislu . : . ZaStita zaposlerie Zene neposrednO pred pQifodaj, za _vreme · . i posle porodaja (223) ..::. E&Stita u periodu dojenja (235) - Za.Sti.ta zaposlenja ill celokupnom zaStiCenom periodu Dr. SASA ·DURA'NOVIC .• JANDA 214, 215 • Koreklar ZLATA DuJMIC • Opremio (242) ZOLTAN GABOR B. ZaStita materinstva zaposlen:e Zeti-e u Sirem smislu . . . · SluZbe · za zbrlnjavanje dece Zaposlenih majki (250) SluZbe __ za: T.astereCenje ZJruposl-enih Zena od poslova U dmnacin&tvu (276) ZAKLJUCCII • . . ,_ ... 244 BIBLIOGRAFIJA ': A. Knjige i broiiw'e . ,. B. Clalicl ·u aJ.m~ilasitni'a, CasOpisma i encilclnpedijama 309 311 321 ·- '"'· ZENA U RADNOM ODNOSU • lzdavat »NAPRIJED« Iz&.vaCko knjiiarskO poduzete Zagreb, Trg Republ1ke 15 293 Za izd!11la!a KALM~N • VAJS mpano u januaru 1960. u Stamparskom zavodu »OGNJEN PRICA«, Zagteb. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Žena u radnom odnosu Subject The topic of the resource Žena u radnom odnosu Creator An entity primarily responsible for making the resource Saša Đuranović-Janda Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Naprijed, Zagreb Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1960 Rights Information about rights held in and over the resource Naprijed, Zagreb Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 29-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 331 str. pravo na rad socijalna prava žene http://afzarhiv.org/files/original/e94e64e124b08855ba6e341c120048c4.pdf 66a23da458bd242ff4df1d48a5400665 PDF Text Text •.. ca I Hcnsrpeca AwtHcpawMCTKHiha ·Jyrocnaattje 143Aalbe 0KpymHar 0116opa AHTH<j:>OWH"?TH~Hor cflpoHTa 3a 6o ...any'fHH oKpyr �-- m! ca_I\IO CMeTajy, Hero <I ;~~a y!'pose >reKOBHHe senHKe 6op6e, Harne Hapo.n;e ·KomTana TOJIHKo lKpTaaa. HaJKaJiocT,. TH Y}lyTp31lllbH HenpHja'!'eJbH -HMajy llQMO.I\ 1f y HHOtT{JaH" _ BOMaJKy HX H y HHOCT\}3HCTBY OHH KOjH c_v HM Ci!H'iHH. Ja - te aaMa, JKeHaMa JyrocJiaauje, paaHoll'pa-samt 'IJiaHoBHM!l Harne saje.n;m;qe, aaMa, _ KOje CTe ·HaaojesaJie caoja npaaa y 6oP?rr, o6paha~ ce saMa rr TpaJKHM 011. sac, ;ia nocseTHTe cay _CBOJY .llalKfbY H cay CHary y IIPBOM pe.c~y llHTlll-by 'y'!~l!Ufiefba !!arne BJiaCTH. A Jta pH ce yqapcnwa BJIBCT, MOpa ce PMHTH _ npasaJIHO. HHje Jl.OCTa caMo KasaTH :. »Y'IB>jJCTIIJIH c>w sJiacT« 3KO Ta Bi!3CT l!a HeKHM MjeC'I;HMa MOJK,I\3 H rpnjeuiH, Tpe6a ,Ita Tll aJiaCT OYt\e H npaBeMa, 1t~a PllM OH3KO K3KO cy TO }KeJIHJIH OHH KOjH cy rHayJIH sa fby. BpeMa TOMe, rpjeiiiKe ~6a HClipaaiiT'_I. HMa MHOfO JbY~H, KOjH H3 He3Hllfba, ae, < rnjecHo 'IHHe rpjelllKe, aJIHi. HMa KO;IH cy ce ysyKJIH .c~a rrpa-se· rpjemKe, Tj, .c~a HaKOCTe, .c~a nneTe. Tatme JbYt~e Tpe6a HeMI!ilOC\}t\HO 'IIICTHT__!:I, ·OHH He _MOry 6HTll HOCliOL\ll Hapo_-;)tHe BJiaCTH. OHH cy HOCHOL\H pas.c~opa u HenpujaTe.ibn OHHX TeKOBHHa KOje CMO H3BOjeBaJIH .Y 6op6H. C fbHMa Tpe6a HanoJbe, A aa, JKeHe, HaJia3HTe ce csyril_je. Ha sac ce o6paliaM .c~a 6y- _;!teTe H BH 6yt~He H IIOMOrHeTe Ha Taj Hll'IHH Y'JI3pCTHTH BJI3CT, • 'lllTO fieT_e 'IHCTHTH _ OHe KOjH CMeTajy _yqsprul\efbe· H8!JO!l.He ·aJia· CTH II{ t~a HOMOrHeTe OHIIM KOjl! liS He3Hafba rpl!jeme! Ha Taj l!a'!HH heMo MH Y'lBPCTHTH ~aojy BJiacr. Tmmv BJiacr he Hapo.z~ 33BDJbeTH .. HapOJl. he TaKB.Y BJillCT l\Hjf'HHTH Jl OH he je 6pi!HHTH. . -Op3TCTBO H je,I\HHCTBO, TO je 6ecyM!be Ha_isefia TeKOBHHa I(Ojy CMO H3BOjeBaJIH .Y OBO_j KpBaBoj 6op6H. 3a !-b.Y cy ce- 6o- plfll'fraarnH 6opQH o.c~ npsHx rrapTnaaHa na .n;o .z~aHac Jl.O Jl.OJiacKa ;~awe ·cJiaBHe JyrocJialieHCKe apMHie. Ha HaiUHM sacrasaMa 6w · ~0 je HCHHC3HO 6paTCTBO H _iet~HHCTBO . .LJ:a HHCMO MH HlliJilf CB TOM napOJIOM, ,!(.a HHCMO MH TO IIP,HMJe!-bHBaJ!H y HBP,Ot\Y, He 6H HHK3J1.3 -,MOrJIH H3BOjeBaTH- TO lliTO CMO H3BOjesaJIH. HaC 6H £ljepojaTHO HerrpajareJbH yHHlllTHJIH. To je- saTo 'aajseha reKOBHHa. AJill ja BllM MOpllM 0Bil_je OTBOpeHo Ka3aT!I ·t~a je Ta TeKo. BHHa y OH3CHOC'I'It, 3KO MH Jl.03BOJ!HMO Jl.a ce pa3BH_ie lllOBHHH' 'aaM. · · IT~YHje caM saM rosopHo .z~a HMa HerrpHjareJba H3'P,Oil.He BJiaCTH. Tf! HCTH HellpHjllTeJbH cy H~DPW\aTe.lbl! 6paTCTBa H jeAHH' CTB3. Ja fiy OTBopeHO K333TH KO CV TO: TO CV 'leTHHftH y Cp6HjH II ycTarue y XpsaTcKoj. To cy oHe 3arpH)!{eHe rap!l.HcTe y CJio-aeHHjH H !TIHXOBH HOKPOBHTe.>oH {H BOI-,e. .LJ:aKJI'e, TO cy' CBH O!HH, KO}H cy H y OBOM paTy 6liJIH rrpOTHB nac. HeMojTe M'liCJIHTH Jl.B cy_ ce ,OHH t!OMHpHJIH ca C.Vt~6HHOM. 11Ma _iet~aH Jl.HO, .n;o6ap ;:(HO, KO.iH; je noc"1Hje Harne rro6je,n;e, IIOCJ!Hje rora UlTO cy BH.c~jeJ!H · Jta fiHCMO MH Hel{a TJl¥l!Hlta Koja je yaypnupaJia aJ!acT, Hero J¥1 I!PeTCTaBJb~Mo Hapo.n;, KOjn cy, yBHJl..ieJIH aa6JIY.I\e -H rrp11mlU!. • Bei\HHH HllpDAa, aJIH ja B3M Ka)!{et~ ,!(.a . HMa H j~aH ,ll06ap· . AlfO OHHX KOje CaM OBAje Haopojao Ha '!el!y Ca- CBO,iHM llliieKy- . JlaHTCKHM BOry3J>:13, KOjH pyllle Hajfieay TeKOBHHy Hallie 6op6e Op8TC'fBO- H jeMHCTBQ, 0HH CY ce pa3MHJheJIH Call. llO CeJIH' -Ma, He 6rrx JKeJiao Aa oa.n;je 'Ha6pajaM · CilY'Jajese pacli:Hp!!sa!-ha · ¥{l}Kfbe. Ja caMo rosopHM yomiiTe, jep BJiaCT he' y T.HM cJiyqaje- _ BHM3 nocpet~oaaTH H. HeMHI!OCj}.n;HO C!lpHje'!HTH ,TaKBe CJiyqajeae 'fa ·ce IT<?HBBJbajy, AllH HHje TO .D;OBOJbHll Mjepa, MH. TeK. Ha Kpajy rrpn6jeraBaMo cpeTCTBHMa -CHJie M crrpaje'IHMO HerrpujaTeJba .n;a HBM lllKOJl.H, MH XofieMO t\8 ce BHWe Pllt\H y6jeljHBa· lbeM, IIOJIHTH'IKHM pat~OM Ha ·KOH<j:>eP,eHl\H.i3M3, lKHBHM ilpHMje' . ()OM. He MOJKeMo Jl.03BOJJJ11Tlf All 11.aHac, rrocJIHje Te BeJIH'IaHcTnelie _ no6je.c~e, Koja HaM _je .1\0t\Yille 6aJ!a ·noMyl\eHa 36or Tpcra 11 11CTpe, .n;a 6y11.e Ta BeJIH'IaHcTBeHa 6op6a noMyheHa ca TaKBOM . nojasol\4 .zr.a ~e pacrrapyje HB!\H003JIHH moBHHHsaM. MH crsapaMO HOBY Q:>e.c~epaTHBHy JyrOCJ18BHjy, Haje TO 3a Hac <j:>pasa, TO je 3a H3C HelllTa sa lllTa CMO M'H crrpeMHH H nOrHHYTH, "8KO 6yae 1J>e6aJio. f1peMa TOMe Halll HenpHjllTeJb je OHaj KOjH xofie t~aYHHIUTH Harne· TeKQBHHe 6paTcTsa H jeJl.HHCTBa. HeheMo 11.a IIO'IHH>eMo li3HOBa OHO lllTO CMO IIO'IeJIH 1941 l'O.D;.. iep CMO· Befi rlOTHl'JIH ·. a orpOM!ja aelmHa HapoM - He roaopiM~i OBA.ie o rrpuq~H'rHM:a.: jep ce npoJ1eHaT Blt.n;H Ha <:BHM rramHM s6opOBHMa H MllHH!ffe-· CTaqajaMa; Bif.l\fl ce y CBBKOAHeBHOM JKHBOTjl', XOfie T8KBy, · 4JeAepaTHBH.Y JyrO<:JiaBHjy,- y KOjoj fie CBH HllllOJl.H. lKHBjeTH Ha pasHOj H03H. He MOJKe· oa.n;je 6nTH ¢>aaopH3!ip3fba XpaaTa Ha paqyH Cp6a, He MO}Ke 6um ¢>aaopH3I;'pafba Cp6a Ha pa'lyH XpBaTa HJIH ocraJIHx Hapot~a, 1rehe yonmTe 6unr ¢>asopH3Hpa!ha je.c~aor Ha paqyg 11.pyror. He Mome>~O Jl.03BOJIHTH 11.a ca11. HeKo. no~rasJba rlHTaH>e ocaere 3a OHO lliTO ie 6HJio 1941 rot~. Ocse- THI!H CMO Ce' MH H TO je AOBOJbHO, H HHKO B'HWe HeMa rrpasa Hll• TO. HefieMO BHllle Mel)yco6He IIOKOJbe. 11 B8Ma OIIeT KaJKeM,_ .u;pyfapaqe, H )!{eJIHM 11.a Me qyje L\HjeJia JyrocJiaaaja, .c~a Hehe-MO )(03BOJIHTH, 11.3 Ce Mll y !COM BHJl.Y, CHje MplKfba rrpeMa HllillffM· Hapo.n;HMa, Meljy HarnOM 6pahoM. Oso 6paTCTBO H .iet~HHCTBO, . H3BOjeB3HO ca TOJIHKO- KpBH, HHje jOIU H Helle 6HTH IIOTI1YHO, o6e36ajeljeHO, HKO 6y11.eMo .n;03BOJIHilHJ 11.a HaM posape nojeJl.HHH ~H!IOB'j.- KojH cy ce 11.0 jyqe KpHJJH HJJH cy pa,llHi!H sajet~Ho ca He.- · t~HheM, ca HajeMl\HMa, ca ITaseJinlieM HT):(. OHH He cMnjy HMllTH pHjeq y H31llHM CeJIHMa, y H3lliHM I'jJ3)(0BHMa. 0HH. HeMajy rrpaaa -rosopHTH y HMe Cp6a, y HMe XpsaTa, y HMe. CJioBeHana, MaKe· AOHana, UpHoropana. Y·!HMe THX Hapo;ia HMajy rrpaEd l'OBO~HTH" 5 �Pecf:>epar Nt-trpe -"b!>iiiac, .MiiHlii:Tpa nrrocsjere· Cpouje . .., ' ' · ,ll.pare ,1\pyrapnu.e, . . _.:._: Jom sa spnjeMe para, KaA 6n ce cpeJie no spJieTH!IM cTac •. s,aMll HalliKX nJiaHHHa,. KO.\e cy nocTaJia cJiaBHa 6ojnmra sa CJIO' 'i)o,n;y )l,OMOBHHe, ITO. srap!IIIIrHMa H3Il!HX CeJia. Ha KOjHlm CMO np0CJ13BJbaJIH iiame no6je,[(e !Ia,[( Herrpl!ljareJbeM, crusaJie CMO .z(a rOBOp!IMO H 0 TOMe K3KO lie~IO ce je,[(3HHYT cacTarH H3 CBHX Kpajeila ·aail!e seMJbe y seJIHKOM cJJ060,I\HOM rpa,l\y, y cpetme JyrocJiasnje· · : .11aae no6je,l\e. Ilpsu K.oHrpec anrncjlamncTKH!ha npuje csera je nspas .,l\y60Ke sjepe y rro6.ieAv rrpase,l\He crsapa ocJI060AHJiaqKor para, sjepe KOja ce uaje KOJie6aJia Hll y HajrelKJIM AaHHMa.·· · · • ' Osaj par oo,o je $eJIHKa mKoJia sa MeHe JyrocJiasuje. Cae_ IUrO CMO ,1\0 para• qyJie 0 cjlail!H3MY 6HJ!a je 6JJHje,[(a CJJHKa npe~· ua .cTpaxoraMa Koje je cjlarunsaM noqnuno y uamoj sel!4JbH, npe· :ua srapHil!T!IMa Koja cy ocrajaJia usa lbera, speMa MyKaua .KQje Cy ,1\0M!IBjeJJll HaiiiH. Jby,ll;l{ ITO JJOrOPHMa H npeMa crpaiiiH!Iloll ocjlaasusaMa KO je cy upe,n;y3!1M3J]H na aallla MHpaa ceJJa u ro· JiopyKO CTaHOBHIIIIITBO. '11 ,1\0K cy ll3A3jHHU.H Hapo,n;a XTjeJ!H. I<p· aaso noMnpelbe ca OKyn·aropoM, a o KoMynllcrHqi<oj napruja. roeop!IJIH I<ao o usasasaqy ··Hecpelia, JKene cy seli yeu,!1;jeJie ,11;8 ce y3AaCHMa a cysaMa ae 11a ylo!OJJHrH onaKa li KPBOJKeA!fH ne· QpujareJb, seli .n;a jc npujaTeJb Ha!)o.n.a caMo onaj KO !'a 6o,n.plf • npurrpeMa na o,n.6pany n yje,n;lllballa Hapo:~~:e nporas ·aaje,lJ.lllf• 'lKOr HenpHjaTeJba . .lJ,OM3hH H31\ajHH!.\H, qeTHHU.H, ycrante H 0' craJIH, naa3JIBaJIH cy ·no naJiory i:myna'i'opa · Melwco6ao KJ!albe Keljy H3Il!BM HapO)I,I!Ma, ai!H je Mella 6H.i!O Y BOjCI\11 ~paT" C'l'Ba H jeA!lHCTBa, CaMo y HapOAHQj BOJC!.\H> Oaaj KoRrpec je jorn je.n;an .n;oi<a3 sHine HH Te· pop oi<ynaropa, ii!H crpaxOB!iTe narlhe, HH JIO lfa:~~:ajnga aacy MOrJia cnpHjequrn :~~:a ce i~'~t~~~~:::~,~~:; All,He y 6op6u npo-rna sa.ieAHH'IKOr nenp!ij~Telba. ·:,.ora 6paTCTBa ,lf jeAHHCTiia JKeHe JyrocJiaBHJe YJIOlKHIIe ro nanopa H noi<aaa;re MHoro TIJieMeHiiTOCTll. Tmre cv )lylKHJie cae napo:~~:e JyrOCi!3B!lje, jep CMO Tll~i MOliHHM o,~:~:~~' rio6je,n.nJia nerrpaj areJba H no6jel)yjeMo cse lberose c Kako JJ.al yqB.pCT'IIMG H ca'lYJiaft!o Te«OBHHe Hallie iioplje cnoJLa? 3axsaJbyjylin csojoj O.li.JlY'lHOj 6op6!1 rrpOTHB cjlalliliCT!l'l· Kor oKynaropa ualUH napo.n;u craJIH cy Y3 6oK BeJIHI<or case3· Ha<ncor aHTHXIITJieposci<or 6JioKa, CosjeTcKor· Caseaa, EurJieCKe llf AMePHKe; 3aXBaJbyjylin 'lBPCTHHH .Tor 6.~oKa H3BojesaHa 8 ' 'je no6je.n;a na.n; · cj:>ail!HCTHqKOM ·llieMaqKo~I. Ha!IIH HapO!l:H 6Hmf . cy Ot'pOMHa IIdMOfi. 3HTHXHT!£e'POBCKOM 6JIOK:Y'- ,QeMOKp-aTCKHX 3e~ MaJba Ha. )leJJy Ha .CCCP-oM .. 3aro.' CMO II MH, y ·H3jTelKHM ,n;a-'· HHMa,. .n;o6HJI)'r lbHXosy nmiol;: Hallin· napo.n;H .Ao61~m cy H o6e· li.alba j(a cy H O!IIi n·pBH H Hajsac.irylKHH.iH 0,11; CBHX ,'!,a I!M full· XOBH CaBC3HHQH· npylKC joru Behy ITOMO!i y M!!py. l\1H CMO sa·. XB3JIHH BeJIHK.O.M 3HTHXHTJief}OBCKOM 6JIOKV .Ha ITOMOfiH Ha"Ma --M qrnaBOM cJio6o,ll,o~y6HBOM 40Bje't.raHCTBY yHHlllTel-beM cPaiiiHCTH·· _qKe I-berv~at.IKe. Y ITipBOM peA.v 3BXD3JIIHH CMO BeJIHKOM CoBjer _ CK?M' Caseay, .q!fjH cy HapO,ll;H j(OKa33JIIi 1\3 HM HHie cKyrra HH: . 'K31<B8 :HOpTBa Ka,n;a ce pa,U.H 0 YHHlliTei-bY HerrpHjaTe..i'ba CJIOBCH- _ CKIJX Hapo)l.a 11 LII1T8BOr tiOBjeti8HC1B3. )];a· I-m:je . 6HJIO H8JicqQ~ BjeqancKux Hanopa CoBjercKor, CaBesa, .n;a HHje · 6HJw He~ts· :MjepHOr. XepOH3Ma l(pBCHe apMHje HalllH 6H <Haj:}O,ll;H j\'Ill yBnjeK CTelb3Jif{ y cjlaiiiiiCrH4KOM POTICTbY a Halle Ha OC.T060ijelbe.. 6uJie 6H spJJo )l;aJJeKe. · · Mrr cMo reK 3a BPH.ieMe para MorJre .z:r.~ ce rioBe)I{el\w qnp~ CTO ca BeJIHKHM pycKHM HapOJL.OM H rvmpoJby6HBOM 111 MnhmoM CJIOB,eHCKOM 3eMJbDl1. 1-beHy n:o,n;,p.II.q<y, MopaJIHy 11 noJIHTIP-IKY, .ocjeham.r cMn sa cBe BpiHjeMe. paTa Kao rorrao spaK cyHu.a. }J,a:~:mc je Ta seaa ca MOliHHM CoBieTcKHM CaBesoM OCTBapeHa H yroBGpOM o caBeay H noMoliu .. Mu CMO yrosop Taj noTITHCaJm ro·. KOM OBOra para CTOTHH3Ma U C'l'OTHH3Ma IIVT3, liCTHHa H3 pas,[(8,JbUHH ITOHeKa,n; O.Ll Hei{OJIHKO XH~8.lf,a KHJIOMeTapa 3JIH Ha HCTOM ..; ·paT!illlry npoTHB. s-ajeiJ.HH'<lKor HerrpHjareJba .. Mu CMO y TOKY· para nOCT3Jlll 6p•afia no opyll<jy cJiaBHOM pyCKOM Ha[lbAy. 3aro he Taj case3 H 6HTH .s,ie"t.IaH H HecaJIOll,iJbHB, a Harua s8.xsaJIHqcT·. apMIHjH; COBj.eT'CKHM Hap·O',QHMa H lbHXOBOM·' BOI)H ,l\pyry • CTaJbliHY npeJia3Hlie C KOJbeHa Ha. KOJbeHO. Ees6je,l\HOCT name seMJbe H 'l'eKOBiiHe Hallie 6op6e, uarpaw. IDa Harne seMJbe, y J'llHOroMe saBHCH ,QaHac O.II, Tara KaKBe" heM.n npHjaTeJbe If Mann v. cBujeTy a na >HalliHM rpaH!rUaMa. H 3aTo je ·-oBaj caBe3 ca M0hHHM H Herro6je.lJ)lBHM CoBj.eTCKl1M CaBe3DM BeJJI!Ka TeKOBHHa Hallie 6op6e .KO.iy Tpe6a .iaCJaTJ-I H ip33BHjaTH, : llaGnl!TaBajylm HOBa ITOKOJbelba y !J:YXY TipH3Halba U,pBeimj ap-. wmjn, KOja je aa,l\ylKii!la cse Hapo,n;e csujera. Mel)y HaiiiHM cycje,RHMa naJiaae ce a seMJbe Koje cy paro· 1laJie nporHB Hac. JI1H Beh CII'pOBO,ll;liMO IIOJIHTHKy npHjaTeJbCrBa. ~a !hiHMa i:sy.n;a onaMo r.nje cy rrapo.n;H ycrrjeJJH .n;a KasHe H KaJK· ~aBajy Kj:}HBL\e KOjH Cy HX f'OHH,1H y par 3ajCI\HO ca <jlaiUHCTH· ,qKI!M 6aH)I;aMa. H IIpH3H8lbe lJ,pB.eHOj 11 ,a;0K MH IIQCJIH:je CBfiX. rraTI-bM KOje cy npO.iKHBjeJFlf· HaiiiH. 'i!apO,l\!1 rrpylKaMO 6paTcJiy pyKy CBHM H3p0,11;HMa 01\ KOjBX CY 'ilac qe.tHpli ·f'O,ll;HHB- OrpaljHB3J!H cjlalllHCTB'!Kii 6ajOHeTH, ,!(00 �jlefi llj)BJ'!X )l;3Ha MHpa 60JIH3 pa~O'!apalba ~ He-, rrpaa,rzy. rrpe!ila ·HarmiM aapoJJ:HMa, rrpeMa aamot ~paseJJ:HOJ 6oprrpeMa cJJaBHHM JKpT!laMa rraJIHM y 6op6H apo:ns Qjla~H3Ma, rro·eM.a Harnoj CJI8BHOj H iYHa'IKOj JyroCJIOBeHCKO'.l apl\IHjH. Ha· .rnoj apMHjH ce y mrralby TpcTa oJJ:pHqy rrpasa caseaHH'!Ke · ~p.­ Miije H IIOTHCHyTa je H3 TpcTa H )l;H:JeJJa CJJOBeHCKOr D~HMOpja, HilKo je TO oaa oCJJOOO)l;HJia. »Ty!)e HeheMo, aJJH cao.te He)l;a. MO« rioCTaJJa je KpHJiaTHtta CBHX HarnHX Hapo)l;a, a H3rnH cy H8·• pOll:~. JJ:OKa3aJJH' 11:8 cy ynopHH Y· CBaKOj rrpaBe)l;HOj 6op6H. Harne JKeHe cy TaKo!)e JJ:OKa3aJJe KaKBa HecaJJOMHBa H MOh> Ha C:Hara •nocTajy ka.l\ 6paae rrpasa H cJJo6oJ\lT aapoJJ:a. ~H heMO CBHM cHaraMa IIOTIIOMOfiH Haiiiy BJia,l\y y ja'!alby JJpHJ8TeJI>· CTBa H Op8TCTBa Me!)y CJJOBeHCKHM HapO,lJ.HMa, Ha qeJiy ca BeJlJHKHM pycKHM HapO)l;O'M, MH fieMO je IIOTIIOMOftli Y H3rpa!)HB3~ lbY H jaqaH>y rrpaja:reJbCKHx O)l;HOCa Ca CBHMa )l;j)'JKaBaMa, aJJK . HCTO TaKO y npaBe)l;HHM 38XTjeBHM8 38 OCJI06oi)etbe TpCT8, ropHJ,te H Kopyiime. · · Y OBOj BeJJHKOj JIIKOJJH paTa BH,l\jeJJe CMO KOJJIHKO 611 II8Tibe HapoJJ:a 6l!Jie Malbe 11:a peJKHMII H BJia)l;ajyhe. rpyrre HHr,y .cncTeM8TCKH O)l;rajHBaJie y CBOj!IM pe)l;OBIIMa 1li3.!\8JH!IKe H IHerrpHJ8Te· Jbe HapO,l\3 KOjH lie Y'!HHIITll TOJIIIKB ~Jia H8IIIIIM. HapO,l\HMa Y cyA6oaocHHM .l\8HHMit !he rose 'HCTOP)c!Je .. Cpelia .te rraiiiH':' aapo,l\a rnTo · ce je HaJIIJJ8 je,l(Ha omnTeJYrOCJIOBeHCK8 rrapTHJa ~ KoMyHHCTH'IKa ~ ,1\a rroBel\e aaoo11e rryTer.1 je,l(HHCTBa n 6paT·· craa. ,Ua raKse rroJIHTHXe HH ie 6HJIO. MH. 6~cMo 1\~Hac Ha cap. ~eTey paTa 6H.JIH caje,!l.o·u.R ocseTHH'II<Or 6H.te~a I<OJH .6H 38XBa- · THo aecBjecHe >race. MH c!>lo, >re!)yTHM, KpaJ paTa .1\0'Iei<aJll{ i:rroKoj!HH H y TOM norJie.l(y, jep cy HajrnMpe HapnAHe Mace, Me!)y lbHMa H JKeHe, CXBaTHJJe )l;8 Ce pa~)l;OpOl\1 Me!)y H8pOJJ:HMa H JIIQ· ilHBJ!!3MoM KOQHCTe caMo HerrpnjaTelbn. H rro6.ieJJ:v. :1-w _.llOJKHBjeJJH MH ~ HapO,l\HO'OCJI060)l;HJJ?'II<H riOK!leT ~ KOJM JC YJe,!I.HHHO cse aanre rrapo}(e y je.l\HY aaje,!I.HHIW.. · AJIH ai<o xoheMo .llO Kpaja ,!1.8 C8'1VBaMo Harne TeKOBHHe,. He saTaa'pajMo oqa npe,!l. HerrpHjaTeJbeM, Ko)a .ie ca.l(a cJJa6, .cJia· OHjH Hero HKa)l;, aJIH BO,!I.H 6op6y ITPOTHB Harner riOKpeTa, Y npBOM perzy rrpOTI-iB 6paTCTBa H/je,l(HHCTB8. Y CB8I<OM 'IOBJCI<Y KojH KaJKe ,1\8 je cprrCTBO yrpo~eno a JJ:a UpHOrOpl\!H. H MaKe· ,!I.OHl\a HHCY Hapo,!I.H KOjH MM3JY lllJaBO H8 He38Bl!CHOC1', rJJ_e- )l;ajTe MaJior HJIH aeher, npnKPH~eHor ~JJH 01;aopenor rrerrpHja. TeJba, HJIH y Haj>ra!by pyKy, 'IOBJeKa KO.\H, x;jeO on: To HJJH ne, CTOjH IIOJ\ yTHttajeM rJJaBHHX Hamax Henp~JaTeJba ~ rnOBHHH- . eTa. rosopH Jill TO Xpaar 0 xpB8TCTBY 3H8JTe )\.3 TparoBH ycTa:-JIJ'TBa H M8'leKOBIIITHHe jom · UOCTOje. Fi!aaHo y -06HOBH H ~arp3J\lbH aeMJbe ·.- MHom rrcicJIOB!H jom '!ei<ajv Ha Hac H Mn he>ro HX .llO'IeKaTH ~rrpeMHe, .ieP. 3HaMo .l(a 3l)>rjelbyjeMo pa.l(ay oHary .llparott.ieHy :a a...1\PJKaBy, jep Tpe6a H3rpa,l\HTH MOllHY a HCI<YCHy BojcKy, jep jom ysnjeK _HMa MHoro Hallie pa,l(n:e caare Koja qai.m no 3a" .po6/beHH'IKHM JIO•ropHMil' H 3HaM:o•- ill Te Kai<O ,!I.OtJpo _:_ I<OJIHKO . je HainHX Haj60JbHXJbY.l\H Cl'pa,l\aJIO y OBOM par'}". Mrroro y o6. •HOBHHarne 3eMJbe pjernaBa HpHjeumhe cHara Hapo,!l.a cHaJiaJKelbe 11: npoaaJJa3ai< HOBHX o6JIHXa pa,!l.a. AJJH HcTo taKo ·:.HaMo !(a .rrac '!ei<ajy H BeJJHKe TeJIIKohe. Hama je HH.l\YCTpHja YHHJIITerra --'-'TO ,l\06po ocjehajy ceJbal.\H KOjHMa He,!l.ocTaje nJiyroaa H MHoro '!era- ,l\pyror; cao6pahaj je pa3pymeH - To JJ:06po ocjec ha HaMy'leHH HaPO.l\ ·UpHe rope, IiOCHe H JlHKe r,!l.je He MOJKe HH ,!l.a . CTHrHe IIOMOii KOjy liM Yl<83yjy 6paTCKH HapO,l\H,. CTOKY je .011Jba'!Kao H YHHIIITHO OKyrraTop ~ UOrJie,l(ajT.e ceJbaHKe y BocHH, Koje cy ce yrrperJie caMe H opy. Mri ce Mopa>ro !Hayt!HTH H ,!l.a ra3JJ:Y.ie>ro HaJIIeM ra3JJ:HH· CTBy, Harnoj ,ll;pJKaBH. AKo rrpaBHJIHO He p-acrrO,!I.HjeJIHMO po6•y KOc jy HM3MO; OHa lie OTI-ifiH H OHaMO rp._ie HHje HajHyJKHHja, 3 OCTa·. he 6e3 !be OHH, I<OjH>ra je rrpeJ<o rroTpe6Ha. Mop8MO 3HaTI! r.l(je HaM je po6a, r.l(je MO*<:eMo ITPOH3BCCTH MaKap HajHyJKHHie H K8KO fieMO TO paCIIO,l\HjeJIHTH .. MopaMo (6HTH' 'Cll!JCMHM. a{ Hajsefiy ·. ll!Te,l\lby H CTporo 0,!\pe,l(HTH IIOTPOIII!bY HaMHpHHL{a, KaKo 6n' ·ooe ,!I.OCrrjeJie ,!1.0 CBHX a y rrpBOM P:e.l\Y 11:0 OHlliX, KOjH p3,!1.e lraj· ·TelKe JlOCJJOBe. 3a BpHjeMe p•aTa, y OHHM KpajeBHM8 y J<OjHMa je Hallia BOJC ·CKa H3pacTaJJa y peryJJapay apMHjy, JKerre cy rroKa3aJie l!ssarr. -pe,!I.He crroco6HOCTII sa opraHH38JJ.H.iY HcxpaHe H cHa6:~~jeBalba ·BOjcKe y HajHeJlOBOJbHMjHM YCJIOBHMa ~ ,!l.aHac OHe Tpe6a ,!\a noMorHy BJJaCTH rra TOM rrocJiy, 3H8jyliH ,!l.a 'I'HMe, y rrpBOM pe· .JW pjernaaajy nHTalbe rro6je,l\e v oBoj HOBoj Teii!Koj 6op6u, J<O· jy BO.lliiiMO ea 'OCT81\HMa peaKI.(Hje, KOjH XOfie ,!l.a HaC Ha XJbe6y H IIHjattH. 3a BpHje>re paTa 1Ke,He C,Y y MHOrHM Ma IIOTITYHO QOjKOTOBaJie OKynaTO!JCKe rrHjaue ~ ,!1.8H8C OHe · J.!Ory OrpOMHO y'IHHHTH ,!l.a 01l<HBe HaJIIa TPlKHIIITa !H THMe 38, 1Wp.aK yHarrpHje,l\ •rroKpeay aamy o6HOBY H H3rpa.l(H>y. v PM y JeAHHCTBeHOM rrapo,l\Ho-ocJJo6o,l\HJJa'iKOM ljlpoH:ry Hama HapOAHa BJlaCT H Ha!Jla .llPlKaBa TO je Hapo,l(, TO CMO MIH JKeHe. CsaJ<a Teiiii<oha, Kojy cpe'!'He Ha je,!I.HOM rrocJiy Ha· pO,l(Ha BJI8CT,. TO je HaJIIa saje,!I.HH'II<a TeJIIKOfia; OH8 je IIOCJbe·. ,l\Hl\8 paTa I! 3aje,!I.HO Tpe6a ,l\8 je C8BJia,!l.aMQ IIO,!I.H'OCeliH H JKp· · :rae aJ<o .cy ·.(me ;rro:rpe6He, jep je oso l!acTaBaK Harne lieJIHKe · >6op6e. · .H �Jli:eH~ n~~o . HO!la . . AH1'!J£PamHcTlllq!Ci:Jr <jlpoa-: Ta spnm ce ,llaHac Ha nHTa!bHMa·"oqyBalba TeKosmra name 6op6e, pa30Hja!ba. CBHX OCTaTaKa cpall1H3Ma 'H peaKqH.ie H ·Hit lll{Ta· !bHMa• OOHOBe 3eMJbe, To jecT npHspe!J.HHM m!TalbHMa. )J{flHe ce, . HaJIMe Ha OlHM MjeCTHMa H y llpOH3BO!J.!bH, H y !J.plK3BHOM. ana. pary H YOIIIIITe y il.PYIIfTBeHOM .H IIOJIHTH'IKOM pa!J.Y. PeKJio · 6a · ce, Kao ,~~;a HHje HH nOTpe6Ho ,~~;a rrocTojH Hewn noce6af! rroKpeT Jli;eHa, KaA cy oHe seh ·pasHonpa~lfe H I<.aA cy y Je.i\liHcTseHOM H3pOMO•OCJI000)\HJiaqKOM cppOHTY, . . . • Hajaa,~~;, MH heMo npsH nyT H3Him y JyrocJiaBHjH mi onmre H300pe, '!Ia l{OjHMa fie. lKeHe MOiiH ,11;3 VTHqy Ha pjeille!be MHO.rHX Kpy!IHHX liHTalba Koja jom HHCy pHjemeHa y Haiiloj 3eMJbH. PeaKI(Hja Ce He O.npliqe JiliKO BJiaCTH H TpaJKH!ie CTO HaqHlja J1:3 paa6nje name jeJl:ljHCTBO. Harne je,ll;HHCTBO Hehe pas6HTH, a~ HaMa je H3Ha)l; csera CTaJIO ,11;a Ha I!PBHM H360pHMa, y KOjHMa lie Ham liOKpeT HM3Tfl ,1\3 O,ll;Hece no6je,11;y Ha,!l; OCTaUHMa <t>aIllfi3M3 1H peaKUHje, i\3 Ha THM H36opHMa lKeHe orpGMHO i\OllpHHecy Toj no6je)l;H. HenpHjaJ'eJbH napap;a H ca,n;a posape H nO.D:Me- h'y Ha~c HC'I'jepaJIH CT'e oKynaTopa H3 3eMJbe, aJIH BaM je seMJba jOIII paspyi!lena, joiii saM cs11 He .ieAv XJbe6a, )(jeqa BO'I<! Illicy. 