62 10 689 http://afzarhiv.org/files/original/e88e9608cc097f82b97b9e11178509e0.pdf b0019e39deb12bf9735b7cd44c2a4974 PDF Text Text � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Dokumenti iz arhiva Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context A Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Dopis o organizaciji sekcija Subject The topic of the resource Dopis Zemaljskom odboru AFŽa za BiH, sekcije i sektori Creator An entity primarily responsible for making the resource Sreski odbor Mrkonjić Grad Source A related resource from which the described resource is derived Arhiv Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 08.11.1947. Rights Information about rights held in and over the resource Arhiv Bosne i Hercegovine; Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 174-A Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 1 str. 1947 Kulturno-prosvjetna sekcija privredna sekcija sekcije socijalno-zdravstvena sekcija Sreski odbor Mrkonjić Grad Zemaljski odbor AFŽ http://afzarhiv.org/files/original/fc6260d89a99d5391ac9ec91aa21e9aa.pdf 0aa251776805e86b28ac3229a15321b0 PDF Text Text ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Dokumenti iz arhiva Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context A Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Godišnji izvještaj o radu Sreskog odbora AFŽa Foča Description An account of the resource Izvještaj za 1948. godinu Creator An entity primarily responsible for making the resource Sreski odbora AFŽa Foča Source A related resource from which the described resource is derived Arhiv Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 12.01.1949. Rights Information about rights held in and over the resource Arhiv Bosne i Hercegovine, Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 335-A Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 4 str. 1948. 1949. agitacija analfabetski tečajevi čitalačke grupe Glavni odbor AFŽa BiH godišnji izvještaj o radu izbori Kulturno-prosvjetna sekcija Majka i dijete opismenjavanje predavanja predizborna kampanja privredna sekcija radne akcije savjetovanje seoski odbori Sreski odbor AFŽa Foča štampa zdravstveni rad http://afzarhiv.org/files/original/723a13938bece64f578aa628311009d8.pdf b022176994e66d31aee35886496f1f99 PDF Text Text ��Ovo kolo LEGENDI izdavač posvećuje i izdaje kao jedan od svojih priloga obeležavanju šezdesete godišnjice revolucionarnog debovanja Saveza komunista Jugoslavije i Saveza komunističke omladine Jugoslavije Biblioteka LEGENDE dobitnik je Povelje » 4. jul« — najvećeg društvenog priznanja za doprinos u gajenju revolucionarnih tradicija naroda i narodnosti Jugoslavije. �Izdavač NIRO »Dečje novine« Gornji Milanovac Za izdavača Miroslav Petrović generalni direktor Recenzent dr Venceslav Glišić Uređivački odbor Radmilo Lale Mandić (odgovorni urednik) Mirko Vujačić Stanica Milošević Ivq Matović Dragan Marjanović Urednik Ivo Matović Lektor Milena Popović K orektor Gordana Rosi Grafički dizajn Rade Rančić Tehnički urednik Mirjana Avramović Štam pa »Nikola NikoLić«, Kragujevac Štam panje u tiražu od 3.000 primeraka završeno marta 1979. �STANKO MLADENOVIĆ Spasenija Cana Babović ŽIVOTNI PUT I REVOLUCIONARNO DELO Gornji Milanovac, 1979. �BIBLIOTEKA »LEGENDE« IX KOLO ISTAKNUTI REVOLUCIONARI JUGOSLAVIJE �Ti si se kao istaknuti revolucionar od ra­ ne mladosti požrtvovano borila za revoluci­ onarni kurs naše Partije i za dosljedno ostva­ renje historijskih ciljeva radničke klase. U izvršavanju krupnih zadataka koje ti je dava­ la Partija ti si uvijek, u čitavoj svojoj sadr­ žajnoj i plodnoj aktivnosti, ispoljavala naj­ vrednije osobine pravog komuniste i dosljed­ nog revolucionara. U predratnom revoluciona­ rnom pokretu nisu te pokolebali ni hapšenja, ni progoni, ni mučenja. Tvoje herojsko drža­ nje pred klasnim neprijateljem postalo je pri­ mjer generacijama mladih komunista kako se treba boriti za komunističke ideale. U organizovanju ustanka i tokom narodnooslobodilačkog rata dala si veliki doprinos pobjedi na­ še revolucije. Poslije oslobođenja sve sposob­ nosti i revolucionarno iskustvo posvetila si socijalističkoj izgradnji naše samoupravne za­ jednice, radeći neumorno i predano na odgo­ vornim funkcijama u SR Srbiji i federaciji. (TITO, u telegramu Cani Babović, povodom njenog 70. rođendana, mar­ ta 1977. godine! ��Deitinjstvo bez detinjstva Spasenija Cana Babović rođena je 25. marta 1907. godine u Lazarevcu, tihoj šumadijskoj pa­ lanci u živopisnoj kotlini Kolubare. Njeni rodi­ telji, Vaša i Stamena ćuković, imali su petoro dece: Životu, Leposavu (umrla od tetanusa u prvoj godini života), Spaseniju, Boška i Radmilu. Otac Spasenijin, poreklom Sandžaklija, došao je u Lazarevac 1901. godine i tu se, pošto je otvorio pekarsko-mesarsku radnju, oženio iz sela Zeoke. Bilo je to 1903. godine. Stamenu je sreo slučajno na vašaru u Lazarevcu. Vaši se dopala izrazito lepa devojka, pa je brzo zaprosio, a i ona se nije mnogo dvoumila. Sve do balkanskog rata porodica Vaše ćukovića dobro je živela. Kuću nisu imali, stanovali su pod kiriju, ali je zato, kako se seća najstariji sin Života, imalo od čega da se živi »dosta hleba, mleka, sira...« S manjim prekidima, ratovao je sedam godina. Borio se protiv Turaka, Bugara i soldateske Austro-ugarske Monarhije. Pušku je skinuo tek u proleće 1919. godine, kada se posle dužeg lečenja od tifusa u Bizerti konačno vratio iz rata. Dugu i tešku borbu za slobodu skupo je platio. Kada se, iznuren od teške bolesti, vratio, Stame­ �nu nije zatekao; umrla je od tifusa u drugoj go­ dini rata. »Kao da je juče bilo« — seća se Cana Babović — »bilo je proleće. Otac se vratio kada je svaka nada bila izgubljena. Bila sam u dvo­ rištu kada je naišao — ostareo, osedeo, sa nekim ruksakom na leđima. Seo je na travu, a mi smo se okupili oko njega. Dugo nas je gledao onako u ritama, bose, bez majke. Setio se svega, uzeo nas na krilo, dugo milovao i plakao, plakao. Zbog smrti majke i zbog rata, bili smo propali.« Sve do smrti majke Cana je, igrajući se po ceo dan s vršnjacima, bezbrižno živela. Bila je zdrava i lepa devojčica, vedra, bistra, blage i pitome naravi. Plava kosa i oči boje lana činile su je još privlačnijom. Dečja radovanja, među­ tim, prekinuo je svetski rat, kada se, naročito posle očevog odlaska na front prema Drini, po­ rodica ćuković zlopatila i više bila gladna nego sita. Gubitak majke, kao i sva deca, Cana je teško podnela. U očekivanju da joj se otac vrati s fronta, preuzela je na sebe brigu nad mlađom sestrom; Života i Boško odvedeni su u Beograd i smešteni u sirotinjski dom. S Radmilom Cana je prešla kod tetke u Vreoce i tamo je, sve dok se otac nije vratio, radila sve poljske poslo­ ve: orala, kopala, čuvala stoku seoskom učite­ lju ... Stalna briga da li će imati hleba za sebe i sestru uticala je da devojčica brže sazri. Kada se otac vratio, sa dvanaest godina već je bila zrela osoba: logično je razmišljala, mnogo je od poslova u kući sama znala da uradi, ponašala se kao da je imala dvadesetu. Otac više nije otvarao radnju, niti, pak, kuću skućio. Sve što bi kao kasapski radnik zaradio, trošio je za još nestasalu decu. Nije znala mnogo, ali je znala najvažnije Osnovnu školu Cana je s odličnim uspehom završila u Lazarevcu. Otac je želeo da nešto radi, »umesto da uči«. Pa ipak, Cana je »nekako uspe­ la« da završi trogodišnju tekstilnu školu za šivenje i krojenje; mlađa sestra Radmila nije išla u školu; morala je da čuva tuđu decu. Braća su učila zanat u Srbobranu. Još tada je Cana počela da razmišlja o stvar­ nosti u kojoj je živela. Teško je doživljavala ponižavanja kojih je prema sirotoj deci bilo na sva- �kom koraku, »bilo da se radi o imućnijoj deci ili o starijima. Ali, prezrenja i nipodaštavanja koje smo doživljavali, razvijali su u nama i po­ nos«. U radnički pokret, seća se Olga Jovanović, njena vršnjakinja, prvi su je uputili brat Živo­ ta i Čeda Polkić, ćurčija iz Lazarevca. Života, sada već radnik, radio je u sportskom klubu ko­ ji je održavao veze između radnika tri susedna grada — Lazarevca, Valjeva i Aranđelovca. »Oko radničkih sportskih klubova« — seća se Cana — »okupljali su se ne samo igrači nego i drugi ko­ ji su bili pod uticajem Partije. Uz brata i sama sam nekako osećala da pripadam tom krugu lju­ di. A ono što sam uz njih, makar maglovito sa­ znavala i osećala, učvršćivalo je ideje koje sam život uliva«. Čeda Polkić nije u to vreme bio član KPJ, ali je o komunistima i borbi radničke klase po­ dosta znao. Teško je živeo, ali je mnogo čitao i veoma slikovito pričao. Imao je i veliku biblio­ teku, »čitavu knjižnicu u kući«, kupovao je rad­ ničku štampu, nabavljao brošure »Nezavisnih sindikata«. Cana je sa Životom često odlazila kod njega i s velikom pažnjom ga slušala. A on im je dugo pričao o nepravdama, eksploataciji, revoluciji, o Lenjinovom Oktobru... Ta njegova kazivanja snažno su privlačila radoznalu devojčicu, verovatno zato što je i sama živela živo­ tom potlačenih i eksploatisanih ljudi. Taj čovek im je mnogo ukazivao i na potrebu čitanja i sve­ stranog obrazovanja. »Tada sam, počela mnogo da čitam, onako na dohvat, što bi mi došlo pod ruku, što bih ma gde pronašla«. Kada je reč o čitanju knjiga, Cana je najviše volela junačke narodne pesme, a među njima onu o starcu Vujadinu, čoveku koji je sinovima poručivao da će ih Turci »biti i mučiti«, ali treba biti srca juna­ čkoga, ništa ne treba kazivati i druga ne odati. Tako zapamćen lik Vujadina mnogo joj je po­ mogao da, naročito u vreme policijskih muče­ nja, sve izdrži. Značajna veza s radničkim pokretom veza­ na je i za događaj koji se zbio na Vrapčem br­ du, 12. novembra 1924. godine. Bilo je to na gro­ bu Dimitrija Tucovića, kada se, povodom desetogodišnjice smrti, održavala komemoracija. Na­ roda je na tom skupu bilo mnogo, nekoliko sto­ tina radnika iz Lazarevca, seljaka iz okolnih se­ la, delegata iz čitave zemlje. Pored delegata Ne­ zavisne radničke partije, koja je u to vreme bila �zabranjena, i Nezavisnih sindikata, došli su i komoraši na čelu sa Živkom Topalovićem. Pre po­ četka komemoracije nastao je sukob »oko pris­ vajanja Dimitrija Tucovića«. Kada su Topalović i Luka Pavićević, obojica socijaldemokrati, go­ vorili, masa je »počela da se pokreće, nastala je gužva, gunđanje, otpočeli su protesti.« Laza Stefanović funkcioner Nezavisnih sindikata, treći govornik, već je imao podršku delegata, naro­ čito radnika Lazarevca i okoline. Kada je, me­ đutim, ustao da govori komunista Triša Kaclerović, Topalović je pokušao da ga u tome spreči. Nastala je opšta gužva, gotovo tuča. Na stra­ ni komunista bila je većina učesnika skupa. Uz njih je, mada još nestasala za takve okršaje, bi­ la i mlada Cana ćuković. Istina, ona još nije bila član Partije, ali se, kako i sama kaže, osećala komunistom i, već opredeljenom za borbu i ciljeve radničkog pokreta i znala je gde joj je mesto. »Perspektiva mi je sada bila jasnija. Osećala sam da u životu imam nešto što me nosi i drži«. »U tom palanačkom djetetu« — piše Ro­ doljub Čolaković, — »bio je već probuđen pro­ leterski borac koji ne zna mnogo, ali zna jedno i najvažnije, a to je — da se za svoju proleter­ sku pravdu treba boriti bez obzira na poslje­ dice.« .Početak revolucionarnog puta Godine 1926. devetnaestogodišnja devojka ostavila je Lazarevac i krenula za Beograd. »Iako sam bila mlada nešto mi je govorilo da u tihoj palanci neću moći mnogo da uradim. Najteže mi je bilo da ostavim porodicu, jer sam joj pos­ tala oslonac, zamenila sam m ajku...« Do tog ra­ stanka, bez obzira koliko joj je bilo teško, ipak je moralo doći. Dolazak u Beograd bio joj je, kao i mnogi­ ma, pravi početak revolucionarnog puta. Zapos­ lila se u fabrici trikotaže »Moravija« (današnja »Partizanka«) i tu radila sve do 10. marta 1928. godine. Tada se, zbog učešća u štrajku koji je trajao šest nedelja, našla na ulici. Ponovo se, po preporuci Miče Markovića, zaposlila kod obuća­ ra ćohadžića i, kako se seća Evica Ourčić, tek­ stilna radnica, »plela sandale za pet dinara po jednom paru. Gazdi je posao išao odlično, pa �smo radile dok nam prsti ne oteknu. Onda je Cana predložila da tražimo nov posao. Nismo uspele. Izgubile smo posao, jer se Cana ni pod kojim uslovom nije mirila sa eksploatacijom. Smatrala je da ne smemo da budemo gladne i neobučene ako već radimo do iznemoglosti. Tu je bila uvek nepokolebljiva«. U revolucionarni pokret Beograd Cana se brzo uključila i izbila u red istaknutih aktivista. Borba radnika za veće nadnice, štrajkovi protiv poslodavaca, tarifne akcije i drugi oblici za bo­ lje uslove privlačili su je svom snagom. Radeći najpre u sindikatu tekstilnih radnika, a zatim u podružnici kožaraca, brzo se pročula kao čovek koji je za borbu imao i smisla i snage. Posedovala je i niz osobina koje je partijski akti­ vist u to vreme morao da ima: bila je odlučna i hrabra, jednostavna i neposredna, druževna i nesebična, komunikativna i svima bliska. Pored rada u sindikatima tekstilnih i kožar­ skih radnika, Cana je bila vrlo aktivna i u Rad­ ničkom kulturno-prosvetnom društvu »Abrašević«, čiji je blagajnik tada bio njen brat Života. To društvo radnika bilo je vrlo pogodan legalni punkt za politički rad komunista. Imalo je više sekcija, od kojih su najistaknutije bile — horska, recitatorska i dramska. Kako je skoro čita­ va uprava bila u rukama komunista i skojevaca, to su u njegove prostorije gotovo svakodnevno navraćali tada istaknuti partijski aktivisti: Josip Cazi, Obren Nikolić, Nikola Boljević, Cvijetin Mihailović, Ružica Rašić, Ivan Brijaček, Rabren Rabrenović i drugi. Svojim radom i nastupima (priredbama) »Abrašević« je razvijao revolucio­ narni duh radnika i omladine i bio voljen i cenjen od svih. Za njegove priredbe nije trebalo mnogo agitovati, mnogo više posla bilo je da od policije dobije dozvolu. Davao je priredbe za građane, omladinu, ali i za štrajkače, kojih je tada među tekstilcima, obućarima, drvodeljcima, građevinskim radnicima, bilo mnogo. Revolucio­ narni pozorišni komadi s pesmama kao što su »Zdravo da ste drugovi borci!«, »Čvrste su ruke radničke« i dr., bodrili su ih da u svojim zahievima ne ustuknu. Vremenom je Cana u radničkom društvu »Abrašević« postala vrlo istaknuta figura (jedno vreme bila je i blagajnik). Tvrdi to i njena dru­ garica — Evica čurčić. »Okupljali smo se u ’Abraševiću' mi, mladi radnici, i mada smo teško ži- �veli i bili više gladni nego siti, pevali smo, recitovali, išli na zajedničke izlete. Bilo je u 'Abraševiću' i studenata, ali je nama radnicima Cana najlepše govorila. Oko nje smo se u svakoj pri­ lici najradije okupljali. Govorila nam je o kapi­ talizmu, o radničkom pokretu, o borbi. Govorila je lepo, jednostavnim rečima. I, uz sve to, umela je da nas razveseli, da uspostavi kontakt sa svima«. U čelnom redu naprednog pokreta Član SKOJ-a Cana je postala maja 1927. go­ dine. Kada joj je Milorad Marković, opančarski radnik i član KPJ od 1922. godine, to saopštio, ona ga je, čudeći se, upitala: »Pa zar ja to ni­ sam?! Milorad Marković joj je dugo tada pričao kako je SKOJ borbena i ilegalna organizacija i biti član SKOJ-a tada nije bilo nimalo lako. Pri­ jem u SKOJ Cana je shvatila vrlo ozbiljno; ona je, u stvari, od tada, kako kaže, čitav svoj ži­ vot posvetila Partiji i borbi koju ona vodi. Prvi skojevski sastanak, održan u dvorištu crkve Sve­ tog Save maja 1927. godine, veoma ju je impre­ sionirao. Od članova mnogo joj se svideo tadaš­ nji pročelnik (sekretar) skojevske ćelije Pavle Kovačević, koga je na raznim zadacima često sretala u sindikatima tekstilnih radnika i u kulturno-prosvetnom društvu »Abrašević«. S njom u ćeliji, kraće ili duže vreme, radili su i Josip Cazi, mašinbravar, Ivan Brijaček, krojački rad­ nik, Milorad Mića Marković, opančarski radnik i drugi. __ Već u prvim skojevskim akcijama Cana se istakla kao odlučna i hrabra skojevka. S gru­ pom drugova obavljala je vrlo rizičan posao, za koji se, ako se uhvati, ide na robiju, — rastura­ la letke, pisala parole po zidovima zgrada. Kako je to najčešće činila noću, to joj je izgledalo »kao da je oružanu jedinicu vodila u napad.« Često je odlazila i na izlete radnika van Beograda, na Avalu, u Košutnjak, pored Dunava i Save. Bila je dobar organizator društvenih i zabavnih iga­ ra, ali i sve pažljiviji slušalac predavanja koja su na izletima držali Veselin Masleša, Otokar Keršovani i drugi. To vreme, kraj 1928. godine, Cana je dobro zapamtila i po tome što se, zbog rada na zada- �Društvo »Abrašević« na izletu u Košutnjaku 1. maja 1928. godine; Cana Babović treća s leva u drugom redu �cima Partije i SKOJ-a, prvi put našla u zatvoru. Posle predavanja, koje je u vidu utisaka iz SSSR na Kolarčevom narodnom univerzitetu držao Branko Gavela, ona se našla u grupi drugova među kojima je bio i Veselin Masleša. Kada je policija naišla, grupa se razbežala. Canu su agen­ ti jurili do pozorišta. Jedan od njih stigao je i rukom je uhvatio za rame. Kada ga je snažnim trzanjem odgurnula s trotoara na ulicu, prišao joj je drugi agent i uhapsio. Posle jednomesečnog izdržavanja kazne u Glavnjači, policija je Canu proterala u rodni Lazarevac. Ubrzo se, »po­ što su drgovi uspeli da izdejstvuju da se ta od­ luka promeni«, ponovo vratila u Beograd. Kako je 1928. godine izabrana u Rejonski ko­ mitet SKOJ-a, to je tada automatski postala i član Partije. »Mi zapravo nismo ni znali tačno kada smo«, — seća se Cana, — »iz SKOJ-a pri­ mljeni u Partiju. Rad SKOJ-a nije se u to vreme mnogo razlikovao od rada u Partiji, čak je nešto bio življi i revolucionarniji.« Tako je, kako piše Rodoljub Čolaković, »na šire poprište borbe iz­ lazila u vrijeme koje je bilo surovo i tražilo od proleterskih boraca prije svega čvrstinu revoluci­ onarnog karaktera, sposobnost i snagu da se iz­ drže pritisci jednog nasilničkog režima«. Kao već istaknuta skojevka i članica Rejonskog komiteta u Vračaru, Cana je na Pokrajinskoj konferenci­ ji, avgusta 1928. godine, izabrana i za člana PK SKOJ-a za Srbiju. Prijemom u KPJ Cana je o komunistima do­ bila mnogo potpuniju predstavu. Bili su to ljudi smeli, čvrsti, postojani, jednostavni. Bili su go­ vorijivi, komunikativni, s mnogo revolucionarne strasti. Strpljivo su ubeđivali svoje sagovornike i uverljivim argumentima dovodili ih na pozicije Pokreta. Iz razgovora s njima, a noročito iz njihovih postupaka, sticao se utisak da su za dobro klase i svih radnih ljudi spremni na sve žrtve. »Živeli su za istoriju«, kako je slikovito o njima, a i o sebi, Cana govorila. Identifikujuči se snjima, Cana jc već od ta­ da pa sve do svoje smrti, čitavih pedesetak go­ dina, sva bila na nogama, išla je od mesta do mesta, od zadatka do zadatka, iz akcije u akciju; bila je sva u brizi da li će se za­ datak izvršiti onako kako je to naložila Partija. Sve ostalo bilo joj je manje važno, nešto usput. Zato nije slučajno što je Olgi Jovanović već tada �govorila kako će se udati, ako sc bude udavala, samo za komunistu. Želja da joj životni saputnik bude komunis­ ta ostvarila joj se u proleće 1929. godine, kada se udala za Ibrahima Babovića, geometra i tada već istaknutog komunistu požarevačke partijske organizacije. S njim se upoznala u proleće 1928. godine, na priredbi koja je o Uskrsu održavana povodom Kongresa prosvelno-umetničkih grupa Nezavisnih sindikata. Ibrahim Babović je na Kon­ gres došao kao delegat prosvetno-umetničke gru­ pe iz Požarevca. Svideo joj se odmah, visok, crnomanjast, guste i bujne kose, načitan, pristupačan, pitoma priroda. Nosio je naočari, koje su nje­ govom licu davale nešto ozbiljniji ton. »Posle toga«, — seća se Cana — »održavali smo pisme­ ne veze sve do proleća 1929. godine, kada smo se venčali«. Jedan od svedoka (venčali su se u Islamskoj verskoj zajednici u Beogradu) bio im je dr Velja Kosanović, kod koga je Cana jedno vreme i stanovala. Posle venčanja Cana je s Ba­ bovićem pošla u Požarevac, gde je, kao službeCana Babović iz vremena kada je postala član KPJ, 1928. �nik u Katastarskoj upravi, radio. Kad kod je odlazio na teren, u okolna sela, s njim je išla i Cana. Upoznala je veliki broj ljudi u Požarevcu i okolini i snjima se sprijateljila. Mnogo je tada čitala, naročito literaturu koju joj je Ibrahim nabavljao. Dugo je s njim i diskutovala. U jesen 1929. godine došli su u Beograd i nastanili se na Pašinom brdu. Revolucionarni rad Ibrahim a Babovića Ibrahim Babović rodio se u Trebinju 8. juna 1907. godine. U Sarajevu je završio gimnaziju, a u Beogradu Srednju geodetsku školu. Član SKOJ-a postao je 1924, a 1926. godine i član KPJ. U proleće 1927. godine došao je s grupom geo­ deta u Požarevac i zaposlio se u Katastarskoj upravi. Kako je bio dobar organizator i propa­ gandist, to je ubrzo posle dolaska postao »po­ kretač i organizator partijskog rada u mestu«. Bio je inicijator osnivanja Mesnog sindikalnog veća, koje je obuhvatilo već postojeće podružnice kožarskih, drvodeljskih, metalskih i krojačkih r?dnika. Na njegovu incijativu u Požarevcu je 1927. godine osnovano radničko-umetničko društvo »Svest«, koje je u buđenju klasne svesti radnika »odigralo značajnu ulogu«. Iz kontakata koje ie održavao s Grgurom Vujovićem, članom CK SKOJ-a, potekla je incijativa da se od dva fudbalksa kluba formira jedan, koji bi nosio ime »Radnički«. »Najveći uticaj u klubu — piše Mla­ den Vladimirović, — imao je Babović.« Bio je i njegov prvi predsednik. U Požarevcu se pamti i živo priča događaj koji se zbio oko proslave Prvog maja. Požarevački komunisti na čelu s Ibrahimom Babovićem organizovali su povodom radničkog praznika fudbalsku utakmicu sa smederevskim radnicima, odnosno njihovim klubom »Sartid«. Svečano ode veni, s crvenim karanfilima na reverima, oni su se najpre okupili pred kafanom »Veliki bulevar«, a potom su, njih dve stotine, sa zastavama »Rad­ ničkog«, pošli u pravcu železničke stanice da do­ čekaju drage goste. Prvi susret radnika dva susedna grada tada se pretvorio u miting. Radni­ ci su čestitali jedni drugima radnički praznik i uzvikivali: »živeo prvi maj!« Povratak u centar grada bio je još veličanstveniji. Pred kafanom �2 Spasenija Cana Babovi �»Veliki bulevar« slilo se više od hiljadu ljudi. Nastalo je veselje, pesma, igra. Policija je bila nemoćna da bilo šta preduzme. Ibrahim Babo­ vić, glavni organizator susreta radnika i svečane proslave radničkog praznika, nije imao vremena da se veseli. Odabrao je delegaciju požarevačkih i smederevskih radnika i s njima pošao na grob Vaše Pelagića da polaganjem cveća odaju poštu jednom od najistaknutijih ličnosti prvog socija­ lističkog pokreta u Srbiji, čoveku koji je 21. ja­ nuara 1899. godine umro na robiji u Požarevcu. Svečan je bio i sportski susret radnika dva grada. Igrači su nosili crvene dresove, gledaoci crvene karanfile. Poglavar sreza S. Kalajdžić, ko­ ji je zabranio svaku manifestaciju povodom Pr­ vog maja, bio je besan. Policijske mere su ubr­ zo pooštrene; trećeg septembra 1928. godine za­ branjene su sve radničke organizacije. Početkom 1929. godine zabranjen je rad i »Radničkog«, sportskog društva kojeg je uspešno vodio mladi geometar Ibrahim Babović. Boravak u Požarevcu Ibrahim Babović mo­ rao je da prekine u jesen 1929. godine. On i Cana krenuli su za Beograd, po nalogu PK KPJ, koji im je preneo Otokar Keršovani. Tamo su ih, posle naleta monarhofašističke diktature, čekali odgovorni i vrlo složeni zadaci. Požarevac je od­ laskom Babovića izgubio mnogo. »Posle zabrane Nezavisnih sindikata i odlaska Babovića«, — ka­ že se u jednom izveštaju OK KPJ za Požarevac, — »partijski rad počeo je da slabi...« Revolucionarni rad u Beogradu Babović je nastavio s još većim poletom. Uporno i strpljivo je radio na reorganizaciji skojevskih ćelija, a no­ vembra 1929. postao je i član MK SKOJ-a za Beograd. Besomučni naleti m onarhofašističke diktature Posle uvođenja diktature, 6. januara 1929. godine, diktatorski režim kralja Aleksandra svom snagom se bacio da razbije ilegalne organizacije KPJ i SKOJ-a. Režim se drastično obračunavao s komunistima. Aprila 1929. godine ubijeni su Đuro Đaković, organizacioni sekretar CK KPJ, i Nikola Hećrmović, sekretar Crvene pomoći. Kra­ jem jula opkoljeni su i u borbi s policijom ubi­ jeni Mijo Oreški, sekretar CK SKOJ-a, i Janko Mišić, član Biroa CK SKOJ-a... Već u prvoj go- �dini diktature teško je stradala i partijska orga­ nizacija u Sribji, odnosno u Beogradu, gde je udarac bio i najjači. Januara 1929. godine uhap­ šeni su posle rasturanja letka »Radnicima, siro­ mašnim građanima i vojnicima Srbije« — Stevan Boljević, Svetislav Stefanović, Stevan ćolović, Miloš Matijević, Petar Grubor, Bane Andrejev, Stevan Jovelić, Josif Bolonček, Josif Božić, Alek­ sandar Ranković, većina članova Mesnog komi­ teta SKOJ-a za Beograd i PK SKOJ-a za Srbiju. Najteži udarac komunisti i skojevci Beograda doživeli su septembra 1929. godine, kada su po­ sle hapšenja i suđenja na dugu robiju osuđeni Anton Festini, Anton Jurlin, Josif Bolonček, Vla­ da Nešić, Moma Đorđević, Gojko Samardžić, La­ bud Kusovac, Marko Orešković, Branko Solarić, Nikola Dabić, Ivan Milutinović, Dragutin Kostić, Sreten Žujović, Radoslav Ljumović, Danilo Raušević... Bracan Bracanović, sekretar PK KPJ za Srbiju i član Politbiroa CK KPJ ubijen je se­ ptembra 1929... Tako je partijsko rukovodstvo za Srbiju i Beograd razbijeno. Njegovi članovi ih su nastradali ili, pak, osuđeni na dugogodiš­ nju robiju. Slična je sudbina stigla i veliki broj čianova KPJ i SKOJ-a: jedan broj nalazio se u zatvorima, drugi se povukao u duboku ilegalnost, treći, istina manji broj, emigrirao. »Rad Par­ tije« — seća se Cana Babović — »bio je skoro onemogućen, razbijen, rukovodstva pohapšena. Onemogućene su i sve forme legalnog rada Par­ tije«. Surovi nalet fašističke diktature nije Canu pokolebao. »Stajala je pravo,« — piše Petar Stambolić, — »i kada su drugi gubili glavu. Sa mužem na robiji i sa detetom u naručju, uvek bez do­ voljno sredstava za siromašan radnički život, sje­ dinjujući u svojoj ličnosti tegobnu sudbinu žene — borca, ona počinje onaj mučan, ali pionirski posao obnove partijskih organizacija u Beogradu i u Srbiji. Taj njen tajni, nevidljivi, sitan rad u životu Partije, koji se spolja video u akcijama radničke klase, bio je sav smisao njenog života.« Za nju su, kako je jednom prilikom rekla, »i mali podvizi u ta predratna vremena, u teškim uslovima revolucionarnog rada, bili velika stvar«. U težnji da, uz pomoć Ibrahima Babovića, Otokara Keršovanija i dr, izvrši reorganijaciju partijske i skojevske organizacije u Beogradu i formira rukovodstva KPJ i SKOJ-a za Srbiju, Centralni komitet KPJ je 10. januara 1930. go2* 19 �dine u Beograd uputio Alojza Kocmura, svog instruktora i člana CK SKOJ-a. »Kocmur je« — seća se Cana — »došao u naš stan (jedno vreme u Braničevskoj ulici bio je s Otokarom Keršovanijem i Ibrahimom Babovićem i sustanar u sta­ nu Cane Babović i njenog brata Živote ćuković — S. M.) i radio na povezivanju organizacija. U Beogradu smo ubrzo obnovili organizaciju, stvo­ rili nekoliko ćelija... Tada je formiran i Mesni komitet za Beograd, a Ibrahim je postao njegov sekretar.« Nova provala, koja je u Beogradu počela 2. februara i trajala sve do 15. februara 1930. go­ dine, prekinula je napore CK KPJ da se partij­ ska organizacija Beograda potpuno obnovi i reorganizuje. Petnaestog februara najpre je uhap­ šen Alojz Kocmur. Sutradan, pošto se na policiji slabo držao, »sve je. što je znao, ispričao«, Koc­ mur je otkrio ilegalni rad Ibrahima i Cane Ba­ bović, pa su oboje uhapšeni. Posle sedmomesečnog mučenja u policiji, odnosno Upravi grada na Obilićevom vencu, Ibrahim Babović je, 18. septembra 1930. godine, izveden na Sud za za­ štitu države. Branio ga je Arkadije Miletić, ad­ vokat iz Beograda. Niie ga odbranio. Zato što je »od novembra 1929. godine postao i sve do svog hapšenja 16. februara 1930. godine bio član Saveza komunističke omladine i pročelnik jedne komunističke ćelije u Beogradu..., što je po uputstvu Keršovanija Otokara, koji ga je upo­ znao sa Kocmurom Alojzom, prikupljao članove, te su zajedno organizovali ćelije, dakle orgamzovao, potpomagao i bio član udruženja koje je imalo za svrhu propagandu komunizma, teroriz­ ma i ilegalnog prigrabljivanja vlasti...«, što ie umnožavao propagandni materijal, »znaiući da se sadržinom pomenutih članaka u celosti vrši propaganda i ubeđuju drugi da treba nromeniti politički i sociialni položai u našoj državi zlo­ činom, nasiliem ili ma koiom vrstom terorizma.« Sud za zaštitu države je Babovića, »za zločinstvo iz čl. 1. i 2. Zakona o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi«, osudio na sedam godina robi­ je, traian gubitak »časnih prava« i, posle izdržane kazne, na proterivanie iz Beograda za vreme od tri godine. I prema drugima Sud je bio ne­ milosrdan: Aloiz Kocmur ie osuđen na 12 godina robije, Otokar Keršovani na 10, Stojan Gavrilović na jednu, Milan Stanišić, Milorad Marković i �živojin ćurčić na po dve godine robije, a Milisav Cosić na dve godine strogog zatvora. Na robiju bila bi osuđena i Cana Babović da se nije u policiji dobro držala i da nije bila pred porođajem. »To ju je« — kako kaže brat Života — »spasilo. Inače bi je živu odrali.« Tada je policija uhapsila brata i sestru Cane Babović — Životu i Radmilu. Zbog dobrog držanja u zatvoru Uprave grada Beograda Života nije stra­ dao. Išao je na Okružni sud ali ga je on, posle četvoromesečnog držanja u zatvoru i dugog mu­ čenja, »usled nedostatka dokaza«, oslobodio. Do­ bro se u zatvoru držala i Radmila ćuković, tek­ stilna radnica i skojevska aktivistkinja. I pored teškog terećenja za ilegalni rad, na Sud za zašti­ tu države nije izlazila zbog toga što je smatrana maloletnicom (imala je 17 godina). Posle jedno­ godišnjeg držanja u zatvoru, predata je Okruž­ nom sudu u Beogradu, koji ju je osudio na 10 godina popravnog rada u Požarevcu. Viši sud je, međutim, oborio tu presudu i Radmila je pušte­ na na slobodu. Odlazak Ibrahima na robiju Cana je teško doživela i dugo se nije smirila. Bila je zabrinuta zbog njegovog nežnog zdravlja, i pomišljala i na najgore.* Nije se pasivizirala, niti, pak, na to ijednog trenutka pomišljala. »Stisla je zube« j na zadacima Partije nastavila da radi sa još ve­ ćim poletom i odlučnošću. »Ja sam još pre venčanja« — govorila je policijskom isledniku prili­ kom hapšenja u kragujevačkoj provali, — »sa Ba­ bovićem, a i u toku braka, čitala marksističku literaturu i na taj način stekla osnovne pojmove o marksizmu...« Maja 1930. godine Cana je rodila sina. Dobio je ime Vladimir, koje su mu roditelji, po Vladi­ miru Ujiču Lenjinu, sami izabrali, pre no što se rodio. Sudbina ie htela da s lorahim om Babovićem, koga je uzela iz ljubavi, proživi samo nešto više od godinu dana. Mladi Babović robiju je najpre izdržavao u Sremskoj Mitrovici, a posle š'rajka zatvorenika i pokušaja bekstva iz kaznione, septembra 1932. godine »koji je bio provociran od strane uprave Mitrovaćke kaznione«, izboden i pretučen, prebačen je u Lepoglavu. Bio je i tamo učesnik mnogih akcija zatočenika za poboljšanje uslova života na robiji. Kako je to za njega, već načetog tu­ berkulozom, bio ogroman moralni i fizički napor, to mu krhki organizam nije izdržao. Umro je u zatvoru 4. oktobra 1934. godine. Bio je to težak udarac i za Canu Babović; ta rana neće zaceliti do kraja njenog života. 21 �Blizak saradnik Blagoja Parovića 22 »Godine 1930. i 1931. bio je u zemlji zamro život Partije. Postojale su tu i tamo pojedine razbijene grupe. Skoro sav rukovodeći partijski kadar, i niži i srednji i viši, nalazio se na robiji, ili je bio pobijen, ili je emigrirao. Tek pod ko­ nac 1932. godine opet se obnavljaju partijske organizacije u većim centrima Jugoslavije. Do tog vremena postojale su izolirane grupe komu­ nista i komunističke omladine, koje su, s vre­ mena na vreme, izdavale poneki ilegalni letak ili broj lista. Ali, već 1933. godine počinju se na­ široko obnavljati ilegalne ćelije KP s mjesnim komitetima, a do 1934. godine obnovljeni su po­ krajinski komiteti kao najviši rukovodeći organi.« U takvim uslovima, koje je veoma slikovito opisao drug Tito na Petom kongresu KPJ, Cana Babović je, naročito tokom 1932. i 1933. godine, bila od onih retkih komunista koji su u Beogra­ du i okolnim mestima samoinicijativno okupljali pojedine komuniste i razvijali partijski rad. Za to je postala blizak saradnik i Blagoju Paroviću, članu Politbiroa CK KPJ, kada je po zadatku Centralnog komiteta, krajem novembra 1933. go­ dine, došao u Jugoslaviju da radi na obnavljanju partijske organizacije u Beogradu i u Srbiji. Za dva i po meseca vrlo intenzivnog rada, Blagoje Parović je, kako je pisao »Proleter«, or­ gan CK KPJ, obavio veliki deo posla oko obnav­ ljanja partijskih organizacija u Beogradu. »Ne­ umoran, pun poleta i revolucionarne strasti, on je išao na najteža mesta: stvarao organizacije, uređivao nelegalne listove, održavao partijske konferencije, vaspitavao nove borce koji su na mjesto jednog uhapšenog desetinama stupali u naš pokret.« On je u Beogradu formirao ili ob­ novio 13 partijskih ćelija i beogradska partijska organizacija imala je sredinom 1934. godine 77 članova Partije: 65 radnika, 10 studenata i 2 slu­ žbenika. Na teškom i složenom poslu, Blagoju Paro­ viću, kako se vidi iz njegovog izveštaja CK KPJ, mnogo je pomogla i Cana Babović. »Već u prvom naletu terora vojnofašističke diktature 1929. go­ dine — beogradska partijska organizacija bila je razbijena. Sa Bracom Bracanovićem i Momom Đorđevićem uništen je bio Mesni i Oblasni ko­ mitet. Svi pokušaji obnavljanja partijske orga­ nizacije završili su se provalom pre nego što su �pojedine grupe uspele da se organizaciono ofor­ me. .. Veliki broj akcija sprovedenih u Srbiji poslednjih godina vodile su naše grupe i pojedini drugovi... Manjkala je, međutim, organizaciona povezanost i jedinstveno rukovodstvo... U tak­ vim uslovima pristupili smo okupljanju i formi­ ranju raznih grupa i pojedinih članova u partij­ sku organizaciju. Informacija druga Osmana (Mesud Mujkić — prim. S. M.) i veze koje sam dobio prilikom odlaska (Toma, Mara — Cana Babović — prim. S. M.) bile su jedine tačke oslonca na početku mog rada.« Član MK K PJ za B eograd Pošto je konsolidovao i povezao beogradsku partijsku organizaciju, Parović je, januara 1934. godine, formirao i Mesni komitet KPJ za Beo­ grad. Članovi MK bili su Jovan Marinović (se­ kretar) student prava, Spasenija Cana Babović Mara, Josip Šiber Vlado, stolarski radnik Cana, sa bratom Životom, 1930. godine �Aleksandar Zdravković Todor, metalski rad­ nik i Petar Stokić Ivan, metalski radnik. No­ vi Mesni komitet Partije za Beograd imao je or­ ganizacionu i sindikalnu komisiju i svoj tehnički aparat. Mesni komitet KPJ za Beograd uspešno je radio. Za kraće vreme on je, — kako se seća i piše njegov sekretar, Jovan Marinović, — »organizovao 13 partijskih ćelija sa oko 80 članova Partije i to, uglavnom, u industrijskim preduzećima: u fabrici motora u Rakovici, na brodogra­ dilištu, u Električnoj centrali, u fabrici šećera na Ćukarici, u fabrici »Zmaj« u Zemunu, vojnom preduzeću »Ikarus«, fabrici trikotaže i nekoliko drugih ćelija sastavljenih pretežno od radnika (livaca, metalaca, drvodeljaca, krojača i dr.) Sve te partijske ćelije bile su povezane s partijskim rukovodstvom, redovno su dobijale partijske materijale, sastajale se i učestvovale u nekim ak­ cijama koje je Partija u tom periodu organizovala.« Kada je obnovio i ojačao partijsku organiza­ ciju u Beogradu, formirao skojevsko i partijsko rukovodstvo, kao i privremeni Oblasni komitet KPJ za Srbiju, Parović je krajem februara 1934. godine počeo da radi na sređivanju partijskih organizacija u bližoj okolini Beograda i u unu­ trašnjosti Srbije. Vezu sa partijskim organizaci­ jama u centralnoj i zapadnoj Srbiji uspostavio je preko Veselina Masleše, Cane Babović, Lazara Lilića, Branka Jevremovića, a nešto kasnije i Todora Vujasinovića. Oni su mu pomogli da dobije i adrese članova Partije u unutrašnjosti Srbije kako bi im dostavio pisma s pozivima da dođu u Beograd na razgovor ili da pošalju izveštaj o stanju partijskih organizacija na ovom području. Plodan rad novog Mesnog komiteta KPJ za Beograd, prekinut je novom provalom 7. jula 1934. godine. Provala nije započela od konfidenata, kakav je najčešće bio slučaj kod ranijih, već beznačajnim povodom. Omladinac, radnik, skoro dečak s područja Rakovice, posvađao se s ocem, koji se zaprepastio kada je zabranjeni ilegalni materijal našao u slamarici. Da bi spasao sina od uticaja komunista, pozvao je policiju. Dečak je u policiji priznao da je materijal dobio od pročelnika partijske ćelije Vidoja Đulića, a ovaj je provalio Slobodana Skerovića i Dragosla va Radovanovića. Dragoslav Radovanović nije izdržao torturu u policiji pa je prokazao sve ak­ tiviste s područja Rakovice. Provala se proširila �i na članove MK KPJ i MK SKOJ-a za Beograd. Aleksandar Zdravković i Petar Stokić su uhapše­ ni, Josip Šiber sklonio se u inostranstvo, a Jo­ van Marinović, sekretar MK KPJ, povukao se u ilegalnost da bi i on oktobra 1934. bio uhap­ šen. Pali su i rukovodioci SKOJ-a za Beograd: Slobodan Skerović, Dobrivoje Radosavljević i Pavle Pap. Ovog puta policija nije uspela da uhapsi Canu Babović, za čiji je rad u Partiji do­ sta znala. Cana se povukla u ilegalnost. Na Međunarodnoj lenjinskoj školi Da ne bi stradala, Centralni komitet KPJ je, sredinom 1934. godine, odlučio da Canu upu­ ti u Moskvu, na jednogodišnje školovanje u Me­ đunarodnu lenjinsku školu (MLŠ). Tamo je, pro­ bijajući se pod ilegalnim imenom preko Austri­ je i Cehoslovačke, stigla u jesen 1934. Međunarodna lenjinska škola osnovana je za obrazovanje višeg partijskog kadra iz inostranih zemalja još 1926. godine pri Kominterni. Imala je tri kursa — kratkoročni, koji je trajao godinu dana, viši od dve godine i dvogodišnju aspiraturu. Školu su, ranije ili kasnije, pohađali, između ostalih, i Blagoje Parović, Edvard Kardelj, Ivan Lučić, Ivan Gošnjak, Sreten Žujović, a od žena — Anka Butorac, Zdenka Kidrič, Anka Gržetić, Vukica Mitrović, Jovanka Horvat, Tonka Podnar, Ruža Turković, Julka Pibernik, Fani Teržan, Ca­ na Babović... Jugoslovenskoj grupi, u kojoj su, pored ostalih, bili Edvard Kardelj i Cana Babo­ vić, predavao je i Josip Broz Tito, tada član Balkanskog sekretarijata Kominterne (referent za Jugoslaviju). Umesto godinu dana, Cana je na Lenjinskoj školi ostala devet meseci. Za to vreme svoj revo­ lucionarni duh ona je obogatila novim znanjima iz istorije Partije, njene strategije i taktike, rad­ ničkog pokreta, seljačkog pitanja, klasne borbe, osnova marksizma i dr. Posle obilaska sina* ko­ me, zbog surovih uslova borbe, nije mogla po­ kloniti majčinsku nežnost, zatražila je da se vra­ ti u zemlju. »Pažljivo sam posmatrala komplet­ nu emigraciju. Imala sam osećaj da ja tamo ne Sina Vladimira poslala je »gore« (kako su tada komunisti go­ vorili za SSSR) 1933. godine partijskim vezama preko Beča i Cehoslovačke. U zemlju se vratio posle oslobođenja Beograda, početkom decembra 1944. godine. �mogu da postojim kao ličnost, kao čovek. Re­ sila sam da se vratim u svoju zemlju i da se u njoj borim po cenu bilo kakve žrtve. Ne bih mo­ gla živeti van svoje zemlje, u emigraciji...« U zemlju se Cana vratila krajem 1935. godi­ ne, u vreme kada je policija, u tzv. »Zembiljevoj« provali (»Zembilj« — Zemaljski biro CK KPJ) sprovodila masovni progon komunista. Po­ što je u drugoj polovini 1934. godine bila prova­ ljena kao član MK KPJ za Beograd i zbog veze sa Centralnim komitetom KPJ, bilo je suviše opasno da se u Beogradu nastani i radi. Pošla je u unutrašnjost Srbije da bi u raznim mestima, Kruševcu, Nišu, Jagodini, Ćupriji, Paraćinu, Kragujevcu i dr, krčila put Partiji posle razbi­ janja njenih organizacija i rukovodstava. »Išla je od mesta do mesta, pod svojim i tuđim ime­ nom, govorila, organizovala, skakala kroz prozo­ re pred policijskim poterama i uvek, — kako Jovan Veselinov, povodom njene smrti, piše — stizala tamo gde je vodio zadatak Partije... Ne­ ma toga što ona ne može...« Ponovo je Cana, ka­ ko piše Pera Damjanović, postala jedna od središnih figura za objedinjavanje rada preostalih partijskih organizacija na području Srbije. Uklju­ čena je i u kombinacije oko stvaranja novog partijskog rukovodstva u Srbiji, ovog puta zami­ šljenog u obliku tri oblasna rukovodstva (za Beo­ grad, za Kragujevac i za Niš). A uslovi za rad u zemlji bili su posle njenog povratka iz SSSR po­ voljni — kako je jednom prilikom zapisala. »Ste­ ge režima su popuštale. Moglo se široko raditi među radnicima, pa i širim slojevima građan­ stva. Partija je izašla iz onih uskih, ćelijskih ok­ vira i izvršila snažan prodor u mase, koristeći se svim metodama i sredstvima uticaja. Već tada smo imali organizaciju koja je uspešno delovala na širokom području — od Užica do Niša. Negde je, naravno, bila slabija, a negde jača, ali se njeno prisustvo i aktivnost osećala svuda. Kao aktivista ilegalno sam radila na tom terenu. Najpre sam bila u Kruševcu, zatim duže u Kragu­ jevcu i Nišu, gde su me hapsili, ali sam uspela da pobegnem.« Pomoć Partiji i sindikatu u Kruševcu U Kruševac je Cana došla krajem 1935. go­ dine. Zaposlila se u tekstilnoj radionici Pavla �Tripkovića i ubrzo postala član URS-ovih sindi­ kata. »Ubrzo sam stekla,« — piše u svojim sedanjima, — »i rukovodeću ulogu — izabrali su me za predsednika sekcije tekstilnih radnika. U sindikatu već je bio okupljen znatan deo nap­ rednih radnika. Među njima je bilo komunista, članova Partije od ranije, ali i nepovezanih. Ne­ kako po radu, po zajedničkim gledanjima — na­ šli smo se. Počeli smo se družiti, dogovarati o pojedinim akcijama i istupati jedinstveno pri rešavanju raznih pitanja koja su svakodnevno iskrsavala. Ne bih mogla određeno reći da li smo se prvo okupili na vođenju konkretnih akcija, koje su jedna za drugom iskrsavale, ili smo for­ mirali Mesni komitet i pojedine grupe komuni­ sta. Mislim da je to išlo uporedo, tako reći u hodu. Vodili smo akcije i istovremeno organizovali — obnavljali Partiju.« Da ne bi policiji bila sumnjiva, Cana je u Kruševcu živela poluilegalno. Stanovala je kod nekog trgovca čija se žena zvala Paraskeva, a u policiji se prijavila pod devojačkim prezimenom — ćuković. U Kruševcu je boravila nekoliko meseci, ali je, kako piše Janko Milojević, tadašnji član MK KPJ za Kruševac, »Partiji i sindikatu učinila dragocenu pomoć u pravilnom postavlja­ nju organizacionih pitanja i u daljem razvoju partijske i sindikalne organizacije.« Posle ubistva kralja Aleksandra, 9. oktobra 1934. godine, šavovi vojne diktature počeli su da popuštaju i na području Kruševca. Za radnički pokret Kruševca, kao i čitave zemlje, nastali su nešto povoljniji uslovi za rad. Sindikalni pokret Kruševca sve se više sna­ žio tih godina. Podružnice sindikata formirali su metalci, kožarci, krojači, abadžije, kelneri, berbersko-frizerski radnici. Na njihovom čelu stajao je Mesni međustrukovni odbor, čiji je predsednik bio sekretar MK KPJ za Kruševac Mihailo Jevlić. Broj sindikalno organizovanih radnika ne­ prestano je rastao. Ali, sve do dolaska Cane Ba­ bović sindikat Kruševca nije, kako tvrdi Mihailo Jevtić, mogao nešto više da učini zbog »pasivne politike komoraša«. Cana se odlučno suprotsta­ vila komorašima i njihovoj komotnosti. Umesto tavorenja i mirnog posredovanja prilikom tarif­ nih akcija, štrajkova i drugih sporova između radnika i poslodavaca, Cana je članove sindika­ ta pozvala u akciju. Njihov odziv za to vreme bio je veliki. Prostorije sindikata su najednom �oživele, »svako veče okupljao se veliki broj rad­ nika na raznim sastancima.« Pojedinim skupovi­ ma, na zaprepašćenje predstavnika Radničke ko­ more, nekog Milutina, čak su prisustvovali i pred­ stavnici policije. Nisu, doduše, mnogo razumevali diskusije, ali su zato u svoje beležnice pažljivo upisivali imena onih koji su često i duže govo­ rili. Iz tih sastanaka ponikli su mnogi štrajkovi: krojača, abadžijskih radnika, mlinskih radnika... Najveći je bio štrajk radnika fabrike »Merima«, čiji je organizator bila Cana Babović. Fabrika sapuna »Merima« imala je u to vreme oko 220 radnika, pretežno žena. Ušlovi za rad bili su vrlo teški, čak mnogo teži no u dru­ gim preduzećima. Radilo se od 10 do 12 časova dnevno, a nadnice od 8, 10 i 12 dinara bile su »više nego mizerne«. Šestog juna 1936. radnici »Merime« su od poslodavaca odlučno zatražili potpisivanje kolek­ tivnog ugovora. Uprava fabrike je njihov zahtev odbila. Tada su, »kao jedan čovek«, u štrajk stupili svi radnici. Štrajkovali su sedam dana i upravu fabrike prinudili na potpisivanje kolek­ tivnog ugovora, kojim je ponovo uveden osmočasovni rad, nadnice povećane, uvedena obaveza biranja radničkih poverenika. Štrajk je naišao na simpatije i veliku podršku građana. Štrajkačima su, u znak solidarnosti, novčanu pomoć uputili radnici fabrike »Tivar« iz Varaždina i radnici iz Kraljeva, čačka, Niša i drugih mesta. Policija nije uspela da zastraši radnike, niti, pak, da ih pretnjama odvrati od štrajka. Štrajk radnika »Merime« bio je dobro organizovan; imao je štrajkački odbor, komisiju za pregovore, odbor za pomoć štrajkačima. Da mu značaj bude još veći, najveći deo štrajkača bile su žene, koje su i ovom prilikom pokazale izu­ zetnu hrabrost i odlučnost. Bio je to deo velikog štrajkačkog vala koji je u to vreme zahvatio či­ tavu zemlju. Kulminaciju je dostigao 1936. godi­ ne, kada je, prema nepotpunim podacima, izve­ deno preko 600 tarifnih akcija i preko 400 štraj kova. Predvođeni komunistima, radnici su se uporno borili za bolje uslove života i povoljniji radni odnos, za povećanje nadnica, smanjenje radnog vremena, za sklapanje kolektivnih ugo­ vora i drugih radničkih prava. Svi su se, ili bar najveći deo, završavali s uspehom. Pored skla­ panja kolektivnih ugovora, radnici su snagom �bunta i otpora postizali i druge ustupke vlasnika i poslodavaca; sticali su pravo na sindikalno organizovanje; neki su čak uspeli da se u kolektiv­ ne ugovore unese i odredba o priznavanju Prvog maja kao radničkog praznika... S Mirkom Tomićem, Cana je bila pokretač i organizator još jedne akcije o kojoj se u Kruševcu i okolini i danas živo priča. Reč je o ve­ likom zboru Narodnog fronta koji je održan 24. maja 1936. godine. »Nijedan posle kragujevačkog zbora 1935. godine, nije — po rečima Dragoljuba Jovanovića — veću gužvu izazvao nego kruševački.« U težnji da zbor naroda bude što masovniji, Mesni komitet KPJ, koji je tog proleća Cana Ba­ bović i formirala, sve članove Partije i simpati­ zere uputio je u okolna sela da bi rasturali letke i agitovali za dolazak na zbor. Predviđene su i parole koje će se ispisati na transparentima. Pri­ preme za zbor intenzivno su izvršene i na sas­ tancima sindikalno organizovanih radnika. Angažovani su i zavičajni studenti sa Beogradskog univerziteta da na zbor s narodom organizovano dođu. Odštampan je i letak: »Zemljoradnici i seoska sirotinjo! Radnici i građani — Braćo!«, pa dalje: »da rob hoće slobode, da žedan hoće vode, da gladan hoće hleba; da hoće mir ispod svog neba... Posle šest godina diktature narod je izrazio gotovost na borbu za bolji život, uda­ rio je po ciku Jevtićevog režima, objavio rat fašizmu i korupciji i svrstao se u front narodne slobode protiv fronta reakcije. Sada se borba protiv režima vodi kroz zborove i dogovore Udru­ žene opozicije i Narodnog fronta slobode...« Le­ tak se završavao parolama: »Dole nasilje i plja­ čka!«, »Dole rat i fašizam!«, »Živeo Narodni front slobode!« Saznavši za veliku akciju, policija nije ostala ravnodušna. Sve što je imalo uniformu i oružje bilo je u Kruševcu stavljeno na noge i u pri­ pravnost. Pre zbora, sa svih strana stizali su vo­ zovi puni žandarma i policajaca. Noću između 23. i 24. maja svi prilazi gradu bili su blokirani. Naoružane patrole žandarma posele su zasede na četiri do pet kilometara ispred grada. Mosto­ ve na Rasini i Zapadnoj Moravi čuvala su odeljenja žandarma. Železničkim organima policija je naredila da se vozovi na dan održavanja zbora ne zadržavaju na kruševačkoj stanici. Putnike treba silom vraćati za Trstenik, Stalać i Vrnja- 29 �čku Banju. Za slučaj potrebe pripremljena su i vatrogasna kola sa šmrkovima. Zbor je trebalo da počne u 9 časova na trgu kod Spomenika kosovskim junacima. Svi članovi Partije i simpatizeri KPJ bili su na svojim mestima već od ranog jutra. Oko 7 časova, kada je trg preplavio veliki broj građana i seljaka, zalu­ pao je doboš i objavio da je Ministarstvo unu­ trašnjih poslova zabranilo opozicioni skup. Tu zabranu najveći broj radnika i seljaka iz okolnih sela nije poštovao. Grupa seljaka iz prekomoravskih sela, predvođena komunistima, probila je žandarmerijski kordon i uprkos uperenim bajonetima ušla u grad. Druga grupa seljaka, naro­ čito ona iz pravca Siljegovca, ulazila je u grad na kolima s bleh-muzikom. Na poziv žandarma da se zaustave, seljaci su ošinuli konje i nasilno ušli u grad. Iz pravca Kragujevca, Čačka i Kra­ ljeva stizali su kamioni sa radnicima i studenti­ ma. Grad je vrio od povika, parola, muzike. Na­ jednom, iz dvorišta Sreskog načelstva izašla su vatrogasna kola. Potekao je mlaz prljave vode. Policija je počela da puca iznad glava ljudi; ma­ sa je kundacima i pendrecima silom rasterivana. Oštar sukob trajao je šest i više časova. Svom žestinom vodio se po ulicama grada, u centru Kruševca, pred hotelom »Beograd«, pred Sta­ rom poštom. Narod se branio kamenicama, stoli­ cama, čime je stigao... Bio je to veliki politički uspeh komunista Kruševca. »Posle toga,« — cenio je Mesni komitet KPJ za Kruševac, — »ljudi su počeli slobodnije da govore, da više istupaju, lakše se mogla izvesti svaka akcija, naročito zborovi; imali su ljudi više pouzdanja i vere u sebe...« Strepeći od progona policije, koja je za njom već duže tragala, Gana je bila na oprezi. Više puta je odlazila u Niš i tamo se radi traženja posla i partijskog rada katkada i duže zadržava­ la. I tom prilikom Cana je ostala Cana: vredan partijski aktivist. Povezala se s Dimitrijem Stoiljkovićem, koga je poznavala od ranije, i s njim vodila razgovore o prelasku u grad na Nišavi. 5 njim se, međutim, razišla u pogledima na rad Partije. On je dugo godina bio na robiji (Sud za zaštitu države osudio ga je januara 1930. na 6 godina robije), kao sindikalni funkcioner uži­ vao je ugled u sindikatima, ali se pribojavao od Caninog zahteva da partijska organizacija izlazi iz ilegalnosti. Verovatno bi i duže ostala, posao �je već bila ugovorila u tekstilnom preduzeću, ali je zbog traganja policije morala da napusti Niš. Ponovo se vratila u Kruševac. Veliki zbor Narodnog fronta u Kiuševcu do te mere je uznemirio policiju da nije znala oda­ kle da počne. U Kruševac je došla ekipa polica­ jaca i agenata iz Skoplja. Tražeći glavni punkt partijske organizacije, policajci su počeli da se sve više interesuju za sindikat i ljude koji su u njemu radili. Smatrajući da je ona centar sve­ ga što se u gradu događa poslednjih meseci, Predstojništvo policije poziva Canu na sasluša­ nje. Po načinu ispitivanja i sama je osetila da na nju sumnjaju. Dugo je vodila razgovor sa Sretenom Žujovićem, instruktorom CK KPJ, o lome da li da se sklanja ili da se i dalje zadrži u Kruševcu. Žujović joj je preporučio da se za­ drži u Kruševcu, s tim da se za nekoliko dana nađu u Kragujevcu. Za dan-dva situacija se, međutim, naglo izmenila. Grad je zahvatilo veliko uzbuđenje. Kako se samo uznemirila stanodavka Cane Babović, naročito kada je od žene sreskog načelnika ne­ što više saznala o Cani. Cana Babović je, među­ tim, ostala mirna, kao da se ne radi o njoj. Gaz­ darica nije takvu ravnodušnost izdržala. Pozvala je Canu, skuvala kafu i radoznalo joj se obra­ tila: — »Znate, gospođo Spasenija,« — počela je nervozno, kršeći prste — »moram nešto da vam kažem. Gledam vas, gledam, pa ne mogu da poverujem u ono što se sve priča. Sinoć sam, zna­ te, bila kod načelnika i on mi je ispričao da na vas ozbiljno sumnjaju da ste komunista. Došli su do zaključka, kaže, da ste glavni u svemu što se ovde događa. Zato su odlučili, veli, da vas proteraju u rodno mesto. Ja sam vas branila, rekla sam, znate, to je nemoguće, ona je tako skro­ mna i poštena žena. Ništa mi nije pomoglo. Oni će vas, gospođo, zamislite, još koliko sutra proterati...« Cana Babović se ni za trenutak nije dvou­ mila. Iskusni ilegalac dobro je znao šta ga čeka. Zato je zamolila gazdaricu da joj odmah vrati radnu knjižicu, kako bi još istog dana napustila Kruševac. »Osećala sam da je ona,« — seća se Cana, — »bila zadovoljna što mi je ipak uslugu učinila i mislim da je verovala da nisam komu­ nista.« �Posle kraćeg dogovora s članovima Mesnog komiteta KPJ, Cana je napustila Kruševac. Do železničke stanice ispratili su je drugovi iz ko­ miteta i sindikata. Na stanici su bila i dva agen­ ta. Cana je imala nameru da pođe za Niš, ali se, da bi agentima zavarala trag, predomislila i krenula za Beograd. Profesionalni revolucionar Za koji dan vratila se u Kragujevac da bi prisustvovala sastanku koji je zakazao Sreten Žujović, instruktor CK KPJ, odgovoran za poli­ tički i partijski rad u Srbiji. Bilo je to, koliko se sećala, krajem maja ili početkom juna 1936. godine. Na tom sastanku, kome su u kući Koste Jovanovića prisustvovali Sreten Žujović i Žika Đurđević, vodio se poduži razgovor o međuna­ rodnim događajima, stanju u Partiji i radničkom pokretu. Pa ipak, najviše je bilo reči o radu i povezivanju s partijskim organizacijama na pod­ ručju Užice—Niš, čiji je trebalo da budu nosioci Žika Đurđević i Cana Babović. »U stvari« — še­ će se Cana — »nas dvoje postali smo punkt, iako je Đurđević i dalje živeo u Jagodini, a ja, po dogovoru, ostala u Kragujevcu. Vrlo brzo uspeli smo da se po vežemo sa svim organizacijama na tom području. Često smo se sastajali. Jedan dan u nedelji bio je fiksiran za naše sastanke, a če­ sto je bilo i vanrednih razgovora. Sada smo ja i Žika objedinjavali, rukovodili partijskim orga­ nizacijama na tom području. To je, čini mi se, postalo više potreba nego što smo se mi sami osećali kao rukovodstvo«. Sada Cana posao više nije tražila. Postala je profesionalni revolucionar. Partijska aktivnost postala joj je jedina preokupacija. Izdržavala se od sredstava koje je za takav rad izdvajala Par­ tija. Ona je, izrasla kroz dugu ilegalnu borbu u zemlji, u samom pokretu, za takvu funkciju u Partiji i pokretu imala i mnogo smisla. Bila je majstor za praktičan partijski rad i za direktnu akciju. Umela je da okuplja ljude, da ih pokre­ će u akciju, da ih organizuje i uspešno vodi. Ti­ pičan primer radnika revolucionara. Kragujevac, u kome je Cana trebalo i najdu­ že da se na partijskom radu zadrži, imao je vanredne mogućnosti za partijski rad. Pored brojne �radničke klase, koja je bila pod jakim uticajem Partije, postojala je i politički razvijena intelek­ tualna sredina. Razmišljajući do koje mere treba ići u širi­ nu, voditi akcije i drugo, Cana Babović nije, ka­ ko sama kaže, počela iznova, na ledini. Nastojala je da »davanjem jednog drugog impulsa i sadr­ žaja Pokretu« ojača rad komunista i izoluje uticaj oportunista. Bila je u središtu događaja. Juna-jula 1936. godine formirala je Mesni komitet KPJ za Kragujevac (članovi su bili Tika Janjić, Ferdo Jurić, Franjo Šremf i Dragiša Luković), a zatim partijsku organizaciju u Vojno-tehničkom zavodu. Sve do decembra 1936. godine, odnosno do povratka sekretara Tike Janjića, koji je maja na­ pustio Kragujevac i prešao u Beograd, Mesnim komitetom KPJ rukovodila je Cana. Za to vreme bila je inicijator ili organizator čitavog niza ak­ cija. Najimpresivnija je bila veliki zbor za mir, koji je, na inicijativu Sekcije žena, održan 11. no­ vembra 1936. godine u Kragujevcu. Pripreme za veliki skup trajale su gotovo čitav mesec dana. Zbor je vanredno lepo protekao. Trg u centru grada bio je ispunjen narodom. Vladalo je veliko oduševljenje. Na čelu zbora bili su komunisti, koji su, prodirući u mase, uspeli da legalizuju ovakve vrste skupova. Jednog trenutka, pri kra­ ju zbora, oduševljena Bosa Đorđević, predsednica Ženskog pokreta u Kragujevcu, probila se kroz masu i potrčala prema Cani. Sva uzbuđena, radosna i nasmejana, grleći Canu, došapnula joj je: »Moraš se odmah skloniti! Došla je ćela po­ licija. Zgrada sindikata je blokirana. Tamo ne smeš ići!« Cana se brzo sklonila, ali se, kada je pao mrak, ponovo našla s Bosom Đorđević i drugim aktivistkinjama Ženskog pokreta, i s nji­ ma dugo pričala. Bile su srećne kao deca. Kada je beogradski list »Pravda« sutradan objavio kra­ tku belešku o zboru i tom prilikom bilo pomenuto puno ime i prezime Cane Babović, Cana se za­ mislila. Bio je to povod i jedan od razloga da razmišlja o kraju svog boravka u Kragujevcu. član Oblasnog komiteta KPJ Kada je u jesen 1936. godine formiran Obla­ sni komitet KPJ za užu Srbiju, koji je, osim Kra3 Spasenija Cana Babović �gujevca, obuhvatao zapadnu i južnu Srbiju, Cana Babović je, pored Mome Markovića, Žike Đurđevića, Krste Popivode i Grge Jankesa, posta­ la njegov član. Svi članovi Oblasnog komiteta delovali su kao jedan čovek. Živeli su, seća se Moma Marković, i radili kao jedna porodica. Sli­ čno misli i Cana Babović. »Dejstvovali smo kao najpotpunije rukovodstvo. Otpočetka sam bila na čelu tog, kako da kažem, neverifikovanog ru­ kovodstva. Posle je došao Žika, koji je, kao i ja, imao određene zadatke. Nikada jedni bez dru­ gih nismo radili. Konsultovali smo se o svemu. Za nas nije bilo važno ko je rukovodilac, već ko šta radi. Nisu nas, dakle, okupirale ’rukovodilačke' ambicije. Žika je bio koordinator, centar oko kojega su se okretale 'veze'. Ja sam održa­ vala vezu sa CK KPJ. Slala sam izveštaje, pisma, šifrovala. Posle su se te veze proširile na još ne­ koliko drugova.« I pored toga što je po svom sastavu, kako bi rekao Grga Jankes, »bio dosta uzan«, Oblasni komitet je uradio dosta. »U Kragujevcu je pok­ ret bio vrlo širok, partijska organizacija je vrlo dobro radila, koristeći sve forme u masovnim or­ ganizacijama. Veliki uspeh imali smo kod pito­ maca Vojnotehničkog zavoda... Tamo gotovo nije bilo omladinca koji nije bio obuhvaćen ra­ znim oblicima rad a... I na kulturno-prosvetnom radu u Kragujevcu, u sindikatima i kroz razna društva, počeo je vrlo intenzivan život Partije... Dobro su radile i partijske organizacije u čač­ ku, Užicu i u nekim drugim mestima. Naš Ob­ lasni komitet imao je organizacije na teritoriji Kragujevca, Kraljeva, Kruševca, čačka, Užica, Jagodine, Ćuprije, Paraćina, i u nizu drugih mesta ...« I u sindikatima je postignut dobar uspeh. »Sve forume na terenu«, — beleži Grga Jankes, — »držali su naši ljudi«. Partija je razvila vrlo živu aktivnost svuda. Njen uticaj u masama neprestano je rastao. Oblasni komitet KPJ imao je i teškoća. Na­ ročito kada je bio prinuđen da, »donoseći odluke o vrlo ozbiljnim pitanjima«, konsultuje CK KPJ. Tadašnji Centralni komitet nalazio se u Parizu, pa je odgovor na tražena pitanja stizao prekas­ no, »a nekada nije ni stigao«. »Od Pariza do Kra­ gujevca — seća se Jankes — pošta ne može da stigne za tri dana. To znači da bi neki odgovori na naša pitanja mogli da stignu bar za dve-tri nedelje, a mi smo ponekad čekali i više od tri �meseca. Žujović nam je tada izneo teškoće i u samom CK, na čijem je čelu stajao Gorkić. Na­ ma tada nije ostalo ništa drugo nego da u naj­ hitnijim slučajevima samostalno donosimo vrlo ozbiljne odluke.« Kraći boravak u Nišu Januara 1937. godine Cana je pošla za Niš da bi tamo radila na obnovi i jačanju partijske organizacije. Tamo se brzo zaposlila i time sebi olakšala uslove za rad. Pošto partijskih veza ni­ je imala, to joj je jedina mogućnost ostala da se poveže sa naprednim radnicima. Van sindika­ ta bila je povezana sa jednim brojem drugova koji su bili oko Dimitrija Stoiljkovića. Ali i tada, kao i ranije kada je u Niš odlazila iz Kruševca, nai­ lazila je na otpor Stoiljkovića. »Zato sam morala sa puno pažnje i obzira prema drugu Stoiljkoviću da pustim da se stvari razvijaju sporije i na dužu stazu«. Međutim, svojim radom, naročito u sindikalnim organizacijama, brzo je pala u oči policije. U kampanjskoj čistki policije protiv politički nepoželjnih elemenata, odmah posle hapšenja Grge Jankesa, bila je na redu Cana Ba­ bović. Na opasnost da bude uhapšena upozorio je predstavnik Komore URS-ovih sindikata Mustafa Turk. »Drugarice Spasenija, — rekao joj je jednog dana sredinom februara 1937. godine, — hteo bih da vam skrenem pažnju. Policija namerava da vas protera iz Niša. Juče je jedan od njihovih predstavnika dolazio kod mene i saopštio mi da su zaključili kako ste vi i po načinu istupanja i po načinu angažovanja — komunista«. — Hvala i zdravo! — rekla je Cana i brzo izašla iz kancelarije predstavnika Komore. Brzo je spakovala stvari i, sa sestrom Radmilom, spremila se da napusti Niš. Kada se vra­ ćala od Ralka Vukićevića, koga je upoznala kak­ va joj opasnost preti, pred vratima njenog sta­ na stajao je policijski agent: »Gospođo Babo­ vić, morate odmah poći sa mnom. Imam naređe­ nje da vas privedem u Načelstvo. Obadve mo­ rate poći!« »Sta da uradim?« — pitala se Cana. »Da li da bežim? Ne bi to bio veliki problem, samo da li bi to bilo u duhu stava Partije?!« Ipak, od- �lučila je da pobegne. Jer, ako to ne bi učinila bila bi, kako joj je agent i naglasio, predata beo­ gradskoj policiji. A tamo bi je, posle surove is­ trage, čekala tamnica. Zato je skinula zimski ka­ put i ostavila preko kreveta, a agenta zamolila da izađe samo za momenat. Bila je ubedljiva i agent joj je odobrio — samo za časak. Čim je izašla iz kuće, Cana je za tren pres­ kočila preko taraba i sunula u susedno dvoriš­ te. Prešla je baštu suseda, ušla u dvorište jedne kuće sa izlazom na sasvim drugu ulicu i umakla. Agent je potrčao za njom, ostavivši sestru Radmilu za trenutak samu. I ona je vešto isko­ ristila priliku i pobegla. Cana se najpre sklonila kod Ratka Vukićevića, a onda se kraće vreme skrivala kod Petra Vulića, bravarskog radnika Železničke radionice, čija je kuća već bila pozna­ ti ilegalni partijski punkt i veza. Sestra Radmila je, posle dogovora s Canom, napustila Niš, a Cana je za koji dan krenula za Jagodinu. Upravi niške policije ništa drugo nije preos­ talo do da Banskoj upravi, 25. februara 1937. go­ dine, uputi izveštaj u kome se, pored ostalog, kaže: »Ova uprava proveravanjem ušla je u trag Čuković Spašeni je, po zanimanju šnajderke, ro­ dom iz Lazarevca, srez Kolubarski, i njene ses­ tre Radmile čuković, po zanimaniu štrikerke. rodom takođe iz Lazarevca, srez Kolubarski, od oca Vaše i majke Stane. Spasenija je stara 27 godina, prilično ugojena, srednjeg rasta, lice ok­ ruglo, kosa podvezana, oči plave, kosa smeđa, srednje građanski obučena... Spasenija Čuković je opasan komunistički agitator, a njena sestra Radmila služi kao komunistički kurir. Obadve su vrlo inteligentne i znaju se snalaziti. U Niš su došle pre kratkog vremena, odmah su počele da se prijavljuju na razne stanove kako bi zaštitile svoj trag, pa se na kraju obe nastanile kod Spomenke Petković, studentkinje hernije... Vršenim traganjem naišlo se na ovaj njihov poslednji trag, pa je jedan organ ove uprave došao sa nji­ ma u dodir u istom stanu. Imao je nalog da ih privede u upravu policije radi saslušavanja u vezi pokrenute istrage protiv Grge Jankesa... Kada im je saopštio da treba s njim da pođu u policiju, Spasenija je upotrebila trik i zamolila organa da je pusti do nužnika. Ovaj je pustio, ali se Spasenija nije vratila... Izvršenim pretre­ som nad njihovim stvarima, nađena je zabranje- �na literatura koju su sa svim stvarima i odelom ostavile u stanu...« Novi partijski zadatak Posle bekstva iz Niša, Cana Babović ponovo se vratila na teren Pomoravlja, najpre u Jagodi­ nu, a potom je težište svog partijskog rada prenela na Kragujevac, u sedište Oblasnog komite­ ta. Oblasni komitet KPJ, čiji je ona bila sekre­ tar, u to vreme je najuspešnije delovao u Srbiji. Zato je, maja 1937. godine, Sreten Žujović, tada­ šnji član Politbiroa CK KPJ, uputio predlog Cen­ tralnom komitetu da se taj oblasni komitet reorganizuje u Pokrajinski komitet za ćelu Srbiju. Tih dana, aprila 1937. godine, Oblasni komi­ tet KPJ je došao do zaključka da po onome ka­ ko se ponaša policija u Beogradu i Kragujevcu može uslediti novo hapšenje komunista. Pošto je mnogo pojedinosti o »pojačanoj ak­ tivnosti komunista« saznala, beogradska policija je pokrenula kompletan policijski aparat da bi se probila u partijsku organizaciju i ponovo je razbila. Svoj »glavni pravac« sada je usmerila na Kragujevac i druge gradove u unutrašnjosti Sr­ bije. »Tokom marta i aprila 1937. godine, »— piše Cana, — »u Kragujevcu su se povremeno viđali agenti beogradske policije... Mi smo nas­ tojali da utvrdimo povod njihovog bavljenja u Kragujevcu. Došli smo do podataka da se u voj­ nom zatvoru nalazi grupa inžinjera i nekih dru­ gih lica koja su uhapšena zbog špijunaže (Kristan, Ramljak i drugi), pa smo u prvo vreme za­ ključivali da se agenti zbog njih muvaju na tom terenu. No, ubrzo je njihovo bavljenje u Kragu jevcu dobilo i drugi karakter. U maju 1937. go­ dine odpočelo je pretresanje stanova nekih omladinaca iz Vojno tehničkog zavoda. Hapšeni su ili stavljeni pod policijsku prismotru, svi oni kod kojih je pronađena napredna literatura, naročito izdanja »Nolita«, koja su u to vreme bila inkriminisana. Tako je uhapšena jedna grupa radnika pitomaca oVjnotehničkog zavoda, među kojima i više članova Partije. Po svemu što se događalo, po načinu hapšenja i pretresa stanova, moglo se naslutiti da policija »napipava« partijsku orga­ nizaciju. U ovom slučaju, policija je odstupila od uobičajene prakse da prvenstveno hapsi pozna- �te i kompromitovane komuniste. Ovog puta pa­ žnju su ustremili na Zavod i sindikate, tamo gde je zaista postojala i gde se nalazila većina čla­ nova. .. Imali smo utisak da hapse nasumce... Očigledno je da se u prvom trenutku nismo sna­ šli, niti smo bili dovoljno oprezni da procenimo sve mogućnosti i presečemo lanac daljih pro­ vala. ..« Da bi svoje članove sklonio od udara polici­ je i da bi ojačao partijski rad u drugim krajevi­ ma, Oblasni komitet KPJ odlučio je, maja 1937. godine, »da Krsto Popivoda pređe u Niš, da po­ kuša tamo da živi ilegalno, ako može. »Preko ve­ ze je — piše Grga Jankes — uređeno da se za­ posli kod jednog advokata koji je bio naš sim­ patizer (Milisava Ignjatovića — S. M.). Odatle bi što neposredni je pružao pomoć partijskim orga­ nizacijama u Nišu, Timočkoj krajini, Leskovcu, Pirotu, Caribrodu i drugim. Za Žiku Đurđevića je rešeno da se prebaci na teren Jagodine, Ćup­ rije i Paraćina, da tamo razvije aktivnost i pruži neposrednu pomoć partijskim organizacijama. Moma Marković i ja ostali smo privremeno u Kragujevcu. Osim Kragujevca imali smo Kralje­ vo, Kruševac, Užice, čačak i još neka druga mesta. Dobili smo zadatak od CK da se povežemo sa Kosmetom i Makedonijom... Pošto je u Sara­ jevu nedostajao partijski kadar, CK KPJ je od­ lučio da tamo pošalje Canu Babović. Ona bi u Sarajevu još jednom pokušala da se zaposli i legalizuje. Dobila je zadatak da se u Sarajevu duže zadrži i pruži pomoć partijskim organiza­ cijama i forumima. Po dolasku u Sarajevo, Cana je i dalje ostala član Oblasnog komiteta KPJ za Srbiju.« Novi partijski zadatak, s kojeg će otići na dvogodišnje tamnovanje, doveo je Canu Babović, pod lažnim imenom u legitimaciji — Zlata Dosković, u Sarajevo sredinom juna 1937. »Ne sećam se« — piše ona — »svih detalja putovanja do Sarajeva. Ostalo mi je u sećanju da sam u Užicu prenoćila radi radničke knjižice (radnu knjižicu i legitimaciju Milivoje Kovačević, član MK KPJ za Užice, izvadio je po zahtevu Sretena Žujovića i Žike Đurđevića još januara 1937. go­ dine. Obe su glasile na ime Zlate Dosković, za koje su znali da u policiji nije kompromitovano). Ujutru rano došao je jedan drug i obavestio me da moram izaći iz grada pošto su tu beo­ gradski agenti. Verovatno se provala širi, zaklju- �čila sam. Na jednoj poljani Dobrivoje Simić (student prava, član MK KPJ za Užice) predao mi je radničku knjižicu, jedini dokumenat koji sam imala, i to na tuđe ime.« Čim je stigla u Sarajevo, Cana je potražila stan. Želala je da bude negde van grada. Prešla je preko mosta na Miljacki i ušla u ulicu s ne koliko proređenih kuća. Pogled joj se zaustavio na prizemnoj kućici u Dobrovoljačkoj ulici, na čijem je prozoru stajala ceduljica: »Izdaje se soba za samca ili samicu«. Ušla je u dvorište. U kući s jednim stanom živeli su muž i žena, Pavle Todorović, muzikant, i njegova supruga. Do nji­ hovog stana mala stolarska radionica. Dvorište ima dva izlaza. »Baš dobro!« — pomislila je — »kao poručeno«. Posle kraćeg razgovora s Pavlom Todorovićem i njegovom ženom, stan u Do­ brovoljačkoj ulici dobio je još jednog člana. Jedan važan posao Cana je završila, ali oko drugog, zaposlenja, čekala je, »nervozna i nesre­ đena«, nekoliko dana. Najzad, kada je 18. juna 1937, sada kao Zlata Dosković, došla u tekstilnu radionicu Gaona Benciona, dobila je posao, ka­ ko je vlasnik radionice rekao na policiji, bez da jc ko preporučio. »Došla jc sama i rekla da je ra­ dila isti posao u Beogradu desetak godina.« Nikada dotle Cana nije bila u Sarajevu. U novoj sredini i u novim uslovima, njoj, među­ tim, nije bilo teško da se prilagodi, pošto je već nekoliko godina živela ilegalno ili poluilegalno i po potrebi prelazila iz mesta u mesto. Uslovi za rad bili su teški kao i u drugim preduzećima ta­ kve vrste. »Zarada tekstilnih radnika«, — seća se ona, — »bila je veoma niska. Kada plate stan, jedva je ostajalo još za jedan obrok dnevno. O tome niko nije govorio. Činilo im se da je to sa­ svim normalno i kao da drugačije ne može biti. Subotom, kada je vršena isplata, bilo je mnogo tužnih radnica — neke su dobijale otkaz, nekima je odbijeno od plate za slomljenu iglu ili neku drugu sitnicu. Nikad se nije znalo koliko će se dobiti »na ruke«, iako je rađeno na akord. U takvim prilikama lakše je bilo prići radnicama i saznati njihovu nevolju, upoznati život svake od njih. Radne snage, pak, u to vreme, naroči­ to ženske, bilo je na pretek. U nekim tekstilnim preduzećima počeo se zavoditi sistem primanja radnica — »petnaest dana na probu«. To je u praksi značilo — posle petnaest dana, sem retkih izuzetaka, sve su bivale otpuštene, bez ikak- �ve naknade, a na njihova mesta primane druge, opet »na probu«. »Malo nas plaćaju. Zašto ne bi pružili bar toliko da možemo zadovoljiti osnovne potrebe! Da smo organizovane i jedinstvene, sva­ kako bi se naš položaj morao poboljšati« — povele smo tada razgovor. Počnem da proračuna­ vam koliko poslodavac zaradi po radniku. Bilo nas je 250. Tačno sam i cifre znala, iako sam često na prstima računala. Ako bismo dobile još samo po deset dinara na dan, poslodavcu ostaje za amortizaciju toliko, čista zarada toliko, itd.« Za mesec dana, koliko je boravila u Saraje­ vu, Cana je radila mnogo. Rano je na posao od­ lazila, kasno se uveče vraćala. Upoznala je veliki broj drugova i drugarica. Polako i strpljivo je krčila put Partiji posle teške provale i velikog stradanja sarajevskih komunis­ ta. Dalji rad prekinula joj je, međutim, nova kragujevačka provala. Hapšenje u Sarajevu Kada je Uprava policije u Kragujevcu obavestila Upravu grada Beograda da se Cana na partijskom radu nalazi u Sarajevu, iz Beograda je odmah pohitao Đorđe Kosmajac, sa aktom Predstojništva gradske policije u Kragujevcu da »uhapsi ilegalku Spaseniju Babović ćuković«. Da je pronađe pomogao mu je agent Uprave po­ licije u Sarajevu Obrad Prodanović, koji je »izvidima« ustanovio gde je zaposlena i kod koga stanuje. U noći između 13. i 14. jula 1937. godi­ ne organi Specijalnog odseka sarajevske polici­ je, zajedno sa Kosmajcem, »učinili su sve kako bi ova ilegalka pala u ruke policiji«. Pred njima na stolu bili su podaci koje je Cana navela u pri­ javi policiji posle dolaska u Sarajevo: Zlata Dosković, tekstilna radnica, rođena 10. marta 1908. godine u Staparima, srez Užički, neudata, kćer Živote i Leposave Milovanović — Dosković. Naz­ načila je da poseduje ispravu izdatu u Užicu 5. januara 1937. godine pod br. 167/37. Datum pri­ jave je od pre mesec dana, tj. od 17. juna t. g., a stanodavac je Pavle Todorović, muzikant. — To je ona! — zadovoljno je trljao ruke Đorđe Kosmajac i odmah se dao na posao. Ponoć između 13. i 14. jula 1937. godine bila je svetla i puna mesečine. Dok je Cana, zamo- �rena posle povratka sa partijske konferencije u Užicu i teškog posla prethodnog dana, spavala tvrdim snom, policijski organi, predvođeni Đorđem Kosmajcem, opkolili su stan Pavla Todorovića. Tada je upao u sobu Kosmajac i s upere­ nim pištoljem i džepnom lampom počeo da vi­ če: »Spaso, provala! Provala!« Ona je, čuvši »ne­ ku larmu i gužvu u kući«, najpre pomislila da se stanodavac i njegova žena nešto svađaju. »Šta im je noćas!« — progovorila je još sanjiva. Kada se rasanila, pokušala je da se podigne, ali, avaj, nije mogla ni da se pomeri. Neko ju je, »prilepljenu za krevet«, držao čvrsto za obe ruke. Brzo je prepoznala Kosmajca. Skupivši snagu, istrgla se iz dželatovih ruku, sela na krevet nemoćna da bilo šta učini. Oko nje stajali su agenti s upe­ renim pištoljima i džepnim lampama. — Jeste ona je to. To je Spasenija! — liko­ vao je Kosmajac. Trenutak-dva posle toga počeo je da grdi agente saraejvske policije: Živi ovde još i zaposlena — a vi ništa ne znate!. Dok ju je Kosmajac čvrsto držao za ruke, nekoliko agenata pretresalo je njenu gardero­ bu, haljine, cipele. Cana je bila vrlo uzbuđena, naročito kada su počeli da pregledaju haljinu — bojala se da u porubu ne otkriju šifrovane ad­ rese. Kada ništa nisu našli, laknulo joj je. Kao da joj se svalio kamen sa srca. — Gde su ti ostale stvari!? vikao je Kosma­ jac, dok se Cana oblačila. Mahinalno je pokazala na svoj koferčić, u kome se nalazilo nekoliko »prnja« i radna knji­ žica. — Zašto si se prijavila na tuđe ime? — po­ čeli su da ispituju. Cana je ćutala. — Sve ćeš ti ispričati! — pretio je Kosma­ jac. — Vežite joj ruke lancima! — naredio je osorno agentima. Posle kraćeg saslušavanja stanodavca Pavla Todorovića, koji se »tresao kao prut«, agenti su Canu i stanodavca poveli u Upravu policije. »Za­ pljusnu me svežina julske noći. Pribrah se, počeh da razmišljam. Uz put su me muvali, zapit­ kivali, ali to mi nije smetalo da promislim šta cu da govorim i kako da se branim. Mučiće me, znala sam, moram sve izdržati, odlučila sam. Uli­ ca preko reke Miljacke... Most kod kojeg je Ga- �vrilo Princip izvršio atentat na Ferdinanda. Podseti me na pogibiju i stradanja ljudi koji su se borili za slobodu. Bilo je prošlo pola noći. Sara­ jevo je spavalo dubokim snom. Poneki prolaznik bi iskrsnuo iz poprečnih ulica i, zastajkujući, posmatrao kako nas vode vezane lancima. Žurili su. Brzo smo stigli u sarajevsku policiju.« Čim je ušla u prostranu prostoriju uprave sarajevske polioije, Kosmajac joj je naredio da sedne nasred sobe. Tada su joj dva agenta ve­ zali desnu ruku s levom nogom, a levu s desnom, unakrst. Bila je savijena u klupko. Sada niko od agenata nije više zapitkivao, niti nešto od nje tražio. Na mig Kosmajca, agenti su napustili so­ bu za mučenje. Cana je ostala sama, »da se seti« — kako je Kosmajac zatočenicima često govo­ rio, — »kada je majku prvi put za sisu ugrizla.« Prvi dan boravka bio je za Canu, kao i za svakog ko bi se našao u sličnom položaju, naj­ teži. Puls joj je ubrzano radio, srce silno bilo. Re­ dala je misli jednu za drugom. Kako li je došlo do njenog hapšenja. Provala — znači. »Neko me je izdao! Sigurno se provala proširila na veći broj drugova! Možda je neko od članova Oblas­ nog komiteta u zatvoru!« Na prvom kratkom ispitu, Cana Babović je, kako je sarajevska policija obaveštavala Kraljev­ sku bansku upravu Drinske banovine, »izjavila da je u Sarajevo došla pre mesec dana i da se zaposlila u sarajevskoj trikotaži, koja je svojina Gaona. U njenom stanu ostavljena je zaseda ko­ ja će ostati više dana, kako bi lica koja su even­ tualno sa njom ilegalno došla i inače, kao i korespodencija, došla do ruku policije.« Drugo, po­ liciji Cana ništa nije rekla. Već sutradan, na zahtev Uprave policije Du­ navske banovine da se »prvim vozom otprati u Kragujevac, gde bi organi Uprave grada Beogra­ da i Uprave policije u Novom Sadu s predstav­ nicima Gradske policije u Kragujevcu vodili istragu«, grupa agenata s Kosmajcem na čelu, sprovela ju je, vezanu »lisicama« i podužim lan­ cem koji je držao jedan od njih, za Kragujevac. Tamo je, u garnizonu zatvora, u betonskoj ćeliji bez svetla, kreveta i pokrivke i u policijskim mučionicama, čekao četrdesetpetodnevni pakao. �» N iš ta n e ć u p r iz n a ti!« Tražeći da uđe u trag komunistima, kraguievačka polioija, s Boškom Bećarevićem na čelu najpre je u Vojnotehničkom zavodu uhapsila ne­ koliko omladinaca. Policajci su iznenada banuli u njihove stanove i pronašli zabranjenu literatu­ ru. Strpali su ih u vojni zatvor i držeći ih pet­ naestak dana budno motrili da bi otkrili ko je od njih član KPJ. Mladići su u policiji bili neo­ prezni. Vodili su razgovor, ne sluteći da ih poli­ cija prisluškuje. Sumnjajući da su među njima dvojica najistaknutijih, agenti su ih izdvojili i, tražeći da otkriju veze, počeli da ih tuku. Posle prvih batina otkrili su sekretara Mesnog komi­ teta, ovaj Žiku Đurđevića, člana Oblasnog komi­ teta KPJ. Žika ostale i krug provaljenih nočeo je da se širi kao poplava — na Užice, Ćačak, Kraljevo, Kruševac, Paraćin, Jagodinu, Ćupriju, Smederevsku Palanku, Svilajnac, N iš... Provalje­ ni su mnogi komunisti, njih oko tri stotine, či­ tave partijske organizacije. Mnogo podataka o Cani Babović policija je saznala od jednog bro­ ja komunista iz Kragujevca, koji nisu izdržali mučenja. Istragu nad Canom prvi je počeo da vodi Ste van Birclin, referent Uprave policije iz Novog Sada. Njemu je Cana ispričala gde je, kada i koliko u zemlji od odlaska iz Lazarevca u Beo­ grad pa sve do hapšenja boravila. Tada je, bez ustezanja, izjavila da se oseća »idejnim komu­ nistom«, ali da član KPJ nikada nije bila, niti je »u prošlosti, a i sada radila u ilegalnom po­ kretu«. Odricala je i rekla kako »ni u jednom mestu nije radila na širenju komunističke pro­ pagande«. Ništa drugo nije rekla. Kada je Bir­ clin od nje zatražio da prizna s kim je u raznim mestima bila povezana, Cana je prkosno odgo­ vorila: »To neću da vam kažem!« Nezadovoljni onim što je u prvom »iskazu« rekla, istragu su odmah preuzeli najiskusniji mu­ čitelji beogradske policije — Gubarev, Kosmajac, Vujković, Lazić i drugi. Ne zna se ko je od koga bio svirepiji. Nikola Gubarev, agent Uprave grada Beo­ grada, belogardejac i specijalista za mučenje ko­ munista, prišao je Cani u mučionici, nadneo se nad nju i počeo da viče: Pričaj sve što znaš! Govori! 43 �Kada mu Cana ništa nije odgovorila, usledio je šamar, jedan, drugi.. . , sve dok se nije sa sto­ lice srušila na pod. Tada je Gubarev otpočeo svoj omiljeni posao: opkoračio je Canu, seo joj na leđa i pesnicama počeo da je nemilosrdno tu­ če po bubrezima. Kada se umorio digao se i re­ kao: Tako, a sada ćeš progovoriti! — Kad si bila u Moskvi? — drao se Gu­ barev. — Nisam tamo bila! — odgovorila je Cana sva izubijana. — Ko ti je dao ovu radničku knjižicu na ime Zlate Dosković? Zašto si imala knjižicu na tuđe ime? Da ne bi otkrila partijske kanale preko ko­ jih je dobila lažnu legitimaciju i radnu knjižicu, Cana Babović se pozvala na ime Matije Mišića, trgovačkog putnika iz Beograda. Bilo je to izmi­ šljeno ime kojeg je ona za ovu priliku još rani­ je smislila. Nisu joj verovali. Negde u zoru, po­ što se od mučenja ponovo našla na podu, podi­ gli su je na stolicu, ali sada vezanih ruku na le­ đima. Cana je bila nešto smirenija, ali na noge nikako nije mogla da stane. Čak i kad je sela, noge su je bolele kao da ih neko nožem probada. — Govori: ko ti je dao radničku knjižicu?! uporno je nastavljao Gubarev. Cana je ćutala. Od dugog mučenja nije bila sposobna ni da razmišlja. Kao da je, utrnula od batina, uhvatio je nekakav opijajući san. Tada su ponovo pljuštali udarci, sve teži i teži, najviše po glavi. Od njih se jednog trenutka onesvestila. Zujalo joj je u glavi, glasovi su joj bili neodre­ đeni. Krv joj je navirala na usta i nos. U usti­ ma je osećala miris metala. Samo je, kao u polusnu, čula: »Ko ti je dao, ko ti je dao..., dao...!« Kada se malo povratila, smogla je snagu i mimo Gubarevu odgovorila: Ništa neću da vam kažem! Kada Gubarev nije uspeo da je slomi i od nje iznudi priznanja, nastupio je Đorđe Kosmajac, agent Uprave grada Beograda, surov i neu­ ravnotežen čovek koji je zatvorenike nasumice, bez ikakvog smisla i razuma, nemilosrdno i div­ ljački tukao. Bio je zloglasna figura beogradske policije, visok i težak, s ožiljcima od preležanih boginja na licu. Opsednut strahom da će ga ko­ munisti ubiti, što mu se 6. marta 1942. godine u �Beogradu i dogodilo, on ih je, gadno psujući i skoro uvek smrdeći na alkohol, nemilice pre­ bijao. Pošto Cana ni za živu glavu nije htela da oda drugove i organizaciju, Kosmajac je kao su­ manut počeo da besni. Onda je, sav crven u licu, tražio gomilu volovskih žila i Canu, pošto je obo­ rio na pod, počeo da tuče po tabanima. Bio je to jedan od čestih metoda mučenja zatvorenika i obračuna s komunistima, preuzet od Turaka u Obrenovićevskoj Srbiji. Policijski pendrek, okrugao, mekan i bez oštrih ivica, nije stvarao ta­ ko veliki bol. Udarci žilama po tabanima, na­ ročito oni ponavljani na isto mesto, izazivali su užasne bolove u glavi, »kao da neko čupa mo­ zak.« Cana je i tu torturu izdržala. »Pre bi umrla no što bi progovorila« — jadao se Kosmajac u svom izveštaju Upravi grada Beograda. Dijalog s Vujkovićem — u četiri oka Kad se posle nekoliko dana povratila od strašnih muka, u ćeliju su ušla dva agenta. — 'Ajde, Spaso, na jedan mali razgovor! — zvao je jedan od njih. Ona se, još ošamućena, nije mogla da sna­ đe. »Da li je dan, ili još traje noć!« — pitala se. Nije mogla da se podigne; bolovi su bili nesno­ sni po čitavom telu, noge su je izdale. — Kako si, Spasenija! — cinično je upita Svetozar Vujković, kada je po ko zna koji put ušla u mučionicu. Kada mu Cana ništa nije odgovorila, okre­ nu se agentima: — Pomozite joj da ustane! Zašto dozvolja­ vate da se sama muči! Na zahtev Vujkovića, agenti su podigli Ca­ nu, uhvatili je ispod ruku i jednim zamahom postavili na stolicu. »Šta li hoće od mene?!« — razmišljala je Cana. Susret dva ljuta protivnika počeo je ćutanjem. Cana je ćutala kao i obično, a Vujković kao da je razmišljao odakle da počne. Svetozar Vujković bio je dugogodišnji poli­ cijski agent i funkcioner beogradske policije, šef njenog antikomunističkog odeljenja. Bio je neu­ gledan, krupan, sedokos, trbušast, duga nosa sa naočarima, gustim obrvama koje su mu prekriva- �le oči, s ustima razvučenim gotovo do ušiju, ne­ prijatno kreštava glasa. Smejao se kad je dru­ ge mučio, a kad se ljutio, prelazio je u besni vrisak. Imao je vanredno dobru memoriju. Ni­ kada ništa nije beležio. Neverovatno je dobro pamtio likove ljudi i njihova imena. Kada je za­ tvorenike saslušavao nije im postavljao unakrsna pitanja, već ih je divljački tukao. »Od udaraca i kamen se lomi!« — govorio je hvaleći se. Na nje­ govom stolu u mučionici uvek je držao čitav niz rekvizita za mučenje: lance, kuke, isušene i upletene žile, olovke... — Ti si, Spasenija, imala dete s Babovićem! Gde ti je to dete sada! — počeo je Vujković. — U Češkoj — odgovorila je. — Šta tamo radi? Kad si ga poslala? — Nalazi se kod prijatelja moga muža. Dala sam ga jer mi je bilo teško da ga sama izdrža­ vam. — Kako je otišlo tamo? — opet će Vujković. — Preko Austrije, ne znam baš sigurno kako. — De, de, znaš ti da mene to ne interesuje, nego s kim je dete otišlo. Ko je bio »veza«? — Znam ja šta vi želite, ali vam to neću re­ ći! — Cana je bila odlučna. — Kako!? — Tako! Neću reći! — Znaš li ti, — uzdržavao se Vujković da je pre vremena ne udari, — da mi imamo sredstva da te nateramo da progovoriš?! Ako ustraješ u ćutanju, mi ćemo ih upotrebiti... — Znam, sve znam. Ali znam i to da mi niš­ ta ne možete! Sem da mi život uzmete... Stari krvnik, koji se u dugogodišnjoj prak­ si punoj zločina nije namerio na čoveka koji će mu tako smelo i čak drsko prkositi, sav se zajapurio. Oči su mu od besa postale još krva­ vije, ali se još uzdržavao od tuče koju je tako često i sa svirepošću nad ostalima primenjivao. A kada mu je na pitanje da li je član KPJ odgo­ vorila da nije, mada bi to želela da bude, a na­ ročito kada je rekla da će to postati, bar se ta­ ko nada, posle ovog zatvora, Vujković je kao ris skočio sa stolice i počeo da je udara. — Ti si luda ako misliš da ćemo te pustiti! Varaš se! Otići ćeš na deset godina robije, a do tada ćemo se postarati da se otuda nikada ne vratiš! �Policijski eksperti na okupu Posle Vujkovića, Canu je preuzeo života Simić, negdašnji pomoćnik Milana Aćimovića, je­ dnog od najpoznatijih i najveštijih policajaca Uprave grada Beograda. On je, za razliku od Vuj­ kovića, na drugačiji način pokušavao da od Cane iznudi priznanje, »bez maltretiranja i mučenja.« Skinuo joj je »lisice« sa ruku i posle kraćeg ćulanja počeo da postavlja pitanja. — Šta ste vi po zanimanju, Spasenija! — Tekstilna radnica. — Intelektualka, radnica! — kao čudi se Simić. — Ne, ja sam samo tekstilna radnica! — brzo je odgovorila. — Da li ste završili školu u Moskvi? — Ne. Tamo nisam bila! — odgovorila je po­ što je Simić po drugi put pitao. — A šta ste po ubeđenju? — nastavio je uporno. — Komunista! — odgovorila je. — Kako ste postala komunista? — interesovao se Simić. — Nije to ni lako ni jednostavno objasniti. Izgledalo mi je kao da sam to uvek bila. Okol­ nosti, radnička sredina, čini da se oforme tak­ ve ideje. Pa to su, znate, svi radnici... — A, tako. Pa daj recite: koji su to, s kim ste vi radili? — To vam ne mogu reći, ja govorim uopšte, jer ste me pitali kako sam postala komunista. — A zbog čega je osuđen vaš muž? — Po Zakonu o zaštiti države, kao komu­ nista. — Dobro, ali zbog čega konkretno: zašto, šta je radio? Je li bio član Partije? — To ne znam. Kada su predstavnici beogradske policije videli da »ne mogu izvući ništa«, onda su je pre­ dali novosadskim agentima, Briclinu, Kruškovecu i drugima, koji se kao eksperti za mučenje sa još oko pedesetak žandarma došli u Kraguievac. Oni su, kao ostrvljeni, danima i noćima sis­ tematski mučili Canu Babović. Tukli su je nemi­ lice, svuda, po čitavom telu, po glavi, slepoočnicama. Kada je nisu slomili, prešli su na najsuroviji metod: sipali su joj so u usta, a ruke joj vezali na leđima. »To je — seća se Cana — stra­ šno. čovek se oseća bespomoćan. Žeđ me muči- �la do besvesti. Počinjalo je da mi zuji u glavi. Padala sam u komu. Trpali su mi so u sta, pa kad me uhvati žeđ oni počnu da toče vodu pred ćelijom, a meni ne daju ni kapi. I sad me šum vode, kad se sipa u čašu, podseća na te strašne trenutke. To je, u stvari, početak umiranja na strašan način. Kad su me saslušavali stavljali su čašu na sto. Nekoliko puta, kad sam mahinalno pokušala da dohvatim čašu, usledili su novi udarci«. Ponos d .pričaš K rsta Popivode Na slične muke stavljen je u tamnoj ćeliji, preko puta ćelije Cane Babović, i Krsto Popivoda, član Oblasnog komiteta KPJ. Uhapšen 17. ju­ la 1937. godine u Nišu, odmah je doveden u kragujevački garnizonski zatvor. Krvnici beograd­ ske i novosadske policije, Gubarev, Kosmajac, Vujković, Simić, Lazić, Birclin, Kruškovec i dru­ gi, činili su sve da od njega saznaju podatke o organizaciji, arhivi, propagandnom materijalu, vezama, ljudima s kojima je radio i dr. Već na početku istrage suočili su ga sa uhapšenima: iz Kragujevca, Kruševca, Kraljeva, Niša i drugih mesta. Mnogi od njih pred njim su govorili šta je radio i kakve je direktive davao. Jedan od niih čak mu je, pognute glave, preporučivao: »Nema ništa, sve je propalo, mora se prizna­ ti. ..!« Popivoda je odlučno na to reagovao: »Ja tebe ne poznajem. Nikad u Kraguievcu nisam bio. Ovo je sve policijska provokacija!« Tada su policajci pobesneli. Tukli su ga po tabanima, odbiiali mu bubrege, lupali mu glavu o zid. Nemo­ ćni da ga slome, prešli su na rafiniranije meto­ de. Jednog jutra, posle nekoliko nedelia muče­ nja i potpune fizičke iscrpljenosti, Popivoda ie izveden pred Kosmaica. koji ga je bacio na nođ i počeo da oreti: »Sad ćemo te otrovati!« Posle toga, kada Krsto ni reč nije progovorio, seo mu je na grudi, pritisnuo vilice, otvorio mu usta i u ždrelo mu bacio dve-tri šake soli. Onda mu je začepio usta krpom, još jače mu seo na gru­ di i počeo da ga udara žilom. Pokušavajući da dođe do vazduha, Popivoda je morao da proguta so. Posle toga je Kosmajac ponovo izveo čitavu operaciju, gurajući sve više i više soli u razjede­ na usta. Bilo je to krajem jula 1937. godine. Vru- �čine su bile velike. Kada je Krsto Popivoda od­ veden u ćeliju posle mučenja, Kosmajac mu je cinički rekao: »Ako hoćeš vode, a ti priznaj, pa ćemo ti je dati!« Žestoko su ga mučili i agenti Conić i Gubarev. Kada im je Popivoda odgovorio da nema šta da prizna niti da im kaže, vezali su mu ruke, provukli kolena kroz ruke, a ispod kolena gvozdenu šipku, tako ga obesili između prozora i stola i s vremena na vreme ljuljali... »Čovjek tu, na prvi pogled, nije na jedna­ koj nozi. Oni te tuku, muče, ubijaju. A ti imaš jedino svoju svijest i čvrstu uvjerenost, da ti se uopšte ne postavlja pitanje možeš li izdržati ili ne. Čim te psihički nisu uspjeli da slome, oni su izgubili bitku.« Izdaja je gora od smrti Cana Babović se, kao i Krsto Popivoda, he­ rojski držala. Bila je nesalomljiva. Ništa nije priznala, nikoga nije odala. Mučili su je svirepo. Nemilice su je tukli, palili joj hartiju među prs­ tima na nogama, stezali lobanju ne bi li je nervno slomili, lupali joj glavu o zid. Kada je suo­ čavana sa uhapšenicima koji su je teško teretili, ona je ili negirala poznanstvo s njima, ili ga je samo svodila na rad u legalnim organizacijama. Njena rešenost da ćuti i ne poklekne bila je ja­ ča od svega. Jača je bila i u onim trenucima ka­ da je posle strašnih muka pomišljala da je kraj života. Nije, kako sama kaže, mogla pomisliti da nekoga izda i da ga dovede u položaj u kome se i sama nalazila. »Izdaja bi mi bila u svakom slu­ čaju smrt — politička ili fizička. A ova prva je gora. Mogli su me šeći, ali doznati ništa nisu mogli. Rešila sam da izdržim do kraja, pa me nisu okupirale nikakve dileme niti krize. Bilo je jedino trenutaka kada bih — da sam za to ima­ la mogućnosti — izvršila samoubistvo.« Da se tako hrabro drži, uticali su mnogi fa­ ktori: bezrezervna pripadnost pokretu i Partiji, moralna snaga njene ličnosti, dugo iskustvo u borbi s policijom ali i, kako Cana kaže, »najstra­ šnija i ponižavajuća tortura nad ljudima. »To je, u stvari, jedan od izvora otpora i rešenosti da se istraje po svaku cenu. Kada pokušaju da mu ugroze ljudsko dostojanstvo, čovek se pretvara u grč, nastoji da ostane pobednik, — a to znači ne progovoriti, ne odati nikoga...« Spasenija Cana Babović �Držanjem pred klasnim neprijateljem, Cana Babović je, kao i Krsto Popivoda, postala simbol nesalomljivosti revolucionara i primer za ug­ led. Drug Tito je u »Proleteru«, decembra 1937. godine, pisao da je »sve više primjera herojskog držanja ne samo partijaca, nego i drugih svesnih antifašista, na primjer: Spasenija Babović, Krsto Popivoda i mnogi drugi, koji ni pod naj­ težim mukama nisu htjeli da postanu oruđe po licije.« Na Sud za zaštitu države Posle četrdeset i pet dana policijske istrage policajci su Canu Babović i Krsta Popivodu, ve­ zane istim lancem, prebacili u Beograd, najpre u zatvor Okružnog suda za zaštitu države, a za­ tim u istražni zatvor Državnog suda za zaštitu države — na Adi Ciganliji. Posle petomesečne sudske istrage, kroz koju je prošlo 89 drugova, od oko 150 koliko ih je prošlo kroz policiju, Cana je izvedena 21. janu­ ara 1938. godine. Branio ju je po nalogu Partije beogradski advokat Selimir Jevtić, koji je i do tada besplatno branio veliki broj komunista. Sud za zaštitu države, kome je predsedavao Jeremija Jeremić, sudija odeljenja Beogradskog kasacionog suda u Novom Sadu, okrivio je Ca­ nu Babović što je, kako se kaže u presudi, »neizvesnog dana 1936. godine u Kragujevcu posta­ la članom Komunističke partije, dakle postala je i bila član udruženja, koje ima za svrhu pro­ pagandu komunizma. Time je izvršila zločinstvo iz čl. 1. i 2. Zakona o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi... Babović ćuković Spasenija ni u istražnom postupku ni na glavnom pretresu nije priznala da je bila član ma kakve komu­ nističke organizacije, niti da je rasturala komu­ nističku literaturu.« Sud je Canu Babović osudio na dve godine robije, u koju joj se uračunava izdržani pritvor i istražni zatvor od 14. jula 1937. godine, i na dve godine gubitka časnih prava. Bez obzira što je državni tužilac za nju i Krsta Popivodu tražio najstrože kazne (»oni su provodili direktive Partije, zato ih Partija, rekao je, slavi kao heroje«), Sud ih je osudio na rela­ tivno blage kazne. »Sećam se, Stajali smo — pi­ še Cana — prilikom izricanja presude i s nes- �trpljenjem čekali obrazloženje. Kada sam čula clve godine, pogledala sam na sve oko sebe, nasmejala se i osetila kako sam radosno uzbuđe­ na.« Pritešnjen držanjem svih na sudu optuženih komunista (izuzev dvojice), koji su bili podstaknuti primcrima Cane Babović i Krsta Popivode, prcdsednik Suda bio je prinuđen da pri izrica­ nju presude izjavi »kako se policijski argumenti o krivici optuženih ne mogu uzeti u obzir, jer su oni iznuđeni nasilnim sredstvima i pritiskom, što je protivno zakonu.« Tamnovanje u Požarevcu Robiju je Cana izdržavala u ženskoj kaznioni požarevačkog kaznenog zavoda, tada jedinog za­ tvora za žene koje su osuđene kao komunistki­ nje. Tamo je zatekla jedan broj žena (Savku Tasić, Zoru Potiparsku, Jelenu Mihailović i Bo­ janu Popović), koje su zbog revolucionarnog ra­ da i pripadnosti KPJ osuđene na višegodišnju robiju (Savka Tasić čak na deset godina). Nešto kasnije došle su Anka Gržetić i Zora Nikolić, prva kao član Pokrajinskog komiteta KPJ za Hr­ vatsku i Slavoniju, a druga kao rukovodilac pri­ vremenog rukovodstva Crvene pomoći. Uslovi robijanja nisu bili suviše teški. Verovatno je to bilo usled političke situacije u sa­ moj zemlji, a i »zbog rezultata borbe koje su postigli osuđenici u drugim kaznionama — Mitrovici i Lepoglavi.« Smeštena u posebnoj sobi za političke osuđenice, tzv. »rešetki«, Cana je imala isti status kao i sve druge osuđenice, živele su kao jedna porodica. Imale su svoj šporet, same su sebi kuvale i čistile svoje prostori­ je. »Tačno se znalo kada koja treba da vodi do­ maćinstvo. Ako se to za robiju može reći, nije bilo loše. Ja sam se, iako to malo čudno izgle­ da, na robiji odmorila, oporavila čak. Pripremila se tako da, čim izađem na slobodu, odmah mogu da se uključim u pokret.« Najteže je Cani bilo, ka­ ko i sama priznaje, to što je morala da preki­ ne svoj revolucionarni rad u pokretu. »Posle ži­ ve i intenzivne aktivnosti, koja me je u potpu­ nosti angažovala, najedanput sam sasvim pre­ stala da radim. Meni je to bilo teško. Dok je trajala istraga i suđenje, bila sam se koncentrisala na ishod svega toga, a kada sam došla u �požarevačku kaznionicu, najedared sam osetila da sam potpuno izolovana od pokreta i da mu baš ničim ne mogu da doprinesem.« Cana je na robiji, međutim, mnogo čitala. Marksov »Kapital«, odnosno prvu knjigu koju je u zavodu zatekla, čitala je čitavih osam meseci, glavu po glavu, kad s drugim drugaricama, kad sama, »po utvrđenom programu«. Čitala je i dopunsku literaturu, uglavnom »Nolitova« iz­ danja, koja su osuđenice redovno dobijale od rođaka, prijatelja i saboraca. Ono što uprava kaznione nije dozvoljavala da do njih dođe, na­ bavljale su preko čuvarke, koja im je »donosila i iznosila — knjige, pisma, novac i činila čitav niz drugih usluga.« Vezu sa spoljnim svetom održavale su preko čuvarkine unuke Milice Grgurović čupe, koja je bila povezana s partijskom organizacijom na Beogradskom univerzitetu. Nepravdu Cana i na robiji nije mogla da podnosi. Zato se već prvih dana pridružila štraj­ ku osuđenica, koje su se upravi kaznione su­ protstavile onog trenutka kada je pokušano da im se uskrati »često« slanje pisama. »Dugo smo raspravljale«, — piše Cana — »da li zbog toga da štrajkujemo, jer bi to moglo imati teške posledice za neke drugarice koje su inače bile obolele. Pažljivo smo razmatrale stanje svake bo­ lesne drugarice. Sve su bile za to da se štraj ku­ je. I one što su najteže obolele.« Tako je, 4. ap­ rila 1938. godine, štrajk glađu i počeo. Nakon odbijanja da hranu primaju čitava tri dana, Up­ rava kaznione je, ne uspevši da ih slomi, popus­ tila. Uz saglasnost izaslanika Ministarstva prav­ de, zahtev je usvojen. Pravo da dva pisma mesečno mogu slati »napolje«, zatvorenice su i da­ lje zadržale. Član Titovog rukovodstva Posle robije, Cana je sredinom jula 1939. go­ dine proterana u rodni Lazarevac. Ubrzo, pošto je još za vreme tamnovanja bila kooptirana za člana Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, ona se, naročito posle razgovora sa sekretarom PK KPJ za Srbiju, ponovo uključila u revolucionar­ ni pokret. »Bilo je sasvim razumljivo, — piše Rodoljub čolakoviđ, — što je, poslije izdržane kazne na koju je bila osuđena, Cana 1939. godi­ ne postala član PK KPJ za Srbiju, a malo doc- �nije, na Petoj konferenciji KPJ, izabrana za člana CK KPJ. Po svom shvatanju revolucionar­ ne partije radničke klase i njene politike, po svojoj spremnosti da se za nju bori svom sna­ gom, svugdje i na svakom mjestu, ona je bila kao stvorena da bude u rukovodstvu koje je Ti­ to formirao u zemlji i koje je od KPJ napra­ vilo moćno oružje radničke klase u borbi za os­ lobođenje svih ugnjetenih i eksploatisanih.« Uslovi za partijski rad sada su bili mnogo povoljniji. Posle Titovog dolaska na čelo KPJ, sredinom 1937. godine, Partija je, očišćena od ostataka frakcionaštva, oportunizma i levog skretanja, izrasla u snažnu avangardu radnič­ kog pokreta, koja kroz mnoštvo bitaka za sva­ kodnevne zahteve radničke klase, seljaštva, de­ mokratskih snaga i progresivne inteligencije, ak­ tivira, ujedinjuje i usmerava sve revolucionarne i demokratske snage za odlučujuće političke bitke. Novi duh Partije, Cana je, kao blizak saradnik druga Tita, vrlo intenzivno sprovodila u Srbiji, naročito na području Beograda i u Kragujevcu, gde je s Milanom Mijalkovićem 1940. godine bila gotovo čitava četiri meseca. »Mi smo u Srbiji, u 1939, a naročito u 1940. godini, u svim važnijim preduzećima imali partijske or­ ganizacije. Naš uticaj počeo je da raste i na se­ lu, a naročito oko Čačka, Kraljeva, Sapca, Kragujevca. Takav zamah u širini Partija je uspela da sprovede zahvaljujući tome što je očistila svoje redove od raznih frakcijskih elemenata... Sećam se, kada sam 1939. godine izašla iz zat­ vora imala sam osećaj da je frakcionaštvo u Sr­ biji likvidirano... To se više nije postavljalo kao problem. Partijska rukovodstva bila su obnov­ ljena, članstvo povećano, a frakcionaški elemen­ ti potisnuti. Sve se to odigralo u tom značajnom periodu za našu Partiju, od kraja 1936. do kra­ ja 1938. godine. U Partiji je 1939. godine vlada­ la organizovanost i red... Aktivnost Partije je rasla... Nije 1939. a naročito 1940. godine, bilo teško raditi. Trebalo je samo malo umešnosti, je je raspoloženje masa prema KP bilo veliko. Zapravo, trebalo je samo da se pojavi komunista u nekom mestu ili preduzeću i sa malo truda i rada da formira MK, organizacije, da povede akcije i slično.« Prvog maja 1940. godine Cana se ponovo, već po četvrti put, našla u zatvoru. Bilo je to �povodom Proglasa PK KPJ za Srbiju, koji je, na dan velikog praznika radnika, masovno ras­ turan u Beogradu. Beogradska policija bila je »sva na nogama«. Tada je uhapšen i veći broj komunista. Za vreme dok se, dosta neoprezna, kako i sama kaže, kretala na Slavij i, Canu su uhapsili agenti Uprave grada Beograda. Tamo je, na zloglasnoj mansardi, zadržana mesec da­ na. Puštena je na slobodu početkom juna »u ne­ dostatku dokaza«. To je bio i razlog što nije bila prisutna Pokrajinskoj partijskoj konferenciji za Srbiju, održanoj usred Beograda maja 1940. go­ dine, kada je izabrana za člana PK KPJ za Sr­ biju i delegata na Petoj zemaljskoj konferen­ ciji KPJ. Peta zemaljska konferencija, po broju učes­ nika najmasovnija do tada (imala je preko 110 učesnika), održana je u Dubravi kraj Zagreba i u uslovima stroge ilegalnosti trajala pet dana — od 19. do 23. oktobra 1940. godine. Okupiti pre­ ko stotinu revolucionara, od kojih je gotovo po­ lovina bila na robiji, organizovati njihovo neprimećeno dolaženje, održati s njima višednevnu konferenciju i omogućiti im neopažen pov­ ratak u svoje partijske organizacije — zaista je, kako piše Pero Damjanović, veoma odgovoran i neobično smeo podvig. Zato nimalo nije slu­ čajno što je u njenim organizaciono-tehničkim pripremama »ogromnu odgovornost na sebe« primio i lično Josip Broz Tito. »Bilo je prijatno u takvoj strogoj ilegalnos­ ti — seća se Cana — održati takvu konferenci­ ju. Iako je sala bila minijaturna bilo je sve lepo spremljeno i uređeno. Te noći, kad sam stigla, još uvek je sala spremana. Bilo je čak i stolica za sedenje, a ne kao ranije, kako je to bio običaj, da posedamo po podu ako se odr­ žavao neki veći sastanak. Organizacija na Petoj zemaljskoj konferenciji bila je odlična. Hrane je bilo dovoljno i bila je dobra. Ulaženje je bilo sto posto sigurno. Organizacija dočekivanja i od­ vođenja delegata do zgrade bila je odlično spro­ vedena. Odlazilo se po grupicama u razmacima. Spavali smo na slami koja je bila pokrivena ćebadima. Pravili smo raspored za spavanje.« Istorijski skup otvorio je generalni sekretar Partije Josip Broz Tito. Pozdravio je delegate u ime CK KPJ i istakao značaj održavanja Kon­ ferencije, na kojoj su se prvi put okupile takve snage koje predstavljaju najbolje i najrevoluci- �Članovi Predsedništva Pete zemaljske konferencije KPJ (snimak iz novembra 1952. godine) �onamije kadrove Komunističke partije i radnič­ ke klase Jugoslavije. Članovi radnog predsedništva bili su drug Tito, Moša Pijade, Edvard Kardelj, Rade Končar, Ivan Milutinović, Lola Ribar, Đuro Pucar, Stipe Romac, Franc Šalamon, Metodije Šatorov i Spašenija Cana Ba­ bović. Peta zemaljska konferencija KPJ imala je istorijski značaj. Ona je manifestovala organizaci­ onu snagu i idejno-političku zrelost i monolitnost Partije i utvrdila političku liniju koja će osigurati da se KPJ nađe na pravom mestu u sudbonosnim događajima koji su jedan za drugim nailazili. Pored čitavog niza pitanja i razmatranja svih područja aktivnosti KPJ (organizaciono, sindikal­ no, nacionalno, omladinsko, agitacija i propagan­ da, rad u vojsci i u Narodnoj pomoći), Konfe­ rencija je, posebnim referatom o radu Partije među ženama, dala kritičku ocenu delovanja Par­ tije među ženama, svestrano razmotrila proble­ me toga rada i odredila jasne zadatke za budući rad. Pored konstatovanja kako je u nekim par­ tijskim organizacijama sistematski rad među ženama zanemaren, da se ne posvećuje dovoljna pažnja tom radu, da je prepušten samoinicijativi nekih organizacija i komunista i dr., Rezolucija Pete zemaljske konferencije, pored ostalih, posta­ vila je i ove zadatke: »a) da sve partijske organi­ zacije posvete najveću pažnju radu među žena­ ma, osobito u sindikatima i drugim masovnim organizacijama; b) za taj rad organizacije treba da odrede ne samo drugarice nego i drugove; c) da partijske organizacije posvećuju čim veću pa­ žnju ženama iz radničkih i siromašnih rejona i pružaju moguću pomoć raznim savjetima itd; d) vodeći borbu za opšta ženska građanska prava, za jednak rad jednaka plata u preduzećima, raz­ nim uredima itd. potrebno je u isto vrijeme suz­ bijati buržoaski feminizam, koji stvara jaz izme­ đu radnika i radnica i ima za cilj da otupi oštri­ cu klasne borbe.« Konferencija je na kraju svog rada izabrala i Centralni komitet KPJ, čiji je član postala i Spasenija Cana Babović. U susret martovskim događajima Posle konferencije KPJ Cana Babović se vra­ tila u Beograd. Posla je i za nju, kao i za sve �članove PK KPJ za Srbiju, bilo dosta. Odluke Konferencije trebalo je brzo sprovoditi, jer su se i događaji sve bržim tempom razvijali. Zato je »ceo period od Pete konferencije bio ispunjen sprovođenjem odluka Konferencije u delo. Te će nam odluke omogućiti da pravilno zauzmemo sta­ vove o svim pitanjima kako da se 6. aprila sna­ đemo, što nije bilo jednostavno, i da odmah do­ nesemo odluku o odbrani zemlje, prikupljanju oružja i materijala. Ta je aktivnost bila vrlo široka. Održan je čitav niz sastanaka ideoloških ili na liniji organizacije i izvođenja raznih akci­ ja. Svi ti sastanci održavani su uz pirsustvo ve­ likog broja ljudi, članova i simpatizera Partije, članova PK i MK KPJ za Beograd. Sistem rada Partije, — piše Cana — sve do provale Ratka Mitrovića 1941. godine postao je širok... Policija nije više bila u mogućnosti da razazna što je par­ tijski sastanak, a što akcija. Sav taj rad bio je na liniji Pete zemaljske konferencije i baš ovo dru­ go — zamah rada, širina — pokazivali su aktiv­ nost Partije. Partija je tako, mada u ilegalnosti, po svojoj organizovanosti, jedinstvu i disciplini, po vođenju političkih i ekonomskih akcija, po svojim pravilnim stavovima u svim kritičnim momentima, pred rat postala najorganizovanija politička snaga u zemlji. Jačanjem antifašističkog pokreta u masama i širenjem uticaja Partije uslovi za rad postajali su sve povoliniji. Partija je nailazila na podršku velikog broja ljudi, ne samo simpatizera, već i onih koji su bili antifa­ šistički nastrojeni. Pod takvim uslovima lakše je bilo doći do stanova, novca i mnogih drugih uslu­ ga neophodnih za partijski rad.« Sve do rata, »nekih pet-šest meseci«, Cana je stanovala u kući Jarka Stradala, glavnog knjigo­ vođe sekretarijata češke banke. Taj stan, kojeg je pronašla sestra Radmila, ubrzo je postao sedište PK KPJ za Srbiju i mesto odakle su poti­ cale značajne odluke za budući rad komunista. Bila je to usamljena zgrada u Šumatovačkoj uli­ ci, duboko uvučena u dvorište i sva u zelenilu. Lepa Kršul, supruga Stradala i simpatizer Par­ tije, znala je da je Cana komunistkinja, ali je mužu predstavljala kao rođaku, nastavnicu iz Beograda. Njen muž nije u početku sumnjao, ali je ubrzo počeo da »izražava izvesnu rezervu i netrpeljivost prema rođaki bez posla.« Taj čovek nije bio komunista ali je, uznemiren naletima nacističke Nemačke u Evropi, mrzeo fašiste. To �je bio i razlog da mu se Cana približi i s njim se sprijatelji. Tako je Stradalova kuća vreme­ nom, naročito pred rat, »bila jedna od najpovolj­ nijih za rad PK KPJ za Srbiju.« Tih se dana, naročito krajem marta 1941. godine, PK KPJ za Srbiju, kao i čitava Partija, nalazio u stanju neprekidne mobilnosti. Događaji su se razvijali vratolomnom brzinom, pa je bilo potrebno, kako se seća Cana, »u toku dana dono­ siti pojedine odluke i reagovati na događaje, a nekad se snalaziti iz časa u čas.« Verna narodu, Partija je već sredinom mar­ ta 1941. godine, u vremenu kada su počela prego­ varanja vlade Cvetković—Maček s nacističkom Nemačkom o pristupanju Jugoslavije Trojnom pak­ tu, objavila poznati proglas »Protiv kapitulacije«, kojim je narodima Jugoslavije još jednom ukaza­ no na opasnost u koju vodi izdajnički i protivnarodni režim. Sve rodoljubive snage, radnici i građani u gradu, seljaci u selu, vojnici, podoficiri i oficiri u kasarnama, pozvane su da se ujedine u moćni narodni pokret i da svim snagama pruže otpor izdajničkim vlastodršcima... »Još je vreme da se spase nezavisnost, još je vreme da se po­ mrse protivnarodni planovi izdajnika naroda, ako se stvori pakt o uzajamnoj pomoći sa Sovjetskim Savezom, ako se najuri ova izdajnička vlada i uspostavi narodna vlast koja će voditi prvenstveno brigu o interesima naroda.« Već 24. marta, posle odluke Krunskog saveta 0 pristupanju Trojnom paktu i uoči polaska Cvetkovića u Nemačku, PK KPJ je srpski narod poz­ vao na otpor i zbacivanje sramnog pakta. Kada su 27. marta, u ranim jutarnjim časovima, građa­ ni Beograda izašli na ulice, među kojima je bilo 1 onih koji su nosili ikone i kraljeve slike, PK KPJ za Srbiju došao je do zaključka da se kako bi rekla Cana, sada »pred Partiju postavljalo pi­ tanje preuzimanja inicijative i organizovanja de­ monstracija, izvođenje naroda na ulice, pisanje i izdavanje letaka, isticanje transparenata sa aktuelnim parolama koje su izražavale naše sta­ vove, način vođenja demonstracija, određivanje govornika i dr.« Doneta je odluka da se sa do­ gađajima u Beogradu i Srbiji što pre upozna generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito, koji se s članovima Politbiroa CK KPJ nalazi u Zagrebu (u Zagreb su pošli Mitra Mitrović i Vasilije Bu­ ha). Posle sastanka, članovi PK još se nisu uda­ ljavali iz ilegalnog stana. Svi su policiji bili poz- �nati pa nije trebalo rizikovati da budu uhapšeni. Kada su, međutim, počele da pristižu sve novije vesti o razvoju situacije na ulicama Beograda, oni više nisu mogli rukovoditi »samo prenoše­ njem direktiva«. Odlučili su da ilegalni stan na­ puste i da javno nastupaju. Opasnosti da budu uhapšeni više nije bilo. Policija i čitav aparat dr­ žavne bezbednosti bili su paralisani pred snagom masa. Bilo kakav pokušaj pojedinačnih hapšenja ili otpora demonstrantima bio bi apsurdan. Beograd je tog dana uzavreo. Masa naroda klicala je slobodi i demokratiji; tražila je obaranje pakta s fašistima, zahtevala savez sa SSSR-om. Grad se prolamao od uzvika i parola: »ž ivela sloboda!«, »Živela demokratija!«, »Dole fašizam!«, »Hoćemo narodnu vladu!«. Parole dana bile su: »Bolje rat nego pakt!«, »Bolje grob nego rob!« Događaji su se brzo razvijali, kao na filmu. Burno pozdravljeni od naroda, na Slaviji, Vukovom spomeniku, Studentskom trgu i drugim mestima, istupili su vatrenim govorima komuni­ sti, članovi PK KPJ za Srbiju i MK KPJ za Beo­ grad — Svetozar Vukmanović, Rade Končar, Rifat Burdžović, Ivo Lola Ribar, Mitra Mitrović. Ga­ na Babović... »Promukli su od govora i povika« — seća se jedan od učesnika demonstracija. Sva ustreptala velikim prilivom radnika, koji su na poziv Partije sa Karaburme i Palilule išli prema centru grada, Cana Babović je na Studentskom trgu hiljadama ljudi govorila o sramnoj izdaji vlade Cvetković—Maček, slobodi, rešenosli komu­ nista i naroda da pred tiranima neće na kolenima klečati... Tog dana, pre podne, PK KPJ za Srbiju doneo je odluku da se od vlade Dušana Simovića zatraži demokratizacija zemlje, raspuštanje svih koncentracionih logora i puštanje na slobodu svih političkih zatvorenika, spaljivanje arhive Specijal­ ne policije... Delegaciju, koju je radi pregovora s vladom formirao PK KPJ, sačinjavali su dr Ivan Ribar, Veselin Masleša i Branko Bujić... »U stvari, od 27. marta pa sve do 6. aprila, stalno smo« seća se Cana — »Simovićevu vladu držali pod pritiskom zahtevajući ispunjenje naših zahieva. Pored pregovora koje smo vodili, pritisak su vršile i mase naroda koje su davale podršku pre govaračima. Sećam se da je već 28. marta, kada su naši išli na pregovore, u isto vreme bila organizovana grupa od oko 200—300 žena, koje su ta­ da demonstrirale pred zgradom vlade sa zahte- �vom da se puste na slobodu politički zatvorenici. Sve je to, u stvari, stavilo partijske organizacije i Pokrajinski komitet u nov položaj, u mobilno stanje, odnosno u punu pripravnost.« Sekretari­ jat PK, čiji je član bila i Cana, tog dana je izvr­ šio i snažan pritisak na vladu Dušana Simovića tražeći da hitno zaključi sporazum o prijateljstvu sa SSSR-om. Ona je, istina nerado, pristala da takav korak učini. Sporazum je najzad potpisan 5. aprila 1941. godine. Odlučna i beskompromis­ na, Cana se na sastanku PK zalagala za veliki zbor radnika Beograda kod Vukovog spomenika, 28. marta 1941. Bojeći se revolta radnika, vlada Dušana Simovića je od PK zatražila da se takav skup ne održi. Slično su mislili i »levičarski po­ litičari«. »Buržuji! Sad su u opoziciji kad su rad­ nički interesi u pitanju!« — reagovala je Cana na sastanku PK. Da ne bi došlo do krvoprolića, PK KPJ je ipak usvojio predlog Rada Končara i Miloša Matijevića Mrše da se zbor ne održi. Simovićeva vlada već je bila spremila odred žandarma i starih policajaca, koji su s vojskom imali zadatak da silom rasture zbor. Obavešten o događajima 27. marta, već sutra­ dan je u Beograd stigao Josip Broz Tito. Posle izveštaja o martovskim događajima u Beogradu i u unutrašnjosti Srbije, Tito je na savetovanju rukovodećeg kadra KPJ u Beogradu i Srbiji, odr­ žanom 29. marta u kući Lazara Kočovića na Ba­ novom brdu, dao kritičku analizu događaja i odredio zadatke rukovodstvima i organizacijama KPJ. »Dvadeset sedmi mart, — rekao je, — kru­ pan je politički događaj, koji prevazilazi okvire naše zemlje i koji će imati značajne posljedice. Njime je nanet jak udarac neprijatelju — silama Osovine. Nova vlada generala Simovića jeste kru­ pan korak naprijed, ali ga ne treba precjenjivati, jer njen sastav nije jedinstven. U njoj je većina anglofila i reakcionara. Prema toj vladi treba se odnositi prema rezultatima njenog rada, ali na nju treba stalno vršiti pritisak da radi po želja­ ma naroda, koje izražava Komunistička partija. Pakt je pao. Rat je neizbežan; zemlja će biti na­ padnuta, pa je potrebno napadaču pružiti što jači otpor. Iz dana u dan treba se za taj otpor pripremati, još prije nego što napad bude izvršen, kako bi zemlja vojnički i politički bila ujedinje­ na. Iz toga za komuniste proističe jasan stav i dužnost: još više pojačat; antifašistički front aktivne odbrane zemlje od napadača. Komunisti �se moraju listom odazivati mobilizaciji. U vojsci treba najdoslednije da sc zalažu za podizanje borbenog duha otpora, da se bore protiv pete kolone, protiv naginjanja kapitulaciji, koja bi vo­ dila izdaji zemlje. Treba odmah stvoriti nova ru­ kovodstva u pozadini, mala ali ekspeditivna, uglavnom od žena i onih muškaraca članova Par­ tije koje ne obuhvata mobilizacija. Osnovna linija rada treba da bude: rat je odbrambeni i pravedan za nas, jer se borimo protiv napadača, za slobo­ du i nezavisnost naše zemlje. Zato svim snagama nastojte da se neprijatelju pruži što veći otpor.« Šesti april. Dolazak okupatora Šesti april 1941. Bila je nedelja, topao i sun­ čan dan. Kad je Cana ustala i pustila radio da bi čula najnovije vesti, naročito one koje bi, kako je mislila, izveštavale o mitingu povodom sklapa­ nja sporazuma sa SSSR-om, skupu naroda koji Beograd do tada nije video, kuća se najednom zatresla kao da zemlja ključa. Najpre je pomislila da je zemljotres, pa je instinktivno istrčala. Imala je šta da vidi. Nemci bombarduju Beograd. Brzo se vratila, zgrabila je devojčicu stanodavca i Stradalu viknula: »Izlazite brzo! Rat! Nemci nas bombarduju!« »Šta sad!« — razmišljala je. »Treba, znači, nanovo i drugačije početi. Nešto se prekinulo u kontinuitetu rada! Vremena, međutim, za čekanje nije bilo. Brzo se obukla i pohitala na sastanak članova PK i Mesnog komiteta KPJ za Beograd, koji je radi organizovanja mitinga zakazan na ciglani Šićanskog kod Kalenića gumna. Tamo je na okupu za­ tekla Miloša Matijevića, Radoja Dakića, Ljubinku Milosavljević, Vukicu Mitrović, Rada Končara, Radoja Dakića, članove Mesnog komiteta KPJ za Beograd i jedan broj partijskih aktivista. Odmah je počeo sastanak, šta preduzeti da bi partijske organizacije i rukovodstva »nesmetano« nastavili rad? — bila je jedina tema razgovora. »Dogovor nije« — seća se Cana — »dugo trajao. Moralo se brzo odlučivati, jer nas je, po­ red ostalog, ometalo stalno nadletanje i bombardovanje nemačkih »štuka«. Oko 10 ili 11 časova dogovor je bio završen. Određeni su prvi i hitni zadaci Pokrajinskog i Mesnog komiteta, kao i 61 �partijskih aktiva i organizacija. Odlučeno je: deo članova PK i MK da ostane u Beogradu; ostali, kao i ceo aktiv, da pođu u razne krajeve Srbije, Crne Gore, Sandžaka i druga mesta, gde je tre­ balo da se uključe u vojne jedinice, a neki sa zadatkom da se nađu na određenim područjima. Odluke su preko veza prenete i ostalom članstvu. U slučaju kapitulacije, određeni broj drugova trebalo je da se zadrži na terenu radi mobilizaci­ je Partije, prikupljanja i skrivanja oružja, kao i pripremanja za partizansku borbu. U tom slu­ čaju komunisti treba da propagiraju u vojsci da se ne predaje oružje, da se vojnici zadržavaju u šumi, da se izbegava zarobljeništvo itd. Mnogi drugovi i drugarice odmah su krenuli u raznim pravcima. Oni koji su na osnovu odluke imali da ostanu u Beogradu, trebalo je toga dana da se povuku na krajnju periferiju Beograda, dok traje bombardovanje (Milovan Đilas, Ljubinka Milosavljević, Mrša Matijević i ja). Neki od nas članova Pokrajinskog komiteta trebalo je da osta­ nemo u Beogradu. Tako smo Končar i nas jedna grupa drugova i drugarica, posle sastanka na po­ ljani, došli u dvorište stana u šumatovačkoj uli­ ci. U međuvremenu, počeli su pristizati još neki drugovi i drugarice: među nama se našao i Žar­ ko Zrenjanin (koji je došao nekim poslom u Beo­ grad), Sreten Žujović sa porodicom, Ivan Milutinović i drugi. Tu smo nastavili dogovor: razmat­ rali smo neke probleme koji su proizašli iz na­ stale situacije (veza, tehnika i drugo). Pored toga, napravili smo raspored ljudi, a i samih članova Pokrajinskog i Mesnog komiteta. Toga dana su mnogi članovi Partije, bez obzira na bombardo­ vanje, morali da dođu u grad da bi posvršavali neke poslove. Pre svega, da ne bi došlo do pro­ vale, iz nekih stanova je bilo nužno sakupiti od­ štampane letke CK, koje je trebalo rasturiti toga jutra na zboru, a sada ih je, pošto su bili neaktuelni, trebalo uništiti...« Za jedan dan bombardovanja Nemci su Beo­ grad pretvorili u prah i pepeo. Dim se visoko izdizao iznad zgarišta i porušenih kuća; duž ulica štrčali su oboreni električni stubovi; električna mreža i vodovod bili su pokidani; saobraćaj je stao. Kuknjava i lelek širili su se na sve strane. Nekoliko hiljada ljudi našlo je smrt na ulici ili u porušenim zgradama. Oni koji su ostali živi krenuli su iz Beograda na periferiju. Svaki je nosio ponešto: bošču, ranac, ponjavu, ćebe, što �je imao i kako je kome što došlo pod ruku. Sva­ ko se snalazio kako je znao i umeo. Bili su to te­ ški trenuci: ljudi, žene s decom, mladi i stari, i sami neizvesni što im donosi dan a šta noć, hita­ li su negde a da sami nisu znali kuda. Mnogi su bili izbezumljeni, jer su morali da napuste raz­ rušene domove u kojima je poneko stradao ili će, nemoćan da išta učini, tek stradati. Najveći broj bio je, međutim, miran. »Više je izgledalo da su se pitali šta će bili dalje.« Na put, »u neko selo u blizini Kosmaja«, s grupom članova PK KPJ za Srbiju i MK KPJ za Beograd krenula je i Cana Babović. Pre polaska imala je dosta muke da ubedi stanodavca Stra­ dala da ne pođe s njima. »On je osetio da smo mi kompaktni, organizovani; mi smo mu ulivali neku sigurnost i hteo je pošto poto s nama. Lepa je znala o čemu se radi, pa je nastojala da ga primiri i zadrži. Ja sam inače imala nameru da se vratim u Beograd, te sam mu rekla i obećala da će tada poći sa mnom, ukoliko bude potrebno. Osetila sam da mu je bilo teško kada smo pošli.« Kada se s grupom drugova i drugarica ispela na Torlak, bila je preneražena stravičnom slikom Beograda. Voljeni grad njenog revolucionarnog sazrevanja i delovanja gorio je kao buktinja. Uskoro, posle kraćeg predaha, zaputila se ka avalskom drumu. Morala je da žuri. Već je bila zora, a put do Kosmaja još je dosta dug. Iz razgovora sa Radetom Aranđelovićem i Novicom Petrovićem, rezervnim oficirima i komunistima, koje je, u traženju gde im se vojna jedinica nalazi, slu­ čajno srela na avalskom drumu, slika stare voj­ ske Cani je postala mnogo jasnija. »Lutali su ćelu noć tražeći raspored. Dobdjali su pogrešne informacije, tako da nikako nisu mogli pronaći svoju jedinicu. To je bio slučaj i sa drugima. Osećala se opšta zbrka i zbunjenost. Neki delovi jugoslovenske vojske kretali su se prema Mladenovcu, a drugi pak prema Beogradu. Izgledalo je da se kreću tamo i ovamo bez ikakvog cilja.« Posle kraćeg zadržavanja u selu Parcanima, Cana je s drugovima krenula za selo Popović pod Kosmajem. Bila je ponoć kada su najzad, posle »malo lutanja«, stigli u stan učitelja Milorada Markovića. Porodica Milorada Markovića, starog člana Partije i učesnika Vukovarskog kon­ gresa, oca Mome i Draže Markovića, srdačno ih je prihvatila. Tek što se za dva-tri dana odmorila �i smirila posle onog što je doživela u Beogradu u vreme bombardovanja, Cana je morala natrag; da s Milošem Matijevićem i Jelenom ćetković po­ traži sklonište za štampariju PK. Kada je banula u svoj stan, u Šumatovačkoj ulici, Lepa Kršulj i njen muž Jarko Stradal bili su radosni što su je ponovo videli. Ponudili su je da večera, a posle toga započeli dug razgovor. Tih dana su već počele kružiti alarmantne vesti, senzacionalne i protivrečne priče. Petokolonaši su počeli pomalo da dižu glave. Mnogi ljudi bez ikakvih razloga, negde i u grupama, bili su stre­ ljani, navodno kao petokolonaši. Osećala se atmo­ sfera bezvlašća. Bilo je slučajeva da su istinski patrioti hvatali i ubijali petokolonaše, ali kako su se Nemci približavali, tako su izdajnici i peta kolona sve više ispoljavali silu i javno vršili akta sabotaže i likvidaciju pojedinih ljudi. Neposredno posle bombardovanja Beograda pojavile su se i pljačkaške bande. Ljudi koji su ostali u Beogra­ du zadržavali su se u kućama. U istinitost tih kazivanja Cana se uverila ka­ da je sutradan izašla u Beograd. Svako kretanje bilo je tada riskantno. Postojala je mogućnost da te neka banda sretne i samo pruži prst: petokolonaš, pa da se čovek teško odbrani, pogotovu ako je sam. Peta kolona je, istina, zastrašujuće dejstvovala, unosila je demoralizaciju i stvarala još veći haos nego što je inače bio. Na ulicama kao da je život prestao. Pored petokolonaša i sumnjivih ljudi, retko se ko usuđivao da izađe. Sve je bilo po kućama, bez hleba, i drugih potre­ ba, mnogi delovi grada nisu imali vodu. Žrtve bombardovanja ostale su netaknute tamo gde su stradale, pod ruševinama kuća, po skloništima, na ulicama. Ranije, pre bombardovanja, sve ulice oko Crvenog krsta, pa Šumatovačka. Cerska i druge, bile su prepune razdragane dece. Sada je sve ulice, placeve i poljane obavijala pustoš. Nigde dece, zamukla je i njihova živost i radost. Još teža i tužnija slika glavnog grada bila je kada se, posle ulaska okupatorovih jedinica, 12. aprila 1941, po drugi put iz Popovića vratila u Beograd. Nije to više bio onaj beli grad, pun ži­ vota, ljudi. Uobičajeni žagor, koji je odavao život grada, nestao je kao da ga nikad nije bilo. Začas je Beograd opusteo. Sa svih strana čula se puc­ njava, čas pojedinačno, čas iz rafala. Ulicama je dobovao bat koraka nemačkih straža išaranih orlovima po tamnozelenoj uniformi. Katkad se �kao ćuran šepurio i po koji »naš« Nemac, folksdojčer, pošto je mastiljavom olovkom, dosta nevešto, na levom rukavu i kapi nacrtao kukasti krst. Kao da je hteo reći: neka se zna da će Beo­ grad fašisti pretvoriti u folksdojčerski bastion, koji će postati ne samo centar Srbije i Jugosla­ vije, već i države podunavskih Srba, tzv. zemlje Eugena Savojskog. Čim je ušao u grad, okupator je spremao surovi obračun s građanima slobodarskog grada. Da bi bio što sigurniji počeo je da hapsi veliki broj ljudi kao taoce; mnoge je na mig petokolonaša i špijuna hvatao i odmah otpremao u za­ tvor. Grad je oblepljen naredbama i plakatima s pretnjama: ko ne preda vatreno oružje, mu­ niciju, bombe, eksploziv i druga ratna sredstva čeka ga — smrt. Po kratkom postupku biće ka­ žnjen i svaki akt sabotaže protiv jedinica nemačkog Rajha. Uveden je i policijski čas. Kretanje građana dozvoljeno je samo od 5 ujutru do 19 časova uveče. Ko bi se van tog vremena našao na ulici, čekao ga je metak! Na Jevreje, kojih je tada u Beogradu bilo oko 9.000, i Rome po­ čeo je lov da bi se ustanovio njihov tačan broj. Označenim žutim trakama s natpisom »Jude«, Jevrejima je uskraćena mogućnost da se kao ostali građani na piiacama snabđevaju. Pomamni na zlato i druge plemenite metale, nakit, novac, i dr., Nemci i folksdojčeri bez milosti su pljačkali sve što im ie dolazilo pod ruku. Grad ie ostao bez mesa, hleba i masti. Feldmaršal Gering je iz Berlina poručivao: »Biće mi svejedno ako me obavestite da ti narodi umiru od gladi.« Stara država, zasnovana na nepravdama svih vrsta, nasilju, šovinizmu i lažnom patrio­ tizmu, otrovana izdajom i stranačkim borba­ ma — raspala se i otišla u nepovrat. Prvaci po­ litičkih stranaka ili su pobegli, ili su, bez srama i stida, prišli okupatoru, ili se od straha sakri­ li u mišje rupe. Rat je razbio sve državne i po­ litičke strukture. Jedina snaga koju okupator nije razbio, koja nije priznavala ni kapitulaciju niti pak okupaciju zemlje, bila je Komunistička partija. Za komuniste je samo nastala nova si­ tuacija, mnogo teža i složenija, u kojoj se tre­ balo brzo snaći i svoj rad prilagoditi novim oko­ lnostima. Partiji to neće biti teško pošto je, ka­ ko je konstatovano na Majskom savetovanju u Zagrebu, ostala čitava, »što je sačuvala svoje 5 Spasenija Cana Babović 55 �kadrove, što je ostao kontinuitet u ra d u ..., što je ona u ovom haosu i zbrci ostala jedina nerazbijena.« Istak n u ta ličnost PK KPJ za Srbiju PK KPJ za Srbiju već sredinom aprila je raspravljao o razvoju događaja i o tome šta tre­ ba odmah učiniti. Shodno stavovima koje je CK KPJ zauzeo na sednici u Zagrebu 10. aprila, sve snage su usmerene na što brže povezivanje sa rukovodstvima (komitetima) i organizacijama i na pomoći partijskim ćelijama da se lakše pri­ lagode uslovima okupacije. Moralo se to učiniti, jer je, kao i svim komunistima Jugoslavije, pre­ dstojao vanredno važan i težak zadatak, već nagovešten u proglasu CK KPJ od 15. aprila 1941: »Komunisti i čitava radnička klasa Jugoslavije ustrajat će do konačne pobjede u prvim redovi­ ma borbe protiv osvajača.« »Tih se dana — piše Cana — radilo intenzivno na sređivanju Partije: partijskih organizacija, okružnih i mes­ nih komiteta u Beogradu i na drugim područ­ jima Srbije; na učvršćivanju veza, prilagođavanju partijskih i skojevskih organizacija zada­ cima i novonastaloj situaciji, itd.« Posle Majskog savetovanja CK KPJ u Za­ grebu, kada je konstatovano da se Partija nala­ zi pred svojim istorijskim zadatkom — organizovanjem i predvođenjem jugoslovenskih naro­ da u oružanoj oslobodilačkoj borbi protiv oku­ patora i domaćih izdajnika za nacionalno i so­ cijalno oslobođenje, i kada je komunistima Sr­ bije stavljeno u zadatak da okupljaju srpski narod, da se stave na čelo njegove narodnooslobodilačke borbe, da narodu daju jasnu per­ spektivu borbe, da mu podižu duh i veru u bo­ lju i srećniju budućnost, PK KPJ za Srbiju je danonoćno radio. Celokupna aktivnost PK i par­ tijskih organizacija usmerena je, po rečima Cane Babović, ka pripremama za ustanak; izvršen je raspored rukovodećeg kadra, radilo se na prikupljanju oružja, eksploziva, sanitetskog ma­ terijala. Kada je reč o rasporedu kadra u Srbi­ ji, Cana Babović je, pored neprestanog rada u PK bila član Agitrpropa i Vojne komisije pri PK KPJ za Srbiju (ostali članovi bili su Sreten �Žujović, Filip Kljajić i Branko Krsmanović), ko­ ja je imala zadatak da rukovodi pripremama us­ tanka. Kao i do tada, radila je neumorno — od učešća u donošenju vrlo značajnih odluka, do briga da li će se odštampati prvomajski prog­ las CK KPJ, izvršiti izbor široke mreže kurira, održavati veza sa partijskim rukovodstvima na terenu, na pogodno mesto skloniti štamparija i partijska tehnika, dobro izvesti zamišljena ak­ cija, kako će uspeti razgovor s nekim rukovode­ ćim ljudima građanskih partija na planu saradnje za borbu protiv okupatora (u dva navra­ ta išla je s članovima PK na razgovor s Dra­ goljubom Jovanovićem u sanatorijum živkovića ispod Avale). Pa ipak, najviše je radila u PK KPJ, u kome je pored sekretara bila središna figura sve do odlaska iz Beograda na slobodnu teritoriju, novembra 1941. godine. Njenoj ličnos­ ti, čestitoj i nadasve skromnoj, ne bi bilo svoj­ stveno da se posebno naglašava njena značajna uloga u najvišem partijskom rukovodstvu Sr­ bije. PK KPJ za Srbiju bio je, kako ističe i Cana, ćelo vreme na okupu, radio je kao kolektiv­ ni organ s velikim zalaganjem; na događaje je brzo reagovao; bio je odlučan i smeo. »PK je okupljao širi krug drugova koji su najčešće kao instruktori PK odlazili u partijske organizacije i sprovodili njegove odluke. Na ta j se način osigu­ ravala veća mobilnost rukovodstva.« Instrukto­ ri su u to vreme bili Petar Stambolić (za pomoravski okrug), Miloš Minić (valjevski), Milan Mijalković za užički i čačanski, za kraljevački i kruševački Mirko Tomić, za niški i leskovački Vasilije Buha, član PK KPJ, za zaječarski Dobrivoje Radosavljević i za požarevački okrug Mo­ ma Marković, član PK KPJ za Srbiju. Kada je, posle verolomnog napada nacistič­ ke Nemačke na Sovjetski Savez 22. juna 1941. godine, Centralni komitet KPJ proglasom poz­ vao narod i komuniste Jugoslavije u borbu pro­ tiv okupatora, PK KPJ za Srbiju već je sutra­ dan održao sastanak da bi odlučio koje sve mere za oružanu borbu treba učiniti. »Na ovoj sednici razmatrani su — piše dr Venceslav Glišić — zadaci u duhu zaključaka Politbiroa CK KPJ o pripremama za ustanak. Doneta je odluka o rasporedu instruktora i ostalih partijskih kadrova, kao i to da se odmah pris­ tupi formiranju naoružanih udarnih grupa. Ra- �zmatrano je i pitanje uspostavljanja redovnih i čvrstih veza sa okružnim komitetima. Zbog toga je trebalo odrediti kurire u oba pravca, po­ jačati ilegalnu tehniku i obezbediti sredstva za njeno funkcionisanje. Skrenuta je pažnja or­ ganizacijama KPJ na krajnju budnost i konspi­ raciju, i u pogledu kretanja i menjanja stavova. Posebno je naglašeno da se ubrza prikupljanje oružja, odeće, sanitetskog i drugog materijala. Odlučeno je da se počne pripremati teren za razgovore sa demokratski orijentisanim gru­ pama i naprednim pojedincima. Jedna od naj­ važnijih odluka bila je da se izvrši pomeranje kadrova u Beogradu i iz Beograda u unutraš­ njost Srbije, kao i da se izda proglas. Izabran je sekretarijat Pokrajinskog komiteta koji tre­ ba da kontroliše izvršavanje ovih zadataka, da stalno bude na okupu i da rukovodi političkim i organizacionim radom u toku priprema za us­ tanak. Sekretarijat su sačinjavali: Aleksandar Ranković, Spasenija Babović, Blagoje Nešković i Ljubinka Milosavljević, kao sekretar PK SKOJ-a.« Proglas PK KPJ srpskom narodu pozivao je u oružanu borbu: »Srpski narode, ne oklevaj! Sa­ da i samo sada kucnuo je čas da učinimo kraj nasilju okupatora... Seti se, srpski narode, svo­ je slavne prošlosti i ne slušaj kukavice i malodušnike koji pozivaju na čekanje. Čekati — to znači igrati se sa svojom sudbinom, budućnosti naroda.« Kada je 4. jula 1941. godine usledila odluka Centralnog komiteta KPJ o oružanom ustanku, Srbija je za nekoliko dana planula. Sedmog jula Rađevsko-azbukovačka partizanska četa, pu­ cajući na žandarme u Beloj Crkvi, zapalila jc buktinju ustanka u Srbiji. »Na mnogim mestima — seća se Cana — već su bile oformljene oružane grupe i desetine. Na taj način su već za nekoliko dana posle odluke o oružanom us­ tanku mogle uslediti organizovane akcije i u Beogradu i u drugim područjima Srbije. U sprovođenju ovih odluka, okružni komiteti, mesni komiteti, kao i partijske organizacije dobili su najšira ovlašćenja da sami, koristeći se svim sredstvima i mogućnostima, organizuju, iznalaze, i određuju objekte za napad i sabotažu, izuzev u slučajevima gde je bila potrebna koordinaci­ ja. Pod istim uslovima na teritoriji Beograda delovale su vojne desetine, grupe koje su se na- �1 azile pod neposrednim rukovodstvom partij­ skih organizacija. O obliku i detaljima sabotaža na svom užem području odlučivala je neposred­ no partijska organizacija, koja se na terenu ko­ ristila svim neposrednim mogućnostima. U svim tim akcijama bila je najšire angažovana i om­ ladina, mada je ona, pod rukovodstvom Parti­ je, imala i posebne zadatke. Na taj način, akci­ je su u isto vreme počele na čitavom području Srbije, a po karakteru sabotaža i napada na po­ jedine objekte bile su raznovrsne. U stvari, išlo se na rušenje svega što je služilo okupatoru. Ovakav razvoj situacije bio je omogućen i time što je Partija u Srbiji bila usmeravana u tom pravcu i što je, prilikom donošenja odluke o oružanom ustanku, već bila duboko zašla u pri­ preme. Na taj su način partijska rukovodstva i partijske organizacije spremno dočekale odlu­ ku CK KPJ od 4. jula.« Na čelu smele akcije Pored čitavog niza akcija tokom jula, broj­ nih diverzija i sabotaža, Partija je smatrala da u gradovima treba uništavati i objekte od vital­ nog značaja za okupatore. Tako je sredinom ju­ la 1941. godine ponikla ideja da se minira i di­ gne u vazduh beogradska radio-stanica na Makišu. Taj zadatak trebalo je da izvedu dva di­ verzanta kojima je rukovodio Aleksandar Ranković*. Ali kad su sve pripreme za miniranje radio-stanice već bile završene, jedan od diverza­ nata (bio je provokator) prokazao je Rankovića policiji, pa ga je ova iznenada na ulici uhapsila. Posle kraćeg zadržavanja u zatvoru Gestapoa, on je, onesvešćen od udaraca po glavi, prebačen u zatvoreničku bolnicu u Vidinskoj ulici. Kada je od Lazara Koliševskog, koji je Canu Babović ceduljicom obavestio kako Rankovića »vode gestapovci prema autu koji je negde bio skriven; da je sav okrvavljen i izubijan, tako U NOR član Vrhovnog štaba NOVJ i Prodseilništva AVNOJ-a. Posle rata na visokim partijskim i državnim funkcijama. »Na IV plenumu CK SKJ, jula 1966, njegova dclatnost posle VII kongresa SKJ occnjena je i osuđena kao suprotna koncepciji izgradnje samoupravnog društva, pa je, kao jedan od glavnih nosilaca etatist:čko-birokratskih odnosa, odstranjen sa svih po­ litičkih i državnih funkcija, isključen iz SKJ i pcnzionisan.« (Vojna enciklopedija, II izdanje, tom VII, str. 732). �da su ga gestapovci prosto nosili«, saznao da je Ranković pao u ruke Gestapoa, Pokrajinski ko­ mitet je brzo reagovao. »Spasićemo ga!« — re­ kla je Cana jednom broju članova, Milošu Matiieviću, Đuri Strugaru, Vukici Mitrović i Liubinki Milosavljević, koji su, očekujući sastanak PK, bili na okupu. Bila je nedelja, podne, 27. jul 1941. Članovi PK radili su brzo. »Moralo se hit­ no raditi s obzirom na to da smo bili ograniče­ ni policijskim časom.« Već posle tri-četiri časa od hapšenja Rankovića, oni su, dobivši podatke od Mitre Mitrović, Vere Vrebalov, Vere Lazović i drugih gde se u bolnici nalazi, »u osnovnim crtama razradili plan akcije.« Brzo su formira­ ne grupe udarnika, njih nekoliko od oko 40 — 50 ljudi; na čelu grupe naoružanih udarnika ko­ ja je bila predviđena da direktno uđe u bolnicu bio je Dušan Grubač, član MK KPJ za Beograd. Da bi akcija bila izvedena brzo i sigurno, svi udarnici grupe Dušana Grubača bili su naoruža­ ni revolverima i bombama. Tada je, u ponedeljak 28. jula, s Đurom Strugarom i Nenadom Parentom, Cana razradila »u osnovnim crtama raspored grupa i tačnu zamisao kako akcija tre­ ba da teče... U razradi plana mnogo nam je po­ moglo i to što sam i sama znala raspored pro­ storija bolnice, pošto sam 1930. godine provela u njoj mesec dana kao zatvorenik.« Napad na bolnicu trebalo je da počne 29. jula između »sedam i osam časova ujutro«. Tog jutra, negde u zoru, Cana Babović i Miloš Matijević još jednom su se sastali sa Dušanom Grubačom, Milićem Rakićem, Grujom Lazovićem i Ratkom Bursaćem, najistaknutijim poje­ dincima grupe koja je trebalo da uđe u bolnicu i da »iznese Marka«. Posle toga, Ljubinka Milo­ savljević i Vukica Mitrović, pošle su na mesto akcije, a Cana i Đuro Strugar zadržali su se u stanu dr Nenada Parente. Upad u bolnicu izvršila je grupa od pet udarnika naoružanih revolverima. Da bi lakše prodrli, pred sobom su vodili grupu »vezanih« drugova, stvarajući tako utisak da to agenti do­ vode novog uhapšenika. Kada im se na ulaznim vratima suprotstavio žandarm, Grubač je potegao pištolj i na mestu ga usmrtio. Kada je gru­ pa upala u sobu gde je ležao Ranković, dvojica su ga uhvatila ispod pazuha i povela ka izlazu. �Ostali su ih pratili s revolverima na gotovs. Gru­ pa je brao Rankovića prebacila preko ograde u obližnju ulicu kod Bajlonove pijace, u stan grafičkog radnika Milana Janeckova. Pošto se preobukao, Milić Rakić (budući narodni heroj) ga je špediterskim kolima, preko Terazija i Knez Miloševom do Braničevske ulice, prebacio u ilegalni stan. Tako se završila ova dobro organizovana i masovna akcija. U njoj, jednoj od najsmelijih akcija, Cana je imala istaknutu ulogu. »Ona je« kako kaže Ljubinka Milosavljević, član PK KPJ za Srbiju i akter tog događaja »njen organizator i rukovodilac. To je njena organi­ zacija; s Đurom Strugarom sačinila je plan akcije, vršila izbor ljudi za njeno izvođenje, sa­ kupljala oružje za udarnike, pratila tok doga­ đaja, sva bila na nogama. To je istina. Tako je bilo.« Od Beograda do Čajniča Oružani ustanak u Srbiji razvijao se veoma uspešno, organizovano, planski i postupno. Sr­ bija je do kraja septembra imala 24 partizan­ ska odreda sa oko 14.000 boraca i dve trećine slobodne teritorije. Na slobodnoj teritoriji, koja je na zapadu dopirala do Drine, na severu do Save, na istoku do Velike Morave, a na jugu do Zapadne Morave i Uvca, uspostavljena je nova vlast naroda, brojni narodnooslobodilački od­ bori (mesni, seoski, gradski, okružni i u Užicu Glavni NOO). Žestok otpor okupatoru rastao je i po gradovima. Za samo dva meseca (jul i avgust) u Beogradu je izvedeno preko 50 diverzija (paljenje garaža, automobila, nemačke i kvislinške štampe, atentati na policijske agente, spaljiva­ nje šlepova sa naftom na Dunavu, sabotaže u fabrikama). Sličnim akcijama zahvaćen je šabac, Kragujevac, Niš i druga mesta po Srbiji. »Par­ tizanske borbe u Srbiji — pisao je Tito — pri­ maju sve više oblik narodnog ustanka. Nemci drže samo veće gradove, a sela i manja mesta su pod kontrolom partizana. Partizani smenjuju opštinske uprave, spaljuju poreske, vojnoobvezničke i druge spiskove i stvaraju se narodni ko­ miteti kao vlast. Pod vodstvom KP u partizan­ ske odrede stupaju i pristalice zemljoradnika i drugih partija. U mnogim mjestima vode se že- �stoke borbe sa Nijemcima i domaćim fašisti­ ma. ..« Sve do kraja septembra 1941. godine PK KPJ za Srbiju je narodnim ustankom rukovodio iz Beograda. Mnogo mu je u to vreme značila i neposredna pomoć druga Tita i jednog broja članova CK KPJ, koji su u Beogradu boravili od sredine maja do sredine septembra 1941. Kada je, međutim, došlo do velikih provala, u kojima su, krajem septembra i početkom okto­ bra, poginuli ili pali u ruke Gestapoa i Specijalne policije gotovo svi članovi MK KPJ i SKOJ-a za Beograd i dva člana PK KPJ za Srbiju (Miloš Matijević i Vukica Mitrović), drug Tito je došao do zaključka da se pomoć organizacijama u Sr­ biji ne može više pružati iz Beograda, koji je, »nabijen svim mogućim agentima i šljamom«, tada predstavljao centar reakcije. Zato je, u di­ rektivi Pelagiji (Cani Babović) i Mihailu (Blagoju Neškoviću) 19. oktobra 1941, od PK-a za­ tražio »da odmah i neodložno preduzmu mere za preseljavanje u unutrašnjost Srbije, tj. u ne­ ko mesto na oslobođenoj teritoriji... Hitnost rešenja naročito je važna zbog nemilih događa­ ja koji su zadesili našu beogradsku organizaci­ ju. ..« Na slobodnu teritoriju članovi PK KPJ za Srbiju prebacili bi se preko teritorije Po­ savskog NOP odreda i došli do Kosjerića, gde se nalazila partizanska komanda mesta. Pokra­ jinski komitet je Canu s grupom rukovodilaca i aktivista, međutim, uputio sredinom novembra 1941. Iz okupiranog Beograda Cana je izašla na seljačkim kolima, koja je kod Autokomande do­ veo kurir Kosmajskog NOP odreda. Do Rudni­ ka, gde je bila slobodna teritorija, putovala je dva dana, s Milentijem Popovićem, Ljubinkom Milosavljević, Anđom Rankvoić, Lepom Žujović, i drugima. Posle kraćeg zadržavanja na Rudni­ ku, kada je u više navrata obišla jedan broj ranjenika i s Ljubinkom Milosavljević, Milenti­ jem Popovićem i drugim političkim i partijskim rukovodiocima tog kraja prisustvovala proslavi godišnjice oktobarske revolucije, Cana se uputila za Užice — do čačka pešice, a odatle do grada na Đetinji vozom. Bila je veoma impresionirana onim što je tada, u drugoj polovini novembra, videla u Užicu, naročito velikim poletom i ma­ sovnim entuzijazmom radnika, građana i parti­ zana. Stanovala je u zgradi Narodne banke, gde �je bilo sedište i Vrhovnog štaba, i skoro sva­ kog dana odlazila na sastanke i skupove koje je organizovao Okružni komitet KPJ za Užice. Bila je 23. novembra i na okružnoj partijskoj konferenciji u Čačku i tamo govorila kao pred­ stavnik PK-a. Dugo se u Užicu nije, međutim, zadržala. Kako je neprijatelj nadirao sa svih strana, morala je, kao i svi članovi Vrhovnog štaba i CK KPJ i SKOJ-a, da krene za Sandžak. Čitava dva meseca, od početka decembra 1941. do kraja januara 1942. godine, s jednim bro­ jem članova PK-a (Ljubinka Milosavlicvić, Mi tra Mitrović, Srba Josipović) i aktivista, Cana je boravila na slobodnoj teritoriji oko Nove Va­ roši. Najpre je došla u Radoinju, rodno selo svog oca Vaše, čija je osnovna škola, po rečima Mitre Mitrović, »postala centar okupljanja na­ ših drugova iz Srbije, partijiskih rukovodstava i rukovodilaca.« Tamo je, a naročito posle pre­ laska u Novu Varoš, planinsku varošicu čiji se spori život s dolaskom partizana bitno izmenio, Cana kao politički i partijski radnik bila vrlo aktivna; čas bi s komunistima i skojevcima pro­ učavala partijski materijal (Milentije Popović je, kako se seća Ljubinka Milosavljević, »vodio pra­ vu partijsku školu«), čas umnožavala vesti s frontova; čas dolazila u oštre sukobe s Milova­ nom Đilasom* zbog njegovog nečovečnog odnosa prema pojedinim borcima i komunistima parti­ zanskih odreda iz Srbije, ili pak prema stanov­ ništvu tog kraja; čas bi se s drugaricama »ba­ cila na svestranu obradu palanke«; čas odlazila na kulturne priredbe s recitacijama, skečevima i s baletskim tačkama. Cesto je išla na politič­ ke i partijske sastanke partizanskih jedinica da bi im objašnjavala političku situaciju i podizala borbeni duh; jednom je to učinila u jedinici Srećka Miloševića, drugi put u Oraškoj četi, treći put u štabu Srpsko-sandžackih odreda...« Inleresovala se bezmalo za svaku stvar i« — po reči­ ma Mirka Jolkića, zamenika političkog komesa­ ra Oraške čete — »na naša pitanja davala od­ mah jasne i tačne odgovore... Živela je s našim brigama i nevoljama. Zato je njena pojava ulivala uvek radost i samopouzdanje. Voleli smo je što je takva, nama sasvim bliska i što je ni po U ratu član Politbiroa CK KPJ i Vrhovnog štaba. Posle rata, zbog krivičnog dcla neprijateljske propagande protiv društvenog uređenja i spoljnopolitičkih interesa Jugoslavije, osuđen je 1957. god'nc na devet godina strogog zatvora. �čemu ne razlikujemo od ostalih, mada su nje­ ne reci, tako jednostavno i razumljivo kazane, sve mogle i sve postizale u nam a...« Radila je tako Cana, ne deleći poslove na velike i male, manje ili više značajne, uporno i odgovorno, ali je i jednako razmišljala o tome kako da posle popune PK KPJ za Srbiju novim članovima (sa­ da su, posle odluke CK KPJ, članovi PK-a bili: Blagoje Nešković, Cana Babović, Moma Marković, Ljubinka Milosavljević, Mitra Mitrović, Srba Josipović, Mirko Tomić, Miloš Mamić) partijska organizacija u Srbiji ponovo oživi. Radovala se kao malo dete povratku u Srbiju, što je CK KPJ svojom odlukom da »sedište PK treba da bude u blizini najmoćnijeg odreda, tj. u mestu odak­ le će se najbolje obezbediti političko i organiza­ ciono rukovodstvo čitavom partijskom organiza­ cijom u Srbiji« — već nagovestio. Tamo bi, kao i svi članovi PK-a, ponovo neumorno radila na jačanju organizacionog rada Partije, smelo iz­ dizala nove kadrove, privlačila nove članove, či­ stila partiju od malodušnika, kolebljivaca i ku­ kavica. Taj su zadatak, međutim, prihvatili dru­ gi članovi PK; Canu je, posle prelaska Lima (6. februara 1942) i kraćeg zadržavanja na Kame­ noj gori i u slobodnoj Foči tokom februara, če­ kao drugi, ali sada, na izričiti zahtev duga Ti­ ta, u Drugoj proleterskoj brigadi. Partijski rukovodilac Druge proleterske Prvog marta 1942. godine, od »najboljih par­ tizanskih jedinica koje su se prekalile u dota­ dašnjoj borbi protiv okupatora i njihovih do­ maćih slugu«, Užičkog, čačanskog i Drugog šumadijskog NOP odreda, u čajniču, formirana je Druga proleterska narodnooslobodilačka udar­ na brigada. Ona će, kako je istakao drug Tito u odluci Centralnog komiteta, »po primeru Prve proleterske brigade nastaviti još odlučniju i bespoštedniju borbu protiv okupatora i svih nje­ govih petokolonaških saveznika, boriće se za slobodu svoje porobljene zemlje, za bolju i srećniju budućnost.« Na dan formiranja, kada ju je pozdravio govorom Vrhovni komandant, Jo­ sip Broz Tito, brigada je imala četiri bataljona i oko 1.000 boraca. Bila je to proleterska jedini­ ca mladog naraštaja, brigada omladine, čvrsta, �snažna i pokretljiva jedinica, koja će pod ruko­ vodstvom Vrhovnog štaba, Centralnog komiteta i druga Tita oružjem i političkom akcijom širiti ustanak tamo gde po njihovom zahtevu bude došla. Bila je to operativna jedinica sa strate­ gijskim zadacima koju su krasile mnoge vrline. Glavne odlike Druge proleterske bile su po rečima druga Tita sledeće: »prvo, to je vjernost i ljubav prema stvari za koju se bori, a to je sloboda naroda, bratstvo i jedinstvo naroda, pra­ vednija i srećnija budućnost naroda; drugo, to je neodoljiva mržnja ne samo protiv okupatora, već i prema svim izdajnicima našeg naroda; tre­ će, to je hrabrost, disciplina koja se sve više pojačava, međusobna ljubav boraca, komandi­ ra, komandanata i politkomesara i, spremnost da se izvrši svaki pa i najteži zadatak.« Da takva bude velika je zasluga i prvog zamenika kome­ sara brigade — Spasenije Cane Babović. Na dužnosti zamenika političkog komesara (članovi štaba bili su Ratko Sofijanić, koman­ dant, Milinko Kušić, komesar, Ljubodrag Đurić, zamenik komandanta), u stvari partijskog rukovodi­ oca brigade, Cana nije dugo ostala — svega pet i po meseci. Ali ono što je svojim radom, nastu­ pom i rečju učinila ostalo je da se pamti. »Kroz Drugu proletersku brigadu prošlo je« — kaže Zaga Stoilović, tadašnji politički radnik brigade — »petnaest hiljada ljudi u toku rata, većina ih je poginula, ali duh jedinstva brigade, neprekid­ ni politički rad, visoki moral boraca, drugarstvo, sigurnost da ranjenog druga niko neće ostaviti, da će poslednji komadić hleba i duvana podeliti — temelje tom duhu velikim delom je pos­ tavila drugarica Cana, koja je tada bila zamenik političkog komesara Druge proleterske.« »Bila je tako lepa i mlada; svi smo se — seća se Vera Kremić, referent saniteta u Drugoj pro­ leterskoj brigadi, — okupljali oko n je... Kad bi zapevala, dobro pamtim, »Krenula je crvena mašina«, bila je u stanju sve da nas razgali i ulivala je beskrajno poverenje nekom izuzetnom to­ plinom, odmerenošću da svakog i sve razume.« U brigadi je Cana bila partijski funkcioner koji je odgovarao za sav partijski rad, za čuva­ nje linije Partije i uopšte za partijsku organiza­ ciju. Neposredno je rukovodila bataljonskim bi­ roima i objedinjavala rad partijskih ćelija. Na sastanke komunista, kojih je u brigadi bilo oko 235 (prema izveštaju od maja 1942. godine Cen- �tralnom komitetu KPJ), često je odlazila i na licu mesta ukazivala pomoć u radu. »Kao par­ tijski rukovodilac Cana je« — po rečima Rodo­ ljuba Čolakovića, — »od ljudi tražila mnogo, ali pritom nije zaboravljala da oni nisu svi srezani prema istom kalupu. U tome je bila njena čov­ ječnost. Drugovi koji su sa njom radili, posebno koji su sa njom bili u ratu, mogu navesti mno­ go primjera kako je Cana, blagodareći toj oso­ bini, kočila one žustre i brzoplete koji u ime revolucionarne oštrine čine nepopravljive pro­ puste. Za nju revolucionarna oštrina nije zna­ čila ni bezobzirnost, ni ravnodušnost prema tu­ đoj nevolji. Kao što je prezirala frazere i malodušne plačljivke, isto tako nije marila one u na­ šoj Partiji koji su autoritet, neophodan u tak­ voj organizaciji, zloupotrebljavali u sredstvo za vladanje ljudima.« Njena pojava izazivala je ra­ dost, a njena reč uvek je bila — kako to na­ vodi Moma Marković — »od velikog značaja. Šta misli Cana Babović, uvek je bilo važno.« Sve do odlaska na drugu dužnost, sredinom avgusta 1942. godine, Cana je bila na svim putevima Druge proleterske brigade: od Borika, jedne od prvih borbi, pa preko Vlasenice, Bratunca, Srebrenice, Romaniie, Rogatice, Han-Pijeska, čajniča, Goražda, Foče, Dobrog Polja na Durmitoru, Gata, Čemerna, Treskavice, Ledića, pruge Sarajevo—Mostar, do Kupreškog polja; putevima poznatim po borbama, kišama, gladi i umoru, ali i po nezaboravnim pobedama; onda kada su borci uz pušku imali samo po pet me­ taka i uz puškomitraljez jedva petnaestak, a nepri jatelja, do zuba naoružanog i opremljenog, svu­ da. »Bila nas je ledena kiša, vetar, blato do kolena. Kamenje se odronjava, ćele noći smo se peli i ispeli na vrh Lednice a sutradan stigli u podnožje. Taman kad smo pomislili da odahnemo, da se ispavamo, čujemo — sećase Zaga Stoilović — poziv: 'Svi na partijski sastanak, pri­ prema jedinice za dalji marš!' Drugarica Cana je kao partijski rukovodilac uvek tražila da se razgovara o držanju komunista prethodnog dana: da li su pomagali borcima, služili za primer, bili u prvim redovima. Upozoravala nas je kako da se ponašamo prema narodu okolnih sela. U ono vreme to je bilo veoma važno. Tražila je od nas da učimo, da čitamo. Govorila je: 'Borci su obični ljudi, treba im sve protumačiti, da znaju. �Što više znaju, to će biti bolji borci i komunis­ ti. .. Ali, s ljudima treba strpljivo. Sitan je to vez.« »Sve je bilo im presivno ii v e lik o ...« U oružanu borbu protiv okupatora i njego­ vih pomagača, rame uz rame s muškarcima, po­ šao je i veliki broj žena svih naroda i narodno­ sti, svih vera i svih društvenih slojeva, stare i mlade. Procenat njihovog učešća u prvim par­ tizanskim jedinicama bio je različit; kretao se od dva pa do dvadeset posto. Prva proleterska brigada je na dan forim iranja imala 67 druga­ rica, Druga 46 (jedna zamenik političkog kome­ sara brigade, 4 političke radnice, jedna referent saniteta bataljona, 21 bolničarka i 19 boraca); od 1082 borca, koliko je imala na dan formiranja, Četvrta proleterska (crnogorska) brigada ima oko 200 žena. Druga grupa NOP odreda u SloKraći predah na ratnoj stazi Druge proleterske (leto 1942) �veniji imala je 20 žena. U Lici je 25. avgusta 1942. formirana Ženska omladinska četa; sep­ tembra 1942. u Turjanskom formirana je Dru­ ga, a nešto kasnije i Treća ženska četa. Pohorski bataljon imao je zaseban ženski vod... Već prvih dana ustanka veoma je zapažen udeo že­ na u radu na okupiranoj teritoriji; prikuplja­ ju oružje, hranu, odeću, sanitetski i štampar­ ski materijal, obavljaju kurirsku službu, osniva­ ju bolničarske kurseve, organizuju tajna sklo­ ništa za ranjene borce i ilegalce, dostavljaju partizanskim jedinicama podatke o neprijatelju, rasturaju propagandni materijal, s organima no­ ve vlasti organizuju obradu zemlje, setvu i žet­ vu, brinu se za decu boraca i ilegalaca, učest­ vuju u odborima narodne vlasti, otvaraju par­ tizanske radionice... »Žena je bila« — kako slikovito priča Draga Bakić Stefanović, delegat s Korduna na Prvoj konferenciji AFŽ — »maj­ ka, domaćica, otac, hranilac, proizvođač, sve. A da bi mogla sve to da bude, bila je i predsednik NOO, rukovodilac straže, predsednik od­ bora žena... Ona je snabdevala bolnice, tkala zavoje. Omladinke su parale svoju devojačku spremu da bi od toga prediva tkale zavoje... Organizovana žena slala je svog, makar i poslednjeg, sina u borbu... Tako je to bilo.« Odbori žena antifašista već se u leto i je­ sen 1941. godine zovu antifašistički odbori že­ na; bilo ih je seoskih, opštinskih, negde sreskih i okružnih. Pa ipak, »snaga naše organizacije,« — rekla je Cana Babović u Bosanskom Petrovcu, decembra 1942, — »broj njenih članova, njena organizaciona čvrstina i povezanost još ne odgo­ varaju raspoloženju žena protiv fašizma i njiho­ voj spremnosti za borbu.« Bilo je vreme da se te ogromne probuđene snage žena sliju u jedin­ stveni Antifašistički front žena Jugoslavije. To je jedan od razloga što su CK KPJ i drug Tito već u jesen 1942. godine inicirali stvaranje je­ dinstvene organizacije svih žena Jugoslavije, od­ nosno održavanje prve konferencije AFŽ-a de­ cembra 1942. godine u Bosanskom Petrovcu. Taj zadatak dobila je Cana Babović, koju je CK KPJ za rad na sektoru žena povukao iz Druge proleterske brigade još avgusta 1942. Pored Cane, seća se Mitra Mitrović, najveći deo posla ponele su Vanda Novosel i Mira Morača. One su bile i članice Inicijativnog odbora za održavanje Konferencije žena. �Sa borcima Pratećeg bataljona Vrhovnog štaba (Cana prva sleva, jesen 1942) �Na prvoj konferenciji žena Jugoslavije »sve je — po rečima Cane — bilo impresivno i veli­ ko. Svaki dolazak delegata, iz raznih krajeva i iz vojnih jedinica, bio je doživljaj za sebe. Taj njihov dolazak do Bosanskog Petrovca značio je snagu naše vojske. Ne samo na mene, nego i na sve druge, najjače je delovao dolazak dele­ gata sa neoslobođenih teritorija.« Već 5. decembra 1942. godine Bosanski Pe­ trovac bio je prepun žena delegatkinja iz svih krajeva zemlje. »Rat je skoro sasvim izjednačio njihova odela, samo poneka povezača ili prega­ ča ili odlomak razgovora — jasnije kazuje iz ko­ ga je kraja koja grupa. »Sazivački odbor«, zapi­ sao je nepoznati letopisac u tadanjoj »Ženi da­ nas«, »radosno je beležio: Gorski kotar, Kor­ dun, Banija, Lika, Dalmatinska Zagora, Hrvat­ sko primorje, Bosanska krajina, Šibenik, Karlo­ vac, Beograd, Zagreb, Cetinje, Drvar, Ključ, crnogorske, krajiške, hrvatske, proleterske bri­ gade — i mnoge druge, za njima se nižu tek oslobođeni gradovi Bihać, Grahovo... Samo slovenačke žene nisu, zbog velikih prepreka, mogle imati svoje predstavnice.« Veliki skup žena (166 delegata) počeo je sve­ čanom sednicom 6. decembra 1942. godine. Prvi govornik, posle izbora počasnog i radnog predsedništva, bio je Josip Broz Tito. »Njegov dola­ zak i govor koji je održao bio je, razume se »— kaže Cana — »za sve. ne samo za mene, najupe­ čatljiviji trenutak. Mi smo danima ostali pod utiskom reči koje nam je uputio, a priznanja koja je dao ženama davala su snage za nove bo­ rbe i podvige. Bilo je to za nas ne samo priz­ nanje i podrška, nego i garancija za pobedu i ostvarivanje naših ideala.« «. . . Ova današnja skupština« — rekao je drug Tito, — »ima ogroman historijski značaj. Naše žene, kćeri, majke, učestvuju sa puškom u ruci u borbi. Ja se ponosim tim što stojim na čelu armije u kojoj ima ogroman broj žena. Ja mogu kazati da su žene u ovoj borbi po svom heroizmu, po svojoj izdržljivosti, bile i jesu na prvom mjestu i u prvim redovima i našim na­ rodima Jugoslavije čini čast što imaju takve kćeri.« Sutradan, na radnoj sednici, podneta su dva referata: Mitra Mitrović »O antifašističkom po­ kretu žena u okviru narodnooslobodilačke bor­ be« i Cana Babović »O organizacionim pitanji- �ma«. Razvila se i plodna diskusija. Na govorni­ cu je izlazilo veliki broj žena iz jedinica i iz ra­ znih krajeva, seljanki, nepismenih ili polupis­ menih, bez ikakvih priprema, bez papira, bez ičega. »Govorile su« — seća se Judita Alargić — »iz srca, ono što osećaju, što smatraju da tre­ ba da rade i za šta se bore. Govorile su i ono što su doživljavale njihove porodice, njihova deca, selo, njihov kraj i zato su se, bez obzira što je tu bilo i pismenijih i obrazovanijih od njih, osećale superiorno. To je bilo sasvim prirodno i krajnje spontano. To je pokazalo svu širinu i dubinu celog pokreta, to da su u njemu zastu­ pljeni svi slojevi naroda.« Na završetku Konferencije doneta je Rezo­ lucija, a u Glavni odbor AFŽ za Jugoslaviju uš­ le su: Kata Pejnović, predsednica AF2-a za Li­ ku. Dragica Karan, predsednica AF2 za Kordun, Kata Vujaklija iz Banije, Nada Trbović iz Gor­ skog kotara, Danica Medan iz Bosanske kraji­ ne, Mika Pećanac iz Bosanske krajine, Spasenija Cana Babović, Maca Gržetić iz Zagreba, Rahida Sakih iz Bihaća, Judita Alargić iz Vojvodi­ ne, Nada Marković iz Beograda, Zorka Brkić iz Mrkonjić-Grada, Vahida Maglajlić iz Banje Luke, Mitra Mitrović iz Beograda, Olga Kovačić iz Zagreba, Vanda Novosel iz Zagreba, MaSa Konferencije žena Jugoslavije u Bosanskom Petrovcu, decembra 1942. (linorez Ismeta Mujezinovića) 6 Spasenija Cana Babović �rija Novak iz Dalmacije, Stana Tomašević iz Cetinja, Dina Vrbica iz Podgorice, Mira Morača iz Bosanske krajine. Plenum Glavnog odbora izabrao je i svoj Izvršni odbor: Cana Babović, Kata Pejnović (predsednica); Vamda Novosel (sekretarica), Mitra Mitrović i Mira Morača. Na ratnom putu do slobode Već početkom 1943. godine, dvadesetak dana posle prve Konferencije žena, Cana je pošla na ratni put koji će se preko Neretve, Sutješke, Jajca, Drvara, Visa, Barija i Rađana završiti u oslobođenom Beogradu, četvrtu i Petu neprija­ teljsku ofanzivu provela je s jedinicama NOVJ koje su bile u Operativnoj grupi VŠ, a najviše i najduže, naročito u Petoj ofanzivi, u Prvoj pro­ leterskoj diviziji. Mnogi borci su je tada prvi put upoznali, ali su se osećali kao da su je go­ dinama znali. Ona je i tada, u paklu ognja s ne­ ba i zemlje, ostala ista: jednostavna, vedra i hrabra. Borcima je bilo drago što je s njima delila sudbinu i legenda iz predratnog ilegalnog života, pa su, u predahu bitaka ili na dugim marševima, rado slušali njenu potresnu priču iz ilegalnog života i brojnih sukoba s policijom iz­ među dva rata. Bila im je i kao pojava simpatična: srednjeg rasta, ne tako vitka stasa, lepa. Imala je plavu bujnu kosu, uvek očešljanu unazad; lice sveže, čisto i bez bora; svetloplave oči i karakterističnu boju glasa. Govorila je razložno i spokojno, ni­ kad brzopleto. Bila je dobroćudna, vesela, veliki ljubitelj pesme, pošalica. Stabilna ličnost; je­ dan fin sklad fizički i psihički. Borce je bezgra­ nično volela; prema rukovodiocima je bila stro­ ža. Teško je doživljavala poraze, naročito pogi­ biju boraca. Tada bi znala da plane, da oštro istupi, da izgrdi. Čovek, borac, bio je za nju sve­ tinja. Iz tih susreta s velikim brojem boraca, je­ dinica NOVJ i naroda i Cana je postala bogati­ ja za čitavu galeriju likova, koje je u svojim predstavama čitavog života nosila kao ka­ kav dar; bogatija je bila i mnoštvom potresnih slika stradanja naroda tog kraja, koji se, bilo da je odstupao s jedinicama NOVJ ili pak bio u samom grotlu velikih bitaka, držao dostojan­ stveno, kompaktno i neustrašivo. Divila se drža- �nju ranjenika Centralne bolnice, koja je bila briga i savest svih boraca i rukovodilaca, od desetine do Vrhovnog štaba, ali i najprivlačniji plen neprijatelja. Ona slika kada je s borcima i ranjenicima prelazila Neretvu nikada joj nije izbledela. Posle velike pobede nad četnicima kod Kalinovika i Glavatičeva, strasno je čeznula za povratkom u Srbiju, kako je Vrhovni koman­ dant bio i zamislio. Ta joj se želja, kao i ona novovaroška krajem 1941. i početkom 1942. go­ dine, nije ostvarila. Morala je s jedinicama NOVJ natrag. Udruženi neprijatelj ponovo je spremao ofanzivu na Titovu vojsku i slobodnu teritoriju, ali sada još težu i krvaviju. U bici na Sutjesci, koja je po žestini i obimu dotad neviđenih borbi trajala punih trideset dana, Cana je s članovima štaba Prve proleterske divizi­ je tako reći bila u prvim borbenim redovima; u okršajima kod Celebića, Zlatnog bora i Popo­ vog Mosta, na Balinovcu. Posle Sutjeske išla je s Prvom divizijom kroz istočnu, a posle prelas­ ka reke Bosne i kroz srednju i zapadnu Bosnu. U Vrhovni štab, na Otočac, vratila se, posle kra­ ćeg boravka s Prvom proleterskom divizijom u Dalmaciji, oktobra 1943. godine. Sredinom okto­ bra, s delegacijama iz raznih krajeva, partijskim aktivistima, borcima s frontova, rodoljubima i ilegalcima pošla je na Drugo zasedanje AVNOJ-a. Kada je stigla u Jajce bila je zadivljena njego­ vim izgledom i atmosferom koja je među dele­ gatima vladala. Bili su to srdačni susreti drugo­ va iz raznih jedinica, s oslobođene i neoslobođe­ ne teritorije, ilegalaca, predratnih robijaša. Pra­ va svečanost. Grljenje, ljubljenje, po koja suza. Svima, naročito onima koji su ga tada prvi put videli, susret s Titom bio je izuzetan događaj. Bio je to i za Canu veliki trenutak. Još uzbudlji­ viji je bio onaj, kada je na Zasedanju govorio drug Tito i kada je ona, posle donošenja istorijskih odluka, izabrana u Predsedništvo Antifa­ šističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije. Desetak dana posle zasedanja AVNOJ-a, Vr­ hovni štab morao je da napusti Jajce. Krenuo je s članovima CK KPJ, Predsedništva AVNOJ-a, Nacionalnog komiteta i savezničkih vojnih mi­ sija — za Drvar. U njemu je, radeći u redakci­ ji časopisa »Nova Jugoslavija«, ostala i Cana sve do početka juna 1944, kada se, posle neuspelog nemačkog desanta u kome umalo nije glavu izgu­ bila, s članovima Vrhovnog štaba, Centralnog ko- �miteta KPJ i Predsedništva AVNOJ-a, prebacila na Vis. Bližio se kraj drugog svetskog rata. Kako je Srbija, po rečima druga Tita, bila od prvo­ razrednog značaja za čitav oslobodilački pokret u Jugoslaviji, to su Vrhovni štab i Centralni ko­ mitet KPJ doneli niz značajnih odluka. Bilo je veoma važno da se u Srbiji što pre izvojuju od­ lučne vojničke i političke pobede. Trebalo se obračunati s dosta jakim četničko-nedićevskim snagama i time onemogućiti sve planove reakci­ onarnih krugova na Zapadu i reakcije u zemlji da, oslanjajući se na te snage, posle rata utiču na državno i društveno uređenje Jugoslavije. Naporedo sa isterivanjem okupatora, trebalo je što pre likvidirati okupacioni sistem, prvenstveno oružane snage i politička uporišta četnika Dra­ že Mihailovića i osigurati dalje razgaranje NOR-a na tlu Srbije. Njenim oslobađanjem omogućio bi se još masovniji priliv novih boraca i stvorila čvrsta osnovica za dalje borbe i konačno oslobo­ đenje zemlje. Tih dana, juna 1944. godine, CK KPJ je ra­ spravljao o nizu pitanja vezanih za Srbiju: vojno-političkoj situaciji, stanju u partijskoj orga­ nizaciji, slabostima i nedostacima u radu ruko­ vodstva NOP-a u Srbiji tokom rata. Doneti su zaključci za budući rad. Pored onih o održava­ nju Velike antifašističke skupštine Srbije i stva­ ranju Komunističke partije, tada je odlučeno da se svi članovi PK KPJ za Srbiju (na Visu su ta­ da bili Blagoje Nešković, Moma Marković, Ljubinka Milosavljević i Cana Babović) što pre na­ đu na okupu na oslobođenoj teritoriji u Srbiji. Početkom jula 1944. godine, s grupom ru­ kovodilaca iz Glavnog štaba NOP odreda za Sr­ biju i jednim brojem članova PK KPJ za Sr­ biju, Cana Babović je na putu za Srbiju najpre došla u Bari, a onda je, noću između 10. i 11. ju­ la, avionom prebačena na improvizovani aero­ drom kod Kosančića, u Pustoj reci. Sada je, kada je na okupu bio ceo PK KPJ za Srbiju, i za Canu na slobodnoj teritoriji posla bilo dosta. Uvek vedra i nikad umorna, ona se kao partijski radnik najednom javlja svuda; sad je na sastanku PK KPJ — da bi se s članovima dogovorila šta valja učiniti; sad na skupu od­ bornika novog organa narodne vlasti — da bi im govorila koji su im zadaci najvažniji; čas je na partijskim sastancima komunista tog kraja da �bi im, a naročito povodom prijema novih čla­ nova, govorila kakvi treba da budu; čas na sednici novoformiranog (opštinskog, sreskog ili ok­ ružnog) Narodnog fronta; čas sa omladincima USAOS-a. I svi, kao da su s njom godinama radi­ li, govore: »Doći će Cana«, »Bila je Cana«, »Re­ kla je Cana...« A ona gotovo nikome, a naroči­ to ženama tog kraja, poziv na sastanak, kakav skup ili razgovor, nije mogla odbiti. Prokupčani su je zapamtili po govoru »kakav do tada nisu čuli«, na velikom mitingu avgusta 1944; mesec dana potom ona je i na Okružnoj konferenciji žena Prokuplja... I tako iz dana u dan, sve do odlaska u os­ lobođeni Beograd. Kada je, s Glavnim štabom NOP odreda za Srbiju i jedinicama NOVJ, 23. oktobra 1944. godine došla u Beograd, Cana je kao retko kada bila uzbuđena. Pred očima joj je iskrsla slika onog ratničkog i studentskog Beograda pre ra­ ta; grada štrajkova, tarifnih akcija i demonstra­ cija; grada Bose Milićević, živana Sedlana, žar­ ka Marinovića, Mirka Srzentića; onog Beograda s dvadeset sedmomartovskih ulica 1941; ona im­ presivna slika kada su u leto 1941. na sve stra­ ne plamtele garaže, skladišta goriva, padali gestapovski oficiri i domaći agenti; grada herojskih podviga Đure Strugara, Vukice Mitrović, Mrše Matijevića; grada stradanja, ubijanja, vešanja i mučenja... Dugo se nije smirila kada se pono­ vo našla s braćom, životom i Boškom, i sestrom Radmilom. Pa ipak, najpotresniji trenutak bio je onaj tako dugo čekani i željeni susret sa si­ nom Vladimirom, koji je iz SSSR-a u Beograd došao početkom decembra 1944. godine. Potresni susret majke i sina sačuvala je od zaborava i dr Šaša Božović, koja se tog dana našla u blizini Cane Babović. »Evo nas u oslobođenom Beogradu. Cana je u jednoj kući iznad Slavije. Zove me nešto u vezi Crvenog krsta. Tada sam bila vojni delegat Crvenog krsta Jugoslavije. U njenoj sobi oveći pisaći sto. Sve deluje svetio, čisto. Cana sva u papirima. Radi po ceo dan. Pozdravismo se i odmah prelazimo na razgovor zbog kojeg sam došla. Cana mi izgleda izuzetno vedra. Iz nje zrači sreća, radost. Dok radimo neprestano je gledam i kao vojnik prvo mislim da su stigle neke izuzetno dobre vesti sa Sremskog fronta, gde borbe plamte. Kad sam završila posao, pitam �je: »Cano, danas mi izgledaš kao da plivaš u sreći. Šta je to?« Ona se osmehnu, uze telefon­ sku slušalicu i prekide moje pitanje. Na ruskom reče: »Vladimire, pojdi sjuda!«, i spusti sluša­ licu, a na licu joj osmeh još topliji, još blistavi­ ji. Jedna manja bočna vrata se otvoriše, a na njima lep dečačić od trinaestak godina. Tanak, visok. U ruskoj kadetskoj uniformi. »Mamaša«, i pritrča Cani. Zagrliše se čvrsto. Cana mu privi glavu na grudi. Stojim zbunjena minut-dva, a onda se lagano na prstima povlačim, da ih os­ tavim same. Potrebno im je to da bi izlili sve što se godinama skupljalo i gušilo ih. Vladimir je kao beba odveden u Rusiju. Roditelji revolu­ cionari provodili su godine i godine po zatvori­ ma. Mučeni. Robijali. Za to vreme mali Vladi­ mir rastao je po domovima i čekao u Rusiji oca i majku. Oca nije našao. Ubijen je u zatvo­ ru. Ipak, doživeo je jednu radost. Našao je svo­ ju »Mamašku« i sad je u njenom zagrljaju.« Na odgovornim dužnostima posle rata Za Canu Babović revolucija se nije, kako je i sama govorila, završila pobedom radničke klase u ratu. Sa istim žarom kakav ju je krasio i do tada nastavila je da radi i u periodu obno­ ve i izgradnje porušene zemlje. Tako je radila zato što je revolucija bila sav smisao njenog ži­ vota. »Bez obzira šta je radila«, — rekao je Pe­ tar Stambolić, — »koju dužnost vršila, gde se nalazila, za nas, njene drugove, bilo je uvek ne­ obično važno šta u takvim prilikama misli Ca­ n a... Ovaj naš tridesetogodišnji posleratni pe­ riod pun je drama, sudara, raznih dilema i stran­ putica. Cana je u svim tim prilikama znala da stane na pravo mesto i bila uvek na isturenom položaju... Celog života nije prestajala da bri­ ne partijske brige i kao borac unosila je u rad vedrinu i optimizam. Ostala je dosledna sebi kroz ceo život. I primer za druge.« Sve do smrti, koja ju je zatekla na dužnosti člana Predsedništva SR Srbije, Cana je obavlja­ la čitav niz odgovornih dužnosti. Bila je prva predsednica Glavnog odbora AFŽ-a za Srbiju i članica Centralnog odbora AFŽ-a za Jugoslaviju; ministar u vladi SR Srbije i član Izvršnog veća Skupštine SR Srbije; član Predsedništva Glav- �nog odbora SSRN Srbije i Saveznog odbora SSRNJ; član Saveznog odbora SUBNOR-a Ju­ goslavije; birana je za republičkog i saveznog po­ slanika u više saziva; učesnik je svih posleratnih kongresa Saveza komunista Srbije i Jugosla­ vije; za člana Centralnog komiteta Saveza ko­ munista Jugoslavije birana je na Petom, Šes­ tom, Sedmom i Osmom kongresu SKJ; član Cen­ tralnog komiteta SK Srbije neprekidno je od Prvog do Četvrtog kongresa. Bila je i organiza­ cioni sekretar Centralnog komiteta KP Srbije i član Izvršnog komiteta CK SK Srbije. Svaku od tih dužnosti obavljala je požrtvovano, odluč­ no i do kraja savesno. Bez obzira koje je funk­ cije obavljala, ona je uvek mislila i delovala kao radnik i kao revolucionar. Nikada nije zalutala, niti, pak, zatajila. »Za Canu Babović«, — rekao je povodom njene smrti na sednici u Skupštini SR Srbije Dragoslav Marković, — »dilema nije bilo, niti je moglo biti. Za nju, starog revoluci­ onara i prekaljenog borca, bio je moguć samo jedan put — Titov put dosledne borbe za auten­ tične interese radničke klase, za socijalizam i sa­ moupravljanje, za stalno jačanje naše socijalisti­ čke zemlje. Tako je bilo i 1948. godine, tako i 1966. godine, tako i u značajnom periodu za da­ lji razvoj i jačanje Saveza komunista Jugoslavi­ je, a posebno Saveza komunista Srbije u 1971. i 1972. godini.« Za sve ono što je kroz svoj pedesetogodiš­ nji revolucionarni rad učinila, Cana Babović je još za života dobila mnoga priznanja. Odlikova­ na je većim brojem visokih odlikovanja: Orde­ nom narodnog heroja, Ordenom junaka socijali­ stičkog rada, Ordenom jugoslovenske zvezde sa lentom, Ordenom republike sa zlatnim vencem, Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem, Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima, Ordenom za hrabrost. Nosilac je spomenice 1941. i Povelje s plaketom »Crveni barjak samoup­ rave«. I neobično običan čovek Sve do odlaska u penziju 1963. godine, za koju je govorila da ne priliči revolucionarima, Cana Babović je prošla težak ali legendarni ži­ votni put. Ceo njen život bio je, kako je jednom �prilikom govorila, težak, surov, pun neslućenih opasnosti. Na njega, međutim, nikada nije tako gledala, niti ga takvim osećala. Nikada se nije pitala ni kako je mogla. Cana Babović svuda je imala bezbroj pri­ jatelja i poštovalaca. Ona je, pak, na svoj na­ čin, poput majke, volela ljude i nikada nije pro­ puštala priliku da bude s njima. Njeni prijate­ lji, saborci i poštovaoci, stari i mladi, uvek su se radovali kada bi bili u prilici da se još koji put sretnu s njom i popričaju. S njom je, kako će reći Josip Grubišić ćabo, pravo zadovoljstvo bilo porazgovarati o svemu; kada bi govorila o svom teškom ali legendarnom životnom putu — bio je to poseban doživljaj. »Ona o svemu go­ vori tako jednostavno, tako obično, sa puno ot­ mjene (u najboljem smislu) odmerenosti — od ponuđenog pića da najsloženijih pitanja iz raz­ ličitih razdoblja jednog bogatog i izuzetnog ži­ vota velike revolucionarke...« Kada je o njoj bila reč, uvek je bila suzdržana. Nerado je o se­ bi govorila, mada su svi uvek želeli upravo to da čuju. Kada je to činila onda je, da ne bi povredila nečije dostojanstvo ili mu umanjila za­ slugu, svaku reč merila. Bila je vrlo plemenita ličnost. Tražila je da se na događaje i na ljude gleda pošteno i komunistički. Bila je za to da se nikad ne treba zaboraviti dobro, niti, pak, prećutati rđavo. Nije želela da se izbrišu zaslu­ ge onih koji su pogrešili, kao što nije volela ni da se zabašuruju pogreške. Kada nije bila u Predsedništvu SR Srbije, čiji je član ostala sve do smrti, Cana je bila s unukom Marikom u svom domu, ili, pak, s pri­ jateljem, partijskim i ratnim drugom. Unuku Mariku, »diku i priliku njenu«, čuvala je goto­ vo od samog rođenja. Kada zbog revolucionar­ nog rada i stalne opasnosti da bude uhapšena nije bila u prilici da odgaja sina Vladimira, to je unuci poklonila svu svoju ljubav. I svu osta­ lu decu mnogo je volela. Rado je okupljala decu svojih prijatelja i poginulih drugova, od kojih je neke i školovala. Bila je dobra, ali i stroga baka. Od unuke je tražila da završi školovanje, ali nikada nije zahtevala da po svaku cenu bude odlična učenica. Često joj je govorila da se ra­ dom sve može postići. Učila ju je kako »treba proći kroz čestar života«, sve videti i doživeti, i da se jedino na taj način može steći iskustvo i tako potrebna mudrost. Volela je da čita, da �gleda bioskopske predstave, da zaigra šah, da s Momom Markovićem, iako teško bolesna, pođe do Boleča da bi se tamo, u kafanici na drumu, živo raspričala. Lepo je i s dosta svežine govo­ rila čak i na nekoliko dana pred smrt. Volela je, valjda zato što je i sama bila takva, čistu, ali kra­ tku rečenicu, iskrenu i istinitu. Nije volela duge govore i referate, jer oni, zamaraju, zamagljuju. Od mnogo reči ne vidi se suština.« Novinarima je često govorila: »Pišite onako kako običan čovek govori: iskreno, jednostavno, bez poze!« Cana Babović je bila skromna, jednostavna, dobra, tiha i odmerena ličnost. »Dovoljno je,« — piše dr Šaša Božović, — »bilo samo jednom videti njene krupne, mile, svetle oči i poneti je u srcu zauvek... Imala je pogled koji nosi, koji obavezuje, o kojem se dugo razmišlja i koji se ne zaboravlja.« »Takva svojstva Cana je imala«. — kako se seća njena dugogodišnja susetka Vera Kremić, — »i onda kada je, povučena, živela poslednje mesece života. »Recimo, detalji: frizirala se u zadruzi i, kada bi joj ponudili, nije htela ni Spasenija Cana Babović govori na otvaranju Doma kulture u rodnom La7.arevcu �da čuje da ide 'preko reda'. Volela je da je posećuju prijatelji i, kada bi joj se za rođendan stan napunio cvećem, sve bi podelila stanarima zgrade... Mi, opet, nismo hteli da je, zbog boles­ ti, uznemiravamo pozivima na skupove stanara i sastanke kućnog saveta — ali, ona bi uvek sa­ ma dolazila, mirila zavađene, učestvovala.« Posle preležanog infarkta u proleće 1969. i teže operacije bubrega 1975. godine, Cana se razbolela od teške i gotovo neizlečive bolesti. Sve do pozne jeseni 1977. godine stoički je pod­ nosila podmuklu bolest, koja joj je organizam zahvatala deo po deo. Početkom decembra, kada su joj bolovi bili nesnošljivi, žalila se Momi Markoviću u bolnici: »Sve je gore. Teško ustajem, srce popušta... Možda je to i dobro. Pre ću otići!« Kada ju je stari drug hrabrio pitajući je: »Kada ćemo, Cano, opet do Boleča?«, ona je, svesna što je čeka, odgovorila: »Nema ništa od to­ ga.« Umrla je u noći 17. decembra 1977. godine. Nije dozvolila da je smrt pobedi. Ovaj svet, za koji se svom snagom borila, napustila je ona­ ko kako je i živela i radila: hrabro, prkosno, mir­ no i dostojanstveno. Sahranjena je uz najveće po­ časti u Aleji velikana na Novom groblju u Beo­ gradu. ���S A D R Ž A J Detinjstvo bez detimjstva Nije znala mnogo, ali je znala najvažnije Početak revolucionarnog rada U čelnom redu naprednog pokreta Revolucionarni rad Ibrahima Babovića Besomučni naleti monarhofašističke diktature Blizak saradnik Blagoja Parovića Član MK KPJ za Beograd Na Međunarodnoj lenjinskoj školi Pomoć Partiji i Sindikatu Kruševca Profesionalni revolucionar Član Oblasnog komiteta KPJ Kraći boravak u Nišu Novi partijski zadatak Hapšenje u Sarajevu »Ništa neću priznati« Dijalog s Vujkovićem — u četiri oka Policijski eksperti na okupu Ponos i prkos Krste Popivode Izdaja je gora od smrti Na Sud za zaštitu države Tamnovanje u Požarevcu Član Titovog rukovodstva U susret martovskim događajima Šesti april. Dolazak okupatora Istaknuta ličnost PK KPJ za Srbiju Na čelu smele akcije Od Beograda do čajniča Partijski rukovodilac Druge proleterske »Sve je bilo impresivno i veliko...« Na ratnom putu do slobode Na odgovornim dužnostima posle rata I neobično običan čovek 7 8 10 12 16 18 22 23 25 26 32 33 35 37 40 43 45 47 48 49 50 51 52 56 61 66 69 71 74 77 82 86 87 �����3*3 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Spasenija Cana Babović - životni put i revolucionarno delo Subject The topic of the resource Biografija Creator An entity primarily responsible for making the resource Stanko Mladenović Source A related resource from which the described resource is derived https://www.memoryoftheworld.org/ Publisher An entity responsible for making the resource available NIRO, "Dečije novine", Gornji Milanovac Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1979. Rights Information about rights held in and over the resource Nepoznato Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 51-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 100 str. biografija Spasenija Cana Babović Stanko Mladenović http://afzarhiv.org/files/original/d26fff9c3df8ffb799a7b94793ed2bc1.pdf 2420100007510702dc2c1deb3d927043 PDF Text Text ��Biblioteka LEGENDE dobitnik je Povelje »4. juD« — najvećeg društvenog priznanja za doprinos u gajenju tradicija narodnooslobodilačkog rata naroda i narodnosti Jugoslavije. �Izdavač NIP »Dečje novine« Gornji Milanovac Za izdavača Miroslav Petrović generalni direktor Recenzenti Jelena Popović Razumenka Petrović Odgovorni urednik Radmilo Lale Mandić Uređivački odbor Mirko Vujačić Radmilo Lale Mandić Ivo Matović (urednik) Dragan Marjanović Lektor Zora Maksimović Korektor Dobrila Petrović Grafički dizajn Rade Rančić Tehnički urednik Mirjana Avramović Štampa »Nikola Nikolić«, Kragujevac Štampanje u tiražu od 3.000 primeraka završeno maja 1978. godine �STANKO MLADENOVIĆ Duka Dinić ŽIVOTNI PUT I REVOLUCIONARNO DELO �BIBLIOTEKA »LEGENDE« VII KOLO NARODNI HEROJI JUGOSLAVIJE �DUBOKI KORENI Đurđelena Duka Dinić rođena je 1913. godine u selu Donje Konjuvce, nedaleko od Leskovca, u kući veoma cenjenog domaćina Nikolaja Dinića. Donje Konjuvce, smešteno podno šumovitog Rađana i stotinak metara od Puste reke, u stva­ ri, ni u brdi ni u ravnici — imalo je dve stoti­ ne kuća, osnovnu školu i opštinu. Plodna srnomca dobro je rađala, ali mnoge Konjuvčane, pogo­ tovu one s velikim brojem dece, nije zadržala da se njenim brazdama raduju i iz njenih nedara ubiraju plodove. Većina ih je, još s proleća, od­ lazila u pečalbu — neki u Rumuniju, a neki u Beograd, pa i Leskovac, odakle bi se tek u kasnu jesen vraćali, donoseći po koji zlatnik, toliko da bi platili porez i druge namete. Na to ih je, pre svega, primoravala i česta deoba imanja na ve­ liki broj članova domaćinstava, posle čega im je ostajalo malo zemlje i tek pokoje grlo. Razume se, na tu njihovu pokretljivost uticala je i tra­ dicija, tim pre što su se njihovi preci, ne mogavši da izdrže na Vlasini, duge i velike zime, ražani hleb i silne postove, ovamo doselili negde sre­ dinom devetnaestog veka. �Nikolaj Dinić, otac Đukin, umnogome se iz­ dvajao od drugih seljaka Donjeg Konjuvca i okol­ nih sela. Dok je bio mlad, mnogo je, kažu, pio i bio pobožan. Ali kada je, početkom ovog veka, čitajući list »Zdravlje«, saznao kakve sve štete izaziva alkohol, prestao je da pije i upisao se u društvo trezvenjaka, čak je jednog dana, kažu, otišao u voćnjak i oko dve stotine šljiva posekao, a zemlju iskrčio! Kad je to videla njegova žena Marija, zakukala je iz sveg glasa i umalo od mu­ ke nije presvisnula, ali se nije usudila da ga za taj nenadani postupak i veliku štetu prekori. I u široj okolini Nikolaj Dinić je bio poznat i po jednom, za one prilike retkom, svojstvu — kao čovek koji čita novine i knjige; na neke lis­ tove, kao »Zdravlje« i »Republika«, sam se pret­ plaćivao, a imao je za ono vreme i poveću biblio­ teku koju će Bugari, zahtevajući od Marije da im kaže da li joj je muž bio učitelj ili pop — za­ paliti početkom prvog svetskog rata. Nikolaj je za one prilike dosta čitao, a najviše dela Janka Veselinovića, Svetolika Rankovića, Milovana GliNikolaj Dinić (prvi zdesna) s dvojicom ratnih drugova �šića, Jovana Sterije Popovića (»Kir Janju« je, ka­ žu, znao gotovo napamet), a pred drugi svetski rat roman »Mati« od Maksima Gorkog i Marksov »Komunistički manifest«. Srčan i bistar seljak, snažnih i dugačkih ru­ ku, vredan kao krtica, Nikolaj se pročuo i kao zemljoradnik. Njegove nevelike njive kao da su i suše manje od ostalih pogađale; duboko bi ih poorao, sve je na vreme poradio, dobro pođubrio i vesto branio od štetočina. Imao je sve ala­ te, i plug, i trijer, i vršalicu, pa ih je, ne samo rođacima, već i seljacima često posuđivao. Sam je napravio i vodenicu na dolap, a volovska kola, počev od drvenarije do okova gvožđa, izrađivao je bez ičije pomoći. Jedini je on u Donjem Konjuvcu imao kuću s hrastovim podom. Drugači­ je se od seljaka i oblačio; od 1903. godine nije nosio čakšire od seljačkog sukna, oblačio se po varoški, pa su ga seljaci, u šali, nazivali »novovercem«. Socijalističke ideje Nikolaj Dinić je rano us­ vojio, videći u njihovom ostvarivanju mogućnost da se promeni život i naroda ovog kraja. Zbog toga je na političku pozornicu stupio već počet­ kom veka, kada je, 1905. godine, postao član So­ cijaldemokratske partije. U jesen 1920. godine bio je kandidat za poslanika na listi Komunistič­ ke partije Jugoslavije i samo su mu dva glasa nedostajala da bi pobedio u jablaničkom srezu. Kao i veliki broj Pustorečana, Nikolaj je bio oličenje ratnika karađorđevskog kova: nepoko­ ran, hrabar, odlučan i razborit. Dva rata je ra­ tovao, ali oba, i balkanski i prvi svetski rat, nije doratovao; u prvom ga je sprečio tifus, u Bitolju, i jedva je živu glavu izneo, a u drugom je, već u sudaru na Ceru, zarobljen pa je sve četiri godi­ ne proveo zatočen u zloglasnom Mathauzenu. Nikolaj Dinić je bio od one vrste ljudi koja ni za živu glavu nije pristajala da ukorak s re­ žimom hoda; nikada pred nepravdom nije zatva­ rao oči niti u odnosima s predstavnicima režima, kako to njegovi Konjuvčani dobro kažu, lisičio. Uvek je napred gledao i boljem stremio. Mnogo je u kući i na njivi radio i mnogo pešačio, pa" je bio vitka stasa i ni u dubokoj starosti se nije povio. Imponovao je čitavom svojom ličnošću, a na­ ročito buntovnim stavom prema svemu što nije smatrao za pravdu. �Režim nije trpeo Nikolaja. Već posle Obznane policija ga je progonila, pretresala mu staje i odaje, tražila zabranjene knjige i ilegalni mate­ rijal koji je čitao i davao drugima »na poslugu«. Čak je 1925. godine po njega i Svetozar Vujković, policijski agent, iz Beograda u selo dolazio. On se, međutim, policije nije plašio, pa ni za nje­ ne pretnje nije mnogo mario. Nije se dao ni sreskom načelniku iz Lebana kada ga je ovaj, ne­ kako posle prvog svetskog rata, uhapsio i upitao zašto, kao komunista, i njemu ne podari konja, pa da obojica imaju po jednog, dodajući podrug­ ljivo: »Vi komunisti delite sve što imate!« Na to mu je Nikolaj uzvratio istom merom: »Jednog ću ti rado dati, gospodine načelniče, ali i ti meni svakog prvog u mesecu pola plate šalji u Konjuvce!« Načelnik je ućutao, čime se njihova netrpe­ ljivost produbila. Đukina majka Marija, rođena Momčilović, ne­ što višlja od Nikolaja, čvrsta i stamena žena, bi­ la je dobra domaćica i plemenita mati, koja je gotovo ceo svoj vek teret kuće na sebi nosila. I osmoro dece je očuvala u dugim ratnim godina­ ma, radeći u kući i u polju po ceo dan. U prvom svetskom ratu teško je stradala od Bugara, ko­ jima to nije bio ni prvi ni poslednji put da u ovom kraju, kao okupatori, čine nedela. Oni su, naime, čuli da su u njenoj kući prespavali ljudi koji su se borili protiv bugarske okupacije, što je bilo tačno, mada ih ona nije zvala niti ih je naročito ugostila. Bugari su naredili da se okupe svi seljaci, a onda su ih postrojili ukrug. Mariju su ubacili u sredinu kruga i nemilice su je tukli motkom po golom stomaku. Ona se dugo lečila oblogama od kopriva i crnog luka. Rane su joj, istina, zarasle, ali su joj leđa ostala povijena i nikada se više nije uspravila. Hrabra, kao i većina ljudi ovog pečalbarskog kraja, i pored toga što je često poboljevala, ona je sve izdržala. Nikolaj i Marija su izrodili desetoro dece, od kojih su osmoro podigli i uputili u život. Od njih je drugi svetski rat preživelo šestoro: kćerke Anđa, Vukosava, Jevrosima, Dragica i Zlata i si­ novi Milorad i Draško. U narodnooslobodilačkom ratu od 1941. do 1945. godine porodica Nikolaja Dinića je u jablaničkom srezu bila poznata i po tome što je go­ tovo sva, već od ustaničkih dana, bila na strani pokreta. Glava porodice, sedamdesetogodišnji Ni- �kolaj, je s članovima Okružnog komiteta KPJ za leskovački okrug, naročito s Boškom Krsti­ ćem, odlazio u pustoreoka sela i svojim ugledom, opredeljenjem za oružanu borbu, i plamenom rečju podizao narod na oružje. Kad je počela par­ tizanska borba, pošao je i starina u šumu i u svo­ joj 74. godini bio jedan od najstarijih partizana toga kraja. U ofanzivi neprijatelja, u proleće 1942. godine, upao je u klopku Nedićevaca i oni su ga, onako stara, od sela Bublice do Doljevca, petnaestak kilometara, bez stida i srama, naizmenično jahali. Ubrzo je predat Specijalnoj po­ liciji i nemačkim vlastima u Nišu, a ovi su ga str­ pali u niški koncentracioni logor u Crvenom krstu, gde je ostao oko šest meseci. Odande je izašao u jesen 1942. godine, na intervenciju ne­ kog nemačkog generala koji, obilazeći logor, nije mogao da veruje da je čovek tih godina pošao u borbu, u čemu se ljuto prevario. Kući se, među­ tim, Nikolaj nije vratio; ponovo je otišao u Jablanički partizanski odred, u kome je ostao sve do kraja rata. Nikolaj je bio i prvi predsednik Okružnog narodnooslobodilačkog odbora za lesko­ vački okrug. Najstariji sin, Milorad, poveo se za hrabrim ocem; najpre je bio borac Jablaničkog partizansokg odreda, a posle zarobljavanja logoraš na Banjici, Sajmištu i u Nemačkoj. Krajem 1943. go­ dine pobegao je iz nemačkog logora, najpre u Belgiju, potom u Veliku Britaniju. Odande je, po­ četkom 1944. avionom prebačen u Bosnu, na par­ tizansku teritoriju i sve do kraja rata bio bo­ rac NOVJ. Njegov sin Vladimir sledio je oca i dedu; ustanku se pridružio 1941. i 1943. poginuo kao partizan u Bosni. I kći Milorada — Milica je nosilac Partizanske spomenice. Srednji sin Nikolaja i Marije — Dragomir Draško, advokatski pripravnik — postao je član KPJ još 1933. godine i od tada sve do jeseni 1941. bio je na radu u beogradskoj partijskoj organizaciji. Oktobra 1941. uhapšen je i posle šesl meseci ležanja u Banjičkom logoru, interniran u Norvešku. U zemlju se vratio septembra 1945. godine. Najstarija kći Nikolaja i Marije Vukosava dala je dva prvoborca — Danu i Jovana, a nešto mlađa Jevrosima kćer Zagorku (Jevrosimin muž Miloje Ristić streljan je kao pripadnik NOP-a na Bubnju kod Niša). Prvoborac je i njihova kći Dragica, koja je za sve vreme rata radila na za- �đacima Partije u beogradskoj partijskoj organi­ zaciji; Anđa je bila pouzdan saradnik NOP-a u Beogradu; njen stan u Rasinskoj ulici (danas uli­ ca Duke Dinić) vazda je bio utočište brojnih ilegalaca, koje je, rizikujući život, s mužem Stančom Ljubićem, brižno hranila, oblačila i skri­ vala. Tako je Nikolaj Dinić imao čime da se po­ diči: dva sina (Milorad i Draško) su mu prvobor­ ci i nosioci Spomenice 1941, dva unuka (Vladi­ mir i Jovan) i tri unuke (Milica, Dana i Zagorka) imaju Spomenice, a kći Duka je narodni heroj Jugoslavije. OD ČOBAN 1CE DO REVOLUCIONARA Zdrava i bistra, mezimica majke, braće i ses­ tara, Duka je brzo rasla i lepo se razvijala. Liči­ la je na oca: smeđa, zelenih očiju, ne tako viso­ ka, tanka struka, laka hoda, čvrsta i živahna. U sedmoj godini nije, kao jedan broj njenih vrš­ njakinja, pošla u osnovnu školu. Otac je, teška srca, poslušao Mariju da njihovoj Duki, nešto zbog tradicije, a više zbog potreba višečlane poro­ dice, uskrati školovanje. Važno je i dovoljno — govorila je Marija, da je njihova najmlađa kći zdrava i naočita, da ima dosta spreme i da nau­ či da dobro vodi kuću, pa će se, kao i većina devojaka na selu, i lepo udati. Tako je Duka već u desetoj godini postala čobanica. Čuvala je dvadesetak ovaca i oko njih poslovala: napasala ih, muzla, »dojila« jaganjce... Zimi je po ceo dan i do dugo u noć plela čarape i džempere i vezla čaršave i prekrivače. Volela je duge i vesele noćne sedeljke s vršnja­ kinjama, a ponekad se i našalila na račun bo­ jažljivih vršnjaka. Tako se i danas u njenom rodnom selu može čuti priča kako se jednom preobukla u muškarca, uzela pušku i banula na sedeljku; nastao je vrisak, cika, dva momčića su sunula kroz prozore, a Duka je prsnula u smeh. Drugi put se potukla sa čuvarom atara, postarijim čovekom, koji ju je bez razloga na­ pao, tvrdeći da su joj ovce ušle u tuđu njivu. Posle toga se ovaj žalio njenog ocu na šta mu je Nikolaj odbrusio: »Kako ti dozvoli da te obori nejaka devojka!« Jednom je Duka, kažu, i na vu­ ka po tegla kamenicama. �Duka, dakle, nije na vreme naučila da čita i piše, ali je dobro zapamtila ono što joj je otac tada pričao. A on — čovek koji nikad slavu ni­ je slavio, kolač popu nije nosio, postove nije držao, boga za kišu i sunce nije molio — imao je šta da joj priča o borbi radničke klase Jugo­ slavije, komunistima, sovjetskoj Rusiji, revolu­ ciji, kolhozima... Kad je pominjao Lenjinovu Rusiju, govorio je kako je zamišljao: o nepre­ glednim poljima žita, kojeg svako uzima koliko mu treba; mašinama u koje s jedne strane žito ulazi, a s druge hleb izlazi! Kad je već u devojku stasala, otac je Duku, s grupom vršnjakinja iz sela, poslao u Lcskovac da završi domaćički tečaj koji je trajao devet meseci. Tu je naučila i da čita i piše, a i kako se vodi domaćinstvo, čuvaju deca, priprema hra­ na, šije i plete, neguje cveće itd. Školu je Duka dobro završila, ali se u selo nije vratila. Ostala je u Leskovcu i skoro čitavu godinu dana radila kod učitelja Davidovića; ču­ vala mu decu, prala, kuvala, čistila, jednom rcčju služila. Ali kako joj nije bilo u prirodi da ncĐuka Dinić sa siricom l'ro š a n (Miš, 1916); �kome služi, u jesen 1934. godine napustila je dom učitelja Davidovića i otišla u Niš. Stanovala je kod strica Uroša Dinića i vodila mu kuću, što je — kako je on pisao bratu Nikolaju — činila »na puno zadovoljstvo — i kao dojučerašnja čobanica za sve imala toliko volje i razumevanja«. Stric Uroš, službenik u Železničkoj radioni­ ci i komunista između dva rata, retko obrazo­ van u to vreme (znao je četiri strana jezika — nemački, francuski, ruski i bugarski), nije dozvo­ lio da mu bratanica ostane bez zanata. »Dao sam je« — piše on u jesen 1934. bratu — »u štrikeraj, i to svakog dana, da ide po podne. Plaćam mesečno po 100 dinara. Ona kaže da je taj zanat u selu mnogo rentabilan i kako će imati velike koristi od njega, to ga s voljom uči«. On je na Duku, naročito dok je stanovala i živela u nje­ govoj kući, i dosta uticao da se opredeli za ide­ je Komunističke partije Jugoslavije i uključi u revolucionarni pokret niških radnika. Duka je dobro završila i štrikerski zanat, ali se ni tada nije vratila u selo, mada je stric Uroš imao nameru da joj kupi i mašinu za pletenje. Zaposlila se u niškoj Fabrici koža A. D. kao fi­ zička radnica i tek tada videla koliko su otac i stric imali jednomišljenika i saboraca. Bila je jesen 1936. godine. RADNICA U FABRICI KOŽA Niš je sredinom četrdesetih godina imao 28 većih ili manjih industrijskih preduzeća i oko 8.000 zanatskih i industrijskih radnika. Njihov položaje, kako stoji u jednom letku Mesnog ko­ miteta KPJ, bio više nego očajan. »Radnici u Ni­ šu rade pod najtežim uslovim a... Tekstilna fa­ brika Smederevske banke AD, Fabrika koža go­ spodina Dajča, Ristićeva tekstilna fabrika, Pejićeva livnica — nečuveni su primeri eksploatacije radnika; očajni higijenski uslovi, neograničeno radno vreme, mizerne plate, rad do iznemoglos­ ti — to su uslovi pod kojima žive i rade radni­ ci u tim preduzećima, dok poslodavci zgrću milionske zarade. Svaka akcija za povećanje nad­ nica smesta se suzbija najgrubljim merama pandura i policijskih agenata. Svako traženje povišice poslodavci nazivaju antidržavnim ra­ dom, svaki štrajk nasilno sprečavaju, najbolje �radnike izbacuju sa posla, dostavljaju ih polici­ ji i ona ih tamo muči i zlostavlja, zato što traže veće nadnice, što hoće da žive, da spasu svoju decu od gladi (Kožara, Pejić i d r u g i . N i š t a nije bolji položaj ni zanatskog radništva. Dok je radnicima državnih preduzeća zabranjeno slobod­ no organizovanje u sindikatima, dotle neodgo­ vorni policijski agenti upadaju u Radnički dom i ometaju svaki rad na organizovanju radnika i traženju većih nadnica, hapse i progone sve po­ štene radnike, muče ih i prebijaju. Položaj či­ novnika, malih majstora i sitnih trgovaca je mi­ zeran. Oni sve više padaju u bedu. Sitniji i sred­ nji slojevi sve više propadaju, velike kapitalistič­ ke ajkule gutaju ih jednog po jednog.« Duka je u toj po zlu čuvenoj »fabrici koža gospodina Dajča« radila pet godina. Njena prepodneva su prolazila u uslovima surove eksplo­ atacije: nosila je tovare koža od podruma do ra­ dionica, od sprata do sprata, radeći u vlažnim i od isparenja koža i hemikalija smrdljivim pro­ storijama. Težak fizički rad obavljala je za tako nisku nadnicu da je jedva mogla da se prehrani i nabavi štogod od odeće. S grupom radnika fabrike koža (Niš, 1938); �Snažna i izdržljiva, Duka je stoički podno­ sila težak položaj fizičkog radnika i nikome se nikada nije požalila. Kada joj je jedan od čla­ nova OKKPJ za leskovački okrug, ponudio da joj, preko prijatelja, nađe drugi, lakši posao, ona jc to bez dvoumljenja odbila. Iz solidarnosti, ni za živu glavu nije htela da napusti svoje druga­ rice i drugove s kojima je radila i drugovala. Duka jc takvim postupkom htela da im se oduži za svu onu ljubav i pažnju koju su prema njoj ispoljavali. Već tada se u njoj formirao moralno snažan i politički čist odnos prema radu i rad­ nicima, što će biti dovoljno široka i čvrsta os­ novica za njeno izrastanje u odlučnog borca ko­ munističkog pokreta. U toj mladoj seoskoj devojci već je bio probuđen proleterski borac koji teorijski ne zna mnogo, ali zna najvažnije — da se za proletersku pravdu treba boriti bez obzira na posledice, i koji ima snage da u borbi za svoje ideje, za ideje klase, podnese sve teškoće i žrtve. Težak ekonomski položaj, obespravljenost i opšte nezadovoljstvo radnika i građanstva bili su povoljna osnova za rad niške partijske organiza­ cije. Upravo u to vreme, nakon šesto januarske diktature u teških provala iz 1929. i 1935. godi­ ne, ona se postepeno oporavljala, jačala, hvatala sve dublje korene. Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju ulagao je mnogo napora da se Partija i ovde učvrsti prijemom novih članova, pretežno mlađih i nekompromitovanih ljudi, da se ruko­ vodstva kadrovski ojačaju, a ćelije oslobode učaurenosti i osposobe za revolucionarni rad u ma­ sama, na širokom frontu. To je bio put jačanja i niske partijske organizacije, put njenog ospo­ sobljavanja »da stvarno postane začetnik i ru­ kovodilac masovnih akcija«, da — povezivanjem s mnogobrojnim akcijama radnih masa i svih ro­ doljubivih antifašističkih snaga, kao i svojom aktivnošću u oblasti kulture i marksističke teo­ rije — razbije obruč svoje ilegalnosti i postane glavni organizator i nosiiac akcija. Po tom za­ datku u Nišu su, kraće ili duže vreme, boravili mnogi istaknuti komunisti, partijski instrukto­ ri ili članovi CKKPJ i PKKPJ za Srbiju: Spasenija Cana Babović, Krsto Popivoda, Veselin Masleša, Petar Stambolić, Aleksandar Ranković, Milinko Kušić, Ratko Mitrović, Ljubinka Milosavljević, a pred rat i Sreten Žujović i Svetozar Vukmanović Tempo. Najduže se u Nišu — od kraja �1938. do sredine 1940. godine — zadržao Filip Kljajić Fića i za to vreme predano radio u sin­ dikalnim podružnicama i partijskim organizaci­ jama, inspirisao i vodio veliki broj akcija rad­ nika, obnavljao partijske organizacije i učvršći­ vao njihova rukovodstva. U fabrici koža, gde je jedno vreme i radio, Fića je bio sekretar partijske ćelije i tamo, ka­ ko se seća Petar Lavrnić, tadašnji kožarski rad­ nik, »vodio glavnu reč«; jula 1939. godine s Dimitrijem Stoiljkovićem i Mijom Šimićem iza­ bran je u Mesni međustrukovni odbor URS-ovih sindikata; kožarci su ga te godine delegirali za svog predstavnika na Kongresu kožarsko-prerađivačkih radnika Jugoslavije; podsticao je aktiv­ nost komunista u sindikatima; jačao skojevsku organizaciju i razvijao masovni rad u kulturnim društvima (bio je član kulturno-umetničkog dru­ štva »Abrašević«), sportskim organizacijama i dr. Sve te i druge zadatke izvršavao je s mnogo po­ leta i smisla za organizovani rad, pa je ubrzo stekao nepodeljene simpatije niskih radnika i omladine. Uspeh nije izostao. Niška partijska organi­ zacija, koja je u to vreme imala 25 članova Par­ tije, sve snažnije je — kako je zapisao Milivojc Perović — »sprovodila liniju masovno-političkog rada, okupljanja oko Narodnog fronta svih sna­ ga spremnih da se bore protiv opasnosti od fa­ šizma i profašističkih režima u Jugoslaviji, pove­ zujući tu borbu sa pogoršavanjem uslova života širokih narodnih masa. U naporima da stvori ve­ zu s masama, partijska organizacija je nastoja­ la da šire i dublje prodre u sve industrije, gra­ đanska društva i udruženja. Isto tako išlo se za tim da napredni ljudi uđu i u neke građanske partije. Radilo se na stvaranju organizovanije saradnje radničke i studentske omladine, na po­ kretanju radničko-studentskog lista, raspravlja­ no je o tome kakva treba da bude sadržina us­ menih novina, diskusionih sastanaka, kako tre­ ba sistematski proučavati izvesna pitanja. Takav se rad naročito sprovodio preko priredaba kulturno-umetničkog društva 'Abrašević', izleta, vaspitnih grupa, debatnih klubova i marksističkih kru­ žoka. Na ovaj način davani su osnovni pojmovi iz društvenih i političkih nauka. Radeći na or­ ganizacionom učvršćivanju i omasovljenju URSovih sindikata, Partija je bila inicijator radnič kih akcija za veće nadnice, skraćenje radnog vre­ �mena, poboljšanje uslova rada, ona je preko svo­ jih osnovnih organizacija pomagala održavanje štrajkova strukovnih orrganizacija.« POČETAK DRUGOVANJA SA FIĆOM KLJAJIĆEM Borba komunista, o kojima je mnoge poje­ dinosti saznala od oca Nikolaja i strica Uroša, Duku je već tada, ubrzo posle stupanja u fabri­ ku, privlačila svom snagom. Brzo se uključila u akcije koje je Partija organizovala: odlazila na izlete i predavanja; posećivala marksističke kru­ žoke; sakupljala pomoć radnika za komuniste u zatvorima; učestvovala u demonstracijama radni­ ka i građanstva protiv režima; družila se s komu­ nistima; rasturala le tk e... Od svih tih akcija najviše su je privlačili štrajkovi radnika. Volela je da sluša govornike i organizatore štrajkova, jer su dostojanstveno na­ stupali i nisu se bojali poslodavaca i vlasnika Početak borbenog drugovanja: Duka Dinić (druga sleva) sa Filipom Kljajićem (prvi sleva), Niš, 1939. �fabrika, lepo govorili i skromno sc odevali. Ipak, jedan od tih čelnih boraca brzo je osvojio njeno srce. Prvi put ga je, — seća se njena sestričina Vera Ignjatović, — videla u leto 1939. godine, na nišavskoj plaži, gde je taj čovek zanosno govorio omladini o novom životu koji će doći. Bio je to Filip Kljajić Fića. S njim se Duka brzo upozna­ la i do kraja života mu ostala veran drug i po­ uzdan saborac. Fića je bio bujan, borben i originalan duh; tipičan primer radnika revolucionara koji je svo­ ju individualnost, a naročito jednostavnost, ne­ posrednost, smelost, čvrstinu i odlučnost, iskovao kroz revolucionarni pokret posle Titovog do­ laska na čelo Partije. Bio je i markantna figura; povisok, koščat, plav, govorljiv i šaljiv; čovek koji je svoja razmišljanja i osećanja izražavao na jednostavan način. Fića je često odlazio u Fabriku koža, uvek s punim džepovima letaka ili sindikalnih listova što je delio radnicima. Jednog jutra, u leto 1939. godine, od njega je uzela sindikalni list »Rad­ nički tjedan« i Duka Dinić, lepa, crnomanjasta dcvojka. To je učinila i sutradan tražeći više primeraka — da ih sama rasturi u fabrici. »Daću ti, lepa Đuko, večeras kod mosta na Nišavi!« odgovorio je Fića, ne krijući da mu se svidela. Na pitanje: »Hoćeš li doći«, Duka je pocrvenela i, bez mnogo dvoumljenja, odgovorila: »Hoću!« Taj susret je prošao u razgovoru o idealima za koje se treba boriti i on je, priznali su oboje kasnije, presudno uticao da se među njima raz­ vije i ljubav, i to iskrena, topla i nežna. Fića je u Duki našao saradnicu i drugaricu sličnu se­ bi — otvorenu, vedru, borbenu, a ona u njemu čoveka kakvim je zamišljala svog životnog saputnika. Njihova veza, zasnovana na iskrenim osećanjima i ideološkim opredeljenjima, bila je tako jaka, da se nisu razdvajali sve do ustaničkog jula 1941. godine, kada su, na zadacima Par­ tije, pošli različitim putevima — Duka u Beo­ grad kao ilegalka a Fića u unutrašnjost Srbije da diže, razvija i učvršćuje oružani ustanak. Ta dva bića, politički opredeljena i formirana, do kraja su, kako to kaže Razumenka Petrović Žu­ rna, Đukina bliska saradnica iz vremena ilegal­ nog rada u Beogradu, ostala »po mnogo čemu bliska, ali i svoja; i Fića i Duka već su bili for­ mirali svoj personitet.« 2 Duka Dime *' ■ �Još pri prvim susretima shvatili su da jedno drugom odgovaraju: njoj Fića — zato što je bio već formiran čovek i revolucionar, a Duka njemu, mada još nije bila član KPJ — zato što je imala sva bitna svojstva komuniste. LEKCIJA SA PRVOG PARTIJSKOG SASTANKA 18 Duka Dinić je postala član Komunističke partije Jugoslavije u jesen 1939. godine. Odluku o tome doneli su i saopštili joj Fića Kljajić i Aleksandar Zdravković, metalski radnik i stari član KPJ, koji je, sklanjajući se od progona po­ licije, povremeno iz Beograda dolazio u Niš i uključivao se u rad niške partijske organizacije. Tada su joj podrobno govorili o principima na kojima se temelji rad KPJ, o ciljevima i zadaci­ ma borbe radničke klase, osobinama komuniste, o društvu za koje se bore. Obojica su naglasili dva svojstva koja komunisti moraju imati u uslovima bespoštedne borbe protiv režima — hrab­ rost i konspirativnost. Predočili su joj i moguć­ nost da se s klasnim neprijateljem, oličenim u policiji, nađe oči u oči, ali u neravnopravnom položaju, kada se, kako je tada Fića naglasio, »na muci poznaju junaci«. Klasni protivnik komunis­ ta, rekli su joj, nemilosrdan je u obračunu sa članovima KPJ i u borbi ne bira sredstva, pa se pred njim moraju držati hrabro, što znači ništa ne priznati čak i pod najvećim mukama. Duka je postala član Partije u vreme kada su u KPJ primani pretežno mlađi ljudi, mahom rad­ nici, koji su se, neopterećeni sektaškim shvatanjima i manirima ilegalnog života u vreme monarhofašističke diktature, istakli svojom inici­ jativom i borbenošću u štrajkovima i demonstra­ cijama, pokazali sposobnost da prihvataju i iz­ vršavaju raznovrsne zadatke koje je Partija po­ stavljala u toj veoma složenoj situaciji. Bili su to ljudi koji su brzo shvatili novi duh, način i oblike rada Partije, za koje se uporno zauzima­ lo novo rukovodstvo KPJ, s Josipom Brozom na čelu. Bile su to sveže i nezaplašene snage, ljudi od akcije, smeli, čvrsti, postojani, jednostavni i neposredni, koji neće omanuti ni na kakvom po­ slu ili zadatku; pre će poginuti nego odustati od zadataka Partije. Bilo je u njima nečeg što ni ne­ prijatelj nije mogao da slomi. �Do kraja 1938. godine Duka je stanovala i hranila se kod srica Uroša. A tada je, da bi bi­ la bliža dugaricama i drugovima s kojima je po­ litički radila, napuustila to utočište i uselila se u stan Mare Naceve, tekstilne radnice i člana KPJ. Duka je Nacevu odmah osvojila svojim osobi­ nama, čega se Naceva ovako seća: »Bila je lepa devojka, čista, vedra, otvorena, čvrsta, zdrava, smela i odlučna. Izuzetan lik. Duka se isticala snagom duha i lepotom karakte­ ra. Tiha, skromna, plemenita, s mnogo topline u sebi. Ta njena unutrašnja svojstva plenila su svakog s kim se družila, gde se pojavila, kad se borila. Ideje Partije i borba radničke klase, koje je od oca još sa brežuljaka i gora Donjeg Konjuvca dobila, obogatile su njen karakter još jednim svojstvom koje ju je do smrti kao dragulj krasi­ lo — izuzetnom hrabrosti. Radila je mnogo, u fabrici i van nje, ali nikad nije bila umorna i premorena; zadatke je izvršavala lako i ponese­ no, kao da se, reklo bi se, igra. Volela sam je zbog one njene čudesne dobrote. Kakvo me je �prijatno osećanje obuzimalo kada bih se s posla ili zadatka kasno uveče vraćala, a ona me nestr­ pljivo čeka, strahujući da mi se nešto nije dogodi­ lo. Spremila je večeru, zagrejala sobu i Čeka me, čeka do ponoći. Kao što se mlađa sestra ili brat čeka. Bila je srednjeg rasta, imala je blagorodno lice, crnu i gustu kosu, plavozelene oči. Volela je da se doteruje, uvek je bila lepo očešljana i ima­ la blago nakarminisane usne. To za nju, a bilo je tada takvih mišljenja, nije bila buržoaska predrasuda.« U njihov stan, teskoban i malen, Fića je čes­ to dolazio i dugo bi se, s večeri ili o praznicima, zadržavao. Svaki njegov dolazak bio je neka vr­ sta partijskog sastanka; jednom se čitala mark­ sistička literatura; drugi put se vodila diskusi­ ja. .. Ponekad bi se po ćelu noć razgovaralo o akciji koju treba izvesti u fabrici kože ili drugde u gradu, o ljudima na koje se mogu osloniti, o protivnicima koji će im se svim sredstvima su­ protstaviti. U tom stanu utanačeni su i mnogi dogovori kako da se rasturi radnička štampa i da se organizuje i prikupi što više Crvene pomo­ ći, što treba učiniti na izletima u okolna sela, kako pomoći da na izborima za radničke poverenike najveći broj glasova dobiju kandidati URSovih sindikata ili simpatizeri Partije, kako razbiti profašističke zborove Ljotićevih ili Cvetkovićevih pristalica, koje štrajkove povesti i kakve ak­ cije pokrenuti... S Fićom Kljajićem, Marom Nacevom i Aleksandrom Zdravkovićem Duka je bila i organizator dveju akcija, u kojima će se potvrditi kao jedan od boraca i istaknutih ko­ munista Niša. Bile su to demonstracije povodom Mačekovog dolaska u Niš i veliki štrajk obućar­ skih radnika. DEMONSTRANT I ŠTRAJKAČ Demonstracije, održane sredinom novembra 1939. godine, povodom dolaska Vlatka Mačeka u Niš, bile su jedna od prvih organizovanih akcija nakon sređivanja i učvršćivanja niške partijske organizacije. Posle potpisivanja sporazuma o »hr­ vatskom pitanju«, Dragiša Cvetković, predsednik kraljevske vlade, pozvao je Mačeka u Niš da bi ga, o svojoj krsnoj slavi, ugostio i pokazao mu snagu svog navodno velikog uticaja u tom kraju. �Dan pre Mačekovog dolaska niška opština je, preko proglasa, pozvala građanstvo da masovno dočeka gosta. Na veliko iznenađenje policije, ko­ munisti, radnici i napredna omladina pretvorili su taj doček u demonstracije protiv režima i nje­ gove profašističke orijentacije. Najviše zasluga u tome imali su Fića Kljajić, Mara Naceva, Aleksan­ dar Zdravković, Milisav Ignjatović i Duka Dinić, koji su izradili detaljan plan za bojkot dočeka. Akcija je trebalo da počne već na žclezničkoj sta­ nici i da se nastavi kroz gradske ulice. Uputivši se na doček, veći broj radnika i omladinaca nosio je ispod kaputa ili mantila paro­ le antifašističkog i revolucionarnog sadržaja, kao što su bile: »Živela sloboda!«, »Živeo mir!« »Sa­ vez sa Sovjetskim Savezom!« »Zatvorenike na slo­ bodu!« itd. Kad se Maček pojavio na železničkoj stanici podigli su ih uvis. Uz put, duž sadašnje Ulice Borisa Kidriča, sve do Trga oslobođenja, bi­ lo je transparenata na sve strane. Milisav Ignja­ tović, tada sekretar Mesnog komiteta KPJ za Niš, popeo se jednog trenutka na papuču fijake­ ra kojim su se vozili Cvetković i Maček i počeo da govori. Policajci su potegli palice, pa i bajonete. Nastala je gužva kakva se retko viđala na ulica­ ma Niša. Nije se znalo ko koga udara... Štrajk obućarskih radnika izbio je krajem no­ vembra 1939. godine, kada poslodavci nisu prih­ vatili zahteve radnika da se sklopi kolektivni ugo­ vor kojim bi se nadnice povećale za 10 do 15 pro­ cenata, a radno vreme sa 10 i 14 časova skratilo na 8 časova. Štrajkom su rukovodili Fića Kljajić, Duka Dinić i Konrad Žilnik. Oni su uspeli da oku­ pe veći broj radnika i da ih povedu u akciju koja će snažno odjeknuti u gradu i okolini. Na jednom sastanku štrajkače su pozivali da se u slučaju na­ pada policije drže hrabro i ponosito. »Neka gra­ đani vide«, rekao je Fića, »da mi nismo razboj­ nici, već borci za prava radnika«. Štrajk je trajao danima. Poslodavci nisu po­ puštali, i i su i radnici odlučno odbijali sve uslove poslodavaca. Fića i Duka bili su u središtu doga­ đaja. Na njihovu inicijativu preduzete su mere obezbeđenja: određene su straže koje će motriti na štrajkbrehere, formirane su grupe za prikup­ ljanje dobrovoljnih priloga, organizovana kuhinja za ishranu štrajkača. Štrajk, međutim, nije uspeo kako su oni zamislili, jer su poslodavcima pružili pomoć majstori iz vojnoobućarske radionice. Ali �je zapamćen po tome što je pokrenuo veliki broj radnika, pre svega, obućara i kožaraca, na akciju i što je uživao široku pomoć i izazvao simpatije građana u vreme sve oštrijih političkih sukoba. Pre štrajka podružnica obućarskih radnika imala je samo 73 člana, a posle njega je broj sindikal­ no organizovanih radnika porastao na 270. U to teško vreme Duka se istakla i u značaj­ noj akciji oko prikupljanja Crvene pomoći. U fa­ brici koža, gde je radila, rukovodila je odborom za prikupljanje pomoći, a kada je, početkom 1940. godine postala član Mesnog komiteta KPJ za Niš, zadužena je za rad na toj akciji u čitavom gradu. Odbor Crvene pomoći u fabrici koža je dobro ra­ dio i ubrzo je prikupljeno dosta sredstava, što je Partija davala kao prvu pomoć porodicama naših »španaca«, koji su tada čamili u logorima na ju­ gu Francuske, radnicima koji su u štrajkovima ili demonstracijama hapšeni, zatočenicima koncen­ tracionih logora, osuđenima na robiju i drugim žrtvama klasne borbe. Iz tih sredstava je obično finansiran i rad mnogih partijskih tehnika. Ta po­ moć je dobrodošla i zatvorenicima Kaznenog za­ voda u Nišu, osuđenim u raznim krajevima zem­ lje, kojih je tada bilo tridesetak. ČLAN MESNOG KOMITETA KPJ ZA N IŠ Borbenošću i ljudskim kvalitetima Duka je brzo stekla simpatije radnika i omladine. U radu je ispoljavala odlike revolucionara, pokazivala se kao odlučan i energičan borac. To je i objašnje­ nje što je već u prvoj polovini 1940. godine po­ stala član Mesnog komiteta KPJ za Niš, na kojoj je dužnosti ostala sve do provale, u jesen 1940. Sekretar komiteta bio je radnik Ratko Stefanović Cačanin, a članovi radnici Duka Dinić, Niko­ la Dražić, Petar Vulić i Mara Naceva, te advokatski pripravnik Života Đošić. Jedno vreme je član tog rukovodstva bila i Jelena ćetković, ko­ ja je po zadatku Partije došla u Niš iz Beograda. Članovi Mesnog komiteta bili su zaduženi za rad po sektorima: jedan je odgovarao za rad u sindi­ katima, drugi za ideološku aktivnost, treći za rad sa ženama, četvrti za Crvenu pomoć. »Svaki član komiteta«, piše Dragomir Bulatović, »koji je bio zadužen za pojedini od navedenih sektora pove­ zivao se sa odgovarajućim grupama aktivista u fabrikama, školama i regionima grada, prenosio �im zadatke i organizovao njihov rad za realizovanje tih zadataka«. Dva puta je policija hapsila Duku zbog re­ volucionarnog rada i oba puta surovo mučila. Ali se ona držala hrabro, onako kako su joj rekli na prvom partijskom sastanku, i nije ni reči priz­ nala o sebi i drugovima. Na pitanje policijskog agenta Andre Milutinovića — da li poznaje čoveka koji ju je teretio da mu je dala zabranjeni le­ tak, ona je, sva izubijana i krvava, odgovorila: »Nikad ga nisam videla!« Kada je od nje zatražio da prizna s kim je u organizaciji za rasturanje letaka radila, odgovorila je: »Ni s kim!« Na pita­ nje islednika: od koja dobila letke, Duka je od­ govorila: »Otkud mi leci kada ne umem ni da čitam!« Novembra 1940. godine izbila je velika pro­ vala u niškoj partijskoj organizaciji. Tom prili­ kom je uhapšeno oko 20 članova KPJ i SKOJ-a. Među uhapšenima su bili i Mara Naceva, Ratko Stefanović Ćačanin, Vidak Markovič, Života Đošić i Nikola Dražić. Tada je Duka napustila Niš i, na Fićin predlog, otišla u Valjevo. U Valjevo je Duka došla kada je partijska organizacija, kao čvrsta i jedinstvena celina, ima­ la snažan uticaj na radnički pokret, uspešno delovala u sindikalnim organizacijama i organizovala veliki broj akcija. Neposredna i komunikativ­ na, Duka se upoznala s većim brojem komunis­ ta i ubrzo izbila u red istaknutih aktivista. Najpre je — sa Obradom Stefanovićcm, Ristom Mihailovićem, Ljubinkom Marić, Sofijom Stanišić i Ankom Daus — bila član Komisije Okružnog komiteta KPJ za rad među ženama, a uskoro i član partijskog rukovodstva za valjevski okrug. Kad je izbio rat, Duka je po zahtevu Partije prešla u Beograd, gde je na partijskom radu os­ tala do svoje herojske pogibije. BEOGRADSKI PARTIJSKI AKTIVIST Okupirani Beograd Duki je stravično izgle­ dao. Ličio je na slike davno porušene Pompeje. Dim se visoko dizao nad bombardovanim gra­ dom. Duž ulica, bez reda, strčali su oboreni elek­ trični stubovi; električna i vodovodna mreža bi­ le su prekinute: tramvaji nisu radili. �Ulicama mrtvog grada odjekivao je bat kora­ ka nemačkih vojnika okićenih orlovima na tamnozelenoj uniformi. Katkad bi promakao, šepureći se poput ćurana, po koji domaći Švaba, folksdojčer, sa nevešto iscrtanim kukastim krstovima mastiljavom olovkom na levom rukavu i kapi. Tako nadmen, kao da je hteo reći kako će Beo­ grad pretvoriti »u folksdojčerski bastion, koji će postati ne samo centar Srbije i Jugoslavije već i države podunavskih Švaba, zemlje Evgenija Savojskog«. Beograd je, prema proceni Ministarstva spoljnih poslova Trećeg Rajha, predstavljao »isture­ nu vladajuću tačk u ... čije je posedanje od pre­ sudnog značaja za nemački Rajh«. I da bi ga pretvorio u vojnu tvrđavu Balkana i jugoistoka Evrope, okupator je u njemu, već na početku, stacionirao štab 11. korpusa, a uskoro i štab ko­ mandanta Srbije. U raniju zgradu Narodne skup­ štine, zatim u Ratnički dom, Okružni sud i bivša ministarstva, okupator je smestio najviše orga­ ne svoje vlasti i štabove policije. Po zidovima pojedinih zgrada u centru visile su fašističke zastave s kukastim krstom ili ve­ like plakate s pobedničkim slovom V (od reči »victoria« — pobeda). Sa drugog mesta je zlokobno zurila naredba nemačkog komandanta: ko ne preda vatreno oružje, municiju, bombe i druga ratna sredstva, čeka ga smrtna kazna! Uveden je policijski čas; kretanje ulicama je dozvoljeno od 5 ujutro do 19 časova uveče. Ko bi se van tog vremena našao na ulici, mogao je računati samo na najgore. Na Jevreje, kojih je tada u Beogradu bilo oko devet hiljada, kao i Rome, organizovan je pravi lov — da bi se, navodno, ustanovio njihov tačan broj. Jevrejima, vidno označenim žutim tra­ kama s natpisom »Jude«, nije bilo dozvoljeno da se snabdevaju na pijacama. Pohlepni na zlato i druge plemenite metale, nakit, novac i hartije od vrednosti, Nemci i folksdojčeri su bez milosti pljačkali sve do čega bi stigli: trgovačke radnje, sajdžinice, banke, preduzeća. Grad je ostao bez hleba, mesa i masti. Dva dana u nedelji proglašena su za bezmesne dane. Feldmaršal Gering je zahtevao od svog opuno­ moćenika u Beogradu, Nojhauzena, »da ne radi /a blagostanje tog naroda, nego da mu oduzme sve što je moguće, kako bi nemački narod mo"ao da živi. Biće mi sasvim svejedno ako me oV.vestite da ti narodi umiru od gladi«. �MESNI KOMITET KPJ — RATNI ŠTAB Samo koji dan posle ulaska u Beograd, Nemci su pozvali na saradnju i pokornost žandarme, policijske činovnike i druge petokolonaše. A ovi, ohrabreni »trijumfalnim ulaskom Nemaca«, doče­ kali su ih ozarena lica, otvoreno veličajući nji­ hovu vojnu silu. Usluge okupatoru ponudili su i dojučeranji političari Ljotić, Hođera, Kumanudi. Vodstva ranijih političkih stranaka su ili pobegla, ili prišla okupatoru, ili se od straha zavukla u mišje rupe. Jedina organizovana politička sna­ ga koja je u tim teškim danima ostala vcrna narodu, bila je Komunistička partija Jugoslavi­ je. Već u drugoj polovini aprila i početkom ma­ ja, ona je nastavila pripreme za odlučan otpor i borbu protiv okupatora i izdajnika. Proglas Partije pripremljen za Prvi maj stigao je iz Za­ greba u Beograd krajem aprila, pozivajući sve rodoljube na akciju i hrabreći narod: »Radnici, seljaci, građani — svi rodoljubivi elementi! Na okup! . . . I kao što je Komunistič­ ka partija do sada stajala u prvim redovima bor­ be, tako će od sada još upornije organizovati i voditi borbu protiv okupatora i njegovih slugu u zemlji, protiv raspirivanja šovinističke mržnje, za bratstvo naroda Jugoslavije... za bolju i srećniju budućnost... U ovim sudbonosnim danima potrebno je ujediniti sve snage za vaš opstanak... Ustrajte u borbi u koju vas poziva i koju vodi avangarda radničke klase — Komunistička par­ tija.« Bio je to program borbe protiv okupatora. Za koji dan \ Zagreba, s Majskog savetovaz nja CK KPJ, stigao je dokument u kome su, na osnovi marksističke procene nove vojno-političke situacije, naznačeni zadaci komunista iz ćele zem­ lje, a onda je ukazano na posebne zadatke čla­ nova KPJ u svakoj od pokrajina. Tako je o zada­ cima komunista Srbije, sem ostalog, rečeno: »Srpski narod mora danas najviše da trpi zbog zločinačke politike koju je 22 godine sprovodila srpska kapitalistička klika. Zbog te politi­ ke srpski narod opet doživljava svoju golgotu, opet njegovu zemlju gazi okupatorska čizma, opet mora da podnosi poniženja i stradanja. Ali srp­ ski narod, koji je toliko puta kroz istoriju vo­ dio herojsku borbu za svoje oslobođenje, znače i ovoga puta da izvojuje svoju slobodu i nezavis­ nost. ali slobodu za sebe, a ne za kapitalističke �trutove koji su krivi za današnju njegovu tra­ gediju. Vodeći borbu protiv okupatora, srpski narod će morati da vodi isto tako odlučnu bor­ bu protiv izdajnika srpskog naroda... Komunisti Srbije imaju pred sobom neodložnu zadaću: da okupljaju srpski narod za borbu protiv imperi­ jalističkih osvajača, da se stave na čelo narodnooslobodilačke borbe srpskog naroda, da dadu narodu jasnu perspektivu njegove borbe, da ras­ krinkavaju pred narodom tu vladajuću kapitalis­ tičku kliku koja je kriva za ovu tragediju srpskog naroda...« Dva nova žitelja Beograda, Filip Kljajić i Du­ ka Dinić, došla su u razrušeni glavni grad kada se njegova proređena partijska organizacija, ko­ ja je tada imala oko 200 članova, prilagođavala radu u novim uslovima. Veliki broj komunista, posle kraćeg odsustvovanja za vreme bombardovanja i aprilskog rata, vratio se na svoja mesta. Partijska organizacija, uz pomoć PKKPJ za Srbiju, brzo je reorganizovana. Mesni komitet KPJ za Beograd, čiji su članovi bili Miloš Matijević Mrsa, Đuro Strugar, Vukica Mitrović, Da­ vid Pajić, Voja Leković i Luka Šunka, ličio je na ratni štab: radio je dan i noć, bez prestanka, ana­ lizirao situaciju, preformirao rukovodstva rejona, stvarao nove partijske ćelije, podsticao pri­ jem novih članova Partije. Tada je Beograd podeljen na sedam partijskih rejona, čija se teri­ torija nije poklapala sa administrativnom podelom grada. Drugi partijski rejon, u kome je Duka najviše radila i kraće vreme, početkom 1942, bila njegov član, obuhvatao je teritoriju Rakovice, Dedinja, kliničkih bolnica — sve do železničke stanice Ra­ kovica. Članovi komiteta u to vreme bili su dr Nenad Parenta, Lajoš Jo i Žika Petrović Debeli. Komitet je na svom području imao oko 100 člano­ va KPJ, obuhvaćenih radom više partijskih će­ lija, od kojih su najznačajnije bile one u klinič­ kim bolnicama, ložionici na železničkoj stanici i u državnoj markarnici. SEKRETAR PARTIJSKE ĆELIJE NA SENJAKU Jedno vreme Duka Dinić i Filip Kljajić su sta­ novali kod neke babe u Davidovićevoj ulici; hra­ nili su se kod Đukine sestre Anđe, čiji je muž �Stanče držao narodnu kuhinju u Rasinskoj ulici. Zbog prirode partijskih poslova i zadataka ponekada se danima nisu viđali. Kao novoizabrani član Vojnog komiteta PKKPJ za Srbiju, Fića je radio na vojnoj pripremi ustanka u Beogradu i u unu­ trašnjosti Srbije, a Duka se uključila u rad beo­ gradskih komunista. U borbu koja će se, kako je često govorio Miloš Matijević Mrša, sekretar Mes­ nog komiteta KPJ za Beograd, voditi prsa u prsa, Duka je stupila veoma smelo. Hrabra i odlučna, vešta i preduzimljiva, konspirativna i tačna, ve­ dra i s puno optimizma, ona je, kažu, pokazivala izuzetne osobine borca ilegalca i brzo izbila u red najistaknutijih beogradskih udarnika i diver­ zanata. Sve do leta 1942. godine, kada je poslala član Mesnog komiteta KPJ za Beograd, Duka se, uglavnom, borila na području Drugog partijskog rejona. Pripadala je terenskoj partijskoj ćeliji na Senjaku, koja je, kako se seća Jelena Popović, obuhvatala Senjak, Topčidersko brdo, Dedinje i jedan broj fabrika na tom području. Člano­ vi te partijske ćelije, čiji je sekretar od septem­ bra bila Duka Dinić, bili su: Anka Skorić, radni­ ca, Draginja Gina Radovanović — Marinković, stu­ dent filozofije, Dubravka Bijelić Aša, student istorije umetnosti (kćerka slikara Jovana Bijelića), Duka Dinić i »jedan drug iz Konjušnice na Dedinju«, čijeg se imena Jelena, kao jedina živa pri­ padnica te ćelije, više ne seća. Bila je to, dakle, grupa komunista različitog porekla, zanimanja i obrazovanja, ali s mnogo niti — političkih, psi­ holoških i ličnih — međusobno povezana. Odli­ kovala se velikim drugarstvom, disciplinom, odgo­ vornošću i visokom svešću u izvršavanju zadata­ ka koje im je Partija u to teško vreme dodeljivala. Lične razlike u karakteru, temperamentu, poreklu ili profesiji pojedinih članova nisu značile mnogo u poređenju s tim unutrašnjim jedin­ stvom. Ličila je ta ćelija na jednu porodicu, u kojoj svako zna što, kako i kada treba da radi. Sto su ratni dani više odmicali, kompaktnost će­ lije bila je sve veća. Partijska ćelija u kojoj je Duka delovala, kao i čitava partijska organizacija Beograda, tada se često sastajala i mnogo radila: objašnjavala uz­ roke tako brzog sloma kraljevske Jugoslavije, razmatrala perspektive borbe protiv okupatora i domaćih izdajnika, prikupljala oružje, sanitetski materijal, hranu, odeću i obuću, pronalazila sta- �nove za partijske i skojevske rukovodioce i ku­ rirske punktove, organizovala sanitetske kurseve i dr. Kad bi se ponovo sastali, svaki komunista je podnosio izveštaj šta je tokom dana uradio. Zatim bi, naročito tokom maja, dugo i s velikom pažnjom proučavali materijale koje je Partija sla­ la članstvu. Radeći na tim i drugim zadacima, Duka ni­ je znala za odmor. Cesto je odlazila na Dedinje, cla bi u neku od kuća u kojima su stanovali nemački oficiri ubacila letak Partije, da bi prenela poruku do partijske veze ili s drugaricama ispisi­ vala antifašističke parole po zidovima i ograda­ ma: »Dole nemački fašisti!