69 10 689 http://afzarhiv.org/files/original/569283d3242dcc9c12505786171399db.jpg 1d62c1048a2558ac5e4a259555211481 http://afzarhiv.org/files/original/6039ed535d9a8b91282c2bfc646348af.jpg ae65657fcc657f2fb37b5688b0eb8b9f Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Plakati i proglasi Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context PP Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Proglas ZP – 1710 Description An account of the resource Izborni proglas Antifašističkog fronta žena "Glasajmo za kandidate narodnog fronta“ Creator An entity primarily responsible for making the resource Glavni odbor AFŽa Bosne i Hercegovine Source A related resource from which the described resource is derived Historijski arhiv Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1950. Rights Information about rights held in and over the resource Historijski arhiv Sarajevo Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource JPEG Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context PP-1 Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 2 str 1950. AFŽ Glavni odbor AFŽa BiH izbori Narodni front proglasi http://afzarhiv.org/files/original/52f0ad601468dc40442887aeea541775.jpg 8665d163d187c463db08ae8222579135 http://afzarhiv.org/files/original/3663aa2d056ea2fd7dfcd4cf687e170e.jpg 747d662ff5499405836ab01a748f9606 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Plakati i proglasi Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context PP Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Plakat ZP – 1051 Description An account of the resource Plakat sa naslovom „Majke čuvajte svoju djecu od proliva“ Source A related resource from which the described resource is derived Historijski arhiv Sarajevo Rights Information about rights held in and over the resource Historijski arhiv Sarajevo Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource JPEG Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context PP-2 Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 2 str. Historijski arhiv Sarajevo Majka i dijete plakat zdravstveni rad http://afzarhiv.org/files/original/d3aa795760d547ed03c7014e7d2a2584.JPG 9608a8327076c8a0e2688f77c9dfed0b Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Plakati i proglasi Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context PP Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Plakat ZP – 1841 Description An account of the resource Plakat "Majke ulažite na štednju" Source A related resource from which the described resource is derived Historijski arhiv Sarajevo Rights Information about rights held in and over the resource Historijski arhiv Sarajevo Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource JPEG Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context PP-3 Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 1 str. Historijski arhiv Sarajevo Majka i dijete plakat štednja http://afzarhiv.org/files/original/e8ef86ff9fcb8e087d0f0055bc750ee2.jpg f38d5af0e6d0a02015447ffffcdc75b4 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Plakati i proglasi Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context PP Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Plakat ZP – 1835 Description An account of the resource Plakat za predavanje „O higijeni žene za vrijeme trudnoće, babinja i dojenja“, predavačica Dr. Boginja Prica Source A related resource from which the described resource is derived Historijski arhiv Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 03. 02. 1948. Rights Information about rights held in and over the resource Historijski arhiv Sarajevo Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource JPEG Language A language of the resource SH Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 1 str. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context PP-4 1948. Boginja Prica Dom kulture higijena higijensko-zdravstveni rad plakat predavanja http://afzarhiv.org/files/original/27931612cad68a32102a3a4b1d0f4b5d.jpg ab5a25932facb93b371cce2808aa5b78 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Plakati i proglasi Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context PP Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Plakat ZP – 698 Description An account of the resource Plakat za proslavu 8.marta – Dana žena Creator An entity primarily responsible for making the resource Radnički i narodni univerzitet u Sarajevu Source A related resource from which the described resource is derived Historijski arhiv Sarajevo Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1953. Rights Information about rights held in and over the resource Historijski arhiv Sarajevo Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource JPEG Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context PP-5 Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 1 str. 1953. Dom narodne milicije Historijski arhiv Sarajevo Osmi mart plakat Radnički i narodni univerzitet u Sarajevu http://afzarhiv.org/files/original/9d7a62c91a0f37a053e5f785d1f75f05.pdf 64c24ec33e27b6a585dad3391385105c PDF Text Text -. -~_"..,,,_ ��НОВО IIOЉE РАДА ЗА ЖЕНЕ у­ да дође до општег разоружања, Одбор женских организащrја, 1<оме је председавала г-ђа Ж. Шејн претставница организације што је њихов крајњи циљ ; оне сматрају да Друштво народа, које је сад једина међународна организација с могуhношhу да снпце у с>лочину, кюји нису ю1а­ "Узроци и срества рата" у Сје­ допринесе ле дињеним Државама и г-ђа де Липенс (Белгија), био је одбор који је после Одбора синдиката сакупио највећи број чланова (од прилике 600 до 700 11засюши1<а који заступају 60 милионз ЖбЈа) . Два референта су бил а !1дрс­ ђена, г-ђа Дингман претседница Комитета женских органн :·тuиј э за мир и разоружање, 1-:oj::i је безбедности мора не само да је са ч ува, већ и да је појача: " Ако са се ;1\сне не 6уду uорнле н а јвећом зда је i(Oje енергијом на противу помоЈ1у , ·оне ће бити одговорне за продивену 1<рв своје деце! Оне енергије да ће uити спрече" Ја топло поздрављам овог новог женског желим живот му ве .лики сауче­ пој<:!ВУ часописа успех и и дуг ... У њему ће југословенс1<е же;-~с наhи ново сретство да изразе своје жеље, своје наде, да нас у познају са својим напорима, би­ ло да је у питању одбрана њихо­ вих права или мира. Велики кон­ грес који је одржан са тол!њ:о успеха у Брислу, показао нам ј~ 1<оли1<у су д~латност не1<е од же­ на развиле да би га припремИ Јiе . Интернационално удружење за мир даt1е нм нове могућности, а те he могуlшо.::ти жене морати да искористе до 1<рајњих гранюџ1 . Никада још с1<уп присталица за мир није обухватио то л и1<0 разних друштвених слојева, .~а­ купио толи1<0 ЈIИчности, разних угледних здружио државнике са на.iскромнијим члановима народ­ них заједница, · интелектуа .11це .:а сељацима , које је тешко пр;що­ бити, а који су, међутим, по :та­ ни да играј у једну од главш1х улога у одбрши мира. Сагласност која је постигнуrа у главним тачкама у току О!!С мн­ нифестације, г која је би .. 1а, не заборавимо, поЈiазна тачка, у.ilи­ ва храброст. Многе жене из свих коајена света одмах су схватиле важност једнога оваквог покрета за од­ брану мира, а знамо и са каквим су га оне одушевљењем, жаром, и пуне иницијативе успешно бра и шириле у својим Зl'М­ да изабере најспособниј е нарочито изнела конкретне них земаља, разних срединя, ве­ несени пред одбор: Међународни плебисцит ~{::t мир. Организовање конференци­ ја у појединим земљя"1а и међу­ народних. - Узајамна обавештавања о разним методама 1<ојима се сЈ1у­ же народни комитети, а у вези са миром и I<oja су преду:~етим акцијама. Установљење Дана мира. Образовање међунарпдних група говорника . - Стварање фронта за мир. Међународног Прикупљање - "Новчи:1а за мир " . - Увођење у што веhем 1јро­ ју земаља поштанских марака мирољубивог карактера, да 611 се испољила љубав према миру тих земаља. Захтев да жене бу ду у што већем броју заступљене у Дру­ - штву народа -штву и у централном од­ Интернационалног за мир Установљавање народа снаге при једног одбора који ће бити ра и у коме би биле све /(ру­ . Дру­ нарочитог стража ми­ заступљене мира. Сви су ови предлози усвојени после живе дискусије. Следеiш закључци из мог а реферата нису наищли с в е оне биле прожете жељом да слу ж е миру. Многе главниј~ ме­ ђ у народне организације биле су у раду овог о дб о ра : 2 ње потстрекача рата; Оне су убеђене да снага опих котстрекача лежи у разе р о и с повести, филозофских наче­ Главни циљ овог претходног с к у па био је да доведе у скЈ~ад, што је могуhе боље, уч~шће же на у специјалним одб(Јј)ИМd и тичко попуштање опасн о бодре­ мира". Следеhи предлози су билн из­ :rа, политичких убе~1ења, а ;ш су зас тупљене. Оне сматрају да уговори мо­ рају бити неприкосновени; Оне верују да је свако поли­ недовољно који сада желе мир. .ъама . : rош пре отварања Конгреса је­ Оне желе његову демократиаа­ ворим "О раду жена на одбрани штва :щ а 1<онференu.ија жена сакупи· ла је многобројне жене из раз­ колективне цију; схваћеној бору С Л\' . пред- · стварању логе и ја, која сам има Јi а дd го­ ниле Оне су продужиле да живо у­ ч ес твују за све време рада у Бри да чествују у раду истих. ни на кака в о тпор: "Делегати који су учествовали Верују у недељиво ст · мира, о­ не хоће мир за све; Оне су убеђен е да се безбсд· ност може да извојује само за­ једнички, да се само заједнич­ ким мерама безбедности може Оне од г оворности желе да најзад ови Ј.Iарода, нар~)дИ из­ енергично сноју чврсту намеру да. удруже споје напоре, не да би предузели по­ ход на државе, 1<оје више ИЈIИ мање отворено припремају рат. већ да ставе насупрот брану у­ једињеног фронта пацифv.стн1<их народа; Оне се н.адају да he овај кон ­ грес бити једна важна етапа на путу заједничког рада народа, држава , странака, појединаца; Оне траже од жена из свих земаља, свих друштвених слоје­ ва, разних философских начела и политичких убеђења, да бу ду свесне своје одговорности и по­ зивају их да придруже своје на­ поре напорима оних које се веh боре за мир." Прочитани закључци на пле­ нарној седници по завршетку конгреса наишли су на одушев­ љени пријем од стране слушала­ ца. На седници после конгреса од осам места, која су припада ­ ла светским организацијама, три су припала женс1<им организаци јама . Изабране организације су: Ко митет женских мир и разоружање, митет жена организација против за Светски ко­ рата фа­ и шизма и Међународна лига же­ на за мир и слободу. Помоhу ·ових организа ција же не целога света могу да развију велику делатност . Ми смо сигурн е да југословен с ке жене желе да што већем броју, братски позивамо. учествују на што у их Габриела Дишен претседница Комитета жена протиь рата и фашизма �ПРИЛИКОМ ПРОСЛАВЕ а реч У свим као напредним што земљама су Енглеска, Францу­ ска, Чешка, Турска и друге, же­ не имају своје листове које са­ ме издају и уређују. Преко тих листова, износеlш питања их највише тиште, која Факат је и то да су се наше жене до сада слабо бориле и за ­ лагале за она права која им не­ оспорно припадају. То треба об­ Знамо, да у тим истим земља­ ном запоС!rављеношhу, делом не­ обавештеношћу и незнањем . Стога, да би обавештене ма жене имају право гласа и от­ имале шљења и политичком Међутим, за и све позиве јавном може ли у животу. се поверова­ ти да су им та права одувек при­ падала или да су им уступљена о наше жене б и ле свим догаi)ај има који се дешавају у свету, да би ворена врата Францусюz жене удружене у "Народном фроншу н манифесшују јаснити делом њиховом друштве­ оне се боре за бољи живот свој и своје деце . 14 JY.l A где да изнесу најзад да своја ми­ би се упо­ знале са борбама и успесима сво­ јих другарица у другим ма земља­ ми покрећемо овај лист. На­ ша је жеља да се око њега оку­ без икакве борбе с њихове стра­ пи што веhИ број не? крајева наше земље, без обзира На то нам he оне најбоље одговорити. Једна позната чехо­ на словачка убеђење, жена-сенатор недавно веру, је изјавиЈЈа: "Да ми, жене у Че­ кроз хословачкој, нисмо која народност како повезане терен, права припремиле данас ужива­ мо никада не бисмо стекле. По­ ма њега и жена из свих би нашле и политичко се у њему и уједињене и заједничким интереси­ тежњама. Жене мајке, домаћице, радни­ грешно је мислити да су нам та це, права све ви које сте вековима тр ети ­ поклоњена . Ми смо их освојиле". ране Ако се ствар чиновнице запитамо код нас, како видимо да стоји ни на­ као мање да буде љима као и свим мушкарац, - по­ па ипак оне немају иста права. од и једничком на ниже искр е није га за јавни и друштвени живот, готово вредне и позивамо вас да нај­ ступите раде интелектуалке, мушкарца, ше жене нису без икаквих заслу­ оне и најпреданије сарадњи на листу који највернији расположења и при­ нашем тумач прави за­ треба да нашега израз на­ ших заједничких тежњи. Шта за жену значи позив? Лист г-ђе Бруншвиг "Францу­ скиња " доноси мишљење г-ђ е ПЈЈаминкове, сенатора у Чехосло­ вачкој о горњем Позив ствара п ли новано шњем својство значи а од жене дисци­ биће, тако животу, питању. и у што како у унутра­ њеном је жене. уштеду нарочито у спољњем иначе Та дисциплина времену уштеду ретко у уопште, раду, време се да цени зараду, а Економска независност омогу­ ћава јој СЈЈободнији избор друга, укида ропско потчињавање оне, чији апетит зависи од онога који га задовољава. Тим е се подиже морал брака ако жена и пре­ стане да бу де краљица малог краљевства своје куће, она за­ то постаје равноправни ч лан је­ дне шире заједнице. Интелигенција, такт и умере­ ност које стиче радом не одвра­ Та иста дисциплина о­ ћају је нимало од дужности пре­ буздава осећања, потискујући их за учи то је одвраћа од расипања. се бр­ дан одмор и в е штину да зо обуче. уре­ улаже вршења дужности; она ма својима. Уосталом, завршила је г-ђа је најбољи лек разочарењима и Пламинкова, у земљама у којима патњама . Шта више кроз рад же- жене раде у свим на позитивни постаје свесна себи и другима; да је корисна кроз труд који професијама, резултат11 су нео­ спорни . 3 �Нови феминизам У последње време цримећу је се међу женама једно снажно кретање. Може се рећи да жене вом месту погађа жену . Многе масовно улазе у своје постојеће феминистичке организације и стварају нове. Док су десетина­ државе, а нарочито фашистичке покушале су на тај начин да ре­ ше проблем запослености, што жене избацују из производње и удаљују са високих шI<ола. По­ ма ред тога, година служиле шале, женске за организације потсмех дотле данас и неукусне приходи мушкараца стално смањују, таI<о да се су они нас у Немачкој жена треба да послужи као машина за рађање, да буде доста војника за рато­ борне планове фашизма. тековину немачких Једну жена нису јој фашисти одузели. А то је право гласа. А и то само зато, јер се тим правом не може никад претстављају у још мањој мери у могућности користити. Немачка жена као значајан чинилац у друштвеном животу. Мада се програм није да прехране своје породице, чи­ мушкарац, ји су чланови остали без посла. Жена се у све већој мери поти­ скује са посла. Услед тога и у­ то уклања променио, сам феминизам у сво­ ј ој суштини прошао је кроз ве­ лике промене. Те промене су до­ след све шле отуда, што је под утицајем жене су спољних прилика тај програм добио једно нарочито, дубље значење. Предратни феминиз<ш, који је дотле стално истrшао него иI<ад да се окупљају oI<o својих организација, да бране тековине дугогодишњег развоја и борбе, да очувају положаје и своју неутралност и предељивао, сада је да ...___ није се о­ - хтео, не веће ратне приморане, остваре своје опасности данас даље више захтев~. На тој линији се женски покрет може право оставили. само са оних положаја где се нешто зарађује. Јер нико се не буни против тешI<ог рада жене и деце м у жем и ве на поборниI<е фашизма, они· исти I<ратије догађаји оцем, ноправно одре­ ђени став. жена, ним 1 рам док данас приликама, тај претставља јег се жене стички у промt~Њ~· исти центар окупљају. покрет про" око Ј{С•­ Фемини­ претставља ж~ну која ради, претставља напр•~ !rну жену, а бори се за права сних жена. Сам покрет постоји још определили једнаку надницу, во на рад жене упути жене лазиле у друштвени темпом живот, у­ ла- 1·ано су освајале позиције, о ЈШ, тек је светски рат увукао и жену у вртлог под производње. изванредно кама. морала способности. године су Жена тешким је прили­ да опроба своје Прве послератне имале да поправе оно што се годинама рушило. Тако су жене могле да учествују у производњи у још већем броју, јер је и њихов рад био потребан. Оно што су прве феминистич­ ке организације деценијама тра­ жиле -- право гЈiаса добиле су жене у већини напредних зе­ маља доста лаI<о, по очигледној потреби. Учешће жена у јавном животу створило је читав низ социјалних установа, I<oje на пр­ вом месту служе" заштити ција. После неI<олико година полета долази при­ талас оп­ ште привредне кризе који на пр- 4 широке соци­ нако право родитеља, једнак олакшање развода и зараду, - и пра­ може да исI<ључиво путем де­ мократије. Пр ог рам баш ште тије. бро, дним са тим, што постаје део оп­ борбе за очување демокра­ Јер видимо данас врЈiо до­ да су фашистичI<е земље је­ декретом одузеле сва она права која су жене I<роз дуги низ година стекле. Фаruист~-tчка иде­ ологија оснива с е на томе да же­ ну сматра другоразредним би­ ћем које није способно за јавне послове, према тоые мора да се врати домаћем огњишту. Фаши­ стичI<о "домаће огњиште " је највећа заблуда, којом су жене заваране да спречава високе без борбе препусте своје друштвене положаје. Да- се немило­ се њихов приступ на школе. Насупрот томе видимо демо­ кратске земље као што је Фран ­ цусI<а. У борби за очување демо­ жене јиЈiе су са су наступиле мушкарцима, себи сва права, рав­ осво­ и данас их видимо на највишим положа­ јима државне управе. Научник као г-ђа Кири-Жо ,шо , и друге могу да служе пример да у свима женама де мократсI<им за зем­ љама само сrrособност одлучује положаје, и жена је силом при­ лика приморана да прихвати је­ дан од ова два Промена у феминистичI<ог по­ крет а добија нарочито значење али ма најбоље правца. суштини се феминаз­ испољава у реду којим се постављају захтеви. Досадашња главна тачка феми­ нистичI<е борбе, женсI<о право гласа ~ добија другостепено значење, а на прво место ступа један захтев који су феминисти­ чке организације ратним годинама тек у истак~ е , п осле­ а то је борба за мир. Фе~1Инизам не тр<~жи само изједначењ е са му­ шI<арцем, јер данас то изједна­ чење значи једнакост у беди и незапос.'!ен о сти, ј е днакост на бо­ јиштима и у смрти, него изједначење и једнакост тражи за све људе у једној лепшој и бољој бу дућности. деце и матера. Жене постају свесне својих права и то хоће да оси­ гурају преко својих организа­ вредног жене }алне установе, у породици јед­ морал, спорим и да заузму своје место у табору демократије. Јер и сам фемини­ стички програм, који тражи зэ жену право гласа, за једнаI< рад од почетка 19 века, али дуги нн:~ година није могао претстав.1ыm1 све жене. Све до светског рита, су врло су пољопривреди, срдно ую1ањају и најспособније жене из свих плаћених места и свет поделили на два табора; на поборнике мира и демократије и заузме у где она ради упоредо са својим До пре кратког времена про­ да и гласа, Значајно је и то да се жена грам феминистичког покрета ни­ је могао привући широке слпје­ морао да али не може да бира. Зато су јој сусреће са осталим струјама, !<О­ је хоће да одбране слободе ,1ич­ ности. Они догађаји који су цео хтео само Жене ширите наш лист. Помозите нас претплатnм и сарадrоом �Бахрија Нури Хаџиt.1. о Истамбулу Доносимо ресантю1х ше неколико места омиљене госпођице новој из врљо позоришне Бахрије Турк.ињи, на "Ус меним инте· п~редавања умет ниц е Нури које је новинама" Овако не говори само млађи свијет. Гази нема противника у Турској. И ста рији га поштују јер је он ишhерао из Турске на· Хаџић , о одржала стран и Новинар· капитал вређало ског Удружења. и све што п онос турског је народа. Али се мора рећи да су Га з и­ јеве највј е рније при6алице же­ Нарочито после Газијевих ре· форама, овде је све у знаку пре· порода . Нема више ни феса ни фереџе. Све је одахнуло. И му· не. Г1ос.1е вјековн_ог ро п ства , оне су стале раме уз раме са м у ш­ нар()· карцима. fЪима су итво ре н ~ сп е шкоЈЈе, сва мјеста и · с в а з в ања у држави. Оне су изј е днач е н е п р ед чито, ослобођено вјековних пре законом са муш1.:арци:v1а . Оне су драсуда и тешких окова вјер· ског фанатизма. Код њi:ix се све· изменило, све је ново. Остала им своји господари . Оне се сл о бод­ но крећу по Истю.1булу. О н е се слободно купај у са м у ш к а р цима на м о рскш~ плаж а:-.1а. Оне се но ­ се као св е Европ љ анке . На прсте се могу избр о ја т и земље у Европи у којима су ж е ­ не судије . А у Турској са д а већ двадесет жена дјели правду. У шко је и од женско, али женско старога учтивост и он1е­ ност и урођена способност за културу и цивилизацију. А како се жена осећа у мод<:р­ ној Турској? Ево једног прю1е­ ра . Кад сам би.11а још мало дете, тамо пред рат, једна наша 110 знаница из Сарајева, Хајрија Г отишла је у Турску. Забуљена у димијама и нанулама отишла је Хајрија у Истамбул. Мислила сам да је нећу више никад ни­ дети. А прије неког времена кад Жена Само судија понеко у нон.о ј вири Турској кроз муше­ бак. Можда F1е т е ПОМИС ЈЈИТИ да су Турци само пре д свијетом Евро­ пејци а да су у кућама остал и И­ сточњаци . Боже сачувај". Посе­ тила сам не колико 1< ућа . Нико не сје ди на поду и не једе пр­ Истамбулу има више жена адно­ ката него у Београд у . Универ ­ зитет и у Анкари и Царигр а д у препуни су младих д јевојш<а к о­ је ће да н ас сутра заједно с а му­ шкарцима узети управу Тур с ке у своје руке. Двије младе Туркиње овнх да на поставиле су са својим а еро­ сам била по зва на на једну свад· бу у Истамбулу, сасвим случа1н о, наишла сам на Хајрију. Пра­ стима. ва Европејка : негде у запа дној Европи. Сви људи и жене рек ли су ми једно Нико .више него жене помог ле су Газију у његовој борби на о­ бразовању турског народа. Када је уведена латиница прве су же­ ист.о: не Гази је наш спасилац. Же­ лимо му сви да живи три вије· буквара, позвале и ста ро и мла· до и почеле да их просвећују. ка. За ни налик на ону Хајрију што је пред рат пош.11а у димијама и са печом на лицу из Сарајева. Њој прошлост .11ичи на - страшан сан. "Је ли могу:lшо, лијепа мо­ ја. " вели она на српском језику, "да се још жене у Босни п окри ­ вају? Видиш ли шта је наш Га­ Мушкарци и жене гово­ рили су слободно једни с дру­ гима. - Имала сам утисак да с~м пл анима два пошле у њихо вим нова народ рекорда . са го:'v!илама примјером по11ш1 зи овде урадио". Око ''Хајрије стај ала су њена дјеца. Једна ћерка има петнаест година, назије иде у и шести говори разред одлично гиr.1- ен~ле­ ски . А и наша Хајрија са гости ­ ма час француски час турски. Свадба се славила у хотелу. Мушкарци и жене сједили су за­ једно баш као свуда у Европи. Вјенчање није било код кадије него на грађанском су ду. Исто тако и растава се обавља пред редовним грађанским Муж не може су ди ј ом. више као досада, и као што је, жалибоже, код нас још увијек, да жени каже: "Ти си пуштена " и да је из куће на­ јури. А какве је свадбе гледала Хај рија у Сарајеву? Мушкарци и жене далеко једни од других. Анмфабетс~<н течај за жене у Турској 5 �Г-ђа д. Зечевић, претседиица Лиге жена за мир и слободу, о миру Г-ђа Зечевић била је љубазна да од­ родне . говори нашој сарадници иа ова три пи­ Шта тера жену у борбу за мир? 1. у подизању нових заузимањем побољшање временима за у жена и ме За време рата када се пореме­ те и онако неуравнотежени и не- су и мушкарци, народни посла­ ыици, сваки у свој изборни о­ круг. Сам Гази вршио је дуж­ ност учитеља, зато су га прозва­ ли Велики Муалим (учитељ). Туркиња има право не само тајно да гласа, него може да уђе и у парламенат. А у многим земљама културне и напредне Европе ово право немају ни му­ шкарци, а жене се тјерају у ку­ хињу и средњи вијек. Нас босанске Муслимане, че­ сто оптужују да би цио дан сје­ дили и кавенисали, да смо лије­ ни, да ћемо цијелог живота о­ стати у мраку и незнању. Нека вам одговоре Босанци 1<0 ји су се иселили у Турску прије педесет, двадесет година. Да ли је и с њима тако? Ја сам улаэ11ла у њихове куће и дивила бистрини и напредности се њихо­ вих жена . Босанци у Кемаловој Турској одлично су се снашли. На њима се не види ни трага од уч малости босанских касаба. О­ ни , може се ре!ш, спадају у нај напреднији елеменат у Кемало­ вој Турској. Њихова бистирна и вриједноћа, којој је Кемал дао одушка, довела их је у прве ре­ до ве. Међу нашим људима има претседница Лиге и сређени жена за мир слободу друштвени односи, же­ на је изложена свима невољама које рат са собом носи. За вре­ ме ратних заплета мушке радне снаге напуштају своје домове и остављају породице обезглавље­ не, а жене и децу препуштају својој судбини. Наши синови, над којима смо бдиле дан и ноћ, брижно их неговале и васпитале по цену највећих жртава, по­ стављају се за мету "неприја­ тељског" оружја. Наши мили и драги са којима смо везани нај­ искренијом сестринском љубав­ љу шаљу се у страдања. У мо­ дерном рату, када су и домови отворени нападима непријатељ­ ским из ваздуха, жене и деца је­ днако су изложене директним опасностима за живот, као и рат­ ници на фронтовима. Из тих ра­ злога жена се мора борити да се онемогуће ратови и радити се његови 2. отклоне да услови. Је ли жена успела у своме до­ садашњем раду за мир? Од свога првог иступа на по­ зорницу јавне делатности жена 8 а маса ја и других манифестација дан примирја 11 новембра, дан 18 Прве маја и на на конференције хашке у другим пригодама стварају јавно мишљење које he се увек определити у случају потребе за мир. Настојимо да се из ђачких уџбеника избаце сви чланци који развијају мржњу према другим народима, а који могу да рата. посеју семе ра~дора Југословенска лига и жена за мир и слободу провела је ове године једно писмено гласање за разоружање и мир и добила је за то преко 600.000 потписа. Овај рад био је примећен и на међународним конгресима за мир. Што је до сада учнњено у свету и код нас за мир то је са­ мо почетак једне акције која има да се в.оди у будућности. Ка­ да свака мајка буде свесна да је мир највећа благодет и једини ства, онда ће оне сматрати сво­ ми­ рољубивих идеј~ у народу. У томе је имала и успеха. Књига Берте Сутнер ,,Доле qружје " усталасала је ја~но мишљење и била претходница прве мировне заслужне плана. страни, ља у сузбијању ратних опасно­ сти и ширењу мира. Она сара­ ђује у свима међународним уд­ ружењима која имају у свом програму обезбеђење светског мира . Наше жене разним преда· вањима, приређивањем академи­ предуслов мира и ширење ког на жи­ ла за идеале других Босанаца вриједно по­ ~1аже Кемала у извођењу вели­ посланика миран се са свом одлучношћу заложи­ конференције у Хагу и конфе­ ренције за разоружање у Жене­ ви. Лига народа, која је створе­ на да буде чуварем мира у све­ ту, основана је у главном на принципима које је претседник Вилсон добио од Џен Адамсове и за Наша жена иде кораком са женама из најнапреднијих зема­ г ·ђа Д8RllQ8 ;se11U1111, жене неправда. основица З. Је ли наша жена што учинила за мир? опет као најмање заштићене највю.џе страдају . Из тих разло­ друштвених дата вот. У га жене треба да раде да се у друштву задовољи социјална правда, јер су оне на удару свих сло­ питања повољније решена и ти­ за друштву и да јавно раде тамо су друштвен;.~ каквих невоља и кри­ породици мир имају више права и могућности генера­ положаја. свога за блема, а решавањем тих питања избегавају се сукоби, борбе и ратови. У којим државама жене ција, дакле будућности народне. Ово традиционално стање женlf одржава се законом инерције и моћи ће се поправити једино енергичним жена ла на решавање соџијалних про­ Жена је у подређеном поло жају и у породици и у друштву иако је сви сматрају темељем породице и најважнијим факто­ ром лиге боду. Али рад жене био је посред­ ним путем много обимнији. Же­ на се свом својом душом баци­ тања: оснивачице Међуна- јом светом за прогрес дужношћу човечан­ да своју децу васпитају за мир и да све догађаје у свету приказују са једног мирољубивог станови­ шта. Што више жене буду за­ узимале функције у јавном жи­ воту, оне ће све више, нарочито као наставнице радити и васпитачице, братства и солидарности међу људима. Та­ ко ће жене осигурати свету мир и учинити највише за свој на­ род, за на ширењу културу и човечанство. �Пут ка слободи Једна мануелна радница пише ... У време рата било ми је око десет година. Тада сам чула да говоре како нисмо слободни. На моја питања зашто нисмо сло­ бодни старији су ми одговарали: По његовом доласку били смо сви уписани у школу, а он је сам предузео бригу о храни . Најста­ рији брат по свршеној гимнази ­ ји ступио је у суд. Отац је стал­ но био премештан са службом из места у место." због полити­ ке» како је он причао. Када је због тога што нам непријатељи одузимају храну, стоку и све што је потребно војсци по це­ ну нашег гладовања. Дакле за долазио да нас види, време рата упознала сам стање у ишле су са отвореним очима кроз живот. Баш у тој фабрици уништене старе су навике. код мене донекле Остатци старога живели су још увек у мени али давао савете, а на нас децу често коме нема слободе, а· нарочито сам о слободи мислила кад сам и је викао. Овластио је једног ро­ свима је била гладна. И тако ми је већ као детету слобода постала дра­ се бојала да у ње­ ди, и у тој бојазни сам је тра­ прила­ очева плата није могла да их све подмири. Једном је са оцем жила више ћали и материјални трошкови, а ном недостатку не умрем од гла­ се нису . могли ђака да се стара о нама· јер је мајка била изнемогла. Ми смо сви били одрасли, па су се пове­ га, јер они годити новим условИма. дошао неки човек и дао му је до­ сам на сваком месту, па чак и у дечијим играма (После као од­ ста расла, увидела сам да и сити љу­ селили у другу кућу. Одмах по селидби ја и један брат отиш.11и смо на занат. Рођак се често опи­ јао, псовао и тукао ме. Опет сам у мислима долазила на слободу ди могу бити без слободе). Та­ ко, када би неко хтео да намет­ не своју вољу као општу, ја сам се бунила у име слободе. Деца ме због тога назваше "Слобода". Након дужег времена ми деца уместо да се играмо излазили бисмо на улицу и посматрали војску у којој је било и црнаца. Ускор о је цела паланка била њо­ ме преплављена. Сада о слободи нико није више говорио већ би свако сакривао што је имао: пара, и донела после чега одлуку: смо да се пре­ сама из­ државам. Отишла сам у град и ступила у фабрику као текстил­ на радница. Посао сам брзо на­ учила, али се надница споро ди­ зала. Била сам приморан~ да на­ пустим ову фабрику и да потра­ жим у другој боље услове за живот. Ступивши у другу фабри· ку запазила сам да су и нице исте као у првој: Носећи брашно из воденице била сам потпуно одвојена од осталих жена које су ишле с мо­ јом мајком. Постајале су ми већ досадне, јер чим би се виделе се су мислиле ја, - на други ту рад­ о свему начин него једноставније; о свему су говориле слободно без устезања са џакчетом брашна, почеле би одмах са старом причом. "Брзо ће нам се људи вратити!". А ја удаљена од њихових прича, Цуца Сокић: Праља Пословођа ми­ фабрике био је слила сам о многобројној војсци пензионисани аустријски официр која је исто као и она пре кра­ који је задржао ла ствари, ломила плотове и пља­ особине. чкала све што јој је требало. Чудила сам се зашто се старији радују овој војсци, јер сам уви­ ђала да нема никакве разлике рала за почетак рада викао Је: да уда ри једну радницу. Закон­ ска повереница је устала у њену заштиту, али он је навикао да буде неограничени господар и напао је поререницу тако да у­ мало ШТО није ДОШЛО ДО физи­ чког обрачунавања. Одмах ~мо ђењу старешина. Једне вечери у дубоку јесен дође ми отац . Били смо сви ра­ досни и он нас је миловао. Два брата јашила су му на колени­ све устале и отишле у синдиюш­ ну како сам још као дете себи наш многе деце. интер­ постав­ љала било решено кроз практи­ отац није остао у рату богаљ као очеви је Тако је шпање слободе које га по глави и по рукама. У кре­ разговарали организацију која венисала, и ред је заведен. ма а нас две сестре миловале смо смо војничке "У строј ", а за свршетак рада: "Ьољно" Тај човек је покушао између војника који краду и о­ них који реквирирају по наре­ вету све Када би фабрика сви­ Деца ~а периферије чни живот. 7 �Данашња муслиманка у Босни Све до манске Каю у скора жене жене је ових или људи су оне потчињене муслй­ изузетан. феудалаца служби строго положај био биле обичајима ~ю је су налагали патријархални од носи и верск·И прописи. Ти оби­ чаји стављали су муслиманску првог који наиђе. Тиме се обја­ шњује велики број несрећних , бракова и чести разводи. Девојке се удају врло рано: почев од 15 год. а понекад (али то су већ ређи случајеви) и од 13. Отуда велика неотпорност и смртност прворођене деце. 18, жену у бесправнији положај не­ 19 и 20 год. - rо остале рок за удају. Тањо , жене у нашој муслимнака· земљи. није см е ла то је већ крајњи Покривање и сакривање жене напустити куkу нити .иkи откри­ пред вена; по­ конвенционалност која са новим вољи. Жи генерацијама све више изчезава . имала се безусловно коравати мужевљевој вела је, једнюставно, роба који није смоо животом имати сво­ мушкарцима Чим девојка је дорасте обична за удају почиње да меће на лице "печу" јих жеља· •ни црохтева . Због та­ (вео) и облачи "зар". На улици квог свог се ретко среће неоткривена Му­ се поло·Жаја муслимаака у влачи.ла ла је сама слуге своrа за куЈiа ради он е Општа да је кад се и и отргну привређива'Ј\И породице . почеле оштр.е одвајале жена п·очну полако кри­ (то су већином мла­ де девојке из имућнијих поро­ дица). Прича се, како су се не­ живе­ натерала жене одржања су се ти и себе, осмаљенице мужа... и 0 QеСпослица муслиман с ке юд у животом границе муслиманке Тако· изглађива­ -које су од •остали•х Муслиманске жене сврше мек­ женску децу тељске школе. у средње или Примарни учи­ узро!с је патријархална стега под 1<0 јом се женско дете одгаја, схва­ тање да је жена преодређена з::~ рађање и кућевни посао. и вер ­ ски прописи који је спутавају. Као последица првог узрока јавља се неминовно и други, а то је прерана удаја која онемо­ гућује похађање школе . Удајом заувек кида са школом и посвећује се искључиво дома­ ћим пословима. Често су од пре­ судног значаја рђави примери школованих Муслиманки, који одвраћају многе родитеље да дају кћери на школовање. Најзад, узрок споредног зна­ чаја који се јавља више као об­ јективна сметња јесте закашње­ ње у момци да би пењали видели на девојку мунаре или основну и средњу школу су поткупљиваЈIИ укућане да је по­ кажу. Видети девојку била права реткост. то је - Данас, ме­ ђутим, девојке могу да "аliшку­ ју" са момцима на капиџицима, преко тараба, са прозора ... теб (школу за верску обуку) и највише основну шкоЈ1у . Права је реткост да родитељи дају жена слиман ка недељним састанцима и на тзв . "те­ феричима". Док жене средњег сталежа ра­ де у својим сопственим кућама, сиромашне иду у надницу, слу­ же, перу по кућама веш, рибају шију и раде ручне радове за но­ вац. Ручни рад, а нарочито "ке­ рање" омиљен је и врло раширен код Муслиманке. Њему посвећу­ је она највише времена. Као најбоља илустрација дру­ штвеног и економског положаја жене м_оже да послужи 9бичај продавања сиромашних жена у Македонију, који се све више практикује . То долази с једне стране услед оскудице у женској Затим, укорењено схватање да је за жену једино прибежиште и уточиште брак и према томе девојка која се не уда на време, да је промашила циљ. Ако девојка не може да се уда у свом месту, за њу ће се увек наћи купац из Македоније коме је потребна радна снага. Цена по којој се продају жене варира између 500 и 3000 дин. На ста­ ници увек има трговачких агена­ та који су ту специја.Ј1но за то да дочекују странце са високим фесовима и да их упућују куда треба. Под каквим условима живе ове жене у Македонији, најбоље показују чести случајеви бек­ ства. Истина , многе од њих код којих је економски момена:­ одлучујући газдинство нашавши о кю<вом тамо код кућ е нису ни сањале саблажњују се. Ту свакако, пресудни значај има тежња већине од њих да и­ мају своју кућу, свој домазлук или бар илузију да је то њихt>­ во. Оне пре т постав љају да буду сите, па макар по цену своје сло­ боде и свог достојанства. О то­ ме сведоче и писма у којима се понеке хвале како имају у изо­ биљу млека, сира, кајмака итд Економски моменат је, дакле, одлучујући али је понекад и он слаб да приволи жене на услове недостојне човека; нечове• . но поступање и немилосрдну екс­ плоатацију. Што је најгоре, вла­ сници купљених доведу њима у жена, пошто их врше са Македонију, даљу 'Грговину препрода­ вајуlш их по много скупљој це­ ни. На тај начин жена претстав­ ља поред радне снаге и ствар у промету. радној снази, која је готово бе­ сплатна у :жвиру брачног "уго­ вора" (за минимум егзистенције век жена ропству обичаја, с друге стране је ту ексnлоатисана горе Али док с једне стране још у­ велики жена живи него теглећа стока. За њу не по ­ све стоји, предним уопште, радно време, па према томе ни одмор. Дакле, њен п оложај је гори него поло­ јача муслиманских потчињености покре·т муслиманима међу да се и на­ же ­ на открије, да се женска деца шаљу у школу.и да се укине оби­ чај затварања жене међу чет ири жај свог мужа!) а с друге стране у­ след све већег осиромашења ко­ зида . .1 ику дуже је нагони чак и родитеље да тр­ уседелица. Често се при томе не поставља питање за кога. У не­ о бузданој тежњи за удајом сла­ бо се пази на избор а уз то де­ војка нема готово никакве мо­ п• ћности да ближе упозна сво1· гују са својим кћерима. Томе треба још придодџти апсолутну бесправност и зависност од по­ је последица третирања жене као нижег бића, без слободне слободе, нагло се еманципује. Када већ једном изађе из оног скученог оквира у коме је дота­ да живела и пође у школу или на рад, она се више не враћа на­ траг, о покривању неће више да чује, а своју прошлост сматра воље и без правне способности. срамном и понижавајућом. ако остане с ) · ђеника. У даје се, на срећу, за 8 родице, односно старатеља, за у због задржавања у мектебима. Гла вни је циљ дев ој ке да се што пре уда, јер се сматра за ве­ срамоту с .чушкиње, јер она ради више број што МусЈЈиманска жена кој а прес:rавља здрав елеменат жељан · �Разговори са женама-домаliицама У овој ћемо рубрици објављивахи свију сталежа. Пратећи жену на свим разговоре оњим заузима и на юојима корисно делује, даћемо слику о то·ме како жене У првом нама, које тили саме мисле о броју објављујемо су с.