36pHHyTa, !jla6pHKe cse He pa,~~;e. A Mil MOPaMo cse Jl<eHe noJll!TII'mli T3KO liD,n;Hi'iH ,l\3 CBe 3Hajy II TO - i(06po 0<,1\fOBC>pHTH,. .;:J;a CMO MM ~BjecHH qera CBe HeM a jOIII Y-- Hamoj 3eMJbH, A3 CMO CBjeCHII IH Teiiii<Ofia KOje Hac jam qeKajy, 31!H 3HaMO H TO ,l\31 Mil TO ca,n;a I!Hje'!HMO paHe Koje naif je HaHHO <t>aiiiH3aM qeTseporo,!l;HilllbOM oKynaun.ioM H P.a heMo neyMOJbHBOM Kaailou, Kao i II <PaiiiHCTII'IKOr OKyrra·ropa, K331l!IJiTll CB3KO!' Kpi!BI\3 KOjH HaHOCH HOBC HeBOJhe aapOI\Y, II OOHOBH'TH - M8Kap II Y3 HajBehe Hanope H }l{'fJ!Be --:...' CBOjy )J,OMOBHHV.-H M3rp·a;ZJJHTH se:m·rqaHC'TBeHY TeKoBimy ocJIOOO,!l;HJia<Jkar para, i(eMoKpBTCKY,' (jle,n;cpaniB-uy Jyrocl!aBHjy. ~htlben'Hqa, ,n;a· ce HOB!! m1K JKeHe 6cv11a aa c.m6o)w 111 cpehy en or napo;l\a H3,!l,Hraa H3 nyae npel\pacy.n.a >KeHe ·lis teM, r<:JBopH, Jl:3 Ce HHje TO MOfJIO ,1\0rO)UITH 6e3 ynopaor TIOIIiiiTit' 'IKOr ll KYJITypHo·npocBje'!111or pa,'la. )J,a je Taj pa;< HajnoTpe6HH· jH! H H3jB3JKH!!jH jaCHO je, 8KO CC liMa y BHJl:Y liB je H31I13 s·e· rvtJDa npe~e)KHo ce~TbatiKa: Eam ce,lbal!Ka LKeHa je Ha.iJ~.~mn.e 'l,~£aJia · y aaiiloj napoMo·ec,1o60Jl:HI!a'IKOj 6op6'!!. Oaa aa;,1.ielhyje ·or.~ pDMHY pa,!!;H~ CHary, ii,OK ce E3Il!li Ha\60Jb!i ,lbyi(H H3Jia3e y BOj-. Cl\H H .IlOK CJep;e y aapo6.1beHH'IKHM .16rop1nia. A ·TOJI!IKO nl< je u naiw y paTy. MncJIHM 11pa HarpaA!bji.Hame ,n;oMonane J1:3 ona 6yAe TaKBa )\a 6am OHIB1 CJ!OjeBH1\!a,' OHHM ,l\Hje.10BHM3 Hapop;a, .ICOjll cy HaJ!lllime 6nJIH ynbeTasaHH, 6y.n.e OMoryheao ,n;a ocTBa\)e TaKaB lKI:BoT, KOj!l Helie 6nm Hll na,1HK na JKliBOT y cTapO.i Jyrocmi· .BMJH, KaKo y eKOHOMCKO?I:I, TaKo H y noJIHTHT-IKOr-.·1 norJieJ.ly; HoBa·, )\eMOKpaTCKa JyrOCI!aBHja nenpocsajehen n aaocTao. jep onsmoj Jyroc:l!aBHjn H3.ZJ;iiTHe If~ !1-Ipai<a, H_ero_ He MOH<e ,li03BQ,1iH'TH J1:8 H8\)0,l\ 6y,ll;e To ce O.l!HOC!i napo<mTo na JKene ceJia, ne caMo .11a HHje 6aJio craJIO ,n;a HX MX je 'H3MjepHO OCT3BJbaJra ,i(a 6y;r;y 330CTaJie, jep cy ripHJ3I;Ufb.H pemHMH MOI"JIH Bu'Ia,n:aTH C3MO -3KO cy nap oM nenpocsnjehenn H saocTaJIM . MH nceHe HHCMO cBojy paEHonpaBHOCT creJOie .ua oBa ocTaHe:... caMo rrpaana pnje'l. 11 najaaocTaJmje )KeHe 11jle6a ii,a m<1'HBHO yq:ecTByjy y '4MT3BOl\'i TIOJHiTJl4:!{0M H f{yJI'fY'PHOM )KIHBOTy 3eMJbeo· Xofie JIB MOfi.H.- )EeHe Ha ce,Jiy--KOpHCTHfH TO CBOje rrpasQ, aKO ce He TIO•Jl:ljrHy KYJITypHO 11. no.mTH'!Kll, p;a 3'!lajy K3KO fie TO npaBO HCKOpHCTHTH. Ka11 · 6y ,;re CBaKa n{eHa Ha ce,W 31-IaJia. KaKM je Haiiia Hap_O~Ha BJI3CT H :UITO" npeTCT3BJb3, iVIO:>KeMO 6~'Hi CHrypHH, Aa he rrac.iMTH ,a_ a ce KO· ?e ysyt.Ie y TY Hamy . uapo.n,Hy BJiaCT. Ka;r,6YJie cnoBHaJia onacHOcT li10BI1HH3?\13, Ka.u· casaa l!IT0· .. 3IHiG.l1 '6j)aTCTBO H . je,li.HHCTBO, lliTO OHO 3Haqn 3a cpeTHy (}yl\yliHOCT, • Pe¢epar .Qp.yrapHI.Ie Onre Hoso'leswfi 'IJ!a!la neHTpaJIHor o)(6opa AII>MJ »KYJITYPHO rrp<Jc!ljeTID> p~ Ha ce.!fV«, lllTa je A<!>)!{ MHOro 3Ha'IHD v o<:Jio6oAHJia'II<oM paTy n mTo lie MHOfO BHille 3H3qJl.TII II H3KOH 0CJ10DC>l;elba, He T!}e6a rOBO· purH. JeMa Ol\ aajBa:lKHRjnx ca)(allilbHX 2·31\aha .ie ;J,a ce npw . crynu MacoBHOM pil!J.Y Ha rio;J.H3alby IIIHPOKHX Mac~ >Kelia. OpraHHaauHja A<!>}!{ y3eJia je Ha ce6e aemmy 3a,n;ahy rrOJIHTH4l{Or H KYJITypnor ITOI\H3alba Meua, ,!Ia 6y,n;y >Keae CBjecHe .l\ilJbeBa a 33,1\BTaKa, KOje je 6op6a !1pe,n; lbHX Il OCTBBHJ!a. . 12 .Hefie HHH.3.ll,3 ~OfiH .U,O illOBHHHCTHYXe MP-1!0-he, H~ero ,11.0 '(Impmhii;.,; natba 6paTcKe Jby6aBH napo11a npeMa Hapo;:I,y. Ka.:t 6'!JJV cxaa- · 'I'IlfJle BmKHO·CT CH36Jl.H.:eBalba rpa)I_CKHX -T'f))!{:HlllT3 arp~pHil}ll rrJ)O~ .l(YKTHMa, OH,I1,3 fie i\:IHOrO ,II,Oii:pHHHjeni CH861Ul.\eBW-h.Y H 06HOBH. 3eMJbe. HuruTa· He crojHH a nyTV A<P/:K-n .ua H3BjeC'raH ;r.no nocJIOBa npey3Me Ha ce6e, ,QOK Harna M~'!a.n;a AP1KaBa He cpe,rr.H cTaiue _.Y MaTepufjaJIHOM. norJie)J.y. Ho y ro~1 CJI)rtiajy H!,(e TOo )H.eHCKH 3a;~ .z.taTaK, Hero .ll.Ho BeJmKor noc,na 2.a Hanpe,a,ai< Hnlller Hapo,ll~, aJIH KOjH he )H~He Jiaione 'H 60.,-f_;,e np~y3eTH Ea -~e6.~. · ~r paTH.H!i1 i yCJ10EHM:a 6HJ1"e cy Harn-e Tlll!K~·M IH Ky,rrryt;JI-10·--jfrpocBjeTI::IOM pa.l.y -Morvluw::·rr-r- ·Hn--_ITOJIH.. Cl()'tieHe. He.cHrypHOC"r �l. · · - .·.·-/'ocJio6o,l)ene repuropuje, ne.n;ocraTaK 6}!JIO je ·yspOK .((3 je paJJ;.6H(i !lleCHCTe~aTCKH H HeJ\QBOJbaH.l1i:laK, !IIT3 je' A<!>)!( 6uo no,u;y3eo .t~a cnposeil,e, HMaJio :ie cso_i<mt-pesyJirara. ' )].aHa~, Ka.((.HeMa TernKe opyJKilHe 6op{ie, KaA o6Hosa H us· , ~pa)1.1ba seMJbe rpaJKH XHJb3,Qe pa.n;nux cnoco6HHx JbYAH; Ka.U .Orpmi!He MoryliHOCTH CTOje ,Ha pacn6Jiara!hy, Ka,Q j.e Kyi!TYPHO• npocsjerno no.((nsalhe napo.n;a o:n; na.:sehe saJKHOCTH, paA A<l>)J{·a je caCBHM ne,QoBOJbaH. Hapo'lnTo i<a.n; vsMeMo Y o6sup 'f!PHJIHii ,_j6rn necsjecn11x ;Kena y MHOfHM i<pajesnMa JyrocirasHje. Tipe-rCTOjH BCJ!HKH pa,Q. , , . HapO'li:ITO rpe6a nosecTH eneprwiily aKUH.iV npoTHB nemw c'MeiioCTH. To saJKH sa '!HTasy seMJbY. !1, aKo ce nocseluiBaJia ,BCJ!HKa naJK!I>a. ITIITalby HClliiCMCHOCTH miaK je llpO•UeHaT. OHllX .KOjH ce CJIYJKe l!HCMOM ncvsnrne MaJieH. M11 JKene na imrneM npBOM ·seMaroCKOM KOHrpecy y Boc. TieTpOBUY 1942. o6jasnJie' .CMO l!OXO.ll npOTHir HCl!HCMBHOCTH. TIOCT3BJbeH je Taj 3a).\3Ta.K ~I Ha OBOM narneM JWHrpecy. To je narn seJJHKII_ll cseTH-3a.n;araK. To je jeAHHII ycJJos sa .((aJb!I>H ycrrje.111 noJJHTW!KIII a KyJ!ry>;;:no npocsjemn pa,ll;. AKo · A<l>}K rrocTaBa ~rrpe.n; cse· JKE'!He .rr.a emrre H;e OY.((B HertHCMeHe lKBHCKe A.iel\e H opraHH3HPa THK~IH'Ie!be y CJ!alby p.jeQe y illKOJIY, 611fie orpOMaH lljJHJJOf onfieM HarrpeTKY H?PO.((a. DoMoha illKOJICKHM 0.((6opHMa y opraHH3H~lliY · l!IKOJJCKe OOyKe, l!OMOfiH BJJitil:H y·cnposolje!h]l H3 TOM i10Jby, TO cy H3Jl])ll sa.((aQH. CsaKa csjecHa aHTH<j)auracTKH!ba He CMl!.ie sa6opasnra Aa saiiHTepeCHpa HJUI ca.Ma Hayqu ·6ap jeAHY nem.fcMeny Meey I:!!1'!'3TII H -l!HCaTH. ., Hapo<mTo KOA JKena Kofe cy saoKyrrJbeone ·TeUIKHM qmsll'!· WHM llOCJJOBHMa He Tpeoa MHCJJHTH p;a KO.(( II>HX He l!OcTOjH HH" 'repec sa l!HCMeHOCT. BeJJHK ie lhHXOB HHTepec. CaMo OA Mapa .KOjH fieMO MH YHHjern Y Taj l!OCao OllHCH KO.ijHKH fie 6RNI ycnJex. llecro ce qyje, Aa He~m AOBOJI,HO J<lb!!ra. HeMa .llPBOJbHO MaTe· pnjaJia. Ja KaJKeM ,((a He.Ma .((OBOJb!fO cnpeTHOCTH H BO.'be ,1\a CB . l!CKOpHcTe csa ona apeTCTBa Koja HaM croje Ha paorroJJara!hy. - !1aKo je seMJba norraJbeua, rropymeHa, TBOPHHI\e ue pa.((e, XOfieMO H 6e3 ,1\0BOJbHO CjJBTCTaBa H 6e3 .((CBOJblHO CTpyqHlfX Jb]l,ll;H .((3 Ce 6opaMO npo·TIIB. HBI1HCMBHOCTH, liPOTHB KYJJT]lpHe :3aocTaJIOCTH HCTO T3HO, Kao IllTO cy ce npBe napTH3aJI'CKe rpy . . nnqe 6opuJJe cjeKKpaMa H BHJiaMa ).(OK Kllcy ll3pac.•e y semn:y 8pMHjy. CaMO aKo xoheMo H aKO· yHe-ceMo caB--JKap, Mli heMO CTBO!)HTI! y HajKpafieM BpeMeHy apMH.iV l!pOCBHjefieHHX CBjeCHHX, Sa BBJ!HKe .ll.YlKHO:CTII Cl!OCOOHHX l'!teHa. t'4 .\ \ ) ; ) Ka.(( .i~AHOM casJJa.((aMo Hel!HCMeHOCT HeM a sanpeKa ,IJ:a npy· 2!liHMo rnTo sun:e ·Moryhnocm, .n;a ce· )f{eHe KYJJTYPHo ·npocajemo • l!OAHMY. l1Ma JOill 6es6poj OOJJIIKa Tora pa.((a ,Qa MOJKeMo He· ..npHMjerno, neorraa11ue, Har 0 sopara JKeHy A3- nay'IH rracaru li. 'liiTaTH. Ha pa3HHM rroJrHTH'!KHM, .n;oMaliHHCKHM, caBHTeTcKHM . KypceBIIMa HT.((. l!HCMeHe· ,Qpyrapnue .MOry )!.3 nayqe HBl!IICMeHe . . 'IHTaTa H rracaTH. Haura Hapo)l.Ha BJiacT rrocsefiv.i·e seJitHKY rra1Klhy • KypcesnMa. AJJH HHrnTa He rnpeqasa O)l.6ope A<l>)!( .~<a rroMorHy. ·.n;pMaBH y TOM rrorJJe,Qy. A<t>)!( rpe6a rrpeysem cae rrocJJose 0,11 CHTHHX TeXJHH'lflHX il:O !IIHpOKe K3Ml!311>B 33 i:lpii.1HB lllTO Befier 6poja noJJasniH\a. HeKa HaM 6y.((e napoJJa: »lUro BH!lle TaKBHX TetiajeBa., lll'TO BHIDe ITOJI33'HliUa«. - -HHK3.((3 He CMHjeMo H3ry6HT!! 'H3 BH;ll.3 CHTHH KYJJTypHO· npocajeTHH H l!OJJHTH'!KH pa)l.. To .ie pa,IJ: 'IHTaJJa<nmx npyrra, noc ,711!'!1H'!KHX KOH<j}epeHUHja, '!HTall>a KII>Hfa 1i' illT3MTie y3 'Pail: (illH• aa!he; npeJio liT.((.). MopaMo ra CTaJIHO caCTeMaTCKH H c rrJiaHOM. crrpOBO)l.HTH. BeJJHKH Y.l\HO y TOM pa,rr,v HMajy Y'IHTeJbHUe 111 · .((pyra HHTeJJnreHqHja y ceJJy; a JKene rpa)l.OBa, aKo cxsare, Ko· JIHKa je saJKHOCT KYJJTYPHD npocajeTnor- IIO;IliH3a!ha ceJia. AKO OHe 6y.n;y no rrJJaay .l(plKaJJe rrpe.n;asa11>a, .n;a 6y,((e ceJio ciia6.rr.jeo · BeHO lliT3MliOM, aKO OY.ll:Y c<HaO,QHjeBaHe 'IHT30HHl(C, 3KO• Oy,IJ:e OK]ll!JbeH na TOM l!OCJIY !liTO BBfiH ('ipoj JKeHa, HJJH 3KO 6y,Qy opraHH3HpaHa pasHa caajero·BaJIMIIITa s-a. JKeHe, OHe he nnKaa_a~ _ T!f'KO·JlHKa je lhHXOB3 CBHjeCT H O).(aHOCT H3q:JO)\HO·OC,~000.((HJJ3'1• KOM l!OKpeT]l. . DOJIH'rH'IKe KOH<j}epeHUHje H !IIHPH cacTaH!jH >KeHa .n;anac llOKasyjy Taj. He)l.OCT3TaK, )l.a ce CBO,Qe Ha HBKOHKpeTHO l!!JeTipH" '13B3!he IIOJJHTH'JWHX .n;oraljaJa. ,}J.aHai: je )l.O!IIJIC BpHjeMe ,Qa MW· CJJHMO APlKBHH'IKH, Tpeoa .((a· .ie CBaKa l!OJIIITH'!Ka KOH<fiepeHl\Hja Be3aHa Ha je.n;aH HJ!H BHllle 'HajB3JKHHjHX KOHKpeTfliiX.llHT3!1>a )l{HBOT3 H3 JI3K H IIPHXBaTJbHB H3L!HH 38 CBe- JKeHe . To· je reJKaK paA, 3aXTHjeea MHoro crpnJbHBOCTH IH nanopc pa,D.a, 3JIH je THM JiaKIIIH jE:p je KOIJ)HCT8H 33 CBe H8C H' 3a cpeTnH.iY 6y)l.ylmocr ·irarne seMJbe. AKo ysjepaMo JKeHe ·ceJJa ,Qa je 3Ha!he opyli<je rro6je.n;e npoTliB >KHBora v KojeM cy npMje JWH• ejeJJe, ucrryHHfieMo sa)l.aTaK nps'(}6oparia Ha OBOM no,by. · He MO>Ke ce y KpaTKO BpHje.Me HCl(!)HHTH CBe IllTO 6H 00)" XBaTHJJO OBaKO 3H3'13jHO lii:!T81bB. 3aTO je H'a BaMa ,Qa y )l.HCKY" HOP CIHjH H3Hecere. Baine ycnjexe a He)I..OCT3TKe, Kao- l1 reniKohe' Ha ~oje H3HJI33HTe. Ha- OCHOBV 'f'HX 33KJbYLI31<3 4 O)J.M3X fieM0· rio:B_e~ CTH BO;Hif l!OXO:L\ rrpOTHB H~IjpOCBHiefieHOCTH H HeK]lJIT]lpHOCTl!, 33 liiTO TeMeJbHTHje H 6p)I{e OCTBap·ei-be HanpeTIW Ha TOM IIOJby. Tpe6a rrosecm qnTaBy apMn:y Haumx )f{eHa, cs · _ ·"' aHTH<fia' IUHCTKIUb3. /~--iJ;.::9{ri;). .- ~~ A"'>,~ (._ ~ ~.zi;_;~ ~ '\_...,., ', . ·~., / �'CeJball.l1 6HJII1 cy Pecpepar -Mtflili'~::Tp,U- 2.ri coi!;M.~aJIHo c.rapaa~e .CJiqBeHaJe ,/J;pyrapm.(e! fOBOj)HJIO ce MHOfO 0 yJIO$H KO_\y je Hailla JKe·"' / .HII !IMaJia y HapOil,HO OCJI060.l\HJia'lKOj 6op6H, KaJ(Q Ha cppOHTy, 1'aKQ H- Y ll03a.riJHHH. fOBO{JHJIO ce. "0 HOBHM 3·all.3Ulli\'ia KOjH cy c·e _nocTaBHJIH rrpe,z:I;" Hac c ocJio9oi)eibClH Hallie .UOMOBHHe. MapmaJI THTO ll0CT3BHO je npe)I; Hac HH3_ 'f3KBHX' HOBHX, 3aJJ;aTaKa. Y CBOM pecjJepaTy ·l(pyrapll!.(a MHTpa MHT!pomrh rroBa6aB<l1Jra ce J)·C06HTO H3UHiM ITOJIHTHYJ{HM 38,Z:X.3IJ)1Ma Ha _VL18lpiiJ.hei-by HCKO!}MlllfiaBaHH: '-0MJla;(~Ha pai(HQI' "-Hapo)I.a ..11\HBjeJia je Te~KHM --)!<-i:IB6TOM. Pa)J.HH~Ke H ceJbaLJKe }Ke- 6pnT- CTB3 IHapop_a JypOCJia.iHI.ie H !13rpap;H.m: Ha'PO.ll.He BJI3CTH, 4HI.Ufte- lby Hapo)J.He BJI3CTH o.n, ca6oTepa 11 mneKy,rraHaTa, 11 pa,l\y Ha npHBp·ei(Hoj o6HOBH 3eMJbe . .Kao uno oro y. Gop6H crajaJie Kao paeHorrpaBHH y pe,ll:OBfiMa 6apau;a, 'rQe6a .u.auac ,u:a CT'OjHl\'10 paB- He ocjehaJie cy TO yrlberaBmne y ABocrpyKoj MjepH, MaTeipHH'. :CTBo HHje 6RJIO 3a Te Ma.iKe HHKaKBa cpeha. He caMo uno ·cy ca 'cTpaxoM oLieiumaJie·pol)erbe cnoje A.leu.e:rre"ro H.V ,u.o5a Tpy,rr.aohe; Kao H sa EtpHjeMe I(Ojelba, MajKe cy 6MJie 6es 'salJlTHTe u 6es nowOha. · · 1 .; • ! , 1 : : ~! 1j CTapa JyrocJiaBHja 6HJJa je Ha npBOM MjecTy y CBHjeTy no CMj)THOcm MajKe 11 Aieue, no 6oJiecTH .1\Jeue. 0 JKHBOTY Te ,n.jeue .Koja cy Ce p0,U:HJI3 ITO,ll, TaKO TeiiiKHM OKOJIHOCTHMa( Hehy MHOPO. roBopni-"H .. 3rmTe o TemKOM )IUIBQTV ruerpTa, ·o .n:.jeu.H ca TeiLIKH'M ¢HsHqKHM nocJbei(Hl.\aMa a6o,r He,I\OBOJ!JHe Hcxp::me HTIJ:. Pa,ll,l!H t!apo;( je craHoBao rope OIJ: CTOKe. HHje 6HJIO Hl! MaTepHHCKHX · .1\0McBa HH 6a6m.ta. Te MajKe sHaJie cy pal)aTH Kpaj l)y6pmura: -3a B'p.HjeMe THX' pe}Kf!Ma HHje 6HJIO' HHKGr KO 6H IIOMOrao Maj- HonpaBHo H V.A.a{)H:lfqJUI .V pe.u.OBHMa papm1Ka na o6uoBH 3eMJbe. l{K. ·(Be ipiHjeL£~ H 88.KOt-!ir 0 33iliTHTH i\1ajK"rt p~,U,HI'ill.a OCT3.TIH CsjecHe CMo Ha .rrpBOM MjecTy ..t1.8 ,a HaUl eM _y.o;apH.rr•rKOM pa.ny OBHCH, pa JIH he _Harna .u_o6njeHa no6je~a rrocrani ocHoBa 3a Ko- Ha narmpy. Hati:sy cpehy HalliHX Hapott.a. J.vrouraBHja l'>·IO;Ja !liTO. rrpl1je r{o- CTaTH DpHBpe,n;Ho jai{a .li.P~·lC1B3, T3KO jaiCa, )J;a he CBe Hm.1jepi"le p_eaK~Hje MOpaTIH nponacni. 11crospeMeno rroctaBJbajy ce rrpe)l. H3C BeJIHI{M -33)J.3~H, )1;3 C\~OIJ)Mh•Ip 60.lbe YCJlOBe Sa )KHBOT HajlllHip.Hl\.'1 Maca.Ma -'P3tTHOi' Hapo;J.a. fTp_Hje CBCI:8 pa,4HHIJ.i-H\·~~- H Ce-Jbal(IilH3, OHIHMa 1{0)'1 c_y- 0)1. C,3MOr DOLieTKa V pe,a,OBHM3 HapOJ(HO ocJio6o-I(HJia4Ke so-jcKe. 0Kyrrarop je Ha.:nmne 3.na HRHHO yrrpaBo TMM pa)J;lHH1.{ Ma~aMa, lWKO IbillXOBaM i-KHBOTHMa, TaKo H 1-hHXO- BOM MaJioM HMeJKy .. 3aro- je· Mapu13JI T.HT.o y ~eiuwpaLJ;r-Iju }::AHti·CTBeHe BJ!al(e HafJiaCHO, ,l\a je BaiKaH 33)\8T3K B!Ia,l(e ,1\CMOKtpaTCKe. QJeAeP:aTHime JyrocJJa~ilje --6p.Hra, ,D.8 ce -QpHje csera 'THM Y8C3M8 ri06-0Jblli3 eKOHOHCKH ~ 11 COUJI.iaJIH11 IIO,!IO·j:i:;Elj li- CTBOj)H no.rr.~ora ·3a cou.:HjaJIHO n66oJtll1af!".)e. HaUIM Harrcfpli 1-wpajy 6n:Tu IiOBe33HH C HanopHM8 p:,a. ce p3)l,HYU.!" MacaMa CTBQ_pe TaRB•2. -ffpHBpe,l:c.fle rrpHJJJ-me; KOje 6H I·hHMa H- -I-bHXOBciM CBai:W·,D:.HeBHOM 2n1~ , BOTY, ,l!;OI<838Jie ,lJ,a HHCy 3a6a.IT,a-Da 'P3,LlHJJ¥. 3a, CTB3IJ8fbe HOBe JyrocJiaBHje. H,n_el\1o s.a TaKBliM )Klf.BOTOM, Karmor joru HmCaA HHje 6HJIO y JyrO<:JiaBH.iH. JJ.mwc npe.,U Hal\la cTo.ie .iorn TernKe ·HecTalli.HU.e If naTfbe. AJIH cBe oao }~ nptMB'jJel\!eHo-. 3HaM .rr.a- heMo 6am .upeHo nan--hH H HecrarnHQa ocrBapwrH 6o,!bH ;.nv.noT, je.p ..,_ie ca,;J.a rrwra.I-he ror }KUBOTa I<OjH fbaJIM y he y HaW.HM pyKar-.HI. f10CT3Bi-ffi.eMO OCHOBe 'J8KBOr JHHBOT3 1 rparone ynbeTaBRh""Ja t-Ia KO.ie cy ce oCJm· crap-e JyroCJiBBHje. 6HJIO je MHOfO VI'H:o-e.Ta.Bai-ba, MHOfO c_y _yrl-heTaBaHH- 1-l&PO.LI;t:I, a p·a.II.HHl.(H M cy HaBC~'Ia emu nexo.rJHKo .npi--n~Ijepa KbjJI rroKas_yjy TeiiiKH 1to· JioiKaj _pa,a,rror I-Hipo~1.a y crapoj J_yrocJiasHjH. BH })a)I_He }!{eHe 113 Jy,~OC.iiaiHfje H tarvre ·CTe TI03I-iaB3Jie TaKBO CTBf-be H 1HCJ{YC!1~e 'fa Ha. CBOjll11 .Ftei)HMa. , TaKo ~cy pai.(HH Hapol( H Mair'e l!OlilJie y 6op6y c TOJIHKOM OI(Jiy'lHOlilfiy 6alll 3aTO, jep cy y OKyrraTopy B!Jjl(eJie OBjeKOBje-. <qel-he. CBOf CT!p3lUHOf CTij)3)1,3lli3, H CTP3Jl.3Ib3 l.JHTBBOr pa,lJJ-I?r Hap0,'\2. {{aKo. je •Ha oBaj cTpalil3H rroJIOlRaj Ma.iKH :n l(jel.(e ynluaJIO :,I\06a OKynal.(Hje 1J HBpOI(HO 9C.nG60il:H.J!a'lKH 6op6a? npeMa HeiTOTliYHHM ITO,l(a[.\HMa H 1(3H3C llM3 IT!leKO 550.000 . . ,Ajel{e KOja .cy OCTa~'Ia 6e3 -POJI)1Te.,'bCKe (mcKp-6e, HJIH CjT Hacrpa:.. __ Jt3JI3 Ha 6HJIO KOjH Hal£HH .y TOKy oBora p-aTa. 3HaTe ,ua cy Ta ~e~a· 6oJH~CHa, .n:a uMa ~.1ei)y l-bHMa MHoro ryOepKyJIOSHHX. Ilope)l;.· Hea6pm-IyTe, cJia6o Xpai-&er-Ie, cHpnMall!He Aieu.e, HNwMo .nopyme-· Ha CeJia, XH.1b~_..JJ;e pai-beHHKa If HHBaJHI,lla. )K<;He cy IT03HaHe )\a CYAieJiyjy Ha CBIIJM .ITOCJIOBmra y HOBOj .JyrocJiaBHjH. HeMa HH jei(HOr rrocJia Ko;n ne 611 6rro a sa l!{CHe. Am-I MO./KeMo pehH ,l(a HMa HeKHX 3a)I.aTaKa~ Koje rrpBeHcTBeH() <rpeo'! l(a H3Bpllle JKeHe. To je 6alll 6pHra OKO rope Ha6pojamrx nHTa,E:ha, Koja cna.D;ajy y ll.jeJronpyr MHHHCTflpcrna 3a co_u;Hja~'l:HO CTapa!he. · llieHa HOBe JyrocJiaBHje, Koja je H3pacJia Hs Hallie 6ojJ6e, je )l(etm O/( cpu.a, Koja HHje gal{opamvxa Aa je I;.1~jKa H ceC'rpa~ KOja ,\e M3TetpHHCTBa y' TOTili!Wj MjepH CBje.CHa, <l(a je sa rrpaBOQ • · C)loje Aieue cnpeMHa yaeT!1 nyli!Ky y pyKy; . �611JI!isaTop. JKerrcinx Maca, Ko.ie he MajKe If JKeHe sacniiTam 'y · 3HTII(palll!!CTH4KOM.i<YXY. - . . . .. · ·.. . · ·. , OpraHI!sarr,nja A<!> )I{ IiosBaHa je 11a capaljyje np11 .1\0HOllielb~. 3aKOHa KOjH ce T!i4y Majrm n .11.ierre If !hnxose samrHTe. Ha ,raJ · H34HH npy.lKeHa je MOryfiHOCT .lKeHaMa Aa pa3BHJa.iY I!Hlll(IIHTW BY KOp!!CT OHHX KOjHMB je llOTPe6rra ITOMOh II HCTOBpeMeHO· ·Ha Taj -Ha:l!HH J(a. 0B3KO o-praHH3HpaHpM capa.rr,J?OM MmKel\·10.- OTKJIOHliT!f illTCT.)', KOj8 6Jl HitCTaJia Kal\ 611 ce TO rrpenyCT!WO llpH· . . Ha rroJby col\HjaJFHe IIDJIHTHKe, KOja pjernaila csa Ta rope' HaBeAeH~ rrnTalba,. JKeHe rpe6a .11a paaimjy Hajsehy .zrjeJiaTIIOCTo: K3KO IIOje.1\lfH34HO, TaKQ If I!peKO opraHH33L(Hje•AHTHcjJIIIlllfCTii!W ' 'Kor cjJpOHTa iKeHa. . · . · ' · · · H y cTapoj .1yro•cnasHjH .ie rrocrojaJio col(HjaJiHO crapalbe, rrocrojaJia cy pasHa XyMaHHrapHa .1\PYiliTBa. Heh.y rosopwm Ka·' KO je cas PM OCT30 H~ IIaiiHpy. flpHB3THa HHHI(HjaTJ'IBa, ynpKOC .1\00poj BOJbH IIDjeMHal(a, MOpaJia je YH3Ili3TH CBMO. 36pKy KO,ll OHHXKOjll cy Tpe6aJIII IljlHMaTH IIOTI!Opy. Y HOBO.i JyrocJiaBIIjH rrpeyam~a TY 6pary Ha ·ce6e Harna .1\P.lKasa. Hnje THMe _peqeHb .11a je npHBaTIIa ilHHI(IIjarnsa TIIMe 11ayseTa. Hanponm, Hapo4HTO MH JKeHe .1\3BafieMO IIHHI(IIj3THBy' H fiSBPiliBBBTH CBe IliTO .1\pJKaBa ·TpaJKH; YKJbY4HheMo ce y 6p11ry Kojy opraHI!;J!!pa .liP· JKasa, Koja je OJIII4e!he_ Hallle sa.ie.11HH4Ke BOJbe. Hapo'liiTO npeKo op•raHI!3al(Hje A<!>)!{ MopaMo aK'IlHBHO cyAjeJioBaTH y csaKOM IIOCJ!y Ha TOM IIOJb.)'. floJIDJI(eHH cy HOBH TeMeJb!f .COL(J'IjaJIHOj. IIDJIHTHL(If y TDKY Hapbt<HD ocJio6D.1\H,,aqKe 6op6e. Tpe6a TIOMDh!! JKpTBe cjJau:iiiCTll'l.KOr repop8, rpe6a ce rro6qnmyr11 33 Iiea6pHHyTY .11jeey, S8 p81heHHKe H 3a IIHBIIJllfl\e. Y COL(I!j8JIHOi IIOJIJ!TI!l\lll, Koja je HspacJia H8 TOj OCHOBH, .iet<Hml je sa CB8rAa npeKHHyTo y BaTifoj HHHlUtjaTHBH . ITorpe6rro je yrrosopHTH jnm Ha .ie.n:HY crsap, KaAa Ce.roso· pw o COL(IIjaJIHOj ITOJIIITI!l\·11 HOBe JyrocJiaanie. HaTIOMeHyJia caM ,l\8 TO BH!lle rrehe 6HTH MHJ!OCT II !IOT!10j}3, Beh TO Mcpa QHT!I _COI.{HjaJIHa ITOJiHTHKa,_ K?ja je ycM.iepeHa ,LJ;a OCTB~prt T2KEe lli.H.BOTHe YCJIOBe Sa CBaKOra, KOjl! he MY o6es6HJe,[lo!!TH lKHSOT '?r,ocTojarr 'lOBjeKa 11 TaKse rrpHJiore He y BH.ll:Y norrrope, seh KaO rrpaBI!'lH.)' n.13Ty, KaO lberOBO rrpaso. a He Kao MIIJIOcplje KOje MY ce TIOKJiafua H3 l!lamer MHJiocpl)a. Xo11 COL\HJ3JIHO CJia· 6ux MOpa rrecraTH oc;eli?lha )l,a cy Teper i!PYWTBy. T\oe6a npH TOM IIOI\BYhll Ba.lKHOCT lJ,paermr KpCTa I<aO Ma· COBHe opraHH3all,ll~je; KOja lfMa BeJII!KII II YHV'j"3PrM1 3B3'laj. lLp· BeHII KpCT K30 opraHH33_U,Hja ca crreu.HjaJIHHM 3a,n:.aUHMa Ha 110~ JbY. caHinapHOr-.'1, y orpaHifft-IethY enM,ZJ.eMHja II'rJJ.. rpe6a .n.a 6yi!.e .llOTIIOMOrHy:ra H .ll:3 y rbOj .)''JeCTB.)'jy CBe 3HTI!cjJ31Ill!CTKfllbC. ~pe_­ ca. CHCTeMOM MMJIOCTHI-be H }l,06ipOLJ.'HHCTBa, KOje je )J.O ca,n.a qe- CTO _o6yxBaTaJio ~pHMHHaJIH-e pasM.iepe. Y HOBOj JyrOCJJaBI!jll SHa'!H TO, 6p!lra sa CBe OP.e '!<OjH!,'J3 je IIOTipe6sa rroMoli. l-1E!!l\lljaTHB8 l!(eHa rrpeKo csoje opram!3al(llje A<!> )I{ H· Upserror KpHlKa I!Mahe rrPll TOM csojy seoMa B8JI{HY .)'JfOfy. Hama JKeHa Tpe6a .n:a caKyiiJba cpeCTBa H npeKo CBOjHX H8p0.1\HHX BJI3CTII 1\a HX npyJI{a OBI!Ma J(QjHMa je TIOTpe5rra f!OMOft,. · .[J;HpeKTHa no'Moh Tpe6a 1\3 ce 1\3 caMo· ll_PeKo ]a!lHIIX opraHa ?a TO 01\peljeHIIX, jep MH HM3MO Bllllie nyra np!!JII!K.)' Beh ca.n:a, !<31\a j-Oill IlijJI!JlHKe HI!C.)' CpeljeHe, rrpH>I.:eTI!Tll, ).Ia 61! I\3Balue: IIOMO!ill npeHo BHIIle opraHHsal(Hja, rrpeKo ..A<!>)I{, rra mr11a npe· Ko-.-UpBeHor Kpcra, -MOrJIO .YHHjeTH HenpaBHJIHOCT. TaMe 6n HeKH MOCJIII rrpHMIITH TIOMO!\ Bllllie nyra, a 6!!,W 611 B;<: KO\ll He 6H rrpHMHJIH HI! jeAaH nyr. Tpe6a csy IIHI'U!Bianmy ,\\3TH ·Ha caKy·· . rr.iba!he TIOM.OhH, a· .n.aBa!he f!OMOhH YPCI\IITH CaMO rrpeKO je.n.He opraB!!33L(Hje. 5au:i OBa lllHIIL(HjaTl!Bq JKeHa y CBaKOM C<.'JIY, y CB3K0>.1 Opesy' HJIH OKpyry H lhHXOB8 CT3,7IHa Be3a C8 M8C8M8 6Hhe rapa1UJ,HjaM8C8M8 ,[1,8 H~KO· H.e OCT3He He36pHH.YT HJIH np;enymre.H C8M ce6H. Hapo411T je. rram sa/laTaH, )<a npeKO Harne opraHl'l33L(IHje· 3KTJ'IBII3Hp3MO JKCHe HOje 6!1 !10CJI!fje Kp3THOC CTpy4HDf Kypca MOrJie pai\HTII y rra_"pa3JIH'!HTHji!M mlC'THTYIJ,HjaMa COL\IIjaJIHO'f' ~Tapat-ba, a H3p0 11HTO y Jl.O·MOBH:r-.W 38 Aieu.y H" H'HB8J1l1)l,e HT,U... ~ Ca,.'I. je Ha,iBehH npo6.7JeM ITHTaroe oco6Jba KO,ie he H3BpWHTif OBe !IOCJIOBe. 3HaMO 1\3 OBJjje MOJKe A<!>)K nbCJIV.)!(l!Tll Kao MD·· KO UpBeHor Kpcra .rr.o6m3aMo II noMoh H3 Iu-wcrpaHC~Ba OOJH:" poM I-Ia !Harne seJIHKe )KPTBe 33 seJIHKV saje)J.HHl!I<V crsap. \ flpH o6HOBII 3eMJbe 'Tpe6a Tijl'HCTyrrHTH HHTa!hHMa !{Oja Ce TH'!Y pa.n:rrux o.n:rroca y cjJa6p11kaMa, noJIOJK3.1Y · 1I1erp1 a, nHTa:-~>y rrJiaTe, rrOJIOJKajy JKeHa y npOI\YKI\H.il1 HT.l\. K611 cs11x THX m;rar-ua KOja rrpeTCTaBJbajy !IOJhe C9IIIIjaJl!:e TIOJIHTilKe Capalj)'JY JIC AHH· CTBeHI! CIIHI\IIIWTH p31\HIIK3 H H3MJeU!TeHHKU. Je;\llHCTBCH!f CHH· )JJIIKaTH -rrpercTaBJbajy orry orpoMHY sauHHTV pal\HHx Jb.)'