« »Dole okupator!« »Živela sloboda« i dr. Stizala je i do brata, na dru­ gom kraju Beograda, da bi iz štamparije podigla hrpu letaka Partije i podelila ih komunistima i građanima u svom rejonu. Pripreme za otpor i oružanu borbu još su se povećale kada je u Beograd, sredinom maja, do­ šao generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito, sa članovima Politbiroa CK KPJ. »Prva pomisao bi­ la mi je«, sećao se drug Tito povodom desetogodišnjice oslobođenja Beograda, »da će u Beo­ gradu, iako će tu biti teško raditi zbog velikog broja okupatora, taj rad biti zahvalan jer ima ljudi spremnih na sve. I nisam se prevario. Tu smo više puta održavali razne sastanke, i optimi­ zam i jedna silna vjera da moramo uspjeti u našem poduhvatu provaljivali su iz naših ljudi. Mi smo se tada pripremali, bez obzira na to što još nije došlo do napada na Sovjetski Savez, za borbe koje su nam predstojale. Mi, članovi CK KPJ, imali smo prilično sreće i svi smo se odr­ žali, bez obzira na to što smo imali dosta muke, jer su nas ponekad otkrivali uz pomoć provoka­ tora. Ali, na žalost, stradao je mnogo srednji i niži kadar«. STOTINE UDARNIH GRUPA U AKCIJI Sprovodeći zaključke Majskog savetovanja, uputstva Josipa Broza Tita i zadatke dobijene od PKKPJ za Srbiju, partijska organizacija Beo­ grada se brzo obnavljala i efikasno spremala za odlučni boj. Za dva i po meseca, od aprilskog rata do nemačkog napada na Sovjetski Savez, ona je porasla za više od 200 novih članova, pa �je u leto 1941. imala oko 500 komunista. Redove Partije popunili su pretežno mlađi ljudi, najviše borbeni skojevci, koji su bili spremni da partij­ ske zadatke izvršavaju s velikom hrabrošću i energijom. Krajem maja i početkom juna prišlo se stva­ ranju udarnih grupa, koje su se ubrzano pripre­ male da bi u pogodnom trenutku stupile u bor­ bu. Svaka partijska ćelija imala je po jednu ili više udarnih grupa čiji su članovi mahom bili skojevci — srednjoškolci i mladi radnici. Sve grupe su se intenzivno pripremale i osposobljava­ le za rukovanje oružjem i drugom ratnom opre­ mom. Neke od njih su se obučavale na Zvezdari, druge na Pašinom brdu ili kod Novog groblja, uvek na periferiji grada. Jedan broj drugova od­ lazio je i na vašarska strelišta da tamo gađa iz vazdušne puške i da se tako vežba u rukovanju oružjem, dok su neke grupe održavale čak prob­ ne smotre u parkovima, oko kalemegdanskih ku­ la ili na drugim pogodnim mestima. Partijske organizacije su organizovale i sani­ tetske kurseve na kojima su se, pretežno žene i omladinke pripremale za bolničarke, učeći se pru­ žanju prve pomoći i nezi ranjenika. Na većem broju tečajeva predavanja su držali lekari, sim­ patizeri ili pripadnici NOP. Skojevska organiza­ cija je organizovala veći broj sanitetskih tečajevea za srednjoškolke. Došlo se i do oružja, koje su komunisti paž­ ljivo skrivali za dane kada će im biti neophod­ no. Jedno poveliko skladište oružja napravili su komunisti Žarko Ostojić Lala i Nikola Stanković — na Vilinim vodama; drugo je bilo na Zelenom vencu i o njemu se starao Jure Čule; treće u po­ drumu kuće u Braće Nedića broj 3, a čuvao ga je Slobodan Papakoča; Huso Osmanlić je za ču­ vanje oružja zakupio kuću u Ulici Rada Neima­ ra broj 48; tajno skrovište municije i sanitetskog materijala imao je i Predrag Stojković, član par­ tijske ćelije u Zavodu za izradu novčanica; Vlatko Pajić je u dvorištu jedne kuće na Senjaku otkrio skrovište s većom količinom oružja i municije... Beograd se užurbano pripremao za borbu. Kada su 22. juna 1941. Nemci napali Sovjet­ ski Savez Centralni komitet KPJ obratio se ko­ munistima i narodu Jugoslavije proglasom u ko­ me ih je pozvao na oružanu borbu. »Započela je odsudna bitka protiv najvećih neprijatelja rad- �ničke klase, bitka koju su fašistički zločinci sa­ mi zametnuli. Proleteri svih zemalja Jugoslavije na svoja mesta, u prve borbene redove! Komu­ nisti Jugoslavije! Ne oklevajte ni trenutka, već se hitno spremajte za tu tešku borbu. Smesta prilagodite svoje organizacije i njihov rad za taj poslednji boj. Stanite na čelo radnih i nacional­ no ugnjetenih masa i vodite ih u borbu protiv fašističkih tlačitelja naših naroda!« Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju upozora­ vao je srpski narod da će predstojeća borba biti teška, na život i smrt, pri čemu alternative ne­ ma. »Ili rob podivljalih fašističkih bandi, koje nas, Slovene, smatraju nižom rasom, ili narod srećan, slobodan i nezavisan« — pisalo je u pro­ glasu Pokrajinskog komiteta. Zato je poručivao narodu da oklevanja nema: »čekati — to znači igrati se svojom sudbinom, budućnošću narod­ nom«. Početak jula označio je i početak borbe pro­ tiv okupatora i svih onih koji su mu, iz bilo ko­ jih razloga, služili. Nepokorni, slobodarski Beo­ grad najavio je tu borbu akcijama kojih je bilo toliko da okupator, kako je sam priznavao, nije stizao čak ni da ih registruje. Četvrtog jula, na dan kad je Politbiro CK KPJ, sa sastanka u kući Vladislava Ribnikara u Botićevoj ulici, pozvao narode Jugoslavije na sveopšti ustanak, nepoznata grupa omladinaca presekla je vod beogradske radio-stanice... Desetog jula diverzanti su to učinili s vojnim telefonskim kablom u Poenkareovoj (sada Ma­ kedonskoj) ulici. Dva dana potom, na više mes­ ta i usred dana, planula je okupatorska i kvislinška štampa, a u ponoć je presečena telefonskotelegrafska veza između železničkih stanica Žarkovo i Čukarica. četrnaestog jula širom Beograda su osvanu­ le antifašističke parole: »Ništa okupatorima!« »Napolje s okupatorima!« i druge, a dva dana kasnije skojevci su izazvali požar u garaži Ljubivoja Perišića u Miloševoj ulici, koja je radila za potrebe okupatora. Sedamnaestog jula deo magacina sa eksplo­ zivom na Železničkoj stanici otišao je u vazduh, a 21. jula, negde u 20,30 časova, dva omladinca i imenjaka, Jovan Stefanović i Jovan Gajger, zapa­ lili su skladište eksploziva na Tašmajdanu. Sledećeg dana, 22. jula, udarna grupa je iza­ zvala eksploziju u nemačkoj garaži u Zahumskoj �ulici, a sutradan je izbio požar u nemačkoj Po­ štanskoj direkciji u Siminoj ulici. Danju 25. jula, udarna grupa je zapalila nemačke automobile u Kondinoj, Ivankovačkoj, Bel­ gijskoj, Zadarskoj i Kralja Petra (danas 7. jula) ulici. U noći između 26. i 27. jula udarne grupe će­ lija radnika tekstilnih preduzeća, koje su organizovali i vodili komunisti Radmila Rajković i braća Ljubomir i Dragutin Lenard, firmopisci, zapalile su garažu »Ford« u Grobljanskoj ulici. Tom prilikom su izgorela 23 nemačka automobi­ la, a ujutro su planuli nemačka garaža u bivšoj Krajslerovoj ulici i okupatorske i kvislinške novi­ ne (»Novo vreme«, »Obnova« i dr.) širom grada. Krajem meseca grupa komunista je s uspehom izvela akciju oslobođenja Aleksandra Rankovića, člana Politbiroa CKKPJ iz bolnice u Vidinskoj ulici. Posebna grupa udarnika pokušala je da u bi­ feu braće Sikimića u Zmaj-Jovinoj ulici, stavlja­ njem otrova u piće, usmrti zloglasnog agenta Spe­ cijalne policije Đorđa Kosmajca. Avgust je za okupatore i njihove pomagače bio još »vreliji«. Otpor naroda rastao je iz dana u dan. Akcija, manjih ili većih, bolje ili slabije organizovanih, s manjim ili većim uspehom izvedenih — bilo je mnogo. Jedne su organizovali članovi Mesnog ili rejonskih komiteta, druge se­ kretari ili članovi partijskih ćelija; u njima su učestvovali ne samo komunisti i skojevci već i vanpartijci — antifašisti i rodoljubi, ali se nji­ hov pravi broj nikada neće saznati. Podaci o mno­ gim podvizima beogradskih udarnika u ta dva me­ seca — julu i avgustu 1941. godine — nestali su u ratnom vihoru, sa njihovim nosiocima i učes­ nicima. Kako su se Nemci osećali na beogradskim ulicama slikovito prikazuje i pismo vazduhoplovnog majora Helmuta, u kome između ostalog, piše: »Osećam se kao da sam padobranom pao u vraško neprijateljsko gnezdo. Grad je razrušen i spaljen (nesentimentalne »štuke«). Prljav. Još sve miriše na paljevinu. Kada letim i posmatram iz vazduha ovu zemlju, izgleda mi vrlo pitoma. Ali nije tako, dragi moj Gintere (njegov rođak u Hamburgu; S. M.). Neprijatno se čovek ovde oseća. Kako su bili divni pariški dani prema ovome što se ovde događa! Ovaj grad je zaista poludeo. 31 �Pogledi su mrski i izazivački. To i nije čudo, jer smo ih strašno udesili bombardovanjem. Ali već dva meseca ovde prašte revolveri i gore na­ ši kamioni. Ne znam šta hoće ti njihovi fanatič­ ni dečaci kada pale novine i garaže, ili kada iz­ vršavaju atentate na naše narednike. Očajnička ludost. Ali to nije tako prosto. Sinoć sam imao goste na večeri. Svi se žale da se neprijatno osećaju u ovom gradu. Jedva čekaju da ponovo poletimo, makar i na Istok. Kada uveče izlazim iz automobila, imam osećanje kao da će mi svakog časa neki grubi Balka­ nac sručiti metak u glavu (kako bi bila glupa smrt poginuti od kuršuma nekog fanatičnog na­ cionaliste). Dragi Gintere, ti si stari ratnik, ali tako nešto nisi doživeo. Nespokojstvo polako ki­ da živce. Postaje suviše vrelo u ovom toplom gra­ du na jugu E vrope...« U okupiranom Beogradu zadataka je i za Duku Dinić bilo dosta, naročito od sredine avgusta, kada je, umesto Rašele Baruh, ona postala sekretar partijske ćelije na Senjaku. Poletna i nikad umorna, kao partijski radnik, organizator ili izvođač akcija, bila je svuda: čas na sastanku svoje ćelije ili Drugog rejonskog komiteta — da bi donosila važne odluke; čas na skupu simpatize­ ra Partije i NOP-a da bi im govorila o borbi i slobodi; dan pre je spaljivala okupatorsku i kvislinšku štampu, lepila plakate, ispisivala antifaši­ stičke parole ili raznosila ilegalni materijal, tog dana je isekla telefonski kabl na Dedinju ili prometnije ulice posipala železnim»ježevima« koji su efikasno bušili gume nemačkih vozila, a sutra će biti organizator paljenja nemačkih skladišta benzina, radionica ili štala. Jednog dana žalila se bratu Drašku da je jed­ va isekla kao ruka debeli telefonski kabl u Topčideru, i to usred dana, dodavši: »Umalo me Nemci nisu uhvatili!« Kada joj je Draško dao nove makaze za sečenje žice, bila je presrećna. Jelena Popović kaže za Duku iz tih dana da je bila izrazit pozadinski radnik i vanredan or­ ganizator raznovrsnih akcija, diverzija i sabotaža. »Sa njom sam se — seća se — pre rata upoznala u Valjevu, gde je jedno Vreme živela i radila. Avgusta 1941. godine partijski sekretar Drugog partijskog rejona, Žika Petrović Debeli, uputio me u partijsku ćeliju na Senjaku i rekao mi kako ću za sekretara imati drugaricu koja se posle Ca �ne Babović najbolje držala pred policijom. Zna­ la sam odmah da je to Duka. Odmah sam se s njom povezala i tako je nastala jedna neprekidna veza, prijateljska i radna, sve do njenog hapše­ nja septembra 1942. Duka je bila izuzetan lik o kome bi se moglo i moralo mnogo pričati. Bila je neobično nežna, osetljiva na tuđi bol, izvan­ redan drug, plemenita, ali u odnosu na zadatke veoma stroga. Izvela je mnogo akcija. Ja bih re­ kla da se sve akcije, koje su omladinci i skojevci izveli na području Senjaka, Dedinja i Topčidera, mogu njoj pripisati. Ona je s njima pose­ bno radila. Kakav čovek! Neko je dobro rekao da njoj među znanim i neznanim junacima Beo­ grada pripada posebno mesto.« Ogorčen i uznemiren tolikim brojem akcija beogradskih udarnika, neprijatelj je poveo okrut­ nu protivakciju. Prvi na udaru bili su komunisti. Šef okupacione uprave za Srbiju, dr Turner, pr­ vih dana posle nemačkog napada na Sovjetski Savez, spremao je njima, naročito rukovodećem kadru, hapšenje, progonstvo na Adu Ciganliju i likvidaciju. U tome je, delom uz svesrdnu podr­ šku Specijalne policije, i uspeo. Za nekoliko da­ na uhapšeno je oko 150 lica, među kojima i više desetina komunista koje je policija već poznava­ la. Petnaestak dana notom general fon Šreder. vojni zapovednik za Srbiju, u naredbi upućenoj Ministarstvu unutrašmih poslova kvislinga Aćimovića, upozorava: »Tako su prošle noći, ponovo posečeni kablovi u Beogradu. Zbog ovakvih i sličnih dela sabotaže u poslednie vreme je streljan jedan deo tvoraca tih ncdela. More odmaz­ de biće sprovedene u još većem obimu u slu­ čaju ako se dela sabotaže ponove.« Hronika reoresali'a koje je preduzimao oku­ pator i domaći izdajnici, bila je u lo vreme strašna: 5. jula streljano je 13 uhapšenih lica; 10. jula otvoren je logor na Banjici, zloglasna »kuća smrti«; 18. jula »zbog sabotaže i nasilja« strelja­ no je 28 komunista i rodoljuba, među mirna i Vidak Marković, Aleksandar Stojanović, Dimitrije Stoiljković i Života Đošić, s kojima je Duka do rata radila u niskoj partijskoj organizaciji; 28. jula okupator je u Beogradu zaveo opsadno sta­ nje. .. Sedamnaestog avgusta Nemci su izveli iz za­ tvora pet zatvorenika i obesili ih o električne stubove na Terazijama. Bili su to Milan Pokrajac, 3 Duka Dinic 33 �srednjoškolac iz Vinkovaca, Radomir i Velimir Jovanović, seljaci iz Parcana, Svetislav Milin, obu­ ćarski radnik iz Beograda, i Jovan Janković, kro­ jački radnik iz Beograda. Na varvarski postupak Beograd je odgovorio još većom mržnjom pro­ tiv okupatora i rešenošću da u toj borbi bude još nepomirljiviji. Takvo raspoloženje verno je iz­ razio Mesni komitet KPJ za Beograd u svom pro­ glasu, gde, između ostalog, kaže: »Ne strah, već sveti pravedan gnev, ne pokornost, već plamena želja za osvetom, ne umirenje, već još nepomirljivija borba protiv mrskog tuđinskog jarma.« Dan posle tog zločina Ministarstvo unutraš­ njih poslova izdajnika Aćimovića objavilo je ras­ pis: »Svako, bio zvanični organ ili ne, ko posle gornjeg roka ubije ili uhvati komunistu, člana naoružane bande, biće nagrađen sa 3.000 dina­ ra, a ako ubije vođu bande — sa 25.000 dinara.« TITO: »PRETRPJELI SMO NENADOKNADIVE GUBITKE« Kada merama zastrašivanja i odmazde nisu uspeli da uguše otpor i Beograđane nateraju na uzmak, Gestapo i Specijalna policija su oštricu napada sve više usmeravali na glavna uporišta otpora. Došli su do saznanja da se krajnji cilj ne može postići bez uništenja partijskih i skojevskih organizacija i njihovih komiteta. To je dokaz da im nije dugo trebalo da shvate kako imaju po­ sla sa dobro organizovanim protivnikom, čije vo­ deće jezgro čine komunisti. Težeći da prodre u njihove redove, neprijatelj je prilagođavao i sopstvenu taktiku. Tako se front borbe i sukoba sa ulica postepeno prenosio u zatvorske ćelije i mučionice, u nevidljive partijske i skojevske punk­ tove, u aktive, ćelije i komitete. Pored ubacivanja agenata u redove NOP-a, Gestapo je koristio kolebljive i demoralisane sim­ patizere ili pripadnike Partije i NOP-a i zavrbovana lica. Značaj takvog postupka formulisao je i SS-general Miler kada je, drugom polovinom oktobra 1941. godine, svoje potčinjene upućivao: »Među zarobljenim članovima bandi i licima uhap­ šenim zbog ilegalne delatnosti biće ih izvestan broj koji su podesni i koji pristaju da sarađuju.« Desna ruka Gestapoa bila je Specijalna po­ licija Uprave grada Beograda, koja je u to vreme �imala oko 150 činovnika, 300 policijskih agenata i više od 1.500 naoružanih stražara. Verujući u brz i trijumfalan završetak rata protiv Sovjetskog Saveza i konačan slom partizanskog pokreta, ovaj verni saveznik okupatora poverovao je da mu se ostvario davnašnji san — »biti sila nad sila­ ma, vlast nad vlašću, gospod bog na zemlji«. Do rata je zločine vršila više tajno i na mig držav­ nih funkcionera; sada je bila u prilici da besni, da sc javno sveti, da sudi bez suda i zakona, da ubija, progoni... Rukovodstvo Specijalne policije znalo je da u komunistima ima dobro organizovanog protiv­ nika koji je raspolagao bogatim iskustvom iz ile­ galnog rada i borbe s policijom, koji ima dobar kadar u Partiji i SKOJ-u i uživa podršku i sim­ patije velikog dela stanovništva. Zato se znalo: u bespoštednoj borbi protiv takvog protivnika po­ licija mora uložiti sve snage, upotrebili sva ras­ položiva sredstva i isprobati sve metode. Gestapo i Specijalna policija dugo su traga­ li za rukovodstvom oružane borbe i otpora u Beogradu. Slučajno hapšenje Ratka Mitrovića na jednom salašu kod Kikinde, koji je do rata bio član Centralnog komiteta SKOJ-a, pomoglo im je da saznaju još neka imena. Posle kraćeg, ali su­ rovog mučenja, Mitrović je u Specijalnoj poličiji popustio i postao izdajnik. U želji da sačuva život, pred policijom je ne samo priznao svoj do­ tadašnji rad već je odao imena nekih partijskih rukovodilaca, otkrio adrese ilegalnih stanova i skloništa, objasnio sistem rada partijskih orga­ nizacija i rukovodstava, dao njihovu organizacij­ sku strukturu. Time je policiji omogućio da poč­ ne surovi obračun s rukovodstvom KPJ Beogra­ da i da mu zada težak udarac. U drugoj polovini septembra policija je uhap­ sila Luku Šunku, zatim Dušana Grubača i Savu Stijepića, članove MKKPJ za Beograd. Grubač ni­ je izdržao mučenje pa je početkom oktobra poli­ ciji otkrio vreme i mesto održavanja sastanka Mesnog komiteta. Čak je s agentima i sam pošao u Vinogradsku ulicu, u kojoj je pre sastanka tre­ balo da se sretne sa Vukicom Mitrović i Davidom Pajićem. Tom prilikom došlo je do oružanog su­ koba. David Pajić je hrabro poginuo u okršaju na ulici, a ranjenu Vukicu policija je uhvatila i ona se herojski držala sve do smrti u koju je pošla a da nikoga nije odala i ništa priznala. Posle kraćeg vremena stradao je i Đuro Strugar, član 35 �MKKPJ; uhapšen je posle otpora na ulici i u zat­ voru je svirepo ubijen. Policija je uspela da uhva­ ti i Miloša Matijeviša Mršu, prvog ratnog sekre­ tara Mesnog komiteta. Bila je to prva, jesenja, provala u kojoj je stradao i Mesni komitet SKOJ-a za Beograd. Provala, međutim, nije dobila veće razmere zbog hrabrog držanja većine članova komi­ teta KPJ i SKOJ-a. Istina, partijska organi­ zacija je izgubila čitavu plejadu neustrašivih ko­ munista koji su bili spremni da sve, pa i sam ži­ vot, dadu za srećniju budućnost naroda. Drug Tito je povodom stradanja komunista Beograda oktobra 1941. pisao Spašenij i Cani Babović i Blagoju Neškoviću: »Nesumnjivo, poslednji udarci koje nam je naneo neprijatelj u Beogradu, predstavljaju za našu Partiju, a naročito za organizaciju u Srbiji, teške i nenadoknadive gubitke. Strašna je i pomi­ sao o nestanku tolikog broja naših najboljih ru­ kovodilaca, zapravo u borbi prekaljenih i Parti­ ji najodanijih drugova. Mrski zločinci rastavili su nas od onih koji su sačinjavali temelj naše organizacije u Srbiji.« HEROJSKO DRŽANJE PRED KLASNIM NEPRIJATELJEM U jesen 1941. godine bilo je mnogo akcija Gestapoa i Specijalne policije protiv organizato­ ra i nosilaca borbe i otpora u Beogradu. Počela je prava hajka protiv komunista i skojevaca: ra­ cije, hapšenja sumnjivih lica, akcije protiv tala­ ca, razne mere odmazde. Tako je okupator do kraja godine uhapsio preko stotinu istaknutih rukovodilaca Partije, SKOJ-a i oslobodilačkog po­ kreta. Komunisti i skojevci držali su se pred polici­ jom hrabro. Radmila Rajković, radnica fabrike čarapa »Moravija« i učesnica u paljenju garaže u Grobljanskoj ulici, nije priznala svoju pripad­ nost Partiji ni pod najtežim mukama. Marijana Gregoran, tekstilna radnica i komu­ nista, član PKSKOJ-a za Srbiju, kojoj je od ba­ tina bila povređena kičma, u zatvoru je govorila da joj je jedino žao što će poginuti a da nijedan metak nije ispalili:. �Zagorka Malivuk izgubila je život zbog odbi­ janja da oda svoj rad i rad drugih aktivista Par­ tije i SKOJ-a. Olga Alkalaj, advokatski pripravnik, poricala je sve za šta su je teretili. Svirepo je mučena iz dana u dan, ali je zapisnik ostao prazan. Nada Purić, komunistkinja i službenik mini­ starstva finansija, umrla je tokom mučenja bez reči priznanja. Dvadesetogodišnji radnik Aleksandar Ignjatović, na saslušanju u Gestapou, iako svestan šta ga čeka, rekao je u lice nemačkom isledniku da »Nemačka nikad neće pobediti!«. Posle velike provale i stradanja beogradske partijske organizacije, jedan broj komunista kompromitovanih kod policije pošao je na slobod­ nu teritoriju, a drugi, veći, ostao je u Beogradu, ali je pooštrio konspirativnost u radu i pri iz­ lascima postao mnogo obrazriviji. U jesen 1941. godine u ilegalnost je prešla i Duka Dinić. Najpre je izvadila lažnu legitimaci­ ju, a potom je, krajem godine, prešla u ilegalni stan na Dedinju. Lažnu legitimaciju joj je izva­ dio brat Draško Dinić, koji j radio u tehnici PK KPJ. To je bilo u septembru; pri tom mu je po­ mogao Sveta Barjaktarević, službenik ministar­ stva finansija. U formularu koji je popunio za Šesti policijski kvart, Draško je dao lažne po­ datke ne samo o Đukinom imenu i prezimenu već i o ostalim generalijama. Sada se zvala Mir­ jana S. Obradović, rođena u selu Brestovcu, srez jablanički, po zanimanju čistačica, udata za Ljubomira Obradovića, bravara, u Beogradu živi kao izbeglica iz Skoplja, stanuje kod Stanče Ljubića, sopstvenika kuhinje u Rasinskoj ulici broj 1, mu­ ža njene sestre Anđe. — To je tvoja slika. Dobro zapamti podatke koje smo uneli! — opominjao je brižni brat Duku. — Ne brini, Draško! — odgovorila je Duka. Ilegalni stan pronašla joj je Jelena Popović kod inženjera Predraga Đurđevića u Rumunskoj ulici broj 6 , čija je kuća bila kurirski punkt za vezu s Josipom Brozom Titom dok je boravio na Dedinju. Kako se seća Borjanka Đurđević, Du­ ka je stanovala »u omanjoj kući u dvorištu i bi­ la prijavljena kao naša kućna pomoćnica. U stva­ ri, samo je tu spavala; ujutro je negde odlazila, a kasno uveče vraćala. Nekada nije dolazila i po �dva-tri dana. Išla je, po raznim zadacima, i van Beograda, nekada čak do Grocke. Često se vra­ ćala umorna, gladna i sva prašnjava. Nekoliko puta, kada nije uspela da stigne do početka poli­ cijskog časa, Duka je prespavala pod vedrim ne­ bom, jednom u nekoj drvari na periferiji Beo­ grada, drugi put u nekom vinogradu...« Priča Borjanka i o Đukinim osobinama: »Bila je lepa i dobroćudna devojka, skromna i pažljiva, tiha i nežna, vedra i uvek nasmejana.« Kontrola nad stanovnicima Beograda, naro­ čito na području Dedinja, gde je stanovao veliki broj nemačkih oficira i agenata, u to vreme je znatno pooštrena. Policijski agenti i žandarmi, ko­ jih je u svakom kvartu bilo po dve stotine, mo­ trili su na svaki korak prolaznika. Žbiri i doušni­ ci, plaćenici izmećari okupatora, kojih je bilo među pazikućama, zavrbovani prinudom ili nov­ cem, izveštavali su policiju o svakome u koga bi posumnjali. U »svetu borbu protiv komunizma« uskočili su i pripadnici ruske emigracije, belogardejci, kao i ljotićevci. Tako je Beograd, po rečima druga Tita, tada postao »centar reakcije, nabijen svim mogućim agentima i šljam om ...« Pored Glavnjače i Uprave grada, glavni grad je dobio još nekoliko novih zatvora: u zgradi Sreskog suda, u Ratničkom domu i u Đušinoj ulici. U decembru je počeo da radi i Preki sud u Beo­ gradu, koji je ustanovio kvisling Nedić, »otac Srbije«, da bi se što nemilosrdnije obračunavao sa svakim ko bi se odupro okupatoru i njegovim saradnicima. Broj uhapšenih građana povećavao se iz dana u dan. Zastrašujuću atmosferu okupatori i do­ maće sluge začinili su i nizom propagandnih mera. Preko zvučnika na trgovima i raskrsnicama emitovani su fašistički marševi i pesme, vesti o spektakularnim pobedama Nemaca na frontovima, pretnje građanima. Okupatorski i kvislinški listovi »Donauzeitung«. »Novo vreme«, »Obnova«, »Naša borba« i drugi bili su prepuni članaka o pobedama nemačkih trupa i porazima partizan­ skih jedinica. Često su objavljivana saopštenja o streljanju talaca i zatvorenika, a i izveštaji s fo­ tografijama uhvaćenih partizana. Fašistički izme­ ćari, među njima su najglasniji bili D. Ljotić, Borivoje Jonić i Dragi Jovanović, održavaju pre­ davanja u kojima veličaju novi »red i mir«. �Strah se uvlačio u dušu građana kao opaka bo­ lest; niko nije bio siguran šta mu donosi dan, a šta noć. Vreme u kome je Duka Dinić radila bilo je, dakle, surovo i od komuniste je tražilo čvrstinu karaktera, snagu da izdrži i sposobnost da se u raznim složenim situacijama sam snađe. Budu­ ći da je imala sve te osobine, Duka je vršila niz odgovornih poslova; zato je i dobila zadatak da bude među onima koji su, pod besomučnim na­ letima Gestapoa i Specijalne policije, obnavljali rad Partije i podizali borbeni duh članova udar­ nih grupa. Radila je mnogo i za strah gotovo nije znala. Vcselinka Malinska seća se Duke iz tog vremena: »Duka Dinić se sa mnom viđala svakog dana u toku šest meseci. Mirjana Obradović joj je bi­ lo lažno ime. Možda je imala 25 ili 26 godina. Nisam znala šta je po zanimanju, ali sam pret­ postavljala da je radnica. Uvek je bila neobično tačna, sve je stizala, čak i da se svakog dana na­ đe sa kurirom Pokrajinskog komiteta... Morale smo da hranimo čitav svet ilegalaca, tako da sam ja svakog dana od Anafa donosila po 10 kilogra­ ma brašna Duki. Ona je morala da ga raspore­ đuje na nekoliko m esta... Nismo jedna za dru­ gu znale ko sm o... Ona je znala da sam ja »Vi­ soka«, a ja da je ona Mirjana. Uvek smo imale po desetak tačaka dnevno koje treba uraditi...« TEŠKE POSLEDICE PROVALE IZ MARTA 1942. Partijska organizacija se posle provale rela­ tivno brzo konsolidovala. Formiran je novi Mesni komitet KPJ, pod rukovodstvom Jelene Ćetković (članovi su bili Stevan Jovičić, Petar Ristić i Bora Drenovac); u rejonska rukovodstva došao je veliki broj novih ljudi; ojačao je rad partijskih organizacija; uspostavljena je čvrsta veza s ruko­ vodstvom SKOJ-a i organima Narodnooslobodilačkog fonda; junački podvizi udarnih grupa redali su se jedan za drugim. Naročito veliki odjek imale su, po Stevanu Jovičiću, tri akcije — spašavanje Ivanke Muačević — Nikoliš iz Ginekološkog odeljenja Opšte državne bolnice i likvidacija dvojice agenata Uprave grada Beograda, Đorđa Kosmajca i Dragoljuba šterića. �40 U martu i aprilu 1942. godine oslobodilački pokret Beograda pretrpeo je nov i veoma težak udarac. Specijalna policija uspela je da, preko zavrbovanih Lazara Dožića, Branka Miškovića, Žike Petrovića i drugih izdajnika pokreta, otkrije veći deo beogradske partijske organizacije. Bila je to poznata »martovska provala«, u kojoj je uha­ pšeno oko 200 članova Partije i aktivista narodnooslobodilačkog pokreta. Trećeg marta policija je iznenada upala na sastanak Četvrtog rejonskog komiteta KPJ u Ulici žorža Klemansoa, na kome su bili Jelena ćetković, sekretar Mesnog komite­ ta, Marko Janković, sekretar Četvrtog rejonskog komiteta, i Lazar Dožić, instruktor Mesnog komi­ teta. Tom prilikom uhapšeni su Jelena Četković i Marko Janković, a Lazar Dožić, po dogovoru s policijom, radi kamuflaže svog izdajstva, puca u prazno i »beži« kroz otvoreni prozor. Ubrzo je uhapšen i Petar Ristić, član Mesnog komiteta, ko­ ji je otkrio organizacionu strukturu partijske or­ ganizacije i imena nekih ljudi s kojima je radio u tri partijska rejona (Treći, Četvrti i Šesti), što je policiji omogućilo da u kratkom roku uhapsi veliki broj komunista. Borbu s policijom na život i smrt komunisti su vodili u zatvorima i u Banjičkom logoru. Iako svesni sigurne smrti, mučeni svim sredstvima, većina su se, ostajući verni sebi i idealima za koje su se borili, herojski držali. Jelena četković je strahovito mučena, sva cr­ na od batina, sa slomljenom kičmom, ne priznavši ništa prkosila je agentima sve do smrti. Olga M. Jovanović i Olga T. Jovanović — prva je bila sekretar partijske ćelije, a druga član Tre­ ćeg rejonskog komiteta KPJ takođe su odbile da bilo šta priznaju o sebi i drugima. Olga Kršulj, činovnica Hipotekarne banke, komunista i član jednog odbora Narodnooslobodilačkog fonda, uporno je odbijala sve optužbe i ni­ šta nije priznala. Od Draginje Radovanović — Marinković Gi­ ne, studenta, kurira i partijskog aktiviste u teh­ nici, posle Jelene ćetković, najviše mučene zatvo­ renice, policija ništa nije saznala, iako je uhap­ šena hodala na kolenima i bila sva u ranama. Draginja Dada Konstantinović, student i sekre­ tar aktiva SKOJ-a na Senjaku, prkosila je dželalima do poslednjeg trenutka svog života. Sav u ranama i sukrvici, Dušan Nikolić, služ­ benik i odani simpatizer Partije i oslobodilačkog �pokreta, umro je od mučenja u ćeliji zatvora Up­ rave grada. Obrad Pelemiš, mehaničar i komunista do rata, rešio se na samoubistvo, ne želeći da oda drugove i organizaciju. Branko Tasovac, trgovački pomoćnik, sekretar jedne od partijskih ćelija i učesnik u atentatu na Kosmajca, ostao je nem i u najtežim mukama od kojih je i umro. Hrabro se ponela i Amalija Podhraški, knjigovezačka radnica i komunist. Dželati su je ubili u zatvoru. Dragutin Filipović Jusa, električarski radnik i član MK SKOJ-a, ostao je i u zatvoru borben i čvrst, kao što je i do tada bio u borbi s polici­ jom. Policiji nije rekao ni jednu jedinu reč o skojevskim rejonima u kojima je radio. Josipa Šćurlu, člana MK SKOJ-a, agenti su naj pre ubili batinama, pa njegovo telo vezali u vre­ ću i bacili pod led u Savu. U dvorištu Banjičkog logora obešen je Dra­ gan Rodić, jedan od najborbenijih srednjoškola­ ca skojevaca. Petog marta streljano je 180 zatočenika Ba njičkog logora; svi su u smrt pošli s pesmom: »Drugarska se pesma ori — pesma koja slavi rad...« Komunisti i skojevci su se herojski borili i i* toj borbi prkosno ginuli. , Martovska provala je beogradskoj partijskoj organizaciji nanela velike gubitke, pa se narodnooslobodilački pokret Beograda, početkom leta 1942, našao u vrlo teškoj situaciji. Razbijeni su Mesni komitet KPJ, Mesni komitet SKOJ-a, Mesni odbor Narodnooslobodilačkog fonda. Junačkom pogibijom Todora Dukina partijsko rukovodstvo beogradskog okruga izgubilo je svog sekretara. Nastradali su i mnogi članovi rejonskih komiteta. Neke partijske ćelije praktično su ostale bez ru­ kovodstva. Jedan broj komunista, koji je ostao na slobodi, povukao se u duboku ilegalnost i pri­ vremeno izgubio svaku vezu s partijskim rukovo­ dstvima i organizacijama. ZAMENIK SEKRETARA MK ZA BEOGRAD Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju činio je ogromne napore da ponovo oživi rad rukovod­ stava i organizacija KPJ u Beogradu. S tim u ve- �7.\ ubrzo je Blažu Radunoviću, dotadašnjem se­ kretaru Petog rejonskog komiteta KPJ, naloženo da što pre okupi preostale članove Partije i organizuje njihov rad. Njemu je u tome trebalo da pomogne Žika Petrović Debeli, sekretar Drugog rejonskog komiteta KPJ. Debeli je, međutim, već bio zavrbovan, pa je Specijalnoj policiji odao mno­ ge drugove s kojima je održavao vezu, a potom je pobegao u četnike. Pošto je došlo do novog ta­ lasa hapšenja, Radunović je morao da se skloni iz Beograda, a njegovu ulogu trebalo je da spro­ vedu Zora Ilić Obradović iz Trećeg i Lepa Vujošević Laloš iz Prvog rejonskog komiteta KPJ. Ka­ da je i njima zapretila opasnost da budu uhapšeni, Pokrajinski komitet im je naredio da što pre napuste Beograd. Tada je Pokrajinski komitet odlučio da tra­ ži nove ljude za rukovodstvo Partije u Beogradu. Taj problem mu je oduzeo dosta vremena i bio je skopčan s mnogo teškoća. Izbor je pao na Janka Lisjaka, Duku Dinić i Razumenku Zumu Petro­ vić. Njima je Pokrajinski komitet 26. juna 1942. pisao: »Dragi drugovi, Pokrajinski komitet za Srbiju doneo je odlu­ ku da vas troje, koje je PK odredio za sređiva­ nje prilika u beogradskoj mesnoj organizaciji, budete Mesni komitet za Beograd. PK smatra da ste svojim dosadašnjim radom kao članovi naše Partije i sadašnjim radom oko sređivanja mesne organizacije to zaslužili. PK smatra da ćete svojim budućim radom opravdati to poverenje i da ćete časno ispuniti sve zadatke i dosledno nastaviti tradicije beogradske mesne organizacije, koja je uvek bila naša najbolja partijska organizacija, i da ćete imati pred očima uvek samo interese Par­ tije, kao što su to imali naši najbolji borci koje nam je neprijatelj otrgao, kao što su drugovi Mrsa, Đuro Strugar, Đaka, Šunja, Ješa, Dukin, Kovačević i dr., kao i oni drugovi koji se i sada bore u našim redovima u pozadini i partizanskim odredima. Za sekretara MK određujemo druga Pavla (Janka Lisjaka), a za zamenika drugaricu Radu (Duka Dinić). Raspodela posla i veza već vam je javljena, a sa sređivanjem SKOJ-a, NOF-a i dr. izvršili biste potrebne reorganizacije«. Kao što će se ubrzo pokazati, izbor je bio do­ bar. �Janko Lisjak, metalac, rodom iz sela Šagudovca, kod Donje Stubice, član KPJ od 1935. godine, u beogradskoj partijskoj organizaciji istakao se još do rata kao jedan od najborbenijih komunis­ ta. Posle okupacije zemlje bio je sekretar Sreskog komiteta KPJ za Zemun, pa je »narodnooslobodilački pokret u Zemunu, pod njegovim rukovod­ stvom, ispisao prve slavne stranice svoje borbe«. Razumenka Žurna Petrović, profesor, rodom iz Stančića, kod Čačka, član KPJ od 1939. godine, već se istakla kao partijski radnik na području Niša i Leskovca (od juna do oktobra 1941. godi­ ne član je OK KPJ za niški okrug, a od oktobra do januara 1942. član OK KPJ za leskovački okrug, odakle je po zadatku Pokrajinskog komiteta i do­ šla u leto 1942. godine u Beograd. Novi Mesni komitet KPJ za Beograd radio je u vrlo teškim uslovima. Pošto je Specijalna policija uspela da otkrije staru organizacionu shemu sastava beogradske partijske organizacije, Mesni komitet je umesto sedam formirao četiri partijska rejona. Za članove rejonskih komiteta odabrani su nekompromitovani, iskusni, požrtvovani i hrabri komunisti. Sekretar Prvog partijskog rejona postao je inženjer Vasilije Ivanović, a čla­ novi rukovodstva su bili Aleksa Martinović i Milenko Grbić; u Drugom rejonu, koji je obuhvatao teritoriju »kruga dvojke«, sekretar je, kako se seća Stevan Jovičić, postala Duka Dinić, a člano­ vi Radivoje Božić i Nikola Nastasović; Treći par­ tijski rejon su vodili Miloš Petrović, kao sekre­ tar, i članovi rukovodstva Josip Kiseljak i Radmila Šnajder; u četvrtom rejonu sekretar je treba­ lo da bude Rudolf Jontović, ali on se sklonio iz Beograda, pa su rukovođenje tom partijskom or­ ganizacijom preuzeli Danilo Janjatović i Milica Miloj ković. Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju krajem ju­ na je obavestio CK KPJ. »U beogradskoj mesnoj organizaciji smo sre­ dili prilike, a sada učvršćujemo rejone. Pretrpeli smo velike gubitke. Svedena nam je mesna orga­ nizacija od 7 na 4 rejona sa smanjenim brojem članova. Važnost mesne organizacije je vrlo veli­ ka i mi sve ulažemo da je podignemo«. Rejonski komiteti su uspeli da povežu član­ stvo koje nije stradalo u martovskoj provali i da formiraju partijske organizacije. Uskoro je �44 Mesni komitet obnovio i rad Mesne i rejonskih tehnika Partije, kao i jedan broj organizacija i organa Narodnooslobodilačkog fonda. Njihovi od­ bori i pododbori obrazovani su po preduzećima i naseljima. U rejonu Čukarice, na primer, koju je na vezi držala Duka Dinić, radilo je u jesen 1942. devet takvih pododbora. Mesni komitet je mnogo učinio i u pogledu formiranja agitprop-grupa, u kojima su članovi Partije bili zaduženi da stvara­ ju grupe simpatizera s kojima bi održavali sastan­ ke, objašnjavali im situaciju na svetskim i unutraš­ njim frontovima, proučavali vesti, proglase, ilegal­ ni partijski materijal, skupljali priloge za narodnooslobodilačku borbu. Mesni komitet KPJ za Beograd održavao je sastanke na različitim mestima, jednom u sa­ dašnjoj Ulici Narodnog fronta, drugi put na Pašinom brdu, u Ulici Vojvode Gligora (danas Ustanička), na D edinju... »Svaki od nas je«, seća se Razumenka Petrović, »pored opštih imao i posebna zaduženja. Janko Lisjak je održavao vezu sa Pokrajinskim komi­ tetom, rukovodio je partijskom tehnikom, imao vezu sa partizanskim odredima. Duka je držala svoj Drugi rejon (centar grada) i Cukaricu, a ja ostala dva rejona. Duka je imala i specijalne zadatke, koje joj je davao ili Janko Lisjak ili Blagoje Nešković, sekretar PK KPJ za Srbiju. Cesto je išla na periferiju grada, nešto je nosila, nešto do­ nosila. Kakav je ona optimizam unosila kada je na sastanke dolazila! I to ne samo onim što je či­ nila ili uradila već i svojom pojavom, svešću, rečima. Ćim je opazila da je čekamo, ona sva od radosti zatreperi, oči joj se smeju, lice joj zrači, prostoriju nam ispuni vedrinom, poletom. Bila je prirodna, neposredna, komunikativna, neoptereće­ na. Zadatke je s lakoćom izvršavala i nikada se nije dvoumila. Jednog dana ja sam od Blagoja Neškovića dobila zadatak da s njom teoretski radim; bilo je to, koliko se sećam, krajem jula i počet­ kom avgusta 1942. Jedan dan čitamo Istoriju SKP(b), a drugi diskutujemo. Situacija je bila teš­ ka, ne može biti teža: Rusi na Istočnom frontu još odstupaju, a mi proučavamo Istoriju SKP(b) i samo što u sav glas ne uzviknemo:, Eto, živi smo, tu smo, ne damo se, borimo se, front smo i mi...’ Partija je na Duku računala pa ju je pripremala i ideološki, politički. Blagoje me je često pitao: ,Kako Duka napreduje?’ — »Dobro napreduje. Ka­ ko i ne bi! Silna je to devojka!’ odgovarala sam«. �LECI U BUKETU RUŽA Duka Dinić je u to vreme neumorno radila na novoj i odgovornoj dužnosti i svuda stizala. Pored sastanaka koje je održavala s komunistima i par­ tijskim ćelijama, organizovala je nove udarne grupe, pripremala akcije, pronalazila nove stano­ ve za ilegalce, hrabrila posustale ili zaplašene ko­ muniste i rodoljube, skupljala materijalnu pomoć za porodice uhapšenih komunista, starala se za rad partijske tehnike, odvodila kompromitovane drugove na mesta gde su ih čekali partizanski kuriri, raznosila letke, proglase Partije, ilegalni propagandni materijal, sastajala se s kuririma PK KPJ ili partizanskih odreda, Slavkom Morić, Bra­ nom Perović.. Sa Slavkom Morić se svakoga da­ na dvaput sastajala; ujutro joj je predavala poštu za Pokrajinski komitet, a posle podne uzimala odgovore. Kada se Mirko Tomić, član PK KPJ za Srbiju (u Beograd došao sredinom maja 1942.) pobojao da ga Žika Petrović Debeli, provokator i izdaj­ nik, ne provali, Duka ga je odvela u kuću Vere Nenadović. Početkom, septembra 1942. u Beograd su ile­ galno ušli Stanislav Sremčević, sekretar Okruž­ nog partijskog poverenstva za Aranđelovac, i Đura Gajić, borac Prvog šumadijskog partizanskog odreda. Oni su u Beograd došli po zadatku PK KPJ za Srbiju, da pomognu rad Mesnog komite­ ta. Duka ih je smestila u stan Milice Đačić, u Prin­ ca Pavla ulici (sada Ulica Mladena Stojanovića), i pobrinula se da jedu, okupaju se, preobuku (došli su, kako se seća Žurna Petrović, gotovo u prnjama). U njihov ilegalni stan ona je svaki dan dolazila i uvek nešto donosila: hranu, nove vesti ili zadatke Partije, propagandni materijal. Koliko se seća tadanji docent Beogradskog univerziteta Dušan Dokčević, Duka je bila »speci­ jalni delegat« u akciji instaliranja tajne radio-stanice na Zelenom vencu, koja će ometati okupator­ ski program Beogradske radio-stanice. Kao jedan od tehničkih organizatora tog poduhvata, Dokče­ vić se rado seća svoje saradnje sa Dukom: »Među nama je bila iskrena i prisna saradnja i savrše­ no razumevanje«. Radio-stanica o kojoj je reč počela je da radi u leto 1942. godine. »Jednog dana«, zapisao je Dra­ gan Marković u knjizi »Zabranjeni život«, »na kro­ vu zgrade broj 2 na Zelenom vencu, blizu Speci- �jalne policije, osvanula je antena radio-stanice. Nikome lo nije izgledalo neobično, a možda je niko nije ni zapazio. Beograđani su imali dovoljno radio-aparata, da bi ih tako nešto iznenađivalo. Uskoro, međutim, ova mala stanica uključena je u glavni vod kod Rakovice. Tih dana nemački program na Radio-Beogradu neobjašnjivo je po­ čeo da se prekida. Smetnje su postajale sve ja­ če. Agenti Gestapoa posumnjali su da je u pita­ nju nova sabotaža na aparaturi. Pohapsili su teh­ ničare, ispitali ćelo osoblje, ali i posle toga emi­ sije se nisu čule jasno«. Ilegalni stan u kući Predraga Đurđevića Duka je držala u tajnosti. Cesto se u jutarnjim časovi­ ma žurila polupraznim beogradskim ulicama, no­ seći poveći buket ruža ili nekog drugog cveća. Mnogi su je sa čuđenjem posmatrali, a neki, zabri­ nuti za sudbinu Beograda, gotovo su glasno ne­ godovali: — Ma šta hoće ova žena s tim ružama! Kome je danas do cveća i provoda! Međutim malo je ko mogao pomisliti da su u buketu ruža često bile makaze za sečenje tele­ fonskih žica, a ponekad partijski proglas, letak ili nešto drugo. Na ulične sastanke s pojedincima, članovima rejonskog komiteta ili drugim komunistima i članovima udarnih grupa, najčešće je dolazila s dečjim kolicima, u kojima je, pod pazuhama ili ispod pelena Borjankinog sinčića Gige, nosila let ke i drugi propagandni materijal. NEKI N ISU IZDRŽALI Mesni komitet KPJ za Beograd tih dana, kra­ jem avgusta i početkom septembra, odlučio je da se obračuna s pojedincima pokreta koji su, ne iz­ državši u policiji, pristali da rade za račun Spe­ cijalne policije. »Kolebljivci i izdajice iz naših redova, — piše Borivoje Romić, — koji su pos­ lali otvoreni ili tajni agenti Specijalne policije, bili su naročito opasni za pokret u Beogradu, s obzirom na to da su poznavali metode rada i delovanja partijskih i drugih organizacija koje su se aktivno borile. A, pre svega, poznavali su ljude koji su radili u tim organizacijama. To je veoma otežalo kretanje po Beogradu onih lica koja su inače živela u ilegalnosti. Pri tome su posebno opa- �sni bili oni koji još nisu otkriveni kao agenti«. Među takvima je bila i Jelena Matić, advokalska pripravnica, koja je posle puštanja sa Banjice, postala agent Specijalne policije. Obračun s njom organizovali su Janko Lisjak Puška, sekretar i Duka Dinić, zamenik sekretara Mesnog komiteta KPJ. Ilija Mrgić, krznarski rad­ nik, dobio je od njih zadatak da 18. septembra 1942. s udarnom grupom upadne u stan Jelene Matić, u Ulici Alekse Nenadovića broj 3, i da je likvidira. Oni su to uspešno izvršili, ali tom pri­ likom su žandarmi uhvatili Mrgića i predali ga Specijalnoj policiji. Mučenje u policiji Mrgić nije izdržao. Provalio je svoju višu vezu — člana Dru­ gog rejonskog komiteta Radivoja Božića, a ovaj je, posle hapšenja, odao svoju višu vezu — Đurđelenu Duku Dinić i sve partijske ćelije u svom rejonu. Bio je to početak nove, septembarske, provale u kojoj je oko 50 ljudi uhapšeno i odve­ deno u Banjički logor. Provala je ubrzo zahvatila i druge partijske rejone. U Prvom rejonu policija je uhapsila sekre­ tara, inženjera Vasilija Ivanovića, i ranila ga pri pokušaju bekstva. Nastradala su i dva člana re­ jonskog komiteta — Aleksa Martinović i Milenko Grbić, a s njima i veći broj komunista i ro­ doljuba. U Trećem partijskom rejonu uhapšen je se­ kretar Miloš Petrović, koji je brzo prihvatio sram­ nu dužnost policijskog doušnika i odao dva člana Partije — Radmilu Milanović Šnajder i Josipa Kiseljaka. Za razliku od Petrovića, ovo dvoje pro­ kazanih herojski su se držali; Kiseljak je ubijen u policijskom zatvoru, u Đušinoj ulici. Izdahnuo je s rečima: »Nastavite, drugovi, borbu do pobede!« Radmila Šnajder je pogubljena na Banjici. Stradala su i oba člana Četvrtog rejonskog komiteta KPJ — Danilo Janjatović, koji je posle ranjavanja u sukobu s policijom i teškog muče­ nja umro u bolnici, i Milica Milojković, koju je pri pokušaju da pobegne ubio agent Specijalne policije Branko Mišković Bliher, na uglu Dalma­ tinske ulice i Ulice Stanoja Glavaša. HEROJ PRED POLICIJOM Najveći gubitak za Mesni komitet KPJ za Beo­ grad bilo je hapšenje Duke Dinić. Dogodilo se to 2 0 . septembra 1942. godine. Kao i mnogo puta do �tada, Duka je iz Rumunske ulice broj 6 , gde je stanovala, krenula prema mestu gde je danas Sta­ dion JNA. Trebalo je da se sastane sa Radivojem Božićem, članom Drugog rejonskog komiteta. Ni­ je slutila da je on, dan ranije, uhapšen. Advokatski pripravnik Radivoje Božić, do ra­ ta napredni student i fudbaler BSK, ni jednu noć u policiji nije izdržao. U zapisniku Specijal­ ne policije stoji da je »sve otkrio i priznao«. Policiju je najpre obavestio da sutra, 20. septem­ bra u 16 časova, ima sastanak sa svojom višom vezom, a zatim je o njoj i nešto podrobnije is­ pričao. Rekao je kako ga je Zora Obradović Ilić jednog dana u blizini pijace na Smerevskom đer­ mu upoznala »sa jednom crnomanjastom ženskom, manjeg rasta, starom oko 25—27 godina, čije su noge bile malo krive na O, koja mi mesto nje postaje viša veza. Kako se ova ženska zvala, šta je po zanimanju i gde stanuje, nije mi poznato. Sa njome imam sastanak danas u 16 časova u Ulici Vojvode Gligora, od njenog početka pa do bioskopa »Bobi«. Sa ovom ženskom održavao sam svakodnevne ulične sastanke u vreme i na mestu koje je ona određivala. Ona je tada bila sekretar Poslednji snimak Duke Dinić �rejona »Centar«. Formira udarne grupe. Jedna je i ona koja je likvidirala Jelenu Matić. Bila je jedan od organizatora Fonda NOB-a. Od nje sam dobijao »Proleter«, br. 13 i 14, i letak CK i PK«. Kada je sutradan došla na mesto sastanka, Duku je s Božićem dočekao i agent Specijalne po­ licije. Kad ga je ugledala, taj sastanak se više ni­ je mogao izbeći. — Ti si Duka Dinić? — sumnjao je agent i s pištoljem u ruci naredi joj da pođe s njim. — Nikada za to ime nisam čula. To je zabu­ na! Zovem se Mirjana Obradović. — Ne mari što ne priznaješ. Nama se, inače, ne žuri. Imaćeš vremena da se prisetiš i kada si majku prvi put za sisu ugrizla — pretio je agent. Seka Gavrilović — Odrljan zapisala je povo­ dom tog hapšenja: »Prilikom hapšenja Duka je kod sebe imala pismo koje je trebalo da preda meni, ali je us­ pela da ga proguta«. ISTINA 0 ZATVORU U ĐUSINOJ ULICI Duku Dinić je prvi u Upravi grada Beograda saslušao zlikovac Bećarević, »Bećar«, kako ga je Duka nazivala, šef istražne službe Specijalne po­ licije, koji je, kako je za njega rekao Velibor Gligorić, »ličio na dresera konja u palanačkim cir­ kusima«. On je s Dukom ostao sve do ponoći. Po­ čeo je blagim tonom, kao da je sažaljevao mladu devojku zbog toga što se našla u takvoj situaciji. — Ti si član partijskog rukovodstva u rejonu »Centar«? — bilo je njegovo prvo pitanje. — Ne! Nikakvo rukovodstvo niti poznajem niti sam mu pripadala. Ja sam samo kućna pomoć­ nica, od toga živim i samo se time bavim. — Poznaješ li Radivoja Božića? — Ne! Prvi put čujem za njega. — Aha, dobro. Ali šta ćeš onda kad on bude došao i sve ispričao gde ste se i zašto sastajali?! — upitao je Bećarević, sav crven u podbulom licu, iz kojeg se nazirala zver žedna ljudske krvi. — Rekla bih sve da sam se stvarno s njim sastajala i nešto radila. — Dobro. Razmisli do sutra! Ako priznaš šta si i s kim si radila, poštedećemo ti život. U pro­ tivnom, i sama znaš šta te čeka. 4 Duka Dinić �Tako je protekao prvi susret dva istaknuta predstavnika ovih odavno zaraćenih i nepomirlji­ vih strana. Sutradan je Duka prebačena u zatvor u Đušinoj ulici. Istražni zatvor Specijalne policije bio je smešten u suterenu bivše konjičke kasarne, na uglu Takovske i Đušine ulice. Osim nekoliko manjih odeljenja, u kojima su agenti saslušavali i muči­ li zatočenike, zatvor je imao i oko 2 0 prljavih, vašljivih i smrdljivih ćelija. Jedan red ćelija, nas­ tao pregrađivanjem velike prostorije koja je bila bez prozora na oba bočna krila, nije dobijao svetlosti niotkuda. Svaka od ćelija imala je oko pet kvadratnih metara i mogla je primiti samo tri za­ tvorenika; taj broj policija nikad nije poštovala, već je u njih, kao vreće, strpala i po deset zatvo­ renika. Mučenja su bila smišljeno okrutna. Držav­ na komisija za utvrđivanje ratnih zločina okupato­ ra i domaćih izdajnika upoznala je svet sa pra­ vom istinom o tom mestu mučenja i umorstva mnogih komunista i rodoljuba, razume se, pošto je proučila pronađena dokumenta i prikupila iz­ jave preživelih svedoka. U Saopštenju Državne komisije, br. 44, sem ostalog, zapisano je: »Većina žrtava iz Beograda, pre nego što bi bila upućena u logor, provela bi po koji dan, a neki i po nekoliko meseci, u jednom od zatvora Gestapoa (u Ratničkom domu, u Ulici braće Jugovića i u Ulici kralja Aleksandra br. 5) ili Speciejalne policije UGB (Obilićev venac, br. 6 , i Đušina ulica). To su bili najstrašniji dani žrtava, iako je režim logora, pod krvoločnim upravlja­ čima i u očekivanju streljanja, bio teško fizičko i duševno mučenje. Zatvori su bili prava, do tan­ čina proračunata mučilišta, kojima su kod Nemaca rukovodile stare izvežbane nacističke zveri sa već osvedočenom praksom u čehoslovačkoj i Poljskoj. Zatvorom Specijalne policije i krvavim mrcvarenjem žrtava rukovodili su zločinci — iz­ dajnici: Dragomir J. Jovanović, upravnik grada; Miodrag Đorđević, njegov pomoćnik; Ilija Paranos, šef odeljenja Specijalne policije. Ali najstraš­ niji izvršilac onog što su ova trojica zamislila, sa svojim nemačkim gospodarima i njihovim poma­ gačima — Milanom Aćimovićem, Milanom Nedićem, Tasom Dinićem, Đurom Sarapom i Cvetanom Čekom Đorđević — bio je Bećarević, sa pomoć­ nikom Grujičićcm i štabom od desetak referenata. �Oni su svaku žrtvu podvrgavali sistematskom mučenju, pred kojim bledi strašna srednjovekovna inkvizicija. Svaki zatvorenik, ukoliko nije bio ubačeni provokator i izdajica, vezivan je lan­ cima tako da su mu noge i ruke skupljene na le­ đima, da mu tabani budu okrenuti naviše. Onda je po tabanima tučen satima. Tako pretučeni, bau­ ljajući, vraćali su se u ćelije, i danima posle toga nisu mogli stati na noge. Neke su donosili u ćebadima i kao klade izručivali pred ćelije. Ko bi se pokazao uporniji u nepriznavanju optužbi, bio bi podvrgnut još svirepijim mučenjima. Tučen je kesicama peska po stomaku i bubrezima, a po­ što je za to vreme bio vezan, krvoloci bi mu sa stola skakali na stomak. Mnoge su žrtve i podlegle takvim mučenjima: isprebijani, ležali su bez svesti u hodnicima pred ćelijama (namemo ih ni­ su hteli unositi u ćelije da im drugi pritvorenici ne bi pomogli) i posle dva — tri dana neverovatnih muka često su umirali. Njihovo jezivo ste­ njanje, u polusvesnom stanju, bilo je nepodnošlji­ vo za ostale zatvorenike, koji su svakog dana oče­ kivali ko će te noći biti na redu. To je, obično, bilo posle večere, kad se krvožedne životinje najedu i napiju. Ovi sadisti, koji su uživali u krvi i mukama, mogli su da ubiju kad god su hteli a da za to nikome ne odgovaraju... Za vreme bavljenja u ovim zatvorima smeštaj, ishrana i higijenske prilike bili su strašni. U teskobnim ćelijama, uzanim i niskim, obično bez svetlosti, smešteno je toliko ljudi da su najčeš­ će morali da stoje ili, u najboljem slučaju, da sede skupljenih nogu. Nikome nije bilo dozvoljeno da dobije hranu spolja, tako da su zatvorenici živeli samo od 150 grama proje i neke čorbe, koju su dobijali u podne...« »BEĆAR« JE NIJE SLOMIO Istragu nad Dukom Dinić vodio je Božidar Bećarević, šef Četvrtog antikomunističkog odseka i istražne službe, jedan od najkrvoločnijih agenata Specijalne policije. Duku je saslušavao danima i noćima, mučio je pakosno i strpljivo, i sve činio da je slomi i dođe do podataka ko je ona i s kim je sve radila. Duka je pristala da o sebi priča, ali je gotovo sve podatke izmislila: »Ja sam Mirjana Obradović, domaćica; rani­ je sam bila štrikerska radnica; žena sam Obra- �52 dović Ljubomira, bravara; stanujem u Rumunskoj ulici br. 6 , kod Predraga Đurđevića, inženjera, kod koga i radim kao služavka; rođena sam 1915. go­ dine, ali datum ne znam, u Brestovcu, srez Jablanički; otac mi se zove Jovan Jovanović, a majka Stana, rođena Stojanović; Srpkinja sam, vere pra­ voslavne; neosuđivana, nekažnjavana, niti odgova­ rala zbog čega. U Beogradu živim od posle rata kao izbeglica, pošto mi se muž nije vratio iz vojske kući, već je, kako sam čula, poginuo. Pre toga živela sam sa svojim mužem u Skoplju, gde je on imao svoju radnju u Kralja Petra ulici br. 75. Kada sam došla u Beograd, jedno kratko vreme sam radila kod Ljubica Stanče, sopstvenika kujne u Rasinskoj ulici br. 1, jer je moja sestra od tetke Anđa udata za njega. Posle sam jedno vreme radila kod Atanacković Marka, farbara u Krfskoj ulici br. 7, onda kod Savića, i, u poslednje vreme, kod Đurđević Predraga, inženjera u Rumunskoj ulici br. 6 . Istovremeno sam i stanovala na svim ovim mestima gde sam radila...« Kada je Bećarević zatražio da prizna pripad­ nost Partiji i oda drugove i svoj rad, ona je to kategorički odbila: »Nikada nisam bila komunist­ kinja, niti sam to sada. Nikada se uopšte nisam bavila politikom, niti sam u politiku upućena. Ne poznajem nikoga od komunista, niti sa komunis­ tima imam ma kakve veze«. Tada je Bećarević doveo Radivoja Božića, uhapšenog dan ranije, koji je odmah priznao i rekao sve što je znao. On je i Duku teško tere­ tio, što je zapisano u policijskom dosijeu: »Ja tebe, Mirjana, poznajem od juna 1942. godine. Sa tobom me je za konspirativni rad upo­ znala Obradović Zora, činovnica Ministarstva finansija. Od tada pa do mog hapšenja mi smo se sastajali svakog dana na ulici. Onoga dana kad si uhapšena, ti si bila došla na sastanak sa mnom i ja sam te prokazao, jer je policija već znala o našem radu i nisam imao šta da krijem. Ti si za vreme našeg rada jednom prilikom tražila od me­ ne da te povežem sa gazdaricom od ilegalnog sta­ na Voje Ilica, bankarskog činovnika, inače višeg funkcionera komunističkog, čija sam ja pisma da­ vao tebi kao višoj vezi, i ja sam te povezao s njom. Tebe je interesovalo šta Ilić priča njoj, da li je poverljiv i o tome si govorila meni da pitam nje­ govu gazdaricu. Ja sam tada držao dve jedinice, koje su bile u formiranju, a ti si mi bila viša veza«. �— Sta kažeš na ovo? — obratio se Bećarević Duki. Ona je, izmučena od nespavanja, odgovorila: — To nije istina. S tobom se nisam poznava­ la uopšte, niti poznajem ma koga od lica čija imena navodiš. Nikada ništa nisam radila s vama. Ne znam zbog čega ovako govoriš! Kada je odbila da prizna bilo kakvu vezu s Radivojem Božićem, Boško Bećarević se razbes neo i počeo da je tuče. Kad se umorio, taj su »posao« nastavili drugi, i to profesionalno, bez uzbuđivanja, kao da je reč o životinji, a ne o devojci skoro njihovih godina. Tukli su je čime su stigli: motkama, goveđom žilom, čas jedan, čas drugi, na smenu. Kada bi od bolova i udaraca pala u nesvest, pohvali su je vodom, vraćali iz besvesnog sta­ nja i ponovo tukli. Bećarević je divljao, pretio i psovao, tukao ju je rukama po glavi, gazio no­ gama, nemilice je pesnicama udarao po bubrezi­ ma. S njom je tada, u istoj ćeliji, bila Zora Kulidžan-Božović, i ona se Đukinih muka ovako seća: »Toliko su je tukli da se nije znalo gđe joj je glava, a gde noge. I ruke i noge bile su joj izlomljene. Bila je potpuno deformisana. Tukli su je i po pet sati žilama po ustima. Onda su je vešali, metnuli joj glavu između nogu, a ruke i noge vezali lancima. Stavljali su joj šake soli u usta...« JANKO LISJAK JE ZNAO ISHOD DVOBOJA Tako je počeo dvoboj dva ljuta protivnika. Ishod tog dvoboja se unapred znao, a njega je Janko Lisjak, na vest da je Duka uhapšena, ova­ ko formulisao: »Neće Duka ništa priznati, niti će koga odati, makar je sekli na komade. A kraj se, na žalost, zna — ubiće je!« Odnos dva protivnika bio je posve neravno­ pravan. Neprijatelj, koga je u Đukinom slučaju predstavljala grupa fanatičnih antikomunista — Božidar Bećarević, Stevan Šterić i Vladimir Ćora Popović, raspolagao je svim sredstvima da poli­ tički i fizički slomi protivnika, da ga razori i, odu­ zimajući mu deo po deo života, natera da prizna ne toliko šta je lično radio, koliko da oda organi­ zaciju i one s kim je radio. A drugi protivnik, za­ točenik Duka Dinić, »ćutala je nepomično, kao �skamenjena sfinga«, kao da je nemi spomenik ko­ ga je umetnik isklesao da bude simbol borbenosti, trpljenja, herojstva i čovečnosti. Drugog oružja u toj samici — grobnici Duka nije ni imala. Islednik Bećarević je bio vrlo uporan. Jed­ nog dana pozvao je uhapšenicu Zoru StojanovićJovanović i, suočivši je s Dukom, naterao je da ponovi ono što je posle hapšenja, nakon kraćeg batinanja, priznala. Ova je, licem prema Duki, to i učinila: »Mene je u avgustu povezao Radivoje Božić sa jednom ženskom, koja se tada interesovala za stanje zdravlja Vojislava Ilica, bankarskog činov­ nika, ilegalca, koji je stanovao kod mene ilegalno. Ta ženska je pitala da li Voji treba da se dovede lekar i rekla da ga ona može dovesti. Ja sam ta­ da rekla toj ženskoj da ću pitati Voju i da ću je 0 tome obavestiti. Posle ovog ja sam ubrzo uhap­ šena i tako je nisam ništa izvestila. Ovde u zatvo­ ru uhapšeni Božić je označio tebe kao tu žensku 1 ti si tada prikazana meni, pa sam pitana da li si se ti interesovala kod mene za Voju Ilića. Ja sam tada rekla da si ti ta žena, jer si mi zaista ličila na nju. Ja i sada tvrdim da ti ličiš na tu ženu po rastu i fizionomiji, ali sa apsolutnom sigurnošću ne mogu reći da si to baš ti, jer sam te samo on­ da jednom videla i nisam te mogla dobro zapa­ ziti. ..« Duka je i ovu optužbu odlučno odbila: — Nije istina da je mene Radivoje Božić ika­ da upoznao sa Tobom, niti sam te ja ikada pre videla dok mi nisi prikazana ovde u zatvoru. Voju Ilića ne poznajem, niti sam se interesovala za njega. Nisam se uopšte interesovala ni za kakvo lice sa bolesnom nogom. Bećareviću je preostalo samo da besni. Pono­ vo je nasrnuo na Duku. Tukao ju je najpre žila­ ma po tabanima. To je bio i najčešći metod obra­ čuna s komunistima, koji je Duka dobro zapam­ tila još u niškoj policiji, pre rata. Svaki udarac je izazivao težak bol od kojeg se Duka čas grčila, čas stenjala, a na vrhuncu tih muka kriknula bi koliko je grlo nosi. Kada je od nesnosnih bolova u glavi ostala gotovo nepokretna, Bećarević, Šterić i Popović za trenutak su prestali. Čim je došla k sebi, nastala je druga »tura« mučenja — olov­ kama, koje joj je Šterić strpljivo i vešto, stavljao između prstiju na nogama. Kada joj je svojim koščatim rukama sve jače i jače stiskao prste, Duka se onesvestila. Povratili su je vodom, pa su �ponovo nastavili s mučenjem. Svoju bolesnu maš­ tu agenti su ispoljavali novim vrstama zlostavlja­ nja: tukli su je pesnicama i volovskom žilom po licu i glavi, sipali joj so u usta, udarali je kesicama peska po stomaku, čupali joj čuperke kose, boli je usijanim iglama, velikim sijalicama pekli o či... MASA PRETUČENOG MESA I POLOMLJENIH KOSTIJU Telo su joj slomili, ali ne i duh, prkos i po­ nos. Ostala je Duka hrabra, odvažna, čvrsta kao kamen. Svojim držanjem zadivila je i svoje dru­ garice, s kojima je ove strašne časove doživljava­ la i preživljavala u istoj ćeliji. Bile su to Zora Minderović, Seka Odrljan-Gavrilović, Julijana Dogradić i Radmila Milošević. Julijana se seća da joj je Duka u najtežem trenutku rekla: »Božić me je­ dini tereti, ali nisam ništa priznala. Agenti sum­ njaju da ih Božić zbog velikog kukavičluka laže«. Radmila Milošević se seća i toga kako su Duku jedne noći doveli »strahovito pretučenu. Ja sam do jutra sedela kraj nje i razgovarala. Bila je do kraja konspirativna i nikada ni reči nije rekla. Dr­ žala se hrabro. Mi smo joj stavljali obloge na noge. Bila je jake volje i trudila se da prikrije bolove i da razgovara, čak i da se nasmeši. Ništa nije priznala«. Duka je, kako veli Seka Odrljan, bila toliko uporna da je gotovo i Bećarevića po­ kolebala: »Govorila je leskovačkim dijalektom i glumila primitivku, i to tako da je Bećarević po­ mislio da tuče nevinu ženu«. Sredinom oktobra Specijalna policija je odlu­ čila da Duku, onako izmučenu, izubijanu, u sta­ nju u kome više gotovo nije bilo nade za ozdrav­ ljenje, prebaci u Pritvoreničko odeljenje Opšte državne bolnice. Tu je zatvorenica Danica Nešić bila svedok užasa koji ni u snu nije mogla da zamisli: »Bila je noć. Sa stražarom sam sišla u prizem­ lje, gde se nalazilo kupatilo. U kadi nešto zamota­ no u ćebe, skupljeno u klupče, nekim čudnovatim glasom ječi. Kada sam otkrila ćebe, ja sam se užasnula. Iako sam videla dosta pretučenih, pa i sa­ ma sam bila zlostavljana, takve strahote do tada nisam videla. To je, jednostavno, bila masa izlom­ ljenih kostiju, krvi i modrog, natečenog mesa; �kosa slepljena od zakorele krvi, odeća pocepana i natopljena krvlju. Užas! Od oteklina na glavi, oči su joj bile zatvorene, a nos je sav krvav. Je­ zik joj odebljao... Nisam znala s koje strane da joj priđem; gde god sam je dotakla, to su bile rane i otekline. Trebalo je da je operem da bi je stražari preneli u sobu. Međutim, ja nisam nigde mogla da je dotaknem, jer bi ona jače ječala ili bi se onesvestila. Pošto sam morala da joj zakorelu krv bar sa glave skinem, to sam učinila dok je bila u nesvesti. Kada je došla k svesti, ja sam pokušala da doznam kako se zove, s kojom je grupom uhapšena, ko je progovorio u zatvoru, ka­ ko se ko držao. Ništa mi nije odgovorila, već je rekla da je kriminalka i da su je tako tukli zbog toga što je jednom bogatašu uzela zlato! Sve što je govorila, jedva sam razumela, pošto od odebijalog jezika i ranjavog grla (kroz koje su agenti Specijalne policije gurali metalnu crv da bi je naterali da govori) nije mogla razgovetno da govori. Pa tebe su rastrgli gore od komunista!’ rekoh joj. Ona je tako ćutala da nisam znala da li se ponovo onesvestila ili neće da govori. Stražaru sam rekla da sam je spremila, i ja sam se vratila u bolesničku sobu«. Kada su je stražari, uvijenu u ćebe, »istresli« na bolesnički krevet, Duka više dana i noći nije dolazila k svesti. Gorela je u groznici, buncala, jaukala. Donekle oporavljena, Danica Nešić je, ležeći na susednom krevetu, činila sve što je mo­ gla da joj pomogne i ublaži bolove: kvasila joj us­ ta vodom »jer nije mogla vodu da proguta«, menjala obloge po telu. Kada se, posle nekoliko da­ na, osvestila, banuli su agenti Specijalne policije i ponovo pokušali da s njom »porazgovaraju«. »Nisam čula šta su je pitali«, veli Danica Ne­ šić, »ali sam čula stravično ječanje, koje jc liči­ lo na užasne krikove... Kada su agenti napustili bolesničku sobu i, u besu, s treskom zatvorili vrata, sve smo bile neme i blcde. Kada sam smo­ gla malo snage, sa strahom sam prišla našoj »kriminalki«... Shvatila sam da je važna partijska ličnost. Draginja Dada Konstantinović pozvala me svom krevetu i šapnula da je to Mira Obradović...« Pritvoreničko odeljenje, smešteno u Glavnoj vojnoj bolnici, bilo je jedno od odeljenja Opšte državne bolnice koje je imalo posebne lekare i naj neophodnije instrumente za hirurške interven­ cije. Sve intervencije — hirurške, ginekološko-akušerske i druge — samo su ovde i obavljane, bez �obzira na njihovu težinu. Jedan od lekara Pritvoreničkog odeljenja, dr Veljko Majstorović, seća se tog vremena. »Hirurški slučajevi bili su većinom žrtve po­ licijskog mučenja u toku saslušavanja. Batinanje po tabanima izazivalo je velike potkožne krvne podlive, koji su se kasnije inficirali i zagnojili. Gnoj nije mogao probiti debelu kožu na tabanu, nego sa strane i to tako da je, obično, u jednom komadu otpadala koža sa tabana u vidu otkinutog pendžeta, ostavljajući otvorene i bolne rane koje su zjapile od prstiju do pete. Bilo je strašno gle­ dati ove mučenike kako zbog bolova ne mogu da leže, već sede, držeći se rukama za noge, s izbe­ zumljenim licem od bolova... Ta je zgrada dobro čuvana. Ispred snopova bodljikave žice stajao je jedan stražar, iza njega drugi, a ispred ulaza u zgradu jedan teški mitraljez na nekakvom posto­ lju. Treći stražar stajao je u hodniku iza ulaza, a pred ulazom u bolesničke sobe poslednji«. Duka se dugo oporavljala. Rane su joj s vre­ menom zarasle, ali su je noge jako bolele. »Mora da ih pari i masira a leva noga joj je ukočena«, obaveštavala je Lepa Stamenković sestru Đukinu, pišući joj na cigaretpapiru zašivenom u rubu sal­ veta. — »Bolele su je i oči, imala je napade žuči, često je povraćala.« »Posledice batina« — kako je i sama Duka pisala. U bolnici je Duka našla Lepu Stamenković i Draginju Dadu Konstantinović, koje su kao i ona prošle sličan pakao u Specijalnoj policiji i ovde dovedene da se porode. One su bile veoma bliske jer ih je sve tri čekala ista sudbina — smrt na stratištu u Jajincima. Lepa Stamenković, tekstilna radnica iz Leskovca, pripadala je krugu najborbenijih radnika u Beogradu i vršila je mnoge odgovorne dužnosti u Partiji i sindikatima. Član KPJ postala je 1933. a član MK KPJ za Beograd 1939. godine. Bila je delegat beogradske partijske organizacije na Pe­ toj zemaljskoj konferenciji KPJ. U vreme pripre­ manja oružanog ustanka postala je instruktor PK KPJ za Srbiju u leskovačkom okrugu i jedan od organizatora i rukovodilaca oružanog ustanka u južnoj Srbiji. Kada je, posle jednogodišnjeg bo­ ravka u partizanskim odredima na tom području, avgusta 1942, došla u Niš da, po zadatku PK KPJ za Srbiju, radi u Pokrajinskom povereništvu Niša, policija ju je uhapsila. U policiji se držala hrabro. »Nije htela da kaže čak ni svoje pravo ime« — �stoji u njenom policijskom dosijeu, već se drža­ la kao što se drže prekaljeni i dugogodišnji komu­ nisti.« Duhom nije klonula ni u Specijalnoj poli­ ciji u Beogradu. Kako je bila pred porođajem, prebačena je u Pritvoreničko odeljenje, gde se 14. novembra 1942. i porodila. Draginja Dada Konstantinović, student tehni­ ke, obavljala je, kako navodi Jovan Marjanović, vrlo poverljive zadatke u okupiranom Beogradu: putovala je kao partijski kurir, nabavljala eksplo­ ziv za diverzantske grupe, prenosila ilegalni mate­ rijal, prebacivala ilegalce iz Beograda u Zemun, prenosila oružje iz jednog partijskog rejona u dru­ gi. Uhapšena je februara 1942. godine, istog meseca kada je postalai član KPJ, kao sekretar rejonskog aktiva SKOJ-a na Senjaku. U zatvoru Speci­ jalne policije držala se herojski i ništa nije priz­ nala. Pošto je bila bremenita, prebačena je u Pritvoreničko odeljenje, gde se i porodila. PRIČA O FICI Sa Lepom i Dadom Duka je dugo sedela, pri­ čajući o svom revolucionarnom radu do rata, ak­ cijama u Beogradu za vreme okupacije, držanju u Specijalnoj policiji, postupcima Bećarevića, šterića, Ćore i drugih zlikovaca. S ponosom im je kazivala i o svom drugu Fići Kljajiću, čiji je »pro­ test pred policijama pre rata postao uzor za mno­ ge mlade komuniste«. Ta slika pred policijom, koju joj je Fića pred rat nekoliko puta oživeo, nikada nije izbledela i ona ju je i ovde, kao ohrabrenje, putokaz i opomenu sebi i drugima, pre­ pričavala. A to se dogodilo ovako. Bio je april 1940. godine. Posle pada više ev­ ropskih država, rat se uveliko primicao Jugosla­ viji. Značajna granična mesta neprekidno su bila pod prismotrom jugoslovenske policije. Tako je bilo i sa Đerdapom, važnim graničnim objektom prema Rumuniji. Policija je često i iznenada pre­ tresala i pregledala putnike na brodovima, traže­ ći, navodno, špijune i švercere. Prilikom takvog jednog pretresa uhvaćen je i Fića Kljajić s kofe­ rom u kom je bio partijski materijal. Brodom »Karađorđe« Fića je putovao iz Prahova u Donji Milanovac. Zagledan u lepote obala Dunava, odjednom je opazio kako policija pretresa putnike. Nije stigao da kofer sa zabra- �njenim materijalom negde sakrije. Pretresli su ga, vezali i odmah sproveli u Beograd. U koferu policiji već odranije poznatog par­ tijskog aktiviste bila su tri primerka »Proletera«, dva »Pisma Inicijativnog odbora Stranke radnog naroda«, sedam brošura Georgija Dimitrova, »Rat i radnička klasa kapitalističkih zemalja«, stotinak letaka »Radnom narodu Niša i okoline«, primerak uvodnog dela »Istorija SKP(b)« i pesma »Mome sinu vojniku«. Policijskom agentu Miloradu Markoviću, koji ga je lišio slobode, Fića je na prvom saslušanju Ispričao izmišljenu verziju o tome kako se kod njega našao zabranjeni materijal. Putovao je, ve­ li, kao delegat niških radnika na kongres Saveza kožarsko-prerađivačkih radnika, koji je trebalo da se održi 24. marta 1940. u Slavonskom Brodu. Kad je u Beogradu saznao da je kongres odložen, is­ tim se putem vratio u Zaječar. Na putu se slučaj­ no sreo s nepoznatim mladićem, studentom. Iz razgovora s njim uvideo je da su istomišljenici 0 mnogim pitanjima, naročito o ratu i skupoći. U optužnici protiv Filipa Kljajića, koji je uskoro izveden pred sud, stajao je: »Posle dužeg razgovo­ ra taj mu je mladić poverio da ima kod sebe ve­ ći broj letaka u kojima se govori protiv rata i skupoće, pa mu je rekao da bi bilo dobro da uzme jedan broj tih letaka i da ih razdeli radnicima. Kljajić ih je primio i stavio u svoj koferčić a da prethodno nije proverio šta se nalazi u prim­ ljenom zavežljaju.« Islednik Vujković, nepokolebljiv u nameri da ga batinama i mučenjem slomi, nije prihvatio ta­ kvu verziju Filipove priče. S njim je u samici Glavnjače proveo čitavu noć i sve činio da mu iz­ nudi priznanje. Kada to obećanjima, vikanjem, psovanjem i pretnjama nije postigao, prešao je na svoj omiljeni »posao«. Najprc ga je žilama tu­ kao po tabanima. Fića je udarce stoički podnosio 1 svaki put, posle dva-tri udarca, na pitanje Vujkovića od koga je materijal primio, odgovarao: »To je moja tajna!« Tada bi pljuštali sve češći i jači udarci. Iako sav slomljen, gotovo nepokretan, Fića je izdržao i kada ga je, vešto i strpljivo, olovkama mučio Đorđe Kosmajac. Bio je to agent Antikomunističkog odseka beogradske policije, su­ rov i neuravnotežen, od preležanih boginja. On je divljao: »Od koga si materijal primio i kome si ga nosio?!« �Tražio je od Fiće da prizna. A on, sav u znoju od strašnih bolova, ponavljao je: »To je moja tajna!« Na mnogo teže muke stavio je Fiću sutra­ dan Vujković, verni sluga i čuvar kraljevskog re­ žima. Sada je pozvao žandarma i naredio da mu donese dve kofe: jednu s vodom, a drugu praz­ nu. Zahtevao je zatim da praznu kofu veže kanapom za Fićine mošnice i da u nju presipa vodu iz druge. Fića je dugo izdržavao muke, sve dok jdenog trenutka nije od bolova pao u nesvest. Kada se, posle polivanja vodom, osvestio, na Vujkovićevo pitanje da li sada može saznati njego­ vu tajnu, odgovorio je: »Ne! Ja samo pred svojom Partijom nemam tajni! Vama ništa neću reći!« Na zajedljivu Vujkovićevu primedbu da je »teško Srbin biti«, Fića je odgovorio: »Da, ali lepo!« Tromesečna istraga nije slomila snažan duh Filipa Kljajića. Ne uspevši da ga silom natera da prizna, policija je odlučila da ga sredinom ju­ la 1940. prebaci na Adu Ciganliju i preda Sudu za zaštitu države. »Takav je bio moj Fića. Hrabar, izdržljiv, ne­ pokolebljiv. Ja ga ne smem obrukati«, završila je toplu priču o čoveku koga je gotovo jednako i volela i poštovala. PORUKE IZ ZATVORA Mala rešetkasta okna na bolničkoj sobi ili u hodniku Pritvoreničkog odeljenja bila su sada jedini dodir sa spoljnim svetom. Kako se javiti svojima? Kako ponovo videti Borjankinog sinči­ ća Gigu, »koga su«, kako je zapisao Dragan Marković, »ona i Jelena Popović često uzimale od Đurđevićevih i šetale ga u kolicima na čijem su se dnu skrivali udžbenici Partije i vesti koje su brzo i sigurno morale negde da stignu. Kako? U trenucima samoće, kada su agenti bili van njene sobe, pisala je poruke na zavojima, kojima su je previjali ili na parčićima hartije, zašivenim paž­ ljivo u rub maramice. Pokušaji nisu bili uzalud­ ni«. U prvom pismu Duka je sestri Dragici, koja joj je svakog dana donosila ručak, a preobuku sa­ mo sredom, ispisala podatke koje je o sebi dala �policiji i od nje tražila da što pre pođe u selo Brestovac i pokuša da uredi tako da opština po­ liciji pošalje odgovor iste sadržine. Pisala je: »Rođena sam 1915. godine u Brestovcu. Ču­ vale su me tetke Selima i Mitra i Anđina majka. Tri razreda osnovne škole sam učila u Konjuvcu. 1931. godine otišla sam u Leskovac i do 1937. go­ dine učila zanat i radila u Leskovcu. Onda sam otišla u Skoplje i venčala se sa Ljubom. Otvorili smo limarsku radnju i tamo živeli do rata. On je poginuo u Novom Sadu, a ja sam došla ova­ mo, radila kod Stanče i stanovala kod Mirka u Đurićevoj, a posle kod Savića. Sa Borjankom sam se srela kod Mostara i pogodila da radim. Ljuba je bio u Banatu kod Jovana Atanackovića, nje­ gov otac je Nikolaj a majka Mari ja... Otac Jovan Jovanović, majka Stana Stojanović, umrla, brat stariji, godina 35, Milan, dva strica, Gligorije i mlađi Radovan. Starija sestra Stana, kćerke Persa i Stanojka, mlađa sestra Mileva nema dece... Otac iz Brestovca, a majka iz Brestovine. Oni su umrli i nema nikoga. Pitao me za Anđinog oca i majku, rekla sam njihovo ime, ako nemate nov­ ca uzajmite, ja ću vratiti, vadite me što pre...« Sestra Dragica je požurila, ali je kasno stigla u selo Brestovac. Opština je, naime, na zahtev Specijalne policije iz Beograda, već bila odgovo­ rila da u dokumentima, opštinskim i crkvenim, nikakvih podataka nema o Mirjani Obradović. Ta­ ko je taj Đukin pokušaj da olakša svoj položaj — ostao uzaludan. Ipak nije gubila nadu u mogućnost spašava­ nja iz zatvora Specijalne policije, sve dok zapis­ nik o njoj, kako je govorila, ne bude gotov. »Mož­ da bi mogli nešto da uradite ti ili Stanče preko Lale!« pisala je sestri Dragici iz bolnice. »Budite oprezni. Ako imate koji dinar — možete, a ako nemate, nem ojte... Zapisnik mi nije gotov. In­ tervencija vredi preko Šterića. Prema meni je ljubazan, ali mi stalno preti, treba mu dati no­ vaca. .. Verujem, kad bi se bolje zauzela, bila bi napolje... jer sam čvrsta.« Spasa joj, međutim, nije bilo. Neprijatelj je bio suviše nemilosrdan da bi joj poštedeo život. Toga je, čini se, već u bolnici i ona postala svesna. To saznanje, koje je u stanju da čoveka do­ vede do ludila ili da ga baci u neku čudnu rav­ nodušnost, nije razorilo Đukin duh. Kao da je i sama bila svesna da u borbi između dva nepomir- �1jiva protivnika nema pardona: ili jedan ili dru­ gi. Ona nije bila malodušna ni od one vrste ljudi koje u teškim trenucima treba tešiti ili hrabriti. To ona nije volela. Bila je svesna da će umreti, još svesnija onoga — za šla će umreti. Pisma koja je iz bolnice ili iz zatvora u Đušinoj ulici pisala, svedoče da je Duka imala izu­ zetno mnogo ljubavi prema ljudima«, a što joj se više bližio kraj, ta ljubav je postajala sve veća. Jednom ona piše ovako: »Onaj veš koji nije moj, pošalji paketom na adresu Milica Đačić. Po­ šalji njima moj žuti kombine i lila haljinu. Mi­ lici gledaj da pošalješ paket, jer će biti hrabrija. To udesi sa N anom ...!« Drugi put traži: »Molim te otiđi u Kraljice Marije ulicu broj 67, dvorište, traži Ružu Brečević i reci joj da se njena sestra Ljubica nalazi u voj­ noj bolnici, pritvoreničko odeljenje. Neka joj po­ šalju ručak i salvet... Molim te ako možeš od­ mah idi u Kralja Milana br. 70, desno u dvoriš­ tu, šuster Nenad Branković, kaži da je Mara u bolnici i da može da joj donosi svakog dana ru­ čak.« Rešenje o upućivanju u logor i zapisnik o saslušanju u Upravi grada Beograda �I Lepu Stamenković je povezala sa sestrom Dragicom, od koje je zatražila da se za malog Bo­ ška, sinčića kojeg je Lepa rodila u Prilvoreničkom odeljenju, zauzme koliko god bude mogla. »Za Boška bi trebalo da se izvadi krštenica, da bi dobijao sapun i griz. To je tu u krugu, u bol­ ničkoj kapeli, to neka uradi Mara, traži joj neš­ to staro za Boška... Lepa ne valja, ima tempera­ turu. Boško je zlatan, a vunu smo dobile. Pošalji i sapun.« Decu Borjanke i Predraga Đurđevića, Gigu i Mirka, volela je kao da su njena i gotovo da nije bilo pisma u kojem se za njih nije interesovala: »Kako su Giga i Mirko! Kako se Giga oseća kad ne maze njega, već Mirka. I kod najvećih muka ja pričam o Gigi, pa me kritikuju. Svi se raduje­ mo za Mirkovo ime, jer mislimo da će doneti m i r . ..« Stigla je Duka da iz zatvora u Đušinoj ulici, i to u trenucima kada se donosila odluka o nje­ noj sudbini, poruči drugovima: »Otišli su u Grocku 180 agenata, ako možeš, javi odmah!« �K R IV A C PRVE K A T E G O R IJE Specijalna policija je Duku nekoliko puta iz bolnice vraćala u zatvor u Đušinoj ulici, pokuša­ vajući, po ko zna koji put, da od nje iznudi priz­ nanje. Kada to, i pored strašnog mučenja i zlo­ stavljanja, nije uspela, Specijalna policija je 23. marta 1943. donela rešenje da se Duka, kao kri­ vac prve kategorije, uputi u koncentracioni lo­ gor na Banjici. Tekst te odluke je glasio: »Uprava grada Beograda, Odeljenje Specijal­ ne policije, na osnovu člana 13 Zakona o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi... rešava ida se Obradović Mirjana, radnica, žena Obradović Ljubomira, bravara, rođena 1915. godine u Brestovcu, srez jablanički, kći Jovanović Jovana i Stane, rođ. Stojanović, Srpkinja, vere pravo­ slavne, udata bez dece, navodno neosuđivana i nekažnjavana, stavi u koncentracioni logor, kao opasna po javnu bezbednost, mir i red u zem­ lji, s tim da u logoru ostane trajno, kao krivac prve kategorije. Saopštiti joj ovo rešenje i odmah ga izvršiti. OBRAZLOŽENJE Obradović Mirjana je bila viša veza Božić Radivoju, privatnom činovniku, organizovanom ko­ munisti, koji je rukovodio sa dve organizovane komunističke jedinice. Održavala je sa Božićem svakodnevne ulične sastanke u leto i jesen 1942. godine, na kojima je prenosila Božiću naređenja od viših funkcionera KP a primala od njega izveštaj za ove. Prema tome, bila je organizovani član KPJ i član nekog višeg foruma. Mirjana ovo ne priznaje, ali je Božić označava kao takvu. Sem toga i Stojanović — Jovanović Zora, privatna činov­ nica, koja svoju krivicu priznaje, kaže da joj Mir­ jana liči na ženu sa kojom ju je povezao Božić po partijskom zadatku, ali da ništa ne može da tvrdi sa sigurnošću, pošto se sa tom ženskom sa­ stala samo jednom ... Mirjani se ne srne dozvoliti dalje slobodno kretanje, već se mora onemogućiti u svakoj ak­ ciji. ..« �SUŽANJ »KUĆE SMRTI. Koncentracioni logor na Banjici, čiji je zato­ čenik Duka Dinić postala 28. marta 1943. godine, smešten u kasarni 18. pešadijskog puka i opasan zidom visokim pet metara s velikim brojem mi­ traljeza — bio je namenjen da uništi rodoljube i borce protiv fašizma i slomi otpor naroda. Ide­ ja o »kući smrti« ponikla je još maja 1941. kada su se kvislinzi sporazumeli s Nemcima o izgrad­ nji »jednog koncentracionog logora u koji bi bi­ li prikupljeni svi poznati komunisti«. Napad Nemačke na Sovjetski Savez 22. juna 1941. ubrzao je proces formiranja logora. Petog jula nemački komandant grada i Gestapo odlučili su da se »organizuje koncentracioni logor na Banjici u naj­ kraćem roku«. Prvi zatočenici dovedeni su već 9. jula 1941. godine, a poslednji 2. oktobra 1944, dan pre zvaničnog raspuštanja logora. Kroz taj pakao, prema knjigama evidencije i podacima, koje je objavila Državna komisija za zločine, prošlo je 23.697 ljudi, od kojih se najveći broj više nikada nije vratio. U taj broj ulazi i oko 3.000 žena, od kojih je više od 500 streliano. Upravnik logora na Banjici i glavni tamničar bio je krvolok Svetozar Vujković, koji je na tom dželatskom položaju ostao sve dok jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije nisu došle nadomak Beograda. Tada je, sa svojim gospoda­ rima, Nemcima — pobegao. Bio je t»» neugledan čovek, srednjeg rasta, trbušast, velikih obrva ko­ je su mu visile kao da ih je savijao u pletenice, s ustima razvučenim gotovo do ušiju. Nosio je ci­ lindar, džokejske pantalone i velike naočare iza kojih su gledale pakosne oči. Vujković je Šaku Franoviću ličio »na crnu utvaru; imao je kreštav glas kao u sove. Smejao se kad se drugi mučio, a kad se ljutio, prelazio je u besni vrisak koji je podsećao na vrisak konja koji rže. Kad čoveku prilazi, ima se utisak da će ga, kao gladna hi­ jena, sveg raščupati«. Pomoćnik nemačkog komandanta logora bio je Petar Kriger, folksdojčer i bivši trgovački po­ moćnik iz Crvenke, mali i ružan nacista, u stvari, sadista, degenerik i zločinac. Njegova pojava je, kako je zapisao Velibor Gligorić, »donosila sa so­ bom nešto gadno i ljigavo, nešto što vređa lik muškarca. Nije bio ni dete, ni čovek«. Kriger je imao dva zadovoljstva: da glađu iznurava i zlo5 Duka Dinić 55 �66 stavlja zatvorenike i da, pred veće, kad logor očekuje prozivku za streljanje, sa cvećem odlazi na udvaranje Vujkovićevoj kćerki. Voleo je da mlade, lepe i punačke žene tuče po grudima; kad bi se od udaranja umorio, onda bi ih, kako se is­ tiče u saopštenju Državne komisije za zločine, »pendrekom bušio po grudima i polnim organi­ ma«. Doktor Jung, visok i snažan dželat, »tipične nemačke glave«, krut i prek, pre je bio grobar nego logorski lekar. On je prisustvovao vešanjima i streljanjima i konstatovao smrt; puštao je cijankali u gasne komore i hemijskim sredstvima palio leševe. Uživao je da pre streljanja, kredom na odeći, obeležava mesto srca stradalnika — ka­ ko bi dželati imali što tačniju metu; posle stre­ ljanja revolverom je ubijao one koji bi još po­ kazivali znake života. Povremeni gost logora bio je i Božidar Bećarević; dolazio je da bi one koje su svakodnev­ ni prizori smrti iznurili, ponovo vraćao u policiju i iznuđivao od njih priznanja. Njima uz bok, kao verni poslušnici i izmećari, bili su i ostali tamničari: komandir straže Nedeljko Rajkov, zvani Zlić, i ključari Milan Kobiljski Lala, Milan Trifunović, Radovan Gudelj, Obrad Belić, Dragutin Zagorac, Gvozden Simeonović, Danilo Marković, Arsen Srdić i Dragan Beronja. Svi su oni bili neljudi i krvopije, ali se svaki po nečemu izdvajao i razlikovao od osta­ lih: Nedeljko Rajkov je pljačkao ubijene zatoče­ nike, kundakom tukao žrtve i lažno ih optuživao; Kobiljski je tražio i primao mito, krao hranu iz paketa poslatih zatvorenicima pa im je sve to pro­ davao za skupe pare, pendrekom tukao žene i de­ vo jke za vreme kupanja, vezivao lancima žrtve pre streljanja, a na pozive teško obolelih odgova­ rao: »Zovite me tek kad umrete!«; Mirković je pritvorenike tukao gvozdenom polugom kojom je zatvarao vrata i kao sulud vikao: »Sad pikiram kao štuka!«; Trifunović je pojedince i Čitave sobe budzašto predlagao upravniku za strelja­ nje ili za teške kazne, a žrtve pre streljanja ismejavao, skidao im odela, pljačkao ih i vezivao žicom; Gudelj je nemilosrdno tukao žrtve i terao ih da skaču »žablji skok«, da hodaju »pasjim ho­ dom«, da brzo zaležu i ustaju; Simeonović je od rođaka zatvorenika primao stvari od vrednosti da bi im omogućio da ih, kada bi išli na posao van logora, »videli izdaleka«... �Takvim nakazama od ljudi bili su, na mi­ lost i nemilost, prepušteni i takvi likovi boraca, rodoljuba i komunista kao: Jelena ćetković, Du­ ka Dinić, Drinka Pavlović, Kristina Kovačević, Julija Delere, Slavka Đurđević-Đuričić, Olga T. Jovanović i Olga M. Jovanović, Olga Kršulj, Lepa Laloš-Vujošević, Milica Radulaški, Dara Pavlović, Draginja Gina Radovanović-Marinković, Draginja Dada Konstantinović, Slobodanka Danka Savić, Zora Ilić-Obradović, Desanka Ležajić, Milica Đa­ čić, Mila Dimić, Leposava Mihajlović, Jelena Hadjinikolić, Sofija Vunjak, Margita Hladni, Amalija Pothraški, Radmila Šnajder... Kao i sve krivce prve kategorije, Duku je sa­ čekala soba smrti, po zlu poznata »trideset osmi­ ca«, iz koje će, posle dvomesečnog čamovanja, poći na stratište. Ta je soba bila prepuna žena — boraca i članova udarnih grupa, političkih i par­ tijskih aktivistkinja, članova Partije i SKOJ-a. One su tu živele poslednje dane, uzdignuta čela, hrabro. One su, kako piše u monografiji »Žene Srbije u NOB«, uspele da, uprkos krajnoj suro­ vosti logorskog režima i minimalnim mogućnosti­ ma za rad, u svojim sobama organizuju život u kolektivu i da kroz razne forme rada održavaju duh otpora i veru u pobedu i da to prenose na sve logorašice. Zavele su proste gimnastičke vežbe koje su, uz muziku na češlju, mogle da izvo­ de na skučenom prostoru; održavale su povreme­ no časove stranih jezika, naravno samo usme­ no; prepričavale su romane, pripovetke, filmove; svako drugo-treće veče izvodile su pozorišne ko­ made po sećanju, a uz ove predstave spreman je obavezno i vrabac. Jedna drugarica je dobila u ambulanti na poklon igle za pletenje, i tada je počelo preštrikavanje džempera i izrada malih ukrasnih predmeta i igračaka od vune, koje su logorašice slale za uspomenu svojoj deci i rodi­ teljima. Na maramicama i peškirima, iskroje­ nim iz komada rublja, vezene su simbolične šare, parole, poruke i imena svojih najmilijih. Od kr­ pica od odela pravljene su lutke, od izvučenih vlakana vezeni su umetnički gobleni... Policajci nisu mogli da shvate moral zatvorenika. Izmiš­ ljali su kazne i mučenja kojima bi slomili njihov otpor i naterali ih da skrušeno i sa strahom iš­ čekuju streljanje. Skrušenosti i straha, međutim, nikada nije bilo. Do poslednjeg časa postojanja logora i do poslednjeg streljanja — žene su od5* 57 �lazile na gubilište ponosne, prkosne, sa pesmom i izvikujući parole. Preživeli logoraši ih se sećaju sa divljenjem.« POZDRAV B O R C IM A I SLOBO DI Poslednjih dana svog kratkog života Duka je u Banjičkom logoru na sve mislila, a na sebe i blisku smrt najmanje. Želela je da dogori hrab­ ro i da svoj dvomesečni logorski život ispuni razmišljanjima o drugima, kojima je sebe bez os­ tatka darovala. Teško je hodala, pa se, kako se seća Danka Karišić, opirala na pete »pošto su joj tabani bili gnojavi«. Najviše je razmišljala 0 ljudima s kojima je do hapšenja radila i bori­ la se, zatim je plela i vezla simbolične šare, izra­ đivala lutke. Posle nje su, kao dokument i po­ tresno svedočanstvo, ostale dve parole koje je, crvenim koncem, izvezla na maramici i poslala van logora: »Živela Narodnooslobodilačka vojska 1 partizanski odredi!« i »Smrt fašizmu — sloboda narodu!« U pismu s kojim je maramicu poslala, pisala je da ih »hrabrim partizanima šalje dru­ garica iz . . . Đ. D.« Taj pozdrav narodnoj vojsci i ta čudesna vera u pobedu nad fašizmom, koju nisu slomili ni krvavi tamničari ni bliza smrt, uputila je, dakle, onima koji su se puškom borili, a, možda, najpre, svome Fići, ne znajući da je on upravo tada, kao glasoviti proleterski komesar, vodio Prvu prole­ tersku diviziju iz borbe u borbu, iz pobede u po­ bedu, ka Neretvi i S rb iji... Duka Dinić je streljana 25. maja 1943. na strelištu u Jaj inčima. Poslednju prozivku, koju je Vujković izvršio s praga »trideset osmice«, mirno je dočekala. Kako se, zbog bolova u prebi­ jenim nogama, nije mogla da opre na stopala, tam­ ničari su je do »marice« izveli na kolicima. Iza nje je, u Specijalnoj policiji i u logoru na Banjici, nakon osmomesečnog mučenja i suoča­ vanja, ostao prazan dosije, a u njemu i jedno svedočanstvo, ispisano rukom krvnika Bećarevića: »I pored svih sredstava, nije htela da prizna ni svoje pravo ime. Vodimo je kao Mirjanu Obradović. Ali, ko je ona, u stvari? Na suočenjima s drugim uhapšenicima samo je govorila: 'Ja ih ne poznajem!’ To je sve što je pristala da kaže na saslušanjima.« �Pozdravi narodnoj vojsci iz Banjičkog logora (vez Duke Dinić na maramici); �70 Božidar Bećarević je, pored svih sredstava ko­ je je upotrebio, ostao nemoćan. Svojim potpi­ som istražnog dokumenta i sam je, bez obzira na to koliko je toga bio svestan, potvrdio da se Du­ ka pred klasnim neprijateljem držala herojski. Na poslednji put, u Jajince »maricom« i u pratnji ubica Vujkovića i Krigera, krenula je sa Lepom Laloš Vujošević, Milicom Radulaški, Da­ rom Pavlović, Draginjom Ginom Radovanović Marinković, Draginjom Dadom Konstatinović, Alek­ sandrom Cacom Golubović, Angelinom Nedeljković Milosavljević, Milenom ćorković, Olgom Petrović, Dragicom ćorković, Bosiljkom Bačić, Anđelijom Galović, Leposavom Mitrović, Zorom Selaković, Verom Janićijević, Teodorom Lončarević, Natalijom Sinadinović, Jelenom Sarić, Milkom Milošević, Milicom Katić, Vidom Malešević, Ankom Budimir, Ljubinom Mitić i Verom Stojišić. Rastajući se od drugarica i saboraca koje su, u očekivanju sopstvene smrti, ostale u »trideset osmici«, one su, lepo očešljane i uredne, sa crve­ nim mašnama u kosi, klicale: »živela sloboda!« »Dole fašizam!« »Dole krvnici!«... Iz Jajinaca se ni tog puta, kao i u bezbroj prilika ranije, niko, sem Vujkovića i njegovih dželata, nije vratio da bi posvedočio kakav je bio poslednji oproštaj sa životom ovih hrabrih žena. U smiraj dana proneo se »kućom smrti« šapat da je Duka i na strelištu klicala slobodi, Partiji i pobedi. Dželatu Svetozaru Vujkoviću je prkosno dobacila: »Vidite li da komunistima ne možete ništa! Nas ima m nogo...!« Tako je umrla Duka Dinić, po Jeleni Popović, »jedna od najhrabrijih i najhumanijih žena Sr­ bije«. Svojim držanjem i svojom smrću ona je ušla u red mnogih znanih i neznanih vojnika revolucije iz redova žena kojima je drug Tito odao priznanje i ovim rečima: »Bilo je dosta zadataka koji su posebno po­ vjeravani ženama i koje su one savjesno i disciplinovano izvršavale izlažući se i najvećim opas­ nostima. Svoju hrabrost žene su ravnopravno do­ kazivale i onda kada bi pale u ruke policije, u trenucima najvećeg zlostavljanja i mučenja«. Priznanje za herojstvo na svoj način je odao i Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju. On je, u je­ sen 1943. godine, ovako obavestio Centralni komi­ tet Komunističke partije Jugoslavije: �»Herojski su se držali od poznatih Vama: Đuro Strugar, Šunja (Vukica Mitrović — S. M.), Janko Lisjak Puška i njegova drugarica omladin­ ka Desanka Ležajić, Trajko Stamenković i Fićina drugarica (Duka Dinić — S. M.).« Predsedništvo Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije, »za osvjedočena djela na bojnom polju i herojsko držanje pred nepri­ jateljem«, odlikovalo je 6. jula 1945. godine Đurđelenu Duku Dinić Ordenom narodnog heroja. 71 �REČ AUTORA Izuzetan lik Đurđelene Duke Dinić zapazio sam kad sam pre nekoliko godina radio na opširnoj mo­ nografiji Filipa Kljajića Fiće, čija je ona bila dru­ garica i saborac. Od tada sam i počeo da prikup­ ljam građu, koje, istini za volju, nema mnogo, da bih jednog dana pokušao da o toj divnoj i hrabroj devojci napišem podužu povest preko koje bih čita­ oce, naročito decu i omladinu, upoznao sa »jednom od najhumanijih i najhrabrijih žena Srbije«. Duka Dinić je kratko živela, tridesetak godina. Ali njen ljudski lik ostao je duboko u srcu i misli­ ma svih koji su je znali i poznavali, koji su s njom radili i borili se. Stoga sam se, u težnji da što vernije predstavim njen život i rad, pre svega oslonio na kazivanja rodbine — sestara Anđe i Dragicc i brata Draška, i saboraca — Mare Naceve, Jelene Popović i Razumenke Zume Petrović. Mnogo su mi po­ mogla, naročito kada je reč o Đukinom držanju u Specijalnoj policiji i Banjičkom logoru, i sećanja Veselinke Malinske, Zore Minderović, Julijane Dograjić, Zore Kulindžan Božović, šaka Franovića, Radmile Milošević, Seke Odrljan-Gavrilović, Predraga i Borjanke Đurđević, Danice Nešić i Danke Bajić Karišić (reč je o sećanjima koja se čuvaju u Istorijskom arhivu Beograda). Imao sam mogućnosti da dođem i do sačuvanih dokumenata Specijalne policije, saslu- �sanja i isleđenja, koja na svoj način govore o izuzetnoj hrabrosti Duke Dinić, a posebno do Đukinih pisama koje je iz zatvora slala rodbini i saborcima (originali se nalaze u Arhivu Srbije). 73 �P OGOV OR 74 U plejadi žena revolucionarnih aktivistkinja predratnog radničkog i komunističkog pokreta, boraca narodnooslobodilačkog rata i revolucije i partijskih rukovodilaca — vidno mesto zauzima Đurđelena Duka Dinić. Odrasla u naprednoj pustorečkoj seljačkoj porodici, Duka je, kao i mnoge mlade devojke njenog kraja, i ne samo toga kraja, i ne samo Srbije, napustila svoje rodno selo tražeći izlaza iz tadašnjeg teškog seoskog života mnogočlane poro­ dice koju je trebalo ishraniti da bi u novim saznanjima i novim, širim vidicima sagledala ži­ vot u celini. Mnoge su na tom putu malaksale, dok je Duka, podržana verom u novi život svoga oca i svoje porodice, a pre svega snagom svoje snažne i vedre ličnosti, koja nije prezala ni od najtežeg fizičkog rada, uspela da na tom putu iz­ drži do kraja, hrabro i ponosno. Novi život, koji je započeo u Leskovcu, na­ stavio se u Nišu, zatim u Valjevu i Beogradu. S mnogo teških iskušenja, nedvosmisleno je kre­ nula putem borbe. Podjednako je krupno njeno delo i njen doprinos revolucionarnoj borbi, ka- �ko Niša, tako i Beograda, ova dva značajna centra revolucionarne borbe u Srbiji. Radnica fabrike koža u Nišu, mlada i zdra­ va dvadesetogodišnja devojka Duka Dinić, osetila je na svom i iskustvu radničke klase svoje i drugih fabrika, gde je stekla brojne prijatelje, svu težinu kapitalističke eksploatacije, a posebno težak položaj radnica žena. Nije joj bilo teško da se upozna i duboko oseti smisao borbe rad­ ničkog i naprednog pokreta u kojoj su niški rad­ nici imali već dug revolucionarni put. Smelo se uključila u borbu preko svojih drugova iz Fabri­ ke koža. Sa puno oduševljenja, beskompromisnog stava i ljubavi za saborce, Duka započinje svo­ ju revolucionarnu delatnost rasturanjem štampe i letaka da bi vrlo brzo postala istaknuti aktivis­ ta. Jedan je od organizatora štrajka kožarskih radnika Niša, u sklopu štrajka kožarskih i tek­ stilnih radnika Srbije, zatim učesnik ilegalnih sa­ stanaka kojim rukovodi radnički borac, partij­ ski aktivista Filip Fića Kljajić. Učestvuje u le­ galnim formama rada radničkog sindikalnog po­ kreta, prikuplja pomoć za uhapšene radničke i komunističke borce. Svesno se opredeljujući za politiku Komu­ nističke partije, ona ne preza ni od čega i bez straha zastupa interese radničke klase. Njena de­ latnost postaje sve vidljivija i svojim radom okup­ lja veliki broj simpatizera KPJ. I tako se naš­ la među progonjenim komunistima. Uskoro je uhapšena zajedno sa grupom drugova. U zatvoru, teško mučena, ostaje dosledan bo­ rac po primeru njenih starijih drugova i druga­ rica o kojima je slušala i čijim se držanjem odu­ ševljavala. I ta žena — Duka Dinić — puna lju­ bavi za svoje saborce, pokazuje u policiji svoj novi lik — komuniste heroja koji će za ideale pravedne borbe, za komuinstičke ideje, za sve one koji se bore, izdržati sve. Misleći na njih, ostajala je nema pred klasnim neprijateljem i ste­ kla izuzetno mesto u revolucionarnoj borb i iljubav svih onih koje je znala, na koje je mislila, sa ko­ jima se borila. Kada se pred sam rat našla na slobodi, već narušenog zdravlja od mučenja u policiji, Duka je nastavila ilegalnu delatnost u Valjevu. Dobi­ la je nove zadatke, među kojima i rukovođenje komisijom za rad sa ženama, rad koji je bio od velikog značaja zbog rata na pomolu i uloge že- �ne u njemu. Da bi široki masovni pokret žena za političku i ekonomsku ravnopravnost mogao đa se usmeri na borbu protiv fašizma, Duka je mo­ gla na njoj svojstven način đa najbolje objasni radnim ženama šta znači ekonomska eksploataci­ ja, šta znači politička platforma Komunističke partije u kojoj žena ima ravnopravan položaj. Lično se povezujući sa mnogim ženama radnici­ ma, imala je velikog uspeha u njihovoj orijenta­ ciji ka naprednom pokretu. U nemogućnosti da ostane duže u Valjevu zbog progona policije, koja je u njoj osetila jed­ nog od najhrabrijih agitatora naprednog pokreta, morala je Duka da pređe u Beograd, u kome do­ življava nemačku okupaciju. Pripreme za oru­ žani ustanak već su počele, njen životni drug i saborac Fića Kljajić, ilegalac, postaje jedan od organizatora ustanka u Srbiji. U to vreme, radeći sa njim u Beogradu, uspostavlja veze sa istak­ nutim ilegalcima — partijskim rukovodiocima, neumorno radi sa još većim oduševljenjem u kru­ gu svojih saboraca i s pravom traži i od drugih da slede njen primer. Kada je Komunistička partija Jugoslavije po­ zvala narode na ustanak, u borbi protiv okupa­ tora, i komuniste da stanu u prve redove te bor­ be, ona sa svojom partijskom organizacijom za­ počinje ilegalnu delatnost, organizuje diverzantske grupe i smele akcije protiv okupatora. Ona ne učestvuje u radu samo svoje partijske organiza­ cije na Senjaku, čiji je i sekretar, već mnogo ši­ re: uspostavlja veze i sa drugim partijskim pun­ ktovima, a zajedno sa onima koje je organizovala učestvuje u raznim akcijama — sečenje tele­ fonskih kablova, paljenje nemačkih kamiona, is­ pisivanje parola, uništavanje neprijateljske štam­ pe, rasturanje letaka. Istorija narodnooslobodilačkog rata pridaje veliki značaj letu i jeseni 1941. godine u Beogradu, zbog snažnog otpora okupa­ toru, u kome učestvuje i Duka. Raznovrsni su ob­ lici borbe u okupiranom gradu. Okupatoru i do­ maćim izdajnicima nije se smelo dopustiti da strahovladom uništavaju rodoljube i svaku mi­ sao u otporu. U gradu je radila partijska štam­ parija iz koje je izlazilo stotine letaka i biltena koje je trebalo doturiti širokim slojevima rodolju­ bivog stanovništva. Duka je sa svojim drugovima učestvovala i u ovoj širokoj agitacionoj i propa­ gandnoj delatnosti i sticala nove drugove i saborce. �U takvom Beogradu, u vreme u kome je u njemu zivela i radila Duka Dinić, agenti Specijal­ ne policije i Gestapoa hapsili su sve one za koje su verovali da pripadaju narodnooslobodilačkom pokretu. Zatvori i logor na Banjici bili su prepu­ ni rodoljuba, komunista i njihovih porodica. Me­ đu njima i Đukini saborci, koje ona podržava u hrabrom držanju organizujući slanje paketa, is­ pisujući tople drugarske reći u hlebu koji šalje i prihvatajući brigu o njihovim porodicama, deci i roditeljima. Patnje koje su oni podnosili ni­ su ih slomile, kao ni njihove drugove na slobodi, koji preduzimaju nove akcije, stvaraju nove par­ tijske i skojevske organizacije, u sve većem bro­ ju odlaze u odrede, koji su, pretrpevši teške gu­ bitke u nemačkoj ofanzivi na slobodnu teritori­ ju Srbije, ponovno oživljavali, baš kao i nove or­ ganizacije u Beogradu. Svakodnevna streljanja svedoče o herojstvu naroda. Posle martovske provale početkom 1942. godi­ ne, beogradska partijska organizacija je teško oporavljala. Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju u leto 1942. poverava onima koji su u »dosadaš­ njim i sadanjim radom to zaslužili«, koji će »čas­ no ispuniti sve zadatke« i biti »dosledni tradici­ jama beogradske mesne organizacije« — rukovo­ đenje beogradskom organizacijom. Među izabra­ nima je i Duka Dinić, jedna od onih o kojima je drug Tito rekao da su »spremni na sve«. Sada, u novim uslovima, Duka ispoljava spo­ sobnost za samostalno rukovođenje. Na teritori­ ji na kojoj deluje uskoro se obnavljaju partijske organizacije, novi borci odlaze u partizanske od­ rede, sve je više i onih koji pronalaze i svoje ve­ ze za odlazak u borbu. Kao odgovor na ove pojačane akcije, na no­ ve letke koji se rasturaju po gradu, pojavu »Gla­ sa«, lista narodnooslobodilačkog fronta Srbije u gradu, na spontan i ne uvek organizovan otpor zbog velikog terora, Specijalna policija organizuje nove potere za partijskim aktivistima i ruko­ vodiocima. Obaveštavajući javnost o uništenju svakog pokreta u Beogradu i koristeći se slabo­ stima pojedinaca, pravi planove za nova hapše­ nja. Te jeseni 1942. godine policija vrši svako­ dnevna streljanja, ne preza od ubistva mlade devojke na ulici Beograda, od mučenja pod kojima u zatvoru umire druga mlada devojka. Septem­ bra 1942. godine, pored drugih saboraca, zahva- �78 Ijujući izdaji, uhapšena je i Duka. Prekinut je njen borbeni put. U partijskoj praksi bilo je uobičajeno da se posle pada neprijatelju u ruke sklone drugi ak­ tivisti. Međutim, ovoga puta ništa se nije preduzimalo, već su komunisti izvešteni da se ne tre­ ba plašiti jer Duka neće ništa izdati, ona se neće predati okupatoru i domaćim izdajnicima. Tako je i bilo. Podvrgnuta zverskim mučenjima, ona se opet herojski držala. Izlomljenih ruku i nogu, brinula se za druge oko sebe. Kao da je i odan­ de njeno držanje zatvorilo i ono što je po logici stvari neprijatelj mogao da otkrije. Pokušaj partijskog rukovodstva u Srbiji da se Preko Vrhovnog štaba NOVJ Duka razmeni za nemačke zarobljenike nije uspeo. Duka nije rekla ni svoje ime. Streljali su je pod imenom Mirjana Obradović, 25. maja 1943. godine. Među komunistima pre i za vreme rata bilo je mnogo heroja. Oni su posle revolucije dobili priznanja društva. Njihov život ispunjen ideali­ ma bio je čist, a pogibija onih koji nisu dočeka­ li slobodu — slična: zatvor, mučenje, streljanje. Bilo je različitih likova na tom našem putu bor­ be za socijalizam — izvanrednih govornika, ljudi oštrih na peru, hrabrih puškomitraljezaca i bom­ baša, ali i veštih i hitrih organizatora, kao što je bila Duka Dinić. I kada je živela i kada je umi­ rala, najmanje je mislila na sebe, i zato postala pojam, ona sama, jedinstvena. Jelena Popović Razumenka Petrović ���LITERATURA M. Perović, J u ln a S rb ija , Beograd, 19t>l. N i i u vihoru oslobodilačkog rata, grupa autora. N iš, 1968. D. Bulatović, D elatnost organizacije KPJ u N išu 1939— 1941, Tokovi revolucije. Zbornik istorijskih radova, Beograd, 1971. Valjevo grad usta n ika , Beograd, 1967. D. Marković, Z ab ra n jen i tiv o t, Beograd, 1956. J. M arjanović, B eograd, Beograd, 1964. B eograd u ratu i revoluciji 1941—1945, Istorijski arhiv Beogra­ da, 1971. NOP Beograda 1941— 1944 (sećanja učesnika), Beograd, 1974. V. Glišić, KPJ u S rb iji 1941-1945, knj. I, Beograd, 1975. M. Naceva, Đ urđelena D uka D inić, Likovi revolucije, knj. I, Beograd. 1962. V. Gligorić, K uća sm rti, Beograd, 1952. Banjica, Istorijski arhiv Beograda, Beograd, 1967. Saopšte nje br. 44, 0 zločinim a okupatora i njihovih pomaga­ ča, knj. III, Beograd, 1945. N arodni he ro ji S rb ije, Beograd, 1951. P ism a na sm rt o b so je n ih , Ljubljana, 1958. ��SADRŽAJ DUBOKI KORENI 5 10 12 16 18 20 22 BEOGRADSKI PARTIJSKI AKTIVIST Mesni komitet KPJ — ratni štab Sekretar partijske ćelije na Senjaku Stotine udarnih grupa u akciji Tito: »Pretrpjeli smo nenadoknadive gubitke« Herojsko držanje pred klasnim neprijateljem Teške posledice provale iz marta 1942. Zamenik sekretara MK za Beograd Leci u buketu ruža Neki nisu izdržali 23 25 26 28 34 36 39 41 45 46 HEROJ PRED POLICIJOM Istina o zatvoru u Đušinoj ulici »Bećar« je nije slomio Janko Lisjak je znao ishod dvoboja Masa pretučenog mesa i polomljenih kostiju Priča o Fići Poruke iz zatvora Krivac prve kategorije Sužanj »kuće smrti« Pozdrav borcima i slobodi 47 49 51 53 55 58 £s OD COBANICE DO REVOLUCIONARA Radnica u fabrici koža Početak drugovanja sa Fićom Kljajićem Lekcija sa prvog partijskog sastanka Demonstrant i štrajkao Član Mesnog komiteta KPJ za Niš 65 68 REC AUTORA 72 LITERATURA 81 ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Đuka Dinić Životni put i revolucionarno delo Creator An entity primarily responsible for making the resource Stanko Mladenović Publisher An entity responsible for making the resource available NIP "Dečje novine", Gornji Milanovac Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1978. Rights Information about rights held in and over the resource NIP "Dečje novine", Gornji Milanovac Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M-70 Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 82 str. Đuka Dinić Niš NOB revolucija Stanko Mladenović žene u NOB-u http://afzarhiv.org/files/original/c0bb4f52cf1b57d938ce3defe826ee13.pdf d51a49a6d703bbef59dc04cdb747b2f8 PDF Text Text ��Ovo kolo knjiga u biblioteci »Legende«, koje govore o ženama—narodnim herojima, N1P »Dcčje novine« — Gornji Milanovac posvećuje i izdaje u čast dvostrukog jubileja druga Tita — 85-godišnjice života i 40-godišnjice njegovog revolucionarnog rada na čelu Partije i naroda. �R ecenzija JOVO POPOVIC Uređivački o dbor MIRKO VUJACIĆ RADMILO LALE MANDIĆ IVO MATOVIC (urednik) i DRAGAN MARJANOVIĆ Izdavači SAVET ZA VASPITANJE I BRIGU O DECI SR SR B IJE , BEOGRAD i N IP »DECJE NOVINE« GORNJI MILANOVAC Ti raž 3.000 prim e ra ka Š tam pa GP »NIKOLA NIKOLIĆ« K ragujcvac Š tam panje završeno feb ru ara 1977. G rafički dizajn RADE RANCIC ED DEČJE NOVINE �STANOJE FILIPOVIĆ epucajte, ovo kom M ističke grudi ŽIVOTNI PUT NARODNOG HEROJA ŠONJE MARINKOVIĆ �BIBLIOTEKA LEGENDE V KOLO �POREKLO Majstor Paja i majstorica Soka, kako su ih u selu nazivali, proživeli su svoj vek u Surduku, na obali Du­ nava. Imali su kućicu sa dva odeljenja, zemljana poda, i omanji vinograd. Sremac od starine, nije se odvojio od rodne zemlje, nije otišao u sveštenike kao njegova bra­ ća, nego je izučio kovački zanat i ostao u rodnom Sur­ duku. Život je proveo u jednom trouglu — između kovačnice, vinograda i Dunava. Njih dvoje izrodili su jedanaesloro dece, ali je dctinjstvo proživelo svega četvo­ ro, dva sina i dve kćeri. »Bio je uopšte čudno trezven i razborit, vest da nas privcže za kuću i zaposli, da nam dane ispuni korisnim radom i lepom zabavom. (U njegovoj, pa i u našoj kući nije se znalo za kartanje, ni za pijanstvo, retke časove odmora provodio je s nama uz šah i knjigu)« — zapisala je Magda Simin sećanjc Pajine unuke Darinke Langhofer. — »Usmeri događaje da se razvijaju kako ti želiš a ne da te događaji nose«, imao je običaj da kaže kao kraj nju esenciju svoje životne filozofije, kad bi se prepriča­ vale zgode i nezgode, nezgode i teškoće komšija i poz­ nanika«. Kao što on nije pošao putem svoje braće, lako nije želeo ni najstarijeg sina Đorđa da zarobi u crne svešteničke rize. Međutim, pošto nije imao sredstava da sina uputi u Beč ili Peštu, na dalje školovanje, priklonio se mogućnostima i dao ga u Karlovačku bogosloviju — po­ �što je završio gimnaziju u Sremskim Karlovcima. U toj situaciji on nije mogao da usmeri događaje kako je želeo, već su oni diktirali njegovim odlukama. Tako je Đorđe Marinković, da bi završio školu, morao da prih­ vati uslov — da službuje kasnije deset godina u slavon­ skim parohijama. Svojim poreklom bitno se razlikuje porodica Šajković iz Sremske Kamenice. Poznati inženjer Ivan Sajković projektovao je, pored ostalog, spomenik Branku Radičeviću na Stražilovu. Njegova kćer Milana završila je učiteljsku školu u Somboru, a jedno vreme je, radi do­ pune obrazovanja, provela u Pešti. U porodicu Šajković nedeljom je dolazio i mladi bogoslov Đorđe Marinković, jer se družio sa Ivanovim sinom. Tako se i upoznao sa Milanom. Kada je Đorđe završio bogosloviju, morao se prvo oženiti da bi se mogao zapopiti. I kada je jednoga dana osetio da će naići na pozitivan prijem u porodici Šajkovdć, poslao je oca da zaprosi Milanu za njega iako se majstor Paja plašio da ne bude odbijen. »Nežna mati, veoma inteligentna žena—njen duh, duh drugarstva i prisnosti, dugih razgovora za stolom 0 literaturi, vojvođanskim književnicima — udario je svoj pečat za svagda i na duh naše porodice. U našoj kući znalo se za Lazu Kostića, Zmaj-Jovu, Veljka Petrovića kao za svog rođenog, bezbroj anegdota iz njiho­ vih života prepričavalo se tako često i živo da su ih 1 unuci zapamtili, te još i danas spominju Lazu po nje­ govim »čuč partijama«. Naša se mati, dakle, nije htela pomiriti sa životom u palanačkim parohijama već je svojoj deci htela da pruži nešto više, čistije i lepše« — zapisala je, dalje, Magda Simin sećanje Dare Langhofer. Iz pitomog Srema mladi bračni par Marinković upu­ tio se u Slavoniju da odsluži deset godina dužnih za Đokino školovanje. Oboje su radili: Đorđe je bio sveštenik, a Milana učiteljica. U Slavoniji su se i deca ro­ dila: Darinka 1908. u Doljanima, a u Striješevici, pod Papukom, rođeni su Milenko 1910, Vida 1911. i pet go­ dina kasnije Sofija-Sonja. To je bilo tada maleno selo, raštrkano po padinama Papuka; pored škole i crkve, u centru se nalazila još samo jedna kuća. Najstarija kćerka dobila je ime po jednoj, a najmlađa po drugoj baki. Nežna zdravlja o dranije, izložena naporima od ra­ da u školi, rađanja i podizanja dece — Milana se razbolela kada su se preselili u Borovo, nakon kraćeg bo­ �ravka u Sremskoj Raci. Bolovala je od tuberkuloze ko­ joj tada nije bilo leka. Umrla je i sahranjena 1919. go­ dine u Borovu, a iza nje je ostalo četvoro siročića: Darinka od deset, a Šonja od dve i po godine. Najviše je bolesna Milana, izgleda, tugovala za svojom mezimicom Šonjom, koja u svojoj svesti nje mogla zadržati ni poneti mamin lik. »Na vas sve jako mnogo mislim, ali se ne brinem, nekako sve lepo mislim. Sonjica mi je uvek pred oči­ ma i to onako kako sam je u glavicu ljubila, kako mi je onda bilo vi ne možete zamislti, sleglo mi se -i duša i srce. Pazite na dečicu« — pisala je krajem marta 1919. godine mama Milana iz oporavilišta kraj Zagreba. Đorđu Marinkoviću nije se mnogo sviđao sveštenički poziv. Nešto po svojoj želji a nešto na Milanino insisti­ ranje, on se još 1911. godine upisao, kao vanredni stu­ dent, na Pravni fakultet u Zagrebu. Međutim, uskoro je počeo prvi svetski rat, pa posleratna potucanja, premeštaji, Milanina smrt, briga o četvoro dece. Sve je to uticalo da nije mogao da završi studije na vreme. Je­ dan nov događaj je samo ubrzao donošenje njegove životne odluke. »Jednog dana vratio se naš otac iz sela veoma uzbu­ đen« — seća se Dara. »Žandarmerija je na trgu javno išibala čoveka koji je govorio o ruskoj revoluciji. Iako u svešteničkoj mantiji, on je, uzbuđen i revoltiran, stao na strani maltretiranog čoveka, protestvovao u ime čovečnosti, ali bez većeg uspeha. ,Ipak je strašno' — govorio nam je i ceo dan se nije smirivao — ,da nam ljude javno šibaju na trgu ako se usude da samo ispri­ čaju svoje utiske o tako sudbonosnim događajima’. Bi­ lo je neobično u to vreme da se sveštenik tako pona­ ša. Meštani mu to nisu oprostili, pa na sledećim svešteničkim izborima (u to vreme popa su birali parohijani) on ne bude izabran. .. .Zatim prelazimo u Sombor. Otac je apsolvirao, za godinu dana on će i diplomirati na fakultetu u Subotici — raspopio se i u Somborskoj Županji dobija mesto županijskog beležnika«. Duže vreme o deci se starala njegova sestra Nada, ali je i ona morala stvarati svoju porodicu. Darinka još uvek nije bila toliko velika da bi preuzela brigu o os­ taloj deci, a naročito o najmlađoj Šonji. Zbog toga se Đorđe morao oženiti. Oženio se Danicom Leskovac, uči­ teljicom iz Kule, starijom devojkom; ona nije dugo radila, penzionisala se i posvetila podizanju njegove de­ ce, ali je i ona umrla dosta rano, 1935. godine. �Iz Sombora je 1930. godine prešao u Novi Sad i radio u Banovinskoj upravi. Kao pristalica Svetozara Pribićevića prcmešlen je, po kazni, u Skoplje za vreme šestojanuarske diktature, ali nije dugo zadržan. I po drugi put je premešten u Skoplje, 1940. godine, kada je Šonja uhapšena, ali ni tada nije dugo ostao u Make­ doniji. Vratio se u Novi Sad zahvaljujući intervenciji nekih uLicajnih ličnosti. Kada je 1941. godine fašistička Mađarska okupira­ la Novi Sad i proterala sve građane koji u njemu nisu rođeni u određenom periodu, Đorđe je, po savetu kćer­ ke Šonje, prešao u Zrenjanin i tu preživeo okupaciju, sa kćerkom Vidom. Posle oslobođenja Zrenjanina po­ stao je prvi predseđnik Gradskog narodnog odbora u tome gradu. Kada su ga ratni drugovi njegovog sina Milenka i kćerke Šonje zapitali na koji način mogu da mu pomognu, on je poželeo da bude primljen u Partiju za koju su njegova deca izginula. Otišao je u Beograd, da Šonjinoj drugarici Saši Đuranović saopšti kako mu je ispunjena želja i odmah se vratio u Novi Sad u kome je bio poverenik za unutrašnje poslove Autonomne Pokrajine Vojvodine. Petnaestog jula 1945. godine Đorđu je Mile Peruničić, u ime Preziđijuma, predao Sonjin Orden narod­ nog heroja. Očito uzbuđen i drhtećim glasom, stari Doka Marinković je odgovorio: »Svoju decu sam vaspitavao u slobodarskom duhu i s njima sam živeo kao s drugovima. Priznajem da mi katkad navru suze na oči što ne vidim svoju Šonju i sina Milenka, koji je takođe poginuo, u društvu njiho­ vih drugova na izgradnji naše države. Ali tada se od­ mah sećam reči svoje Šonje koja mi je pisala još 1939. godine iz zatvora da žrtava mora biti, a ako ona i nje­ ni drugovi poginu, da za njima stoje stotine i hiljade drugova koji će se i dalje boriti za istu ideju. Sećam se isto tako i reči svoga'sina Milenka koji je poginuo u Mađarskoj. »Za tako veliku stvar potrebne su i ve­ like žrtve. Ako su one i iz najbliže okoline, imaju se ccniti kao da su iz najdalje. A takvih žrtava je danas nebrojeno«. N jegovo vaspilanje imalo je i povratno dejstvo. Uti­ cao je na svoju decu da budu čestiti ljudi, rodoljubi i slobodni duhovi, a oni su uticali na njega — ukazu­ jući mu na put kojim treba da ide. Zahvaljujući svome Ličnom poštenju i snažnom uticaju njegove dece, pri­ pao je onom broju sveštenika koji su i u najtežim uslovima verno služili svome narodu. Iako ostareo i izne­ mogao, nastavio je da ide putem svoje dece. I ostao mu �jc doslcdan do kraja života. Umro je, kao sudija u pen­ ziji Vrhovnog suda AP Vojvodine, 1956. godine. Sve dok nije završila učiteljsku školu u Somboru, kao najstarija u porodici, Darinka se najviše brinula 0 najmlađoj sestri Šonji. Valjda je zbog toga među njima uspostavljeno izuzetno prisno prijateljstvo. Služ­ bovala je u Baranji, u okolini Sombora ,u Čantaviru kraj Subotice, u selima kraj Novog Sada i u Novom Sadu. Udala se za Karla Langhofcra, Slovaka iz Vojvo­ dine, koji je u Pešti završio agronomiju i bio specijali­ sta za ribarstvo. Imali su dve kćerke: Anu, rođenu 1936, 1 Vjeru, rođenu 1941. godine. Darinka je, kažu, imala dobro srce i široke poglede. Ona je pomagala Milcnka na studijama, brinula se o Šonji, podizala je u detinjstvu, a kasnije pomagala u ilegalnom radu. U šali su je nazivali »hotel Marinković«, jer su njena vrata i trpe­ za bili otvoreni i pristupačni svim Sonjinim drugovima. Ona je skrivala Sonjin ilegalni materijal, bila hapšena i pod policijskom prismotrom, ali je sve to izdržala iako je bila težak bolesnik i preživela nekoliko opera­ cija. Posle drugog svetskog rata radila je kao direktor jedne osnovne škole u Novom Sadu, a potom, do penzionisanja, u Savetu za obrazovanje AP Vojvodine. Po­ dizala jc svoju decu, brinula se o starom ocu, sahra­ nila muža 1954. i oca 1956. i umrla, izmučena i skrhana, 1974. godine. I srednja sestra. Vida, u Somboru je završila uči­ teljsku školu i službovala kao učiteljica u Vojvodini. Udala se za inženjera Vladu Langhofera, Karlovog ro­ đenog brata, koji je bio prijatelj njenog brata Milcnka. Kćerke bivšeg pravoslavnog sveštenika Đorđa Marinkovića udale su se za sinove tadašnjeg evangelističkog sveštenika Langhofcra; među njima nije bilo ni naci­ onalne ni verske netrpeljivosti. Pošto je u Pragu pri­ padao naprednom studentskom pokretu, Vlada nije od­ mah mogao dobiti zaposlenje iako je Kraljevina Jugo­ slavija imala malo elektrotehničkih inženjera. Radio je kratko vremc u Uzicu, najviše u Bačkoj Palanci, a pred rat se doselio u Zrenjanin (Petrovgrad). I njih dvoje izrodili su dve kćerke, i to nekako istovremeno kao i Darinka i Karlo: Milana je rođena 1936. a Vladana 1941. godine. Vlada i Šonja su bili veliki prijatelji i politički istomišljenici; često su raspravljali o političkim prob­ lemima zaobilazeći Vidu koju su smatrali romantičnom osobom i nedovoljno zainteresovanom za takvu vrstu životnih preokupacija. Jedan deo okupacije proveo je u zarobljeničkom logoru, drugi deo u Zrenjaninu, a posle rata radio je na obnovi i izgradnji električne mre­ �že u Novom Sadu, Beogradu, Sarajevu, i Trebinju. Um­ ro je, nakon duže i teške bolesti, 1973. godine u Sara­ jevu. Posebno poglavlje u životu porodice Marinković predstavlja život njenog jedinca Milenka. Osnovnu školu završio je u Borovu, gimnaziju u Somboru, a građevinski fakultet u Beogradu 1934. go­ dine. Od rane mladosti pripadao je krugu trezvenjaka, voleo prirodu i bio jedan od organizatora Saveza izvidnika i planinki (skauta) u Somboru i prvi njihov starešina. On je u skautsku organizaciju upisao i sve tri sestre, čak i malu Šonju koja je tek pošla u osnovnu školu. Bio je komunikativan i društven kao i Šonja, koja je ličila dosta na njega po karakteru i shvatanjima. Vesele prirode, otvoren i iskren, on nije podnosio malograđansko prenemaganje i licemerstvo. Napred­ nom pokretu prišao je kao student, učestvovao u mno­ gim studentskim akcijama i zbog toga je isključen iz studentskog doma. Kao inženjer radio je u privatnom građevinskom preduzeću. Voleo je sport, naročito pla­ ninarstvo i skijanje, a Frušku goru smatrao najlepšom planinom u Jugoslaviji. Oženio se pred rat i 1941. go­ dine dobio sina Slobodana, koji je inženjer agronomije, specijalista za vino. »Za vreme okupacije radio (je) kao inženjer u somborskoj filijali jednog budipeštanskog preduzeća i sto­ ga često putovao na relaciji Sombor—Budimpešta. Član Komunističke partije .Marinković je ova putovanja ko­ ristio za organizovanje partijskog rada i za održavanje veze između jugoslovenskih komunista u Budimpešti i organizacije u Vojvodini. Njegova veza u Budimpešti bio je Milan Džanić koji se tamo sklonio pred opasnoš­ ću hapšenja u Novom Sadu. Marinkovićeva delatnost je ipak zapažena od strane okupatorske policije i on je uhapšen 7. avgusta 1943. godine prilikom jednog takvog službenog putovanja u Budimpešti. Odmah je prebačen u novosadsku »Armiju«, odakle je 28. oktobra preba­ čen u Satoraljaujhelj sa grupom iz Novog Sada i Žab­ lja, osuđen na četiri godine robije« — zapisao je o Milenku književnik Živan Milisavac u svojoj knjizi »Po­ ruke iza rešetaka«. Taj logor se nalazio u malom mestu na blagim pa­ dinama Karpata. Kao i svi slični zatvori, on je imao »suteren sa radionicama (obućarskom i krojačkom), kuhinjom i vešernicom, a zatim u prizemlju i na dva sprata odeljenja za zatvorenike, skupne odaje ii samice«. Političke zatvorenike Hortijeve vlasti počele su dovo­ diti u taj logor do kraja februara 1943. godine. Najviše �je doterano političkih zatvorenika iz Novog Sada. Kra­ jem 1943. godine u logoru se nalazilo oko 450 zatvore­ nika, tri puta više nego što je bio njegov kapacitet. Dolaskom članova KPJ i mladih skojevaca, formiran je stabilan kolektiv političkih zatvorenika. Pored zajednič­ kog snabdevanja, odmah se počelo sa organizovanjem predavanja iz oblasti marksizma—lenjinizma, u prvo vreme po sećanju, dok je kasnije organizacija uspela da pribavi najpotrebnija dela za teoretsko uzdizanje. Toliko se napredovalo u tome radu da su u logoru iz­ davani i listovi »Okovana Vojvodina« i »Naš put«. Ile­ galnim radom rukovodila je partijska organizacija u či­ jem se rukovodstvu nalazio i Milenko Marinković. U drugoj polovini 1943. godine intenzivno je prip­ remana oružana akcija u logoru, a krajem godine iza­ brani su »politički i vojni rukovodioci za organizovanje proboja, koji je planiran za proleće 1944. godine«. Me­ đutim, okupacijom Mađarske od nemačkih trupa, plan je poremećen, ubrzan. Napad za proboj iz logora iz­ vršen je 22. marta 1944. godine. Zatvorenici su savladali stražare i upravu logora. Oko devedeset logoraša pro­ bilo se iz logorskog kruga, jedan broj se dokopao i okol­ nih brda. Međutim, pucnjava u logoru upozorila je nemačku i mađarsku komandu i pobuna je u krvi ugu­ šena. Pohvatani su i oni logoraši koji su uspeli da se dokopaju okolnih brda — zato što se nisu blagovreme­ no udaljili od Šaporaljaujhelja. Tada je u samome lo­ goru i u njegovoj okolini ubijeno preko 60 logoraša, a 11 ih je obešeno 6. aprila 1944. godine u dvorištu zat­ vora. Milenko Marinković je poginuo »pre nego što je us­ peo da se dočepa šume«. Njegovo ime se nalazi na spomen-ploči poginulih omladinaca koja je postavljena na zajedničkoj grobnici. Interesantna su dva njegova pisma koja je obja­ vio Živan Milisavac u navedenoj knjizi. U prvom, na­ pisanom 4. novembra 1943. godine, on je, pored osta­ log, napisao: »Vreme nam u sobi brzo prolazi u čitanju; ležimo i spavamo dosta. Draga ženo, ćela kuća je sada na tebi, verujem da je vodiš onako kako najbolje treba. Mi smo u istom položaju kao i pri prvoj poseti; nailazi zima, ali izdržaće se i to. Ne brini se ništa za mene, jako pazimo na zdravlje... Bundu za sada nemoj doneti. Slobodanu re­ ci ako pođeš da ideš kod mene. �Pozdravi sve koji se raspituju za mene i poruči im neka budu mirni i spokojni, mi smo na dobrom mestu ... Mnogo vas sve voli Milenko«. Mnogo je interesantnije i potresnije pismo koje je napisao sinu Slobodanu samo tri dana pre svoje pogi­ bije, 19. III 1944. godine. »Zdravstvuj Slobodane Milenkoviću Marinkov, prvenčc moj. 19. marta 1942. god. u 4 h ujutru ugledao sam te pre nego što si ti mogao mene. Tada sam tvoj rođen­ dan čestitao tvojoj materi. 19. marta 1943. godine, pošto nismo bili zajedno, jer sam se ja nalazio na poslu, poslao sam ti kratak telegram: »Šine, čestitam ti prvi rođendan«. Sada, nalaziće se još dalje od tebe, dalje nego ika­ da, upućujem ti ovo par reči koje će biti čestitka za tvoj drugi rođendan, 19. mart 1944. godine. Sine moj dragi ,puno, puno te volim, mislim na tebe i iznad svcga^želim da te čvrsto prigrlim na gru­ di, da oseliš kako ti otac diše. Inače, upućujem te u svemu na mater, da se sa njom sporazumeš u načinu tvog vaspitanja, pošto ona zna i moje mišljenje o toj stvari. Predstave koje bu­ deš primao o raznim stvarima treba da su ti sasvim jasne i ne prihvataj ništa doklegod te jakim razlozima ne ubede. Tvoje daljne vaspitanje zavisiće u mnogome od tih prvih pretstava koje budeš imao o sredini u ko­ joj živiš. Budi ljubazan sa ljudima i razgovaraj s njima tvo­ jim jezikom. Želim ti mnogo napretka i uspeha, tvoj otac Milenko«. Slobodarskog duha, on je i sina učio da misli sopstvenom glavom i da stvari ceni njihovom vrednošću. Kao da je naslućivao svoj bliski kraj, napisao je pismo koje liči na amanet, poslednju poruku. DETINJSTVO I ŠKOLOVANJE Rodila se u polovini jednog ratnog vihora, za vreme prvog svetskog rata, 3. juna 1916. godine, a njena mladost je prekinuta u polovini drugog svetskog rata, 31. jula 1941. godine, kada je bezumlje još više carevalo. Rodila se u vreme kada su Srbija i Crna Gora bile pregažene, kada se oslobođenje od vekovnog nepri­ jatelja očekivalo od velike savezničke ofanzive i kada �su se samo naslućivali događaji koji će uzbuditi svet i stari trošni društveni sitem uzdrmati iz temelja. ».. .Želje građana pa i našeg oca bile su tako snaž­ ne i iskrene, težnja sa svojom samostalnom državom bez Beča i Pešte toliko izrazita, da je poslednje i naj­ mlađe dele u našoj porodici dobilo rusko ime: Sofija — Šonja. Kršlcna u ime idealnih iščekivanja. Šonja je čudnim sticajem događaja od prvog dana svog života vezana za Rusiju, a Rusija je ubrzo i postala simbol nečega što je decenijama nadahnjivalo sve živo i po­ šteno u Srbiji i van nje« — govorila je Sonjina sestra Dara. Život se poigrao sa njom od samog početka. Rođe­ na je neplanirano, posle petogodišnje pauze, sa fizič­ kom manom koja ju je pratila do kraja života. Na ro­ đenju je iščašen levi kuk, ali tada, u toku ratnih okrša­ ja, niko to nije mogao utvrditi. Kada je primećeno da hramlje na levu nogu, uzalud su tražili leka... Hramanje ju je otkrilo, po tome su je prepoznali agenti i uhapsili. Majku nije ni zapamtila i mamom je zvala maće­ hu Danicu oko koje se svila kao oko rođene majke. Još dok je Đorđe odlazio u Kulu, u posete Danici, Šonja je s nestrpljenjem očekivala očev dolazak, jer je on uvek donosio i kolače koje je ona mnogo volela. Tada joj se činilo da će život sa budućom mamom biti tako lep kao što su ti kolači slatki, i ona se, zaista, najviše i slagala sa Danicom. Nevolja je išla za nevoljom. Kao dete obolela je od kožne bolesti koju u narodu zovu fircig, zahvatila je lice i glavu tako mnogo da su se u kućfuplašili da ne ode na oči i da dete ne oslepi. Zbog toga su je u detinjstvu kratko potšišivali da bi izrasla gusta kosa; za­ to je, po navici, uvek nosila kratko pot.šišanu kosu. Nežna zdravlja i najmlađa među decom, Šonja je postala miljenik porodice. 0 njoj — i ostaloj deci — starala se Đokina sestra Nada. O Šonji su se brinuli i ostali u kući, najviše Dara, koja je bila najstarija. Šonja je dosta mažena, ali nikada nije postala razma­ žena; ta nežnost nadoknađivala je majčinu ljubav i ona u život nije ušla s ranama u duši, s pesimizmom; od ranog detinjstva, bez obzira na bolesti i fizički nedo­ statak, ispoljavala je puno životnog optimizma. Stanovali su u Somboru, u ulici zvanoj Bajski put (sada Ulica Marašla Tita broj 40). To je »široka ulica sa dvostrukim drvoredom što vodi sa stanice u centar grada«. Ona je bila puna »svetla i zelenila, drveća i gustog žbunja što cveta hiljadama sitnih belih cvetova«. �U toj ulioi, u prostranom stanu, Šonja je proživela ne­ punu deceniju svoga detinjstva; došla je kao malena devojčica a otišla kao učenica petog razreda gimnazi­ je. Tu je započelo njeno saznanje sveta i formiranja pogleda na život. »Šonja je krenula u zabavište« — pričala je Dara svoje uspomene Magdi Simin. »Još uvek mi je u živom sečanju radosno-tužni prizor kako to malo nežno dete s torbicom u ruci žuri, skoro trči u to zabavište rascvetanom ulicom, a po travnjacima okolo jure deca. Od prvog dana bila je vrlo tačna i pažljiva, da ne razočara zabavilju kojoj se u duši odmah predala, stisla se uz nju, a zabavilja isto tako snažno zavoli dete željno lju­ bavi (materine, izgubljene ipak, i pored sve porodice). Isto tako odano i duboko zavolela je Šonja i svo­ ju učiteljicu kada je sledeće godine pošla u prvi raz­ red, tako da je ta žena postala pojam u našoj kući i dugo godina svi su je zvali i prepoznavali pod imenom »Sonjina gospođa«. Već je Sombor ostao davno iza nas, a »Sonjina gospođa« još uvek je živela u nama kao svoja, te smo joj obavezno dolazili u posetu u Sombor i posle Sonjine smrti, a sama Šonja još i kao student odlazila da je obraduje, da se ispriča s njom«. Pohađala je nastavu sve čitiri godine u Vežbaonici Državne ženske učiteljske škole u Somboru i na kra­ ju školovanja, za odličan uspeh, dobila »Golub« za 1892. godinu sa potpisom učiteljice Leposave Bikar. Školu je završila u junu 1926. godine, kada je napunila deset godina života, godinu dana pre svojih vršnjaka. »Ima­ la je osećaj za dikciju i isticala se lepim čitanjem« — seća se njena sestra Vida. Kada je završila osnovnu školu, otac je nije dao u žensku stručnu školu već ju je upisao u gimnaziju sa željom da završi fakultet. I na maloj maturi, u junu 1930. godine, za nagra­ du je dobila knjigu Vaše Stajića o Svetozaru Miletiću. Četvrti razred je završila sa vrlo dobrim uspehom. Kao vrlo dobra učenica Šonja je oslobođena polaganja ni­ žeg tečajnog ispita. Imala je petice iz veronauke, ruč­ nog rada i gamnastike, a četvorke iz maternjeg jezika, francuskog jezika, istorije i geografije Jugoslavije, he­ rnije, matematike, higijene, crtanja i vladanja. U đač­ koj knjižici za četvrti razred zapisano je da pohvalna njena vrednoća. Kroz ćelo školovanje bila je postoja­ na, stabilna, bez padova ili naglih uspona; radila je si­ stematski i uvek ostala na istoj visini. Više razrede gimnazije pohađala je u Novom Sadu; upisala se u peti razred septembra 1930. a maturu je položila u junu 1934. godine. Išla je u Državnu žen- �sku realnu gimnaziju u Novom Sadu i sva četiri raz­ reda završila sa vrlo dobrim uspehom. Književnost joj je predavao sve čitiri godine dr Milan Petrović, dok se razredni starešina menjao. Inte­ resantna su bile teme koje je Šonja imala na pismenim zadacima iz maternjeg jezika. U stvari,i danas, posle četiri decenije, malo bi se moglo zameriti izboru tih tema i njihovom uticaju na formiranje učenika. Preovlađuje misao da je dr Petrović tražio od svojih učenika da samostalno razmišljaju o životnim pojavama i prob­ lemima. Književnost nije shvatao samo kao umetnost ve ći kao naučnu disciplinu. On ne traži prosto reprodukovanje izrečenih misli književnika; očekivao je da učenice uoče i istaknu svirepost i zločine slavoljubivog Čengića kao predstavnika jedne osvajačke sile; da za­ paze osnovnu misao u »Osmanu«; da utvrde uzroke elegičnosti u poeziji Jakšića i Zmaja; da shvate veličinu revolucionarne borbe Vuka Karadžića u preobražaju Šonja Marinković, učenica osnovne škole �naše književnosti; da istaknu Dositejevu misao o obra­ zovanju ženske omladine kojoj ni posle sto godina nije poklonjeno dovoljne pažnje; da uoče i dublje dožive oštru osudu otuđenih malograđana koju je tako dobro zapazio i istakao Sterija kao tvorac komedije kod Srba. Petrović insistira na negovanju rodoljublja i svake go­ dine daje bar po jednu takvu temu. On, takođe, veoma mnogo insistira na ulozi omladine u očuvanju mira i sasvim tačno uočava da samo mir može omogućiti stva­ ralački rad svakog naroda. Kada se zna da svakom pi­ smenom zadatku prethodi usmena obrada tih tema, on­ da ima razloga da se veruje u to da su navedene teme bile predmet njegovih predavanja i rasprava učenika o tome. Teško je danas utvrditi koliki je uticaj imala ovakva nastava književnosti na formiranje ličnosti mla­ de Šonje Marinković, ali se pretpostavlja da taj uticaj nije bio mali. Njene osnovne osobine — ispoljavane kasnije u životu — kao da imaju koren i u ovoj nastavi. Šonji je, verovatno, najteže bilo da piše o majci i majčinoj ljubavi, jer svoju majku nije zapamtila. Živela je tada sa ocem i naćehom Danicom. O njoj, Da­ nici, Dara je pričala: »Otac se oženio još u Somboru, ponovo učiteljicom, veoma dobrom i čestitom ženom koja je bila kadra da se brine, i to dobro da se brine, za četvoro dece koju nije sama rodila. »Gospođa Da­ nica« poticala je iz zanatlijske porodice drugačijeg, stranog duha, pa smo, uprkos njenoj dobroti, nas čet­ voro predstavljali jedan tihi front protiv njenih shvanja i navika, front slobodarski, manje vezan i sputan od ljudi njenog kruga. No dobro raspoloženje i sloga u kući nikada nisu bili poremećeni. Među nama nikada nije pala ni jedna oštra reč. A o preteranostima »Gospo­ đa Danica«, o njenim »vizitama« i zahtevima da praši­ na bude dobro obrisana — Šonja nam je, kad smo do­ lazili, pričala uz blagu šalu, dobronamerno i bez jeda, jer je ta »Gospođa Danica« Šonju mnogo volela«. Takvi od­ nosi svakako su uticali na ublažavanje tuge koju je u tim momentima, dok razmišlja o majci i majčinoj lju­ bavi, mogla ispisivati devojčica od petnaestak godina. Jedna godina — seća se Anđa Milićević, sestra revolu­ cionara i heroja Žarka Zrenjanina — Šonja je za Dan majke, koji se pre rata proslavljao 8. marta, napisala »priču o dobroj mami, koje više nema, i njena mala deca ostala su bez hleba i cveća«. U gimnaziji počinje i njena društvena aktivnost. Učestvovala je u radu literarne družine »Iskra« i u os­ mome razredu držala predavanje o Veljku Petroviću. Magda Simin tvrdi da je Šonja u »Novosadskoj gim­ �naziji sarađivala i na izdavanju jednog srednješkolskog lista«; laj navod ničim nije potvrđen, u godišnjim izveštajima nema govora o đačkom listu u Ženskoj gim­ naziji, jedino je moguće da je neka druga škola izdava­ la list. Šonja je — tvrdi Magda Sirnin — »pokazala mnogo dara za pisanje« i kasnije, plašeći se za njeno zdravlje za vreme progona i hapšenja, Doka je poku­ šao »da je nagovori da se bavi pisanjem kako bi je, verovatno, odvojio od opasnog zanata, revoluoionarne borbe. U gimnaziji je počela da čita proskribovanu i zabranjenu literaturu — tvrdi Anđa Milićević — i tada se upoznala sa delima Maksima Gorkog (Mati, Moji univerziteti). Najviše se angažovala u Savezu izvidnika i planin­ ki; u skautsku organizaciju upisala se još kao učenica osnovne škole i bila najmlađa među skautima u Somboru. Upisao ju je brat Milcnko. Za razliku od naciona­ lističkih organizacija »Srpskog sokola« i »Hrvatskog Sa kursa za vođe skauta (Šonja prva zdesna u prvom redu) 2 Šonja Marinković �sokola«, ova međunarodna organizacija je »u to vreme jedina primala članove bez obzira na nacionalnost«. Ona je imala snažan uticaj na opredeljenje omladine. Sonjina drugarica Šaša Đuranović sa zadovoljstvom se seća kako je u partizanima srela puno omladinaca i omladinki koji su pre rata pripadali skautskoj organiza­ ciji. U njoj se omladina učila drugarstvu, prijateljstvu, rodoljublju, istrajnosti, požrtvovanosti, snalažljivosti, poštovanju starijih i sličnim pozitivnim osobinama. Njeni članovi su jačali fizički i psihički, pripremali se da lakše savlađuju životne prepreke. Šonja je pohađala kurs (Šumsku školu) za vođe Sa­ veza skauta, koji je održan u Vrdniku 14—28. avgusta 1932. godine, kada je imala šesnaest godina i završila šesti razred gimnazije. O završenom kursu dobila je svedočanslvo br. 111. od 28. VIII 1932. godine. Interesantne su uvodne napomene u njenim zabeleškama sa tog kursa. Skautizam je »radna škola« i ima zadatak »da mladima da spremu za život«. Članovi skautske organizacije moraju biti svesni svog zadatka: njihov rad mora da koristi omladini kako bi omladina mogla da rešava »mnoga pitanja u ljudskom društvu od kojih zavisi opstanak i bratstvo, naročito naših mla­ dih«. »Skautizam svojim vođama uvek postavlja ova četiri pitanja: Zašto radimo? Za koga radimo? Ko tre­ ba da radi? Kako treba da radimo?« Skauti rade da obrazuju i vaspitaju omladinu, da pomognu »razvitku i obrazovanju svih dobrih fizičkih, moralnih i umnih sposobnosti omladine«. Skaut radi za mladež, a to zna­ či za svoju zemlju, jer je mladež budućnost zemlje. Vođa mora najviše da radi zato što je on vaspitač i što zna više od ostalih; mora da bude pedagog, da po­ znaje sebe i one koje vaspitava, da bude primer i da svoja znanja prenese ostalima. Najbolje je da se kroz igru uče razne veštine i savlađuju određene prepreke. Osnovni je zadatak skautizma da zaštiti omladinu od štetnih uticaja aktivnostima koje odgovaraju prirodi mladih. Pokazalo se da se Šonja u životu pridržavala tih pravila skautizma. Skauti iz Sombora imali su svoje letovalište u Cav­ tatu. Iako je za to vreme bilo neobično da ženska deca idu na more bez roditelja, odlazili su u to letovalište Milenko i sve tri sestre. Oni su odlazili i na izlete u okolinu Sombora, u Bezdansku šumu i druga mesta. »Ovaj prisni dodir sa prirodom obeležio je ćelo Sonjinino detinjstvo i mladost. Moćna lepota naše zemlje uvukla se u njenu dušu, u misli, priroda je učinila nje­ �no telo gipkim i otpornim, njen duh jasnim i otvore­ nim« — tvrdi Magda Simin. — Kretanje u društvu svo­ jih drugarica i drugova, savlađivanje mnogih prepreka, preživljavanje raznih prijatnih i neprijatnih događaja uticali su na razvijanje drugarstva i prijateljstva i zato je Šonja za kratko vreme stekla puno iskrenih prija­ telja. »Po završetku logorovanja sa skautima, odlazili smo svakog leta deda Paji — kovaču u Surduk, i provodili ostatak raspusta u njegovom vinogradu« — pričala je Dara. »Na brdu nad Dunavom, iz dedinog vinograda, pružao se vanredan pogled na ravnicu Banata i Bačke. Deda nam skroj.i i namesti klupu na najlepšoj tački nad samim Dunavom i splete svud oko nje pruće da ne pa­ dnemo u bezdan, te smo na toj klupi sedeli jedno kraj drugog, čitali i pričali i provodili dane u igri. Sa te naše izvidnice video se i Tdtel i Slankamen, bcla živa traka Tise kako se uliva u Dunav, a svud okolo još tri­ naest sela... I Šonja je gledala i uživala. Ali se u njene misli ubrzo uvuče još i jedna druga komponenta... Oš­ trim očima, upornom pažnjom, pratila je kako narod ovoga kraja na toj plodnoj, ziratnoj zemlji radi mar­ ljivo, neumorno kao crv, a živi oskudno, u neznanju, nemoćan da sam sebi pomogne«. Šonja je bila najistaknutiji skaut u Državnoj žen­ skoj realnoj gimnaziji u Novom Sadu. Kao učenica šes­ tog razreda učestvovala je u formiranju odeljenja za planinke u svojoj školi i postala vršilac dužnosti ko­ lovođe, najstarija u organizaciji u školi. Odeljenje je imalo 4 voda i izvodilo je skautsku obuku; u proleće 1932. godine organizovano je nekoliko izleta u Frušku goru, a odeljenje je prisustvovalo velikoj skautskoj proslavi u Beočinu i za nagradu dobilo logorovanje u Koviljači. Sledeće školske godine, najviše Sonjinom za­ slugom, odeljenje je prošireno; upisalo se 60 članica koje su raspoređene u dva kola. Jednim kolom rukovo­ dila je Šonja Marinković i mesečno držala sastanke ko­ la, a sastanke vodova jedanput nedeljno. I te godine išli su na izlete u Frušku goru na kojima su praktično proveravana teoretska znanja sa nedeljnih sastanaka. Preko leta logorovali su u okolini Mataruške Banje. U četvrtom razredu gimnazije postojalo je opet samo je­ dno kolo i njime je rukovodila Šonja Marinković. Kao učenica sedmog i osmog razreda gimnazije bi­ la je u upravnom odboru Ferijalnog saveza svoje škole, koji je imao oko dve stotine članova. Na sastancima učenice su čitale svoje radove sa letovanja na Svetom �Stefanu, a u sedmom razredu održano je poselo zajed­ no sa učenicima muške gimnazije. Kao skaut obišla je vililci deo Jugoslavije: Hvar, Sveti Stefan, Jajce, Zagreb, Plitvice, Split, Bohinj i mno­ ga druga mesta. Kada su 1934. godine logorovali u Jaj­ cu, jednoga dana oluja je zahvatila logor, pokidala ša­ tore, raskvasila zemlju. Šonja je ceo dan provela s devojčicama, držala šator da ga vetar ne odnese, okuplja­ la dcvojčicc kao piliće oko sebe, negovala prehlađene, brinula sc o svima njima. Šonja je u skautskoj organizaciji još više zavolela svoju zemlju, njenu prirodu i ljude, naučila se drugarslvu, otpornosti, odgovornosti i snalažljivosti u teškim situacijama. FORMIRANJE OSNOVNIH OSOBINA Šonja je bila veoma postojana, stabilna ličnost, ot­ vorena i iskrena. Volela je ljude u celini, ali je poje­ dince cenila po njihovom karakteru. Ako ona obeća svome drugu knjigu i zaboravi da je donose, to je za nju bio dokaz da ga nije cenila i zato nije misliia na svoju obavezu. Inače, ni malo nije bila sebična. Učila je uredno svoje lekcije, volela da dobije dobru ocenu, radovala joj se, ali se isto tako radovala ako i njena drugarica dobije dobru ocenu. Želela je sopstvenu afir­ maciju, ali to nikada nije činila na uštrb drugih. Njen deda Paja obično je govorio: »Postavi sebi da moraš«. Šonja je to prihvatila u detinjstvu i do kra­ ja se držala te devize. Kada ona odredi da nešto mora uraditi, ona će to zaista i uraditi bez obzira koliko će se lično žrtvovati. Da bi sebe naterala da ustaje u od­ ređeno vreme radi učenja, ona je na sredinu sobe stav­ ljala emajlirani lavor ii u njega budilnik. Od snažnog zvrjanja budilnika i njegovog udaranja po lavoru ona se naglo trzala, zaustavljala budilnik da druge u kući ne izbudi, brzo se oblačila i uzimala knjigu u ruke. To je bio njen »izum«. Još u ranom detinjstvu i prvih godina svoga ško­ lovanja, ona je ispoljavala plemenitost, požrtvovanost i spremnost da pomogne drugima u nevolji. »Jednoga da­ na« — priča Anđa Milićević — Šonja je skinula svoj kaputić i dala prozebloj drugarici, pravdajući se kako ona ima drugi kod kuće«. Bila je veoma srdačna, otvorena, iskrena u kontak­ tu sa ljudima, ali pod uslovom da kod njenog sagovor- �nika postoji neka sadržina, da on nije samo prividno iskren, da se ne osmehuje lažno, prazno. Licemcrstvo i malograđanštinu mrzela je iznad svega. Imala je obi­ čaj da kaže: »Zavesa se diže« ili »Zavesa se spušta«. To je bilo samo njeno i samo ona umela je da izrazi sva negodovanja kroz jednu od tih rečenica. Ćak je imala i svoj pokret usana kojim je pokazivala da je neko licemer ili malograđanin. Nije podnosila žene koje se svo­ jim suselkama i poznanicama ljubazno javljaju u pro­ lazu, u susretu, a odmah posle toga počnu da ih ogova­ raju. U takvoj situaciji ona odmahne rukom, ili napravi onaj svoj pokret usnom i rezignirano prokomentariše: »Eto, zavesa se spušta«. Puna životnog optimizma i vedrine, ona se nije mno­ go osvrtala na svoju hromost, nije stvorila kompleks. Zahvaljujući svojoj snažnoj volji, Šonja je savlađivala prepreke jednu za drugom i stvarala takve situacije i takvu atmosferu kao da je sve u najboljem redu. Od ranog detinjstva uključila se u skautsku organizaciju, pentrala se po planinama napoređo sa najzdravijim mla­ dićima i devojkama, čak je postala i njihov predvod­ nik, služila im za primer. Volela je prirodu. Još u Somboru rado je odlazila na baru izvan grada u kojoj se leti kupala a zimi klizala, ili u šumi Jelinjak u kojoj je rado tragala za prvim vesnicima proleća, visibabama i Ijubičicama. A kada su prešli u Novi Sad, najradije je sa bratom Milenkom i svojim drugaricama odlazila na Dunav i Milenkovim čamcem išla uz reku ili niz reku. Njena nerazdvojna drugarica Šaša Đuranović i sada se seća pojedinih izleta: jedanput ih zahvatila provala ob­ laka, vratili se prokisli do gole kože, ali i veoma zado­ voljni. I kasnije, pri kraju studija, Šonja je rado od­ lazila na takve izlete. Ona i Šaša, nekako pred rat, bile su u Sloveniji i same pošle na tromeđu Jugoslavije, Austrije i Italije da vide okolinu, ali u međuvremenu nastupi nevreme, spusti se magla i one se jedva spasu da ne zalutaju, i to zahvaljujući graničarima. Njen ži­ votni optimizam manifestovao se u mnogim situacija­ ma. Ona je u četvrtom razredu gimnazije posećivala i školu igranja ne zazirući ni malo od svoje hromosti. Na kraju je organizovana priredba, neka vrsta zabave na koju su dolazili i roditelji učenica. Dotle su devojčice nosile matroska odela, a na toj zabavi oblačile su suknje i bele bluze. Time se priznavalo da to više nisu deca već mlade devojke. Tada im je dozvoljavano upo­ treba ruža za usne i manikiranje noktiju. Šonja nije uzimala ruž, nije joj lepo stajao, ali je imala uvek lepo odnegovane ruke. Tada je i ona, kao i sve njene dru­ �garice, imala svoje ljubimce među filmskim glumcima i glumicama, skupljala njihove slike, podržavala ih, no­ sila kosu kao pojedine glumice. Imala je svoje ljubim­ ce i među pozorišnim glumcima koji su povremeno do­ lazili u Sombor i davali pozorišne predstave. Kao i nje­ ne drugarice, ona je štedela od doručka (za pola dinara uzimala prazan sendvič a pola dinara štedela); sa uš­ teđenim novcem kupovale su cveće i bacale ih svojim ljubimcima na kraju predstave. Da li prećutati znači i slagati? To etičko pitanje stalno je bilo prisutno u Sonjinoj svesti, o njemu je često raspravljala sa svojim druganicama još iz detinjstva, kada je morala da prećuti o nekom nestašluku, zakašnjenju iz bioskopa, susretu sa prvom simpatijom, ili o sličnoj situaciji. To je bila stalno prisutna nedo­ umica o kojoj je raspravljala i koja ju je mučila, rastrzala. Umela je da odmah odvoji crno od belog, da izdiferenoira pozitivno od negativnog, ali je teško na­ lazila rešenje u onim nijansama sitnim prelivima. Šonja je rano počela da piše latinicom i sve što je do sada od njenog rukopisa pronađeno napisano je la­ tinicom. Neke sonante je pisala Gajevom latinicom: 1’= = lj, n’ = nj i slično. Šonja nikada nije bila pomodarka, nije se povodila za drugima, već je bila racionalan duh i potpuno samostalna, radila ono što je smatrala pot­ rebnim i korisnim da se uradi. Nije se povela ni tim što je među drugaricama imala Mađarica, Jevrejki i drugih koje su pisale latinicom, već je do toga došlo sopstvenim razmišljanjem i — smatraju neki — iz ot­ pora prema velikosrpskoj politici kojom se težilo sup­ remaciji drugih naoija. U prvo vreme to se javilo nesvcsno , spontano, a vremenom kao rezultat sopstvenog saznanja. Volela je književnost, čitala dosta, ali, izgleda, nije pisala pesme, čak ni pripovetke. Pisala je referate za iiteralnu sekciju. Umela je — i volela je — da piše du­ ga i topla pisma, i puna osećanja i zrelih misli. Šonja je izrasla u lepu devojku. Niža rastom, ali skladna lela, imala je oči kao badem, guste crne tre­ pavice, a ten lep kao breskve. Umela je — malo prkos­ no a malo i razmaženo, izgovarajući, kao da tepa, »pa šta« — da jednim gestom ruke odgovori na neko ne­ prijatno pitanje ili kada je nezadovoljna nečim. Inače gestikulacijom se malo služila, i to obično u situaciji kada ne može do kraja da izrazi svoja osećanja. Poz­ nata je po svojoj emotivnosti koja se oslanjala na racionalnost, na argumentovanost. Volela je da sluša ljude koji o određenom problemu govore sa osećanjem, �■ ; Šonja kao gimnazijalka i vođa kola skauta �razložno, dokumentovano, bez patetike. Takvi su na nju najviše uticali u studentskom pokretu. Volela je Vojvo­ dinu snažnom ljubavlju i najviše zbog toga je otišla na agronomiju. Poznata je njena izreka da će kao agronom povezati crvenu maramu, njene krajeve spustiti na rame­ na, sesti za traktor i orati vojvođanske njive. Njoj je smetalo što te njive većinom ne pripadaju onima koji ih obrađuju i to je, pored ostalog, snažno uticalo na nje­ no idejno opredeljenje. Toliko je bio snažan spoj emotiv­ nog i racionalnog da je Šonja unosila sebe u posao koji radi. Šaša Đuranović se i sada seća Sonjinih priča o ukrštanju raznog voća i novim sortama pšenice; bilo je u tim pričama i puno zanosa i vanrednih argumenata. »Po svojim osobinama — da je preživela rat — Šonja bi si­ gurno bila vanredan naučni radnik« — tvrdi Šaša. Nije bila obdarena sluhom, ali je volela pesmu. Naj­ češće se izvinjavala prisutnima a nekada bi, prkosno, izgovarala ono svoje »pa šta« i nastavljala da se veseli. »Tri gracije« — kako je nazivala sebe, Šašu i Jelicu Teofanović — često su sedele i kod Jelice. Jednoga dana nje­ na majka, učiteljica, otsvirala je na starom klaviru jed­ nu mađarsku pesmu; na stanici devojka prati husara, plače za njim a majci kaže da joj je upalo nešto u oko; majka odgovara kćerci da je i njoj u mladosti pala trun­ ka u oko, plakala je i činilo joj se da će umreti. I na kraju majčin zaključak: »A ipak sam još tu«. Tu reče­ nicu, na mađarskom jeziku, one su često izgovarale, a note pesme prepisale i učile da pevaju. To je bilo u do­ ba puberteta, još u Somboru, kada su se javljale prve simpatije, prvi pogledi, prve silne usluge, prva crvenila i zbunjenosti. Tada su one »postale« tri gracije. Inače, Šonja je volela mađarske i sremske pesme, a naročito poznatu pesmu »Oj spomenče, plavi cvete.« Raspravljajući sa Sašom ili nekom drugom drugari­ com, Šonja je ostajala dugo u razgovoru. Tako su nasta­ la njena čuvena praćenja; otprati ona Šašu do kuće, ova se vrati sa Šonjom do njenog stana, pa opet Sašinoj kući, i tako se to u toku večeri ponovi po nekoliko puta. Zbog toga su često bile grđene u porodici, a i zbog toga je na­ stajalo ono etičko pitanje da li prećutati znači ii slagati. To joj je posle prešlo u naviku i njena praćenja postala su poslovična među njenim prijateljima. Na produbljivanje rodoljubivih osećanja, ponesenih iz porodice u najranijem detinjstvu, uticao je -i jedan događaj iz Sombora. U istoj ulici stanovala je Sonjina drugarica Ksenija čija je majka bila Vojvođanka a otac, izgleda, Hercegovac. Majka Ksenijinog oca bila je sestra Alekse Šantića. Kad kod je odlazila kod svoje drugarice, �ona je videla Ksenijinu baku i deku, Šantićevu sestru i njenog muža. Taj stari Hercegovac — koji je bio visok, lep i kršan muškarac, — privlačio je Sonjinu pažnju ti­ me što je obično sedeo skrštenih nogu, kao Musliman. I kasnije, u Novome Sadu i na studijama, ona se često sećala Ksenijinog dede. On ju je uvek asocirao na Šantića i izazivao još veći interes za tog pesnika. Zato je više čitala Šantićeve pesme i doživljavala ih neposrednijc, to­ plije. Mnoge njegove stihove naučila je napamet. Svaka stih Šantićeve rodoljubivo-socijalne pesme »Ostajte ovde« doživljavala je kao novo otkrivanje sveta i značenja rodne zemlje. Više je naslućivala nego što je tada znala da su prilike u šantićevom zavičaju skoro iste kao i u njenom; tamo je čitav mozaik ljudi raznih vera i narod­ nosti i Šantić ih, kao braću, zadržava da ostanu na svojoj rodnoj grudi. Zar nije slično i u njenom zavičaju? Ona je svakodnevno posmatrala plodnu vojvođan­ sku zemlju koja se puši od svoje snage, a Šantić peva o žitu koji ne jedu njegovi ratari; o kršu, sirotinji, gladii, napuštanju domovine zbog hleba; o puku koji uzalud moli... Zar nije svugde zemlja ovako bogata i plodna? 0 hlebu koji ne pojedu ratari već silni na gozbi i piru čula je od oca i od svojih školskih drugova koji su sva­ kodnevno vozom dolazili u školu. To se često dešava i u Vojvodini. Šantić nije slagao. Ali, taj k rš... i tada se se­ ćala svojih skautskih putovanja na Jadransko more i posmatranja onog golog kamena. I Šantićeve pesme na­ gonile su je na razmišljanje. Širina pogleda njenog oca Đorđa, koji nije bio opterećen verskim i nacionalnim predrasudama, pozitivno je uticalo i na njeno formira­ nje. Družila se i sa Jevrejkama, i sa Mađaricama — i ni­ kad joj otac nije prebacio niti napravio i aluziju na to. Pored Šaše, Ksenije i Jelice, Sonjine su bile drugarice 1 Neda, i Edita, i Ira ... Nije bilo ni traga šovinizma i verske netrpeljivosti u njenom ponašanju. U to vreme bilo je veoma malo razvedenih brakova i obično su pripad­ nici takvih brakova dzbegavali od malograđanske sredi­ ne. Sonjin otac nije bio takav. Šonja i Šaša družile su se s jednom Jevrejkom mađarskog porekla koja je živela s ocem, a majka joj je otišla iz grada. Često je Šonja odlazila kod te svoje drugarice i ova dolazila u njenu i Sašinu kuću. U početku su Šonja i Šaša radoznalo posmatrale u kući svoje drugarice, na dovratku svakih vra­ ta, male plehane pločice sa tekstom. Kada su od svojih roditelja doznale da su to jevrejske molitve i da znače isto što je kod pravoslavaca slava ili sličan verski obred, one su to primale kao nešto normalno i više im ni to ni­ je bilo neobično. �Tako se stvarao mozaik bogate ličnosti. Tako je zi­ dan stabilan temelj na kome će Komunistička partija sagraditi postojanu građevinu nepokolebljivog revolu­ cionara. »Izgledala je nežna i krhka, gotovo kao tek odrasla devojčica, ali je u sebi nosila veliku snagu kojom je plenila ljude i povela ih putem borbe u kojoj i sama pala. Bila je masovik... Znala je da oduševi sagovornika, da čoveka učini spremnim za primanje i teškog zadatka, jer je uvek mogao da oseti da je one najteže uvek uzima­ la za sebe. No tu svoju hrabrost nije nametala stavom ni recima, to se svakom nametalo kao zaključak, jer je svo­ jim jednostavnim rečima znala da ispriča i najteže situ­ acije u kojima je bila, tako da se moralo razumeti da je postupila na jedini mogući način. Otsustvo straha, zasno­ vano na veri u neminovnost uspeha u borbi kojoj se pridružila, prelazilo je i na one kojima je govorila i tako je mogla da organizira izvršenje zadataka koje je uzela na sebe. Ti su zadaci nosili u sebi mnogo opasnosti, a to je znala i Šonja, jer ja sam je upoznao upravo nakon teškog »proveravanja« njene ličnosti u kazamatima Glavnjače. Došla je iz Beograda vedra i vesela zbog pobede u neravnopravnoj i teškoj borbi sa policijskim dželatima. Ostalo mi je u seđanju, kao vrlo karakterističan de­ talj, njena priča o tome kako su je policajci plašili »Odža­ kom« kada nisu uspeli da od nje izvuku ništa uobičaje­ nim batinaškim metodama. I ona nije pričala o batina­ ma, jer to je bilo poznato, manje više jednako primenjivano prema svima uhapšenim komunistima .nego o tom posebnom detalju. Videći je onako malu i nježnu, ni policajci nisu mogli da izbegnu misao da se radi o devojčici, da pokušavaju da je plaše »odžakom«, kada nije pokleknula pod udarcima pendreka. Nju je to nago­ nilo na smeh, čak i onda kada je to prvi put čula, veza­ na d izmučena ali nepobeđena. Teško je bilo poverovati koliko je ona od 14 časova jednog dana do 7 u jutro drugog dana putovala u Vrbas, Zrenjanin, Vršac i druga bliža ili dalja mesta da bi svršila neki partijski zadatak. A uvek ga je završavala sa uspehom, jer je znala da pre­ nese svoju veru i oduševljenje na one sa kojima je radi­ la« — seća se Toša Tišma, borac španskog rata, koji se sa Šonjom upoznao na partijskom radu krajem leta 1940. godine. Mada je bila poznata kao trezvena i odmerena u donošenju odluka, ona je umela ponekada da se povede za svojim osećanjima i u tome se nije varala. Milica Marković, supruga revolucionara Toze Markovića seća se je­ dnog takvog momenta. Kada je Milica prihvatila da se �uda za Tozu, kako su svi zvali Svctozara, raspravl jalo se o tome da li se on može oženiti kćerkom iz građanske porodice čiji je otac radikal iako je ona skojevka. I jed­ noga dana našli su se Žarko Zrenjanin, Pavle Pap .i Šonja Marinković da donesu odluku. Pavle Pap je rekao da se na poreklo moralo gledati onda kada je Milica primana u SKOJ, ali ni to nije krenulo razgovor sa mrtve tačke. Njih dvoje, Milica i Svetozar, i dalje su sedeli kao da se nalaze na optuženičkoj klupi. Da bi razbila mučnu atmo­ sferu, bez ikakvog konkretnog povoda, Šonja je uzvik­ nula kao da recituje: »Cipelice kao u naše Milice.« A za­ tim je iznenađenim drugovima ispričala događaj iz nje­ nog i Miličinog detinjstva u Somboru. Izvadila je peto­ godišnju Milicu iz jedne jame pune vode i tako je spasla svoju drugaricu da se ne udavi, Tada je prvo primetila Miličine cipelice koje su virile iz vode i uzviknula drugaricama: »Cipelice kao u naše Milice!« Situacija se odjed­ nom izmenula. »Šonja je ispričala priču drugovima i slatko se smejala... Njena vedrina prešla je i na ostale, te se od tog trenutka povede tako srdačan razgovor kao da smo se svi poznavali čitav jedan vek« — seća se Mi­ lica. STUDENT POLJOPRIVREDNOG FAKULTETA Na Poljoprivredno-šumarski fakultet u Zemunu Šo­ nja se upisala u jesen 1934. godine. To je bio presudan momenat u njenom životu. Snažan studentski pokret i borba za autonomiju Univerziteta uticali su na njeno idejno opredeljenje. Kako je kasnije govorila, ona se u drugoj godini studija uključila u napredni studentski pokret, u njemu postala član SKOJ-a i KPJ i izrasla u is­ taknutog revolucionara i organizatora mnogih skojevskih i partijskih akcija u Novom Sadu i Vojvodini. Do­ šla je na studije kada je njen brat Milenko završio fa­ kultet. Ima u tome i neke simbolične veze. Sestra je nasledila brata i učešćem u studentskom pokretu. Određen uticaj postoji i u toj maloj tradiciji, jer je Šonja kao gimnazijalka slušala o raznim studentskim akcijama i Milenkovom učešću u njima. Posle su Milenko i sestre slušali o njenom radu u studentskom pokretu. To stanje najbolje je izrazila Vida; toliko je, kaže, bilo tih studen­ tskih akcija u kojima su učestvovali Milenko i Šonja da ih niko nije mogao zapamtiti. Samo pamti da je bilo mnogo neprospavanih noći posle svake novinske vesti o �nekoj studentskoj manifestaciji ili demonstraciji; smiri­ vali bi se tek kada bi saznali da Milenko ili Šonja nisu nastradali. U njenoj svesti upečatljivi su utisci: demon­ stracije; vatrogasci sa šmrkovima; žandarmi sa kundaci­ ma i bajonetima; batinjanja; zatvori... Pre Sonjinog polaska na studije vođen je razgovor u porodici, ali je ona sama izabrala svoj poziv. Jedno vreme stanovala je kod Šaše Đuranović, a onda na dru­ gim mestima, privatno, ali je češće dolazila u Novi Sad koji je mnogo volela i u kome je politički delovala. Hra­ nila se u menzi i od čestih Darinih paketa. Odlazila je i u Bačku Palanku, kasnije i u Petrovgrad. Uvek je bila ra­ spoložena, vedra. O političkim prilikama razgovarala je sa zetom Vladom, sastajala se s nekim radnicima i se­ ljacima, završavala neke zadatke. Ona je umela, snagom svoga duha, da se nametne svima u svojoj okolini, čak i ocu i sestrama. Često se očekivao Sonjin sud o nekom problemu. I Otac je uvažavao njeno mišljenje; imao je običaj da kaže kako treba sačekati Šonju pa da čuje šta će i ona reći o lome. Iz nje je izbijala neka unutrašnja snaga koja je zračila na okolinu i zato su njeni postupci prihvatani kao normalni, opravdani. Za vreme njenih studija u Beogradu studentski po­ kret je bio veoma snažan. Kada je došla na fakultet, za­ pljusnuo ju je talas štrajkova, demonstracija, zborova i drugih akcija. Postepeno, s početka spontano i neorganizovano, i ona je zaplivala na tim talasima. Neposredno pred Sonjin dolazak u Beograd, posle zborova na Pravnom i Tehničkom fakultetu, u junu 1934. godine, osnovan je Akcioni odbor stručnih studentskih udruženja (AOSSU) u koji su ušla po dva predstavnika stručnih udruženja svih fakulteta. On je odigrao veliku ulogu u objedinjavanju i sinhronizaciji studentskih ak­ cija na Univerzitetu. Pored Vojvođanske menze i Menze studenata medicine, tada su osnovane Menze agronoma i Opšta studentska menza, koje su odigrale »značajnu ulogu u ishrani studenata« i postali »politički centar studenata-komunista i drugih progresivnih studenata« — zapisala je Milica Damjanović u svojoj studiji o napred­ nom studentskom pokretu. Krajem 1934. godine pokre­ nuto je pitanje »izgradnje doma Udruženja studentkinja«, a na izborima za upravu Udruženja studenata šu­ marstva pobedila je lista studenata komunista. Povede­ na je odlučna akcija da se izmeni uprava u Udruženju studentkinja »koja je još uvek bila u rukama studentkinja bliskih režimu«. Najznačajnija akcija te godine bio je opštestudentski zbor, održan 16. decembra 1934, na kome je prisustvovalo oko 4.000 studenata d na kome su �se, više nego ikada ranije, manifestovali jedinstvo, sna­ ga i zrelost studentskog pokreta. Shvativši kakvu opas­ nost omladini donose fažizam i rat, u rezoluciji su istak­ nuti problemi koje treba rešavati da bi se poboljšao ži­ vot omladine. Od početka 1935. godine pojačan je teror režima, ali je i studentski pokret jačao u svome intenzitetu. Sredi­ nom januara vlada Bogoljuba Jevtiča osnovala je u Višegradu koncentracioni logor za napredne studente. Pr­ va grupa studenata Beogradskog univerziteta upućena je u logor 20. januara, potom druga... Gotovo četvrtinu interniranih, njih deset, činili su studenti Poljoprivrcdno-šumarskog fakulteta. Interniranje studenata u logor izazvalo je veliko ogorčenje među studentima u Beogra­ du, došlo je do demonstracija na kojima je osuđivan režim, održavani protesni zborovi i mitinzi na fakulteti­ ma, dobijena podrška studenata Zagrebačkog sveučiliš­ ta. Najoštriji protesti održani su na Pravnom fakultetu; pružen je otpor policiji, postavljene barikade, odbijeni naleti policije. Sahrana mučki ubijenog studenta Mirka Srzentića pretvorila se u otvorene proteste protiv fašis­ tičkog režima i njegovih slugu. Mada su uhapšeni novi studenti i internirani u logor, režim je morao popustiti — rasturio je logor i pustio internirane studente. To je bila prva velika pobeda, ali je i ona plaćena krvlju. Pošto je Opšta studentska menza »postala stecište i centar okupljanja naprednih studenata«, režim je prvo zabranio a onda oduzeo od studenata tu menzu. Sem to­ ga, kada su 4. aprila 1935. godine izbile studentske de­ monstracije, preko 20 studenata predato je Univerzitet­ skom disciplinskom sudu kao navodni podstrekači tih demonstracija. I u menzi Poljoprivredno-šumarskog fa­ kulteta vođena je borba oko prevlasti između komunista i nacionalista okupljenih oko profesora botanike Petra Đorđevića. U proleće 1935. menza je zatvorena, ali je po­ novo otvorena početkom sledeće školske godine — za­ hvaljujući angažovanju naprednih studenata. Kada su i u Vojvođanskoj menzi pobegli komunisti, uprave sve četiri menze našle su se u rukama naprednih studenata. Nastavljena je borba za uticaj među studentima u upra­ vama Udruženja studenata za borbu protiv tuberkuloze, Studentskog esperantskog kluba, Akademskog student­ skog pozorišta, Udruženja studentkinja i sličnih organi­ zacija. Sve se to zbilo samo za jednu školsku godinu i osta­ vilo snažan utisak n aostamnaestogidišnju Šonju Marinković koja je zaplivala na lalasima tog uzburkanog mo­ ra došavši iz relativno mirnih srednjoškolskih voda. Tre­ �zvena od detinjstva, ona je o događajima razmišljala, analizirala ih, tražila uzroke i donosila zaključke. Jasno je videla svoj put i zato se već iduće godine aktivno uk­ ljučila u napredni studentski pokret, mada se i u prvoj godini studija solidarisala sa progonjenim studentima i zbog toga bila kažnjena. U to vreme napredni studenti su uživali ugled i naj­ obrazovanijih. Morali su svojim znanjem da prednjače među ostalima kako bi ih mogli voditi, uticati na svoje drugove. Mladi su učili od starijih studenata. I prihvalali njihov uticaj. Tako je i Šonja, sve više, ulazila u kolo, naprednih studenata. Njena drugarica Šaša Đuranović plastično je opisala Sonjino i svoje prilaženje napred­ nom pokretu. Na Pravnom fakultetu neko drži predava­ nje. One dođu čak iz Zemuna, nekada i pešice. U prepu­ noj sali puno je brucoša, početnika. Student govori lepo, dokumentovano, poneseno. Oseća se da vlada materijom 0 kojoj govoni. Vraćajući se u Zemun, one zaprepašćeno 1 postiđcno komentarišu kako malo znaju u odnosu na govornika. Šonja tada glasno broji na prste: jedan, dva, tri, četiri, p et... Onda uzvikne srećna: »Ij, za pet godi­ na. .. šta ćemo mi sve naučiti«. I bude im obema lakše. Jednoga dana govorili su Lola Ribar i jedan student iz Istre koja se onda nalazila pod okupacijom Italije. Svo­ jim vanrednim govorima impresionirali su studente. Ta­ da se Šonja pokunjila, tužno progovorila: »Nema nam spasa. On je naših godina.« A onda još tužnije dodala: »Nikada nećemo naučiti ,nikada to ne možemo postići«. Posle tih predavanja one su dugo prelistavale »Svezna­ nje« i tražile odgovore na mnoga pitanja koja su im bi­ la nova u tim predavanjima. Družeći se sa studentima, one su naučile mnoge re­ volucionarne pesmc: Crven je Istok i Zapad, Zasucimo rukave smelo da gradimo život novi, o truloj skeli koja se srušila i ubila radnika, i druge. Tada su ulazile i u opasne akcije. Šaša se i sada seća kako su ona i Šonja prvi put skrivale ilegalni materijal koji im je predao je­ dan student i zamolio ih da ga sačuvaju. Ćelu noć su probdile plašeći se pretresa policije, premeštale ga s mesta na mesto, nigde im se nije činilo bezbedan, svaki šušanj vctra podsećao ih je na prikradanje policijskih agenata, a ujutru se smejale svome preteranom strahu. Posle su takve stvari izgledale običnim i normalnim. Ta­ ko se javljao interes za društvene nauke, tako se poste­ peno ulazilo u akcije; tako su, skoro spontano, obe ula žile u akcije, uključivale se u studentski pokret. Iz sačuvanog dnevnika Šonje Marinković, koji je vodila u julu 1937. godine kada se nalazila na praksi u �Karađorđevu, jasno se vidi da je ona već tada bila for­ miran čovek ,da je imala svoj zreo i jasan stav o mno­ gim društvenim problemima iako je imala tek 21 godi­ nu. Ona je sva životna, realna, objektivna. Ne robuje svojim ubeđenjima, ali ne odstupa od njih lako. Ljude voli, ne odobrava njihove stramputice, ali ih ne žigoše i ne stavlja na stub srama. Sa njima razgovara razložno i pokušava da ih ubedi argumentima. Ona se radovala običnm životnim manifestacijama, sa zadovoljstvom za­ pisivala kako je ii ona radila poljske poslove, učila da puca bičem, kočijaša i slično. Volela je život i zato je i mogla da posveti svoju mladost borbi za bolji život i srećniju budućnost. Ona, bez prenaglašenosti, iznosi po­ datke o eksploataciji radnika. Na jednom imanju radilo je 150 radnika sezonaca, uglavnom Slovenaca. Pored stana i hrane, za šest meseci dobijali su 500 kgr pšenice, 400 kgr kukuruza, toliko pasulja i 500 dinara. Kočijaši su stalni radnici i oni za rad dobijaju po 150 dinara mesečno, po 500 kgr pšenice i kukuruza i 9 kubika drva godišnje, po litar mleka dne­ vno i dva ara zemlje na korišćenje, ali ništa od dobijenih proizvoda nisu smeli da prodaju. Ostali radnici su sezonci ili nadničari, a ima i zanatlija kojima su plaće ne nadnice 15—20 dinara dnevno. Zabeležila je razgovor sa jednom Slovakinjom, udo­ vicom, majkom četvoro dece, duhovitom ženom, koja je šila »vreću za meso« (košulju). Razgovor se vodio o sva­ kodnevnim životnim problemima, o ženidbi i udaji, o slu­ žbi u crkvi. Kada je Šonja pomenula da ima raznih vera, Slovakinja joj je odgovorila: »Bog je jedan, a tu su samo popovi napravili više vera da bi ih moglo biti više i da više gule narod«. Dva dana Šonja je merila grašak, a ranije kupila pše­ nicu, vezivala snoplje, slagala u krstine. Na sakupljanju graška radilo je 20 Slovenaca, sve mladi ljudi, obično mladići i devojke. Ne dopada im se život na tome ima­ nju, naročito se žale na hranu. Jedna devojka kaže: »Kod nas i svinje bolje jedu, a ovde ni ljudi ne dobijaju takvu hranu«. Ujutru dobiju čorbu koja liči na običan bućkuriš s parčetom crnog hleba, u podne pasulj ili krompir, a uveče pasulj ili čorbu. Dnevno rade po 13—14 časova, od 4 do 20 časova, sa tri pauze po pola sata. Jedan Slovenac, kočijaš, žalio se da je neispavan; spava samo četiri sata noću, i zato je efekat njegovog rada manji nego da je odmorniji. Kada je zapitala koči­ jaša Tošu zašto seljaci švercuju duvan i izlažu život opa­ snosti, on joj je odgovorio da ih nužda tera, seljak je željan dinara, ne vidi ga po nekoliko meseci. Nije, kaže, �taj svet tako rđav: »Samo da ima svako sve što mu tre­ ba, svuda bi bilo mira i sreće« — zapisala je Šonja Tošine reći. Razgledala je radničke stanove. U jednoj zgradi po­ stoje dve sobe, kuhinja i špajz. Tu stanuju dve porodice i samo za struju plaćaju 150 dinara mesečno. Pod je zemljani. U jednoj sobi živi porodica od 4—5 članova, spavaju po zemlji. Pozabavila se i matematikom da bi pokazala kako su surovo eksploatisani pojedini sezonski radnici. Slovenci su ovrli 22.000 kgr pšenice i za to dobili 660 kgr, ili 1.198 dinara. Kada se to podeli na 16 radnika, onda jedan rad­ nik dobije 75 dinara dnevno, ili 2.250 dinara za mesec dana. Pošto mu je rad na vršalici jedina zarada u godi­ ni, on živi od te jednomesečne zarade, od 2.250 dinara, što znači da mu dnevno pripada 6,25 dinara za život. Rio joj je interesantan čika Paja, čobanin, Bačvanin, »koji ne voli ništa da radi i zato je i otišao u čobane«. Na pitanje šta misli kada je ceo dan usamljen kraj sto­ ke, Paja je rekao kako razmišlja da postane gazda. Zimi nije dobro, onda mora da nosi hranu ovcama. Toga da­ na je dosta radio ii zato je mnogo psovao. Razgovarala je s jednim mladićem Slovencem koga su radnici zvali Hitler. »Pričao mi je kako je bio u Au­ striji član Hitlerove partije, kako je učestvovao pri spre­ manju puča za Hitlerov dolazak na vlast. Posle je mo­ rao da dođe u Jugoslaviju jer je njen podanik da odslu­ ži vojsku. Sk/itarao se svuda i po Nemačkoj i Francus­ koj, Austriji. Učestvovao je u ubistvu Dolfusa. Cak sam ga pitala »pa šta vi hoćete«. Odgovorio je: hoćemo da radnicima bude bolje, da imaju bolji hleb i bolju plaću. I kako radnik u Nemačkoj može da ide u bioskop, ima radio, dobija nameštaj itd. Ja sam mu nabacala samo »dane štednje«, dobijanje masla d dr. na cedulje, kon­ centracione logore, logore za besposlene radnike itd. Sam je priznao kako nema nikakvih sloboda u Nemač­ koj i da Hitler sada pravi mnoge greške. A kada sam mu spomenula rat i kako Nemačka samo zato ništa nema što više od pola svoga budžeta daje na municiju i da izaziva i druge države na rat — nije ništa odgovorio. Ima nameru da ide na jesen opet u Nemačku. Sad ovde u okolnim selima pokušava da osnuje »Kulturbund« ali ne znam šta je na skupu urađeno i zabranili su ga. Žao mi je što govori samo slovenački i nemački te ne može­ mo baš najbolje da se sporazumemo« — zapisala je Šonja. Radila je sa deset radnica starih dzmeđu 18 i 23 go­ dine. Ona ne odobrava njihove nazore, ali ih i ne osudu- �je, pokušava da ih razume: »Interesantan je njihov po­ gled na moral (malograđanski moral naravno). Odnosi između momaka i devojaka, seksualni, bez malo su sa­ svim intimni. Nije to ništa kada neko kaže: »Marica spa­ va sa Ivanom«. Ima jedna devojka među njima koja je 4 godine bila u Skoplju u »kupleraju«, kako te devojke kažu. Ide sa jednim momkom 4 godine mlađim od nje. Drugi momci na nju ne gledaju sa nesimpatijama, ali ni jedan drugi »nije sa njom hteo poći«. Pokušaću da s njom razgovaram«. Razgovarala je sa kočijašom Tošom, starim 38 go­ dina, ocem dvoje dece, koji se žalio na postupku blagaj­ nika, o mnogim društvenim i međunacionalnim pitanji­ ma imao pogrešna shvatanja. »Novine ne čita, ne zna ni­ šta za patrijarha ni za konkordat. Ja sam mu u nekoli­ ko reći protumačila; naravno da on veruje da su to Hr­ vati uradili, jer država više njima i manjinama popušta nego Srbima. Pokušala sam da udarim na »gospodu« ali on nikako ne razume, ili ne srne da otvoreno govori. Vi­ še udara na Mađare, Nemce, Hrvate. Ali to i treba razumeti«. Toša nema širih vidika i ne vidi dalje od onog što sva­ kodnevno doživljava ,a na nesreću nadzornici su bili ug­ lavnom Nemci i Mađari i prema radnicima se ponašali na osnovu svojih simpatija ili antipatija. Zapisala je nje­ govu rečenicu koja pokazuje tadašnje stanje duhova, svesno odgajano od reakcionarnih snaga, i primitivnost i nacionalnu netrpeljivost: »Ah, samo da mi imamo slo­ bodne ruke (tj. da im država da malo slobode i da ima­ ju oružja) nastalo bi opet jedno klanje«. Inače, ističe Šonja, imao je logično rasuđivanje o položaju seljaka. Seljaka svako izigrava — i obućar, i mlinar, i trgovac — zato što seljaci nemaju svojih udruženja i seljak je usa­ mljen. Seljaci sami ne znaju kako da se udruže, a nema­ ju svojih vođa. A kada dođu poslanici ili slična gospoda da tako nešto govore, seljaci im ne veruju i zato ne pri­ hvata ju ono što govore. U nedelju, krajem jula, bila je na igranci kod Slove­ naca. Igrali su svoje narodne igre u spavaonici. Jedan mašinista došao je po nju, zaigrali su, svi su ih posmatrali, a devojke su joj dobacivale, jer se sa njima najvi­ še poznavala. Niko tada nije pio zato što je vino bilo skupo. Devojke su najradije govorile o mladićima, a muškarci o radu, lutanju po svetu u potrazi za radom i hlebom. Oni znaju za Španiju i navijaju za radničku stranu. Jedan je obišao skoro ćelu Evropu. Kaže da je poljoprivreda najrazvijenija u Holandiji. Veruje da je dobra d u Rusiji, ali tamo nije bio i nije video. On misli da je najbolje biti vojnik, malo se radi a dobro jede, sa3 Šonja Marinković �mo se mora prihvatiti disciplina. Ipak je na kraju ispoljio jedno žalosno i nakaradno shvatanje: boriće se ta­ mo gde mu najbolje plate. Šonja je u svome dnevniku dala mali mozaik tada­ šnjih prilika, složenosti, kontradiktornosti, zabluda, lu­ tanja, zagriženosti, neznanja, izvitoperenosti. Pokazala je i svoj stav kojd je već tada bio jasan, nedvosmislen, nepokolebljiv. Naslućuju se i društveni odnosi i stanje duhova u to vreme. Jasno se vidi koliko je bilo potreb­ no upornosti, razložnosti i samopregora da bi se što vi­ še tih ljudi otrglo iz neznanja i zabluda i uputilo putem istine. Šonju je to samo još više učvrstilo u njenim ubeđenjima i očeličilo za borbu. »Bila je učesnik u svim omladinskim i studentskim akcijama u Beogradu, Zemunu i Novom Sadu kojim je rukovodila KPJ, a u mnogima je bila i organizator. Član je rukovodstva studenata na svome fakultetu, potpredsednik Doma studentkinja« — zapisano je o Šonji u knji­ zi »Žene Srbije u NOB«. Nalazila se u rukovodstvu ilegalne organizacije voj­ vođanskih studenata. O tome, u knjizi »Žarko Zrenjanin«, Đurica Jojkić kaže: »Bio sam u rukovodstvu vojvođanskih studenata, čiji je sekretar bio Stevica Jovanović, a u kome su bili još Giga Lakaj, Šonja Marinković, Mile Arsenov, Sima Gvozdenov, Natalija Džigurski, Valerija Pap i još neki kojih se više ne sećam. Vojvođanska studentska menza u to vreme nalazila se u Ferdinandovoj 19 (sada Kneza Miloša) na prvom spratu. Gore, na četvrtom spratu, na­ lazio se »kolektiv«, u stvari veliki petosobni stan, gde smo stanovali mi studenti — kelneri i članovi uprave menze. Menza je bila jedan od stožera oko koga se okup­ ljao veliki broj studenata Vojvođana i služila kao mesto gde su se održavali razni sastanoi i odakle su poticale brojne inicijative i akcije na političkom i kulturnom planu našeg pokreta. U nju su navraćali i oko nje se oku­ pljali i drugi studenti Vojvođani, pa oni koji nisu bili Vojvođani i koji se nisu hranili u menzi. Policija je vršila neprekidnu prismotru nad radom u menzi, nekoliko pu­ ta upadala, vršila pretrese i hapsila pojedine studente, a nekoliko puta uspela da ubaci i svoje doušnike«. Udruženje studentkinja Beogradskog univerziteta osnovano je posle prvog svetskog rata, incijativom KPJ, i ono se borilo za autonomiju univerziteta, za poboljša­ nje uslova studiranja podizanjem doma za studentkinje, za politički uticaj među studentkinjama. Skoro do 1935. godine uprava Udruženja povremeno se nalazila u rukama režimskih studenata. Rad Udruženja se odvijao �»preko aktiva pri stručnim studentskim udruženjima po­ jedinih fakulteta, preko ženskih sekcija i preko Doma studentkinja« čija je zgrada dovršena 1936. godine. Da bi se pojačao rad u Udruženju i Domu studentkinja i »obczbedio pun uticaj i pomoć Partije«, osnovan je ak­ tiv u kome se nalazila i Šonja Marinković. Udruženje je održalo više raznih priredbi: književne večeri, prosla­ ve osmog marta, akademiju posvećenu borbi žena za pravo glasa. Ono je svoju aktivnost proširivalo i na unu­ trašnjost. Šonja je učestvovala u mnogim studentskim akcija­ ma i demonstracijama, naročito 1937. godine, kada su organizovane masovne demonstracije protiv fašističke Italije i Nemačke povodom dolazaka u Beograd njiho­ vih ministara spoljnih poslova grofa Ćana i fon Noj rata, i manifestacija čehoslovačkoj i Francuskoj povodom do­ lazaka predsednika Beneša i francuskog ministra spolj­ nih poslova Ivona Delbosa. Učestvovala je u sličnim ak­ cijama povodom anšlusa Austrije, rasparčavanje Ćehoslovačke i drugih događaja. Takođe je učestvovala i na decembarskim demonstracijama 1939. godine kada se policija surovo obračunata sa demonstrantima puca­ jući u goloruku masu. Za vreme manifestacije Francu­ skoj jedan policajac ju je pendrekom udario po bolesnoj nozi, osetila je snažan bol, ali je nastavila da i dalje ko­ rača smelo u prvom redu. Svojim revolucionarnim radom ona izbija u prve re­ dove revolucionarnog studentskog pokreta. Zato joj je i ukazano tako veliko poverenje studenata kada je po­ stala sekretar Akcionog odbora stručnih studentskih udruženja. Najviše se, ipak, angažovala na svome fakultetu, što je i prirodno. Tu je i započela njena revolucionarna delatnost, tu je najviše i došla do izražaja njena aktivnost. 0 Sonjinom angažovanju i njen školski drug prof. dr Petar Drezgić kaže: »Njeno učešće u Udruženju stude­ nata naročito je bilo aktivno 1935/36. školske godine ka­ da su rukovodstvo studentske organizacije preuzeli na­ rodni studenti u borbi sa reakcionarnim i »neutralnim« delom studentske omladine. Njeno učešće u svim zbiva­ njima na Fakultetu i Univerzitetu postalo je izrazitije kada je postala član Akcionog odbora na našem fakulte­ tu i na Univerzitetu. Akcioni odbor je bio pokretač svih akcija usmerenih na borbu protiv reakcionarnog režima 1 za demokratizaciju društva. U sećanju mi je ostala i njena aktivnost u Debatnom klubu studenata agronoma, koji je, u stvari, bio legalan oblik okupljanja naprednih studenata i nekih profesora. �Kao član Akcionog odbora studenata našeg fakulte­ ta imala je značajnu ulogu oko organizovanja štrajkova i demonstracija...« Sve je počelo s demonstracijama i bojkotom preda­ vanja profesora botanike Petra Đorđevića od novembra 1934. i produženo u 1935. godini »tako da je profesoru Đorđeviću uspelo da u oba semestra održi samo jedno predavanje«. Dvanaestog novembra 1934. godine studenti su za­ molili profesora Đorđevića »da ne drži predavanje dok ne sasluša zahteve studenata u pogledu udžbenika, jav­ nih ispita ,i rešenja pitanja javnog ispitivanja dvojice solidnih studenata koje je on bio po četvrti put oborio iz botanike«. Đorđević nije na to pristao već je «napustio slušaonicu i istoga dana napisao predstavku optužujući poimenično trojicu studenata kao izazivače nereda«. Po­ što njegovi navodi nisu dokazani, on naknadno optužu­ je još četiri studenta. Sukob se toliko zaoštrio da je re­ ktor tražio od Đorđevića da ne drži predavanja jedno vreme. Kada je 1. aprila 1935. godine trebalo da počne predavanje iz botanike za studente prve godine, ponovo su studenti izneli profesoru Đorđeviću svoje stare zahte­ ve i zamolila ga da im »overi slušanje predmeta u I se­ mestru«. Opet je odbio i ponovo optužio studente kao izazivače nereda. Sukob se tada još više proširio. O to­ me raspravljaju fakultetske i univerzitetske vlasti i od­ bijaju zahteve studenata, studenti zbog toga bojkotuju predavanja prof. Đorđevića, a rektor podnosi optužnicu protiv 19 studenata. Na sednici fakultetskog saveta Poijoprivredno-šumarskog fakulteta od 13. juna 1935. go­ dine donesena je odluka »da se 120-torici studenata I godine ne prizna II semestar«. Kada su to saznali, stu­ denti su uputili zahtev rektoru da se navedena odluka poništi. Situacija se sve više zaoštrava. Dekan poziva po­ liciju. »U zgradu fakulteta u pratnji policije došao je rektor ćorović. Studenti su ga dočekali povicima: .Dole rektor policajac!’ Pored toga, na njega se sručilo nekoli­ ko jaja i cigla. Žandarmerija je intervenisala«. Sasluša­ ni su optuženi studenti. Na sednici Univerzitetskog sena­ ta od 26. juna kažnjeni su »izgnanjem sa Univerziteta za đve godine« tri studenta, »izganjanjem sa Univerzite­ ta na jednu godinu« dva studenta, »gubitkom prava na upis i polaganje ispita za dva semestra« tri studenta, »gubitkom prava na upis i polaganje ispita za jedan se­ mestar« četiri studenata (među njima je bila i Šonja Marinković), a pet studenata je kažnjeno ukorom i dva opomenom. To je, svakako, bio prelomni trenutak u ži­ �votu Šonje Marinković i već iduće godine ona se ko­ načno uključila u napredni studentski pokret. Pavle Jovanović, Vojislav Ivanović, Boris Pajrek, Mihailo Grnčarević, Ljubivoje Pajević, Petar Stambolić, Sofija-Sonja Marinković, Zlata Žarković i još trojica studenata uputili su 24. septembra 1935. godine žalbu Univerzitetskom senatu, koja je objavljena u spomeni­ ci »Pedeset godina Poljoprivredno-šumarskog fakulteta u Beogradu«: »Odlukom Univerzitetskog senata od 26-VI-1935. god. kažnjeno je dvadeset studenata poljoprivredno-šumar­ skog fakulteta. Smatramo da smo i suviše teško pogođe­ ni a da bismo se mogli pomiriti s tom odlukom, koja, po našem mišljenju i po mišljenju velike većine studenata, nije bazirana sa stvarnim dokazima i ne vodi sređiva­ nju prilika na Univerzitetu. Smatramo da stvarnih doka­ za nema zato što ni jednom kažnjenom studentu nisu, sa strane univerzitetskih vlasti pruženi dokazi o njego­ voj eventualnoj krivici. Kao istiniti uzeti iskazi ljudi koji su nas denuncirali, dok su univerzitetske vlasti nas saslušale samo da ispune zakonsku formalnost...« Uzalud su molili da se odluka poništi, ili izvrši re­ vizija procesa. Sve dok rektor ćorović nije bio prinuđen da podnese ostavku, njihova molba nije mogla biti usvo­ jena. Njegovom padu doprineli su i studenti Poljopri­ vredno-šumarskog fakulteta. On je morao da podnese ostavku 1936, za vreme poznatog aprilskog štrajka stu­ denata sva tri jugoslovenska univerziteta, kada su bu­ dući agronomi > šumarski inženjeri bili jedinstveni. Ot­ i por i solidarnost studenata nije moglo da skrši ni muč­ ko ubistvo studenta Žarka Marinovića. »Studenti Poljoprivredno-šumarskog fakulteta bili su jedinstveni. Sem nekolicine doušnika Petra Đorđcvića, Josipa Balena, Jovana Markova i Tase Mitrovića, og­ romna većina studenata agronoma i šumara bila je stvar­ no monolitna i ulivala je respekt univerzitetskim vlasti­ ma. Štrajk je trajao više od tri sedmice. Popuštanja ni­ je bilo. Evo šta je o tome zapisano u zapisniku sa sednice Univerzitetskog senata održanoj 21. aprila 1936. go­ dine: »Dekan Poljoprivredo-šumarskog fakulteta g. M. Vlajinac saopštava da u zgradu fakulteta nije ušao 21. o. m. ni jedan student, ali je jedna grupa od 60—70 stu­ denata sedela na stepenicama ispred zgrade fakulteta i dolaske nastavnika propraćala uzvioima: »Dole rektor ubica!« Inače nisu činili nikakve izgrede i docnije se u miru razišli« — zapisano je u pomenutoj spomenici. Tih dana studenti ovog fakulteta živeli su kao da se nalaze u ratu: stražarili, pisali letke, obaveštavali jav­ �nost o štrajku, tražili podršku masa. Izdali su i posebno izdanje svojih zidnih novina. Tada je spontano nastala pesma o teroru policije koju su prihvatili i studenti os­ talih fakulteta te je »pevana kao himna Aprilskog štrajka«. Ubistvo Žarka Marinovića izazvalo je snažan re­ volt među studentima ovog fakulteta. »Sećam se, svi smo bili uzbuđeni, održali smo kratak dogovor, obezbedili straže i odbranu fakulteta, dobili pomoć od drugo­ va radnika iz »Ikarusa« i »Zmaja« — i masovno smo, kao i uvek, krenuli za Beograd da pružimo pomoć Me­ dicinskom i drugim fakultetima« — seća se Radmila Lala Ivković. Ni jedna od tih akcija nije prošla i bez Sonjinog učešća. Dvadeset četvrtog oktobra 1939. godine studenti ag­ ronomije »nisu hteli da prisustvuju predavanjima pro­ fesora Markova i Mitrovića, već su se okupili na konfe­ renciju u svome udruženju«. Doneli su rezoluciju i po­ stavili svoje zahteve koji su, kasnije, većinom usvojeni od Fakultetskog saveta i Univerzitetskog senata. Šonja tada nije bila na fakultetu, ali pripreme nisu mogle biti bez njenog učešća. O tome joj je sutradan pisala Gordana Ivačković: »Vaši agronomi su poveLi jednu vrlo zgod­ nu akciju. Lepo li se oni okupili, rešili da su Tasa Mitrović i Markov nemogući i na ispitima i na predavanji­ ma, i da ih treba izbaciti s fakulteta, Smatrali su da je najzgodnije da im najpre bojkotuju predavanja, pa da ih, eventualno, izbace iz učionica. Udruženje se s tim složi... Biće ti, sigurno, jako milo ako bar na taj način dobiješ satisfakciju na račun svog stočarstva«. Osećajući snagu studentskog pokreta i opasnost za svoje pozi­ cije, Mitrović i Markov brzo su popustili i na prvoj sednici nastavnika fakulteta izrazili spremnost »da sa svo­ je strane učine sve kako bi se u pogledu nastave iz nji­ hovih predmeta stvorili uslovi koji će studentima olak­ šati pripremu za ispite i usposatviti korektne akadem­ ske odnose između njih s jedne i studenata s druge strane«. OMLADINSKI RUKOVODILAC U NOVOM SADU Reorganizacija SKOJ-a u Vojvodini izvršena je u septembru 1939. godine, kada je formirana Pokrajinska komisija, a posle dva meseca stvorena je Pokrajinski bi­ �ro koji je oživeo skojevsku aktivnost. Četvrta pokrajin­ ska konferencija SKOJ-a održana je u februaru 1940. (ta­ da je bilo 8 mesnih komiteta SKOJ-a)f a Peta konferen­ cija u avgustu 1940. godine u salašu Žarka Turinskog kraj Petrovgrada. Tada je bilo 14 mesnih komiteta i oko 110 skojevaca. Na njoj je izabran i Pokrajinski ko­ mitet SKOJ-a. »Rad organizacije SKOJ-a pod idejnim i organizaci­ onim rukovodstvom Partije u domenu kulturno-političke, vaspitne i revolucionarne delatnosti dao je veoma značajne rezultate. Odvijan ilegalno, i preko raznih le­ galnih društava: sportskih, literarnih, muzičkih, folklo­ rnih i drugih, preko Studentske matice (Novi Sad), pu­ tem povremenog izdavanja listova (»Naš život« u Novom Sadu 1936/38, »Naša mladost« 1939, »Mladi radnik«, gla­ silo PK SKOJ-a, Novi Sad, 1940, »Omladinac«, Kikinda,) 1941, na brojnim masovnim izletima, u stvari marksisti­ čkim kursevima (Beočin, 1939, i Testera 1940) — omladi­ na Vojvodine se intenzivno spremala za odlučne dane i revolucionarne akcije« — zabeležio je Danilo Kecić u prilogu »Konsolidacija KPJ u Vojvodini i njena politič­ ka aktivnost od 1937. do 1941. godine.« Živko Ranisavljević tvrdi da su prvi reorganizovani Mesni komitet SKOJ-a u Novom Sadu sačinjavali Šonja Marinković, Mika Šebek i Đorđe Zličić Ciga. Kada je u septembru 1940. godine formiran novi Mesni komitet, u kome se i on nalazio, Šonja, Sebek i Zličić prešli su u Pokrajinski komitet SKOJ-a. A Danilo Grujić kaže: »Lju­ ba Popara je bio prvi sekretar Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Vojvodinu... ali nosilac rada je bila Šonja Marinković.« »Obnavljanjem skojevskih organizacija u Novom Sadu formiran je 1939. MK SKOJ-a, čiji je sekretar Šo­ nja Marinković« — zapisano je u albumu »Vojvodina u borbi«. Šonja je učestvovala u pripremanju Pete konfe­ rencije SKOJ-a, a kasnije, kada je izabrana u Pokrajin­ ski komitet KPJ, odgovarala je za rad SKOJ-a. U zbor­ niku »Žene Srbije u NOB-u« tvrdi se da je Šonja član Pokrajinskog komiteta SKOJ-a postala još 1938. godine, »kao jedna od najaktivnijih omladinki u Vojvodini«. Pre osnivanja Omladinskog kulturno-privređnog po­ kreta (OMPOK), koji je pretstavljao značajnu organiza­ ciju u životu omladine Vojvodine, bilo je nekoliko po­ kušaja osnivanja omladinskih organizacija. Đačko udru­ ženje »Jovan Jovanović Zmaj« osnovano je 1930. godine u novosadskoj muškoj gimnaziji, a posle dve godine po­ krenut je list »Novi đački venac.« �Nije uspeo pokušaj sa osnivanjem društva »Omladi­ nac« zbog njegovog heterogenog sastava, jer su bivši gimnazijalci, osnivači »Omladinca«, ispoljavali razne uticaje »od marksističkog do nacionalističkog«. Živan Milisavac tvrdi da to društvo nije postojalo ni godinu dana, a Raša Raduj kov da je društvo propalo u samome početku. Na osnivačkoj skupštini, pored svršenih sred­ njoškolaca, prisustvolai su ;i radnici Mađari koji su do­ sta pomagali u organizovanju skupštine i kasnije sarađivali u OMPOK-u. Posle uvodne reći Radujkova, koji je istakao potrebu da se omladina organizuje ako želi da opstane u tom teškom vremenu, govorio je jedan bu­ dući Ijotićevac »i predložio da se organizujemo po ugle­ du na Hitler-jungen.« To je izazvalo veliku polemiku i »Omladinac« nije zaživeo. Poučeni iskustvom i oslobođeni iluzije »o okuplja­ nju celokupne omladine« u klasno izdiferenciranom društvu, napredni omladinci osnovali su »Studentsku maticu« 1935. godine kao studentsko udruženje. Šonja Marinković bila je u incijativnom odboru. U to vreme Matica srpska nalazila se u rukama pripadnika Samo­ stalne demokratske stranke, građanske opozicije, koji su želeli da naprednu omladinu stave pod svoje okri­ lje i zato su studentima ponudili izvesne prostorije Ma­ tice srpske. Oni su u tome u početku i uspeli, jer se prve godine »Studentska matica« nalazila u rukama kon­ zervativnih i nacionalistički orijentisanih studenata i smatrana sekcijom Matice srpske. Zato je moralo doći do razilaženja i raskida. »Do potpunog raskida došlo je posle komemoracije Maksimu Gorkom. Naime, kada je umro Gorki, napred­ ni studenti su priredili komemoraciju bez znanja i odo­ brenja uprave. Komemoraciju je organizovao Žarko Matijašević sa Radivojem Ćirpanovim, a potreban mate­ rijal dobili smo od naprednih književnika iz Beog­ rada. ..« Uprava je bila nemoćna da ma šta preduzme protiv naprednih studenata i podnela je ostavku. Na drugoj redovnoj skupštini, 5. septembra 1936. godine, propao je pokušaj desničara da ometu rad skupštine. Naprotiv Nadzorni odbor je osudio rad uprave, sugerišući skup­ štini da »ovo udruženje ne treba da okuplja samo lju­ de iz snobovskog intelektualnog kruga«, nego i sve ak­ tivne omladince. Da bi se »Studentska matica« očistila od reakcionarnih ljudi, za novu upravu su predloženi napredni studenti. Kada je lista pročitana, dotadašnji sekretar društva je uzviknuo: »Ni jedan pošten naci­ onalista ne može glasati za ovu upravu!« Ali, ostao je �sasvim usamljen, jer je nova uprava primljena aklama­ cijom« — napisao je Živan Milisavac u prilogu »Osni­ vanje »Omladinskog kulturno-privrednog pokreta 1936. godine«. Tada je u upravu izabrana i Šonja Marinković. Ona se istakla još u osnivanju »Studentske matice« kao član inicijativnog odbora. Savesna kao i uvek na izvršavanju poverenih zadataka, ona se angažovala i u ovoj organi­ zaciji. Zato nije slučajno što je posle godinu dana upu­ ćena u Pariz u delegaciji omladine Vojvodine. Kao predstavnici omladine Vojvodine poslati su na Svetski omladinski kongres za mir u Parizu Šonja Ma­ rinković, Vera Gucunja, Fedor Kiselički, Slobodan Bajić i drugi. Pod pseudonimom Feda Lazarev, Fedor Ki­ selički pisao je u »Našem životu« o omladinskoj dele­ gaciji. Taj boravak Šonje Marinković u Parizu pred­ stavlja izuzetan događaj u njenom životu i ona ga je dugo pamtila. U Pariz je otputovalo oko 60 omladinaca iz Jugo­ slavije, od toga deset delegata omladine Vojvodine. Po­ što je put bio veoma skup, putovalo se vozom u trećoj klasi. Sve je u njoj bilo neugodno i tvrdo, klupe i smeštaj za kofere od drveta, a put dug i naporan. Međutim, sve je nosila želja da na međunarodnom omladinskom saboru za mir pokažu stav omladine koja ih je delegi­ rala i izraze želju za mir. U toku višečasovnog putova­ nja malo se pridremalo na sedištima i koferima, a više pričalo o onome što ih je očekivalo na tome putu. Neki su — kao Mile Ivković — proveli put čitanjem vojnih knjiga, jer su želeli da se iz Francuske prebace u Spaniju kao dobrovoljci u špansku republikansku armiju. »Sasvim blizu Pariza, pored velikog sportskog ig­ rališta »Kurnev«, podignuti su veliki šatori. To je omla­ dinski logor. Tu žive, konferišu i rade na uzajamnoj saradnji omladinci iz 25 zemalja. U ogromnoj sali za mir, gore stalno četiri omladinske vatre. Svako veče omladinci iz pojedinih zemalja priređuju svoje manifestaciono veče za mir, za srećnu mladost, za igru i pesmu. 13 avgusta bilo je čehoslovačko veče. Mi i Bu­ gari smo bili pozvati da prisustvujemo kao gosti. Najpre se redaju govori. Govori Čeh, pa Slovak, Mađar i Nemac. Svi su oni za slobodnu čehoslovačku republiku, za demokratiju i mir. Omladinci Mađari pevaju ma­ đarske nacionalne pesme, Slovaci slovačke. U narodnim nošnjama omladinci i omladinke igraju narodne igre. I opet pesma, igra, uzajamno upoznavanje, razgovori, raspitivanje o životu omladine u susednoj zemlji, srda­ čan i drugarski pogled, jedna misao, jedna želja, jedan �ideal. Omladinska vatra gori... Duboka noć. Bugari i mi odlazimo zajedno u grad. Dug i ravan drum. Vedra i slobodna noć. Zaori se zajednička pesma. Kao da smo oduvek zajedno... Nova generacija nastupa. Francuzi prolaze i pozdravljaju nas narodnim pozdravom« — pisao je Kiselički u »Pismu iz Pariza«. Omladinska delegacija otputovala je 7. avgusta 1937. godine i ostala preko sedam dana. Taj odlazak organizovao je Mirovni pododbor Jugoslavije kao »deo svetskog omladinskog udruženja za mir u saradnji sa Stu­ dentskim letovališnim savezom«. Četrnaestog avgusta »pred visokim stubom paviljo­ na mira na samoj internacionalnoj izložbi« prodefilovale su delegaoije iz 25 zemalja u narodnim nošnjama, sa nacionalnim zastavama i transparentima. Ceo prostor oko paviljona mira bio je popunjen narodom, koji je toplo pozdravljao omladinske delegacije. »Pojedine de­ legacije prilaze stubu mira i ostavljaju u podnožju sve­ že cvećc«. Svi su doživljavali snažan utisak i osećanje da omladina traži »mir i sigurnu budućnost«. Petnaestog avgusta, kraj ogromnog stadiona mira na velikom sportskom igralištu »Kurnev«, ceo prostor popunjen je omladinskim delegacijama i Francuzima. Dok je muzika svirala Marseljezu, u nacionalnim noš­ njama prodefilovale su delegacije iz 25 zemalja. »Naša delegacija nastupa zajedno sa Španjolcima i Bugarima. Španjolska delegacija dolazi sa fronta. Zato su to sve omladinci i omladinke invalidi... Svi su na nogama. Delegati iz 25 zemalja stoje jedno uz drugo, dru­ garski i smelo, mirno i pribrano pred hiljadama Fran­ cuza, pred omladincima iz celoga sveta, pred velikim stadionom mira na kojem krupnim slovima stoji na­ pisano: Svetski sabor za mir. Nastaju sportske vežbe, narodne igre i pesme, dru­ garski razgovori, govori delegata pojedinih svetskih om­ ladinskih udruženja i organizacija. Svi se pitaju kome je potreban rat? Zašto klanje, zašto da se proliva krv omladine i radnog naroda?« Omladina nije želela rat i pustošenje, uništavanja materijalnih i kulturnih dobara. Ona je tražila jedna­ kost, ravnopravnost i bratstvo među svim narodima — bez obzira na rasu, nacionalnost i veroispovest. Ona je želela mir i normalan razvoj. To je jasno manifestovano i na ovoj konferenciji. Tim idealima bila je privrže­ na i omladinska delegacija Jugoslavije. Ona je to, pored ostalog, manifestovala i u zakletvi datoj 15. av­ gusta u Parizu: �»Danas, kada omladina pada na bojnim poljima, — mi, omladina Jugoslavije, zaklinjemo se: da ćemo svu našu snagu staviti u odbranu mira, slobode i prava mladog pokoljenja. Zaklinjemo se: da ćemo braniti slobodan razvitak svakoga naroda u poštovanju njegovog prava i među­ narodne pravde. Zaklinjemo se: da ćemo širiti duh bratstva i su­ radnje među omladinom svih naroda. Zaklinjemo se: da ćemo ujediniti omladinu svoga naroda i da ćemo raditi na tome da ujedinimo om­ ladinu svih zemalja bez razlike na opredelenje, mišlje­ nje ili rasu, u redove Pokreta svetskog omladinskog kongresa«. Kao i svi omladinci, Šonja je bila oduševljena onim što je videla i doživela za to kratko vreme. I tada, i sve do kraja svoga života ,ona je osvežavala te utiske u razgovorima sa svojim drugovima sa kojima je bila u Parizu. Filmove je volela od detinjstva. Tada joj se pružila prilika da gleda sovjetske filmove o kojima je dotle samo slušala. Šaša se seća da su bile oduševljene filmom o Čapajevu, ali je Šonja još više volela da gleda film »Deputat Baltika«, pa su ga gledale nekoliko puta. To je priča o istaknutom naučniku prirodnjaku koji je prišao boljševicima i zbog toga ga je ignorisala njegova sredina ,ali su mu odali priznanje baltički mornari i sam Vladimir Iljič Lenjin. Šonji se, izgleda, najviše svidelo to što se radilo o prirodnjaku, naučniku. Išla je i u pozorište, rusko pozorište, i gledala »Anu Karenjinu«, ali ni taj utisak nije bio ravan utisku koji je na nju ostavio odlučan zaokret starog naučnika. Pariz je za nju, kao i za sve omladince, bio san, nešto što se samo moglo naslućivati, jer treba znati da se u to vreme još uvek malo putovalo, malo videlo izvan sredine u kojoj se živelo. Sem toga, to je bila evropska metropola, riznica mnogih kulturnih i umetničkih vrednosti, grad slobode i poznatih revolucija — od rušenja Bastilje do krvavog kraja Pariške komune. Mnoge stvari tada je prvi put videla u životu: veliki grad, tekovine civilizacije, ljude raznih rasa, paviljon sovjetskih dostignuća, i slično. U školi se učilo o raz­ nim rasama, ali omladinci su tada prvi put videli i crn­ ce, i ljude žute rase, predstavnike naroda sa svih kon­ tinenata. Inpresioniralo ih je sve što su videli na tom polju: i narodna nošnja, i jezik, i pesma, i igra, i iste želje svih njih. Razumeli su se tako dobro kao da su godinama prijateljevali, a jezik im nije bio ni malo �smetnja da osete istovelne misli i osećanja. Pa svečani čin polaganja zakletve, i ono defilovanje pred omladi­ nom sveta. Osećali su se srećnim što su došli u Fran­ cusku narodnog fronta u kojoj je komunistička partija bila legalna i zbog članstva u njoj nije se išlo na ro­ biju, u kojoj su se mogle kupiti sve knjige — pa i komunističke, još na raznim jezicima. Značilo je da su došli u zemlju demokratskih sloboda. Posebno ih je impresionirao Sovjetski paviljon tehničkih dostignuća, i sovjetski ljudi. Mogli su slobodno da to posmatraju, da razgovaraju sa Rusima i da ih zbog toga policija neće uhapsiti, neće biti prebijani u Glavnjači niti in­ ternirani u neki logor. Šonja je, kao i većina, verovala, da će revolucija brzo pobediti i obično je imala običaj da kaže kako će posle revolucije biti ovako ili onako; posle revolucije uradiće ovu ili onu stvar; posle revolucije ona će sesti na traktor, vezati crvenu maramu čiji će krajevi pa­ dati na njena leđa i orali vojvođanske njive; posle re­ volucije ona će se udati, imatti puno dece i podizati ih da budu dobri komunisti; posle revolucije... Tako je Šonja govorila i u Francuskoj. Sviđala joj se Francuska, sviđalo sve ono što je tamo videla, ali ona, ipak, ne želi da živi kao Francuzi. Ona je bila suptilna priroda, pažljiva u oblačenju, ishrani i svemu drugom, rado je primala tuđa dostignuća, ali je sve proveravala »analizirala i donosila sopstveni sud. Od­ bacivala je sve ono što joj se činilo neprirodnim, od­ bacivala strani uticaj koji se nije mogao nakalemiti na domaće prilike. Ona je bila misaona priroda, sve utiske morala je da profiltrira kroz svoju glavu i da donese sopstvene zaključke. Kada se radilo o nekoj knjizi, ona se nije povodila za tuđim utiscima, nije prihvatala sud 0 njoj dok ga sam ne stekne. Obično je u čitanju zastajala, pamtila lepe misli i opise, beležila svoje utiske. 1 takva, do kraja samo svoja, Šonja se nije mogla oteti opštem utisku, prosto nije stizala da analitički posmalra sve to i nije jedanput ponovila svoje osećanje: »Kad bismo mogli još jedamput da se sretnemo sa njima«. Da posmatra te produhovljene figure, da oseća snagu i odlučnost mladih koji se spremaju za istorijsku misiju, da gleda njihova odela i sluša njihove pesme protkane tugom koja se nataložila kroz vekovno robovanje. Činilo joj se prekrasnim što u SSSR bračni parovi studiraju a deca im u dečjim jaslicama. Često je to ponavljala, jer je neobično mnogo volela decu, čeznula za decom kao da je naslućivala da ih nikada neće imati i neće čuti njihov životni plač. �Kao stari skaut i omladinski rukovodilac, Šonja je uspešno organizovala omladinske izlete i logoravanja, a naročito vaspitni rad u tim akcijama, jer je dobro zna­ la vaspitnu vrednost takvog rada i trajnost rezultata koji se postižu. Prvoga maja 1938. godine organizovan je masovni izlet omladine Vojvodine na Stražilovo, kod Brankovog groba, i na tom izletu omladini je govorio Branko Bajić. U povratku, kada su prolazili kroz Petrovaradinsku tvrđavu, napali su ih kamenicama karlovački bogoslovi. Znalo se da omladinu prate agenti i da jedva čekaju neki povod kako bi nasrnuli na organizatore i učesnike izleta; zato je dogovoreno da se drže mirno i da izbegavaju incidente. »Sonjica je tada išla od reda do re­ da, od grupe do grupe, šalila se, bodrila, bila je upravo nenadmašna. Izbila je na čelo i zapevala. Čini mi se da je tada dobila udarac u čelo, ali se nije obazirala. U odličnom raspoloženju stigli smo do grada« — seća se Milica Marković. Poznata su dva logorovanja omladine Vojvodine, oba na Fruškoj gori, u Beočinu i na Testeri. Logoro­ vanje u Beočinu organizovali su — seća se Živko Ranisavljević — omladinski rukovodioci: Branko Bajić, Koča Kolarov i Šonja Marinković. Logorovanje je, ug­ lavnom, bilo zabavnog karaktera: davali su priredbe, pevali revolucionarne i druge pesme (npr. Crven je Is­ tok i Zapad), ali nisu imali seminare. Početkom 1940. godine SKOJ je postao »sve masovnija organizacija« u Vojvodini. Postojala su skojevska rukovodstva od Pokrajinskog do okružnih i mesnih ko­ miteta SKOJ-a. U koliko je organizacija jačala, u toli­ ko se više osećala potreba za idejnom i teoretskom iz­ gradnjom njenih članova. Zato su pokrajinska rukovod­ stva Partije i SKOJ-a »donela odluku da se organizuje kurs ideološke izgradnje za veći broj omladinaca — kan­ didata i članova Partije i skojevaca iz svih krajeva Vojvodine« — napisao je Živko Ranisavljević u prilogu »Omladinsko logorovanje na Testeri 1940« Kako se ra­ dilo o grupi od osamdesetak omladinaca i omladinki, trebalo je naći legalnu formu za održavanje kursa. Iskorišćeno je Planinarsko društvo »Fruška gora« za organizovanje logorovanja, kao što je bilo i prethodne go­ dine u Beočinu; iskorišćen je ugled Branka Bajića, Šo­ nja Marinković, Žike Dronjka i drugih, koji su u tome društvu imali uticaj. Mesni komitet SKOJ-a u Novom Sadu »pristupio je neposrednoj pripremi logora«: iza­ brana je Testera kod Čerevića zato što je okolina ve­ oma lepa i što je postojao napušten zamak koji se mo­ �gao koristiti nakon izvcsnih popravki. Formirane su dve grupe koje su pripremile logor; izgrađena je mala električna centrala, a postojeće zgrade renovirane i ure­ đene za stanovanje. Izbor polaznika kursa izvršila su skojevska ruko­ vodstva kako bi se onemogućilo da policija ubaci svoje agente. Učestvovali su omladinoi svih krajeva Vojvodi­ ne, naročito iz Banata. Radni dan je počinjao ustaja­ njem u 5 časova, jutarnjom gimnastikom, doručkom i ideološkim radom koji je trajao od 7 do 10 časova, a vreme do ručka »bilo je ispunjeno igrom, zabavom i kupanjem u jezeru«. Nakon kratkog dnevnog odmora organizovali su izlete u okolini, a posle večere »počinjao je zabavni život i veselje kraj logorske vatre, ili je iz­ vođen program na pozornici«. Obično su pevali revo­ lucionarne pesme »Internacionalu«, »Budi se Istok i Zapad«, »Omladinci, omladinke, »Bilećanku«, »Mitrovčanku« i druge, a na improvizovanoj pozornici prika­ zivali su komade »Na dnu« Maksima Gorkog (II, čin), »Sumijivo lice« Branislava Nušića i druge. »Ideološko-politički kurs bio je posebno dobro organizovan. Omladinci i omladinke bili su podeljeni po grupama prema ideološkom uzrastu. Grupom je ruko­ vodio član Partije ili iskusan skojevac. Rukovodioci grupa bili su: Šonja Marinković, Vera Pavlović, Bora Prodanović, Žika Dronjak i drugi. Početne grupe su prorađivale osnovni materijal o razvitku društva i političkoj ekonomiji prema knjiga­ ma Rajmesa, Segala i Toljhamera, dok su uzraslije gru­ pe, naročito članovi Partije i kandidati, prorađivali Lenjinova dela o revoluciji, imperijalizmu, istoriju SKPJ (b) i drugo. Svaka grupa je svakodnevno razrađivala držanje pred klasnim neprijateljem« — zapisao je Ranisavljević. Na logorovanju su izdavane logorske novine »Hlad­ na voda«, na dva logorovanja dva broja, u kojima su objavljeni razni prilozi, najviše humoristički. U drugom broju objavljena je Jakšićeva pesma »Otadžbina«, a u prvom broju »Omladinska pesma«. Lanci nam se kuju kleti Krvavi se sprema rat. Al’ pre ćemo mi umreti Nego svoje zemlje dat'! Zgazićemo izdajice I prihvatit’ ljuti boj, Poći ćemo na granice I pomoći narod svoj. �Vodićemo borbu svetu Dok dušnianu dođe kraj, Kazaćemo ćelom svetu Šta je mladi naraštaj. Šta su deca verna rodu Šta smo danas spremni mi, Da u borbi za slobodu Umiremo s ’ pesmom svi. Crne horde nas ne plaše Krv herojska u nas vri, Mi ne damo zemlje naše Da je gaze varvari. Mladi ljudi — željni igre, pesme, smeha, obične ljudske radosti — rano su poslali zabrinuti za svoju sudbinu, predosećajući da se sprema krvavi rat koji donosi lance, stradanja, krv nevinih. Zato su tako ra­ no, smrknuta čela, shvatili šta znači otadžbina i kamen međaš. Takva pesma najbolje pokazuje karakter ovih lo­ gorovanja, način vaspitanja omladine. Sonjin doprinos i u tome — bio je velik. PARTIJSKI RAD U VOJVODINI Član Komunističke partije Jugoslavije postala je za vreme studija u Zemunu; prilikom otkrivanja biste u Zrenjaninu samo je precizirano da je to bilo u njenoj 23. godini, što znači u prvoj polovini 1939. godine. Me­ đutim, ona je i ranije, kao skojevka, izvršavala važne zadatke i obavljala odgovorne funkcije, naročito u Žen­ skom pokretu i Narodnoj pomoći. Šonja je bila predsednik omladinske sekcije u Žen­ skom pokretu, sekretar Ženskog pokreta i rukovodilac komisije za žene pri PK KPJ, sa Stevanom Dejanovim. Osnivala je ženske organizacije u SBOTIC u i URSS-u. Aktivnost Ženskog pokreta u Novom Sadu, pa i u Vojvodini, vezana je za delatnost Šonje Marinković, o čemu je u knjizi »Žene Srbije u NOB« zapisano: »PK KPJ za Vojvodinu poverio je organizovanje ženskih sekcija među radnicima u Novom Sadu i dru­ gim gradovima u Vojvodini Šonji Marinković i odredio je da rukovodi njihovim radom. Ona je ženske sekcije organizovala po strukovnim savezima (tekstilaca, kroja­ ča, grafičara)«. �Partija je nastojala da prodre u sve oblasti druš­ tvenog života i da angažuje sve snage koje su bile spremne da se bore za nove društvene odnose. Tako je bilo d sa Ženskim pokretom. »U svome radu na ovom sektoru Partija se nužno sukobljavala sa buržoaskim tendencijama u Ženskom pokretu,a koje su svesno išle na to da ignorišu svaki klasno-politički i socijalni elemenat u pokretu. Među tim, složnom borbom i neumornom delatnošću komu­ nista, te negativne buržoaske tendencije bile su uspešno savladane i potisnute, a ženski pokret je, pod idej­ no organizacionim rukovodstvom Partije, uspeo ubrzo da se afirmira kao značajan politički faktor. U ovim akcijama izrasla je snažna plejada žena — komunista, boraca i revolucionara kao što su: Šonja Marinković, Beba Bursać, Stanka Veselinov, Zora Krdžalić, Ruža Sulman, Klara Feješ, Dragica Petrov. Pod rukovodstvom komisije za ženski pokret pri PK KPJ formirane su sekcije žena u Novom Sadu, Petrovgradu, Somboru, Vršcu, Kikindi, Subotici i nizu drugih mesta. Ove brojne sekcije žena vodile su vrlo uspešne, raznovrsne i brojne akcije. Okupljajući žene od akci­ ja na skupljanju Crvene pomoći za drugove u zatvori­ ma i pružanja pomoći porodicama drugova koji su bili u teškoj materijalnoj situaciji, u skupljanju pomoći za štrajkače, za španske dobrovoljce (među njima je bilo oko 50 Vojvodina), preko čitalačkih grupa, tečajeva (Crveni krst), odlučnih istupanja na zborovima sa zahtevom za dobijanjem prava glasa (Zrenjanin) do for­ miranja ženskih sekcija URSS-ovog sindikata (Novi Sad). Snažan zamah koji je ženski pokret uzeo tih go­ dina, njegovo stalno omasovljivanje i nekoliko hiljada pokretom obuhvaćenih žena zaplašilo je vlastodršce, te je krajem 1940. godine ženskom pokretu zabranjen svaki rad. Međutim on više nije mogao biti zaustavljen te se, istina u drugim oblicima, i dalje odvijao« — na­ pisao je Danilo Kecić u navedenom prilogu. Društvo za prosvećivanje žena i zaštitu njenih pra­ va osnovano je aprila 1919. godine u Beogradu. Od nje­ ga je izrastao Ženski pokret, koji je bio pod uticajem KPJ i koji je 1935. godine osnovao Omladinsku sekciju. »Prva zajednička akcija Ženskog pokreta i Omladinske sekcije bila je priprema zborova za pravo glasa žena oktobra 1935. godine« — zapisano je u knjizi »Žene Srbije u NOB«. U Beogradu je zbor održan 20. oktob­ ra, kada je počelo zasedanje novoizabrane Narodne skupštine. Okupilo se oko 2.500 ljudi i žena, najviše omladinki koje su i uticale na karakter zbora. Tada je �osnovana Omladinska sekcija koja je imala zadatak: »Okupiti najšire slojeve žena i omladine u borbi za prava žena i omladine; vaspitavati je u duhu borbe protiv fašizma, za pravu demokrati ju i mir«. Formira­ no je nekoliko odbora i sekcija u kojima se angažovala ženska omladina. Organizovana su predavanja napred­ nih lekara, savetovalište za žene, analfabetski tečajevi, razni kursevi, tražena zaposlenja za nezaposlene, prip­ remana izložba o životu omladine i slično. U periodu 1935—1939. prošle su kroz Omladinsku sekciju sve na­ predne omladinke u Beogradu i još nekim mestima unutrašnjosti. Šonja Marinković osnovala je Ženski pokret u No­ vom Sadu, a u Rumi, Sidu i Senti »osnovane su sek­ cije Ženskog pokreta koje su bile vezane za pokret u Novom Sadu«. Društva za prosvećivanje žena i zaštitu njenih pra­ va postojala su u Somboru, Vršcu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Subotici, Mitrovici i drugim mestima Vojvodi­ ne. Osnivačka skupština za osnivanje toga društva u Somboru održana je 26. septembra 1937. godine, Masov­ ni zborovi žena održani su u toku 1939. godine u Vršcu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Somboru, Mitrovici i drugim mestima. Na tim zborovima »najviše su isticani zahtevi za pravo glasa i pitanje političke i ekonomske ravnopra­ vnosti žena u društvu«. Šonja je učestvovala u organizovanju većine tih zborova. Tako je pred održavanje zbo­ ra žena u Petrovgradu došla Šonja, pregledala pripre­ mljeni referat, pažljivo slušala o svim pripremama i da­ la sugestije šta još treba uraditi. Na tom velikom zboru žena, održanom 10. XII 1939. godine, donesena je rezo­ lucija kojom se tražila ravnopravnost žena u ekonom­ skom i političkom životu. Zahtevano je, pored ostalog, »opšte aktivno i pasivno pravo glasa svima ženama u slobodnim i tajnim izborima«. Najaktivnija je bila sek­ cija u Vršcu kojoj je — seća se Anđa Milićević — Šonja pružala pomoć; Anđa se seća kako je sa Šonjom raspra­ vljala čak i o članku koji je pripremala za »Ženu danas«. Mila Brkić se seća Šonje Marinković iz 1937. godine kada je Šonja bila u inicijativnom odboru za organizovanje ženskog pokreta u Novom Sadu. Organizovali su skupštinu na koju je došlo dosta žena. Šonja je izabra­ na za sekretara, a za predsednicu izabrali su Katarinu Marković »kao istaknutu predstavnicu građanskih i in­ telektualnih ženskih krugova«, sa kojom je Šonja uspešno sarađivala. Na inicijativu komunista Ženski po­ kret je pokrenuo »veliku akciju za priznanje prava gla­ sa ženama«. Dobijen je veliki broj dopisnica koje su bi4 Šonja Marinković �le adresirane direktno predsedniku vlade Dragiši Cvetkoviću »sa zahtevom da se prizna ženama pravo glasa«. Šonja se mnogo angažovala u toj akciji. Danima je ra­ dila, i direktno i uz pomoć svojih saradnika; prikupljeno je mnogo potpisa i upućeno »veoma mnogo tih dopisni­ ca«. Samo je Mila Brkić prikupila potpise od svih činov­ nica koje su radile u Banskoj upravi i zbog toga poziva­ na na odgovornost od svog načelnika. O tim dopisnicama i potpisima Središnji odbor žen­ skog pokreta iz Novog Sada, koji je rukovodio pokretom u Vojvodini, napisao je pismo 22. novembra 1939. godi­ ne i uputio velikom broju organizacija i aktivistkinja ženskog pokreta u Vojvodini. »Poštovana gospođo, Poznato vam je da je danas najživlja akcija za sticanje prava glasa žena u Jugoslaviji. Vama kao agilnoj i ličnosti u koju ulažemo svoje poverenje, obraćamo se donjom molbom: Svi pokreti u državi su, pored zborova, pripremali i akciju putem odašiljanja karata g(ospodinu) predsedni­ ku vlade u kojima žene traže pravo glasa. Mi Vas moli­ mo da i Vi u Vašem mestu pokupite potpisnice i potpi­ snike, a zatim da na dan 2. decembra o(ve) g(odine) sve karte bacite na Vašu poštu. O učinjenom molimo Vas da nas odmah izvestite, pošto je to važno za statistiku, iz kojih mesta i koliko je karata otišlo. . .. To je dužnost žena da pomognu svaku akciju, čak i ako nisu organizovane u ženskom pokretu. Zahvaljujemo se na pomoći i nadamo se uspehu. U prilogu šaljemo 50 (kom(ada) karata«. Pismo su potpisali predsednica Katarina Marković i sekretarica Šonja Marinković, koja je i bila orga­ nizator te akcije. U proleće 1940. godine — seća se Beba Bursać — Jusuf Tulić je obavestio drugaricu Bursać da će kod njih, radnica, dolaziti Šonja Marinković da ih poučava teori­ ji marksizma, jer je potrebno da se svestrano razvijaju: »Šonja je došla i rekla da treba steći prvo jedno opšte obrazovanje, te je počela da nam predaje geografiju. Imali smo više časova. Ne mogu da kažem da sam bila oduševljena, ali susreti sa Šonjom značili su za mene mnogo«. Šonja je bila duhovita i svojim šalama prido­ bivala je radnice da prihvate nju i njena predavanja. Is­ pričala im je kako je išla kod šefa novosadske policije i tražila da joj vrati marksističke knjige koje su kod nje zaplenjene prilikom njenog hapšenja. Svoj postu­ pak je objasnila time da ona kao student ima pravo da proučava sociologiju, a to su njeni udžbenici za sociolo­ �giju. »Vujin se izvikao i odbio je kratkim postupkom. Tada mu se ona nasmejala u oči« i rekla da je bednik kada se plaši jedne devojke. Pokrajinski odbor Narodne (crvene) pomoći — čiji zadatak bio da prikuplja materijalne priloge i pruža na drugi način pomoć političkim osuđenicima i drugim žrt­ vama reakcije — osnivan je nekoliko puta. »Organizacija i rad N(arodne) P(omoći) u Vojvodini stoje vrlo slabo, skoro nikako« — zapisano je u izveštaju na Šestoj pokrajinskoj partijskoj konferenciji. »Po­ krajinski odbor osnovan januara 1940. bio je čitav pro­ valjen posle prilično uspele akcije skupljanja potpisa za amnestiju političkih osuđenika. Novi Pokrajinski od­ bor, ustanovljen juna meseca 1940., nije pokazao nikak­ vu .inicijativu, a danas više ni on ne postoji. Čitav jedan period... taj sektor je bio bez svog pokrajinskog ruko­ vodstva«. Mesni odbori Narodne pomoći postojali su u pet mesta Vojvodine, ali nisu bili aktivni izuzev »izdržavanja drugova u policiji ili sudu«. U vremc održavanja konfe­ rencije, septembra 1940 godine, novi pokrajinski odbor Narodne pomoći nalazio se u formiranju i njegov prvi zadatak bio je da uspostavi organizacije Narodne po­ moći u Vojvodini. Šonja je bila organizator prvog i trećeg pokrajinskog odbora Narodne pomoći, ali se ne zna da li je ona poku­ šala da u junu 1940. godine formira pokrajinski odbor. Jedno je sigurno da je ona rukovodila ovom organizaci­ jom od njenog osnivanja do okupacije Jugoslavije. Obi­ lazila je mnoga mesta u Vojvodini pokušavajući da organizuje u njima rad Narodne pomoći. Prvi odbor sačinjavali su Šonja Marinković, Mila Brkić, Dušan Barjaktarević, Dragutin Cifrić i, izgleda, Lilika Bern. On je za kratko vreme skupio oko 3.000 di­ nara i oko 500 potpisa na peticiji kojom je traženo puš­ tanje interniranih u logor studenata ili njihovo izvođe­ nje na sud — ako su krivi. Treći odbor je osnovan početkom jeseni 1940. go­ dine. I njega je Šonja osnovala. Toša Tišma se seća da se sa Šonjom upoznao krajem avgusta, ili početkom se­ ptembra 1940. godine. Trebalo je da se organizuje Na­ rodna pomoć i prikupljaju prilozi u novcu i hrani za po­ moć žrtvama policijskog terora i španskim borcima ko­ ji su tada čamili u francuskim koncentracionim logori­ ma. Sem toga, trebalo je mobilisati naprednu javnost »protiv policijskih ispada, političkih procesa, teškog re­ žima na robiji«, a zatvorenim i optuženim komunistima �pronaći »dobre advokate« i omogućiti posete. Šonja je postala sekretar a članovi su bili — seća se Tišma — sledeći: profesor Dragica Petrov, učiteljica Anđa Zrenjanin Milićević, jedan Mađar iz Petrovgrada, on i još ne­ ki. U albumu »Vojvodina u borbi« pominju se još Janko ćmelik, Slobodan Maletić iz Sremske Mitrovice, Mir­ ko Petrović iz Bačkog Gradišta i Todor Jovanović iz Bačke, ali se pogrešno navodi da je pokrajinski odbor toga sastava formiran krajem 1939. godine. Imali su upo­ rišta u Subotici, Bačkom Gradištu, Palanci, Kikindi, Staroj Pazovi, Pančevu, Sremskim Karlovcima. Uspešno su organizovane pojedine akcije u ovim i drugim mestima. Šonja je često odlazila na pojedine zadatke, ponekad skopčane i sa velikim rizikom, ali ih je uspešno obav­ ljala izbegavajući da drugoga izloži opasnosti ako to sa­ ma može da uradi. Kada je uhapšen Žarko Zrenjanin, ona putuje u Petrovgrad i angažuje advokata dr Bratića da brani Zrenjanina. Za vreme štrajka tekstilnih radni­ ka decembra 1940. u Novom Sadu uhapšeno je nekoliko radnika i Šonja «uspeva da ubedi uglednog novosad­ skog advokata dr Mora da se prihvati odbrane nekih optuženih«. Odlazi u Suboticu, Sombor i druga mesta po zadacima Narodne pomoći, koja je bila »prva stepe­ nica za naprednije ljude za povezivanje sa Partijom«; na tome su proveravani simpatizeri Partije i postepeno uk­ ljučivani i u druge akcije. I rezultati nisu izostali. Pri­ kupljena su znatna novčana sredstva, a naročito veliki broj paketa koji su slati španskim dobrovoljcima u Francuskoj, političkim osuđenicima u Sremskoj Mitrovici ili njihovim porodicama. Samo u alibunarskom srezu bili su organizovani odbori skoro u svakom mestu. U Vršcu su davali priloge čak i neki imućni građani; An­ đa Milićević se seća da je apotekar Jovanović dao koli­ ko je iznosila njena tromesečna plata, a vlasnik fabrike sirćeta još više. U januaru 1941. održana je Pokrajinska konferen­ cija Narodne pomoći u stanu Feđe Kiseličkog u Novom Sadu. Šonja je sama obišla sva mesta dz kojih su dolazi­ li delegati, pronašla stan za održavanje konferencije, sačekivala delegate uz pomoć Toše Tišme i obavljala i druge zadatke oko pripreme. Ona je rukovodila konfe­ rencijom na kojoj su istaknuti dotadašnji rezultati i na­ redni zadaci. Pošto žena Kiseličkog nije znala da je u njihovom stanu održan nekakav sastanak, trebalo je stan dovesti u prvobitno stanje posle konferencije, sva­ ku stvar namestiti na staro mesto. I najveći deo toga posla obavila je lično neumorna Šonja Marinković. �Raznovrsna je i veoma bogata bila delatnost Šonje Marinković. Rukovodila je radom napredne struje u SBOTIĆ-u, učestvovala u organizovanju štrajkova no­ vosadskih radnika, organizovala marksističke kružoke, demonstraoije i slične akcije. I na svakom mestu isti­ cala se svojom odanošću, doslednošću, upornošću i vrednoćom, a naročito širinom i toplinom kojom je plenila svoje saradnike. »Šonja polako izrasta iz porodičnog kruga. Njena ličnost konačno se formirala u Beogradu. Kad bi se vraćala kući u Novi Sad da obavi mnogobrojne poslove omladinske i studentske organizacije, mi smo primećivali da je stekla veliku sigurnost u ophođenju s ljudi­ ma i širok krug prijatelja i poznanika, kojima je vlada­ la ne silom već toplinom svoje ličnosti, snagom ubeđenja« — zapisala je Magda Simin. Nalazila se na studijama kada je jedna njena škol­ ska drugarica, kćerka imunćog i uglednog novosadskog advokata, izvršila samoubistvo sa svojim mladićem za­ to što joj roditelji nisu odobravali ljubav sa čovekom nižeg ranga. To je predstavljalo veliki skandal za malo­ građansku sredinu. »Šonja je došla iz Beograda, pokupi­ te drugarice svoje generacije, izvršila neviđenu do tada propagandu i pred ogromnom masom sveta, kraj otvo renog groba, prva uzela reč. Govorila je o društvu koje je krivo za ranu smrt devojke Mare« — pričala je njena sestra Dara. U vreme »češke krize« Šonja se sva pretvorila u akoiju. Kada su pripremani izložba češke knjige u ho­ telu »Sloboda«, priredbe i demonstracije, njen stan je pretvoren u »ratni štab« u kome se svakodnevno održa­ vaju sastanci, kroz koji prolaze mnogobrojni ljudi. Šo­ nja je stanovala u kući dr Jakovljevića, u prostranom stanu na prvom spratu u ulici koja sada nosi njeno ime. Prolazili su ljudi kroz taj stan »kao kroz opštinu« kako je to, slikovito, opisala Slovakinja koja je radila kod Đorđa Marinkovića kao kućna pomoćnica posle Daničine smrti i neobično mnogo volela Šonju, brinula se o njoj, strepela za nju, pomogla je u svakoj situaciji, i u teš­ kim trenucima, kada se Šonja nalazila u zatvoru, »poka­ zala svu svoju veštinu samo da se Šonji u zatvor odne­ se što bolji ručak«. Kada je saopštena vest o okupaciji Sudetske oblasti, u Novom Sadu su zakazane demonstracije za 19 časova. Narod je bio uzbuđen, tiskao se ispred Gradske kuće, defilovao gradskim ulicama, klicao čehoslovačkoj i Bcnešu, a napadao fažizam i Hitlera. Na raznim stranama grada čule su se revolucionarne pesme. �»Šonja je stajala kraj mene, tu gde se danas uzdiže spomenik Miletiću« — seća se Raša Raduj kov. »Bila je uzbuđena kao i svi mi. Mnogo nam je stalo do toga da ova prva veća demonstracija koju je video Novi Sad pro­ đe sa uspehom. Šonja je celog dana obilazila drugove, prijatelje, poznanike i pozivala. Sada je tu, peva, govori i pažljivo posmatra. Digli smo je na ruke i ona vide kako policija pažljivo, skoro neprimetno, blokira trg. Iz njegoševe ulice policajci vuku jednog omladinca. Na dru­ gom kraju trga počela je tuča sa Švabama... za tren oka ceo se prostor pretvori u veliko bojište. Počela je tuča sa policijom. Pred nama se stvori kordon policajaca. Ali u isto vreme stvori se naspram njega i lanac komunista. Šo­ nja mi čvrsto stegne ruke i isturenim grudima, uporedo s nama, pojuri na policijski kordon. Dobi jak udarac u grudi, ali ne pade. — Dole krvnici! — povika ona iz sveg glasa, a ima­ la je jasan prodoran, zvonak glas. Kao eho njenih reči sa svih strana doleteše uzvici: — Dole krvnici, dole fašizam! Tog dana uhapsiše na demonstracijama 250 ljudi i strpaše ih u podrum Gradske kuće. I Šonja je uhapše­ na. U tuči smo se izgubili. Prolaznici i građani u obliž­ njim kućama čuli su te noći kako iz podruma Gradske kuće kao ispod zemlje neodoljivo i snažno prodiru zvu­ ci himne »Hej Sloveni«! To je pevala Šonja a s njom neodoljivo povučeni sv.i pritvoreni. Pustili su ih pred zoru. I tada Šonja sa jednom gru­ pom drugova krene još prema »Armiji«. Tu su pred nemom zgradom, budućim meslom užasnih okupatorskih zločina, dugo izvikivali antifašističke parole. Šonja mi je kasnije pričala kako je u jednoj prostoriji neko, .ipak, upalio svetio. Jedan osvetljen prozor gledao je na de­ monstrante. Imaćemo i u vojsci prijatelja, rekla je ...