воју СМIО се дакле, најпре радним нашим које читаоцима женама, она данас непосредну свом положају. раз говоре енергију, са положајима, са женама-домаћицама, са же­ вољ у, свој живот, посветиле кући. оним женама, чији је Обра­ рад и труд најмање При· зната, о некој награди да· и не говор имо . М. Ј. жена инжињера дим. Кувам, спремам кућу, сама приватног чувам чиновника У једној од типичних бео­ градских кућа зиданој за ренту, подаље од зазвоним чаршијског на вратима центра, приземног стана. После кратког чекања врата се отварају. Једно љупко, разиграно дете ресовању за у великом дошљака, инте­ спречава ми улаз. Његова мама мора прво изгрдити, тек онда га могу да уђем. У полутамном претсоб­ љу љубазно се извињава за ма­ ли инцидент' на вратима млада жена у ном стању видљиво очекивања једна напред­ новог чла­ на породице. Најзад, у укусној, чистој трпезарији заузели смо место, а ја укратко износим циљ свог доласка. "О, ја само добро могу да кажем о свом положају као до­ маћица, као супруга... Али знам да је мој случај редак". Многе - су ми се жене жалиле да мужа потцењиване ... " Како мислите, госпођо, ме : вреди ли женин рад су о ван од то­ .ку­ ће, мислим кад и она привређу­ је, више или мање него рад који и ви радите-у кући? - "И ја сам била запослена, радила сам као чиновница у једном приватном предузећу. Много и напорно. А кад сам у петој години брака, непосредно пред порођај, напустила своју службу, било ми је тешко ср цу " . Због смањеног прихода? на "И због тога. А о кућанству појма нисам имала. Али видите, све је испало добро. Изгледа да - свака жена има урођеног смисла за послове у кући, ла и ја. До­ шло је и д~те, приходи су били мањи, али ја сам се снашла. И верујте, ону зараду, којv сам кроз пет година сваког првог донела у заједницу са мужем, надокнађујем мојим радом у ку­ ћи, са шrедњом и пажљивим га­ здовање~if . Само за грубе посло­ ве држим помоћ, иначе с::~ма ра- дете, мање ствари сама шијем и то се научи штедње ради -, лети се побринем о зим­ ници, и да колико се на томе у­ штеди, увидела сам на пракси. Цели мој дан је испуњен најра­ зноврснијим пословима". - Мамице, мамице, где је дру­ га Мирина нога? прекида нас мала враголанка држећи у руци Миру, лутку инвалида, и у инте­ ресу даљег несметаног разгово­ ра, обе смо се дале на потеру за изгубљеном ногом. "О, колико пута морам ја у току дана да прекинем свој рад за такве и сличне ситнице!" Дете тражи од вас и забаву, не само помоћ приметим ја. - "Па да, и то убрајам у сво­ је дужжности. И радо их испу­ њавам. Али тешко и заморно је то. Због 5-600 динара, како се данас плаћа жени-чиновници, и­ пак не бих то препустила ни­ коме". Имате · ли прилике, госпођо, по~~ад и за разоноду? - "Ми врло ретко излазимо. Мој муж сам неће никуд, а ја не могу с њим због детета. Немам на коме да га оставим. А одс1д ћу још мање стизати на то, оче­ кујем другу бебу". Велика много су брига кошта приходи ког обично света не данас њихов код расту деца, одгој, а чиновнич­ са трошко­ трошкова. Мој муж напорно за­ рађује своју плату .. па мислим .. ипак немам да права ... полажем рачуна... живим ја су потлачене и ниподаштаване од мужа страшно жалим. Ја mатрам себе потпуно равно­ правном са мужем, иако ми ту једнакост закон не признаје . " О борби жене за изједначење у правима са мушкарцима ... ? - О томе причајте ви мени прекида моје питање живо заинтересована млада жена желела бих много да знам о ра­ ду тих жена, које се залажу за све нас. Једва већ чекам да и­ дем и ја да гласам, интересујем се за политику!" Изгледа да се мој песимизам очитавао на мом лицу, јер пре но што сам ишта одговорила , она насмејано продужи: - Знам ... знам... али док мо­ ја кћерка одрасте ... И док ме љубазно испраћа до­ даје: ко Кад би се рачунало"' врсте послова мора коли­ жена да посвршава сваки дан, не би подцењивали. Ја се нимало их не осећам подређена мужу што сам "само домаћица". зато А. Р., жена етолареког радника - "Мој муж ми даје целу сво­ ју плату, ја морам да водим ра­ чуна о томе да на све стигне. Ја нисам потиштена због тога што лично знам толико и свој лични живот ... Жене које вима. ја сад уздржавам се ... 11наче ... не бих ја дозволила да ме мој муж држи под контролом,__ немам ја њему да не лривређујем, оно што је заслуга. имамо, Треба и јер моја имати много Тамо где престају вишеспрат­ нице, на граници између "варо­ ши" и периферије, у дну једног дугачког дворишта са неких де­ сет једнаких станова од собе и кухиње, имају за 300 динара ме­ сечне кирије свој дом моментал­ вештине да од оно мало створим но све. то". и његова жена, обоје већ у пе· тој деценији живота. Киша, која О једнаким правима ... ? "Док сам и ја зарађивала била сам слободнија у трошко­ вима за себе, помагала сам и своју породицу ... а сад, богами, ипак се уздржавам од личних запослени столарски радник је целог дана неуморно падала, расквасила је некалдрмисано двориште, и блато се у дебелом, гломазном слоју нахватало на моје ципеле. Како ли ћу да уђем 9 �у чисто избрисану собицу, ми­ слим се ја, мада ме та сува, прl>· седа жена, коју сам тражила и срећом затекла код куhе, већ по дру ги-трећи пут позива да у­ ђем. И р е шила сам се. На врхо­ вима прстију. - Уђите само, не мари и да мало упрљ а те патос, сваки дан це њено као да се озарило од да­ положај, његов углед, ја де:~им л~>ке с њим, али су то његове ~а,-.11уге. наде. " Жена је искоришћавана, '10.Г;­ само грађен " . Пишите о томе каже ми А. П . жена столарског радни · ка да је и домаћица радна жена , а баш не важи данас ни­ Не треба зашта. " м орам ја то да оперем, јер кад ми се вр ат и до несу муж они љ авштине и и син много са са посла више собом . су кад дођу, па не гледају баш на т а к ве ситнице . А ја, хајд, па сва­ ки дан рибај". Иако смо сиро­ тиња, волим да ми је чисто ". Па тако дан уз дан, слове, стотине питате шта увек врсте, сам исте па радила, по­ кад оно се се и не види." А уморите се мн ого, зар не? - И још те како! Више бих волела један посао да радим, па б аста, него овако" . А ц е ни .1и бар ваш муж тај ваш посао ? - Којешта. Људи не цене женин посао, дођу на готово, и не питају одкуд т о. А човек ни• кад не би у мео као жена.. Она се снађе . О на држи куhу, ако ,ie о на сп о собна и од ништа he '(а с твори " . Кад је штрајк , или кад .iема посла". јести се мора у ­ век . " жена he да нађе опет он:Ј најпотребн иј е. " Шта вреди Да човек д о в у ч е много у куhу, ако жена ниј е сп ос обна, неh е се ни­ шта имати. А сваки неће ни да да све". Све од жене зависи " . А одкуд т о онда да мужеви не виде корисност и вредност тог р а д а ? Жена даје · целу своју сна­ гу, с воју младост у кућу, а муж на рад само колико мора. Они су ипак ти, који сма т рају да ~У жене з ато т у да их с лушају, а - зна т е г о спођице , - п римет и - као у поверењу - на ш и људи хоће жену често и да туку, а то ј е велика непр а вда! Ту устане забринута лица и у м о рног погледа, приђе орману и извади рад , па з г овор, њем , неки се са као својим започети ручни врати да продужи очитим да од ра ­ интерес о ва­ тога чека неформулисаним лек јадима. "За сина радим џемпер" -· објашњава . - "иде зима"". "Ма - не могу да седим скрштених ру­ ку ни забога!" И насмеје се ИЗ · вињавајући се. Кад сам јој причала о феми­ низму, о циљевима тог К. М. жена професора покрета, На Дедињу, иза увек затворе­ них капија, окружена негова­ ном баштом, отмена, пространа вила, где једног сам осветљен салон, на у комотну жену Ра· шири осе· отсечена од сам пре мало фотељу, оног одак.1е дошла, чекала сам на домаћицу. да, да пише­ - почели смо право да вам кажем, на С.С. државна чиновница и жена државног чиновника Ништа не карактерише више .J!f!1BOT једне чиновнице, која је исти мах и околност како младом, домаћица, него сам ја са овом културном, радном же­ ном разговарала. Све се обавља разговор. Нисам ја о томе, што ви жели ­ те да знате, а "женска питања" нисам ни .:ги­ гла. Знам да има :Жена које раде за нека права и . шта ти ја све знам. То је врло лепо! у Немојте о мени те , није то за мене . " жена то је мени све, то Ј1ико окупира, потпун о света - његова он да ме потцењује, кад ја сама гледам на љега ()Д доле на горе. Али, мен~ је до­ бро. Задовољна сам са _БОЈИМ положајем. Жене које су и с ;н1е запослене, питајте њих, оне , ве­ рујем, имају више -да вам кажу. hање сигурности и мира . Уваље· никад размишља .ла . Госпођо, велим ја, али то зна­ брзо, економише се са временом до крајности. По подне у пола три сам отишла код ње. Зате­ те и 6-:з размишљања да сте су· пруга, мајка, да сте домаhица у овој куtш . кла сам је баш при ручку . О, па да! Са задовољством осећам да кућа припада мени, и она не може без мене. Ја сам ue- l нам . Док ручамо, можемо да разговарамо. Журим, на:име. У три имам опет посла. Знате, ја се увек журим. И у јутро када -·- ли дан заузета, иако у правом смислу речи не послујем, јер и­ мам ко то да рачуна • то о ради ." с вему, Је п оса о . " па али в .:>дити надзиравати >;' деца". ~во и Тек што се вратила из канцеларије. Изволите само, не сметате - идем у канцеларију и у два сата, кад се враћам . Жена иако је за­ послена има пуне руке посла и да у кући. О свему треба водити ра­ На з воно се појави собарица, о стану. Мој муж ми често каже "алал ти вера"". А ја нисам ни­ вам и х покажем! прими тихо де , и од чуна: изговарани налог, С· некуд са спрата, крi.з ди ле - а , појаве с е после некrмико тренут ака јед а н дечко, (иде већ у шко лу ) и његова сестрица. Ле­ пи, здрави, ч исти, учтиви. Ја их васпитавам, цели мој д а н посвећен ј е њима. Кад - баш морам и по п а тосу се В'/Ч\:'~1 с њима, возим о се лађом, аутом, возом, а богами, понекад ми је тtшко у мидеру се сагибатlf, пу­ зити ..." Видите, госп о ђо, и ви имате и дужности и обавезе, и ви испу­ ња в ате један з адатак ... - Један? Многе! Мој муж је ле1шр, заморан и одговоран је његов р а д . Ја са м се посветИЈ1а њему и деци. И све што је -: и о мужу, и о исхрани, какав изузетак. Жена - и у то сам\ уверена - куд и камо је способ- , нија за разноврсне послове не­ го мушкарац. Разлог је тај мислим llЏ'O су наши мушкар­ 0 ци васпитани тако да их жене служе. Да ли бисте оставили службу да би олакшали себи живот? - Никако! Спремила сам се за јавни рад, свршила сам фа­ култет, волим своју професи ј у , а и материјални разлози нису на последњем месту. Моја запосле­ ност као што се види -- није ниуколи к о у опречности са тим да будем и домаћица . И ја у мем да кувам, спремила сам чак и ти­ зимницу . Видите, имамо и пара­ ме у вези. Да ли : :е сматрам од мање вредност11 нега мој дајза и пекмеза и слатка и ком­ пота показује ми малу о с таву чиновница-домаћица. Друге же­ о тежњама жене за ослобођење од подређеног положаја, њене муж? Па су се очи заблистале, уморно ли- Л}1фикацију . 10 посетила професора-лекара. скошне одаје у партеру, са многобројним сијалицама бли­ ставо зато што сам Мене мој живот у породици, универзитета пр­ Уморни Ја сам ово што сам у друштпу цењивана, јер њен рад није нп­ жена, свакако . немам вишу Ја сам .:амо шкоЈ1ску Његов ква­ друштв ,~ни не недељом се одмарају , баш слда развијем највећу а ја до- �Црнкиња прича о свом маћинску акцију. Мора се стићи на све . " А дете? детињству "Немамо деце. Али не зато - те су страшно мале. Од мене се још и одузима половина плате, 1 Зовем се Ада Брајт, стара сам година и имам седморо деце. Али свега је петоро остало жи­ во. Рођена сам у покрајини Те­ неси. Тамо су ми рођени и отац и мајка. Отац ми је био пољо­ привредни радник. Сећам се још како су он и мајка заједно из­ јер сам лазили што се бојим још већег оптере­ ћења пословима, а н е ! Нашла бих ја и за одгој детета време­ нс~". Ми не можемо да имамо де­ це из новч аних разлога, иако обоје радимо. Млади смо, а пла- удата" Баш толико да не можемо да имамо дете". а во­ лели би". много. Мислим и не гледају радо ж~­ ну у јавној служби . - "Сада је мода да се говори о томе да запослена жена 46 зане­ марује своје дужное,ти "као чу­ вар породице", да се извлачи од , на поље и тамо читав дан радили. Тада су ми биле три године. Мати је добивала за дан 25 цента, а отац 35. Ми, деца, морали смо код куће остати, сами себи препуштени, старији су морали пазити на млађе. Бит1 смо сиромашни. ства, и т. д. Али они који тако говоре неће да размисле о дуб­ Мислим да моја мајка није нн· када имала више од 50 центи . И она, и отац добивали су своју зараду у неким папирним боно­ љим вима, које су у дућану, у којем тешке одговорности разлозима данашње нездраве ситуације. економске и материн­ Када социалне другачије него скроз буду прилике данас, жена ће своје способности на многостру­ ки начин умети корисно манифР.· стов ати. - "А оно што кажете за бор­ бу жена за једнака права". Рз. дим и ја на ширењу феминисти­ чких идеја". али наше су жei·Ie тешко покрет љиве, треба их ра­ љздрмати, јер ми ћемо само онда успети, ако са уједињеном сна­ гом бу демо тражили оно што нам већ давно припада ". Радо бисмо разговор проду­ жили, дотакли смо тему о којој би се много дало разговарати, али три сата је, и жена се жури . "Идем на једну конферен· - цију за мир станку - живахно додаје при ра­ и са пуно наде та млада радна жена . "Ако бор­ ба за грађанска права не ус­ пе да раздрма жену, ваљда ће борба за мир, која је данас т;~ко неопходна, пре учинити своје, јер свака мајка, кћерка, сестр~ или супруга зна већ данас ruтa би значио рат. Ми жене нећемо рат! " су морали куповати, примали нова. Ја сам у кући била једина слушкиња . Црнац се не сме потужити на своју надницу . Сећам се како је Ку-Клукс-Клан убио мога ујака, премда им није ништа скривио. Његова је жена имала сина од свог првог мужа. И, ет6, тај мла­ дић није хтео да ради за 25 цен­ та на дан. И онда, једанпут, око поноћи, провалише им у стан. Они увек проваљују око поноћи. Мој ујак скочи са сто· ла и пограби столицу. Док се спремао да се њом одбрани, у­ бише га из револвера. Хитац га је погодио у главу, тако да му је мозак прснуо. Људи ~<оји су га убили на лицу. имали Они су увек црне маске убијају ма­ скирани. у­ место новца. И отац и мати би­ ли су добри људи. Никад пред никим нису затварали врата, чак ако је о поноћи дошао сирома шни Црнац, који је лутао по зе­ мљи тражећи зараде, извадили су нас смо децу на из земљи кревета, спавати, мора.11и а путник је морао остати код нас колико­ год је хтео. Када отац није више могао зарађивати као пољопри­ вредни радник, нашао је посла у једној талионици . Морао је удисати разне отровне плинове, па је обо.11ио од туберкулозе. Радио је тамо преко двадесет година. Онда је умро. Моја мати добила је од талионице венац за његов гроб. Али нисмо до6и­ л~-~ ништа да једемо. Ми деца смо ишли у цркву. Тако смо били одгојени. У кине­ матограф нисмо могли ићи. Зато је требало новаца. Белци су за црнце саградили цркве. Они во­ ле кад ми наши су идемо у цркву . очеви били Али, слободни Ц. Сокић: Продавачице цвећа Сећам се онда још, било ми је 14 година, како су испре­ бијали мужа моје сестре. То се тада ДОГОДИЛО у МОМ родном месту. И он је био пољопривредни ра­ тек сваке друге недеље, а кућна дник. послуга је морала и недељом ра­ јер није хтео да ради бадава . Једне ноћи дођоше људи Ку· дити. Моја је мати добија ла Умољавамо све наше пријате­ ље на чије смо адресе послали први број да се претплате на лист, а уколико то не желе да нам лист натраг врате. Претплата 35 центи недељно зато што је јед­ ној белој породици праља ру· бље. 13 година мо­ (која се добива код сваке поште) на чек. рачун Бр. поједем и да шаље општом чек. упутни_ цом 54.372 са назна- 1<0м "За Жену данас". Управа "Жена Дан~с". сам цу су му у стан, Клукс-Клана, провалише врата. изнесоше га и.11 куће, привезаше га за једну стену на другој стра· ни цесте и тамо га до крви иши· Кад ми је било рала сам и ја ићи белцима у по­ сао. Добила сам за свој рад оно­ лико колико ми је требало да се Провалили морала пазити, се обучем. судове кувати прати, и ред За то на де­ држати у једној породици од десет чла· баше. Био је тако тешко изра­ њен, да му ни једно место на те· лу није остало маскирани људи здраво. Кад су отишли, одве· зали смо га, унели у кућу, и ле­ чили. Ето, то су моје успом~не из детињства". Ада Брајт. 11 �НОНГРЕСА СА Наше жене на Нонгресу говоре Госпођица Милена вић, претседница крета, на јавном ма у По· скупу о жена­ индустрији, говорећи о жени у индустрији у Југослави­ ји, рек ,1а је измеђ у осталог и ово: "У Југославији као претежно аграрној земљи индустрија је још врло свега млада, те жена 60.000 Утолико Атанацно­ Женског стога има запослених у је већи и страшнији кон т раст са оним већим делом друштва, који је из разних еко­ номских недаt1а Ј!ишен свега то ­ га и пропада од туберкулозе На прошлогодишњ ем националном конгресу ј е ,да је потребн о још најмање 12.000.000 дустри јске раднице, од којих су малих индустрији дувана итд. У индустријама где раде жене, само су у текстиЈ1ној индус т рији жене преко купног ка, а броја у јама по Јювине свим више од упослених осталим или цело­ радни­ индустри­ мање су испод ПО Ј!О ВИНе . Највећи број жена је запо· с.1ено у старости од 19 до 29 го­ дин а. 38% жена раде у стар ости од 14 до 24 године. С обзиром на мали број .~ификова них радница ква · запосле­ се у Европи, задовоље потребе се птембра до земаља. л и она На конгресу је жена у члањених 10 o~­ Женск ог учеств о ' у разн ~ стан­ бе ну асанацију, који је одржан станова 28 Интернационалног Интер­ за у Прагу, констатовано iб,5% у текстилној индустрији, у индустрији одеће, 3,:3% у rpec других социјалних болести по влажним, мрачним и нехигиј ·~ н­ ским ћумезима. њој. По статистици из 1935 године од целокупног броја за· послених жена 28% пада на ин­ 8% Од и па да с та нбене културе. У Енглеској је подигнуто нових малих станова, ме~утим они којима су намење­ 2,000.000 ни ипак нису били у стању да се ћилимове и јастуке, најразличи­ тије врсте и за сваку употребу. Хиљаде козван е офарбаних "писанице" јаја, та­ шаљу се за време Ускрса на све стране. Је ­ дан од сеоских спец ија лит ета је медењак, може "мали месецима крухек", да траје. који У са­ сви м сиромашним пределима ба­ ~1:>има користе, па су и даље оста­ ве се прерадом дрвенарије, пле­ Ј!И у тењем својим бедним и мрачним рупама . Дакле, показало се да упо ре­ до са грађењем оваквих стано­ ва, треба економски омогућити становање у њима онима којима су и намењени . Код нас је ц ео овај проблем корпи и других предме­ та, грнчаријом итд. У јужним деловима наше о­ таџбине наЈiазимо још трагов<1, некада тако раширених породич­ них задруга , снажну који Ћелију претстављају наше отаџбине. још у з а че тку. Увек је сматрано чини да да има пречих потреба . Проблем се оне у највећем броју налазе г. д равих маЈiих станов а је прво ­ у кла сан них у индустрији, нижим што платежним разредима, интереса нтно је пог леда ти како с тоји са орга низовањем жена у одб ранбеним радничким орга ни­ зац ијама . У синдикалним орга­ низа циј ама жене су организова· н е у малом броју и зато њихов ути цај у тим најважнијим орга· ннза цијама није много јак " . На скупу о станбеном питању 1 · оворила ск и је наш архитек т, Минић. Она познати госпођа је жен­ .IеЈЈена отворил<t Сl(УГЈ овим речима: "Данашњи технич­ ки изуми примењени у модерн о ј арх итектури, пр уж ај у максимал­ социаЈ1ан проблем ко1' :1 треба што пре решавати и не мо­ ж емо бити задовољни све дотле , докл е год са лица земље не иш­ чезну и nоследње страћаре и јаз­ бине За станова ње, које прет­ став ља ју најьеhе ругЈiо данашње цивилизациј е. О тешком сеља нке, посЈюпима и мучном изнурене и тешким ним недаЈ1ама, свежа вана жена, г оспођа претставница на митингу животу најгруб љ им материјил­ и однего­ Крофта, љубљанс1сих о жени жена сељанки, не могућности конфора и хиги­ имала је да каже само опо: "у ју­ rосЈiове нској куhевној радино­ јене. сти Међутим, те могућности стварају се само за један мањи иУiуhнији део друштва који чиње свих нике фора. 12 већ да бива савршенстава стављене у по­ размажен од модерне тех· службу кон­ упослено је најмање поЈiа милиона особа, од то 1· а су већина жене. У поје ди ним кућамd Пt:• ­ стоје праве ра д ионице за прера­ ду платнених ил и вунених тка­ ња за кућну потребу или за про­ ђу. Читав низ везиља и ткаља ра­ де беле и шарене везове , чип ке, Сала за време Зс �ДУБРОВНИ НУ • • • Интервју са страним женама одговорност и же н е . Р ад им тако­ ђе на кли ника ма и заступам кон ­ тролу рађања, јер су наше жене <ТО 6:' о . г C z.ie зa ::>В а .1: ~ОО а i» о;.џрл.:u 11 на 1<·ом е јс је ~· :t еле1·аткЈ1њ а ;;._,-~ а У:tРУЖ~њз rю врло с ир омашне, ДубрО UНИК \' }{он­ Сi н ло з а сту пљено 11ретставни ца 40 Госпођа Сесил Бруншвин је једна од трију француских же­ на које су н еда вно ушле у влад у Народнога фрон"га, и која са пу­ а имај у много но љубави и свој зада та к секретар при свете . У име 30 ми­ појединим земљама је да разумевања врши као државни пот· Ј\'\инистарству про­ своје владе дош ,1а учествује на Конгресу у Дубровнику . То је жена педесе­ тих година, мирна, сталожена, Жена из Индије ; госпођа Са­ ра,iини Дешпанде, причала нам са нечим врло благим у цртама . ј е о своме ра ду и жи воту као и више о феминизма у Француској, т. ј. у­ чешћу најширих слојева жена у борби за своја права, госпођа Бруншвик нам је одговорила: Јавно мњење је придобијен о жив о ту својих д р у гарица На наше питање: "Шта је нај­ у Ин д ији. - Тек кад а сам се уда л а , 110чеЈiа лује м сам за да се спремам друштве ни рад и ш ко ­ и жи­ допринело ствар жене; и популарности вот. за Ја ниса м образована као ост а­ ле жене н а Конгресу, али имам пуно љубави и воље за рад ме­ исто толико колико и жена. Ра­ то мушкараца није је фиминизам схваћен као борба тим Ј)у женама. против мушкараца, данас то више није међ у­ случај . Жене треба све своје захтеве да прод иск уту ју и решавају заје д­ Обилазим мала села радећи на пр осве lшвању же на (јер жене не­ радо оставља ју своју д ецу и куће) . На с елу одржавам пре да ­ вања и курсеве, највише на по­ љу хиг ијен е и буђења с о цијалне но са мушкарцима, како они не б и имали утисак да је жена њи­ хова противница. Човеку је по­ требна женина снага. Г -ђа Сара ини Дешпанде претставница Индије деце коју с тешком муком ис­ храњују. Просечно жена има по десеторо деце. Ја сам на челу и r~одупирем покрет који ће удо­ вицама д ати право преудаје, јер је то у Ин д ији забрањено. Просечна с м р т ност жене у Ин­ ди .iи је 24 год ине поглавит о ус· Тlед слабе исхране, последице ,·ешю1 х економских прилика; сечни приход породиц е је ме­ 7 пе ­ ниа, што је заис т а недовољно . Жена у Индији је врло много Г-ђа Бруншвнк в езана за кућу и породицу кој е су ц ентар њенога живота . П а ип а к, о на се вр ло неправде; У феминистичким удружењи­ ма раде же не махом из грађан­ ске класе. Раденице више вол е да раде са. својим друговима у сво јим синдикатима. Па ипак, оне сарађују с нама и готове су да учествују ·на свим нашим ?vlИ­ тинзима, зборовима и демонстра­ цијама . Са радницима се може највише радити на политичком законодавних поiьу и велики број интелекту­ много интере· сује за п олит ику ; траже социал­ ну еманци пациј у и уде ла у свим јавним пос ло вима . Жене учест­ вују н а и зборима (оне имају пра­ во г л аса њу), пре ма раде економском активно на ста­ конгреси­ ма, посећују јавне митинге и го­ воре на њима, дру штвених оне тела су агитују невоља чл анице и против и одлазе у затвор заједно са својим родољубивим мужеви­ е зас р авања l<oвrpeca ма ј браћом. алки - то и чини. Када жене буду постигле сва своја права, како ће се фе- 13 �\1 Инизам да.~ье развијати у Фран­ uу с кој? питали смо даље госпо­ ђу Брунсквик. - И феминизам је једна вр­ на наша питања. Како је то би · ло врао штетно по њих, они nи убрзо изм е нили направи ле став. смо 1qos Већ читав низ пр ед ­ повима о положају жене у дустрији и на селу . ин­ требала скупштин а да решава. Жене ек ­ Објаснили смо јој, да, с обзи­ ром на функцију коју врш1: , же­ н е интересе. И када буду доi5и­ сперти лимо да нам говори о положају ~е не ст а синдиката, одговорила нам је о на на то , синдиката за жени­ с ва политичка треба да .1ег рафској са жене остану удружене. н ас, н. пр., жене !:f О права, у Код поштанско:те­ служби, мушкарцима раде у зајед­ свом синди­ кату, па ипак оне имају своју, чисто женску, организацију. Прави контраст госпође Бр ун­ швик, је госпођа Пламинкова, се­ натор У . ческој Народној Скуп­ штини и једна од најистакнути­ ло га које ј е те године ставила, дошла је да, у име сво· је в .l!ад е, узме овде реч на ску­ о г о вориле су питањима на ка о све што стра­ су :1а­ става, финансије, сељачко питй­ њ е итд. Тиме смо хтеле да :и ­ кажемо да су и жене способне да о тим питањима решавају. Шеф једне партије рекао ми је једном ово: "За мене је стн ар јасна; ако будем имао за канди­ дата жену способниј у од муш­ карца, кандидоваћу њу . "Мора­ ла сам му се наругати". Зар же- јих поборница за политичка пра ва жене. Иако има је врло те мпераментна, годину , то 61 енергична жена, жива, одлучних гесто­ раденице кати је изгледало да смо старе позна нице . -на синдикати: године, почела је она, ми ою се први пут кандидовале. Те г о дине говорила сам у једној ва­ праву од ту Искористила сам о ко.1ност и на збору рекла: Ето прилике да ваша аа­ ро ш буде прва која ће кандидо­ вати жену. "Имала сам успеха јер се одмах прешло на пребро­ јавањ е гласова које је жена до­ била. За све време наше политичка права два борбе за примиле анонимна писма, смо што доказује колико су нас мушкар­ ци озбиљно схватили, али и ~ш ою радиле као врагови . Скуп­ штина је хтела да анулира наше г.1асо ве на предлог бечке владе, а.1и чешки посланици били су уз нас као и све партије осим кон­ зерват иваца који су били за то да жене бирају али не и да бу­ ду биране. Када А како смо водиле борбу? неки посланик умре, мора с е одмах заменити другим. На­ равно да смо ми то искоришћа­ ва ,1е и гледале да на њихова ме· ста пласирамо жене. Затим, по­ стављале смо мушким кандида­ тима питање да ли су за или пра тив активног права гдаса жен ;~? Потом смо објављивале у виду афиша који 14 имена би оних неповољно кандидата одговорили синдиката ко­ послода­ радника. Њи­ хове су снаге подједнаке. У слу­ чају спора, постоји нарочити суд, али како је наша политика према раденицима, то Имају ли и рад~ици своје у тим судовима. У .судовима нема радничких у њима седе пра­ А каква је надница жена? -- Постоји велика разлика у на мора да буде четири главе ви надици између мушкараца и же ­ на , просечно је 2/3, понекад и половина. То је ствар психоло­ ша од човека, па да има подј е,;.~:­ нака права ? Зар не може да бу­ гије жене; она не тражи да буде плаћена као мушкарац . де бирана и кад је једнака, nко баш хоћете и ИСТО ТО ЈI ИКО ГЛ\Т· не највише раде? Г -ђа П.1аминкова Са свим случајно сазнала сам да пос.~аника. у ве судије, а по потреби експерти. гласа. је у тој вароши умро један раднице синдикати ваца и синдикати - 1908 све га великих претставника; женском су Код нас постоји само јед­ претставнике права. згодне колико ји групишу све гране једне ин­ дустрије. Иначе постоје двојаки би жена у Чехословачкој за по­ вам у врста - Замолиле смо госпођу Пламин­ к о ву да нам прича нешто о бор­ о и су обично одлуке су да у њихову корист. О радницима вам нисам посебно говорила, јер што важи за једне, важи и за друге. к о срдачан и једноставан, да нам ро ши Италији. њима организоване? управљена ва. Наш сусрет са њом био је та­ .1итичка у Постоје ли код вас синди­ - п а? Вама ј е муш1<арац увек спо­ с обан а по 1<а же жена да ли мора је унапред способна да пли н е. На крају смо запитале госпођу Пламинков у да ли су жене у Че­ хословачкој пре но што су доби­ ле партиципацију у политици имале за то кадар спрем них же­ на? Она нам је готово револтирано одговорила : "Зашто жене мо­ рају унапред да се спреме; оне су увек спремне у ,кад хоће и треба раде " . своме позиву озбиљно да Опраштајући се с нама, госпо­ ђа Пламинкова је додала и ово: "Знајте, ми жене у Чехословач" кој чувамо демократију као на­ - У којим индустријама же­ - Пре три месеца образован је биро, коме стојим ја на челу, с циљем да проучи у~лове рада жена по фабрикама. Постоји тенденција да се жене извуку из тешких индустрија као што је аутомобилска, те да се уведу у индустрије које жени највише одговарају, као што је н. пр. ин­ дустрија свиле, уопште текстил­ на индустрија, индустрија моде итд., у толико пре што су те ин­ дустрије још недовољно разви­ јене. - Да ли су жене замењивале мушкарце по фабрикама за вре­ ме последњег рата са Абисини- јом? - ~ Последњи рат је био мали; ше највеће благо ". у њему је учествовало свега ми­ Госпођа Амалија Фашио из Рима је једна од рет1<их мла!1их жена које овде, на Конгресу лио н људи, од којих половина добро вољаца и то је био махом млад свет, студенти и младићи срећете . С обзиром да је просеч но доба старости 60 год. Шеф Фашистичког савеза индустри ј ­ к оји још нису запослени . Уколи­ ских запослени. раденика, како нам се прет ко је требало замењивати раде· нике на фронту, чинили су то не­ �ПојЈЈитичка права жена Често чујемо у разrовору ова- . ква мишљења: Данас су прошла времена за женска права, данас ако размотримо ри развиле у како су се стIЈа· иностранству, у разним земљама, где су обе стра­ рату, који тврде да све вр~и не дозр евају тек под оружјем . Т о су они кругови који стално сп ре­ мају заво јевачки рат било све ­ сно било несвесно. Они ће ј е...r ­ никоме не требају жене у зва­ њима, а још мање у политици! не Прошло је време када се жена приближавала мушкарцу у кул· кретне ња . А када тако р азгледамо обе н аркот изиране турн о м стране новим ратом, који ће растрг ап r. раздвојити појЈодице, уништи т11 и политичком животу! Жена натраr у дом! Нека се вра· ти п ородици, нриродно, и н е ка безазлено бу де оно и детиња­ сто створење на весеље себи и својима! Мноrи утицајни rла­ сови дижу се и истичу ове ло· зию<е, одвраћајући жене од ле­ дене и мрачне стварности јавног живота. Нема сумње да у том смеру иде јака струја, а мали спољ ни знакови су јој на при· мер: н о ва шено са и женска женским мода са стилом: нагла· дуга ко· слично. Је ли ова тенденција једина и најјача данас? Не чуј е мо ли и друrе пароле, које нису тако ми­ лозвучне, али су можда искре· није? И ове друrе пароле истичу да су пароле данашњице! Да· нас није време за деполитизаци­ ју, за повлачење у приватни жи· вот , ти данас у све се оно сваки што мора се у упути­ свету до· гађа, треба чак активно учество· вати и борити се! Без борбе из­ rубић е се и оне слабе позиције, које су жене стекле задњих де· ценија , снизиће се плате, отпу· с тити жене из службе, затвори­ ти звања за жене, а у приватном животу оживеће опет тr.нденције строгог патријархалног аутори­ тета и наглашо::не неједнакости м у шкараца и жена, старијих и млађих! Како је данашње друштво по· имале се прилике размашу и и да резултате пружа С једне времена пока жу свога нам се делова­ ова слик э.: стра не су бранитељи пим речима н е, ни v с ове може да издржи критику. се посвети мужу и деци, како је, дакле, неприродн о одва ја ти је од тога. К ако је жена сретна и здрава може само када се потпуно своме посветити женском позиву. Како се жена радо при· лагођује и подређује мужу, који ј е штити и води . Како је она истински блиска природи, биљ­ слу ша о цу - ко буде. заиста Одговор великих маса жена само иза звучних - на то интересе наћићемо речи, само он­ де r де смо раскринкали лозинке и уrледал и дела, права, реална, приметна дела; праве ефекте конкретне де. резултате Највише можемо и пропаган­ научити женских политичка 11р отив пра ва ие t•)tio- незрелост са~ ю је и з говор, а историја је 11ећ давно осудила овај прастари ar· гуменат цротив надирања . ва ~~ н о ве групације. Увек се п ока ..э · ;,о да су нове групе, раниј е бес · правне, много зрелије него шт о су то прорицали противници њи­ приступачна l!(ТОриски читава ална· сфера, може да вредно у како она никад томе створи, интелекту­ правцу а не нешто матерњи ин­ стинкти јој изумиру код та ­ квог рада. Јавни живот и поли ­ тика тобоже су само за мушкар­ це, који се у томе крећу као у своме прир. амбијенту, а за же ­ не је интерес за т о само спо љ а налепљена фраза, док саму ствар жена никада не може схватити . гr1 што противници мис.11е, присиљене на jf.p .: \· кпr1 ~·нt;. ки став . Аргуменат да жене Ј.а­ нас великим делом не желе сr~·­ пити у јавни живот, да се rora клоне и боје, само је делим иц е истинит, а за блиску будућн ост не доказују уопште ништа . Же­ не ће бити фактима присиљеце све више на сазнање, да је и њи ­ хов приватни живот уrрож ен . ако се не почну бринути саме за своје интересе, који су истове т­ Она улаже амбиције у то само заведена неком модом. Треба ни жене од тога хо ве снаге потребне за јачањ е д емократије, а само широка до· след на демок ратија може свој о ч одвратити васпи та ­ њем у детињству, треба опет строго поделити сфере делова­ ња за полове, јер је ова подела природом одређена . То су речи . многе жене Лепе речи , и за сиrурн о врло при­ природа , а муж као са интересима широких сл о ­ ј ева. Оне ће увидети да су њи · т раiном делотворном контрол ом ос иrура1'И свим слојевима нар u · да, дакле и женама и омладини . напредак, слободу и мио. де­ Вера Ulтајн Ерлих заштит ­ ник то може бити леп Али пракса? сан! Ми познајем о из неких зема· ља праксу оних који заступају овакво становиште . Они немило­ срдно гурају жене звања, али их не из yrypajy разних у "топ­ где сад нема ни оне зараде, која заступа жњa децу. аргуменат хове еманципације. Такве гр уп е већ су и зато много зрелије , 11е ­ стра­ нн у осе ћањима која те речи у уцвелити Ниједан ж ене кама и животињама ; како јој ду· ша пева када може да негује, .те­ тоши. Даље, како је за жену не­ обећањима, оне проб уди ти успаване да ли дом" него у пуст и и хладни, или замашним и проширења мамљиве, Топло скровиште, Одговор нећемо наћи ни у ле­ грозно како природа нагони жену на то , ца , ва женам а бољи, сигурнији, лак· ши живот? дана до мов е , денције у погледу женских пра­ ва. И једна и друга страна исти­ им а право? Која страна осигура­ н о га топлог оrњишта дома, заштиће­ ноr гнезда. Они стално говоре дв о јено, постоје и двојаке тен· че своје аргументе, и д9казује оправданост својих захтева. Ко да ко н­ је била често једина за породи­ цу. Ови исти смањују и плате мушкараца, домове. Они и тиме су опет строги руше чувари морала, забрањују сва ку регула­ цију порода и тиме нагоне За наша пра ва за срећу наше деце за мир­ ујединимо се на свет (>едну дец у , која су пропаст својих мајки. А што је г.~~авно , то су они исти кругови, rюји ви· де решење свију потешкоћа у 15 �,,Невине'' Недав!l'О су наши дневни листо­ ви донели вест о. побуни девојака у једн.ом Дому крај Париза. за малолетнице Ове су свезале чу­ ва1рке и пребацњли се преко зидо­ ва вичући: ска тог догађаја књижевница написа л а ј-е одличну у францу· Жилије~·а листу Пари, "Маријана" репС'ртажу која објављу ­ јемо за наше ~читатељке. једну же­ ну: "Зашто су ме затвориле?" Сама моја мајка довела ме је до тога! А он ме је силом узео? За­ што?" Жена висока, витка, седе косе Булевар де Батињол, мис Т илфорд, "Слобода је наша!" ЛоВ>одем Грозничаво испитује у приватном животу своје недужне васпитнче. ри, да помогне". Али за девој­ чицу постоји следећи факат: за­ то што су јој учинили зло, за­ Сутрадан, бежи. здарици: "Учинио ми зло, га­ зда!" Платили су 2000 франака једном раднику да у зме кривицу на себе и одседи годину дана. Са имања на имање, из годи­ не у годину, расла је, способна за све . .Једе шта стигне, crraвa по амбарима. Једне недеље, бал. И­ чистоту детета, лаковерност. Док жена која игра улогу ста­ - рам ајке косе - висока, витка, седе испитује, пуна страха за­ гонетну малу: " Та зашто си побегла? Зашто? На један сат хода ОД Позо­ - ришта Уметности у Булоњу, у пра вом Интернату, у коме је ди­ ректорка та иста глумица, друге девојч1ще врше друго бекство. Ко зна них" , да није случајно тема "Неви­ произашла из пишчеве замисли (кроз најдебље з идове девојке увек нађу начи­ на да до њих продру вести из с п ољ нег живота). породила план о бекству? Иста грозничава ат­ - ма­ чос фера-пансионата-затвора наст ира, иста рија стада .10ст завере, колективна жена, иста сковане хисте­ ко сва крвава да се пож9ли га­ .ie гранка, нежни пог леди, рука ко­ ј а милује: "Ти си слатка, златна, и'маш лепе очи ." Никада није чула тако нешто. Силовање, ба­ тине, скотски рад, глад, али то не. лис. Крива? Мајка једне од о~их које су побегле : "Какве све страхоте долазе од те прошлrсти ! Зашто је моја Ћерка то учинИЈ1а? Да сте били тамо, сигурна сам да не Оне и3 БуЈiоње и Пик· писа ... .Ј е днн од оних која је побе­ r.~а ... петнаест година. Живела са својо м мајком, а ова живи у кон­ кvби натv с неким р аздваја од пара т роје у . истој типом, соби. а сви Девој• 1 ицу једна з::шеса. Једном, када мајке није било код куће, он је искоришhу _:е . Мајка тужи . Суђење. Ко бива ка ­ жњен? Љубавник? Мајка? Не. Девојчица. Осуђена на годину дана зато ­ чења, од рана у 18 пре Дому три у дана мала чупави, жељни сен­ Дом слободња~, заточеница и сирочади између · капЈ:iје Вен­ сен и Пикписа уздижу се у оном крају где се почетком деветнае­ стог века налазио чувени мана­ стир у коме је Виктор Иго сме­ стио Коаету, ћерку Фантине, не­ дужне проститутке. ."Широка пои , мале улица, атељеи, де­ приватне виле, станов­ ници који се ни мало не интере­ су ју за питомице велике куће иза сивих зидова . До баште се про­ стире гробље Пикписа. Прозори Дома гледају на гробове. У дну, пут, rшштање звиждаљ­ ке, В()ЗОВИ који пролазе. Оне никада не излазе. У самом Дому има почасних диплома. Од пре рата. Из 1900. Можда и из доба Виктора Ига? Дипломе су на истакнутом белодани ни да дискутује о ње­ му. Бесумње има својих разлога. Марсел )l{ениа, на против, тра­ жи да се обелодани. Нека . зна јавност! Нека контролише држа· би' то учинила, она вас је и суви­ ше волела . Рекла ми је волела бих да Диреюорка не оде на летњи одмор. Она која је знала да ја и мој муж радимо да на­ ва. шој деци ништа не фали. Заиста напорима у Домовима п.остоје такви режими, да деца морају да добри Бог · нас заборавља. Ми који смо били тако сретни при помисли да сте помоћу лепе ре.­ чи успели да нам створите до­ бро дете. Госпођо, шта треба у­ чинити у животу да бисмо имали ма ЈЮ среће ". Кад се интерни­ Булоњу, станари, месту, неприкосновене. Што се тиче режима у Дому, госпоtја потпретседница неће ни да га о­ зна ч ијим сугестијама, влада од Ба­ т ињола до Булоња ... И од Було­ ња до Пикписа ... .