.ll:H rro· · -Mohy Hallie Hose ;Zlp'}I{3Be, Koja,.... he 3aHCTa rapaHTHpaTH csa rrp·~-~ ·sa pa.n;Hor HapoJJ,a. Pa,nHH~·e he pa,n:.HTii npeKo THX opraHH3au_~Ja · Ha cmposolje!hy · CBHX r11x Mjepa Ko.;e cna,1lajy y noJbe COL\H.Ja.w · :He IIOJIHTH:Ke . Mel,, rrpse OI\JIYKe 11 aaHOHe ABHOJ a H HOBe .n:eMor<paTcKe BJIBAe 6!!Jie cy OI\JiyKe o noMolur rropOI\HL(aMa rraJIHx 6opal(a Y H3p0.1\HO OCJI060)<11Jf3'!KOj 6op6H, IIOPOAH!l,8Ma M06HJmcaHHX 6o· pal(a, HHBaJDHI\IIMa 11 lliiiXDBilM nop0.111fl13Ma. 5HJm cy opraHH311paHII H3p04HTH cjJOH~OBll 3a CaKyHJb8fhe H IIOI\JeJJ~ TIOMOftH Ha ocH:osy OiLJIYKa KOMHc!!je sa .n:asa!he npMohu. }? Je se.nnKo ):(jeJIO KOje jour HHje !IOTllYHO .1\0BplllelHO. flOT[}COHO .1e )!,a .n:oOHjeMO noTITYHII rrperne.n: orrnx KO.iH cy 11ary611JII! 6para, orra~ ,CIIHa II KOiH HMajy rrpaso !!a TV !10~!0h. . ~ �11aKo nacrojm.io na 'rollle .D;a .nopo.zi;m~e nam1x 6opal(a, YH·BaJlHiJ.H l! JK'j)rae· ¢aumcrHqKor repopa (yy.D;y no!\!oreyre, He .cMarpaMO· )i.a he ra nornopa OHTH KO!faqno pHjeinelbe H>Hxosor· nl!ralba. Hoan aaKoHH o saiiiTHTH Aielle n MajKI! npe.D;snijajy f!lj)IIKYmbalbe y .njeqje .zi;OMOBe cne .n.ie11e Ko,;a · cy a6or pa-ra ·Ha· rytSnJia caoJ AOM. ,Meijy npa!!M O.D;JiyKa;~a Hoae aJia)!e 1JyrocJialll!je je O.zi;.,'l}'Ka o ocHnaaH>y HOB;Hx 1\0Moaa y Bojao,nHrnl sa 6pao· npnxsaralbe cae Aie11e 6ea PO.D;HTeJba. Hero raKo H3Bp!rielfla je· seJIHKa 3Kl\Hja aa o.n;alJl!!Ji,arbe ,1\je11e y ByrapcKy, r;'lje je ca.llill• · · a6p11Hyro npeKo 12.000 Hallie Aiel\ e. . Ep!!ra 33 .D;jel\y je KO,ll Hac 'y'BjeK >KHB;eJia !I lbeJIM HOCHOl\M cy 6HJie ysHjeK Hallie >Kene. Epnra sa ll.ielly Ko.ia cy !Bry6MJ!lt po.n;l!TeJbe y OBOM paTY OTII04eJia .ie y fiaiiiV.M ce.nnMa THMe, All cv ce "'ene 6pnnyJJe sa .n;jel\y. Hapo•mro v M.\eCTHMa T)l,je je· . EJ!a,1\aJia QKynaroposa Tllpanaja Koja H!ije ycraJia ca;w IJa. .li;HTCJbe~nero je o6yxBaT!IJia a A.iel\y, noce611o je y T2KBIIM· >•fJe· eo- -C'rHM3 COJIH}lapHQCT )KeHa tteCTO nyra 6HJI3 CIT3COHOCH3. Y qacy o.rr. ica)J. je JHawa .UO?o.1CE·HHa ocJI06oi)eHa n:~:.:m~. w 6es6poj npaMjepa !(a >KeHe oprall!!3iHpajy AOMOBe sa napTH3aHCKY c!lp04a!(. Epara aa .n;jerw 6ahe naina 6pnra n v 6y .D;yiuiocTH. . Ko.n; 6pnre 3a crsapame ;(eqnjax )!,OMOBa rpe6a mwrn npe11· OlJMMa" CBe .- Hajpa3JBF-!HTHje IIOTpe6e no THM .llOMOBJ1J,:ra. Do•t~pe6HH he 6HTll ,lf.OMOBli 33. ll{)ITUyHy CHP0l'.!3,TI..• rroce6Ho .ROHOBH sa lioJiecHy )l.jeu.,y_ »UiBHX_ po.nHTe.7ba KOjH¥a je ay.ama· 6onec:rrH4Ka !hera. Y pa.D;y Ha o6HOBH seMJbe 611he noTli)e6Jru. .n.iec;aja !l.OMOBH KOj!i he OMOryllHTH MajKaMa ,1\a OVI\Y !IC"rOBpeMeHO H MajKe !i 'lJlaHOB!I pa.D;a y »alllo.i o6!1fOB!i. A TO cy ll-ie''·'a o6,'J,amomra. TaKBa ,1\jeq_fa o6.n;afmuna rpe6a ocnoBaTH HO 'll!TaBoi 1raruoj seM.'bH. TaKo he Molm crpy4!lo sanocJie.He ;rreHe, Ko,\e cEoje ·CHJie yJiamy Ha 06HOBY )l,OMO-BHHe, oCTaBHTH npeKD ,ILaHa .U.UjeTe : ua cTpy4Hdj I-be3H, a caMa fie ce, 6e3 Qpare H cTpaxa Km(o he 6HTH .n.jeTe'fY, CBMM CHJiaMa IIOCBeTHTH 06i-!OBH 3C:M.:'he. no ;_wBp... Uli-.nDl\;I nocJIY Haseqep u y c.n:o6o.rr.He JI,m!e ~Hhe jo i I\Wryhe ,n,a npose;J.e opeTHe rpeHyTKe ca A.ieTeTOM, Koie he .ioi. ;J.3TH HOB TIOJ!eT 3a asrpa)I)by cpeTH!I.(e 6y;J,yfiHOCTH CBo.ie p;jel(e. Hosa JyrocJiasaja Mopa ·nocTaTn cp·e.THa ,ll,Ol\!fO"E.HH-a ~!.ajKH H .n;jene. MajKa ce He CMH:e BH!IIe 6o.iaTH po!)elba .cwra .-'(jereTa•. Csaxo 1\!ljeTe, Mopa Hahn y .Harnoi ;;oMOBHHH cBo.i 'l'Oi1.o!i .n.aM. Balli KOA 'osor nocJia rpe6a norcjeTHTH Ha 6>parcrso H je)\HHcrnn HarnHx· aapo,na Ko}e he ce y T03,·l Bli,LI,\eTH, IU'To be ce Y HaiEMM 3eJieHHM nryMaMa ·y (J!OBeHHjH, Ha MOP.V Y )J,a.liMau.ajn, rpal\liT!I .n;oMosa aa ,lljeuy !13 'IHTaBe Jyroc.~aBH.:e, r:~.ie lie <:alm 3)I_faB~ue u c:pehy. MM y C.11oBeHM.iH neh CMO 3a~mca11.1:11 ·MHOrb OBaKBHX ,II,OMOBa M TIO'P:V'H·di.eMO· BaM I<a,D. h.e.fe ·110lnr CJ!3i'H aaruy !.10 "!)oJ!ecny,,napoqaro Ty6~P!<Y•10-3HY A.iellv v Hallie 1\0MOse. Tpe(iai. ,.,il.a TOBOP!IM 0 jqm je,1\iiOM HliTJ!bY. To.cy Aiel(a H3j))),l(H!IX ·Hs-. ~ajHHKa, OHHX, KOjf! cy caMH aanyCTl!Jl!i qiojy 3eMJby C OKyTia-. ·. 'I'OpoM, !IJ!ll Koje je 1\0CT!IrJia p.yKa Hapo,nHe npas.n:e. ,llje11a Hacy . o)i.roaopHa sa SJI04HHe pO,l\HTeJba, peKao .ie· MaplllaJJ T!!TO. Tpe· 6a 6.n; Te .njene npaB!iJIHOM 6paroM Hanpaa!ITII noiiiTeHe .n;plKas. JbaHe Hose JyrocJJa&uje. 13MI;,e To Te>KaKnocao, aJIH 6alll y Tof OMJia,naHll Koja je najamne onTepeheHa oKynaropcKiiM i!YXOM .,HCKQpMjCHHheMO .TO. . . npaBHJIH!iM pa;Z\OM MOP3MO ycnjeTl! •. KoA MaJIO crapuJe o.MJiai\MHe HeheMo O.zi;Max ycnjeTa aa npsoM Maxv. Tpe6a y sajep;HIIl\H ca OMJia.D;HHCK!iM oprana3auujaMa npy>K!ITH Toj ,!\jel\H Mo-· ryhHOCT .zi;a CKpene Ha HQBH llYT Ha KO.\eM fit! P'ai\!IT!i saje)IHH4KI'l 3a cpelunijy<6yAYI1HOCT cse OMJla,l1;.HHe JyrocJiaBHje. 13para sa HHBaJia,ne HaoOAHO ocJJo60.D;HJJa4Ke 6op6e -rpe6a· .n:a· 6yl\e Hallla HajsamHII.\a aa.n;aha. Bam cai\3 KaAa rpaJI.!IMO AP>Kaay Ha "Te~<eJby.lb!IXOa"ax >KpTaaa. He MAe ce caMo sa nonw· COM !IHBaJJI!Aa KOjl!Ma ce llj}!i3Ha.ie HO'ftlOpa. I-f)l.e ce sa TliM A\l ce CB3KOM 60pl\y OCTBapH V I(OMOBHHM TaKBO MjeCTO KaKBO je 3aCJIY>KHO. He CMHje H!i jellaH !IMam ocjehaH>e il.a .ie nocTao ca,1\a Teper .D;p>KaB!I Hoja ra TeUJKO !131\PiKaBa !i 360r !befOBe HeCno.C06'HOCT!I ra TJ!e.n.a nonpnje!{o. Hallla {ipara 3a Harne paTHe !IHBa.lii!Ae Mapa 611TH ncnyllieHa CBrrjemhv, .n;a cae oHo lilT(); · . ~ MOR<eMO -lbHM8 ,lJ,8'DH BH H3 ,U8JieKa He O,.li.fOBapa, OHOiii inTO- C'J HaM .zi;2JI!I OHH. Tpe6a Hacro.!aTa .D;a liM OMoryhm<a npesacmira·Ibe y-TOM CMHCJIY .ua· CBaKM -o)J. :tbHX ynpKOC HIHBa,Jlll)l~IOCTH pa3>--- BHje _cBe csoje sHaibe rr crroco6HocTH H )La I{OQ-HCTH APYllfTBy·. Tpe5a liX· o6paaosarn y rro~e6Hl1M IUKOJiaMa YrrpKOIC cBoje HHBa~'IH)U-IOCTH sa ouo sa iiiTa cy ,na ce o,cnoco6e _· _cnoco6rm. · Ham je 00pliM3 )l.a 3-aJ(aTax y csaKOJioi ceJIV .u.a noMofHeMo HaiiiHM O)f.'" H3 ll!TO 6p}!{!i Ha4HH ,l(06HjeMO nperJ!ep;,O CB!IM llHBfl," • JIH)l,M.M8 H OKYITHMO' CBe HHBaJI}Ule ,U.a HM ):ta.u.e:Y..IO ,!l',OBOJbHV II0.1iOfi. noce6H0 uormmJGe l.IHHH MaCOBHO :aceJD~maH)e naum:x ,TbVJJJA y IIHO<;TpaHCrBO !<ap04!1TO y J-be!faqJ<y. fTo np·H6JIHJKHOi . O!\jCHII · -·Hce.JbeHo .ie rrpeKo ·300.COO ,7bY.U.H. Hpe)lum_ienH cyHa'j)OJI.HHUH CTpa· XOBH'I"J:!X KOJ-!IJ;eHTp8.UHOHMX .!10.10;1~, L?I.:!)J_-!:·1. H 6!-I.ie,IJ,e V J-be.MaLIKO'j y . ~. lJOropHMa y carenHTCKHM p:pnwB:.u.ra, ,D/lHac ce spahajy- ~y" JJ.OMOBMHY, yrrpKoc cnRX RanpH,iei<a 3a Gp-:1~·i nospaTaK Ko,~e nd~ CTaBJbajy cHJie, ·Ko.1e OMi?-T-a.fv !hl-!XOB ,;1.CJ1asmc 3axn'i"jeBm..Io .n;.a Ce CBH HCi2,lb'::'-H!1IJ,H, KO_\H CV- na'fl'L:TH I:O ICOI-H1..C'HTD8UHOHHM JIGrO .. mto 1lpnje BpaTe.. Je).!.at-I 0..1. BPJIO Ba)f{HHX saJJ.aTaKa A<P~­ H3 Tepeuy y CB3KOM CeJiy,. KYftll !I y.1Hl\ll .ie .n;a ce tlOC~OJ,!!e 3a pHMa �~~o, A~ 611 KOpaKy ce spa· ·THTH nopoi\HUe c ;r;.ieuoM H 6oJieCHIIU.IIMa: Tpe6a 11a je sa lhHX CB~ ~npeMJberiO. Tpe6a !IOM()fiill II· O\)f3HII3auujy KOja llOCTOjH H KoJa HMa np-eKo ce6e 6pary sa penaTpHaUII.lY. a TO .ie Hapo'IHTa Km.mcHj~ sa penaTPH3UHjy. Tpe!ia )Ia ljama oprmliiSaiJ.H.ia A<f>)!{ ·tjyfl.e HaJBehu ocJIOH~ sa TY KOMIICIIjy. TaKo ¥mKeMo Ha/TOM • UOCJIY paSBii!TH Hajilehy IIHI!UIIjaTIIBy. . . y· Ha!lly l1Ma jOIIL fO_PyfiliX lliiT'a!ba CTaHOBa II CMjeiiiTaja OHIIX KOjH cy 6es Kyhe, KOJIIM_a cy KYhe nonaJbeHe, nm1 KO.ill ca)la· 1\0Jiase ·y _ Ha!1ly JyrocJiaBl!jy, To je. seJIH.Ko niiTalbe llsrpa)l;lbe fiame. JJ.O· t~OBIIHe rAie heMo MH )l{elle capai)llsaTi! 11a.iyhn cTaHose oHI!Ma, I(Oj!l cy 6es Kyhe, )lajyhll Pai\HY THary sa ITOI\I!Sa_lhe HOBIIX Ky· i\a, )lajyfiH- H3MjeruTa.i sa OHe KOjH HHIIITa HeMajy. · . BeJIIIK!I KoMnJieKc saKoHa Ha llOJbY·. coQIIjaJIHe nom1TI!Ke TK~e ce ypei)elba paiJIHHX OI\Hoca. 011 ceJbaqK:or m1Taiba; 11sje11Ha- · '!elba )l{eH(:Kor pa)la 110 ni!Tar-~>a counjaJIHor ctapa!ba 11 ocnrypa!ba l{a cse KaTeropnje pa,liHHKa, .n;o ITI!Tarba COI(!IjaJIHOr OC11eypm»a.3a CTapOCT •ll li3HeMOfJrOCT, )l;OHeCeHH CY . Befi !IJIH npei\Bif~e~!H 3aKOHH. Ham je sa.n;aTaK 11a aKTHBHO capalw.ie~w y 1\HCKyCHjH _OKO THX SaKOHa H )Ia )!.OHO•CHMO CBOje rrpHje)I.,Ore. . ~- Ham osaKBH· saKOHll ·he 6uT!I IIOI\JIOra sa y.n;a_pHl!'IEH paA Ha .CB!IM llOJbi!Ma Harne o6Hose. 3HaMo Aa ie y Harnoj JyrocJia· ,B!IJH pal\ ITO•CTaBJbeH IHa HOBe OCHOBe. To je Pal\ sa CBO-jy Kyfiy, .Sa CBojy cpehy: 3aTO, JUT() \)a)IJHMO 3a ce6e, lllTO HMaMO MOryfi· HOC'j' )l.a CaM!! Capai)yjeMO KO)\ 1\0HOIIICI-ba Sai<OHa llO THM lli!Ta· lb!!Ma, pasa!i_o ce HOB!! O)l.HOC KOI\ P:ll\a. YlMaMo ca)la npel\ co· 6oM seJIIIKH rroKpeT y~~:apH!IqKor pa.n.a, KOjH he· )l.a:Tll ocROBe .aa )I{I!Bi:n y .Haruo.i i!.OMOBHH!I KaKsor j Olll' Hllje 6mro. Ha Taj .Ha'IHH Ha ilOJbY COUlljaJIHe UOJ!flTHKe HOBe JyrocJiaBHje BpU!'H ce OHa ,1Iy60Ka rrpoMjena, Koja MOP a HMaTH sa nocJhei\HQy ocTaa·pelbe CJI060AHOf H cpeTHOr )KHBOTa Maca pa,IJ,HHX HapOAa, 01HHX Maca, Koje cy lllllJie y 6ojaaTo, )Ia Hc'i'oapeMeHo c oKyna'!'OpOM ·Hs6aue cse ·oHo w1:o Iix .ie T!IWTHJIO v 6H.ie1111 H 6ecnpaaJby. )!{eHcKa paalionpaBHOCT nocTa.ie cj:>pasa, aKo He )!.OJiasn Hs· rpa,D,Iba 1\0MOBa sa )I{CHe II )(jel\y, KO.iH fie OMOryliliTH .n;a JKeHa ·OCTaHe 1-beJKHa MajKa · csoje tden.e !f )!.a !ICTOBPeMeHo ~apa~yje ·Ha !lsrpaAfb!l )!.OMOBHHe. Tpe6a H TY yseTH sa ysop CosjeTCKH Cas.es, y HaJUHM ceCTpaMa .BeJI!IKOr CosjeTcKor HaPOAa,. Koje cy .AOIIIJ!e H na Haiii ii{Q1Hrpec )\a HaM ITOMOrHY CBOjHM caBjeTOM II ·npnMjepoM. ·MH lK.eHe j oiii BH!lle heMo -y'IBPCTIIT!I je.n;!lscrno If. 6paTcrao Y KOjeM BH)l.HMO rapaHI(Hjy sa cpefiHY 6y.n;yfiHOCT Hallie 1\.ieQe; .. ApyrapHI.lO t--iapHja CapH~eea, noonpe,!l,\:je,II,HIIl\3 j\\OCKOBCKOr Co'B,jeTa noswaBHJia je·t KOHrpec AHT!I<j:>arnHCTK!IIba JyrocJiaa!lje !lcnpe.l(: coajeTCK!IX iKeHa a ncTaKJia yJiory )l{eHe y cTaapa!hy coajeTCKe BJiaCTH, lbeHOM. yqaplllfielhy H y O)!.opaH!i 0)\. HaQHCT!14KOr saao·· jeBaqa, 0Ha je KaaaJia llsMelw ocTaJior: »Do6jei\OHOCHa !lsrpa)l;lba counjaJIHsMa v Hamoj seMJbll y· 'lliHHJia je cosjeTcKy )l{eHy rryHonpaBH!IM 'IJI~HOM APYIIITBa, aK· - THBHOM yqeCH:Hl{OM llOJiHTHl!KOr H iaBHOr )KHBOTa 3eMJbe, KaO· !liTO cy ce Ha )ljeJiy y 6op611 sa oqy_aii!be coajeTCKe coiJ.~~jaJIH­ cTH'IKe 1\pmase noKasaJie coajeTCKe JKeHe. Dope)( 6es6pojHIIX. )l{eHa xepoja, Capaheaa je IiaaeJia !IMCI!fa qyaeH!IX H y HHOCTpawCTBY xepoja CoajeTcKor Caaesa BYI\MliJie DaBJI!14eHKO, KJia)lanje HHTKHHe, Mapllje I1aru4eHKO, HaTame Koncose H Mapycje JII!BaHOBe. XHJba)(e 6pnraAa y coB jeTCK!IM cj:>a6pHKaMa yrJie.n.aJI~ cy ce Ha KaTjy BopHCKoay n .n;pyre paiJIHHUe MOCKOBCKe )!.p1KaBHe' cpa6pnKe KYfJIH'IH!IX Jie)l{aja H rroaehaB!llH npo)(yKTl!BHCkT-PaAa' 33MjeHHJie 62.000 KBaJillcPHKOBaHHX pa.n;HHKa, Y )\3HHMa paTa ja·. cHo ce noKasao orpoMaH, npnpo.n;aH TaJieHaT u caanTJbllaocT coajeTCKe )KeHe npeMa crroco6IioCT!I, npe6poAHJie cy cae TeiiiKO· he y ·paAJ. Pyl\apcKU pal\ ce cMaTpa y QHjeJIOM CB!Ijery Henpn·· cryna'laH sa JKeHe, aJI!I y CosjeTCKOM Caaesy cy )l{eHe !lay'!HJ!e' . II Taj nocao. HHr)(je H3 CB!IjeTy )l{eHe He .!lrpa.iy T3KO B8li<HY yJJ.ory y pal\y JKeJbe3HH4Kor rpaHcnop-ra, Kao y CCCP-y. Y 11a· HilMa paTa XHJbaAe iKeHa )!<eJbCSHH'Iapa sa csoi caMonpajerop, O)l.JlliKOBaHe cy OpACHl!Ma H MeAaJbaMa · CosieTcKOr Casesa. Haj· B3)J{.H~jH 33)J.3T3K y rO.QHHaM3 OT3I,!6H'HCK0r paTa, .6HO je .. CHag·1\.ieBalbe seli!Jbe l!UlBOTHHM HaM!I\JHI!QaMa, H CHa6)1jesa!be HHAY· cTpnje capOBI!HaMa. Taj rrocao, Ba)l{aH sa 1\PlKasy, npeyseJie cy· y pyKe KOJIXOSHHQe. )!{eHe 6opQH UpaeHe apMn.ie qacHo cy ac· nyHHJie CBOj sa)(aTaK,...llOlllTO cy saMHjeHHJie Ha TpaETOpliMa ll· KOM6a.iHHM3 CBO,ie j}31\HHKe, KO.ill cy O'I'HUIJIH Ha c)lpOHT. Me~:y' .n;o6HTHHIJ.,HMa CTaJbHHOBe HarpaJI.e HaJiase ce }KeHe, aKa,u.eM~H,: Jbei<apH, rrpOcpecopH, HHJKH!bepH, I<lbHlKeBHHI\H H rrpeTCT3BHHUll. APYrHX rrpo<j:>ecnja. CsaKa OA lbHX 6cp!IJia ce ie sa cJio6o.Qy uHesasHCHOCT OTai,I6HHe, CBaKa je )\8Jla CBOi 1\0ilj)HHOC Sa CTBap, · yHHmTelba XHTJiepoBcKe :tb'e:rvtaLIKe. ,,ConleTCKO, saKOHoJJ,ascrn:o. . npC)(BHi)a 3a samTI!Ty lKe!HCj{Qr l)a)!.·a, BeJI!IKV ITOMOfi M3jU!I II )ljeTery It cTapmbe o lliMXOBOM SI\PHBJbV. Hawe >KeHe Cosjer.., cKor CaBesa 11 )l{eHe JyrocJiaBnie, HHie TIOBeaaJia caMO sajeAHJ;G-.. Ha 6op6a H OHaj 6op6eHH VAllO, KOjH CMO 3aje!U'IO yrmjeJie 'f' no-- ,zrjeJIO' YHHillTeJb8. XHTJie.poBC1{0r H~1llCI,)Hi3JIH3Ma, .7byTOf Henpl.f-· jaTeJba CBHX-CJio6o!i:oJby6HBHX aapoAa. Hac cv s6JIH)I{HJie_saje;Zl; BeJI~:Ke )KprrBe, ry6HT3K BOJbeHHX H 6JIHC,KHX Jb'Y;: ll:HqKe naTihe, �.ll,py.rapal(e, KoJlliKo· je jaKo 6paTcrao a je.n.rmcTao Hmnev· Hapo.n.a Jacno ce BH.ll.H Ka.n. cy .n.pc&~rap>Hl(e i!a l1crpe H ropm~e· rO-" BO!fHJie ca. cysaMa y O'IHMa lllTO joiii Hl!Cy y T!ITOsoj JyrocJIW · ~1fJH. B!!.l\JeJio ce .n.a aaHCTa ceCTPHHCKH ocjehaMo ro 6pari:TBO Ill' je,ll.HHCTBO. To Hefie MOftll YHHillTHTH HHKaKas cj)a!llHCTfi4Kfl TepOp-; ..n.H sa CJio6~.n.y oTa1,16~He ~sa cpenv'cuax MHpoJby6Iisux Hapo~fr: .MH 3HaMo .n.a. cy xepojcKe Ha•nop·e .n.onpHHHjemi MYillKapl\H li ;!(eHe .· JyrocJiaBHje sa omrypaibe M-Hpa H 6Jiarol'Taiba Haq:>o.n.a. MM -.iK.elmMo -JI.a BaM KaJKeMO,. ,u.a he y ycTpajHoM pa,.rr,y ocHfypB. ... BajyhH IH<!~HOI·IaJIH!i npoU,BaT H CO!.fHja.rm:H nporpec JyroCJiaBMje, · Ha11a MapKosHi;, rrpeTcraaHHl\a Cp6Hje: _)!{eHe 6paTCKe JyrocJiaBHje }'BHjeK HMaTH IlOAPlllJ(y H IlOMOft co- . ;,BjeTC:KHX· .iKeHa.« .• . . . . HojKi! KHemeBH:Ii H3 l(pHe rope. ,[(pyrapm.(e! ,[(pyrapm.(a 'f>mmc je HarroMeHyJia v cnoM jyqe:paiJnbeM fOBOpy HeTM'PHfO,ZV1IlH·bV lliKO.r:ry, I{P03 KOjy cy npOruJie ..>KeHe JyrocJiam-Ije. T1pBeHCTBeHo hv ce ,ll,OTah11 una je Yti-HHMJia · wa illKOJia Kp03 Kojy cy rrpo;l!a3HJI_e }H:eHe lJ.pHoropKe. Crm_ 3HaTe, .;n;a MO}!C)l.a o.rr. CBHX .lKeHa JyrOCJim:aje, UPHOropKe cy 6nJie Haj~· -BHrue- sarrocTaBJbem~. · DHJie cv sasGcTaBJbeHe ae CaN£0 O.ll, peaK·_. .llllOHapHtiX KJIHI{a· H BJI3)1;~, Hero M. O,ll. CBO}HX- My}Kef3-a. 13 jyJia 1941 ro.z(lme UpaorwKe" cy rrpm1 rryT ycTaJie 11a· ce (\ope sa 43CT H rroHoc csora Hapol\a; sa CJJ06o-,rw '"eHa l(pHoro.p" -~ .KH. Taj AaH, 1\pyrapHI.\e, HI-l.ie caMo CJJaBaH v HCTOpli,,H 1.\PHOrop:.'CKor Hapo,a;a;. To je ycTaJ.io LIHTano cJio6oAOJLy6RBO YOBjeqia· . cTBo. ITpBH rryr ysrr~mjy )!(eHe Upnm·opKe rrv-umv H 6ope ce sa A:i!o6o.n.y csora Hapol\a H sa csojy JIH4HY cJio6o;w. l(pHorop;m je UpOUJJ!a Kpos CBe MyKe, OHa ce O'leJI!!'lHJia H }(3H3C MO}Ke pe)m ·.Aa je_ :cBjeCHa· Tellll{Ofia 11 .6olf)6H H ,Ra. fie TeKOBHHe· C.HHOBa,·H· · - ·6pafi~_-4yBat:H ~I ·Mo)ffeMO -CBOjHM npHM_1ep-0lV1 H pap,Orv( CJIYlliHTH. cKao rrpHMjep MeHaMa JyrocJiaBH·ie. 0 .lhy6aB•l! l(pEoropKH npeMa CBIUJ ilfipO;J_HMa JyrbcJiasnje · MOly JIOCBjCi\04l!TH 6opiU! KOjH cy IlpOI!lJ!H I<\)03 l(pHy ropy. To 6paTCTBO H jei\HHCTBO he l(pnorO!JKe crysaTa. One He Aajy HSI\ajnHl(HMa' 11a CTaHy Ha TJIO l(-pHe rope. ITocJIH.ie cJIOMa <j:>anmtTa fi8Meljy 3arpe6a H Jby6Jbane, ycTaJie cv l(pHoropKe .na KBaTajy H3pD-ji;e ireTHRKe 1 KO,\H CV CC Bpan-IJIH H H3Belie HX npeti, -:HapOAHH cyl\. He CM!!jeMo }(03BOJ1HTH .n.a TaKBH .n.aaac )!(HBe 11 .llMajy MjecTa Meljy HaMa. ,l1MaMo 1lp-!!Mjepa .n.a cv jeil,Ha HJIH _,!J,llHje ;!(eae yxsanrJie .nnaAeCeT .n.o T)J!!AeceT qeTHHKa. Oaa Ae~ i'lopaJIHCaHU 6au,ajy npe.zr. )KeHaMa llVIliKe Hao K\rRaBH'u,e H OHe . c!llx no.ne npe.n. Hapo,ll.Hy BJia<:T. ,[(aHac cy Kpos TeniKy HIKOJIY UpHoropKe rroJI02Kl!Jie ncrraT .n.a Morv cawmcTaJiHO c BaMa 1\H SHAajy aosy .n.pawny, HOBJI .n.eMOKp-aTCKY t:Pe.n.epaTHBHY JyrocJJa!IHjy. . . 9· - J'!,PYI'af'Hil:e- roaopHM y H14e ;!(ena Cp6Hje, OHe 6op6eHe· CpOHJe, KO>Ja Je no.n.HrJia rrpi3a CJI060,l!.OJby6Hn!! 6apjaK aa · CJIOOO.:'JI 1.\HJe~or Jy!'OCJIOBeHcKor Hapo.n.a. O.n.Max ~:ocJlHie oKyrra-~l!Je, Ka.n. Je -Kpsana ijlanmsaM .n.mnao .n.a Cp6njy rropo6H H 1.\H~ JeJIY Ha!lly JyrocJiaBnjy, Ta.n.a cy ce H ;!(eHe Cp6nje no,ll.HrJie y oop6y sa CJI06o.n.y, sa OHO sa '!liM cy Te;!(HJie aujeKOBHMa. )Kena. Cp6nje HHje rJie.n.aJia na H~BoJbe, Ha re!llKohe, Ha rJia.n.. Koja je. HaHJiasH~a ncnpeA "!be, anje ce. 6ojaJia orpoMnHx sa.n.araKa, • llfOIIlJia Je MHoro6pOJHO y 6op6y. Ha!lla Cp6njaHKa Kao *eHa (!opal\ IIOKasaJia ce xpa6pa, HeCaJIOMJbl!Ba OH,ll.a Ka.n.a- je rpe6aJIO: aa 6yaKepe cKaKarH; HecaJIOMJPHBa OH,ll.a -Ka.n.a je Tpe6aJio Tp'la'll!f: fla ljlpOHT}', ,ll.a 611_ j}albeHe ,ll.j)yrose HS6aBHJI3 liS KaH!)a CM[>Tll·· llei!lldiOMJbHBa K3,ll. Je Y ITOS3,ll.HHH Tpe6aJIO ITOMOliH 60]}1.\HMa, KOjJt:\ CJI ocra:'!n ;Hsa Hame rJiaBHHHe y Cp6HjH. · ,ll.pyrapHl\e, )!{eHa Cp6H.ie 6opHJia ce, KaKo caM Harroweeyaa,. a· HapocrHTO hy ce sa.n.p*aTn aa )!(eHaMa noaa.n.Hne. YcTaBIIIll. •oCJIHje BeJIHKe rrpne o<jlaH3HBe Ka.n. cy YA3PHJIH Hnjew~:<H Cli' lls.n.ajHHl\HMa na Hallie 6opl.\e H )KeHe cy ITOMOrl!e Hallie 6opl(e,; aarne je.n.HnHl(e,' Hallie o.n.pe}(e, Koja cy ocraJIH y rroaa,!l,1lHH Harne ·rJ!aBH!IHe, KOja je OTHillJ!a y DOCHy H l(p-ey ropy. HHC]II' ~ CB()je lKHBOTe, HHcy )!(aJiaJie CB(}jy .n..iel.\y, · HHcy )!(HJJHJie csoje Kyhe, HHcy rJie,l!.aJ!e Ha cnoja arapHrnTa, .n.aM cy cse o~ . ce6e, .n.a 6a H3sojesaJie cJio6o,w aa 6y.n.yhaocT. MHore Hallie Maj• Ice, 1mor-e~. name cecTpe ocTaJ!e cy O>)( c!JaiiiHCT<t y 1.\PHO sasnjeae. Maore MajKe Hary6HJie cy csoje CHnoae, .ie.n.IH!I<e. aJ!H HHq>' n()ltlleKJ!e saTo lliTo cy ,.n.o6po sHaJie saiiiTo cy H3ry-6HJJe csoje, CIJIIIOBe, lllTO cy aaaJie .n.a cy HX nsry6HI!e sa CJ!OOOAY 1.\HjeJior Jyr<JcJiooeHcKor HapoAa. MopaM. ce ocspHyTH MaJio Ha )!()JTBe. I!Oje je CTBHpHO H3lli3 ;!(eHa. H H3liia L\HjeJia Cp6Hja AaJia y OBO!of 'leTHpnro,ll.Hm&eM paTy. MopaMo sHaTH .n.a cy HarnH JioropH Ha oalbHL\H H cay.n.a no l(Hjel!oj Cp6HjH 6HJIH rrperryHH rropeA HHlliHX Haj60llbHX CHnOBa ll Ha!II!!X Haj60Jbl!X KfiepH H CeCTapa, H31llHX Cp6ajamm. Y JJoropnMa .n.pyrapHL\e cy ce ,ll.J))!(Me TaKo xepojcl@f, .l.ll' I.Ul. ce MO)!(e Ha TOW XepOjCTBy H ilOS3BH.n._ieTH. Ka11 cy H_3J!a" SHJie Ha cTpnjeJbalbe aHcy ·npeK.I!HibaJie H rrJiaKaJie, 'Hero cy ca njecMOM ;n napoJiaMa o napo,ll.Hoj BOjCL\l! H TnTy HnMe y CMpT.' · fie: .CMHjeMO aa6opaBHTll Ha BeJIHKe JIOKOJbe, KO.ie je OKyiiaTOp. �CBp!IDIO y HaJJIOj .S8TO, IU'!'O,TO\ •·:·JMC:O~M A>a.n;e H X!IJba.n;e. rose H . .n;pyrapm~e. KojH cy HarHHYJJH y -!)eo: · BaJbeBy, KpalbeBy H. CB•HM .n;pyrHM lla!UHM r~;;·~~~~.~~t~~~H . JKPTB3Ma MopaMO :n_a Ce aasjezyjeMO, )1;3 fieMO ·pa.n;. Ca jOIU BefiHM eJiaHOM U BOJbOM, )1;3 IUTO _npnje H3HJY MJia,icy, ami soJbeey THTOBY JyrocJiaBHJV. . -c: Beh caM· HanoMeHyJia Aa cy ce >KeHe 6opnJie y noaaAHHH. 0He nposejasajy 6paTC'I'BO H je)l;H'HCTBO CBHX HaPOA3 Y JyrocJJa· ·aHjH. Mo>KeMo Hapo'IHTO Aa ce OCBPHeMo Ha To. Ko!l'l<peTaH . npHMjep: KaA cy Jq)BaTcKe 6pHra.n;e )l;OIUJ!e Y Cp6H.iY .n;a OCJIOOO· fJ.e HaJ:lly MajKy Cp6Hjy, Hallle >KeHe CpnKH!be HHCy rJJeAaJie, A3 .JIH je TO 6Ho Cp6HjaHau. JlH'!aHitH, UpHoropaQ, XepnerosaQ, }J.aJIMaT•HHaQ HJJH XpsaT, oHe cv cBHMa noMorJie, AasaJie xpaey u rJte.n;aJJe Aa KOjH He oCTaHe Henpesnjeli. HaQO'!RTO ce MOpaMo ocspHyTa Ha noMoha Ha!UHM 6oJIHHJ1aMa, v KojaMa cy Hame .lKeHe. Cp6njaHKe AaJie cse OA ce6e. JJ.pyrapHJte, >KeHa Cp6nje HHje npaBHJJa ilHTa!be .n;a ~H je y 6o.iJHHQH pmbeH XpsaT, .n.a JIH je V: 6oJIHHJ1H pa!beH Cp6HJaHaU HJIH·KojH APYrH •H3 Hallie JyrocJiasH:\e.· 0Ha' .1e pesom.cHO O)l.BaJaJia OA .CBOjHX ycTa, H!lje rJieAaJia Aa JIH fie- !beHOj )l.Jel\H Kp'laTH JlpHjeB3 0,1\ rJJaAH C3]\!0 .n;a JII.TO npH.je H31UII 6op•QH A~lJY. }J.O no6je}J.e. AJJ.H MopaMO 11 To Aa norJJe}J.aMo: v H3ill0.1 Cp6HJH JOill je OCT3JIO HITaK Henp1Hj3'l'elba Jr U03a)I,HHf!; HaKci je cjJaU11133M JI06HjeljeH, neTa KOJIOH3 H peaKl\Hja,. Koja IUHp!i ~!~OBHHH3aM, MHCJJH A3. lie ycnjeTH. AJIH Helie TO 6Hm. JaCHo .1e cpnCKHM lKeHaM3 Kao l(aH, ,1\a .ie pe3KUrr.ia APYillTBa Koje .ie sJJal(aiiO, ww pHJia 11IOBIIHH33M. Ho MH eM? ysjepeaH 'UOCJI!Ije _HeTHPH roAHHe 6op6e, Aa je KpHBa peaKl(HJa, a !