« U septembru 1939. godine prisustvovala je u No­ vom Sadu jednom sastanku na kome se raspravljalo o stavu političara prema Stranci radnog naroda. Kao predstavnici omladine, Šonja Marinković i Bra nko Bajić učestvovali su u Akcionom odboru koji je organizovao opštenarodni miting 21. maja 1939. godine. Pripreme su počele još u martu s ciljem da se u aprilu održi miting pod parolom »branićemo Jugoslaviju«, a proglas je potpisalo oko trideset organizacija »na čelu sa Sokolskim društvom«. Čak su izlepljene ii plakate, ali je policija zabranila održavanje mitinga u zakazano vre­ me. Uplašeni, kolebljivoi su napuštali Akcioni odbor. �Na kraju je ostalo manje od trećine od prvih učesnika. No i pored svih tih smetnji, miting je, ipak, održan. »U isto vreme dok su se organizovali javna istupa­ nja, mitinzi, manifestacije, priredbe, itd., omladina se pripremala za predstojeće dane i u uskim kružocima u kojima je proučavana marksistička literatura. U radu kružoka u Novom Sadu naročito je bila aktivna Šonja Marinković. Preokupirana zadacima koje je nametala potreba dana, omladina više nije mogla da se posvećuje delatnosti u omladinskim organizacijama i rad u njima je polako zamirao« — napisao je Živan Milisavac u knji­ zi »OMPOK«. ZAUSTAVILA JE DALJU PROVALU Teško je utvrditi koliko je puta hapšena Šonja Ma­ rinković. »Hapšena je dva puta — 1939. i krajem 1940. kada je u novosadskom zatvoru mnogo mučena. Iako je bila slabog zdravlja, krhka i nežna, podnela je sva mučenja stojički i svojim držanjem služila za primer ostalim uhapšenim drugovima ii drugaricama« — zapisano je u knjizi »Žene Srbije u NOB«. U Zborniku narodnih heroja Jugoslavije napisano je da je hapšena 1939. i 1940. godine. To tvrđenje se po­ navlja i u mnogim prigodnim člancima koji su se pojav­ ljivali u periodici povodom kakvih prigoda. Po drugi put je uhapšena 1940. godine. Darino sećanje zabeležila je Magda Simin: »Jedna drugarica — ime njeno nije važno — bila je uhapšena na železničkoj sta­ nici sa velikim koferom partijskog materijala. Neko od njene rodbine, iz gluposti ili iz straha, reče na policiji da kofer potiče od Šonje. Odveli su je, ali ništa saznali nisu, ona je uporno odbijala. Istraga je stala na mrtvoj tački, ali Šonju nikako nisu puštali. Nisu nam dali ni da je posetimo. Bila je svakako u vanredno teškom sta­ nju. Samo je brat Milenko odlazio nedeljno jednom u Beograd sa paketom hrane. Kada su je konačno pustili, ona je došla kući još mnogo izmučenija nego istog proleća iz novosadske po­ licije. Smeđe bademaste oči se izdužiše, majušno lice nestalo. No nije se dugo oporavljala«. Tada je Vujković rekao Sonjinom bratu Milenku: »Imate sestru pravog boljševika!« — seća se Šaša Đuranović. 55 �56 O još jednom hapšenju, mada kratkotrajnom, govo­ rio je i Radomir Raduj kov. To je bilo za vreme demon­ stracija povodom čehoslovačke, kada je uhapšeno preko 200 lica. Šonja je provela noć u zatvoru i, sa ostalim za­ tvorenicima, pevaia pesmu »Hej, Sloveni«. Kada je Odbor Narodne pomoći u Vojvodini počeo da radi, došlo je do provale. Naime, tvrdi Mila Brkić, policija je slučajno otkrila omladince kada su prikup­ ljali priloge i potpise građana; pritisnuti policijskom torturom, omladinci su otkrili one koje su znali. Tako je otkrivena i Šonja Marinković, ali je ona svojim junač­ kim držanjem zaustavila provalu i niko više nije bio uhapšen. Ča ksu — pod njenim uticajem — i omladinci znatno izmenili svoje iskaze i onemogućili policiji da ih pošalje na robiju. Šonja nije rekla da je Draganče Pavlović, član Glavnog odbora Narodne (Crvene) pomoći za Srbiju, organizovao sa njom rad Narodne pomoći u Novom Sadu. Izmišljajući razne izgovore, ona nije pomenula ni jedno lice od kojih je dobila one mnogobroj­ ne zaplenjene letke. Podvrgnuta je mučenjima, ali nje­ na usta nisu izgovarala novo ime. Ona je, svojim herojskim držanjem, zaustavila dalju provalu. Zato je na šes­ toj pokrajinskoj partijskoj konferenciji pohvaljeno nje­ no držanje. Tada je u referatu rečeno sledeće: »Iz poslednjih provala se vidi da se još uvek ne obraća dovolj­ na pažnja vaspitanju članstva u držanju pred klasnim neprijateljem. Tamo gde se na to obraćala pažnja N(ovi) S(ad), S(tari) B(ečei), hapšenja su bila zaustavljena u početku, a boljševičkim držanjem naših drugova sprečeno je dalje širenje provale, a isto tako onemogućena je daljna istraga. U mestima gde se nije dovoljno obra­ ćala pažnja na konspiraciju i držanje pred klasnim ne­ prijateljem P(etrovgrad) moglo se je desiti da hapšenjem jednog nečlana Partije provala zauzme šire razmere«. Iz sačuvanog policijskog i sudskog predmeta može da se rekonstruiše ceo tok događaja. Neutvrđenog datuma saslušan je učenik Peras Rudolf; od je policiji priznao da ga je Milorađ Letić vodio u Radnički dom i dao mu jednu značku. Međutim, on je naveo da je od nepoznatog visokog mladića dobio da potpiše peticiju kojom se traži puštanje interniraca iz logora u Bileću, ili njihovo izvođenje pred sud, i time uputio istragu u tom pravcu. Policija je tragala za orga­ nizatorima prikupljanja potpisa. Provala počinje 28. marta 1940. godine. Tada je rad­ nik Ante Staničić priznao policiji da je onu peticiju o logorašima u Bileću potpisao na traženje Drage Cifrića �Posle dva dana Dragutin Cifrić proširio je provalu. Po­ red priznanja da ga je Jusuf Tulić uveo u radnički po­ kret, Cifrić je izjavio da se u odboru za prikupljanje po­ moći nalaze Mila Brkić i Mila Bem. Održana su dva sa­ stanka. Na prvom, kod Mile Brkić je zatekao Šonju Marinković, ali ništa nisu razgovarali zbog prisustva Mi linih roditelja. Na drugom sastanku, održanom u stanu Vladimira Kolarova, prisustvovali su Šonja Marinković, Mila Brkić, jedan student iz Beograda i Dušan Barjaktarević. Dogovoreno je da se nastavi s prikupljanjem priloga i da se sakupljaju potpisi kojim se traži pušta­ nje logoraša iz Bileća ili suđenje ako su krivi. Tekst pe­ ticije napisali su Šonja i onaj student. Prikupljeni no­ vac predao je Miki Brkić, a od Mile i Dušana Barjaktarevića dohio je dva letka: »U borbu protiv koncentraci­ onih logora« i »Protiv imperijalističkog rata«. To je bio osnov od kojega je pošla policija u daljoj istrazi. Priprema za odlučujuće bitke: očvrsli revolucionar i heroj Šonja Marinković 57 �Drugoga aprila saslušani su Danilo Tandori i Dušan Barjaktarević. Mehaničar Tandori priznao je policiji da je onu peticiju potpisao krajem februara, ili početkom marta, na traženje Dragutina Cifrića, a Dušan Barjakta­ rević da ga je u radnički pokret uključio Radivoje Ćirpanov i upoznao sa Šonjom Marinković i Milom Brkić. Priloge je prikupljao po Sonjinom i Milinom nalogu i predavao ih Mili Brkić. Nije prisustvovao na sastanku kod Brkićeve, a na sastanku u stanu Kolarova bili su, pored Šonje i Mile, on, Dragutin Cifrić i nepoznati stu­ dent. Na tome sastanku odlučeno je o prikupljanju pot­ pisa na peticiji kojom se traži puštanje logoraša iz Bileća. Pored peticije, dobio je i letak kojim se objašnja­ valo stanje u logoru. Posle toga održano je nekoliko sa­ stanaka u »Radniku« u vezi prikupljanja potpisa, aLi on nije prikupljao te potpise. Tako je i on ponovio izjavu Cifrića i provala je time samo potvrđena. Sledeća saslušanja izvršena su nakon hapšenja Šonje Marinković i grupe saradnika. Osmoga aprila zapisana su saslušavanja u policiji Vladimira Kolarova i Mile Br­ kić, a devetog aprila saslušanja Gabrijela Grinfilda i Šonje Marinković. Kolarov je energično odbio da išta znao o održavanju sastanka u njegovom stanu. Kada je u Novom Sadu tražio stan, pomogla mu je Šonja Marin­ ković; ona je povremeno činila i druge usluge, čak mu ponekada uređivala stan i ložila vatru, zato joj nekada davao ključ kada pođe na put. Jasno je da je on znao za održavanje sastanka u svome stanu, zato je i predao Šonji ključ, ali to nije priznao policiji. Pošto je zbog ko­ munizma isteran iz Bijeljinske gimnazije, Gabrijel Grinfild je prešao u Novi Sad i tu se zaposlio. Uhapšen je u stanu Stevana Dejanova, trgovačkog putnika, kada je došao da ga pita šta ima novo u Bijeljini; tada je kod njega pronađeno »Otvoreno pismo g. Leonu Blumu di­ rektoru »Popilera« od komunističkog poslanika Andre Martija« koje je dobio od Dušana Barjaktarevića. Njego­ vo priznanje nije direktno povezano sa ovom provalom. Pritegnuta policijskim mučenjima i priznanjima drugih, Mila Brkić je ispričala kako je prišla naprednom pokretu i kako se »opredelila za komunizam«. Šonju Ma­ rinković je upoznala u Ženskom pokretu i sprijateljila s njom pošto imaju istovetne poglede. »Sa takvim ubeđenjem, ideološki opredeljena za komunizam, pristupi­ la sam, u dogovoru sa Šonjom Maninković, radu na pri­ kupljanju priloga za one nesrećnike, koji su, boreći se za slobodu na beogradskom univerzitetu, stradali u su­ kobu sa tamošnjom policijom«. U početku su, kaže, u tu stvar bile upućene samo njih dve, a onda se krug �proširio. Prikupljani su prilozi za pomoć studentima ko­ ji se ne nalaze u zatvoru i interniranim komunistima u Bileću i Lepoglavi. Kada je u januaru ležala bolesna, do­ lazili su kod nje Šonja, Lilika Bern i Dragutin Cifrić, ali ništa nisu mogli rešavati. Tek posle petnaest dana sas­ tali su se u jednom privatnom stanu i tada je formiran i odbor za prikupljanje pomoći za peticiju kojom se tražilo oslobođenje interniranih zatvorenika ili njihovo izvođenje pred sud. Potpise od intelektualaca prikup­ ljala je Šonja Marinković, a potpise od radnika Cifrić i Barjaktarević. Prikupljeno je oko 3.000 dinara prilo­ ga; prilikom hapšenja kod nje je pronađeno 1970 dina­ ra, a ostalo je potrošeno za pomoć — pakete nekim po­ litičkim osuđenicima ili njihovim porodicama... Samo je ponovila ono što je policija znala i što nije mogla izbeći da ne kaže. Međutim, ona nije izvršila niti proširila provalu i pored policijskih mučenja. U zapisnicima saslušanja Rudolfa Perasa i Ante-Staničića Sonjino ime nije zapisano, ono se pojavljuje prvi put u zapisniku saslušanja Dragutina Cifrića od 30. marta 1940. godine. Međutim, ona je bila toliko poznata policiji da je policija od početka istrage sumnjala na nju, bila uverena da ta akcija ne može biti organizovana bez nje. To se jasno vidi po tome što je još prvog dana istrage, kada je 28. marta saslušan Ante Stanioić, izdat nalog za pre­ tres stana Šonje Marinković. Dva puta je pretresan njen stan, 29. i 31. marta. Pretresani su, verovatno, stanovi i ostalih iz ove grupe. Ličnim pretresom Gabrijela Grinfilda pronađeno je ono otvoreno pismo Leonu Blumu. Kod Mile Brkić nađena je brošura »Škole .i prosveta u Sovjetskom Savezu« i zaplenjeno 1970 dinara prikup­ ljenih priloga građana za Narodnu pomoć. Kod ostalih, sem Šonje, nije pronađen ilegalni i zabranjeni propagan­ dni materijal. Međutim, na pretresima Sonjinog stana, naročito 31. marta, zaplenjeno je veoma mnogo proskribovanih knjiga, brošura i letaka. U njima je veoma oš­ tro osuđivan profašistički režim tadašnjih vlada i uka­ zivano na opasnost koju Jugoslaviji donose svojom po­ litikom. Otvorene i jasne reči komunista, iskazane u tim materijalima, nedvosmisleno su govorile i o stavu Šonje Marinković koja ih je držala. Zato se policijski bes sručio na nju. Zato su policijski agenti svim sred­ stvima pokušavali da skrše to malo i krho telo zabo­ ravljajući na njenu moralnu snagu. Makar i najkraće prepričana sadržina tih materijala, ipak će biti dovolj­ na da ukaže na težak položaj u kome se Šonja tada na­ šla, pogotovu što su neke brošure i leci zaplcnjcni u vi­ �še primeraka; po dva i pet, a letak »U borbu protiv kon­ centracionih logora...« čak u 23 primerka. 1) U brošuri »Rat i mir« Slobodana Srbinovića is­ taknuti su uzroci drugog svetskog rata, imperijalistička borba oko podele sveta, mračni ciljevi fašističke Nemačke i njenih satelita i oštro osuđena profašistička politi­ ka vlade Cvetković-Maček. Data je analiza prilika u ze­ mlji i svetu. Brošura je zaplenjena u dva primerka. 2) U letku »Vojvođanskoj javnosti« veoma oštro je osuđen brutalan postupak policije koja je jednog maj­ skog dana uhapsila 27 studenata iz Vojvodine, koji su radili u Vojvođanskoj akademskoj trpezi, a drugi put na Tehničkom fakultetu obila oko 2000 studentskih ormančića > uhapsila oko 60 studenata. Studente su pre­ i mlatili. »Zatim su ih odvele dželatske ruke i prljave savesti agenata da budu »saslušani«. U mučilištu sa celokupnim »priborom« za saslušavanje bio je razapet Pe­ tar Plavkić na »vratilu«, stezan u klupče, bespomučno šiban po tabanima dok su ga naizmence hladnom vo­ dom vraćali iz nesvesti i gurali mu prljave krpe u usta. Zatim je vešan za palce o tavanicu. Slobodan Bajić, za sve vreme u vlažnoj samici, bez svetlosti, bez hrane, ne­ prekidno mučen i bijen, živčano je potpuno oronuo. Kad je Plavkić doveden na suočenje, video je kako u poluta­ mi vise glavačke, jedno do drugoga, (kao u kasapnici) obešena tela Stojanović Marka, Sljivić Branka i Stakić Radivoja, koje su vraćali svesti s vremena na vreme sa­ mo zato da bi ih ponova životinjski tukli džakovima peska po bubrezima s namerom da im upropaste zdravlje, a da se to spolja ne vidi. Ostale su odvlačili da vide šta ih čeka. I danju i noću razlegali su se bolni krici naših mučenih drugova, i trzala umorna tela onih koji su čekali svoj red. Fizički bol, poremećeni bubrezi, krv iz pluća, pocrneli tabani, dopunjavan je još groznijim dnevnim mukama. Vukajlović Branko, Janković Dejan i Stefanović Strahinja premlaćivanjem fizički i nervno su upropašćeni. Marinka Dukića su iz stana sproveli u Upravu grada vezanog lancima i odmah pretukli, a Kovačevi Milorada su još u stanu vezali i petorica agenata krvoločno tukli. Studentkinja Vera Gucunja bila je 12 dana zatvo­ rena zajedno sa prostitutkama i kriminalkama... 18. ma­ ja, u 10 sati uveče, u nervnom napadu, pod utiskom zverskih mučenja, podigao je ruku na sebe presekavši vene Dejan Brankov«. Povodom tako surovih postupaka održan je 19. ma­ ja 1938. opšti studentski zbor na kome je prisustvovalo oko 3000 studenata. Usvojena je rezolucija kojom se tražilo kažnjavanje policajaca zbog nezakonitih postu­ �paka, nadoknađivanje materijalne štete, puštanje na slobodu uhapšenih studenata i poštovanje zakona i ure­ daba o Univerzitetu. Omladina je izrazila odlučnost da brani svoja prava. 3) U proglasu »Protiv rata« Ujedinjene studentske omladine od 17. X 1939. istaknut je podnaslov: »Za slo­ bodu, demokratiju i ravnopravnost naših naroda! Za prava i bolji život mlade generacije!« Započelo je novo svetsko krvoproliće po želji vlastodržaoca Francuske, Engleske i Nemačke »za novu podelu sveta, za novi ra­ spored snaga dva zaraćena imperijalistička tabora, za interese i spas krupnog kapitala«. Čemberlen i Dalađe izdali su čehoslovačku i omogućili porobljavanje Polj­ ske vodeći antisovjetsku politiku. Spas za Jugoslaviju i balkanske narode leži u miroljubivoj politici, njiho­ voj međusobnoj povezanosti i saradnji sa Sovjetskim Savezom. »Dakle, kada milioni mladih osećaju strahote rat­ nog stanja, kada stojimo pred nepravednim uništenjem miliona ljudskih života, naša je velika dužnost da ostva­ rimo savez i jedinstvo omladine svih naroda Jugosla­ vije u borbi protiv rata. To od nas zahteva životni in­ teres naše zemlje koja u ovom ratu nema šta da tra­ ži. ..« Zahtevano je, dalje, da se stvara čvršći savez bal­ kanskih naroda sa naslonom na Sovjetski Savez, da se hitno uspostave diplomatski odnosi sa SSSR, da se donesu demokratski zakoni (o štampi, zboru i dogo­ voru, o udruživanju, o izboru narodnih poslanika), da se ukinu zakon o zaštiti države i sud za zaštitu države, da se da amnestija svim političkim osuđenicima, da se raspišu opštinski i parlamentarni izbori, da se iz držav­ nog aparata uklone svi oni koji su dotle zlostavljali na­ rod, da se izvrši agrarna reforma i brišu seljački du­ govi, da se poboljša socijalna politika, da se sprovede u delo Vladina odluka o »dozvoli povratka u zemlju svim dobrovoljcima španske republikanske vojske iz Jugo­ slavije«, i da se ispune omladinski ekonomski, politič­ ki i kulturni zahtevi »za slobodu omladinske organiza­ cije i akcije, za slobodu omladinske štampe, za više prava i bolji život mlade generacije«. 4) U letku »U borbi protiv koncentracionih logora!«, koji je izdao Pripremni odbor za borbu protiv koncen­ tracionih logora, oštro je osuđen postupak vlade Cvetkovića—Mačeka koja je strpala bez sudskih presuda stotine rodoljuba u koncentracione logore u Bileću i Lepoglavi. »Stotine ljudi, radnika, žena, seljaka, omladinaca, intelektualaca — boraca za mir i prava radnog �62 sveta, podvrgnuli su koncentracionim logorima najstra­ šnijim nasiljima i samovolji policije. Policija ih svako­ dnevno premlaćuje (slučaj Moše Pijade) i izgladnjava, ne dozvoljava im primanje svih knjiga i novina koje izlaze u našoj državi, pleni pisma i uskraćuje paste...« 5) Odbor za zaštitu političkih osuđenika u Zagrebu, u svom »Apelu javnosti« od 4. III 1939, obaveštavao je javnost o štrajku glađu političkih osuđenika u kaznionama u Sremskoj Mitrovici, Nišu i Mariboru, zbog nečovečnog postupka prema njima, tražio podršku štrajkačima i opštu amnestiju za sve političke osuđenike. 6) Beogradski omladinski mirovni odbor izdao je letak »40 miliona mladih dižu svoj glas u odbrani mira i svojih prava« u kome je obavestio omladinu o Svetskom omladinskom kongresu u Njujorku i tražio okup­ ljanje omladine radi zaštite mira, njihovih prava i bu­ dućnosti. 7) Krajem 1939. godine Prijatelji španskih dobro­ voljaca izdali su letak »Narodu i omladini« u kome su izneli težak položaj u Francuskoj ii u Španiji jugoslovenskih dobrovoljaca i traženo prikupljanje pomoći španskim borcima. Taj letak je direktno povezan sa akcijom Narodne pomoći koju je Šonja organizovala. 8) I porodice bivših dobrovoljaca republikanske Španije obratile su se za pomoć letkom »Celokupnoj našoj javnosti«; izneseni su teški uslovi u kojima su se na­ lazili dobrovoljci i zamoljena podrška njihovim zahtevima o što skorijem povratku tih boraca svojim kuća­ ma i porodicama. 9) U rezoluciji vojvođanskih studenata na Zagre­ bačkom univerzitetu od 13. juna 1936. godine data je podrška nekim prethodnim rezolucijama i traženo je da o sudbini Vojvodine (Srem, Banat, Bačka i Bara­ nja) rešavaju njeni predstavnici, da Vojvodina »bude potpuno ravnopravna federativna jedinica u budućem federativnom uređenju Jugoslavije«, da nacionalne ma­ njine imaju potpunu ravnopravnost, da se izvrši agrar­ na reforma i veliki posedi podele narodu, da se što pre reši problem seljačkih dugova, da se onemogući izno­ šenje domaćeg kapitala iz zemlje, da se umanji eksplo­ atacija radnih ljudi, da se prizna SSSR i uspostave di­ plomatski odnosi sa njim. Istaknuta je odlučnost stu­ denata protiv fašizma i diktature bilo koje vrste. 10) U letku »Protiv imperijalističkog rata«... Cen­ tralni komitet SKOJ-a dao je kvalifikaciju drugog svetskog rata i pozvao omladinu da se suprotstavi uvlače­ nju Jugoslavije u taj imperijalistički rat. �11) I u »Dekleraciji sa akademije posvećene miru« — koju je usvojilo preko 4000 beogradskih studenata na zboru od 7. oktobra 1939. godine — data je ocena imperijalističkog rata (borbe za novu podelu sveta) i traženo je da se naša zemlja ne upliće u taj rat, da se pruži pomoć svim miroljubivim snagama u svetu, da se vodi politika mira »i savez sa svim balkanskim naro­ dima u borbi protiv rata, na čelu sa moćnim zaštitni­ kom mira i slobode malih naroda Sovjetskom Rusijom«, da se u zemlji ostvari puna demokratija i »nacionalne slobode svih naroda«, da se vodi borba za »srećniji i bolji život svih mladih«. 12) Letak »Za opštu amnestiju političkih osuđenika« od 20. X 1939. godine potpisali su, pored ostalih, sledeći: profesori univerziteta dr Mileta Novaković, Živojin M. Perić i Kirilo Savić, Ljuba M. Davidović, docent Brana Nedeljković, advokat Bora Prodanović i njegov otac Jaša Prodanović, dr Ivan Ribar, novinar Veselin Masleša i drugi. U njemu je traženo da se sprovede pot­ puna amnestija političkih osuđenika. 13) Kod Šonje je zaplenjeno i »Saopštenje Ujedi­ njene studentske omladine o poseti dr Mačeku« od 21. decembra 1939. godine iz koga se jasno vidi uloga dr Mačeka u krvavim progorima nam odladinom od 14. XII 1939. godine kada je policija ubila nekoliko mladih ljudi, a mnoge ranila ili premlatila. Gnusne policijske zločine Maček je pokušao da opravda tobožnjim otpo­ rom anarhiji, a onda se, na kraju, otvoreno deklarisao kao antikomunista. »Iz njegovih (Mačekovih) izjava ja­ sno se vidi politika i odgovornost vlade kao celine za sve ono što je došlo i što će doći« — rečeno je na kraju. Zaplenjeni su još: letak »Kućni red za internirce u Bileću«, dopisna karta sa slikom Dragiše Miišovića, Plat­ forma Inicijativnog odbora Stranke radnog naroda i još nekoliko raznih drugih letaka; zaplenjena je, dalje, Segalova »Agrarna politika nemačkog fašizma«, 20 ko­ mada predavanja o ženskom pokretu, dve knjige Fridriha Engelsa, »Beli mugri« Koste Raoina, knjiga »Jugo­ istočna Evropa i strani kapital«, knjige Maksima Gor­ kog (Makar Čudra i druge), tri broja »Ženskog pokre­ ta«^ primerak »Mladosti«, više raznih drugih knjiga. Zaplenjene su i lične fotografije i 9 pisama studenta Bore Dimitrijevića iz Leskovca, (Sačuvano je samo jed­ no Borino pismo, od 2. II 1937. godine, u kome, pored ostalog, piše: »Ja i dalje čvrsto verujem da ćeš ti po­ stati odličan borac za Pravdu i Slobodu, i pored svih loših utiicaja sa strane«). �Toliko »antidržavnog« i zabranjenog materijala — u kome se oštro osuđuje profašistički režim, iznose nedela policije, traži korenita promena u društvenom sis­ temu i oslanjanje na SSSR i slično — svakako je uti­ calo da se položaj Šonje Marinković još više pogorša i da policija bude još surovija prema njoj. Tako je i bilo. Sedmoga aprila uhapšen je Gabrijel Grinfild, a os­ moga aprila Šonja Marinković, Mila Brkić, Dušan Bar­ jaktarevi«:, Dragutin Cifrić i Vladimir Kolarov. Šonju su uhapsili u Beogradu, pronavši je ispred jednog bioskopa, i vozom doterali u Novi Sad. Istraga nad njima otvorena je 10. aprila 1940. godine: Šonja i Mila Brkić optuživane su kao organizatori ilegalnog rada, Dušan Barjaktarević zbog prikupljanja priloga, Vladimir Ko­ larov što je ustupio stan za sastanak, a Gabrijel Grin­ fild što je kod njega pronađeno ono otvoreno pismo. Mučenja u policiji trajala su deset dana. Osam­ naestog aprila predati su Okružnom sudu na dalji po­ stupak, a tek 19. IV 1940. godine sprovedeni su u zat­ vor Okružnog suda u kome su ostali svega osam dana, jer su 27. aprila pušteni kućama, iako je rešenje donelo 25. aprila; tada je istražni sudija odbio zahtev držav­ nog tužioca da naredi istražni zatvor uhapšenih. U zahtevu se otvaranje istrage (KK 554/1940, 22. IV 1940.) Državno tužilaštvo je navelo da je Šonja Marin­ ković od oktobra 1939. do 30. III 1940. godine organizovala prikupljanje novca i potpisa na peticiji radi po­ moći osuđenim komunistima i dobrovoljcima u Španiji. Surovo su je tukli i mučili u policiji. Svojim pis­ mom od 9. maja 1940. godine, neposredno posle Sonjinog izlaska iz zatvora, Doka je pisao kćeri Vidi i o Sonjinom mučenju. Kada je tražio premeštaj iz Skoplja, poručeno mu je da se strpi još jedan mesec dok se ne stiša bura oko Sonjinog hapšenja; »sigurno nije iz.vešten da je Šonja puštena od suda na slobodu, i da je bila otpužena što je skupljala potpise na predsednika vlade, da se ukinu koncentracioni logori, da se internirci puste, da se dozvoli povratak španskim do­ brovoljcima i protiv policijskog terora, i što je skup­ ljala priloge za kolege internirce, što bi potpisao sva­ ki inteligentan čovek, a ona je za to dobila još batina i mučena vešanjem po 2—3 sata od policije. Ona će, čim svrši diplomski rad, doći k meni na odmor, da i mene duhovno ojača...« Pored batinanja i vešanja, mučili su je i lomlje­ njem ruku, prstiju. Stave među prste šipku i tada lo­ me prste — pričala je Raduj kovu. �U zatvoru je počela da štrajkuje glađu, ali ju je otac izmolio da prestane kako fizički ne bi još više oronula. Zatvorenici su je videLi kako sva izubijana leži na podu ćelije, a sestri je »dopala u ruke njena krvava košulja«. Posećivala ju je u zatvoru sestra Darinka. Ona o tome priča: »Prvih dana primali su samo hranu, ali su mi kasnije dozvolili i da je posetim. DovođiLi su je u žandarmerijsku sobu. Bila je uvek pribrana, brižna za porodicu. Htela je da zna da li sam maloj Lili, mo­ joj dvogodišnjoj dcvojčici, kupila bele cipele za proleće. Odvraćala sam je od tih misLi, ne shvatajući od kolike je važnosti za nju da misli na malu Lilu i njene bele cipelice. Došao je i otac da je vidi... Vešali su je glavom na dole i provlačili štap izme­ đu vezanih ruku i nogu da bi je kao nemoćno klupko vukli po zemlji, kotrljali i batinali po tabanima i ćelom telu. — Znaš, govorila mi je sedeći tako na zemlji, oči­ ju još zamagljenih od skorih uzbuđenja, dok su me tukli, uvek sam mislila na najlepše što sam u životu imala. Lepe misli čoveku donose snage! Neposredno posle tog hapšenja imala sam prilike da se uverim kako je dobrota intenzivno zračila iz nje i razoružavala čak i njene tamničare. Prolazili smo uli­ com svega nekoliko dana posle njenog .izlaska. Naišao je jedan mlad policajac. Malo se zbuni i pocrvene, ali pozdravi Šonju veoma srdačno... Šonja otpozdravi is­ to tako srdačno i ispriča mi kako je taj mladić često dežurao pred njenom samicom, odvojenom od hodni­ ka rešetkama. Da bi zabavio izmučenu devojku, često nepomičnu na patosu od bola d slabosti, on joj je pru­ žio što je znao i umeo: bosanski seljak iz divljine... recitovao je pred tim rešetkama satima i satima na­ rodne pesme, sve lepšu od lepše«. Nalazila je moralne snage da izdrži sva mučenja. Čak je pravila i šale na račun svojih stradanja. To se vidi i iz njenog pisma upućenog iz zatvora 23. aprila 1940. godine. »Draga moja familijo, znam da će Vidu ova karta raznježiti do suza, jer nikad nije još doživela da joj neko iz zatvora piše, a pogotovo njena najmlađa ses­ tra. Hej, Vidinice moja, to nije tako strašno kako ti misliš, jest bilo je i batina i maltretiranja ali to se izdrži kad se ima dovoljno moralne snage i čvrsto ubeđenje da je ono što radimo samo ispravno i pošteno«. 5 Šonja Marinković �Ta moralna snaga i omogućila joj je da izdrži sva mučenja i da ne otkrije nijedno novo lice, da zaustavi dalju provalu. Naprednom pokretu prišla je zato što smatra »da ta (ideologija počiva na naučnoj bazi i da je ona prema tome jedino ispravna, te da može poslužiti kao pod­ loga jednom novom društvenom uređenju« — izjavila je Sanja Marinković na saslušanju u policiji. Tako se opredelila za vreme svojih studija, u studentskom pok­ retu, kada se vodila borba za autonomiju Univerziteta. Njenom opredeljenju doprinele su ri opšte prilike u sve­ tu, to ju je samo učvrstilo »na toj strani i tu mislim ostati«. I posle jednodnevnog mučenja ona otvoreno iz­ javljuje da je komunista i da se toga ubeđenja neće odreći. Zatim je ponovila deo onoga što su drugi već re­ kli. Dolazeći povremeno iz Zemuna kući, interesovala se »ovdašnjim društvenim pojavama« i tako se uklju­ čila u Ženski pokret pre nekoliko godina. Tada se zbli­ žila sa Milom Brkić sa kojom se poznaje još iz srednje škole. »U decembru prošle godine održane su krvave stu­ dentske demonstracije i radničke na ulicama Beograda, koje su držane protiv rata a za mir, hleb i protiv sku­ poće. Na ovim demonstracijama vlasti su istupile pro­ tiv demonstranata tako grubo, da je bilo pohapšenib oko 160 studenata i radnika, da je bilo čak i mrtvih. Taj postupak osudila je i beogradska javnost, pa sas­ vim prirodno da je takav postupak izazvao ogorčenje i kod mene. I sama sam bila učesnik u demonstracija­ ma, ali nisam bila uhapšena«. Šestoga januara došla je u Novi Sad, srela se sa Milom Brkić, ispričala joj je o događajima u Beogradu i teškom položaju pohapšenih studenata, pa je predlo­ žila da prikupljaju pomoć za te »nesrećnike«. Shvativ­ ši položaj nevinih mladića, Brkićka je prihvatila Sonjin predlog i tako je organizovana akcija prikupljanja po­ moći i potpisa peticije kojom se tražilo njihovo puš­ tanje iz logora ili izvođenje na sud ako su krivi. Akcija je pokrenuta polovinom februara, kada je ponovo do­ šla iz Beograda, jer su između prvog i drugog susreta internirani u koncentracioni logor više studenata iz Beograda i tri lica riz Novog Sada. Angažovala je i Du­ šana Barjaktarevića koga je upoznala na radničkim za­ bavama i priredbama. Ona je zakazala sastanak kod Mile Brkić da bi se dogovorili i organizovano radili na prikupljanju pomoći. »U nedelju, dakle na sam dan sastanka nalazeći se u varoši srela sam na ulici stu- �denta prava, koga znam pod imenom Cale... Znajući da je dobro upućen u stvari o kojima se imalo ras­ pravljati na popodnevnom sastanku kod Brkićeve, ja sam ga umolila da pođe sa mnom na taj sastanak, što je on i obećao«. I pored svih mučenja, ona nije rekla njegovo ime; izmišljala je da se slučajno srela sa njim na ulici i da ne zna ni odakle je ni zašto je došao u Novi Sad. Ostala je uporna u svojoj tvrdnji da se i drugi put slučajno srela sa Calom pre sastanka u stanu Kolarova. Tekst peticije napisala je ona i predala Mili Brkić da je umnoži. I druga dva letka, o kojima je govorila Mila Brkiić, ona je predala Brkićevoj da ih umnoži. Čitavo saslušanje svelo se na ono što su drugi pri­ znali pre njenog saslušanja. Ni rečenice više. Nije pomenuto ni jedno novo lice, nije zabeležena ni jedna nova akcija. Samo je toj akciji dat jedan logičan put od decembarskih demonstracija do interniranja stude­ nata i pružanja pomoći inlerniranima. Tu policija niš­ ta nije doznala, čak ni ime studenta koga je, izgleda, Šonja poznavala. (Mila Brkić tvrdi da je to bio Draganče Pavlović iz Beograda, član Glavnog odbora Na­ rodne pomoći). Verovatno policija nije očekivala da će doći do nekog izuzetnog saznanja o ilegalnoj delatnosti Komunističke partije u Vojvodini. Međutim, na osnovu zaplenjenih letaka i zabranjene literature policija je, svakako, očekivala da će doći do otkrića partijske or­ ganizacije. Bilo joj je jasno da toliko materijala i tako raznovrsnog ne može imati neko ko se nalazi na spored­ nom koloseku. Tako obavešten i snabdeven propagan­ dnim materijalom može biti samo onaj koji se nalazi u žiži događaja. Šonja se razlikuje od svih uhapšenih, ona zna mnogo više od njih. Dovoljno je da otkrije imena bar trećine onih od kojih je dobila taj materijal pa da policija otkrije partijsku organizaciju u Novom Sadu, možda čak i u Beogradu. Zato su agenti upotrebili sva sredstva da bi izvukli od nje priznanja, da bi preko njenih usana preletelo bar jedno ime. Međutim, ta mala i nežna devojka imala je toliko moralne snage u svome krhkom telu da je izdržala sva mučenja i ni­ šta nije otkrila, nije navela ni jedno ime. Njeni odgo­ vori zvuče neuverljivo, ali ona nije imala drugi izbor: ili pokleknuti i otkriti svoje saborce, ili izdržati sva mučenja i sačuvati za dalju borbu svoje saradnike i davati neistinite odgovore. Tu nije bilo moralne dileme da li prećutati znači slagati! Moralno je bilo ono što ona radi. �Za zaplenjene letke i zabranjenu literaturu ona je uglavnom davala sledeće odgovore: neko joj je strpao letak u džep za vreme ispita; brošuru je kupila od prodavca udžbenika; ne seća od koga je i kada do­ bila taj letak; neko joj je dao letak u susretu; dobila je od neke drugarice na Filozofskom fakultetu, ali ne zna njeno ime; primila je poštom; našla u svom poš­ tanskom sandučetu; dobila od nekog studenta sa Za­ grebačkog sveučilišta ali se ne seća; od koga; našla na nekoj priredbi u Beogradu ili u svome fakultetu: dobila u prostorijama Vojvođanske menze ali ne zna od koga; dobila u Studentskom mirovnom odboru; dobila na fakultetu ili u menzi u kojoj se hranila; dobila na uLici... »Ostali zaplenjeni materijal kod mene je skoro is­ ključivo kulturno-prosvetnog karaktera, sadrži dobrim delom predavanja u »Ženskom pokretu« i u vezi sa tim, razne elaborate, zatim horske recitacije sa političkom tendencijom i najzad pozorišni komad iz proleterskog života. 0 letku pod naslovom »U borbi protiv koncentra­ cionih logora« otkucan i umnožen na pisaćoj mašini, ne znam ništa, mada i sama vidim da je ovaj letak istog teksta kao i oni koje sam pod .istim naslovom dobila poštom iz Beograda. Ko je ove letke izradio i umnožio, a isto tako i rasturio, meni nije poznato« — — završila je Šonja Marinković na kraju svoga saslu­ šanja, posle tolikih mučenja. 1 kod istražnog sudije uglavnom su ponovljeni is­ kazi koji su dati u policiji. Dušan Barjaktarević je is­ pričao o susretu sa Šonjom na ulici i sastanku u stanu Kolarova na kome se govorilo o prikupljanju priloga i potpisa za peticiju. Dragutin Cifrić ponovio je i o jednom i o drugom sastanku: »Marinković Šonja pred­ laže da se nastavi sa tom akcijom i da se prikupljeni novac preda Brkić Milesi da bi se nabavile životne na­ mirnice i poslale internircima. Na ovom sastanku Šonja je govorila o skupljanju potpisa i predaji peticije u Beogradu i predložila da se tako isto učini i u Novom Sadu. Onaj student iz Beograda govorio je o teškom ži­ votu interniranih u koncentracionim logorima. On i Šonja sastavili su ukratko sadržaj peticije, koji bi se razradio, umnožio i predao nama radi skup­ ljanja potpisa...« U svome saslušanju, 24. aprila, Šonja je govorila o svome ubeđenju, ne skrivajući da je pristalica pro­ leterske revolucije. Ona kaže da je u drugoj godini �studija počela da čita marksističku literaturu. Podstrek za to imala je u pokretu i borbi za autonomiju univer­ ziteta. Čitajući tu literaturu, ona je došla do uverenja » o opravdanosti i potrebi promene društvenog poret­ ka u jedan novi, koji bi odgovarao zahtevima pravič­ nosti«. Takve društvene promene mogu se izvršili pro­ leterskom revolucijom kada »nastanu potrebni ekonom­ ski i ideološki uslovi«. Na pitanje da li su u Jugosla­ viji sazreli takvi uslovi, Šonja je odgovorila da začetaka ima ali oni još nisu »u takvoj meri« da bi omo­ gućili revoluciju. Međutim, »spoljna stanja i događaji mogu imati uticaja na ubrzanje nastanka tih potrebnih uslova«. To se desilo sa Poljskom i Finskom. Smelo je izjavila — takvo je, uostalom, ćelo njeno saslušanje — da se kod nas radnički pokret nije mogao normalno razvijati zato što nema političkih sloboda, pa su rad­ nici prinuđeni da ih traže na mitinzima, konferenci­ jama i demonstracijama. Tako je bilo i na demonstra­ cijama od 14. decembra 1939. godine, ali je policija neke pobila, mnoge ranila a još više uhapsila. Taj događaj i njegove posledice imao je na nju veliki uticaj i zato je ona organizovala prikupljanje pomoći za pohapšene. Pored materijalnih sredstava, prikupljeno je oko 300 potpisa od radnika i oko 200 od intelektualaca. U pe­ ticiji su istaknuta četiri zahteva: »1) Ukidanje koncentracionih logora. 2) Opšta amnestija političkih osuđenika. 3) Dozvola za povratak naših dobrovoljaca u Španiji. 4) Obustava policijskog terora«. Šonja je veoma otvoreno iznosila svoje ubeđenje ne plašeći se poslcdica i otvoreno stavila do znanja svome isledniku da ona radi po svome ubeđenju. Ona se ne plaši posledica i nema nikakvih razloga da pri­ kriva stvari, ona je i događaje istinito prikazala. Tre­ balo je ostaviti takav utisak, ubediti istražnog sudiju da je akcija prikupljanja pomoći pre svega humanitar­ na akcija, da je nastala njenom privatnom inicijativom po ugledu na slične akcije u Beogradu. Ništa tu nema organizovanog, iza toga se ne skriva nikakva ilegalna komunistička organizacija. Zašto bi takva akcija pred­ stavljala krivičnu odgovornost? Zar je i osnovna hu­ manost kažnjiva u loj zemlji? Ona to nije otvoreno rekla, ali njeni odgovori nameću takve zaključke. I us­ pela je. Za razliku od policije, istražni sudija se zadržao na opisu prikupljanja priloga i potpisa za oslobođenje interniranih što, u stvari, ne može ni predstavljati kri­ vično delo, zbog čega se ne može suditi. A o zaplenje- �nim lecima i drugoj zabranjenoj literaturi — što je naj­ više i teretilo Šonju i na čemu je policija toliko insis­ tirala na saslušanju te je u zapisnik unosila Sonjin od­ govor za svaki letak pojedinačno — u zapisniku kod istražnog sudije samo se pominje da ih je dobijala »na fakultetu od pojedinih studenata« ili ih je »primala pre­ ko pošte«. Svojim junačkim držanjem i pametnim odgovorima Šonja Marinković je onemogućila partijsku provalu i prisilila istražnog sudiju da ćelu grupu pusti iz zatvora. I krajnji ishod je rezultat njenog držanja. Više od šest meseci nije bio okončan ovaj predmet. Izgleda da su policija i druge reakcionarne snage nastojale da Šo­ nju i grupu obavezno pošalju na robiju, ali je državni tužilac, ipak, bio prinuđen da odbaci protiv njih kri­ vičnu prijavu, jer nije imao elemenata za krivično go­ njenje. Na osnovu toga istražni sudija obustavio je 7. novembra 1940. godine dalji postupak protiv Šonje Ma­ rinković i grupe koja je sa njom uhapšena. Čak je, 18. novembra, doneseno rešenje kojim se vraća Mili Brkić 1970 dinara; tako je vraćen i novac Narodne pomoći prikupljen u Novom Sadu. Time je policija doživela potpuni neuspeh. ČLAN POKRAJINSKOG KOMITETA KPJ »Teškom provalom 1936. i procesom 1937. godine skoro sav rukovodeći kadar KPJ u Vojvodini bio je osuđen na robiju. Držanje sekretara PK Lazara Milankova i nekih drugih uhapšenih članova Partije stvo­ rilo je na terenu mučnu atmosferu nepoverenja prema lokalnom rukovodstvu i izvestan strah od ilegalnog roda. Zbog toga je u toku 1936/37. godine zamro skoro svaki organizovani partijski rad u čitavoj Vojvodini. Direktiva viših partijskih organa da se priđe ob­ navljanju partijske organizacije u Vojvodini tokom 1937. godine, i pored .izvesnih pokušaja, nije sprovedena u život. Ovu razbijenost partiskih organizacija i opštu slabost nastojali su da iskoriste oportunisti, likvidatori i socijalisti koji su svojom razbijačkom delatnošću uneli priličnu ideološku pometnju« — istakao je Danilo Kecić u prilogu »Konsolidacija KPJ u Vojvodini i nje na politička aktivnost od 1937. do 1941. godine«. Obnovu partijske organizacije Vojvodine izvršiće Žarko Zrenjanin Uča. Kada se 1936. godine vratio iz zatvora, živeo je izvesno vreme u rodnom selu Izbištu �kraj Vršca po naređenju policije, a onda je prešao u Vršac i povezao se sa partijskom organizacijom. »Za relativno kratko vreme on je okupio preostale i razbi­ jene snage Partije, obnovio partiske ćelije, formirao no­ vi Mesni komitet i postao njegov sekretar«. Njegova delatnost uskoro je proširena i na druge delove Vojvo­ dine. Prvo se povezao sa Svetozarom Markovićem Tozom i Vladimirom Kolarovim Kočom, a onda sa Jusufom Tulićem, Radivojem Ćirpanovim. Stevanom Dejanovim i Pajom Adamovim Mornarom. Na prvom za­ jedničkom sastanku u Novom Sadu, sredinom 1938. godine, formirano je privremeno rukovodstvo i za ru­ kovodioca izabran Žarko Zrenjanin. Na drugom sastan­ ku, održanom u jesen 1938. godine, privremeno ruko­ vodstvo preraslo je u Povereništvo KPJ za Vojvodinu koje je, krajem 1938. ili početkom 1939. godine, od CK KPJ potvrđeno kao Pokrajinski komitet KPJ za Vojvo­ dinu na čelu sa Žarkom Zrenjaninom. Intenzivno je rađeno na obnavljanju partijskih organizacija i u toku 1939. i 1940. godine u svim okruzima Vojvodine formi­ rani su okružni komiteti. U junu 1940. godine Šonja Marinković je završila Poljoprivredni fakultet u Zemunu i postala inženjer ag­ ronomije. Iste godine zaposlila se u Poljoprivrednoj og­ lednoj stanici u Novom Sadu i radila u semenarstvu. »Pamte je tamo njeni saradnici po savesnosti i jednome sukobu sa direktorom stanice zbog nekog radnika. »Ta­ da se, konačno, preselila u Novi Sad i tada je izabrana u najviši partijski forum za Vojvodinu. Naprednom radničkom pokretu, kao što smo videli, prišla je kao student Poljoprivrednog fakulteta. Na studijama je postala član SKOJ-a i skojevski rukovodi­ lac, na studijama je učlanjena u Komunističku partiju Jugoslavije. Vreme njenog učlanjenja nije utvrđeno. Obično se u raznim biografijama kaže da je član KPJ postala kao student. Jedino je tadašnji član sekretari­ jata PK SKV Miladin Gvozdenov, otkrivajući bistu Šo­ nji Marinković u Zrenjaninu 1. oktobra 1969, precizirao da je Šonja u »svojoj 23-oj godini« postala član KPJ i da je svega dve godine imala »partijskog staža« kada je streljana. Po tome izlazi da je učlanjena u Partiju u prvoj polovini 1939. godine. Tehničke pripreme za održavanje Šeste partijske konferencije »izvršio je Mesni komitet u Novom Sadu na čijem čelu su se tada nalazili Branko Bajić i Šonja Marinković« — tvrdi Danilo Kecić u navedenom pri­ logu. Iz toga se izvodi jasan zaključak da je tada, u jesen 1940. godine. Šonja Marinković bila član Mesnog �komiteta KPJ za Novi Sad i to, verovatno, njegov or­ ganizacioni sekretar. Ceneći njen rad, a naročito junačko držanje u zat­ voru u aprilu iste godine, na Šestoj partijskoj konfe­ renciji je izabrana u Pokrajinski komitet Komunistič­ ke partije za Vojvodinu. Šesta partijska konferencija održana je u septem­ bru 1940. godine u Sremskoj Kamenici, u vinogradu Jovana Mcsarovića Žoce, kod koga su i pre toga dola­ zili pojedini partijski radnici i skrivali se. Šonja Marinković je i ranije dolazila kod Mesarovića. I kada je donesena odluka da se konferencija održi u njegovom vinogradu, došla je Šonja Marinković i sporazumela se sa njim da se u njegovoj kući održi jedan »vrlo kon­ spirativan sastanak« — napisao je Miloš Lukić u knjizi »Nemirno ognjište«. U nizu preduzetih mera za obezbeđenje konspiracije bilo je i uklanjanje njegovih vino­ gradara; pod izgovorom da će imati posetu jedne mla­ de dame koja ne želi da je neko vidi, Mesarović je svo­ je vinogradare uputio u njihovo selo. Kada su vino­ gradari otputovali, Šonja je počela pripreme za održa­ vanje sastanka. Ona je »preuzela ulogu domaćice, sta­ rala se o smeštaju i ishrani i obezbeđivanju konspirativnosti« uz svesrdnu pomoć Mesarovića. U svemu to­ me naporedo sa njom radio je i Toša Tišma, pravnik, španski borac, koji je bio zaposlen u Novom Sadu u to vreme. On i Šonja pripremili su kuću i doneli hranu za delegate. Zato su u Kamenicu otišli u subotu oko podne, pre početka konferencije, noseći dva velika rukseka kao da idu na izlet u Frušku goru. Njih dvoje su i sačekivali delegate i dovodili ih u vinograd. Za vreme konferencije ljubazni domaćin Mesarović, obučen u pi­ džamu kako bi se pred neočekivanim posetiocima pretstavio bolesnim i onemogućio svako iznenađenje, sedeo je u kuhinji, kuvao kafe, činio druge usluge, ali nije pokazivao radoznalost ko se to i zbog čega sastao u njegovoj kući. Konferencija je počela oko 20 h u su­ botu i trajala do 3h ujutru i, nakon kraćeg odmora, nastavljena ujutru. Završena je u nedelju predveče us­ vajanjem rezolucije i izborom Pokrajinskog komiteta KPJ — tvrdi Toša Tišma. Rad partijske konferencije ovako je opisao Miloš Lukić u knjizi »Nemirno ognjište«: »Pripreme za VI pokrajinsku konferenciju KPJ za Vojvodinu izvršene su u najvećoj tajnosti. Sve mesne i okružne konferencije su prošle bez ijedne provale. Takva konspiratativnost i činjenica da policija i tajni agenti o ovim sastancima i revolucionarnim dogovorima �nisu ništa znali, značili su da je Partija ne samo čista, već da ima disciplinovano članstvo sa razvijenim siste­ mom konspiralivnosti i organizovanim radom. U Pokrajinskom komitetu KPJ za Vojvodinu, glav­ ni teret oko organizovanja i održavanja konferencije uzeli su na sebe organizacioni sekretar PK KPJ Jusuf Tulić, Radivoje Ćirpanov i Šonja Marinković. Na konferenciju se dolazilo pojedinačno ili u paro­ vima i to iz raznih pravaca. Šonja Marinković je sva­ kog delegata dočekivala pred kućom, saopštavala da će se tu održati sastanak u najvećoj tajnosti i da niko nikoga ne srne zvati po imenu. Da se iz kuće ne bi iz­ lazilo, sve je bilo nabavljeno i pripremljeno. .. .Učesnici konferencije se sećaju da su se skupljali subotom uveče i da su skoro svi delegati u sumrak već bili na okupu. Međutim, konferencija još nije po­ činjala sa radom. Delegati su po grupama razgovarali. Organizatori su još nekog očekivali. I zaista, oko osam časova uveče, u društvu Radivoja Ćirpanova, došao je jedan za mnoge nepoznat čovek. Bio je to Ivan Milutinović, partijski radnik i revolucionar, koji je na kon­ ferenciju došao kao delegat Centralnog komiteta KPJ. Ubrzo posle dolaska Ivana Milutinovića, konferen­ cija je počela sa radom. Na okupu je bilo 30—35 de­ legata iz raznih krajeva Vojvodine. Od početka do kraja konferencije, za vreme rada je vladala svečana atmosfera. Pošto je izabrano radno predsedništvo, posle kratke pozdravne reči, referat je podneo Jusuf Tulić. U izlaganju, on je bio jasan, kon­ kretan i ubedljiv, bez fraza i pun činjenica i problema sa terena. On je ukratko, ali precizno analizirao svaku društveno-političku oblast iz kojih su proizilazili nave­ deni problemi. .. .Čitanje referata je pažljivo praćeno od strane svih prisutnih delegata. Po izrazu lica i pažljivosti ko­ jom je saslušan, moglo se zaključiti jednodušno odo­ bravanje i svesrdan prijem svega što je u referatu re­ čeno. Diskusija je otvorena i trajala je do ponoći, a tada je Ivan Milutinović predložio dužu pauzu radi odmora. Pauzu su neki delegati proveli u tihom razgovoru, a neki su, umorni od puta, malo prodremali. Diskusija je bila sveobuhvatna i interesantna, jer se diskutovalo ot­ voreno i konkretno. Diskusija je trajala sve do podne, kada je delegatima priređena zakuska u kuhinji. Posle diskusije, konferencija je donela rezoluciju, koju je pročitao Radivoje Ćirpanov. 73 �.. .Pošto je rezolucija jednodušno prihvaćena, Jusuf Tulić je predložio kandidate za PK KPJ. Predlažu­ ći ih, odmah je o svakom izneo podatke, ističući koli­ ko je ko bio na robiji i kako se držao pred klasnim neprijateljem, kao i njihov partijski staž. Prema posrednim izvorima i rekonstrukciji Šeste partijske konferencije za Vojvodinu u novi PK KPJ za Vojvodinu tada su izabrani: Žarko Zrenjanin, Jusuf Tu­ lić, Svetozar Marković, Radivoje Ćirpanov, Ivan Vijoglavin. Gordana Ivačković (kasnije postala izdajnik Par­ tije), Šonja Marinković, Aćim Grulović, Erih Kiš, Mihalj Šamo, Branko Bajić, Stevica Jovanović, Mihalj Servo, Otmar Majer, Slavko Munćan i Lazar Plavšić. Za Borislava Petrovića i Đorđa Zličića se zna da su i oni birani, ali je sporno ko je od njih stvarno izabran za člana novog PK KPJ za Vojvodinu. .. .Većina članova ovog Pokrajinskog komiteta i de­ legata Šeste zemaljske konferencije herojski je izginu­ la na ratištima i okršajima protiv fašističkih agresora i neprijatelja naroda u toku narodne revolucije«. Sa takvim sastavom slaže se i Danilo Kecić u pomenutom prilogu, s tim što on za Eriha Kiša kaže da se zvao Erne Kiš ,i što za sedamnaestog člana uzima Bo­ rislava Petrova. Međutim, u izveštaju prefekta nemačke policije iz Petrovgrada od 15. januara 1942. godine, koji nije bio neobavešten o radu partijske organizacije posle nekih provala na početku ustanka, kao članovi Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu navedeni su: Žarko Zrenjanin, Radivoje Ćirpanov, Mihalj Servo, Sve­ tozar Marković, Šonja Marinković, Jusuf Tulić, Ivan Vijoglavin i Toša Tišma, mesto koga je na početku us­ tanka izabran Đorđe Zličić Ciga. Navodno je i Gordana Ivačković kooptirana u Pokrajinski komitet na početku ustanka. Međutim, i ovo se mora primiti sa rezervom, jer Toša Tišma govori da je bio na partijskoj konfe­ renciji ali ne navodi da je izabran u Pokrajinski ko­ mitet. Jedno je, međutim, nesporno: Šonja Marinković je tada postala član najvišeg partijskog foruma u Vojvo­ dini u kojoj je, u to vreme, bilo oko 650 članova u 45 naselja. Ona je, kao što je već istaknuto, veoma ak­ tivno učestvovala u pripremama konferencije. Lazar Plavšić tvrdi da je i održala referat o Narodnoj pomoći. Verovatno je ona samo diskutovala o tom problemu koji, u referatu, nije najbolje ocenjen. Referat je podneo samo organizacioni sekretar Jusuf Tulić. Posle Šeste pokrajinske partijske konferencije, po­ jačan je rad partijske organizacije i do prvih dana us­ �tanka ona se udvostručila. I Šonja Marinković sve svo­ je snage posvećuje partijskom radu. Ona i Toša Tišma napisali su jedan letak u njegovom stanu i dali ga Žar­ ku Zrenjaninu ili Jusufu Tuliću da ga pregleda. »Mis­ lim da je taj letak bio u vezi sa štrajkom tekstilaca, ali nisam siguran. Taj letak umnožen u Novom Sadu na ciklostilu. Ne znam gde se taj ciklostil nalazio jer je matrice koje su otkucane u mome stanu, Šonja odnela sa sobom« — seća se Toša Tišma. Interesantna su dva detalja koji se seća Radomir Radujkov. Studirao je u Zagrebu u kome je grupa voj­ vođanskih studenata stvorila klub »Mihailo Polit Desančić;« klub je radio pod zaštitom Samostalne demo­ kratske stranke. Oko kluba uglavnom se okupljala na­ predna omladina. Radujkov je u Zagrebu primljen u Partiju, ali se o tome u Novom Sadu nije znalo i o njemu se počelo govoriti kao samostalcu. Ćak je one­ mogućavan da govori na jednome omladinskom skupu. Šonja nije mogla poverovati da je njen drug iz mlado­ sti pošao tim putem i zato je sa Brankom Bajićem do­ šla u Zagreb da ispitaju čitav slučaj! To je bilo 1939. godine i ona je tada bila član Mesnog komiteta SKOJ-a ili KPJ za Novi Sad. Bilo joj je drago kada su utvrdili da upravu kluba sačinjavaju članovi KP.T. »Šonja nije izdržala da mi na kraju ne kaže pravi razlog dolaska. »Brico, bogamu, govorilo se tamo o tebi koješta«, a oči, Sonjine oči, radosno su se smejale. Nije se prevarila u druga« — seća se Radujkov. Januara 1941. godine, na treći dan Božića, u Sonjinom stanu okupili su se Bajić, Ćirpanov, izgleda i Tulić i još neki. »Raspoloženje je bilo lepo. Pričalo se i pevalo ,ali Šonja je, s vremena na vreme, glasno, pre­ više glasno, počela da priča o agentima i o njihovoj veštini, o sitnim detaljima mučenja koji su nas sve vanredno uzbudili«. Govorila je kako će policiji reći, ako slučajno upadne, da je to slava njenog oca; verovala je da nisu toliko inteligentni da to proveravaju. Na sastanak je došao i Radujkov u uniformi kao vojnik jugoslovenske vojske. Šonja se našalila i izne­ nada viknula: »Uniforma«! Neki su se trgnuli, neki su ga prepoznali, a ostalima je izjavila da se ne plaše, to je njihov drug. Šonja je učestvovala u organizovanju velikog štraj­ ka tekstilaca decembra 1940. godine — zapisano je u knjizi »Žene Srbije u NOB«. Verovatno je zbog toga velika tekstilna fabrika u Novome Sadu posle rata na­ zvana njenim imenom. U štrajk je stupilo, 17. i 18. dc- �cembra, preko hiljadu radnika iz nekoliko novosadskih tekstilnih fabrika, ali je, posle zabrane rada URSS-a, »štrajk bez odlučne bitke okončan do 5. januara 1941. godine«. Kada je uhvaćena jedna drugarica sa partijskim materijalom u februaru 1941. godine, policija je raspi­ sala polernicu za Žarkom Zrenjaninom, Pavlom Papom, Šonjom Marinković i još jednim komunistom. Sestra naprednog novinara Stevana Galogože, koja je radila kao službenik u policiji, obavestila je o tome radnicu Mariju Boban a Marija je izvestila aktivistu Bebu Bursać. Kao radnički poverenik, čim je čula tu vest, na­ pustila je posao i pošla u grad da obavesti drugove; na Bulevaru je neočekivano naišla na Šonju i obavestila je o raspisanoj poternici. Ono kratko vreme do rata Šonja je provela živeći polulegalno u Sremskoj Mitrovici i u Beogradu. U porodici je donesena odluka da se negde skloni kako ponovo ne bi bila uhapšena i izložena mučenji­ ma, ali je trebalo da je neopaženo izvedu iz Novog Sa­ da. To je učinio jedan Milenkov drug, inženjer i rezer­ vni oficir, i svojim kolima odvezao Šonju u Sremsku Mitrovicu kod drugog Milenkovog druga, inženjera Jo­ vana Rakića, a odatle je prešla u Beograd. Skrivala se sa Žarkom Zrenjaninom i Svetozarom Marković u ma­ lome stanu dr Marije Škundrić. Tu ih je pronašla Mi­ lica Marković kada je donela bolesnu kćerku Ružicu. »Svi su se uozbiljili u maloj garsonjeri pa i Šonja. Da nam rastera zle misli Šonja, možda i protiv konspira­ cije, dovede drugove iz Vojvođanske menze, Veru Gucunju, Gigu Lakaija i njegovu drugaricu« — seća se Milica Marković. Za vreme martovskih događaja nalazila se u Beog­ radu i učestvovala u opštenarodnim manifestacijama. Neki se sećaju da je Šonja govorila 27. marta kod Vu­ kova spomenika u Beogradu i oduševljeno pozdravila razdraganu masu koja je bila spremna da brani svoju zemlju. Kratkotrajni period između martovskih doga­ đaja i aprilskog rata maksimalno je iskorišćen u prip­ remanju događaja koji su očekivani kao neminovnost. Pisani su oglasi i govori za predstojeće zborove; »For­ mirane su grupe za organizovanje skupova u pojedinim mestima u Vojvodini. Svaki član Biroa zadužen je za određeno mesto. Uča je trebalo da pođe u Vršac, Šonja u Novi Sad, Toza i ja u Petrovgrad (sadašnji Zrenjanin) a Slevica Jovanović i Petrov Braca u Pančevo« — na­ pisala je Marija Škundrić u monografiji »Žarko Zre­ njanin«. �Uoči napada na Jugoslaviju Šonja je krenula u No­ vi Sad i sutradan održala sastanak s komunistima u stanu svoga brata Milenka na kome je »doneta odluka da se istoga dana uvcče organizuje miting povodom sklapanja ugovora sa SSSR-om. Šonja Marinković i ćirpanov došli su te noći iz Beograda i prcneli tu direk­ tivu« — seća se Beba Bursać. Toša Tišma se seća kako je Šonja, šestoga aprila, išla u razne delovc grada radi organizovanja predviđenog mitinga; nije se sklonila sa ulice ni kada su nemački avioni bacili nekoliko bombi na Novi Sad. To je izazvalo paniku u gradu, a naročito kad se čulo o teškom razaranju Beograda. Postojala je ozbiljna opasnost da Nemci bombarduju trg kada se na njemu okupi masa sveta i zato je miting odložen. Sada je trebalo ići istim putem, kod istih ljudi, da se miting otkaže. Toga dana moralo se dosta ići po gradu i izlagati se opasnostima, jer su nemački avioni povre­ meno nadletali grad i mitraljirali ga, ali je Šonja »i u tim prilikama pokazala svoju hrabrost i hladnokrvnost«. Posle dva dana, osmoga aprila, potražila je Šonju dr Neli Sende španski borac, »da joj javi gde se nalazi rukovodstvo Partije posle bombardovanja Beograda« i da joj »prenese određene direktive«. »PUCAJTE, OVO SU KOMUNISTIČKE GRUDI!« Za vreme kratkotrajnog aprilskog rata 1941. godine okupirana je i rasparčana Kraljevina Jugoslavije iz­ među Nemačke, Italije, Mađarske i Bugarske. Vojvo­ dina je doživela istu sudbinu. Srem je pripao Pavelićevoj »Nezavisnoj Državi Hrvatskoj«, Bačka i Baranja Hortijevoj Mađarskoj, a Banat je imao poseban status u okupiranoj Srbiji. Raznorodna po nacionalnom sas­ tavu, Vojvodina je preživljavala teške dane od prvih časova; fašisti su uništavali pripadnike drugih naroda, naročito Srbe koloniste koji su se u Vojvodini naselili posle prvog svetskog rata. Takvo je stanje uticalo kas­ nije na karakter i razvoj ustanka. Pored velikog terora, razvoju ustanka dosta je smetao i nepogodan teren; ravnica, gusta naseljenost i razvijena komunikaciona mreža, prirodne prepreke (reke i kanali), bogat žitorodni kraj koji je dobro čuvan od okupatora. Zato us­ tanak nije bio ravnomeran i istog intenziteta u svim delovima Vojvodine. �Okupaciju je Šonja dočekala u Vojvodini, na za­ dacima. I sve do hapšenja i streljanja, ona je bila ve­ oma aktivna, stalno u pokretu, u akciji, organizujući grupe saradnika i učesnika narodnooslobodilačke borbe. Sačuvana su dva nedatirana pisma Šonje Marinković, upućena prvih dana okupacije njenom »dragom tatiki«, ocu Đorđu. Savetovala je oca da se ne potuca po Vojvodini već da se prebaci u Surduk ,i Slankamen, a odatle čamcem u Banat i da se nastani kod Vide u Petrovgrad. »A ja ću odavde kad uzmognem stići. Ne brini ništa. Ja ću živa i zdrava kod tebe stići. A ti samo idi da se negde skrasiš. I ja i svi moji prijatelji su dobro«. I u drugom pismu savetovala je ocu da ide Vidi u Petrovgrad i da se ne brine za nju, ona će živa -i zdrava tamo doći. Na kraju, ona je prebacila oca u Banat. Bilo je to u maju mesecu — seća se Toša Tišma. Došli su Đorđe i Šonja Marinković u Slankamen i prenoćili kod Toše Tišme, a sutradan se prebacili preko Dunava zahvalju­ jući Tošinom ocu koji je, kao lekar u Slankamenu, pro­ našao čoveka i čamac. Tada još nije mogla ništa da kaže o »organizovanom radu na širem planu, jer je i sama išla u mesto gde do tada nije živela«. Inače je re­ alno procenjivala da pakt između Hitlera i Staljina neće biti stabilan. A kada su se, sredinom juna, sreli u Petrovgradu ona i Toša Tišma, mada Nemačka još nije napala Sovjetski Savez, rekla je Tišmi da se treba spremati za oružanu borbu. »Zajedno sa Žarkom Zrenjaninom Učom najaktavnije je radila na pripremanju ustanka. Ona je bila je­ dan od organizatora partizanskih grupa u Banatu i Bačkoj« — zapisano je u Zborniku dokumenata. »Po­ sle okupacije radila je u Petrovgradu, gde je sa osta­ lim članovima PK KPJ — Žarkom Zrenjaninom—Učom, Svetozarom Markovićem-Tozom i drugima — rukovo­ dila pripremama za ustanak. Pored rada na Narodnoj pomoći, učestvovala je u formiranju diverzantskih gru­ pa i prvih partizanskih odreda u severnom Banatu« — stoji u knjizi »Žene Srbije u NOB«. I dalje, u istoj knjizi, zabeleženo je: »Prema nekim podacima, prvih meseci ustanka raznim aktivnostima u Petrovgradu je bilo obuhvaćeno oko 300 žena i omladinki. Međutim, onih koji su davali priloge za Narodnu pomoć bilo je mnogo više. Prikupljanje priloga za partizane i ilegalce, kao način pridobijanja i vezivanja za NOP, bila je vrlo razvijena forma rada. U tome su prednjačile žene. Radom Narodne pomoći u celoj Vojvodini rukovodila je Šonja Marinković«. �Pred aprilski rat u Vojvodini su postojali Pokra­ jinski komitet KPJ i šest okružnih komiteta: dva u Banatu, tri u Bačkoj i jedan u Sremu, a u nekim srezovima postojali su i srcski komiteti. Krajem 1940. go­ dine, u vreme Šeste pokrajinske konferencije, bilo je oko 650 članova KPJ, a u doba izbijanja ustanka taj broj se skoro udvostručio, dostigavši cifru od 1.200 čla­ nova KPJ. To je bio ozbiljan kadar koji se uhvatio u koštac sa mnogobrojnim neprijateljem. Kada se sekretar PK KPJ za Vojvodinu Žarko Zrenjanin vratio iz Zagreba sa Majskog savetovanja CK KPJ, organizovan je intenzivan rad u partijskim i skojevskim organizacijama, objašnjavani uzroci propasti Jugoslavije, prikupljano oružje, održavani sanitetski te­ čajevi, primani novi članovi u KPJ i SKOJ. Posle na­ pada Nemačke na Sovjetski Savez u Pelrovgradu je Po­ krajinski komitet održao satanak na kome je odlučeno »da se ubrzaju pripreme za oružani ustanak, da se for­ miraju partizanski odredi i mesne desetine i da se po­ čne sa diverzantskim akcijama protiv okupatora. Kra­ jem juna formiran je štab partizanskih odreda za Voj­ vodinu, koji je na početku ustanka imao sedište u Petrovgradu, jer je tu bio i veči deo članova Pokrajinskog komiteta, među kojima i Šonja Marinkovič«. Kao član Biroa PK KPJ i rukovodilac Narodne po­ moći Šonja se nalazila u Pelrovgradu (nekadašnjem Bečkereku, sadašnjem Zrenjaninu) sa ostalim članovima PK KPJ. Prisustvovala je proširenom sastanku Pokra­ jinskog komiteta KPJ za Vojvodinu u vinogradu Žarka Turinskog kraj Petrovgrada, 23. juna 1941. godine, na kome je utvrđen plan o dizanju oružanog ustanka, a već sutradan nalazila se u Novome Sadu. Održala je sasta nak s grupom komunista kojima je prcnela direktivu da »treba formirati odbore narodne pomoći, koji će ima­ ti zadatak da što je moguće šire prikupljaju novac i na­ mirnice, kao odeću i obuću, pošto navodno, treba da stig­ nu sovjetski padobranci, te da mogu odmah da se pre­ obuku u civila. Kao drugi zadatak bio je da se organizuju sanitetski tečajevi... Sem toga bio je zadatak narod­ ne pomoći da sakuplja odelo za one koji su oterani u lo­ gor« — seća se Milja Brkić, prvoborac i predratni ko­ munista. Tada je bila poslednji put u Novom Sadu, tada se i poslednji put srela sa setrom Darom kojoj je pomogla u porođaju drugog deteta, Vjere. »Kako je stigla s voza, Šonja je sela kraj mene i nije me napuštala ćelu noć. Njeno prisustvo značilo je tada za mene ogromno mnogo, možda i sam život! Sve �što sam joj pružila u životu, što sam učinila za nju i zbog nje, za njene drugove, vratila mi je te noći. U 5 sati izjutra rodilo se dete, no činilo se da u njemu nema života. Porođaj je bio i suviše težak 1 naporan i za nje­ ga. Babica ga je položila na krevet i počela masirati i lupati po obrazima. Možda bi već i odustali, ali Šonja primeti slabe znake života i uzbuđena dade znak rukom babici. Kada je Vjera konačno zaplakala, Šonja joj pri­ đe i obrati joj se pravim ljudskim rečima: »Bebice, re­ kla je, moraš biti dobar čovek!« i tako nas je ponovo zadužila. A Šonja, koja je uz sav svoj posao stigla da bu­ de kraj mene kod oba porođaja, koja je išla u Bačku Palanku do sestre da dočeka rođenje prvog njenog deteta, koja je tako strasno i nesvakodnevno volela decu, Šonji nije bilo dato da ih i sama ima. Kad je svanulo, ona je krenula u grad svojim sta­ zama. Znam da se sastala s Ćirpanovim i bila ceo dan na sastancima, a sutradan otišla natrag za Beograd i za svoj Banat. Otišla je zauvek...« Najviše je radila u Zrenjaninu i okolini. U Ulici Tihornira Ostojića br. 4, na kojoj se sada nalazi spomenploča, stanovala je Sonjina sestra Vida, koja je od ne­ kog dr Laže iz bolnice dobijala lekove i preko jedne že­ ne dostavljala ilegalcima. U toj kući Šonja je održala više pojedinačnih i grupnih sastanaka, u njoj je skriva­ la letke i još neki ilegalni materijal. Savetovala je Vidu da se, u slučaju pretresa, pravda pred policijom kako ona ništa ne zna. Jedan letak je preveden na nemački jezik i namenjen nemačkim vojnicima — seća se Emil Kevrešan Ba­ ca, tadašnji skojevski rukovodilac. Šonja Marinković »uzme na sebe brigu da organizuje rasturanje ovih nemačkih letaka u kasarnama okupatorske vojske i među domaćim nemačkim stanovništvom«. U Petrovgradu se u to vreme nalazila jedinica u kojoj je bilo i Lužičkih Sr­ ba; Šonja je stupila u vezu s tom jedinicom a preko nje »s nekim nemačkim oficirima« koji su »pokazali sprem­ nost« za saradnju sa NOB. Pošto se u blizini železničkc stanice nalazio magacin pun oružja i municije zaostale od bivše jugoslovenske vojske, nemački oficiri su obeća­ li da iz tih magacina izdaju veću količinu oružja i mu­ nicije. I da bi proverili iskrenost tih oficira, angažovali su ih u akciji rušenje mosta na Begeju u kojoj se jedan oficir »odlično pokazao, likvidirao je stražaru tako da je zaplenjena izvesna količina oružja«. Međutim, izne­ nada je povučena ta jedinica -i akcija na magacin nije realizovana. �Po Sonjinoj direktivi izvršen je pokušaj rušenja mosta na Begeju u Petrovgradu krajem juna 1941. godi­ ne. Akciju su izveli skojevci, zaplenili 7 pušaka, jedan puškomitraljez i nešto municije. Miniran je most, ali nije srušen, samo je »pomeren sa svog ležaja« i onespo­ sobljen za saobraćaj dve nedelje. Sredinom jula u Pančevu je održan sastanak Pokra­ jinskog, Okružnog i Gradskog komiteta KPJ na kome je Žarko Zrenjanin govorio o zadacima KPJ u južnom Banatu u tim ustaničkim danima. Na sastanku je, verovatno, prisustvovala i Šonja Marinković, jer se u to vreme nalazila u Pančevu. Ona je 14. jula 1941. godine uhapšena u Pančevu kada je, po zadataku, pošla u Beograd. Po hromoj nozi prepoznao ju je jedan agent i uhapsio na dunavskoj skeli. U pančevačkom zatvoru ostala je petnaest dana. Na veoma malom parčencetu hartije, u svom poslednjem pismu, zatražila je da joj pošalju sledeće stvari: 1 ćebe i jastuk sa navlakom, 2 peškira i sapun, visoke kožne cipele, debeli pulover, staru štofanu suknju, jedne dugačke čarape i štrupandle, do­ maću crvenu haljinu, jedan redak i jedan gust češalj, neke vune i igle za štrikanje pulovera i naučne knjige koje bilo vrste. To treba da stave u rusak i odmah poša­ lju. »Što se tiče hrane, neka za večeru šalje jogurta ili kiselog mleka« — napisala je Šonja. Kada je Šonja pošla u Beograd, ponela je pismo ko­ jim je njena sestra Vida obaveštavala svoje prijatelje Jovu i Anđelku Rakić iz Beograda da je dobila i drugu kćerku. Prilikom ličnog pretresa pismo je pronađeno kod Šonje, a na osnovu njega policija je pretresla Vidin stan u Zrenjaninu; tada su Vida i Doka saznali da je Šonja uhapšena, pisamce su kasnije dobili. Pretresom nije pronađen sanitetski materijal, ali su nađeni oni le­ ci na nemačkom jeziku, namenjeni nemačkim vojnici­ ma. Kada su policajci pronašli na tavanu rashodovan stari radio prijemnik, obradovali su se verujući da je pronađena radio-stanica; smirili su se kad je radio-mehaničar sklopio taj aparat. Streljana je 31. jula 1941. godine u Petrovgradu. O tome zločinu neprijatelj je pisao preteći našem narodu novim zločincima. Nemačka komanda je izdala objavu u kojoj je napisano: »... Za komunističke ispade poslednjih dana strelja­ no je u Vel. Bečkereku 90 komunista. Izvršena streljanja su istovremeno odmazda za pa­ le nemačke vojnike u borbi protiv komunističkih raz­ bojničkih bandi«. 6 Šonja M arinković �I izdajničko »Novo vreme« od 1. avgusta 1941. prenelo je saopštenje marionetske agencije »Rudnik«: »Zbog zločinačkih pokušaja neodgovornih komuni­ stičkih elemenata u Banatu da paljevinom nanosi štete snabdevanju srpskog naroda žitom, i zbog podmuklih napada na pripadnike nemačke oružane sile, koji su se dogodili poslednjih dana, pojavila se potreba da se preduzmu najoštrije mere...« Pored Šonje Marinković, streljani su: Rudolf Kornauer i Lajoš Lenđcl, članovi Sreskog komiteta KPJ u Vršcu; Mihailo Predić i Ratko Purešević, članovi Okruž­ nog komiteta SKOJ-a za severni Banat; partijski aktivi­ sti iz Pančeva Elza Zadravec i Marija Foćko, kao i mno­ gi drugi saradnici ,i simpatizeri NOB. Steljano je 15 lica iz Melenaca, 35 iz Kumana, 7 iz Novog Kneževca, 5 iz Petrovgrada (sem Šonje Marinković), 2 iz Vranjeva, 5 iz Vršca, 4 iz Pančeva, 10 iz Velike Kikinde, po jedno lice iz Izbišta, Uljme, Odžaka, Padine, Srpskog Aradca i Beograda. »Većina streljanih uhapšena je iznenada u noći između 22. i 23. juna, posle napada Nemačke na SSSR. Tada se hapsilo po spiskovima sačinjavanim na osnovu policijskih materijala stare Jugoslavije ili na os­ novu nečijih sumnji da se radi o komunistima« — zapi­ sano je u »Leskovačkom zborniku«, XII. »Kako se vidi iz dopisa nadleštva podobna za Ba­ nat, otsek javne bezbednosti str. pov. br. II/2-1. 011/1941. g. od 27. nov. 1941. g. upućenog Hali Celeru, tadašnjem šefu gestapoa, naređenje za streljanje donele su vojne vlasti. U tom dopisu načelnik otseka javne bezbednosti Pelikan moli da se za lica, koja su u spisku navedena, donese smrtna presuda, da bi se mogli u matičnim knji­ gama brisati. Dakle, dovoljno je naređenje vojne vlasti pa da 90 lica bude ubijeno. Nije potrebno Nemcima ni naređenje ni utvrđivanje neke krivice »jer presudu do­ nose naknadno« — zapisano je u dokumentu u kome su navedena imena svih streljanih i koji se nalazi u Muze­ ju socijalističke revolucije Vojvodine. Većina zatvorenika tučena je i premlaćena prethod­ ne noći u sudskom zatvoru u Petrovgradu. To jutro — seća se Sonjina sestra Vida — sanjala je da je, iznenada, Šonja upala u kuću, utrčala u ostavu i ščepala kobasicu, utolila prvu glad i tek tada odgovo­ rila da ne može ostati. San ju je probudio i uznemirio. I kada je izašla iz kuće, njena prva komšinica joj je saopštila da su pre nekoliko minuta Nemci proteraii uli­ com Šonju i još nekoliko zatvorenika; išli su od železničke stanice. Vida i stari Doka, ostavivši devojčicu od mesec dana kod komšinice, pošli su u grad. Uz put su �sreli jednu jedinicu nemačkih vojnika koja je pevala neke koračnice. Uz pomoć stražara ušli su u bivšu zgradu Županije. Iz jednog klozeta posmatrali su šta se zbiva u dvorištu. Na sredini dvorišta nalazio se stočić, na njemu pisaća mašina, a kraj stola jedna Nemica koja je kucala na mašinu. Tu su bili zloglasni Špiler (Šlicer) i još jedan Nemac. Oni su izricali presude. Šonja se nalazila u gru­ pi muškaraca. Na sebi je imala kišni mantil i držala je ruke u džepovima, a onda ih izvadila, nešto govorila, ge­ stikulirala. Kada je mladić kraj nje počeo od uzbuđe­ nja da briše znoj sa čela, Šonja ga je pomilovala, obrisa­ la mu čelo, nasmešila se, nešto mu rekla, hrabrila ga... Sve je to urađeno dosta brzo. Nemci su žurili da svoj kr­ vavi pir završe u tim ranim jutarnjim časovima, dok se grad nije probudio. Zatvorenike su potrpali u pet kami­ ona, udarajući ih kundacima. Šonja je strpana u drugi kamion, a onda je spuštena cirada da se ne vide zatvo­ renici. »Pored vojnika i policajaca koji ih sprovode primećeni su i sudski stražari Sal Peter, Jaglocki Lajoš i Balin Valentin. Kamioni su zaustavljeni na Bagljašu. Velika is­ kopana raka već čeka da primi žrtve. Ceo prostor je blokiran... Policajci iz Zrenjanina i »Dojče manšaft« izvršili su ovo streljanje. Komanduje jedan SS oficir, čije je ime ostalo nepoznato. Pre streljanja ovaj oficir je pozvao žtrve. Prvoj grupi je naređeno da stanu ispred rake. Na dati znak ispaljen je plotun iz 30 pušaka i pogođene žrt­ ve su popadale na zemlju. Koja je žrtva pokazivala još znake života, dotukao ju je oficir koji je komandovao streljanje i manšaftovac Hatle iz Petrovgrada. Tako su streljani svih pet grupa. Mešali su se plotuni pušaka sa uzvicima vikali da nisu krivi. Orila se pesma policajaca i manšaftovaca kada su se kamioni vraćali u grad« — zapisano je u pomenutom spisku streljanih. Streljanje su posmatrali Jevreji, nekoliko Cigana i jedan meštanin koje je sa tavana svoje kuće iz nepo­ sredne blizine sve video i čuo; on i jedan Ciganin is­ pričali su o junačkom Sonjinom držanju. Streljanje su posmatrali Doka i Vida koji su na Bagljaš, tada na pe­ riferiji grada, stigli jednim fijakerom; pošto su im voj­ nici zabranili da idu dalje, oni su stali i kroz drvenu ogradu posmatrali streljanje 90 rodoljuba. Videli su i svoju Šonju u jednoj grupi. Videli su i kada je odbila da se okrene, raskopčala mantil, pokazivala na grudi i nešto govorila. Videli su i kada je pala pogođena pušča- �84 nim zrnom. Ono što nisu čuli, ispričao im je jedan Ci­ ganin i onaj meštanin. Šonju su doveli pred grobnicu. Ćela grupa je pos­ trojena licem okrenutim prema nemačkim vojnicima a leđima prema grobnici u kojoj su već ležale pokošene prve žrtve. Oficir je zahtevao da se Šonja okrene kako ne bi posmatrala puščane cevi uperene u svoje grudi i grudi svojih prijatelja, Međutim, ona je tu ponudu odbi­ la. Odlučnim potezom raskopčala je mantil, pokazala rukom na svoje grudi i uzviknula nemačkim fašistima: — Pucajte, ovo su komunističke grudi! Nas možete pobiti, ali znajte da za nama idu milioni ljudi! Plotun je presekao reči te divne nežne devojke koja je pošteno živela i herojski umrla za svoje ideale. — Pucajte, ovo su komunističke grudi! — ponavlja­ le su njene reči hiljade novih boraca. Za narodnog heroja Šonja Marinković je proglaše­ na među prvim Jugoslovenima, 25. oktobra 1943. godine, u jeku najvećih borbi za pobedu ideala za koje se borila i dala život. Nikada joj kosti nisu pronađene, jer je okupator spalio posmrtne ostatke streljanih rodoljuba kada se povlačio 1944. godine — da bi uništio svoje krvave tra­ gove. Povodom njene smrti Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu izdao je letak pod naslovom »Još jedan stra­ šan zločin«: »U Velikom Bečkereku streljana je od nemačkih zlikovaca drugarica Šonja Marinkvvić, inženjer agrono­ mije iz Novog Sada, stara 25 godina. Šonja Marinković prišla je kao student radničkom pokretu, u čijim se re­ dovima borila sve do svoje mučeničke smrti pod nepri­ jateljskom okupacijom. Ona je odvažno stajala u prvim redovima narodnih boraca; poginula je hrabro kao dos­ tojna kći svoga naroda. Drugarica Šonja Marinković iskreno je volela svoj narod. Niko kao ona nije znao da mašta i priča o budućim danima slobode, kada će džinovski traktori parati slo­ bodnu zemlju Vojvodine i vesela se pesma oriti našim selima i gradovima. Zajedno sa mnogim narodnim bor­ cima ona je pala u borbi sa krvavim fašističkim okupa­ torima, ne dočekavši dan slobode, ali će njeno ime osta­ ti zauvek u našem narodu. To ime pominjaće hiljade na­ rodnih boraca-partizana s puškom u ruci; Šonje Marin­ ković, tog odvažnog borca i divnog čoveka, setićemo se na dan pobede, pominjaćemo je u srećnoj i slobodnoj Vojvodini u kojoj će biti ostvareno sve ono zašto se So- �nja borila, kada će naš narod živeti životom dostojnim čoveka. Neka je slava drugarici Šonji Marinković!« Ostala je uspomena na heroja i spomenik na kome se nalaze imena svih streljanih; na čelu spiska je ime Šonje Marinković. Zahvalna pokoljenja odaju dužnu poštu tom heroju Revolucije: dižu spomenike, ukazuju na njega, njego­ vim primerom vaspitavaju mlade. Pored spomen-ploča na kućama u kojima je radila u Novom Sadu i Zrenjaninu, podignute su biste u fabrici koja nosi njeno ime u Novom Sadu, u Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu i na trgu u Zrenjaninu. Danas Sonjino ime nose ulice u Zemunu. Novom Sadu, Zrenjaninu, Somboru i drugim mestima; fabrika tekstila u Novom Sadu, Srednja poljoprivredna škola u Vršcu, osnovne škole u Novom Sadu, Subotici i Zrenja­ ninu, poljoprivredno dobro u Vojvodini, Treća mesna zajednica u Novom Sadu, kulturno-umetničko društvo u Novom Sadu, pionirski odred jedne osnovne škole u Zagrebu, Mesna zajednica u Zrenjaninu i druge ustano­ ve, organizacije i ulice širom Vojvodine. Šonja je, svojim revolucionarnim delom, izrasla u jednu od legendi borbene Vojvodine. ��SADRŽAJ Poreklo — — — — — — — — Detinjstvo i školovanje — — — — Formiranje osnovnih osobina — — Student Poljoprivrednog fakulteta — Omladinski rukovodilac u Novom Sadu Partijski rad u Vojvodini — — — — Zaustavila je dalju provalu — — — Član Pokrajinskog komiteta KPJ — — »Pucajte, ovo su komunističke grudi!« — — — — — —— —— —— — — — — — — —— Strana — — 5 — — 1 2 — — 20 — — 27 _ _ 38 — — +7 — — 55 — — 70 — — 77 ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Pucajte, ovo su komunističke grudi Priča o Sonji Marinković Creator An entity primarily responsible for making the resource Stanoje Filipović Publisher An entity responsible for making the resource available NIRO "Dečje novine", Gornji Milanovac Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1977. Rights Information about rights held in and over the resource NIRO "Dečje novine", Gornji Milanovac Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 65-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 87 str. Banat NOB NOP Novi Sad Pokrajinski komitet KPJ SKOJ Sonja Marinković Stanoje Filipović Ujedinjeni radnički sindikalni savez Vojvodina http://afzarhiv.org/files/original/d72e0764ba661728d5e5be1aa33cb48e.pdf b97e63085c0a44ffcc6bf8a2979abe0a PDF Text Text ��Biblioteka LEGENDE dobitnik je Povelje »4. jul« — najvećeg društvenog priznanja za doprinos u gajenju tradicija narodnooslobodiPačkog rata naroda i narodnosti Jugoslavije. �Izdavač NIRO »Dečje novine« Gornji Milanovac Za izdavača Miroslav Petrović generalni direktor Recenzent Žamila Kolonomos Odgovorni' urednik Radmilo Lale Mandić Uređivački odbor Mirko Vujačić Radmilo Lale Mandić Ivo Matović (urednik) Dragan Marjanović Sa makedonskog jezika tekst rukopisa preveo Vojislav I. Ilić Lektor Zora Maksimović Korektor Dobrila Petrović Grafički dizajn Rade Rančić Tehnički urednik Mirjana Avramović Štampa »Nikola Nikolić«, Kragujevac Štampanje u tiražu od 3.000 primeraka završeno avgusta 1978. godine �STOJAN RISTESKI Estreja Ovađa Mara ŽIVOTNI PUT I REVOLUCIONARNO DELO �BIBLIOTEKA »LEGENDE« VIII KOLO NARODNI HEROJI JUGOSLAVIJE �PRILOG POŠTOVANJA U jednoj makedonskoj narodnoj pesmi iz narodnooslobodilačkog rata je i kuplot stihova: TIoAiHere ja,' 6paica,1 Ecrpeja Mapa, Ecrpeja Mapa 3a napod 3azuna,s 3a napod 3aiuna ■— 3a Maicedomija! Narodni pesnik je ovekovečio Estreju Arona Ovađe — Maru, narodnog heroja iz grada Bitola (Bitolj). Rodni grad joj je podigao spomanik-bistu, a jedno dečje obdanište nazvao njenim imenom. Prilog poštovanju narodnog heroja Estreje Ovađe Mare, koja je kao kamen temeljac naše slobode položila svoju mladost, svoj život — je i ovaj rad. Manje poznate reii i forme: 1 Pomnete ja — Pominjite je, sećajte se; ja — je, nju, ju (ali se ovaj zamenički oblik, kao ud­ vojeni objekt rečenice nc prevodi); 2 braka — tu u službi vokaliva: »braćo!«, — znakom k obeležava se glas »ć«, koji se u make­ donskom jeziku izgovara meko; tako se i slovom g označava fonema »đ« (megu, i si.); 3 zagina — poginu (prev.) �Govoreći o njoj .pobuđujemo sećanja i na etničku grupu koje više nema, koja je našla smrt u fašističkom logoru Treblinka u Poljskoj, sećanja na btitoljske (i druge) Jevreje. Među ma­ lobrojnim saplemenicima u gradu pod Pelisterom koji su izbegli tu strašnu smrt bila je i Estreja Ovađa Mara. I ona je dala svoj život, ali herojski, u borbi za srećniju budućnost zajedni­ čke otadžbine, čvrsto ubeđena da je sloboda na pragu. U liku Estreje Mare imamo izrazit primer toga kako su se kalili bratstvo i jedinstvo, sa kakvim idealom i za kakvu domovinu su se borili graditelji epopeje omeđene godinama 1941. i 1944. JEVREJSKI DEO BITOLJA Estreja Arona Ovađa Mara je Jevrejka. Jevreji su se nastanili u Makedoniji (i po ćelom Balkanu) mnogo ranije nego Sloveni. Nijih ima, skoro, u većini makedonskih gradova, a naj­ više u Solunu, Drami, Serezu. Kosturu, Beru, Bitolju, Štipu, Ohridu i Skoplju. Njihov broj će se povećati posle progona mojsijevaca iz španije (1492) i Portugalije~(1496). Novodošli Jevreji preneli su tu i bogatu kulturu i nauku sa tla Pirinejskog poluostrva i vršili osetan uticaj na Jev­ reje ranije doseljene u Makedoniju i u druge oblasti današnje Jugoslavije. Uspeli su, čak, da i svoj jezik, tzv. »ladino«, nametnu kao zvanični i sefardijskim Jevrejima. Bitoljski Jevreji pretežno su poticali, dakle, iz Spanije i Portugalijc. Njihovo brojno stanje, pak, u pojedinim periodima se menjalo, u zavis­ nosti od ekonomsko-političkih .prilika u kojima se nalazio sam Bitolj i Makedonija u celini. Jevreji su u Bitolju dostigli najveći razvoj početkom našeg stoleća. Tada ih je tu bilo 8.200. Sva društveno-politička previranja i ekonomske oscilacije u makedonskom areaiu u toku prve četiri decenije našeg veka odrazile su se i u ži­ votu ovih Jevreja. Osetno osiromašenje Bitolja posle balkanskih ratova, naročito posle prvog svetskog rata, dovelo je, tako, i do njihovog na­ glog iseljavanja, čak i u udaljenije zemlje (Fran­ cuska, Amerika, Čile, Venecuela i dr.). Pred 1941. godinu u Bitolju je živelo oko 3.500 Jevreja. �Jevrejski deo Bitolja, na levoj strani reke Dragora, obuhvatao je mahale Lus Kurtižus, La Kaleže (sa naseljima Buenus Aures i Bustaniku, sa školom — La skulike) i La Tabana. Na desnoj strani reke Dragora do 1942. godi­ ne živelo je svega desetak jevrejskih porodica, a i one su bile razbijene. Nisu formirale kompak­ tno posebno naselje, već su se nalazile u sastavu makedonskog življa. U stvari, do prvog svetskog rata, na ovoj strani reke naselje je bilo osetno veće (sa nazivom »La male«). Nešto kasnije ono je razbijeno. Veći deo porodica prešao je na levu stranu Dragora. Jevrejskih kuća bilo je, ra­ zume se, i u drugim delovima grada, ali, uglav­ nom, usamljenih. U jevrejskom delu Bitolja, kod sadašnjeg Do­ ma zdravlja, nalazilo se naselje La Kurtižus. Imalo je oblik .polukruga sa ulazom-kapijom. Tu je živelo oko sto porodica. Svako domaćinstvo (stari, roditelji i deca) koristilo je samo po jed­ nu sobu. U stanove se ulazilo sa ulice, preko ne­ koliko stepenika. Ispod njih je bio podrum, ko­ rišten za čuvanje zimnice, ali i kao štala i koNarodni heroj Estreja Ovađa Mara �košarnik. Usred naselja nalazio se zajednički bu­ nar, a nešto dalje i zajednički klozet. Naselje je u svoje vreme podignuto radi ve­ će sigurnosti od napada pljačkaša, tzv. kačaka. U međuratnom periodu tu su, pak, živeli naj­ siromašniji Jevreji. Od druge polovine prošlog veka do prvog svetskog rata naselje se proši­ rilo i na desnu stranu reke Dragor, oko današ­ njih hotela »Solun« i »Makedonija«, kod pošte (gde je bila i jevrejska škola), pa se prostiralo sve do drvenog mosta, zvanog »Most kod Manuša«. Kada je Bitolj doživeo svoj ekonomski polet, broj Jevreja se povećao novim doseljenicima, saplemenicima iz raznih drugih gradova i centara. Tad je došlo i do formiranja trećeg jevrejskog naselja u Bitolju. Ono se protezalo od Mas-pazara (od Ulice doktora Kajsa i Dalmatinske), od­ nosno od Fiper-ana na severoistok do Bumba-male, tj. do Tabana. Bitoljski Jevreji su imali dve škole: »La skulika« u Karađorđevoj ulici i »Tabana«. Od 1895. do 1916. u Bitolju je radila i jedna škola sa nastavom na francuskom jeziku. Nekoliko po­ rodica bavilo se i predškolskim vasipitanjem. U stvari čuvali su veći broj dece dok su roditelji bili na poslu, zabavljajući ih zajedničkim dečjim igrama. U jednoj školi radio je i omladin­ ski klub »II ken«. Učeniici Jevreji koji su poha­ đali gimnaziju školovali su se, već, u istoj usta­ novi, zajedno sa ostalim đacima iz Bifolja i okol­ nih mcsta. U gradu je bilo više sinagoga: najstarija — II kal Aragon i U kal di lavra, II kal di lus portugežis, II kal Ozerdalim, II kal Salamon Levi. U okviru gradskih grobalja postojale su i dve ka­ pele za jevrejske obrede. ORGANIZOVANA SAMOPOMOĆ Bitoljska jevrejska zajednica bila je najsiro­ mašnija u odnosu na sve ostale jevrejske zajed­ nice u Jugoslaviji. Otud su iz njene sredine po­ ticali skoro svi nosači, a i najamni radnica za teže fizičke poslove. Malo je Jevreja bilo u Bito­ lju koji su bili bogati ili imali obezbeđenu sigurnliju egzistenciju. Iako najsiromašniji, oni su, pak, bili vanredno solidarni; imali su besprekorno organizovanu �opštinu i živeli aktivnim društveno-.p>olitiičkim i kul'tumo-zabavnim životom. Nijedan Jevrejin ni od koga nije podvrgavan podsmehu ili podcanjivan zbog siromaštva, ili neuglednog posla koji vrši. U dane verskih praznika, kao što su Pesah, Jevrejska nova godina i drugi, od priloga boga­ tijih Jevreja siromašntim su deljeni pokloni u hrani, odelu, obući i drugom. Dodeljivana je i novčana pomoć. Nju su obezbeđivali i Jevreji srednjeg imovnog stanja. Jevrejska opština je sa svoje strane, iz svo­ jih fondova, siromašne učenike snabdevala udžbenidima, kupovala im je po jedno odelo godiš­ nje i obezbeđivala za njih svakodnevno doručak i ručak. Sredstva za pomoć opština je prikupljala iz raznih izvora: od priloga humanitarnih organiza­ cija, poklona građana, dobrovoljnog danka »pe­ ča«, umetničkih priredbi i posebno organizovanih akcija. Redovnu pomoć je dobijala i od eko­ nomski bogatijih jevrejskih opština u Jugosla­ viji. U tome su učestvovale i same sinagoge. Sredstva su, potom, sticana i od sopstveniih ne­ pokretnih dobara: kuća i dućana. Do 1943. go­ dine Opština je imala 40 svojih objekata, a ubi­ rala kiriju od 173 zgrade. Bitoljska jevrejska omladina bila je obuhva­ ćena uglavnom u dve omladinske organizacije: »Somer acair« (»Mladi čuvar«) i »Tehelet lavani« (»Plavobeli«). Obe su imale napredne programe, a na njihovom čelu stajali su članovi KPJ i SKOJ-a. U »Somer acair-u« isticali su se Pepo Kamhi, Sarina Pečo, Beruh Li jao, Sami Moric, Beno Ruso, Avram Sadikario, Sarfatii Isak, Roza Kamhi, Salamon Sadikario, Viko Moše, Kalderon Jakov, Adela Faradži, Stela Kamhi, David Kalderon, Albert Ruso, Dario Aruesti i drugi. Os­ novni zadatak ovih organizacija bio je razvijanje kolektivističkog duha i sprovođenje raznovidne obrazovne i kulturno-zabavne aktivnosti. Tu su se takođe prikupljali dobrovoljni prilozi za za­ jedničke posete bioskopskim i pozorišnim pred­ stavama, za kolektivna letovanja i slično, dakle — bez obzira na imovno stanje članova. »Somer acair« je obuhvatao oko 400 članova iz kruga školske omladine. U zavisnosti od uzras­ ta članova, ova se organizacija delila na tri podgrupe: »Beneamidbar« (za učenike osnovnih ško­ la), »Cofim« (za srednjoškolce) i »Bogrim« (za �10 učenike završnih razreda i radnike starije od 18 godina). Članovi stariji od 17—18 godina slati su na stručno usavršavanje u okviru nekloliko zani­ manja. Organizacija »Šomer acair« raspolagala je najbogati jom bibliotekom u Bitolju. Nju je koris­ tio širok krug omladinaca — Jevreja napredne orijentacije. Društvo »Šomer acair« bilo je po­ vezano i sa ostalom naprednom srednjoškolskom i radničkom omladinom grada. Nešto mlađa omladinska organizacija »Tehelet lavani« (osnovana 1933) imala je oko 300 članova, pretežno radnika, zanatlija, kalfa, pro­ davača, čistača i si. Njena formacija je bila slič­ na formaciji društva »Šomer acair«. Na čelu su joj bili napredni radnici, kasnliji članovi SKOJ-a i KPJ: Nisim Alba, Marsel Demajo, Viktor Mešulam Bustrik, Mordo Nahmijas-Lazo, Simo Kalderon, i dr. Bitoljski Jevreji su osnovali i žensku huma­ nitarnu organizadiju »Vico«. Ona se starala oko pružanja pomoći siromašnim devojkama, njiho­ vog školovanja i zapošljavanja. Sredstva je obezbeđivala preko .prodajnih izložbi ručnih radova, lutrija, čajanki i drugih formi. Kako saopštava Žamila Kolonomlos, 1934. godine na čelu »Viče« stajala je Žuli Batino Aseo, koja je, pod uticajem svog brata Rafaela Batina, zastupala ideje o emancipaciji žene-Jevrejke. U toku 1936-te ona je među Jevrejima sprovodila akciju prikuplja­ nja pomoći za španske borce. ARONOVA PORODICA U jevrejskoj mahali, u Asad-begovoj ulici, broj 22, živeo je Aron Ovađa sa svojom porodi­ com, u iznajmljenoj sobi. Kuća (sa prizemljem i spratom) imala je još pet soba i još toliko porodica-stanara. Aron, bez ikakvog imetka, radio je sve i svašta: bio krpač obuće, nadničar, čis­ tač, nosač... Nije mogao hlebom da nahrani svo­ je, a kamoli da ih oblači. Žena Aronova potlicala je iz porodice Ergas. Zvala se Sara. I njeni roditelji su bili siromašni. Združilo se dvoje siromašnih. Drukčije tad nije ni moglo. Aron i Sara bili su, međutim, du­ ševno bogati. Pošteni. Voljeni kao ljudi. Ćela ma­ hala ih je znala po dobroti. Kome oni nisu pri- �tekli u pomoć kada je bilo potrebno — onim što su mogli i onoliko koliko su mogli! U pu­ noj bračnoj slozi, dostojanstveno su podnosili životne tegobe. — Kako će se živeti ovako?! Danas sam bio na železničkoj stanici. Sačekao sam putnički, pa brzi voz. Našao sam se i na pijaci. Ništa. Vikao sam: »Nosač! Šta treba da se nosi? Evo nosa­ ča!«. Vikao sam punim glasom. Niko ni da se obrne. Gospoda se voze fijakerom. Drugi, pak, bedni, vuku sami svoje terete, sasvim utonuli u svoje brige. — Nck zdravlja bude, Arone, zdravlja! Nek si nam ti zdrav j živ... Ako danas nema posla, biće sutra. Kad budemo imali, ješćemo; kad ne budemo imali..., Bog će brinuti o nama. Bog je velik, izbaviće nas jednom iz nemaštine! — hrabrila je Sara svog Arona, a njoj samoj kida­ lo se srce kad god bi bacila pogled na decu u ritama i sasvim gladnu. Kako se povećavala porodica, borba za op­ stanak je postajala sve teža. Sve veći broj ustiju očekivalo je hleba. Kako saopštava Aronov sused Avram Sadikario, u kući je bilo petoro dece: tri sina i dve kćeri. Teško je s njima, ali Aron nije mogao bez njih. Nj Sara. Dolazio bi uveče skrhan što tog dana nije zaradio ništa, ali bi mu žagor: »Tata! Mama, ide tata!« lečio dušu. Zaboravljao je ono što se tog dana dogodilo i svakog jutra polazio na posao u nadi da će te večeri doneti nešto za svoje »vrapčiće«. — Samo još malo, dok ojačaju sinovi, Sa­ ro. .. Oni će mi pomagati. Muško je izdržljivije, jače, pa i pristoji mu svaki posao. Tad će nam biti lakše. Zarađivaće nešto i oni... — često je Aron glasno razmišljao o budućnosti... Aron je mnogo voleo i svoje kćeri. Prva kći je rođena 25. decembra 1922. godine. — Saro, srećro! Kći! Evo ko će ti sutra pomagati u poslu. Odmeniće te. Saro, dobili smo kćer... Ispunila nam se želja. Nek nam živi. I ti bila živa i zdrava! — govorio je Aron porodilji. Sara, osećajući njegovu radost, bila je tad još srećnija. Tih posleđnjih dana decembra 1922. godine zima je bila stegla. Pelister je pokazivao svoje zube. U Bitolju su zime mnogo hladne, ali se ovakva ne pamti posleđnjih desetak godina. Izu- �zetna. Eto, tada se u ovom gradu rodio narodni heroj — Jevrejka. Prve nedelje posle Sarinog porođaja u kući je priređeno slavlje. Takav je jevrejski običaj u vezi sa ženskom decom. Novorođenče je dobilo ime Estreja. Zaista, sva Aronova porodica se obradovala: braća sestricom, a roditelji prvim ženskim detetom. — Brate Airone — nazdravlja kum — nek je časno ime koje smo dali! Nek je ovo devojče zdravo i dugoveono! Sreća da je prati u životu... Obraz da nam osvetla!... — Amin, kume... Od tvojih usta u božje uši!... U hladne dane decembra 1922. godine u po­ rodici Ovađa bilo je razdragano i toplo. Tad se rodila Estreja. LJUBIMICA PORODICE Mala Estreja rasla je pod okriljem ljubavi i brige roditelja i braće. Danju, kada je Arom negde kao nosač ili sluga čekao na posao a Sa­ ra u nekoj kući prala, ribala i li čistila, pored male Estreje je bio bratić. Tako je u porodica­ ma sa više dece a zaposlenim roditeljima: stari­ je čuva mlađe, zdravo — bolesno. Po čitav dan zovu: »Tata!«... »Mama!«, a njih nema tu. Oni čuvaju tuđu decu ili negde u gradu traže posao. I Estreja je svoje roditelje mogla videti tek uveče, kada bi došli premoreni od posla ili skr­ hani tugom od tuđih uvreda i nepravdi. Pone­ kad devojčica po nekoliko dana nije mogla da vidi svoje roditelje jer su se oni vraćali kasno, a ona bi, umorna od čekanja, zaspala. Ujutro su odlazili na posao veoma rano... Kad je malo poodrasla, Estreja je počela i da oseća tegobe ži­ vota. Tako mala, a sad već mora da brine o mla­ đoj sestri — da je povija, hrani, čuva... — Mamina odmena! Estreja kao matorka radi, Arone! — govorila bi Sara. — Žao mi je, Saro! Estreja ne može da ču­ va ni samu sebe, a čuva drugog. Eh, sirotinjo prokleta! — uzdahnuo bi Arom, a potom bi top­ lo zagrlio, ljubio, milovao svoje voljeno dete. — Estrejče! Estrejče — tatino jagnješce! Kći tatina! �A ona je bila srećna što su roditelji zadovolj­ ni njom, njenim poslom. Rasla je, topila se u očevom zagrljaju, Njena ljubav i radost utkivale su se u ono: »Tata, tatica moj!« ili: »Mama, mamica slatka!« — Ni manje devojčice, ni vrednije u ovoj mahali, — govorili bd susedi. Zaista, Estreja je bila mnogo vredna, pamet­ na i poslušna. Ona nije nikad zaplakala zbog gladi, nikad nije rekla: »Haljinica mi je iscepana. Neću da je obučem«. Skoro uvek je išla bo­ sa. Nije imala šta da obuje. Samo o praznicima nosila je tuđe, ipozajmljene cipelice, ili neke sta­ re koje bi dobila mati tamo gde je radila. Vreme za polazak u školu Estreja je čekala sa radošću i nestrpljenjem. Pitala je braću čas o jednoj, čas o drugoj pojedinosti. Oni su joj objašnjavali i obećavali pomoć, jer je ona bila njihova ljubimica, ali bi je ponekad i izgrdili zbog brojnih pitanja i potpitanja kojima ih je opterećivala. Prvi školski dan — septembra 1929. Estreja je ustala mnogo ranije nego inače. Bila je uzbu­ đena, radosna. Prvi školski dan! Jedva je dočeka­ la svanuće, čas polaska u školu »Tabana« kod riblje pijace. Estreje je pošla u školu sama. Nije mogao niko da je odvede. Roditelji su morali sasvim rano da pođu na posao. Samo su je pozdravili: »Estrejice, sreono! A, pazi da nas ne osramotiš!« Uveče je dugo čekala roditelje i braću, da se s posla vrate. Kad su stigli — dugo im je pri­ čala o učiteljici, koja ih je prihvatila, pozdravi­ la, postrojila u red kao »vojnike«, pa uvela u učionicu. Govorila im o čistoći, urednosti, uče­ nju. .. Pričala im sa oduševljenjem o školskoj zgradi, lepoj učionici, slikama u njoj, o drugim učenicima, školskom zvonu... ARONOVA SMRT Svaki školski dan — nova radost za Estreju. Sara i Aron nemaju vremena da radost podele s njom. Pritisla ih je sirotinja, briga o hlebu. A i zdravlje Aronovo je popuštalo. Kako ne bi popustilo! Polunago telo, polugladno, danima stoji izloženo nevremenu — zimi ili u kasnu je- �sen i rano proleće... Na pijaci ili na železničkoj stanici Aron čeka i traži posao. Pao je Aron i u postelju. Nekoliko puta je dolazio lekar koga je poslao fond za pomoć bo­ lesnim »Ozer dalim«, no stvar nije išla na bolje. Čim bi došla iz škole, Estreja je bila pored svog bolesnog oca. Namešta mu jastuk, donosi vodu. Upali peć tek toliko da vatra tinja. Ogreva ima sasvim malo. — Estrejice... Ako umrem, da slušaš maj­ ku. .. (hteo je da doda »kao dosad«, ali su mu suze navrele na oči i nije mogao da završi re­ čenicu). — Ne, tata! Ti ćeš ozdraviti! Moraš ozdra­ viti! Mama se moli za tebe u sinagogi. I svi mi... Izmenila se Estreja. U školi je bila potište­ na. Živahna učenica je sad postala ćutljiva, po­ vučena. Čekala je sa nestrpljenjem kraj časova da bi što pre bila kod kuće, pored svog oca. Mala, ali je stalno razmišljala: »Sta ćemo raditi bez tate? Jao, jao, ako...« Tu se unutrašnji mo­ nolog završavao. Nije smela da misao, slutnju razvije do kraja, kao da će pomoći da ne dođe ono najstrašnije. Kraj prvog polugiođa. Doneće Estreja prve ocene. Ali otac nije doživeo da ih vidi. Upoko­ jio se dok je ona bila u školi. Kad je u sobici čula plač, upala je među skupljene rođake, susede i prijatelje. Gleda ga. Lice mu je okrenuto prema vratima. Kao da je čekao nju da dođe iz škole, da je vidi poslednji p u t... Ali, smrt je pobedila želju roditelja. Kad su ljudi iz »Havra keduša« (Sveto dru­ štvo) došli da izvrše verske obrede, Estreja je ku­ kala i čupala kose. Tek tada je shvatila tragedi­ ju, tegobe koje joj predstoje kao siročetu. čla­ nove Svetog društva Sara je služila, prema obi­ čaju, rakijom i pečenim jajim a... I njima na­ viru suze pred sudbinom ove porodice. I njiho­ ve oči su okrenute maloj Estreji. Sveto društvo nije uzelo novaca od Sare za Aronov pogreb. Još jedina jevrejska solidar­ nost. RAZMIŠLJANJE O ŽIVOTU Sedam dana Estreja nije otišla u školu, ni­ je izišla iz kuće. Ne zbog običaja, već se razbolela od tuge za ocem. �Školski dani su potom za Estreju postajali teži. Ona više nije bila među najživahnijim, naj­ veselijim devojčicama i dečacima. Uvek — iz­ dvojena u nekom delu školskog dvorišta, ili sedi u klupi, a misli joj lutaju nekud. Doručak i ručak Estreja je dobijala iz fon­ da »Matanot laevjonim« u Dalmatinskoj ulici, 55. Odelo i obuća na njoj bili su iz fonda »Malbiš arumim«. Od ovog fonda je dobijala i udžbenike kao i drugi školski pribor. Na neki način, bila je »obezbeđena«, kao i ostali siromašni učenici iz jevrejske opštine. Reklo bi se da ima uslova da se živi skromno i zadovoljno, ali... Stan joj je bio pust, život bez oca teži. Posle Aronove smrti brigu o porodici preu­ zeo je najstariji Estrejin brat. On je bio krtpač obuće. Teško su se mogla obezbediti sredstva za život... Ubrzo i on je osnovao svoju porodicu i odvojio se. Živeli su u istoj iznajmljenoj kući. Briga je prešla na drugog brata — Davida. On je bio bez određenog zanata, i radio je razne po­ slove. Vremenom se upoznavao sa naprednim idejama. Bio je član i organizacije »Tehelet lavani«, a za vreme rata postao je skojevac i član kandidatske grupe. Tako je uticao i na Estreju. Kako je Estreja prelazila iz razreda u razred, tuga za ocem se uvećavala. Ona je postajala svesnija o teškom položaju u kom se nalazi njena porodica. Aron je imao braću u Bitolju, a jednog i u Izraelu, koji se zvao Žak. I oni su bili mnogo siromašni. Nisu bili u stanju da pomognu. Najveći teret imala je da podnosi majka Estrejina. Sa dve svoje ruke morala je da obezbeđuje osnovne potrebe doma. Iako iscrpena, ra­ dila je po tuđim kućama. Najčešće je ispomagala kod bojgatog Jevrejina Avrama Aruesti, či­ ja je kuća bila naspram njenog stana. Tu je pra­ la, ribala, čistila... Radila je sve, samo da bi uveče donela parče hleba i nešto jela za decu i obezbedila šumicu novca kojim će platiti kiriju ... Najčešće bi, pak, zaradila sasvim malo. Sa­ mo za jednu staru, iscepanu haljinicu i par tak­ vih cipelica nekad je morala da radi i naporne poslove... Otud, pomoć iz fonda »Bikur holim«, kad bi pristigla, izazivala je i radost i bol. — Bože, pogledaj na siročiće! Smdluj im se! — molila se Sara i u domu i u sinagogi. A život je postajao sve teži, sve nepodnošljiviji. Redovnog posla nije bilo. �— Eh, od kolevke do groba — rob! Cma na­ ša sudba — uzdisala je. Misao je bila teška kao magla pelagonijska. Estreja je to osećala. Bol majčin je bol zbog života i budućnosti dece. Već kao učenica III i IV razreda, kad bi se vratila iz škole, nije ostajala u stanu i tu čeka­ la majku. Ostavljala je školšku torbicu i hitala u kuće gde je ona radila da bi joj pomogla... Posmalirala ju je nagnutu nad koritom pred gomilom veša, prostirtki, potom kako se, ozno­ jena, podiže da ih rasprostre, uz težak napor. Videla ju je toliko puta na kolenima, kako riba patose i stepenice. Zaticala ju je ispetu na sto­ love i merdevine da bi oprala prozore ili opaja­ la tavanice. I uvek zabrinutu. Sara je nasto­ jala da je deca ne zapaze u brizi i suzama, ali u tome nije uvek uspevala. Jednom je, tako, Sara prala kod Avrama Aruesti. U dvorištu kod korita gomila veša i ći-, limova. Izgledala je kao kepec koji se bori sa džinom. Sve to mora da prođe kroz njene slabačke, žilave ruke — da ga ispere i prostre za sušenje. Tu od domaćih nije bilo nikog. I na uli­ ci tek ako neko prođe. Decembar je skupio sve ljude oko toplih peći. Samo se Sara bori sa hlad­ noćom i gomilom stvari za pranje. Pere i tugu­ je ... Estreja ju je zapazila na izvesnoj daljini. Zastala je za tren da bi se odmorila od trčanja... Srce je zabolelo... Poletela je k njoj: »Mama, mama-a-a!«. Sara nije uspela da sakrije nemir i obriše suze. — Mama, što plačeš? — uzbuđeno upita Estireja. — Ništa, ništa, čedo! Od sapuna i pare zasuzile su oči — smiruje je. — Zašto se, mama, mi mučimo, a neki ima­ ju sve? — pitala je Estreja i dalje, u stvari raz­ mišljala o životu. — I to ćeš saznati, čedo, samo kasnije. Sad si još mala — tešila ju je mati. Istina, Estreja je bila mala, ali je uočavala ponešto od socijalnih nepravdi u eksploatatorskom društvu: jednj su bogati, imaju sve, uživa­ ju, a drugi, u većini, su sirotinja, rade, muče se za najoskudniji život... Zato, majčino objašnje­ nje ju nije uispokojilo. Ono ju je još više po­ treslo. Estreja noćima nije mogla odmah da zaspi. Pokrivena kiparom, u ležaju na podu, razmiš­ ljala je ... O uzrocima prerane smrti njenog �oca... O majci, pralji i sluškinji... O praznoj sobici gde se stanuje u bedi... Mati i deca, pre spavanja, a posle umivanja, mole se Savaotu. Re­ dovno idu u sinagogu, ali — sve uzalud... Zas­ pala bi, pa bi se probudila zapazivši jastuk na­ topljen suzama. — Opet, Estreja, nisi spavala! Nemoj, čedo, ne čini to. Biće bolje, bićemo srećniji. Budite vi, samo, živi i zdravi! — korila ju je i tešila mati. — Mama, kako da se podnosi ovaj život?... U teškim uslovima Estreja je pohađala os­ novnu školu, ali je četvrti razred ipak završila sa vrlo dobrim uspehom. Učiteljica je o njoj go­ vorila uvek pohvalno, a učenici su je voleli. I Estreja je postala švalja. Nije prešla u gimnaziju, kao ni njena braća, jer za dalje školovanje nije bilo materijalnih mogućnosti. Estreja je, intimno, želela da pohađa gimna­ ziju. 0 tome je govorila nekim svojim drugaricama. Poslednjih dana školske 1932/33. godine postala je ćutljiva. Prividno — tiha, a unutraš­ nje bučna, glasna kao žubor Dragora. — Estreja, hoćemo u gimnaziju? Ajde, da opet budemo zajedno — govorila joj je druga­ rica. — Želela bih, ali... Kod kuće, znaš... — is­ prekidano joj je odgovarala Estreja, sa tugom što su to poslednji đački dani za nju. Svoju želju Estreja nije mogla da iskaže kod kuće. To nisu učinila ni njena braća. Odak­ le novac za školovanje, otkud sredstva za život? Živelo se od danas do sutra... Ako bi se ručalo — nije se večeralo. Ako bi se večeralo — nije se ručalo. — Da je bar Estreja nešto izučila... Eh, kad bih mogla da je spasem pranja i služenja po tuđim kućama. Bar ona... — i u stojim razmi­ šljanjima Sara je redala sve teškoće i nevolje od kojih je htela da spase svoju kćer, ali je is­ tina bila surova. Sudbinu Sare produžila je i Estreja... U bogataškim kućama Estreja je prala su­ dove, a bila gladna. Prala je, ribala, čistila dvo­ rišta. Bila je obučena u tanku i isceipanu halji­ nu, a nosila iscepane cipele i čarape... Estreja i njena mati radile su skoro dano­ noćno, ali, ipak, da nije bilo pomoći iz fonda 2 Estreja Ovađa Mara �»Peča«, praznike bi provodili oskudno i tužno. I bez ogrova. Nada o boljem Bstreju je sve sigurnije na­ puštala. U kućama gde je radila posmatrala je svo­ je vršnjakinje — site, odmorne... One idu u školu ili spremaju svadbene darove u toplim so­ bama. Za njih, potom, pletu i vezu Estreja, nje­ na majka ili druge devojke i žene, one siromaš­ ne. .. Same ne bodu prste i ne naprežu oči. — Zašto je ovako?! Neki, .i ne radeći mno­ go, imaju sve... Zašto jedni uživaju, a ostali se muče? To »zašto« bez prestanka je mučilo Estreju, a niotkud odgovora nema. Raste Estreja. Već se naziru crte prave de­ vojke. Srednjeg rasta, crnomanjasta, kestenjavih očiju, širokih vcđa. Kosa — začešljana sa razdeljkom na sredini i uhvaćena u dve duge i de­ bele pletenice, koje obično nosi napred. Pitanje »zašto neki uživaju, a drugi se mu­ če?« ona je potom nametala kao temu razgovo­ ra među drugaricama iz Asad-begove ulice. U njenom »zašto« u stvari nema samo pitanja, tra­ ženja odgovora već i osude, revolta. Samo, ko zna protiv koga. Još je nedorasla da bi objasnila tu zagonetku koju znaju odrasli. Objašnjenja njene majke da odnose u dru­ štvu (ko će kako živeti) određuje Bog, za Estreju su postajala sve sumnjivija. Naročito posle svakog povratka sa korzoa. Na širokom sokaku, glavnoj biloljskoj ulici i glavnom šetalištu, teče reka ljudi. Pretežno — mladih. Iz svih redova: radnici, službenici, zanatlije, studenti, beskućni­ ci, prosjaci, bogataši... Neki hodaju uzdignute glave, nasmejani, srećni, u društvu devojke ili mladića, sa visine gledaju na sirotinju... Drugi, u većini, su bleda lica, zabrinuti, slabo odeveni. Više razgovaraju o hlebu nego o ljubavi. Sa bitol'jskog korzoa Estreja se uvek vra­ ćala razočarana. Zato je vremenom izlazila sve rede. Svaka šetnja Širok-sokakom bila je još jed­ no bolno uočavanje nejednakosti među ljudima. Ali i simpatije prema saipatnicima postajale su tu veće. Njih je više, bez broja... — Pazi! Kudgod pogledaš — sirotinja... Ma­ ma kaže da su ljudi reka. Ako je tako, reka si­ romaha jednog dana srušiće branu koja je za- �us tavija ... Sećam se. Učiteljica je govorila da voda negde mora izbiti, poteći svojim koritom. Poteći će i ova reka... Ovako je razmišljala Estreja dok je šetala korzoom sa svojom drugaricom. Razmišljala je i kad je bila sama, kad bi legla da spava. Dalo se videti da ju je životna briga ophrvala i da je muči. I u odnosu na svoju majku, pri zajedničkom radu, izmenila se. Umesto ranijeg češćeg postav­ ljanja raznih pitanja, sad — ćutnje. Pere i di­ že oprani veš, istresa tepihe, briše stepenišne sta­ ze, a na licu se smenjuju boje, na ćelu se pojav­ ljuju bore, na usnama grčevi... — O čemu to razmišljaš, kćeri? Što si za­ brinuta? — često ju je pitala mati. — Ništa, mama... — Nije to ništa, kćeri! Znam, samo nemoj! Ne primaj k srcu. Ostavi, ne diraj u božje stva­ ri. .. — Zar je Bog odredio da se ovako mučimo, mama? — Sudbina, kćeri, sudbina... Sara je prešla rukom preko glave kao da je time htela da kaže: »Ne znam, kćeri, ali ovo, za­ ista, nije život« i produžila je da radi. Estreja je držala njen tempo rada, ali je započeti dija­ log produžavala u sebi. — Jadna mati! U sve verujemo, a niko na nas ne gleda. Tata je umro od nemaštine, zime, mučenja za nas. Nismo imali novac za bolnicu... Svi iz kuće lutamo gradom tražeći posao... U sirotinjskoj kući nije se čula svadbena pesma... O čemu sve nije razmišljala Estreja dok je služila u bogatim kućama. I kad je bila kod ku­ će i pri susretu sa drugaricama nametalo joi se pitanje: »Zašto jedni uživaju, a drugi se muče?« U JEVREJSKIM ORGANIZACIJAMA Kako je rasla i sazrevala, Estreja je sve ma­ nje razgovarala sa svojom majkom o temi »Zaš­ to neki uživaju, a drugi se muče«. Znala je da i njoj to teško pada, da to i nju muči, ali nema se kud. Jedino sa svojim bratom Davidom mog­ la je o tome dugo da raspravlja. 2* 19 �20 — Davide, kakav je ovo život? Samo patnje i beda. Šta je ovo? Estreja je kao matorka razgovarala s bratom i o kućnim problemima i o onome što je zapažala kod svojih sunarodnika — siromašnih Bitoljaca. David nije očekivao tako ozbiljan odnos Estrejin prema društvenoj stvarnosti, takvu ra­ doznalost za životne probleme. Nije mogao da joj na sva pitanja odgovori i da je u sve uputi. — Znaš, sele, vidim te već zrelu... Doći ćeš i li, sa mnom, u »Kenot«. Tamo se raspravlja o svim životnim pitanjima. Stariji i poznati ljudi tamo drže predavanja. Naučićeš, Estreja, mno­ ge stvari — predlagao joj je i savetovao ju je David. Za Est'reju David je bio autoritet. Njegovo realno rasuđivanje o životu pitanja je postavlja­ lo na širi plan. Kod kuće on nikad nije govorio samo o njihovom teškom životu, već i o' polo­ žaju ostalih ljudi u tom društvu, koji je sličan njihovom. Estreja je zato jedva i dočekala da pođe na prvi radni sastanak u Kcnotu. Bila je iznenađena izlaganjem predavača i interesovanjem prisutnih praLja, čistača, zanatlija, uopšte — radničke jevrejske omladine. Estreja je potom postala redovni član društva Šomer acair. Obe ove omladinske organizacije, a i druge jevrejske političko-kultume i humane zajednice, bile su zabrinute i aktivirane zbog širenja fašiz­ ma i nacionalsocijalizma, naročito posle dolas­ ka Adolfa Hitlera na položaj kancelara Nemačke. Među prvim rigoroznim merama koje je preduzeo Hitler bilo je stvaranje koncentracionih lo­ gora za uništenje Jevreja i svih progresivnih lju­ di. Osnovni cilj nemačkog nacizma ipostao je razvijanje verske i rasne rrJržnje iprema Jevrejima, te širenje ideološke netrpeljivosti i isklju­ čivosti u odnosu na radnički pokret i komuni­ zam. Tako je došao do izražaja i bezobzirni šovinizam. Dolazak Hitlera na vlast označio je početak kraja za Jevreje. Zabrinutost bitoljskih Jevreja i Jevreja u ostalim centrima Jugoslavije posebno je rasla zbog orijentacije tadašnje jugoslovenske držav­ ne politike prema politici fašističke Italije i nacionalsocijalističke Nemačke. Vlada Milana Stojadinovića i kneza Pavla počela je potom i da �srpovodi fašizaciju zemlje. Formirane su, tako, fašističke omladinske organizacije. Godine 1937. sklopljen je pakt sa fašističkom Bugarskom i ekonomsko-politički ugovor sa Italijom. Jugosla­ vija je bila potom preplavljena nemačkim voj­ nim agentima i špijunima pod imenom, u vidu »turista«. Oni su uspostavljali tajne veze sa do­ maćim izrodima. Evropa je postala nesiguran kontinent za Jevreje. Zato su mnogi od njih, posle 1935, počeli da se iseljavaju iz Jugoslavije u druge zemlje, pretežno u prekookeanske. O svim ovim događajima Estreja je opširni­ je saznavala preko organizacije Šomer acair i Tehelat lavani. Tu je obaveštena i o poslednjim poduhvatima KPJ — objedinjavanje svih Jugoslovena, bez razlike na veru, narodnost, za bor­ bu protiv fašizacije zemlje, protiv fašizma u sve­ tu. Ona je još bila premlada da bi dublje shva­ tila suštinu svih događaja koji su se dešavali od 1933. do 1938. godine u Jugoslaviji i svetu. Jed­ na stvar, ipak, postajala joj je takođe sasvim Uspomena iz uoči ratnih elana u Bitolju �jasna: položaj Jevreja postade, prema razvoju situacije, neiskazano gori od položaja u kome se nalaze. Na jednom zajedničkom sastanku jevrejske omladine u Kenotu 1934. o razvoju situacije u svetu govorio je Rafael Batino (Mišo Cvetković). U svom opširnom predavanju istakao je da na­ staje teško, presudno vreme ne samo za Jevreje nego i za sve dobre ljude na svetu. Fašizam je protiv radnika, komunista, Jevreja, Cigana... Hitler je izjavio da će Sloveni biti đubrivo za nemačke njive. Po njemu — samo su Nemci čista rasa i oni treba da vladaju svetom. Znači, spre­ ma se opšta čistka, uništavanje. Na ovu opas­ nost ukazao je i VII kongres Kominterne 1935-te i zato je odlučio da se stvori jedinstven antifa­ šistički front radnika i progresivnih snaga sveta. Estreja je prvi put, od Rafaela Batina, čula tako lepo, zanimljivo i potresno kazivanje o opasnosti od fašizma. I, zaista, Batino je najbo­ lje znao o situaciji u svetu. Bio je proteran iz Meksika zbog komunističke đelatnosti, video mnogo sveta i bio u toku svih događaja. Jevrejin — povratnik brzo je stekao simpatije kako Jevreja tako i Makedonaca. Estreji su se poseb­ no urezale u svesti njegove reči: »Na svetu ima samo ljudi i neljudi. Treba da ustanemo svi kao jedan protiv neljudi, fašista, svi — bez razlike na veru i nacionalnost. To je dužnost poštenog sveta.« Interesantnijih predavanja i diskusija o svim aktueinim problemima bilo je u društvu »Šomer acair«, pošto su, uglavnom, njegovi članovi bili obrazovaniji. Estreja je redovno učestvovala u zajednič­ kim posetama bioskopu i izletima u okolini Bitolja. I preko te forme povezivanja postajala je sve bliža svoj jevrejskoj omladini, stičući nova iskustva i saznanja o životu. Ponekad majka bi u vezi s tim vičinila pokoju primedbu, ali ju je David pravdao: — Ako, mama, ako. Neka ide. Tamo se go­ vori o poboljšanju života, o srećnoj budućnosti siromašnih... Saznaće o tome ko je kriv za naš težak život i o spašavanju od nesreće koja se kroji nama Jevrejima... — Ne znam, sine, ali da će biti sreće za si­ rotinju, u to ne verujem. Sirotinja i bogu je teš­ ka. A ono što kažeš o nama Jevrejima, zna 6e: �svako se obračunava sa njima — odgovarala je Sara na osnovu onoga što je sama znala iz ži­ vota. — Mama, nemoj me sprečavati, nemoj mi braniti da idem u »Šomer acair«. Želim, mama, da tamo idem... — molila je Estreja. — Dobro, kćeri, samo pamet u glavu. Obraz da nam ne ocrniš. Obdan, Estreja je radila u stanovima boga­ tijih porodica, a uveče je bila sa članovima obeju organizacija. Učestvovala je i u kulturno-zabavnom životu. U dva-tri umetnička programa bi­ la je i izvođač. U toku jedne priredbe umešala se i vlast. Program se izvodio u klubu mladih Jevreja, koji je radio u prostorijama osnovne škole. Došli su agenti i žandarmi da proveire sa­ držaj programa. Vlast je već raspolagala poda­ cima da u rukovodstvu društva »Šomer acair« ima članova KPJ i SKOJ-a. — Gospodo, priredba se održava da bi se prikupljenim sredstvima pomoglo lečenje neko­ liko mladih ljudi. Bolesni su, a nemaju rodite­ lje. .. Nemaju novac za lekare i lekove. Zato ku­ pujemo ulaznice. Nemamo veze ni s kim... Ta, kakva politika..., samo s ciljem pružanja pomo­ ći bolesnima — objašnjavali su organizatori. Kad je izgledalo da su se organizatori i žan­ darmi sporazumeli j da će se nastaviti izvođenje programa, .jedan omladinac, sa daljine, iz pravca bine, viknu uz sav glas: »Živela Republika! Do­ le fašizam! Braćo i sestre, triput ura za španske borce!« Odjeknu »ura« iz svih grla, a žandarmi sa podignutim pendrecima jurnuše prema nje­ mu. Nastao je opšti metež, iz koga su žandarmi izišli i raskrvavljeni. Ovo beše prvo revolucionarno krštenje za Estreju, početak njenog revolucionarnog delovanja. Videla je kako treba da postupaju ugnjeteni, samo ne jedino sa »žandarmčićima« već i sa nji­ hovim naredbodavcima, vlastodršcima. Posle ov­ og slučaja rad u društvu »Šomer acair« je po­ stao teži, ali i dragoceniji. ESTREJA IDE U BEOGRAD Estreja se isticala u organizaciji »Šomer aca­ ir«, u krugu aktivnijih siromašnih devojaka. To potvrđuje i Žuli Batino, predsednik ženskog hu- �24 manitarnog društva u Bitolju koje se zvalo »Vico«. Ona je najviše doprinela borbi za emanci­ paciju žcna-Jevrejki u ovom gradu. Organizovala je kurseve za opismenjavanje, krojenje, šiven je... U mnogim prilikama je ukazivala na ne­ ophodnost ravnopravnosti muža i žene u poro­ dici, muškarca i žene u društvu. Svemu tome da­ vala je i političku, komunističku boju. Od posebne važnosti je angažovanje »Vica« za sticanje kvalifikacije mladih Jevrejki u raz­ nim zanimanjima. Mnoge siromašne devojke ško­ lovale su se i zaposlile zauzimanjem ovog hu­ manitarnog društva. Svake godine ono je slalo po dve-tri devojke na rad i sticanje kvalifikaci­ je u Beograd. Tako, 1938. godine izbor je pao na tri Jevrejke po imenu: Estreja Ovađa, Estreja Levi i Solči Kasorla. U vezi sa odlaskom Estreje Ovađe u Beo­ grad sa Sarom je lično razgovarala Žuli Batino. — Saro, mučiš se bez muža... Teško vezuješ kraj s krajem. Pate i deca. Estreja je već odras­ la. Ima šesnaest godina... Naše društvo je od­ lučilo da je pošalje na posao u Beograd. Tamo će učiti i zanat: šivenje, pletenje. Treba da nau­ či nešto u životu zbog svoje budućnosti... Žuli Batino je govorila, a Sara suze lila. Ne znaš zašto: da li su je reći Žulijine razncžile i vratile joj crnu prošlost kao na filmskoj traci, ili od pažnje prema njoj, izraženoj izborom Es­ treje za obrazovanje u Beogradu. — Ne plači, Sara. Niko ne traži plač, već hlcb. Estreja mora u sigurniji život. Jednog da­ na ćeš blagosiljati — kad se uda i kad njena de­ ca budu vesela, zadovoljna. — Daleko je, Žuli, Beograd... Druga sredi­ na. .. Jezik... — Ne, Sara. I tamo će o njoj voditi brigu naši ljudi. Sad će biti teško i tebi i njoj, ali kad se vrati sa zanatom u ruci, bićete srećne. Zanat je zlatan... — Mama, — umeša se David — poslušaj Žuliju. Ona nam želi dobro. I meni je žao, ali Es­ treja ide da bi imala oči u rukama... Ne is­ pušta se zalogaj iz u stiju ... — Dobro, Žuli, dobro sine Davide, ali pro­ kleta majka. Svaki prst boli. Ništa nije lako, a majci je najteže... Ona sagara da bi njeno čedo svetlelo. Neka Bog da da u svetlosti bude! Odluku su saopštili Estreji. �Taj avgustovski dan 1938. godine bio je r a ­ dostan E strejin dan. Ono što je izgubila preki­ danjem školovanja sad će delim ično nadokna­ diti.' Ići će u Beograd, u veliki grad, m eđu nove ljude. To ju je radovalo, ali i zabrinjavalo. Bi­ lo joj je žao m ajke, sestrice i braće. M ora sc rastati s njim a. N jim a će nedostajati sam o ona, a njoj — svi oni. — Mora, mora biti žrtve... Pomučiću se, ali ću steći zanat. Od toga će nam svima u kući bi­ ti bolje. Mama se neće više mučiti po tuđim sta­ novima, u stare dane. Ova prilika se ne srne is­ pustiti. Nema šta — idem! — odlučno je zaklju­ čila Estreja u sebi. Približavalo se vreme odlaska. Sa Estrejom su stalno imenjakinja Estreja Levi i Solči Kasorla. Još tu, u Bitolju, one su se zbližile, posta­ le kao sestre. Dogovarale su se o putu, razgova­ rale o Beogradu... Na železničkoj stanici u Bitolju, jednog sep­ tembarskog dana 1938. godine, Estreja je držala u ruci samo manju torbu... Unutra: jednu ha­ ljinicu, nešto veša, čarape i malo hrane. Istu sliku pružaju i njene dve drugarice. 2uli je trima mladim Bitoljčankama dala poslednja uputstva. Poželela im je srećan put, us­ peh u radu i učenju, pa da se vrate sa zanatom i drugim znanjem, čime će koristiti i svom rod­ nom gradu. — Estreja, kćeri, čuvaj se... Bićeš sama... Čuj... — steže srce, grize Sara usne, a reči joj se zadržavaju u grlu. — Sekice, da nam se javiš čim se središ. Pi­ ši nam, sele, češće — obraćali su joj se braća i sestrica. Lokomotiva pisti i voz lagano kreće. Estreja je na prozoru vagona. Pored nje su i njene dve drugarice. Rukama mašu — otpozdravljaju i op­ raštaju se sa svojim najbližim i rodnim gradom. Podignute ruke ljudi na bitolskoj željezničkoj stanici mašu u pravcu voza da požele srećan put do cilja. Na obe strane suze i ridanje. NOVI STANOVNIK DORCOLA Estreju i njene dve drugarice u Beogradu su prihvatile jevrejske organizacije. Živele su u jednoj tavanskoj sobi sa kuhinjicom u jevrej- �skom delu Dorćola. U fabrici »Jelka« učile su šivenje i pletenje. Bile su zauzete po ceo dan. Pre podne su radile, a po podne išle na nastavu. Ili obrnuto. Jedino su nedeljom bile slobodne. Tad su mogle da nešto zakrpe, operu, srede... U novoj sredini početak je bio težak. Došle su tu kao na bolje, a opet sve mizerno: življe­ nje u tavanskoj sobi, slaba ishrana, odeća... Bez svoga i (poznatog, sve strano i hladno. Jedina no­ vina — učenje. — Stidim se da vam kažem, ali mi dođe da pešice krenem za Bitolj! — kaže jedna od ove tri devojke. — U Bitolju smo bar bile sa svojima. Sve teškoće kao da su bile lakše među svojima! — dodaje druga. — Zaista, nigde nije bolje nego kod kuće. I tu i tamo — mizeran život, ali je u krugu rođe­ nih najbolje. Kuće-kolibe, ali za nas — palate... — Nemoj Estreja, nemoj. Suze nam nado­ laze od tvog ispovedanja kao u pesmi ili tužba­ lici! — govore joj obe, skoro u isti glas. — Ne samo da mi suze nadolaze već mi i srce plače! — kaže Estlreja. — Znate li šta me sprečavalo da vam ja prva ne kažem da nemam ni apetita ni sna od bola zbog doma i Bitolja? Zanat! Moramo podneti sve. Makoliko nam bilo teže nego kod kuće, nema vraćanja. Bez zanata se kući živa ne vraćam. Tri mlade Jevrejke u tavanskoj sobi razgo­ varale su jednog decembarskog dana o teškoća­ ma kojima su izložene u novoj sredini, tj. o vra­ ćanju — nevraćanju iz Beograda. Na kraju — sve su se složile — bez svedočanstva nema po­ vratka u Bitolj. Sve tri obuhvatila je trenutna kriza, ali .razmena misli dovela ih je do sazna­ nja da bez muke nema nauke, da posle teškog dolazi lako i da se drvo savija dok je mlado. — Uči dok si mlad, da ne bi žalio kad ostariš, govorila je učiteljica — dodala je Estreja. Sve tri su uvidele: ako se vrate, celog živo­ ta će biti sluškinje, a sa zanatom imaće bar naj­ nužnije za sebe i svoje. Tri Bitoljčanke, u težim trenucima, dobijale su moralnu podršku od (sadašnjeg generala JNA) Bena Rusoa. Onda je on u Beogradu slu­ žio vojni rok. Njegovi, iz porodice, javili su mu u jednom pismu da se njegova rođaka Estreja Levi, sa još dve Jevrejke, nalazi na učenju zana- �ta u Beogradu. Zamolili su ga da je poseti čim dobije »izlaz« u grad. Prvi izlazak Beno je is­ koristio za to. Našao je sve tri u tavanskoj sobi na Dorćolu, zabrinute. Počeo je šalom, smehom — da bi ih oslobodio. Sve tri je poznavao: Estreja Levi mu je rođaka, Estreja Ovađa ga zna iz društva »Šomer acair«, a Salči Kasorla iz vi­ đenja u jevrejskoj mahali. Kad se čovek nađe u tuđoj sredini, tek tada ume da ceni svoje. Saz­ na li da mu je neko sunarodnik, zemljak — oseća ga bliskim, iako ga prvi put vidi. A Bena sve tri znaju iz Bitolja. Sam Beno je mogao da shvati položaj i osećanja čoveka u nepoznatoj sredini, jer je to i lično iskusio. Učio je zanat u Novom Sadu i Po­ dravskoj Slatini. Sad je u Beogradu, u vojsci. Zato ih je lako »pročitao« i vedro rekao: — O, radujem se što je došla moja rođaka, moje Bitoljčanke, a one natmurene kao Pelister nad Bitoljem. Razmišljate o povratku, jel’te? — Otkud znaš, ko ti je rekao. Beno? — po­ skočila je prva njegova rođaka Levi. — Znam, znam, i ja sam išao tim putem. U Novom Sadu sam živeo u internatu sa mnogo mladih Jevreja iz ostalih centara Jugoslavije. Ne­ ki od njih su se teško osećali u novoj sredini, pred teškoćama i pobegli su, vratili se svojim kućama. Ali, znajte, ko god se vratio — pogrešio je. Nije postao ništa. Evo sa nekim od njih sam u vojsci. Kad god se sretnemo, oni uzdišu i ku­ nu dan kada su napustili učenje i zanat: »Beno, kakvu glupost napravih...!« Ko zna da li je Beno Ruso u vojsci zaista sreo nekog od onih drugova koji su pobegli iz internata i zanata, ili je to samo izmislio, ali, što je važno, on je došao kao poručen i njegov stav je imao presudnu ulogu. Kad je Beno saz­ nao šta je njegova dalja rođaka, Estreja Ovađa, rekla dvema drugim, kliknuo je: — Bravo, Estreja! U Bitolj samo sa zanat­ skim svedočanstvom! Jeste razumele? Ne samo što ih je ohrabrio nego im je Be­ no Ruso savetovao da budu aktivne u beograd­ skim jevrejskim organizacijama. Za sve vreme služenja vojnog roka Beno je posećivao ove tri Bitoljčanke. — Izlazio sam nekad u grad i u toku sedmi­ ce, u radne dane, ali njih nisam mogao da na­ đem. Po ceo dan su bile angažovane učenjem i �radom. Mogao sam ih videti samo u nedelju. Iz­ vodio sam ih. sve tri, u šetnju po Beogradu — seća se Beno Ruso. Estreja se nikad nije pokolebala. Bila je od­ lučna — bez svedočanstva ne! Benova razlaga­ nja za nju su značila potvrdu sopstvenog stava kao pravilnog. Od septembra 1938. do aprila 1941. godine Estreja je živela i radila sa građanima Dorćola kojih već odavna nema među živim Beograđa­ nima.* UMESTO ZANATA — BORBA Estreja je ostala u Beogradu čvrsto odlučna da završi zanat. Ali nastali ,su teški dani za Jugoslovene, posebno za Jevreje, sa sve većim i ot­ vorenijim opredeljenjem bivše jugoslovenske vla­ de za politiku fašističkih zemalja. Još 27. jula 1937. godine doneti su antijevrejski zakonski pro­ pisi. U njima se predviđalo proterivanje novodošlih Jevreja iz Jugoslavije i to: onih koji su prešli u zemlju posle 1. januara 1935 — u roku od tri meseca, onih čiji boravak u Kraljevini ne dostiže deset godina — u roku od šest meseci, a onih koji tu žive duže ali nemaju jugoslovensko državljanstvo — u roku od godinu dana. An­ ti jevrejska kampanja počela se voditi i preko štampe. Najpre je počeo »Balkan«, a potom i druge novine. Ove mere bivše jugoslovenske vlade bile su uvod u jevrejsku tragediju. Dotične mere upravo tako je i prokomentarisao ipredsednik ministarskog saveta i ministar unutrašnjih poslova Dragiša Cvetković jevrejskoj delegaciji koju je primio 29. II 1939, ukazujući da »su stvari o Jevrejima uzele nepoželjan tok«. Vlada Cvetković — Maček 1940. godine donela je propise pod imenom »Koroščevi zakoni«, ko­ jima su i formalno ograničena građanska prava Jevreja u Jugoslaviji. Godinu dana posle Estrejinog dolaska u Beograd počeo je drugi svetski rat. Fašističko * Do 1981. godine treba da se izgradi moderno, veliko na­ selje Dorćol u Beogradu. Već je pokrenuta inicijativa i /.a po­ dizanje spomenika u toj gradskoj zoni. Povest o Estreji Ovađi — Mari je skroman prilog spomeniku Jevreja — žrtava iaS'zma i u Dorćolu i ukazivanje da negde na njemu treba da se nađe ime i ovog narodnog heroja. �oružje isprobano u Spaniji, Austriji i Ćehoslovačkoj bilo je sad upereno na Poljsku. Fašistič­ ka osovina Berlin-Rim učvršćena je priključe­ njem Japana. Tako je 27. IX 1940. g. sklopljen Trojni pakt Rim-Berlin-Tokio. On je podelio svet na interesne sfere i vojne akcije: Nemačka u Ev­ ropi i Africi, Italija u Sredozemnom basenu i delu Afrike, a Japan — u velikom azijskom pro­ storu. I pored velike brige jevrejske humanitarne organizacije Beograda za Estreju i druge, u ovak­ vim prilikama nije se moglo ništa učiniti za po­ boljšanje materijalnog stanja, pa je ona u slo­ bodnim časovima morala da radi i kao kućna pomoćnica. Njena drugarica Solči Kasorla bila je u boljem položaju. Ona je radila u student­ skoj menzi. Ono što bi katkad Solči donela iz menze za večeru delila je sa Estrejom. U Beograd je Estreja došla da uči zanat šivenja i pletenja, a vreme joj nametnulo još jedno zanimanje — antifašističku borbu. Brzo se uključila u rad sindikalnog i omladin'skog po­ kreta. Od triju Bitoljčanki, kako kažu Beno Ru­ so i Avram Sadikario, najaktivnija je bila Es­ treja Ovađa.* Estreja je bila aktivna u radu sindikalnog i omladinskog pokreta. Bila je aktivni učesnik u svim važnijim beogradskim događajima do pada Jugoslavije 1941. Živela je život stanovnika Dorćola i život pokrenutih .radničko-studentskih i re­ volucionarnih masa Beograda. SUSRET SA MOSOM PIJADE Estreja je aktivna omladinka i član sindi­ kalne podružnice u fabrici »Jelka«. U Beogra­ du se našla u presudnim trenucima za čovečanstvo. Na sastancima, na ilegalnim kursevima — sve samo predavanja sa aktuelnom temom — »Borba protiv fašizma — dug progresivnog sve­ ta«. Ono što bi čula na sastancima uveče je pri­ čala svojim drugaricama u tavanskoj sobi. To je radila da bi ih više aktivirala. I sama je od njih, * Isto se konstatuje u Zborniku narodnih heroja Jugosla­ vije. u radu Dvoje naših narodnih heroja (Jcvrejski almanah. Beo­ grad. 1934) i u drugim kraćim beleškama o Estreji — Mari (u publikacijama >11. mart — 1943—1958«. Bitola. 1938. »Narodni he­ roj od Makedonija«, Skopje. 1973. i dr.). �pak, saznavala o nizu drugih interesantnih poja­ va. Naročito je Solči Kesorla za Estreju bila u središtu pažnje. Preko nje se obaveštavala o di­ skusijama i akcijama studenata. Sa zanosom je Solči pričala kako budući inženjeri, lekari, prav­ nici. .. u razgovoru imaju istu temu — fašizam. Jedne aprilske večeri 1939. Solči dvema Estrejama reče: — Znate šta? Iz zatvora je pušten neki ko­ munist, posle 14 godina robijašenja. Ta vest je danas studente neobično obradovala. — Ova vlast, Salči, mnoge je oterala u za­ tvore. Da li si saznala kako se on zove? — sa ve­ likim intcresovanjem je upitala Estreja. — Ne, samo sam čula da je Jevrejin, naš čovek. Drugo ništa ne znam. Vest koju je primila od Solči sasvim je oku­ pila pažnju Estreje: — Jevrejin... Studenti se raduju... Mora biti neka značajna ličnost... Sutradan otišla je u fabriku sa željom da sazna nešto više o oslobođenom zatvoreniku. Pri­ šla joj žena koja je bila u radnom predsedništvu poslednjeg sindikalnog sastanka. Njoj je saopštila o vesti koja je uzbudila i obradovala stu­ dente, pa je upita da li ona zna nešto više o tom čoveku. — Estreja, kad s posla odemo kući. Sad da se rastanemo što pre! — tiho joj je rekla, jer im se približavao vođa smene. Tog dana Estre ja nije mislila o poslu. U stva­ ri nije osećala umor od rada. Razmišljala je sa­ mo o razgovoru sa ženom iz radnog predšedništva. Sa nestrpljenjem je očekivala znak prestan­ ka rada prve smene. Razgovor sa ženom je trajao dugo. — Solči, Estreja, čovek koji je oslobođen posle dugogodišnjeg ležanja u zatvoru zove se Moša Pijade. On, sigurno, zna naš kraj. Dve go­ dine je službovao kao profesor u Ohridu. Preda­ vao je crtanje. U Beogradu je izdavao novine u kojima je pisao samo o stanju siromašnih, o bor­ bi protiv eksploatatorske vlasti. Štampao je list i letke i to rasturao, pa je osuđen na 12 godina zatvora. Ali, kažu, i tamo je govorio otvoreno da se vlast mora smeniti, pa su mu rok robijanja povećali za još dve godine. Samo, pazite, da nis­ te ni pisnule o njemu! — saopštavala je i upozo­ ravala Estreja dve devojke iz Bitolja. �Estreja pažljivo prati diskusije na omladin­ skim i sindikalnim sastancima. Prosto, guta ono što sluša. Svi zaposleni u »Jelki« brzo su joj po­ slali bliski, prionuli uz srce. U sudbini beograd­ skog kvarta Dorćol Estreja je gledala sudbinu jevrejskog dela Bitolja. Na Jovanovoj pijaci pu­ no Jevreja — sitnih trgovaca i prodavača sta­ rog. Ista slika bitoljskih Jevreja u novoj pozi. Život ostalih delova Beograda — život njenog Bitolja. — Zaista, na svetu ima samo bogatih i siro­ mašnih, samo ljudi i neljudi... Dobro je to re­ kao Rafael Batino! — govori sama u sebi Es­ treja. Žena koja joj je saopštila o Moši, jednog novembarskog dana 1939, rekla joj je: — Estreja, posle radnog vremena sačekaj me pred izlazom fabrike! — Što da je čekam? Svakako nešto važnije da mi saopšti. Možda je nešto o Moši! — poga­ đala je Estreja i sa radošću je očekivala drugi susret. Svi zaposleni u »Jelki« posle radnog vreme­ na žure. Neki kući, a neki sami, ili po dvoje-troje, na tajni sastanak. Među njima je i Estreja sa ženom pod ruku, koja joj usput šapatom ob­ jašnjava: — Idemo na tajni sastanak... Govoriće Moša... Žena joj je još govorila, no Estreja je bila zbunjena. Ona će slušati Mošu. Zaista čast. Pred njom će biti revolucionar o kome sa ponosom i poštovanjem govore svi napredni Beograđani. Ophrvana tim mislima i uzbuđena, ona nije ni za­ pazila kako se našla u većoj prostoriji škole na Dorćolu. Sastanak je počeo. U stvari, to je bio ilegal­ ni marksistički kurs za komuniste, skojevce i druge napredne Dorćolce. Estreja ga je shvatila kao sastanak, jer o drugim oblicima rada još ni­ je znala. Sekretar partijske organizacije »Jelke« najavio je temu: »Svet danas« i saopštio da je predavač drug Moša Pijade. Estreja je uvo i oko. Ona guta sve: i reči, i pokrete Mošine. A on — smireno, opširno, argumentovano govori o događajima drugog svetskog rata, o planovima »Osovine«, o nenarodnom režimu tadašnje Jugoslavije. Sa ponosom je go­ vorio o onima koji još čame po zatvorima zbog �isline, zbog borbe za bolju budućnost. Naročito je isticao potrebu solidarisanja sa antifašistič­ kim snagama. Kao aforizme, kao refrene pesama ponavljala je u sebi reći i rečenice Mošinog iz­ laganja: »U ovom ratu ima samo fašista i antifašista... Svaki narod posle pobede nad fašiz­ mom sam će odlučivati o svojoj budućnosti... Mi, Jevreji, ma gde bili, prvi smo na udaru fa­ šizma. Zato nema drugog izlaza: rame uz rame sa ostalim Jugoslovenima u borbu protiv doma­ ćeg i tuđeg fašizma... Nova Jugoslavija biće ma­ ti svih onih koji žive u n jo j...« Iskre biju iz oči­ ju, plamen gori u Mošinim ustima, a Estreja ras­ te od radosti, od zanosa. Od susreta sa Mošom Estreja je postala siušalac ilegalnog marksističkog kružoka na Dorćolu. Otad je postala odlučnija u delovanju me­ đu mladima u fabrici »Jelka« i stanovnicima Dorćola. Onda je Estreja sistematično počela da uči i praktično da primenjuje marksizam. Susret sa Mošom za Estreju je bio početak novog života. PROTIV TROJNOG PAKTA U drugoj polovini januara 1941. godine Es­ treja je postala član SKOJ-a. Estreja je postala skojevka kad je opasnost od agresije fašističke osovine bivala sve očevid­ nija. Nemačka je bila okupirala Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku i našla se na jugoslovenskim granicama. Pred kraj 1940. godine Hitler je po­ čeo sa pripremama za napad na Grčku, koji je predviđen za proleće 1941. Imao je i gotov plan za likvidiranje Jugoslavije kao države. Predvideo je ostvarenje tog projekta posle napada na SSSR i Grčku. Tad će Jugoslavija biti zrela kruška. Pašće sama. Biće okupirana bez krvi. U stvari, sama vlada tadašnje Jugoslavije sve više se nalazila na strani »Osovine«. Početkom januara 1941. godine organizovala je koncentra­ cione logore za komuniste i druge antifašiste. Is­ tovremeno, sa osnivanjem koncentracionih logo­ ra, ministar vojske je naredio formiranje tzv. »radnih bataljona«, kojima su se imali mobilisati antifašisti, a za onemogućavanje njihove bor­ be protiv izdajstva. Knez-namesnik Pavle je u fe­ bruaru 1941. godine vršio konsullovanje sa Hitlerom za priključenje Jugoslavije fašističkoj oso- �KPJ je nastojala da spreči priključivanje zemlje Trojnom paktu, i pred sam taj čin obra­ tila se narodu proglasom u kome se, između os­ talog, isticalo: »Današnja vlada sprema izdaju. Za koji dan treba da se potpiše Trojni pakt, ko­ ji znači sigurnu i sramotnu smrt našoj državi... Prvi put u našoj istoriji treba pred tiranima da kleknemo, da na kolenima potonemo u beščašće i ropstvo... Nećemo ni Trojni pakt, ni instruktore, ni turiste, ni privredne stručnjake, ni čišćenje ne­ prijatelja Osovine. Hoćemo vladu nacionalne slo­ ge i odbrane. Sve za čast i slobodu! Čast i slo­ bodu ni za šta«. Vlada Cvetković-Maček je 25. marta 1941. u Beču potpisala protokol o priključenju Jugosla­ vije Trojnom ipaktu. To je bio sraman akt kapituliranja i predavanja zemlje »Osovini«. Ali ne samo to: protokolom je predviđena obaveza da se sva živa i materijalna sredstva stave u službu Hitlerovih osvajačkih planova. Potpisivanje Pakta bilo je ocenjeno od CK KPJ kao izdajstvo. Još iste večeri izbile su de­ monstracije u Beoradu i u drugim delovima Ju­ goslavije. Sav Dorćol je bio na nogama. Demon­ strirao je ... Znali su njegovi žitelji šta to znači za njih. Još pre dve godine, 8 . II 1939, jedan od ideologa nacionalsocijalizma, Alfred Rozenberg, je izjavio: »Za nacionalsocijalizam postoji samo jedan vid razrešavanja jevrejskog pitanja: da i poslednji Jevrejin napusti teritoriju nemačkog Raj ha«. Dve godine kasnije, 28. III 1941, isti će proširiti teritoriju nedostupnu za življenje Jevreja: »Za Evropu jevrejsko pitanje biće likvi­ dirano tek onda kad i poslednji Jevrejin napusti evropske predele«. Tri dana su trajale demonstracije u Beogra­ du i u celoj Jugoslaviji. Tri dana Estreja sa dru­ gim Dorćolcima, sa svim Beograđanima bila je na nogama. Tri dana u opšte ne!, u poklike: »Bolje rat nego pakt!«, »Bolje grob nego rob!« slivao se i Estrejin glas. Narodni revolt dostigao je kulminaciju uo­ či 27. marta. Raskinut je sramni pakt. Dana 27. marta izvršen je prevrat i obrazovana nova vla­ da na čelu sa generalom Dušanom Simovićem. Demonstranti su tražili odhranu zemlje, slobo­ du, ravnopravnost sviju koji žive u Jugoslaviji, savez sa SSSR... I nova vlada nije poslušala na­ rodni glas, nije iskoristila opštu narodnu bor3 Estreja Ovađa Mara 33 �34 benu volju za odbranu zemlje od agresora. Ona 28. III 1941. godine zabranjuje narodne manife­ stacije i »u zvaničnom saopštenju se ogradila od raspoloženja i zahteva naroda«. CK KPJ uporno je nastojao da se preduzmu mere za odbranu zemlje. Tako je 30. III 1941. izdao proglas u kome je vladi predložio program zadataka. Vlada i Generalštab nisu, pak, učinili ništa. Hitler je posle događaja od 27. marta odlučio da što pre napadne Jugoslaviju. Taj zadatak je odredio II i XI armiji naredbom pod šifrom »Po­ duhvat« — 25« 30. III 1941. Ccla Jugoslavija je bila u vrenju i uzbuđe­ nju. Tok događaja se lako nazirao: zemlja će bi­ ti okupirana, za sve Jugoslovene nastade muko­ trpni dani, a za Jevreje — pakleni. Dorćol i jevrejski delovi drugih jugoslovenskih gradova bi­ li su odlučni da dele sudbinu sa svojom vekovnom braćom. Zato su se Jevreji koji su bili doš­ li u Beograd iz drugih krajeva zemlje počeli od­ mah vraćati u svoja rodna mesta. Nekoliko dana posle martovskih događaja bitoljski studenti i radnici napuštali su Beograd i bili na putu za grad pod Pelisterom. Estreja je došla u Bitolj zajedno sa Solči Kasorla početkom aprila. Njihova drugarica Estreja Levi otputovala je za Izrael, gde i sada živi. SLUGA GORI OD GOSPODARA Dolazak Estrejin u Bitolj bio je radost za ćelu porodicu. Otkad su počele demonstracije 25. marta Sara je telom bila kod kuće, a pame­ ću u Beogradu, kod Estreje. Sad je majčino sr­ ce puno. U patnji bar su njeni »pilići« pored nje. Povratak Estrejin bio je poseban doživljaj za brata Davida. Estreja i David razgovarali su i inače o svemu. — Sele, šta je sve ovo? Kako ti izgleda? šta će biti? Šta su vam pričali u Beogradu? — oba­ sipa on svoju sestru pitanjima. Ona dolazi sa iz­ vora događaja, kontaktirala je sa vidnijim lično­ stima. Estreja govori opširno, objašnjava sve što se dešavalo u Beogradu, o kontaktiranju sa dru­ gim Jugoslovenima, o zauzimanju Partije za brat­ stvo i jedinstvo, za odbranu zemlje. Objašnjava �Estreje (druga s leva) sa grupom bitoljskih skojevaca �ona koliko zna i ume, koliko je čula, razumela i saznala i zaključuje: — Brate Davide, stvari ne stoje dobro, kre­ nule su na zlo. CK SKOJ-a i CK KPJ već od ra­ nije u Beogradu i u celoj Jugoslaviji ukazivali su na opasnosti od fašizma. Uputili su i zahtev vladi za odbranu zemlje, ali ništa. I u ovoj situa­ ciji nenarodna vlast želi da izvuče koristi, da sa­ čuva pozicije. Zato je potpisala Trojni pakt. Znaš, odasvud smo okruženi. Teško će biti za će­ lu Jugoslaviju, a za nas se zna da će biti najgo­ re. Samo, znaj, jedan jedini je izlaz — svi kao jedan protiv fašizma. U tome je spas. Slobodna zeml ja ... Narodna vlast će biti opšta, zajednič­ ka, pravedna majka sve svoje dece... Govori li — govori Estreja. I David se ushićuje, raduje se, ponosi što se njegova sestra to­ liko idejno uzdigla. Estreja, pak, sve to što ob­ jašnjava bratu Davidu izlaže i u društvima »Šomer acair« i »Tehelat lavani«, pa i u skojevskoj organizaciji, budući da se odmah povezala, uk­ ljučila u njihov rad. Estrejin dolazak i pristizanje drugih radni­ ka, učenika i studenata iz Beograda u Bitolj unelo je osveženja, živosti, pokreta u rad SKOJ-a i Partije. Stečene su jaisnije predstave o politici KPJ u prestojećim događajima. Bitolj je dobio iskusnije borce protiv fašizma, jer su svi oni već učestvovali u sudarima sa žandarmerijom, u martovskim demonstracijama. Ukazivanje na skoru okupaciju brzo se os­ tvarilo. U Hitlerovom planu za napad na Jugoslavi­ ju bilo je dogovoreno i učešće Italije i Mađar­ ske, stim da već okupirana Rumunija i Bugar­ ska štite nemačku pozadinu od eventualnog na­ pada Sovjetskog Saveza. Bilo je predviđeno i eventualno angažovanje bugarskih snaga u okupiranju dela Jugoslavije. Koncentričnim napa­ dom Hitler je težio brzom likvidiranju Jugosla­ vije, pri čemu bi Vardarska Makedonija bila odsečena i pretvorena u bazu za udar na Grčku. Bez objavljivanja rata, iznenada, 6 . IV 1941, Nemačka je napala Jugoslaviju. Okupacija je po­ čela bombardovanjem Beograda uz učešće 484 nemačka bombardera i 250 lovaca, a sadejstvom italijanske avijacije bili su bombardovani i drugi jugoslovenski gradovi, među kojima i Skoplje. Ostale angažovane fašističke jedinice napadale su sa raznih drugih strana. U napadu �na Jugoslaviju učestvovalo je ukupno 52 divizi­ je (24 nemačke, 23 italijanske i 5 mađarskih), a 5 je bilo u rezervi. Estrejin rodni grad zauzela je motorizovana SS-divizija »Adolf Hitler«, 9. IV 1941. sa tridese­ tak žrtava, jer su neki rodoljubi davali otpor na ulicama pored Dragora, a i sa minareta Isak-džamije. Iz stroja je bilo izbačeno 5— 6 nemačkih tenkova i jedan avion koji je prethodno vršio izviđanje. Borba je počela rano ujutro 9. aprila, a Bitolj je potpuno zauzet oko 13 časova istog dana. Jugoslavija je zauzeta munjevitom brzinom. Kralj f vlada, sa ponetim zlatom, prebegli su u inostranstvo 15. aprila. Dva dana potom, 17. aprila, u štabu II nemačke armije u Beogradu, opunomoćenici vrhovne komande potpisali su bezuslovnu kapitulaciju, koja je stupila na snagu u 12 časova idućeg dana. Tim sporazumom pred­ viđeno je da se jugoslovenski vojnici i oficiri od­ vedu u zarobljeništvo, a sva vojna, industrijska, saobraćajna i druga sredstva i dokumentacija predadu Nemačkoj u ispravnom stanju. Okupirana Jugoslavija je pcdeljena na nemačko i italijansko područje, stim što su neke osvojene teritorije ustupljene satelitima Mađar­ skoj i Bugarskoj. Deo Vardarske i Jegejske Makedonije (kao i deo Srbije) Nemačka je dala Bugarskoj, a dru­ gi deo Vardarske Makedonije (sa gradovima Stru­ ga, Debar, Kičevo, Gostivar i Tetovo, više prespanskih sela i kostursku zonu) okupirala je Ita­ lija. Bitolj i njegova okolina okupirani su od bu­ garske fašističke vojske 2 2 . aprila. Okupaciju su Bugari prikazivali kao »oslobođenje« Makedoni­ je. Kakvi su oslobodioci oni Bitoljci su znali i odmah videli iz ološa koji su im dovukli u grad: 400 policijskih agenata, šezdesetak uniformisanih policajaca i policijskih načelnika, motorizovane policijske jedinice, jednog eskadrona, uglav­ nom, za noćno patroliranje, pa svojih ljudi za pređsednike opština, za prosvetnu aktivnost i druge vanprivredne sektore. Reokupacija većeg dela Makedonije od fašis­ tičke Bugarske izazvala je veliku zabrinutost, re­ volt i mržnju prema nezvanim gostima. Zna Ma­ kedonija kakvo »dobro« joj je učinila Bugarska i u prošlosti. Bugarski marševi u Makedoniji su pogrebna pesma, zov za borbu protiv »oslobodi- �Iaca«. Tako su bugarske okupatore, kao i rani­ je, primili i Jevreji iz Makedonije. Na .s obzirom na antijovrcjsku akciju Hitlera, neki Jevreji su povjerovali da će prisustvo Bugara biti bolje za njih nego prisustvo Nemaca, mislili su da bar fizički neće biti likvidirani. U Asad-begovoj ulici Estreja je uporno na­ stojala da prikaže istinski lik bugarskih okupa­ tora: — Ništa nije bolje. Ovi su nemačke sluge. Uvek je sluga gori nego gospodar. Čim su fašis­ ti, ne'ka im se seme šatre. Da su bolji, oni bi os­ tali u samoj Bugarsikoj. Koga tu traže? Ne zna­ ju čiia je ovo zemlja... Igraće kako im budu svirali Nemci. Teško će biti za sve nas! — ob­ jašnjavala je Estreja. JEDINSTVENI PROTIV FAŠIZMA U Bitolju, kao i u Skoplju i Štipu, prvi na udaru nemačkog i bugarskog okupatora bili su Jevreji. Još prva tri dana okupacije Nemci su opljačkali bogatije jovrejske dućane. Iz stanova su uzimali sve što su hteli. Na nekim radnjama pojavili su se natipisi: »Jevrejima, Vlasima i psi­ ma zabranjen ulaz«. Bugarsko fašističko zakonodavstvo Jevreje je proglasilo tuđim državljanima. Zakonom o za­ štiti države iz 1941. godine bilo im je zabranjeno vršenje niza delatnosti. Jevreji sopstvonici ra­ nijih dobara morali su tu svoju imovinu da otu­ đe i novac primljen od njih da unesu u bugar­ ske kreditne banke. U čl. 26. ovog Zakona se ka­ že: »U roku od mesec dana sva lica jevrejskog porekla koja u državi imaju neku imovinu, duž­ na su da prijave sva svoja dobra, pokretna i ne­ pokretna, bugarskoj narodnoj banci«. Morali su Jevreji da podnose »deklaracije«, a onima koji to nisu učinili u roku od tri meseca imanje je oduzimano. U stvari, Bugari su tražili i najma­ nji povod da Jevrejima konfiskuju imovinu. Jevreji su pljačkani i na osnovu Zakona o jednoročnom danku. Ovim zakonom bilo je pred­ viđeno da Jevreji ustupe državi jednu petinu svo­ je imovine. »Svaki Jevrejin morao je ponovo da podnosi prijavu o svojoj celokupnoj imovini: po­ kretnoj i nepokretnoj, u potraživanju, u novcu, u dragocenostima, pokućstvu i si. Specijalna ko­ �misija je proveravala tačnost prijava i procenjivala imovinu. Samo neki mali neprijavljen pred­ met mogao je biti uzrok za konfiskaciju celokuipne imovine, ili za hapšenje. Pošto je država uzi­ mala 'jednokratan danak’ od 2 0 %, komisije su uvek precenjivale jevrejsku imovinu da bi se uzeo što veći danak. Onome koji nije imao da plati imanje je odmah prodavano na licitaciji«, kaže A. Matkoski. Pljačkanje Jevreja je vršeno i preko vojnog danka. Jevreji nisu smeli da služe u bugarskoj vojsci, no oni su to skupo plaćali u vidu danka. Bugarski fašisti su uzimali, zapravo. Jevreje u vojsku, ali samo u radne jedinice. Zakon o za­ štiti naoije predviđao je mnoge forme i načine za pljačkanje Jevreja i oduzimanje njihovih gra­ đanskih prava. Jedan za drugim donose se raz­ ni antijevrejski zakoni. Novopokrenuti fašistički list »Celokupna Bugarska« u Skoplju redovno je donosio antijevrejske napise. Pravo žalbe Jevreja nije postojalo za oku­ patore. Već 1941. bile su zabranjene afirmisane bitoljske jevrejske organizacije »Somer acair«, »Tehelet lavani« i »Vico«. List »Celokupna Bu­ garska« je 17. IV 1941. objavio naredbu ministra unutrašnjih dela Petra Gabrockog kojom se Jevrejima zabranjuje da saopštavaju vesti, da po­ kreću politička i društvena pitanja, da se kreću ulicama, da posećuju društvena i javna mesta od 21 do 6 časova. Oživele su propagandne izmišljotine protiv Jevreja, samo da bi se razvila verska i nacional­ na netrpeljivost prema njima. Međutim, Bitoljci, Makedonci uopšte, znali “ u da su im Jevreji s braća po stradanju, poštenju i čovečnosti. Par­ tija je na vreme sagledala sredstva kojima će se služiti oktjpatori, pa je borba protiv fašizma bila i borba za bratstvo i jedinstvo jugoslovenskih naroda i narodnosti. Mesni komitet KPJ Bitolja, rukovođen legen­ darnim Štivom Naumovom, imao je sasvim pra­ vilan stav prema jevrejskom pitanju. Nastojao je, pored ostalog, da se Jevreji što masovnije uk­ ljuče u NOB, borio se za ujedinjenje svih anti­ fašističkih snaga. Jevrejsko stanovništvo Bitolja (kao i čitave Makedonije) bilo je tesno povezano sa idealima makedonskog porobljenog naroda i još 1941. go­ dine aktivno se bilo uključilo u narodnooslobodilački pokret. �Iako su pojedinci bili za izolovano delovanje Jevreja protiv fašističkog osvajača, većina organizovanih jevrejskih redova zalagala se za zajedničku borbu sa makedonskim narodom i narodnostima, za stav KPJ. — Nema nikakve deobe prema veri i nacio­ nalnosti. Antifašisti su svuda antifašisti. KPJ se bori za bralistvo i jedinstvo, za ravnopravnost sviju koji žive u Jugoslaviji i zato treba da svi stojimo u stroju Partije. Svako razdvajanje jed­ nih od drugih ide u prilog neprijatelju. Staro pravilo: podeli pa vladaj... — govorila je Estreja u svom rcjonu. Bitoljski Jevreji i u izuzetno teškim okolno­ stima ostali su verna braća Makedoncima. DVA DANA — TRI SVEČANOSTI Bugari porobljivači u Bitolju, kao i u dru­ gom okupiranom delu Makedonije, počeli su i sa masovnim organizovanjem društava i ustanova za denacionalizalorsku aktivnost. Nalazio se i izmišljao povod za ma koju pro'slavu samo da bi se okupacija prikazala kao »oslobođenje« Ma­ kedonije, ostvarivanje vekovnog makedonskog »ideala«. Ćak su se i Nemci počeli podsmevati Bugarima zbog čestih proslava: »Dva dana — tri svečanosti«. — Oni organizuju mnoge proslave, a mi se spremamo za jednu — povodom oslobođenja Makedonije. To će biti veliko slavlje — govorila je Estreja skojevkama iz svoje grupe i drugim Jevrejima sa kojima je kontaktirala. Mesni komitet Bitolja pripremao je svoj grad i kraj za borbu za slobodu. Bitoljski anti­ fašisti su se tako obradovali od prve ustaničke puške u Makedoniji koja se oglasila 27. VI 1941. u razloškom kraju. I oni su se spremali za taj čin. Skupljali su oružje još od prvih aprilskih dana, a ono što je bilo neispravno popravljalo se u radionici Bena Riusoa. Ćak i jevrejska om­ ladina odvedena na prinudni rad, u maju 1941. godine, za prenos ratnog materijala iz vojnih skladišta na brdu zvanom Tumbe-kafe do železničke stanice, učestvovala je u ovoj akciji. Či­ tave sanduke sa municijom bacala je u žbunje, da bi ih kasnije podigli za NOP. �Naročito se Mesni komitet Bitolja aktivirao za što dosleđnije sprovođenje Proglasa PK KPJ za Makedoniju povodom 38-godišnjice ilindenskog ustanka. Veliki makedonski praznik bugarski fa­ šisti su hteli da iskoriste za svoje ciljeve, ali ni­ su uspeli. Uoči praznika rastureno je 3.000 leta­ ka u gradu i okolnim selima — sa antifašistič­ kom sadržinom. Na Ilijin-dan 1941. godine me­ đu ljudima skupljenim pred zgradom opštine izmešali su se komunisti i skojevci. Bugari su pla­ nirali da održe miting na At-pazaru, a povorka do tog trga imala se kretati pored reke Dragor. Bilo je pripremljeno nekoliko govornika. U osam časova kolona je krenula pored Dragora. Kada je ušla u tesne uličice, iznad glava mase pokazao se transparent sa crvenim natpi­ som: »Živela slobodna Makedonija!«. To je bio dogovoreni znak za početak javne demonstraci­ je protiv okupatora. Vikali su Jevreji, Makedon­ ci, vikali komunisti, skojevci i svi rodoljubi u sav glas: »Živela slobodna Makedonija! Okupa­ tor van Makedonije! Smrt fašizmu — sloboda narodu!«, pa su uzvikivali i druge parole. Među demonstrantima je bila i Estreja. I njen glas se slivao u osudu »oslobodilaca«. Fašistički improvizatori ilindenske proslave našli su se u čudu. Smatrali su da će se na Atpazaru sve razvijati prema njihovom planu. Mi­ slili su da održe zbor na mestu gde je 1905. go­ dine obešen lerinski vojvoda Aleksandar Turundžo. Čak tu, prisećajući se onoga što se u proš­ losti tu odigralo, narodni hor je počeo da peva pesmu o Turundžu i da izbacuje antifašističke, antibugarske parole, zahtevajući slobodu Make­ donije. Bugarima je propala proslava. Nije uspela ni intervencija motorizovane policije za smiriva­ nje uzbuđene mase. — Samo ovako..., udruženo... složno! — vikala je Estreja, vikali svi Jevreji, svi demon­ stranti. — Smrt Hitleru i njegovom slugi caru Bo­ risu! — grmelo je odasvud. Agenti su iskolačili oči da bi uočili što vi­ še likova demonstranata, policajci nisu gledali gde i u koga biju pendrecima. Nastala je opšta tuča, gužva. Bilo je, potom, zatvoreno više bitoljskih komunista i skojevaca, među kojima je bilo i Jevreja. �ČLAN KPJ Jedan od prvih zadataka bugarskog okupa­ tora bio je da pridobije što veći broj domaćih špijuna. »Svi civilni i uniformisani policajci tre­ ba da privežu uz sebe i zavrbuju tajne saradnike, kako iz sredine onih u koje vlasti imaju poverenja tako i među sumnjivim licima« — kaže se u trećem uputistvu naredbe Skopskog oblas­ nog policijskog načelnika Simeonova od 2 . X 1941. Bugari su pokušali da pridobiju špijune i iz redova bitoljskih Jevreja. Među uhapšenim komunistima i skojevcima posle ilindenskih demonstracija bio je i student Isak Levi. U zatvoru su ga Bugari pretukli, ali nisu uspeli da ga upletu u svoje mreže. Činjeni su i drugi pokušaji za vrbovanje špi­ juna iz redova jevrejskih narodnosti, ali nijedan Jevrejin nije se našao u toj službi. Držanje bi­ toljskih Jevreja bilo je za poslovanje i ushićenje. 1941. godine bilo je već mnogo Jevreja čla­ nova KPJ (Beno Ruso, Mansel Demajo, Simo Kalderon, Avram Sadikario, Moric Sami, Viktor Pardo, Isak J. Sarafati, Mordo Nahmijaz, Sarina Peso, Nisim Al'ba i drugi). Većina od njih ruko­ vodili su skojevskim grupama u kojima su bili obuhvaćeni: Estreja Ovađa Mara, Solči Kasorla, Seli Koen, Fana Sion, David Kalderon Dabi, Žamila Kolonomos, Magi Ruso, Albert Ruso, Murdo Koen, Solomon Koen, Soloman Sadikario Mo, Viktor Kamhi, Salamon Mešuljam, Viktor Mešuljam, Pepo Peso, Menteš Isak, Nisim Albahar, Samuel Kalderon, Moric Romano, Eli Faradži, Anaf Avram i drugi. Članovi skojevske grupe Đoke Tapandžioskog bili su i Albert Aroesti i Natan Hason. Mnogo skojevaca Jevreja bi­ lo je i među učenicima bitoljske gimnazije. Za skojevce V razreda bili su odgovorni Bcrto Kasoria i Mato Hason, a za skojevce VII razreda Eli Levi. Većina skojevaca radila je sa simpatizerskim grupama. Oko 20 Jevreja bili su člano­ vi kandidatske grupe. Isak Sarafati 1941. godi­ ne bio je član Mesnog komiteta KPJ, a Beno Ru­ so član Mesnog komiteta SKOJ-a za Bitolj. Na aktiviranje jevrejskog stanovništva uti­ cala je sudbina Jevreja u Evropi i borbeni glas Makedonaca u Prilepu i Kumanovu. Revolucio­ narna delatnost u Bitolju krajem 1941. godine bila je usredsređena na stvaranje partizanskog �odreda i pružanje pomoći političkim zatvoreni­ cima. Estreja je svoju aktivnost razvijala među jevrejskom ženskom omladinom, a naročito u sprovođenju akcije Crvene pomoći, za koju je pred Mesnim komitetom Bitolja odgovarao Isak Sarfati. Marta 1942. godine Estreji je iskazano veli­ ko poverenje, dato priznanje za dotadašnju re­ volucionarnu delatnost. Primljena je za člana KPJ. Broj članova KPJ iz jevrejske sredine 1942. godine se povećao na 30, a skojevaca na 150. Član Mesnog komiteta KPJ postao je i Beno Ruso. Pored Estreje Ovađe, članovi KPJ ženskog pola su i: Roza Kamhi, Žamila Kolonomos, Adela Faradži i Stela Kamhi. Estreja je bila potresena činom streljanja Ordana Copela 9. IV 1942. Zaklela se još jednom da će ići njegovim stopama. Lično ga je pozna­ vala. Žalila je što nije postala pripadnik prvog bitoljskog partizanskog odreda »Pelister« (22. V 1942), ali se ponosila svim onim što se desilo s njim, hrabrom smrću Elpide Karamandi, Mare Josifoske, Takija Daskala i drugih boraca, kao i podvigom Štiva Naumova — ubijanjem oblas­ nog policijskog načelnika Ćurčijeva na bitoljskoj ulici. — Kao Ćurčijev završiće svi fašistički psi! Osvetićemo sve žrtve! — govorila je Estreja. Estreja je radila sa jednom grupom skojevki do 10. marta 1943. Bugarski okupator nije se zadovoljio ni svim onim što je već učinio protiv Jevreja. Ministar unutrašnjih poslova Petar Gabrovski pred bu­ garskom narodnom skupštinom 26. VI 1942. go­ dine je objašnjavao: »Mere za ograničavanje u vezi sa jevrejskim pitanjem preduzete su na vreme i sa rezultatom, ali nisu dovoljne za intere­ se Bugarske, snaga Osovine i ratova za novu Evropu. Protiv jevrejstva treba da se dejstvuje brzo... Jevrejsko pitanje mora biti razrešeno do kraja... Nalaže se da se uvedu nova ograni­ čavanja i mere protiv Jevreja, kakve zahteva za­ kon. Neophodno je da se dejstvuje brzo i izne­ nada. .. Jevreji su štetni za državu i naciju. Oni su odlučno protiv interesa Bugarske, sila osovi­ ne, svih onih koji rade za novu Evropu«, Koje �su te merc koje treba preduzeti— kasnije je definisao Valter Goros: potpuno likvidiranje Jevrejstva. 26. VIII 1942. godine Ministarski savet Bu­ garske formirao je Komesarijat za jevrejsko pi­ tanje, za »razrešavanje jevrej'skog pitanja«. Apa­ rat i zahvati Komesarijata pali su na leđa Jevrcja. Njihov život je postao nepodnošljivo te­ žak. »Tako, mnoge porodice«, izlaže Žamila Kolonomos, »prehranjivale su se od ušteda, proda­ vanjem pokućstva, miraza i porodičnih uspome­ na od vrednosti. Samopomoć i međusobna soli­ darnost bile su razvijene kao nikad dosad«. Porodica Sare Ovađe teško je živela. Estreja je hitala na sve strane da rasturi proglas PK KPJ za Makedoniju povodom godiš­ njice okupacije. Za taj »jubilej »oslobođenja« u Bitolj je došao 12. IV 1942. godine SS-zločinac Adolf Bekerle, opunomoćeni ministar Trećeg rajha u Bugarskoj. On je održao pro-velikobugarski govor, ali mu je na jednom mestu, nevo­ ljno, ne znajući šta to znači, promakla istina: »U vašem kraju rodio se 1903. godine pokret ko­ ji je ćelom svetu objavio postojanje i patnje va­ šeg naroda, kao i vašu odlučnost da se borite po svaku cenu za svoju slobodu«. Masa je zagrmela parolama: »Živela 1903! Živeli borci devetstotreće! Sa duhom hiljadu devesto treće napred!...« Koliko se moglo klicala je i Estreja. — Šta se dereš! — upita je jedan agent i ščepa joj ruku. — Kličem jer je gospodin dobro govorio. Odobravam njegov stav. Vi se ne slažete? Šta, vi ste protiv Rajha? — i zapretila da će o ovome obavestiti nemačkog rukovodioca, uz energično istrzanje ruke. Odmah se i izgubila u masi. Bekerle se radovao što narod odobrava nje­ govo izlaganje, a bugarski agenti i policajci su se mrštili. I ova proslava je dobila demonstra­ tivni karakter u režiji okupatora. OBELEŽAVANJE Dvanaestog jula 1942. godine u Bitolj su do­ šla tri specijalna komesara za »jevrejsko pita­ nje«, sa ciljem ubrzavanja priprema za vršenje akta genocida nad trudoljubivim, poštenim i mir­ nim bitoljskim Jevrejima. �Kulminacija ponižavanja Jevreja bilo je nji­ hovo obeležavanje. Po naredbi komesara Beleva od 15. IX 1942. godine jevrejske kuće bile su obeležene. Na vratima su se pojavili natpisi: »Jevrejski stan«, a .s leve strane natpisa bila je šeštokraka zvezda. Na ulazu svake kuće bio je is­ taknut spisak članova porodice koji žive u njoj. I malobrojni, preostali, dućani bili su markirani natpisom »Jevrejska radnja« i Judisches Magazin. Komesar Aleksandar Belev požurio je sva­ kog Jevrejina da i lično ponizi. On je 19. IX 1942. g. izdao naredbu po kojoj svaki Jevrejin obavez­ no mora da nosi žutu značku — šestokraku zrvezdu, zvanu »Davidova zvezda«. Svaki Jevrejin uhvaćen bez žiga posle 29. IX 1942. godine kaž­ njavan je sa D 100.000 leva. Jedino deca ispod o deset godina bila su oslobođena obaveze noše­ nja značke. Posle naredbe o »Davidovoj znački«, sledila je naredba o ograničenom kretanju Jevreja. Za­ branjeno im je posećivanje društvenih zgrada, hotela, lokala, bioskopa, kretanje glavnom uli­ com grada, posećivanje igranki, odlazak u susedna sela bez posebne dozvole, a u 19 časova svaki Jevrejin je morao biti kod kuće. Bitoljski Jevreji koji su živeli s desne stra­ ne Dragora, odmah posle markiranja, prebačeni su na levu stranu reke. Dragor je postao crna li­ nija za Jevreje. Nisu smeli da pređu na dCsnu stranu grada. Jevrejima je bilo zabranjeno i da idu na pi­ jacu pre deset časova. Praktično, oni nisu mog­ li ništa ni da kupe, jer ono malo namirnica što je bilo na tezgama rasprodavano je odmah pos­ le donošenja na pazar. Bili su izloženi smrti glađu. Bitoljski Jevreji živeli su u klasičnom »ge­ tu«. Ograničeni, pritisnuti do bezizlaza. No od svega najviše je pekla žuta zvezda. Oni su bili žigosani. Njihovo dostojanstvo — svedeno do spuštanja čoveka na nivo životinje. — Žuta zvezda je žig. Žig kojim se obeležava stoka određena za klanje, za kasapnicu. Čim se stoka žigoše, predstoji joj nož. Nije važno — odmah ili kasnije. Doći će red. I mi smo žigo­ sani. Ovi gadovi nas pripremaju za kasapnicu — ovako je komentarisala Estreja žutu zvezdu i druge oznake koje moraju da nose članovi gru­ pe sa kojom je zadužena da politički radi. 0 ovo­ �46 me je razgovarala i na partijskim sastancima, pa sa svima poznanicima. Stid me da ljude pogledam u oči noseći ovu prokletu zvezdu na grudima! — žalila se Estreja organizovanim Makedoncima. — Ne, Estreja, zbog toga treba da se stide fašisti. Što su suroviji njihovi postupci tim bli­ ži jc njihov kraj! — odgovarali su joj oni. Znala je Estreja koji je izlaz iz ponižavanja. Znala je da obeležavanje još više rasplamsava narodno nezadovoljstvo i zato je bila neumor­ na u vršenju revolucionarnog posla. Nju nikad nije omela »crna« linija Dragora, niti policijski čas. Jednu takvu »neposlušnost« Estrejinu saopštava slikar i pisac Tode Ivanoski: — Onako skromna, no ognjena apostolka is­ tine, Estreja je usađivala sigurnost među drugaricama i svuda gde je mogla da izlije svoja borbena osećanja. Kao partijka, sa skrivenom gordošću je iz­ vršavala raznovrsne zadatke... I ona je bila jedna od onih koji su češće ga­ zili crnu liniju policijskog časa. — Vraćam se sa ljubavnog sastanka — od­ govorila je jednoj fašističkoj patroli kada je is­ ta htela da dozna gde je bila posle određenog časa slobodnog kretanja. Vrteći sumnjičavo glavama, naoružani čuva­ ri »novog sveta« su je pustili. Nastavila je put. U tami uličice zasvetleli su joj zubi. Zadovoljno se nasmešila, a potom je ozbiljno razmišljala: »Zar sam ih obmanula?... Pa, ja sam zaista bi­ la na ljubavnom sastanku!...« Partija je bila Estreji i ljubav, i ideal, i ži­ vot i sve ono što može da se poželi. Svi članovi Partije, SKOJ-a i ostali antifašisti njoj su bili braća i sestre. Sestrinski se držala prema svima. Zato su je oni toliko voleli, toliko poštovali. Od žute značke se stidela, bila je uvređena do dna duše, no nikad nije pala u razočarenje. Naprotiv, uvek je svoje vršnjake i mlađe hrab­ rila, govoreći im: — šta ako nosimo žutu zvezdu, kad nam je u srcu crvena petokraka! Važno je, drugarice, srce, duša. Od sile i planina puca. Srušiće se ovo čudovište jednog dana, kao da ga nikad nije ni bilo. Samo napred... �MOLBA ZA ODLAZAK U PARTIZANE Bitoljski Jevreji od prvog trenutka našli su se u antifašističkom frontu. Proglasi Pokrajin­ skog komiteta Partije bili su samo moralna po­ drška i glavno oružje komunistima za delovanje među širokim jevrejskim masama. Takvu ulogu odigrao je i proglas PK KPJ za Makedoniju od februara 1942, u kome se pozivaju narodnosti da stupe u borbu za slobodu zajedničke otadžbine Makedonije. I Mesni komitet KPJ za Bitolj u svom pro­ glasu od jula 1942. godine ukazaće na ropski po­ ložaj narodnosti, pa" ih poziva u »narodne parti­ zanske odrede«. U formiranom odredu »Dame Gruev« (6 . VII 1942.) bio je i Mešulam Viktor — Bustrik. Taj fakt bitoljske Jevreje prožeo je osećanjem gordosti što imaju svog čoveka među naoružanim borcima, ali mnoge i osećanjem bola što nisu s njim, što moraju, po direktivi Partije, da ostanu u pozadini. Među takvima je bila i Estreja Ovađa. U ovom odredu, inače, boriće se i: Pepi Peso, Murdo Todolanu Spiro. Estreja je bila angažovana oko prikupljanja »crvene pomoći«. Skupljala se hrana, odeća, obu­ ća, lekovi i ostali materijal za partizansku opre­ mu. Ona nije mogla, lično, pomoći davanjem na­ mirnica ili drugih proizvoda jer ih i sama nije imala, ali je bila neumorna u pletenju čarapa, rukavica, džempera, pulovera, u šivenju odela, ranaca... Ono što je bila naučila u Beogradu sad je dobilo primenu. Akcijom crvene pomoći među jevrejskim stanovništvom uglavnom su ru­ kovodili Isak Sarfati, Mois Moše, Leon Išah i dr. Članovi KPJ i SKOJ-a organizovali su neko­ liko sabirnih akcija novca od sveg jevrejskog živ­ lja, u vidu pomoći siromašnim jevrejskim poro­ dicama. Veći deo sredstava bio je priložen fon­ du »Narodna pomoć«. Isto tako, korišćena su i mala skupljanja mladih (u materijalnim sred­ stvima) za NOB — seća se učesnik u tim akci­ jama Žamila Kolonomos. Preko akcija »Crvene pomoći« u toku 1942. godine u Bitolju je veći deo novca i drugih ma­ terijalnih dobara za potrebe zatvorenika u NOB prikupljen među jevrejskim stanovništvom. U Bitolju nije bilo jevrejske kuće u kojoj ni­ je bilo članova KP, SKOJ-a ili simpatizerske gru- �48 po. Svi su bili uključeni u antifašistički pokret. Skupljana pomoć za NOV čuvala se u kućama Šamija Morica, Pepa Hasona, Davida Kalderona, I šaka Izraela, Solomona Kasorle, Leona Kamhija, Adele Faradži i drugih. Deo crvene pomoći samo privremeno je mo­ gao bili čuvan kod Estreje. Ona je skupljala i prenosila na određeno mesto. Sobica u koioj je živela sa svojim najbližim bila joj je jedina pro­ storija. U njoj nisu mogli da se smeste ilegal­ ci, ali su zato tu održavani partijski i skojevski sastanci i odavde su rapoređivani na druga mesta ilegalci i borci — kod Morda Nahmijasa Laže, Pepa Hasona, Simeona Kalderona, Rože Kamhi, Bena Rusoa, Stele Kamhi, Solomona Ka­ sorle i dr. A u jevrejskim kućama živeli su mno­ gi ilegalci i borci: Stiv Naumov, Pečo Božinoski, Vera Aceva, Vera Ciriviri, Dimče Mileski Dob­ ri, Anka Obukina, Beno Ruso, Murdo Todolano Spiro, Kiril Krsteski, Vangel Načeski, Pepo Kam­ hi i drugi. Partijski i skojevski sastanci održavani su i u kućama jevrejskih aktivista. To je naročito učestalo posie zabrane o prelasku Jevreja na desnu stranu reke Dragor. Takvi sastanci su odr­ žavani u stanovima-kućama Estreje Ovađe, Bena Rusoa, Žamile Kolonomos, Adele Faradži, Rože Kamhi, Stele Kamhi, Estreje Levi, Nisima Albe, Rike Sadikarija, Isaka Izraela, Davida Kaldero­ na, Viktora Parda, Pepa Hasona, Morda Nah­ mijasa i dr. Rad na sastancima je bio omogu­ ćen stražarenjem članova KP i SKOJ-a. Tu duž­ nost je često vršila i Estreja. Ovakva obazrivost omogućavala je Jevrejima da su aktivni bez mno­ go potresa. Samo provala izvršena 1942 godine osetno ih je pogodila, kada su bili zatvoreni: Vik­ tor Pardo, Moric Romano, Eli Faradži, Bato Anaf i Moric Sami. Akcijom »trudovaci« bugarski okupator je obuhvatio i deo jevrejske omladine, da se ona ne bi našla u borbenim redovima za slobodu Make­ donije. Ovi radnici-obveznici odvedeni su na po­ sao u Bugarskoj. Kasnije su internirani u Bugar­ sku i: Aron Levi, Leon Kamhi, Vida Ruso i Albert Ruso, odakle su, u martu 1943. godine, deportovani. Napredna jevrejska ženska omladina posećivala je i kurševe za iprvu pomoć. Njih su odr­ žavale lekarke jevrejskog porekla Marjam Po- �padić i Helena Išah-Hedvegi. Te kurseve je posećivala i Estreja. — Estreja, ti znaš mnogo stvari koje mi ne znamo. Sto si i ti s nama? — pitale bi je katkad druge polaznice, a ona je odgovarala da treba učiti sve što je korisno i potrebno za određeno vreme i prilike. — Prva pomoć, vidite, potrebna je i ovde, a kamo li gore! To »gore« Estreja je izgovarala s naglaskom i posebnom gordošću i odvažnošću. Letela je ona jevrejskim delom Bitolja i ju­ la 1942. Raznosila je proglas PK KPJ za Make­ doniju upućen makedonskom narodu i Jevrejima u Makedoniji, u kome se otkrivaju namere Bugara. Svakom kome je predavala primerak progla­ sa Estreja je govorila: — Evo, vidi gde nam je mesto, u čemu je spas... Ilinden 1942. godine bio je proslavljen u du­ hu proglasa Pokrajinskog komiteta — dogovor, akcija »za novi i poslednji Ilindan«. Akcija odre­ da »Dame Gruev« u selu Smilevo još više je ras­ plamsala duh naroda, a ulila strah u kosti oku­ patora. Herojska smrt Štiva Naumova i Mita Bogoevskog vodila je zakletvi Bitoljaca da će dosledno produžiti njihovo delo. Formiranje par­ tizanskog odreda »Jane Sandaniski« značilo je nov uspeh bitoljske partijske organizacije. U njemu su bili i: Aron Aruesti, Beno Ruso, Nisim Alba Miki i drug Jevreji. Estreja je uporno tra­ žila da uđe u borbeni odred. — Zašto mi, drugovi, ne dopuštate? Meni je mesto među borcima... — govorila je partij­ skim rukovodiocima. — Ti si, Estreja, potrebna ovde. U planini ne ireba samo jedan... Pušku treba da zgrabi ceo narod. A ko će to sve organizovati ako tamo ode­ mo svi, svi partijci i skojevci? — objašnjavali su joj drugovi iz partijske organizacije. Pri to­ me su joj obećali da će je u sledećoj, pogodnoj situaciji pustiti. Preduzete mere bugarskog okupatora protiv Jevreja Pokrajinski komitet Partije pravilno je ocenio i pred kraj 1942. godine uputio apel ma­ kedonskim Jevrejima za stupanje u borbu, isti­ čući: * Estreja Ovađa Mara �»Obruč oko prava i života jevrejskog naroda sve više se steže... Potkupljena velikobugarska vlada sprovodi nad vama, Jevrejima iz Makedo­ nije, dosledno besnu politiku Gestapoa... No, mislite li da neće posegnuti i za vašim životima? Krvave ruke Hitlera već su počele da priprema­ ju totalno istrebljivanje Jevreja. Poljska, Hrvat­ ska i Rumunija su primer toga. Još sutra to mo­ že zadesiti i vas u porobljenoj Makedoniji. I sve govori da to već stiže. Treba misliti dok ima vremena! Sutra maze biti kasno! ... Nema borbenijeg naroda od jevrejskog — ne treba da ima borbenijeg naroda od jevrejskog. Ostaje samo borba..., drugog izlaza nema...« — Drugovi, vidite ovaj apel! Molim vas, re­ cite mi kada i gde da budem, ili da sama pođem u partizane! — nastojala je Estreja da što sko­ rije ode među borce. — Estreja, rekli smo ti kad ćeš otići. Poziv treba da se dostavi svakoj jevrejskoj kući i u svakoj da sc objasni. — Odneću ga u svaki stan, a, ako ustreba, predaću ga lično u ruke svakom Jevrejinu, sa­ mo mi kažite kad ću se naći tamo, gore, odakle pozivaju drugovi?. .. Drugovi, teško mi je dru­ gog da ubeđujem, a da sama ne pođem. Sta će reći oni koje ubeđujem? . .. — Strpi se, Estreja, strpi se do proleća! — smirivali su je drugovi iz partijske organizacije. UOČI TRAGEDIJE Akciju za likvidiranje Jevreja iz Makedonije bugarski okupator je početkom 1943. godine pri­ vodio kraju. Već su bugarski ministar unutraš­ njih poslova Gabrovski i Ajhmanov specijalist za jevrejsko pitanje u Makedoniji SŠ-kapetan Teodor Daneker potpisali dogovor o deportovanju 20.000 Jevreja iz Bugarske i okupirane Ma­ kedonije. Dana 3. februara 1943. godine kome­ sar Belev telegrafski je naredio svim delegati­ ma opštinskih komesarijata za jevrejska pita­ nja da hitno naprave spiskove svih Jevreja, sa svim generalijama: ime i prezime, pol, uzrast, zanimanje i tačna adresa življenja. �Pripremama oko iseljavanja Jevreja iz Ma­ kedonije rukovodio je Zahari Velkov, a u Bitolju — Kiril Stoimenov. Bugarska vlada je dala vizu za iseljavanje 11.392 Jevreja, od kojih 7.144 iz Makedonije, uz obavezu: »Ni u kom slučaju bugarska vlada neće zahtevati vraćanje iseljenih Jevreja.« Pripreme za deportovanje su vršene u stro­ goj tajnosti. Dan je bio određen — 11 mart 1943. Estreja kao da je predosećala poslednje da­ ne bitoljskih Jevreja. Neprestano je zahtevala od partijske organizacije da ide u partizane. — Ovih dana ćemo videti, Estreja. Ovih da­ na, budi uvercna, nešto će se uraditi s tobom i sa drugima... — govorili su joj rukovodeći lju­ di partijske organizacije. Pokrajinski komitet KPJ za Makedoniju u februaru je izvestio mesne komitete o priprema­ ma okupatora za prebacivanje Jevreja i nekih drugih narodnosti u logore. To je izazvalo vanredno uzbuđenje i nervozu kod bitoljskih Jevre­ ja (početkom marta). Zaista, Mesni komitet Bitolja našao se pred posebnom teškoćom: javljaju se ljudi za parti­ zane, a četa »Jane Sandanski«, usled pojačanog terora bugarskih fašista, bila je u Jegejsicoj Ma­ kedoniji. Posle pisma Glavnog štaba i Pokrajin­ skog komiteta — Mesni komitet obaveštava ru­ kovodstvo čete da je moguća deportacija Jevre­ ja: »U vezi sa ovim posebno se pripremajte, jer, inače, možemo izgubiti dosta boraca. Mi ih tu nemamo gdc smestiti«. Jedna jevrejska delegacija otišla je kod bitoljskog vladike Filarsta. Od njega je traženo da se zauzme da Jevreji iz Bitolja ne budu interni­ rani. Vladika je rekao delegaciji da se takva stvar ne može desiti i da su »glasovi koji se šire u ve­ zi s tim neprijateljska propaganda«. Oko 650 bitoljskih Jevreja članova KPJ, SKOJ-a i simpatizerskih grupa kao i veliki broj ostalih antifašista predosećali su tragediju. — Uveče Jevreji nisu gasili svoje lampe — šili su rance i odeću po čitavu noć, legali su obu­ čeni od straha i zime, ali su ipak verovali da će deportacija biti kasnija i da će biti odvedeni na prinudni rad — kaže Žamila Kolonomos. Ona saopštava i sledeće podatke: — Do poslednje večeri između 9. i 10. marta 1943. godine u jevrejškim stanovima održavani �su partijski sastanci. Bilo je jasno da je neostvarljivo masovno spašavanje jevrejskog živLja a postavljalo se pitanje — šta da se radi sa par­ tijcima, skojevcima i omladincima koji su duže vremena vršili pritisak i zahtevali da odu u par­ tizane. Onda, preneta je direktiva Mesnog komi­ teta Bitolja da se svi oni koji su sposobni da nose oružje samoinicijativno, u grupama, preba­ ce u Grčku i Albaniju, ostavljajući adrese po­ moću kojih bi se kasnije povezali i prebacili u odrede. Jedna grupa članova KPJ i SKOJ-a organizovano je prešla u ilegalnost. Nekoliko grupa skojevaca i članova KPJ samoinicijativno i uspešno su se prebacili u Grčku i Albaniju. Nekoliko članova KPJ sklonjeno je kod Bore Altiparmakoskog, a posle izvesnog vremena oni su preba­ čeni u partizane (Salamon Sadikario Mo, Salamon Sadikario i Albert Ruso). U Grčku su se prebacili: Samuel Kalderon, David Kalderon, Marsel Demajo, Pepo Hason, Menteš Išak, Luna Išak, Pepo Išak, Albert Kasorla, a potom su se uključili u naše partizan­ ske odrede. U Grčku su prebegli i: Pepo Nahmi­ jas, Dora Nahmijas i Alegra Sami, no kasnije su oni prebačeni u logor Aušvic. Među prebačenim u Albaniju su: Jusef Aroesti, Moše Kasorla, Šimon Aroesti, Sadikario Salomon, Rika Sadikario, Rašela Nahmijas, Leon Franko, Pardo Esteransa, Pardo Leon, Sarika Peso, Ilijas Baruh i drugi. TRAGIČNI 11. MART 1943. U ilegalnom skloništu, kod Bogoja Siljanoskog, bili su smešteni Estreja Ovađa, Žamila Kolonomos, Roza Kamhi, Adela Faradži i Estreja Levi. Dućančić Bogojcv se nalazio naspram bu­ garskog »učastoka« (policijske uprave), kod današnjeg gradskog trga. Ta radnjica je bila ma­ la, sa jedva 5— 6 kvadratnih metara prostora. Bo­ goja je tu prodavao cigarete i »trudove« marke za radnike. Unutra je bila pregrađena trskom na dva dela, a dole se nalazio isto tako mali po­ drum. Pet devojaka i drugi ilegaldi (Đoko Tapandžieski, Vasko Angeloski Purinot i Goce Trajkoski) bili su smešteni u užem delu pregrađene radnjice, koji je jedva obuhvatao prostor od 2 x 2 metra. �Bogoja je invalid bez leve noge. Njemu je poveravan na čuvanje novac, a i stvari skuplja­ ne preko »Crvene pomoći«. On je uživao puno poverenje partijske organizacije, a kontaktirao je direktno sa članom Mesnog komiteta KP i sekre­ tarom Mesnog komiteta SKOJ-a za Bitolj Pavlom Ivanoskim. Početkom marta Pavle ga je obavestio: — Bogoja, ovih dana kod tebe treba da srnestimo osam ilegalaca — pel Jevrejki i trojicu drugova. — Čekaj, Pavle, činite im medveđu uslugu! Na desetak koračaja, prekoputa, je učastok... — Tu je, Bogoja, najsigurnije. Niko neće poverovati da u ovolikoj radnjici žive ilegalci, niti iko pretpostaviti da ih ti možeš izdržavati. A, plus, dućančić je baš do samog učastoka. Ne­ ma gde na drugom mestu. 'Ajde, reci sam!... O danu i času njihovog prebacivanja u tvoje pro­ storije javiću ti nešto kasnije! Desetog marta Bogoja je primio novo saopštenje: »Večeras počinje sa prebacivanjem ile­ galaca. Lozinka kojom će ti oni pristupiti je: »Imate li cigarete kartel?«. Ti ćeš im odgovoriti: »Imam i brzo zatvaram«. Čuj, primićeš samo one koji ti kažu lozinku. Čim se smrklo, u Bogojevu radnjicu su po­ čeli pristizati Žamila Kolomonos, Adela Faradži, Estreja Levi, Goce Trajkoski i Vasko Angeloski. Kobnu noć između 10. i 11. marta 1943. godi­ ne Estreja Ovađa je provela u dućanu Stoj četa Tapandžioskog, oca skojevskog rukovodioca Đoke Tapandžioskog. Tu ju je doveo član Mesnog komiteta Roza Kamhi. Njih troje — Estreja Ovađa, Roza Kamhi i Đoko Tapandžioski pre­ noćili su u tom dućanu u Skadarskoj ulici br. 3 (sada Ulica Cane Vasilev 3). Radnju je spolja_zaključao Đokov brat Mile. Poponoći, između 2 i 3 časa, 11. marta 1943, Estreju i ostale je probudio vrisak, plač, zapo­ maganje Jevreja i pretnje bugarskih policajaca. Osluškuju. To je. — Nemoj da plačeš, bre Juda! Vratićeš se posle rata. Ideš na kraće vreme u stare krajeve! — ubeđuje neki Bugarin. — Ne, ne-e-e! Iz Bitolja ne-e-e...! — kroz plač moli neki starački jevrejski glas. �— Nema ne. Ići ćete tamo kuda kaže car, bre ništarijo! — pretili su policajci, agenti, voj­ nici. Između 3 i 9 časova Estreja i ostali u duća­ nu Stojčeta Tajpa/ndžioskog, a i njih petoro kod Bogoja Siljaniskog, pretvorili su se u uho. Pre­ poznaju pojedine glasove. Napolju plač i vrisak beba, dece, staraca i starica, isplašenih muževa i žena, a u ova dva skloništa ilegalci gore od bo­ la, izbezumljuju se od uzbuđenja, zbog neshvat­ ljive surovosti tirana. Martovski četvrtak rasplakao je ceo Bitolj. Svio ga u tugu zbog tragedije 3.013 svojih sino­ va, sugrađana. Krcz polusleđena okna Bitoljci su se opraštali za navek od vrednih i poštenih i poštenih svojih sugrađana. Niko nije smeo da iziđe na ulicu. Grad je bio blokiran. Ni ptica ni­ je mogla proleteti dok komipozicija voza sa Jcvrejima nije krenula nepovratnim putem. Estreja, Roza i Đoko prebacili su se iz du­ ćana Stojčeta Tapandžioskog kod Bogoja Siljanoskog 11. marta uveče. Odveo ih je Mile Tapandžioski. Najiprc, kao obezbeđenje, uđe Đoko Tapandžioski, a nekoliko minuta kasnije Estreja je upitala Bogoja: »Imate li cigarete kartel?« — »Imam i brzo zatvaram« — odgovorio joj je pro­ davač i, otvarajući joj vrata određene prostori­ je, samo dodao: »Ulazi!« U sobici se našlo os­ moro ilcgalaca. Sede na patosu. Pogledi govore sve. »Ovo je mesto našeg spasenja« — zaključu­ ju u sebi. Tesna sobica — ali široko srce Bogojevo. Prvi kupci cigareta kod Bogoja bili su bu­ garski agenti i policajci. Bili su zadovoljni »iz­ vršenim zadatkom«. Neki od njih su i komentarisali: — Daj, Bogoja, jedan »kartel«. Da pripali­ mo za duše Juda. Dobili su svoje. Otišli su u »stare predele!«, a to »stari predeli« izgovarali su razvučeno, ironično. Bogoja ih ćutke uslužuje. O »uspehu« nemačkih slugu slušaju njih osmoro. — Sto ćutiš, gazda Bogoja? Očistili smo grad! — veli jedan policajac. — Bog... Drugi agent nije mu dopustio da završi, hva­ leći se: — Bog za Judejce je firer Hitler. To što on presudi, presuđeno je! �— Bog!... Opet Bogoja nije završio rečenicu, misao. A mislio je, očevidno, na drugog boga... »Niko vam neće pomoći, psi jedni... Skupo ćete platiti. Nije daleko ni vaš crni petak!« — odgovarale su, u sebi, grizući usne, lomeći prste, zorko i prkosno Estreja Ovađa, Žamila Kolonoinos, Roza Kamhi, Adela Faradži, Estreja Levi... BORAVAK U BOGOJEVOM DUĆANU Za osmoro u Bogojevom dućančiću nije mo­ glo biti ni vazduha za disanje a kamoli uslova za življenje. Danonoćno oni sede na podu. Prvih dana voda im je bila, skoro, glavna hrana. Nuž­ du su vršili u hartije, koje je Bogoja uveče ba­ cao u Dragor ili na koje drugo mesto. Potom su nuždu počeli da vrše u podrumu i s vremena na vreme sve je čišćeno. Za trojicu ilegalaca dobivena je veza i posle četiri—pet dana otišli su u partizane. O tome ni­ su bile obaveštene ovih pet Jevrejki. Pefipostavljale su da su samo prebačeni na neko drugo mesto. Unekoliko je, pak, sad tu »proširen« prostor i mogu se bar noge ispružiti. Posle 13. marta Bogoja je počeo da im dono­ si nešto više hrane, dobivene preko Pavla. Hra­ na je bila slaba i donošena neredovno. — Ponekad nisam dobijao hranu u dogovo­ reno vreme. Bilo mi je žao jadnih devojaka. Tad bih zatvorio radnju i usred bela dana, pred po­ gledima Bugara, nosio sam hleb koji sam uzimao kod nekih drugova za koje sam znao da ga ima­ ju. Stavljao sam ga u nogavicu leve, odsečene no­ ge i tako prenosio devojkama. Ostavljao bih ga ispred vrata, nisam ulazio k njima. Takva je bi­ la direktiva. Sporazumevali smo se lupkanjem, kad je bilo potrebe da se nešto saopšti — priča Bogoja Siljanoski. 0 boravku u dućančiću i o planovima kaže Bogoja: — Uslovi za život u dućančiću — nikakvi, ali su ilegalci bar bili tu obezbeđeni. Jednom prili­ kom Pavle i ja smo razmišljali i o kopanju pod­ zemnog tunela od podruma moje prodavnice do bugarskog »učastoka« da bi se to nadleštvo po­ tom miniralo. Planirali smo da ilegalci stalno kopaju, a da se noću zemlja prenosi i baca neg- �56 de dalje, možda — u reku Dragor. Čak smo na­ bavili i dinamit. Projekta smo se odrekli — ne znam tačno zašto, no bolje je što se tako desilo. Dinamit sam kasnije odneo kod Riste Božinoskog... Bogoja je uspeo da, preko trske, sprovede do te prostorijice i malu sijalicu, da bi devojkama poslužila u dugim noćnim časovima i nesa­ nicama. Kontakt sa ilegalcima održavao je samo Pavle Ivanoski. Jedino je on ulazio kod njih u so­ bicu i s njima se dogovarao. — Druže Pavle, šta je sa našima? Kuda su ih o d ... — Estreja nije mogla da završi pitanja. Suze su tekle, a grlo stezalo. Umesto odgovora Pavle je pružio Estreji i ostalim letak bitoljske partijske organizacije iz­ dat povodom varvarskog obračuna sa Jevrejima ovog grada. U letku su informacije o svemu, a nalaze se i ova mesta: »... Ovih dana velikobugarske sluge Hitlera izvršile su još jedan zločin nad makedonskim Je­ vrejima. .. Ovih dana makedonski Jevreji, svi do jednog, bačeni su u koncentracione logore... Pošto su ih opljačkali do poslednje pare... čopori bugarskih šakala izvršili su i poslednji, lešinarski zadatak: Prvo su blokirali ceo grad, zatvorili su gra­ đane celog dana po kućama i onda su se još noću razbojnički približili jevrejskim mahalama i kao divlje zveri bacili se na nezaštićene žene, decu i starce, pokupili i poslali na milost i ne­ milost Hitlera. Susedi Makedonci bili su svedoci strašnih prizora: agenti, žandarmi, vojnici viču, udaraju, psuju prostački; deca i žene pište, starci blede i padaju u nesvest od straha... __ Celoga dana nad Bitoljem se beše nadnela španska inkvizicija u najstrašnijoj formi: fašis­ tičke tiranije... Na stanici svi Jevreji, i muško i žensko, i staro i mlado — padaju i ljube makedonsku zem­ lju, svoju domovinu, koja ih je ishranila i od­ gojila. Dođoše divlji — oteraše pitome. Dođoše gameni — skitnice i mangupi, oteraše domaćine iz vlastitih kuća, sa ognjišta dedova i pradedova. Golgota se nastavlja. U jednom vagonu pu­ no izgnanika, jedna žena na putu za logor rađa �bez babice, bez vode... U drugom vagonu umire starac. U koncentracionom logoru za 10 dana umiru 17 lica, četvorica vrše samoubistvo. U lo­ goru: stanovi su izbe i arovi... Velika većina makedonskog naroda, u ovim tragičnim danima za Jevreje, osetila je silnu lju­ bav, iskrene simpatije i solidarnost prema Jevrejima... Makedonske majke! Vi ste slušale vrisak jevrejske dece koju su golu i bosu isterali iz pos­ telja. Misleći na vašu čeljad, vi ćete zakleti svo­ ju decu da se bore protiv fašističkog porobljava­ nja svoje otadžbine. Živeli naši jevrejski sugrađani!...« Iz letka Estreja je saznala o sudbini svojih najbližih, bitoljskih Jevreja, ali se nadala da će se jednog dana sresti s njima, mada je saznala i o odvođenju osam bolesnih Jevreja iz boLnice. — Od dugog gladovanja, nemanja mogućnosti za održavanje higijene, prikovanosti na jednom mestu — zdravstveno smo svi popuštali, a naj­ više Estreja Ovađa, budući da je i pre toga bila iznemogla i od neprehranjenosti. Ona se i razbolela od prehlade. Stavljali smo je u sredinu i zagrevali našim telima pripijeni uz nju. Adela Faradži je prosto dobila nervni napad, pa je to počela da manifestuje smehom. Mi, unutra, na­ stojali smo da prigušimo njen glas, a Bogoje je udarao po podu štakama da se ne bi čulo napo­ lju — seća se Žamila Kolonomos. Zdravstveno stanje Estrejino postalo je za­ brinjavajuće. Pavle Ivancski preduzimao je mere da dovede lekara, ali nije uspeo. — Toliko se razbolela — kaže Bogoja Siljanoski — da smo Pavle i ja pravili plan: ako um­ re — da je sahranimo u podrumu, a posle oslo­ bođenja da se njeno telo prenese na groblje... »Terapija« — zagrevanje telima njenih dru­ garica — pomogla je. Krenulo je nabolje. Iz dućančića povremeno je izlazio Đoko Tapandžioski, a u dva-tri dana i Roza Kamhi. Ona je urgirala kod Mesnog komiteta da se tih pet ilegalki što pre uključe u partizanski odred. Da ne bi bila otkrivena u gradu, Janko Pio je doneo kod Bogoja crnu boju iz apoteke Ahila Ćaloskog da bi prefarbala svoju crvenkastu kosu. Ipak, jedan časovničar, koji je imao radnjicu u blizini Bogojeve trafike, prepoznao je Rozu. Hteo je da to odmah prijavi Bugarima. Svoju �nameru časovničar je saopštio jednoj devojci, Turkinji. Ona, pak, imala je vezu sa jednim ak­ tivistom i rekla je Bogoju: — Bogoja, onaj časovmičar izdaće te kod Bugara. Kod tebe je, kaže, video neku Jevrejku koja se krije. Gledaj i radi šta znaš. Nemajući kud, Bogoje ide časovničaru: — Čujem da hoćeš da me tužiš kod Bugara; video si kod mene neku Jevrejku?! — Da, Bogoje. Ako ne kažem, biće zla ne samo za tebe i mene već i za sve nas. — Nemoj, komšija, da ogrešiš dušu. Nemoj da me upropastiš. Kakva Jevrejka?! Evo, ja ću ostati tu, a ti idi i proveri sam. Ako nađeš, on­ da evo me! Junaci se Bogoje, a u sebi misli: »Ako pođe ova prodata duša, ne jednu već pet će naći unu­ tra. Tek sam onda obrao bostan«... Srećom, saidžija nije otišao u policiju. Zahvaljujući Blagojevoj snalažljivosti, nije došlo do prijavljivanja tog slučaja vlastima. U stvari Đoko Tapandžioski i Roza Kamhi izlazili su sa punom predostrožnošću. Stao bi Bogoje na vratima i kad bi utvrdio da nije slobodno, pevušio bi: »Nemoj, nemoj...«, a ako je bilo sve u redu, pevušio bi »'Ajde sada, samo da ne vidi niko«. No, ne može se sve sakriti od bliskih. Jednom je izašla i Žamila Kolonomos sa Adelom Faradži. Žamila je otišla da uzme zlato i druge dragocenosti u kući gde ih je ostavio njen otac. Vratile su se neprimećene. Novac i ostale dragocenosti dala je Pavlu Ivanoskom da bi ih on predao organizaciji, a on ih je na čuvanje ostavio kod Bogoja. — Ne mogu se opisati tri nedelje provedene u dućančiću Bogojevom. Gledamo agente i po­ licajce, na dohvatu smo im. Slušamo njihove pretnje i psovke u odnosu na »šumske«, komu­ niste. Kroz otvore trščanog zidića motrimo ih — opisuje Žamila Kolonomos. DUGOOCEKIVANA VEST S desne strane Bogojeve trafike bila je obu­ ćarska radnja. Jednom se odatle čulo neko lu­ panje. Ne govoreći ništa ilegalkama, Bogoje je na to skrenuo pažnju Pavlu: �— Pavle, čujem neku lupu iz susedovog du­ ćana. Da nisu nešto naslutili ove bugaronje pa pokušavaju da sruše pregradni zid i da tako ži­ ve uhvate ilegalke. Moramo ih prebaciti na dru­ go mesto, osigurati. Nije bilo vremena za čekanje, a nije bilo kud. Pavle ih je odveo svojoj kući. — Moramo otići odavde! — rekao im je on. — Znači' — skočila je od radosti Estreja. — Idemo? — upitaše druge. — Ne, odlazimo na drugo mesto. Još nije stigla veza, a ovde je nešto nesigurno. Pavle Ivanoski je bio mnogo siromašan. Imao je samo majku. Oni sami nisu imali čime da se prehrane, a kamoli da zbrinu i pet ilegalki. Ka­ da ih je njegova majka videla, blede i iznemogle, uze nešto luka, istuca ga, dodade sirćeta i vode, izmeša to i, uz nekoliko zalogaja hleba, ponudila ih. Kod Pavla Ivanoskog ostale su tri dana, ali skoro neobezbeđene. Sa svih strana — prozori. Jednom, iznenada, ušla je u sobu devojka, Žamilina školska drugarica i videla ju je. Kuda sada? Moralo se — Pavle Ivanoski je otišao Bogoju Siljanoskom. Onda su zajedno svratili kod obućara. Zapažaju: nema nikakvog kopanja. Pažljivo, izađe Bogoje i ode u sobicu gde su bile ilegalke. Pavle glasnije govori u obućarevoj radnji, a Bogoje glasnije u svom duća­ nu. Zapažaju: jedan drugoga ne čuju. Znači — sigurno je. — Vraćamo se, Bogoju — reče im Pavle. — Kad ćeš, druže Pavle, reći: »Idete u par­ tizane!« — pita Estreja. — I to će biti, Estreja. Mislim, uskoro — umiruje je on. U stvari, umiruje Pavle svih pet, jer su sve postale nestrpljive. Teško je bilo da odu od Bogoja, sad teško da se nezapaženo tamo vrate. Krenule su jedna za drugom. Uspele su. Sad su u trafici Bogojevoj ostale samo ne­ koliko dana. Jednog aprilskog popodneva sa Pavlom ih je posetio Boro Miljoski. Doneo je pri­ jatnu, dugo očekivanu vest: — Večeras odlazite u partizanski odred! �Sekretar Mesnog komiteta Estreji je rekao: — Estreja, ti si bolesna. Odlučili smo da tebe smestimo u jednom susednom selu. Da se malo oporaviš, a potom ćemo i tebe u odred. — Kud idu svi tamo ću i ja. Ne želim da se razdvajam. Hoću da poginem kao partizanka, a ne da ovako skapavam! — bila je odlučna Es­ treja. KOD ELEN SKOBERNI Nije bilo sile koja je mogla da spreči Estro­ ju. .. Nije mogao niko da je ubedi da ne pođe odmah u partizane. Zaista, sa zdravljem je bila nešto bolje, ali je sekretar bio u pravu. U malom dućanu kod Bogoja, pred bugar­ skim policijskim kvartom, pet ilegalki vršile su poslednje pripreme za dugo očekivani čas. Mes­ ni komitet je preko njih poslao borcima nešto od odela i sanitetskog materijala. Sve je bilo spakovano u pet zembilja. Oko 18,30 časova, u aprilsko veče, pošle su. Napred korača vodič Minela Babuki, onda Roza Kamhi, pa Estreja Ovađa, Žamila, Adela i Estre­ ja Levi. Idu sa zembiljima u ruci, tobož svaka za sebe, a kao oči u glavi čuvaju, održavaju ve­ zu. U ulici iza apoteke sestara Aleksić vodič i Ro­ za, međutim, bili su primećeni od bugarskih age­ nata. Minela i Roza pokušali su da se izgube, i probijajući se između prolaznika i skrećući u susedne sporedne uličice, prekinuli su vezu sa ostale četiri Jevrejke. Obe Estreje, Žamila i Adela, ne znaju šta da rade. Sklonile su se iza jedne kuće u tesnoj i tamnoj uličici. — Žamila, ti bolje poznaješ ovaj deo grada. Pođi ne bi li ih negde našla — predložila je Estreja. To je bilo oko 19 časova. Žamila hita. Kreće se nezapaženo od kuće do kuće. Tako se pomešala u masi prolaznika. Rože i Minela nema. Vreme odmiče i tek u jednom trenutku Žamila do­ ziva: »Roza!«. Tri devojke su sad zabrinute što nema i Žamile. I ona je morala da se provlači zaobilaznim i suprotnim uličicama da ne bi i njih otkrila �jer su i nju neki prepoznali dok je tražila Rozu. Vratila se tek u 21 čas. Paklena neizvesnost. Kuda sada? Dućančić Bogojev je već zatvoren. Odlučile su da odu u stan Dese Miljoske. Dozivaju tiho. Jedva su ih čuli i prepoznali. Duže su čekale da im otvore... Ali, i tu nisu mogle da ostanu. Posle 22 časa Bo­ ro Miljoski ih je iz svog stana odveo kod skojevke Elen Skoberni. Ona je kći inženjera. Sta­ novala je više gimnazije. Kao maturantkinja, ona je, obično, učila do kasno uveče. I sad je njena sobica bila osvetljena. Boro joj je dao znak zviždukom. Sišla je Elen Skoberni. Uplašila se kad je ugladala četiri devojke. Neke je, potom, prepo­ znala. Gde da ih smesti? U stanu ima prostora, ali ne bi smela od oca. On ne zna da je Elen organizovana. Smestila ih je u šupi, u dnu dvo­ rišta, a Bora se vratio. Rano proleće. Hladno je. U šupi je samo prazan gvozden krevet. Na nj su legle sve četi­ ri. Hladno s gornje i s donje strane. Praktično — devojke zagrevaju gvožđe svojim slabačkim i iznurenim telima. Na goloj pružini, u šupi, sko­ ro gladne i žedne, boravile su dve noći i jedan dan. Sutradan Elen im je donela lonac pasulja, kupusa i vode, ali ne i hleba. Nije mogla da neopaženo iz kuhinje uzme i hleba. — Drugarice, toliko sam mogla... — skup­ lja ramena, pravda se Elen zbog hleba. Bilo joj je, zaista, žao: u kući ima svega, a ona im ni hleba ne može doturiti. — Zahvaljujemo ti, Elen, što si nas primi­ la. Znamo kako je — tešile su je Žamila i Estreja. — Ovim si nas sasvim ugostila i nikad ti u životu nećemo zaboraviti. Zaista, za četiri devojke — ilegalke taj ob­ rok je bio prava »gozba«. Posle mesec dana one su kusale toplo jelo. Elen im je donela i jedno staro ćebe. U »po­ voljnim« uslovima, u šupi, pod brigom Elen, os­ tale su još dan i noć. Trećeg dana, uveče, došao je Boro Miljoski. Obavestio ih je da je veza uspostavljena. U 21 čas treba da budu na određenom mestu u grad­ skom parku. Dao im je javku: drug koji će do­ ći po njih da ih odvede u partizane pevušiće pesmu »Lili Marlen«. �IZMEĐU SCILE I HARIBDE U 17,30, u aprilsko veče, iz šupe Elen Skoberni je počinjala nova Odiseja do cilja. Između Eleninog stana kod Gimnazije i parka naspram železničke stanice je Scila i Haribda. Težak podu­ hvat. Mora se preći dug put, s kraja na kraj grada, neprimeceno, kroz mnoga i ključna mesta koja čuvaju agenti, policajci i vojnici. U 17 i 30 rastanak sa Elen Skobemi. Elen u zagrljaju četiri Jevrejke. Topli i dugi poljupci. Četiri Jevrejke u Slovenkinji Elen sada su videle ne samo idejnog saborca već i punu ljudskost. Ona ih ispraća kao sestra, kao m ati... Kao da su tu svi njihovi prijatelji, ćelo naselje »Lus Kurtižus«. Jer njih više nema u Bitolju. To oseća Elen, pa je svojom srdačnošću htela da im ubla­ ži bol, a i da podeli radost što idu u partiza­ ne. Reći su bile odsutne. Njih pet su bile neme. Ču se samo: — Srećno, drugarice, sestre! — Doviđenja, Elen! U 17 i 30 Estreja i tri ostale ilegalke pošle su sa zembiljima u rukama u pravcu parka. Iš­ le su dve po dve — Estreja sa Adelom Faradži, a Žamila sa Estrejom Levi. Estreja je imala da pazi na Adelu, ako nastupe krize kod nje. Kre­ tale su se zamračenim i neprimetnim uličicama. Došle su na određeno mesto. Tu su se združile obc dvojke radi dogovora. — Da uđemo u WC! — predloži Adela, kad su došle na mesto sastanka sa vezom. — Ne, ako patrola uđe baš tamo, naći će nas! — kaže Žamila. — Bolje je da se uvučemo u žbunje, i to ne sve na isto mesto — predloži Estreja. I cipredelile su se za žbunje — Estreja sa Adelom, a Žamila sa Estrejom Levi. Sakriie su se u žbunju i drveću između staza. Pritajile su se i čekaju. Čuje se samo žubor vode sa česme u blizini. Čudno: četiri Jevrejke, buduće partizanke, četiri organizovane antifašistkinje — ove večeli s nestrpljenjem čekaju da čuju melodiju fa­ šističke pesme »Lili Marlen«. Na mahove im se pričini da je čuju. Ali, n e... Dugo čekaju. Nema dogovorenog znaka. Prolazi određeno, zakazano vreme. Počinje i policijski čas. Unutrašnje uzbu­ đenje, gubljenje nade da će se veza uspostaviti. �»Možda su je otkrili« — pretpostavljaju. Nešto od ranog proleća, a više od pomisli — »kuda ako zaduženi drug ne dođe», jeza im je prodirala u kosti. Adela je počela da odaje znake svoje bolesti, pa se Estreja priipila uz nju i hrabri je: — Adela, sestro, drug će doći. Strpi se još malo... Umesto očekivane melodije, iz sredine par­ ka, iz pravca oficirskog doma, ču se topot ko­ nja i glasan razgovor Bugara. To je bila patrola konjičkog eskadrona. Potom se sve jasnije čuo taj razgovor, sve bolje čuo topot, zvuk konjskih potkovica. Estreja se pripila uz Adelu. Svukla je svoj kaput i ogrnu je. Bugari u patroli razgovaraju. To više čine od straha. Idu, pa stanu i baterijskim lampama osvetljavaju naokolo. Približili su se i nužnicima. Sa glavne staze u sredini par­ ka potom skreću putanjom koja vodi upravo ka tim objektima. Osvetljavaju. Vraćaju se. Produžavaju ka jugu. Sve bliže su. Zastaju kod če­ sme. Osvetljavaju ulaz u WC za žene. Okreću se potom u pravcu železničke stanice da bi proverili teren i s te strane. Ponovno osveti javan je. Jedan od njih pita da li da uđe radi provere. — Ne, majku im poganu, sigurno nema ni­ kog — kaže drugi. Počeše se vraćati ka sredini parka, a ba­ terijama su osvetljavali naokolo. To nisu bile lampe već reflektori. Osvetljavaju daleko i širo­ ko. Okreću svetiljke. Mlaz svetlosti pomera se do same ivice žbunja u kome su sakrivene četi­ ri Jevrejke, i skoro da im otkrije noge... Kod same česme patrola se za kratko vreme i zadrža­ la, a za četiri ilegalke to je predstavljalo večnost u očekivanju i zebnji: da li će ih otkriti? Konji kopaju nogama. Odjekuju udarci potkovica, a Bugari nešto razgovaraju. Od straha, nervnog rastrojstva, Adela je počela ponovo da se smeje. Estreja je i sad pokriva svojim kaputom pre­ ko glave i snažno je steže da se ne bi čuo glas. Ta Estrejina intervencija pomogla je da ne bu­ du otkrivene. Estreji kao da su pri tome pomog­ li i sami konji svojim topotom. Estreja je duboko, duboko uzdahnula kada se bugarska patrola na koncu udaljila, kad se više nije čuo taj stravični razgovor. Kod nje su se odmah našle Žamila i Estreja Levi. Grle je. — Spasla si nas, Estreja! — vele joj Žamila i Levi. �— Još jednom smo sve spasene! — sa olak­ šanjem je dodala Estreja. Izgubile su nadu da će doći veza. Svaka je u sebi razmišljala — šta će sad raditi... Ču se pevušenje »Lili Marlen«. Prosto ne veruju. Zviždukanje se nastavlja. To je. Izvukle su se iz žbunja. Susret sa Pavlom Ivanoskim. On je, znači, veza. Vodi ih kroz park, preko brda Tumbe-kafe, preko Sive vode, ka selu Krstor. Tu ih je sačekala partizanska patrola. PARTIZANKA MARA Odredi »Dame Gruev« i »Jane Sandanski« očekivali su na Mečka^planini četiri Jevrejke. Kole Kaninski rekao je Fani Kočovskoj: — Fana, za sve, ali za tebe imam posebno radosnu vest: dolaze četiri mlade Jevrejke. Spre­ mi se. Bićeš u trojci koja treba da ih preuzme. Zaista, za najmlađeg borca Fanu Kočovsku to je bila radosna vest jer je dotad samo ona bila ženskog pola među borcima. U trojci su bi­ li još Dimče Mileski i Pečo Božinoski. Susret je bio dogovoren kod sela Krstor. Patrola je dugo čekala. Odavno je prošlo do­ govoreno vreme, a veza još nije dovela Jevrej­ ke. Članovi trojke su se obradovali kada su ču­ li dogovereni znak zviždanja. Kod sela Krstor Estreja i njene tri druga­ rice prvi put su se srele sa narodnim naoruža­ nim borcima. — Drugovi — prvi je progovorio Pavle — ovo su očekivane drugarice. Pozdravljaju se dva borca sa četiri nova saborca, a Fana sve grli i ljubi. Posle kratkog od­ mora, pod vodstvom patrole, nastavljen je put. Devojke su bile isorpene od dugog ilegalnog boravka u maloj prostoriji Bogojevog dućančića, od onog što su preživele posle 10. marta. — Od sviju njih Estreja je bila najoronulija i oblesna. Imala je groznicu — seća se Fana Kočoska. Istina, Estreja je bila u kaputu i u, tami se nije mogla da zapazi njena oronulost. No, samo što su pošli, Fana, već iskusan borac, osetila je to. Priđe joj. Uze je pod ruku i poče je pridrža­ vati. Estreja se naslanjala na Fanu: �— Zar je ovo u redu ... Ti si i sama umor­ na, a i pod oružjem, a mene vučeš... Da te još ja opterećujem... — Ništa, ništa za to, drugarice. Ja sam zdra­ va. Zašto smo drugarice? Da pomognemo kad je teško. Takva je naša borba: jedan za drugog. Ova pojedinost još prve večeri je zbližila Estreju i Fanu, kao rođene sestre. I do heroj­ ske smrti Estreje Ovađe bile su saborci, bliske, intimne. I danas Fani naviru suze pri sećanju na Estreju. — Impresivna je bila slika dočeka koji je priredio odred. Borci u stroju — ozbiljni, sim­ patični, odvažni. Na njima prepoznajemo džem­ pere i drugu odeću što smo izradile ili skupi­ le u Bitolju. Čudna volja za životom javila se kod svih. »Sad smo spasene«, razmišljamo. »I ako poginemo, znamo sad, poginućemo za slo­ bodu«, zaključivale smo u međusobnim kontak­ tima a i u kontaktima sa drugim — kaže Žamila Kolonomos. — Pa, mi nismo tek od danas u odredu! — kaže Estreja ostalim drugaricama pokazuju­ ći na odeću i opremu boraca koje su prošle kroz njihove ruke. — Bili su u pravu drugovi kad su nam go­ vorili da se borba vodi i u pozadini, jer su i pozadinci borci... — dodaje Estreja. Pavle Ivanoski povezao ih je u odredu par­ tijski. Estreja, Žamila i Adela bile su članovi Partije, a Estreja Levi član SKOJ-a. Četiri devojke — Jevrejke dobile su parti­ zansku uniformu, a zatim im je Lazo Hadžipoposki, član Oblasnog komiteta a budući zamenik komesara Zone, rekao: — Mi svi tu imamo nova, partizanska ime­ na. To radi veće tajnosti i sigurnosti. Od danas vi ćete se zvati: Estreja Ovađa — Mara, Žamila Kolonomos — Cveta, Adela Faradži — Kata, a Estreja Levi — Lena. U odredu su ih novoprispeli i znali jedino po novim imenima. — Estreja je bila omiljena drugarica. Ona se od sviju nas najlakše prilagodila partizanskom životu. Već drugog dana se osećala i ponašala kao da je odrasla u odredu. Odmah je počela da kipi iscepana odela boraca, da pomaže u kuhi­ nji, da pere... Brzo se adaptirala — priseća se Žamila Kolonomos. 5 Estreja Ovađa Mara 65 �— Prvi put, tu u odredu, osećam se ravno­ pravnom. Prvi put osećam da me cene kao čoveka. Svi smo za sve »drugovi« i »drugarice«. Ovde svak slobodno, sa ponosom, može da kaže da je Makedonac, Jevrejin, Vlah... — govorila je dru­ gog dana boravka u partizanskom odredu Estreja svojim drugaricama. — Prvi put, Estreja, da smo poštovane kao ljudi! — saglašava se Žamila. — Prvi put mogu da kažem s ponosom da sam Jevrejka! — dodaje Adela. — Prvi put gledam sve kao sestre i braću! — dopunjuje Lena. — Ova borba je za pravu slobodu, za brat­ stvo i jedinstvo! — kaže Estreja kao da daje za­ ključak razgovora. Četiri Jevrejke bile su iscrpene. Kad su doš­ le među borce, jedva su stajale na nogama. I kasnije nisu mogle da objasne zašto su tako mnogo povraćale... Intendant im je dao po koc­ ku šećera. To kao da im je povratilo snagu. Ru­ kovodstvo se bojalo da neće izdržati, da im se ne pogorša zdravstveno stanje, pa se razmišlja­ lo i o njihovom smeštaju u nekom lerinskom se­ lu radi oporavka. — Ne, drugovi! Ovo je trenutno stanje. Već nam je, upravo, bolje — govorila im je Estreja. — Od gladovanja, nepokretnosti... — dopu­ njavale su druge. — Od vas se ne odvajamo! — odlučno upaae Estreja. Upornost je pobedila. Zaista, brzo su se sve oporavile. Išle su na vojnu obuku sa ostalim borcima. Ni u čemu nisu zaostajale. Brzo su postale nerazdvojan deo odreda. PRVE AKCIJE Sa položaja između sela Rakovo i Buf na Mečka-planini grupa odreda je krenula u akciju. Crnomanjasta, sitna devojka sa pletenicama, bila je u partizanskoj bluzi i pantalonama. Ima­ la je staru pušku, kojti je nosila neumešno-spuštenu nadole ili visoko uzdignutu. Bila je sasvim potištena. Na prvi pogled je ostavljala utisak ko­ ji je mogao voditi zaključivanju i sumnji: »Zar će ona biti partizanka i izdržati?«, ali još u pr­ �voj akciji 25. IV 1943. godine u selu Buf, pokaza­ la se u drugoj svetlosti. U akciji razoružavanja osam žandarma bila je među prvima. Kada je pripremljen plan za akciju, prosto je živnula. Ne možeš je prepoznati — da li je to ona Estreja od malopre... Dok je Kole Todoroski Kaninski, sa ostalim rukovodiocima, govorio na mitingu o borbi pro­ tiv okupatora i domaćih izdajica, o zločinima fa­ šista i stepenu razvoja NOB u bitoljskom kraju i celoj Jugoslaviji, Estreja jc bila među okup­ ljenim ženskim svetom. Posle mitinga spaljena je opštinska arhiva, prekinute su telefonske li­ nije i nastalo je narodno veselje. Odjeknuo je nežni, meki i zvonki glas Estrejin u pesmarha »A bre, Makedonče«, »Izgrej zora na slobodata« i drugim. U pesmi, po zanosu, niko joj nije bio ravan. Pleni ona Bufčane i svoje saborce patrio­ tskom srdačnošću. — Odakle je ova partizanka? — pitale su žene. — Iz Bitolja! — saopštava im Fana Kočoska. — Recite, govorila im Fana, ko je bolji od nje. I ona se bori za Makedoniju. Nije važno ko je šta, nego ko je gde u borbi. Šta vredi što jc neko Makedonac ako je u kontra-četama!... — U pravu si, kćeri! — odobravale su Fani starije žene. Tako su Fana, Estreja, Adela, Estreja Levi, Žamila i druge širile istinu o antifašističkoj bor­ bi, jačale bratstvo i jedinstvo, jer je stanovniš­ tvo bilo radoznalo i u slobodnim razgovorima sa borcima želelo je da se uveri u tačnost ono­ ga o čemu su govorili rukovodioci. Takva je bila Estreja i u akcijama u selu Rakovo pri razoružavanju policajaca u stanici, pa u selima Armensko i Trsje. Posle razoruža­ vanja veće protivničke čete, borci su organizovali kultumo-iprosvetnu priredbu u šumi između Trsja i Armenskog. Estreja je pevala solo i u pevačkoj grupi. Odmah posle prvih akcija Estreja se snabdela novom puškom. Sama ju je otela od nepri­ jatelja. Njena hrabrost je brzo došla do izraža­ ja. Prizor u Bufu i drugim selima biće ponavljan pri akcijama u Gornjoj i Donjoj Statici, Turju, i Bapčoru. Pri posetama selima Cmovišta, Žerveni, Višeni, Čerešnica, Ajtos, Negovini, Bel Ka­ men i Prekopana, Estreja je takođe dokazala da �je izdržljiva i da je partizanka u pravom smis­ lu te reći. I kad god bi ušla u selo, uvek je bi­ la čista, očešljana, uredna, pedantna. Mnogo je obraćala pažnju i na spoljni izgled. — Čovek se ceni i po urednosti! — govori­ la je ona često. I svaki odmor je koristila za umivanje, češ­ ljanje, pranje, krpljenje. Pomagala je u tome i ostalim borcima. Za kratko vreme borci združenog odreda uo­ čili su vanrednu čovečnost Estreje Ovađe. Uočili su da je do krajnosti poštena. U kontaktiranju sa ljudima sa gordošću je isticala da je Jevrejka, i objašnjavala zašto se bori: — Borim se da bi Makedonija bila slobodna, za sve koji žive u njoj, da smo svi slobodni, rav­ nopravni, braća i sestre. POLITIČKI DELEGAT DESETINE Od pripadnika partizanske čete »Jane Sandanski« i novoprispelih boraca iz Bitolja, 22. ma­ ja 1943. godine u planini Vičo, u blizini sela Prokopana, formiran je odred »Goce Delčev«. Formiranje ovog odreda bilo je svečano. Pri­ sutni su bili stanovnici Prokopane i drugih okol­ nih sela. Tu su bili i borci formacije »Dame Gruev« i lerir.skog odreda »Vičo«. Stigli su i rukovodioci Blagoje Taleski Ivan i Kiro Krsteski Platnik. Selo Prokopana je slavilo. Posle Ilindena 1903. godine planina Vičo nikad nije čula to­ liko makedonskih borbenih pesama, nije skupi­ la toliko Makedonaca iz lerinskog, kosturskog i bitoljskcg kraja, nije videla toliko razdraganog sveta. Borci su bili svečano postrojeni u pet dese­ tina. Pred odredom, ostalim borcima i skuplje­ nim narodom iz ovog kraja Makedonije govorili su rukovodioci, ističući da nikad dosad nije bilo ovako povoljnih uslova za realizovanje ideja Goceta Delčeva. U duhu Ilindena Makedonci se bo­ re za svoj drugi Ilinden. Zato je odredu i dato ime legendarnog makedonskog revolucionara i heroja Goceta Delčeva... Razvijena je crvena za­ stava. Formirano je potom rukovodstvo štaba: ko­ mandant — Kole Todoroski Kaninski, zamenik komandanta Pande Nikolski, politički komesar �— Petre Novačeski, zamenik političkog komesa­ ra Blaže Trpenoski i načelnik odreda — Dimče Mileski Dobri. Estreja je postavljena za politič­ kog delegata desetine. Partizanski odred »Goce Delčev«, zajedno sa lerinskim partizanskim odredom »Vičo«, u lerinskom i kosturskom kraju razvijao je borbeni steg, jačao duh, objašnjavao antiiašističku borbu,w a i propagandu okupatora. Bugarski fašis­ tički agenti Kalčev, Mladenov i nemačko-italijanski okupatori širili su lažne vesti o grčkim i jugoslovenskim partizanima. Ubeđivali su ljude iz Jegejske Makedonije da su partizani grčki andardi. Koristeći izvesne krugove stanovništva za­ strašenog andardizmom u prošlosti, fašisti su us­ peli da formiraju i naoružane »kontra-čete« u više sela, da bi se borili protiv partizana. Bila je potrebna organizovana aktivnost da bi se narod upoznao sa pravom istinom o narodnoj borbi. Odredi »Goce Delčev« i »Vičo« preduzeli su agitaciono-političke mere protiv kontra-četa — sa ciljem njihovog razoružanja i razbijanja. Posle svakog razoružanja tih četa bio je organiGrupa boraca NOP odreda »Goce Delčev «, aprila 1943. (Estreja prva s desna u drugom redu) 69 �zovan miting i narodu je objašnjavana antifašis­ tička borba u Evropi, na Balkanu, u Jugoslavi­ ji, i, posebno, u Makedoniji. Govoreno je o brat­ stvu i jedinstvu Makedonaca, Cincara, Turaka, Al­ banaca i ostalih naroda i narodnosti Jugoslavije, 0 pravu naroda na samooipredeljenje koje će se ispuniti posle pobede nad fašizmom. Borci su objašnjavali, konkretizovali izlaga­ nja govornika primerima iz svakodnevnog živo­ ta i partizanskih borbi. Estreja je bila neumor­ na u tome među ženama i devojkama, a na mi­ tinzima je, zagrljena s njima, pevala i igrala. Odred »Goce Delčev« održao je miting u tri­ desetak sela lerinskog i kosturskog kraja, između ostalog u selima: Ajtos, Neveska, Dolni i Gorni Kotori, Trsje, German, Neret, Legen, Statica, Bel Kamen, Negovan, Višeni, Ćerešnica, Blaca i dr. Svuda gde je bilo kontra-četa, odred se najpre obračunavao s njima, a potom se prikupljalo oružje i mitinzi su se najčešće završavali opštim veseljem. Učinjeni su pokušaji i za razoružavanje kon­ tra-četa u selima Drenoveni, Crnovišta, Pozdvišta i Konomladi, no usipeh je bio delimičan. Najčešće se u sela ulazilo uveče, a iste no­ ći odred se povlačio. Prvo selo u kome je odred »Goce Delčev« ostao i u toku dana bilo je Pre­ kopana, a drugo — Neveska. U Neveski se ostalo dve noći i jedan dan. Na Estreju je Neveska ostavila nezaboravne utiske. Te večeri kada je odred ulazio u selo padala je kiša. Borci su bili mokri do kože. Sta­ novnici su, kao 1903. godine, izišli masovno da dočekaju svoje oslobodioce. Svako je hteo da kod sebe primi što više boraca. Ljudi nisu zna­ li čime sve da ugoste partizane. Smestili su ih da spavaju na najboljem čime su raspolagali i dali im nove, čiste pokrivače. — Nemojte ovakve postelje... Nismo čisti za ovakve pokrivače. Rasprostrite neku rogozinu 1 dajte neke krpare... — govorili su borci. — Ako. Vi se samo odmorite. Ko zna kad ćele se opet odmarati. Ne ženirajte se. Ovo je va­ ša kuća. Kad budete otišli, opraćemo, iskuvati. Voda sve pere... Tog dana Neveska je bila u prazničnom ras­ položenju. Posle mitinga dugo je trajalo veselje stanovništva i boraca. �— Zar ne primećujete? Žitelji su Vlasi, ali niko ne pita šta smo po nacionalnosti. Primili su nas kao najdraže... Tu je bratstvo bilo očigle­ dno. Makedonci, Vlasi, Jevreji... zagrljeni su igrali i pevali, pa su se za sofrom zajedno na­ šli — opširno je objašnjavala Estreja o toplom prijemu u Neveskoj. RAZMIŠLJANJA O BUDUĆNOSTI U svim selima kroz koja je prolazio — od­ red »Goce Delčev« je vršio misiju svoga patro­ na, no, ipak, Estreja je zapazila izvesnu rezer­ vu, izvesnu sumnju kod starijih. Svuda su pi­ tali da li će Makedonija biti ujedinjena, slobod­ na. .. Kada bi se spomenula Evropa, velike sile kao garancija samoopredeljenja naroda posle pobede nad fašizmom, stariji su govorili: »Bludnica je Evropa. Nikad dosad nije pružila zaštitu, ni­ je se zauzela za Makedoniju kao za druge, okol­ ne države... I ranije smo vodili borbu zajedno tobož sa braćom, ali su oni ispali najveći nepri­ jatelji. Pazite, deco, da vas i ovaj put ne preva­ re. ..«. Narod je verovao svojim borcima, doče­ kivao ih i štitio kao najdraže, a i poučavao is­ kustvom makedonske crne prošlosti. Estreja je analizirala svaku reč ljudi. Dola­ zila je do zaključka da nije bez osnova to uka­ zivanje na ranije žrtve. Zato je na časovima poli­ tičke i opšteobrazovne nastave pažljivo slušala izlaganja predavača, a potom pitala za sve ono što joj nije bilo jasno. Njena preokupacija je bi­ la razrešavanje makedonskog nacionalnog pita­ nja, status narodnosti u budućoj domovini, anti­ fašistička borba, fašizam i komunizam. O aktuelnim pitanjima Estreja je diskutovala zainteresovano kada bi u odred došli viši par­ tijski i vojni rukovodioci. Za te teme se interesovala i pri ličnim susretima sa komandantom, političkim komesarom i svakim koji je znao ne­ što više od nje. Jedanaestog aprila 1943. godine Kuzman Josifoski Pitu je boravio u odredima »Goce Delčev« i »Dame Gruev«. Imao je da odredi bazu Oblas­ nog komiteta i Zone. Sa rukovodstvom i borcima »Goce Delčeva« Pitu je održao dva sastanka. Na sastanku celog odreda govorio je o ciljevima oružane borbe, a �na partijskom skupu u ulozi KPJ u NOR. I ovu priliku Estreja je iskoristila da pita i govori o ujedinjenju Makedonije, o antifašističkoj borbi u Jugoslaviji i o budućem društvenom uređenju. To inloresovanje bilo je objašnjivo. Saborci su često imali priliku da Estreju vide sa foto­ grafi jicama njenih bratanaca i braće, posebno njene majke. Tugovala je za svima njima, ali je i bila ubeđena da će u slobodnoj Makedoniji svi biti srećni: — Tada, tada nećemo ići pognutih glava, nego ćemo s ponosom kazivati da smo Jevreji. Taj zanos u vezi sa životom u slobodnoj ota­ džbini dolazio je do izražaja naročito posle sus­ reta sa Kuzmanom Josifoskim Pitu. AKCIJA U LJUBOJNU Odred »Goce Delčev« stalno se uvećavao i bogatio borbenim i agitaciono-političkim iskus­ tvom. Krajem jula 1943. godine razrađen je ma­ terijal CK KP Makedonije izdat povodom 40-godišnjice Ilindenskog ustanka. Jubilej Ilindena u kosturskom kraju bio je proslavljen nizom ma­ nifestacija. Ceo avgust prošao je u idejno-političkim akcijama. Vršena je mobilizacija novih boraca, među narodom širena vest o formiranju prvog makedonskog bataljona »Mirče Acev«, go­ vori se o karakteru narodne vlasti. Zbog ovakve raznovrsne aktivnosti odred je podeljen na neko­ liko grupa, a one su posetile niz sela u prespanskom i kosturskom kraju. Jedna grupa odreda »Goce Delčev«, kojom je rukovodio politički komesar Petre Novačeski, a u prisustvu Blagoja Taleskog Ivana, formira­ la je u selu Brajčino prvi narodnooslobodilački odbor u Prespi i bitoljskom kraju. Posete su obu­ hvatile i sela Ljubojno i Nikolec. Iz Ljubojna i Brajčina odred »Goce Delčev« je 2. septembra 1943. godine krenuo ka manasti­ ru iznad sela Slivnica, a trećeg septembra ka selu Raica. Prvog dana odred se na putu suda­ rio se jednom italijanskom patrolom, a nared­ nog dana sa ćelom vojnom jedinicom. Estreja se u ovim akcijama hrabro držala. Neprijatelj je bivao pobeđivan. Odred je zauzeo i jednu kara­ ulu. I narednih dana odred »Goce Delčev« su­ dario se sa brojnijim italijanskim snagama... �Estreja se ponosila uspehom odreda, udarom zadatim neprijatelju. Zamenik političkog komesara Blaže Trpenoski je 8. septembra u odred doneo radio. Pomo­ ću njega borci su saznali o kapitulaciji Italije. Nastala je opšta radost, a Estreja je bila među onima koji su govorili: — Bliži se kraj i ostalim gadovima. Rukovodstvo odreda napravilo je plan razoružavanja italijanske vojske u Prespi. Nekoliko boraca dobilo je zadatak da pođe ka usamljenoj karauli na planini Baba, a veći deo odreda upu­ tio se ka Ljubojnu. Uspeh je bio veliki. Razoru­ žano je oko 250 italijanskih vojnika, zaplenjeno 6 teških i 7 lakih mitraljeza, preko 60 uniformi, četvora kola municije, apoteka u vrednosti od 250.000 Ieva, 14 maski i dr. Šezdesetak Italijana priključilo se odredu i od njih je formirana če­ ta »Garibaldi«. U tom zanosu od uspeha, međutim, ostali su neobezbeđeni prilazi ka Ljubojnu. U selo je upala nemačka motorizovana jedinica koja je imala da razoruža italijansku vojsku. Razvila se jednočasovna borba. Odred se po­ vukao ostavljajući za sobom živote zastavnika Krstana Čulakoskog Kiča, Rista Spaseskog, Farija Ibraimoskog i Angeleta Trajkoskog. Tri bor­ ca su ranjena, među kojima Rade Iljoski — teže. Estreja je bila potresena smrću svojih saboraca, zabrinuta za živote ranjenih. Sitna, slabačka, ali prva u spašavanju ranjenih. Guta suze i pomaže pri prenošenju Radeta Iljoskog. Izrešetane su mu obe ruke i noge. Sam vidi da mu je kraj blizu, a da zbog njega mogu da nastradaju svi koji pokušavaju da ga spasu. Zato sam moli dru­ gove da ga dotuku i ostave, jer je njegova život­ na deviza bila: »Samo mrtav u neprijateljske ruke«. — Ne, Rade, ne! Ozdravićeš... Nemoj ti da žališ nas — tešila ga Estreja... Estreja je plakala i brinula za ranjene bor­ ce, nastojala da im ublaži bol. Bila je nemilo­ srdna u odnosu na neprijatelje, ali preterano nežna, osetljiva u odnosu na saborce i stanovništ­ vo kada su u bolu i nevolji. Sva je u kontrastu. Takvu ju je odred poznavao od slučaja sa Strogovom u selu Lavci, od pogreba jednog pripad­ nika odreda »Vičo«. Zato i politički komesar od­ reda »Goce Delčev« Petre Novačeski kaže: �— Jedino je primedibu za Estreju imao ne­ prijatelj. Svaki drugi, svako ko ju je poznavao, o njoj je govorio samo pohvalno. Ona je bila re­ dak, veliki čovek. REORGANIZACIJA ODREDA »GOCE DELĆEV« 74 Nekoliko dana posle sudara, 14 septembra 1943. godine, odred »Goce Delčev« ponovo je ušao u selo Ljubojno i organizovao veliki narodni zbor. Govornici su isticali uspehe antifašističkih sna­ ga i saopštavali o stvaranju prve slobodne teri­ torije u Debrcu. Posle slavlja, pošto je prikuplje­ na razbacana ilalijanska vojnička oprema, od­ red se prebacio u selo Ržana. U Ržani, 15. septembra, odred »Goce Delčev« je označio novi put svog daljeg dej'sfcvovanja. Glavnina odreda sa većinom čianova štaba kre­ nula je za Kajmakčalan, preko sela Ovčarani, Krušorodi, Setina, Stara Popadija i 24. septem­ bra našla se u sastavu bataljona »Strašo Pindžur«. Manji deo odreda ostao je na starom te­ renu, sa zadatkom produžavanja aktivnosti protiv okupatora i domaćih izdajnika, razvijanja političke svesti stanovništva Prespe, kosturskog, lerinskog i bitoljskog kraja i uključivanja novih boraca. Time je imala biti stvorena osnova za formiranje bataljona i na ovom terenu. Estreja je ostala u ovom delu odreda. U preostalom delu odroda »Goce Delčev« Es­ treja je bila među iskusnijim borcima. Rukovod­ stvo je u njoj imalo veliku potporu. Ona nije mnogo govorila, ali je plenila svojom širokom, toplom ljudskom dušom, svojom iskrenošću i re­ volucionarnim zanosom. Postala je pravi vojnik. Samo kad bi je čovek pogledao — ona je znala šta on misli i odmah je odlazila na izvršavanje zadatka. Jedanaestog novembra 1943. godine od od­ reda »Goce Delčev« i drugih boraca formiran je batarjon »Stiv Naumov«.U njemu je Estreja bi­ la politički delegat voda... Petog sepetmbra 1943. godine bataljon »Stiv Naumov«, sa Prvom makedonsko-kosovskom udarnom brigadom, uputio se ka meglenskom kraju i 18. decembra stigao u selo Fuštane. �ZBUNJENA OD RADOSTI Fuštani su od 18. do 23. decembra 1943. bi­ li centar makedonske borbe... U njima se nala­ zila glavnina NOV pod komandom Glavnog šta­ ba i CK KPM, u njima su se odigrali događaji od istorijskog značaja: 20. decembra formirana je Druga makedonska brigada, dan posle toga održano partijsko savetovanje, te izvršena reor­ ganizacija vojnih jedinica. Pored dveju brigada, obrazovana je i Treća grupa bataljona, u čijem je sastavu bila jedinica kojoj je pripadala Estreja — bataljon »Stiv Naumov«. Ono što se odigralo u Fuštanima za Estreju je bilo neprosanjan san. Estreja je bila radosna i zbunjena od doživ­ ljenog i viđenog, od radovanja naroda na oslo­ bođenoj teritoriji meglenskog područja. Impozantan je bio prizor postrojene Druge brigade u formiranju, uz prisustvo drugih bora­ ca i stanovnika Fuštana i okolnih sela. Za Estre­ ju je ostao nezaboravan trenutak kada je zas­ tavnik primio brigadnu zastavu od komandanta uz zakletvu: »Nosiću i čuvaću ovu zastavu kao svoje oči i ako ustreba život ću dati za nju«. Estreja je 21. decembra bila na partijskom savetovanju. Sluša referate članova CK KPM Cvetka Uzunoskog — o političkom položaju, Strahila Gigova — o organizacionom radu KPM, a o vojnoj problematici referisao je komandant Glav­ nog štaba NOV i POM Mihailo Apostolski. Mno­ go plodna i zanimljiva diskusija. Estreja sluša i beleži. Učini joj se da u likovima prisutnih vi­ di svu Makedoniju, ćelu Jugoslaviju, cilj borbe — sloboda, bratstvo, jedinstvo, jednakost. Na Prvom kongresu Antifašističke omladine Makedonije, održanom sutradan, 22. decem­ bra, najbliža Estrejina drugarica, Fana Kočoska, bila je jedan od 288 delegata iz svih krajeva Ma­ kedonije. Fana je bila izabrana u radno predsedništvo Kongresa, a Estreja angažovana na obezbeđenju ovog istorijskog omladinskog zbora. Estreja i Fana nisu mogle jedna drugoj da ispričaju sve. Nisu mogle rečima da opišu radost od onog što se odigralo u toku ta tri dana u Fuštanima. Umesto rečima, Estreja se iskazivala pevanjem »Vo borba, makedonski narode!