Јесу ЈЈИ крине? . Ј е су ли невине? ни зације, вребају шта се дешава преко пута "код оних девојака". окован Хајде да попијемо коју!" И остало. Сутрадан се буд11: "Ди­ вота, имам малог пријатеља. Ако будем имала среће, постаће мој мали муж " . Истог дана мали пријатељ кида. Али остаје сифи­ - подмук­ под Дом за спас и збрињавање же­ не (бивши Дом за слободњаке из Сен Лазара) у Булоњу, налази зграда за ре11ту, чији многоброј­ Друга нека: у осмој години чува~а је краве. Газда је сило­ вао . Она је тако мало разумела шта се с њом збило, да је дош­ ја је вероваЈ1а у своју и се у једној уској и јако насеље­ ној улици. Пред кућом, велика Крива? Јiа, плаћа малолетне" изрекне одлуку, од­ воде је у један од државних затвора, Френ или Дулен, или је Два су данас чувена: Булоњ Пикпис. хоће да утеши, да сми­ - А стара мајка, мис Тилфорд ко­ ску по заведена воде у неки приватан Дом. Булевар де Батињол, на сцени јући просто торка творили су је. рано сазреЈ1е девојчице. Девој ч ица бежи из Интерната вређа' или било на пријаву родитеља, било на улицu, воде је у Френ где чека суђење. Када "Суд ;за Марсел Жениа. У Булоњу; дирек­ Невине И3 Батињола Позоришта Уметности, плашљи­ ве жене пробају пороке једне заражена, - цн - хапси нека малолетни­ Ј{rад.љивица, проститутка, Јасним гласом као њене очи, уметница ка - што су директор­ тврди: "Нема скандала! скандал тај што Једини упркос је нашим прибегавају бекствима ' '. Ваша једина радост Пре самог бекс.тва, имала сам прилике да посетим кућу у Бу­ лоњу и". неоцењива срећа, да говорим насамо пансионаткиња . са неколико �-га, где се нал азе самице, у кој и ­ ци; затим следује пола сата од­ мора, у трпезарији или малом због анализе крви тако дуго, гадно! А после, крај! Слободна! ма су затворене преко ноlш, уза­ дворишту, ручају, враћај у се у не али светле, радионицу где п о; одмор, - Слободна? За место слу ­ жавке. За све.. . А затим, све ће зав и сит и од људи код којих ће служити . Тако плава, тако на ­ смејана, тако свежа, тако руме ­ Силазила сам са треhег том, с једним умиваоником, л им СТОЛОМ, спра ­ креве­ столицом, ма­ окреченим ЗИДОВИ МG друг и раде до шест спавање. и Је ­ дампут недељно, час из францу­ ишараним натпиGима: "Волим мог малог "; "Патим у овој со­ дн а би " ; них "Живело бекство! "; "Жан је мој љуба вник " ... Мање је натписа одкад ј е Же ­ ниа дозволила да се 01<аче слике, цртежи, 1<ако је коме воља . Али ниједне сл ике, ниједн ог у1<раса у трпезарији и радионици, где 30 пансионаткиња бораве преко дана. Затвор светао, про ­ стран, сунчан, удоба н, хи гијен ­ ски, али - затвор. Изаћи! ох изаћи! Овде сам веh осамнаест месеци а ниједном још нисам изашла из куhе . Ни - ТОЛИКО да купим ШТОГОД у ра д ­ њи у пратњи чува рке. Ни колико шетња две по две као ученице! Кад би нас мало извели не бисмо толико желеле да побегнемо! Наша једина радост је да г.iiеда­ мd кроз п укоти не на прозору, за · то што се види парче улице . Са­ свим мало видимо како људи живе! Пре три године Жениа је ре­ шила да их води зубном лекару. Рекла ми је: "али вам унапред кюкем, ако киднете, нећу поле­ тети за вама . Само, доцније, не­ ћу вас примити ." По три, слоб?д­ но, ишле су улицама са св t1.1с м директорком; ни једна није по­ казала да хоће да побегне. И, на ­ равно, после тога, свак~ је болео зуб! Зашто Жениа ни.~е проду­ жила с тим излазима? Зато што су им успут људи добацивали свашта: речи заједљ иве, сажа­ љиве, сви репе. Једн а мајка по­ родице која се враћала с пијаце, добацила је у очи директорки: "Ах, шетати с вашим бордело~1!" Једна мајка породице ... свака­ ко сигурна у своје ћерке! Зашто се Дом налази баш у о­ вом кварту? Зато што су му за­ вештал и ову куhу. Деси се да се некој Феријалној Колонији за­ вешта влажно земљиште; утоли­ ко горе по назебе. Кад би држава водила н адзо р над приватним ског и аритмет ике које држи је­ добротвор ка (класа писме­ и класа н е писмених шно колико има!) недељом ових - стра­ п оследњих радио, лектира: У библиотеци има свега , почев­ ши од "Софиј иних мук а" па до "Протокола сионских мудраца " . Новине су забрањене. Не знамо шта се дешава у - свету! - Незн амо ништа, За време својих ништа! посета два п ут недељно, Жениа им држи усме­ не новине "Децо моја, нисте за­ копане, у Шпанији с~ дешава о­ во, у Америци оно ... Сва њихова" забава, предава­ ња, новине, биоскоп, то је Же­ а заражена. Гадно! Разноврсне Домове! пр екли ­ ње Жениа. Нека нам не ·убацу ј \' у и сто време и невине и сифи ли ­ стичне и мале, још балаве, се­ љанке, које су диг ле који гр ош , - и несрећнице које су се година­ ма в у кле по тротоарима! Јед н <l ј ед ина зарази Ч>Идесет. Гот о в о сам да примим само болесне , јер је код нас специјално уређено за лекарску негу ва изврши - али нека држа ­ разврставање. Нека нас држа ва контролише! Ја са~ л~уверена да ј ~ пој~диначно милос ђе О.Ц>lј:~вело СЩ>.i~ !_]-Iека @ж~ва . реоQiанизује ста~ов е _ ниа. Никакво чудо што је вол е! Она познаје живот, говори им њиховим језиком, уме да убаци коју сочну шатровачку реч... А -~:~ рсте а ми, доброчини тељке, _ донећемо сретства и снаге које д ајемо сада! када особе, од тридесет спасе десет ко­ је оздраве, удају се, роде децу, раде поштено, она налази потвр­ ду за свој рад; али ни та љуба в према Жении не успева да их С8е задржи, зато што једно једино лице ниј е у стању да испуни њи­ хов живо т, а и да не говоримо о онима на другим местима, које немају Жение! Треба им вежбе, ра д а ... Рада? За осам сати рада днев­ но на конфекцији кокарди, ке­ цеља, блуза, оставља им се 15 франака месечно на књижици . Не волимо да правимо ко ­ карде! То не служи ничему ! Во­ леле бисмо да научимо шивењ е, да добијамо поуку; у том случа­ - ју кад изађемо, имале бисмо за­ нат! Оч иг ледно, све интелигентније које раде на социалн о м п ољу, биле ОНР патронатки ње и л и сараднице, увиђају у шта с е преобразило "апостолство" Пакао светаца Знате л и шта је то када де ­ - в о јке заједно добију н ервну кризу ? Када се неке грче , не.ке урлају, неке пенуше, све у исто време. · Лако је жалити их , ра зн.: ­ жавати ном, Да - се ... али над њиховом судби ­ знате ли? знам!... Зато разум е \! над~орнице "апостолке" . Ваља­ н е жене које нису мучиле дещ7 , ч ы.; кад би их за то овласти ли . Дешава се обрнуто: деца њих :v1уче! ·-- Не можемо ни тренутка пре­ Оно што не заборав љају д а ми кажу де војке, н е треба ве­ стати да надгледамо, од јутра ;ю ровати без проверавања то је да сваког дана уче кување, прање, пеглање (зато кућа носи шта велите! назив "Школа за домаћице " ). Али треба додат и и шивење . но Ја, уздчше једна , очиглед­ школованија, волела бих д а завешта њима , врt•tила би расп о ­ делу и еве нтуалне промене. До ­ бу дем стено - дактилографкиња! Ж елела бџх д а студирам ... зволила би смештај Дома за де­ Стручно знање, докл~ hеш че­ кати? војке само у куhама окруженим пространим земљиштем, где би могле да трче, да се играју, не­ гују цвеhе ... Пошто се дигну у седам сати, обуку се, доручкују, раде од о­ сам ДО једанаест И ПО у радИОНИ- - на - Ми се не жалимо. Не МС\Же­ мрака . .. Дванаест сати днеuно. И стално страх од побуне ... Оне нас не мрзе, низаш та 11' 1 шету не би нам учиниле зло (за­ и с та, приликом беке г ва , з авеЈа­ .;1е су ющзорнице али им нису у­ чиниле никакво зло). Али они су изнервиране, и изливају то I! a нас! Например, Је.дна изјав љуЈР: , . неhу да радим данас" ' и Тdко бива. Штрајкује. - Записаhу те, изгvбиhеш јед­ мо реhи да смо несрећне. Али З"' ну посетv! тво рене смо, разумете ли? - Боли мене ... не могу. и онп­ ко дэ миришем .мајку. Запишите - Ја четири сам скоро здрава. месеца под Још надзором ме двecrlil пута ако xofieтe! t-7 �Или нека xohe аспирин. Добро. Све траже исто! Та нећете рећи, ваљда, да има· те глэвобољу! апЬс{ола, кад би морали да воде надзор о овим девојкама, изгу­ били би ту своје апостолство! Уосталом. онај који је био на Дај, аспирин! Аспирин .~а сае или штрајкујемо! И морамо д:~ попустимо. То је разонода за њих". Али ми, Боже мој, нисмо жандари, не можемо вечито ју­ рити за њима, кад крију <:воје љубави по ћошковима, умивао­ ницима, степеницама". Та на то једино и мисле! Ето једна, - челу ове дванаесторице, још пре две хиљаде година предложио је други СИЈ:тем за изгубљене кhе- својим другарицама, знате ли ли шта је урадила?". Уради.ла· је нешто у супу." Тек доцније се то дознало. Очајне, остале су ре· кле: "Кад помислимо да обично не једемо супу јер нема никца сС\ли, а овај пут смо је сву по­ љупале, тако ј~ била фино засо­ љена." Њихови злочини, прчче о проституткама, разни ево о чему говоре". смо поред како их њих, довести трикови, Читав дан - прогањане до тога да се интересују за нешто друго? Ка­ ко испунити њихово срце и њи­ хов дух? То су сјајне жене; али нису стручњаци . Ниједан педагог не би пристао на дванаест сати ра­ да дневно за триста франака ме­ сечно. Пред неупућену надзор­ ницу доводи се стадо разјарених девојака. И тражи се од ње да бу де апостолка . Истина, о њима се старају и добротворке, дивне и благородне. Механнчки, незанимљив, корисан рад; ни радости, бес­ ни и­ какве физичке вежбе, десет сати потпуне усамљености у ћелији, никаква веза са животом који на· пољу струји нити са социалним питањима, никакав идеал који би их одушевио. Да се тражио не би се нашао бољи начин да се код рано сазрелих девојака иза ­ з о ве ненормална сексуална раз­ д раженост . .Јер веh имају услоэа за то . Ово је · најбољи Дом те врсте, пита се, онда, какав је најгори? Кад се та помамна раздраже­ ност, коју су у девојчицама про­ бу дили: средина, људи које су срели, често и сами родитељи, . а к о ју је још више појачала усам­ љеност у затвору кризе, плач, - претвори претње у самоуби· Није ов де реч о без војника, исто што и коњ без главе. Мали би се стидео пред не ­ својим друговима и било би мо­ која нам својим душевним и говори васnитким гуће да нам школске в л асти оду­ вољама : зму Наш Ханс је навршио осам го· дина . Раније је рођендан нашег детета за нас била права свеча­ ност . Сада је његов рођендан за нас родитеље само дипломатско изврдавање, а за дете право бој­ но поље. Били смо пацифисти. Ми смо то још и данас. Али, ми то не смемо да кажемо . Чак ни нашем малом синчићу. Не слутећи мали брбљивац би могао већ сутрадан да нас уне­ срећи. посто л ке, 18 него и свих а­ дванаест право васпитања тета , када би у јавност. цео нашег случај де ­ избио Ханс је дочекао свој рођендан једном битком. Гласно је одје· кивала његова убојна песма. О Штрасбург, о Щтрасбург, ка­ ко м~ срце боли Кад се на твојим кубетима вију триколори. О Штрасбург, о Штрасбург, ку· нем се до гроба црна Да ће се скоро вити застава цр· но-бела-црвена. Ханс ј-е написао на једној це­ дуљи ове Ова песма се сада највише пе­ жеље: Нови тенк са контраавионским топом. Војници, по могућности Француски и Немачки. Оклопњача наш учитељ то каже . Посматрам свог малог и · не мо­ гу да кажем ни једну реч . Ништа не смем да кажем, па ипак? Штг ћу да урадим ако Ханс буде пре­ причавао то у школи? Нарочито своме учитељу? Не, то не могу . Морамо наше пацифистичко осе­ ћање задржати за себе . Мајко, наставља Ханс ва у свим немачким школама. По мооа iv пропису руку на деца заклетву да дигну када певају други стих . Мој дечак то већ са­ са топовима . Шта да радимо?". Ханс примећује моју<f<олебљи­ вост. Важи, мама, зар не? Ти ћеш ми купити све, све! Хоћу да водим рат . Рат је тако леп. И даље. Наш учитељ је рекао да је онај који не жели рат издајица отаџ­ бине, кукавица и дрипац . Такве вуцибатине треба презирати. Је­ ли, мајко, да смо ми чисти Ари· јевци? За рођендан је Ханс добио војнике . Вероватно ће , несхваћа­ јући ово, вртети главом пацифи­ сти иза граница Рајха. Али, ми нисмо могли друкчије да посту· сно је посматрати завезаних ру­ само несретне ју исти систем само. још појачан. у ратном духу . Код нас је дечак мајке , н е кој цемерство, бес, револт, покушај не његовим именом и крстом покри· внсокој ј едне о пимо. Купили смо војнике. Ужа· - ли су га, разапели и похитали да личности. Ов.о је .И•скрсн извештај ством, .11езбијске склоности, ли­ бекетва, Није ни помишљао да затво­ извесну Марију Магдалену, извесну жену која је покуша­ да изврши браколомство . Чу· Ханеов рођенда:ц: одједном урла." из нервозе, же­ ље, досаде, шта знам ја? "Ћути! " ~ Баш да не умукнем! И да до­ ђе претседник Републике нећу да умукнем! "Да би се освети.'!а ри . рй ни ла ку и запушених ушију како ва­ спитачи васпитавају нашу децу свим механички чини. После извесног временЈ поно· во улазим у његову собу. Скоро сви француски војници леже на под у, без г Ј1аве. питам, Xaf:!C, Све лепе. шта нове то ра д иш? војни к1: сн у ни­ штио . Блистајући мали од фелдмаршал за д ов о љства ми одг о вара : Мајко, Немци су победили . О· ни који леже, су све Французи ." и један гомилу презрив п ал их Али Хан с. п о г лед в о.1 н ик а одм ери на поду . за р Французи нису људи? Мој дечак ме"посматра без ра­ зумевања . Мама , па онй су наши вековни непр и јатељи. И даље као да ми замера: Зар т и чак ни то не знаш? Зар ти неразумеш политику? али". дубок уздах се оте малом из груди и заврши ". па ти си само жена! Ужас ме је обузимао док сам слушала ове речи. �Болести ногу радног света Проширење вена Има једна читава група боле­ сти од које болују људи и жене само садашње цивилизације, а примитивнији и некултурнији народи од њих не болују . Нека­ дашњи људ и који су се нестално селили по природи или мушкарци и жене. У садашњој цивилизацији и мутuкарац и жена осуђени су да раде прекомерно, изнад својих снага и да своје но- па често и по ноћи, кроз годи­ не, кроз цео живот, стално нашr ноге слабимо и упропашnавамо , да скоро свака трећа особа сада ­ шњ е цивилизације има по неки недостатак или оболење на но· гама . савреме· Код наших же на долази ни примитивци, . који живот Про· в оде у трчању и лежању, дец е , имају и довољно кретањ~ и д о вољ но одмора, да своје ми · шиhе развију и одморе, да своју цирк улацију крви у ногама убр· зају и одрже у току. Међутим, откако су постала села и не хране и одмора, само што раде по цео дан , прве устају на ноге и последње леж у , него оне подносе и све те · гобе материнства, од првих ун у · трашњих поремећаја у почетк у трудноће , па до стварног прити· ска повећања материце на окол­ не вене и органе у доцнијим ме­ сецима тру дно ће. Тако се код већине наших домаћица ноге ис­ кваре управо код трудноће, не­ градо­ ви, жене стално везане уз кућно огњиште и за д о маће спремање, а мушкарци, па сада и жене , ба­ чени у радионице, канцеларије и на п о ља, са напорним радом без дово љ но још једна отежавајућа околност . Оне попу1 кад почеле прве, а је носе цео терет тела и морају стичу заједно и рад и повећање те­ жине, и слабији организам, и већа потреба поштеде и одм о ра , који наше домаћице у већи ни случајева немају довољно не с а­ у непрекидном ста­ ј ању. Од превеликог стајања и седе­ ња успорава се циркулација кр­ ви у ногама. Крв почиње да оди­ лази од срца и задржава се у ве­ Пре лечења навља се довољно, пуни се уг· љеном киселином и постаје там­ нија . Оваква крв која се довољ­ но не освежава кроз плућа, не даје ногама свежу храну и због тога се и кожа на ногама шири и стањује, или запаљује и задеб· љава и најзад пуца и отвара се. Вене, модре жиле у којима крв застаје, све се више шире и по­ стају видљиве те у неким случа­ јевима искачу под кожом као ка­ кве кврге, вијуге, змијолико, па чак и у величини јајета. То се ге напрежу преко границе ко ју ноге могу поднети. Ноге данас подносе терет, за који оне нису дорасле. Већ за један час стаја· ња ноге отичу за преко 3% а за 8 или 12 часова стајања још мно­ го више. За један час седења о­ тичу за око 2%. То значи да ми сталним седењем или стајањем при раду или у собама, гостио­ ницама, каванама, из дана у дан, неповољне та д а околности мо тада, него готово никад у то · ку нама ногу. Ту она стоји, не об­ све јер се баш по­ да држе више, друге, сле га све некад су трпети у првом реду ноге, ко­ свог тешког и преоптереће · ног живота. Нарочито су опасн е године између четрдесете и пе · десете мења када и се цео пролази организ а~1 кризу, док не уђе у нову равнотежу. У то д о ­ ба често се отварају прве ра н е на ногама које су већ пре т ога превеликим радом и преоптер е· ћењем ослабљене. Савремена медицина може ове болести са успехом да лечи . Она истина не ширење може вена, запречити али их про· може от­ клонити када се већ проши р е. Без резања и операције: је д н о ­ ставним убризгавањем неког .~е ­ може често приметити и кроз ча­ рапу. Крв може и да се разлива из осл абљене вене по ножном ка у њих (најбоље једне сп еци­ који се прстом могу напипати у јалне врсте рибљег зејтина ), по­ сле чега се овакве непотребн е и штетне вене смањују, сплаш њ а ­ вају и за неколико недеља н е · стају. Тада и нога постаје ла кша и циркулација правилнија. А к о ткиву. Чак и цела нога, од прста су н о ге до најпре дрле око чланака, па И.Је ткиву, па такве ноге онда имају шарен изглед, пун тамних и сме­ ђих места . Ако се такве вене и ткиво око њих запале, онда је таква нога пуна тврдих чворова, колена, па и више на горе, отечене, - оток почи ње може бити отечена, задебљана и тврда као бетон . Кроз такву оте­ све чену онда се увијају неким специ ј а .1 ним фластерима, најпре два пут и стврднуту ногу циркула­ ција се све теже обнавља, нога све више страдава и најзад на појединим местима отпада, то јест отварају се тзв . живе или вечне, хроничне ране (улкус кру· рис). Од ових бо.11ести страдају и више према стврднуте, недељно, а горе, запаљене после и два у ак о су ран ама. пут месе ч­ но. У тим такозв . пластичним за· Поспе печења војима треба што више ходати (Не лежи се, јер лежање још в и· ше слаби ноге). У том ход<n-ьу ногf' ~плашњавају, тврди чвора · 19 �ви и конопи се упијају и неста­ и новом кожом и тако зараш!1у­ ју те се цела нога опоравља Плач шњим _ мора у извесним размацима Нажалост ово лечење није још тога, у садашњој беди народних управо онима приступачна којима би била најпотребнија. Зато би целу ме­ дицину требало те жртве ко ј е оне радо чине за своје дете, не само да детету не користе код раширено међу лекарима, а осим није нарочито реорганизовати сиромашнијих слојева него му чак и шкоде . Дете плаче. Мајка у томе ви­ ди испољавање бола и према прастаром обичају, узима га на Нарочито је болно то питање годи­ да понавља, да тако ноге одржавају здрави­ щ1 и способним за даљи рад. она но­ не непотребну нервозу и онемо­ гуhу је миран сан. ct> слојева одојчета, одо.1чета ћу проузрокује код целе околи ­ и освежава. То наравно може да врши само лекар. Ако су ноге јако запуштене, онда се овакво :1ечење • Плач ју, ране испуњују свежим месом где дете није ноћу изоловано од о­ сталих чланова породице. Љу ди који су запослени преко целога дана и којима је потребан од­ мор, нису у могућности да надо­ кнаде изгубљену енергију. И у овом случају је жена у неповољ­ нијем положају. Изнуреној од порођаја, дојења и дневнога по ­ сла, њој специјално тешко пада недостатак ноћног одмора. Она крило, љуља га и пева му да га умири. И заиста одојче ако нема на­ рочитог снн. разлога, умири се и за­ Шта је проузроковало - ово наг ло стишавање? Кад одојче узмемо у наручје и пригрлимо оно има осећај тuплоте и зашти­ ћености /{ао у мајчиној утроби. ЈЬуљањем се понавља ритам, детета. Осећа се кривом, јер ми­ који је оно осећало још у мајчи ­ ној утроби, кад је она ходала. Тиме се је оно опет повратило у која засеца у социјалну полити· сли да је околина чини одговор ­ оно ку, ном за плач детета. Она налази ј ем је било до рођења. Као што да видимо, и ставити на нове основе, у слу­ жбу народу. Али, то је већ тема а ми ч.'Iанку смо желели укажемо да на само у овом нека о­ болења на ногама, која су најче­ шћа код нашег радног света. реагира на сваки покрет и глас је једини лек узети дете у наручје, љуљати га и дојити иако овоме још није време. Тиме постизава да дете сваке ноlш ре - да се измени наш начин живота, јање и седење. Код свих посло­ не само фабричких, него и кухињских који се могу радити седећи, треба избегавати пар и пута опружити на дан про­ мишиће, опружити се да се ноге испразне против новонасталих животних неминовно да се прилагоди. да га се узме на руке на че од стекло за цео неисправно живот, да искуство, плачем може све да постигне. Ми врло добро накупљене крви. Два пут дневно довио плаче, и по неколико пута знамо да се мајка тешко ићи у шетњу средњом брзином се буди. помирити према ритму срца ~ млађе осо­ Међутим је врло лако дете, од­ бе брже, старије спорије. Бави­ учити од буђења по ноћи. У бол­ ти се што више на свежем ваз­ .Јуху и природи, бавити се спор· том и .Јати и и санаторијама бар доне_кл~ примењује где се модер­ на тога тим, руке . да ако да Треба то не да ипак може узима де­ је свесна чини, само испољава своје осећаје а не ради у корист детета . пре­ се одваја и дању и ноћу од мај­ ке; донесу јој га само за време кретању него до­ дојења. Тиме се постиже да се дете навикне ношење, уопште трчању ницама те с Код одојчета, које није ноше­ но и љуљана, плач остаје само сигнал потреба организма, а не сретство против одраслих. На гимнастиком, из.1етима, не, руке и Љуља га . Последица је да дете све више плаче да би било све више у рукама . Тиме је одој­ и кревет, или на земљу, бар на пет минута и са том душевном појавом и само ради према свом осећају, код најмањег плача узима дете на Затим, по_сле једног сата потребно је мало здравог ко­ и љуља. Мати која није начисто какав наслон . Енглеске домаhице шетати код у услова, којима међутим дете мо­ сног циља већ доста послова обављају се­ седења плач стање Плач више није сигнал . потребе организма, већ сретство потсве­ стаја­ ње и употребити столицу или бар дећи. сретно Одојче примети да овај плач има своју последицу: узимање на руке, љуљање и дојење, оно га наравно осети и обилато ис­ коришћава. то јест избегне прекомерно ста­ ва, и мирног одојчета је први протест ра У целој овој ствари важно је мирно недељним више се с ада. на хигијена дању, док и педагогија, на их дете редовне оброке ноћу уопште и кање љуљање~и навикнуто Наравно за све ово потребно не добија и тако се и не буди. је имати више слободног време­ Осим тога не стиче штетну нави• много труда, на , боље наднице и здравије у· ку љуљања и ношења на рукама. То исто могу постићи и мајке код своје куће, то јест и оне ко­ је се не порађају у болници. Да би имале потребну хигијену и мирноћу која једина у овом слу­ чају осигурава успех, потребна им је само јасна свест о томе, да на пла­ врло теш· љења. с.1ове рада. То је социјални за­ тиме дет~. .Јатак оних који су за то позва­ ни , а у првом реду самог рад­ н о г света, који мора да се брине з а своје здравље и своју будуh· н ос т . 20 ко је одучити и то изискује енергије И• стрп­ Ако мајка успе да своје соп­ ствене инстинкте надвлада и де­ те целисходно васпита оно ће стећи искуство, да своје жеље на здравији испољава - и кориснији начин а неће својим пла­ чем штетити себи и околини. �ЖЕНА И СПОРТ коатлетичарке Југославије, Б . с. клуба и Баска. Присуствовао је велики број гледалаца, који су топло поздравили напоре женске Све оне постају у неку руку ма­ шине за постизање све веће бр­ Није више потре бно трОШ"IТИ речи и доказивати да је жени спорт исто толико потребан кэо и мушкарцу. То је данас зине, ге - престаном где се непрекидно кроз ду­ часове понављају и увек исти покрети лико механизиран - постао то­ ке, монотон, чког и физичког освежавања радних људи. Тако је кретање на и бно да свежем би се удови повијена груди; и цео занесене спортском славом и и учини о основни циљеви спорта, несу~t · њиво најтеже погађа жену. • >Кенски пакоатпетски горим хигијенским условима не­ митннr готово животну потребу, он је још увек привилегија једне обезбеђене мањине којој служи као доко­ тембра ове лица. учествовале само жене. Први пут у Београду, лакоатлетски циљеви дана­ се у године, митинг Београду и 27 сеп­ одржан на коме је су Оне су раније бавиле шњег спорта не пружају довољ­ лакоатлетиком, не масовно ле своје утакмице увек у окви­ напори и ру хазенских такмичења. услове за спр овођење. његово Његови али су одржава­ Укуп­ могло се видети оне тив предрасуда да физичка кул­ тура није за жену. Значајн о је да неке такмич:Јр­ ке у разговору важну подвлаче Ми ћемо се трудити да да ­ спорту његов прави није циљ да правимо реко рде , већ да што већи и шири круг де­ војака у Београду привучемо на спортска игралишта и дамо Такмич ење је у сваком пог .1е­ ду успело . Само би се могло по­ желети да на идућем митинг\' буду заступљене девојке не са,1 0 из три воде ћа београдска клуба. већ и ма лих клубова са перифе­ рије, уколикс, имају хазену и.1и лакоатлетску су Чук аричк и, Брђанин, uекордера улажу се сва ю1 могућности да се у једној дру­ гарској средини и физички раз· вијају. чарки. Овај митинг приредиле су ла- i. борба за рекорде, средство за мерење снаге ." Његова снага баш лежи у томе што се пом о ћу њега ~~,!'!ија другарски дух ~е­ ђу такмичарима не само једне земље већ целог света". Нама љу успеха и искоришћавања крЈј ­ њих снага појединаца да би по­ стигао рекорд. Око "звезда" и знача Спорт никако не треба да буде но је стартовало око сто такми­ индивидуалннх једн у чињеницу : тежње данас су управљени у ни­ форсирања с схва ­ тају спорт и како се боре про· лесна срца и да ће с тугом з2гледати своје деформисане ~ш­ шиће. Овакав спорт, у коме се у бе­ сомучној трци за рекордима пот­ пуно превиђају и запостављнју леђа преставља лицима - организам и вим мо укочени Организација r-1ею1 резултати , коликом озбиљношћу га дана да лече оболеле ноге, бо­ оживели мушкарци им нарочити го воље и истрајности. На њихо­ зичког напрезања морати једно­ отпорнијим за многе штетне у­ тицаје рада. Иако спорт за многе жене ко­ ј е раде под истим и можда још го да неки али су такмичарке показале мно­ плуl1а, се освежила исправила страху, нути потре­ ваздуху која су се напунила прашином и димом по малим канцеларијама и нездравим радионицама; да би угнуте рекорда . појединачним успесима, треба да знају да ће усЈ1ед претераног :Ри­ спорт је неопходан ради психи­ чистом другог "нова" не преотме славу. И не само оне, већ и све младе девој­ одређени и неког Због тога и престају да имају свој лични интимни живот. .Је­ дина им је жеља да туку своје сопствене рекорде, живећи у не­ већ свакоме јасно. Данас, када је посао у канцеларијама, у радИ •)· ницама, а нарочито у фабрика­ ма или омладине из Београда. На овом мити нгу нису постиг­ секцију, као шт о Једин­ ство. сред­ ства, да им се створе најповољ­ нији услови, како би се из њих извукла још која победа или ре­ корд. Међутим, шта видимо на дру­ страни? Отсуство сваке rој rежње да се огромном броју младог радног света омогући ак- \ једно право спортско такмичење. 1 тивно учествовање у спорту Врло често 1 се поставља пи та· ње: да жена, можда, н е губи од своје "женскости " бавећи се спортом, да спорт не утиче ште­ тно на женино здравље? Свака­ ко да не, ако се н е претерује. Али данас у преоштрој конку­ ренцији и претераној борби за рекорде, страдају како ње:1а "женскост'', тако и њено здраз­ ље. Стифенсова, Ван ден Оуце­ нова, Валасијевичувна, постају жртве свог сопственог успеха. Зрика Краин овнћ на старту 21 �Технички ре3ултати: метара. 60 Јуниорке: (Панчевачки спорт Кордић 9.1, Нела Пуја клуб) 9.1, Радовановић (обе Југославија) . Сениорк е: 9.2 Крајиновић Кугла. Баншчак 8.1, Крајиновић 9.1. 8.25, Иве Јошт 8.11, Живковић 7.12. Ју­ ниорке: Петровић 7.06. Трчање 800 метара: Благојевић 3.03.8, Ђорђевић 3.20, Алимпије­ вић 3.25.8. Скок у даљину. Крајиновић Баншчаг 4.02, Пуја 3.99. Ју­ Ра до вановић 4.1 1, Соти­ 5.06, Дискос. Крајиновић ковић Скок у Баншчаг Штафета ниорке : ровић 3.87. вис . Јуниорке: Стефани 117, Кордић 133, 117. 26.40, Жив­ 21.78. Крајиновић 143, Јошт 23.63, Нела 4Х 100. П. с. клуб 58.2. Кунади 123, Југослаю1ја 62. Преко сто девојака са великим одуше вљење м учествовало је на првом лакоатлетском митингу жена у Београду. МОДА Неколико речи о моди пе и шалови, потпетицом, цинеЈЈе бере, Мо да се мења све већом брзи ­ ном . Иностране и наш е веЈ1ике модне ку ће неисцрпне су у 1ювим идејама. Скоро б и МОГЈIИ рећи тични да месечно зо не, боје, јају све већи број лансирају нове фа­ материје и украсе, који нас у првом моменту збу­ њ у ј у својом необичношћу, а ли на које се брзо навикнемо. Је- ' дан део - жена, наравно само о не, чији џеп то допушта оба­ везно примају све нове захтеве моде. Насупрот томе, све изграђује једна мањ е љ ива мода, - мода више се промен­ радне жене. Та мода захтева- од хаљине, поред тога што .ie да лепа, буде и практична. На улици, у канцела­ ријама, при проводу па чак и у купаЈЈиштима с рећемо све више жена, које нису обучене изричи­ то по последњој моди, аЈЈи ипак изгледају добро, љу пко а често и елегантно обучене. Јер капри­ си стално пр оменљ иве моде не са ниском кратка коса, кратке чаране и .iош многи прак­ из детаљи мод е , модних - не великих осва­ жена . доноси­ ћемо с амо оно, што је заиста практично, Ј1 е по и уз то и јеф­ т ино. Још је намера да помогне наше нашим рубрике читатељкама ~а мог у саме спремати себи је~­ ноставне ком ше ствари, плетене Поред напр" хаљине, да само пр е правке, нице. као разне тога модне радо ру­ вр­ он­ одгтн­ рамо на сва пита ња у нашој брици ру­ "Савети " . • Зимски капут мора да бу де то­ могу једноставно одбацити и у­ пао , чинити доброг кваЈiитета и у једној од такозваних неутр ал них боја. Вр­ ло је мали број жена које сваке су старомодним све оно што радне део жене жена практично. тлови и - - дакле велики прихватиле Зимски костими као капути, ман­ енглеског кро­ ј а без пелца, спортске хаљине за лето и зиму, кукичани 22 руком костими, плетени пуловери, или ка- тако солидног од да наш послу)!ш зимски за сваку материје године м огу себи да сашију по један зимски капут, а још је ма­ њи број оних које за једну се­ зону могу се би да осигурају два или више капута. Према томе , не. ако изаберемо штоф квалитета, неупадљиве, мирне и тамније боје, који се мо- ­ же носити како при лепом јесе­ њем и или у зимском данима времену, ружног тако времена, на киши и на снегу. При избору бо­ је морамо исто тако једнако имати пред очима боје оних ха­ љина са којима Водићемо боја располажемо. строго рачуна зимског бојом капута сваке од наших да се слаже са хаљина . Јер ништа није ружније неге· на­ вући црн капут преко тегет пла­ ве и браун хаљине, и,~и обратно. То не зна чи, међутим, да само исте боје могу да иду заједно и да само једно Зимски каuуши једноставан, да дино него салона вида прилику. То се може постићи је­ Наша рубрика и наши савети о мо д и треба да служе потреба­ ма радне жене Од париских и осталих из мора жалост на највећу - капут никако изЈiазе креатора смемо ни једног тренутка да из­ губимо и да оне могу само да иду за­ могу оне да стварају потребну скљадност. По­ стоје многи КО'Нтрасти боја који се игром тонова по слажу. невероватно ље.­ Узмимо, напримfр, шнала средње величине ~је су обложене истим штофом или ис­ више подвукао чисто женски карактер капута, потребно је да они до буду окруласти самог иљи виспки рамена . Што се тиче кроја, сматрамо да ће ова два типа најбоље од­ говарати за овогодишњу сезону: �Капут од штофа спортског модерна пинија кроја. Он најбоље одговара тањим, виткијим женама. Зими када се испод капута носе дебе­ струку, ли капути буду а врло Како IЈеше освежиши захтева да ови јако стегн ути широки при у вашу u11ошлоtодиљу дну. хаљину Модеран је такозвани "крој зво­ ова­ на". Али у томе не треба прете­ кав један капут на пунијој же­ ни и сувише је кабаст да би мо- ривати. lllирина капута при дну Вашу стару зимску хаљин у моћићете врло лако да освежите врло је и реновирате, те ћете тако им а ти 1·ао лепо да изгледа, тим пре што слободно крој са џемпери и пуне захтева хаљине, појас, а овај опет резултати могу бити и супротни: капут ће појас и рукаве. Купите некол и­ ландарати лево и десно, а то ће ко боја вуне, јер на пуначком струку, маколико га капут се предњи део, носи преко ка­ јер допушта за јесен хаљину која ће изг.1е ­ дати као да је нова. Купите ву­ н у у разним бојама, игле, и на­ штрикајте . једну пасу, кра г ну , њом затезали, још више подвлачи го­ јазност. То се унеколико може избећи тиме што ће се један део појаса учинити невидљивим. Са­ мо се једна половина појаса, ње­ гов практична корачање, претера огромне данас често и али ако се над овежу на г локне чини, као што ће наштрика- још више сметати при ходу. Рукав на капуту је уздигнут, аЈЈИ не претерано као ш то је би­ пута, док је дру га половина, део на леђима, сакривен испод капу­ ло та где је провучен. Појасеви се праве само од истог штофа од кога је капут, или од коже. За­ тварају се помоћ" спортских ваЈ1и да скроје што комп л ико­ ваније и што надоданије рукаве. Око лактова рукав је чак тесан, шнала средње величине обложе ­ шта не такође истим штофом или ис­ си, том Никакве п уфне ни набори нису више модерни. Сва је важност усредсреl)ена на рамена , али се кожом . Крој капута је једноставан, широк, са шлицем ИЈЈИ дубоком фалтном на леђима. Рамена су скројена у полураглану, т. ј. ру­ кав се ппродужава до самог вр:l­ та, али На самој као нека године, ка­ или бар ни на норма Ј1не том ништа са не њима Џепови т им рукаву сме нс ни су капутима. ширине. не да сме сме га отежава. претеривати . неопход ни Ако Ни­ да ви­ их !Ia желимо, они се морај у усеlш у сам капут, раглана. код ивици врста прошле Ј1ин ијо'l1 не више косом као што је случај модерно да су се кројачи просто утр1си ­ било укосо скоро до самог кука, рамена, рукав нарамењаче пре­ лази ту ивицу и пење се до врата. било сасвим вертикално, у последњем сЈ1 у 1 1ај у овом закопчавгју се ј ед ним дуг метом за сам капут. Ревери не морају бити строго мушки. Напротив, да би се што више ски нодвукао карактер је да они високи до као чисто капута, буду жен­ потребно округласти самог или рамена. Два џепа, нашивена, треба нас потсећају својим обликом ревере. Џепови су данас врло жни на капутима и о њима могло Они врло много угла вном да дају се сву да 1н1 ва­ би пише. ни делови бити лепши ако с у у пругама; својом живошћу више ће отскакати од штофа, што ће дати весео изглед вашој ха љ и­ ни. Ако купите основну бој у ву­ ориги­ налност капуту. Нећемо се овде ба ви ти извесним џеповима који се данас праве и који имитира­ ју разне друге предм ете, као ам­ ре.11чиће, ручне торбице, па чак и рукавице . У питању нису вн111с каприси моде, мо покушаји, као интересантни него не исту пр от, као што почнете џепови морају бити нашивени и правите у облику ревера. ·1ије три чет­ врти дужине. Њих можемо, ме ­ ђутим, препоручити само онима који су себи већ осигурали ка­ нормалне дужине. Данашња - - - -- --- -- - -- -- - - Капут на струк . Претплата: годишња стаје дин. 48, су­ нај· или ;i.a најпре штрикате , на­ мустру (од хар­ муслина) према к ојој потребићете следеће боје: за uC· нову, бод "жерсеј' ' ; за п руге U(). 1 штру мпандла" . Можете, на пр н­ :v~ер у овој п р о п ор цији: три ре ­ да жерсеј, један ред штр умпан­ дла; три реда жерсеј, два р еда ме ивице хаљине, али нису ружни пут на од ћете се равнати у току рада. У­ Дужина капута допире до са­ истог кроја онда, пруге живљих боја; узмите, рецимо , црв ~ н у боју као гранат и п л ав о, и ли зелено и жуто итд. Пре н о са ­ прави, примењени модни изуми. Све што желимо подвући то је л.а ни капути хаљина, направите штрумпадла полугодишња ција Пашићева 6 - 24 дин. Број чек. рачуна Уредница прима петком 54372. 4-6. итд. Уредаи штво и администра­ од 23 �nоштар1111 а п,1аl\ена у l'OTOBOM L .Ж:ЕНА ДАНАС Наро д ш1 послаш1н рес Ибар у ри, "Ла 1111 ~ио нариј а" н~:~.еље 1)виједа, позна1 а борила - на rюд 1 Доло­ именом ноја се пуне фронту 3 Гвада- рам<' Инкарнацио ~штета, Једна ш11а11ска Воајола, сада Милицио11арк ~ пuлазе ма Фrюнт ~1111111цнонарка В.ыс11ик и уред ник: Радмю1а Дию1 трнјсви\1 секретар но­ милиционарка Жор,1<а 1<.1ем . 1нсоа 23. Шта~1nар ијз Драг. Гlопонић а , Л _v ја Б аrтуn 61) .Ј. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Periodika/časopisi Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context SP Periodika Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Žena danas br.1 Creator An entity primarily responsible for making the resource Omladinska sekcije Ženskog pokreta (Mitra Mitrović, Radmila Dimitrijević, Olga Timotijević…) Source A related resource from which the described resource is derived http://gerusija.com Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource februar 1936. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context SP-26 Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 25 str. 1936. antifašizam emancipacija Omladinska sekcija Žena danas ženska istorija ženska prava ženska štampa ženski listovi ženski pokret http://afzarhiv.org/files/original/c0fe68ee956d1e82f3cc3e031e733193.pdf 6e3d93af91a446889360b9ee21d7122f PDF Text Text ��ЭАДАТАН Н .АШ Ако се осврнемо на историј­ и јефтина женска радна сн.ага с ски развитак цивилизације, при­ друге стране учиниле метићемо да борба жене за своја жена постепено права датира баш од почетка те вати мушкарца у цивилизације. Многобројне су жртве биле у току те дуге и не­ равне борбе. Али било је и по­ беда. Жене су полако освајале позицију једну по једну, ма да их је остало још доста до кона­ чне победе. У колико су се на­ људске радиности. Светски рат је убрзао овај процес и број за­ послених жена у јавним и при· ватним предузећима повећао на до тада нечувену висину. Док су чин свакодневног производње структура степену и друштва њиховог еконqмска усавршавале, развитка одго· варале су одређене форме дру­ штвене свести. "Начин производ· су да је почела замењи­ свима гранама својим правима она је увек исти­ цала да сврха њене борбе не може бити ослобођење од извес­ них обавеза, нити њихово преба­ цивање на мушкарца, како се то често и тенденциозно истиче, већ ми.