(a ]e H3PO)I, JCI(aH. TC HCTH, · 6HO cp6Rj31HCKH, XpBaTCKH, 6ocaHCKH, UI)HOfOpCKil HJIH MaKei(OH". · CKH. . . . · }lpyr2prrue, Mory i::i•Mo .l\3 sac noao11eM M cs~ sajei(HO yaBHK!ieMo, ·I( a mmlf! npercje}J.HHK aapO)I:!le aJia)l,e 1\HJCJJe Jyr~cJ!a­ BHje )l.pyr TnTo! lKHBHO npeTcje.n.HHK Hapo)I,He !lJJal(e Cp6HJe. )!{f!Bf!JIO 6paTCTBO H jei(HHCTBO JyrOCJIOBeHCKHX Hapo.ZJ.~! )!{f!BHJia xepojcKa neno6jeAHBa, pol)eHa Upseaa apMHJa! )l.eJieraT H3 lkrpe. }J.pyrapHQe! Haw a HapOAHO OCJ!OOOAHJ!a'!Ka so.icKa. OCJ!06o· ~I!Jia je TpcT, ropnuy, CJIOBeHCKO II )(,pnaTCKO OpnMopje, OCJIO' 6oi(HJJa je · Aalllllil sa TO aeHsMjepHe >KPTBe. Te li<PTBe Hapo}J.il JyrocJJ3BHje OR no<Je'!'Ka Hapo)J.Ho ocJio60)I.HJJa'l~or noKpeT3 yseJIH cy npBH Kao HajMalha H3po}J. y Esponn 33.\e)I,Ho ca nalll~.M 26 C3f!C3HHl\HMa,. BOAHJ!H .Kpsasy oop6{npOTHB H3jKpBaBlijer>cp~: . 1f!H3,M~ y csHjeTy. !bCM3'lKor 'I;Ii.mepH.iaJIHSMa. }laaac ·Henocpe}J.H<) · UOCJIHJC OCJI06olje!ba THX Kpa]eBa llaMa C3BC3HHQH HHCY !1pH3HaJIH npase}J.Hy 6op6y npoTns KpB3sor <PalllH3M3. · · .. . JlpyrapnQe! HeKa HalliH case3HH1W He ~HcJieAa lie· Y>KHBa'!;lf JbY63s HaJUHX nap'?Aa. H311Ia cJto6ol(a, Ko.iv CMO H3Bojesa;ia . KOWTa liaC H3 MHJIH.]OHe >K()Tasa, CHHOBa H Kfiepf! HalliHX Hapo}J.a.. AneJiyjeMo Ha H2j)O}J.e n JKeHe EHrJiecKe, Ha HapoAe H >KeHe · Alllepme, 1(3 He A03BOJie Aa OHH <!JaJUHCTH KO.iH cy rO}J.HHaMa' - 25 rO}J.IIHa -- yrlheT3BaJIH Halli HapOA, · .n;a ca.z,1,a npeo6yqena -y p,pyre yHncjJopMe yHHiliT3Bajy ILMy4e H3lll !iapo,11. · MH Tp•3>KHMO O}J. 'lHTaso-r pO,l\OJby6Haor CBIIjeT3 }1.3 ce HaC HO,l\ynpe Y KpBaBOj 6op6H· npOTHB QJ311IH3Ma. }J.O·CTa je YHHJIJT3: Ba!b3 Halller Hapo}J.a, ,1\0CTa je KPBH. HelieMO ponnao. TpaJKHMO' Aa ce Hei(Hheae, JboTnhese H yCT3WKe 6arr,11e, Koje cy C3}J.a noJIOropHMa, }J.a ce npe.n.2jy HaMa ,1\3 HM Mil cyliJ.HMo. HelieMO, . p,pyr3pHQe, 1(3 Hallin CaBe3HHl\H KOjH Cy C HaMa BO}J.HJIH 4 fO,I\HHe KpBaBy 6op6y lJllOTHB QJalliH3Ma, Aa 0}1. H31liHX H3,1\ajf![(3 H. H3" POA3 np3ae HOsy sojcKy npoTHB name npaseAHe HapoAHo ocJio- · 6o}J.IIJia'!Ke 6op6e. · .· ·. .AneJiv.ieMo Ha 'lHTaB po)r.oJby6HBH csn.ieT .n.a HaM ce npe.n;a He.n;nh H3)1,ajHHK cpncKora Hapo)l.a, A3 HaM ce npe.n.a TiaseJIHli · H3pOA xpa3TCKor napo,11a. }lpyr3pHl(e! 3aKJJH!beMO Ce 1(3 fieMO ITOMOlill 6op6y IICTap· CKOr, ropHqKor J! OCTaJIHX HalllHX Hapo)J.a, Aa ce OCJI060Ae HCOO,ll. <iJaJUHCTHqKHX eJieMeH3Ta, KO.iH cy HX Vf!bCT3BaJIH 25 rO.ZJ.H'!Ia. liooJIHO!!o }1.11 C'rpasn, !1TaJIH.iaHK3 ns TpcTa, npeTCTaaHnQa HT3JIHjaHCKHX aiiTH<!JalliHCTKH!ba: _ . ' · JJ.pyrapnue, aa MeHe ie seJIHKa pa.n;ocT H cpelia Aa Mary.. llpBOM KOHrpecy1 aHTHQJ31liHCTH'lKHX >KeHa Jyro· CJiaBHje. Y HMe CBHX >KeHa aHTHQl31liiiCTKH!ba J1TaJIHje, a H3p0• '!liTO TpcTa, Koje cy MH CTaBHJJe. y·,ZJ.Y>KHOCT Aa BaM Ka>KeM,' }J.a OHe '!B\)CTO CTOje Ha 06paHH Hallie )l;eMOI<l)aTCKe H3p0,1\He BJiaCTH, KOjy <iJaJUHCTH, ITOTnOMOfHYTH CBjeTCKOM peaKnHjOM; XOlie 1(3 HaM o.n;yaMy. HenoMfaTe cv >KPTBe HTaJIH.iaHCKHX aHTHQJaWHcTa y rposHoj Tp3ret~njH, KOj3 .ie aa.n;ecnJia QH\eJIH csnjeT. Hallie JKeHe yaeJie cy aKTHa~o y'leJUlia v osoi 6op5n: HeKe v naPTH3aH· CKHM pe,I\OBH'Ma, HeKe Ha llOMOliHOM ITOCJIV, HeKe Ha ITOJIHTH'!KOM nOJby. )!(ena je y3eJI3 yqewlia y cTBap·a!by HOsor nopeTKa I! UOCTHrJia ycnjex, )1,3 ,I\06Hje llOJIIITH'lJ50 npaBO, ITOJIHTH'IKY H sa· K.OHCKY paaHonpailHOCT. AJIH aKo xolieMo .n;a TO ca'lyBaMo, aKO · JKe.J;HMO Aa OHa 6yAe HCTHHCKa, MopaMO pa~HTH }J.a JUTO BHIDe I!Jl'IICY~TBOB3TH �np<i;zy6HMO cl!dsf!H'!'IKO H'f3JllijaHOl<OH~~;~~~~aO<~~::i~~~i. .ooje,AHH'!KOj 6op6H, fipoTHB 33,Je,rollll'IKOf .,< . Jom cna1Ki!Hje npoumpHMo y nameM ji!BIIOf H npHB3THOr. lKHBOTa O'!HCTHMO. CBe· . ,Lzyro je. roAHHa nania oTaJ,I6Hna 6m1a. Myqena H raJKena Oil plpTHOr nenpHjaT~jha. H3UHI'P3l!IH3M3. Ha.t60\JbH. CHHOBH, xll.ep!i, .MylKeBH H 6pall.a na.IIH cy 01\ CBHpenor nenpHJ3TeJba. TpnjeJIII . ·OW noHHJKasaH>e, O!IPHUalbe, OJ\BOijelbe v Jiorope. Ballle xyll.e .cy yt!Hl!ITene, nosnaJIH ere caMo 6oJiose H o~a.talbe. Ha HaM~ .aJIT!Hpal!IHCTKHrbaMa JKeHaMa je .n;a nonpasHMo· norpe!Ilxe yqH . • !bene y sa!Iloj 3eMJbH o)l, c'J1)ane cj:la!Il~CTII'!KHX 3JIO'l~Haua. T~ ·iieMo nonpaBHTH yqspmll.HBalbeM cse TJe!llH>e sese KOJa sell. no .crojH ca 6parcxHM cJioBencKHM HllPOI\OM. Ca napo.n;H_Ma Jyroc.~~­ .BHje y qspcroj 6op6H npOTHB saje)li!H'!KHX HenpHjaTeJba KOJH xoll.~ )!.a no)I,JIOM nporraraH.D;OM pacKHHY ose Hallie sese. MopaMo .ce yje.n;HHHTH y je.n;an je)I.HHCTBeHH 6.rrox cnpe_MHH na cse JKPTBe sa O)IGpaiH}' OHHX )l,eMOKpaTCKHX CJI06<fJ!.3• KOJe CMO CTeKJlH npo· :.nHjesajyll.H KpB ca napo)I.HMa JyrOcJiaBHJe. Bp.;mell.H. ose CJI06oi!.e. aaje:z(HO H3BOjeBaHe- np<JTHB CBHX H CB3KOra CJ:If'YT:HH. CMO, )l.a l;e no6je)l.a 6!1'1'H H3!lla K3KO 6H OCHrypaJIH H3l!IO.l )J,JeUH OHO npaso 6Jiarocrallie H M~P sa xoje CMO ce saje)I.HHqKH ~opmm. , . (JiaBa naJIHM na!llHM l1raJJH.iaHHMa H CJioBeHUHMa! l.(HJl.HJI.~ . {)paTCTBO l1TaJ!ltjaHa H (JIOBeHBU3! lKHBHJI3 JyrOCJIOBeHCKa a{) MHja, OCJI060)I,HTeJbHU3 Tpcra! )l{;HBHO 3VT?HOMHH TI}CT Y HOBOJ, AeMoKparcxoj, cj:le)l.~paTHBHO.i JyrocJiaBH\Iif lKasno xepOJCKii yap!llaJI THro! Jlena neposHb, n:eOieraTKHlb3 13ooHe H XepuerosaHe: . ,ZJ.pyrapnne! Jyqep 11 · )\aHac Ha Ha!lle~I Koarpecy 6HJIO .i~ iMHOro p!lije'IH 0 peaiuajn. MopaMo ce ymlTaTH _lllra .1e TO peaK_ ~Hja? PeaKUnja ro cy ocra!llt no:rY'!eHor Henp!IJaTeJba na '!MTa sor csnjera. 13yAYhH ,aa je paa6nJeH, noKy!llaBa caAa .n;a ce npH6epe HacrojH .n;a ce 0qysa o)l, norrryHe rrpon3cTH. Hell.eMo ce aan:o~OJbHTH l!ITO cMo nenp~rjareJba noryKJIH. Xoll.eMo Aa . ucxopHjeHHMO peaKuajy, 11.3 joj sa6a.teMo rJioroB KOJiaU. Pasy: 1\UbliBO je rnro xoll.e noHOB<J Aa ce r!l:JH6epe; a J(a)l; ~". ce np~6paJia nonoso 6!1 aano'!eJia x,:monpoJIH!l.e. Hehe_Mo .\0.1 ro n: ssOJIHTll. OspJe je norpe6at; n:a caa 6yn:eMG .cs.tecnn, n:~~: CMO AO:lKHB_jeJI!I BeJIHKY no6Jen:v. aa Hac To·. Ho Tpe6a 6~ ·e xaxso O)I.MaOallie Ha -l!OBOPHJ(aMa. 13op6a .10m npercro,n, J ~ llenpHjareJb 'npOTHB KOjer .ie par soljeH; spJIO .te .>KHJ!as n6yno pan ·!I Hell.e 11 nuje jo!Il noJiolKHO opy:m:je. A Mil heMO ce opHTH ~OK llOTllYHO llOJIO}I(!I opyJKje. ,!l.oK ra no-rnyHO He HCJ(O" pnjeHHMO. ni !1o1jl~6no je y~o~na:rll nenpuja'r.eJba ~ Cherose MeTOI\e. l1eliy rosopHT!i ·o Meljynapon:iiOj peaxunjn. 0 1-bO.i je osn:je .n;octa ro· . . BGpeHO. Y ;HMe 6op6e KOjy CMO ailje.n;no ca cal!e3HHUHMa BO)I.HJIH ~pru!(HMO .l\3 Ce K3~!1e paTHH 3JIO'!HHUH, )!.a ce HCKOpi!jeHH ,Pa!llH" saM y CBHM seMJbaMa, )1.3 npecraay nocrojam Q:lalllljCTH'!Ke Af>:m:a· ,.· se, Koje tie 6nm Jierao !f!Osnx. paroaa. ' . Ja ll.y BH!lle .n;a roaopnM o namoj .n;oMahoj peaKliHja xoja BY'!e HilT!! y HHOCrpanCTBy. Ona je o.n; nnocrpaacTBa noMarana 1( Dpf3Hii3.Hp3H3. no CBHM H31llHM 3eMJb3M3, a Hapo'!!!i'O T3MO r.n;je je 6HJJO lKapH!llTe ycTaHKa, rA.ie je 6parcrso H jeArmqao napo'!HTO qspcro, HenpH,!aTeJb je napo'!HTo ynopan .. Henpuja: 'i'eJb Y DOCHH }l(eJ!Ill Aa CBaKy CYilpGTHOCT KOja je HeK3)( nDCTO• iaJia nanoao pamnpn, 1\3 nonoso pacnHpn WOBFIHH3aM. ·CpncKa peaKliHja rosopH Kaxo cy Cp6a norncHyrn, Aa neMajy npasa. MycJIHM3HCXa ·peaHUHja rOBOPH A3 cy MYCJIHM3HH sanocraa.lbe· Hli\ XpaaTCKa, n:a cy .Xpsarn sanocrasJbeHH urn:. lKeJie n:a pa· ·dliHf>e ulOBHHHsaM y 13ocHH, xojH nac k y no'!eTKy ycranxa rw· rnrao MHoro )l{prasa. Jen:HHO nacrojaCheM II.Pvroaa xojH cy no· BeJIH ycTaHaK, Cy36!fjeH je lllOBHHH3aM !I 338JI3)(3JIO je 6paTCTBO H je)I.HHCTBO.' BeJIHKa sell.HHa aapop;a 13ocne H Xepuerosnae, a H Y OCTaJll!M SeMJbaMa llpHXB3Tl!JJa je TO jep cy BH,ZJ,jeJJH, .n;a HaC. _je 6parcrsp a jep;!fncrso cnacHJIO on: Meljyco6nor ucrpe6Jbe!ba. . Je.D;HHO je OHO rropeMeTHJIO nJ!aHOBe QJal!IH3Ma o' Hal!leM acrpe· .OJiielliy. · AJIH HMa jOlii MaJIH .1\HO 3aBe)(eHHX KOjilt y .1\HY AY!lle HOCe H"rKY lllOBHHHCTH'!KY KJU!liY, HeXy HeTpneJbHBOCT. norpe6HO je ..n;a H!llqynaMo H oHe sa.D;llie warose !1IOBHHH3Ma Ko.iH jom no,·CTojn. Je)I,HHO T3KO· caqyaafieMO 6paTCTBO H je)I,HHCTBO H nope· . MeTHTH nJiaHose. nenpHjareJba o Hana.n;y "'" rv Hallly Haj.n;paro· 1\jeHJJjy TeKOBIIHY. . . . · Peaim,Hja aacrojH npo!ll!!pl!TH HecHrypHOC'I'. Meljy HapOAOM.T'onope xaxo jolll HHje cae roroso, rex Ha H36opnMa lie ce BH· :ltjeTH Ka!(O lie 6wrH. C THM )l{eJie )(a savcrase nPHJia)l{ellie na· pO.D;HO OCJI060i(IIJI3'll<O-M llOKJpeTy OHIIX )l,!ljeJIOBa Hapon:a, KOjH ·Cy 1\0 Ca.n;a OCTaJIH ITO CTp3lliH, a TO je y fJiaBHOM CT3HOBHHIJJTBO. · ·Hell:aBHO ocJio6oljeHHx rpan:osa. ,!l.aJbe !llHpe aJiap-MaHTHe anje· CTH. WneKyJiaHT!! H UPH06epaajaa(\a He Mory ce omTpaTH caMo .Jby.ll.HMa ce6H'!HHM xoja ce :m:eJie o6orarHTH Ha paqya Hapon:a. OHH cy H Ha!llH nOJI!I'T!i'!KH npoTHBHHUH. !1 OHH xo.iii opraHH· · 3Hpajy rprOBIIHY Ha upnoj 6epsn cy Haii!H npo'l'!l!lHHliH,. .ie!J OO!l xynyjyll.H sJiaro H po6y JKeJie noxasam Aa cxaqy liH.ieHe, H Aa y H3!1IOj aeMJbli HeMa Hl!!llTa, a )La BJ13CT HH;e CllOC06Ha Sa JK!I• BOT. To je lliHXOB AY6Jhn UHJb. 3a ro ce MopaMo 6opHTH npo· 'THB fbMX M I<aO npOTliB IIOJIHTH'-IKYiX riPOTHBHHKa H KaO, llpOTHB ;peaKI!H.ie. 29 28 �( Ha cTparrn peaK~n.ie · <IaJiasn ce MO'.. rronoila · je' . p,rre, .n;pyre n Tpelie sjepe. TaKo rra . . 6op6n npQTHB. rralliHx pa.n;HiiX 6pnra.n:a, npoTHB oHora _IIITO ]e Ha]Te,JRe? RaK~ 61-1 pas6mm pa.n;rre6pnra.n;e, noqeJIH cy rosoP•H~H KaKo HHJ~ 6JI_a rocJiosen onaj rrJIOA, Kojn TH .n;pyrH ·ypa11.n aero caMo oaaJ )(OJll . caM ce6n ypaJf,HIII. floje)(HHH BH:lllH CBe!ll'Te.HHUH rrpaBOCJiaBHH · KOjK cy sa spujeMe oKyrraTopa rrJIH c·~ajaJIH .no crparrn HJIH qa~. .: noTITOMaraJin J],pruKy MnxajJiosulia, H31\BJHHKa cpncKor H~po · .n;a, I(OJiase y ·Bomy 11 1\p)!(e rrporros.ieAH y UPK\lH, .n;a_ ce Cp6l! rpe6a . .n;a 'OKyrrJI,ajy OKO npaBOCJIBB~e UPKBe. Jei\HHO fie. h"X OHB cnacHTH. rinTaMo MH Te nonoae rAte cv 6nJIH oH.n;a Ka.D: ce cpn. CKH rrapo.n; Bocrre caM cnacasao-! Tn rrorrosl! _.:>KeJie caMo O.n;BO: jHTH cprrCKH rrapo.n; 01\ rrapo)(HO OCJI060,n;HJIBqJ{Of ITOKpeTa TO 6o)!(e· Be)!(ylin ra sa rrpasocJiaBHY upimy. CJIOJKnlieMo ce y TOMe .n;a He MO)!(e 6HTH pasJinKe Melw aerrj)ll.taTeJbHMa, MaKap ce f!e~!l: · CaKpHBBJIH sa Mafi11Hje. AKo ra rrporraljeMo MaKaP H v MaHTHJH nsaemlieMo ra npe.n; .aapol(rrH evA. . · · , ripnKa3aJia caM rreKOJIIlKO · MeTOAB · peaKl(uje. Hu,ie .n:osoJb-rro Aa ce c lbi!Ma yTiosrraMo, nero Tpe6a n sa.n;!-hll qos_,eK Y ceJI~ Aa HX ·YITOSHa .jep Ka)( OH _TO cBe ii.OSHa IIP~ll03Halie CBaKOr pe .. .aKUHOHepa !f'rrelie MY_HaCJeC'I'H. 3a TO Tpe_6a cayl\a n_ Ha csaKOM. MjeCTy TyM·aqHTil napol\y s_naqaJ ,peaKrru.te. He cMHJe. ce caM~nMe ro B<ipurn ·p· eaKUHJ·a ' peaKUn]a, nero rroKasarn na rrpHMJep,•a ra '· · "' · ·aMa , " HOBaTH TaKBe Jbyll.e Ha 360p0B-!1Ma H KOH<vePeH[\1!,\ CBaK srra ll Bll,[(H, aeKa ·ocraae Kao IIIyraBa OBI:\H Me!w nap·o.ao·M .. flpa ToMe He CMHjeMo nacTH y rpellii<Y Aa nana,a~Mo c~: Jby)(e KOjl! jOlli ae MHCJ!e J;aO IIITO MH -MHCJlll~O. To CY JOIII H. ' cajecnrr JbYAH. He rpe6a rpnam cB~ Jby.zte Y Jell.aH K'?III· Tpe6a . yoqHTH one peaKl(HOHepe KOJil CB.\eCHO pa,,[(e H 01\HjeJIHTH !!X O.ll: OHHX KOjll cy saBe,[(eHH. . . . ITrrTaJia· Me jeAHa ,apyrapnua: »•~{OA nac HMa .rreKilX qeTH~­ qKUX )!(eHa 61!JIH llM CMjeJia 33IIPHJeTHTll ?« »Hll.te 1\06-pO« · owosopllM joj ja. »AJia ja caM llM seli Bllllie nyra rosopuJia ~: ooe cse je.n;Ho Te ucro«. »Hrrje, .1\PYrapu[le, ,l\OCTa ro·BopHTH Ae ceT rryra, nero aKa je no-rpe6no H c-ro nyra pelill_ rrc-ry CTBap,_ Aa 61! llX y6Hje,l\HJia y Halliy CTB3J;'· Tpe6a I!M OO]aCHll1'll ~Ta- je peaKuHja ll IIITa nal\j o.n; lbe np·HJeTH.« . • · y roi 6op6rr npo'fHB peaKUH.ie rpe6a c~ 'lyBaTH .11a . .te He rrpeRjeHm.io. Mil rre rosopllMO TOJI~KO o lhOt saTo J:UTO_ Je OH~.. TOJIHKO jaKa. Mf! Heliel'\o 11a oaa 0.1aqa, Mil :<oheMO Aa Je .n:o-ry .;eMo. Tpe6a ,[(a BllAHMO orpoMae crrare KO.ti!Ma lieMo. ux rylirr. · npso ie nam Hapo,[(Ho ocJio6oAHJia'IKH (ppOHT. Tpe6a su·: A.ieTH Harne 36-opose, KOHa'llllo osa_i Halll Kompec, .n:a ce BllAH_ KOJIHKO je caruKaH Hapo-.aa4. ocJIOOO,[(IlJiaqKa <!JpoHT Y aarueM_ y . ~apo,[(y, Je.n;ai o;i Hajs~li!i'?<' cl'iara .. HapbJJ.HO WPOHTa je .AHTIJ(jJaiiiilCTH<iKH <bp.oHJ' merra a' Hawa OMJiap,HHa. . .Kpos Hapo.n;HO 0CJI06D,I:\IlJiaqKH <!JpOHT' CTBOpeHo je 6paTCTBO ill · je.n;HHCTBO. CaMo je,[(HO 6-u peKJia Ka.n; rosopuM o >KeHaMa, 11 aKo je Ham aHTH<j:HilliHCTnqKH <J>poHT')!(eHa il!oliaa >H jaK noKpeT,. llMa H csojllX rpelliaK~; -Jep,rr~ o.n: najBeliux je ra, ,[(a Mil qemlie nyra a.n;eMo o,n;BojeHo o.n: HapOAHO ocJio60AilJJaqKor <J>ponTa .. CaMe rrsjasJbyjeMo ,[(a CMO ,n;llo HapO,[(HO ocJio6o-.n;HJia'IKOr <J>poH "!'a aJirr Ka,[( ce pjelliaBajy nura!-ha He IIAeMo ca Hapo.n:no ocJio· ·60,[(IlJiaq!(IIM <jlpOHTOM HerO !IOCeOHO, J].lljeJIIlMO ce II rroce6HO srrjeliaM,O. A Mil Jl{eJIIlMO ,1\a ce ·cse opraausa[laje s6ujy OKO Ha· POAHO ocJio60,[(HJiaqKor <bpoHTa H .n;a ce pjemaBajy cBa !lllTHFba iipeKO Hapo.n;Ho ocJio60,[(IlJiaq](or <bPOHTa. 11oTpe6ao je' y ceJiy ,l\Oiill y Be3y, YKJIOIIIlTH ce y ceocKil Ol\6op HO<P·a, y OTIIIIiHII · y onliiiHCKH, y cpesy y cpecKII. TaKe lieMo- rrocTaTil jaKa cnara, · 1HapOqllTO jep je Hallia SeM,lba OTIYCTOIIIeHa, OTIJbaqKaHa, BJia,[(a 'HecTalliHQa, ·a y HeKHM KpaJesuMa MOJI{Aa •H rJial\. Cao6paliaj H3M je y oqajHOM CTal-by. ·M11 TO He KPiljeMO, jep cy H3M TO OCTa~H OKyrraropa. M11 fieMO TO IIO,[(IIfill H yc!IOCTaBIITH, Ka,[(. CMO MOfJIH IIO,l\llliill nawy o-cJio6o,n;HJJa'IKY 6op6y. A•n cse To npeKo Hapo.n;Ho _ ocJio6-0AIIJia'IKOr <bPOHTa. · HeKa He MHCJII!. !j3lii llenpnjaTeJb, .n;a lie 'fuMe ,[(a Hac TytJ.e . IIITO CMO cJia6n. HrrKaAa. AO ca11a rrajmllpe Mace nallier ·aapo,aa HHCy Jl{llBjeJie cjajHHM )!(llBOTOM. 3a CTape JyrOCJiaBHje HHCMO HllKa.n;a HM3JIIl cpeTHOf )!(IIBOTa, aJIIl HIICMO llMaJIH HI! IHI!KaKBIIX nsrJie,[(a sa 6y,l\ylinocr. AJIIl ,[(aHac sHaMo Aa npe,[( HaMa CTOjll cpeTH3 6y,[(yliHOCT, MO)!(I\3 He 1\aHaC HJFI! cyrpa, 3a TY cpeTHy 6y,[(Vl1HOCT MO)!(eMo Jl{pTBOBaTI! He je,[(HY Hero HeKOJIIlKO rD,[(W Ha. Tpel'>aJio je seli 11a ce yrJiel\aMo na 6paTCKH CoBjeTCK!i Ca- BeS, Ha COBje-TCKe )!(eHe. 0HII CY 6HJIH Y CJJWJHOM TIOJIOJI{ajy - . 1917 rO,[(HHe KaA je cae 61lJio nopymeno. Henpn_iaTeJb je MllCJFHO .n;a lie ux MOiill YrYinHTII, aJin Hnje ycnjeo. To nehe ycrrjeTH Hll CBHM3 OHIIMa, KOj'H )!(eJie HCKOpHCTHTH Bailly· rropyrneHOCT ,[(a Hac ITOHOBO rr0p06e. Ivlll CMO y CTa!-by' ,n;a Bllllie TJ)lii!MO Hero illKO. J],pyrapu~e! Y 'leMy je _jom Hallia cnara? M11 llMaMo ,[(aHac 6par CTBO CJiaBeHCI<IlX aapo,l\a, KOje ce Helie IIOMYTUTH S3TO, IIITO je 'c'iWBaHO H3 )!(pTBaMa H liTO HaM Ha qeJiy HHCy Billie OHH KQjl! 'cy cJiaBeHCKe aapo,[(e saBaljaJIII. CaAa cv Ha qeJiy Hapo,[(He ap· MHje CJiaBeHCKIIX Hap·O,[(a, KOje je IIS6a~HJia ,OCJI060,l\llJiaqKa 6op6a. To je rapaH~IIja ,[(a lie <ballillSaM 61lTH YHI!liiTerr .n- cJra· BeHCKII Hap·O,l\H CTajaTI! Ha 6paHHKY CBera OHDr lliTO CMO 'CTe· KJIIl y OBoj 6op6rr. OciiM Tora nMaMo rrpll_iareJbCTBO 6aJIKaHCKI;!X HapOI\a. l1MaMO ,[(aHac 6paTCTBO C 6yrapCKHM Hapo,n;OM. C .1\PY- 31 �.-;.--' re cTpaHe rg~~~~JI~iar~)~~'5 HMaMo · n!l:R' jaTeJbCTBO H3 aa.jepjmqx•e Havv.u.u'''· ITOMOJI)( je 6paTCTllO 6aJIK3HCKHX rtOMOllH cnpHje'IHTH I!OBO J(j)BOUPOJJiHhe. HHKO H HHK3,!\3 BH!Ue Hefie MOflH yrp0311TH . OHe TeKOJ\HHe KOje CMO CTeKJIH H Hefie Hac 3ayCT3BHTH Ha IlYTY KOjHM CMO no-· J!UJIH ,1\3 HeCT3He paTOBa iH KpBOUj}OJIHfia, KOjHM pyKORO,!\e OHM: MOjH HHCY H!!Kll,!\3 6HJIH IlpHjaTeJbH H3!JO,!\a H KOj!l cy M!ICJI!IJI!I. ys11jex H3 csoje ce6II'IIie !IHTepece. . Do3HB3M Aa cse 33.ieAno KJIIIKHeMo· .l\3 ams11 6p3TCTBO ». je)l,lmcTBO cs11x H3POJ\3. JyrocJI3B!Ije. }],3 )!{!IBR 6paTCTBO cJia:ileHcKHX. H3pO,!\a. fueryjMO TO 6paTCTBO! }J,a ll(IIBH CJ!Ora 6a,jf-' KaliCKHX Hapo,n;a! ·D Ba \ ' • I . � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Sa I Kongresa antifašistkinja Jugoslavije Creator An entity primarily responsible for making the resource Okružni odbor Antifašističkog fronta žena za Banjalučki okrug Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Izdanje Okružnog odbora Antifašističkog fronta žena za Banjalučki okrug Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource s.a. Rights Information about rights held in and over the resource Okružni odbor Antifašističkog fronta žena za Banjalučki okrug Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 24-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 32 str. AFŽ Narodnooslobodilačka borba žene http://afzarhiv.org/files/original/1c64a7a6bd7199e67ef363ba72103ce3.pdf 9301d47b82a3db0e5776af7c3037cbaa PDF Text Text .. HAPO)J;HII <1> P -~~t;~~0 Jl:~-~ ;;- -:::> . J H T Y r 0 C Ml1TPA MHTP0BH1l. flPABO fflACA /KEHA 'AOKA3 I1 OPY'OE AEMOKPATI1JE • I Ji3AAlhE I.{EHTPAJiiJ:or OABciPA A¢1)1{ BEOf~AA 1945 JYfOCJlABHJE �.... Om1 Haum npBH nocJiepaTHI1 Hs6opH Sa HapOI\He HOCJiaHI1Ke 611fie npaBa CBeqaHOCT JKeHa. Ha 1\aH Hs6opa rrpe paTa JbYI\11 cy OI\J!a3HJIH 01\ Kyfia, a qf!TaBa HOJIOBI1Ha HapOI\a OCTajaJia je HO CTpaHH, y l!OHHlKaBajyfieM noJioJKajy, 11a HHje cMeJia qaK HH r'JiaCHO .zl.a rOBOpH 0 H360pHMa, 3Ka- MOJII1 11a 6Hpa H 11a 6y11e 611paHa . .lKeHe HI1CY CMeJie 1\a ce Mell!ajy y Te BalKHe 1\P· )1{3BHe TIOCJIOBe, a O,ll; T,Ii'X ._TIOCJIOBa je Sa~ BI1CI1Jla CYI\6HHa SeMJbe II JKI1BOT 11 HajMa!her 1\eTeTa. Ha 11s6op11Ma y cTapoj JyrocJiaBHjH, HCTHHa, HHCY Ce HH MOrJia -pe- lliHTii T3 B3>KH.1;1 TIHT3Ib3 OH3KO K3KO je 'TO . HapOI\ y CBOji1M HajumpHM MaCaMa XTeO. l1s6opH cy 611JIII jaBHII, a nope/\ oHaKsor Tepopa HapOI\Y HHje 611JIO JiaKO 1\a Ha jaB• HIIM H360p11Ma no6ei\H II TO ys OHaKBe CMI!l'\aJIIII(e, KaKBe. cy npaBIIJ!H OKO 11360pa BJ!al\ajyfil1 peJKIIMII 11 CTpaHKe. 0a 11 Ha T3KBI1M H360p11Ma HapOI\ j e 6110 j Oll! Bl1ll!e o6ecnpaBJbeH 11 TIIMe ll!TO JKeHe 11 MajKe, 3 �,,_,.,... " '"' -·~· ~-~'-'-'', ' -"'"'-'~-" .;,,c"f.. ·• , ,__ """"'·~ ,... mrcy I!MaJie upaao ,1\a H oHe O,l\Jiyqy jy o · y JyrOCJiaBHjH ,l(f!H8C OCTBapyje OH8KaB noJJolKaj lKeHa sa KaKaB cy ce OHe H Haj, Hanpe,l\HHjH yMOBH qoaeqaHctaa BeKOBI!Ma 6opHJJII. Tara. Mapa nocTaTI! caeCHa caaxa JKeHa H CB3KH HCKpeHH pO,l\OJby6 H ,1\eMO.Kpa:ra. )I{HBOTHHM ITHT3lbHMa CBOje 3eMJbe. Ha OBI!,; !!S60p!!Ma CBe he ,1\pyK<!IIje 6!!TH - UO,l\Hh!! lie Ce II CTapo II MJia)\0, II JKel!e H JbYI\H ,1\3 CJJ060,l(HO Hspase CBOje Te)l{lbe, tBOjy 33XB3JIHOCT IT3JIHM )l{pTB3M3 sa CJI06o,l(y )\OMOBHHe, CBOje UOBepe!be y ,l(eJJO KOje Cy, CTBOpHJIH, CBOjy Bepy y 6y,l\yhHOCT, uo)(!!hl! he ce H CTapo H MJJa,l\o -,1\a Kyrm;(1aMa ,1\0Tyqe H uocJie,l\lher 1\.eUp!!jaTeJba Hapo,l\a. OBI! 11s6op!!' 611he CMOTpa Ii:aQHOH3JIHe CHare, CBe'CTM, Jby6aBH sa 33KOHH ,U.OlllJIM K30 ITOCJie,u.Hu;a OHOfa lllTO ce Beh ,1\0raljaJIQ y CBaKO)\HeBHOM lKHBOTy. Y!c:ro je :raxo H saxoH'D npaay r.iJaca JKeHa ,1:(0~. 'MOBHHy, CnpeMHOCTII sa lKpTBe y lheHOj . 06HOBH, KaQ ll!TO je yCTaHaK 0,1\ 1941 ,1\0 . OCJJ060ijelba 6110 HaljHOHaJJHa CMOTpa <;aMO ,C uyll!KOM y PYI111- Oaa Ha!1l!OHaJIHa CMO. Tpa yJJeUII!aHa je HOBHM MIIJ!I!OHI!Ma rpa-· ljaHa _:__ JKeHaMa, xao ll!TO je HapOI\HOocJJo6o,l\HJJaqKa 6op6a Oi\ 1941 1\0 KOHaqHOr ocJio6oljelba yJJeull!aHa H oj aqaHa yqeriJheM lKeHa y lhOj. KojH ny:r '!OBex~ je CTpax )\3 CBaKOMe, ITa qaK HH CB3KOJ lKeHI!, MOlK)\3 jOII! Hl!je ,1\0BOJbHO jaCHO KaKBa ce HC:ropHCKa npexpeTHHija ,1\0rD· ,1\HJI& y lKHBOTY lKeHil, .l(a cy TO OHe ITOCJ!e TOJIHKO BeKOBa )\aHaC y JyrOCJI3BHjH je,l\311· ny'i saya·el{ )(06!!Jie cBoja npaaa, .l(a ce TO 4 Y Hall!oj 3eMJbH ,1\0rD,l\HJie cy ce MHore i\y6oxe npoMeHe y lKHBo:ry Hapo,l\a. 0He H!!Cy ,1\0IIIJie ,1\eKpeTOM II 33KOHOM, Beh cy )l;OIII30 MHOrO K3CHHje- Hero UITO CMO MH ; i TO CBOje npaBO Ha HaiiiHM OCJI06oljeHHM TepHTOpHjaMa, jOIII 0)\ 1941 rO)\HHe, KOpHCTHJie. Y norJie)(y paBHOnpaBHOCT!I JKeHa !I lbHXOBOr npaaa r Jiaca II y HajiiiHpHM CJIOjeBI!M3 Hapo,l(a ,1\0rO)\IIJie cy ce y TOKY <jlaiiiHCTI!qKe oxyna1111je 11 Hapo.l(Ho-ocJio-6o,l(I!Jiaqxe 6op6e )(y6oxe npoMeHe, xoje 611 Ce TeiiiKO MOrJle npOTIHCaTI! ,l(eKpeTHMa H saKOHI!Ma. Kmw 611 )(aHac BOjHHK noIII.ao Ha 6HpaJII!IIITe a ,1\a MY 1\pyrap!!I(a c xojoM je saj e)(HO 6al(ao 6oM6e Ha Henp!!jaTeJba HJJH My trpeBI!jaJia paHe ocTaHe usa !hera? 3ap He 611 ,1\aHac 6HJIO H lKao 11 CTIII\HO CIIHY HJIII MYJKY ,1\a nolje Ha rJia- �Calbe a KOI\ Kyhe. OCTaBH MajKy HJIH llfeHy, a saje:n:Ho cy npenaTHJIH cse Tero6e oKyna[(uje, 3ajeJIHO KpHIIIOM, IIO L(eHy CMpTH, TpalKHJIH na pa:n:uy .seem o 6op6u nponiB OKynaTOpa, saje)\HO HCTOM MplK!bOM Mp3eJIH HeML(a H npKOCHJIH MY KaKO cy sHaJIH, saje:n:no calbaJIII o cJio6o:n:u, saje:n:no npesupaJIH 1131\a]nuKe, KPHJIH palbenor 6op[(a, saje:n:no 6HJIH y s6ery H Jioropy, H najsa:n:; saj e:n:no nsneJIH sacTasy na nposop Kal\ ce· nojaBHO IIpBH BOjHHK OCJI0601\HJiaqKe ap-~ .. Muje? ETo 3aTO quTaB uapo:n:, ceM MaJior . 