«. Deo dru­ ge jedne pesme, koji je glasio: »Tirani, čudo će �naprajme — i jarem vaš ne trpime« Estreja je ponavljala kao životni refren. U društvu su joj često i Žamila, Adela, Lena, Tuli, Mešulam, Be­ no, Mordo, Solomon, Samij, Berto i drugi Jevreji. Svaki susret s njima otpočinjala je zagrljaji­ ma, čime je htela da kaže svojim sunarodnicima: — Evo, vidite, rađa se novi život! Makedo­ nija je na putu oslobođenja. I mi ćemo jednom biti ravnopravni, cenjeni... U stvari svih tridesetak partizana jevrejske narodnosti isto su to osećali, to znali, jer su veći­ nom bili vojni i politički rukovodioci. »UGLEDNA PREDAVANJA« 76 Vojno i partijsko rukovodstvo je predvidelo napad iz m eglenskog kraja na bugarske i nemačke garnizone u tikveškom i đevđelijskom rejonu i u dolini reke Vardar, sa ciljem objedinjavanja snaga i proširenja slobodne teritorije u rejonu Kožuha. Dvadeset i šestog decembra Treća gru­ pa bataljona i Prva m akedonsko-kosovska udar­ na brigada napali su bugarski garnizon u Konj­ skom i M režičkom i izvršile druge uspešne diver­ zantske akcije u Povardarju. I Druga brigada tad beleži uspehe. /Budući da su im novim uspesima NOV i POM interesi bili ugroženi, početkom januara 1944. godine Nemci su preduzeli ofanzivu protiv partizana. Jedinici kojoj je pripadala Estreja ba­ za je bila selo Noti, no ofanziva ju je zatekla u selu Langađa. Glavni štab se prebacio iz Fuštana u selo Tušin. Nemci su uspeli da zauzmu Fuštani, Severjani, Sobotsko i Požarsko, a krsta­ rili su planinama Karadžova i Pajak. Partizan­ ske jedinice su se povukle padinama planine Ko­ žuh, sa zadatkom da u pogodnom momentu na­ padnu Nemce. Noću, uoči 8. januara 1944. godine, Prva ma­ kedonsko-kosovska udarna brigada izvršila je na­ pad na Nemce u selu Fuštani. Uspeh je bio ve­ liki. Stotinu Nemaca je bilo ubijeno i ranjeno i 9. I 1944. Fuštani su ponovo bili u rukama par­ tizana. Ovaj uspeh je bio plaćen životima jednog Makedonca, jednog Srbina, jednog Crnogorca i jednog Slovenca. Smrt ovih drugova bio je svetao simbol bratstva i jedinstva. O ovome se du­ go vremena govorilo sa poštovanjem i u Estrejinoj jedinici. �— Gine brat do brata za isti cilj... Nije va­ žno ko je šta po narodnosti i gde gine. Važno je — pobediti fašizam... — isticala je Estreja ■pred svojim vodom. Sad je Estreja jedva očekivala borbu sa Nemcima. — Samo da mi stanu na metu, pravicu od njih nizu!... Fana, osvetiću drugove — govorila je Estreja Fani Kočoskoj kada je bataljon »Stiv Naumov« dobio zadatak da se postavi u zasedu kod sela Ošin. Njena se želja brzo ostvarila. Jedanaestog januara 1944. godine jedna nemačka kolona je pristizala iz sela Langađa. Treća grupa bataljona je uhvatila dobru zasedu i čekala da se Nemci što više približe... — Sad je, Estreja, trenutak. Ako treba, i zubima ćeš ih ništiti — razgovarala je sa sobom. Kad se kolona sasvim približila, dat je znak i zapevalo je partizansko oružje. Ubijeno je 15 nemačkih vojnika, a 13 je zarobljeno. Jedan od zarobljenih bio je Estrejin »plen«. U ovoj borbi je zaplenjeno i: 4 mitraljeza, 1 minobacač, više pušaka, mnogo ranaca i druge vojničke opreme bačene od Nemaca prilikom bekstva. Uspeh kod Ošina nadugo i naširoko je komentarisan među borcima. Svaki je iznosio svoja doživljavanja i opažanja. — Ti si, Estreja, održala praktično predava­ nje kakav treba da bude borac u borbi! — govo­ rili su joj. — Ovog Švabu zadržala si kao sredstvo »oči­ gledne nastave« — šaljivo su dobacivali neki od onih koji su napustili školu zbog šume. Estreja se smejala, okrećući razgovor na dru­ gu, širu temu: — Videli ste kako Švabe beže! Zaista je naš bataljon — sila! Takva je bila Estreja. Ona nikad nije govori­ la o sebi, već uvek isticala: »bataljon«, »ova če­ ta«, »vod«, »brigada« je postigla uspeh. Svoje je utkivala u opšte. Više je htela da govori o je­ dinici i drugovima nego o sebi. Ne dugo posle Ošina Estreja je održala svo­ jim saborcima još jedno »ugledno predavanje« — kod sela Tušin. Angažovane nemačke jedinice, sa novim po­ jačanjem i uz pomoć dva bugarska puka i jed- �78 nog bataljona, 17. januara 1944. godine počele su sa koncentričnom ofanzivom protiv NOV iz­ među planina Kožuf i Pajak. Glavni štab NOV i POM odlučio je da prihvati borbu. Druga brigada bila je na desnom krilu juž­ no od sela Tušin, aerodromska četa — južno od sela Noti, a na levom krilu se nalazila Treća gru­ pa bataljona — u rejonu sela Langađa i Periklea, sa frontom ka jugoistoku. Prva makcdonskoJtosovska udarna brigada bila je u rezervi kod se­ la Noti. Nemci su 18. januara 1944. od Fuštana kre­ nuli ka selu Noti u tri kolone. Upali su u zasedu Druge brigade i bili poraženi, davši 123 žrtve. Oko 11 časova Treća gruipa bataljona bila je na­ padnuta od jedne bugarske kolone. Otpočela je žestoka borba kod Langađe i Periklea. Borba je trajala sve do noći. Triput su ova sela prelazila iz ruku u ruke. Estreja se propisno kretala od zaklona do zaklona. Starala se da pogodak bude siguran. — Napred! Ura! — klicala je uz sav glas po ceo dan. Estreja je u borbi i pevala. Sa puškom i pesmom protiv neprijatelja, sa puškom i pesmom primer saborcima! Pevajući, izvršila je i dugo pretrčavanje. Zapazivši kako na nju nišani jedan fašistički bugarski vojnik, ču se i upozorenje: — Maro, lezi! Leziii! Pošto je borba bila završena, pobedom naših jedinica, borac koji ju je opomenuo učas joj je i prišao: — Maro, tvoga nigde nema... Svaka ti čast. Kad bi svi bili kao ti, teško Švabama i ganjovcima (Bugari), ali preteruješ. Vidiš neprijatelja pred sobom i pevaš... — Pesma ubija neprijatelja brže nego me­ tak. A, znaš, najbolja je i smrt uz pesmu — na­ šalila se Estreja i sestrinski prebaci mu ruku preko ramena da bi mu zahvalila za staranje i pažnju. FEBRUARSKI POHOD Glavni štab NOV i PO i CK KP Makedonije načinili su plan Februarskog pohoda. Formirane su tri operativne grupe. Prvu je sačinjavala Pr- �va makedonsko-kosovska udarna brigada, koja je imala zadatak da dejstvuje u Tikvešu, Đevđeliji i dotadašnjem rejonu. Treću operativnu gru­ pu sačinjavali su bataljoni »Stiv Naumov« i »Hristo Botev«. Njen zadatak je bio da pređe reku Vardar, preko istočnog dela Makedonije da se probije na kumanovski teren i da tu formira Tre­ ću makedonsku udarnu brigadu. Sa ovim delom vojnih jedinica bio je Glavni štab i CK KPM i otud i njihov naziv »Grupa Glavnog štaba«. Februarski pohod ovih triju grupa počeo je poslednjeg dana januara 1944. — prva grupa je krenula iz Bahova, a druga iz Zborskog. Komunisti iz grupe Glavnog štaba rekli su na svom sastanku o svom zadatku: — Zaista težak ali častan zadatak ispunićemo prema našoj tradiciji — svakodnevno u prvim borbenim redovima, primer ostalim partizanima! Zborsko je 31. januara najpre ispratilo dru­ gu grupu, a u 18 časova i treću. Grupa Glavnog štaba krenula je prema Solunskom polju, prešla reku Vardar kod sela Orizari i skrenula ka severu da bi preko Belasice, Ograždena, Plačkovice i Osogovskih planina stigla na Kozjak. Za 23 dana marša u februarskom pohodu gru­ pa Glavnog štaba je prešla oko 450 kilometara, uglavnom, po bespuću. Estreja se pokazala vanredno izdržljiva, hrabra drugarica. Jegejski deo Makedonije lakše je preden. Od sela Sugova grupa je otpočela svoj borbeni put sukobljena sa neprijateljem, zimom i glađu. Na srtu Belasice snežni nameti visoki po ne­ koliko metara. Vejavica. Prst se pred očima ne da videti. Ne korača se već se gamiže. Estreja uporno nastoji da ne izgubi vezu. — Ajde, druže!... Još malo, Lena!... — kuraži one oko sebe, a Estreju Levi Lenu vuče za ruku jer se ona nešto teže kreće. Srt Belasice, od svega nekoliko desetina me­ tara, borci su prelazili čitava četiri časa. Ko­ mora sa hranom je ostala u snegu. »Ovde, na Belasici, bila je poražena make­ donska vojska cara Samuila... Ovako nevreme dosad nismo doživeli... Ne, ne, mi ćemo pobediti Belasicu... Mi moramo pobediti u ovom ra­ tu« — vodila je dijalog sa sobom Estreja. — Moramo sve pobediti u ovom ratu! — go­ vorila je ona Fani, Leni i ostalim oko sebe kada je prebrođena Strumica i kad je počelo uspinja­ nje Ograždenom. �80 Opet na Ograždenu i Plačkovici borba sa snegom. Borba sa neprijateljem, Bugarima. Uspesi sa dvostrukim neprijateljem. Šesnaestog februa­ ra planiran je odmor u selu Pakljani, a celog da­ na je vođena borba sa jednim ojačanim bugar­ skim balaljonom, koji je priistizao iz sela Blatec. Bugarski bataljon je u popodnevnim časovi­ ma dobio nova pojačanja iz Kočana. Juriši ne­ prijatelja su odbijani protivjurišima. U ovoj borbi je bio ranjen mladi dečak, Jevrejin, Tuii iz Skoplja, koji je u partizane došao preko Bitolja. Estreja se odmah našla kraj niega. Pružila mu je prvu pomoć, a kada je bio /po­ vučen u prvi zaklon, previla mu je ranu i nije se odvajala od njega. — Ne plaši se, Tuli! Rana nije teška. Brzo ćeš se oporaviti — hrabrila ga je Estreja. Uveče je održan zbor na kome je borcima rečeno: — Trebalo je da se tu odmorimo i nahrani­ mo. No, od toga, evo, nije bilo ništa. Ni odmora, ni hrane, već ceo dan vodili smo borbu... Da se tu ostane — nemoguće je. Neprijatelj je od nas udaljen petnaestak minuta hoda. Ako veče­ ras ne pređemo Bregalnicu, doći ćemo u odveć kritičnu situaciju. Prikupite poslednju snagu za ovu noć. Ćim pređemo Bregalnicu i popnemo se na Osogovo — bićemo gospodari situacije. Kolona je krenula prema selu Istibanje da bi Bregalnicu prešla preko mosta, jer je ona bi­ la nabujala i na drugom mestu se nije mogla sa­ vladati. Estreja je pored ranjenog Tulija. Njega su, kako saopštava Fana Kočoska, nosili do ne­ kih ovčarskih koliba. Rukovodstvo je donelo od­ luku da Tuli bude smešten na nekom bliskom a sigurnom mestu radi lečenja. Odluku je saopštio komandant bataljona »Stiv Naumov«. — Druže komandante, ne ostavljajte m e... — molio je Tuli. — Druže komandante, ja ću ga nositi... Dru­ že komandante... — molila je Estreja druga Na­ uma Veslioskog Ovčara. — Maro, ne ostavljamo borca na nesigurnom mestu. To činimo da bi on bio što pre u našim borbenim redovima... — objašnjavao je koman­ dant Ovčar. Estreja je bila disciplinovana. Disciplinovano je izvršavala naređenja, ali se i nije odvajala od Tulija. Bila je spremna da ga sama nosi, samo �da je i on u jedinici. Bol se izlio iz očiju. Jedva se Estreja rastala sa Tulijem. Dugo se okretala prema mestu rastajanja. — No, još teže joj palo kada je saznala da ga je neko izdao i da su ga Bugari ubili — seća se Fana Kočoska. Iznemogli, gladni, borci se jedva kreću Osogovskom planinom. Opet snežni nanosi i okrša­ ji. Kod Mašina je razbijena jedna bugarska če­ ta policajaca. Maršira se da bi se premostila Kri­ va reka kod Čufte-ana. Posle kraćih sudara kod sela Kosmatica i Modivnjak, noću, između 20. i 21. februara, reka je forsirana. U prethodnici kraj Krive reke je i Estreja, sa Bustrikom. Ona ne zna za umor. Februar. Hla­ dnoća — kamen puca. Kako izlaze iz reke — po odeći se hvataju visuljci leda. Telom se rastapa led. Lena se jedva pomiče. Ona je bila punačka. Od dodira tela sa smrznutim odelom stva­ rale su se rane. Stopala takođe, skoro, razranavljena. Estreja je hrabri, nosi, iako i sama jedva ide. — Saosećala je sa Leninim bolovima — kaže Fana Kočoska. Zaista, Estreja je ostala dosledna zadatoj reči, obećanju datom u Zborskom — za sve vreme bila je primer izdržljivosti, hrabrosti i drugarstva u toku Februarskog pohoda. RAZBIJANJE ČETNIČKOG KORPUSA Februarski pohod grupa Glavnog štaba kru­ nisan je formiranjem Treće makedonske udarne brigade 26. februara 1944. godine u selu Žegljane, u kumanovskom kraju, u čiji sastav su ušli bataljoni »Stiv Naumov«, »Hristijan Todorovski Karpoš« i »Orce Nikolov«. Estreja je u Trećoj makedonskoj udarnoj bri­ gadi bila zamenik komesara čete. Ona je prešla borbeni put svog bataljona u sastavu brigade. Sad joj je omiljena pesma postao marš brigade. Njega je prvi put pevao brigadni hor na prired­ bi u čast formiranja Treće brigade. Estreja je bila neustrašiva u svim akcijama koje je vodila Treća brigada u Makedoniji i Srbi­ ji. Ne može da se govori o Seacu, Biljači, Ristovcu, Zletovskim rudnicima, Kratovu, Cmooku, Crnoj Travi, Stanikinom Krstu, Znepolju, Cupi6 Estreja Ovađa Mara 81 �nom brdu, Petrovoj gori i drugim mestima a da se ne sipomene ime Estreja. Zajedno sa dva južnomoravska bataljona, Ko­ sovskim bataljonom i bataljonom »Hristo Botev«, Treća makedonska udarna brigada razbija je Var­ darski četnički odred kod Seaca. Borba je bila paklena, no uspeh veći od očekivanog. Četnici su bili opkoljeni u dolini Pčinje. U paničnom bekstvu mnogi četnici su se podavili u nadošloj Pčinji, devedeset i šestorica pali u ruke partizana, a više njih su poginuli ili ranjeni ostali na bo­ jištu da bi oplakivali čas u kom su se opredelili za borbu protiv svoga naroda. Dostigla ih je ma­ terina kletva. Estreja i svi borci kod sela Seace su osetili tegobu i nesreću bratoubilačke borbe. U toku okršaja jedan četnik je dozivao: — Sine Veljo, predaj se! Ne gini uludo! — De, oče, podigni glavu da te vidim, pa ćeš se osvedočiti kako se predaje tvoj sin Veljo — pretio mu sin, desetar 2. čete III bataljona. Među zarobljenicima bio je i otac desetara Velje. Sin se stideo i hteo je da ubije oca. Ru­ kovodstvo i borci nisu to dozvolili, niti su mu, pak, išta prebacivali zbog oca. Znali su da među četnicima i drugim ima i zavedenih ljudi. Otac je potom postao dobar borac. — Čudo! Koliko je uspela fašistička propa­ ganda da zavadi, razjedini najbliže... Znate, u ovoj borbi nije pucao otac na sina i sin na oca, već fašizam na komunizam i komunizam na fa­ šizam. .. Pobedio je komunizam... — dugo je pred četom komentarisala Estreja ovaj slučaj, kao dokaz toga da u povedenoj borbi ima samo fašista i antifašista, a ne srodnika, vera i nacija. KOD RISTOVCA Da ne bi došlo do povezivanja slobodnih te­ ritorija severne Makedonije i južne Srbije, Peta bugarska armija, u sadejstvu sa drugim jedini­ cama, preduzela je akcije za likvidiranje NOV. Međutim, jedinice NOV su, kod sela Biljača i Svinište, odnele pobedu i uputile se ka Crnoj Travi. Između 26. i 27. marta 1944. godine Treća makedonska udarna brigada i kosovski bataljon napali su železničku stanicu Ristovac. �Ristovac je bio važan punkt, osetljivo mesto za okupatora. Zbog toga u njemu su bile koncentrisane brojnije neprijateljske snage. Priprema za napad je vršena kod manastira Lepčince. Tre­ ća brigada je primila zadatak za napad na železničku stanicu, u kojoj se nalazila jedna pojačana pešadijska bugarska četa sa mitraljeskim vodom, i napad na školu, u kojoj je bilo sedište triju opštinskih uprava. Brigada je, sa jednom četom 1. bataljuna, vršila osiguravanje od bočnih napa­ da u blizini železničke stanice Bujanovac. Akcija je počela 26. marta u 23 časa. Uspeh narodnocslobodilačkih snaga izazvao je pravu katastrofu na strani fašista: uništeni su železnička stanica, i škola, četiri kompozicije sa mate­ rijalom za Nemačku, sedam lokomotiva, a četa južno od Bujanovca digla je u vazduh jedan voz. Spaljena je i arhiva triju opština. Od oko 200 bugarskih i nemačkih vojnika spasio se samo šezdesetak. Sedam nemačkih i 15 bugarskih voj­ nika, jedan oficir i 10 železničara je zarobljeno, a ostali su poginuli u borbi i požaru. Bilo je za­ pjenjeno dosta oružja, municije i drugog vojnog materijala. Estreja je u borbi kod Ristovca bila nepo­ novljiva. O tome njena drugarica, narodni heroj Fana Kočoska, kaže: — Kod Ristovca Mara je jurišala. Tu je tre­ balo da se minira voz zajedno sa stanicom. U borbi se našao i jedan brisan prostor koji je bio i najviše tučen. Kada je ugledala nekoliko palih drugova, otkrila je i odakle dolazi strašna vatra, ustala i počela da puca na tu stranu sto­ jeći. Čudo. Prosto da čovek ne veruje da je to Mara. Neku nadčovečansku moć je ona dobila u tim trenucima. — Lezi, Maro!, Maro, doleee! — vičem joj ja i viču ostali drugovi. A ona ni da čuje. Niša­ ni. Tad ubi jednog bugarskog poručnika i neko­ liko vojnika oko njega... Tako je uništila straš­ no neprijateljsko gnezdo. Kao lavica skočila je na oficira, uzela mu oružje, skinula epolete, ba­ cila ih i produžila da se bori. Kod Ristovca Mara se pokazala kao snalažljiva, brza i odlučna kao nikad dotad. Borci Treće makedonske udarne brigade i kosovskog bataljona u 1,15 časova, zadovoljni, po­ vukli su se ka Gornjem Ristovcu. Umorni su, ali komentarišu o onom što je ko učinio, a Estreja, �kao i uvek, ćuti i korača. Među onima koji su imali najviše pravo da govore o svojim poduhva­ tima bila je i Estreja, no ona je govorila o uspehu brigade: — Naša brigada sa pravom nosi imena tro­ jice heroja... — mislila je na imena bataljona. Estreja ne oseća umor od radosti uspeha od bola za dvojicom poginulih i šestoricom ranjenih drugova. Ranjenim je nastojala da ublaži bol i bdi nad njima. PROBIŠTIP I RUSCE Estrejina snalažljivost, veština, odlučnost i herojstvo ponavljali su se od borbe do borbe. Repriza Ristovca bio je udar na Zletovske rudni­ ke, koje su štitili 310 nemačkih i bugarskih voj­ nika i policajaca. Treća brigada i kosovski bataljon trećeg ap­ rila su onesposobili Zletovske rudnike, zarobili 51 bugarskog vojnika i jednog oficira, a druge uništili. Posle ove akcije 120 rudara našlo se u NOB. Brigada je prekinula kraći odmor kod Ma­ nastira Prohor Pčinjski i sa Kosovskim bataljonom uputila se u selo Rusce da bi se obračunala sa bugarskim fašistima zbog zločina izvršenih na tom terenu. Bataljon »Stiv Naumov« izvršio je juriš. Neprijatelj se povukao ka seoskom groblju. Videvši šta su sve učinili u selu, jedinica se raz­ jari. — Napred! — čuje se glas komandanta. — Uraaa! — kliču borci. Kod groblja — prsa u prsa. — Psi! — Zverovi! — viče Estreja i bori se sa jednim fašistom dA'aput višim od nje. Primetivši to, borac koji je bio najbliže pri­ tekao joj je u pomoć i dušmanin je ležao izme­ đu grobova. — Psi! — ponavljala je Estreja Ovađa. Od 11 časova do večeri 10. aiprila u selu Rus­ ce je vođena ogorčena borba sa lovačkom dru­ žinom 56. bugarskog pešadijskog ipuka u jačini od preko 700 vojnika. Neprijatelj bcše nateran u panično bekstvo, a ostavljao je za sobom leševe, oružje i drugu opremu. �— Psi! Hrabri isu pred nemoćnima... Gadovi su a ne ljudi — sa prezirom je govorila Estreja ženama i devojkama iz sela Rusce. PROLEĆNA OFANZIVA Početak Prolećne neprijateljske ofanzive kru­ nisali su svojim novim uspehom Treća makedon­ ska udarna brigada i Kosovski bataljon. Dvade­ set i petog aprila 1944. godine, u 4 časa, napali su Kratovo. Samo jednočasovnom borbom grad je bio osvojen, pa zarobljen ceo bugarski garni­ zon, administativni aparat i deo policijskih snaga. Na trgu oslobođenog Kratova — miting. Bor­ ci su među narodom i objašnjavaju o suštini narodnooslobodilačkog rata i revolucije. Estreja je srećna. Ljudima govori o oslobođenju Makedo­ nije, o bratstvu i jedinstvu svih naših naroda i narodnosti. I Estreju je zainteresovao živi dijalog izme­ đu komandanta Nauma Veslioskog Ovčara i jed­ nog ilindenca. Stari je otvoreno izražavao zabri­ nutost od mogućeg izigravanja i ove borbe. Ko­ mandant je argumentovano, pravilno objašnjavao, ali — kako se Izlaže u knjizi Od Kozjak do Zagreb — ilindenac opet kaže: — Razumeo sam ono o čemu mi govoriš. Samo reci mi da li ćemo onda moći da dobije­ mo ćelu Makedoniju ovom borbom, pa da bu­ de ćela — Jegejska, Pirinska i Vardarska Make­ donija zajedno, u jednoj državi, nacionalno slo­ bodnoj? — Šta sve nije video makedonski narod čim je sumnja svuda prisutna. Zašto se borimo, ako ne za slobodnu Makedoniju i ravnopravnost svi­ ju u njoj? Zar ne vidite da se deo po deo oslo­ bađa? Koga je ujela zmija, on se i guštera pla­ ši — sama zaključuje Estreja. Oslobođenje Kratova u Estreji je razgorelo staru ranu, želju da bude oslobođen i njen rod­ ni grad. I, kao da se ražalosti, razneži. Fana Kočoska je osetila da Maru nešto muči. Ovakva ni­ je bila ni na jednom narodnom zboru. — Šta je, Maro? O čemu razmišljaš? Zar posle ovog uspeha neraspoloženje? — obraća joj se ispitivački Fana Kočoska. — Malo me nagnala na misli sumnja učes­ nika ilindenskog ustanka, ustanka iz 1903, ali me �i nešto drugo muči. Dok sam jurišala kroz Kratovo, obhrvalo me je sećanje na Bitolj. Znaš, Fana, učešće u oslobađanju Bitolja je moja dav­ na želja... Da li ćemo doživeti >tu radost, Fana?! — Maro, ako ne učestvujemo u samom po­ duhvatu oslobađanja Bitolja, bićemo dočekani kao njegovi borci. Kad god ti spomenem Bitolj, ti uvek isto: »Svaki deo zemlje je Bitolj«, a sada... — U pravu si, Fana, samo... Umesto da završi iskaz, Bstreja zagrli Fanu i obe su se uključile u narodno veselje, deleći ra­ dost sa Kratovcima. Time je Estreja objasnila sve svojoj drugarici. Sledeće akcije na Osogovu za Estreju su zna­ čile korak bliže neugasloj želji... Izvanredna je u borbama kod sela Crnook i Tomino. Iako se na Crnooku jedan partizan bori protiv 16 bugarskih fašista, probijen je neprijateljski obruč i stiglo se do Crne Trave. To je omogućio bataljon kome je pripadala i Estreja, bataljon »Stiv Naumov«. Neumorna je Estreja u akcijama koje vodi njena jedinica pri proboju u Jegejsku Makedoni­ ju, naročito kod sela Kosturino i Kuš-kuli, kao i ipri povratku u Crnu Travu... Hrabra, vesta, postojana u borbama i marševima i požrtvovana u spašavanju ranjenika. Tako, kod sela Buštrani, kako saopštava general JNA Dimče Saveski, bio je ranjen jedan borac i pretila je opasnost da ga dotuče neprijateljsko živo gnezdo. Bez odo­ brenja komandanta, Estreja potrča i dođe do svog druga. Uporno ga je nosila na ramenima do pr­ vog zaklona. Spasla ga je sigurne smrti, a po­ tom ostala kraj njega da ga bodri i neguje. Petrova gora je kruna završetka Prolećne ofanzive. Posle poraza 18. juna na Novom Golaku, Bugarima je idućeg dana u pomoć pristizao jedan bataljon od oko 440 vojnika. Upućen je di­ rektno ka Trećoj makedonskoj udarnoj brigadi. Bataljon »Stiv Naumov« dobio je naređenje da bugarskoj vojsci uz put pripremi zamku, a dru­ ge jedinice zauzele su pozicije više tog sektora. U jutarnjim časovima 19. juna »stivnaumovci« su blokirali put dužinom Petrove gore. Zada­ tak je: kad ise ćela neprijateljska kolona bude našla među »špalirom« — uništiti je iznenadnim napadom! Borci — dobro maskirani. Posmatraju okupatore-fašiste kako im se približavaju. — Dolaze ptičice, Fana! Mora da se nahra­ ne! — šapuće Estreja. �— Samo obilatije, Maro, pazi! — savetuje je Fama. — Već im uzimam meru! — radosno doda­ je Estreja. Prethodnicu vodi feldfebel. Ćelom dužinom puta posmatra levo i desno, ali ništa ne primećuje. Kad su fašisti ušli u zamku, na pet-šest me­ tara od sebe oficir iprethodnice primetio je bor­ ce i uplašeno viknuo: »Šumski!«. Njegov uzvik kao da je bio komanda za bataljon »Stiv Naumov«. Odjednom zagrme Petrova gora i posle pet minuta silan juriš. Sa svih strana odjekuje partizansko »Ura!«. Bugarskoj fašističkoj vojsci nije data mogućnost da se lati oružja. Slika je bila zaista potresna. Neki padaju od smrtonosnih metaka, drugi podižu ruke i pre­ daju se, treći pokušavaju da pobcgnu, a naši borci su hteli upravo tog dana da im niko od neprijateljskih vojnika ne umakne. Zaista, svaki »stivnaumovac« ovog dana je imao čime da se ponosi. Neprijatelj je bio pora­ žen, a oteta je velika količina oružja, municije i opreme. Na Petrovoj gori Estreja se obračunata sa ne­ koliko bugarskih vojnika i jednim oficirom. — Ova borba služiće za primer bugarskim vojnim stratezima — radosno kaže Estreja, po­ kazujući bojište gde se i imalo šta da vidi: oko 150 zarobljenih Bugara, više ubijenih i ranjenih, osvojeno kompletno naoružanje, a svega tri ra­ njena partizana. UOČI PRVOG ZASEDANJA ASNOM-a Treća makedonska udarna brigada sa osta­ lim jedinicama preduzela je akciju čišćenja slo­ bodne teritorije i uključila se u akciju organizovanja narodne vlasti. Deo bataljona »Stiv Naumov« osiguravao je partizanski aerodrom na širokoj planini. Grupe su se smenjivale. Jednoj je na čelu stajao Viktor Mešulam Bustrik. S njim je bila i Estreja. U du­ gim noćima očekivanja savezničke pomoći, i bdijući da ne napadne neprijatelj, Estreja je bila strpljiva, budna, pravi čuvar vojnog aerodroma. Na partizanskom aerodromu ona je često razgovarala sa Bustrikom. Duge noći iščekivanja ispunjavane su sanjama o budućnosti. �— Estreja, približava se kraj ra ta ... — za­ počeo bi Bustrik. — Da. Svuda slobodne teritorije. Evo i pri­ prema za obrazovanje makedonske vlade — produžava Estreja. — Makedonska država! — dodaje on. — Naša država, Viktore! — radosno kaže Estreja i opširno, sa zanosom govori o srećnom životu u slobodi, pa joj se bude uspomene iz detinjstva i naviru suze od bola za deportovanim Jevrejima, svojima... — Vratiće se, Viktore, svi Jevreji, svi inter­ nirani iz Makedonije. Sigurno će se vratiti — verovala je Estreja u ono što govori, ne znajući da je Treblinka odavno postala njihova grobnica. Radi sigurnijeg obezbeđenja rada ASNOM-a u Prohoru pčinjskom Treća makedonska udarna brigada izvršila je napad na bugarske fašističke snage utvrđene kod Stracina. U dvočasovnoj bor­ bi Bugari su bili iporaženi. Naneti su im veliki gubici. Uspeh je, pak, bio plaćen i herojskom smrću Solomona Sadikarija Moa. O poslednjoj borbi Moa i Estrejinom bolu za njim Fana Kočoska se priseća: — Borba kod Stracina je bila teška. Buga­ ri su bili ukopani. Bilo je nužno da se isteraju iz tih položaja, a štitila ih je artiljerija. Približili smo im se, noću, na oko 250 metara. Teškom bor­ bom, smeiim jurišima uspeli smo da likvidira­ mo više bunkera. Ostade još jedan iz koga je tukla žestoka vatra. Od njega nije bilo moguće dalje napredovanje. Svud se utišalo. Solomon Sadikario Mo naglo, odjednom ustade sa automatom i potrča ka bunkeru da neutralizuje i njega. Mi­ traljeska paljba ga izrešeta. Videvši to, četa je krenula u juriš. Sa Marom i ostalim pružili smo mu pomoć. Nosili smo ga sa sobom. Nije se Ma­ ra žalila pri nošenju da joj je teško, da je umor­ na. Ona je bila oko Moa, no on je podlegao ra­ nama. Svi smo mi Moovu smrt teško podneli, a posebno Mara. Sahranili smo ga u groblju sela Arbanaško sa uobičajenim počastima, a Mara i još trojica drugova Jevreja iz Bitolja, kao naj­ bliži Mou, slikali su se pored humke. Kreće se brigada ka manastiru Prohor pčinjski, preko Pelinca, da bi izvršila sva obezbeđe­ nja za nesmetani rad Antifašističkog veća naro­ dnog oslobođenja Makedonije (Antifašističko so­ faran ie na narodnoto osloboduvanje na Makedo­ �nija). Estreja samo ćuti od bola za Moom. A ka ga nije oplakao? On je uvek, pored svog auto­ mata, nosio puškomitraljez, ili ranac nekog iz­ nemoglog borca. Zato niko ne kaže za Estreju da je slabić kad joj se niz obraze kotrljaju suze. Krvarilo je srce svakog koji je poznavao Moa i zato niko nije tešio Maru. OD KOZJAKA DO KOZUFA Na Ilijindan (Ilinden) 1944. godine manastir Prohor pčinjski bio je srce i duša Makedonije. U njemu je održavano Prvo zasedanje ASNOM-a. Estreja je među čuvarima utemeljivača nove ma­ kedonske države u okviru Demokratske Federarativne Jugoslavije. Ozakonjena je dotadašnja borba i određeni pravci napora za konačno oslobođenje zemlje. Prisustvo predstavnika svih narodnosti na zašedanju Estreju je ispunjavalo radošću, za nju je Poslednji snimak Estreje Ovađe Mare (druga s leva — Koluf, avgusta 1944. godine) �to značilo garanciju oživotvorenja bratstva i je­ dinstva, srećnije budućnosti Makedonije. Prvi put posle Kruševske republike iz 1903. — makedonski narod ima svoju vladu. To je simbolizovano upravo održavanjem zasedanja na sam Ilinden. Novi praznik — Drugi makedonski Ilinden. Manastirsko dvorište krcato narodom i bor­ cima. Grmi Kozjak, no sad komitskim i parti­ zanskim pesmama, pesmama o Gocetu, Janetu, Štivu, Karpošu i drugim legendama o dva Ilindena, pesmama o ropstvu i slobodi, o srećnoj sutrašnjici. Raspevan, razigran, nasmejan, zado­ voljan, opijen srećom bio je svaki tu prisutan čovek. Ovog dana Estreja je bila pesma i igra. Ovog dana Estreja je kao nikad dotad iz srca pevala u brigadnom horu u svečanom činu. Ovog dana je bila sasvim svesna da je Ma­ kedonija slobodna, mada u njoj još uvek ima fašista. Ovog dana Estreja je bila bliža želji da bu­ de oslobodilac rodnog joj grada. Borcima bataljona »Stiv Naumov« posle za­ sedanja ASNOM-a (8. VIII 1944) je rečeno: — Vi, sinovi Kajmakčalana i Pelistera, pre­ brodili ste težak put i došli tu, na Kozjak, da se borite. Sad treba da (pređete na vaš teren i bu­ dete jezgro nove brigade, Sedme bitoljske bri­ gade. — Fana! — prošapta Estreja. — Da, Maro! — stegnu joj ruku Fana Kočoska. To je bilo dovoljno da dve drugarice shvate jedna drugu. Dva dana kasnije bataljon »Stiv Naumov« marširao je ka Kožufu. Svi su u sebi krili potajnu radost i zadovolj­ stvo u vezi sa novim zadatkom. Za to nisu po­ trebne reči. Oči govore. Kod Belog kamena, blizu Krive Palanke, na­ išla je jedna četa bugarske vojske. Prvi put su tu »stivnaumovci« bili privilegovani. Borbu je prihvatila tek formirana IV brigada, a »Stiv Nau­ mov« bdi kao rezerva. Četvrta brigada uspešno je izvršila borbeno krštenje: primorala je bugar­ ske fašiste na bekstvo ka Strumici, pošto je već ubila njihovog komandanta majora i još dvade­ setak vojnika izbacila iz stroja. �Vardar se prelazi kod Đevđelije. Penjanje uz vrleti od kojih se pošlo 31. januara 1944. U toku celog marša se peva; od Vardara do Zborskog uapšte nije prestao Bstrejin glas. Susret sa Drugom brigadom, sa novoprispelim Bitoljcima, bejaše dirljiv. Grljenja, dosetke, šale. Četa Orlova i drugih podsmeva se izgledu »stivnaumovaca«: pocrneli su od planinskog sun­ ca, a odela iscepana, Borci iz »Stiv Naumova«, koji su ranije napustili školu, ljube se sa drugo­ vima iz istih učionica koji su tek prispeli. Estreja ne može sebi da objasni zašto među novoprispelim borcima iz Bitolja nema i Jevreja. O ovome nije htela da upita ni svoju Fanu. — Sve do oslobođenja nismo znali o trage­ diji, a oni koji su znali na neki način su to kri­ li od nas. Tako, jedan zarobljeni Austrijanac, na naše pitanje o sudbini Jevreja iz Makedonije, sa­ mo je slegao ramenima, a plašio se nas — kaže Žamila Kolonomos. POSLEDNJE BORBE Dana 22. avgusta 1944. u Zborskom je formi­ rana Sedma bitoljska brigada. U njen sastav je ušao jedan deo bataljona »Stiv Naumov«, u kome je bila i Estreja Ovađa, a drugi deo u IX i X brigadu. Estreja je bila politički komesar 3. čete III bataljona Sedme brigade. Istovremeno, ona je u štabu bataljona odgovarala za rad sa omladinom. Pre početka borbenih poduhvata brigade, novodošle omladince Estreja je upoznala sa ratnim putem »Štiva Naumova« i onim što je ustanov­ ljeno u Prohoru Pčinjskom. — Drugovi, mi već imamo svoju vladu. Tre­ ba da dotučemo ove gadove ovde, a preduzimaju se potrebne mere u celoj Makedoniji... Dru­ govi, Makedonija će uskoro u celini biti slobod­ na. Pala nam je u deo čast da NOB mi kruniše­ mo u našem kraju — argumentovano je Estreja iznosila istinu o skoroj slobodi... Prvo borbeno krštenje Sedma brigada je ima­ la u Mariovu. U borbi kod sela Gradešnica, bataljon u ko­ me je bila i Estreja dobio je zadatak da napadne štab graničnih jedinica u Jelaku. Bataljon je po­ �lukružno obuhvatio objekte u rane časove 25. avgusta. Komandant Mendo Spasoski je dao znak. Poče plotunska vatra, a potom Mara poviče: »U juriš!«. Kao risovi, borci su upali u objekte. Bugari ne stigoše da dođu do svog oružja. Dadoše se u panično bekstvo. Estreja je bila u grupi koja je imala da uz­ me prehrambene artikle iz magacina. Ona je bi­ la sklona da pokupi sve. Ćak je skupljala i ciga­ rete rasute po zemlji. — šta će ti to, Maro? Ti ne pušiš. Izlazi! — kaže joj Bus trik. — Ako, daću ih drugovima kad ne budu imali... Treći bataljon prebacuje se ka Vlaškim Koli­ bama. Komandant brigade Vasko Karaangeleski čestita borcima za uspešno delo na Jelaku. Estreja u Gradešnici i Jelaku praktično je pokazala novim borcima kako da vojuju. Bila je u svojoj punoj boračkoj veličini: izdržljiva, od­ lučna, hrabra, vešta, nežan drug prema borcima, a nemilosrdna prema fašistima. — Da lično nisam video, nikom ne bih verovao! — poče da govori o Estrejinoj hrabrosti jedan od novih boraca. — Da čovek ne po veru je da se devojka može odlikovati tolikom hrabrošću — dodaje drugi. — E, drugovi moji, ovakva je Mara od dana kada je došla u partizane. Šta biste vi rekli da ste je videli... — i poče da priča o Estrejinim podvizima jedan stariji borac. — A samo kad bis­ te znali koliko je pažljiva i komunikativna. Vo­ lim je kao sestru... Omladinci III bataljona sa poštovanjem su se odnosili prema Estreji. Ona im je postala bor­ beni ideal i svi su je zavoleli kao sestru. Želja Estreje Ovađe bila je i cilj Sedme bri­ gade — učestvovanje u oslobađanju Bitolja — uz raščišćavanje terena na liniji: Kajmakčalan — Pelister — German — Prespa. Jednu od prepre­ ka na tom putu predstavljale su i nekolike kara­ ule na Kajmakčalanu. Brigada je krenula da njih uništi u rane časove 26. VIII 1944. Sa Kajmakčalana Estreja posmatra Jegej, Sar i Pirin, a pod Pelisterom — rodni grad, Bitolj. Njen pogled, izraz njenog lica govori: »Makedo­ niju, skoro ćeš biti slobodna. Majko Makedoni- �jo, svi ćemo biti srećni s tobom«. I, s tim mis­ lima, tim idealom ušla je i u poslednju borbu. Estreja je učestvovala u borbi za uništenje, isključivanje karaule locirane niže od karaule »Dr Rajs«. Nalazila se na najosetljivijem, najtežem mestu. Pošla je sa isturenom desetinom. Kod karaule »Doktor Rajs« već je prikup­ ljena bugarska vojska sa graničnih stražamica i osmatračnica koje su prethodnog dana proždirali plameni jezici. Bugarski fašisti nisu mogli da shvate da su im dani izbrojani. Davali su žilav otpor. U maglovito jutro borci su jurišali na ka­ raulu. Estrejin poklič »ura!« -presecao je maglu i odjekivao je Kajmakčalanom. — Maro, povlači se! — skreće pažnju Fana Kočoska. — Maro, odstupi! — dozivali su njeni drugo­ vi, zapazivši neprijateljsku zasedu i Estrejin po­ ložaj na brisanom prostoru. Estreja Ovađa Mara se nije obazrela. S uzvi­ kom »Ura!« i automatom okrenutim ka nepriBista narodnog heroja Estreje Ovađe Mare podignuta u Bitolju �jatelju, ka jugu — ostala je za uvek na Kajmakčalanu. Kamen-temeljac slobode. Izbliza, (neprijateljski metak joj se zario u glavu iznad gornje usne. Taška Ilieska je potrča­ la da joj .pomogne. — Spašavaj sebe, ja sam gotova... — prošaptala je Estreja, i izdahnula. Taška je uzela njen automat, zakljinjući se pred samopožrtvovanom drugaricom — junakom da će se borba nastaviti do pobedonosnog kraja. Kao takav amanet drugi borac je uzeo ranac bor­ ca koji je takođe, u jutarnjim časovima 26. avgusta, počeo tu večito da živi. NARODNI HEROJ Estreja Ovađa Mara poginula je na pragu slobode. Duhom Estreje Ovađe Mare njeni saborci su nastavili narodnooslobodilačko delo. U oslobađanju Bitolja, 4. novembra 1944, uče­ stvovala je Estreja Ovađa Mara. Sa junacima Sedme bitoljske brigade, 4. no­ vembra 1944, u Bitolj je umarširala i Estreja Ovađa Mara. Svakog dana, od dana oslobođenja Bitolja, prisutna je u tom gradu i u ovoj zemlji Estreja Ovađa Mara. U praznovanju slobodne otadžbine, u uživa­ nju blagodeti bratstva i jedinstva prisutna je Estreja Ovađa Mara. Kada se prisećamo Estreje Ovađe Mare, gle­ damo sav borbeni put partizanskog odreda »Goce Delčev«, bataljona »Stiv Naumov«, Treće make­ donske udarne brigade — do ASNOM-a i smelog koraka Sedme bitoljske brigade. Kada se prisećamo Estreje Ovađe Mare, srce krvari, duša boli za bitoljskim i makedonskim Jevrejima. Estreja Ovađa Mara postala je simbol čovečnosti, agilnosti, izdržljivosti, revolucionarnosti i hrabrosti bitoljskih Jevreja. Estreja Ovađa Mara je jevrejska, makedon­ ska i jugoslovenska gordost. �Estreja Ovađa Mara je internacionalni borac protiv fašizma. Borila se protiv svih okupatora i njihovih saradnika. Estreja Ovađa Mara je 9. oktobra 1953. godi­ ne proglašena za NARODNOG HEROJA JUGO­ SLAVIJE. 95 ��REC AUTORA Savezu jevrejskih opština Jugoslavije, Jevrejskom muzeju u Beogradu, Opštinskom odboru Saveza bo­ raca u Bitolju i svim pojedinoima koji su na ma koji način doprineli nastajanju ovog rada — to­ plo zahvaljujem. Dragocena je bila pomoć koju su mi pružili Žamila Kolonomos, Avram Sadikario, Roza Ruso, Beno Ruso, Fana Kočoska, Bogoja Siljanoski i Viktor Mešulam Bustrik. Posebnu zahvalnost iskazujem drugarici žamili Kolonomos koja je, kao recenzent, neumorno, srdač­ no i savesno čitala, dopunjavala i kontrolisala ma­ terijal rukopisa. Tekst je recenzirao i drug Beno Ruso, na isti način pažljivo i instruktivno, i pomogao mi je naro­ čito pri definitivnom uobličavanju biografije. Zbog toga i njemu dugujem posebnu zahvalnost. Autor 7 Estrcja Ovađa Mara 97 ��IZVORI I LITERATURA Pri izradi ove bio-monografije, od raspoloživih izvora i tekstova, najviše su korišćeni: 1. Aleksandar Matkovski, Tragedijata na Evreite vo Maki donija, Skopje, 1962. 2. Anonim, Dvoje naiih narodnih heroja. Jevrejski almanah, Beograd, 1954, 107-109. 3. Arhiv Makedonije, fond »Evrejskata veroispovedna opšti4. Viomi dni, spomen kniga na Tretata makedonska udarna brigada. Skopje. 1957. 5. David — Dale Levi, Bitoliski Jevreji u Narodnooslobodilaikom ratu. Jevrejski almanah, Beograd, 1957—58, 109—115. 6. Duško Hristov Konstantinov, Letopis na Narodnata revo­ lucija vo BUolsko (1941—1945), B tola, 1971. 7. Dr DuSko Hr. Konstantinov. dr Miloš Hr. Konstantinov i Košta An. Cingarovski-Kočo, Vriei, letopis na Vtoriot reonski komitet na KPJ — Bilola, Bitola. 1963. 8. Dr Duško Hr. Konstantinov, dr Miloš Hr. KonstanUnov i Košta An. Cingarovski-Kočo. Hronika na bitolsko Lavci. Bitola. 1962. 9. 11. mart 1945—1958. Bitola, 1958. (svi radovi). 10. Žamila Isak Kolonomos. Bitolskata evrejska zaednica i nejzinoto učestvo vo Narodnoosloboditelnata vojna 1941—1942 go­ dina (I i II deo, u štampi — S:mpozium vo Bitola, 1977). 11. Z. Gavriloska, Proglas na Pokrainskiot komitet. Nova Makedonija, 11. III 1961. 12. Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodiačkom ratu jugoslovenskih naroda. VII. 1. Beograd, 1952. 13. Zbornik na padnatite borci vo NOB od Bitolska okoloja, Bitola. 14. Zbornik narodnih heroja Jugoslavije. Beograd. 1975. 7* QQ �15. Zlate Biljanoski, Od Kozjak do Zagreb, Beograd. 1971 16. Izvori za osloboditelnata vojna i revolucijata vo Makc đonija, I, 1. 2. 3. Skopje, 1968. 17. Istorija na makedonsk'ot narod, III, Skopje, 1969. 18. Ljuben Georgivski. U nedrima Koiufa, Beograd. 1972. 19. Mihailo Apostolski, Od K o iu f do Bogomila i Kozjak, Skopje, 1959. 20. Narodni hcro; od Makedonia. Skopje. 21. Oslobodilački rat naroda Jugoslavije 1941—1945., Beo­ grad. 1957. 22. Petre Novačevski, Političkata rabota na odredot »Gocc Delčev« vo nekoi sela od Lerinsko i Kostnrsko, (Sećanja — ru­ kopis — Opštinski odbor Saveza boraca — Bitolj). 23. Pismena saopštenja Viktora Mešulama Bustrika i Nisima Albe. 24. Prof. drTrajče Grujoski. Razvojot na narodnoosloboditelnoto dviženje vo Bitola i Bitolsko 1941—1942 (u štampi — Simpozijum vo Bitola, 1977). 25. Usmena saopštenja. Informatori: Žarni la Kolonomos, Avram Sadikario, Roza Kamili (Ruso), Beno Ruso, Bogoja Siljanoski, Fana Kočoska, Lazo Hadž poposki, Petre Novačeski, Đoko Tapandžioski, Jani Jovanoski. Taška Ilicska, Dojčin ApČeski, Dimče Saveski, Gordi Đorđieski-Đuc i dr. ���SADRŽAJ Prilog poštovanja Jevrejski deo Bitolja Organizovana samopomoć Aronova porodica Ljubimica porodice Aronova smrt Razmišljanje o životu U jevrejskim organizacijama Estreja ide u Beograd Novi stanovnik Dorćola Umesto zanata — borba Susret sa Mošom Pijade Protiv Trojnog pakta Sluga gori od gospodara Jedinstveni protiv fašizma Dva dana — tri svečanosti Član KPJ Obeležavanje Molba za odlazak u partizane Uoči tragedije Tragični 11. mart 1943. Boravak u Bogojevom dućanu Dugoočekivana vest Kod Elen Skobemi Između Scile i Haribde Partizanka Mara Prve akcije Politički delegat desetine Razmišljanje o budućnosti Akcija u Ljubojnu Reorganizacija odreda »Goce Delčev« Zbunjena od radosti »Ugledna predavanja« Februarski pohod Razbijanje četničkog korpusa Kod Ristovca Probištip i Rusce Prolećna ofanziva Pred Prvim zasedanjem ASNOM-a Od Kozjaka do Kožufa Poslednje borbe Narodni heroj Reč autora Izvori i literatura 5 6 8 10 12 13 14 19 23 25 28 29 32 34 38 40 42 44 47 50 52 55 58 60 62 64 66 68 71 72 74 75 76 78 81 82 84 85 87 89 91 94 97 99 ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Fotografija A static visual representation. Examples include paintings, drawings, graphic designs, plans and maps. Recommended best practice is to assign the type Text to images of textual materials. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Estreja Ovađa Mara Creator An entity primarily responsible for making the resource Stojan Risteski Publisher An entity responsible for making the resource available NIRO "Dečje novine", Gornji Milanovac Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1978. Rights Information about rights held in and over the resource NIRO "Dečje novine", Gornji Milanovac Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 57-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 99 str. 1978. Bitolj Estreja Ovađa Mara jevrejske organizacije Makedonija narodna herojka Stojan Risteski http://afzarhiv.org/files/original/f254fde87ee4e5f936e508d76ac8f7fc.pdf 7622583362c2e0885b0677d0a3e1b779 PDF Text Text INSTITUT DRUSTVENIH NAUKA OdeLjenje. za .socio1oSke nau'ke Svetozar Culibrk ZELJE I STRAHOVANJA NARODA JUGOSLAVIJE Zlata GTebo ZELJE I STRAHOVANJA JUGOSLOVENSKE ZENE Bevg.rad 19 65. �PREDGOVOR Veocrna sam zadovolljan ·Sto IDi se ukazala :Ca&t da mapi.Sem ll1rataik predg·CYVOr za ove dve studije. !Gbo.g ta.ga sto mi se pl'tri\lla tprillika da se zahvallm ~aradnicima l!Jistituta drustvec nih narulka na n}ihovoj ~·zvanrednoj i urspeSno.j sara~dinjl u sprovoden:ju medunarodne ankete »0 ljudskod sreCi« u . Jugaslaviji p.r!irmenjujruCi skalu za samoocenjjvanj,e. U 1958. tpreduzeo sam <sistematsku sbudtju u sredimama ra211~Citi!h kultuTa rprimenjujuCi n-ove illlstrurnenrte ~oji, koll!ko se meni -Cini, .omoguCavaju nauOn:iku druStv·enih na u'ka po (pll'Vi put da dobije kvantitativne, 'komparativne podatke 'bez nametanja filktsriralllih lkategorija za odgovore ikoji ibi zamraCili liane varijac\je. Svaki imJdivldualni ispitanik u <StaJilju je da poka.Ze ISVIoj'e ,aJSpiraciije i str.aili.ovanj.a svojim sopstvenim reCima i da o progresu !SUidi !PO rsvome liCnom standarid'U. PoSta sam veoma .Zeleo da uvrsti'm i jednu socijalisti'Cku zemiljlu u uzorak ovog :ilstraZivanja, b'io sam oduSev;ljen :kada mi je bilo omoguCeno da .i•:avedem .ovo istraZivanje u Jug.oslaviji. To mi je ·oonoguCio po3tovan.i dJr Radivoje Uvti:liC, tada dir<Jktor Instituta druStvenih nauka, pasta smo u jesen 1961. godine u Beogroou iprethodno rprodiskutovali mogu6nost i tehnlku istrazi<vanja. Dr Uva~ic de posle taga [po<Stao istaiknuti ambrusador svoje zernlje u Indiji. Ne'looillro meseci docnije poslao !Sam u Beograd dr Petra J aJil&ol<lo.g mo.g tadasnj,eg saradnlka, da pomogne u izrad!i tehnickih detalja. Ova lstraZivanje i•vedeno je u pro!ece 1962. Ponovo sam do.Sao u Beograd sa svojim 1sinom u 'ieto 1962. da hi pradiskutovali detalje lkodiranja za koj<! je to"ilko vaZr:to da budu briZljivo i2madeni da bi rse dobili komparativni rezultati. Pored Svetozara Cullbrka i Zlate Grebo u kodiranju su nacrn pomogli Mira Ballen i Vojna MilovanovtC, koDi su svj :radili pod rukovodstvom dr Ilije StarrojClca. Izvanredan 3 �uzor!!k IPDIPu[aci!je iCMadio je Dancika Nikolic ,lz Savew.og zavoda za privredno \P18illiranje. Intervjuisanje, Sifdranje, kao i kodirallllje odrgovora uClm.jeno je sa mno.go truda i efiika.sno, i u toku na:Se .saradnje O'dlnosi su hili najiSrdaCniji i ostali su nBIIll u tOIPloj i trajn<Jtj oop=eni. u svih 13 zemabja u koj'iana su cinjenice .!bile sakurpljane moja tendencija je lbila da ohrabrlm <X!le k<Jtji su <iz¥odilli isbrazivanje da dabijene ·rezultate ,posmabraju kao svqje vlastite koUko i :moje, iaiko ,je naSa organizacija ISll'OSila sve .troSkove isrpitivanja. U ¥ezi s tim, kada ·hi neko od sa;r,dnilka iii neka organizacija :koja je ulcestvovala u istrazivanju zelella da >Skorilsti iCiinjenice e;a sv,olje tsqpstvene svrhe, .sla.o ISam g?rimerak ce!okupn<>g mruterljala nase IBC ikartice sa odgovarajucian ke>deks=, :kao i kDIPiie sv"h t~bela izradenlh 'll moj<Jtj UlStanovi za odredene zemJje. Jer, ocigJedno je da gradanin jedne 'zemlje, naroeito sociolog koji se ibavi u druStvenian naUJkaJ!lla oll6ervacii= i anali'zoon ICesto trno~Ze da govori •sa veCiJm autodtetom nego spoljni posrnatraC rb.ilo Ida primetti. nijanse i tumaCenje rezultata, sto OISoba k<Jjoj lje ta civ'ilizacija strana moze lalko da propusti. Studija gosrpodina Svetozara Culibrka o rprofesiO'D.a'lnian i regionainlm razltkama i ~tudlja gospod:e Zlate Gr<Jbo o zel,j<~ma i ~trahovMjlma jugosJ.oVe!JJSklh zena SU dva !zvan1'edna prianerka tdrpa deskrlpcije i ·zaJkljucaka lkoji izueen sociolog naoru.Zan ibogrutian i pouzdan:fun .Cinjenica1ma moZe da pruZi. U :svojoj si!stemai>Skoj i 'iscl1[>noj stnlld,iji o 13 zemalja (tkoja ce lbiti iStam,pana ikrauem 1965) ja •se n'sam lllffiatrao merodaVIIl.itm da diskutuje.m. sa ;sigurnOOCu, na IPfimer o lznaJCajnim ra:Milkam.a u a:spiracijama i'2llnedu naroda ~razJ:iiCitih jugosloverwkih rerpu'IJ!tka. Talko, da .zaViz;Sim gtde 1sam p-oCeo, veoma :sam zahvallan Sto su stwdije napisarne i nadam se da Ce one jo:S vl!Se pokazati neke od magu6nosti pv1mene tehnilke koja mo.Ze, uveren sam, da I>UJde ad IVeli:kog rzillacaja za teoriju ,d:r\lJStvenih nauka j da dbe2ibedi znacajne podatke koji mogu da J?'*'IUJZe odgovornim licima u ·urpra'VID.om arparatu. Hadley Cantril Februar, 1965. Sef 1nstituta za medunaradna socioJoska fstra'Zivamja, Prin<:eto-n, -New Yeresy, U.S.A. 4 SVETOZAR CULIBRK ZELJE I STRAHOV ANJA NARODA JUGOSLAVIJE �1 UVOD Medunarodna anketa »0 !lljuJd!skoj !STeel« dosada je ohuhva1btla -SAD, Brazill, ·Kulbu, Filipine, Panamu, 'Domiln:i.ikansku Republlku, ZaJpadnu Nema&u, fzrael, Ni:geriju, ]nldiju, Poijsku i Jugo.slaviju. P.rojekat, Urpitnik, 1skalu i kodeks :Sifara avo :ils:br.aZivanje .liz.radio je 1sa svoj'im .saradnicima iPOZna'ti ameriCI<!i rp"ofesor Hadlej Karrtril (Hadley Cantril), 'sef fustituta za medunarodna socidlOOka ilstrazivanja iz Prmst001a (SAD). U rpOitnenUtim zemljarrna putem uzorka odaJbrani su za .aJnketiranje gradani i2nnedu 21 i 71 1godine rsta;rosti. Ova starosna struk!tura je uzeta da 1bi se iZbegla .nedovolj1na tZre:!lost d pre- za vel1ilka strurast. Osnovni cHj istraZivanja · Osnovrii cillj i1stra2Jivanrj a je bio da· se vidi ka!ko ljuidi u ra:zfii'Citi,m zem1j ama 'sa .razliCi~1m .druStvenoeko.p.amSkirrn i polittOk,ilm .sisfemi,ma, razUCitih ·naciolla!lnih, staroSn:ih; ·e6cijalnili i wrofe.sionalnih grUlPa, sa .razili!Cttim standard'im~ ri -stepeffii:rna dbrai~valllja i kulture gledaju ·rla iPro!b'lem liiCne •i naciOtna!lUe srece,. odJnoono .Sta najrvirSe ·Zele u IZivotu pa_ Ida hi lbiili sreCni' 1 od ;Cega najrviiS~ r,Strahuju. Autori ove a•I1lkete· .podv1a1Ce da: su · ·ieleH da ~a·zviju •telmi~ku kampar.ativl:nog :prOfwC.avanja nada-· i s'trahoVEunj a [ju;di u Taznicrri zeinl'jam_a rsVeta u ·rsada!Snjem pe·.. _· rkidu brzlh dru~tvenih i politiilkih promena, kako bi moglli daci do rrnno<gih fumldarrnentalnih !Pitanja ,o · Ijudima i o druStv:ia:ii.a'_.u !k:Oij®na -oni Zive. 7.' �Zelelo se saznati !koje su kar.,kter.isticne nade i brige !judi u druStvena.,CYlitiCikim sisterriima koji su rpofu:aza1li 'svoju vitalnost i 1sposobnost za Zivdt, a <isto\1iremeno ikaik.ve ISU nade i hrige ij-uJdi IU drUIStvima, ikako ka.Zu autori, kod a kidaju vezu sa starom tradicijom i oslobadaju ·se lkolonijaJnog dru51lvenorpol:i;tiokog :slstffilla. Da li su IjucH u ovirrn zemljama pored okurpimnosti materijaJrum rpotrebama, zaokurpljeni jos i SU[ltillnijian i sloZenijim illlteresfuna. 1 U Jugoslavi~i smo ·zeleli da dobijffillo informacije o tome kalke !judi u usdovtma :izgmdnje "ocijalisl!i!Cikih dru.Stvenih odnosa gledalju na .probleme HCne i nacionaJm.e .sre:Ce. Sta najviSe zele i od cega rnajvise strahuju. Ovo istr.Zlvrunje u SAD nazva:l:i su amketom »0 ljudskoj sreci« (»Harprpiness«), a u JugCISlaviji je tzvedeno pod radinim na:.slovoon »LiOne i opStenarodne 2-elje i rstrahovanja«.1 1 • • • ~roblffill ljudske sre6e se postav]j,ao j<>'li u Staroon veku u filozof.iji, a rpre toga u filoz<>fiji dreVIllog Istofu:a. GrCki filozof Eiplkur je otvndio da iCovek da hi bio :srecan mora pre svega ·UIPoonati zakone IP'rirode. SreCa se, IPO njemu, moZe ·posoti6i sanno <>ko se ""a put do nje, te je prffilla tome zadataik filozofije da pok.Ze ICOveku taj ,put do srece. Iz ovog Epiku·fOvog stava proi2!lazi da je z"dataik i c]]j filozofije .ljudsika sreca: »NiSta ille vrede reei fi!ozofa 'koje ne lace nlka!kve ljudsike patrnje. Jer, kao Sto je beskori.9na :medicina aiko oo.ije u ~rlCikoj t Vidi H a d 1 e y C a n t r i 1 A study of aspirations~ reprinted from Scientific American, february - 196:f, strana 3. 2 IstraZivanje je bilo povereno Svetozaru Culibrku, Vojn! MilovanoViC i Miri Balen. NaS mali istraZ:iva~ki tim je kasnij~ proSiren Zlatom Grebo, studentom sociologije Bifogradskog univerziteta. Za svaku republiku bila je odrecrena grupa anketara, studenata sociologlje, psihologije, svetske knji~ 7.evnost1, prava 1. ekonomije, uglavnom iz Beograda. U istrativanje su blli ukljuCeni i saradnci SocioloSkog odelenja Instituta druStvenib. nauka. U Srbiji je istrafivanjem rukovodila Vojna MilovanoviC, u Beogradu i Vojvodini Zlata Grebe; u Hrvatskoj Mira Balen; u Bosni i Hercegovini Sv~tozar Culibrk; u Sloveniji Istok 2agar; u Makedoniji Bo.!§ale Nikola, 1 u Crnoj Gori Svetislav PaviCevi6, U Institutu dru.§tvenih nauka odr~an je kra6i seminar sa saradnicima koji su izvodill anketu. Data su im detaljna pismena i usmena uputiltva za voCienje razgovora i popunjavanje upitnika. Uz anketu vodili su i liCni dnevnik o svojim zapaZanjtma i utiscima koj~ smo kasnije pri analizi PO· dataka kotistill. 8 stanju da ;stera holest liz tela, isto taiko je besikorisna i fllozofij a alro nije lkaldra :da istera pailnje iz duSe((, 3 :Ejpikurovo .ucenje o sre6i i'e pre svega individualistlCiko i . naturalisti!~ko, jer je u U!Cenju o 1prirodi za ·oonovu svega uzimao atome, a u etiokom ucenju IPOlazio od jedinke. Po Elpik-uJ~ovoj koncewciji 1zadovoljstvo jpOjedim.ca i iblaZen Zivot je sv·rha kotloti 1te~i svaJko prirodnb lbiCe. Srednjovekovna tSkalasttka je uCila da je 1prava sreCa u zagrohnoon Zivotu, na onoon svetu. SUiprotno avom iSikolast1Ckom uCenju, rimski filozof Lwk.rec:ilje Kar u svmne delu 0 prirodi stvari (De rerum l!latura), tSmatr.ao je' Ida je za,g.robni svet i strah od paiklla prepreka za srecan zivot na zemlji. Po njegovom ucenju ISreca ,(!ovecanstva zahteva uslabadaillje ~judi od rellgioznog sujeverj.a. Problem sreCe se posta'\rljao i u 'burZoaskoj filozofiji, tak-o je ideolog rbur.Zoa:skog ldruStva BentaJill uveo zadovoljavanje privatnog interesa ika'o crnorallllu zapovest. Tvrdio je da tie burZoas.ko tdruStvo sistem koj.i dbezJbeduje postizanje &veopSte sreCe. Polazio je od posebnog interesa ·Coveka, ta:ko rda Covek srvojlm .doibronamer.hiun postupcima ,poveCava IJlaslad!ivanje i umailljuje patnje. Po njego"om ucenj•u svaiko je duzaill da se brine o .selbi i otuda proistiCe op.Sta koxi:st sama po se'bi, »najveCa :.sreCa najveCeg broja aJjudi«. 4 Fr..ncus!ki filozof XVIII veka Pol HcJlbah u svome delu Sistem prirode, skoro dva cJdel:J'ka :posvecuje Jjudskoj sreci. Odeljaik XV nooi IIl""lov: 0 interesima !judi ili o njihovim predstovama o sreci. A XVII odeljaik je nazvao:Zablude !judi u pogledu srece izvor su njihovih zala. Lek koji su hteli primeniti.. U drugom delu atnj1ge u VIII odelj!<U govori o sreci naclje i 1pajedinca. Sorpstvena m-eca •i d<ibrobit se 1postizu, po Holbahu, postizanjem :sreCe i dobrobi:ti sarmog druStva, 1svakog 1pojedinca. Hollbah tvrtii da sva.ki ·covek ima svoj interes 1 koji ga (!lokre6e na delovanj.e, 1Cl!me hoCe da .ka.Ze .da sv:aki 1Covek raldi .na svqjo.j sorpstvenoj 11re6i lkoju v;di u nekom :predmetu vidllij.Jvom i1i skrivenam, stvamnoon Hi ilmargittlarnam i ·Citav sistern j e podreden da taj predmet (!lOStigrne. Biti sreCan ooaJCi za HoJJbaha pre svega d<wrinositi !SreCi druglh cljudi i obratno, biti stetan znaJci dorprirnositi IIljih<>voj 3G. F. Aleksandrov, B. E. Bihovsk1; M. B. Mitin; P. F~ Judi n; Istorija filozofije I tom, KUltura 1948, godine, strana 288. 4 Vidi: <%>HJIOCO¢CKaH eH~HKJIOUe):{JiH, glavni redaktor F. B. KOHCTaH'l'HHOB, Str. 146-147. 9 �nesreCi. A da hi iCovek delovao nuZni su 1mu moti'Vi, j ron dela dobra hli rdavo da ibi JPOstigao .svoju .sreCu. »SreCa, Ida bi iSe ose'tila, ne mdZe ibiti IStallma, nea>rekndna; 1Coveku tie nui.Zan trud da bi se advojilo jedino zadovo1j~tvo ud drugog; njeguvu telu je nuZma vWba; njegovu "Srcu su Jpotrebne !Zelje; jedirna nelago:drrwst mo.Ze uCiniti da uZivamo u svOijoj dolbroti, bez nela~godnooti bi sliika ljudflkog zivota <>staila bez seruke. Neopozivim zaikonom swdlbiine ·ljudi •maraju bi:ti nezadovoljni ..svojim Zivotrun, ·Ciniti !IHlp~ore da .ga ~ene ,i zav.tde jedni idrugim.a na :sreCi •koju niko od lllljih ne uZiva pot;pUlilo. Talk:o ,si·romah zavidi boga:tom na bogatstvu, dok je bagata•S 1Ces'to mnogo manje sreCan od nJega; tako 1bogata:Si zavide siroonaStvu •Sto je aktiovno, :zJdravo J :Cesto vese1o Ca.k i u najcr.l1ljoj lbe'di ... « Holba:h zaJkolj,ucuje rda delatnosti 'ne bi rbllo u rsvetu U<ad bi svi !jjudi :bHi fP01!puno zaJdavoljni; »treba 'zeleti, de!OJti i raditi, pa bHi BTeCan«.5 I na kraju Holbah kcmstatuje da je sreca crulicin [pootojan,ja ·C]je .trajanje Ze1iano i nastojimo da od:rZi·mo, jer rSe •sreCa meri svo.jlm trajanlieffi •i 'Sillagom, pa je ·zato .najveCa .sreCa ana koja je nalj1 trajnija, ,a prolaznu tSreCu Holbah naziva z adov o 1 j s t v om. Dailje, Ho1bah ikonstatuje da rse sre:Ca maZe predbratiti i u nas:reCu i da ona nije lsta !Za sva h.i:Ca ·tjudsk.og roda, te da ista a;ad.ovo~j'Stva ne :mog.u potresati .srve ljulde podjednako. Covek iZ~belgava pa~tnj_e da tbi lhio ·za!dovo'ljan ,i_ ISreCan. M•iiJ. .je tvridio da •su na:Se raJdnje ·1spraV1ne UikoHlko vade UUa[>redenju sre'Ce, a ne:Kwravne -uka:liko 'Vode n-eCem suwrotnom sre:Ci. Karl Ma:rtkis je jpisa'o u 1svome ma11ur.skom za!da,tlku iz necrna:Ckog jezlka ko(ji je glasio: Razmi!Hjanje mladica pri izboru poziva: »]s-torija ..smatra valikim one ljude ik.oj.i ·su, radeCi za apste dobro, i rsami postali plemenitiji. LSkustvo !Pdkru:uje da tje 111ajsre6niji .cmaj ikoji de usreCi-o najveCi !broj l'ju!di; ISama nas reHigija UJCi Ida je- ta!j ideal, prema kome sve stremi, tZrtvovao sebe sa CoveCaJnstva a ~ko Ce 'Se usuditi tda iPOdCe s-ltCne _ izre'ke? Ako smo izalbrali ·zanimanje ~omo:6u lkojeg ICemo najv'iSe m0:&i da u.radimo za Ca.veCanstv:o, 'tada se ne6emo rpognutj {llo'd njegavJ.rn .teretoun, jer je to Zr:tva - za . sve; talda neCemo o.seCati ,Stetu, ogran:i!Cenu, seb:iJCnu radast, veC Ce na·Sa sreCa s poI 212-214. 10 HoI bah, Sistem prirode~ Prosveta - Beograd, 1950, straua prtpada:ti miUonilma, a .naSa dela Ce tiho aili .stalmo da'lje delovati i p1emen:iti Jju1di IPrOiliCe 111ad naSim 1prahom 'V!'ele 1 SUZe«. Ist~nuti horae za .mir u .svetu, !britanski filazof Bertrand Rats'! u svome !delu Osvajanje sreCe, na veoma !PO!pullaran naCin ra:zJma1tra uzroke ljudske 1sreCe i nesreCe, odnosno u2roke sret:e i nesreCe (pojedinca. U prvom dellu knj•ige il:zJnosi wzroke nes-re·Ce u poglavljima: Zbog Cega su ljudi nesreCni; Bajronovska nesreCa; Utakmica; Dosada i ttzbudenje; Umor; Zavist; OseCanje greha; Manija gonjenja; Strah od javnog mnenja. U ldrugom ldetlu iknjirge iznosi uzro'ke ljud!Sk:e sreCe u pogJ.avljiana: Je li sreCa moguCa; Polet; Naklanast; Porodica; Rad; RazliCna interesovanja; Napori i rezignacija. Zctklju·Cni deo ov·dg TaJ:zlmatranja je nazvao Sref:an Covek. »Uzr:oci ... ra·zll!Citih ·vr.sta nesre6e nalaze .se u socijalnom sistemu, deloon u i·nd~vidua:ltnoj p:siholog.ij.i koja je· .sa.mo dabrfun delom takode proizv.a\d socijallno:g s~stema. Nije mi naJinera da u ovoj knjizi gworrm '0 uJkidamju rata, privredno'j eks.ploataciji i o uCenju na svir€!,Post i strah. Zivotna [)Otre'ba :na1Se civiHzacije ,je da .se pronade nelk:i sistem za ·ulci!dOOllje -rata, ali tsve dotle ddk ·su •ljudi u rt-o1ilkoj mer>i nesreCni :da im s-e uzaUamna un:i.Stenje Cini manje ostraOO.o od p-rodu.Zenja Zivata, takav sis'tem nema .iz!gtleda da 1se stV'Ori. Potrebno je da 'Se fblagodeti masinske ,prolzvodrnje rporvecaju u kori:s't -omd!h dmji su najpotrebniji lkako lbd. se spreCilo ipi"Odu.Zenj.e si·rmna.SUva ... «6 Rasl za'k:1ju.Crud.e da s:reCa zav-i'si od poj,edinca, ]judi i ·zajedm..ice: »Ova ra:zJmatranja davode .dro problema lied:inlke: Sta mdZe -C-ove!k ili ·Zena da uCi•ne da po;stanu sreCni !POjelddnaCno, on i ona, ov:de i ISada, usred ovog naSeg l.llostaillg~Cnog dru'Stva«. On pre 1svega mtsli na tsreCu 1pojedinca u ovoon :svetu, ldruStvu i !Zivotu za 1ko!ju :se mota haxiti i o.svajati, a ne :Cekati 1da sa:ma dode. »SreCan Covek. je onaj, ,p.iiSe Ras!l, tk01ji Zivi -obje:kltivno, koji irma slobod!ne naJkilonosti ,i Sir.oka .-interesovanja, !koj'i o.bezbeduje !SVoju sreCu tirm 1Jnteresovanjem i 111aklonoS:Cu i -Cilnjenicom da ami ·za uzvrat ·od llljjega .Cline p.redlmet :lJnteresavanja· i naklonosti mnogilh d:m.lig1ill1«.7 Ra1sl ikonstatUije Ida fSU neke s-tvari llleophodne za sreCU lj·uldi, to :su, :za njega, jedlnostaVtne stvari: hrana, IStan, Mrav·lje, ljulbav, u~e.San !PO!Sao i po:Stwarnje lj.u:di. On 'dalje, zastU(pa 6 B e r t rand R as 1, Osvajanje sreCe, strana 10. 7Bertrand Rasi, Ibid; strana 161, 11 �glerliSte da je za :neke ljude IPOirodica sustlnska sreca. Sreca dc>brim dele>m ~av>lsi od spo•J:.jaiinjeg •sveta i <>d !PDjedinca, ·<>d sam<>g s~be. • • • Kod rC:oveka su se u procesu •rada i deilatnosti [ptVo javile materijal!ne potrebe za hranom, odeCom i Sk1oni!Stem - neophodne za egzistenciju i odr.Zavalllje ,zivota. PoSta ISU rrnaterijalne potrebe ·bHe !Zadorvoljene, javille su iSe nove potrefue za kultumm, obrazovanjem, iknjigom i muzlk<>m. ·Frld:t'ih Engel:s je u Govoru na grobu Karla Marksa i sta!kao da 'je Marks otkrio za:kolll razv·irtlka Uju:dsike istorije: ·»Prorstu i!lnjenicu koja je dotad bila skrivena ,poo ideoloSklm na!Slagama !judi - da ljudi pre rsvega :moraju jesti, prti, 1stanovati .i odevati se, 1pre nego Sto Ce moCi Ida rSe have [politilkom, naulkO'm, ume-tnoSCu, rel:.igiJjom«.' U isto vreme Fridrlh Engels je ,pcdvukao da je pvoizvod!nja mater.iljalnih sredstava za Zivot ona -osnova ~z koje su se ·razville umetnlCke konce,pcije .i ,predstave i da se sve one moraju objaiinjavati na •toj oonovi. I soovjetski u;slholog Rubinstajn rpisao je o ljudskim potrE>bama oslla:njajuci se na Manksove i Engelsove onisli isticuci :psiholoS!ru ~tra:nu ovog pitOOllja. Da ibi zadovOljio svoje pobrebe ,Cavak j.e morao da dela, da menja prirodu, a menjajuCi prirodu menjao }e i saunog sebe. Menjala se i razvijaJa lcovecja svest i njegova delalinost je ,pre svega dobijala ~vesni karaikter. Po ;svojoj 5vesti, svetsnoj delatnasti i svesnlm ciljev.ima ;covek .se i ramiikude od zivotinje. U Ranim radovima Matlks 'i Engels lstlcu tri stra:ne ldrustvene delalinosti. 1. - da je prolzvodnja samag materijalnog Zivota osnovni uslov !Cit ave 3Jstorije; 2. - da zadovdlj avanfie jed:nih ,potreba vooi novim rpotrebama i da je O>rofulv.odnja tih novih [p01lr<lba istoriJsko delo, i 3. - od:nas koji rpostoji od samog pocetka J:storijSkog rw:vitka ;lj'llidskog drUIStva je razmno.Zavanje - to fie »odnos Wmedu ,Coveka ~ ·Zene, Taditelja i dece - i> o rod i c a«. Mallks i Engels su zal~ljwcili Ida ove tri str.aJile drustvenog rw:v&tka ne treba shvatiti ikao tri ·raz'J!iCita IStupnja nego !k:ao tri strane ili .kao tri »-momenta« koji 1 8 F rid r 1 h En g e 1 s, Govori na grobu Karl Marks, KUltura- Beograd, strana 20. 12 Karla Marksa, iz knjige rpostc>jali o.d samoga [p<lcetka •ljudske istorije, od [pll'VHl !judi 9 i da ove tri strane jo.S uvek: vaZe<<. · Kal..l{o .smo .veC ~onstatovali, prvo -su se javiJ.e materijalne, a zatim duhovne rpotr~be. Iz ovih rpotreba O>roizasle su i zelje ikod <Joveka u .]judsk<>m drustvu. Zelja za rr<jpsim sta:nom, za ulk!usn.ijom hr81Ilom, za :l~im odelom, rZelja za ·dbrazovarnjem, muziikom pozodStem, umetno.S:Cu itd. Kod Zellja 'llVek imamo svesno p~stavljene cl!ljeve koje teZim'O da ostvarimo, jasn.i su nam i moti¥i ikoji nas pdk:reCu ka cHju •radmje. U uldZben'icima lpSiho1ogi!je ra:zlilkuju se realne Zelj.e ko'je ilmaju .svoju asnovu u tStvar.nosti i ru stanju .sm·o ih realiizovati, der zavise od nas. Pored rea1nih ;.zelja postoje i •nerealne lkoije nemaju svojU osnovu u rstvarnosti i nilsmo i1h u •stanju reali~orvati jer zavise i od drugi!h oko1n01Sti. Na putu ostva1renja Zelje javljaju 1se IPrepreke i lkoCnd.ce sUbjektivne i dbjElktivne prirode, ,pa .se kod <:ovElka javlja s t•r eiPnli a s t r aha van j e da rs.e njegove ,zeTIJje neCe i~u­ niti. Plsih..ol~zi su :pisali o !Strahu i strahovanjima u ratnim atm01sfe.rama. Upozorenje spikera pre!ko •ratdia na skori dolazaik boonbarder.a ilmji ·Ce da tsrU'Ce ·boonbe ma 1grad iJzatZiva strah kod pojedinca i [pOJiliku umd mase. Covek moze da strahuje iaiko nije ldoZiveo lbomhardavanje, da se boji morskog p.sa iako ga nije vtdeo. · Po profesoru Vilaidimiru VujiC.u suStima straha je u mogu6nosti gubljenja neCega ».Sto volimo«, »ISto rvi-soko cen:ilma: i :Sto na:m je vnlo drago«. Po ne!kim drugim a~torirm.a strah od smrti je »:izra~z ·Zelje za Zlvotoon«, jer sam 1Cin umiraJil)ja, koj'i nikad n\je dozivljen vezan je s ,prek1d<>m ziv·ota. Svest o nUZlnosti smrti pojaCav.a strah. _ Rmfesor Vilj em Diems (Wilfriam James) u krat!rom kursu psihologije posveCuje nekoliko str-am.ica ovoj pojavi. Isto taiko o strahu je :pisao i profesor ZagrelbruOkog Sveuoill!ista Zo,ran Bujas u knjd.zi Elementi pslho1ogije (1945) go.dlne. Strah ,; strahovande preraiStu u rpanlku neoc~kiv,anim doc gadajima 1kao Sto su zemljotrelsi, ,paplave, nesreCe u ·rUJdni?~a, pozari itd ... Opcenito o strahu vid'i lkod Adlera, Vlochm1ra 10 VU!jiCa, Viljema D.Zeunsa i Zoram.a Buj.alsa. 00 ' I I J i. 9M a r k s - E n g e 1 s, Rani raaovt. strana 295. 10 Ad 1 e r, Poznavanjq Covje~a, strana 177 i_ 209 r v u j i c, Medicmska pstholcgtJa t op§ta psihopatologtja, Medicinska knjiga, Beograd 1952, strana 96-97 William .rammes (Psychology the briefer course) strana 252. v 1 ad 1m i 13 �Britaooki filozof Roo! konstatuje da se straih u svome najiS~rozijem vldu !P<>javJjuje tamo gde postoji l!leka O[pasnost s :koJ~m n:csmc s.kl'Oni da se su.aCiU1D. Ka•ko on ka.Ze, »kod j.ednoga 'Je to raik, Jwd cjrug.og materujalni slom, ·kod .tre<':eg otkrice neke nepri:ja'tne tajne, Cetv.rtoga razdiru sumnje 1jrurbamore. U izvesnirm trenuCihna IPXOstrtJ!jle nam \kroz g1av.u jez'ive .mi!sli ka!kve su 1to rm:ilsli, e:aviSi od ~HCnosti, ali crnal!l!je - viSe sva.k ima neki strah koji vrefua iz zasede«.n Pored Zelja i strahovanja u ovoj ·studiji se tSusreCamo sa opttmWm~ .i pesimi2llllom. Ove dve •reCi su aati!lJSjkog por<':<Ia. Optllmzam [pOtlce od reci optlinUIS - naj:bo!ji, a pesimrz_~ o'Cl ~es~ws_- najgori. Prema 1marktsist:i10korm uCe:q.ju i 0/ptirrmzaun 1 pesrmrzam i!rnaju svoje izvare u Objek:tivnim druStveno-1storij'Skim uslo.virma. Po maiTklsist]Ckom ,U!Cenju dr.uStvo se .m-oZe menjati \Sarmo svesnom de'latnoSCu Covelka.u Pesianisti nemaju veru u pabedu. Takvu pesimisti'Oku orljentaciju \Su u filozofiji l!nali Sqpenhauer i Harbmal!l. Oblikom •Pes~a se iSmatra meliorizam, 1koji .potiCe od latinske reci mellor - bolji. A svet moze postati bolji samo putem Inld1v~dua1Jnog sav·r.SeaJ.stva, putem 1prosvetiteljstva. Suprotno meliorizmlu, ma·:r(k.si:zam !IJ'rotivstarvlja revotlucionarnu delatnost masa-111aroda u razvi'tlli:u dru.Stva, ikoja {)dgovaTa poznava.nju <Jbjektivnih zakc>na razvitka ljudskog drus1Jva." U svojoj oneobjaVI!jenoj studiji The patterns of Human concerns, profesor Hadlej Kan'tril u zakljlllCmom ldelu 'izno·si neke karakterlstlke ·coveka u sklo.pu ernpirijskih ls1lr.Zivanja a~ete »0 _Wjud~oj ~reCi«, u .sklQpu mada, oCeJkivalll'ja, aSjpiraCIJa, predv.rda.nJa, br]ga, tStrahova.nja i :stra;pnji. brrnedu ostaHh za!kljuCaika .smatracrn da je vredno istaCi sledeCe lkanJstatac.i,je profesora Hadleja Kal!ltrlla: »1. - Zadovoljavanje pdtreba ikoje sluile .<Jdrliav,.nju Coveka. 2. - O.seCanje f!igumosti, fiziCke i .psiholoSke ;da Ce -ono Sto je steCeno moCi rda se saCuva i da Ce to predstarvil.jati polaznu tacku za evel!ltualni dalji napreda;k. 3. - ·Covek 'teZi za tim .da u rsvome ·Zivotu ima dovolj:no reda :d.a bi sa pdUOno velikoun verovatnoC.om mogao da oceni 11 Bert rand R as I, Osvajanje sreCe (1964) str. 51-52 12 Vidi <f>HJIOCO<flCKJ:rlt cnoaaph Moskva, 1963. godine, strana 328. . ll Vidi L ~ 1 an q Andre, Optimism. Vocabulatre tech..ntque et crt .. t.Jque de .la phllosopfae, Paris, 1962. godine. 14 Sta Ce :se dogiod'itfi, · a Sta neCe, a~ko bude p.o.stupoo na odreden na;Cin. · 4. - Dju:d:Ska biCa ~stalillo streme da proSire svoje podrucje i pobolj\Saju lkvalitet svojrh satisfakcija. . . 5. - Ljudi rsu biCa lk:o_jima rje ISV-o.jstvena naida 1 on1 po svot,joj pri·rodi ni!Su nalklonjeni rezi?;taciji. . . . " 6. - Ljudi ra:spolaZu IS})OsobnoScu da blraJu 1 zele da se s tom ,cwooobnaSCu i sluZe. 7. - Lj•udslka bica zaihtevaju slobodu :kako ibi rmogJa da rea1i:z·Uiju 1svoju aposo!bnost vr.Senja iZlbora. 8. - Ljoudi zele da 'burlu svesni identiteta i lntegriteta. 9. - Ljudi Zele da budu 1S·vesni rsvoje vredmosti. 10. - Ljudi ~raze neku vrednost iii ideologigu kojoj ce biti priv!'1Zeni. 11. - Ljuidi Zele Ida ]maju oseCanje sigumosti i poveren:ja tda Ce ilm druStvo IC:i:jl :su ani sastavni deo IPruZiti dovoljno 14 nade daCe 1se nj.ihove teZnje Olstvariti«. I na lkraju profesor Hadlej Kantrrl zaklijueuje rda 1covek ima cilj, orijentaciju, mugu6nost delanja, menjanja. i t:>redvidam.ja i da teZi rza rnovim vrednostiDla i zad:ov;olJstwma, , a i!stov,remeno 1strahuje, ;strepi i sluti da ISVe njegove nade l!lece b\ti posti@lute. Prelim.iJna·rna istra·Zivanja izvedena SU f€1bi'fuar;a 1962. godine i obuihvatila su 105 grada.na Jugoslavije lkvota uzovkom. Tom prHikom i~itano je 30 ·Tadnika iz Bosne (Zenica-Sarajevo); zatlrn 35 poJ.joprivrednilka Jz HrvaJtske (Jalzalbet-V;>raZdin); 20 sll.rZbenllika iz Sa'Veznag izvr·Sn:og 'VeCa i 20 studenata Beogradskog univerziteta. U ovom iapitivanju pwi :put je p.dmenjena :Skala za -ocenj.ivanje UCnog i naci.Qnai1nog statusa .po uputstvima profesora. Hadleja Kantrlla. Na oSI!lovu sredeniih f.POdatafka iz 1prel:irrninarnih ilstraZivanja dobili smo s"ledece rezu1tate: R ad n i c i 1su u rsvojim 1i!Cnim Zeljama na !Pl'VO mesto istaikli posedovanje vlastite lkuce Hi ·.stana, a 1r1a poslednje mesto su .starvili zdrarvlje. U nacionalnfun Zeljaana \kod Tadn:iJka na prvo mersto ·dolazi mir, ·za1tim reSentje stamlbenog pi~an~a, podizanje !Ilollih falb•rlka i ;sk~acenje •radnog v.rern"<>:a. U ~ifcmrn straihovamljima na(jvllie strahuju ·od bolesti i ISlllrb, .zatrm od bolesti 'i smrti u poradici. U naciona1nim Strahovanjima naj1 1 I4 H a d 1 e y cant r i 1, The patterns of human concerns, giava XV, biCe Stampan 1965 rukopii, �vlse strahuju oo rata i agresije. Pokazali su veUku hl'igu za predsedn;ka Tita i njeg.ovo zdrav"je. S e l j a c i su zElleli moderan uredaj kuce sa elektricnim' .&-vetl:OIID, m.odennim name\Stajem, 'radio attJaratom i televizorom. N a po:t.lednje mesto su stavihl. sk<>lm;anje dece. Iz:m.edu modemwg namestaja i ilkolovaiJiia dece seljaci •u jos [>ozeleli moderni.zaciju g.~dinrstva, zdraV]je sreCan poradiOni Zivot Zellju da ostaiD.u i dall.je seljaci, pl~Canje poreza m.a vreme urCeSCe u druS1weno-,politi!Oktm organizacijama. U nacionalni·m Zeljama u prvron redu istiCu izgradnju radn:LCkih i modernizacij•U 1Selja1Ckih nase1ja. Lsto taka Zele :smanjenje poreza, pr.imenu mehanizacije u IPOljoprivredi, ·razvitaik indwstriije i poboljilamjje saobracajnib veza i2Jllledu grada i seta. Seljaci najvise stra!huju od rata, elementarmib nepo.goda, poveCanja tpo.reza, ·opadanja industrije i nezaposlenosti.. S 1 u Z !b e n i c .i .su istalkli na prvo •mesto :zdravlje u liCnian ze!jwma, a na IPOO!ednje mesto rpoboiljsanje standarda. lzmedu ·OVe dve J.ifOne Zelje nalazi se: sreCan poro:d:LO:ni Zivot, uspeh u IPOslu :svih 10lanova ipOro:dice, Skolovanije i uspSh dece, posedovanje v1a1 stite 1 kuCe ili 1S'tana, uspeh u studij,ama :i zdravJ'je porod'ice. i U nacionaiLnim !Zelj ama slu~benici isti(m samo nacionalni :PTOS<Peritet primenom tehnlke i povecanjem [>r<>d'Wktivnosti rada u industriji i :polljorprivredi. U !iooian strahovaJI!ljiana slmbenici strahuju od inesreenog porodianog zivota zatian od bolesti i smrti. U m.aciona[nim strahovarujima najvi!Se strahuju ad Tarta, agresije i elementamth nepog<>da. Student i u Henian ~eljama pre svega zele uspeb u studijama i u ljubavi, a na rpooledlll,je mesto doll·azi do'bro zalposlenje. Studenti su jo• pozeleli 5recan <POroiliani Zilvot. U nacionaJn'im----ZeJ!jama Zele ra,zvita:k ze:mllje :na sV1m po:dTUJCj:irrna uz primenu dostignuCa nauke i nw'lcleanne energije. U U:lcnian slirahovanjima rtudenti ~ra;huju od neuspeha u studijama, zatian <>d 1bolesti i smrti u porodici. Ka<> i o'stali gradan.i Jurgos!avije i LSitudenti strahuju od rata, agres>je i elementarnih nepogoda. Ilustracije radi iznecemo 'lillani i macicrnalrr:ti status na skali iz [>relliminaMib istrruZivanja u Ju;goslaviji i qporedicemo ga 16 sa J.iOnlm i naciomdnbn statusom gradana SAD i iBrazila iz preliminal'lllih ·istrarZivanlj.a.15 LiCni status Jugos!av;ja .;; ' t Proslost Sadasnjost BuduC.nost Brazil 4,4 5,9 4,0 5,8 6,6 4,6 7,2 7,8 7,2 Nacionalni status Jugoslavija Amerika Brazil 4,4 6,5 5,0 6,2 6,7 5,1 7,9 7,4 7,5 Amerika U proiilosti lieni status su i~Eq>itanici Annerike poil<azahl. najveei 5,9 za1im 'ispiJtaJ!lici Jugosla'V'ije 4,4 i 111ajzad dJs!PitaJ!lici 'Brazila 4,0. Isti je redOISled i za sada§njost, dok ~u var]jacije u bud.ucnosti male. Ju;ge>slavija i Brazill su pokazale wti licni status 7,2, dok u Americi izmosi 7,8. N aciOnalni status u !ProSloSti je najveCi opet u Americi 6,5, zatim u Brazilu 5,0 i u Jugosilaviji 4,4. U sac1aSIJii·osti dolazi Annerilka na pr.vo llllesto sa 6,7, ·zatian Jugoslavija 6,2. K~o 'vidimo va~ijacije Wm.edu Amedke i Jug(liSlavije u sada6njosti nlsu veli.ke i na ip<>slednije llllesto dolazi Brazil sa 5,1. BuduCnost: naciona~ni. \StatlliS u hudu&norsti :funa najweCi Jugoslavij.a 7,9, ~atian Br<rzhl 7,5 i na posledinjem mestu Ameri.ka 7,4, IPremda varijaci(je nisu talko velilke, ai.i u -ce11ni gledane avo je visoik stepen opti1mil2ana nacija poonenutih zemalja ikoje su abtihvaCene prelimima:rnim istraZivanjem. Ova studlja je !PSiboloSko-sociolos"kog kamkte~a a dma i SV·<>iu ekonomsko-jpoliti6ku stranu. Koonplelosna je jer zahvwta l'iCnoot i porodiou, zem,lju i- macilju u ekonoonslkoon, politi!Qkom, kultumom, m<>ralrrlOI!ll i •zdTavstvemom pogledu. Pwo <Pitanje se odinosi!lo na iliCme !Ze:Ije, nade d dCekivanja, d-rugo !Pitanje na liOn-a ;strahovan;ja, brilge :i iStrepnje, treCe na nacicmalne Zelje i nade i Cetvrto rna naciona1ne :strepnje i straihovanja. U stvaTi ovde se tretira period Ziv'Dta UCnosti i porodice, zenilje i l!lacije '"d jedne decenije, jer se od ospitrurrika rtraZiilo da :ka:Ze Sta ,zeli, ord ~ega najvr.Se strahuje, posebno za sebe, a posebno za svOiju zemlju. · ISVidi Ha:dley Cantril and Lloyd A. Free, Personal and National Ladder Rattng, The American behavioral SciE;:ntist, vol. VI, october 1962, No. 2, strana 13. · 2 Zelje i strahovanja naroda Jugosla.vije 17 �U ovom istra.Zivanju pdmenjena je skala za odredivanje lLCnog i aJ.aciona:Lnog IStatursa u tri -vremen.Ska perioda: u pros!osti, sadamjooti i budu6nosti. Svi odgovori su obuhva:Ceni skaQom u 1ri vremen!Ska perioda. Skala je preldstavl\jena u vidu lestvlce <>d d<> 10. Na 'chl.U [estvice je majgori polozaj, a na vrhu ltla.Jib<YlJl. P<>Sto je anil<:eta izvedena 1962. godine ·u ovom lstr<>Ziwanju se <radl o iPeriadu izmeiiu 1957-1967'. godlne. Pros}ost se uzlnta (1957) - pre pet godina, <>adaSitljost (1962) i buducnost (1967) iPosle pet godlna. Pitanje je bi!o fornmlisano t:iko da 1je svaki isjpdtanilk na skali odredlo gde se nailazio pre pet godlna, gde se na!azi sada i gde ce •se na!aziti posle pet godlna. ?. Na§ kriticki stON Vlldi rua strani 161 u prilogu. Medutim, u anali!Zi dobijenilb. podataka bil!o !hi pogre§no ogranlCiti se -sanno na ovaj period, jer Ida bi se shvatHa sadaSnjost, pred1.'lde!a lbuducnost i razwnela prolilost moraju se ned<e JpOjave duiblje sagledavati u ISv-ome istorijskom razvitku. Ova anlketa je obuhvatila 1524 'gradana Jugoslavije izme~u 21 i 71 godine ZivO<ta.'' Mejni projekat lje uTadio profesor Hadlej Kantri!. Upravo onaJko lkako su u upitniku posla'VJj ena pitanja, ~stim redosledom da<Oemo i na'Su anailizu na jugoslovensikom globa'l!llom ni vou, prema profesionalinoj strukturi i r~ionahl.iim rarzliikama i slli\nostima !PO repubJikama. U OVOj anailizi smo /Se!ll1 •toga korlst1li podatlke (prema polnoj i sta:rosnoj struJkturi i mestu staJnov.anja, a u nelkim delovima dali smo zelde .; strahov,anja prema ek0ll<lllll5kom ota1nlsu. Pored pvJh, :i:mali smo ukrStanj a i 1po dTugim obele~irma f.Preana zanimanju 'Oca, zarthn verskoj, nacionalnoj pripa!dn<lsti i ·sko.!Skoj ~rem~ cije xezuJtate niomo uncxsiiJJi jer se niiSU !POkaza1e neike veCe -varijacije. u stvari ovde ,. radi 0 potr~barrna :izrazenim .u zeljama lwd po(jedinaca, pojedlnlh ..~publilka i ispitanih gradana u Jugoslaviji. · Prvo .Cemo ·iz':LoZiti li:Cne Zelje, zat'itrn ]i!Cna sirahovan:j a, da bi iSlllo pre§li !lla .centraJini deo ove "tudije J<oja tretira naciona,Ine Zellje i strahova111ja. 16 Vldi profesionalnu i naCionalnu ~trukturu uzorka kao i distl ibuciju po republikama, u prilogu na strani 155 i 156. 18 LICNE ZELJE Li·Ona i :naciona.Jna !SI"eCa, lli!Cne i naciona'lne 1Ze1je, zatim. · liCna i nacianalna ·~gtrahovani,]a nailci:ze se u centrU pa:Zm.je O¥og ]stra:Ziva;nlja. Rr.vo (pitmje [koje se -odnosilo na il]Cne I.Zelje, nade i oCekivanja .naiS saradn]k je postavio ·~spd.taniku ·ovako: »Svi mi Zelimo neSto od Zivota. RaEIDslite o rtome St3. je za Vas bitno u Zivotu i Sta biste Zeleli da oswarite u buduCnosti. Drugim reCima, ·kad zamislite :svoj'l;l buduCnost v~ n a j I e p s em s vet I u kako bi !lrebalo da wgleda Va5 zl· vot da biste bill sreCni. Ne Zurite sa odgovorom - razmislite« 17• Na ovo piltanje~ oclgoN"arala "11 1524 gradana Jugoslaviue. Po frelkvencijama, u !Procent\ma i a(!lSolutnim l>r<>jevima [looe Zelje idu ovim :redom: 1524 1000/o 611 SreCan Zivot dece 40 506 33 Limo zdravlje 498 33 Posedovanje kuCe ili stana 25 375 SreCan Zivot porodice 368 Moderan nameStaj, televizor, kola 24 319 21 Visi standard 257 Zclravlje porodice 17 140 9 Zaposlenost 129 Putovanje rekreacija 8 126 ViSe novaca 8 114 7 Mit bez rata 7 Smanjenje porew. 112 VeCa penzija 7 106 Uspeh u studijama 6 97 Bliske veze 1sa rodacima 5 80 5 Preselenje u grad 78 Ostati i daJje seljak 5 76 11 Jedno anketirano lice moglo je da da ViSe odgovora, odnosno da navede dve, tri, deset i viSe !elja i strahovanja u isto vreme. �lmnedu sreCnog Zivota dece, lkoji se na1azi na prvom mestu u liemian zeljauna sa 40°/o, i lieme zclje - ostati i dalje seljak, lkoja se nallazi rna posledmljem mestU, ISa 5°/o, nalaze se: HCno- zidravJ.je, IPOsedovanje vlastite lkuCe :i!li stana, sreCan pox-adiCni. Zivot, p-osedovanje modernog nameStaJja, televizora i kola, vtsi stamldard, zdravlje !J?Oroldice, :za;paslen01st, putovanje i OC'ekreacija, viSe :novaca, mir tbez .rata, ISlllanjenje poreza, veCa penzij a, uSjpeh u. .stud:ij am a, bltske veze sa rodacinna i prese- lenje u .grad. (Vidi graficki prikaz na sledecoj strani). Pored ovih IZelj a poj avile <SU se ibr<ljne <lru.ge, tiji su rprocenti ~d 5°I o, rpa smo ill u anaUzi 2an€!111a:rili. Jipak cemo ih pomenuti u teks<tu jer su interesantne. To su: rpostati bol,ji struCnjak, .ilmati dobar posao, dobra Zetva, uspeh. uopSte, modernizacija gazdill!Stva, sreCne godim.e u statosti, ekonomska StaJb:t1al:Ost, korist od drugih, .zadr.Zati status quo, ra'Zumevanje dru.gih, emocionalma •stalbillnost, vla:sti'ti posao, ;posedovanje vlastite zemije, povJ.,cenje u pooziju itd. A sada po.gledaljmo neke od ovih :Zelja koje smo posebno ana!lizira;li na osnwu OltatistiCkih podata:ka, konkretnih od.go- LICNE ZELJE "' 0 0 SreCan Zivot dece LiCno zdravlje ---------- Vlastita kuCa --~- --.-- SreCan iivot porod ice Moderan nameStaj: - -- -.-- - - Vi Si standard Zdravlje porod ice vora i ocene na skali. Opslli jugoslovenski prosek (srednja vrednost ili aritmesredina) li!enih zelj a na Skali za rp<roslost iznosi 4,3, za sadalillljost 5,0 d za buducnost 5,7. Uztmajuci ~ieme zelje na skali od sadalinje>sti iznad opsteg ju.gotS!ovensko.g nivoa nal~>Ze se: posedovanje v~astite kuce iii st®a 5,0, licno ~drav'l.je 5,1, iSreCcm Zivot dece 5,1, .3d-ravlje por01dice 5,2, sreCan porod:ieni :Zivot 5,4, putnva:nje-rek:Teacija 5,5, mir 5,6 i 111speh u studijama 5,9. Ispod opste.g ju.goslovenskog ;proseka n"'laze se s'ledece liOO.e zelje: posedova:nje naunest,ja, rkola i televizora 5,0, bllske tl~ka veze ,sa rodacima 4,8, za;poslemost 4,7, :innati rviSe novaca 4,7, preselenje u .grad 4,6, vi~i Oltandard 4,5, ostati seljaik 4,5, socij!l1na sigumost 4,3 i smanjenje poreza 4,1. Svi ovi podaci su dati u tabeli 1. Naveli smo ih uzianalju~i trefu kolOOJIU verukalno Cs"dailnijost) p<>la:zem od fulta!la uzorka. Zaposlenost Putovanje • rekreacija ViSe novc:a Mir bez rata Smanjenje poreze VeCa penzija Uspeh u studijoma Veze sa rodjacim Preseljenje u SreCan Zivot dece grad Na pr.vo mesto u [icnim zeljama grad~>ni J•u.g<>SlaV'~je stavljaju s T e can z i v o t dec e. Od 1524 is,pitanirka 611, odnosno 400/o TC>ditelja zeli da rSU im deca 2ldrava, da dobro Uce, Ostati seljak 21 20 �da a: · za:vvse rsa uspehom cSko!u' da '~•tanu , uiJIJ,- 1 ·"t • · · · .. l:"........ - ·ct~'-- · ""·XUiCUJaCl l gra_ an~. JugoslaVlJe. Odnas •roditelja prema deci i dece rprema rodrte:Jrm~ tr.etiran je u ·nauci i umetnosti sa IVifSe .strana kako ~- jproslOisti .taiko i u sa:da.Snjosti. 111 U 'Sav·remenim usl~vim.a ~1vota lila .rclaciji deca - roditelji javljaju 5e lbrojni [P'l'db.!el!lli 1 ~ote~oce. koj7 .~adh-u u ekonomskru, socijaJnu, .rpedagoSku, Psil;oloSku 1 rpollt]a;<u stral!lu ovih pital!lja. Deca - r<:>ditelji, rodrteiJl - deca - Skola itd. U naSem- i-straZivam.ju :status. dece _na ,Skali je o:cenjen u sadaSn!josti i ibudur6nosti na veCem nivou od opSteg jugoslovenskog proseka. Pro~lost SadaSiljost 4,3 4,3 5,0 5,1 Nacionalni status SreCan Zivot dece Budu6nost 6,7 7,1 RatZ!rka d.emedu prO!Sl<>sti i sada.Snjosti je llle-matna i .fumosi o8 a •izmedu sa.daSnJj1ooti i buidu.Cnosti 2,0, a ceo total je 2,8. ' ' I SreCan Zivot dece I U porastu Bez pro-/ U padu/ .Bez od-I.Broj ispi _ mene govora tanika Sada~njost - proslost 610fo 17"/o 220fo 8()0/o 10°/o 8% 611 BuduCnost- sadaSnjost 20/o 611 U \S8JdaSnj10sti 61°/o smatra srecan lilivot dece 17•/o m:lsli da nema promene d razlike izmedu. proSlosti i IS~'da.Snjosti a 22"/~ tvrdi da je sadasnja situacija gora .od pros!e. u l>ud~c­ n~, 80°/o oe~kuje llrecan zivot dece, 10% Sllllatra da llleCe 'blh, pro~El!le.. =edu sad:'-'njosti i budu6nosti, ; 8% ocedmje da 'Ce -sreca:n ZLvot d~~e ihrb u opadanju. Ia B t . Osvajanje STe6e, »Minerva« (Subotica-Beograd) 1964. godl~e,r si~~a ~2:: s 1, »Naklonost roltitelja prema deci i dece prema roditelj'm - d bude je~an od najveCih izvora sreCe, ali u stvarnosti u da~as~-:~wz~ a odnosi 1zmed:u roditelja i dece u devet sluCajeva ad deset su nJ vreme ~~e str_ane t i devedeset i de vet od stotine sluCajeva izvor nesreCe ~!~ei:d~: d naCel~eJ~~gf!n~a ~~~e~ PgJ 0~j~u~ijPhUZi o~novno zadov<?ljstvo k~je bi u prostranjenog u naSe do~a. Odrastao k~ji 't~ d~ !i~a~~v~~b~~~n~~k~e~;~ JJI da im pruZa sreCan _:hvot mora duboko da razmisli o roditeljstvu i paSta Je razmislio da postup1 mudro« Pod srecnrm Zi.votom dece IPOdra:zum.eva ·.se (pTe svega sreCa dece u rct:litelj:skom dolnu, zatian sreCa u porodi'ci kojti sanri 2lasnuju po izlasku iz l'e>diteljSkog doma kada se ekoo nomski ·osamostaJe i odvoje od roditelja. iPolulkvaliflkovani radm:iJk. iJz Ba!lloviCa, :s-tar 36 godina, 1sa 1Cetvoro dece izra.Zava li!Cmru Zelju reCenicom: »Da mi deca 'ZavrSe \Sk:·oJ.u i imadu sre6nu 1budu6n-ost«. Jedm.a ma1jka -i'Z Mostara sa 1Cetvoro ldece-~ nacionalno noopredeljena, kaZe: »Zelim da m:i dj-eca 'izadru pravi put, da ostanu 'Vjerna da.na!lnjici, da lilli djeea bolje Zive nsgo Sto sacrn ja Zivjela u Zivotu, da· mi !Prva l}tlCerka studira fi·lozofiju, drtlga da zavrSi zubo-tehniku, treCa 1m.edicinu, a cetvrta ,tehniku « •.• Prema starosnoj strlllkturi, sreCan Ziv-ot dece zauziana prvo mesto kod roditelja i2nnedu 30-49 godina starosti sa 51•/o, zati>In drugo mesto kod "'ocHtelja ·sa 50 i vllie godtna sa 36"/o, i trece meoto kad roditelja i2nnedu 21-29 godime 'starosti sa 24°/o. Prerna p-rofesionarlnoj struikturi na proo mesto sreCan Zivot dece .st-avlja.ju ISeljaci sa 350/o, 'Slu.Zbenici sa 43°/o, tlomatice ISa 500/0, dok •radnici o"V'U liCnu 1.Ze~ju istiCu na d<rugo me<lto 'Sa 36%. Iizmedu ispital!lika u selu i gradu nema razl.ike, jer :sreCan :Zivot dece do1azi na prvo anesto, a isto talko na rang listi Zene i 1m.u\Skarci stavljaju ovu Zelju na prv·o mesto. »NaSi · roditelj.i nas vole .zato Sto •sm-o njihova deqa i to. je nepromen]di-va ~Cinjenica, talko da se oseCamo sigurnij.i :ka:d :smo s lll,jiana nego crna IS lk:im. drugi-m. U ·Ca1sovim.a uspeha to mo.Z-e da fulgleda nevaZ:no, ali u s'luCaju neulspeha to wruZa utebu i lbe2lbednost, !koj,a se niiglde idTugde .ne Jno-Ze naCi.«-. 19 Kako vidim.o, sreCan Ztvot dece de u centru IPafuje gradana JugoSlavije. na LiCno zdravlje Li!Cno zdrav]je zauzima -drugo mesto u liiCnilm. ZeJj ama na ralllg Jisti, jer 506 i:spitaniJka odnosno 330fo, zele da 'sU zdravi fiziOki i mentalno i1i alko su ·bolesn:i, da ozdr,ave. Pfem.a :starOisnoj strukturi ova Zelja zauzinna prvo mest-o kod sta:rosne gl"UIPe ikoja ima viSe od 50 godina Zivota, JSa 43il1/o, .zatim treCe mesto 1sa 31°/o kod starosne grurpe izmeO!u 30 i 49 ,gordtna stac rasti, i c.etvrto mesto ilmd staroSI!le grurpe iz;medu 21 i 29 godine Zivota sa 24°/o. 'talkve Zelje su se -,i mogle oCekivati jer 19 22 B e r t r a n d R a s 1, isto delo, strana 132. �su mlade generacije :2Jdravije, sposobnije, _ odmornije, i nisu iscnpane kao 1generacije lkoje su stupile u. petu iU Sestu deceniju zivota. Llcno zdravlje seljaci i domacice stav'.ljaju na drugo meato, a Tac1nici i oJ:ui'Jbenici na cebvrto. Evo kalko je to izra.Zeno u ,procentiana: radnici ovu Zeldu ]spoljavaju sa 29°/o, seljaci sa 30°/o, IS!ui'Jbenici sa 25% .i doonacice sa 420fo. Na Skalhl. licno 2ldravlje u pr<JS!osti i sadalinjosti je nesto i2m"d jugoslovanskog proseka, a za buduenost je jec1nako opstem juga.slovenskom l!li!Vou. Pmslast 4,5 Sadailnjost 5,1 Buduenost 6,7 Ce!a raoiliika od ipir<lillosti do buduenosti imosi 2,2. L!cno zdravlje I I U porastu Bez . promene I U padu I I starosna grupa izmedu 30--49 godima 'to lsto zeli sa 37°/o, i na trece mesto •sa 19"/o dolaze ani koji su !llavxshli hli rpresli pedesetu godinu Zivota. . Prema profesio!llalnoj strukturi, posedovanje vlas'tite lkuce kod radnika dolazi na prvo mesto sa 43°/o, kod slui'Jben;ka na drugo mesto 1sa 34°/o, i kod doonacica i selfalka na trece mesto fdomacice sa 32•/o, a seljaci sa 26°/o). To 1sto ·radnici u veoma visok.Om procentu i po rang-Usti na prvom.m.estu Zelle rposedovanje 'kuce ili stana moze se objasniti. time .Sto de planskarn industrijalizacijoon veJiki broj radnika iz 1seoskib podrn,cja presao. u gradove o ukljuCio se u industrijsilru delatnoot, a mnogi su se medu njima nalili bez kuce iii stana. U ~adu 37"/o zeli da ima vJastitu :kucu, a llla se1u 29"/o.w • Minimalne su razlike u posedovanju lkuce illi sl'lltla na skali i jugoslovenskog proseka. Bez Broj .Jspiodgovora tantka Proslost Sadasnjost proslost Buducnost- 54% 19"1o 21J>!o 506 sadaSnjost 73% 12"1o 13% 506 U sadailnjosti 26°/o jspitan;ka omatra da fun je l;eno zdravlje u opadanju, 12°/o 'tvrdi da nema promene bmedu !Proslosti i sadalinjosti, a 54°/o smaJtra .da je sadalinja situacija balja .od proSle. 73% smatra da ce lieno "dravlje u lruduenosti biti bolje nego Sto je u s>~damjosti, 12% ocekuje da u Henoon zdravlju ·neee imati [proonene, a 13% QCekuje [pOgorsanje zdravstvenog sl!mj,a. Rudar iz okoline Tuzle ·i>!j avlljuje: »Limo zdravlje i 2dravlje parodice - to je moja liCna 1sreCa, da mi deca zavrlie Skolu da funam vecu platu i da sazidam Vilastitu ikuCu i da ian am ikravu ... <* Vlastita kuca ili stan Pa,sedovanje V'lastite lkuce iii stana zeli 498 i51pitanika odnoono 33%. s dru,ge strane, 368 gradana iii 34•/o, zeli da ima tmoderan nameStaj, !kola, televizor, lepo · kUIPatilo i adclo. Prema starosnoj struikturi grupa ad 21-29 godina IPOSedovanje vlastite kuce ill slana stav1ja na drugo mesto sa 41%, 24 Vlastita kuC1 ·ili'stan Sadasnjost proslost BuduCnostsadasnjost Sadalinjost 4,1 --------~--~-----~--- 5,0 I I Bez U porastu promene Buduenoot 7,0 I U padu 60% 17'/o lO"'o fl'!o I Bez odgovora Broj lspi· tanlka 23% 82"1o I 498 2% 498 OV'de je u prvoon redu vredno lstaci da je 23°/o iSipitanika pesimisticki ocenilo na Skali posedovanje kuce u sadasnjosti u odnosu na proslost. Medutim, 17°/o smatra da u toone pogledu nema nikakve razlilke izmedu pro&osti i sadalinjosti, dok .je 60"/o optimistiCki orijentisano. Buduenost je izra.Zena sa 82°/o (za pooedovanje lkuee iii stana), u ,porastu je, 10°/o smatra da nece biti rpromene u 'toone rpog!edu, a 6"/o predviaa da Ce OVa ze]ja biJti U O!Padanju. Mnogi rac1nici i ostala ispitana lica u lianiml zeljama podvlace da zele da podignu vlastitu kucu iii da dograde ~apo­ Cetu, da kupe nov name.Staj. Ta:kve Zelje se mogu naCi 1 kod selja:ka. Makedonac, seljak iz okoline Ohrida, l!V•Oje l~ene Z.lje formulise: »Da dovrsim ku6u i da k~iml nameiltaj; da za20 Vi:ii: D o 1 f e v o g e 1 n i k, urbanizaetja kao oCZ:mz privrednog razvoja FNRJ, strana 23 i ·24. 25 �SBidim v:lnogr,.d; da swdim duvan; da kupim nekoJ:iko d<rava; da 1lrulpirm. ovce i da imam mn01go j-aganjaca«. A JStarica jz okoline Titograda kaZe: »'Za mene -ti je naj;va'Znilje ICast i poStenje, da 111e ulazim u ni1kalkve new-oStene :stvari, ja d. lbilo lko m.oj, da ne .ubije, da ne l,;Ze, da se 111e odaje nemoralu. ZeHm da pro~ d8i!ID zelllllju, da sBigradim kucu i da unnrem lWko ~ez unuka) ... « SreCan porod_iCni Zivot Na Telaciji prO'Slost-sad..Snjost 59°/o OIPtimistiCiki u sada3njosti oseCa ·&reC.an Zivot porodice, 70/o :smatra da nema promene, a 25°/o tvrdi da je sreCan Zivot 1porodice ru opaldanju. Met!utim, buduenost je •izra.Zena sa 83"/o optim;stiilkog gledan~a na ovu liCnu Zelju, 70/o 1Sll1atra !da Ce buduCnost u ;poredenju sa sad!tSnjos6u .biti bez .promene, a 9"/o ocekuje opada.nje sreCe u porodtCmom Zivotu. Zdravlje porodice Pod ovim se podrwzumeva srecan br.Wk, ugodan i prijatan d~, ljt.tbarv u porodici i harmanija i2medu muZa i Zene, •roditel]a i dece. Brwk sa decam. Ova zelja se u>rema starosnim grUIP8i!Ina postavlja razlii\ito. Starosna &I'Il!Pa do 29 godina starasti istiCe sreean zivot ,porodice na prvo mesto sa 45"/o. Druga starOS!lla grupa izmet!u 30 i 49 godina zeli srecan zivot porodice sa 19"/o i stavlja ga na Klrugo mesto u licnim zf!lj8i!Ina. Treca star-osna g-rupa od 50 i viSe godina zeli srecan porodieni zivot sa 13°/o. Kod ove gl"UIPe ova zelja je na sedmom mestu u J.icnim ze~j-a. Kod sluzbenika je svrstana na treCe, domaCica tna Cetvrto, a lkod radnik:a i se1jaka na Sesto mesto. Radnici su je izraziJi sa 26°/o, seljaci sa 200/o, sluzbenici sa 30°/o i :domaci.ce sa 27"/o. 'Na •slkali srecan IPOTodieni Ova zelja obuhvata fiztcko i men:t..mo zdravlje svih Ola.nova porodice, SIPOO<ibnost za rad, delatnost i ptiV'reili.vanje. Na rang-llsti je na sedmorn mestu sa 257 iSIPitanika odnosno 17°/o. Prema starosnim grupama ista:knuta je -razliCito. Prvo mesto zauzima <kod onih iS!Pitan>ka koji imaju viSe od 5o godina lhlvota. Ova grUIPa zdravlje porodice staov[ja na peto mesto sa 18°/o, zatim starosna grUIPa izmetlu 30 i 49 godina stavlja na sedmo mesto sa 19"/o, a grUIPa izmet!u 21 i 29 godina na 10 mesto sa 11°/o. Gleda.na prema profesionalnoj .strukturi, ova Ze:ija dolazi tkod domaCica na Sesto mesto sa 26"/o, kod Ta<lnika i selj"ka na sedmo mesto (radnici sa 12"/o, a seljaci sa 17°/o). Kod slliZbenika zauzima .osmo mesto sa 13"/o. Zivot u sva tri Yremenska perioda je neSto i:znad jugDs1oven- ProSloot 4,6 slkag proseka. RrO'Slost 4,5 Sad..Snjost 5,4 Buduenost 7,2 Ocena iila skali je veCa u sva tl'i vramenska perioda od Mladi selja1 neoZenjen ZeE !Pte ISvega bralk, i Q!VOm re:Cek, nicom izraiava sreCu: »SreCan br·alk, da imam ldecu, da napravi:m kuCu, da .uvedem elektriCno svetl:o, da lkwpim radio aparat i bicilk'l«. IU porastu Ipromene I Bez BuducnostsadaSnjost 26 59"/o 16% 25"/o 83'~~/o 7% 9"/o 375 1°/o Zdravlje porodice 375 ispiIU porastu Ipro';::ne I U padu I Bez od~ I tanika govora Broj SadaSnjost - proslost I I Bez ian· U padu odgovora Broj isPta l- Sadasnjost proSlost Buduenost 6,9 opsteg jugoslavenskog proseka. T<italma ra2llik.a od prO'Slosti do .bwduenoshl. iznosi 2,7. SreCan porodiCni fivot SadaSnijost 5,2 BuduCnostsadaSnjost 54% 21% 24% 1% 257 71¥'/o 12% 11% 3fJ/o 257 U sadaSnjosti :IJdra~>lje porodice je u pora!Stu sa 54"/o u odnosu na proSlost, 21°/o smatra da nema ;promene a 240/0 oseCa da je Zidravlje IPOrodice u opadanju. BuduCnost ru -od- 27 �nosu na sadaiinjast izrazena je sa 740/o, oni df!kJe smatraju zd:ravlje (PDrodice u (POrastu, 12°/o je bez promene, a 11"/o Gcelouje da ICe 2Jdravlje por<Jdice lhilti .U O(Padaarju U buduenosti. DomaCica sa decom kaZe u odgovoru: »Da im.am lbolji stan, da me i da1je s1.uzi l'ldravlje i moju porodicu, da se slaZarn sa muZem i da Zivifm.o u Blozi, .da ISe naB Zivotni standard pobolj'Sa«. Seljanka, Makedonka, iz okoline Bitolja, neudata, izraZava liCnu Zelju ovom reCenicom: »Zelirn da budem dobro odevena, :da spremim (miraz za udaju), ali nadam. se da Ce me !lll1adlc koji me voli uzeti i lbez toga ... « . Tabela 2 LIGNE ZELJE NA SKALI U POREfiENJU SADASNJOST - PROSLOST (Ofo) · L!cne !e!Je ne STATUS LIGNIH ZELJA ISPITANIKA NA SKALI PREMA OPADAJUCOJ VREDNOSTI OD SADASNJOSTI Tabela 1 ~ ~ 'io Llcne !elje 0 :;;; 0 Uspeb u studijama Put~~anje - rekre- aCIJa SreCan porodiCni Zivot Zdravlje porodice Srecan Zivot dece LiCno zdravlje Vlastita kuca TOTAL UZORKA NameStaj, kola, televizor Bliske veze sa rodacima Zaposlenost ViSe novaca Preseljenje u grad ViSi standard Ostati seljak Socijalna sigurnost Smanjenje poreza 28 ·~ ~ .-g ..,~ ,~ "" '"' "'~ "'g ~ Mil: .. -o£. I '~I 1i) 1 CII(I')O ,.... 0 '()(J) 0 c Its~- "0 ;I ' ....... Q><lll'l:j ...... c c. ;3 coC8 rn >Ul c.. c3·~~ ~ t:: 't:l ·o;. .2:1 ell ·o= ~" "'~ 6 7 4,4 4,7 5,9 5,6 7,9 6,8 1,5 0,9 2,0 1,2 3,5 2,1 97 114 8 4,5 5,5 7,3 1,0 1,8 2;8 129 25 17 40 4,5 4,6 4,3 5,4 5,2 5,1 7,2 6,9 7,1 0,9 0,6 0,8 1,8' 1,7 2,0 2,7 2,3 2,8 375 257 611 33 33 100 4,5 4,1 4,3 5,1 5,0 5,0 6,7 7,0 6,7 0,6 0,9 0,7 1,6 2,0 1,7 2,2 2,9 2,4 506 498 1524 24 4,1 5,0 6,9 0,9 1,9 . 2,8 368 5 9 8 5 21 5 7 7 4,7 4,2 4,1 3,9 4,0 3,9 4,4 4,2 4,8 4,7 4,7 4,6 4,5 4,5 4,3 4,1 6,6 6,8 6,5 6,9 0,1 0,5 0,6 0,7 0,5 0,6 0,1 0,1 1,8 2,1 1,8 2,3 1,9 1,8 1,2 1,6 1,9 2,6 2,4 3,0 2,4 2,4 1,1 1,5 80 140 126 78 319 76 106 112 6,4 6,3 5,5 5,7 raitu- promeodgo- ispitaI .,. IUoiBezl U paduIBez\Broj l l TOTAL UZORAKA 100 SreCan Zivot dece 40 Licno zdravlje 33 Vlastita kuca 33 SreCan porodiCnd Zivot 25 NameStaj, kola, .televizor 24 ViSi standard 21 Zdravlje porodice 17 Zaposlenost 9 Putovanje - rekreacija 8 ViSe novaca 8 Mir 7 Smanjenje poreza 7 Socijalna sigurnost 7 Uspeh u studijama 6 Veze ,sa rodacima 5 Preseljenje u grad 5 Ostati seljak 5 vora 57 61 54 60 18 17 19 17 24 22 26 23 59 61 54 54 57 16 15 20 21 13 25 24 .25 24 30 60 50 58 37 37 77 51 61 52 14 29 20 29 25 8 14 19 24 25 21 22 33 37 15 35 19 24 1 1 1 1 1 1 1 1 nika 1524 611 506 498 .375 368 319 257 140 129 126 114 112 106 97 80 78 76 Ova tabela [Polkazuje ,status JiOnih zelja na skali, O'dnoono ra!Zlilke i promene od proSlosti do sadaSnjosti. Na primer, za sreean zivot dece izjasnilo se :611 isp:itanlka, odnosno 40•/o Od proSlosti do sadaSI1joS'ti 61°/o smatra da je sreeam ziv.ot dece u uspcmu, tmetlutlm 17°/o tvrdi da de WdaSI1jost ista ikao i :proslost, a 22°/oll!llatra da je u sada&njosti zivot dece u padu, da je nlZi nego u (ProSlosti ·I taJko se redam horizantalno mogu videti razldlke u li'Onim ZeJjama n~ Skali u ovoj tabeli, merene u odnosu sada8njost-:- ;proolost. 29 �Tabela 4 Tabela 3 LICNE ZELJE PREMA POLUu (%) LICNE ZELJE NA SKALI U POREf>ENJU SADASNJOST - BUDUCNOST (%,) LiCne felje I I U ft~~ \Bezl U padu /Bez,Broj % promeodgo- ispitanl 100 40 SreCan Zivot dece Licno zdravlje 33 Vlastita kuCa i stan 33 SreCan porodiCni Zivot 25 NameStaj, kola, televizor 24 ViSi standard 21 Zdravlje porodice 17 Zaposlenost 9 Putovanje - rekreacija 8 VliSe novaca 8 Mir 7 Smanjenje poceza 7 Socijalna sigurnost 7 Uspeh u studijama 6 Veze sa rodacima 5 Preseljenje u grad 5 Ostati seljak 5 TOTAL UZORKA ra ne 76 80 73 82 83 83 79 74 81 79 70 70 64 63 92 78 92 74 12 vora 10 2 10 8 12 10 7 9 13 2 2 2 1 2 3 3 10 12 13 8 18 12 19 15 4 12 1 18 6 9 6 8 11 6 13 2 3 3 4 18 4 11 9 15 4 10 7 8 :lene Mu.Skarci ka 1524 611 506 498 375 368 319 257 140 129 126 114 112 106 97 80 78 76 Gornja ·tabela IP<>kazuje !promene li<\nirh z<'lja na skali i razlike "d sadasnjosti do buducnosti. Uzecemo na prilmer petu Ii!Cnu Ze'lju po redu nameStaj;> kola, televizor. Zelja za posedovanjem madernog nameStaja, ~telev:Lzora i !kola .izraZena je sa 24°/o, odnosno 368 ispltanika iotaklo je u od(govorilma. Od sad<ISrijosti do ·budu6nosti 83°/o o·cekuje porast ove nade, odnosno ispunjenje ove zeJtie, 9°/o smatra da ce ibuduC!llost biti isla kao i saidamjost, a 6% l.zjav;ljuje da ce ibiti niZa od sad<iSnj<>sti. Dva ispitooika !llisu dala odgovor. I tako se red<>m m<>gu v>deti ostale razlike. SreC:an Zi:vot dece Posedovanje vlastite kuce Ucno zdravlje Moderan namestaj Srecan poradicni Zi.vot ViSi standard Zdravlje porodice Zaposlenost Uspeh u studijama Rekreacija - putovanje Smanjenje poreza seljacima Socijalna siguroost ViSe novaca Mrr Preseljenje u grad Ostati seljak Bliske veze sa rodaoinla 34 31 29 24 21 21 12 11 10 9 8 8 7 1 7 6 4 Srecan Zivot dece Ucno zdravlje Vlastita kuca SreCan porodiCiii Zivot Moderan name5faj ViSi standard Zdravlje parodice ViSe novaca Zaposlenost Rekreacija - putovanje Mrr Bliske veze ISa rodacima 46 · 38 35 28 24 21 21 10 8 8 8 Smanjenje rpor.eza 7 6 Socijalna sigurnost Preseljenje u grad Ostati seljak Uspeh u studijama 6 4 4 4 Tabela 5 LICNE ZELJE PREMA STAROSNIM GRUPAMA (%) Starosna grupa (II) Starosna grupa (I) (30-49 god.) (21-29 god.) SreCan Zivot dece Srecan porodiCni Zi.vot 45 VlastiJta kuCa V!astita kuca 41 Ucno zdravlje Modenm. name5taj 35 Moderan name5taj LiCno zdravlje 25 ViSi standard SreCan Zivot dece 24 SreCan porodiCni Zivot ViSi standard 20 Zdravlje parodice Uspeh u studijama 17 Zaposlenost Zaposlenost 16 Mrr Rekreacija - putovanje ZC!ravlje porodioe Preseljenje u grad ViSe novaca Veze sa rodacima 12 11 11 9 5 Putovanje - ;rekreacija ViSe novaca Smanjooje poreza Uspeh u s!udijama Ostati seljak 21 Podaci uzeti prema ameriB!:oj statistiCkoj obradi - 51 37 31 25 22 21 19 9 9 7 6 6 5 5 tabela 1, 2, 3, 4,5,6i7. 31 30 �~ ' ,j Starosna grupa (III) (50 i vise god.) LiCno zdravlje· SreCan Zivot dece Vlastita kuca ViSi standard Zdravlje porodice Socijalna sigurnost 43 36 19 19 18 16 Sreean Zivot porodice Moderan namestaj Smanjenje poreza ViSe novaca Mir Putovanje - rekreacija Veze sa rodacima Ostati seljak Zaposlenost 13 13 12 9 9 7 7 7 5 Tabe!a 6 LICNE ZELJE .PREMA MESTU STANOVANJA SELO - GRAD (Ofo) S elo Grad Sreean zivot dece Licno zdravlje Vbstita Iruea Moderan nameStaj Sreean porodiCni Zivot Visi ,standard Zdrav1je porodice Smanjenje poreza Zaposlenost ViSe novaca Preseljenje u gmd Ostati seljak Mir Rekreacija - putovanje Socijalna sigurnost Btiske veze sa rodacim:a Uspeh u sturujama 38 32 29 27 22 22 17 14 9 9 9 9 7 6 6 6 4 Srecan Zivot dece Vbstita kuca LiCno zdravlje SreCan porodiCni Zivot Moderan nameiit"j Vi.Si standard Zdravlje porodice Rekreacija - putovanje Zaposlenost Uspeh u studijama ViSe novaca Mir Socijalna sigurnost Bliske veze sa rodacima Preseljenje u grad Srnanjenje ~eza Ostati seljak 43 37 34 27 21 20 17 10 9 9 8 8 8 5 32 43 36 31 29 28 26 12 Mir Rekreacija - pwtovanje Bl:iske veze sa rodacima Socijalna sigurnost ViSe novaca Preseljenje u ~ad Smanjenje poreza Ostati seljak 11 9 9 8 6 5 5 4 1 1 Ostati seljak ViSe novaca Zaposlenost Mir Preseljenje u grad Socijalna sigurnost Rekreacija BliSke veze sa rodacirna Uspeh u studijama 43 34 30 25 20 19 18 13 10 10 9 6 5 4 Do maC ice: SreCan Zivot dece LiCno zdravlje Vlastita kuca SreCan porodiCni Zivot Moderan name5t"'j Zdravlje porodice ViSi standaro ViSe novaca Zaposlenost Rekreacija - putovanje Mir BUske veze sa rodacima Socijalna sigurnost ViSe novaca Preseljenje u ~ad Smanjenje poreza Ostati seljak · Uspeh u stuitijama 2 Seljaci: SreCan Zi<Vot dece Lieno zdravlje Vlastita kuca Moderan nameStaj Smanjenje poreza SreCan porOdiCni Zivot Zdravlje porodice Vi.Si standard 35 30 26 25 23 20 17 15 * 1 LICNE ZELJE PREMA ZANIMANJU (Ofo) Zaposlenost Rekreacija ViSe novaca Socijalna sigumost Uspeh u studijama Mir Preseljenje u ,grad BUske veze sa rodacima Srnanjenje poreza Ostati seljak l SluZbenici: SreCan Zivot dece Vlastlta ,Jruca SreCan porodiCni Zivot Lieno zdravlje Uspeh u studijama Moderan nameStaj ViSi standard :Zdravlje porodice Zaposlenost 2 Tabela 7 Radnici Posedovanje kuee iii stana SreCan Zivot dece ViSi standard Lieno zdrav!je Moderan nameStaj, kola, televizor SreCan porodiCni Zivot Zdrav1je porodice ,, * 15 10 9 8 8 7 6 5 2 43 42 32 27 26 26 2i 9 7 7 7 7 6 5 5 4 3 1 • Po 01portovoj te6riji dioooshl ponasamje eoveka se mo:te ra•21Umeti ruko Se !POIZllaju njegove Zelje, mspi-racije i ![)lanovi.u U naSem .i·stra.Zivandu Sa2ma1i !Smo liJCne Zelje gractana. U Celini gledane na skali one p<Ykazuju visoik stewen o;ptimimila u prQjektivnoj ~ituaciji jet 76% ispitanlka gleda na llljlhovo ispwnjenje u usponu, 12"/o smatra da nece biti nikaikve ra>:" like i~medu sadaiinjosti i buducnosti, a 10"/o tvrdi da ce ispu~ njenje i ,ostvarenje J,ienih zelja biti u budu6nosti u padu. Godine staroshl irnaju uticaj a na >Iiane zelje, Talko starO\Silla grupa koja :inla 50 i vtse go/dina na prvo meSto stav'lda u .Zeljama ilieno 12:dravlje. Kod starosne ,grupe .:izmedu 30 i 49 godina Zivota ova ·Zelja ldobt.zi na treCe mesto, dofk su .je ,na n Vidi: dr. N i k o I a· R'O t, PsthoZogija HCnosti, straila 20. 3 Zelje i strahovanja naroda Jugoslavije 33 �cetvrtOilll mestu na rang-listi ]Stakli <mi koji .su i!:mnedu 21 i 29 godine zivota. Takav redos!ed se llllOgao ,; ocekivati, jer su mlade generacije zdravije, :sposobnije i odmornije i nisu isCI'pene kao generacije ikoje 5U stupi!e U ,petu ci}i sestu deceniju zr.rota. I IPO drugim zeljama ,postoje ~ra:ollke [prel!lla starcxsnim stnUkttiiama. U li<mim zeljama se ikod radnika istice na prvo mesto posedovan(je vlastite kuce iii stana, Ovalkva pojava je karaktedstiCna za podruCja u !kojima se vrSi brz proces industr.ijali.Zacije, [pogotovq u rpa5ivnim ikraljevima sa slabOilll iploldnoSCu zemllje, sa zemljoradnjom bez mehanizacije i ISavremenih agro-telmi<lkih l!ller.a. Se!jaci ne postavljaju na prvo mesto kao ratlnici posedovamje wastite lkui:e iii stana, jer ve6ina selj.,ka na selu vee ima vlastitu ikucu. Prvo mesto u 111jihovim zeljama zauzima sreCan Z.ivot dece. Sluzbenici su u illenim ze]jjama s!ilmi r>~dni.cima i seljacima. Ka-o i seljaci na prv-o mesto ist1Cu sreCan Zivot idece, a vee na drugo l!llesto stav!jaju rposedovanje vtlastite kuce ili stana. Kaik:o ISlllO videli, xadn['C'i !Su ovru Zelju istaJdi na prv10 mesto. Kod sluzbe!!rlka je na rposiednjem mestu :lelja J<;oj a se o:dnosi illa snnanjenje poreza. LIC:NA STRAHOVANJA Iizneli smo nelke po nasem misljenju interes:mlm.e podatke ikoje 'tie pruzila . anke'ta i pogledu liooih zelja. Medutim, anketnim is[pitivan,jem traZene su inf<>rmacije o liooim i na" donalnfun !Strahovanjilma. Mi Cemo ·se ovde o:svrn.uti na ~iCn~ strahovanja i rezultate ikoje je da.la .aniketa, i navei\Cemo ne~ ikollko k<>n!krebnih odgovora. Pitanje je g.Jasi!o: »A sada "ko pogiledamo drugJ stranu, Jkoja su VaSa atrahovanja i b-rige u vezi -buduC~ nosti? Druglln. reeima, kad zamislite svoju i>uduenost ti n a j c r n j em ~ v e 11 u, kako •hi mrda izgledao Vi>$ Zivot? Kod domaCica ISreCan Zivot dece zauzinna iPrvo anesto, ·a na drugo mesto dolazi llcno zdravtlje. N a poslednj<m). mestu se nalazi zelja koja se odnosi na u:speh u studijama. 'l'o se moglo o·cekrlvati jer je ilstraZivanje pokazalo da veCina doonaCica Zivi na selu, da ih ima nepismenih i da :i.h vrlo ma.lo lln.a medu studentima. I na kraju, _1gledajuCi [!HIDe Zelje u ce'limi, mo1gao ·bi se izvesti .zalkljucalk da se ovde U"adi o stvamim potrebama gradana Jugosla¥ije, o konikretniJm i rea~nim zeljama koje se od- Ponovo podVlaCim ne Zurite sa odgovilrom! Na osnovu sredenih odgovora dc;bi!i ·smo sledeee ~ezultatei Brod % . is[pitarrtilka Lose "dravlje Bo!est i 'smrt u porodici Rat 658 .471 NesreCan ·Zivot dece nose :na .mvot ir~itanilka, :nje-gove _a>oradice. Sve ove Zelje imaju realnu osnpvu u .drmStveno-ekonomsko.m sistemu i !pret- 43 31 27 14 11. 8 206 162 120 8 118 5 82 5 78 Nesrecan rporodilmi zivot Nezaposlenost Opadanj e •tandarda Slaba zetva Ostati bez .kuce i stana 408 postavijamo da ce :mnoge od 111jih .biti realizovane u ikracem ili -du.Zem v-remenskom rperiodu. Mo.Zemo ·mime :savesti ikonstatovati da su gradani J·ugoslavije realisti, jer rea!no gledaju na JiCne [potrebe. lsto taiko mozel!llo konstatovati da su optimisti jer .orptimizrun preovladuje nad pesiml?J!1101lll. Istina, ima ma1o ideailizacije u gledan,ju na ispunjenje lilmili zelja, no to su (ka:r.,kteristlke Jjudi dinarSkog ,podrucj a koje su davno kOIIlstatovane u na:Soj nauci. U Jlonim strahovanjima sedam prvih odgovora na rang listi smo anali21irali jer de na njih odgovari:llo viSe od 100 ispitanlka. Na:·prvo rnesto dolazi ·loi\e-zd:ravtlje, zatim bolest i smrt 34 ,. 35 �u porodi-ci, ,rat, nesreCan Zirv·ot dece, nesreCan •porol'di&ti Zivot, nez"'PoslenOISt i <>padanje standa~da. Javila su se jos d'Va strahovam.ja :sa 5fJ/o, i to !Slaba Zetva, uglavnom ·O'vo ~&trahovamje s·e LICNA STRAHOVANJA "' 0 "' "' -· - - 0 LoSe zdrovljo Bolest • smrt u 'f)Orodici - -·- - - - Rat NesreCan ilvot· doce vanie obuhvata bofle.st, dugu bolest i illeizlecivu (raJk), zatim povrede na radu ik:oje rbi izazvale <loSu ozdravstvenu sibuaciju i smrt. Po godinaJI11a starosti .najvHie strahuju generacije preko 50 godlna zivota sa 46°/o, d(jk su procenti mJadih generacija niZi. Isp.ibnici 'iz grad~kih fPOdrucja ta~kode vise strahuju od balesti nego i.&pitanici iz seoSkih rpadrucja (g·radska rpodrucja sa 44°/o, a seoska .sa 42°/o). Radnici ,strabuju od bolesti i smr.ti sa 490/o, slU!Z:benici i domatice sa 430/o, a \Seljaci sa 380/o. Radnici, seljaci i sluzbeniei strahovanje 0 d loseg li:CJlog ~dra'V1ja bolesti lli smrti &tavlijaju na rprvo mesto - do1de, kod ovih profesiomllinih grupa jednako je opstem jugoslovel\skom niv,ou. DomaCice se ra3liik.uju u tome jer m.a .prvom mestu .strabuju od bolesti i smrti u •porodici, a na drugo mesto dolazi Uimo strabovanje od bolesti i smrti. Stavovi domaCica ~pokazuju •ljubav majke prema porodici. Status na skaH ovog :strahovanj a u .tr.i TVremem.:srka pe1rioda je isti kao .i opSti jugosloven<Ski status za liC.na strahovamja. · ·.W:e:sre.Can porod I• ~i iiYot Pmslost Sada1Snjost 4,3 5,0 Lose zdravlje Slaba iotva Ostati bez. ku-Q-,- st4tta Sadasnjost pros lost Lose zdravlje Na rang-listi 1icnih strahovanja prvo mesto /lauzima loiie liimo :;,dravlje sa 658 &'Witanika, odno1111o 43"/o. Ovo straho13 Po~to Su i;>rocenti iSpod 5% ova Sti:'ahovanja §:mo 1i analizi zan~ma­ rill: nesrel!an· fivot u starosti, malo novaca, slabi Odtlosi sa rodacima, gubitak prijatelja, gubljenje zeml;Je i socija1nog osiguranja, slabi odnosi sa susedi.ma ... 6,7 Bez Broj I U padu Iodgovora Iispitanlka 57"/o 17% 26% 76% 12% 11% 658 BuduCnost- sadaiinjost javlja tkod selj8!ka i strahovanje da •se ostame bez lkuce iii stana.n Litcna rstraihi>vanj,a p.r.llkazana rsu graficki na 36 strani. Bez lu porastul promene Buduenost 1'1'/o 658 Od 'Pro8losti do sadasnjosti 6trahova.nja za licno zdrav!je se poveCavaju· na 57°7o, a u lbuduCnosti iznose 76°/o. U sadasnjoj situaciji 12°/o smatra Ida nema nika:kve r~Dke iz,medu proSloSti i sadaSnjosti, a 26°/o smatra .da de to -~mrahovanje u ·opadanju u .sadaSnJoj situaciji. Procenti u :buduCoj situaciji su ne.Sto .manjL Majka sa ·Cetvoro dece, domaCica iz Mostara~ u odgovoru kaze kratko: »Strahujem od bolesti«. SelJO!k iz oke>line Rogatice: »Bojim se ~ar!!znih bolesti«. SlilZbenik star 30 godina 1kaZe: »:Bojim se da se neCu izleCi:ti o'd tubevku,':" loze ... <~ 37, 36 �Bolest i smrt u · porodici Na .drllgo mesto u lienim strahovanjdJma dolazi halest iii smrt u poradici. Od 1524 ispitanlka 471 ddinosno 310/0 strahuje od holesti ili smrti u porodici. Domacica iz okoline Foce kal:e: >>Najvlse se plasim zarazne 1bolesti ili smrti u porodici«. Radmik iz okoline Banovica i:zjav1juje: ·»Naj.viile st-rahujem od .teSke i neiZ!eCive bolesti u :porodici - raika, tifUlla ili tbc ... « Domacice strahuju sa 43°/o, s!u2Jbenici sa 33•/o se!jaci sa 26°/o i radnici sa 25•/o. ' Kod 'damacica ·Ovo strahavanje je na prvom anestu 'kod seiljaka na 1drugom,: a ikod radnika i slul'Jbimlka na t;ecem mestu .. Prema starosnoj stru'kturi ne postO(je razlike, jer kod sve tn starosne grupe bolest i smrt zauzfuna drugo nnesto. ProS!ost u porodlcl Sadasnjost pros!ost Buducnost_sada8njost 5,3 7,0 I I Bez U porastu promene I I Bez Broj isU padu odgovora plt::i~ 57"/o 18"/o 24"/o 1"/o 471 77"/o 12"/o 9"/o 2!'/o 471 Iz gomjih podataka vidinno da 57°/o ispit-anlka u sadaSnjasti strahuje od bolesti i1i smrti u porodici u odne>su na proslost. Bez l!>romene illa toj Telaciji se jav1ja 18•/o, a 24•/o smatra da je avo straho¥anje u 'SadaSI!ljoj situaciji u opadanju. Strahovanje od sadaSilljosti u buduenoot oe izral:eno sa 77°/o, a 12°/o smatra da u tame nece biti nlkaikve pro:mene d?k 9"/o. nal::zi ~a .(ie ovo strahovanje biti u Olpadanju. Bol~ <mca~ka lZ K]sel)aka !kraj Sarajeva izjavljuje: »Smrt majke bi bila za mene straSI!la«. Isto tako mogu se naci sUena strahovanja za halest <iii smrt dece Lli jednog ad 1braenih i<Lrugova iii "mrti roditeilja ... Rat Mir bez rata u Iillnim zeljama de na jedanaestonn mestu. U iliCnian rstrahovanjima rat zauzima treCe mesto. Od rata strahuje 408 i!Spitam:ika odno,sno 270/o. Ovaj lbroj i procenat 38 1 Proiilost 4,4 I BuduCI!lost 4,6 Bolest~smrt SadaSI!ljost pokazuju kcrllko gradani Jugoslavije u svojinn !ncn:im st~a­ hovanjima 'zaziru od rata. Zene strahuju sa 38°/o, a muSkarci sa 270/o. U gradskim podrucjima ima 31°/o strahovamja dd rata, a u seoskim ,podruC.jima 23°/o. Prema profe.sionalnoj strukturi s!llZbenici su prvi sa 36°/o, zatim domacice sa 26•/o, radnici sa 25°/o, a Seljaci !Sa 20'0/o. Ova strahova.nje u •proSlosti, sadasnjosti i huducnasti de iznad opsteg jugsolovenskog proseka. Kod s!u2benika je na drugonn mestu, ikod .domatica selj aka na irecem, a ikod radnlka na ·cetvrtonn mestu. Sada8njost 5,5 Rat U porastu ----Sada8nj oot proslost 6fJ'/o BuduCnostsada.Snjost 79'/o I pr~.::!ne Buduenost 7,2 Bez U padu odgovora I 13"/o 200/o 100/o 100/o 1°/o I-pltk~lBroj is408 408 U sadaSilljosti 20°/o smatra da je ovo strabovanje u padu u odnosu na proolost, ali ipak strahuje 66°/o od rata, a 13•/o smatra da nema promene u tome pogledu izmedu i!>I'OS!ost-i i saJda!Snj osti. U buduenosti 79°/o strahuje u odnosu na sadailnjOISt, l!l0/o smatra da u lbuducnosti l!lece hiti razlike od sada!Snjosti, a daljih 10°/o smatra da ce u 1buduenosti u odinosu na sadaSnj.ost io strahovanje 01pasti. »Bojim rse treCeg !SVetskog rata« - kaZe jedan student, a jedan .seljalk nabraja tkao strahovanja: -»Rat, rzarazne bolesti i smrt u {POtodici«. N esreCan Zivot dece U I:iJCn1m Zeljruma sniCan --Zivot dece zauzima -prvo mesto, a u strahovanjima nesreCan Zivot dece dolazi na Cetvrto ·mesto. Ug!avnom 206 ispitanika, majki ili oeeva, odnosno 14°/o strruhuje od 111esret:nog Zivota dece. Gledano prema •staTosnoj strukturi, u prvom redu sa 19°/o strahuju roditelji do 50 godina 'Starosti, dok roditelji do 30 godfna strahuju Sa 80/o, a generacija prelko 50 godina sa 10°/o. Prema !Profesionalnoj strukturi domaC.ice 1Su na· prvom meStu ·sa '18°/o, zatim SluZbe- nici sa 16'%, radnici sa 14°/o i seljaci sa 9"/o. Strahovanja su 39 �ikod rS!u2:benilka i d01111acica ·ravna jugoslavenslkom nivou jer u ·rang-listi ·zauzimaju Cetvrto .mesto, dalk su lkod se1jaika na petDilll, a ikod radruka na sestom mestu. Proolost 4,2 NesreCan Zivot dece Sadasnjost proslost BuduCnostsac!aSnjost S&dai)njost 5,0 I I Bez U porastu promene 600fo 82."/o 14% 11% Buducnost 7,0 I I ProS!ost 4,3 I Bez Brojis· U padu odgovora pi~~i· 250fo lt1/o 206 6•/o 206 Od pr<,.slosti do sad!lsnjosti 60°/o strahuje od nesreenog Ziv:Ota dece, 14°/o sma.tra da nema tpromene, a 250/0 u sad&Sitljos'ti smatra da je ovo strahavanje u opadanJu. .. Od .sadaiinjosti u buduenost 82°/o strahuje od nesTeenog Z1vota dece, 11-!1/o smatra da neCe •biti razlike imnedu sadaSnjosti i budulmosti. T·ipograf iz Sarajeva, star 33 fg'odillle izraZava strahovanje ovom reCenicorn: »:StraJ.§no lbi mi ibill.o kad bih ostao bez deteta«. Majika, Crnogorka, ad 50 godma kalie: »Moj 1zivot bi bio patnja 'i mwke k:>d bi se Sta dogodilo deci .. .« Ne.sreCan porodiCni Zivot Ovo strahov:>nje je usko povezamo sa boleilc11 i SI!Ilrlinim QI¥> za:hvata i disharmoniju i!zm.eU\1 hraiilnih drugova i veDillla lose odnose iimnedu roditelja i dece. Porodicu lbez oca Tli rrnaj!ke ili pak poroldicu bez oiba roditelja. RoditeJje tbez dece. Nesrecan brruk ili neol':enjene i neudate Clarnove poro.dice. Od nesreCnog porodiCnog .Zivota strahuje 162 ispitanika odnosno 11'/o. Alko gledamo prema polu, vise 11trahuju "'ene nego muSkarci (zene sa 14"/o a muSkarci sa 70/o). Rrema 1sta:rosnoj strukturi ovo strahovanje zauzitma rprvo mesto ikod generacije .do 29 godina starosti sa 22°/o, za1llin kod generacije do 49 godina sa 10'/o i kod generacije od 50 i viSe godlna sa 3"/o. Prema tprofesiol!la!lnoj strukturi kod doma6ica pvocenti strahovanja izo;ose 15"/o kod sluzbenika 12°/o, i ikod rardn;ka i seljaka 9°/o. ·Nesre~an ;porodi!Cn:i zh,ot u rang"listi lililnih straJhovatJll.ia dola>Oi l!la peto sluCaj.evima ,u· porod.Lci. No 40 meo;to, u Jugoslaviji. Isto to mesto zauzima ilwd sluZ.benika i domacica, dok je kod seljaJka na ~estom, a kod r"dnika l!la sedmorm mestu. Sadai)njost 5,4 Buducnost 7,4 Cela ratzlilka od pr-ol!losti do buduooosti iznosi 3,1, a na vremenskicrn relacijama: ~!~\ecan porodicnl Sadasnjost proslost BuduCnostsadasnjost Iu porastu IP"~~:ne Iu Iod!~~ra I~ft:~~-· padu 65% 12'/o · 23•/o 162 87'/o 70fo · · fiJ!o 162 U ;sada.Snjosti strahovanje se tpenje na 65°/o a 12°/o misli da je sadaiinjost ista ikao i proS!ost, rlok 23°/o "matra da je aVo strahovanje u ~adanju. U buduCnosti strahovanje $e penje na 87"/o. Jedna starija zena sa devetoro dece ka;;e: »Smrt muia hila bi za mene tragedija«. Starija majka koja ima slina za zenidbu dzjavljuje: »Bojnn se da se ne6u slagati sa .snahom«, a mlada Zena, st&ra 24 godine ))Bojim ~se wade samuZem_~-· .« N ezaposlenost U liJOn:tm :Zeljama ZBJPOSlenost zauzinna osmo nnesto fla 140 ispitantka, odnoono 9"/o, od 1524 anketirana lica. U licninn strahovanjim.a nezaposlenost dolazi na Sesto mesto -sa 120 ispitanika, odnosno 8°/o. Zaposlenost u tprvom -redu tralie mlade generacije koje migriraju iz -seoskih podrucja u grad, u licnim strahovanjima i2ijavljuju da se boje da neee naci dobar 1posao sa dobrom zaradom. Prema starosnoj stru'kturi od 21-29 starosti strahuje 11°/o, zatim dolazi gen(>racija od 30--49 sa 8'/o i generacija sa 50 i vise godma sa 5°/o. Ovo pitanje je akitueJno i kod gradskog stanovnistva. N ajvise strahuju radnici, sa 15"/o, zatim slul':benici sa 9°/o, £eljaci sa 6°/o i domacice sa 4"/o. Strahovanje kod slu2:benilka je ravno jugoslovenskom nivou, jer na rang-listi dolazi na Sesto m.esto, dQk je kod radnika ispod jugoslaverrskog nivoa, poilto zauzima peto 41 �mesto, 1 1rod selj.aka j'e na osm.Qlli metShu i domaCica na devetom. · U sva tri vremenska per1oda na skali ovo strahovrunje je nlZe od O[>Steg jugoslovenskog proseka. ProSlost 4,0 Sa!da\Snjast 4,7 hovanja: loSe 11-iiOno 2idravlje, nesreCan Zivot dece, slaba Zetva, strah<>vanje da ce se i>Jgubiti stan lli lkuca, da se nece dabiti ;posao- nezaposlenoo't i <Jtlla!danje standarda: Buduimost 6,4 I2inad proselka su: bolest i smrt u porodici, diCni Zivot i rat. Ce!a razlika mosi od proS!osti do rbudurnosti 2,4. Nezapos1enost Sada5njost proslost Buduenostsadasnjost I I I I I Bez U porastu promene Tabela 8 lllam IPDikazmje qpaJdajucu sredn:jru wedn<>st lienih rstrahovarn;ja od sadaSnjeg ropsteg jugoslovell!Skog prose'ka 5,0. !Sjp<>d OJlls"'teg jrugoslovell!Skog p~oseka nalaze se stra- Bez Brojls· U padu odgovora pi~~i- 610fo 14'/o W/o 800/o SOlo 9'/o Tabela 9 120 3'/o LICNA STRAHOVANJA NA SKALI U POREfJENJU. SADASNJOST - PROSLOST (Ofo) 120 · Y sada5n~osii 25°/o LSlll!ltra da je ovo strahovrunje u opadanJu, a da ce u lbudrutno:sti za 9"/o biti u <JtPadanju. No u sa!d.Snjoj rutuaciji 61°/o strahuje, a ·u ibuJduooosti se penje na ao•r•. Tabela 8" STATUS LICNIH STRAHOVANJA ISPITANIKA NA SKALI. PREMA OPADAJUCOJ VREDNOSTI OD SADASNJOSTI ('fo) 't;; LiCna strahovanja % 0 ;;;; 0 0:: Rat Nesreean porodiOni Zivot Boles! - smrt u porodici TOTAL UZORKA LoSe liCno zdravlje NesreCan Zivot dece Slaba zetva Izgubiti stan, ku6u Nezaposlenost Opadanj e standwda 24 .·~ "0 r./5~ " .. - ""' ... "" .. e o:>lil " "" bt;; ..,;~ '00 "" "'"' "~ <). 0 ,~ ;:J U)O. ... .~~ ·o5 w;; Olo. 27 4,4 5,5 7,2 1,1 1,7 2,8 408 11 4,3 5,4 7,4 1,1 2,0 3,1 162 31 100 43 14 5 5 8 4,6 4,3 4,3 4,2 4,4 3,8 4,0 4,0 5,3 5,0 5,0 5,0 4,8 4,8 4,7 4,1 7,0 6,7 6,7 7;0 6,4 7,1 6,4 5,8 0,7 1,7 0,7 . 1,7 0,7 1,7 0,8 2,0 0,4 1,6 1,0 2,3 0,7 1,7 0,1 1,7 8 nesrdcan p:oro- 2,4 471 2,4 1524 2,4 658 2,8 206 2,0 82 3,3 78 2,4 120 1,8 118 Tabela 8, 9,. 10, I1 i 12 uzeti su prema amerH5koj statistiCkoj obradi . ~ Li~na strahovanja % ~ 8. ;:J TOTAL UZORKA Lose licno zdravlje Bolest - smxt u porodici Rat Nesrecan Zivot dece Nezaposlenoot Opadanje standarda Slaba zetva Izgubiti kuen, stan 100 43 31 27 14 8 8 5 5 c " " ..,e " .. " "'!>. ;:J 0. <>0 ·a ~~ .,-g .i~ &5.!! l! 0 ~ 57'/o 57 18'/o 17 24'/o 26 1'/o 57 66 60 61 51 18 13 14 14 1 1 1 45 23 11 24 20 25 25 30 32 22 57 17 2 1524 658 471 408 206 120 118 82 78 U ;prvoj lko!<>ni ~u izrazeni procenti od Uikupnog lbroja d.<\pitanlka. U drugoj lko!oni vertikalno strahovanja su u porastu u odnosu na tproSlo:st, u treCoj koloni su izr-aZena straho- vanja koja pdkazUiju da nema p~e>mene i~med:u proslosti i sadaSnjosti, u .CetvTtoj lkoloni 1su .strahovanja u opada111ju u odnosu na pr<>slost, lipeta kalona pokazuje broj iS[>itanika bez odgovora i IPOS!ednja u'kuprunl>mj i&pitanika. 43 �Tabela 10 30 - LICN.A STRAHOVANJA NA SKALI POREf>ENJE BUDUCNOST - SADASNJOST (%} ,3 ~ Lh~na strahovanja % " c. ~ 0 ;:, TOTAL UZORKA LoSe IiCno zdravlje Bolest - s.mrt u porodici Rat NesreCan Zivot dece NesreCan porodicirl Zivot Nezaposlenost Opadanje standarda Slaba zetva lzgubiti ~tan, iru6u 100 43 31 27 14 11 8 8 5 5 N " " " e <>0 IX) E., " "' "' "' ;:, 76% 76 12'1o 12 10'1o 11 77 12 10 10 79 82 87 80 74 74 89 11 9 6 7 8 11 12 12 0 COo 2'1o I 2 I I 6 10 6 9 5 Boles.t iii smrt Bolest Hi smrt u porodici Rat NesreCan Zivot dece NesreCan potodiCni Zivot Nezaposlenost Opadanje standarda Slaba zetva Ostati bez stana ~ 1'6. > N ·QJ~ 3 3 4 .~ ~ ~..!:1:: ec 1co.s 1524 658 471 206 21 - 162 120 118 82 78 Bolest iii smrt Bolest ili smrt u porodici Rat NesreCan porodiCni Zivot 44 44 27 26 22 Opadanje standalfda NesreCan Zivot dece Ostati bez stana iJi .~uCe Slaba Zetva 11 9 8 6 3 Bolest iii smrt Bolest iii smrt u porOdici Rat NesreCan Zivot dece Opadanje standarda Slaba Zetva Nezaposlenost Ostati bez stana NesreCan porodiCni Zivot 5 5 46 28 26 10 7 7 5 5 3 LICNA STRAHOVANJA PREMA ZANIMANJU (%) Radnici Bolest -iii smrt Opadanje standarda Bolest ili smrt u porodici Rat Nezaposlenost NesreCan Zivot dece NesreCan porodiC.ni Zivot Ostati bez stana Slaba Zetva Uzecemo za primer mrahovanje lose lli\no zdra¥lje. Od ovog ..trahuje 658 i'l!'itmika, odmosno 43•/o. u buduenosti t<> se strahovanje penje !118 76°/o, a 12°/o ocekuje da ee lmdubnast biti ista kao i sadaiinjo.st u tOII!Ile ,pogiledu:· Medutlm 11"/o smatra da ce ·buduenast blti niZa od sada\Snijosti i l"lo lllije dao adgovor na ovo pitmje. . I ostala strahovanja se mogu .videti 1citajuC:i horizontaJno procente. To •su tPoredenja na ska:Ji •od sadaiSnjasti do buduenosti Q .HOnim ·strahovanjima ... LICNA STRAH,OVANJA PREMA STAROSNOJ STRUKTURI (%} 29 godina Nezaposlenost 41 35 27 19 10 8 7 Tabela 12 408 Tabela 11 50 godina i vise 49 godina SluZbenici 49 Bolest iii smrt Rat Bolesi illi smrt u porodici NesreCan Zivot dece NesreCan porodiCni Zivot Nezaposlenost Opadanje sta!Ildarda Ostati bez stana Slaba Zetva 27 35 25 IS 14 9 8 2 Seljaci l Bolest iii smrt Bolest iii smrt u porodici Rat Slaba retva NesreCan Zivot dece NeS['e6an porodiOni Zivot Opadanje standarda Nezaposlenost Izgubirti stan 43 36 33 16 12 9 5 5 Doma6ice Bolest iii smr-t u ;poro.dici Bolest ili smrt Rat NesreCan Zivot dece NesreCan porodiCni fivot Opadanje standarda Slaba zetva Ostati bez stana Nezaposlenost 38 26 20 13 9 9 9 6 3 • * 43 41 26 18 15 9 5 5 4 • Kada baclmo pogled na drugu .stranu liCnog zivota, zakljucruk ISe 111ameee da su strahovanja, brjge i str"'!Jflje u znatno mamjem 'broju 'ko.d gradan:ta nego lii:ine •zelje. U centru !ltraho- 45 �vanja su bolest i smrt, bolest i smrt u porodici i Tat. Pod ovim strahova:njima se rpodrazwrnevaju 1eSke, duge i neizleeive bolesti (npr. rak), <latim smrt najmtiuJ1h i najbl!iZi!!J. <Uanova porodice. Isto tako :postoji st!t'ahova:nje •koje se odnosi na <J!padanje standarda, 1pojavu_nezaposlenosti, Slabu Zetvu, neuspeh dece u .skoli i u Zivotu itd. NACIONALNE ZELJE U ovoj !Studiji smo .se uglavnom ogra.niCiili na 111acionalne l:elje i strahovanja gradana Jugos!avije u celi<lli, zatim :prema profesionalnoj stmkturi i po ·repub!rkauna. (f'itanje ikoje se odmosilo na naciomdne !ZeLje l>ilo je ovako formulisano: »A sada, kooje w Vaiie zelje i made za budu6nost Vaiie zemlje? A'lro z aunis!ite buducnost Jugoslavije u n a j1 e .p S em s v e t 1 u, kako Ce !Stvari izJgJedati reciano posle deset godi<lla? « Kao i u ai~On.im ~eljama i strallovanjima, rt;aJm i u nacio-:- nalnim •ze!jaJIIJ.a d strahovanjima jedan te isti ils<pitanik je mogao da d§. viJSe odgovora u isto vreme ..Na (prim.er, mogaO je da odgovori Ida ·Zeli dalji razvita!k ilndUSt:dje i saohratCaja, modernizaciju ;polJopri'V'rede, dug Ziv-ot i zdrav.]Je Tita, relienje stambenog pitanda itd. Sv:i su ovi ocigovorj prema kodeksu sifara iSretleni i ta'ko smo dobili listu naciona1nih zelja u Jugoslaviji od ispitana 1524 !ica i"lllletlu 21. i 71. godine ~ivota. Po frekvencijauna, procentima i arpsolutnim brojevkna devetnaest znatajnih pitanja i teznji io<r.:Zenih u zelja,ma naroda J<ugoslavije zauzlma vazno mesto u rlaljean razvimku svih naliih -repuiblllka i Jug<>slavije kao celme. To ·su Sledece vodeCe naeionalne Zelje: 'lo Nacionalni prosper1tet Dalji razvitak socijalizma Mir Razvitak industrije 40 27 25 24 Broj ispitanika 1524 615 415 381 370 47 �Zdravlje Tita 23 Modernizacija poljoprlvrede 16 Razvitak saobraCaja 14 Resenje stambenog pitanja 13 Ni.Ze cene 13 T ehnicki napredak 9 Zaposlenost 8 OpSti razvitak zemlje 7 Elek!Jrifikacija sela 6 Smanjenje pOreza fieljacima 6 Izjednacenje plata 5 Razvitak skolstva 5 Bolji stanovi 5 Nacionalno jedinstvo 5 Zdravlje naroda 5 350 241 220 201 195 139 118 112 92 87 83 82 74 74 70 N a prvo mesio na rang-listi dolazi nacicmaJati prOll;peritet za koji se iz.jasnilo 615 adnosno 40°/o ispitanih gradana Jugoslavije. Sve ove naciona.Jne ·ze!je SIIIlO grafi<lki ,prlkazali na •ledecqj stranici. Pod nacioi1almlm i[>rooperJtetom ·15e podraztlJ!Jleva kako · je to u kodelk:su istaknuto »poboJjsa:nje zivotnog standarda i poveeanje nacionalmog prosperiteta putem primlene tehnike, mehanizacije, moder.nih nauCnih dostignuCa, nuklearne energije i upotrebom atornSke energije u mirnodopSke svrhe, veta produlotiv:nast u in!dustrijl i poljoprivr.,di i lbolje lkoriscenje priro.dnih i:zvora<'<. bmedu naci001almog prosperiteta koji je isiaknut na prvo mesto u nacionaliniml zeljw:na sa 615 odnosno 400/o ·ispitanika i 2lc!ravlja naroda koje '!iolazi na rporslec!nje mesto sa 70 odnosno 50fo is,pltanlka, nalaze se sledece nacionalme zei(je: dalji razvitalk socijaliZJllla, mir, ra.rzvitak indus'trije, dug rlivot i zdravlje Tita, modemiJzacija poljopriv·rede, razvitruk saobracaja, re8enje stambenog pitanja, ekonormska rstilibl!nost i niZe cene, tehnlcki napredak, zapoolenost, op5ti mzviJtak zemlje (»ialgradnja na svim rpodrucjtma« i >>lepota zen>ilje u ••vakom pog.ledu«), e1ektrifilkacija sela, smanjenje poreza seljacima, NACIONALNE ZELJE 0 - .. 0 '" Nocionolni pro• speritet Socijalizom Mir Razvitak fndustrije DUg iivot predsedniko Tito Rozvitak polio~ privrede Rozvitak saobra· Cajo Re:Senje stam· benog pitanja Niie c:ene T ehniCki napredak Zaposlenost OpStl razvitak zemlje Elektr ifikoc ija sela Smonjenje poreze seljacimo lzjednaC:enje plata Vaspitanie PoboljSanje stem· benih uslova Nocionalno jed in· ·stvo Zdravlje noroda 4 .2elje i strahovanja naroda Jugoslavije 48 .., .., 49 �i~ednacenje ;plata, razvitalk sko!stva, bolji uslavi ~tanovanja u gil'adu in-a .selu i nacionfilno jedinstvo.25 Jasno je da profesija igra iktll;!lllu ulogu p~lllkom ispoljavanja naciona!ltnih Zelja i strahovanja, a upravo to je i .potvrdilo naSe istraZivanje, :Cije rezultate ovde i'mosimo. I ovde smo izracunaii koeficijent ikorelacije ·ranga nacionalnih zelja cradnilka, seiLja1ka, s11WbenFka i doonaCica u odno.su na nacio:nalne ze!je. i>;pitamka u Jugos!aviji. Pogledaijmo rang Jistu n'acionalnih Zelja _ pre:ma profesionalnoj stru!kturi. 0 dob jenom rangu . . Nacionalni prosperitet . Razvitak socijaliz-ma Mir Razvitak industrije Dug Zivot Tita Modernizacija poljoprivrede Razvitak ·saobraCaja Re5enje stambenog pitanja Ekonomska stabilnost Tehnicki napredak Zapos!enost Razvitak zemlje uopste Elektrifirlmcija •ela Smanjenje poreza Izjednacenje plata Razvitak skolstva Bolji stanoVti u gradu i na selu Nacionalno jedinstvo Zdrav!je naroda -----Sve one '" .., .. """' -;;; Nacionalne Zelje prema ::::1:::" 1 2 3 4 ·5 6 7 1 Tl ., "' ., "' "' 1 2 5 4 3 8 9 7 6 <:i !!. OJ <f) 1 6 3 9 10 11 2 .8 4 5 12 10 14 11 12 9 10 18 16 19 11 8 12 13 14 15 16 17 18 19 13 7 19 17 13 15 14 18 15 16 17 4> .., ·"u .Q v.iE 1 2 7 3 4 8 9 5 10 6 17 14 18 19 11 12 16 15 13 .:, =~ ou Cl<l 1 7 2 4 3 9 5 6 8 14 5() 1 ma:C~ica. 11 10 12 15 18 16 13 19 17 odgovore i!iji su procenti ispod 5% od 1524 ispitanika,- zane~ xnarill smo u na~oj analizi. Navodimo 1h same u fusnoti: prijateljski odn:osi sa svim zemljama, kUlturni razvitak, razv:ltak: turizma, ostvarenje komunizma, razVitak trgovine, vllie specijalista 1 nau~nika, stroZije kaZnjavanje onih koji v~e proneveru, teilniCka zaStita na radnom mestu, kraCi radni dan za Zene, n~ pripadati blokovima, nacionalna ·nezaVisnost, poboljSanje standarda na selu, uCeSCe u dru~tvenom samoupravljanju i u dru~tveno-politi&im organizacijama, razorufanje 1 smanjenje izdataka za naoruZanje, poveCanje izvoza, plaCanje prema uCinku, da mlade generacije budu dobri grad~;~.ni i. socijalistl, pomoC tndlvidualnom-. seljaku, kulturni napredak: u selima, koegzistencja, razVitak raznih sluZbi za pomoC zapo~ slenoj Zeni itd. 25 Koeficijent korelacije ranga u odnosu na na~iDIIlalne Zelje· grauana Jugoslavije za radniika i=osi Ro = 0,919, za seljake Ro =0,825, za s!oobenike Ro = 0,807 i za domai:ice Ro = = 0,912. Radnici su najbJi:Zi jugo:slovenskom .nivou u nacionai1nim zeJjama, a najvise SU Uda]jeni Od jugoSJovensikog iPTOsek-a sluZbenici. Razlilke u nacionalnim ze!jama prettna rprofesionalnoj strukturi se anogu obja1sniti razliCitim ekonori1:9kim, poliUCkim i kulturnim sredinama i n'aCinom Zivota, kao d. rdelatnoSCu pojedinih druStvenih grupa. To zavisi od nji:hove 1profesije, p"rirodne i druStvene uslovljenosti, ste.pena svesti itd. U nacioharl:nim Zeljama seljaci- ~anjenje 1poreza .staV-.IJ~ju na sed:..: mo m.estcr na raaxg 1l.i1Sti, dO-lnaCice na petnaesto, a ·raldnici i s!ui'Jbem!ici na rposlednje (devetnaeS'Ilo) · anesto. Sllenost izmeuu radnrka ·i sluzbenika nala~imo >kod ~elk koja se odnosi na anodernizaciju poljopi-ivr~e. Syakako da 'je 6va Zelja bliZci Se'ljacima i cmi je Zato sta~ljaju na Cet'Vrt6 mesto, •radnitci i 1Slu2Jbenici na osmo, a ldonia.Cice na deveto mesto. Da bi i:stak!i naclonalne zelje iPtettna profeslonaJ:noj strukturi, zatim sliCnosti i raz!Iike i pojedine !SpecifiJOnosti, pogle-· dajmo prvo .Zelje radnilka, zatim. •seljalka, sluZbemika i do- Radnic i u-- posleraimom periodu fbrojno je .porasia r'8:dniCJka ik•lasa skoro u svi•m granama delatnosti. Porasle su. i !ffii!gracije ratl..:._ nika iz seaskih !Pdd•ruoj a u rudarSke i industrijske centre. 0 tome 111am svedOCe lbrojni -statistiCki podaci Hi IS3Jffie Zivotn·e situacije u indu;strijs!kim -gradovima i naselj]ma. Velike su i dn8VIlle .migraciJe. No naS zadatak n~je wde da se bavimo tilri pita.njem, vee Cemo se sarino IZadrZati na gJdbarlnoj analizi litnih i nacionalnih ·Zelja i st·rahovanja radni•ka. · U UCni•m ·Ze!Ijama radnici su istalkli posedo\ranje Vlastite kuCe ·iii S'tana sa 430/o - iha 1prvo mesic, a rut posledrije mesto stav:tH su »•ostati i darlje s€JJa•k<<, •sa 1°/o. I2lmedu:ove tdve krajnje Ze1je nalaze :se :sledeCe: tSre<:ari- Zivot dece, _vil§i stan.<:1:ard, ltCm.o zdravlje, posedovanje modernog nameStaja, ·k·upatila~ lepog odela, teJ.evizora i kola, sreCarn J>orodMni Zirvot, zdrav'lje ,, 51 �poro.~ce, rek:eacija, viSe novaca, socijalna sigurnost,- UEi>eh u studrJaana, nur, ,prese'lenje u grad, bliske veze sa !I"odacim.a i smamjenje tporeza. U nac1onalnilln Zeljama radnici su na !PI"V'O ,mesto istaJkli naciona1ni rpros,peritet sa 50°/o, ana :p<>Slednje mesto smanjenje poreza seljacima sa 1°/o. Izmedu ovih dveju zelja nalaze se: razvit!lk socijalizma, rzxiravlje i dug zivot Tita razvitaJk industr.ije, mir, elkonomska s-tabilnoot i niiZe cen~, reSenje stambenog pltanja, modemizacija poli.iorprivrede crazvitak saobra~a.ja,. ~Sti. razvitalk zam.lje, tehni:Cki napr'edak, ZtWCJSlenost, >2\!SdnacenJe rplata, nacionalno jedlnstvo, .bo!ji uslovi stanovanja u gradu i na se1u, razvitak Sk.dlstva i iZdravlje naroda. U na!loj ·ruOn.oj obradi •t<&vrstali smo radnilke :prema meselinfun pr.ihodiuna u tri grupe: :prvu gtlljpU sacinjavaju radnici koji imaju mese<m.o do 25.000 dinara. Ukupno u ovoj grlliPi se pD\iavHo 295 radn>ka. U drugoj grupi ima 49 radnika sa mesecnim prihodima do 45.000 dinara i u .trefuj grupi sa 45.000 i viJSe ima svega 9 <radnilka. Pogledajmo nacimnalne zelje prema mese<m.om rprfuodu. Nacionalne ielje MeseCm prihodi Ukupno radnika Do 25.000 125·45.000 145.000 1vise 295 49 9 Nacionalni prosperitet Razvitak .socijalizma Mir Razvitak industrije Dug Zivot Tita Modernizacija poljoprivrede Razvitak. saobraCaja Re~enje stambenog pitanja Ni:Ze cene Zaposlenost Opsti razvitak zemlje E!ektrifikacija sela Smanjenje poreza Izjednacenje plata Razvitak skolstva Bolji ~Stanovi u gradu i na selu Nacional•no jectinstvo Zdravlje naroda 52 49'/o 42 22 28 38 16 13 !8 21 12 12 45% 22 33 11 56 22 11 14 11 10 11 11 I 3 4 4 8 Procente :smo .irlraCUilla:li vertl!kalno •za :svalku .grupu pretma prihodima, a globalna analiza nacionalnih ze!ja radn>ka data je na IPtethodnirrn IStranicama. »Re'Senje stalrnlbenog ,pitMja« osma zelja po redu u gomjaj taJbeli postavlja se sa 18°/o <kod radnilka sa 25.000 meseeno, d<Jik se kod radn]ka sa 45.000 i vise ta Ze1ja uopSte i ne poja.vljuje. Verovatno da su radnici ave grUjpe ~Uspeli TeSirti 1 stambeno pi:tanje .ramje, iPitanje svojih kvalifilkacija, smestaja i rprihoda, pa zatC> i ne i.s[Joljavaju ovu ze!ju. U Bosni i HercegC>vtni, u mdustrijskom tmilanskom bazenu, !koji okuplja vel>ki broj radnlka iz seostldh podrueja, jedan mladi inidustrij.ski radnik formu1isao je avian reCima svoje zelje: »Zelim da sva radnicka naselja bwdu izgradena kao Sto su BanoviCi. Da .svi industriljski radnici imaju ·zdrav i moderaJn stan j da ISV:i d.obijamo prema radu«. U Sloveniji radnici Zele da :se 1radi :Sarno u jednoj smeni i to pre po.dne lk.alk.o rbi ilmali viSe vremena za zabavu i razonodu i time 1bi tse i.?Jbegao IPO.podnevni rad u noC.nim SliDenama. Isto taka u 'OVOj republici radni'Ci su :i!zrazili •Zelju da l>i ·zene treb>rlo da r»de [pe't sati dneWlo. 55"/o 43 20 24 3! 12 14 12 6 4 4 1 4 5 5 U analizi stno zanemariJi one radnike ikoji nisu fdali podailk.e za meseCne p:rihode. U Srbiji, naroCito u Bearg-rardu i u drl.llgim veCirrn industrijskim centrirma, .rasprostra111jena je Z~lja za ustamovama za smeStaj dece, za raznim tservisiJma za !POin·oC zaposlenoj Zeni, za servis:iana za pranje r-ublja iid. - u Ma<kedOIOi;ji radn'ici pre .svega zele illdustr](jal'itz;ac'ijru ove republike. Podilzanje novih fabrika i ukiljuCiv3!Ilje radne snage u industriju. Mlad!i !MalredC>nac, radnvk, k.Ze: »Zelim da ;se industrijalizira i elektrificira u potpunosti naSa zemlja i da se p-obo1j'Saju 1zdravsilveni uslovi ·ka!ko bi se ·mortalitet sveo na minimum«. Skoro u svian repUlbliJka!ma radnici u svQj±m odgovorima podvlace zelju za daljOiffi izgradnjom socijalizma, I?Jdravlje Tita, razvi!taik industrije i sadbraCaJja, reSenje stambenog pitanja, isto taka istiiCu Zelju za tehniCkim l!lfl!Pretkom i veCo~ za.poslenoS6u. 53' �Seljaci Visina ·godiSnjeg U redovJma seljaiitva pO'Sle drugog sve!JSkqg rata u Jugoslaviji izv:rSene su matne promene: Agrarnom ·reformom najv':ci deo obradiv: zemlj: p;tpao je oni!ma koji je obraduju. U nasean TamnatranJU zardrzah smo ·se na analizi Zelja i stra~ovanja seljaka prema visini godiSnje;g poreza. Pokuila!i smo •staci razlike. s~a~a u _zeljama _i strahovamj.iJma po pojedinim . ~a~alkierl!Sti:~llln IPrl'V-redno 1 dmrlturno razvijen1ni · i ne.TaJZVlJenrm podrurcJdana. Iz podataka ~e smo dob]Ji ovom anketom mooemo kol!lstart-ovati da :su JiCne i dlacionalne Zelje i strahovarnja seljaka .<?J<ren':'te ,.!Prema t_ekuci!m prdblemi!ma, potrebama, poteSkocatma 1 br1gama lkoJe ISU ve:zane za njihov na!Cin 'Zivota, njihovu geo~ra~ku, ekonami.S~U i drurStvenu -sredinu, njihovu psfuo- •ogiJU 1 pogled na svet. Ove zelje se odnose u [prvoon redu na selo i selja.ke, ...zem1ju i zemljoradnju, prirhOide, porez, kuCu, ~ute~e u s~lu, skolu, zdravstvenu stanicu, poStu, na cene poljoprivrednrm [proizvodima i industrijskoj robi na tvzistu ; na &manjenje ;poreza itd. U liiCnfun 2e!jama seljaci ma prvo mesto i:s'ti~u sreean zivot dece sa 35°/o, a na poslednje mesto uspeh u studijama sa 2°/o. Izmedu •sreenog zivota dece i "'"!lelia '11 ~tudijama nalaze se: .JiJ.Cno zdravlje, ipOSedovanje Vllastite lk.uCe ili stana, posedovanJe moder.nog name!ltaja, -televizora i kola smanjenje poreza sel1acima, sreCan porodiCni ZivOJt, zdravije porodice., viSi standard, ostati i da]jje ~eljak viSe nova<!a zo~o. ' ' '"'<!:' ~ 1er:ost , ffill!', preselenje u grad,_ socijalno osiguranje, rekreacija 1 hliske veze sa rodac1Iha. . ? nacionalni!m 'Zelj am a se'Jj aci su istaikli nacionaw prosperitet na prv·o mesto sa 28•/o, a na poslednje nnesto irljednacenje plata sa 3°/o. PoJII.e macionalnog prosperiteta dola~ raz- vitalk in?ustrije, mir, moder<nizacija .poll.j-oprivre'de, -razvitaik -~aohraC~a, :azJvitalk socijaUzma, smanjenje poreza, !dug Zivot < zdravlJe Tata, za,poslenost, ekonomska stabii1nost i niZe cene elektriflkacilia sela, iTelienje stambenog pitanja, razvita•k skol~ stva, tehnti5ki mapredak, poboljsanje 8tambenih uslova u gradu i 111a selu, naciona1no jedins'tvo, zdravlje naroda i opSti raz¥itak zean~e na svi!m podru~ji!ma. Prema visini godi•snjeg po. reza ,post()Je raz'llke u nacionalni!m zeljaJllla koje se mogu v1deti u podaci!ma koje iznosi!mo. 54 -~ Nacionalne telje por~za ,.,.----...,.,.-.,-------I-=D:.::o-:3::=0_:.:.0:.::00.:_; 30-70.000 70.000 I vl!e Ukupno seljaka 139 91 103 1 ~------------~----~-- 250/o 20 27 Mir Razvitak iodustrije 25 Zdravlje Tita 15 Modernizacija poljopnvrede 20 Razvitak saobraCaja 16 ReSenje stambenog pitanja 5 Ekonomska stahilnost - niZe cene 8 Tehnicki napredak 4 Nacionalni prosperitet Razvitak socijal:izma Zaposlenost 11 ElektrifJkacija sela Smanjenje poreza 13 Rao:vitaik zemlje uopste Izjednacenje plata ViSe skola Pobolj.Sanje stambendh uslova Nacionalno jedinstvo Zdmvlje naroda 2 15 ' 5 5 5 7 7 310/o 22 20 30 12 24 25 7 11 3 12 2 9 15 1 4 4 4 4 210/o 16 25 22 12 24. 22. 11 16 6 10 2 11 18 3 7 2 3 Prvu gru.pu s01cinjavaju 132 seljaka sa 30.000 poreza godlsnje, druga grupa obubv.,ta 91 seljaka sa 30:-70.000 poreza i treca gru;pa tbroji 103 seldaka sa 70.000 i .viSe godi!lnjeg poreza. Najlbrc;jnija je prva grupa sa 30.000 poreza god·iSnje. U ra'Wli:Carskim seilima- Slavonije, Srema, Banata, BaCke i ceJ.e V'ojvodine lllllllogi seljaci zele da se i 'dalje 1bave poljoC pri.vredorrn samo na jedan m<Jdemiji _:natCin., priiinenom mehanizacije, modemih maiiina i ve!ltaCkog dubriva. Seljak jz Voj. vodilne izraZava us:voju nadu ovom reCenicom: miBiCe viSe rna,.. Sina ·za 1Cupa11!je ll'epe, ·za secu· i. sltidanje 'kukurU.za. Svaka seo.ska •lruta imaJce radio aparat«. Istovremeno seljaci ocekuju sma:njenje [pOreza i tpovezuju ga sa rodnrlrm iU nerodn-im ·go- ditnanna. Qv.ako jedan se'Jjak za porez i\Stlce svo.ju zelju u ode govoru: »Da se smanji porez, jer je rto sreCa za sve ze.mljnr~dnlke u zeanlji. Da se porez ne ,placa kada zemlj a 11e rodi«. Drugi seljak povezuje porez i cene na trziStu pa svoue shvatamje u buduCnosti ·zamiSJ.ja u ovom sVetlu: »Da i{YOljopriv:ll'edni proizvodi i n.j;hove cene l>udu u sklarlu sa te&:sti.lom, to jest 1 kada IPardne cena svi.nj.i. ID.e<ka padne cena i 1ko.Sul.ji«. -55 �Seijaci u Srbijdl, u dolin1 ·retke Morave vrezuju svoje Zelje ·za potrebe lllaroda ovoga 1k!raja: »Da s~ regtill.i.Se reka Morava, 'taka da nas viSe ne plavi«. »Da se iiSuSe moCvare«. »:qa .se n.apra.vi most na ·Morav-i, pa da ne strewJmo o'd njen:iih p.:qplava 1 voda« - te i sliCne Zelje m.a:jvirSe su ras.prostranjene .kod se!jaJka u do!ini i s1ivu reke Morave. Selj!lk j1z Hercegovine, iz Popovog Po!ja ikaze: »Da se i~Si ip~lje i stvore u~Wi za uzgoj ~Vinove laze, paradajza, P9.:prlka 1 dmgog povrt:a<<. Jedan se1Jak sa Romanije Jzna!d Sarajeva istice: »Mi.sJilln Ida cemo indu.strijsk:J. tolilko napredcwati pa .cemo i mi moCi i2lbaciti ·Coveka ;na crnesec«. U nekim pre~ delrma Hrvatske u lkojima zaostaje JPrJmena savremen:iih maSina seljaci :Zele viSe tra!ktora. ·»I u na·Sem poilju, lkaZe jedan selj!lk~ treba da oru traktori, a ne ·V<>lovJ.. 'Kola sa ik<mi.iskom i volovskom vuCom treba zameniti autima. To Ce ibiti aik.o se ne zara'ti«. 25.000 48% zeli naciooal!ni prosperrtet, druga grUIPa istu zelju i£tice sa 59"/o. Ndeni mesecni pdhodi su 25-45.000 dtnara. I kod trece grupe slul!:bemika 'ciji meseeni prmodi prer""'e prelloo 45.000 i viSe nacl<>naln!i prosperitet se istice sa 63°/o. Stariji slu~benik ikoji kroz godilllu dana ide u rpenziju, a prevalio je 66 godi~u l!:!vot~ i~r~.ava z~u: •:Lap stan. i[)a mi se ;poveCa !P].ata, Jer ce m; 1b1ti :1 !'Em.ZlJa vee~ .. !PO:ed to~a Zelirrn da Vidim sve na.Se lkraJeve, pOISto sem ST!btJe n1sam ni- kud i!Sao«. Mese~ni Nacionalne Zelje Naciona:lni prosperitet Razvitak ·socijalizma Mir Razvitak industrije Dug zivot Tita Modernizacija poljoprivrede Sluzbenici U naii€111J. i!straZivanju zahvacema ~u 233 soJuZbenika odno~o 15'0/o, ~~oji :SU ukljuCeni ·U razne ~pr..ivredm.e, ~uUtu~e .i Razvitak saobraCaja soCIJalno-l'ldravstveme delatnosti. Pogled<;jmo prvo glabalne licne i nacJ.ooalne zelje sluzhenlka. U li'Cnim Zeljama na prv·o mesto isti~Cu .sr~Can 0ivot dece sa 43°/o, a na ,poslednje mesto preselenje u grad, sa 2"/o. N~ drugo .mesto u ze1jal!lla sluwenika dolazi ,posedovanje vlastite kuCe Hi stana, sreCan tpor{)fd,ilCni Zivo't aJJCno zdravJje uspeh TehniCki napredak u .studijmna, posedovanje :modernog n~SStaja, vi\Si ISt~·ndard -zdravlje JI)orodice, za;poslenost, mir, rekreacil,ja, bliske .veze s~ rodadma, so'Cijalna s:igurnost i viSe nova:ca. u ~acJ.ooa:lnilln zelj!llllla sluZbenici ,pe>laze '<>d naciona:ln<>g prospertteta sa 53°/o i zavrsavaju sa elektriflkacijom sela sa 3°/o. ll'lmettu ove 1]>11Ve i paslednje zelje nalaze se: razvitak socijalizma, •razvdta!k ·irrudustrij·e, zdrav1je j dug Zivot Ti•ta re- senje stambemog pit!lnja, tehnibki na,predaJk mir moder;,_;zacija poljapriv·rede, razvita:k saabraCaja, n:ilZe ~ene, 'izjednaCenje ,platta, razviiaJk Skd!stva, zdravll.ie naroda, <>pSti razvitak zemlje, naciooalno jedinstvo i lbolji stanovi. Ist~ ove Zelje razvrsta.ili smo prema meseCnim prihodima v s1uzbenilk::a. PokazaJ.e ·su :se razlike i slliCnosti u naciona1nim zeljama. Kad grUIPe iS!uwenika sa meoecnilln rprillloldima do 56 prihodi Do 25.000 125-45.000 145.000 i viSe -U-k-up_n_o-·s-1-uz~b-e-ni~k-a-----------l-~~1~16~-85 30 Re.Senje stambenog pitanja Ekonomska stabilnost Zaposlenost · Opsti razvitak zemlje Elektrifikacija sela 48'1o 33 20 27 17 15 9 24 niZe cene 11 13 3 18 13 33 37 16 18 27 11 13 4 25 23 13 17 7 20 2 3 7 7 4 1 Bolji stanovi u .gradu i na selu Nacionalno jedinstvo Zdravlje naroda 63'1o 37 5 Smanjenje poreza IzjednaCenje plata Razvitak skolstva 59"/o 45 4 8 9 7 8 12 8 5 2 2 17 17 3 3 10 S11l'Zbenica iz Lijubljane, stara 28 godina ova'ko formul:iSe svoju J:itCnu ·Zelju: '»Lep stan i \Sagla:snost u brarkru.«, a iz jedrnag manjeg mesta ;,; Sloven\je lllllaili sluwenik star 23 godillle kaZ:e: ·»Da se ttE~POStavi pravi ocinos izmedu cena i liCnih prihoda<<. U nacionalnilln zeljama slul!:benik iz LjubJjane, star 22 godillle lzjavio je: »Da SSSR i SAD prestanu sa atomskim eksperhnent:itma, da se okonCaju razgovori za artomsko razoru.Za:nje i da ,se atomska eneDgija wpotrebi u mrimodop'Sike svrhe«. Mnogi slul!:benici su istakli da ce se pobdlj'iiati stambena kriza i rpovecati standard ukoliko dotte do m~orul!:anj a i rUkoliko se sva sredstva uloZe u mirnodopske svrhe. �DomaCice Od i524 a~ketirama lica 397 su <loma;Cice !koje po hrojnosti u uzonk.u .zauzimaju prvo mesto. VeCina ·i!h .Zivi na selu (197), u gradu (178) i u me'Sovitom naselju (22). Po repwblikama najvi!ie ]h je obuhvaceno ru S:Cl:>ij!iJ (163), a najmanje u Cmoj Gori (11). Vecina domacica, kako p<lkazuju nasi podaci, Zivi u seookoj, !Socijalnoj i kuJturnoj sredirni i vezana je za seoski naCin Zivota. u litnlrn zeljama domacice ~u istalkle na prvo mesto sre- Can Zivot dece sa 43°/o, a na poslednje .mes'to uspeh u stu- dijama sa 1°/o. Pasle srecnog zivota dece redaju se ove Mne Zelje: liCno ~dravlje, posedovanje Vlastite lkuCe, ISreCan porodDCni Z·ivot, moderan narrne.Staj, 2idrav.1je {Porodice; vl!Si .standard, vjSe novaca, zapoolenost, rekreacija, !mi'r, ·bli:ske veze sa rodaci.ma, socijaJlno osiguram.je, 1preselenje .u grad, ~anjenje poreza, ostati i dalje selja/k i uspeh u studijama. · DoonaCica iz· okoiine PoZarevca, stara 38 godlin.a koja s"e bavi zemljoradnjom i Zivi na .selu ·izra.Zava svoju UCnu lleljti ovlrn recima: »Volela bih da imam v.iiie zenrlje ida se smanlii porez«, dok domaCica iz Ljublj-ane, starija sa 1Pal1'zijom i lJ.OOeg ~e <>dnosi na :penziju i roravlje: »Zelim veCu penziju i zdravlje«. Jedna doma~iCa tz N:iSa, star:ii 52 godilll.e Htnu ·zelju ua;>u6uje detetu i :?Jdravllju: '»Ako .je moje dete sreCno, ja Cu biti GUJplo \Sre6nija. Ja :Zivim za moga sina.. zdravlja izrazava ze1ju !koja Druglli "elja nemam. Ne zelitn niikakvo bogatstvo sem zdravlja«. U naci<>nalnim ZeljMna ona istiCe: >>Brza izgrardnJa fa:. brlka, Skola i stanova i snlZemj€ cena - to su :m<>je relde !koj" ocekujem "" deset godina u maci<malnim okvirlrna u Jugoslavilji.« · · · DomaCice stavljaju nacionalni IProsperitet sa 360/o 111a prvo mesto u nacio.nalnim i!eljama. A nacionalno jedinstvo sa 4°/o na :poslednje me'Sto. Izmedu nacio.nalnog J>rosperiteta i na·cionalnog jedinstva nalaze se sledece nacionalne zelje: mir sa :ll•/o, ~dravlde i dug zivOtt Tita sa 20°/o, razvJtak industrije sa 17•/o, 'razvita:k saobracaja sa 15°/o, resenje stam'benog pitaitja ~a 15°/o, daJlji razvita/k socija!W!na sa 14°/o, e!konoon"ka sta.bilnost i niZe cene sa 13°/o, nwdemizacija poljoprivrede sa 9"/o, o:pSti razvitak zenhlje sa 8°/o, 'Zaposlenost sa 7•/o, eleiktri.fikacija sela sa 7°/o, re8enje staanJbenog ;pitamja u gradu i na selu sa 7°/o, tehn:i!Cki mapredak sa 60/o, ·smanjenje !POreza se- .58 ljaclrna sa 6°/o, razvitak skolstva sa 5•/o, roravlje naroda sa 4% i i!zjedn"cenje !P'lata sa 4%. . DomaCica iz SaraQeva,· stara 61 ;godinru, izra:zila je ovim reCima svoje !Ilade: •»P.oveCanje standarda, da n.am je tZiv Tito~ da budemo sretni IS n.jim. i on s nama«. Druga d-om~Cica iz. Sarajeva, ~Stara 56 godilna, \koja je prez·iveila bombardovanja u gradu IZa 'Vreme Oku:pacije, jed,. nom reCenicom fo-mnuliSe :svoju .Zelju: >~Mir, da nema aviona nad naSim glava.ma«. Mlada Maked()J])ka iz Biltolja, stara 22 godine, ka;i':e: »Posle deset godina i2lgradiCe se vise fabr>ka i ~tambenili zgrada. Bite posla za svaJkoga koji zeli da radi i IZa seilja'!ke i za gradane. Plata <:e lbiti veca« Sli6ni odgovori se mogu naci kod doma<Oica i u drugilll.l krajevLma Jugo.slawje. Poku.SaJi smo da l!'azvrstamo domaCice prema mestu sta:. nova'lllja selo - gr<id - ane8ovito naselje, poSto .ih nismo mogli ral'N·rstati prema prihodlrna kao Tadnlke i slt>Zbenike, j.er u ank€'bnoon !J:i!stiCu nije precizirano Ciji su pri!hodi. N~ zna .se da 1i su njeni, njenog muZa, sina ·ill.i nslmg od Clanov8. porodice iii domacinstva. Pogledajano naciona1ne zelje dom0c~ Cica prerria mestu stanovan.ja. Nacfonalne telje Ukupan broj domaCica Nacionalni prosperitet Razvitak socijalizma Mir Razvitak indust11ije Zdravlje i dug zivot Tita Grad 178 42% 30 61 36 36 Modernizacija poljoprivrede 12 Razvitak saobraCaja 15 Re8enje stambenog pitanja 34 Ekonomska stabilnost - niZe cene 35 Tehnicki napredak 15 Zaposlenost 12 OpS!i razvitak zemlje 13 Elektrifii.kacija sela. Izjednacenje plata 12 Razvitak skolstva 9 Bolji otanovi u gradu i selu 13 Nacionalno ·jedinstvo 7 Zdravlje naroda 9 Mesto stanovanja Selo j MeSov. nas.: I I 197 62% 27 61 28 37 24 41 21 15 6 10 19 6 I 22 41% 9 18 18 23 .14 18 9 9 18 5 9 14 5 5 14 10 9 59' �Svakako da su se pdkazale neke ra~Hke u lllacionalninn Zelja!ma prema tLpu stanovanja. Na 1Pr1mer, modernizaciju poljoprivrede domacice iz grada stavljaju lila 6 mesto sa 12•/o, a d-oma6ice sa sela isto na Sesto mesto sa 24°I o, dok se u nneiiovitinn naseljima ova IZelja kod doma<:ica l!le ,poja~uje. Slicn<1sti i razllke pdkazuju gOTlljji statistlcloi podaci. Preglednije sllenosti i ·raillke domacica prema ti,pu naselja se vide na prilozenom grafiCkom prlkazu. 01\,S - •U!p9J OU(DUD!::'JDN ! AOUD~S ! ! (08 LiCni i nacionalni status na skali .• D(iiS o(pD)jH!J')l"'l3 0 0 c " ~SOUS(SOdoz • e ·U •u " E 0 a~!N aua:> 0 aJuPHd ouaqwo'S ~ w 0 < z ..._ w z < :z -' 0 u < ., ~ apaMpdoJ (Od D!!=>DZ!UJGlpow . c DHl D>l! up~s paJd 'o"!¥ 0 Bno Prc>~lost "' ....... Lleni status Nacionalni status :z 4,3 4,9 Sadallnjoot 'BudUii:nost 5,0 6,8 6,7 8,6 oUJZ!I •DjpOS )jD"!AZO~ ,-~-'"'1"-oTo-,.--r---,1"'""""1--r--f ~adsoJd .... "' 60 r Prilil<oon ra~govora sa ispitanil<OI!ll nas ~amdnlk je pokazao lestvicu sa 10 s'tepenica. Vrh oestvice 1kao sto smo vee ranije rekli preds'tavlja najibolji na1Cin 'Zivota, a dno lestv.ice najgori naJcin zi<vota. Pa-vo je pootavljeno pitooje za li>Cni status: Gde ste h>H pre pet godina, gde se na'lazite sada i gde ce vaiie metstG ibiti na skali pos'le p.et godina. Taiko oe a.;pitanilk odred:io .broj stepenica za 1:lCni status u p.-oiilosti, sadaSnj.osti :i buduenooti. Polito je a1a skalli odreden lieni status, prel!lo se na odredivanje naciOI!lalnog staJtusa. Pitooje tie glasi[o: Gde se J·ugoslavija na!W:ila pre pet godina (1957). Zatim se preS!o na odrediwanje statusa u sadalinjosti: Gde se Jugoslavija nala2i sada (1962. godine); i za 1buduenost gde ce se. Jugoslavija nalaziti pOOle pet g<>dina, 1967.. godine. N a taj n3JCin Sl!llO dolbili liCni i na~ionall11t i!Stattts ti 'tri vrernenska perioda,. u- pro.Slosti, sadallnjos'ti i buducnosti. A sada poglledajmo razlilke i7Jmedu licnog i naci=mag statusa. .... 0 0 'Gll.l !UIDUO!::'JDN N acionalni status u sva iri v,rememska perioda je ve<:i od 1iCnog statusa. Aritmeti&a ,;redina 'Za Qieni status u prdS!osti izno:si 4,.3, a·IZa nacionalnj. status 4,9. Sadasnjost: u sadallnjosti lieni ,status iZIIlosi 5,0, a nacionalllli l"tatus 6,8. BuduCnost: li61i statu-s za bu!du6nost iznosi 6,7, a naci<lnalllli status 8,6. 61 �ATitmetiCku 'Sredinu srno izrarCuna1i na osnovu uputstava k<>je tie da<> pr<>fes<>r Hadley Cantril." Dist-ribucija naCionalnog statusa na skali po stepenicama (Procenti su racunati oo u!kupnog 1broja .ispitanrka u Ju~ goslaviji 1524 i (poka2lUiju ra~pored orlgovora na svaikol stepenici u (proslosti, saldailllljosti i l>uduenosti). " 26 Vidi: Hadley Cantril and Lloyd A. Free Hopes-ana Fears tor Self and country, the American behavioral scientist vol VI octqber 1962, no. 2 page ;i. ' · ' Pros!ost: Najveei lbrdj ispitanika odredio je prol1lost JugoS!avije na petom stepenlku sa 24°/o. Veoma rvrsoki procenti su d 'l"la :cetvrtom stepenrku sa 22°/o, .pa i na trecem. sa 14°/o. Sada!injost: . ikoncentracija <>dgovora u sadalinjosti je 'l"la petom, Sestom, sedmom i osffioan stepeniku, s tim Sto je na osmom stepen;ku 23•I o. BuduCnost: !koncen:tracija 'Odgovora je na ·sedmom, oomom devetom i desetOim i 'l"lajveca je na desetom steweniku sa 33°/o. Ove .podatke smo .prlkaza1i graflcki na sledeeoj strani. Broj stepenica Proillost Sadasnjost Budu6nost 10 9 8 7 6 5 4 3 2 )>MetOd. pore_ctenja aritmetiCke sre'dine na skali . P':"o, lbroj. ~~ta;nika na -svakom stepemku je pomnozen sahroJem stepemka. N a primer, a'ko su 162 ispital!liika ozn.alci!a stepen;k 7,. onda_162 mnozlmo sa 7 t dolbijrono 1134. D~ugo, re:m~ltat ?Vih ovih umnozaka . Si>beremo i dobijemo ukupan totall. Na]'zad, ukwpan totaJI dijellmo sa zlbirom ispitanika na Ska:li ·(±skllj<UcutiUICi ·Oille koj•i su oogovarali ·>>da ne maju« ill »n!isu dali odgovor«). · · )3roj stepeillca l)roj ·· na Iestvici ispitanika 0 1 X· 2 3 4 5 6 7 8 9 X Proizvod X X X X X X X X· 62 99 158 235 850 347 162 134 87 ' 28 62 198 474 (250 2.082 1.134 1.072 783 280 AritmetiCka sredina 9 21 16 18 15 4 2 24 22 14 5 1 0 33'/o 25 21 11 4 2 1 1 1 0 0 0 0 0 2 8,6 1 1 4,9 6,8 Nacionalni status na skali 11.275 i 940 i Pmlzv<XJ 11.275 i' zbir ispitanlka 2.172, de1lmo 2.172 d .tOJko dobiljemo OJriimetlcklu snJdinu 5,2.« 62 Bez odgovora 5 fJJ!o 9 23 Smatrali smo da je ;potre!mo videti i nacionalni status na : skalli Jugoslavide u ;prOOlosti, sada!Snjosti i budu6nosti, procenjen od str·ame raidniika, selja'ka, sluZibenilka i domacica. Rucnom ' ·obra:dom dolbili smo Sledeee pmseke: 0 H72 10 X 10 1 0 lO/o 2 Proslost Radnici Seljaci Sluzbenici pomar~ice 11.275 'Sa 4,8 5,5 5,2 4,9 Sadailnjost 6,8 7,0 7,0 7,0 Budu6nost i 8,6 7,9 8,8 8,7 Proslost: uporedeno sa jugoslovenskim nivoOilll jedino do- ' maeice .imaju istu.procenu p~oillosti Jugos1avije na skali, procena seljaka i SIOOI>eni'ka je .neilto fzn!!d jugoslovenSkog prose'ka, dok -se. ,pr_oc_ena. radni·ka- v~om·a. ,~ai? :r:a~lilkuje.. 63 �Sadailnjost: procena sadamtjosti JugoSlavije na ska>li od strane radnilka dadmaka je jugoslovenskom nivou ~er iznosi 6,8, do!k. JSU procene !Beljaka, 1Slu.Z:benilka i dooonaillca i'Znad jugo~ slovenskog proseka. Znaci r·a:c!nici su najlb1iZi jugoslc>Venskom niryou, odnosno i ne razli.k'Uju se u ftoj proceni. Buducnost: u !P<>gledu buducnosti JugoSlavije, radnici su ostali na jugoslovenslrom. nivou, jer ta !Procena iznosi 8,6, dok je !Procena selja,'ka iS!Pod jugoslovenskog nivoa, a ,procena sluzbenika i domaeica se nesto razlillouje lj nalazi se iznad op5teg jugosloven~ proseka. OISTRIBUCIJA NACIONLNOG STATUSA NA SKALI PO STEPENICAMA PREMA OCENI ISPITANIKA U JUGOSLAVIJI !I 40 35 • • ,'' buduC:nost \/ 30 25 Status nacionalnih Zelja na _skali Sve na'Cionallne 2elje obuhva!Cene .su s'kal<>Jn u tri vremenska perioda, u proS!osti, sada'ilnjosti i 'buduenosti. Merene su r·az-lilke i promene u nacionaJ.nim •Ze\jama na s!k:ali 1mnedu pvoSlosti i sadaSnjosti, 'za:tim Wmedu sadaSnjosti i ibl.llduCnosti. Na primer, ka'ko je jedno 'i:lq>itano lice gleda.lo na razvita'k industrije pre pet gocHna, tka!ko gleda .na razvltak 'IDdustrJje damas, 'sta ocekuje, odnosno lkako gleda na reilenje ovog pitanja u budu6nosti. Postoje 1li xazlike u QVa tr.i vremen.ska perioda illi ne? N acionallni status za sada'ilnjost na '""'""; :lznosi 6,8. Ispod ovog CJiPS!eg jugoslovenskog !Proseka nalaze se sledece naClOc na/line zelje: elektr1fi'kacija sela 6,7, skonomllika sta'biJnost i niZe cene 6,5:, bollji lllSlovi :stanovanja u gradu i Ilia .selu 6,5, izjedn"ce;nOe plata 6,5, smanjenje ,poreza seljadma ,6,3 i dug zivot i 2>dmvlje Tita 6,1. Izn"d opsteg jugoslov€'!lSI<:og ,proselka na skali se na'laze: mir 6,8, modernli!zadja proljoprivrede 7,0, zatim raxvtalk saobraCaja 7,0, da.lji ra:zviltak socija.~liZJin.a 7,0, re!Senje stambenog' pitarnja 7,0, raz.vitak ISkdlstva 7,0 i -naciona1no ded·ilnstvo 7,4. Nadcm.a•lni proop~itet, teJhniCki napreda!k zemJ.je:, z.aposlenost, zdravlje naroda i ·opsti razv>tak zem1tie >maju srednju vrednost 6,8 koja de ravna op!:tem jugoS!ovenslkom proseku u s<>da!iinjosti. (Vidi talbelu 13). Sve naciona/line zelje smo i gra:fiicki prlkaza1i u tri vrec menslka perioda, jer se na pregledmiji na:Cin istiJCu ra~zlike u 1 20 15 10 5 0 2 3 4 5 6 7 8 9 Na a[)SClsi na sv1m grafikoruima naneta je Skala oo ~:-10 ••tanenicama a ,na osi ordi'nati tzra~eni su proceffli od po ~ v,, sk ·-· ukUJPI><>g 'J>mj,a lst!>itamlika u .ttii. vremen a perru.u.a. 5 .Zelje i strahovanja naroda Jugoslavije 1 65' �pagledu proslosti, sad<~Siliosti i 'buduenosti. Osim toga lJolje na taj naCin,;post~euno uporedi"ast !POdataka 'nego ~to nam ;pru~ zaju broj•cani pr~edi. Nacionalno iedln• Tabela 13" st'Yo Nacfonalne .,, Nacionalno je5. dinstvo . · 5 ViSa skola 13 Stanovi 27 Socijafuam 24 lndustrija 14 Sao'braeaj 16 Poljoprivreda 25 Mir Naoionalni pro40 speritet 9 Te'bnicki napredak 8 Zaposlenost 5 Zdravlje naroda Opsti razvitak zemlje 7 100 TOTAL UZORKA Elektrifikacija 6 sela Ekonomska sta13 'bilnost 5 Bolji stanovii · IzjednaCenje 5 plata 6 Smanjenje poreza 23 Dug zivot Tita ,j 0 ;;;; 0 0:: ~- ".,oo "'oo .,E, "O "'" 5,1 4,7 5,0 5,0 4,9 4,8 4,8 5,0 7,4 . 9,0 7J) 8,8 7,0 8,8 7,0 8,7 7,0 8,8 7J) 8,8 7,0 8,7 6,9 8,7 4,8 5,1 4,9 5,0 4,9 4,9 6,8 6,8 6,8 6,8 6,8 6,8 66 8,6 8,7 8,7 8,6 8,6 8,6 '1:1 <1:1 >CI'l 2,3 2,3 2;0 2J) 2,1 2,2 2,2 1,9 8,5 2,1 4,7 4,4 6,6 6,5 8,5 8,4 1,9 2,1 6/5 6,3 6,1 8,4 7,9 9,0 ~ <;1:1 0 " " ::> "" 0. 1,6 3,9 1,8 4,1 1,8 . 3,8 1,7 3,7 1,8 3,9 1,8 4,0 1,7 3,9 1,8 3,7 '"' ~~ -" O"' as a 74 82 210 415 370 220 241 381 2,0 1,8 3,8 615 1,7 1,9 . 3,6 139 1,9 1,9 3,8 118 70 1,8 1,8 3,6 1,9 . 1,8 3,7 112 1,9 1,8 3,7 1524 6,7 4,6 4,7 5,0 "0 .:;S ooo..ca~ 4,6 :n Tabele 13, 14, 15, 16, 17, 18 i 19 obradi. "'" ·g.oo ~ j· 2 ~Q 1,9 1,6 1,1 1,8 1,9 1,9 1,7 1,6 2,9 3,9 3,8 4,0 3,6 3,2 4,0 j jf •• ••• 92 195 74 ....... "I ..• lizmo ..... t 2,3 • ..•I • j. ........ (, .. !. •• Boljl stanoYi Razvltak soe:lia• . . -:;; f ... Vlie ikolct STATUS NACIONALNIH ZELJA NA SKAU PREMA O:PADAJUCOJ VREDNOSTI OD SADASNJOSTI (Ofo) felje ·SKALA NACIONALNIH iELJA .2 .. I • I.'. I . i,L ~ :! 2,0 · 1, 8 1:7 ., i' 1,8 Razvltok soobro- NOcionolni prosperltet 1,8 ,. n Rozvltok lndustrlje Cojo Modernizocljo poljoprivrede Mlr 1,8 2,3 '' ,, . .!iiii 1,8 1, 7 '-' TehniCici nopredok Zoposlenost f . Zdrovlje noroda lzgrodnjo zemlje no svim podruCjimo I•. Total uzorko k" 1,8 h ... e ··~···-'5·.,r··t2.o F••.. •· ,............ !... ,,, "' . J ...... 3d ..... I ... , .......... .. ·"'"# $(! .... , t • · " ' '" . I .. 3 .. 1, 8 1, 9 ),9. 1,9 1:8 1,8 t. ...•• a , a 1:8 1:9 1,8 .. •• • • '·" 2 1 ,I'! I Elektrlfikacijo Elconomsko stabi/. '' · · ·• · nest ,, ,., ... f H. , ; I , s .1 1,9 1 So/.ji uslovi stonovo • njo U grodu j selu l•. · · • ;f' .. I. .J... • :.< t 2 1 I fi; 5 Smonjenje porno Dug iivot redsednlka Tlto l. ·j .. I 83 87 350 ···~·· b.· 0 I o ........ !. >I .j ,;,. 1 1 .. ··' I, 9 1' 9 1,7 1,6 1,6 • 5 0: 1,9 5 . .. -;:, ... 0 .. '. ~c ' lzjednaCenje Plata 'l:o.o o 1,9 "· I I I 2 3 4 .... : \ . , .... I 6 2,9 I I 8 9 I ·s v.. 1 l,l 7 -, 10 c::Jproilost !:.•:clsadain·jost- b ud ucnost ' uzete pre"ma amer:i~koj statistiCkoj - •• 67 �~ $ :1 Tabela' 15 Tabela 14 STATUS NACIONALNIH 2ELJA ISPITANIKA NA SKALI POREfJENJE SADASNJOST - PROSLOST (Ofoj .. ~ 'to TOTAL UZORKA 1000/o ~ 0 "" ::> 77"/o Nacionalni pro- 40 Stanovi NiZe cene Tehnicki napredak Zaposlenost Opsti razvoj zemlje , Elektrif-ikacija sela Smanjenje poreza lzjednacenje plata Vise skola Poboljsanje stanova Nacionalno jedinstvo Zdravlje naroda 77 27 25 24 23 16 14' 13 speritet Socijalizam Mir Industrija Dug zJvot Tita Poljoprivreda Saobracaj 82 75 82 83 80 79 83 74 80 74 13 9 8 7 6 6 5 5 5 5 5 74 77 68 80 83 80 81 80 6 " ;;; "'~ "" " " "" ::> o>i?. ffJ!o 1ffJ!o 1% ~ """ ,.c o>S 6 4 5 5 5 5 5 4 6 6 5 7 9 10 4 4 ~ 16 14 19 12 0 ~ ~~ I 11 I 1 1 14 I IS 1 13 19 1 13 1 21 19 14 22 16 'to 1524 615 415 381 370 350 241 220 201 195 139 118 112 92 87 83 11 2 82 20 14 17 4 3 74 74 70 Ova tabela pokazuje macionalne Zelje na ..skali u JPI'otlomeni i2imedu !proSlosti do sadaSttljosti. Pri1mera radi navod:icrno Sestu Mlju po redu poljoprivred", Razvit!llk i modemizacliju poljoprivrede zeli 241 odinosno 16% ispltan>ka, N a &ka~i u sadallnjooti u ·<>oowsu na pr<>Slost 80°/o smatr-a da je raJzvitak poljo,prJvrede bolji od pr<>Slosti, 5°/o smatra da nema razllke iztmedu proslosti i sa!da8nj-osti, a 14°/o srnatra da je razvitoJk [pOljqprivrede u .C:l{pa!danju u odnosu na .proSi1ost. Ta!k·o se mogu ·redom -videti i druge nacionalne Zelje. 1 68 STATUS NACIONALNIH 2ELJA NA SKALI POREfJENJE BUDUCNOST - SADASNJOST ("/oj TOTAL UZORKA Nacionalni pro-. speritet Socijalizam Mir Industrija Dug Zivot Ti ta Poljopriwreda SaobraCaj Stanovi NiZe cene TehniCki napredak Zaposlenosi OpSti razvitak zemlje ElektrifikaC!ija sela Srnanjenje poreza lzjednaCenje plata ViSe &kola PoboljSanje stanova Nacionalno jedinstiro Zdravlje naroda 6 1! """ 0 "' ::> ~ .. c "" "'e "'~ " " "' ::> o>i?. ~ o~ ~~ 10IJO/o 88% 8% 20fo 2°/o 40 27 25 24 '23 16 14 90 91 89 93 91 91 93 92 91 95 96 7 6 2 3 3 1 1 1 1 1 1 2 1 13 13 9 8 7 6 5 5 5 5 5 5 88 89 96 96 94 93 88 91 7 5 7 6 5 7 7 2 4 10 8 4 4 8 4 2 2 3 3 3 2 1 1 I 2 I 1 1 1 I I 2 4 3 .... --M:::: ·~ ~ _c 0 .. "'"" 1524 615 415 381 370 350 241 220 201 195 139 1!8 112 92 83 83 82 74 74 70 ·Gornja tabela pokazuje nacionalne Zelje u promeni 00 s~·~a~josti do ·buduOnosdi na skali. Na 1primer, razvitak soC1Ja!tzma dolazi na rang-Iisti na drugo mesto sa 415 is[pitac nika 27°/o, A'li 91"/o optimistioki g.Jeda na razvitalk socija1±7nna u buducnosti, 6°/o tv-,di da ce obuducnost -biti lsta ikao i sadaSnjost, a 3'0/o smaira da i::e rarzvitak soc:ijali.2Jma lbiti ru opa- ~~~ . A:nalizirali !Smo nacionalne Zelje na Skali koje imaju veCi pPOISek od opSteg ju.go.s!overuSkog U budu6nooti, cija je srednja vredno:st 9,0. To su 1pre svega nacional!no jediln:stvo i dug Zivot druga T1ta. Zatim smo se zadr.Zaili 111a oni·m Zeljaana :Ciji je prosek u buduCnooti 8,8, a to :su: razvitak. iSk'{)l1siva, reBenje 69' �stambenQ,g .pitanja, razvita..~ industrije, razvita'k .saOibraCaja. P<>Sle dolaze zelije ciji je prosek 8,7 - to su razvitaJk socijalizma, razvitak polj.oprivrede, mir. Uz· ra·zvitalk socijaaizma da1i smo i mir, a uz_ razyitak i ~oderni.;?;aciju poljqprivred~ da'li ISlllO i dve nacionalne zelje koje •se na'laze na skali isp<)d opsteg jugoslovenSkog proseka, a to su •smanjenje poreza seljacillna i .eilektrifikacija sela, jer su sa razvi1Jkom poljo;privrede povezarne. l'wstavili smo u analizi re.Senje stambooog piltanja u okviru naciona:1nih. 1Zelja jer rsm·o -to ariali:zira1i u. UiCnim zelja"!la pod naslovoon "P<>Sedova'll,je v'lastite ikuce ill stana«, lsto tatko smo izostavili a!lla'llzu tehn!Okog na;pre11ka i ·zaposlenosti i'td. Sve ove nacionalm.e r.Zelje i n.jlliov status na sk:8.li u proslixsti, S~dai'inj'osti i budu6nosti Se 'IJl{j,gU vldetj U tabelama 13, 14 i 15. A sada pogleda]mo prvo naclonalno jedlnstvo, ~aJtitm dug Zivot TJta, Q'atziv·j)f;ak socijal-imJ.a, ra2Nita!k !Skolske mreZe, razVltak ind<ustrlje, if.azvitaik saab~aJcaja, anodemlzaclju po1j<JiPiiUvJ:".ede, smamJenje poreza seljacitma ·i elektrjjfi:kacij,u sela ... Nacionalno jedinstvo · N acionalno jedi:nstvo naiazi se na 18 mestu na <rang llst! ru ·nacionalnim ZeJtiama, meduttm. na skali u •odnosu na buduim<>st ocenJjeno je sa najvecim optlmicmnom Ciji prosek ;:m<>Si 9,0 i veci je od opsteg jugoslovenskog pr<>seka. Ullru[p!no 74 h1\>itarrilka p(,dvuklo je ovu ~elju, odnosno 5°/o od 1524 ic<q>ita.na gradana Jugoslavije. 'Radnic! naciona1no jedinstvo istlcu na 14 mesto i rspoljavaju ga sa 6"/o, &luzbenici na 15 mesto sa 6"/o, ~"ljaci na 16°/o tmesto sa 4°/o i domacice na 19 anest<> (jposledOlje) sa 4•/o. Ova zelja na ISkali je izra!Zena u :sva tri vre"!lenska perioda i!zn!!d c.p.Steg jlllg<>s'!ovenslmg prooeka. Sadai§njost Budu6nost Pr<>slost ]lfacio!la1ni st!itms 4,9 ,6,8 8,6 N aCiona1no jed:instvo 5,1 7,4 9,0 U odnosu na pro.slost, u sad.,S!lljosti 81°/o gleda sa <>pfunizanom n.a. nacionalno .jedi.n\Stvo, ·1°/o je ibez promene u .svojim oce-:naona, a .14°/o tvroi da je ova zelja 11 sadai'inj<>Sti u qpadanju. Porast optimizma u .buducnosti u ·adnosu na srudai'injost i2l!lO'Si 880/o, zatim 8°/o sanatr·a da muedu sadai'injosti i bu~ 70 Na-cionalno·. jedinstvo -. po-1 · tastu · U Bez .. pro- u Bez padu mene 0~~~,.- ·I :pitanik~-~Broj-·iS_· Sadasnjost -~No .. '74. 14% 1% 81% . .proSlost BuduCnost74.'' '1'/o 8% 88% sadai'injost Sadasnjost proslost du6nosti nece biti ntkaJkve razlike u <pOgledu nacionaJinog jediinstva. U eel'inll gledani podaci nam pokazuju da Jugool<>verii sa optimmnom gledaliu na nacionaln<> .jedlnstvo u buducnosti. M'nogi gradani povezujU <lVU nacionah>U Zelju Sa ;ratom i strathutju od ra21dora i nesloge medu narodima u &lul:aju rata. Du.g zivot predsednika Tita U medumarodnoj arrketi »O ljudskoj sreCi« [pitanje se nije odnosrlo na Tita i mjegovu lilcnmrt. Medutim, pored brojnih .Zelja za elektriflkacij<>m, industrija'lizacijoan, ra!ZVitkom saobracaja, IPodizanJjem iikola, 350 i!!pitani:ka, odmosno 2~0/o, P?!ielelo je dug i\ivot i :zdravlje Tita. Na Skali su dve simlbolliCne zelje zauzeile .u l>udu6nosti · nadvl.Si st~en optimi.Zma: Du.g Zivot Tita i nacionalno jedinstvo. · NacionaJ!ni status Dug Zivot Tita Buduenost 8,6 9,0 Sadai'injost . 6,8 6,1 Pro.Slost 4,9 . 5,0 . Obe ove ze'lje ·imaju (9,0) prosek za bwduenost ve6i od naci01Ila1nog statusa uop.Ste Jugoslavije u .. budW6nosti, jer naciona1ni status dtma ariimetiCiku ~redinu 8,6. Poznato je da &U Ti1ova ·b<>rba i pdlitlka vezane za naciona'hno jedtnstv<> jugoslovenskih naroda. ~ Dug zivot Tita . SadasnJOSt pr<>Slost BuduCnostsada.Snjost :; " c. :> 83% 91%_ ~· " N = "e CQc. ~ 5% 7"/o " "" c. "' :> 1JO/o " 0 > ~ 0 N"" ~., Cllo " ' . ~~-= ·-" o·" c11:S. 350 350 71 �Qptimi~tN!ko .ra'!Pololieonje prema Titu, ~egovom zdravlju i po:IOZaju Predsednlka RE1Publike je u <POl'astu ·U rpros1osti ka sadaronosti na 83°/o, i u buducnosti taj se procenwt penje na skali na 91°/o. Svega 7°/o u buduenosti smatra da·u tome rpogledu neee biti TazJ!ilke. Ovakav. visok stepen qptimilzma mogao se i ace!kivati. MeC!utim da se pitanje odalosilo direktno na Tita i njegovu politlku, nbedeni l9mo i sa sigurnoscu :hi mogdi konstatovati da •hi taj stepen 'bio joll viS!. ~ ~ Vise skola ~ " " " Ne 0 0. Sadasnjost proslost Buduenostsadasnjost .,o ::::> o:>i'l. 830/o 40/o 940/o ~ ~ " "' 0 ~ ~ ~&! c. ::::> o:>'ll 40/o ·~ ~-= ~= 0 ~ cQE, 2!'/o 82 20/o 110/o 82 Revolucija, zatilm izgradnj.a socijali'Zma i rlanas a:Imivna i mfroljubiva koeg!Zisteneij a su pokazale. da su naradi Jugoslavije cvrsto okuplijeoni olko Tita. Razvitak skolske mreze Ovaj .prdb'lem u na-Sem istraZivanju izratZen je u nacionaJ.nhn .Ze1jam.a pod tenminima »Vi!Se Skala« il1i »razvitak Skolstva«. Tu oS1J)adaju ne samo ·osnovne, ·V€iC sve vm.te \Sredlll!jib i fatku!teta. 'Dolk •U P·laninskim podrucjillna i selima •razbijenog tipa pret>vi!aduje zelja za dtvaramjem OSIH>vnih sko!a i .suZibijanjem. nepismenosti, .dotle ISe u ravniiCarskion seoSk.im:i. podru<i:jima, rselima i <naseilj•illna zbij<mog tipa 'javJj"'in telinje za otvaranjem ru-ednjili Skola. Od 1~24 ispiJtanika, 82 odnosno 5% je :istaklo ovu lielju u svojilln odgovo•ima. U nacianaJJnilln ~eljama .rwzvitalk Skolske mr.e.Ze zaUtZima kod ~1ulibenika 12. mesto sa 8"/o, .:affun trinaoot<> m,Sto kod seljaka sa 6°/o, i n"'jzad sesnaesto mesto ll<O'd domacica sa 5°/o i sedamnaesto ikod radnika sa 4"/o. U Jugoslav.iji na ranrg-Hsti ova .nacionalfla Zelja dollazi na iSesnaestOmesto. Medu~!m na skali situacija je veoma povoljna i rpozitiVllla. Proslost Naci<>nalni statw Razvitalli: :§kalstva Sadasnjost Buduenost 4,9 4,7 6,8 7,0 8,6 8,8 Razvitak ilkolstva u sadasnj<>sti i •buducnosti je na skali odreden iznad qpsteg jugoslovenskog .proseka, na primer sadaSn.fo.st na }urgdslovens1wm niVou iz·noSi 6,8, a ra~vltak Skol- stva 7,0. 72 Stepen qptimizma ispitan:lh gradana gdedan na razv.itak llkolske mr~e, vaspitanje i dbrazovanje i2mosi. 83°/o na relaciji proslost - sadallnjost, ·a u buduenosti se penje na 94°/o.. To zn!ICi da gradani Jugoslavije sa ovecim qptillni!zJ:mom gledaju na ·razvitak skolstva u bud'l.ICnosti. Jmteresallltno je istaci da se nijedan ispitanik nije lzjasnio .pesimistiNci u pogledu dalj<lg razvitka Skolstva u buducnooti. !VIinoge evropske i druge zemlje da'VIIJ.o su lilkvidirale I)TObiem nepismenosti. U Jugos!aviji, narocito U nekim kraj<l'vima, postavlj8. se u oStroj formi 'SU:2fuijooje .nepismenosti. OvaJkva situacija ima k<>rena jos u proSlosti. Dovoljn<> je da pOgleda.:mo podatke o· pi1smenosti i nepismenosti IStanovniStva iz 1961. godine ·uporedene sa 1921, 1931, 1948. oi 1953. godinom pa da vid:iJrno lkoUke su razlilke i lkalkve ipOSledice.28 Stanovniiitvo prema opismenosti f!'/o) 1921. Ukupno pistnenih nepismenih 1931. 1948. 1953. 1961. 48,5 51,5 55,4 44,6 74,6 25,4 74,6 25,4 80,3 19,7 Najnoviji statistiaki podaci iz 1961 ..godLn.e ,pokBJZuju da je najveci braj n'1Pismenib na Kosovu i Met<>hlji •glde procenat i.21nosi 64,50/o, zatian dolazi Bosna i Hercegovina \Sa 53,90/o, posle toga Makedonija sa 40,i0 /o. Ovi vrocenti se odnose na stanovni.Stvo jzmedu 35 i 64 godlna starosti. Veorna ·iscrpnru i dokumentovanu 'S'tudiju o oy;oon problemu dao je Demografski centar Instituta drulitvenih nauka 2s Vidi: StattstiCki bilten 298, januar 1964. godine, 10 i vi§e strana 12. gacZina prema pismenosti 1921, 1931, 1948, StanovnfStvo starv 1953 i 1961. godine~ �tC'f\eogradii u iknditli Demografska kretanja i projekcije u Jugoilaviji, (m~rta 1964), u poglavlju koje nosi naslov Prosvetne kaTakteristike stanovni8tva Jugosla·oije~~ Tu su zahvaCetia dva pr<lb1ema: 1pismenast i !>loo!Ska sprema. Dalji razvitak socijalizma Dva krlliPna pr<Jiblema postavljaju ~e danas u svetu uap.Ste: onir i ·i>~gtadn.ja ~ocija:lizma. Oba. zauzilmatiu IP<>Se'bno tnesto u Jugoslavfji ·u nacionalnilm zeljama i strahovanjilma. Skor.o u svim repul>liikama n..Sli smo odgavore ikoji izrazavaju ze!ju da se dalje ,prodru<i i2!gradnja socijali:oma"'kako hi mogli IPreci u ikomunizOJ!tn. Narodi Jugoslavije •su· u Revoluciji evrsto v·e'Zali svoju sudlbinu u lborobi za Sloboda, mtr i .~ocijaliza1111:~ U nacionalln.1m zeljOJ!tna i2lgradnja socijalizma dolazi lila drugo mes'to sa 415 odnoS!Ilo 27°/o ispitanika, odmah !Poole lllachmainog prosperiteta. Kod radllllka i SluZhenlka r32Nitak socija" lizma 1zauzima drugo mesto u l!lacionalnim- -:Zeljmna na rang~ listi i rava:!ll je jugoslovenskom niVOU, dok ikod se!j$a QV3 Zelja je .na S_estom, a ~ad do.ma.~Cica na 1sedmom. mes:tu. Radnic,i, je 'ispoljavaju sa 45"/o, seljaci sa 21°/o, slu:2benid sa 37"/o i doonacice sa 14°/o. P.roslost 4,9 5,0 Buduenost SadaSilj<>st 6,8 7,() Nacionalni atatus Izgradnja sociljaJi~a 8,6 8,7 ! Na reilaciji .pr<>lilost - sad..Snjost 82% sm1<tra da je ~ituaclja za izgrad!llju socija:tizma povo!jnija u sada8njosti, 4°/o smatra da nema ratzlike, a 14°/o smaotra da je sadaooja siiuacija gora od ,proole; Buduenost je povOlijnija jer se optimisti<Jko raspo~ loi!:e!llje .penje na 91°/o, zatilm 6°/o ne vidi !Promene, a svega 3°/o •su pes1misti&oi orijentisani. M i r zeli 381 ispitano 'lice odnosno 25•/o. iNa rang-listi zauzeo je treCe :mesto u tnacionai-nim Zel.jama gradan.a Jugo.,. slavije. Domacice sta'V'lj.alju mir na drugo mesto sa 319 /o, ()dmah ,pcs!e!llacionaln<tg ;prosperiteta, dok u Jugoslaviji u cciini ova zelja, kao sto smo v1deli dolazi :na <trece mesto. Posle do· maCica !Seljaci u naci-onalnim Zeljama IS'tavljaju llnir na treCe mesto kao i ispiianici u Jugoslawiji sa 25•/o, t<aotilm radnici isti!Cu mi~ na rpeto ·mesto sa 23°/G i slu:Zbenici ·na rsedm.o mesto sa 18°/o. · Jugos1wensl<i narod l!eH mir ne samo u Jugoslaviji nego i u cel<>m svetu. Mnogi gradani kaji su pr~ziveli prvi i drugi svetski r.at i osetili •ratne strahote u svojilm odgovorima lka.Zu veoma !ki-atko:-•»Mir«. »Dane bude rata«. Mir ii Socljallzam Sadasnjost - proSlost BuduCnost- sada5njost "' 0 0. :o. ~ ~ " ~ N8 ~ 0 "'5. i! 0. "' :::> Ni?. ~"0 <!lo -·" ' ... c ~ . '§'~-:· "' 0.. 6lJfo 415 30/o 415. 29-Vid.i: PrOsvetrie karakteriStike stanovniAtva Jugoslavije. str. 142_. '74 :::> Sadasnjoot proslost ., "' :; 0. jugoSl<>.~ ~ 'Buduenoot 8,6 8,7 6,9 ~va tri vremenska ;perioda mir je <>eenjen na sikaJi ne5to vise od opSteg jugoslovenskog nivoa. < 140/o 82!'/o 910/o " "0 "' 0 > Sada§njost 6,8 U MIr U s\•a tri vrsmenaka perioda ova zetja je iznad venskog p,,.eka lila s)<aJi. ProSJ.ost 4,9 5,0 N acionalni status BuduCnost- sada8njost ., " Ns ~ ~0 <!liS. " "0 " 0 > ~ ... .~~ :::> <!lo -" o;a. . 0. " 0 NbD ~"0 0 tG 75'/o SO/o 19'/o ·toto 381 89'/o 70fo 30/o l'lo ' 381 U <>dnosu proslost - sadasnjost 75°/o ·smatra da 'je situacija za ocuvanje onira bo!ja u sada8njosti. Razllllru u ,pogledu oCuvanja mira izmedu ;proSlosti i ;sadaSnjosti ne vidi 5fJ/o, a 1go/o je uvereno !da je sa!da.Snja situacija .pogorsana. Porast o.ptlmistiillrog raspolozenja i .ubedenja <u. pogledu aCUVanja mira, OdnOO!IlO OVa zeJja U ,bUJducnosti [penje se na 75 �89"/o, zatirrn 7•1o ne vidi razl;i;ku, 3°lo su u padu i 1°lo je 'bez odigovora. Gradani Jugoslavije u svojim verfuallnirrn odgovo- rima za!kljuCuju da i.:e .se razv.iti industrija, (pOdiCi graJdovi, poveCati proizvodnja, ;:d{o bude mir u Jugoslaviji i sv.etu, a Ume ce se i poboljsati zivot radni.h. '!judi, 'tj. standaro •ce biti na viSem nivou. Razvitak industrije Po frekvencij,i ,razvitak i<n!dustrije u nacionalnim Ze!Jjama zaUJZirrna i;etv·rto mesto u Jugo~laviji. Od 1524 i'l])itaJna lica 370 Odnosno 240/o istakli ,su u svojim odgovor.irrna ovu Zelju. Seljaci je stavljaju na drugo mesto sa 27°lo, Slufbenici na trece mesto tSa 301()/o, a rad.nici na Cetvrto mesto -sa 26°/D- i ;doonaCice isto taiko na cetvrto mesto !kao i radniei sa l'T"Io. 'U nerazvijenim >podrucjirrna Srfuije ~osovo i Metdhija), razvitak imdustrije se .stavlja na prvo mesto, a u Srbiji u celini na dr:u;go mesto. Isto tako ltla drugo mesto razvitak .industrije staovildaju Maikedonci u svojim nacionalnim Zeljama. S~ovenija, Hrvatska i Crna Gora .ootaju na jugoslovenSkom nivou, jer sve tri repulblike stavl.jaju razvita!k industrije na cetvrto mesto. U Bosni i Hercegovini ispitanki su stavili ra:zvita!k in!dustrije na sedano mesto, a to se moZe ·objasniti time Sto te ova Tepubl'ik8 poS!e drugog svetsl<og rata i•mala dntenziva!in illldustrijski ra:zvita;k. SadaS!!ljost 6,8 Pros1ost Naoionalni status Status i.ndustrije 4,9 4,9 Buducnost 8,6 8,8 7,Q Sadaiffijost i 1buduenost su n.Sto iznad jugoslovenskog proseka,. a .proslost je jed!!la!ka jugoslovenSkom nivou. " ti ~ Sada8njoot proSlost BuduCnost ..:..sadaSnjost. 76 zaostalu .privrednu strukturu d. poveCava prodUik.tiVI!lost rada, zatim povlaC'i za robom Ta'Zv'itaik saobraCaj.a, urhanizaoiju, r·a:zvita!k Skolstva iltd. U .pem,pektivnom planu Saveznog zavoda za >prilvredno planiranje [predvida se brz razvoj svib industrijSiklh grana da bi se zadovalji1e [potrelbe domace potro8nje i (p(lvecao izvoz.~ Saobracaj SaobraCaj zaostaje za razvi-tjkoon .industrije i j-oS uvek ne moZe Ida p-odmtri sve tprivredne 1potr-abe. Brza &nldustrijaJizacija p.riV<nkla je radnu IS!lagu u industrij:Sk.e cenrtre i!z raznih kral.ieva il<ooja se sva'kodnevno prevozi od mesta sta!inovanja do mesta rada. Te po·trebe .sve vH:ie rastu ::i. zato su mnogi gra-. <!ani u svojirm naCionalnim !Zeljanla mag1lasi'li d.alji razvita~ Status na skali lndustrija Na rel'aciji'" [proSlds't - sa:daS!!ljost 82•lo tie optirrnisticki orijentisano i sm.atra da je s"da8nji ·ra:zvitak industrije bolji od razl'iot:ka u [p<OSldsti, 5°lo ne vldi ·razliku ·izmedu sadaiinjosti i proslosti, a l2°lo je [pesirrnisti~ki orijentisano i Slllatra da je sa;da!Snja situacija gora od pro8le, a 1°lo je 'bez odgovora. Qptimist1Cki razvitak ·i.ndustrije u buduenosti izralien je sa 93°I o, z"tim 5°I o smatra da ce lbuduca situacij a biti bez promene u •odlllosu na sada8nljost, 1°lo zastupa miSljenje dace razvitalk i:ntlustrije u 'buducnosti bit; gori ad sada:Snjeg i 10/o je lbe!Z odgovora. Shvatljivo je Sto nera:zvijena podrwcja zele u prvom redu razvita!k lndustrije, der industrija transfurmise ~ " " " Ne '0 " 15 c. " ::0 o:>o " 15 Nb.O ·~ .\2 =: ·~" 0" c. ::0 o:>ii. 82% 5°/o 12% }O/o 370 93% 5°/o 1% 1°/ri 370 ~ 0 ~'0 cO=& saobracaja. Se1jaoi i domojcice stavljalju ovu ~e]ju na peto mesto, (seljaci sa 21°lo, a domacice sa 15°lo), dok je lkod radnlka i .s!OObenika :na devet<>m mestu i 'to d<C>d •radn1ka sa 12"lo, a lkad s!W<benika sa 10°lo. Na Sikali 220 ·gradana odn:oS!!lo H"lo od 1524 ispitanika odredilo je sa visoilcitn •<>ptirrnfuomom u buduCnosti ovu .Zelju i nadu. Proolost 4,8 Sadasnjost 7,0 Buducnost 8,8 RazHka i2medu proSlosti i sada.Snjosti na s'kafii imosi 2,2, a •izmedu sada.Snjosti i budu6nosti 1,8, a <>d [pr<>Slosti do buduenosti 4,0. 30 Vidi: Osnovni ekonomsko~voUtiCki problemi · druStvenog plana Ju~ goslavije (1964-1970), strana 148. ~ �' Saobracaj ' . ~ ~ c. " " NEI 8 ~ ' " ..c. " :::> Sadasnjost -" pioslost BuduCnostsa:damjost Ole. Q.l, :;l 641'/o 17'/o ~' > 0 -~~ __ '' 180fo 86'/o 60fo -- Olo ... $,;; .,..:;,c 0 .. ' -~-a javljuju' da je v·reme da u njihovim rpoljima oru ~raktori, dii kOila sa vol<YV'slwm i ikonj·skom zapregom trefua ~ameniti auto• mdbilima. Ra~Uka izlmedu sadaSnjosti i ;prO'Slosti na Stkaii jlznosi. 2,2, a 'i:zmed:u · isa!daSnjosti i ·buduCnosti J, 71 ;ra:zli!k·a za ceo wronenSki ra:m~a:k od pros1osti do buduenosti i=osi 3,9. 220 10fo Proslost 4,8 220' u sada.Snj<osti 64•/o pozltivno ocenjw.je rw:vit>ill<: \Saolm.:Caja, 17•/o smatra da nrona promene i=ed:u pr<!slostii sadaS<njosti, 18"/omiili daje sad,;Snja situacija u razvi'tku sadbracaja gora: odprosle i1°/o je bez odgovora. , Na rellaciji sada8njost - ,budu<most 86°/o smatra da situadja biti1boija, 7°7one vjldi razli'ku, 6,% oceJ>juje ibudu<most kao govu od sadaiinjosti i 1% ,je •bez odgovora: TE>ZiSte se u' zelj a>D.a t>ill<:ode stav]jj a na razvita!k drUI!ilSkog saol>racaj a i dolbrilll veza izmed:u seoskih podrucja u ravnicarskim i zitoro<lnim tkrajevima. ee .. - ~ 0 c. :::> Moder,izacija po!joprivrede 78 Buduenost 8,7 U sil.da8nj01Sti i buduenosti modernizaci:ja poJdopriovreile na Skaili je ne!lito 'VJsa od jugoslovenskog opsteg ni'voa, a u proslosti nesto sla!l>ija. R&li!ka izmed:u proslosti i sadaS<njosti poikazuje ida je 80% u sada8njoj situaclj!i optilmisti<llci ocenilo razvilaik poljoprivrede u odnosu na proiilost, 5°/o ne v~c!i promene i2mled:u proS!osti i sa!daiinjosti, a 14°/o smatra da je sadaiinja situaci)ja gora od pr<>iile i 1°/o nije dao odgovor. Poljoprivreda Uz .modernizaciju poljoprlvreile ,rpovezali srno smanjenje poreza i clektr.ifikaciju sela, jer sve ovo cW jednu ceHnu U, tretiranju ove rprOib'lronatilke. Poljoprivreila zauzima vldno mesto u plJ..anovima i jprogramima naSih ·savezmih ustanova i Savezne narod;ne skupijtioe, a t>ill<:ode i u ;planovima i progral)lilma op!Stlnstkih,, sreskib i repub.liOkih skupstilna. Modernizacija po!jopriv.rede zauzela je iiezto mesto u nacionalnim zcljama gradana Jugoslavije, jer 241 isrpitanik, odnosno 11:1% od 1524, zeli modemlzaciju rpoffijoprivrede. Seljaei u !Prvom redu istiCu modernizaciju polj<wrivrede i ··to na Cetvrtom mestu sa 24°/o, na O'Smom -mestu .radn:ici sa 15°/o, i slwbenici sa 17°/o, dok je 'kod d<>l!laeica ova zelja na devetom mestu sa 9•/o. Sananjenje poreza zeli 87 odnoono 6°/o, a e!ektriiikaciju sela 92 odnosno 6°/o. Sve ave zclje postavljaju uglavnOI!ll scljaci, ik>ill<:o ·U ravn]carskim krajevima, tO!ko isto i u kraiikim i ;planioslkim predelima. P<1d moderni!zacijom seljaci Zele i dC~tllju ·viSe traktora, komlba!j!Ila, ·ma!Sina ~a seCu kukuruza, lcUpanje orepe itd. U Um>~kim ikrajevima seljaci iz- SaJda.Snjost 7,0 S<~da!SnJOOt - 80"/o proSiloBit Buducnostsada8njost 910fo ,.u_ .. " " ~ 0 > 0 c. Ni3 .,o Oll'l. 5"/o - ., " NO/) ... -·0~ ~_, :::> Olo """ 0315. . 140fo 1°/o 241 fl'/o 10fo 241 Od 241 lica u ddnosu na budu<most 91•/o op'timi:stiJOki. gleda na modernizaciju p<iljopriv:rede, 6°/o smatra da neee biti nlk>ill<:ve razlilke i2mledu sada:§njosti i buduenosti ;, 1"/o smatra da ce buduca siltuacija .biti gova od sa1daiinje. Smanjenje poreza se1jaci povezuju sa suSnim i nerodnirn g<Jdm,;ma i sa cenama na tr~. Oni zele da se smanji porez kaida nastupe suilne i nerodne gOO:ioe []ii da"''re podi2m i cene po1joprivn!dnim proizvod;ma floada sikoce cene •tekstillnim proizvodima i ostalim artlkllima koje seljaci maradu da kupuju u gradu. U •ovom pitooju je tkcJd seljaka optimizam i pesim'izam na SkaU niZi od jugos!ovenskog nivoa u celini. ProSlost 4,7 Saida.Snjost 6,3 Buduenost 7,9 79 �R31Zllka iz.medu proslosti _i S!lJI;iailhjoSti je 1,6, i2llnedu sa'liaSn.j<:lSti i buducnasti isto 1,6, a od proiilosti do sadaiinjosti iznosi 3,2. U sadasnjoj situ:aoiji 42% je c>ptillnistill'JM ocenilo sma<njenje poreza i smatra,ju da je ~adaiinja sit;tac:Iia bolja ~ proiile, 25"/o smatra da nema razl>ke u sma;nJ':"'J.'ll l!'ore:za "7<medu proslosti i sadaSn.josti, .a 33°/o je .pesrm1stli!ki. omentlsano [ smatra Ida je sadaiinja situacija gora. ~ Sadasnjost proslost BuduCnostsadasnjost " 0 ;:J Smanjenje poreza "' " " ..,e " 0 ..,:;, ~ c. " .!!a= '" ~ :0 ~ ..,o -o c. " -" O" ..,-g """ ;:J 42'/o 25°/o 17% 17'/o 87 33'/o 6'Y'/o ~:a 1 87 Procenti optimlstiCki r~lozenih. u lbuduimosti se_ poe .a_ .smamjujru se procent1 pesimistilCki QTijentisanih u od!nosu ina sadaSnj-ost. Iz gornjih podataka saznajento da je 650fo qpt;imistloki octri!lo "~~ien_i': poreza u budu!Cnosti, 17"/o •smatra da nece u tQJ pohllcl bitl proonene, a 17"/o smatra ida ce biti j-oii teza situacij-a i 1°/o po ovom ;pitanju u bwi<ui:noSti je bez otdgovara. Elelriflkaclja seIa ~ m " . " e "' tje ~ O· c. SadasnJOSt pro.Slost BuduCnostsada5njost " •m .~~ 0~ as a ~g, """ "'0 ;:J "'"- ;:J " c; I> :0 -o c. 58'/o 19"/o 23'/o 92 79"/o 12"/o 9"/o 92 Mnoga seoska podrui:ja zahtev·aju, ·zele i "ocektiju elektri" ffkaciju !ka'ko bi ,mogli koristiti :ra!dio aparate,. televi~ore, t.ilko da lri petrolejke zamenili elektriCriim sij·alicama. Ar!tmetiCka sredina aJ.a skali je u sva tri vremenSka [>eriotda ispOd jUJgoSlovaru>kog 'llivoa. Od 92 isp:itanika 58"/o na re!acilji proiilost s~dasnjost ocenl!o je ;poo:i~o elektriflka'Ciju sela, 19•/o smatra da nema promen~, ~ 23°/o je pesimistiCiki orijenUsano. BuduCa situacija u min.osu lila 'sadaJSnju se tpolbOlj~ava jer 7go/o qpthnistiCki gieda na ellektriflkaciju sella, 12% ne vidi ra~liku homedu sa'clasnjosti -'i l:>udu/mosti i g>fo .smatra da se buduca situacija u elektrifikaciji sela nei:e pOIJ>raviti. ve6avaju u Odnosu na sadaSn}o.st Kon'kretni odgavrori o •modermizaciji IPOljopr-i<vrede, sma- njenju poreza •l elekt~ifikaciju sela mogu se v'ldeti ~ <>deljku o profesionalnim strukturama, d<oje se odnose •na Se!Jake. Elektrifikacija sela Svakako da je ova zelja -viSe <ikupivala stanovnlke u seli'ma nego u gfiitdov-ima. Poomatrana na -Te1aciji ISelo-grad, pre!ma naSilm strutistilffidm podacima liiZ istraZivanlj-a ·u Turalnim [poidruC.jirila, ·zauzela je osmo mesto sa 11°/o, a u gradskoj sre<dini ldolazi na preilpoolednje, osamnaesto mesto sa 1°/o. . Prema profesion!rlnoj struk'turi seljaci stavljaju elektnfikaclju sela na 11 mes'to sa 10°/o, a s1ui!Jbenici na 18 mesto sa 'i'i'/o, zatlm raldmici na 16 mesto sa 4°/o i dO<mai:fice na 12 mesto sa 7°/o. 80 Tabe!a 16 NACIONALNE ZELJE PREMA POLU (Ofo) Muskarci Nacionalni prosperitet Ra,zvltak socijalizma Razvitak lndusill:ije Dug zivot Tita Model'llkacija poljoprivrede MiT Razvitak. saobraCaja N:iZe cene Tehnioki napredak ReSenje stambenog pitanja ZaposJ.enost Opsti razvitak zerrnlje Elektrifikacija sefa Izjednaeenje plata Smanjenje poreza Nacionalno jedinstvo Razvitak Skols~va Bolji stanovi Zdravlje naroda 43 35 29 24 22 21 16 12 12 Zene Nacionalni pr05pecitet Mir Dug Zivot Tita Razvitak socij alizma Ra.zJVitak mdu~<trije Re5enje stambenog pitanja Ekonomska ·stabilnost Razvita:k saobraCaja Modernizacija poljo- .. ,priwede 10 8 7 7 7 6 6 5 4 4 f3 Zelje i strahovanja naroda Jugoslavije ..: ,.:· Zaposlenost ·, . Opsti razvitak:: zemlje Tehni6ki napredak Razvitak sk<>lstva . J3olji ~tanovi Zdravlje naxoda Elektrifikacij a ~ela Smanjenje poreza .. Izjednacenje plaJta -:-_ Naciona1no je~tvo 38 - 29 22 19 19 16 13 12 9 8 8 6 6 6 6 5 5 4 4, Sl �Tabela 17 NACIONALNE ZELJE PREMA STAROSNOJ STRUKTURI (Ofo) pitanja 21 - 29 godina Razvitak saobracaja 42 Nacionalni prosperitet Tehnicki napredak 31 . Razvitak imdusllrije Zaposlenost 29 Razvitak socijalizma Opsti razvitak 24 Dug Zivot Tita Izjednacenje plata 23 Mir "'Razvltak skolstva 19 Razvitak saobraCaja Elektrifikacija sela Moderniz3;cija poViSi .standard 17 ljoprivrede NaciOnalno jCdinstvo Re!.enje stambenog Smanjenje poreza 16 pitanja Razvitak skolstva 11 Ekonomska stabilnost 11 Tehnicki napredak 50 i viSe 9 Zaposlenost 9 Elektrifikacija sela Nacionalni prosperitet 7 Opsti mzvitak Mir 7 Izjednacenje plata Socij a:llzam 7 Razvitak Skolstva Industrija 7 Bolji stanovi Tito 6 Nacionalno j ed.i:Jls.tvo Modernizacija poljopr. 5 Zda:avlje naroda SaobraCa.j Smanjenje poreza Ni.Ze cene 4 seljadma Re5enje stambenog pitanja 30 - 49 godina Smanjenje poreza OpSti razvitak zemlje 43 Nacionalni prosperitet Tehnioki napredak 35 Razvitak industrije Zdravlje naroda Razvitak socijalizma 32 Zaposlenost Dug zivot Tita 26 Elektrifikacija sela 25 Mir Izjednacenje plata Modernizacija poljoRazvitak skolstva 15 privrede Bolji stanovi 15 Ni:Z.e cene Nacionalno jedinstvo Re!.enje stambenog 14 13 10 9 7 6 6 5 5 5 4 4 Grad Nacionalni prosperltet Rarzvitak socijalizma Dug Zivot Tita 18 11 10 9 9 8 6 6 5 5 5 5 4 46 32 28 Razvitak industrije Mir Resenje stambenog pitanja Ni.Ze cene Modernlzacija poljoprivrede Tehnicki napredak Razvitak saobraCaja Opsti razvitak zernlje IzjednaCenje plata Zaposlenost Razvitak skolstva Bolji stanovi Zdravlje naroda Nacionalno jedinstvo Elektrifikacija sela Smanjenje poreza 25 23 19. 16 12 12 9 8 7 6 5 5 5 4 1 1 35 26 18 18 Tabe!a 19 N.4.CIONALNE ZELJE PREMA ZANIMANJU (Ofo) 17 16 13 11 10 9 8 6 6 5 5 5 4 3 3 7'abela 18 NACIONALNE ZELJE PREMA MESTU.STANOVANJA GRAD - SELO (Ofo) 22 Razvitak socijalizma Selo Modernizacija poljo34 Nacionalni prosperitet 20 privrede 27 Mir 20 Razvitak saobraCa.ja Razvitak industrije 24 82 Dug zivot Tita Elektrifikacija sela Smanjenje poreza Ekonomska stabilnost Zaposlenost ReSenje stambenog pitanja OpSti razvitak ,zemlje Razvitak skolstva TehniOki napredak Bolji stanovi Nacionalno jedinstvo Zdravlje naroda IzjednaCenje plata Sluf.benici Radnici Nacionalni prosperitet Razvitak. sodjalizma Zdravlje Tita RaZvitak inPustrije Mir Ekonomaka stabilnost Stambeno pitanje ModeriDzadja poljo-• privrede Razvitak saobraCaja Opsti razvitak zemlje Tehnioki napredak Zaposlenost Izjednacenje plata Nacionalno jeilinstvo _ Poboljsanje stambenib uslova Elektrifikacija sela Razvitak Skolstva Zdravlje naroda Smanjenje poreza ,. 50 45 40 26 23 18 17 15 12 12 10 10 8 6 5 4 4 3 1 Nacionalni prosperitet Razvitak socijalizma Razvitak industrije Zdravlje Tita · Resenje stambenog pitanja Tehnicki napredak Mir . Modernlzacija poljoprivrede Razvitak saobraCaja Ekonomska stabilnost Izjednaeenje plata Razvitak skolstva Zdravlje naro4a Opsti razvitak zemlje Naciona1no jedinstvo Poboljsanje stambenili uslova Zaposlenost Elektrifikacija sela Smanjenje poreza seljacima: '- 53 37 30 20 19 19 18 17 10 9 9 8 8 6 6 4 3 3 83 �Seljaci Nacionalni _prosperitet Razvitak industrije Mir M?<~ernizacija poljoppvrede · . R!!Zvitak saobraeaja Raiyitak socijalizma Smanjenje poreza Zdravlje Tita Zaposlenost Ekonomska stabilnost Elektrifikacija · sela R.eii~je stambenog prtan1a Razvitak Sikolstva rehnicki napredak Pobo!jsanje stambe. itih uslova · Nacionalno jedinstvo Zdravlje naroda OpSti razvitak zemlje Izjednacenje plata J)omaCice 28 27 25 N:acionalni prosperi-tet 24 21 21 14 17 IS Stambeno pita!llje Razvita:k socijalmua Ekanomska stabilnost I\1?C'ernizacija polj<>pnvrede Opsti razvitak zemlje 11 10 10 15 14 13 9 8 7 7 Zaposlenost E!ektritikacija sela Bolji stambeni uslovi Tehnicki Iiapredak Sinanjenje poreza Razvitak skolstva Zdrav!je naroda IzjednaCenje plata N:acionalno jedinstvo 8 6 5 4 4 4 3 3 * or· · · P ~IZBilll J·U;goslovensklh 31 20 Razvitak saobraCaja 13 * 36 Mir Zdrav!je Tita Razvitak industrije 7 6 5 5 5 4 4 • saobraCa}a, dalji razvitak oocijali21llla, reSenje stambenog pi- · narnda ima woje idublje · ikorene u nJih<>v"' ±sto-r!·J· 1, u !pros {)'.::n!, u · orbi za slorbodu i Olp!Sta~ · 'I ~· b . "IJ n~ .na .svome. tlu. 'Dovoljno je ·da se podset'inno naklh rustorlJSkilh dagadaJa 1z balkaru!klh ra'tova, prvog i drwgog svetskog :~ta, Pa ?a vidi·mo kroz ;kwkve .su .. sve teSkoCe mo-rali P~<>~~Ih narofd.~ J~goslavije ~ borbi 7a slobeldu. Dovdljno je samo da se l?odoe_;m;no SrfurJe 1 Sumadije 1804, 1815, 1913, 1914, 1 1915; . - tih teSk>ih dal!la kada su jugoslovf!lllS!ki namd'i ,J,sH preko IJ'"ds~ih snaga boreti se 'S neprijate!jem i gladu. s je<dne str~ne vodth su bo~bu .protiv twrskog feuidalnog sistema ; carevme, .• s '?.~uge str":'e protiv Austro-U,ga!1Ske ka,pitalistiiC<ke monarhi]e, C1JI su se 'mteresi sulkobl(javali na Uu Jugos!wije. P;ofesor b~ograJdskog uni'rerziteta dr J wan Oviji:C u svome de!u »Ps1h>oke osobine Juznlh Slovena« {1931) ut·-d· · d ct· sk" . . . . . •·" w Je a mar 1 liudi v,eruJU da nema 1elik01ca koje ne ,bi lllleig.Ji saVladati da su se u toku oslorije 'ZrtvovaJl'i do iscl'pljenja 34 celog naroda. Jugoslovenski IIlarodi su spremni da !Podnose nei:Skaza:ne tsSkoCe za naC;i.anah~;u sldboidu i iJdeaJ.e. 31 s ~ 0 b ·0 d a je 'hila <lna sreea ~ojoj su te<lili svi jugosloVe:risk:i rnarodi i Srbi, i Hrvati, i Slovenci, [ Mafk:edonci,- i Cr,nogorci, i n·arodi Bnsne i Hercegovine ,(Srbi, Hrva'ti i muslirilani i<;ao etlrrlaka grupa) i ostale nacionalne mal!ljine. Ne sa!IIIo rla sU -tezni kcl .S'lobodi rve{· su se hori1i ~za slohodu, tkrv i};>rolevali i ldavalli svoj e 'Zivote ,i u najnovjjjoj istoriji. K•roz Jugoslaviju su proSli mnagi osvaja:Ci, ali nillw od njih nije mogao uni!Stiti i a\SilmHkati jugoSlovenske narode, iko.jl su saCuvali tSvoj a naci0111a1na obele.Zja ,i nirsu se da1i 'denaciona:lizirati 32 U nacionalnim Zeljama radrnici, 'Seljaci, sluZbenici i .domarCice na rarng-IiSti na prvo mesto istilCu nadonalni priDsperitet. Po ovorn i joS drugim .pitanjima IPOjavile su se &i'Cnosti i dstovetnosti u nacionallnim Ze.ljama. Medutim, postoje i razllke. Radnici i sluzbenici na paslednje mesto stavljaju smanjenje .poreza seljacima, a tloonaCice naciO'llallno jedinstvo. Nacionals:ni status :n.a .ska'li u proSlosti iznosi 4,9, u sadamjosti je 6,8 i u bu>du6nosti 8,6. Izna!d opsteg jUJgoslovenskog proseka, rabmajuCi. od sada:Sn}osti, nalaze :se mir, ·modemnizacija poljoprivrede, razvHak tanja, razvita.k skolis'tva i naciooa]no (jedims1Jvo. lS(pod opsteg jugos:Iovenskog proseka nalazi se e!E!ktrifikaaija sela, ekonom:9ka sta'bilnos't i ni.Ze cene, bolji uslav:i stanovanja u selu i u gradu, i'zjednarCenje plata i ·smanjenje poreza seljaciana. Koeficijent<Jm korelacije ranga utvrd111 smo da su radnici l!lajhliii jugaslovenskom ll1ivou u .nacio:nalnim Ze!lja.ma, a najvise su udaljeni od jugoslwenSkog rprooaka slu:Zbenici. Te xazlike se -obja.Snj.avaju rarzHCirt;im ekonomSkfun, kulturnim i politiOkitrn sredilnaana, naC:Lnom. Zivota, stepenom ,svesti, p-ri·rodn'Om 'i 'druStvenom uSlovljenoSCu. Naciomarlni status u budu-Qnosti u oldnosu ma sadaSnjost pOkaiZaO je o1ptimistiCku orijentacij•u .jer i~itani gradani u Jug.oslaviji sa 88% optrumistlOki gledaju u .buduenost, 8% 31 Vidi: dr. J ova n · · C vi j i C: PsihiCke osobine JuZnih S~ovena, iz knjige »Balkansko Poluostrvo 1 juZnoslovenske zemlje«, Beograd (1931) strana 8. 3~ Josip Broz Tito, GoVor, sutjeska, jubilarni i:ist povodom 15 god. bitke na Sutjesci, 5 jula 1958. 85 �p~edvida d,?- ne~ fPiti 1promene -imledu 'SadaSnjosti i buduCnostJ, a 2"/? oceku)u pogocianje situacije. , Nac1onalne ze]je nisu ap.straikcije, vee su Umnlkretne svakotlnevne po.trebe ~ractana, nacija i zemiJI.ie i imaju svo'u realnu osnovu u drustveno-ekonO!lnaikom i poUit!Cik · t J Za ostvar · . ih O!ln SlS emu. . " '"'Je nmog . ze1j.a postoje pri:rodni ; drruiitveni uslovi I su'bJekhVllle snage lkoje deluju u [pl'avcu progresa i pro~erite1a. ~1:' NACIONALNA STRAHOVA'NJA U Ju;goslaviji gradani najviSe •strahuju od rata. Na rangIi,.ti u nacionaiillian strahovanjtima rat doilazi na prvo mesto sa 11-64 odi!losno sa 760/o i.s,pitanilka. To je najvisi i veoma visok procenat u odnosu na ostala strahovanja gledana u celini. Na5 saradnlk postavio de sledeee pitanje koje se odi!losi:Io na nacionailina strahovanja: »A sada looja su Vs:sa strahovanja za lmduenost V..Se zemlje? Ako zo:mislite lbudu6nost Jugoslavije u ill a jc r n j em s v e t l u, •ka!ko ce stvari iialgledati posle deset gadina?« D<>bili lllll.O sledece podatke: Vodeca nacionaiilla strah<>Vanja ·.<'··. •;. Broj ispitaruka 1524 Rat 76 1164 Elementarne nepogode 19 295 Povratalk starog re<Zima 7 105 Strahovanja z.a zdr,.vlje Tita 6 98 Bez strahovanja 6 85 5 76 . 72 N eSloga narcda Okupacija ' 5 87 '{ �J'Uig'Oslovenski narodi zele mir, ne zele rat ii;e!e "loJhodu Tita, nesloga naroda i dkupacija. Od ,svlh strahovanja rat se najviiiie iP=avlja u OO.govodma gradana J.ugosJav.ije." »Bqj·inn .se Tala, atomskog, ·nekog ~udalka sHcnog Hi11leru. Bojinn se svega onog Sto rat fd.on.iosi, posledica koje nasttli.Paju, r.anjenih, orsakaCenih, g1adn1h, logora, veSala, no:vih g,robova, porusenlh gradov.a i sela, spaljenih iikola, falkU!teta i uni.Stenlh 'kU!turnlh 'l]><>menika. R<1ditelja bez dece i dece hez roditelj.a«. To su konkretni odgovori karaJk!teristiCni za sve krajeve i sve narode Jugoslavije. Jedan gradanin iz Beog~ada ovalko fomnuliiie svoja strahovanja: »Da ne dode do .atomskag o:ata, jer cela Jugoslavija hi hila u ruzevinaana«. Jedan Sihin iz nnwtra\Snjosti Snhije (KragujeVac) izraZava strahovanja ovoon reCenicoim: »Rat hi doneo nova 'l>bistva<<. Seljak iz Vdjvooirie lkaze: »Nasta[a bi Pored pomenutlh s'trahovanja ,p<jja'VilO se u odgovorinna ispod 5"/o i: pretnja Hi agresija od siTane sile, stagnacija naciona1nog prosperiteta, nezaposlenost, guJbitalk: naci'O'llalne nezavilsnos:ti, promena socijalistiCkog sistema, IPOveCanje por·eza seljacima, nastav:a\k: naorm:anj~,· hladni rat - 'izo1acija, -ne-e lij>OSo!bnast da -se odrZi rtezavisnost, stagnacija !Poljo:privrede, neizj<ldnacenje plata. i ne:zav:isnost svLrn zem1jam.a i svim. marodi·ma s~eta. !Nije slucajno ~to skoro svalko ispitano lice •U Jugos!aviji Odgova:ra: Plj3.~ka, oduzeH ':hi nam hr-aSno, ~Zito" i rilast«. A tna KosOIVU j Metohiji jedan ispitan;Jk kaze: »A!tomski bi na5 rat nniiitio<<. .. J-~a ~rva_ti~a, maj~_a, :jz Zag.r-eba ikaZe:- -»iBojim se rata da ani siln ne ·stralda i :svi Jjudi~. D~l;ligi gJr.a~d::tnin iz Zagreb a, sl~~ep.1i1k, .kra:tko pordseta"·na H~oSimU, (pa lka.Ze: »To lbi hila H:iroSima«. -· · . U Bosni krallko su. formu1lsana strahovanja ovinn reeen:icaana: »Pla.Sim :se atoinSkih · bombi«. »Da Se !Ile ~Ponovi rat iz 1941. godine«. U Sloveniji je<dan gradanin lsto ta!ko kra11ko fo~muUse svoje strahov,anje: »PlaS.itm se. atom'Ske bOOillbe«. Drugi uz uvaj OdgGvor kal:e:. »Strahujetm od atOIIlliSkili ek'l])erianenata na nasem kontinentu«. Makedanac ·iz I1rii€JPa Jra2e: »Treci svetski rO!t bio hi najve-Ca -~katastrofa za- Citavo .CoveCanstvo«. Jed:na star.ija Makedonka iz Skoplja .ov<>ko :lzral:ava sv<lja s'traihovrun.ja »Ne daj ba-Ze da· dade do rata, bila bi velilka crll!ina, jo.S crnje .o:d crnjeg, pa tone zelim. i od-toga strahujem«. Crnogorac iz Tilt<>grada iznosi -strahovanje ovhn reCima: »Ulmliko hi 'doS!o do rata. vjerujem da hi atamsko oru2je uniStHo ve6i dio 'ZeJD!je. Ni ovoga P'lta Jug-oslav·iia me hi hila paSte~en,a«. Pored rata, tkao strahovanja se pojavljuju jos e1ementa:rne nepogode, povra1 tak star-og TeZfuna, stra:horvanja . za zidravlje n u Parizu je 1945 · godint:: 6drZana Me~usavezniCka reparaciona konferencija uz uCeMe predstavnika svih savezniCkih zemalja koje su ucestvovale u ratu, protiv NemaCke i njenih evropskih ·satelita ili su bile Zrtve njihove agresije. . · : . . Prema podnetim podaeirria osamnaest zemalja predstavljenih na Pariskoj konferenciji izgubile su ~u ovam ratu aka 5 mllian? lju_qi (raCunajuCi ovde jedan . millen pomrlih od gladi u Indiji i GrCkoj). Gubici pojedinih savezniCkih zemalja su bill sledeCi: 1. - .Jugoslavija 2 . - Indija 3. - Francuska 4 . - GrCka 1.706.000 759.000 10.- Kanada 11. - 41.000 AibaniJa 28.000 653.000 12. - Australija 12.000 558.000 13. - Novi 10.000 Z~land 5. - V. Britanija 368.000 14. - NorveSka 6. - CehoslovaCka 250.000 15. - JuZnoafr. Unija 6.000 8.600 7. ---: Holandija 200.000 16. ,-- .Luksemburg 5.000 8. -SAD 187.000 17. - Egipat ::1.200 59.000 18.- Danska 9. - Belgija _ »Broj Jugosiovena pagin~ih u ratu, strijeljanih ill na drugi naCin umorenih u fa.§istiCkim Iogorima i. tvornicama smrti dale~o je veCi od broja Zrtava rna 'kaje druge savezniCke zemlje, osim SSSR-a i Paljske. . Jugaslovenski gubiei predstavljaju 34%, daieka ViSe od jedne treCine, od svih savezniCkih 'gubitaka. Sva veliCina i tehntka ovog gubitka mo2?.e se shvatiti poreaenjem broja gubitka sa ukupnim brojem stanovniStva prije rata. ReC~ne savezniCke zemlje -izgubile su slijedeCe procente svoga predratnog stanovniStva: Jugoslavija 10,8%, Gr!:=ka 7,0 .Albanija 2,4, Holandija _2,2; Luk:Semburg 1,7 Francuska 1,5 CehoslovaCka 1,5, Velika Britanija 0,8. Bel-: gija 0,7 Nevi Zeiand 0,6, Kanada 0,34, NorveSka 0,3 Indija 0,2 Australija 0,2, SAD 0,14, JUZnoafriCka Unija- .0,6, Eglpat O,lU i Danska 0,0« Prema podacima komisije , u ·;Svih ;<?samnaest zemalja uzetih zajedno nestalo je u ovom ratu svaki Ceti:.:le~ettreCi Covek, a u .Jugoslaviji kao Zrtva rata izgubio je ·ztvot sv:aki devet( Covek .. -Pre rata Jugoslavija. je irnala .15~11' miliona. Njeni gubici iznase 1,70,6_.000 ljudi ill 10,8% od ukup~og broja: st_~_--·· novnika. Ovi su podaci uzeti 1z knjige Ljudske i materija~ne trtve Ju.goslavije u. ratnom naparu 1941-1945 godine)· (Izdala reparaciona komisija p~i vladi FNR.J), · · ~ 89' �Tabela 22 Tabela 20 STATUS NACIONALNIH STRAHOVANJA NA SKALI PREM.4. OPADAJUCOJ VREDNOSTI OD SADASNJOSTI Naeionalna strahovanja .,, tl 0 ;;;; ..;, - ,0 ... . 'i:l """" " "'"' "" ~ <J· $= 7,2 8,8 2,3 1,6 3,9 76 4,9 4,8 4,9 4,9 7,2 7,1 6,9 6,9 8,9 8,9 8,5 8,6 2,3 2,3 2,0 1,0 1,7 1,8 1,6 1,8 4,0 4,1 3,6 3,7 105 98 85 1524 4,6 4,9 4,7 6,8 6,7 6,7 8,7 8,7 8,5 2,2 1,8 2,0 1,9 2,0 1,8 4,1 3,8 3,8 295 1164 72 ~ ""~ "- "'" 4,9 ~0 ,o "'g ,a, ~0 ~~ ~ 0~ ~a Tabela 21 STATUS NACIONALNIH STRAHOVANJA NA SKALI POREDENJE SADASNJOST - PROSLOST Nacionalna strahovanja .3 0 % " 0 0. ~ :::> TOTAL UZORKA 100 Rat 76 Povratak starog reZima 7 Strahovanje za Tita 6 Bez strahovanja 6 Nesloga naroda 5 Okupacija 5 90 77'/o 78 88 85 74 87 74 ~ " "'s "'a. ~ ~0 6'>/o 5 2 14 4 5 ~ '0 ~ 0. :::> 16'/o 15 12 12 11 9 21 " ~ ~ ..,g, ~.., Olo 1'/o 2 '" $.!~ o5 cti:S. 1524 1164 lOS 1 1 .3 0 Nacionalna strahovanja ~ 'lo 0 0. :::> ·~ ..,- 0 0.. Nesloga naroda 5 Povratak starog reZi·ma 7 Strahovanje za Tita 6 'B\)Z strahovanja 6 TOTAL UZORKA 100 EienleQ.tame nepogode 19 Rat 76 Okupacija 5 .u c ~..,~ ~- STATUS NACIONALNIH STRAHOVANJA NA SKALI POREfJENJE BUDUCNOST - SADASNJOST 98 8S 76 72. TOTAL UZORKA Rat l;liementarne nepogode \.; Povratak starog · ·rezuna Strahovanja za Tita Bez. strahovanja Ne~Ioga · naroda Okupacija 100 76 ~ c ~ ..,e ~0 "'a. ~ " '0 c. " :::> "" - .• ..... o! ~ 0 0 ~c. """ o:>o 88'/o 90 8'/o 7 2'/o 1 6 1 1524 1164 2'/o 2 92 19 ~-- ~ 2 295 7 93 5 1 1 105 92 98 2 6 4 2 78 6 14 6 2 85 5 95 4 1 76 96 1 5 3 72 Status nac:i!ona1nih strahovanja na skali u tri v·remenska perioda pdkazuje. da se oiz.nad jugoslovenslwg ;proseika narlaze:· strahova.nje za .Jdraov'lje T•ita, povratak starog .reZfuna i nesloga nruroda. I<;pod jugoslovenskog ;proseka nalaze se strahova.nja: elementarne nepogode, rail; i okupacija. Sva ova straJhovanja srno grafiOki pl'lkazali na skali u tri vrernens!ka per'ioda na stranl 92. N a ;primer: nesloga nwoda je oznalCena bel-o 'i Wnosi za proSlost 4,9, sadaSnjost je o-zmacena taCkicama i llljena sr<1dnja vrednost lje 7,2, a za budufulost koJa je obel..Zena Iinijama srednja vredlllost je 8,8. · Pored globa!1nog nivoa ra;cunali smo strallovanja radnllka, s1uZbenilka i domaCica u o:dnoou na strahova!llja \SVih ~itanili gradana i to fPOm<>&u ikoeficijenta korelacije •r.anga. Nacionalna s. trahova~ja-, 'Jugo~la-1 R~d~i~, Seljad .. I . prema d ob ijenom rangu vIJ3 cI Rat Elementarne nepogode Povratak st31I'og reZima Strahovanje za zdravlje Tita Bez strahovanja Nesloga naroda Okupacija 1 2 3 4 s, ~;~t Slu.Zb~ . nt'cl I DomaCice' 2 4 1 2 4 1 2 3 1 2 3 3 5 6 5 6 7 4 5 6 3 4 6 5 ... 7' 1 7 7 91 �il !I .!r'i!,_ II ;'i j.ugos1ovEmS~kom ~atno raz- Ra!dnici, rslu.Zben'ici i domaCice su bli'Ze nivOu strahovanja, dok se ·seljaci u toone 1pog.ledu ltkuju. To !P<>kazuje. [<oeficijent korelacilje nmga, koj·i za raJd- Nacionalna strahovan]a Ukupno radnlka Rat Elementa'rne nepogOde Povratak. starog reZima Strahovanja za Tita Bez strabovanja · Nesloga naroda Okupacija SKALA NAC.IONALNIH STRAHOVANJA Neslogo noroda I .... -.......... ,. ..I.· ... r' • . . ? Povratak starog re- 1 1,6 2 ' iimq Total .Eiementarne ilepo• 1.8 !..... . , . '.. ;• .. '···' 2.o 1,' '-·· ............... :''' ''''""11,9 gode I .. · , . · · · ' ' " · a "Rot L..... _Okup_ocija k~·· 9 ........ .. 1. 2 . ''""""H • 1,9 t:l·' 2,0 } • .•... ! 3 4 1,' 22 I w 5 I 0 -. 6 ? ... 2,0 7 1,8 .8. I 49 295 7'l!'/o 13 7 10 7 6 5 63'/o 10 10 16 14 4 4 9 7f'IJ/o 22 11 11 1, 7 Strahovante zo predsedniko Tito Bez strahovanj a prihodl 45.000 1vise 25-45.000 Mese~nl Do 25,000 9 10 J edan raJdin:i[< ovriiko i:zrai?:ava SV<Jje strahovanje: »Strahujem da ce naila zemlja biti obuhvacena atomsklm ratom, ali veruljem da 1Ce ·napredme snage u svetu one~mOguCiti -mraCne s'i1e !koje bi -bile ·za T8.t«. ·nrrugi radnifk, star 48 ·go:dina, tistiCe str:ahovanje za slobddoon, ~pa kaZe: »Da :se ne na·ru:Si ova naSa sl{fuoda u kojoj .Zivimo«. SliCtnih odgov<>va !koji 1Se odnose na rart:, Okupa1ciju, elementarne nepQgode moZemo na6i slkoa:"o u svirm a111ketnim listiCiltna. Radnilk iz NiSa, star 51 godinu, St.bin, sa dvoje rdece je izjavio: »Rat bi doneo ub'i:janje, pljaCku i gl,;dovanje. Bojim se da ne dode rdo ;porob1j.avanja od strane vefiilkih sHa«._ Seljaci Sel!ja!ke "Smo ra!Zvrsta!li prema visini godffinjeg poreza. orike iznosi Ro = 0,964; za Belja:ke Ro = 0,607 i za slmbe-nike Ro = 0,964. · Kod vadnika rat u naciQllalnlm •strahocvanjfuna dolazi na prvo meSto,~a 72%, a. na.!lJoSlednje mesto okupacija sa 5%. I~IDedu ;__lpJni~·:.av.a strahov~nja Jl:¥_a:ze 1s~. ja.S elementarne ·nepogode sa l;'l"/o, strahovanje~ Tfta ,sa 11'0/o, povrata,k starog · .1\"ezlma sa 7°/o, be2 strahovan]a sa 7'/o i nesloga n:>rada sa 6%. za . .'Kao Lik:Oid nacionalnih :Z!!lj-a, raJClnlike smo i ikod i!lacio-i. n:a•\ilih Strahova!Jlja .:·razvrsta'li a?rem.~ ~meseCnim ~prfuodima ··u tri gxupe. · ' 92 Visina godiSnjeg poreza Nacionalna strahovanja Ukupno seljaka Rat Elementarne nepogode · Povratak starog reiima Strahovanja za Tita · Bez strahovanja Nesloga naroda Okupacija 77'/o 23 8 6 2 5 4 68'/o 22 5 1 7 4 8 64 28 6 4 4 3 10 U nacionalnim .strahovanjlma g-ledaJillm glabalno rat kod selj·alka zawzi.ma !prvo mesto ,sa 73°/o-, a .admah iza toga dolaze 93 �. ~~ \ ·. ··'··- elementarne nepogdde ·sa 23°/o. Seljalk .iz Voj<v<lldtne, 'i.z okolilne Mesto _N_•_cl_o_n•_I_n_•_•_tr_•_h_ov_•_n_i•_• Ukupno domaCica ner<J'<ilndll g<ldilna<<. Seljalk iz dkolilne Sounbora drzrazava strah na sledeCi nacin: »Strabujem od suse droja bi donela glad«. SllcnJih odgovora cselialka mooemo nac~ u svillll kra:jeviuna Jugoslavi.je. &>d selj alka je strahovanje od r~ta izra2eno sa 73% i istalk!Iluto na prvo mesto, a na pos1ednj em mestu natl.a!Zi se nesloga na!roda sa 4°/o. · · Isto tako seljaci strahuju kao i ostali gradani od okupacije, povratka ·starog ~e2ilma, pokazu:ju brlge i strepnje 2la 2ldra<vlje Tita, a !POja<vljuju se ~eljaci i berz str~ovanja. SluZbenici Ur.ao i radmici lila p:rrvo mesto u :strahovanjiana istlCu rat sa 80°/o, ·a na poslsdnje mesto stavlja(ju dlrupaciju sa s•J•. lZIIIledu ovih strahovanja 'dolazi strahovanje od elementamilh nepogoda, !Pokazuju strepnju za 2ldr.Wlje 'Iiita, strahuju od povratka starog sistema, nesloge na:roda i1Jd. Nacionalna strahovanja 116 Ukupno sluzbenlka 79'/o Rat 16 Elementarne nepogode 7 Povratak starog reZima Strahovanja za zdravlje Tita 7 8 Bez strahovanja 4 Okupacija ~vdo 25-15.000 I 85 81°/o 11 14 5 6 4 I nepogode Povratak starog reZima Strahovanja za Tita Bez strahovanja Nesloga naroda Okupacija 73'/o 7 3 17 7 3 Ces'to se spooninje rat, -olkru.!pacija, atom- iZJg.ubile svoje tmuZeve i simove. Mnoge majke su gorko ~arpam'tile Cer, Kohrbaru, Sutjesku i Sremski front. 82"/o 19 4 6 3 3 3 81'/o 20 6 3 5 6 5 82'/o 32 9 14 5 9 NEJkih .bitnih razJlika i2Jmedu ootalih gradana i rdomaCica u naciona'ln.im st·rahov.arnjim.a nema, jeT i domaCice lkao i radnicl i slui!benici rat ist~Cu na ,prvo mesto~ a dkua>adju na IPOslednje mesto. Isto tako strahuju od elementarnih nepogoda, !PO¥ratka starog re2ima, strepe za ooravlje Tita, nesl.oge narada ;td. Mlada Slovenka .iz Ljubljane, . sta;ra 23 gad;ne, <>vako i:zra.Zarva naciD'ilailna strahovanja: »Strah m.e atoonSk:i!h elks:Peri'menata na na·Sem. Jtontiln.entu«. Druga doma:Cica isto ri.z Lju- bljame, stara 35 gadfna, Sltllatm da ,bi zsmljotres lbio naj,straSilji: »Najstra!ln1ja stvar bio bi zemljotres«. A starija domaCica :ilz Ljubljane, Uwja lima 58 goclina !ka.Ze: »Pl'aSim se p·onovo ;rata.« Do:marCica iz NiSa, •stara 52 god!ilne, krat'k.q :fior.mruli:Se svratie strahovanje ov'im .reCima: »Boj•itm. se rata«. S1]Cnih JOdrgovor.a domaCica se · moZe naC:i u svim kra- 30 ski rat, 3Jgll'esija, suSa ... DomaCice isto talko ne :Zele rat jer su mnoge od nJih za.:.. pamtille i !Pre:Zivele i b<>lkanske i prvi i dr·U!gi svetslk!i rat i 94 Elem~tame 45.000 Slu2benilk ;z jsdnog grada strabovanje fortmU!i8e ovoon reeenicom: »Da· se ne desi mellto !Predsedniku %tu, jer pod njegovim rukovodenjeltll .ml!O iSii i ildeltllo narpred«. U odgovorima sl.U!OOenilka Rat MeseCni prihodi 25.000 ·scaitOvanja ·~"-\--:~~~~o_l,..,7_a-8d~~~~~,--"-s=-1.9-17o"----TI-:M::-e-cs-.-2n-2as-e-,1i:-•-. Zrenjanina, formuliSe strahorvanje ovom reCeni-com: ,»iBojim se elementa'l'llih nepogoda, grada i su.Se«. JoS dddaje: '>>!Bojim se jeviuna J.ugoslavije. N esloga naroda • Poznata je ona stara la:tirnska izreka »~divide et dmpara« (zavadi pa 'V'ladaj) koju su !Pr1menjivali stranJi osvaj.a!Ci medu narodima i rU zemljarna Jugoslavije. To se opet tpOnavilo u drugOitll svetskom l'atu (1941-1945) godme. Takvaj !Po:litici suprdtstavile su :se ~iro.k.e na:vodne mase ustancima i socijali- stH!Ikom :rev<Jilucijom u kojoj se izgradi'Va[o aedinstvo :wih jugoslovenskih naroda. Nesloga naroda dolazi na rang-listi u Jugosilaviji na sesto mesto u naciona!nim strahov·anjiuna. I radnici i dOitllaCice stawjaju <>vo strahovanje talkode na 8esto mesto, slu:Zbenici na peto, a Jd:omaffice na iSedmo. Radnici ga ispolja<vaju sa 6°/o, seljaci sa 4°/o, sluZbenici sa 7°/o i dOitllacice sa 5°/o. 95 �Sadailnjost · l'r<!Slast Na~>ionalni status Nesloga naroda BUiduenost 6,8 7,2 4,9 4,9 8,6 8,8 Strahovanja u .pogleldu ra.:jedillljenosti 'nailih naroda su u tri vremenska perioda zahvacena. U IProi!losl.i ni""' je jedilak i isti. sa. uugoslovenskim IPr<>SeikOm, meautilm u sadaiinjosti i budu6nosti su iznad jugoslovenSkog [lraselka. To tpolka.;uju gornji stat!stiCki IP<>daci. stavljamo da ·bi strahe>vanja naro<:ito u Maikedoniji i Jugoslaviji od zemljotresa bila veoma wsolka. Na ovakav status imali su uticaja zronljotresi u srednjoj Da!lmaciji. Isto taJ!oo suJsne gddlne i fPorplave utlcu na psihologilju cOIVeka. Elementarne nepogode I I Sadasnjost - .., " :'! e Q, NbD "'"' :;, Ole 87'/o 4'/o 90/o 76 95'/o 4'/o 1'/o 76 ~ "' e Nesloga Q, :;, Sadasnjostpro5lost BuduCnostsadaSnjost " " ·S " _ e .. N "' > e ""' '"' .~~ -" '"':;: 0"' "'"' Kalka se vldi, u sadaiinjosti 87°/o straihuje od nesl<>ge naroda, kod 9°/o oa str.ahovanja su u qpardanju. U buduenos'ti se 'ta strahovanja penj·u na 95°/o, zatlm 4°/o smatra da su' oira strahovanja bez .pr01mene u hwduenost.i, a 1°/o smatra da ce ta strahorvanja u ibuduCnosti opasti. U odgovoriJma mnogj gradani se baje treceg sve'tskog rata i razbijanja bratstv·a i jedlnstva i nesloge meilu naro<dima. pro.Slost BuduCnostsadaSnjost ~ "' e Q, :;, 78'/o " " " NEi .., " o:>l5. ::> .,e 6% "' Q, " a > .. .., N&, Ole d31S. 295 15% 92'/o ... -~= ·o~ 11(1/o 29~ U •saJdasnjosti u odnosu na rproillost 78°/o strahuje od elementarnih nepdgoda, a· u burduChosti ta se strahovanja penju na 92•/o. Ulkupno 295 od 1524 SJWketirana graaawina istaiklo je ova strahovanje. N a rang-li.Sti nema orazlike l2lmedu profesionaillllh gl'>Uipa jer zauzima drugo mesto i k'()ld ra1d:nilk.a, selj,alka, s1uZbenilka i doma:Cica. U Jugos1aviji u celini e'lementarne nepogode kao strahovanja zauzimaju drugo meste>. Radnici lizr&zavaju to sa 17°/o, selj.aci sa 23°/o, slu:Zbenici sa 13•/o i dOillaCice .sa 21{1/o. Mnagt SU se poziva1i na zem1jotrese u Da'Imaciji iii na suiine gadine i glad koja bi mogla da z01desi J'l.lgoslav•iju. Onda bi ibHo straJSno der 1bi mora!H zavi~iti ord ·iinostranstva, 1 i·sUCu u svojim strahovanj:ima mnogi liBpitarnic'i. Elementarne nepogode Rat Vee J:anije smo spomenuH \ia se pad elementamlrrri nepogodama pod:r-azlllrilevaju samo zenillti·otres~, .veC Su\Se, P?- ne plave, •grad itd. Status na skali elementamih 111<'1P'lgoda zuje sledeei proselk: Ilrolllost 4,6 Swdaiinjost 6,8 poka~ BUiducnost 8,7 Rwzlilka i2lllleilu rproolosti ; sa<dailnjosl.i iznosi 2,2, a izmedu sadailltljosti i budu6wosti 1,9, a totalna r.azlika od 1Pro5losti do buduenosti i:znosi 4,1. Pos!e zemljotresa ·U Skoplju .pretrpo- 96 U uvodnom delu strahovanja pisali smo qps1rno o ratu i idokumentovali to statis'tiCkilm fPOdacima i ibr<>jnim odgovorima gradana iz ra>Jlii:Hlh lkrajeva Jugoslaov'ije. Kao sto smo veC r.a.nije videli,- strahov3111je ord nw-og rata ldo:lazi na prvo meste> u Jugoslaviji sa 76°/o. I radnici i selja~i i slu7Jbenici i domaCice u illadooahlrirrn strahovanjifuna na l}lrvo 1mesto d:stiCu · rat. Radnici sa 72°/o, se1jaci sa 73°/o, sluzbenici sa 80°/o i domaCice sa 820/o. Ovom prililkoon 1l!znosimo IStrruhova:nje ord ratasamo na skali u tri vramenska rperioda .'i 111a relacijama proiHost- sadashj•ost i sada6njost - budu6nost. 7 :Zelje i strahovanja naroda Jugosl<lvije 97 �Proolost BU!ducnost Sa!daiilljost 6,7 4,9 8,7 Raelilka 1Z1Illedu pro\Slosti i sadaSnijosti 1,8, a i!zmedu sadailnjosti i buduooosti 2,0, dok total iznosi 3,8. UkU!PnO od rata strahuje 1164 lica, odnosn.o 76°/o, lkao sto je to vee neko~lko puta u nailem ltretiranju lstaknuto. ~ ., ~ " ~ ~ Ra I N§ 0 0. "k "'"" ::0 Sada8njost pro8lost Buducnostsadasnjost ., ., " ., k 0 > Ng, "" ~., ::0 Olo ,., -~= ·~" 0<> PrOO!ost 4,7 Sadaiilljost 6,7 5{)/o .a 0 900io 70fo l'il/o ., " ::> Ol5. ::0 1! 20fo 1164 "" 1164 Okv.pacija Sadasnjost proslost ~ ~0 9(f>fo ~ ..,g, ~., Olo ... .!!!= ·~" . 8-:§ Olo. 210fo 74'/o BuduCnostsadaSnjost 0. "' "' 0 .k 'lo 72 1'/o 72 U s"daiilljoj situaciji strahuje 74•/o ad olrupacilje, a 21% smatra da je to strahovanje u opad.,ju. U lbuducnosti 96•/o gradaina str<>hllje od okupacije, 3°/o smatraju da nei:e biti promene, svega 1°/o sm.atra da Ce fSe srnanjirti str.ah-ovanje ofd okUIPacije. Strahovanja za zdravlje predsednika Tita U BOS>lli o Herce<govini mnogi su zapamtili austro-ugarsku okUIPaciju, u Ma'kedoniji llllDOgi pamte olurSki. feudalni slstem koji se tamo najdU!ze o.drZao. Nova olrupacija 1941. godine ostala _je u .seCanjiana " " ..,E ~ 15'/o 8,5 RazUka izmedu proSJ.osti i sadaSnjosti iiZnosi 2,0, tzmedu Okupacija 78'/o Budui:nost sa<laSnjosti i budu<':nosti 1,8, a wkup"" tot"! 3,8 . OJ E. Strahovanja ad rata od proslosti do sadaiilljosti su u porastu na 78"/o ad 1164 ispitanilka, a u hudubnosti procenti se penju na 90%. lpalk u •sadailnjoj sHuaciji ·za 15°/o su ta strahovalllja u opadanju, jer se progresivne IS!l"ge sveta SUiProtstavUjaju ~atu i ratnim opasnostima i ne zele da dade do trroeg svetskog rata .>koji bi ·bio 'katastrofa!an za citavo eovecaJll!Stvo. mn01gjh gradana, jer 'SU doZiveli lkoma- danje Jugoslavije iZ1!lledu Nemacke i Italije. Na primer S!oV<!Jlija je bila podeijena !izmedu Madarske kojoj j., pripalo Medumurje, Italije, koljoj je pripalo podruCje Lju;l>ljane, Nemaicka je priQJojila rudrurska podrucja. Nemci su oikUIPirali B..nat, jedan deo Iste>bne Srbije pripojen je Bugar.skoj. Crna Gota je hila pod protektoratom 'ltalije. Form.irana je N'DH ibd. JugoS!ovens'ki narocH vole •sl<>l>oidu. Ne .Zele tudi jar..m. To su pokazali u svojoj istoriji. To su QJOkazaH i u an'keti o JijudSkoj srei:i. Od okUIPa<Jije strahuje 72 .gradanina odnosno 5"/o. 98 Kod seljaka "tra:hovanje od OikUIPacije zauzima trece mesto sa '1"/o, kod -r.adnilka, s!uzbenika i domacica zauemna sedmo mesto. Radnici to izra:Zavaju sa 5°/o Slu2Jbenici sa 3•/o i doma.eice sa 40/o. ' Strahovanja jugos!ovensk1ih nao:oda za llldnwlije Tita je iznad apsteg jugoslovenskag /t)rose'ka u sadafuljosti i budubnosti~ ddk su mlnima1ne razlike u iproSlostl. To ·nam poka2uju sreidnje vreldnosti na Skali ocenjene ad strane ispitacrrih grad.,a. Pag:le<dajmo ta !POredenja. Proslost Sada:§njost N acie>nalini status 4,9 6,9 Strahovanja za Tita 4,8 7,1 Na Telaciji .ada'Snjost - proslost i budui:nost - is:kazana u avian p'rocentim.a: Budu6nost' 8,6 8,9 sadaiilljost je . 99 �= - " 0 0. :::> Sadasnjost proslost Buducnostsad$jost .. "' "'~ :::> "" oo'g os·a 12"/o 1% 98 ZO/o ZO/o 98 "a "0 85% 9ZO/o .. ... a " " " t; Strahovanje za zdravlje Tlta 4% = > ~&, -~= ·o$ Strahova.nja za p<>gmlianje zdravllja Tita od pro&losti do sad>isnjosti su u IJ?Oirastu na 85°/o, a od sadaiSnj·O!Sti do budu6nosti su se [popela na 92°/o. U sadaiSnjoj situacij•i 12•/o izjwJjuje da !lle -trsba strahovati. U hwdu6n<>sti 4°/o smatra da nece u t<>me pogledu biti p.voonene .ilmnedu 1sada1Snjosti i Jbu!duCnoSti. Prema ddbijeni.tm podcicfuna najviSe strahuju •radnici sa 110/o, tzatim seijaci, s1uZbeniC'i d domacice. Mlade generacije do 25 godina 'i generacija !Sa 40 i viSe godina ~Olkazale au una.nl,je .strahovanje nego generacije preko 50 •g.ddina !Sta·rosti u .naSem istraZivanju. Povratak starog reZima I ovo st:rahovanje rsu grada!lli formulisali rec1·ma: »Da se ne .povrati stanje pre 1941. g()d!lne«. UklJillno 105 ,gradana strahuje od povratka •starog rezima, odnosno 7•/o. Gledano q>iema profesionalnoj ,str.ulktur'i, na prvonn ~mestu stra1huju .sluZbeniCi sa 9"/o, z:>tilm r»dnici i seljaci sa 7°/o, i ldamacice sa 5•/o. A po starosnoj .strulkturi od ovog najviile strahuje generacija o'd 50 g<>dma stardSiti - ~a 9°/o, dok lkod m:Iad:ih gener.acija ovo strahov:>nje :izno;'i 6°/o. PraSlost SadaS!ljost 4,9 7,2 PovMtak starog re~ima .. - = .. "' ... g, "'~ 0 0. :::> Olo "0 :::> Sadailnjost proSlrnit Buducnostsada&njost .. - " " " ..,13 ~ 88% 0. 0 > "-o 12% 93% 5 1 ... .:!a-= ~" O" ~-<-:::: Ole. 105 1 105 U adnosu IProolost - sadaSiljost 88"/o gradana strahuje od povrat!ka sta-rog reZima, medu.tlrrn 12°/o smatra da ne treba strahovati. U budu6noSiti ovo ·strahovam:je •e penje na 93°/o, dok svega 5°/o ·smatra da ;zmedu sadasnjastli i ·budu6nasti nama promene. • • * U nacionaWnim strahovanjima lkoja su ispoljena u sWm republikama, medu svim grada:nima, profesijarrna, starnm;im grll\Pam.a i narodnostima rat zauzima centra;1no mesto, a 1sto taka uz rat dolazi dkupacija, ,prnrtataik starog drustvenog sistema, nesloga naroda itd. Sve republilke, sve [>II'Ofetsije 1 .sve narodnosti su pokazale strElp!llje za ¢rav1je ;predsednhl<a Tita. Boselbno u on•ian .krajevima kQ'ji su !Pre ovog istraZivanja do-Ziveli zemljo1trese ;pdtencirano je u odgovorima strahovanje ad zeanljotresa. U raVIlliCarskim i Zitor·od1l.iun 1krajevima se'ljaci najviSe straih.uj1u od 1Sli5e, nerOdn'ih gotdina, poplava i glad.i. Budu6ne>st 8,9 Razl>ka izmed:u proslosti i sadaSiljosti na Skali tie 2,3, a Jz;medu s;>daSn.josti i budu6nooti 1,7. Cela razlika od pro· Sl-Qsti 1Wo 1bwdu6:nosti iznooi 4,0. 100 101. �nelkim fa!talist;ckim tshvatan:jima prema zivotu i smrti koja su svojstvena primitivnilm narod;ma. Ta'kva sh<vatanja predsedn;k Tito je pobio, tvudeci da u orul;anaj 1boribi jugoslovenskih nar<ida veliku ulogu >lgra visoka svest o llleOIPhodnosti o!YUiZane 'borbe, zatim 'lTI'rlm.ja naroda prema faSiz.mu i ljubav prema s1obodt i lllezavisnosti za ilroju su na!Si preci u IProslosti prolevali krv. Istovremeno O<aboracvlja se uloga 'i s,p,osobnost KPJ za ongani!zaciju 1i. rUikovod_enje ustancima i revolucij<>m: »JugoSlavij a se ne sastoji samo ~z hrda i ·Smna, a ustanak ZELJE I S11RAHOVA!NJA GRADANA je hukltao u !Citavoj zemil'ji, isto tatko -u rarvnom Sremu, kao i PO REPu:BLIKAMA · - ~aljwJna Jugosla · · k • i Q>o1iti0ki 'k"!PitUI!irail _VlJa ao. drzava, vojniCki, elkoawms:ki · . a Je prEid Hitleroon 1941 god" D • 1 V~Jno ;rulkoV'IOdstv;o bi>lo .e n . · . lllle. - rzavno zavisnost Zeanlje IP• je J ed ~os<Jbno .d":_vodl bo~bu zane0 frusistMk'iln:t ok!JiP~lor.ima. a Jugos!~vl(lu i njene narode godine narodi Jugoslavije ost!l~ za ~uJkol~o dana "!Prila 1941. DrZavrni bur.ZoaSki Cl!Pa·rat I su ' ~ _dnave, anmije i oruZja. S!uzbu o'kupatora. !Ra5/Pa:I se raOjpa~ oh se de1imieno stavio u Kralj Petar II Karailord:v>~u s:e v~a~tare _-burroa\'lke /Partije. stranstvo. U ta'kvoj situa "j" . ·am )e IPOI:>egao u ·ino~a je njNtov istorijs:ki zad~t~~~oslovenski n_~rodi "" shvatili celu bore protiv fa!OOma i d . ": s~ •.• radruil!<oon lklaoom na cije oruZana. borba svih ~ Je Jedml [put I imlaz iz te situanacionalnu ravrnopravnost"zsihat n"rodab ,za <ll?bod~, Gedinstvo, • . . . us t anCJ. Jugoslovenslkih n .-od o su ulknu~. ve!l1k" oruzani . 1 te ar u Srbiji a u svrm pdkrajilnama: 7. jula 1941. 27. jula 1941. 27. ju1a 1941. 22. jula 1941. 11. oktobra 1941. 13. jula 1941. U Hwatsk:O'j U BiH U Sloveniji U Melkec!onij•i U Crno.j Gol1i U Clanlku »U i!emu je sp ·f· • revolucionarnog preobra ect 1cnost oslobodilaCke borbe i v Tito je ulkazao ida ISU • mn~a~~ . n~v~ Jugo~lavije<< pxedsed.ruk ,!' oni Uwji su /Pr;jate!jskli. . J(jud1 12 drugih zemalja /Pa 11\ruk i bedu socijall!isticke revol~ci ?'-" n""lja :'"a<wolooeni 1nrmacili pobr'dli£m.a •i Sumama nacionaf: povo rum ·Clk:olnostima, rviiSOJkim , ·om neravn.qpravnoSCu, pa -Cark i 102 u brdmritoj Bosni i ldrugdje. iNa:Si "u lllarodi /PoilU u bo~bu bas zbog t<>ga sto vole zivot, Sto vole· slobodu. Na:Sa omladina nije posla u borbu zato sto mrzi Zivot, vee zato ·sto je voljela Zivot, Sto je vjerovala u bolji i sretniji ,zivot, u s~etniju buduCinost«.14 Oruzana borba jugoslovenskih -naroda imala je dvostruki karelkter: borbu proti<v okupatora i dO'lllace rerukcije ikoja je saradivala sa okupatovom (ParveliC,- NOO.iJC, RtllliDi!k, DraZa Mihajlovic). · SoC'ij8Jlist>oka Federativna RapubUka Jugoslavija "tvarena je kroz narddnoOOJ.obodiilai!ku borbu i socija~istlcku revoluciju za vreme 1drugog svetskog •rata. U !Djjen ·sastav u5Ie su narodine republike: Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegr(wina, Slovenija, Makedonija i Crna Gora. Narodllle· repuJMiike 5U stvorene j<m u cratu jer se vodilo rai\una da nova jugoslovenska driava poeiva na slobodnom IPristanku svNt llljenlh naroda i da ustavrno u;redenje ·bude izgradeno na federati'Vlllollll IPrincipu. Temelji ta!kvog uredeiija udareni au na Drugam zasedalllju A VNOJ-a u Jajcu 1943. g"'line. Trukve odllt>ke su donete jed:noglasnlm pristankam svih jugoslovenskih naroda, a ov-e adlt>ke AVNOJ-a lkasnije su ddobrila zemaljslka veca u svim rEJPuMlkaana, o potvrdene su !Prillilkam dono.Sellli.ia Saveznog 'i r81Pt:lb1l0kih ustava 1946. i 1947 ..godine. Time je hila obezbedena puna ~ravnOIPravnost •naroda S~bije, Hrvatske, Sloven'ije, Bosne i Herc-egov'ine; Makedonije i Crne Gore. Taik.av saJstav federativne Jv.go·s]avije naj.bolje je odg·ovarao nacionalnoj strukturi. · Nas drustveno-ekonO'lllSki i polittOki sistem svakoj naciji om.oguCuje puni naciona·1ni razv!itak, istovremeno vodeCi ra34 J o sip B r o z Tit o: u Cemu je specifiCnost oslobodiraCke _borbe i revotucionarnog -preo_braiaja _Nov.a _Jugoslavtje, »Govori i Cianci« knjiga n, strana: 356. · 103 �Cuna o zajednici svih jugo.slovenSkih nar.oda. OvaJkvo nacioi.lalno pitanje se ·reSava1o u mislima i oseCanjima u teoriji i .praksi QUgO!SJovenslkih inaroda, jer BVa'ki narod ilnia BVOjU ind'ividuaJ.nost, ali svi oni cine zajedno j<!dtnu cellnu. Po U\stavu i drug}m zallmnima garantuje se ravnOipravnost ne samo :i2medu republika i naroda, vet i!Sto talk-o i sve .naciona'lne ma.njine 1maju !Pravo na .svoj siobddan :kui!tu11ni razvitak, na svoje iikole, jezilk i sve ono mo ilm je potrebno da bi dalje CUVrui i razvijaJi !POZiJtivne nacionaline osobine. Predsectnik republike Jos~p 'Broz Tito je •viSe puta istakao da u na.Soj ~eoriji i ,praksi, u na~oj lkoncepciji u ovalkvom federativnom uredenju nema dom.'inirB!juCe nacije, jer u Hrvatskoj u,pravJja na!rod Hrvatsrke, u Srbiji narod Srbije, u iBOISlli i .Hercegovim.i narodi Bosne i Hercegavine, u Sloveniji narod S!ovenije, u MaJkedoniji narod Malkedonije i u Crnoj G<>ri narod Crne Gore. Ustavom iz 1946. godine fed<>.ralne jedilllice su rposta~e narodne repub!ilke, •koje su c!dredene •i'!lanom 2. Ustava FNRJ. Taj -clan je ostao na snazi i posle rdon<>Senja Ustavnog zakona 19513. g<>dine. Novilni Ustavom 1963. ·g<>dine JugosJaW:ja se rnaziva Socijalistii'Jka FederatiVl!la Repubili!ka, a namdne repubili!ke -se zovu socijali;st;oom l!'epubl>kruna. Profesor Ul<tavnog pra'la heogradi&kog Pravnog fakulteta dr Jovarn Dordevic u SV'Oille delu Novi ustavni sistem piiie: »Dok fie JUigoS!avija .»savezna drZava« ~ dCJibr.ovo.Jjno ·ujedinjenih i ·ravnopraV!Illh nal"dda i »ISOcijalisttCka demokrats:J:ra 'Zajedtnica« - zas.nov.ana »na vlasti. radrnog rnaroda i s&mOU!Pravlj.anja«, dotle je replibli!ka >drzavna socijalisticka dem~>.kratsrka zajedniea« 35 »'Za!Snovana na ·V'lasti rrudlnog n31l'Oda 'i sannoupravljaiiljU«. To su, po -reCima profesora i>ordeviCa, druSbveno-politiC.Ike zajedtnice lst<>g ti!Pa, s tim !ito je federacija zaJ.iednica - republlka, .a repulbli!ka je unitarna 'Zajednica. Fedel!'acija je jedini predstaV1Jli!k u medunarodnim od·nosima, a r€11Ju'bllka je Clan i sastavni deo federacije. »Repubilika nije ni drzava jedne nacije <>dowsno one na cijoj nacionalnoj teritoriji repuWlka posto(ji, rniti je samo drlava otlnosno .zajednica rad'nog nardda. Ona je druS'tvenopoliJ!Hika zajednica svib narodnosti 'i svib grada!lla koji zive i rade na njenoj teritariji; koji joj •Jnaee prip&daju kao driiavljani. Pri ~tome :se ne odru!Zima isflorijtsko-nacionalna osobe;s-o r. strana 560. 104 :r ova n Bord-e v 1 C: Novt- ustavni sistem. Beograd, 1964 g. nost niti zoMostavllja nacionalna struiktura S::aik_~. r€1jlUJd~ve. _,.. . . ln 'd "'a e u bu;rZoa·:i!n.om J.uo. Ali r€1jlublike msu -nac!Ona . e rz v . . I 'ti!oko--demonom. smislu. One s~ zajednice ·~6aroda u so~a.:a. &rna svoju kratskom smi\Slu !!POJOlla >marod«. ~v::~ r:~!!om i ko'ja je tent'toriji~deokojJ·~l~~::~~~':,;,~~e ,teritorije, sasta'l1li dodeo sas a<vn . . .· dnorg ; praVlllog !P jedmstvenog drzavnog, carmskogt, puvr~·~. 1961 godine btoj .. p pop1eu s anovrnliSov a • rucja Jugos1aVlJe. r"':'a et ruedecoj strulkturi:" stamovnika po -repuibllkaJilla se kr ao u U.kupno stanovmka Republlka 18,549.291 7,642227 1,854.965 . 963.988 4,159.696 3.277.948 1,591.523 1,406.003 471.894 SFR Jugoslavija SR Srbija AP Vojvodina AP Kosmet HI!'Vatska SR Bosna i Hercegovina SR Slovenija SR Makedonija SR Crna Gora PoJ.<>Zaj socijaUsHCikrh Tepubli!ka kao ~rustv~o"Po rtitkih I 'ed ·ca ,. drZavnih ]omnacija odred:en Je novnn Uistavom. za] n1 ·~ s1 · · ro S obzirom da su se pojedini krajevi Jugo av';le u p. ... t' 1 ilnia pod 1tlac10nB1ln1m ugnJe'Slosti razvija-li u razI!CI :nm us ov I , • • _. d su . d strane Austro-Ugavs.ke s Jedne strane, 1 a ta'VanJem ~- d -bile pod v'lascu feudaJnog sistema Turske nake ·oblas 1 ugo . b takvih drustveno-ilsitocarev1ne s druge strane, 1 da su 2! og . . . rijskih u:slova ostale razilike u privrednom i lku~~rrn~ '~~ .•'·u "sta •• Vl ur.. ·koJ·e se nlsu moglle naglo ibnsati, upra<vo • og CL razi· zlilk u nasent ra:zUka u proSlctsti pojavi1e su se I ra . ~ r se pova,n]u u naciona1nim Zeljama i strahovan]IIID.a, a 1 : 1 .. .avile i slienosti. Zato mno rpoonoeu koef.icijenta , re aorJ<> ~am.ga .pokuSaiti _i:z-raCunati ra:z:lik-e :i:?Jm~du repulbhka ~ ~~~: na naciOillame zelje i strahovanj a svlh .gradana Jugos a<vlJ . P<>gledajmo rang-listu. =or de vi C• Novi ustavnl sistem, Beograd, 1!!64. go· 36Dr :rovan "" · dine strana 566. . RJ 1961 godine podaei za 1991, str. 334. · 37 statistiCki godtSn:Jak SF · • 105. �poslila brojna radna snaga i u ovim lkrajevima u .koj:ima je ina!Ce natali:tet veoma visOik. Bosna i Hercegovina je dooivela relaJticvno nagli rarzvita:k illldwstrije posle id.rug<>g svetskog rata i iSij>itaruci u ovoj re,publici Tazvita:.lr industrije staVIljaju na sedmo mesto. Ostale republike, Slovelllija, 'Hlrva1Jska i Crna Gora na cetvrto mesto. RANG-LISTA NACIONALNIH ZELJA PO REPUBLIKAMA .. . ' :;r ;r Nacionalne Zelje prema dobijenom rangu -~ :e ""' ~ <Jl :r: 1 2 3 4 5 1 3 4 2 5 1 3 5 4 6 1 3 2 7 4 6 7 8 9 10 11 8 7 6 9 8 9 11 7 10 13 2 ;;; &, .. ::I::;' """>> Naoionalni prosperitet Razvitak sooija1izma Mir Razvitak industrije Zdravlje Tita Modernizaclja poljopnvrede RazvitaJk saobraCaja Stambeno pitanje Ekonomska stabilnost Tehnicki napredak Zaposlenost Razvitak zemlje uopste Elektrifikacija sela SrnarQenje poreza Izjednacenje plata Vise skola Bolji stanovi Nacionalno jedinstvo Zdravl je naroda 12 13 14 15 16 17 18 19 13 10 19 17 14 11 12 18 16 15 > ~ 12 15 17 19 14 16 18 .. c "" > 6 ..... c:;;;: uo 1 2 3 4 5 1 4 5 2 6 1 3 2 4 5 10 5 16 18 6 17 6 11 7 8 9 10 3 12 11 16 9 17 8 7 9 12 10 19 8 11 13 19 7 18 8 10 13 15 14 19 6 :r: - "' 13 12 14 9 15 ~ 0 u; 16 12 15 17 18 14 19 "0 ~ "'"' c~ ~o 1 pojavljuje strah od rata na ;prvmn mestu. RANG-LISTA NACIONALNIH STRAHOVANJA PO REPULIKAMA U ODNOSU NA JUGOSLAVIJU Nacionalna strahovanja prema dobijenom rangu 13 Rat Elementarne nepogode Povratak starog IS 11 14 16 18 17 Koefictjent korelacije ranga za svaku ~e,puibiliku u odnosu na Jugos!avfrjru •lznosl: za Srbiju Ro = 0,875, za Hrvatsku Ro = 0,860, za Bosnu i Hercegovinu Ro = 0,616 za Sloven:iju Ro = 0,954, za Makectoniju Ro = 0,668 ; za c.:X,u Goru Ro=0,874. · Ovi 1weficijenti atorelacije pokazuju .da se u lllacionalnim zeljama iSij>ita/llici S1ovenije, Crne Gore, Snbije i Hrvaiske ·y.vl? ma:Io •razlikuou ·od zelja Jugoslavije, dok se u zeljama ·liSpitanika Makedonije i Bosne i Hercegovine javljaju znatne .razJ!ike. Uzecellllo •za [lrinner ie _nacionamilh •zelja xazvitak in~ dustrije. R"evitak i'l>dustrije dol.,zi u :prvi plan u l!ler8!Zvijeninn podrwcji.ma bez fabdka i duze industrijske tradicije. &bija i MaJkedonija su staviJ.e u ISVOj1m nacional.ln-im .Zeljama razvita:k ind:ustrije na ldrugo mesto, a iJspitivana lica ·u -dkvl•ru Socija-listiCike Republike .Srb]je na Kooovu i Metohij"i na prvo mesto. To je potreba naroda nerami"jenih (!>odrucja lkako bi •e za106 Jugosloven.Ski narodi su ~Pre~veli nilz ratov:a u svojoj nacionalnoj i!Stor:ilji, zato lllije ni Cudo kada se u veCLni :o!dgovora reZima 1 Strabovanja za Tita Bez strahovanja Nacionalni rascep Okupacija :r: ~ :r: "'· <n 1 2 1 2 1 2 1 3 1 3 1 6 6 3 7 5 4 4 6 3 7 5 3 4 6 5 7 6 2 5 2 3 2 7 4 4 4 6 7 7 ~ 0 &.~ -,> .. :a !l ""' 1 2 3 4 =·- s 6 7 ~ <Jl G ~ > ~ ·- ~ > 0 s 6 .... ..... a8 "' :SE "0 c ~ s Koeficijent korellacije ranga <po ~epwblikama u odnosu na Jugoolaviju lznooi: za SI'biju Ro = 0,571, za Hr-vatsku Ro = 0, 750, o:a Bosnu i Hercegovinu Ro = 0,964, za S~oveniju Ro = 0,464, oza Makedoniju Ro = 0,929, i za Crnu G01"11 Ro = 0,643. U naci=all!lmi strahovanjima BoS'lla i Hercegovina i Maked®ija se cvvlo malo razlikuju <>d [!>TO'Sei!l!lih jUJgos1ovenskih strahovanja, dok se najvece razlike u <>vom iPoglE>du javajaju kod -Slovenije i Snbije. PdkUSaCemo da- izm.esemo rezwltate _ ovog ifstraZivalllja na- ciona1nih zelja i strahovanja po republikama. !Nacioname zelje i strahovanja razl~kuju se dd jsdnog do dl'U!gog podrucja, sto je u za:visnooti od priwedm.e razvijen.osti !POjedinilh .republika, istorij"Skih m!ova, ikulturnog n~rsle<ia i razvitka uopiite, od polit](Jkog i ku:Iturnog nivoa i psihloke ikonstituci:j·e ispitanih 107 �jj !ii gradana. Ovoni priltkom izneeemo neke naji.nteresantmije odgovore koji ce joii bolje istaci speciflenost nacionalnih zelja i strahovanja p:o pojedinim rapulbllkama. Tabela 23 NARODNOST ISPITANIH LICA PREl\iA PROFESIONALNOJ STRUKTURI Narodnost U .sastavu Srbije ima rpodrutCja :k:oja su privredno i kulturno veoma razvijena (Beograd i Voj·vodina), ali i podrucja koja su u ;prlv:rednom i ilrultumom razvitlku naj!l:aostaJ:ida u Jugoslaviji (Kosovo ; Metohija), .pa je razumljivo da su se i u nacionalnim ~zelj-ama i strahov.am.jima :pojavile razltke u ovilln podrucjillna. P·ored star.ih indu•trijSkih centara Beograda, Zemuna, Leskovca i Kragujevca 'ke>ji illnaju -duiZu i.ndustrij!Sku traldiciju, posle drugog svetskog rata, lllmO'ge varo.Sice u S~biji transfe>rm'isale su ·S<' u industri(jske gradove ~i,pa Loznice, Priboja, Sevojna itd, U 1931. godini u zanatstvu, industriji i rudarstvu billo je 8,6°/o stanovnika, a prema popisu iz 1961. godine u i"'dustriji bez zanatstva i rudal1Stva Srbija je imaJa 10,30/o stanovnika.33 Isto talko pootoje razlike lzmedu zitorodrnili lm:ajeva sa viso:ki·m nacionalnim doho'1Jkom po ·gllavi IS'tanoV!Jlilka u Vojvo- dini, MarCvi, Posavini, Ponwrav1ju i Podunavlju i zabaCenih planlnalkih predela sa 111iskom proizvo-dllljom i potroiinjom. Ti krajevi su bez razvijene S~olske mreZe i sa velilkim brO!jem nepismenih. To ·su jp1rotins!ki predeli Sa;ndZaik.al KosoVa i Met<>hije 'i ostallh delova Srbije lmji su udalj.eni od grad,ova,, komunikacija i civl!izacije. U 1931. godilll.i ul<upno 80,8"/o stanovnika se !:>avila rpoljoprivrednom delatnoS6u, a u 1961. godini 55,90/o stalllovnika je ubuhvaceno poljOfP'I'ivredom." U Srbiji su uzo~k<>m il9pitana 643 lica. Najvise je dspitano seljalka 189, zatim 163 d()macice, 126 radnlka, 109 oluzbenika, 32 lica sa lienilln prihodima ,; 24 ostalih zanimanj a. Po nacionalnoj strulkturi naij'lriSe. je ispitano Sr<ba 521, zat]m 53 Madara, 13 Hrvata i 16 Siptara. Ostale narodm.ooti su nezna1me u odlllosu na ulkupan hroj Srba u uzorku u ovoj repuhlici. Naclonalnu strukturu isp1ta.nih Mea [prema profesionallnoj pOikazujemo u ovoj tabeli: 3s Vidi: Melik: Narodna Republtka Srbija, iz knjige »Jugoslavija~. strana 357. 3 9 StatistiCki gocliSnjak Jugostavije 1964. godine, strana 351-353. 108 . .. "' ;:; Srbija ·a "' ;:; :;) "' ~ .Q 'll·o Gi5E .. .;, . ~e-g e" .~rs :E 0 u O<l ~;:c. ... 0 ""' 0 c a. -" " ::> 521 17 24 86 127 98 166 Srb1 53 3 7 18 17 8 Madari 16 5 3 5 3 Siptari 13 2 2 4 1 2 2 Hrvati 9 2 2 3 2 Muslimani 8 I 1 2 2 I 1 Crnogorci 4 1 2 I Makedonci 2 1 1 Slovenci 2 2 Jugosloveni 16 4 1 5 4 1 Ostale narodnosti 32 24 643 126 189 109 163 Ulrupno U sastavu Socijallsticke Republlke S11bije :nalaze se <J:ve autonomne tpOikraj:im.e: Vojv·~rdina i ~~sovo i M~tohtJa. NaciOnalne zelje i strahovanj.a ovih [pOikrajma r~<azac':"'o .<PO'S~bno. A sada pogledajmo ukupno nacionalne zBl.Je ~sp1lalllih lica u celoj S~bilji. VQdeC:e na'Cionalne .Zelje •!o Broj [s;pitanih lica 643 214 191 176 158 33 Nach>nalllli pros;perite'l 30 RazvitaJk inldustrije 28 RazvitaJk. ·socij.a~Umna 25 Mir 14~ 23 Dug zivot Tita 136 21 Bolji sta111ovi 123 19 Razviltak saobracaja 121 19 ModerniJzacij a poljoprivrede 117 18 NiiZe cene Ispod 100 1Sp1tanika zele zaposlenost, 'izjeidnaeenje. p~ata, v1Se Skola, tehntclki :napreda)Jt, smanjenje ~~ez~. sel]acrma, zdravlje naroda, nacionalno jedinstvo, ~ldk.trlft:k~ctJa seQa, ~o­ bo'ijsalllje stanrbenih urslova i qpSti .. a"lv'llalk. zem1Je Ov_e llla;wnalne zeije se naJaze i:?lilledu ·zaposlenosll sa 120 1 o,psteg /o razV'itlka zEl1lllje sa 2"/o. 109 �Razvita!k industrije, dalji ramvita!k socija.li2lma, dug zivot i zxiravlje druga Tita, reiien,je sta!lll!be!llorg ;pitanja, razvita:k saobraCaja, 'nio'dern:izaCija poljqprivrede, ni.Ze cene i Zaa>oslenost, razume se i anir - rto su vode"Ce naciO!llaU.Ilie •Zelje naroda Snbije. U SVOI!ll odgworu, nadi i ocekivanju jedan ra'druk sa sela lkoji se_ uposlio u fa!bi'ici, s'tar 35 g.od'ina, fka.Ze: »Nadam se da \Ce ,b.tti sve 'ViSe fabrilka. Radnici i seljaci Ce se sve viSe moCi z8jpoSJUava:ti. Porez neCe biti onarko veliJk :kao danas. BiCe viSe automo1bi1a i aut-abusa e:a prevoz«. Jedan se!jak 1iz zitorodnlh 'krajeva u Vojvodini je izjavio: »Se1ja!ku ce pOimooi nauka i tehnlka. Selj,oJk neee mora~i da strahuje od obla!ka, da lice da mu bije [etilrm«. U<~pste se moze izvestl zaGdjuca!k Ida su nagJ,aiiene teZnje ka ba]jim stanoviana sa modennian rnameStajelrn, friZideriana, ka Vi:Sem standardu. Ge>vor predsednika Tita u $j)Htu su mnogi pominjali i intenpretirali na svoj naCin: »A.koo ibi bile> sve ono sto je Tito govcxrio u ~Htu i sproveJo se u delo, m'islim da bi se mnoge stvari bolje uredile. Povecace se lltandard. Da ne bude lkrad:e u privredi«. S:rrps'Jki narod Ze1i da Zivi u m-iru, Ida ne bude rata •kako bi \Se nesmetano razvrjao na svfun poljima. Jedan mladi radnlk ~ra..Zava Zel'ju ovii'm xeCiEm.a: ·»Jugoslavij,a Ce pasle desei; godina b'iti na veeem stupnju ~ulture nego !ito j.e .danas. Bice jedna od naj1eplle urederrih zemalja i naliiborgatlja indu~rijom«. I dalje dodaje: »A'ko Jugoslaviji ne 1bi ll!Illeta,o rat, bice najhogatija na svetu, tako da se moZ.e takmiCiti i sa Amerikom. Narod ce jo8 vise voleti rui'kovadstvo !koje ~e mu dooeti lep Zivot. ImaCemo ttoHko :ils-hrooe da ne zavisimo od stranih drZava, :t~o rla za to .neCemo traZiti devirzm.'i novae. Cene Ce pasti, iz.grad!i!Ce se mootovli, tralktori i alej-e«. Isto ta!ko u Srbiji se ocekuje u huduenOISti usavciavanje medicine, :zdraV'Sitvenih ustanorva, wmbu1anti, rctecj.ih vrt.iJCa, poveCaCe !Se standard, a Ume Ce se smanjiti 1], ,ra'Z'tle 'bolesti i viSe Ce se rardit.i u preven'tivi neg·o u rkuJrati,vi. ImaCemo zdravu e>Iniladinu. Bi'"e viSe lekara. ·u Beogratlu grad:ani vd.Se oCe!kuju ;stanova, IParkova, asf.altiranih mica, naro~ito na [periferiji grada, mnogo oblakodera i cveca, jefti:n.iji hJ!eb i jeftinije [proimo,tle u sviJm gianama, te ;pribliZno jedna!k standacd Jeadnlh 'ljudi - ·inienjera, tehnicara, .radnilk:a zaposleniih u 1nldmstriji [ po!jo;privredi, t<1ko da ee sva!ko nwci Ida sa!je sv<Jju decu na v>sdke •i'lkole. 