~1нонн људи годинама били о­ је циљ љене борбе п одела и примање обавеза ради лакшег сношења у заједничкој борби за социјалну правду оба пола. То је тргнути од својих и огњишта и данас категорички ммператив жене су си­ жене из широких народних сло­ лом околности биле принуђене да заузму њихова места. У по­ љима, фабрикама, мрачним руд­ јева. Интерес је и појединаца и друштва да се жени омогући ра­ ницима јућа улога у заједници, и рада, државним надлештви­ вноправност и призна одговара­ и то на­ ње условљава социјални, попити­ ма, свуда су биле жене. Оне су рочито данас када се све народне чки биле те које су издржавале по­ родицу, лечиле рањенике, обезбе l)иващ функционисање државног снаге морају искористити до мак­ симума. Снажна физички. и инте­ ља мати и бољи друг и сарадник и духовни живот уопште". Услове, дакпе, развитка људско­ га друштва треба тражити у по ­ лектуално жена ће увек бити бо­ литичкој економији. Треба се само сетити примитивног доба апарата, а љивнм фабрикама људске очајног смртоносна сретства којима су се данашњице. Осећање, пак, равно­ положаја жене у то време, када је она била објект, ствар у пра­ вом смислу речи, са којом је му­ шкарац располагао по своме ће· фу, као са обичним предметом. Данас већ није тако. Начин про­ изводње људских добара развио њихова деца и мужеви на боји­ правности и чињеница да се у же­ щту узајамно уништавали. У тој тешкој и свирепој борби за опста­ нак жена је положила испит. У најкритичнијим часовима она је нине способности има поверења биће чвршћи и солиднији основ за срећнији живот брачне зајед­ се невероватно, а у извесној ме­ огорченог ри, ма да не равномерно права производње и са њим, у исто време у праш­ израl)ивале показала своју способност. нас нема ниједног скептика, ни јој може супруга од заостале жене нице, од осећања ропске потчи­ њености и интелектуалне учма­ лости које су била главна карак­ женских теристика данашње жене. Усва ­ оспорити јајући нетакнуто гледиште мно­ противника који Да­ свога ге и улози жене. Да је жена могла у овој тешкој борби задобити и витешку и тешку улогу коју је одиграла у овој крвавој траге­ дији човечанства. Једанпут укоп­ ОВОЛИКО чану машинери­ приличан број жена које су сво· ју друштвене производње, жену је било тешко отстранити на пре­ јим радом и способностима успе­ Чац од свих оних многобројних степена друштвених лествица. послова које је обављала за вре­ ме рата. Период посператне об­ кли, и схватање друштва права о правима колико данас ПО · седује, има у првом раду да за­ хвали своме верном савезнику - неумитном току друштвеног раз­ витка, који је уклањао све . пре­ преке које су му стаја.'lе на путу. Несумњиво, једна од таквих пре· прека јесте и потчињени поло­ жај жене. А.ш победоносни ход друштвеног развитка уклониће и њу као и многе друге и бацити је на сметлиште људских заблу­ да, на коју ће наше потомство гледати са ·истим таквим чуl)е· у компликовану државе признале правност, лосде су светског рата женама пуну равно­ тако да данас ле да се уздигну до имамо највиших Али, као што смо и горе иста­ зависност друштвеног схва­ који му је следовао омогућио је тања од. развитка економских прилика и овде је добила своју да снажну· афирмацију. нове и жена привредни и даље просперитет задржи извесне Доба про· положаје које је заузимала за време рата. Као последица ових појава долази до промене у схва­ спернтета је прошло. Криза за­ тању женске улоге и њених стране. Капитализам у.11ази у јед· пра- • посма­ ствара пустош и пометњу на и све про­ и улози која јој припада у дру­ шлости. штву. Дошла је до сазнања да ну нову фазу. Као противтежа слободоумним идејама, јавља се одмах после рата један нови дру­ штвени облик фашизам, који Велюш светски рат са свима својим последицама имао је ог­ ромни утицај на развитак же н· ских права. Он у ствари прет­ ставља једну нову еру у њихо­ вом животу. Још пре светског она и мушкарац не претстављају је у почетку, бар наизглед, прет­ два света, веh два бића са одре· стављао један напредни револу­ !)еним функцијама, које се уза­ ционарни покрет, чиме је ство­ јамно допуњују, као и то да функција која припада њој као рио пометњу код радних маса омогућио жени не претставља нешто ниже рата, услед јаког развитка инду­ стријског капитализма и повољ­ од функције која припада муш­ ка рцу . Дошавши до овог сазна­ власт. Пре освајања власт:i фа­ шизам је главну снагу за свој них коњуктурннх прилика, почео ња она је све енергичније поче­ која је у рату и доцније у пе ри­ се осећати све већи при.qив жена л а истицати своја права, траже· у при­ ћи да она буду респектована од оду кризе претрпела највећи бро­ долом, стављајуlш јој у изглед с .iедне друге стране. Износећи захтев о поправку тешког економског ста- њем са каквим мй данас трамо преживе11е заблуде разним гранама народне вреде. Економски полет 2 ва. Прво сама жена долази до са­ знања о својој правој вредности хвата све друштвене слојеве покрет лакше црпео из долажење средње и на класе, �Са ирославе дана ир11м11рја ња nо,а.рж11ыњем крупне н.нду· \:трнје н Atoбow ае.1tnоссдннч кнх и м ања . На власти, фашнэа и Ре само да н"је нспунно своја обе­ llања, вell је постао нај жешћи До1tОСнwо говор светске nацкфн:т· ккње Гертру4е Бер, кој н је одржал~ бµан нл ац кап нталнстн.чког порет­ прмккоw да11а и кра ка . Прешао је јеАн оставн о сунђе · на Ко..tарче..ои универзитету. ром п реко таблиuе основни х n р11.­ ва грађана ; п редузета је дивља · чка хајка н а све слободоумн о и напредно , нстн'tј'llн да се "нова држава не раснпа правима, него дужн остима " . У ствари, а кцепти· pajy ilн корпоративни снстеи и средњевековно сх ватање · дру­ 11 новембра о. 1. С великим задовољством ко­ ристим овај скуп да Вам и спо­ Извршног Ко­ митета Интернациона лне Ли ге за ми р и слободу, чије ie седи ште у Женеви и која има <1.~ан овс \' целом свету. Ова Ли г а је осно­ н прак. вана средин о м Светско г рата, н1: тнчно убеђивање својих п ротив­ н ика. О то ме с ведоч е ломаче само да би пр отествова .~а прv · ти в несреће рата, већ да бн дала књи га највећи х светски х ми сли­ ~онкретан лаца Једног и тога врем ена за концент рациони логори . предлог прав ог за и стварање перманен тн ог На би ск ренуо паж њу обесправ­ мира за све народе света . Један љеног такав ми р може бити васnостаu · народа, од у ко•1е се налази, тешког стања фашизам Је.rt.ном, до тада нечувен о м , 11а га ндом створио така в је про· 1iацио · нални занос , којн је својом екс­ клузивношћу н величањем рат· них страхота постао главна пре· Да о женск и~~ правима у фа · покрету, при - но верујемо људи н жене овак · м и у то потпу­ ако сви народи , - ужи в ају пол11 - ти.чке. економске и сош1ја.111е сдободе. Ако се и скре1ю хо11е иир , ов Није прека ~1еђународне сарадње . шнстнчскои - љен са м о онда довољн о се мора изјашњавање за је упознати 11ри n ремити . са ~10 п.1атонско мир. Потр ебнu и до дна испитати вни околностнма, не може бити ни говора сва коме је јасно. Је р к оја се "не расипа у држави, лнти чке, економс ке, соци.iал11е 11 психолошке узроке. Лекар може пра в има" нн за мушкарца, о по· да .1ечи бо лестан органи за м с" . стој ању неких п рава за жену не· иа нн поие на . Фашнэаи је уни · мо ако познаје узроке бо лести и акс> нх отклони. Нажалост наш штио сва права сироти свет је сувише б олестан жене; стотин а ~1а хиљада и збацио их је из фабри · кз, предузеkа и државних надле­ чу веној штава. см атрајући. 110 крилатици , да је жена једино способн а за: • Kiпde r, · Кi.lch.e uп d Кirc h e" -: (дете, кухињу и 1tрк ву"). У погледу женских права фаши· заи ј е вратио точак историје да· леко у средњи век , којн иу је служио за углед и при стварању свога сталешког државног уређе · ња . При размнш.ъању стварима ~• ора се човек о овим и нехо· тице сетити речи јед11ог великог иислкоца, који .ie рекао, да они .љу• којН" покуша вају да зауста­ ве т.о~ак друшт веног развитка и окрен у га у су протн ои правцу, л иче на брану у реци, која са•10 чики да река још јаче буч и. Ис­ тн wа, оае кочн 1ще фашистичког уређења не могу зауст авити , нн· тн окренути натра г , точак ltC'l'O· p!.fCXor раэантЈСа, али могу учи ни ­ ти мећу ћи по..уге у JU, зупце, маааову С1'раwне .u њихове пО'!'ресе. А ~ м потреса доћи иэгледа са lq)ONТIOtje, јер страхови то М;80P)'Ulbl и "н..UtТарнзација фа ­ ши.с:nаuџ 4.PJUU. довџа је до pe11Cl(Jljc иа ApytOj стран и . више С} пра ве узроке ратов а . његове пv· Какав је наш задатак у овом с"учају? Да~1 ас, када се рат ве!\ на жене читавога стати извесном делу света р авнодушне не пр11 ::sе мљс . 11о г~1 о· помис.1111 о неиино~::носrи једног оп штег покоља. Оне се морај у борити свн и сретствнма да до њега доl)е, јер су с весне да данашњим ст ра ховитим као једну аутархију која 11очиње да по·~· сећа на стање ствари ко је смо ,,_ nозиали за време рата. · Припре­ мати ти, м ир значи спреч ити прсдухитрити­ р ат, уклањајуl;и ње гове узроке. Ако би се ста в11· .1 е на распо"1ожење народима r·ромне мањ~ сум е новаuа за ..,. припре­ мира као wто ратна инду­ стр ија троши за припремање ра­ та, мир би у свету био обсзбеlјец . Један нови р ат неl\е раэл~ ко ва­ т и више ни победиоца ни nобе· ~ене ~ он ile ног ун иштења довести до потnv· целог човеча~· ства . А.1и о м.1адина целог ciieт a xu· 1\е да живи . Ради ње Интерuац и . 011а .1 н а .ll11ra жена за мир и сло ­ бод} ради. Пр 11дружите се и по­ мозите нас у раду! Сачувајте с на ма буктињу ми­ ра . Обеilаји о данас. на сам дан примирја, да смрт м илион а Љ\" ди није била узалудна . Не жив;" мо да бн убијали једн и друге! с rворили свет који lle дати р ада и хлеба . бnду и Мира r ви ма . Живим о да би C.1t" Гертруда Бе11 јеRања ов их слобода . Демо1<ра· тија, социјал на пра вда и жен ска paBflO П P3R H()(Т .iPrl' двојне ~т в<: рн ; ;-·," " не мож ~ три нер аЗ · ,"".~ .1) · ., 1 1 н зам нt .~ ~·r ~. Ан k·sщЈ r. :1i .1 d1 " ,11 ;1. :1 не 1\е, в р и ратним сретств нма . светски рат који јс прошао, изг.1едати ~·ранице ше затв арају и стварају Мада економско ста~ье iедн е зс · води Jt.dBajy света, државе се све више н вн · штвеног уређења, он је усвојио меt.оде гих, и м ада наук а и техника све в ише н Госпође, Господо, Другови! руч им поздраве м.ъе, ~ада један народ не MO>t<t: посто Јати без 11 ронзвода дру­ н г ра чка према једном будућем рату, и да Н ик.ада лепша , уз­ В ИLЈеНИЈб ни кори ­ оне , њина деца и м ужеви би · ти храна ти!>! страшним оруђи~1а. с ни ј3 же.п:-а ни је о­ Г "8'1111 и најважнији задата к да­ нашње *ене јесте борба п ротив бу зимала људске фаw11зма, против носиоца рата 11 духове, но што је ile заједничког непријатеља и жен е и мушкарца, п ротив ковног ропсТва и економске средњеве­ најсвирепи је експ лоатације, а за ~"... начеЈ1а .1емократије и за соqијu.ву npa.a,11.y. идеје сама п о себи Борба за ове ile дон ети О· сЈ1о6ођење жене и аф и рмац и ју њених права . Илузорна. бн била жеља за трајним У! општим ми ром ме ­ ђу свим европским НеЈрОДvlМб. Ј. Ј. Rou~eQU борба за жен ска п рав а без и зво· а �УЛОГА ЖЕНЕ У МУЗИЦИ културној деЈ1ат­ Једн ом речи, о не су ы оr .ле ама­ ности жене, њена де11атност у о ­ У досадањој терски да се баве оним што их је привлачило, за шта су с е oce- бласти музике од нарочитог је бу веhег усавршавања и могућ­ ност јачег истицања, дотле је же­ на имућнијих слојева и као из­ интереса , и била је предмет нај­ ha.1Je способне, а11и са и о а матер­ вођач и као ствараЈЈац остала ди­ разноврснијих, ски. У уметности је о соб ито му ­ зика била та жртва на к ој ој се свирачица летант, јер ј е и зу чавање музике везано са великим материјалним у изд.ацима. Зато и сусрећемо историји музике међу женама кда всени­ професионалним извођачима нај­ често контрадикторних п отпун о тумачења. Године две стотине и триде­ ~1скаљивао аматеризам ж ена, по­ сете после Христа, по католичком чевши од веровању, ма ртирском с мрћу п о­ гинула је Цеци.шја , прва музи­ на чарка, музике, тицом и најзад призната за па­ ЈЈ.О данашњих грађа нских госпо­ ђица у чиј~:~ вас11 итн и 11.лан до­ -rронесу ,ђаЗи ће и женама из економски слаби­ касније прог.1аwе на музике у све­ католичким рене сансних флаути, па сткиња преко арист ократских и мршав о салона свируцкање- на земљама целога света. Не зна се о њој да Ј1и је би.ла музичар - пре певачице, јер ј е у тој грани скупе пошто није инструменте, везана .~акше за ъюгу­ јих слојева л.а се усаврше и да од оних која су заб.1и стаАа, ус ­ певањем зар ађују свој хлеб. Светов н а музика у средњем веку би11а је резервисана искљу­ чиво за ыушкарце, јер је такав био њен карактер . Као и п оези­ ја, тако је и музика трубадура, трувера и мин езинг ера бида ис­ К.Ъ}' ЧИRО п ра в о мушкараца, јер се њена су ш тин а састојала у пело да се с.1ављењу - стваралац и .п и извођач леген· да тврди да се њој има ::1ахва· лити о ргу.ъа за проналазак али парадокс на је - чињен ица да се касније кроз век ове у и сто­ рији музике виш е ниј е заnаз и.10 име жене музичарке, нити је које одржи. и оnевању жене као Доста је расправљан о о недо­ идола ; та музика је била израз вољној креативности ж ене у об­ витешког става ч овека према же­ ласти же но­ ни као идеализ ованом бићу. Још напросто су тврдили- да је жени усЈ1ед њ е­ мање је жена имала приступа у црквен ој музици, јер, п о прави­ не урођене лу музике. м рсци и Психолози, реакционари, инфериорност и ус­ краћена и креати вна моћ, п от­ крепљујући то тим е ш то жена­ ма, кој има су 11 рофес ије му шк а­ домен се даље околно­ б.1е~ом. А.л и на то м тврђењу не Мноrо су дубљи узроци кој и музичком тивном пољу смис.лу, како тако у и продук­ у репро­ дуктивном. Пре свега стара и позната истина да на је је, у сви-., 11атријархалннм друштвен им ф ор­ -.,ациј аиа у кулrурној Ев ро п и, n.лан испуни, да се она м оже на­ звати "образованом " . Та чињеница 1· ајена ш но, ти миниму м, шта више на нулу. О неко м ра­ ду ван кylie није могло бити нн речи, јер то није био "же н ски " н осао. Притешњена међу о квир t> свога домаћег огњишта, же на ј е м ог.ла само у том до мену да раз­ вије коју од својих способно­ сти. Али ни ту не свака жен а без разлик е, већ ·само она кој ој ј е мате ријали(' стање да је музика - днлетан тски, ма.лим повр­ п озн авање м њене Lуштине и недо вољним удубљи­ не на са мо са к роз векове друштвена улога же­ сведена и - л а ко се примеро м м оже 11отврд и­ мушкараца: зар нису nропа~е у та ми и забораву композиције аустриски х в11ада ра Фердинанда 111, Леополда 1 и Јозефа !? Зар не покушавају са­ да на сиду да у 11аци о11алсоција­ .пистичкој Немач кој оживе ком­ позиције Фридриха Великог, са­ мо зато што је од пре·rстваник најчистије теутонске расе? Ето тај аматериза м с п реча вао дозв ољаваЈ10 да се жен:~ која се "бави ла да ес бави нечим што би излаз и ­ ло и з оквира њених "дуж ности· · .ie Такве су се жене бави;1е и у мет· nољу. Ј ер док су мушкарци, · не ношћу, али к ако им то ниј е била само ло нагону свога та ле нта н е­ професија , оне су јој приступа.1е, као што се већ приступа н ече м у го и по економски условљ е ној по­ из доколи це и с ионално и бесп осл ич арства. ари стократске салоне музиком " и стакне на м узи ч ком треби радили на музици профе­ тако св оје музичке капеле и п.лаhаЈ1и своје домаhе музичаре. 1-. Ј1авиру, коЈ1ико само да се тај вањем бил:~ жавали Г·ђа Стана К.-аЈн стати. су омета.ли женино истицање у и до краја XVll века она је била ск ор..> искључиво преимућство владара и кнезова к ој и су одр· сти и чињенице у ве зи с тим п ро­ см емо та искључив мушк араца . преш.1а баве ~1узи ком, а не и стражуј у ћи б и.1а Са улице и из цркв е, музика је раца би.'lе н едос-rуnне, ни1ю. ни: је бран ио да и "mulier tace t in ecck sias", је грана муз ике им али и потре- А ни у то м уском и затвореном кругу жени из грађанских слоје­ ва није би Ј1 0 места, док је оној из аристократс ких •.юrућн ост да остала развије само аматери­ зам кој и сщ> с помену11и. Од п очетка индуст ријализаци­ је па до данас, жена се више ис­ тиче п ри у области данашње м музике. Ипак, стању ствари не можем о имати п раву с.л ику о же­ ниним способностима на том по­ љу у метности, јер док с једне стране имамо ограничен број же· на које се м огу бавити музиком, а које т~ чин е а мате рски, без по­ требне озбиљности. јер им је му· зика забава, дотле с друге стране· велики бр ој оних које иыају -rа­ лента не м оже да се бави њоме . ~о на cpeky и пак смо далеко од доба када ј-е Јероним, от;щ л атинске цркве, говори о да "де­ војка хришhан ка в е би чак сме, 1а ни да зна шта је флаута" ! Ста11а Ђурић - Клајн �ССОСКА Y'IHTCЉHl/A у ВЛАДИ Суао110 Локор flllШ(l ••• Сузана Лакор је слабо била ~озната ван синдикалн их и соци­ Јалистичких кругова. Она је сео­ ска учитељица малог села Аја, од стотина становника, у Дордо · њи. Сузана Лакор оставља свој у 6 школу ва позив nретседника в ла­ де г. БЈiуМа и долази на чело Ми­ нистарства за васпитање деце. Сетила сам се жене досто.iне сва· и кецеља, крпљење одеЈ1а и св и остали послови кој и се морају сврш и ти: требљење ораха, коми­ шање кукуруза, кухање меће кљукање гусака и п а така, ит.д. ' " А ко само додате слици, риба ­ ње ку k е, одмачење рубља нз по­ ток, п омис.1ите нз глача ње, мобе. .одлажења на трг са те шким ко~ ~ог поштова~:ьа и писма ко.iе ми Је написала ЈОШ пре две године шара ма пун им noвpka, ~ми са си тном стоком за продају, коју ке". биl\ете појам о сјај ној употреби о "Положају француске Ево како и згледа сеоске сељан· радни дан жене: "Рано устај ање, пи ше г-ђа Ла ­ кор. Човек тимари у г.лавном крупну стоку : волове, краве, те­ лад. Жена се стара за све остало. "Чим устане, лети зими - у зору. - пре но што сване , она је заузета са хиљаду хитних и не­ вуче кнло!'fетрим а за собом . до· вре мена наше сељанке. " Ни душевни живот није леп ­ ши. Сузана Лакор се јако жа.1и на душевну беду која пустоши по н ашим се.~има: "Тrеба, каже она с правом, објави :-11 рат не ­ знању у коме се развиј1 сељач к и дух. "Незнање, пи ше она, не значи опходних послова. Ситна стока са мо непи~меност. Уопште узев ­ надмећу се у заг11уwујуhем посећивање школе је, изгледа, живина, овце, свиње, пас, мачка: · не· складу, свој им дре кањем, блејз· њеи, гроктаiье м н р ик а њем . "Треба дати раз11е меhе спрем· љене у очи дана , н нахранити из· гладнелу и немирну стоку. "Затим , у журби старање о де· ци, облаче ње, полазак у шко.1у. "Посао, многоструки и врстан према годишњем разно· добу, ши, ма ло ЈС посве неписмених а осредње. ..Лли деца, која по правилу, ЈЗ је похађају нередовно ус.~ед наме kу рад п рема годишњем до­ бу, као што су кошење , жетва, берба, брање ОР.аја, мас.,и н а, ке­ стења, чување стоке ит.д и поред .... пожртвованости која васп и· ље. Наизменце, са пијуком, секи­ ром, грабља.ма и машином за пр­ школе па све док не п остану љу· скање, ди, немају на расположењу ни· час жетелици, на пољу, опет н а жена у косачици помаже винограду, и човеку у шуми , какве душевне хране шена спорта, ... читања, која ли­ уиетности и узима на себе велики део свих и лепотt остају да ча ме у досади послова. и мра ку "Долази и време ручку, а бунар није увек близу. Она одлази по воду ·и са напором носи на рука­ ма пуна ведра. Спрема се увек једнаки сиромашан ручак. По по­ дне, .11ети, човек мало прилегне, док жена, живчано издржљивија, пере посуђе, спрема, и кући, која се не може држати брижљиво и укусно, даје привидан ред "И понова од.11азн на посао, да бн се пред ноћ вратила кући на ­ товарена корпааа пуним траве, репе и поврћа, .и поново нако је већ време починху ...- наилази на празна ве.ч>&. оr.11а.цвелу стоку и ва спремање вewtpe. 'Чар'~ ynomyњyjy: ноћна б"ења, ~ Аеџе, уаГредно npomt~ Cfii1ior рубља, чарапа 111нннпарст11а Ланор, поrсекретар за васпитање деuе е кономских при.~ ика , јер нм о ве тача, при мај у оскудно и збркано знање ... која од дана изласка из алм увек тежак , зове жену напо· Сузана 1.1ду у ш к олу до своје Ј 2 год., ко· - та деца, остају, ако см е м реi'щ најпоузданиј и "чува­ ри " незнања, неспособни да се, сутра, ослободе притиска кој и дави , да схвате законе наук е и хи гијен е, да протумаче смнсао соција.1не и људске солидарно· ности, да поведу рат противу э.~очиначких п редрасуда и ниске себичности и да створе · око себе радост, мисао, љубав високу синтезу живота. "Мрско незнање, мати мрака, ду, ~танове, пољопривреду, до· иаћинстоо, за основну уrоднос'Т" поро~~ице која би доне.1а здрав­ ље и радост заједници на селу. и која би у.1епшала њен живот. "Нема дво рана за скуп штинt-, нити "Народног дома" у коме би се сакупља ла интелигенција и који би постао живо сред,ИШ1'е ку.птурноr, у метн ичког 11 дру­ штве11оr живота: деце, омладине, жена и стараца " . "Снажни духови, људи од вред­ ности који проведу no неколико летњих дана на се.1у и који себе с матрају прав им ·сељацим а з ато што се наједу воhа или што не· ког кишноr јутра натакну КЈЈОМ· пе, ти људи радо гоооре да се претерује када се тако приказује стање на се.1у. У стdари , ми оста ­ јемо далеко од истине. Економ ­ ска беда на земљи је дубока, сразмерна мраком. са инт~л~ктуалннм Оно што ми назива мо шта предузимају да те одагнај у и да на твоје место уведу про· бедом не ограничав а се . са мо на свећеност?" се налази у укупности "Ништа, ништа. "Нема саветовалишта за мајке пред порођајем . Н~.а, хигијеи. ских одбора, нити '·•· :1·ледачица кућа чији би се савет пощтовао. потпуну оскудицу у хлебу. Беда суровог, мрачног и ружног живота, који се проводи у атмосфери сумор· ног, случајног рада у сталној не­ сигурности за стурашњнцу. Марсел Бребан 1 �Омладина говори ... Изгледа да би међу младим де· Rојкама и идадићи."1а треба.qо во· лет паперј а ствара катар, који се радост да ·оснују никако не леч и. овде дити само веселе разговоре о љу­ И упркос свему томе колико љубави, интелигенције уносе младе девојке у посао. Из њихо­ вих марљивих прстију и злазе че· Тако пролази наша младост пу ­ бави н ВР.ри у будућност. д ,1и - нажа.юстl У годинама када се очекује све од живота, када се сањ:~ свежином осећања свом младе девој· ке, ми м о рамо да говори мо о жа· лосној 11 ружној стварности . Рођене за време страШ1-1их - 18, 1914· наша је м.1адост вр.'10 рано познала драму разрушених огњи­ шта: отац мобилисан, рањен, мр· тав, и мајчине сузе ... ПогЈ1едајмо око нас? Младе девој ке, младе жене, у· след тешког рада, често су оста­ реле пре времена. У нашим данима видимо их свуда, !<ЗО раднице у индустрији тканина, за плугом, за писаhои машин оы, у каме ним мајда н има, v са.'lонима, као продавачице или iuваље које раде код куhе за кон· фекцију, савијене над својим столом у уској мансарди где се увлач и сумњива светлост. И свуда се осећа раднице. рука Лепе тоалете. младе украси, чипк~. добре nосл.зстице н осе О· зi1аку женских руку, руку млгдих радн ица. сто ремек дела уметности. Па и ово све пре него што до· ђе у руке потрошача прол ази по­ ново кроз руке младих девојака - продавачица . Али сви ови занати, које су же не освојиле, макар и но цену ни­ жих надница, прете да их изба· це . Беспос.1ица им куца на врата. Млада девојка не трпи само од беспослице: она се налази пред једном болном алтернати­ вом. И тако се догађа да девој · ке хитрих руку, упознавши све муке немаштине у~fесто мршавог породичног буџета, у место су· морних усамљених дана, бивају гурнуте у п роституцију. А и на послу претпостављ~ни често се н е снебивају да упрљају оне ко· је носе у себи светлост, будућ· ност земље, мајке, сутрашње ва· сnитачице. А оне су, међутим, сањале о раду, љубави, о ку hи. Да, основати породицу али разрушен - леп сан. шеширу, зар сте и за иом еи ат по· сумњал и да су на огрлици од перл а, п еру лепо намештеном н а то руке мл аде раднице? Емаљ који се топи а који he постати фантастична перла, пржи очи и црвени трепавице младе, 11ажљиве раднице. Атмосфера једне радионице пера није нимало здрави ја, јер породица, неколико деце, породицу, јер, беда је прогнала љубав. на брига". Колико м ладих девојака остај у н еудате! Друге, рђаво удате јер су, без п осла, морале при м ити првога који се јавио - не нал азе љубав у свој им дом овима. Оне сачињавају и пак део rисаних" према "привиле· старим рету родите.ъа, угушу јући у се· би ин стин кте жене и ма.iке. И живот свих ових дево.iака Изражен је у писму једне од њих: "Шта смо ми учиниле да буде· мо тако малтретиране? Где жале са храбрим ентузијазмом руке ка животу . Ми смо ради11е за један лел идеал. Из помоћ". Ми ме и их не смемо оставити са­ од1·оварамо им: - Мн смо rаји.11и исте наде, али ми нећемо разочарења. Ми неhемо да се сурвамо на дно ам· биса, већ да вам помогнемо да изађете из њеr·а да би заједно ишли кроз живот. Марија Н. Кратке ве сти Ч ехословачка и Младе девојке <Из сn0,!)1'ске органи­ зације Ф. П. Т. израдиле су "Жетве су леле, али них се више н ишта не може продати. Све што што купи има да се јефтино, све - разо­ чарења у које с мо пале, вичемо у И млада сељанка нам прича: - су наше лепе илузије? Ми сио пру­ нада у будуће генерације. има да се прода неуда· тим Девојкама, које живе на те· С.1Јомити ыладу девојку значи разрушити п ородицу. У свакој од њих разрушена је по јед· Дивећи се једној - скупо. џ е мпера за ;рупе де. Ова пошиљка , која дирана 1 децембра, 1000 вуне­ иадридске вла· ke бити експс· намењена је спе· ција.1н.о батаЉ<Оннма спортиста. • Младе девојке чак и не мис:~е на Кинеске жене добиhе пра!IО гласа Кинеска влца, на иноrобр.ојне зах· тезе раэн11х Фе~1ннистичкнх удруже· ња, 06јави11а је јуна месеца декрет, да ће сви кинески rрађаин, мушкарци и жене, нматн не т а права прн.1нком Иду• ћих за избора претставнике скупштине. Поводом 11. Народне • новембра Лиге м ајки и васпитачица за мир пре· дале су властима у Паризу и о· колини свој захтев, тражећи "да се одмах сазове једна вели ка и1:1тернационална конференција која би учини ла крај убитачном наоружању, општој несигурно· ст и коју оно подржава .и увећа· Pa.t на шнваtlем ~троју ва и еко ном. кризи, споразумом између народа са добром вољом и сарадњом пр отиву оних би хтели да наруще мир " . ко.rи �ДевоЈка без мираза У низу иеАаhа, кој е су зад­ њих година снаш.11е наше палан­ ке, свакако није без значај а про­ бllеи. старијих и ј ош неудатих девојака. Ово пи тање заслужује да се њим н ајозбиљније забави­ мо: јер стоји у најтешњој вези ~а оп штом економском и соци­ Ј &Ј1но~1 кризом, са све већом жи ­ вотном несигурношћу жена и све дубљом кризом брака . Про­ бле~~ није и ндивидуалан, нити с11учајан и пролазан , већ општег карантера, јер је нз године у го­ ~ину све већи број девојака, чи­ ЈН су изгледи на брак мнннма11- нн . Ч итаве генерације девојака по паланкама стоје пред њем брака за њих п ита­ животни м питањем - збуњене и без одго­ - шт~о девојка средњег сталежа НИЈе мor. .iia тако лако прилагоди­ НОВОЈ материј алној ситуаци­ терету својим роднтељииа. Нај ­ мањи пре кор је вређа, постаје преосет.ънва, склона свађи, цепи­ д11ачењу и оговарањима. Узрок ЈИ. ~на је и даље веровала да ће таквом душевном стању треба тражити де.1ом у непрожнвљеној младости, у томе што су је непо­ СВОЈИМ здрав.ъсм, младошћу вољне друштвене при.~ ике нате­ '!"" СВОЈ.им пози тивним особинама _ и лепото~~. као вредна и способна до~~а11ица ипак 11all11 себи лри­ сто.1ну "прилику ". На сиро машне редове у које су њени родитељи дошли силом при.1нка, она г,1еда са в~снне своје прошлости. Од­ бацуј е од себе чак и пом исае> да бн се моr.•а удати за човека који не договара њеном некада: рале да се одрекне, ради доброг rласа и угледа, оноr животног задовољства, на које њен орга. низам, по природни м законима, има пуно право. Овако тешко псих ичко стање неудатих не тре­ ба п осматрати з.~урадо и с пот­ смехом ; потребно у11и у душу је caoceliajнo овзкв ог бн11а, па шњем положају. Официр, чинов­ схват~тн колико је то мучна си­ туација за читав низ женских ге ­ "партије нерација по нашим па.~анкаыа. н ик, бо_r~;н трговац још су увек на које ока рефлек­ Какао је нз,1аз из ове животне тнра. је кризе~ у коју су без своје 1<ривицс Ко је у низу послератних го­ внти. Сва кокетерија, ,1укавост и стицајем привредних и соцнја.1ннх околности запале м110rе де­ дина посматрао пажљиво живот умешност узалудн11 су. Тим ви­ вора . Али без мираза - овакве младожење ~аво.11скн тешко у.110- у нашим палан кам а, могао је за­ лазити важне промене на разним та за брак из године у годину војке нз наше средине? ше, што ј е број мушких ка ндида· нараштајима девојака. До пре неколико година била је млада, све мањи. лакше Сам. без се живи и породице, кроз тешкоће прилаг одит и се менити свој начин лоо1атра ња н мишљења, н пре свега ос rюсоGи­ здрава, весела, безбрижна и ко· пр обија кетна, увек сп ремна на шалу и на мушкараuа смех . је гледала пред тешким проб.1еми ма брака. ведр о, без бојазни да ће остати неудата. Веров ала је у своју "судбину", у своју животну цу девој1<е већ се п о казују дуб· ље боре, цео израз постаје су­ у живот, без ружичастих иаоча­ морннј и. Нестадо је он ог звонког је личне тешкоhе и свој нереше­ ')Нди суви ше богати, ал и њи хово смеха ~ерстзња, ни животни пробле~1 не с ме г.1е­ имовно стање довољно је гаран ­ место ш::~.~е све је више заокv п­ дати као свој лични неуспех и ради тorn ес осс11атн маловред· ности. С:з корзоа, забаве и п.1еса, ном и потиштеном. Свој}' тешку судби н у не треба посматратr1 из­ двојено од друштвене средине, У будућност ·:звезду водиљу". Родитељи нису товало да ће девојка имати со­ лидну спрему и мираз. Ослања­ - тако резонује ве!\Ии а Потребно је новој друштвеној ситуаu11ји, из· данас. на.~азећи се И тако године про.1азе. На .11н­ и безбрижног љују ~1н с-1и о неизвесној буд}tli ­ јући се на то, она н ије хтела да она се п овлачи у кућу пред нео· у чи школу нн занат, н ије тежи ла дољивом нава.~ом нових ге11ера­ ција шипарица и јака. млађих дево­ да постане економски са мостал­ на; сва њена брига и шла је за tн м да себе оспособи за добру и окретну домаћицу, и цдеа., јој је бно да нађе у браку иирно и срећно гнездо. Она је бнда наив­ на; ван уског круга до маћичког интересова ња, она није показива­ ла воље да се занима дом а, она про· жнвљује своју дубоку интимну трагедију. Неспособна да сама прив ређу је, она oceha да је на и независан живот. Девој~а треба да се пре­ образи у нову радну жену, само­ стално бнli е. које гледа отворено ри и лреживедих традиција . Сво­ од романтичне, сектнмента.1не и за И ту, затворена међу зидовима осиромашеног тн се за самоста.1ан нови живот иепрнпраоне, де· вој ка треба да се преобрази у но­ ву радну жену, са~10ста.1110 биllе, које отворено г.1еда у живот, без ружичастих наоча ра и пре­ живелих традициј а. општим п роблемима, да прошири своје о­ бразовање, да се оспособи за ре­ ално схватање живота и да буде п рип равна иа све његове про­ мене. А те проме.н е су дошле нагло и за њу не._ чекивано. Ви хор кризе о захватио је сред~ слојеве, бан­ кроrстВА1 су се ннзапа, радње су ~ранt, занати и су трговине npon aдa.1e. Читави реАовк еко­ номски НU88ИСНИХ људи О.Ајед· ном су се наw.tи без богатства, па '181( • Оеэ сретстааа за анвот. У тој aaar.oj хуци, наравно. ontшao је• .-.ојааи мираз без Трtга. Шта са..а? С.Ој ~и .1ик. c.ojt DOl'.ltJt "1iil801' и дру- " �Једна несванидашЕЬа из:ло.1Кба на Коларчевом Ј'ниверзитету Ма.нуелни радници и ра.дни це цртају људека. тела uo да што пре доlју до хлеба, н они се но израэ11п а же­ морају за то што пре ос пособ ити. п о ст и гну љу да у чи щнат11 11 з простог раз л о­ На тај начи н занат постаје шаб11он јер људско Чињеница да Је једн а же на, эан11мању кр оја•111uа, га што не познаје довољно струкцију женског п~Аа, иако њеи зан ат 11зрич11то захтева, ни каква с.1учај11 ост 11 цртање је сви баш тн ... сретство ну жни да се ус11ови - тело као жнвн објект кон­ који се јео.ноставно им итује н којн преставља то непромењен прелази са мајстора на за 11зучава1ье облика. ниј е 11аводи нас на калфу, са калфе на ш егрта .•. Ка рактер истнчно Међутим омогуliавање 11нднвиду­ је Аа радници показују много веhу ревност н ис­ ал не ход11у с тручну с прем у , а као пр е ду ­ њих овом с rн л и з овању , п р им е на л 11 ч­ радн ице. слов з а то једну ширу кулуру у об­ ног ес­ ше разним ласт11 кој а најв~tш е одго ва р а дотич- тетс ког oc etiaњa. ннве нuије , духа . .. брига м а, оне не могу савесно да се 110Ј rр а11и зан ата. дак.~е узајамно к љу•1 и в о као срество rp a1111uy одр ж а ва­ ел ног пр в и н оп ажањ а , м а ш те, ДОП)'њавање ману­ интелектуалног рада, Је пре дусл ов за ус ав р ша ва ње за ­ трајнос т у 11 о с в ете по хаlјању ку р са, Сп р ече не мање кућевним него нпн ви­ пос11овнма и сво м ст р уч но м усаврwава- 1ьу. И ту имам о до каз да је толико н э внкан н а ма т е ри з а м н ди л е т ант и­ можда бн о н до­ натства. За нат се баш по томе и р а­ зам же на у свим областима у ствари која се приближује зл ину је од механ11з нране фабричке п ос лед иц а њих ово г др у штв е ног ње егзн с rе11u11Је, сти гао за ис к ус тв а, обли ка и м атеријал м 11 са о да сва ки з ана т з ах т ева п р е т­ Када се занат н е бн трети рао ис­ слободе у би ра њу најбогатији ум етности. Ап н .ьуди су прину ђени flPY a * радин ости што гуl\ностн за п рим е ну ш11 роке м о· п о­ ложаја. ли чне ин ици­ јативе. и ставља у покрет м исаони Једна дсветнаестогодишња посети тељка течаја фигуралног цртања ffp11чa: обављају посебно т. ј . за сваку ап а р ат . ум е т н. за нат ства, "Ја б их uрта.1 а са мн о го ви· 1"стн tн1 те н онда ш е вољ е када би ~1И се дала С.ЈЈ О· не у к алу п ље •н1 с т 1 1 фо рин , а т•Ј онако ка ко .ia се мора м да црта.~ наручи - по строго о.цреl)ено м ш абло ­ Радња у којој сам ја запосле· на једина је те врсте у Југо сла ­ в ији. Ми сами и зраl)у је мо црте­ же и " ф ортрук ераје" за руч не радо ве. Мој з ан ат тзв. занатско­ уметн ичко црта ње са стоји се из три посла : с1шцир а ња, и зраде цртеж а и фортр уковања . Међу­ т и ы у ф абри кама се та три посла 11 :., • , нада се )'\iP ' .~.,:_ ~ б) де 11здваја.1 а нз реа,1но1 ·~ 1 . Ь ~ н уз1нзала на не4осrнжан 11је ' ' ~ т, него када постане ну. постоје наро чите з анатско -у мет­ он се м ора прет­ ходно ослободи ти од траанuиона11- бода да употр ебю1 све свој е и1.: ­ куство и машту". ал 11 с ка 111 е ње н ост н врсту посла п о стоји други чо­ век. У Н е~ ачкој, Аустриј и. Ма­ ђарској и Францус кој, та вр ста зан ата необи чно се негује. 4ак Да бн се зан ат подигао иа степен саст авни Аео жи вота сва­ ког човека. каАа буде приступачна и он11ма кој н својнм рукама nронз­ во,Ј.е добр а њу н амењ ена э адово.ь а в а­ најразлич итнјнк треба, почев ОА љу дскнх по­ материјалних АО ест е тски х . Познато ј е да нарочито жене, ка· ко у селу тако много смисл а 11 у граду, показују н у куса за ручне ни ч ке ш коле. {"Kunstgewerbe-Schu- le") " . Ув ек са м воле.1а цртање. Још док сам била у грађ анској школ и скренул а са м н а себе пажњу про фесора. Једном сам туше м нацртала подер ану цокулу. То 31: би о читав догађај ! Највиш е са м волела геом етриско цртање". ." Када сам први пут до шд а н а ча с ф игура.п ног цртања и vrлi:- PIJ· дове, и често своЈ11м рукотворинама превазилазе машту н и нвенциј у нај­ веh11 х естетичара. (П р им ер : н арод­ ни веэ~вн кој и служе нао ку риози­ тет н украс богато намештених са­ .10на, чнј11 су тво рщ1 нз народа ано· ним нн). Дакако. већи на т их жена нема најосновннјнх појмова о ум ет­ н ости, а з на нн м ожда в е л 11ки део њих не п н с а п1. Све то 11оказује колико Је оправ­ дан покуш ај Ко.1ар •1евог Уннвtрэ н ­ rета да ра, 1ног - отварањем течаја фн гу­ црта ња п ристу п ач н о м бра нwама. - уч1 1 нн р азним умеп1ост з анат с ки м Непоср едни задатак те­ чаја б н б ио усавршавање рад ника у својој струu11. Ат1 овоме, као што смо рекли, нужно 11р етходн: оспобо· ђе ње од нал н11м поr ч и њ е ностн фор м ама, инте л е ~; та њнхов о за к о1ше1 щн­ оспособљавање ... 11р и. ање репроду :ювањ е, у r нс ака и и зо ш тр а ­ вање моћи запа жања итд. Фи гурал- П олак: акт 8 """"""""!""".""" В. Бухта : акт �.ЦUЈ ••~ ~.11~,.~ла са14 запре· nаЈ!Ьева м зlSуЊева. Чиuн.110 мк се .ца никца нећу имати сиело­ С'/'В да прl!н~сеw то на хартиЈУ. Једва сам се в~ахо одЈl}'Чила д<t седне11 м покушам цртати. Ма .!.;, п о мало сам се прн.11агодила. По ­ чела сам да правим прве потезе и .што сам даље р аЈЈ,ила ла сам са - радn· већом вољом и же­ љом да ре шим постављени про­ б.11ем, да постигнем савршенствv форие. Ипак све зависи од р ас­ положења: некада Жена sa раз боЈем у ми необично XepueroaннL ... . CHНllU иде од руке, а некада У оствар ивању свога циља н11юrазии на .многобројне тешко­ hе ... У поч етку саи имала борбу r. ~ Имам: жељу да се у свои заяа· са оцем коме никада није ишлt~ ту усавршим . То ие је највише у главу моја одлука, нарочито навело да се упишем на курс фи· када је видео актове. "То није за тебе", понављао је упорно, лакше сналази.~а у послу, треба rуралног цртања- Јер, да би се да научим за пажати ствари, да умем лако решавати форме, и најзад да обоrатии м ашту ... Јер нн она није неисцрпни извор, ако се стали9 не освежава. су радови у највеhем чији броју за­ ступљени на изложби. - који су на најпримитивнији начин спро- ЖЕНА Развитак опажања и третирз­ ње проблема којн стоје у неп:>­ средној вези са л:-~ковнои ущт­ нош l\у, убрзава процес ииш 1ы:­ ња и сазнања, а то зt1а <1н ку.~турно-просветном Мануелним потр ебно поди · рада Hil n11ану. радницима НИЈ е подизати дух и во.гоу за овај рад. Јер они раде са 1:1е· "Течај фиrуралног цртања има за иаиуелне раднике тичног и ЧИСТО ку.1турни ЗНЭЧ<IЈ. зање једно г стварног Најзад, да наведемо мишљење једног иолерскоr радника водили своје мис11и ка новим об­ лицима, бе.1ежеhи њихов напре­ . дак на хартији - поред прак­ лико м жељом да могуtшо сти остваре у граннца~1 а оно шrо виде". ЊЕНО ТЕЛО и Жена је данас преоптерећена, и у с.1ужби, жену која не распо · па и њено тело страда под тере- ла же неки м нарочитим "секс- епи· том ~шогобројних и разноликих док се једног дана нисам уписа­ ла, а да га нисам за то ни питеt· ла. Хтела саи по сваку цену дii искористим постојеће могућно ­ сти н развијем своју способност. Дуго сэ,и тражила посао који ангажује не само руке него и и најзад сам га нашлС1. Мој посао преко· дана који радим осам и по сати и llfiOгo пажње, nрезања, који захтева стрпљења прип.ичко ие и нџ­ заиара. Томе треба додати јо щ два сата фвrуралног цртања." диктатури мушког укуса , постале ног делокруга. Она мора да испу · пота не зависи од детаља и сит· њава свој пози в жене и мајке, а них ефеката, ве ћ се одражава у истовремено да самостално зара- читавом држању и кретању чове· њеног знатно прош иреног живот· Зора Дедuнн: портрет иозак, лом" . Жене су се подвргле овој задатака, који настају у оквиру Али 011v ~ује за живот, да води куhан- несИrурне и мало с весне да ле· ковом. Из тог прецењинања му· ство, и при томе да остане и н- шког своие мужу о~апа друг и при· телесног саврш енства, к оје се по · јатељ. стиже телесно телектуално на висини, да би Биолошка функциј а жене ca~ta сексуално-естетског суда жене су створи.11е идеал једног и психич ки нез· дравим начином жнвота, не во· је по себи узрок да жен а брже дећи рачуна о потребама п рофесионална преоптереhеност исцрпљује снагу и с&еЖину же- Преморена, и уцвала, n ренапе · та , немирна и нервозн а, уз лоше не пре времена. Страх да неће бити дорасла сви м овн и разним функцион исање њених органа, жена грчевито тражи п о11оћ }' ф изичким стари од мушкарца. Осим тога, ceol'a тела и његовим м оrуliиостима. и душевним теретима различитим вештачким сретстви· напротив, делује као одмор ПО· често пута убрзава овај процес. м а, да споља и изнутра унесе о· сле И она се плаши тога. Узрок пре- нет склад и ред, Неправилно по· Оно пружа тераном с.