6poja najsaocTaJiujux 11, pasyMe ce, peaKL(Hje, IlpHMIIO je H OpHMa paBHOIIpaBHOCT JKeHa Kao npupoi\HY CT.Ba]). To, :n:a cy JKene 6uJJe sa] e:n:Ho ca quTaBHM Hapo:n:oM y HajTelKHM lberosHM :n:aliuMa, sas:n:a xpa6pe 11 01\JJY.qHe, sas:n:a y 6pH3H H nocJJy sa :n:pyre, IIOKasaJJO je H OHl!Ma KOjll npe paTa HHCY MOfJIH saMHCJIHTH JKeHe Ha 6upaJJHIIITHMa - csy JJalK H Henpas:n:y Kojy cy npeMa JKeHaMa quHHJIH CBH pelKIIMH CTape JyrOCJiaBHje, IIa H lbHXOBe TaK03BaHe )\eMOKpaTCKe CTpaHKe. '3aje,T(HO y HeBOJbaMa - saje)\HO H y cJJaBJbY no6e:n:e! Os.a IIOJI!iTHqKa pasHonpasHOCT )]{eHa ,ll;Oll1JI3 _je K~O, JIOrHqaH, C3~TaBHH ,II,eO lie H ,ii,6cJiei(ne Ae!lloKpaTuje, Ko]a ce He 1\3 3aMHCJIHTH 6es paBHOnpaBHOCTH JKeHa. Osa p~snonpasnocT )]{eHa jecTe ·H sacJJy)]{eHo H' H3BOJesano npaso )]{eHa Koje cy llOKa3a~e T3KO BHCOKY H3U.I10H3JIHY CBeCT, TaKBa jyHaiiiTBa, TaKBY Jby6as sa )\OMOBHHy, TaKBY OTnOpHOCT H y OKynupaHHM rpa)\OBHMa H CeJIHM3, H y BOjCL(H, H y paTy H y nocJiepaTnoj o6nosu seMJbe. Ta pasnonp~BHOCT ymtcana j e ca,T\a H y saKoHe KOJe je )\OHeJJa na CBO'(l sace)\alby Op!!speMeHa napo,T\Ha CKYIIIIITHHa. Ta pasnonpasnocT sarapanTosana je 11 nporpaMoM Hapo:n:Hor <jlponTa. 0Ha JJe)]{H Ha cp[(y ·csaKOM pO,T\OJb y6y II HCTHHCKOM )\eMOK'paTH, a JKeHe Jyr<?CJiaBHje :n:aHac ne Mory saMH- ' CJIHTH CBOJ )]{HBOT H pal\ 6e3 npasa Ha yqeIIIfie Y 1\PYIIITBeHOM· H IIOJIHTHqKQM )]{HBOTY CB<?J~ 1\0MOBHHe. J],eMOKpaTCKa 1\p)]{aBa, y KOJOJ Cy OHe paBHOIIpaBHH qJiaHOBH, je)\11HO :n:aHac o:n:rosapa HHTepecuMa H TeJKibaMa MHJJIIOHCKHX )]{eHCKHX MaCa J],eMOKpaT. eKe <l>e:n:epaTHBHe: JyrocJiasuje .. Ka,T\ je peq o npasHMa )]{eHa H MajKH H lbHXOBOj Ha[(HOHaJIHOj .CBeCTH HeMHHOBHO HaM ce HaMehe nopel)elbe H3Mel)y" ciape H nose JyrocJiasHje. Panuje, Kal\ ro:n: je ur npa7 6 �' . . 3eMJba 6HJia y TeiiJKOj CJITyaQMjM MJIH paT· rroj onacrroCTM yBeK cy ce neBaJie JIMQeMeprre cJI<iBonojKe M o6eta!ha JKeHaMa rr MajKaMa ,Koje Tpe6a )(a llOKaJKy BMCOKY Hau;HoHaJIHy cBecT", - ,I<;oje cy AY2KHe ... ", ,Koje Mopajy .n;a lKpTsyjy M ce6e M CBoje CMHOBe y MHTepecy .n;pJKaBe". OoJiaraJie cy Ce rra.n;e y lbMXOBY CBeCT 1i Ta.n;a Ce CMa· TpaJio .n;a cy one apeJie M .n;opacJie aa Te Be•. JIMKe lKPTBe. 'A Kal!. ce paT 3aBprrmo - yaMMMO aa npHMep DpBH cBeTCKH paT - ca JiaJKM Ce CKMHYJIO CBeTJIO pyxo MajKe JyroBHta; a MajKe cy ocTaJie y aanetKy, rrpeBaperre 11 yrrecpeterre. OoqactH M ITJIO.l\OBM 6op6e ii11cy np11rra.n;aJI11 lbl!Ma HM lKPTBaMa Koje cy one rro.n;rreJie. Y OBOM Bei!IIKOM OCJI060,l\l!JiaqKOM paT)'. HIIKOMe HMIIITa Hllje o6etaBarro. HHKO y 6op6y HHje noa11BaH rrpeKo o6etalha~ Bet Ce CBI!Ma yKa3HBaJIO Ha cypOBII lKMBOT 6op6e M paTa. >Kerre 11 MajKe rroaMBarre cy y 6op6y Kao KtepH rrapo.n;a KOjll cTpa.n;a, rro3HBarre cy 6ea JIIIQeMepja M o6etmna. AJIH cy rrocJie paTa aa.n;plKaJie cBa cBoja ripaBa H3BojeBarra y cypoBoj 6op6H c <j:laliiii3MOM H CBaKOf ,l\aHa CTHqy CBe Beta. l1 y TOMe je .n;y60KII jaa· KOjll .n;eJI!I OBy, HOBY Ha· 8 po.n;rry BJiaCT o.n; one y CTapoj JyrocJiaBHjH. Y HOBOj JyrOCJiaBIIjll JKeHe MOry CIIOKOjHO rJie,l(aTH y 6y.n;ytHOCT, jep je OHa CBaKOr .n;arra cBe CBeTJmja, a paBrronpaBHOCT JKerra 611te c13e nyaHja H IIIHpa yrrope.n;o ca THM H3KO C:e Halla 3eMJba TIO)l.H)f{e H 06HaBJba. OBHM H360pHMa 6wte . nOTBpljeHe CBe TeKOB!!He HapO,l\HO · OCJI060,l\HJiaqKe 6op6e. )].a HX He rra6paja)I10 cBe. 3a lbMX cy JKerre Bet TOJIIIKO rry'Ta r JiacaJie 11 y 113· 6op11Ma 3a rrapo.n;rry BJiacT, 11 rryliiKOM, 11 CBaKOM CBOjOM MaHM<j:leCTaQ!IjOM II 3KL\II· j OM. AJIII Mil Ha OBIIM 11360p11Ma rJiaCaMO li 3a rrpaBO KOje CMO Mil IIOCe6HQe )(06HJie .. Ha OBIIM H36opHMa MH rJiacaMo 11 3a npaBo rJiaca, aa rralll npenopoljeHH JKHBOT y .n;pyIIITBy, 3a pa,l\OCT 'lOBeKa KOjH je npBII nyT y oBoj aeMJhll np11arraT aa paBrronpallrror rpaljaHHHa, ·aa CBOje MeCTO y .l\PYIIITBy, 3a peq11 .n;pyra Tina Koje rraM HHKa.n; HHje.n;arr Ha >li .. ,ll,plK3BHHK HHje peKaO, aKaMOJUi ocTBapHO, fJiaCaMO Sa TO IIITO cy HaC paayMeJIH, IIITO Cy • llpOCTy CeJhaHKY IIO)\HfJIM Ha CTeiT~H 1\plKaBHHKa, IIITO yqe KyBapHL\Y )(a BJia)\a )(pJKaBoM. Opaso r:naca JKerra jecTe KPY· rrarr .n;oKa:a rrpaBe H .n;ocJie.n;rre .n;eMOKpaTMje~. �3a Kojy CMO ce OOpHJie, Mpselm H OopeiJ.H Ce rrpOTHB cpaiiiH3Ma. CaMO 0.11 cJio6o..11e H pasHorrpasHOCTH Ce He lKHBH, - IIOKyiiiafie peaKL\HOHepH .11a pasoqapajy JKeHe, Ka.ll set He Mory .11a O· IIOBprHy .1\a Cy JKeHe .l\06HJie HCTHHCKy pasHorrpasHOCT. A IIITa cy saM· .11pyro .llaJIH? .~ pehH he OHH. MH sHaMO, rrpe csera, .11a 6es CJI060.11e HeMa JKHBOTa. 11 MHJIHOHCKe Mace )l{eH.a,- 6oJbe Hero yqeHH ,,,neI¥10KpaTH" 3Hajy BHCOKO )1,3 U.eHe H KaO semuw 'oKa qysajy H Hal\HOHaJmy H csojy cJio6o.11y, H p.asHorrpasHOCT H rrpaso qoseKa KOfe HM HHKa.l\a· HHCy .1\aJIH, HHTH 611 HM HK3)J,3 )I.3JIM CBH TM yqeHH ,)l.eMOKp3TII". 11 HeyKe JKeHe IIOKaSahe H Ha OSHM HS60pHMa, K30 IllTO Cy- IIOK338Jie y TOKy pa_Ta, .llaJieKO BHIIIY Hal\HOHaJIHY H IIOJIHTH'IKY CBeCT Hero aHal\HO.HaJIHH TeOpeTH'!apH .1\eMOKpaTHje, KOjH SHIIJe H He MOry /la OCeTe pa.l\OCT 'Hal\HOHaJIHe CJI060.11e HH BeJIH'IHHe JKpnsa Koje cy rraJie sa TY cJI660.liY· 0HH He MOry, 36or CSOjHX Mpa'!HHX HOJIHTH'I- KHX ITJI3HOBa, )l;a OCeTe HM ,[1;3H3C IIITa· 33 TpcT sHa'!H cJio6o.11a. 0HH He· MOry .11a oceTe IIITa SHa'!H npsH rryT' CJio6o.liHO rosopHTH CSOj!IM MaTeplhHM jeSHKOM. 0HH fo 6p6Jbajy o npasHMa r_paljaHa, aJIH He MOry .11a OCeTe pa.l\OCT o6ecrrpasJbeHHX KOJH CTHqy csoje seKOSHMa O.l\ySeTo rrpaso. 0HH He SH.l\e HOSe MHJIHOHe fJiaCa'!a Ha H360pHM8 seh HaC OKpHBJbyjy IIJTO He rryCTHMO H~­ Ma'!Ke IIIIIHjyHe H rroMaraqe .11a rJiaCaJy CJI060.l\HO npO"r.!IB HaC. !-tmMa HHJe .1\0 Hallie cJio6o.11e, seh caMO .110 Tora .11a ce !1._0qerrajy BJiaCT!I H spaTe CTapy JyrocJiaBHJY· OHo IIITO KapaKTepHIIIe .1\aHaiiiihY orroSHL\Hjy, peaKL\Hjy, jecTe yrrpaBO TO Il!TO OHa BH!lle He yqeCTByje HH y rro6e.llaMa HH y HeBOJbaMa HapO.l\a, sen JKeJIH caMO .11a ra .1\eMopaJIH!lle, .11a MY sa rro6e.11e KalKe .11a TO H!ICY HHKaKSe rro6e.11e, .11a MY Sa HeSOJbe .1\0ll!aiTHe - .1\3 he 6HTH j Oil! BehHX. OHa JIHKyje ·Il!TO lKeHe caTHMa CTOJe Ha rru-. jaiJ,H y THM rrpOKJieTHM pei\OSHMa - 3Ha'IH pa11yje ce inTo jolll HMa Il!ITeKyJiaHaTa. 0Ha JIHKyje Il!TO HapOI\ Hl\e _IIOL\eiiaH H 6oc·3Ha'IH pal\yje ce Ill'r<i Je HHI\YCTpHJa pasopeHa " cToKa yHHIIIteHa. 0Ha JIH'KyJe WTO jOill HMa HeS6pHHyTe 1\el\e yMeCTO .11a ce pa.11yje Il!TO CMO seh XRJba.lle H XHJba.lle s6pRHYJIH. 0Ha ce He pa.llyJe Il!TO he rJiak HH .1106HTH lKHTa, seh Xyll!Ka ~CeJbaKe KOJH ra uMajy Aa ca60THpajy OTKYII BHil!KOBa. 11 �Oaa npmKeJbKyje HHTepsemurjy H3 HHO· CTpaHCTBa H pa)J,yje ce Ka)J, '!eTHH'IKH 6aH· )J,HTH y6Hjy CeOCKOf O)J,OOpHHKa caMO. )!,a 6a AOKasaJia )!,a ce y aawoj seMJbH BO)J,H rpai)aHCKH paT H BJia)J,a )J,HKTaTypa, jep Ha· po)J,ae sJiaCTH H sojcKa Mopajy )!,a roae pas6ojHHKe H SJIO'IHHUe. Oaa cse TernKohe XOfie )!,a npHilHIIIe HapO)J,HOj BJiaCTH. 0Ha je MpaqHa H SJIOCJIYTHa, 'IHp Ha S)J,paBOM TeJiy aapo)l,a. Ha HS6opaMa Tpe6a je )J,OTY· hH )1,0 Kpaja, je)J,aHnyT sa csar)J,a, ;ia ce Hapo.l( ocJio6o,ri;H H nocJie)J,I-ber ocTa:rKa Mpa'IHe npOIIIJIOCTH H HaCTaBH CBOjHM ny-' TeM asrpa)J,I-be Hose APiKaae H cseTJie 6yAyhaocTH, lilT a j e AYlKHOCT iKeHa a a OBHM HS· 6opHMa? IlpBH Haill Sa)J,aTaK jeCTe )!,a CBe HSH· ljeMo Ha 6upaJIHrnTa. He 6u ce CMeJio AO· ro)J,HTH· )!,a a a OBHM H36opuMa 6y)J,e iKeHa Koje HHCY HSHIIIJie )!,a rJiacajy. Oaa Jl,Ba Meceua Tpe6a ce ynopao 6opHTH npoTHB H HajMal-her aepasyMeaalba H saocTaJIHX cxaaTalha, Koja jow TY ·H TaMo nocToje, a KOja fie peaKUHja ilOKyrnaTH )!,a HCKOpHCTH y caoje cspxe. ,UewaaaJio ce y as6opHMa ·sa Jl,eJieraTe sa Koarpec JHO<I>·a, )!,a je 12 MYiK HJIH Jl,OMahHH saApyre cMaTpao )!,a oa MOiKe H sa .i!{eHy H OCTaJiy MJiai)y '!elba)!, )!,a rJiaca. PeaKul!ja he noKymaaaTH ,Aa yTH· qe aa iKeae )!,a ocTaay KOA Kyha, Ka)J, seh He MOJKe )I, a AD6Hj e I-bHXose r Jiacose, yToJIHI<o npe ai<o 6y)J,e ancTHHHpaJia·o)J, Hs6opa, KaKo 6H Jl,OKasaJia )\a cy' TO cse I-beHH rJiaCOBH. Y HS60pHMa. sa )J,eJieraTe JHO<!>-a peaKuaja je 6auaJia H i:rapp.Jiy 11a MajKaMa y UPHHHH, y iKaJIOCTH sa norHHYJIHM ellHOM, He 1\0JIHKyje 1\a HI\Y Ha HS6ope. AKTH· BHCTH'HapOI\HOr <jlpOHTa II A¢>}!{:a Tpe6a II y Hajsa6a'leHIIjeM ceJiy 11a o6jacHe noTpe6y 11a iKeHe Tpe6a 1\a KOPIICTe csoje· npaao rJiaca. HeKa HHjei\Ha He 1\0SBOJIH 11a ·. peaKUIIja I-beH r.imc y6pojH y caoje! A MajKe cy H i\OCal\ 1\0KasaJie 11a oHe Helie 1\a. H3HeBepe 1\eJIO CBOjHX HajMHJ!HjHX, Kal\. sefi MOry 1\a ilOM()fHY OHO sa IIITa cy OHH H3ry6HJIH MJial\e lKHBOTe. IlpBH' Haill BeJIH·' KH ycnex 6Hfie IllTO fie ikeHe y MHJIHOH· CKHM MacaMa H3HfiH Ha OBy BeJIH'IaHCTBeHy Hal\HOHaJIHY MaHH<jlecTauajy. Ha OBHM H3· 6opaMa rpe6a y noJiHTH'IKH iKHBOT yseCTII H cse' K~je· jow HIIcy. saiiHTepecosaae II KOjiiMa HHje jaCHO )!,a ce pa)J,H 0 I-biiXOBOM iKIIBOTY y 6y)J,yfiHOCTH. 13 �,ll.pym Ham sa,llaT·aK j ecTe ,lla nracaMo sa JriiCTY Hapo,l\Hor cjJpoHTa. fJiacajylm sa JIIICTY Hapo,liHOr cjJpoHTa rJiacaMO sa TeKoBIIHe HapO,l\HO-OCJI060,l\IIJia'!Ke 6op6e, Sa Jl.eJV\OKpaTCKY <l>e,llepanmHy JyrocJiaBIIjy 11 OHO mTO CMO 11. Mil y lbOj CTeKJie. MoJKe Jill ce II SaMIICJIIITH JKeHa KOja Ha CBOjiiM ilj}BIIM !!360p!!Ma rJiaca II ilj}OTIIB CBOjiiX BJiaCTHTHX rrpasa, rJiaca npoTHB- csora npasa rJiaca! Jep Of-Ill KOjll 6n IICTaKJIII JIIICTY npoTIIB Hapo,l\Hor cjJpoHTa TO cy OHII IrCTII ITO,l\ 'llljiiM CMO pelKIIMI!Ma fO,l\I!HaM'a JKIIBeJie noHrtJKeHe 11 o6ecnpasJEeHe. fJiacajylm sa HapO,l\HII cPPOHT Mil. ,1\0BpiiiaBaMo ',1\eJIO Ham!IX na.ri!IX ,llpyrap1111a, OHIIX HajCMeJI!IjliX KOje cy IIIIIJie Ha ry6HJI!ImTa sa cJio6o,lly csor Hapo,lla, Koje cy ce nO,l\llrJie y 6op6y 11 y lhoj ,1\aJie csoje )K!IBOTe, npoHocelm cJiasy JKeHa JyrocJiaB!Ije irmpoM CBeTa. · ITporpaM Hapo,l\Hor cjJpoHTa o6yxsaTa CBe CTe'!eHO mTO Tpe6a iJyBaT!I ,lla 6H HaM JKHBOT. 6110 cse· 6oJbll, o6yxsaTa cse III.TO Tpe6a IJOCTIIIHI ,l\3 611 6yllyfiHOCT Hamer Haj}O,lla 611Jia OCHrypaHa: II 6paTCTBO II j€,1\IIHCTBO, II paBHOIIj}3BHOCT rpal)alla II !!apo,lla, II Mllp KOjll je TOJIIIKO IIOTpe6aH !jeJIOM CBe- 14 • I Ty, 11 npaso Ha seMJbyKojy ro,lii!HaMa JKeJie CHj}OMamHII CeJbal\11, II 6oJby Ha,l\HIII1Y pa,liHII!ji!Ma, 11 CHrypHOCT seMJbe y casesy ca MOhHIIM 11 6paTcKIIM CosjeTCKIIM CasesoM, II np!!j aTeJbC'l'BO Ca CBIIM cyce,l\HIIM II ,1\eMOKpaTCKIIM seMJbaMa. ITporpaM Hapo,liHOr cjJpOHTa IISpaJKaBa TeJKlbe CBIIX IICKpeHIIX pO,l\OJby611BIIX II )\eMOK\)3TCKIIX CHara. f! JbY.l\11, 6HJIO KOjOj napT!!jll ,l\3 IIp!!IIa,llajy. )l{eHe cy 11 npe pan 611Jie spJio MaJio no,1\eJbeHe npeMa napTIICKOj II\)IIII3,l\HOCTH, j ep HIICY HM yqecTsosaJie y IIOJIIIT~'IKOM JKMBOTy. l1 6aui s6or yHyTpaiiilber Je,l\MHCTBa JKeHa y AHTMcjJam!ICTII'IKOM cjJpoHTy, xpos r<ajM ce HajsehMa oxynJbajy y Hapo.l\HOM cjJpOHTy, MH MOJKeMo orpoMHO Y'IHHIITII sa yqspmhelbe je,li!IHCTBa HapO.l\HOr cjJpOHTa II y 60\)611 IIj}OTIIB CBaKOf IIOKymaj a ,lla ce sa paLiyH JIII'IHIIX 11 rrapT!!CKHX HHTepeca ·11ena 11 pasje_liMlbyje Hapo,l\HH cjJpOHT. Kalla cy BJiaCTO,llpm!1n CTape JyrocJI~· sMje xTem-J; ,lla onpas,llajy saiiiTO He ,llaJy nj:>aBO rJiaca meHaMa, MHOrH cy tieCT_o ro· sopH.lrH ,II,a_ 1 2KeHe ,aerro3HaTa tiHlbeHH_· cy 112" y ITOJIIITIIJ111, ,lla je Bj}JIO onacHO )\3TH liM npaso rJiaca" _iep cy Heyxe y noJIIITII!111, 15 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Pravo glasa žena dokaz i oruđe demokratije Subject The topic of the resource Pravo glasa žena Creator An entity primarily responsible for making the resource Mitra Mitrović Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Centralni odbor AFŽ Jugoslavije Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1945 Rights Information about rights held in and over the resource Centralni odbor AFŽ Jugoslavije Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 22-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 16 str. 1945 biračko pravo Jugoslavija pravo glasa žene http://afzarhiv.org/files/original/199cea557afc1198d9d096c684182543.pdf c20de7e5cecf3d5fcfcff5047d09f939 PDF Text Text I BHBJlllOTE!(A n»<EHC!(Of llO!(PETA" I DPABO .r JlACA 3A WEHE ', i l~. �,,}l\EHCI<l1 DOI<PET" ~ llpaBO rJiaCa Sa :»<eHe, W-raMn"apHja ,C11o6o.o;a" raspa .[{aBHJJ;OB!lh If .[{pyrOBII EpaHl\Olla 7, - Beorpa~. 1 ! Meiw )KeHaMa y CBI!Ma HaWHM i<pajellH.\\a orrama ce y rrocJie)\fbe speMe >KI!BO ](pera~ne !I seoMa jaKo HHTepecosarbe aa no;{urH~KH mi!BOT. Oso je crora l!ITO H>l!Ma . noCTaje cse jacHHje 11a rroJIHTHKa He Mome ':Be-.:.mTo 6UTM npHBnJierosEma o6nacT ca.Mo oa Jhy~e, · j€p noja;.1 IJOJIHTJIKe )\aHac je ·HeODH'JHO rrpOlll!lpeli, ll 0)\ Tora KaKo ce OHa <:xBaTa 11 sop;u sa.Bunr, nopeA. ocTaJiora, H TO, )\a ,Til lie }]{CHI! y jaBHOM H Ilp!!BaTHOM )!(liBOry Hliil 1106po, )\a Jill lie oil a y csojnM npo<jlecnoHaJIH.I!M H. rropOJI!I~HI!M OJIHqcHllia ·6HTH C.~OOO)\Ha ll.~ll yBeK ITO)\ TYTOpCTBOM JbYI\1!. flomTo je cse TO )\aHacjaCHwje Hero 11lia)1a, TO. >KeHe y !jCJIOj, Hal!IOj Jlp}!{aBI! eHeprwmo !ICTyrrajy ca 3axreBI!Ma 3a noTnyHo H3je)\Ha<Jefbe Karw y nopoJIH~HO¥ I! J\PYliiTBCHOM )!{lfBOTy, raKO If y IJOJIUTI!'lKOM. AO ca11a cy OJIP*aHe y TOMe CMI!CJIY , 'ICTI!pl1 BCJIHKC H BaHpCI\HO ,[\06po ·rroceJieHe I o<ynmnme y Jby6JbaHH, 3arpe6y, Capajesy; ' 1 J·J Eeorpa)1y. '·"··' �5 4 )\pywTso sa rrpacselumalbe )f{eile 11 aaIIlTHTY fb€HHX rrpaBa Ca3BaJIO je BaHp€1\HY semU<y CKYIIIIlTIIHY 8. Maja 1921. ro11. y Eeorpa)\y. Ha caM )1,aH cKynwTHHe caca ,Kacvme" 6l!JJa je 1\YIIK€ rryHa )f{€HCKe H '"Yllli<€ rry6m!Ke, Koja je Oi\Ylll€BJbeHo noa)\pasnJJa cse fOBOPHHI\e. CKynwTJmy je OTBopnJJa r-ljlllla JVIHJJesa fieTpOBHE, npoljlecop Jl )l{eHCK€ fJoiMHaSI!je · OBIIM. ll031\paBH11M fOBOpOM: Tocuolje u· TocuoiJo, 0HO IllTO 'lOBeKa 11S)\Baja 01\ CBHjy )1{11BilX CTBOpOBa Ha S€MJbll, WTO je y lb€MY ~ajJierrwe, jecTe .!hero sa csecT. ,}1 )<ao · I!lTO 011 cnOJblber HenpnjaTeJba He ,(jpaHe j€1\HY 1\pJKaBy CaMO 6ajOH€TII II TO,ITO?Il, .. BeE . Hal\llOHaJJHa CB€CT lb€HHX rpa,lj"Ha, TaKo ncTO sa speMe Mupa y 3€MJbll ,!J,e. OIIP>Kasajy rrope11aK Hll )f{aH/IapMil, H11 .IIOJJill\lljCKe BJiaCTII, KOJJIIKO rpaljaHCKa CBeCT CB!ljy 'IJJaHOBa 1\PYIIlTBa. .' . SaTo, ·ie!IHa 011 HajJJenllliiX 11 Hajos6nJh- · Hnj11x MaHnljlecTallllja, jeCTe MaHmjJecTaljllja · rpaljaHCK€ · CB€CTH. fpaljaHKe 6e3 rpaljaHCI<HX rrpasa, ja OCeta~! HCTHHCKH ITO HOC IllTO n caMa llaHac Y'JaCTByjeM y osoj IIMrroaaHTHoj MaHn(jleCTaijnjll sallle rpaljaHCI<e cseCTII. )\pylllTBo sa .npocsetnsalne )f{eHe ·II aalllTilTY fbeHux rrpasa Hapo'InTo Me je O/IJJl1l<OBaJio, Hall Mil je rrosepnJJo 11a sac y !beroso nMe rroap:paBHM. I I I I AJJII, AlaKOJJHKO 6nJJa . JJerra je11Ha MaHn(jlecTallllia rpaljaHCK€ CB€CTII, OHa liMa II csoje HaJJn'lje. jep, Kai\ ce MaHuljleCTyje, sHa'lll: 11a je He'!nje rrpaso HJJII yrpO)f{euo, HJJII rrora)f{eHo, IIJJl!. yaypnupaHo. Hallla cy rrpasa yayprrllpaHa. focrrolje, y I<OJIHKO BaMa CJJY)f{ll Ha '!aCT IllTO )\aHaC .OBI\€ MaHntjleCTyjeTe sa csoja rrpasa, y TOJJHKO )f{aJIOCHHO l!O OH€ KOjl! Cy HaM HCTa yayprrnpaJJl!! TiocJJe seJJHKora ncKylllelba aa speMe oKyrralluie, Kai\ cy Hai!le )!{€He p:aJJe cjajHHX rrpnMepa IICTpajHOCTll, jyHai!lTBa l! rraMeTlf, ""' CMO cMaTpaJJe, 11a cy sa yBei< npoi!lJia oHa speMeHa nrHopHcalha JKeHe y IIP)f{aBHOl\1 )f{HBOTy; 1\111 Ch!O 1\p)f{aJJe, )\a te ce a a capap:fby Ha YcTasy nosBaTn y l<oHcTnTyaHTY n. )f{eHe. AJJn, naspllleHn cy onlllml!cr<H !1360p'll, l!CTO TaKO H lf300plf Sa I{OHCTHTyaHTY 6es yqei!lta je)\He rroJJOBHHe Hamera Hapo)la, 6ea yqewlja cpncKnx, xpsaTCKl!.X n cJJoBeHa'lKIIX JKeHa. 11 jolll rope: HaJ1pT YCTaBa He il,aje JKeHaMa HI!I<aKBI!X IIOJil!.Tl!.'!RHX npasa. 'foBeKa o6ysr.ma H€KO 'IYI\HO ocetalbe, I<ap: y pyKe ysMe Y cTaB je11He seMJbe n noMHCJJ!I I<OJJI!I<O je TPYI\a, Hanopa, speMeHa, HQBalja, Cpl,l6e, Jby6aBH, rJJyrrOCTl!., na~I€Tif, yTp0IIl€HO 3a uapa)\y H€KOJIIlKO CTOTHHa Haparpa1Ja 011 '!Hje te npuMeHe saB!IC!ITI! CYII6nHa jei\Hora ljeJJora Hapoi\a. l{ar<O M.Opajy 611TH IIOHOCHT€ '-l€XOCJJOBa'!K€ )!{eHe I<ap, OTBope Y eras csoje se,I!Jbe! HJJ.1xos Yeras, oTrrpMJIHI\e, noqHlbe osal(o: �6 7 KaKBo MY'iHO . ocehalhe o6y3HMa csaKy )l{eHy y jyrocJiasl1jH, Kal\ npoqnra Hal(pr Hamer Hosor Ycrasa! Y roM Hal(pry )l{eHe ce JiaKOHCKll COOMillhY caMO jei\HOM peqeHill(OM: 3aKOH he peWilTll 0 npaBy )l(eHa. focnolje, KOJieniHill(e 11 .)1pyrap11l(e, 1-\pyWTBO 33 !IpOCBCh11Balbe )l{eHe II 3aWTI1TY lheHI1X npasa CMarpano je sa csojy npsy 1\Y)l{Hocr, 11a sac noaose Ha osaj nporecTHI1 360p, 1\a nporeCrByjeMO !IpOTI1B OBaKBOr !IOT!1elbllB31ba !laW!1X COOCOOHOCTH II ysypfl!!palba Hallll1X npaBa. Ann, Ol\ ;<aKaKBor peayJirara 6110 Halll )\aHaUJ!hll s6op, nocJie !hera sa rpaljaHKe y jyrocJiaBI1jl1 no'il11be J\.1\H, LJ:ef'COCJIOBatJKH Hapo]):, 3aTO LUTO >KeJIHMO, 1\3 K30 Jie!IO BaCm!TaHH HapoA, )l{I1EI1·,\\0 y MI1PY ca .cBojHM cyce)(uMa 11 11a ce . y6pojHMO Y KYJITypHe HapOAe, Ha OCHOBH CBOjHX rpa)\Hl(Hja lf CBOje HCTOpHje )\0HOCI1MO OBaj · YCTaB - - - - - - - - ~ - - I1 qexocJioBal.II{H AP}f(aBHHU.H, Hao Jieno BaCm!TaHH CHHOBH CBOra Hapo11a, Ol(ajyJm llpi13H31be 3)\p3BOj !13MeTH, p33BHjeHOj HH-reJII1reHL(HjH, BeJIHKI!M oco61-1HaMa MopaJIHI1M 11 ooraTOM lfCKYCTBY CBOjiiX M3repa II )!(eHa, I(OHoce oBaj naparpa<jl: y qexocJJoBaqJ<oj AP:.K3BI1 YKI!Aajy ce CBe npi!Bimernje no poljelhy 11 nony. Kao I<OHCeKBeHL(a rora y '-:!exocJIOBa'ii<Oj ·csaKa )l{eHa Koja "'"a 21 rO)\HHY rnaca,- ca H3BpllieHOh1 TpHP,eCeTOM roAI1HOM b\O)l{e 611TH 11aa6parra 3a nocnaHl!Ka. Docne 'ieTpAecere rOAHHe 1<11a npaBa 11a· 6y11e 611paHa 3a ceHaTopa, aKo aa ro 11M3 KBaJll<<jl11K3l(Hje. '-:!exocnoBa'iK11 IIP)l{3BHIIL\H cxBaT11JIH cy, )Ia he Hajjaqy rapaHL(Hjy CYCCI\HHM Hapo1\I!Ma Aarl! sa MIIP, aKo y cBoj napnaMeHar yEeAy 11 )l{eHe; lh11Ma je 611no noaHaro 11a: je nem13a }I<eiia jow 113 Hajcrapl!jHx speA\eHa OIIJia: bella rnatribus dekstata - paroBII cy MarepaMa 0)1BparHH. '-:!eXOCJIOB3'ii<H )1p)](aBHHL(ll pa3yA1CJlll cy KaRO he Ce 'iCXOCJlOB3'iKI1 Hapo)1 C3MO ra11a A\Oh<I y6pojar<I- y KynrypHe Hapo11e, _aKo 11 qexocJiosaqKe )l(eHe 6yny npi13Hare y AP)l{3BH Kao <jlaiirop y I<apaljviBalhy lbHXOBe l<yJirype. - HOB J }I{IIfBOT; IIOlfeTai< Harnera ITOJIHTHt.J:KOf pa11a set je ry. !{oji1M lie npaBL(eM o.H HEll, To ce aa ca11 jam He MO)l{e peli11; Mil BepyjeMo, 11a he )l{eHe, Kao IllTO cy SHane ynorpe6nrn CBe csoje cnJie n cnoco6Hocrn 11a 1\0ljy 1\0 csojrrx npaBa, yh1ern ra cBoja npaBa 1\a 'erase Ha CJ1y)l{6y CBOMe H3POI\Y sa. jeAaH nOJII1Tll'iKI1 )l{llBOT, KO]ll he 6nTn TaKO l!CTO 6ecnp.eKopaH II KOpl!CTaH, KaO 11 y nopOI\111(11. l-\eJierarl1 113 XpBarcKe, CJioBeHa'IKe, Cp611je, 1-\aJIMal(nje, BojBOI\IlHe 11 EocHe, nopel\ BeJIHKe pai\OCTH UITO BaC OBI\e )13HaC BH1\l!MO II TOnJIHX fl03)\paBa, KOje ca OBora MeCTa rnaJbehto BaWHM JJ.PYlllTBHMa, MOJ1HMO BaC )J.a H3jaBI1Te CBH111a meHaMa CBOjHX IIO- KpajnHa, KaKO C>\10 M11 Ay60KO yoeljeHe, 1\a 6aw y jyrocnaBHjH, npe Hero 11 y je)1Hoj 1\pyroj 1\p)l{aBn, )l{eHaMa rpe6a )1aT<I nOJIHTH'lKa npasa. �·s Henpl!jaTeJbll cy Harnll no6eljeHII, an11 cy HaM· AycTpl!jaH!lll ocTaBIIJIII HeTpneJbHBOCT, cypeBfhiiBOCT, Mp)l(fhy jei\HI!x npeMa APYrl!>la. l1 I<al\ je Taj Tanac Mp)l(fhe saxsaTI!O y MacaMa Harne Jby/l,e, a npeTH Tai<olje 11 )l(eHaMa, )!(€He Mopajy 61!TI! 6yAH€ Ha CTpa)l(l!. · 3arnTo 6arn )l(eHe? 3a. speMe cnasHe M!!rnHtese o<j>aH31!Be, MH, y Hurny, OAaXHYJII! 0/1. CTpaxa 11 onujeHH CJiaBOhl Haliii!X jyHai<a, HSJia31!MO /l,a BI!I\I!MO Tpo<j>eje cpnci<e sojci<e. 011 )l(eJbe3" HM'li<e CTaHII!le· HenperJieAHa noBopJ<a sac po6JbeHI!x aycTpi!CI<IIx BOjHI!Ka, nnase ce J<ao peKa aycTpiiCKII nJiaBM rnHfheJIM. , Ty)I(HII cy 3apo6JbeHII sojHII!lll, na HeKa cy 6arn 11 HenpHjaTeJbCKII." KaA osa nosopKa 3acTaHe, sojHII!lll paarosapajy Meljy co6oM. ,Cpnci<I! rosope Wsa6e," Bll'lY Harna J1.