110 Ove :Zelje su i razumljive imajuCi u vldu rS~zvitak glaV:nOg graJda JugOIS!avije rposle drugog svetSkog <ata. Nacionalna strahovanja . s b · .. • e se za.l< ljucilti da Iz odgovora dobivenih .u . n lJl moz ·b~-~ ·~ia ;ru~ · · 1 ·• t. ahuJu od ·rata 1b<>m ''"'""'-~ ' isp'itana ~he a naJv se:. s : . . ' masovnfu streljanja, senja gradova 1 ulblJ&llJa lJ"?'' 3<Ygora: . t lih namirnica. . I 1. aOkanja. Zit a, . lbrasna, maJSti 1 . oo. a - . ~~J"g,h,1, u odgovoru istice: »Najgore bl ~illo za sT[psiki nab. an •. . .. ldruge neke sUe. lsto t&'ko 1 rod da Z!Vl ;pod <:lku:pacJ,Joo,n • . romenio i a,ko ·bi Jugostra:mo ibilo aJko b1 se ovaJ reznn ~ --~rom« Nacio.. · slaviJ a zara:1., sa n·e'-om '"-"~~ stranom o=u~J ll.a .r;. ••••IU.J. IA6""~..... • nalna strahovanja u Srb!JlldU OVlffi red<>m. Nacionalna mrahovanja Rat E!ementame ne;pogode Strahovanj a za Tit a Oku;pacija Nes!oga nardda PovraJtak starog reZima •!o Broj dspitanika 643 79 507 135 21 6 6 6 4 4() 37 36 28 Seljaci u Voj<vodini str~uju od aku;pac~e. ~l~d:~;"!:il~ lljak koji je preziveo drug! svelsikl rat, !kaze. . E ·~: ·dk'~acije, okwpatori bi nam odneJ.i i tpO'sl~n~e zrmo«. 1; : . ~,-,.k ·'-orrkretn.lh ddg<>Vora ·i strahovanJa lZ Beogra . nt;1l\.'u.ll• o w T't umre«" »Da . .alka« »Da rie dade do atomskog rata«. »Da drug. l! o ~~. ne ldode do epidemije, !Podmul'kllh bol:&tl, tpar::'>Ze I r . . d . edlnih lkriza u nasoJ zemllJH<. »Da se ne »Da ne dade o prrvr . . . ivreidnim rej.ontma vrati sta'll.je pre 1941. godme«. U rpolJ<>~ • odnih R ublike seljact pored rata strahUJU od su..e,. ne~ . OV~inae;pZEliilljotresa, od insekata i stetoclna U. tpolj<lpi'lV_'"ed.l, . ~~ idemije i »podmuklih bolet.ti«, od rak~. ltd. Radnik 1~ S~b: 'kaze: »Najg·ore bi brio alko .hi i2lbio :trect svetsln ra:ct all neCe dozvoliti Tito, !jer se on bori za ·mlr u svetu«, 1 d ~Je joS: »AtOiffiski rat :bi nas urn~§tio · · .« · i.o 111' �Vojvodina Nacionalna strahovanja Po rpoliti&ko-<geag:rafSkoj rpoziciji, po nacionalnoj struk. turi i rpo bagatst\'11 zita Vojvodina ima svoju srpecifiiCnost kao SaJStaJVI!li deo Srbije i Jugos!avije. Isrpitanici ove Pokrajine zele razvitak mdustnije i ,poljorprivrede. Zele i oOO!ruju podizanje f"brilka ,poljorprivred!nih maliina i ~e'k!stila, a u [!>Oljorprivredi primenu ma~a za seCu !i IS!cidaatje ku!kruruza, za Cupanje repe~ ze'le vise traktora, komba]na, ma5lnasejaCica i veei lbroj gda stoike. Razvitak ilndustDije zeli 23°/o ~itanilka, a mo!demiza. ciju po!jorprivrede 130fo. VC>dece naciona1ne zelje •!o Broj ispitani· ka 179 Nacionalni rpDosrperitet 33 23 59 42 Razvittak socijalizma Razvitak tndwstrije Stanovi NiZe cene Razvit:>k saobrai:aja Mir Zdravlj e Tit a Z:>p<>Slenost Mo!dernizacija ;poli'o;privrelle Tehn:i~ki napredak Sma!ll(jenje ,poreza ~eljacima fujedna<!enje plata Zdra"lje 23 42 23 42 39 22 21 18 16 16 13 10 18 10 18 37 33 132 ili 74% strahuju 74% 25°/o 6°/o 29 24 8 l4 6 ll b;aSko;p u selu i rpozoriSte, veea lbrlga {) tleci, llljili.ov<>j odooi i obuCi, deCji resiorani - nLZu se Zelje gradatna Vojv-odine u njihovim odgovorima. I"1]Jitanici u Vojvodini ze'le elektrifika· ciju sala.Sa i tkoriSCenje .radio apaxata ma saia.Sirn.a. 132 44 11 Seljaci najviSe strahuju od elementarnlh nepo~o?a, s~e, gdlda, nerodrnih godina, zemljotresa, o~ in:sek~ta. 1 st:toc1na u tpoljorprivredi i <Yd gladi. Kao i u drugrm :kra]evrma, ze1e da rata nikad ne bude. Kosovo i Metohija Nacionalne :Zelje ispitaniik:a ove Pokrajine, S~tara,. ~nba, Crnog.oraca i Hrvata {lidraZavaju ,potrebe ovog tnerazVIJenotg podrucja. Sve zelje bi se nmgle svrstati ;p~d da'lji raz"it.aik privrede i 1brzi kultUini razvitak i gmdova 1 sela. lndust~•Ja na rang-O.isti zauzima !prvo me&to sa 78'0/o. U prvom redu -zele razvitak 'ilndwstrije tekstila i crerpa i .wkljuciva<nje nee:atpo· slene radne .snage i Zena u ·induiStrJjsku p.roimodrnju. Vode(:e nacionalne Zelje •!o Razvita!k in!du:strije Nacionalmi prosperitet Mix Dug zivot Tilta Vi\Se Skola Modemizacija poljorprivrede Ni.Ze cene Ra:zvitak socijali~a Resenje stambenag problema Boljp 'stanove Op;Sti razvltak zemlje Zdrav~je naro!da 78 56 28 22 22 22 19 17 17 17 8 28 Nova kuCa, stam., moderan nameStaj, ·automobH, maSina z~ pranje veSa, ra1 dio aparalt, televizor, :fu-:i2i.der, 1bolja odeCa, 112 Od 179 isrpitaniika iz ove Pokrajine od rafta, Ta<zaranja i ,bombardovanja. Rat . Elementarne nerpogode Nesl<>ga naroda 8 Broj ]spita· nilka 22 20 10 8 8 8 7 6 6 6 3 3 U zeljama se joii podvlaCi elektriftkacija sela sa 6°/o, iatim zaposlerrwst sa 6•/o i smanjenje poreza 'Sa 3°/o. Razvitak illldu· e Zelje i strahovanja naroda Jugoslavije 113 �strije zahteva i nove struCnjake, jpa se zato +Zeli da Sto vdSe studenata sa Kosc>Va i Metohije studira na falkultetillna. Uz razv1talk dndustrije ispitcmici rspom•1nju ~azvltak i elektriflkaciju zeleomica i elektrifikaciju seia, iKonkretno se navodi Kosovska Miltrovica i Prizren u 1k1ojiana oCekuju rnove falbritke. Mladi grad:anin iz Mitrovice ovaiko rizraZava Zelju: >>Da se moj graJd •Mitrovica joS viSe pod.igne, sa veUkim i lepim parkom, da se mgr.ade stanovi i urede gradske u1ice. Da .se izgradi pruga 'Clo Prizrena«, Drugi g;ractanin ove Pokradine izraZava ·Zelje oviru reCima: »ZeHmo 'i !lladamo fSe da Ce Jtigoslavija pod Titov.tm rtrkovadstvom Ziveti u miTu i graditi socijalizam«. Uz razvitak i.nd.ustrije j~itanici Zele i modernizaciju porlJoprivrede i pr1menu tSavremenih maSirna u obradi zemlje. VeCu Tazgranatu Sk:·Ol1sku mre:Zu po ISVim selima Kosova i Metohije ze.te sa 22%. Traze otvaranje •rednjih ~kola i ocskuju otvaranje skola i!1a slptarSkOI!ll jez]ku, ka!ko hi imali strucnjalke Slptare sa fakuntetskron apremom sa Kosova i Metohije. Elektrifikaciju povezuju sa :koriscem:jem radio aparata i televizije. Evo jedne zelje koja se <>dnosi rna kttlturni prosperitet: »ZeUm da se "' Prizrenu izgradi televizijski relej i da televizijski aparati hudu jeftiniji. To "• rse sve rpostid aka Jugaslavija i dalje hude vodila borhu za mir u .svetu, pa zato zelimo da nam Tito bude zdrav i veseo i 'da jos dugo lmde na 1Celu riaSih naroda.« Nacionalna strahovanja IMnogi grac'!ani [!l'dCinju odgovore •ov1m recnna: »Najgore hi bilo alko hi iZblo trec.i svetski rat, ali ~o nece dozvolliti drug Tito, jer se fbo~i za mriil' u rsvetu.« »Ato.mrski bi nas .rat uniStio«. Rat Elementanne nepogode Strabavanje za Tita Nesl<>g.a naroda 81°/o 14 14 14 29 5 5 5 Minagi grailani ove Pokraj.ine strahuju od rata i i!1esloge medu narodirrna. 114 Hrvatska Privredni zivot u Hrvatskoj je bio da•Ieko razvijeniji od privrednog Ziv.ota u Malkedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini. No u .poredenju sa nekilln drugim nazvijen1m zemljama u svetu (pricvreda je u Hrvatskoj bi!a zaostaila i rnera:zvijena. Fahr1ke su l:>ile <Jrpremljene dOI!rajalilln i otarim ma\Sinacma. Posle drugog sve1lskog rata tillozena su velika srsdstva u izgr.a(d!:nju baziCne industrije, h.i!drocentrala i ternnoelek.trana. DajuCi [priVLredne lkarailderiJstike Hrvatl.slke llleposredno posle drugog svetskog rata, (pmfesor Ljubljmskog univerziteta Melilk !PiSe: »NajrteZi urvjeti Zivota su bili u rlinar.skim podruCjima, napooe u Lici i u Prfunorju, 'kako u Hrvatskom Prillnorju, tako i DaJmaciji. Za,to <mdje domaca gl'uda nije mog1la prehranjivati iliiav prirodni priraiitaj, rpa je z:bog toga veC rmo o'llporCelo i-.seljavanje u tudinu, naroCito u Ameriku. Ogroman broj is~ljenika iz Hrvatske razasut je ~irom svijeta. Tudi kapital ukljureio je o,groman broj i!1aSih 'Ljurli, gotavo po Citavom 1svijetu, u sVloj elklsploatatorski rad te njihovom energijoon gormilao svoje profite, d.ok je narod u domovi!lli astao sir·oma~an. Ogroman hroj radnih ljUidi radio de ru IPreduzeCi!ma Sirom svijeta, u A!merici, Austt1.1aliji i u evrqpsklm zemljama kod grardnje najte:Zih stvari, i viSe stot:iJna tisuCa naSih 'SUnarodnjalka Zi'Vi joS i darnas ru 1tudini i njihova \Se ,djeca i U/IlUCi rpola!ko odnamauju. Mol\da nijedna jugo&ovemlka Clemlja nije 40 da1a tOlliko iseljenika u tudinu :kao Hrvatska«. U 1931. g<>dlni u pciljaprivredi je bilo zarposleno 76,4°/o celokt11 pnog .stanoVIIliStva, •a IPrema naj.novijim podacima popisa 1961. godilne u Hrvats!koj \Se p<>lio:Privredom havi 43,7°/o dd ukurpnog stanovniiitva •u ovoj Rerpuhlici. Isto tako u 1931. go: dini u industriji i l'udarstvu bHo je 11,1°/o, a u 1961. godun samo u 'indust:riji imamo 13,20/o zapoSlena .stanoWl.i stva. Kako v~d:imo ibroj poljoprivrednog ·stanovnlStva je ·opao, a broj srtanovrniloa ukijucenih u indmtrijsku delatno.st se IPDvecao." StrulktuTu uzor!k:a u H•rvatskoj u naSem istra.Zivanju poka2Qlje ova t"bela: 1 40 Me 1 i k: Narodna Republika Hrvatska, iz knjige )}Jugoslavija«, sirana 335. <~I Vidi Me I i k: Narodna Republika Hrvatska, iz k:njige ».TugoslaVija(( strana 384. i Popis 1961. SG.J, strana 351-353. ,. 115 �_J' 'j:j. .' 1 n VodeCe nacionalne Zelje ispitanika Hrvatske Tabela 24 "lri Broj ispltaniika 368 NARODNOST PREMA PROFESIONALNOJ STRUKTURI u Narodnost ·a "' ~ '<l ~ ~ ~ .u:S ~ .0 ~·u ~s. ou u c e, "" Hrvati Srbi Jugosloveni Slovenci Muslimani Crnogorci "' Fi5'E o:u 87 54 17 35 5 10 1 78 12 1 1 8 4 2 1 1 ljeni Ostale na~ rodnosti 1 1 ·- >U 1 ~ 0 24 7 2 2 3 2 1 1 1 Neoprede~ _,, 1 Makedonci Madari . ~ 0 c 0. " 5 285 46 18 6 2 2 1 2 1 3 1 5 Prema nacionalno,j s'trUlkturi tsprtivmjE!tll je obuhvaceno najvise Hrvata (285), z11titm Srba (46) i Jugos!ovooa {18), d<>k .su ostale narodnosti u manjem hroju za~hvaCene. Kao i u drug·tm reu>ttb1'i!k[tma, lapitanici Hrvaltske Zele ~acionwlni prospe:nitet ila prvom rmestu ~sa 480/o-, zatim odmah 1za toga dolazi opSti ra.zvHa:k zemlje _111a svim f.PoldruCjima sa 25°/o, orazvitak socija:Jizma sa 23%, -razvita:k iln.<:!ustrije sa 23•/o, anir sa 22°/o, 1dug '2ivot Tiita rsa 20°/o, niZe cene sa I7V/o modernizacija poljoprivrede sa 15°/o, razvitak saobraCaja sa' 13Dj0 i 'teh.nioki napredwk sa 11"/o. Razvitak illllus'trije po procentima u Hrvatskoj .do!azi na Cetv,rto mesrto sa 23'{)/o. Hrvat, star 45 godina, !ka.Ze: »Zelim da svako m<>sto u naiioj zernlji dobije ibar jednu ·onaiko malu tvo:mlcu u kajo,j 1bi [j•Udi mo1gli :oarad.ivati svoj kruh«. A jedan seljaik, star 40 gordd.na, Hrvat, iz kra.Skih 1predela, !kaZe: »2elim da i u na1 Sem po'lju oru traktari, a ne volnvi :sa ;plugo.m. Kola •sa volovSikom i kanj'Skorn vtvCom treba ·zaaneni:ti autoonobilima. To Ce bi'ti a!k:o se ne zarati«. 116 N aciOIIlalni prosperitet Opsti razvitak zemlje Razvi tak sodj a112ma Razvitak iindustrije Mi.r Dug zlvot Tita Ni.Ze cene Modernizacija poljqpr'ivl'ede Razvitalk saobraCaj,a Tehnji\ki napredak Resenje stambenog [pitanja Elektrifilloacij a sela Zapasle<nost Bo!ji otanovi Smanjenje poreza seljacima 48 178 25 92 23 23 86 84 80 74 61 56 47 41 30 31 26 22 20 17 15 13 11 8 8 7 6 55 22 20 Pored modernizacije poljoprivrede sa 15°/o, 8°/o se!j.a/ka zeli eleiktrif]kaciju sela, zatim dovod.enje telefcmske Ii.nije. u selo, otvaranje paSte, kino sale, jpo~izanj; zdravst_v~~e ~acrnc_e i izgradnju boljib cesta da ·se la:lose maze ,prelaz1t1. IZ. Jednog sela u -drugo. U pasivnim krajeviana Hrvatske selJaCl pored· dobrib puteva i zeJeznickih pruga zeJe [pOdizanje manjib tvornica ka:ko bi se u njih ukljucila nezaposlena ·radna snaga. liz statlstiCkib podataka inwce poznato je da je u ovim lkrajevima veoma vjook nataJitet. NacfOnatna strahovanja Jedan Hrvat ~strah <1d rata lzra:Za·va: >>1Strahujem ad nacl21tna koji se [pojavljuje u NjemaClooj, te nukleamih '!'roba u cJkviru ~itav<>g svijeta«. Odmah posle .rata u ~rvat~koJ _dolaze na drugo mesto elememtarne napog.ode: zemlJotresi, suse,_ nerodne g.odine, gl8!dne .godim.e,. itd. PDe "?.imanj a .~ve ank~te Hrvatsku ISU zadeshli zeml}otresi (DaUmaclJ1a, naroc11to okohna Ma;karske), IPa su ove elementame nepogode ilmale nep<>S1'~­ nog uticaja na odgovore grad.ana u ovom ld<!lu JugoslaviJe. 117 �1/11 if' hi iT 0 Rat Elementame nepqgorde Bez straihovanja Povra1ta.k starog reZi·ma Nesloga narada Okupacija /o 79 20 10 7 6 6 Broj lspitani'ka 368 291 74 35 25 21 23 U!kUIPnog 1hroja stanoWlika p.oiJ.joprivredom se lbavi 50,00/o, a Jsdan Hmr,at iz Dalcrnaci'e . , »Straihujem od \Stet . J >zrazaNa s"trwh Old zelll!!jotresa: karSkoj«. Dl'l.tgi sel~a~n~~g·ord~U<~? ~to su hili ,potresi u Maza nas seljake ,posle rata -b -~· ,, •a rm ~e sl"!hih ~jetina, to bi til~ svi u gradu ina selu .. -~ o !tlaJgore. I rat ' soou bi mi osje- Bosna i Hercegovina Turski feudaJni ~istem Hercegovirni i ostavio je It se veoma ~ugo _ad~rZao u Bosni l obiCajima, veri. fizionomf'~a~~~ u (p~rvredi, ikullturi, noSnji, periodu u mallcrn lbosanskdn ;; ~;ra, Izgledu !k:uCa. U tome ~limanskQ-Qrijentarlni naCin Zi ~osr~ama pr~v-ladivao je m_uor.ijentarlni zanati. DZami. vo__ a r z~dTzah !SU se tlugo stari M_eli:k, davaJe su t>'m gradJe ~ !llllnaretima, lkako. ,pi~e rprofesor · mnma karakt · t'en· · vladavala je turs<ko-orijentalna Wadska ;:.~. ~' ' rl'lglsd i preo. Od 18 78. g<>dine do svrsetlka tp:wo gddime J3osn<>m i Hercegov· . g. slkag rata 1918. Gooine 1908. Austro-Uga·:s~':' -~" ·U!Pra':'lJ•ala Austm-Ugarska. govinu. •Stari feuda;Jtn; 'poredak J ane'ktiraJa iBosnu i Herce<><>m seookom sirot1njom, slkrsa aga:ma i h~go:"ima i aglavbego¥a fewda1aca i dalje s "".Pd :"" raJOm lkoJa Je zavisila 9d austrijskom u,prav<>m. Be~~ :zao ,u Eos_ni i _Hercegovilni p<>d k"!Pitall [p<Jceo je .iSkoriScav -11 IP:St':,Sk' ;prmrlni i dr:ZaV!lli .' redu rudno lil.,o0 a zat' ", !PriW ~ 'bogatstva, u prvom ' ""' ' rm <>Ume Raid! eki.s1pl all; •. suma ov·aj 1Joapita1 de grad. sk · tr . o aciJe ruda i predele i lkrajeve bogate r~~.::U ~ "~~- P;uge lkroz ~umske njake, in:zenjere banka·r' ,.t· .'US tiJa Je rdovodlla sirwe·Ucl C]Je lkvaJiflk •-"' t l_t'!govce i ;preduzetndlke A e.' , .' . .ovane ·raluu.*e, 42 • -u :sever:mm lkraJeV11D.a lBOisne, aJ.a- ,.;et Vidi M e 1 i k: feudalno r d blj _geograjske Posledice, iz knj!ge a~ go ,e!rl~rska .vladavina t njene antropo- ' .. u os a •....,a, strana 73. 118 - selila je Nemce, ltaQijane i Poljake i fol1lllirala je 1Mkoltko poljorprh,rednth 'Seoski!:J. ko!onij.a, koje rsu iseiljene [pOJ>le drugog svetskag rata. U 1931. godini [pOljorprivred<>m se bavilo 83,4"/o, a svega 7,2°/o de .bl1o uJcljuceno u zanatstvo, industriju i ~rudarstvo oo ulku,pnog :broja stanovnistva u Booni i Hercegov1ni.~ Prema po,pisu iz 1961. godine, u Bosni i Hercegovini od · inldustrijom bez rudarstva 10,8°/o. Broj poljoprivrsdnog s.tanoVllliStva se ZJnatno smanj'io u periodu posle drugog svetskog rata.« Posle drugog svetSkog cr:ata ;pocela je brza industrijalizacija i .ut11bamizacija. UtroSene su ve1ike investicije u emu meta,lurgiju, elek'bro,pri'vredu, ,proizvodnju i IPieradu ug.lja. NajveCi. centri erne metalurgije u Jugoslaviji ·locirarni su u Zenici, Vare!iu i ~lijasu. A medu krupne olbjelkte elelktrorprivrede spada J alblanica i tel1llloele'ktrana u Ka\mju. Brz ;razvita;k rpojE!dinih industrijskih grana je hio -uslovljen prirodnirn izvorima, z~tim jpovOiljniJin lgeograf.sktm smeStajem, neza[>·D~lenom radm.om snagoon, iltd. Ovailwim p.rivrednim J:"~azvit!kom Bosna i Hercegovina uCini1a je nagli stmok iz agrarne u illrdustrijs'ku zernlj,u, 1i tsmanjenje !POlj•orprivrednog stanoV!llistva u 'korist ilndustr\jske de1al1mosti naroCirto se aseCa ·oko velil¢.h indust:rij,skih centara tipa Zenice .kao i olko y<j]ifkilb. rudnika t\pa Kaknja tli BanoviCa. No pared hrzog 1ndustrijslkog r.azvltka ostali su izvesni tragovi proslosti u nepismenosti i zaostalosti ovih !krajeva. Pojed]ne p;rivredne grane, naro:Cito u meralZJVijenim podruCjim.a, na niiSkom su stupnju, ibez m.ehanizacije i !(lrimene sa- vremene tehni'ke. FoljOijlll'ivrerda je joo uvek zaostala, narocito u rpilaninSkirrn predeUma \Sa :siroma~nom i oskoudnmn zem1jom. Iako l!U wCinjeni ·krupni koo:aci u suzJji~anju neJ:11smenosti i IPfOSirenju Skol,$e mre.Ze, joS uvek .neka p.od!rwCja nisu u stanju ida Q'buhvate svu decu dora1s:lu iZa osnoVIIl:O o!brazovanje. Po nacionaJnoj. -stru'k'turi 0 va Repub'lika 1se razlilkuje od ostaskU~Pi.nannta 'Zive !Srbi, Hrva:ti, u~oTkom je naj·viiie zabvaceno lih, jer u n}oj u veCim Muslimwi i ostaJ!e narodlllO$ti. SVba (108), 43 Vidi Me li k: Narodna Repubtika »JugoslaVija« str. 340. « Vidi SGJ-64, strana 351-353. BoSna i -Herc~gov!na, iz knjige 119 �z:)tiJmM Hrvata (46), zatim neo:predeljenih (45) Makedo<naca ·. ( , us1rmruna (6) J~gosJov (6) . ' raca (1) i OS'ta!ih 'nwrad'!loot:~~) Sl<>venaca (2),. Crnogopreteiilno Muslimani. . edu neQpredelJemim su '1) Narodnost ·a " '1) ~ " "' ·- .0 I ~ ' ~ a,.. 0 u 0 ~.,; U) " " u VJC 17 34 12 33 10 6 5 22 16 11 2 14 Makedonci 1 1 2 1 2 3 Jugosloveni uC.. ;::; 1 Crnogorci Ostale na~ 20 80 12 TehniCki napredak 12 26 10 23 7 16 Smanjenje pe>reza 6 13 V~Se 5 12 1 45 6 1 6 2 1 10 224 Ulk~no •su ispitana 224 lica iz svilh "-- .. .n • • • '"'E>ovme, lZ .SaraJeva, iz inrdustrr ,0 =aJeva <o<JSne i . H er. . . ... CP<i b.,zena, seljaci liz Posavilne "• ~~ ~ tuzJa~"g 1 zemckog Hercetgovine i kraSkih o'. .!Pa ma oonanlJe 1 Majevice, iz kl<>tline. Ukupno 49 ra~~~a,5;a ~ozare, iz •bihatlke i Ulllske maCica, 121ica rsa ilicnim nr'',:~ct· ,seJ!aklOa, 20 sJul';benika, 80 do~ '-"v >ma 1 c>Stl>lih. . . N acwna1m rpre>sp 't t . . Yot i z·drarvlje Tita ~~~iJ~um~, :~~~l:a!k IS~cij.al~a, .dug ZiHercegoviine. ze Jama l~ittanllka Bosne i 12() 33 Modemizacij a [pO!joprivrede 1 53 15 18 46 1 49 71 8 rodnosti U.kupno 32 N acionaino jedinstvo 1 1 Dug zivot Tita 108 9 1 74 Razvltak industrije 1 3 Siovenci 33 " "' c.. 6 Muslimani 89 ::;, 2 Hrvati Neopredeljeni 40 5 7 Srb1 Cl:.D 49 -;;; t; 0 (tt•t:: "' "" c Nacionalni prosperitet Broj ispill>nika 224 110 Razvitak saobracaja NllRODNOST PREMA PROFESION ALNOJ STRUKTURI •;. Razvitak socijalizma Tabela 25 V'ddeCe nacionaJm.e Zelje Mir M Skala Splitski govor pn!dsednlka Tita .svesrdno je .p:rihvacen u ovoj Repu:blici i .g.radani se viSe puta p.ozivaju na Titove reCi: »Ake> se spmvede £Ve <>no sto je mar'Sal THo rekao u Splitu, radni Covek Ce dobiti vOilju i elan za rad i dati 1sve ad sebe da se pove6a iprodullctivnost 1rada«. ·Mnogi radnici Zele •Uidoban Stam, naselja i .smeStaj za sve one -koji su ;bez stana. KuiJ!turni razvitak sela, ·briJsanje razJi!ke -i:mnedi1 g·rada i sella, bolje saob:rm::ajm·e veze selo-:----grad - eta tO su Zelje· [ <>·cekivanja .kojima rse pcJk!Mlja .p.Znja u Bo!mi i Hercegovini u ·odgov:arima iJs;pitam.llk:a .svih nacionalnosti i iProfersija. Kva1if:ikovani radniik. ·iz Zenice, sa duZim ;rad.nim stil!Zom~ lzra:Zava Z·elju ne samo za svoj gra!d veC i zemlju: »VeC dana& je moj .grad 1:olilko izgraden d. industrij·ski .razjvijen, a verujem da ce kraz deset godina hiti .jos lepsi. Kroz raZN·Oj rmoga .grada g1edam ra"'-'od' i buduenoot cele zemlje.« Drugi svetski rat je u Bosni i Hercegovini weinio ve!ika (['a.zara.nja. Spaljena w 'hezbrojna sela i \t'azruSeni nm01gi gradovi. Na hiljade d hl:ljade stanoWlika oota~o je hez krova nad glavom. N-a stottne i stotine ldece -asta1lo- je ibez !r:o:ditelj a i roditelja bez dece. Zato &U •e i mogle oce<kivati takve J:elje 121 �VodeCa nacionalna strahovanja i nade za hudu:Cnost: »Zelrm da tSe nalSa zeml}a :ra:zvija i napreduje u miru«. »Tollko smo jpreZiveli jedan rat i teSke :su u~mene na njega. Porod'ica mi je uCestvovala u bonbi, pa l ), i! ako zatreba opet bismo se borili !protiv svakaga ili:o bi hteo da omete na.S razvitalk«. Isto taka ist~Ce se Zelja za rn.irom, Cvlrsta reSenost za oCuvanjem slobode, tekovina rev-Oilucije i socija.Ji.mna. »Neka nam poe:ivi drug Tito, jer on vodi !PI'avHm.u palitiku«. »Da Zivimo i radimo u rn1ru i da mir vlada u celom svetu«. »Da :se i lialje razvija l!lasa zemTja i da se dalje i2Jgraduje socijalizam«. -»Mir i slobo.da«. »Mir, da l!le bude rata«. ]Li !kratko, samo jedna re-C: »Mir«. ·To je Zelja koja se odnosi ma Bosnu, Jugoslaviju, Bal!kan, Evropu, ceo svet, Ito su Zetlje naroda Bosne i Hercegovine. Ro rang-listi ·mir dolazi lila drugo me.sto sa 40°/o od wku,pno ilspHana 224 gradanina ove Repub!lke. Odmab za miroan .doJazi razvitalk socija'lizma sa 33•/o, dug ~ivot Tita sa 32°/o, crazvitak saobracaja sa 15°/o, tehnliSki na!predak sa 12°/o i razvitaili: indwstri,je sa 10•/o, iifld.. M!adi radnik iz twz!al!lskog lndustrijskog bazena lkaze: »Da zivotni standard n.Seg naroda ·bude viM. Da se sva ;radni Cka naselja ·izgrade, k.ao Sto je radniC'ko ·naselje u Boo·oviCi,ma«. »Da Zivimo i Ta:dimo u lbratstvu i jedtnslvu«. U cellno gledanli, odgavori r"'druka, seljaka, sluzbenika i d<lllllacica, Srba, Hrvata i Muo!tm.ana i <Jstailih narodnosti u Bosni i Herceg·ovini vezani su rn.e sam·o za razvitak :njihovih gcradova, sela, RO!pub!ilke vee i za razvltak JugOISlavije kaa zajednic<> svih nallih naroda. »Zelimo Ida se i<U>und sve ono !ito je ,predvideno u razvoju n.Se zemlje«, zakljucuju evoje Zelje mJn-orgi i5!Pitanici u Bo:sni i Hercegavini. 1 80 Broj ]'i!Jltanika 224 180 Elementarne lllapogode 23 52 Pov~at:>k 10 23 Straboval!lja Cla zivot Tita 9 20 N eiSl,ga naroda 6 14 Bez .strahov•ania 2 5 0 Rat stare>g rei!lnla /o u odgovariJma mnogi gradani u Bosni i He-rceg:Win:i,_ kao 1 s_tTahuju za !!1jegavo ~dravlje, a mnogi od lliJlh su ga :Vtdeh za vreme rata u svojim ~slobodnim varoStcama iU sel~a. ~~a ibi hila velika nesre6a ilnida bi se ""''sto d<>god>lo .nas1m ~~im rukovod-iociana Titu, RankoviCu i Pucaru. Ov1 _drugovi votle narod pravilnim tputem u 1bolji ~ivot i opSt~ napredak. NaS Tito :se :hskreno b-ori za ml!r u svetu«, kaze J~dan gradanin iz Banja LUke. .. . • . Rat ih podseCa na uibiJarnJa, vesanJa, lldlalllja, xuSenja i paiJ.jenja kuCa, :Citarvih sela i gradova, pa zalto mnog.i !kaZu: »P1aslnlo se atamskih h(J([]]bi«. Isto talka se javaja strab kad mnogih od. ap]d~mije zara-znih bolesti zat.ilm nesreCa na ,radu, u rudrrncrma '1. zemlldotresa ~ao u DaJmaciji i Mafkarsk.oj . . i u drugilm republikama, ;izra.Zavaju lljubarv..prema Tlill: onih S'l<Jvenija Nacionalna st1·ahovan_ja Rat, elementarne nep<>gode, povratak star<>g drulitven<>g sistema, b.riga za edraV>lje i zivot Tita 1 nesloga medu narodima su strahovanja ispitanlka Boone i Hercegovlne. Jetian g11aO:anin iz Bo:sne 1poCeo je -svoj odgov-ot: »Da se ne ponovi rat i!Z 1941. gOidlne«. »Strahujem jedlno i najvise od :nwklearnib proba i atom<iloag rata, jer radiowkttvne ces'tice mogu doei do nas i :zatrovati zdraviJje naSih naroda«. 122 za ;ra~!iku "'d osta!lb ;rapub1lka, Slovenija j~ imala r:"'vijenu industriju i2lllledU dva -rata i veiliki l>r~J stan~vmka ukljucen u mdustrij.Sku de!a;tn:~t. Preona pddac':"'a .koJe navodi ,profesor Me!>k, u SlovemJl 1931. godlne [pD1J.OIPr1Vrednom delatnoSCu !btlo je obuhvaCe.no 60,93°/o stanoviinka, .a u_.za45 natstvu, industDiji i rudarstvu 21,03°/o. Preona naJO>OVlJem 4S Vidi Ant 0 n Me 1 i k: Narodna Republika Slov~n~ja, 1z ~;t:njige »Jugoslavijao:, strana 325. 123 �PQplsu lz 1961. gddlne u S1ov .. . d nlka poljQPrivredom elll(Jl o u'klv>nog broja .stam.ovdarstva 20,5"/o." se bavi 30,9"/o, a indwstrijom bez ru- VodeCe naciona!ne Ze!je •;. »Slovenija je zem~ja domov' Sl 47 nosti u ovoJ· R~uw• . . ' . ·-vma ovenaca<<. Po narod'"' .cr su naJVl\se tlash~o · · S! . n.Sem uzorku od 162 '"""t '""~>'"Jen> ovencr. I u -"'" an=a, 150 su Slc>venci. Naciooalni prooperitet Razvitak socijaLbma Mir Razvita:k mdustrije Dug zivot Tita Mademizacija poljoprlvrede Resenje stambeltlog ;pitanja TehnliJki napredalk Zaposlenost Razvitak 1saobraCaja Smanjenje jporeza £eldacicrna OpSti razvita'k zemlje Tabela 26 NARODNOST PREMA PROFESIONALNOJ STRUKTURI I I '<) Narodnost "' Slovencr IIrvati 'il ·a ., "' 54 ~ ~ U} 33 3 ' .c ON·~ ~ "" un:: 19 ~ =~ 0<.> Q.U 30 I :g.r:: ca'C "0. .:3.......: 10 ~ 0 ~ 4 2 Srbi 2 I 0 c ... " 0. ;:, 150 5 2 Makedonci 4 Ostale naro¢:1osti 1 Ukupno 1 57 33 23 34 2 11 4 162 Kao i u ostallm re~publikama S1 . . ·.. speritet iSa 310/o, na drug , ' avenel _rrStreu l!lacwnalni .prosa 290/o, -na 1JreCe ~Psto o. mes'to29d/olazr -razvitalk. socijali:zma • · ,....,J._ m1r :sa ·O 0 n 1vet t Vlta!k :industrije sa 24(1/ ' a ·C vr o rne:sto raznta sa 21%, Ill~ •sesto ~ n~ iPeto dme~o d~ zivot i zdravlje 17•/o, reSenJ·e st"-"'enog e~to '';10 ermzacrJa iPoljQPrivrede sa ·sa lO'lJf&, itd.. ' ~..u ' pr anJa sa 13•/o, t eh nmk1· ·natpredak · . U rlru;gi:m o-e~puibJilkaltlla ·ostrij e se IP t v11 · SlenoS'ti, l1azvitalk: saabra"' . . , . . o~ a Ja Plt~e zapocaJa 1 iSffialllJenJe IPOreza .seljaci<ma. 46 Vi_di: statistiCkt oa~ · 47· V!di M lll<: g n;~alc Jugoslavi:Je e ' Ibid. strana 317, 124 196!1: str. 351-353. ' ·• 31 29 29 24 21 17 13 10 6 6 5 5 Broj iSipltanilka 162 50 47 31 39 34 27 21 16 9 10 8 8 Ispitamici u Sloveniji 111e \POstavljaju u svoji.m tZeljama suzbij anje neyismenoSti i otvaranje Simla, kao Sto to Cine ispitanici u Ma!kedoniji, Bosni i Hercegovilni, na Kooovu i u Me.. t-ohiji. Ispi!tanici ±zraZavaju u ·svoj]rn naciona.J-nim. Zeljama potrebe ;pojEdinih krajeva. Jedan Sloveltlac iz Prelwmurja istiCe u Zelji: »Da -se naprave 1boLje ceste u Prekomurju. Murska Sobota ddbtC:e nove tvomice. l'ZlgradiCemo modern.e drumove i UCni 1prihodi i sta.nJdarid biCe veCi. Innam. Zelju da nam bog oCuva MarSa'la, jer nam on vodi IPravillno na!Su drZavu«. I ave zelje se '!.Lkljucuju u gomje [>rocente: »Da drug THo joo 'dugo ostane preds<ldni'k Republ1ke Ida bi nws vodio u lzgradnju :sucijaliznna i do novih us,peha«. »Da ISOCijalizam :pred.e u lkomunizam. D.a Jugos:1avija os-tane nezavisna<{. N aciona!na strahovanja Sloveri.ci i ostale narodn()'SI.ti u Sloveniji ne !Ze1e da se ponovi svetSki .rat 'kakav je bio 1941. godine. J edna Slovenka o"¥alko forunuHSe svoja strahovanja: »Rata se !Pla!Sim. Bila sam u logoru. MuCena sam i ne -bih ga vi•Se preZivela«. Isto ta!ko lstlce .se strah od atOilllokih ekSiperi.meltlata lila 'kontmeltltu. �•;. Rat Bez strahovanj a Elffillootame nepogode OkUi]lacija Strahwanja za Tita Povrata<k starog ·rezima 64 15 13 7 Broj i:!lpita.nika 162 103 25 21 6 11 1() 6 10 Rat ldon<>si glad, ubijan·a . • . strofu celom coveca.nJStvu· .lk 1 [.ustosen]a, pa bi doneo kata rovog '!ijpa i lkad bi negrde.: d ~' 1 se nasla n~ka budaJa Hi tieiii 'Sto sHfulo ._,.]o b" ·k d " k alka'!lom •p.robao ika<kvu l>.<>mbu ' u l ' .o nas atastr fail . " . strahovanje u ddgovoru SI .o ~no«, za'klJUCUJe svoje . · ovenac rz LJ"ub]" Radnfk iz . kaZe: »PJaSian- , J esenrca Jane. kaJpitallstlckih zema],ja«. se sv.Wkog su'koba oocijalistlilkih ; 1 Mnogi :su 'Slovenci istalk:Ji u . da Jugoslavija poljpaidne ~od ut,·csva.w;'~I· odkgovoru da ne zele ~ J u1 o 1 og lJ!oka. Makedonija . . ~ocijalistiilka R<wubllka Mak d .. . . ClJallstlCke Federativm.e RepuJbl>ke :;''J• us]~ )e u sastav SonajzaOistaJijih rpodrrucja. »Od s il>e . "UgoslaVlJe ~ao jec1no ad M.:Uke~~iji .se najlduze odrzalav tu,!;!osloveJJJs!kl~ a>_red,jela. u zastarJelun JO's uvek u bY f daJ . vlast, koJa Je SVCOJ>m ne i sasv:fun onemoguCa~a~a e~. , 'll~m! pore~kom koCila, aka svakom lkoraku moZema u Ma apre ~~ ra,zvx~~- Gotovo na skog nasledstva lkaJko ' . . . k:;?lllJl zapazlh tragove turi u noSnji i u ,0:biCaJ.funa ~t!:'~vr~" · lm !kar~teTistikaana, taka cima naselja i lk:uCa To . Vlll:va, ·k~{) I ·u i2vanj'Slkim obligdje je sve do narsrh 'danaJemuz ]' osnu uedina lnaSa "repub~ika, ift 1" . UJS tmanska zena b "1 po av. Jena i ,polkr_.ivena fereldZom. 1'·"' . lt a veoma zasamo JD'S na Kosmetu k . . - ' . rs 1:me Je zaostalo.sti bilo napredak«. 48 ' ' OJ! se medutim, energ1Cno bo·ri za Veclm svojim de1om Makedo . . . predellma i njena a>oJjopr·v erd dn~a. se a>rostire IP·1anin.skim ~atskih prillka. Suiine g~ctZne a.~ o ru:' delom zavisi od :klilshrallli stanovniStva !lro. . ' . ez ,klse, dcmQISe DS.kudicu u 48 . ' Je Je u praS:losti odlazi-Jo u peCaJbu Me lJ. k: 126 Makedonija, iz lm_fige »Jugoslavija«, strana 360, u dal~e zemlje. Sreidnji i jugoostoooi deo Makeidoni,je je zaIedima Solunskog zaliva i izlozen je mediteranskoj klimi, tako da se u ovom delu gaje ju:lne biljne lkultuxe, u reCnim kotlina·ma •u:spevaju Zitarice, a u plamjnskim lpreldelilma razvijeno je stocarstvo. Na rplanimske !PaiinjaJke odlaze stocari £a svojim st~d1ma veC vekovima na isti naCin.. Zemljorndnja je ostala na niokom stupnju, a Petogodisn,jim plano.m je !bHo predvi1 deno da se u veCoj meri poveCa jproizvO'dnja i:ndu~rij.S1·mg ibHja, duvana, rpamuka, afiona, swsama, suncokreta, itd. :Lndustrija je izmedu dva rata bhla nerazvijena, a ~ilndu­ strij•s!ka rpreduzeea 'koja •su postojala hila su oprffillljena :starim maSinama, !})a je i inldustrij.ska tproizvodlnja ima1a zanatski kara'kter. Najvi'Se je radnika bU.o u pr-ehrambenoJ i duvanskoj inclustriji. VeHki lbroj radnika Je blo sezooski ukljucen u industrijsku delatno·st. U ,poljoprivredi, kra'tko reCeno, rpreovladavao je sitni zemljiSni ;posed, n~ska tprod-uktivnost rada bez UIPOtrebe mehanizaeije. Ovakvom ,poljoprivrednom delatnoilcu bavilo •e oko 73,9°/o •tanovnistva u 1931. .godini. Po konstatacijama ,profesora Mellka, preko 50°/o ldomacinstava do rata koristilo je drv<mu Ta1icu u obradi zemlje." U 1961. godini u Makedoniji je bilo ukljuceno u .poljqprivrr:edu 51,1°/o, a u mdustriju lbez rud,rstva 9,1•/o od ukupnog b"oja sta5 noWlika u ·ovoj xepublici. ~ Tabela 27 NARODNOST ISPITANIKA PREMA PROFESIONALNOJ STRUKTURI ·a "0 "" Makedonci Turci Srbi 16 1 1 Crnogorci Muslim ani 19 " u en ·c "' 21 9 16 oo.C '" s~ ou CI:U ...,·i=: u"- .::L..; 2 11 3 5 1 2 18 15 1 1 I " -"' " I :::> 0. 66 13 7 4 1 1 1 37 0 ~ ;; 0 1 Ukupno ~.- -;; . ~ .0 ~ ~ Siptari ,;, ·o <l Narodnost 2 92 49 Vidi M e 1 ik: NarocZna Republika Makedonija, iz knjige »Jugoslavij a«, strana 369. 511 Vidi statistiCki. GodUlnjak Ju.goslavije, strana 351-353. 127 �U nasem istrazi¥aa>ju <>!l'Uhvaceno je 37 seljalka, 19 radnlka, 18 'sluzbemika, 15 domacica i 3 lica ost~>lib zaniman)a. Najveci hroj i'Witanika su makedooske naTodmosti (66), Siptara (13), dok su ostale naroch>ost; n~atne. Rang-lista naciona~nlh zelja naroda ave RapubJike kreee se ovian re:dom: Ofo N acionalni ~OS!Perite't Razvit~>k iirudustrije Modemizacija paljoprivrede Razvitak socij aJ!izrna Mir Dug zivdt Ti:ta Elektrifilkacij a sela TehniOki napredak Vise skola Bo!ji stanovi BoboUSanje :stambenih uslova Razvitark saobraCaja Zdra"lje naroda Nacionalno jedinrstvo 47 32 23 20 11 9 9 8 8 7 7 5 4 2 Broj ;,pitanilka 92 43 29 21 18 10 8 8 7 7 6 6 5 4 2 Odmah posle na<!iooalnog 1prosperiteta Makedonci ze'le razvitaJk inrdustr.ije ~a 3'210/o, .zati:m modemizaciju poljqprivre'de s~ 23°/o, razvitak socijali'zma iSa 20°/o, mlir sa 110/0, dug Zivot T1ta sa 9°/o, elektrifikaciju sela sa 9"/o ~ehn>&:i napredak sa 8°/o, vise ilkola sa 8'%, rEisenje lStambenog pitanja sa 7%. Sve ·o:'"e Zelje su :karak:texistirne za ovu RepubJ..iku. Radnik iz SkoplJa, star 30 godim.a, kva1ifikovam. i oZenjen, Maiked.onac, u odgovoru izjav1juje: »Da se iproduZi iZJgraidmja socitjaJ.izrna indwstr-ijalizacija- i el~rifikacija«. SHCnih ddgovora jmam~ i u ?rugim mestirtna Makedonije !kod ldrugvh p,rofesija i s:ta- Jilvo jedmog o~ovora .gvadaltlina Makedonlja !koji se ulolapa u gornje procente: »Posle deset godlna unapre<liCe se tehlnika i J.ndustrija, biCe viSe fabrlka, ku!ltumi:h ustanova,_ ·stambenih zgrada i ilkdla«. U nacicma1nirm Ze1jama ·Malkadonaca ima mnqgo vedrine, qptilrnizma, nade i oCeki.vam.j:a, qt:ako u verballilim iskazima, · tako i u odreitivaltlju nacionalnog s:ta:tusa na skali. Jedna starrija Makedonlka, majka \Sa Cetv-oro dece, \kaZe: »Na•dam se da ce kroz de'Set godina hiti re'Seno 1 stamheno pitanje«. J edaltl m1adi Makedonac, i!'aldni,k iz P.rilepa, izjavio je: ·»Mnogo je lepo 1sada, aka se ovak.o tproduZi !bi'Ce rpravi raj«. ·»Ne vid.i.S li ka!kve se ,sve gradevine grade. MiSlim da ce lbiti izgraiteno ViSe fa!bri!ka i da ICe 1biti viSe posla«. !»Minqgo de "lepo sada«, zaloljucuje svoj ,Qi~ovo~ mladi 'MaJkedonac, •>lbice dos viSe razQilliode i. zabave, bi.Ce 1e:p'Si Zivdt mla'de gemera:cije. Skrati.Ce se ~raJdni dan«. Stari}i Malkedonac od 50 godlna zeJi: >>Nad.am se Ida •ce ikroz deset godina veei hroj stanovnilka irnati. svoje automobile«. Mir ne samo na Ba[kanu, .nego !i ,celom 15vetu :Ze:li 11 9 /~>t >>jer ak-o lbude Vladao inir u svetu moCi Cemo izgradi:~ati socij~>li>l'ticke dru§tvene <>dnose i dobre swsedske udnose o dobre odnose sa SOC:ijali!sti.C-kfun 'Zemljama i narodima i idrZavama sa razliCitim dru§tvenirtn sistemima koji zele rnir, .IS]obodu i nezavi~nost«. Jedan raJdnik je itzdarvio: »Da se rsocijaHzam i dalje razvija intenii'vno tkak:o bi !Sto pre pr~li u lkmnrunizam«. U odnosu na susedne zemlj e [pOSEfuruo se istree IZelj a .za objedlnjenjem Pkinslke i Egejlske MaJkedooije sa Vard~rsk~ kalko bi 'svruko [prona!Sao svoj dmn, SVOJe rodake 'I SV'OJe agnj•lilte. 1 N acionalna strahovanja Kao Sto smo Tanije ista1kiH. u [prirvrednom i ik.UltUJJ'inom razvitku Maikedonija je zaostalija od as:talih repuiblika 1 u ~ogim odgovor1ma se mogu naCi ~e!Je da hude podjednaka IZgradnja na svim poljima i u svim .rapoublikama. Narodi Maik~donije strahuju od rata, iP'OVratka starog reZlima, elementa:rillih nepog,oda, str.ahll)ju za Tita i od !neslOige medu na!'lodilllla. •Jo Broj isp!itani!ka 92 56 61 Rat 14 15 Povratak LStarrog rez~ma 14 13 Elementame nepo.gode 5 5 Strahovanja za '!'ita 3 3 Nes:loga naToda 12 12 Bez str.ahovanja 128 9 Zelje i strahovanja naroda Jugoslavije ~?Snlh ~trukiwra. Irud·wstrija, poljoprivreda, socijalizam, mir, ZlVOt T1ta usko su povezani u ·zeljama i odgovo;rima Ma- kedonaca. 129 �U svojim O<clgoV'orima rrunogi Maked<mci konsta1uju da bi treCi svetski rat lbio 111ajveCa katastrofa .ne ,gazno za Matkedoniju i Jugo.slaviju, vee i za ,Citavo ICoveCan'Stvo. Bile ibi po.ru!iene fahrilke, sloole fi mootovi. Bilo bi ·razruseno bratstvo i. jedinstvo. AiOIIn's\ki ratovi i iblokovi su opasni za mir i 00veCalD.stvo. »Aiko .bi ne'ka suseldna zamljta :llaUJala Jugoslavdju i -atka .se narod ID.e bi hocllo i !Sa~vao te!kovine lllarodnooslobodl!aJoke bonbe - bratstvo i jedlnstvo, aka llii se 'OVO dogodi!o bilo 1bi zlo, Corsdkaik. 'i 1skretanje ad unarksEma.Jenjinizrna i socija:limla«, zakljuiCuje ISVoje strahovanje jeda111 ;starijii Makedonac ;z Sloopija. Jedina starija Makedonka rkru':e: »Ne daj boZe 'da dade do rata, .bi'la bi velika cnnina. J oS arnje od crnjeg, ;pa to l!le ielim 1i 1dd toga :strahujem«. Ina 1kraju, mnOigi sa ·optimizmom gledaju u bwduenost i svoje <!clgovore za'kLjuCuju: »Ne m.admno se loSem«. C.rna Gora Crna Gora je naSa najmarnja repu;b]ilka i tpo pov.11Sini i 1 po hroju IS tanovn.ilka, Calk je manja od AP ¥ojvodirne i Kosova i Me'bohije. Prema stati!stii\kim p<Ydacirma po iP"'Pisu 1961. godine Cma Gora irma 471.894 ,stanovni~a. U rdvugom svetslwm raiu ima:Iti je velilk.e gubiliJke u 1stan:ovn'iStvu. PovrSina Crne Gore je 13.812 lmn'. U proSJ.osti je zau211ma1a 2lllaCajrno i posebJno mesto u borbi rpr<>tiv Turaika. Prva se oslobodila 'turslkog feudalnog ugnjetavamja, i u planlnsklm podmcjima dinallSklh !Planina stv10rena de ~saanO!Sta'lna crnogonska drZava, ognji!Ste borbe, Slobode i junastva. J oo 1878. goiline dostigla je svoj danasnji o'b.ian. »Njene IS'u grani'ce medutim nanovo u'tvrdene svrSetkom narodnooslobodilaCk·og ,raia; pored (povijesnog tzemlji\Sta Jstare Cme G01re. ona ldamas 101buhva•ta joS tmaleni :za.padni :d.io planinskorg .podrucja Stare Ra8ke i u gornjoj doJmi Lirma (Ivan-. grad, iPljevlja, BijehJ Po!je) rdonedavrno jos ·zvanog »iSrundzaka<< i dio Prirmorja, lkoji rpo :pril'odi i svome 'P<ilozaju .pripada CrniO,j Gori. U tome Q:Jifu!o istorijslwm '"'P5eg>u Crne Gore dolaze veoma jalko d.o izraZaja njene tradicional!ne osobenasti, i Crma Gora mo:i:e :aivjeti "lobcJdno onaJoo kalko to ·<Y<Igovara 51 njenoj ,sJ.avnoj prOISl'DISiti«. Ona ·dbu'hvata VJi,sdko plammsk.o SI Me 1 i k: Narodna Republika Crna Gora, iz strana 846. 130· knjige »Jugoslavija«, podruCje kame iPriaJadaju 111aSe najviSe plallline..~a rgolicrn i 'lj_u~ tim kra\SOIIll. Malo ·i1ma ravna i pt.lidesna zemlJl'Sta za zerr:IJ?~ radnju, sem u reCn'lm dol1nama Zete, ~,?raCe, Lima, kraS!ili polja 'i ·furp!llih dollna. Neplodno zemlJlste orbuhvata 16,6 /o. Pre;d :sam dmgi svetski rat 1941. go'dlltle Crna Go~ra Je ima:la 22 mala lndU!strijska (!lreduzeca sa 1.000 radmka 1 sluzbenlka. Proizv.,clnja je hila viSe zanatskog karadctera, a oko 79,3()/o ·stanovn!irka, ipl'ema podacicrna koje na'Vlodi ~r?feso:: Melik bavilo se po!jopcrivredom, a ,pored toga v"li.k1 hroJ. stano~nilka ISe l·seljavao u susedn.e pokr~jine, ~r·~~e zen!lJe.~ u Amerilku. Profesoo- Melik navodi da Je 1o 1b1la Je!d1na ~~r~J.u~a u Jugoslarviji 'koja nije irnala (rlijedne IPruge sem iill'afka B1J.eca 52 ___;NilkSiC. • • • Prema pop;&u tsta.novni.Stva 1961. godrne poLjopnvred":m se u CMoj Gori 1bavi 46,90/o 1stanoWika od ulkupnog 1hro]a, a industrijrsko·m rlelaltnoSCu 8,1'0 /o.sJ . . Strulkturu uwrka u Crrnoj Gori p<!kazuJe ·ova twbela. Tabela 28 NARODNOST PREMA PROFESIONALNOJ STRUKTURI I Narodnost :Q c '0 ~ '0 .:'!, .c *'·u ~ " "' ·a ., e, ~ ~.c (1:1 ·;::: Crnogorci Srbi Hrvati 3 Ukupno 3 U3 uC. ., '" 6 6 8:G ::3,....: 8 7 2 2 3 1 1 1 1 "' I "' 9 11 3 0 0 c 0. ~ -" ::0 28 5 2 3 35 Srazmffi"no rproporciji stanoVtniStva izmedu .21 i 71 godine stal!'-osti, istra.Zivanjem je najmanje obuhvaCeno grodana u ,ovoj RepuJJ:jlici. _ . .. . . . · c U SVOJ·un· ZelJ"ama ' nada'ma , i oceklvanJ1ma J.Sp1tan1c1 • rne . . • "( n_ _ Gore ·Zele razvitak zem·lJe wn:menom ter:n:i!k:e, ~~UI.l\.e 1 nu. ·klearne e-n.ergije, ~raZvitwk socijalizma i ~mdu~IJe, .'kultu:n~ pmsperi1et, itd. Jedan ,stari Crnogorac IZ T1t<1grada kaze. s2 Vidi Ant 0 n Me 1 i k: Narodna Republika Crna Gora, iz lmj:ige ».Jugoslavija«, strana 346. . ~ sl Vidi statistiCki GodiSnjak Jugosla·viJe, 1964. strana 351-3;:.3. ,, 131 �»Za tleset ge>dina Jugoslav'ija ce hlti jeclna od najrazvijenijih zemalja sveta u p<>gleclu rproizvodnje i tehn>ke a dru"t , s veni .sirstem najdemokra1l.skiji; nadam .se da .Ce potrebe svakog <!ovelka biti zadovoljene na na}b<>lji n"cin, svakome :prema radu« .. lVfrnoge ZeJ.je Crnogoraca ISU rklonfkre'tne, vezane za iz~ gratdnJU Grne Gore, a imaju Zlna.Caja i za celu Jugoslaviju. Tako jedan Crnogorac •kaze: »Kada se dovr!ii magistrala £eograd-Bar .; 'izgradi alumimijSki koonlbina1, <Jisetice se porast zivotnog manda!ida. Zellm da nestane valilkog 1'8'!POna rplata i:zmed-u najni.Ze kategorije Tadnika do najviSeg inZenjera i dire'ktora«. veCu afimnaoiju«. Mnogo puta se ipbnavlja ru o.digdvor:im~ C~o-. goraca ·zelja: ,» VWS.i1 stam:dard«; »jeftinij1e Zivotne na:rmrntce«; . . . »i2lgl'aldnja stanova« 1 »lbo1ji ~valitet odeCe«. ... . Zelje Ornogoraca anogu se ISvesti na .o,p·stt nactQ!la'~l prosperi'telt razvita'k socija!i.mi.a i ~ocija]·;sticke demokrallJ~, rpo- dizanje '•Zivotn.og stan<la:Iida, bollje koriSce;je ~r!rodn~ JZVora i razvitak nerazvijenih rpodmcja. Ne <J?OJaVIJUJU se ze~Je za su~bijanjem nepismenosti i za otvaraUJem _ISkola, ~~~o \SUo t~ traze Maikedonci i "spitanici na Kosovu 1 Metoh1J:~. Mn<>g1 Crnogorci I.ZalkljuCU(ju odgovore ovfun reCima: »tStan, Vl!Sl dlohodaJk:, kola, elektrifilkacija, ~azona~a i ~aJ?ava« - eto. ~ se to ostvari ibice ibla>gostanje u Cr.noJ Gor1 1 u JugoslaV1J1. VodeCe nacionalne Zelje Crne Gore 0 /o N acionaini rprosrperitet Mir Razvitaik ,socljallztna RazvitaJk industrije nug zivot nta Resenje stambenog pitanj•a Razvitalk saobracaja Tehnii'lki narpreda;k BoJji stanovi ModernizaciJa pO]j!lprivrecle Izjedinacenje plata Broj ispitanika 35 66 37 31 23 13 11 9 3 9 3 6 2 6 6 3 3 2 2 1 1 Krat~o i jatsno 1ka.Zu CmO'g-o·rci: »Zelimo mi!r«. »Osnovno je m.ir, .stan!dard u Jrugo,slavbji. da bude vi1Si i nauika da se raiZvjJa na veCem nlvou«. S11Cno odgovorima u Crn.oj Gori i ru Bo.sni i Hercegovilni iSIPitan.ici ,cesto po.navljaju: »ZeHmo mir«. »Da Tlto 1dugo zivi i da rukovodi stalno da bude oceca i iblagastanje, IIllir ~bez ··nata((, U vi:Se marho;a se .:iJstroe ldalji raz- vitaJk :so·oijal'lst1Cike dem<Jknitije. >>Smatrarrn da ce nalia zem!ja kvoz deset god ina rpoci dal!Jko nap red u razvHiku ~ocij ali•tiCke demcJkrafije. To ce se postici Tazvojem dru!Stven<>g ~=o­ upravljanja, zlborova bira·Ca, !SaVeta gradana i .radariCkih saveta«. Jedwn nYladi Tadnik, Cmogorac, u tome smiLSlu rpotvrduje svoju zelju: »ZeHm da radnioko samourpnavtljanje dabije sto 132 Cmo:gorci strahuju od rata, atO'IIl!Sk.og o-ruZj a, povrrutka starog •reZima, strahuju za Tita ... 3 9' N acionalna strahovanja Ofo Rat Povrataik marog re<1:rma Strahovanja za Tita Bez strahovanja 77 14 9 6 Broj dJspitanika 35 27 5 3 2 J adan Crtwgorac ovako izr,.Zava straho~:mje: . »~ikoJik~ bi doslo do rata, vjerujem da bi atomsko Ol'UZJe unil!fll<> vel:l di0 zem!J·e , a kako nasa zemlja nije mla. ipo!itedena dosada, b' btl kada :su bili ratovi, to vjerujem·lda nt ovog 'l?~ta ([1'; 1 . a poStedena. Ipalk, 'mi'slirrn de3: do ra~fi meCe ...d~cl. Ze_lilm ,nur«: Od 35 iJspitanlka 37 »zele mi>r«, a 77°/o ne zell rat, J.er aka ~ izbio ·rat bili •bi uni.Steni narodi, fabrike i aerold-romt, gradovt i sela. Status Jugoslaviie na skali po republikama u ameriCkoj st&timiCkoj obradi o!mhvacen je status Ju~ goslarvtje na skali u tri vremenska perioda.: ·u proS1osti, _sadaSnjosti i ·buduCn.ostL na jugoslovenskom nlVDU. Smatra-h smo 133' �da <Ni podaci nisu ·dovoljni, jer postoje 2ll1atne var.ijaclje ad jednog do drugog podrui\ja, pa .smo zato u •nasoj 'I'U<lnoj obra:di izracunali status JugoS!avije po rapub!iJkama 'i autonomnim pok:rajinama. 0 Republika ";; ..9 ~ I I 0 ~ 0. Srbija Hrvatska BiH Slovenija Makedonija Crna. Gora 5,1 5,2 4,8 4,9 4,8 5,2 ·t? ~ ~ '0 "' "' 7,2 6,4 6;8 6,7 6,9 7,4 I"' I "'"'" .,; ~ "0 ~ ";;; ·0 ~~·~ 'CO ~ ~ I 8,8 7,6 8,5 8,5 8,7 9,0 2,1 1,2 2,0 1,8 2,1 2,2 1-u~ ~ ~ "0 '0 ~"' ICO';'l 1,6 1,2 1,7 1,8 1,8 1,o -;; I 0 .... 3,7 2,4 3,7 3,6 3,9 3,8 Proiilost: Bosna i Hercegovina, Slovenija i Malkedonija imajuprib!izno ·istu procenu J.ugos!avije :na skali u prolllosti, jer •se ta.procena krece <>d 4,8-4,9, dok se JlOOCene 'ils;pilanika S~bije, Hrva~;ike 'i Crne Gore nalaze i-edu 5,1 do 5,2, i veee su od gore pomenutih rapwb!ika i jugoS!ovenskog tproseka. Bosna i Hercegovina, <Slovenija i Malkedonij a 'bliiie su jug<JsloveJliilkam nivou. ~ ~ ~ BuduCnost · ~ BuduCnost BuduCnost: BOS!na i Herceg.ovlna i Siovenija imaju skoro ist\l procenu budu£"'asti Jugos!avije na skali 8,5, rldk je proce:na Sl'bije nesto viSa ad jugoslovensk<>g .PrOJSeka, jer u SJ;'bijj iznosi 8,8, a u Malkedooiji 8,7. ]spitanici C:me Gore i'maju najveCu procenu ibudu6nasti Jugoolavije llla SkaH 8)9, 'Vei:u od jugos1ovensloog proseka, a u Hrvatskoj je ta (llTocena neSto n±Za od jugoslovenskog prose'ka i ,iznosi 7,6. Razlilke l:?lilleau •Proslosti i sadaiinjasti ou sHone u Snbij~ Maikedaniji i Crnoj ddk su razllke izmedu sadasnjosti i budu~nosti po republikama 2ll1atno manje. Gor~ 134 ·. -4------------;:;:------- > ·~ ~ :;:: > {-···"·- - ...____ - -t ~·. {ProSiest - ~ - ~ Sadoinlost ~ ~d~n~t -.-.1~--.,.-------:--;:-:--------Pros lost · ' -·. . ... . . - . _ ·. . ~ { .Sodoinjo.r . · ·. ~ Buducnosr % Sadamjost: procene sad8lfujosti •u Crnoj Gori i Srbiji ima(j u lllajveci stepen ·optbnizma. U Crnoj Gori ta pr.ocena iimos:i 7,4, a u S!lbiji 7,2 i ·obe su iznald jugo•slovenskog prosalka koji u nasem !S]ueaju iznosi 6,8. Ostale rapu!Wfke u pogledu soJd8lfuj e 1p.rocene J ugo.slavije na &kali prilbHzne su jugosio~ -i,rellskom.nivoU jer se kreCu WmeduJJ,4 do _6,9. · · "-- Sadainjost , > ~ ~ ~ { Prollost Sadainlost - ~ z Sadainjost p'{P-;-ollost- · - . ~---~------~--------~- -1- ' . {Proi.l ost . - - ~ _ B_:l-:n~ -~=-""-'--'----'-----'"'--.~~--=-"--:..~~ m 0 Sa~oinlott .. - ~ _Buduc~s~ -+--,-------,'--;:-----> {Proilost• "'..•·. ~ Sadoi,njost •~ 8 ,. :0 Suducnost - L-~-----.;_-----:---­ · �!lepublika odnosno pokrajina Srbija AP Vojvodina AP Kosmet I"- I t; .9 ~ 0 5,1 4,9 5,8 E- .<.) ~ ~ " " " " ~ "' 7,2 7,2 7,6 t; • 0 ~- -d>vi "~ -oo "" "" "" ~o:. "' "'· Ol'f 8,8 8,8 8,7 2,1 2,1 1,8 1,6 3,8 1,1 :5 STATUS JUGOSLAVIJE NA SKALI PREMA OCENI ISPITANIKA • SRBIJA ( 643) 0 .... l'spi1anict u Vojv<Jdini imaju jugoslovemki novo u oceni pr<>Siosti Jugos1avije na sk"li, dak de procena sadasn.j'osti i buduenosti veea od jugos'loven;ikog nivoa. lispltanici na Kosovu i Met<>hij'i •imaju u ~a 'tr<i vremenska lperi<>da vecu procenu od ju:goS1ovenslrog nivoa. N a sledecoj stranici idafli lSIIl<J grafiCki prik~z ove procene iP<> republlkaana. 35 • • buduCnost : ; I \j• 30 I Zelelii smo da !POka.Zemo dlstribuciju nacionalne ska1e po st<u>enicama u tri ·vremenska .peri<!da IPO repl.lbllkaana, talro da se vidi na drome stepenJiku i u :kome vr<;men;ikom periodu se nallazi najviSi stepen oplimizma. pro~lost 20 2 8 7 6 5 4 3 6 10 16 24 22 11 2 4 1 0 Bez odgovora Aritmeticka sredina 2!'/o 10 25 19 11 11 2 2 Buducnost 41'/o 25 16 10 4 1 5,1 X I I 1--' . I • 10 I 5 , -- I I I .. _.,!.,. __ ., .. ,._ .. 0 2 3 4 .· .• :I / \ •• I 0 2 7,2 \,.' I I • • • I I 2 1 I I Srbija (643) . Sada.Znjost 9'/o . \I\ 15 10 9 • • • • • • sadoSnjost 25 Proslost • : • 40 Distribucija nacionalnog statusa po stepenicama ~izra2en u procentima) Broj stepenika • • Distribu.cijo po stepenicama. 3,7 5,0 2,9 I \ \... ... •• • • • •• • •• ... ... 6 1 8. 9 10 2 8,8 136 13'i �[.r Procenti su ~maOunati po :stepenicaJma od ukupnrog broja ]spitaJQilka u Sribiji (643). Proiilost: najv,;ci lbroj ispitanika odrE'cfio je rprosloot na ,petom stewenlku 'sa 24°/o, a najmanje na 1. sterpenlku "" 1°/o. SadaSnjost: u sadaSnjosti najveCa lkoncenilracija je na 8. ;st~pen.ilku sa 250/o, :sto znaCi da je saidaiSnj.Oist 'Zauzela vilisok: _:Stepen ·qpti•mi'1Jma u -ocenama ispitwl'ilka, a najmanje sa 2°/o :na treCem stepen1ku. STATUS JUGOSLAVIJE NA SKALI PREMA OCENI ISPITANIKA. HRVATSKA (368) % . Distribucija po stepenlcama. 40 Buducnost je zauzela najVise mesta na ldesetQ!Il sterpenilku sa 41°/o, a najananje na rpetom stepeniku sa 2°/o. Iste ove IPD"da1ike u procentima IPdkazaJi 1smo pregi].ednije grafloki na 137 str.a.nL 35 Hrvat~S'ka (368) 30 Broj stepenika 10 9 8 7 6 5 Proslost 6% 3 6 7 14 24 Sadasnjost 4'/o 7 15 21 21 20 BuduCnost 17°/o 21 21 12 8 8 7 2 20 4 3 2 19 14 1 f.sez proS lost 25 1 1 1 3 5,2 3 7,6 buduCnost \ ~-- 4 6,4 sodcdnjost ·o odgovora !Aritmef.iCka sredina 4 7 2 .\ 15 N a slexlecoj strani daJ.i smo graflii'Jkii prlkaz <>V·ih .statistic'kih ~podataka, odmosno distribucije· nacionalnog statusa po ste.:. penicama. \, .\ • • •• • 1 Proiilost: i u HrvaJtslmj, kao i u S®biji~ najve6 rbroj ispi:.tan]ka odredio je pro·Slost na 5. stepen!iku ~a 240/o, a najm.anje . na 1. stepeni:ku sa 1°/o. · Sadaiinjost: na iiestom i sedmom stepen]]ru se naJ.azi 21% ; 1spitaniika il<oji su odrediJii status Jugoslavije. BuduCnost: u burduCn~ti 1situacija je · boQja, jer se· prc.i-. <!enti od 21°/o sa sestogfi sedmog <Sterpen;ka"pomeraju na oomi '.i deveei stepenlk. · · " '\,:.:····-, ....'. '\ \ 10 \. \ ·.' 5- 0 ' 2 3 4 5 6 7 8 9 10 139 �BQSna i Hercegovilna (224) Broj stepenika Proslost 10 9 8 6 7 13 6 13 5 ' 23 4 17 3 21 2 6 1 0 Bez odgovora 1 Aritmeticka sredina 4,8 Sadasnjost BuduCnost 2'/o 10 27 15'/o 32 22 8 2 2 20 18 13 5 2 STATUS JUGOSLAYIJE NA SKALI PREMA OCENI ISPITANIKA • BOSNA 1 HERCEGOVINA (224) .. Distribucija po stepenicama .. % 40 35 1 6,8 Pro§!ost: u Bc>sni <i Hercegovini naJveCi l>roj iiSpitanika odreld<io je status Jtlgosl<wije illsto na rpetom Slte[penilku sa 23°/o, ali su visdki rprocenti 21•/o, lkoo i na treeam sle{Pentlru. Sadasnjost: najveei lmoj i'!pitanika (27%), odre'dio je status J-tlga&iavije na Skali na <>s:m:oon sie[penliku, premda i na sed!nom slepeniaru je procenat 20%. Buducnost: na osmom rsa 22•/o a na devetom ste{Peniku sa 32°/o. Realna Qcena c>d strane i'l!>itanlka u ovoj Rerpuhlici. I llUI dersetom ste{Penlku se naqazi 15°/o. Na &edeooj stvani ldaili smo graficki prilkaz dls!Jrihucije nacionalnog 'Statusa po S!te(penicama na llkali. \:\. . 30 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0 Proslost Sadasnjost 1'/o 2 4 5'/o 7 22 23 17 15 6 4 9 20 21 28 12 4 1 Bez odgovora AritmetiCka sredina 4,9 Buduenost 28'/o 25 25 12 2 1 2 '' ' I I I ~ / sodo'iniost ' pro~lost \ 20 / I _j / • • • ' I I I / / 0 2 / / / I I ...• "~· / 3 4 5 ' '' '' • • • • • I I \ • • • • I \ • • I \ ' '' • • ( I I ' • I 10 ' '' ' '' • • • I / I 15 5 • • • I ' \If I :'\ 25 0 1 6,7 " ' Slovenij a (192) Broj stepenika ,I buduCnost 1 8,5 \ \ ' '' • \ \ • ......•• 6 \ 7 8 9 10 1 8,5 140 141 �P•·os!ost: iapitanici u Sloveniji <Ydred'ili su [prosloot J'lgo0 siavije 1sa 280/o na Cetw'tom stepeniku, na IPetom sa 21' /o, · a na sestom stepeniku sa 20°I o. SadaSnjost: ;procenti na skali IS€ !pomeraju u LSadaSnjosti na sedmi stepanlk sa 23•/o i na osmi stepetiik sa 22°/o. Sada.Snj-ast, orl.nosno distri~bucija po IS't;fiWenlicama ~i<ma je jugoslovenskom rasporsdu. BuduCnost: koncentracija 1prO'cena nalazi se lila osmom, devetom i desetom stepaniku, O[pet slHino jugoslovenskoj distribuciji. N ajveCi broj ipak se 111..a:lazi 111a rdesetom stepeniiku sa 28°/o. Kao i ;u dmg\m rejp<Ubllkama, daJi smo na 142 stranti .gra:fiilCiki pr:ilkaz distribucije naciona\lrnog ;statusa po stepenicama na skali. Ma'kedon'ija (92) STATUS JUGOSLAVIJ E NA SKALI PR EMA OCENI % ISPITANIKA-SLOVENIJA (l 62 ) 40 • Distribucijo po stepenicamo- 35 30 proS lost I buduCnost l 25 sadaSniost I , \ 1'--.L\ i I 20 i I : _,,.,' 15 I I i I \ I \ I I I 10 I ./ I \ I I 5 0 2 3 4 5 6 7 8 9 "" ' 10 Broj stepenika ProSlost Sadasnjost BuduCnost 4 7 10 10 20 24 70/o 12 26 21 12 15 4 33°/o 24 25 8 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0 Bez odgovora AritmetiCka sredina IS 9 1 4,8 3 I I 1 1 6,9 1 8 8,7 ProSlost: .najveCi .bro.j iStpitantka odre:dio je \Pl'oSl•ost Jugos1avije na 'cetvrtoon stepenlku sa 24"/o, sto je nize ad jugoslovemlkog proseka. SadaSnjost: na sedmom i osrnom 1stepeniku je najveCa koncentr.acija ocene saJda5njreiti Jugosla<Vije na sk~i. N a sedmom ,stepenrku sa 21°/o, a na osmom stepenilku sa 211'/o. BuduCnost: lkoncentracija o.dgovora je na ldesetom ste.pelltku sa 33:0/o, ;i ·]Sto 1aik.o Viisoki ISU 1pro.centi Ula •OSffiOlll i devetom stepeniku. Pogled Makedonaca u budu<most je O[ptim'ilstilClki. Grafloki [prlkaz .d,istribucije .nacionalm<>g statU!Sa na skali · dajemo na slede6oj strani. 143· 142 �.. . ..... 0 u: 0 ~ "' ... "' 0 ~ . ... 0 "' 0 0 Ul :It -1 )> -1 c: Ul h) w-t ~ .. -1 ' "' .,.............. '- ~.. ..... -1 -I -- ___ ....... -- . , ;' ""' , ~ ~: D 0 " • 0 / .__, -- ~ ~ ~)> .. !:ll ·-.. )> ::tl • ~m ..,;:: 0 ~"' .......... c... -o 0 (") m z - ---------' ·-~~·-· OPSTElNARODNA STRAHOVANJA PREMA . STAROSNOJ S'l'RUKTURI " UgroZavanje razvitka "' l " socijalizma ;l 3 0. > or Tabela: ld. .~ ro g Q n, .... --------------~~··········· ~ ; :r ' I ' .... _ )>)> -· -z 0 ........... ~ -- ;::z ~ 0 ~ ' > c::: • m • m,.. i' ~ - 0 ~~(/) 0.. 0 .......................... -- C) ,. r ~- .,.. z > c: ,.. < 0 / ...., [z. ...... / 0 "U -· =t )> /'!:. / -..v 0 ....... ,. .... c: .. 0 ··-............... _ -I -o " --. ' -t: QC) . .. -......._ -f!. • ,s " ~ St~rost ~ "' " ~ • 2' 0 "~ §'c "' ;l. """ :::>~ ~ Bezbednost zemlje I I ~ ~ ~ ;§@ ·-"' ""' 0 >~ 1;l"g ~~ (5c § >N " ~ ~'C '5' b E: ~ '<) ~ ~ N "'2 ;:~ .c~ 0 0. " "' ~ 0. £~ " "" " e~ ..'lo """ Eo. "O ~ > 0 .c ~ " 0 "' "" iil" " "' N Od 21-29 godina 23,09 176 6,2 II 5,1 9 10,2 18 80,1 141 5,5 8 15,9 28 3,4 6 Od 30-49 godina 46,86 357 3,9 14 7,6 27 4,2 15 79,8 285 6,7 24 18,8 66 5,6 20 Od 50-71 godina 30,05 229 4.4 10 3,5 8 3,5 8 78,6 180 2,6 6 24,4 56 6,9 16 100% 762 4,6 35 5,8 44 5,4 41 79,5 606 4,9 38 19,8 !50 5.5 42 0 , .. .... S v e g a: �.., "' LICNE ZELJE ..PREMA BRACNOM STA:NJU Tabela: 2a "' Zdravlje i sreCa LiCna sreCa i zdravlje ." ~ I~ ~ ·-.a 0 > v ~ ~ ~ Lien! 1 porodicni ekonoinski polozaj u porodici "" ·-~ c:> ;;;; , 1 , ' ~ "-,., v ·;: > N "' o.= ~ " ~ ~ v 0 .0~ ,; I 0 > ·u o.o ] _.,. c:o Os 1ale zel!:_ -~ " ~ ~ ·" ·;; "" ~ N ~ , vI c " c " " e ... '0 " 0 " v > " <;; tig .a ~ 0 0 " s " "v "' 0 0 " o- " " s p. o." ... 0 '0 0 <JS co. v p. <i:i=> 0 c. v" "" ... .:;:: ·- 0 c ils !l '" c. '" "2.~ " '§' .5 ·~ ".o ., ·"0 " ·;:; ..... c. c:-ci "' " "' '0 =5 .co " 0 " 0 " 8 0 " v "' ~:a "' c. ~ tim v 0 s " v ~ 0. & v"' "' ~ "' <;; @-'E " ""' s~ ~ .0 "'..:! 'o-" .c -;;; .c ....... .2, = ~ ~ :g 0 0 "' 0 ~ " "' '0 0 " '0 " :3 eo ~ 0 0 .E :;.: c..IO.. :::> "' N "' 0. :::><;; "' "' 0.'0 N 0. 810 :;.:~ ::) v "' BraCno stanje ·;: ~ ~ ' ~ ·.= ~~ :; 0~ "" >~ u c.o :; ~ ·- ~ N ~ "" ~ ~ "' " :a 0 ~ ~ ~ ~ ~ 0 ~ ~ 0 ~ ~ NV ~ ~ ~ 0.~ ~ N ··- ~;-; N ~ ~ "' -~ "' " ~ "' U) "' ·~ ·~ '0 0 "" 31,6 11,4 1,3 12,6 56,9 8,8 5,0 5,0 25,3 36,7 15,2 5,0 15,2 7,6 2,6 5,0 1,3 5,0 8,8 6,3 1,3 4 4 20 29 12 4 12 6 2 t I 4 10 45 7 7 5 I 79 25 9 I Neudate 37,9 8,0 4,6 1,8 ?.6,150,8 7,3 25,2 20,7 35,2 26,8 3,4 7,3 3,2 6,9 4,2 3,9 3,9 10,0 7,7 5,2 558 212 45 26 10 146 284 41 141 115 197 150 19 41 18 39 24 22 22 55 43 29 Udale Udovlce 43,9 5,6 4,4 lol 9240641 Razvedene 29,0 5,4 3,2 5,4 41,9 35,5 9,6 13 II 3 2 2 I 31 9 Nepoznato - - 2- - 13,2 49,4 4,4 19,8 18,7 20,8 17,6 2,1 4,4 2,1 7,6 18 17 19 16 2 4 2 7 12 45 4 I - 2 19,3 58,1 16,13,2 9,6 6,4 18 5 I 3 2 6 - -- - 4,4 21,9 12,1 9,8 2,1 -4 20 11 9 2 3,2 3,2 -1 I 3,2 -I - - - - --- I --- s , 37,6 18,3 4,2 3,0 28,5 45,6 6,8 21,9 20,9 34,5 24,8 3,4 7,7 3,7 6,3 3,7' 3,7 6,2 9,7 7,6 4,2 , v e g a · 762 286 62 32 23 217 349 52 163 159 263 184 26 60 28 48 28 28 47 74 58 32 LICNA STRAHOVANJA PREMA BRACNOM STANJU .1. U.V"'~'-"' ... ..,. , .. "' " " ~ <;; ~ BraCno stanje 0 ... ~ ~ " "' 8 c. " .., " " 0 ~ 0 1i :::> Neudate Udale "' 79 558 Uduvice 92 R,azvedene 31 Nepoznato 2 S v e g a: , Bolest LiCna nesreCa i boles! 762 48,1 38 41,3 231 43,9 40 54,8 17 "' <;; ~ " " "' ~ u z :5 0 s c. "' :a "0 LtCni l rrodlCoi ekonoms i poloZaj. nesreCa u oS ·- . co "'> . ., c. t;J·- >"' 'Ol- "·v"' ;i> ·-O ~" "" z"' o"' i:Q ~-g ....:-o ~c. s;:l "' " "' .c v <;; ~ u v '0 '0 c ~ c. 7,6 6 3,7 21 10,9 10 3,2 1 29,1 2,6 23 2 13,9 2,8 16 78 4,4 6,6 6 4 12,9 4 18° 41,7 233 32,9 30 16,1 5 1 5,0 38 14,3 3,1 109 24 \1 ~ N . 4 1.6,8 94 23,1 21 29,0 ·- &, v -~ ~> ;;l ~-;; N vO "' "' 0 '0 0. "' "' z o n 4 9,1 51 8,8 4 "" 6 4,8 27 6,6 6 6,4 2 4,2 24 4,4 4 12,9 4 5,9 39 38 9 "' " '0 g "" 8 Ostala str-ahovanja <;; <;; "' z::l z ~ " "' z " 2 43,2 328 i u potodicl 0 " "" ~ z "' ·;: "' "' . .c ~· "' "' s v z ·b ~ 1~ ()_I;~ 20 27,2 6,1 34 152 24,2 3,3 3 22 16,1 5 I 14 3,3 3 3,2 1 2 37,6 , 17,1 287 130 8,4 64 5,0 26,1 199 4,9 37 19 "' ~ ---~-=-~~-- -· �. ~ OPSTENARODNE ZEWE PREMA BRAONOM STANJU Tabela: 2c . OpSt~ r~zvoj Zivotnf standard gradana Prfvredni razvoJ· umlje socJjahzma · 2 -----ov .I:g ....... '21ii• ta .e:; :;; -o JJ -~ ~ " Bracno stanje N c <0 0 c 0.. ;:I ~ 0 .E ca c -~ V «< => z 0. ~ %S a .... .5 e .8 ca;::; >.:! Q) co c 1 ~> ~(j' 0'0 .u 0 -:;;;N 0 Ill r- .... .0 U = :a cu ::; ~ Q.lm~"E. >: "2' ta ·c 'U -~ 'g Cl:l .g ~ <1) 1ii c -- ..... ....... ~ 0 ~ N ~ ~ ':! · ::3 ~ ~~.5 ·a .gl'll J; ·c Q) ~ g <l.l Cl:l Q) 0::: ~ ~ ~ ~ IV ·c: a ov ;'! .e ~ .!l.,o -5 ~ ~ ~ ..... -= ~ -~S •VJ.c 0 Cl:l ov ca ..... ...... $... • c:: Q.C $-.c Q«~ ~ = 8...a ~CLl Q) ~ ·c .o 1ii '0 ~ .$!.~ 1;j c ~ 1;) c ca 0.. ><.J -5 ""'.0~ 0. ~ .08 0.. 0'""..:! <1) OCIS 0 P..._~l N -::: 0..1ii tOS «1 ~ b.£) ........ 0 N ta e *'I ,.c::·~~ .g .s g. ~ -g 8. ~ "" ~ 8 0 c:: «<.!II: z .£.9 :.::' ~~ 0 e '0 ;:::< C'N Q) ...... ......,)l)c ·-co '@f ca >> <1) ....... i zdravstva «:~"' ca *'I Razvoj p(o_svete ll.l ,,.... ~ u e e:= t::ov ~N -.t::CI:I ~ ICI) N -o g: ..:o&.... 00 ,&v ........ > ;;n - ,,.... co :E. 3,8 N ca ""' 0 Neudale 5,0 21,5 20,2 5,3 12,5 25,3 7,515,2 12,5 49,4 8,8 15,2 10,1 10,1 3,8 3,8 79 4 17 16 . 5 10 20 6 12 10 39 7 12 8 8 . 3 3 1,3 I 3 29,1 23 Udale 3,9 18,9 21,8 5,9 14,1 19,3 9,612,7 7,3 37,9 7,5 16,4 5,2 3,0 558 22 106 122 33 79 108 54 71 41 212 42 92 29 17 6,3 5,2 35 29 5,7 34 5,5 31 28,8 161 Udovice 3,3 17,6 20,8 4,4 8,8 14,3 9,8 6,6 4,4 29,7 8,8 8,8 5,5 2,1 13 9 6 4 27 8 8 5 2 92 3 16 19 4 8 2,1 6,6 2 6 6,6 6 6,6 6 28,6 26 Razvedene 3,2 1 3,2 31 I 6,4 2 38,6 12 I - I 5,6 43 5,5 42 29,2 223 - 2---- Nepoznato S vega: 3,2 29,0 32,2 19,3 9,6 19,3 6,4 12,9 6,4 35,5 3,2 32,2 9,6 3,2 I 9 10 6 3 6 2 4 2 ll I 10 3 I -- - - - - - - - - -- 12,2 7,5 38,2 7,6 16,0' 5,9 3,6 5,2 5,1 3,9 19,4 21,9 6,3 13,1 19.3 762 30 148 167 48 100 147 71 93 57 290 58 122 45 28 40 39 Tabela: 2d. OPSTENARODNA STRAHOVANJA PREMA BRACNOM STAN.JU - UgroZ:avahje tazvitka "' " socijalizma " ,s ~ = Bra~no stanje "' ~ ... " "' 0 = ~ 551i Udoviee 92 Razvedene 31 .... -- "" 1<1 '" S v e g a: 16'2 0 "' ;;:; .. .e .;g .. "'~ ..s5'.o ~, 3,8 3 4,5 25 3,3 3 12,9 4 "' "2 g ~ t; "' N "'<OS t;:IN o" 0..~ """' .l:lE- 10,1 5,0 4 5,5 31 3,3 3 9,6 3 8 4,6 26 7,6 7 6,4 2 ~~ "' -'""' := "' u "' ... 0 0. ~ " " " ~"' .So ""' eo. "O ~·~ !lJ ~.6 35 5,8 44 M 41 "' "' -Ol > 0 ,c N " "' ~ 13' 4 75,8 69 87,1 27 6,3 5 5,3 30 1,9 1 6,4 2 20,7 116 17,6 16 16,1 5 5,3 30 5,5 79,5 606 4,9 38 19,8 150 5,5 .42 78,5 62 80,1 448 1 ? Nepo ...... -·.,tn - "' ~ c;: ~~ 79 Udale "" " ..._ 0 0. Neudate • Bezbednost Zemlje 5 6,4 2 -1 �"' !l!J Tabela: 3a. LICNE ZELJE PREMA TIPU NASELJA Zdravlje i sreCa u porodici LiCna sreCa i zdravlje Li~ni I . 0 ~ >N ~ .c "' " 0 c 0. 0. :::J ~ 0 - ~ -"''MC " " > '0 ·a ~ " "" c 'E' > 0 ~ " > "' :a e -§ "" 0 0. ·~ c " " 0 ~ g_> "' " ~" " 0:: :::J~ 05 0 0 ~ 0 0. > ;;;; ~ " .£ E 0 .... " ~ .:: '0 ·~ .c~ N ~ c..., ,So ><.>N ::::::5 " ~-§ 5,1 MeSovito naselje 3~ 25,6 15,4 10 6 - ~ M . "" " :a "" c u 0 ~ 0 0. c· ~ ~ > -o ~~ ~ ~ '2 ~ ~ :!<!. 'i: ~- ~ ~ '2 ~ N :; ~ "' " "' I "6' ...... " ~ " il I -;; -;; 0 0 ~ 0. 0. ~ N c '0 ~ ~ N 0 " 0 0. 0 '0 ~ " 0 ~ ~ "' ~ :g' 0. ~ ~ ~ ~ ~ .'?& ~ 0 0 c :n " 0 ~ ~ :a " 0. ~ c " :a 0 ~ ~ M bl) ·;: c " ~ ";; '0 0 ·~ '" "' "' 20,8 22,2 28,9 27,7 2,5 2,2 5,7 12,9 5,9 7,0 5,7 9,8 5,7 8,1 74 0 0. E.S ~ 79 IOJ 99 0 0 9 "' "' 8 .§ :;:: -- 24 46 21 25 24 35 24 29 5,1 28,2 33,3 7,8 30,7 25,6 30,7 23,1 5,1 5,1 - I 2 2 2 11 13 12 10 12 9 3 g . 100% 37,6 8,1 4,2 3,0 28,5 45,6 6,8 a. 762 286 62 32 23 217 349 52 0. 0 =: ~· c 5,1 2,5 2 I - 48,2 37,5 10,4 3,3 4,9 30,5 47,9 6,5 20,9 19,1 40,3 20,7 4,1 4,9 9,6 I 367 138 38 12. 18 112 176 24 77 70 148 76 15 18 36 Grad ·c ~ '2 0. ~ > ·s OJ 0. " "' " .s " 0:: 0 E :'J .c ~ ~ "8 :;:: c ' ~ "'~ " " c " c """ " .c e 0 "0;:6 .c ·~"' ~ a ~- 0 0. ~ ~ I ~ ,Q ~ ~ .B ~ =a ~ " " "' gE "" Jl o..c N ~ 46,7 38,7 4,9 5,6 0,8 26,5 44,2 7,0 355 138 18 20 3 94 160 25 Selo ve - " "" N "' "" ;::; s. ~ ~ \'! ~ " ·s " '2 > I I ~ ~ ~ 0 c " E '0 ' "' 'E ~ .; "' c Zelje ---c ~ a stale i por'odiCni ekonomskl poloiaj 5,1 2,6 2 I 1,4 0,5 6,3 10,1 7,9 0,8 5 2 2337333 21,4 20,9 37,5 24,2 M 3,7 7,8 6,3 3,7 3,7 6,2 9,7 7,6 4,2 163 159 263 184 26 28 60 48 28 28 47 74 58 32 \Yo"-"'"' labeta: T.It::"~~~~r·u--ra\Ool!ILJA JO. I I" c I -!@ LiCna _.rieSr'e~ Bolest i ileSreCa u porodici Lien! 1 porodtcni ekonomski poloia j ca 1 boles! 0 .~ .., ~ >N Tip naselja 0 c 0. " "' :::J Grad '"' :t<.;~ ~ -~ ~ 1i " "0 ;; " "' :a 0 15 c. .. .. "' "' c " z ~ ~ ~ c ~ ~ ~ ~ ·u " > 0 c :u " :a 0 '0 " 15 0. 0 .Si, .,..., c ~ ·;;a >O ..,~ ~ 0 1i ~ 0 •I ~ .g go il z ~ '0 c ;; " "" " N 0 c ~ .0 13 ., ..,; 0 c ~ ;; ;; 0 c . "~ M~c ~ ~., 0 g. N z Zo. z ~· c " :a - ., > " '2 0 ~ .c c " ., '0 0 ~ " .;; 13 " z z 16 ~ z o& 39,32 5,34 140 ]9 15,7 56 4,49 16 38,3 138 14,6 52 11,5 41 3,93 14 2,80 10 24,7 88 9,0 32 39 35,9 14 - 20,5 8 - 41,0 16 20,5 8 2,56 I 2,56 I 1,78 33 15.4 6 2,56 1 47,4 174 5,17 19 12,2 45 2,18 8 36,2 133 19,1 70 6,0 22 6,55 6,82 25 28.62 105 1,09 4 3 5,0 38 14,3 109 3,14 24 37,62 287 17,07 8,4 130 64 4,98 26,07 199 4,86 37 19 762 43,2 328 356 MeSovtto naSe1je '-" 0 Osiala strahovanja 367 · Selo ·V ..,; ~ ~ ., "" S 'E ., c ---------- e g a: "' "' .. 24 5,12 39 38 "' �"' · ~ Tabela: 3c. OPSTENARODNE ZELJE PREMA TIPU NASELJA OpSti raivoj socijalizma " !] Tip naSelja a c .S!, I> •! "' 0 ~ c -" " "' ·- "' " -!j c 0 c Q. '0 0 c "iii c .9 u N .... MeSovito naselje Grad N I ;;;; ~:a I I "" .,_ " I " S "2.!::: ~~ " "' "' "'u ::> z o2 Selo - " "' "' ~ ·- 0. 0 wI > ' '0 B ;:: " > 0 -.; .~ ~ ~ 0 Q. ·e tO 0 c :E· !'! ~ "' "' E ~ "iii c 0 " "' " " > .... .;;; '§. ·u ~ I e v N "' 'iS' :::;o 0 " ~ Q. '0 .9 '0' '5' > N ·3 c > ., 0 z "' "' . "' "" ., "' .a '0 "' 6'. 0 "' "' '0 c ~ "' ·- -., :';!!..e "'"' o., ~ N 0 :;; " > tO 0 c ~ ~ 3,65 15,17 16,3 3,65 8,15 3.56 13 54 58 13 29 51 39 Q. 63 """' 0- 0 0. ., N 22 108 25 ,; .., I I "' .c'i:? _, - ilI ""' ,.."" " ""' c., *' -.; " ., c 'iS' " ., ~ .c Ci>.ci O"E " s " E " :o "'"' > " ., > "' c:~ ·-" 'iS' "' "' "' == "'" " a -~~ ~ ~ "'"' c om_-§ .,"" ·2~~~- "' ~ ~ .c " lil It/) "' :> ;;n. 00> e -- . ~ cf~ Ej " " " S,!; ii """" '0 ~I 0 """" "" 517,4 6,17 30,01 7,03 16,8510,9 N RazvoJ prosvete i zdravstva ZIVdtni standa:td gradaria Privtedni razvoj zemlje I v w Cl:f 0 01.)""' ._,Q ..... N ~N ,~Q) >U 0 '0 -- ;=;' 01.) 0~ N ·:;; ~ 8,7 5,621,4110,65 7,87 5,06 5,06 31,7 31 20 5 38 30 19 18 113 12,82 23,06 28,22 7,78 12,8217,95 2,56 12,82 7,7851,3 15,412,82 2,56 2,56 2,56 395 11 3 5 I 5 3 20 6 5 1 1 1 7 9 3,27 23,0726,7 8,7217,3621,6 8,64 6,82 8,9244,2 7,3623,236,546 0,27 36712 85 98 32 66 79 .31 25 32 162 27 86 24 22 1 S eg . 3,94 19,42 21,35 6,3213,15 19,32 9,32 12,21 7,48 38,2 7,6216,05 5,91 3,68 3.26 v a. 762.30 148 167 48 100 147 71 93 57 290 58 122 45 28 40 2,56 2,56 2,56 20.S 1 1 8 1 2,18 6 22 8 6,27 27,82 24 102 6,13 5,38 5,52 29,25 39 42 43 223 ------------------- Tabela: 3d. OF'S'I'ENARODNA S'I'RAHOVANJA PREMA TIPU NASELJA "' Ugrolavanje razvltka _socijallzma c " *' .c ·c Tip naselja· " ~ c "' ., 0 c Q. " "' ::> "" 0 ., 0 l;$., C'5: .... ., .. oo ~ ""~ Ol"' "" z~ c " "" "' 0 '!;; ;;;; ., .ae "' B 0 '0 Q. ~oN "cf ~ > N .c .. ~~ U) -;;; "" 0. "' " E "' 'E " "' " e " lil 0 " " ~ N " 'C' "' ., N > 0 .c ~ '!;; N " "' --- Grad S v e g a: 4,22 16 6,17 22 3,09 ·II 77,8 277 5,34 19 20,5 73 5,34 19 39 5,13 2 5,13 2 10,26 4 74,3 29 - 28,22 11 12,82 5 367 MeSo_vito naSelje <0 " 0 '0 356 Se1o .. "' Bezbednost zemlje 4,63 17 5,45 20 7,1 26 81,8 300 5,17 19 18,0 66 4,64 18 762 4,59 35 5,78 44 6,38 41 79,6 606 4,98 38 19,83 150 5,39 42 �·~ 0 LICNE 2ELJE PREMA SKOLSKOJ SPREMI Tabela: 4a I .Lien a sre' a Zdravlje i v v " v " ~ I >N Skolska sprema ~ v = ... ·a- .?.. ~ "~ - .. ~·t! '2' 0,.. ~ "' s "' " "' 0~ ;l;i:> :>S v v '0 0 0 '0 '2 '2' v ,.. "' 0 "' :a e ] . S'vega_: ~ •U ~ '§' o,.. 'E .Ov ::5 <l :a 0 ~s ~ 3E 0 c. o.o ~ -"' oi '2 'U ., ..,;; . "' " @"' -"' ~ '0 ~ '0 ~~ -11 0 v '0 v ~ v NV 'E' ·e.-g '0 v '2 :.::: v~ ~u '0 0- 5,3 9 5,1 18 .0 0 ~ ·-0 N ~ 0. ~ 0 - ~'0 ~ '0 0 0. 0 ~ ~ ~ ~N ~ ~ "" <llN I-~ 22,9 24,7 18,2 24,1 2,9 39 42 31 41 5 22,3 18,6 41,2 27,1 3,4 79 66 146 96 12 17,9 20,5 36,5 22,4 4,5 28 32 57 35 7 18,4 24,5 42,8 12,2 9 12 21 6 19,2 19,2 30,8 19,2 7,7 5 5 8 5 2 42,8 28,6 . 14,2 3 2 I 21,9 20,9 34,5 24,8 3,4 163 159 263 184 26 8,2 2,4 7,1 14 4 12 7,6 3,1 8,7 27 II 31 6,4 3,2 3.2 10 5 5 4,1 8,25 2 4 26,9 15,4 7 4 - 7,7 3,7 60 28 0 ~ c. v c. " "' .a_g " "' "' "' .s;e c. v "'E " "'""·- ~ 0 -"5 e ] " "' """ <:: - v -;;; v c:v "" ~ so ::! "' v a/> e~ ::E 0 Ui :::> E"' 0 ,a. N ><.>.0 . ~ 0 c. "' ~ -;; c. 0 " "' "' :g :5' :!<) " c. 0 ,.. v-"' ~ oe ~ 0 0 " "' ?. .,. 4,1 7 4,2 15 3,8 6 - "' " :a ~ &, ~ :=' "!~; v~- - o E "' " ·~ '0 0 ::E 0< 9,4 5,8 5,8 16 10 10 6,8 13,0 9,0 24 46 32 4,5 9,6 8,3 2 7 15 13 6.1 - - 3 3,8 7,7 I -2 7,1 12 4,8 17 1,9 3 5,8 10 4,2 15 "' 5,3 3,7 3,7 5,2 9,7 7,6 4,2 48 28 28 47 74 58 32 LWNA STRAHOVANJA PRJ!JMA SKOLSKOJ SPRJ!JMI Tabela: 4b. v v .., " LiCna nesr. i bolest Bolest i nesre·ca u porodici v Skolska sprema " "' ~ v -"' ~ 'til ., 0 ~ t:: ~ " s • " 0. " 1;[ v"' v v " :::> "" 0 z "' 0 0 'U ~ ~ 6 ~ o_ c.o ·c .e ~"" 'U •• ~" 't; ~ z"' :Vv '8~ v~ ·-a """ "' =,.. -· > 0 (3c: ~ :S v e··g ·a: 43,2 762 328 5,0 38 LiCnl i porodiCni ekonomski poloZaj .• vu c:o .....- 8 0 ~ Sc. ~ .J" ~~ ~~ s~ 37,6 4,1 8,8 1,8 22,9 7 15 3 S9 170 64 16,9 4,5 45,8 46,9' 5,1 NedovrSena os·novna 60 16 162 354 166 18 skola 3,8 17,3 1,9 37,2 35,9 ZavrSena osn. Skala 3 58 27 6 i nedovrsena sred. Skola 156 56 34,7 10,2 10,2 42,8 17 Srednja !kola 5 5 49 21 7,7 30,8 7,7 7,7 65,4 2 8 · ViSa i visoka Skola 2 2 26 17 42,8 57,1 3 Nepoznato 7 4 Bez skole "' ,... "" .~ -@ ~ o- 22,9 46,5 5,8 - 39 79 10 27,7 46,6 8,2 3 98 165 29 4,5 30,142,9 3,8 4 7. 47 67 6 14,3 42,8 44,9 5,1 I 7 21 22 3 23, I 42,3 38,511,5 - 6 11 10 3 14,2 14,2 7 6 I I .6 1 37,618,3 4,2 3,0 28,5 45,6 6,8 762 286 52 32 23 217 349 52 42,9 4,1 170 73 7 NedovrSena 37,6 7,9 osnovna !kola 354 133 28 ?avr. osnov. 35 2 12 8 sk. i nedovr. ' ' srednja skola 155 55 20 Srednja 26,5 5, I skola 49 13 3 'ViSa i visoka 23,11!,5 !kola 25 5 3 14,2 Nepoznato Bez !kole 0 ~ 0 ~ '0 ~ N .~ .., c. v .• "" c. .. " 'i' " "' .cg " I-.~ V>U "' 'til N i'i """' e: " "' ::> N 0< 0. :::;~ "' !-~ ~ "' u 0 Ostale zelje Lien! ! porodicn! ekonomski polozaj sreCa u J??rD~l-~~-- _ _ : __:__ I zdravljt! v u v '0 "' z "' v ~ '0 ~ "' '0 ~ 0 z 16,5 14,7 25 13,0 7,3 46 26 23,7 5,8 37 9 18,4 6,1 9 3 23,1 3,8 6 I 57,1 4 2S 14,3 3,1 37,6 17,1 109 24 287 130 "' .. .. '§5.~ sv .!!c " = o=: 'til ""'" "" ·m "' ~5 N SA 64 Ostala strahovarija z"' 4,1 7 5,6 ~ 0- e·~ 1;-~'8 Ci N >U z~ c. 2,4 4 "" ~ "t; 0< 24,7 I " '0 ~ z ,.. "' 0 .c :l ., "' N ~ 7,.. ..., 42 12 23,4 7,1 83 25 26,3 41 38,8 7 5,1 8 6,1 3 3,8 I 5,4 19 6,4 10 4,1 2 11,5 3 5,1 .39 .. 5,0 26,1 38 199 20 "' '2' " :a 0 -e ~ 3,4 12 1~ 46;2 12 28,6 2 4,9 37 19 �.. ~ OPSTEN.A!RODNE 2ELJE PREMA SKOLSIWJ SPREMI Tabela: 4c . ." ~ OpSti razvoj socijalizma ~ ~ -~ " ~ ~ ~ ~ SkoJska sprema ~ " "' c. " " ;::, ""' 0 Be~ '<;' ~ I - '0 ~ ~ ~ '0 0 ·... .0 ~ " o co ·-"' 00 .$!.. _....., ~~ S E~ 4) Nl:::l~0 ~ ·;: "' ~ g ~ '0 00 0 ~" 0. ~ " .0 ~ ·c~ .s ~ ~.~ ... ~ 0 e ca ~ 11.1 <':1 ~ ~ " ~ ~0 "' ~ ~~I ~ N= C Q)CQ.J <11 t:;-g·~Q).e o.c;l~·c~ -~=~ ~ ~ ~ ~ ii3 12,4 3 21 ~ ~I Q) :! :E ~ -~·N s~:~.go~ ,> rJ') ~ 5,3 5,8 5,3 31,8 9 10 9 54 3,1 19,7 20,3 5,4 16,9 18,4 . 9,6 13,0 . 7,9 29,7 8,7 16,1 4,8 3,4 3,9 6,8 3,4 4,8 29,9 354 11 70 72 19 60 65 34 46 28 105 31 57 17 12 14 24 12 17 106 Nedo>VrSena o:m. ~kola ~k. 6,4 20,5 22,4 8,3 12,8 22,410,9 10,2!1,5 48,7 7,1 16,710,3 32 35 13 20 35 17 16 18 76 11 26 16 i nedovr. sred. 156 10 Srednja Skola 49 - ViSa i vlSoka 7,7 34,6 15,4 19,2 11,5 46,1 19,2 19,2 7,7 53,8 26 2 9 4 5 3 12 5 5 2 14 1 Skola Nepoznato s ~ svete 1 zdravstva c :o e "' '" E .i~l~ s 'E ~ c "' ~ "' "' ~ OJ ~ j ca ...... ~ gnQJ .,oo -~ c c ............ Q) '0 ~tn ·c~l-a ~ ~ ~ e.:; ·-c. ~<":! .2 .5: ~ ==- I .0 .s g. g:o '0' ~~ '0 ~:::;' O'E ;;; E$ !S ~ '0 0 > > ;ii)~ .0~ c. N ><Jl •.,.. <U N ~"2.B~8Ng2 ~5 vo. ......... ~c. Z ...... 10 en I~ .... Z o.. ..,~ "' o-~ ~'0 N o< IVl :§' -.,. 4,1 12,4 21,8 2,9 6,5 14,1 7,6 12,9 2,4 35,3 7,6 10,0 5,8 170 1 21 37 5 11 . 24 13 22 4 60 13 17 10 Sli:ole Zavr. osn. > ;N . ~ ~ 0 IRazvOj pro· Zivotni standard gradana Privredni razvoj zemlje 7 - 26,5 32,6 12,2 13 16 6 42,8 42,8 3 3 - 8,2 18;4 4,1 4 9 2 28,5 28,5 2 2 8,2 10,2 61,2 4,1 24',5 4 5 30 2 12 1 - - - 71,4 5 34,6 9 I 14,2 1 - - 4,5 3,2 7 5 4 6,4 5,7 30,1 10 9 47 6,1 3 - 1 14,3 6,1 18,4 7 3 9 11,5 3 - - 11,515,4 19,2 3 4 5 -- 14,2 14,2 1 I - 28,6 2 g . v e 3,9 19,4 21,9 6,3 13,1 19,3 9,3 12,2 7,5 38,2 7,6 16,0 5,9 3,6 5,2 5,1 5,5 5,5 29,2 a. 752 30 148 157 48 100 147 71 93 57 290 58 122 45 28 40 39 43 42 223 --. ·-~·~~-~~~.,-·•~=-•·~,~~"·=··--•~'· ·-~----~--~-~--~- _,.,~,.»~~o •.o-, OPSTENARODNA S'I'RAHOVANJA PREMA SKOLSKOJ SPREJMI Tabela: 4d UgroZavanje razvitka socijalizma ~ " .... ~ " " ~ " g, '0 0 ~ bll e ~ '0 0 " "'~ ~ ~~ -a~ -" Skolska sprema Bezbednost zemlje ~~ "" ~ 0 oo~ " 5 oo c. -bll " I 2> :1 ~ c. ~ c 0 ~ > ;;:; o;e ·>"' ~ 0~ "' ·" ~ N -".S .§E=: ~ I c. -;; " 8 ~ e ~ ~ ·;: "' ~ > 0 "' "' ii ~ -" ii3 "' ~ Bez Skole 170 4,1 7 5,3 9 2,9 5 "' 0 79,4 135 0,5 I 18,8 32 5,3 9 NedovrSena osnovna 354 4,5 15 3,4 12 . 4,2 15 79,1 280 6,2 22 23,2 82 5,6 20 155 4,5 7 11,5 18 10,9 17 80,8 126 5,1 8 17,9 28 5,1 8 49 8,2 4 8,2 4 8,2 4 83,7 41 6.1 3 14,3 Srednja Skala 6,1 3 ViSa i visoka Skola 26 3,8 I 3,8 I - 76,9 20 15.4 4 3,8 I - - - 57,1 4 79,5 606 - - 4,9 38 19,8 !50 skola ZavrS~na osnovna Skala 1 nedovrSena srednja skola . 7 Nepoznato "' "' "' Sve·ga: 762 4,6 35 "'~ 5,8 44 <f) 5,4 41 7 3,8 I 14,2 1 5,5 42 �"' ~ Tabe!a: 5a. LICNE ZELJE PRIDMA ZANIMANJIMA ~ ~ l.rll~a ;sre'Ca i e ·rl 1i:) ~ C co:! il :J Se1janke Radnice SluZbenice DomaC:ice Lica sa liCnim prlhod. :;:1 4! <.) . o..!<: o..~ Q.) ·;.::: CLl ~ >N • "0 .. -g . . . : .,; o . ~ Vj . ...., .:~ -y • ~,~ ...r~..: ~~'~" . p.orol-.,.:11 om ~;;m.OllOIIll:ll..~! [)v.l!IJrt.aJ v t\1 ~ P=t 10 n:~ co:~ co:~ D e< rn (/) P.. 6,6 0,7 23,4 43,3 I 32 59 9 6,5 3,3 o9,1 34,8 6 3 36 32 3,7 14,8 38,3 48,1 3 12 31 39 3,3 0.5 27,549,7 13 2 108 195 7,3 41.5 20 5' 17 3 1915,810 5 5,3 26,3 36,8 36,8 3 2' I 5 7 7 -o v QJ '8 .s ~. '9. ...... c ctl ~ '"' ~ E ~ '"ill 0- "'C .e: ·c;;• !:j ... <1:1 btl "'C Cll.O ~ ...~-o '"' c _e ? o ~ fli o c. bll g. o 2::Sa:! o O 'U1Q d ~ e<:J . . Qr O . Q J : : S ' _ , , ,_, 0 8 o o, ~ Is~~~-~~ 58~ .§~~Jj.g 137 30,0 5,8 48 8 92 30,4 9,8 28 9 81 24,713,3 20 II 392 42.6 6.7 167 27 41 48,812 2 Ostali C..o lt..:rn 1 ~ij· ~ d ;j 1~<uO.E - . f:l ~ 0 ~ ::::::-- (l) (I) ·dl·~O.:.:u::::;Q'.<Ji,.e,.,;Cd~N '::? ~- ...... c b.O..O -:? •..., ..... (l) 0 :!:j ... 0~ t> o. ca c bl4 ~ ~ ~ -- Zanimanje u porodicl ~·o ,s c L·x. .· . Zdrav!Je i sreCa z.dravlje • - --- - , o.. .... ~ o.,.:; ~ ro '"" (,.1 Zelje I , ~ .~ "'0 0 co:! ::S~~o.:;s~ .r::: ...... _, ·0. c v II) ~ ~loti :z 3 E p,. Q.l::::;:, Cl /Ostiile o:l Ul :~ ~ ~ t).O co:! :>_ a:: .c:. 13,9 7,3 11,1 19 10 16 9.8 6,5 9 6 7,4 12,3 I 6 10 5,1 2,8 6,4 9,2 7,1 3,6 20 II 25 36 28 14 2,4 12,2 4,9 9,7 2,4 23,4 4,911,7 5,8 32 6 16 8 2,7 8,7 2 8 1,2 8,0 19,7 14,6 25,5 11 27 20 35 6.5 9,8 33.7 58.7 6 9 31 54 6,2 16,1 20,9 38,2 5 1J 17 31 6.6 25,820,431,6 26 101 80 124 7.3 74,4 14,6 24.4 10 3 10 6 5,5 15,8 21,1 47,4 1 3 4 9 -1 5 2 4 I 10,5 2 3,7 3,7 6,2 9,7 7,6 4,2 28 27 47 74 58 32 S vega: . .·~ou.•.o ·"·>-" • ·,-.,~"'-'-"-'· =•=<->->u==~~--<~'·='"'·'w -~"'-""'~~u~.- ·"''"*="~'=='='===E=r~= Tabe!a: Sb. LICNA STRAHOVAN.JA PREMA ZANIMANJU Li!Cni :iJ ipOl'.Od!i~nlL Ostala porodlici ekOI!lkllll1ISiki o;>oloZa.j strahovanja ··------1 Bolest i nesreCa u Lli!Cna nesre "'o.~l ' ·e Zamimanjc Ca i bO<lesrt 1 i 2 "" ~.~ "' ¥ 'S 1!1 ' " ,§~ ~~ ~ ~0 1iJ·~ >N 'fti ·• f3·5 ;g !:§" z- ~ .,~ 0 ~ .~P. 1 ·:os ·d ljo o>c:1 s~ ~ ~ .§ru - ~ 8 ~" I ~ '0 '§ ~ ~ z ~ ] '"' ~ ~ ' l" ~~ J,l _g !l 1i ~ @<:i ~1 ~:$ 'ffi g fi'lj ~ ~] ~~ g -~ J 22-,2 10,9 16 ------ Selianlke 137 36,5 50 54,3 Radrn!1ce S!Wbooice 92 81 DoonaCice 392 Lica oo liCnfun prihodoin 41 Ostali "' "' "' 19 s.o 40,7 33 40,8 160 58.6 24 57,8 11 ------43,2 Swga: 762 328 5,1 7 2,2 2 4,9 4 4,1 16 19,5 8 5,3 1 5,1 7 4,4 4 3,7 3 2,3 9 2,4 1 41,9 33 43,6 171 21,9 9 69 12,2 5 - - 10.5 15,8 2 3 37,6 287 17,1 130 - ~ .li "' ~ ·--- 22,1 21 16,3 15 17,3 14 14,8 58 2,4 1 - " " "§ 33,9 46 28,3 26 13,9 19 20,6 19 18,5 15 17,6 7,3 10 13,0 12 7,4 6 8,9 35 2,4 1 - 4,4 6 10,2 10 2,8 2 4,6 18 7,3 3 5;1 7 11,9 11 6,2 5 3,7 14 - 30 '21,7 20 35,8 29 26,2 103 26,8 - - 5,3 1 1 31,6 6 5,1 39 4,9 38 26,1 199 5,4 211 2,4 1 2 3 4,9 4 2,5 10 --·----~--- 5,0 38 14,3 109 3,1 24 8,4 64 4,9 37 19 �aJuup-e~o!)waz ez -eza.tod a rua rtzems_ 'E!l<:!S enveJUH~'J.J£31'::3: ecuend Souaq 1 'N -Ure').s arua~a'H 'J.SOUalSOdt!Z eu-epe~l3' p~-ep -ue;.s ml~~loqod antuaz B~Upl:U3Z1 "Bl§!dO • '"'.~ .. N ·o ~ ere:}e-.rqoes ~o.c.zea ~-----_,---1 apaJA"f..rdorfod ro.c.z-ea ~n.r;snpu"! ·a roAZP.'H l ~ ~~ ;:f L/) c:i<t< ~ ~ ~ = ~ ;souuqe').s 'E!J{SUlOUO}]:li ~ 'J.3'J.p3dSOJd 1Ul"BU01::1"S.N: 3flAlUPZ l .ljnp - OlJ.L 'J.OAl~ ewznt1r1oos fOAZ"IU 1 a{treAnQO OAlSUJP3f OUltlUO!<>eN • 1 " 336 ::[~ i ::: gL/) LUJni kodeks je 101buhvatio HCnu ekonomsku situaciju, l':i!Cnd. kara!k.ter, tPCXSao i poslov:nu s~tuaciju, probileme koji se odnose na porodicu, :decu, vaspitanje, poJ.iti.:ku, ek'Odlomski .2livot i statndard, aned.Ulllarodnu .situaciju, itd. Naciona!ni kodeks obuhvatio je eloonomslru i politiOku situacjjju, di!'U!Stveni i ekono:mskli ramvU!ta~k, mednnarodne -adnose, hlaidini .rat i mir, nezavisnost, statru!s naoije i 'QpSta p'Ltamja. Oba lrodeksa su prav]Jena na osnovu ispitivanja u Sjedin:jenim Amer1Ckim DrZavama, pa zato ..neke kategorije ne odgovaraju na:soj drustvenoj stvarnootii. N a prliimer: Strah da 6e zemUa postati socijailistiCka ili pak lbojazan od komunilstiOke opaiSnosti'« - 10fVO .se odno.si na nackma'lna strahov-anja ili. rpretnju, a:grelsiju, domitnaciju Hi OO.Vraljanje 10id &trane SSSR-a, N.R. Kine ±l'i neke druge 'komunisticke si~e. Profes<>r Hadley Cantril· je bio veoma elastiC an i pokazao "je .razumevanja za sve naile primedbe i zabteve. Umesto gomj.ill:t fomnu!ladja uneli smo: IPretnja, agresija, doon1nacija i~i ·osvajatnje koje strane ,st]e. Uneli smo u kodeiks: dalji razvitruk «ocijalimna dug ZiviDt Tita, ,plaCanje p.rema uCiJnku, pomnC postradalim od zemlj.otresa, veCa briga porodicama JPallih. boraca; uCeSCe u drustV"enom sarrnoupmw'lj aillju .i elekltriffkacij a sElla, nedostatak bvige za seljake koj·i pr€llaze u graJd ltd. Kriticki stav. U prlmeni ovog UIP'iinlka, ska~e i kodeksa sifrura preti neikc>llko opa!snooti od subjekttvimna. Tuga su bili svesrui i a:utori .ovog medrmaradnog proje.kta. Prvo, po mom mtSlj.enju, ,pril:Lkoon vodenja ra:zgov-ora .sa ispi!ta111iilman, verballni fu;kazi koji ·se odln•ose na ·tiCne i nacionalne Z(!llje i strahovamja, kao .i odredivanje I::i!Cnog i nach:m:allnog Sltatwsa na skalli u mnogo slucajeva zavisi ad subjektivillh mspooozerija i situacLja, od il9krenosti a.nketirarnog lica, ad v.eSt!irne i 111lteUgencije sa1radnika ko"ji vodi razgovor. Nije svej:edlno da li Ce se taj -razgovo-r iQlbarv.i,ti rpre ili !pQISle radnog yremen~'.· u veselom i'lli -tl!Znom rruspolozenju .. U vrame kada je ilspitanlk sve.Z i odmoran iiH ;premor,en i nwvozan. 'Du veli\ku ulcigu igra momenatt iskrerrosti, oolbjektivna i dbjektivm.a s:i:tluacij"a lsp<itanlka. Drugo, preti opasnast ~d su'bjeiktivnog raspol<>Zenja sar,.dinlika koji ·vodi r~govor. Kwko je [WiSao ovom poslu, kako je IP"lbelezlo odgovor, da li dos1o'.'no onaklo ·kako je ts,piltanik 11 Zelje i strahovanja naroda .Jugoslavije 161 �.. gov<>rio i kaJko je daJto u UJPU1l•tvitma ili su to konstrulkdje njegiOIVe mallie. TreCe, prHikom. Si:firiram.ja materijala i kddliranja ·mogu se pojedliine lkategorije odgovora od strane Tazni!h lica lkoja obavc ljaju taj posao svesti pad ral'lltcite imenit<>lje. Ra<11ej Kantril piSe: »Mo2ida je :k>ljuCm.i prob~em u tom istra>Jiva&am radu lii~mvanje ve~balali!J. odgovora ooketir<mlh lica da hi se <>d1 govori SVI1Sta1i u lkateg.O!I'i!je koje ~ce nann omoguCiti da upo- redujemo stavove raooih socijaJ!nlh i nacicmahllih .gnupa. Morali !mlO vee U pocetku .rada da izr»ilimo sifru koja Ce lllOCi da na.m posliuzi za <>bradu sva;ke V'~te cdg.ovora koju bismo rna gde dal:ii!i, dd bHo kog !Ji.ca, a da wri •tome ne sv[\5\amo taj adgovm u neku kategouiju lkoj.a mu ne bi [>O'I!puno odgova·r~la. Isprdbruvanjem ove teh:nlike dosli smo do .si£re 'koja posle neko1lko revlzija sada ~adrZi o>loo 145 ozna1ca«.' Cetvrto: pri a.na1izi preti qpasnost da se za;paJdne u subjektibvizam, ukaliilm se ne uzrne u obzir objekltivna :Situacij a i druiltveno-<Poiliti&e prildke u zenilji u •lrojoj su pr1kupd~eni statistlCki ~odaci i sve informacije koje su potrebne za istra~ivatnja ovakve Vlnfte. Ovam prililkom p<>zvali ibilsmo se na ElngE!l:sovu misao: » .•• pi"!Oizv<>dnja newosrednih matffi'ijaq,:dh .srsdstava za zLvot, a !Jime i sva'ki stupanj ekonomskog .rawi11ka jednqg nar<>da Hi jeidne epohe, .C'ini O'SU1:0.V1U .:i:z ikoj,e su oSe razvlile dv.Zavne !Predstave d~t\Cm.lh 1judi, i da se one sroga mar.aju ol>jas, njavati iz te oonove, a ne, kao !Sto se idasalda doga'<ia~lo, .obmuto'. Zato srno u ana!liizi liCnih i nacionalnlih Zalja i strahova- nja uzeli drulitveno-'i!siorijSke uslove u Jugo.slaviji, u peric!du \zgradnje socijailizma, ooianali mno gcadaJnina Jlugoslav!ije sa njegovlm po.glleclom na svet i ibuduilnost, sa njeg.ovim potrebam.a i m0gu6nostinna, sa njegovoon ekonomskom, po~ litickom i kuJturnom i psihoio!ikom situacijom. s H a d 1 e y c a n t r i 1: A study of aspirations, reprinetd nom Scien~ title American, february, 1963. str. 145. ' 6 F r i d ·r i h E n g e 1 s: Govor na grobu Karla Marks a, iz knjige 1Karl Maries«, Kultura, 1950, godine. strana 20. r ... ,. .,. Socyalts!tcka Federallvna Republika JUGOSLAVIJA SlchsitCki poptsnt. kru9ovi. gradskoq.. seosk09 i rndovdog Ltpa. u. f(oji.ma je smmlyzna ankela. tiCnll! i opSle narodne telp islra.ho'XU'Ija.· �Socyaltsttcka Feder'atlvna Republika A • u s 1 JUGOSLAVIJA R "' Sl.a.luhCki. popt.SnL krugovi gradskog_, tt:?oskogo 4 0 i ~ J A ' s mdo\lt.log ttpa. u kojtrnaje smmlj,zna ankela liCn.z i opSle narodne tel~ islrethova.njG- · ~ " ,o 'IIRO'IITit:A I) 4 " '" ·; ~ 0 ,. .. 0 II ,. " ~ Rl'pub[tCict gtc.v1u grcu:l • Sm Dp4ttna N,ull'l}e ~ 0 •• ~ ~ '" -~- ,. • c. �Culibrk Svetozar CONCLUSION The intemational survey »On Human Happiness« has been carried out in Yugoslavia according to the directions by Professor Had!ley CaJlltriJ under the wonlting title »Pensonal md Naft:i.onal Wi!shes am.d Fea·rn«. The sample covered 1524 citizens between 21 and 71 years of age. This age structure was chosen in order to avoid insufficient maturity. and extreme age. The statistical census regions were applied in the elaboration of the sample for the first time. According to occupational structure, the sample covered 360 (24°/o) workers, 390 (25'/o) peasants, 233 (15'/o) employees, 397 (26"/o) housewives, 89 (60fo) pers011\S with personal income and other occupations 55 (4'/o). The number of the units according to repiU!blics was as folows:· Serbia (643 or 42°/o), croatia (368 or 24(1/o), Boonia and Hercegovina: (224 or 15'/o), Slovenia (162 or 11'/o), Macedonia (92 or 15'/o) and Montenegro (35 or 24°/o). However, a relative majority of .the interviewees was covered by the sarrruple in Slovenia (0,12%o), and the smallest ·nW!llber m Macedonia (0,065%o). The adrm of thils investigation WCliS 00 supply ws wi·th itn.focmation alboot peopl-e's wi:slhe.s arnd fears. The first quesHOn aiSke!d from the i.nterviewees referred to what ,filiey wish most, hope and expect i.e, what would make them feel happy and what they fear most. Thus we obtained a list of personal wishes and fears. Side by side with this list we obtained the one wich supplied us with people's wishes with r-egaTd t<> their coumrtry - YugoSilavia and what they fear most im the foollowilnrg ten years. So we obtained the list <>f national wishes and fears. All the personal wishes we could reduce to the following a · happy life for the ·children and the family, personal and family health amJd a higher sltandalrd of livilng. Acoording t<> the findings obtained, this condensed answer is divided into several wishes' which, according to their frequency can be arranged as follows:a happy life for the children, pensonal health to possess one'IS OWill hoUISe or flat, a ha'PPY farrruily life. to possess modenn Undtm-e, TV set and a car, a higher standard of living, family health, employ.;. ment, travelling and_ recreation, more money, peace, reduced taxes 11' 163 �for the peasants, social insurance, success at studies, close relations with the relatives, to move to town and to remain as a peasant. All these wishes were measured on the »Self-anchoring« scale for the three time period. The general Yugos.larv arveratge of personal wishes amounts to 4,3 on the scale for the past, 5,0 on the scale for the present and 5,7 on the scale for the futUll."e. Starting from the scale for the present time the following order of wishes is seen over the general Yt.llgOSlav level: to possess one's own house or flat, personal health a happy life for the children, family health, a happy family life, travellilng a:Illd recreati>Q!n, peace and success at stru.dies. The following order or wishes is seen below the general Yugoslav average ladder ratings: to possess a modern flat, furniture, TV set and a car, close relations with the relatives, employment, more money, to move to town, a higher standard of living, to remain as a peasant, social insurance and to reduce taxes. Among wol'!kers, to possess oWn hrouse or a flat rankls highest in their personal wishes. It is not the case with the peasants since the majority of them own thek house. A happy Life for the chHdren ranks highest in their wishes. The employees, like the peasants, rank highest a happy life for the children followed by possessing one's own house or flat. The hou:sewi'Ves rank hi·ghest a happy life for the children followed by personal health. Workers and employees rank lowest »to remain as a peasant« whereas the peawnts and the housewives rank lowest ))success at studies«. Personal wishes are influenced beside occupation, by age. Perscmal health iJS ranked highest by the age group of 50 yews and over. In the age group between 30 and 49 years this wish occupies the third place on the list. The age group -between 21 and 29 years Plllt this wish on the fourth place. Personal fears appear in smaller number than personal wishes They are reduced to ·bad health and illness in the family, war, unhappy life for the children, unhappy family life, unemployment, decrease of the standard of living, poor harvest and a loss of one's own house or flat. The following fears are 'below the general Yugoslav average: bad personal health, unhappy life for the children, poor harvest, unemployment and a decrease of the standard of living. Over the general Yugoslav average are the following fears: illness and death in the family, unhappy family life and war~ All the national wishes could be reduced to the further economic, political and cultura,J development of all 6 republics, natio.:.. nalities and Yugoslavia as a whole. This answer is divided into several problems, questions and aspirations of Y111goslav citizens. National prosperity ranks highest (40°/o) and people's health lowest. Under national prosperity is understood the increa·se of the standard of living through the application of techniques, nuclear energy and the accomplishments of science in general, higher production in industry an!d a.g;ri.cul:IJuire, and a more rationalized u.ti:liza tion of resources. On the scale for the present time ·national status amounts to 6,8. The following national wishes are below this general YUgoslav average; electrification of the villages, economic stability and • lower prices, better li'Ving cooditiOills in the -toWII15 nd in the COfU!lltry, equal 'Seleries, reduction of taxes for the peasants a:nd a. long life and health for Tito. The following wishes are over the general Yugoslav average; peace, modernization of agriculture, the development of transport, a further development of socialism, solving of the housing problem, the improvement of schooling and national unity. National prospe,rity, technical improvement of the country, employment, people s health and the general developmerut of the country are equal to the general Yugoslav average on the scale for the present time. As regards national wishes, national prosperity is ranked hig-_ hest by workers, peasants, employees and housewives. With regard to this question and some others there emerged some similarities and correspondences. However, there are differences too. By the coefiicierut of the correla•ti'On we found out that the woa:!k:et\S approach most to the Yugoslav level and the employees diverge mast from ft. Among woLrikers Ro Bm'OiUIIlrts to 0,916, atrnillllg peasanrts Ro = 0,825, among _employees Ro = 0,807 and among housewives Ro = 0,912. The differences emerging in national wishes can be explained by the different economic, cultural and politic environments in which particular occupational and social grOR.lps live. As we have seen, the peasants put the reduction in taxes at the seventh place on the list, the housewives at the fiftheenth, whereas ·the workers and the employees at the last - the n:Lneteenth place. National wishes and fears are influenced by economic and other differences in particular regions. For instance: according to U~e frequency, the development of ind~Ustry ill1 Yugoslarvia occupies the fourth place in natirmal wishes. O.ut of 1524 interviewees 370 or 24fJ/o emphasised this wish in their answers. In the undeve~oped atreas of Serbia (KoiSQvo and Metohia) the development of . mdustry has been put in the first place by the interviewees. In Serbia as a whole and in Macedonia the development of industry occupies the second place in the interviewees' wishes. In Slovenia, Croatia and Montenegro the development of industry occupies th~ fourth place. However, in Bosnia and Hercegovilna thi-s wi•sh occupies the seventh place. This can be explained by the fact that this republic has been undergoing a rapid process of industrialization since the Second World War. The coefficient of correlation of the rank show that national wishes of the interviewees in Slovenia, Montenegro, Serbia and Croatia slightly differ from the national wishes of Y.ugosla:via wherears there are consioderwble differences between the wishes of Macedonia and Bosnia and Hercegovina. In S~rbia Ro = 0,875, in Croatia Ro = ~ 0,860, in Bosnia and Hercegovma. Ro = 0, 618, in Slovenia Ro = 0,954, in Macedonia Ro = 0,008 and In Montenegro Ro = 0,874. . As regards national fears, war ranks highest followed by occupatiOn, fear for President Tito, fear of the restoration of the old regime, conflicts amomg peQP!I.es, natUil'al di\Sialstems, earthquakes, dTo-ugh"bs and floods. Workers, employees and hoiUsewi·ves a-pproach the Yugoslav level, whereas the peasants considerably differ in this respect. For 165 164 �the workers Ro = 0,964, for the peasants Ro = 0,607 and for the employees Ro = 0,964. Bosnia and Hercegovina and Macedonia differ slightly from the Ywgoslarv average as regwds national fews. The ,greatest differences in this respect are shown in Slovenia and Serbia. Ro =0,571 for· Serbia, Ro = 0,750 for Croatia, Ro = 0,964 in Bosnia and Hercegov:llna, Ro = 0,646 Ln Slovenia, Ro = 0,929 iln Macedonia and Ro = 0,643 in Montenegro. In Yugoslavia the citizens fear war the most. By measuring personal and national status on the scale we obtained the average for the period 1957-1967 for the past d957), present (1962) and future (1967). Personal and National Ladder Ratings Past Present personal status 4,3 5,0 national status 4,9 6,8 Fu'bure 6,7 8,6 NatLo!n.aJ. statws :i\S greater th31ll personal :iJn all the three time periods. A high degree of national optimism of the Yugoslav people has its roots in the past in the struggle fur fteedom. It is sufficient to remember the Balkan Wars ·and World Wars I and II to be aware what trou;bles the Yugoslav ;people rmderwent in 'Order to save their lives. In the study »Psychical]. Cha.racterilstics of the South Slovenes« (1931) Jovan CvijiC stated that for the Dinaric type of the people there are no obstacles which they could not overcome and that all the Yugoslav peoples suffered unutterable pains in fighting famine and struggling for national liberty and ideals. According to republics the status of Yugoslavia shows the following degrees of optimism: Serbia Croatia Bosna and Hercegovina Slovenia Macedonia Montenegro Past 5,1 5,2 4,8 4,9 4,8 5,2 Present 7,2 6,4 6,8 6,7 6,9 7,4 Fufiure 8,8 7,6 8,5 8,5 8,7 9,0 The .greatest degree of optimism is pronounced in Montenegro followed by Serbia and Macedonia. whereas Bosnia and Hercegovina and Slovenia approach moot closely to the Y11.11goslav level. The tnrterviewees' e-stimates im Croartia ramfks below the Yu;goslav' level. We measured the status of Yugoslavia according to the estimates of the wO!l'lkets, pea5ants. employees rumd hOUJSewives. workeres peasants employees housewives 16B Past Present 4,8 5,5 5,2 4,9 6,8 7,0 7,0 7,0 Fu'bure 8,6 7,9 8,8 8,7 In their estimations of the past the workers slightly differ from the Yugoslav average. The estimations of the peasants and employees rank over the Yugoslav average whereas the housewives' eStimations are equal to the Yugoslav level. On the scale for the present time, national status estimated by the workers is at the Yugoslav level i.e. it amounts to 6.8. whereas the estimates of employees and howsewives come over the Yugoslav ruverage. The wOTikers' estimate of the futuJre is over the Yugoslav level and amQ!UD.ts to 8,6 whereas the peasants( esttimate is below the Yrwgoslav level. The estimates of the €Jllljployees and housewives ·differ slightly tn this respect. It is .not the illusions and abstractiOlllS that are unJder cOIIliSideration in this investigation into human happiness, but real needs of everyday life of the individuals and of the nation which have a firm basis in Yugoslav socio-economic and political relations. Everyday needs gave rise to the numerous personal and national wishes of the Yugoslav citizens. Side by side with the aspirations, hopes and expectations, there emerge worries, anxieties and fears that the former will not be realized. The need- expressed in the wi!Sh to possess one's own hou:se or a nicer flat with modern furniture and a TV set or the wish for a further development of industry or culture reflect the degree of post-war development of the country which experienced a great material devastation and tremendous human sacrifices in the struggle for liberty, during World War II. A nUJIIllber of personal and nartiona!l wishes cannort be accomplished din filve or ten yeans, burt can be real:itzed iln a shorter or longer period ,since thei"e exist real sodiv-hilstorical conditi!O!ns, su~bjective and objective factors. Clear orientations of the national, economic and cultural development is given in the programmes, projects and plans of the Federal People's Assembly. of the republic, district and commune assemblies as well as in the programmes of the working collectives. The following conclusion can be drawn; the Yugoslavs are realistic optimists since optimism prevails over pesimism in personaol. arrld natiOnal wi!shes. ObservtirrlJg 1the !Scales of pen&onal wishes, 80l'/o of the IDvervi.ewees arre opt:in:nirstioarHy orientated, 10°/o colllLS.ide!l" that there will not be any differences between the present and the future, 8°/o are pesimistically orientated whereas 2°/o did not produce_ any answer. Observing the scale of national wishes for the present time and the future 81°/o of the interviewees are optimisticallydisposed, 1~/o state that there will not be any change between the present time and the futuxe, 7°/o expect something worse in the future whereas 2°/o produce no answer. The future outlook of the Yugoslavs is bright with plenty of hope and expectations that personal arnd nationaol wishes will be accomplished. The empirical investigation carried out proved this and it is also proved by the everyday practice of the Ymgoslav working peOple all over the- country. 167 �• qy.n.u6p?C Caexo3ap PE310ME Me:m::;u:yriapop;HaH aHKeTa ,0 "t{eJiose"<IecKOM C"t{aCTLe", opraHM~ 30BaHHall lifHCTHTYTOM M€1K]l.yriapOJJ;HOrO 06IUeCTB€HHOrO MCCJ1€JJ;OB8HWI s IIpnctoae nap; pyxosop;cTBOM npoc;lleccopa Xa.p;Jieiia KaHTP:t-:ma. 3Ta aHKeTa npose,n;eaa B BJrocnasMM no,n; 6y;u:aHM Ha3saHMeM ,JIJ:.JqHLie M o6ml1e aapop;HLie :m::e.rtaHMJI H onaceaJfil". ITO 3TOMy 06pa3Q.Y IIOJIY'ti€Hbi OTB€Thl OT 1524 rpa::m:;u:aH, B 803paCTe O,IJ; 21-71 rOf\:8. TaKaSI CTpyxTypa IB03p3CT8 B3l!Ta BO H36eJK8HM€ OCMOTpa He IIOJIHOJ1 3p€JIOCTM M rnyfiOKoii CTapQCTM, IIpH BLlpa60TK€ 06pa3:o;a, BnepBble MCDOJIL30B3JIMCb OfiJD;Me GT8T11CTM"t{€CKM€ y"laCTKM. Ilo npocl;leccMoHanhHO:i1: CTPYKType s o6pa3:u;e npe,n;cTasneabi pa6o<:~ne '"IMCJIOM 360 (246/1)), 3eMJie.&eJII>D;hl 390 (25(1/o), CJI)QK.aJD;He 233 (15{1/o), ,l\OMOX03SliiKM - 397 (26°/o), JIJ.UJ:a C JI119:HbiMH npMHa,n;JieJKHOCT.siMM 89 (ffJ/o) M OCT3Jl1>Hbl€ npoQ.:>ecCMM - 55 (4'fo). 'tfMcJio €f\:Ji1HJ1l.l; no pecny6mm:aM B o6pa3qe ,n;aao cne,ZJ;yiOJD;HM_ nop51)l;KOM: Cep6M51 (643, Mm1: 42°/o), XopsaTM51 (368, MJivt 24°/o), EocHMSI H repu;erOBHHa (224, MJD%[ 15·0fo), CnoseHli1.SI (162, MJIM 11°/1)), MaKe,I\OHJ151 (92, MJIM 151l/o) :w 'tfepaoropru~ (35, MJIM 241'1/o). O,n.HaKo no;&313muom;ee 6o.rrhiiiMHCTBO onpomeHHbiX mru; 6I>rno s Cnosemm (0,12<0/oo), a, peJIHTMBri:O M€IU:>Ule scero HaX0JJ;MJIOCb B MaKe)l;OHMK (0,0650/oo), 3TMM MCCJt€,JJ;OE!8HH€M XOTeJIOCb Y3H8Tb, l.ITO JUO,IJ;M 60Jibllle acero xinxT, H -qero oru:r onacaiOTCH. Ha ocaoaaHMM nepBoro Borrpoca Mbl XOT8JtM 03HaKOMHTbCSI 0 TOM, KaKOe CaMO€ 60JibiiiO€ JKBJiaHMe onpoweaaorO B CBH3H c ero JI:r.fqao:H 1Kl:.:I3HbiO, qeMy OH aa.n;eeTc.si M 'liTO O:m:M.n;aeT ,n;JI.si csoero noJIHoro cqacTh51 11, Hao6opoT _: 'tiero OH 6onbme BCero onacae-rcx; TaxMM o6pa3oM Mhl noJiyql:.:lnM crrMcoK. JIJi.P--IHbiX JKeJiaHHH:it 11 onaceHiirli:. O.u.aospeMeHHO c SITlt:IM Mbi cnpamMBaJIM onpoweaaoro KaKMe era nyt~ruJ1e nom:eJiaan.sr CBoe:M: CTpaHe IOrocJiaBMH aa npoTSIJKei:IJ1J1 .n.ec.siTM oqepei,n.aLix JieT J1 qero oa 6onbiiie Bcero· onacaetc.si; TaKMM o6pa30M nonyqnm1 cnMCOK Hat{HOHaJihabix :m:eJiaHM:it 11 orracean.H:. Bee JIM"<IHbie :ai:€JI8HHH MOJKHO IIO,U.B€CTM IIO,ll; 06IUJ.rit 3HaMeHaT€Jib C"18CTJIHBaH JKJ13HL ,ZJ;eTeif M CeMLH, JIIi[qi-IOe J1 ceMet:l:a:oe 3,D;O-· pOBb€ J1 BbiCIIIffi.1 1KJ13H:€HHLlli YPOB€l!L. Ha OCHOB3Hii!l1 IIOJiyqeHbiX Pe:3YJILTaTOB, 3TOT cxaTbiH OTBeT, co,n.ep1KJ1T 6oJILmoe <n1CJIO :m:e- 168 .., namrli, no CBOeii "t.IaCTOTHOCTH CJI€,U.yl0Jll;lt:IX STHM IIOPSI){KOM: cqaCTJIHBrui lKM3Hb )l;€Te:i1:, JIH"IHO€ 3,IJ;OpOBLe, 06Jiap;aTb C06CTBeHHLIM ,D;OMOM HJIJ1 KBapTMpOi1:, C"ti8CTJIJ1Basi CeMeii:Hasi JKJil3Hb, J1M€Tb MO,JJ;HYlO Me6em., TeJieBM30p, aBTOMaiiiMHy, BbiCIIII1i1 1KJ13HeHHbi:H: ypO• EeHb 3,JJ;OpOBbe C€Mb"H, 3aiDITOCTh, IIOe3,ItKJi1 H peKpeaQJ:U~, J1M€Tbno6oJibme ,tteHer, CIIOKOP.I:CTBHe, yM€HbW€HM€ H8JIOrOB 3€MJI€,U.€JibIJ;aM1 cou;na.m,aoe o6ecne'"leHMe, ycneXH B yqeHMM, 6JIJ13KJ:te OTHomeHIDI c po,n;cTBeHHHKaMH, nepeceJieHMe B ropo;u: H, nocJiep;aee :m:eJiaHMe OCTaTLCSI J1 ,n;aJiee 3€MJI€,JJ;€JIL:QeM. Bee 3TH JKemunrn J13Mep.siJIHCb aa IIIKaJie o:u;eaoK (the »self anchoring scale«) yqH'l'LIBrui TPH nepHo,n.a BpeMeHH. B cpe.z:tHeM (cpep;aruHI BeJIH'tiMHa HJtH cpe,n;aee apmi;lMeTM"<IeCKOe) o6m;e-IOrocJiaBcKHe noKa3aHJ1SI JIH"IHbiX :m:eJiaHY:Ii1: a a IIIKaJie npe,ZJ;CTaBJieHhl: B IIpOlliJIOM 4,3, B H3CTOSIIIJ;eM - 5,0 J1 B 6y,n;yiiJ;eM - 5,7. Ji.ICXO,D;ll OT HLIH€UIH€1'0 o6m;e-IOrOCJia.BCKOrO ypOBiill JKH3HH1 BbiCW€ €1'0 Ha WKaJie H3XO,JJ;RTCR: o6nap;aTb C06C'I1BeHHbiM ,U.OMOM MJIM KB3PTHpoP.J:, JIWIHO€ 3)l;Op0Bb€1 C'"laCTJtHB3.SI JKH3Hb ;&eTefi1 3p;Op0Bbe CeMbJ1,_ C"t{8CTJIMB3H CeMe:furaH JKM3Hb, IIOe3,li;KM peitpe~, CIIOKOii:CTBHe H ycnex B Ylf€HJ1J1. HIDKe o6IIJ;e-rorocJiaBcKoro yposHSI npep;cTaBJLSieT co6oii cJie,n.yrom;we :m:eJiaHH51: o6na;u:aTb MO,li;HO:i1 KB3PTMpOi1:, Me6enbiO, T€JieBM30pOM J1 3BTOM3IIIMHO:i1:, 6JIM3KJ1€ OTHOW€HYUI C pO,l(CTB€HI1K3MJ1,_ 38JUlTOCT:&, MMeTb no6oJibwe ,u;eaer, nepeceJieHHe B ropo,n;, s:&IciiiHii JKM3HeHHbi:ti. yposeab, ocraTbC.H ;n;anee 3eMJie,zr;en:&u;eM, cou;HaJibHOe o6ecneqeane :w YM€HbmeHHe aanoroiB. IlpH06peTeHM€ C06CTB€HHOI'O )J;OMa miM KBapTMpbl H8XO,ll;J1TCSI Ha rrepBOM M€CT€ B JtJ1"tJHLIX lK€Jt3HllHX pa60"t{Ji:[X. 3€MJI€,lJ;€JibD;bi Ha rrepsoe M€CTO, He CTa.B.siT Ka.K pa60"<IM€ 06JI3)l;8Tb C06CTBeHHLIM )l;OMOM HJIH KBapTMpoit, TaK-Ka:K 60JII.WHHCTBO H3 HMX MMeiOT B C€JI8X CBOI%1 C06CTB€HHbl€ ,JJ;OMa. l:Ja nepBOM MeCTe l1X :meJiaHM.J1 H3XO,l(MTCSI cqaCTJIHBa.SI JKJ13Hb ,l\€Tei1. ¥ CJIYJK31ll;HX1 T3K-;m:e K8K H y 3€MJte,U.€JlbD;eB Ha nepBOM MeCT€ HaXO,l\l1TC.si C"13CTJIJ1BaH 1KM3Hb ,ll;€Tefi, a JIJ1lllb Ha IBTOpOM JK€JI3HM€ 06Jiap;aTh C06CTB€HHLIM )J;OMOM J1JIM KBapTY:Ipoii. ¥ ,Ir;OMOX03H€K1 C"<I3CTJIHB3SI JKJ13Hb p;eTe:i1:. Ha rrepBOM M€CTe, a Ha BTOpOM JIJiftlHO€ 3.z:tOPOBb€. Ha IIOCJiep;HeM M€CTe y pa60"<IMX H CJiyJKam;HX H3XO,II;J1TCH lK€Jt8HJ1€ ,OCT3TbCSI H ,n.aJiee 3eMne.n;eJI:&qeM", a y 3eMJie.n:en&n;eB H ,n;oMOX03.sieK ,ycnex B yqeHMH". * .. KpoMe npocPeccMH Ha JIH"IHLie :2KenaHHSI BmrHeT M so3pacT. BospaCTHa.SI rpynna, BKJIIO'"IaiOJD;a.SI B ce6SI B03P3CTbi OT 50 Jii CBbiWe JI€T, Ha nepBOM M€CT€ B CBOHX JK€Jia.HJ1liX CTaBHT JIW'IHO€ 3p;Op01Bb€~ B B03p3CTHOii:: rpynrre M€JK,U.Y 30 H 49 JI€T lKHSH£1, 3,JJ;Op0Bb€ CT3BHT Ha TpeTbe MeCTO, B TO BP€Mll KaK B B03paCTe M€JK,IJ;y 21 H 29 JI€'l'" OHO H3XO)J;l1.TC51 Ha "9:€TBePTO;vi MeCTe B paHr-CIIHCKe. J!H"IHIIIe onaceHM.SI .SIBJI.SIIOTCH B MeHbweM '"IHCJie, aemenn JIN'IHLie JK€JI3HJ151, B 06JD;€M1 MX M01KHO CB€CTJ1 H3 CJia6oe JII1l.JHO€ 3,U.OpOBII€ M 60Jie3Hb 113 CeMpe, Ha soiffiy, HeC"t{aCTJIMBylO 1KH3HI.· ,n.eTeii, aecqacTJIHByio ceMe:M:ayro lKH3Hb, 6e3pa6oTv.m;y, y-MeHbmeaHe :m:Jti3Heaoro yposHSI, cna6yro JKaTBY M aa noTepro co6cTseaaoro· ,n.oMa HJIM xsapTJilPbl, Ha UIKaJie, HMlKe o6w;e-rorocJiasCKoro yposHs!: H3XO,JJ;5ITCSI: III3TKO€ JIH"IHO€ 3,D;Op0Bbe, HeC'"13CTJIHB3.si 1KH3Hb ,n;eTeH,. cna6ax JKaTsa, 6e3pa6oTHqa H yMeHLIIIeHHe 1KM3Heaoro ypmaHSI, a 16!t �60JI€3Hb Vi CM€PTb B BLICUI€ ypOBHSI - CeMbe, H€C"iaCTJU1B3R C€- M€i1:Ha5f 2KH3Hb VI BOiiHa. Bee aa:qMoHaJibHLie :m:eJia.HHSI IBLipa:m:aiOTCH B cJie,nyrom;eM: ,u;aJibHefnnee SKOHOMWi€CK0€ 1 IIOJIJ1TWi€CKO€ H KYJIOTypHO€ pa3BHTJ1€ acex aaurux pecny6mm:, aapo,u;aocTeil H 10rocJiaBJ1J1 B u;eJioM. B 3TOM ClKaTOM OTB€T€ CO,IJ;€p:m:MTC5f 60JibW€€ "'IHCJIO IIp06JI€M, BOnpoCOB YI cTpeMJieHJ.1i:i rpa:m:,u;aH IOrocJiaBJ1J1. Ha rrepBOM MeCT€. aaXO,IJ;HTCH HCl:qHOHBJibHO€ 6JiarOCOCT0.5JIU1€1 C 40°/o, a Ha IIOCJI€)J;H€M 3,ZJ;Op0Bb€ HapO,D;B. Ilop; HBI_\HOHBJibHhiM 6JiarOCOCTOHHM€M MM€€TC.SI B BHp;y 110BbiW€HH€ JKJ13H€HOrO ypoBIDI IIYT€M 11Pl1M€H€HJiJJI T€XHHKH, T€pMOll)J;€pHOJ1: 9HepriD1 H ,li;OCT:mK€HIDI HayKH B006II.I;e, 60JILllia51 npOH3BO)J;MT€JlbHOC'l'b B IIpOMbiWJI€HHOCTJ1 J1 B C€JibCKOM X:o3slliCTBe H pa:quoaaJibHOe ~cnoJID30BHMe npHpop;HLix 6Jiar. Ha:qHOHaJILHLJ:ti CTBTYC B IIIKaJie, OTHOC.BJ:I:(Hi1:C.B K HbiH€IllH€MY apeMeHH cocToBJI.SieT 6,8. Hl11Ke 9TOro cpe;u;aero o6IQe-IOrocJiaBcKoro ypOBIUI Ha IIIKaJie H8XO)J;HTCH CJie,n;yiOIIU'l€ H3D;HOHBJibHbl€ :m:eJiaHH.sl: 9JieKTPHcJ:>IiiK8[\H.SI ceJia, 9KOHOMWI€CKa.B YCTO:t::RMBOCTh H HH3KMe D;€HLI, nyq:nme JKHJIHI:I:WLie yCJIOBJ1SJ B ropop;e H aa ceJie, ypasaem1e 3apa6oTH_?fr nJiaTLI, YMeHhmetrn:e aaJioros 3€MJie,n;eJILIJ;aM H no:m:eJialme p;OJirOM 1KH3HU H 3,Ii;OPOBb.5J np€311J,Il;€HTY THTY· Bonne cpe,z:r;aero o6m;e-rorocnaBcKoro ypOBWI RBJI5IIOTCH: MMp, MO,II;€piD:13a.IzyUI C€JILCKOrO X03Ri:i:CTB81 pa3BHTH€ C006ID;€HI1SI, ,Il;8JibH€i1:IIIee pa3BMTHe con;HaJIH3Ma, peweHHe :atlilJII1IUHOro sonpoca, pa3BMTHe rrpOCB€II.I;€HMSI H HaqMOHBJihHO€ e,D;HHCTBO. Hai..J;HOHaJILHOe 6JiaroCOCT0.5JHH€, Te:xlD'N€CKJrli nporpecc CTpaHhi, 38IDITOCTb 1 3,z:r;Op0Bbe Hapop;a H 06~ee pa3BMTU€ CTpaElJ - - Bee 9TO COOTBeTCTBY€T HaCTOSIJlleMy cpe,D;H€MY oG:me-IOrOCJiaBCKOMY ~pOBHIO. 0THOCHTeJibHO HaiJ;HOHaJILHbiX :ateJiaHJiU:I, pa6o~m:e, 3€MJI€,1{€JibIJ;bl, cny:m:a~e u ~oMoxos.Bt1K:PI aa nepsoe M€CTO paar-cnucKa cTaBHJIM Hatzyi:OH3JII>HO€ 6JiarOCOCTO.SU111€. TIO 9Tl1M H ,z:r;pyrHM BOTIPOCBM npO.SIBMJIOCb CXO)J;CTBO H TOJKeCTBeHHOCTb B H8IJ;HOHaJII:,HblX :ateJiaHH.SIX. 0,D;HaKo, cy:mecTBylOT u p83:m:n-.~. Y pa60qJ-:JX H CJiy:m::am;Hx aa nocnep;HeM MecTe aaxop;HTCH yMeHLrneaHe aanoroB 3eMJie,u;eJibr(aM, a y ,u;oMOX03HeK - - aatzy~oaam.aoe e,D;JiiHCTBO. Ko34>4>JrqueaTOM KoppeJI5I:QJ1Ji:I paara MLI ycTaHOBHJIH, ~o pa6oqMe 6JIJiDKe Bcex K IDrocJiaBCKOMY yposHIO, a 6oJIOrne acero y,n;aJUllOTCSI: OT aero CJIYJKan:J;He. Y pa6oqm( Ro = 0,916, y 3€MJie,z:r;e.m:,:o;es Ro = 0,825, Y CJIYJKaw;HX Ro 0,807 u y ~OMOX03SI:eK Ro = 0,912. Pa3HMD;LI BaaizyJ:oHaJihHhiX JK€JI8HH51X o6T:>.siCH.5110TCSI: pa3JIWiHbiMM 3KOHOMM"tt€CKMMH, KYJibTypHbiMM H IIOJIMTWI€CKHMH yCJIOBJ15IMM B KOTOpbiX :m:lillByT oTp;eJILHLie npoQ;>eccuoaaJibHI:.Ie H cou;t1aJThaLie rpynm.I. :~.ha pa3Hiru;a o6»»:CH.sleTCH pa3JIH't1HLIMK ycJIOBJ1SIMM :m:H3HH. B :m:enaHH»:X 3eMJie,n;eJibi,J;,eB, KaK Mht-sTo sn;a;eJiu, sonpoc o6 YMeHLmermu HaJioros H8XO,IJ;HTC.si' HB C€,D;bMOM MeCTe B paar-CIIHCK€, Y ,D;OMOX03.BeK Ha IIHTH8,11;IJ;8TOM, a y pa60"t!HX H CJIY2K8lll;HX Ha ITOCJI€,1J;H€M ,n;eB.SIT- TO'tffio pa3BHTLIX o6JiaCT.BX Cep6HM (KocoBo n MeToxWI), nonpoc o pa3BHTHM npOMbiWJI€HHOCTl:t OITpOW€HHbi€ CT8BSIT Ha nepBO€ M€CTO. B Cep6:mi H Max:e,n;oHHH pa3BHTHe npoMLirnJieHHocTH B :m:enaaJ.:I.srx OllPOIII€HHbiX H8XO,D;HTC.si Ha BTOPOM M€CT€, B CJIOB€ID:IH, XOpB8TMM H 'tJepHOrOPID1 H8 'tf€TB€pTOM M€CT€. O,z:r;HBKO, B EOCHID:l H Tepn;e..:. rOBlilH€ npOMLIIIIJI€HHOCTb 1B MX 2K€JiaHJ.:I5IX HBXO,D;MTCSI Ha C€,D;LMOM M€CTe; STO 06'LSICHSI€TCH T€M, "qTO B SToii pecny6JIJiiK€ IIOCJI€ BTOpoi1: MHpOBOft BOffiibl IIPOI.J;€CC lilH,lJ;YCTpHaJIM3a:QIDI 6hiCTpO B03pacTaJI. K03cfl4>MIJ;H€HTbi KOppeJISID;MH paara YK83biBaiOT 1-18 TO, '-ITO HaiJ;HOH8JibHbl€ :meJirurn.B onpomeHHbix B CJioseiD1J1, 't{epaoroPMH, Cep6vm M XopB8THJi:l 1 0"--€Hb M3JIO OTJIH"ttai0TC5f OT H8IJ;MOHaJILHblX :meJiaHJtlj.f IOrocJiaBHH, B TO BpeM.B xax: B :meJiaHM.Hx MaKe,z:r;oaHH, BoCHJtJ:M J:[ repu;eroBKHe SIBJI5IlOTCSI 3Ha"<IMT€JibHbi€ pa3Hl11..\:&I. B Cep6HH Ro = 0,875, B Xop!BaTHH Ro = 0,860, B BOCHJtlJi:l Ji:l repu;erOBMHe Ro = 0,668, B CJIOB€HMH Ro = 0,954, B Maxe,D;OHID1 Ro = 0,668 n B <iepaoroplilH Ro = 0,874. B Hau;,HOH8JlbHbiX OII8C€HJ1.51X Ha nepBOM MeCT€ H8XO,D;MTC51 BOififa, 38T€M OKKynau;,J151, OIT8C€HJi:l.si OTHOCSIWM€C5I K 6JiarOTIOJI~HlD npe3n,n;eaTa TY.!:To, B03Bpam;eaHe CTaporo pe:mHMa, pasaorJiacMe Me~y Hapo,n;aMJ:t H CTHxJili.ffiLie 6e,D;CTBJ1SJ {3eMJieTpeceiD:Ie, cynm: M H8BO,D;H€HH5I), Pa60"t!Me, CJIY1Ka.III;H€ H ,ItOMOX035Iiil:KH B CBOMX JKeJiaHH.siX HaXO,Il;SITC.si 6JIJDK€ IOrOCJiaBCKOMY YPOBHIO, B TO BP€MSI KaK 3€MJI€,D;€JILIJ;bl IB STOM OTHOIU€HHM 3Ha'tJJ1T€JibHO OTJIWiaiOTC.B OT HJilX. "Y pa6oqux Ro 0,964, y 3eMJie,n;en:o:u;ea Ro = 0,607, y CJiy:tKa!4HX = Ro ~ 0,964. B HaD;OHHaJibHbiX OII8C€HH51X, BOCHMH H Tep:qeroBMHa H MaKe,11;0HHH O"<IeHb M8JIO OTJIH'<iaiOTCSI OT cpep;Hero IOrOCJiaBCKOro YPOBHSI, J1 C8Mble 60JiblliH€ pa3~ B :!:~TOM OTH0ill€HHM .51BJI.5110TCSI B CJIOB€ID:1H M B Cep6MM. B Cep6MM Ro = 0,571, B XopBaTHM Ro = 0, 750, B Bocm-m H repn;eroBMHe Ro = 0,964, B CJIOB€HHH Ro = 0,646, B Maxe,n;oHHH Ro = 0,929 H B <Iepaoropm1: Ro = 0,643. B IOrocJiatBHH rpa:m:p;aae 6om..we Bcero onacaiOTc.B BO:ti:Hbl. J13MepeHM€M lUKaJI JIJi:I"-IHOrO M H8IJ;HOH8JlbHOro CTaTyC·a IIOJIY"--€Hbl Cpe,D;HH€ yK838T€JIM 3a rrepHO,D; C 1957-1967 ro,D;, OTHOCSIII1;MeC.SI K IIPOWJIOMY {1957 ro,n;), HaCTO.siiQeMy {1962 ro,z:r;) H 6y,n;yru;eMy (1967 ro)"l). = aa,z:r;n;aTOM MecTe. :9KOHOMM"ieCKMe H ,n;pyrHe pa3ffitl{bl OT,!I;€Jli:,HbiX pafiOHOB ITOBJIH.slJIH aa aan;uoaaJibHhle :menaHHSI H onaceHHSI. Mbi 9To noKa:m::eM TOJibKO B O,n;HOM npHM:epe. IIO CBOefi qacTOTHOCTJ1 Ha.IJ;MQHaJII:.Hhle LKeJiaHMSI OTHOC.511UH€C51 K pa3BM:TJi:IIO npOMbiiiiJI€HHOCTM B lOrOCJI8BHH aaxo,z:r;.SITCH aa "tteTBepToM MecTe. OT 1524 onpomeHHLix JIMIJ;, 370, HJIM' 24<ilfo a· CBOJi:IX: OTBeTBX OC060 Bbi,D;€JIMJIM 3TO :m:eJiatrne. B Hep;OCTa- 170 B J!Jt"<IHI:.Iti: CTaTyC Hai:(HOHaJILHI:.I:ti CTaTyc npOIIJJIOM 4,3 4,9 B aacToHrn;eM 5,0 6,8 B 6y,n;ymeM 6,7 8,6 Hal:(J1oHaJII:.HLIH CTaTyc RBJI.SieTcsr 66JILIIIHM "tt€M JIWIHLlli cTaTyc BO Bcex Tpex rrepHop;ax apeMeHH. BLicoKaR creneHh aau;MoHaJihHOro OIITJi:IMH3M3 IOrOCJiaBCKOrO H8PO,D;a l1M€€T CBOJi:l rJiy6oKHe KOpHM B TIPOWJIOM, B 6opb6e 3a CB060,n;y. ,lJ;OCTaTO'tlHO BCTIOMHMTb 6aJIK3HCKJi:le BOiiHhl, TI€PBY10 M IBTOpyiO MJ1POByiO BOJ.iHy M YBM,D;€Tb KBKM€ TOJILKO rrpen.HTCTBIDI ,D;OJIJKHbl 6biJIH O,Il;OJI€Tb IOI'OCJiaBCKH€ aapop;bl "t!To6LI coxpaHHTb cson JKH3HM. Ilpocpeccop liosaH lJ;BJri!M"l, B aayqHOM Tpy,n;e ,IlCHXM'<I€CKHe CBOJ.iCTBa IO:m:HbiX CJIOB5IH" (1931 ro,D;y) KOHCTBHTvtpOBaJI, "t!TO ,IJ;HHapCKM€ JIIOp;H C"<IHTalOT, "t!TO HeT T8KMX TPY,D;HOCTeH C KOTOp:&IMH 6:01 OHM He MOrJIJ1 Cllp8Bii1TbC.H, M "'TO BCe 171 �IOrOCJI3BCKMe H3PO,l(bl TepneJIH H€BblHOCJ1Mble MYKH B 60pb6e C rOJIO~OM H C HenpHSITeJieM, 6opHcb Sa HRQ.HOH3JibHyiO CB06o,n;y H. ~I.IteaJibl. Ilo pecrry6JIHKaM, CTaTyc IOrocnasHH noKaSbiBaeT aa mKane CJie~yromJ.ri:i CTeneHb OIITMMHSMa: B npOIIIJIOM B XopsaTWI Boc~m.s: H repn;erOBHHa CJioBeHJ151 MaKe,!(OHH51 'l!epaoropWI HaCTQ51IqeM 7,2 6,4 6,8 6,7 6,9 7,4 5,1 5,2 4,8 4,9 4,8 5,2 Cep6Hll B 6Yi1YilleM 8,8 7,6 8,5 8,5 8,7 9,0 HaH60JJbiiiMii: CT€IIelffi OIITJ1MJ13Ma HM:eeT "CJepHOI'OpHH, 3aTeM Cep6Y.!:H H MaKe,!(OHJ151, B TO 2Ke BpeMH KaK BOCHHSI H rep~eroBMHa no;n;xop;SIT 6JIJ.OKe scero K rorocJiaBCKOMY yponHIO. OnpoiiieHHLie B XopsaTHH: ~aJia ou.eaKy HmKe rorocJiaBcKoro yponH51. BM'tleCJieH aa IIIKaJie H cTaTyc IOrocJiaBMH, ou.eaea pa6o"<~HMH. 3eMJI€,ll;eJILQ8MH, CJIYJR:8IqJ1MJ1 J1 ',n;OMOX03Hiix:aMH. B pa6o"tJHe seMJJe,!(eJJb[\bl CJijl)KaiD;He p;OMOX03SiiixH npom;noM 4,8 5,5 5,2 4,9 B HaCT051ID;eM 6,8 7,0 7,0 7,0 B 6y,n;yrn;eM 8,6 7,9 8,8 8,7 B O:qeHKe npOIIIJIOTO, pa60"tJJ.:!e O'tJeHb M3JIO OTJJWiaiOTC51 OT cpep;Hero rorocnaBCKoro ypoBIUI, ou;eaKa seMJie,n;en&n;en H cny:m::aliU1x CTOHT Bhiiiie Cpe,n;Hero IOrOCJiaBCKOI'O ypOBH51, B TO BpeM51 K3K OIJ;eHKa ,n;oMoxo35IeK pasHa rorocJiaBCKOMy yposHIO. B aacTmirqee npeM.SI aau;PioHaJibHLiii cTaTyc pa6o-que ou;eaunaiOT Ha IOrOCJI8BCKOM yposae, C 6,8, CJIY2KaiiJ;J1€ J1 )l;OMOX03SI:itKJ1 OIJ;eHMBaiOT ero Bhiiiie rorocJiruacKoro ypoBHSI. O:o;eHKa 6y;a;ym;ero H3XO,IJ;Ji1TC51 y pa60"qJ1X Ha IOrOCJI8BCKOM ypOBHe I1 IIPOIJ;€HHBaeTC51 Ha 8,6, TOr,n;a KaK OQeHK:a 3€MJie,n;eJILIJ;€B HaXO)J;Ji1TC51 IDO.Ke IOroCJJaBCKOrO ypOBHH, a y CJiy:atalqHX H )l;OMOX035IeK B STOM OTHOilleHnn OHa HeCKOJibKO J1H351. ,l\eJIO He B TOM, "qTQ6bi J1CCJiep;OB3Th , "tJ:€JIOBe"tJ:eCKOe c-qaCT:bea 7 11JIJJI03Jrn HJIH a6cTpaKqHH, a B peaJibHLIX 00Tpe6HOCT.5IX em:e,n;aeBHOii rrpaKTW:IeCKOM :m::J13HJ1 JIM'GHOCTH H HaiJ;ffi1, MMeiOiqMX CBOIO peaJILHylO OCHOBY B IOrOCJiaBCKJ1X o6m;ecrseHH0-3KOHOMH"GeCKHX J1 IIOJIHTMqecKHX OTHOilleHJ151X. · E:m:ep;HeBHhi€ II0Tpe6HOCTJ1 IIOpOp;HJIH MHOI'J1e JIWiHble J1 HB.QMOH3JII.HlJI-e m:eJiaHJ'I51 IOrOCJiaBCKJ1X rpam:,ZJ;aH. II05lBHJIJ1Cb CTP€MJI€HMSI, aa.n,em:p;bi J1: Q)KJ1,ll;3HWI, a B TO m:e speM.5I M sa6oTbi, 6oSI3HH M onacem:ISI, qTo STiit cTpeMJiea:llil, Ha;n;em:;n;hl u OJR:~:I,ll;3HWI He OCy!qeCTBSITC51. IIoTpe6aocTb s&xpam:eaa51 B ::m:eJiaHHH o6Jia;n;aTb co6CTBeHHLIM ,!(OMOM J1JIH Jiyqiiieit KBapTMpO:M:, C MO,tr;HO:tl: Me5e.Jll>IO Ji:I TeJieBJ130pOM, MJIM B :m::eJiaHHJ1 ,IJ;aJibHeitlllero pa3BJ1'1'1151 llpOMblUIJieHHOCTH JtiJIJil KYJILTyphi, oTpa:tKaeT C'reaenL noc.neBOeHHOro pa:Z.taMTM5l cTpaHbi, 172 BO-BTopo.H MMposoM sotiae nepeaecmeti 6oJibiiiHe pa3opeHHSI, MaTepHaJILHble J1 "9:€JIOB€"9:€CKMe IIOT€pH B 60pb6e Sa CB060~y. M:Horne JIH"'Hhle H Ha.Q.MOHaJibHhle :meJiaHWI ae CMoryT peannsnposan.cSI B T€"9:€HH€ nSITH HJIH ,J:t€CSITH JI€T, HO CMOryT ocyrqe~ CTBHTbCSI B TOM l1JIM MHOM IIpOM€JKYTK€ Bp€M€HJ11 Jii60 ,1:\JISI 3TOrO Cyii(€CTByiOT peaJILHLI€ 06IqeCTB€HHO-HCTOpHLI€CKMe yCJIOBWI, cy6'b€KTMBHbie J1 06'beKTMBHhle ¢laKTOpbi. 51CHbl€ OpHeriTaq:Iil:J1 H3D;J10H3JibHOrO, 3KOHOMJ1'll€CKOrO Ji! KYJibTypHOrO pa3BJi1TJi1SI ,I:t3Hb! rraparpaMMaMM, npoeKTaMH H nepcrreKTJilBHhlMH rrnaaaMH Corosaoft aapo;a;aoM CKYIIIllHHLI, pecny6JIY:IK3HCKHX, paiiOHbiX J1 06II:(HHHbiX CKyriiqJ1H, a Ta.KLK€ nepcneKTHBHbiMH nporpaMMaMH pa6o-qJ1X KOJIJI€KTMBOIB. M3 scero STore MOJKHO saKJIIO"<~HT, -qTo IOrocJiaBbi 51BJISIIOTCSI peaJIHCTaMH OIITHMHCTaMH, H60 OIITJ1MJ13M rrpe06Jiap;aeT H3,!( II€CCJ1MJ13MOM B JIH':IHblX H H3QHOHaJihHbiX JKeJiaHlliiX. 800/1> Onpoill€HHbiX OIITHMHCTJ1':1€CKH OpHeHTMpOBaHO B CBOMX JIH"tJ:HbiX :m:eJI3HHSIX1 H3l.J:J1H351 C H3CT051IIJ;UM BllJIOTb ,!(0 6y,n;yiD;erO, 1!1'/1> C'<IHTaiOT, "9:TO He 6y,!(eT ID:IK3Kofi pa3HHQbl Me:m:;zy HaCTO.silllHM ·H 6y,ZJ;yllU1M, 13°/o BblSICHJ1JJJ1Cb sa YXY,l\lli€HH€ J:[ 20/o B03,!(€pJKaJIMCb OT OTBeTa. B OTHOllleHJ.:Uf peaJIJ133D;J1M Haqii.'(OHaJil>HbiX :m:enaHnif, OT aaCTOSilllero ,!(0 6y,!(yiiJ;ero, 81°/o OIIpOIII€HHhlX IIOK33hiBaiOT B03paCT3HJile OIITJ1MJ1CTWI€CKJ1 OpHeHTHpOBaHO, }()0/1) YTBepJK)J;aiOT, "9:TO He 6y,:n;eT HHK3KJ1X J13M€He:miM Me:m:~y HaCTOHlllHM: H 6y;a;yn:::tMM, ?0/o 02KJ1)J;aiOT YXY,IJ;IIIeHJ1e B 6y,!(yiqeM, a 2fJ/1> B03,!(ep2KaJIOCh OT OTBeTa. Ha 6y,D;yrqee lOrOCJiaBbi CMOTpHT OITTJ1MJ1CT:JilqecKH C 60JibllO:ti Ha,D;eJK,!(Oii H OJKH,!(aHJ1eM OCyiQeCTBJieHHH JIW:IHhlX J1 Harzy:IOH3JILHhiX JKeJia:r-m:i1:. :3To o6aapy:m:HJJM SMIIHPH':IeCKHe HCCJJep;osaHIDI, ,!(a H e:m:e,!(HeBHaH rrpaKTHKa rorocJiaBCKHX TPY,IJ;OBhlX JIIO,n;ei1: no nce:tl: CTp~He yt{33hlBaeT H3 3TO. , �Statisticki bilten 298, januar 1964. Statisticki godiSnjak SFRJ 1963. godine Ljudske i materijalne Zrtve Jugoslavije u ratnom naporu (19411945) Izdala Reparaciona komisija pri vladi FNRJ Osnovni ekonomsko-politiCki problemi dru.Stvenog plana Jugoslavije 1964-1970. . .. Fridrih Engels Govor na grobu Karla Marksa, IZ knJige »Karl Marks«,' »Kultura«, 1950. godine Joseph Vood Krutch, Human nature and the human condition Po I HoI bah, Sis tern prirode, Prosveta, Beograd, 1950. godine L u k r e c i j e. 0 prirodi stvari, Prosveta, Beograd, 1961. G. F. Aleksandrov, B. E. Bihovski, M. B. Mitin, P. F., Judi n, Filozofija an.tiCkog i feudf!lJ?-og druStva, I tom. Hadley Cantril, Gaugtng public OJ?tnt~n, 1947. . Hadley Cantril, A study of aspzratwns, reprmted from Scientific American, february 1963. Hadley Cantril and Lloyd A. Free, Hopes and Fears for Self and country, The American Behavioral scientist, october, no 2. 1962. Deset godina nove Jugoslavije William James, Psichology (the briefer course) F. V. Smith, Explanation of human Behaviour Uteratura: J ova n C vi j i C Balkansko poluostrvo i juZnoslovenske zemlje,. Psihicke osobine Juf;nih Slovena, knjiga II, Beograd, 1931. godine. Dr. Anton Meli•k, Jugoslavija, zemljopisni pregled, Zagreb, 1962. Marks-Engels, Rani radovi, »Kultura«, Zagreb, 1953. godine Ha-d 1 e y Cant r i I, The Pattern of human concerns, rukopis, glava XV Z or an B u j as, Elementi psihologije, Zagreb, 1945. VujiC Vladimir, Medicinska psihologija i opSta psihopatologija, »Medicinska .knjiga«, Beograd, 1952. godine Adler, Poznavanje Coveka, »Kosmos«, Beograd 1934. godine La 1 and e Andre, V ocabulaire technique et critique de la philosophie, Paris, 1962. DanCika NikoliC, Osvrt na planiranje i realizaciju projekta uzorka za anketu o liCnim i opStenarodnim Zeljama i strahovanjima, 1963. godine J o sip B r o z Tit o, Govor, »Sutjeska« jubila.Tni list povodom petnaestogodiSnjice bitke na Sutjesci, broj 5, 1958. J o sip B r o z Tit o, Temelji demokratije novog tipa, knjiga II. Govori i clanci, »Naprijed«, Zagreb 1959. J o sip- B r o z Tit o, U Cemu je specifiCnost oslobodilaCke borbe i revolucionarnog preobraf.aja nove Jugoslavije, ·knjiga II, Statisticki bilten 250, Beograd, 1962. godine Dr. Jovan f>orde-Vic, Novi ustavni sistem, Beograd, 1964. Statisticki godisnjak SFRJ 1961. godine Statisticki godisnjak (SGJ-64) Beograd Demografska kretanja i projekcije u Jugoslaviji, Beograd, 1964. godine, izdanje IDN (centar za demografska istraZivanja) Bertrand Rasl, Osvajanje sreCe. »Minerva«, Subotica- Beograd, 1963 Dolfe Vogelnik, Urbanizacija kao odraz privrednog razvoja FNRJ 174 I ·r I I �ZLATA GREBO ZELJE I STRAHOV ANJA jUGOSLOVENSKE ZENE l �UVOD i I ]' I ]apiti'Vanje psiliiilkih pojava cini 2lnaJcajillu ol>last socioloSkih istira2iv,alllja, koja u savrremenoj socidlo:gdj-i dobli.•ja sve 1 viSe mes.ta. Humani·stiCka lkD!Ilcepcija MaJMsove socio1o.Ske milsli i nj.eg<>vo shvaitanje ooveka rkao sarmodelatlno;g blca zahteva da se nauOno iepitaju, utvrde i prate slo:Zena, rae;nolika i Sll!Ptillrna ocelkivomja d zabtevi koje poj.eidiJnac i a-ami druslveini ruojevi i grurpe postavljaju p•ed d:rm'\tvenu zajedinioo. Pralksa na!Se zemlje, Qza~konjena noVLm UStavOiiD, sta:vllda Coveka u sredilSte druiStvenog z!t>ivomj a rsa te2Jnjrom da se iPtreko srumolliP"aVID.ih ob'l'ilka delovan'ja astva;ri M":Vl<swa misao da je Sloboda iP<>iedlinca .uS!w Slolbode za sve.' Tew1jski 2naCaj ispittvanja Zelja -i sbrahovanja jugoslove!11Sklh gtradana sasltojd se u tome da se utvtdi kakve i korlke su promene nasta•le u 'S'hvart;amjima i stavovfuna ~juiCU kao posle!dica •ocija!ls;llickih drustvenih odnosa i drugih drurStvenih Cin·iolaca. Rra!kti!Cni ~aCa•j tspitivanja Zalja i .strahovalllja je u tome Sto on .druStvenoj :fiT·aJk!si daje dragocene marteri'jalle IZa usmeravam:je d1.nui.Stvelllog razvlillt:a u p·ravou astv:mWanja Zelj a Coveka ikao sru,bjektivnog faktora u uslov>ma samoll!Pra'Vljal!lja. Svalki drustvenii ,slstem, da bi mogao da bude sta~biUan i zivdttno spasobatn za (}Jir.o,gresiV!lli raJwoj, .mora lllastojaiti dc::t svojru akltiwwst lliSIMadi sa o,cekivanjfuna i zahtevfuna svojlh clomova. To je posffulno maJCajno u na,Soj ISOci:jail>]st10k!oj :zaje'dnic[, gde stavrovi ljlt!rdi kao neposrednih 'lJIPraVIlj.,jca rimaju odlueuj'uei znaJCaj u usmeravanju d:vurStveoog razvHlka. ' o znaCaju proUCavanja psihiCkih pojava u socioloSkom istra:Uvanju opSirnije u Clanku dr V. M: iIi C a SocioloSko posmatranje ps!hiC!dh pojo.va u dru§tvenom ttvotu.« - Anal! Pravnog fakult~ta u Becigradu - '1957, str. :'U7. Posebno strane 323, 327, 328-330. » • , • sociolqSko prouCavanje dru§tvenih pojava bilo (bi) nepotpuno, ako se ne bi nastojalo l§to potpunije osvetliti njegovu psihiCku komponentu, poSto ona t'!ini nerazdvojiVi 'deo ·svake: manifestacije dru§tven·og tivota-«. - str. 324. 1 1<:. Mar.ks 1 F. E-ng-els- Manifest KomuntstiCke partije, Izabrana dela, tom I, »Kultura«, Beograd, str. 35. 12' 179 �-~ redme studije koje mogu ;pruziti niz zarumlj'ilvili imfomnacija i zalklljuK:aka. U ov-oon isilra.Ztvanju - Ciji SiU predmet Zelje i strahovanja jugoslovenske Zene - odredivanje poloZaja Zene kao .i razlika koje se medu njima javljaju je pretllwdmi zadatalk. Uporedo s tim potrelbno je definisati zellje i str.aJhovanja kao sociopsilioloiike kategorije. I. OPSTI TEORIJSKI OKVrRI Cilj ovog istrazilvania je da se u'tv,rde zelje i strahovanja jugoslovenske iiene. IStraiiilvanje ~reba da p~kaiie koje su do1ninantne Zelje { strahovanja Zena u J·ugosla;vijli na liiCm.Dm i qp8tena~ddmom plaJnu, kao i razlike u Z6ljatma i s!JrahovaJnjima koje se ja<vljaju medu zemama s ob>Jirom na pootojece drwiltvene raz1ilke, 'kao i razliike u ·adL.'"1.osu na starost, braCn.o sta:nje, mesto stM.l!ovam.ja, nivo obrazovamja i :socio-jprofeSiionaiJ.ni po- lozaj. Bri uocavanju tih razllka koje su wSko tPOVe<zane s tP<>loZajem tZene u naSem druStvu .mora se i:mati u vildu ISleKleCe: a) Promene u <1rus'tvemoon sistemu u Jug<lslaviji <1ovele su do !J>romene druStvenog IPDiloZaj a Zene, ikoji suStitnsk!i .revdluci:ontse n:jenu dlruS'tvenu ulogu i afimniSe njenu s1obo.dnlJ lianost k~az silstem druiltvemog sarmoupravlja:nja. b) U socijalistickim druiilvenim ddmosima uloga zene je vrilo S1oZena kako u ldruiStvu taiko d u IPOrodici, koju prate intemiiVllle strukltUJra1ne i fuiilkci•D'lla:l!ne prorrnene, zaV'iiSJlo od promena u SUn.illtturi naSeg cl!r'uStva. ]j~iltivaiilje HOnog i nacionallno.g o.ptim~a nar.o:Ciio j'e va:Zno kada se .ima u V'.idu !karakter tili odnosa. c) Druiltveni poL<>zaj zene u Jugoolaviji je ,specilican' u odno.su na po1oZaj Zene u drugj)m d.rul.§tveirim silstemiima, pa Ce .s 01bzir01D1 na mectunrurodmi kar.alkter orve anket~, raz.m;I_a-:tranje zelj a i strahovanja jugoslovenSke zene omo,guciti up.o1 »Problem ravnopravnosti .tene u Jugoslavili nije vi§e politllli problem, niti problem_ pravnog polo!aja tene u druStvu. On je uglavnom ostao kao problem ekonmske ne:razvijenosti, primitivizma, religioznih shvatanja 1 drugih konzerv:ativnih predrasucta, prlva~osvojinsldh odnosa, koji jo§ dejstvuju na Zivot u porodiCi<{. ~ Program SKJ, Beograd, Kultura. 1958, strana 246. 180 1) PoloZaj Zena u d1·uStvu i razlike medu njima Drus'tvena tPO'dela rada uticala je na stvaranje nejedinakosti medu poiovima u druStv.enom poloZaju, odnOSillO u polfod.ilmlm ·odnosi·ma. P.rivatna svojina i na njoj .zasnovana monogamna porodica oznaCila je pUillu pobedu crnuSkaTca i .r.opstv.o Zene kroz sve ktlasne drustveno-ek:onomsk.e formacije. 0 druStvenom poloZaju i ravnopraVIIlooti Zene sa crnu\Skarcam -u k1rusnom druStvu maZe se gov:oriti .samo .sa stanov.iJSta kllasa i slojeva tkojima Zene p.ripad.aju, j1er je t1me :odreden i njihov poloZaj. VeC davno se borba za prava: Zene ne smatra borbom ~ene 'kao pola. Sav,r€1Illena drus'tvena [praksa je dokazala iJStinitost marksistiDkog ucenja da je oslobodenje zene nerazdvojno povezano sa oslobodenjem radniCke klaiSe. Cin:jenica je da su se u -toku druStvenog razvitka jaoviile i dalje razvijale SU!P·rotnosti izmedu pol'Ova i da ·su i u savremenom drus-tvu, iako je proces emancipacije Zen~? vidan, uoCljive ·razlike izmedu druStvene Uiloge i potloZaj.a Zene i muSkarca. Te razlike ISe jaCe ili sla!bije izra.Zavaju u zavisnOtSti od karaktera druStvenliJh ·ordnO'Sa i xazvitka materijalne osn.orve dru~tva. Promene u d'ru<Stvenim odrrwsima u Jugoslaviji, zapoCete Revolucijom, nanoCito ·su se pozitivno odrazile na di'IU.Stve:n!i polozaj zene i njenu drwil'tveno-<po1itlcku emancipaciju. Ncwi druStvenli odtnosi, konstiJtuisam.i na ba:zi druStvenog tl)pratVljanja, lroji podrazumeVaju druS'tveillU svojinu na sredstvima za proizvodnju, .stvarrajiU sve razvijemiju oonovu za prevaziJaZenje tradlciOillalnih slwatanj a <> ulozi zene u druiitvu. Alktivno ucestvovanje Zena u Revotucij-i, u pa.sleratnom dnuSbveno-elkono:ms'kom il"azvitk-u i iz.gradnji druStventih ocl.nolsa, u1Cinilo j1e 181 �da · sntoQ saVre·Ineriici afivmacije- Zene- u svilm ob'last1ma dru..; Stvelnih od!n9sa. 1 P.raJVln1m i pOil'irtilCikim. nor.ma·ma Zana je u !Prav:.Dma i obavezama izjednaCena s muSkarcem ..RraVlo .na -raid, pravo na ra.sp01d~lu prerna radu, :Pravo na .samoo.JU>ravfj am~e, bira'Cko pravo, Jedmb'lro tretixatnje braJcnih drug.ova .u Zalmnu o bva'ku je~arkoo pravo u oblasti socijaJnog o:sllguramja d zdravstven~ zaStrle - to. pO'tV'rruuju. Citavo jugoSlovenffi<o zakonddavs>tvo govorli o g~radaninu bez obzira na pol, pa i u Ustavu nije posebno deklarisama njema raV!llaprarvno.st. . ~ed11:t~~ ~tvami [polloZaj Zene j!oS uvek ne odgovaJr.a J?lf,avmm " !P<>MrcJ!nm normama. Pre svega, dvO!Strnlka opterecenost zaposlene Zene radom u doonaCil!lstV1U i u ra!dlnoj ongamrizaciji ometa ~vestrOOi :ra~voj njene HCnO'sti. Zena nije ni EfuJo.nomski uvcl< ravn<>prav;na s muskarcem. Prema privrednaj aktivnosti mu!Sko stanovniswo je dva pulta lbrajitJije ·"d zemk<>g (600fo (!l'rema 30°/o).' !N':iska .kva1lfilkaci<lll1a struktura zena onemogucava da se one uspesrrije wkljucuju u privredu i druStvene shwbe Sto se ·o'draZava na njihovom poloZaju u ·d!rustvu. Na seil..u, gd~ je doo:trinirajuci ,<iliJ.iJk svojine pri•vatna svoj'loa koja J>itno utilCe na odnose.·m-edu polovima .r odnose u porodici, Zivi blizu pdl!ovin.a stanoVin!iiS'tva. I porodi'ca, ikao (!)rimama druStvena glrll!Pa, Ce·sto sputava ra~~c~p,ravnost Zen·e. p,redrasude, religliOlZna ·shvarta!tlja, primitirvl!Zarm, talkode su CiJnLoci koj'i negativno uttOu na njen dvwstveni polazaj. Fsiholaiiki fafklto"'i delwju da se i .%re drustv<lne grupe <>dn~se prema zeni sa istorijSki n<r!Jlet!enlim (predra<surdarma. No i pored pomenutih CimUaca proces emanci!IJaoije Zene je 101Cigledan u 'SV·im druStvenlm ·db~as·Uima. To prolistiCe ne samo iz CiJnjenice da ve61 deo ·stano-vmiStva Cine .Zene, ·ve¢ pre svega 1z njihovih sve :zma1Cajnijih druStverrilh urlQga. (litave grane delatnosti ·obavljaju fl'retei!Jno rene. Indwtrije druvama, pa:p.ira, funajiU bti'ZU :ill.i pn:fi~o fPo]o;v:ine Zooske radne sn1>ge.' Osolblje uslmga, finansi(j~i, kancelarljski slu2Jbenioi su .1 Broj nerismenih Zena· iznosio je 1931. godine 56,4%, a· 1961.. godine pao Je na 28,1J Yo. - 1931. g. procenat zaposlen111 fena u nepoljoprivrednim d~latnostima iznosio je 22%, a 1961. godine tznost preko 470/ . - stattsttCki bdten 298, januar 1964, str. 12 i 25. n 2 StatistiC1d bilten, 298, januar 1964, str. 25. 3 Isto, str. 29. 182. pretefuo z<>ne. I u obllasti intelektualnog rada u (pOj.edinim delatnostima zene ~au'Zilmaju i preko 80°/o radnih mesta, -' u ~dir"'""tvu, proS>Velti, Idulturi i nekim dl'Uig'im deJa tnootima.' Zene cine preka 50°/o ·l>iraCikog tela. U Savezno1 i repu• bl~okim skupS1Jinama 20°/o (pa·sJanlka su zane. Alii njihova ucesCe u pojedilnim- samoo.tailinim veCfuna zm.atno je veOe· i dosti.Ze u l<JuJ11Junno•prOSVetnu i socija:Jno-:zid'ICaV's'tlVenim vecima ollro 30°/o. (U SR Bosni i. Hercegovlni 370fo, Oldnasno 470fo.) U SR Siove"· niji celv;rtiiJJU svih te'la skupstine eine zene. Ali 111 pr1vrerdnim ve6ima izlllleV SIO!Venije, broj zena se jo8 uvcl< kreee oko 10°/o. I u sreskim skupstinama zane su zastuq:>Jjene sa 20°/o, do'k nji~ hov broj u !lpSlinSkim ~upstloama iznosi 16°/o.' ~ene takdde uziana:ju sve vidnijeg urCeSCa u OTganima sa-· moupravljanja u !Privredi. Talko u .preduze6ima sa viSe ad 30 rwdnika 1·6°/o ii!lanova ooadniCikrh ISaveta su zene, a diu>Onost dircl<tora .preduzeca u 12°/o Slucajevaobavljaju zane.' Na selu je stanje drutkci:j'e. Zene ka,o clan<>V1i zadi'IliZnih saveta su zastupljene ispod 5°/o, a •kao .C!lanovi upra1.0nih odbora 2,5°/o. 4 Medu-ti-m, na ZEme ne tr:eba gledati k.atQ na homogenu celinu. Mnogi Cloioci utitu na javlj<anje razli:ka medu njima. St&rOI!Ila strulrtura utice na drustvenu ulogu i .polozaj Zene kaik,o u porodici, iako i ru Sirfun druStvenim grul})ama. Ra!dni perio:d :Zene, lkao i ferti1ni period u tkome se .ona poj'avljuje u ulozi majke, jesu bfoloSko-druStveni Cinioci koji daju posebno obel..Zje toj g;rupi zena unutar celtne. Pod razliCiti-m .uslovfuna formLrale su se- generacije Zena lk.oje su Zivele u periodu koji .je prethod!io Rev~o1uciji, !generacije .revolucionarn.og perioda i generacije vaspitane u uslovima \Socijail'i'mna:. Medu Zenama se takode uoCavaju razUke u odmosU na braeno staarje. Udruta zena i majka roatno se razJ!iikuje po ulozi i rpoloZaju {)ld neudate 2ene. Uc10'Vice po dru.Stv-enim shvata-· iljinna imaju poseban IPOloZaj'. Cinj'eni.ca je da su .r~vedene· Zene i vanbra-Cne majke joS IU'Vek u nepovo1jnijem- po1oZaju s obzirom- na- idr.u:Stveno 1V•rednovanje, iakoQ su u naSem zakonodavstvu pa.tumno izjednwcene . StatistiCki biUen, 298, januar; 1964, str. 30. l Isto, str. 44. ~ Isto, str. 50. • ·Isto, str. 52. 1 183'' �Socij a4isticko drustvo nasledilo je izrazitu zaosta:lost se!a :kao pooledicu velkovne sUjpl'otnosti izmec:ru s~a i grada. Veliki bl'Di} zena-seljanki nema moguooosti da u svakodnevnom zivotu oseti svoj .pravno pTiznat ravmopravan. polozaj u ekonomslkom i drustvenom zi,votu. Subjektiwto i druotitucional!no je ognmiCeno njeno uCestvovanje. Tradicija, zastaredi obiCaji i nazadna slwatanja jace deluju u seoslkoj sredini. Razlilke izm.edu lPOloZaja Zene na rSe'lu i .u gradu i danas su u naSem drustvu ocite. Frofesionalne razlike ide!l.e Zene na taz.JiJCite .dirtmtvene slojeve. Ve1ika je razliika u :dru.Stvenom pol·o.Zaju Zene-in.Zenjexa u fabrici 1 Zene-nekval:llf]kovane radnice. 1 Obrazovanje kao cinilac produbJjuje ove razltke. U u!mJa.mom lbroju nepismenih. joS /UVek najveCi deo Cilne Zene.2 PoSta Zene nisu homogena celina, veC ..su strukturalno izdiferencirane, prirodno je oCekivati da Ce to- uticati na Tazlicitost 1t1jihovih zelja i strahovanja. Taka se moze pretpostaviti da ce pojedine ge1t1eracije imati -razlicite zelje. Takode ce se razlikovati Zelje 1 'Strahovanja Zena u od.nosu na njihova braCno ·stanje, obrazovanje, zanimarnje1 'kao i u odnosu na to da li Zive u gradu .i.rli 5elu. · Kako se po!ozaj zene u nailem druS!vu jos uvelk razlikuje od poloZaja muSkaTca, .mo~e \Se pretpostaviti da Ce se i to odraziti na ltljihove zelje. i strahovaJilja. Zelje ; strahovanja zena kao naJbrajnlijeg d~a stanavni.Stva zas1uZuju da budu utvrdena i analizirana, ne samo ~da bi se uocilo de!ovanje pojediltlih strU!ktura na oblikovanje zelja i SITahovanja, vee Ida bi se utl"rdio i njihov ·sadrzaj kojim se 1tnoZe oceniti i st~~ emanoi!pacije Zene u s·ocijalizrnm. Posebno je od interesa utvrCUvanje odnosa imned'u ltCnih i o:p·Stenarodnih zeJja i IStrahovanja ikao <pakaza\elja U kojoj meri .pojedinci usk!laduju Ulene zelje sa druotvenim intere.sima, lk:ao d u lk:ojoj meri dTu§tvem.a kretanja 'DdgQvaraj!U HCni:m oCekivaJ »Sasvim je drugi. poloZaj Zene koja se kao nekvalifikovana pojavljuje sa Zeljom da se zaposli od one koja sa odgovarajuCom spremom popunjava radno mjesto na kame j~ neophodna. Razlikuje se njihov liCni odnos prema radu, a i stav sredine u koju ctolaze: u prvom sluCaju zapoSljavanje djeluje kao liCna potreba, a u drugom kao zadovoljavajuCa potreba druStva«, D. K o v a ~ e v i C - 2ena protzvoaac i upravljaC, Pol, biblioteka. NIP »Zadrugar«, Sarajevo, 1963, str. 14. 2 Pre31a podacima za 1961. godinu 28,8% Ze:1.a stsrijih od 10 godina su nepismene, prema 9,9% nepismenih mu:l!'ikaraca. StattstiCki bitten br. 298. januar 1964. god., str. 13. 184 njima. U ,ovo.m rstraZivanju su od -interesa i rezu1tati ocene· lienog polozaja kao i polozaja dl1U!Stvene zajednice u proS!osti, sadailnjosti i buducnosti dobijeni primenom lestvice. 2) Zelje i strahovanja kao sociopsiholoiike kategorije I- Zelje i strahovanja se jav!jaju lk:ao socijalno-~PSiho1oske kategorije, jer ·zav:Lse od potreba li!Cnosti. Potreba je nedostatalk U necemu iko:ji eovek dozivljoava. !Neke QSnOVItle rpotrebe CDvek mora da zadovoljava, jer od toga ·zavisi njegovo bioloSk1> odr.Zanje i .samoobnav.Ijanje. Medutim, na(!in i obim zadovoJjavanja socijaldztrana indivi.dua Urao li:Cnost obiCno usk1.aduje sa normama druStva, odnosno grupe kojoj pripada. U odredenfum ·situacijaana ta teZnj,a za uskladi'Vanjem maZe del1ovati taJko snaZitlo da Be covek odrice i nskih fizioloSkih p01treba. Raz~ voj potreba na1lazi se u meduzavisnosti sa ,razvojem prolzvodnih snaga i druStvenih odnosa. )>Bez potreba nema proizvodnje. Ali, bas potrosnja stvara rpotrebe«. (Marks). Pored egzistencija!Jnih potreba individue ikvje se men.i'aju i poveeaV"aju sa druStvenim razvojem, Covek: kao generi~o ,biCe ima i viSe potrBbe kotlim os>tv&I':'.tje svoje druiitveno hlce. Po1rebe su poCetni ali ne jedini motivi :ljudske delatnosti. Na osnovu njih, i (pQred njih, o.seCanja, lnteresi, sklonosti: i uv€renja p,ootaju izvor stvarnih Ze·lja - ja:vljaju se 1kao moti'Vli Covekove delat-nosti. Svi ovi Cinioci stvaraju sistem vrednosti, jer. » ... vrednosti proi·zlaze iz ram.ih 1j1udsJkih fPO'tre.ba, interesa~ htenja i n8fll).era.<< 1 »Pojedilne vrednosfii niti naJStaju, niti se mogu odrZati izolovano u ·Zivotu neke rdruStvene sredine, veC su u ve:Coj ili manjoj meri, s viSe illi :rnanje doslednosti, Povezane s ostaiim vrecLnostima njenog v,rednosnog sistema, upravo kafr Sto su rriedusobno povezane i razne druStvene a!ktivnosti i dmstitudj.e na \koje se vrednosti :adn.ose.«2 Svaka dru.Stvena sredina razvija neke, za nju ~luira_klteristHme i specif]Cne potrebe·~ P·orodica ·kao primama gru,pa sa ernocionalnom l}}ovezanoSCu svojih ·Cilanova, profeSiionalna sredina ltd. razvijaju IPOsebne potrebe - no.rme, jer one doprlnose ostvarenju ciljeva date grupe i olalkSavaju s:xradnju njenih pripadnika. Ukoliko su. .t Dr- V. M·i 1 i C: sociologi.ja i. etiCko-kulturne vrednosti, Filozofija,.· br, 2/1960, str. 78. 2 Isto, str. 88. 181'>' �dru.Stvene grupe hom.ogenije, viSe zatvorene, _one vr~e jaCi pri-tiSalk na svoje •Ola.nove da prihvate te posebne potrebe norme. Svi ovi i drugi meduljudslm ·uticaji doprinose da svaki pojedinac d.ma izvestan broj potreba lkojima daje ve6u vrednost, :stvara .njdhovu hijera!l"Wju, ;ramrguje ih, :irzgradru:j!e svi()j si,stem !Vrednosti koj'i uttCe na njeg-ove postup.ke u r.wnim $ituacija:ma. Sistem_ v-rednosti :kao i same potrebe nisu stabilni i .njdhovo i21uCavan.je vre!di samo za izuCavanu situaciju. ,sto ce cu . .konfkretnoan sliwcaju motivirafi rpojedinca iiJ.i grupu za~V-isi :o.d nivoa zadovoijenj·a potreba, opS1Ufu. tendenoija i sta.ndarda, standanda grope lroj.{\j p<ljtedilnac pripada, sistema 1 vred!nolSti, iltd.« MOIZe •Se ·TeCi da je a.edna aid bitmiih ffiaal.1itfestadja ltCnosti Ul_P:I~avo orazv-od, d!iferendij·adja i socijrulna uslovljenost potl'<fua kao i njl!hov.o u!Sk1adivanje •sa personainian sistemoan vred""sti pojedi.naca. Treba utvrditi da lpotrebe ne rastu samo sa rea!Inirrn mo~ guCnostiana, -veC .pojedinac nastoji da m.jdhov 01biJm i vrstu uskladi prema .trenut:no vaZeCian -merillima sred1ne !kojoj pr.ijpada. Specifrcne pourebe svalkog konkretnog dnu:Stva vise su prilagodene :,;Jadaj•wcian i ekonomolki jacian slojevima. Zbog toga ne pootoje ·dbj.,ktivne unogurno·sti da se one podjednolko zadovolje u svim delov]ma drt>Stvene strukture, sto dov<><li do dr.u8tventh suprotnosti. Karla je jaSOla svest o cilj'll rOJdnje i motivu koji pokrece nate radalje, te.Znja ka cilju naziva se Zeljom. Prema tome, .Zelja je rezultat svesne ipdtrebe - motiv delatno..ti fuveka koju karrakteriSe svesno rni:kla potreba. Uverenj.e o crnog.u6nostima ostvarenja cilja daje zelji a•lotivan lkarakter. <Medutian, rpored realfuih Zeija 01ekada se mogu j aviti d nerealne ·~elje, daiM.Le neuskladene •sa realnim priHkama, lli se !PaJk unogu i•towemeno javlti zelje suprotnog lk:ara'ktera, <koje •zahtevaju da oo<vek donese .raclonaln'll odl'Uiku i tek <mda ,p.ristupi nj.enom i2Nrsenjru. UkoHko se smatra da <postoje subjekti'vne i 01bjektivne pre-· preke ostvarenju oilja - zelje, javljaju se strahovanja da se . 1 M. PetroviC: Osvrt na psih0loSke aspekte istraZivanja druStvenih. P<!:wva -:- Kol. autora - Metod?logija istra:!Uvanja dru::itvenih pojava, Izda· PJe Inst1tuta za kriminoloSka IstraZivanja, Beograd, 1963, str. 247. 186 Zelja neCe ispuniti, -odnosno da Ce se tdogoditi neSto od.redeno, a iSto je 'Stljprotno svesnoj teZ.nji .Cij'i je ,:izraz Zelje. 1 S obzirom na rulogu profesora Kentrlla (H. Cantrill) u ovom istrarZivanju, preuna t~stu u Clanku »Zelje i strahovanja za sebe i zemlju«, 'Zel.je i .strahovanja mogu se defilnisati - pa:rafrazirano - Jkao vrec:Lnosti 1roljrima j.e osoba preo'kll!Piran-a i koje u1dapa u za nju najboi·ji Hi najgori moguti Zivot.2 Posto se zelje i strahovanja javlljajru kao oocijallllo-psiholoSke kategorije, iprirodno je oCekirvati da :Ce !Se Zelje i ·strahovanja <pojedinaca kao pri<padnlka odredenth grupa i s1ojeva ra2Jllkovati. Upravo je i cflj ovoga ,rada da utvDdi kako pojedine strukture uticu itla diferencijaciju :Zelja i •strahovanja jugoslovenske Zme. T I ,L J 1 »U emoctonalnoj oblasti sve ono Sto je V£·zano s ostvar~njem cilja obojeno je pozitivnim tonom Prijatnosti, kao i obrnuto sve ono Sto je smetnja za postizanje cilja izaziva emocije negativne prirode« - K or n i 1 o v Psihologija, Beograd, 1950, str. 252. 2H. Cantril and Loyd A. F r e e - Hopes and fears for self and country - The american behavioral scientist, Vol. VI. Oktober 1962, No 2~ 187 �fonmmo za sve zemlje u lkojdima se sprove>di anketa. U'koUko su se ukazale potrebe u •kodeiks ·su nnosene n<ike lkatege>rije koje uk~ju n.a s;peciflenoSl!i e>dredene ze!tlllje. lb) Organizacija i naCin sprovodenja ankete u Jugoslaviji - Organizacija anlkete u Jugoslaviji J~Provedena je u saradnji sa Institutom do:u8tvenilh nauka u Beogradu. II. METODOLOSKI PRISTUP S\pecificnost ovog istrazivanja uslovljena je cmjenicom sto se ono uklapa u jedaa:t siri projekat Instituta za medunarodna druStvena istraZivanja iz Prinstona (Lnstitute for intermutional social research) i lnst;tuta drwstvenih nauka ru Beog.radru. 1) Osvrt na organizacij'u i izvodenje ankete a) Ciljevi ankete »LiCne i opStenarodne Zelje i strahovanja<( An'keta »LiJCne i op.Stenarodne Zelje i strahovanja« fzvedena je u o·rganizaciji Lnstirtuta za medunarodna druStrvena istraZivanja iz Pdnstona pod rukov{),dstvom I}Jrofesol!'a H. Kentrila. Rad na ovoj anketi poceo je 1957. godine i do sada je anketa spmvedena u SAD, Zapadnoj NemwOkoj Brazllu Kubi Filipimima, Izrae:lu, Panami, DomintkaruSkoj Republici,' Nig~ I'iji, Indiji, Poljskoj i Jugoslaviji. An!keta ·je (pokuSaj da se. razvije tehnika upoll'ednih prouCavanja Zelja i strahovanja ljudi u !l'azl]Ci,tim zem'ljama B ciljem da 1se utvr'di Sto je zajedniCk.o, bez obzira na razliC:i:te druStvene sisteme kao i dase vide specificnosti karaktemstiene za rpojedinu z,;,rju. Kao poseban problem ·U ~provodenju ove ankete p~kaza:la se teilke>ca u<alko abelfuediti U[p!llrediv·OSt IPDdata:ka imaJjuci u vidu razlitCita dru~tva u ik.aji1ma su podaci prilkU(pljani. UoCavajnl'ci tu ~E!Skocu, profese>r Kentril rprida,je poseban znaoaj ~estVlici (primenjenoj u ovom istraZivanju. Osim toga, da bi se obezbedila upq:redivost na meduna•rodtnam ~anu, or:garn.tzatorl ankete su imsistirali na vernom !pl'evodu UIPitni·ka ikao .i na primeni zajedni<Jkog kodeksa, kako bi .Sifriranje ibiJlo runi188 Febl1Uara 1962, godine obav<ljeno je rprobno istrazivanje kojdm je obuhvaceno 105 lica. (20 slu~benfka i 20 studenata iz Beograda, 30 radm.ika i•z Saraj eva i Zenice, 35 se:lj aka iz sela Jal.Zabet ikdd VaraiZd.iJna. Cilj preliminarnih ·lstrazivac n:j a b1o 'je, ·izmedu o~&taJ1Jog, da ISe ~ ta1jru Zelje :i straiho.vanj!a na!Sih ]judi ka!ko ibi se, kroz o:dg;O:VlO-!le ruoCenf, specitfiJCmi modaliteti mogl1 uneti u kodeks lkoJim 1ce se sluziii rpxi Sifuiranju tzvornog macter;ja!a. N a taj nacm se zelelo oibezbediti .p:r:ecmij e izvodende 1stra!Zivanj a. Maja 1962. godine izvrseno je glavno i~trailivanje. Uzorc kD'm je olrulwaceno 1524 ispitanrka i to: 643 u SR Srbiji, 368 u ISR Hrvatskoj, 162 u SR S1oV1lllltji, 224 u SR Bosni 'i Hercegoviari, 92 u SR Malkedonlji, 35 u SR Crnaj Gari. Ka:o wniketari uce8tvoval.i su s:tudenti Beog.r.adSkog, Zagrebackog i Ljubljanskog univerziteta. Sa anketarima je obavljena d.nsltruktaza i data su uputstv.a ·O spmvodenju awkecte. Po ohawjenoj, ,a:nJketi '~a saradnika Instti.twta d'rmtvenih na:ulka Sifriralla je izvorni materijal. Prethodno ·su uCinjena ilzVJeSna ·kori.gKJIVam:jla kodsk.sa Sifara da lb'i :se mog1e bolje izraziti specifi.Cnosti Ze'lja i strahovanja u naSim nacionalnim okvirima. Taka su npr. unete kategorije lk-oje izra:Zavaju Zelje: ,za dalji rarzvitalk !Sodjw1'izma, ZdTavlj.e predsednika Tjta, tiedinstvo naroda Jugo.s1a'Vije, razViod IDduStri,j.e, rodnu godlinu, i dr. kao i strahovanja: nesloga naroda JJUgoslavije, strahovanje za Zi!v.Ot !Pl'1edsednik.a Tita, nerodrrl.a godilna, elenientame n~·o=­ gode ; drug·o. Sifriraavi Nstov.iJ d,ostavljeni su Irrstitutu u Prill~ stomu. Na osnovu toga materijal.a iwrsena je .u SAD obrada u sk<Iadu sa potreba!Illa urporednog istrazivaa:tja. Uk<rstanja su vnSena jednodimenzionahlo i nij_e se duib'lje ulaziJ.o u razlilke koje nastaju po.d uticajem raznih druiitvanih strulktura. Rezultati su dati samo u relativndim brojevima i to •kao frekven189 �cije statisticke serlJe. 0'- d a i ana!llza rezu!tata :koli.ko . ·· <>ra narrna (poznato, nije joS zavrSena. ' Je risti~z un;~;~:7~e!J:z;o;t:~~~:~~ j~~~:~v=es~e~:glk~~- 'torga Je ;teiim:Ja ovo? rrud~·da dode do odoredenih rezultata ~ •utica~ Ju ~Cldfna sta.r<>Sih, hra;cnog stall(ja ~'~a itla>Se]J' a "k- '·-ke me 1 · .· -.... · ' """1:-' ' s uw:; spre.;. <zanrm. an)a .n.a zeJtje i .stra!llovan)·a. Stat'-~'~'b d data;:ka u ovoan raJd u !.l.Zvr.Sena je ruCn-o. . "'"""a o ra a po- 2) Polazne hipoteze U anallzi izvO!llllih d t slsde6ih Mpoteza: !PO a al<a u ovom radu poSilo se od t. . - J ugoS!ovensk_o d:ustvo u ce!ini kara:kterise izrazit O!PIln.IZam na hrCnom I D!pstenar.odnom nivou pa , . _" 1 r~Vlllstopravni .Clanovi druStva sa qptfun11zm~ gl~:tt ~:ns~~~o nJo 1 buducnost. ~str - Mo:<e 8 '; <>cei!tivati. d.a. ce postojati razHka u zeljama i . ahova;nJl!"a zena liZ .razhc>tlh socio-profesiona!lnih grup k 1 pod ~hca)em ?rogih njihovih osol>ina (starosti bra<!noga, st:o nJa 1 ourazovanJa). ' - Ove razlike hi.Ce vildnije na ltCnom ., rodnom planu. nego na Ol)llStenasa opSt Razli~e u ojj~';'im zeljama i strahovanjima u iPOredenju s obzir~~ar; DIIffi ~JJce manj: ~~ ekcmomSki !llezavisnth Zen~, interese. a ove zene UISlpesniJe usk'laduju Ufule i druStvene 3) Opsti istrazivacki postupak a) Upitnik • • . U .~~ JJS t TfrZlV<>nJu pnmenje.n je kako . · •· . . ~·'~" ~7~onaglaseno, UQ>itni:k koji je dao lnstitut u Prinsto~-u. Upi~~ sve :,:l~e tP:"~~~;;,ena standardizova:na pitanja obavezna za .t a se sprovod1 anketa Otvore.ni odgov na anja daju moguCnost da iSI)litanik ~ojim ree· . ono -sto ga Cini sre6nim i zadovdl"nim , " rma uzr~·Zl Standaa-dizovana rpitanja a s\()b d J a od cega strahuJe. ~ogu~_; izlbegavanje unM<>rmno~i to':u:~~~:, t~~~o ie cta tal :"."em _dod.e do stva~rnog sa'drZaja. Sl<>bodni : . •. se na gucilh su :!Zrazavanje neogranilcenog broja zellja ;~~=~:~~ or: P: 7' 190 d .. '•' i ·na ;ta1 n,.Cfu:t. pru2ena je mQgU6nost sv.a;:kom P<Xi•edincu da lznese one IZelje i strahov:anja koja :su •mu u datom trenutktu iz. gleda:Ja najvamija i [<ojima je davao prioritet. ,Prva dJVa pitanja sa le.stv'icoon imaju l!icnu dimenziju, d<>k •se druga dva IPitanja sa 1estvicom odnose na zemlju. (Vldi Urpitmilk - pri-log). Osnovne sla;bosti UQ>itmika, prama ZaJ:PaZanjlma anketara, su sledeee: formullacija !Pitanja predstavljala je teiikocu -u ~ovodenju ankete, naime pitanja au s:uviSe siJ.oZena i Siroka, neprecimo postaVlj ena, pa ni.su dov.o1jno j asna, da lbi O'·mogucavala precizne odgovore jedn()g deJa ispiltanika. Tako na prirrner, ooketari navode u svojim izveStajima: »Pitanja za veCinu is.pitanika tbma su suviSe neodredena, neprecizna i zbunjiva!la su ih<< (anketar, student socioilogije, ;, IBeograda), ili »Mnogo je [O:kSe i e:kspeditivnije bilo -raditi sa Jjudima k<>ji ilffiaju neki razred Skole. Medutim, lkalko sam ja imao Vtr!O malo t<ik!vih, .moZe se zamisliti da mi je posao .bio .zaista teZak<(. (Anketar, studant sociologije ;, Beograda). - ~Bilo je ma!C> ustezan.ja oko davanja odgovora ma <pitanje 2A i 2B d to opet kod manje obrazC>vanlh ispitanika sa •sela. No mislim da se · kod svilll ne bi mC>glo reci da je to billo ustezanje, vee prosto nepomavanje stanja u zemlji. To su veCinom .bitle Zene sredll(j,illJ. g<>dma sa sela, ponekad potjpuno nepism<me, >koje su samo zna!Je da tk.Zu - da bude bolje u svemu, da je ~irv<>t dobar i da se ne razumejtu u te muSke stvarJ.(<. (Anketar, student sociologije, ilz Beograda). Ove teSkoce su zahtevale .mnogo vil'le amga~ovanja anlketara, kako bi ispitan;k mogao da shvati pitanje !koje mu je upuceno. Ovde se svakako krije op,.snost atniketarske grel!ke.' J <>s a;:ko se doda da je sto doslednije ibele.Zenje sldbcJdnfu odgovora, na •Cemu tSe naroCito- insistiralD, vrlo :tOOak zadatak, ova opasn.-ost je tim veCa. ZnaJCi, u izvesnim slru.Cajevima, mo.Ze se pretpostaviti, da -se tra:Zena dbaveStenja nisu !kreta:la u o:kvim zirvotnog iSkustva ispitanika. Ove po.teiikoce nisu d<>§le tolilko do izraZaja 111 pr-obnc>m ispitivanju, jer IS1l ispitamic-i btU znatno o.brazovaniji. Smatramo da bi bilo prlkladnije da se ra:.gov<>r poce() pitanjima koja se odnose na !PrikUtPlianje podata!ka o samom 1 Vidi opMrnije: M i 1 i C d r V o j i n, InteTvju i upitnik: kao sredstvi.> t!l prikupljanje podataka - Savetovanje o primeni statistlke u socjoloSkim istraZivanjima, -Izdailje Jugoslovenskog ·StatistiCkog DruStva Beqgrad, ~957, str. 124-128. 191• �ispitaniku, drugi dio upitnika - te da se na .taj nactn stvodla u lzvesnom smis!!\1 povoljnija .atmosfera za da[je i:zvoilenje t·arzgovora. U svakom sluiCaju mora ISe imati u vidu da i rZelje i strahovanja spadaju u tntimni deo zivota H'ilnosti, i l!lbag toga . se ponekad moze oceiloivati nedovoljna lskrenost ispitani'ka pri davanju odgovora. Mislim da treba naglasiti da ·se kao poseban problem postavlja meilunarodni karalkter amlkete, te je zbog toga nllZno pridrzavanje upitnika i kadeksa 'koje je organizator ankete -primenio tU ·svilln zem1jama u ·kojima je istraZivanje sp.rovedeno. b) Lestvica za odreaivanje vlastitog polozaja i polozaja druStvene zajednice. - Kako je veC reCeno, jprofesor K€111tri1 pridaje poseban zna1caj u ovoj aniketi aestvici (self ancho.ring scaling) 1mja omogurCava da se ana~.i:ziraju i uporede interesi, zelje i strahvvanja ra:dicitih in'<lividua, grupa i drulitava. Ova .lestvica maZe da se primeni •za pri:klupljanje ilnformacija o razl'lcitillll pltanjima. Izradiv du. je IG'Jipetrik (Kilpatrick), a Dine! (M. 0. Denner!) ju je [>ri:menlo na razna ispitivam.ja u trgovini. hpitanik oopisuje sto •smatra ~a najbolji, a iSto za najgori ·Zivot i odreduje na lestvici svoj pdloZaj u sadwSnjosti, prO~ slooti i 'buducnosti. To isto ispitanik odreiluje i ~a drustvenu zajedn.icu. N a taj naCin je omoguCen.o da ispitanik izrazi svoje vrednosbi rasporedene ad vrha do dna 'lestvice ;prema sotpstvenoj oceni !llzi!lllajuCi polove lestvice !kao najlbo[ji, odnasno najgori mogwCi Zivot. 1 Lestvica pri:menjena u OV.Qj aniketi ima 10 ~step€1nica, jei je iskustvo pakaza'lo da se taj broj najlalcle shvata. Isti raze lozi su uticali da se i u ocenji;vanj'U proSlo.sti~ odnosno buduc:... oosti, uzme dl!llterval ad pet godina.' Lestvica simbollcnv pTedstavlja Zivot. Najgori moguCiZiv.ot oznaCen je sa 0, a najlbolj_i 1 -»Ova metoda s~ uglavnom kor,lstila kao sredstvo otk:rivanja spektra vrednosti kojima je osoba preokupirana 1 pomoC.u kojih procenjuj e sopstveril ~ivot, opisujU<!i kao jednu utoManu poentu :felje 1 nade uklopljene u za nj? najbolji moguCi tivot, kako ga ana shvata, a kao drugu utoCi~nu poentu, bnge i strahovanja uklopljene u najgort moguct !ivot koji ona mote da zamisli« - H. Cantril, Cit. Casopis, str. 8, 2 H. cant r i 1 - Stuclt;a o .teZnjama - Scientific American, februar 1963, str. 6, · _ 192 moguci zivot sa 10, ·s tim lito ikrajnje vrednosti .-111Ze lkao »Sidra« 1Za Citavu lestvicu. Izricito je naglaiSeno da se pri primeni lestvice dimenzije ne SJmeju oznarCaVlaii re'Cilm.a, jer »'blitno ru oJVIOj metodi sastojli se u tome da je [estvica jedan samodefinisani konti.nruum fiksivan na Jora(jevima tpo;molm licne percepcije«. Kentrl~ smatra da se, 'Wk<Y!rko \Su dimenzije Irnuto unapred odredene !P""imenom a:ltematiV'llih odgovora, iii [pak primenom liste prideva za koje se rsp1tani'k odlwcuje, <:esto gubi a) raznvvrsnost individualnill odgovora i razHke meilu njima i :b) na ve!itacki nacin se stva• raju odgovori ispitanika, naime sam i:h ispitanik ne fo~ul.rs;: Svakom ispttaniku se polkaze sllka !estv1ce pa-edocavaJUCl mu da V'rh predstavlja naj:bolji, a dno najgori moguci zivot. On sam treba da odredi gde se po soopstvenoj oceni naiazi sada, tj. u vreme a<>ketia-anja, 'gde je stajao rpre pet godlna, i gde .<;e se nal~iti kroz pet godina. Na isti M~in ~e ;J-o~ii': ocena skale za ~emlju. Ka-ajev.i skale =ace •»naJ~eipSe ~e!Je 1 nade« i »najvel:e brige i str>rhovanja« (Vidi "<!'itnik. Pitanja IC IT>, IE i 2C, 2-D, :2E- Prilog br. I). · ' Ako Ze'lirno da -damo ocanu primene metoda lestvice u ovom istraliivanju maglo fbi se reei sledeee: a) Ona predstavlja pdku§aj da ·se zelje i strahovanja doc vedu .u vezu .sa dm.tStvenom situacijo.m, ·te da ISe na .taj natCin sazna ik<~ko pojedinci, <Ydnosno gvupe gledaju na uslove svoga Zivota, i1i na ·razvoj .zemlje, d:majuCi u IVidu period· od 1(} gadina. lb) Postupa!k {Primenjen u ovoj 1estvici Vllllogucava da se v1Se ispolje konkretni stavovi, v;rednosti .i.!U'itamilk:a -i n.a taj naJCin saiOuva raimovrsnost · .odgovora, a donelcle i Wbegnu· fiktivni odgovori. Ta:ko ·se izbegavaj•u jednostranooti 'koje se inalae jiavljaju u 1primeni leetvlca pri prlloupljaju fuzvorni!h podata:ka. c) Primenom· lestvi:ce i i2Jra1Cunavarnjeni p·roseka utvrduje se :ne samo da li je rpololiaj pojedlnca, 1grupe, zemlje 'lliSf Hi niii na -lestvici, nego.- 1 razltke me&l njima, tj. omo:guC:ena: je primena ·a:ritm€'11i11Jki:h postupalka. Ali, pri utvrdivanju razlika moraju se imati u vidu osobine psi:ho•soci<Jl<>Skill lestvica.' 1 Prer:p.a prof. Supeku - Ne moZemo smatrati da i.e lestvica izraZena u kardinainim brojeVima jer a) nema izlaz~nu taCk~ Cij~ je vrednost jed~ naka n1lli -i b) nisu jednakt interval! izmertu pojedinih stavaka .. »NijE;:dna lestvica -koja se upotrebljava ne nosi ove osobu:e,« -- I., Ispitivanje javnog mnjenja, izd. Naprljed«, Zagreb, 1961, str. 261. psiho~socioloSka sup e k - 13 .Zelje 1 strahovan.ia naroda Jugoslavije 193 �·d) Takode treba istaci znacaJ primen,e ovog metoda kao pdk.uSaja da se merilo pri·meni na Sirem rmedunarodnom .pla... nu, te da: se na -.taj. naCin osi:gur·a_::VeCa· .uporedivO!St podataka koji Ce _se moCi _primeniti u Sttem prouCavanju drruStva. Medutim., 1 pored ·svega ne =sme se ·precenjivati zna.Caj· ovog metoda za socioloSka istra.Zivanja poSto je iPreteZno psiholoSki. .Neophodno bi 'biola iflpitati pouzdanost ov<>g merila. IzveStaji am.ketara .go.vore ·o teSkoCama da ~pojedini ispitanici shvate 1estvicu, ·odrede poloZaj za sebe i zemiju, Djpr.: »U primeni upitni'ka najviSe poteSkO't~a i·mao sam 1ka'Cla su i.spitooici m<>rali dati procjeJllll pomoem ;predlozene lestvice. I pored objalinjavanja an,alogijama cesto sam ilmao dojam da nisam potpuno uspi<> craJZjasniti ispitanicilma ilto se od njili trazi« (anketar, student psilioilogije iz Zagreba). ·- »Ispitlllllici, narocito <Zene, VTlo su se ieilk<> snalazile i adluciva'le oko odredivanja stepena na aestvici<< (anlketa>r, stUJdent, iz Beograda). »lspitanici su se .cesto dugo zadrzavali IPri od·redivanju ·lestvice koja se odnosi na sadalinjast, proS!ost i ·.budiuenost Jugosla" vije. Dovodllo ili je u nedD'illllicu to ·sto sve treba izraziti jednim IJrojem«. (Anketa!l', etnolog, :iz Beograda). Moze se [[lretpostaviti da na ovo utnce niska iikcriska ·srprema ankeUra:m.ih Zena, 22°/o Zena su bez :Skole, a 46,5°/o sa nedovr.Seno:rn osnovnom Sk:d.lom, zatim polawina UkUipno anke':" tiranih u uzoJ!lou su domrumce. 4) Neki metodoloiiki prob!emi ovoga rada U ovom radu se ana1iziraju "elje i stEaha~>anja Z€1lla u ode nosu na a) starost, lb) ibraeno starnje, c) til!' naJSe1j,a, d) skolsku spremu i e) zanimanje. OVi pdkaJZ>Itelji su uzeti s <>b2>irotn na pretpostavku da se 111a OIStlaVU nJ1iih vriii -objekiiivno odifenenci;rarnje :lena, a !ilmajuci :u vidu d" se avi IPodac] mogu d<ibiti :iz p.ostcjeeeg izv<lX'J>og materiJaUa. 2:e!elo se da •starosna stmikhlra pdka.iie generacijslke <razlike. Tako prva intervaUna grupa dbuhvata .Zene od 21 do 29 godina, tj . .generaciju koja je va·srp>tana ru socijalizmu. Na zaQost, anketa je obuhvat>la sfilmo ispitanlke ad 21 >gadil!le i vise, te nam nije lbiQo moguce da ddbijemo p<>1!Pu.n[ju ·slllm m'lade generacije. lJruga interva1na gmpa Olbuhvata zene od 30 - 49 glt>dtilna, tj, genaracilju 'koja je ponela ter.et ,rata i ;·evolrucije i ikoja se zav.rJlava onim .godmama starosti koje znace i .ktaj fert&og i <radnog IPeriada jugosilovenske zene. T·t:eCU intervalnu grupu iclne zene uznad .50 gadina starosti, 194 dakle staru generacijru vaspitanu .u predratnom ·periodu. Smatramo da se ove -starosne gr:upe pokfl.8jpaju sa stvarnilffi generacijSkim .ra1zlilkama iko'd nas. Bra!Onu :struikturu delimo na udbi:Cajena Cetill'i ,modaliteta. U po.gledu tlpova naselja usvojeni su statisticki kriteriji pddele na seosko, meSovito i gradlsko IIla.selje. Ova se -podela jedino mog1la izvesti 'na osnovu izvor.nog materijafa. Osnovnu te8kocu pretrpost31V'ljalo je prihvatanje profesiona!Jme .strukture ,koja je kode'ksom ·Sifara :usvojena. Pri tome su .zlbog maiJ.e frekvencije ·st'udenti i pr1vatne profesije SVI!'Stani u ·grlliPll ootalili, .tako da smo ddbili s'ledece kateg.mije: seljanke, radnice, domaCice, lica sa 1.i!Onim. prihodom -i ostale. KaJk.o se ·ova podela ·smatra suvi:Se pojed!nostavljenom i g•rubom, nastoja2lo se da se bar .domaCice podele .na tri grupe prema tipu nasel:ja. MedUti!m, nij.e bi1o me>g>uce bliZe odrecfiti druStveni polo.Zaj 'domaCica :s obzirom na IZanimanje izdr.ZavaoCa. Talk.ode nedostaju poda-ci ·o ranijem zanimanju Hca sa liOnim prihodom. Na Zalost, izvorni materija1 a1ij~ pr.uZio mogu6nost da se IPOdaci wrupiSu po nekoj drugoj prilivatliic vijqj s"cio-jprofesionalinoij strukturi. u skladu sa postojeeiom skoliskim slstemom i dobijenim padacilma usvojena je s!edeca stru'ktura po skooQskoj SIPremi ·bez Skole, nedovrSena osnovna Skala, -osnovna Skola i nedovrSena srednja, srednja·Skola, viSa i visoka Sko'la. Odg-ovori jspitani,ka -su .sredeni po jlllgo'Sloven.Slk·oj vari~ janti ikodeksa sifara i svrstani su u dve gu-upe: a) U.Cne zelje i strahovanja i b) OIP8tenarodne zelje i strahovanja. UsvajajuCi ovu podelu u radu .poSlo se od ~injenice da su val!'ijacije odgovora, lkako na ~~Cnom taka i ha apStenarodnom pllanu, veHke, a .Cesto i sa nematnim frelkwencijama. Profesor ,_KentrU je zanemario frekvencije ispod 5°/ o. U ovom radu usled izbora poduzorka, u lll!lalitiCki rpostupa/k 'UlZete su z<Jlje i strahovanja koja se jav!ljaj01 sa U!Cestal<>S(m do 3°/o, 'kako ne bi hili zanema-reni oni Qldgovo.ri koji su fPO naSem mi5ljen.jl:l ;hili zna:Cajni u ovom tspitivamju. Odgovari ·su, u -ci'lju uspeSnije analize, grlliPiSllllli prell!la sadrzaju. Kod Ulcnili IZelja i strahovanja rpoSlo se od tri nivoa _..::.._ ispitanilk, _porodica, d:t-u:Stvena zajeilln!i.ca. K,od qp§tenarodnih Zelii'a i stra!lwvan,ja p~>o se od oJ>Stiih ka pojedinaenilm 'i selkundarnim. Lime Zelje prertla tipu odgovora ·razwstane su ·u Cetiri . osngvne grupe.J ·to: 1Hiena .sr:e4a :; 2!dravlje, ·2) zi'hrav!lje, i sreea U po-rodici, 3) liiCni i !Porodi0n1 etkonom·ski po1oZaj, 4) ostale 13* 195 �zelje. Sasvi:m · je :SHean !Prfulcip !POdele liilnih straho.vanja na ":':'ovne grupe, s tom ·razjikom )ito se javlja ikao peta kategoriJa - betz strahovamja. Osnovne grwpe zelja dele se na viSe moda!iteta nego strahovanja, jer 1m odgovori u tom pogledu billi r.azn-ovrsniji. Tipologija opstenarodnih zelja takode je razudenija od tipo[ogije opiitenarodnih strahovanja. u odnoou na oostenarodne zelje usvojrli smo Sledece osnovne grwpe: 1) ;,piiti razvaj socijali0ma, 2) privredni razvoj zemlje, 3) zlvotni standard gradana, 4) razvoj prosvete i zdravstva, 5) mir. Opstenarodna strahovalllja podel!hl.i ismo u tri osnovne tg·rupe i to: 1) ug>rozavanje razvitka socijalmna, 2) ·be~bednost zemlje, 3) elementame DO\P<>gode, 4) •bez strahovanja. Nastojalo se da modaliteti lz kojih su formirane osnovne grnpe •cine prirodne i logiiine celine. Prirodno 'kao i kod svake tipologije, i ovde se postavlja !Pitanje hom~enosti stvorenih grupa kao i gub1jenje raznovrsnosti i ori:ginalnosti individua1nih odgovora. S <>bzirom da ·su iS!Pi tanici bi!li iz svih kra; je'Va n8.Se zenJ!lje ;to je ra.zliCita druStvena situacija i Zivotno iskustvo uticalo da je spekta,r zelja i strahovanja lbio >vellki, te je ·i naj·iiira klasinkacija moral a da dovede do IPOjednostavljenja. Ali, !PO naliem mil'i!jenju, u•-vojena tipologij•a Lzrazava najn"!Posrednije vezu ,pojedinca sa >drulitvenom 1praksom koja je sastavni deo njegovih llenih, porodiiinih i oplitenarodnih uslova •zivota. Stvaranjem zbirnih tabela !Prema .tipu odgovora prmita \8<! moguenost <d-a se sagl<>daju najsire tendenciJje zelj.a i stra:hovanja jug.os1oV~ensk:lh zena [<oje utvrdujemo i ana~ Hziral!b.o u ovom r~du. LestV'lca IPdkazuje ka:ko m~ i.<qliilanlci shvatili svqj rpol.ozaj i pol<>Zaj druStvene rzajedlnice u vrerrne sprovoa<mja an'kete, pet gadina :~>re toga i rrjJhova oi\el<ii'ITam,ja u buduenostL U ovum rarlu se prlstu[>11o .izraeuna"'"'IliiiU pre>seloa za 1sadalinjoot, proslost i buduenost rm"juci u v'idu odredem.e strUJkture.' Porede~ njem !P:VOSe!ka UO!Cavaju se pozitivne, odnoSllio nega1livllle rflz!ik.e -q 10ceni ipoloZatj,a na 1estv:ici i na OOillo_vu tog;a se zaikljruCu.j€ Anketa je obj~vljena. maja 1962. godine. ZnaCI, J)od sada.§njo:Cu se vreme 1ZVOI1en.Ja ankete, pod pro.SLo§Cu stanje pre pet godina, tJ. 1951. gocf!.na; a pod. _buauCno§CU 1961. godina. · 1 p_odrazu~ev~ Metod 1zra~unavaDJa proseka na lestVici - Broj stepenice (X} koju. su ispitanici odredill J}B skali pomnoZi se njihovom uCestalo§Cu (f). Zatim --s~ .zbroje sVi proizvodi (xf) i dobijeni zbir (I:;::d) se deli sa brojem anketiranih lica ('Ef),_ ~uzln:ajuCi o~e koj_i su odgovorili sa »ne znam« ili nisu dali odgo-vor. Nata~ naCin-dobije.t:l prosek (x)-predstavlja procenu poloZaja na lestVici ;za sadaSilJost, proSlost lli 1?';1duCnost za ·ceo uzorak il~· pojedine strukture. 196 o optiJmmnu, .odnosno pes:imizmu .ankefual!l.ih lica. U stvari, merem.je optlmizma ¥1\!!i se poredenjem poloi!aj-a prooloot sarlaSnj.ost - budu6nost, te re lilJa <>SnO'VU toga donosi ocena uspona _:_ aptilrn11zma, stagnac]je, odnoSDJO pada, ·tj-, JI)esfun.imna.' 5) Karakteristike uzorka' Osno~1i slkup u uoon-ku su saCimjarvaJi sta!llovnici izmed:u 21. i 71. godine starosti. Oni ;S'.l padeljeni na dva nezavisna podslkurpa, g.ra<Moo stanovi~tvo l \staoVID!iStvo seoskih i m~avli.­ tih na!iel(ja. Podu~oraik ilz prvog 1p;odskU1Pa ilznosi 695 (0,2'36°/o) gra)dsiklh sta!llovnlka, a iz drugog podSkUIPa 829 (0,103"/o) \staIliO'Wlika meii<>Vitlh i Seosiklh naselj'a. DaJkle, u uzorak je blllo izrubrano 1524 oiliasla stanovni[<a (odnosno 0,138 promila) od ukupno 11,011.600 odrasllh stal!l.ovniika u cel.o<j zmnl:jL Uzoraik j.e bio dvoet81Pffi: j.edinice pwe etarpe 1b'ili su p<>pimi :l<rugoV'i, a jedinice druge etarpe sta/llovnidi izmet'tu 21. i 71. ge>ditne. Pri izboru se n'isu tUZele u 1o!brzir stvame ;p:r;aporo.ije s.tanorvniStv:a po njegoV'i:m osnovni:m karakterlstikama, nego se 'imala u vid u ocena jpropo:rcije odgovora 111!a odredena pitanj!a, doibi1ep.a u probnom attke1iiranjlu, &ne se dbe;obedila .r"!Prezentati'VI!lost ne samo uzorka u ceiiilJi, nego i pojedinlh grwpadja. Vell&a uzor'lta koja je reprezentatitvna Ill ,OV{lll11 slruJC~ju ne zavisl ord b.r.oja jedinica u uzora<u, nego od varij,aJbiili~eta obelezja kQja kaTa:kteri.Su :te jedinice. (U oV'om slucaju odgovol'i na pitflllfja.) Varijabilitet je meren relarlllov:nom vari(jaillSom. ~~bor je vr~en p.omocu ta:b}ica slwCajlllih 1br.o:jeva. 3 1 Uspon. ~ tj. ukoliko je ocenjeni poloZaj vHii od poloZaja sa kojim vrSimo potedenje, ocenjujemo kao optimizam; pad, tj. ukoliko je ocenjeni poloZaj niZi od poloZaja sa kojim vrSimo porertenje smatramo kao pesimizam~ a ukoliko izmed:u .Pored~nih- poloZaja nema razlike ocenjujemo kao stag· naciju. 2 QpSirnije o planiranju ovog uzorka D. N 1 k o 1 i C: Planiranje i reatizacija projekta uzorka za anketu o lic!nim t opStenarodnim fteljama i strah.ovanjima - StatistiCka _revija, br. 2-3/XI - 1963, str. 144. 3 »Kao Sto se Vidi,- ove veliCine (tj. veliCine nezavisnih poduzoraka u oba podskupa, naselja gradskog tipa i naselja seoskog i meSovitog tipa z. G.) razlikuju se izmectu sebe, poSto se razlikuju i odgovarajuCi veli<:!ine proseCnih mera relativnih varijabiliteta u oba podskupa. Medutim, od veliCine nezavisnih poduzoraka u oba podskupa -nij~ se ni zahtevalo da budu jednake, vee samo. da obezbede, ocene Cije Ce relativne standardne greSke biti jednake (prvi ograni~avajuCi uslov), Sto je i postignuto samim na~inom izra~unavanja. Sto se tiCe drugog ograniCavajuCeg uslova, lako se moZe videti da zbir veliCina oba nezavisna poduzorka daje ukupnu veUCinu uzorka u celoj zemlji (695+829=1.524). UopSte ispunjavanje_ oba ograniCavajuCa uslova obezbedeno jE: samom primenom metoda prosei'mog ili nUltog podskupa za simultano planiranje nezavisnih Poduzoraka u viSe komponentalnih podskupova, u Cemu i leZi njegov teoretski znaCaj i njegova praktiCna vrednost«, Isto str. 148. 197... �Kao ·sto •se wdi, prNlkom planiranja uzonka nije se poe. Iazllo od [pola i drugih demografskih karakteristlka. U nzovku od 1524 odrasla st..ov;nlka zane su ~:>Stupliene sa 50°/o, tj. 7.62 zene. Iaiko se <ona da je, prema p<>dacirna statistlke, broj Zena u Uk.upnoj strukturi stanowtiStva neSto veCi, u OVD!lll .slucaju je (zbog metoda lzbora uzorka) dovoljan manji [p<>dmor'!k za Zene, jer SU se IZene pokazale homogenije u odgovoriana od mum<:araca, •cime je obezbedena zahtevana [pOOZdanost. Posle sredivanja podat.,ka Jz d:zvorne>g materija1a, dobi1i 1 sino 'SledeCe iStrukturre »podfu:zo~« u aps. br. neudata udata udovica razvedena nepoznato % 79 558 92 31 2 1D,4 73,4 11,9 4;1 0,2 762 Svega: 10il'/O u aps. br. sc;:lo meSovitb naselje grad % 356 39 367 46,72 5,12 48,16 762 Svega: 100°/o aps. br., nepoznato 170 354 156 49 26 7 % 22,3 46,5 20,5 6,4 3,4 0,9 Svega: 762 10il'/o ·U bez sko!e nedovrSena osnovna ~kola osnovna skola i nedov. sa-ed. §kola srednja §kola viSa i visoka_ Skala 198 - 1000/o u aps. br. .,, 17,98 12,08 radnice 10,63 slu.Zbenice 51,44 · 5' 38 domaCice 41 • 2 49 11ca sa UCnim priho dom 19 ' ~o~s~t~ru~i--------------------------~~;-----------:lci 762 10il'/o Svega: seljanke 23,09 46,86 30,05 762 Svega: d) Sko!ska sprema u aps. br. 137 92 81 392 % 176 357 228 21- 29 godma 30 - 49 godina 50 i viSe godina c) Tip naselja . Zena: a) Starost b) Braeno stanje . e) Za.ninumJe ,J .- �•Jo Broj ispitanika 25 375 Moderan ured:aj iku<Ce; auto 24 368 Pob<1ljsanje standaroa 21 319 Zdrav'lje u porodici 17 257 Stalan ;posao 9 140 Da hi se mogao uaciti ,uticaj pojedinih struMura lila zelje i sbrahovanja jugoslovenske ilene billo je potreh<no prethodm.o raZ'Illotriti opste rezultate anil<ete, a [pOSebno da H se i kakve ra2illke .jaVI!jaju pod uticajem [po!lne strukbure. Kako je al>rada pod a taka Jmstltuta tla medunarodna drusbvena istr..Zivanj a u Prinstonu data u frekvencijarna Zelja i strahovanja ilzra.Zenih u re'l-ativnim brojevima, to se i ovaj o[psti pregled krece u tim Razonoda 8 129 Imati ·viSe (para 8 126 Mir 7 114 Smanjenje poreza za zemljoradnike 7 112 . o:Jnni~Tima. B<Jlje .socijalno osiguranje 7 106 6 97 Srecan porodlcni III. OPSTI RREGLED REZULTATA ANKETE 1 ~ivot Uspeh u ·Skolovanju; strucno 1) Licne zelje i strahovanja usavrSavanje a) Licne zelje - Rezultati ankete, ialko su odlgovori Uip.rosceni kodiTanjem, govore da je spektar \lJC\nih ze!ja bio reJatitvno ogranicen. Sa ucestaloscu u il!lterva1u od 5-40°/o javlja se 17 modaliteta (vitli ta'belu 1a). Poonag.a:ti Clain.ove porod~ce 5 80 Preseliti se u grad 5 78 Tabela la. O.stati p<Moprivredm.lk 5 76 LICNE ZEWE (lzvor ~abela B1 - •Jo Skdlov~e <ieee Zdravlje Imati kucu, stan; ~pobo!fjsati Srel!a i stambene 'Uslove 40 33 Broj lspitanika 611 506 33 498 I Kao izvor za tabele la, Ib, lc, ld i 2a, 2b, 2c, 2d poslutio je obracleni materijal Instituta za me<tunarodna dru~tvena istrativanja iz Prinstona. Uz svaku tabelu u ovom tekstu 1Zvor je odretlenije ozna~en. Izuzetno u tabelama la, lb, lc i ld dati su 1 apsolutni brojevi, jer su i on1 objavljeni u prvim rezultatima. 1) Kao sto se v!di, od sest zelja sa najvecoon u~estaloscu tri su ishljuCivo vezane za materijalni poloZaj, a jedna samo posredm.o. Zaposlenje dollazi na osmom mestu sa frelwencijom od 9"/o, a zelja da se irma viSe novca na desetom m-;stu ."~ 8°/o. Na jedanaestom 'i dvanaestom mestu sa po 7"/o JaVIJaJU se Zelja !Za mirom i -Zelja·za smanjenjem-poreza. Ako posmatramo uticaj polne strukture na ovalko lzra'!:ene zelje vidimo <Ia je redosled zelja slican i ikod on'\.tSka-raca i kod zena. (vldi tabelu 2a). 201. 200 �Ta.bela 2a. Ovi rezultati pakazuiu da je nacsa po}azna tearijska preto postoj..uj.u ra.,lika rnmectu muilkaraca i IZena u nasem. druiitvu opravdana. Kada se radi o intimnim zeiljama pojedinca, ,zena se pokazuje ne_· sam.o u svetlosti majke, ~eC: se uoCava da ,je ona i vi:Se vezana za ikluC:u, ;bez obzira na proces emancipacilje zene kQji je nesuannj'i'V, do'k muilkarac pokazuje viSe interesovanja 12a zaposllenje i da!J.je Skolovanje .. Vekovna ekonomska nejednakost, a osaJda'!lnje ~t..uje, imaju "voj uticaj na ovakvu strlllk'turu zelja jugoS!ovenske zene. posta~a LICNE ZELJE PRElMA POLU Ze n e Mu-Skarci Razli- II ·r, ka procenata S:reCa i Skolovanje dece Zdravlje Imati kuCu, stan Srecan porodicni Zivot Moderan urea"j kuce Poboljsanje standarda Zdravlje u porodici Imati viSe para Stalan posao Razonoda Mir Pomagati Clanove porodice Smanjenje poreza Bolje soaijal. osiguranje Preseliti se u grad Ostati poljoprivrednik Uspeh u skolovanju, struCno usavr.Savanje (Izvor tabela 46 38 35 28 24 21 21 10 8 8 8 7 6 6 4 4 3 SreCa i skolovanje dece Imati kucu, stan Zdravlje Moderan uredaj kuCe, auto, motor SreCan porodiCni zivot Poboljsanje standarda Zdravlje u porodici Stalan posao Uspeh u skolovanju, strucno usavrSavanje Razonoda. Smanjenje poreza Bolje socijal. osiguranje Imati viSe para Mir Preseliiti se u grad Ostati poljoprivrednik Pomag'ati' ClanOve porodice 34 31 29 + 9 24 + +12 +4 Tabela lb. 21 21 LICNA STRAHOVANJA 12 11 + + 10 ~3 9 8 ~1 8 7 7 7 9 •;. 43 Broj ispitanic ·ka 658 31 47.1 Rat; nukleami rat 27 408 N euspeh dece 14 206. Nesrecan porod>cni zivot 11 162 3 Bolest, smrt ~1 + 3 ~2 ~2 ~3 Bdlest, smrt i T nes~eCa u poTodici 6 ~2 Nez"Poslenost llena ili •I!Iana porodice. 8 120 4 ~7 NizaJk •standard 8 118 Nerodna 5 82 5 78 B1~2) Meau.tlm; P"' procentu izra:!enih ze!j a zene se u . iZvesnoj mer1 razl>kuJu od mu:§karaca. Tako na ~primer 'lwd zena je :.<a 12°/o vffi_e na~ailena zelja za srecan Zivot i lb~uenost dece. ·Odmah zat1m razlrka je najuocljivij a u pog!ledu licn<>g 2id<rav1ja i 2ldravlja •clanova porodice (raz1lka !JO/o u korist zena). SraCan po~odiCni Zivot · i iS tan, odnosno lk:uCa, su 'dalje Zelje -koje ·Zene im-a.Z·avaju !Vi:Se nego- muSkarci. Zene izrazito p·oka~uj~ m~nju zelju ~a daljlm ~kolovanjem (~7%), kao i ~vim -onrm sto Je vezano 'Za ~ra:dne odnose i socijalnu po1itiku·. 202 'b) Licna strahovanja 7 L godima Nereseno 1stambeno pitanje (Izvw: ~albela C1~1) Strahovanja jugoslovens:Icih 1!judi u najveeem l!>rocentu se odln<>se na 7!dravlje, kako [lt>no - 43°/o, taka i Clanova porodice - 310/o, kao i na :sreCan Zivot dece - 14()/o i porodice kao celine - 11°/o. Pogo!"Sanje materija'lnog polozaja, bi[o u poglesdu zapos.lenja, prihoda, stambenih 1prilika i sliCno, javlja se znatno rede. J edina strah od rata, >eesto naglailen kaJa strah . 203 �od nukllearnag rata, javlja se i u -uenim strahovanj:ima sa znacajlllom ucestaloiieu ad 21"/~ (vidi tabelu lib). U pog!edu uticaj"' poJne :strukture dobijamo ·iste rezul• tate kao i ikod izrazenih 'lienih zelja (vidi t!jbe[lu 2b). Jo86u preko 5"/o, sedam se Cidnosi na (priwednli ra,.voj zemlje, 6 na zivotni stamldavd .gradana . (vidi tabelu lc). Tabela lc OPSTENARODNE 2ELJE Tabela 2b. "I• Broj ispitani- Pobo!j'sani standavd gradana 40 615 OCuva.nje i razvitaik socija.Jizma 27 415 Mhr 25 381 +14 R<>zvoj industrije 24 370 Tito - 23 350 10 -I + 7 + 7 Razvoj poiljO[privrede 16 241 7 7 6 + I -6 -1 Razvoj saobracaja 14 220 Re!lenj<> stambenog p;;tanj a 13 201 Ekonom!d<a staJbillmost 13 195 Naciona1ni pr<>S(peritet 9 139 Zaposlenost 8 118 Opsta lzgradnja zemlje 7 112 Elektrifikacija sela 6 92 .6 87 Izjednacenje plata 5 83 ViSe Skala, 18ire obrazovanje 5 82 Stambena imgradnja 5 74 Naciona1no jed:i!n1stv.o 5 74 Bo!ja zdravstvena sluZba 5 70 LICNA STRAHOVANJA PREMA POLU Ze ne Bolest, smrt Bolest, smrt u porodici Rat Neuspeh dece NesreCan -porodiCni Zivot Nizak standard Nezaposlenost Nerodna godina NereSeno stambeno pitanje H 43 38 26 17 14 8 5 5 5 MuSkarci Bolest, smrt Rat Bolest, smrt u porodici Nezaposlenost Neuspeh dece NesreCan porodiC.ni Zivot Nizak standard Nerodna godina NereSeno stambeno pitanje 'ka I%I Razli· ka procenata 43 27 24 11 5 (lizvor tabela Cl-2) Stra!hovamja Zena vezana su IZa zdravlje 10lanova [pOrodice (izrailena su za 14°/o vlse nego kod :mll1SkaTaca), za nepovoljnu buducnost dece i nesrecan ;porodicm ·z;vot (sa rpo 7°/o vise nego kod mullkaraca). Nasuprot tome, strahovanja muSkaraca su znatno vlsa u [pogledu nezaposlenosti (11°/o !kod muSkaraca, a 5°/oikod zena). 2. Opstenarode zelje i strahovanja a) Opstenarodne zelje jugoslovenskih ljudi su !POkazatelji odnosa pojedinca [pr&na drulltvenoj zajednici, a takode i njihovih shvatanja lbitnih problema napretka zemlje. Od 19 moda1iteta u kojlma se jav}jaju ·O[pstenarodne zelje •sa ucesta- 204 dug zivot i zdravlje Smanjenje poreza za .ze_mlj<>i-fl,dni1ce· (Izvor: Ta•lJella · Dl-1) 205' �·OpStenarodne zelje jugoslovensklh !judi ·sa ucestaJoseu iznad 20°/o rpdkazuju politi(Jku zrelost i shvatanja bi1Jnih problema ~alizma 1 mira. 40% ispitamlh gradama .Zeli poboljsanje standarda jugoslovenSkih •!judi, a oko ~etvrtina vezuje sv.oje Zelje za soci:jrallza.m .il !I'.azv;oj .ilrrdustrijre. OCuvanje mira i dug Zivot i l1ldTavlje predsed'nika Tita takode ·lzrooava oko 25°/o ·svih ispitanrka. Pri oceni ovlh od.govora treba imati u vii!u i <>Pstu rpoliticku situaciju u zemlji u vreme obavljanja ankete. 'Nairne, anlketa je sprovedena neposredno rposile govora predsednlka Tita u Splitu, !tilaja 1962. goddne i preuzimanja svih onih .poznatih mera ikoje su sadr'Zane u pismu CK SKJ. Prema pismenim izjavama aiilketara ispitanici su u veJikom fbroju bili ofkupirallli proJilemima koji &U istafknu:ti u '1Pli1Bkom govoru i koji su naiSli na jedlllodu&no oclobravanje i .po'd..Siku. Anketari lsticu da je veltki lbroj ispitallli<ka u svojfun kontaktima s njima :pokretao pitanje iz Titovog govora iUi pri foronulisanju svojih op.Stenaro.dnth Zelja ,poZ'ivao ISe na njega. 1 U nekim. od'govorima to se izrazito za;pa.Za. :Na prbner, >>Prvo i osnoVIno ~e da ibude milr. 13ratstvo i jedmstvo '<la 'ostane i da se joS viSe o'drZi. Da se otldlone neki nedostaci u ~rav­ ljarnju: rasp= u platama, bo!je p1aniranje, da se o!Jkloni biro<kra1Jski n~in nlkovodenj a, da se o!Jkloni krimimal u j>ri• vredi, ·da svest ·radnika prema radu lbude na NiSem nilv·ou«. (Anlketni 'list red. hr. 173 - Srbija). Ostaje otvoreno iPitarnje da li bi se u sada ponov1jenoj anketi dobm s!U&li odgovori na tako visokom po<litii!kom nivou, gledaju6i na rerultate a,nkete u celini. Polna ·struktura ima izvesnog uticaja i na uiCestalost u kojoj se rpojavljuju odredeni modailiteti opstenarodnih ze!ja (virdi tabelu 2c). Tabela 2c. OPSTENARODNE 2ELJE PREN1A POLU i Poboljsan standard 38 29 Mir Tito - dug Zivot -i zdravlje OCuvanje i razvoj soaijalizma Razvoj industrije ReSenje stambenog pitanja Ekonomska stabilnost Flazvoj saobracaja Razvoj poljoprivrede Zaposlenost Oplita izgradoja zemlje Nacionaloi prosperitet ViSe Skola, Sire obrazovanje Stambena izgradoja Bolja zdravstvena slu.Zba Elektrifikacija sela Smanjenje poreza Izjedoacenje plata Naoionalno jedinstvo (lzvor: 0 uticaju govora predsednika Tita na odgovore ispitanika anketal'i Cesto govore u svojim izvjel!itajima. »Gover predsednika Tita u Splitu je uticao na sadrZinu mnogih odgovora. Cini mi se da sam osetila odul!ievljenje l!ito je Tito u svom govoru izneo problem naSeg svald.dal!injeg ~oveka i nije slu~ajno Sto su mnogt !e~ leli da Tito bude jol!i Predsednik Republike« - Anketar, student soeiologije iz Beograda. »Imam utisak da su nastupili (ispitanici) dosta otvoreno i da su nove privredne mere i koraei koji se preduZimaju, pos~bno govor Titov, u(!inlli da anketa u ovom krugu dobije svoj smisao«. - Anketar, student soeiologije iz Beograda. Mu!karcl e n e T~bela 22 19 19 16 13 12 9 8 8 6 6 6 6 5 5 4 4 'I I Poboljsan standard OCuvanje i razvoj socijalizma Razvoj industrije Tito - dug zivot zdravlje Razvoj po!joprivrede Mir Razvoj saobraCaja Ekonomska stabilnost Nacionalni prosperitet ReSenje stambenog pitanja Zapos!enost Oplita izgradoja zernlje E!ektrH>kacij a sela Izjedoacenje plata Smanjenje poreza Nacionalno jedinstvo ViSe Skola, Sire obrazovanje Stambena izgradnja Bolja ·zdravstvena s!U.Zba Razli-. % k:..pro~ cenata 43 -5 35 +8 29 -2 24 +16 22 21 16 -10 16 -4 12 -13 10 8 + 7 7 7 + 6 + 1 1 -6 6 + + + 6 -2 5 4 -3 4 -2 1 2 2 -1 Dl-2) I 206 Najuo~Ijiv;ja rarzllka u ikorist .Zena jeste u izraza>Vanju . ze!je za m>rom - 8•/o - i zel)e za dug 'zivot IPredsednika Tita · - 6'l/o. 1Jporedo s tim, Telienje i p~bolj~anje stambenog pitanja doonlnira ll<ao zelja zena, i javllja se za 8°/o viSe nego kad mUSkaraca. Nasuprot tome, zene ,pc>kazuju rnmogo manje interesovanja za priNredne probleme zemlje ·~ ra:zyoj indu- 207 �1):' i ,,. i! strii<; 10"/o, razvoj (po!jopriwede 13°/o, sa<>bracaja 4"/o, nacion~r !PfOSperilet 6°I 0 su .razllke u izrazenim zellj ama u kor-Lst mws"karaca. NameCe se zakljurCa:k !kao i kod ilzra.Zenih HOni:h ,ze1ja da su Zene, i pored otvorenog pr-ocesa emanci(pacije, joo nedov<l!ljo oogai\oV'ame u IP<>litlOkoon i prlvrednO!lll zivotu zemlje. b) Op!itenarodna strahovanja Tabela 2d. OPSTENARODNA STRAHOVANJA PREMA POLU Ze n e 80 Rat Tabela ld. OPSTENARODNA STRAHOVA:NJA •Jo Broj i:s[lita.nika . Elementame nepogode Povratak starog reZima Strahovanje za Zivot Tita Bez strahovanja Nesloga naroda Jugoslavije Okupacija II Razli% ka procenata Muskarci 1%1 Rat + 73 Povratak starog reZima Strahovanje za Zivot Tilta Elementarne nepogode Bez strahovanja Nesloga naroda Jugoslavije 6 6 6 6 7 8 7 -2 6 -1 5 4 + 6 Rat 76 1.164 Elementarne nepogode 19 295 Povratak starog reiima: 7 105 Smrt Tita 6 98 Zanimljivo je da se strahovanja javJjaj;u upravo pred 5 5 Okupaoija 1 (Izvor: TabE!Ia E1-2) Bez strahovanja 6 85 N eslo,ga narada J'llg'Os!wvije 5 onim druStvenim i prirodnim .sHalll1a prema lk:ojima se ~ovek kao !pO'jedinac 01seCa nemoCan - nulcl.eami rrat 1 elementa.rne 76 nepogode. Okupacija 5 72 (Izvor: TOJbela El-l) JugoslovenSki ljudi lkao i narodi ostalih zema!lja u s.vetu, strahuju najvi.Se ad uzasnih posledica o:nr!Olea;rnog rata. Strahov..nje dd rata izr..Zava 76°/o tspitamlka sto predstaV'lja najvecu ucestaJiost ikoja se ja'flja u •zra;Zemm llC:nim i opStenarodnim ·zeljOJma i strahovanjima. Strah od elementarolh nepogoda pred kojima je covek, iako ,ucesnilk: nau1mo-tehni0ke revolucije sadaSnjosti, j.os lllVek i!lemoCan, javlja Se. u ovoj a,Jlk:eli na \:lrugom mestu sa 19°/o. Verovatno je na rezultate ankete uticao zemljotres u Makarskoj. Zatim po ucestalosti dolaze strahovanja - opasnost po socljalni poredak, liCooist druga Tita, jedin.Stvo n<>sih naroda (vidi tabelu ld). Pri tome razllke u palnoj struktll!ri ogtledaju se u rprvom redu u strahu od ·rata i to 7°/o u [wrist zena (vldi ta:belu 2d). 3. Poloi!aj na !estvici. OpSti po!Joza,j na iestvlci jrugoslovenslkih lj'Udi karakterr!ie izrazi!f: ~ptimiz31l11. 1 208 L Pro/Host SadaSnjost BuduCnost · i c n 0 s t Ukupao Muskarci I 4,3 5,0 6,7 4,31 5,06 6,85 I DruStvena zajednlca I Zene IUku pno IMuskarci I Zene 4,33 5,01 6,73 4,9 6,8 8,6 4,96 6,8 8,5 4,86 6,8 8,6 Rezultati su sa gle!Clil§ta interesa socija[tstlCke rlrulltvene zajedln:ice !posebno pozitiV'ni, zbog toga !ito je qpti:mi«am narocito nag!la!ie111 u pog<Jedu razvitka i bud'W1mosti na!ie drustvene zajednice (JVitii grafikon 1). u tom okviru i svaki pojedlnac optimisti~i gleda i na svoj sopstveni ljloQoliaj, ko:ko u sadaSnjosti, truko i 'll ibuduCnosti. 14 Zelje i strahovanja naroda Jugoslavije 209 �Grolikon LICNI POLOZAJ ISPITNIKA I POLOZAJ DRUSTVENE ZAJEDNICE U PROSLOSTI, SADASNJOSTI I BUDUCNOSTI 10 9 8 Poloiaj druStvene zajednice \,"' 7 •/ 6 5 / / / _,;' 4 3 2 0 proSiest sadoinjost buduCnost 1957 1962 1967 Possbno je zani.im.:ljWo da polna strUJktura ne utiCe na i:zraZeni optimi:zam u pog'ledu polozaj a na •lestvici, kako u od-, z:i.osu IJifuost, ita:Iro i u odnosu na d·ruS~venu zajednicu.' Merenje optimizma poredc;mjem 1polo.Zaja .proSlost - saqa&njost i sadaSn:jost -'-- buduenost i ocena uspona, stagnacije i parda oonogucava nam tlublju anali:zu samim tltn sto staticku analilzu zamenjUje dinamOOkom. ReQativno malla veCina 56,8•/o - smatra da danas zivi bolje nego u proiilosti, a jedna cetvrtiha da z;vi gore. Tri cetvrtine svfu ispitamika gleda sa velikim optimizmom na budu6nost, a manje od 109/o o·CekuJe pqgorsanje svog polozaja u ibuduenosti (vldi grafikon 2). · Medutim, u odnosu na druStvenu ·zajednicu optim~zam je Znatno izraZeniji. Rreko tri Cetvrti:ne ispitanika smatra da je sadasnjost nase zemlje holja od proslosti, a soono 15°/o da je to omnuto. Elizu 90°/o gleda s optimi:zmom na buduenost, ddk je broj onlh lkoji sa pesltni2llllom gl!edaju na lmducnost drwtve<tJ.e zflj~dnite lbezmai':ajan - 2,3"/o (v1di gra£i!kon 3). na I oV'de polna stru'ktura -nema oznaCajniji uticaj ni u oceni liOnog poloZaja, ni u oceni op.Steg stanja dru~tvene 12ajednice (Vidi grad'ikone 2 i 3). Ov-i rezultati su .pr1rodni i moglli :su se oCelkiva:ti s obzirom na usrpesan razvitalk socija[i,ma. U pogledu pouzdanosti odgovora moglo bi se smatrati da 'SU odgovori koji se ·ordnose na proiSlost realniji, jerr se radi o -odredenom wemenskoni pedodu o'd pet godina koji je proSao i koji su i~itanici do~ive'li. Veoma naglaSeni pozitilv.ni rezu!J.tati ankete u odnosu na ibud!u,Cnost,· naroC.ito ibudu6n01St ,druStvene zajednice, mogli lbi se obja:sni,ti,' po naSem miSljenju, po~itivnim UOnim iskustvom doZi:v:ljenim u proillo.sti, ikao i pre1jpostavkom da isrpitanici pobo1jsanje svog HOnog cr>oloZaja vide 'll oCekiVanom · prethodnom raZivolu .druStvene zajednice. PosmatrajuCi ·OVU .Ci·njenicu na relaciji liJCnost - druStvo, postavlja se i!Jitanje da li je pojedinac vee rdovoljno svestan cinjenice da je opsti princip nase dmrlitvene zajednice da [iolazi od. ~caveka ·i njegove 111Cne sreCe kao uslova za sreCniji ·Zivot .dru~a u •celini. MOIZda bi u .tom pagledu i ·optltnizam u poe gledu liene huduenast\ lbio jerdnak optinrlmnu u poglsdu buduenosti rdrustvene <zajednice, a. ne talko $kronmo uklopljen u olkvire opSteg 111~etka drustve111e zajedlllice. Opi!ti .rElZU!ltati ankete o zeljama i straho,vanjima jugoslovenSkTh !judi polkazuju da p<>lna struktura ima i:zvesnog tittcaja, poseibno na IHCnom planu~ -.Razlirke .su vidljive_ prvenstveno u· uCestalosti pojedinih modaHteta, a manje iii nikako 210 14' • * * 211 �Grafikon 2 MERENJE OPTIMIZMA A. Li Cni poloiaj i spitanika u sadaSnjosti upor~dj en sa poloiajem u proSiosti i buduCnosti Grafikon 3 MERENJE OPTIMIZMA B. Polooaj drustvene zojednice u sadasnjosti uporedjen sa poloiajem u proSiosti i buduCnosti % ienskl 1·11 J.JJ 1- proS lost II- soda.Snjost 111- budu6nost 212 .Ji.JJI Zenski muiki ukupno ukupno 11·111 I • II II • Ill 1·11 11-111 ~ u usponu ~ u padu II'- sadaSnjost ~ I!QQS2I stagnira - lilt- buduC:nost - b ez odgovora li- proS lost I • II ~ II • Ill u usponu ~ stagnira 1·11 11·111 ~ u.. poclu - bez odgovora 213 �u nJihovoj raz;>~likosti. Pored op.Steg aptimlzma i n"bitni!h ;azlj;l<a ;t -pol?fZ~Ju na Iestvici, jugoS!ovenSke ~ene .posebno. ~zraz~v~~u zeil]e •1 s~rahovanja vezana za njihov po[o.Zaj majke~ 1 f~kCIJe u porod1ci. Sva:ka'ko treba uzeti 'U obzir i ern.ocio-; ~a1n: odn?s Zene prema Zivotnim- .problemiocna. Pri tom tre'ba; 1 :~atr u VIdu_ .'d_a :U modaliteti Ze1ja i strahovanja muSkaraeai 1 zena ~koro 1sti, sto rgovo.ri o procesu emancipacije Zene, njene: s~e _vece ravnopra'Villosti i stvarne sposobnosti za uoCavanje' ~1tnih pr?bl~a u odnosu na svoj pol~aj, porodicu i drustvenu za]ednrcu. IV. UTICAJ STAROSNE STRUKTURE NA ZEWE I STRAHOVANJA I NA POLOZAJ !NA SKALt 1Starost deluje ne -samo kao biolo.ski :nego i kao socijalni cinillac. Ona je !IJre svega antropoloilko obei..Zje coveka koje se drustveno obllkuje. U zivotu pojedinca i druStvene zajednice ra1iHkujemo doba covekovog detinjstva, ·nrladicko doba, doba -radne S!IJOSobnosti i zrelosti i doba starosti. Obicaji i pravni propisi u. ~vakoj druStvenoj zajednici reguli!Su drustvenu uiogu i !IJO!ozaj u vezi sa godinama sta.:osti. Punoletan gradan.in ima posebna prava i obaveze. DXIU.Stvena zajednica raCuna sa radnim ,periodom .Co.ve!ka, ili fertilnim periodom Zene. PorodtCna zaj ednica zasniva se najCeSCe u odredenim godinama s~arosti. Revolucionavni tokOIVi u na.Soj zernlji .o'bO.ilkovali su :tri generacije sa razliCitim druStvenim. ·ulogama u istorij'Skom razvoju: predratnu .generaciju, generaciju koja je .hila nosi'lac NOB-e i posleratnu generaciju v:ispitanu u u!Hovima socijalizma. Uticaj starosti odra.Zava se i na Zelje i stralhovanj a jugosloveruske Zene. N a Zalost, tUzorak je ·dbuhvatio saano Hca iznad 21. godine starosti cime se potcenilla pUllla vredinost odgovora mladihispitanika. Rezultati obrade izvornog materljala i njihova anaJiza p<1ka>zuju da generacijoske !Ta:ll!lke uticu illa ·:i:elje i strahovanja. i. LiCne Ze!je i strahovanja a) Starosna grupa od 21 do 29 godina - Prva starosna grupa obuhvata zene od 21 do 29 godina star·osti. To je ge-neiacija vaspitana u socijaliz·mu i uslovtlna pravne i politiC'ke ravnopravnosti Zene. Srecan porodieni zivot .jav'lja se kao najopstija zelja najveceg hroja ispitanica - 53,4•/o. Sa tom ze!jom povezana su 215, �r: i d':a osnovna materija1na uslova za Z.ivot porodice: posedoVB!riJ·e stana (48°/o) i nj<lg'ova anoderna oprema (35"/o). (h,rukav redosled zelja mogao se ocekivali s obzirom tla je to period zasnivanja braOne zajednice, te i ·Zelje da se 'Ona stvori, materijalno dbezbedi, uCvrsti i 1brojn:o razvije ddlaze do izra.Zaja. Stan i njeg-ovo uredenje, a ne zaposlenje d. visina p.rithoda ~arakteriSu ek<m.omsku sigurnost u uslovima soci'jalizma, sa Jedne ·strane, a stambene teSkoCe i Ze1ja tza vi!Sim standa:rdom (23°/o), sa dr.uge strane. Problem srece i ibuducnosti dece kao i .l;fJCno •zdravlJe~ 12a. raZliku ~ drugih .grupa, ovtle nij~ od !l)rmnarnog znacaJa, 1ako 30°/o anket£ranih. Zena to iznosi kao svoju Zelju. To se objaSnjava 1Cinjenicom Ida je u .o·voj starosnoj grU<pi jos znatan hroj neudatih zena i mladih brako.va .bez de.ce i. 'da u ~ godinama sta:rosti zd'tavllje abiJCno JOS niJe ozbi!lJniJe ugrozeno. To se ddnosi :i na zdravlje Cianova porodice. Slfuka lkoju nam rpruzaJu liane IZelje ! strahovanja generacija jugoslovehsikih zena izmedu 21 i 29 godilna starosti je aCekiva•na. One su shvatile svoje o:baveze u Zivo.tnom dklusu i svoju druStvenu ulogu. Zasnivanje i stabilizaci•ja parodiCne zajedalice i struCno .usa•v!'Savanje kao put u~eha u Zivotnomporivu karalkteriSu, preko Zelja i strahovanja, CL'tavu posma-' tranu •starosnu grU<pu. b) Starosna grupa od 30 do 49. godina - Ova generacija prc>sla je i podnela te8koce rata i Revotlucije. Te godine wlaze u radni i fertilni period Zene, koji lSe uprasvo sa gor.njom granicom od 49 godina uglavnom i 1Zavr.Sava. Ulk-olilko :Zena postiZe odredeni dru·Stveni poto.Zaj, ona to uspeva u t.ian go1dmo.ma. Njena dvostrulka uloga domaCice i z~oslene .Zene u ovim god~nama je .najizrazitija. Zena kao majka u .tom periadu ima najiViSe roditeljskih obaveza. Zato je i razmnljiVo Sto najveCi broj Zena u ovoj staroSI!loj grupi iznosi Zelje za sreCu i buducnost svoje dece - 57,9°/o. Zelje ikoje se odnose na stan navodi i u ovoj ~rU<pi znatan deo zena (36,7"/o). Ip&k i problem stana i njegova oprema su izra.Zene 2a dlm lf0/o- crnam.je nega u prethodnoj starosnoj grupi. Zelja za visim ~tanda~dom .s!koro je po:djednako za.stupljena kao i u prethodnoj gl'li!Pi. Zelja za Henilm zdravljem je nesto nag.Jasenija (5°/o viSe). Dok se u prvoj starosnoj grupi srecan porotlleni i'ivot jav1ja kao dooninantna zelj:a Zinatne po1oVine i,pitanica, dotle ova Zelja, kao i Z:e'lja za .zxiraVljem L0lanova !PO~odice javlja se k<>d jedva cet1ertme amlketiranih zena u .oV1oj starosnod grupi. Ovaj ipodatak mo.Zemo tuma,Citi dvojaiko: u .po1m1aitranim godlnama Zivota Zene su preteZno vee rzasnoJVale 1brafuu zajed-' nicu i p.rebrodile .prve tri lkritiiCne godine braCne zajedtnice, tako da zelja za staibiiizacijom braka nije nagl.Sena, jer je veC ostVarena. Na.sUJprot tome, tUilllaCenje mo.Ze biti i (P'otpunosuprotno. Nairne, stat:tstika ;razvoda bra1mva prema trajanju u 1961. godini govori da je brak u trajanju Old 10-14 godina Iabilan 1 procenat razvoda veiJ]kl, a to je upravo period :koji obuhvata i"lsmatrana sta:rosna grupa.' ZJbog toga ne ,postignuta, stabiJrnost, veC poremeCeilo.st iii .prestanak braCne rzajednice; uti:~e da Zelje za ·sreCom 1p0radice budu smanjene na polovinu. u octnosu na prethodnu star<>snu grupu. Pri toone nagl.Sa'Vamo d<>minantnu zelju za srecu i l>uducnost dece. (V]di pril!og __: tabela 1a). 1 Ova starosna grU<pa poikazuje u odnosu na druge :9koro isroljucivu zelju 'Za da!lji uspeh U skO<JovanJ"U - 10 20/o ~rema ,.. 1,4•;o kod d<ruge starosne grU<pe, a kod ltrece ' grupe ' ta se zelja uopste ne javlja. S tim u vezi i staJ!nost !POs!a pojavljuje se kao izrazita zelja najmlade starosne grupe (16•/o: 6•/o: 3•/o). Uspeh u !Poslu javlja se kao ·zelja sa dv"!Put vee<>m Ulcesta1oSCu 1kod prve ·starosne grope u odnosu na treCu. Sve QVe Zelje karaktedSu zdrarv oidnos prema radu i shvatal!lje da postojeCi principi ra&pode'le uslov-ljavaj·u a>ovezivanje sta!J.nosti posaa, uspeha u radu i rvisinu prfunanja sa ·stru.rCnim usavnSavanjem. ~rirodno je da je i eelja za razonadom sa najvecom frekvencrJom !Zastwpljena kod najmlade generacije - 9,5•/o. (Vidi pri;!og - tabela la). Strahovanja jugoslovenskih zena s obzirom na starost pokazuju da ova rprva starosna grupa stra!huje upravo od neis[pumjenja l:elja koje je izrazila. Nesrecan porodiani zivot, odnosno ibolest i nesreCe u porodici :su strahovanja koj a se najlcesce javljaju (30°/o i 37"/o). Odanah zatian dolazi strah<Jvanje od rata. Ovo strahova.nje izrazava podjednako oiko cetv.rtitna i.spitalll!ica u sve 'tr:r postrnatrane s1;arosne grope. Kod ?ve _starosne grU<pe strahovanj e od niSkog zivotnog standarda JaVIJa se dvostru'ko <vise (12°/o : 7"'/o: 6°/o), nego :kod druge dve grupe. MaZda ova generacija iana <lonekle i raz'Jicito shv<ttanje 0 2Jilacaju zwotnag standarda, sto ta!kode treba uzeti u obzir. (Vidi !P'rilog - tah61a 1b). 216 I StatistfCkt- btlten 298~ ;Januar 1964, str. 98'. 217 �U ovoj starosnoj grupi, 'kao i u iprethodmoj, strahovanje od 1 bollesti i nesrece ·U por<>dici je najizrazenije (42"/o). Menutim, ovde se prvi put pokazuje jasno i :zn.atno izra.Zeno strahovanje za •Hcno "<Jrav1je - 38,9°/o. Verovalmo da su to godine •ceilce poremecenog zdravlja. Ipaik 'je 'kaTa'kteristieno emo- ciona1no i materi'nsko ·reagovanje Zene koja strahovanje z~ zdravlje C1anova poro!dice iZiraZava viSe nego strahovanje. za UCno zdravUje. N a treCem •mestu dolazi -strahovanje od neu:::;peha dece Ill zivotu . .(Vodi (pl'il<>g- tabela 1•b). Opsta 'kara'kteril'ltika generacije IZena izmeilu 30 i 49 godina 1starosti 'koja se de>bija preko ilorazenlh Uenlh zelja i strahovanja, jeste njih·OfVa Skora iskljuCiva orijentisanost ka deci 1 zdravlju 'Clanova iporodice i sv-ome HOnoan zdravlju. Daikle, ne Zelja za drru.Stvenom afirtrn:acijmn i us;pehom, veC Zelje vezal!le. za njen poloZaj majke i domaCice su dominantne u ovoj starosnoj grupi. Viseik procenat .:astupljeniih Klomacica kao i\?:drzavanilll. lica u uzorku svakako da defomnilie dobijenu sli:I<u. c) Starosna grupa od 50 i vise godina - Zene obuhvacene ovom sta:rosnom grupom vaspitavane su u uslovhna meravnoprruvnog p<>lozaja .ilene u predratnoj Jugosla'Viji i one su podnele teskoce rata. Iz njihovih red01va {Ponik'le su jos u toku rata Zene r.wk:ovodioci, polit1Cki i drus-tveni radni'ci. FizioloSki one su pre.Sle fertilni period, a uglavno.m i radni qJeriod Zivota. Na ,prvom mestu, i u izrazito veCem !broju, ispitanice lzrazavaju zelju za licnim zd.Tavljem (48°/o: 34°/o: 30•/o). Zdravlje ·Clanova porodice je treCa izraZena Zelja po uCesta1osti 210/o. FizioloS.ke promene u organimnu uslovljavaju, s;vakako, smanjenje vitalnog lkapaciteta, poveCan jbfoj orbaljenja, te se to qdrazava u ,ovoj starosnoj grlllpi u z~lj'i za rzdravljem. Ovde se prvi put javlja .~a-Cajnije izraZena Zelja za boljim socijalnim osiguraniem- 14,4°/o. To se moglo oe"kivati" obzirom da .se radi a kategoriji lica sa liCnim prihodima, na osnovu licnili, a jos vis~. :pGTodii\nih penzija i drugih socijailnih davanja. Takode se posebno uoCava Zelja za IDtegracijom ne samo u porodicu, vee i u siru rodbinsku zajedni.cu (10'/o). iNajvise ispitanica OVe IStarO'Sile grupe zeJi da ima RiSe UOVCa (120/o). U t<>m lpogledu jedino najmlada staroona gru.pa im S€ pribli~uje. Ovi p<>daci navode nas na socioloSku anallzu T. Parsensa koji govori · o iz·alovanosti starih od dru:Stvene akt:irvnosti, cd dece koja osni'Vaju svoje porodice i psi!hiCikog osec~nja usamljen-O'sti. Starost !pOVlai!i- za sobom i smanjenje materi218 ja1Lnih :primanja, a rleca !Iledov·oljno ISihvataju svoje obaveze da to nadolro.ade.' Ako se neka od owh clmjenica moze primeniti na jugoslovenstke Zene ovre stwoSI!le grupe, onda je to donek!le olbjasnjenje odobijenih rezultata. Zelja za stan<>m i njegovom opremoin 71Il:atno je smanjena u odnosu na prethodne starosne grupe. Veravatno <llbog toga sto se smatra da je to pitanje ili: reSeno, Hi je sm.anjena nada u m.oguCnost za_dovoljavajuceg resenja. Jedlmo je jos velika zelja za srecn<>m budu<moo&u dece- 38"/o: 58°/o: 30°/o u na;ji!nla&•j starosncJj gru,pi. (V,idi prilog- talbela 1a). u pogledu strahovanja .rezultati su isti tkao i lkod zelja: boles! liena 48•/o, :J:>e>lest u ipOrodici 31°/o, l!lesreena starost 13°/o. Briga za decu izraZena je procentom od 11°/o, zna!Ci znatno niZe nego u IPtethodnoj :grUjpi, i strah ·Od nerodne gddine sa 7'/o. (V<idi prilog- tabela 1b). L~Cne ·Zelje, a jcrS viSe strahovanja, jugoslovemke Zooe sa preko 50 godina starosti karakteriBu 'ill kao gl'UIPU okupiranu b.rigoon o svom zdravlju i IStrahom od smrti, Zeljom za sigurn-oSCm i razbijanjem usamljenosti, pored .Zalja, inaCe karakteristtCnih. :za Zen'!J., lkoje se ·odnose na ;poradicu. !Rezultati .u lzvesnoj :m.eri iznenaduj;u, pogotovo a'ko se uzrne u 01bzir da se vlse .od polavine - 1'23 : 104 - ]spitamica ove starome grupe ,na~azi u doba starosti od 50 -do 59 godina, dakle -jos u Zivotnoj snazi, a pored .toga a!ko se ima u iVidu i poveCanje prose'Cinog trajarija Zivota, tprvenstveno ik.Oid Zene. , Pored iznetih zapa:Zamja o uticaju IStarosti na Zellje i strahovanja naSe Zene, Cini nam se da bi slika bila nepotpnna a rezu1tati donek'!e jednostrano tumaceni aiko se ne bi uzele u obzir joS neke Cinjenice. 2 · VeCilnru za,pOisJ.enilh Zena kod nas l~ine anlade g-eneracije. One :su se iSkolovale, Zive i .rade .u novim uslovima, pa je razumlljivo da rlru1<Jcije gledaju na svoj polozaj u ·amliitvu. !l;bog toga se i njihove zelje i strahovanja razllkuju Cld zelja i stra~ havanja Zena u d·ruge dve grupe. Izra.Zenije ~elje za stru:Cn1im oJWOsobljavanjem, uspehom u poS!u, z~poSJ.enjem, polboljsa,njem sta:n:darda, - ka:ko •je vee itanije istalknuto, to potvrduje, i:lko su Zelje ·za sre6nim po.rodiC:n.im Zivotom. do.sta mag·laSen~. Takode bi -billa jednostrano tuma~Citi da se interes Zena dve starije starosne g.rupe ograniiCava samo na Zelje o ![JOli'odici ;i 1 T. p a ~sons - l:lements pour une Sociologie de z•action- - A~ et -sexe dans la societe americaine - Paris, Libraire PLON, - str. 127. -2 Od ukupno _ zaposlenih u 1961. godini do 19 godina na Zene otpada '!11,6%, a od 20-24. godine 33,4%. - Stat. btlten 298, str, 32. . 219 �]i • l:itOO:om 2jdravlju, te da je Zena nezainteresovana za b'ilo Sto drugo StO nije ·vezano za njenu u1ogu u porodici i materins'ku funkciju. U svadrom slucajru radi se o Sl<>Zenosti pa.lozaja zene i 1 kao majlke, i o njenoj dulbokoj vezarr10sti ·iZa pordcUCni Zivot. Starije generacije Zena ·su vellilkim '<ielom nep~&mene i nisu ni za .Sta drugo ni osposobljerie neg-a .za lduZnosti koje obavljaju u poxodici, pa je i razurnljivo 'Sto se u tim okvirima !kreCu i 'lljilhove zelje i strahovanja. Sve to pdka0t1je da se pdlozaj starijih zena u mnogome razlikuje od <palozaja m!ad>h zena. * * * Sa:i:imam:j€1!ll <pajed1lnih moda~teta rprema tipoJ,ogiji na cetir.i osnovne gmpe dobijamo nesto iWlenjenu slllm. Tabela 3a. L!CNE. ZELJE PREMA TIPU ODGOVORA I STAROSTI ISPITANIKA Osnovna grupa lod 21-29g.]od 30-49g, ]od50g.ivise] Broj odgov.l /o Broj Iodgov.l 16,7 172 o o fo Broj 0 j odgov.[ fo Svega Broj I odgov, I 0 fo LiCna sreCa i zdiavlje (zdravlje, Skolovanje, razonoda i dr.) Zdravlje i sre· ca u porodici ( sreca i skolovanje dece, sreCan porod. Zivot zdravlje u porodid i dr.) Licni i por. ekon. polozaj ·(imati stan, po.. bolj san standard, zaposle· nje i dr.) Ostale zelje (mir, rodna godina) Svega 220 93 181 32,6 405 16,1 37,9 138 195 23,3 32,8 403 781 18,2 35,2 272 48,9 440 41,1 233 39,2 945 42,6 10 1,8 52 4,9 28 4,7 90 4,0 Zelje za pobolj~anjem Elkonomskog polozaja dominantne su kod sve tri starosne gmpe. Ze!je koje se o'dnose na lieni i porodirC:Ini ekonomski polo.Zaj ..su r-aznolike, pa iako je, us1ed ve!ikog spektra, ucestalost rpojedtnih modailiteta relativno mala, i[>ak .ti<palo,gija dade nffito d:mnenjenu sllk.u i podvJ;aCi prioritet zelja vezanih za ekonomski rpolozaj. Medutim, ka'ko je ana~iza usm.erena na uticaj star<>sne strukture, to podaci o tome koje se ~elje jacvljaju sa najvecom :lirelk>voocijom u pojedinoj osnovnoj gru;pi tipologije rpotvrituju ranije zakljuCke. U prvoj starosnoj grupi dominiraju Zelje vezane za stan, pobo!jiianje •standa:rda i za<paslenje (48°/o), zelja za &recan porodlcni zivot i ibuduenost dece (37,9"/o) najna.g>la.Senije su u drugoj starosnoj grupi, a u tre6oj Zelje koje •se acinose na saJmu ]ienOISt :isrpltan]koa (23,3°/o), u rpi'V<lilll redu na 1icno zdravlje. L1Cna strahovanja pokazuju, nasUiprot ~elja.ma, .najmanju. ueesta!ost u odnosu na !ieni i rporodieni ekonomski po~ozaj. Tabela 3b. LICNA STRAHOVANJA PREMA TIPU ODGOVORA I STAROSTI ISPITANIKA Iod 21-29 g.]:od 30-49 g. ]od50g. ivJ§e] Svega . Osnovna grupa LiCna nesreCa i bolest {bolest, nesreCa, starost i dr.) Bolest i nesreCa u porodioi {bolest, nesreCa dece, nesreCan porodiCni Zivot) Porodicni ekonom. poloZaj ( nizak standard, nedobijanje stana i dr.) Ostala straho- Broj odgov.l 0 · fo Broj I odgov.l o Broj o lo \ odgov.l fo Broj I odgov.l 556 100,0 1.069 100,0 594 100,0 2219 100,0 lo 80 24,5 146 23,5 140 38,6 366 27,9 147 45,1 290 46,5 113 31,1 550 41,9 46 14,1 63 10,1 32 8,8 141 10,8 2363 17,9 vanja (rat, nerodna godina d dr.} Bez strahovanja Svega o 51 15,6 2 0,7 326 100,0 114 18,2 1,7 10 623 100,0 71 19,5 1,5 2,0 19 7 363 100,0 1.312 100,0 221 �il Medusol>no rporedenje nameee zak1j,ucai<: da je stvarna teZnja :ka ·boljem sadr.Zina Zelja vezanih a:a e!konomski poloZaj, ddk se strahovanje ka gorem javlja u veoma maloj meri. Kod strahovanja su dominantna ana k·oja su •vezana za Zivot po.::. rodice i il>udu6nost dece. U :pogledu starosne stru!kture ova su strahovanja kara!kte<ristlCna za prve dve starosne grupe, dok treCu karakteriiSe strah od bolesti, Sto je u Skladu ISa ranij i.m analizama. 1 2. Op!itenarodne zelje i strahovanja Znacajne su raillke ikoje se jav'ljaju u henim eeljama i strail>ovamjima ]Xld uticajem starosne strukture. Medutim, ]Xlstav.Ija se pitanje da Ii starost ~utii!e u istoj meri 111a formiranje Zelja i strahovanja vezanih za druStvenu zadedn.1cu .. Analiza o,plitenarodmlh zelja jugoslovenske zene pokazuje da se pod uticajem starosti j-avijaju razlik.e u crnanjoj meri i one se ogledaju pre svega u relativnoj ·ucestalosti. Izrwzitije se javljaju sledece zelje: pol>oljsan standard, zivot i z:dra'V'lje predsedni!ka Tita, raz-voj socija!i?Jma, -ra:zwoj indust.rije 'i poboljSanje uslova stanovanja. . 2e1j_a za viSim Zivotnim standardom izrazito dominira se u sve tri rstarosne grupe. 'P.ri tome treba tmati na umu da ne radio IStandardu ispitan1ka, vee ICitave rlruStvene.zajedllice. Ova zelja .pokazuje da su jugoslovemike zene prihvatile.apstu pOlitilt!ku ten!denciju naSe zemlje da se oocijaUzam gradi n,e samo rz.:a bUdul:nost ,nego i .za da:na1~nje:g tCoveka -:- uCesnikci. izgr~dnje. Naime, cine shvataj'u <da je poviSenje opsteg stan- darda neJXlsredan uslov povise<nja i njihovog Henog standarda i dbratno. Najmlada starosna grupa jugoslorvenSlcih ·zena - od 21 do 29 godi.na - lzrazava pre svega IZelje za razvoj industrije - 25°/o, saQbraCaja, rza.moguCnost 'Sireg O!~~ovanja i postOjanje •viSe \Skala, 01:a bo]ju 2>dravstvenu Slml>u, elt!ktrifikaciju -sella, dakle ·zelje vezane za napredaik l da'lji ra2vita'k 01:emlje. Po ;procentu uCestal()ISti ova grupa se 1stiCe. i sa onim Zeljama 222 koje su dominantne u drugim starosnim grlJlPanna, razvoj socijalizma, zivot i zdravlje predsednika Tita i polboljsanje c;pstlh uslova stamcivanja. Sve to p()kazuje dlnamlzam najmlade generacije i njenu· angaZovarnost u o:pStem i' privredn.om razvoju ·zemlje. (Vldi .prilog- tabela 1c). Dok najmlada staroSilla grupa iznosi Zelju za razvojem industrije o.dmah iza Zelje tza poboljSarnj.mn stan:dar.da, to se kod .zena lzmedu 30 i 49 godina starosti ta !Ze'lja jav:lja kao Cetvrta, au najstarijoj grupi •kao treCa po IProcentu uCesta'losti. P<lbolj'ilanje opiltih uslova stanovanja jav]ja se !kod svlh grupa te'k na petom mestu, a~li v11dno opada sa godinama starosti ~ 19,8"/o: 17,!1'/o: 10"/o. Inace uporedna anaNza pet najviile izrazenih ze<lja pok<tzuje da njihova ucesto:lost opada ulko;!iko godine .starosti rastu. Ova pojava se mogla ocekivati lkod najstm.ije grupe Zena, s ob!Zirom na povlarCenje iz 'dlruStvene aDJga.Zovanosti. Medutim., i:.zvesno opadanje u sredn}oj siaro.&lloj grupi p.rema najmiadoj, mDZemo tumarCiti samo kao ilmaziti uticaj kojli na tu gru.tpu 1ma uloga -Zene -kao majke i njen_e oba~Veze u po!'1odici, a ne beZanje od o:p.St:iib. problema. To se mOiZe tvrditi, tim pre, Sto su .razl'iik:e izmedu srednje i naj-:mlade grupe u opstenamdmim zeljama mlnimailne. Pored op.StenaJrodnih Zelj a vezan'fu za naSu dr.uStVenu zajednicu, jarvllja ISe posebno naglaSena .Zelja rza mirom. Oko 29'0/o ispitanica izraJZava ovu Zelju. Pri tome se_ ne uotCavaju nika!kve bitne raiZJlillre 1 izmedJU po:iedin'ih starosnih g,rupa. ·Istovremeno ~asnovno strahovanje, lkoje je uosta~lorn i jedino uoCljivo, jeste strarh od .rata, \koji se kreCe u ISVim starosnfun grupama oko 80"/o. Dalkle, kada se radi o ugrozenosti same egzistencije, 1kalko ispitanika i 1Clanova njihoviih porodica ta'ko i druS'tvene IZajedlnice, onda se ibritSu ra!Zlli!ke ru go.dinama starosti. Stra;hovanje od elementrurnih nepogoda pred l<ojima lju<li oseCaju 111emDC, jarvlja se na rdrugom ·mestu po uCestalo:sti j raste godinama starosti. (Vidi prllog - t"bela 1d). sa Grupisanjem opStenarodmih zelja po ti{p<>log·iji do1bijamo sledeee rezultate: 223 �Tabela 3d. Tabela 3c OPSTENARODNA ·STRAHOVANJA PREMA TIPU ODGOVORA I STAROSTI ISPITANIKA OPSTENACRODNE ZELJE PRElMA TIPU ODGOVOM I STAROSTI ISPITANIKA Osnovna grupa ·---- ~ _<:Jd 21-29 g.j od 30-49 g.jod50g.ivise/ I B•oi odgov. I % o Iodgov. I Broj % o Svega Iodgov. I to Iodgov. I " B•oJ B•oj 01 I OJ Svega Iodgov. I '/o· Iodgov. I w Iodgov. I "' to Broj Broj Broj ------'-''~dgov. 19,3 razvitka socijalizma (nesloga, smrt 38 Tita, povratak starog reZima itd.) 12,7 56 12,4 26 9,2 120 12,5 Bezbednost zemlje 149 (rat, okupacija itd.) 87 18,9 182 20,6 76 17,1 345 67,4 309 68,5 186 65,5 644 67,4 Elementarne nepogode 28 12,7 66 14,6 56 19,7 150 15,7 6 2,7 20 4,5 16 5,6 42 4,4 naroda Jugoslaslavije i dr.) Privredni razvoj .zemlje (razvoj industrije, saobraCaja, 131 ekonom. stabilnost, nac. prosperitet i dr.) Zivotni standard gradana (poboljsanje standarda, bolji 170 stamb. uslovi, zaposlenost i dr.) 28,4 250 28,2 135 30,4 516 28,8 Bez strahovanja Svega 36,9 306 34,5 146 32,9 622 34,7 Razvoj prosvete i zdravstvo 24 5;2 38 4,3 23 5,2 85 4,7 Mir 49 10,6 110 12,4 64 14,4 223 12,5 461 100,0 886 100,0 444 100,0 1.791 100,0 Ovo grupisanje ne otkriva nam nove tendencije. Na prvom mestu stoje zelje vezane za opgte pOibOilj!lanje zivotnog standarda. Prema. tipologiji opi!tenarodna · strah<>vanja pruzaju sledecu s!lku: 224 I Broj 0 to UgroZavanje Tita, jeilinstvo Svega od 21-29g.J od 30-49 g.jod50g.ivise/ JO Opsti razvoj socijalizma (razvoj socijal., zdravlje i Zivot Osnovna grupa 221 100,0 451 100,0 284 100,0 956 100,0 I <>vde se rat jaV1lja kao osnovno strahovanje. Strahovanje od elementavnih nepogoda Taste sa go:dinaana zivota. Strab ad ugrozavanja socij&listicklo.g ![loretka <>pada sa staroscu. Licne i opstenarodne ze!je jug<>slovengklh .zena povezuju se u prvom redu na planu Zivotnog IStandarda. Preovladuje svest o tome da u uslovima viso'kog opstedruiStven<>g standwda postoj'i m'Olg'UICnost pOviSenQ,a i lfuCnog i p.orodiOn.og ,~tan­ davda. To se is to odnosi i na uslove stanOIVanj a. Pose<bno je uoCljivo da !POvezivanje lrenih sa op5t!ld1'4• Stveniana interesima dolazi do- iZ.raZaja u tome ,Sto su nek~ zellje na ljenom plan.u povezane i uslovljene sa zeljaana opste; narodnog kar~ktera: zelja za zdrav!jem sa organizacijoni balje zdravstvene slliZbe, zelja za iikolovanjem ~a mo.gueno!l&u sireg obrazovanja i poveewnja broja iikola i sl. 15 ?.:eije i strahovanja naroda .rugoslavije �3. Po!ozaj na lestvici a) Proc.ena . polo~aja ispltanika n,a, . lestvici Pr~cena p()lozaja za proslost rkao 'i za ~adalmjost ne pokazuje vei:e razlike meau st.,rosni'm grupama zena. Kako se vidi na grafickom prlkazu, .Zene su p,rocenile- svoj ·.polo.Zaj u proMosti pre~a starosn:irm. g-rrupama .sa 4;2, 4,3, 4,4 znaCi raspon od- 0;2 od staro.911e grupe 21--'-29 ·godil!la do stanoSI!le grupe od 50 i viSe godi.na. -= . 21 ·-BuduCriost SadaSnjost Proilost 3.1 I 29 god • ·7.3 I 5.2 11.0 4.2 30 • 49 SodaSr.jost 2-61 5;0 11.9 lo .7 4.3 50 Budu_Cnosf 4.8 viSe god. 5,9 $odaSnjo_sf. ·. god,;_ 6,9 BuduCnost Proi:Jost I 2.1 1-SI 11.1 0 2 I lo.4 · 4.4 ProSiest I 3 d 5 6 7 8 9 10 Ra?Jlilka u proceni po1ozaja . u sadailnjosti i.znooi 0,4 u korist najlll'laae st~rosne grupe. N arocito je naglasena razlika u odnosu na budui:nost i honosl 1,4 u korist Jiajmladih. To nam d<>sno g<>vW:i da -~a n.,jviiie optirn!izma <>Va starosna grupa gleda:. na buducnost, procenjujuci svoj ;polozaj na lestvici sa .7,3, dok drtlge dve star<>sne gru.pe svoj ;pol<>*;aj procenjuju sa 6,9, <idin~o 5,9. .· . . · .. A!ko. up<>reclimo k!!ko su poje<iine gvupe zena procenile svoj polo.Zaj u proSlosti, tada se ¥idoi da je, ialko sa nematnom 226 razlilkom, starosna grupa od 50 i VJJSe godina svoj polozaj proceni1a najviSe (4,4), a starosna grupa od 21 do 29 godina najniZe (4,2). Medutlm, poJozaj J)ajm~ade star<>sne grupe u $adaSnjosti, a naroCito u :buduCnosti,' je ·.viSi o<Lpolo.Zaja druge dve starosne grllpe. . · A:lw posmatr.amo pOisebno pojedine ·starosne grupe, on• da je interesantno uoCiti interval u kome se k·reCe !procena po..;. Iozaja. Taj interval je opet najizrazeniji .u gru;pi od 21 do 29 godina i i.znosi 3,1, u grupi od 30 do 49 iznosi ·2,6, kldk u naj• starijoj starosnqj grupi zena lzln.ooi 1,5. Pooinatra,jubi sbr<>St u ovom slu~aju !karo &Hac llooja utice na oore<'livarije pol<>Za:ja na lestvici, virdi se :Ioo!'i!ko godil!le starosti rdeluju da sa v1'le Hi. mall1ie nada i <Jceklv.anja neka starroo.na g.ruiPa gleda na.sV'qj pojozad kako u pr<>Slosti talko i u saJda!Snilosti i buducnoshl. . ·2elirmo li oceniti optimizam, odnosno pesirmizam, g1eda~ juci dinamicki periold od 10 godina, tada opet vildimo uporeaujuci proslost - sadai!nj<>st, da je najjace wr.Zen optimizam u starosnod grupi od 21-29 go,d!ina sa 62,5°/o '58,6°/o, odnos• ilo 48,90/o u Sledecim starosnim gru;pama. · Qptimizam izra• zen paredenJem sada5njost - lbuducnoot jail je izra>Zitijd i iznosi 88,6, odnosno 80,9°/o ru prve dve starosn:e:'grupe, dok U: grupi ad 50 i 'ViSe godilna sam·O neSto viSe Od. polovi:ne Zena; 54,1°/o gleda sa Ojptimlzmom u buducnoot. · Procent~ !koji ilzraZavaju pesimizam ikada se u;Pore'di pro• Slo·st - sadaSnjost su priblifui u svi·m starosnim gru:pama Ze..o na - 23,9°/o, 21,8°/o, 28,4°/o, ali je raz]]ka vrlo uoCljiva kad~ se uporedi kako pojedine rstarosne grupe zena,gledaju na huJ ducnost. Dok u starosnoj grupi od 21 - .29 godinil m:tosi 3,40/oi u grupi od 30-49 godina 6,2%, taj se p.rocenat pBlljJ>na 21°/~ u .starosnoj grupi od 50 i viSe godina. Ako se imaju u vidu liCne Zelje, kao i strahovanja koja su izrazile ·zene od 50 i ·viSe' godi.na, t11da se m<>ze i oil:Jj rusnitti zb og <:ega .ovo1iki p;rocenaJ~ zena sa pesimlzmom gleda na buducnost (21°/o), rli pak ne vldj nikakvu promenu u odnoou na buduooost (20,1°/o stagnira), Smatmmo da ,se tu mogu naci ! raz~O?li Jmji uti.cu da je .optimi~am veCi lkod mladih Zena, a da je ,pesini1'Zam. u odnosu na· Pros:tost, a naro'Cito u otllnosu na budu6nost, najvi;Se iZi-ci:~en u. &tar<Jisnoj grupi Qd 50 i vi\Se g;<>diina. (VDdi gtaiikon 4). · b) Procena poloZaja drUstvene zajednice na _lestv~c_i - .U Oceni IPOlo.Zaja druStvene zajednice posnlatrari.e star'Osne glrUiPe' ,. 227 �Grafikon 4 MERENJE OPTIMIZMA A. LiCni poloiaj ispitanika u sadoSnjosti uporedjen sa poloZojem u proSiosti i buduCnosti prema starosti se gotovo uopste ne r<rlllikuju. Sve ·starosne grupe polaze od ;stog niv<>a u proolo<sti - 4,8, a za sadasnjost, najmlada starosna g·rupa daje najviSu .procenu. Istovremeno za buducnost taJ!ovu proceilU daje srednja starosna grU[Ja. 21 BuduCnost % proSiest • sodoSnjost sodainjost • buduCnost Sada.Snjost 3.8 Proilost Budui:nost Sada~njost Proilost 4.0 I I . 11.7 6.9 12.1 4.8 30 . 49 50 3.5, 8.8 6. 9 12- 1 11.9 4.8 i viSe god. 11.8 6.5 11.7 4.8 ProS lost 40 god • 8.3 Budui:nost SadoSnjost I I I 8.6 50 60 29 god .. 0 2 3 4 5 6 7 8 9 10 30 20 10 0 god. 20-29 30- 49 50 i viSe. 20· 29 ~ u us pen~~ u padu ~ stognjro - - - bez odgovora 30· 49 SO i vii a PosmatrajuCi izraZeni optimizam, odnosno .,pes1mizam, u odnosu na drUStvenu zajednicu, uoCavaju ·se mnogo manje razlike med:u pojedinim starosnim. grupama, iako pdk.azuju istu tendenciju ·kao i kdd procene optim'izma, stagnacije, odnosno peslinni·~a u odnosu na HCnost. Na,jveCi .aptim.izam ·tzrazila je sta•rosna •grupa zena od 20 - 29 g<>dina u odnosu na buducnost 92,0°/o a na:jveCi pesilmizatm opet u odnosu na lbuducnost sua•rosna gru,pa <>d 50 ; vise godina - 3,5°/o. Ovakv·o gledanje na razvoj opstenarodne zajednice svakako <>drazava utica:j Mne situadlile i'1¢tan:i'ka. (V'idi grafillron 5). 229 228 �~~~~-~..:,..:'"·' ".·· MERHUE ·OPTIMIZMA Grafikori 5 B. Poloia.... ru st vene .·tajedniCe ·u sodciSniosti uporedjen ·. · • d 1 sa polozalem u proslosti i buduCnosti prema s t arosh. proS lost· sodoSnjost- sad~Sniost • buduCnost 20 0 god.- 20· 29 30~49 ~ 50·i· viSe u .usponu I8QQ} stagnira 20-29 ~- ~ ~adu - - bez- odgovora 30-49 SOi viSe • • • Starenje i starost imaju individualan omacaj, a1i starenje i starost su svakalko i drustveni problem, i antropolollki znaCaj 1starosti se ne maZe potcenjivati. Godine starosti se odraZavaju na Zivotni ci'klus .Zene 1kako u od!ll:osu na njene bioloske funkcije, talko i u odnosu na njene drui\tvene J!unlkcije. Zbog svega toga se moraju uzeti u obz;r godine starosti lkao Cinillac ·koji: utiCe na Zelje i strahovanja i na stvaranje razlika medu nj'ima. Te xazllke su yidne na li~Oiffi planu a pokazuju generacijsk~ _ razUke, Q.ok one postoj.f?, ~i m!Ulje uoCljivo, i na orpstenarodnom planu. · �V. UTICAJ BRACNE STRUKTURE NA ZELJE I STRAHOVANJA I NA POLOZAJ NA LESTVICI Opsti rezult~ti uticaja staJrosne ~trulklure na zelje ; strahov:'"'U.a ;pdka:zah 811 da su generacije :kna bmedu 30 i 49 godma usmerene ka porodici, a posebno ika sreCi i lbuduOnosti dec:..Pretpos:av'lj~ se da je na ovako iz·ra2ene zelje uticao braonr status zene 1 sa tim povezana njena u1oga ·majke i njene. obaveze u poradici. Otuda se moglo o~ekivati da ce utical bracne str,uikture ovo i potvrditi. . .. Po_ro~ica kao osnovna primarna dru~tvena grupa ima vebk~. utlcaJ_ na .~races so_cijalizacije liCnosti svojih ,Clanova, na o~:likov:anJe nJi!hovog IS'ltStema vrednost!i, na obim i ikval.irtet uJilrov.rh port~"ba, pa prema tome i na nj1h01Ve zelje ; strahov:-nJa .. Zem .u .1Por~dici ~rlp~da .P<>selma dl'UStvena uloga; drustven1 po!?zaJ kOJl se 1stonJ'sk1 menjao. Medutim, s obzir~ na razl:trc:te tlpove ;parodic a, pored opSteg polo.Zaj a Zene u ~J 1Jllla, sv_a~. .a zena zauzima i poseban polo.Zaj u sk.ladu sa woJOID sp~cif>cnom ule>gom. Polozaj supruge stare3lne doanacirn~tva JOS uve~ ~e razlikuje ad polozaja suahe, a pole>zaj udate cer~e {)d. poio:aJ_a neudate. . i sl. lstovremeno i van porodice ?r~stven1 !P'~lozaJ neudat.e zene uoCljivo se razHkuje od poloZ8J a wdate . . zene. Ta razfika je •llllnogo veCa Wmedu .ud.rovice i razved~e zene. Ra7Jvedena Zena, »ra·spuStenica«, pod uticajem ~a.~adnih shvatanja i dbiCaja, ob1Cno je u 'llfWov·oljnijem poloz.ao.u. u '?~o~ lila ostale Zene. Sve to ne.o.:w.omo .uti-Ce da se razhkuJ.U zelJe 1 strahavanja zena zavisno ad njihovog ,braenog stanJa. • Brwena. struktura ce takode uticati na .zelje ; strahovanja ~ene ,g. o~z1ram .:na njihavu prirQdnu teZ:nju ka mmterinstvu l ·P~st?Jece shvatanje ida se ono mo.Ze ostvariti samo .u okviru bracnih odnosa. 1 232 Bralk na razllcitu socijalnu funkcrju u zivotu muskarca i IZene. Vartika\lm.a rpokretljivost zena se cesce ostvaruje putem braka, ·te i u tom pogledu brak ima veci znaeaj za zene nego za muskarce.' Prema braenoj strukturi zene se diferenciraju na sledeei nai!in: 20°/o neudatih, 64°/o udatih, 14°/o udovica i 2°/o ra2lVedenih ·zena.' Uticaj starosti kao pokazatelja z<ilja i strahovanja moramo posmatrati usiko povazano sa braCn1im stanjem, jer •Se u odredenim godilnama starosti naj3 CeSCe !StU[>a u brak, .a sa staroSCu raste i broJ 1U!dovica. No ipak, u ovom de1u rada nastojaCe se da se analizira samo delovanje bracne strukture na zelje i strahovanja. 1. LiCne Zelje i strahovanja a) Neudate zene -- TE'Znja za udajom j ZaJSnlvanjem srecnog porodicnog zivdta je izrazito domirnantna zelja neudatlh zena i javilja .<e sa 56,9"/o. Karakteristieno je da se ova zelja. javlja i kod naj-mlade starosne wrupe sa naj1veCom uCesta1loSCu. J os uvek slabiji ekonoanslki [pO!ozaj, lkao i posebna emocionalna i psihtCka konstitucija ,cine da Zene, uopSte uzevSi, mno-·· go vi'Se teZe braku nego muSkarci, te se ovi rezultati time i obj..Snjavaju. Zelja za stanom je sledeca zelja i kod neudatih. z!ma kao i kod naj!t11lade generacije. Ali, dok najmlada sta-, rosna g.rUlpa Zelj.u za o.premom •stall'la izra.Zava sa 35°/o, to se· ona kod neud<>tih zooa javlja samo sa procentom Cld 15°/o. ZnaCi, sta~n je us1ov stuparnja u ibrak, a nj,egova oprema joS je uv>ro<: dalj•i dlj. K<>d neudatlh zooa, u odnosu na druge grupe prema braCm.oon :strunjlu, :postoji najv1Se 1izra..2:ena Zelja za P~Diholj-­ sanjem standarda. Preko cetvrtirne ov<ih .Zooa izratava tu zelju,. ddk u .ostaliJm grupaana ona ue prelazi 20°I o. . 1 Vidi opSirnlje (:Ianke d r V. Mil i C a - SklapanJ~ i razvod brak:a prema zanimanju - Statisti~ka revija, 1957/1 i Sklapanje i razvod brakaprema Skolskoj spremi - Sociologija, 1959/1, str. 68, 73, 80. 2 statlsttCki btlten br. 298, januar 1964. g. str. 93. Ovi podaci na falost, nisu uporedivi sa s:trukturom uzorka zbog toga ~to on obuhvata sarno Zene starije ad 21 godine, te je prirodno da je procenat udatlh Zena veCi u odnmm_ na neudate. 3 Kod nas prose~na starost muZa prilikom stupanja u brak iznosi. 26-27 godina, a prose.Cna starost Zene 23-24 god:ine. D. B r e z n i k, Demogratska statistika II, ltr. 91. 0. B uriC iznosi da su ·~ 1961. g. p~osect izno~ sili za muZa 25,4 god:ine, a za Zenu 22,4 godine. Godme stupama u brak t.-. rlini brakovt u Jugoslaviji - Sociologija l-2, 1963 g,, str. 83. �_ Neudate_ ~ene teZe zaposlenju, struCnom usavrSavanju i u~ehu u poslu, iito je ocigledna posledica zelje za elkonomskmn ~~ostalnoSCu i sh,rvatanja da je 'Zaposlenje neminovan i nor- malan put Zene u ISavremenom 1 drtWtvu, ikao i shvatanja da ~~a~.. i matednstvo, kao usl'()!Vi njihove UCne sreCe, nisu do-. nim ocinosillna; Svalko jeldn,ostrano tmnaCenje rezult~ta, mnat-i raJmo,.lbiao bi [pQgr<lSno. MC>Zda odgovor treba da bude u pri" hvatam:jru olba uticaja- ikoa'ko matermstva, taka ijo8nedovoljne raWlopravnosti Zene u okviru por;Odilce. 1Kod uda:tih .Zena :izgle.:.. da da je sukcJb izmedu duznosti majke i domacice i aba'Veza vd!Jm da obezbede njen pol<>Zaj. (Vidi :prilog - tabela 2a). .Zanim'lj.icvo je da neuldwte Zelle lzrai1acvadn.i. p0.sebno ;strahovanje od bolesti, i to !Vcilie neg.o udate iii udOIVice. Dok naj-· zapOO'lene Zene, .sukoba !karaikter1stiCnog za .savremena dr~Stvo; re.Sen u korist Zenine prirodne funkcije, kada se to _ ocenjuje prema lzraZenfun 1Zelja-ma. Nisk.a 'kvalifikaciona Btrulktura :Zena <>d 30°/o, do.tle se neudate i-:ene jlacv!j,;ju sa ueesta10'scu ·od 48%. pre:p.reka njihovorp. zaposlenju, pa prema tome nije moglo doCi do rlelje vezane za liCnu druStvenu afirrma~iju. (Vi'di pr.iilogj liko za ocuvanje telesnog zdravlja, kollko izr.Zava zelju da slrubo zdrOJ'Vlje ne •b1>de .prepreka ostvarEmju o·cekivanih ci.. ljeva. Jedna cetvrtina neuldatih zena, :. takode 1 udati!h .; u<:k,vica, kao i u- prethodndj 'struktur.i, ISmatra rat !k:ao jednu o:d vellkih nesreca. (Vldi prilog - tabela 2b). b) Udate iiene '--Analiza rezultruta zelja i strahovanja udatih zena .pruza sliku priblimo istu <>noj lkoju su d&Jle srednje generacije zena, tj. zene <>d 30-49 godina. To je samo dokaz vise o slicnom delovanju starosne i brai\ne strukture. Polo- !<>bela 2a). Strahovam:ja su supro<tna izr.Zenim zeljama. Kod udatih Zcma strahov:anjje od :bo1€-sti Ill par:odlici stoji -na prVIO!tn mes..: tu sa 41, 7°/o i znatno vise nego lkod ootali!h grupa l:>raene strukture. :Pored strahovanja od 1i!Cne bolesti, .strahovanja.za neus- miLada starosna grt~pa .izra.Zava o.vo strahovanje s·a <UCesta:lo:SCu Zato se moZe ~pretpostaviti Qa ovo strahovanje nije vezano ·to- villla 'Zena Zeli_ na p:rrvom mestu sreCu dece, a :zatim slede Zelje za •struoom, rr]egovmn <>premmn i [>Oibo}jsanjem stam<larda. ~:ecan .pOorodiCni. Zivot i ~dr..avlje u porodici, e:a koje se izja..l;:- nJava oko cetvxtma udat1h zena, •zadkruzuje ovu sliku. Pokusa~ objasnjenja ovih podata:ka vee je dat pri ta!Zmatranju utica~· •!~"'"'.:e ~trukture. ljp&Jk, oVIde se u o8trijem vidu pokahcne .zelJe vezane sa ldecu, dom 1 porodicu. Udate Zene i :Udovice z~a~·o manje izra2ava}u Zelju za zaa)O's1enjem, a teZnJa za IStr.uiCrum usav.rSavanjem i uspehoon u 1poslu je skoro beznacajna. Sve ih 1Jo ,oetgledno vazlilkuje od neudati!h i razvedenih Zena. P-ored Cinjenica navedenih u •ramnatranju uticaja ZUJU starome IStrokture, ipak se posta.vlja p'ltanje da 1i je ovakvo p~nasanje udatih zena samo rezullat njeni!h antr<11polo8kih osobina vezanih za materin'Stvo i. porodicu, shvaCen-u u hi-olo·Skmn. smis_lu! iii je ~aprotiv to izraz jdS uvek stvar.ne nerrovnopravnos!I zene llmJa se pre scvega i9poljava u porodlcnim odno- uopSte, a ,posebno starljih, javlja se kao posel:ma dbjelktivna peh dece i nesteCan porod~Cni Zi-vot javljaju se sa. 'ZllaJCajnom. ucestalo8eu. (Vi<li prilog, tabela 2b). c) Udovice - IzraZene Zelje udovi:ca pdkaz.uju Ida se one pona.Saju fstO lkao i udate Zene. I ovde -dolazi do 'izraZaja 'delovanje starosne i 'braCne strukture. SreCa i 'bUdUlCnoot dece i ovde se pojavljuje kap primanna .Zelja. Sadrzaj i Tede~sled zelja je lsti kao i kod udatih ·zena. Posei>no je i21l"azenazelja za llcnim zdravljem - 44°/o. Zelia sa lbdljim socija!lnim osiguranjem- 21'/o po >cemu se razllkuju ·od ostalih grupa braene strulkture, a . i~ednaiCujiU u zeljaana sa zenama u na(jstartjoj stamsnoj grupi. - Za_ 1razlitku od ud-atih r.Zena, pored inaCe uaCljivih sli!On,O'sti, kod udovica ni'je znatnije izra.Zena Zelja za sreCnim pO'rodi'C- n1im Zivotom, ni'li. za opremom slana. (Vldi {Prilog, talbela 2a). Stra:hovamje nosi ~peCat godina -lbo1eSt, Sanrt, 43°/o, a javlja se i strahovanje pred >nesrecn<liil staroscu. (Vldi prilog, tabela !lib). d) Razvedene Zene - J.zvesne slifuos'tl se ,uo'Cavaju i:zm.ed:u sima. Pri tome 1mam·o u vi'du da .u okViru por-o'dice joS postoji udatih zena i udovica, s jedne strane, ti neudatih i razvedenih Zena, 1s druge :strane. Prir_odno, za orazli'ku ·w- ih.etLdatih, ra-zvedene Zene izra·Zavaju Ze1ju za sre6om i lbu;du-CnOISCu dece - 35,50/o. ntwravnosti.-Zene, 'kalko u svim druStvenihn, taka .i u porodiC- adna:sa :ko'j1i su !S'tV311".l'10 IVeC po:1lpiu,ino. raJSkinuti. Pr.i "tom !Situaci'ja razv~ene Zene je mnogo teZa 00. situacij~ nj_enog ran1ijeg sukoh k011Ze<rvativnog ~hvatanja uloge zene i njene e'konomske z~visno~ti od mu.Za sa progresivnim IShvatanjem 'Stva.Tne -rav2;l~t. Razvad braJka je n"kada ;samo formalni prektd lbracnth. 235 �braenog druga. To se rposebno od:nosi na zenu lkoja je stupHa u obrllk sa z"slaTelim shvatamjima da u bralku i porodici nade ne samo svoj drustveni :polozaj, vee ·; ek·<>nomsko obe2Jbedenje. Rarzvod<JI!Jl Oljen ma'letijaJJni pC>loZaj ipiOStaje osnOV!Ili zivotnl problem. Na ovo navode rezultaJti ankete. Sa wlo visakim procentom (58°/o) razvedene zene ]zrazavaju ze!ju za stanom. Postavlja se pitanje da .Ji je stambeni problem bio Uelrok dezintegracije porodice, IIi je Zena, uprkos ~postojeC:iim za- Tabeia 4a LIGNE ZElLJEl f'RElMA TIPU ODGOVORA I BRACNUM STANJU ISPI'DATNI~A konskirrn 1propisima, razvodom ostala bez stana. Uz to, moZda, deluje isti faktor kao i kod neudatih zena, tj. da tt'eSenjem stambenog rpitanja ol"k>iaju rponovno z"snivanje bracne 2lajed:nice. Tome u prilqg gov.ori i druga po redu izra!':ena zelj a, Zelj a za .udaj-run, tj. ·za sreCnim porodiJCnim Zivotom 42"/o. Elkonomskli prep>LllStena samQj seib], razvedena zena izraZa:v:a Zelje vezane za poholjSan Ziv.otni stallldard, za srta:lam po- sao, us,peh u njemu, rza dalje skolsko obrazovanje i strucno usavr.Savanje. Strahovanja tSU, joS viSe nego lk:od neudatiih Zena, izraZena u btt'izi za licno roravlje. N esto vise od polovine ·razvedenih Zena strahovanje od 1bolesti iznosi na prvoon mestu. Ovako izrazito strahovanje za liCno 2dravlje, za ra:zlilku od udatih i udovic...a, a joS nag1aSenije -nego kod neudatih :Zena, narvodi na pretpostavku da bi narusavanje zdra'V'lja omelo tel>nju za novim ~ivoiln.im putevilma 'i ug.rozilo egzistenciju. U :pogledu strahovanja razvedene ·zene poikazuju jos neke karakteristilke. Strahovanje od nezaposlenosti lzr.ZeiiTije je nego kod druglh grupa, a neus,peh dece se, takode u oono.su na odruge grupe braJCne st:rtiJkture, jav1jr~ :sa Vte6o.rn ruC.estaloScu (29"/o: 230fo kod udovica i 16,70fo ke>d udatih zena). Ovi podaci su jos jedan dokaz ne samo o materijalnoj nego i o opStoj 'druStvenoj sigurnosti Uwju za ·Zenu ittna po.rotiica, ka-o i o mnol.@o teZem po1oiajlu razved€illre Zene u vaspitrunju i Skolovanju dece. LiCna sreCa i zdravlje (zdravlje, skolovanje, razonoda i dr.) Zdravlje i sreCa u porodici . ( sreCa i Skolovan]e dece, sreCan porodiCni Zivot, zdravlje u Broj .,. 51 14 403 odgovora 45 293 21,2 17,4 21,0 17,7 Broj 79 27 781 odgovora 60 612 28,3 36,4 32,5 34,2 'io porodici) UCilli i porodiCni ekonom. poloZaj (poboljsan standard, irnati stan, zaposle~ nje i dr.) Broj odgovora 101 704 102 37 945 'io 47,7 41,9 42,0 46,8 Ostale zelje ( mir, rodna godina) odgovora 'io Svega Broj 11 1 90 6 72 2,8 4,3 4,5 1,3 Broj odgovora 212 1681 243 79 2219 'io 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 Rezultati opo'kazuju slicne uticaje braJenog 'St~ja. ~ starosne stmkture. Zelje ekonoonSkog karaklera se !aV'lJa!;' -~a najveCom UlCestaloSCu. Neu'date i razvedene Zene ih naJICesce i:znose. Ze~j-e vezatle za potr:od!iou nalaze se na :CJ;rill!g_om ~estu, a najviBe ilh ,ilzf,a!Zavaju udate Zene. ~eu,date 1 udO!Vlce. v~e ~ Zanimljivo je da je strahovanje od rata •znatno •manje lZrazeno .kod razvedenih zena. Verovatno 21bog toga sto je raz- zauzete ,problerrrima vezan:iun ·za svoJU rhCnost od udatih vedenih Zena. vedena ·Zena ·Ok_upirana viSe od drugih svakodnevnim IZivotnim problemima i ..sqpstvenim druStveniJm tpo.lo.Zajem, !kao S.to su to v;ec ilzneti rezult"ti poik!Wali. (Vtdi piiilog, bbela 2b). Liena strahovanja prema tipu odgovora su _1alkode ll!icna kao i 'kod ·starosne strulkture. Strahe>vrun]a ikoJa se odnose na porodicu javljaju se na prvom mestu. Ona posebl_>o ~ar~k­ . terisu udate zene. Strahovanja u odnosu na samog_ ts,pttanika druga su po redu i naj•cesce ih i2nose razvedene zene. Stra- L;cne zelje prema usvojen<Jj tilpologiji :daju sledeeu sliku: 236 1 raz.. 237:, �hovanja. tkoja se odnose na pogorsan·e ekonomslk ...•.. su relatrvno mala, verovatno zato iit0 J t .. og ?olozaJa bilnost ekon<>mSk<>g sipos 0 Jl !POVerenJe u sta·"""ema. Tabela 4b struko prennrufuje ostale qpStena;r<><:lJne zelje. Sledece zelje, ko;je se podjednako javiljaju u svim grupama .braene strukture, adnose· se na razvoj socijaliznia i dug. ·Zi~Vot i · -zdravlje. predsednilka Tita. Posle izrazenih zelja za b<>ljim zivotom graaana i ocuvanjem i razvojem dru5tvenog ureaenja, Slede zelje lkoje se oldnose na priivredn.i .r-azvqj- zem'tje, a u prvom redu na razvorl industrije. Neudate Zene izraZavaju ;Zelju za ra:zvojem indusbrije lkao drugu po u:edu. Zelja za razvojeun po•Jjoprivrede se dosta retlko javlja. Kada se ,uzme u <Jibzir da je uzm!koon obuhvaceno oko 18'/o seljauki, aida oko 50°/o domacica u uzorku Zivi na selu, tada se to· mOZe objasniti sarn.o njihovom tOOnjom za mijentacijom ka delatnosti u i111dustriji. Interesantno je da ISe ne izraZa'Vaju posebne :Zelje za razvojem ldr;ugih p:ii-. vrednih grana i uslumih delatnosti. Razvedene Zene ne izraZavaju Zelju sam.o za -reSenjem lli'mog stambenog problema, vee to rpostavljaju i kao osnovnt problem drustvene zajedotice (32'/o). Ova se zelja kod ostailih brailnih strwktura javlja dvarput marije. Takoae se opaza iz~ vesna korelacija izmeau Qiilnih i op.Stenarodnih zelja posnia~ tranih u odnosu na lbraeno .stanje. Tefuja za zarpoS!enjem neu". datih javlj a se k"o tcim,j•a za punom zaposlenoiieu u n!!Senn dru.Stvu. Kod razvedenih je to slucaj sa stambenim rpitanjem., kod udovica Zelja ·za.!boljim 1SOCijalnim -osiguranjem ve-: zana je za zelju •za boljom zdravstvenom slul:bom u Citavoj zajednici. Zelja za rpoboljsaiiljem lleno;g standarda svih bra;Cnih struktura (pOjaV'ljuje 66 kao zelja 'Za opoboJjsanjem stan" davda u na:soj zemlji. Kalko je ovo slucaj i 'lwd starosne strukc; ture, nameCe se zrukljuCatk rda Zene svoje 100ne probleme ·pro~ jektuju na Citavo drtllStvo. Istina, •za to postoje i racionalni razlozl. Resenjem :datog p.rdblema u akviru •zajednice, postoji O(pravdana nada da ce se reSifi i iJStovetmi lllilni pro/b1em. (Vidi prilog, tabela 2c). I ovde se kod svih strukturnih gruopa, sa vr!lo velil<om uCestaloiiCu oko 80°/o javlja strah od •ata. Razvedene zene posebrio naglasavaju ovo strahovanje, sto se moglo i ocelkivati s obidr= da su ga pri izral:avanju 'lrenih strahovanja donekle. zanemarile. . Pored ovog strahovanj a socij alnog karaktera, na drugorn' meStu u ~vim grupama ·u bracnoj strukturi jav'lja se strahC>~: vanje od elementarnth nepognda. (Vldi ,prillog,. tabela 2d). · �• • • Tipologija op.Stenarodnih zelja jugos!O<Venske zene posmatrana prema hraenoj str,uJkturi, daje sledecu sllku: Tabela 4c. vrednim rae:vojem uzete :wkupno ja~e su izraZene ri.ego zelje za <1cuvanjem i razvojem drustvene>g silstetma, dok nrum je pojedinaena analiza tih zelja rdala drukciji.I s11ku. Svakako i ovde je razlog ·veCa .raznov.rsnoot Zelja za privrednim razvojem, te one tek u zbirnom pri'kazu do[aze vii!e do izral';aja. Pregled str.rhovanja na osnovu usvojene ti;pologije ·PJ"Uza poonate rezultate: OPSTEJNARODNE i'IEWE FffiEMA TIPU ODGOVORA I BRA'CNiOM :STANJU ISPITANIKA I. I . I . r I£'8·1 :SUJ Osnovna grupa CIS Ov '· 0 z~ :3~ :g~ ~~ OpSti razvoj Broj .,, socijalimna odgovora (Razvoj socijal., zdravlje Tita, 37 17,9 250 19,0 38 21,4 20 23,5 "' "" > "' 345 19,3 jedinstvo naroda Jugoslavije) Privredni razBroj voj zemlje oduovora (razvoj industrio;0 0 je; saobraCaja, ekon. stabilnost i dr.) Zivotni stan- Mir 516 28,8 80 38,7 456 34,6 58 32,6 27 31,8 622 34,7 OPSTEJNAfRJODNA ISTRAHOVANJA PREMA TIPU ODGOVORA I BRACNOM STANJU ISBITANIKA .,. Broj odgovora /o 82 11,6 13 12,5 9 20,0 Bezbednost zemlje (rat okupacija) 67 67,7 478 67,7 70 67,3 29 64;5 644 67,4 13 13,1 116 16,5 16 15,4 5 11,1 150 15,7 23 11,1 65 4,9 161 12,2 12 6,7 26 14,6 3 3,5 12 14,1 1 1 85 4,7 4 4,0 30 4,2 5 4,8 4,4 223 12,5 .,. 207 1318 178 85 100,0 100,0 100,0 100,0 3 1791 100,0 Zelje koje se odnose na Ziivotni stallldard su dominantne a zatian zelje za PJ"ivrednian razvojen:t illemlde. Qp;Sti razvqj s~cljalizma dolazi na .trecem mestu. Kao sto ·vi>diano l!elje. za pri, Bez -straiiovanja 1 120 12,5 Broj odgovora 'lo Broj odgovora 'lo 4 1,9 ~ 15 15,2 Elementarne Broj odgovora lb$1~ 1 ~1",;\N&i > "" z.g :3.s c§?; ~'8 "' ~ UgroZavanje socij. poretka: Broj nesloga, strah za odgovora 0 /o Zivot Tit a i dr. Broj odgovora 6 :g.~ Osnovna grupa nepogode 0 ' Svega 386 44 23 29,3 24,7 27,1 Broj dard gradana odgovora {poboljsan stan•to dard, bolji stam. uslovi, zaposlenost i dr.) Razvoj prosvete i zdravstvo 63 30,4 Tabela 4cl. ~ Broj odgovora 'lo 2 1 42 4,4 2 956 100,0 Broj Svega odgovora 'lo 99 100,0 706 104 45 100,0 100,0 100,(} Zanimlj<i'Vo je da odgovori pretma tipu po.kazuju da neudate i razverdene zene izrazavaju strahovanja koja se odnose na ugrozavanje drustvenog poretka mimah posle strahwanja od :rata, koje je tnace vr:lo na:gla8eno. 16 2:elje 1 strahovanja naroda Jugoslavije 241 �3, Polo~qj na l~stvici a) Procena polozaja ispitanika na !estvici - Braena strukc tllr!l delllje, iako ne 2l!lacajno ali lpak uocljivo na rprocenu polozaja ispitanika na QestV'ici. ' Proslost 4.3 4.3 4.2 3.9 Neudate Udale Udovice Razvedene SadaSnjost 5.0 5.1 4.5 4.8 BuduCnost 6.9 6.7 6.2 6.2 Razvedena :Zena gleda na svoj ;pdlozaj u ,proslosti u mnogo go- ,·em svetlu od ostallh •zena, id<>k ud<>Vica svoj sadaSilji rp<>lozaj procenjuje te;\;m u odnosu na druge bracne strukture. 