траху жене од старења ступ.ање са њеним телом изазва· око што мој занат не ио.же д11 u npyp. а то је: слобода у р1:­ и њене очајне борбе за послед· њи остатак женске привлачности, ло је последице, које су веома че­ сте. Ноге су јој спљоштене услед последЈ:Ье ие не иоuотоног заиара толик о. и неинтер.есант­ IЮТ дне.вuог посла. шааању з.аЈЏtТКа, промена објек· та Ј1 ве.пхо интересовање за саи р.Д. -.('Јnхи tlY1' опри-јеи...нешw llOВOI Оацн -решени npoбlleи apnctaw за vене яогађајr .11еж.и и у начину како мушкарац неправи.1ног оптерећења још и данас просУ,ђује вредност хигнјt!н ске обуће, трбух избочен -жеке..Јw,-и данас, иожд& . још и опуштен због неуредне и сл а­ пре, већина иуwкара- бе фун кције пробавног и полног више 1:1ero и не­ ца ое признаје. и ие цени·, иакарап ара'та, седалица тешка и дебе· 9 �како том приликом задржав 11те дах све док крв не навали у гл а­ ву због напињања. Претставите себи како код ходања стискате бедра, како дижете рамена када хоhете да извадите нешто из ор м а н а, како притиску јете руке уз тело када вам је хладно. Је­ дан доктор у својој књизи о кул­ тури тела жена каже: "Жене седе у трамвај има, . као да морају му­ скулама седа.пице кочити кола" . Има .'Ьуди који су увек у жур­ би, који су уве к згрчени, немир­ ни и несп особни да се стварно одм арају, да сваку уко чен ост, сваку he стегу тела уклоне. Жене често и на гимнастичком часу у сваки корак, у сваку кретњу у­ ложити сув и ше шиhне снаге . живчане и ми­ Оне мисле да ис­ правно не вежбају ако притом н е дахћу и не п оцрве не од напора. Ове жене треба да науче пра­ ву меру; оне треба да науче да се владање телом и сувереност уопште неhе постићи примењи ва­ њем сиде, него еластичн оы сп ре­ мом. Па тако he једноставним гимна стичкиы вежбама научити технику, која се заједно сз пси­ хичким деловање м м оже пренети и приыенити на цело животно др­ жање. На другом месту треба да на­ уче напињати мишиће. Хигијен ­ ска вредн ост и сп рав ног напи ња ­ ња, "енергизирања", напетости ми шиhа иноrо је познатија него ла због пре~1ногог седења, боко­ ви се нишу због не правилног ко­ рачања; слабост мишића а и пси­ хички разлози грбава, створили округла леђа су јој и у пал и грудни кош. а запуштање муску­ латуре pyt<y рокова1ю и надлактице проуз­ је пљоснати рељеф важност попуштања мишића. Она Како може гимнастика са сво ­ је стране помоћи жени у овој борби са њеним органски ы сла ­ бостима 11 захте ви ма живота, llрави раз.1ози прераног про­ штетна за хармоничан ву у градовима, к оје имају мо- зване "млитаве типове " . Ствар је само финог гимнастичког осе­ 1·уhности да проводе ћања пронаhи између две крај­ Мало је жена данас, а погото­ у сваком - ности вот: доста спорта, покрета и од­ максима лне мора на чистом смо бодној природи. напред спомену.1и, nреопте­ реl'iеност и нездрави ус.r~ови рада, .1еже изван делокруга гимнасти­ цирања. Тај гимнастички рад мо­ же једино да буде профилакса, предухитрити - п о пр ављати настаЈЈе и наиме многострукост може модерним људ има да доне­ - скоро и праву музикал ну дина мичких раз­ лика , којој се дивимо у кретњама ведиких у м етница у п.1есу, и ле­ пих оште­ на једностра н и непокретан у нутрини смер, циљ за кретњу и штетне ка слабост жене ус,1ед њеног би­ позива презапос.~е ним м еру, млохавости напетости кле надомести рационалну физи­ 'IКУ негу, нарочито они ма које специфичност посла приси:ьава по сдедице. Верујс::мо, да фактич­ о.1ошког Гюшастика ваздуху и у сло· између леч и­ разна ћења, ил и пак к оректура бити развитак uслог тела. То је м етода за тако­ средине и околине? падања жене и њеног те.1а, које ти и скудатуре, која пре може погледу здрав и хигијенски жи­ гру дн. може је једно време била прецењивана у обожавању т. зв. атлетске му­ nревел иког чин на­ Гимнастика мора нре свеrа да рац ионад но распо.1аже својо~~ снагом, да је с.1ободи . Ван рати ове млохаве типове, дати им напетост, живота. научи жену како да животиња у граница је могуhности акт ивизи­ држање јер њихово ~оже им ати мл итаво разних уз­ рока: коституција, животне при­ .шке, развитак у раном детињ­ трошења снаге којн изискује њен н ауч и како да и сти ис1<и миру је. приватни и социјални живот, не Гимнастика )Юра да је на овФ1 могућности пружити им )\Ора или подручју физи чке културе упути љај угодности услед снаге и си­ потпуног с.1ома. Снага жене мо­ како треба да ради са исправно м употребом своје енергије. гурности, који осећамо после ги­ Поо1 атрајте једном приликом, давања тешкоћа, пружити им до· жи вљај не као замену него као побуду за истинску активност. же и водити да до делиь1ичног расте упоредо са ве.1и­ чином њене задаће, те да захте­ ви живота буду потстрек за по­ јачани рад. 10 шта све не учините са својим трбухом, леђима, па и устима, и ству, болест. Али је у грани цама мнастичког напора, дож и в­ noc,1e свла­ �и ~У јна >&.:на нс може ·и : не треба пу помоll.и ће вреиенщ1, да по­ он да има изглед нежне жене деча­ степено пренесе и у свој сваки­ механич­ чког типа. Оиа се не може оде· ким, физиолошким а тиме и пси­ дањи живот онај иир, р ед и ра · вати и кретати као ова последња ционалност, што их је доживела а да не деЈ1ује .11ажно и гротескно. на своме те.11у. Примениће и на Њено тело има други карактер па треба да ииа и други изражај , који ()м-овара њеном биhу. Она ће тада престати да имитира стю1, f<ојн је често управо проти­ ван њеном биhу, и самосвесно осталим подручјим а свога живо ­ Временом ће се жена научити уз гиинастнчки оснива на холошким рад, .ако исправним принципима, се да влада свој им телом. Жена познати исправне теже, откри.ти односе опет he у­ равно­ . ~ с~оме телу за­ коне механи ке т. Ј . . оптереhења и покр.ета. Оптерећене делове тела расТеретmи, млитаве осве- ће увидети колико ће се боље та сазнање о могу hностима пове­ ћања своје снаге и о граница ма е.11астиэитета своје енергије, па ће бити ви ше дорасЈ1а свнм сво­ јим тешким и великим зэдаl\ама. Јер - сваки успех у савлађи · осећати , колико ће бити леп а, ка· да своју праву личност и у сво­ јој телесној појави п озна, при­ вању тешкоћа и победа запрека јаче делују него свака појава случајне и не заслужене 1'е11есне зна и афирми ра. и душевне лепоте Али - најважн ије је ово: Ин­ тензиван рад жене иа њеном те· тост и и.qн дарови ­ ... Ина Шварц Жена кочи} аш жкти и -учврстити, и тако изнова научити природан ход и слобод· ·но кретање. Ослобођени од неједнаког притиска и живљом циркулаци­ јом крви, освежени органи, боље tie р адити и дуже ће остати у ак­ цији, а 'биолошко старење усл~д касније. тога наступиће знатно Жена tie, касније, проникнувшн у бит свога тела и његових по: треба сама подврћи критици с~ОЈ начин живота на свим подручЈ И· .ма .. Она ће показати веhе разу· мевање за р~щионалну и хигијен­ ску исхрану, за "функцw он алну козметику" уместо примитивно~ спољашњег у.11епшавања . ОсећаЈ младости, снаге и свежине де.110· . ваће на све органе, дакле на чи­ таво физичко и душ.евно стање жене. t;Ia тај начни 03ачана са~.ю· свест одржава се поноао у др· жању. Можда he жена захваљујући овом осећању задовољства и све­ жине, које јој даје здраве при родне ритиизиране и п~жрете, почети· да исправља и свој доса­ А8ЊИ идеаЈI женске лепоте. По· мириће се са властитим телом . То значи ~а ће увидети да има безброј типова тепа, те да може бити пеп·а а .-а баш у свему не о.-rовара последњем моментал· иом модном типу. Пре свега тре· ба да уклони 1рагове неисправ· воr начина ЖИ11ота1 лоше вавихе ве.хар11ОRМЧЈЮГ t:рет~а, јер че· сто само оно унаказује. -еву и 'ЦЈНИ је,. З8ВС'1'8, py?QOK. Да би жена познаЈtа свој ти~ , мора открити свој стил, коЈ и кре-nьаwа и ~ржањеw ОАговара t:a.иw њен.им особинама. Кi;Јwчата •• �КАКО ЖИВЕ ЖЕНЕ НА зетка, прешл и у хришћанство. На Тонга Острвим а налази се и дан· дањи титуларно п лемсrво, чији су феуди ДОШ.ЈИ под удар потпуно сп р оведене аграрне реформе. Сва· ки живи од зе мље коју обрађу· је. Острвљанин не служи. Мушка· ра ц кад наврши 16 година, неудата жена ил и у дов ица добијају најма· ње оса м јутара земље од државе, к оју су обавезни да обрађују. За­ коном је прописа н број ко косових стабала које м ора эасадити сваки на сво ме земљишту, а то је мно го више него што и зноси потреба је· дне породице, јер пореза ес мора платити Британ ској Им перији ... перу руке, и то прање руку ,, и~1а скоро фориу верског обреда. Брига о народном здрављу законом је ре· гулнсана. Н ароч ити контролни ор­ гани обилазе недељно све куhе н воде рачуна о чистоћи соба, кухи­ ња, остава- и захода. Предвиђенt" су казне за онога, који простор око своје куће не држи у примерном реду. Тако је то и у престо ници Нукуалофа и у најудаљен ијеи селу. Стога су природно на острву зара· зне бопесrи та ко ретка појава. Ле· кари~1а, који су сви од државе п.1а· !\е н и, у ствари није првенствена д}'· жност да .1ече бо"1ест, него да Клима иа острвииа је тропск а са је ..., че стим кишама и пов ремени •1 х лад· ним ве"рови м а. Ве гетација ј е веоыа ни испод Екватора у Тихо м Океану, бу ј н а. 1:5оћа и поврћа и м11 преко це­ ле годи не, кукуруза има у иэоби· љу, жито не успева због велике вруhнне . Хпеб месе од неког плода с.11 ичног нашем кромпиру . Главна ни је храна ип ак кокосов орах и бана на. Н а Тонги неиа бескућника, стан­ бе но се питање ту решава лако. Ма· ло труда и изло вештине па од бам· бусове трске и л и шћа од пал ме ство и 0 110 стоје под протекторато~1 Бри· ри танске Њmерије. рање Jll J(OЛCKt девојке 113 11а тол н•1 к ог завода llpe годину и нешто више дан а врати"а се наш а Београђанка, r·ђа Вера Ми11 ер-Боби 1!, са То11г1 или Пријатељских острва, где в е.1 1 Jt про· а ише од дванаест година. 20 Тоиrа острва се на.1аэе Г· ђа Милер·Бобиl! је одмах сво~t повратку објавила днев н и м л истовима степ е­ у у по нскии вел ики\! по· тези~tа своје утиске са овоr плод­ ног б.1агоr острва, а сада је са р адници оnш нрно 11awoj причала о угодно и склон и ште за за зашт11ту од киша одма· и ве · трова. Пошто се много п о.1аже и на леп изглед тих куhи ца, зидове та· пеци рају савитљивом, танком а.пн непр озрачном иатеријом, коју до · .бијају од коре једног дрвета, исти· на на врло иучан начи н, израђено руком, јер осим својих жен н са Тонга Острва. Тонга Острвим а, има се примитив · них алата не служе се благодетним их преко изумима м одерне техник е. и напредно зако11одnвство. Станов ­ Хиг ијена је на Тонr и на завид· но високом нивоу. Свако вече се купају сви чланови породице . Ка ­ рактеристично је за схватање Остр· ници су ви сок и, ра звијени, здрав и . Боја њи хове коже је крео.1, коса и веhа увреда ако се три стотине, влада краљиц а Са11оте, веома културна жена, којој острв· љан и 11мају да зах вале за модерно оч и су им црни . Под утицајем Ен · r.'Уеске Острвља ни су. скоро без изу· вљана о чистоћ и в ећ и то да је нај· неком каже: "Мо хе'' што значи "с паваш прљав'· . Једу рука~1а, али пре и после јела спрече. Ако се у некој кући р азбо· ли један члан породице а укуhан ~ то не пријаве, бивају строго каж · њени. На тај начин успешно се суз· б и јају празн оверице и надрилека р· ство. У опште м плану просвећивања. жена је потпуно изједначена са му· шкарцем. Основн а н астава је под теретом казне обавезна . Неп исме· них на Тонги нема. Н а Тонги уро · ђеници не мај у прилике да стек н у вишу наобраэбу, појединци зато иду у в еhе градове Новог Зеланда иnи Аустралије ради да.ъег ш коло· вања, али редак ј е случај да отац пусти свог с и на а иарочитц ћерку у далеку ту ђину. Зато је природно да се у државној осећа оскудица урођеника, положајима управи - и зато на одговорним има ј ош увек мн ого Енглеза. Жена у јавн ој служби видети једино Дtо насеља стално интелектуалаца ·телефони скиња, у може престоници се као дакти .юграфкиња �1АТЕЉСК/IМ ОСТРВИМА'' м;ж хао aowohвo ~ у санитар­ ним уставоаама. А.11 н Аа жена на Тон гн н иј е још напустНАа kућу, има свој нарочити психолошки рамог. Жене су на Тонгн не саио п оштоване од му­ шкараца, него су у п раво м см ислу речи размажене. Жена је у кући го­ сподар, она води о свему-, чак н о новцу, ил и ци рачуна браћ а и мужеви, ~лушају сврша вају све је. си н ови Мушкар­ теже п оспо­ ве. Жена је у главном запослена око деце. Жена је као м ај ка просто обожавана. На х нгнјен скн живот "рудне жене нарочито се пази. Она Младе девој ке углавном се баве руч ним радом, свака себи спрема покућанство, чаршаве н простирку, што Ј:>е кад се уда поне'lн са собои . Девој ке н и11аде жене п ри раду увек певају, глас нм је Ј1еп н ва н · редно су иузн капне. Воле забаве: игран ке, слободно општење са м.~а· днћнма нико им не брани . Када де· војка наврш и 15--17 годи на удаје се за младића кога је заволела . Вен ча ње се обавља прво пред су­ дом а после у цркви. Госпођа Ми · .'Је~Бобиh каже да за време ти х 12 година, које је она провела међу Тонганцима, никад није чула ни за једак случај развода брака . Често брачници н ису венча ни, али ни он и њихова обично многоброј н а ни деца, нису ни шта ма1t1е цењени од оних, чији је брак санкционисала црква. Ту се не прави никаква раз· лика, и а да црква п ропа гира r.'lеди· ште да је тр.ајна срећа обезбеђена са ио Божјии бЈЈЗГОСЈ\ово м. не о храни. Краљица СаЈtота је са негодова· њеи посматрала и сувише децу и наизмен ично по јеАН:Ј tix надэнрава , док се ј една .1ругз бр.н · комотан жнвот жене, као и сразмере које узима обожава ње жена од ст ра не мушкараца, па је доwпа до зак.ъуч· ка, да нерад ие води н и чем добром . Морал се мора одржати радом · и одговорношћу. Стога је донела за­ Пошто су жене услеАе .'13 и зраде више тканина н его ш то им је за куhу потребн о, оне то заједн о кокосовим ни opaxo•i, .::<1 којн им ј е гл ав­ експортн н артикап, извозе и на 1'Оие лепо зараде. Са порастом б.1агостања п остале су веће и њихове потребе, 11 с ве кон, да се у сваком месту оснују женска друштва, која је она назва · више се виђа на место сукњице од па "Каутаха фефине". Сваког дана женам а састају се жене код једне од чnа· ница друштва . Од раног јутра па до увече жене ткају НАИ спремају простирке н тапете. Али да би се :а време трудноће неh е носи т и · н и · uта тесно на себи, н hи he ради што нгурнијег хода сам о боса. Пр е по · юђаја често ће муж сазидати нову :yt.y, где ће се жена на н овии, за у сврху спрем љеним ткан инама од ,ике на поду п ородити , а п оред ње стварно радило, а не да се ти са­ не готових тка нина где се онда предата количи н а раз­ напу· иужу да адн то је спремање горког нап ит· а "каве" (не наша каф а) н спрема· .е дувана, кој н је неко љуто 11нш · е доста крупно сецкано н увијено танке uстове ба н ане. На пољу раде у главном мушкар · н , жене ми помажу саио ако не иа· у ситне деце. За в реме вепнккх ољскнх пОСЈ1ова жене ипак морају а ие да спремају свој е куhе и да отове јела . пољопривредних машина н теретних аутомобила. А о добрим путевим а брине се др ­ би оскоп, количину предати једној државној установи, муж обавља куhне по· не препуш та повику модерних весну пове , кува, пере нтд. Једи но што <ена н икад домаhа радиност дозвољава и ку · најоми љенија забава Тонганаца је ово посело донесу увек више цело то време на љихови м ыуже­ Ос им одела повећана ку за оговарање или забаву, с в а ко дру штво мора на крају године из­ 1а порођај у 6опинцу. П осле поро· ,аја мпада мајка не ради ни ш тв, uта кућу; него и ви иа и деци. жава. дели на равноправне делове међу члан ице каутаха фефине. Жене на uта европ ско одепо не само н а станци изр оде сам о у згодну п рили· ,е се наћи спремна бабица. У по· ледње време све чешhе иду жене ,јЈнке, Cnpeмllbl ,.UИ­ Гора наnЈ1тu llJIJt ~ у CIU O ,lo6L Cnptмajy дt10J11t. и своју Осим честих и весеЈЈих игранкr1, где се одлази са женом, често и са децом . Тонганкнња нарочито радо чита , само сем бибпије њој ј е друга лек· тира такорећи неприступачна, а он а ту оскудицу ј ако осећа. �Иэ п едаго г иј е Смемо ли тући децу? Батине играју велику улогу у васпитању већине деце. ДанС1· шње п росечно дете једва може да замис.1н како би изгледало без батина. Батине су важни део Главно осећањ~ приликом самог нн батинања је осеkање страха. Оно могу се чини да се батине урезују дуОо· ња, ко у душу детета и памте се ду· глави, го и са великом тачношћу. Врло друге нежељене последице. њихове често мисли и живота, а врло можете чути да говоре о често остављају кобне последи· батинама и кажу: "То сам тако це упамтио да нећу скоро забора· и за цео живот. Децу туку родитељи, учите­ .ъи, мајстори и сви они који би те животе требали да формир". ју и спрем е за корисне чланове друштвене заједнице. У питању школ а и телесне казне су потпуно родитељи с". гласни. Родитељско кажњавање подржава и вити " или "У животу неhу заоо ­ равити те часове" или "Страх ме је гуш ио", "Обузем ме је гроз­ ница од страха" . зивају чине да деца памте своје детињство као времена највећих Код већине деце телесна само закок<'давство Јаким ударцнА1 а изазвати разна запаље· потреси мозга, бодови у глувоћа нес.вестице; н Један учите~ је ј~даред изь· звао епилептични ученика свим 1\апад ударивши лака му шамара. код два са­ Дечак је имао диспозиције за епилепсију (падавицу). Важно је то да ва1:· питач Батине и страх које Qне ИЭёt· мука. случајеви. не може знати да ли дс· те има неке д и спозиције или не Телесна казна различито де· иа свако дете. Г.fосдедице J e tyj батина се не могу уопштити и казати да су о не увек исте. Врло које у родитељско праве. васпи­ често последице· батина имају· тања хкључује и право кажња­ трајно дејство, nрО!lлаче се кро::. вања. цео живот Како сами тврде, родитељ11, мајстор и и васпитачи, гл авни им је циљ да дете тучом поправе и да га натерају на кајање. Већи­ утученост, на старијих говори: "Батина је себе, и з раја изашла " . Она је неоп­ ходна. Она је најбоље васп итно моубистава у свету. Често, пак, велика застрашеност води новим казнама. Пример малих шеrрт11 који из застрашено сти постају збуњиви, неспретни и често СС1· го веће зло, но што доприносе свим без кривице поправљању и покајању детета које је згреш и ло. А у они м слу­ глед изгледа да први се дете Телесна казна не показује У· век своје дејство одмах. Некад· се њени трагови не јављају у детињству већ тек много доцни ­ посл~ батина поправило, не треба за­ боравити да је то, у већини СЈ!}'· чај ева, само тренутно дејство под утицајем страха од кој и туку, батинама револт према себи. Код детета се јавља ност, раздраженост, пркос, мржња и огорЧt:· жеља Зi:I осветом, а све ово најчешће се окреће против онога кој и тучt:. Тако на ступа удаљавање и оту· ђивање 11змеђу детета и васЛh· тача, које се тешко да noпpii· ви ти. Какво је дејство, последице батинања? Треба ли то дејство жедети иди не? Да ли је у инте· ресу саме деце и целок~лног друштва? То су питања коЈа С>и васпитачи и одрасли требали се· би Да поставе пре но што подп­ гну руку на нејако дете. 5airИ1ie стварају у дечији м ду· шама 14 праву пустош и је у животу. Тежња за влашћу, јогунаство и још велики број поно;.· изазивају .панику. добијају ба· тине. лu­ них батина. Насупрот томе, они trecpeha. се код деце и жеља за смрћу. у. деhемо да батине стварају мно­ на самог мање вредности жасне су статистике дечијих с;с· Међутим ако проучимо то пи­ тање, ако дубље посматрамо децу која су много тучена, ви· нам nu1·цењивање осеhање Из велике застрашености јавља средство, то је увек било и увек би ти, јер се без ње са децом не м оже изићи на крај. где младост. које доводе до других ILe чајевима ил и Од трајни,, пос.11едrща за жи­ вот, ЛОСЛt'.ДИI ~(· •НI.;, . р~ !1 емо на сваком корак у t) . .>ап.1ашеност, других и зопач ености ј ављају с~ казна није једина околно ст кој< мути њихов живот, батине често постају основни тон њиховог када дете одр1;1сте. живота и стално утичу на њихu· хладнокрвно да во ра сположење. Код многе деце то види и на самом ct: ли~v Ч есто то можемо опазити на л ~•• цу шкодске деце, деце која про­ дају цвеће на улици, која нас Ч с· кају пред биоскопю1а итд. Врло Један дечко ко ј и је невино ту чен прича: После тога почео ca~i лажем све: оца, мајку, учитеља и све друге Дру­ ги дечак каже: "Поред тога што сам ста.1но мислио на освету учитељу бно сам зловољан и према школски м друговима ". А један одраСЈЈн прича ово: "Кад је често страх од батина код дt:· сад це тако велики да нека не осе11: да се борим да би се одвикао су· одмах бо.1 од батина. То је зато што је услед претераног ровости п рема слабијим'!. страха умањен rуу окорели м злоч инцим а рад нерава да бол не допире ни до такu мозга ни до свести детиње већ се доц­ није јавља као реакција. При телесном кажњавању де· це јављају се врло често несрећ· завршио школу морао сам Не треба заборавити да је ме­ један од узрока често батињање у де· тињству. Телесна казна има такође вџ· ло велики уцщај на развитак сексуалног живота детета. Прво �ради тога што убрзава сексуал. но сазревање, а .цруго што се иоже прави ток сехс живота нз. Мис Европа. ша.ље свој осмех ." На досадашњим конкурсима за-лепо­ опачитн. Убрзавање секс. сазревања, у· спед те11есне казне, код иноге деце, а нарочито код оне са сл 11 • бим нервним системом јавља се отуда. што ударци често изази· вају полн и нагон. Полни нагон се јавља услед тога што је деv тепа, по коме се обично највише туче, повезан са полни и органи · ма и стии нервни м везама, и по­ вишена навала крви, изазвана у· дарци ма, делује на суседне пол· не органе. Други ва жан м оменат за из~· зивање полног нагона код деце је стр ах: и стрепњ а због ударць било по ком е делу тела. ту биране су 11епе деwјке да "penpe· зентују" св.оју земљу, а эатни да нх прошетају преко ue.1e штих иенажера. После изазван батинама доводи до са­ ыозадовољења-онаније. рављене, јер нису пружа,1е ништа што бн заслуживало неку пажњу. д.,н овогодишња инс Евроnа нelle бн· ти заборављена. Јер, 011а нос је нэне· надн11а једним 11епн~1 спонтанни г естом, само посматрање батина постаје оп асно по дете, јер изазива код деце уживање . На п р. када уч и· тељ туче ученика или мајка мл11- ђеr брата ил и сестру код детета се јавља задовољство на сексу· Оиа неће да напусти мам само свој ос~1ех; н ја hy нм ra дати." Плеиеннr и леп nок11011! Један осиех кој11 се оружа да б11 кз.азвао радост, који инје ФОrоrеннчаи, нн фабркко­ ван, нн дат под најам за рек.1аиу па· за зубе. Драговољан осмех нежне девојке. која нема ништа др)'го н која c-re га носи својој отаџбини. којим је међу сва ова nрнтворства н 11аж земљу. своје сунаwдннке. да се забав.ъа док су они забринутн н док пате. "Ја н· турн~Је је љупко ННШТЭВИ.!О н бнва11е э~()о· Помоl 1110aNcкoi д~ци унела најшариантн11ју ствар ност. Ове rоднне за мис Европу изабрана је мис Шпанија, млада Катало1iка ван нарочити "која се не бави полнтико11 ". одбОI) эа помоll же11ама н децн у ,1е· 11эјавнла је да ова ke ьмада девојка Париз, 17 новембра. Овде је осно· Међународн и женски енчарској Шпанији . се вратити у Ката· (По11нтика) .1оннју. Шта? Нн иэпаrања на позор· хзљнне ю Југос11овенски 1.!рвснн крст повео Је салона.~ нн ципеле од фирме" нн чз· према од.11уци Лнrе 1.!рвено r крста, ак· ра пе нз радње.. ни цију за прикупљање npи.tora ~· оде.1у ннцаwа, нн Дешавало се доста често да 1t своје оне су се сасвн11 просто враhа11е у сво· Интервјуисана, .Прерани полни нагон код де11·~ Европе· до. Аме· рике, на највеhу корнет неколико В< · њену ва п.tажаиа, нн уговору, нн nуrовања. ни сан о жеља за Хо.11ивудом? - Мш: Шпанија, крунисана за мис Европу, не. одр11че се своје Bpaha крхке в.1 адае11· се. куllн. И она каже заш то. Сасвим nросто Гра~анскн рат раздире и новцу за шпанску децу, к оју је за· десила тешка мо.1 и да се са судбина. прилозима Uрвени n ожур 1! . крст д~ зима не би затек.13 шпанску деuу Ot> топлог одела. алној бази. Оси м опасности за децу бати· не претстављају опасност и за онога који туче. Утврђено је да ty м ноги батинашки педагози Продавачица воћа постапи садисти и да су децу rу­ кди ради свог сексуа. 1. ужи вања . И поред ових: ужасних посд1.:· дица телесне казне, оиа и данас постоји и много се прнм ењу;е. Одрасли покушавају да батина· ма стекну ауторитет код дец~. Они хоће да утерају дисциплину страхом. Батине носе у својој би тности карактер силе и не одrовара3у никако физичким и социјалним потребама. На суп рот таквом васпитању мн морамо да тражнио једио друго васпитање, ослобође но сваке п ринуде, ауторитета и Hcs· сиља. То васпитање мора да и:s· м ен и однос између васпитача " васп и таник а, они морају да по· стан у са радници. Ново васпита· ње мора да се заснује н а позна· вању потреба и жеља деце чији се проблеми, интереси и идеали не смеју превидети , јер су они везани за живот одраслих и за живот целокупног друштва . Са· мо таквиw васпитањем створи· ћеwо активне и корисне чланове заједнице, зато се морамо борк· тн против батина, а аа бољи н чомчиији живот наше деце. 15 �Болничарка је дошла са дивн~'~t бебом у наручју, спустила је на Њено дете њене груди и казала: "Ево јед:1а " .......................................... беба за вас. Хоћете ли. да по~u · јите дете? " Ох, како не бшс - хтела! Радосна, Јања али родити цељама и викале : Госпођо! го­ спођо! Јања није волела ову ту1,у, непријатну реч. Четири сата хода! Не , она ни­ није м ог.1а никако. По друг и п ут је могла тако да лежи у кревt· јој је сада дошло вре~1е да ту над није ноћ. Четири сата ко· Јања, жена Саве циглара, це· дог је живота носила те шке Т\:· рете , пр а.1а , прост ирала и ла се свакојако, - мучи · и:s· рак по корак! На бескрајном У· ба ци те шки плод из свога тела, самљеном друму ! Кроз мрак! Ка· сно .У но ћ Јања стиже до куhе. а.1 и и ово се рођење несрећно завршило. А ево како је било: До болнице у да се пешачи "Да нам је бар мало ближе", помисли овога пута. Али Сава, граду имало Је дуго: три сата по меканој као гу ма земљи , а сат њен муж, п о тврдој калдрми. Четири п ута прешле иш .~а ј е Јања тим путем, три пу· кућа, био преко цигле ч ијих су ле1)11 читавих великих је становник насеља, кьје се улогорило на блатњавим та љуљајућ и дете у колевци ут­ пољим а, где је· земља најјефти­ нија, где се не n11aha за воду ни робе, а четврти пут га више НИЈе било у њој. Кад је Јања тако издалека дошЈ1а у болницу но· ~а одношење ђубрета . Сви су живели од града, али нико није сећи завежљај под пазухом, рс· могао да живи у њеиу. Свако Је ~<оше јој: "Лез ите, го сп ођо! Ово је ваш креuет". Јања се веома за ч уди томе јер још никада по лепио своју колибицу како је боље умео, али ретко је ко на· дану није .11сжала у кревету, ал и предовао да је могао да се от· сели на периферију града. како није умела добро да одго­ леж1.:. Идућег дана Јања с дететом у Цео јс дан Јања стрпљив о лежа· ,,а и чека ла свој час. Ва здух у соби је био густ од јаког мири· корача друмом за град. Сад веr. вори људима, свуче се и гнезду утробе и по треhи лут са и те ш1<0 ес у дисао . Кревет ЈУ не мисли о детињој главици на јастучиt1у, ни о својој једној ко· је зи об авио несн осно м тоn.'lином. и њ еном ма сном млеку, ни о Предвече, Јања изгуби с~р пље· ње. Брзо се обуче, изиђ е у ход· ник и ка д не угледа болни~ар· ку, оде из болнице. Журил а је, Сави, сво ме мужу. Ј:lемоћно Је пливала тим бескрајним, сјајним јер су м ожда већ трч але за њом била храброст и пркосила, нато:· болничарке у вел иким белим ко рибља леђа на сунцу, друмом, про падала је и издизал а се, гу­ зала се и презнојавала од муке. 1<1.:· У болници је већ није тиштаu и пажљиво положила је нежно nрихватю1а малу главу, дете и на CBOJt: велике груди. Дете је нашло си:.:у и држећи се обема ручицама за њу, же;.цно је аило. Јања је no· сматрала зачуђено и радосно. У подне она је веh ч екала на "сво­ ју " бебу, а кад је болничарка дошла · да је однесе, Јања жалu· сно рече: "Ох, све ми се чини да је моје" - "А и боље би . би· ло да је ваше" одговори љуОа· зно боЈiничарка. Ето, ви можете дивно да :цо јите а немате ко1·а, а њена мајка нема млека за дво­ је". Мајка која је родила д11е. бебе, пуна је захвалности и ра· дости препуштала Јањи да Jtu· доји дете и њих две су се ускu· ро потпуно спријатељиле. Јања Је сада већ мисnила, бринула се и повијала дете сасвим искрено као да је то потпуно природна ствар, а после четвртог дојења, толико се била навикла да дџ· жи дете у наручју, толико се би­ ла срасла са њим, да већ и сама 11ије знала је ли њено дете или није . Оно је сада стварно било њено, тако га је она осеhала. Кад избије један сат поподне, соба оживи. Око четири креве­ та п оседају мужеви, очев и, бра­ ћа и сестре. Нико није дошао до Јање. Она је слушала и поема· траЈIЗ како комшиница разгова­ дова. Дете је секло и цепало сна· ра са својоы породицом. То је била мала, весела женица, која је лако рађа.1а и била веома по· жним носна на свој богати пород. "А ни опојни мирис, ни белина зи ­ покретима њено месо, де­ те је хтело по сваку .. да се роди. цену већ шта вели? Чуди ли се што их је сило као оно први пут кад је рађала: доктори· и бопничарк1.: свладали су јс, одузели јој свест двоје?" говорила је она сво~ ме човеку. То је био миран •ю­ век, кога брига увек чики пама· а .10 је ис пливала све јеси л и п ричао тетка Мици? Па де· кад Онда се из мрака тужним и ћутљивим .. Као и с.ломљена, слабачка, пуна бола, сви припрости људи није умеv болничарка је села код ње и тн· да се снађе у разним новим си­ хим туацијама и само је кратко од­ јој гласом, м еканим каu мед, г оворила како је њено дс· те било најлепше, и најјаче што говорио су Држао је шешир са масним обt•· доы на ко л~нима и с времена нз време га обртао. икада тако видели, али га нису м орало пропасти. У соби породиље било је про· 1 леће. На пр озору је стајало мнu· го свежег цвећа а поред постеље дисале су мале китице. У соои је било весе.~о. Мале бебе цвр­ кутале су попу т малих птица, свака својим нарочитим гласом. Мајке су ослобођене лежале, мирно и свечано, и слушале но· ви глас свога детета. Тада се Ја· њи догоди нешто врло лепо. на женина запиткива­ ња: "Јес', казао са и, чуди се". - "А шта ради ради Ма· р и ца?" - "Переш ли јој ноге вања?" - npe спа­ "Пере м " . А како је Миле? Је ли га прошла кијавица? ·- Прошла је, иде већ у школу .• А Перица, да се није 011ет потукао у авлији? - �-Није се поrухао од онда. Сада прави ЈЈађе од папира. А шта ради тета Дана ; ку­ - ва .ан вам ручак ? Кува, кува. Сваки дан. Па ето, Ј(ОСТа је пара потрошила рече бојажљиво човек. Треба!\~ на м сада више . - Да, требаhе, замнс.1н се м~. . Мој муж је сти­ - мо ~рво да га подојим. Време му Jel - Седе на ниски троно­ жац, на мести дете и снажио га 11рнтиску себи. Сава Је стајао ненавикнут и гледао мајку с яе­ ~ето м . Одједн~м му доl)е јако 1ешко да сад ЈОШ и дете имају, ла за~овољна же ница, која је вс· село рђала. куhу уредити, све 1\у стићи! Са­ да Јања мора и дете јо ш послу ­ жити, да ће се морати одвQјитн и з а то дете . Он брзо изаl)е у лар, знате, рече окреhуhн се Ја. двориште. љи . А ево сада имамо петоро деце. Ја их све много во,1нм, а Јања је била са)Ј.а срећна . Детt: је било потпуно њено .. Комши: и он нх вопи... Само кије лако у ова врем ен а. Ран ије је много ни це су навраliа.11е, г.~едале и пи­ пале дете. Она је свима причала више зарађивао." а сада је све слабије и слабије." о свом е тешком порођају у бол ­ . Столар не рече ништа. Седео у nило ници. Јања је п р ич ала, а дете се у њену сису и муз110 је ЈС ћутке и некако СЈЈужбено, и ~кажним тако дочекао Је руке увек држала у цеђу, ку ­ четири сата. кад зазвони звоно за одлазак, уста­ де, постави столи цу на место окрете шешир два три пута, он~ д<Ј пољуби жену тихо у образ Јања која nа11а је сада дете у благој ~ма­ кој води и своји~~ грубии цркни прстима додиривала његов}' чи- сту танку кожу. h оде скрушен . "Ех, рече млада же на ожалошћ ена, он се · мало ручи цама. И кад је детиња глави ца лежа­ ла на ш арено м јастучиkу, Јања изненадио, знате , ни смо мисли- јс гледапа у његове чврсто скло­ 11и да ће их двоје бити". А, ето, пљене очи и била среk на да је вн немате ни једно дете, разми· из зноја и брига њиховог си ро· шљал а је даље. тнњског живота - "Немам, речt: тешка срца Јања . Родим, па ни­ шта. И као да са м права мајка, спала, а Јања, срећна, положила јс своје дете поред себе, бдНЈУ· Ј\и над њим. Све више га је вv· лела. Те вечери је спонтаност и искреност која шета м еђу бол­ н ичким креветима приближил а те две мајке, једну која је пре­ обилно рађала и другу ко ја је остала без порода, и оне су тихо разговарале до касно у ноћ Два дана доцније ... пошле су столарева жена и Јања заједно из болнице и Јања је "помага· ла" малој мајци да но си беое. Али кад су подоста одмакле од болнице, на једЈ1о ы празном уrлу дес ило се нешто чудновато. Јања и столарева жена раста;~1: су се, држећи свака једну беоу, онда су се три пута пољубиле h пошле - свака у другом Све се објаснило оно.га дана када је Сава у болници затра· жио потврду о живу децу! - Али његово детt: је ж иво! Датум? Љ1е? Не ! Ње· гово дете није ж и во ! Ок не •1а детета! Ст ид га обузе. И бес! Доста су га други изигравали, магарцу, њега је са м живот из · неверно, а сад још жена! Дон о · си му дете! А сам н ема шта да гризе! Полуде.1а је! Од дечачких година, док је м евао. - Ти ћеш ово ђубре, ово". д<> сп акујеш и да однесеш ! викао је Саво. Јања се укочи : - Ово - ово је мo.ie l Ја сам држала га чврсто . Али Сава је ...,.... Ох, боме, нам}'Ч~rла се пv · 1uтено! Само ка4 сам опет ту, рече аа'доюљна Јања. Данас ћу јала усред собе и Јања луд п есницама тук11а уэа · .ie no њему . он се кије дао оборити. Онда узрујана положи дете на кревет и журно поче да купи no соои св оје. рече Сава и неспретан обриса ~!Ној са чела . Онда се нагну и А јеси ли живо'Г)'. није знао. А нежност није р азу , га подоји л а ! Без меке не бн жи­ - остане у С авина јс одлука као грм ста · детиње ствари. На11рави завеж· љај, умота дете у вунену мара­ му н no~e. На вратима застаде и Доие.11а си ? А." а ". а ... дете ! ·. 1ољубн га у чело. тешко родиЈ1а? да јо ш шегртовао, по Са.вин им Ле · !ји ма тукл и су сви: и мајстор, и к алфа, и ·газда! Али о н се ни­ је дао салои ити. Стајао је тврд и отпоран. За милост и мекоту эиднш како Је дивио дете! - деце! Саво, Саво ~ЈИ немам о ни· једно! Саво. ми се мучиыо а не­ мамо дете! 01fo мора да живи ! Не да м ја да угине! Моји су про· пали а.1и ово је живо, оно м uра подв аљива~1и му као тупоrлавом ... Саво, Саво, ви кала је Јање: рођењу дстет<r. Родн и .11ист ? Издаје се са мо з;, правцу њему у сусрет. Саво, ево нашег детета ! Ходи да видншl Ох, да нешто *** ето, а дете немам". У Јањином наручју беба је, задовољна, зе.· изникло тако мирно, благо и безбрижно. вело! Јања је дете ухвати.1а И грмео, псовке су падале по соои и скакале као круп ан град П\Ј Они су сир о машн и. као - Збо r·о м, Саво, гледај ти Јањо, ви че Сава за њо•1, куд k еш? Куд носиш дете? Ја­ њо, не~1 ој! Ми ћемо као пре! Али Јања ~е не окрете. Она Jt: брзо одми цала, корача,iуh и од· лучно, њене су сн ажне руке об· виле замотано дете. Друм је не­ стајао у вечерњој магл и ап н Ја­ ња је ишла храбро у не нзве· с ност ноћи, у неизвесност ново· га самостал ног живота, носећи собо м с воје право и нови живо1 Јањиној rАави , по детету. - реч е: h ин. Још вмше ! Она има 'Петоро који је t.topaлa да заштити. · Ела Ненадовнli. 11 �СунчаН::>е деце вештачким сунцем Сунце, већ сама реч значи симбол ж ивота, свет.11ости и здрав.ъа. Сунц е је идеал за ко· јим су генерације веко в има бе· природним њем и и вештачким рационално сунч~.· није са мо корисно као лек за О· · "-'ЈУ одојчад и децу, него оно саста вљеном исхрано)t. 1 Пр в и је захтен, да одојче жи­ в и у најсвет;1и јој соби стана. б<,дести. Суи чење снаж и децу 11 и ако нису пози· тивно знале да је сунце и сун ча· Због ниске спољне темпера тур1:, разни м болестима. Иако ултравиолетни зраци ис продиру дубоко у дечји органи· свесно жуделе на енер гија један од r л авних мајке често сун •1ају дете код зь­ како год ус певају у твореног прозора . Нажалост овv без сунца тако и дете, неж· дете, јер обично стакло не про­ на .ъудса биљка, императивно захтева за свој правилни разви· т ак у изобиљу сунчану енергију. пушта ултравиолетне зраке, нај­ У Београду за време зимских м есеци недостаје деци разног доба сунчана енергија. И што јС дете мање утол и ко је овај не­ достатак веhи. Млаl)и организам много интензи вније расте од старијег, а познато је да сун1{е стакленим прозорима, кој и 111:: задржавају удтравио.~етне зраке. фактора жи вота. И бн.ъке не могу да \t рану има пр есудну уло гу рашћења. Но зими и зносе мало ваздуху чад - а кад реду се сунца :sa се већ гр аде куће са спе ција.11н и:.r сунч11· и \. • '" свој бољевају се од болести поремс· ћаја у промени матер и је као што су рахитис, тетанија и друге. (Ј. ве бо.1ести развијају се, за око­ опити показали су, да кож ни ка­ пи.лари (најтањи крвн и судови) примају ове зраке и разн осе њи· хову енергију п о цело м орган!! · зму. Они делују повољно иа ПО· већање броја крвних зрнаца и крвну боју. Ултравио.'!етни зра · ци делу ју такође повољно на н еку болест, првенствено и неот­ nорни организам. У овим с;1уча­ јевима је сунчање од неоцењиве ~ . Rредност и. Како видимо сун чана купањ11 су корисна за децу сваког доt>а, за здрзву, рекоива.11есцентну ки Др. МарнЈа ГаЈнli-Вајс родитеЛ: може да пружи своме детету и за време зим ских месеци св~ б.1агодети сунч а ни х зрака. Имућна деца могу се сун­ Применои вештачког сунца, чати у многобр ој ним тако зване кварц-лампе, у стању ј а~1а опште 11литавости њене ма.'!е Ос:· смо и у нашим климатским п ри­ нам ештеника бе. Дете се с времена на време ли ка м а пружити деци све бдаго· лажу са трза, добија нападе дети сунчања, бо.1есничке месеци. за време Кв арц-лампа зимских п рои зводи ординаци­ приватн11х .'!екара, и радника потребним за децу распо­ апаратима благајне. Школс1н: грч гЈiасних жица. Тада лекар већ констатује дечју авитамино­ зу, рахитично или спазыофи.11н о обољење. Ово се обољење пр­ венствено развија код одојчади, зраке, али постоје и друге лам­ мају пе, које дају топлотне зраке. И­ наших сиромашних 1·rађана. која је м.