€!1a. ,He, TO HHCY WBaOe," o6jaunnaBaMo HM, set aapo6JbeHH '-lecH, XpBaTII, CnoseH!lll." ,Maji<o xpBaTCKa 11 cnoseHa'lKa!" YSAIIliiY cpncKe MajKe 11 oi<pehy ~e /1.3 He rne/l,ajy sapo6JbeHe XpB3Te 11 CnoseH!le. ,TIOCJie 3yCTpi!CKe o<j>aH311B€, o<j>aH311Ba nerasora Tll<j>yca. Oaa y MacaMa KOCH aapo6n,eae ayCTpliCVe BOjHI!I<€. T1opeJ1. neJie l{yne, H3np3BJbeHe OA rnasa cpnCKHX jyHai<a, H3JiaSH ce 6eal5poj · rpo6osa. cnoBeHa'!I<e 11 xpsaTCKe Ae!le." Jii p;aHac 1<3/1. npoljy Ty/l,a CpnCKe MajKe, OHe Ty)I(HO Y3/1,aXHy: ,Majr<O XpBaTCI<a 11 CJIOBeHalfKa!" Meljy THM rpo6oBI!Ma 113/l,ll)l(e ce je/1,3H CKpor,!aH cnoMeHIIK ca HaTni!COM: , Cy1111e :Moje, 3a To6oM yMI!pe MajKa TBoja!" Ha TOMe -cerpo6y sa speMe 15yrapcKe OKyrra!lllje y611Jia je/l,Ha MajKa 113 BojBO/l.HHe sa csojrrM je/l,IIH" 11eM. Ka11 ce rnac. o fbeHoj CMpTn y H11rny rrpoHeo, oHAa cy 'laK 11 HeM!lll 11 Byrap11 yaAaXHymi: ,MajKa sojsoljaHCKa!" T1oc.1e r<aTaCTpo<j>e Cp611je, I<pos l{palheBo -arreT HenpemeAHa nosopi<a aapo6JbeHnx soj·HHKa, ca.M.O Ca}l,a HHCY y nJiaBHM, Bet. y -cyp11M liii!fbeJIHMa. Y .csojoj poljeHoj, 6ora'TOj seM.JDM, yMopHH, M3MylfeHM, sapo6.&eHH .cpnCKI1 BOjHII!lll naAajy Ha YJJII!lll y H€CBeCT OA r naAII 11 YAapa11a HerrpMjaTeJbCKIIX KYH" .1\31<3. l(eJIO i{paJbeBO npeTBOp€HO je y jeAaH ·TemaK ys,a;ax: ,MajKa, cprrcKa, Hecpetma!" XpB3TI1!1e, Cpni<IIfbe 11 CnoBeHI<I1H.e! Y CTapo,\te P11My, 11crrpeA p!!MCI<ora <j>opyMa, 611Jie cy HaMernTene CTaTye pi1MCI<I1X 6orosa H B€JIHI<I1X JbYAll; HCnpeA jyroCJIOB€HCKOf napJiaMeHTa Tpe6aJIO 6H HaMeCTIITI1 CTaTyy jyrocnoseHC.I<e MaTepe ca HaTniiCOM: AP)I(I!Te .ce Cp611, Xpsanr 11 CnoseH!jl!, Aa ce mii<a/1. Bl1llie y Jytocnamrjl! He BHAe aapo6JbeH!I HI! <nnasl!, HI! cypH lii!IfbeJIH. A y jyrocnoseH·CKH napJiaMeHaT, 11 y rrapJiaMeHT€ CBHjy ·esporrcKI!X AP)I(asa, Mopa yhH )l(eHa; jep Ta )I(CHa, ~!lja cy rrpasa yser< r3)1(eHa, yMete .1\a aarnTHTII csa'!Hje npaso; orra, '!Hja je .miqrrocT HerHpaHa, Tpa)l(l1he Aa ce csar<a !1HJ\11BI!)\yaJIHOCT JIOliiTyje; OHa, I<Ojoj je CnO•C06HOCT sa rrayi<y ocrropasaHa, rrehe AOnyCTHTH A3 ce llp0113BOAI! Hayr<e 11 pe3yJITaTH ITJahiCT:! !1€Jl0f3 '!OBC'!aHCTBa YIIOTpe6JbaBajy �' . \ ·~ 10 sa y611jalbe Haj60JbiiX. '!JJaHOBa 1\PYWTBat focnolje 11 rocnol(o, sa speMe osora para naJJII cy MIIJIIIOHII' lhYI\11, npOJJIIBCHO MOpe· KPBII, na 11naK cByl(a ce ryJKe 1\a BJJal(a HpHsa y csaHOM nor JJel\y. CEll ce y TOMe CJJamy, !(a :fie ce 11s Te· Hp11se MORII 11sa:fi11 caMo noMo:fiy npas)le 11 .'by6aBH. jep, ,aHa npaBAe HeMa, wra ·cy APyro l(pmase, Hero semiHa pas6ojHI!IllTBa." flpasl(a saxresa !(a ce nomryjy npasa cBaHor Hapol(a. flpaBI\a HSIICHyje !(a ce sa-· rapaHTyjy rrpasa csal(oj JJII'IHOCTH y 1\pJKaBH. flpaBI\a rpam11, 11a ce )HeHa np11sHa y 1\pJKaBII HaO JJII'IHOCT Ca CBHMa rpaljaHCHIIM npaBH-· Ma. flpaBI\a IIMnepaniBHO HaJJaJKe, 11a csaKa mi'!HOCT y APmaBII, 6es o6s11pa Ha noJJ,. y.Jiom11 y pesepsy Hapoi\HC CHare: csoj qmsii'IKH pal\, II!HeJJeHTYaJJHII pa)\ I! CBOjy Jhy6aB.. 3aro :fie Espony npe!{o pywes11Ha crapora APYlliTBa, rrpeHo Mapa KpBII, IISBCCTII y 6o,.,ll }J(J!BOT, y JJCITlliY 6yi\YRHOCT :pai\HIIK, IIHTeJJCKTyaJJal\ I! cJJo6oAHa 11 npocse:fieHa }KeHa! fpaljaHKe I! rpaljaHII!· Rao wro je npe OBOra para y CBIIMa 1\pJKaBaMa 01\jeKIIBaO· noi{J]II'f: ,npoJJerepll CB!!jy 1\pmasa yjeAII-· HHTe ce !" TaKo ca,TI,a, nocJie _paTa, op,jeKyje HOB ITOKJIII'f: )l{eHe CBI!jy Hapol\a yjeAIIHIITC ce! Yjei\I!HI!Te ce y 6op6!!: sa npaBo JKeHe,. SaWTIITY Ael\e, COI\IIjaJJHY npaBAY H jeAHaKOCT II Sa H3llpCI\3K 1\CJJOra '!OBe'!aHCTBa! flocJie osora rosopa rrsa6paHa. je sa npei(ce)\HI!I\Y s6opa r-lja 1\aHIII\a XpiiCTII:finpeA-· ce)\H!ll\a. }l{eHCKor casesa. 1 .•, llpaso rnaca csnMa :meHaMa CacTaJie CMo ce eBo MH meHe, cacTaJie CMO Ce y CPI\Y Hallie WllpOKC 1\0MOBIIHe· - !(a rpami!MO npaBAY! flpaBAY rpamiiMO! A Ol\ Hora rpaJKHMO npaBI\y? 01\ 1\CI\e csoje: 0, meHe! YMeJie ere 1\a ycai(I!Te y Cpl\e 1\CI\e csoje lhy6as. sa 1\0MOBHHY, yMeJJe ere 1\a 11x Y'II!HHre jaKI!Ma II yMHIIMa, ami HIICTC yMeJJe )\a liM . yJJ11jere y 1\YlliY cnosHajy o spei(HOCTI! sa- rnoj. CBoje HajJienme MHCJIH, »<:eJbe, l.J€}KI-be,_ MJJai(OCT csojy, 31\PaBJhe 11 JKI!BOT csoj )\ajere CIIHOBIIMa CB0jl!M, a I<al\ 0)\pacTy I! nocraHy lhYi\H, sa6opase, 1\3 je JKeHa 611Jia Koja Mx je y'll!HHJia OH!IM ll!TO jecy. 0, Maji<e! JbyTO Ce CBCT!I HCCe61!'1HOCT Barna, JbYTO ce CBeTH Ha KfiepH.M.a BaUIHM. 1. Ha caMl!Ma saMa. . CJIHOBII sallll!, KOjl! rosope Aa nounyjy MajKy CBOjy, saoopaBJnajy Aa je CEaRa }!(eHa HC'!Hja Maji<a I! Aa OHO IIITO HC 611 ycKpaTHJ!ll Majq<I csojoj, He ci.lejy Aa ycKpare Hll jei\HOj )!{CHI!. )I{CJIHM Aa CBaKH qJiaH MOra H3pOi(a 6y~e cpe:fian 11 sa)lOBolhaH 11 Aa 6yAY sa-· lllTJ.rheHM cJia6w" - peRao je uarn h1JiaJJ,M pereHr. 'I l, ~· \ f ' �13 VI MH Jl(eHe paJIOBane CMO ce TOMe. jep I! MH 0!0 BepoBaJie !Ia CMO qJiaHOBI! OBara Hapo~a. VI Mil cMo yJIOJI(IIJie CBe cBoje _ci!Jie Ba CJI060!IY II l\00p061!T 1\0MOBIIHe. }.IOI<aBaJie CMO _!Ia He cnaaaMo BI!We Meljy cnaoe, 11 aKo Hac amwH yopaja Meljy lbiiX. fla !I TJo!Ma no SaKOHy CJiaOIIM, o6ehaHO je, 11a he 6nTH sawTIIheHII. A. Kail ce cTana / npas~a KpojHTI!, aa6opam!Jio ce Ha Hac. Meljy rpaljaHe Hac He y6pojHwe - jep ;:MO Jl(eHe. Meljy CJia6e HeheMO caMe Aa ce 6poj!IMO, jep CJia6e Hl!Ch\0. Y OBOM CMO -paTy ro 1\0Kasane. Y HYll<l\11 CMO nayqiiJie )\a CTaHeMO Ha CBOje Hare. )l{eHa je OOJIOJI(IIJia IICIHIT 3peJIOCTI! C OI\JIH9Hll•\\ ycnexo,\\ 11 MHoro je !.\Beta nano npe11 !bCHe Hore n MHOro je cJiaBocneBa ·OI1JIO Ka~ aahyTawe Tonosu 11 jermy rnac · .cJio6oi\e. flpeKo !.\Beta Tara nana je npawuna, c.,aBocneBI1 cy aaoopaB!beHH 11 )KeHa -6n ;wr.'a oneT 11a ce noByqe 11 nponycTI1 no!he jaBnora pap,a MywKapl.\y. AJII1 TKO je jeJIHOM OJ<ywao CHary CBOjy, oceniO YBpCTO TJIO nop, HoraMa, Taj He MOll<e BI!We )\a. C.e flOBJia'!H y oyi,IaK MJJa)la nama JIOMOBHHa Tpe6a 1m oro PY"Y sa pai\, n<erie joj 11x ny11e, a ona 11x OI\6Hja jep cy re pyKe - Jl(eHCKe: ' 11 TY peq, Kojn ce naroBapa c TOJIHKH1! 'OM.anoBamemel\1, MH >KeHe Tpe6a ,tJ.a no,!J,MrHe,\\o BHCOKO, p,a joj ilai\€MO CMnCaO 11 Bpei\HOCT, o:oja joj np11na11a. · Tpa;t;elm rpaljaHCKa n rrom1nrql<a qpaBa Hl!je HaMa 1.\ll!b )\a Jllli<yjeMO MywKapl.\y, ilero )\a HMaMci YileJJa " pequ, Kail ce paJilf 0 CTBapHMa, KOje 3a)\Hpy y IIHTepec HaW ll 1\€1.\e name. fosope HaM: He MOJI(eMo BaM naTH paB!lOrrpaBHOCT JIOK He MOll<eTe )\a Oy)J,eTe BOjHlfr.iH. To je, I!SrJJe)J,a, jaw jeJIUHH a)lyT Koju oa[\ajy, jep cBn cy JIOKa3H o T060)KlbOj I!H<~epuopnocTlf . Jl(ene Bet 1\aBHO no6njeHI!. 11 OBo nocJieJI!be OlfJIO Oil JJarw no6nnr, jep ll 3aTO 11MaMO npHMepa !13 HeAaBHe npoWJIOCTH. AJin nHTaM, KO Aaie Bl!rire AOMOBHHH: Mymrmpal\, rwjH joj Aaje CBoj Jl(lfBOT, nmr ll<eHa, koja joj Aaje )\Ba, 'Tpll l1 }1eCeT HOBHX JI(I!BOTa? lf11ja je, ll<pTBa Beta: MYWRap'IeBa, l<Ojl! je Jl(pTBOBaO ce6e je}1HOra l!JIH Jl(eHe, Koja je )l(pTBOBaJJa ABa, Tp!! 110 meeT Jl(l!c BOTa? He, pasJior je Taj MaJio yoeAJbHB. )\pyro je r JJaBHO, /Tel< Hlll<O Helie )\a TO r o1aCHO npHsHa. A -ro je CTpax noJilfTI19KHX napTI!ja, 11a ce 1wja 011 lhi!X He on ocr-rJIHJJa, r(aA 6n Jl(eHe JIOOHJJe npaBo rJJaca. Taj je CTpax onpaB)IaH- 11 -·MH-r-a · nojM HMO. TeR Mil Jl(eHe, Koje Bet AYrD ca cTpaHe rJJe!laM6 Ty napTHjCRY oop6y HeMaMO BO!be i(a CBOje CBeJI(e C!1Jle TpOWI!MO y JIYJ\0, a jaw Malbe HMaM.o BO!b€, )(a 6y)leMo, rJiacaYKa CTOJ(a" nojei(HHI1X napTHja. M11 xoheMo na 6y)(eMo JyrocJJoBeHKe 11 n<eHe 11 Haw je I\H!b 11 Hawa sa)(aha, )\a oqyBaMO jai\HHCTBO i(OMOBHHe Hallie ll 11a �14 nsBOJYJeMo sa )l(eHe oHaj noJJo)l(aj u oHa npasa, KOja joj npuna)lajy Kao <JJJal!.y Ha· po)\a Hamer u 'IHTasora 'IOBeqancTsa. 3aTo Tpe6a 71a · ce. yje)IHHHMO y ieAHY 'lBpCTy CTpaHI<Y, Y CTpaHKY )l(e.HCKY, jep caMO TaKO i(OCTHlm lieMo ·!IH.Jh sa KOjHM M,ll.eJ,\0. EBo .Hac OBI(e caKyn.JheHHX )l(eHa pasmm TIOJIHTII'IKHX H BepCKHX y6eljefba, Hanpe)IHOf• M }{QH3epBaTMBHOf· MMlliJbeJha, na. r Jie, CBe Cb!O npy)l(HJIH pyKe H TIOljHMO sajei(HO, jep je Hl(eja sa Kojy ce 6opiiMO CBIIX ·Hac sa· jeJl,HII'IKa. CaMo TaKo.6HlieMo jaKe, noCTalieMo CHJia Koja lie MOTIH, YIIPY)l(eHa y 1\0MOBIIHII 11 113BaH fbe, IlOKpeTaTH CBeTOM. • I.(HJb je Haw cJio6o11a, np,asl(a H MHP sa. ·CBe je i(HHHIU\€ Hapoi(a KaKO MYIUKe TaKO H JKeHCKe. He paT u HaCIIIbe, He rocno)lapCTBO MOTI· . HHX Hal( CJia6HjHMa. "!aCHO je yMpeTII sa i(OMOBIIHY, anH je npeJl,HHje pa)IHTH 11 JI(HBeTH sa. Hapol\ H sa p;OMOBIIHy. . AAen.a MnJI'IHHOBHii )I{eHCI(O npaBO rJJaca 3a OTiliiTIIHCI(e ynpase'' !{a)J, cy 011 npHJIHRe npe 150 rOI(IIHa, na .aMCpii'IKOM ROHrpecy pacnpaBJbaJIH 0 TipBOM yCTaBy cJio6oAHe AMepiiKe, jei(Ha 011 Haju· ·CTaRHYTHjiiX fOBOpHIII\a sa TIOJlHTH'!Ky je11· HaRuCT )l(eHe ca MywKaP!IHMa, Al(eMcosa, HanHCaJJa je ose pe•m: ,ARo ce YCTaB ne 6H ,'10BO.JhHO OCBpHyO Ha )l(eHe, npllnpeMHi>eMO ce sa peBOJJYI\Hjy II HelieMO CMaTpaTH CBOjOM 1\Y)l(HOWTIY 1\a HCny&aBaMO saKOHe, ROjH HaM He l(ajy npaso rnaca H ·THMe ne 11ajy npuJIHKe, 1\a·csoje HHTepece saCTynaMo." Ca ncTHM pe<JnMa MH, jyrocJioBencRe )l(eHe, MO)l(eMO cpeCTII )\aHaWihll BJia)\HH Hal\pT yCTaBa, I<Ojll TIOTTIYHO sanoCTaBJba )l(eHe Kao .l(p)l(aBibaHKe, je)\l;laKe npel\ saROHOM ca My· umap[\HMa. Bem!l(a HenpaBI\a HaM je Y'IHfheHa jow OHi(a, Ra)\ HaM HIICY )\aJIH aKTHBHO H na· cnsno npaso rJJaca sa us6ope y YCTaBo· TBopny CKynwmHy. Tmw je liS Hajsa)l(HHjer pa)l,a - us pa11a sa npase)laH 11 MOAepaH * foBopeHO Ha C.HOBeHa4KOM, Ca }J,OBBOJIOM. ro- ·CTIOljUU,e lliTe6n npeBep;eHo Ha cpnCKH. �16 ycras - IICKlhy'leH selm 11eo Hapol\a }!{€He. YCTaB je paljeH 6ea Hac 11 cse !herose OI\Pe116e 6ulie 11na1< o6sesHe sa Hac;. Aai<Jie oner HMaMo 1\Y}!{HOCTH 6ea npasa .. )!{eaa Mopa I<ao MaTH, Kao jasHa 11 npHsarHa 'lHHOBHHna, J<ao pa)(eHnna, J(a rpn11 11 liyrH - ro je cse lbeHo npaso. MopaMo· npeKHHYTH TO liyralbe I' CTaJIHO rpa}!{IIT~,. lllTO aaM np1ma)(a, rpa}!{IITH I<ao cso]e ocHOBHO npaso. Helie~w )\a HaM osa, l!Jill OHa TIOJIIITII'II<a CTpaHI<a TO Hallie npaBO )\a Rao' TIOIWOH, KaKO Ce je TO )l,eCMJIO TipOWJie· ro)(IIHe, 1<a11a je ra)(a!hH MHHncrap, p,p. Kopo-· llleQ, TIOIOIOHI10 CJIOBeHaqKJ1M WeHal\ta aJ<TJIBHO H naCHBHO npaBO rJiaCa 3a OTilliTHH- CI<€ ynpaBe, a HIICy je y TO IICTO )(OOa )100l!JI€ ll ocraJie }!{€He Harne AP)I(aBe. 1\p. i{opOlll€!1 HHje I!CIIOCJIOBao· CJIOBeHa'lKliM )l(eHaMa npaso rJiaca 11s csojera 1\YOOKor ysepe!ba, 11a HaM ro npaso npHna!1a, Hero saro, J(a ojaqa csojy crpaHKy. Hu]e pa)(HO liS Ha'!eJia, Hero pal\!! napTHCKO-TIOJIIITli'IK€ . HaAMOliHocrl!. OH J€ sanoqeo llrpy, 1\PYrR cy je naCTaBHJIH. Ka11 je 1\0!llJia nporHB~a TIOJIHTH'II<a CTpyja Ha BJia)(y, YKI!HyJia ]€ _rrpaBo rnaca }l{eHaM~. A He, Mo»<.u.a, H3. rm'IeJI.a, 11a }!{eHe l!MaJy npasa 11a cy)1eJIYJY Y jaBHOM )l(liBOTY, Hero liS TIOJII!TH'!Ke IIITI€I<yJianl!je, jep 611 (KeH'C!<O npaso ·rJI~ca CMe-. raJio 1\eMoKparcRoj crpaHnH. Ta] Ha'IHH pa)(a je 6ecasecHo l!a<IrpaBalbe H3llli!X npasa, I<oje rpa)I(HMO saro, .Aa 6HCMO Jimnue cy- 17 )\eJIOBaJie Y jaBHOM€ )I(HBOTy sa cpeliy II ;;oopo 1\PYlllTBa. TeMeJh 1106pe 1\p)l(aBHe ynpase je casecHo BOlj€1b€ OTIIIITI!Ha, T€}!{1ba OTIIIITI!Ha HanpeTI<y, COijlljaJIHOj npaB)\ll ll paljHOHaJI!iOj YTIOTpe6l! onmrHHCKora HMeri<a. )!{Hsor y orrrnrHHaMa CJIII'IaH je y MHOfll>t TIOrJI€)\11>13 )l(l!BOTy y nop01111U:11, saro je )l(eHa rio npllpOI\II npeI\€CTIIHnpaHa sa pal\ y onmTIIHaMa. CJioBeHa'II<a TIOCJI0Blllj3 rJiaCI!, )\a )I(€H3 TIOI\yTIIIp€ TpH yr JI3 I<ylie (Kylia He CTOjll Ha se>tlhll, Hero Ha )I(€H11). Orsopnre Ha>t Bpara y. OTIIllTHHH H TIOI\YTIHpalie>t-0 OH)\a Tpll yrJia! Pa11 onlllTHHa, y Hajselioj >tepH 6y1111 HHTepec )I(€H€, jep Cy TO HCTH TIOCJIOBII, I<OjH cy y >talbOj M€pll H MalbHX paSMepa H y )I(HBOTy nOpOI\H'IHOM. 011 TIIX HaBOI\IIM HajBa)I(HHje: lllKOJICKO H CHpOTH!bCI<O TII!Talbe. crapa!be sa 1\eny, craH6eHo TII!Talhe, anpoBllsanl!ja 11 OI!WTHHCKO 11Malbe. Marl! npar11 11 sacnHrasa l\€nY, oHa Ha)(sl!pasa lbi!XOB Hanpe)(aK y llli<OJIH, crapa C€ sa I\Ylll€BHO II T€JI€CHO -1106po )(€!1€ H OHa je ynpaBO O)(rOBOpHa sa CaB lbHXOB paaBI!Tai< AO ca,\IOCTaJIHOCTII. AI<o HallljeMo Ha noi<BapeHo )\ere, npso je nHralbe, I<ai<Bil je MaTH ? MaT!! HOC!! Ol\rosopHocr npe11 coooM 11 npe11 cseroM, a HeMa npasa 11a 1\0HO<:ll OI\JiyKe npu sacmnaoa!hy 11 H€811 csoje )(€Q€, KOje Ce BplllH IISBaH TIOpOI\!1!1€ y jaiJHHM lllKOJiaMa. ~ai<O i!3KJI€ 1\3 H€M3 Jll~:C.:::.:::, 11 OHa )1(€!13,. 1<0]3 HMa M3I<3I<Ba (l9111fP~> <:a )\€QOM, H3]BifW€ HHTepeca y TO>i~/K~KBO. ~: l-c;;; ,., .&,_-, -~ !; i(J-_. -::·.-.. : }/~·l 'V, '~~~ �IS 19 . je yperyefbe UIKOJie, KaKBM Cy y XMrMjeHCKOM norJiei\Y npocTopM, y KOjMMa ce 11e11a illKOJiyjy, KaKBM cy yqMTelhM, KOjM no pel\ fbe ysrajajy M nOI\M)I(Y Ae11y. illKoJia M Kylia Mopane oM pai\MTM y HajTeUJfhoi ysajaMHOCTM, saTo )l(eHa npmia11a oHoj rwpnopa!1MjM, K·oja pewasa o WKOJIM. Cse 1\00!!TM MOI\epHora rnrwJICTBa, Kao WKOJie y rnyMM sa cJiaoyfhaBy 11e!1y, rnKoJie sa AYWeBHO saoCTaJiy l\e11y, SaTI!M OCHMBafbe 0)\eJiefha Sa )le!1y, Koja cy Hapoqi1TO OOI\apeHa, cBe 611 ro saxTesane )l(eHe, jep McnylliaBafhe T11X saxreBa He 6M KOPMeTMJIO caMO lliMXOBOj Ae!1M, Hero saieAHMnll, y Kojy oil CTYIIIIJII1 1\YWeBHO 11 TeJiecHo jaKI1 lhYI\H. BpJio noTpe6Ho noCTaBJbar;,e WKOJICKllx JieKapa, sacnocTaBJbafue npOI\Y}!U!HX WKOJia sa MYUJKY II )l(eHCKy l\e!1y, CaBeTOBafbe npH !1300py li03J!Ba ~ CBe cy TO CTBap!!, I<Oje Xl!THO ll03J!Bajy )l(eHy Ha pal\ y OllWTl!Hil. Y CTaHOBe, I<Oje llOMa}!(y l\e11y C!1pOMaUJHIIX CJIO- jeBa, I<ao -~a"{_me Tpnese, 11 T. ;~,. ~ cse 6ecnnaTI-Ie RyJia11Hie ca cTaHOBI!Ma. A Te ce Innei<yJianHje 110ry cys61!TII ca•w Ha Taj Haql!H,. ai<o onrnTHHe rro"(_my 3MA.aTH cTaHOBe, KOje_ 611 HSI\aBaJie no yA~epeHoj 11eH11, a TO Ha raj Haq;IH 11a npMMOpajy Ha rpaljelhe OHe pei\OBe rpaljaHCTBa, I<Ojl! cy ce y ca)\a!he'' TeUJKOM speMeHy ooorarMJIM. PeKBI!p!!pallieM rmje MOrylie 1\0RH 1\0 norpe6Hor opoja CTIIHOBa. llopel\ TMX srpa11a rwje cy snaCHMlliTBO OTilllTMHe, OITlllTHHa 6M 1\lOrJia ,ll.a )\a ..., I HHH!1l!jaTMBY 1\a Ce CTBOpe Sal\pyre, I<Oje. orr rpa)\HJJe CTaHOBe sa csoje qJjaHoBe y onUJTI!HaMa. OnUJTHHe 611 MopaJie yBeCTII l!HCn€K!11!jy CTaHOBa, y I<Oje Ol! MOpaJie yliw n >KeHe, jep )l(eHa Haj6o!be yMe 11a 0!1eim Yi\OOHOCT CTaHa, I<Ojvr. je jel\aH 0)\ HajBeliwx ycnosa sa cpeliaH nopOI\l!qHJI )I(HBOT. Wro ce r11qe crapal-ba o cHponnnH, }KeHe OH Tpa)!(HJie. )\a OTIUITHHa ycTaHOBI1 CKJJOHI11liTa H SaBO,JJ;e, I\OjH cy JI.OCTOjHH qQBei<a, rn~<:OJICI<:e )\a ae 6!! npocjaql!JIH 011 I<ylie 110 r<ylie, re nOHH)l{aBaJill ce6e H OCTaJJO 1\PYWTBO. JeAHa sa>KHa sa)lalia onUJTHHCI<e ynpase jecTe samTMTa 11ene II MJia)le)l(M II ro y HajrnHpeM CMHCJiy OBOra TIMTalha, T. j. 3aWn!Ta noqeBWll OJ\ ol(ojcrera 1\0 o)lpacJJor MJia)\HRa. Arw nor Jie)\aMo noJJO}!(aj y liHOCTpaHHM Hanpe)\HHjrm 1\P)I(aBaMa, OH)\a BII- npH6ope Oil TO nponarapane )l(eHe, r<aA on liM ce OTBOpHjra span y Ol!WTI!HCI<e yrrpaBe. Ka11 noc~1aTpa~10 conHjaJIHY CTpaHy onlllTI!HCI<e yrrpaBe, BHI\!!1.!0, 1\a je rryHO !111Tallia rwja cy y Hajy)l(eM 1\0I\HPY ca s)(paB!IM llOPOAUqHMM ,)I(MBOTOM. Jei\HO 01\ HajBa)l(l!Hji!X je nMTaae o cTaHOBHMa 11 sa ca11a Hajnpeqe. Ca ypeA60M HJrje Morylie pernl!TI1 oso mnallie, Hero caMo rpesseHI!M pai\OM . . 11: arw cy ype11oe TY, BpUJe ce Bemii<e wne- ,D.MMO, ,II.a ynpaBO y TOM llHTaJ-bY OnJIITHHa MHoro ycnernHJije MO)I(e )\a pai\H r-rero )l.p>Kasa. CivtpTHOCT o,IJ,ojtia,u,n sHaTHO 6a onaJia, ai<o 611 6JIJIO •1ajKaA!a sarapaHTOBaHo, Aa ,, :~ �23 22 TpOlllll nyHo onlllTHHCKor HOBna. To cy 6aHKCTH 11 Be'repe sa rwje ll3J.Iajy onlllTHHe H3 CBOjHX 6narajHa OlllllTI!HCKe HOEne, y KOpllCT OHI!X, KOjll CY HajMafbe ll0Tpe6HTH. 1-\0K !lMaMO Ha CTO XHJbaJ.Ia C!!pOTHe J.IClje, J.IOK je XllJballa 11 Xl!Jballa HHBaJII!I(a Heo6ea6eljecmx, 1\0K CTaHyjy TIOpOJ.Illi\C Y llOII.PYMI!Ma H !llTaJlaMa, He 611 ce .M.Of JIO }J.03BOJIHTH Tpowei-he onlllTHHCKor HOBI\a y cspxy HenoTpe6mrx 6aHKera. YsepeHa cahl, 11a JKene He 6H HHKaKo I\03BOJIIIJIC J.la CC HOBalj, KOjH je. 3a• jeJ.IIHI'ma :<mOBHHa, TPOlllll y osar<se cspxe. HaxpaHHTI! rJiaJ.IHC, TO je xpHmtaHCI(I!, a HaxpaHIITH 110 rpJia CIITe lhYJ.Ie je HeonpoCTHB rpex. Ihta jom nyHo nHTaH>a y onlllTHHCKoj ynpamf rwja cy Ba}l(Ha sa }l(eHe. HeMOjTe MHCJIIITH 11a cy osa Tpax<efha rwja caM HaseJia, yTOTIIIje. He, osa Tpall<eH>a, cy peaJIHI! saxTeBI! KOjH cy .y II.PYfHM IIPJKasa,\ta set i(aBHO llpllBCI(CHII y }l(JlBOT. Y OBI!M KyJITypHHM AP}I<aBa.M.a, ca .M.aJIHM HayaeTI<OM, }l(CHC cy Bet y OlllllTI!HCKHM ynpaBaMa, fJ.IC noKasyjy nyHo ari!JIHOCTII II eHeprHje KOiJ. csnx aa11ata, I<bje cy 611Jie rope Ha't!eJ.IeHe. YsepeHa caM J.lalbe, 11a 61I }l(eHe y BH!lloj Mepl! lllTl!TI!Jie BaqeJio, p,a ce I<OI\ pal\a sa onmTe 6JiarocTaH>e He CM~ BOJ.II!TII paqyHa o CTpaHa'JKO-TIOJUITI!'JKI!M IIHTepeCJ!h\a. }l{eHe ce He 611 HHKa/1. H .HHIIOlllTO A3Jid aaBeCTM, 11a Ol\6a11e HeKO l(o6po jeJ.IIIHO a6or Tora, .mTo je To II.06po npeJ.IJIOli<IIJia fhll~ta nom<TJ!qKI! llPOTIIBHa CTpaHKa: li<CHC 61I YTYI[jaJie noMHPJbiiBO II cnpeqasane 611 I<opynnHjy II CTpaHqapcTBO. Tpami!MO onmTe, jeJ.IHaKo, naCIIBHO H aKTHBHO npaso rnaca· aa cse meHe, aa cBe i\Pll<aBHe II onmTHHCKe KopnopanHje. He TpamHMO ra 113 HCKHX CTpaHaqi(Q-TIOJ!IITl1'J](IlX ~IOTHBa. Ms I!CTora pasJiora HaKHa)(HO npOTCCTyjeMO npOTHB TaKBOr li<CHCKOf l136opHOf rrpasa, KaKBO je IIOKJIOHHO Jial-bCE(e fOJ.II!HC MHHHCTap !{opO!llC[j CaMO CJIOBeHaqKIIM )!(CHaMa, jep He i(OnymTaMO p,a 3aTIOCTaBJba OCTaJIII )\CO li<CHa. jCJ.IHaKO npaBO sa cse! 3aTo teMo MH 11 y 6yl(ytHOCTH paJ.IHTI! sajeJ.IHO II jeJ.IHOI\YlllHO, He Tpe6aMo BH:llle DOJIHTJ1qJ<e 3alllTMTe MyWKHX, 3pene CMO l(a ce lllTIITHMO caMe. Hete1•o )(a 6yJ.ICMO Bllme caMo cynpyre, cecTpe 11 MajKe rpaljaHIIHa, Hero xoteMo 11a nocTaHeMo H caMe rpaljaHKe. jei(HaKe 1\Yli<HOCTI! II jeJ.IHaKa npasa - TO cy Hamii saxTeBII. lllT_e6u Anojanja. �- ·-.;.:._ 25 llpaso maca sa :>~<ene Os11e ce He npasn HriKaKBa pasJII!Ka 11a Jill cy nyHoJieTHI!l\1! MYIDKOr, !!Jill Jl{eHcKor . rroJia. IlyHoJieTne JJ.CBOjKe n Y!IOBI!l(e I!Majy ITO SaKOHY )IOBOJbHO I! rraMeTI!, JJ.a ynpaBJbajy CBOjOM JII!'IHOIDEY I! CBOji!M I!Ma.H.eM. -3aKoH liM npnsnaje nomyHy npasny cno·co6noCT sa To. I~PYK'II!je j e ca >KeHOM Y!la TOM. § 39. rpalj. saKona J<a)l{e: MJia)IOJieTHIII\1! ce JJ.P)I(e sa HC/l.OSpeJie 11 OHI! CTOje IIOI\ OCOOI!TOM aa- unliaJm!l;a u Y!l;OBH~e lliTHTOM Bai<OHa. rocuof;e u rocuoiJo, 011 CTpaHe opraHnaal(HOHOr O!l6opa OBora HMf!OBaHTHOf CRyna CTaBJbeHO Ai11 je y JJ.YJI{HOCT, JJ.a sac ynoaHaM ca npaBHnM noJioJI{ajeM Jl{eue y HallleM rpalj. aaROHy; JJ.a saM naHeccM npasa yJJ.aTe Jl{eHe n npaBo HaCJielja JC!iepl! 11 cynpyra. CHrypHO je, 11a MHOruMa 011 sac BHje noaHaTO, ROJII!Ro je 6e11aB noJIOJI{aj Jl{eHe y naweM rpalj. aaKOHy. VlsHeTa <jlaKTa Hajy6ei\Jb11BIIje lie BaM J\OKa3aTI! KOJll!l(Q je nOTpe6Ho 11a ce !laHaw!hoj, csecHoj. CpfiCI<Oj H<eHII /l.a 6ap OHBJIHI<O npaBa, K0!1111<0 !! CBaKOM IieCBeCHOM rpaljaHI!Hy. ]a hy npBo JJ.a Bah! 11SHeceM noJio)l{aj Yl\aTe )I(eHe. BM teTe noMMCJIHTH JJ.a Hapeljelha rpalJ. aai<OHa, KOja Ba)I(e sa Jhy!le, Ba)l(e n sa >KeHe. He, H!lje TaRo. Y ocTaJioM caM lie BaM aaKoH Haj6oJbe r<asaTn. § 38. rpai). sar..:or-m Bem-r: TiyHOJieTHHQI1 1 )13KJie, CBI1 KOjH cy HaBpllll1JIH 21 fOI\IIHY, CMaTpajy ce Aa cy speJill II OHH •wry caM!! CBOja HMa!ha 1\p)l{aTH, IDHMa ynpaBJbaTI! 11 H.J!J,!a pyKosaT>J 11 - pacnoJiaranL ' \ !. § 920. rpalj. saKona: MJia!IOJICTHlll\llMa ce ynOJJ.OOJbaBajy CEll OHI!, KOjl! He MOry !!Jill liM je sa6pa1heHO COIICTBCHI!hl Hhla!heM y~paB­ JbaTI1; Tai<BH cy: CBU yMa JlUUieHU, uponaJIUljC, upeaaiJyJtceHUIJU, '!Hje je I!Ma!he no11 cTel(I1IDTeM 11 yiJame JJceHe aa JJCuaoma My. :JJCeBJbeBU. llyHOJIPTHa JJ.CBOjKa h\OJI{C p;a paCf!OJia)l{e CBOj<!M I!MalheM; Ka!l ce yJJ.a 3aKOH je yspmtyje y JIY!Ie, pacnni<y]je II 6a~KpoTe. MsMeljy Y/1.