'Zene "ilzra.Zavaj1u !SVOj super.ior.nij.i polo.Zaj u bu~ut;nostl, d~k se !kod >adaUb to od.nosi na sada!injost. Jed~ nom recJU, sve zene posmatrane prema ib.raCnoj strukturi vide na liCnom planu nagla.Seno .svoj polo.Zaj :vezan za braCne stanje. R~zvedene ~edaju u rproslosti svoj najteiii trenu~~k, udo~rc.~ .u sard~~JOS'ti, dok -su udate Zene zadovolljne svoJJlll sadasnJ~ rp~lozaJ~· Neuctate zene sa najvi.Se ocekivanja gledaJu na buducnoot, ~to Je 1 u sk!Jadu sa njihovrn izrazenlm zeljama. . ·. Istpv.~enJO. neudate z;n:. Tabela Sa. MERENJE OPTIMIZMA · _ A. L;cm'i ":ol<>Z~j ispitanilka u sadalinj<J~Sti uporedern sa po1o:laJem u prosl~sh i buducnasti ·prem~ brllJClnom .stanju. .,I. I , I .· Pros lost Sadasnjost Bracno stanjel 'fo fl. ::;l l'j~w;laJ~ I,Tfl~i~ ) pqpyjce Razvedene 24~ !QQ 0 o. " 5~,P ... !PO p,? . 100 . 5Q,4 100 51,6 .!3 .~ ""~. ~ e ~ "" p. WJ. 39,4 1M 2.7,5 2.1,1! ,2M 19,3 29,0 1 Proslost SadaSnjo~t BuduCno~1;: Neudate 4.6 6.7 8.6 Udate ~ ~ Ir~ I"!I~ 4.8 6.9 8.4 Udovice 7~,8 Ll\ Opsti rezultati analize svlh braernlh struiktura govore da je u>vek viSe <Jd :polovine zena gledalo sa orptim!izmom na svoj polo.Zaj .u sada.Snjooti uporeden sa 'ProSlo'SCu, a lkada 1se ·o~-osi na JbulduCnost, taj je QPtianizallil joS veCi i izr~ava ga viSe od 7fJO/o Zena u svim grupama, posmatranim prep1a brarOOom starnju. b) PTocena poloZaja dru8tvene zajednice na -lestvici - U proceni !J>OloZaja druStvene zajednice na Iestvid ra:z!like iiZmedu pojedim.ih grupa hraO~e- .strukture, IJrao i lkod izr.aZenih ,Zelja su ne~atne. j SadaSnjost-BuduCnost 0. ..0 .. Ako zelimo da <Utvrdrno "'azlilke .paredeniem po)azaj~ proillost-sa<laiinjost, s<lldaiiuiosHluduenost, vidrno da je optimiza'!p. najtVeCi, !ka:ko u ddnosu na pro~ost-.sadaSnjost, tako j. u odm osu ·sada\Snjoot-<bu<luenost, kod neudatih zena, Videli smo da su one i svoj !PQlo.Zaj u _ibwQ.~(!nqst~ procenile najrviSe, 6,9, Pritom ·Optimizam. u odnosu ll.a .prdSlost, k:oji izraZa·va dko 60"/~ neudatih zena, znatno j.e manji od orptimizma u odrnosu na 1budu.Onost koji •lzrlliZava oko 80"/o. Zatim, prema proc<;ntu kojiim ·maZavaju optirn:i'zam i u odnosu na sada:Snjost i prema budu6nosti, javljaju se udate Zene. Razvedene Zene ;pokazuju najmarnji optimizam. Stagnacija i .u sool!Snjosti i u lbuduenosti je najizrazitija kod udovica. JQne, ialgleda, tla- ne gaje velike nade za huduCnost, tim pre §to 13(1/o rsmatra Ida .Ce im. buduCnost biti gora, sto pred~tavlja najve6u fuo~kvenciju. I ovtle uslovi Zivota, a. t Oimjentca da se -medfU !Q'j:ittna nalazi li najveCi br.oj starijlb zena, :pruza objaffiljenje ddbijenlli rezu!ltata. Posebno je interesantno da neudate zene sa ucesta~oscu od 30,4"/o smatraju 'da im je rproslost bfla lbdlja od sadlliZnjosti. (Vidita~ belu 5a). Jl,4 74.~ !Z,9 71,4. 15,4 ) . 70,8 . 12,9 7,6 9,8 13,2 9,6 1,3 2,6 1,1 6,4 4.7 6.7 8.4 Razveder;te_ 4.6 6.4 8.7 · ' .. Udate zane · <>eenj11ju pclozaj zemlje u proillqstj i ~ad.as­ rijos!i neilto viSe. od ostalfu .grUiJla, dok u 9dnosu "a po,lozaj l!i* 243 �u lbuduCnosti to VaZi za razvedene i neu!date Zene. InaCe moZe ~e. i oV'd: reCi da _je u.ticaj 1hraCne stru!kture na procen~ polozaJa drU!Stvene zaJ<;dmce oo~tJ;o slabiji nego na liooom planu. R<>reden;jie prOO]ost-sada'Sll>Josl, <>dn<>SI!lo sada8njo.st•buoocnost, pokllJZUje rda je optimlzam 2t1atl!lo veci nego u odnosu na I'lenast. Pri ~oon uticaj br,Cine •st.r.ukln.rre je uoolj;iv. N ajm~ji je !p'I'ocenat udovica koje izraZarvaju aptilmizam u poxedenJ~ !Sa ldrugim grupama, i to kalk.o u odnosu na sada.Snjost, t&ko 1 u odnosu na ·buduenost. Razve'dene zene ih slede u odnosu na saldaSnj'ost, ali sa velikitm. optimizroom gledaju na butduCnost zaje~ice. lzvesna .nota pesimlzma kod .udovica ogleda se 1 u toon~. St? se one .sa naj:ve6om uCestaioSCu (pojavljuju u -oceni stagnac!Je 1 pada u odnosu na drustvenu zajednicu ; to ikako u s!ida8njosti, talko i u ibuducnosti. (V>d.i .ta:belu :>b). Tabela 5b. MERENJE OPTIMIZMA B. RoloZa.j dru8tvene za!jednice u saida8njosti u:poredem. sa po1ozaj.em u pro8l<J<stli i buduenosti p.rema -bra<mom stanju. Bracno stanje 'fo j :~osll~st-Sl ad:Snljos~ l ;::lcb.O~~'C 0 ~.... oa - - - - - ---·-"'-0... "' Neudate Udate Udovice Razvedene 100 100 100 100 78,5 77,0 69,2 74,2 t: 5,0 5,0 7,6 6,5 • 0.. 15,2 15,2 19,8 19,3 * -~ S~~Snljo~t-BI ud~n~os~. or~t:: . o ·.c 1,3 2,8 4,4 0. ~til oa4-. 1;.i "2 96,1 85,9 81,0 93,5 2,6 8,8 12,1 6,5 ;::l '"0 0 :::S<d 0.. .0 1,3 2,4 3,3 3,2 4,4 • . Bra1ina .stnuiktu~a utice na ikaJraMer ~e!Ja i cs'traholvamjj.a Jugoslovenskih zena. Taj uticaj je uoCJ.jiv na licnom :planu a znatno sla;biji ukollko se <Jidnosi na. drui!tvenu zajednicu. na je sli1inost ovog uticaja sa uticajem starosne stmkture, ;>Ii VM- 244 p<>sloje i 'izvesne ra:cllke. Sli1inost se mo.Ze tumaciti a:ntropulo8- kom prirodom zene. Raz1lke se objaSnj•avaju .promenom druStvenog i elloonomSk.og poloZaja Zene, VteZam.im za nj'en :bratni. status. Opstenarodne zelje Zitatnim ·delom reflektuju HC:ne &tuacije izraZene kroz HCne Ze'lje. Optlmi.zam je najv'i:Se izra.Zen kod neudatih zena, a zatim lkod udatih. Kroz zelje i strahovanja i poloZaj na ·lestvici jasno se .vidi ,teZnja svih Zena d.a zasnuju i oCuvaju bralk i porodicu, ddk se teZnja ka p.rofesionalnoj aktivnosti ne ispoljava vidnije u ilzraZeiDm Zeljama. �VI UTICAJ MESTA STANOVANJA NA ZELJE I STRAHOVANJA I NA POLOZAJ NA LESTVICI Pored svih promena u socijaHsti.Ckom rarzvitku, a p.osebno pos!e napora da se stvori jedi.nstvo i2nnedu sela i gra;da u oktriru komune, ipa'k razlika iz·medu sela i gra.lda ostaje ;vidna. U seoskom gaZJdinstvu zasnovanoon na privatnoj zemlji.Snoj svojini elkonoms'ka zavisnost Zene je vell.ika, a IPatrijarhcrlni adnasi su uobicajeni i iJmaju duiMji karen nego u gradu. U talkvim uslovima crnogle bi se oCeldrvati znatne ra·ZJlilke i2medu potreba, pa p,11ema 1 tome :i Zelja Zena u gr:adu d selu. U pr.ilog tome govore [ i:injenice kao Sto je •Visoka .nepismenost Zenskog seoskog stanovnistva, jos uvek veliki uticaj zastrurelih obiCaja, tradicije, Teligioznih z"bluda, a talkode i usitnjenost seookih naoelj a, te nemogucn<;st njJ!hove urbamllzaclje. Procesi napustanja 'sela dovode do promene u .po!noj stru:ktur; usled jaceg od~iva iz poljoprivrede ![>l'ivredno aktivnO'g muskog stanovnlS1Jva. Zena postaje ..ve ·vi~e osnovni po.lj<>priv:redni proiz,vodaC. Prema podacima statist.ilke, Zene Cine 420/o a·ktivnog paljoprivrednog starn.ovniStva, a1li se m.oZe opravdano pretpostaviti da sv~ka zena na selu UICestvuje u po!joprivrednoj proizvodnji, ialk:o ostaje anonimni iPro£z·vodaC u dosadaSnjim irrnovinskim odnosima u Okviru .priovatnog IPOSeda. Zbog toga se maze reei da zene .na selu obavljaju tri drus1Jvene uloge - <po!joprivrednag <prol:wodaca, doonaeice i maj:ke. Cinjenica da je najsposobnija Zenska radna snaga i sociljaiJno 1 teritorijalno !pokretljivija, utiCe da se odvija i pr-oces starenja zenskog stanovniStva na selu. Svi ovi faktO'ri mogli bi da deJuju na [pl'OdUibJjivanje raz!lka U zeljama i strahovanjima izmedu zena sela i grada. rMedu1frm, na selu :irstovremeno <1e11Jje i n'iz Cinilaca za koje m.o.Zemo pretpostaviti da ut1Cu na smanjenje razUka u so- cijalnOiiil ,pOnasanjti zena sela i grada. Prelk? 65% uk~no zaposlenih -Zena .i:tne Z~ne- sa _sela.. Sv~ viSe zena z~siJ.J~~Va s: na sezonslcim pO'lj-opnvredni'm radovi•ma, u kooperat~Vlllliiil_ ~a dovi!ma ar>dividuailiniJh poJjopr1JvredniJh proizVoda,(!a : 2le!!Iil.JOradniCikih zadTUga a jedan, za sada neznatan deo, 1 ;na druStvenim poljopriV'rednim ddbrima. Ov~ ~e. ubrzava flroces menjanja :privatnO'Svojinskih odnosa. ri md1v~ua!nom domaCinstvu a menja se i poloZaj Zene u por~c1. JoS su s~o 58'1/o d~!>Cilrustava na selu iskljwc1Jvro a:>olj.opl'l.vredn~. Oloo Cetvrtine seoskog stanovnistva zaposleno Je van po!Joprl'Vrede. Tako selo postaje sve IV.i!Se ineSovito naselJe iPa _se, s_a "dr~g~ strane talkode m<>Ze ctcell<iv;aJti da i rpotrebe, a trme 1 Ze!Je ' straho'vanja seoske Zene,, postaju sHCni Zeni u...gradu.. .. Mesovita nase!ja mogla bi da nam ukazu da h se razh~e 11 zeljama i strahwamjiJma rena na se!u i u gradu sm~u~u. LPio!aJZeci od ove ip!'Oti'V1ureene rpretpc>stavke : a). <razl~ke lZmedu i!elja i straho'l'amjla zena sela i gr1>da ~. v<;tike, 'i. ~) te razli'ke su sve inaihje - analizill"aCe se fPOdaci 1 v1deti deJStvo kako pozitivriih, taka i negativnih ci.nilaca, 1. LiCne Zetje i strahovanja a) Licne zelje - Ani>liza moda.l4teta sa ucesta;J<iiicu od 20"/o i vi!ie pokazuje da su po s!>drzaju ]zr..Zene z~Je u sva tri t~a n.a:seija. - seio, meSo vito .nase~je i grad - ?st~vetne. Rwlike se javljaju samo u re'dosledu 1 u ucestailos~1. Te _razllke dolaze v]Se do izr..Zaj•a k"da se uporede zelje zena na selu i gradu. (Vldi prilog, tabe!a 3a). I ,,, SreC<i i Skolovanje dece Li-Cno zdravlje Imati kuCu, stan; po- boljsati stambene uslove Moderno urediti ku6u; auto, motor . SreCan porodiCni Zivot Poboljsanje standarda Zdravlje u porodici ~ Razl!ka Or ad Se Io Rang Rang % protenata 2 44.2 38,7 1 3 47,9 37.5 + 3,7 - 1.2 3 28.9 i. 40.3 +1i.4 4 27.7 26.5 22.2 20.7 (i 20.7 30.5 19.0 20.9 -7.0 + 4.0. -3.2 + 0.2 i 5 6 7 4 7 5 247 246 �Prvo mesto u sva tri tipa naJSelja zauzi•ma Zelja za sreCom i 'burl~J;no~cu d_:ce. Ona je najnagla8enija u gradu i javlja se za _!:>l':u 4 /o Vls~ ltleg~ ~ selu, .odnosno za 14•/o vise nego u zn~ov1tom nase!Ju. Te:onJa tla vertikalinozn >Jdkretljivoscu pu- tem ~kolovanja d:c': je i~raz_ita .n~ selu, dok se u gra!du uporedo sa ~yom teznJom JRVIJa JOS i ;proces samoobnwvJjanja <lntehgenCije, te Je :zfuog toga u gradu ucestaloot ave zelje ne.Sto n_~l~senija (47,9%_: 44,2°/o). U me.Sovitian ,naseljima ta tendenClJa J" znatno manJa. Pod pretpostavll<om da je uzora'k dovoljno :eprezentahvan IZa ttne.Sovi.to naselje, maZe se prefjpO'staviti da Je .oyde :ec o. _ispitruniciana cija je rporodica u neposrednoj prosl~sh ~ec SOClJalino rpomerena, te SU zeJ.je zena u pog!edu b'U~UIC~O!stl dece .. IUS!lneTelne !ka .samo.o:bnav.lj1anti1U u c:i.]ju uC~r§c':nJa novosteceno~ d_ruStvenog rpolozaja. Naj:izra2'itija raz!rka 1zm~d:u ~ela, ;mesovrtog naselja i .gtrada je u izra:Zavanju zelje - mtati lruC'U, stan. Za U•/o je eesce i>Jnooe stanrnvnici gr~~~ i ona se jav1ja kao druga po radu izra8ena zelja saucestaloscu od 40,3°/o prema 28,9°/o na selu i ·30,7"/o u lllleliovitom naselju. Ov~>ko rvisoki procenti ukazuju na O:?Jbiljnost stambenog pita~ja u gr~~u.' Javljanje ove 1ze!je •kao trece po a-edu i ,u :se?Sk.l!lll nasel.Juna govori da asp]racije za boljim. .stanom rastu. '1 na selu, a pogotovo u me.Sovitom naselju. I•mati stan svakako predstav]ja jednu Od <>SUOWlfu zivotnib potreba a i ·zelja da :e pobo~jsaju stambeni uS!ovi, sto je takode uk!Juceno U OVaJ .~odalittet,.- .gov?ri da je lilBJCin •zadovolj-enja OIVe potrebe r?-zhcirt u r~\fun sredllll:arrna i 1da su aspirac.Ue u ov.om pogladu Jako naglasene, ibez obzira na tip naselja. Ako se avozne doda Ida su 2elje ~a mO<lemil!ll medenjem ilruce (za 7"/~ viSe na se~u), cesto lzra8ene koo zelja za lepsian nanw<Staijem za~ z~j~ za pobdljsanjem 'slandallda (za 3%) cellce izra8en~ kao ~elJe !Zetn.a :na selu nego u grad.u, m.oZe se iZalcljuCiti da se na selu rarz:vijaju move naV'ike, nove potrebe. I rezulltati istrazivanja porodi!Cnill lbudzeta seoskib gazdinstava po'kf12itlju da je procenat rashoda na anoldem]zaciji ,poku6stva i uredaja veozna. visok u s1Jru'kturi _ukupnill rashoda.' Pored pozitWl"lih nastoJ·an)j~ Za ·ur~baniZa~om, IOVde posto.ji i •negati.'Vlla kollljponenta. Rad! se o nedovol(inoon trlaganjfll "' prO.SY,enu reprodukciju 1 To_ se ja:;nije uoi!ava -kroz neposredno izraZen~ Zelje n. pr. »Najbitnijeu mom ~votu Je da re.Slm stambe.ao pitanje«, ~eli slu~benica 42 godine stara sa. sr~dmom .!l~?lom; 28-godiSnja d~maCica, udata izjavljuJe: »NajveCa mi Je Zelja da dobiJem stan«. Nekada Je .ta Zelja jzraZena samo jednom reCju ,staz~r· kao .~to_ to kaZe domaCica, 46 godiaa stara, udata. ' Matet'lJali SSRN Srbije- DntStveno-ekonomske promene na selu, 1962. 1 248 u poiljoprivredi :i nedovoljnoj stianulisanosti i zainteresovanosti ~• intenziWlu rpoljoprivrednu pro:izvocinju. PatroSn.ja sve vise dobija prednost nad proizvodnj.om, .Cak i kod individualnih proizvodaca na selu. Zelja za licnim zdravljem i zdravljem ·clanova pocodice lezi u antropoloskoj prkodi .CO<Veka bez obzira na .tip nase1ja i javlja se po ucesta:Josti medu prvim zeljama zena. Sreean porodieni zivot je takode jedna od doznina,ntnib <Zelja u svian tipovima naselj a. Veee ra~lilke u ze'lj,azna i·av'!j,ajlll se u modalitetiana Cija je ucestalost manja. One nose karakteristike tipa naselja, a u prvom redu druiltvene podele •rada 'koja rpostoji izmedu anketirmih Zena, kao i raz1itka u uSlov~ma 1rada. TeZi uslovi rada i Zivota na selu izraZeni su !Zeljom da se. manje radi. Jos uvek velika zavisnost rpoljoprivredne proizvodnje od tl<'lianatskill uS!ova raaa zelju za rodnOIIll godinOIIll. Taiko, na primer, domaCica 'Sa sela izjavljruje. •»Zelim da imam.o marve, svinja, Ida wberem dosta Zita sa tTi jutra ze:mll.je.« SmatJiienj.e poreza javlja se takode lkao zelja sa <Jiko 13°/o kod zena na selu. Zelja za preselenjezn u grad jav'lja se sa ucestaloscu <1ko 6°/o na sel01, uz takode izrazenu zelju da se ostane zemljoradm.ik sa 7"/o. Analiza uticaja starosue struktnre pok~>Za!la nam je da se zelje za prese1jenjem u grad jav'lja kod na,jmlaae i srednje starosne grupe. uv;d u inilividlllaline upitn;ke rpdkazuje da se ova zelja nekad javflja kao zelja da se preseli u grad gde '!IluZ radi, pa se kroz tu zelju donekle nazire i strah da se ne poremete brruCni ,Q.dnosi. Sa druge stran~ zelja da se ostane zemljoradnlk zastupljena je u starijim starosnim gtt'U.Pama Cija je unutargeneracijska pokretljivost prirodno smanjena. Sem toga u analizi ovih 'l'ezultata moram<> irrnati u vildu da sa sela migrira preteZno muSko stanovniStvo, da tradicija trukode koci teritorija:lnu pokretlljivost zena, a nlski obrazovni nivo i nekvalifiklava,noot delujfll koo ob" jektivni ·Cinioci koji ih !Vezuju za selo. Zelje Zena u gra-du ·nose osobime Zivota urbanizovane sredine. Tu se zelja za razonodom jav<lja dvaput vise nego na selu. Zat:Lm naglaSenije su Zelje vezane za posao.: stalan posao, a takode domo zaposlenje i uspeh u poslu. S tim u vezi javlja se i zelja za uspehom u skolovanju i s1Jruenom o..,asdbljavanju sa oko 5•/o, dok rprocenat na selu iznosi 0,8°/o. 249· �ME!Sovita naselja po tendencijama lzr.,Zen>m putem zelja Zena bliZa 'Sti gradu, nego selu. A'k.o se ana.liza \!>(>S'bojaaJja i1i nep<lS'tojaltija raz1i'ka u ze- na IPorodicu naj~viJSe .izra.Zavaju Zene u mes~tim ... ~e1Jima, dok .su Zene u gradu viSe ,zauzete sopstv~·om U·Jl~Os~u .. Ovalko ana1 zirane Zelje, posmatrane prema vrsh n~Ja ~ :tlJ~ od-. H govora, :ne razlikuju se__tol~~o. d~ b~ ih trerba1o ana111ZI'l"atl kao para!J.elizam iz·medu Zelja koje izraZarvaju Zene u selu i u gra~u. 1 b) Licna strahovanja se najvi.Se grupisu <iko modaliteta ~ neke .s;peci:fi{me tendenci'Je b:cm1h zelJa. ' Tabela 6a. LIGNE ZRLJE PREMA TIPU ODGOVORA I VRiSTI NASELJA osnovna grupa sreCa i zdravlje (zdravlje, l§kolovanje, razonoda i dr.) 179 UCni i poi:ddiCiii ekonoril. 473 poloZaj (poboljl!ian standard, inillti Stan, zaposlenje i· dr.) 1 lzral\unafo prenia Sperinanovorri metodU za iZt'aCun8.vanje ko~idkor~Iaeije ranga p ~ 1- 6:!;0' ~~- N (NlLf) r· \ > ·o~ ·~ <00 -~~-- .~-·---~ Ll~na rproizvoda~a. jenta j Me~. naselje j g r ad · d I·~. I ~~ zc'iraVIje i sreca u porod.ici (sreCa i Skolovanje dece, sreCan por6dllmi Zlvot, 353 zdravlje u porodici) koeficijenat korelacije ranga rpriJMmo je jednak koeficijentu d<>bljenoon ,pTil!ikom rangovanja Hfuih O<elja i iznosi p=o,737. I pored '~icnosti koefkijenaia analizom relativnih .odnosa uocavaju se lpak nesto vece rai?Jiike lwd strahovanja, nego lload ]zr.,Zen;Jh ~elja, poiito je koefidjenat ·Jroreiacije ranga pFi!licno grub rpokazatelj za merenje korelacije. I s eIo od pogocianja starndar.da, i:zraZeno dva jp-Ut viSe, .neg,o straho~ vanja Zena u grad•u i 4 puta viSe neg>Q u meSovltom nase1Ju, gov.ori lloo!llko o zelj[ za bolj'lm ziVJe>tom, toJiiiko i o nesjgurnostit drustveno-ekcmomskog poloza'ja poljorpriV'rednih .(Vidi rpri'leg, tabela 3'b). * .Lime zelje rprema tilpu <>ilgovora rp;ruilaju nam sledee~ rezultate: najj.izrll!Zenoje su zeljekoje se odnose "~ elko~~ polazatl. One Sl.i poseibno illaglasene na l'lelU. z_elj'~ 'k;OJ<! se "~'.'ose ljama <Sa najveCom uCestaloSCu svede na dosta ·grUb opSti merni po.kazatetj, •koeficijenat lrorelacije ramga, koj.i 'lznaSi p=0,786, ana nam paka'mlje da razli'ke nisu veliike 1i :cia postojil naglaSen b<1lest, smr.t. Izmedu tilpova nase1ja rpostoje razHke. Ovaj modai1ltet se najviiSe Jav]ja u gmdsklm naseilij.bma. MoZd.a se uzrok maZe naCi u ilJ.rzO!Ill tempu Zi'Vota 1i naru·Savanju :zJdravJja aktivnog sta!llovniS1lva u ·~aidu, a mOOda i u vdiSem niv.o.u IZ!draiVStvene prosveCenosti. Strahovanja koja se ·odnose na p·orodicu i&pita. n•lka uglavnom se gl'UIPiSu DJ<o mc>dali<teta boJ.est i smrt u porodici, nesreCan porodi1Cni. Zivot i neuspeh dece. Iz talbe!le se vidi da rpostoje tazlilke u strahovanjima koje uslovljava tilp naselja i nacin zivo.ta ispitanika. Tako n.rpr. ·u gradskim nasel)ima svega 12,2°/o isrpitamika strahuje od nesrern<>g rporodii'mog Zivota, dok je taj iProCen.at U mesovitomnase'lju 20,5°/o. Ill, U seoskim naseljima svega 14,6°/o zena strahuje od neusrpeha dece .au gradskim naselrj,ima 19,1°/o. Slicne su ·razlike u strahovanjima 'i2Jmetlu •isrpltanbka .bz ~a'Zl'lCi'llih naselj,a kad se radi o J4&n0itll i rporodienom ekonoonskom rpolozaju. Tako "iPr. 11,5% ]srpitanika .sa •sela strahuje od niSkeg standa"da1 lz me8ovjjj;eg naselj.a svega 2,6°/o, a lz gFadskih naselja 6°/o. Strahovanje zenana selu * • os£ale Zelje (mir, rodna godina) svega: 53 1.058 "i6,9 206 19,4 ia· I 'lo i8,2 Svega > ·-0 0~ \ ·~ <00 403 0 \ /o 18,2 33,4 389 36,6 39 39,4 '" 35;2 44,7 431 40,6 41 41,4 945 42,6 5,d 36 3,4 1 1,0 sn ioo,o i.062 100,0 99 ioo,o 2.21!} .4,0 . 100,0 Licna •strahovanja rprema t1pologiji. daju. nam d,..~~ sliku. •Strahovanja vezana za rporodicu preovilaau]u kod s~ih zena. Pri tome ·Zene u .g.radu tzraZavaju najv~e s:rah~a~~~ u. o_dnosu na. svoju liCnost 'ir ekon.-omski IPdloZaJ,.a zene u m..e$o;v!J.tom naselju u ~ezi. s rporodicom. 251 250 �Tabe!a 6b, LIGNA S'I'RAHOVANJA PREMA TIPU ODGOVORA I VRSTI NASEWA To rpotvrduje i ovako karalkteristicno izr.Zena zelja seljank,e stare 31 godinu, udate, sa 4 razreda o·snovne Skofle: »Zelja roj je Ida se razwije mdustrija !<aka :bi se veci ibroj seljaka !Zaposlio, jer <>d poljopritvrede nemamo dovoljno da bi mogli Ida Ziv.imO.<< Druga JPTefrrJ:o:stavka lbi ibRa da Zene •sa sela ne 'Virle per~eflctivru .opstanka svoje dece na selu i nJjlihovu sre6ni~:u ibudu£nqst IPOVie'Z'lljrusa'zapo:Sljavanjenu inldustri\ji. U okviru rerj.a ve- zan11h za rPr-iv:redni T,arzvoj 1m.tere.santne su razlike u Ze1jama !k:oje . a). Op.~tena~odne ze!je (Vidi rprilog, .talbe1a 3c) - Tip na~elJ ~ Je v1~e ut1~a? na ·raz;like u opStenarodnim Zelj am a neg.o sto Je to blo •slu<OaJ sa zeljama koje se odnose na samu li<!nost i_Ilenu sit:'ac~ju. Zelje koje se odnose na opilti razvoj socija~m~a razlilkUJU .se prema tipu •naseJja utoiJko sto je disperzij a z~~a oko :modahteta u gradskim i me.Sovitirrn naset1jima gotov-o shcna, dok se see>ska naselja u tom pogledu razlilruju. U svim tipov!~• :.;aselja lzxazena je sa vellkom ucestale>scu ii:elja za ~ug zt;ot 1 d<Jbro •zdravije .predsednlka Tita. Medutim, 15,20(0 !Spltaruka sa sela zeli razvoj i oencvanje socijalimna dok u gradSI<im i an..Sovdtim naseljima to zel'i 23% ]s:pitani[;:~. . SliC~o je i_ -sa, _Zeljama koje se odno.se na prirvredni razVOJ ZemiJe: NaJV€C! rprocenat <>pstenarodni:h zelja grlliPlSan je ~ko mod,llteta ~ "'""voj indU!Strije, Posebno je zanimljiwo da zet;e sa ~ela. daJu 1;azvoju ~ndustrije rveCu prednost nego razvo!u,po1Jo,pnvrede (16,8°/o: 10,9°/o). One ver.ovatno vide u ra'lVOJU industrije ve6u anogucnost zapoi!Jjavanja usigumiji pTihod. se v:ide prema tipu naselja u pogledu ekonomske staJbilnosti, naciona1nog prosperiteta d razvoja saobraCaja. Ove ,razlike ,ukazuju na· razUCite potrebe i razliCit stepen njihove razvijenosti i raznovr.snosti u pojed:ilnim tipoviana na'Seija. Taka npr. Zene u me.SovitiJm naselji.ma ne vide znaCaj razvi'tika poljoprivrede, ·kao Zene u seoskim i gradskim naseljima koje u okviru svoje egzi,stemcije ovoj igrroli prWrede daju vaZnije mesto. Ili, .Zelja za r~vojem saobraCaja n31ToCito je ik.arakterisUCna za ispita-n:ilke iz seoskilh i me.Sovitih naselja, svakako opet 'Sa s'tanovi·Sta !Taz.vijenosti potreba, dok je lrelwencija zelja u gradskim naseljima o'ko ovog modaUteta dosta ni&ka. Selo je uvelk rpostav'ljalo rprob1em puteva lkao olbli.k cveze sa gr:J!dom u prvom redu .zbo.g teinje poljoprivredni:h sitnorobnih proirzvodaCa za razmenom s-vojih proilzNoda, a a:atim _d za svestranim p-ovez.ivanjem sa im.stitucionaliziranim Zi~otOm ·grada kao centra. Zelju za ekOI!lomSkom st,biQnoileu narocito istieu isrpitanici iz gmdsk•h naselja, jer ona usloVljava z:.d<>voljenje sloZenih po:breba stanovnika urbanizovane sredine, a ISem toga se u gradu ja:Ce oseCaju -privredni p.roblemi. l!zrazita vecina stanovnrka zeli pobolj~anje stoodarda. To je Zellja ,sa da'leko .veCom uCesta!1oS6u u odiD.osu na druge izraZene Zel'je, maida je fre'kvencija u seosktm. lllaselj.ima Z!llatno slaJbilja nego u gradSkim li ,meSovitirrn. Medutim, uporedenjean op'stenarodnih z<!lja sa lienim vidi se da je selo zelju za pobo[jsanjem zivotriog standarda shvatilo pre svega kao liCnu zE!lju. U gr11dskim i me5ovitim naseljima na rpoiboljsanje zi"obnog standa.-da se gleda kroz resenje stacrnbenog pitanja, na selu pak rp<>bo!jsanje standa.-da se vndi u elelktrifi.kaciji sela, smanjenju poreza i sl. 252 253 �U svim nase1jima osobito je izra!Zena Zelja za ·mirom Sto i mog-lo oCelklvati, arko ·se funaj~ u vidu 01pSte tenP.encije u 'l!ledun.,ro$loj •Politici Jugos]~vlje. s~ Redosled ranga QP§tenarodnih ·zelja zena sa sela i iz grada koje se javljaju sa naj-vecom uilesta:Joscu je s[edeci: I li S e I o Rang 'lo Mir Poboljsanje standarda R~oj industrije Tito - dug Zivot i zdravlje OCq.vanje i :razvoj socijalizma· Razvoj po1joprivrede ReSenje stambenog .pitanja I Grad Rang o/o I I Razlika procenata 1 2 3 31.7 30.0 16.8 1 6 27,8 44.2 21.6 -3o9 +14.2 + 4.8 4 16.3 3 26.7 +10.4 5 6 15.0 10.9 5 7 23.0 8.6 7 8.7 4 23.3 +14.6 Podaci nav!'deni ti tabeli jasno rpokazuju da su razlike \1 j]pStenarodnim ze'Ijauna vece nego kod Ilcnih zelja. KoefiCijent iko;relac.ij.e Tanga iznosi p = 0,658. UporedujuCi sa 'koeii,clj-entom .korelaclje · il'aJnga doibdjemim u anali.zi Henlb zelja (0,8 : 0,6) •vidi ·se da ti;p na!SeJja vise utice na o:pStena;rodne .Zerje lllego lila .rtcme zeije. Iipa.k, s obzirom da ti·e koed'ioijenat koreladije rang·a bJ.iiZI:i 1 nego 0, moze se r\>Ci da i ovde p<>StO!i:i izvestam !Paraleliizaun l2nnedu zelja zena iz waiZI]Citih tiJpova na.eJtja. !b) Op!itenarodna strahovanja - (V~di pri1og, rtabela 3d) Zene u sva t!'i tipa n&selja izraiaJVajru stra'hovanje 0<1 rata sa dalelt;o- najiV~Com >4•CestaloSCu. Pritom tu ·l)pasnost najv.tSe uo.Cavaju zene u gra:du (81,8°i9}. Kao rj uvek, snrah od elementarnlh n~og.q,rda je po urCe.!:!talosti _d:rrugq iiZia.Zeno ~trahoiVa-nje. Tu nema bitni!h ra~i1ta izmedu strahovanja Zena sa sela i iz grada, do.k Zene ,u 711eSovitiril n~:seljfuna znatno CeSCe izraZavaju ov-o strahova.~je. Zene u gradu -neSt-o naglaSenije izraZavaju stra- hovamje za zivot predse'dniika Tita. Sa 6,2•/o zene sa sella iznose stralhovanje ·od pOvratka starog re.Zima. 1MoZdct- s~ promene u z·enrljiSnoj svojini ,a pre svega agrarna ref.omna i kolonizacija, u~ok -ove na•gJa:Senosti. Razlika procenata I 2 I 2 ~1,8 18.0 + 4.0 -2,5 6.2 5.3 5.3 4 6 5 5.4 4.6 5.1 -0.8 -0.7 -0.2 6 7 Ol<,upa~iia Nesloga, ·naroda Jugoslavije Strah za Zivot Tita 77.8 20.5 3 4.5 4.5 R,at Eiementarne nepogode Povratalk starog reZima B!'Z strabov<mia 4.2 3.1 7 3 4.6 7.1 + 0.4 + 4.0 + 8.0 - 2.3 2· G r a d Rang o/o Se Io Rang OJo Koeficijent 1wrelacije ranga iznosi p = 0,64 i ;pdkazuje iste tendencije kao i 'kod UlraZenih apStenarodnih ZeJja * • • Iz nize 'navedenih tabela se vldi da tilpoiogija . opstenaro'dnih Zelja i -strahovanja pokazuje male razlilk-e 1zme~u Zelja i strahovanja ispitanika iZ raZli~it~ . t..~va nasel]a. Zelje .za pri'Vrednim razvojem zem1Je, 11~.1 zelJe_ za razv-ojem 1prosvete i :zdravstva iZlraZene su gotovo Je<lnalk1m procentom u seosklm i •gTattskiJm naseljiJma. Tabe!a 6c, OPSTENARODNE ZELJE PREMA TIPU ODGOVORA I VRSTI NASEWA s e I o Osnovna grupa :z:d~av~tVQ 125 16,5 25 26,6 195 . 2D,l;l ,. 19r;J 227 29,9 24 25,5 265 28,3 516 28,6 257 ~3,8 35 37,3 35,2 622 2 . 34,7 i·9 '" " . 1P svega Svega 0 /o "'" Mi r. gra-d -il ·~ ·~ Op~ti r:a~V!)j · socijalizma Privredni razvoj zemlje .2:ivotni standard gra<tana Prosveta i I Md. naselje I 759' 1-!1:,9 . 100,0 I ri I • 94 'lo 2rl ,: ·o£ I~ I 'lo "'" ·~ . "'" 4,9 46' % 4,7 s,;s 102 10,8 223 12,5 100,0 938 100,0 1791 100,0 254 255 ,f{~i~~Lu~;.; .$'# u.: ~, . .~ !\~,-.: .(1.' ' ' ... ;;; �Gotovo je ista situacrja i kod 'izrazenih opiltenarodnih strahovanja posmatranlh prema tipu adgovora. Sa najve<\im procentom se javlljaju strahovanja za bezbed!llost zemlje. Strahovanja zena u 5elu i gradu prema ttpu odgovora ne raJZ!ilkuju 5e gotovo rumaro, ilto nlje slluCaj sa me.S~tim naseljem. Ove razli!ke ISU verovatno p.osledica delova!llja nekih. slUica(jlll'ih &il:aca; linace se teilko m<>gu oibjaSI!liti. A1ro hi se mesovita naselja rpriblizava~a jednom :iii drugom tipu, <>nrda bi tendencije bile jasne, ovako ona se izdvajaju rp<> nelkim kara:kteristikama, tj. (pO Ucesta]<>Sti javJjanja i (p() pojedinim modalitetima. Tabela 6d. s e I o I MeS.naselJe j grad j Selo MeSovito na:selje Grad Sada.Snjost Buducnost 4,1 4,5 4,4 4,7 5,0 5,3 6,4 6,7 7,0 Litna IProcena .poloZaja ·odraZava se i na pr.ocenu polo.Zaja opliterdTUstvene !Zajednirce. Ispitanice sa s~a procenjuju polo- Zaj druStvene zajednice niZe na 1lestvtci nego Svega d I Iri I ·;. Ir~ I .,, I ~d I .,, i~itanice u mesovitim i gradskiim naseljima. Alii, treba naglasiti da je inter·val u kame se -kreCe 1procena poloZaja druStvene zajednice proslost - ,buduenost ,skoro isti 1bez obzira na tip naselja i iznosi 3, 7, odnosno 3,8, pa se mo.Ze ,pretlpostaviti da tip naselja u tom pogledu nije roa:cajnije uticao. Proslost OPSTENARODNA STRAHOVANJA PREMA T!PU ODGOVORA I VRSTI NASELJA Osnovna -grupa Pros lost Selo MeSovito naselje Grad 4,7 . 5,1 5,0 Sadaiinjost Buducnost 6,6 6,7 8,4 8,9 8,7 6,9 % UgroZavanje razVitka socijalizma (nesloga, strah za 49 11,2 8 15,1 63 13,5 120 12,3 296 67,7 29 54,7 319 68,4 644 67,4 nepogode 73 16,7 11 20,8 66 14,2 150 15,7 Bez strahovanja 19 4,4 5 9,4 18 3,9 42 4,4 437 100,0 53 100,0 466 100,0 956 100,0 Zivot Tita i dr.) Bezbednost zemlje (rat, okupacija) Elementarne Svega Medutim, t\polh>gij a strahovanja ne pruza vernu sHku, jer anaNza pojedin.,Onih strahovanja ukaruje na postojanje razli!ka 0md uticajem tipa na:se!ja. 3. Polozaj na lestvici. Ispita:nici 'Ilia sclu (pn<>CeQjru,ju sv<lj po!ozaj na lesbvici kako u 'IP!'DiSJ.osti, talk:o i. u sadaJSnjooti, i u buduC;nootl, neilto llliZe, nego 'i-'\piltaniJCi 'iz mesovi~N:t naselja i grada. ':Balk:ode Zem.e iiz gradskih mase](}a .VIilie, nego .Zene .u meSovitim naseljoi.ma. 256 Pri merenju optimizma na nivou UOn:osti razli.Jke su takode minimalne u poredenju polozaja prDiSJ.ost - sa:dasnjost i lznose 4•/o u korist .grada ako se 1lliPOredi sa S<![om (u gradu 58,6°/o, na selu 54,5°/o), odnosno 2°/o sa me.Sovitim naseljem. U (pogledu stagnacije ,selo se donekle irovaja, dok se u svim t\pov1ma naselja u pogledu pesimlzma procenat pribliZava 25°/o. AU, pri poredenju a!ktualnog liiCnog polozaja sa ocekivanjima u budueno'sti · podaci donelcle iznenaduju. Zene sa Se'la .pdk:azuju veCi op.timizam, nego ~ene u gradu - ·.razlika 3,7°/o u ikorist se1a- i obmuto manji pesimizam u Odnosu na Zene u graldu - razlika 2,2°/o. Ovaj podatak, smatr:amo, moZe se tumaCiti uopSte uZim potrebama Zena na selu i o.Cekivanja veCe mogu&losti !djihovog zaldovoljenja, pri toone se ·imaju u vidu pnvenstveno zS!je .koje se odnose na materij aine potrebe, - z~je rza IP<>boljsanjem sta,nrdarda, m<1demim uTedenjem stana koje su inaCe viSe izrazile .Zene na selu, nego Zene u gJradU. (V]di graflkan 6). Kao i u ranljim strukturama "!Ptimizam u odnosu na dr.uiltvenu zajerdnicu je naglaseniji i veci je za p~eko 20•/o nego izra.Zeni optimizam u odnosu na HCni polo:Zaj. 17 Zelje r strahovanja n:=troda Jugoslavije 257 �Grafikon 6 MERENJE OPTIMIZMA A. LiCni poloioj ispitcnika u sadaSnjosti uporedjen so poloiajem u proSiosti i .buduCnosti prema tipu naselja proS lost • sadaSnjost sadaSnjost- buduCnost 10 Grafikon 7 MERENJE OPTIMIZMA 9. P01oiaj druStvene zajednice u sadaSnj·osti uporedien sa poloZojem u proSiosti i buduCnosti prema tipu naselja % proS lost~- sadainjost sadaSnjost • buduCnost 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 selo meSov. grad selo naselje meSov. naselje ~ u usponu ~ u padu ~ stagniro 258 - bez odgovora grad selo meSov. . .naselje ~ grad u usponu ~ ~ stognira - selo meiov. grad naselje u padu bez odgovora 259, �.Zene u graJd~ po~azuju veci ~ptlmi>Zam u poglledu sadaiinjosti dru~tven.e Z~Jedmce. Ma:lcJbro)ne su one zene koje smatraju. ~a Je za)edmca stagniraia. 1pak je anedu njirna veei procenat' ze,_;a. sa ~EJ!a (7,5°/o na se<lu i 3,5°/o u ~radu). U [pOredenju sa-' da>m.Josb prema 1buduenosti rezultati su s'li<Oni. Optimizam u' gradu preov1.aduje u odnosu na druga naselja i dostiZe blizu: 900/o. Sa Jpe.;1imizanoan gleda n" buduenust 3 4°/o zena sa se!a i .. ' . ' pr.~a svega 0!8•!o ~zena u gradu. Tako .se .rezuiltati ocene po-· . Q<fraJJa •U huducnosti u odnosu na llooc>~t i u adn<>SU na druStvenu zajedniicu nalaize u ob~nutoj :prQpordji: .Zene na selu; pokaJZUju veCi optimizam u odnosu na JirCni poloZaj, a Zene u gradu u odnosu na polozaj druiltvene zajednice. {V1di grafilkon 7). .. U uslovirna drUIStvenog samoupravljanja stanovnici grada kop rade na sredstvima dru.Stvene svqji!lle, gledaju sire na pr<>bleane ldiru.Stvene zajedni<!e. Na!lazeci se na visem politi!Ckom nivou, oni vide :Svoje mesto i interes u op-Stenarodnom. napretllru . .Zena u privatnom seoSkom gazddnstvu ·viidi u njegoV:om: raz¥oju reSenje svojih potreba, te je .kod nje izraZeniji_ o,ptmmzam u rpogledu na Hooi [p<>lozaj. Medutim ove razli:ke ?Isu -maCajne i one se opaZaju samo ana1i>zom relativnih broJeva. Pokusaj izrac.unavanja ovih ra>llika putean X' testa pokazao Je d~ te railtke niJ.su znaCajne i da se ree;ultati X 2 testa mogu prjpirSati slwcajnom kolebanju <Vlrednosti u okvi!ru gra2 mica. odred:enih talblicom X - distribucije, a na nivou pouzdan~Stl <>d 95°/o. Tako za proslost - sadailnjost na nivou Jrcnosti X = 3,950, a >:a sadailnjost - buduenost X'= 6.719. u pogledu .d:ruiltvepe za;jed.nice za proo!ost - sadaiSnjost X'= 6.958 '" za sruda;Snjl<>st-il>uditl!Cnost X' = 9.601. 'M<ida ·rezultati X' _ testa .rastu, :ipalk x' n~je p<>kaz01o da postoje sistematske razliJk:e Ill delo'.(anlju '!Jipa naseljja na opti:mizaan, odo::tQSillo pesian1zaan O:ene Jer se vrednO&ti U<re6u i"'PPd !jranice <>d 12.592, uz rizik greilk~ od 5°/o. • * • ~a ikr~ju 'moZemo zak'l'jt]C'irti da tilp Jlaselja stvara samo :nan)e razhke ? s~rukturi zelja i strahovanja j.urgoslovenske zene. TaJ uhcaJ m)e takav da lbi se anog'lo rgovoriti 0 n<>kian suprotnim procesima i pojavama, onego je Ulpravo saan.o izraz 260 odreden!h specifiCnosti druStvene situacije .u kojoj Zive itspitanici. Te razlike 'li zeljama i strahovanji:ma su istalknute zbog toga Sto su po.trebe i vrednosti u raiZUCitim nmselji•ma joS uvek razi:iiCilte po svom inten:zitetu i ra!Zno:vrsnosti. Ipa'k, .razlike u zerjaana nisu tako vldne kao sto rbi se anoglo c>cekivati s obzirom na veliku ll'aznowsnost u :Zivot:n.ian uslovima i poioZaj,u Zena u gradskoj i -seoslkoj sredini. Po-stav.ljena aUernativa o tome rda li zaostalost sela ili pak navedene promene u njemu deluju odluCujuCe na Zelje Zena, na osnovu irzneti1h rezultata reSava se u korist procesa na sellu 'koje ga, 1bar subjektivno, pribUZavaju gradskom naCinu Zivota. MeSovito naselje po izraZenfun ZeljaJilla sam-o se u nekim slucajevima pribliZava gradskom, a [p<>nekad i seoslkom naselju, Sto iPOkazuje razno'l1kost meSovitog nase1ja, a maZda i njegovu nedovoUjnu odredenost putem statistiCkog \kriterija. Medutim, ne'ki rezultati su taka neo:Cekivani i ra~iCiti kalko u odnosu na grad, taka i u -odnasu na selo, da se to moZe, po naSem miSljenju objasniti maZda nedovoljnorh reprezentativnc>Seu isp>itanika toga t1pa nase!lja. Supr.otno drugim stru'ktuTama, uticaj ·ave strukture je veCi kod opStenarodnih Zelja nego kod 1liCnih, Sto je u suprotnosti sa polaznom hlpotezom. Izgleda da ovakav re~ZUutat nije \SluCajan. MoZda je reC o o:draZavamju na Zelje i stTahoVanja ·osnovnog druStveno.g odnosa, tproi:w·odnog odnosa, a pre svega privatnog Vlasni:Stva na scilu lkao i s tim porvezanog stepena i'ZjednaCavan'ja liCnih i druS.tvenih interesa. Istovreme:n·o nizak dbrazovni nivo :Zena na selu oneanoguCava 1m. Sire sagledavam.je opstenarodnih problema. Optimizam at:.oji je vidan u proceni druStvenog polloZaja pojedinca i poloZaja zajednice na relaciji .proSiest - sadasnjost - budu6nost neznatno <zavi&i od tipa naselja i nije njime odreden. To ide u prilog potvri!ivanja generalne hipotezerada. �1. Licne zelie i strahovanja U crazmatranju uticaja SkolSke spreme prvi put do sada opaiZa.mo ra~Jike U izra~avanju iii\n!h ze]ja koje SU U€!p<>STedno veza,ne za ono sto je opSte!judsko u sva:kom coveku. Tako ze1ja za Henim zdravljem irzrazito opada po svoj,oj uiCestalosti \Jlm!iko sko!ska sprema raste Chez Sko1Ske S!Preme 42,90/o prema 23°/o sa 'lli§om li. vlsOikom SIPTemom). SHene, ia:ko manje raz!ilke, po:jaVljruju se i u pog.tedu zelje za zdr8,v1jem porodice. · Sa SlkolSkom spremom t~kode opada i zelja za 'Srecom i USIPehoni dece, bez Siko1e 46,5°/o sa vlsom i visokom skoloon 38,5°/o. VII. UTICAJ SKOLSKE SPREME NA ZELJE I STRAHOVA'NJA INA POLOZAJ NA SKALI . .. S'~<i}:lka "_Pre':'a i <>brazovanje stoje u lj)ozitivnoj 'korela- CIJI, ~~ one n1su 'tden:ii.Cni .pojmovi j mfJigu postojati relativno ne:,avtisno. Ipak, s 01bz1rom na nj'ih:ovu usku povezanost i naj- cesce me~us~linu us1ovljenoot, Skolska SIPrema m<>ze da bude P_dkazate!J mvoa dbrazovanja. Uosta:Ioon, u vecini dTustvenih Sistema formaJna ikvalifikacija, ilkolska sprema predstavlja uS!ov da se omoguci poj~dtncu da vrsi ·odredku druStvenu ulogu I shoono te>me zauzima odredeni drustveni poJozaj. ,,Zbog _t<>ga se n~e istrazivanje o uticaju skolske SIPreme na zelje 1 strahovanja !ugos!ovenSke zene uzima lkao pokazate1J odno.sa obrazovanJa, s Jedne strane, 'i obUikovanja zelja 1 stra:hovanja, s drruge strane. Oi!tre razli~e irun~du zena !pOjav!ljuju se ;wpravo usled r . aznovrsnost~ :rn.voa nrilhove ·Sk:olske spreme. Skora treCina )Ugos]ovenskih zena je j<Jii uveik neJ)ismena !Ji 1 ~eko 400( · sa manJe o, "'et' · .razrt'Ua .osnovne •Skole 'iH 870j svih. ~o Je · -d x 1r1 -·.l .t"... · 0 una" · " ' ~t.ena .. · 1Jl 1ma rce'~i razreda OSn'(}IVllle ~kale ·odnosno marije · · 'SOJ ~zem od toga. Istovremeno Jedva 0,6•/o zena >illtla viSu iii fakUJ!t t k spremu. 1 e s u Prir?~o 'je ocelkivati da ,ce se pod uticajem Skorske SJ?r~e JaY_Iti ~raznol'iko.sti u .Zeljama i strahovanjima is.pitan1h zena, Jer ISadrZina odnosno u.Cestalost ii2Jvesnih· "el" ' svaik~k · ·t · ~ Ja ce o IZaVJJSI 1 ·od stepena obrazovanja. ---1 StattstiCki bilten,. br. 298, januar 1964:, str. lil, Na·suprot, Zalju za sreCnim porod:i!Cnim ·Zivotom WraZavaju cellce zene ukollko iniaju vmu SkolSku \Sipremu, 'bez skole 22,9% sa viSom i viso.kom 'Skdlom 42,30/o . U povrSnoj anaHzi ovi rezu1tati ibi mog'H izazvati razliCita tuma,cenja. Medutim, uporedna analiza Qienih zelja i lienih strahovanja avde pcikwzuje, nasuprot utic~ju drugih struktura, obrnutu sliku. Udk z<!lja za licnim :1ldravljem op~da sa skol:ilkom ;spremom, dotle ·strahovanje od lbolesti nag\lo 'raste sa porastom nivoa llkolsl<e spreme (37,6°/o lbez skole, 65,4°/o sa visom :l visokom 'ilkoloon). Sliooo je i sa strahovanjem od holesti u porodlci i od neuspeha dece. IstoVJremeno, nasuprot Ze1ji za 1sre6nim :porodiCnim Zivotom, koj'll l!eSCe izraZavaju zene trko!ilko je njiho'lla Skol:ilka SIPrema viSa, javlja se stxahovanje ad nesreCnog tporodLCnog Ziv:ota, koje opada sa Skoisk::om Bprernom. Sve to pooovo potv:r<luje da ISU zelje vezane za SMnu pr,iTodu roveika zajedniOke i da ne pdd!leZ:u neik01m bitni(jem uticaju rari:liCitih ·Cinilaca .Cije dellovanje posmatra.crno u ovom redu. Cinjenica da su se u anailrzi uticaja ske>lSke S!Pfeme prvi put prividno pojavlle a:azUke u ovim ·vrsta.ma zelja i &trahovanja govori samo o tome 1da razlilke u obrazovanju razliCito ut:iJCu na izraZavanje onaga Sto j e 10vrsto vezano 1Za !l.iC:nost i ono sto covek nosi intirnno u sebi. Zene ibez §k<>lske SIPreme; verovatno pod uticajem obicaja, a mooda cak i pod uticajem su'jeverja, _govore !Sarno o dobrom ejdravlju a ne o ibolesti, o sreCi a me o nesreCi dece, dok Zene sa fa:kultetskim ·frbTazovoojem svoja strahovanja Did ·bolesti, neuspeha i nesreCe nepo.: .sredno izra.Zavaju. 262 • 263 �. Teznja za stanom pojavljuje se sa v<1llkom ucestaloscu, 1 kao druga po Tangu, kod ispitanica sa nedov:rSenom osnov- nom 'Sko1oon (41,2%), pa do on:ih sa zavrsenom srednjom skoloon (42,8%). Zene bez Skole <JVU z~u :iJzraZavaju sa dvaput manjoon ,UICestailoiSCu (18°/o), a ona se kod zena sa viOOm i visokoon. slrolom takode :pojay!juje u nesto b1azem vidu (30,80/o). Dalljom anaiizom pojedinih ,grupa Jspitanih zena · s obzi<rom na Skolsku spremu mog'lo se utvi'diti da grU[Ju zena bez skol~ke spreme saemjavaju rpreteZ!lo zene sa sella (72"/o). Tako se ~ moZe objas~iti Sto ove Zene ne iznose stamlbeni iPTOblem na Jedno od rprv:ih mesta. Sto se tice ·zena sa viilom i visokom skolskom ·spremoon, 'kod njih je, verovatno, stambenl [problem 1pak n.Sto povoljnije <resen. U ovoj svetlosti razumljivi su i ~o~aci "o -2elji 1Za. . sa:wemenom opremom .stana. Procenti lrojim l~_lZrazena _<ova zel]a o.padaju uikollko je skolJSka sprema zena VlSa. S 01bz1rom na vee utvrttenu Zelju Zena sa sela za ure~.en~em stana, ovi su se podaci mogli i oCekivatiJ. Pobo1j..Sanje ZlVOtnog standai'da kao zelja [prisutna je Jbez obziTa na SkoJSku spremu, a neSto je nagla.Senij a kod Zena lbez ~o 1le. One se takode isticu i svojim ·strahovanjem od potgoriianja zivotnog standai'da- 14, 7°/o : 3,8•/o. Alko -uporedLmo eelje Wra:Zene sa najveCom. U!CestaloSCu vidimo_ da ISe siiJCno ponaSaju Zene oed nedovr.Sene O'Sl1ovn~ ~ko!e pa ~o zavriiene STe<:lnje skole, dok se krajnje grupe, tj. zene ?.ez skol~ke spreme, odnosno sa bku1tetskom spremom, ~natnl]e od nJih..razlid<uju, Takode se uocava da svaika gwupa zena. ~...osma_tranih prema ·Skolskoj spremi pokazuje irz;vesne spec1f_:C!llost1 i to u_ izraz~vanju onih ·zelja koje se javljaju ~a ':esto. "'"'~nJ?m 'lliCest~o~. Taiko zene bez Sk~Ske spreme lZraz~VaJ.u zelJu ·z~ socrJalhnm osi.guranjem, .smanjenjem po- reza 1 rodnom godmom, Sto po.kazuje utilcaj seoske sredine - ~72°/o sa sela). Ta zelja se [p<JjaCV"!juje i lkod zena sa nedovrs~~om .o.snovnom ·~kolom,- jer i one tra:Ze smanjenje poreza i ~1se para. CT! ovoJ grupl 54°/o 'cine zene sa sela). - Grupa zena sa ~a~enot~ o~ovno~ ~kolom i nedovr.Senom sxeduljom Skolm~ .1zrazava zel]e za v>se rpara i razonodom. Izgleda da kod nJih n~yos~ji _iac~ izral!ena zelja za da-ljim SJ<o.Iovanjem. ~asuprot n.Jrma, il1!:,1Jntan1ce sa 1Srednjom, :kao il v:iSom i visokom :lko•lom pokazuju izrazitu •I.Znju ika us:pehu u skolovanju i da1jem struenom usavrliaJVanju. One takode i2razavaju zelju za uspehoon u poS!u. Tako fakultetski obTazovana zena, ekonoonista, 34 .godine stara, udata, svesna sv1h potei!!koca koje ima u porddici, izja'V3.juje: »S obzirom da zeliJ!n uspeh u lienom i struCnom ZilvQtu, Zelela bih da u tom postignem viSe. To nije moguCe s abzirom da smo mi Zene :preo'kupirane ostaHm stvaorima lk.o'je nas s,preC:avaju u toone, al1 !bih ~zelela rla . se posvetim nauCnom i druStvenom radu.« Po ovim .rezultatima m.oZe se reCi da ·sa ~kolskom ~rernom raste i privrZenost poSlu i rzanimanju i teZnja da se u mjemu dalje napreduje. Izgleda da je potTeban odreC!eni nilvo obrazovanja da Zena ,Qvrsto tOdluCi da put tSvoje emancipacije i ravnoprawnost tra:Zi u ,Z8jpOslenju i uspehu, a ne samo u o'kviru braka. Pada u oci da se zelja za stalnim rposlom i21razito javlja ~ena sa vi;Som i visokom 'Skolskom spremom. Visoka ucestalost sa 26,9"/o pokazuje da je ovo njrh<>v ozbilljan problem. Ana:lizom dobijamo sledece podatke 0 tim zenama. Od ukupno 26 :Zena sa ·vi.Som i visokom .Sk:ol!skoon s.premom, 16 meitu njinna su sluzbenfce, 5 domacice, a 5 studenti; 57°/o jedino lkod su udate iZene, a 46"/o su zene u starosnoj grupi od 20-29 godina. D&kle, radi .se o \PreteZno mladim, urlatim i zruposleniro Zenama. Zelja za stalnilrn po.sloon moZe se objasniti ~teZnjom doonacica i studentlrinja za Ola,poslenjem. Mazda se m<oze postaviti i pitanje u kakvom .se pol<>Zaju u radnoj organizacijd. nalaze falkll!l.tetski obra:llovane zene kada sa tako veli.kom uCestaloSCu :Wra.Zava:ju Zelju za stalnirrn po.slom. Na kraju treba naglasiti da se rat ikao strabo¥anje javlja na HOnom- nivou sa znatnom uCestaloSCu !koja raste UlPOTe'do sa sko'lskom spTemom.. Tako, dol< ·ceilvrtina zena l>ez i3kolske ~preme izraZava s.trah od rata ikao liCno strahovanJ'e, to Cini sko.ro polov'llna Zena sa viShn. i visokim dbra.:rovanjem, Sto znaci rla ·Se sa · rporastom skoJSke spreme opasnost ad rata ce.Sce sh,ata iorno licna ·opasnost pojedtnca. (V'idi rpl'lilog - tabele 4a i 4b). Llen.e zelje rprema t~u odgovora, a pod uticajem Skolske spreme, ne pru.Zaju neke nove podatke. 264 265 �Tabela 7b. Tabela 7a. LICNE ZEWE PREMA TIPU ODGOVORA I SKOLSKOJ SPREMI ~ 0 "" ... Osnovna grupa ~ " "' -:.--o "' " " ~w ~~ o>., ~>.., ..,o- ~.go ~t:O ·..: 0 ~,. z~~ "~ .. .. ·->_ c., -.ll 6 w 0~ ""M _;-o 0<> 0 ;; ..,_ _., !l .. " M"' ;>,. ~ " 0 ~ 0. ~ z U)~ .. -%3 Osnovna grupa N ~ " "" U) LiCna nesreCa i 39 182 86 24 15 7 403 18,9 16,7 20,0 18,7 19,0 33,3 18,2 Broj odgovora % razonoda i dr.) Zdravlje 1 sreCa odgovora % 167 35,5 371 34,0 148 74,3 Broj ekonom. polo.Zaj odgovora u porodici % 192 40,9 489 44,8 181 42,0 55 43,0 . 37,5 29 37,1 11 52,4 781 35,2 32 41,0 3 14,3 945 42,6 godlna) "Svega % 22 4,7 Broj odgovora % 470 100,0 49 '·' 16 3,7 1.090 431 100,0 100,0 90 1 0,8 128 78 100,0 100,0 4,0 21 100,0 2.219 lOB,O Lifua strah<>vanja SU neSto T82!10Vl'SD.ija Od li&lfu zelja. Tako se vldi da sa ~kolsko<m spremom rastu strahovanj a koja se odrnose na Hhn.U--.sreCu i zdravlje, a opada:ju ana k.oja se odnose na ekonomski po1oZaj. To se podudara sa ranijom analizoon 'POjedina&lih zelja i strahovanja koja je pakazaia da ono Sto ispitanice rSa niZom ~kolskom. .sprecrnom izraZavaju kao ze1ju, fakultets'ki obrawvane zene boraZavaju kao straJwvanje od neispunjenja istih t€Znji. \Razumljivo je sto sa OO<als:kom .spremom opada strahovanje od pogorsanja ekonoms:kog poI<>Zaja, jer po vazecim principima raspadele intelektualni rad se znatno vi'Se nagractuje. 266 Bez strahovanja svega: Broj odgovora odgovora % Broj odgovora % 71 28,0 85 33,6 b w "' " .. "'M " ·~ . 'E',. .. i:ir;<'d ..,_ -.ll .,., >~ ~~ ~ !>t: o>., ..,o""0 ~il~ z~~ 0 "~ 184 28,2 ~ ~ 0 U)~ 62 24,3 26 31,0 ::<l, >"" 19 35,2 284 125 43,5 49,0 31 36,9 18 33,3 65 27 10,6 8 9,5 .8 ~ " " c. 0 ~ z 4 30,8 " "" > " U) 366 27,9 7 550 53,8 41,9 5 9,3 Broj 36 14,2 Broj (poboljSan standard, Ostale Zelj e neuspeh dece) Broj LiCni i porodiCni odgovora ekonomski polo!. % Ostala strahovanja lmati stan, z:aposlenje i dr.) 1mir, rodna nesreCna starost) u parodic! (bolest, smrt, dece, srecan porodiCni Zivot, zdravlje) t.iCni i porodiCni bolest (bolest, smrt, Bolest i nesreCa Broj u porodici (SreCa i Skolov. ,;;; "" > LiCna sreCa i zdravlje {zdravlje, Skolovanje, LICNA STRAHOVANJA PREMA TIPU ODGOVORA I SKOLSKOJ SPREMI odgovora 54 % 21,3 % 7 2,8 Broj odgovora Broj odiDovora Vo 253 100,0 10,0 108 16,5 41 16,1 19 12 22,6 22,2 2 15,4 236 17,9 19 1,5 12 1,8 653 100,0 141 10,8 255 100,0 ., 100,0 54 100,0 13 1.312 100,0 100,0 2. Opiitenarodne iielje i stralwvanja. - iNa saddi!nu zelja na o,p.Stenarodnom rpilanu trebalo bi ocekivati ja<!i uticaj Sik:?lske 1spreme nego na li<me Zelje, koje su :Cesto po~ nepo.&r~Lm uticajem osnovnih zivotnih potreba eoveka. Na1me, da b1 se uocili prol:ilemi citave dru\%vene zajednice JJJ.i sveta potrebno je odredeno <>pSte i poiitti!ko obrazovanje. Ono se medutim delimiCno nalazi u pozithmoj korelaci'ji sa Skolskoon spremoro, mada to nekad.a i nije sluCaj. . Zelia za mirom 01pada sa porastom nrvoa sk01lske spreme (31,8•/o bez iiklole: 19,20/o sa "'-Soon i visolmm l\PTemQ!ll). I stra: hovanja od rata po'k:azuju istu tendenciju. Ovi rezultati mogh bi da !llavedu na pagre8ne zaildjucke. Medutim, UipOredenjem sa UrCnim Zeljama, ¥id'irrno da su Zene sa visok·oon Skolls'kom spremom Zelju za mirom izrazile kao iJ:iJOnu Ze1ju, dok je Zerne sa ni1Z·oon ·SkolSkom spremom izraZavaju kao opStenarodnu . MaZda bi se, ne baS sa .ronogo .sigur.no.sti, moglo pretpostaviti Oa ~ene sa vi.Som S!kolskom kvaili:fi!kacij-om ZeljiU za mirom, 267 �odnomo !Sitrahowa!nje Old .rata, !SUnatraJj.u kao UO'nlu smva:r, svetsn.e da je borba lza mir stvar !Ilelpo.sre<dine alk!tiV'nC>sti .sva/kog pojedinca. Nasuprot tome, zene bez skC>!Ske "!Jreme i dz seoske sredine Zerlju za mirom i strahovanje od rata, moZda, smatraju kao socijaine sile pred 'kojima su ljudi nemo6ni. Tim liT• ~to .one sa veCom uCestalaSCu izra.Zavaju straho'Varnje od prirC>dnih sila, kao sto su eleunentarne !Ilelpogode. OCuvanje socija'liz.ma kao opStena:rodna Zelja tzrruzito r·aste sa porastom skol.ske spreme is;pitanih zena - 12,4"/o bez §kole, 34,6°/o sa visom i visokom 5kolSkom spTemam. lstovremeno 'kao opstenarodna ze]ja pojavljuje •Se i ze]ja ea dug fivot predsednrka Tita, u cij·oj licnosti ispitanice gledaju perSC>nif>kaciju socijali2lllla. U ovom slucaju zelja opada sa porastom skolske spreme. Zakljuca'k s!edi sam rpo sebi: zelja za oC.uvanjem socija'lizma zahteva viSi niv:o apstralkcije, nego zelja za dug zivot predsednika Tita, pa se rprema tome pojedine Zene opredeljuju za jednu o'd ove dve sliCne Zetje, u skladu sa svojim obrazovanjem. Procenat kojim. su 12raZene opStenarddne Zelje vezane za dalji 1privredni ·razvoj zem.Jje raste sa Sko1skom s.premoon, bez obzira o 'kojoj se lkonkretnoj ze'lji radi. To je najoiSig!ednije u izraZavanju Zelje •za razvojem ~Dldustrije k·oja se sa tri puta veeom ucestaloscu jav!ja kod fakultetski obrazovanih zena nego kod zena bez §ko~ske srpreme - 14,1•/o : 46,20/o. Ova Zelja je toliJko naglai.Sena kod 1Zena sa viSom i vLsokom Skol~Sroo.m Sjpremoon da je d.z-raJ2ava .skoro poloVina :ifsp'itanica u .ovoj g:rupi. I Zelja 1za f!'laevoljeun. sadbraJCaja 1ra\Ste •sa Sko!Wkom spremom, a joS viSe Zelja za razvojem poljcxprivrede. Ako se uzme u ·olbzir 1Cinjenica -da je 72D/o Zena bez Sk.olSk:e s,preme i 54°/o rsa IIl·edovrSenom Sklo']s!Jwm .sp1remoun sa s€lla, .ct11da Je ovaj rezultat neocekivan - 7,6°/o: 19,2°/o. I zelja za nacionalni.nl p,msperitetom up~dljivo roote sa !POl'"staun illw1•ke srpreme - 2,9"/o : 19,2"/o. Sauna zelije "'" opiltom ~ra1d:njom zemlje i ekanomSkom stabhlnoSCu ne pokazuju u svom izra~avanju sl\enu tendenciju u odnosu na i!kolSku spTemU ilspitanica. SV'i ovi rezultati mogu se tumaCiti jedino veCom anga~ovanoSCu Zena sa viSom ·Skolskom kvalifikacijom u privred.nocrn razvoju -zemlje -i nj.ihovim Zivotom u gradSikoj UI'Ibanizovanoj d. industrijaHzovanoj sredini. Zene sa ·visokom i viSom spremom 'iizral:avanjem zelje za razvodem poljoprivrede po- 268 [ I sebno rpotvrduju svoju sposobnost .ocenjivanja znacaJa !kompleksnih problema privrednog razv1tka zemlje. To nije biC> slucaj 'kada smo zene iz grada 1gledali .u cel\ni, jer su se faku1tetski obrazovane Zene svojom ma!lo!brojnoSCu guibiie .u ma'Si. Zato i pri oceni Zelja sluZbenica trsba innati u v.idu 1stu opasn:ost. Zelja za rpobo!jsanjem standaT<ia po .svojoj ucestalosti raste sa nivoom 'ID<o!Ske spreme - 35,3°/o bez skole :53,8°/o sa vi:Som i ·visokom sprernom. Ovdj ·Zelji se pridruettje Zelja za r~enjem stamlbenog pitanja u .razmerama druStvene zajednice, 10°/o : 34,6°/o. Karakteristicno je da ove dwe zelje nisu po'kaza1e ovakvu tendenciju kao Hcne ~elje. To je dakaz vise da .Zene sa vi~Som SkolSikom spremom uspeSnije uskladuju svoje l:i!Cm.e interese sa dT.uStvenim interesima. Kar~kteristlcnC> je Ida zahtev za rarzvojam likolstva takode po svojoj uCestalosti ~taste sa n.ivooon 'Sk.ollske sprenie. I ovaj podataik treba tum.Citi 'kao sire gledanrje na proibleme razvoja ldruStvene zajednice od strane onih. !Ciji je. obrazovni niv·o rviSi. ·Najzad, treba ipomenut:ii da Zene lbez Sko~ke spreme zele el<!ktrifikaciju se!a (12,4°/o), ·sto je i ,priroono s obziTom da -dve treCine ovih 'Zena Zivi na selu. Zelja za rpunim zarposlenjem jav"lja se u rprvom redu kao Zelja 'Zena 1sa ni:Zim obrazovanjem. ·Cinjenicom .da po evidenciji Zawada za z~oSljavanje preteZno nE!kvailifikovana ·zenska ~tadna snaga traJZ.i zaposlenje, moZe se objasniti ·ovaj podatak. Posebno je zani.nlljivo sto .se :Zelja 'Za izjedn.Cenjem plata pojavljuje sa !Ilajvecom ucestai!C>Seu (11,5°/o) kod zena sa viwm i visokom ID<olskom spremom. Tako visok procenat kojim je izraJZena ova Zelja nije zapaZen do saida u ana1izi podataka u ovom radu. Najzad, treba istaCi da :se i .strahovanje od "1porvra'bka na stari 1reZim, d. strahovanje IZa Zivot predsedni'k.a Tita j avij a najCeSCe 'kod Zena sa osnovnom iii srednjom Skolom, dakle kod 'Onoga sloja koji po zanimanju 1pripada radnicim.a ili nizim sluzbenicima. (Vldi prilog, talbela 4c i 4d). Opstenarodne zelje prema tirpC>logiji potvrduju pretho'dnu analizu; Zelje za privredn:im razv.ojem i ;za raZivojem prosvete i zdravstva ra:stu po svojoj uCestalosti sa. ipOTastom nivoa skol.ske srpreme. 269 �Tabe!a 7d. Tabe!a 7c OPSTENARODNA STRAHOVANJA PREMA TJPU ODGOV!ORA I SKOLSKOJ SPREMI OPi'iTENARODNE ZELJE PREMA TIPU ODGOVORA I SKOLSKOJ SPREMI ., " "' !;c 0 ... "' M .. _.--o ., c "' "' ., . I 0 !;:c i;>ctl c., o>., ""' -o o- co- -o.,co e~ t: I "' z ~""' 0Ill~~ "'~ O<U .,~ ~., ~~ ~ Osnovna grupa ~ N "' OpSti razvoj Broj socijallzma o~ •rll Osnovna grupa 6 ~ >.s -g .,~ -2 ., c N ., 0 0. "" > "' -., "' >""' z ~ ugro.Zavanje razvitka soeijalizma (nesloga, strah za Tita i dr.) Bezbednost zemlje (rat, okupac.ija) Elementarne nepogode "' odgovora (l'azvoj socijal., % 65 153 77 29 15 6 345 18,6 19,1 18,9 22,8 17,2 30,0 19,3 jedinstvo naroda Jugoslavije) Privredni razvoj Broj zemlje odgovora (razvoj industrije % saobraCaja, ekonom. stabilnost i dr.) 22,6 .Zivotni standard 133 260 38,0 32,5 19 15,4 29 3,6 " 106 47 9 15,4 13,3 11,6 350 100,0 800 100,0 407 100,0 (pobolj§an standf bolji stambeni Broj 79 252 31,5 119 29,2 30 23,6 32 36,8 4 20,0 Bez strahovanja 516 28,8 Svega 145 49 28 7 35,6 38,6 32,2 35,0 34,7 10 7,9 8,1 1 5,0 85 4,7 7,1 5,7 10,0 12,5 12:7 100,0 87 100,0 20 100,0 1.791 100,0 uslovi, zapo- zdravstvo % 19 4,7 Broj odgovora M i r % "' Broj svega odgovora % u odnosu na op.Stenarodna strahovanj a tipo!<>gija pokazuje da •trahovanje od rata raste, a ad ~lementarnih ne.pogada opada sa p<>rastoan s!wlske spreme. Sve su to samo rezultati koji su ranije anaiizLrani. 270 21 10,6 43 9,6 ~ 6 ~ ., >~ -2 ., ., c., -_g " ., 0 ~~~ "~] "" "' z 0 C>Ull(l)>lll :>~ ·~ N i5E;.!!! ~ 42 19,8 12 18,2 "" > "' ·~ "' 120 2 7,1 12,5 134 44 67,7 67,6 63,2 66,7 85,7 644 e 67,4 % 32 16,3 82 18,3 28 13,2 7 10,6 1 3,6 15,7 9 4,4 20 4,5 8 3,8 3 4,3 1 3,6 198 100,0 447 100,0 212 100,0 Broj odgovora % Broj odgovora Broj odgovora Broj odgovora 136 302 " 24 28 100,0 100,0 4 150 1 5 42 4,< 956 100,0 3. Po!o:1aj na lestvici 622 slenost i dr.) Broj Razvoj prosvete i odgovora "' •tl) Zivot % odgovora % Broj odgovora % .,~ % zdravlje Tita, gradana o>= GJ53] " "0"' Z O•tn ·~ ..r..o O<U l a) Procena liCnog poloZaja na lestvici - Procene liCnog palozaj a na lestvici kako za pro8lost, talko i za ~adaiillj o•t i <buduenost, .pokazuju razlike koje nastaju pod uticajem nivoa Sk.dlslk.e spreme. Tendencija je oCigledna i :irsta u sve tri vremenSke dimenzije: uko!iko zene imaju vise skollske kvalifikacije, uto!iko procenjuju vise na lestvici svoj polo~aj (vidi grafilkon 8). Procena uspOtna, stagnacije ili pada poredenjern poloZaja u 1sadaSnjosti sa p.oloZajem u pro.Slosti i ·buduCnosti pokatZuje da najveCi o,ptirrnizam u poretlenju sa pro§loSCu pokal.luju Zene sa zavrSenom osnovnom Sk:dlom iii nedov.rSenom sredn.jom, .a zatim .Zene sa vi~om il visokom Skolom. I najmanji tbr.oj pesimista na1azi se u istim grupama. Iz ana1ize svih do sada iznetih rezu1tata jasno je Sto se tak,o ;pona!Saju Zene sa viSo.m i visokom skorskom .spremom. Takode treba imati u vidu da se medu Zenama sa zavnSenom oS'llovnOlrll i nedovnSenoon srednjom Sk-dlom nalazi :naj!VeCi lbroj radnica koje IDaCe polkazuju visoki optillllizaan. 271 �2t?ne sa osnovnom Skolom i nedovrSeJlom srednjom Skoloon lalkode sa aptimizmom gledaju i na svoj polozaj u buducnosti. Medu njima je najmanji procenat pesimista. MeduUm, sa_ najviSe o.ptianizma na svoj pdlo·Z~'j u buduCn:osti1 gledaju Zene ~a 'Srednjom ~kolom., a zatim Zene sa viSom i visokoon iikolom (vidi tabelu 8a). Tabe!a · Ba. MERENJE OPTIMIZMA u > I- w "' ...J <( "" z <( • ::!: w "' ..., 0 "" V) I- ...J a. 0 -. <( <( ...J a., -..., "'"" ::!: >N w 0 0:: 0 a. z >U ...J 272 c: 0 luilajem u pl1Q.Slosti i bu!duenosti prema iiko•J.slkoj spremi. ProSlost-SadaSnjost Ill ~~.-.g 0:: z a. <( ~···.,, : •• ~ .••••. · •••.•. : ; . A. LiiCni rpoloza:j ispitarnilka u sada.Snj,C>Sti uporeden sa po- •U , Skolska sprema o/o '" ~§ "· 0. J> Bez skole 100 Nedovr. 100 9Sll. Sk. Osn. Sk. i nedovrS. Sred.. ~k~ 100 Sredoja skola 100 ViSa i vi,s. Sk. 100 Nepoznato 100 I -- I J.l ,;,., ,. ooC SadaSnjost-BuduCnost .ci . ,. 00" "o 0 ""' I 2-= I " I 0 . c c. .ci """ Cl') ;;l '0 ~ 52,4 17,6 27,1 2,9 74,7 11,8 9,4 4,1 55,6 20,1 24,0 0,3 73,2 13,5 11,9 1,4 62,8 57,1 61,5 42,8 14,8 18,4 15,4 21,8 0,6 24,5 23,1 28,6 28,6 76,3 79,6 77,0 71,4 12,8 7,1 3,8 10,2 8,2 11,5 11,5 14,3 14,3 .b) Procena poloZaja druStvene zajednice na Iestvici - U pogledu ·procene poluilaja drtcltvene zajednice rezultati nisu identicni sa procenom li!enog pe>lozaja (vldi grankon 9). 2ene sa: osnovnom Sko1om i nedovl"Senom srednjom SkQlom p:r,:ocenile su -n~jvi'Se na \lestvici polo.Zaj d·ruStvene z~­ jednic~ !kako u !ProSlosti, tako i u said.Snjosti i u buduenosti. Njih slede. 'Zene sa zavr.Senorn srednjom SkoiJ.om. I avo se maZe objasniti samo tako da iikolska sprema osrposob1java za odr~­ d"ene profesionalne delatnosti l da oba elementa kao zajednicki fakt-or de'luju na ocenjivanje ,polpZaja ·na ·lestvici. To znaCi da se u ovorn S'luCaju i-adi ·a rardnic1ma, odnosno niiZ:i-m sluZbenicima. Ta 1sta grupa, .wporedo sa Zenarma sa viSom i visoko:tn spremom, ~(;1; l1ajv~Ci111 optimizmom ocenj.uje iPDloZaj dru.Stvene zajedni1ce u .proSlosti. NaS'Ulprot njim~, Z~e bez Skols'ke spreme su u ~zra~avanju op4ro~a ·itajqzdrZlji'Vije i medu njima je i broj pesi•mista naj-veCi. To se moZe obja-sniti Cinjenicom sto s[l zene bez ilkollske srpreme iii •bez lkv>!lifikacija hli ekonoms'ki zavisne u porodici i to tpreteZno u seoskoj sredin•i. 18 Zelje i strahovanja naroda Jugoslavije 273 �U poredenju sadasnjosti P'fema buducnosti optillllizam raste sa .porastom nivoa Skol•ske spreme ispitanica ~ to ta:ko oclgledno da nema izuze11ka. Te!Ildencija koja se mogla ~""· paziti u analizi opiltenarodni:h zelja i strahovanja i ovde se potvrduje. Visdk.a Skolska sprema omoguCava Sire uoCavanje· problema i IPerspektiva ·razvoja drustvene zajednice (vidi tabelu 8b). Tabela 8b. u > !ii...: w~ -~:z ...:tZii: ' ~·~~1c . 'g. ·c~ •', ". ,• • • ',.' '• • .' ,' • •' •, • \ '• • ~ MERENJE OPTIMIZMA I ~~ l!! >VI _, • B. Polo:Z:ajj dru.Stvene zajedmice u sada<Snjasti uparede!Il sa pol<>Zadain u prosl<>sti > buduenosti prema Skolsknj spremi. Skolska sprema w~ u_ -::e Zw I % Bez Skole 100 Nedovr. osn. Sk. 100 Osn. Sk. i nedovrs. sred. sk. 100 Srednja skola 100 ViSa i vis. Sk 100 Nepoznato 100 0~ wa. :;;!"' N-, we z~ W_J ProSiost-SadaSnjost I .~I z:;.::: I ~.1 · ISadaSnjost-BuduCnost' ac I. I ~I · . .~ ~t:: /:lo. ~c 0 bt<":: ~--~ ::::J ~< c::e w '~ l:t: >N fl. 0 ....1 0 fl. 274 I d ,. «! 0 • .o ~ I :so. 1i.lc <":~,::: :~c. .o 0 b.O<":: <'0" 0 • 72,9 74,3 5,3 6,5 18,2 15,8 3,6 3,4 82,4 85,0 9,4 9,3 2,9 2,6 5,3 3,1 80,1 79,6 80,8 85,7 2,6 6,1 7,7 15,4 14,3 11,5 14,3 1,9 89,7 95,9 96,2 100,0 7,1 4,1 3,8 1,9 1,3 >o • >tl) >CI') "'0 ;:30. • • Jasno se vidi uticaj nivoa ;Skdlske .s,preme na sadrZinu, odnosno ·uCestalost, izraZenih Zelja i strahovanja jugoslovenske ·Zene. Na UCnom p1anu ono se zapaZa v.i.Se ikao naCin na koji ,se Slican sadrzaj izrazava: k<>d jednih lkao zelja, kod drugih kao strahovanje. Tako na prillller, zelja za <·dravljem koo Zena bez S'k:dlske .spreme adgovara izJraZenom strahovanju od bolesti kod zena sa fakultetskim obrazovanjem. N a opiltena:rodnom nivou Zene sa rvisokom i viSoan Sko'lskom spremom pokazuju mnogo sire shvataonje opiltedru8tvenih problema. CaJk bi se moglo reCi da je njihova i politi!Cko Obrazovanje viSe. Ipak treba imati · uvek na umu da se l!'a'di o Zenama ·] da je naslede pr<!slosti u p<>gledu nji:hov<>g o'brazovanja veoma teSko . .Zena sa viSom i visokom -spremom, ne samo kad je ekonomski nezavisna, vee i u polo:Zaju domaCice - izdrZavano lice - , oseCa odredenu sigurnost jer su moguCnosti njenog zsp<>slen:ja ve!ike. Prindpi raspodele je stilllluliilu. Zbog svega 18° 275 �toga ona u~pemije uskladuje svaje licne sa drustvenirrn interesima i to dolaz~ do izraZaja u saidrZi.ni i uCestaflosti izrazenih zelja i strahovanja. Pri razmatranju utiteaja Skolske spreme svuda se oseCa velilka teSI<oca da se ov.ad cin!ilac ;zoluje od d¥a faktQra koji istovremeno i zajednicki deluju: a) profesionorlna delatnost i h) gradska, odnosno seoska sredlna. To posebno dolazi do • izra.Zaja u kategoriji ,Zena sa osnovnom Skolom i nedovrSenom srednjom Skolom. Visok stepen optirrnizma koji izraZavaju u odnosu na 1sopstvenu proSiest i buduCnost, kao i na ,proS'lost i buduCnast d:ruSbvene zajednice, gov-ori da tie ~reC o radnicama - nepo&rednim proizvodaCima j njihovoj vezanosti za socijalizam kao druStveni sistem. Iz svega navedenog proizlazi da je ~ko!Ska sprema znacajan ·cinllac u O'l:ilikovanju zelja i strahovanja jugoslovenske Zene. VIII. UTICAJ SOCIO-PROFESIONALNE STRUKTURE NA 2ELJE I STRAHOVANJA INA POL02AJ NA LESTVICI Po1oZaj Zene !kao aktivnog lica u mno.gome se razl:i!kuje od pO'loZaja Zene ikao izdrZavanog lica. Zap-oslena Zena pored funkcije domaCice i majke .ima i funkciju radnice. Posebno je znaCajna Sto za,paslenje Cim.i Zenu ekonoms'ki ravnopravnom sa muSkarce·m. Svrstavanje neza.poslene ·Zene u izdr.Zavana lica od strane demografske statistike ima i! :puna sacioloSko znaCenje. Ekanomsku zavisnost dapunj.uje i iza1ovanost od procesa pTolzvodnje i drugih drustvenib delatno.sti. S'amo zapas•lena ·Zena, uCestvujuCi u nekaj od dMtvenih delatnosti, dobija u okviru drustvene naknade, pored materijalnih dobara odredeni stepen druStvene moCi i druStvenog ugleda. Medut:im, ne treba izgubiti iz ·vida da u sistemu druStvenog samoupravljanja i nezapaslene Zene uCestvuju u reSavanju druiltvenih problema. Njihova 8lllga~ovanost u kuenirrn savetima, mesnaj ·zajednicil i knmuni putem oblika neposredne deinokratije, iii jJzboroon u pr:edstaMniiCke :organe, zatim uCeSCem u drruStvena-palitiCkim ·arganizacijama i drugim ablicioma udruZivamja pr1bli!Zava ih ZJ~slenim Z·enanna. Ipa!k, ekonomska rzavisnost odraZawa se kak.o na porodiCne odnose, tako i na njeli drllStveni poloZaj. Zaposlene Zene razli;kuju se medu sabom s ohzirom da vtS:e· razliCite druStvene uloge, te u skladu sa tim zauzimaju i razliCite· druStvene polOZaje.1 Gruba uzev.Si, druStvena pade1a ·rada ostavi~a je koliko nuzno, tollko i tesko naslet!e podelom lila ,umni i flzillki rad. Kategorija nezaposlenih zena I U 6vom radu manuelne radnice delimo na radnice i poljoprivrednice - seljanke, a nemanuelne radnice su svrstane u ne sasvim definisanu ka'tegoriju slu.Zbenica .. 277 �- domaCica razli1kuje se prema tipu naselja s obzirom na ablike i odnase u paradici o teritarijalna-ekalo~ku sredinu. Zene ikaa [ica sa Hcnim prihadima dobijaju dru8tvenu naknadu na osnovu ranije svoje delatnosti Hi delatnosti reianova poradice. Analiza zelja i strahavanja ovili kategarija ·zena "[>akaz~ce kariki je uticaj drustvene p<idele rada na nj.ihavu sadrZinu, odnosn.o uCesta1ost. 1. Licne ze!je i strahavanja a) Licne ze!je (vidi prilog, tabela 5a) - Radi ba!jeg uocavanja razlika izmedu zelja zaposlenih i nezaposlenih zena izvcllce se najpre analiza najucestalijih HCn.ih zelja akti'l(llih lica u uZem smislu - seljanki, radnica i BluZbenica - , izdrZavanih lica - domaCica - i lica sa 1iCnirm prihodom: Aktivna lica Rang SreCa i budu6nost dece Imati kuC.u, stan SreCan porodiCni Zivot Zdravlje Moderno urediti ku6u Poboljsanje standarda Zd.ravlje Clanova porodice I '/o lzdr.Zavana lica I Lica sa Rang Rang % I I c. prlh. I •r, 1 2 41,9 38,7 I 3 49,7 31,6 2 4 41,5 3 4 31,9 30,9 4 2 27,5 42,6 7 1 7,32 48,8 5 23,9 5 25,7 6 14,6 6 22,2 7 20,4 5 14,6 7 15,8 6 25,7 3 24,4 24,4 Ovi rezultati se, u izvesnom smislu, nilsu m-ogli oCekivati. Mada se rrudi o Hcnim ie!jama, i!pruk oe moglo pretpostaviti da ce postojati vece razlike u. izr.Zavanju zelja izmedu aktivnih i izdrzavanih lica. Naprotiv, rezultati an'kete go.v<Jre da izmedu njih postoji dosta slicnosti, a da se ·razlike javljaju izmedu ave dve (aiktivna izddavana) grupe sa jedne strane i Iica ·Sa iiCn.im pl"ihodlma sa tkuge strane. Izgleda da ovde nije po sredi :stepen i oblik aktivnosti1 veC pre svega ruticaj godina starostt + 278 SreCa i budu6nost dece rna1azi · se na .pr-vom mestu kao liCna Zelja i aktivnih i izdrZavanih lica. Uz: ·to rclolazi d Zeija za .sreCnim porodi<!nim Zivotom._ Imati stan.. i -moderno ga uredlti - zajednicka je zelja zena kako a'ktivnih taka d izdr_Zavanih_1ica; Razlika je jedino neSto vidm.ija u tome Sto- Zene domaCice Zelju za UCnirrn ~dravljem Wnose o.dnnah iza Zelje za srecom dece, dok se 'kod zapaslenih zena ta zelja javlja tek na 1Cetvrtom mestu. Medu Zeljama Zena ikao Uca sa liOriim prio. hodiuna najizrazitije se javljaju Zelje za 1i.Cnim zdravljem, zdravljem Clanova porodice i sreCom dece. Upravo sliCno kao kod najstarije grupe u ranije .posmatranoj starasnoj strukturi. Isto taka zelje za kucom, ·pokucsbvom i ~tandardom su nesto manje izra.Zene Zelje. Ne ·moZemo dati pouzdanu ocenu za ana1izirane podatke sve dok ne utvrdimo-da U postoji ·razlilka i~edu Zelja IZena kao aktivnih lica zaposlenih .u raznim druStvenim delatnostima, kao i iz ka'jih se delatnasti zene najvise prihlizuju domaCicama po izra:Zenim Ze1jaana. Podaci ·govore da :iz.medu radnica, sluZbenica i seljanki postoje •uaOljive uazlike u uCestalosti i: rangu izraZenih Zelja na l:iJCnom planu. Radnice na prvom mestu, i to ib1izu 60°/o, izraZavaju Zelju da imaju !Stan, •Sto je samo znak nereSene stambene situacije u kojoj se nalaze. SluZbenice izra:Zavaju ovu Zelju sa znatno manj-om uCesta'loSC.u - 38,2'0/o, a seljanke sa 25,5'0/o, Sto je, s ·obzirO!l11- na uslove stanova~ja na selu, d ra:zumljivo. Medutim, ikad se radi o Zelji !Za uredenjem stana i -njegovom o.premom1 -redosled je obrnut. Seljanke ovu Zelju ~zraZavaju sa najveCom urCesta1o.SCu u odm·O'SU na .radnice i sluzbenice- 27,7°/o :25,0•/o :17,5•/o. To •govori da su ~otrebe kod svih drustvenih slojeva u ovom .pog!edu slicne, ali da je realna situacija najgora na selu. 1 J?oboljSanje standa:rda je Zelja radnica i slu:Zbenica, mada je 'kod .prvih znatno izrazenija - 33,7°/o: 21°/o . .Seijanke avu •Zelju izr.Zavaju .tek na osmom mestu (14,6°/o). Radnice zele stalan ;posao, a slU.Zbenice uspeh u po.slu i uspeh u skolovanju. Sledi, da je problem zaposlenja preteZno problem radnica. To je :iJ razumljivo ako se ima u vidu ni•Sika lkvalif:ikaci-ona sprema Zenske radiD.e snage. s druge strane, uspeh u pos'lu i dalje skolavanje, kaa va~an I To se bolje moZe uo~iti u neposredno izrafenim Zeljama kao ~to to na primer izraZava 35-godiSnja s~Ijanka, udata. ))2:elim da seljak maZe -da kupi elektriCni Sporet, televizor, Iep nameStaj«, ill kao Sto to izjavljuj~ 50godHinja domaCica. ))Uredila bih kuCu, kupila radio, pokuCstvo i druge predmete za domaCinstvo.« 279 �ptit \1 tome ,\l:jpehu, predstavlja zelju sluZbenica. s obzirom ita privftthO-sV·ojinske Odn:Ose na selu, ove zeiJe kod iSeljanki riisti i2lra2-itije, aU Se zato javljaju ·zeije_ za Srilan}ertJ"em J.i6reza = ~3,3%, za rodnom godinom ~ 11,7"/o, !kao i zelje da se ostane zeinljoradn;k (11,6"/o) iii preseli u grad-(oko 5%). Ako pOkusa\no da se osvrinemo na zelje koje mogu da prikaZu bilo teznje seljanki da ostimu na selu i u ,poljoprivredi, bilo nji• hOVu oi'ijentaciju ila 'vanpoljo.priVtedne delatnosti, tada uoCava!mo da ha UCn-om -plaih.u seljanke sa veC-om uCeStaloSCu iznose zelju da ostanu na selu (11,7°/o), nego da se presele ,u i,, I I grad (5°/o) dok na apl!tenarodnom planu ane sa vecc>m ucestaloscu zele razvoj industrije nego poljaprivrede (16,8% : 9,8%). Nji• hova statt"osna i skolska struktura ne moze to potpuno objasniti•, jer 12°/o seljanki u najmlai!oj starosnoj grupi, 64°/o u srednjoj i 24°/o u naj'starijoj zeli da ostane na selu. 2elju za odlaskam u grad izrazavaju podjedna:ko zene u na:j\nladoj i srednjoj staroshoj grupi (50% :50%). Ove naizg\led protivreene zelje razum1jive su tE!k u kampleksu zelja !koje se adnose na njihovu unutargeneracijsku Hi medugeneracij,sku pokretljivost. Nairne, 'o,Cekilvana Zelja za :prelaskom u grad, od.;.. iiOSno u v·anpoljo1p.riVi'edne delatnosti, 1zraZena je kod seljanki i pre-kO Zelje za bbljim Zivotom i §kolovanjem dece, Tazvojem ind'u-stdje, ra"zVOj'e·m prosvete, Zeljom za ~Z~j>oslenOSCu i sl. Tako selj aruka 54 godine stara, kaze: « ..• da mi deca boQje Zive, teZak je ·pao-rSki Zivot«. Seljanka 35 g-0-dina stara, udata,. tu Zelju izi'aZava na ovaj na·Cin: »Da proda•mo i·manje, da bi inOgli da \podignemo kuCu u NiSu, .pa da se i ja zaposlim«. Uticaj drustveite podele rada i razLiCitih drustvenih uloi;a na Zelje i Strahovanja je oC1gledan, poSto razlike u Ze'lja·ma nigde nisU taJko velike ik.ao usled delovanja ove struktUre. Medutim, kada Se radi o najintimnijim liCntm Ze'lja.ma kao Sto je zdraV'lj'e, -srel:a i buduCnost dece, zdravllje rClanova porOdice, razlike .nisu -velike. Zelja ·za HCnian zdravljem naglaSenija je kod seljanki, a Zelja za sreCnlm .porodiOniin .Zivotom kod ·radnica i. .sllWbenica. Ze'lju ·za tSreCnim porodiCnim Zirvotom radlllice izraZavaju na drugo.m rn.estu, sht21benice na treCem,. a seljanke tek na petom mestu. Raz·onddu kao Zelju izraZavaju pret~o .radnice i sLuZbetti'Ce. zena. na Belu joS uvek je previSe OkU!pii'ana i"ad<lm u. kuCi -i :na 1manju1 a i ina.Ce joj je stran ·pojam -slobodnog vremena i naCiln njegovog koriSCenj a. 280 ; .~ Dok se zelje zena ikao aktivnih iica razUk\lju s obzirom na delatnost koju VtSe, d.Otle se Zette -dbmaCice, ka6 izdtZavana lica uglavnom ite tazlikuju j>() zhljama, bez obzira da li stanuju na selu iii u gradu (vidi prllog, tabela 6a). DomaCice S e l o Grad Rang 0/ 0 Rang 0 'o 0~re~c~a-,i'bu=od~uLcn~os~ct~dLe~c~e----L----Tl~--~4B'A~--,1~~,5~2~.8,-S ZdravJje 2 41.2 2 46.6 Imati kuCu, stan; p6boljSati stambene uslove 3 31.2 3 31.2 Srecan poradicni zivot 4 29.9 4 25.6 Modemo urediti ku6u 5 27.8 6 23.3 Zdravlje clanova porodice 6 24.7 5 25.6 Poboljsanje standarda 7 24.7 7 16.5 Vtsta i redosled Zelja su iSti i ~aZliike se javljaj.u SarhQ. u uCestalosti. Doma.Cice Sa sela Ba neSto veCom uCeStaiJ.oSCu zele poboljsanje standarda, smanjenje poreza i bolje socijalno, osiguranje. DomaCit:e iz grada Zele viSe razo.node i viSe para. Zanimljivo je da je Zelja~ za sta1ni±n poslom sa neSto veCom. frekvencijom izra.Zena kod domaCica na selu. Pretpostavka je da :.se rardil o nek:valifikovanoj m1adoj radnoj snazi koj a iz-· raZava teZnju za !profesiOnalnoin pOkretljivoSCu. ImajuCi u vidu izvesnu pbdudarnost u Zeljama Zena kao, izdr.Zavanih lica i iZ -g.rada i Ba sela, r3.2llnotfiCe s.e da H PO-· stoje ra_z'Hke izmedu Zena -na se}u, 1bez abzi·ra. da ii sli aktivna lli ~ZdrZava:na ·li:ca, tj. ISelja.rike ili doniaCiCe. O"iaikv'a analiza oprawdana je i s obzirom na seosku sredinu i s Obzirom na. privatno-sv-oji1nske odnose, a posebno s obZirOm da tteba sa velikom rezervom tprimfti samo klasifikacijli Zena na seLu na domacice i .seljanke. Nairne, apravdana je pretpootavka da. je svaka Zena na individualnom poljoprivrednom gaxd:Lnstvu istbvremeno i aktivan po:ljoprivrednik i dOmaCi.ca. Razli'ke u Zeljama na liCnOm plimu iZimedU Seljanki i doma:Cica na selu 'nisu velike, ali su i:PB.k heSto ·n:agla.Senijenego ra:zliJke iunedu dbmaCirca sa ·sela 1. domaCica i"IZ grada. Ovi rezultati u izvesnoj merj niisu oCekivani. Zato se pOStav-· lja tpitanje da li je gornja prellpostavka da je zena na selu. istovremeno i poljoprivrednica i domaCica tai:na. Sli.Cnbst 4 izra.Zenim Zelj anna dOmaCica s·a se'la i iz grad.a, a i•zvesne raz-litke koje se pokazuju izmed'll ISelja,nlki i domaCica na Selu,. mogu se jedino objasniti odnosom aktivnili i il'JdTZavanih [ica .. 281.' �Ipak, treba ponovo !_PodvuCi da su ove razlike -minima1ne, dok su razHke iZimedu Tadnica i s1uZbenica, sa jedne strane, i do-:.tnaCica, sa druge strane, uoCljivije. DomaCice na seiu sa veCom uCes'taloSCu izraZavaju Zelju za stanom, sreCnim porodtCnim .Zivotom, zdravljem u porodici i Zivotnfun standardom, dok seljanke Zele 1smanjenje poreza, viSe novca i rodnu godinu. Dak.le, ukollko postoje izvesne razlike one .se ogledaju u tome Sto je domaCica na sel'U or:ijentisana viSe lka domaCinstvu, a seljanka viSe ka poljoprivrednom g.,dinstvu. A'ko se ima u vidu da se seljaruke u celini pribli.Zavaju domaCicarna, mora se izvrSiti 1spTavka analize o uticaju zapoS'lenosti na izraZene Zelje na liCnom planu koja je izneta na pocetku poglav}ja. Uporedna analiza zelja aktivnih i izdr.Zavanih Uca, naime uCeSCe seljanki u kontingentu aktivnih lica, utice da se razlike u zeljama ove kategorije i fkategorije izdr.Zavanih iica smanjuju, te daju ·krivu tpredstavu _o tome da zaposlenost i vrsta dela tnosti nlsu uticajni faktori. Medutim, rezultati koje smo dobili uporednom analizom zelja radnica, sluibenica i seljanki q;>orkazuje da aktiv.no.st i vrsta delatnosti deluje na karaikter i ucesl>!lost zelja na lienom planu. ib) Licna strahovanja - (vildi. prilog, tabela 5h) - Uticaj socio-profesionalne struk'ture na izra.Zena :liCna strahovanja je veoma crna1i. Uporedenje razlika u i:zraZeniml strahovanjima aktivnih i izddavanih 'Jica ne daje oznacajnije rezultate. Jedino Hca sa O.iJCnim prihodima izra.Zavaju sa veCom uCesta1oSCu .strahovanje od sopstvene bolesti i smrti, a sa manjom od bolesti ,(!Janova pQrodice i dece. Kod ove kategorije javlja •e i strahovanje od nesrecne starosti, sto je jos jedan d<Ykaz da se u ovom sluCaju ne .radi o uticaju aktiv:no.sti .i vrst~ de'latnosti, veC o uticaju starosne struk.ture. Nema velikili razJ;ka nl 'll pogledu strabovanja zaposlenih zena - seljanki, radnica i sluzbenica. Stra:hovanje <Yd bolesti i smrti, od nis]{og zivo1mog standarda, od nezaposleno•ti i neresenog sta:nfuenog pitanja izdvaja po svojoj ucestalosti raidnice od ostale dve kategorije. Slu7Jbenice rposebno izra.Zavaju strahovanje od rata, a seljanke izraZavaju strahovamja od .nerodne godine, ·'kao na lptililler: »Strahota je kad zem.lju po.plavi voda i ikad 111e mo:Zemo Ida je orbrad:ujem·o«, ili »Strahujem •kad nema ki.Se da dodu nero.c1ne godine«, kao sto to kaZ~ domaCica, udovica, 69 godina stara ,sa 5 xa-zreda osnpvne -Skole. 2B2 Takode · se i doma>Cice tkao izdr.Zarvana lie a ne razlilkuju po -strahovanjtma, <bez o'bziTa na tip naselja u kome stanuju (vitli pti'log, tabela 6b). DomaCice u rgradu sa neSto veCom uCestaloSCu .strahuj,u dd neuspeha dece u ··Ziv-otu, a domaCice na selu od neSTeCnog porodiCnog ·Zivota, niSkog standarda 1 nerodne go.dine. Interesantno je da domaCice iz grada ne izraZavaju strahovanje od nis'kog !Stan:dar.da za razli'ku ·Od radnica i sluZ'benica. To nam u izvesn.om .smislu pokazuje da su domaCice u gradu verovatnQ Uca ·Ciji o.stali akti.vni Clam.ovi domaCtnstva olbez'beduju relativno zadovaljavajuCe prihode. * * * zelja pdkazuje da radnice sa preko 50% Tilpe>logija ]]i\nih ;zr,Zavaju zelje vezane za ekonoonski polozaj, doU< slliZbenice te Zelje izraZavaju manje od seljanki i domaCica. To goveri o njihoVom viSem i sigtirnijem ekonomskom po'loZaju u druStvu. Dok. s1uZbenice najviSe izraZavaju Zelje vezane za porodicu, Uca sa 1iCnirm .pdhodom su okupirana svojom UCnoSCu. Tabela 9a. LICNE ZELJE PREMA TIPU ODGOVORA I ZANIMANJU Ill'.!. Ill i " I u I ,;, i .. , I .. " c "' ' ·a '0 Osnovna grupa ~ Li(:jna sreCa i Broj odgovora zdravlje (zdravlje, §kolo% vanje, razonoda i dr.) Zdravlje i sreCa Bt:>j odgovora u porodici (sreCa 1 ~kolo% vanje dece, sreCan porodirni Zivot, zdravlje u porodici) LiCni i porodiCni Broj ekonom. poloZaj odgovora (poboijSan % standard, imati stan, zaposlenje i dr.) Ostale Zelje Broj (mir, rodna odgovora godina)% Broj svega : odgovora % 66 l6,1 "" I""~u " i5 I: I ' ! ~ ~ 0 46 46 209 ,.,,0 18,2 129 83 29,3 •• S!J,3 0 ·- 16,3 31,4 0...§ " " . ., u"' Cl"' ::s-= .t:: E u 430 ln,4 ii -:i ., .... .... 25 •• 34/f' 11 ,, !·' ' 'J'l 403 18,2 18 781 JG.o 35,2 190 147 86 469 32 n 940 46,2 51,9 37,4 40,8 33,7 42,0 42,6. 26 7 10 42 6,3 2,5 4,3 3,6 5,3 230 100,0 1150 100,0 9S 100,0 411 100,0 2R3 100,0 90 4,0_ 50 100,0 2219 100,11 2sa �Licna s'trahovanja prema tipu odgovora daju sledeci pregled: AkUvna Ilea Tabela 9b. % LICNA S11RAHOVANJA PREMA TIPU ODGOVORA I ZANIMANJU " " ·2 -" " "' Osnovna grupa ~ 'il LiCna nesreCa i Broj odgovora bolest (bolest, smrt, % nesreCna starost) BoleSt, nesreCa u porodici (bolest, smrt, neuspeh dece) Broj odgovora % Broj LiCni i porodiCniodgovora ekonom. polotaj Ostala strahovanja % "0 ~ "' " ,_ """ I c;;" .C<> I"'o.._ ~~ ~-e ~" ~ Eu u"'.-o o·- ·- 0 C>"' ,..., :=: .t:: ~ 0 Poboljsanje standarda OCuvanje i razvoj socijalizma Mir Tito - dug Zivot i zdTavlje Razvoj industrije ReSenje stambenog pitanja Ekonomska stabilnost Razvoj saobraCaja Razvoj poljoprivrede ~ "" > " "' 57 52 37 176 32 12 366 25,9 30,2 25,0 25,7 ·so,o 50,1i 2'l,9 93 " 65 307 16 5 37,2 43,9 44,9 25,0 20,8 U,9 33 19,2 13 8,8 67 9,8 6,3 ' 1 4,2 141 20,8 20 11,6 29 124 18,1 12 18,7 6 236 19,6 25,0 17,9 ·~· 23 10,5 Broj odgovora % odgovora % Broj svega odgovora % 'to % 41.9 35.9 26.8 27.7 27.1 14.3 31.6 4.9 24.4 24.2 22.6 19.7 14.8 10.6 10,0 19.4 17.3 14.8 13.0 14.8 8,9 26.8 12.2 4.9 49 2.4 4,9 550 " 20,5 Broj Bez zanimanja Izdr.tavana Lica sa llCnim l1ca prlhodom 2 0,9 3 1,8 4 2,7 19 1,5 10 1,5 2ZO 172 148 684 100,0 100,0 100,0 100,0 " 100,0 24 100,0 1312: 100,0 Radnice izraZavaju najvi.Se strahovanja za svoj ekonomski polo.Zaj, domaCice za porodicu, a lica sa lifuim ·prihodom za so,pstvenu liCnost. Ovi rezultati sarno •potvrduju ranije datu analizu. ~'- ''· ~ Ddk se ikod Ze:lja na ·liCnom planu nij.e IUOICavaJ.a ratz'lilk.a izmedu alktiW>ih i i~dr2avan·ih i]ica zbog sllenooti zclja seIJ;ja:nlci i idomai:ica na selu, to 1 ilmd opstenawdlnlh iiclja ta je tra!ililka v;dnij a. Poll>ollj:sal!ije sta!ndarda je .Ze'ljja koja se sa lllalj\vecom IUC9sta1lo~6u ctavdja lkod •svih Jkategorija. A·lil Ze1];u !Za ['aJ'Z1VOj·em soct}a1izma .zapos1ene .Ze!Ile :izra.Zatvaju na dr;ugorn. tmes:l:u, a 'iex:llrZarvana IJdca - dOtmaCice ltelk na sedmom. Zene 1kao ~tiv.TI.a llica izn01se sa we6otm uCestailoSOu •Zelj.u za .fazwolj:Eim inJdUISitrije, clwnom$kom ot"'bilnoiii:u i .reilenjem .stambanog !P!tarija - za razliklu ·Did domai:lca. Ova se moze o!bja:snHi tid·ih"vitm alklt1vmtm swdelovamjjem IU privr9dnom •razvojru zemJ.je i 1Crlmjen;icom ida veCina alkltilvm.ih >lira Zivi u gradSki.m na,sel]ima (natrne u p:oduzorku veCi:nu oCine r~dn1ce i s!lu.Zbenice). Zene sa 'li!Cnim prihodima grupisu svoje opStenarodne zelje oko svega pet problema - dug Zirvot prectsed.n.]ka Tita d mir, s j~dne strane, a pOiboljsanje standarda, razvoj lndustrije i nacionalni prosperttet, s druge strane. 2) Opiitenarodne zelje i strahavanja a) Op§tenarodne zelje (vidi prilog, ta:be!a 5c) - RazmatrajuCi opStenarodne Zelje Zena razliCitih zanimanja ;u_ okvir-u -tri osnovne kategorije - akti:vna iica, iz-dr.Zavana lk:a J. iica sa li>cnim prihodlma, - dobijamo S!edeci pregled zelja koje se javljaju sa najveCom uCestaloSCu: 284 Analiza opMenarodnih zelj a zen a kao aktivnih lie a sve trl kategorije - ra'<inice, s1uZbenice i seljan'ke ~ pokazuje d~ izmedu njih postoje znacajne ratlike (vidi 'trubelu 5c u prilogu). Fobo]jsa:nje sta:ndarda je au>solutna zelja radllica i sluzbenica (prelko 500/o), dok je seljanke izraza~aju na drugom mestu (26"/o). Dug zivot druga Tita i ocuvanje i razvoj socijalizma su zelje 'koje sa dalako vecC>lll ucestaloscu iznose radnice, zatim <sluzbenice i seljanke. (Dug ·zivot Tita 45°/o kod 285, �radniica, 21°/o kad sl'Uilbenica .; 12'/o lklod seljarrrki; OO!lVWlje i razvoj socijalizma: 41"/o: 31°/o: 17°/o). To je svakako poka- OpStenarodne Zelje Zena kao ·izdrZavanih tHea, tj. domaCica, pokazuju veCe razlike nego njihove 11iCne Zelje (vidi zatelj svesti radniCke ldase o svom dTu.Stvenom .poloZaju i isto- prilog, ta'bela 6c). Pa'boljsanje standarda i resenje stambenog rijskoj ulozi koju ima u na.Soj drustvenoj ·zajednici. Sluzbenice pitanja Zele znatno rCeSCe domaCice ·u g.radu. To je sam.o izraz Zele razvoj prosvete i e:dravstva - zbenica javlja na sestom mestu po ucestalosti. Ova zelja priblizuje seljanke domacicama sa sela i icz .grada. Seljanke zele njihovih realnih potreba. Razvoj mdustrije i ekonomska stabilnost su takode zelje domacica iz grada. Nasupxot tome, Zene sa sella ·imaju svoje specifiCne potrebe. Pre svega to je razvoj 'sae>bracaja - 21°/o: 7"/o - 'Zatim elektrifikacija sela i razvoj paljoprivrede, a :sliCno se1jatikama i smanjenje poreza. Interesantno je lka!ko se razv<>j saobracaja pojavljuje kac>' stalno :prisutrna Zellja :sela, .Sto govori o slaboj saobraCajnoj razvoj industrije sa znatno veCom uCestaloSCu ad xazvoja po- povezanosti 'Bela sa centrlma. 1Medutim i domaCice sa sela ljoprivrede - 17°/o: 10°/o - i tu se ,oonasaiu 1kao ostale dve gru,pe zaposlenih zena. Ovde se ponavljaju rezultati dobijeni analizom uticaja tlpa naselja na zelje zena. Ne izgleda da se radio principij<!lnoj prednosti koju b> s<!ljanke davale industr'iji u izgradnji socijali2lma, veC bi se pre moglo reCi da u razvoju industrije vide moguCnost pobo'lj-Sanja svog materijalnog rpol0Zaja. Tome u prilog govori i relativno niska ucestalost Zelja koje se odnose na op.Stu izgradnju, nacionalni razvoj industrije stavljaju ispred razvoja poljoprivrede. 12,8°/o - , dok radnice zele opste r€'senje pune zaposlenosti - 14,10fo. Ove opste- narodne Zelje ·podudaraj.u se sa 1liCnfun Zeljama s'luZbenica, odnosno ra:dnica. Posebno je zanimljivo da seljarrrke zelju za mirom iznose na p!WOm mestu, dok se ona kod radnica i slu- pros.peritet i ekonomsku sta'bilnost. Jedino se Zelja za razvo- jem saobracaja javlja sa IVisokom ucestaloilcu (15,3"/o) i na- Uporedna analiza Zelja selja:rrlci i domaCica sa sela po- ka!zuje znatnu slicnost. Dok su se kod ·zelja na 1icnom planu domaCice ~Sa :sela i iz grada pdkazale sliCnije .nego domaCice sa se'la u od.no~u na seljanke, to se kod lZelja na QpStenarodnom planu domaCice sa sela i .seljanke ,ponasaju slienije ne.go domaCice sa sela prema domaCicama iz grada. b) Op§tenarodna strahovanja (vidi prilog, tabela 5c) Uticaj ,socio-profesionalne strukture na opstenaxodna strahovanja ne daje na·m neke nove rezu·Itate. lazi se na petom mestu medu :Zelja.ma koje izra:Zavaju seljanke. Talko, na primer, seljanka iz oko'line Osije'ka tka:Ze: »Ze1im da imamo prugu. Trebalo 'bi ceste popraviti i pobo!jsati, to je najveCi nedost,.talk u nasem •krajlu« - (SR Hrvatska, ·red. br. u,pitnika 281), lli: »Zelela lbih da zemlja ima izgradene puteve, da ne .osecamo blart:o kaJda prud.ne kiSa« - (SR Srbija, red. br. upitnlka 163). Posebno je zanimlj'ivo '<Ia se u zeljama za razvojem prosvete 'i zdravstvene sluZbe- seljanke -pri!bliZavaju sluzbenicoona za razlfku od radn;ca (8°/o: 13°/o : 3°/o). Tu se sva:kako radi o razrHCiU1m pobuJdama - slu:Zbenice te.Ze pored ostalog ubrzanom napretku u sluzbi, d<>k seljanke zele poboljSanje ·Zivotnog nivoa sela .i to ne xadi u.nuta.rgeneracijske vee medugeneracijske :pokreWjivosti - Rkolov&nja dece. Nije reliko da je to izrazeno na sledeci nacin: »Zelela 'bili da mi se deca gkoluju, a .ne da budu zemljorad.nici«, ili ikako to kaZe 67-godisnja udata se1janka, nepi&mena: »Zelela bih da mlada pokolenja budu srecnija, da se svi skoluju.« 1 . Posmatrano u celini, radnice i slu~benice u i·Zra.Zavanju ops.tenarodnih zelja rponailaju se Sllenije i razlikuju se od seljanki. · 286 Ak1lvna lica Stvrahovanje za Zivot Tita Bez strahovanja Povratak na stari reZ.im Nesloga naroda Jugoslavije Lica sa liCnim prihodom % Rang % Rang o,, 76.8 1 81.9 I 82.9 1 17.4 2 3 20.9 3.9 2 6.8 7 292 2.4 2 6 6.4 6.4 4.5 4.5 4.8 4.6 4 5.5 4.8 4.8 4 4 5.8 6 5.1 3 4.8 4 5.2 7 4.6 5.5 Rang Rat Elementarne nepogode Okupacija IzdrZavana lica 7 Kao i u dosada.Snjim analizama, na:jdominantnija su stra- hovanja zena i kao aktivnih i kao izdrzavanlh lica pred onim socijillnian i priro.iJ.nim sllama koje covek doZivljava kao ne~ 287 �dace na koje ne moze neposredno da uti<:;e. Sva druga strahovanja javljaju se sa malom t>Cesta:lo.Scu. Vidnija ra?li'ka. je u tqme Stq zaposlene Zene &trahuju od Ok.lJ.pacije, a, dom~Cice ·od rpovratka na stari rezim. Lica sa ~ii:mm rpr.ihodom su u ~o!!Il pogledu lbliZa domacicama Upored:ujuci strahqvanja aktiv<lih Uca - scljanki, radniea i sluZibenica - vidimo da selj anke s najvecom ueesta.lo.Scu, rposle strahovanja od rata i elementarnih nepogqda, istieu strahovanje od okupacije, 8,8°/o. Kod radnica je nagla.seno strahova11je za zivot predsednika Tita, 13°/o, a kod sluzbenica nesloga naroda Jugoslavije, 11,1°/o. Zanim:Jjiv 0 je \fa strahovanje od povratka na stari dru.Stveni sistem iznose u prvom redu seljanke, 6,6°/o, a czatim radnice 6,5•/o i sluzq<>ni<:e 3,7°/o. Izmed:u dO!!IlaCica sa sela i iz ,gmda n\lffia nekih. ibitnih razllka u i!zrazavanju opstena:rodnih .strahovanja - (vidi prilog, tabela fid) - strah za zivot predsednika Tita izrazavaju viSe domacice ·iz grada - 6,2°/o : 2,6°/o, a strah od uws10ge 11'1roda Jugoslavije domaci<:a sa scla 5,7°/o: ~,8°/q. Upored:ujucj strahovanja seljanki i domacica sa se1a, razlike :se jedino opazaju u tome sto se'ljanke strahovanje od okupacije fzra:ZavajU viSe nego domaCice sa sela 8,8°/o: 4,6'0/o_, a takod:e i nesto vise strahovanje od povratka na stari druJitveni sistem. Nes:toga naroda Jugoslavije je strahovanje ikoje se i:esce javlja kod domacica sa sela nego 'kod seljanki '5, 7% : 2, 9"/o. MaZe .se reCi da razli>ke, lkoje su inaCe neznatne, ne zaSluZuju posabnu analizu jer nisu proistclkle iz_ bitno razU.Citih socija~nih ponasanja rpojedinih razmatranih grupa. * • izraZ~aju Zelje za • privreQp.i~ razv·ojeJ;ll zetpljfg:, "dok radnice najveci broj zelja koncentriSu ~ko · 9psteg fa,iv<>i• socijal~a. · · 288 OPSTENARODNE 2ELJE PREMA TIPU ODGOVORA I ZANIMANJU ~ "' ~ "' c Osnovna grupa OpSti razvoj " soeijalizma (ri:lzvoj socijai., zdravlje Tita, jedinstvo naroda Jugoslavije) ~ Broj odgovora % ~ "' E "' ~ "' v ,Q~ ~u ·- ~ o;c ~~ Eu 0 ·Q~ elf ~ ·C e o.o u >U 0 .. "' "' fJ :J;:::,.o 0 ~ "" > "' ~ 44 82 46 147 16 10 345 16,2 28,7 19,6 16,5 25,0 23,3 19,3 Privredni razvoj Broj zemlje Odgovora (razvoj industrije % saobraCaja, ekonom stabilnost i dr.) · 78 75 67 265 16 13 516 28,6 26,2 28,5 29,7 28,1 30,2 28,8 .Zivotni standard Broj graa:ana Odgovora 89 99 86 319 16 13 622 32,8 34,6 36,6 35,8 25,0 30,2 34,7 (POboljSari % standard. bolji stamb. usiovi, zaposlenost 1 dr.) Razvoj prosvete Bro;l i Zdravstva Odgovora % Broj odgovora Mi r % Svega: Broj odgovora % Tipologija oplltenarod~ih zelja pakazuje da su najucestalije ~elje koje se odnase na zivotni standatd grallana l to kod sv\h zanimanja, osim koo Iica sa !icn\m rprfuodom koja tu prednost daju privredn<>m razvoju zemlje. lipak, sLuzllen.(~~ u najveCem procentu ima.Zavaju Zelje vezane za '2ivo1mi st;mdard, a zat~lll: dorp.a.Cice. Isto ta~o doma,Ci~e sa n.ajveCoon uCesta).oSCT,:t Tabela 9c. 17 6 19 37 4 2 85 6,3 2,1 8,1 <.1 6,3 4,7 4,7 43 24 17 124 10 5 223 15,9 8,4 7,2 13,9 15,6 11,6 12,5 278 100,0 286 100,0 235 892 100,0 64 100,0 43 100,0 1.791 100,0 100,0 rad Kao i k<>d razm.atranja opstenarodnih z"~IJ'a po'ed' • · · . <= J macno .~nc~ ~= 1 u ·ovom •sluCaJu ist.i!Cu svojim. shvatan'ima da -~ soc~Jahst1cko d drustveno "Urel!enje identi>Cno sa OJ''"'Jo · . tl res1ma tP: · · ... .u1 v1m m e ... :r~? no Je sto domaCice dzrafavaju teZnju za . ob<>~san~em ztvotnog. st:m:tlarda, jer je domacinstvo kojim ~ne ru ;vo_ e os.nov~~ ..Je~tn>ca lifue potrosnje. Sluzbenice, koje ll~a e nnaJ~. -naJVIS~ .:1votn1 standard,. Zele rna prv.om mestu nJego~.o ~ai~e poboiJsanje. Izgleda da Jt1uZbenice u opSiem ~~llS?JlJU ztvo.t~Qg standa11da drustvene o:ajedn1ce '/'ide i pobolJSanJe svog hcno.g standarda za razliku ad dr.ugih p. tranlh modaliteta. osma·v • 19 2elje i tsrahovanja naroda JugosJ.aVije 28!1 �Strahovanja od rata su tolillw zajedni<Jka 'ljudima da soeioprofesionaltne grupe ne pokazuju neke v;dnije rraz!ikeo Sluzbenlce •i o-a<la1ice sa najve6oan uilesta[<Jii(:u izraZavaju strahovanje vezano za ugroZayanje dru.Stvenog sistema. ~· c 0 ~ -" :;: 0 OPSTENARODNA STRAHOVANJA PREMA TIPU ODGOVORA I ZANIMANJU ,,. c "' " "' nsno'vna grupa Ugro.Zavanje razvitka sOcij alizma (nesloga strahoVanje za Tita 1 dr.) Bezbednost zemlje (rat, okupacija) Elementarne nepogode ~.·············· .. '• ·: .. ..... ·.. ' .. '· •.. 0 Tabe!a 9do ~ Broj odgovora % 16 9,7 v "' E "' ~ "' ..... " =0- .c v Cii" 20 16,7 ~ o.s Sv ~ 0"' o·- ;J~.g Q~ 57 ·is 1'1,5 10 '"' ..... z '"' < c <>~'i:: 0 .. v 11,6 :s· ~ 0 5 9o3 . I ~ v "" > ;::) < ..... - z 1- < ~ "' z 0 ...J < N 4 120 12,5 '"' 0 113 _ Broj odgovora % 68,9 Bez strahovanja odgovora Svega: Br:Jj odgovora % 1!8,0 17 9 17,1 % % 63,3 70 2B Broj odgovora Broj 76 14,2 8,7 7 ••• 164 100,0 7 5,8 5,8 336 68,2 82 ~6,6 18 3,6 35 64,8 14 63,6 12 22,2 2 2 9,1 2 3,7 9,~ o"" •1 . t:l ·;: -~ a. ...J V') "' 18,2 . E •• ~a ~ 644 < 0.. ~ 67,! ;::) 150 < :..: .. 15,7 w "' 0.. z 11-0 "' -z ~ . -' . ~ .!::! ~ -= 0 c .0 >N , >VI 0 ;:;; ] • [8 0 0 B;-u 11:,4; I ;::) 120 100,0 103 100,0 493 100,0 54 101),0 22 100,0 ..... c < ;::) •N al 956 100,0 0 ...J 0 3o Po!oi!aj na lestvici 0.. a) Procena po!oi!aja ispitanika na !estvicio - U procenjivanju polozaja na [estvici uocavaju se ra:lillke i.mnedu pojedinih sodo-profesionaiJnih grupa (vidi graftkon lO)o ...J " 0. Kao opsta tendencija uocava se da zaposlene zene i domaCice procenjuju svoj poloZaj u sa.da.Snjosti, a posebno u buducnosti, ikao annogo villi, nego .u .:prosloslio ·Medutim, sluzbenice vide najvecu ra:tliku izmedu svog p(jJ<>Zaja u prolllosti i svog polozaja u lbudutnosti, ..(3,l)o Radnice se ponasaju slienoo' Nasuprot ovim gru.pama, Zene ~kao 1ica sa lien-im ;prihodima 290 • u oc ., • ~ z >U 0 oo.co,..,-oiO-"'tMN 19* 0 a. 0 291 �gledaju svoj polozaj u buducnosti kao visi, ali sa najmanjoan razlikom u poreiienju 'Sa prosloiicu (1,8). Zene ove kategorije procenjuju 'SVOj poilozaj u pro'slosti kao visi u poreiienju sa ostalim ikategorijama. S!u7Jbenice· to •cine u pogledu svog polozaja u saidaiinjosti i fbuducnosti: Njih slede radnice. Svoj polozaj u sadaiinjosti nainize ocenjuju seljanke. Donekle su 'Se mog'li oCekivati ovi !fezultati. Lica sa licnim prihodima sv,kaiko Ida cene polo2aj .u kome su bila pre pet godina, jer su tada lblla delimicno aktivna, a takoiie i po godinama mlada. Ipak, uocljivo je da svoj ,polozaj u buduenosti te zene ,procenjuju ne!ito vise nego seljanke. To se odnosi i na .•adaiinjost. Postav'lja se pitanje da li je taka niska ocena svog po~ozaja u druiitvenoj strukturi od strane seljanki rezurt"t nj!ihavlih po,gxe8nih subj~ktivni'h ocena, ili p11k objektlvno procenjivanje stvarnog druStvenog ugleda koje one trenu'tno uZivaju. U analizi procene pc>lozaja u sadasnjosti i proo!osti koje su dale sluZbenice ne -opaZaju se sliCne tendencije. DinamiCka analiza poredenjem rpolozaja proslost - sadaiinjost i sadasnjost - bu&ucnost u rpogledu liCnosti ispitanika p<>ka•zuje opiiti ~tlmizam. Meiiutim uticaj socio,profesionalne pripadnosti je vidan (vidi tabelu lOa). ~'abela MERENJE OPTlMIZMA A. Lifui po1oza6 ~ltaalika u sadaiSJtj.osti uporeden sa poloZa!j.em u ipl'IO!Slosti i buduCnosti qJrema zam ima.'Ilj.u 1 ProSI.osl-SadaSnjost ISaeaSnjost-BuduCnost .. OJo ~ill"-~j ::loco::..!:;: ::~o.1i.!c seljanke radnice sluZbenice domadce sa lie. prihod. ostalo 100 100 100 100 100 100 50,4 62,0 60.5 56,4 61,0 52,6 24,8 14,1 16,0 18,4 4,9 15,8 ;gl optimizam, dok se druga polovina opredeljuje ~a stagnac;ju iii sa peslmizmom gleda na svoj sada8nji palo2aj. Dakie, slika se ponavlja. Pesimizam je 'kod seljanki najvidniji u odnosu na druge slojeve. Istina, lica sa 1iCnim prihodima izraZavaju naj.veCi ,pesimizam u poredenj.u sa proSloSCu, ali je njihov pro- cenat cpri oceni stagnacije mal~ te zbog toga opilti pesimizam seljanki dolazi najviSe do izra.Zaja. Po svom optimizmu u ocenl sadaiinjoofJi sl.uZben:i.ce dolaze <>dmaJh >iza radnica. . Optirrnizam u odnosu na buducnost takoiie je karakteri$tifua crta svih posmatranih grupa. Optimizam radnica ovde dolazi jOS ·viSe do izraZaja i one se po stepenu optimizma vidno izdvajaju •cak i od sluZbenica, koje ih inace prate. To je samo dakaz viSe o njihovom uverenju da sadaSnjost, a j-oS viSe buduCnost, pdipada njima. U oceni buduCnosti Zene kao 'lica sa liOOim !J)rihodima irzraZavaju najveCi pesimizam. Tu svaUtako godine starosti i bliskost smrti vrse svoj uticaj ovise nego njihov dr.uStveni po'loZaj. DomaCice i ·seljanke nalaze se i1zmedu ovih grupa i izraZavaju neSto umereniji o.ptimiza.m. b) Procena polozaja drustvene zajednice na !estvici Procena polozaja druStvene zajednice na rrestvici pokazuje razlike pod uticajem socio-profesionalne prirp,.dnosti (1Vidi grafikon 11). lOa. Zanimanje Najveei optimizam u <>dnosu na pro&lost pokazuju radnice. Nasuprot n.jima saano polovina poljopriv.rednica i.m'a.Zava "'il ""J:: I ::lo l"'~j ::so. tic ;gj e<:~ ::~o. d ..0 23.4 22,8 23,5 24,0 34,1 26,3 1,4 73,0 14,6 9,5 2,9 1,1 83,6 12,0 2,2 2,2 75,3 16,1 7,4 1,2 1,2 74,3 11,7 11,2 2,8 56,1 17,1 24,4 2,4 5,3 89,4 5,3 5,3 <.U ::::10. d ..ci Za razliku od procene !iCnog polozaja, radni~e ocekuju najveCi us.pon u oceni !PO'lo.Zaja druStvene zajednice u proSlosti prema l>uducnosti i ta ~razlika ;,nosi 4,0. Polozaj drustvene zajednice u proslosti, taenije pre pet godina, ocenjuju kao najvi'Si Zene - •lica sa liCnim prihodima i slutbenice. One to Cine i u proceni po1oZaja druStvene zajed:nice u sadaS.njosti i u 'buducnosti. Nasuprot njima, seljanke ocenjuju niZe polozaj druiitvene zajednice .u.sadasnj.osti i buduenosti u rporeiienju sa drugiJm posmatramlm grupama. Ov.o !P<>Ivriiuje kaiklo seljanke povezuju ·ocenu svog IJ.iCnog •po1o.Zaja sa ocenom pO"loZaja dru- stvene zajednice. 293 292. �~ Tabe!a lOb. 0 -"' ;;: 0 ~ · MERENJE OPTIMIZMA ............... ·.·.··· ~.·~.: ...' '·-·· .. · ....... c t0 B. Bo.k>zad dlru:iitvene za(jedWce u s~d..Snjooti upo.reden sa· pa].<1zajem u >pr<>Slosti i buduimosti prema «animanju · .. "' ..... z "" c ._ I' ProSlost-SadaSnjOst ~ Zanimanje ~ "' .... -- :::J seljanke radnice sluZbenice t.,,z o·~ ..J·! 0 "" z domaCice sa liC. prihod. a:~ c.. I'! :::J ~ ::;: w w u z 0:: ll. c ..• ~· ., ·.·~·~ ...... : . . ~ :::J N,Q z 0 w :::J > t- '"' 0:: .. ~ 0 c 0 0 "' w . .. . . . . "' :::J c ..... ~ >N 0 ..J 0 ll. 1. :: "' ostalo :gl SadaSnjost-Buducnosi 0 .ci ~g I-z;C "'~I 0 ::~a. 100 100 100 100 100 4,3 14,1 3,7 18,5 12 4,6 15,6 3,0 4,9 17,1 7,3 26,3 1-o 8,8 94,6 4,3 92,6 62 85,4 8,7 80,5 14,6 84,2 10,5 100 70,8 10,2 15,3 3,7 83,2 81,6 76,6 76,8 70,7 73,7 ..., :gl a::J ::~a. 0 .d 4,4 3,6 1,1 12 2,3 3,6 4,9 5,3: ~ • • w t- ..... . .~ I 'lorg\"'~\ :::~~ :::~8.. ~c I P.ri qceni optirilillma ~na relac'iji tprOOJ.ost - sadaSnjost. istilCu se radnic;e, do'k nasuprot njima se'ljamke i lica sa 1Lenim·. prihodima izra'ZilVaju .znatno umereniji Opttrnizam (rvidl tabelu: lOb). Radnice kao neposrooni proizvodaci neposred:no uvidaju I'ezUl~ate_ ·razvoja dtuStvene zajednice postignute u odnosu na proSlost. Poljoprivrednice ·vezane za svoja seljacka gazd:instva nisu jos dovoljno t.Jklj'llcene u planski dru:iitverii razvoj. Kod lica sa liOniin <prihodirrria -verovatno se :radi o njihov-oj i.zolovanosti, lkao 1 o vee viSe .:puta naglaSenom faktoru starosti. Poselbno je z8.niiDljllvo_ da. .sJ.uZbenice viSe t11ego osta1le grupe: g.Iedaju -,sa veCim pesimizmom na poloZaj druStvene zajednice u sad.,snjbsti. U odnosu na lbuduC:nost druStvene ·zajednice optim:iJzam je ~ n€oblCno. naglaSen. _I tu, je optLmiz31Ill· radnica najvidniji - , 94,6"/o. Njlh slE>Cle SJ.u!zbenice - 92,6°/•. Seljanke i lica sa·, liful~ !Prihodima u neSto ni!Zem~ procen~ -izra.Zavanju opt_i-:-.L rflilmna u poglf~du druStv~ne zaje?-n.ice U b.uduCnosti. , .I • • * Opst\ za'kljucak koji se naanece u analizi zelja i strah()c: vanja jugoslovenske·· .Zene pad Ut]caj8m :socio-profes-ionalnei stru!ktute jeste da drustvena dellatnost, tpOred godim.a starosti/ 295· 294 �vija upravo u okvku vla.stitog gazdmstva. Nasuprot njdma, javljaju se radnice i s1ul:benice. Ovo polkazuje da se zapos!ene .Zene kroz ovaj ·vid svoje druStvene emancipacije znatno razlikuju od nezaposlenih Zena. Dat-om aillaliz-om uoCava se da su n,jdru:we lli.Cne i o¢tenwrodne relje ''strahovanja uskladeniji u odnosu na nezaposlene Zene. MoZda je ;potrebno illa kraju nag'lasiti da se ovi z!ikljucci upravo odnose !i.a Zelje i strahovanja ·izraZena u anketi. Oni znaCe subjelktivne stav10ve respodenata, Sto se mora imati u vidu ka.da se razmatra socijalno ponasanje rpojedinih posmatranih socioij)rofesionalnih 'kategorija. Zaprwvo 'radi se o njihovom uticaju illa javljanje razlika u zeljama i strahovanjima. ima najveCi uticaj na javl'ja111je razlika u izraZavanju Ze1ja i strahovanja. K!roz .zelje i strahovanja radnica vidi se njihov relativn<> teZi .materijalni po'lo.Zaj, ali istovremeno i najveCi optimizam 1\:ako u ·odn<>su na sadaiinjost, taka i u odnosu na lmducn<>st. takode i najuspeiin;je povezivanje svojih licnih interesa sa interes1ma dr.uStva. Radnice, viSe nego ijedna druga socio-profesionalna grupa, smatraju da je druStvena zajednica uprava njihova zajednica i da je ra·zvoj .socija1izma identiCan sa njihovim interes·icrna. U tom pogledu kroz 1zraZene Zelje i strahovwnja seljarrke se pokazuju u"drlljivije. Pri oceni zelja 1ica sa li.Cnim prihodilrna mo.raju se uzeti u dbzir uvek !Prisutne godine starosti. DomaCice se ,ponaliaju nejedinstveno. N ekada domaCice sa sela i i·z grada 'izraZavaju s:li.Cne Zelje, a nek:a.da je .ta sliCnost virdnija izmedu do-maCica sa -sela i .se'ljanki. Proueavanje Zelja i strahovanja Zena razliCitih zanlmanja pokazuje nam jednu zanimljivu osobenost. Moglo bi se oeekivati da se s obzirom na podelu na .umni i fiziCki rad i Ze- · ne grupi.su na one koje obavljaju manuelne i one koje D'bavljaju nemanuelne delatnosti i da ·se ·ze!je pwih ;razlikuju od zelja drugih. Medutim, rezultati govore suprotno: rwdnice i sluzbenice, dclklle manuelna i nemanue'lna zanimanja, pokazuju vise slii\nosti, nego radnice prema seljankama koje ta'kode pripadaju grupi manuelnih delatnosti. Ovo se moze objasniti u prvom redu razUCitim proizvodnim odnosima s obziroon .na karakter svojtne .na ·sredstviuna za .proizvodnju. Ra!dnice i sluZben'ice deluju na druStvenim 'Sredst'Vima, a seljanke na privatnim sreds'tvima. Istovremeno na ovu pojavu d.onelde utiCe, ali znatno manje, jos jed;m cinilac ~ postojeca razHka izmedu .gu-ada i sela i svih onih dru.Stvenih normi, druStvene psihologije i gledanja n.a zuvot koji odvajaju grad:sku od seoske sredine. Izgleda da u ovom s!ucaju razlilke ,izmedu umnog i fizlckog rada ne uticu toUko na zEllje i strwhovanja koliko r,azlika u karak::tenf svojine na sredstviana za proi'Zvodnju, a u manjoj meri i !Ilasledene razlfke izmedu soosk-e i gradske sredine. U ovoj analizi takode su uoCene iz.vesne Sl'i'Cnosti koje· postoje izmedu domacica u celini i seljanki. Seljanka je, neosporno,. viSe nego ma koj a druga fPrivredno a.ktivna .Zena, istovremeno i dom'!cioa, jer se pored ostalog njena aktivnost od1 2.96 I �Zatkijucak · Ana!!i~a uticaja ge~dina starosti, brailnog stanja, tipa naseflja, Skolske sprame i zanim.anja na Zelje i strahovarnja _jug~ slovenske :Zene omogucava da se izvl'Si pr<>vera polaznfu htpoteza naSeg rada, lkao i da 'Se donesu -odredeni. za'klljuCc1. P.ri tQllle treba imati u vidu sledece: 1a) podiurz;orak Z<lna ~e mali i ·izn<>sl jedva 0,013900 <>d ukupnog zernlkog stanovniStva star<>g od 21 - 71 godine ~pre­ rna proceni 5,607.000). •b) analiza ;pojedimih unodaliteta odredenih obelezja uvek je uzianala u oil>rur xelativne il>rqjeve. Medutim, !llekada su apsol'Ullni brojevi bHi suvi\Se mali da l>i se na .osnovu llljdh mogli doneti pou:OO.ani zakljucci. c) anketa je u1azi~a u imtinme oblasti psimckog i;lv·ota svak<>g pojedinca, a teskoi:e takvog ispitivanja su poznate. d) medunarodni kodeks, i pored nasih dop,una, pojednostavio je inaCe osetljive iizvorne podatke. Pclarzeci od lll"!Pred iznetog ne rnogu se na o.movu rezultata do kojlh se dcrslo u <>vam radu iowrsiti neka ilira teorijska uop·sta,vanj•a iii doneti sud o zaloolllitostima, <>dnosno praV'ilnostlirna, v•ei: se traba ogranicl\ti na ukazivanje .tendencrja uoeenih u analilzi. {) uticaju pajedimdh cinilaca na zellje i strahovanj.a ijugoslov~e zane. Analliza j-e pdk:aza'Ia da socijalna sredina i dru§tvena struktura d~uju na oblikovanje zelja i .traltovanja pojedinca.' Rezultati ankete su potvrdili da »drustveni sistem u kome poi•edmac ziv.i pred.tavlja jedan oOd najl\ca•Z:trijdh falktora od kojih 1 »Pod socijalnom sredinom razumemo sve fonne i tipove uticaja, kojima okolina kao organizovana situacija deluje na individue« - D r Z ag o r k a p e S i C - LiCnost 1 drui:'itvo - osnovi nauke o druStvu - Izdanje »Rad«, Beograd, 1963, str. 157. 298 zavi!si formira.nje :}i!Cnosti«/-iPa da'kle i -njegove Zelje i ·strahovanja. Posebno je vidljiv uticaj trenutne dru§tvene situacije u kojoj se nalazi pojedinac ilreo prjpadnilk pojedine dru.'itvene grupe i!l'i na•Se ldruStvene zajednice na sa1drZinu 1Ze1ja i strahovanja. SadrlOiiila gavma ,predsednika Repubaike Tita ·U Splitu odrZanog ll€1PO.Sredno pr:e spiDQIV!Odenja aiJllkete, j1aS uvek nesred:ena medunarorlna situacija i zern'ljotres u ·Makarskoj, odrazili su se na Zelje i stra:hovanja arik:etiranih Zena. Razlike prerna polu imaj.u izvestan uticaj na .Zelje i stra...: hovanja jugoslovansldh ~judi, narocito na Henom planu. Tu do•lazi do iz.ra'Zaja uloga Zene u drunaCinstvu i njena funlkcija majlke. 1Razlike se ogledaju prvenstveno u UJCestal!osti ipoje~ dinih ~moda'liteta, a crnanje u njihovom sadr.Zaju. ·T-o pokazuje da je proce'S emanci.pacije !Zene vidan. Pri analizi ·Ze1ja 1 strahovanja ·Zena -gnllpisan'ih po razlicitim obelezjima lbi~o je tesko utvrditi uticaj samo jedne strulk<ture, jer su 1001:e de'1orvaile istovremeno i medusobno povezano. NaroCito je zapaZern anedlusabni su•ticaj sta.ti'IOOile struk. . ture i :bra-Cno.g_.stanja, ozatim S'kolske spreme i zan'imanja, tilpa: naselja i zan:Umanja na izTa!Zene Zelje i strah.ovanja. U nastojanju da se posebno uoci ·Uticaj sva'ke od datih struktura, moglo se opa•ziti da njihova delovanje nije podjed.:. nako snaZno u oblikovanju Zelja i strahovanja Zena. Pritom se tmanje misli na ·razlike u sadrZ'in1, veC prvenstveno na uCesta~ost i redosled po ·soorzini s!icnih •zelja i straltovanja. NajveCe raziike u ·ze1jama i strahovanj-1ma se uo~avaju pod. uticajem godina starosti i profesionalne d~atnosti zene. Sta·rosna struktura o"ffi!rila nam. je, preiko :izraZenih Zelja i ·stra..,. hovanja, antmpolosku pri'radu •Hcnosti. Profesionalna delal" nost jasno poikazuje da druS.tvena uloga ·Ze!ll.e -naj•sna.Znije uti,;. ~e Jla njene !Zelje 1 strahovanja. iDve -osnovne 'suorotnosti u druStvenoj ipOdeli ,rada, po..:. deJa illa umni i fiztCki rad i pode'la na grad i selo, lk:oje svakO socija'list'iCko druStv-o nasleduje, ne outiJCe bitno ·Da javljanje razlika u Zeljama i strahovanjima Zena. UiPoredenjem Zelja i strahovanja zapos1en1h Zena u manuelnim 1i. nem8.111uelinriim .Zanimanjima po!kazalo se da postoj'i veCa ISHCnost izmedu Tad~ nica i tduZbenica, nego i2m1ed.u radn'ica i seljanki. Dakle, na'jtr Dr N i k o I a R o t - Psiho~ogija ZiCnosti - Izdanje Zavada za ii.davanje udZbenika NR Srbije, Becgrad. 1963, str. 160. 299 �snaZ:niji Cinilac koj-i uttCe na pojavu ovih razUka je osnovni proizvodni odnos rs olbzirom na karakter svojine na sredstvima za proizvodnju. RadniiCe u svojim Ze1j1aiina i stvahovamjima pokae.uju viSe nego druge Zene svoju 1privr.Zenost socijalistiCki.m druStvenim odnosiana, ia!ko rse lk!roz izra.Zene Zelje uoCava njihov joS nedovaljno povoljan materijahri po'lozaj. Od ovih se najvise razhkuju s,;'ljanke po svojim zeljama i strahavanjima. Slu:Zbenice, kroz svoje Ze1je, pdkazuju da im je Zi,votni nivo najviSi .Kao i puna ·razurnevanje osnovnih problema dr.u.Stvene zajednice. Uporedenjem njihovih zelja sa zeljama zena prema skolskoj spremi, uoCava se da se medu nj'ima izdvajaju Zene :sa nrajvisim skolskim kvaliflkacijama. Zene koje kao i2drZavana Nca rade u domaCinstvu - domaeice meduse>bno se ma1o razl:llouju s obziroan na tilp na:selja u kame Zive u izra.Zava'llju Zelja i strahovanja. Prema tome, podaci su potv.rrlili p<>laJZnu h\p<>terru: - moZe se oCekivati da ·Ce .postojati razlike u Zeljama i strahovanjima ·Zena iz razHCitih socio-profesionalnih grupa 'kao i na osn<JVJti drugih m;jlho>Vih os<>bina (st""""ti, hrrufu>og stanja, obrazovanja). Kada se .uporedi uticaj ra:ili~itih struktura na lii!ne zelje i .strahovanja u odnosu na opStenarodne, vidi se !da je taj uticaj veCi na ~iCnom neg·o na opStenarodnom nivou. Medutim, tip naselja i skolska sprema zena utieu na pojavu ve~ Cih razlilka u Zeljama i strahovanjima Zenana opStenarod.nom~ negto na UCnom pl.anu. '"Do porkaz-uje .da ishv.a"tan,je i :r:atZ'u.meva.Iljje opstenarodnih problema zahteva odJredeni lkulturni nivo. N<>, uzev.Si u celin:i, razlike u 'Starvovima o qpStenarodnfun Zeljama i strahovanjima su crnanje, nego .u 'l.tCnim, medu kojimti treba izdvojiti one ·koje se odnose na ne'ke os-no,vne osobine Covekove prirode gde ra:z:like nisu hitne. Liooo zdravlje i zdravlje Clan10va (_po.rodice1 sreCa dece, iboil.est, sm.rt--stallno su prisutne zelje i strahovanja !Jw<d svih ·zena bez obziTa na ratzl.liike meau njima. . Zaposlene !Zene - Tadnice i slu~em.ice, ikao i Zene sa vlsokom Skolskom sprem<>m U"!>eilnije uskladuju Jil\ne i druStvene interese. Postoji para,lelizam u sadr.Zini -i uCes-talosti Jieni!h i opstenarodni!h ~elja ·i strahovanja lkod ovih grupa zena, te se m&e za\kljfUl'Citti ·da one sm~traju da je ootvarenje orpstenarodnih zelja put ostvarenja i nj;hovih llcnih zelja (lie300 ni standard - <>pSti standard, svoj stan - stambena izgradnja, za;poSlenje - zapoSlenost uopste, odnosno raw<>j privrede). Taka !Se mogu na osnovu iznetog iPOtvtrditi .i druge dve h\poteze u nasem raJdu: - razlike u Zel:jacrna i strahovanjima su ·vidnije na liCn-oon nego !lla opStenarodnom planu, i - ra zlike u liOn.im ·Zeljarma i strahovanjima u po·redenju sa op.Stenarodnim bi.Ce manje lkod ekonomski nezavisn:ih Zena, ·s obziroan da ove Zene .uspeSnije us'kladuju J.iCne i dru.§tvene interese. 1 • • • U razmatranju rezultata koje tPTUZa anketa ·moglo se uoCiti da se pojedi1ne .Zelje i strahovanja, lkako na li.Cnom tako i na ap.Stenarodnom 1planu, javljaj.u sa izrazito 'VeCom uCestaloSCu, taka da se :moZe govoriti o dominantnim Ze1jama i strahovanjima. Uporedna analiza rpdkazuje koji modaliteti p<>.smatranih ob~e.Zja :sa najveCom uCestalOOCu izraZavaju te Zelje i strahovanja. U:poredenje llcnilll zelja daje nam sledeee rezultate: - Zelju za sreCom dece izraZaovaju naJvi'Se Zene srednje starosne .grupe, udate, iz grada, ~ene bez Skole, d-o-maCice; - zelju za Hcrrim mravljem - IZene od 50 d<> 71 .godine, udovice, Zene sa sela, bez ·Skole, Uca sa li:Cnio:n ;prihodom; - Zelju da se ima kuCa, odnosno stan, izraZavaju najviSe !Zene iUaJjmlade !S'ta!'losne g,rupe, razveden.e, Zene iz -grada~ radnice, Zene sa ne!dovrSenom osnovno·m Skolom i srednjom Sko'lom; - Zelju .za .uredenjem i opremom .stana iznorse sa najveCom uCestaloSCu Zene naj.mJade starosne grupe, udate, sa sela, se"lja·nke, iene :sa nedov:r\Semom osnovnom §k-olom; Analizom dominantnllh strahovanja na UCnom planu dobijamo sledeeu slilru: - strahDvanje od holesti .najviSe je izraZeno kod Zena najstarije generacije, razvedeni:h, Zena u gradu, sa viSom viBdlrom ~remom, zartrlm Jlic:a sa lf1Cm:im p.rihodilm.a; 301 �~ straho.vanje od bO'lesti. u porodici i1znose najCe.SCe Zene -Srednje starosne grtllpe, udate, sa sela, domaCice Zene sa nedo' v!\Senom osnovnom Skalom; .,-- s.trahovanje od neuspeha .dece u .Zivotu - Zene od 30 do 49 godin.a, razv-edene, 1z gr.ad·a., ratdnlee, Zene sa zav,rSenmn osnovnom i ned:ovrSernoon sreti!nloan .Sko1oon; Dominantne qpStenarodne Zelje izraZavaju •sledeC:e grape zena pa pajedlnim obe1ezjima: . · - .Ze1j.u za poboljSarljem standarda najCeSCe irzraZavaju Zen~ u najmladoj sta~rosnoj grrUJpi, neudate, Zene jz grada, s1uZbeniCe, -Zene sa srednjom Skolom; - Zelja za ·oCuvanjem i razvojem soc'ijal1zma naj:CeSce se jacv!ja load zooa ad 30 .do 49 g;odilna razvedenih. kod Zena iz lgralda;· ' ' izr~itije ut£Cu na pojavu •razlika nego rbraCno stanje i tip naselja. Radnice i ·Zene sa vi\Som i visokom ISko'lskom apremom izraZavaju najvi'Si optimizam. On karalkteri.Se najmlade generaclje, a u odnosu na braCno stanje a;iokazuju ga neudate Zene. Da .bismo daJb]li l!l01Jptmu sllku a 01ptimlzmu jugoslovenskih zena, t![pore!dili "rna njihavu pracenu Iianag (!l<ilaza:ja i poloZaja dr.uStvene zajedinice na lestvici. na relaciji proSlostsadaSnjost - :buduCnost. Naime, u majpred :izloZenom d~u Tada optim1zam se unerio rporedenjem :procenjenog poloZaja u proSlosti 1prema satla.Snjosti, a posebno ipOredenjem poloZaja u sadal!njosti prema 'buducnosti. · - razvoj industrije najviSe Zele najll)lade generacije, neudate, iz grada, radn.ice; - reSenje stamibenog pitanja u zemlji - najmlade, raz· vedene, Zene iz grada, ISluZ!benice, Zene .s rviSom i visok.om Tabela 11a. . Optimizam zene u odnosu na pmcenu licnog polozaja u proiilosti-sadaiinjosti-buducnosti' ~remom. Rat se jaylja i lloao !IDona i kaa Olpiitooa,r.odno straho·vanje. Kao IJ.:iiCno strahovanje .sa najveCorn ut:estaloS.Cu izra.:.. Zavaju :zene od 30 do 49 god£na, udate, Zene .tz grada, sluZbenice, Zene sa ,viSom 'i visolkom Ska1skom Srpremom. Ka.o opStenarodno strahovanje - najmiade .generacije, razvedene iz gr~lda, s1uZbenice, Zene -sa ..srednjom :Skolom. Rat se jaVlja kao opS'tenarodno strahovanje kod svih Zena sa najveCom uCestaloSCu. Bri , raJZlllatranju ocvilh rezulta/ta treba ima~i u Vlidu da se ne radi ·o uzajamnom ukrstanju pajedinlh struktura vee samo a isticanju ·on'ih 1modaliteta !PDSmatranilh obeleZja u 'kajima se dominantne :Zelje jaJVljaju sa naj1ve6om uCestaloSCu. ProSlost SadaSnjost . Ukupno • • Uticaj fPOsmatranih strukhlra na pracenu pal<>~aja na lestvici. i rpdkazani stepen 01ptimizma ispitanih zena je vidIjiv lloaka u odlnosu na 'l.iCno.st, 1ako i u odn<>su na dru.Stvenu zajednicu. Godine starost'i, zanimanje i Skol'Ska spreana ne5to 302 SadaSnjost - BuduCnost u usponu / stagnira u padu / B. 0.• I 100,0 100,0 100,0 100,() 100,0 I 762 98 569 76 19 12,8 100,9 74,7 10,0 2,5 u usponu 56,6 431 100,0 64,1 365 84,7 stagnira 18,0 137. 100,0 13,7 78 56,9 24,3 185 100,0 21,8 124 67,0 1,1 .0,4 2 22,2 u padu . • I Ukupno bez odgovora 9 100,0 36,7 36 8,4 27 6,2 35,5 41,8 14,5 41 11 29,9 I 8,1 21,5 21 11,4 - 50,0 38 20,5 - 15,8 3 0,7 5,1 36,8 7 10,6 2 1,1 36,8 7 77,8 I Brojke u sredini svakog polja tabele pokazuju apsolutni broj, Brojk~ u donjem levom uglu predstavljaju procente u odnosu · na· modalitete pret- · kolone, a brojke u desnom gorpjent..u~u predstavljaju procente u odnOS\l na modatitete zaglavlja. · '; · · 303 �Ako ,p<ikusamo da saglerlamo apsolutni optianizam poredenjem procenjenog li!Cnog iPOloZaja u sve tri vremenske dimenzije, rlobiiamo rezultate i2lnete u ta'be1i lla. Rezultati pok,.,uju da orl ukupno 762 .anketirane Zen.e blizu polovina - 47,9°/o - su apsolutno •optimisti, tj. sa optimmn:om procenjuju kako svoj poloZaj u sada.Snjosti, taka i svoj poldzaj u buducnosti. One ocekuju sv·oj stalni uspon. Svega 5,3°/o anketi<raniih zena smabra da je njill:tov poio2aj nepromenjen i da Ce takav i ostati. !NeSta ,ma:nji Je .procenat Zena apsolutnih pesimista - 4,9°/o tj. onih koje smatraju da se njihov polozaj stalno pogorsava ida ce se to nastaviti. Zene koje ia:razavaju optiania:am .u orlnosu na proi!lost izra~Zavaju ga i u od.nosu na budul:nost .za 850/o, odno'Sno one Zene koje su u ordnosu na proSlost rbile [pe:simisti', pastajU aptimlsti sa 67°/o u odnosu na burlu6nost. I obrnuto: zene 'koje sa .qptinnizmo.m gleda'iJu na svoju burlu6noot u 22•/o sa pe.sd- Tabela llb Optimizam Zena u odnosu na procenu poloZaja druStvene zajeclnice u proiilosti-saclaiinjosti-buducnosti ProSlost sadaSnjost I I Uku no p ci rla je optianizam usmeren u ,prvom redu prema buduenosti i da se m:o:Ze_ oCekivati op.tim.izam u odiJlosu na buduCnost ne samo od .onih Zena ik.oje su ga izraZavale u odnosu na proS.lost, vee i oniih l<oiie su u OO..osu na proSlo.sP l>i'Le pesianlsti. J u padu stagnira 100,0 660 86,6 100,0 100,0 17 63 8,3 ·2,2 75,8 578 100,0 79,71 526 91,0 63,5 40 6,9 5,4 41 100,0 I 3,2 21 51,2 25,4 16. 39,0 16,01 ul6,8 122 91,0 100,0 u padu mi~mom gledaju na 'SVoj po1orZa'j u :sada$njos'ti, odn.osno Zene koje su pesimlsti u e>dnosu na buducnost za 50 rprocenata gledale su 'Sa pesi:mi2nnom i na svoj poloZaj u rsada:1Snjosti. To zna- u usponu J stagmra 100,0 762 100,0 Ukupno u usponu buduCnost Sadasnjost . bez odgovora I 2,8 21 100,0 0,3 2 9,52 11 1,9 I 100,0 22 2,9 4,6 1 64,71 0,2 - 4 9,8 I 1,6 1 4,8 B. 0. 23,5 69,51 4.9 I I 11,8 2 1,6 - ... 13,6 3 2,5 81,8 18 85,7 ocekuju uspon drustvene zajednice, kako u odnosu na proslost, teiko i u burluenostl. Saono 2°/o ne virli nikalkve promene u r~aju druStvane z!ijednice, a 0,2°/o vJdi. njeno nazadavanje. Orl 762 anketirane zene svega 2 su apso!utni pesimisti u odnosu na druiitvenu zajerlnicu (Vidi tabe'lu llb). Zene !koje sa optimizmom gledaju polozaj drustvene zajednice u sarla8njosti u 91°/o izrazavaju optimizam i prema budue !ll!msti, <>dn<lSOO u istoon prooantu (91°/o) zene koje su "" pesim:iz.mom procenile sadaS.:rljost u -ochlosu na proSlost optimlsti su karla ,gJedaju na burlucnO'st ldrustvane rzajednice. Iste rezultate ld<lbijamo anl!lizom polazeci orl •budu6nosti ka proslosti. Zene ikoje sa optimi~m= glerlaju na buducnost drustvene zajednice hlle su u 16,8°/o 1pesimisti u j>ro'Slosti. Tako se .rezliltallil dobi,jeni meren.)em optianWma na tiCnom p'lanu ponavljaju i karla se rarl; o drustvenoj zajerlnici. Ne ·samo OJP'timisti veC i pesimisti u odnosu na proSlost jesu o~ptianisti !karla se :radi o burlu6nosti dru8tvene rzajednice. PoSto je taj optiani!Zam '2illatno naglaseniji !karla se rarli o drustvenoj zajed!n;ci nego ,u odnosu na Hcnilst - 69"/o: 47°/o - i:.gleda da je uverenje u Zivotnu snagu druStvenog sistema znatCajniji cinllac nego opsteljurlska narla u bolje. Sli6no se ponaiiaju i muSkarci (vldi tabele 7a i 7b u prilogu), i prema tame i jugoslovensld [judi u celini (vildi tabele Sa i 8b u prilogu). 304 20 Zelje i strahovanja naroda Jugoslavije Verovatno dve .Cinjenice deluju u ovom pravcu: poverenje u U'speSan i pro.gresivan razvita!k. druStvenog sistema koji je polozaj pojerllnca, 1coveka, postavio ikao sredlSnji pre>blem i nada uvek prisutna korl svih ljurli, narla da ce lbiti bolje, nada [pOnlOCu kOI.)e C<>Veik o,pravrlava 1m1isao 51/og postoj,anja j a'ktivnosti Kao 1potvrda rarnijih. anali"Za, optimi2am u odnosu na: dxu§tv;enu zajedni'cu enartm.o j.e izraZenijri nego u odnosu na liCnast. B'lizu 70°/o ~>Vih ispitanih zena su ap'sdlulni optimisti i 305 �Rezultati do kojih se doslo pokazuju da jugoslovensko dru8tvo ··u .celini karq.kteriSe iz'razit· optimizam na liCnom i opStenarodnom nivou; pa i Ze:ne .kao ravnopravni Clanovi druStva sa optimizmom gledaju na sadasnjost i buducnost, cime se tpotvrduje opsta hipoteza ovog rada. Kroz zelje i strahovanja jugos!ovenskih zena uocavamo sve teZ1lje i brige njenog svaJkodnevnog •zivota, ono iito je kod nje op5teljudSko kao zene i majlke. Jstovremeno opasnost dd ni.ta i ·nel!lloc pred elementamim nepogodama prisutni su u njenim strahovanjima. Takode dolaze do izral\aja nezadovoljene ze:tje vezane ne<kada i ·:ta osnovne materijalne tpolrebe. Pored toga i uprkos tome optimizam jugoslovenske zene kako u odnosu na Jiooost, tako i u odnosu na drustvenu zajednicu, tollko je snal\an da daje osnovno obelezje njenim ze1jama . i strahovanjima. ZZata Grebo SUMMARY This study deals with the wishes and fears of Yugoslav women· and constitutes one part of the Yugoslav investigation into persona·! and national wiJShes anid fearn within the mternationall survey which was carried out •by the Institite for International Social Investigations in Princeton directed by Professor Cantril. The invest:ilgation aimed at fim.ding out the influence of the social environment amd the present social silbuarti.on '011 the furm.alti.on of, the wishes and fears of Yugoslav women on -both the personal and national levels. Beside this, the investigation was assumed to. estimate the levei of the inteuviewees' optirmism. Wiihi!Il thds framework, the investigation was orientated in the direction of surveying the differences appearing between men and women in their expression of their wiiSlhes amd fears. Ftwthei1IIlJOO"e, the· irniluence of the basic indicators - particular structures, age, marital status, type of settlement, school qualification and occupation - on the formation of wishes and fears was analysed. The influence of membership of a particular socio-occupational group, as well as the influence of the other characteristics of an individual on the harmony ~between personal anJd national witshes and feaa"s was investigated and this, above all, starting from a hypothesis that economically independent women more successfully harmonize their personal interests with national ones. The analysis showed that the social environment and the social structure affect ·the formation of the wishes mlld fears of an ilnldividU31l. The influence of a m0'1Ilell'lltaey sociaJ1. si-tuat:ion, in wbJich anindividuad a:s a member of a pall"ltiCUila:r ·socia1l ·grotll/p or OIUil" ·socia!l community has found himself, on the content o-f wishes and fears was particularly dbserved. For instance; the content of President Tito'·s -speech at Split in 1962, the 'LMliSettled imrterm.ational siturut:OO!n and the earthquake at Makarska were reflected in the wishes andfears of the women interviewed. The differences emerging according to sex, had a certain influence upon the wishes and feras of the Yugoslav people especially on a personal level. In this connection the role of a woman in the household and her function as a mother is emphasised. · By analysing the wishes and fears of the women classified: according to different characteristics,. it -.~as, . . dif~icult ,.to .find the degree of the._ influence·of orie structure only since; these structures· ,.. 307 �a-cted simultaneoosly and mutually. It was observed that the wishee. and fears expressed had been particularly affected by mutual iln.f1uence of the ag;e stl'IUJOtull'e amrd marital status, school qualification-s and occupation and the type of settlement and occupation. In order to discover the separate influence of each of the given struofn..u'es :Lt could be observed that theiir qperation was iilJOit equaill.y strong in 'the formation of the wishes and fears of women. In this connection it is not the difference in content but the frequency; and order of wishes and fears similar in content that we think of. The greatest differences in wirshes anrd feaTS were observed under the inflru.ence of the age and occupational activity of a woman. The age structure through the wishes and feras expressed, showed the anthropological nature of woman's personality. Occupational activity clearly showed that woman's social role most silgnificantly affects her wtshes a:nrd fears. . .The comparison of the wilshes arnd feall\S ,of women engaged in manual and non-manual occupations showed that there is greater si.milrnrirty between fean8Jle worlk:em auld female employees tlharn between female wo!"kers and female peasants. ConJSeqruently, accordilng to the findilnfgJs of this inrvesti-gati'O!Jl it seems thart the inherited division between intellectual and physical work does not affect so much the 8!ru)aerance of the differences in Wo:rp!en'·s wi'Shes- and fears, ars does the barsi:c prroduottve relation e:x;pressed il!l the cha;racter of owrnersh1p over the means of prodruotilon. In their wishes arnd fews the female wOII1kerrs -show moce than other women the:itr attachment to socialist sociccl relations although· through the wishes expressed their unfavourable material position is still evident. The specific needs of- the peasant-women are best seen ·through their wishes feau:s eXJpres.sed whereas through the Wishes am.d fears of femaae employees it :iJs :seen that they have the greatest living st81Ilidal!'ld. and that t-hey OOow a full 1mdersta!l11dling of the princi.pal problems of a social comm.'lliThity. Among women who work in households as supported persons (housewives) in the country or in towns, greater differences in the wi!Shes expressed are not evirdeltlt. When considering the influence of various structures on perscmall wishes am.d fea:vs, as v..~en as ·on nati1<mal ones then .it .is clearly seen that this- influence is greater on· a personal-level than on a national one. However, the type of settlement and the. school_ qua•lifi:catioos of a waman affect the emengence of great .dtifferences iin wi1hes arnd fears :rather m()([':e on. a nartional level than on a s personal one. This---implies· that an understandirig of national pro-· blems caH1s for a certain cultUJra~l level. BllJt, on the whole. the differences in the views on natiorial Wishes and fears are less than 'itn views on ,personal wi'Shes arl!d fearu among which th-ose concemirng some basic charaiCterisbics of a man where the differences Me 1not essent:iall should be seprurated. Pensonal heal!th 8.1ll!d: the heaJt of the memlbel'ls 10f hlle faJ11Aily, chiWJl::en~s hruppiness, iilLness, death - these are constantly present wishes and fears of women no matter how much they differ. Employed: wam€m - worikeis amd employees, as wen as ·th~ women -with high school qualific~tions harillPD,i~~. personal_ ~}l<;i 308 social interests m'Ore -sJU!ceess:fiUIHy. There exi·st certain pMallels in the content and frequency of personal and national wises and fears in this .groU!_P of women so that a conclusi'Oll can be drawn that they cooSider the realization of rnrartiOI!lral wi!shes to be the wa:y of accomplishing pem.lQnal wishes, person.arl starnrda•n::l'S- national standards one's own flat - house building etc. The ·level of 'Optimism was measured 'by a 'Scale ('Self-anchoriiil!g scaling) which was also used in .the international investigation. The influence of the structure observed on the estimation of the position on the scale and the shown degree of optimism of the women questioned are evident both w!th regard to an iJ;l~ivi~ual and the social cornmt111"1i!ty. Age, occUJPartion am:d 'School quaiif-lcatioos affect more the emergence of the differences than do marital status or the type of settlement. The female workers and the ~o!llen with high school qualifications e~press the greatest optim1sm. The youngest generations are characterized rby optimism and with regard to marital status optimism is shown by unmarried women. Women'-s Optimism ·observed on a personal level in all the three time period past-1Jil"esenrt-fultme 'Shows thart out of total 762 women interviewed almost half of them (47,9il/o) are complete optimists i.e. they optimistically appreciate their m~mentary position and the future one. They expect a constant rmprovement. Only 5 311io of the women interviewed consider that ·their position Ds unchanrged and will I'€1main. the same. !he percent~e of the W<?men....;_pe.ss.imists amormts to OIIlly 4,9°/o 1.e. they thi·nk that -theJ.r position :Ls permamently getting wa:rse. Optimism with regard to the social community is more pronounced. Ahnost 70o/o of all the women interviewed. are optimi~ts and expect a continued rise in the standard of the soc1al commumty with regard to the past and in the future. Only ~6/o of them. do not see any changes in the development of the ·social commumty and 0 2Jl/o see its decay, Out of the total 762- women interviewed o!llY 2' are complete pessirm:hsts" with tl"egard to the :social commrutrulty. Further am.ailylsiis showed that women's optimilsm irs diTected towa11d!s the :fiu.Ue even among those women who view the parst and their personal pOIS:ition pes~sticall!ly, a'S well -aJs the position of the social community. 'I'hTouJgh iflhe wishers .a:ru.d feans of Yugoslav v:oznan we see all the aspirations and am{letles of her everyday life, all that characterWes her a:s a womaln al!lld a m-ot~er. She feam war amd elementary m.isfortlllries.- _Sometimes unsatisified ;vishes con~ected with basic material needs are pl"'OllCCUD.oed. Irn \Sil}l'te of all.J. th1s., the optimism of Yugoslav women both with regard to the individual and the social community is so great that it basically characterises their wishes and fears. · �'~ ,.;1 ~ 't ,, I -o} ' r030pe. B 3TOM OTHOWeHIDJ: OC060 np0.51BJIH€TCH K8K ,tr;OMOX03.H:tiKH J:t ee MaTepH. 4>ymtqKH pOJib JKeH!qHHb~ IIpH aaanH3H{lOBamrn: xena.mti:t H onaceiDrl1: :ateHIIlHH, rpynnupoBaHHLIX IIO xapaKT€PHblM "':I€PTa.M, 6:&IJIO O"':leHb Tpy,n;HO yCTaHOBHTI. CTeii€Hb BJIHHBJ1H TOJibKO O~Of:r CTPYKTYPLI, H60 BC€ OHH ,n;ei1CTBOBaJIJ1 O.IJ;HOBpeMeHHO H B3aHMHO. Ha BblpruKeHHI.Ie :m:eJiaHM~ H onaceHJ1SI oco6o np11Me"<:~aeTC51 B3mmmoe BJIH.SIHHe ao3pacTHOH CTpyKTypLI J1 COCTO.SilUUI CyrrpYJKecTBa, 3aTeM o6pa30Baffi1SI J1 npocj>eCCID!, BH,IJ;a aaceneHHoro nyHKTa H npocPecCWI. 3JtaTa Tpe6o PE310ME B :no:t.i: pa6oTe eccJie,n;yrorca: :m::eJiaHWI 11 onace'HIDI rorocJiaBCKMX :m:eHIQMH, M OHa Ilp€,l(CT3BJISI€T C060ft .._ISCTb IOrOCJiaBCKOro MCCJie.ZJ;OBSHHSI JI:wfHblx 11 o6:w;eaapo.n;HLix m:eJiaHYJi:i 11 onaceHJ1i1 B paMKax M€JK~YHSPO.ZJ;HOH SHKeT:Dl, opraHH30BaHHo:i{ lifHCTHTYTOM Me::m:.n;yHapo,n;aoro o6ru;eCTB€HHOro HCCJI€,D;OB3HWI -B IlpHHCTOHe, IIO.ZJ; PYKOBO)J;CTBOM npoc1;>eccopa KaarpuJia. Mccne.n;onaHMeM..._ III:i[TaJIOCh ycra- HOBJ.:rrb BJIMSIID:J:e COQV,I:SJihHoJ.i cpep;LI H H3CTOHiqe11: 06ID;€CTB€Hll0fi CHTY~ aa ¢opMupoaamre JKeJiam-ill: n onacemrii rorocJia!BCKoii JK€HII:(Ymbi, KSK: HS JIWIHOM TaK. J1 Ha Ofiii(eHapOp;HOM IIJICUie. IJ;e.JIDIO .HCCJI€,D;OBSHJ:I51 6biJia Ta.KJK€· M OI:(eHKa ypOBIDI OllTMMH3MS orrpo3TMX paMKax, MCCJI-ep;OBSIID:e fibiJIO HanpaBJI€HO -UI€HHLIX JIMq. B K o5aapym:MBaHmo pa3mw; B Bbi3Ka3aHHhiX :m::enaHMM u orracem4i MeJK.n;y MYlft't.JMHSMM H 2K€lllQJ1H3MM, a 3ST€M 6biJIO 3H3JIJ13HpOB8HO BJI:HSUD:te OT,Il;€JII:,HbJX CTPYKTyp, B03paCTa, CynpYJKeCTBa, B~a H8CeJieHH&IX IlyHKTOB, 06pa3ol3aHM H npo<IJeccnn K8K OCHOBHhlx 06:&eKTYIBHF.:JX IIOKa3aTeJieii .HX cj>OpMJ1POIBaHwi: H ~aiD;eHJ1SI. KpoMe Taro, pacc~.aTpvmaJioCL BJIIDilllie onpe.n;eJieHHoH coqnaJI.&Ho-rrpocj>eccnoaaJII:,aoH rpyrm:&I K KOTopoti: onpowemlbli1: IIPIDia.n;nexnT a TaK:m:e H BJIWIHYie OCTaJI:&HbiX xapaKTepHLIX 'I:J€PT JUf'UiOCTH Ha 'corJiaComume JIJiftiHI.Ix H o5IQeaapo,n;Hblx :m:encun.dt li.l onacemm li.ICXO,tt.H OT !Ip€,Il;IIOJIO:ateHWI, qTQ JK€HIII;li.IHbl SKOHOMWI€CKH 5oJI€~ ;H€3aBJ13J1Mhle y,n;a'tfflee IIPJ1P8BHJ1Bai0T CBOH JIM'fHhle C o6m;eaapo.z:t.. _HbiMH HHTepeCaMJ:t. . AH8Jill3 YRa38JI Ha TO, qTQ COI:(H8JILHaSI cpe,n;a H 05II(eCTB€HHaJI CTpYRTypa BJUISIIOT Ha <iJopMUpOBaHHe :ateJI8HHif H OIIacemfli OT,tteJII:,HbiX JIJ1I:(, 06oco6neaa~ 6.blJIO o6aapy:m:eaao _ BJIMSIHJ1e, a ,n;amnJii MOM€HT CyiqeCTBYIOlll;e.H o6IQ€CTB€HHO:ti CHT:YaiJ;J.:m B KOTOpoti: HaXO,Il;:U'l'CJI OIIPOllleHHO€ JI~O, IlpHHa,z:pze:m:am;ee K: O'l')J;€JII.Hoii -061I(eC'l18eHHO:ti rpynne HJIH K HaWeMy KOJIJieKTYIBHOMY 05IqeCTBy Ha COJ!€P1Kalllie era :m:enaHHii M orracelfl1tl:. Co.n;epm:aHJ1e npov.t3He~eH­ ao,n pe'tfl1 IIp€3M)J;eHTa TMTO B Cnnv.tTe, B Mae 1962 ro,n::a, aeyrropSI,n;oqeHH.asr MeJK.n;yaapo,o;aaJI CHTyau;IDI 3eMJieTp.Hcemni a MapKapcxoH, OTpa3l1JIMCb Ha m:enaHIDI orraceHJ151 onpoiiieEiHhlx m:eHII:{li!H. Pa3Hli1tJ;bi B CB.Sl3r1 C IIOJIOM J:I:M€10T H€KOTOpoe BJIIDIHH€ Ha JKeJiaHIDI J:t orracemnr rorocJiancKHx mo,o;eii, oco5eww a JIW:J:HOM KPY- u n B IIOIIhlTKax yCTaHOBHTb OT,[(€JlLHOe BJIJ15IHJ1e K8JK,[(O:ti H3 ,n;aHHbiX CTpyKTyp, MOJKHO 6LIJIO 38MeTJfTb1 'ITO 9TH BJtiDilil151 He J1MelOT O}:tiDI3KOBylO CHJIY npH cilOPMJilPOBaiD!H X€JiaHl1H J1 OnaceHJrli: Y >K€HIIlHH. IlpH 9TOM HM€eTCH B BHp;y He CTOJILKO Pa3lrnll;a B Co,n;ep:maHHM CKOJibKO, H rJiaJBHI>IM o6pa30M, y-9:aiD;ei-rn:e li.l IIOCJI€,D;OBa.. T€JihHhl:iii XO,ll; no CyiiUIOCTH CXO,n;HI:olX :ateJiaHJilH H onaCeHHM. CaMLie 6oJibiiiHe pa3HHIJ;hl B :m:eJiamfiiX H orraceHmix o6aapy:xti1BaiOTCH rro,n; BJIM51HH€M B03paCTa H npoQ;>eCCHOHaJibHOH ;qe.HTeJII.HOCTH JK€HIIl;Ji:IH. Bo3pacTHaH CTPYKTYPa o5aapy2KHBaeT nyTeM BLipameHHLIX :m:enaHH:ti M onaceHlilif, aHTPOIIOJIOI'H':IeCI'OiA xapaKTep JIWIHOCTJf :m:ea-:mMHDI.. IlpoclJeCCH.SI .HCHO yK83biB8€T Ha TO, "':ITO o6:mecTB€HHrul poJIL :HieHID;HHLI 6oJII:,IIIe acero IBJIH.HeT Ha ee :m:enaHH.H 11 orraceHHSI. CpaBHMBaJI :m:eJiaHH.H H orraceHHSI pa6oTruo:mHx :m:eHIIJ;mr, 3aHHMaiO:mHxcx Q;lH3J1'1€CKHM Jf H€ 4>H3J1'1€CKJ1M TPY,D;OM, 05Hapy:m:H-_ JIOCL, "<iTO Cyllt€CTByeT 60Jibiiiee CXO)J;CTBO Me:m:p;_y pa60Tlrnll;aMH M eJiy1KaiD;aMH, ae:meJIH Me:m:p;_y pa6oTHm:t;aMM 11 KpecTLHHKaMH. TaKl1M 06pa30M, Ha OCHOBaHHM pe3yJibTaTOB 3TOrO J1CCJI€)J;OBaHHSI BM,li.HO, 'I:JTO HaCJI€}:tCTB€HHaSI KJiaCCMcj:H-JKaiJ;HH Ha YMCTB€HHhl:ti Jf <iJH3l1'1:J€CKHi1 TPY.zt ae BJIWieT O"<leBH,JJ;ifO, CTOJILKO Ha 51BJieHJ:Ie pa3Hffil; B :m:eJiaHI15IX J1 OIIaC€HI15IX JKeHII(J:[H, CKO~KO OCHOBHO€ rrpOJ-:13BO,I{CTB€HHOe OTHOW€HH€, B:&Ipa1K€HHOe B xapax:Tepe C06CTB€HHOCTH Ha~ cpe~CTBaMJ-:1 rrpOM3BO,ll;CTBa. B cBo~x 1-KeJiaHJ-:ISix ~ orraceHIDix pa6oTHJID;_LI, 6on:r:.we ~eM .OCTaJIDHLie 2K€HIIJ;J1HLI IIOKa3:&1BaiOT 013010 rrp:~:IB€p1K€HHOCT:& K COqH3JIHCT~eCKHM: 06ID;eCTB€HHLIM OTHOIII€BJ1HM, XOTSI B BblpruKeHHbiX HMH 2K€JI31DUIX 05Hapy1KHBaeTC51 He BnOJIH€ 6JiarorrpH.SITHO€ MaTCpl-:laJibHO€ COCTOSIHH€. BoJII:,me BCero QTJIWiaiOTCH OT lillX, KpeCTb51HKJ1 B "t!bHX JKeJiaHJ15IX l1 OII8C€HJ1SIX "t!YBCTBylOTCSI HX OCO-· 6hle Ha,n;06HOCTJ1. 2KeJiaHHSI JK€Hill;J1H, 3aHSITbiX yMCTB€HHbiM Tpy.,I{OM, CJiyJKarr(HX, yx:a3biBaeT Ha TO,_ "t!TO MX 1KH3HeHHhl:i1: YPOBeHh <:aMbi.f.f BLICOKJ-:Iii, J1 "t!TO OHH paCCY..I{IilTeJILHO CMOTP5JT, Ha OCI;IOBHble npo6JieMLI o6m;ecTaa. Cpe,li.H JKeHiqmr, :m:HByll(JiiX Ha co,n;ep2KaHYm, 3aHSITLIX ,n;OMOX03Sii1:CTB€HHI:>IMH ,n;eJiaMJ-:1, T. €. CP€~H )l;OMOX03.H€K, :>Kr1BYT 'JIH OHJ:I Ha ceJie HJIH B ropo,n;e, He npJ1Meqanucb 6oJihiiiHe pa3HJ-:II{LI B·ablpa.. EeH:&Ix :m:enaHH.Six. EcJIM cpaaHHTb BJII-:ISIHJ-:Ie pa3JIIfqHhiX CTPYKTYP aa nnqH:lile: JKeJiaHHSI H onaCeHJ1SI J1 Ha o6IIJ;eHapO;qHbl€; TO BU)J;HO, '<lTD STO BJIH-5IIil1e Gonee npoSIBJI.SieTCSI: aa JiwrnoM, Hem:e.rrn aa · o6m;eHapo;n;aoM ypoaHe. 0,IJ;Ha:KO BH..I{ aaCeJieHHoro nyHKT-a 11. o6pa3oBaiD:Ie JKeHnzyrn:LI BJIIDIIOT Ha SIBJI€HJ:t€_ 66JU,mHX pa3HJ1Il; B 1K€JI8HI15IX Jf ona.C€HJ1SIX JKeHIIl;I-:IH Ha o6rqeHapo~oM, 'leM Ha JJwrHoM ypoaHe. ST.;>, 310 31r �yxa3LIBaeT aa TO, "<ITO p;Jr.H y.siCH€HIDI M ITOHMMa.HHSI o6ru;eaapO,lJ;HhiX npo6JieM Tpe6yeTCSI onpep;eneHHLiti KyJihTYPHLIM yponeHL. Ho B3SITlil€ B :qeJIOM, pa3HUI:{:&I B IT03m::(Jfi[X 06ID;eaapo,n;H:&IX JK€Jial!J1:ti H OnaCe:r-IJ.iti .HBJUIIOTCH M€HhiiiJ1MY:I, He2K€JIH B JIJ.ftlli:&IX, Cpe,rtM KOTOPLIX Hy1KHO B:&I,D;€JIMT:b pa3HI1Il;LI, OTHOCJIUJ;MeC.H K H€KOTOPhiM OCHO:iHhlM OCOfieHHOCTSIM 't.J:€JIOB€"<1€CKOrO xapaKTepa, r;o;e OHM He HBJI.HIOTC.si cyUJ;eCTB€HHhiMH. JlWIHOe 3,rtOpOBh€ M 3,ll;OpoBI:,e 't!JI€HOB CeM&M, C'tlaCTh€ ,ll;eT€:i1:, 60JI€3HI:., CM€PTh ITOCTOSIHHO HaXO,J:tSITCSI B :m:eJia~x M onaceHIDrx y ncex :m:eHI.qMH, aecMoTpSI Ha pa3~:&I Me1K,I(:y' ID.IMH. Pa6oTaroru;ue :m:eHlll;HHhl, pa60TIDrn;:&I .11 c.ny:m:aru;ue, KaK M xeH_ID;HHhl c BhiCIID1M o6pa30BaHMeM, yp;a"tJ:aee corrracoaniBaiOT JIM't!Hhie M o6ru;ecTaermnie J.:IHTepecbi. B 3THX rpynrrax :aceHII:tml cyrn;eCTBYeT napaJIJI€JIH3M B C0p;€pJKIDHU1: M ytiaiiJ;€ID1M JIWIHI.IX Ji! 06UJ;eHapop;HhlX JKeJiaHHH n onaceHJfl:i, aa ocaonaHMH qero M01KHO 3aKJIIOt.n;T, "<ITO, ITO l1X MH€HM10 OCyiD;€CTBJI€HH€M 06IlleHapop;HbiX JKeJiaHJiiJi!, ocyUJ;eCTBJISIIOTC.H HX JIMqHble JKeJiaHJ151 JIM"<IHl>IM JKH3HeHHhti1: yposem. o6m;eaapO,lJ;Hhiii :m:M3HeHHblf.i YPoaem., cnos.r KBapTnpa JKMJIHIIlHO€ CTpOHT€JILCTBO H T.,D;. Ypoaem, onTMMJ::~3Ma H3MepHJIC.H IIIKaJioii:, self anchoring scaling~ ITPMM:€H51€MO:t1: B 3TOM M€lK,7J;YHaPO.D;HOM HCCJI€,D;OBaiD:tM:. BJIHSIHMe Ha6JIIO,n;aeMLIX CTPYKTYP Ha OIJ;€HKY ITOJIO:m:eiiHH B IIIKaJie M npoHBJieHHaH cTenem OITTMMJ::I3Ma onpoiiiermnix :m:eHID;JilH, O"'€BM,D;Ha KaK ITO OTHOI1I€Ill110 K JIWIHOCTH, TaK H ITO OTHOWeHl110 K o6mecTay. Bo3pacT, npo¢1eccWI M o6pa30BaHI!Ie B:&Ipa3HTeJihHee BJIWIIOT Ha .51BJI€HJ1€ pa3HH!t H€JK€JIH COCTO.siiD:I:e CynpYJK€CTBa M an,u; aacenermoro nyaKTa. Pa60THJi.f.QI:.I M JK€HIIlf1HLI c I'B:&IcwHM 06p030Ba.HMeM BLipa:m:aroT MaKCHMYM OITmMH3M:a. 0H xapaKT€P€H ,n;Jis.r M.Tiap;wero noKoJieiDl51, a no omoweHHIO K cynpyxecTBY HBJISI€TC51 y H€3aMyJK:IDIX 1K€EIIUfil. 0nTJi:tMH3M 2K€Hlll;HH Ha JIM"<IHOM YPOBH€1 Ha6mo,n;aeMLrli O,lJ;HOBpeMeHHO BO BC€X Tpex .IJ;l1MeH3WIX BpeMeHH B np0lli€,1J;lli€M, HaCTOHlll;€M H 6y,rtylll;eM yxa3J:UBaeT Ha TO, 'ITO OT 762 OrrpOWeiDU.IX JK€HUJ;UH ITO't!TM ITOJIOBMHa, 47,9°/o, 5.1BJI5110TCSI aiiCOJIIO'l'HhlMU onmMHC'l'a.MJ1, TO-€CTb 0ttTUMJ.:I:CTJ1't!HO OIJ;€HJ1laaiOT CBO€ HaCTO.sJID;ee H 6y;o;ymee ITOJIOJK.€ID.t:€. 0HH 0JKJ1]l;alO'l' HX ITOCTO.siHHO€ yJiyqiii€lrn€: ToJihKO 5,3°/o onpomeHHhlX :merilllMH C't!:UTaiOT, 't!TO HX nono:m::eHHe H€ J13M€HHJIOC:b M '<iTO TaKV::IM H OCTaHeTC.si. Ell{e M€HhiJ..Urii: ITpOIJ;€HT - 4,9°/o - JK€H1:I.lJ1H, 5IB.TIHIOIJ:tliiXC5.1 a6COJIIO'l'HbiMJ1 IT€CMMHCTaMM, TO-€CTL C'l!H'l'aiOIIUiX, '9:'1'0 MX ITO.TIOJK.€HH"€ DOCTO.siHHO yxy,u;maeTCSI, n '<iTO 3To yxy,n;wemte npop;oJI:m:HTCJI. 0nTJ1MJ13M 60JI€€ IIO,ll;':l:€pKHy-T no OTHOIII€Hm0 K OfillleCTBy. llO't!TM 70°/o BC€X onpomeHHhlX JK€li!QJ1H .HBJI.S!IOTCSI a5cOJIIOTHhlMM OTTITJ1MHCTaMH, HM€51 B BH,D;Y H fiPOWJIOe :U 6y,IJ;;vrqee, OJKH,lJ;aiOT YJiy<Jlli€I-lli€ IIOJIOJK€HU.sJ KOJIJI€KTJ1BHOrO 061U€CTBa. JlMllih 2fJ/o He I:IH,ll;.HT HMKaKMX Ji13M€HeHH:i1: B pa3BHTro1: KOJIJI€KTHBHOrO 061It€CTBa a 0,20/o BM,D;.siT ;u;a:m:e ero yx:y.n;wemte. OT 762 onpomeHHIJx :m:eHlll;Jm; BCero 2 OKa3aJili.ICh a6COJIIOTHhlMM neCJiiMMCTaMV:I no OTHOllieHMIO K KO.TIJI€KTMBHOMY 06UJ;€CTBy. ... ,11;aJihHeii:lliY::U1: aHaJIH3 yKa3aJI Ha TO, "iTO OTITJiiMl13M y JK€HII.J;HH, .IJ;ruKe H Y T€X, KOTOphle :t1 B OTHOID€HJ:IH JIM"<IHOrO IIOJIOJK€H:ru:l J1 IIO- 312 JIOJK€HWI KOJIJI€K'l'HBHOrO Ofil!l€CTB3 C IT€CHM:H3MOM CMOTpHT Ha rrpownoe, aanpanJieH npe:m:p;e acero aa 6y;o;yw;ee. IIocpe,u;cTBOM :m:enaHJi!i.i: H onaceaJrl:i roroCJiaBCKO:i1 :m:€HII:PWiil o6aapym.HBaiOTC.si ace CTpeMneHrui M 3a6oTN ee nosce~enao:t1 JKM3HM TO 'C!TO y H€€ KaK cynpym H MaTepH SIBJIH€TC.H o6I!l;€'C!€JIOIB€qe~KHM. 0,D;HOBp€M€HHO C 3THM,_ yrpo3a BoiiHDI J1 6eCCHJIH€ nepep; CTMXntiH:biMM HeHaCThMH .siBJI.siiOTC.SI B ee OnaceHHSIX. TaK>K.€ TIO~ep­ KHBaiO'l'CJI H Heyp;OBJI€TB0p€HHI:il€ JK€Jia.HIDI, 3aBHC.HI:qJ:Ie HHOrp;a OT OCHOBHhlX MaTepH3JihHDIX TIOTp€5HOCT€i1. Hap.H):zy C 3TMMH, H BOnpeRM 3TOMY, OTITHMH3M IOrOCJI3BCKoii JK€Hill;MHbl, KaK IIO OTHOlli€HHIO K JIYNHOCTM, TaK H TIO OTHOIII€HHIO K KOJIJI€KTHBHOMY 06IIJ;eCTBY, .SIBJI.SI€TCH HaCTOJihKO CHJil>HbiM, "<ITO npe.n;CTaB.SI€T OCHOIB-: ayro qepTy ee :LKenamrii H onaceHHi!r. · �tut za kriminoioska istra2:ivanja, Beograd, 1963 Program SKJ, Ku!tura, Beograd, 1958 . . R 0 t dr N i k o 1 a, Psihologija licnosti, Izd. zavoda za :trldavanje uc!Zben1ka NR Srbije, Beograd, 1963 Savezni zavod za statistiku, Statisticki. bilten 298, januar, 19~ SentiC dr Milica i ObradoviC dr Sava, Osnovz. statisticke analize, Beograd, 1959 . . .. Supek Rudi, lspitivanje javnog mn}en)a, NaiJlnJed, Zagreb, 1961 s ""ali T 0 m sic. Vida, Problemi druStvenog polQ:la}a zene, » OCl'J · • zaro«, br. 4(1961 . Porodica i socijalizam, »Omladina«,.~eograd, 1956 .. Dvadeset godina od Prve konferenct)e AFZ-a Jugoslavl]f, Referat na svecanoj akamed.iji u Beogradu 6. XII. 1962 v Uteratura Cant r i 1 H., A study of aspirations, reprinted from, Scientific American, february 1963 Cantril H. and Loyd A. Free, Hopes and fears for self and country, The American behavioral scientitSt, vol. VI, Oktober 1962, N' 2 K or n i I o v, Psihologija, Beograd, 1950 KovaC·eviC DuSanka, Zena proizvod.aC i UpravljaC, NIP »Zadrugar«, Sarajevo, 1963 Marks, Eng e 1 s, Len j in i drugi, Solijalizam i oslobollenje zene, Antologija tekstova, Ku!tura, Beograd, 1958 M iIi C dr V o j in, SocioloSko posmatranje psihiCkih pojava u. druStvenom Zivotu, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu. br. 3/1957 Intervju i upitnik kao sredstvo za prikupljanje podataka, Savetovanje o primeni statistike u socioloSkom istral:ivanju, Beograd, 1957 Sklapanje i razvod braka prema Skolskoj spremi, »Sooiologija«, br. 1/1959 Sociologija i eticko-kulturne vrednosti, Fi!ozofija, br. 2/1960 Metodologija socioloiikog istrazivanja, II deo, Problemi prikupljanja podataka i analize, Visoka skola politickih nauka, Sa· rajevo, 1963. Mitro viC Mitra, PoloZaj Zene u savremenom svetu. Narod· na knjiga, Beograd, 1960 N i k o I i C Dan C1--k a, Planiranje i realizacija projekta uzorka za anketu o liCnim i opStenarodnim Zeljama i strahovanjima, Statisticka revija, br. 2-3/XI, 1963 Persons T., Elements pour une sociologie de l'action, Age et sexe dans Ia societe americaine, Paris, L:iJbTairie PLON PeS i C dr Zag or k a, LiCnost i druStvo, Osnovi nauke o drustvu, Izdanje »Rad«, Beograd, 1963 Osvrt na psiholoSke aspekte istrai.ivanja druStvenih pojava. Kol. autora, Metodologij_a istrai:ivanja dru.Stvenih pojava, Insti314 • v �PRILOZI • �.... "' 00 Tabela: Ia. LICNE ZELJE PREMA STAROSNOJ STRUKTURI ., " ..., LICna sreCa ~ '6 "' ., Starost Zdravlje i sreCa I zdravlje I • .~·~ E •• 'i3 ~~ "' Oslale zelje Lien! i porodienl ekonomskl polozaj u porodfd .... . 'E ., • ... ., 'E' ., "'" " > " .s ., .2 'll ·" >.o .,. ·= "' "' c;4.i ., "' E " •• ~ '6 " c. ~a -> ~ ~- "' 0> "' ., ., ·- mo [ ] ;u:; ll c •• &. " =:; ., i'l c. "" = "' :a-·c ~., ~;a c. = """ "" •• ~e ::l "' ., . ::I,J "" - '~-' >o ~ 1\j ""' e ., :~:g E 1\jE > ~ "' c;;;a c. ., "'" .c. " ., " ., ~· "'> "' •.to "" "' •• ~ .~.~ ., o:~ ~.~ ~~ ·~ ··.c .c c. "'"' oJ:l :::> ;grg ~ E :;; "' N Cl: r);"' d:e ~" c. "' E 0 ~ :::> Jl• .:t o• 0 ~ .S!, 0 ~ ~:;:: •• ., ., " 0 ., 0 0 N .:>/, ~ . ··- 'UU .~ ... ~ ~ ~ ~ ~o ~ 0 0 ~ 0 0 .. s .~ N ~ ~~ ~ 0 - ~ 0 .~ ~ 0 0 .&. ., ~ ~ - -.;~ 0 ., " 'i3 ~ ·:;; ~ c '0 0 "' Od 21-29 20,09 29,5 9,6 3,4 10,2 53,4 30,7 3,4 15,3 23,3 48,9 35,2 2,8 16,5 5,5 2,8 5,1 2,8 1,7 10,8 5,5 1,1 godina 176 52 17 6 18 94 54 6 27 41 86 62 5 29 8 5 9 5 3 19 8 2 Od 30 49 46,86 34,4 8,1 4,5 1,4 24,9 57,9 6,2 24,4 21,6 36,7 godlna 357 123 29 15 5 89 207 22 87 77 131 Od 50 71 30,05 48,5 6,9 4,8 14,8 38,4 10,521,417,920,1 godlna 229 Ill 16 11 34 88 24 49 41 46 24,6 4,5 6,4 4,5 5,8 4,5 3,9 3,1 7,8 9,2 5,3 88 !6 23 15 21 16 14 11 28 33 19 14,8 2,2 3,5 2,2 9,6 1,3 3,9 14,4 11,8 7,4 4,8 34 5 8, 5 22 3 9 33 27 17 II Svega· IOO'fo 37,6 18,1 4,2 3,0 28,5 45,6 6,8 21,9 20,9 34,5 24,8 3,4 7,7 3,7 6,3 3,7 3,7 6,2 9,7 7,6 4,2 ' 762 286 62 32 23 217 349 52 163 159 263 184 264 60 28 48 28 28 47 74 58 32 _ .............,..,,.,,.,~.,;;_~;::_.:_:_::::c:.::~·~~~'L_~~~ufi£1&ii Tabela: lb. LICNA S'l'RAHOVA:NJA PREMA STAROSNOJ S'I'RIUKTURI Lii~na ca Bolest i nesreCa nesre. 1 bolest ~ " 0 .. 'i3 ~ c oil Starost oN . .. ,g .., " ;; E "' ." 0 " " :::> "' c. 1;; ~ 0 il ., 'U " ~ ~ ·s :a ~ c. ., " •u ~ "' 1,1 2 30,7 46•86 38 •9 od 30- 49 godina 357 139 .... z " 23 09 10 2 Od 21 - 29 godina 176 • 78 • .. z 30 05 48 5 od 50 - 71 godlne 229 • • ll1 S vega: "" 100% 43,2 762 328 Lien! i porodienl ekonom. polozaj u porodicl ~ 0 c. ., > c ., 0 :u "' 0 ~ 'E' ., ... > '0 0 Ostala strahovanja u 'i3 0 ~ 8. ·;;: ~ = ., "' lil ~ ~ c .• ] ~ t;" ~ 0 "" " " "' .c ~ "' .. " ~ ~ '0 " " z ., "" c. 0 ~ N z " ·s ~ .c E ., .., 'E ~ "" ~ ~ ~ z .• ., "u ., ~QJ - c -.:o 'i3 00 0 ~ &. Co ,S!o. :g., c.> ., 0 ., " "' z 0 "" z~ " Cl: ~ ., .. 'E' > 0 ., "' ii ., E ~ ~ z 54 4,0 7 37,5 66 11,4 20 12,5 22 6,8 12 6,8 12 26,1 46 2,8 5 1,1 2 1,9 7 13,4 48 2,2 8 42,0 150 23,5 84 7,2 27 4,2 15 5,9 21 27,7 98 4,5 16 2,8 10 13,1 29 3,1 7 3,9 9 31,0 71 11,4 26 6,5 15 5,2 12 2,2 5 24,0 55 7,0 16 3,1 7 5,0 38 14,3 109 3,1 . 24 37,6 287 17,1 130 8,4 64 5,1 39 5,0 38 26,1 199 4,9 37 19 �"' N 0 Tabela: 1c. OPSTENARODNE ZELJE PREMA STAROSNOJ STRUKTURI OpSti razvoj socijalizma - :a ~ " .!'l ;:: ·;; ii '0' 0 "' > " "' '6 > ;;:; 0 '\] "' bll "' -;;: ·-"' " ·a " " .~E "' -;;: c!i ." .. - ~~ § 9 >"' " =s .:::::" "' "'" o-o :J "' z o:. ;::;_ ~ ~ >N 0 ~ 0. Starost ~ ~ ~ ~ N ~ ~ 0. 0 "0,~ 0 0. u -N > "' '-s:§ "' ~ "!;; Razvoj prosvete t zdravstva Zivotni standard gradana PrJvredni razvoj zemlje ~ '§' "' .,. " .0 >N "' .c " "' -:; " 8 "' " "' "' ·a "'"' 'a ·~ .s-: "' " "!;; ~ "' " ~ ., 8 __ 8 "' ~ "!;; ,_ "2 ·;:; ---o "' " :a "' "' " ~ " -" ~ . "' """" !I .~ "' " ·- ,. 8 " ""' ·o- ·o- ·o- ..'! ·-" .,. ·= =a~~ "' ~ ·sg "' ,. o. , > .co " 8 " a. o"' "' "' "' "" "" "" 0 "'"' N "" a.g; :§' [; 8 ~ "' 0 "0 ~ N ~ 0. 0 " 0. ~ .0 0 N N N ~ .0 ~ 0 ~ - ~.0 0 t';l .0~ 0 N ~ "0 "0 0 "0 ~ ~ ~· ~ N ~ ~ ~ ~ ~ ~ "0 N ~ ~ 0 0. ~ ~ ~ ~ ~ ~ ·;: ~ ~ "' ~ "0 -a~ ... ~ ~ "0 ~ ~-a ~~ ~ ~ ~ ~ > ·o ~ >00 "' " ii > 0~ "' ~ N "' ~ :;: ~ U)N >~ Od 21-29 godlna 23,09 5,7 19,3 24,4 5,5 14,8 25,6 9,1 14,8 5,7 43,2 10,2 19,9 6,8 5,7 7,4 3,4 176 10. 34 43 8 26 45 16 26 10 76 18 35 12 10 13 6 7,4 13 6,2 27,8 11 49 Od :i0-49 godtna 46,86 3,6 23,8 23,8 8,1 14,0 19,9 9,2 11,2 8,1 40,9 7,8 17,9 6,7 3,1 4,8 4,5 357 14 85 83 29 50 71 33 39 28 146 28 64 24 11 17 16 5,6 20 5,0 30,8 18 110 Od 50-71 godine 30,05 2,6 12,7 17,9 4,8 10,5 13,5 9,6 12,2 8,3 29,7 5,2 10,0 3,9 3,1 4,4 7,4 9 7 10 17 229 6 29 41 11 24 31 22 28 19 68 12 13 4,4 10 5,7 27,9 13 64 Nepoznato 2 5,6 43 5,5 29,2 42 223 s (L) --·- ··----· v e g a· 100% 3,9 19,4 21,9 6,3 13,1 19,3 9,1 12,2 7,5 38,2 7,6 . 762 30 148 167 48 100 147 71 93 57 290 58 16,1 5,9 3,7 5,2 5,1 122 45 28 40 39 "' "'"''"~.,;,~;--¢; l!l Tabela: ld. " ~ • OPSTENARODNA STRAHOVANJA PREMA STAROSNOJ S11RUKTURI "' ;; [; ~ •• " • 3 Ugrolavanje razvitka socijalizma "' c Starost it -~ • "' " "' 0 "~ o., ~ ~ "~ 0 Bezbednost zemlje I .;: "' 00 -=~ ii ... ·-"' > 0 ~ -z;-o " 0 00 ~ 8 ;;:; ... ~ ~- ~t:a !;:""iii 0 > ;;; ~ ~ " ~ iii" 0. -:; "~ ~"0 u " 0 "' ~ .c~ .s~ "' c ~ ~~ ~ 0 Sa. ~ ~ i5 .c ~ ~ N o" c\:" "' Od 21-29 godina 23,09 176 6,2 II 5,1 9 10,2 18 80,1 141 5,5 8 15,9 28 3,4 6 Od 30-49 godlna 46,86 357 3,9 14 7,6 27 4,2 15 79,8 285 6,7 24 18,8 66 5,6 20 Od 50-71 godina ! • S"' -o"' 30,05 229 4,4 10 3,5 8 3,5 8 78,6 180 2,6 6 24,4 56 6,9 16 100% 762 4,6 35 5,8 44 5,4 41 79,5 606 4,9 38 19,8 150 5,5 42 S v e g a: ~ ..... "" ~ "' �1:3 Tabela: 2a LICNE ZELJE PREMA BRACNOM STANJU "' Zdravlje i sreCa LiCna sreCa i zdravlje ~ >N ~ ~ .ru ' " e: ~ "" .c BraCno stanje 0 c c. " ::0 "' ru "" c .. > -~~ -~ ~ >~ a g .s!:= O"' _,.,oo .. "" . ~ :o-:; """ ~" ru "0 ~ c ~ ~ ~ "0 N 0 .eil ru-o ~ "' 00 ~ 0. u ·c; """" > 0 "' ~ "" c. ~ ·- " ·u ·- O.O.Q c. ".c '2 'gg e-ci ·~ -"./'! ~;;::::: 0 __ ru ru " Eo.r o.::: ~ ~ .. 0 . ~ ~ ~ 0. ~ 0 N ~:;:::! 00 0 N 0. 0 c rn!V.~ .c "' , "' "' "'"' ru ~ . . 0 "8-EI-8 -·~ :E '::l '1:1 .::: ~ <15 · • ..X: ::l ~lg_:g 0. , ..... 11.1 !l) ~ Cl:l ~ 0 :::1 ·t ::l : ~ :E .r:: ...... 0 . . ~~.S:,i~ :gaol~ <no.O. a ru N ... " ~ ' ~ . 'lil 0 0 . =n ~ c. ru ~ ·;; 0 00 ~ 0 - "' " :a 0 ~ .5 .!'. :g "' ~ .]§ 0 :;; . .. c "0 0 "' -- ' 31,6 ll,4 1,3 12,6 56,9 8,8 5,0 5,0 25,3 36,7 15,2 5,0 15,2 7,6 2,6 5,0 1,3 5,0 8,8 6,3 1,3 79 25 9 1 10 45 7 4 4 20 29 12 4 12 ' 6 2 1 1 4 7 5 1 Neudate 37,9 8,0 4,6 1,8 26,1 50,8 7,3 25,2 20,7 35,2 26,8 3,4 7,3 3,2 6,9 4,2 3,9 3,9 10,0 7,7 5,2 558 212 45 26 10 146 284 41 ' 141 116 197 150 19 41 18 39. 24 22 22 56 43 29 Udate 13,2 49,4 4,4 19,8 18,7 20,8 17,62,1 4,4 2,1 7,6 2 7 12 45 4 18 17 19 16 2 4 Udovlce 43,9 6,6 4,4 1,1 92 40 6 4 1 Razvedene 29,0 6,4 3,2 6,4 41,935,5 9,6 2 I 2 13 11 3 31 9 2- Nepoznato s "' ~J, ,. bh c '2 ru ·~ ~ ,:; ru " "" ~- ru e -:; ~·ru " ru !3 "0 ;ug :.:.(II:';:: 0 0 ~ 0 . . "0 ~ " ]" .<;; 0> "-o ~ ~~ c.c ~ '2 .Cru ~ ~~ '2 0 ~ 0 ~ !\l , ~ ~ ;;;; ru 6 , ~ ·-.a. 0 > ru " o,tale :!el}e LiCni i p.oro~iCni ekonomskl polo~aj: u porodici . - - - 1 - 2 19,3 58,1 16,1 3,2 9,6 18 5 1 3 6 - -- - - 3,2 3,2 -1 I 3,2 -1 - 6,4 2 - - - l 4,4 21,9 12,1 9,8 2,1 -4 20 II 9 2 --- --- 37,6 18,3 4,2 3,0 28,5 45,6 6,8 21,9 20,9 34,5 24,8 3,4 7,7 3,7 6,3 3,7 3,7 6,2 9,7 7,6 4,2 62 32 23 217 349 52 163 159 263 184 26 60 28 48 28 28 47 74 58 32 v e g a · 762 286 ··•/-",>o;.e:O,!<kh~it>.V.-I'h!i Tabela: 2b LIGNA STRAHOVANJA PREMA BRAGNOM STANJU "' ru " "' c -:; 1! BraCno stanje ~ "' c ~ ~ t: e "' 0 -00 00 0. ru " "' 0 ::0 Udate "' 79 558 Udvvice 92 Razvedene 31 Nepoznato 2 S v e g a: !;! 0 c: Neudate Bole:st Lil:na nesreC.a i bolest ~ 762 48,1 38 41,3 231 43,9 40 54,8 17 2 43,2 328 :a 0 ~ 0 00 Q, ~ c:o c: "~ z 00 ~ 7,6 6 3,7 21 10,9 10 3,2 I 5,0 38 i LiCni i porodiCoi ekonomski poloZaj nesreCa u porodici "'> ·~;N ~-ru" z"' ·~ . ;i> ·~0 a~ 2,6 29,1 2 23 13,9 2,8 16 78 4,4 6,6 6 4 12,9 4 - - 14,3 3,1 109 24 '0 ~ ~ ~:Q ~-g -<;;;0 ,_ o, "'" >~ 'I ·a ru ru .~ '0 -o8 oo .,c. Ostala strahovanja ruO. "' u ru "' .e ru c. ~ " z ~ 22,8 18 41,7 233 32,9 30 16,1 5 5,0 4 16,8 94 23,1 21 29,0 9 I 17,1 130 ~ "' "' tl c 0 ruo 0 Q, N ru ~ > .. 0 .... .e c "' '0 ru ·- " ... '"' "' '2 &, c -~ ~> ~ "' :a "in .t: ~ z ~" z 5,0 4 9,1 51 8,8 8 5,0 4 4,8 27 6,6 6 6,4 2 7,6 6 4,2 24 4,4 4 12,9 4 2v, 20 27,2 6,1 34 152 24,2 3,3 22 3 16,1 5 5,9 39 5,0 38 26,1 . 4,9 37 199 "" ~ g " Iz ru N z ru 2 37,6 287 "' c '0 .c g - 8,4 64 I, 14 3,3 3 3,2 I 19 �!£ Tabela: 2c. OPilTENARODNE 2EWE PREMA BRACNOM STANJU Op.St! r~zvoj soCIJahzma ~ Prlvredni razvoj' zemlje ------ Cl:l d) *"o Q)1n B ra~.;no stanje = :l3 e .:0 ~ ...... Q) c <:11 0 e o. g N o 1-o -co .E 1 - N E « Q) c o 00 lii .E· P.. :a d <~~ .:;; >t-l Q)""' 0 Q) ':';::o ...... ~ =: > Cll gp "0 J -- 0.. .... o c o ~ u >U -:!N ·c !:l:oo"' <!!! ~:~:~ ,..!:( :J Z tiJ :::1 0 0 ...., ---=--=---~ c e 0::: _ f::i ~ 1;<1 ..... "t; Cl) - ~ c: Cll 0 \'tJ ;w .o"g c. o~-. 0 0.. Ml g;~ c:t:; d) Q) o.o c N Cl:lCI:I ,...., a ~ Cll <UC' .0-- .__, s c:~ ~ .g ...... o '8' .s "0 ....., a ~ cu ·~ ..t: .... g Cll "t.i .g,!,~ eN c ~ <U Cli._>(,J ...!!:: .s; ~ . .~ o. rn N ~ v 0:::' ;g c ~ tU :::s:::s·a ..ci ~ eo:c: c. "E .~ c C'<l Cll ;::&, .§ Cll .0 ~ v ~ c. 0 I'll co o ·:::: (!) ~ ...... 6 ~ cu ,5 > c:: ==<'co e Co') E cu prosvete i zdravstva <0.. ~~ ;.:::- a:J Razvoj >:> Q) .c::. 'E :tl ........ X Zivotnl standard gradana o.o ~ NQ) Q) ~:~:~ ~= Cll ·.;:;- oc p.."t:) ~ Q) ~ ·--.o ~ ~·~ S ~ c Q) ~ CliN ..!:1:1 ·-!:::::;' .ce OCI:I -o .<U N--. 0.. '"":____ ~_ 'i'il d) 8 co Q) '2 <II > ca-o 0 ~ 1-o ;;; .o o .~Q) ........ ~i_~~~-- _ ~ v .>. .. ~ ~ "0 N eo:~ ""' ;.:::- ·- ll:l < o Neudate 5,0 21,5 20,2 6,3 12.6 25,3 7,6 15,2 12,6 49,4 8,8 15,2 10,1 10,1 3,8 3,8 79 4 17 16 5 10 20 6 12 10 39 7 12 8 8 3 3 1,3 I 3,8 3 29,1 23 Udale 3,9 18,921,8 5,9 14,1 19,3 9,612,7 7,3 37,9 7,5 16,4 5,2 3,0 558 22 106 122 33 79 108 54 71 41 212 42 92 29 17 6,3 5,2 35 29 5,7 34 5,5 31 28,8 161 Udovice 3,3 17,6 20,8 4,4 8,8 92 3 16 19 4 ·8 14,3 9,8 6,6 4,4 29,7 8,8 8,8 5,5 2,1 2 8 5 13 9 6 4 27 8 2,1 6,6 2 6 6,6 6 6,6 6 28,6 26 Razvedene 3,2 29,0 32,2 19,3 9,6 I 9 10 6 3 19,3 6,4 12,9 6,4 35,5 3,2 32,2 9,6 3,2 1 6 2 4 2 11 1 10 3 - 3,2 1 3,2 31 I 6,4 2 38,6 12 12.2 7,5 38,2 7,6 16,0 5,9 3,6 5,2 5,1 13,1 19.3 100 147 71 93 57 290 58 122 45 28 40 39 5,6 43 5,5 42 29,2 223 Nepoznato Svega: 2---3,9 19,4 21,9 6,3 762 30 148 167 48 ·\{,;;,;;{w0'40:i>:¥i:;!,&J~ffif£:' ··--·-·-··.. -·~· ·>~ Tabela: .2d. OPSTENARODNA STRAHOVANJA PREMA BRACNOM STANJU UgroZavanje razv itka socijalizma c " ... ~ f.: . c ~ "0 0 ~ ... ~ ~ ""~ _, c 0 c. = ... ;:, = ~..., 558 92 Udovice Razvedene .. "' 31 Nepo_znato "' 0 ~ 79 Udate B ~ ~-"> ~.s " 0 Neudate ~ bil ~ ~ BraCno Stanje Bezbednost zemlje ~ I . ... "" -;;; 1;;8 ~·- >"" 0~ 0.~ ·a- ~ ~ ~ .C" o;a~ !:!-< <Fl ~ ::::.- "" " 3,8 3 4,5 25 3,3 3 !2,9 4 10,1 8 4,6 26 7,6 7 6,4 2 31 3,3 9,6 3 78,5 62 80,1 448 75,8 69 87,1 27 4,6 35 5,8 44 5,4 41 79,5 606 5,0 4 5,5 3 ~ ~ ;;:; u " = c. ... 0 5. 5,3 30 \,9 I 6,4 38 2 "~ ~., > 0 .c ~ ~0 .,. .,~ ~ "'" "' 13 20,7 116 4 5,3 30 17,6 5,5 .So Cbil ec. 16 16,1 5 ~ ~ 5 6,4 2 2 S v e g a: 762. 4,9 19,8 150 5,5 42 �i:i Tabela: 3a. 0> LICNE ZELJE PREMA TIPU NASELJA Zdravlje i sreCa u porodic1 LiCna sreCa i zdravlje ;g 0 .B ~ "'I~ ~ ~ ""' " :; c. a. :;: ~ ;:: 5 ~ " "0 0 2 " "' MeSovlto naselje 5,1 3~ .~ v = :.;:;:: <tl >ttl :::1 -= ~ _g •<n c. ·~ ~ [ 0 ~ >(.J ~ Clj ~ -" : ·.. 0 ~ ~ "> -0 <1)~11 " c ~ ~ ~.§ 'U ~ ..!:<: a; = N ~ ..... -~ c <II !l) "g r;; ~ 1 a ~ ou :::1 (ij "'0 ~ 8.. 0 CO' .... ·- 0 :;: <11 c. e > "'0 l-.o o .!!_ ~ 1'1:1 ~ Cb.O oa C:: :::1 " " "~ ~ E iS o a" :;:: .J::J I I ~ ~ b'.o ~ o =- ~ .5 " ;; " ~ <n v :::1 0 :::;-1~ 0 ....... u o(ll N:::IC.C:::--c,0·- c. ::I 01;1 C 0. rn> a;;=: <11 &, " e a. ~ g~ ~~~ "8 ::Eo;::,U5r..no..Oro "' "' "' "' 26,5 44,2 7,0 20,8 22,2 28,9 27,7 2,5 2,2 6,7 12,9 5,9 7,0 6,7 9,8 6,7 8,1 ".ll ~ ~~ C-:1 " ~ ·u w .. A. ~ ~ 25,6 15,4 10 6 - ..9 0 ;i ~.., c. • ~ '0 " > :0 0 <1) .!:d'~ " "0 u > :a .0 I I .:>. E! ~ .§ " :r:l ~ ~ "0 ~ ~ c •u 0.. .0 46,7 38,7 4,9 5,6 0,8 356 138 18 20 3 94 Selo Sve ~ 0 c ~ Grad 8 0 ~ ~ ~ :r:l c > m o ~ "0 ~ - ~ ~ "8 g_ 1:\ . ;;:; ....... ·a " ~ ii :;: .E, -" '" -~ .E " .., Ostale Zelje LiCni i porodiCni ekonornskf poloiaj 160 5,1 28,2 33,3 2 11 13 74 25 79 -"'iii 8-5f:;'e'dj::Q) 'ai "''.oo.-c:u<n:r:l !OJ 99 9 8 24 46 21 25 24 35 24 29 I 5,1 2,6 2 1 - 5,1 2,6 2 1 1,4 0,5 6,3 10,1 7,9 0,8 5 2 23 37 33 3 48,2 37,5 10,4 3,3 4,9 30,5 47,9 6,5 20,9 19,1 40,3 20,7 4,1 4,9 9,6 1 367 138 38 12 18 112 176 24 77 70 148 76 15 18 36 . 100%37,6 8,1 4,2 3,0 28,5 45,6 6,8 286 62 32 23 217 349 52 c Oo~~;~"'S~1n0 7,8 30,7 25,6 30,7 23,1 5,1 5,1 3 12 10 12 9 2 2 - g a. 762 ~ ...... 21,4 20,9 37,5 24,2 3,4 3,7 7,8 6,3 3,7 3,7 6,2 9,7 7,6 4,2 163 159 263 !84 26 28 60 48 28 28 47 74 58 32 ···<'·-''·"'':.!>:c""''d»</W, LICNA STRAHOVANJA PREMA TIPU NASELJA Tabela: 3b. Litni i porodltni \ Ostala Bolest i nesreCa u porodici ekonomskl polo.Zaj \ strahovanja >N ~ ;;; ,5 '2 ~ ~ Tip naselja ~ ~ ~ -a Grad S v e g a: ~ -.., 0 c ;;; " ~ ~ 0 8. " '8 ~ c. c " 'U ~ ~ '1?-t:i ~£ ;z; ~ ;z; o8. ;i v '0 39,32 5,34 140 !9 15,7 56 4,49 16 38,3 138 39 35,9 14 20,5 8 5,17 367 47,4 174 43,2 328 §" "' :::> MeSovito naselje :;; ~ " g Selo !! ·;; " i'; 356 762 1\ ~ l ~ ~ c ~ ~ ~B I ~ 0 c \~ l\ ' ~ S -g ~ \~_ I-~~1 %"I: I ~ ~ I '2 ill~.$~ \ -og"' ~ ..cl ...... g (i) .!:= tl.IJ~ ~ 0 c "' <n dl aJ" ;z; ;z; ;z; 'c. ;z; 1 .4,6 52 11,5 41 3,93 14 2,80 10 24,7 88 9,0 32 20,5 8 256 ]' 2,56 1 1,78 33 15,4 6 2,56 41.0 16 "' \l) v v., 0 ~ "' 8 v v ;z; ;z; 16 I 2,18 8 36,2 133 19,1 70 6,0 6,55 24 6,82 25 28,62 105 1,09 4 3 !9 12,2 45 5,0 38 14,3 109 3,14 24 37,62 287 17,07 8,4 130 64 5,12 39 4,98 38 26,07 199 4,86 37 19 22 �~ · "' Tabela: 3c. OPSTENARODNE .ZELJE PREMA TIPU NASELJA Opsti razvoj Privredni razvoj zemlje socijaUzma " I~ c .1! i /·o ·- ·-" " :5 Tip " " naselja '" ~ "Q ~ "' c ~ 0 <'II ~ 1: Selo MeSovlto naselje Grad <.> !J I ...... ~ = 1· 8 IV ~ I "'" I 02 ~ 1- t-l 't;l ::::1:::0 ""' ::0 ' ll) co <n 0 :::: r- c; " ~ .s <.> z "" ~ l c:r: ct1 ~ 0 liN .e ..oE r:u ""t? o ;;:, .~ ~CII ~ .... c > / :! o; ~ N ~ ..0<'11 0. e~:~ o .... cv C:::' 0 a.. bO N <U r/) N1 r:u .,- .0 ~bil cu <'II ·a s.t! 1ii v cut~~-r~:~ ·o 0: . l:: .c:: .!!_· c:: -'0 .f! Cf.l '::IC~ 'E e a I ·-. --. ·- a. o c .. ~ ~ prosvete l zdravstva :.: go u .~ ~ ca .cu oo l o o c:c · - · - - u ...,"' > ~ >N 5.. -..b~-<..,cc <'l rn Q., ~.., "'d cu till .... cu -5 ~ -§ till :;:o ti .~8 ::::1 c ~ c o cu C N > N c 01 .E ""' ~ >" " c ....., 1-o I I i' I '"Q;::d• ~ E Razvoj Ztvotni standard gradana ..... -·a. ~.o £.! c- :;rn ..... <'11~ 5 ..00 o> •Gil 4.1 0::;' " n .2. Z '1:1 E .g ;; cv >(J <'II or;; a.. ::l -'N' <U _ CIJ .:: ~ .. I <V ,.!:( ._, S'E O."'CI .. ;:. rn N CIJ C G.l Q) ~ .C' 4J~ <'11-::s ·-.o 0 c:a ~E c....<'~~ c;:;;o ..!:c:;..., "O..!:c: c~ <:UN :::;'(1) ,g;E o~n"§ E N~ '" IV o:~ !e?t: !cn:l >;;n o::l.> :;;; 3,6515,1716,3 3,658,1516,8510,9517,4 6,1730,017,03 8,7 5,621,4110,65 7,875,06 5,0631,7 35613 54 58 13 29 61 39 63 22 108 25 31 20 5 38 30 19 18 113 12,82 23,06 28,22 7, 78 12,82 17,95 2,56 12,82 7,78 51,3 . 15,4 12;82 2,56 2,56 2,56 395 9. 11 3 5 7 1 5 3 20 6 5 1 1 1 3,27 23,07 26,7 8,72 17,36 21,6 8.64 6,82 8,92 44,2 7,36 23,23 6,54 6 0,27 36712 85 98 32 66 79 31 25 32 162 27 86 24 22 1 Sveg . 3,94 19,42 21,35 6,3213,15 19,32 9,32 12,21 7,48 38,2 7,6216,05 5,91 3,68 3,26 148 167 48 100 147 71 93 57 290 58 122 45 28 40 a. 762 30 2,56 2,56 2,56 20,5 1 1 1 8 2,18 6 8 22 6,27 27,82 24 102 6,13 5,38 5,52 29,25 39 42 43 223 O:ip·; ~~==~""' .,.,,1 ~ Tabela: 3d. OPSTENARODNA STRAHOVANJA PREMA TIPU NASELJA . c " UgroZavanje razvltka ~ "' .: c ., Tip naselja ;; socijalizma ~ "Q 0 ·- ~ ~"' ., t:q;; 0 <>."! c c. ""~ .361 0= ~ o; " ~ "' S v e g a: ~ N ~ c <3 ~ > ;;:; ""' s .. - .s~ ~ >~ ., :5' ., -"= = ~ N .ti~ c. ;; z"' 4,22 16 6,17 22 3,09 11 39 5,13 2 5,13 2 10,26 4 74,3 29 367 Grad N 0 356 MeSovito naselje "' ., "" c. ::0 Selo E ~ "Q 0 . 1! = -" .;!. Bezbednost zemlje 4,63 17 5,45 20 7,1 26 762 4,59 35 5,78 44 6,38 41 0 " 0..~ "' "" "' 0 c "' .,_ ~ "' s " ~ iij ·;: . > " 0 .c ., ~ o; N "' "' 73 19 - 28,22 11 12,82 5 81,8 300 5,17 19 18,0 66 4,64 18 79,6 606 4,98 38 19,83 150 5,39 42 277 19 �~ Tabela: 4a. 0 LIGNE ZELJE PREMA SKOLSKOJ SPREMI L!Cna. sre/ a I zdravlje ~ c v "' 'i3 IS >N Skolska sprema v " .~ ~ ~ c ~ p '3 ""' c ~ ~ v 0 0 "' ., " > " "' " ;::, N " c. ;; 7;; 0 ~ N !: ~ c. "" 5,3 4,1 Bez skole 42,9 170 73 7 37,6 7,9 Nedovrsena osnovna !kola 354 133 28 ?avr. osnov. • • 35 2 12 8 sk. •nedovr. 156 55 20 srednja Skola Srednja 26,5 6,1 !kola 49 13 3 Visa 1 visoka 23,1 11,5 lkola 26 6 3 14,2 Nepoznato 7 Svega: Zdravlje i sreCa u porodfci - 6 ~ ~ 0 ... ·o .~ .2, ~ :;~ >'l!; 0> -~ 0~ ;;;;, ~ ""' "' ~ ~ "' ;a :c ~ 0 ~ ·"" v" ""' "'" :::J't; "' I~ 0 c. ~"' ""·- 0 V><.> Q,~ ~ ~ ~ ~ ~ ~'0 1 c 22,946,.5 5,8 39 79 10 27,746,6 8,2 3 98 165 29 4,5 30,142,9 3,8 4 7 47 67 6 14,3 42,844,9 6,1 1 7 21 22 3 23,1 42,338,511,5 - 6 11 10 3 14,2 14,2 1 61 :a~ t;j~ ,- v ~ ~.D ·;:: ~ ·~ ~ :; .0 ~ "' 9 5,1 18 '"' -";;; ~ E c ~ oi5 ,c. c. N ~ c.o ~ '0 " v :.=:a.; ~ ~ 1:! ""v 0> '() ?;:a i3 08 ~+= 0 >U:C c. > 0 0 :a ~ .!:! ·2 'E Ostale Zelje Lien! I porodicni ekonomski po1oza j ~~ ;::'S IS oi " ""' " 3 " IS v 'ii' ~ ~ ·0 a;; :;; 0 c. ~ ·;: ~ '0 " ., c. ~ <;; 0 c. 0 c. ~ "' "" " ;:: ~ e.-g 0 ~ 11 v..: be <;; 0 c. 0 ~ ~~ ·-o =§' ~ ~ .0 "' 13~ UlN 7;; ~ 22,9 24,7 18,2 24,1 2,9 8,2 2,4 7,1 39 42 31 41 5 14 4 12 22,3 18,6 41,2 27,1 3,4 7,6 3,1 8,7 79 66 146 96 12 27 11 31 17,9 20,5 36,5 22,4 4,5 6,4 3,2 3.2 28 32 57 35 7 10 5 5 6 18,4 24,5 42,8 12,2 4,1 8,25 9 12 21 6 2 4 19,2 19,2 30,8 19,2 7,7 26,915,4 5 5 8 5 2 7 4 42,8 28,6 14,2 3 2 1 37,618,3 4,2 3,0 28,5 45,6 6,8 21,9 20,9 34,5 24,8 3,4 7,7 3,7 762 286 62 32 23 217 349 52 163 159 263 184 26 60 28 ~ ~ c. 4,1 7 4,2 15 3,8 " :§'. ~ ;I ~ "'N Q, :'3 0 0 c. 'iJ 0 " .[W "' " v cv -.: ::§ "' 0 0 --·· "' > NV '2 0 -~ 'E ""' " ~ v ~ ~ 0 5,8 10 4,2 15 ~ ~ ~ ~ c. " i3 v 6'. > "' - ·- =a :g E ~ "' ~ :;; ~ - ·-·· --. -v v " >N . --- LiCna nesr. i bolest "' .ll c ~ 0 c 0. ~ ;::, "' 7;; 8 ~ e 7;; of v '"' li! 0 0 "' 37,6 170 64 NedovrSena osnovna 46,9 sko1a 354 166 Zavrsena osn. Skala 35,9 i nedovrSena sred. Skola 156 56 42,8 Srednja Skola 49 21 65,4 ViSa i visoka Skola 26 17 57,1 Nepoznato 7 4 Bez Skole S v e g a; "" 6,3 3,7 3,7 6,2 9,7 7,6 4,2 48 28 28 47 74 58 32 43,2 762 328 c "' ~ v z 4,1 7 5,1 18 3,8 6 10,2 5 7,7 2 - A PRElMA SKOLSKOJ SPREMI Bolest i nesreCa u porodici v c ~ ~ "' .... "' 0 ,•• ,,._.,_,, Oi?,:,yj;;;);;;£·-- - Skolska sprema c "' 9,4 5,85,8 7,1 16 10 10 12 6,813,09,0 4,8 24 46 32 17 4,5 9,6 8,3 1,9 2 7 15 13 3 6.1 - - 3 1 3,8 7,7 1 -2. ---~-------"'" - - ~ e o_ "-o =·== .• ~>N ~ ~., z;s 1;;<.> • ~ >Ud.l "'=' .~ 0" v8 ·-o :;c. ·-~ ~ .• v"' -=:a .o - ~ ~0 So. ~ ....~-~ ~ ~ ~E; .2~ ;:lc .g~ 8,8 1,8 22,9 15 3 39 16,9 4,5 45,8 60 16 162 17,3 1,9 37,2 27 3 58 10,2 34,7 5 - 17 7,7 7,7 30,8 2 2 8 42,8 3 - Osta1a strahovanja LiCnl i pOrodiCni ekonomski poloZaj v v u "' .c v c. ~ " z ~ 16, 28 13,0 46 23,7 37 18,4 9 23,1 6 57,1 4 5,0 14,3 . 3,1 37,6 17,1 38 109 24 287 130 "' c "' .s ~ ~ ~ ""' ~ N z 25 7,3 26 5,8 9 6,1 3 3,8 1 ~ c ~ Sv .e·o ~~ o::: co. ~0 ~c z.C ~ ~ 7 5,6 20 5,1 8 6,1 3 3,8 1 -c ~ i3 ~ o- ""' ..... -*=~ o·g-~"8 N KJ z;::::: (5 c.. 4 5,4 19 6,4 10 4,1 2 11,5 3 0 bll ~ "" ~ 42 23,4 83 26,3 41 38,8 19 46,2 12 28,6 c "' 8 ·;:: "' ~ > 0 .c ~ N v ~ z "' 12 7,1 25 7 3,4 12 4,9 37 19 2 8,4 64 5,1 39 5,0 26,1 38 199 �--~~.;.--"---'-'-·~'----~'- "' "' Tabela: 4c. OPSTENA!RODNE ZELJE PREMA SKOLSKOJ SPREMI "' " " " "' " " ~ ""' " " ~ k Sko1ska sprema ~ 0 0. OpSti razvoj soci}alizma 0 ~ ., 6 ~ k ~ . OJ) ~ ~ ~ ~ ~ OJ .,.....,.~ k b()Q.) 1::::1'--. ~0 .,k zo. "k If:; -- ~ ~<'I:J ~c. cO. 1/'J 0 k 00 0~ N ~ ..,~ "" >~ ~ ok .Q~ Q:}O. " "" 12,9 ON &"' N - 4,1 12,4 21,8 2,9 6,5 14,1 7,6 7 21 37 5 II 24 13 22 Ol ~ -a .Q ii " " '§ 0. ., ~ !l 0 " " ~ .Q 0 RazvoJ E ~ ca ,;:!., ~ ~ :::::- " 0 u ~ " "' ~ "' len 2,4 35,3 7,6 10,0 5,8 4 60 13 17 10 ~~ c ~ Q.) <!) ' QJ .e ~·2 ~ s~ ~ 0.81 Q.) ~~.s<'I:Je ~ 5 !~ g; "E .0 ,_ .....,OJ,IIlto.:i @N~Q.)~.~~~ ecu >11).0 o" CI)N>Oc:QIIl :s til ~-~ 5.§ lij g !~ r: .§ 'Ill:!::: J cu ~~ QJ QJ 0.. ..... ··;:; ~ pro~ svete i zdravstva Zivotni standard gradana " ·"'- .::;, B " l:! ;;; " ·-s ·-o > .s~ ..:~ .s "' ., "' ·-~ -"il " " co "' .e: - v i;]b'.o ca > ~ """ r;~ >::::> 1-o "" Sc '0' ~<\;1 ~ 0 .,:=;g;a .. £.5 N ;rnS -"' NO ~~.Bi5.sN ·u ~ ,.O." 0 N " 5 z ·-~o . Privredni razvoj zemlje - <'I:J ' 12,4 3 21 5,3 5,8 5,3 31,8 9 10 9 54 Boz -.!ikole 170 NedovrSena osn. Skola 3,1 19,7 20,3 5,4 16,9 18,4 9,6 13,0 7,9 29,7 8,7 16,1 4,8 3,4 3,9 6,8 3,4 4,8 29,9 354 11 70 . 72 19 60 65 34 46 28 105 31 57 17 12 14 24 12 17 106 Zavr. osn. Sk. i nedovr. sred, 156 ]0 6,4 20,5 22,4 8,3 12,8 22,410,9 10,211,5 48,7 7,1 16,710,3 32 35 13 20 35 17 16 18 76 II 26 16 26,5 32,612,2 13 16 6 8,2 18,4 4,1 9 2 4 8,210,2 61,2 4,1 24,5 4 5 30 2 12 . 1 Srednja Skola 49 - VISa i visoka Skola 7,7 34,6 15.4 19,2 11,5 46,1 19,2 19,2 7.7 53,8 26 2 9 4 5 3 12 5 5 2 14 1 Nepoznato s v 7 - 42,8 42,8 3 3 28,6 28,6 2 2 - - - - 71,4 5 - 34,6 9 I 14,2 I - 4,5 3,2 7 5 6,4 5,7 30,1 4 10 9 47 6,1 3 - 1 14,3 6,1 18,4 7 3 9 11,5 3 - - 11,515,4 19,2 3 4 5 -- 14,2 14,2 1 I - 28,6 2 ega· 3,9 19,4 21,9 6,3 13,1 19,3 9,3 12,2 7,5 38,2 7,6 16,0 5,9 3,6 5,2 5,1 5,6 5,5 29,2 '76230 148 167 48 100 147 71 93 57 290 58 122 45 28 40 39 43 42 223 ;,~;,.;; ,o,-lAiJ.W;..~;«-"»YAY,.,S>j{-i;YNfit:iJ@Mt~ SKOJ SPRElMI QP!;TENARODNA STRAHOVANJA 1"<""''"~ ~··----Bezbednost zemlje UgroZavanje razvttka " socijalizma " Tabe!a: 4d. " "' " " "' " ""' rn " " :> ~ Skolska sprema 01) rn k "' s ~ ~.s ~ ~a "" _.. 0 bJlOO co 0. ~, .. .. :n 0 0 ~" "~ . ;;>N o" o.k ;;;; " -- ~ "" ~ " " " " .s " a ~ 'C' rn ~ 0 "' ~ ~ ~ 0. "'" g~ 1\' 0. k ~ N " '0 0 " "' N " "' 0 "' 0.5 18,8 ~.3 6,2 22 23,2 82 5,6 20 "' z"" 170 4,1 7 9 4,5 16 3,4 12 '4,2 15 79,1 280 4,5 7 11,5 18 10,9 17 80,8 126 5,1 8 17,9 28 5,1 8 8,2 4 3,8 I 8,2 4 8,2 4 83,7 41 6,1 3 14,3 7 6,1 3 76,9 20 15,4 4 3,8 1 3,8 57,1 4 79,5 606 - ;::) Bez Skole NedovrSena osnovna Skola zavrSena osnovna Skola I nedovrSena srednja skola Srednja Skala ViSa i vlsoka Skola 156 49 26 - 5 3,8 I 7 Nepoznato "' "' "' 354 <11 S v e g a: 762 4,6 35 5,8 44 5,4 41 ·'7n A 135 4,9 38 !9,8 !50 I 14,2 I 5,5 42 �"' ... "' Tabela: 5a. LICNE ZELJE PREJMA ZANIMANJIMA LiiQna :sreCa i m:lra'VIie "' " ·a "' ~ >N b~ "' "\; .., {l !A~ ~ "" ::0 0 ~ H "" . 0 ~ ~ ~ "6~ .. "' " " i c. ~ ;;;; .. ~ ,ljl,g .~ Zanimanje ZdraVIJe i sreCa u porodicl " ~ I'< ---------137 30,0 5,8 Seljanke 0. ii·, " 1: ~~ ~~ "' 'ti 0 o"' O.r:l ~ u ~ Lieni li. !POOOd!iJOni "' t:~ ·~ "2 "' . {l c= " ,..o "' "' .. >CJ .§ " " .., "" ~:e 1> :g "' "" ·- . . bC.C 'C -.;.o 'C .E 0 ·~ ·~ e-c ~ oo 0.~ •U ~ t<l "' "' ~"' "'~ ~ ~ ---- ~~ '2 ~ " §¢ '§ c. m 2~ "' " "' N ~-t E eo -o. ~Jl 8 - " ~ ---- ';; 0 0. I ~ 'C .~ bC ~ 0 u 0 . . .., :a 0 0. " '2 Ol ~ ~ ~ " e " ::0 0. 0. ~ ~ "' 23,44,911,75,8 "' :;; " ."' 0 ~ 0. ·~ " ;;: :;: .~ "" .c 'C 0 "" Ostali Svega: 76237,618,1 4,2 3,0 28,545.6 6,8 21,420,934,5 24,2 3,47,7 3,7 6,3 3,73,7 6,2 9,7 7,6 4,2 286 62 32 23 217 349 52 163 159 263 184 26 60 28 48 28 27 47 74 58 32 8 9230,4 9,8 Radnice Sluibemce DomaCice Llca sa lienim prihod. 27,72,27,3 0,7 32 6 16 38 3 10 I 2,7 2s,o 4,3 11,9 5,4 2 23 4 11 5 17,6 2,5 8,6 10,9 13 2 7 9 25,8 4,17,4 2,8 4,1 5,12,8 101 16 29 II 16 20 II 14,6 2,4 2,4 2,4 - -1 6 1 1 10,5 10,610,5_ -2 -2 2 "' ·~ ~ 6,6 0,7 23,443,3 9 1 32 59 6,5 3,3 <9,1 34,8 6 3 36 32 28 9 81 24,713,3 3,7 14,8 38,3 48,1 20 11 3 12 31 39 392 42,6 6,7 3,3 0,5 27,549,7 167 27 13 2 108 195 7,3 41 48,812,2 - 3 41,5 17 20 5 1915,810,5 5,3 26,336,836,8 3 2 1 5 7 7 48 8,019,714,625,5 II 27 20 35 6,5 9,8 33,7 58,7 6 9 31 54 6,2 16,1 20,9 38,2 5 13 17 31 6,6 25,820,431,6 26 101 80 124 7,.3 24,4 14,6 24,4 3 10 6 !0 5,5 15,821,147,4 1 3 4 9 ~ § .c ".O u 0. " :: " 0 a 0. bC ,Q, " ~ 0 '2 N Ostale Zelje pollOJ.Zaj ,; ~ ~ :::l'O .0 ekon~i -- 13,97,311,1 8 19 10 16 8,7 9,8 6,5 8 9 6 I 1,2 7,4 12,3 10 1 6 6,4 9,2 7,1 3,6 25 36 28 14 12,2 4,9 9,7 2,4 52 4 1 ~p,5_ - -~-"-;'"'-._.,:p;,_,,i«Y-"fM&'-J!ililli Tabela: 5b. ZANIMA-1\fJU LICNA STRAtiUVt>."•w ""'_..... -osta1a L~cni i por.odl]Orui Bol€\St 1 nesreCa u ek0{11)01llllSki (pOloZ.aj s,t.raihwan}a poco~ ___ __) r..6i:rna ne!Sire Ca 1 bolesrt ~ Zan.irrnalUjC I ~ " 'u 2 ' '06 g.~ ·-~ R4 Oij ¢+> t " § p•t-< ll 'S ~ t1 ~ " 15 ~~ •U ~~ I ~to ~ ;t-< !;) ·2 6 2: ~ ·~·a ~>;,> '1'1 <I> •f'l z'P rn I o~ l· '0 0 t>8 Jlg, S" ""n Se1janlke 137 Rad.rrillce 92 Slrt.t!Zbenl~ce 81 392 Dama:Cice Lica 1sa liCt11rrn prfuOd•Offi 41 36,5 50 ·5,1 7 2... , 21 54,3 50 40,7 33 40,8 HiO 58,6 24 57,8 2,2 16,3 2 15 4,9 4 4,1 19,5 17,3 14 14,8 58 2,4 8 1 16 Oatali "' "' "' svega: 762 11 5,0 2,3 9 2,4 1 38 14,3 109 3,1 24 "' "" "' ~ ~~ ~ ·~ z ,. a 19 7.3 iij<S" 15]- SJ.~~\ z 10 z~ ~ 4,4 6 "' :::1 ~·- ·~ 0 5,1 1 z ffi ~ 22,2 -· 28 41,9 33 43,6 171 2.1,9 9 2 ~----- 328 46 28,3 10.5 5,3 1 43,2_ 19 7 4,4 4 3,7 3 1 h 1~~ 13 .1J .;l •<=! " §, "' .5\ ~ 37,0 287 3 - ~ J. .. ~ 11n ~ ... 10,9 " '2 "' 2 i ~ ?. �Tabela: 5c. "' "' "' OPSTENARODNE ZELJE PREMA ZANIMANJU j Zanimanje ~ " ~ l I OpSti razvoJ socijalizma I Privredni razvoj zemlje -~ ! ~ ......... ~-~ ~-l!; ~0 "" ~~ ~=E •o So o:;:: oO. :;:c"O o• • "" o• zo. ~-.-r ~t; • 1? ·~ :R .,..,.::: ~~ ~ .,..., P. ~.5 o• ,.a "0 ~p, Radnice 92 3,3 11,4 44,6 5,4 21,8 29,10 9,8 33841520249 4,3 4 SluZbenice 81 4,9 4 30,8 25 20,9 17 12,3 10 14,8 12 28,5 23 >,a 14,3 19,4 76 5,6 22 13,0 51 17,4 8,9 68 35 4,9 26,8 12,2 4,9 2 11 DomaCice 392 Lica sa liCnim pri- 15 ~" mo ~~ ,!!;,!g ,ll.o <n'" ~c. 1 ~u:t, 00 P.N ;t;E 2,2 3 " 7,3 hodom 41 3 Ostali u 5,3 1 svega · 21,1 4 3,9 762 30 5 6,3 48 •• •• I •• o• -~M o" .o" 00 iil N 0~ •il ~~ 26,2 10,2 7,3· 361410 " • (V • •" ·2 ·c -~:s.g mJS ~curl=ldJ'EI • w'al s~O,I .&,5 >U;;::: ~<II 'tl'..., 6,2 5 58,0 47 7,9 35,9 31 141 3,7 3 6,6 14,8 5B I ~. • .a ;o~ p.o ,jl"' ~ 4,4 0,7 7,3 8,8 8,0 4,4 611012116 3,7 30,8 3 25 ~ • 2,3 3 6,9 • 7,4 6 1,2 1 6,6 4,1 w • 1,2 1 3,2 3' 8,6 14,8. 7 12 6,4 4,6 ~ ffi 4,8 u 31,4 43 26,1 24 20,9 17 31,6 ill 4,9 2,4 7,3 26,8 2.4 4.9 2,4 2,4 4,9 4,8 24,4 5 2 1 3 11 1 2 1 1 2 2 !0 21,1 4 15,8 3 5,3 1 10,5 42,1 2 a 5,3 1 5,3 1 19,3' 9,3 147 7l 12,2 93 7,5 57 38,2 290 2 26,3 10,5 5 2 19,4 21,9 148 167 12,2 ·-~ Eo •• 14,1 51,2 14,2 28,2 8,7 3,6 2,2 13471326'832 9,9 14,8 5B .,..., m.$<~~ ~N'-<o> Iii~.. a 11,1 9 .!4 ~'g ~~ • 2,9 16,B 12,4 2,9 10,2 16,8 9,8 15,3 423·1'7414231321 137 -~ B ~ !l.~ I • "" ~ ~-~ ~ o" Seljanke . ' §• ~0 "I g_g. ·-· ·~ ""l"<l &m o.• ..... 1i) ""' •• ~~ ,gil ·s2 om ·a~ oo "iil~ ,..--.,-- ~ ~· !!f• .s 0 oo ~p~~~~~~ il_os,ta zdravstvol · 0 Zivotni standard gradana I 5,3 1 13,1 100 7,6 16,0 58 122 5,3 5,9 45 5,3 1 1 2 5,1 39 5,6 13 26,3 5,3> 10,5 1 3,7 5,2 28 40 5 5,5 42 29.2 22;J . r. i .,., ~ a: ~; § i r ~ ., . "' "' 0..., O><.O ;.. gg .. ,.,. "' .,,.,. 0"' ~ _, "' "' t:; ~ '" e: ~ ., t;;t "'"' "'"' ·;.. ~"' <0!£" '-'$>' ..., """' ... w Nl~.S::.. "' ~,.,. 0 ,.,."' ~~ ~~ "'"' ..., ..., "',.,. ;.. Co ""' , ~..., -., ,.,.., ,.,. ,.,.., ;.. , "' "'"' t-=lf? lO 0 Ulou(pn<> ami!<e11lranilh Zen a 5:'j "' ~t,..) Co P$~ -"' ~ lO,_ "'"" "' "' "' "' ~{; ~::;:: -;.. ~..., ;,. "'"' ;.,. "' ~ WJ" ~ "' s~ w l;;oo Co ,.,. ,.,. stva naroda ~g~ P<YVU'alialk na stari drn1Stv1eni sl\Sitem Silralh za Ztiwo.t Tilt a Rat """' ~~ _, _, Bsz Sltrahovanja "' ..., '-' "' .::: tLwpogode za zemlju ~ Ul . ;;3 li 5 :; ~ I~ i j :;;t'l!l ~ ~ ~~ §:~ ~~ O'lwpacija od !Sitrane nellre j ~ dir'uge ZOOllj_e_ __ Elemen!J:arrme "' i ~ ..!" ,.,. ~"' i· ,.,. ;.. "'"" "'"" "''"' "' "' "' ~ !:'" ~ Ql B ~ 0' ~. o&mllvo jedliin- ~~ :t"' ;.. ~ i ~. ~: I " ~ "'$ :t: tll ~ "' ;;s e ~ tjj ~ 1:1 ;,:. N ~ ~ ~ "' R' ,. "' ··~·.,,~'"""dii �.co co "' Tabela: 6a. LICNE ZELJE DOMACIO. ~~~~~~---,----------------------.-- -----,-,;;~,--LiCn~ sreCa zdravlje I Zdravlje i sreCa l = c r:! 'd::r(IJI ... ('Q'.,b•-. ~ c.o ~ ..5 .c:::-"' 0 . . - >·.:a ~ o ·~ • .:m :.: c «~ .'C<J .:::::: V "" ~ ·~ ~ e c :a s. cc , ~ ;u 1n cc ~ c e ... ... a OC'Il U ..... Q) +== CIJ co......... .!t:v I'll - ::r -u cc c~o:::::..::::lc:_ -ot>.O.c> =:o c.. :; c: .s a .5o ~ ~-o cc u _g ::s '"' ~ 0 C.c:·Q).;: ""'o ~-.._ 0 .ra. Q) ::::: (IJ Q)',_, (IJ ~ E-< '0 -o ..... N "' v '""c: a:: 0:: ;;3>C.JI~-o*'~ en len £.'"' 0 p., !VI~ ...... C ::I<:~:~ 0 ::l 0. -~ ._,0 <11:1 'II N __ _ 'g5hcc (IJ 5 ::s ..... . 00 • ..... cc ai c;;; o 1 c;; g_t biJ -- ~ .s:. ~-o 0 occo..., ::s...... c. tt:l c. v o. :::~ 5 u ::J ~~fj~ e porodiCnl ekonomski poloZaj cc ..:.:: >CI'l ~"O i c:....., -g o. - ·- "E 'C<J O;g• cc ""~> o >rll <:>~ C.. ::J <ll <U LiCni u porodlci JN ijj:::;' • ....,0 :C ;::; I1J N <ll 0 .... [ v "> •<ll , J , , 1 ' -li:iw·ec-Ec:a.(IJco:rv:o:::-.1 -a; -o1:: .o ~ c. co:~~"~~ ~ 1ii :=o tU ..... ~ o...!:c: o ..S v, Eto.~. .... o E "'=" c o.. 0 ro .... .c. - ~ -.o en :J cn IE 41,2 3,6 4,6 0,5 29,9 48,4 6,2 24,7 24,7 33,0 27,8 2,6 8,2 3,6 8,2 7,7 5,1 7,7 7,2 5,1 5,7 I94 80 7 9 I 58 94 12 48 48 64 54 5 I6 7 16 I5 IO 15 14 10 II Selo 22,7 IS, I 22 5 4 Mesovito naselje 0,4 22,7 36,4 0,4 36,4 I3,6 22,7 27,2 9,I 8 3 5 6 2 I 5 I 8 46,6 9,I 2,3 16 4 Grad 176 82 0,4 -I 25,5 52,8 7,4 25,6 I6,5 31,2 23,Z 5,1 7,4 1.7 -45 93 13 45 29 55 4I 9 I3 3 0,4 I - - 0,4 0,4 -I I 2,2 0,6 5,7 I I,9 9,6 I,7 - 4 I 10 21 17 3 42,6 6,7 3,3 0,5 27,5 49.7 6.6 25,8 20,4 3I,6 25,8 4,I 7,4 2,8 4,I 5,1 2,8 6,4 9,2 7,I 3,6 392 167 27 !3 2 108 !95 26 IOI 80 I24 101 16 29 II 16 20 l I 25 ::16 28 14 Svega ...~ .-"''" ----- """'!!-'i&"'l'J Tabe!a: 6b. LICNA STRAHOVANJA DOMACICA PREMA TIPU NASELJA ~ 11ip nase1ja ·" i 1 ~ ~.~ '0 p:j 41,75 194 Setlo -~ :E 00 •R zg ""' Grald Svega: elronom. polOIZaj ~ i ·~ ~ 0~ .!l ~:;:$ u ~ -w -~~ ...... ~-t 8 ro § "' ., -1.\ ~ ~ ~-~ ~-(! ~ 0 .g -~ §:j§ l "' .,j ~ 0 O.stala· <S~trahwanja J 0 "" "' 111 J ~ 17,01 33 2;57 5 45,36 88 15,46 30 13,40 26 4,12 8 2,i;r7 4,12 8 5 29,36 57 8,24 16 - 22,72 5 - - 40,90 9 .22,72 5 40,90 9 0,45 1 0,45 1 13,63 3 0,45 1 1[,36 42,04 74 19,3'1 34 - 5,11 4,54 8 24,43 43 2;1.7 4 43,62 1i1 17,60 69 3,5-'7 14 26,27 103 5,35 211 22,72 5 42,04 74 4!5~ 176 nase~je <0 Ziil g.~ ~· ~i I ~ 22 M~e&Wilto "' "' 81 615 h I.J~(;ni, i ~odi6n(t Bolest l.i n~a u porodlici I.JiJCna nesreCa i ibolesrt 8 20 2,27 4 392 40,81 160 4,08 16 14,79 58 2,29 9 - 8,9~ 35 9 4,59 18 �... "' 0 Tabela: 6c. OPSTENARODNE i':ELJE DOMACICA PREMA 'i'IPU NASELJA Oplli;ti. razvoj Pdvredni razvoj zemlje socijaltzma "" § Tip naselja • s ~ .~ .,...;:::;~ " " • " • " 0 0 .g .5o '2fll "i: " "• go. .'l.s >0 ··~ o> "~ z~ 0~ o~ ""' Selo 5 9,09 2 13,63 ' 22 ,.~ ~ -~~ Grad Svega; <'tl"""" >·~ 392 29 7 " -- m ,. " - 18,18 9,09 9,09 18,18 2 4 2 4 .. •• 14 36 4 3,82 14,26 19,38 5,61 13,01 l7t34 8,93 14,79 58 35 6B 22 51 76 56 " M.g " ·~ ~ "• s•E "'~ ~;s o. •• Po .. '2~-g ~ N (fl -~ E'P. osta. lo • ,.o >'" •" ., $~ ifiil "" ~0 "" Clj,~ "• E" •0 ·~~ :c:::£ •" •"' ~&! $·~ ~.g I " - " !i.• :l -------- 8,76 30.92 5,15 10,82 8,76 1,5:1 12,88 6,70 4,12 4,63 :H.95 8 62 60 1U 17 3 25 13 9 21 0,45 l 6,81 7,38 12 1> 15 " ~. •.o ~. • • • :a g j zdravstvo 17 18,18 - <lJ ::;I -~~ lS Po • - ." . • ~ oo'U.l '2~-g ~ ...... '0 1U --- jJ 0 0 ['<., - '• s. ~ .~ 4l -~o. 3,97 16,47 20,45 7,95 19,:U 19,83 176 ' §• -"~ p • 2,57 12,SS 18.55 3,09 7,73 14,94 11,85 21,13 15 29 41 6 25 194 Me~oVito naselje • • ~" • • € • ~ o'ii "' ·.at • :c "' ... lb •• •• 7tiil so .,...., .,..., "" ~"' I~ §~ oo o" 00 ·o~ >" >" .E~ ·a :g .§~ •"0 .o ~m . .& ., " ., ""' ,11!i •• Zo. ~- ""' .\1"" <>:" gN I ~'0 ~ Prosveta 2ivotni standard grad:ana 40,90 18,18 13,63 9 4 3 7,38 40,90 6,81 12 13 72 - - 19,31 4,54 7,38 " - a 34 7,90 35,96 6,68 14,79 6,37 4,08 31 141 0,45 0,45 0,45 0,45 l 1 l 1 26 58 16 25 18,13 4 7,38 5,11 5,11 32,95 ' • 13 58 6,63 6,68 4,59 4,84 :U,63 28 27 18 19 124 ,·;.,.,,., h<;-.,.\,h~i·\W!Wh&i'i'$~ ---,~- ~ I ~ ~ \ "' ~ i ~ 0 l ". ~ - .... ~ .. .... ~ "' p. "' tJ> ~ Ukupno ankettranih Zena "' n ~-c::: .... . "' Nesloga na['Oida J1ugoslavije "' "' "' ·"' =sn .... "' <»!!'- 1il OS" "' .... 0 \Oi ........ l:l "' .... 0 "' ~ _01 PO"I"l:1!ilaik s!Jilll"og ~ '" .... "'"' 8l 01 ~ strah za ii;i.'VK>t Tita &I .... .... .... .... $? Rat ., "' Qlm!paclja ~ . "' Elementall'ne nepogode ... ., Bez strahooal!lja .... .., "' .... .... .... .... $; -~ "' "' "'$" .... '" 8 ~ .... "" I "'If'- ~ ~ ~ ~ 0:.~ i; COif'- "' .. . "-'$" COJ" "' .... .... "' "' "' 0 "' .... 1n !:l 0 "' rm;ma ~ "' ;,. ., "' "' .., ... "' .... g. l" 0 !$ ;;] >--l 8 ~ za: zemlju u ~~< 1 1( ~ ~ ;gg ~~ >til ~~ zo >:; [{Jz E:li: >o ~ ~ �~--===------- Tabela: 7a. OPTIMIZAM MUSKARACA U ODNOSU NA PROCENU LICNOG POLOZAJA U PROSLOSTI - SADASNJOSTI - BUDUCNOSTI ProSJost~SadaSnjost Ukupno u usponu stag nira u padu B. 0. I I Sada.Snjost R buduCno~~ u usponu I stagnira )·' u padu / B 0 100,0 .762 100,0 591 83 72 100,0 16 77,6 10,9 9,4 2,1 56,9 64,1 38,5 25,0 434 4,2 379 32 18 100,0 5 87,3 7,4 4,1 1,2 18,5 15,1 41,0 20,8 18,8 141 89 34 15 00,0 3 63,2 24,1 10,6 2,1 24,3 20,8 185 37,5 123 17 39 100,0 6 66,5 21,1 9,2 3,2 0,3 12,5 2 100,0 2 100,0 I '"' I Ukupno .oo., ·~·! II ~'/ "' OPTIMIZAM MUSKARACA U ODNOSU NA PROCENU POLOZAJA DRUSTVENE ZAJEDNICE U PROSLOSTI _ SADASNJOSTI - BUDUCNOSTI I I Sada!njost-budu~nost Ukupno u usponu / stagnira Ukupno u usponu stagnira u padu B. 0. OPTIMIZAM U ODNOSU NA PROCENU LICNOG POLOZAJA NA RELACIJI PROSLOST - SADASNJOST - BUDUCNOST ProSlostRsadaSnjost . Ukupno u usponu stagnira u padu B 0 SadaSnjost R buduCnost Ukupno u usponu 1 stagnira 1 u padu I I 100,0--100,0 I 152 100,0 56,8 865 100,0 18,2 278 100,0 24,3 370 100,0 0,7 11 100,0 I 160 76,1 64,1 744 86,0 14,4 167 60.1 21,3 247 66,7 0,2 2 18,2 I . I 100,0 181 11,9 37,6 68 7,9 41,41 75 26,9 21,0 38 10,3 - 100,0 148 9,7 30,4 45 5,2 17,6 26 9,4 B 0 100,0 35 2,3 22,8 8 0,9 28,6 10 3,6 52,0 22,8 77 8 20,8 2,2 25,8 9 I 81,8 I rzvoz: tabela 11 a ll tekstu 1 tabela 7 a u Prllog u. Tabela: 7b. Proslost-Sadasnjost Tabela: 8a. 100,0 100,0 100,0 762 682 50 100,0 89,50 6,6 77,4 78,9 68,0 590 538 34 100,0 91,2 5,8 6 24,0 ;r 38 5,61 12 100.0 1 74,5 23,5 15,5 8,0 118 106 4 100,0 89,9 . 3,4 l=-5! ·~I 0,4 100,0 3 - - 1 u pa du 100,0 18 2,4 66,7 12 2,0 5,5 I 2,0 27,8 5 4,2 - 1 B 0 100,0 12 1,5 50,0 6 1,0 Tabela: 8b. OPTIMIZAM U ODNOSU NA PROCENU POLOZAJA DRUSTVENE ZAJEDNICE NA RELACIJI PROSLOST SADASNJOST - BUDUCNOST ProSlost~sadaSnjost Ukupno u usponu - stagnira 25,o 3 u padu 2,5 25,0 3 100,0 BO SadaSnjost ~ buduCnost Ukupno u usponu 1 stagnlra 1 u padu I I I 100,0 100,0 1524 1342 100,0 88,1 79,3 76,7 1064 1168 100,0 91,1 4,4 6,0 92 59 1000 64,1 15,71 16,2 240 217 1oo.o I 90,4 ---1 ;61--0,1 24 2 100,0 8,3 100,0 113 7,4 65,5 74 6,3 24,8 28 30,5 8,8 10 4,2 0,9 I 4,2 100,0 35 2,3 65,7 23 2,0 14,3 5 5,4 20,0 7 2,9 - B 0 100,0 34 2,2 20,6 7 0,6 17,6 6 2,5 61,8 21 87,5 Izvoz: tabela 11 b u tekstu i tabela 7b u prllogu. 343' �INSTITUT DRUSTVENIH NAUKA Srez _ _ _ _ __ ODELJENJE ZA SOCIOLOGIJU Sifra QPi!tilne _ _ _ __ B E 0 GRAD Sifra pe>pisnag kruga _ _ Redni broj ru kontreiJ:mku Redni ·bmj upitntka _ _ ANKETA licne i opstenarodne zelje i strahovanja Institut drustvenih nauka u Beogradu i~pi'tuje sta na8e !jude cini zadovoljnim i sreenim, a sta ih s;precava da to postignu. Cilj istraZivanja je i9kljueL'I'O nauCan, •i umoljavate se da odgovorHe 111.a 'SVa pitanja. 1. (A) Svi mi zelimo nesto od zivota. Razmi:slite o tame Sta je za vas bitno u zivotu i Sta biste zeleli da o.stvarite u l>udu6no.sti. Drugim reeima, kwd zamisliie svoju l>uducnost. u najlepsem svetlu ·kako •hi trehalo da izgleda vas zi¥ot da histe hili sre6ni. Ne zurite sa ·odgovorom - Istpitivaoo: ne piSi'te ovde trazanislite. !mate 1i jos neilto da dodate? 34~. �1. )B) A rsada ,ako !Poiledamo drugu stra.nu, ikoja su •vasa strah<>v.anja i !>rlge u \'.ezi bruduiinosti? Drugim creeima, kad zaa:nishlte svoju budu<:nost u najcrnjem svetlu, ikaiko hi onrda izgledao vas Z:ivot? l'l!'iJllivaeu: ne pmite ovde 10 9 P.01lf01Vo podVlaCrllm, n.e Zurite sa odgovor.om. 8 7 6 5 - -··-·-· 4 ~mate li j-<>S ne&to da dDidate? 3 r 2 1 (Ov'de je Qestvica. Pretpostavfuno tla wh lestvice (POKAZUJETE GA PRSTOM) [pretlStavlja za v-as na~JepSU. nacin Ziv·o.ta, a !PO~e lestvic.e (POKAZUJETE GA PRSTOM) najgori nacin zivota). 346 0 -- �I. (CJ Gde se sada, po valiem rn.iSljenju, vii ]ieno na~azlte na ovoj lestvtci (POMICITE BRZO PRSTOM GORE DOLE PO LESTVICI)? ]sp.i~ivaC.U: 111e pl.Site ovde 2 . (A) A sada koje su vase zetje d !llaJde za budue:n'o<st v8JSe zemlje? Ako ~aanislite buduenost J ugo.slavije u naj!epiiem svetlu, kako Ce stvari izgiedati, reeimo, posle de set goilina? I op.iltival!nt: n e pfSirte 0 vde Brqj steyemce - - - I. (D) Gde ste sta;ja>i na Iestviici pre pet godina? Broj stepenice lmaJte !li jos ne:Sto da dodate? I. (E) Sta m>slite gde cete l>iti na ,t<,stvici pos!e pet godina? . Broj stepenice - - - 348 349 �2. (B) A'koj,a su vasa strahova.nja i 'brige.za 'bllduenost va5e ·zeunlje? Ako rza.mislite budu6nost Jugoslav!je ·u najcrnjem svetlu, 'ka<ko •ce stva.ri ~Iedwti poole dese't g."dillla? lsrp.iifliva.5u: ne rp;illlte ovde 2. (C) A •sarda, rpagledajmo orpet na lestvicu, i pretposta<Vlmo da su na vrhu lestvice va'Se najlep.Se nade za J·1.11goslavij-u lo;pj)tiv.,au: ne pisiite <>vde (POKA2ITE PRSTOM), a na dnu lestvice vasa najvei:a strahovanja (POKAZITE PRSTOM) (POMICITE BRZO PRSTOM GORE DOLE PO LESTVICI). Gde se, :po va:Sem mii!Sljenjru, Jugosla:vilj.a na- la21i sada na lesrtvdci? Broj st<Wooice - - - 2. (D) Gde je JugoslaV!\ja hila pre pet godina? rm ..te li jloS neSto da dodate? Broj stepenice - - - 2. (E) Gge .(:e na l"stvici Jugoslav"ja biti posle pet godina? Broj srtepenice - - - 351' .351} �I. P 0 L mliSki zenskii 1 2 7. 2. DATUM !ROEIENJA: dan godlna 3. DA LI STANUJETE u SELU, GRADU ILI MESOVITOM NASELJU VERSKA PRIPADNOST PO UBEEIENJU 1 PravoslavaJll 2 Rimokatollk mesec Bez vere 3 fulal!nska· verska. zajed•ni- . ca · - 4 u selu u gradu 8. 6 Bez odgOV<>ra - 3 5 Ostale veralspovesti 2 u meSovftom naselju Rr<Jtesta111t (Evangelist) - 1 7 ZANIMANJE __________~--~~~~ neo.Zenjen-neudata- 1 Delatiwst ·nepoznata IndUSI:rij a i rudarstw Polj•<>privreda i sumar- oZeni]en-udata - 2 stvo "'"" - udoJVac-udov!ica 3 razveden-razved·ena 4 9. VRSTA DELATNOSTI 4. BRACNO STANJE 2 3 4 - Grardev.inarstv·o SaobraJcaj ,; veze 0 1 ugostilte'Ljstv<> . _:, - ·5 Za:n.atstw i komuna.l!ne uS!Jwge - 6 Trgov>na, i ~rizarn. - Kuiltu'!"no-;prosvetna 7 8 Sodjallno-'idrmtvena Organi drliavnil, vlaostii i 1.\Prave, praVIOSUde Jiina:nsije· i li<redit, lica ZII!P'Os!er:t'a i.tJPOlii>~kiin ; 1Struc · 5. !MATE LI DECE kovtrtim organ:irz8!Cij annal pri[>adnici oruliamh for.' ' madja -· OStale n!l!Ptfld· ·. ne'imen<>V8Jlle 6. 352 NARODNOST 9 dela'tnoMi (obavezno naveSti) Van delatnoshl. X y 353' �10. ZANIMANJE OCA·-~------ 11. SKOLSKA SPREiMA _ _ _ _ _ _ __ 12.. AKO JE POLJOPRI- VREDNIK I ZIVI NA SELU Da au radi na svoj<>j zeml!ji 1 Da 1i rald.i u qp5toj zemljoraldniCkoj zadruzi iti .poJiiopr;,.,red'nOI!ll'dobru 2 Ostali sluca,ievli 3 b) za rpoljoprivredn;ke (prosel!ni neto meseCni prlhod u protekloj godini) (velil!ina zemlj. poseda u hektarirna) 14. NAPOMENA: . Anketiranle.oba"4,eno - :.· .ad· - - - - - d o KONTROLU IZVRSIO: (potpts 354 ts:Pltlva~a) Svetozar Culibrk ZELJE I :STRAIHOVANJA NARODA JUGOSLAVIJE 13. EKONOMSKO STANJE a) za napolJ<\Privrednilke SADRZAJ (potpis kontrolora) Hll!dllej Kantl'ill: Breidgl0'10r 1. U!"()d 2. Lfliiie - - - zE!lii" - - s. Licna ISfJrahov.aJni:i'• - 4. NaiCioo.a~e Mli.e 5. Nlicvooalina >iboorhoi\Tanjia 6. Ze]Jje d mraihovainl:i'a ~radana \PO .repub~ikaana 7. 'z.Jk.ljiUCaJk 8.Reziane--------- 3 7 19 35 47 87 102 148 163 �I SADRZAJ Zlata Grebo ZEWE I STRAHOVA!NJA JU:OOSi:.OVENSKE ZENE ! ;, r y: I ! l I -;:-::<:. 1. UIVod 2. Opi§ti teorljslti dkviri 3. Meti>rldl~i [pll1il<jtwp ~ 4. OpSti p.regiled .rezu.J;talta anikete 5. Utrea!j slar<lls!ne st11.>lo1h>re na lZBlie i 1Strah01van~a i na polooaJj na olkali 6. Uticfl!.i br"&l" stnull<ture na zel~e i :strahovanj-a i na IPOlo2Jfl\i na rresWkli - - - - 7. Uficaj me!Sta stanc>Van!j•a na ·fulj;, i ~tra,hovanja i na pdli<>Zalj tna ilestvici 8. Ui11lcaJj iikohSke :>;preane na fulli<> 'i 01trahwan'ja i na po[bZfl\i<naskalii--------9. Utioaa ooc'iO"'.PI'Of""ibnailine IStrulklture na zei\J<> i strahqvarrjja i tna iPdlooaj na lestvlci 10. Za'k!iin>caik 11. Rezime - 179 180 188 200 215 232 246 262 277 298 307 �1I.zdaje INSTIWT DEIUS'l.WElNIH NAUKA lleo~wa<! N""ijdinog llr<>Ilita 45. Te!iiiii&Ii urediirllt · · ARSE iN" I iN Slaiv!<o l Stampa: »RADISA TIM OTIC~ .- aeograd, Ob1Uc5ev venae 5 - 1965. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Želje i strahovanja naroda Jugoslavije / Želje i strahovanja jugoslovenske žene Creator An entity primarily responsible for making the resource Svetozar Ćulibrk i Zlata Grebo Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Institut društvenih nauka, Beograd Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1965 Rights Information about rights held in and over the resource Institut društvenih nauka, Beograd Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 27-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 354 str. društveni položaj ekonomski status Jugoslavija socijalni status socijalno istraživanje http://afzarhiv.org/files/original/cea8b65a8cdc7e0971622441ad42958e.pdf 16aadf9c7c30588c5de5a862fb2cfbca PDF Text Text Naziv: ZENE U ISTORIJI SEMBERIJE, dopunjeno izdanje Autorka: Tanja Lazic lstrazivacice: Tanja Lazic, Ljubinka Vukasinovic, Radmila Zigic Lektura i redaktura: Mirjana Stankovic Recenzentkinja: doktorka filozofije Milena Karapetrovic Zasto govorimo o zenama? Dizajn: Ljilja Lukic Stampa: Dekor Art, Bijeljina "Talking about men without talking about women is like clapping hands with one hand only" ' i Vice versa Urednica izdanja: Radmila Zigic lzdavac: Organizacija zena ,Lara" Beogradska 38, Bijeljina Za izdavaca: Mariana Stankovic lzdavanje publikacije omogucila: OPSTINA BIJELJINA Gradani Bijeljine licnim donacijama 1 ~ ! I I I \ �Rijec izdavaca Pred Varna je dopunjeno izdanje knjige Zene u istoriji Semberije. Zahvalne smo Opstini Bijeljina sto je prepoznala vaznost ovog istrazivanja i odobrila nam simbolicna, ali znacajna sredstva da otpocnemo pisanje istorije zenske emancipacije u Semberiji. Taka smo bile u mogucnosti da bar u leksikonskoj formi javnosti priblizimo zene koje su do .1990. godine svojim aktivnostima ostavile trag u javnom zivotu Semberije. Ova nije bio lak posao. Stavise, vrlo cesto smo osnovne podatke o zenama Semberije s kraja XIX i pocetka XX vijeka pronalazile samo na grobljima, gdje su se na oronulim spomenicima tek nazirale godina ro<ienja i smrti, iii imena bliskih srodnika. Za neke podatke trebalo je dugo i istrajno izlistavati lokalne skolske godisnjake, arhive, novine iii skromnu gradu sakupljenu u Muzeju Semberije, dok smo neke pronalazili u arhivskim, muzejskim, biblioteckim i drugim institucijama Bosne i Hercegovina, Srbije i Hrvatske. Stoga se najiskrenije zahvaljujemo: Maticnom uredu opstine Bijeljina, Muzeju Semberije, Narodnoj biblioteci ,Filip Visnjic" Bijeljina, OS ,Petar Kocic" Brodac, Organizaciji SUBNOR-a Bijeljina, Arhivu BiH Sarajevo, UABNOR-u Sarajevo-Centar, Maticnom uredu grada Dubrovnika, Muzeju pozorisne umetnosti Srbije u Beogradu, Jevrejskom istorijskom muzeju u Beogradu, Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, i naravno svim autorima i autorkama cije smo publikacije i istrazivanja korislile. Neke od predstavljenih biografija nastale su na osnovu licnih kazivanja iii kazivanja clanova njihovih porodica i potomaka zbog cega im iskazujemo posebnu zahvalnost, kao i svim zainteresovanim za nas projekat koji su svojim predlozima, savjetima iii ispravkama pojedinih podataka omogucili da nas rad bude sto sadr:Zajniji i uvjerljiviji. U tom smislu posebno su pomogli Mirjana-Seka Brenjo, Petar llic, Radomir Nikolic, Bozidar £Jurkovi6, Mirzeta Tomljanovic. Mila Stanojevic i Zoran Midanovic. Fotografije koje smo koristile u knjizi su iz privatnih kolekcija i fundusa Muzeja Semberije. Pisanje ove skromne knjige predstavlja svojevrstan dug nasim prethodnicama, ali i znaeajnu lekciju koju smo naucile. Sada smo sv- 5 �jesne koliko je vazno da sto vise napisanog ostavimo o nasim savremenicama kako buduca zenska istorija ne bi ostala samo zbir prazmh stranica. A lekcije koje dan as ucimo, frontovi koje otvaramo, pitanja na koja trazimo odgovore, nisu nikakve novine, nego same slijed vee stvorene staze zenskog pokreta koji sa puna napora grad1 nove drustvene odnose nasuprot definisanoj matrici patrijarhalnog drustva. Trudile smo se da pomirimo sve nase razlike nastale tokom burne istorije ovih prostora; da sastavimo gradansku i socijalisticku Bijeljinu i istaknemo crtu multikulturalnosti koju je ovaj grad oduvijek imao. lako najcesce podijeljene u nacionalne organizacije nase prethodnice su nekada zajedno, a nekada odvojeno, ulagale znimje i energiju da poboljsaju zivot zena svoga doba u suglasju sa prilikama u kojima su zivjele; da najsiromasnijima medu njima daju sansu za buducnost, da sire ideje prosvjecenosti medu tada mahom nepismenom zenskom populacijom. One koje su pristupale socijalistickom i antifasistickom pokretu prije i u toku Drugog svjetskog rata, pokazivale su hrabrost i posvecenost koja ne smije da bude izbrisana; kao sto se ne moze zanemariti doprinos generacija stasalih u drugoj polovini XX vijeka koje su na tekovinama vee priznatih zenskih prava 'vojevale' neke nove bitke i nastavljale dalje sa osvajanjem do !ada nezamislivih ciljeva za Zen e. lzvore koje smo koristile nastojale smo da oslobodimo ideoloskih obojenosti. Ne uzimajte nam za zlo ako to nismo sasvim uspjele Tanja Lazic Ljubinka Vukasinovic Radmila Zigic 6 Njena pr.ica - zenska istorija Semberije Dvije godine nakon objavljivanja publikacije Zene u istoriji Semberije (prve takve vrste u Bijeljini) autorke Tanja Lazic i Ljubinka Vukasi~ovic potpisuju i drugo dopunjeno izdanje. Urednica izdanja je Radmila Zigic, predsjednica Organizacije zena ,Lara" iz Bijeljine. Pionirski poduhvat, kada je rijec o istoriji Semberije, pokazuje sve skriveno bogatstvo istorijskih arhiva i neispricanih svjedocanstava ovih prostora i ukazuje koliko nedovoljno poznajemo i malo istrazujemo vlastito nasljede. Zarobljeni u svakidasnjici zaboravljamo okrenuti se u proslost i zahvaliti se anima koji/e su omogucili/e da mjesta u kojima zivimo budu ono sto jesu dan as. lstorija kao nauka, ne samo na nasim prostorima, jos uvijek ima mnogo praznina kada je rijec o zenskoj istoriji. lstina, mnogo toga se i promijenilo u decenijama iza nas i to prvenstveno zato sto su zene same shvatile koliko ostaju nevidljive uprkos velikom doprinosu razvoju drustva, te su umjesto daljeg ostajanja u sjeni, odlucile da svijet mijenjaju. Ova knjiga rezultat je takvih nastojanja i dugog mukotrpnog rada ciji rezultati pokazuju da je vrijeme posveceno ovom poslu bilo vrijedno tog truda. Najvazniji dio knjige cini sezdeset pet zapisa o zivotima izuzetnih zen a, koje su obiljezile istoriju Semberije iii svojim mjestom rodenja iii profesionalnim i zivotnim angazmanom. Ovdje ih sve treba spomenuti jos jedanput, jer imena izuzetnih i vrijednih zen a mnogo se lakse zaboravljaju od imena muskaraca. To su: Hanumica Osmanbegovic, Magdalena-Maga Zivanovic-Nikolic, Kruna (rod. Dragojlovic) Acimovic, Milica (rod. Dakovic) Krstic, Marija (rod. Ceranic) Todorovic, Jovanka (rod. Jovicic) Aleksic, Rifka (rod. Danon) Alkalaj, Zorka (rod. Eric) Dukanovic, Jelena (rod. Skibinska) Sersavicki, Milica Micic, Desanka (rod. Urosevic) Ludvik, Ljerka Pejcic, Marija (rod. Bauer) Dordevic, Sofka (rod. Vasiljevic) Nikolic, Slavka (rod. Kesic) Tosic, Koviljka (rod. Tepavac) Psoncak, Olga (rod. Marasovic) Danilovic, Radojka Lakic, Herta (rod. Baum) Gospic, Zorka Marinkovic, Hajrija (rod. Alijagic) Jahic, Mirjana Mijojlic, Sofija Mijojlic, Zorka-Zora Pajkanovic, Mineta Jahic, Atifa-Tifa Lipnicevic, Fadila Lipnicevic, Cvjetana (rod. Spasojevic) Jeftic, Andelija-Anda (rod. Stevanovic) Radovanovic, Roza Papo, Zora Nikolic, Mirjana-Seka (rod. Eremic) Brenjo, Zorka VuceljaJosipovic, Cvija-Cica (rod. lvic) Trisic, Asija (rod. Kavazovic) Cemerlic, 7 �Koviljka-Kova (rod. Mitrinovic) Radisic, Sena Resic, Fatima-Fata Lipnicevic, Vukica (rod. Ostojic) Nikolic, Nada (rod. Tadic) Simeunovic, Nevenka (rod. Kicanovic) Tadic, Milica Tomic, Desanka (rod. Lalatovic) Lazarevic, Milica Sudar-Manojlovic, Ljubica Jovicic-Stancic, Rahela Seka (rod. Volah) Altaras, Milica Zoric, Justina Kerkezovic, Radmila (rod. Nikolic) Kajmakovic, Husnija Hadzisalihovic, Rada (rod. Latas) Stepanovic, Mara (rod. Narancic) Perkovic, Nevenka (rod. Lazarevic) Dokic, Danica-Dana (rod. Bilanovic) Rasinac, Darinka-Dara (rod. Perisic) Tesic, Almasa (rod. Selimovic) Ramadanovic, Jasminka (rod. Hajric) Hujdurovic, Rasida-Rasa (rod. Hrustic) Gehajic, Angelina-Gina Rikic, Marija (rod. Buric) Rabrenovic, Ljiljana (ro5f. Malic) Lukic, Zagorka-Zaga (rod. Simic) Stancic, Dubravka (rod. Zivkovic) Ostojic, Stojanka-Seka (rod. flukanovic) Zakic, Admira Gurdic. Bile su to darodavke, pjesnikinje, uciteljice, osnivacice i upraviteljice skola, osnivacice kulturnih i prosvjetnih zenskih drustava, revolucionarke i partizanke, upravnice domova za ratnu sirocad, doktorice, aktivistkinje Antifasistickog fronta zen a, humanistkinje, ... U tim za-pisima ponekad je rijec o tek nekoliko recenica, o nepotpunim informacijama, o fragmentima, ali ani su mazda jos znacajniji od cjelovitih tekstova, jer nas podsjecaju na jedan bog at zivot od kojeg ostaje tek malo u prasnjavim arhivama i na marginama, a da je drustvo pravednije i zahvalnije sigurno se to ne bi dogodilo. Sada smo u prilici da u tim minijaturama, ociscenim od prasine i iznesenim na svjetlo, ponovo vidimo bogatstvo zenskog svijeta i iskustva koje je po patrijarhalnim nazorima bilo i ponegdje se i dalje smatra tek ostavstinom za kucne skrinje ostavljene na tavanu iii u podrumu. Godine njihovog rodenja pokazuju i sve mijene istorijskih zbivanja, posebno one vezane za promjene u :Zivotu zena i sticanje prava koja ce im omoguciti da postanu dio javne sfere, a da ne ostanu samo neimenovane supruge, domacice i majke zasluzne tek za uspjehe supruga i djece. odno-oslobodilacke borbe. Mnoge od njih upravo zbog svoje hrabrosti i beskompromisnog suprotstavljanja fasizmu zavrsavaju zivot u koncentracionim logo rima, zatvorima i u borbi. Po zavrsetku rata, one koje su bile aktivne u Komunistickoj partiji nastavljaju svoje aktivnosti u okviru Antifasistickog fronta zena, u okviru razlicitih lokalnih i republickih ustanova i institucija. lpak, i dalje malo je zena na vodecim funkcijama. Ravnopravno ucesce u obrazovanju u socijalistickoj Jugoslaviji jeste temelj koji je omogucio zenama da daleko vise ucestvuju i iskazu svoje sposobnosti u razlicitim oblastima zivota, jer sad mogu da se bave razlicitim profesijama za razliku od generacija zena prije njih. Zato ne iznenaduje, da u ovim zapisima mozemo sada pronaci i prvu poslanicu u dr:Zavnoj skupstini, prvu sutkinju, prvu rudarsku inzinjerku, prvu farmaceutkinju, prvu fotografkinju, ... Ta odrednica ,prva" pokazuje nam da to vrijeme borbe za zenska prava nije toliko daleko u istoriji koliko se danas mnogima cini. Posebno !reba spomenuti da su autorke knjige istakle i vaznost zenske borbe za one koje su dvostruko potcinjene, jer su obiljezene invaliditetom, a njihova ucesce u drustvu i dan as je otezano manje zbog njih samih a vise zbog drustva opterecenog stereotipima i predrasudama. Pregledno predoceni biografski zapisi predstavljaju tek dio knjige. U prvom dijelu publikacije u okviru uvodnog teksta predocen je kako opsti istorijski pregled borbe za ravnopravnost zena u Bosni i Hercegovini od kraja XIX vijeka do danas, taka i pregled zenskih drustava, zenski aktivizam i politicki an!Ja:Zman na prostoru Semberije. Drugo dopunjeno izdanje publikacije Zene u istoriji Semberije metodoloski slijedi nacin rada koji se primjenjivao i u prvom izdanju - istrazivanje dostupne istoriografske grade u arhivima, muzejima, privatnim zbirkama u Bosni i Hercegovini i regionu. S obzirom da su u ovu knjigu uvrstene biografije zena koje svojim angazmanom obiljezavaju drugu polovinu dvadesetog vijeka dobar dio izvora jesu usmena svjedocanstva, a to znaci da je skupljena i nova grada koja maze posluziti za dalje istrazivacke projekte kako danas taka i u buducnosti. Mart, 2012. Na pocetku dvadesetog vijeka zene se uglavnom bave prosvjetnim, kulturnim i humanitarnim radom. U nesto vecem broju politicki angazovane zene postaju izmedu dva svjetska rata i to uglavnom kao clanice socijalistickih i komunistickih organizacija, a kasnije kao ucesnice nar- 8 Milena Karapetrovic 9 �ZENE U ISTORIJI SEMBERIJE � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Žene u istoriji Semberije Subject The topic of the resource Društveni položaj žena u Semberiji Creator An entity primarily responsible for making the resource Tanja Lazić, Ljubinka Vukašinović, Radmila Žigić Source A related resource from which the described resource is derived UABNOR Centar Sarajevo Publisher An entity responsible for making the resource available Organizacija žena "Lara" Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 2012 Rights Information about rights held in and over the resource Organizacija žena "Lara" Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 47-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 239 str. 1941-1945 aktivistkinje Bosna i Hercegovina društveni položaj Jugoslavija Kraljevina Jugoslavija NOB obrazovanje politika prosvjećivanje Semberija žene ženska istorija ženski pokreti http://afzarhiv.org/files/original/ae9744a5f072bf3195700bf7722cfee2.pdf c57e31cb7ae87224aa0c7447dba39db2 PDF Text Text � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Dokumenti iz arhiva Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context A Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Dopis Glavnom odboru AFŽ-a Bosne i Hercegovine u vezi organizovanja "Omladinske nedelje", od 03.05.1946. Subject The topic of the resource Omladinska nedelja Creator An entity primarily responsible for making the resource Ujedinjeni savez antifašističke omladine Bosne i Hercegovine Source A related resource from which the described resource is derived Arhiv Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 03.05.1946. Rights Information about rights held in and over the resource Arhiv Bosne i Hercegovine; Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Language A language of the resource SH Type The nature or genre of the resource dopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 86-A Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 1 str. "Omladinska nedelja" 1946 Bosna i Hercegovina Glavni odbor AFŽ Bosne i Hercegovine Ujedinjeni savez antifašističke omladine USAOBiH http://afzarhiv.org/files/original/6ddd554425a4e713c4adb37d4d8b78dc.pdf ee5a8f3356335064e57832138e2b2704 PDF Text Text �Impressum Naslov publikacije: IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA Godina izdanja: 2016. Izdavač: Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Sarajevo www.crvena.ba Za izdavača: Danijela Dugandžić Urednice: Andreja Dugandžić i Tijana Okić Urednica ilustracija: Adela Jušić Ilustracije: Sunita Fišić, Aleksandra Nina Knežević, Kasja Jerlagić, Adela Jušić, Nardina Zubanović Prijevod teksta Chiare Bonfiglioli sa engleskog jezika: Selma Asotić Lektura: Mirjana Evtov Grafičko oblikovanje i priprema za štampu: Leila Čmajčanin Tiraž: 300 Štampa: Dobra knjiga, Sarajevo ISBN: 978-9926-8131-0-9 CIP - Katalogizacija u publikaciji Nacionalna i univerzitetska biblioteka Bosne i Hercegovine, Sarajevo 329.7-055.2(497.1)”1942/1953”(082) 316.66-055.2(497.1)(082) “Supported by Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe with funds of the German Federal Ministry for Economic Cooperation and Development” Sadržaj zbornika isključiva je odgovornost izdavača. Free copy not for commercial use. IZGUBLJENA revolucija : AFŽ između mita i zaborava / Chiara Bonfiglioli ... [et al.]. - Sarajevo : Udruženje za kulturu i umjetnost Crvena, 2016. - 199 str. : ilustr. ; 24 cm Biografije: str. 196-199. - Bibliografija: str. 186-189 ; bibliografske i druge bilješke uz tekst. ISBN 978-9926-8131-0-9 1. Bonfiglioli, Chiara COBISS.BH-ID 23574534 �Chiara Bonfiglioli Ajla Demiragić Andreja Dugandžić Adela Jušić Danijela Majstorović Boriša Mraović Tijana Okić SARAJEVO, 2016. �Sadržaj 4 Uvodna riječ 10 O ilustracijama 16 Chiara Bonfiglioli Biografije aktivistkinja AFŽ-a: intersekcionalna analiza ženskog djelovanja 40 Nardina Zubanović Ilustracije 48 Ajla Demiragić Šećer sladak a bombone ljute, ja se draga učiteljice pouzdavam u te: uloga i položaj narodne (napredne) učiteljice u prijelomnim godinama izgradnje novog socijalističkog bosanskohercegovačkog društva 78 Aleksandra Nina Knežević Ilustracije 84 Danijela Majstorović Stvaranje ‘nove’ jugoslovenske žene: emancipatorski elementi medijskog diskursa s kraja II svjetskog rata 116 Kasja Jerlagić Ilustracije 120 Boriša Mraović Heroizam rada: Antifašistički front žena i socijalistički dispozitiv 1942.-1953. 144 Sunita Fišić Ilustracije 148 Tijana Okić Od revolucionarnog do proizvodnog subjekta: alternativna historija AFŽ-a 190 Adela Jušić Ilustracije 196 Biografije �UVODNA RIJEČ ANDREJA DUGANDŽIĆ TIJANA OKIĆ �ANDREJA DUGANDŽIĆ, TIJANA OKIĆ 4 UVODNA RIJEČ Zbornik koji predstavljamo javnosti jedan je od rezultata dugogodišnjeg rada trudbenica Udruženja za kulturu i umjetnost Crvena ka digitalizaciji dokumenata za Arhiv antifašističke borbe žena Bosne i Hercegovine i Jugoslavije (http://www.afzarhiv.org/). Ideja za kreiranje Arhiva rodila se još 2010. godine, kada smo u okviru projekta “Šta je nama naša borba dala?” počele istraživati historijat Antifašističkog fronta žena (AFŽ). Uvidjevši da nam je historija najveće ženske organizacije na našim prostorima u velikoj mjeri nepoznata, naši napori da Arhiv učinimo javnim dijelom su i potraga za onom stranom historije koja je uvijek bila i ostala na marginama. Arhiv je u svojoj trenutnoj formi ograničen na građu prikupljenu u Bosni i Hercegovini, ali je naša ideja od početka bila stvaranje jugoslovenskog arhiva – ideja koja počiva na svijesti da se samo kolektivnim radom mogu otvarati nova polja istraživanja i obogaćivati kolektivno znanje. U tom smislu, Arhiv je naš, ničiji pojedinačno, i baš zato, svačiji. On je u procesu, u nastajanju i upravo se tu očituje njegova osnovna namjera: javno i kritički misliti vlastitu prošlost. Upućujemo zato i otvoreni poziv svima da doprinesu građom, obradom i prilozima i tako se uključe u kolektivni projekat izrade jednog sveobuhvatnijeg arhiva. Trenutno, sadržaj arhiva obuhvata dio arhivske građe, periodiku i knjige, stenografske zabilješke, zapisnike i izvještaje kao i druge materijale, a sadrži i elemente usmene historije preživjelih i živućih aefžeovki, historije koju je jugoslavenska historiografija propustila zabilježiti. Arhive najčešće zamišljamo kao repozitorije objektivne istine, mitske autentične prostore iz kojih nam progovara sâma historija. Arhivi legitimiraju historiju kao profesionalnu disciplinu koja se bavi prošlošću onakvom “kakva je doista bila” (Ranke) i koja je zasnovana na kritičkom ispitivanju izvora (quellenkritik). Jacques Derrida1 tvrdi da ne postoji “autentični” početak arhiva budući da je svaki početak već unaprijed (pred)određen političkim ili znanstvenim autoritetom. Pristup arhivima kao historijskoj građi je zaštićen, a država upošljava činovnike (učenjake, historičare) koji proizvode narative o državnom poretku, legitimnosti i kontinuitetima. Arhiv zbog toga nije naprosto neka unaprijed dana ili određena selekcija dokumenata, nego naprotiv, rezultat namjernog odbacivanja materijala kao što je primjerice bio slučaj sa odbacivanjem antičkih papirusa koji su, nakon što su otkriveni, postali izvor (arhivskog) znanja o antici. 1 Jacques Derrida, Mal d’Archive (Paris: Editions Galilée, 2008). �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA Porijeklo arhiva o kojem je ovdje riječ nije ništa drugačije. Odluka da se formira Arhiv AFŽ-a Jugoslavije i svake republike zasebno nalazi se već u samom Arhivu. Centralni odbor AFŽ-a Jugoslavije 20. 2. 1950. donosi odluku o formiranju Komisije za rad na arhiviranju dokumenata2. Odluka nalaže republičkim odborima AFŽ-a da počnu raditi na “prikupljanju i obradi historijskog materijala iz istorije naprednog pokreta žena Jugoslavije – kroz period predratni, ratni i posleratni”. Raspoloživa arhivska građa je nepotpuna i odnosi se na period 1942.-1951. godine, što će reći na period od osnivanja AFŽ-a do dvije godine prije njegove disolucije. Građa koja pokriva period NOB-a je ograničena, dok je period neposredno poslije rata pokriven u znatno većem obimu. Nakon disolucije Arhiv AFŽ-a BiH bio je dio građe Instituta za historiju radničkog pokreta, da bi ga konačno preuzeo Arhiv Bosne i Hercegovine. Unatoč pokušajima, nismo saznale da li je materijal izgubljen ili uništen za vrijeme opsade Sarajeva. Ono što znamo jeste da se dogodio proces arhiviranja kao pohranjivanja, pospremanja i zaboravljanja u kojem je Arhiv, Marxovim riječima, prepušten “glodarskoj kritici miševa”. Pospremanje je bilo vrlo temeljito pa je već 1955. godine, objavljivanjem prvog toma Žene Srbije u NOB-u, AFŽ zamijenjen novim subjektom: “ženama u Narodnooslobodilačkoj borbi”. Tu počinje ispisivanje historije žena koje se bavi ulogom žena u oslobodilačkom ratu po republikama i regijama, ali ne i ulogom AFŽ-a Jugoslavije.3 Druga republička izdanja pojavila su se tek decenijama poslije.4 Kolekcija Žene Srbije u NOB-u objavljena je na 30-u godišnjicu pobjede nad fašizmom, dok se bosanskohercegovačko izdanje pojavilo tek 1977. godine i nije bilo vezano ni za kakvu godišnjicu. Za razliku od hrvatskog i srpskog izdanja, bh izdanje su uređivali članovi Instituta za istoriju. Za vrijeme postojanja SFRJ nikada nije napisana sveobuhvatna historija AFŽ-a Jugoslavije, čija masovnost za nas danas predstavlja nedostižnu tlapnju, sablast koja nas iz prošlosti gura u budućnost borbe, pa se ona 2 Oblasni odbor AFŽ Sarajevo, Dopis Centralnog odbora AFŽ-a Jugoslavije Glavnom odboru AFŽ-a BiH od 3. marta 1950. Arhiv Bosne i Hercegovine, Kutija 9, 317/50, 1950. str. 2. 3 Na tridesetu godišnjicu osnivanja AFŽ-a konačno je objavljena historija “Borbeni put žena Jugoslavije”, više u: Dušanka Kovačević, Dana Begić et al. Borbeni put žena Jugoslavije (Beograd: Leksikografski zavod Sveznanje, 1972.). 4 Crnogorsko izdanje pojavilo se 1969. godine, slovensko 1970. godine, makedonsko 1976. godine. 5 �ANDREJA DUGANDŽIĆ, TIJANA OKIĆ 6 UVODNA RIJEČ uveliko utopila u historiju NOB-a, historiju žena tout court i u figuru partizanke. AFŽ je tako umro dva puta. Prvi puta disolucijom 1953. godine, a potom i u službenom sjećanju na prošlost, gdje je ostao kao sablasni trag ili prisutnost odsutnosti (Derrida), ustuknuvši pred novim narativom SFRJ, iz kojeg je isključen čak i Narodnooslobodilački pokret5. Svako je historijsko i znanstveno istraživanje historijski i politički određeno: ono se vodi logikom pitanja i odgovora, teorijskih problema i pitanja koja iz njih slijede. Ovaj se zbornik naslanja na studije o radu i djelovanju AFŽ-a i žena u Jugoslaviji uopće – Lydije Sklevicky, Svetlane Slapšak, Renate Jambrešić-Kirin, Gordane Stojaković, Ivane Pantelić – i nastoji pokrenuti novu diskusiju i održati ovo važno naslijeđe živim. Reaproprijacija ovog naslijeđa bitan je korak u naoružavanju novog oslobodilačkog pokreta u borbi protiv patrijarhalne, fašističke i kapitalističke tiranije. *** Šta uopće znači Arhiv koji je dio arhiva države naroda, nakon čijeg raspada su se stvorile nacionalne države? Šta znači Arhiv za nas danas? Misliti vlastitu historiju: pretpostavka je to i imperativ svakog kritičkog odnosa prema prošlosti koji pretendira da prošlost shvati kao nešto više i drugačije od pukog sjećanja na nju. Oni koji se prošlosti sjećaju monumentalizirajući je, osuđeni su na to da je zaborave i da iz nje ne nauče ništa, a oni koji je se sjećaju zaboravljajući - osuđeni su na to da je ponove. Odbacujući historiju AFŽ-a, riskiramo to da marginaliziramo ovo cjelokupno iskustvo AFŽ-a i propustimo lekcije koje može imati za nas danas. 1989. godina predstavlja prelomnu tačku kada se povlači linija demarkacije: demokracija počinje samo tamo gdje završava komunizam. Ovaj stav će obilježiti svu skoriju prošlost ovih prostora, tokom koje je postjugoslavenskom prostoru, kao uostalom i ostatku Istočne Europe, u doslovnom – kantovskom – značenju, “nametnuto stanje nezrelosti” o kojem je Boris Buden govorio kao o “demokraciji u pelenama”6, koja zahtjeva tutore koji, 5 Marko Attila, Bosnian Muslims in the Second World War: A History (Oxford: Oxford University Press, 2014). 6 Boris Buden, Zona prelaska. O kraju postkomunizma, prev. Hana Ćopić (Beograd: Fabrika knjiga, 2012). �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA kao odrasli, kao oni koji znaju pravila ispravnog ponašanja, održavaju politički status quo, vršeći ideološku funkciju gospodara dopuštenog govora i djelovanja. Uspon historijskog revizionizma nakon 1989. oduzeo nam je mogućnost da sami razumijemo prelomne tačke naše vlastite historije. Tako se borba jugoslavenskih komunista, partizanki i partizana, ali i afežeovki, jednim svojim dijelom – onim “totalitarnim” – upisuje u historiju poraza, pa time i totalitarizma, dok se oslobođeni historijski revizionizam pobjednički upisuje u mitološke državotvorne narative o novim, slobodnim, demokratskim i progresivnim društvima. Ono što se u ovakvoj slici pojavljuje kao ostatak jeste antifašizam. Antifašizam je jedno od rijetkih naslijeđa jugoslavenske prošlosti o kojem je danas “dopušteno” javno govoriti. Istovremeno, potpuno je ispražnjen od političkog sadržaja i naboja, odvojen od realnog, življenog historijskog iskustva, depolitiziran i individualiziran, reduciran na iskustvo pobjede nad fašizmom, dakako, uz obavezno brisanje jugoslavenstva i komunizma kao njegovih konstitutivnih elemenata, bez kojih, ni u Jugoslaviji, a ni u Evropi, ne bi bilo pobjede nad fašizmom. Šta onda može značiti povratak naslijeđu AFŽ-a BiH nakon 70 i nešto godina i drugog krvavog rata koji je Bosnu i Hercegovinu ostavio opljačkanom, opustošenom, osiromašenom i podijeljenom? Zbornik koji predstavljamo javnosti pokušaj je da se razmišlja o ovom pitanju. Bez pretenzije da ponudi definitivne i konačne odgovore, namjera je ovog zbornika naizgled sasvim jednostavna – pokrenuti i otvoriti raspravu. Zbog toga zbornik ne ispisuje ideološki jednostranu reprezentaciju AFŽ-a, nego, s onu stranu patrijarhata i revizionističke ideje totalitarizma, nastoji doprinijeti kolektivnom znanju o pokretu koji još uvijek izaziva strahopoštovanje. Parafrazirajući Nannija Balestrinija i Prima Morona, mogle bismo kazati da je zbornik zamišljen kao instrument rada, kao kompas koji nam pomaže da se krećemo u labirintu arhivske građe, ali i kao pokušaj da se osvijetle kontradikcije sadržane u samom arhivu, kontradikcije koje su ishod historijskih događaja, ali istovremeno i njihov ključni motor 7. 7 U svojoj dokumentarističkoj kolekciji o revolucionarnim pokretima u Italiji između 1968.1977. Nanni Balestrini i Primo Moroni u uvodu raspravljaju upravo o tome kako predstaviti arhive, usmenu historiju i kako uopće predstavljati svu kompleksnost istraživanja koje je istovremeno unutar i izvan vremena na koje se knjiga odnosi. U: Nanni Balestrini i Primo Moroni, L’orda d’oro 1968-1977. La grande ondata rivoluzionaria e creativa, politica ed esistenziale (Milano: Feltrinelli, 2015). 7 �8 ANDREJA DUGANDŽIĆ, TIJANA OKIĆ UVODNA RIJEČ Tekstovi na različite načine nastoje istražiti revolucionarne lomove s jedne, i kontradikcije historijskog trenutka, koji je za žene na našim prostorima označio historijski preokret, s druge strane. Ispituju epizode borbe koju nam uvijek iznova valja otpočinjati i dovršavati. Iskustvo pobjede i poraza, afežeovsko i naše, prošlo i sadašnje, podsjetnik je da naše nove i buduće borbe i frontovi, bitke koje trebamo izvojevati, stoje otvoreni i svjedoče o stvaranju mogućeg tamo gdje je sve izgledalo nemoguće. Revolucija se dogodila. Započnimo još jednu! Urednice �O ILUSTRACIJAMA ADELA JUŠIĆ �ADELA JUŠIĆ 10 O ILUSTRACIJAMA “Učiniti žene vidljivima prvi је korak kojim se stavlja u pitanje uobičajen odnos općeg i posebnog u hijerarhiji relevantnosti pisanja povijesti.”1 Pored toga što je u našoj istoriji jako malo materijala koji govori o političkoj djelatnosti žena, ono malo što imamo, zapostavljeno je i prijeti da bude potpuno izgubljeno. Jedan od načina da od zaborava pokušamo spasiti istoriju je da se njome bavimo kroz umjetnost. Umjetnost jugoslovenskog prostora iz druge polovine prošlog stoljeća obiluje slikarskim i skulptorskim predstavama scena iz Drugog svjetskog rata. To su uglavnom predstave vojnika u odlučujućim bitkama. Pored predstava koje slave pobjedu nad fašizmom, česte su umjetničke kompozicije koje veličaju socijalističkog čovjeka u izgradnji ratom razorene zemlje. Predstave muškaraca preovladavaju, a žene, iako počesto prisutne na platnu ili npr. reljefu, rijetko su protagonistkinje. Kada je riječ o spomenicima NOB-u, rijetki su oni koji prikazuju isključivo žene, a još rjeđi među njima su oni koji prikazuju određene istorijske ličnosti. Ženska figura uglavnom je personifikacija slobode, pobjede, revolucije i slično. “Žene su prikazane kao nositeljice tradicije i kada se rame uz rame bore sa svojim kolegama suborcima i radnicima. U jednoj ruci puška/motika, a za skutom dijete.“2 U nedostatku scena herojske borbe i rada žena koje su doprinijele odbrani i razvoju socijalističke Jugoslavije, posegnule smo za pričama koje su dostupne na online Arhivu antifašističke borbe žena Bosne i Hercegovine i Jugoslavije, za dokumentima koji govore o ženskim političkim aktivnostima ovog perioda. Za ovaj zbornik odlučile smo producirati ilustracije koje će se baviti ključnim temama Arhiva: žena u borbi, heroizam rada, ilegalni rad i slično. Zajedno sa umjetnicama Sunitom Fišić, Nardinom Zubanović, Aleksandrom Ninom Knežević i Kasjom Jerlagić odabrale smo dokumente, tekstove i priče za koje smatramo da zaslužuju da ih kroz umjetnički rad pokušamo ovjekovječiti. Kao umjetnica i feministkinja proteklih sam pet godina temu učešća žena u NOB-u i AFŽ-u tretirala kroz mnoge svoje radove. Reprezentacija žena 1 Sklevicky, Lydia. Konji, žene, ratovi. Zagreb: Ženska infoteka, 1996. str. 14. 2 Knežević, Saša. ‘Sjećanje i mjesta sjećanja. Rodna perspektiva spomenika iz NOB-a’. str. 9. (AFŽ Arhiva, pristupljeno 9. prosinca 2016., dostupno na: http://www.afzarhiv.org/items/show/355.). �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA u NOB-u, ženski narativi i oralna historija, jednako kao i druge “podteme” ženske istorije ovog, za nas važnog perioda, teme su koje zaokupljaju moj umjetnički rad. Kao i u nekim od svojih prethodnih radova, i ovdje se bavim temom žene u borbi. Kao podlogu za jednu od ilustracija koristim mapu iz knjige “Sutjeska 1943-73”3. Radi se o faksimilu skice dejstava njemačkih, italijanskih i bugarskih trupa u kanjonu Pive i Sutjeske. Na mapi koja pokazuje djelovanje neprijateljskih sila ponavljam nekoliko ženskih silueta koje su prikazane u borbenoj poziciji, sa puškama, u ležećem stavu. Moj drugi prilog zborniku, u formi teksta, opisuje ženu u borbi, vojnikinju u ležećem položaju, čija puška nije uperena u neprijatelja. Žena ovdje ne puca, već spava. Takođe, ona više nije apstraktna figura kao na prethodnoj ilustraciji, već istorijska ličnost - Mitra Mitrović, istaknuta antifašistkinja i učesnica NOB-a, važna politička akterka u periodu nakon rata. Umjesto predstave Mitre Mitrović koja spava, ispisujem njena sjećanja sa fronta: “Grme topovi, puške, oko mene haos, a meni se spava... I ja ti odspavam, osvježim se i poslije dalje. Zato sam i preživjela.” Reproduktivna uloga žene moja je druga tema. Na jednoj od ilustracija u prvom planu predstavljam realistično iscrtanu ženu sa troje djece, dok se iza, skoro prijeteći, ukazuje velika željezna konstrukcija tek otvorenog mosta na rijeci Savi na kojem se nalazi natpis: “PETOGODIŠNJI PLAN SRETNIJA BUDUĆNOST NAŠIH NARODA”. Povezujem Petogodišnji plan i politike prema ženi i majki koje su sprovođene u tom poratnom periodu. Ovom ilustracijom želim ukazati na to da su ekonomski napredak i budućnost zemlje uopšte, bili usko povezani s pitanjem reprodukcije. Rad Sunite Fišić inspirisan je dokumentom iz Arhiva Bosne i Hercegovine - dopisom sreskog odbora AFŽ-a Bijeljina u kojem se govori o udarničkom radu žena ovog sreza na izgradnji zadružnih domova, te se navodi primjer 56-ogodišnje Blerte Hodžić koja “od prvog dana svakodnevno radi zajedno sa zidarima, žustro se penje na skele i donosi malter i ciglu.”4 Umjetnica u tehnici laviranog tuša i crteža perom i tušem više puta ponavlja istu žensku figuru u radu na izgradnji zadružnog doma. Time naglašava njenu 3 Beograd: Monos, 1973. 4 Glavni Odbor AFŽ-a BiH, ‘Sreski odbor AFŽa u Bijeljini Glavnom odboru AFŽa - o radu žena Janje na izgradnji zadružnih domova’, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 4, 1370/2, 1948. 11 �ADELA JUŠIĆ 12 O ILUSTRACIJAMA fizičku snagu i izdržljivost u udarničkom radu, radu na skelama, zidanju i prenošenju teških zidarskih materijala, koji se, nerijetko, shvaća kao isključivo muški rad. Kasja Jerlagić također se bavi ilustriranjem heroizma rada. Njen alegorijski crtež sa pet figura koje nose preveliki i preteški balvan, predstavlja žene iz ruralnih područja, koje su gradile zemlju kamen po kamen, balvan po balvan. Umjetnica u ovom radu nije inspirisana samo jednim specifičnim dokumentom, tekstom ili svjedočenjem, već nastoji ilustrirati istinu: žene su u poratnim godinama kroz dobrovoljni rad, kroz ogroman broj sati provedenih na najrazličitijim poslovima, od obrade poljoprivrednog zemljišta, do izgradnje puteva i mostova, rame uz rame s muškarcima, odigrale ključnu ulogu u izgradnji nove Jugoslavije. Druga tema koju Kasja Jerlagić obrađuje kroz vrlo realističan crtež olovkom je tema ilegalnog rada. Ilustracija Kasje Jerlagić na ovu temu inspirisana je tekstom Olge Marasović “Stanodavke jedne ilegalke”. Olga opisuje sa kakvom su hrabrošću sestre Bašagić reagovale na dolazak istražnih organa u njihovu kuću: “U razgovoru sa policijom sestre Bašagić pokazale su iskustvo već oprobanih ilegalaca, pripadnika NOP-a.“5 Upravo zbog njihovog hrabrog držanja, policija nije zapazila ništa sumnjivo, te se, nedugo zatim, udaljila od kuće. Na ilustraciji vidimo dva policijska službenika na vratima kuće koja im otvara jedna od sestara, gestikulirajući cijelim svojim tijelom da se u toj kući ništa ne skriva, te da su sve njihove sumnje neutemeljene. Ovaj rad ukazuje na odvažnost seoskih žena koje su u tim opasnim vremenima imale važne uloge i nesebično rizikovale svoj i život svojih ukućana kako bi pomogle snagama otpora, koje su tada još uvijek djelovale samo u ilegali, spremajući se na trenutak izlaska na vojne frontove na kojima će osloboditi zemlju od fašističkog okupatora. Ekspresivne ilustracije Nardine Zubanović inspirisane su događajem sa početka decembra 1941. godine u Mostaru. Glavne akterke masovnog protesta nazvanog “Operacija Viktorija” bile su mostarske žene koje su se u velikom broju okupile na Tepi, tj. gradskoj pijaci, protestirajući protiv 5 Jasmina Musabegović et al, “Žene Bosne i Hercegovine u narodnooslobodilačkoj borbi 19411945. godine: sjećanja učesnika. Sarajevo: Institut za istoriju, 1977. dostupno na: AFŽ Arhiva, pristupljeno 9. prosinca 2016., http://www.afzarhiv.org/items/show/105., vidi priču Olge Marasović, Stanodavke jedne ilegalke. str. 9. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA gladi i oskudice, tražeći repu zvanu Viktorija. Razljućene su se uputile prema kući načelnika, pozivajući ga na odgovornost i tražeći artikle za prehranu. Protest se nastavio pljačkom i vandaliziranjem ekonomata, nakon čega su žene iz bašči poljoprivrednika čupale povrće, kako bi prikrile da je ovdje, zapravo, bila riječ o duboko političkoj akciji protiv okupatora i kolaboracionista. Protesti su zaustavljeni intervencijom policijskih snaga. Aleksandra Nina Knežević se u tehnici digitalnog crteža bavi temom Osmog marta, konkretnije službenim parolama za proslavu ovog praznika. Parolama se: pozdravljaju žene Kine i daje im se podrška u borbi protiv fašizma, slavi jedinstvo demokratskog pokreta žena, afirmira uloga narodnih učiteljica u vaspitanju novog socijalističkog čovjeka, uloga seljanki u unaprijeđivanju privrede, učvršćivanju postojećih zadruga i stvaranju novih. Ove parole govore nam kojim su se temama žene u poratnoj Jugoslaviji bavile na svoj praznik - Osmi mart. Kroz ilustracije u ovom zborniku dotičemo se ključnih tema Arhiva: heroizma rada, ilegalnog rada, političkog rada, žene u borbi, ličnih narativa i sjećanja. Ova gesta naknadnog ilustriranja nikad ilustriranih događaja, performirana kroz subjektivne doživljaje umjetnica koje pokušavaju dopuniti praznine ženske strane istorije, gesta je, prije svega, zahvalnosti svim znanim i neznanim herojkama. Priče koje ovdje prenosimo, priče su jednog vremena, jedne borbe i jednog herojskog doba. Ove ilustracije stoga, ne samo da odražavaju duh tog vremena ili oslikavaju neke događaje, nego se tim vremenom i tim događajima bave iz sadašnjosti, iz današnje perspektive, ne samo kao istorijski prikaz prošlosti, nego kao politički čin današnjice. Adela Jušić 13 ��BIOGRAFIJE AKTIVISTKINJA AFŽ-A: INTERSEKCIONALNA ANALIZA ŽENSKOG DJELOVANJA CHIARA BONFIGLIOLI �16 CHIARA BONFIGLIOLI BIOGRAFIJE AKTIVISTKINJA AFŽ-A: INTERSEKCIONALNA ANALIZA ŽENSKOG DJELOVANJA 1. Uvod Ulazak u arhiv je uvijek uzbudljivo iskustvo i emotivan susret. Riječima Antoinette Burton „historija nije samo otkrivanje činjenica (…) već podrazumijeva i niz složenih procesa odabira, tumačenja, pa čak i invencije, a sve ih pokreće, između ostalog, osobni susret sa arhivom, historija samog arhiva, te pritisak sadašnjeg trenutka koji uvjetuje naše čitanje arhivske građe”1. Pisanje historije uvijek je uvjetovano našim pretpostavkama, pristrasnošću i gledištima. Pronašavši u Arhivu antifašističkog fronta žena Bosne i Hercegovine i Jugoslavije iznimno raznovrsnu građu, odlučila sam krenuti od objavljenih memoara, fotografija i usmene historije (intervjua), ne bih li kroz lične priče, vizuelne predmete i zvučne zapise ustanovila eventualnu vezu koja upotpunjava istraživanje digitaliziranog materijala – uglavnom organizacijskih dokumenata koji svjedoče o široko rasprostranjenom, kapilarnom radu Antifašističkog fronta žena nakon Drugog svjetskog rata. Bogatstvo ovog arhiva omogućava emotivno povezivanje sa sudbinama članica AFŽ-a, imajući pri tom na umu da je susret sa njihovim glasovima – ili glasovima njima bliskih ljudi – uvjetovan činom odabira, tumačenja i invencije, drugim riječima, našom vlastitom pozicijom.2 Figura koja se osobito ističe jest Vahida Maglajlić, jedina narodna heroina iz reda bosanskih muslimanki, koju prijatelji i prijateljice, porodica i saborci i saborkinje, opisuju kao nevjerovatno plemenitu, energičnu i nezavisnu drugaricu. Njihove opise upotpunjavaju fotografije prelijepe, kratko ošišane Vahide Maglajlić, koje se mogu pronaći na Internetu. Možda je Vahidin najmlađi brat Alija u jednom intervjuu ponajbolje objasnio koliko je karakter Vahide Maglajlić utjecao na njen aktivizam, koliko toga je postigla, i koliko je još mogla postići da nije izgubila život u narodnooslobodilačkoj borbi.3 Fascinantno je da još uvijek možemo razgovarati sa ljudima koji su preživjeli Drugi svjetski rat. Ali nećemo vječno imati mogućnost direktnog kontakta sa svjedocima Drugog svjetskog rata i pokreta otpora. Stoga ovaj Arhiv smatram izvanredno značajnim, budući se radi o projektu koji je još u uvijek u izradi, koji nije zatvoren. Ovo je živući arhiv jednog od najznačajnijih izvornih antifašističkih pokreta otpora u Evropi Drugog svjetskog rata, pokreta 1 Burton, Antoinette M. “Archive stories: facts, fictions, and the writing of history” Durham, NC: Duke University Press, 2005. str. 7-8. 2 Bonfiglioli, Chiara. “Nomadic Theory as an Epistemology for Transnational Feminist History” u: Iris van der Tuin i Bolette Blagaard, ur., The Subject of Rosi Braidotti. London, Bloomsbury, 2014. 3 Dugandžić Andreja i Jušić, Adela. “Intervju sa Alijom Maglajlićem”, Arhiv antifašističke borbe žena Bosne i Hercegovine i Jugoslavije, pristupljeno 6. novembra 2016. godine, http://www.afzarhiv.org/items/show/16 �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 17 čije se nasljeđe u postjugoslavenskom periodu sve više marginalizira i zaboravlja uslijed rastuće hegemonije revizionističke, nacionalističke historiografije. Još jedno pitanje koje nije zatvoreno, niti će ikada biti, jest pitanje emancipacije žena, i feminizma, u svim periodima i na svim mjestima, u ovom konkretnom slučaju na postjugoslavenskom prostoru. U Arhivu pronalazimo djeliće i fragmente koji svjedoče o djelovanju žena i njihovoj dugoj borbi za socijalnu pravdu, slobodu i ravnopravnost tokom i nakon Drugog svjetskog rata, na primjer u djelovanju žena sreskog odbora u Tesliću koje su 1947. godine, nakon što su više puta slale svoje članke, zahtijevale da ih se uvrsti u list Nova žena koji je AFŽ objavljivao u Sarajevu. Zahtijevale su i više članaka sa raznim uzorcima za šivanje i savjetima o podizanju djece, jer je lokalnim ženama upravo takav sadržaj bio najkorisniji.4 U okviru dominirajućih tumačenja ženske historije u socijalizmu, ovakvi zapisi bili bi okarakterizirani isključivo kao neposredan dokaz patrijarhalne svijesti i neuspjeh socijalizma da ospori postojeće rodne uloge.5 Međutim, kako dokazujem 4 “Po našem mišljenju trebalo bi da bar na jednoj strani pod rubrikom za naše selo piše šta najviše interesuje naše drugarice na selu, o domaćinstvu, opšte o ženama majkama, djeci, o kuvanju koja nisu neizvodljiva za njihove prilike. Iz razgovora sa drugaricama bilo bi poželjno da izlaze u listu „NOVA ŽENA” razni uzorci i drugo po nešto iz šivanja (...) Koliko vole drugarice kad se piše o djeci. Jedna majka kaže; sa nestrpljenjom očekuje svaki broj „NOVE ŽENE” jer uvijek ima o djeci vrlo poučni savjeta. O savjetu pročitano u „NOVOJ ŽENI” ja sam moju djecu oslobodila glista, koje tako štetno djeluju na nježnji dječiji organizam. Naše se drugarice pitaju, o mnogim Srezovima piše po više članaka a o Tesliću ništa, kao da mi spavamo. Slali smo nekoliko puta članke za „NOVU LISTU” ali do danas ništa o nama.” Glavni odbor AFŽ, ‘Sreski odbor Teslić Zemaljskom odboru AFŽ-a – povjerenstvo za štampu’, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 3, 1178/1, 1947. 5 Gledano antropološki, patrijarhatom se nazivaju ona društva gdje muškarci imaju moć nad ženama i djecom, u smislu vlasti, imovine i rada. Balkanske porodice su tradicionalno patrilinearne i organizirane na principu muške dominacije nad proširenom porodicom. Pojam patrijarhata počeo se još jače vezivati za Balkan nakon uspostavljanja novih nacionalističkih režima i nakon rodno zasnovanog nasilja tokom jugoslavenskih ratova iz devedesetih. S druge strane, feministkinje su socijalistički režim u Jugoslaviji, ali i drugdje, opisale kao „državni patrijarhat” u kojem je država kontrolirala ženski produktivni rad, ali nije bila u stanju promijeniti kontrolu muškarca nad tijelima i radom žena u privatnoj sferi (pogledati djela Žarane Papić i Mihaele Miroiu iz Rumunije). Zapadni naučnici i naučnice često su takve kritike tumačili kroz prizmu postojećih hladnoratovskih stereotipa, što je na koncu stvorilo fenomen kojeg su Kristen Ghodsee i Kateřina Lišková definirale kao „opće znanje”, tj. niz dominantnih, banalnih tvrdnji koje se stalno ponavljaju kad god se govori o ženama u državnom socijalizmu ili ženskim organizacijama iz tog perioda u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi. Korištenjem takvih tvrdnji poricala se mogućnost i sposobnost žena da djeluju unutar navodno homogenog režima državnog patrijarhata. Vidjeti: Ghodsee, Kristen i Lišková, Kateřina „Bumbling Idiots or Evil Masterminds? Challenging Cold War Stereotypes about Women, Sexuality and State Socialism”, Filozofija i društvo XXVII (3), 2016: 489-503. �18 CHIARA BONFIGLIOLI BIOGRAFIJE AKTIVISTKINJA AFŽ-A: INTERSEKCIONALNA ANALIZA ŽENSKOG DJELOVANJA u ovom radu, izuzetno je važno taj interpretativni okvir proširiti i oduprijeti se svođenju kompleksnog ženskog iskustva u Drugom svjetskom ratu i neposredno nakon njega na pojednostavljene narative o uspjehu ili neuspjehu socijalističke emancipacije, ili na pitanje istinske slobode djelovanja žena u socijalizmu.6 Ovaj Arhiv nam pomaže da shvatimo svu ambivalentnost i složenost tog perioda. Danas je teško i zamisliti stupanj eksploatacije i siromaštva žena širom Jugoslavije sredinom četrdesetih godina prošlog stoljeća, kao i svu snagu i privlačnost novonastajućeg rodnog imaginarija koji emancipaciju žena neizostavno vezuje s mirom, oslobađanjem od stranog okupatora, opismenjavanjem, radom i čistim zdravim domovima. No, kako su aktivistkinje AFŽ-a ubrzo spoznale, višestoljetni patrijarhat, usko vezan sa siromaštvom žena, ne poništava se tako lako. To nam pokazuje i slučaj jedne muslimanke iz Visokog koja je 1947. godine rekla da bi rado skinula zar, ali da nema šta drugo obući.7 Ovakvi detalji daju uvid u tadašnji život žena i njihove probleme, te pomažu boljem razumijevanju proturječnosti ženske historije Bosne i Hercegovine, historije nedovoljno zastupljene u literaturi o ženskom i feminističkom pokretu na postjugoslavenskom prostoru, a koja i sama nastaje tek u protekle dvije decenije.8 Proučavanjem arhiva AFŽ-a upoznajemo složenu, fragmentiranu i neravnomjernu historiju ženskog angažmana, susrećemo žene često najhrabrije u svojoj generaciji, ali i žene koje su se naprosto zatekle u nemogućoj situaciji, te pokušale učiniti nešto u vezi sa društvenom nepravdom i progonom drugih, ili za vlastitu egzistenciju. Svojim angažmanom na njihovom angažmanu suprotstavljamo se brisanju antifašističkog nasljeđa i njegovog utjecaja na živote žena.9 6 Za daljnju raspravu o (ne)mogućnosti žena da djeluju unutar državnog socijalizma vidjeti Funk, Nanette. „A Very Tangled Knot: Official State Socialist Women’s Organizations, Women’s Agency and Feminism in Eastern European State Socialism,” European Journal of Women’s Studies 21, br. 4 2014: 344–360. Ghodsee, Kristen, „Untangling the Knot: A Response to Nanette Funk,” European Journal of Women’s Studies 22, br. 2 (2015): 248–252. De Haan, Francisca et. al. (2016), „Forum: Ten Years After, Communism and Feminism Revisited”, Aspasia, 10. 