~еком додуш е само пак су за дечји органюам крављим г.'lавног ултравиолетн11 или храњена, зраци. Поред рахитиса значаја но има и деце на сиси ко,iа су це­ ле зиме била у мрачно.i соби и сто га показу ју лаке симптоме рахитиса. Лек за ову болест Је ултравиолетним додавање н алазе онога што детету не­ достаје т. ј. nрихр~1на в итамина. Оздрављење може се постићи давањем витамина у облику рио· :ьег зејтина, разних препарата, 18 ултравио11етне прихрањивана вештачки и болесну. У Београду данас сва­ због ИЈЈ'И нарочито да тренутно ослабљен и .1ину скривено, у дечјем органи­ фраса имају ју организам за туберкулозу, и ова опака болест најлак ше наn;,­ • развитак довољно витам ина раз­ ру и марту узнемирена је ипак грип, мале богиње и.11и ве.11и ки кашаљ. Ове болест и дисnонири­ . п оремећаје здравља. зму и показују ј асне симптоме обично у п ролеће, мар та и аnри­ , 1а месеца. За време зиме мајка тек примећује да се главица ње­ не бебе много зноји а у ф ебруа­ они дејство на састав крви. Науч.и и ,1а ·\ - ~~ да недu· за за:м, дејства је да сунчано дете до­ бија знатно бољ и а петит, боље и згледа и знатно боље напреду­ је. Од нарочитог је значаја сун· чзње за децу, која су прележа­ задоби.ју озбиљн е Одојчад к оја немају чини их отпорнијом у борби са рад плућа и срца. Резултат овог и-s· угрожена услед ду1·отрајне зиме статка користи баш се одојчад сиромашном првом п у не важније за организам. Но данас зрацима. Стога су и одОЈ· у нема приликом носе, само им је лице изложено ним сунчање , 1 одл ична п редохрана против од лече се зраци м а и р аз· н е друге болести: кожна обоље­ ња, анемија, д имфатизам, ту­ беркулоза и т. д. Ова деца се већ под стручним лечењем .'!екара, па овај у свако м случа­ ју одређује потребно лечење за свог малог пацијента. За мајке је важна чињеница, да сунчање ПОЈIИК.'1ИНИКе, државн и и ОП· штински дечији днспансери при­ на всштаЧК() сун•1ање децу �IllEГPТ Са прозора иале кроја чке ра. дноннце , на трећем спрату Qнде се кухнњски баЈ1Кони и уски једно­ крнлнн прозорчићи . Лети ок о 1:5а.-кона овија се- ладолеж а са · да, у јесен, упетљаЈ1е се о~ушене гранчице око црних гвоздених шипки. Кад год спреиа радиони­ цу Савка украде иинут два гледа те прозоре н и балконска чнкове по соби", усудила се Сав­ ка да ни прииетн. "Па шта? _ Зато сн тн ту да спремаш!", ре­ иео); госпођа пије кафу коју она, Савка, није скувала. "Ова ма~а ужасно је прљава", рећи ће ИаЈсторица сад њој за шегрта. "То дете је из глади утекло, а не п оштује ме". А Савка ће у. се· би: "Тако с и ти, дундо, и за ме говорила, а сад могу и да ти от­ кажем ако ми није право!" Тога шегрта Савка he штитити . Хоће! врата. А кад баци поглед доле, · Па она. зна шта је то! Пре свега у тамно градско двориште, њој се чинн - пресушени бунар. у дну тога понора вндн набацане старе канте. Као у селу кад смет­ љиштем затрпавају проваљени бунар. То је "пејзаж" коrа Савка позна у свима детаљима. До сит­ ·"ица . Он ниа два изгледа ју· - од СВОЈе плате купи \1е јој јастук од вуне... не, шта ту, од перја! . Па да, од перја! Да сиротица не мора под главу мета ти овог твр­ дог ђавола на коме се пеглају ру­ кави". А било би добро да јој купи и једно hебе, да не цвоко- на некога иде иа рад. Можда је чиновни­ he ноhу на столу за кројење. Да· боме! А од прве плате купиће јој и чарапе. Гадно је то вечито под­ влачити подерану ле ту, па кад се најмање надаш рупетина искочи. Hehe на њу ВИ1<ати, ни Чекај, по реду: Пре свега неhе мала брже и весе лије радити. Е, морати прати ужасно иасне шер­ тако. Сад је ве ћ протекао дан. "Лаку ноћ", рећи he Савка увече Н1кад времеиа • да се вода чести­ то угреје. Па онда: "Добро јутро, госпо­ ђо" до.uзи она као у радио· ницу, а р1ДИОНнцо већ поиtтена (тnю 11екв шегрт је то аећ по· две нсде:ье, а.1н ЈЗ тачно гом месту. И све кришом тра­ жећи посао, она се решава: Да рећи јој ни да ј е луда, ни глупа, ни". Све лепо с њом, па he та страшно је прати 'у м.11ахој води. збогом мај­ понаша, као и. пре, као да је Сав­ ка још увек ученица. Алн зато Савка тражи запослење на дру­ А кад та књига заиста буде ту". .110 и пече кобасице. Те wtphe - Савка је иnак престала бити ше­ грт. Истина, мајсторица ес нето Савка гледа сусетку, тоне у за­ пе у којима мајстори ца топи са­ љину". Не ! Чим се ослободи, до­ десет дана . Али даље није могло. ручка стати слободно на балкон , или на прозор, смејати се на не­ кога и неће ослушкивати иде лн иајсторнца. tle онда". Па ће онда она". ни: десет. И збоr неких формално­ сти још месец д'\На. И још дsа­ као и девојка светЈ1е косе, после Она А "Сутра. пресвуци самцима посте­ Напокон је протекло и ти х се· ликог дана ослободити се, би · тн радница. Па ће онда и она, јој је већ радничка књи га у џепу. пристави кромпир". дам дана, ла још седам, па још че уздрхти у њој ишчекивање ве­ и готово осећа да је она она де· војkа са светлои косом . Ка о да ољушти бројим дане: још седам! кад год је види, Савка јаче осе· ти терет свога шегртовања, и ја­ на балкону воду, ЈОШ право не ни она, не г о време које прекопута, пресавија руку "Иди подложи ватру, '!'У ~а на. Ти м ожда мис~иш да су девојка проведе ту, код куће . И на прозор као она поглед на сат н неће моћи реhи: корпу и ~1ИСЈ1и: Нека, још неде· је споредно. Оно што Савку за­ нима, то је сама та девојка. За­ војке сат. Седа м сати. "Лаку ноћ го· споlјо"! А мајсторица he ба~ити ла кафу. Мајсторица у.1азн. "Иди на пијацу и купи "." Савка узима ца, а иожда продавачица. Но то Ае· Па he онда ... Да, нарочито за­ довољство бнhе јој погпедатн на Савка је почистила радионицу, но и то у кухињи. А после ваљда п окрете њене м ајсторице. оч истила са мцима ципеле, скува· одгонетала да девојка руча кас­ прати какве в~эе са при.ватноld куtюм будем код вас! см.еје и клима главом. Савка је иисли, Окренути! у кревету! Да! Није мн сила да се носне гл аву. за кројење! Ја ћу сада спавати и за гледа се у "бунар". Или се о­ кухињу, о~р.енуће Шта ЈОЈ могу? Радница нема ни­ спавала н а овом дуга чко м столу ној кецељи. Има плаву ~осу. На· крене у ако се <' случајно сусретну у ходнику и пр и ло~1исди како he рећи : "Нећу остати код ва с. Три године сам прозору Савкине радионице по­ мути снвнну једна девојка у цр· ограду балкона ћи ће. ле.по поред њих, код вас! Савка већ сада дрхти Саио понекад на балкону према на то Савке тиче! И не само то. Про­ :торице! Додијало је мени бити ше крпе, и поподневни: тишина. се бацаЈу шт а куда xohe! Шта се чепа се књижице тарњн: тресу се ћилими и пра­ слонн кли су самци. Е, а сада". тојест онда. кад се ослободи нека и неће је се тицати да Ј[И је ово ИЈrИ оно у кући урађено ИЈ[И није. Госпођа држи два самца. Шта су они, то се Савке не ти че, она зна саио да су они гадови. Стра­ шно испрљају собу 1 По два пута .дкевно потребно је спремати њи­ хоау собу! " Мопнм, не бацајте јој кажем! Па зашто да јој не каже м ? И рекла је. Руке су јој Иса.110 дрхта ле, гордо и осветнич­ ки подигла је rпаву и гласно, да забашури подрхтавање у гпасу, изговорила: - Госпођо, ја код вас неhу ра· дити. Наkи lly посао". Али посао није нашла. Наишла је на војску незапослен их шва · ља. Видећи је утучену, мајсторица је рекла : - Но, шта је? Код мене ти је било као код матере. Плаћаћу ти десе't ди11ара дневно. А док не узиеи шегрта можеш ми по­ моћи у куkи. Даћу ти за то хра· 'НУ. Од ручка увек нешто остане. А и спавање имаш . 18 �,,Жена.-пол, жена. човек" Од Др. Александра Костића. Издање Геце Кона 193б. Цена 150 д. бр. 12.О, пов. Александар Костић напи­ неме је, уосталои, јасно да Је да­ сао је у току последњих година нас кључ женине судбине у муш­ питања, али је још незрела деt их правилно реши ..." неколико обимних књига о пол­ ким рукама". За нас је, напрu1:ИВ, јасно да се судбина жена професор Костић нема ни једне речи да осуди строгост и Др. r. ним проблемима човека те се о­ туд:~ сматра у нашој щирокоЈ јавности као највећи стручњ'1к код нас за та питања. Његове ру1щма и да he оне, у заједници са социјално напредним муш ­ гони хиљаде 11iладих и здрави:о. књиге наишле су на врло добру карцима. прођу, па су чак неке прештам­ н достојни.iу будућност. Оне не 0•1екују да им СЈЈОбоду и ·равно­ биства због нездравих и непра· паване у поновним издањима. Његова најновија књига: "Же­ на-пол, жена-човек" налази у њиховим сопственим изградити себи лепшу правност п оклон е мушкарци, јер рекламира­ су свесне историске истине да се на је са звучним ПОЈI.НаСЛОВИМё~, у којима се наглашава захтев за слободом и равноправношћу слобода ни~ада није поклањала. Ову мисао r. Костиhа треоа довести у везу са другом жене. У посвети на првој страни страни :<њиге писац је ставио ове лепе ја 1·л аси: "Жена се досада испu­ .:1,авала највише и то искључи­ речи : потпуно полу способној и ослобођеној. као чове1ч и одговорној каu грађаниtt'' по.:већује ово дело Писац" ОчигЈЈедно, намера је писца да'се читалачкој публици прет­ стави као напредан и социјалан културни радник, који иде Зi:! духом времена и новим дру­ штвеним струјањима. Та "соци­ .iалност" нарочито је наглашена у целој књизи и она је, изгледа, срачуната на што бољи успех, јер је писац бесумње увидео ЩЈ се код нас дела напредна и кv­ - во као пол. Појам жена-поп "Жени просвећеној и савршеној као пуноправној 437 његове књиге, на со­ цијал на много читају и цене. Међутим, у предговору г. А­ лександар Костиh открио се као реакционаран пис.ац. После о­ створен, док жена-човек тек има се Jt појам да ствара. Жена-пол је садашњост, и жена · човек будућност". Ове две мисли заједtrо се сматрати водиље као основне могу идеје цел ог дела "Жена-Пол, Жена-Човек". Упркос томе штv су многе генерације жена током времена доказале на разним подручјима .људске делатности да могу достојно носити назив човека, професор Костић их сматра још увек само као пол на б ић а, која треба мушки род д::. уведе у будуhности и да од њих створи пуноправне људе. несавремевост закона, који на­ жена да врше, такорећи самоу· вилних прилика у којима он1:: живе. Да, али зато г. професо11 преriоручује други радикалнt~ лек за решење многих друштве­ них заЈЈа, а то је стерилизација, шкопљење жена, ко је се већ )'- велико ·спроводи у Немачкој. Уопште Др. Александар ко­ стић је велики побор~ик раси­ зма . За њега је раса све, отуда у расправљању ма он полази полН"Их пробле ­ са гледишта расе. Десетине и десетине страница ове l<њи ге посвећене су описив.:­ њу у расних типова детаљима жена, упушта у појединих де л ова тела, порционалне тематичке односе и формуле, чак ct мерење у разне преыа про­ ма­ ко­ јима би треба,10 да се одређује пр ипадност раси. За правилно разумевање по­ ложаја савремене жене далеко је важн ије уочити друштвену поделу која постоји међу њим11. У свакој раси им а жена које у­ живају, не раде ништа и улеп­ По свим крупним друштвеним шавају се на све могуће начине, питањима која интересу ју дана­ шњу жену, проф. Костиh заузи­ ма назадно и антисоцијално ста­ новиште. У таква питања несум­ њиво спада и пр облем побачаја. док на другој страни постоје чи­ Прошлогодищњи Лекарски Кон­ таве легије жена радница, које немају времена ни да се умију како треба, а камоли да воде 1епоти. За те рачуна о расној . многобројне жене много су важ­ нија питања х.11еба, стана, зара­ билно сервираних ставова и сим" гр ес донео је био резолуцију, патија према новој и савременој којој се тражи слобода побача­ жени, Г· Костић закључује: "Сва- ја у свим случајевима, кад је же­ потреба, него да знају какве на­ на принуђена социјалних разлога да се лиши ките носе жене поглавице у Цен­ тралној Африци. Професор Ко ­ задовољства да буде мати. У и­ стић није Новог места нема. И тако Сав­ ка и даље спрема самцима собу, скупља њихове пикавце, пере су­ де, не сме да г.11еда часовник, а увече, што је најгоре, простире ћебе н ~ сто за кројење и ,'Јеже на тај тврди лежај. А кад види сусетку, девојку пдаве косе, Савка нервозно гуж­ ва крај прекројене госnо ђине хаљине на себи, очи јој се муте маглицом nл ача. (;;с се распр­ штало, пропалQ. Осећа - још је шегрт. И окреће главу, да не ви­ ди плаву девојку ка1<0 без жур­ бе, .1агано врата. затвара балкон ска Милка Жицина из економских у и де и других основних животних сматрао за потребно и да тим проблемима посвети бар веhина наших јавних и култур· онолико пажње колико описима стом них смис;1у су се изјаснили радника. Међутим проф. Костић је од­ лучан противник стр ог их прописа укидања у разних ..обичаја тзв. Д}IВЉИХ на­ рода у колони јама. Књига ,:же~а-Пол, Жена-Чо­ ових Кривичном век" не претставља напредно дс­ законику, који предвиђају роби­ ју за жене које '10бацују. На страни 327 .он .и.ословно пиi.uе с.ледеће: " Чак и када бих у н". челу био за .1ега.11изацију поба· чаја из социјалних разлога, не бих никада био за ту легализа· цију у нашо.i зе мљи ... Наша сре­ дина може по1<р етати поједина л.о, како је то хтео њен аутор да нам nри~аже. У њој проблеми данашње жене нису изнесени о­ нако како заслужују да буду, тt преиа томе, ова књига не можt бити путоказ, помоћу кога ће се једна жена снаћи у 1'ешки111 и комп·ликованим нашњице. питањима да­ �, /08 Џ~llO •НО liOJЬf! flOДQ Жf!Н1 ДQRQf IQ Борба upolilвв алнохолвзма Нема друштвеног зла кој е то­ .анко подмукло разара и п отко­ nава заједницу, као што tO чини алкохолизам . Скривен иза р~а­ внх народних обичаја. подржа­ ван неп росвеkе11 ошћу и неупуhе­ н оwћу маса. као и п о вршним схвата њем, да је производња и потрош ња алкохол а важна грана народне привреде, алкохо.~изам · сет дана затвора збо1· ло кафанама . псовања Једна жена у очајању пнще по­ ред осталог : ..·.·. .... но како алкохолизму се поново живот стао је неснош љив. у ода.о куtш по­ У nослед1ье време, тражећи излаза помишља­ ла сам и н а са м оуби ств о, јер бод није мог ла да пружи задов02ъа ­ вајуће резу.1тате. То долази оту· да што она није имала довољн о оодршке нити је наишла на ра­ зумевање баш код оних кој н- су за то најпозв_ан и ји. Зато ту бор­ бу треба ставити н<~ wнру осно­ ву. У њсниы редовима треба да буду сен народни просветитељи и учитељи; с ви они који увиђају систематски оштећује људско друштво. Несумњиво ~а и лека­ ри са своје стране носе велик део кривице, ј ер приликом бо­ лести (с11 е ција.1н о венеричних) и несрећних случајева заборавља.iу да . п одвуку улогу алк ох ола кој и је за ве hину ових пој а ва створио погодну атмосферу а да и не го­ кој и је од свих најтежи , бо.1 мај­ ке која гледа с вој у децу уцвиље­ вори мо о разн им живчаним и ор­ мн ого п ропратних речи . Из њих н е могу и н е смеју трпет11 да 1:1~1 rанскt1м поремеhајима којима је алкохол непосредни узрок. На се види да алкохо11 св ојом осо­ се пијанство ~• уништавају њи хо вен под маском заблуда и пред­ мог ао на је, утолико ви ше јер отац је ту али своји м понашањем угро­ жава живот и мир у куl\и". Могло бн се навести хиљадама сл ичних примера који говоре та­ ко јасно да и м није потребно бином да пом ути свест, одст)>а­ готово несм ета но да коен своје жртве. Али ако збацимо ту маску погледаио С'l'вари онакве и какве њује све оне моралне рочи то они који су од њега било непос редно нли посредно 1·1 ат или. Треба м обилисати лизма и 1<ао супру ге н као мајке и као сестре и као ћерке . исто ТОЈ1 ИКО колик о и ва н ајосновнија права. Жена ни­ је дужна да уместо живо та с.~о­ бодне н пунqп равне грађанке жи­ и дужн ости према породици, оба­ ви pal;a рад на за­ једни чко м добру, све то н е по ­ стоји за алкохол11чара . Он има само једну страст и њој жртвује као роб пијаног мума жити п исма они х људи који су непо·сред~о све и н а крају и свој е здравље можемо сматрати не и дd децу дегенерике . Зато у бо рби за и з војевање -1<енск нх права, борба прот ив ад ­ па и живот. Дакле овакве људе или мушкарцн, које човека чин е човеком. Љубав су, онда ћемо разумети сву важ­ посредно О ни кој и у животној борби дају бар кочнице ност а лкоходног питања. Мисл им да he нам за то најбоље п ослу ­ саыи. нарочито жене, јер оне пате због адкохо­ везе пре ма друштву, тај начин је алкохолиза м, скри­ расуда , ну и н апуштен у од оца, неизм ер­ щ·гетност алкохола 11 најзад на­ кохо.1 изма постаје ново п о.ъе ра­ да за жену данас. Др. Катарина М11л11h само неко­ рисним него н штетним чланови­ патили од алкохолизм_а. Тако .~е­ ма друштва. уг­ Седом жена до611ло Је до~ада нo5eJIOll'! ROi/!OAU жа ствар, јер последице алкохо­ рожена же на. Мада је же н а ал­ кохоличарка ретк а појава (свега· ;ie 6ила је Марија К~и. Гlов и пут је дан riише: " ...А.1и сад иде најте ­ ла су биле врло рђаве за м ене и породицу, изгубио са м службу, углед у грађанству, оснром ~шно li имао других последица које су вам позн ате и тако са и данас о­ стао на сокаку без слуЈ!<бе и сретстава за жи вот јер сам сиро­ машн ог стања а имам шест чла­ нова у иојој пор~дици кој и че1еају хлеба од мој е личне зара­ де" . Ил и један други потпун() искрено каже у своме " ...Већ толико и толико бало, свакодневне пис~tу: година у куhи живот не нде како бн тре­ свађе до мржње разми ри_це. са женои, са братои т. ј. ортаком, у исто вре ­ ме и сталне неприлике. Наравно да су у питању и ма;ернјадне о­ кодн ости , саио се није могло yk~ у траг КОЈIНЧИНК , јер је ортак МОЈ брат па је имао обзи ра према ме­ ни, увек на штету своју". Трећи п ише: "... 1200 динара саи месеч ­ но зарађивао. полови ну са и да­ вао на пиtiе . Штету од пиt.а _саи ммао, редоано после сваке пкЈаН · ке 111К8М кшао на рад, те <'ЗМ та - 8'о vсто rубмо рц. сам »• пута о_А Кажњаван пОЈtнцнје no де - Алкохолизыом је 2% нарочито од СВi!Х пијаница) , њу алко­ холизам трује преко мужа, оца, брата. Она мора да 1·,1 еда како јој алкохол нза~t разара породи­ цу како јој деца иду ro11a и боса и мора да трп и заједно с њима разна физичка и душевн а м у­ чења. Па можемо лн ми равнодушно и скр штених руку гледати ~<ако то11ихи људи а у вез и с њима _и тол ике жене и деца 11ро11адаЈу услед овог отрова и то у данаш­ ње вреие кад су нам за решава­ ње других важн их п итања по­ требне све наш е душевне и теле­ П рва жена tЮСИnац Нобе.•оrе награ · награђена за рнком Бокере.1ои. а другк NKj)·, сама Ми знамо да је алкохол из~tу да, али да ли заборавом та he се За попра ­ вити? Ни у ком случају, него ће напротив постати још веhа. Зато мн не можем о остати са­ мо посматрачи овог друштвеног ЗЈ!а. Борба која се п ротив њега води веt. иноrо година са пуно 1tожртаовања и добре воље ипак "' 1 књижевност су дооиле Швеђанка Селма Лагерлеф зз xe- награду (1903). Та­ .1нјанка Грагија Де11еда 11 Норвежзн· ко С иr-рнја Индест. Зо иир: бароница .(утнср. сара;:~н11- ца и жена Нобе,1ова, која јс ~спела да 11оч11нн <>А њега пацнфttст)· и фнлан­ т~юпа (1905) и амерички соцно.1ог Жа­ на Адам. • ж~110 "1111dl/ap 11apo1111ot 3Jl,Q.Л,Q тренутним беда сам а ра;~ну"а (1911). сне снаге? врло често п овод економ ска бе­ пронапазак (1903) заједно сз својим мужем Хе11- Мадридска влада ко.iа се еадс. налази у Валенсији, наименова· ла је г-ђу Федерику М онтени за Мини стра Народног цраВЈЬо. то је прва жена која је доби:~.s мн ::н :тар:ю1 портфе.~. У Ш па­ нији. !t �ФИЛМ Мориша Чешка продукција у режији др . Равенског, у rЈ1авноЈ упози Јир­ МОДА жина Стеnничкова Плетене женске Да л и нам је ова прича нова? Или смо је хиљаду пута чули ришиноr са човеком, опорим и рукавице зликовачким, који у брачну со­ бу улази са корбачем у руци . Док Марнш а неповратно изгуб· по вољи) н 5 грама · эатеореније нли от Чули смо и свакога је путэ, нарочито данас, све јези вија и трагичнија. Мајке су пропати.1r љена у том односу, регулисаном 11ореиије вуне, эа с:~мо законом ца. нr.1е број своје, дошда је на ред нова Гс · мMt.!IC, нера ција . кс, ко_iэ н е пр ич ану тужним, трагичним г.1а· сом наших~ м~rјки . и старамајки :' - Изречена, проста . изгледа Л.евојка м,т1ади ha и не дају kl ·!а њ ега. Фра нцек:~. тако !!()ЈЈИ једног да се уда .io.i Мариша воли св1rа :.~обро1· младиhа. д,1 и .r поштенР Г с иромашнt)г. И - то је довољан раз.101· да .ie ну судбину туђим, макар и роди· тељским рукама. Јер. и новац ту мора ла одигра своју улогу. О· родитељ:~ко~: вељом, даје само пасиван 0·1·1юр 1<y и щ:ср е lш е она продате 1111.111 ,д~R<•.i· н з~""'~ · }! ,\ r;- с111н·11. Траж е hи nршстак ре, Р~· к авнце ,,..")\ H t' CDt' i1н:· 3<!· у11е 1< тежак за реж11се· не.:~.ос ледан је постављеном nроб.'lему. ry. грама псрИ·вуне 60 (ooJ.s проu1нрење .рукави· 2. се < 1 р11.1 1 1 жс 11 О)t раде у шниту; ~111 1щ м , о :·•J<'~I ре111 е1: <: за љубавнике . нараr>но срећно, делове почиње у два де.,а петљи колики c:i према се гор · оно.1иким ()..:troвapa шик · D<·hи де о се ради од леве ивице: до линије изреза а мањи од десне ивице д~ л.иније означене цртицама. На мо· делу, веllи део ина 51 а мањи 21 пс:1 · љ~'. Сад се п,1ете један •па )фуги дw. Францек се вpalia уч~· ни заувек несреliном и преда Њt.:· и МатериЈа11: из nојске, Мариша је несрећн а, Францек ,1е зове да v живот пођу заједно. Али . је в·аора још ту, чврст и формнрајуhн при rоме шниту. одуз.имањеи изрез прем<t н додавањем. На већем делу треба иапра вмtи отвор за Ka.:i. дугме. се изрез заврWIН, плете се 1·рамзив, коме више ниј е стал11 преко целе ширине. За палце п.'lетнвu тац, сеоски б огата ш који грче до тога да 1·а Марнша воли, в~ћ се вито дрхти над своји м имањем и прикупља новац, мрзи Фран· да ~е исп.1". се п.~ете засебно према 11~.~кјэма нз· кроз КО.!)' реза на шниту. Тада се састави са де· цека и хоће да је прода Ваврн, гuвори младо1:т, лом рукавице којн дО11ази на дл~н (ка одвратном удовцу, чија је жен:~ умрла од његових бати на. Да, али то је само обичај дати M n · напаћена и измрцварена, али че· слици десно) одлvчна да нађе неко друго це.пс ширине тога дела, паэеhи ув.ек ка раа и то искључиво оноие К' јУ. у тај брак такође уноси богат· ство, као Вавра свој млин- И са· свим је свеједно што Вавра не му њен !\ени отац плати мираз. Мариша 11е11роживљена ше.;,с - убија Вавру Фотографија веома rлущ1 неко.nющ сцена са женама и ма,iком. раnно да има ствар и подели зг на два деЈlа; свакн н .плете се даље прек<. линију изреза. а јс добра, жива, нарочито f>t:· поново када се заврши~ изре~ па.,ац плете се преко це.пе рукав"· це. l<о.з. прста се п.1етнво опет поде;rи На ­ и сваки прст рреиа шниту засебно до· осенч енчх врши. Палац се по•1 не на месту озна· уноси у тај брак ништа дру1·0: неома .1ажно, као на пр и ме р сц~­ ченом стрелицама, иа шниту фиг. ·о н је тука.о своју жену, он је у не сувише ведре ПЈ.ЈИ одласку ре­ моделу је почето са б пет.ън). Пnето. грута у војску. У шаренилу н"­ родни х мотива, ношње и кићан · се ки, које засењују очи 1·леда.1аца· и одвраkају врши. Ме!\уде.Ј1овн • >снови непоштен и граизив Ч "· век, али он има имање . Ycкorp;r· .:~.и роднте.ъи н сеоске жене, ни· викнуте преl{о свој и х 'судб11на неуких их од ;io •разреза. r де се п11етиво 5 (На ~;одели н сваки део за себе, према шниту эа· фиг. б-11 -почи· - њу се на означено~~ крају једном пет· на то, читава та средина сматра проблема, за немарен је стварни ~ом да је срећа Маришина тиме 1а· прuблем и жив от сељака дат са­ виђен шниrом. Кад се сви делови з.<t • 1·арантована мо у иди ли'f нnм за читав живот. Маришу, и покра.i њеноr oтn u· ра, понекад за иста соетлог и И3· ва нредног, удају за Вавру, дон је Фран цек још у војсци. Нама је мио тај покушај да се продре у овај тешки друштвени и морални проблем . И .11ик . Ма· игран· 11рше, састане се пpli'O вуном ксте боје а онда се сви wа~юви још једном пр ". ни м, сук­ се н>м ~зтвореннјом вуном КОЈУ прошију сви ,1еним сликама кошуљама и њама, веh 11роблемати ком НОСИ у себи. зас1:1ет.1и покат· кад као да ће се уобличити л ик чврсте и самосталне у деRОЈ· ке, решен е да следује своју соп· ствену вољу и топло младалач · ко осећање љубави. Социјална страна ове драме правилно је постављена, јер 1<од Маришиноr .)ца не игра више улогу ·НИ ли<1· ност човека ни Њеl'ОВИ квад\iТС:· ти, ни ништа друго вац. Љ1астично - је дата већ Ht1 · прљ:н~а страна тог куповно ~· брака Mu· 22 шију ву11ом затвореније 1111н отворени­ је боје . Горња ивица .и и3рез опш11ј)· 11 трн линије на којо11 се r'Qрњем .1е· 1у рука11ице, щш111и11rа отвор за дугме и на одrоварајуhе иеС'tо 11рошнје О· круr,10 дугме, боје друге вуне. шности према родитељи ма а н::~­ мајци, плету се паэе~.и на облик пре;~· ки . И фил м и ас није освежио mi шаренилом декора, ни перјани· цама ни ситно фалтаним, свеча· ришин, покра.i све њене ы ало.щ·· рочито 11 .1-'emmes" лист који у Поризу издаје Светск и комитет жена противу рата и фашизма дости­ гао је тиражу од 55.000 а можете лист често срести вредне францускиње. ка­ ко ул ицама носе огромне паке1'е и продају сво.1 л ист. Тако не остане ни један броЈ неп родан. сомота и друге материје. 33 Жене саие разносе свој киосцима, И<>Же се скројн'!'lf од штофа, при м~:· рака. по По нетом шннт:r рукавица да:.tе у 33 11остнма од којнх Је rвакн стаЈао свега 99 динара појаз;1.1е су с~ на једној друштвеној прире.:хr. 11 у Па ризу, која је бкла организован i у qна8' у штедње. Свака да ма је •tnr.sн да дvђе на ту забаву само у rо.ые 11• коју је сама кројила, а чији матернј"" ю:,1 с 01to бити скупљи од 99 д1111ар,11. �... ·~-уг - ,1 1 1 1 ' 1 1 1 1 1 1 1 :2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 • 1 1 1 1 1 1 1 2' "~ МА• 1 ',, ~:н ',Ј 1 , 1 "''' 1 11 11\' ' ' l /l ,,,. , ' t•,1 МА s ,,' 12 " ''' 12.: ',, , 1.-' ------ -, / ... ...... ' '' \ < ( 01. t оо 1 ~~· 1 .... ;.,, 1 : МА t! , МА , ,1 1ч 1 1 1 \ 1 ' f -------~ .... "-" - ------ МА 15 В•асммм м y p t AJIMM РЦЈ1а.11 Љ. ДнммтрмЈtвмh, ЖОР*• K11tN11 1coa 23. - Урtдн ~;w тво н адмнн11п р;щнј1 llawнt.eaa ( • t 3&11MH At CM PIAll CllKOI' AIHI ОА 4--6 'llC. llOCllt ПОАН f. YptдHHltl nр нма С811NОГ Пtfll 8 од 4- 6 • ас. llOC.lt nоднt. O) Го.-..-• nptт11.11ar1 стаје AlllllPI 48, по•уrодмwња 24; за мностра11ст11n годншн.t 70 ди н . а у 11ојtдн~;1·1ној продај и .PL f . Ноец ct wa..« nptwo рачуна бр. 5-4372 (са наэнамОN "За Жtну 111... с") мод П о1:1 т. w r t i:.110111:Le у Београ,u. Штам парија Др аг. Поnовнhв, Луј а Бартуа бр. З. - Београ.t. "u:. �Две шпанс11~ од стране же н~. во.t 1111н11 1тј е су 1· енерш1а )' OOJ:ry: Еми Молисо11, славна авијаrичарка Жена вредно рс:ди и у фабрикама Јолан Фtлдеш, мађарска 11њ11жевниuа (111да ~•еђународну награ ду 11nja Ло11дону :ia " У.ню а мачке пецача". <· - - Н е rа !>ю лепота .v oet; 11 хр~бр•)СЈ .i ~ о ,1.;1 ика шпа н с к е 11i~11e Је овнх дана до­ свој нов роман � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Periodika/časopisi Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context SP Periodika Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Žena danas br.2 Creator An entity primarily responsible for making the resource Omladinska sekcije Ženskog pokreta (Mitra Mitrović, Radmila Dimitrijević, Olga Timotijević…) Source A related resource from which the described resource is derived http://gerusija.com Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource decembar 1936. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context SP-27 Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 25 str. 1936. antifašizam emancipacija Omladinska sekcija Žena danas ženska istorija ženska prava ženska štampa ženski listovi ženski pokret http://afzarhiv.org/files/original/e7c5d4999bc16d723b04a7f9e618533a.pdf bc43d81746dbe3ecc94d8f3fb0e47d59 PDF Text Text Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema Marijana Stojčić - Nađa Duhaček Savez antifašista Srbije Serbia UDK: 305-055.2 : 791.43(497.1) Prethodno priopćenje/Preliminary paper Primljeno/Received: 06.07.2017. Prihvaćeno/Accepted: 11.09.2017. This paper will analyse ways in which representation of women changed from partisans as revolutionary subjects to housewives and consumers in the late 1960’s. This transformation is linked with sociopolitical changes in the Yugoslav context and the abandonment of women’s emancipation as it was framed and adopted initially during and after WWII. Namely, the partisan struggle for the liberation from Nazi occupation, as well as the socialist revolution were two foundational myths of Socialist Yugoslavia. Women played an active role in this struggle, both as fighters and through their work behind the lines (as logistical support, spying, nursing, etc.). Likewise, equality between men and women was an important part the country’s official ideology. These narratives were later memorialized through literature, cinema, music as well as comic books. In our work, we will explore five tropes of femininity in Yugoslav cinema: (1) the role of the partisan, (2) woman in the background, (3) collaborator, (4) worker and (5) housewife, in order to map out ways in which the representation of women between 1947 and the late 1960’s corresponds to official emancipatory politics of the time and how these tropes related with everyday life in this period. Finally, this will lead to an analysis of cinema as a collection of stories Yugoslav women and men told themselves (and others) about themselves.1 This approach has the potential to indicate the antagonisms within the social context in which these films were produced, by highlighting the unattained ideals of freedom and emancipation. Simultaneously, the goal of this analysis is not to merely open up another space for a more complex exploration of the past, but also to reconsider the emancipatory potential this exploration offers us today. 1  Even though cinematography was considered a powerful tool of propaganda, which was most common during the first decade following the end of the Second World War, storytelling was not relieved of state intervention. This was done either through the removal of films that were considered to transgress from socialist moral or through financing the filming of films that were considered to contribute to the upbringing of “new socialist man.” 69 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective Keywords: woman, gender, socialism, Yugoslavia, film, representation Introduction In this text, the ways in which representation of woman in Yugoslav film up until the end of 1960s corresponds with, on the one side, ideological frames of socialist Yugoslavia and its politics of emancipation; and on the other side with social reality and social practices of Yugoslav society and its changes in different time periods, will be analysed. In theory it relies on the tradition of women studies and cultural studies. Cultural studies consider representations2 as a place on which, through interaction with the audience which adds its own interpretation to the discourse, social relations, including gender relations are established, regulated and normalized. In such way the existing social relations in a specific social context start to become self-understanding and “natural”, which leads to blurring of their connections with the social structure, and the division of power inside the society. Gender regime is a fundamental part of the structure of every society.3 It also implies certain ideal model types of “manhood” and “womanhood” which are perceived as normal, natural and desirable and in relation to which members of society interpret their own gender experience. Gender regimes are not simply relations between men and women, but systems of power, expectations, roles, behaviour, attitudes and displays of gender differences between which a hierarchy is inscribed. It regulates relations between men and women, forms individual expectations and behaviours which are in unison with the social context. Gender is produced, practiced and affirmed on the level of everyday life. Patriarchy as well, as is defined by British sociologist Sylvia Walby, represents a system of social structures and practices in which men dominate, oppress and exploit women, whereby Walby emphasizes that patriarchy must be conceptualized via different levels of abstraction. On the most abstract level, patriarchy exists as a system of social relations, while on a less abstract level it encompasses six basic dimensions regarding the way of production, paid work, state, male violence, sexuality and cultural institutions.4 Cultural forms of patriarchy Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema and gender (in)equality also refer to their representation in media texts. Construction of gender representations in a society most often reflects gender structure of that society, at the same time constituting and reproducing gender (in)equalities. Gender asymmetry in a patriarchal society, as a rule, positions women in a place of passive subjects whose social role is covered by biological, “natural” role. And representations of her are most often stereotypic images of women, conveyed to her social status (repressed, accentuation of sexual attractiveness, secondary position and role, motherhood, dependent position, emotionality, frivolity). As Gofman notices, although representations are often experienced as natural (which is why he uses the syntagm “doctrine of natural expression”), the substance is that not only that they reflect gender differences, but also constitute them through the very ability of persons to interpret, learn and adopt those representations of masculinity and femininity.5 As films are created in concrete social frameworks and are exposed to different social influences, the assumption is that dominant social tendencies will inevitably, more or less (un)consciously and (un)intentionally, diffract through film. In that sense, films will be approached as forms of myths of contemporary society who deal with “telling tales”, and are at the same time being “more than the tales they tell”. 6 They represent symbolic constructions which offer a compass for the social world and contain claims which people create about themselves and others, about the ways in which they imagine themselves and others, the ways they think and feel.7 At the same time, as Ana Banić Grubišić states, in contemporary films are “key cultural contradictions being expressed, or imaginary solutions to socio-cultural tensions being offered’”.8 The films that were chosen, as a starting point for the research, were the films that were awarded in different categories at the Pula Film Festival. At the beginning, the films that were not dealing with socialist present in Yugoslavia or The Peoples’ Liberation Struggle (Narodno-oslobodilačka borba - NOB) were excluded from the sample. More incisive film examples, such as illustration of observed tendentious regularities were chosen as part of the second step with conscious awareness that it carries a certain level of reduction. The illustrations had to fulfill at least one of the two criteria (best if both were fulfilled): that the film had received a social recognition and/or had high ratings. The analysis, in the third step, was focused on the certain existing representations in the films which corresponded with contradictions and changes that the society was experiencing at the time. The focus of this analysis will be the ways in which specific forms of film representation of gender correspond with the social (ideological, political, cultural) context of socialist Yugoslavia in periods from 2  About representations as forms of selection and construction of meaning, see: Stuart HALL, ”,Representation, meaning, and language”, In: Representation: Cultural Representations and Signifying Practices, (ed.) Stuart HALL, London: Sage Publications, 1997, 13-75. 3  Here, term gender regime is used in a sense of relatively structured relations between men and women, in institutional and non-institutional environment, on the level of discourse and on the level of practices which are materialized in different gender roles, different identities and different gender representations (including different gender performance). Marina BLAGOJEVIĆ, “Žene i muškarci u Srbiji 1990-2000. Urodnjavanje cene haosa”, in Srbija krajem milenijuma, razaranje društva, promene i svakodnevni život, (eds.) Silvano BOLČIĆ, Anđelka MILIĆ, Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, 2002, 311. 4  Sylvia Walby, Theorizing Patriarchy, Oxford: Blackwell, 1990, 20. This author also differentiates between two basic forms of patriarchy, private and public, where the first refers to work in household and is characterized by patriarchal strategy of exclusion and direct control, while the second form refers to the domain of paid work and state, and is characterized by segregation and oppression. Ibid, 24, 178. 5  Erving GOFFMAN, Gender Advertisements, New York: Harper and Row Publishers, 1979, 8. 6  Hortense POWDERMAKER, Hollywood: The Dream Factory. An Anthropologist Looksat the Movie Makers. London: Secker & Warburg, 1951, 3. 7  Louise KRASNIEWICZ, “Round up the Usual Suspects”: Anthropology goes to the Movies. Expedition 48 (1)/ 2006, 10. 8  Ana BANIĆ GRUBIŠIĆ, “Antropološki pristup medijima – kratak pregled (sa posebnim osvrtom na igrani film)”, Antropologija 13 (2)/ 2013, 143. 