<\Te Jl{eHe 11 cyMaHyTora ne11a H>!Kai<BC paSJJi!Ke, Kal\ je y ilHTaH.y lhl!XOBa rrpasHa cnoco6HOCT, M ynpaBJbajy I!Ma!heM. Y!laTa )](eaa noCTaje necnoco6Ha 11a ynpaBJba <:BOjl!h! l!h!alheh\ OJJ. TpeHyTKa, Kap; ce BCH'la. AJII! ·aKo ocTane Y!IOBI!l(a, IIJII! ce paaseJJ.e, OHI\a 1\00I!ja f!OHOBa CBOjy npasHy CUOC06HOCT. 3a!<OH He yaHMa HeKy CJiaOOCT, I!Jill Jia](0MI1CJieHOCT, IllTO Ce o6J1'1HO rrpe6al(yje wen aM a Kao paaJior, JJ.a joj ce O/l.Y3Me npasna cnoco6HOCT p;a ynpaBJba nMalheM, Bet caM 6paK. Jep, Ka!l 611 yarrMao cJia6oCT, I!JIII Jia- I i i I �26 2T I<OMMCJ1€HOCT, 1-HIKa,D,a }f(efi€ H€ 611 TIOCTaB- JbaO sa CTapaou_e lhi!XOBoj ].len_!!, na qaK 11 MyJKeBI!Ma. l1spl!qHo je KasaHo, ].Ia · je JKeHa sa JKI1BOTa csora Mywa i\tanoneTHa, 11 .u.a sa TO· 6es !herosa o].lo6pe!ha He MOJKe HI111JTa ].Ia pa].lu. AJIII lilT a je OH/.\a, ai<O je MYJK Ha:nyCTuo JKeHy, na OTI1lllao y cBeT, aKO je ocyljeH, aKo je npor JiallleH sa Jiy].lor, sa pacmmyhy, aJ<O My)!{ npOCTO 113 naKOCTH Helie }.\a 0].\06p11 CBOjoj )KeHI! ].\a OHa yqi1Hll Ca CBOji1M 11Malbeh\ OliO, lllTO 611 joj 6HJIO KOpHCHO. 3a TO HeMa Hapeljelba, )KeHI1 Cy BesaHe pyKe, jep saKoH "aJKe ].\a je ManoneTHa J.\OI<Jle roil joj je MYJK JKIIB. WeHa HeMa npasa )(a ce napHHqH 6eso O].\o6pe!ba My)l{eBJbesa, ].Ia Tpryje, Aa H3)(a 11Jll! npi!MH MeHHqy. WeHa HeMa npasa )(a np0].\3, ].\a ].\3 OOKJIOH, HI1TI! llOKJ!OH }.\a npi!MI1 6ea Oi\o6pelba MyJKesJbesa. '-laK KaA je )l{eHa 0].\peljeHa Sa CTapaTeJba CBOMe h\YJKY, KOjl1 je Yh\HO o6oneo, -KaA je y miTalby !heHo MMal-be, oHa He MOme ,D,a ce · napm·PH1 6es CYJ.\CKOf 0].\06petba, HI! ].\a ra OTyljyje, II TO CaMO 3aTO, WTO HMa Myma, I<Ojn je, }l.O- ' JbaTI! /.\OK KasHy He H3/.\P»<ll. Meljy nm Oil Mopa ].Ia ].laje O].lo6pe!be cn6joj JKeHH. 0Ha He MO)l{e HHlliTa Ca CBOjMM HMal-b€.1\l ,!l;a. pa].\11, ].\OK joj MyJK He 0].\06p11, 11 aKO 01! HeMa rpa]jaHCKe qaCTI1. YsMifMO 11 onaj cnyqaj. l<a)( ce MaJio,1eTHI1K O)](eHI1 no ].\03BOJII1 CTapaTeJbCJ(Of cy].\11je, cMaTpa ce ].\a je ornaliJeH sa nyHOJieTHa no § 131 0 CTapaTeJbCTBy II OH ].\06Hja My)](eBJbY BJlaCT, aJII1 no § 141 I!CTOf 3aKOHa liMa ].\a MY ce nocTaB!I CTapanau_, KOjH he· lberoBI1M a>IalbeM ynpaBJbaTI!. !-berosa )l{eHa,. 611JIO ].\3 je MaJIOJieTHa, I!Jlll nyHOJieTHa, ].\OJJa311 nO].\ EnaCT MyJKeBJby, 11 KaKo je MY)!{ ManoJieTaH, OH].\a ce My)](eBJbeB CTapanau_ I! o r;,oj 6p11He. PeQHMO ].Ia ce je].laa ].leBojKa OJ.\ 24 ro)(I!Ha 6es pO].\I!TeJba, KOja je CBOjHM H"ai-b€M. caMocTaJIHO ynpasJDana TpH ro].\l!He, Ylla aa MJia].\I!Ra 0].\ 17 fO].\HHa, KaKO ce TO qeCTO· y nallleM HapOJ.\Y ].\eiiiaBa, oHa je YllaiO>l nsry6Hna npaso ].Ia ynpasJba csojn" HMaIbeM l1 TO Ce npaBO He npeHOCM HH Ha -.M.y>Ra 1. set. Ha !herosor cTapaoQa jom qeTHPll ro1\HHe. !13 csera osor h\O)I(e ].Ia ce Blll\ll y RaKBOh\ je CTpaxOBHTOM IIOJIOJKajy rrpe11 3aKOHOh\ y)l,aTa )](eHa y norJie].\y pacnoJiaralba. csojoM l!MOBHHOM. A ca].\a )(a rrperJie)\aMo npasa )l(eHCKa y Hacneljy. § 397 rpalj. saK. sen11: ,1\en_a MYlllKa ].Iyme, HecBeCTaH 11 KOMe je oHa cTapanau_, aJll! Koju je JJCUB. Kao ''Y)I{eBJneB cTapaJiaq oHa MOJKe ].Ia ce napHI!ql! sa !hera, anu sa ce6e He. KaA cy IHHa npasa y m!Talby, oHa He pai\H Kao cTapaJiau_,seh Kao y].laTa )KeHa. !{y].l Ce MY)!{ OCY/.\11 Ha p0611jy H saTO- y MpJIOr 11 JbHXOBH MylliKJil l.J.€1-be, OH He MQ}f{€ CBOjHM HMai-b€N1. _ynpas- jajy npBI1 HaCJI€].\CTBO; OHH liCKJbyqyjy CBOje TIOTOMI\}I )l..06H- �2S 2!} cectpe, Ol\a, MaTep 11 cse npeTKe yMpJJora." ·§ 397. , KoJJIIKO MYWKe 11el\e liMa na ToJJII!10 ce 1\eJJoBa 1\eJJI! I!MaH>e POI\I!TeJhcKo 11 cBaKo nywKo 1\eTe I\0611ja pasan 11eo. A )l{eHCKOj 1\el\11 y OBOM CJJy'lajy np11na 11 a y:JtcuBa!Ve. cua6iJesa!Ve . ll apucmojuo yiJoM!Ielbe HO UOCTojeheM 0611'!ajy." }Ken a no CMPTII csora My)l{a I\0611ja caMO npaso y)I{I!BaH>a, jep no § 401 rpalj. aaK.: A1<o no cMpTII Cp6l!Ha ne 611· octano Hll MYWKOf HH meH~I<Or IJOTOMKa, OH,[(a fherOBO IIAtaH>e HaCJJeljy]e H>efOB OTal\. \1 Cal\a y HII3Y naparpa<jla. 'llljliM l\ll<jlpaMa nehy 11a Bac 3aMapaM, CTOjll: ,AI<O HeMa Ol\a OHI\a npimal\a poljeH_oj 6pah11 " H>llxoso( 1\el\11, Hajnpe MylllKO] na aKO H>IIX BeMa OHI\a. WeHCI<Oj, aKO JIM H · OBMX Hel'tra, oHAa Ma~ Tepn 11 ceCTpaMa. ,AKO HeMa HJ1: MYIIII<e, HH »<eHCKe ]l.eU.e, HH Ol\a, HI! 6pahe, Hll H>IIXOBa nOTOMCTBa . ' HH MaTepe, HI! cectapa, on11a nacJJe)\CTBo npe.~aa11 Ha 1\€1\a no Ol\Y 11 na H>eroso npso M)"UIKO, na OH,[J.a }l(eHCKO TIOTOM.CTBO." - ,A1<o He 6n 611no 1\el\a no Ol\Y, Hn 1-befOBa nOTOMCTBa, OHI\a HaCJJCI\CTBO npe- . nasi! Ha npal\e)l.a ;no Ol\Y 11 H>erose noTOMI<e: . najnpe MYUII<e, na aKo H>llX ne 611 611JJo · oH.ua meHci<e." ' :-- ,; AI<o OBIIX He 611 o!IJJo, OHI\a Hacne·ljy)e npai\€1\ no OJ.IY H H>eroBO nOTOMCTBO, npso AiYUII<O, a aKo osora HeMa, oill\a WCHCKO. ,,AI<o Hli OBHX HeMa, OH]l.a HacJie]l.cTso npeJJa3!1 Ha O'li!Ha 'IYI<YHI\el\a, llJJII 1\P)'rOC npa]J.e]l.a 11 Ha H>eroso MymKo, a aa OBIIM · >HeHCKO DOTOMCTBO." - AKO HI! OBIIX HeMa, OH]l.a npeJJa31! HaCJJei\CTBO Ha MaTepi!H pOl\ OBI!M IICTI!M pe)I,OM 11: Ha 1U1HOM ,ll,O KOJieHa llleCTOra. , A aKo HI! MatepMHOr pol\a no pe]J.y 1\0 Uiector rwneHa He 61! 611no, OHI\a I!MaH>e npenaa11 Ha· yoosuqy I l1 A!I!CJJHTe JHI, rocnolje, 11a je YI\OBHI\a 1\0UIJJa 1\0 nacnelja lll<al\. He, Hllr<al\. jep no caonmteH>y jei\HOr ctapor, nel\ecetoro1\llUIH>er, ai\BOr<ata, CYI\CI<a npar<ca on 24. Mapta 1844. rol\., Kal\ je osaj aaKoH o6naPOI\OBaH, 1\0 ]l.aHaUIH>er 1\aHa HHje HMaJra HH je]l.HOr CJJy'laja 1\a je YI\OBHQa HaCJJe)\HJJa. OBaKsy HenpaBAY weHCKoi 1\el\H He 'lllHH HH l1cnaM, jep je caM MyxaMel\ 01\pei\HO, 11a AtywKa rnasa y aaKOH!ITOM Hacneljy TOJIHKO I\06],!je KOJIHJ<O 1\Be )l{eHCKe ,1\aKJJe, )l{eHCKO i(eTe no Kopany I!Ma npaso Hacnec lja HMaH>a pOI\l!TeJha, ca~10 y nona Ma!be OJ\ MyWKapal\a. Dpei\CTaB!ITe ce6H KOJIHKa je Henpas11a. Y'l!IH>eHa menH no cMp:ril Mywes!hesoj. l1 OH He llacJJeljyje lKeHIIHO HMaihe, aJJH OHO Koje je ona Kao Mllpaa 1\0Hena; aJJ!I, ana He HaCJJeljyje HI! OHO WTO je aaje)\HllqKll y 6paKy CTe'!eHO. YBMI!Te caMo nlii HaUie cpncKe 1\0MahHl\e, Koja je Ol\ 11ana csoje y11aje Kao n'leJJa y KOlllHlii;"ll 1 CBaKHM CBOji!M AaXOM J\OOpliHOCIIJJa y Kyh11. KoJJHKO !hYI\11 sa csojy te- �30 KOBHHY H>tajy 11a saxsaJie 601\pOM 'IYBa!bY . CBOje n<eHe. 11 11a ieAaHnyT, no CMpTH csora MyJKa, KOJIHKO · Tai<Ba JKeHa Mop a 11a ce oceha Tylja H3 TOM 1!>131bY sa '!lljy je TeKOBIIHY YJIOn<HJia TOJII!KO CBOje 1\Yllle, CBOra pa11a H 6pare. 011 lleJIOra I!Malba OHa He MOJKC i106!!Tll HH nap'ICHJ.Ie y CBOjl!HY, Befi i1061!ja HCIIpHjaTelhCRI!M OKOM BpllleHy ROHTpOJIY Ilp3BIIX HaCJICI\HI!l<a, ROjl! MOry 611T11 po:lj3lll! 113 llleCTOf KOJ!eHa. 11 cai(a, 11pare rocnolje, AaHac y Cp611j11 KOja IU!a npeKO 300.000 IIHB3JII!I\3 I! J,200.000 naJiiJx y paTy - ja caM xTeJia 11a 11sa:ljeM npeJ1 sac ca HajTa'IHI!jl!M J.IH<jJpaMa 11 noTpan<HJJa C31A I!X H3 MepOI\3BHOM . MeCTy. Ha ol(alfoCT, 110611Jia caM OArosop, 11a caMo TO jei\aH jeAIIHII 'IOBeK 3Ha, KOjl! je Calla y flap>13Y; a 11a 01\eJJC!bC, KOje ce y jei\HOM M.liHMCTapCTBy 30Be MHBaJII1,11,CI<O, HM ,Il.aHaC, !IOCJJe 2 fOI\l!He I! 9 MeCeJ.III HeMa Ta'!HIIX, noAaTaKa -1\aKJie, y Cp611j11 liMa TaKo BeJJI!!<H 6poj YI\OBIIJ.Ia KOje je 33KOH 0 HacJie:ljy; I<aO LI.ITO Cl\W M.aJio tJ:aC BH,[J.e.IIH, TaiW CTpa-. IJIHO OlliTCTIIO .. 11 Te JKeHe 6es IIOTIIOpe, D€3 33ll1Tl!Te, Kbje cy IISr}'61!Jie CBOje )\0~la'hi!He I! XpaHI!OJ.Ie, CMCMO JIH Mil )\3 OCTaBill\10 . y oBarw TelliK>JM npi!JIHKaMa? M11 ~1opaao 11a l!X YBAHrHeMo. He 11ajMO 11a oHe· DYI\Y noTIIWTeHe I! noHHJKeHe. He !J:OIIYCTI!MO~)\a OH€ HeMajy YAeJJaTaMO r11e ce o lhHxosoj 1\ellil n lhHXOBOj nopOI\IIllll pelllasa! jep, )1aHac je)\aH 11esepTep I<Ojll !!Ma 31 Tpyny 611paqa sa C060M Bl!llle Bpel\11 Oil CBHX TIIX My'!eHIIJ.Ia. ETO, 11a TOra He 6y11e . EHllle, MH, xoteMo npaao rJiaca. M11 xote~10 ,)Ia l! Mil nope)l lbYI\11 BO)\IIMO paqyHa 0 !10POI\ll!\11 H 11a salliTl!TIIMO npaaa JKeHa, Ma"Tepa 11 ~e11e. To je Hallla 11 np!!pOI\Ha AY.JKHOCT, TO je Hallie ll npliPOAHO npaso. HIIKO He MO)I(e Hallie II0Tpe6e II HeBOJbe •6olbe ~a oceha Hero Mil. · HawHM 11par11M cecTpaMa, CJioBeH!UilbaMa .,llaTO je npaBO 11a 611pajy O!llllTilHCKe qa·CHHXe, a HaMa CpnKH!baMa ycKpateHo je "TO, T. j. )(a yTI!'!eMO 11a Ce OBa CTpaxOBIITa <:Kynoha cys611je n 11a ce rro60lblllajy xn-: Tl!jeHCJOI ycJIOBl! y aapo111n. Be11e, Hl!je llpeMe, )l(eHa jow Hl!je speJia. 0Hil MIICJie .11a CpnKII!ba noKasyje csojy speJIOCT caMo ]<31\ je y Hesollill, a )(a je Taila no~<asaJia zpeiiOCT HI! HajOI<OpeJIIljll npOTl!BHl!K Halller '!IOKpeTa Hete O!lpehll. )1\eHa, Koja je npou111a J<pos CTpaxOBIITY UIROJiy paTa, J{Oja je OCeTIIJia CBe CTpaXOTe Roje je OH 1\0Heo, spe11a je sa nOJII!TllqKa npasa 11 sa jeAHY uomme11y noJIHTH'IKY •6op6y. I-boj ce ocnopaaa TO. DpeACTaBIITe, Tocnolje, je)\Hora SJIO'IHHna, J<Ojll je I!S:splllliO 3JIO'IHH ca npeiiYMIIIlllbajeM, na je J{a)J{fbeH CMpty, KOja My je nyTeM HajBIIllle .MJ1J10CTH 3aMelbeHa Ca ,!l.Ba,ll.eCeTOfOJJ,-HllllbOM. po6njoM. Kao IIITO .TO· o611'!HO 6l!Ba, po·611ja ce cMalbll Ha rroJIOB!!Hy. Ka11 TaiWB 3JIJIJ{OBall 1!3a:lje >13 BaTBOpa II 1!3)1plKII ne'TOfO)(lllllfbl! IIOJIII!\HjCKII Ha)\SOp, OH SajiO- �32 611ja rpa'ljaHCKy '!aCT II ca !hOMe OHO, WTO• ce ocnopasa BaMa, J\OMah11~e, Koje CTe CTy-· 6os11 csojnx nopo)\n~a 11 ·Koje CTe y,\\eJJe O)\rajiiTH KapaKTepe, KOj11Ma ce ~eo cseT )\11811 II KOjll he )(OK je CBeTa OCTaTII ysopllTII npnMep Jhy6aBii npeMa OTai,IOHHH;. saMa, ceJhaHKe, 1<0je cTe yMene csoja noJha o6pal\llTH, 1\.0K cy sawn My)!{eBn H sawa 6paha 61lJJil )\aJJeKo; saMa pa)\Hil~e, Koje ce jyHR'!Kil yTpKyjeTe Ca CBOjiiM J\PYfOBilMa ll Ha BalllHM IIJJehnMa jOW HOCIITe MaTepHHCTBO; BaMa, y'lllTeJh1I~e, npoljlecopll, neKapll, f!H)!{Illbepll, yMeTHII~e, Klbll)l(eBHIIL\e .. ~a, OH liMa OHO WTO Ce CBII.Ma. BaM a OCIIOpaBa, a TO je IIOJlf!Tll'IKy 3peJIOCT II npaBO• r naca. 3HajTe 11a je)\aH oKopeJia sm!Kosa~ aMa snwe npasa Hero Bll cse. n~nocaBa Ma«CHMOBHh UeT~OBHh~a- llpaBo rJiaca sa pa)J,Iim~e Yens, KOjH ce OBHx )\aHa Hsrnacasa y Hapo)\iloj CKynwTHH!!, npei\CTaBJha pyrJio H CpaMOTY Sa 1\00a y KOMe JI(IIBIIMO. 0o](paj ,,HOrllx peaK~HoHapHHX OI\Pe11a6a Koje YCTaB y C€0!! Ca)\p)!{J1, HajpeaK~l!OHapHIIjH je OHaj CTaB KOjl! rOBOp!! 0 IIOJI!!TII'IKHM npaBl!Ma rpa'ljaHa. Cal\alba Bna)la, ca sehi!HOM HapOJIHnx noCJiamiKa, npOJ\Y)!{IIJia je so'lje!he npe)\paTHe IIOJI!!TI!Ke rrpeMa llpaBHMa )!{eHe. 0o HOBOM YCTaBy I<Ojn Ce J\OHOCI! IIOCJ!e CBeTCKOr paTa, y speMeny Ka)\ ce y ~enoj EHKOIIH BO)\e I,IHHOBCKe 6op6e sa npoMeHy iiPYWTBeHor ype'ljelba, y TOMe speMeHy JyrocnoseHCKn napJJableHaT J\OHOCl! YCTaB no KOMe je)\Hy IIQJIOBI!Hy JhYACKBra 1\PYWTBa mnnaBa CBHX llOJIHTI1qi{I1X npaBa. ]om rrpe cBeTcKora pan KOA Hac y Cp6HjH y rrpHspeJIHIIbl rrpe)\ysehHMa, rro ljla6pnKa~Ia 11 pap;HOHH~abla, . no Kan~enapii­ JaMa a KOHToapHMa 611no Je yrrocneriO OKO (30.000) TpHp;eceT xrrJha)\a )!{eHa. jow 11 Talla JKeHa je 6rrna npHspeJIIHI ljlainop o KaMe je Tpe6ano BOI\HTII pa'lyHa. OoJJo)!{aj Jl(eHe pa)IIHIL\e, Kao 11 1\0Mahnlle, 6110 je npe paTa y)!{aCaH 11 HeiiS)\pliOMIB. Opano r.~ac_\ 3a lHene 3 �35 34 Dojasa CBeTCKOf paTa, KOjH je CBQji!M pasopHI!M 1\ejCTBOM yHI!IIITI!O [\eO ITpi!Bpei\HH J!UlBOT I! 6a[\I!O 1-\PYlllTBO Y sp:J!Of HOBI!X 6op611 ll TelllKORa, rypHyO ]e meHy y CTpaxoBHTO TemaK col\HjanHH nonomaj. y TOKY caMOf paTa KOI-\ HaC y . Cp6Hjll, meHa je 611na npnHy~eHa )\a Ha CBOJI!M cna61!M nnelil!Ma Ol\pml! [\eo npHBpe)IHI! ~~~­ BOT, y J<OJIHKO je OH y TOKY paTa ITOCTO]aO, jep cy cBl! !bYI\H 6I1JII! aHram?saHI! paTHl!M H BOjHI!M 1\Y}I(HOCTIIMa. )l{eHa ]e 6l!Jia _ocTaBJbeHa caMa ce611, 11a ce CTapa o CBOJOJ IICxpaHll l! o HCxpaHl! csoje rropoi\III\e. l(a 611 0)\fOBOp!Uia TOj BI!COKOj 1\Y}I(HOCTH,_ rrpHMliBIIIH Ha ce6e 1\Y}I(HOCT ll O[\a l! Ma]Ke, meHa ce naTl!Jia l! Hajrpy6!bHX rrocnosa, 11a 6l! ce6e ll csojy nopOI\I!l\Y y mHBOTY Ol\pmana. . l(aHac, ·nocne paTa, y speMeHy rrpl!spe)\He Kpiise, CTpaxoBl!Te 6ecrrocJil!I\e 11 o~mTer noJIHTI!'IKOf xaoca, y speMeny Kalla ]e }!(IIBOT 6es6poj ITI!Tafba l!CTaBI!O, IICTaRO, Ha pemaBa>ne, y. TOM BpeMeHy COI\.I!jaJIHH, eROHOMCKH I! IT0Jli!TI1'1KH ITOJIO)I(a] )l(eHe Y jyfOCJiaBHjl! .y)l(aCaH je. /(aHaC y jyr?CJiaBHjH HMa HeKOJII!KO MHJll!QHa )l(eHa KO]e cy OCTaBJbeHe CaMHMa Ce6H. !1 MH )\aHaC Bl!)\llMO 11a He11a Te npo<j>ecnje y Kojoj He pa)\1! m~­ Ha. /(a noijeMO 01\ pa)\OBa KO]I! He 1!3llCKYJY qmsii'!Kor saMapa!ba, na 11a saspml!MO ca OHI!M Kbje II MYlllKH opraHI!SaM BeoMa 6pso · 1!3Hype 11 llCTpome. DorJiel\ajTe CBe JICITO py6rne II O)\eJIO ll!TO HOCHMO, CBe Cy TO meHCKe pyKe CTBOpHne. Ha TO,\Ie rrocny, Ha cpaMOTY MHH11CTapcTBa 1.la COI\HjaJIHY IIOJII1TI!Ky, pa)\e pai(HIII\e ITO 10-12 qaca 1\HeBHO. YsMIITe npoi!SBOI\lhY o6ylie 11 TY ll<iHac pa11e weae, rra 11 meHCKa Jle[\a.. Y mTaMrrapcKoj, rpa<j>H'IKOj npm!3BOJIlhH,. 6es o6:nrpa Ha onoBHY rrpamllHY, rroKpaJ 'IOBeKa pal\1! meHa na l! )\eBoj'!lll\e Ol\ 12-1} fOI\IIHa. Do TeKCTI!JIHI!M <j>a6plll<aMa, y ljlaopHij!I sa HspaAy MeTana II TY pal(!! IIOKpaj 'IOBeKa meHa. Dpn 311)\a>by senenenHHX srpa.11,a Ha BHCOr<e CI<ene no,u.Hme ce :>I<eHa l1 pa)\II C 'IOBeKOM Saje)\HO. 3ajei(HO ca rapaBIIM py)\api1Ma CllJia31! y JIY60Ka py)IHli'JKa OKHa meHa. jei(HOM pe•rjy Bl!)\l!Te je csyr11e r11e pa1111 H cTBapa ca qoBeJCo,\1 3aje)IHO. HeMa Te KaH[\e~~epHje, y KOJOJ meHe HHCY aHrawoBaHe; ysMHMO rronny, TeJie- rpa<j> 11 TeneljloH; 6es6poj meHa pa)\1! no .CBIIi\la THb1 KaHI..l,eJiapujaMa. Tia canw ca I<O- .J:ii1KO no)l(pTBOBalba 11 ycnexa paAe meHe .Kao neKapJCe. florJie,ll,~j"l'e ll030piUllT€, na IUhl1JKt.BHOCT, ·cByi\a ce JaB.JOil' meHa; meHy BHJ\l!Te Kao EaCmlTa'!MI\Y 0)\ HajHI!)I(I!X )\0 HajBl!IIII!X armona. IToKpaj cs11x TIIx nocnosa ll<eHa je ocyijeHa 11a 11 )\albe, · IIOKpaj pa)la y paAI!OHI!l\H, MJII! KaH[\eJiapiijl!, npo)ly)l(n pa11 y rqfi11, .!hetiO je pa).\HO speMe 6esrpamrqao. je)\HOM p€'!jy, meHa y Ca)\ailllbl1I\H CTBapa <CBa Ky,nypHa II MaTepHjaJIHa 1(06Da 11PY- �36 WTBy, no~paj Tora oHa palp 11 sacni!Tasa HOBe reHepa~l!je. . /l,a, TO Mil ]\ajeMO 1\PYillTBY a WTa !laM • OHO npy)l{a? illTa HaM OHO )\aje 3ll TOJII!Ra )\06pa WTO MY CTBapaMO? HaMa, ~oje pai\I!MO 11 crsapaMo Ao6pa OBOj 1\p)l{aBI!; HaMa, ~Oje paljaMO II IIO)\H)I{e>W Ha~l!jy, ocnopasa ce cnoco6HOCT noJJI!THqRor )\enalba. Mn ce JJI!!llaBaMo CBI!X rpaljaHC~I!X npaBa, II aRO Ha CBOjHM llJie· h!!Ma ocetaMo HajnyHI!je cse rew~ote I<oje CI!CTeM H HaqHH )\aHa!lllbe BJJa)\aBI!He Ha nneta Hapol\tJa csaJbyje. " [OCU0)\11, Raja BO)\e,npBy pe'I y UOJII!TI!~ll, MR ca osora s6opa 1\0BI!~yie•w: Aa je )l{eHa CBeCHa CBOje Bpe)J,HOCTI! y 1\PYWTBY II UOp0)\11~11, 11 )\a oHa 1\0Ca)\alhy norqna,eHOCT 11 o6ecnpaBJbeHocr Helie rpnenr. Mu c upauoM rnpa:JJCUMO pamioapasuocm. M11 rpa)I{I!MO Ol\ 1\PYWTBa )\a HaM oHo npl!aHa csa npasa csor nyHonpaBHOr qnaHa. Mu rnpa:JJCUJIW {}a uajuy11uje yqecmsyjeMo y OOHOWefi>y CBUX 3aJWIW. nliTa!bo Bojc~e, m!Talbe para HajnyHI!je I!Hcepecyje )l<eny, Kao 11 '!Ol\~a. CraH6eHo mnalhe, cKynota, cse TO noralja }KeHy Kao 11 qoseKa. Karo)a t2 ce tlJ!!HaHcHcHa ll0JH1TI1Ra BO,!I,IiiTH) flHTai-be MHBa- JII1)\e, sawnna Marepa, samri!Ta pa)\He 1\el_mje cr-wre, cBe cy TO nuTafba sa q11je npaBl1JIHO pemelbe )l{eHa te ce HajnyHHje 6opr<ITH. l1 Hajsa)\ HeMa ror nnTalba y JI,P!f{aBH, OIJWTHHH, onpyry,_ llJIH cpesy, ROje IlO)\j€)\HaR-o He TaHrllpa Jl(eHy ~ao II :qoseKa. !lPOTeCTByjytH HajnyHHje npOTI!B peaR1\W]e, )l{eHe, pa)\HH~e, nsjaBJbyjy HajnyH 11jy l!"OTOBOCT Y 6op611 3a HajnyHI!je e~OHOMCRO M nOJJliTllqRo ocno6olje!be _)l{eHe, sa e~o­ .'IOMc~y 11 nOJJIITI!q~y ieAna~ocT o6a. nona. ~para CTe$aHoBnheBa KH>MTOBesaqi\a . . pap;HHJJ.a �39 jep npi!BIIJierHja Myrnrwr nona npeTeJI(HIIja ]e Y ITOJII!Tlll11! Hero lllliTa J1pyro. 3a JI<eHy J{aQ JUft.IHQCT H jaBtiOr pa]J.HHK3 OBO je Qqe.:_ BHI\HO ITOHIIJf(ethe. ,1\pyrH je paanor Mathe 111\eanaH a Bllrne . npaKTII'!aH: weRe '!HHOBHII!111 TpaJI(e npaso rJiaCa I<OJIIIKO pa)\H CBOra JIH'!HOr )\OCTOjaHCTBa TOJIIIKO II pa)\H 3alliTHTe CBOjiiX npO<pecHoHaJIHllx IIHTepeca. Jep npiiBIIJieroBaH aonoJI(aj Myrnrnix oceha ce He caMo y fiOJ!l!TIIljH, f)\e OHH IIMajy CBe a WeRe Rile rnTa, Beh 11 y jaBHoj cJiyJI(6H, r)\e cy Jl(eHCKI!M 'II!HOBHI!ljiiMa paBHOMepHO )\0)\eJbeHe CaMO 1\YWHOCTH, a 3HaTHO CMafbeHa npasa: IloaHaTo je )\a cy JKeHe cse 110 CKopa y CBI!Ma CTpyKaMa OI!Jie Malbe IIJiaheHe KO)\ HaC Hero JbYI\H, II Tel( y IIOCJJe)\lbe BpeMe uo~e!lo ce pai.\,ITH Ha Maje)\Ha'!elby nnaTa. a aoTpajahe TO KO 3Ha 1\0KJie 11 aasprnnhe ce I<O aHa Ka)\a. • IlpaBo · rJiaca sa meHc 'IHHOBHJU\e Eo!biiM 11 saTpeHHjiiM rosopH11!1aMa rrosepeHo je 11a 113JIOJI(e onpas)laHOCT 11 rr~­ Tpe6y 11s6opHor rrpasa sa oRe KaTeropiiJe Jl(eHa KOjiiMa ce TO jorn yseK ocrropasa, a 11e1111 je oCTaBJbeH rrocao MHOro JiaKrnll 11 CTsap no ce611 jacHa: 11a 1\0KaJI(eM sarnTO> npaso r naca Tpe6a 11a 1\00Hjy Jl(eHe qHHOBH11!1ll. IlpBII pa3JI0f 3a TO HaJia311MO Y CaMOM J\PYlliTBeHOM ITOJIOJI(ajy TI!X jaBHO aarrOCJieHI!X Jl(eHa. ORe H11ajy IICTY cTpyquy crrpeMy 11 cacBI!M I!CTe o6asese rrpeMa 1\PJI(aB!I Kao 11 MYlliKII '!IIHOBHII!111, ynase '!ai< 11. y 11cTe npotjlecl!oHaJIHe opraHII331\IIje, r)1e MOry OI!Tif ynpaBHII '!JiaHOBII 11 YTIII\ajHH tjlaKTOPII rrp~t pernaBathy - aJJII Ha OHpa.JilllliTe II Y napJia11eHT He '10ry, Hero nx TY I<ao HeynyheHe H ITOJIIITli'IKII M3JIOJieTHe jorn yBeK sacTynyjy JbYII"· MeljyTHM aa rnacathe If ITOJII!Tll'!Kil 11aH).(aT He TpaJI(e Ce HHK3KBe H3y3eTHe CIIOCOOHOCTH H HapO'li!Te KBaJIHtj!HKaljHje KOje Jl(eHe 'lliHOBHHI\H CBOjOM HHTeJIIIreHI\HjOM II Bpe)\HOJiObl He 011 MOrJie 11a np1!6ase; saxTeBa ce caMo je)\Ha MaJreuKOCT KOja je· HII3K liBRa)\ MOJ'ill CBaKe, na If Hajy'leHHje weHe, - )1a He 6y11e Jl(eHcKO, ,.. AJIH ).\a ce Morao HeKaKo o6pHyTH .pel\ M JI<eHa nycTHTM y rrapnaMeHT npe HO lliTO je yrnna y nojei.\HHe rrpotjlenrje, c11rypHo je ,u.a Y"Y.MTeJbHu,e, HacTaBHHQe, meHCI<M neKaJ)H, Jl(eJie3HM'!apKe, IIOlliTapi<e M T. 1\. He 0!1 y liO'IeTKY I!M3Jie MHOro Mathy· IIJiaTy 11ero .1-bHXOBe KOJiere, HHTH 611 Ce CT3B.r'baJie aa- KOHCKe Ch!eTibe lKeHCKOM apotjleCHOHaJI!HlM yHarrpeljelby. WeHe ·Kao 6>1paq11 11 aocnaHIIl\11 HMaJie 611 Ta).\a Henocpe)\HOr H jaKor YTM!Iaja aa · napJiaMeHT Kao saKoHo)\aBHo TeJIO, H He OH 1.\00YCTHJie )\3 HX HI! Ha KOjH Ha'!I!H sanocTaBJbajy TaMo r).\e ca MYlliKH,\\a �40 41 noilieAHaKO pa)\e. Ho caMo saTO rnTO He · rnacajy II He ynase y napnaMeHT, )l{eHe 'IIIHOBHHL\Il npmwljeHe cy 11a aaoollnaamrM H cnopll~l nyTeBilMa aaxTeBajy IICTa np3Ba Ha pal\, sapa11y ll yHanpeljelbe. AaHac Til )I{€HCKI! 3aXT€BI! 1\0Cnesajy Ha Ha)\Jle)I{HO M€CTO T€K nornTO ce np0611jy Kp03 CBa npe)\COOJba no MI!HI!CTapCTBill\13 II CB€ XO)\HilK€ II KJJyOOB€ y srpai\II IlapnaMeHTa, ll nornTo ce npol\e)\e Kpos csa Moryta napTI!jcKa cxsaTalba II CIIMnaTIIje II arnunaTIIje nocnaHil'lKe npe~!a )I{€HII KaO 1\PYfOM nony 11 1(30 "li1HOBHIIKy. TeK TaKa HsnoMToeHII, y6na)I{€HI! u npo!1eljeHu, )l{eHCKil aaxTeBII usnase npel\ HajsHrnii rjlopyM, r11e aacel(asajy u cy11e JbYI\1! KOjl! B€TIIlM )\enOM llMajy fOTOBO I~CTy 1\YXOBHy KYJITYPY, HcTe KBaJJilrpi!Kai.\HJe I! CTpy'lHY cnpeMy KaO II )l{eHe KOje I!X MO.Jie. TpeliH je pasnor rn·To !bYI\H, KOjll cal\3 HMajy ncKJbY'IIlBO npaso 11a 6y11y y Harne.II napJia.M.eHTY, Hl:ITH M.Ofy }l,a OCeTe, HIITH xolie yseK )\a paayMejy 11 ll3Bl!l\e Kalla ce ca )l{€HCKI!M 'II!HOBH!!!I,I!Ma noCTyna H€KOpeKTHO. Hni! ce say311M3 TaKaB CT3B )\a Ce O'leBili\HO ra311 npaBO >I Bpelja Ha'I€JIO )\py]11TB€H€ npaBI\€. Jel\aH Tal(aB CJIY'Iaj CBal(aKO . ie yKIII\albe nonos11He 1\HeBHII!I,e yl\aTHM )l(eaaMa 'll!HOBHil!I,HMa; a 11 11pyror3 ce no csoj .np;InHI\If jorn celi3MO: Kal\ cy )l{eHe Hssan napnaMeHTa b!Opane nocpei\HilM nyTeM ynaraTn npOTeCT npoTilB HaMepe. )\a ce )l{eHCKO 'IMHOBHil'lKO oco6Jbe pel\y!l,npa ll p,asa!he YKa3a ooyCTaBil. Bpe)\1! cnoMeHyTI1 II TO 1\3 cy caMo )l{eHe HSBaH napnaMeHTa Mor ne YO'IIITII II OBy 33HI1MJbllBY CIITHil!IY y Harnoj ueorpap,CKOj nornTI!. TaMO H3HMe je)\Ha !