7 „U vezi skidanja zara na srezu nije najpoželnije. Ima drugarica koje su skinule, a ima i onakvih koje namjeravaju skinuti zar, ali da za sada ne mogu, iz razloga tog što nemaju u šta da se preobuku. Nemaju novca da odma nabave, ali da će nastojati da što brže nadju, govoreći da i one žele da što brže pogledaju očima.” Glavni odbor AFŽ, ‘Sreski odbor AFŽ-a Zemaljskom odboru AFŽ-a – mjesečni izvještaj za oktobar i novembar’, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 3, 1290/1, 1947. Žene iz drugih mjesta također su navodile nedostatak odjevnih predmeta, pa se postavlja pitanje da li su one zapravo pronašle klasni izgovor da izbjegnu promjene kojima su se i same protivile, o čemu će biti govora kasnije. 8 Giomi, Fabio. „Uvod” u Aida Spahić et al. Zabilježene: žene i javni život Bosne i Hercegovine u 20. Vijeku. Sarajevo: Sarajevski otvoreni centar, 2014. Mlinarević, Gorana i Kosović, Lamija (2011): „Women’s Movements and Gender Studies in Bosnia and Herzegovina”, Aspasia, svezak 5, str. 128-38. 9 O konceptu angažmana vidjeti Zaharijević, Adriana. „Pawning and Challenging in Concert: Engagement as a Field of Study”, Filozofija i Društvo, XXVII (2), 2016. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 19 U ovom radu iskustvo AFŽ-a promatra se sa stanovišta intersekcionalnosti, tj. koristeći feminističku istraživačku metodologiju koja rodne odnose razmatra u sprezi sa drugim važnim faktorima društvene diferencijacije kao što su klasa, geografski položaj, etnička pripadnost, životna dob, nacionalnost i seksualna orijentacija.10 Analiziram razlike u biografijama članica ove organizacije, te metode kojima je AFŽ zapravo funkcionirao kao most između žena sa raznih geografskih područja, žena različitog stepena obrazovanja, žena iz različitih etničkih grupa i klasa, te žena sa različitim političkim iskustvom – promovirajući nove oblike solidarnosti protiv patrijarhalne potlačenosti i otvarajući nove životne prilike, ali i uspostavljajući nove hijerarhije i nove načine kontroliranja propisanih ženskih uloga, kao na primjer u slučaju pokrivenih muslimanki. Koristeći raznovrsne materijale (arhivska građa, usmena historija sačuvana kroz intervjue, objavljeni izvori), razmatram kako se lične priče žena uklapaju u zajednički okvir rodno definiranih koncepata „moderniteta” i „zaostalosti” koje je koristila ova organizacija, te kako nakon 1945. godine razlike među ženama utječu na osmišljavanje praksi AFŽ-a posvećenih stvaranju modernih i emancipiranih feminiteta. Ratni i poslijeratni masovni aktivizam žena u Jugoslaviji obilježen je hijerarhijskim jazom između nekolicine urbanih, obrazovanih i politiziranih rukovoditeljica AFŽ-a i članstva organizacije koje su uglavnom sačinjavale seoske žene i radnice. Razlike među ženama ključne su i za razumijevanje organizacije arhiva AFŽ-a širom postjugoslavenskog prostora. Antifašističke ženske organizacije bile su ustrojene hijerarhijski, piramidalno, kako u svom pionirskom radu pokazuje zagrebačka historičarka Lydia Sklevicky11. Postojala je fundamentalna razlika između politiziranih („emancipiranih” ili „prosvijetljenih”) žena, koje su činile avangardu ženskih organizacija, i (seljačkih, radničkih ili neobrazovanih) „ženskih masa”. Sama organizacija djelovala je kroz mjesne odbore čije su članice birale delegatkinje za okružne i regionalne odbore. Na vrhu piramide stajali su glavni i centralni odbori. Ovakvo ustrojstvo organizacije odražava se i u arhivskoj građi: pored reprezentativnih, agitprop-dokumenata (programske izjave, govori održani na masovnim sastancima i javnim prigodama, članci iz štampe), tu nalazimo i tragove dubljih, internih rasprava, npr. prijepise Centralnog odbora i interne izvještaje u kojima lokalni i srednji kadrovi organizacije opisuju stanje i probleme 10 Postoji mnogo radova o intersekcionalnosti: za uvod vidjeti Lutz, Helma, Herrera Vivar, Maria Teresa i Supik, Linda. (ur.), Framing intersectionality: debates on a multi-faceted conceptin gender studies. Burlington: Ashgate, 2011. 11 Sklevicky, Lydia. „Emancipated integration or integrated emancipation: the case of postrevolutionary Yugoslavia” u: Angerman, A., Binnema, G., Keunen, A., Poels, V. & Zirkzee, J. (ur.) Current Issues in Women’s History. London i New York: Routledge, 1989. �20 CHIARA BONFIGLIOLI BIOGRAFIJE AKTIVISTKINJA AFŽ-A: INTERSEKCIONALNA ANALIZA ŽENSKOG DJELOVANJA na pojedinim područjima.12 Lokalni, republički i federativni kadrovi AFŽ-a, dakle, vode bitku protiv onog što se definira „primitivnim” poimanjem uloge žena, no na lokalnom nivou nailaze na snažan otpor, ne samo muškaraca i partijskih organa, nego i samih žena, s obzirom na to da tokom i neposredno nakon Drugog svjetskog rata u Jugoslaviji koegzistiraju i sukobljavaju se vrlo različiti feminiteti.13 U nastavku ću istražiti biografije nekolicine žena u odnosu na rodno definirane predodžbe tradicije i moderniteta, te u odnosu na društvenu diferencijaciju žena unutar same organizacije. 2. Djelovanje žena između “naprednosti” i “zaostalosti” Tokom socijalističke ere objavljeno je nekoliko zbirki o životima partizanki i aktivistkinja. U njima se prije svega naglašava hrabrost žena, njihova odanost Partiji i žrtvovanje za oslobođenje zemlje. S druge strane, naučni radovi objavljeni nakon 1989. godine gledaju na iskustvo žena uglavnom iz rodne perspektive, kroz novu feminističku paradigmu ženske historije. Dok američka historičarka Barbara Jancar-Webster za svoju monografiju o ženama u jugoslavenskom pokretu otpora intervjuira bivše partizanke, zagrebačka akademičarka Lydia Sklevicky podrobno istražuje arhivsku građu o radu AFŽ-a tokom i neposredno nakon Drugog svjetskog rata. U interpretativnom okviru oba njihova djela naglašava se da su mobilizaciju žena kontrolirale komunistička partija i država, te da je ženski antifašistički pokret tokom konsolidacije socijalističkog režima postepeno gubio autonomiju.14 Završnim činom ovog procesa smatra se raspuštanje AFŽ-a 1953. godine.15 Feminističke kritike patrijarhalnih struktura u socijalizmu nesumnjivo 12 Vidjeti također: Sklevicky, Lydia. Konji, Žene, Ratovi. Zagreb: Ženska Infoteka, 1996. 13 Bonfiglioli, Chiara. (2014), „Women’s Political and Social Activism in the Early Cold War Era: The Case of Yugoslavia”, Aspasia, The International Yearbook of Central, Eastern, and Southeastern European Women’s and Gender History, svezak 8, str. 1-25. 14 Jancar-Webster, Barbara. Women & revolution in Yugoslavia, 1941-1945. Denver, Colorado: Arden Press, 1998. Vidjeti „Women in the Yugoslav National Liberation Movement” iste autorice u Sabrina P. Ramet (ur.) Gender Politics in the Western Balkans. Women and Society in Yugoslavia and the Yugoslav Successor States. University Park: Pennsylvania State University Press, 1999. Lydia Sklevicky, Konji, Žene, Ratovi. Vidjeti „Emancipated integration or integrated emancipation: the case of post-revolutionary Yugoslavia” iste autorice u: A. Angerman, G. Binnema, A. Keunen, V. Poels i J. Zirkzee, ur. Current Issues in Women’s History. London i New York: Routledge 1989. 15 Za kritičku raspravu o ovome narativu vidjeti Tešija, Jelena. „The End of the AFŽ – The End of Meaningful Women’s Activism? Rethinking the History of Women’s Organizations in Croatia, 1953 – 1961”, magistarski rad, Odsjek za rodne studije, Centralnoevropski univerzitet, Budimpešta, 2014. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 21 su veoma značajne, ali tendencija viđenja interesa žena kao inherentno suprotnih državnim i partijskim interesima dovodi do podcjenjivanja subjektivnog raskida sa tradicionalnim rodnim ulogama koji se desio zahvaljujući učešću žena u partizanskoj borbi i aktivizmu žena unutar AFŽ-a. Ovaj dominirajući narativ također podcjenjuje i obezvrjeđuje rad žena, posebno kada je riječ o rukovodstvu AFŽ-a. Barbara Jancar-Webster, na primjer, kaže: Pretvorivši AFŽ u učinkovitu pomoćnu organizaciju, komunistkinje su neko vrijeme imale priliku uživati u osjećaju moći i odgovornosti. Kada ih se pozvalo da AFŽ pretvore u komunističku masovnu organizaciju, one su to i učinile. Žene koje su se žrtvovale da poraze okupatora i odbrane svoje domove postale su, u pravom smislu te riječi, žrtve partije koja im je nalagala vlastite standarde.16 Autorica nadalje povezuje nedostatak autonomije žena unutar AFŽ-a sa nemoći žena u socijalističkoj Jugoslaviji, kao i sa rodno zasnovanim nasiljem tokom jugoslavenskih ratova, definirajući tako živote ovdašnjih žena kao stalnu viktimizaciju, od Drugog svjetskog rata do danas. I Jelena Batinić iznosi slične tvrdnje u svojoj nedavno objavljenoj iscrpnoj monografiji, navodeći da je partizanska vlast vješto prilagodila jezik dnevnim potrebama seoskih i nepismenih žena, ali da je žene u antifašističkoj mobilizaciji doživljavala kao rezervnu armiju i da nije uspjela promijeniti tradicionalne rodne uloge, ni pri organiziranju masovnog otpora, niti unutar bojnih jedinica. Ova monografija u osnovi ne osporava postojeća tumačenja ženskog učešća u pokretu otpora i ženskog aktivizma unutar AFŽ-a.17 Usljed takvih interpretacija ostaju nedovoljno istražene biografije vodećih aktivistkinja AFŽ-a, kao i njihovo djelovanje i subjektivni procesi politizacije, posebno kada je riječ o rukovodećim i srednjim kadrovima, koji su tokom i nakon Drugog svjetskog rata obavljali rukovoditeljske zadatke. Lydia Sklevicky, na primjer, otvoreno odbacuje usmenu historiju bivših učesnica AFŽ-a koje su u to doba još uvijek uživale znatan javni ugled: „Većina učesnica, posebno onih koje su bile na visokom položaju u organizaciji i još uvijek se nalaze na pozicijama moći, žele predstaviti vlastito iskustvo, stavove i uspomene kao jedinu istinitu verziju događaja”18. 16 Jancar-Webster, „Women in the Yugoslav National Liberation Movement”, str. 85. kurziv dodala autorica. 17 Batinić, Jelena. Women and Yugoslav Partisans: A History of World War II Resistance. New York: Cambridge University Press, 2016. 18 Sklevicky, „Emancipated integration or integrated emancipation”. Kurziv dodala autorica. �22 CHIARA BONFIGLIOLI BIOGRAFIJE AKTIVISTKINJA AFŽ-A: INTERSEKCIONALNA ANALIZA ŽENSKOG DJELOVANJA Iako je dobro što nas ovakva tumačenja upozoravaju da ne gajimo isuviše romantičnu sliku o iskustvu AFŽ-a, ona u suštini podrivaju ulogu žena kao organizacijskih i političkih rukovoditeljica, i zanemaruju različite stupnjeve truda uloženog u promoviranje novih rodnih predodžbi kojima se nastojao uspostaviti „ujedinjujući” diskurs ženske ravnopravnosti bez obzira na klasu, geografsko područje ili etničku pripadnost. Takva tumačenja također prikrivaju da se nakon Drugog svjetskog rata javljaju nove mogućnosti političkog angažmana, obrazovanja i rada koje masama žena nude mogućnost izbora i omogućavaju nesvakidašnji generacijski raskid u samoodređivanju žena kao građanki i radnica. Kako sam pokazala u svojoj disertaciji, novi su politički diskursi i prakse ženskog aktivizma u eri Hladnog rata bili transnacionalni i prekoračivali granice zacrtane Hladnim ratom.19 Patrijarhat ili, drugim riječima, dominacija muškaraca u javnim strukturama i privatnoj sferi, dakako nije prestao postojati bez obzira na zvaničnu socijalističku politiku ženske emancipacije. Diskursi i praksa ženske emancipacije imali su nepostojan učinak, prvenstveno zbog već postojeće snažne patrijarhalne tradicije porodica i neujednačenosti životnih prilika žena u različitim regijama, ali i zbog stvaranja novih oblika društvene diferencijacije.20 Brojni dokumentarni filmovi pokazuju da žensko iskustvo rodne (ne)ravnopravnosti i društvene mobilnosti u socijalizmu nije uvjetovano samo tradicionalnim i široko rasprostranjenim dvostrukim bremenom žena, već i različitim životnim putevima žena, posebno različitim stupnjem obrazovanja, različitom klasom i porodičnom politikom.21 Usprkos težnjama Jugoslavije ka besklasnom društvu, razni su oblici kapitala (političkog, društvenog, ekonomskog i kulturnog) određivali mjeru u kojoj i žene koriste nove prilike na polju obrazovanja i rada. Napredovanje žena na ovim poljima moglo je spriječiti i „nepodobno” porijeklo, političko ili vjersko, a u kriznim situacijama obrazovane žene na ključnim pozicijama riskirale su da se nađu pod teškom političkom represijom, kako se desilo u slučaju raskida Sovjetskog saveza i Jugoslavije.22 19 Bonfiglioli, Chiara. Revolutionary Networks. Women’s Political and Social Activism in Cold War Italy and Yugoslavia (1945–1953.), doktorska disertacija, Univerzitet u Utrechtu, 2012. 20 Archer, Rory, Duda, Igor i Stubbs, Paul ur., Social inequalities and discontent in Yugoslav Socialism. Farnham: Ashgate, 2016. 21 Vidjeti dokumentarac Borovi i jele (2002.) Sanje Iveković, te dokumentarce Želimira Žilnika Jedna žena – jedan vek iz 2012. i Vera i Eržika iz 1981. 22 Jambrešić-Kirin, Renata. Dom i svijet: o ženskoj kulturi pamćenja. Zagreb: Centar za ženske studije, 2008. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 23 Ovdje, dakle, zastupam suptilniji pristup procjeni ženskog učešća u AFŽ-u, pristup koji razmatra međusobno povezane faktore društvene diferencijacije i njihovu stalnu fluidnost, a ne inherentne suprotnosti između „žene” i „države”, posebno u kontekstu krajnje fragmentirane i decentralizirane državne vlasti. Izbjegavajući paradigmu potpune nepovezanosti „feminističkih” i „proleterskih” ženskih pokreta, biografski i intersekcionalni pristup omogućava i praćenje kontinuiteta učešća žena u feminističkim organizacijama i kulturnim udruženjima u periodu između dva rata, kao i rukovođenja AFŽ-om tokom ratnih i poslijeratnih godina.23 Dodatni element kontinuiteta je i interpretativni okvir koji suprotstavlja savremenost i zaostalost, gdje se rodni odnosi u ruralnim područjima, posebno u muslimanskim zajednicama, tumače kao krajnji znak zaostalosti i rezultat feudalnog osmanskog potlačivanja. Ovaj okvir je postojao i između dva svjetska rata, ali je posebno izražen tokom djelovanja AFŽ-a u posljeratnom periodu.24 Aktivistkinje su se dakle, našle na raskršću ovih kontradikcija: sa jedne strane različiti uvjeti političkog angažmana, a sa druge različiti zahtjevi naprednog i nazadnog načina života. Individualne težnje žena na polju obrazovanja, rada i bračnog života preplitale su se sa novim oblicima kolektivnog organiziranja i novim utopijskim rodnim predodžbama. Pošto su siromaštvo i socijalna pravda bili važna motivacija političkog angažmana, u nastavku ću predstaviti upravo biografije koje pokazuju svu složenost političkih putanja aktivistkinja, posebno onih muslimanskog porijekla. Da bih pokazala ulogu faktora društvene diferencijacije u mobilizaciji žena, predstavit ću i dva primjera gdje su važni pokretači političkog angažmana bili obrazovanje i klasa. Ovi primjeri dakako nisu reprezentativni za čitavu Bosnu i Hercegovinu, ni čitavu Jugoslaviju, tim više što među dostupnim, objavljenim i arhivskim izvorima dominira perspektiva rukovodstva AFŽ-a, a ne običnih članica. Kroz analizu ovih slučajeva predočavam kako se intersekcionalnim i biografskim pristupom otvaraju nove perspektive i dolazi do novih tumačenja arhivskog nasljeđa AFŽ-a. 23 Emmert, A. Thomas. „Ženski Pokret: The Feminist Movement in Serbia in the 1920s” u Sabrina P. Ramet (ur.), Gender Politics in the Western Balkans. Women and Society in Yugoslavia and the Yugoslav Successor States. University Park: Pennsylvania State University Press, 1999. 24 Ibidem. Vidjeti i Ballinger, Pamela i Ghodsee, Kristen. „Socialist Secularism. Religion, Modernity, and Muslim Women’s Emancipation in Bulgaria and Yugoslavia, 1945-1991”, Aspasia 5 (2011): 6-27. �24 CHIARA BONFIGLIOLI BIOGRAFIJE AKTIVISTKINJA AFŽ-A: INTERSEKCIONALNA ANALIZA ŽENSKOG DJELOVANJA Među aktivistkinjama AFŽ-a koje su težile ličnoj slobodi i ravnopravnosti ističe se Vahida Maglajlić (1907-1943)25 rođena u Banjoj Luci, u uglednoj muslimanskoj porodici. Kćerka lokalnog kadije (sudije), najstarija od desetero djece, Vahida već u djetinjstvu ispoljava živahan, snažan karakter; muškobanjasta djevojčica će postati izuzetno vješta tkalja i krojačica. Sanjala je da po svršetku ženske strukovne škole nastavi školovanje na pedagoškoj gimnaziji u Zagrebu, ali otac joj to nije dozvolio, iako su sva njena braća studirala i obučavala se za različita zanimanja. No, njoj je njen brat Ekrem, aktivista, donosio ilegalnu ljevičarsku literaturu koju je ona, krišom od oca, pomno čitala, postepeno prerastajući u komunistkinju. Vahida je zbog svog nesputanog duha ubrzo prestala nositi zar i čak je, u skladu sa tadašnjom modom, a na veliko zaprepaštenje svojih roditelja, odrezala kosu. Vahida je bila uzor mnogim muslimanskim ženama i djevojčicama koje je stalno ohrabrivala da se školuju, i za koje je organizirala brojne posjete kulturnim društvima poput Gajreta. Neposredno pred početak rata, Vahida je postala sekretarka, a potom i predsjednica Ženskog pokreta, organizacije ljevičarki koje su kasnije stupale u ilegalne partizanske aktivnosti. Kuća Vahidnog oca-kadije postala je tokom ustaške okupacije Banje Luke žarište antifašističkih aktivnosti. Vahida Maglajlić je, kao i njene saborkinje Dušanka Kovačević i Rada Vranješević, zar koristila da bi neopaženo stigla na sastanke ilegalaca i ilegalki. Vahida je konačno uhapšena, ali je, nakon mučenja u lokalnom zatvoru, uspjela pobjeći na slobodni teritorij.26 Prije nego su je u aprilu 1943. godine ubile njemačke snage, Vahida je jako puno radila sa muslimankama na području Cazina, mobilišući ih za partizanski pokret. U decembru 1942. godine, na prvoj konferenciji AFŽ-a u Bosanskom Petrovcu, Vahida je izabrana za članicu Centralnog odbora AFŽ-a. Nakon Drugog svjetskog rata položaj muslimanki postaje izuzetno osjetljivo pitanje, dijelom i zbog složenog političkog položaja muslimana u tom ratu.27 Krajem četrdesetih AFŽ započinje kampanju protiv zara i feredže koja vrhunac doseže usvajanjem niza zakona kojima se u Jugoslaviji zabranjuje pokrivanje čitavog lica, 1950. i 1951. godine – u vrijeme kada je „uporedna kontrola religije i oslobođenje žena postalo značajan simbol napretka i moderniteta”28. Pitanje 25 Vidjeti Beoković, Mila. Žene heroji. Sarajevo, Svjetlost, 1967. Za druge biografske prikaze života Vahide Maglajlić vidjeti Maglajlić-Hadžihalilović, Himka. Zapisi o Vahidi Maglajlić. Banjaluka: Glas, 1973. i Rođena za burno doba: životni put narodnog heroja Vahide Maglajlić. Kragujevac: Dečje Novine, 1977., iste autorice. 26 Žene Heroji, 216-218. 27 Hoare, Marko, Attila. The Bosnian Muslims in the Second World War: A History. London: Hurst & Co Publishers Ltd, 2013. 28 Socialist Secularism, 12. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 25 vela je orijentalizirano i u negativnom smislu povezano sa historijskim nasljeđem Osmanskog carstva.29 Svu ambivalentnost poslijeratne emancipacije žena pokazuje biografija Didare Dukazdjini, sedamnaestogodišnje Albanke iz bogate prizrenske porodice. Njoj je otac naredio da skine feredžu30 nakon što su lokalne komunističke vlasti tradicionalnog i zaostalog Kosova pozvale najuglednije porodice da svojim primjerom pokažu uvođenje novih socijalističkih vrijednosti. Godine 1947. stigla je direktiva Partije da se radi na ubeđivanju najuticajnijih ljudi u gradu o neophodnosti da žene skinu feredže (...) Moj otac je bio na prvom takvom sastanku i odmah je doneo odluku: njegova kćerka će da skine feredžu. Naravno, mene ništa nije pitao. (...) Tatina odluka došla mi je kao najstrašnija kazna. Stajala sam u šoku, zabezeknuta, bez snage da mu se suprotstavim, da išta pitam, kad mi je saopštio da je dao reč Mesnom odboru Partije. Celu noć sam plakala. Nisam mogla da zamislim užasniju situaciju od te u koju me je gurao rođeni otac. Imala sam sedamnaest godina, želela sam da se udam, da se ne razlikujem od svojih vršnjakinja.31 Didaru je ta očeva odluka šokirala. Izaći „gola” na ulicu njoj se činilo sramotom koju ne bi mogla preživjeti. Didarin otac je, odlučivši da će mu kćerka skinuti feredžu, naumio i to da ona pohađa kurs za učiteljice. Didara se nakon tri mjeseca i zaposlila kao učiteljica, zahvaljujući velikoj potražnji za pismenim radnicima i radnicama koji mogu predavati na kosovskim selima. Didara se dvije godine kasnije, kao devetnaestogodišnjakinja, zaljubljuje u Tošu, militantnog srpskog komunistu koji joj nudi brak. „Komunista od glave do pete, Toša nije pet para davao na različitost našeg nacionalnog porekla”32. Da bi se udala za muškarca koga voli i izbjegla ugovoreni brak sa Albancem, Didara je morala pobjeći iz očeve kuće, čime za narednih nekoliko godina potpuno prekida odnose sa roditeljima. Kasnije se učlanjuje u AFŽ koji je šalje da kao „živi primjer” ženske emancipacije po selima regrutira Albanke za aktivnosti Narodnog fronta. Didarin slučaj, koliko god izuzetan, ilustrira nevjerovatne društvene i političke transformacije koje su se nakon Drugog svjetskog rata dešavale u Jugoslaviji, kao i implikacije tih transformacija po žene. 29 Za detaljnu raspravu o pokrivanju muslimanki u Bosni i Hercegovini iz historijske perspektive vidjeti Andrea Mesarič, „Wearing Hijab in Sarajevo. Dress Practices and the Islamic Revival in Post-war Bosnia-Herzegovina”, Anthropological Journal of European Cultures, 22(2), 2013: 12-34. 30 Malešević, Miroslava. Didara. Životna priča jedne Prizrenke. Beograd: Srpski genealoški centar, 2004. 31 Didara, 39. 32 Didara, 46. �26 CHIARA BONFIGLIOLI BIOGRAFIJE AKTIVISTKINJA AFŽ-A: INTERSEKCIONALNA ANALIZA ŽENSKOG DJELOVANJA Arhiv AFŽ-a Bosne i Hercegovine, ali i drugih republika bivše Jugoslavije, dokazuje da su žene raznih etničkih grupa bile izuzetno zainteresirane za obrazovanje i poboljšanje životnog standarda. Njihov interes je dijelom potaknut novostvorenim prilikama, ali i naporima koje AFŽ ulaže u pokretanje lokalnih programa opismenjavanja, sanitacije i smanjenja stope smrtnosti novorođenčadi u ruralnim područjima. S druge strane, kampanje poput one protiv nošenja feredže izazivaju suprotstavljene reakcije, budući da podrivaju tradicije zajednica. Visoku stopu nepismenosti na teritorijama nekadašnjeg Osmanskog carstva, prvenstveno u Bosni, Makedoniji i Kosovu, rukovodstvo AFŽ-a smatra dodatnim dokazom povezanosti „zaostalosti, religije (osobito, iako ne isključivo, Islama) i potlačenosti žena”33. Zakon o zabrani nošenja zara i feredže stoga su i same muslimanke često tumačile kao poseban oblik napada na njihove zajednice, što izaziva produbljivanje jaza između muslimanki i AFŽ-ovih aktivistkinja iz drugih etničkih grupa. Slična mišljenja su dokumentirana i među muslimankama iz Sandžaka u Srbiji koje su otvoreno opisivale koliko ih je sramota skinuti zar u javnosti.34 U jednoj od rijetkih autobiografija s tog područja prevedenih na engleski, Munevera Hadžišehović, naučnica iz Sandžaka (rođena 1933. godine), govori kako se osjećala diskriminirano i izolirano zbog svog muslimanskog porijekla, ali opisuje i podršku koju je dobila od socijalističke države, najprije kao izvrsna studentica, potom kao naučnica zaposlena u javnom istraživačkom institutu u Beogradu, a naposljetku kao samohrana majka tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog stoljeća.35 Prikaz biografija muslimanki iz viših klasa pruža uvid u karakter proturječnosti i ambivalentnosti procesa brze društvene modernizacije koja je obuhvatila žene u Jugoslaviji nakon 1945. godine, a istovremeno prikazuju isprepletenost raznih društvenih faktora koji su utjecali na živote žena. Obrazovanje i klasa su očito predstavljali važne faktore političkog angažmana. Naime, u antifašističkom pokretu je učestvovao veliki broj mladih studentica, što potvrđuju biografije ostalih žena narodnih heroina iz Bosne i Hercegovine, poput studentica Dragice Pravice (1919-1943) i Radojke Lakić (1917-1941), te studentice i činovnice (jer nije mogla postati učiteljica) Rade Vranješević (1914-1944). Posebno zanimljiva figura je Sida Marjanović (rođena 1921. u Bosanskom Aleksandrovcu blizu Banje Luke), nekadašnja učenica mostarske gimnazije i banjalučkog konzervatorija, članica 33 Socialist secularism, 16. 34 http://sandzakpress.net/ispovijesti-sandzackih-zena-nakon-prisilnog-skidanja-zara-iferedze-1951-godine 35 Hadžišehović, Munevera. A Muslim Woman in Tito’s Yugoslavia. College Station: Texas A&M University Press, 2003. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 27 Saveza komunističke omladine i učesnica pokreta otpora. Radila je kao medicinska sestra, politička radnica i bila nadležna za radijski program i publikacije sve do konferencije u Bosanskom Petrovcu 1942. godine. Nakon toga je učestvovala u osnivanju odbora AFŽ-a na slobodnoj i okupiranoj teritoriji Kozare. Učestvovala je u borbama aprila 1943. godine, kad su poginule mnoge njene saborkinje uključujući i Vahidu Maglajlić, a u oktobru iste godine rodila kćerku.36 Nakon rata je imenovana potpredsjednicom Glavnog odbora i sekretarkom AFŽ-a u Banjoj Luci. Nastavila je raditi u medijima, postala direktorica poduzeća Bosnafilm, te napisala scenarije za nekoliko angažiranih dokumentaraca, te za čuveni partizanski film Bitka na Neretvi, o bitki u kojoj je i sama učestvovala.37 Kasnije se bavila diplomatijom, uglavnom na polju kulturne razmjene, te postala prva predsjednica Udruženja filmskih radnika Bosne i Hercegovine. Pored učiteljica i studentica, antifašističkom pokretu su se priključivale i žene politizirane kao dio radničke klase, kroz sindikate. S obzirom na koncentraciju ženske radne snage u tekstilnoj industriji, u antifašističkom pokretu između dva svjetska rata osobito su bile aktivne tekstilne radnice, koje su predvodile i nekoliko štrajkova.38 Ovdje se izdvaja Judita Alargić (Novi Sad, 1917.), u međuratnom periodu radikalizirana kao tekstilna radnica, koja u ratu i poslijeratnih godina zauzima važne političke pozicije u Partiji i AFŽ-u. Konferenciji u Bosanskom Petrovcu prisustvovala je kao jedina predstavnica Vojvodine, i postala članica Centralnog odbora AFŽ-a.39 I nakon 1953. godine aktivno djeluje u socijalističkim ženskim organizacijama (SDŽ i KDAŽ). Iako je dospjela na visoke političke pozicije, nikada se nije prestala interesirati za sudbinu radnica, što pokazuje i njena intervencija na sastanku rukovodstva SDŽ-a 1954. godine, kad ističe da žene u tekstilnoj industriji rade u strašnim uvjetima, za mizerne nadnice, a nemaju nikog ko bi se brinuo o njihovoj djeci: „ti radnici bi štrajkovali u svakom drugom sistemu, ali ovo 36 Glavni odbor AFŽ, ‘Centralni odbor AFŽ-a Jugoslavija Glavnom odboru AFŽ-a BiH – biografije narodnih odbornica’, Kutija 7, 2526/5, 1949. Kratku biografsku skicu o njoj moguće je pronaći na listi aktivistkinja u glavnim odborima iz decembra. Na internetu je moguće pronaći samo datum rođenja i nekoliko crtica iz života. Biografski podaci također su preuzeti iz sljedećih knjiga: Himka Maglajlić-Hadžihalilović, Rođena za burno doba: životni put narodnog heroja Vahide Maglajlić. Kragujevac: Dečje Novine, 1977. Lukić, Dragoje, Rat i djeca Kozare, Narodna Knjiga, 1984. 37 Sida Marjanovic, Na Neretvi… (Sarajevo, 1950). 38 Lagator, Špiro i Čukić, Milorad. Partizanke Prve proleterske. Beograd, Export-press, 1978. Kecman, Jovanka Žene Jugoslavije u radničkom pokretu i ženskim organizacijama 1918-1941. Beograd: Narodna knjiga, 1978. 39 Vidjeti biografske prikaze koje je sakupila Gordana Stojaković http://www.zenskestudije.org.rs/01_o_nama/gordana_stojakovic/AFZ/afz_licnosti.pdf �28 CHIARA BONFIGLIOLI BIOGRAFIJE AKTIVISTKINJA AFŽ-A: INTERSEKCIONALNA ANALIZA ŽENSKOG DJELOVANJA je socijalistička zemlja i ljudi razumiju situaciju, ali mi smo dužni da im pomognemo koliko god možemo.”40 Ovaj citat pokazuje sve proturječnosti pokušaja rješavanja rodne i klasne nejednakosti unutar socijalističkog sistema. Aktivistkinje su ih bile itekako svjesne. U narednom poglavlju ću analizirati kako se Antifašistički front žena krajem četrdesetih i početkom pedesetih prošlog stoljeća hvata u koštac sa etničkim i klasnim razlikama među ženama, osobito kada se radi o ženama iz ruralnih područja. Istražit ću i jaz između socijalističkih ideala i društvene stvarnosti, tačnije tenziju između idealizirane slike nove socijalističke žene (pismene, zaposlene, politički aktivne) i sveprisutne nepismenosti i političke pasivnosti žena. I ovdje me zanima intersekcionalno tumačenje ženskog djelovanja, te utjecaj klasnih, obrazovnih i etničkih razlika na diskurs i praksu AFŽ-a. 3. Socijalistički ideali i društvena stvarnost: terenski rad aktivistkinja AFŽ-a Antifašistkinje su i nakon rata snažno motivirane borbenim duhom antifašističkog pokreta otpora. Partizani su pobjedu izvojevali zahvaljujući neprestanom aktivizmu i žrtvovanju za oslobođenje zemlje, u velikoj mjeri zahvaljujući i političkom učešću žena. Stoga se smatralo da je masovna mobilizacija i dalje neophodna za obnovu razrušene zemlje i zaštitu takozvanih tekovina revolucije, to jest radikalne transformacije klasnih i imovinskih odnosa s ciljem poražavanja političkih i klasnih neprijatelja. Prateći sovjetski model, jugoslavensko rukovodstvo nakon 1945. godine sve radikalnije poziva na klasnu borbu na nacionalnom i internacionalnom nivou, što u konačnici dovodi do sukoba sa sovjetskim rukovodstvom. Raskidom Jugoslavije sa Sovjetskim Savezom, 1948. godine ova radikalna pozicija postaje još izraženija, barem u periodu neposredno nakon raskida kad se Jugoslavija našla izolirana na međunarodnoj sceni, te je stanovništvo trebalo mobilizirati za podršku vlastima. Stoga krajem četrdesetih i početkom pedesetih prošlog stoljeća vlast snažno promovira političku mobilizaciju i društvenu kontrolu, a „pasivnost” u političkom životu smatra se najvećim grijehom. Politizirane rukovoditeljice, mahom odrasle u gradskim sredinama i obrazovanije od većine ženskog stanovništva, sa dugogodišnjim iskustvom borbenosti još od međuratnog perioda, i dalje djeluju u duhu požrtvovnosti i neprestane političke mobilizacije, i svoje vrijednosti nastoje širiti i među „ženskim masama”. 40 Beograd, Arhiv Jugoslavije, fond 354: kutija 1: Zapisnici i stenografske zabilješke sa sastanaka upravnog odbora i sekretarijata SZDJ i sa savetovanja SZDJ 1954-1961. Zapisnik 6.3.1954, p. X/3. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 29 Kakvu je zapravo socijalističku „novu ženu” promovirao AFŽ i kako se taj ideal provodio u praksi? Šta su aktivistkinje očekivale i kako su se suočavale sa stvarnošću života žena širom zemlje, posebno u Bosni i Hercegovini? Za spoznavanje prirode tih ideala i predodžbi može poslužiti agitprop-štampa namijenjena ženama. Neposredno prije oslobođenja, Nova žena objavljuje značajan uvodnik kojim se Bogomir Brajković obraća Hrvaticama u Bosni i Hercegovini, navodeći da se veliki broj Hrvatica već priključio partizanskoj borbi, ali da jedan dio hrvatske zajednice još uvijek ne uspijeva odabrati ispravan politički put. Uvodnik eksplicitno navodi da hrvatske i muslimanske žene pate od iste zaostalosti kao i Srpkinje u Kraljevini Jugoslaviji, ali da su se ove potonje uspjele osloboditi kroz partizansku borbu. Srpkinje su u borbama u Bosni i Hercegovini učestvovale u puno većem broju, što se može objasniti i činjenicom da ih je proganjao kolaboracionistički režim Nezavisne države Hrvatske u čijem se sastavu nalazila i Bosna i Hercegovina.41 Hrvatice iz BiH pozvane su da se pridruže borbi povodeći se primjerom Hrvatica iz Hrvatske koje su značajno doprinijele pokretu otpora u Istri, Lici, Slavoniji i Dalmaciji. Hrvatice se izričito pozivaju na sestrinstvo s muslimakama i Srpkinjama, a u ime zajedničkog iskustva žrtve pod čizmom zajedničkog neprijatelja (okupatorskih snaga Osovine i domaćih kolaboracionista).42 S jedne strane, časopis AFŽ-a pokušava ublažiti etnički sukob među ženama i, kako kaže Jelena Batinić, igrati ulogu „međuetničkog medijatora”43, propagirajući doktrinu koja će na koncu biti definirana kao „bratstvo i jedinstvo”. S druge strane je pri izradi strategija za masovnu međuetničku mobilizaciju žena valjalo uzeti u obzir i etničke podjele. Razlike među ženama nisu bile uvjetovane samo etničkom pripadnošću, nego, što je još važnije, stupnjem političke osviještenosti, ali se često dešavalo da se ta dva faktora preklope, kao u gorenavedenom slučaju Hrvatica i Srpkinja. Jedan od uvodnika Nove žene iz 1946. godine razmatra činjenicu da su žene postale istinska politička sila. Na žalost najangažiranijih aktivistkinja koje pokušavaju mobilizirati žene, većinu se žena ipak nije moglo smatrati antifašistkinjama. Uvodnik iznosi da depolitiziranim ženama valja prilaziti s razumijevanjem i pažnjom, jer su sve žene žrtve fašizma, i one pasivne i one koje su ponašaju opozicionarski. Stav ovih 41 Vidjeti: Jancar-Webster, Women & revolution in Yugoslavia, i Batinić, Women and Yugoslav partisans. 42 „Srpska žena, čije je neizmjerne patnje ovjekovečio veliki hrvatski pjesnik Vladimir Nazor u svojoj pjesmi „Majka pravoslavka”, pruža ruku hrvatskoj i muslimanskoj ženi i želi da zajednički liječe rane koje im je nanio zajednički neprijatelj. I rodoljubive svjesne Hrvatice gledaju u srpskim i muslimanskim ženama svoje sestre. To sestrinstvo, posvećeno nevinom krvlju bezbrojnih žrtava, sve bosansko-hercegovačke žene moraju čuvati kao svetinju. „Nova žena, br.2, 5, „Hrvatice Bosne i Hercegovine”. 43 Batinić, Women and Yugoslav partisans, str. 218. �30 CHIARA BONFIGLIOLI BIOGRAFIJE AKTIVISTKINJA AFŽ-A: INTERSEKCIONALNA ANALIZA ŽENSKOG DJELOVANJA potonjih tumači se kao rezultat neznanja ili negativnog utjecaja članova porodice, posebno u slučaju žena seljanki i radnica. Samo se nekolicinu žena moglo smatrati istinskim neprijateljima, a to su kolaboracionistkinje lakog morala, ili klasni neprijatelji – žene koje su u prijašnjoj Jugoslaviji živjele od rada drugih i priželjkivale povratak prijeratnog stanja. Uvodnik poziva antifašistkinje na otpor „sektaštvu”, posebno u slučaju srpskih aktivistkinja i njihove podozrivosti prema muslimankama ili Hrvaticama koje su osvojile određeni stupanj političke odgovornosti.44 Klasna borba morala je nadjačati postojeću etničku mržnju i podjele, i žene su pozvane na zajedničku mobilizaciju u ime općeg dobra. Istovremeno je trebalo podići političku svijest među ženama različitih političkih orijentacija, da bi se pridobile simpatije ženskog građanstva na marginama javnog života. Krajem četrdesetih AFŽ počinje iznutra stvarati preduvjete za ženski aktivizam kroz masovne kampanje opismenjavanja i masovno regrutiranje u dobrovoljne radne brigade i novu industrijsku radnu snagu. Članice AFŽ-a učestvuju i u osnivanju struktura socijalne skrbi za siročad, te porodiljskih klinika i jaslica za djecu radnica. Dijeleći kulturni, ekonomski i politički kapital sa takozvanim pasivnim ženama, rukovodstvo AFŽ-a pokušava među ženama učvrstiti legitimitet socijalističkog režima i rad žena iskoristiti za obnovu i mobilizaciju. Ali se ipak često očituje slabost političkih „kadrova” na lokalnom nivou, kao i činjenica da ova organizacija ne dopire i ne uključuje sve žene diljem zemlje – naročito u ruralnim područjima. Unatoč socijalističkim idealima jasno izraženim u propagandnim materijalima poput ženske štampe, rukovodstvo AFŽ-a bilo je duboko svjesno poteškoća u mijenjanju položaja žena. Na plenumu Glavnog odbora AFŽ-a BiH održanog u martu 1948. godine, istaknuta bh. rukovoditeljica Dušanka Kovačević izražava žaljenje što ova organizacija nije uspjela doprijeti do svih žena, posebno onih u selima, zbog jaza između gradske i seoske realnosti. Ona eksplicitno navodi da organizacija mora uključiti i iskoristiti snagu i sposobnost seoskih žena: Drugarice, meni je na ovom sastanku pao u oči odnos prema ženi-seljanki, kada su pojedine drugarice govorile da su žene-seljanke nepismene, da nema sposobnih žena itd. Mi, drugarice, ne možemo tako govoriti. Ne možemo govoriti o nesposobnosti žene-seljanke, ne možemo i nećemo da slušamo o tome i ne možemo postaviti uvijek stvar tako: da imamo više građanki, učiteljica, itd. bilo bi lako. Da vidite šta bi mi onda uradili. Mi hoćemo da od seljanke stvorimo rukovodioca. Ona je pokazala u ratu šta 44 Nova žena: God. 1, br. 6, ‘Pitanja, u koja treba da se udubimo’, 15, 1945. http://afzarhiv.org/files/original/74c7a03e1f6ad2c383759272bb8da3da.pdf �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 31 može, ona je dala ogromno mnogo u ratu, ona je veliki patriota naše zemlije i njoj treba nauke. To je naš dug prema toj ženi i mi joj moramo pomoći. Treba se pomučiti oko toga da uzdignemo još seljanki rukovodioca.45 Ovaj govor dokazuje da su rukovoditeljice AFŽ-a bile svjesne neoslobođenog potencijala žena sa sela. Ispostavilo se, međutim, da je obrazovati kadrove u selima krajnje teško, jer najbolje aktivistkinje često prelaze iz ćelija AFŽ-a u lokalne institucije, i radije rade za Narodni front, nego među ženama (Sklevicky je detaljno analizirala ovaj problem).46 Često se istaknuti članovi Partije protive učešću svojih supruga u radu AFŽ-a i ometaju aktivnosti lokalnih ogranaka ove organizacije.47 Izvještaji iz Vareša pružaju primjer takvih dešavanja.48 Članice AFŽ-a u selima uglavnom su bile domaćice, sa tri ili četiri razreda osnovne škole, politizirane uslijed ratnih gubitaka i učešća članova svojih porodica u ratu. Razina njihove političnosti, međutim, nije uvijek bila zadovoljavajuća, posebno kad se radilo o rukovoditeljskim sposobnostima. Na popisu biografskih skica članica AFŽ-a koje su pohađale političku obuku u Sarajevu, mnoge su polaznice opisane kao nedorasle rukovoditeljskim pozicijama. Neadekvatnosti su najčešće proizlazile iz nedostatnog obrazovanja ili ograničenja osobne naravi (“tiha”, “šutljiva”, “voli intrigirati”, “ne voli da diskutuje”, “nedisciplinovana”, “nije dovoljno bistra”, “prilično zaostala, skoro je skinula zar”). Nepodobnima za rukovođenje lokalnih odbora smatrane su i žene premlade, prestare ili lošeg zdravlja, ili „nesređenog porodičnog života”. Mnoge kandidatkinje su iskazale potencijal za politički angažman, ali 45 Glavni odbor AFŽ, ‘Zapisnik IV plenuma Glavnog odbora AFŽ-a održanog u Sarajevu, 13. marta 1948.’, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 5, 2912/ 32, 1948. 46 Sklevicky, Konji, Žene, Ratovi, str. 120-121; 137. 47 Bonfiglioli, Women’s Political and Social Activism. 48 „U sreskoj organizaciji Vareša je jedna velika greška što drugarica koja je rukovodioc organizacije živi partiskim životom u mjesnoj organizaciji pa radi čega ona svoje težište rada baca na mjesne zadatke dok zadatke po sreskoj organizaciji AFŽ-a radi toga zapostavlja (...) U Varešu žena sekretara SNO neće da radi u organizaciji AFŽ-a i to uvijek i svagdje naglašava. ” Glavni odbor AFŽ, ‘Zapisnik 1. oktobar 1950’, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 8, 4288/?, 1950. U drugom izvještaju organizaciona situacija u Varešu okarakterizirana je kao veoma loša. Također se napominje da supruge članova partije i istaknutih ličnosti ne žele raditi, a da ih njihovi muževi opravdavaju. U izvještaju se također tvrdi da je lokalnim ženama puno više stalo do Katoličke Crkve nego do bilo koje konferencije AFŽ-a ili Narodnog fronta. Na primjer, supruga jednog lokalnog sekretara uredno je posjećivala katoličke mise, ali se nije pojavljivala na sastancima AFŽ-a, zato što nije bila u dobrim odnosima sa jednom od aktivistkinja, iako su tokom rata obje bile partizanke. Također, muslimanski članovi partije nisu dozvoljavali svojim ženama da skinu zar. Glavni odbor AFŽ, ‘Sreski odbor AFŽ Vareš Oblasnom odboru AFŽ –godišnji izvještaj o radu’, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 8, 91/1, 1949. �32 CHIARA BONFIGLIOLI BIOGRAFIJE AKTIVISTKINJA AFŽ-A: INTERSEKCIONALNA ANALIZA ŽENSKOG DJELOVANJA su trebale dodatnu obuku i obrazovanje. U većini slučajeva, ali ne uvijek, izbor lokalnih rukovoditeljica ovisio je o njihovom stepenu obrazovanosti i spremnosti da uče. Dakle, idealna seoska rukovoditeljica morala je biti otvorena, disciplinirana, vrijedna, željna znanja i spremna pomoći drugima.49 Uvidjevši koliko je teško obučiti lokalne kadrove i premostiti jaz između urbanog i ruralnog, rukovodstvo AFŽ-a počinje insistirati na obrazovanju i poboljšanju životnog standarda, pošto se emancipacija žena u seoskim zajednicama dovodila u usku vezu sa društvenim razvojem. U govoru Vide Tomšič, predsjednice AFŽ-a, poslanog iz Centralnog odbora u Beogradu u Glavni odbor u BiH u septembru 1948. godine, navodi se da je zaostalost žena zaostavština stare Jugoslavije i da je zbog toga rad sa ženama izuzetno važan. Govoreći u svoje ime i u ime ostatka rukovodstva AFŽ-a, ona kaže: Mi moramo ženu naučiti da mrzi svoju neravnopravnost koja se danas još kod mnogih hiljada njih praktički krije iza feredže i drugih, iako manje vidnih navika, mi moramo osloboditi mase žena od sujeverja, raznih predrasuda itd. Isto tako moramo preko rada naših organizacija očistiti, okrečiti, oprati naše kuće, izbaciti iz nijh srednjevekovna ognjišta, unijeti u kuće krevet, naučiti održavanju čistoće i osnovnih higijenskih uslova (...) mi ne možemo zamisliti izgradnju socijalizma bez istovremenog podizanja standarda života, a naročito bez istovremenog podizanja težnje za poboljšanjem života naših radnih masa, naročito na selu.50 Promoviranje obrazovanja žena i higijenskih standarda bilo je važno, kako za smanjivanje stope smrtnosti novorođenčadi u čitavoj zemlji, tako i za težnju socijalističke države da svima, a posebno ženama, djeci i ratnim invalidima, osigura socijalnu zaštitu i pomoć. Stoga AFŽ znatan dio svojih aktivnosti usmjerava na 49 Primjer opisa manje uspješne polaznice: „D.B., Bos. Dubica, rodjena 1923 godine, završila 4 razreda osnovne škole, pretsjednica SO AFŽ-a. Iako je mlada i ima uslove da se razvija nije pokazala naročito interesovanje za učenje. Ne osjeća se odgovorna i nije disciplinovana u radu. Ukoliko bi bila rukovodilac potrebno joj je ukazati na te greške. Dosada nije politički bila uzdignuta te treba više da čita i uči.” Uspješne polaznice opisivale su se na sljedeći način: „N.D., Mostar grad, rod.1918 god., završila 4 razreda srednje škole. Ima uslove da bude samostalan rukovodilac, pozna rad organizacije AFŽ-a i nastoji da ga još bolje upozna. Disciplinovana je i ima volju za učenje. Zauzima pravilan stav prema svim političkim događajima. Ima drugarski odnos prema drugaricama i voljna je da i ostalim pomogne u učenju.” Oblasni odbor AFŽ Sarajevo, ‘Glavni odbor AFŽ BiH Oblasnom odboru AFŽ BiH - karakteristke polaznica političkih kurseva’, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 9, 352/6, 1950. 50 Glavni odbor AFŽ, ‘Centralni odbor u Beogradu Glavnom odboru AFŽ-a Bosne i Hercegovine – o podizanju standarda života radnih ljudi’, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 5, 2051/1, 1948. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 33 obrazovanje stanovništva, promoviranje novih životnih navika i podizanje životnog standarda. Koliko su istaknute aktivistkinje AFŽ-a vjerovale u seoske žene i njihovu sposobnost da poboljšaju svoju svakodnevicu možda najbolje ilustrira biografija Rajke Borojević, još jedne figure koja se ističe u radu ove organizacije. Rajka Borojević je bila učiteljica i partizanka iz Hercegovine koja se u ratu sa mužem i dvoje djece sklonila na selo u Srbiju, gdje im je pomoglo lokalno stanovništvo, zbog čega im je bila neizmjerno zahvalna i osjećala prema njima dug. Rajka Borojević je zajedno sa mužem u Banjoj Luci osnovala Vitaminku, tvornicu za preradu voća i povrća, a početkom pedesetih seli u selo Donji Dubac i 1954. godine počinje raditi prve radionice sa seoskim ženama. Kasnije je u Dragačevu osnovala tkalačku zadrugu koja je do kraja šezdesetih zapošljavala 420 žena.51 Prije učešća u plenumu Centralnog odbora AFŽ-a krajem četrdesetih, Rajka Borojević je u Banjoj Luci organizirala obuku iz politike i kulture za seoske žene. Tokom gorenavedenog plenuma u Sarajevu, imala je priliku govoriti o tim obukama i opisati programe osmišljene za seoske žene. Žene su učestvovale u konferencijama, posjećivale domove za djecu, dom za invalide i brojne tvornice gdje su upoznale „mnoge udarnice o kojima su prije samo slušale a nisu vjerovale kada se na konferenciji o njima pričalo”. Te žene sa sela vidjele su kako se štampaju knjige i novine, išle u pozorište i kino, te prisustvovale raznim političkim događajima. Te žene su bile „raspoređene po kučama naših najboljih aktivistkinja tako da su imale prilike da vide i u kući kako se kuha, podižu djeca, da nauče sve ono što selo još nema”.52 Borojevićka je govorila i o školovanju i stanju u sirotištima, te pozvala aktivistkinje AFŽ-a da posjete sirotišta i da ratnoj siročadi, čiji su se roditelji žrtvovali za oslobođenje zemlje, pruže prijeko potrebnu ljubav i nježnost. I u kasnijoj autobiografskoj knjizi, gdje Borojevićka opisuje svoj rad u Donjem Dubcu pedesetih godina prošlog stoljeća, primjetna je slična kombinacija pedagoškog pristupa, etike brige i solidarnosti. Borojevićka opisuje poteškoće koje je morala savladati pri organiziranju prve radionice sa lokalnim seoskim ženama u ruralnoj Srbiji i svoje emocije nakon dolaska u selo poslije rata: 51 Borojević, Rajka. Iz Dubca u svet Beograd: Etnografski muzej, 2006., prvo izdanje iz 1964. Vidjeti također Natalja Herbst, ‘Women in Socialist Yugoslavia in the 1950s. Primjer Rajke Borojević i ženske kooperative Dragačevo, Kersten-Pejanić, Roswita, Rajilić, Simone u: Christian Voß, (ur.), Doing Gender-Doing the Balkans. München, Berlin, Washington D.C. : Verlag Otto Sagner, 2012. Vidjeti i nedavni umjetnički projekt „Uzeti zajedničku stvar u svoje ruke” inspiriran Rajkom Borojević, kojeg je pokrenula njena unuka Ana Džokić (pristupljeno 19.10.2016.) http://www.stealth.ultd.net/stealth/25_taking.common.matter.into.your.own.hands.html 52 Glavni odbor AFŽ, ‘Zapisnik IV plenuma Glavnog odbora AFŽ-a održanog u Sarajevu 13. marta 1948’, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 5, nedostaje broj dokumenta/7, 1948. �34 CHIARA BONFIGLIOLI BIOGRAFIJE AKTIVISTKINJA AFŽ-A: INTERSEKCIONALNA ANALIZA ŽENSKOG DJELOVANJA Naročito se radujem što opet, kao i za vreme rata, osećam bliskost sa ovim narodom. Razmišljam kako bi im pomogla. Ta ideja nije od juče. Nosim je još iz ratnih dana. Ponela sam je odavde — kao obećanje samoj sebi. Ženama sam najbliža. One sve više dolaze. Presvučene, doterane kao za praznik. Poveravaju mi svoje muke. Posavetujem koliko umem. Pokazujem im i poslove iz domaćinstva, govorim o podizanju i vaspitanju dece. Vidim — sve je to na parče i sasvim malo.53 U nastavku dnevnika Borojevićka opisuje svoj susret sa lokalnim običajima i sujevjerjem, te borbu protiv niskih higijenskih standarda u svakodnevnom životu seoskih žena, kao i pri porađanju i odgajanju djece. Dugo joj je trebalo da uvjeri muževe da je obuka korisna njihovim suprugama. Ova aktivistkinja je čak javno osudila muškarca koji je svoju ženu pretukao zbog učešća u obuci, a preko članka objavljenog u beogradskom dnevnom listu Politika (nije, doduše, navela njegovo ime, ali je zaprijetila da će otkriti njegov identitet ponovi li se nešto slično). Časovi koje je držala u Donjem Dubcu sastojali su se od teorijskog dijela (kućna higijena, ženska higijena i seksualno obrazovanje, prva pomoć, vaspitanje djece, alkoholizam, ishrana, bonton) i praktičnog dijela (kuhanje i posluživanje, pripremanje zimnice, pravljenje sapuna, bojenje tkanine, pletenje i šivanje, sakupljanje aromatskog i ljekovitog bilja, pčelarstvo, uzgajanje malina, ručni rad, pjevanje).54 Žene su kilometrima hodale iz obližnjih sela da bi učestvovale na tim radionicama. Te žene su imale priliku posjetiti Beograd i po prvi put u životu otići u kino, a kasnije su išle u Sarajevo, Banju Luku, Kumrovec (Titovo rodno mjesto) i Zagreb. Tkalačka zadruga u Dragačevu počela je raditi početkom šezdesetih; cilj je bio osigurati ekonomsku neovisnost žena. Položaj žena u selu postepeno se poboljšavao, a 1967. godine u novootvorenom Domu kulture čak je održano i finale takmičenja za „najboljeg muža”, gdje su žene otvoreno ocjenjivale najpodobnije buduće partnere, o čemu je tada snimljen i dokumentarni film.55 Izgradnja Doma kulture finansirana je zahvaljujući sijelima za izbor „najboljeg muža” prethodno organiziranim u okolnim selima.56 Aktivizam Rajke Borojević, započet sa AFŽ-om i nastavljen dugo nakon gašenja te organizacije, odličan je primjer kombinacije utopijskih imaginarija, kolektivnih vrijednosti i individualnih težnji ljevičarskog rukovodstva da širom Jugoslavije emancipira žene, osobito one sa sela. Mnoge žene koje su iskusile partizansku 53 Borojević, Rajka Iz Dubca u svet, 7. 54 Ibid., Iz Dubca u svet, 39. 55 https://vimeo.com/134070626 56 http://www.stealth.ultd.net/stealth/25_taking.common.matter.into.your.own.hands.html �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 35 borbu usvojile su socijalističke vrijednosti i nastojale poboljšati položaj žena, posebno društveni i ekonomski, u skladu sa idejom da se ukupni društveni napredak ne može postići bez poboljšanja položaja žena. Iako je bilo naznaka društvene kontrole i emancipacije od vrha nadole, aktivistkinje AFŽ-a bile su svjesne situacije na terenu i postojanja jaza između socijalističkih ideala i stvarnosti, ali su taj jaz pokušavale premostiti kako su znale i umjele, dijeleći sa drugim ženama društveni, ekonomski i kulturni kapital. 4. Zaključak Ovaj rad pruža intersekcionalnu interpretaciju položaja žena u Antifašističkom frontu žena (AFŽ), zastupajući stanovište da je svu složenost položaja žena u toj organizaciji moguće razumjeti tek kroz podrobnije istraživanje društvenih razlika među ženama. Radom se nastoje prevazići dominirajuća tumačenja organizacione dinamike AFŽ-a te se, umjesto naglašavanja suprotnosti interesa državnih interesa i interesa žena, predstavljaju biografije nekolicine ključnih aktivistkinja (Vahida Maglajlić, Didara Dukazdjini, Sida Marjanović, Judita Alargić i Rajka Borojević) da bi se prikazala važnost individualnih težnji žena ka ravnopravnosti, slobodi i socijalnoj pravdi, kao i razni načini pretočavanja tih težnji u političko djelovanje. AFŽ, kako tvrdim u ovom radu, nije bio samo instrument političke mobilizacije i društvene kontrole, već i način jačanja solidarnosti i brige kroz zajedničko sudjelovanje u kulturnom, političkom i društvenom kapitalu. Rukovodstvo AFŽ-a, sačinjeno uglavnom od obrazovanih žena s političkim iskustvom čije je djelovanje bilo ukorijenjeno u revolucionarnom duhu partizanskog otpora, pokušalo je svoje vrijednosti propagirati među nepismenim apolitičnim ženama i premostiti jaz između grada i sela. Bile su ustanovljene hijerarhije između politički aktivnih i pasivnih žena, posebno u odnosu na muslimanke koje su bile smatrane nazadnima i primoravane na skidanje zara. Bez obzira na to, društvena i politička važnost seoskih žena bila je prepoznata zahvaljujući njihovom doprinosu antifašističkoj borbi, a na etničke i vjerske identitete gledalo se kao na nešto promjenjivo, nešto što se može postepeno transformirati obrazovanjem, znanjem i političkim djelovanjem. Aktivistkinje AFŽ-a su, iskusivši ove transformacije na svojoj koži, željele i drugim ženama ponuditi sličnu priliku. Dakle, među članicama AFŽ-a postojale su ogromne razlike u smislu etničke i klasne pripadnosti, političkih stavova i obrazovanosti, kao i političke i društvene moći. Ali je ova organizacija poticala žene na prevazilaženje podjela i razlika između grada i sela, između različitih nacionalnih grupa i klasa. Aktivistkinje AFŽ-a su, uprkos svim poteškoćama, propagirale socijalistički ideal ravnopravnosti i �36 CHIARA BONFIGLIOLI BIOGRAFIJE AKTIVISTKINJA AFŽ-A: INTERSEKCIONALNA ANALIZA ŽENSKOG DJELOVANJA emancipacije žena, organizirajući programe opismenjavanja, kurseve o higijeni, volonterske radne brigade i razne oblike lokalne mobilizacije. Arhiv AFŽ-a je svjedočanstvo raznovrsnosti kapilarnog djelovanja i, s obzirom na preciznost i detaljnost izvještaja s terena, predstavlja dragocjen izvor ženske historije. Arhivska građa AFŽ-a omogućava nam otkrivanje razlika među općinama, regijama i republikama, i poređenje položaja žena unutar nejednako razvijene jugoslavenske federacije. Kroz Arhiv također možemo analizirati kako su se federalne direktive o ženskoj emancipaciji tumačile i provodile na lokalnom nivou. I individualne životne priče žena, kako pokazuje ovaj rad, još su jedna ključna tema koju bi valjalo dodatno istražiti koristeći se arhivskom građom, usmenom historijom, memoarima i sekundarnom literaturom objavljenom tokom socijalističke ere. Iako se memoari, biografije i zbirke priča o partizankama pisani u socijalizmu obično smatraju ideološki pristrasnim i hagiografskim, u njima su sadržane korisne historijske informacije o dominantnim vrijednostima i predodžbama tog doba. Ovaj rad zaključujem citiranjem posljednjeg pasusa autobiografije Rajke Borojević koji ističe važnost memoara za historijsko istraživanje i naglašava utopijske vrijednosti koje su nadahnjivale rukovoditeljice AFŽ-a: Pruga Beograd-Bar primaknuće i ova sela većim centrima. Auto-put Beograd-Titovo Užice biće upola kraći od onog preko Kragujevca. Putevi, pruge, domovi, škole, dalekovodi... prodiru sve dalje, sve dublje u brda. U nekadašnje zabačene krajeve. Doći će vreme kada će se došljak čuditi: zar je Dubac bio zabačeno selo? Sela se menjaju sve bržim tempom. I ova. Koliko ih je već izmenila elektrifikacija. I u selima, neminovno, staro ustupa mesto novom. Pešačim prema Busenjači. Tačno je tako — samo pola sata pješačenja. Pevam i sećam se onih vrlo, vrlo teških putovanja i teškoća u radu. Bilo ih je mno-o-o-go. To je sudbina pionira. Ali — lepa je borba za novo, za bolje! Zaista niču nove žene. I zato sam vesela.57 57 Borojević, Iz Dubca u svet, 223. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 37 Arhivska građa Glavni odbor AFŽ, ‘Sreski odbor Teslić Zemaljskom odboru AFŽ-a – povjerenstvo za štampu’, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 3, 1178/1, 1947. Glavni odbor AFŽ, ‘Sreski odbor AFŽ-a Zemaljskom odboru AFŽ-a – mjesečni izvještaj za oktobar i novembar’, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 3, 1290/1, 1947. Glavni odbor AFŽ, ‘Centralni odbor AFŽ-a Jugoslavija Glavnom odboru AFŽ-a BiH – biografije narodnih odbornica’, Kutija 7, 2526/5, 1949. Beograd, Arhiv Jugoslavije, fond 354: kutija 1: Zapisnici i stenografske zabilješke sa sastanaka upravnog odbora i sekretarijata SZDJ i sa savetovanja SZDJ 1954-1961. Zapisnik 6.3.1954, p. X/3. Glavni odbor AFŽ, ‘Zapisnik IV plenuma Glavnog odbora AFŽ-a održanog u Sarajevu, 13. marta 1948.’, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 5, 2912/ 32, 1948. Glavni odbor AFŽ, ‘Zapisnik 1. oktobar 1950’, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 8, 4288/?, 1950. Glavni odbor AFŽ, ‘Sreski odbor AFŽ Vareš Oblasnom odboru AFŽ –godišnji izvještaj o radu’, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 8, 91/1, 1949. Oblasni odbor AFŽ Sarajevo, ‘Glavni odbor AFŽ BiH Oblasnom odboru AFŽ BiH – karakteristkinje polaznica političkih kurseva’, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 9, 352/6, 1950. Glavni odbor AFŽ, ‘Centralni odbor u Beogradu Glavnom odboru AFŽ-a Bosne i Hercegovine – o podizanju standarda života radnih ljudi’, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 5, 2051/1, 1948. Glavni odbor AFŽ, ‘Zapisnik IV plenuma Glavnog odbora AFŽ-a održanog u Sarajevu 13. marta 1948’, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 5, nedostaje broj dokumenta/7, 1948. Bibliografija Archer, Rory, Duda, Igor and Paul Stubbs, eds., Social inequalities and discontent in Yugoslav Socialism. Farnham: Ashgate, 2016. Ballinger, Pamela, and Kristen Ghodsee, “Socialist Secularism. Religion, Modernity, and Muslim Women’s Emancipation in Bulgaria and Yugoslavia, 1945-1991”, Aspasia, 5, 2011. Batinić, Jelena, Women and Yugoslav Partisans: A History of World War II Resistance. New York: Cambridge University Press, 2016. Beoković, Mila, Žene heroji. Sarajevo: Svjetlost, 1967. Bonfiglioli, Chiara, Revolutionary Networks. Women’s Political and Social Activism in Cold War Italy and Yugoslavia (1945-1953), doktorska disertacija, University of Utrecht, 2012. �38 CHIARA BONFIGLIOLI BIOGRAFIJE AKTIVISTKINJA AFŽ-A: INTERSEKCIONALNA ANALIZA ŽENSKOG DJELOVANJA Bonfiglioli, Chiara, “Nomadic Theory as an Epistemology for Transnational Feminist History” in Iris van der Tuin and Bolette Blagaard, eds., The Subject of Rosi Braidotti London:Bloomsbury, 2014. Bonfiglioli, Chiara, “Women’s Political and Social Activism in the Early Cold War Era: The Case of Yugoslavia”, Aspasia, 8, 2014. Borojević, Rajka, Iz Dubca u svet. Zadružna knjiga, 1964. Burton, Antoinette M., Archive stories: facts, fictions, and the writing of history Durham, NC: Duke University Press, 2005. De Haan, Francisca, et. al. “Forum: Ten Years After, Communism and Feminism Revisited”, Aspasia, 10, 2016. Emmert, Thomas A., “Ženski Pokret: The Feminist Movement in Serbia in the 1920s” in Sabrina P. Ramet (ed.), Gender Politics in the Western Balkans. Women and Society in Yugoslavia and the Yugoslav Successor States University Park: Pennsylvania State University Press, 1999. Funk, Nanette, “A Very Tangled Knot: Official State Socialist Women’s Organizations, Women’s Agency and Feminism in Eastern European State Socialism,” European Journal of Women’s Studies 21 (4), 2014. Ghodsee, Kristen, and Kateřina Lišková, “Bumbling Idiots or Evil Masterminds? Challenging Cold War Stereotypes about Women, Sexuality and State Socialism”, Filozofija i Društvo, XXVII (3), 2016. Ghodsee, Kristen, “Untangling the Knot: A Response to Nanette Funk,” European Journal of Women’s Studies 22 (2), 2015. Giomi, Fabio, “Introduction” in Aida Spahić et al. Women Documented. Women and Public Life in Bosnia and Herzegovina in the 20th century. Sarajevo: Sarajevski Otvoreni Centar, 2014. Hadžišehović, Munevera, A Muslim Woman in Tito’s Yugoslavia. College Station, Texas A&M University Press, 2003. Herbst, Natalja, ‘Women in Socialist Yugoslavia in the 1950s. The Example of Rajka Borojević and the Dragačevo Women’s Cooperative’, in Roswita Kersten-Pejanić, Simone Rajilić, and Christian Voß, (eds.), Doing Gender-Doing the Balkans. München, Berlin, Washington D.C.: Verlag Otto Sagner, 2012. Hoare, Marko Attila, The Bosnian Muslims in the Second World War: A History. London: Hurst & Co Publishers Ltd, 2013. Jambrešić-Kirin, Renata, Dom i svijet: o ženskoj kulturi pamćenja. Zagreb: Centar za Ženske Studije, 2008. Jancar-Webster, Barbara, Women & revolution in Yugoslavia, 1941-1945. Denver, Colo., Arden Press, 1998. Jancar-Webster, Barbara, “Women in the Yugoslav National Liberation Movement” in Sabrina P. Ramet (ed.) Gender Politics in the Western Balkans. Women and Society in Yugoslavia and the Yugoslav Successor States. University Park: Pennsylvania State University Press, 1999. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 39 Kecman, Jovanka, Žene Jugoslavije u radničkom pokretu i ženskim organizacijama 1918194.1 Beograd: Narodna knjiga, 1978. Lagator, Špiro Lagator and Milorad Čukić, Partizanke Prve proleterske. Beograd: Exportpress, 1978. Lukić, Dragoje, Rat i djeca Kozare. Beograd: Narodna Knjiga, 1984. Lutz, Helma, Vivar, Maria Teresa Herrera, and Linda Supik (eds)., Framing intersectionality: debates on a multi-faceted concept in gender studies. Burlington, Ashgate, 2011. Maglajlić-Hadžihalilović, Himka, Zapisi o Vahidi Maglajlić. Banjaluka: Glas, 1973. Maglajlić-Hadžihalilović, Himka, Rođena za burno doba: životni put narodnog heroja Vahide Maglajlić. Kragujevac: Dečje Novine, 1977. Malešević, Miroslava, Didara. Životna priča jedne Prizrenke- Beograd:Srpski genealoški centar, 2004. Marjanović, Sida, Na Neretvi… Sarajevo, 1950. Mesarič, Andrea,” Wearing Hijab in Sarajevo. Dress Practices and the Islamic Revival in Post-war Bosnia-Herzegovina”, Anthropological Journal of European Cultures, 22(2), 2013: 12-34. Mlinarević, Gorana and Lamija Kosović, “Women’s Movements and Gender Studies in Bosnia and Herzegovina”, Aspasia, Vol. 5, 2011. Sklevicky, Lydia, “Emancipated integration or integrated emancipation: the case of postrevolutionary Yugoslavia” In: Angerman, A., Binnema, G., Keunen, A., Poels, V. & Zirkzee, J. (eds.) Current Issues in Women’s History. London and New York, Routledge, 1989. Sklevicky, Lydia, Konji, Žene, Ratovi. Zagreb, Ženska Infoteka, 1996. Tesija, Jelena, The End of the AFŽ – The End of Meaningful Women’s Activism? Rethinking the History of Women’s Organizations in Croatia, 1953 – 1961, Master thesis, Department of Gender Studies, Central European University, Budapest, 2014. Zaharijević, Adriana, “Pawning and Challenging in Concert: Engagement as a Field of Study”, Filozofija i Društvo, XXVII (2), 2016. Stojaković, Gordana, Mapa AFŽ-a Vojvodine 1942-1953. Novi Sad, 2007. Dostupno na: http:// www.zenskestudije.org.rs/01_o_nama/gordana_stojakovic/AFZ/afz_licnosti.pdf �NARDINA ZUBANOVIĆ Crteži rapidografom �������ŠEĆER SLADAK A BOMBONE LJUTE, JA SE DRAGA UČITELJICE POUZDAVAM U TE1: ULOGA I POLOŽAJ NARODNE (NAPREDNE) UČITELJICE U PRIJELOMNIM GODINAMA IZGRADNJE NOVOG SOCIJALISTIČKOG BOSANSKOHERCEGOVAČKOG DRUŠTVA Navedeno prema pismu djevojčice Vojke Beaković. Ovo kratko pozdravno pismo ratnog siročeta koje je iz BiH prebačeno u Sloveniju da se preko zime okrijepi i odmori, između ostalog svjedoči i o tome kako su učiteljice čak i u ratnim godinama uspijevale uspješno organizirati nastavu i uspostaviti prisan odnos sa đacima. Navodim pismo u cijelosti: „Zdravo drugarice učiteljice, Prije svega pitati se treba jesi li počela učiti drugi razred. Draga učiteljice piši mi ko je prešao na drugi razred, ko nije. Jel prešla Milanka i Dana, dosad su dobro učile, dok sam ja bila. Ja ovamo nijesam još počela, kažu da ćemo učiti zimus, a na ljeto ja ću opet tamo tebi da me ti učiš. Šećer sladak, a bombone ljute, ja se draga učiteljice pouzdavam u te. Draga učiteljice jesi li se gotovo udala? Iz kamena voda curi molim pismo da požuri. Evo sjedoh na jelovu klupu, uzeh pero u desnicu ruku, a u lijevu maramicu bijelu, pismo pišem suze brišem. Draga učiteljice pruži ruku da se rukujemo prije zore i bijela dana, cvati ruža sitno sjeme sjećaš li se učiteljice mene. Ja se sjećam tebe, al nemam krila da doletim tebi mila. Živio drug Tito i Staljin“. Pismo je objavljeno u rubrici „Pisma djece iz Slovenije“ Nova žena 8 (1945), 12. U istom broju potanko je prikazan odlazak prve skupine ratne siročadi na zimovanje u Sloveniju. Zahvaljujem Danijeli Majstorović što mi je skrenula pozornost na ovo pismo. 1 AJLA DEMIRAGIĆ �48 AJLA DEMIRAGIĆ: ŠEĆER SLADAK A BOMBONE LJUTE, JA SE DRAGA UČITELJICE POUZDAVAM U TE: ULOGA I POLOŽAJ NARODNE (NAPREDNE) UČITELJICE U PRIJELOMNIM GODINAMA IZGRADNJE NOVOG SOCIJALISTIČKOG BOSANSKOHERCEGOVAČKOG DRUŠTVA 1. Uvodna napomena Prve diskusije o ‘nevidljivosti’ žena u okviru jugoslavenske povijesti pokrenute su tek sredinom 80-ih godina minulog stoljeća2, a neupitno najveći doprinos promociji i osnaživanju feministički angažiranih povijesnih istraživanja ženskih autonomnih organiziranja i udruživanja dala je Lydija Sklevicky, prerano preminula3 feministička teoretičarka koja je u svojim radovima4 sprovela dosljednu kritiku tradicionalnog pristupa ‘velikim temama’ političke, vojne i diplomatske historije, zalažući se za istraživanja i analize povijesnih mijena svakodnevnog života, odnosa spola, roda, te općenito razvoja (nove socijalne) historije žena.5 I premda je druga polovina 80-ih prošla u znaku feministički orijentiranih radova6 i pojave novog interesa za ženska pitanja7, ovaj pozitivni istraživački trend bit će zaustavljen kako ratnim8 tako i poratnim društveno političkim gibanjima i 2 Ovim istraživanjima prethodile su filozofske rasprave u kojima se rasvjetljava položaj žena u socijalizmu. Usp. Nadežda Čačinovič-Puhovski, „Ravnopravnost ili oslobođenje. Teze o teorijskoj relevantnosti suvremenog feminizma“, Žena 3 (1976): 125–128; Dunja Rihtman-Auguštin, „Moć žene u patrijarhalnoj i suvremenoj kulturi“, Žena 4–5 (1980); Blaženka Despot, „Žena i samoupravljanje“, Delo 4 (1981): 112–116; Nada Ler-Sofronić, „Subordinacija žene – sadašnjost i prošlost“, Marksistička misao 4 (1981): 73–80. Pored ovih radova valja spomenutii jednu od prvih feministički orijentiranih studija, sociologa Vjerana Katunarića, koja također ukazuje na problem reduciranja ‘ženskog pitanja’ na općedruštvena pitanja, čime se izbjegava ‘aktivno suprotstavljanje nosiocima dominacije’. Usp. Vjeran Katunarić, Ženski eros i civilizacija smrti. (Zagreb: Naprijed, 1984), 239. Pored ovih radova je od iznimnog značaja i Međunarodna konferencija „Drugarica žena. Žensko pitanje-novi pristup?“ organizirana u Beogradu, 1978. godine, na kojoj se po prvi put javno raspravljalo o nejednakosti žena u socijalizmu i stvarnoj poziciji žena u različitim društveno-političkim sferama djelovanja. 3 Poginula je u saobraćajnoj nesreći 1990. godine u svojoj trideset devetoj godini. 4 Sklevicky, Lydia. „Karakteristike organiziranog djelovanja žena u Jugoslaviji u razdoblju do drugog svjetskog rata” Polja 308 (1984); i „Žene i moć – povijesna geneza jednog interesa” Polja 309 (1984). U ovom radu referiram prema posthumno objavljenoj knjizi radova Lydie Sklevicky, koju je priredila Dunja Rihtman Auguštin, Konji, žene i ratovi. Zagreb: Ženska infoteka, 1996. 5 Usp. Sklevicky, Konji, žene, op.cit. str. 15. 6 Usp. zbornik radova Žena i društvo. Kultiviranje dijaloga, Zagreb: Sociološko društvo, 1987., u kojem su zastupljeni radovi istaknutih feminističkih teoretičara i teoretičarki tog vremena: Rade Iveković, Žarane Papić, Blaženke Despot, Lydie Sklevicky, Andree Feldman, Vesne Pusić, Željke Šporer, Gordane Cerjan-Letica, Vere Tadić, Vjerana Katunarića, Đurđe Milanović, Jelene Zuppa, Ingrid Šafranek, Slavenke Drakulić. 7 U Okviru bh. historiografije tih godina Senija Milišić poduzela je pionirski poduhvat istražujući procese emancipacije muslimanske žene u BiH. Usp. Senija Milišić „Emancipacija muslimanske žene u Bosni i Hercegovini nakon oslobođenja 1947 – 1952 (Poseban osvrt na skidanje zara i feredže)“. Magistarski rad na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, 1986. 8 Rat će i ovog puta, riječima Ines Price, „zaduženja, popunjavanja zacrtanih praznina koje pojedina razdoblja ostavljaju iza sebe u znanstvenoj evidenciji ili pak savjesti pomaknuti za neka mirnija �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 49 kulturno-prosvjetnim politikama. Pitanja ‘ostavštine’ AFŽ-a i/ili emancipacije žena u NOB-u i socijalizmu nanovo će se razmatrati iz feminističke vizure tek početkom novog milenija.9 U tom kontekstu posebno je značajna pojava nove generacije znanstvenica, u regionu i šire, koje su u okviru magistarskih i doktorskih disertacija istraživale pojedine aspekte ženskog angažmana u NOB-u i AFŽ-u.10 Iako unutar bh. historiografije još uvijek ne postoje naznake da će se u dogledno vrijeme uspostaviti institucionalni okvir za sistematsko izučavanje moderne povijesti žena,11 treba istaknuti da je kreiranjem internetskog arhiva vremena“. Ines Prica, „ETNOLOGIJA POSTSOCIJALIZMA I PRIJE. ili: Dvanaest godina nakon „Etnologije socijalizma i poslije“, u: Lada Feldman Čale i Ines Prica, ur. Devijacije i promašaji. Etnografija domaćeg socijalizma, Zagreb: Institut za etnologiju i folkloristiku, 2006. str. 21. 9 Između ostalih, vidjeti: Slapšak,Svetlan. Ženske ikone XX veka, Beograd: Biblioteka XX vek – Čigoja Štampa, 2001.; Jambrešić Kirin, Renata. Dom i svijet. O ženskoj kulturi pamćenja, Zagreb: Centar za ženske studije, 2008.; Bosanac, Gordana. Visoko čelo: ogled o humanističkim perspektivama feminizma, Zagreb: Centar za ženske studije, 2010;, Jambrešić Kirin, Renata i Senjković, Reana. „Legacies of the Second World War in Croatian Cultural Memory: Women as Seen through the Media“, Aspasia: International Yearbook of Central, Eastern, and Southeastern European Women’s and Gender History, 4, 2010. ; 71–96; Pantelić, Ivana. Partizanke kao građanke, Beograd: Institut za savremenu istoriju – Evoluta, 2011. ; Jambrešić Kirin, Renata. „Žena u formativnom socijalizmu“, u: Refleksije vremena 1945.-1955. Zagreb: Galerija Klovićevi dvori, 2013. 10 Usp. Batinić, Jelena. „Proud to have trod in men’s footsteps: Mobilizing Peasant Women into the Yugoslav Partisan Army in World War II”, (magistarski rad, Ohaio State University, 2001), i idem, „Gender, Revolution, War: The Mobilization of Women in the Yugoslav Partisan movement in World War II“ (doktorska disertacija, Stanford University 2009); Stojaković, Gordana. „Rodna perspektiva u novinama Antifašističkog fronta žena u periodu 1945 – 1953“ (doktorska disertacija, Univerzitet u Novom Sadu, 2011), Bonfiglioli, Chiara. „Revolutionary Networks. Women’s Political and Social Activism in Cold War Italy and Yugoslavia (1945-1957)“ (doktorska disertacija, Utrecht University, 2012), te Jelušić, Iva. „Founding Narratives on the Participation of Women in the People’s Liberation Struggle in Yugoslavia“  (magistarski rad, Central European University, 2015). Neka od ovih istraživanja nastaju na temelju prvih studija o učešću žena u NOB-u realiziranih na američkim sveučilištima. Usp. Reed, Mary Elizabeth. „Croatian women in the Yugoslav Partisan resistance, 1941-1945“ (dok. disertacija, University of California, Berkeley, 1980.) i Webster, Barbara Jancar. Women & Revolution in Yugoslavia, 1941-1945, Denver: Arden Press, 1990. Većina navedenih radova naknadno su objavljeni kao monografije. 11 Studije o ženama u poslijeratnom periodu češće nastaju u okviru nevladinih organizacija ili udruženja građana nego pod okriljem zvaničnih institucija, odnosno odgovarajućih odjela za izučavanje povijesti. Takav je slučaj npr. s knjigama Tanje Lazić, Ljubinke Vukašinović i Radmile Žigić, Žene u istoriji Semberije (Bijeljina: Organizacija žena „Lara“, 2012. i Aide Spahić et al., Zabilježene – Žene i javni život Bosne i Hercegovine u 20. vijeku. Sarajevo: Sarajevski otvoreni centar, Fondacija CURE, �50 AJLA DEMIRAGIĆ: ŠEĆER SLADAK A BOMBONE LJUTE, JA SE DRAGA UČITELJICE POUZDAVAM U TE: ULOGA I POLOŽAJ NARODNE (NAPREDNE) UČITELJICE U PRIJELOMNIM GODINAMA IZGRADNJE NOVOG SOCIJALISTIČKOG BOSANSKOHERCEGOVAČKOG DRUŠTVA Antifašističke borbe žena Bosne i Hercegovine i Jugoslavije12 napravljen znakovit iskorak barem u arhiviranju građe13 o ženskom angažmanu u NOB-u i AFŽu.14 Ovaj arhiv omogućava novim generacijama znastvenica i istraživačica, ali i umjetnica i kulturnih djelatnica, da istraže15 i ponude nove odgovore na pitanja u vezi s nedovršenim procesima emancipacije i participacije žena u političkom, kulturnom i prosvjetnom životu zajednice. Zahvaljujući pozivu za sudjelovanje u izradi publikacije koja, između ostalog, ima za cilj i afirmaciju Online arhiva Antifašističke borbe žena Bosne i Hercegovine i Jugoslavije, dobila sam priliku da bar donekle istražim jednu od istaknutih revolucionarnih figura – narodnu naprednu učiteljiicu, točnije njenu ulogu i zadaće u okviru revolucionarnih aktivnosti i uspostave i izgradnje novog društvenog poretka. Usprkos činjenici da su narodne učiteljice u bh. društvu uživale ogromno poštovanje i divljenje, one su ostale, najvećim dijelom, bezvremene heroine, simboličke figure odnosno „anonimne saučesnice, saputnice, saborci, saradnice“ koje, osim rijetkih slučajeva, još uvijek nisu ušle u povijest „sa svojim punim imenom i prezimenom, sa svojim ulogama, funkcijama, mislima, osećanjima, nadama i strahovima”16. 2014. dok je, primjerice, na Filozofskom fakultetu u Sarajevu obranjen tek jedan takav završni diplomski rad: Emira Muhić, „Žena u socijalizmu u Bosni i Hercegovini od 1945. do 1971. godine prema časopisu ‘Nova žena’“. Završni diplomski rad, Filozofski fakultet u Sarajevu, 2012. 12 Arhiv je napravljen u okviru aktivnosti Udruženja za kulturu i umjetnost „Crvena“ iz Sarajeva. O arhivu i projektu više na: http://www.afzarhiv.org/o-nama 13 Detaljnije o stanju arhivske građe o Drugom svjetskom ratu, necjelovitosti fondova i nepotpunim zbirkama, vidjeti: Kujović, Mina. „Stanje arhivske građe o Drugom svjetskom ratu u Bosni i Hercegovini“ u Šezdeset godina od završetka Drugog svjetskog rata: kako se sjećati 1945. godine. Zbornik radova, Sarajevo: Institut za istoriju, 2006., str. 217-235. 14 Već je 1953. godine pokrenuto prvo trogodišnje sistematsko prikupljanje građe odnosno podataka o aktivnostima žena u ratu. O pokretanju ovog arhiva, njegovim dometima u prvoj fazi, vidjeti više: Jambrešić Kirin, Renata. Dom i svijet, str. 31-33. 15 Svakako uz nužnu svijest o višestrukim istraživačkim poteškoćama tvorbe ženske povijesti pomoću arhivskog materijala, novinskih izvještaja i napisa, zabilježenih svjedočenja i usmenih izvora. O nekim istraživačkim izazovima vidjeti više: Bonfiglioli, Chiara. „Povratak u Beograd 1978. godine: Istraživanje feminističkog sjećanja“ u: Glasom do feminističkih promjena, ur. R. J. Kirin i S. Prlenda, Zagreb: Centar za ženske studije, 2009. str.120-131. 16 Milić, Anđelka. „Patrijarhalni poredak, revolucija i saznanje o položaju žene, Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka“, Položaj žene kao merilo modernizacije: naučni skup, Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 1998. Navedeno prema: Petrović, Jelena. „Društveno-političke paradigme prvog talasa jugoslavenskih feminizama”, ProFemina Specijalni broj (2011): 59-81, 62-3. Autorica pojašnjava da cilj povijesti žena nije da popunjava prazna mjesta postojećeg povijesnog kanona već da prenosi znanja utemeljena na ženskom iskustvu povijesti na svemu što se sistematski izostavljalo. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 51 Zalagati se za njihov ulazak u povijest, zajedno sa svim drugim zaboravljenim, zanemarenim ili izbrisanim figurama radnica i revolucionarki BiH, jedini je način izlaska iz „beskonačnog kruga otkrivanja i ponovnog zaborava ženske istorije, emancipacije i ponovnog potčinjavanja, iz beskonačnosti obnavljanja patrijarhalnog poretka odnosa i vrednosti, koji u svakoj istorijskoj epizodi postaje sve suroviji“17. 1.1. Okvir i cilj rada Iako se u okviru domaće historiografije veći broj istraživača i istraživačica18 bavio temom povijesnog razvoja bh. školstva od osmanskog perioda do kraja Drugog svjetskog rata, o specifičnostima profesionalnog angažmana učiteljica i učitelja i njihovom doprinosu kulturnom i društvenom razvoju zajednice postoji relativno mali broj radova19. Premda je obrazovanih učitelja i učiteljica na prostoru BiH bilo još od kraja 18. stoljeća te iako je njihovo djelovanje ostavilo dubok trag na razvoj Ovakav pristup ujedno omogućava da se napokon izađe iz „beskonačnog kruga otkrivanja i ponovnog zaborava ženske istorije, emancipacije i ponovnog potčinjavanja, iz beskonačnosti obnavljanja patrijarhalnog poretka odnosa i vrednosti, koji u svakoj istorijskoj epizodi postaje sve suroviji.“ Ibid. 17 Milić, u: Petrović, „Društveno-političke paradigme“, op.cit. 63. 18 Između ostalih: Pejanović, Đorđe, Historija srednjih i stručnih škola u BiH, Sarajevo, 1953.; Esad Peco, Osnovno školstvo u Hercegovini od 1878. do 1918, Sarajevo 1971.; Mitar Papić, Školstvo u Bosni i Hercegovini za vrijeme austrougarske okupacije (1878-1918), Sarajevo, 1972, Istorija srpskih škola u Bosni i Hercegovini do 1918. godine, Sarajevo 1978. ; Hrvatsko školstvo u Bosni i Hercegovini do 1918. godine, Sarajevo 1982., Školstvo u Bosni i Hercegovini (1918 – 1941), Sarajevo, 1984., Hajrudin Ćurić, Muslimansko školstvo u Bosni i Hercegovini do 1918. godine, Sarajevo, 1983, te Azem Kožar, “Osnovno školstvo u toku Drugog svjetskog rata (1941-1945)” u: Osnovno školstvo u Tuzli (istorijski pregled), Tuzla, 1988. 19 Pored radova objavljenih u publikacijama poput „Zbornik sjećanja treće poslijeratne generacije učiteljske škole u Derventi juni 1951. godine“ ili „Zbornik radova 100 godina učiteljstva u Bosni i Hercegovini“ odnosno nekoliko radova prezentiranih na simpoziju organiziranom u Sarajevu 1987. godine a u povodu obilježavanja stogodišnjice otvaranja prve učiteljske škole u BiH, ulogom učitelja bavio se detaljnije Mitar Papić u knjigama Školstvo u Bosni i Hercegovini od 1941. do 1955. Godine, Sarajevo, 1981. i Učitelji u kulturnoj i političkoj istoriji BiH, Sarajevo (Svjetlost, 1987.) te donekle i Mato Zaninović u studiji Kulturno-prosvjetni rad u NOB-u (1941 – 1945), Sarajevo, 1968., i Snježana Šušnjara, „Učiteljstvo u Bosni i Hercegovini za vrijeme Austro-Ugarske”, Anali za povijest odgoja 12 (2013): 5574. Na Filozofskom fakultetu u Sarajevu 2014. godine obranjena je magistraska radnja pod naslovom „Uloga učitelja u prosvjetnim, političkim i kulturnim promjenama u BiH od 1945. do 1951. godine”, u kojoj Ademir Jerković istražuje materijalne uslove rada učitelja u ratnim i poratnim dešavanjima i sagledava doprinos učitelja općem kulturno-prosvjetnom napretku BiH, te jedan završni diplomski rad koji se bavi položajem učitelja za vrijeme austrougarske okupacije BiH. Vidjeti: Anđa Bandić, „Društveni položaj učitelja u Bosni i Hercegovini za vrijeme Austro-Ugarske” (završni diplomski rad, Filozofski fakultet u Sarajevu, 2011.) �52 AJLA DEMIRAGIĆ: ŠEĆER SLADAK A BOMBONE LJUTE, JA SE DRAGA UČITELJICE POUZDAVAM U TE: ULOGA I POLOŽAJ NARODNE (NAPREDNE) UČITELJICE U PRIJELOMNIM GODINAMA IZGRADNJE NOVOG SOCIJALISTIČKOG BOSANSKOHERCEGOVAČKOG DRUŠTVA sveopće kulture, o tome se, kako naglašava Mitar Papić: „pisalo sporadično (...) i još uvijek nemamo jedne sinteze koja bi pokazala da mi u BiH nismo imali (...) jednog intelektualnog poziva koji bi se mogao čak i upoređivati sa onim što su učitelji dali“20. Međutim, prije 90-ih čak ni u tim sporadičnim osvrtima nije nastao niti jedan rad koji zasebno razmatra status i društvenu ulogu učiteljica ili njihov doprinos razvoju školstva u BiH. Štoviše, iako se još za vrijeme austrougarske vladavine upravo učiteljice zalažu za osnivanje strukovnih, profesionalnih udruženja (a Marija Jambrišak i Jagoda Truhelka već 1896. godine pozivaju učiteljice na staleško udruživanje koje će se uspješno realizirati pokretanjem Kluba učiteljica u okviru čitaonice Hrvatskog učiteljskog doma u Zagrebu 1900. godine21), Jovanka Kecman će se u studiji posvećenoj ženskim radničkim i profesionalnim udrugama, statusom naprednih učiteljica 30-ih godina 20. stoljeća pozabaviti promatrajući njihovu djelatnost i aktivnosti isključivo u sklopu naprednog učiteljskog pokreta i aktivnosti Komunističke partije22. Dakle, saznanja o pojedinim aspektima djelovanja učiteljica ostaju vrlo fragmentirana i navode se usputno u sklopu radova koji tretiraju širu problematiku školstva, odnosno učiteljskog pokreta. Ovakav trend se nastavlja i nakon rata 90-ih, te je otada objavljeno svega nekoliko radova koji se donekle bave obrazovanjem žene u bh. školstvu ili istaknutim ženskim učiteljskim kulturnim figurama s kraja 19. i početka 20. stoljeća.23 20 Papić, Mitar. Učitelji u kulturnoj i političkoj istoriji Bosne i Hercegovine, Sarajevo: Svjetlost, 1987. str. 3. 21 Navedeno prema Suzana Jagić, „Jer kad žene budu žene prave: Uloga i položaj žena u obrazovnoj politici Banske Hrvatske na prijelazu u XX. stoljeće”, Povijest u nastavi 11 (2008):77-100, 83-4. 22 Autorica ovakav uklon opravdava činjenicom da napredne učiteljice u međuratnom periodu nisu oformile zasebne strukovne udruge. Usp. Jovanka Kecman, „Žene Jugoslavije u radničkom pokretu i ženskim organizacijama 1918-1941. Beograd, 1978. str. 373. 23 Usp. Kujović, Mina. „Muslimanska osnovna i viša djevojačka škola sa produženim tečajem (1894 - 1925) - prilog historiji muslimanskog školstva u Bosni i Hercegovini”, Novi Muallim 41 (2010): 72-79; i idem, „Hasnija Berberović – zaboravljena učiteljica – prilog historiji muslimanskog školstva u Bosni i Hercegovini”, Novi Muallim 40 (2009): 114-118; Šušnjara, Snježana. „Jagoda Truhelka”, Hrvatski narodni godišnjak 53 (2006): 239-256.; idem, „Jelica Belović Bernadrikowska”, Hrvatski narodni godišnjak 54 (2006): 66-76., idem, „Školovanje ženske djece u BiH u vrijeme osmanske okupacije 1463.-1878.”, Školski vjesnik4. (2011); i idem, „Školovanje ženske djece u Bosni i Hercegovini u doba Austro-Ugarske (1878. – 1918.)”, Napredak 155 (4) (2014.): 453 – 466. U opsežnoj studiji o poziciji žene u Srbiji u 19. i 20. stoljeću, Neda Božinović nudi i opći prikaz statusa učiteljica u onim republikama koje su ušle u sastav KSHS, odnosno Kraljevine Jugoslavije, uz kraći osvrt na prilike u BiH tijekom vladavine Osmanlija i Austrougara. Usp. Neda Božinović, Žensko pitanje u Srbiji: u XIX i XX veku, (Beograd: „Devedesetčetvrta” i „Žene u crnom”, 1996). Bitno je istaknuti da većina ovih radova ne zauzima kritički stav prema tradiconalnoj historiografiji i kreće se ka popunjavanju ‘ praznih mjesta’ postojećih povijesnih (u poratnom periodu naglašeno etno-nacionalnih) modela. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 53 Poput većine tema koje se vezuju za socijalističko nasljeđe, i tema naprednog učiteljskog pokreta ili se zanemaruje ili tek usputno spominje u okviru općih prikaza razvoja učiteljstva na tlu BiH, dok o naprednim narodnim učiteljicama do danas nije objavljena niti jedna monografija. No, kao što ću pokušati pokazati u ovom radu, upravo su u toj figuri upisane sve kontradikcije postajanja novom radnom ženom u socijalizmu. Istovremeno, kao ona koja u bh. poraću i tranziciji postaje nositeljica zazornog viška sjećanja24 na socijalizam i antifašističku borbu, figura narodne (napredne) učiteljice može ukazati i na moguće alternativne modele mišljenja aktualnog trenutka obilježenog procesima lažne emancipacije i agresivne repatrijarhalizacije žena. U radu će se razmatrati uloga i pozicija narodne (napredne) učiteljice od kraja 30-ih do početka 50-ih godina 20. stoljeća, budući da je to bio prijelomni period sveobuhvatne transformacije državnog sustava masovnog osnovnog školstva gdje se konstruirao i novi tip učiteljice. Figura učiteljice posebno je indikativna u tom smislu. Proces tvorbe novog tipa učiteljice direktno se nadovezuje za nastanak ili, točnije, nastojanja da se tijekom NOB-a kroz partijske odluke, a potom ustavnim i zakonskim rješenjima u cijelosti promijeni društveni položaj žena25 i kreira novi tip žene26 u BiH27. Težište se stavlja na pokušaj da se istaknute ženske figure afirmiraju i uklope unutar postojećeg kanona, a skoro uopće se ne raspravlja o tome kako i zašto je došlo do zanemarivanja povijesnog prikaza jedne od najmasovnih ženskih profesija i još uvijek gorućeg pitanja školstva, obrazovanja djevojčica i žena. O važnosti koncepta roda kao „društvene organizacije spolne različitosti“ u povijesnim istraživanjima više u: Joan W. Scott, Rod i politika povijesti, Zagreb: Ženska infoteka, 1988, 2003. i Feminism and History, Oxford: Oxford Univ. Press, 1996. 24 Jambrešić-Kirin, Renata. „Politike sjećanja na Drugi svjetski rat u doba medijske reprodukcije socijalističke kulture“, Lada Feldman Čale i Ines Prica ur., Devijacije i promašaji. Etnografija domaćeg socijalizma Zagreb: Institut za etnologiju i folkloristiku, 2006. str.157. 25 Usp. Katz, Vera. „O društvenom položaju žene u Bosni i Hercegovini 1942.­ 1953.“ Prilozi 40 (2011): 135-155. 26 U govoru na Drugom zasjedanju ZAVNOBiH-a, Danica Perović je istaknula da je novi lik žene „ženaborac koja je u toku borbe politički izrasla i sazrela i oslobodila se da vodi i odlučuje o svim pitanjima borbe i narodnog života.“ Usp. Govor Danice Perović na Drugom zasjedanju ZAVNOBiH-a u Dokumenti 1943– 1944, Sarajevo: Veselin Masleša, 1968, str. 200. 27 Ove promjene su zahvatile cijelu Jugoslaviju, no više radova ističe bitnu različitost ranijih ekonomskih i društveno-kulturnih prilika u različitim dijelovima ove bivše države. Zemlje koje su ušle u sastav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, te kasnije Kraljevine Jugoslavije, imale su donekle drugačiji društveni i državni poredak, te bitno drugačiji sastav stanovništva. Samim tim su postojale i bitne razlike i specifičnosti u vezi s položajem žena u tim zemljama – od bračnog statusa preko učešća u procesu obrazovanja do prava djelovanja unutar javne sfere. Razmatranje ovog pitanja unutar bh. konteksta kao zasebne cjeline čini mi se opravdanim upravo zbog tih razlika, odnosno specifičnosti. �54 AJLA DEMIRAGIĆ: ŠEĆER SLADAK A BOMBONE LJUTE, JA SE DRAGA UČITELJICE POUZDAVAM U TE: ULOGA I POLOŽAJ NARODNE (NAPREDNE) UČITELJICE U PRIJELOMNIM GODINAMA IZGRADNJE NOVOG SOCIJALISTIČKOG BOSANSKOHERCEGOVAČKOG DRUŠTVA Polazeći od pretpostavke da se školstvo može promatrati kao splet diskursa, znanja, pravnih i institucionalnih aranžmana vladajućih režima i društvenih struktura koje su dugo vremena na prostoru BiH legitimirale i osiguravale najprije isključivanje, a potom i diskriminaciju žena u okviru procesa obrazovanja i profesionalnog pedagoškog učiteljskog angažmana, ovaj period zanimljiv je i zato što će upravo u tih dvadesetak godina doći do drastičnog porasta broja učiteljica u osnovnom obrazovanju. Učiteljice će ujedno po prvi put biti formalno izjednačene sa svojim kolegama; nova vlast će im osigurati iste mogućnosti za rad i život kao i učiteljima i, bar nominalno, nastojati unaprijediti tradicionalno vrlo nepovoljni materijalni položaja učiteljskog kadra. Nakana ovog rada je da u osnovnim linijama prikaže brojne društvene dužnosti učiteljica tijekom NOB-a, prvenstveno njihovog rada na opismenjavanju i edukaciji žena za potrebe opće mobilizacije tijekom NOB-a, pa do njihovog predanog i požrtvovanog rada na odgoju i obrazovanju djece i opismenjavanju odraslih u prvim godinama po oslobođenju zemlje, u okviru tzv. petogodišnjeg plana obnove. Osnovni cilj rada je iscrtati putanju kretanja od revolucionarne figure narodne napredne učiteljice, nastale kroz borbu za novi i pravedniji društveni poredak, do figure koja se postupno depolitizira i pasivizira u okviru feminizacije ove profesije. 2. Materijalni uslovi rada i formalno pravni status učiteljica u vrijeme austrougarske okupacije i u međuratnom periodu Od početaka razvoja sistematskog (državnog) školskog sustava u BiH28 koji datira od uspostave austrougarske uprave nad ovom zemljom, učiteljice su, kao državne službenice, djelovale u skladu s izrazito diskriminatornim zakonima o državnim službenicima i propisanim školskim zakonima koji su u velikoj mjeri doprinosili kreiranju nepovoljnih uslova za rad i profesionalno napredovanje učiteljica. 28 U osmansko doba BiH školstvo je bilo isključivo konfesionalno i privatno. Nakon aneksije Bosne i Hercegovine, austrougarska vlast uz već postojeće konfesionalne privatne škole postepeno otvara sve veći broj državnih škola, tzv. „narodnih osnovnih škola” kojima država propisuje nastavne planove i programe, udžbenike i školsku lektiru. Početkom austrougarske okupacije na prostoru BiH je djelovalo 535 tzv. sibian- mekteba (što valja uzeti s rezervom jer sam u radu Snježane Šušnjara naišla na podatak da je 1876. bilo registirano 917 mekteba), 54 katoličke škole i 56 srpskih konfesionalnih škola, a pred kraj austrougarske vladavineu BiH, u školskoj godini 1912/13, pored konfesionalnih škola je postojala i 331 državna škola. Podaci navedeni prema: Mitar Papić, Školstvo u Bosni i Hercegovini za vrijeme austrougarske okupacije 1878-1918, Sarajevo: Veselin Masleša. 1972. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 55 Usprkos porastu broja ženskih osnovnih škola u odnosu na osmanski period29, kao i većeg broja učiteljskih škola za žene,30 austrougarske vlasti zapravo nisu osnaživale procese emancipacije žena, niti smatrale da im je u interesu povećati broj žena unutar javnih službi. Naime, kako navodi Suzana Jagić, u austrougarskom periodu su (navodne) tjelesne i duhovne razlike među spolovima korištene kao osnovni adut za različite pristupe u obrazovanju31 žena i muškaraca, te njihovo 29 Prva ženska škola u osmanskom periodu počinje s radom u Sarajevu, tek u školskoj godini 1857/58, a zahvaljujući upornosti i nesebičnom zalaganju učiteljice Stake Skenderove koja je ujedno bila i prva žena u BiH koja je napisala knjigu (Ljetopis Bosne 1825—1856.). Drugu žensku osnovnu školu osnovala je 1866. godine protestantska sufražetkinja miss Adelina Paulina Irby. Uz obje te škole djelovao je i internat, i u obje škole su se školovale djevojčice svih konfesija. Budući su neke učenice ovih škola po završetku naobrazbe i same postajale učiteljice u ovim školama, ove škole se mogu tretirati i kao prve učiteljske škole za djevojčice na prostoru BiH. Pet godina nakon otvaranja škole Miss Irby, redovnice iz Zagreba otvaraju prvu katoličku žensku školu u Sarajevu. Ove časne sestre iz reda Sv. Vinka ubrzo zatim otvaraju škole i u Mostaru (1872.), Dolcu kod Travnika (1872.), Banjoj Luci i Livnu (1874.). Muslimanke su u ovom periodu u pravilu pohađale konfesionalne škole (mektebe). Podaci o školama navedeni prema studijama Mitra Papića, Istorija srpskih škola u BiH, Sarajevo: Veselin Masleša, 1978. i Snježane Šušnjara „Školovanje ženske djece u Bosni i Hercegovini u doba Austro-Ugarske“, op.cit. 30 Pored zasebnog odjela miss Irbynog zavoda za školovanje učiteljica, 1884. godine i kongregacija Kćeri Božje ljubavi dobija dozvolu da u okviru samostana u Sarajevu pokrene privatnu žensku učiteljsku škola koja radi po planu i programu učiteljskih škola austrougarske monarhije. Tek krajem ove uprave, 1913. godine, pri osnovnoj i višoj djevojačkoj muslimanskoj školi u Sarajevu pokreće se trorazredni tečaj za obrazovanje učiteljica za muslimanke koje su svršile višu djevojačku školu, a 1914. godine viša srpska djevojačka škola dobija status javne škole ali zbog početka Prvog svjetskog rata iste te godine i prestaje sa radom. Osim u konfesionalnim školama, od 1911. godine edukacija učiteljica se vršila i u državnoj ženskoj učiteljskoj školi u Sarajevu, nazvanoj ženskom preparandijom. Osim u Sarajevu, više ženske škole osnovane su u Mostaru (1893.) i u Banjoj Luci (1898.) ali usprkos porastu broja ženskih osnovnih škola broj učenica u tim školama ostaje vrlo nizak, o čemu najbolje svjedoči podatak da je u BiH 1910. godine od ukupno 88,05% nepismenih, bilo 83,86% nepismenih Hrvatica, 95% Srpkinja i 99,68% muslimanki. Podaci nav. prema Papić, Mitar. Školstvo u Bosni, n.dj. i Božinović, Neda. Žensko pitanje, op.cit. 31 Kako navodi Dinko Župan, u Austro-Ugarskoj monarhiji je pedagoški diskurs podržavao spolnu politiku tako što je proizvodio znanja o spolnim karakteristikama na kojima su bile utemeljene rodne uloge. Upravo će se u srednjim školama oblikovati poželjni ženski identiteti. Tako Župan navodi: „Glavne karakteristike koje su učenice trebale zadobiti putem odgoja i obrazovanja u višoj djevojačkoj školi bile su: pobožnost, prostodušnost, čednost, krotkost, stidnost, skromnost i šutljivost.“ Na ovaj način izgrađeni ženski identitet predstavljao se kao prirodan i nepromjenjiv. No ovaj identitet je samo naizgled bio univerzalan jer je jedinstveni ženski identitet bio ispresijecan nizom drugih identiteta (klasnim, vjerskim, etničkim). Tako je npr. unutar svake klase dolazilo do specifične primjene univerzalnog određenja žene. Poželjno ponašanje majke, supruge i kućanice razlikovalo se s obzirom na njihovu klasnu pripadnost. Usp. Župan, Dinko. „Viša djevojačka škola u Osijeku (188.-1900.)”, Scrinia slavonica 5 (2005), 366-383. �56 AJLA DEMIRAGIĆ: ŠEĆER SLADAK A BOMBONE LJUTE, JA SE DRAGA UČITELJICE POUZDAVAM U TE: ULOGA I POLOŽAJ NARODNE (NAPREDNE) UČITELJICE U PRIJELOMNIM GODINAMA IZGRADNJE NOVOG SOCIJALISTIČKOG BOSANSKOHERCEGOVAČKOG DRUŠTVA različito pozicioniranje u društvu.32 Tako su unutar ovog izrazito patrijarhalnog društva33 žene kao ‘manje vrijedna bića’ dobijale ne samo drugačije zadaće i uloge, već im je bila limitirana i sloboda djelovanja unutar javne sfere. Ni javne službe, kao moguće područje angažmana žena, nisu na angažman žena gledale s odobravanjem jer se smatralo da žene pripadaju privatnom prostoru doma, i da su njihove glavne uloge uloge uspješnih domaćica, supruga i majki. Stoga su žene kao javne službenice bile angažirane skoro isključivo u školstvu. Premda će broj učiteljica biti u stalnom porastu, austrougarske vlasti nisu učinile ništa na kreiranju pravnog okvira koji bi osigurao poboljšanje profesionalnih i materijalnih uslova rada učiteljica. Naprotiv, Zakon o pravima i odnošenjima učiteljstva višestruko je diskriminirao učiteljice. Osim što su im plate u startu bile niže od plata učitelja i napredovanje u službi usporeno kroz tzv. platne razrede, učiteljice se nisu smjele ni udavati, odnosno bi – u slučaju udaje – automatski dobijale trajnu zabranu djelovanja u službi. Izuzetak su bili brakovi sklopljeni s učiteljima, no u tom slučaju su plate učiteljica bivale prepolovljene i učiteljice gubile pravo na plaćenu stanarinu i sve druge pogodnosti službe.34 Sve učiteljice koje su se školovale u ženskim učiteljskim školama svršavale su školovanje s nepunih sedamnaest godina, no mnoge su kao pomoćne učiteljice počinjale raditi već s petnaest ili šesnaest godina. Po završetku školovanja u pravilu su postavljane u ženske osnovne škole; u muškim školama su mogle raditi samo u slučaju da učitelja nije bilo, a i tada isključivo u nižim razredima. Pravo da budu profesorice i predaju u svim razredima srednjih škola ostvarit će tek u okviru Kraljevine Jugoslavije. Što se tiče službeničkog napredovanja i platnih razreda učiteljica, kako je već istaknuto, proces je bio vrlo spor i učiteljice su u najboljem slučaju tek pred kraj službe uspijevale stići do trećeg stupnja. Tako je, primjerice, učiteljica Hasnija Berberović prvu učiteljsku zakletvu polagala 1909. a zadnju 1934. godine; u službi je provela punih dvadeset devet godina. Godine 1939. je penzionirana zbog bolesti no, kako ističe Mina Kujović, pitanje je koliko je ova vrijedna učiteljica uživala svoju zasluženu penziju od 1.475 dinara, budući 32 Usp. Jagić, „Jer kad žene”, 80. Autorica navodi da su se žene isključivo obrazovale kako bi postale dobre supruge i majke jer samo obrazovana majka i supruga može udariti „religiozno-moralne temelje odgoja o kojem će ovisiti blagostanje domovine.“ Ibid. 33 Budući da se danas patrijarhat može promišljati na različite načine i da on po sebi nije samorazumljiv sistem, ovdje pojam rabim na tragu određenja Dunje Rihtman-Auguštin koja kao osnovne odlike patrijarhalnosti navodi „dominaciju muškaraca u radu, odlučivanju i u imovinskim odnosima (...) i odvojenost žena od javnog života te njihovu podređenost.“ Rihtman-Auguštin, Dunja. Etnologija naše svakodnevice. Zagreb: Školska knjiga,1988. str. 193. 34 Usp. Božinović, Neda. Žensko pitanje, op.cit. 80. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 57 je zbog bolesti smještena u duševnu bolnicu a njena penzija je za to vrijeme bila deponirana na sudu.35 Ni nakon sloma Austro-Ugarske i formiranja Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, kasnije Kraljevine Jugoslavije, uslovi rada učiteljica i njihov materijalni status neće se značajno popraviti. Učiteljski problemi su i u novoformiranoj državi ostali isti; učitelji i učiteljice štoviše nastavljaju živjeti u ekstremno teškim materijalnim uslovima, o čemu možda najbolje svjedoči njihovo prekomjerno zaduživanje u pojedinim banovinama, zbog iznimno niskih plata36, kao i veliki broj rezolucija koje su o toj problematici donesene na učiteljskim konferencijama širom Kraljevine Jugoslavije.37 Učiteljski kadar koji se zalagao za napredno školstvo38 i djelovao u okviru Komunističke partije Jugoslavije39 ili otvoreno simpatizirao Partiju bio je, u blažim slučajevima, prinudno prebacivan na službu u druge banovine, izlagan čestim kontrolama, hapšenjima i dugotrajnim sudskim procesima; neki od njih su u zatvoru 35 Usp. Kujović, “Hasnija Berberović – zaboravljena”, n.dj., 116. 36 I dok su ostali državni službenici primali platu od 2.900 do 7.500 dinara, učitelji i učiteljice su primali platu u iznosu od 705 do 2500 dinara. Reč istine br. 1 (1940), 6. Navedeno prema Rade Vuković, Napredni učiteljski pokret između dva rata Beograd: Pedagoški muzej, 1968., str. 109. 37 U rezolucijama se redovito zahtijevalo izjednačavanje prinadležnosti u srazmjeru s cijenama životnih namirnica, izjednačavanje prinadležnosti udatih učiteljica sa prinadležnostima učitelja po principu „za jednak rad, jednaka nagrada“, ukidanje III razreda skupoće, odbijanje V grupe kao i kod ostalih službenika itd. Usp. Vuković, Napredni učiteljski, n. dj. 93. 38 Pod naprednim školstvom podrazumijeva se školstvo utemeljeno na socijalističkim idejama. Srpski učitelji su u Zemunu već 1873. godine pokrenuli socijalistički pedagoški časopis Učitelj koji je okupljao napredne učitelje Vojvodine, a u Srbiji se 1907. godine osniva i Klub učitelja i učiteljica socijaldemokrata koji se, između ostalog, zalaže za opće obavezno i besplatno školovanje u svim školama, tj. za to da država podiže i izdržava narodne škole. Usp. Vuković, Napredni učiteljski, n. dj. 10. Pedagoška biblioteka Budućnost već od 1908. godine djeluje kao tribina napredne pedagogije i sa sve snažnijim političkim utjecajem na učiteljstvo. Međutim, dok je izvjestan dio učiteljskog kadra Srbije i Hrvatske pripadao socijaldemokratskim organizacijama, učiteljski kadar iz BiH u vrijeme austrougarske vladavine po pravilu nije stupao u otvoreni politički život, i manje je bio u doticaju sa revolucionarnim pedagoškim idejama. Tek će nakon 1920. godine, i Kongresa učitelja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenca, doći do porasta broja progresivnih učitelja na tlu BiH; kao jedan od prvih aktivnih učesnika radničkog pokreta i poslanik KPJ posebno će se istaknuti Mitar Trifunović Učo. Usp. Papić, Učitelji, n. dj. 45, 46. 39 Objavljivanjem Obznane i donošenjem Zakona o zaštiti bezbjednosti i poretka, 1921. godine započinje period ilegalnosti KPJ. Obznanom je zabranjen i rad Kluba učitelja komunista, kao i izlazak partijske i sindikalne štampe. Šestojanuarska diktatura ukida i stalnost službe, a učiteljski kadar stavlja pod nadzor policije, te napredne učitelje i učiteljice nastavlja progoniti, otpuštati i zatvarati. Vidjeti više: Vuković, Napredni učiteljski, n.dj., 14,15. �58 AJLA DEMIRAGIĆ: ŠEĆER SLADAK A BOMBONE LJUTE, JA SE DRAGA UČITELJICE POUZDAVAM U TE: ULOGA I POLOŽAJ NARODNE (NAPREDNE) UČITELJICE U PRIJELOMNIM GODINAMA IZGRADNJE NOVOG SOCIJALISTIČKOG BOSANSKOHERCEGOVAČKOG DRUŠTVA proveli i više godina. Tako je bilo i s nekolicinom učiteljica. Primjerice, učiteljica Lepa Perović je, kao istaknuta partijska radnica, uhapšena zbog revolucionarnih aktivnosti i potom prebačena iz Bosne u Srbiju, da bi 1937. godine bila otpuštena iz državne službe. Učiteljica Draginja Savković provela je tri mjeseca u istražnom zatvoru, potom izvedena pred sud zbog širenja i propagiranja komunističkih ideja, ali je u nedostatku dokaza oslobođena optužbe. Po okončanju procesa je ostala pod stalnim policijskim nadzorom, te premještena u drugi srez40. Ovi progoni i hapšenja nastavljaju se i tijekom Drugog svjetskog rata. Ilinka ObrenovićMilošević, koju su zvali Crvena učiteljica, bila je uhapšena trudna, pod optužbom da je prikupljala odjeću i hranu za borce, te deportirana u Banjički logor. Slična sudbina je zadesila i naprednu učiteljicu Živku Vujinović-Bulu koja će u logoru Banjica provesti jedanaest mjeseci, a potom biti otpuštena iz službe.41 Pored zakonom propisanih prava i obveza, učiteljsko zvanje imalo je i niz specifičnosti u samom obrazovno-odgojnom procesu, kako u radu u nastavi i školi, tako i u angažmanu u sredinama gdje se službovalo, posebno tamo gdje je stanovništvo bilo mahom nepismeno. To je prije svega bio slučaj sa učiteljevanjem na selu. Rad na selu bio je puno teži zato što u takvim sredinama školske zgrade vrlo često nisu zadovoljavale ni minimalne zahtjeve za rad i cjelokupna nastava se u pravilu organizirala u jednom odjeljenju. Jovanka Kecman navodi da su se učiteljice po završetku učiteljske škole zapošljavale uglavnom na selu. Pored rada u školi, učiteljice su imale i posebene obaveze sudjelovanja u svim kulturnim i karitativnim organizacijama koje su djelovale u datom okrugu, kao i obavezu organiziranja analfabetskih tečajeva i tečajeva iz domaćinstva na kojima su educirale žene o važnosti povećanja higijene i zdrave ishrane ili racionalnom vođenju domaćinstva. Usprkos činjenici da su seoske učiteljice imale puno veći obim poslova, one su bile najslabije plaćene, te ponekad dobijale i 50% manju platu od plate učitelja.42 3. Razvojni put narodnih naprednih učiteljica pred početak Drugog svjetskog rata i tijekom NOB-a Učiteljice su, upravo zbog šireg društvenog angažmana na selima, uživale velik ugled među seljanima i utjecale na zajednicu tim prije što su, poštujući lokalne običaje i živeći po pravilima sela, tretirane kao punopravne članice zajednice. I zato 40 U: Kecman, Žene Jugoslavije, op.cit. 381, 82. 41 Navedeno prema Radisav S. Nedović, Čačanski kraj u NOB 1941-1945: žene borci i saradnici, Čačak: Okružni odbor SUBNOR-a, 2010., str. 59 -63. 42 U: Kecman, Žene Jugoslavije, op.cit. 373. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 59 će, nakon osnaženja i omasovljenja naprednog učiteljskog pokreta, Komunistička partija, u duhu marksističke naobrazbe, poklanjati posebnu pažnju osposobljavanju seoskih učiteljica za tzv. politički rad na selu43. Naime, budući da je mladi učiteljski kadar u pravilu svoja prva namještenja dobijao na selu ili u varošima, te da politički progresivni učitelji i učiteljice skoro nikada nisu dobijali službu u gradovima, politička misija naprednog učiteljstva smjestila se gotovo isključivo na selu. Budući da je od 1921. do 1936. godine KPJ djelovala ilegalno, svoj legalni rad i djelovanje među učiteljskim kadrom realizirala je pokretanjem kulturno-izdavačkih zadruga. Napredni učiteljski kadar BiH tek je u okviru Kongresa učitelja44 organiziranog u Banjoj Luci augusta 1939. godine osnovao Zadrugu „Petar Kočić”, do tada djelujući u sklopu Učiteljskih kulturno-izdavačkih zadruga „Vuk Karadžić” i „Ivan Filipović”. Preko ovih zadruga organizirani su susreti učitelja i učiteljica, gdje su posebno važni bili tzv. pedagoški tjedni organizirani tijekom zimskih raspusta u periodu od 1938. do 1941. godine, kad su održavana ideološko – politička predavanja i vođene diskusije o važnim pitanjima i strukovnim problemima45. Rad s naprednim učiteljicama i aktivnosti ovih zadruga posebno će se intenzivirati od 1936. godine.46 Pored ovih periodičnih okupljanja, napredni učitelji i učiteljice svoj su politički i kulturno-prosvjetni rad razvijali kroz narodne biblioteke i čitaonice,47 aktivno radeći u okviru nekoliko časopisa i listova među kojima se posebno izdvaja glasilo Učiteljska straža. 43 Ibid. str. 375. 44 Na ovom Kongresu, odnosno Devetnaestoj glavnoj godišnjoj skupštini, predstavnici političkih grupa podnijeli su tri kandidatske liste za izbor izvršnog, nadzornog i drugih odbora i organa Jugoslovenskog učiteljskog udruženja. Unutar ovog krovnog učiteljskog udruženja inače su djelovale tri osnovne politicke grupacije –Jugoslovenska radikalna zajednica (JRZ) ili Novi učiteljski pokret, grupacija oko tzv. staleške linije građanskih demokrata i skupina oko „Učiteljske straže“, te Učiteljska zadruga „Vuk Karadžić“ kojoj su pripadali komunisti i drugi napredni učitelji/učiteljice. Komunisti su na ovoj skupštini podnijeli listu koja je zastupala interese treće učiteljske političke grupacije. Budući da je bila treća po redu, ova grupa će potom biti prozvana Treća učiteljska grupa. Vidjeti više u: Rade Vuković, Napredni učitelji, 74-88. Inače će ovaj kongres biti značajan i po tome što će na zasebnom sastanku okupiti učiteljice iz raznih dijelova Kraljevine Jugoslavije – da bi prodiskutirale pravnomaterijalni status učiteljica. One su tom prilikom ponovo podnijele zahtjev za unošenje prijedloga o stvaranju ženskih odsjeka unutar sreskih učiteljskih udruženja. Usp. Kecman, Žene Jugoslavije, n.dj., 381. 45 Usp. Kecman, Žene Jugoslavije, op.cit. str. 375. 46 Ibid. str. 374. 47 U tekstu pod naslovom Vrijeme zrenja objavljenom u knjizi svjedočenja o angažmanu žena Mostara u predratnom periodu, opisane su razne aktivnosti žena u okviru biblioteke i čitaonice. Vidjeti više: Mahmud Konjhodžić, Mostarke, fragmenti o revolucionarnoj djelatnosti i patriotskoj opredjeljenosti žena Mostara, o njihovoj borbi za slobodu i socijalizam, Mostar: Opštinski odbor SUBNOR-a, 1981., str. 36-38. �60 AJLA DEMIRAGIĆ: ŠEĆER SLADAK A BOMBONE LJUTE, JA SE DRAGA UČITELJICE POUZDAVAM U TE: ULOGA I POLOŽAJ NARODNE (NAPREDNE) UČITELJICE U PRIJELOMNIM GODINAMA IZGRADNJE NOVOG SOCIJALISTIČKOG BOSANSKOHERCEGOVAČKOG DRUŠTVA Kako su, kako je već istaknuto, napredni učitelji i učiteljice mahom bili smješteni po selima, oni će postati osnovna snaga KP na selu i to, kada govorimo o BiH, selima na prostoru Bosanske krajine, potom u okolini Sarajeva i području Romanije, Semberije i istočne Hercegovine. Upravo je na ovoj teritoriji radio najveći broj učiteljskog kadra prvoboraca i prvoborkinja, nosilaca Spomenice 1941.48 Dok je tijekom rata na teritoriji BiH pod upravom NDH, vlast predano radila na stvaranju novog državnog hrvatskog školstva tako što je „prvim pravnim aktima nastojala udahnuti ‘ustaški i hrvatski nacinalni duh’ (...) u duhu antisemitske politike popraćene rasnim zakonima“49, rukovodstvo NOP-a je od početka ustanka, nastojeći realizirati program KPJ i Platforme NOP-a, radilo na razvoju i unapređenju narodnog prosvjećivanja i to kroz masovno opismenjavanje stanovništva i obnavljanje i razvoj sistema redovnog obrazovanja na gore naznačenoj (slobodnoj) teritoriji BiH50. Prema izvještaju učiteljice Mice Krpić, organizirani prosvjetni rad počinje već od aprila 1942. godine u selima oko Drvara, gdje su osnovani prvi kulturnoprosvjetni odbori i analfabetski tečajevi na kojima se nastava odvijala tri puta sedmično.51 Kulturno prosvjetni rad se proširio i po Kozari i selima Podgrmeča gdje su organizirani analfabetski tečajevi kojima su rukovodile, pored ostalih, i učiteljice Mica Vrhovec, Ivanka Čanković, Jela Perović i Anka Kulenović.52 Potom su osnovani i prosvjetni odsjeci koji su organizirali i tečajeve na kojima su pripremali omladinu za rad u školama i na analfabetskim tečajevima. Pored toga su učitelji Nijaz Alikadić i Cecilija Čebo izradili i prvi udžbenik za osnovne škole, tzv. Livanjski bukvar53. 48 Usp. Papić, Učitelji u kulturnoj, n. dj., 67. Učiteljice – nositeljice Spomenice 1941. godine su: Vera Babić, Mila Bajalica, Jela Bićanić, Milka Čaldarović, Dušanka Ilić, Milica Krpić, Danica Pavić, Jela Perović, Lepa Perović, Nada Prica, Mica Vrhovac i Zaga Umićević. Ibid, 82. 49 Gladanac, Sanja. „Uspostava državnog školstva na području Velike župe Vrhbosna”, Husnija Kamberović ur., Bosna i Hercegovina 1941: Novi pogledi. Zbornik radova. Sarajevo: Institut za istoriju u Sarajevu, 2012: 67-97, 74,75. 50 Usp. Kožar, Azem. „O nekim aspektima obrazovno-odgojne politike Narodnooslobodilačkog pokreta na području Bosne i Hercegovine 1941-1945”, Šezdeset godina od završetka Drugog svjetskog rata: kako se sjećati 1945. godine. Zbornik radova, Sarajevo: Institut za istoriju, 2006, str. 235-248. 236 i 237. 51 Zaninović, Kulturno posvjetni rad, str. 20. 52 Zaninović, op.cit str. 21. 53 Ovaj udžbenik imao je svega 44 stranice i bio je kombinacija bukvara i čitanke. Značajan je, pored ostalog, jer predstavlja povijesni dokument u kojem se po prvi put pojavljuje sadržaj drugačije odgojne, obrazovne i ideološke vrijednosti. Usp. Mihailo Ogrizović (1962). nav. prema Papić, Učitelji u kulturnoj, n. dj.,74. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 61 Nakon Prvog zasjedanja AVNOJ-a, održanog u Bihaću krajem novembra 1942. godine, Prosvjetni odsjek Izvršnog odbora AVNOJ-a dobija zadatak da na slobodnoj teritoriji organizira prosvjetne aktivnosti. Odsjek usvaja niz propisa, među kojima i Uputstvo za rad u osnovnim školama i pozive i uputstva NOO-ima za otvaranje osnovnih škola, analfabetskih tečajeva, kao i programe rada osnovnih škola i tečajeva, te narodnog univerziteta54. Kako tvrdi Kožar, ovi dokumenti Prosvjetnog odsjeka IO AVNOJ-a „predstavljaju historijski značajan putokaz za reformu školstva u duhu ideologije snaga NOP-a. S njima škola ulazi u nov period svoga razvoja“55. Od kraja 1942. godine, velikim dijelom zahvaljujući i osnaživanju AFŽ-a kao masovne političke organizacije žena56, poboljšavaju se uslovi za organizirane analfabetske tečajeve na slobodnoj teritoriji, ali i u partizanskim jedinicama. Na zemaljskim i oblasnim tečajevima AFŽ-a, pored tečajeva za osposobljavanje i pripremu rukovodilaca analfabetskih tečajeva, organiziraju se i tečajevi političkog obrazovanja žena i predavanja na kojima su aktivno djelovale, između ostalih, Mara Radić, Nata Hadžić-Todorović (za oblast Bosanske krajine), te Radmila Begović i Milka Čaldarević (u istočnoj Bosni). Pored ovih tečajeva, AFŽ je organizirao kulturne grupe u okviru kojih su oformljene recitatorske sekcije, grupe za organiziranje priredbi, te sekcije u kojima su se čitale radio-vijesti i partizanska štampa. U novembru 1943. godine organizira se Prva konferencija prosvjetnih radnika na slobodnoj teritoriji na kojoj su glavne teme bile izrada cjelovitog bukvara za osnovnu školu, i analfabetski tečajevi.57 Kako navodi Zaninović, organizacija analfabetskih tečajeva se oslobađanjem velikih teritorija postavlja na nove osnove, a od kraja 1944. godine uvodi i obavezno trajanje tečajeva od 30 dana, po četiri puta nedjeljno.58 Od kraja 1944. započinje proces masovnog otvaranja osnovnih škola na oslobođenom teritoriju. 54 U: Kožar, „O nekim aspektima”, op.cit. 55 Kožar, „O nekim aspektima”, op.cit. 56 Prva zemaljska konferencija AFŽ-a Jugoslavije održana je od 6. do 8. decembra 1942. godine u Bosanskom Petrovcu. Zadaci definirani tijekom pripreme Konferencije, na Konferenciji su usaglašeni te potvrđene dvije osnovne skupine zadataka koje je AFŽ trebao realizirati tijekom rata: s jedne strane, pomoć vojsci i osiguravanje normalnog odvijanja života na oslobođenoj teritoriji, s druge politička i kulturna emancipacija žena i integracija na ravnopravnim osnovama u NOB-u i borbi za novo društvo. Usp. Sklevicky, Konji, žene, op.cit. 25-26. 57 Up, Papić, Učitelji u, n. dj. 78, 79. 58 Zaninović, Kulturno posvjetni rad, n.dj., 158, 159. �62 AJLA DEMIRAGIĆ: ŠEĆER SLADAK A BOMBONE LJUTE, JA SE DRAGA UČITELJICE POUZDAVAM U TE: ULOGA I POLOŽAJ NARODNE (NAPREDNE) UČITELJICE U PRIJELOMNIM GODINAMA IZGRADNJE NOVOG SOCIJALISTIČKOG BOSANSKOHERCEGOVAČKOG DRUŠTVA No, širenje mreža osnovnih škola i porast ostalih oblika prosvjetnih aktivnosti nameće pitanje učiteljskog kadra. Pred sami početak rata na području BiH je djelovalo 1.043 osnovne škole sa 2.321 uposlenim učiteljem/učiteljicom, a nastavu pohađalo 150.783 đaka, znači u prosjeku 65 đaka po učitelju/učiteljici59. Na kraju školske godine 1944/45 radilo je ukupno 577 škola s 82.705 đaka, 359 učitelja i 741 učiteljicom60. S obzirom na to da je tijekom rata, prema nepotpunim podacima, poginulo 173 učitelja i 80 učiteljica61, jasno je zašto će upravo obnova učiteljskog kadra postati jedan od gorućih izazova novih prosvjetnih politika. Kao privremeno rješenje, odlučeno je da se još tijekom rata započne sa procesom osposobljavanja tzv. privremenog učiteljskog kadra kojem bi poslije rata bilo omogućeno stjecanje pune učiteljske spreme. Osnivaju se učiteljski tečajevi na koje se pozivaju svi mlađi omladinci i omladinke sa bar dva završena razreda srednje škole. Prvi tečaj održan je u Sanskom Mostu u maju 1943. godine. Potom je u Lipniku otvoren je i drugi tečaj, a do kraja rata su tečaji sa istim programom organizirani u još nekoliko gradova BiH. Većina polaznika i polaznica ovih tečajeva po završetku rata završit će učiteljske škole i fakultete te postati predvodnici novih prosvjetnih politika na prostoru BiH.62 Bitno je napomenuti da su za nove učitelje i učiteljice, kao i za one koji su se kasnije pridružili pokretu i NOB-u, organizirani i seminari na kojima ih se upoznavalo s ciljevima i zadacima NOB-a i prosvjetnim politikama koje su sprovodili narodnoslobodilački odbori, te s osnovnim idejama naprednog učiteljskog pokreta.63 Tako će, pored naprednih učiteljica koje su u međuratnom periodu započele svoju revolucionarnu borbu i tijekom rata postale važne političke i revolucionarne figure64, u samom NOB-u nastati još jedan tip narodne učiteljice: omladinke sa nekoliko završenih razreda srednje škole ili gimnazije, koje dobrovoljno stupaju u borbu ili su simpatizerke Partije. One će se osposobiti za rad u školi kroz učiteljske tečajeve pokrenute u ratu. U pravilu će sve učiteljice – omladinke po završetku rata završavati pedagoške akademije i sve do mirovine nastaviti rad u prosvjeti. 59 U: Papić, Mitar. Školstvo u Bosni i Hercegovini 1941-1945, 4-11. 60 Zaninović, op.cit. str. 176. 61 Ibid. 187, 190. 62 Detaljnije o ovim tečajevima u: Zaninović, Kulturno prosvjetni, n. dj.,124, 180-184. 63 Zaninović, op.cit, str. 185. 64 Kao dobar primjer može se navesti učiteljski put Rade Miljković, od napredne seoske učiteljice, uspješne agitatorice do vojnikinje koja 1942. godine gine u borbi kod Bugojna, a 1953. godine biva proglašena narodnim herojem. Detaljan prikaz njenog revolucionarnog angažmana dostupan na: http://www.savezboraca.autentik.net/licnosti_rada_ miljkovic.php �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 63 3.1. Petogodišnji plan obnove: novi izazovi i stara opterećenja za učiteljice Prosvjetna politika Kraljevine Jugoslavije dovela je do toga da je 1941. godine u BiH bilo nepismeno oko 75% stanovništva. Ovu nepovoljnu sliku još više će pogoršati zastrašujući materijalni i ljudski gubici, tako da se BiH po završetku rata suočava sa ogromnim razmjerama nepismenosti, posebice žena65, kao i sa nedostatkom stručnog kadra, naročito učiteljskog, te s velikim brojem razrušenih ili devastiranih škola.66 Sve to je usporavalo planirani tempo obnove zemlje zacrtan Petogodišnjim planom67. Stoga je unapređenje školstva i prosvjetnih prilika bio jedan od prioriteta nove jugoslovenske i bh. vlasti. Trebalo je obnavljati porušene učionice i graditi nove škole, te školovati nove učitelje i učiteljice. Istovremeno su novoformirana socijalistička država i KPJ imali specifična očekivanja od učitelja i učiteljica68. Pored ostalog, u prvim poratnim godinama paralelno 65 U tekstu pod naslovom Narodno prosvjećivanje, Danica Pavić ističe da je novoformirana narodna vlast, za razliku od ranije „nenarodne vlade“, među prioritetne zadatke postavila rad na općenarodnom prosvjećivanju. Pozivajući se na podatke koje je prikupilo Prosvjetno odjeljenje G.N.O. autorica navodi da je nakon oslobođenja u Sarajevu evidentirano 13.591. nepismenih osoba, od čega 10.765 žena, među njima najviše muslimanki (9.072) i domaćica (9.563), te da su očito žene bile najveće žrtve neprosvjećenosti. Autorica sa velikim zanosom opisuje kako je u Sarajevu pokrenuto 118 analfabetskih tečajeva i kako žene, među kojima i veliki broj onih starijih od 50 godina, „zadivljuju svojom voljom i željom za znanjem“ usprkos raznim materijalnim nedaćama. O tome koliko su žene u prijeratnom Sarajevu bile isključene iz javnog i kulturnog života, po mišljenju autorice ovog priloga najbolje govori činjenica da mnoge od njih, premda rođene i ostarjele u Sarajevu, tek u okviru analfabetskog tečaja prvi put zajedno otišle u posjet kinu i tom prilikom pogledale dva filma (Dani i noći i Parada fiskulture u Moskvi) koji su na polaznice tečaja ostavili tako dubok dojam da su o njima diskutirale u više navrata tijekom tečaja. U zadnjem dijelu prikaza, autorica nudi ocjenu analfabetskih tečajeva AFŽ smatrajući da su rukovoditeljice, mahom učiteljice sarajevskih osnovnih škola, uz pomoć organizacija AFŽ-a i omladine, uspješno realizirale te aktivnosti i da su „narodne vlasti samo u toku ove zimske kampanje narodnog prosvjećivanja, uspjele da opismene više ljudi nego što su to raniji nenarodni režimi učinili decenijama“. U: Nova žena: list Antifašističkog fronta žena Bosne i Hercegovine, God. 2, br. 13 (1946), 9. 66 Netom po okončanju rata u BiH je bilo ukupno 684 osnovnih škola, 1.288 nastavnog osoblja te 97.116 đaka. Navedeno prema Enciklopedija Jugoslavije, Socijalistička Republika Bosna i Hercegovina, separat uz II izdanje Zagreb, LZ, 1983., str. 230. 67 Petogodišnjim planom 1947.-1951. bio je predviđen razvoj novih industrijskih grana, obnova starih preduzeća, mehanizacija rudarstva, usavršavanje poljoprivredne proizvodnje, izgradnja novih puteva, proširenje mreže kulturnih i prosvjetnih ustanova te razvijanje zdravstvenih i socijalnih ustanova. 68 Cvijetin Mijatović, ministar prosvjete NRBiH u prvoj poslijeratnoj vladi, istaknuo je na otvaranju kursa za prosvjetne instruktore: „Osnovni zadatak učitelja u našoj školi je vaspitanje, i to ne uopšte, nego u određenom smjeru u duhu NOB. (..) Kroz nastavu, kroz pravilne odnose sa djecom treba da živi i struji duh nove nastave, stalna prošlost, težnja i stremljenja naših naroda (…) Hoćemo �64 AJLA DEMIRAGIĆ: ŠEĆER SLADAK A BOMBONE LJUTE, JA SE DRAGA UČITELJICE POUZDAVAM U TE: ULOGA I POLOŽAJ NARODNE (NAPREDNE) UČITELJICE U PRIJELOMNIM GODINAMA IZGRADNJE NOVOG SOCIJALISTIČKOG BOSANSKOHERCEGOVAČKOG DRUŠTVA sa procesom obnove i izgradnje škola teče i proces rekonstrukcije ili izgradnje ostalih kulturnih ustanova. Otvarane su biblioteke i čitaonice, zadružni domovi i domovi kulture. Sve ove ustanove uglavnom vode učitelji i učiteljice, često bez ikakve dodatne materijalne nadoknade. Zbog svega navedenog učiteljski posao je prvih poslijeratnih godina bio iznimno težak. No, u ovom periodu su osnovne škole u samom centru pažnje države i društveno-političkih organizacija, a to još više podstiče entuzijazam u radu učitelja.69 Kroz nekoliko narednih svjedočenja pokušat ću, bar u općim crtama, prikazati esktremno teške uslove rada, ali i neupitan entuzijazam narodnih učiteljica u ovom periodu. Najprije treba spomenuti analfabetske tečajeve odnosno jednu od najmasovnijih i najvažnijih društvenih akcija u tom periodu – tzv. kampanju opismenjavanja. Od 1945. godine do 1. oktobra 1950. godine, u okviru pet akcija narodnog prosvjećivanja organizirano je 42.196 analfabetskih tečajeva u kojima je opismenjeno 670.874 lica.70 Pomoć narodnih učiteljica u akcijama prosvjećivanja bila je ogromna71 budući da su se tečajevi odvijali pod njihovim nadzorom. Učitelji i učiteljice vodili su 3.099 tečajeva, uz to održavajući i redovna mjesečna ili petnaestodnevna savjetovanja sa rukovodiocima tečajeva, kako bi se osigurao što bolji rad. Kako naglašava Papić, u ovaj poduhvat „utkan je ogroman trud i prekovremeni napori jer je svaki učitelj pored održavanja tečaja vodio jedno ili dva odjeljenja redovne škole. Rad je počinjao jutrom a završavao se kasno uveče“72. Evo kako učiteljica Slavica Bureković iz Sarajeva, koja je službovala u Pokrajčićima pored Travnika, opisuje svoje iskustvo organiziranja i rukovođenja analfabetskih tačejava: slobodne, odvažne, poletne ljude, a ne da budu podanici“ dok na selu „učitelj nije samo učitelj djeci, nego u situaciji kad je on jedini intelektualac na selu, mora biti i nosilac društvenog rada u prvom redu da kulturno uzdiže kraj u kojem živi. Učitelj u seoskoj školi radeći pod teškim uslovima ne smije se odvojiti od sela, ali se ne smije ni miriti sa zaostalošću nego treba da vuče selo naprijed. Poslovi van škole u kojima trebaju učestvovati učitelji su rad u seoskim zadrugama, analfabetskim tečajevima, čitaonicama i na drugim poslovima u vezi sa kulturnim uzdizanjem.“ Usp. Cvijetin Mijatović, „Govor na otvaranju kursa za prosvjetne instruktore održanog u Sarajevu u ljeto 1946”, Prosvjetni radnik 7 (1946), 6. 69 Usp. Papić, Učitelji u, n. dj. 88. 70 Navedeno prema Jerković, „Uloga učitelja u prosvejetnim”, 20. 71 No, to svakako ne znači da je potpora učiteljica bila bezuslovna i da nije bilo i povremenih opstrukcija u izvršavanju mnogobrojnih obaveza. Tako se, primjerice, u mjesečnom izvještaju Sreskog odbora AFŽ-a, Sarajevski srez, br.1/48, navodi da su učiteljice najprije pristale da organiziraju predavanja i tečaj općeg znanja, ali da su, kada je tečaj pokrenut, javile da su prezaposlene i da neće moći održavati kurs. U; Fond AFŽ, Kutiji 4, Folder 5. 72 Papić, Učitelji u, n. dj., 88. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 65 Učitelji su dobili zadatak da opismene narod, to je bio jedan od najkrupnijih koraka društva. Nepismenih je bilo uistinu mnogo, a među njima veliki broj mladića i djevojaka. Mi, učitelji, smo analfabetske tečajeve organizirali i na sijelima. Obično se nastava provodila u kasnim večernjim satima kada su učitelji bili slobodni, kad prestane redovna škola. Mnogo žena sam opismenila tokom ovih tečaja, računam da je bilo sedamdeset posto žena. Inače, analfabetske tečajeve organizovala sam ne samo u mojoj kući nego i po zaseocima. Nekoliko puta sam za svoj rad dobila novčanu nagradu.73 Krunoslava Lovrenović, učiteljica iz Ričica kod Zenice, ispričala je da su analfabetske tečajeve organizirali u zimskim mjesecima, od kraja oktobra do marta, odnosno početka aprila. Oni su uglavnom bili organizirani u noćnim satima, jer smo mi učitelji radili u toku dana sa redovnim učenicima. Nekad nismo imali dovoljno petroleja i morali smo se krajnje racionalno ponašati, strogo smo vodili računa o potrošnji. Imala sam slučajeve da u istoj klupi sjede majka i kćerka ili otac i sin. Inače, poslije tečaja opismenjavanja polagao se ispit. Stavovi su bili jasni – neznanje je naš najveći neprijatelj i što ga prije savladamo brže ćemo izaći iz općeg siromaštva.74 Kao i u ranijim periodima, rad na selu je i nakon rata ostao najzahtjevniji oblik učiteljskog angažmana, a novoformirana država nastavila je s praksom prvih namještenja mladih učiteljica – na selu. Težina učiteljskog posla na selu ogledala se u dodatnom opterećenju vannastavnim aktivnostima kao i u obnašanju nekoliko funkcija istovremeno. Naime, u seoskim školama je učiteljski kadar ujedno bio i upraviteljski i administrativni, te su morali redovno dostavljati izvještaje o radu škole. Istovremeno su bili opterećeni velikim nastavnim normama i radili u prepunim učionicama. Đaci su nastavu pohađali u kombiniranim odjeljenjima. U seoskim školama vrlo se često radilo sa više od stotinu đaka istovremeno.75 Pored toga su materijalni uslovi rada i života u seoskim školama bili iznimno teški. Seoski učitelji i učiteljice imali su pravo na besplatan stan i ogrjev.76 Međutim, kako im većina seoskih 73 Izjavu je Slavica Bureković dala Ademiru Jerkoviću. Usp. Jerković, „Uloga učitelja u“, op.cit. 21. 74 Jerković, „Uloga učitelja u prosvejetnim“, op.cit. 28. 75 Učiteljica Slavica Bureković imala je kombinovana odjeljenja u školi Pokrajčići kod Bile u kojoj je bilo 110 učenika, dok je učiteljica Olga Kurilić iz Vrbljana u školi radila sa 220 djece i uspješno kontrolirala četrnaest tečajeva. U: Jerković, „Uloga učitelja u“, n.dj., 28-29. 76 Usp. Uredba o pravu na besplatan stan i ogrjev, 56/46-626.- Uredba o pravu na besplatan stan i �66 AJLA DEMIRAGIĆ: ŠEĆER SLADAK A BOMBONE LJUTE, JA SE DRAGA UČITELJICE POUZDAVAM U TE: ULOGA I POLOŽAJ NARODNE (NAPREDNE) UČITELJICE U PRIJELOMNIM GODINAMA IZGRADNJE NOVOG SOCIJALISTIČKOG BOSANSKOHERCEGOVAČKOG DRUŠTVA sredina nije mogla obezbijediti ova prava, bili su stambeno neobezbijeđeni ili na korištenje dobijali jednu do dvije prostorije u samoj školi, mahom oštećene i bez tekuće vode i kanalizacije. O tom periodu rječito govore brojna svjedočanstva. Kada je učiteljica Krunoslava Lovrenović 1951. godine došla u selo Mošćanicu kod Zenice, zatekla je školu u vrlo teškom stanju. Evo kako opisuje prilike u školi: Škola je imala dva razreda i hodnik, imali smo i školsku kuhinju. Ne znam da li je u to vrijeme bilo kruha. Peć je stajala nasred razreda. Kod mene su skupa išla i pravoslavna i muslimanska djeca. Kad smo učiteljica Ljepša Džamonja i ja došle, nije bilo ni brave na vratima. Mi smo obavljali nastavu u tzv. kombinovanim razredima. Prvi i treći razred, drugi i četvrti, sve u istoj prostoriji i tu se obavljala nastava za oba razreda. Prvo s jednim, pa onda s drugim. Dok radite sa ovima kojima morate nešto da pričate, ovoj drugoj djeci zadate da nešto crtaju, da miruju. Djeca su bila fina, dobro vaspitana i uredna. Pravoslavne curice su nosile bluze i malo duže crne suknje i obavezno pletenicu, a muslimanke su bile u dimijama i bluzama. Od obuće je nosio šta je ko imao, vunene čarape, opanke ili kaloše. U hodniku su bile police gdje su se skidali. Djeca su zimi dolazila i po dubokom snijegu (...) Niko nam nije nabavljao drva, nego svako dijete je ujutro donijelo po jedno drvo.77 Budući da su se na selu analfabetski tečajevi organizirali zimi, učitelji i učiteljice nerijetko nisu mogli ostvariti ni pravo na odmor, već su marljivo radili i tijekom zimskog raspusta. No, usprkos tako teškim materijalnim uslovima za rad, učitelji su, čini se, u pravilu entuzijastično izvršavali predviđene obaveze. To je vidljivo iz mnogih svjedočenja i zabilježenih razgovora sa učiteljicama. Tako primjerice, u listu Nova Žena, učiteljica Mileva Grubač iz Višegrada sa zanosom prikazuje rad sa ženama na analfabetskom tečaju u selu Dušća. Učiteljica Grubač najprije navodi kako je na molbu žena iz tog sela „da dođe i njih uči“, obećala da će dolaziti nedjeljom budući je ostalim danima zauzeta radom u školi i na analfabetskim tečajevima u Višegradu. Evo kako opisuje svoj odlazak u selo, i prvi čas: U nedjelju su poslali po mene jednoga dječaka da se ne bih izgubila i lutala trazeći ih. Idem uz Drinu i razmišljam o toj divnoj, mnogo opjevanoj rijeci, a još više okrvavljenoj. Teče mirna i plava, kao da ne pamti nikakvog zla. Njene obale nadvisila su strma brda, a po gdjekojoj ravnici vide se tragovi avionskih bombi. Ponegdje viri iz zemlje gvozdena konstrukcija neke zgrade ogrjev učitelja narodnih osnovnih škola u selima, 46/48, 488. 77 U: Jerković, „Uloga učitelja u“, n.dj.,35. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 67 koju nadvisuje fabrični dimnjak. To su ostaci »Varde«, nekadanje industrije drveta. Napokon stižem u određeno selo. Dočekuju me žene sa bukvarima i tablicama. Radostan je bio naš prvi čas na kome su naše velike učenice nevještim potezima, sa puno volje i strpljivosti, otpočele prve poteze pisma.78 Ogromnim entuzijazmom i angažmanom narodne napredne učiteljice položile su važan kamen temeljac u izgradnju nove države. Zajedno sa svojim kolegama, učiteljice su diljem BiH organizirale škole i kreirale nove prosvjetne politike. U toj borbi za nove škole nisu mijenjale samo nastavne programe već uspostavljale i posve nov odnos sa đacima. U učionici je ukinut krut hijerahijski odnos i uspostavljene nove prakse učenja i rada, utemeljene na uzajamnom povjerenju i poštivanju. Učiteljice su često bile pune roditeljske brige za sve đake. Umjesto fizičkog kažnjavanja, prakticirale su se metode uvjeravanja, njegovao se takmičarski duh i jačalo drugarstvo.79 Zbog svega toga su učitelji i učiteljice uživali velik ugled u društvu, i priznanje i poštovanje cijele zajednice, posebice djece i njihovih roditelja. Pored toga su, kako je već istaknuto, aktivno radile u skoro svim kulturnim manifestacijama u sredinama gdje su službovale, a nerijetko su djelovale u svim kulturnim institucijama – od biblioteka i javnih čitaonica do amaterskih pozorišta i sportskih sekcija. Jedan takav egzemplaran učiteljski put predstavlja i angažman narodne učiteljice Nasihe Porobić.80 Ova učiteljica rođena je 1928. godine u Derventi. Tijekom jednodnevnog boravka partizana u Derventi 1944. godine, pristupa pokretu kao učenica V razreda gimnazije. U partizane odlazi posve nepripremljena; isprva radi kao bolničarka u Tesliću, potom je izabrana kao delagatkinja na kongresu u Sarajevu, a poslije rata odlazi na službu u školu u selo Korače, gdje radi sa 146 đaka. U Banjoj Luci je završila najprije tečaj, a kasnije i akademiju za nastavnicu srpskohrvatskog jezika. Paralelno je studirala i radila. U školi je organizirala sve učeničke aktivnosti, štampala knjige, sudjelovala sa djecom na svim konkursima i organizirala priredbe. Naglašava da je učiteljski poziv i svoje đake voljela više od svega, te da je zbog te velike ljubavi zanemarila čak i svoju porodicu, dvoje djece i muža. Dobitnica je više priznanja za rad, pored ostalog i Ordena zasluga za narod sa srebrnom zvijezdom. 78 Nova žena: list Antifašističkog fronta žena Bosne i Hercegovine, god. 2, br. 13, 1946 g., str. 20. 79 Usp. Zaninović, Kulturno prosvjetni, op.cit. 186. 80 Intervju sa Nasihom Porobić vodila Elvira Jahić u januaru 2016. Intervju pohranjen u Audio zbirci Arhiva antifašističke borbe žena Bosne i Hercegovine i Jugoslavije, http://www.afzarhiv.org/items/show/415. �68 AJLA DEMIRAGIĆ: ŠEĆER SLADAK A BOMBONE LJUTE, JA SE DRAGA UČITELJICE POUZDAVAM U TE: ULOGA I POLOŽAJ NARODNE (NAPREDNE) UČITELJICE U PRIJELOMNIM GODINAMA IZGRADNJE NOVOG SOCIJALISTIČKOG BOSANSKOHERCEGOVAČKOG DRUŠTVA Pokušavala sam, više puta preslušavajući intervju sa Nasihom Porobić, odgonetnuti šta to djeluje uznemirujuće u njenom glasu i načinu na koji odgovara na pitanja, zašto njeni odgovori stvaraju nejasan osjećaj nelagode. Ne, njena ispovijest nije svjedočanstvo zaludnosti borbe od koje je, kako kaže, dobila onoliko koliko je mogla primiti. Njen životni put nije bio zaludan, i nema kajanja. Učiteljica Nasiha tvrdi da bi, kad bi mogla, sve isto ponovo napravila, samo bi ovog puta u borbu „krenula opreznija, bolje bi se pripremila, barem dvije presvlake bi sa sobom ponijela. Ne bi više išla grlom u jagode“. Uznemirujući nije ni njen pomirbeni ton ni rezigniranost u glasu jer to će prije biti staračka distanca ili čak mudrost s kojom se pred kraj života često postavljamo prema vlastitim životnim odlukama. Uznemirava, zapravo, trpno stanje iz kojeg se pripovijeda i koje sugerira da je učiteljica Nasiha u svom bogatom i ispunjenom životu toliko toga radila i puno postigla, ali da je malo, premalo vremena imala da taj i tako bogat život i proživi. Uznemirava to što je ona, poput većine žena revolucionarne borbe, pristala da cijelog svog života nekritički podržava mit o ženi koja se rado odriče svoga života u ime izgradnje buduće države i društva81. Međutim, to je samo jedna strana medalje. Važno je imati u vidu da, pored toga što su žene masovno pristajale na ulogu samožrtvujućih heroina, Ifigenija modernog doba, postoje i sitemski propusti ili, pak, svjesne strategije u pogledu odnosa prema ženama, u konkretnom slučaju prema narodnim učiteljicama, strategije koje su osigurale da proces transformacije od potlačene do napredne učiteljice ne bude, zapravo, nikada u potpunosti dovršen. 3.2. Između emancipacije i feminizacije učiteljske profesije Kada se govori o specifičnosti društvenog i političkog organiziranja žena u Drugom svjetskom ratu, u pravilu se ističe masovnost ženskog udruživanja i participacija velikog broja žena sa sela, žena iz različitih društvenih slojeva, te žena različite etničke pripadnosti82. Po mišljenju Ivane Pantelić83, na masovnu mobilizaciju žena i njihov ulazak u revolucionarnu partizansku vojsku utjecao je upravo masovniji dolazak učiteljica na sela nakon 1918. godine, učiteljica koje su na razne načine radile na emancipaciji i osnaživanju žena. 81 Usp. Jambrešić-Kirin, Dom i svijet, n. dj., 27. 82 Usp. Dušanka Kovačević et al. Borbeni put žena Jugoslavije, Beograd: Leksikografski zavod Sveznanje, 1972. 209-210. Rad dostupan na http://www.afzarhiv.org/items/show/71 83 Pantelić, Ivana. „Yugoslav female partisans in World War II”, Cahiersbalkaniques 41(2013), 3. Rad dostupan na: http://www.afzarhiv.org/files/original/f47c848c2d081c22905ba11a9d869fd3.pdf �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 69 I premda su, pored bolničarki i borkinja, upravo narodne učiteljice bile istaknute aktivistice antifašističkog pokreta i NOB-a, ni one neće biti pozvane da s podjednakim društveno-političkim angažmanom sudjeluju u radu izvršnih organa vlasti i najviših partijskih tijela u ratnom i poslijeratnom periodu.84 Naprotiv, emancipacijski lik učiteljice-borkinje iz narodnooslobodilačke borbe postepeno će se transformirati u lik požrtvovane velike majke koja kroz proces obaveznog osnovnog obrazovanja treba odgojiti novu naprednu generaciju. Kako primjećuje Amila Ždralović, masovno uključivanje žena tijekom rata u borbene jedinice značilo je i početak borbi sa tradicionalnim predrasudama o mjestu i ulozi žene, kako u njihovim porodicama tako i u jedinicama u koje su odlazile. Iz priča o partizankama može se zaključiti da su mnoge od njih u svojim jedinicama bile zadužene i za patrijarhalno definisane ženske poslove kao što je kuhanje i šivanje. Međutim, u isto vrijeme obavljaju i poslove koji su patrijarhalno definisani kao muški poslovi, a na najteže zadatke se često dobrovoljno prijavljuju. Na taj način su razbijale tradicionalne predrasude i stereotipe o mjestu i ulozi žene u društvu.85 Tako će se posebno popularizirati lik žene-majke koju je patrijarhalno-buržoaski izrabljivački poredak tlačio i držao u stanju neznanja, ali koja u revolucionarnoj borbi ne samo da se uspijeva opismeniti, kroz anafabetski tečaj, već postaje i ona koja iz anonimnosti privatne sfere ulazi u obrazovni proces i podučava ostale. U listu AFŽ-a Žena kroz borbu, u stalnoj rubrici Mi se borimo i učimo, opisujući proslavu Muslimanske brigade u junu 1944. godine i dodjelu nagrada zaslužnim borcima i borkinjama, jedna takva transformacija žene prikazana je na sljedeći način: Još prije godinu dana, kod kuće Zumreta je vukla ibrike, prala avlijsku kaldrmu, radeći po tuđim kućama, daleko od knjiga i svakog kulturnog života 84 Ovo nije bio samo slučaj narodnih učiteljice, već općenito svih žena koje su uzele aktivno učešće u revoluciji. Premda su se stalno isticale zasluge žena u NOB-i, njihov doprinos nije bio na odgovarajući način nagrađen, odnosno u novoformiranoj vladi žene neće biti priliku da uzmu učešće i radu izvšnih zakonodavnih tijela. U komparativnoj analizi podataka o broju učesnica na bojištu i broju vijećnica u radu ZAVNOBIH-a i AVNOJ-a Vera Katz pokazuje da zastupljenost žena u političkim tijelima nije bila adekvatna u odnosu na broj aktivnih učesnica u NOB-i. Primjerice u sastavu Prve vlade Bosne i Hercegovine nijedna žena nije dobila niti jednu resornu funkciju. Usp. Katz, „O društvenom položaju”, n.dj.,139, 141. I u poslijeratnom periodu ovaj trend će se nastaviti, pa je tako, primjerice, 1948. godine u Ustavotvornoj skupštini FNRJ, kao u i CK KPJ bilo svega 4,7 % žena. 85 Ždralović, Amila. „Drugi svjetski rat i iskustva bosanskohercegovačkih žena”, Zabilježene, n. dj.,76. �70 AJLA DEMIRAGIĆ: ŠEĆER SLADAK A BOMBONE LJUTE, JA SE DRAGA UČITELJICE POUZDAVAM U TE: ULOGA I POLOŽAJ NARODNE (NAPREDNE) UČITELJICE U PRIJELOMNIM GODINAMA IZGRADNJE NOVOG SOCIJALISTIČKOG BOSANSKOHERCEGOVAČKOG DRUŠTVA i rada. Danas je nagrađena kao najbolji kulturno prosvjetni radnik u svojoj brigadi (....) Zumreta je stekla toliko znanja da je mogla druge voditi i učiti.86 No, upravo ova nastojanja žena da kroz nesebično zalaganje i brigu za druge, dobrovoljni rad i obavljanje često najtežih poslova osiguraju svoju ravnopravnost u društvu i nove pozicije i društvene uloge, u poratnom periodu dovode do toga da će žene, nakon što iznesu svu težinu obnove razrušene zemlje, od sredine 50-ih pa nadalje gubiti teškom mukom stečene pozicije87. Drugim riječima, ponovo će se vraćati (točnije: biti vraćene) u okvir patrijarhalnih tradicionalnih uloga. Tako će, riječima Vjerana Katunarića, od herojskog lika žene-borca, nova žena u socijalizmu ponovno ‘skliznuti’ u lik pripitomljene kućanice i ‘modno osviještene’ žene: Neposredno poslije rata (lik žene-borca op.a.) zamijenjen je ženom sa socrealističkog plakata, ženom-graditeljkom u tvornici, na gradilištima, sportskim natjecanjima, itd. Taj lik je odražavao revolucionarni polet oba spola u tadašnjoj omladinskoj generaciji i spontanu asimilaciju žena u muškim aktivnostima. Snažan blijesak u kulturnoj tradiciji postupno se izgubio i bio preplavljen evolucijom standardne patrijarhalne kulture. Žena biva potisnuta u privatnu sferu a uporedo sa porastom životnog standarda porodice obnavlja se shema malograđanskog života (...) Eksplozija žute štampe nastaje šezdesetih godina kao posljedica jačanja tržišta u jugoslavenskoj privredi. Ženska štampa, usredotočena na modu i kozmetiku, vjerno preslikava zapadni model ženskog tijela, interijera i sentimentalnosti. Jacqueline Onasis i slični likovi bacili su u sjenu asimilatorske likove žene socrealističke kulture borkinje, radnice, sportašice.88 U postrevolucionarnom periodu lik napredne učiteljice slijedi putanju transformacije koju su doživjele sve revolucionarne ženske figure. Tako će i narodna učiteljica, na krilima ideala rada, najprije postati udarnica koja će se, sve više radeći na zadovoljavanju potreba svoje velike metaforičke89 porodice, postepeno zatvarati (ili biti zatvorena) u tradicionalne (patrijarhalne) okvire/okove ranijih režima. Obnaša86 Žena kroz borbu: list Antifašističkog fronta žena istočne Bosne, God. 2, br. 3/ 8, 1945 87 Ivana Pantelić navodi se da je od sredine 50-ih bio u porastu broj otkaza radnicama u industrijskom i državnom sektoru. Usp. Pantelić, Ivana. Partizanke kao, op.cit.124-25. 88 Katunarić, Vjeran. Ženski eros i civilizacija smrti, Zagreb: Naprijed, 1984. str. 236, 237 89 L. Sklevicky ukazuje na to da je u periodu revolucije i izgradnje nove žene stvarna porodica poimana kao proturječna budući s jedne strane potrebna, no s druge prepreka novim društvenim ulogama žena. Zato se kao rješenje nudi ono što Sklevicky naziva metaforičkom porodicom, u kojoj se atributi istinske ljudske zajednice pridaju pokretu i narodnooslobodilačkoj fronti. Usp. Sklevicky, Konji, žene, n. dj., 48. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 71 jući tradicionalne ‘prirodne’ ženske uloge odgajateljice ‘nacije’, brižne majke svih đaka i njihovih mahom nepismenih roditelja, narodnoj je učiteljici, kao i ostalim radnim ženama socijalizma, ostajalo sve manje „vremena za samoupravljanje“ a „ne imati vremena znači biti izvan vremena, izvan povijesti, ostati na svojoj biološkoj prirodi“90 i trajnom stanju postajanja91 ‘naprednom’ učiteljicom. No, bilo bi netočno sugerirati da je borba napredne učiteljice za potpunu emancipaciju, samostalnost i bolje materijalne uslove rada i odgovarajuću naknadu za rad92 ostala nedovršena93 samo zato što su učiteljice bespogovorno pristale na obnašanje nametnute uloge i djelovanje pod nepovoljnim uslovima. Posrijedi je drugi, kompleksniji fenomen. Naime, tragom Blochove formulacije o ženskom pokretu koji je zastario ili je, pak, nadomješten ili odgođen, i teze da ženski pokret nakon revolucije dolazi na red kao samoozbiljenje ženstvenosti, Nadežda Čačinović94 razmatra ‘odgođenost’ kao novi element unutar klasične doktrine radničkog pokreta te, između ostalog, primjećuje da je ta mogućnost drugačijeg samoozbiljenja ženstvenosti u postrevolucionarnim društvima i dalje odgođena, 90 Despot, Blaženka. „Žena i samoupravljanje”, Delo 4 (1981): 112 – 117, 115; vidjeti više: Blaženka Despot, „‘Žensko pitanje’ u socijalističkom samoupravljanju“ u: Lydia Sklevicky, ur., Žena i društvo. Kultiviranje dijaloga. Zagreb: Sociološko društvo, 1987,; i idem, Žensko pitanje i socijalističko samoupravljanje, Zagreb: Cekode, 1987. 91 Tatjana Jukić smatra da je „indikativno što komunizam pokazuje strukturni afinitet sa ženom, i to ondje gdje je žena za Deleuzea također platforma za postajanje, devenir femme; gdje žena za Deleuzea označava logiku i dinamiku postajanja u podlozi svakoga kasnijeg identiteta i identifikacije. Takva žena, devenir-femme, nalik na sablast iz prve rečenice Komunističkog manifesta, progoni tada sve što se poslije razvija kao rodna politika socijalizma. Istom mjerom, to bi značilo da je rodna politika socijalizma uvijek i unaprijed neadekvatna, već zato što nužno ne uspijeva zahvatiti taj strukturni afinitet žene i komunizma“. Vidi: Jukić, Tatjana. „Žena kao revolucija: od Garbo do Tita.“ ProFemina Specijalni broj (2011): 33-39, 34. 92 Renata Jambrešić Kirin govori o konfliktnoj simultanosti i raslojenosti ženskih uloga „koja je proizvela trostruko opterećenu ‘super-ženu’: radnicu, majku/domaćicu i društveno angažiranu građanku koja je svoje uzore tražila barem u tri različite ideosfere“. Renata Jambrešić Kirin „O konfliktnoj komplementarnosti ženskog pamćenja: Između moralne revizije i feminističke intervencije“ ProFemina Specijalni broj (2011): 39-53, 47. 93 U novim kritičkim čitanjima pitanja pozicije radne žene u socijalizmu, Vlasta Jalušič će ustvrditi da upravo ostvarena emancipacija koja je ženu svodila na radnika zapravo nije dopuštala da se preobrazi u cjelovito političko biće. Usp. Jalušič, Vlasta. „Women in Post-Socialist Slovenia: Socially Adapted, Politically Marginalized“, Sabrina Ramet ur., Gender Politics in the Western Balkans. Pennsylvania: The Pennsylvania State University Press 1999. str. 112. 94 Nadežda Čačinović, „Odgovor na pitanje: kakva je sudbina ženstvenosti s obzirom na emancipaciju“ prvobitno je objavljen u časopisu Žena 1978. godine. U ovom radu tekst navodim prema: Čačinović, Nadežda. U ženskom ključu: ogledi u teoriji kulture, Zagreb: Centar za ženske studije, 2000. �72 AJLA DEMIRAGIĆ: ŠEĆER SLADAK A BOMBONE LJUTE, JA SE DRAGA UČITELJICE POUZDAVAM U TE: ULOGA I POLOŽAJ NARODNE (NAPREDNE) UČITELJICE U PRIJELOMNIM GODINAMA IZGRADNJE NOVOG SOCIJALISTIČKOG BOSANSKOHERCEGOVAČKOG DRUŠTVA te da se ženstvenost nanovo pojavljuje kao stara veličina95. Pozitivnim napretkom se smatra, kako pojašnjava Čačinović, već i samo nastojanje da svi budu uključeni u radni proces, posebice u raspodjelu odgovornosti za upravljanje. ‘Novoj ženi’ načelno se priznaje da je čovjek i da samostalnim radom može ostvariti vrhunska dostignuća, istovremeno obnašajući sve tradicionalne ženske uloge (tješiteljice, hraniteljice, iscjeljiteljice). Međutim, zaključuje autorica, „unutrašnja neodrživost te uloge priznaje se samo pod očitom natuknicom ‘preopterećenosti’, eufemizmom koji skriva iscrpljivanje žena i nikakve pomake u muškoj ulozi“96. Ovaj proces od emancipacije do feminizacije učiteljske profesije prije svega valja promatrati sa šire ideološke razine djelovanja unutar kojeg dolazi do preuzimanja i zloupotrebe tradicijskih vrijednosti u novom kontekstu.97 Tako su, još tijekom priprema za masovnu agitaciju žena odnosno širih narodnih masa i njihovo priključenje NOB-u, rukovodstvo pokreta i njegovi čelni ideolozi zaključili da se postojeća tradicija ne smije otvoreno osporavati, već da je „poštovanje tradicije bolji/probitačniji oblik propagande i ekspanzije pokreta“98. Kako pokazuje Lydija Sklevicky, ni CK KPJ, ni ostali upravljačku organi NOP-a nisu zapravo nastojali promijeniti tradicijske vrednote, već se naglasak prebacuje na njihovu modifikaciju u odnosu na novi povijesni trenutak. Zato „tradicijske ‘ženske vrednote’ ne bivaju osporene niti integrirane u neki novi vrednosni sustav, već se njihov emancipatorski naboj očituje u korisnosti za širenje i jačanje NOP-a“99. U konkretnom slučaju naprednog učiteljskog pokreta i pozicije narodne napredne učiteljice u NOB-u, na emancipatorskim vrijednostima insistiralo se samo u mjeri koja osigurava uspješno izvršenje općih ciljeva borbe. Zato je, kako pojašnjava 95 Ibid. 14-15. 96 Ibid. 15. 97 Ukazujući na to da normativna i operativna ideologija različito formulišu i osnovne vrijednosti političkog sistema te da se ove dvije ideologije najviše razlikuju u sferi kulture i nacije, Siniša Malešević u svojoj analizi identifikacije dominantne ideologije, njihove forme, sadržaja i postizanja legitimnosti kroz studiju slučaja poslijeratne Jugoslavije, pokazuje da je moguće uočiti bitne razlike u artikulaciji ‘socijalističke svesti’ u okviru ova dva tipa ideologije. „I dok normativna ideologija tu svest povezuje s opštom emancipacijom ljudi i oslobođenjem od tradicije, autoriteta i eksploatacije, operativna ideologija se poziva na moralnu superiornost izabrane i pročišćene zajednice i u tom smislu koristi slike izvedene iz dobro poznate i javnosti prepoznatljive religijske tradicije“, kao i postojećih modela tradicionalne kulture. Malešević, Siniša. Ideologija, legitimnost i nova država. Prev. Slobodanka Glišić. Zagreb, Beograd; Jesenski i Turk i Edicija Reč, 2004., str. 240. 98 Sklevicky, Konji, žene, n. dj. 46. Kroz analizu pojedinih narativa Sklevicky pokazuje kako su propagandni sadržaji koristili formule narodne književnosti, pa čak i liturgijski jezik. Ibid. 99 Ibid. 47. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 73 Sklevicky, i uspostavljen pragmatički pristup naspram tradicionalnih kulturnih vrijednosti, što je posebno bio slučaj sa tradicionalno (patrijarhalnim) ‘ženskim’ vrijednostima, poput pijeteta, požrtvovanosti, časti i poštenja,100 vrijednosti koje su postale temelj svih socijalnih funkcija koje su žene izvršavale u ratu. Tako se vjerovalo da se posredstvom uloge majke i njene socijalizacijske uloge stvaraju, između ostalog, temelji bratstva i jedinstva.101 Stoga će se i napredna učiteljica graditi kroz figuru brižne majke koja u novom duhu odgaja generacije đaka – djece. No ovaj trend će se nastaviti i u izgradnji poratnog, novog socijalsitičkog društva. Odnosno, premda će vlast ženama načelno omogućiti ostvarivanje političkih prava, prava na rad, prava na školovanje i zaštitu materinstva, te javno propagirati ideju rodne ravnopravnosti u svim sferama javnog djelovanja, riječima Renate Jambrešić-Kirin jugoslavenski ideolozi nisu prakticirali radikalni prekid s kulturnim formama predrevolucionarnog društva utemeljenim na ideji rodne različitosti i kompatibilnosti (….) Jugoslavenski su političari spremno posegnuli za tradicijskim repertoarom rodnih simbola i uloga.102 Insistiranjem na figuri učiteljice kao brižne majke koja se dobrovoljno žrtvuje za dobrobit cijele zajednice, odnosno tvrdnjama da se žene lakše snalaze i bolje obavljaju profesiju učiteljce koja je ‘tek’ nastavak ženskih ‘prirodnih’ uloga i razvijanje njenih ‘urođenih sposobnosti’, započinje proces feminizacije103 te profesije i snižavanja njenog društvenog statusa, a samim tim i moći žena. Naime, kako su pokazala pojedina feministička istraživanja104, spolne stereotipije i orodnjene profesionalne strukture dobrim su dijelom nastale zahvaljujući retorici ‘ženske istinske/prirodne profesije’ koja je prikazivala učiteljice kao objekte znanja, a vrlo rijetko kao aktivne/djelatne subjekte. Po analogiji se ni njihov profesionalni 100 Ibid. 56. 101 Ibid. 43. 102 Jambrešić-Kirin, Žene i dom, op.cit. 20, 21. 103 Feminizacija nastavničke profesije prisutna je u svjetskim razmjerima od šezdesetih godina 20. stoljeća, a mnogi sociolozi ukazuju na to kako se drastičnim porastom broja žena među nastavnim osobljem u osnovnim školama zapravo uloga domaćice i majke proteže i na plaćeni posao u uslužnim profesijama. Usp. Šime Pilić, Knjiga o nastavnicima. Split: Filozofski fakultet Sveučilišta u Splitu, 2008. 104 Između ostalih: M Grumet, „Pedagogy for patriarchy: the feminization of teaching”, Interchange, 12 (2-3) 1981., str. 165-184.; Acker, ur. Teachers, Gender and Careers, Philadelphia: Falmer Press, 1989.; P. Munro, Subject to fiction: Women teacher’s life history narratives and the cultural politics of resistance. Buckingham, Philadelphia: Open University Press, 1989. �74 AJLA DEMIRAGIĆ: ŠEĆER SLADAK A BOMBONE LJUTE, JA SE DRAGA UČITELJICE POUZDAVAM U TE: ULOGA I POLOŽAJ NARODNE (NAPREDNE) UČITELJICE U PRIJELOMNIM GODINAMA IZGRADNJE NOVOG SOCIJALISTIČKOG BOSANSKOHERCEGOVAČKOG DRUŠTVA angažman i pedagoški rad nisu vrednovali kao prakticiranje profesionalnih kompetencija utemeljenih na njihovoj naobrazbi, edukaciji i usavršavanju, što je vodilo i ka postepenom napuštanju ideja naprednog školstva o permanentnom usavršavanju pedagoških metoda i poboljšavanju nastavnih aktivnosti u učionici. Stoga pojam feminizacije učiteljske profesije ne znači samo porast broja učiteljica, već označava i nizak status i slabu materijalnu naknadu za obavljeni posao, što je nužno vodilo tome da ova profesija s vremenom izgubi na društvenom značaju i da se njena moć radikalno umanji. 4. Umjesto zaključka Polazna premisa rada bila je to da se kroz lik napredne učiteljice mogu pratiti svi limiti ženske profesionalne emancipacije kao i posljedice nedovršenosti procesa tvorbe i/ili transformacije žene u nov, neovisan, oslobođen i ravnopravan subjekt boljeg i humanijeg društva. Kako je u radu istaknuto, dosadašnja su istraživanja malo pažnje posvetila rodnom aspektu učiteljstva usprkos činjenici da žene od kraja Drugog svjetskog rata do danas čine glavninu učiteljskog kadra. Od 1918. godine do početka Drugog svetskog rata došlo je do porasta seoskog školstva i pojave većeg broja mladih profesionalnih učiteljica koje se priključuju radu i aktivnostima naprednog učiteljskog pokreta. Budući da se u tom periodu učiteljice još uvijek nalaze u iznimno nepovoljnom materijalnom položaju i djeluju u okviru zakona diskriminatornog kako u smislu nižih plata tako i u smislu zabrane sklapanja braka osim sa učiteljima, napredne učiteljice istovremeno su se borile i za osiguranje jednakosti u radnim uvjetima i za jednaka prava i istu naknadu za obavljeni posao. Nove društveno-kulturne revolucionarne politike koje se počinju propagirati i širiti tijekom rata dovele su do radikalne promjene statusa učiteljica. Mnoge napredne učiteljice, posebice na selima i na slobodnoj teritoriji BiH, uzele su aktivno učešće u ovim promjenama i aktivno sudjelovale u sprovođenju prosvjetne reforme i uspostave novog društvenog poretka. I premda će figuru narodne napredne učiteljice novi organi vlasti i nove službene ideologije konstruirati kao jednu od istaknutih revolucionarnih ženskih figura, one će nakon rata, usljed politika školstva koje su im nametale iznimno zahtjevne radne obaveze, biti sve manje politički aktivne i intelektualno angažirane na planu dodatnog osnaživanja i profesionalnog osamostaljivanja. Takav razvoj figure i prakse ženskog učiteljstva velikim dijelom je rezultat činjenice da se njihov profesionalni angažman tretirao kao urođena, a ne stečena vještina koja kao takva zahtijeva i dodatni trud i stručno �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 75 usavršavanje. Učiteljska profesija će sve više biti feminizirana, da bi koncem 80ih od revolucionarnog angažmana učiteljica ostao ograničeni kulturni kapital i simbolička uloga. Tako bi se tranformacija lika narodne napredne učiteljice mogla sažeto i ironijski predstaviti kroz tri slike: od učiteljice sa puškom i bukvarom u ruci, preko učiteljice sa crvenim karanfilom za reverom, do učiteljice koja, sredinom 80-ih, očekuje da joj đaci povodom osmomartovske proslave praznika žena poklone crveni karmin marking 16. Nažalost, u turbulentnim godinama poraća i tranzicije, izgubio se i ovaj simbolički ugled i značaj učiteljica. U uzburkanom moru prosvjetnih reformi i kontinuiranog procesa reorganizacije osnovnog obrazovanja, učiteljica se više ne promatra kao jaka figura koja oblikuje nove generacije i usađuje im pozitivne vrijednosti. Učiteljska profesija dodatno se marginalizira i obezvrjeđuje, a njihova prava i slobode u radu sa đacima sve više limitiraju i kontroliraju. Stoga, čini mi se, treba pledirati da se, napokon, u BiH osnaži i formira stukovno udruženje učiteljica koje bi, usprkos svim uspostavljenim podjelama i segregaciji u aktualnom bh. školstvu,105 pronašle način da djeluju i kreiraju nove napredne učiteljske politike. A kako nas uči feminizam, za bilo koji tip ženskog strukovnog udruživanja važno je pronaći autentične figure iz prošlosti, prethodnice na koje se oslanjamo i prethodnice sa kojima gradimo pravednije i odgovornije društvo. U tom smislu, ovaj rad pledira i za pokretanje sistemskih feminističko-povijesnih istraživanja učiteljske profesije i statusa učiteljica, istraživanja koja bi iz rodne perspektive usmjerila pozornost na povijesni prikaz razvoja ove profesije u bh. kontekstu, a kako bi se uočile strukture koje kontinuirano tlače učiteljice i još uvijek ih drže u nepovoljnom položaju. Bibliografija Bonfiglioli, Chiara. „Povratak u Beograd 1978. godine: Istraživanje feminističkog sjećanja,“ u: Glasom do feminističkih promjena, R. J. Kirin i S. Prlenda, ur. Zagreb: Centar za ženske studije, 2009, 120-131. Božinović,Neda. Žensko pitanje u Srbiji: u XIX i XX veku. Beograd: “Devedesetčetvrta” i “Žene u crnom”, 1996. Čačinovič-Puhovski, Nadežda. „Ravnopravnost ili oslobođenje. Teze o teorijskoj relevantnosti suvremenog feminizma.“ Žena 3 (1976): 125–128. 105 O ovom problemu vidjeti više Dvije škole pod jednim krovom. Studija o segregaciji u obrazovanju. Sarajevo: Centar za ljudska prava i ACIPS, 2012. Studija dostupna na: http://www.shl.ba/images/ brosure/Dvije_skole_pod_jednim_krovom.pdf �76 AJLA DEMIRAGIĆ: ŠEĆER SLADAK A BOMBONE LJUTE, JA SE DRAGA UČITELJICE POUZDAVAM U TE: ULOGA I POLOŽAJ NARODNE (NAPREDNE) UČITELJICE U PRIJELOMNIM GODINAMA IZGRADNJE NOVOG SOCIJALISTIČKOG BOSANSKOHERCEGOVAČKOG DRUŠTVA Čečinović, Nadežda „Odgovor na pitanje: kakva je sudbina ženstvenosti s obzirom na emancipaciju.“ u: Nadežda Čečinović, U ženskom ključu: ogledi u teoriji kulture, Zagreb: Centar za ženske studije, 2000. Despot, Blaženka. „Žena i samoupravljanje,“ Delo 4 (1981): 112 – 117. ----------. Žensko pitanje i socijalističko samoupravljanje, (Zagreb: Cekode, 1987). ----------. „‘Žensko pitanje’ u socijalističkom samoupravljanju,“ u: Lydia Sklevicky, ur., Žena i društvo. Kultiviranje dijaloga. Zagreb: Sociološko društvo, 1987. Enciklopedija Jugoslavije, Socijalistička Republika Bosna i Hercegovina separat uz II izdanje. Zagreb, LZ, 1983. Gladanac, Sanja. „Uspostava državnog školstva na području Velike župe Vrhbosna”, Husnija Kamberović ur., Bosna i Hercegovina 1941: Novi pogledi. Zbornik radova. Sarajevo: Institut za istoriju u Sarajevu, 2012. : 67-97. Jagić, Suzana. „Jer kad žene budu žene prave: Uloga i položaj žena u obrazovnoj politici Banske Hrvatske na prijelazu u XX. Stoljeće,“ Povijest u nastavi 11 (2008):77-100. Jalušič, Vlasta. „Women in Post-Socialist Slovenia: Socially Adapted, Politically Marginalized, Sabrina Ramet ur., Gender Politics in the Western Balkans. Pennsylvania: The Pennsylvania State University Press 1999. Jambrešić-Kirin, Renata. „Politike sjećanja na Drugi svjetski rat u doba medijske reprodukcije socijalističke culture,“ u: Lada Feldman Čale i Ines Prica ur., Devijacije i promašaji. Etnografija domaćeg socijalizma. Zagreb: Institut za etnologiju i folkloristiku, 2006. Dom i svijet. O ženskoj kulturi pamćenja, Zagreb: Centar za ženske studije, 2008. „O konfliktnoj komplementarnosti ženskog pamćenja: Između moralne revizije i feminističke intervencije“ ProFemina Specijalni broj (2011): 39-53, 47. „Žena u formativnom socijalizmu,“ u: Refleksije vremena 1945.-1955. Zagreb: Galerija Klovićevi dvori, 2013. Jerković, Ademir. „Uloga učitelja u prosvejetnim, političkim i kulturnim promjenama u BiH od 1945. do 1951. godine,“ Magistarski rad, Filozofski fakultet u Sarajevu, 2014. Jukić, Tatjana. „Žena kao revolucija: od Garbo do Tita.“ ProFemina, Specijalni broj (2011): 33-39. Katunarić, Vjeran. Ženski eros i civilizacija smrti. Zagreb: Naprijed, 1984. Katz, Vera. „O  društvenom  položaju  žene  u  Bosni  i  Hercegovini  1942.­1953.“ Prilozi 40 (2011): 135-155. Kecman, Jovanka. Žene Jugoslavije u radničkom pokretu i ženskim organizacijama 19181941. Beograd, 1978., 373. Konjhodžić, Mahmud. Mostarke, fragmenti o revolucionarnoj djelatnosti i patriotskoj opredjeljenosti žena Mostara, o njihovoj borbi za slobodu i socijalizam. Mostar: Opštinski odbor SUBNOR-, 1981., 36-38. Kožar, Azem. „O nekim aspektima obrazovno-odgojne politike Narodnooslobodilačkog pokreta na području Bosne i Hercegovine (1941-1945),“ Šezdeset godina od završetka Drugog svjetskog rata: kako se sjećati 1945. godine. Zbornik radova. Sarajevo: Institut za istoriju, 2006., 235-248. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 77 Kujović, Mina. “Hasnija Berberović - zaboravljena učiteljica - prilog historiji muslimanskog školstva u Bosni i Hercegovini.” Novi Muallim 40 (2009): 114-118. Malešević, Siniša. Ideologija, legitimnost i nova država. Prev. Slobodanka Glišić. Zagreb, Beograd; Jesenskii Turk i Edicija Reč, 2004. Mijatović, Cvijetin. „Govor na otvaranju kursa za prosvjetne instruktore održanog u Sarajevu u ljeto 1946.“ Prosvjetni radnik 7 (1946). Milišić, Senija. „Emancipacija muslimanske žene u Bosni i Hercegovini nakon oslobođenja 1947 – 1952 (Poseban osvrt na skidanje zara i feredže)“ Magistarski rad, Filozofski fakultet u Sarajevu, 1986. Nedović, Radisav S. Čačanski kraj u NOB 1941-1945.: žene borci i saradnici. Čačak: Okružni odbor SUBNOR-a, 2010. Pantelić, Ivana. Partizanke kao građanke. Beograd: Institut za savremenu istoriju – Evoluta, 2011. „Yugoslav female partisans in World War II,“ Cahiersbalkaniques 41(2013.) http://www.afzarhiv.org/files/original/f47c848c2d081c22905ba11a9d869fd3.pdf Papić, Mitar. Školstvo u Bosni i Hercegovini za vrijeme Austrougarske okupacije 1878-1918. Sarajevo: Veselin Masleša, 1972. Istorija srpskih škola u BiH. (Sarajevo: Veselin Masleša, 1978.) Školstvo u Bosni i Hercegovini od 1941. do 1955. godine. (Sarajevo, 1981) Učitelji u kulturnoj i političkoj istoriji Bosne i Hercegovine. (Sarajevo: Svjetlost, 1987.). Petrović, Jelena. „Društveno-političke paradigme prvog talasa jugoslavenskih feminizama“ ProFemina Specijalni broj, (2011):59-81. Pilić, Šime. Knjiga o nastavnicima. Split: Filozofski fakultet Sveučilišta u Splitu, 2008. Prica, Ines. „Etnologija postsocijalizma i prije ili dvanaest godina nakon“ Etnologije socijalizma i poslije,“ u: Lada Feldman Čale i Ines Prica, ur., Devijacije i promašaji. Etnografija domaćeg socijalizma. Zagreb: Institut za etnologiju i folkloristiku, 2006. Rihtman-Auguštin, Dunja. Etnologija naše svakodnevice. Zagreb: Školska knjiga,1988. Scott, Joan W. Rod i politika povijesti. Zagreb: Ženska infoteka, 1988 i 2003. Sklevicky, Lydia. Konji, žene i ratovi. Zagreb: Ženska infoteka, 1996. Slapšak, Svetlana. Ženske ikone XX veka. Beograd, Biblioteka XX vek – Čigoja Štampa, 2001. Šušnjara, Snježana. „Školovanje ženske djece u Bosni i Hercegovini u doba Austro-Ugarske (1878. – 1918.).“ Napredak 155 (4) (2014) : 453 – 466. Vuković, Rade. Napredni učiteljski pokret izmešu dva rata. Beograd, Pedagoški muzej, 1968. Zaninović, Mato. Kulturno-prosvjetni rad u NOB-u (1941 – 1945) (Sarajevo, 1968 Ždralović, Amila. „Drugi svjetski rat i iskustva bosanskohercegovačkih žena.“ u: Aida Spahić et al., Zabilježene – Žene i javni život Bosne i Hercegovine u 20. vijeku. Sarajevo: Sarajevski otvoreni centar, Fondacija CURE, 2014. Župan, Dinko. „Viša djevojačka škola u Osijeku (188.-1900.)“ Scrinia slavonica 5 (2005.), 366-383. ��ALEKSANDRA NINA KNEŽEVIĆ Digitalne grafike ����STVARANJE ‘NOVE’ JUGOSLOVENSKE ŽENE: EMANCIPATORSKI ELEMENTI MEDIJSKOG DISKURSA S KRAJA II SVJETSKOG RATA DANIJELA MAJSTOROVIĆ �84 DANIJELA MAJSTOROVIĆ STVARANJE ‘NOVE’ JUGOSLOVENSKE ŽENE: EMANCIPATORSKI ELEMENTI MEDIJSKOG DISKURSA S KRAJA II SVJETSKOG RATA Kraj drugog svjetskog rata period je kad se konstituiše nova jugoslovenska žena koja aktivno učestvuje u ratu, obrazuje se i ulazi u svijet rada a emancipacija žena od stega patrijarhalne kulture bila jedan od “neprijepornih zadataka Antifašističke fronte žena (AFŽ)”.1 U tom periodu, koji predstavlja istorijski prekid sa prvenstveno agrarnom privredom i društvom u kojem je obrazovanje bilo rezervisano uglavnom za žene iz viših društvenih slojeva, dolazi do stvaranja uslova za najmasovnije obrazovanje žena do tad i proces modernizacije koji se nije mogao odvijati bez ozbiljnog narušavanja patrijarhalne kulture2. Daleko of toga da je ova emancipacija značila kraj patrijarhata ali praćenjem ženskih medija iz tog perioda (Naša žena, Glas, Žena u borbi) primjećuje se da se žene predstavljaju kao ravnopravni subjekti: one su borkinje, bolničarke, radnice, narodni heroji i sl. a ne pasivne posmatračice. “Jugoslovenska” ženu trebala je biti moderna i obrazovana, požrtvovana i odlučna, “ni Srpkinja, ni Hrvatica ni Muslimanka” već upravo to sve, kao Jugoslovenka. Cilj ovog poglavlja jeste da, prateći časopis Nova žena u periodu 1945-1946 iz dostupnog arhivskog materijala o AFŽ-u, opiše glavne emancipatorne diskurse koji se obraćaju ženama, ocrta kroz kakve argumentativno-retoričke strategije, metafore i leksičko-gramatičke elemente ova “nova” jugoslovenska žena biva konstituisana, kao i da ustvrdi poveznice između ovih istorijskih uvida sa današnjim, (nazovi) postsocijalističkim trenutkom. 1. Ulazak u arhiv U jugoslovenskom post-socijalizmu, nakon ratova, pljačke javnog dobra, etničkog čišćenja i silovanja i njima pripadajućeg istorijskog revizioinizma, gdje režim rodne “neravnopravnosti” i dalje osporava davanje ženskih prefiksa na neka zanimanja, poput onog za borac-borkinja3”, banjalučki pjesnik Dragan Studen je odgovorio već 1982., nazivajući svoju zbirku upravo Borkinje. U prvoj pjesmi progovara kao žena, borkinja, ratnica koja se obraća nama u budućnosti: 1 Sklevicky, Lydija. Konji, žene, ratovi. Zagreb: Ženska infoteka, 1996. str. 25. 2 Ibid. Str. 135. 3 http://www.blic.rs/kultura/kako-reci-zena-borac-ili-borkinja/k7r6r7e �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 85 Beležićemo ugljenom oživeti žar i biti zapamćeni Uđemo li u sliku na zidu obešenu samo sebi bićemo slični Nećemo prestati Zemlju iz rova da izbacujemo Da nas ne zatrpa Vreme zgusnuto na kriške seći ćemo a nož beznadežan izgoreće u jezgru Uđemo li u sliku na zidu obešenu tu ostaćemo za vek-navek On nas, pišući o iskustvu žene u Drugom svjetskom ratu, četrdesetak godina kasnije, podsjeća da nam je “u zlu…izlaz” a “opstanak u propasti”, nagovještavajući da se upravo u lomovima svjetske istorije išlo u borbu i smrt da bi se živjeti moglo. Ova zbirka pjesama predstavlja dio šire arhive o ženama u Narodno-oslobodilačkoj borbi (NOB-u) i bio mi je inspiracija za pisanje o arhivu Antifašističkog fronta žena (AFŽ-u) danas, na evropskoj poluperiferiji kasnog kapitalizma, u postratnim i postsocijalističkim državama poput današnje Bosne i Hercegovine (BiH). Veliki iskorak za mase žena, prvenstveno seljanki i radnica kod nas, duguje se ženskom organizovanju unutar AFŽ-a koji je djelovao u periodu između 1942-1953 u tadašnjoj, prvo Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji (DFJ) a potom Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji (FNRJ) omogućivši ženama Jugoslavije i BIH najšire učešće na svim poljima narodnooslobodilačke borbe. Iako AFŽ u početku nije bio usmjeren na ženska pitanja već na prikupljanje volonterske energije miliona žena da se osigura pobjeda u borbi protiv fašizma4, riječ je o organizaciji koja je u toku jugoslovenske socijalističke revolucije i Drugog svjetskog rata nedvojbeno imala veliki uticaj na modernizacijsku promjenu za koju su se žene borile i izborile. 4 Jancar-Webster, Barbara. Women and Revolution in Yugoslavia: 1941-1945. Denver: Arden Press, 1990. str. 122. �86 DANIJELA MAJSTOROVIĆ STVARANJE ‘NOVE’ JUGOSLOVENSKE ŽENE: EMANCIPATORSKI ELEMENTI MEDIJSKOG DISKURSA S KRAJA II SVJETSKOG RATA Ako je smisao arhivskog istraživanja u prošlosti pronaći življeno iskustvo kako bi se danas pokazalo da ovo što znamo, kako govorimo i djelujemo nije oduvijek ni zauvijek i da jednako tako može biti promijenjeno, onda arhiv nisu svi sačuvani tekstovi već je arhiv istorijski okvir za uslov nekog iskaza5 6. Reaktivacija prošlih iskaza može da ponudi smjernice da se preko prošlosti probamo osloboditi “zarobljenosti u sopstevenom arhivu koji ne možemo opisati”7 kako bismo mogli/e drugačije misliti i djelovati u današnjem trenutku. Namjera nije da se “uspostavi ono što su ljudi u trenutku (nekog) govora mogli da misle, smeraju, iskušavaju, žele” već da se analiziranom diskursu “pridružimo u identitetu” razumjevši ga kroz “ponovno pisanje, tj. uređeni preobražaj… onog što je već napisano”8. Susret ženskih borbi u dva istorijska trenutka, onom prije sedamdeset i kusur godina i ovom današnjem, neophodan je ne samo za borbu protiv istorijskog revizionizma već i za mišljenje novog političkog djelovanje ka jednakosti za sve. Kriza u kojoj živimo slična je onoj tridesetih i četrdesetih godina prošlog vijeka budući da se kroz procese njihove restauracije i rehabilitacije ponovo dovode u vezu kapitalizam, fašizam i porast neravnopravnosti. Kako saznajemo iz referata Cane Babović na Prvoj zemaljskoj konferenciji AFŽ-a održanoj 8. decembra 1942., upravo su antifašističke borbe tokom Španskog građanskog rata te položaj žena u SSSR-u, gdje su žene “uživale punu ravnopravnost” i “imale puno učešće u privrednom i političkom životu zemlje”, inspirisale jugoslovenske antifašistkinje da krenu s prvim publikacijama već tridesetih godina prošlog vijeka: U vreme krvavih događaja u Španiji 1936. kada su naše žene organizovano počele da vode borbu protiv ratani fašizma, pojavljuje se list mladih antifašistkinja u beogradu “Žena danas” (sic). Taj list odigrao je ogromnu ulogu u okupljanju i organizovanju žena, list je prodirući u svaki kutak naše zemlje pokazivao ženama Jugoslavije šta fašizam donosi ženi, podizao njenu političku svest, produbljivao mržnju prema fašizmu i pružao joj snagu u njenoj borbi za ravnopravnost. Istu ulogu kao “Žena danas”, odigrao je i list hrvatskih antifašistkinja “Ženski svijet”9. 5 Svi prevodi odlomaka neprevedenih tekstova sa engleskog na srpskohrvatski jezik su autorkini. 6 Foucault, Michel. The Archeology of Knowledge. New York, NY: Pantheon Books. 1972. str. 128-129 7 Ibid.., 130. 8 Fuko, Mišel. Arheologija znanja. Beograd: Plato, 1998. str. 152. 9 Babović, Cana. “Organizaciono pitanje AFŽ” referat predstavljen na I Zemaljskoj konferenciji AFŽ, 08.12.1942, Arhiv antifašističke borbe žena Bosne i Hercegovine i Jugoslavije http://www.afzarhiv.org/items/show/231), pristupljeno 20. septembra 2016. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 87 Mada sam se u toku istraživanja oslanjala na različite dokumente dostupne u digitalnoj arhivi AFŽ-a, bazu za ovo istraživanje predstavlja list Nova žena10 kao prvo glasilo AFŽ-a BiH čiji je prvi broj izašao u februaru 1945. a posljednji broj dostupan u arhivi, dvadeseti, u novembru 1946. Kao propagandno oružje AFŽ-a i Komunističke partije (KPJ), osim pretplate i članarina, časopis se finansirao i štampao, između ostalog, i kroz “prodaju skupljenih krpa željezari”11 i potom distribuirao ženama u selima i gradovima BiH kako bi se opismenile i privukle radu i zadacima ove organizacije. Početkom 1946. godine, tiraž lista je 10 000 primjeraka a već u julu 1947. godine dostiže tiraž od 22 000 primjeraka12. Iako koncentrisana na kratak vremenski period samog kraja rata odnosno početka mirondopskog perioda, analiza predstavljena u ovom poglavlju ima za cilj da, prateći petnaest izdanja ovog časopisa u periodu 1945-1946, opiše kako ova “nova” jugoslovenska žena biva konstituisana kroz medijski diskurs te da ustvrdi poveznice između ovih istorijskih uvida sa današnjim životom u tzv. “pustinji postsocijalizma”13. U prvom redu su me zanimali emancipatorski elementi medijskog diskursa koje je ženama obećavalo novo, socijalističko vrijeme u kojem se ova nova žena stvarala i njih u najširem smislu posmatram kao do tad najmasovnije uključivanje žena u društveno-politički život nove Jugoslavije i BiH, ulazak u svijet rada, sticanje prava, opismenjavanje i sl.14. U kakvim su odnosima modernizacija, emancipacija i patrijarhat u ovom kontekstu? Modernizaciju u BiH donosi upravo socijalizam nakon 194515. kroz najmasovnije opšte obrazovanje svih a naročito žena kao njen preduslov. Nova žena već na prvi pogled vidljivo zaziva i predstavlja žene kao ravnopravne subjekte: one su borkinje, bolničarke, radnice, narodni heroji i sl. a ne pasivne posmatračice. Sam ulazak žena na tržište rada zbog zahtjeva urbanizacije, industrijalizacije, obnove 10 Časopis Nova žena izlazio je većinom u Sarajevu a u nekoliko brojeva u Beogradu. Prvi broj je štampan na ćirilici dok su ostali štampani na mješovitoj upotrebi čirilice i latinice. U pitanju je službeno glasilo antifašistkinja BiH a nedostaju brojevi 7, 11, 15, 16 i 19 te ovi časopisi nisu bili uključeni u analizu. 11 Glavni odbor AFŽ ‘Okružni odbor AFŽ-a Sarajevo Zemaljskom odboru AFŽ - Zapisnik sa sastanka Okružnog odbora AFŽ-a Sarajevo održanog 24. i 25.11. 1945.’, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 1, 13/6, 1945. 12 Glavni odbor AFŽ, ‘Materijali Drugog kongresa AFŽa BiH održanog 12 – 13. Jula 1947’, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 3, 1543/109, 1947. 13 Horvat Srećko i Štiks Igor, Welcome to the Dessert of Post-Socialism. London: Verso, 2015. 14 Pantelić, Ivana. Partizanke kao građanke: društvena emancipacija partizanki u Srbiji, 1945-1953, Beograd: Institut za savremenu istoriju, Evoluta, 2011. 15 Sklevicky, Lidija. Konji, žene, ratovi, Zegreb: Ženska infoteka. 1996. str. 134. �88 DANIJELA MAJSTOROVIĆ STVARANJE ‘NOVE’ JUGOSLOVENSKE ŽENE: EMANCIPATORSKI ELEMENTI MEDIJSKOG DISKURSA S KRAJA II SVJETSKOG RATA i izgradnje značio je ozbiljno narušavanje patrijarhalne kulture16 i o ženskoj emancipaciji od patrijarhalnih stega u BiH i Jugoslaviji može se jedino govoriti u kontekstu socijalističke države. Govoreći o odnosu emancipacijskog i modernizacijskog naspram patrijarhalnog, balkanski patrijarhat posmatram kao kompleks hijerarhijskih vrijednosti ugraviran u društvenu strukturu predmodernih, agrarnih, pastoralnih ekonomija i kulturološki tradicionalnih i religioznih društava u kojoj dominantna uloga pripada muškarcu i u kojoj su žene potčinjene u kontekstu zaštitnički orijentisane porodice i domaćinstva17. U ranim danima NOB-a, kroz zajedničko učešće u partizanskoj borbi, radu KPJ i Narodnog fronta te organizovan pozadinski rad unutar AFŽ-a18, žene su počele zauzimati “upražnjeno mjesto moći”. U ovom smislu se i može uslovno govoriti o privremenoj depatrijarhalizaciji ili depatrijarhalizacijskom potencijalu kao privremenom popuštanju patrijarhalnih stega koje su iznjedrili masovna organizovanost žena spremnih na borbu i promjenu, mogućnosti besplatnog obrazovanja, ulazak u svijet rada19 te socijalna mobilnost unutar jedne generacije za sve a posebno žene. S ovim u vezi, ulogu AFŽ-a BiH na osnovu korpusa Nove žene dostupnog u arhivi analiziram kroz: a. Ulogu AFŽ-a u međunarodnom kontekstu, b. Uloga AFŽ-a u borbi protiv fašizma i ostvarenju ravnopravnosti (depatrijarhalizacijski potencijal) c. Ulogu AFŽ-a u procesu kreiranja nove, jugoslovenske žene kroz zajedničku borbu i sestrinstvo Hrvatica, Muslimanki i Srpkinja i d. Ulogu AFŽ-a u procesu namasovnijeg opšteg opismenjavanja žena u u BiH istoriji. 16 Ibid., 135. 17 Halpern, Joes, Kaser Karl, i Wagner, A.Richard. “Patriarchy in the Balkans: Temporal and CrossCultural Approaches” u Household and the Family in the Balkans, ur. Karl Kaser. Graz: University of Gratz Lit Verlag, 2012. str. 49. 18 Dugandžić, Andreja i Jušić, Adela “Intervju sa Stanom Nastić,” Arhiv antifašističke borbe žena Bosne i Hercegovine i Jugoslavije, pristupljeno 21. novembra 2016., http://www.afzarhiv.org/items/show/285. 19 Ovo je konkretno bio slučaj mojih roditelja rođenih na selu u BiH početkom 1950-tih, koji su iz siromaštva bili u mogućnosti da završe fakultete u Novom Sadu i Sarajevu nakon čega su našli odgovarajuće poslove u Bihaću i tako postali srednja klasa u jugoslovenskom socijalizmu. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 89 a s obzirom na današnji trenutak u nerazvijenoj i siromašnoj, postdejtonskoj BiH, kao možda najvećoj “pustinji postsocijalizma” u kojoj se sem kratkotrajnih februarskih protesta 2014 slabo naziru mogućnosti društvene promjene. Ovo se naročito vidi u 1. perifernom statusu BiH društva u odnosu na zemlje EU i nedostatku internacionalizacije što utiče na samjerljivost i vidljivost socijalnih zahtjeva i borbi u centru i na periferiji 2. nedovoljnoj kolektivnoj mobilizaciji žena u novoj postsocijalističkoj državi uprkos proliferaciji identitarnih politika i rodnom mainstreamingu koji promoviše liberalne ideje ženskih ljudskih prava, individualizam i preduzetništvo a zanemaruje npr. prava radnica i nezaposlenih 3. nemanju jasnog odnosa prema fašistoidnim politikama usljed dejtonskiugrađenih nacionalizama potpirivanih kroz antijugoslovenstvo i antikomunizam, koji maskiraju odnose nejednakosti uslovljene autoritarnim kapitalizmom nove postsocijalistiške države a kojima je balkanski patrijarhat “prirodni saveznik” (postsocijalistička repatrijarhalizacija) 4. nepismenosti odnosno nedostupnosti obrazovanja za najšire društvene slojeve i generalno loše i korumpirano obrazovanje u zemlji. 2. Zašto arhiv? - Neki teorijsko-metodološki uvidi Diskursivno-istorijski metod kritičke analize diskursa (CDA) identitete vidi kao kontekstualno zavisne i dinamične momente koji se konstruišu, perpetuiraju i dekonstruišu unutar nekog diskursa te u skladu s tim poprimaju različite oblike20 i politički je posvećen društvenoj promjeni21. S obzirom na dostupan istorijsko-politički kontekst i ranija istraživanja o AFŽ-u, tekstovima iz ovih novina pristupala sam preko analize tema, kao hijerarhizovanih semantičkih makrostruktura teksta22, toposa, kao osnovnih argumentativnih struktura u diskursu23, te standardnih tropa poput metafora i poređenja. Osim toga, pokušaj mi je bio da kroz ove probleme i njima pripadajuće diskurse ustvrdim relevantnost emancipatorskog potencijala u tom periodu s obzirom na današnji trenutak u BiH. 20 Wodak, Ruth, De Cillia, Rudolph, Reisigl Martin i Liebhart, Karl. The Discursive Construction of National Identity. Edinburgh: EUP, 1999. str. 3-4. 21 Fairclough, Norman. Language and Power. London: Longman, 1989. 22 Van Dijk, Teun. Elite Discourse and Racism. London: Sage, 1993. str. 33. 23 Žagar, Igor. “Topoi in critical discourse analysis”. Šolsko polje Vol. 20 (5/6) (2009), 47–75. �90 DANIJELA MAJSTOROVIĆ STVARANJE ‘NOVE’ JUGOSLOVENSKE ŽENE: EMANCIPATORSKI ELEMENTI MEDIJSKOG DISKURSA S KRAJA II SVJETSKOG RATA Diskursivno-istorijsku analizu24 metodološki posmatram kao način na koji se prokazuje kako se nanovo izmišljena tradicija i prošlost kroje da bi odgovarale sadašnjici: propaganda iz perioda AFŽ-a 1945-1946 reagovala je na stvarne probleme žena s kraja rata ali o tome se nije moglo saznavati samo čitajući Novu ženu već i arhivski materijal dostupan sa sastanaka AFŽ-a. Naša sadašnjica se neumorno poziva na tradiciju ali u toj tradiciji AFŽ-a nema. U tom smislu, koristan je kulturno-materijalistički uvid da je tradicija elemenat koji omogućuje kontinuitet prošlosti i sadašnjosti ali i da je ona kombinacija “namjerno selektivne verzije prošlosti koja se uobličava i uobličene sadašnjosti koja onda moćno djeluje u procesima društvenog i kulturnog definisanja i identifikovanja. […] Iz cjelokupnog mogućeg prostora prošlosti i sadašnjosti u određenoj kulturi, određena značenja i prakse bivaju naglašeni dok druga značenja i prakse bivaju zanemareni ili isključeni”25. Kad je riječ istraživanju diskursa žena i o ženama u datom istorijskom trenutku, koristan je Gadamerov26 uvid da što je komplikovaniji sadržaj koji treba da shvatimo, to više pojedinačnih elemenata postaje relevantnima, a time širi i bogatiji mora biti i horizont shvatanja. Ulazak u arhiv iz perioda Drugog svjetskog rata važan je kako zarad sticanja transgeneracijskih uvida u prošlost bosanskohercegovačkih i jugoslovenskih žena tog perioda tako i zbog sagledavanja interpretativne produktivnosti s obzirom na današnje probleme s kojima se žene u BiH susreću. Samo se tad, uslovno, može govoriti o stapanju ovih horizonata (die Horizontverschmelzung) koje omogućuje aktualizaciju benjaminovske istoriografije podjarmljenih gdje u svjetlu “iskustva sa prošlošću”, djelujući, “borbena, podjarmljena klasa…piše istoriju za sebe”27. 24 Diskursivno-istorijski metod (DHA ili engl. discourse-historical approach) nastoji da minimalizuje rizik pretjerane istraživačke subjektivnosti, koja takoše podliježe uključivanju i isključivanju, i da kroz triangulaciju, kao svoj fundamentalni i konstitutivni princip, djeluje na osnovu što raznovrsnijih podataka, metoda, teorija, pozadinskih informacija itd. U ovom smislu DHA pokušava da “integriše velike količine dostupnog znanja o istorijskim izvorima i pozadini društvenog i političkog polja u kojima je neki diskurzivni događaj utisnut” (Wodak 2011, 65) kako bi “dentauralizovao ulogu koju diskursi igraju u proizvodnji neinkluzivnih i neegalitarnih struktura pod određenim društvenim uslovima” (Wodak 2015, 2). Pri tom ovaj metod unutar kritičke analize diskursa ili kritičkih studija diskursa, diskurs vidi u vezi sa ostalim semiotičkim strukurama i materijalnim institucijama koji zajedno reprodukuju društvo kroz semiozu kao process davanja značenja. 25 Williams, Raymond. Marxism and Literature. Oxford: Oxford University Press, 1979. str. 115. 26 Gadamer, Hans, Georg. Istina i metoda. Sarajevo: Veselin Masleša, 1978. 27 Benjamin, Walter. “Istorijsko-filozofske teze” u Eseji. Beograd: Nolit, 1974. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 91 Upravo ova podjarljmljenost ostaje konstanta kad je riječ o mišljenju i djelovanju nakon iskustva rata i poraća kao gubitka, siromaštva i periferalnosti, nacionalizma, nezaposlenosti i prekarnosti, i nepismenosti koji opstaju sve do danas. Svi skupa dodatno onemogućavaju organizovanje žena, ali i muškaraca, da promijene svoj društveni položaj doprinoseći stvaranju te podjarmljene klase koja svoju borbenost gubi u nemogućnosti da artikuliše sopstvenu pozicije potčinjenog. Znanja o AFŽ-u su u ovom smislu ključna za transistorijsko stapanje horizonata jer nose potencijal zamišljanja drugačijeg svijeta i borbe upravo jer su ovu poziciju artikulisala i organizovano pokušala riješiti što ću pokušati i da pokažem kroz kritičku analizu elemenata koje sam prepoznala kao emancipatorne tada kao i da o tome kažem ponešto u odnosu na sadašnji trenutak. Zadatak istorijske materijalistkinje je da konstruktivno pokuša da (re)artikuliše istoriografsku formu bez da se nostalgično vrati priči iz prošlosti već da je “prepozna kao biljeg i trag”28. Samo u rupturi “gdje se mišljenje, u konstelaciji zasićenoj napetostima, iznenada zaustavlja…i zadaje šok” leži “revolucionarna šansu u borbi za podjarmljenu prošlost”29. Pored toga, baviti se arhivskim istraživanjem nikad nije samo “pitanje…prošlosti. To nije pitanje koncepta koji ima veze sa suočavanjem s prošlošću koje nam je već na raspolaganju ili nam nije na raspolaganju, nekim konceptom arhiva koji je moguće arhivirati. To je pitanje budućnosti, pitanje same budućnosti, pitanje odgovora, obećanja i odgovornosti za sutrašnjicu jer meta-arhiva i originala postoje samo “u budućnosti”. Ako želimo da znamo šta arhiv znači, “to ćemo samo saznati u vremenima koja dolaze. Možda. Ne sutra, već u vremenima koja dolaze, kasnije ili nikada”30. Prvi korak je svakako interpretacija arhivske građe koja “rasvijetljava, čita, i tumači svoj objekat upisujući se u njega, otvarajući ga i obogaćujući ga dovoljno da s pravom ima svoje mjesto u njemu”31. 28 Chowdury, Aniruddha. “Memory, Modernity, Repetition: Walter Benjamin’s History”. Telos: Critical Theory of the Contemporary 2008 (143), 36. 29 Benjamin, op.cit. 30 Derrida, Jacques. Archive Fever: A Freudian Impression. Chicago: The University of Chicago Press, 1996. str. 27. 31 Ibid., 67. �92 DANIJELA MAJSTOROVIĆ STVARANJE ‘NOVE’ JUGOSLOVENSKE ŽENE: EMANCIPATORSKI ELEMENTI MEDIJSKOG DISKURSA S KRAJA II SVJETSKOG RATA 3. AFŽ i Nova žena 3.1. AFŽ i međunarodni kontekst Periferni status BiH društva u odnosu na Evropu posljedica je internih trvenja u samoj BiH u kojoj je jedini internacionalizam predstavlja geopolitička lojalnost Rusiji, Hrvatskoj ili Turskoj. Ovome doprinose i ekskluzivističke a ponekad i fašističke političke prakse Zapadne Evrope i Sjeverne Amerike, poput kontrole nad sve većim brojem migranata i radnika iz BiH i drugih zemalja periferije, rigoroznog viznog režima, volatilnosti u preduslovima za članstvo u EU, posmatranja Balkana i BiH kao “slučaja”. Danas gotovo da nema foruma u kojem ravnopravno učestvuju i odlučuju žene tzv, Prvog i Trećeg svijeta a evropeizacija u BiH, koja se odvija preko Kancelarije Visokog predstavnika (OHR-a) i Specijalnog predstavnika Evropske Unije (EUSR-a), ne predstavlja ništa drugo do kolonizaciju nerazvijenog Drugog kroz uvođenje liberalne demokratije, privatizacije javnih firmi, i tzv. slobodnog tržišta, ekonomskih reformi i mjera štednje i o kojoj se pregovara isključivo sa etnonacionalnim političkim elitama32. Novu ženu u periodu 1945-1946 karaketrisao je jak internacionalni duh kako po pitanju “Istoka” tako i “Zapada”. Posve se normalno govorilo o “Bratstvu bugarskog i našeg naroda” 33 te “Ulozi žena Albanije za slobodu svoje domovine” (Nova žena 8: 17-18, 1945). U maju 1946. vidimo da je 3000 šegrta iz čitave Jugoslavije, od kojih “u prvom transportu 150 iz BiH”, primljeno na šegrtstvo u “bratskoj Čehoslovačkoj” kako bi se tokom tri do četiri godine stručno obrazovali (Nova žena 14:12, 1946). U dosta brojeva javljala se i socrealistična priča, većinom iz sovjetskog konteksta koja je opisivala pregalništvo, udarništvo i žrtvovanje ruske žene “svijetla lica” kao otjelovljavljenje partizanskog obećanje života nakon rata34. U avgustovskom broju (Nova žena 5:6, 1945), čitamo o posjeti delegacije sovjetskih žena Sarajevu kao “radosti i sreći o kojima smo godinama sanjale”: 32 Majstorović, Danijela, Vučkovac Zoran i Pepić Anđela, “From Dayton to Brussels via Tuzla: Post-2014 Economic Restructuring as Europeanization Discourse/Practice in Bosnia and Herzegovina”. Journal of Southeast European and Black Sea Studies 15(4) (2015), 661-682. 33 Nova žena, Arhiv antifašističke borbe žena Bosne i Hercegovine i Jugoslavije, 8 : 5, 1945., http://afzarhiv.org/files/original/c130e1fc9258a352e2e949767c6990e9.pdf Napomena – imajući u vidu značajan broj navoda iz časopisa Nova Žena, u daljnjem će tekstu ovi navodi biti integrisani u tekst i slijediti citate sa naznačenim brojem izdanja, brojem stranice i godinom izdanja. Korišteni brojevi časopisa Nova žena dostupni su online na www.afzarhiv.org pod kategorijom Periodika. 34 Jancar-Webster, op.cit. str. 119. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 93 Kad se na balkonu pojavila Jevgenija Žiguljenko - Ženja, heroj Sovjetskog Saveza i pilot, koja je sama dovezla delegaciju, oduševljenje je dostiglo vrhunac. To je pristupačna i bliska žena koju već odavno poznajemo preko Poline Osipenko, Valentine Grizodubove i drugih hrabrih pilotkinja o kojima smo čitale i divile im se još onda kad su se osposobljavale za velika djela koja su ostvarile u narodnooslobodilačkom ratu. Ženja nas je pozdravila ispred boraca Crvene armije, ispred žena koje se danas vraćaju iz vojske na miran rad u fabrikama i poljima, da bi izvšile zadatke obnove zemlje onako uspješno kao što su završile borbu protiv fašizma. Iako je svrha ovakvog tematiziranja i izvještavanja bila je uspostavljanje internacionalne antifašističke svijesti i podizanje morala, kroz ove napise pozitivno su se valorizovali hrabrost, žensko zajedništvo i solidarnost. Isticanje herojstva žene koja se bori u ratu kao pilotkinja te avionom dolazi u Sarajevo, makar se “nakon vojske” i morala “vratiti na miran rad u poljima”, nema nigdje u današnjim medijima a ako i ima, o njoj se piše kao piltokinji neke aviokompanije ali nikako Crvene armije. Ovo stahanovitsko obećanje socijalne mobilnosti kroz napredak od seljanke do rukovotkinje kolhoza ili državne funkcionerke, te društvene brige o radnicama trudnicama gdje “buduća majka osjeća brigu kolektiva”, današnji mediji ne prepoznaju. Zajedničke međunarodne mobilizacije ima u borbama humanitarnog karaktera poput prevencije raka ili nasilja u porodici, međutim zajednička antifašistička borba ostaje slijepa mrlja današnjih medija. Rad, partnerstvo i materinstvo se tematizuju individualistički i konzumeristički, često se pozivajući na topos tzv. “super žene”35 36 koja je uvijek dotjerana, ima vrhunski posao i obrazovanje, troje djece i muža i koja može (da kupi) sve. Kad je riječ o učešću bosanskohercegovačkih žena u međunarodnim ženskim organizacijama vidimo da se one revnosno pripremaju za Prvi međunarodni kongres žena u Parizu, čije je sazivanje 26. novembra 1945. predložila “drugarica Koton”, osnivačka predsjednica Međunarodne demokratske ženske federacije (Women’s International Democratic Federation ili WIDF). WIDF-u i Evgenie 35 Majstorović, danijela i Mandić, Maja. “What It Means to Be a Bosnian Woman: Analyzing Women’s Talk Between Patriarchy and Emancipation” u Living With Patriarchy—Discursive Constructions of Gendered Subjects Across Public Spheres, ur. Danijela Majstorović i Inger Lassen (Amsterdam: John Benjamins, 2011), 97. 36 Majstorović, Danijela. “(Un)Doing Feminism in Post-Yugoslav Media Spaces”. Feminist Media Studies 16(6) (2016), 1093-1108. �94 DANIJELA MAJSTOROVIĆ STVARANJE ‘NOVE’ JUGOSLOVENSKE ŽENE: EMANCIPATORSKI ELEMENTI MEDIJSKOG DISKURSA S KRAJA II SVJETSKOG RATA Cotton su prilično odsutne iz Zapadne feminističke istoriografije37 iako je to bila najveća i najuticajnija ženska međunarodna organizacija nakon 1945. koja se od početka profilisala kao lijeva i feministička okupljajući brojne komunistkinje ali i progresivne nekomunistkinje širom svijeta uključujući SAD, Sovjetski Savez i Kinu38. Mnoge od nas, ulazeći 25. novembra u “Palais de la mutualite”, prvi put smo vidjele dekor jedne velike međunarodne konferencije: dugi stolovi oko kojih sjede delegacije i listaju bilješke i dokumentacije. Po stolovima natpisi “Kina”, “Indija”, “Latinska Amerika”, “SSSR”, “Jugoslavija”, “Rumunija”, imena četrdeset zemalja, četrdeset naroda, koji hoće istrebljivanje fašizma, demokratiju, mir; zatim glasnogovornici, reflektori, tumači, koji već daju neka obavještenja na tri razna jezika; nad tribinom veliki amblem Kongresagolub sa maslinovom grančicom i globus. Pred otvaranje, salom odjekuje nervozni žamor na nekoliko desetina raznih jezika. (Nova žena 12:5, 1946) Bosanskohercegovačke delegatkinje su ravnopravno učestvovale na ovim kongresima i izvještavale o njima, što dodatno upućuje na snažan internacionalni zamah ženskih organizacija i pokreta sa širom političkom agendom, ženskih organizacija tzv. Trećeg svijeta kao i onih sa socijalističkom, socijalističko-feminističkom ili prokomunističkom orijentacijom. Kako su hladnoratovski napadi na WIDF “negativno uticali na stanje, lokaciju i pristup arhivi WIDF-a” te na mogućnosti prikupljanja materijala kroz metod usmene istorije”, dostignuća ove organizacije nisu se upisala u kolektivno feminističko sjećanje. Donedavna nedostupnost digitalizovane i pretražive arhive AFŽ-a imala je kao konsekvencu da se ovoj organizaciji, kao dijelu državne socijalističke strukture, ospori feministički potencijal od strane Zapadnih feministkinja39 i da se revizionistkinjama nazovu istoričarke i antropološkinje koje su prepoznavale feminizam u ženskim socijalističkim orga- 37 de Hahn, Francisca “The Women’s International Democratic Federation (WIDF): History, Main Agenda, and Contributions, 1945-1991.” http://wasi.alexanderstreet.com/help/view/the_womens_ international_democratic_federation_widf_history_main_agenda_and_contributions_19451991, pristupljeno 20. septembra 2016. 38 Kad govori o nekim od razloga ovog isključivanja, de Haan navodi optužbe Komisije za neameričke aktivnosti SAD-a (U.S. House Un-American Activities Committee ili HUAC) iz 1949. za prosovjetsko djelovanje, kada WIDF-ov uticaj u SAD-u slabi, ali i fokusiranje Zapadne feminističke istoriografije glavnog toka uglavnom na liberalni feminizam i rod (prim. aut.). 39 Funk, Nanette. “A Very Tangled Knot: Oficial State Socialist Women’s Organizations, Women’s Agency and Feminism in Eastern European State Socialism”. European Journal of Women’s Studies 21(4) (2014), 344–360. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 95 nizacijama u Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi40 41. Lepa Perović tako navodi da su u incijativni odbor Kongresa “ušle delegatkinje Engleske, Amerike, Sovjetske Unije, Kine, Francuske, Španije, Jugoslavije, ltalije, Madžarske (sic), Rumunije, Poljske, Bugarske, Brazilije, Portugalije, Australije, Katalobije (sic), Belgije, Grčke, Čehoslovačke i Švedske” te da incijativni odbor odlučio da se “proširi delegatkinjama iz zemalja koje još nisu zastupljene” te da “i kolonije mogu imati u njemu svoje pretstavnike koji će biti potpuno nezavisni” (Nova žena 8: 5-6, 1945). 3.2. Borba protiv fašizma i ostvarenje ravnopravnosti Ciljevi pariškog svjetskog kongresa žena bili su usmjereni na saradnju žena cijeloga svijeta na sljedećem, prilično progresivnom programu koji ocrtava i ono na čemu je tokom ratnih godina i kasnije insistirao i AFŽ: 1. Uništiti fašizam i osigurati demokratiju 2. Pripremiti srećnu budućnost novim pokoljenjima, 3. Dati ženi prava izražena u Internacionalnoj povelji žena. Kao majci: pravo da rađa djecu u svijetu kojt je oslobođen strahota, bijede i rata, u svijetu u kome će joj svaka vlada osigurati neophodnu socijalnu i zdravstvenu zastitu i pristojne stanove. Kao radnici: pravo da radi u svim granama industrije i da se bavi svim profesijama, da za jednak rad prima jednaku nagradu, da ima iste mogućnosti kao i muškarac za stručno obrazovanje i da joj se povjere odgovorni poslovi; da se ukine eksploatacija žene kao jeftine radne snage i da joj se poboljšaju uslovi rada. Kao građanki: jednakost sa muškarcem pred zakonom i puna demokratska sloboda izražavanja, mogućnost da glasa i da bude član sudskih vijeća i međunarodnih ustanova i vlasti (Nova žena 8: 5-6, 1945). 40 Bonfiglioli, Chiara. “Revolutionary Networks. Women’s Political and Social Activism in Cold War Italy and Yugoslavia (1945–1957)”, doktorska disertacija, University of Utrecht, 2012). 41 Ghodsee, Kristen. “Untangling the Knot: A Response to Nanette Funk”. European Journal of Women’s Studies 22, no. 2 (2015), 248–252. �96 DANIJELA MAJSTOROVIĆ STVARANJE ‘NOVE’ JUGOSLOVENSKE ŽENE: EMANCIPATORSKI ELEMENTI MEDIJSKOG DISKURSA S KRAJA II SVJETSKOG RATA Antifašistička borba i ostvarenje ravnopravnosti poput prava glasa, zbog snažnog uticaja borbi protiv fašizma u Španiji i ostvarene ravnopravnosti sovjetskih žena, u Jugoslaviji datiraju još odranije. Prema riječima Cane Babović na Zemaljskoj konferenciji AFŽ-a 8. decembra 1942., ova su dva zahtjeva predstavljala su ključnu razliku između u početku zajedničkog angažmana žena u tadašnjem “ženskom pokretu” građanskih feministkinja i rada antifašistkinja Jugoslavije čak i prije početka rata 1941. godine dovodeći do njihovog raskola: Napredne žene Jugoslavije, a to su bile antifašistkinje, smatrale su da se borba žena protiv rata i fašizma može najlakše voditi tako da se žene okupe i povežu u jednoj ženskoj organizaciji. Antifašistkinje su stupile u već postojeće feminističke organizacije i otpočele su rad svih žena u Jugoslaviji protiv rata i fašizma. Među ostalim akcijama koje su žene vodile za svoju ravnopravnost bila je najizrazitija akcija za pravo glasa koja se vodila u čitavoj zemlji, a koju su predvodile antifašistkinje i koja je u to vrijeme /1939/ imala izraziti karakter protiv rata, borbe protiv fašizma…vođstvo građanskih feminističkih organizacija sramno je izdalo borbu žena pa su se čak i odrekle svog programa tj. borbe protiv rata, da se ne bi trebale boriti i protiv fašizma, jer su ta dva pojma nedeljiva. A kada se vodila velika borba za pravo glasa one nisu bile samo pasivne nego su i sabotirale borbu žena antifašistkinja42. Rat je bio na pomolu a veliki broj žena je ostao neorganizovan i KPJ je imala potrebu da “kroz AFŽ mobiliše ženu da se pobijedi u ratu kao i da ubijedi žene da će kroz pobjedu partizana budućnost za njh biti svjetlija”43. U tom smislu, AFŽ je “najfascinantniji primer kako je relativno mala grupa komunista uspela da temeljnim radom na terenu i u ratnim uslovima, a za vrlo kratko vreme, ubedi velike mase žena da potpomognu partizanski rat, kako bi posle rata dobile nova prava”44. Ipak, svo ovo vrijeme, odnos ravnopravnosti između muškaraca i žena bio je ambivalentan. S jedne strane neosporne su bile muška dominacija i patrijarhalna tradicija političkog vrha KPJ, budući da su partizanke govorile “kako su bile poslane” i “kako su im dozvolili” da nešto urade45. Ovakva “muška politika” bila je u vezi sa snažnom vojničkom i političkom disciplinom neophodnom kako bi se dobio rat i u prilog ovome govori činjenica da su na Prvom zasijedanju ZAVNOBiH-a, uprkos deklarativnom insistiranju na ravnopravnosti žena sa muškarcima u političkom životu i u svim oblastima društvene djelatnosti, od 42 Babović, “Organizaciono pitanje AFŽ”. 43 Jancar-Webster, op.cit. str. 114-116. 44 Katz, Vera. “O društvenom položaju žene u Bosni i Hercegovini 1942.-1953.” Prilozi 40 (2011), 138. 45 Jancar-Webster, op.cit. str. 106. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 97 247 vijećnika/ca, samo su četiri vijećnice bile žene: Mevla Jakupović, radnica iz Tuzle; Zora Nikolić, radnica iz Sarajeva; Danica Perović, kapetan (sic) iz Banje Luke, upravnica bolnice XI divizije i Rada Vranješević, studentica, član Centralnog odbora AFŽ-a.46 S druge strane, prema riječima Milke Kufrin “jednakost (žena i muškaraca) postojala je jedino u četi”47 i to su u ranijim intervjuima potvrdile rijetke preživjele partizanke u BiH, Stana Nastić iz Sarajeva i Milica Stanarević iz Banjaluke. Ratujući zajedno s muškarcima u antifašističkoj borbi, žene su osvojile do tad nepoznatu slobodu i aktivno počele raditi na sopstvenom uzdizanju i jačanju svog društvenog položaja. “One koje su do prije rata podnosile ćutke sve tegobe”, “uzdigle su do smionih boraca za slobodu (Nova žena 1: 6, 1945)” ne želeći da se ikada više vrate “na staro”. Upravo taj odnos “novog” i “starog” koji se promijenio tokom antifašističke borbe dominantan je topos i u Novoj ženi pri čemu je staro: Sjetimo se kako je bilo ono staro. U našim seljačkim kućama glavno je bilo da žensko bude snažno i pokorno. Morale smo da radimo najteže poslove, a niko nam ih nije priznavao…Bile smo nepismene i nismo znale šta se događa u svijetu i šta nam se sprema. Govorili su da se žena to ne tiče. Zato nije čudo što smo mi danas tako čvrsto vezane za borbu…Zato smo sve složne u borbi da nam se staro više ne vrati. (Soja Ćopić, Novoj ženi 1: 7, 1945). Kad je riječ o porodičnim pravima kao ovom “novom” koje je osvajalo društvenopolitički život, već u Fočanskim propisima, kao prvom pravnom propisu socijalističke Jugoslavije iz 1942. godine, jugoslovenska žena dobija pravo da bira i da bude birana, uvode se građanski brak i razvod, jedankost pred sudom ali i priznanje vanbračne djece, te jednaka plata za jednak rad, pristup bolnicama i vrtićima, što su bili klasični socijalistički zahtjevi. Upravo u Novoj ženi 1946 9 i 10: 1-3, u kojoj se govori o ženi, djeci, braku i porodici u novom Ustavu, čitamo da “vanbračna djeca imaju jednaka prava sa bračnom”, što je do tad bilo nepojmljivo, kao da su “brak i porodica, prema riječima druga Kardelja, isuviše ozbiljne institucije u državi da bi ih ona prepuštala nekoj drugoj organizaciji” i upravo će država organizovati dječije vrtiće da bi majke mogle raditi. O radničkim ženskim pravima kad veoma malo žena živi od neagrarne privrede a zemlja je upravo prošla kroz rat, najbolje govore podaci o predratnom stanju vidljivi iz rezultata popisa stanovništva iz 1931. U njima stoji da u BiH ima 1.138.515 (oko 46 ZAVNOBiH, dokumenti 1943-1944, knj. I, (Sarajevo: IP Veselin Masleša, 1968), 58-63. 47 Jancar-Webster, op.cit. str. 99. �98 DANIJELA MAJSTOROVIĆ STVARANJE ‘NOVE’ JUGOSLOVENSKE ŽENE: EMANCIPATORSKI ELEMENTI MEDIJSKOG DISKURSA S KRAJA II SVJETSKOG RATA 46%) žena naspram 1.185.040 muškaraca od čega “84,1% stanovnika čini seljaštvo koje živi od poljoprivrede, šumarstva i ribolova”48. S druge strane, Dobrijević49 navodi da je “1951. godine broj žena radnica, prema zvaničnim statističkim podacima, bio za 90% veći nego 1939. godine” kao i da je “najdramatičniji porast zabeležen u Bosni i Hercegovini, gde je broj zaposlenih žena povećan dva i po puta”. Postrevolucionarni period predstavljao je svakako istorijski prekid sa agrarnom privredom i kapitalizmom “stare Jugoslavije” i stvaranju novih radnih mjesta za sve a naročito žene i on nije bilo bez kontradiktornosti. Ipak ova promjena u vrednovanju rada nosila je obećanje posve novog, do tad neživljenog života o kojem govori i Vida Tomšić, prva predsjednica AFŽ-a, u referatu “O radu i zadacima žena na socijalnom staranju”: Istovremeno kada nastojimo da ostvarimo jaku Jugoslaviju koja bi i u privrednom pogledu čvrsto stala na svoje noge postavlja se pred nas veliki zadatak da stvorimo bolje uslove za život najširim masama radnog naroda... Ne radi se tu samo o obnovi stare Jugoslavije, ide se za nečim što je više. Ide se za tim da se stvori takav život kakvog u Jugoslaviji uopšte još nije bilo. (Nova žena, 5:4, 1945). Iako emancipacija žena u socijalističkoj Jugoslaviji nije značila kraj patrijarhata, niti poslove za sve žene, izjednačavanjem “interesa žena interesima proleterijata”50 tokom Drugog svjetskog rata i socijalističkog obećanja ipak je ostvarila ogroman pozitivni uticaj na sticanje jednakosti i omogućila masovni ulazak žena u svijet rada51. Pored ovoga, sprega borbenosti, antifašizma, internacionalizma i političkog prosvjećivanja ženama organizovanim unutar AFŽ, naročito u njegovim prvim godinama, do 1947. “pomagala (je)… da se u prvom redu nauče državnički misliti”, što je suštinski predstavljalo temelj za ostvarenje svih onih u borbi stečenih ravnopravnosti52. 48 Brkljača, Seka. “Bosna i Hercegovina u prvim godinama Drugog svjetskog rata od 1939. do 1941. godine,” u Bosna i Hercegovina 1941: novi pogledi : zbornik radova, ur. Husnija Kamberović (Sarajevo: Institut za istoriju, 2012), 16. 49 Ivana Dobrivojević, “Od ruralnog ka urbanom: modernizacija Republike Bosne i Hercegovine u FNRJ 1945–1955” u Identitet Bosne i Hercegovine kroz historiju: zbornik radova, ur. Husnija Kamberović (Sarajevo: Institut za 
istoriju, 2011), 19. 50 Jancar-Webster, op.cit. str. 122. 51 Ibid., 25. 52 Ibid. 117. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 99 3.3. Zajednička borba: nacionalno sestrinstvo i jedinstvo U dvije pjesme (Nova žena 12: 27, 1946), “Uz mangal” i “Žena s transparentom”, Razija Handžić govori o “starim u novim muslimankama”. Opisujući njihovo kretanje, u prvoj pjeva da one “u dugom sablasnom ruhu, promiču gluho kao kroz san, ko uklete duvne, ko slijepe ptice, sa crnim velom kroz sunčan dan” a u drugoj, da “ka moru žena, talasalo što se na svoj kongres prvi, jedna u zaru sa transparentom, ko da bi prešla i preko krvi”. Kroz “novo”, se isticao revolucionarni elan, borbu, jedinstvo i opismenjavanje a valorizacija pojedinačnog stradalništva i žrtvovanje u borbi protiv fašizma bivala je transformisana u stvar od nacionalne važnosti”53. Upravo su od nacionalne važnosti za novu Jugoslaviju bili ključni “jednakost i saradnja između nacionalnosti te hrvatsko-srpsko sestrinstvo” dok su za “tradicijom vezanije Muslimanke…rad i priključenje AFŽ-u su značile i novi život”54. Ipak analiza Nove žene, ukazuje da su upravo muslimanske žene višeg društvenog položaja poput Vahide Maglajlić, “jedine muslimanke (Bošnjakinje) narodnog heroja”, njene majke Ćamile (kadinice) i čitave porodice iz Banjaluke bile zapravo liderke u širenju ideja NOB-a i AFŽ-a među pripadnicama svih konfesija55. Interpeliranje u “jugoslovensku” ženu koja je moderna i obrazovana ostvarivalo se preko zavnobihske ideologije da ona nije “ni Srpkinja, ni Hrvatica ni Muslimanka” već upravo to sve, kao Jugoslovenka i da se sve one bore protiv fašizma. Pregalnički rad na stvaranju jedinstva žena u BiH bez obzira na etničku i vjersku pripadnost tokom NOB-a bio je nužan za dvomilionsko omasovljavanje AFŽ-a ne samo kroz diskurs već i kroz jedinstvenu antifašističku praksu. Iz vizure etnički podijeljene BiH danas, prosto je nevjerovatno ovo simultano interpeliranje Srpkinja, Bošnjakinja (Muslimanki, a do 1974. muslimanki prim. aut.) i Hrvatica kao i riječi Dušanke Kovačević koja o ovo jedinstvo legitimizuje njihovom zajedničkom borbom za slobodu: Za živote naše djece, za mir naših domova, da nikada više ne bude klanja i ubijanja-mi smo se ujedinile. Jedinstvo Srpkinja, muslimanki i Hrvatica objasniće čitavom svijetu otkud nam snaga za borbu, otkud nam vjera u 53 Jancar-Webster, op.cit. str. 117. 54 Ibid., 116. 55 Duganžić, Andreja i Jušić, Adela. “Intervju sa Alijom Maglajlićem,” Arhiv antifašističke borbe žena Bosne i Hercegovine i Jugoslavije, pristupljeno 21. novembra 2016., http://www.afzarhiv.org/items/show/16. �100 DANIJELA MAJSTOROVIĆ STVARANJE ‘NOVE’ JUGOSLOVENSKE ŽENE: EMANCIPATORSKI ELEMENTI MEDIJSKOG DISKURSA S KRAJA II SVJETSKOG RATA pobjedu. Srpkinje, muslimanke i Hrvatice pričaće na kongresu o svojoj djeci koja zajednički oslobađaju zemlju o zajedničkim poslovima koje obavljaju. O Srpkinjama koje sakupljaju sjeme za popaljeno muslimansko selo, o muslimankama koje nose darove u bolnicu i umiru po logorima za slobodu. Naše jedinstvo biće najljepši dar žena kongresu, našoj mladoj državi, njenoj sreći i budućnosti (Nova žena, 1: 6, 1945). U istom broju, priča Jele Bićanić “Muslimanke u borbi” dirljivo opisuje stradanje kadinice Maglajlić, majke narodne heroine Vahide Maglajlić, iz Banjaluke koju “zatvoriše bijesni što nisu mogli uhvatiti njezina sina…No ništa nije moglo skršiti tu majku kojoj je troje djece palo u borbi, dok je jedno i sada u logoru. Ona i dalje vedro vjeruje u pobjedu. – Kad dođemo u Banju Luku, prva ću na stanici povesti “kozaru”, često govori ona, - I tada ću kraj srca tri crvene zvijezde staviti!” “Prve jeseni narodne borbe napustila je rođeni grad Ajša Karabegović. Na slobodnoj teritoriji ona je krajnjom požrtvovnošću njegovala borce u jošavčkoj bolnici. Četnički zlikovci prekidoše i taj divni poletni život.” “Ujedno se provodila široka akcija za pomoć partizanima. Raifa Ćorbegović pronijela je bombe u kolicima, pod djetetom.” “Majka sestara Sarač gledala je svoje kćeri u fašističkim okovima, pa ipak je i dalja kroz Banju Luku pronosila letke i municiju.” U ovim odlomcima vidimo stvaranje i jedne nove muslimanske žene koja subvertira stege patrijarhalne kulture tako što pod zarom56 neopaženo rastura letke ili kolicima pronosi bombe da bi sa svojim suborkinjama i suborcima gradila novu BiH u Jugoslaviji. Ona je ta koja kao i njene komšinice požrtvovano šalje djecu u rat radujući se novoostvarnom bratstvu i jedinstvu među narodima. Topos žrtvovanja i hrabrosti isprepleten je sa ljubavlju kojom se ovo žrtvovanje opravdava: “Samo kad smo doživjeli da se ovako volimo!” rekla je neposredno (kadinica Maglajlić). “Zato ništa i ne žalimo. Moje je petero djece pod puškom, a tri su mi borca pala. I ne plačem. Majke junaka neće plakati.” U tekstu “One su pale za slobodu” u istom broju, spominje se da Vahida Maglajlić “okuplja žene, sjedinjuje muslimanke, Srpkinje i Hrvatice, u zajedničkoj borbi. Iskrena ljubav Vahidina prema narodu, koju je na djelu dokazivala, otvara srce ojađenih srpskih majki i one je primaju kao svoju” (Nova žena 1:14, 1945). Anti56 I Rada Vranješević je takođe koristila zar da bi pokrivena rasturala ilegalnu poštu iako nije bila Muslimanka (prim.aut.) �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 101 fašizam, deklarativni i življeni nije trpio nacionalizme koji danas kroz istorijski revizionizam rehabilituju nekadašnje fašiste i kolaboracioniste u glavnom kulturno-političkom toku nakon ratova 1990tih57 58: samo na kongresu žena Srbije, ove žene su podigle “optužbu protiv onih koji su u ime “srpstva” pobili desetine hiljada Srba po logorima i tamnicama, “koji su ubijali najbolje sinove Srbije ili ih predavali Nijemcima” i “raspirivali mržnju i međusobno ubijanje među bratskim narodima Jugoslavije” (Nova žena 1:14, 1945). Preko najoštrije osude ovih praksi, Nova žena ciljano stvara ideološku matricu za gradnju novog zajedništva preko iskustva stradanja na svim stranama: Veliki su napori i žrtve žena Bosne i Hercegovine. Neprijatelj nije ništa poštedio…Ustaše su klale srpsku djecu, a četnici su se “svetili” u vrisku i krvi muslimanske i hrvatske nejači (Nova žena 1:6, 1945) Na prvoj okružnoj konferenciji AFŽ-a na bihaćkom okrugu rečeno je da su “poslije pročitanih referata, mnoge starije i mlađe žene, muslimanke, Srpkinje i Hrvatice govorile o svome radu, borbi i patnjama, o zločinima okupatora, ustaša i četnika”, kao i da se “po prvi put u svom životu slobodno sastaju i rješavaju o svojoj sudbini” te da su “radosne što su doživjele da učestvuju u političkom životu svoga naroda” (Nova žena 1: 19, 1945). Zajednički rad je takođe osnaživao zajedništvo među ženama različite etnoreligijske pripadnosti: Imanje narodnog neprijatelja A. Mešića zasijano je kukuruzom koji je namijenjen našoj sirotinji. 100 dunuma zamlje treba okopati i ogrnuti! Javljaju se od reda Srpkinje, Muslimanke i Hrvatice, građanke, seljanke, stare i mlade. (Nova žena 5: 13, 1945) Razvijanje narodnog jedinstva na krilima borbe protiv fašizma, kao novog političkog jugoslovenstva, pratilo je priznanje svih etničkih i vjerskih partikularizama preko kojih se gradilo jedinstvo na temelju zajednički pretrpljene boli i strahote rata u kojem su i žene aktivno učestvovale. U tekstu “Hrvatice Bosne i Hercegovine” (Nova žena 1945 2: 3-4) stoji da “hrvatske žene moraju shvatiti da se kroz narodnooslobodilačku borbu ispunjavaju vjekovne težnje hrvatskog naroda” povlačeći vezu između borbi kmeta Matije Gupca, tog “neumrlog vođe hrvatskih seljaka”, 57 Radanović, Milan. Kazna i zločin: snage kolaboracije u Srbiji: odgovornost za ratne zločine (1941-1944) i vojni gubici (1944-1945) (Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung, 2015). 58 Čović, Bartul. “Povijest pišu gubitnici”. Novosti, http://www.portalnovosti.com/povijest-pisugubitnici, pristupljeno 10. septembra 2016. �102 DANIJELA MAJSTOROVIĆ STVARANJE ‘NOVE’ JUGOSLOVENSKE ŽENE: EMANCIPATORSKI ELEMENTI MEDIJSKOG DISKURSA S KRAJA II SVJETSKOG RATA protiv plemića tokom Seljačke bune 1573. sa narodnooslobodilačkom borbom budući da su obe u sebi sadržavale elemente klasne borbe. Kroz ovu strategiju poistovjećivanja odnosno rekontekstualizacije borbi hrvatskog naroda unazad pet vijekova sa NOB-om, NOB postaje odraz “vjekovnih težnji hrvatskog naroda” i ono za šta su u “njegovoj slavnoj prošlosti davali živote najbolji hrvatski rodoljubi” (Nova žena 1945 2: 3). Hrvatski se ciljevi tako poistovjećuju sa jugoslovenskim a ne endehazijskim jer je NDH “nakazna tvorevina zločinaca”. Kroz biblijsku se metaforu slijepca u tami, koji na Isusovu riječ progleda, veoma shvatljivu širokim narodnim masama, navodi da je (hrvatski) narod, “dosada slijepac”, misleći na period NDH, kroz NOB zapravo “progledao” (Ibid.). Ipak, ovakvi napisi o zajedništvu su zapravo adresirali i dalje prisutan problem nacionalizma o kojem čitamo malo manje u samoj novini a malo više u zapisnicima sa sastanaka sa okružnih odbora AFŽ-a u Sarajevu i Banjaluci. Dok Nova žena ublaženo govori o svećenicima sa “otvoreno neprijateljskim stavom prema NOB-u” koji “na žene imaju veliki upliv”, kao razlogu zbog čega su mnogi Hrvati i Hrvatice ostali izvan NOP-a (Nova žena 1945 2: 3-4), iz zapisnika sa sastanaka AFŽ saznajemo da je situacija na terenu bila daleko problematičnija i da su novine služile kao propaganda koja je direkto odgovarala na problem nacionalizma i vjerske podjele. Iz zapisnika sa Okružnog odbora AFŽ-a Sarajevo od 25.11.1945., u kojem se dosta govorilo o izborima održanim 11. novembra 1945., saznajemo da je uticaj klera kod hrvatskog naroda bio izuzetno jak, da “časne sestre trgaju izborne plakate Narodnog fronta” i da se “u Čajdašu, hrvatskom selu puno kuglica ubacilo u ćoravu kutiju” koju su popovi nazvali “kutijom za vjeru”. Saznajemo i to da se “Srpkinje u zaboračkoj opštini slabo odazijvaju sastancima” i “da naročito one s druge strane Drine neće uopšte da se miješaju sa muslimankama” ali i da “četnici ometaju rad žena” budući da su “pred izbore ubacili letke i pripucavali tako da se žene boje pristupiti radu”. Iz zapisnika sa Okružnog odbora AFŽ-Banja Luka s kraja novembra 1945. saznajemo i o četničkim prijetnjama da će žene iz kotorvaroškog kraja “ošišati samo ako idu na glasanje” kao i da “su se isti slučajevi dešavali i na srezu Piskavica, Prnjavor i Srbac”59. Jasno je bilo da je 1945. godina preloma pri čemu se ovi tekstovi javljaju u mjesecu februaru kad rat tek treba da se zvanično završi ali je isto tako jasno da će Narodni front na čelu sa Josipom Brozom izaći kao pobjednik. Nezahvalno je govoriti jer o tome ne postoje istraživanja iz 1945. kako se običan narod osjećao i koliko je zapravo susprezao svoje etničko porijeklo i pripadnost u odnosu na 59 Glavni odbor AFŽ, ‘Okružni odbor AFŽ-a Banja Luka - Izvještaj o radu Okružnog odbora AFŽ-a Banja Luka od 26.11.1945.’ Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 1, 118/1, 1945. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 103 novo jugoslovenstvo. Ipak iz ovih tekstova vidi se znakovita ideološka interpelacija običnog svijeta u jugoslovenstvo potpomognuta zajedničkim iskustvom stradanja od fašista i želje za novim, boljim životom. 3.4. Masovno opismenjavanje Kada je riječ o specifičnostima BiH u odnosu na ostale republike SFRJ, prvo se mora istaknuti da je BiH tada imala, pored Kosova i Makedonije, najveću stopu nepismenosti među ženama. S obzirom na običaje i tradicije Osmanskog carstva, žene u BiH, posebno one islamske vjeroispovijesti mada i ruralne hrišćanke, bile su mnogo izolovanije iz sfere javnog života uključujući i obrazovanje60 61. Širok opseg prava kao i vidljivost borkinje možda su igrali navažniju ulogu u mobilizaciji mlađih i obrazovanijih žena i radnica. Ipak dvomilionsku masovnost pokreta svakako nisu obezbjeđivale samo one. Prema riječima Mitre Mitrović62 “po prvi put u njihovim životima seljanke su bile cijenjene zbog svojih svakodnevnih poslova poput šivenja, kuhanja, sađenja, mljevenja žita za svrhu veću od porodične” a upravo kod ove većinske ženske populacije u tom periodu, veliku ulogu u mobilizaciji igralo je opismenjavanje i obrazovanje. NOP je stvorio novi lik žene u BiH, borbene, smjele i odlučne. One koje su do prije rata podnosile ćutke sve tegobe, uzdigle su se do smionih boraca za slobodu. Pred ženama su se otvorile vrata narodne vlasti, škola i kurseva. One su, željne znanja, počele učiti (Nova žena 1: 6, 1945) U društvu u kojem je obrazovanje bilo rezervisano samo za žene iz viših društvenih slojeva, stvaraju se uslovi za najmasovnije opšte obrazovanje žena kao preduslov za modernizaciju. “Treba da objavimo pravi pohod protiv nepismenosti”, - rekla je drugacica Olga Kovačić. Ni jedno dijete u našim selima i gradovima, ni jedna žena ne smije ostati nepismena...” (Nova žena 5:5, 1945) Na strani 20. prvog broja Nove žene prije impresuma, koji navodi da se prvi broj štampao upravo u Sanskom Mostu, stoji poruka naslovljena sa “Drage drugarice, 60 Jancar-Webster, op.cit. str. 27-31. 61 Popov Momčinović, Zlatiborka, Giomi, Fabio i Delić, Zlatan. “Uvod: period austrougarske uprave” u Zabilježene - žene i javni život Bosne i Hercegovine u 20. vijeku, ur. Jasmina Čaušević. Sarajevo: Sarajevski otvoreni centar i Fondacija Cure, 2014. str. 24-26. 62 Jancar-Webster, op.cit. str. 142. �104 DANIJELA MAJSTOROVIĆ STVARANJE ‘NOVE’ JUGOSLOVENSKE ŽENE: EMANCIPATORSKI ELEMENTI MEDIJSKOG DISKURSA S KRAJA II SVJETSKOG RATA izlazi prvi broj lista bosansko-hercegovačkih žena… Široke narodne mase naših žena žele da uče, da se prosvjećuju. One traže štampu, one traže odgovor na mnoga pitanja koja ih interesuju.” Upravo iz ovoga, a to će kasniji brojevi i potvrditi, vidimo jedno insistiranje na masovnom opismenjavanju, naročito žena koje prati ostale emancipatorske napore. Već u drugom broju, dominira tekst naziva “Bosna i Hercegovina neće ostati nepismena” (Nova žena 2: 7, 1945) u kojem saznajemo da je okupacija zatekla zemlju u velikoj zaostalosti s kojom su “do juče uglavnom bili izmireni”. U istom broju se navodi da je “prema podacima iz 1931 godine pismenost obilježena ovim stanjem: u Bosni ima 31 posto pismenih, ili 69 posto nepismenih. Hercegovina ima 34 posto pismenih, ili 66 posto nepismenih. Nepismenost je nesrazmjerno veća kod ženskog svijeta. U Bosni ima 39 posto pismenih muškaraca, a u Hercegovini 55 posto dok je pismenost žena u Bosni i u Hercegovini svega 15 od sto” (Nova žena 2: 7, 1945). Takođe se navodi podatak da je u toku borbe u pozadini naučilo čitati i pisati 12 500 odraslih. O ovom poletu i ideji napretka za sve slojeve idilično, narodno-lirski pišu i novine: Sa snagom ustanka narodne mase ponio je kulturni polet. Do juče uglavnom izmireni sa svojom zaostalošću, kroz borbu za slobodu, stariji i mlađi, ljudi, žene i djeca zaželjeli su da nauče čitati i pisati. Olovka i papir postala je sastavni dio ratne spreme naših boraca. … Djevojka plete čarape, pjeva pjesmu o borbi i napreže se da izveze slova na peškiru, rupcu i čarapama. Čobanče, čuvajući stoku, urezuje prva slova na preslici i čuturici i traži od svakog borca koga sretne olovku i papir da uči pisati. Omladinke i žene čuvaju u njedrima omiljenu pjesmaricu i priču iz borbe. Pismenost postaje obaveza na frontu i u pozadini. Nepismena bolničarka, pišući prva slova, uzvikuje: »Mislila sam da je mnogo teže, da nikad neću naučiti...« Žena iz Podgrmeča uči se pisati na tablici svoga sina i često se čuje i od starica toga kraja: “Grehota je danas nepismen ostati”. Zasluga za opismenjavanje prvenstveno se pripisuje narodnom pokretu koji je “poveo na tečaj nepismene Srpkinje, muslimanke i Hrvatice da zajedno uče čitati i pisati” (Ibid.) Alarmantna nepismenost poziva one koje znaju čitati i pisati da poučavaju druge a opismenjavanje sprovodilo volonterski jer je svaka udarnica na poslu obnove trebala “naći drugaricu koja će joj u kratkom slobodnom vremenu posvetiti svoje snage i svoju ljubav da je upozna s knjigom” (Nova žena 5: 13, 1945). U istom članku mlade skojevke i afežeovke kažu da “moramo učiti ako želimo druge učiti” jer “će nas knjiga i olovka naučiti da cijenimo prava koja smo izvojevali i pomoći da shvatimo našu slobodu i ravnopravnost, da upoznamo dužnoti časnog i slobodnog građanina” ali i “osloboditi nas da kao nove majke odgojimo svoju djecu �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 105 za srećan i bogat život u novoj, preporođenoj Jugoslaviji” (Nova žena, 5: 13,1945). Iz Zaključaka sa prvog sastanka Prosvjetne sekcije Glavnog odbora AFŽ-a od 23.11. 1945. saznajemo da se zarad boljeg rada formiraju četiri podsekcije: podsekcija za likvidaciju nepismenosti, podsekcija za vaspitno-politički rad, podsekcija za opšteobrazovni rad te podsekcija za tečajeve. “Nepismenost” je metaforički neprijatelj i treba ga kao takvog “likvidirati” odnosno “obaviti pohod” na njega (Ibid) a “znanjem se trebamo naoružati”. Čitanje štampe i opismenjavanje se organizuje po prelim i sijelima, u svakom selu i zaseoku gdje se “zajednički čita štampa”, “skupno sluša radio”, a postoje i “pokretne knjižnice” kao i “čitalačke grupe Narodnog fronta”63. Pored sekcija AFŽ-a za poslove socijalnog karaktera, koja se bavi invalidskim i dječijim domovima, u BiH jačaju i tzv. propagandna sekcija zadužena za kampanje, radio i štampu te prosvjetna sekcija zadužena za opismenjavanje kako mladog tako i starijeg svijeta čineći pismenost preduslovom za izgradnju “nove” žene bez obzira na dob: Tada se za tečaj prijavila stara 60-godišnja Zlata Halić i ostalim ženama poručila: “Neka se sve mlade stide što ne idu na tečaj. Ja ću poći prva iako sam već jednom nogom u grobu, ali hoću da umrem pismena. Darinka Tasić iz sela Bijele…naučila je za osam dana da piše sva slova. Ovo je divan primjer, koji pokazuje kako nove slobodne žene zadivljuju svojim radom kao što su u borbi zadivljavale svojim junaštvom. (Nova žena 5:13, 1945). 4.0. Značaj AFŽ-a u kontekstu današnjice: etnokapitalizam, repatrijarhalizacija, nacionalizam, nepismenost Iako subjektivno, kako kvalitativnoj analizi i priliči, ključno za mene bilo je čitanje arhiva kao vježbe iz kritičke pismenosti danas naročito zbog generacija kojima je istorijski revizionizam etnonacionalno-kapitalističkih elita doslovno ukinuo socijalističke i uopšte antifašističke horizonte. Rušenjem SFRJ i etabliranjem novih nacionalnih država, znanja i iskustva jugoslovenske narodnooslobodilačke borbe (NOB-a) i živućeg socijalizma, uprkos njegovim kontradiktornostima, posve su zapostavljena i revidirana neoliberalnim, antikomunističkim, nacionalističkim i patrijarhalnim narativima. Pokušaću ove tvrdnje raspakovati navodeći kako vidim spregu njihovih međusobnih odnosa. 63 Glavni odbor AFŽ, ‘Okružni odbor AFŽ-a Sarajevo Zemaljskom odboru AFŽ-a - zapisnik sa sastanka Okružnog odbora AFŽ-a Sarajevo održanog 24. i 25.11. 1945’, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 1, 13/nedostaje broj stranice, 1945. �106 DANIJELA MAJSTOROVIĆ STVARANJE ‘NOVE’ JUGOSLOVENSKE ŽENE: EMANCIPATORSKI ELEMENTI MEDIJSKOG DISKURSA S KRAJA II SVJETSKOG RATA Uprkos proliferaciji identitarnih politika i dvadeset godina tzv. rodnog mainstreaminga koji je promovisao liberalne ideje ženskih ljudskih prava64, individualizam i preduzentištvo, danas se nudi malo “osnova za kolektivnu mobilizaciju žena”65 za razliku od perioda stvaranja nove jugoslovenske žene. Uprkos ograničenjima i fazama jugoslovenskog moderniteta, mora se reći i to da je patrijarhat tokom SFRJ opstajao, naročito u privatnoj sferi66 gdje je sve do 1980-tih godina, primjerice, nasilje u porodici još uvijek bio tabu67. Ovo se nije do kraja riješilo, uprkos nastojanjima feministkinja 1970-tih68, a reprezentacije žena u jugoslovenskom filmu krajem 1980-tih su već takve da ženski zahtjev za beneficijama socijalističkog moderniteta, poput zaposlenja, rekontekstualizuju kao nedostatno majčinstvo69. “Trebalo je ubiti stvarnu ženu nego dopustiti da umre tradicionalni ideal žene-majke”70 i upravo će Bademu, tu “lošu majku” u Kenovićevom filmu Kuduz, na koncu ubiti etnički osviješćen muškarac koji “ubija za našu stvar” koji je “heroj a ne zločinac,” nagovještavajući prema Jovanoviću ratove devedesetih koji su nosili etničku homogenizaciju i kraj socijalizma i za koju im je repatrijarhalizacija bila nužna. U postsocijalističkom periodu, zaoštrava se i podjela na dvije “naoko odvojene, no u stvarnosti umrežene i međusobno ovisne sfere takozvanoga produktivnog i reproduktivnog rada” koje su “hijerarhijski nanovo reorganizirane”71. Kroz repa64 Helms, Elissa. Innocence and Victimhood: Gender, Nation, and Women’s Activism in Postwar BosniaHerzegovina. Madison: University of Wisconsin Press, 2013.  65 Kaneva, Nadia. “Mediating Post-socialist Femininities: Contested Histories and visibilities”. Feminist Media Studies 15 (1) (2015), 12. 