70 71 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective 1945 to 1952 and from 1952 to 1965. Darko Suvin names the 1945-1965 period les vingt glorieuses (twenty glorious years) of Yugoslav history, during which Yugoslavia records great progress from undeveloped agricultural to middle developed industrial society, good international reputation and important step toward the economic welfare of wide social strata, but also progress in direction of achieving social justice and human emancipation.9 At the same time, this is a period of considerable influence and great popularity of film, after which, from the mid-1960s, that place is gradually taken over by television. Films used as the basis of the analysis are those which deal with WWII in Yugoslavia or the socialist present. It needs to be said that this analysis does not intend to be comprehensive in its presentation of different levels, dimensions and complexities of social processes (and interactions) which deal with the way in which representations of women in Yugoslav film correspond with the changes in socio-cultural context of Yugoslavia. It represents setting out of basis for critical thinking on Yugoslav film heritage, which is today necessary not only to establish a more complex look on the past but also because of emancipatory potential which that rethinking can have. One day it shall be wonderful... War, Revolution, Restructuring and Reconstructing It is important to keep in mind the complexity of a creation such as Yugoslavia, which went through significant changes from its inception and throughout its socialist history depending on social, political and economic processes which did not merely take place within the Yugoslav context, but also internationally. The founding myths of the new state were the war of liberation from fascist occupiers and the socialist revolution. The socialist order, as it was established after WWII, was based on equality, as well as brotherhood and unity of the Yugoslav peoples10. The basis of the identity and the legitimacy of the New Yugoslavia were sought in the kinship of the south Slavic peoples on the one hand and the more-or-less autochthonous national movement for the liberation of the country on the other. For Yugoslav communists, The Peoples’ Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema Liberation Struggle (Narodno-oslobodilačka borba - NOB) legitimized and provided a basis for the socialist revolution, while the Peoples’ Liberation Army (Narodno-oslobodilačka vojska - NOV) and the Partisan Units of Yugoslavia (Partizanski odredi Jugoslavije -POJ), were institutions which embodied the ideal of brotherhood and unity.11 In addition to being the political leader of NOB, the Communist Party of Yugoslavia, also played an active and decisive role in shaping a new consciousness about the state, its character and its historical significance. The identity of the new state was not only promoted through official historiography and its “operationalized” version in the form history textbooks, but also through popular culture. The dominant narrative in post-war Yugoslavia brought the idea that the national (peoples’) liberation war was fought by the partisan movement, which included men and women of all nationalities (ethnic groups). The cohesion factor was the heroic guerilla struggle against a more powerful occupiers from German, Italy, Hungary and Bulgaria together with their local collaborators. Cinema played an important role in this process from the very beginning, because of its potential for communication and propaganda. Soon after liberation, each republic founded a central film studio. This period from 1945 to 1950, also known as the administrative period of centralized Soviet-style governance, was marked by the founding of state-owned production company “Zvezda” (which grew out of the propaganda department of the High Command of NOV, of the Federative National Republic of Yugoslavia - FNRY, as it was called at the time). During this period, a monumental film studio “Košutnjak” was built in Belgrade, while the “Avala film” production company was founded in Belgrade as well as “Jadran film” in Zagreb, “Triglav film” in Ljubljana, “Vardar film” in Skopje and “Bosna film” in Sarajevo and “Lovćen film” in Budva.12 The mission of these state-owned cinema production companies was to document war-time destruction, crimes and trials against the enemy, reconstruction of the country and feature films. During this stage, the studios were staffed by personnel from NOB, while the cameras and other technology came from reparations and the executives were high-ranking military or party 9  Darko Suvin, SAMO JEDNOM SE LJUBI. Radiografija SFR Jugoslavije, 1945.-72. Uz hipoteze o početku, kraju i suštini, Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung, 2014, 319. 10  According to Dejan Jović, the constitutive concept known as brotherhood and unity establishes the new Yugoslav identity and bases it on two elements - ethnic kinship of South Slavic nations and the socialist social order. Jović names a total of four different constitutive concepts which define different periods starting from initial unification in 1918, until the definitive collapse in 1992: 1) The concept of national unity(narodno jedinstvo); 2) The concept of contractual Yugoslavhood (sporazumsko jugoslovenstvo); 3) The concept of brotherhood and unity (bratstvo i jedinstvo) and 4) The concept of unity of Yugoslav nations and nationalities ((zajedništvo jugoslovenskih naroda i narodnosti). The first two concepts belong to interwar Yugoslavia; while the second two constitute social relations in socialist Yugoslavia. Based on this understanding, we can make a distinction between the Third and the Fourth Yugoslavia. The Fourth refers to the period from 1974, until the dissolution of the Alliance of Communists of Yugoslavia (Savez komunista Jugoslavije) in 1992. See more, Dejan JOVIĆ, Jugoslavija- država koja je odumrla. Uspon, kriza i pad Četvrte Jugoslavije, Zagreb: Prometej i Beograd: Samizdat B92, 2003, 103-154. 11  Mari-Žanin ČALIĆ, Istorija Jugoslavije u 20. veku, Beograd: Clio, 2013, 205-209. 12  Richard TAYLOR at al., The BFI Companion to Eastern European and Russian Cinema, London: British Film Institute, 2008, 268. The development of Yugoslav cinema is most often described in relation to production models, ie ways of financing films; administrative period (1947-1951), period of free film workers (1952-1956), producer’s period (1957-1962), and finally a cinema that included the first works of the directors of the so-called Black wave movement, followed by the works of the members of the so-called Czech film school. On the other hand, Tomislav Šakić states that, regardless of the changes in production models, the period from 1945 to the beginning of the 1960s in the poetic and aesthetic sense should have been considered as a unique period which he calls “the classic period”, ie “the period of predominantly narrative style”. See: Tomislav ŠAKIĆ, „Hrvatski film klasičnoga razdoblja: Ideologizirani filmski diskurz i modeli otklona“, Hrvatski filmski ljetopis 38/ 2004, 6–34. According to Šakić’s changes in the aesthetic sense only started taking place after 1961, when the first modernistic performances such as Dance in the Rain/ Ples v dežju (Boštjan Hladnik, 1961), And Love Has Vanished / Dvoje (Aleksandar Saša Petrovic, 1961) or omnibus Drops, Water, Warriors / Kapi, vode, ratnici appeared in the Yugoslav film (Marko Babac, Živojin Žika Pavlović, Vojislav Kokan Rakonjac, 1962). See: Tomislav ŠAKIĆ, „Filmski svijet Veljka Bulajića: poprište susreta kolektivnog i privatnog“, Hrvatski filmski ljetopis 57-58/ 2009, 14-16. 72 73 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective officials.13 These early films were technically modest and lacking in terms of cinematic craft. The directors were war veterans, partisans, such as Vjekoslav Afrić, Vojislav Voja Nanović, Vatroslav Mimica, Žorž Skrigin, Nikola Popović, Radoš Novaković, Vicko Raspor and Stole Janković. Cinema historians Mira and Antonjin Lim vividly described this phase of Yugoslav cinema “from mountains to film studios.”14 Andrew Horton succinctly said that Yugoslav national identity was similarly tied to war and cinema, while partisan films (red western) as a genre played a similar role to western movies in American cinema.15 Early partisan films share an essential characteristic with their (early) western counterparts: narratives of national genesis. They served to “take a group of settlers of various nationalities, languages, religions and ethics [...] and create an integrated society, a new nation, a new order.”16 Yugoslav cinema was a dominant part of the cultural production which supported and affirmed the narrative of Yugoslavhood as a supranational phenomenon, achievable in a new social order seeking to establish a classless society, communism. Women’s’ active role in this struggle, both as fighters and through their work behind the lines (as logistical support, spying, nursing, etc.), was an important part of that rhetoric, while, equality between men and women represented an important part the country’s official ideology. As such, these narratives had their place in Yugoslav cinema. The context in which the Kingdom of Yugoslavia finds itself at the beginning of WWII is best described as an industrially weak capitalist country with an overwhelmingly agrarian economic structure. For example, in 1931, 76% of all economically active persons worked in agriculture, forestry or fishing, while only 11% were involved in industrial or craft jobs.17 According to the same census, 44,6 % of the population was illiterate, while this rate was 56,4% among women over the age of 10, compared to 32% of illiterate men.18 Most women live in rural areas where physical labour is combined with reproductive work and various forms of violence.19 Although women’s lives were Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema vastly different depending on their ethnicity, religion and country in which they lived prior to the creation of the new state, they shared a position of subjugation in a legal20 and social21 sense. According to Jelena Petrović, this economic and political inequality could be seen through “deprived political and civil rights (the right to vote, to own property, to inherit, etc.), limited choice of profession ( teachers, lower ranking clerks in civil service - typists, telephone operators, cashiers - professions which were available to only a small number of women, or textile workers, workers in the tobacco industry and, of course, housewives), exploitation (significantly lower wages compared to men doing the same jobs, as well as the worst jobs, while simultaneously performing all the household work, and difficult seasonal work in rural areas), ownership of women (ownership of the father, then husband, especially in rural areas where 76% of population lives according to the 1931 census), cultural and public exclusion of women (with few exceptions, whose “femininity” in public space was tolerated as a handicap), etc.”22 In spite of all of this, a number of women’s organizations and magazines was active during the interwar period, ranging in ideological conviction, form socialist to clero-fascist, and, for the most part, they worked legally.23 Women’s organizations stopped their work when WWII started, but a significant number of women joined and actively participated in the armed resistance, and through providing support behind the lines.24 Women’s Antifascist Front (Antifašistički Front Žena - AFŽ) grew out of a network of women’s organizations which were formed in most of the liberated territories and was officially formed in 1942. Josip Broz Tito attended the first Congress of AFŽ (from 5. to 7. of December), which is symbolically significant. He remarked on the historical importance of the even for women’s struggle for equality and emphasized women’s contribution to the liberation struggle: “ Everything that is done by our army today is 90% the achievement of our heroic women of Yugoslavia.” Also, he spoke of the goals of AFŽ, beyond winning against the 13  This is period of emphasized ideological control over film making. in Yugoslavia, official censorship was introduced immediately after WWII, in 1945. The Official Gazette of (then) Democratic Federative Yugoslavia (DFY) published a “Directive on censorship of cinematographic films.” Commissions were made of party and state officials, and military and police officers. See more on this topic at Goran MILORADOVIĆ, “Lica u tami. Društveni profil filmskih cenzora u Jugoslaviji 1945-1955”, Godišnjak za društvenu istoriju, XI (2-3)/2004, 101-122. Also see, Goran MILORADOVIĆ, Lepota pod nadzorom : sovjetski kulturni uticaji u Jugoslaviji : 1945-1955, Beograd: Institut za savremenu istoriju, 2012. 14  Antonjin LIM i Mira LIM, Najvažnija umetnost: Istočnoevropski film u dvadesetom veku, Beograd: CLIO, 2006, 124. 15  Andrew Horton in Stephanie BARIC, „Yugoslav War Cinema: Shooting a Nation that No Longer Exists“, MA thesis, Concordia University, Montreal, 2001, 33. http://spectrum.library.concordia.ca/1507/1/MQ64011. pdf (20.5.2017). 16  Hrvoje TURKOVIĆ, Filmska opredjeljenja, Zagreb: Meandar, 1985, 140. 17  О privrednoj aktivnost žепа Jugoslavije od 1918. do 1953. according to Lydia SKELVICKY, Konji, žene, ratovi, Zagreb: Druga - Ženska infoteka, 1996, 93. 18  For a detailed overview of population structure in the Kingdom of Yugoslavia, see Ibid, 93-96 i 103-107. 19  Regarding the position of women in the interwar period, see more, Vera ST. ERLICH, Jugoslavenska porodica u transformaciji, studija u tristotine sela, Zagreb: Liber, 1971. 20  Kingdom of Yugoslavia throughout its existence never had a unified Civic code, there were six different legal areas strongly influenced by official religious organizations instead, and those were, amongst other things, determining laws regarding marriage, divorce and annulment of marriage. Women were given no rights in any of these legal system, they were not recognized as legal subjects at all. The only exception was criminal law, where it was recognized that women are capable of committing crimes and that they can be held legally responsible for those same way the men could. SKELVICKY, Konji, žene, ratovi, 88, 90. 21  On status of women in the lands that entered Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes (that became Kingdom of Yugoslavia in 1929), see more, Neda BOŽINOVIĆ, Žensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku, Beograd: Devedesetčetvrta: Žene u crnom, 1996, 91- 103. 22  Jelena PETROVIĆ, „Društveno-političke paradigme prvog talasa jugoslovenskih feminizama“, ProFemina, 2/ 2011, 63. 23  Ibid, str. 59-80. Regarding the history of women organizing between the wars in Yugoslavia, also see, BOŽINOVIć, Žensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku, 104-133; SKELVICKY, Konji, žene, ratovi, 79-81. 24  Quoting Jere Vodušek-Starič, Mari Žanin Čalić claims that PLA has 800 000 men and women under arms. ČALIĆ, Istorija Jugoslavije u 20. veku, 207. During the war 305 000 fighters lost their lives, with another 425 000 wounded. Ibid, 209. It has been estimated that there were over 100 000 female fighters in Yugoslavia during WWII, 25 000 of whom got killed, 40 000 wounded, and 3 000 survived with some sort of heavy disability. 90 women have been awarded with People’s Hero medal. Žena u privredi i društvu SFR Jugoslavije, osnovni pokazatelji, Beograd: Savezni zavod za statistiku, 1975, 3. 74 75 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective occupiers, but as a struggle for the final liberation of women.25 Considering the role of AFŽ, Lydia Sklevicky maintains that there were two large interconnected groups of tasks. The first involved the people’s liberation movement in general, such as providing aid to the army (gathering food, material goods, charity work, etc.) and organizing life behind the lines, ensuring that normal life continued in liberated territories, including social policies (such as care for the children, the sick and the ill). The second group of tasks of AFŽ encompassed political and cultural emancipation of women and their equal inclusion into the liberation struggle and the reconstruction of postwar society.26 Even during the Fifth State Congress of the Communist Party of Yugoslavia (Komunistička partija Jugoslavije - KPJ) in 1940, two women were voted as members of the Central Committee, Spasenija Babović and Vida Tomšič, who later went on to serve as presidents of AFŽ. As Tomšič demanded in her speech, “all party organizations need to devote utmost attention to working with women”, and these efforts should actively include men.27 She repeated previous demands of women’s civil and workers’ movements, which had not been accomplished by this point, and added them to the Communist Party program, “protection of motherhood, elimination of duplicitous morality in public and private life, economic equality and the right to vote.”28 Education was a particularly important condition for achieving equality. According to Sklevicky “AFŽ directed many of their activities in that direction, and we can see multiple levels at which this task was accomplished. The basic level consisted of literacy courses and general education, which later continued into political education - as upbringing for politics, while writing for women’s magazines and propaganda to read it, signified a call to create a new activist identity for women.29 AFŽ press played an important role in this process. According to Gordana Stojaković, around 30 women’s magazines were published from time to time between 1942 and 1945 within AFŽ and KPJ, in parts of Yugoslavia where the people’s liberation movement (NOP) was active.30 25  „Drug Tito nama i o nama“, Žena danas, 31/ 1943. br. 3 according BOŽINOVIĆ, Žensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku, 147. 26  SKELVICKY, Žene, konji, ratovi, 25-28. 27  Ljubinka ČIRIĆ-BOGETIĆ, „Odluke Pete zemaljske konferencije KPJ o radu među ženama i njihova realizacija u periodu 1940-1941. godine“, in Peta zemaljska konferencija KPJ: zbornik radova, (eds.) Zlatko ČEPO, Ivan JELIĆ, Zagreb: Institut za historiju radničkog pokreta Hrvatske: Školska knjiga, 1972, 94. http://www.znaci.net/00003/661.pdf (19. 5. 2017) 28  PETROVIĆ, „Društveno-političke paradigme prvog talasa jugoslovenskih feminizama”, 76. 29  SKELVICKY, Konji, žene, ratovi, 30. 30  Gordana STOJAKOVIĆ, Rodna perspektiva novina Antifašističkog fronta žena (1945-1953), Novi Sad: Zavod za ravnopravnost polova, 2012, str. 37- 38. System of AFŽ press was based on the kind of hierarchy in which Žena danas (Woman today) was a monthly issue which transmitted the axiomatic messages to the leaders of the middle and lower class AFŽ boards, and all other papers would then, as per the matrix thus created, convey their vision of reality on both macro (political plan) as well as micro (everyday life) level. At the same time, they were creating a whole new reality based on those new roles that women were supposed to take on. Women being portrayed as active actors in the transformation of social and political context in factories, on the fields, farmers unions but also in Peoples Liberation Boards (narodno-oslobodilački odbori - NOO) where they partake in government is highly characteristic for the post-war papers in 1946-1950 period. At the same time, role of women in care and nutrition economy, as well as the role of a mother (whether it be to its own or adopted, war orphaned children) is still very important. Ibid, 169173. See also, Ksenija VIDMAR-HORVAT, Imaginarna majka – Rod i nacionalizam u kulturi 20. stoljeća, Zagreb: Sandorf i Ljubljana: Znanstvena založba Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani, 2017, 45-58. 76 Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema Women’s Antifascist Front provided a channel for women to articulate their demands for equality with men across all segments of society. For many women, participation in antifascist resistance and the movement to liberate their country, as well as participation in “organs of people’s government” („organi narodne vlasti“) (where they had the right to vote and to be voted for, even during the war) signaled they started to be politicized and to become political subjects. In addition to the numerous tasks AFŽ took on in the post- war rebuilding and construction of the state, their focus was on legislation which would embody and ensure equality between women and men. Yugoslav women took part in the election for a Constitutional parliament for the first time in 1945. Turnout for women was exceptionally high, which can be seen from the report at the Third Congress of Yugoslav AFŽ, which stated that 88% of women voted.31 The Constitution from 1946 affirmed equality between women and men in spheres of social and political life. It is important to note that this Constitution did not introduce a practice of equality between men and women regarding voting rights, rather, these Constitutional principles came out of a previously established practice. All the legislation that followed strictly adhered to this principle.32 It was promoted as one of the central principles on which the new state was to be based, and it reflected the radical revolutionary attitudes that all inequalities based on class, nationality and gender should be abolished. In addition to education, women’s economic independence was seen as a key prerequisite for women’s emancipation. Women and men were becoming equal, first and foremost, as members of the working class. As Gordana Stojaković states, “Socialist ideology did not consider women’s emancipation outside of its (working)class framework which dictated the measure of women’s emancipation in relation to the sphere of labor.33 Immediately after the war, due to the urgent need for construction and rapid modernization, ingrained attitudes regarding women’s inferiority came to be treated as a measure of political and social backwardness. This in turn meant made the issue of women’s equality a political question whose solution became necessary if society was going to transform in the new revolutionary direction. At the same time, the so-called women’s issue, although insecure and partial, possessed a singular and autonomous status through AFŽ . In this 31  “Politika”, 28. oktobar 1950. prema Vera GUDAC – DODIĆ, „Položaj žene u Srbiji (1945–2000)“, in Žene i deca - Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka, (ed.) Latinka Perović, Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, 2006, 35. 32  Through marriage law (1946) position of women and men in marriage has been made equal, and the family law legislation introduced in 1947 made rights of children born out of wedlock the same as those of legitimate children. Insurance against all risks has been introduced through legislation on social security, which included paid maternity leave as well as pension rights which are same for both men and women (although women would retire earlier). Law introduced in 1951 guaranteed the right to abortion. 1974 Constitution made sure women are guaranteed a full right to free birth, and since 1977 there were no limitations on abortions within first 10 weeks of pregnancy. Ibid, 33; BOŽINOVIĆ, Žensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku, 161-163. 33  Gordana STOJAKOVIĆ, „Antifašistički front žena Jugoslavije (AFŽ) 1946–1953: pogled kroz AFŽ štampu“, u Rod i levica, (ed.) Lidija VASILJEVIĆ, Beograd: Ženski informaciono-dokumentacioni trening centar (ŽINDOK), 2012, 13. 77 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective organization, women took charge of their own emancipation as active subjects playing their part in building the new socialist society. Films that were produced immediately after the war featured a prototypical revolutionary female subjectivity whose key references were women’s active participation in the armed struggle and their work behind the lines. A good example can be found in the film Živjeće ovaj narod/ This people Shall Live written by Branko Ćopić ad directed by Nikola Popović made in 1947.34 The above mentioned revolutionary female subjectivity is clearly located as exclusively proletarian and rural, while gender and class are also closely intertwined. The story takes place in Bosanska krajina, under the mountain Grmeč during an early uprising against German occupiers and the Ustaša in 1941. Jagoda (Vera Ilić) , who happens to be a young Serbian peasant women, falls in love with Ivan (Siniša Ravasi), a Croatian young partisan Commissar and specialist in mining railways, who comes from a nearby town. The opening of the film shows Jagoda speaking to a soldier of the Yugoslav army which just capitulated, in order to hint to the audience that there is still resistance. As she gives him water, she inquires why he is still carrying rifles if the army capitulated, and his response is “Who else will defend you? We will wage war again”. [“A ko će vas braniti? Mi ćemo tek ratovati.“] The film follows the process of preparing for the uprising. which involves most of the other peasants. A dialogue between Jagoda and her grandfather Ilija (Fran Novaković) in which she asks “Grandpa, how does one overthrow the state?”[„Đede, kako se ruši država?“] and he responds “Oh no, since when do you care for the state?” [„Zar i ti vodiš brigu o državi, jadan sam ti ja?”] early in the film indicates that she does not accept limitations based on gender which would keep women out of politics and major historical events such as the war. Similarly, in the scene where her grandfather asks her about dressing up nicely, Jagoda replies “I am going to the Committee. I will drive food to the army” [„Idem do odbora. Voziću hranu vojsci.“] and Ilija maintains “You? What is woman doing with the army?” [„Ama, zar ti? Šta ima žensko s vojskom?“]. The grandmother (Milica-Carka Jovanović) who is baking bread, joins the conversation, “Oh, my crazy granddaughter, they’re shooting there. You might pay with your life” [„E, moja luda unuko, pa tamo se puca. Možeš glavom platiti“] and adds that it would be better if her younger brother (a boy) went than “her, lass!” [„nego ona, curetina!“]. Another way in which Jagoda steps out of her traditional patriarchal role is her thirst for knowledge. After she finds out that the recently liberated older men is a university professor and scholar, she asks him to teach her to read. In return, she offers to mend and wash his clothes, which allows her to establish a relationship based on equality and exchange, rather than a relation in which she is begging for charity. Later in the film, the teacher gives a speech on the occasion of the end of the literacy Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema 34  For more detailed analysis of this film, see, Nebojša JOVANOVIĆ, „Gender and Sexuality in the Classical Yugoslav Cinema, 1947-1962“, PhD dissertation, Central European University Department of Gender Studies Budapest, 2014, 94-99. course, and we see an audience full of women with joy on their faces. There is a wide range of female characters, from more traditional women (usually older) to younger women who are becoming emancipated and politicized through their involvement in the struggle. Jagoda is the symbolic representation of women’s emancipation as a herald of the present and the future. Another reason why we chose this film (instead of for example, Slavica by Vjekoslav Afrić, made in the same year) is the representation of women as a collective, peasant women as a revolutionary force, whose capacity for enacting change comes from their oppressed position in a rural patriarchal context. Women are the ones who cross ethnic boundaries. During a village meeting, one of the peasants (man) expresses doubts that Ivan is probably ustaša, but Jagoda, who is already falling in love with him, is not the only one to defend him. Other women rebel against this assumption, and they do so as a group. Their involvement and contribution to the whole struggle is more heart-felt that men, who let their habitual ethnic distrust and dispiritedness guide their doubts. Women’s massive involvement in the rebellion can be seen in a series of scenes, in which the peasant organize to transport wheat to the partisans. A village meeting where peasants (men and women) discuss this, precedes these scenes. The men, both peasants and the partisans in the mountains, express doubt about the feasibility of this endeavour, because there is a blizzard and “neither the sled, nor the horses can pass across the mountain” [“ni saonice, ni konji ne mogu prijeći preko planine”]. Jagoda is the first to react: “Neither the sled, nor the horses, but a person can! We will break through to Drvar!” [“Ni saonice, ni konji, ali može čovjek! Mi ćemo se probiti do Drvara!”]. She is immediately joined by other women. And what follows is a memorable scene. A long scene depicting the blizzard, in which we see dark skirts in the wind against the backdrop of the white snow in the storm, as the women walk in line and carry the wheat. The other memorable scene is the battle against Germans. Peasants join the partisans in battle, and women are on the frontlines again, at first with agricultural tools, and then, as they progress, they take weapons from dead soldiers. These images combine the representation of the nation in rebellion and the revolutionary femininity. It is abundantly clear after the battle, that victory was not possible without the women. Later films very rarely depict women as a collective revolutionary subject, but still, the trope of the individual partisan/female fighter persists in the representation of women in NOB. At this point, it is important to differentiate between the first phase of partisan films (1947-1960), which is dominated by narratives about the beginning of the revolution and relatively modest tasks. While the second phase (1960-1990) of partisan films already represents a genre in its own right, and the narratives are larger-than-life mythologies about spectacular battles and impressive action scenes. Women remain in these narratives, as partisans and fighters, which later contributes as a factor of their emancipation. This kind of adventurous crossing of boundaries only serves to further show social mobility and a release from 78 79 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective patriarchal shekels.35 This trope is most clearly seen in films depicting military offensives, which is a sub-genre of partisan films. In other words, “the seven largest military operations of the German army and its collaborators against Yugoslav partisans during World War II”36 were made into epic films which took a significant place in the official ideological discourse of Yugoslav socialism. Also, these were state projects which took up considerable material and human resources.37 According to Nemanja Zvijer, over time, narrating the seven offensives38 became a “significant place of memory and one of the important segments through which the complexity of WWII in Yugoslavia could be reduced and simplified.”39 In this text, we are briefly going to consider the character of Danica (Sylvia Koscina) from the partisan spectacle Battle on the Neretva / Bitka na Neretvi (1969), directed by Veljko Bulajić, which according to Zvijer, can be seen as “an blatant example of film-making practice of war spectacle in socialist Yugoslavia.”40 The movie portrays a series of military operations aimed at destroying partisan forces which were undertaken by German, Italian, Ustaša and Četnik armed forces in the beginning of 1943 throughout the territory of today’s Bosnia and Herzegovina. Socialist historiography named this The Fourth Enemy Offensive or The Battle for the Wounded because the partisan army retreated with around 4000 wounded and sick (mainly from typhoid). As in many other films (especially filmed offensives), the main character is the collective, in other words, the partisan army. Various fictional characters and their personal dramatic stories are combined into a mosaic which serves to paint the true hero, the multiethnic multitude which is fighting for their freedom and their future. The partisan army, which includes the typhoid sufferers and refugees, actually constitutes the image of “nation in rebellion.” This army is made up of both men and women. In the film, one can see women in traditional roles, as peasant-women carrying their children as they flee, also as nurses and doctors, but more importantly in new roles as uniformed and armed fighters, taking an active role in the struggle. This comes across most expressively in one of the first images in the beginning of the film, when Danica is taking a picture with her brothers Novak (Ljubiša Samardžić) and Vuk (Radko Polič). All three of them are wearing uniforms. Another memorable scene takes place during a particularly strong attack from German, 35  Comp. Renata JAMBREŠIĆ KIRIN, ”Moderne vestalke u kulturi pamćenja Drugog svjetskog rata”, in Dom i svijet, (ed.) Sandra PRLENDA, Zagreb: Centar za ženske studije, 2008, 27. 36  Nemanja ZVIJER, „Koncept neprijatelja u filmovanim ofanzivama – Prilog sociološkoj analizi filma”, Sociološki pregled, XLIV (3)/ 2010, 419. 37  Ibid, 421. 38  The offensives were made into films in the following order: Kozara (1962), Raid on Drvar / Desant na Drvar (1963), The Battle on the Neretva / Bitka na Neretvi (1969), Sutjeska (1973), The Republic of Užice / Užička Republika (1974), The Fall of Italy / Pad Italije (1981) and The March on Igman / Igmanski marš (1983). 39  ZVIJER, „Koncept neprijatelja u filmovanim ofanzivama”, 421 i dalje; 40  Nemanja ZVIJER, „Ideologija i vrednosti u jugoslovenskom ratnom spektaklu: prilog sociološkoj analizi filma na primeru Bitke na Neretvi Veljka Bulajića“, in Hrvatski filmski ljetopis 57-58/ 2009, 27. For more detailed analysis of this film, Ibid, 27-40. 80 Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema Italian, Ustaša and Četnik forces. The sound of the song “Fall, oh force and injustice” [Padaj silo i nepravdo] is mixed with the sound of artillery canon fire and the sound of Church bells, until the sounds become indistinguishable. With this sound, we see images of partisans and wounded, intertwined with fight scenes against an overwhelmingly more powerful enemy. Danica is on the front line in the battle. We want to draw attention to her face, and to the tears running down her cheeks as she shoots from the machine gun. A second later, we see her charge into battle and shout “Charge!” Having in mind that tears are traditionally associated with weakness which is a constitutive part of stereotypical femininity, it is possible to read this scene as a hint at overcoming the traditional hierarchical male/female and strength/weakness dichotomy. Although there are multiple ways to read this, cinematic representations of femininity in WWII offer a contrast the partisan woman as an embodiment of the female revolutionary subject on the one hand, and the decadent femininity which is often directly linked with female collaborators.41 In this context gender is closely linked to class. The film Abeceda straha / Alphabet of Fear (1961), directed by Fadil Hadžić is a good example. It follows one episode in the life of partisan undercover operative Vera (Vesna Bojanić), who poses as Katica and gets a job as maid in the household of the banker Molnar (Josip Zappalorto), a high ranking sympathizer of the Ustaša government in Zagreb in 1943. Vera/Katica’s job is to get a list of planted Ustaša informants. Alphabet of fear continues a trend of urban guerrilla movies, which begin with Don’t Look Back, My Son / Ne okreći se sine (1956), directed by Branko Bauer. As a character, Vera represents an emancipated young woman who participates in planning and carrying out actions equally with her male comrades. This film is interesting because the number of female and male characters is almost equal (thirteen male compared to ten female characters). Additionally, the (“bourgeois”) women are portrayed more negatively than Molnar, even though he is an Ustaša officer who actively collaborates with the Ustaša for ten years, as the movie reveals. Molnar lives with his wife and two daughters, the younger one being fifteen. Throughout the whole film, a clear contrast is drawn between Vera and the other female characters, and it is constituted on (at least) two levels: concerning gender and concerning class. The world of the bourgeois wife is delineated by marriage as a business agreement. She organizes social occasions that can help her husband’s career, she chooses dresses, spends time with other wives, in trivial conversation (usually about other men) and gossip. The representation of the bourgeois woman corresponds with the traditional negative female stereotypes. This representation includes superficiality, selfishness, focus on fulfilling their own desires, lack of political consciousness and moral considerations and an inability to understand a larger picture.42 In this sense, their collaboration can be understood as a consequence of a lack of intellectual and moral capacity. An 41  See more JOVANOVIĆ, „Gender and Sexuality in the Classical Yugoslav Cinema, 1947-1962“,100- 108. 42  At one point, Molnar describes his wife by saying the way “she gossips is a form of political work” [„da se bavi tračem kao jedinim političkim radom“]. 