(3- . TeropHja )l{€HCKI!X 'lllHOBHIIKa lll\13 1\0CTa Many nnaTy, an!l AD6Hja HaKHa)\y sa TO y BIII\Y HOliHora 1\e)l{ypcTBa, -- 1\0I( MyrniUI IIO.rnTaHCKil 'IIIHOBHII!I,Il llpi!Majy Ha KaCil "'J'OJIHIW .u.a 11.M. je, ilO MHlllllietby Ihli!XOBHX MyrnKilX rnerjJOB3,. CaCBHM H€ITOTpe6aH Taj :cny)l{6eHil 1\0I\aTaK. Oso je caMo jep,aH npi!Mep 1!3 Harne nornTe, all no IIPYnm cTpyKaM3 BepoBaTHO 01! Ce Harnno TaKBI!X IIHTepeCaHTH!IX KOMn€H33!l,llja )I{€H3Ma sa 1\ll!Hyce y nJJaTII. Ho 11a cy ll )l{eHe rne<jloBil H saKOHOI\3B!I,II, Ohe 611 Ce HeCy;\llbl!BO OYHHne IlpOTilB CBIIX MOryTI!!X K0Mll€H33IJ,IIja, a Ha])OqllTO npOTI!B OBaKBI!X KaKBe Ce )\ajy Ihlll\18. . 3aKOHQP,aBHa ynora ll Bl!rnll nOJJO)I{aj y cny)l(6!l npnna)\ajy, MeljyTI!M, ca~10 nyHonpaBHOM rpag3HC!WM Jllli.\Y; a )\OKJJe fO)\ je napJJaMeHT K30 3aKOHOI\3BHO T€JIO HC!(Jby~1!80 llOJ!llTII'lKOf KapaKTepa, 1\0TJI€ II aKTilBHH 'lJJaHOBil !heroBII Mopajy OHTil npep.·CTaBHH!I,Il noje)\I!HllX napTIIjCKI!X rpyna. 3aTO "I! )l{eHe q!lHOBHI![.\Il Tpe6a 1\3 yljy y nOni!THKY n )J,a ce noJIHTI-P·mH onpegene, .u.a He 'Oil YBCK OCTane Heypa'lYHJbMBe K31\3 Ce saKOH!l CTB3pajy, 11 ca lliYI\111\13 MSjei(Ha'leHe C3MO OH)\3 K31\3 npe)\ SaKOHOM 01\fOBapajy. fuHxosa 1\eBHsa Aiopa OHTil 11a noMoliy npasa rJiaca, nno y ncnr Max 3Hatm npaso BJJaCT!I, 1\0ljy 1\0 CBIIX p,pymx npasa. Jep •6e3 rrpaBa rJiaca ne spe,!l.e M.Horo HH 1\lOJI6C1 �42 HI! )l(aJI6e, HI! npoTeCTII, HilT!! te ce cnyrnaTII )l(eHcRII onpaB)I,aHII saxres11 aRo >!3a !MIX He croj11 je)I,Ha opraHlisosaHa sojcRa pa)I,HOra )l(eHCROr CBeTa, ROja IIYHOnpaBHO ' H3Jia311 Ha 6npaJIHlliTe 11)\aje csoje nocnaHH'!Ke J<aH)I,H)I,aTe. Aa je ro s6HJba TaRo Bli)I,UMO ilo oHHM seMJbaMa rAe )l(eHe set HMajy csoje npaso rnaca. Ta,,w ce Ii>!1Ma nosepasajy sa)I(He ynore " ose y liMe noje)I,HHHx napTHja rosope y napnaMeHTY o nHTalbHMa yHyTpallUbe H CTIOJballifb€ TIOJIHTHK€, - }l.OK OB,!l.e KOI\ uac Mopajy HMaTH npoTeRI(Hje 11 sa TO )l,a 611 Kao npocTH nooraTpa'lH H3 nyoJIHI<e AOOHJie je)l,ny CTaJIHY KapTy. TaMo r)l,e _)l(eHe u,11ajy npaso rnaca, lbHX nocTaB.'hajy sa 1\11~ rtJioMaTe n MllHHCTpe npocsere, a r)l,e HeI•Iajy, ycRpatyjy liM n HeKa Mafhq, Ha npnMep )l,!!peKTopci<a ssafha. I1osHaTo je n To )l,a )l(eHe l!Majy npasa Ha cse noJio)l(aje y 1\PYlliTBY Hapo)l,a, )I,OR y HeRe esponcRe n sasesponcRe napnaMeHTe ;mai< jorn lie Mory )l,a npo)l,py. Meljy TaKBl!Ma ce HaJiasn n Ham Ca]l.aWI-bM napJia.M.eHT, KaO lllTO CBH 3I-IaMO, jep 11 ual!la BJia)l,a IH!I<aKo ·He ysnlja J\a cy CBH 030!1JbHH ll r JiaBHll pa3JI03!1 BG )l(eHCKO npaso rJiaca, a caMo r;eoa6nJbH!I 11 Ci!THll upomUB fher3. . l1srepec3HTHO ie, MeljyTIIM, 11a ce y uaI!loj cpe)I,IIHM o6M'!HO pesosyje Taiw no )(a je ynei< y mnalby I<OJIHI<O te JbYI\11 JKeHC](l!M npasoM rnaca 11a H3ry6e, a ue KOJHII<O te il<eHe Tl!Me )1,3 )I,OO!Ijy. 3aTO ce T3KO ynopHO II TSp)l,orJiaBO l!CKJby'!yjy 113 TIOJIHT!II<e cse R3TeropHje )l(eHa, na Hap3BHO ll )l{eHCRll 'll!HOBHlll\ll, !Wjl!Ma l!H3'le HH je)(Hit 31\pas3 naM.eT He 611 ~wr11a ocnop•rTn mr cnpeMy an cnoco6aocr. Y OCTaJIOM, )l,a ·He ll)l,eMO )1,3Jlei<O, 1{31\ y aajoJII!)I(eM cyce)l,cTsy ll~taM.o set noni!Tli'<Kn nyHonpasHnx )l(eHa: y Maljapci<oj, AycTpwjn, "lei!II<oi, O)l, aajHoBnjer ·speMeHa a y fpqI<oj, II spe)l,eJIO 011 3HaTll jecy Jill CaMO jyrOCJIOSeHCRe )l(eHe TOJIHI<O orpaHI!'leHe )\a jorn ae Mory Ha 6Hpanwl!lre n y rr3pnaMeiH3PHY srpa)l,y Meljy nocJI3Hl!Ke. Ho· Kai<o nsrJieM, ra orpaHn'leHOCT aete 6l!Tll aa lbllXOBOj CTp3Hll, jep OHe 011 TO Marne, 11 HeRH He)\OCTaTai< ys>~ljaSHOCTll l!Jlli 1<0 3Ha qera Mopa 1\3 je Ha crp3HH ormx Rojn liM He )I,OHylllTajy Hll je)\HO HI! )l,pyro. Ann jyrocnoseHcRe )l(eHe HMajy cTpn!befbe· )\3 'lei<3jy, H Ma ROJIHKO !IX Ca Ha)I,Jie)I(HOI'" MeCTa 0)\0HjaJll!, ne Mory 11M yr3CHTH BeJlllKY li cnaCOHOCHY H3)1,y. lbHMa Henpe-· CTaHO JieO)lll npe)l, O'li!Ma )\yr3 JlHCTa ca IIMeHl!Ma OHl!X SeMaJba y ROjHMa )l(eHe· O)l,aBHO HJIH 0)\ CRopa ,l!Majy CSa TIOJI11Tli'!R~. npaB3, 11 OHe TY Bll)l,e rOTOBe CBe )l,p)l(ase AMepiii<e, na !1cJiaHI\, Aycrpamrjy, EurnecRy, lliBe)I,CKy, Hopsei!II<Y, 1\aHcRy, <t>nacRy, !1oJbCKY n jolll MHore ll ~more )(pyre_ He sn)l,e MeljyTIIM l1H)I,njy, EnmaT, KMHy, Typci<y, !1aTaromijy, DpeTOPIIiY 11 1.\eHTpaJiny AtjJpwRy, anl! •ryjy )l,a ce 11 raMO· �44 noAHoce pesoJJyuHje 11 npJ:!Majy JJaC!<aBa o6elialba. . Jil )!(eHe JyrocJJaBHje, o<JeKyjyliH 11 >JaAajyliH ce, pesoayjy OA npHJJI!I<e oBaJ<o: KaA HHje CTI1rJJa Aa sano<JHe,Harna 1\p)!(aBa oqeBIII\HO ;ma aM611UIIje 11a SaBpUIII oHy APYfY JII!CTy ... I<:aTilpuna Borp,aHOBHh. HpaBo rnaca sa ceJbaHKe Tocuolje, rocuoljuqe u rocuoiJo, Ka11a CTe je BI!Aemr Ha Barnapy, ca6opy I<OA I<OJ!a I! y I<OJJy; Kai(a CTe je Bl!i(eJIII y ITOJbY II Ha AOMy, np11 pai(y, jeCTe Jill I!I(al\a saMHCJIHJJI1 i(a 11 lbOj ceJbaH1.\11 Tpe6a i(aTI1 npaso rJiaca, KOje je· je)1Ba ce6Ii 113Bojesao ceJha!(, 11 aKo y Harnoj }l,p)l{aBH CeJbatiKO CTaHOBHHWTBO 113HOCJ1 fO- TOBO 'j, UeJIOI<YITHOf CT'\HOBHIIUJTBa. Ha )l{aJIOCT, I<OI\ Hac Je jorn y jeKy HerurcMeHocT; Ha ceny je oHa orpoMHa; H, aKo 611 611Jia BesaHa noJIHTil<JKa npaBa sa ITIICMeHOCT, OH)1a He 611 Tpe6aJJO npaBI!TH pa3JI!!Ke !13Meljy ITOJIOBa. 3aUITO Tel< HeITHCMeHI! MYUIKI! ITOJI qpeTITO.CTaBI!TI! )l{eHCKOM IIHCMeHOM? 1\eMoKpanrjH je 1\I!Jb i(a HecTaHe Hennann OHa noJUITHqKa npasa He Besyje HH sa nopeKJJO, HI! sa I<Y JITYPHH crynalb HH)1HB11Aye. Y norJie)1y npaBa rJiacmna Hspa)l{aBa!'ha HapOI\He BOJbe i(eMoRpaTHja Tpa)l{l! OITUITe I! je)1Hai<O Henocpei(HO 11 TajHo npaso rJiaca. ]{o y TOM norJie)1y noi(pasyMeBa caMo MYWKH noJI, HHje )1eMoKpara, Beli ITOJIY i(eMOKpaTa. ]{oi( I!SBeCiii!X 1\HBJha'lKHX - Hei<yJITypcMem-Ix; �46 JU!x, Hapol\a lKeHe .cy nocne CMpTII MylKeBJbeBe cnaJbl!BaHe - KOI\ 1\eMarolllKIIX RYJITypHIIx Hapo~~a, lKeHe ce He cnaJbyjy nocne MylKeBJbese c~tpTII, ami ce HnaK y611jajy; jep nna sHa•rll lKHBem 6ea npasa y 1\plKamr - ' TO Tpe6a BHI\eTH Ha ceny. 0He nneMeHHTe MajKe, Koje cy yryrnyjylm ·CBOje COllCTBeHO ,ja" 3HaJie 1\a 001\pe Ha nTnop ~eo Hapol\ - oHe nneMeHHTe lKeHe ](Oje Cy OCTane OeS CBOji!X 33lliTIITHI!Ka jep npeMa 1\aHarn!heM 1\PYlliTBeHoM ypel)e!hy jel\11110 je SalliTIITHIIK llOPOI\I!~e - MJlK, oTa~, 1\aRne MyrnKapa~ - cse oHe naTe Ce 1\/IHaC Hll CeJiy II OCTaBJbeHe CJ Ha MIIJIOCT II He~t!IJIOCT MJWKapaQa- no rOTOBy Rao po6nHoe. A srraTe JIH ll!Ta cy 6arn Te lKene npiiJ\ODIIJie Ollll!TOj CJIOOOI\117 Ha CTpaHy TO, ruTo cy xepoje POAIIJie, OArajHJie H sacnH-rane, Ha CTpaHy TO ll!TO JbyDaB Ka orai,IOIIHil MajKa ynesa y 1\YlliY Ae~e, oHe cy y MY'IHIIM ll HaiMY'IHiljllM I\3HHMa Mopane OAOJieBaTI! CHJIII HenpHjaTeJba, qysanr 11 -QpaHilTil 1\0DpO Ha 1\0MJ, )!OK je BOjHO MHJ!H Jl Cl!H 1\pan! RpB~y llpOJieBaO Ha CBeTCKIIM QOjHll!THMa, !lpOHOCelil! liMe II CJ!aBy CBOra poAa liS Rpaja y Kpaj! MHCJ!l!Te Jill Aa je J\JlKHOCT )l{eHe 1!3 CeJiy y THM 1\aHI!Ma Ha~ mer Oflll!Ter CTpal\alha OI!JI3 Malba 01\ TJ,YlKHOCTII Myrnr<apal\a? HenpHjaTeJb ce npso ynynw ceny; jep ceno 11aje cBe; 011 cena 3aBHCH lK11BOT, DHO )1aje xpaHy. )!{eHa Ha ceJiy - celbaHKa - npHMopana je 61wa 11a 47 pai\H sa HenpHjaTeJba, jep je OHa je 11nHo ocTana cnoco6Ha sa pal\ Ha 1\0My, a 011 MJlli!<apa~a OCTaJin cy CaMO HecnoCOOH!1. ]a fOBOpliM 0 OrpOMHOj Belil!H!! npeKO OliO l!eKOJ!I!KO HeMI!JIJIX li3J3eTaKa MOlKeMO OBI\e ~a npespe!he~t npeliM. Or<ynaTopcKa snacT Je lKeHy Ha ceny y cBeMy 'IHHHJia o11 roBOpHoM. 0Ha je BJiaCTH Ol\rosapana sa npMKpllBa!he opylKja; OHa je 611na o)1rosopHa ~a McnyH,aBaHoe cBaKe Ms)1aTe Hape)16e; oHa Je KY·'YqiiJia II apraTosana, o6pai)MBana ae!'ilhY; KJlliiJia xpaHy H npel\aBaJia HenpH- . JaTeJbCKHM BJiaCTJfMa; OHa je HQCMJia nOUITy, II BJI<Jia KaMel! Sa Ollp3BKY 1\PYMOBa ll 'lll{;Tl!Jia 1\PYMOBe 01\ OJiaTa. fboj je qaK llOBepeHo H KMeTCTBo, r11e Hllje OllJIO cnoco6rmx MyrnKapa~a ll cse TO CeJbaHRa je 6es HaPO'IIITe npe)\XO)\He cnpeMe yMena 11a noCBprnaBa II nope)\ Here 1\eTeTa ll CTapaHoa .o CBojoj Kylm. lheHe cne~nqni'!He oco6MHe ,1\0SBOJlMJie Cy joj, 1\a ce011 II CBOjHMa H nope)\ CBe CTpOrOCT!l BJI3CTII joru II Hell!TO np1IBpe)\II. YMOPHil paTHMK "orao je 1\0HII jorn Ha ropy !(JTIJ, HO lliTO je H3lllliaO. flope)\ paTHe lliTeTe rrapol\ ce Ha ceny Morao no)\llHH peJiaT!!BHO 6pso ll TO je)\HHO SaXBalbyjyH!l JReHn ceJbaH~!L CelbaHKa HeMa nOJIHTIPmor 3Hafba, OHa HC 3Ha sa CTpaHRC H aa nporpaMe paaHilx CTpaHaKa, amr sap ce MO}I{C Ha3Bani nOJillTHqKHM 3HalhCM OHO anexy)\o nosHaBaiDe cTpaHaKa no HMeHy H MMeHy lbi!XOBHX BOlja, KaO WTO TO Halla- �MajKa Kao norrHTHqKH pa)l,eHHK He, )l{eHH He Tpeoa )\a Til rrpaBo r Jiaca. HaMa cy y rrpBoM pe)\y rroTpeoHe 1\00pe MajKe. Am1 ll(eHa aKo ce oal\11 y BPTJior IIOJIIITII'IKOf )I{IIBOTa, KO he HaM )\el\y paljaTII, KO he 11x sacrrHTaBaTH? Ko he pasBIITII lbl!XOBO TeJIO II Ibl!XOBY 1\YlllY HajrrpllpO)\Hllje II HajOO!be aKO He lbiiXOBa MaTH? KaKo he )l{eHa 11a Bprn11 TY BeJIIIKY 1\YlKHOCT, Ka)\ joj 1.\eJIO BpeMe Oy)\e sayseTO OIIlllTIIM 1\PYlllTBeHIIM IIIITalbi!Ma Belie II Ma<be Ba)I{HOCTI!? }Olll 011 Cy)\eJIOBalbe )l{eHe y IIOJIIITli'IKOM pa)\y OIIJIO ~Wll()\a je)\Ha Ol\ cJiaOIIjHx CME>Tiba y rrpaBOM II0311BY lbe3HHOM ~ II0311BY MajKe, aJII! Mil )l{eHy He )\aMO 113 Kyhe I M11 HeheMo 11a JKeHy IICl\PITe TeiDKll pai\OBII Koje )\aHac sprue caMo Jbyou Ha rrpl!Mep qJaopH'!Kll pa)\HHJ.\11: ~ )\a IIPII TIIM IIOCJIOBI!Ma orpy011 II l!Sry611 CBe CBOje He)I{He II Jierre )l{eHCKe OCOOI!He Koje cY noTpeoHe sa IIOI\113albe )\e[\e . .HeheMo 11a oHa 01\ jyTpa )\0 MpaKa TpOlllll CBojy qm;Hi'IKY CHary II THMe YTII'!e Ha )\ereHepi!Calbe pOI\a CBOra, t.IOBe:Ka. }Olll Bllllle CMO npOTIIBHII )\a )l{eHe YIIOTpeOHMO Ha myne KaH[\eJiaplljCKe IIOCJIOBe, J(!)jll 1\aHaC Bpllle KOI\ HaC CG.if!O Myll!Kapl\H npaBJ rJiaca 3a meHe ·l �50 51 KaO '!HHOBHII[\11 CBIIX CTpyKa, noqeBUU! 01\ AP)!(asuMx yCTaiiOsa 110 npMBaTHMX npeAyaeha. Jep, TY ce TeK 11ereuepurne )!(eua 11 TeJieCHO I! 1\YUieBHOI \1 Ha Taj Ha'l!IH Mil CMO I<p!IB[\11 KOjll cyAeJiyjy Ha Aereuep!lcalby pOAa! A KO he 11a AOnyCTH 11a )!(ella y nasH y Taime CTpyKe, rl(e ce 'lHHe JiaKOYMHe npo6e ca lbemiM ocehalbHMa Koja THMe ry6e csojy CBe)!(IIHY, Tyne, KaO liTO je TO npl! JieKapCKIIM pai\OBI!Ma? joUI Malbe lieMO 11a je nyCTIIMO y I!H)!(!IIbepCI<e nOCJIOBe. 0TI<YI\ )l{eHa MO)I{e l(a 1!31\P)I{I! uenorOI\Y H l(a ce nelbe no cKenaMa? To je saunpHPOAHO, TO HHje aa u,y. 011 cB!ix Tllx Tai<o uenpHPOAHHX nocJiosa, l!lTeTHHX 11 no Teno I! no AYUIY )!{eHe, a ,TI!Me nocpei\HO II no H>eH nOAMJ!al(aK, MH je qysaMo! A auaTe I<aKo cMo je 011 csera "[ora caqysanM? Hajsa)I(HI!ja Ta'II<a uawera aaKoHHI<a cTapalbe 0 rpaijaHHHY II TI01\11331bY lbefOBO'\ jecn salllTI!Ta )!{eHe Kao Maji<e. . Hame 1\PYIIlTBO je )!{eHy MaTepujaJIHO o6ea6eAMJ!O TaKO. 11a OHa HI!Kal\a He MO)I(e p,oh11 ua TY MI!Cao p,a a6or MaTepMjaJIHIIX Hearo11a spm11. aJIO'!HH, ymmnasajyh11 csoj nopop, y ca,\OM aa'leTKy. ORo je )!(CHI! CTBOp!!JIO MOpaJIHy II MaTepHjaJIHY Mo_ry:tmoCT p,a pa3BI1ja, a He p,a ~Ylllll OHY CBOJY je~HH­ CTBeHy TC)Kiby I<Oja Ce y lbOj aa'llllbe JOI!l 11eTeTOM, TC)I(!bY 11a 6y11e MaTH. One npse Jiene. paAibe .lbeuor AeTH!bCTBa I<aA JhYlllKa I! HH]a y~oqeuy nopqyJiaHcKy iiYTI<y npeTBOpi!JIO ]e IIPYIIlTB? y 36HJhy Aajytm joj MOfYEHOCTH )\a HH]a II Heryje pyMeHo II JhynKO ACTe CBOra cpqa. y )\aHarnlbeM uarneM .1\PYlliTBy Jl(eHa je y A06a HOlllelba csora llJIOAa II nocne lberosor paijalba jorn sa fOAHHY 1\Be 6pHra 1\p)l(ase. ,/lp)!{asa ce.cTapa o xpaHII H OAehu !be H _fheua )1eTeTa. TaKo 1\3 sa speMe Kai1 he MaJKa 011 JYTPa 110 Mpaka norpe6ua )\a YAe noc~eheua MaJioMe qnauy APYlllrsa - M3JKa ]e 1\P)!(asua 6pHra. Cse cnoco6HOCTII C~ora AYX3, CBy CBojy tPII3li'IKY CHary CB)' CBOJY 6eCKpajay II BeJIHI<y Jhy 6 as OH~ AaJe CBOMe 1\CTeTy. To je . lbeHa o6~sesa ~peMa IIP~IIITBY ll y TOM cnyqajy APYl11TBO Ma. y lbOJ ~sora uaj6oJher o6seaHHKa: o6Be3HI!Ka KOJII My )laje fiOBe ~IWHOBe - A CaJ\, r.ocrro)\o! caHI!TeT np~cseTal - Cse Harne caHHTeTci<e II rrpocneTHe Y~ CTaHOBe, CBH HallJH CaHHTeTCKH H _llpOCBeT- HII SaKOHH, Tai<Bl! Cy )Ia OHI! HOBora 'lJ!aHa APYl11TBa BOJ:beHo )\eTe Maji<e, y cnai<O.>~ rrofJI€1\Y nOAHWy 11 ycanpll!asajy. Mn ow CTBOPHJIII sa6asnwTa ca BeJIHI<HM CBeTJIH(M srpa)laMa, ca cnoco6nnM sacnHTaqHMa, WeH~ nelieMO HI! y TOM CJiyqajy BaH Kylie.) CBe je TO 0)\ MYIUI<apaqa OT<Il11J!O I13HlllJIO 113 CBOra erOH3Ma H CBe Ce IIO~ CBeT!IJIO ll01\113alby HOBOra 'lJiaHa II BOJh Hor AeTeTa MajKe. e HacTasa ocHosue wuone, cpe,r:une UIHOJie, 4* ll==··=····--- .j �• 53 52 cpeiJ;CTBa !{OjHMa ce HSBOJ\.11, SJ:pa)\e _Y KOjHMa cc oaa RSBOJ\H, c~e Je TO no HaJcaspmeHHjeM cl!cTeMY, cse Je TO npe)IBI!)\eO a am. saKOH cBe je TO npsa 6pnra aaumx npocBeTH~x H caHineTCKHX BJiaCTH. Harne 1\PYlliTBO a11k cTarro HI! oa)le, Ka)\ nyCTII )\eTe: )\eBOj'lHUY II )\e'!Ka liS lliKOJie Ha yJIIIUY y )I{HBOT. 0HO je no yrJie)\y Ha aajaanpeJIHI!je Hapo)le cTsopl!JIO 'li!TaOHIIne, I<Jiy6ose 6aocKone, nosopnmTa, JII!TepaTypy. HamH 611oCKOnH ca csoj11M nporpaMIIMa O)\rOBapajy nomyHO i\YllieBHOM paSBIITKY eTeTa, eBoj'lHne H )l.e'!Ka. HeMa. KOil. aac 11 onaomx saso)l.JbHBIIX cTsapu Ko]e lie pa· 11 spHTII TY MJia)l.y 11ymy. Hama ll.Pll(aBHa HHcn!Tynnia sa coi\l!JaJiae CTsapn csoM caaroM 6y)l.HO ce 6op11 npoTnB Tara. - 0Ha Je saKOHOM 3a6pam!Jla cy)leJiosatbe Harne ~Jia­ )l.e)I{H cse 110 ocaMHaeCTe ro)l.HHe npl! ae011rosapajyli11M ljlHJIMOBIIMa. 6IIOCKOUCKIIM. 8aKoHO'\ cy sa6paH>eHe onacHe saBOJilbHBe RlblHe. (Tpax MaTepa je HeonpaB)l.aH Ka)l. ."'11-. xosa )l.ena, 11 )l{eHcKa 11 Mynma, CTynaJY Y npBO )1eBOja'lRO l! MJia)J.RliCKO )\o6a, jep >Jame ce J\PYlliTBO .He caMO sa )l{eHCRY )leny - mTO je MHoro rraKme, -aero 11 sa MJJa)J.IIte nomyao nocTapaJio 1!-a a a npBOM ROpaKy Hallljy aa )J.o6pe np11JaTeJbe 11 caseTHIIKe KOjl1 lie HX ynyTHTII Y CXBa:alliy H yrroTpe6M tDIIXOBe Jby6asne eHepri!Je. Y! '\li CMO y cpetHOM i~-DOY S)\pasJba H CHare MYillKOf3 H )l{eHCKOf3 nO)\MJI3TKa. MajKa, II Ka)l. meHH H Ka)l. y)laje, HeMa noTpe6e 11a ce rrJiamn op; HeKHX pljaBHx nocJiei\Hna TI1X sesa. 811paBe Bese, 3APaB noPDA, S)lpaBI1 H cpeliHH qJialjOBH Hamera i\PYlliTBa! A CBe CMO Y'lHHIIJI·H caMo p;a HaM Ta epee ta. TaRo seJIIIKa, yrrpaBo HajBelia 11 aajBa)I(~Ja,. o6ysMe cse Harne '!JiaHose! ).\pywTBO Je oMoryliiiJIO p;a npsa rr,y6as p;sap;eceTIIX rDAM':a He 6y)\e npera)l(eHa y csojoj KJII!nll. 0Ho Je .ocnoco611Jio qoseKa sa caMocTaJiaH )l(l!BOT JOill Y lbefOBOj )\Ba)\eCeTOj fO)\liHII )\3JIO My II MOp3JIHe II M3Tepl!j3JIHe MOryli~ Hoc:ll 11a 1\0lje 110 Jiene Bese ca )l(eHOM Kojy MY l e llPIIPOAa liSa6parra. E, na wTa bern,· werro, s11 rne? Tsoje sp~o naJio je Ha nJIOI\HO seMJbl1nne, l!CI<JlHjaJio, wapac;w, H_eroBaHo Hajnpa~ BHJIHI!Je 11 .esora r11e H caMo 11aje s 11paBa IIJI0)\3. To jeCT TBO]e )\eTe, KOje CII Til T3KO CHJIHO BOJieJia, 1\PYWTBO je OI\HerOB3JIO o£IIOC0.6MJIO 33 )I(IIBOT Haj6orr,e H eBO ra fl(e )\OCTO]HO Bpl!lH CBOj npllpO)\HI! 1! 1\PYWTBeHH 3a,IJ;aTaK, . ----).\a .JIM je. OBO Tpe6aJIO 11a 6y)\e nO)\CMe;? . He. Hero ropaK 11spaa 6ona.jep, csa OB~ cpelia Hawera. 1\PYWTBa, HarroMeHyTa rope RaO- ,n;a TIOCTOJI-f, He ITOCTOjH, Ihe HeMa. 8JioynoTpe6JbeHa je )l{eHMHa cHara Kao pa)\eHHKa 11 npn~aTHHX 11 IIP)I(aBHMx yCTaHOBa. 11sassaHa Je y pal\ jep je 611Jia noTpe6Hra 11 jep cy je Tpe6aJIM. CBM rpy6n �• 55 54 11aCJIOBI! CBIIX 11potjlec11ja JiaKa II Oe3 IIKaKBar oeisllpa )J,aTII cy jaj. Tyn, MalllHHCKII anapaT je )l{eHa KaQ 'IIIHaBHIIK y · HallliiM 1\PlKaBHIII\I Ha)J,Jie!llTBIIMa. H11je oHa ouiJe riJ,e 611 joj ce, )J,aBalheM 11 !heHHM cy)J,eJioBa!heM. y 1\aBa!hy 1111-eja 11 11Jia11a o IISBoljelhy !hllxosaM, 6oiJpuo Oyx. -He! H11je· oHa TaMo. TipacTpa!la lloJbe JieKapcKora pal\a y KOMe je aHa, - TO HaM IICTOpllja Kasyje, - 113 1\aBHHX speMeHa IIMaJia seJIHKHX yc11exa 11a~ sepeHo joj je c HpOHHjoM. 1\yrorol\l!llllhe IICKYCTBO )l{eHe, KOja je y CBajaj Kyl'ill CTaJIHO 'IIIHII}]a paCIIOpe)\ II 1111aH, HHje HalllJIO !llHpe iipwAa!he aa jaBHH 1\PYlllTBeHH nocao, jep joj je 1\PYlllTBO 1\0 HajCKOpHjer speMeHa TelllKO oTBa]'laJio spaT a aa HRlKH!hepcKe IIOcJioBe. Cse OHO !llTO 611 y lKeHH paaBIIJIO II 1\YlllY II TeJIO, jep OHa KaO MajKa Mapa iJa 6yae pa~sujeHa U y jeOHOM U y apyroM aorJLeay, cse je TO y )laHa!ll!heM 1\PYlllTBY CaCBIIM, 111111 )\eJI>IMII'IHO, y)J,aJbeHO 01\ !he. A Tel< KOJIIIKO lKeHe ca 6oJioM y 1\Ylllll Bp110 '!eCTO MOpajy jolll y CaMOMe IIO'leTKY )\a yry!lle 111101\ Jby6aBII csoje caMo na. MaTeplljaJIHIIX paa11ora! l{o11HKII 11x je 6poj Koje )IOHeceHII 111101\ Mapajy ca najselmJ\1. HaiiOp)IMa, y OCRYI\111111 )1a 110)\lllKY. J1 OliO speMe Kal\ MajKa Tpe6a 1\a je caMo ya )1eTe, '!eCTO ra aHa )1Ba llyTa )1HeBHa, a jOlll '!elihe j e)J,aH IIYT BHI\H! lliTa Tpe6a 11a RalKeMo o cTpaxy Kajll MajKa TPIIH Kal\ BHI\11 611el\o· )1eTe noc11e HaCTaBe H3 ll!KaJie, 111111 '!YI\RO ys6yljeHO Ca Y1lllf1~. lliTa Taj CTpax He !llanlie MajQw niTa )e CBe OHO MOFJIO Bll)1eT!I II 1\0lK!IBeT~ Ha YJJllf111! A ,Kal\ joj )\eTe 1\0CTHrHe MJia)\HHCKo II l\eBOJ~'lKO )J,o6a, HeMa 6pHre MaTep!IHe Koja . Je. TOJ pasHa. Bll, MajKe, Kaje Me qyjeTe a IIMaTe BeJIIIKY )1eQy, Bll Haj6oJbe 3HaTe ~Ta 3Ha'!ll aHo )1o6a Ba!ller )1eTeTa Kal\ Bll TaRo qecTo ,npei<JUII-beTe: ,nasH He H,JI,II TaMol" , YyBaJ ce Tara!" · y OHOM HajBGJICHUjeM ao6y BaCUUIIW/ba 'lOBeKoBOr MajKa je ycaMJbeHa, a mraOBO u o · · -,eJLo upywraeo aporaue /be. A rosopHJIO ce, ll HenpeCTaHo ce rosopH KaKo ce xohe MajKa 11 A06pa MajKa. MeljyTHM, CMeJJo MoJKe )1a ce TBPI\11 )\a je IIPY~;rso peTKO Ka)1 II peTKO '!HM CTBOpliJIO JOJ MOryHHOCTH. )1a TO H oyl(e. /.(aHa!ll!ha lKeHa KaO H MajKa, )1a 611 f!CIIYHHJia CBOj 3a)laTaK KaKo Tpeoa, HMa )\a ce 6opH ca Bp110 MHOFIIM He3F0)1aMa. . )l{eHa ysHlja je speMe !(a oHa caMa AOjle 1\0 TaKBHX MeCTa ca ROjllx he MohH HapiaR!lle !(a pal\11 na no6oJbmalhy cnora )1eTeTa. --:- flpBO cpe)1CTBO cy TIOJIHTII'!Ra npasa KOJHMa .he 'oHa )Ia 6Hpa 1\0CTOjHa aaCTynHHKa CBOJHX IIHTepeca y 3aKOHOI(aBHa II ynpasHa Tena. Aa �56 57 te ra 1\PJI(aTII 1\PXTaBOM pyr«iM, nocJJe '!Bp-' wte, 1\0K ra je).\Hora 1\aHa He 6y11e 1\PJI(aJJa y CBojoj PYIIR cacBRM c11rypHo, 11 ·cacBIIM CB€CHO TpaJI(IIJJa TpyJJO II 60JJHO M€CTO }.\pyUITB€HOI' JI(HBOTa. ,'~pyre npHrrpeMe HH aa J<aKaB pa11 HeMa 110 BeJI(6e i1 TO BeJI(6e y caMOM pa}.\y. Jieno ce TO BeJIII: ,;AKo xotew lf.a Hay'IHW ITJJHBanr, MOpaw CKO'IHTH y BOJ.\Y." . AKo Mil 1\aHac CBOM cHaroM He ypai\HMo 1\a I\Olj€MO 1\0 TIIX If CBI!X OCTaJJI!I' OKplbeHHX H yaenrx rrpaBa, npeTI! HaM orra'cHOCT 11a teMo je)1Hora JlaHa, Kao wTo ce Bet y Hawoj Haj6JIMJI(Oj .. npOiliJJOCTI! I\€CHJJO, noHOBO Hai!RH Ha 6ypy JI(HBOTa KOja te HaC H€MHJJOCTHBO 1136aqi!Tif 113 6apKe. J1 OHJia, .i\lHOrHivia · OJI. Hac npeni rrporracT, AlHOrHMa JK!1BOTapelbe, a BpJIO ~~ p€TKI!Ma llOTITYHH . KaKo MH je Jl(ao lliTO MopaM ca oBora ,\J€CTa /(a llOCTaBHM j€1\HO ITIITalbe !Wje Ce TaKo 'lecTo y IIPYiliTBY noHaBJba: ,}!{eHa H€Ma aa TO Bp€M€Ha." J1 jOill Mil je T€)1(€ 11a o).\rosopuM: ,Mec;ro Ha Jl(ypeBe 11li11 R€MO (fa C€1\HIIlj€." . . ·. · JlOUllUOBUHU. CKJUe} MaJJo npe uaa KyJmca peKao HaM je jeAaH rocnOI\11!l I(aKo je Halll a6op !!eKarw HeJI(an, Jl(eHCKH, HeMa OlliTpora nporecTa. Tpe6a 11a Hac aanJJali!HTe. ·· 'iJ1Me? ymnax ja. illTpaji<OM, peqe OH. - illTpajKOM? flpeMa KOMe? flpeMa ·HaMa, MYJI(€BI!Ma, OH MH p€'1€. HHcaM MY HI!WTa OJ.\I'OBOpl!na, aJJI!. ca!'l nOMHCJJHJJa ).\a 6H Jl(eHa MOrJJa ).\a lliTpaJKYJe He rrpeMa MYJI(Y, Hero npeMa 1\PY!IITBY,. TO jeer, p:a He palja I\€11Y, p:a He 6yp:e . MaJKa. A MOJKe Jill Jl(eHa 11a He 6y11e MaJKa?He! }!{eHa He MOJI(e p:a He 6y11e MajKa! Mil teMo p:a !IITpajKyjeMo o6paTHO. ',lla8ateMo BaM I\€!1Y, aJJu teMo 11_x 011 MaJJeHa Hay'IHTll 1\a y Majl.\11 Bill\€ CBOJY 1\pyraplll.\Y 11 Haj6olby npnjaTelbHL\Y; 11 11a c lhOM aajep:HI!'IKR pap:e Ha ycaBpwaBalhy p:aHaUicber 1\PYlliTBa. Mnnena MuJtojemit. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Pravo glasa za žene Subject The topic of the resource Pravo glasa žena Creator An entity primarily responsible for making the resource Nepoznat Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Štamparija "Sloboda" Beograd Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1921 Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 21-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 57 str. Description An account of the resource Biblioteka ženskog pokreta biračko pravo društveni položaj Jugoslavija pravo glasa žene