 66 Dunja Rihtman Auguštin, Etnologija naše svakodnevnice. Zagreb: Školska knjiga, 1998. 67 Majstorović, “(Un)Doing Feminism in Post-Yugoslav Media Spaces”, 1096. 68 Sedamdesetih godina u Jugoslaviji dolazi drugi val feminizma, podstaknut studentskim demonstracijama 1968. godine, a 1978. održava se i međunarodni skup “Dug-ca – Žensko pitanje. Novi pristup?”. Skup je predstavljao prvi buran izlazak feministkinja na javnu scenu u socijalističkoj Jugoslaviji, a fokus na žensko pitanje i problem rodne podjele poslova istaknuti su i zvučnim sloganom konfederacije “Proleteri svih zemalja – ko vam pere čarape?”. Teme rasprave na konferenciji bile su patrijarhat, spoj feminizma i marksizma, feminizma i psihoanalize, te identitet, seksualnost, jezik i nevidljivost žena u kulturi i nauci. Razgovaralo se i o svakodnevnom životu žena, diskriminaciji u javnoj i privatnoj sferi, dvostrukoj opterećenosti žena, nasilju i opstajanju tradicionalnih patrijarhalnih uloga. (Čaušević 2014) 69 Nebojša, Jovanović, “Bosanski psiho: Kuduz, rat spolova i kraj socijalizma”. Sarajevske sveske: Da li je Balkan muškog roda” 39/40 (2013), 156-175. 70 Ibid., 167. 71 Burcar, Lilijana “Iz socijalizma natrag u kapitalizam: repatrijarhalizacija društva i re-domestifikacija žena”. Dva desetljeća poslije kraja socijalizma. Zagreb: Rosa Luxemburg Stiftung, 2014. str.114. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 107 trijarhalizaciju, reproduktivni rad je naturalizovan kao isključivo ženski a etnonacionalizam i dejtonska podjela, kao vrsta poželjne pripadnosti u novom kapitalističkom društvu, dodatno su galvanizirali ove odnose. Kako Močnik72 navodi: U jačanju nadzora i zaoštravanju discipline dobro dođu oruđa koja su pri ruci: religiozna ideologija, etnička lojalnost, tradicionalne vrijednosti. tzv. obnova patrijarhalne obitelji, uskrsnuće tradicionalnih obrazaca, “retradicionalizacija” – sve su to novi načini društvenosti, koje iznuđuje suvremeni kapitalizam. Savremeni kapitalizam koji danas imamo u BiH kao vrstu tzv. autoritarnog kapitalizma73 karakterističnog za sve zemlje nastale raspadom bivše SFRJ čiji su nosioci većinom bili profiteri rata 1992-1995 osigurao je raspodjelu sredstava kroz etnička čišćenja a potom privatizacije. Kroz njega se patrijarhat se zapravo “vratio” praveći kontinuitet sa naslijeđem kolonijalnog, agrarnog predsocijalističkog doba. Kroz spregu institucionalizovane religije sa vlastodršcima, baš kao i prije Drugog svjetskog rata, i novog, postsocijalističkog doba u kojem je moć jednako tako koncentrisana kod etnokapitalista i klera, javile su se društvena retradicionalizacija74 75 i repatrijarhalizacija rodnih uloga i odnosa koje idu ukorak sa trendom siromaštva i rastom nezaposlenosti. Tezu o repatrijarhalizaciji zasnivam na depatrijarhalizacijskom potencijalu socijalističog perioda koji je u suprotnosti sa današnjim porastom mizoginije, diskriminacije, iskorištavanja i nasilja76 kao sastavnim dijelovima procesa restauracije kapitalističkih društvenih odnosa. Unutar njih društveno-reproduktivni rad se “klasifikuje kao ne-rad koji nije vrijedan spomena”77 zbog čega ekonomska 72 Močnik, Rastko. “Dvije vrste fašistoidnih politika”. Novosti, br. 677 (2012). http://arhiva. portalnovosti.com/2012/12/dvije-vrste-fasistoidnih-politika1/, pristupljeno 20. avgusta 2016. 73 Dolenec, Danijela. “Prema reartikulaciji otpora ekonomskom liberalizmu”. http://slobodnifilozofski.com/2016/09/prema-reartikulaciji-otpora-ekonomskom-liberalizmu.html (2016), pristupljeno 10. oktobra 2016. 74 Popov-Momčinović, Zlatiborka. Ženski pokret u Bosni i Hercegovini: artikulacija jedne kontrakulture. Sarajevo: Sarajevski otvoreni centar, Fondacija CURE i Centar za empirijska istraživanja religije u BiH, 2013. 75 Leinert Novosel, Smiljana. Žena na pragu 21.stoljeća – između majčinstva i profesije (Zagreb: Ženska grupa TOD, EDAC, 1999), 18. 76 Marina Blagojević, “Mizoginija: nevidljivi uzroci, bolne posledice” u Mapiranje mizoginije u Srbiji: diskursi i prakse, drugo izdanje, ur. Marina Blagojević (Beograd: AŽIN, 2002), 31-55. 77 Burcar, “Iz socijalizma natrag u kapitalizam: repatrijarhalizacija društva i re-domestifikacija žena”, 114. �108 DANIJELA MAJSTOROVIĆ STVARANJE ‘NOVE’ JUGOSLOVENSKE ŽENE: EMANCIPATORSKI ELEMENTI MEDIJSKOG DISKURSA S KRAJA II SVJETSKOG RATA samodovoljnost žena biva dovedena u pitanje stavljajući ih “u djelomični ili potpuni položaj ovisnosti o ostalim članovima obitelji…na razinu socijalno i politički obespravljenih subjekata. tj. drugorazrednih državljana”78, što je odraz međugeneracijske solidarnosti naspram državne intervencije u područje brige. Upravo ovakav neplaćeni rad danas u feminističkoj kritici tzv. ekonomije brige79 stvara dodatne uslove za izrabljivanje i potcjenjivanje žena preko skrivenog “polnog ugovora”80 patrijarhalnog kapitalizma. “Antikomunistički revizionizam postao je prevladavajući način sjećanja na socijalističku Jugoslaviju” koji opet “zgodno koincidira sa neoliberalnim ekonomskim mjerama novih postsocijalističkih elita81. Danas teoretičari govore o tzv. postfašizmu elita u savremenim praksama novih liberalnih kapitalističkih država a koji se ogleda u rasizmu, homofobiji, dokidanju radničkih prava, medijskim manipulacijama, birokratskim aparatima koji guše neslaganje unutar institucija te huškačkim kampanjama protiv disidentskih grupa i pojedinaca. U takvom svijetu žena rješava problem “kupujući proizvod” a neplaćeni rad u kući i materinstvo, ideologizirani kao “prirodni”, zapravo stvaraju nevidljivi višak vrijednosti za kapitalizam. Dok se sve više produbljuje klasna nejednakost među svima a posebno ženama, organizovanja nema jer ljevica ne uspijeva da artikuliše ove protivrječnosti i njima pripadajuće borbe. Diskurs nakon rata 1992-1995 u BiH, proizvodeći isključivo bošnjačke, srpske i hrvatske žrtve, trajno je razbio nekadašnje zajedništvo među ženama i malo je bilo napora da se od ratnog iskustva stvori jedno zajedničko iskustvo stradanja na svim stranama. Ovo ratno stradanje dodatno je pogoršano poratnim stradanjem oličenim u iskustvima tranzicije i prekarnosti života u nekadašnjem zajedničkom ekonomskom i političkom prostoru sada dva entiteta i jednog distrikta u BiH. Osim rijetkih lijevo orijentisanih feministkinja koje imaju sluha za klasnu svijest, a ne samo liberalni dnevni red brojnih ženskih i ljudskopravaških organizacija, nemamo ni jedan politički glas koji na barem približno sličan način želi da zadobije masovno povjerenje žena, simultano zazivajući Srpkinje, Bošnjakinje i Hrvatice da zajednički ustanu u odbrani svojih prava ili kao protivnice narastajućeg fašizma etnonacionalista. Takve interpelacije u političkom obraćanju svim ženama u BiH, 78 Ibid., 115. 79 Folbre, Nancy. Who Cares? A Feminist Critique of the Care Economy. New York: Rosa Luxemburg Stiftung. 2014. 80 Pateman, Carol. The Sexual Contract. Stanford: Stanford University Press. 1988. 81 Krašovec, Primož. “Svi anti-komunisti su tigrovi od papira”. http://slobodnifilozofski.com/2010/06/ primoz-krasovec-svi-antikomunisti-su.html, pristupljeno 20. septembra 2016. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 109 i Hrvaticama, i Srpkinjama i Bošnjakinjama kao Bosankama i Hercegovkama, kao nekad novim Jugoslovenkama, insistirajući na njihovom zajedništvu kroz borbu, nažalost, ostaju marginalne i neorganizovane. Budući da nisu artikulisane programskom agendom trenutno niti jedne stranke ili pokreta, one ostaju van diskurzivne prakse, jer se njihovo uvođenje smatra preriskantnim po vladajući dejtonski poredak. Na kraju, ali ne i najmanje važno, kad je riječ o obrazovanju, rezultati popisa iz 2013. upućuju na to da sedamdeset godina kasnije, nepismenost u BiH od 2,82%, ne samo da nije iskorijenjena već je najveća u regiji u usporedbi sa 1,96% u Srbiji, te 0,8 posto nepismenih u Hrvatskoj82, pri čemu je od 89.794 nepismenih u našoj zemlji 77.557 žena. Živuće iskustvo dejtonskog poretka koji već preko dvadeset godina dodatno pospješuje etničku izolovanost i isključivost, što takođe pokazuju rezultati popisa budući da su entiteti u velikoj mjeri etnički homogeni83, dodatno čini nemogućim svako veće međuetničko žensko organizovanje koje bi išlo ka državnoj politici širenja pismenosti i obrazovanja za žene naročito iz ruralnih sredina i u trećoj životnoj dobi. 84 Kada sve ovo uzmemo u obzir kao današnji trenutak, vidi se da su promjene i nastojanja tokom perioda Drugog svjetskog rata za vrijeme djelovanja AFŽ-a bili emancipatorni naročito za one žene koje do tad nisu uživale nikakve privilegije, seljanke, radnice, omladinke. Ostaci ovog naslijeđa u talasu postsocijalističke otimačine i privatizacija danas se samo naziru, a većina ih je potpuno urušena. U patrijarhalnoj, etnokapitalističkoj hegemoniji kakva je danas u BiH, a koju predvode nacionalističke stranke kao glavni politički akteri sa agencijama Evropske Unije, tradicija tako bira sukladnu prošlost kako bi proizvedenoj sadašnjosti obezbijedila neometan kontinuitet. U toj prošlosti nema ni Rade Vranješević niti Vahide Maglajlić, a naročito ih nema skupa. Arhiv AFŽ-a predstavlja, ako ništa, kontrahegemoniju ovim režimima uvodeći u diskurs snažne akterke, žene, bez obzira na klasu i etnonacionalnost, koje se organizuju, jurišaju na neprijatelja, rade i grade, te mijenjaju postojeće društvene odnose. 82 Arnautović, Marija. “Popis u BiH: Nacionalnost važnija od pismenosti”, 30.6. 2016. http://www.slobodnaevropa.org/a/popis-bih-nacionalnost-vaznija-od-pismenosti/27831061.html, pristupljeno 13. septembra 2016. 83 Kada je riječ o nacionalnom izjašnjavanju u entitetima u FBiH živi 74 posto Bošnjaka, 22,4 posto Hrvata i 3,60 posto Srba. U Republici Srpskoj živi 81,51 posto Srba, 2,41 posto Hrvata i 13, 99 posto Bošnjaka. U Distriktu Brčko živi 42,36 posto Bošnjaka, Hrvata 20,66 i Srba 34, 58 posto (Arnautović 2016). O rezultatima popisa vidjeti vise na http://www.slobodnaevropa.org/a/popisni-rezultatinakon-25-godina-u-federaciji-vecina-bosnjaci-u-rs-srbi/27830387.html. 84 http://balkans.aljazeera.net/vijesti/u-bih-gotovo-90000-nepismenih �110 DANIJELA MAJSTOROVIĆ STVARANJE ‘NOVE’ JUGOSLOVENSKE ŽENE: EMANCIPATORSKI ELEMENTI MEDIJSKOG DISKURSA S KRAJA II SVJETSKOG RATA 5. Za buduće “veliko vrijeme” Kako “bilježiti ugljenom” da bi se “oživjela žar”, da bismo pamtili ove borbe ne kao “slike na zidu obešene” u kojima se ostaje “za vek-navek”, već kao aktivno mobilizacijsko gorivo za današnje žene, kad su borkinje i afežeovke uglavnom pokojne, a znanja o ovim borbama slabo prisutna u javnoj sferi, ali i u svakodnevnom životu? Uvidi u transgeneracijsko, suzbijeno znanje, rasvjetljavaju borbe osvojene na talasu revolucije za koje su se izborile žene tog perioda, ali ove diskurse treba reaktivirati smještajući ih “van homogenog praznog vremena” u vrijeme “ispunjeno sadašnjošću”, jer u protivnom “ni mrtvi neće biti sigurni pred neprijateljem, ako pobijedi”85. Pisati o ovom velikim organizacijama i pokretima AFŽ, iziskuje ogroman napor prvo zbog nedostupnosti njihovih glavnih akterki, arhiva, a i zbog složenosti veza i odnosa u i oko njih. Uticaj AFŽ-a, naročito nakon direktive CK iz januara 1944. kad je KPJ rasformirao njegovu unutrašnju hijerarhiju86 uveliko slabi. U članku “Za čvršću povezanost među odborima AFŽ-a” (Nova žena 6: 9-10, 1945) vidimo trend ukidanja interne hijerarhijske strukture unutar ove organizacije zarad potčinjavanja Narodnom frontu, odnosno narodnooslobodilačkim odborima u koji odlaze tzv. “napredne žene”87. Tekst počinje generalizacijom da je “prirodno da se svaka organizacija sastavljena od živih bića širi i razvija” nagovještavajući sam kraj AFŽ-a i njegovu marginalizaciju u odnosu na Narodni front88 89. U članku se ta odluka legitimizuje tvrdnjama da je “stroga odgovornost nižeg odbora višem”, pri čemu se misli na odbore AFŽ-a, počela “odvajati (žene) od opšeg narodnog pokreta” te da je organizacija “postala pretijesna da primi nove antifašistkinje”, pa su se “mjesto često začaurenih i zatvorenih odbora AFŽ-a počeli stvarati “široki narodni odbori”. O nejasnoćama zadataka AFŽ-a u odnosu na Narodni front, prestajanju sa radom sa ženama i vertikalnoj mobilnosti samih žena kod nas najdetaljnije piše upravo Sklevicky90 nazirući u tome i kraj ove organizacije 1953 koja ostaje “na margini teksta povijesti”91. Uz evidentan nedostatak “autonomije cilja” organizacije žena 85 Benjamin, op.cit. 86 Jancar-Webster, op.cit. str. 148. 87 Sklevicky, op.cit. str. 120. 88 Ibid. 89 Jancar-Webster, op.cit. 90 Sklevicky, op.cit. 121 91 Ibid., 113. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 111 te “latentni strah” od “feminističkih zastranjivanja”, koji je postojao kod dijela Partije, bilo je jasno da revolucionarni zanos AFŽ-a i njegov depatrijarhalizacijski potencijal92, vidljiv i u pisanju Nove žene, neće biti dovoljno izdržljiv niti dug da iznese cjelovitu depatrijarhalizaciju bosanskohercegovačkog niti jugoslovenskog društva kojemu je zapravo trebalo “više socijalizma”. Baš kao što danas nema širokopojasnog učešća žena u svakodnevnom, političkom, društvenom i privrednom životu BiH, niti artikulacije zbog čega bi ženski angažman zapravo bio potreban u BiH, kod predsjednice Centralnog odbora AFŽ-a, Cane Babović, vidimo sličan osvrt kad na Plenumu Glavnog odbora AFŽ-a Hrvatske u završnoj riječi kaže “druga je stvar, što mi nemamo nečega posebnoga, specifičnoga, neko pitanje za koje bi se mi kao žene trebale boriti”93. Borkinje su prepoznavale značaj nacionalnog, jugoslovenskog jedinstva ostvarenog kroz antifašističku borbu, izvojevavši bitku za pismenost i obrazovanje te jednaku plaćena za jednak rad sprovodeći koliko su mogle u praksi socijalističke i feminističke ideale. Jugoslovenska žena, koja je svoju emancipaciju, ulazak u svijet rada i ravnopravnost sticala tako što je rame uz rame sa svojim saborcima ratovala protiv snaga nacističke Njemačke i domaćih izdajnika, znala je da je stub borbe ali i da mora biti stub novog društva nastalog kroz borbu: Odlazile su Hrvatice, Slovenke, Crnogorke, Bosanke, Dalmatinke, Makedonke, Vojvoađanke, Srbijanke, žurila se svaka svome kraju obuzeta dubokom radošću sto zivi u ovom velikom vremenu (prim.aut. D.M:), što radi na velikom djelu stvaranja novog zivota. A u duši svake od njih čvrsne odluka nepokolebiva kao zavjet: mi žene bile smo stub narodnooslobodilačake borbe, stub natčovječanskih napora naših naroda u borbi za slobodu svoje otadžbine, odsada ćemo biti stub njene veličanstvene izgradnje, njene srećne budućnosti. (Nova žena 5:5, 1945). Arhiv afežeovskih medijskih tekstova s kraja Drugog svjetskog rata otkriva obećanje socijalističke revolucije sa pregršt emancipatornih mogućnosti za žene bez obzira na klasu, dob ili etnički predznak posebno kad je riječ o velikoj većini 92 Uprkos pravima, žene u SFRJ počinju da ih ostvaruju tek 1960tih godina. Katz (2011, 154) navodi da je “jednakost muškarca i žene više…počivala na zakonskoj regulativi, a manje na suštinskoj promjeni odnosa u svakodnevnom životu. Svoja prava iz četrdesetih bosanskohercegovačka žena počela je više koristiti tek od šezdesetih godina 20. stoljeća, kada je i bosanskohercegovačko društvo počelo bilježiti veći ekonomski napredak.” U ovom smislu takođe možemo govoriti o depatrijarhalizacijskom potencijalu od nekih tridesetak godina. 93 Sklevicky, op.cit.str. 122. �112 DANIJELA MAJSTOROVIĆ STVARANJE ‘NOVE’ JUGOSLOVENSKE ŽENE: EMANCIPATORSKI ELEMENTI MEDIJSKOG DISKURSA S KRAJA II SVJETSKOG RATA nezaposlenih, siromašnih žena koje kapitalizam može samo još vise ekspolatisati. Pisati o onom što se ne može suzbiti u afežeovskom iskustvu znači ponovo ih prisvojiti kroz današnje socijalističko-feminističke političke prakse kao blochovski princip nade u kojoj društvena utopija osvještava i dokida ljudsku i žensku bijedu. Ono znači ne pristati na i odupirati se statusu quo u kojem navodni nacionalizam protkan patrijarhatom već dvije decenije maskira masovnu eksploataciju etnokapitalista proizvodeći djecu za rat i neplaćeni rad. “Stopiti horizonte” sa istorijske distance znači repolitizirati taj status quo omogućivši “mjesto susreta” za neko buduće veliko vrijeme gdje ćemo se, kad se sretnemo, moći organizovati za borbu. Znanja o njima predstavljaju alternativnu istoriju ključnu za razumijevanje budućih društvenih borbi za egalitarnije društvo, ne samo kad je u pitanju otpor kapitalističkoj proizvodnji već i proizvodnji “nove djece za rat” što bolno odjekuje u kriku savremene sarajevske pjesnikinje Dijale Hasanbegović94: Ne dam djecu za rat govorim vam dlanova okrenutih prema gore dlanova ljepljivih od kiselih žutih vrpci koje krvnici nikad neće prerezati. Arhivska građa Glavni odbor AFŽ ‘Okružni odbor AFŽ-a Sarajevo Zemaljskom odboru AFŽ - Zapisnik sa sastanka Okružnog odbora AFŽ-a Sarajevo održanog 24. i 25.11. 1945.’, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 1, 13/6, 1945. Glavni odbor AFŽ, ‘Materijali Drugog kongresa AFŽa BiH održanog 12 – 13. Jula 1947’, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 3, 1543/109, 1947. Glavni odbor AFŽ, ‘Okružni odbor AFŽ-a Banja Luka - Izvještaj o radu Okružnog odbora AFŽ-a Banja Luka od 26.11.1945.’ Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 1, 118/1, 1945. Glavni odbor AFŽ, ‘Okružni odbor AFŽ-a Sarajevo Zemaljskom odboru AFŽ-a - zapisnik sa sastanka Okružnog odbora AFŽ-a Sarajevo održanog 24. i 25.11. 1945’, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 1, 13/nedostaje broj stranice, 1945. 94 Dijala Hasanbegović, “Djeca za rat”, http://darkocvijetic.blogspot.ba/2014/01/veliki-odmor-dijalahasanbegovic.html, pristupljeno 10.septembra 2016. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 113 Bibliografija Arnautović, Marija. “Popis u BiH: Nacionalnost važnija od pismenosti”. 30. 6. 2016. http://www.slobodnaevropa.org/a/popis-bih-nacionalnost-vaznija-odpismenosti/27831061.html. Babović, Cana. “Organizaciono pitanje AFŽ” referat predstavljen na I Zemaljskoj konferenciji AFŽ, 08.12.1942. Arhiv antifašističke borbe žena Bosne i Hercegovine i Jugoslavije, http://www.afzarhiv.org/items/show/231. Benjamin, Walter. “Istorijsko-filozofske teze”. Eseji. Beograd: Nolit, 1974. Blagojević, Marina. “Mizoginija: nevidljivi uzroci, bolne posledice”. U Mapiranje mizoginije u Srbiji: diskursi i prakse, drugo izdanje, 31-55. Ur. Marina Blagojević. Beograd: AŽIN, 2002. Bonfiglioli, Chiara. “Revolutionary Networks. Women’s Political and social activism in Cold War Italy and Yugoslavia (1945–1957)”. Doktorska disertacija. University of Utrecht, The Netherlands, 2012. Brkljača, Seka. 2012. “Bosna i Hercegovina u prvim godinama Drugog svjetskog rata od 1939. do 1941. godine”, 9-29. U Bosna i Hercegovina 1941: novi pogledi : zbornik radova. Ur. Husnija Kamberović. Sarajevo : Institut za istoriju, 2012. Burcar, Ljiljana. “Iz socijalizma natrag u kapitalizam: repatrijarhalizacija društva i redomestifikacija žena”, 112-150. Dva desetljeća poslije kraja socijalizma. Zagreb: Rosa Luxemburg Stiftung, 2014. Chowdhury, Aniruddha. “Memory, Modernity, Repetition: Walter Benjamin’s History.” telos 143.2 (2008): 22-46. Čović, Bartul. 2015. “Povijest pišu gubitnici”. Novosti. http://www.portalnovosti.com/povijest-pisu-gubitnici. De Haan, Francisca. 2016. “The Women’s International Democratic Federation (WIDF): History, Main Agenda, and Contributions, 1945-1991”. http://wasi.alexanderstreet. com/help/view/the_womens_international_democraticffederation_widf_history_ main_agenda_and_contributions_19451991, 2016. Derrida, Jacques. Archive Fever: A Freudian Impression. Chicago: The University of Chicago Press, 1996 Dobrivojević, Ivana. 2011. “Od ruralnog ka urbanom: modernizacija Republike Bosne i Hercegovine u FNRJ 1945–1955, 7-26. U Identitet Bosne i Hercegovine kroz historiju: zbornik radova, Ur. Husnija Kamberovicć. Sarajevo: Institut za 
istoriju, 2011. Dolenec, Danijela. “Prema reartikulaciji otpora ekonomskom liberalizmu”. Slobodni Filozofski, avgust 2016., http://slobodnifilozofski.com/2016/09/premareartikulaciji-otpora-ekonomskom-liberalizmu.html. Dugandžić, Andreja i Adela Jušić. “Intervju sa Stanom Nastić,” Arhiv antifašističke borbe žena Bosne i Hercegovine i Jugoslavije. http://www.afzarhiv.org/items/show/285. �114 DANIJELA MAJSTOROVIĆ STVARANJE ‘NOVE’ JUGOSLOVENSKE ŽENE: EMANCIPATORSKI ELEMENTI MEDIJSKOG DISKURSA S KRAJA II SVJETSKOG RATA Fairclough, Norman. Language and Power. London: Longman, 1989. Foucault, Michel. The Archaeology of Knowledge. New York, NY: Pantheon Books, 1972. Fuko, Mišel. Arheologija znanja. Beograd: Plato, 1998. Folbre, Nancy. Who Cares? A Feminist Critique of the Care Economy. New York: Rosa Luxemburg Stiftung, 2014. Funk, Nanette. “A Very Tangled Knot: Official State Socialist Women’s Organizations, Women’s Agency and Feminism in Eastern European State Socialism”. European Journal of Women’s Studies 21, no. 4 (2014): 344–360. Gadamer, Hans Georg. Istina i metoda. Sarajevo: Veselin Masleša, 1978. Ghodsee, Kristen. 2015. “Untangling the Knot: A Response to Nanette Funk.” European Journal of Women’s Studies 22, no. 2 (2015): 248–252. Halpern, Joel, Kaser, Karl i Richard A. Wagner. “Patriarchy in the Balkans: Temporal and Cross-Cultural Approaches”. U Household and the Family in the Balkans. Ur. Karl Kaser, 47-64. University of Graz. Graz: Lit Verlag, 2012 Hasanbegović, Dijala. 2013. “Ne dam djecu za rat”. (http://darkocvijetic.blogspot.ba/2014/01/veliki-odmor-dijala-hasanbegovic.html) Helms, Elissa. Innocence and Victimhood: Gender, Nation, and Women’s Activism in Postwar Bosnia-Herzegovina. Madison: University of Wisconsin Press, 2013.  Horvat, Srećko and Igor Štiks. Welcome to the Dessert of Postsocialism. London: Verso, 2015. Jancar-Webster, Barbara. Women and Revolution in Yugoslavia 1941-1945. Denver: Arden Press Inc, 1990. Jovanović, Nebojša. 2013. “Bosanski psiho: Kuduz, rat spolova i kraj socijalizma. Sarajevske sveske: Da li je Balkan muškog roda.” 39–40 (2013): 156-175 Kaneva, Nadia. “Mediating Post-socialist Femininities: Contested Histories and visibilities.” Feminist Media Studies 15 (1) (2015): 1–17.
 Katz, Vera. “O društvenom položaju žene u Bosni i Hercegovini 1942.-1953”. Prilozi 40 (2011), 135-155. Krašovec, Primož. 2010. “Svi anti-komunisti su tigrovi od papira”. Slobodni Filozofski. Juni 2010. http://slobodnifilozofski.com/2010/06/primoz-krasovec-svi-antikomunistisu.html. Leinert Novosel, Smiljana. Žena na pragu 21.stoljeća – između majčinstva i profesije. Zagreb: Ženska grupa TOD, EDAC, 1999. Majstorović, Danijela.“Femininity, Patriarchy and resistance in the Postwar Bosnia and Herzegovina.” International Review of Sociology 21 (2) (2011): 277–299.
 Majstorović, Danijela, and Maja Mandić. “What It Means to Be a Bosnian Woman: Analyzing Women’s Talk Between Patriarchy and Emancipation.” U Living With Patriarchy— Discursive Constructions of Gendered Subjects Across Public Spheres, 81-109. Ur. Danijela Majstorović and Inger Lassen. Amsterdam: John Benjamins, 2011. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 115 Majstorović, D. “(Un)Doing Feminism in Post-Yugoslav Media Spaces”. Feminist Media Studies 16 (6) (2016): 1093-1108. Majstorović, Danijela, Zoran Vučkovac i Anđela Pepić. 2015. “From Dayton to Brussels via Tuzla: Post-2014 Economic Restructuring as Europeanization Discourse/Practice in Bosnia and Herzegovina”. Journal of Southeast European and Black Sea Studies 15(4) (2015): 661-682. Močnik, Rastko. “Dvije vrste fašistoidnih politika”. Novosti, br. 677. Decembar 2012. http://arhiva.portalnovosti.com/2012/12/dvije-vrste-fasistoidnih-politika1/. Nova žena – list Antifašističkog fronta žena Bosne i Hercegovine, Arhiv antifašističke borbe žena Bosne i Hercegovine i Jugoslavije, Periodika, http://afzarhiv.org/items/browse?collection=5 Pantelić, Ivana. Partizanke kao građanke: društvena emancipacija partizanki u Srbiji, 19451953. Beograd: Institut za savremenu istoriju, Evoluta, 2011. Pateman, Carol. The Sexual Contract. Stanford: Stanford University Press, 1988. Popov-Momčinović, Zlatiborka. Ženski pokret u Bosni i Hercegovini: artikulacija jedne kontrakulture. Sarajevo: Sarajevski otvoreni centar, Fondacija CURE i Centar za empirijska istraživanja religije u BiH, 2013. Popov Momčinović, Zlatiborka, Giomi, Fabio i Zlatan Delić. “Uvod: period austrougarske uprave”. U, Zabilježene - žene i javni život Bosne i Hercegovine u 20. vijeku, 16-38. Ur. Jasmina Čaušević. Sarajevo : Sarajevski otvoreni centar : Fondacija Cure, 2014. Radanović, Milan. Kazna i zločin: snage kolaboracij u Srbiji: odgovornost za ratne zločine (1941-1944) i vojni gubici (1944-1945). Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung, 2015. Rihtman Auguštin, Dunja. Etnologija naše svakodnevnice. Zagreb: Školska knjiga, 1998. Sklevicky, Lydia. Konji, žene, ratovi. Zagreb: Ženska infoteka, 1996. Studen, Dragan. Borkinje. Beograd: Obeležja, 1982. Van Dijk, Teun. Elite discourse and Racism. Sage, 1993. Williams, Raymond. Marxism and Literature, Oxford: Oxford University Press, 1997. 
 Wodak, Ruth., De Cillia, Rudolph., Reisigl, Martin. and Liebhart, Karl. The Discursive Construction of National Identity. Edinburgh: EUP, 1999. Wodak, Ruth. Discourse of Politics in Action: Politics as Usual (2nd. Ed.). Basingstoke, UK: Palgrave, 2011. Wodak, Ruth. The Politics of Fear: What Right-Wing Populist Discourses Mean. London: Sage, 2015. ZAVNOBiH, dokumenti 1943-1944, knj. I, Sarajevo: IP Veselin Masleša, 1968, 58-63 http://balkans.aljazeera.net/vijesti/u-bih-gotovo-90000-nepismenih Žagar, Igor. “Topoi in critical discourse analysis”. Šolsko polje Vol. 20 (5/6), (2009): 47–75. �KASJA JERLAGIĆ Crteži olovkom ���HEROIZAM RADA ANTIFAŠISTIČKI FRONT ŽENA I SOCIJALISTIČKI DISPOZITIV 1945.–1953. BORIŠA MRAOVIĆ �120 BORIŠA MRAOVIĆ HEROIZAM RADA ANTIFAŠISTIČKI FRONT ŽENA I SOCIJALISTIČKI DISPOZITIV 1945.–1953. 1. Uvod Bilo kakav pokušaj da iz današnjice razumijemo i valoriziramo dinamiku uspona i pada Antifašističkog fronta žena Jugoslavije (AFŽ) suočava se sa pitanjem kako čitati i razumjeti arhiv te organizacije. Problem je širi i ne tiče se samo arhiva AFŽ-a već arhiva kao institucije koja savremenost omogućava kao kritički pogled u prošlost, onakvu kako se pojavljuje u arhivima – tamo gdje oni postoje – koji konstituiraju istoriju kao takvu.1 AFŽ je formiran 1942. godine u jeku Drugog svjetskog rata (a ishod je dugotrajnijih pokušaja mobiliziranja i organiziranja žena u okviru KPJ), kada se pred vođe naroda i države u nastajanju postavlja niz teških i hitnih organizaciono-političkih pitanja. AFŽ se ugrađuje u tradiciju međunarodnog socijalističkog pokreta koja od 30tih godina razvija ideju narodnog fronta kao odgovor na fašističko mobiliziranje i osvajanje vlasti. U istoriju AFŽ-a upisan je ogroman fizički napor, najprije u organizaciji otpora domaćim kolaboracionističkim i okupatorskim snagama, a potom i na postratnoj izgradnji zemlje i struktura države. Historija AFŽ-a, međutim, svjedoči i o dinamičnom susretu snažnih društvenih organizacija i ideja i mase ‘običnih’, ‘malih’ žena koje su, zajedno i istovremeno sa svojim saborcima, stvarale jugoslavensku istoriju. Iako ova istorija još uvijek živi kao pamćenje nekolicine, rekonstrukciju ovog dinamičnog susreta uveliko otežava kompleksni istorijski razvoj od tada do danas, mutacija našeg političkog pojmovnika i napuštanje prethodnih društvenopolitičkih formacija. Rekonstrukciju mogu pomoći neki od osnovnih uvida novijeg kritičko-feminističkog preispitivanja ženske istorije, prije svega oni koji se odnose na pitanja istorijskog karaktera patrijarhata i efekata ove formacije na samo pisanje istorije. Pionirski povratak ovoj neispisanoj istoriji koji je poduzela Lydia Sklevicky počiva upravo na ovoj perspektivi koja inistira na fundamentalnom sadržaju ženskog pitanja.2 Razmatrajući različita razumijevanja ideje kontinuiteta u istoriografiji i istoriji žena antropologinja, Svetlana Slapšak primjećuje da „kontinuitet [koji] u istoriografiji nema naročito dobar položaj jer je često oruđe nacionalističkog imaginarija, u istoriji žena znači nešto drugo. On se upisuje u jedan socijalno-kulturni oblik koji poznajemo veoma dugo, kome ne znamo prave početke, a ni danas ga ne možemo svrstati u prošlost – patrijarhat“. AFŽ i naše vrijeme povezuje upravo taj kontinuitet, budući da on „nema nikakve veze sa etničkim mapiranjem, ne može 1 Parikka, Jussi. „Archival Media Theory An Introduction to Wolfgang Ernst’s Media Archaeology“ u Wolfgang Ernst, Digital Memory and the Archive, ur. Jussi Parikka, Minneapolis/London: University of Minnesota Press, 2013., str. 7. 2 Sklevicky, Lydia. Konji, žene, ratovi, prir. Dunja Rihtman Auguštin. Zagreb: Ženska infoteka, 1996. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 121 se svrstati na jedan verski konglomerat niti na ideologiju“3. Iz ove perspektive, organizaciona istorija, unutrašnji odnosi AFŽ-a i odnosi organizacije spram drugih elemenata društva u nastajanju mogu biti rekonstruisani i kao rekonstitucija patrijarhalne kulture. Onda je pitanje s kojim se suočavamo: kako razumjeti historiju pomenutog kontinuiteta uprkos AFŽ-u? Novije rasprave o AFŽ-u ispituju u kojoj se mjeri i na koji način u istoriji organizacije sudaraju, izražavaju i kombiniraju dvije tradicije: socijalistička i feministička. Maca Gržetić u svom govoru na prvom kongresu AFŽH u julu 1945. godine ističe da su žene „do pobjede Narodno-oslobodilačkog pokreta u našoj zemlji bile dvostruko neslobodne, dvojako potlačene“. Iako je teško definitivno utvrditi na šta je tačno mislila Gržetićka, možemo pretpostaviti da je na umu imala važna pitanja koja se tiču ovih dviju tradicija. Nažalost, ideja dvostruke neslobode, kao kriterija koji bi mogao poslužiti kao mjera stvarne slobode žena, nije ozbiljnije razmatrana, pa nije ni bilo ni plana dvostrukog oslobođenja.4 AFŽ iz rata izlazi čvrsto integriran u novi poredak predvođen Partijom kao vodećom društvenom snagom koja žensko pitanje, od samih početaka, smatra subordiniranim opštim ciljevima Partije.5 Dakle, za Partiju je žensko pitanje, barem u principu, trebalo biti riješeno progresivnom realizacijom narodne socijalističke vladavine. S obzirom na to da i AFŽ gotovo bez ostatka zastupa ovaj stav, otvara se bitno pitanje o tome kako je eliminisana jedna od dvije konstituirajuće intelektualne tradicije otjelovljene u pokretu, te da li nam arhiv može o tome nešto otkriti? S druge strane, ukoliko ovo pitanje za sada ostavimo po strani, može se reći da je AFŽ nesumnjivo bio iznimna organizaciona društvena formacija čijim je posredstvom žensko pitanje, u periodu postojanja ove organizacije, riječima Adriane Zaharijević „posedovalo singularan i samostalan status, nastao u duhu specifično socijalističkog aranžmana upravljanja“6. U jednom relativno 3 Slapšak, Svetlana. „Balkanske žene: rod, epistemologija i istorijska antropologija“ u Rod i nauka, ur. Babić-Avdispahić, Jamsinka, Bakšić Muftić, Jasna i Vlaisavljević, Ugo. Sarajevo: Centar za interdisciplinarne postdiplomske studije, 2009. str. 63. 4 Sklevicky, op.cit. 98, 107-108. 5 Jancar-Webster, Barbara. Women and Revolution in Yugoslavia: 1941 – 1945, Denver: Arden Press, 1990. str. 20. 6 Zaharijević, Adriana. „Fusnota u globalnoj istoriji: Kako se može čitati istorija jugoslovenskog feminizma?“ Sociologija 57:1 (2015), 76. Zaharijević međutim potom dodaje: „No, upravo će u okvirima tog istog uređenja, i to u trenutku kada socijalistički aranžman postaje samosvesno zasnovan na još temeljnijoj jednakosti u samoupravljanju, samostalnost ženskog pitanja biti i �122 BORIŠA MRAOVIĆ HEROIZAM RADA ANTIFAŠISTIČKI FRONT ŽENA I SOCIJALISTIČKI DISPOZITIV 1945.–1953. dugom istorijskom periodu, AFŽ je najneposrednije osiguravao (i socijalnu i ekonomsku) reprodukciju društva i novog društvenog poretka, i to neprekinutim reproduktivnim radom i masovnim javnim besplatnim radom. Iz toga proizlazi drugo i osnovno pitanje: šta nam danas – kad je naše učešće u društvu sve više svedeno na pojedinačni rad na tržištu valoriziran isključivo u monetarnoj formi, a patrijarhalna opresija duboko strukturirana u hibridnim fizičkim, prelaznim i digitalno posredovanim prostorima – može značiti povratak ovoj organizaciji i ovoj epohi, da li nas može uputiti na neka bitna pitanja i da li nas nečemu može naučiti? Kako bih bar načeo neka od ovih pitanja u radu se fokusiram na period od kraja rata do kraja postojanja Antifašističkog fronta žena (1953.) i nastojim parcijalno rekonstruisati dinamiku konstrukcije herojske figure. Moja je teza (i nada) da povratak ovim putem – upravo kao povratak ženskom u konstrukciji herojskog – može naznačiti obrise neke nove figure herojskog koja bi bila u stanju da u sadašnjost intervenira kao emancipacijska figura. Nešto od ove ‘figure koja dolazi’ može se otkriti kroz otvoren, kritički i kreativan povratak kolektivnom djelovanju koje je u našoj istoriji jednom već oprimjereno. Tri su osnovna teorijska koncepta na koja se oslanjam. Prvi je Foucaultov koncept dispozitiva. Dispozitiv shvatam kao široki institucionalno-idejni okvir i sklop koji usmjerava opštu društvenu aktivnost. Unutar ovog okvira konstruira se (relativno simbolički djelatna) figura koja me ovdje posebno zanima: figura herojskog. U tom smislu, drugi važan teorijski pojam na koji se oslanjam vezan je uz razmatranja Alaina Badiouoa koji nastoji naznačiti teorijsko-politički put ka rekonstituciji herojskog kao figure koja bi čovječanstvo mogla izglaviti iz gliba sadašnjice.7 Konačno, oslanjam se na koncept antropotehnologije – kao istorijski konstruiranog seta osnovnih epistemoloških pretpostavki o tehnološkoj konstrukciji društva putem „ispravnog vaspitanja“ – koju je kao interpretativni alat pogodan za analizu jugoslavenskog socijalizma predložio Ugo Vlaisavljević.8 Kada je u pitanju sam AFŽ, osnovna teorijsko-empirijska referenca mi je rad ukinuta. Ono od tada počinje da se tretira kao integralni deo klasnog pitanja, koje se predočava kao ključno društveno pitanje na koje se sva ostala mogu redukovati.“ Vidjeti i raspravu koju je pokrenuo tekst Funk, Nanette. ‘A very tangled knot: Official state socialist women’s organizations, women’s agency and feminism in Eastern European state socialism’, European Journal of Women’s Studies, 21, No. 4 (2014): 344-360, te odgovore na taj tekst objavljene u Aspasia, The International Yearbook of Central, Eastern, and Southeastern European Women’s and Gender History: Is ‘Communist Feminism’ a Contradictio in Terminis? 1 (2007); Ten Years After: Communism and Feminism Revisited, 10, 2016. 7 Badiou, Alain. Philosophy for Militants, New York/London: Verso, 2012., str. 42 – 47. 8 Vlaisavljević, Ugo. Lepoglava i univerzitet – Ogledi iz političke epistemologije, Sarajevo: Centar za interdisciplinarne postdiplomske studije, 2003. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 123 Lydie Sklevicky kojoj dugujemo ne samo obnovljeni interes za AFŽ nego i vrlo važne metodološke i teorijske uvide. Kada je u pitanju primarni materijal koji koristim za ilustraciju dinamike konstrukcije i artikulaciju herojskog, uglavnom se oslanjam na materijale Arhiva antifašističke borbe žena Bosne i Hercegovine i Jugoslavije.9 2. Socijalistički dispozitiv, heroizam i vaspitavanje društva Dispozitiv predstavlja korisno analitičko oruđe jer omogućava obuhvatan pogled na sklop društvenih i političkih odnosa koji igraju konstitutivnu ulogu u formiranju nekog društva. U opštem smislu moguće ga je razumjeti kao stratešku formaciju koja odgovara na potrebe većeg ili manjeg opsega. Foucault određuje dispozitiv kao „heterogen skup koji se sastoji od diskursa, institucija, arhitektonskih formi, regulacionih odluka, zakona, administrativnih mera, naučnih izjava, filozofskih, moralnih i filantropskih stavova, ukratko, ono što se izgovara kao i ono što se ne izgovara... dispozitiv je sistem odnosa koji se može uspostaviti među tim elementima“10. Oslanjajući na Foucaultovu definiciju, Giorgio Agamben definira dispozitiv kao „set praksi i mehanizama (i lingvističkih i nelingvističkih, juridičkih, tehničkih i vojnih) koji ciljaju na hitnu potrebu i manje ili više neposredne efekte“11. Dispozitiv, dakle, istovremeno obuhvata i sklop praksi i sklop institucija, ali i govor o praskama i institucijama, kao i njihova povezivanja koja strukturiraju odnose unutar svake od pojedinih sfera djelovanja. Njime su obuhvaćeni biološko-tjelesni, idejni, materijalni i institucionalni napori na izgradnji socijalističkog svijeta kao novog, koji se praktično realiziraju kao djelovanje organizacija i institucija posvećenih strukturiranju odnosa materijalne izgradnje društva i njegovom idejnom utemeljenju. Tako i projekat stvaranja socijalističke Jugoslavije možemo interpretirati kao dinamičnu konstrukciju socijalističkog dispozitiva čiji je zadatak usmjeriti i organizirati novouspostavljene radne, političke i proizvodne odnose. U tom strateškom prostoru se AFŽ razvija 9 Arhivska građa dio je građe Arhiva Bosne i Hercegovine u Sarajevu. Arhiva je u periodu od 2013. do 2015. godine digitalizirana naporima poduzetim pod okriljem organizacije Crvena, a dio arhiva je i bibliografski obrađen i dostupan na: www.afzarhiv.org 10 Ovu „definiciju“ nalazimo u napomeni prevoditeljice u: Mišel Fuko, Volja za znanjem – Istorija seksualnosti I, prev. Jelena Stakić, Loznica: Karpos, 2006., str. 30. vidi i: Jeffrey Bussolini, „What is a Dispositive?“ Foucault Studies 10, (2010), str. 85-107 11 Agamben, Giorgio. What is an Apparatus? and Other Essays, Stanford: Stanford University Press, 2009., str. 8. prevod moj. Za kritički tretman vidi: Pasquinelli, Matteo. „What an Apparatus is Not: On the Archeology of the Norm in Foucault, Canguilhem, and Goldstein,“ Parrhesia journal 22, 2015: 79-89. dostupno na: www.parrhesiajournal.org/parrhesia22/parrhesia22_pasquinelli.pdf �124 BORIŠA MRAOVIĆ HEROIZAM RADA ANTIFAŠISTIČKI FRONT ŽENA I SOCIJALISTIČKI DISPOZITIV 1945.–1953. kao poseban element koji se u datom istorijskom momentu artikulira kao odgovor na specifičnu urgentnu potrebu izgradnje novog društva. Proces opšte izgradnje dispozitiva od samog početka operiše jednom značajnom figurom oko koje nastoji organizirati društvenu energiju: figurom heroja. Istorijski se herojska figura u pravilu vezivala uz imaginarij i prakse rata iako se neke tradicije razvijaju i na nešto drugačijim osnovama. Do francuske revolucije prevladava figura heroja kao figura individualnog „ratnika“, a nju revolucijom smjenjuje demokratska i kolektivna figura vojnika.12 Badiou smatra da je naš „zadatak da se pronađe nova herojska figura koja nije ni povratak stare religijske figure ni figure nacionalne žrtve, niti nihilističke figure posljednjeg čovjeka“ koja bi trebala biti „paradigma heroja s onu stranu rata, figura koja neće biti ni ona ratnika niti ona vojnika“13. Svi su socijalistički projekti u većoj ili manjoj mjeri bili pokušaji da se upravo figura heroja poveže s radom kao procesom, te da se time heroizam rada normira kao najvažnija društvena vrijednost. I jugoslavenska je istorija, posebno prve godine druge Jugoslavije, istorija jednog ovakvog pokušaja. U ovom periodu se opetovano ispostavlja zahtjev za herojstvom koji kao ujedinjujući označitelj treba usmjeriti svaranje novog društva. Bitan je to element „antropotehnologije“ čiji je generalni zadatak da vaspitava na unaprijed definisani način. Ekonomski je model bio jednostavan: „elektrifikacija i industrijalizacija“ ali su, kako tvrdi Vlaisavljević, stvari bile mnogo suptilnije. Po Vlaisavljeviću je fundamentalni element preobrazbe na kojoj izrasta novo društvo epistemološka revolucija koja se realizira kao „tehnološka revolucija koja je u svojoj ‘stvarnoj osnovi’ bila industrijska revolucija“ i koja se, iako u fizičkom smislu realizirana „dalekovodima i stubovima koji su vodili do najzabitijih sela“ u drugom smislu realizirala kao diskurs „koji je opisivao novu ljudsku i tehnološku stvarnost, djelujući vaspitno“14. Antropotehnologija, kao znanje o „tehnologiji oslobađanja“, kao tehnološko rješenje društvenog rada kao osnovnog mehanizma proizvodnje ljudi, u opštem se smislu sastoji od materijalne izgradnje čovjekovog svijeta, ali i od postupaka ispravnog vaspitanja ljudi. Ovdje treba tražiti objašnjenje za relativno brzo napuštanje masovnih organizacionih formi – a posebno ženskog organiziranja – koje tada određuju generalni karakter političko ekonomskog razvoja nove države u periodu burne postratne konsolidacije. 12 Badiou, op.cit. str, 46 – 47. 13 Ibid., 45 – 46. 14 Vlaisavljević, op.cit. str. 50. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 125 3. Društvo naroda Kako se dispozitiv uspostavlja neposredno poslije rata? U javnom političkom rječniku, riječi „socijalizam“, „komunizam“, „diktatura proletarijata“ ili „socijalistička država“ najčešće se ne spominju. Figura naroda konstruisana u Narodnooslobodilačkom ratu izlazi iz rata kao pobjednik, pa i u političkom diskursu dominira narodna demokratska terminologija: „narodna vlast“, „narodna demokracija“, „vlast radnog naroda“, „narodna država“ i slično. Ustav iz 1946. godine ne spominje riječ „socijalizam“ već formuliše „princip narodne vlasti koju narod ostvaruje preko svojih predstavničkih tijela – narodnih odbora i narodnih skupština“15. Državotvorna ideologija se nastavlja na tradiciju narodnooslobodilačkog rata čiju ljudsku bazu čine frontovci unutar KPJ. U augustu 1945. godine formira se Narodni front Jugoslavije (NF/NFJ) kao koalicija različitih grupa i političkih partija s vodećom ulogom Komunističke partije Jugoslavije.16 Iako inicijalno sastavljen od niza slabih političkih organizacija, NF se brzo homogenizira „asimilacijom građanskih grupa, koje su usvajanjem programa gubile svoju raniju individualnost, ili otpadanjem onih građanskih snaga koje nisu mogle da slede razvitak koji je inspirisala KPJ“17. Snage van Narodnog fronta podvrgavaju se političkom pritisku i otklanjaju ih se.18 Osnovnu snagu NF čine „masovne orga15 Babić, Nikola. Na putevima revolucije, Sarajevo: Svjetlost, 1972., str.125. 16 Bilandžić, Dušan. Historija Socijalističke Federativne Republiike Jugoslavije – Glavni procesi 1918. – 1985, Zagreb: Školska knjiga, 1985. str. 110. 17 Po Titovom mišljenju koje navodi Bilandžić, opozicija „nije dala ni jednu ideju koja bi bila bolja od onoga što smo mi dali u programu Narodnog fronta. Ona uopšte i nema programa. To je onaj stari lager neprijatelja naroda koji vuku točak historije natrag, a točak ih okreće oko sebe i, razumije se, smrviće ih“. Bilandžić, Historija, 103 18 Petranovć navodi: „U sastavu NFJ nalazile su se i građanske stranke koje su mu krajem rata prišle. Formalno gledano, načela NFJ su predviđala višestranačku strukturu zadržavajući posebnost tih stranaka u organizaciji i njenim rukovodećim telima — što je bio izraz međunarodnih obzira i težnje za angažovanjem svih rodoljubivih i demokratski raspoloženih građana na programu daljeg revolucionarno-demokratskog razvitka — ali su joj na specifičan način umanjivala značaj drugim odredbama. Pre svega, postojeće stranke morale su da prihvate program NFJ, a njihovo članstvo da se uključi u njegove lokalne odbore. Nebitnih elemenata koalicije bilo je, s nekim izuzecima, samo u višim rukovodstvima NFJ. Od ove formalne strane pitanja daleko su bili bitniji stvarni politički odnosi. NFJ se od svog osnivanja izgrađivao kao jedinstvena organizacija masa, koje su prihvatale i priznavale rukovodstvo KPJ u njemu. Postojeće građanske grupe nisu mogle da bez spoljne intervencije ugroze političku čvrstinu organizacije, jer su bile malobrojne i slabe. Put demokratskog razvitka, prema koncepciji NFJ, nije vodio preko višestranačke organizacije političkog života, nego preko njene negacije.“ Up. Branko Petranović, Istorija Jugoslavije 1918 – 1988: Treća knjiga: Socijalistička Jugoslavija 1945 – 1988, Beograd: Nolit, 1988., 43. Masovne organizacije se angažuju da se izoliraju „nekomunistički“ dijelovi vlastitih tradicija poput „starog sindikalizma“ �126 BORIŠA MRAOVIĆ HEROIZAM RADA ANTIFAŠISTIČKI FRONT ŽENA I SOCIJALISTIČKI DISPOZITIV 1945.–1953. nizacije“ – Ujedninjeni savez antifašističke omladine, AFŽ i Jedinstveni sindikati radnika i namještenika Jugoslavije. Ideje i platforma Partije „nalaze svoj formalni i javni izraz u programima masovnih organizacija koje je ona stvorila“19 dok stvarna kontrola pozicija odlučivanja u novoformiranim tijelima omogućava Partiji dominaciju na svim nivoima društvene organizacije, pa tako već 1947. godine NF postaje, sa postepenom industrijalizacijom, „aparat za izvršavanje konkretnih državnih zadataka i privredne operative, gubeći oznake političke organizacije“20. Na osnovama herojskog narodnog oružanog otpora, tokom projekta obnove se masovno uključivanje naroda, ovaj put u rad, konstruiše kao važna društvena vrijednost i obaveza, a masovne organizacije dobijaju zadatak realizacije ovog zadatka. Peti kongres KPJ stavlja naglasak na mobilizaciju masa „u borbi za socijalizam“ i ističe problem birokratizacije kao veliku prepreku privlačenju masa. Politički rad s masama definira se kao glavni zadatak partijskog djelovanja a zadatak NF-a i masovnih organizacija kao: „objašnjavanje zadataka i puteva naše socijalističke izgradnje, zadataka borbe protiv ostataka reakcije, tumačenje konkretnih mera narodne vlasti u izgradnji socijalizma“ dok je poseban zadatak bio razviti „nov odnos radničke klase i radnih masa uopšte prema radu, da organizuju socijalističko takmičenje i podižu udarništvo...“21 Kroz NF narod ispostavlja narodu opšti zahtjev da dobre volje prione na posao i da radi do granica izdržljivosti. Važno je ovdje ukazati na dvostruku poziciju NFJ, koja vrijedi i za AFŽ, a koja, prema mišljenju Lydie Sklevicky, ujedinjuje pozicije poretka kroz koji djeluje i pokreta u čije ime djeluje. Organizacijski govor će biti duboko integrisan unutar narativnih struktura režima, ali će istovremeno otkriti i njihov sraz sa društvenom realnošću ženskog stanja koji se artikulira kroz stvarna povezivanja svojstvena pokretima, posebno onima čiji je osnovni cilj omasovljavanje. U ovoj dvostrukoj poziciji treba vidjeti specifičnu konfiguraciju moći i kontrole. Sačinjavaju je društvene snage koje konsolidiraju vodeću ulogu Partije i stvarno političko iskustvo mobilizacije zemaljskog pokreta. Partija među radništvom ili „feminističkih zastranjenja“ u AFŽ. Pripreme za izbore za narodne odbore provedene tokom ljeta i jeseni 1945. godine podrazumijevali su „političko čišćenje“ tokom kojeg su: „[o]tpadali ... oni koji su bili protiv revolucionarnih mjera, a ulazili u organe vlasti oni koji će dosljednije ostvarivati te mjere.“ Bilandžić, op.cit., str. 104. 19 Sklevicky, op.cit. str. 108.; Čupulo, Dalibor. „Razvoj političkog i pravnog sistema Jugoslavije u poslijeratnom periodu 1945-1968. - Pristup istraživanju i literatura,“ PP 7 1988: 203-248. 20 Petranović, op.cit. str. 57. 21 Rezolucija V Kongresa KPJ o osnovnim narednim zadacima organizacije KPJ; dostupno na: http://www.znaci.net/00001/138_77.pdf �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 127 eliminira osnovno političko pitanje strukture vladanja i preuzima zadatak usmjeravanja opšteg društvenog razvoja kao ekonomskog, isključivši pitanje moći iz jednačine novog društvenog ugovora.22 Iako će istorija Jugoslavije i dalje biti obilježena različitim artikulacijama nacionalnog i radničkog pitanja, „ekonomska baza“ ostaje osnovna preokupacija kreacije društveno političkih struktura. Uvedeno je opšte takmičenje koje se 1946. godine pretvara u „masovan pokret, koji je obuhvatao 60 procenata radnika i službenika“23. Iako je danas teško pojmiti razmjere i karakter ovako masovne mobilizacije, ona je doista označila prekretnicu u stvaranju jugoslavenskog društva. Većinu stanovništva sačinjavalo je seosko stanovništvo dok je radništvo obuhvatalo značajno manji procenat populacije. U zemlju pristižu ograničena finansijska sredstva i robne donacije, međutim „u uslovima opustošenosti zemlje, opšte oskudice, ugašene razmene s inostranstvom — mobilizacija masa [je] bila jedino sredstvo za izvođenje obnove“24. Važan primjer je slučaj masovnog organiziranja omladine. Omladinski pokret iz rata izlazi sa naslijeđem ogromnog direktnog ratnog angažmana zahvaljujući kojem značajan broj rukovodećih pozicija zauzimaju upravo mladi. Uspostavlja se kontinuitet između borbe u ratu i obnove zemlje; obnova je „sastavni... dio one velike borbe na bojnom polju u kojoj su ginule desetine hiljada omladinaca i omladinki“. Na formalnom poslijeratnom utemeljenju omladinskog pokreta u BiH tokom prvog Kongresa Ujedinjenoga saveza antifašističke omladine Bosne i Hercegovine od 6. do 9. aprila 1945. u Sarajevu, i omladina se priključuje natjecanju. Vrhunac masovne mobilizacije omladine jesu Omladinske radne akcije koje su sve do 1988. godine postojale i kao pokret i kao organizacija – iako su zaista 22 Bilandžić, op.cit. str. 111. 23 Petranović, op.cit. str. 79 24 Bilandžić piše: „Modema radnička klasa zapravo se tek stvarala uglavnom iz redova seljaštva. Zbog njezine malobrojnosti, mladosti, pa i nedovoljne angažiranosti u oružanoj revoluciji, samo djelo velike prekretnice nije njezino neposredno djelo, već čin Komunističke partije, točnije — njezina političkog vrha. Ali radnička klasa vidjela je u tome nov revolucionarni korak koji će zaustaviti proces da ona postane puko oruđe ekonomske moći i političke vlasti birokratskotehnokratskog upravljačkog sloja, u što bi se revolucija neizbježno morala izroditi da je ostala na starim naslijeđenim idejno-teorijskim osnovama.“ Bilandžić, op.cit. str. 207.; Petranović navodi: „Za ‘samopregoran rad’ u toku takmičenja sticalo se udarničko zvanje. Tokom 1946. radno takmičenje se pretvorilo u masovan pokret, koji je obuhvatao 60% radnika i službenika. Štampa je popularisala stahanovski pokret u SSSR-u koji će u Jugoslaviji dovesti do pojave heroja rada poput Alije Sirotanovića i njegovih sledbenika. Mase radnika i seljaka, naročito omladine, davale su dobrovoljnom radu polet i širinu.“ Petranović, op.cit. str. 207. �128 BORIŠA MRAOVIĆ HEROIZAM RADA ANTIFAŠISTIČKI FRONT ŽENA I SOCIJALISTIČKI DISPOZITIV 1945.–1953. značajno djelovale samo krajem 40tih prošlog vijeka.25 Podaci pokazuju da je do 1947. godine u radnim akcijama učestvovalo i do 85 procenata omladine. Masovni dobrovoljni angažman omladine karakterističan za prve poratne godine upućuje na produktivni susret impulsa koji poredak odašilje i uprizoruje kroz masovnu organizaciju i osjećaj da se može samo naprijed. U ovom periodu, tvrdi Petranović, „dobrovoljnost nije samo nadoknađivala finansijska sredstva i mašine nego i iskazivala nov odnos prema radu“26, što fenomen radnih akcija jasno ilustrira. Te akcije, međutim, nisu samo puki radni napor već i element antropotehnologije novog režima. One imaju poseban političko-vaspitni karakter jer „kuju i prekaljuju i izlaze iz rada novi ljudi sa novim pojmovima o radu. Stvara se jedan radni kolektiv koji se ponosi svojim radom, ono što on stvara svojim sopstvenim rukama“27. Ubrzo se, međutim, masovni dobrovoljni rad, iz prije svega tehničkih razloga i u skladu sa „tehnološkom“ paradigmom na kojoj počiva novi režim, postepeno zamjenjuje plaćenim industrijskim radom. Do 1948. godine masovni model društvenog uključivanja postaje sve manje simbolički efektan i počinje gubiti stvarnu mobilizacijsku snagu. Ipak, čak i 1949. godine, među vođstvom Partije vlada stav da samo široke narodne mase mogu biti nosioci revolucije, te Edvard Kardelj, dugogodišnji visoki funkcioner KPJ, govori: Socijalizam može da raste samo iz inicijative milionskih masa, uz pravilnu ulogu proleterske partije, odnosno najnaprednijih socijalističkih snaga. Prema tome, razvitak socijalizma ne može ići nikakvim drugim putem nego putem stalnog produbljivanja socijalističke demokratije u smislu sve veće samouprave narodnih masa, u smislu sve većeg privlačenja k radu državne mašine – od najnižeg organa da najviših, u smislu učešća upravljanja u svakom pojedinom preduzeću, ustanovi, itd.28 25 Vejzagić, Saša.The importance of Youth Labour Actions in Socialist Yugoslavia 1948-1950: The case study of the Motorway „Brotherhood-Unity“, Magistarska teza (Budapest: Central European University, 2013). 4. Činjenica je da skoro 60 godina ove organizacije (1941–1988.) ostaje još uvijek slabo istražena tema.; vidi i: Muhamed Nametak, „Uloga omladinskih radnih akcija u stvaranju socijalističkoga društva u Bosni i Hercegovini 1945. – 1952. godine“, Časopis za Savremenu Povijest 3 (2014): 437-452. 26 Petranović, op.cit. str. 81., kurziv moj 27 Erak, Zoran. ur. Tito i mladi, Beograd: Mladost, 1980., str. 19. Akcije funkcioniraju i kao neposredni prostori vaspitanja i obrazovanja, čak i u krajnje doslovno: samo tokom dvije radne akcije, Brčko – Banovići i Šamac – Sarajevo, 1946. i 1947. godine opismenjeno je gotovo 22.000 mladih. Nametak, op.cit. str. 446. 28 Kardelj, Edvard. navedeno iz govora Vladimira Bakarića na komemorativnoj sjednici iz februara 1979. u: Josip Arnautović i dr. ur. Edvard Kardelj, 1910-1979, Beograd: Novinska agencija Tanjug, �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 129 Vidimo ovdje još uvijek vrlo čvrsto artikulisanu ideju masovnog socijalizma, kao i naznake nečega što bismo mogli nazvati ideja masovne države uz donekle limitiranu ulogu partije. Razvoj je međutim ubrzo krenuo drugim pravcem: nakon transformacije 1950. godine, kada se ekonomija organizira na sve originalnijim, novouspostavljenim principima, jenjava i masovno organiziranje kao temeljni element modusa društvenog razvoja. 4. Paradigma proizvodnje Dispozitiv nikada nije homogeno polje već se konstruira ispresjecan društvenim silama koje ga potvrđuju i dovode u pitanje. Ovo je posebno vidljivo u Jugoslaviji nakon Drugog svjetskog rata. U periodu o kojem govorimo, širom Jugoslavije još uvijek su operabilne ustaške i četničke snage, ispituje se i utvđuje učešće pojedinaca u ratu, ojačava se figura naroda i tek se sklapa osnovna institucionalna struktura nove države. Druga strana ovog procesa su objektivne okolnosti unutar kojih se nastoje realizirati materijalni i simbolički ciljevi. Izgradnja jugoslavenskog socijalizma do juna 1948. godine počiva na bliskim praktičnim i teorijskim odnosima sa SSSR-om na čelu sa Staljinom. Zbog toga se rani poslijeratni period uglavnom sastojao od praktičnih aktivnosti na uspostavi sovjetskog modela sa dva osnovna elementa: državnim vlasništvom i centralnim planiranjem, što je trebalo omogućiti nizom ekonomskih i administrativnih mjera poput kontrole cijena, ograničavanja slobodne trgovine, utvrđivanja najamnina i plata, organiziranog snabdijevanja itd. Na istom se tragu 1945. godine poduzima i progresivna nacionalizacija koja počinje redistribucijom veleposjedničkih poljoprivrednih resursa i posjeda kolaboratora. Godine 1946. nacionalizira se privatni kapital u rudarstvu, industriji, bankarstvu, trgovini na veliko i saobraćaju, a kasnije i u malotrgovini i ugostiteljstvu. Planiranje je ozakonjeno Ustavom iz 1946. godine i već naredne godine se uspostavlja osnovni aparat za centralno planiranje. Godine 1947. donosi se prvi petogodišnji plan postavljen „na razinu općenarodnog patriotskog cilja“29. Eliminišući utjecaj privatnog kapitala i realiziravši prelaz na državno vlasništvo, novi poredak uspijeva ostvariti ono što se smatralo osnovom socijalističkog projekta. Inicijalni rezultati su bili vrlo dobri. Godine 1947. dostiže se, uz ogromne napore, stepen predratne 1979., str. 29. 29 Vera Katz, Društveni i ekonomski razvoj Bosne i Hercegovine 1945-1953., Sarajevo: Institut za istoriju, 2011., str. 14. O ciljevima prvog petogodišnjeg plana vidi i: Babić, op.cit. str. 131. �130 BORIŠA MRAOVIĆ HEROIZAM RADA ANTIFAŠISTIČKI FRONT ŽENA I SOCIJALISTIČKI DISPOZITIV 1945.–1953. proizvodnje. Kroz rast investicija i velik broj novih radnih mjesta, ubrzavaju se i podstiču masovna urbanizacija i industrijalizacija.30 Rezolucija Informbiroa od 28. juna 1948. godine temeljito protresa ideološko samopoimanje jugoslavenskog komunističkog vrha i u značajnoj mjeri utječe na transformacije društveno-ekonomskog modela. Rukovodstvo KPJ na svom V kongresu, nedugo nakon Rezolucije, još uvijek, iako zbunjeno, stoji na sovjetskoj liniji te odlučuje da na sovjetske optužbe odgovori djelima koja podrazumjevaju daljnje ubrzanje i proširenje kolektivizacije i nacionalizacije.31 Uskoro će se osjetiti i ekonomske posljedice. Raskidaju se ugovori sa SSSR-om i drugim zemljama Istočnog bloka, poništavaju se krediti i zavodi ekonomski bojkot zbog kojeg je Jugoslavija prisiljena uspostavljati nove uvozne i izvozne veze. U ovakvim uslovima, masovna mobilizacija postaje urgentna političko ekonomska strategija. Država u decembru 1948. godine uvodi sistem posebnih priznanja, „moralnih stimulacija“, te ističe simboličke figure udarnika, prvaka, heroja rada i niz drugih posebno vrijednih oblika radnog angažovanja u poljoprivredi, što je trebalo stimulisati posvećeni rad.32 Heroizam rada se tako institucionalizira kao zvanično prepoznat 30 Za investicije up. Branko Horvat, Privredni sistem i ekonomska politika Jugoslavije, Beograd: Institut ekonomskih nauka, 1970., str. 34.; Kada je u pitanju zapošljavanje, u 1945. godini radništvo obuhvata 461 000 osoba, u 1946. godini 721.000, dakle novih 260.000, u 1947. godini 1.167.000, dakle novih 446.000, u 1948. godini 1.517.000, dakle novih 350.000, a u 1949. godini 1.990.000 dakle 473.000 novih radnika i službenika. 31 Dedijer, Vladimir. Izgubljena bitka Josifa Visarionoviča Staljina, Beograd: Rad, 1978., str. 186. Kolektivizacija je usporena tek krajem 1949. godine odlukama plenuma KPJ održanog 29. i 30. decembra 1949. godine. 32 Bilandžić navodi: „Radi većeg zalaganja radnika i službenika na radnom mjestu propisima savezne vlade bilo je utvrđeno da se svaki rad pokuša normirati, pa se s tim u vezi propisima određivala i visina nagrade prema visini norme. Savezni propisi utvrdili su i sistem moralne stimulacije. Zakonom o počasnim zvanjima trudbenika od 8. prosinca 1948. godine uvode se ova počasna zvanja za radne podvige: udarnik, prvak socijalističkog rada, junak socijalističkog rada narodne republike, junak socijalističkog rada FNRJ; zaslužni zemljoradnik, zaslužni zemljoradnik zadrugar, istaknuti zemljoradnik zadrugar narodne republike, istaknuti zemljoradnik zadrugar FNRJ; a za radne kolektive: udarni kolektiv, kolektiv prvak socijalističkog rada, kolektiv prvak socijalističkog rada narodne republike, kolektiv prvak socijalističkog rada FNRJ; za zadruge: zadruga borac za visoki prinos, zaslužna zadruga, zadruga prvak narodne republike, zadruga prvak FNRJ.“ Bilandžić, op.cit. str 123. Orden junaka socijalističkog rada Zakonom o odlikovanjima (14, 11. 1955.) svrstan je u odlikovanja za građanske zasluge, kao drugi u rangu, iza Ordena Jugoslavenske velike zvijezde a ispred Ordena narodnog oslobođenja. Prema ovom zakonu Orden junaka socijalističkog rada dodjeljivao se „ ...pojedincima, vojnim jedinicama, ustanovama i privrednim i društvenim organizacijama koji izvrše izvanredne radne podvige ili pokažu druge izvanredne rezultate i time steknu osobite zasluge u oblasti privrednog, društvenog, naučnog i kulturnog razvitka zemlje“. Sadržaj i obuhvat formalnog priznanja mijenjaju se i dopunjavaju nekoliko puta do 1976. godine, nakon čega se više ne mijenjaju; vidi na: http://www.hrvatskanumizmatika.net/ �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 131 statusni stimulans. Moral, uprkos tim naporima, ipak opada. Godine 1950. zemlja je dodatno pogođena jakom sušom, što drastično smanjuje poljoprivredni prihod. Iste te godine posustaje dotadašnji ogromni rast zaposlenosti i u naredne tri godine biva zaposleno tek nešto preko 15.000 novih radnika.33 Kao odgovor na ideološki sukob i ekonomski zastoj, razvija se kritika birokratizacije i osnovnih sovjetskih ideja o odnosu vlasništva i upravljanja. Uskoro prevladava stav da se „socijalistički društveni odnosi ne mogu ostvarivati na osnovu državne svojine i državnog upravljanja privredom, jer to dovodi do birokratizacije cjelokupnog političkog sistema“34, što ubrzo postaje i programski stav Partije. Tu nalazimo osnovu revolucije u revoluciji koja će se realizirati originalnim modelom upravljanja ekonomskim poslovima. Godine 1950. se Osnovnim zakonom o upravljanju državnim preduzećima i višim privrednim udruženjima od strane radnih kolektiva postavljaju temelji samoupravljanja. Naredne godine je prvi petogodišnji plan produžen za godinu dana, ali nikada nije dovršen niti je o njemu ikada objavljen konačni izvještaj. Uskoro je „privredni sistem bio potpuno izmenjen i do kraja 1951. godine centralno planirana privreda je pripadala istoriji“35. 5. AFŽ, velika prekretnica i žensko pitanje Šta se za vrijeme ovog turbulentnog perioda dešava sa organizacijom žena? Ta organizacija se nakon formiranja, ratne 1942. godine, fokusira na organiziranje aktivistkinja čiji se zadaci uglavnom vezuju za ratne aktivnosti. AFŽ je „ponikao na bazi opšteg narodnog antifašističkog pokreta koji je organizovala i kojim je rukovodila KPJ“ i radom na vaspitanju u „duhu programa Antifašističkog fronta, hiljade i hiljade žena“ stavljaju se „u prve redove boraca protiv fašizma“36. Od 1944. godine ova organizacija usmjerava napore ka masovnom uključivanju novog članstva, čime napušta užu aktivističku orijentaciju. Tako se AFŽ, zajedno sa 33 Za tri godine prvog petogodišnjeg plana zaposleno je 1.269.000 novih radnika. Sljedeća godina donosi značajan pad. U periodu 1950—1954. godine zaposleno je samo 15.000, a u periodu 1964— 1967. godine broj zaposlenih opada sa 3.608.000 u 1964. godini na 3.561.000 u 1967. godini. Bilandžić, op.cit. str. 114; Horvat, Privredni sistem, str. 27. 34 Babić, op.cit. str. 134; Bilandžić, op.cit. str. 208. 35 Horvat, op.cit. str. 11. Novi privredni sistem ustanovljen je 1952. godine zamjenom centralnog planiranja, planiranjem tzv. „osnovnih proporcija“ (npr. stope akumulacije i raspodjele investicija), devalvacijom dinara, uvođenjem tržišnog mehanizma kao regulatora cijena u većinu proizvodno prodajnih sfera, i davanjem samostalnosti pojedinim preduzećima, što je značilo postavljanje uslova za decentralizaciju ekonomije. Nakon toga, sve do 1956. godine radiće se na osnovu godišnjih planova. 36 Glavni odbor AFŽ, ‘Postavke o AFŽ-u’, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 8, 63/4, 1949. �132 BORIŠA MRAOVIĆ HEROIZAM RADA ANTIFAŠISTIČKI FRONT ŽENA I SOCIJALISTIČKI DISPOZITIV 1945.–1953. drugim velikim dobrovoljnim udruženjima, priključuje masovnom dobrovoljnom pokretu i u izgradnju poratne Jugoslavije ulaže stotine hiljada sati dobrovoljnog rada. Aktivnosti i usmjerenja AFŽ-a duboko su integrisane u NF. Kata Pejnović u završnoj riječi Prvog kongresa AFŽ Hrvatske u julu 1945. godine, sažima osnovne zadatke ove organizacije (u: Sklevicky): 1) učvršćenje bratstva i jedinstva, čišćenje zemlje od ostataka fašizma, 2) učvršćenje narodne vlasti, 3) izgradnja i obnova domovine razvijanjem široke inicijative, pronalaženjem novih udarničkih načina rada, promjenom odnosa prema radu, 4) odgoj mladih naraštaja, zbrinjavanje djece, pomoć zdravstvenim službama i jugoslavenskoj armiji i 5) suzbijanje nepismenosti.37 Lydia Sklevicky prva tri cilja smješta u opšte „frontovske“ a zadnja dva označava kao specifične ženske, budući se sastoje u „socijalizaciji njihovog reproduktivnog rada“38. Ne smije, međutim, promaći činjenica da je opšte ciljeve u dužoj vremenskoj perspektivi bilo moguće postići samo ostvarenjem ženskih ciljeva: jer kako se drugačije mogla osigurati generacijska transmisija promijenjenog odnosa prema radu i pouka bratstva i jedinstva – čime je trebalo učvrstiti narodnu vlast? Tu se očituje sva kompleksnost ženskog zadatka. Valjalo je novim udarničkim radom obaviti teške specifične zadatke, zbrinuti ogromnu populaciju djece, opismeniti društvo, ali i mobilizirati mase ne gubeći iz vida temeljne vaspitne ciljeve. 5.1. Žensko pitanje i pitanje herojskog Vladimir Nazor 1944. godine izjavljuje: „Žensko pitanje za nas je riješeno“. Ilustrativna je njegova istorijska metafora tog rješenja naznačena u naslovu predavanja „Od Amazonke do partizanke“ koja ocrtava herojsku istoriju žena kao borkinja, političarki i vladarica a razrješava je u figuri partizanke. Analizirajući diskurs sa konferencije AFŽ-a u Sinju 1944. godine, Lydia Sklevicky primjećuje: „Tek sintagma ‘drugarice, žene borci’ priznaje [ženama] identitet u skladu s vlastitim zaslugama“39, ili: herojska sposobnost žene dokazana je u borbenom uključivanju u rat što, onda, svako daljnje žensko pitanje čini riješenim. Rješenje ipak, ostavlja 37 Sklevicky, op.cit., str. 97. 38 Ibid, 97. O reproduktivnom radu uopšte i o nekim njegovim savremenim karakteristikama i uvezivanjima u međunarodne procese cirkulacije kapitala i restrukturiranja radnih odnosa vidi: Federici, Silvia. Revolution at the Point Zero: Housework, Reproduction and Feminist Struggle, Oakland: PM Press, 2012. 39 Sklevicky, op.cit. str. 50. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 133 „sumnjom netaknut, patrijarhalni predznak tradicijske kulture“ te, umjesto da se „nastoji na promjeni tradicijskih vrednota“, radi se „na njihovoj modifikaciji u odnosu na novi kontekst/povijesni trenutak“ što stvara okvir unutar kojeg se „emancipatorski naboj“, koristi „za širenje i jačanje NOP-a“40. Iako je načelni stav KPJ da je žensko pitanje riješeno, partijsko rukovodstvo smatra organizaciju žena neophodnom. U jesen 1945. godine KPJ nalaže „partijskim rukovodstvima da obrate veću pažnju na razvitak i unapređenje rada AFŽ-a“41. Poseban ženski dio zadatka stvaranja novog društva nije dat unaprijed već ga je trebalo definisati „kada utihne oružje, kada se razgrnu ruševine i sagradi novi dom“42. Ipak, prije nego što su definisani specifični zadaci, i unutar samog AFŽ-a je ispostavljen opšti poziv na udarnički rad. U pismu Centralnog odbora AFŽJ Glavnom odboru AFŽ-a BiH (od 4. juna 1945. godine) upućuje se poziv ženama da u pripremama Prvog kongresa prionu na „udarnički rad, na udarnički rad na njihovim svakodnevnim dužnostima, da pored svojih dužnosti preuzmu pred kongres još neku obavezu“43. Nema vremena za organizaciju takmičenja, ali je „baš zato potrebno... da se kroz sve organizacije, u svim mjestima, na svim poslovima, pojača aktivnost žena, koju treba produžiti i poslije kongresa“44. Na drugom kongresu AFŽ BiH Tito referira na drugarice „koje su se u ratu dobro pokazale, ali koje sada u miru ne učestvuju u javnom životu, u političkom i stvaralačkom radu za zajednicu“. Na taj se način one „otuđuju od ogromne većine naših žena koje su shvatile duh nove Jugoslavije i svoje dužnosti“. Kakav je taj duh i kakve su dužnosti? Najsažetiji odgovor daje Tito, istom prilikom, dajući napomenu koja spada u domenu radne etike: „Nikad ne može niko smatrati da je dao dovoljno od sebe za zajednicu, ako je sposoban fizički i umno za dalji rad“45. Eto direktnog poziva na herojski angažman koji u herojskom daru, najvećem mogućem daru zajednici, u daru života, uspostavlja paradigmu kojoj valja dati drugačiji sadržaj, onaj koji prevazilazi i napušta svoj izvor u herojskoj ratnoj žrtvi, te uspostavlja nešto drugačije. 40 Ibid., str. 47-51. 41 Petranović, op.cit, str.53. 42 Sklevicky, op.cit. str, 55. 43 Glavni odbor AFŽ, ‘Pismo Centralnog odbora AFŽ Jugoslavije Glavnom odboru AFŽ BiH’, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 1, 1/2, 1945. 44 Glavni odbor AFŽ, ‘Pismo Centralnog odbora AFŽ Jugoslavije Glavnom odboru AFŽ BiH’ 45 II kongres Antifašističkog fronta žena Jugoslavije: održan u Beogradu 25, 26, 27 januara 1948. Sarajevo: Glavni odbor AFŽ-a Bosne i Hercegovine, 1948, Kutija 6; dostupno na : http://www.afzarhiv.org/files/original/00d53e25cc67684ddcbf27af4ff8d839.pdf �134 BORIŠA MRAOVIĆ HEROIZAM RADA ANTIFAŠISTIČKI FRONT ŽENA I SOCIJALISTIČKI DISPOZITIV 1945.–1953. Herojski rad je trebalo realizirati unutar opšteg napora cijelog društva, a u aprilu 1947. godine on dobija formu petogodišnjeg plana privrednog razvoja. Generalni ciljevi tog plana bili su: 1) savladavanje ekonomske i tehnološke zaostalosti, 2) jačanje ekonomske i vojne moći zemlje, 3) jačanje i razvijanje socijalističkog sektora privrede, 4) povećanje opšteg blagostanja naroda. Iako ovaj plan ne donosi specifično ženske zadatke, AFŽ u odnosu na njega procjenjuje sopstveni angažman opštem društvenom doprinosu. Za plan se vodi „bitka“ koja pred „organizaciju stavlja zadatak moblisanja ženske radne snage“46. Dio arhiva AFŽ-a sadrži niz izvještaja o tome kako su pojedine drugarice „ispunile“ ciljeve petogodišnjeg plana, ali i onih koji kazuju kako mnoge nisu, te kako je uvijek potrebno uraditi još više. Angažman na realizaciji ovog plana postaje okvir unutar kojeg je moguće raditi herojski. Ovo je, u skladu sa paradigmom uključivanja i u skladu sa osnovnim interpretativnim okvirom, značilo dati određeni broj dobrovoljnih radnih sati i na taj način „uštediti novac državi“. Nakon usvajanja tog plana, pronalazimo zadatake opisane i shvaćene kao eksplicitno herojske: Naše će žene poći kao čvrsto zbijena radna vojska, zbratimljene Srpkinje, muslimanke i Hrvatice u borbu za pobjedu obnove i izgradnje naše zemlje. Radeći na kulturno prosvjetnom uzdizanju širokoh masa, pomažući ostvarenje privrednog plana, ulažući najviši radni elan, mi ćemo stvoriti novi oblik heroizma, HEROIZAM RADA...47 Žene će, dakle, odlučne da urade najviše što mogu, stvoriti „novi oblik heroizma“. Riječ je o heroizmu koji nije onaj koji kao „čin“ biva pripisan jednoj ženi ili muškarcu koji mogu ponijeti orden. U pitanju je napor za zajednicu, kolektivni heroizam iza kojeg stoji masovni napor dobrovoljnog rada koji će iznuriti hiljade tijela prije nego se suoči sa činjenicom da su postavljeni ciljevi nedostižni upravo zato što su herojskih proporcija, zato što podrazumijevaju da se uvijek može raditi još više, još snažnije. Tek je u masovnom kolektivnom naporu bilo moguće proizvesti 46 Glavni odbor AFŽ, ‘Centralni odbor AFŽ Jugoslavije Glavnom odboru AFŽ Bosne i Hercegovine – o vođenju evidencije raspoložive ženske radne snage’, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 2, 711/1, 1947. 47 Glavni odbor AFŽ, ‘Referat- Plenarni sastanak Sreskog odbora AFŽ-a Bosanski Brod’, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 3, 1554/4, 1947., velika slova u originalu. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 135 nadljudsko, herojsko – jer samo je herojsko dostojno herojski umrlih heroja. Tu pronalazimo osnovnu instrukciju dispozitiva kao tehnologije društvenog: rad će preobraziti društvo, a da bi ono zaista bilo preobraženo, potrebno je raditi herojski. Konstrukcija herojske prošlosti, odnosno kontinuiteta herojskog, počinje odmah poslije rata. Godine 1945. distribuira se instrukcija o „sakupljanju materijala, konkretnih podataka, fotografija i sl.“ što svjedoči o nastojanju da se evidentira polazna tačka ujedinjenja trenutnog stanja i dotadašnjeg neposrednog ratnog angažmana žena, koji uključuje i herojsku ratnu žrtvu, ali i ‘tradicionalnu žrtvu’ zvjerstava koje je „nad ženama i djecom počinio neprijatelj“ ili „majki koje su izgubile sinove u borbi“ a koje se posebno „ističu svojim hrabrim držanjem“48. Ovakve će se aktivnosti nastaviti i kasnije, s nešto izmijenjenim naglaskom. Tako se npr. u pismu iz februara 1949. godine CO AFŽJ, u okviru priprema za osmomartovsku izložbu, od republičkog odbora za BiH traži prikupljanje podataka koji uključuju „razna dokumenta o radu žena prije rata/štrajkovi, fotografije štrajkova, proglasi i rezolucije Partije o radu sa ženama...“ kao i druge dokumente koji pokazuju tadašnji život žena u zadrugama i u drugim poljima aktivnosti49. U obraćanju na Drugom kongresu Antifašističkog fronta žena Jugoslavije, Mitra Mitrović Đilas napominje kako je sklop osobina žene artikulisan u ratu sada potrebno „dalje vaspitavati i njegovati u duhu svjesnog odnosa pram radu... u duhu radne discipline i odgovornosti, u duhu spremnosti na napore, na savlađivanje svih teškoća“. Motiv herojskog je duboko prisutan, i očita je konstrukcija prelaza od ratnog herojskog ka njegovom novom obliku: „iz tih osobina, neka poput lika naših junakinja iz rata izraste novi lik žene iz izgradnje socijalizma. Neka vaspitavanje tih osobina bude zadatak...“50 U ovom primjeru vidimo kako se veza sa ratnim herojskim održava kao konstitutivna, čime heroji i herojska imena postaju garantori ispravne socijalizacije, ne samo djece već i odraslih.51 48 Glavni odbor AFŽ, ‘Pismo Centralnog odbora AFŽ Jugoslavije Glavnom odboru AFŽ BiH’, 1945. 49 Glavni odbor AFŽ, ‘Centralni odbor AFŽ Jugoslavije Glavnom odboru AFŽ BiH – povodom organizacije 8. martovske izložbe’ Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 6, 137/1, 1949. 50 II kongres Antifašističkog fronta žena Jugoslavije: održan u Beogradu 25, 26, 27 januara 1948.,15 51 O pitanju socijalizacije odraslih vidi: Ugo Vlaisavljević, Rat kao najveći kulturni događaj: ka semiotici etnonacionalizma, Sarajevo: Meuna-fe Publishing, 2007., posebno: 35-50. �136 BORIŠA MRAOVIĆ HEROIZAM RADA ANTIFAŠISTIČKI FRONT ŽENA I SOCIJALISTIČKI DISPOZITIV 1945.–1953. 5.2. AFŽ u prelazu Kako je šira društveno-ekonomska transformacija čije su začetke uspostavili sukob sa Sovjetskim Savezom i otvaranje prema Zapadu, što će u godinama kasnije značajno usloviti i vanjskopolitičku poziciju i poziciju unutar internacionalnih ekonomskih odnosa,52 utjecala na AFŽ? U raspravama (1947–1948.) o AFŽ-u unutar KPJ prevladava stav o potrebi posebne ženske organizacije, ali se ističe pitanje „kako i preko kojih organizacionih formi revolucionarnu snagu žena spojiti sa snagama radničke klase i čitavog naroda u cilju njihovog potpunog oslobođenja?“53 KPJ na svom Petom kongresu definiše NF kao glavnu političku snagu, čime žensko pitanje prelazi u političku nadležnost NF, dok se u KPJ ukidaju komisije za rad sa ženama. U praksi se NF uglavnom nije posebno bavio ženskim pitanjem, što je kreiralo slobodan prostor za politički rad AFŽ-a. AFŽ se rano, zajedno sa drugim organizacijama, uključuje u opšta društvena takmičenja za izgradnju zemlje, ali se krajem 40ih sve snažije pokazuju fizičke i praktične granice udarništva. Organizacija AFŽ-a prolazi niz promjena, što narušava snagu organizacijskih struktura.54 Na sastanku AFŽ-a marta 1949. godine u Sarajevu konstatuje se da „nisu svi zadaci Narodnog fronta naši zadaci“ već da je „osnovni zadatak na izborima izvesti sve žene na izbore“. Osnovni cilj je na izbore izvesti 100 procenata žena.55 Još uvijek postoje znaci da se zadaci ove organizacije interno redefinišu, i da ponegdje među aktivnim ženama vlada nezadovoljstvo zbog toga što žena gotovo nema u organima vlasti.56 Dotadašnji rad se procjenjuje dosta kritički: „Mi smo ponizili ime aktivistkinja na trčkaralo, a 52 Za istorijsku analizu ovih procesa i njihove današnje posljedice vidi: Živković, Andreja. „From the Market…to the Market: The Debt Economy After Yugoslavia“ u Welcome to the Desert of Postsocialism: Radical Politics after Yugoslavia ur. Srećko Horvat, Igor Štiks. London/New York: Verso. 2015. str. 45-64. 53 Božinović, Neda. Žensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku, Beograd: Pinkpress, 1996, str. 161. 54 Glavni odbor AFŽ, ‘Sreski odbor AFŽ-a Bosanska Gradiška Zemaljskom odboru AFŽ-a – izvještaj o radu organizacije žena za mjesec august’, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 2, 838/1, 1947. „kada je uslijedilo fuzionisanje mjesnih Narodnih odbora, mi nismo uspjeli da fuzionišemo i Mjesne odbore AFŽ-a, tako da nam se organizacija dosta rasplinula...“ 55 Oblasni odbor AFŽ Sarajevo, Oblasni odbor AFŽ Sarajevska oblast – najava takmičenja u čast izbora za Narodne izbore, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 8, 4/1, 1949. 56 U pismu iz septembra 1947. Sreski odbor AFŽ-a Doboj, ističe kako NF nije pomagao većem političkom aktiviranju žena i pominje nezadovoljstvo drugarica formulirano riječima „kad smo u stanju rame uz rame sa drugovima polaziti na dobrovoljne radove – onda možemo i u odbore.“ Glavni odbor AFŽ, ‘Sreski odbor AFŽ-a Doboj Zemaljskom odboru AFŽ-a – izvještaj o radu organizacije za mjesec august’, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 2, 842/1, 1947. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 137 trebamo je izdići do uloge političkog rukovodioca“57. Eto jasnog mjerila uspješnosti rada te organizacije: žena kao politički rukovodilac. Treći kongres AFŽ-a Jugoslavije održan je u oktobru 1950. godine. Po zaključcima Kongresa, AFŽ se integriše u NF koji od tog trenutka treba rukovoditi političkim i vaspitnim radom AFŽ-a. Težište rada AFŽ-a se pomjera na uža ženska pitanja, zaštitu majki i djece, održavanje dječijih ustanova itd.58 Arhiv AFŽ-a stotinama izvještaja svjedoči o radu sekcije „majka i dijete“ i gotovo potpunoj obustavi političkog rada. Insistira se na zapošljavanju kao osnovnom uslovu ravnopravnosti. S druge strane, ogromna većina žena još uvijek živi na selu i tek su malobrojne zaposene u gradu, a i dalje je rasprostranjen konzervativni stav o uključivanju žene u industrijske proizvodne odnose.59 No, i prije artikulisanja takvih stavova, očit je značajno reduciran okvir djelovanja. Na prvom plenumu Sarajevske oblasti u februaru 1950. godine postoje samo dvije tačke dnevnog reda: 1) Pitanje izbora za skupštinu FNRJ i 2) Rad AFŽ-a na vaspitanju podmlatka, i one bivaju jednoglasno usvojene.60 Ovi primjeri organizacijskog govora sugerišu presudan utjecaj društvenih promjena na rad AFŽ-a. Pomaci ka decentralizaciji, prekidanje kolektivizacije nakon nemira 1950. godine i opšti kurs borbe protiv birokratizacije neminovno su značili i pritiske na rad i ustrojstvo organizacije žena. Sve društveno-političke organizacije redefinisale su sopstveni identitet i formu nakon što je to učinila i Partija u novembru 1952. godine, na svom Šestom kongresu, promijenivši ime u Savez komunista Jugoslavije, i tako se udaljivši od klasične centralizovane partije sovjetskog tipa. Tokom kongresa je „preciznije određena nova koncepcija KPJ [...] odbačen put što je vodio u državni socijalizam, a prihvaćena borba za izgradnju samoupravnog društva u Jugoslaviji“. Tada se još uvijek insistira na radu na ženskoj emancipaciji. Zastupajući takav stav, Tito ističe potrebu napuštanja zastarjelog gledanja na društvenu ulogu žene. U januaru naredne godine NF mijenja ime u Socijalistički savez radnog naroda, čime socijalističko radništvo potiskuje narod na kraj reda predstavljanja.61 57 Glavni odbor AFŽ, Zapisnik sa savjetovanja rukovodioca reonskih odbora AFŽ-a grada Sarajeva - 3031. mart, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 6, 776/6, 1949. 58 Božinović, op.cit. str. 162. 59 Ibid. str. 154. 60 Oblasni odbor AFŽ, ‘I Plenum AFŽ-a Sarajevske oblasti održan 22.02.1950.godine - zapisnik’, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 8, 422/1, 1950. 61 Božinović, op.cit. str. 166-167. Drugim riječima narod je, mnogo prije nego što je to zvanično potvrđeno Ustavom iz 1974. godine, zamijenjen radnim čovjekom, jedinim pravim subjektom socijalističkog projekta; up. Zaharijević, op.cit. str. 75. �138 BORIŠA MRAOVIĆ HEROIZAM RADA ANTIFAŠISTIČKI FRONT ŽENA I SOCIJALISTIČKI DISPOZITIV 1945.–1953. Tu kritika postaje puno izraženija. NF zastupa stav „da AFŽ nije dovoljno brzo menjao svoj sadržaj i metode rada, da su radni ljudi brzim tempom izrastali u graditelje socijalizma“ što je za posljedicu imalo to da je „poseban politički rad sa ženama ili postao izlišan, ili je tražio bitne izmene“62. NF nije tražio ukidanje AFŽ-a ali je smatrao da, u skladu sa opštim društveno-ekonomskim promjenama, i AFŽ mora poduzeti mjere u smjeru decentralizacije. Na Četvrtom kongresu AFŽ-a, Milovan Đilas, tada član Politbiroa CK KPJ, zastupa stav da je – zbog promijenjenih okolnosti – postojanje te organizacije nepoželjno. Na tom tragu, i samo rukovodstvo AFŽ-a zastupa stanovište da je AFŽ „postao kočnica za rad među ženama“ i da „su nužne promene u organizaciji samih žena, kao i u organizaciji i formama političkog rada među njima“. U skladu s tim se donosi i zaključak po kojem bi posebna organizacija: „izdvajala žene iz zajedničkih napora u rešavanju društvenih problema, podržavalo pogrešno mišljenje o tome da je pitanje položaja žene nekakvo odvojeno žensko pitanje, a ne pitanje naše društvene zajednice, pitanje svih boraca za socijalizam“63. AFŽ se na temelju ovih zaključaka ukida i formalno transformiše u Savez ženskih društava. Velika je promjena semantičkog sadržaja: odstranjeni su front i antifašizam – znakovi ženskog učešća u narodnoj revoluciji. Iako je socijalizam „zvanično uveden“ u ime osnovne društvene organizacije, čak ni za njega nije bilo mjesta u imenu organizacije koja je formalno naslijedila AFŽ. Bio je to i stvarni i simbolički kraj onoga što je AFŽ predstavljao.64 AFŽ, kao i centralno planiranje nekoliko godina ranije, odlazi u istoriju. Jedna era je završena. Kakve su bile reakcije u bazi? Malo je izvora koji o tome nešto otkrivaju. Neda Božinović navodi da su dugo nakon ukidanja AFŽ-a „žene, naročito na selu, često rukovodećim ženama prebacivale ‘što ukidoste naš AFŽ’“ jer je to ponovo presložilo odnose s muškim dijelom populacije koji je „likovao“ i „govorili su im: „dosta je vašeg bilo!“; ili: „gotovo je, gotovo!”; ili: „nema više!“ Muškarci su imali „svoje kafane, fudbal, pa i Narodni front“ a nestala je inicijativa koja je okupljala žene „željne... da štogod čuju i da razgovaraju o svojim ženskim stvarima“65. 62 Božinović, op.cit. str. 165. 63 Ibid. 64 Vera Katz sažima evoluciju rada organizacije: „relativno mala grupa komunista uspela da temeljnim radom na terenu i u ratnim uslovima, a za vrlo kratko vreme, ubedi velike mase žena da potpomognu partizanski rat, kako bi posle rata dobile nova prava. Program je u potpunosti uspeo, toliko da je žensko političko organizovanje već posle nekoliko godina postalo opasnost za komuniste, i AFŽ je rasformiran. Posle toga, ideološki obrat je preživeo neobičnu kombinaciju potrošačkog i patrijarhalnog modela nametnutog ženama, ali dobar deo obećanih prava je preživeo.”; vidi: Vera Katz, „O društvenom položaju žene u Bosni i Hercegovini 1942.-1953.“ Prilozi 40 (2011), str. 138. 65 Božinović, op.cit, str. 170. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 139 Ovo ukazuje na poseban karakter gubitka kojeg je značio kraj ove organizacije. Poznato je da je glavnina AFŽ-ovog rada bila usmjerena na rad po selima, posebno u BiH koja dugo nakon rata ostaje dominantno ruralna sredina. AFŽ je na selu bez sumnje predstavljao avangardni prostor koji je po prvi put u cijeloj (ženskoj) istoriji ovih prostora ponudio mogućnost da se zamisli nešto kao kolektivni ženski politički subjekt koji se formira kroz „okupljanje“ i razgovor o „svojim“ stvarima. Jednom kada je izgubljen ovaj prostor okupljanja koji je bio i otvaranje polja mogućnosti, nestalo je i mjesto govora kao kreativne mogućnosti samodefinicije kolektivne akcije. 6. Rad, heroizam i žensko pitanje hiljadu godina kasnije Problemi praktične i tehničke organizacije ustrojstva sistema samoupravljačke proizvodnje i potrošnje postaće i trajni izazov cijelom jugoslavenskom socijalističkom projektu. Kulminaciju ovog avangardnog procesa predstavlja Zakon o udruženom radu kojim je dispozitiv trebao dobiti svoj definitivan pravni izraz. U ovom su periodu mnogi „iskreno verovali da će samoupravna transformacija dovesti do ‘Republike udruženog rada’“66. Ivan Stojanović smatra da se radilo o mitologizaciji koja je u zakonodavstvu o radu vidjela „programe epohe i budućnosti a ne zakone kojima je nužno regulisati ponašanje društvenih i privrednih subjekata u današnjici“ što je dovelo do toga da „hipernormativizam“ i „hiperinstitucionalizam“ eliminišu osnovu samoupravljanja, „samoinicijativu i samoorganizaciju ljudi i njihovih kolektiva“67. Tako i formu koju žensko organiziranje uzima nakon rata treba vidjeti kao pokušaj da se u jednom specifičnom istorijskom trenutku na urgentni zahtjev organiziranja društva odgovori formulom koja će reformulisati i radne i rodne odnose. U najranijim fazama izgradnje socijalizma, AFŽ se, isto kao i druge organizacije koje su bile dio NOP-a, uspostavlja kao element široke, sveopšte borbe na čijem čelu stoji KPJ. U postratnom dobu, u prvi plan dolazi njihova vaspitna uloga. Na temeljima masovnog društvenog mobiliziranja, suočena sa zahtjevom herojstva, ženska masovna organizacija preuzima opštu obrazovno vaspitnu ulogu ali i generalni zadatak organiziranja rada sa ženama. Neki materijali upućuju na posebnu dimenziju autonomije koja nije pripadala organizaciji kao strukturi odbora već ženama koje su uz pomoć organizacije kreirale prostor koji je omogućio, ako ne istinsku emancipaciju, onda barem krhke osnove da se krene putem emancipacije. Ovo je sigurno jedna od najdalekosežnijih posljedica raspuštanja 66 Petranović, op.cit. str. 468. 67 Stojanović, Ivan. Kuda i kako dalje? Zapisi o odnosima i protivrečnostima ekonomije i politike, Beograd: Ekonomika, 1989. str. 15-16. �140 BORIŠA MRAOVIĆ HEROIZAM RADA ANTIFAŠISTIČKI FRONT ŽENA I SOCIJALISTIČKI DISPOZITIV 1945.–1953. organizacije, jer time nestaje otvoreni prostor političkog organiziranja žena koje je sadržavalo mogućnost dvostrukog oslobađanja. Raspuštanjem te organizacije nestali su jedno moguće polje i jedna moguća forma ženskog djelovanja. Djelomični uvid u ovu istorijsku eru ženskog pokreta može pomoći jasnijem sagledavanju zamršene mreže instrukcija u kojoj se nalaze današnje radne i rodne politike. Herojsko će još dugo ostati važan označitelj socijalizma. Bilo bi potrebno slijediti njegovu konstrukciju i nakon 1953. godine i opisati prelaz od masovnog herojstva, sasvim očekivan iz ugla tehnološke paradigme socijalizma, kao i teorijske evolucije njegovih nositelja i vođa, na narednu formu herojskog u kojoj je kolektivni napor masa zamijenjen biotehnološkim radom samoupravnih preduzeća i korporacija.68 Trebalo bi vidjeti da li se i kako u ovom prelazu nastoji održati veza sa originalnim herojskim činjenjem, na što upućuju fabrike i institucije nazvane imenima narodnih heroja, što opet upućuje na nastojanje da se materijalni pomak i prelaz homogenizira unutar identičnog horizonta. Moguće je pretpostaviti i da je heroizam trebao osigurati vezivno tkivo između herojskog vojnika i vojnikinja i herojskog masa i modernih industrijskih kolektiva. Ostaje pitanje do kada i kako ovo ulančavanje ostaje efektivno. Vezivanje heroja vojnika i socijalističkog heroizma upućuje na to da socijalizam druge Jugoslavije nije uspio herojsko emanciprati od vojničko-ratničke figure. Herojska figura koja će dočekati raspad Jugoslavije bila je već potrošena. U određenom smislu, u industrijskom heroizmu, na kraju cijele sekvence, dostojni herojskog postaju oni samoupravni kolektivi koji „zapošljavaju i uspješno posluju“. Tu smo pred potpuno transfiguriranom slikom individualnih heroja čije činjene i čin nisu više neposredno u njihovim rukama, već se herojska namjera mora prilagoditi silama tržišta, uspjesima ili neuspjesima u tržištom takmičenju. I ova je figura danas stvar daleke prošlosti, uspješne firme su cijenjene, ali ne kao kolektivni projekti stotina i hiljada radnika i radnica već kao demonstracije vizije i preduzimljivosti vlasnika i menadžera. Heroji konstruisani nakon krvavog i zamršenog raspada ponovo su isključivo heroji rata, poraza i pobjeda na bojnom polju, nikako na polju agrikulture ili industruje. Kraj Jugoslavije je donio sveopštu privatizaciju radnih i proizvodnih odnosa, privatizaciju vlasništva i upravljanja, izvedenu kao usvajanje i institucionaliziranje, uslovno rečeno, zapadnog modela, i taj proces još uvijek traje. Ovu transformaciju je pratila (i nastavlja da prati) 68 Osim ovog najvišeg priznanja, krajem 1968. uspostavljen je i Orden rada sa crvenom zastavom koji će do kraja 1980. godine zaslužiti 245 kolektiva, koji obuhvataju nastavne, školske i istraživačke institucije, ali i industrijska samoupravna preduzeća kao i građevinska preduzeća; vidi: Heroji rada Jugoslavije, Beograd: Zavod za informacione sisteme, 1981., str. 4. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 141 diskurzivna nadgradnja koja rad kao sredstvo proizvodnje društva reinterpretira u rad kao disciplinsku tehnika tijela, i mehanizam kojim se pojedinačno transformišemo u kapital i prilagođavamo promjenama uslova i sredstava rada, ponudi i potražnji, te organizacijskim inovacijama. Može li se onda u ovakvim okolnostima, makar i u grubim crtama, naznačiti nekakva nova herojska figura; i kakav bi to herojski rad obuhvatalo? Radni kolektivi su sve manje izvori ponosa i dinamični elementi identiteta, a sve više prezrena mjesta svakodnevne eksploatacije (ukoliko nisu nekadašnji giganti čije je rasparčavanje i uništavanje ostavilo ne samo materijalnu bijedu i propast nego i složene identitetne posljedice koje tek valja analizirati). Nema sumnje da se herojsko, ono koje može ponuditi odgovor na urgentne izazove sadašnjice koji prijete da kroz ljudsko djelovanje i sumanutu ekonomsku utrku iscrpe ne samo živote već i uslove za život, mora kreirati kroz kolektivni napor – za koji nam nedostaju i ime i format. Tu se otkriva sva težina zadatka koji stoji pred svima koji sanjaju oslobođenje. Oslobođenje nesumnjivo mora obuhvatiti i oslobođenje žena, koje možda jedino može omogućiti da se imenuje i povede projekat univerzalnog oslobođenja. Ime i opis jednog takvog projekta, zajedno sa obrisima nove herojske figure mogu, parafrazirajući poznate Marksove riječi, doći samo iz budućnosti, ali kolektivni napor budućnosti otvoren samo kao suočavanje sa silama sadašnjosti. Arhivska građa: Glavni odbor AFŽ, ‘Postavke o AFŽ-u’, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 8, 63/4, 1949. Glavni odbor AFŽ, ‹Pismo Centralnog odbora AFŽ Jugoslavije Glavnom odboru AFŽ BiH›, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 1, 1/2, 1945. Glavni odbor AFŽ, ‹Pismo Centralnog odbora AFŽ Jugoslavije Glavnom odboru AFŽ BiH› 1945. II kongres Antifašističkog fronta žena Jugoslavije : održan u Beogradu 25, 26, 27 januara 1948. Sarajevo: Glavni odbor AFŽ-a Bosne i Hercegovine, Kutija 6, 1948.; dostupno na : http://www.afzarhiv.org/files/original/00d53e25cc67684ddcbf27af4ff8d839.pdf Glavni odbor AFŽ, ‹Centralni odbor AFŽ Jugoslavije Glavnom odboru AFŽ Bosne i Hercegovine – o vođenju evidencije raspoložive ženske radne snage›, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 2, 711/1, 1947. Glavni odbor AFŽ, ‹Referat- Plenarni sastanak Sreskog odbora AFŽ-a Bosanski Brod›, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 3, 1554/4, 1947. Glavni odbor AFŽ, ‹Pismo Centralnog odbora AFŽ Jugoslavije Glavnom odboru AFŽ BiH›, 1945. �142 BORIŠA MRAOVIĆ HEROIZAM RADA ANTIFAŠISTIČKI FRONT ŽENA I SOCIJALISTIČKI DISPOZITIV 1945.–1953. Glavni odbor AFŽ, ‹Centralni odbor AFŽ Jugoslavije Glavnom odboru AFŽ BiH – povodom organizacije 8. martovske izložbe› Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 6, 137/1, 1949.  Glavni odbor AFŽ, ‹Sreski odbor AFŽ-a Bosanska Gradiška Zemaljskom odboru AFŽ-a – izvještaj o radu organizacije žena za mjesec august›, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 2, 838/1, 1947. Oblasni odbor AFŽ Sarajevo,  Oblasni odbor AFŽ Sarajevska oblast – najava takmičenja u čast izbora za Narodne izbore, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 8, 4/1, 1949. Glavni odbor AFŽ, ‘Sreski odbor AFŽ-a Doboj Zemaljskom odboru AFŽ-a – izvještaj o radu organizacije za mjesec august›, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 2, 842/1, 1947.   Glavni odbor AFŽ, Zapisnik sa savjetovanja rukovodioca reonskih odbora AFŽ-a grada Sarajeva - 30-31. mart, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 6, 776/6, 1949. Oblasni odbor AFŽ, ‹I Plenum AFŽ-a Sarajevske oblasti održan 22.02.1950.godine zapisnik›, Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 8, 422/1, 1950. Bibliografija: Agamben, Giorgio. What is an Apparatus? and Other Essays. Preveli David Kishik i Stefan Pedatella. Stanford: Stanford University Press, 2009. Arnautović, Josip i dr. ur. Edvard Kardelj, 1910-1979. Beograd: Novinska agencija Tanjug, 1979. Babić, Nikola. Na putevima revolucije. Sarajevo: Svjetlost, 1972. Badiou, Alain. Philosiphy for Militants. New York/London: Verso, 2012. Bilandžić, Dušan. Historija Socijalističke Federativne Republiike Jugoslavije – Glavni procesi 1918. – 1985. Zagreb: Školska knjiga, 1985. Božinović, Neda. Žensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku. Beograd: Pinkpress, 1996. Bussolini, Jeffrey. „What is a Dispositive?“ Foucault Studies 10 (2010) 85-107. Čupulo, Dalibor. „Razvoj političkog i pravnog sistema Jugoslavije u poslijeratnom periodu (1945-1968) – Pristup istraživanju i literatura“. Povijesni prilozi 7:1 (1988): 203—248 Dedijer, Vladimir. Izgubljena bitka Josifa Visarionoviča Staljina. Beograd: Rad, 1978. Erak, Zoran. ur. Tito i mladi. Beograd: Mladost, 1980. Ernst, Wolfgang. Digital Memory and the Archive. Uredio: Jussi Parikka. Minneapolis/ London: University of Minnesota Press, 2013. Federici, Silvia. Revolution at Point Zero: Housework, Reproduction and Feminist Struggle. Oakland: PM Press, 2012. Fuko, Mišel. Volja za znanjem – Istorija seksualnosti I. Prevela Jelena Stakić. Loznica: Karpos, 2006. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 143 Kecman, Milorad. ur. Heroji rada Jugoslavije. Beograd: Zavod za informacione sisteme, 1981. Horvat, Branko. Privredni sistem i ekonomska politika Jugoslavije. Beograd: Institut ekonomskih nauka, 1970. Katz, Vera. Društveni i ekonomski razvoj Bosne i Hercegovine 1945-1953. Sarajevo: Institut za istoriju, 2011. Katz, Vera. „O društvenom položaju žene u Bosni i Hercegovini 1942.-1953“, Prilozi 40 (2011), 135-155. Jancar-Webster, Brabara. Women and Revolution in Yugoslavia: 1941 – 1945. Denver: Arden Press, 1990. Nametak, Muhamed. „Uloga omladinskih radnih akcija u stvaranju socijalističkoga društva u Bosni i Hercegovini 1945. – 1952. godine“, Časopis za savremenu povijest 3 (2014): 437-452. Pasquinelli, Matteo. „What an Apparatus is Not: On the Archeology of the Norm in Foucault, Canguilhem, and Goldstein.“ Parrhesia Journal 22 (2015) 79-89. Dostupno na: www.parrhesiajournal.org/parrhesia22/parrhesia22_pasquinelli.pdf Petranović, Branko. Istorija Jugoslavije 1918 – 1988 - Treća knjiga: Socijalistička Jugoslavija 1945 – 1988. Beograd: Nolit, 1988. Sklevicky, Lydia. Konji, žene, ratovi. Odabrala i priredila Dunja Rihtman Auguštin. Zagreb: Ženska infoteka, 1996. Slapšak, Svetlana. „Balkanske žene: Rod epistemologija i istorijska antropologija“ u Rod i nauka. Uredili Jasminka Babić-Avdispahić, Jasna Bakšić Muftić i Ugo Vlaisavljević, 57-73. Sarajevo: Centar za interdisciplinarne postdiplomske studije, 2009. Stojanović, Ivan. Kuda i kako dalje? Zapisi o odnosima i protivrečnostima ekonomije i politike. Beograd: Ekonomika, 1989. Vejzagić, Saša. The importance of Youth Labour Actions in Socialist Yugoslavia (1948-1950): The case study of the Motorway „Brotherhood-Unity.“ Magistarski rad. Budimpešta: Central European University, 2013. Vlaisavljević, Ugo. Lepoglava i univerzitet – Ogledi iz političke epistemologije. Sarajevo: Centar za interdisciplinarne postdiplomske studije, 2003. Vlaisavljević, Ugo. Rat kao najveći kulturni događaj: ka semiotici etnonacionalizma. Sarajevo: Meuna-fe Publishing, 2007. Zaharijević, Adriana. „Fusnota u globalnoj istoriji: Kako se može čitati istorija jugoslavenskog feminizma?“ Sociologija, Vol. 57:1 (2015), 72-89. Živković, Andreja. „From the Market…to the Market: The Debt Economy after Yugoslavia“ u Welcome to the Desert of Post-socialism: Radical Politics after Yugoslavia. Uredili Srećko Horvat i Štiks, Igor. 45-64. London/New York: Verso, 2015. ��SUNITA FIŠIĆ Crteži tušem ��OD REVOLUCIONARNOG DO PROIZVODNOG SUBJEKTA: ALTERNATIVNA HISTORIJA AFŽ-a TIJANA OKIĆ �148 TIJANA OKIĆ OD REVOLUCIONARNOG DO PROIZVODNOG SUBJEKTA: ALTERNATIVNA HISTORIJA AFŽ-A Ali vi, kad najzad dođe vrijeme Da čovjek čovjeku bude drug, Spomenite se nas S trpeljivošću Brecht 1. Uvod ili početak nakon kraja historije: misliti AFŽ opet i iznova Misliti Antifašistički front žena danas, 74 godine nakon njegova formiranja i 63 godine od njegove „disolucije”, zahtijeva mnogo više od prostog poznavanja (arhivskih) činjenica. Premda činjenice ne možemo i ne smijemo zanemariti, naša je dužnost staviti ih najprije u njihov, a potom i naš historijski kontekst. No, koja je veza između ova dva konteksta i trebamo li ustrajavati na njoj insistirajući na političkim kontinuitetima? O kojim i kakvim kontinuitetima bi uopće bila riječ? Nije li ono što naše vrijeme razlikuje od vremena AFŽ-a upravo navodno zatvaranje revolucionarnog horizonta, ruptura u historijskom pamćenju iskazana u raznim ideologijama tranzicije i kraja historije? U takvom odnosu snaga, misliti AFŽ značilo bi u ovim novim okolnostima starim jezikom ispisati i nanovo imaginirati mogućnosti djelovanja unutar kojeg bismo, za početak, sami ponovno mogli misliti svoju vlastitu historiju. I baš zbog toga ćemo krenuti od pitanja koje postavlja Daniel Bensaïd: „kakvu politiku zamišljati bez historije… i kakvu historiju zamišljati bez političke imaginacije mogućeg?”1 Ako politike nema bez historije, onda ni historije nema bez politike, a između njih je otvoren upravo prostor mogućeg. Kako ustati i opstati nakon iskustva poraza koje je navodni kraj historije postavio kao početak i kraj svakog mišljenja o mogućem utopije i/ili strategije? Suvremena historiografija, na valu historijskog revizionizma koji traje već više od pedeset godina, sasvim rutinski minimizira i negira svako iskustvo u kojem postoji i minimum političkog otpora dominantnoj revizionističkoj slici slijeda i događaja. I upravo tu se otvaraju problemska mjesta o kojima u ovom tekstu želim govoriti u odnosu na historiju Antifašističkog fronta žena u Jugoslaviji i danas. Drugim riječima, da bismo izbjegli monumentalno i antikvarno2 viđenje vlastite historije, Jugoslaviju moramo misliti kritički, što znači da kao feministice moramo pisati 1 Bensaïd, Daniel. Éloge de la politique profane. Pariz: Albin Michel, 2008. str. 355 2 Nietzsche, Friedrich. O koristi i šteti istorije za život. Beograd: Grafos, 1977. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 149 o prvoj i drugoj smrti AFŽ-a. Pisati o dvije smrti ne znači suočiti se sa prošlošću, kako bi to današnji revizionisti htjeli – niti znači zarobiti se u prošlost budući da je naš odnos sa prošlošću uvijek ‘ukotvljen’ mjestom, vremenom pa (foucaultovski govoreći) i tijelom iz kojeg pišemo: dakle posredovan je i akumuliranim i iskustvom-interpretacijom prošlosti i bremenom sadašnjosti. Pisati o dvije smrti AFŽ-a naprosto znači ne čitati prošlost iz rezigniranosti sadašnjeg trenutka – iz jada i bijede tranzicije koje u prošlost učitavaju želju da u njoj uslijed siromaštva sadašnjosti vide bolje sutra – nego iz budućnosti sutrašnjice. Ovako čitati AFŽovsku prošlost znači ne odreći joj njen oslobodilački karakter i ne oduzeti mu utopijski impuls. Znači prepoznati ga, sakupiti ga, i upravo s njim djelovati iz sadašnjosti koja gleda u budućnost. Eppur si muove, unatoč represiji, beznađu i siromaštvu. Sljedeće stranice ispisujem u uvjerenju da je trag koji nam valja slijediti upravo ‘princip nada’. Parafrazirajući upravo Ernsta Blocha, arhiv AFŽ-a želim čitati kao simultanost ne-simultanog (Ungleichzeitigkeit). No, ovakvo čitanje sa sobom nosi i određene posljedice. Ono, naime, nužno mora krenuti od analize kontradikcijā inherentnih jugoslavenskom poimanju tzv. ženskog pitanja kako bi uopće moglo doći do problemā i kontradikcijā danas. U tom smislu, bauk koji kruži ovim radom jest bauk marksizma. Sve naše analize na ljevici/ljevicama postjugoslavenskog prostora slavno su propale u pokušaju da na Jugoslaviju primijene osnovne marksističke kategorije proizvodnje i reprodukcije, dok smo istovremeno naučeni na taksativno nabrajanje institucija države blagostanja kao da one predstavljaju socijalizaciju obitelji i svakodnevnog života, ne naglašavajući da to nije ista stvar. I još važnije: ne naglašavamo da se za te usluge plaćalo upravo temeljem proizvodnje vrijednosti na tržištu, i to dvostruko: plaćali su ih radnice i radnici kao serviseri tržišta. Disoluciju AFŽ-a zato treba posmatrati kao neuspjeh Jugoslavije da uspostavi socijalistički-komunistički društveni poredak, unatoč proklamiranju socijalizma kao vladajuće i noseće ideje društva. Prva smrt AFŽ-a dogodila se već u Jugoslaviji, ne samo njegovim formalnim ‘samoukidanjem’ 1953. godine, nego mnogo ranije, već 1944. godine, kako sugerira Lydija Sklevicky. Druga smrt dogodila se nakon 1989. godine pod najezdom vala historijskog revizionizma unutar kojeg se ženska historija nanovo mogla ispisati/izbrisati samo ‘izmišljanjem tradicije’ u kojoj nije bilo i nema mjesta ni za figuru AFŽ-ovke ni za figuru partizanke. Ljevica kao početno mjesto svog historijskog razumijevanja ne bi smjela uzimati postavke koje nameće historijski revizionizam. Ona ne smije biti obrnuta slika revizionizma. Zbog toga Enzo Traverso navodi da moramo odbiti „iskušenje… određenih komunista, historičara i politologa [riječ je o D. Losurdu] koji preokreću nolteovsku [Ernst Nolte] revizionističku shemu i staljinizam predstavljaju kao �150 TIJANA OKIĆ OD REVOLUCIONARNOG DO PROIZVODNOG SUBJEKTA: ALTERNATIVNA HISTORIJA AFŽ-A proizvod teške fašističke prijetnje: pretjeran i žaljenja vrijedan, kriminalan u svojim krajnjim ishodima, ali najzad deriviran i reaktivan3.  U tom smislu i Daniela Bensaïd nas upozorava da moramo odbiti juridičku (tribunalizacijsku) funkciju historije, ali ne i odreći se donošenja (historijskog) suda.4 Ovaj esej je uvelike inspiriran posljednjom knjigom Darka Suvina „Samo jednom se ljubi: radiografija SFR Jugoslavije”, uz dva važna dodatka: prvi je da ovaj rad kreće upravo tamo gdje je Suvin stao – od pitanja organizacije i položaja žena. Dijelim Suvinov stav da je „postojao snažan emancipacijski smisao – iako uvijek ugrožavan, a kasnije izdan”5. Drugi je da ovu izdaju smještam nešto ranije no Suvin. Uz to, ništa manje važno, želim naglasiti i to da se oslanjam na pionirske studije o radu i djelovanju AFŽ-a čije su autorice Lydija Sklevicky, Gordana Stojaković i Renata Jambrešić-Kirin. Riječ je o ženama koje su na ovom polju napravile neke od najvažnijih koraka, i ovaj rad je prilog kritici koju su one započele. Mnogi dijelovi ovog rada sadrže neizrecive poticaje došle iz čitanja njihovih radova. Čitajući ih, došla sam do zaključka da se u velikim i važnim dijelovima historija različitih republičkih AFŽ-ova može uzimati pars pro toto. Zbog toga u svome radu fokus stavljam na druge elemente koji su preko njihovih čitanja otvorili prostor za moje. Čitaoce upućujem na njihov rad ukoliko žele naučiti nešto o vlastitoj (ženskoj) historiji. U radu ću pokušati pratiti historiju i disoluciju AFŽ-a kroz tri poglavlja. Za pokušaj razumijevanja historije, a potom i disolucije tj. navodnog samoukidanja AFŽ-a, važna su tri pitanja: a) historijski zaborav nekih političkih kontinuiteta, posebice na ljevici; b) odnos privatno-javno u poratnoj Jugoslaviji; c) problem tržišnih reformi i odnosa između proizvodnje, subsistencije i reprodukcije u odnosu na pitanje obitelji i kućanstva. Kada je riječ o obitelji, moja razmišljanja o patrijarhatu polaze od Görana Therborna6 i njegovog razumijevanja patrijarhata i dinamike obiteljskih odnosa. On naime pokazuje da obitelj za sebe i po sebi ne posjeduje nikakvu unutarnju dinamiku promjene sve dok na nju ne utječu izvanjski faktori. O tim izvanjskim faktorima je riječ u ovom radu. 3 Traverso, Enzo, De l’anticommunisme. L’histoire du xxe siècle relue par Nolte, Furet et Courtois, L’Homme et la société 2001/2: 169-194., str.189. 4 Bensaïd, Daniel, Qui est le juge? Pour en finir avec le tribunal de l’Histoire. Paris: Fayard, 1999. str. 127 5 Suvin, Darko, Samo jednom se ljubi. Radiografija SFR Jugoslavije. Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung, 2014., str. 23 6 Therborn, Göran, Between Sex and Power, Family in the World 1900-2000. London: Routledge, 2004. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 151 2. O prehistoriji AFŽ-a Pokušaji da se AFŽ misli historijski nerijetko su obilježeni upravo nedostatkom historijske svijesti. AFŽ je uglavnom, posebice na ljevici, portretiran kao organizacija koja nastaje 1942. godine bez ikakvih prethodnih utjecaja, kao nešto sui generis. Takvo promatranje AFŽ-a dio je sveopćeg historijskog zaborava – u posebno upitnoj formi prisutnog na postjugoslavenskoj ljevici – gdje se prošlosti sjećamo ili selektivno ili reaktivno. Historijski zaborav ima pogubne posljedice. Jedna od najpogubnijih jest ahistorijsko shvaćanje o tome šta se događalo sa ženskim pitanjem i položajem žena u prvoj, a potom i u drugoj Jugoslaviji. Imajući u vidu to da AFŽ jest bio jedinstvena i nikad prije viđena organizacija na području Jugoslavije, no ni u kojem slučaju prvi ženski revolucionarni pokret, potrebno se sjetiti zaboravljenih i zabranjenih uzora. Minimum historijske svijesti i intelektualnog poštenja nalažu da ne zaboravimo djelovanje KPJ između dva svjetska rata, ali ni djelovanje ženskih građanskih udruga i pokreta koji su prethodili AFŽ-u. To je nužno kako ne bismo dopustili da „vlastitu istoriju čitamo kao pogrešnu fusnotu”7. Ne čitati „vlastitu istoriju kao pogrešnu fusnotu” u slučaju AFŽ-a znači govoriti o nekim kontinuitetima ženskog organiziranja. Upravo bih zbog toga, potpuno svjesna opasnosti analize koja se oslanja na analogiju, željela ponuditi i jednu moguću historijsku analogiju. Kroz nju ću, onoliko koliko dopušta, u drugom dijelu ovog poglavlja pratiti razvoj AFŽ-a ukazujući na neke bitne razlike u odnosu na sovjetski Ženotdel i time, ako ništa drugo, otvoriti prostor za buduća istraživanja i razmišljanja. Cilj ovog poglavlja jest upravo da protiv historijskog zaborava postavi teorijski okvir8 koji formiranje AFŽ-a promatra kao konačni rezultat najmanje tri izvora, struje i tendencije koje su mu prethodile. Riječ je prvenstveno o ženskom organiziranju unutar socijalističke, a potom i komunističke partije Jugoslavije, o ženskim i feminističkim pokretima između dva svjetska rata, o omladinskim sekcijama ženskih pokreta koje su odigrale ključnu ulogu u kasnijoj frontovskoj politici KPJ i, konačno, o Ženotdelu kao zabranjenom uzoru. 7 Adriana Zaharijević, Fusnota u globalnoj istoriji: kako se može čitati istorija jugoslovenskog feminizma. „Sociologija Vol. LVII : 72-89, 2015. str. 86 8 Ovaj okvir je nezamisliv bez radova Jovanke Kecman, Nede Božinović, Lidije Sklevicky, Gordane Stojaković �152 TIJANA OKIĆ OD REVOLUCIONARNOG DO PROIZVODNOG SUBJEKTA: ALTERNATIVNA HISTORIJA AFŽ-A 2.1. Žensko organiziranje u radničkom pokretu Ženske sekcije u komunističkom pokretu, njihove metode i ciljevi rada direktno su naslijeđe Druge internacionale (Socijalistička internacionala 1889–1916.) i posebno odlučne uloge Klare Zetkin u nametanju prakse ženske organizacije SPD-a na cijelu Internacionalu. Klara Zetkin je zaslužna za dvije fundamentalne inovacije.9 Prva nije vezana samo uz pitanja politike, nego i organizacije: žensko pitanje ne može biti odvojeno od klasnog. Drugo je još važnije: ideja da su žene, premda eksploatirane kao radnice, podvrgnute specifičnoj formi opresije koja podrazumijeva i specifične historijski uvjetovane metode organizacije i političkog djelovanja žena i radnica. Nakon rezolucija Druge internacionale, sve socijalističke (tada su nosile ime socijal-demokratske) partije morale su u svoj rad inkorporirati ženske komitete, odbore, te izdavati časopise koji se bave ženama i ženskim pitanjem. Tako je, dugi niz godina prije formalnog osnivanja AFŽ-a, i djelovanje socijalističkog pokreta u regiji – pa i KPJ – bilo usmjereno na organiziranje žena i osnivanje ženskih sekcija i komiteta. Iako malobrojne, socijalistkinje (i komunistkinje) organizirale su akcije unutar svojih redova. Tako je u martu 1919. godine Pokrajinski sekretarijat žena socijalista (socijal-demokrata) Bosne i Hercegovine organizirao analfabetske i druge tečajeve namijenjene ženama10. U aprilu iste godine uslijedio je Kongres ujedinjenja Socijalističke radničke partije Jugoslavije (komunista) održan u Beogradu, gdje je izabran Centralni sekretarijata žena socijalista-komunista. U statutu je rečeno da sekretarijat „sebe smatra kao dio partijske cjeline… [i] isključuje svaku zasebnu organizaciju žena, a smatra se tehničkim-izvršnim odborom u agitaciji i organizaciji žena”11. Odnos sekretarijata žena sa Centralnim partijskim vijećem bio je takav da „prema instrukcijama Centralnog partijskog veća SRPJ (k) Centralni sekretarijat žena socijalistakomunista daje direktive za celokupni rad žena”12. Teze o „međunarodnom komunističkom pokretu žena”, usvojene 1920. godine na Drugom kongresu Kominterne (Komunistička internacionala, 1919–1943.), kasnije usvojene i unutar KPJ, ne predstavljaju bitniju inovaciju već postojeće socijalističke prakse, osim možda utoliko što eksplicitnije zahtijevaju uključivanje žena kao ravnopravnih članova 9 Ono što slijedi je moje čitanje članaka Klare Zetkin sabranih u zborniku Clara Zetkin, Selected Writings, New York: International Publishers. Ur. Philip S. Foner, predgovor Angel Davies. Ajli Demiragić zahvaljujem na ovoj knjizi. 10 Kecman, Jovanka, Žene Jugoslavije u radničkom pokretu i ženskim organizacijama 1918-1941. Beograd: Institut za savremenu istoriju, 1978. str. 93 11 Istorijski arhiv KPJ, tom 2, Kongresi i Zemaljske konferencije KPJ 1919-1937. Beograd: Istorijsko odeljenje CK KPJ, 1949. str. 24-26 12 Ibid., str. 25. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 153 u rad komunističkih partija i drugih proleterskih organizacija. Ovaj kontinuitet otjelovljuje Klara Zetkin koja je bila sekretar Međunarodnog ženskog biroa Druge internacionale a 1920. godine postala sekretar Međunarodnog ženskog sekretarijata Komunističke internacionale. Drugi dio statuta žena socijalista-komunista, donesenog na istom Kongresu 1919. godine, navodi rad s mladeži kao jedan od specijalnih zadatka ženskog pokreta: „jer su žene prirodom svojom najpozvanije i najkompetentnije za taj rad… a taj rad se treba odvijati prema modernim pedagoškim načelima, a sa čisto praktičnog gledišta na cjelokupno vaspitanje”13. Svrha ovog rada bila je pripremanje mladeži da budu „odani članovi proleterskog pokreta”14. U to vrijeme je rijetko koji socijalistički pokret dovodio u pitanje fundamentalnu i primarnu društvenu i socijalnu ulogu žena, odnosno ulogu žena kao majki i primarnih njegovateljica odgovornih za odgoj i uzdizanje novih generacija. Kasnije ćemo vidjeti da Tito, poput Staljina, insistira na tome da je primarni zadatak „nove žene” vezan uz njenu specifičnu biološku funkciju majke, ali ćemo vidjeti i kako avangarda boljševičke revolucije Alexandra Kollontai ustvrđuje da socijalistička revolucija mora prerasti u seksualnu revoluciju. Misliti AFŽ historijski omogućava nam da još jednom ispitamo različite modele ženske emancipacije na ljevici, imajući u vidu i važnost za nas danas. S jedne strane, model ekonomske emancipacije koji slijedi liniju argumentacije da će ekonomska neovisnost nužno, matematičkom progresijom, rezultirati emancipacijom žena kroz nadničarski rad. S druge strane, model Aleksandre Kollontai i Ženotdela za koje socijalizacija socijalne brige nije prvi preduvjet za ulazak žena u nadničarski rad, nego se smatra ciljem po sebi, jednim od ciljeva komunizma kao samoupravljanja direktnih proizvođača. Dok su vođe, od Tita preko Vide Tomšič do Mitre Mitrović i Cane Babović, također afirmirali određeni kontinuitet rada među ženama kao temelj za kasnije aktivnosti AFŽ-a, sa historijske točke gledišta važno je insistirati i na određenim rupturama. Potrebno je razlikovati periode djelovanja i političke perspektive koje su ih uvjetovale. U revolucionarnom periodu, tj. periodu bolnog „rađanja” Kraljevine SHS obilježenog štrajkovima, seljačkim ustancima i nacionalnim gerilskim otporom Beogradu, fokus KPJ bio je isključivo organiziranje radnih žena. Nakon tzv. Obznane od 30.12.1920. godine, rad KPJ postaje ilegalan odnosno polu-legalan, a rad među ženama prebačen je u sindikalne organizacije. Od 30ih godina postoji tendencija proširivanja utjecaja na masovne organizacije poput ženskih pokreta. Definitivnim nametanjem Kominternine politike narodnog 13 Ibid. str. 26 14 Ibid., �154 TIJANA OKIĆ OD REVOLUCIONARNOG DO PROIZVODNOG SUBJEKTA: ALTERNATIVNA HISTORIJA AFŽ-A fronta u borbi protiv fašizma iz 1935. godine, nastaje konačna ruptura.15 Otada sudjelovanje i ulazak u ženske buržoaske organizacije, radi formiranja posebnih (frontovskih) organizacija, postaje polazište i model za stvaranje sveklasnog ženskog saveza u progresivnoj borbi za jednakost žena, protiv rata i fašizma. Takav pristup predstavlja raskid s modelom Klare Zetkin koja je odbijala bilo kakvu suradnju radničkog pokreta i buržoaskog feminizma u borbi za npr. pravo glasa, građanska prava i jednakost, kao i sa njenim protivljenjem stvaranja zasebne vanpartijske ženske organizacije. Na ovom primjeru možemo vidjeti kako se jugoslavenski komunistički pokret preoblikovao po uzoru na staljinističke modele u kretanju koje je borbu za emancipaciju žena ograničilo na demokratsku fazu u kojoj je jedini i ključni zadatak bio poraz fašizma i obrana Sovjetskog Saveza. Od početka Drugog svjetskog rata borba za ostvarenje demokratske perspektive nacionalnog oslobođenja i jednakost žena susreću se s političkim problemom, odnosno barijerom: savezom između Staljina i saveznika. I premda ovdje ne možemo detaljno raspravljati o ovoj politici, bitno je istaknuti da su Jugoslavija i Kina bile jedine države u kojima su revolucionarne i demokratske snage uspjele prevazići ove barijere, ujediniti narod u antifašističkoj borbi protiv starog poretka (ancien régime) i otvoriti perspektivu društvene revolucije. Od revolucionarne Španjolske, preko francuskog narodnog fronta, do talijanskog i grčkog pokreta otpora, slijepa poslušnost Staljinovom diktatu značila je sunovrat revolucije. Historijski bismo također trebali uzeti u obzir postojanje paradoksalne i kreativne sinteze i obogaćivanja buržoaskog feminizma i jugoslavenskog komunizma kao organizacijskog, moralnog i političkog preduvjeta za jedan od najvećih masovnih pokreta ikada viđenih na našim prostorima: AFŽ. 2.2. “Odabrane srodnosti”: ženski pokret i komunizam u Kraljevini Feminističke i ženske građanske grupe pokrenule su neke od prvih kampanjā za opismenjavanje žena, analfabetske tečajeve, radile na podizanju svijesti o ženskom pitanju i pravima, bavile se i propagandnim radom kroz izdavaštvo novina. Od 20-ih pa do kraja 30-ih godina XX stoljeća jedna od najvažnijih ženskih i feminističkih organizacija u Kraljevini Jugoslaviji bila je Feministička alijansa, koja 1926. godine mijenja ime u Alijansa ženskih pokreta16. Gordana Stojaković u tekstu „Crtica o feminističkoj istoriji grada Zagreba 1919-1940”17 navodi imena svih važnih predstavnica feminističkih i ženskih pokreta koje su osobnim zalaga15 Sklevicky, Žene Hrvatske u NOB-u 16 Kecman, Božinović, Stojaković 17 Tekst dostupan na: http://pravonarad.info/?p=350 �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 155 njem i agitacijom napravile prve korake za izlazak žena iz sfere privatnog i nevidljivog u sferu javnog. Iako je riječ o ženama iz bogatijih obitelji, pismenim, često i fakultetski obrazovanim, njihovi su zahtjevi bili usmjereni na jednakost svih žena. Neda Božinović, jedna od aktivistkinja AFŽ-a Srbije u knjizi „Žensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku” svjesno nastoji naglasiti i potvrditi naslijeđe predratnog ženskog pokreta koji ju je formirao: [...] još od vremena kada sam pre Drugog svetskog rata prišla ženskom pokretu impresionirale su me žene koje su začinjale i razvijale ženski pokret. Ne manje osećanja gajim prema ženama svoje generacije koje su, naročito u ratu, ne štedeći sebe, pa ni svoje živote, dale svoj puni doprinos za ostvarenje fundamentalnih pretpostavki ženskog oslobođenja. Moje duboko ubeđenje je da su žene svih generacija, u svom vremenu sa svim njegovim i svojim vlastitim ograničenjima, uradile što je bilo moguće. Ovaj rad je... pokušaj da se na jednom mestu prikaže istorija pokreta žena u Srbiji, da se ukaže i na napore i upornost samih žena da doprinesu promenama, da menjaju svoj status, na podršku i osporavanja koje su u tome imale. Jer, one su umnogom zaboravljene – o njima istorija malo piše.18 Zbog toga nije dovoljno samo ustvrditi da se moraju razumjeti historijski kontekst i sva ograničenja i prepreke s kojima su se feministice susretale da bismo shvatili koliko su njihovi zahtjevi bili progresivni. Bila je potrebna revolucija i još dvadeset godina kako bi se ovi zahtjevi ispunili, i to ne u potpunosti. Neda Božinović potvrđuje da su feministički programi međuratnog perioda u SFRJ ne samo bili prihvaćeni nego su se zakonska rješenja SFRJ formulirala na osnovu tih programa sve do sredine 60-ih godina.19 Potrebno je ukazati na dva najvažnija doprinosa (inovacije) feminističkog i ženskog pokreta koji su za kasniji razvoj ženskog pitanja bili od presudne važnosti. Jedan od najvažnijih ispostavljenih zahtjeva bio je promjena građanskog zakonika i ujedinjavanje pravnih propisa važećih u Kraljevini Jugoslaviji. Naime, danas se često zaboravlja da u toj Kraljevini nije postojao jedinstven pravni sustav. U časopisu Alijanse Ženski pokret navodi se da u Jugoslaviji postoji šest pravnih područja na kojima važe različiti propisi građanskog zakonika.20 Ali svima su im bili zajednički podređeni položaj žene i potpuna fizička i materijalna ovisnost 18 Ženski pokret, januar februar, 1937. str. 5-6, zahvaljuem Gordani Stojaković na proslijeđivanju dva broja ovog časopisa. 19 Božinović, str. 262 20 Ženski pokret, januar februar, 1937. str. 6-15. �156 TIJANA OKIĆ OD REVOLUCIONARNOG DO PROIZVODNOG SUBJEKTA: ALTERNATIVNA HISTORIJA AFŽ-A žene o muškim članovima obitelji. Alijansa je iznijela dva najvažnija prijedloga rješenja akata građanskog zakonika: a) nadležnost sekularnih, građanskih sudova u pogledu svih predmeta, ukidanje očinske i muževljeve vlasti, b) priznanju jednakog prava ženama da raspolažu sobom i imovinom, uvođenje stečene imovine, jednako pravo na nasljeđivanje. Drugi element se odnosi na socijalno zakonodavstvo za koje je Alijansa ponudila sljedeća rješenja: [d]a poslodavci vode strogu kontrolu o izvođenju zabrane noćnog rada za žene, o radu žena pre i posle porođaja, da se staraju o tome da poslodavci otvaraju dečja skloništa prema zakonskoj obavezi, u kojima će nadzor voditi stručno žensko osoblje; da vode računa o higijenskim uslovima rada, naročito o ispravnoj ventilaciji, osnivanju kuhinja, umivaonica, odvojenih za muške i ženske, garderobama itd; da se postigne što efikasnija zaštita materinstva za žene uposlene u industriji, zanatima, kućanstvu i poljoprivredi predlažemo: da se proširi zakon o osiguranju radnika i na poljoprivredno radništvo; da se uspostave propisi zakona o osiguranju radnika iz godine 1922 u pogledu roka osiguranja za sticanje prava na pomoć o porođaju, trajanja porodiljske zaštite, potpore za porođaje, opreme za dete i potpore za dojenje… 21 Alijansa ženskih pokreta iznijela je i zahtjev za uvođenjem ženskih radnih inspektora kako bi se osiguralo sprovođenje gore navedenih zahtjeva i već postojećih zakona. Iste zahtjeve nalazimo i u socijalističkom ženskom časopisu Jednakost (Die Gleichheit, 1892–1923.) koji je uređivala Klara Zetkin. Tvrdnja Lidije Sklevicky da je AFŽ „bio i ostao jedinim legitimnim nasljednikom ovog pokreta”22 slaže se sa tvrdnjom Nede Božinović. Premda se mnoštvo tekstova bavi narativima ženskih pokreta, istaknutim figurama, rezolucijama ili opisima organizacija, do sada nije napisana nijedna sveobuhvatna socijalna historija žena u Kraljevini. U odsustvu takve historije, želim istaknuti nekoliko važnih elemenata. Pojava i proliferacija istaknutih i važnih ženskih pokreta, od onih lijevo orijentiranih do religijskih i dobrotvornih, rezultat je onoga što bismo Blochovim rječnikom mogli nazvati simultanost nesimultanosti ili još jednostavnije, Lenjinovim riječima, nejednakim razvojem. I dok su žene u pogledu prava u suštini ostale malodobne i nezrele, podređene autoritetu najprije starijih muškaraca a potom i sinova, dok je svaka druga žena bila nepismena, period između dva svjetska rata je ipak, prema Veri Erlich, bio 21 Ibid. 22 Sklevicky, str. 81 �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 157 period „kriznog vremena... opšteg nemira i konflikta u porodici”23. Tradiconalne forme patrijarhalne obitelji (zadruga i višegeneracijsko domaćinstvo) sve više su se raspadale – no ne i u Makedoniji i među muslimanskim stanovništvom – a novčana privreda je sve više prodirala u poljoprivredu. Očevi više nisu mogli zapovijedati na isti način, a odnosi među mladim muškarcima i ženama rapidno su se mijenjali i postajali slobodniji. Žene sa sela gubile su stvarnu zaštitu patrijarhalnih običaja i našle se između patrijarhalnog pravnog poretka s jedne i neograničene slobode eksploatacije tržišta s druge strane. Trendovi zapošljavanja ženske radne snage, koji su u stvarnosti često značili zamjenu muške radne snage ženskom i dječjom, bili su uvjetovani ne samo smrću dijela muške populacije u Prvom svjetskom ratu nego i ratom izazvanim naglim demografskim promjenama. Tako je primjerice 1921. godine 40% stanovništva Kraljevine Jugoslavije bilo mlađe od 14 godina.24 Uz to je na ionako osiromašenom selu nastavljena fragmentacija zemljišnih posjeda, što seosko stanovništvo prisiljava da sve više traži dodatne izvore prihoda. Rastuća klasa radnika-seljaka, odnosno ženska i dječja radna snaga, predstavlja rezervnu armiju nezaposlenih, što poslodavcima omogućuje da smanje cijenu rada i nadnica. Brisanjem granica između pozadine i fronta, nova era totalnog rata dovodi u pitanje i rodne granice između privatnog i javnog. Tako su žene tokom Prvog svjetskog rata zbog odsustva muškaraca zauzele važne društvene funkcije koje (barem u gradovima) uspijevaju zadržati čak i u periodu demobilizacije.25 U gradovima su, pod utjecajem zapadnjačkih trendova, žene pohađale škole, univerzitete i borile se za veća politička prava. Na univerzitetima je bilo oko 20% ženske populacije koja se, pod snažnim utjecajem liberalnih i socijalističkih ideja o jednakosti spolova, okreće protiv dvostrukog seksualnog morala. Nije se radilo samo o odbijanju zastarjelih običaja, nego o tome da su „diktatura i njene reakcionarne snage… sprovele prema ženama svoje nazadne mere i zapretile im novim oduzimanjem i ono malo stečenih prava”26. Upravo su gore navedeni procesi u osvit rata omogućili i uvjetovali i formiranje jezgra KPJ i kadra AFŽ-a. Taj kadar je činila mlada grupa seoskih učiteljica i radnica 23 Erlich, Vera S. „Das Erschütternd Gleichgewicht in der Familie, aus eine Jugoslawischen Studie” Citirano u: Holm Sundhausen, Historija Srbije od 19. do 21. veka. str. 296. Beograd: Clio, 2009. 24 Čalić, Žanin-Mari., Socijalna istorija Srbije 1815-1941. Beograd: Clio, 2004. str. 253-254. 25 Čalić, Žanin-Mari. Historija Jugoslavije u XX veku. Beograd: Clio, 2013, 123. 26 Bilten „Ženski pokret kroz omladinsku sekciju”, izveštaj br. 2. Januar 1940, u: ur. Cvetić, Bosa, Žene Srbije u NOB-i, str. 56-9. �158 TIJANA OKIĆ OD REVOLUCIONARNOG DO PROIZVODNOG SUBJEKTA: ALTERNATIVNA HISTORIJA AFŽ-A koje su, stekavši u gradu obrazovanje odnosno radničko iskustvo, donosile natrag u sela slobodarske i progresivne ideje, te buržoaska univerzitetski obrazovana omladina koja se pod utjecajem komunističkih ideala, u turgenjevskoj drami majki i kćeri sukobila s „gospođama“ iz feminističkog pokreta. Tako se sredinom 30-ih godina prošlog stoljeća nova generacija mladih žena, studentica i radnica pridružuje postojećim ženskim i feminističkim organizacijama. Povezujući pitanja jednakosti s borbom protiv rata i fašizma, omladinske sekcije su uspjele feministički pokret povezati sa antifašističkim. U borbi za pravo glasa 1939. godine, u Srbiji se primjerice dogodilo to da je „po prvi puta jedan široki društveni pokret prihvatio ideju da se sloboda i demokracija mogu odnositi na potlačenu polovinu društva: žene”27. Nekadašnje pripadnice omladinskih sekcija ženskog pokreta, pokreta Univerzitetski obrazovanih žena i drugih članica ženskih organizacija sudjelovale su u pripremama za oružanu pobunu 1941. godine i spontano osnovale ženske antifašističke komisije – prethodnice AFŽ-a. Godine 1939. u maju se održava Zemaljsko savjetovanje KPJ na kojem se u osvit rata raspravlja o uključivanju žena kao ravnopravnih članova u rad Partije i drugih proleterskih organizacija, a što je Partija imala u planu puna dva desetljeća ranije. Tito, strahujući da će mobilizacija i represija desetkovati partijsko vodstvo, vidi u ženama potencijalne kadrove koji su „klasnom neprijatelju nepoznati”. Upravo iz toga proizlazi ideja da „ne sme biti ni jednog foruma bez ženskih članova. Ako je većina kadrova do sada podcenjivala važnost uvlačenja žena u KP – onda sada moraju postati svesni činjenice da je stvaranje ženskih partijskih kadrova naš najvažniji organizacioni zadatak”28. Muški članovi Partije bili su kritizirani što na rad sa ženama gledaju kao na ženski rad, ali kada se vodstvo ženskog pokreta, suočeno s ratom i prijetnjom represije povuklo iz političke borbe, još veći problem postaje feminizam. Na partijskom kongresu 1940. godine Vida Tomšič izjavljuje: „[f]eminizam postavlja zajedničke zahtjeve žena sviju slojeva odijeljeno od zahtjeva radnog naroda. Naglašavanjem zajedničkih ženskih zahtjeva u suprotnosti i u borbi protiv muškaraca feminizam sakriva klasnu osnovu ženskog pitanja, te time odvraća masu žena od borbe protiv kapitalizma kao i protiv klasnog društva uopće”29. Isto ovo, i s jednakim pravom, mogla je reći i Klara Zetkin oko 1890. godine. No, KP u tom trenutku vodi politiku u okviru narodnog fronta i zapravo ne povezuje opća demokratska pitanja sa borbom protiv kapitala budući da govorimo o vremenu demokratskog antifašističkog saveza. 27 Božinović, Neda, Položaj Žene u Srbiji u XiX i XX veku, Beograd: Žene u crnom, 1996. str. 260 28 Tito, 1939, objavljeno u: Proleter, br. 1-2, januar-februar, 1940, str. 6.
 29 Vida Tomšič, citirano u: Šoljan Marija, ur. Žene Hrvatske u NOB-u, Vol I, str. 1-8. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 159 2.3. AFŽ kao revolucionarni pokret Prema službenim brojkama, dva je miliona žena sudjelovalo u NOB-u: ta brojka čini najveći ženski organizirani pokret u Drugom svjetskom ratu. Borilo se 100.000 žena (partizanki) a njih 2.000 su dobile vojni čin. 25.000 partizanki je ubijeno, a preko 40.000 ranjeno u borbi. Dodamo li ovome stravične slike fašističkog terora i genocida, međunacionalne masakre kojima su orkestrirale kolaboracionističke snage i totalni kolaps društvenog i ekonomskog života, postignuća AFŽ-a, u principu organiziranog pokreta masa seljanki, vrijedan je najmanje dubokog naklona. Širenjem oslobođenih teritorija, od početka ustanka bivaju uspostavljani Narodno oslobodilačka vojska (NOV) i organizirani izbori u Narodnooslobodilački odbori (NOO) u kojima su mogli glasati svi punoljetni građani, bez obzira na religiju, spol ili nacionalnost. Pravo glasa žena nastalo je u borbi i iz borbe za novu vlast. AFŽ je mobilizirao žene za prve istinski slobodne i jednake izbore ikada viđene na tlu Jugoslavije, te ohrabrivao žene da se i same kandidiraju. U samoj BiH je do kraja rata u seoske i mjesne odbore NOO-a bilo izabrano 3.000 žena. No, kao i u KPJ, u više organe vlasti izabrano je mnogo manje žena nego muškaraca. U revolucionarnu vlast BiH (ZAVNOBiH) izabrano je samo pet žena, četiri puta manje nego u njegov hrvatski ekvivalent – ZAVNOH, budući da je AFŽ u Hrvatskoj bio daleko najjači i najorganiziraniji. Na historijskom zasijedanju Antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja (AVNOJ), gdje su se narodnooslobodilački odbori proglasili legitimnom i suverenom vladom Jugoslavije, sjedila je samo jedna žena – Kata Pejnović, predsjednica Izvršnog odbora AFŽ-a, izabrana u Predsjedništvo AVNOJ-a. Na drugom Zasijedanju AVNOJ-a, u Bihaću, žene su činile 4% ukupnog članstva, a u Predsjedništvo su izabrane samo dvije – Spasenija Cana Babović i Maca Gržetić, obje članice Izvršnog odbora AFŽ-a. Jedan od prvih osnivačkih dokumenata AFŽ-a kojima se precizira cilj i način djelovanja, jest Okružnica broj 4. Centralnog komiteta komunističke partije Hrvatske iz 1941. godine gdje se govori o osnivanju AFŽ-a i njegovoj ulozi „u cilju aktiviziranja i povezivanja širokih slojeva žena i njihovog uvlačenja u narodnodnooslobodilačku borbu bez obzira na njihovu političku, nacionalnu i vjersku pripadnost”. Ovim dokumentom je po prvi put skicirana buduća organizacijska struktura AFŽ-a koja je, poput partijske, bila teritorijalna i izborna, i penjala se od nižih kvartovskih, gradskih, oblasnih i sreskih do Glavnog odbora; bila je centralizirana, a niži odbori su bili podređeni višim. Prvobitni zadatak AFŽ-a bio je da osigura potporu partizanskim odredima, a sam AFŽ je ušao u sastav �160 TIJANA OKIĆ OD REVOLUCIONARNOG DO PROIZVODNOG SUBJEKTA: ALTERNATIVNA HISTORIJA AFŽ-A Narodnooslobodilačkog fronta.30 Na listi političkih ciljeva i zadataka AFŽ-a pojavila se i borba za jednakost među spolovima, što je trebalo postati drugim centralnim pitanjem djelovanja AFŽ-a. Na prvom Zemaljskom kongresu AFŽ-a u Bosanskom Petrovcu, vezu sa prijašnjim aktivnostima AFŽ-a potvrđuje Titovo obraćanje: „[n]a koncu bih htio da kažem još to da je Antifašistički front žena, koji postoji već odavno, a sada je dobio i svoju organizacionu formu, jedna od organizacija koja je ponikla odozdo….”31. O tome da AFŽ jest ženska organizacija, ali ne odvojena od drugih, svjedoče druga dva važna dokumenta prvog Zemaljskog kongresa AFŽ-a. Riječ je o referatima Cane Babović i Mitre Mitrović, tajnice omladisnke sekcije ženskog pokreta i jedne od glavnih ženskih figura Partije.32 One se također osvrću na rad u predratnim godinama, potvrđujući da je formiranje AFŽ-a rezultat dugogodišnjeg rada i borbe žena Jugoslavije za pravedniji svijet. Oba referata bi trebalo čitati kao programatska, posebno zbog činjenice da je AFŽ svoj statut usvojio mnogo kasnije, kao i zbog činjenice da se KPJ u oba referata spominje kao nosilac borbe protiv fašizma, a za jednakost svih. Isticanje važnosti KPJ predstavlja suptilan odmak od politike narodnog fronta, čime se ponovno potvrđuje gore navedeni podatak da je KPJ istovremeno slijedila (za što također nalazimo primjere u referatima) ali i odstupala od trvrde linije narodnog fronta. KPJ je od početka razumijevala da (parafrazirajući referat Mitre Mitrović) vodi borbu i rat u kojima se briše razlika između pozadine i fronta. Više nije bilo moguće front smatrati muškim, a pozadinu ženskom. Stoga ustanak naroda nije mogao bez podrške žena i apsolutne mobilizacije prerasti u općenarodnu borbu i pobunu. Žene je bilo potrebno mobilizirati za borbu ali, još važnije, za pozadinski rad od kojeg je ovisilo snadbijevanje vojske, narodnog fronta, prenošenje poruka i uopće komunikacija viših i nižih komiteta KP, kao i odbora AFŽ-a. Veliki problem u tom smislu predstavljalo je seljaštvo. Budući da je seljaštvo činilo većinu stanovništva, cilj daljnjeg toka borbi počivao je upravo na stupnju mobilizacije seljaka u partizanske redove. Jednako važna bila je i proklamacija jednakosti muškaraca i žena, obećanje bolje budućnosti i socijalne pravde na kojem je počivao cijeli revolucionarni podvig: rušenje starog i stvaranje novog. 30 Žene Hrvatske u NOB-u, Vol I, str. 57. 31 Tito ženama Jugoslavije, dostupno na: http://www.afzarhiv.org/items/show/92 32 Cana Babović, Organizaciono pitanje AFŽ-a, dostupno na: http://www.afzarhiv.org/items/show/231, Mitra Mitrović, Antifašistički pokret žena u okviru narodno-oslobodilačke-borbe dostupno na: http://www.afzarhiv.org/items/show/232; svi naglasci su moji �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 161 Borba partizana naslanjala se na gerilske strategije ali i na lokalne tradicije hajduka i uskoka, Prvog i Drugog Srpskog Ustanka (1804–1817.), seljačke pobune protiv Otomanskog carstva u BiH 19. stoljeća, ženske revolucionarne vojne komitete VMRO-a koji su sudjelovali u Ilindanskom ustanku 1903. godine, ženske gerilske borce crnogorskog otpora autrougarskoj okupaciji od 1916. do 1918. godine, kao i ustaničke pobune protiv ranijih okupatora. Milovan Đilas, primjerice, navodi da je Partija svjesno koristila „drevne tradicije i mitove“ da bi predstavila NOB kao nastavak „vjekovne borbe naših slobodoljubivih naroda”33. Analiza Jelene Batinić34 pokazuje kako je KPJ figuru nove žene stvarala povezujući je s epskim figurama južnoslavenskog folklora. Partizanska ženstvenost počivala je na dva stuba: plemenite junakinje koja svoju čast i vrijednost (odnosno jednakost) dokazuje u bitkama, i majke koja poziva na osvetu svoje mrtve djece. Oličenje ove potonje bila je Kata Pejnović, u narodu poznata kao „majka Kata“, koja je na osvetu pozvala na Prvoj Zemaljskoj konferenciji AFŽ-a. Prva figura porediva je s ulogom mladih seljanki kao borkinja i bolničarki, a druga s pozadinskom ulogom starijih seljanki, majki koje su obavljale tradicionalne ženske poslove. Zajedno su među seljaštvom imale ogroman mobilizacijski potencijal budući da su sadržavale elemente tradicije, što je utjecalo na buđenje patriotskih osjećanja i stupanje u borbu. Ove figure nove žene naslovnica prvog broja časopisa Žena u borbi slikom ujedinjuje u ženu koja jednom rukom drži dijete, a drugom pušku. Spajajući tradicionalno sa novim i modernim, KPJ čini sasvim legitiman korak kojim stvara upravo uvjet mogućnosti za revolucionarni prevrat. Iako ni ustaše ni četnici nisu zanemarivali važnost žena, u njihovim prikazima žene su i dalje bile nejednake i vezivane uz crkvu, kuću i djecu.35 Načinivši jasnu razliku u odnosu na poimanje žena, KPJ osigurava stratešku prednost nad okupatorskim i kolaboracionističkim snagama. U svojem referatu o organizacijskim pitanjima AFŽ-a, Cana Babović podcrtava da je borba koju vodi i koju će voditi AFŽ – borba KPJ, stoga se kao glavni zadatak pokreta uopće zahtijevalo „potpuno obezbeđenje naše vojske”. Cana Babović u svom referatu oštro napada „buržoaske” feminističke pokrete kako bi pokazala da je cilj jednakosti podređen općim ciljevima NOB-a. 33 Djilas, Milovan, Wartime. New York: Harcourt Brace Jovanovich, 1977. str. 227. 34 Batinić, Jelena. Women and Yugosav Partisans. A history of World War II Resistance. New York: Cambridge University Press, 2015. 35 O ulozi i mjestu žena u ustaškom pokretu vidjeti više u radovima: Bitunjac Martina, Le donne e il movimento ustascia. Rim: Edizioni Nuova Cultura, 2013.Renata Jambrešić-Kirin i Senjković Reana, Puno puta bi vas bili... Narodna umjetnost, 42/2, 2005, str. 109-126 �162 TIJANA OKIĆ OD REVOLUCIONARNOG DO PROIZVODNOG SUBJEKTA: ALTERNATIVNA HISTORIJA AFŽ-A Drugi važan zadatak AFŽ-a bilo je izdavanje časopisa koji je trebao služiti za mobilizaciju žena, a time i kao pomoć vojsci. Časopisi su trebali služiti i za političko uzdizanje žene, što je također navedeno kao jedan od ciljeva organizacije. Unutarpartijski dokumenti, kao i dokumenti Arhiva, ponavljaju da mnoge žene, čak i aktivistice AFŽ-a ne samo da ne razumiju svoju ulogu u NOB-u, nego ne razumiju niti da se borba vodi za njihovu jednakost. Samo političkim uzdizanjem žena bilo je moguće osigurati da sve žene shvate važnost borbe i nužnost okupljanja svih antifašistkinja (bez obzira na klasu, religiju i nacionalnost) u borbi protiv fašizma. Kako bi se podigla „politička svijest” najprije je trebalo iskorijeniti masovnu nepismenost, tako su na oslobođenim teritorijama partijski kadrovi koji su vodili i AFŽ odmah pokretali analfabetske tečajeve, tečajeve o higijeni, domaćinstvu i političkim ciljevima NOB-a. Treći važan element rada AFŽ-a bio je rad na oslobođenoj teritoriji s ciljem učvršćivanja narodne vlasti i podržavanja narodnih odbora. Govoreći o oslobođenoj teritoriji i važnosti upostave narodne vlasti, Mitra Mitrović u svom referatu navodi da se već „sada na oslobođenoj teritoriji podižu dečiji domovi”. Jedna od zanimljivosti njenog referata jest i prikaz načina na koji su se žene transformirale u borbi i kroz borbu – zauzimajući istu poziciju kao i muškarci. Žene uključene u narodnooslobodilačku borbu ponosno su isticale kako su zauzele muško mjesto i u borbi dokazivale svoje „junaštvo, hrabrost i sposobnost”. I dok je jedan od nesumnjivo najvažnijih doprinosa bio taj da je u kriznom trenutku omogućeno da „transgresijom tradicionalnih rodnih uloga” žena – kao partizanka – uopće stupi u poredak političkog, ovo stupanje u borbu za pravednije društvo u svojoj suštini nije dovelo u pitanje rodne odnose i norme nego ih je ponavljalo i perpetuiralo (što potvrđuju i referati Cane Babović i Mitre Mitrović). Iako je strategija KPJ uvelike ovisila o uspjehu uvođenja žena u pokret i borbu, mobilizacija žena u AFŽ koegzistirala je sa tradicionalnim shvaćanjima, a žene koje su doprinosile partizanskoj borbi činile su to u pravilu obavljanjem tradicionalno ženskih zadataka i poslova: čišćenjem, pranjem, njegovanjem i brigom za druge. Rad AFŽ-a tako se od početka formira isključivo kao ženski rad koji u velikoj mjeri počiva na tradicionalnom modelu koji ističe „žensku” prirodu i „ženske” kvalitete. I dok je u ratu taj strateški ustupak partizanima donio prevagu a ženama omogućio da se potvrde i kao revolucionarni subjekti, u poratnom periodu kontradikcije rodnih uloga zadobijaju drugačiju putanju. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 163 Problemi u radu AFŽ-a pojavili su se već u njegovoj prvoj fazi. Iako Lydija Sklevicky36 o prvoj fazi djelovanja AFŽ-a govori kao o fazi autonomnosti, pozivajući se na referat Mitre Mitrović sa Prvog zemaljskog zasijedanja AFŽ-a, ja u referatu Mitre Mitrović ne pronalazim dokaze za to. Prije će biti da je Lydija Sklevicky zamijenila referate Cane Babović i Mitre Mitrović, jer u referatu Cane Babović eksplicitno stoji „da će Centralni odbor nastojati da se naše organizacije vremenom osamostale”. Čitanjem arhivskih dokumenata utvrdila sam da je ipak sve ostalo na nastojanju. AFŽ nikada nije bio niti postao autonomna organizacija. Rad AFŽ-a je od početka bio subordiniran djelovanju NF, a NF je bio direktno podređen KPJ. Premda je AFŽ imao ograničenu operativnu autonomiju, nikada nije imao potpunu organizacijsku autonomiju. Operativna autonomija je bila izraženija na okupiranom teritoriju, budući da je protok informacija od CK KPJ i NF do odbora AFŽ-a stizao mnogo teže, što je značilo da su odbornice AFŽ-a same morale pronalaziti načine djelovanja. Stoga i na ljevici ponavljane tvrdnje o autonomiji AFŽ-a smatram potpuno neopravdanim, što pokazuje i mnoštvo dokumenata Arhiva. Pripisivati AFŽ-u autonomiju koju nikada nije imao zapravo znači ne historizirati ga, nego ga mitoligizirati. Glavni cilj mita o autonomiji jest legitimirati liberalne teze drugog vala feminizma koji tvrdi da bi ženski pokret trebao biti politički i organizacijski neovisno od ljevice.37 Iz ovakvog viđenja proizlazi metafizički dualizam koji Lidiju Sklevicky vodi ka postavljanju teze o pretežno herojskoj fazi AFŽ-a i pretežno dijaboličkoj fazi podređenosti Partiji koja kulminira disolucijom AFŽ-a 1953. godine. Sve i da ovo uzmemo kao istinito, to ne objašnjava ograničenja ženske emancipacije za vrijeme i poslije rata. Teza o autonomiji na taj način u suštini zamagljuje centralni politički ulog tj. pitanje političke strategije u odnosu na ciljeve revolucije i značenje emancipacije: konflikt između modela ekonomske emancipacije i abolicije (komunističkog ukidanja) obitelji, klase i države o kojima će biti riječi kasnije. Direktivno pismo CK KPJ iz januara 1944. godine prvi je korak ka još većoj centralizaciji AFŽ-a potvrđenoj i na V Kongresu KPJ kada se događa druga preraspodjela zadataka između NF-a i AFŽ-a, kad AFŽ postaje izvršni organ NF-a i više se ne stara o političkom uzdizanju žena. Arhiv svjedoči i o problemima nakon završetka rata. Izvještaji u više navrata spominju da žene funkcionera i članova NF-a ni na koji način ne sudjeluju u radu AFŽ-a.38 To je mnogim ženama 36 Sklevicky, žene Hrvatske u NOB-i, str. 108. 37 O čemu govori i Lilijana Burcar, više u: Burcar Lilijana, Restavracija kapitalizma: repatriarhalizacija družbe, str. 113-142, Ljubljana, Sophia, 2015. Lilijani Burcar se zahvaljujem jer mi je poslala svoju poticajnu knjigu koja predstavlja do sada jedini pokušaj objašnjenja položaja žena u tranziciji. 38 Glavni odbor AFŽ-a BiH, Dopis sreskog odbor AFŽ-a Velika Kladuša, Arhiv Bosne i Hercegovine, �164 TIJANA OKIĆ OD REVOLUCIONARNOG DO PROIZVODNOG SUBJEKTA: ALTERNATIVNA HISTORIJA AFŽ-A predstavljalo problem, a nekima i znak da ni one ne bi trebale sudjelovati u radu odbora. Jednako se tako navodi i da drugovi ne daju drugaricama da pohađaju tečajeve, ili pak da žene funkcionera „s ponosom ističu” da ne žele raditi u organizaciji.39 Nećemo pogriješili ako kažemo da je usred revolucije i sama ideja da su žene jednake muškarcima predstavljala revoluciju. Sama ideja je već od samih početaka nailazila na otpor, i upravo su zbog toga žene morale iznalaziti načine da dokažu da nisu zaostale i glupe. Sve to se odražavalo i na rad AFŽ-a. Trideset godina kasnije, Dušanka Kovačević, jedna od centralnih figura AFŽ-a BiH, to opisuje ovako: žene su …okrećući leđa tradiciji koja je sputavala njihove snage, moralno, fizički i psihološki postale drukčije, ne u smislu da su sticale osobine muškaraca kako se to često misli, nego su postajale ono što je bilo potrebno slobodi naroda i revoluciji. U revoluciji su žene i djevojke našle mjesto što je važnije od lične sudbine zapisane u istoriji žene, ali su nagonski tražile izraz iz sudbine svojih majki i baba. Prvi put u istoriji, valjda, žena je izgrađivala svoj sopstveni ideal žene, nezavisno od toga kakvu ženu želi muškarac. Taj ideal gradila je mjerilima revolucije i pobjede nad neprijateljem. Vrijednost kao što su odanost narodu, hrabrost, znanje, preduzmljivost potiskivale su stara mjerila koja su od žene tražila poslušnost, nemiješanje u muške poslove, zatvorenost u kući, itd. Muškarci su se manje mijenjali. Mnogi od njih su prihvatili tu novu ženu, drugaricu, kao nužnu, ali i prolaznu ratnu pojavu, dio surove ratne stvarnosti.40 No, čitavoj je arhivskoj građi zajedničko to da se borba KPJ gotovo ne povezuje s borbom protiv kapitalizma, što ima veze sa već spomenutim strateškim revolucionarnim pitanjem. To je umnogome odredilo reakciju koja je bitno uvjetovala kasniju politiku KPJ. Činjenica da je program KPJ od 1935. godine balansirao između nezavisne revolucionarne politike i politika narodnog fronta proizvela je dva značajna rezultata: s jedne strane je revolucionarna politika osigurala Kutija 2, 901/47, 1947. Glavni odbor AFŽ-a BiH, “Zapisnik sa savjetovanja predsjednica i sekretara sreskih odbora AFŽ održan u Sarajevu 20.1.1949. godine”, Arhiv Bosne i Hercegovine, Kutija 7a, ? 1949., Oblasni odbor AFŽ-a Sarajevo, “Zapisnik s pleuma za oblast Bihać” Arhiv Bosne i Hercegovine, Kutija 9, br. dok. ?, 1950… 39 Primjerice: Glavni dobor AFŽ BiH, “Zapisnik plenarnog sastanka Sreskog odbora AFŽ-a održan 26.9.1948. godine” Arhiv Bosne i Hercegovine, Kutija 5, 84/48, 1948. Oblasni odbor AFŽ-a, Oblasni odbor AFŽ-a, “Zapisnik Plenarnog sastanka AFŽ-a u Bihaću održanog u prostorijama u vjećnici G.N.O dana 9.2.1950. godine, str. 2. Arhiv Bosne i Hrecegovine, Kutija 9, 1061/5, 1950. Oblasni odbor AFŽ-a, “Zapisnik sa sastanka sekretarijata Oblasnog odbora za oblast sarajevsku koji se održaje 10.1.1950. godine”, Arhiv Bosne i Hercegovine, Kutija 9, 1053/4, 1950. 40 Žene BiH u NOB-u, Svjetlost, Sarajevo, 1977. str. 38-38, italic T.O. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 165 otvaranje revolucionarnog polja i stvorila uvjet mogućnosti revolucije, no s druge strane je slijeđenje politika narodnog fronta onemogućilo KPJ da borbu protiv fašizma, koju je stavljala na prvo mjesto, poveže s borbom protiv kapitala i kapitalizma. Ovo je posebno važno za razumijevanje položaja žena u Jugoslaviji i razumijevanje odnosa proizvodnje i reprodukcije, kao i forme koju je ovaj odnos poprimio već 50-ih godina prošlog stoljeća, a o čemu i Arhiv svjedoči. 2.4. Čega Ženotdel (ni)je ime? U prethodnom dijelu teksta je navedeno da ću pokušati ispitati granice jedne moguće historijske analogije. U arhivu AFŽ-a, u kasnijim biografijama partizanki i u većini djela jugoslavenske historiografije koja se bave ženskim pitanjem, uočava se nešto što ću za potrebe ovog rada nazvati simptomatičnim odsustvom. Naime, literatura o jugoslavenskom komunističkom pokretu i AFŽ-u ni ne spominje sovjetski Ženotdel (Женотдел) ni njegove glavne protagonistice Aleksandru Kollontai, Inesu Armand, Nadeždu Krupskaju, Konkordiju Samojlovu i Klaudiju Nikolaevnu. I nasumična Google pretraga o Ženotdelu jedva da daje rezultate na našem jeziku, a u tim malobrojnim rezultatima se spominje isključivo uz ime Aleksandre Kollontai. To da se Ženotdel ni danas gotovo ne spominje zasigurno je rezultat brisanja historije Ženotdela – najprije iz sovjetske, a onda nužno i svih istočno-blokovskih historiografija, uključujući i jugoslavensku. Pitanja o odsustvu Ženotdela nameću se sama od sebe: da li je u vremenu formalnog uspostavljanja AFŽ-a u Jugoslaviji bilo zabranjeno govoriti o Ženotdelu koji je do tada prestao postojati? Da li je model Ženotdela bio model kojeg se moralo zaboraviti i na kojeg se nije smjelo pozivati niti ga se prisjećati? I, u konačnici, glavno pitanje: koja je razlika između Ženotdela i AFŽ-a? Struktura AFŽ-a je u velikoj mjeri – ali ne u potpunosti – oponašala strukturu Ženotdela.41 I već je stoga o Ženotdelu moguće govoriti kao o u odsutnom modelu a – u periodu formalnog osnivanja AFŽ-a – i kao o zabranjenom modelu, budući da tada Jugoslavija u potpunosti slijedi Staljinovu politiku Kominterne i politiku narodnog fronta42. 41 Više u: Stites, Richard, Zhenotdel: Bolshevism and Russian Women, 1917-1930, Russian History, Vol. 3, br. 2, str. 182. 42 Ideja da za potrebe ovog teksta po prvi puta uopće pokušam napraviti kratku komprativnu analizu Ženotdela i AFŽ-a, javila se nakon što sam u arhivu AFŽ-a pročitala Dopis centralnog odbora AFŽ-a iz Beograda Glavnom odboru AFŽ-a za BiH od 30.1.1947. godine u kojem se govori o propustu vezanom za ”problem djece palih boraca koloniziranih po porodicama. Propust je bio taj da je izdržavanje djece postalo vrsta zarade. Mnoge su porodice uzimale djecu da za sebe izvuku stalnu mjesečnu korist” Centralni odbor AFŽ-a predlaže da se osmisle novi načini upravljanja ovim pitanjem i da se pronađu načini da se ovoj djeci da pravilan politički odgoj (T.O). Glavni Odbor AFŽ BiH, �166 TIJANA OKIĆ OD REVOLUCIONARNOG DO PROIZVODNOG SUBJEKTA: ALTERNATIVNA HISTORIJA AFŽ-A Opće mjesto specijalističkih rasprava o sovjetskoj historiografiji danas zauzima analiza pravnih akata i normi uvedenih nakon velike Oktobarske revolucije, budući da govorimo o jednom od najprogresivnijih zakonodavstava ikada igdje uvedenih. Dobro je poznata i činjenica da je februarska revolucija 1917. godine – koju su predvodile žene zahtijevajući prestanak rata koji ih je lišio osnovnih životnih namirnica i uvjeta za život – bila katalizator i okidač za kasnija revolucionarna zbivanja. Neposredno nakon revolucionarnih zbivanja 1917. godine i nakon mnogo pritisaka i demonstracija predvođenih ženama, a za koje su agitirali i buržoaske feministice i boljševici, Privremena vlada je ženama dala univerzalno pravo glasa. Nakon uspostave revolucionarne vlasti u decembru 1917. godine legaliziran je razvod, ujednačena prava bračne i vanbračne zajednice a time i priznanje djece bez obzira na to da li su rođena u formalnoj ili neformalnoj zajednici. U novembru 1920. godine legaliziran je abortus, po prvi puta u historiji, a izvođenje abortusa izvan za to predviđenih institucija donosio je najstrožije zatvorske kazne. Uslijedio je (30.12.1922.) zakon o zemljišnom posjedu koji je predstavljao možda najdublji i najsistematičniji pravni pokušaj razbijanja tradicionalnih patrijarhalnih kulturnih i pravno-posjedničkih obrazaca i normi. Pokušaj promjene tradicionalnih patrijarhalnih obrazaca, onaj koji pogađa najveći dio populacije, morao je biti isti onaj koji sasijeca problem u korijenu i izaziva najviše protivljenja. Ovim zakonom omogućena je jednakost muškaraca i žena na Dvoru, upravljanje kućanstvom bilo je jednako mogućnost i obaveza i žene i muškarca, žene su dobile pravo nasljeđivanja zajedničke imovine Dvora…43 Svi navedeni zakoni umnogome su bili rezultat osobnog zalaganja Aleksandre Kollontai koja je nakon revolucije postala komesarkom za socijalna pitanja.44 Abolicija obitelji, nemisliva bez potpunog i radikalnog dokidanja rodnih i patrijarhalnih normi, Arhiv Bosne i Hercegovine, Kutija 2, 149-47, kao i ”Zapisnik sa održanog savjetovanja žena iz grada i sreza Zenice po pitanju formiranja raznih društava a u vezi zaključka sjednice Izvršnog odbora C.O. AFŽ-a”, gdje je drugarica Mardić Olga predložila da se formira društvo za pomoć besprizornoj djeci. Oblasni odbor AFŽ-a, Arhiv Bosne i Hercegovine, Kutija 9,1082/4, 1950. 43 O zakonskim propisima i normama ranog postrevolucionarnog perioda, kao i kasnijim staljinističkim kontrarevolucionarnim mjerama vidjeti više u: Rudolf Schlesinger (ur.), „The Family in the U.S.S.R., Documents and Readings”, Routledge, 2000. 44 Premda u historiografiji postoje sporovi oko toga koliku je ulogu Aleksanda Kollontai imala pri donošenju progresivnih obiteljskih zakona i samom formiranju Ženotdela, Carol Eubanks Hayden je odlučna u svojoj ocjeni da bi bez individualnog zalaganja Aleksandre Kollontai mnogo toga ostalo mrtvo slovo na papiru. Vidjeti npr. doktorsku disertaciju Carol Eubanks Hayden „Feminism and Bolshevism: The Zhenotdel and the Politics of Women’s Emancipation in Russia 1917-1930.” University of California, Berkley, 1979. Iako je Kollontai kasnije podnijela ostavku na to mjesto, nije prestala raditi u drugim partijskim tijelima. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 167 bila je jedna od ključnih karakteristika boljševičke revolucionarne teorije koja se „oslanjala i na marksističke klasike, ali i na djela ruskih marksistkinja poput Kollontai i Krupskaje”45. Fluidnost i fluktuacija poimanja rodnih uloga jedna je od osnovnih ideja koje stoje iza ideje komunalnog življenja, pokušaja i djelomično ostvarenog utopijskog sna o stvaranju institucija socijalizacije kućanskog rada, dijeljenja kućanskih poslova i obaveza, te „iščezavanja” obitelji kao proizvodne jedinice zajedno s državom i klasama.46 Ideja kojom su se vodili vođe Oktobarske revolucije predstavlja dosad jedini pokušaj da se komunizam ostvari ne samo vlasništvom nad sredstvima za proizvodnju, nego i abolicijom obitelji, budući da su to smatrali ništa manje važnim dijelom revolucionarne preobrazbe društva. Dekonstruiranjem i dokidanjem rigidnosti rodnih određenja i kategorija koje su ženu vijekovima držale u podređenom položaju i vezivale ju za kućanski rad koji je, kako je rekao Lenjin, „zatupljuje, oglupljuje i porobljava”47, nastojali su sprovesti ideale u djelo. Upravo su zbog toga, još od 1905. odnosno 1909. godine, Kollontai i Krupskaja iznosile ideje o važnosti i nužnosti organiziranja žena proleterki i seljanki kroz rad posebne grupe, komiteta ili sekcije. Međutim, njihove ideje o osnivanju posebne unutarpartijske ženske organizacije ostale su nerealizirane sve do 1917. godine. Iste godine nastavljeno je izdavanje predratnog časopisa Rabotnica48 koji je služio kao jedno od glavnih propagandnih oruđa agitacije i rada među ženama. Priča o Ženotdelu je priča o tome kako se, unatoč unutarpartijskom protivljenju, ipak formirala specifično ženska organizacija. Raznolikost pozicija u boljševičkoj partiji za vrijeme Oktobarske revolucije možda najbolje ocrtava činjenica da su se osnivanju Ženotdela protivili i članovi i članice Partije. Tako je u decembru 1917. na Prvoj konferenciji petrogradskih radnica došlo do sukoba između Alleksandre Kollontai i 45 Carol Eubanks Hayden, The Zhenotdel and the Boslhevik Party, Russian History, Vol, br. 2, str. 150-173., 1976. 46 Stites, Richard, „Revolutionary Dreams. Utopian Vision and Experimental Life in the Russian Revolution”, Oxford University Press, 1989. Zanimljivo je da Stites ova stremljenja smješta upravo u period od 1917. do 1930., budući da taj period koincidira sa osnivanjem i djelovanjem Ženotdela. 47 Lenjinove riječi. Lenjin je inače sve vrijeme davao bezrezervnu podršku radu i djelovanju Ženotdela i nekoliko puta je govorio na kongresima žena koje je sazvao Ženotdel. Vidjeti: Stites, Hayden. 48 Vidjeti više u: Carol Eubanks Hayden, The Zhenotdel and the Party, Russian History Vol. 3, br. 2, str. 150-173., 1976., Richard Stites, Zhenotdel: Bolshevism and Russian Women, 1917-1930, Russian History, Vol. 3, br. 2, str. 174-193., 1976. Važno je istaknuti da je i Rabotnica pokrenuta nakon Međunarodnih ženskih socijalističkih kongresa održanih za vrijeme konferencija Druge internacionale u Stutgartu 1907. i Kopenhagenu 1910. godine. �168 TIJANA OKIĆ OD REVOLUCIONARNOG DO PROIZVODNOG SUBJEKTA: ALTERNATIVNA HISTORIJA AFŽ-A Klaudije Nikolaevne49 koja se, uz Konkordiu Samoilovu, protivila formiranju ženske sekcije unutar Partije.50 Na Sedmom sveruskom kongresu boljševika održanom u aprilu 1917. godine Aleksandra Kollontai predlaže sastanak delegatkinja radi formiranja ženskog odjeljenja unutar boljševičke partije, i u septembru iste godine formalno se uspostavlja odjeljenje koje će 1919. godine, nakon uspješne političke agitacije i mobilizacije, dobiti status partijskog odjela (otdel). Prelomni događaj bio je Sveruski ženski kongres kojeg su organizirale Kollontai i Armand, uz pomoć radnica, seljanki i drugih delegatkinja koje su iz cijele Rusije došle u Moskvu izlažući se opasnostima i pogibijama građanskg rata. Carol E. Hayden ističe da je formiranje žena u poseban odjel (Žen-otdel) u jeku građanskog rata tim značajnije što je trebalo obraniti i konsolidirati revolucionarnu vlast, ali i omogućiti ostvarenje zakonskih rješenja i dekreta revolucionarne vlasti. Boljševici su tako bili u kontradiktornoj poziciji jer su „ženama morali pristupati kao odvojenoj kategoriji kako bi ih uvjerili da to nisu”. Rad boljševičke partije karakterizirala je svijest o nedovoljnosti nominalne pravne jednakosti, te o potrebi jačanja i osiguranja primjene zakona. Armand i Kollontai su radile do granica izdržljivosti, obilazile cijelu zemlju, organizirale tvorničke radnice i seljanke uključujući ih u rad Ženotdela i uopće u revolucionarni zamah. Agitirale su ne samo među radnicama i seljankama, nego i među nezaposlenima, suprugama vojnog osoblja itd. Carol E. Hayden upravo u tom kontekstu govori o važnom principu Ženotdela, a on je glasio „agitacija djelima, ne riječima”, dok Stites ističe da je pravi kontekst Ženotdela taj da se „formalnom, legislativnom programu emancipacije moralo dati značenje u društvenoj revoluciji odozdo”51. Jedan od glavnih sistema kojim se ostvarivala „agitacija djelima” bio je sistem praktikanstva. Suština ovog sistema bila je u tome da radnice i seljanke među sobom odaberu delegatkinje koje su kao praktikantkinje provodile tri do šest mjeseci u centrali Ženotdela, obilazile i upoznavale se sa radom sudova, partijskih odjeljenja, bolnica i ostalih institucija, upoznavajući svoja prava da bi kasnije mogle ukazivati na nepoštivanje pravila i zakona u svojim fabrikama, kućanstvima, selima. Prema Richardu Stitesu, praktikantkinje su „u pravilu vidjele mnogo, a izvještaje podnosile iskreno”. Cilj je bio jasan: osposobljavanje ženskih kadrova kako bi se postigle što dublje i sveobuhvatnije promjene svakodnevnog života i socijalizacija 49 Nikolaevna će kasnije postati direktoricom Ženotdela. 50 Carol Eubanks Hayden, The Zhenotdel and the Party, Russian History Vol. 3, br. 2, str. 150-173 51 Stites, ibid., str. 176 �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 169 kućanskog rada”52. Wendy Zeva Goldman ističe da je članstvo u Ženotdelu zauvijek izmijenilo živote hiljada radnica, seljanki, domaćica i sluškinja koje su kroz sistem praktikanstva stekle iskustva koja su prenosile drugima.53 Unatoč tom ogromnom utjecaju i važnosti za svakodnevni život stotina hiljada žena, rad Ženotdela je od početka bio opterećen predrasudama i problemima. Članovi i članice Partije na višim i nižim nivoima protivili su se osnivanju i radu Ženotdela, optužujući ovu organizaciju za feminističku devijaciju, i prisiljavajući članice Ženotdela da se stalno pravdaju i objašnjavaju kako njihov rad nema veze sa feminističkim devijacijama. Dolazilo je i do sukoba u kojima su provincijski predsjednici komiteta u Centralnoj Aziji vršili nasilje nad ženama uključenim u rad Ženotdela, zabilježen je i slučaj spaljivanja ureda Ženotdela, kao i slučajevi obiteljskog nasilja gdje su muževi tukli svoje supruge koje se odvaže otići na „ženske” sastanke.54 Konkordia Samoilova u jednom pismu iz 1920. godine piše da su ih kolege seksistički nazivali „babski centar i bab-kom”. I mnoge visokopozicionirane članice Partije odbijale su rad u Ženotdelu smatrajući ga manje vrijednim i nedostojnim, te potvrdu tražile u muškom pokretu.55 Ogromni problemi u radu Ženotdela počeli su nekoliko godina nakon završetka građanskog rata, uvođenjem tržišnih mehanizama NEP-a, koji je koincidirao sa demobilizacijom boraca Crvene armije, čime je na ionako ugroženom tržištu rada ženska radna snaga postala još ugroženijom. U proračunu je za Ženotdel i njegove zadatke bilo sve manje novaca, a masovna nezaposlenost muškaraca i žena samo je doprinosila smanjenju troškova predviđenih za rad Ženotdela. Nakon smrti Inese Armand, prve direktorice Ženotdela, te razrješenja Aleksandre Kollontai (koja je pristupila Radničkoj opoziciji protiv jednopartijske države) uslijedio je niz imenovanja direktorica koje su sve teže radile pod paskom staljinističkog aparata. Od 1924. godine i socijalizma u jednoj državi, staljinistička kontrarevolucija malo pomalo nagriza tekovine Oktobarske revolucije. Godine 1930. partijskim dekretom je Ženotdel ukinut pod izlikom da je „postignuta jednakost muškaraca i žena, te da su žene uzdignute na nivo muškaraca”56, a aktivnosti Ženotdela 52 Carol Eubanks Hayden, The Zhenotdel and the Party, Russian History Vol. 3, br. 2, str. 166. 53 Wendy Zeva Goldman, Women, the State and Revolution, Soviet Family Policy and Social Life 19171936. Cambridge University Press, 1993. O promjenama koje je donio Ženotdel vidjeti i: Stites, Richard: Did the Bolshevik Revolution Improve the Lives of Soviet Women – dostupno na: http://faculty.sfhs.com/lesleymuller/ap_euro/Debates/debate_soviet_women.pdf 54 Carol Eubanks Hayden, The Zhenotdel and the Party, Russian History Vol. 3, br. 2, str. 161. O 55 Clemens, Evans, Barbara, The Bolshevik Women, Cambridge, Cambridge University Press, 1997. 56 U: Elizabeth A. Wood, The Baba and the Comrade. Gender and Politics in Revolutionary Russia, Indiana University Press, 1997. Iako je istraživanje Elizabeth Wood izvanredno i zaista u svakom �170 TIJANA OKIĆ OD REVOLUCIONARNOG DO PROIZVODNOG SUBJEKTA: ALTERNATIVNA HISTORIJA AFŽ-A prebačene su unutar djelovanja AgitPropa. Godine 1936. kontrarevolucija uspijeva zadati konačni udarac civilizacijskom napretku postignutim revolucijom, vraćajući carističke zakone kojim su zabranjeni abortus i homoseksualnost, a razvod je bio gotovo nemoguć zbog raznih pravnih ograničenja. Time je izbrisan emancipacijski potencijal velike Oktobarske revolucije, a ideja abolicije (iščezavanja) obitelji i ukidanja patrijarhalnih i rodnih normi i uloga zauvijek spremljena u ropotarnicu historije. Vidjeli smo da Ženotdel nastaje iz prethodne revolucionarne mobilizacije žena kako bi se u napadu kontrarevolucije za vrijeme građanskog rata obranila sovjetska vlast i tekovine revolucije, dok je AFŽ, čak i prije invazije na Jugoslaviju, koncipiran kao organizacija za mobilizaciju žena za rat narodnog oslobođenja u kojem se formalno traži savezništvo i s jugoslavenskom vladom u egzilu i sa saveznicima. Usporedimo li Ženotdel i AFŽ kao ženske organizacije u zemljama gdje se dogodio revolucionarni prevrat, jednom od najvažnijih razlika među njima ispostavlja se to što je političko-mobilizacijska funkcija u slučaju Ženotdela postajala sve važnijom, a u slučaju AFŽ-a sve manje važnom, i sve manje podrazumijevajući političku mobilizaciju a sve se više fokusirajući na dobavljanje dobara, rad sekcije majka-dijete i uopće pitanja socijalnog karaktera. Ove dvije organizacije susretale su se sa sličnim, ako ne i istim poteškoćama s kojima se nužno susreće bilo koji pokušaj promjene stoljetnih tradicija i vjerovanja. I Ženotdel i AFŽ su izmijenili živote žena koje su sudjelovale u njihovom radu. Međutim, nepobitnom ostaje činjenica da su se za ostvarenje različitih ciljeva koristila različita sredstva. Dakle, boljševici, a time i Ženotdel, od početka su se borili protiv kapitalizma pa zbog toga i protiv buržoaske forme obitelji. U slučaju KPJ i AFŽ-a borba protiv kapitalizma, za komunizam, nije bila sastavni dio borbe nego je kao stvarni cilj predstavljena tek nakon zauzimanja vlasti. Zbog toga jugoslavenska revolucija nikada nije, čak ni na pet minuta, proglasila aboliciju obitelji. Ženotdelovska stremljenja danas postoje samo unutar usko specijalizirane historijske literature, i više nemaju ni ime ni mjesto: abolicija obitelji, sablast najavljena u Komunističkom manifestu. Sablast koja danas više nikoga ne proganja i ničim ne kruži.57 smislu vrijedno proučavanja, ne slažem se s njenom (revizionističkom) ocjenom da su „žene bile rezervna armija revolucije, uvučene na tržište rada i političke borbe kada je to bilo potrebno i odbačene kada to nije bilo potrebno”. Upravo Ženotdel, o kojem je ona i napisala knjigu, svjedoči o pokušaju da se borba univerzalizira jer bez zajedničkih napora žena i muškaraca ne može biti materijalnog postvarenja revolucionarnih principa. Zbog istih razloga se ne slažem niti sa analizom Jelene Batinić, koja slijedi argument Elizabeth Woods i u sovjetskoj politici vidi neizdiferenciranu emancipaciju odozgo. 57 Marx, Karl i Engels Friedrich, Manifest komunističke partije, dostupno na: http://staro.rifin.com/root/tekstovi/casopis_pdf/ek_ec_586.pdf �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 171 3. Od revolucionarnih subjekata do produktivnog subjekta Do 30-ih godina sovjetski model emancipacije sveo se, duhovitim riječima Barbare Clements, na „emancipiranu radnicu i sretnu domaćicu”58. Za Staljina su baš njih dvije bile stub proizvodnog ženskog subjekta: „žene sačinjavaju polovinu stanovništva naše zemlje... one sačinjavaju ogromnu radnu armiju i one su pozvane da vaspitaju našu decu”59. Ekonomska neovisnost žena u socijalističkoj ekonomiji je u teoriji trebala voditi do pune emancipacije žena. Međutim, to se nije desilo. Eric Hobsawm primjećuje: Jer iako se od velikih promjena, kakva je masovni ulazak udatih žena na tržište rada moglo očekivati da će proizvesti propratne ili naknadne promjene to nije bilo nužno: o čemu svjedoči SSSR (nakon što su početne revolucionarno-utopijske težnje iz 20-ih godina napuštene) gdje su se udate žene u većini našle pod dvostrukim bremenom starih dužnosti u kući i novih dužnosti zarađivanja plate, bez ikakve promjene u odnosima između spolova ili u javnoj i privatnoj sferi.60 U svim ekonomijama zasnovanim na slobodnom najamnom radu, status „emancipirane radnice” podređen je njenoj društveno-socijalnoj funkciji majke. Vizija takve nove žene bila je prisutna i u jugoslavenskoj praksi. Tito, na trećem Kongresu AFŽ-a Jugoslavije 1950. godine, izjavljuje: „Ja mislim, drugarice, da vi u prvom redu svom svojom snagom i elanom treba da vršite dužnosti koje proističu iz tih vaših specifičnih obaveza, kao što je, na primer, briga o ženama majkama, briga o higijeni djece i briga o djeci uopšte, briga o zdravlju, o vaspitanju žena u Jugoslaviji...”61 U Arhivu ne nalazimo potvrdu da je u Jugoslaviji ikada postojala ideja abolicije obitelji kao što je, vidjeli smo, postojala u Ruskoj revoluciji. Osim retoričkih, u Jugoslaviji drugi koraci nikad nisu poduzeti. Za vrijeme rata je AFŽ-ov časopis Žena u borbi prenoseći sovjetsku formulu najamnog rada i majčinstva uvodio pojam novog proizvodnog subjekta „slobodne, ravnopravne građanke socijalističke zemlje” i vožnju traktora, udarništvo i postajanje kemičarkom kao glavna postignuća koja bi čitateljice trebale imitirati. Stoga ne treba 58 Clements, E. Barbara, A history of women in Russia, from the earliest times to the present, Bloomington: Indiana University Press, 2012., str. 429. 59 cit. Jelena Filipova, Iz SSSR-a, Šta je dala ženi velika Oktobarska socijalistička revolucija, u Nova Žena, godina 2, br. 20, Novembar, 1946., str. 20. 60 Hobsbaum, Erik, Doba ekstrema, historija kratkog XX veka 1914-1991, Beograd: Dereta, 2002, str. 238. 61 Iz govora Josipa Broza Tita, Treći kongres Antifašističkog fronta žena Jugoslavije, 1950. �172 TIJANA OKIĆ OD REVOLUCIONARNOG DO PROIZVODNOG SUBJEKTA: ALTERNATIVNA HISTORIJA AFŽ-A iznenaditi činjenica da je Ustav FNRJ bio gotovo identičan Ustavu SSSR-a iz 1936. godine. Primjerice, abortus u Ustavu FNRJ nije bio legaliziran i tek je kasnije (početkom 60-ih) liberaliziran, te ozakonjen Ustavom iz 1974. godine. Jugoslavenska i sovjetska praksa razlikovale su se u stupnju u kojem je nova žena za svoju reprodukciju ovisila o mehanizmima države ili tržišne akumulacije. Sve se revolucije suštinski mogu odrediti u odnosu na to kako pristupaju ženskom pitanju. Stoga po svojoj formi mogu biti modernizacijsko-emancipacijske ili patrijarhalne. Razlika između prvih i drugih u tome je što prve smjeraju na emancipaciju žena i naglašavaju jednakost, a druge ženu vezuju uz obitelj i naglašavaju spolne (pa time i rodne) razlike.62 Upravo zbog toga su sve velike revolucije dosad uvijek propagirale novi tip žene. Jugoslavija, vidjeli smo, nije izuzetak. Ukoliko znamo da „položaj žene u bilo kojem društvu ovisi od toga kako to društvo organizira osnovne funkcije poput reprodukcije, subsistencije i proizvodnje”63, onda je važno sagledati kontradikcije od početka prisutne u načinu pristupa organiziranju ovih osnovnih funkcija. Tu, upravo zbog danas i sutra, moramo govoriti o međusobnom prožimanju ovih dvaju poimanja mjesta i uloge žene u revoluciji ili, preciznije, u postrevolucionarnom periodu kada je riječ o Jugoslaviji. I upravo govoriti o ovom prožimanju znači ostati vjeran AFŽ-u, odnosno shvatiti historijsku putanju razvoja i disolucije AFŽ-a kao duboko antagonističnu. Samo tako možemo razumjeti fundamentalni antagonizam koji je postojao i postoji kada je u pitanju mjesto žena u društvu. Dok je u kontekstu poratne Jugoslavije stvaranje nove žene s jedne strane retorički naglašavano kao jedan od glavnih ciljeva i zadataka nove vlasti, s druge strane možemo pratiti kako se stvarnost udaljava od ostvarivanja borbenog ideala kojim su se žene (samo)potvrdile kao subjekti revolucionarne borbe. Kraj rata je za Jugoslaviju značio novi početak u izgradnji nove zemlje i novoga društva. Srušen je stari poredak i trebalo je uvesti novi, što je zahtijevalo ujedinjenje svih raspoloživih snaga i resursa radi obnove i izgradnje zemlje, ali i uvođenje niza političko-pravnih akata i novih mobilizacijskih strategija. 62 Valentine M. Mogadham, Gender and Revolutionary Transformation, Iran 1979 and Eastern Central Europe 1989, Gender&Society, June 1995, str. 328-356 63 Woodward, Susan L. The Rights of Women: Ideology, Policy and Social Change in Yugoslavia, str. 576-636 u: Women, State and Party in Eastern Europe. Ur: Susan L. Wolchik i Alfred G. Mayer, Duke University Press, Durham. 1985. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 173 Maxine Molyneux64 ističe da je u postrevolucionarnom periodu progresivna zamjena starog novim jedan od glavnih zadataka svake revolucionarne vlasti zemalja Trećeg svjeta ili zemalja gdje je vladao ancien régime, radi ubrzanog ekonomskog razvoja i društvene promjene. To podrazumijeva „stvaranje centraliziranog, sekularnog i egalitarnijeg društvenog poretka”. Stvaranje takvog poretka ovisi i o uvođenju istih zakona u ruralna područja gdje prevladava običajni zakon. Nakon donošenja Ustava 1946. godine postupno je uslijedilo uvođenje novih, standardiziranih zakonskih propisa.65 Za žene je jedno od najvažnijih postignuća bilo ukidanje pravnih razlika postojećih u prethodnih šest pravnih područja Kraljevine. Susan Woodward66 primjerice ističe da je u Jugoslaviji vlast očeva zamijenjena vlašću države, što jest poremetilo dominantno patrijarhalnu i patrilokalnu strukturu jugoslavenskog društva. KPJ nakon Ustava iz 1946. godine67 čini prvi korak ka stvaranju uvjeta za poboljšanje položaja žena. Uslijedilo je uvođenje jedinstvenih zakona i obaveza nadležnosti građanskih sudova za pitanja bračnog, radnog i krivičnog prava, čime su se ispunjavali zahtjevi ženskog pokreta iz 30-ih godina. Žene su time formalno-pravno zadobile ono što su puškom izborile. Ali šta je to što je bilo izboreno puškom? Jednakost ili jednakopravnost? Još u prvoj (ratnoj) fazi djelovanja AFŽ-a uglavnom se govori o „građanskoj i društvenoj jednakopravnosti” ali ne i o jednakosti. Ako se jednakost i spominjala, bilo je to u kontekstu jednakosti s muškarcima, što nas opet vraća na jednakopravnost i izjednačavanje prava žena i muškaraca. Neospornom i golemom, neizrecivom historijskom zaslugom KPJ ostaje to da su žene nakon izborene pobjede u Jugoslaviji po prvi puta u historiji postale, pravno govoreći, osobe. Odnosno, kako to sjajno primjećuje Ivana Pantelić68, žene su postale građanke – što arhivski dokumenti potvrđuju. Žene su se izborile za pravo glasa, pravo na obrazovanje, zaposlenje, jednaku plaću za jednak rad (makar nominalno); postojao je javni sustav zaštite zdravlja, zaštita materinstva i djeteta, porodiljski dopusti, itd. Sve to je dubinski pretreslo društvene odnose koji su počivali na patrijarhalnom pravnom poretku vlasti očeva, te ženama osiguralo veći stupanj autonomije i neovisnosti. I 64 Molyneux, Maxine, Socialist Societies Old and New: Progress Towards Women’s Emancipation, Feminist Review, Summer 1981, str. 1- 34. 65 Božinović, Neda, Žensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku, Žene u Crnom: Beograd, 1996. str. 157-158. 66 Woodward, Susan L. op.cit 67 AFŽ je bio mobiliziran u pitanjima rasprave oko Ustava, Centralnog odbora AFŽ-a Jugoslavije Glavnom odboru AFŽ-a BiH od 10.12.1945. godine, Glavni Odbor AFŽ-a BiH, Arhiv Bosne i Hercegovine, 1/ 135, 1945. 68 Pantelić, Ivana, Partiznake kao građanke, Beograd, Institut za savremenu istoriju, Evoluta, 2011. �174 TIJANA OKIĆ OD REVOLUCIONARNOG DO PROIZVODNOG SUBJEKTA: ALTERNATIVNA HISTORIJA AFŽ-A danas, izložene sve jačim i težim napadima konzervativnih i neoliberalnih politika, stojimo na tlu i naslijeđu izborenom tada. Mnoge su feministice i teoretičarke69 već ukazale na probleme s kojim se jugoslavenski politički projekt susreo već kasnih 40-ih i početkom 50-ih. Bez ulaska u analize pojedinačnih djela, ukratko bismo mogli reći da sve one prepoznaju da je revolucionarna heroina i junakinja, ta nova žena morala p/ostati stara, odnosno da je pitanje opće društvene emancipacije (a time i emancipacije žene) sve više shvaćano kao sekundarno. Pošto je jugoslavenska politika bila uvjetovana i unutarnjim i vanjskim faktorima koji su pak uvjetovali smjer kretanja društvenih i ekonomskih odnosa, to se odrazilo najprije na gore spomenutu organizaciju proizvodnje, reprodukcije i subsistencije. Mene ovdje zanima to da, uzimajući u obzir marksističke i feminističke analize, slijedeći Arhiv, pokušam pokazati kako su se ove uvjetovanosti odrazile na položaj žena. Da bismo to razumjeli potrebno je prepoznati nesumjerljivost između koncepcije revolucije, kao moderniteta, i mobilizacije – revolucionarni događaj kao dokidanje jednog poretka i stvaranje novog. Ove koncepcije nisu identične iako podrazumijevaju raskid sa prošlošću, progres i otvaranje horizonta budućnosti. Štoviše, radikalno su suprotstavljene. Perry Andreson nas podsjeća da svaka od njih ima zasebnu temporalnost: „karakteristično vrijeme ‘modernosti’ je neprekidno i sveprožimajuće kao i sami proces industrijalizacije: kao najekstenzivnije, upravo totalitet same epohe. Vrijeme revolucije je isprekidano i razgraničeno: određena ruptura u reprodukciji uspostavljenog poretka, koja po definiciji počinje u jednoj konjunkturi i završava u drugoj”70. Modernost označava benjaminovsko prazno linearno vrijeme „u kojem je svaki trenutak različit od drugog samom činjenicom da dolazi poslije, ali istovremeno je i isti kao zamjenjiva jedinica u procesu beskonačnog ponavljanja”71. Vrijeme kapitalističke reprodukcije je vrijeme koje svoj najjasniji ideološki izraz ima upravo u teleološkom konceptu modernizacije. Čin revolucije je isprekidan, diskontinuiran, trenutak zbijenih političkih transformacija koje otvaraju revolucionarni prostor, ali to nužno znači i otvaranje nove, druge temporalnosti koja se ne može svesti na linearno vrijeme i linerani razvoj događaja vezanih uz kapitalistički način proizvodnje, tj. beskonačne proizvodnje robnih odnosa. 69 Primjerice: Lydija Sklevicky, Gordana Stojaković, Renata Jambrešić-Kirin, Susan Woodward (iz sasvim drugog ugla), Svetlana Slapšak. 70 Anderson, Perry, A Zone of Engagement, London: Verso, 1992. str. 46-47. 71 Ibid., str. 30. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 175 Socijalističke revolucije podrazumijevaju tri diskontinuirane i kontradiktorne konjugacije revolucionarnog događaja i procesualnog trajanja: nagli prijelaz od demokratske ka društvenoj revoluciji; produženi prijelaz od političke revolucije (trasnformacija pravno-političkog poretka) ka kulturnoj revoluciji (transformacija običaja) i konačno prijelaz od nacionalne ka svjetskoj revoluciji.72 Riječ je, dakle, o diskontinuitetima, rastrganim i diferencijalnim temporalnostima i ritmovima klasne borbe, tj. revolucije i kontrarevolucije, ekonomskog eksperimenta, kulturne revolucije i društvene emancipacije u kojoj ni događaji ni procesi u vremenu ne slijede ravnu crtu; ne možemo ih znati unaprijed, niti možemo biti sigurni u ishod. Antonio Gramsci upravo zato naglašava da ne bismo smjeli miješati „ekspolzije političkih strasti…sa kulturalnim transformacijama koje su spore i postupne” jer se “promjene u načinima razmišljanja ne događaju kroz brze, simultane i generalizirane ekspolzije”.73 Tako vidimo poraz utopijske i fragmentirane temporalnosti koju je otvorila Ruska revolucija, poraz vremena Ženotdela i abolicije obitelji, koje je zamijenila temporalnost „sovjetske nove klase”, socijalizam u jednoj državi, „Termidor u obitelji” i formiranje moderne, nuklearne obitelji. I mislim da upravo tu treba tražiti razloge i uzroke usporenju procesa emancipacije u Jugoslaviji. Ako patrijarhat nije samo skup društvenih vrijednosti nego ima veze i s načinom proizvodnje, onda možemo ustvrditi da je u jugoslavenskom slučaju upravo modernizacija, kao reprodukcija tržišnih odnosa, ključni element kojim se premostio patrijarhat. Onoga trenutka kada je došlo do postupnog samoograničenja nastupila je i apologija koja negira odnose dominacije i subordinacije, njihove sistemske uzroke i činjenicu da se – upravo zato što su sistemski – vremenom sami reproduciraju. Reprodukcija patrijarhata zadobija formu modernog kroz pravno-političku podjelu privatno-javno, a nju najbolje vidimo u razlici između jednakopravnosti i jednakosti. Zato bi, slijedeći mladog Marxa, bilo dobro razgraničiti pojmove jednakopravnosti i jednakosti.74 To znači da, sa stajališta marksističke teorije emancipacije kao dezalijenacije i zahtjeva za (radikalnom) jednakošću, ove pojmove ne bismo smjeli svoditi jedan na drugi. Jednakopravnost ne implicira jednakost, osim u formalnom smislu, kako je opisao još mladi Marx. Za sada se vrijedi prisjetiti da, za mladoga Marxa, formalna odnosno juridička jednakost predstavlja formu 72 Bensaïd, Daniel, Le pari mélancolique., Paris: Fayard, 1997. str. 73 73 Gramsci, Antonio, Quaderno 24, Giornalismo, §3, u: Quaderni del carcere, Vol III, Torino: Einaudi, 1975. str. 2269. 74 Marx, Karl, Prilog kritici Hegelove filozofije prava, Beograd: Kultura, 1957. �176 TIJANA OKIĆ OD REVOLUCIONARNOG DO PROIZVODNOG SUBJEKTA: ALTERNATIVNA HISTORIJA AFŽ-A mistifikacije stvarnih društvenih odnosa. Njome se prikrivaju stvarne materijalne nejednakosti formalno slobodnih i jednakih građana. Razdvajanje ekonomske od političke moći istovremeno predstavlja i njihovo proizvođenje kao dviju različitih sfera: „ekonomske” i „političke”. Drugim riječima, o sferi građanskog društva govorimo kao o sferi slobodnih privatnih ugovora između vlasnika-posjednika, a o sferi političkog kao o sferi u kojoj kao građani imamo pravno-politička prava. Kako nas podsjeća Tamás, proizvodnja distinkcije privatno-javno je— baš zato jer je sfera slobodne razmjene između slobodnih vlasnika radne snage— istovremeno i sfera bezgranične dominacije i eksploatacije najamnog rada. Sloboda svojstvena slobodnom radu govori nam nešto i o formalnoj jednakosti orodnjenog rada. Unutar moderne, nuklearne obitelji ne vrši se nikakva razmjena vrijednosti, a muškarci i žene u ugovor ulaze kao slobodni i jednaki kako bi reproducirali vlastitu radnu snagu i radnu snagu budućih generacija.  Pošto je žena odgovorna za društvenu reprodukciju, njen slobodni izbor da stupi u obiteljske odnose izraz je činjenice da se za vlasnike radne snage pristup sredstvima za subsistenciju odvija isključivo na tržištu. Budući da tržište nastavlja vrednovati privatni rad kao društveno nužni rad, formalna jednakost ženskog i muškog radnika uvjet je podjele buržoaskog subjekta na buržuja-građanina, muški-ženski rod, privatno-javno, ekonomsko-političko i sve moguće separacije i alijenacije karakteristične fetišizmu robe. Marxovu kritiku formalne jednakosti tako možemo primijeniti i kada govorimo o kontradikcijama koje su, neposredno nakon završetka Drugog svjetskog rata, dovele do prvih poteškoća u realiziranju socijalističkog ideala u Jugoslaviji. Žene su od subjekata revolucije i revolucionarnih subjekata postale građanke – vlasnice svoje radne snage. Time je revolucija efektivno zaustavljena, procesi opće društvene emancipacije usporeni, a pitanje emancipacije žena odgođeno za neko buduće vrijeme. Mnoštvo dokumenata iz ovog perioda koje pronalazimo u Arhivu svjedoči o tome da je emancipacija žena sve više shvaćana isključivo kao ekonomska kategorija, da se insistiralo na povećanom korištenju ženske radne snage (uz konstantni problem manjka institucija koje bi socijalizirale teret reprodukcije, što će posebno doći do izražaja u manje razvijenim dijelovima/republikama) čime je emancipacija svedena na ugovornu, nadničarsku formu. U Arhivu nalazimo svjedočanstva o novim progresivnim mjerama čiji je cilj povećanje aktivnosti i sudjelovanja žena u javnom životu, procesima proizvodnje i gospodarskim aktivnostima, ali nalazimo i izvještaje s terena koji otkrivaju nešto �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 177 drugačiju priču. Logično je postaviti pitanje zašto i kako je bilo moguće da žene nakon revolucije, unatoč zakonskoj jednakosti i iznimno progresivnim zakonima, i dalje ostanu nejednake? Odgovor nudi upravo spomenuta distinkcija privatnojavno, utemeljena na marksističkoj kategoriji slobodnog najamnog rada. Po Maxine Molyneux, često se previđa, iako od presudne važnosti, to da formalna jednakost (jednakopravnost) koju žene po prvi puta zadobiju nakon revolucija, kao i to da žene ponekad obavljaju „ne-ženske” poslove, podrazumijeva dva važna elementa: upornu spolno-rodnu podjelu rada i neuspjeh da se umanji ili iskorijeni teret kućnog rada i odgovornosti među spolovima.75 U nastavku ću, slijedeći Arhiv, pokušati pokazati kako su se ove kontradikcije ispoljavale u SFRBiH (ali i u Jugoslaviji). U prvim je poratnim godinama rad AFŽ-a ušao u fazu koja je, riječima Gordane Stojaković76, usmjerena na „jačanje, obnovu i izgradnju”. Pored toga je bilo važno nastaviti s neometanim radom drugih postojećih struktura, poput Narodnog fronta (NF). Tako i Hamdija Čemerlić, kao član Narodno Oslobodilačkog Fronta (NOF), na Kongresu AFŽ-a BiH (08.06.1945.) drži godine govor u kojem kaže: [n]aše žene su svojim naporima i zaslugama stekle za uvijek svoja politička prava i zauvijek se izjednačile sa našim muškarcima… Nema sjetve i nema žetve da naša žena ne unosi veliki napor oko toga posla. Briga oko invalida, njegovanje naših ranjenih boraca, zbrinjavanje siročadi sve je to vaše djelo. Vi ste dosada na tom radile i vi ćete odsada na tom raditi.77 Ovaj primjer, čini mi se, jako dobro pokazuje tendenciju očekivanja da žene prihvate „biološke i prirodne” uloge koje su obavljale kroz historiju, ali sada u novim okolnostima – kao formalno-pravno jednake s mogućnošću uživanja svih prava koja iz toga proizlaze. Rad AFŽ-a u ovoj fazi bio je organiziran kroz rad sekcija: majka-dijete, kulturno-prosvjetna i socijalno-zdravstvena. Arhiv pruža detaljne podatke o tome koliko su vremena i rada žene dale na obnovi i izgradnji 75 Molyneux, Maxine, Women in Socialist Societies Old and New. ProgressTowards Women’s Emancipation. Feminist Review 1981: 1-34. 76 Gordana Stojaković navodi da su postojale tri faze rada AFŽ. Iako ona govori o AFŽ-u Vojvodine, isto se može primijeniti i na AFŽ BiH. Prva faza stvaranja i podrške NOB-u 1942-1945, druga faza širenje aktivnosti na jačanju, obnovi i izgradnji 1946-1949 i treća faza gašenja u kojoj se promovira ekonomija njege i brige, 1949-1953. Partizanke, žene u narodno-oslobodilačkoj borbi, str. 13. Ur: Duško Milinović i Zoran Petakov, Novi Sad: Cenzura, 2010. 77 Pozdravna riječ dr. Hamdije Čemerlića sa Prvog kongresa AFŽ-a BiH od 08.06.1945, Arhiv BiH, Fond – Zbirka / Glavni odbor AFŽ BiH, 1945, Kutija 1, 1945. dostupno na: http://www.afzarhiv.org/items/show/272 �178 TIJANA OKIĆ OD REVOLUCIONARNOG DO PROIZVODNOG SUBJEKTA: ALTERNATIVNA HISTORIJA AFŽ-A zemlje, radeći na organiziranju i pripremi izbora, podizanju infrastrukture, novih objekata, krečenju, organiziranju analfabeteskih tečajeva po selima i zaseocima, držeći predavanja o domaćinstvu, održavanju kuće, higijeni, sprječavanju zaraznih bolesti, njezi djece, ispravnom načinu brige za djecu i domaćinstvo, praznovjerju, držeći babičke škole itd.78 Arhiv nam tako pokazuje da su zadaci dodjeljivani afežeovkama u suštini uvijek bili vezani uz njihovu biološku percepciju kao žena, majki, sestara i drugarica od kojih se očekuje da ispune sve norme i propise koji proizlaze iz njihovih „prirodnih” uloga. To se potvrđuje i na sastanku plenuma glavnog Odbora AFŽ-a BiH 1946. godine; to, i važnost izlaska na izbore.79 Međutim, veoma brzo postaje jasno da se rad AFŽ-a u drugoj fazi vezuje uz modernizaciju – masovni udarnički rad, izgradnju i industrijalizaciju zemlje i sve druge poslove koji proizlaze iz činjenice da je postojala i perpetuirala se rodna podjela rada. Tako je bio raspoređen i rad u afežeovskim sekcijama: majka-dijete, socijalno-zdravstvena i kulturnoprosvjetna (koja je ujedno trebala služiti za politički rad). Nakon što je politički rad u potpunosti prebačen u domen NF-a, AFŽ postaje organizacija koja je, u suradnji sa NF-om i ministarstvima, trebala ispunjavati isključivo socijalne funkcije. Godina 1948. predstavlja zaokret: raskid sa Staljinom i sukob s Informbiroom, okretanje ka tržišnim mehanizmima i u skladu s time prve ekonomske reforme uvođenjem samoupravljanja. Inicijalno, u strahu od napada i invazije, država mobilizira mase za rad i nastavak neometane proizvodnje. Prijetnja rata i invazije postaju stvar prošlosti nakon 1949. godine i ulaska Jugoslavije u Vijeće sigurnosti UN-a. Jugoslavija se okreće samoupravljanju koje je u prvoj fazi trebalo osigurati povećanje rentabilnosti ulaganja i proizvodnje i time ubrzati akumulaciju kapitala. Budući da se država vodila logikom proizvodnje, prvi „sumnjivci” postaju žene, na koje su, riječima Vide Tomšič, prve poratne predsjednice AFŽ-a, „zbog 78 Primjerice: Glavni odbor AFŽ-a BiH, “Sreski izvještaj AFŽ-a za srez sarajevski Glavnom odboru AFŽ-a BiH (izbori, izgradnja dječjeg ljetovališta, narodno prosvjećivanje, analfabetski tečajevi), Arhiv Bosne i Hercegovine, Kutija 4, 1137/48, 1948. Glavni odbor AFŽ-a BiH, “Dopis Sreskog odbora AFŽ-a Doboj Glavnom odboru AFŽ-a za BiH, 7.2.1947. godine” (izvještaj o radu zdravstvene sekcije, analfabetski tečajevi), Arhiv Bosne i Hercegovine, Kutija 2, 199/47, 1947. Glavni odbor AFŽ-a BiH, Sreski Odbor AFŽ-a Bijeljina, Zapisnik sa sastanka Sekretarijata Zemaljskom odboru AFŽ-a BiH (organiziranje žena za rad na izgradnji pruge Bijeljina-Rača). Arhiv Bosne i Hercegovine, Kutija 5, 1182, 1948. 79 Glavni odbor AFŽ-a BiH, “Zapisnik sa plenuma Glavnog odbora AFŽ-a BiH održanog 05. i 06.06. 1946.” Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, 116/46., 1946. Plenum je održan u čitaonici Napretka, a pored članica AFŽ-a, ispred NF-a bio je prisutan Ljubo Babić. dostupno na: http://www.afzarhiv.org/items/show/332 �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 179 materinstva gledali kao na nerentabilnu radnu snagu”80. Snaga njenog argumenta nestaje samom pretpostavkom da su žene kao slobodni i autonomni najamni radnici upravo radna snaga koja proizvodi vrijednost i višak vrijednosti. Pažljivim iščitavanjem Arhiva iz tog perioda pratimo izvještaje s terena koji ukazuju na način odvijanja okretanja ka tržištu i na to kako taj proces pogađa žene i rad AFŽ-a. Upravo ovaj period pokazat će se kao paradigmatski, budući da je uvjetovao sav kasniji odnos prema ženama i sustavu društvene proizvodnje, reprodukcije i subsistencije. Dolaskom na vlast i postupnom demobilizacijom masovnog antifašističkog pokreta, AFŽ sve manje biva revolucionarna organizacija a sve više tek administrativni organ NF-a. AFŽ obavlja pozadinske funkcije u vezi s društvenim i socijalnim preduvjetima za masovni ulazak seljanki u industrijsku radnu snagu, a za vrijeme procesa neuspjele kolektivizacije ima zadatak da organizira pristup žena u zadruge. U Arhivu tako iščitavamo masu dokumenata o organizaciji proslave 8. marta koje se uvijek završavaju radnim natjecanjima, a žene iz raznih srezova se natječu u tome koji će srez ‹više, bolje i jače› ispuniti normu i proizvesti više robe. Iako se nakon 1945. godine uvode zadruge i kombinati, država nikad nije do kraja sprovela formalnu eksproprijaciju, te kategorija privatnog seoskog vlasništva nije nestala. Susan Woodward81 u svojoj analizi navodi da su progresivni zakoni koji se izrijekom odnose na zaštitu žene, djece i obitelj, uzeti odvojeno, samo logična sredstva za ono što je trebalo postići. Ona, međutim, sjajno primjećuje da pravu sliku dobijamo tek kada se ovi zakoni sagledaju svi zajedno: Ono što je zapravo kompromis između obaveze da se potpuno zabrane svi oni običaji i zakoni koji nipodaštavaju ženu, s jedne strane, i potrebe da obitelji preuzmu odgovornost za zadatke koje država nije spremna preuzeti, s druge, ove nove politike su prikrile vizijom odnosa između muškaraca i žena kao jednakih, njegujućih, voljnih i slobodnih (dakle „privatnih”)82 Drugim riječima, Susan Woodward govoreći o Jugoslaviji zapravo primjećuje istu stvar koju primjećuje i G.M. Tamás kada govori o zemljama sovjetskog bloka, 80 Citirano prema: Stojaković, Gordana: „Vida Tomšič- zašto je ukinut AFŽ”; dostupno na: http://www.afzarhiv.org/items/show/353 81 Susan L. Woodward, The Rights of Women: Ideology, Policy and Social Change in Yugoslavia, str. 417-459 u: Women, State and Party in Eastern Europe. Ur: Susan L. Wolchik i Alfred G. Mayer, Durham: Duke University Press, 1985. Woodwardica govori o feminizaciji poljoprivrednog rada, jednoj od posljedica uvođenja tržišnih mehanizama. 82 Woodward, Susan L. op.cit 430-431 �180 TIJANA OKIĆ OD REVOLUCIONARNOG DO PROIZVODNOG SUBJEKTA: ALTERNATIVNA HISTORIJA AFŽ-A naime to da distinkcija tržišnog društva privatno-javno opstaje unatoč činjenici da su istočnoblokovska društva doista bila egalitarnija. Tamás podcrtava to da su stvarna socijalistička društva društva u tranziciji ka socijalnom poretku bez najamnog rada, robne proizvodnje, novca, stroge rodne podjele rada, materijalnih, socijalnih i kulturalnih nejednakosti, bez države u smislu superiornosti, institucija opresivnog aparata poput vojske, policije, zatvora, kampova, crkava, obaveznih doktrina i opresija svakojake vrste83. Iz ove perspektive, uzimajući u obzir isprekidanu i nejednaku temporalnost revolucionarne promjene o kojoj je bilo riječi, ovo je mjerilo jugoslavenskog i svakog mogućeg i mislivog socijalizma (a kamoli komunizma); ovo a ne veća jednakost koja je postojala u jugoslavenskom i drugim istočnoblokovskim društvima. Tamáseva analiza je sjajna jer pokazuje da ono što je uspostavila klasična liberalna filozofija – rad kao privatni akt u koji se ulazi (privatnom, autonomnom) voljom i koji zato ne pripada javnoj, političkoj sferi – opstaje i u real-socijalizamu. Dakle, rad u društvima realnog socijalizma (a isto vrijedi i za jugoslavenski socijalizam) u svojoj suštini je slobodni najamni rad koji, bez obzira na institucije radničkog samoupravljanja i udruženog rada, potpada pod vladavinu razmjenske vrijednosti. Budući da je priroda rada ostala privatnom, i dalje je postojala reprodukcija sistemske eksploatacije i dominacije odnosno tržišne razmjene motivirane profitom84 koja je i mogla dovesti do onoga što u Arhivu pratimo od 1950. godine: 83 G.M. Tamás – Normative orders, dostupno na: https://www.youtube.com/watch?v=2ZyKxnPUrVo 84 Glavni odbor AFŽ-a, BiH, Izvještaj Centralnog odbora Beograd sa sastanka socijalno-zdravstvenog saveta pri Komitetu za socijalno staranje pri Vladi FNRJ Glavnom odboru AFŽ-a BiH, Arhiv Bosne i Hercegovine Kutija 3, br. 1124-47, 1947: Donesen je niz uredba o zaštiti trudne žene i majke dojilje, kojim se u radnom/službeničkom/ odnosu daje majci koja je u radnom odnosu pravo na porođajno odsustvo i to 6 nedelja prije i 6 nedelja poslije porođaja. Ova uredba daje majci pravo da može prekidati svoj posao radi dojenja svaka 3 sata i to za vrijeme 6 mjeseci poslije porođaja. 1949. godine ova uredba je izmijenjena i dopunjena novim olakšanjima, za majku, što je došlo kao rezultat povoljnijeg ekonomskog položaja u zemlji uopšte. Tako nove uredbe o izmjenama i dopunama uredbe o zaštiti trudnih žena majki dojilji koja stanuje dalje od mjesta rada omogućava skraćemo radno vrijeme. Radno vrijeme u tom slučaju traje samo 4 časa, sve do kraja 6 mjeseci poslije porođaja, a ovo radno vrijeme može da se produži i do navršene treće godine života ako za to ima opravdanih razloga. Za to vrijeme majci pripada 75% ukupne plate u vremenu od 6 mjeseci, a kasnije 50 %. Žena poslije 3-mjesečnog porođajnog odsustva ima pravo da koristi godišnji odmor. Ova uredba zabranjuje upošljavanje trudne žene na prekovremenom radu, zabranjuje noćni rad a predviđa prebacivanje trudne žene na lakši posao. Uredba o stvaranju jaslica i vrtiča obavezuje svako preduzeće koje ima preko 200 (u Kraljevini je bilo više od 100) uposlenih radnica, da iz svojih sopstvenih vlastitih sredstava otvaraju takve ustanove, te time osiguravaju majkama u radnom odnosu smještaj njihove djece.” U časopisu Ženski pokret iz 1937. čitamo da su ovakve zakonske odredbe u gotovo identičnoj formi bile prisutne i u Kraljevini. Ženski pokret br. 1-2, 1937. str. 10-11. (posebno identično sve što je u italic, T.O). �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 181 masovna otpuštanja radnica, trudnica i uopće ženske radne snage (unatoč zakonskoj zabrani i izrazito progresivnim i poticajnim mjerama za zaštitu majke i djeteta). Drugim riječima, onoga trenutka kada je poštivanje zakona postalo preskupo, a profit nužno morao biti ostvaren, na udaru su prve bile žene. Tako su izvještaji koji dolaze s terena bili u kontradikciji sa legislaturom donesenom godinu ranije, a afežeovke očigledno zbunjene svime što se događalo. Glavni odbor AFŽ-a BiH tako u dopisu poslanom CK KP BiH, odjeljenju za informacije85, piše: „… predviđen je kredit od 1.700.000 dinara za izgradnju obdaništa u Brezničanima, ali se po tom pitanju još ništa nije učinilo… preduzeća su od 75 radnika otpustila 50 žena među kojima ima i žena na bolovanju i u drugom stanju“. U izvještajima nakon uvođenja samoupravljanja stalno pristižu informacije o otpuštanjima žena, o rezanju budžeta, nedostatku jaslica i vrtića, te mogućnosti da se žene politički uzdižu, jer nemaju kome ostaviti djecu. Sve to je višestruko pogađalo žene, tako da Zaključci sa savjetovanja rukovodilaca sreskih i oblasnih organizacija AFŽ-a BiH iz 1950. godine86 kao jedan od zadataka AFŽ-a navode: „pored sprovođenja agitacije za uključenje žena u privredu naša organizacija treba da vodi brigu o smještaju žena, uslovima života i rada žena u privredi. Voditi računa da preduzeća ne smanjuju broj radnika na račun trudnih žena i žena sa djecom“. Stavimo li ovo u širi kontekst, sve jasnijim postaje da je emancipacija žena sve više bivala shvaćana kao „emancipacija od ugnjetavanja starog poretka, a ne emancipacija od svih oblika opresije“87. Posljedično, 50-te godine generalno predstavljaju regresiju u odnosu na proklamiranu jednakost. Dominantna uloga žene sve se više vezivala uz majčinstvo, promovirao se gotovo pa fordistički model 85 Oblasni odbor AFŽ-a Sarajevo, “Dopis glavnog odbora AFŽ CK KP BiH, Arhiv Bosne i Hercegovine”, Kutija 9, 497/50, 1950. 86 Oblasni odbor AFŽ-a Sarajevo, Zaključci sa savjetovanja rukovodilaca sreskih i oblasnih organizacija AFŽ-a Arhiv BiH, Kutija 9, 422/50; Oblasni odbor AFŽ-a Sarajevo, Zapisnik plenuma oblasnog odbora AFŽ-a za Mostarsku oblast održanog 18.5.1950. godine, Arhis Bosne i Hercegovine, 1071/6, 1950. I u ovom dokumentu podaci ukazuju na isti trend. U razgovoru aktivistica iz Sarajeva i aktivistica mostarskog sreza za riječ se javila odbornica Tanović Ševala iz Gackog koja je saopćila: „Sav rad naše organizacije leži na profesionalcu. Žene se protive otvaranju obdaništa. Tri drugarice pre mjesec dana pred porođajem otpuštene su iz službe. Sekretarijat AFŽ-a tražio je da se ponovno prime u službu i ukazao na nepravilan stav prema ženama trudnicama. U tome se nije uspjelo da se dotične ponovno povrate u službu. Kad se je tražilo zašto one ne mogu biti u službi navode na primjer za jednu od drugarica slijedeće: ona ima troje djece, a sada će roditi i četvrto. Takvog mi službenika ne trebamo, a na njezino mjesto primit ćemo jednog muškarca.” Kurziv T.O. O masovnim otkazima 50-ih svjedoči i knjiga Ivane Pantelić Partizanke, građanke. 87 Molyneux, Maxine, Family Reform in Socialist States: a Hidden Agenda, Feminist Review, 1985. 4764, str. 52 �182 TIJANA OKIĆ OD REVOLUCIONARNOG DO PROIZVODNOG SUBJEKTA: ALTERNATIVNA HISTORIJA AFŽ-A nuklearne obitelji, monogamnih veza i, generalno govoreći, učvršćivanje rodne podjele rada – i u kućanstvima i u industriji. Došlo je do opadanja zaposlenosti žena, a taj trend se se nastavlja i u narednim desetljećima. Barbara Jančar-Webster ističe da je proces industrijalizacije već u Kraljevini Jugoslaviji podrazumijevao feminizaciju određenih industrijskih sektora i zanimanja, a isti trend se nastavio i u drugoj Jugoslaviji, što statistike jasno pokazuju.88 Ovdje je važno napomenuti da su industrijski sektori (tekstil, duhan, uslužne djelatnosti) u Kraljevini bili sektori koji su zapošljavali 200.000 radnica, dok su kućne pomoćnice 1939. godine činile najveću grupu radnica izvan ne-poljoprivrednog sektora. Ishod je bio taj da su žene i u drugoj Jugoslaviji žene činile manje kvalificiranu radnu snagu: žene su bile zaposlene u slabije plaćenim industrijskim sektorima i generalno su u većoj mjeri bile nezaposlene i sačinjavale rezervnu armiju rada. Mislim da je mitove o jednakosti žena u Jugoslaviji koji su danas dostigli status legende posebno efektno razbila Susan Woodward: pritisak na žene da uđu na tržište rada koji je bio prisutan u ostatku Istočne Europe i Sovjetskog saveza nikada nije postojao u Jugoslaviji. Udio žena u radnoj snazi društvenog sektora u stvari je 50-ih godina opao, a od 1957. godine postupno rastao da bi tek kasnih 1970-ih dostigao nivoe zapadoeuropskog prosjeka (oko 33%), ali ne i nivoe visoke participacije u skandinavskim zemljama i u Istočnoj Europi. S druge strane, od ranih 1950ih, otkad Vlada počinje sakupljati podatke o nezaposlenosti, žene su bile nesrazmjerno podložne nezaposlenosti.”89 Samo na temelju nejednakog tržišnog razvoja možemo razumjeti nevjerovatni podatak koji iznose Tea Petrin i Jane Humphries: u ukupnom udjelu ženske radne snage na tržištu ukupno aktivne radne snage i u bruto stopi participacije ženske radne snage bilo je veoma malo promjena. Ostaje slučajem za sebe podatak da su 1931. godine žene predstaljale 33.5% ukupne radne snage, a da se taj broj do 1971. godine jedva popeo do 36%.90 U Arhivu od 50-ih godina pratimo i ono što će u kasnijim godinama i desetljećima za BiH postati i ostati kronični problem, a vremenom će se uslijed produbljivanja nejednakosti među republikama samo pogoršavati. Tako izrijekom čitamo da „budžetom nije odobreno otvaranje 88 Barbara Jančar-Webster, Women&Revolution in Yugoslavia 1941-1945. Arden Press: Colorado, 1990., str. 17, str. 165 89 Woodward, Susan L., op.cit, str. 549, Tea Petrin i Jane Humphries, Women in the Self-Managed Economy of Yugoslavia, Economic Analyses and Workers’s Managment, 1, XIV, 1980, str. 77 90 Petrin, Humphries, op.cit str. 71-73. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 183 jaslica”91 dok žena zaposlena u preduzeću Ukrina govori „da u je u preduzeću otvaranje jaslica neophodno, ali zgrade za jaslice nema. Žene koje imaju sasvim malu djecu pošalju kući da ih nahrane, dok ostale žene svoju djecu ostavljaju u komšiluku zato što ih nemaju gdje smjestiti”92. Samoupravljanje je omogućilo da firme i privredni subjekti u većoj mjeri odlučuju o svome poslovanju, a posljedice uvođenja tržišnih mehanizama samo su dodatno pogoršale položaj žena uopće. Postojali su svi problemi koje u tom periodu možemo pratiti i na kapitalističkom Zapadu: feminizacija određenih industrijskih sektora i zanimanja što će reći da su žene uvijek radile u slabije plaćenim sektorima, postojao je rodni jaz u plaćama, žena na direktorskim pozicijama gotovo da nije bilo, a u jugoslavenskom slučaju u siromašnijim republikama rodni jaz u plaćama se, uslijed strukturnih razlika očitovao još više. Krajnje posljedice su za siromašnije dijelove, poput BiH i Kosova, mogle su značiti samo još veću nejednakost u razvoju. Tako je između 1959. i 1979. godine postotak korisnika (djeca do sedam godina starosti) jaslica, vrtića i zabavišta za cijelu Jugoslaviju rastao od 2,4% do 10%. Naravno, većinom je bila riječ o djeci kvalificiranih i polukvalificiranih radnika, ali isto tako i o velikom broju djece srednje klase. To pokazuje isti trend kao i u Zapadnim zemljama: od institucija države blagostanja najveću korist imali su roditelji srednjeklasnog statusa. U BiH je između 1959. i 1979. godine broj jaslica, vrtića i zabavišta dostigao brojku 137, ali je u njih bilo smješteno samo 3,2% djece. Usporedimo li to sa Slovenijom gdje u istom periodu postoji 616 ovakvih institucija koje koristi 27.7% djece, sasvim je jasno kakve posljedice uvjetuje nejednak razvoj tržišta.93 91 Glavni odbor AFŽ-a BiH, Zapisnik sa savjetovanja s rukovodiocima srezova održanog 24. i 25. januara 1950.” Arhiv Bosne i Hercegovine, str. 2 Kutija 8, br. dokumenta nepoznat 1950. 92 Oblasni odbor AFŽ-a Sarajevo, „Zapisnik sa OOAFŽ-a održanog u Tuzli 14.2.1950.” Arhiv Bosne i Hercegovine, Kutija 9, 276, 1949-1950 93 Milić, Anđelka, Berković, Eva i Petrović Ruža, Domaćinstvo, porodica i brak u Jugoslaviji. Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, 1981., str. 102. Daljnji podaci koje nalazimo u ovoj knjizi poprilično su poražavajući i potvrđuju iste trendove kao i u zemljama Zapada u isto to vrijeme i, još važnije, potvrđuju da od 50-ih godina možemo pratiti sve veće promjene između siromašnijih i bogatijih republika i posljedice tih promjena na stanje i strukturu obrazovanja, sustav zdravstvene zaštite, te društvo uopće. �184 TIJANA OKIĆ OD REVOLUCIONARNOG DO PROIZVODNOG SUBJEKTA: ALTERNATIVNA HISTORIJA AFŽ-A 4. Početak nakon kraja, umjesto zaključka Namjera mi je bila ovim radom rekonstruirati jedan historijski događaj i, kroz tu rekonstrukciju, pratiti historiju AFŽ-a. AFŽ je formalno ukinut 1953. godine, a tadašnja predsjednica AFŽ-a Vida Tomšič, kao jedan od razloga ukidanja AFŽ-a, navodi „da smo u izvjesnoj mjeri, ako se to može kazati za cijelu zemlju, jedan od naših zadataka prilično izvršili... u izvjesnom smislu u nekim dijelovima naše zemlje a naročito u gradovima, već postigli da je žena ravnopravna”94. Ponovila je isto ono što je u Sovjetskom Savezu rečeno 1930. godine, kada je ukinut Ženotdel. Ali podatak da je, primjerice u Srbiji, zakon o jednakosti u naslijeđivanju uveden tek 1955. godine95, govori dovoljno u prilog tvrdnji da je izjava Vide Tomšič bila naprosto – neistinita. U trenutku ukidanja AFŽ-a nisu bili usvojeni ni mnogi zakoni postupno uvođeni do 60-ih i 70-ih godina, tako da ne možemo govoriti čak ni o građanskoj jednakopravnosti. Narativ o AFŽ-u već se do sredine pedesetih rastvorio i rastopio u narativu o NOB-u koji je postao središnjim mjestom i ideološkim uporištem državnog aparata. Kolektiv AFŽ-a je zamijenjen heroinama sa točno određenim imenom i prezimenom, likom i djelom. Tako je izvršena prva revizija afežeovske prošlosti u kojoj se ujedno dogodila i podjela na privatno i javno. Ako je Svetlana Slapšak96 u svojoj analizi filma Slavica (1947.) govorila o smrti partizanke, možda se može reći da smrti partizanke prethodi smrt afežeovke, iako AFŽ službeno nestaje tek pet godina kasnije. Partizanka u smrti preživljava i odlazi u slavnu historiju, postajući simbolom poratne Jugoslavije. Na nju se odnosi službeno i sankcionirano historijsko sjećanje koje su promovirale državne komemoracije, historiografija i memorijali. Ona postaje dijelom slavne prošlosti, a građanke kao proizvodni subjekti postaju figurama sadašnjosti i budućnosti. Činjenica da ne postoji niti jedna jugoslavenska historija djelovanja žena u AFŽ-u, a da postoje mnoge o djelovanju žena u NOB-u, sugerira da je AFŽ iz javnog pamćenja počeo nestajati već sredinom 50-ih kada izlazi prvo, hrvatsko izdanje o ulozi žena u NOB-u. Do bh. izdanja će proći više od puna tri desetljeća od kraja tog rata. Za ta tri desetljeća se promijenilo mnogo. Promijenila su se sjećanja preživjelih žena, promijenilo se lice i naličje revolucije, promijenila se država, promijenili su se zakoni. No, jedno je ostalo isto. Žene su i dalje nejednake i neravnopravne. Zato je analiza Lydije Sklevicky još uvijek bezvremena. Žene su 94 Gordana Stojaković, Vida Tomšič – zašto je ukinut AFŽ; i svi ostali navodi Vide Tomšič koje koristim i parafraziram preuzeti su iz ovog teksta. 95 Gudac-Dodić, Vera, Under the Aegis of Family, Women in Serbia, The Journal of International Social Research Vol. 3 br. 13, 2010. str. 112. 96 Slapšak, Svetlana. Ženske ikone XX veka. Beograd: Biblioteka XX vek. 2001. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 185 (po)stale nevidljive slobodne građanke, a konji i muškarci su nastavili vladati dominantnim historijskim i obrazovnim narativima. Izjavu Vide Tomšič da su se žene „okrenule modi i prevaziđenim načinima ponašanja… pojava koja je vidljiva u dnevnim novinama” ne mogu nego shvatiti kao moralizatorsku zato što u potpunosti zanemaruje klasne razlike koje se počinju pojavljivati već u jugoslavenskom društvu, među klasama, ali i unutar radničke klase. Počinju se pojavljivati upravo zato što se negirala prosta činjenica da je i dalje postojala podjela na privatno i javno, ekonomsko i političko. Žene su i dalje proizvodile radnu snagu, a teret reprodukcije je i dalje bio u sferi privatnog. Osobina radne snage je to da ona, ne samo da proizvodi vrijednost, nego je i jedina roba koja nije proizvedena u procesu proizvodnje. Budući da privatna reprodukcija radne snage u obitelji ne proizvodi vrijednost, odnosno da je proizvodi samo posredno, kao takva nema razmjensku vrijednost. Zbog toga ženska radna snaga na tržištu ima manju vrijednost jer ju se manje-više smatra privremenim dodatkom obiteljskom dohotku. To je bio slučaj i u Jugoslaviji. Mjere koje je uvela država zapravo su maknule teret sa onih mjesta i zanimanja koja su tradicionalno bila muška, a na žene je od početka padao samo veći teret privatne i privatizirane reprodukcije. Upravo zato su žene oscilirale između „rentabilne” i „nerentabilne” radne snage – i zato je kraj AFŽ-a bio početak zaborava činjenice da bez socijalizacije tereta reprodukcije, nema socijalističkog društva. Danas, kada se – mukom i borbom izborena – formalna prava i slobode ruše kao kula od karata pod najezdom političkog reakcionizma i njegova ekonomskog napada, dominacija tržišta (i očeva, svećenika i vođa) postaje sve bezgraničnijom. Sav teret socijalne reprodukcije prenosi se na radničku klasu generalno, i na žene partikularno. Šta bi onda danas značio AFŽ? Kakve političke lekcije možemo naučiti? Prva i najvažnija je ta da odgovor ljevice na historijski revizionizam današnjice ne može i ne smije biti revizionistički. Druga lekcija koju nam pokazuje historija AFŽ-a već je izrečena: Marxova i Fourrierova, da je položaj žena mjerilo napretka čovječanstva, što bi u slučaju o kojem je ovdje bilo riječi značilo da je poraz emancipacije žena istovremeno i nužno bio i poraz revolucije. Kao što je Lenjin običavao reći: trajnost revolucije ovisi o tome u kojoj mjeri u njoj sudjeluju žene. Treća, ništa manje važna, jest da zaustavljena revolucija ne znači i njenu nemogućnost. Naprotiv, AFŽ nam pokazuje da prošlost ne možemo ponoviti, ali iz nje možemo naučiti da samo u zajedničkoj političkoj borbi – koja je uvijek i borba za (ali ne i samo) prava – možemo emancipirati sebe i uvjete u kojima živimo. Emancipacija može doći samo iz kolektivnih napora, koji, parafrazirajući Bensaïda, nikada ne smiju zapasti u uvjerenje da revolucija nije moguća. To je zadnja i najvažnija lekcija AFŽ-a i jugoslavenske prošlosti. �186 TIJANA OKIĆ OD REVOLUCIONARNOG DO PROIZVODNOG SUBJEKTA: ALTERNATIVNA HISTORIJA AFŽ-A Arhivska građa: Glavni odbor AFŽ-a BiH, Dopis sreskog odbor AFŽ-a Velika Kladuša, Arhiv BiH, Kutija 2, 901/47, 1947. Glavni odbor AFŽ-a, BiH, Izvještaj Centralnog odbora Beograd sa sastanka socijalnozdravstvenog saveta pri Komitetu za socijalno staranje pri Vladi FNRJ Glavnom odboru AFŽ-a BiH, Arhiv Bosne i Hercegovine Kutija 3, br. 1124-47, 1947. Glavni odbor AFŽ-a BiH, Zapisnik sa savjetovanja predsjednica i sekretara sreskih odbora AFŽ održan u Sarajevu 20.1.1949. godine, Arhiv Bosne i Hercegovine, ” Kutija 7a, ? 1949., Oblasni odbor AFŽ-a Sarajevo, Zapisnik s pleuma za oblast Bihać, ? Arhiv BiH, Kutija 9, br. dokumenta nepoznat, 1950. Glavni odbor AFŽ-a BiH,Zapisnik plenarnog sastanka Sreskog odbora AFŽ-a održan 26.9.1948. godine, Arhiv Bosne i Hercegovine, Kutija 5, 84/48, 1948. Oblasni odbor AFŽ-a, Zapisnik Plenarnog sastanka AFŽ-a u Bihaću održanog u prostorijama u vjećnici G.N.O dana 9.2.1950. godine, str. 2. Arhiv Bosne i Hrecegovine, Kutija 9, 1061/5, 1950. Oblasni odbor AFŽ-a Sarajevo, Zapisnik sa sastanka sekretarijata Oblasnog odbora za oblast sarajevsku koji se održaje 10.1.1950. godine, 1950. Oblasni odbor AFŽ-a, Arhiv Bosne i Hercegovine, Kutija 9, 1082/4, 1950. Glavni odbor AFŽ BiH,Pozdravna riječ dr. Hamdije Čemerlića sa Prvog kongresa AFŽ-a BiH od 08.06.1945, Arhiv BiH, 1945, Kutija 1, 1945. Primjerice: Glavni odbor AFŽ-a BiH, Sreski izvještaj AFŽ-a za srez sarajevski Glavnom odboru AFŽ-a BiH (izbori, izgradnja dječijeg ljetovališta narodno prosvjećivanje, analfabetski tečajevi), Arhiv BiH, Kutija 4, 1137/48, 1948. Glavni odbor AFŽ-a BiH, Dopis Sreskog odbora AFŽ-a Doboj Glavnom odboru AFŽ-a za BiH, 7.2.1947. godine (izvještaj o radu zdravstvene sekcije, analfabetski tečajevi), Arhiv BiH, Kutija 2, 199/47, 1947., Glavni odbor AFŽ-a BiH, Zapisnik sa sastanka Sekretarijata sreskog odbora AFŽ-a Bijeljina Zemaljskom odboru AFŽ-a BiH (organiziranje žena za rad na izgradnji pruge Bijeljina-Rača), 1948. Arhiv BiH, Kutija 5, 1182, 1948. Glavni odbor AFŽ-a, Zapisnik sa plenuma Glavnog odbora AFŽ-a BiH održanog 05. i 06.06. 1946., Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 1, 116/46., 1946. Plenum je održan u Napretkovoj čitaonici, a pored članica AFŽ ispred NF-a bio je prisutan Ljubo Babić. dostupan na: http://www.afzarhiv.org/items/show/332 Oblasni odbor AFŽ Sarajevo, Dopis glavnog odbora AFŽ CK KP BiH, Arhiv Bosne i Hercegovine, Kutija 9, 497/50, 1950. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 187 Oblasni odbor AFŽ Sarajevo, Zaključci sa savjetovanja iz rukovodilaca sreskih i oblasnih organizacija AFŽ-a Arhiv BiH, Kutija 9, 422/50, italic kao i Oblasni odbor AFŽ-a Sarajevo, Zapisnik s plenuma oblasnog odbora AFŽ-a za Mostarsku oblast održan 18.5.1950. Glavni odbor AFŽ BiH, Zapisnik sa savjetovanja sa rukovodiocima srezova koji se održaje 24. i 25. januara 1950. Arhiv Bosne i Hercegovine, str. 2 Kutija 8, ? 1950. Oblasni odbor AFŽ Sarajevo, Zapisnik sa OOAFŽ-a održan u Tuzli dana 14.2.1950., Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 9, br. 276. 1949-1950 Časopis Alijanse ženskih pokreta, Ženski pokret, br. 1-2, 1937. godina. Bibliografija: Anderson, Perry, A Zone of Engagement, London: Verso, 1992. Babović, Spasenija Organizaciono pitanje. Pristupljeno: 10. 7. 2016. http://www.afzarhiv.org/items/show/231. Batinić, Jelena. Women and Yugoslav Partisans. New York: Cambridge University Press, 2015. Bensaïd, Daniel Le pari mélancolique., str. 73, Pariz: Fayard, 1997. Qui est le juge? Pour en finir avec le tribunal de l’Histoire. Paris: Fayard, 1999. Éloge de la politique profane. Pariz: Albin Michel, 2008. Bitunjac, Martina. Le donne e il movimento ustascia. Rim: Edizioni Nuova Cultura, 2013. Božinović, Neda. Žensko pitanje u Srbiji u XiX i XX veku. Beograd: Žene u Crnom, 1996. Broz, Tito Josip. Tito ženama Jugoslavije. Pristupljeno: 8. 8., 2016. http://www.afzarhiv.org/items/show/92. Burcar, Lilijana. Restavracija kapitalizma: repatriarhalizacija družbe. Ljubljana : Sophia, 2105. Cazi, Nada. Društveni položaj žene. Zagreb: Društveno-izdavačka kuća Pregled, 1976. Clements, Evans Barbara, The Bolshevik Women, Cambridge: Cambridge University Press, 1997. — A History of Women in Russia, from te Earliest Times to the Present, Bloomington: Indiana University Press, 2012. Cvetić, Bosa ur., Žene Srbije u NOB, Beograd: Nolit, 1975. Čalić, Žanin-Mari. Historija Jugoslavije u XX veku. Beograd: Clio, 2013. — Socijalna istorija Srbije 1815-1941. Beograd: Clio, 2004. Djilas, Milovan, Wartime. New York: Harcourt Brace Jovanovich, 1977. Eubanks Hayden, Carol. „The Zhenotdel and the Politics of Women’s Emancipation in Russia 1917-1930.” Russian History (Vol 2. ), 1976: 150-173. �188 TIJANA OKIĆ OD REVOLUCIONARNOG DO PROIZVODNOG SUBJEKTA: ALTERNATIVNA HISTORIJA AFŽ-A —„Feminism and Bolshevism: The Zhenotdel and the Politics of Women’s Emancipation in Russia 1917-1930.” University of California, Berkley, 1979 Gramsci, Antonio, Quaderni del carcere, Vol III, Torino: Einaudi, 1975. Gudac-Dodić, Vera. 2010. „Under the Aegis of Family, Women in Serbia.” The Journal of International Social Research 3. 2010: 110-119. Hobsbaum, Erik, Doba ekstrema, historija kratkog XX veka 1914-1991, Beograd: Dereta, 2002. Jambrešić, Kirin Renata i Senjković Reana, Puno puta bi vas izbacili kroz vrata, biste bila išla kroz prozor nutra: preispisivanje povijesti žena u Drugom svjetskom ratu, Narodna umjetnost 42/2, 2005: 109-126. Jančar-Webster, Barbara. Women&Revolution in Yugoslavia 1941-1945. Colorado: Arden Press 1990. Kecman, Jovanka. Žene Jugoslavije u radničkom pokretu i ženskim organizacijama 19181941. Beograd: Institut za savremenu istoriju, 1978. Kovačević, Dušanka. „Značaj programskog načela KPJ o ravnopravnosti žena i njihovo okupljanje i učešće u ustanku BiH 1941. godine.” Institut za istoriju Sarajevo, 3445. Sarajevo: Svjetlost, 1977. Milić, Anđelka, Berković, Eva i Petrović Ruža, Domaćinstvo, porodica i brak u Jugoslaviji. Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakultet, 1981. Marx, Karl, Prilog kritici Hegelove filozofije prava, Beograd: Kultura, 1957. Marx, Karl i Engels Friederich, Manifest komunističke partije, dostupno na: http://staro.rifin.com/root/tekstovi/casopis_pdf/ek_ec_586.pdf Mitrović, Mitra. AFŽ u okviru NOB-e. Pristup: 2.10.2016. http://www.afzarhiv.org/items/show/232. Mogadham, Valentine M. „Gender and Revolutionary Transformation, Iran 1979 and Eastern Europe 1989.” Gender&Society 328-356, 1995. Molyneux, Maxine. „Women in Socialist Societies Old and New. ProgressTowards Women’s Emancipation.” Feminist Review 1981: 1-34. Molyneux, Maxine. „Family Reform in Socialist States: The Hidden Agenda.” Feminist Review, 1985: 47-64. Nietzsche, Friedrich. O koristi i šteti istorije za život. Beograd: Grafos, 1977. Pantelić, Ivana, Partiznake kao građanke, Beograd: Institut za savremenu istoriju, Evoluta, 2011. Petrin Tea i Humphries Jane, Women in the Self-Managed Economy of Yugoslavia, Economic Analyses and Workers’s managment, 1, XIV, 1980: 69-91 Rudolf, Schlessinger. The Family in the U.S.S.R. Documents and Readings. Oxon: Routledge, 2000. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA 189 Sklevicky, Lydija. Konji, žene ratovi. Zagreb: Ženska infoteka. 1996. Sklevicky, Lydija. „Organizirana djelatnost žena Hrvatske za vrijeme NOB-e 1941-1945. „ PP 3 1984: 85-127. Stites, Richard. Revolutionary Dreams. Utopain Vision and Experimental Life in the Russian Revolution. Oxford: Oxford University Press, 1989. —„Zhenotdel: Bolshevism and Russian Women 19197-1930.” Russian History 1976: 174193. Slapšak, Svetlana. Ženske ikone XX veka. Beograd: Biblioteka XX vek. 2001. Stojaković, Gordana. u: Ur: Duško Milinović i Zoran Petakov, Novi Sad: Cenzura, 2010. Ženski mirovni aktivizam u Jugoslaviji, 2014. Pristupljeno: August. 2016. http://pravonarad.info/?p=20. Vida Tomšič- zašto je ukinut AFŽ, Pristupljeno: Septembar. 2016. http://www.afzarhiv.org/items/show/353 Crtica o feminističkoj istoriji grada Zagreba 1919-1940. Pristupljeno: Septembar 2016. http://pravonarad.info/?p=350 Suvin, Darko. Samo jednom se ljubi: radiografija SFR Jugoslavije. Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung, 2014. Šoljan, Marija, ur. Žene Hrvatske u Narodno-oslobodilačkoj borbi. Zagreb: Savez ženskih društava Hrvatske, 1955. Tamás, G. M. A Post Capitalist Order, Normative Ideas versus History, dostupno na: https:// www.youtube.com/watch?v=2ZyKxnPUrVo Therborn, Göran, Between Sex and Power, Family in the World 1900-2000, London: Routledge, 2004. Traverso, Enzo. De l’anticommunisme. L’histoire du xxe siècle relue par Nolte, Furet et Courtois, L’Homme et la société 2001/2: 169-194. Wood, Elizabeth A. The Baba and the Comrade. Bloomington : Indiana University Press, 1997. Woodward, Susan L. „The Rights of Women: Ideology, Policy and Social Change in Yugoslavia.” In Women, State and Party in Eastern Europe, ur. Susan L i Mayer, G. Alfred Wolchik, 417-459. Durham: Duke University, 1985. Zaharijević, Adriana. „Fusnota u globalnoj istoriji: kako se može čitati istorija jugoslovenskog feminizma.” Soiologija Vol. LVII, 2015: 72-89. Zeva Goldman, Wendy. Women, the State and Revolution. Soviet Family Policy and Social Life 1917-1936. Cambridge: Cambridge University Press, 1993. ��ADELA JUŠIĆ Kombinovana tehnika �ADELA JUŠIĆ Kombinovana tehnika �ADELA JUŠIĆ Crtež olovkom ��BIOGRAFIJE CHIARA BONFIGLIOLI AJLA DEMIRAGIĆ DANIJELA MAJSTOROVIĆ BORIŠA MRAOVIĆ TIJANA OKIĆ NARDINA ZUBANOVIĆ ALEKSANDRA NINA KNEŽEVIĆ SUNITA FIŠIĆ KASJA JERLAGIĆ ADELA JUŠIĆ �196 BIOGRAFIJE CHIARA BONFIGLIOLI trenutno radi kao EURIAS Junior Fellow u Beču (Institut za humanističke znanosti, IWM), a sa Centrom za kulturološka i povijesna istraživanja socijalizma (CKPIS) u Puli surađuje u okviru programa NEWFELPRO. Završila je preddiplomski studij političkih znanosti u Bologni, te diplomski, postdiplomski i doktorski studij na Institutu za povijest i kulturu (program Rodni studiji) u Utrechtu. Od 2012. do 2014. godine radila je na Sveučilištu u Edinburghu kao postdoktorantica i suradnica na projektu CITSEE. U doktorskoj disertaciji bavila se ženskim političkim i društvenim aktivizmom u Italiji i Jugoslaviji (1945-1957). Objavila je više radova o povijesti žena i feminizma u europskom kontekstu. Posljednjih godina istražuje utjecaj postsocijalističke tranzicije i deindustrijalizacije na rodne odnose u bivšoj Jugoslaviji, s posebnim naglaskom na radnice u tekstilnoj industriji. AJLA DEMIRAGIĆ radi kao docentica na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu. Na Odsjeku za komparativnu književnost i biliotekarstvo izvodi nastavu iz predmeta Uvod u znanost o književnosti, Uvod u naratologiju i Feminističke književne teorije. Pored angažmana na Odsjeku za komparativnu književnost i bibliotekarstvo, bila je angažirana i kao suradnica na interdisciplinarnim postdiplomskim rodnim studijama Univerziteta u Sarajevu. Doktorirala je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, sa temom Prikaz rata u tekstovima bosanskohercegovačkih spisateljica: žensko ratno pismo 1992.-1995. Istraživački interes usmjeren joj je na feminističke teorije, teorije pripovijedanja, te književno-teorijska istraživanja ratne književnosti. DANIJELA MAJSTOROVIĆ vanredna je profesorica anglističke lingvistike i kulturoloških studija na Filološkom fakultetu Univerziteta u Banjoj Luci. Autorka je preko trideset članaka na temu reprezentacije, etniciteta, roda, diskursne analize, medija i filma, kao i tri monografije: Diskurs, moć i međunarodna zajednica (2007, Filozofski fakultet, Banja Luka), Youth Ethnic and National Identity in Bosnia and Herzegovina: Social Science Approaches (2013, Palgrave, London) te Diskursi periferije (2013, Biblioteka XX vek, Beograd). Urednica je tri zbornika: Living with Patriarchy: Discursive Constructions of Gendered Subjects Across Cultures (2011, John Benjamins, Amsterdam), U okrilju nacije: konstruisanje nacionalnog i državnog identiteta kod mladih u Bosni i Hercegovini (2011, CKSP, Banja Luka), te zbornika Kritičke kulturološke studije u post-jugoslovenskom prostoru (2012, Filološki fakultet, Banja Luka). Producirala je i režirala dva dokumentarna filma: Kontrapunkt za nju (2004) i Posao snova (2006). Predavala je i gostovala na brojnim domaćim i stranim visokoškolskim ustanovama. Jedna je od pokretačica Banjalučkog �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA socijalnog centra i kao aktivistkinja bori se protiv nacionalizma, istorijskog revizionizma, zalažući se za socijalnu pravdu i radnička pitanja. Trudi se da živi i odgaja sina u skladu s feminističkim načelima. BORIŠA MRAOVIĆ, istraživač, urednik i saradnik, dio je operativnog tima Udruženja za kulturu i umjetnost Crvena, gdje se bavi istraživanjem političke ekonomije urbanog pitanja, upravljanjem urbanim resursima i urbanom mobilizacijom, te priprema obimno istraživanje rave kulture u Bosni i Hercegovini 1996.-2006. Objavljivao je tekstove u međunarodnim časopisima i zbornicima, a urednik je zbornika Šta da napišem na zidu? u izdanju Crvene. Dobitnik je istraživačkih stipendija Fonda otvoreno društvo (2013-2014), ERSTE Fondacije za društvena istraživanja (2015-2016), a u septembru i oktobru 2013. godine bio je gostujući istraživač Centra za demokratske studije Aarau, u Švicarskoj. Radio je sa nizom lokalnih i međunarodnih organizacija i akademskih institucija na istraživanjima koja se bave migracijama, izbornim sistemima, lokalnom upravom i političkom teorijom. TIJANA OKIĆ rođena je u Sarajevu 1986. godine. Studirala je filozofiju i sociologiju, a potom magistrirala filozofiju na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, gdje je poslije bila uposlena u zvanje asistentice. Od 2015. godine pohađa doktorski studij filozofije na Scuola Normale Superiore u Pisi. Objavila je nekoliko filozofskih tekstova. Organizirala je i aktivno sudjelovala u radu Plenuma u Sarajevu 2014. godine. Članica je uredničkog tima Viewpoint magazina. Prevodi sa nekoliko jezika, uživa u čitanju poezije i romana i priprema doktorat. Trenutno živi na relaciji Sarajevo – Pisa. NARDINA ZUBANOVIĆ rođena je 1987. godine u Sarajevu, BiH. 2014. godine diplomirala je na Akademiji likovnih umjetnosti, Univerzitet u Sarajevu, odsjek skulptura, gdje trenutno pohađa magistarske studije. U svom umjetničkom radu koristi različite medije, od skulpture do prostorne intervencije/instalacije, performansa, fotografije i videa. 2009. godine osnovala je neformalnu kulturnu organizaciju Kolektiv Kreaktiva koja je producirala preko 30 umjetničkih događaja (izložbe, radionice, koncerti i performansi) i surađivala sa više od 100 kulturnih radnika/ca iz cijelog svijeta. Pored toga što koordinira i osmišljava program Kolektiv Kreaktive, Nardina Zubanović kurirala je i učestvovala na brojnim samostalnim i grupnim izložbama i art radionicama u regiji i svijetu, u suradnji sa institucijama i udruženjima kao što su: Historijski muzej BiH, izložba ZID 2015; Nacionalna galerija BiH, Sara Art Fair, 2015; Klub ljubitelja sedme umjetnosti, Bahanalije, Sarajevo, 197 �198 BIOGRAFIJE BiH, 2014; Centar La Kultur, Dani otvorenog ateljea, Sarajevo BiH, 2015. i 2016; Land Art kolonija festivala Javorwood, Jahorina, BiH, 2016; Factory of Memories, Tirana, Albanija i Sarajevo, BiH, 2015; Actopolis, Crvena, Sarajevo, BiH, 2016, itd. ALEKSANDRA NINA KNEŽEVIĆ rođena je u Sarajevu, 1973. godine. Diplomirala je na Akademiji likovnih umjetnosti, Cetinje, Crna Gora, na odsjeku za grafički dizajn. Radovi Aleksandre Nine Knežević se odlikuju čistom i suvremenom idejom, jednostavno komuniciraju internacionalnim vizualnim jezikom, a predstavljeni su kroz razigranu tipografiju i ilustraciju. Za svoj rad primila je brojna međunarodna priznanja i nagrade, a njeni radovi su objavljivani u mnogim časopisima specijaliziranim za umjetnost i dizajn (Communication Arts, Luezers Archive, Print, Typo, Fontmagazine…). 2010. godine uvrštena je među 200 najboljih svjetskih ilustratora/ki (Luerzer’s Archive: 200 Best Illustrators Worldwide 09-10). U razdoblju od 2006. do 2010. godine bila je predsjednica Udruženja likovnih umjetnika primijenjenih umjetnosti i dizajnera BiH (ULUPUBiH). Radi kao freelance dizajnerka i kao dizajnerka i ilustratorka knjiga izdavačke kuće Buybook u Sarajevu. Za svoj projekat Sarajevo Dingbats, 2014. godine dobila je godišnju nagradu sarajevskog Collegium artisticuma. SUNITA FIŠIĆ rođena je u Livnu 1989. godine. Živi i radi u Sarajevu. Studira na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu, na Nastavničkom odsjeku. Pored ostalih medija, bavi se illustracijom, slikarstvom i uličnom umjetnošću. Učestvovala je na brojnim izložbama širom svijeta, od kojih se izdvajaju: Oslikavanje zida, LAB-1, Eindhoven, Holadija, 2016; slikarska radionica, Grassroots projekat, Kolektiv Kreaktiva, LA Kultur, Sarajevo, BiH, 2015; Split 3D Street Art Festival, Split, Hrvatska, 2015; Beton IV Festival 3D street art, Sarajevo, BiH, 2015; Mostar Street Art Festival, uljepšavanje zidova grada Mostara, BiH, 2015; Samostalna izložba i oslikavanje zida, LAB 1, Dutch Design Week, Eindhoven, Holandija 2014; Pecha Kucha prezentacija umjetničkih djela, SOS Dizajn Festival, Kriterion, Sarajevo, 2014; Samostalna izložba digitalnih radova, Bitola Open City Festival, Makedonija, 2014; Radionica oslikavanja zidova na ulazu u Olimpijsku dvoranu Zetra, Kids festival, Sarajevo, 2014; Mostar Street Art Festival, uljepšavanje zidova grada Mostara, 2014; Kolektivna izložba Inicijacija, Yage, Collegium artisticum, 2014, itd. �IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA KASJA JERLAGIĆ je rođena 1996. godine u Sarajevu, gdje živi i radi. Studira na Akademiji likovnih umjetnosti Univerziteta u Sarajevu, odsjek grafika. Kasja Jerlagić nalazi se na samom početku svoje umjetničke karijere, te je do sada učestvovala samo na jednoj kolektivnoj izložbi - Kupujmo domaće u galeriji Duplex100m2, Sarajevo, BiH, 2016. godine. Volontira u sarajevskim galerijama Duplex100m2 i galeriji 11/07/95, te odnedavno radi u Charlama galeriji u Sarajevu, koju vodi umjetnik Jusuf Hadžifejzović.   ADELA JUŠIĆ je rođena 1982. godine u Sarajevu, BiH, gdje živi i radi. Magistrirala je grafiku na Akademiji likovnih umjetnosti, Univerzitet u Sarajevu 2007. godine, te je 2013. magistrirala ljudska prava i demokratiju, Univerzitet u Sarajevu i Bologni. Suosnivačica je Udruženja za kulturu i umjetnost Crvena, u kojem radi od 2010. godine. Adela Jušić je izlagala na oko 100 internacionalnih izložbi, uključujući bijenale Manifesta 8, Murcia, Španija; Videonale, Kunstmuseum Bonn, Njemačka; Image Counter Image, Haus der Kunst, München, Njemačka; Balkan Inisight, Pompidou Center, Paris, Francuska, itd. Učestvovala je na više rezidencijalnih programa za umjetnike/ce (ISCP, New York; Kulturkontakt, Vienna; i.a.a.b. Basel, itd). Dobitnica je nagrade Young Visual Artist Award za najboljeg/u mladog/u bosanskog/u umjetnika/cu 2010, Henkel Young Artist Price CEE 2011, i specijalne nagrade Oktobarskog salona, Beograd, 2013. godine. Bila je učesnica brojnih panela, radionica i konferencija (London School of Economics, Royal College of Art, London, UK, itd). 199 �Zahvale: Svima, od Burme preko Pekinga, od Švedske do Texasa koji su u sklopu projekta Šta je nama naša borba dala? doprinijeli crowdfunding kampanji kojom je prikupljen inicijalni fond potreban za digitalizaciju arhivske građe. Zahvaljujemo se osoblju Historijskog muzeja i Arhiva Bosne i Hercegovine, bez čije pomoći stvaranje Arhiva antifašističke borbe žena Bosne i Hercegovine ne bi bilo moguće. Također, brojnim drugim organizacijama i osobama koje su podržali naš rad i obogatili sadržaj Arhiva: Muzej II zasjedanja AVNOJ-a, UABNOR Centar Sarajevo, Savez antifašista i boraca NOR-a Tuzlanskog kantona, Mediterranean Women’s Fund, Eve Ensler, Nina Karač, Feđa Kulenović, Boro Jurišić, Elvira Jahić, Stana Nastić, Lucija Mravić, Šemsa Galijašević, Alija Maglajlić, Nasiha Porobić, Milka Jakšić, Miholjka Reljić, Jelena Lazić, Ankica Đurić, članice i članovi CRVENE i mnogi drugi. ��� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Istraživački radovi Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Izgubljena revolucija: AFŽ između mita i zaborava Description An account of the resource Za izdavača: Danijela Dugandžić Urednica ilustracija: Adela Jušić Ilustracije: Sunita Fišić, Aleksandra Nina Knežević, Kasja Jerlagić, Adela Jušić, Nardina Zubanović Prijevod teksta Chiare Bonfiglioli sa engleskog jezika: Selma Asotić Lektura: Mirjana Evtov Grafičko oblikovanje i priprema za štampu: Leila Čmajčanin Tiraž: 300 Štampa: Dobra knjiga, Sarajevo ISBN: 978-9926-8131-0-9 Creator An entity primarily responsible for making the resource Urednice: Andreja Dugandžić i Tijana Okić Publisher An entity responsible for making the resource available Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource decembar 2016. Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Supported by Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe with funds of the German Federal Ministry for Economic and Development Rights Information about rights held in and over the resource Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Language A language of the resource SH, BH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 12-IR Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 204 str. 2016. AFŽ Ajla Demiragić Boriša Mraović Chiara Bonfiglioli Danijela Majstorović revolucija Tijana Okić