81 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective example of this can be seen in Mrs. Molnar’s (Nada Kasapić) tea party, which she organizes for the wives of the other Ustaša officers. One of the guests asks about news, and then begins by her own “You should see the Jewish set that I have received” [„Imaš li šta novo? Da vidiš kakvu sam ja židovsku garnituru dobila“] and then continues with a mixture of gossip about sexual adventures of one of the husbands, mocking, discussing servants and information about an absent friends who is “higher up now”[“sada visoko odskočila”] because “her Victor just burned fifty villages and became an important person over night”[“njen Viktor je zapalio pedeset sela i preko noći postao velika ličnost”]. This does not imply anything about the nature of femininity, but rather only about socially constructed pressures of bourgeois society in which these women were socialized. The best example for this is the representation of Saša (Jasenka Kodrnja), Molnar’s younger daughter. Unlike Elza (Tatjana Beljakova), the elder daughter, whom we see in an Ustaša uniform as she is getting ready for work one morning, Saša is still young, spoiled and has not had a chance to be corrupted. As she speaks to Katica/Vera, she mentions she would like to meet partisans, because “there are young women among them” [“kažu da ima i devojaka među njima”]. Although her daydreams revolve around love and young men, she shows a curiosity about the world and issues outside the narrow life of her family, her social circle and a fate that is intended for her. Here it should be kept in mind that the idea of woman´s economic independence, as the primary condition of her emancipation, is in the basis of the socialist ideology of women’s emancipation; therefore the question of change of women´s position was primarily linked with the women´s already implemented right to work. After the war, this did not simply emanate from the ideology of the newly established government, but also from the need to engage as many people as possible in the restoration of the war-torn country, and later from the ambitious demands of the five-year plan´s realization. Hence the state´s and AFŽ´s efforts to employ as many women as possible and integrate them into different economic activities, including those in which, in pre-war Yugoslavia, only or mainly men had been employed. The time period immediately after the war is defined by intense social restructuring and the struggle for the meanings of the new social (and gender) order, whereas the war heroism was replaced by work heroism. Socialism needed to be stabilized and a destroyed country rebuilt. Almost 400 000 people were left homeless and the damage was measured to around 2,3 billion US dollars. The first period which in economic terms represented a period of centralized administrative government (1945-1952), was marked by a complex system of savings measures (coupons for consumption rationing) and planned production (first five year plan 1947-1951). Right after the war, UN and the United Nations Relief and Rehabilitation Administration (UNRRA) donated 416 million worth of goods (mainly food) to Yugoslavia.43 For women in the first decade of post- Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema war restoration of society the place among workers-udarniks/shock workers was reserved, and they needed to participate on the same level as men in every form of collective activity. On the one hand poverty and rationing additionally motivated women to compete for the status of udarnik/shock worker in order to secure additional food, clothes and textile coupons44; on the other hand the intense agitation of AFŽ, primarily through the press, worked on construing a woman-worker as a key protagonist in the successful realization of the socialist project. The struggle did not only signify the struggle for emancipation but also the struggle for implementation of the five year plan (from 1947 to 1951). Women were mobilized on several levels: through work actions, analphabetic courses, as well as tailoring and sewing courses, as workers and udarniks, but were all the while also expected to take care of the household. State politics used the New woman as a symbolic bearer of modernization45, and women’s visibility in socio-cultural sphere of the new state should have marked the accomplished progress in this new reality. As Ksenija Vidmar-Horvat states, for understanding complex socialist gender politics and the definition of woman´s role in socialism three basic fields of establishment of woman´s position are important: work domain, marital-family life, and in relation to children. And the socialist project called for a radical shift from bourgeois oppression of women on all three fields.46 Vladimir Pogačić´s film “Priča o fabrici” (The Factory Story) shows that this was not a simple task.47 The story is set in a textile factory in Zagreb shortly after the liberation of the country. The problems which the factory faces include not only deficiency, difficulties in production, work with the machines and procurement of materials, but also the plan of its former pre-war owner Gartner (Tito Stroci) to sabotage the factory. Two parallel strands shape the narrative. One follows the dilemmas of the engineer Branimir Vrtar (Strahinja Petrović) whom Gartner plans to draw in in his sabotage plans, which meets the approval of Vrtar´s wife who cannot reconcile with their losing of pre-war privileges. The protagonist of the other strand of the story is Marija Mlinarić (Marija Crnobori), a textile worker, who wants to solve the production problems by showing that one female worker can work on six machines simultaneously. The one thing in common is the unhappy marriages of the two protagonists. Vrtar´s wife, a glamorous beauty, cannot find a way to make peace with losing pre-war privileges and therefore pressures Branimir to take part in the sabotage of 43  Igor DUDA, ”Uhodavanje socijalizma”,Refleksije vremena 1945. – 1955. 10–40. Zagreb: Galerija Klovićevi dvori, 2013, 25. 44  Coupons r1 and r2 for workers and coupon 0 for all others, while peasants had no right to coupons. Also, r1 coupons could have been used in different stores in relation to r2 coupons. Renata JAMBREŠIĆ KIRIN, ”Žene u formativnom socijalizmu”, Refleksije vremena 1945. – 1955. (ed.) Jasmina Bavoljak, Zagreb: Galerija Klovićevi dvori, 2012, 193. 45  Comp. JAMBREŠIČ-KIRIN, ”Moderne vestalke u kulturi pamćenja Drugog svjetskog rata”, 19-54. 46  VIDMAR HORVAT, Imaginarna majka – Rod i nacionalizam u kulturi 20. stoljeća, 46. On the politics of representation of motherhood in socialism, see: ibid, 46-67 . On the politics of motherhood, see: Rada DREZGIĆ, “Bela kuga“ među “Srbima“. O naciji, rodu i rađanju na prelazu vekova, Beograd: Albatros Plus: Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2010, 17-51. 47  For a more detailed anayisis, see: JOVANOVIĆ, “Gender and Sexuality in the Classical Yugoslav Cinema, 1947-1962“, 138-141. 82 83 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective the factory. On the other side, Marija’s marital problems are in connection to the refusal of her husband Ferd (Branko Pleša), a model worker himself, to accept Marija’s dedication to work. During her testimony at the Gartner´s and his accomplices´ trial about the circumstances which preceded the sabotage, she starts to talk about Ferd’s behaviour. On the reaction of one of the jurors that Marija is disclosing details of her personal life “which have nothing to do with the subject of the trial” [koji nemaju veze sa predmetom rasprave] Marija replies: “Private life? Do you really think that life can be divided?“ [“Privatni život? Zar vi zbilja mislite da se život može dijeliti?”]. In one of the scenes we are shown how Ferd accuses her of neglecting the marriage in order to work. While she is doing the laundry, in his complaints the anger (“I’ve had enough of your conferences, your jobs outside the house. Do I have a wife?...Is this a home? Is this a marriage?” [“Meni je već preko glave tvojih konferencija, tvojih poslova izvan kuće. Imam li ja ženu? ... Zar je ovo kuća? Zar je ovo brak?”]) and pleas (”Am I a bad worker? But who can demand from me to renounce everything? Listen, for my love, you are going to leave those damned six machines” [“Zar sam ja loš radnik? Ali tko može od mene zahtjevati da se odreknem baš svega? Slušaj, meni za ljubav, ti ćeš ostaviti tih prokletih šest strojeva”]) take turns. We are here able to see directly the conflict between revolutionary emancipation and patriarchal woman’s gender role. Through the expectation that woman’s primary responsibility lies in the private domain, marriage and family, patriarchy survives the revolution. Woman’s exit from the private domain (which traditionally belongs to women) into the public domain, the possibility to work and economic independence are not enough for a complete transformation of woman’s position – the patriarchal order continues to live in the private and family domain.48 Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema broke traditional stereotypes of how woman should look and behave with their endeavours in industry and restoration of the country.49On the other side, the split-up with Soviet Union, made the management of the country turn for help (loans and commerce) to their ideological counterparts – the capitalist West.50An adequate model, which was far enough from the countries of the so called real socialism but also not threatening for the reputation in international workers movement, was needed. The new identity of the state was developing on the idea of diversity, the search for the “third way” in regard to SSSR and the Soviet bloc, and to pre-war Yugoslavia and liberal democracy in general (where liberal democracy and capitalism were used as synonyms). On the international plane, the specifics of that Yugoslav “third way” built in conditions of bloc division, were manifested through the Non-Aligned Movement51, on the interior plane it was manifested through the invention of socialist self-management (as a counterpoint to state planned economy of the countries of the East, but also to the free market of the West).52At the beginning of the 1950 the government had already tested the first self-managing units in production, and in the summer of the same year came the first confirmation of the foreign help. It seemed as the situation had normalized. Mass mobilizations were switched for the gradual introduction of self-management units from the start of the 1950s.53The state started the process of decentralization on all levels, first in the economy, and then in the whole society. Companies were managed by workers councils, although in practice in the most part, especially in the beginning, only notionally. The main decisions on companies business conduct were still made by the state.54Parallel with the growing independence of economic organizations as the bearers of economic growth, the autonomy 48  Although it factually marks the end of her marriage, Marija chooses work. The end of the film is also very interesting. Instead of exhausted from work and sadness as we see her in the most part of the film, Marija is represented in a new dress and exudes freshness and optimism. To be without a man does not automatically mean to be miserable. 49  GUDAC-DODIĆ, “Položaj žene u Srbiji (1945–2000)“, 60. 50  About the relations with the USA and the Soviet Union in 1948-1963 period, see: Tvrtko JAKOVINA, Socijalizam na američkoj pšenici: (1948-1963), Zagreb: Matica hrvatska, 2002. 51  During the meeting of Tito, Egyptian president Nasser and India’s prime-minister Nehru in Brioni in 1956, the draft was made of what is to become the official declaration of the Non-Aligned Movement after the Belgrade conference in 1961. The declaration states: condemnation of the bloc division of the world, complete removal of the causes of wars, support for the disarmament, need for nuclear energy used for peaceful purposes, economic help for underdeveloped countries and mutual cooperation. Ibid, 121-124. 52  Todor Kuljić has succinctly formulated in an interview: “The whole Yugoslav ideology of selfmanagement was a sort of a “third way“, which Yugoslav socialist officials always highlighted. It wasn’t planned socialism, but also not capitalism. We are somewhere in-between these opposites; we do not represent the extremes; we are the real self-managing democracy. Exactly this ideology of the “third way“ enabled very flexible foreign policy, which was useful to the eastern and the western bloc.“ Todor KULJIĆ, “Jugoslovensko radničko samoupravljanje”, 2003, http://eipcp.net/transversal/0805/kuljic/sr (30.05. 2017). 53  First, in June 1950 with the enactment of the “Basic law on the management of the state companies and higher business associations by the working collectives“, which was later confirmed by the “Constitutional law on the basis of social and political organization of the Federal People’s Republic of Yugoslavia and federal authorities“ from January 1953. In his speech in the Parliament on the occasion of the enactment of the “Self-management law“, Josip Broz Tito highlighted three key moments in future development of Yugoslavia: process of “withering away of the state“, distancing of the Party (KPJ) from the state apparatus and transformation of state into social property, which will be governed by the direct manufacturers. Dušan BILANDŽIĆ, Hrvatska moderna povijest, Zagreb: Golden marketing, 1999, 321-334. 54  The “Law on planned managment of national economy“ was adopted already in 1951. Ibid, 327. 84 85 Do you really think that life can be divided?… The Big Turn Over The event which, in the long run, has set the course of development of Yugoslavia and announced a radical transformation of all spheres of Yugoslav society is the conflict with the Cominform in 1948. It was one of the hardest periods in the socialist history of Yugoslavia. Economic blockade in the East, strong political pressure from the Soviet Union and the countries of the socialist bloc, the danger of the occupation of Yugoslavia, made the government reach for mass mobilizations and employment of all available hands. This kind of government initiative was supported by the official press, which in that period especially highlighted the role of female udarniks and women who �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective of the local authorities as the bearers of social growth was strengthened.55 Socialist democracy was in the case of Yugoslavia first of all understood as economic democracy based on national equality and social parity. The personal contribution to the development of the country, the ability to govern the process of production, and thereby the process of social modernization meant to be an actor, autonomous subject of your own development. The role of the worker was central to the construction of the “cosmopolitan, international, modern and supranational identity of the citizen of Yugoslavia in the time of socialism”56.When it comes to women’s socialist ideology, it did not contemplate emancipation of the women outside the work system (working class). As Ksenija Vidmar-Horvat states, as “friends” they were an integral part of the proletariat and it was considered that they have no other special rights which would be separate from the rights and demands of the working class. Gender discourse in SFRY was mainly focused on the role of women in national industry, while in the aspect of private and family life (marriage, motherhood, and gender roles) the traditional model was considerably kept. In the socialist model an attempt was made on harmonization and integration of working functions and functions which women perform in the private domain, with the emphasis on motherhood. Although the state had introduced measures which should have facilitated women in connecting public (the domain of work and political engagement) and private (primarily linked to motherhood, like paid maternal leave, almost free kindergarten, hot meals for children in school etc.57) domains, the attitude that women as a social group were not different from men prevailed.58 “Self-cancellation” of the Women’s Antifascist Front in 195359 also marks the abolition of the independence of the 55  Regarding this the most important was “The Law on people’s committee’s“, which was adopted in 1952. Ibid, 334-339. 56  Tanja PETROVIĆ, Yuropa – Jugoslovensko nasleđe i politike budućnosti u postjugoslovenskim društvima, Beograd: Fabrika knjiga, 2012, 158 (u fusnoti). 57  According to the Regulation on the protection of employed pregnant women and breastfeeding mothers, the 90 day maternal leave was predicted, and in some cases shorter, four hour work day was provided, until the child was three years of age. For the employed breastfeeding mothers interruption of work in every three hours was provided, due to feeding of the child, and that right was available until sixth month after the birth. During the maternal leave full cash compensation was provided. Mothers (single parent or those whose children needed additional care) who worked shorter, four hours shifts after the cessation of that leave, had a right to monthly pay in amount of 75% of the income. In later stages of social development, in Yugoslavia the duration of paid maternal leave was extended on several occasions, until the child was one year old. GUDAC-DODIĆ, “Položaj žene u Srbiji (1945-2000)“, 37. 58  VIDMAR HORVAT, Imaginarna majka – Rod i nacionalizam u kulturi 20. stoljeća, 47-49. 59  Women’s Antifascist Front (AFŽ), as a separate women’s organisation was abolished on the IV congress in 1953. Different organisations and associations which dealt with the questions of interest to women united in the Alliance of women’s associations of Yugoslavia, from which the Conference for social activity of women of Yugoslavia arose (established in Zagreb in 1961.). It acted within SSRNJ – Alliance of socialist working people of Yugoslavia (Savez socijalističkog radnog naroda Jugoslavije). Neda Božinović, former partisan (bearer of the Commemorative Medal of the Partisans of 1941.) and active member of AFŽ after the war, states that “conclusion on abolition of AFŽ, and on the establishment of Alliance of women’s associations, was experienced as degradation of women’s organisations and women themselves by a great number of delegates. And many AFŽ activists stopped working as a response“. BOŽINOVIĆ, Žensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku, 174. 86 Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema so called women’s question, the way to the gradual return of the women to the household, political passivation for a great number of women60 and an end to the intense interest for the change of gender relations in the family and society. The women’s question from that point on is treated as integral part of the class question, which is presented as a key social problem on which all others can be reduced to. Somewhat simplified, starting from the viewpoint that the essence of the social injustice is in the unfair economic distribution (and its typical example is class inequality), the solution to the class question is simultaneously the solution to the “women’s question.” A little differently formulated: “Starting from the Marxist standpoint that women’s liberation can be achieved only on the realization of the ‘association of the free manufacturers’, women’s question is a component of the class question”. As the class question in Yugoslavia had been considered as solved, it was possible to claim “that the woman today is actually and formally equal in our society”.61 In general, the period from the year 1950 to the year 1970 is the period of economic prosperity and growth of the standard of living in SFRY; and from the 1960s the period of opening of the borders and total liberalization of the society. Specifics of the Yugoslav “third way” after the conflict with Stalin in 1948, in first line partial democracy (institutionalised in the form of “self-managing socialism”), a relatively wide space for creative freedom in arts and sciences62 and relative openness of the country to the West (which secured continual circulation of goods, people and ideas), painted one peculiar landscape. The period from 1953 and especially from 1957 to 1961 was marked by high rate of industrial and agricultural production and the rise of the number of people employed, with strong transfer of people from agricultural to non-agricultural sector and mass migrations to the cities. Not equally fast, but in those years the standard of living also rises, first of all because of significantly larger total production, the rise of the national income, larger employment and productivity of work, the rise of net personal incomes in the social economic sector, real purchasing power of the population and available consumer goods. A significant change in structure of personal consumption occurred, in food, clothing, habitation, education, satisfaction of cultural and health needs, improvement of social security and others. Changes were moving in the direction of a reduction of costs of nutrition, and a rise of costs of industrial consumer goods and other services. Lowering of the 60  Participation of women in the decision-making bodies constantly diminished from the end of the war. In the year 1949/50 in elections for national committees there were two thirds more women than in the elections two years later. Already in 1963 in the Federal Parliament percentage of women was only 15,2. Six years later the number fell to 6,3%. Žena u privredi i društvu SFR Jugoslavije, osnovni pokazatelji, 4; BOŽINOVIĆ, Žensko pitanje u Srbiji u 19 i 20 veku, 249. 61  Vjekoslav KOPRIVNJAK, “Uvodnik u temat“, Žena, 4–5/ 1980, 10. 62  Under the assumption that some central system and ideological categories are not to be questioned, like: general historically progressive character of socialism in relation to capitalism, personality and work of Josip Broz Tito, one party system and absolutely positive role of the partisan movement during the Second World War. Mladen LAZIĆ, Promenei otpori - Srbija u transformacijskim procesima, Beograd: Filip Višnjić, 2005, 66-70. 87 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective nutrition costs is the basic reason for the raising of costs for other purposes which are the characteristics of the structure of personal consumption of a higher standard.63Because of the economic model of self-management which in itself contained elements of capitalism (autonomy of the company) and of ethatism (centralized planning), Yugoslavia did not only get out of the crisis but also entered the most prosperous period of its existence. The 1950s were also a period of intensive social transformation from the imperative of production towards the imperative of consumption64, and the transformation of Yugoslavia to a consumerist society with the elements of a market economy. Social values in Yugoslavia became increasingly determined by purchasing power and material property, and new and modern became the goals to strive for. The trend of growth of citizens’ purchasing power from the 1950s on, and with it of total quality of life was followed by a growing belief that it is a need of the modern times, but also a human’s right.65Except for opening to the economic influences from the West, the split-up with Stalin and the East bloc lead to the increasing openness to the cultural influences and products of western popular culture (like film, magazines, literature, music and fashion) which often promoted values different from those of the socialism. Janjetović visually describes this change as jumping “out of Stalin’s overcoat into Elvis’s jacket“ [“iz Staljinovog šinjela u Elvisovu jaknu”], and explains: “The split with the Soviet Union and a gradual closeness to the West, in connection with the economic success during the 1950s, finally made conditions for popular culture to not only develop but gradually gain its independence as an autonomous cultural segment which, as time passed by, had less and less in common with the official cultural politic and more with the free market of entertainment – still remaining in one part tied to the social system and its values“.66 According to the same author, a big role in spreading the influence Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema of popular culture was (in particular) by the entertainment press whose content looked increasingly like the content of the western press.67 From the early 1950s comic books with American heroes are being published, while in the 1960s titles from popular literature, like westerns, love, crime and detective novels had huge circulation.68. Practically everything from the US literal and fine art scene, including works of top contemporary authors and artists were also available for the people of Yugoslavia. During the 1950s so called popular music is being developed, and jazz, not long ago considered “a product of degeneration of USA bourgeois culture” and according to Maksim Gorki “music of the greasy and fat capitalists”, also arrives.69 And at the end of the decade also rock’n’roll.70 Radio broadcasts of western music (from the beginning of the 1960s also rock’n’roll), and the production of records grows, and gramophone houses like RTB and Jugoton are publishing foreign musicians’ hits (singers and bands). A domestic music scene is being developed, first through the covers of foreign hits and later through original works. The development of television71 in the 1960s, when due to weak technical and insufficient personnel the lack of content was compensated with live Italian programs and transmission of entertainment and revue TV shows (like San Remo music festival), introduced pictures of abundance and glamour in growing number of homes across the country and served for copying of music and fashion styles. Frames of new consumerist ambient, and new consumerist imaginarium, are drawn by openings of supermarkets, organizations of fairs in which goods of wide consumption were being presented (wash machines, refrigerators, TVs, electrical stoves…), and by the end of the 1960s products of brands such as Coca cola, Nestle, Dr. Oetker, Nivea, Dior, Helena Rubinsein and others have long been available. The number of foreign tourists rapidly grows. And the interest for learning English language grows year after year. The 1960s are also the time of total domination, and great popularity of foreign, 63  BILANDŽIĆ, Hrvatska moderna povijest, 383-396; Takođe, Ibrahim LATIFIĆ, JUGOSLAVIJA 19451990 (razvoj privrede i društvenih djelatnosti), 22-23. http://www.znaci.net/00001/120.htm (15. 05. 2017). 64  As Jambrešić Kirin and Blagaić formulate, one macro social change when it comes to the turn from “the world of production“ to “the world of consumption“. Renata JAMBREŠIĆ KIRIN, Marina Blagaić, “The Ambivalence of Socialist Working Women’s Heritage: a Case Study of the Jugoplastika Factory“, Narodna umjetnost 50/ 2013, 59. 65  “New economic policy which would be more oriented toward consumption“ and that it is time for a generation that carried out the revolution to “enjoy life“ and to improve its “quality of life“, was announced by Josip Broz Tito in 1955:“Today’s generation invested much effort into rebuilding of the country, now it deserves to live better and some tasks need to be given to future generations“. According to: Ivana DOBRIVOJEVIĆ, “Industrijalizacija“, in Nikad im bolje nije bilo? Modernizacija svakodnevnog života u socijalističkoj Jugoslaviji, (ed.) Ana PANIĆ, Beograd: MIJ, 2015, 35. Igor Duda states that Program of the League of Communists of Yugoslavia from 1958 foresees “more comfortable life“, property “over various products of consumption“, achieving “better servicing of consumers with goods“ and care for their “everyday needs and supply, for their relaxation and entertainment“. Igor DUDA, Pronađeno blagostanje: Svakodnevni život i potrošačka kultura u Hrvatskoj 70-ih i 80-ih, Zagreb: Srednja Evropa, 2010, 18. 66  Zoran JANJETOVIĆ, Od ,,Internacionale“ do komercijale: Popularna kultura u Jugoslaviji 1945– 1991, Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2011, 17. This process as the process of americanisation of Yugoslav society in detail analyses Radina Vučetić in her book Koka-kola socijalizam. Amerikanizacija jugoslovenske popularne kulture šezdesetih godina XX veka.Videti: Radina VUČETIĆ, Koka-kola socijalizam. Amerikanizacija jugoslovenske popularne kulture šezdesetih godina XX veka, Beograd: Službeni glasnik, 2012. 67  Ibid, 77-84. It needs to be said that this didn’t go without resistance. Intellectual public and official instances often labelled these contents as worthless, decadent, but also justified it by commercial reasons, as the ground for the survival of journalist-publishing houses. More: Reana SENJKOVIĆ, Izgubljeno u prijenosu: pop iskustvo soc kulture, Zagreb: institut za etnologiju i fokloristiku, 2008, 51-82. 68  For example, crime and detective novels were printed in millions. Predrag Marković states that only daily newspaper Politika published around 150 of such titles yearly, during the mid-1960s. Predrag MARKOVIĆ, Beograd između Istoka i Zapada, 1948-1965, Beograd: Službeni list SRJ, 1996, 483. 69  VUČETIĆ, Koka-kola socijalizam. Amerikanizacija jugoslovenske popularne kulture šezdesetih godina XX veka, 166. See also JANJETOVIĆ, Od ,,Internacionale“ do komercijale: Popularna kultura u Jugoslaviji 1945–1991, 112-137. 70  In regard to Elvis Presley, it is interesting that he becomes popular already in the 1950s, and in 1956 Borba prints an article about him. In the same year Ivo Robić tries himself in the new genre. VUČETIĆ, Koka-kola socijalizam. Amerikanizacija jugoslovenske popularne kulture šezdesetih godina XX veka, 187188 i 194-195. Se also, JANJETOVIĆ, Od ,,Internacionale“ do komercijale: Popularna kultura u Jugoslaviji 1945–1991, 138–171. 71  On development of television in Yugoslavia, see: Ildiko ERDEI, “Novi život na “malom ekranu“ i oko njega: počeci televizije u socijalističkoj Jugoslaviji (1955–1970)“, in Issues in Ethnology and Anthropology, 10 (2)/ 2015, http://www.anthroserbia.org/Content/PDF/Articles/93969b31c0d740bf96f851e5aca9ecea.pdf. (12. 05. 2017.) 88 89 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective most of all US TV shows and films, Disney characters, cowboys, and Indians, of stories and pictures which played a big part in acceptance of new values and views on life of all generations of Yugoslav society, by daily introduction of Yugoslav citizens to the American dream. In particular a large role in the reception of those influences, without a doubt, was film. As it was already mentioned, almost right after the war central movie studios were being established, so that in 1951 in each of six republics there was one film centre, and the number of movie theatres doubled to up to around 920.72 Watching movies was a favourite entertainment after the war and the number of movie goers has continuously rose – from 31 520 000 in 1946 to almost double - 67 926 000 at the end of 1950.73After a conflict with Cominform (Information Department of Communist and Working Parties) in 1948 instead of Soviet films which dominated by then, importation of movies from the West starts, enabled by the financial aid from the USA.74 Introduction of socialist self-management for the young film industry meant dissolution of the Committee for Cinematography which was built after the war and establishment of Association of Film Workers of Yugoslavia. Since then the production groups of the Association had, in theory, the ability to establish their own financial means through distribution contracts, renting and leasing, income from co-production and alike. Even though due to a lack of development in the film industry that did not come to life up to 1956 when Basic Law on Film was adopted, which changed state subventions with tax on cinema tickets (17-20%)75 that also influenced the larger commerciality of domestic film production. The taste of the audience and the marketability of the movies either filmed or imported became an increasingly important factor. One of the most symbolic milestones when it comes to film, represents the screening of the American musical “Bathing Beauty“ in 1950. “Bathing Beauty“, from 1944, by the director George Sidney with Esther Williams in the main role, was for Yugoslavs the representation of opulence and material wealth which was a far cry from the life in general destitution in which the people still lived. With this film, its pretty girls in bathing suits and jazz music, first pictures of western consumerist world entered Yugoslav everyday Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema life. The film had enormous popularity. People waited in lines for a movie ticket and many have seen it multiple times. It can be assumed that for the most of the viewers it represented, even for a short while, an escape from the dreaded reality of the post-war poverty and memories of war that were still fresh. Evaluating the reasons of the popularity of this film in Belgrade, Bogdan Tirnanić says: “(....) in that heroic time during which only one colour existed, when everything was uniformed, poor, without softness, time of epic greyness, ’Bathing Beauty’ introduced the element that was just devastating. The first strike of that film, which was some kind of spirit atomic bomb that absolutely devastated everything “.76 Along with the large viewership of the movies imported from the west77, with Vesna by František Čap in 1953 as one of the first films of “easy genre”, the production of domestic movies whose primary goal was to entertain the audience also starts. Hider Petterson, speaks of Yugoslavia, from the end of the 1950s, as unique among “communist” countries in the time of the Cold War and its openness to mix cultural elements of socialism and capitalism. He highlights the meaning of liberal visa arrangements, travel and Yugoslavs leaving to work temporarily into western countries, but also the significance of western media in creating a consumer society, and evaluates the 1960s and 1970s as its golden era, when the economic miracle happened, though, at the expense of large debt and loans by the country, for the purpose of sustaining the living standard.78That economic miracle had its other face. The introduction of self-management demanded profitability from the companies, and the companies had to rely on income, from the subventions and from the market sales.79After tax deduction, the income stayed within the company, without interference from the state (except from abiding by the rule on minimal personal income according to level of education), but with strong participation from the municipalities.80 During the other half of the 1950s comes a change in payment politics, so after 1955 a system of centralized salary determination is left behind, and in 1958 a system of payment according to performance was introduced, and the level of salaries of individual workers became dependant on the “success of the working place at the market“ and incitement for competition among self-managers was provided „not only inside, but between working positions“.81In the beginning 72  Dejvid A. KUK, Istorija filma II, Beograd: Clio, 2007, 526. 73  Ibid. 74  Ljubodrag DIMIĆ, Agitprop kultura. Agitpropovska faza kulturne politike u Srbiji 1945-1952, Beograd: Rad, 1988, 179. 75  Ibid, 527; Even though the workers in the film industry had a legal freelance status from the fifties, hence the directors had to always look for new projects and were responsible for the economic success of the film, they were not completely left to the market. They used social infrastructure of the studio and laboratories, institutions funded art movies, not only entertainment. Some movie directors have established independent film companies during the sixties, which provided them with economic independence (for example Neoplanta) and became source of income, so we can talk about the establishment of some king of public-private partnership that produces and distributed films across Yugoslavia. Gal KIRN, “Crni talas kao umjetnički izraz ‘Praxisa’?“, in Praxis : društvena kritika i humanistički socijalizam : zbornik radova sa Međunarodne konferencije o jugoslavenskoj ljevici: Praxis-filozofija i Korčulanska ljetna škola (1963-1974), (eds.) Dragomir Olujić Oluja, Krunoslav Stojaković, Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung, 2012, 252-253. 76  According to DIMIĆ, Agitprop kultura. Agitpropovska faza kulturne politike u Srbiji 1945-1952, 179. 77  See more in VUČETIĆ, Koka-kola socijalizam. Amerikanizacija jugoslovenske popularne kulture šezdesetih godina XX veka, 79-144. Radina Vučetić cites another and not meaningless information: defined in numbers, American movie was four to five cheaper than Soviet, and brought about twenty times more profit. Ibid, 103-104; Videti i JANJETOVIĆ, Od ,,Internacionale“ do komercijale: Popularna kultura u Jugoslaviji 1945–1991, 172.–218. 78  Patrick Hyder PATTERSON, Brought and Sold: Living and Losing the Good Life in Socialist Yugoslavia, Ithaca, United States: Cornell University Press, 2011, 134. 79  Darko SUVIN, SAMO JEDNOM SE LJUBI. Radiografija SFR Jugoslavije, 1945.-72. Uz hipoteze o početku, kraju i suštini, Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung, 2014, 231. 80  Ibid, 232. 81  Vladimir UNKOVSKI- KORICA, “Jugoslovensko samoupravljanje: upravljanje radništva ili upravljanje radništvom?“, in E-zbornik: Nasleđe jugoslavenskog socijalizma. Promišljanje. Razgovor. Rasprava. Kritika, (eds.) Marijana STOJČIĆ, Dragomir OLUJIĆ, Beograd: Forum za primenjenu istoriju, 2014. no longer available. 90 91 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective of the 1960s, after a decade of continuous economic growth, there was a crisis.82 The solution was sought in the economic reforms in 1963 and 1965 in the direction of further weakening of the state’s role, its decentralization and liberation of the market.83 Gal Kirn cites that socialist companies entered into fierce competition which reflected increasing inter-regional differences. Yugoslavia faces, among other things, increasing dependence on foreign loans, a significant rise of social differences and increasing inequalities in society, an enormous rise of unemployment and from the middle of the 1960s occurrence of “workers temporarily working abroad” (i.e.Gastarbeiter).84According to Suvin, unemployment, if counting the number of workers abroad and persons looking for job, from 1960 when it was 10%, up to 1969, has risen to 13.5 %. Considering that the Yugoslav community was imagined as the community bound by work, unemployment meant exclusion from the full membership and social right, moral and material marginalization. The work force encompassed two large groups of workers: those who had a steady job and “those who from then on we started recognizing as ‘precariat?’”: “people trapped for a long time between unemployment and staying at home from one side and from the other trapped by the insecure and unsteady jobs, paid poorly and poorly supervised, hence the places of the more cruel exploitation”.85 Socio-economic, political and cultural processes through which the Yugoslav society went through inevitably reflected on the position of women. As mentioned previously, paid work and education for women (followed by very advanced legal regulation) were seen as the most important factors of women’s emancipation. Yugoslav legislature gave guarantees of gender equality and within it were built all international conventions which regarded the position of women, and after WWII the number of women who were entering the work market constantly rose.86 Mass penetration of women into the Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema economy of socialist Yugoslavia brought with it a new situation, where women were active in regular jobs, as socio-political workers and active at home. On the other side, social and political engagement of women started to decrease already from the 1950s. Already then activists of the AFŽ started to record an increase in attitudes about how “we developed socialism in such great measure that woman can go back home and raise children”87, and weakening of ideological enthusiasm in combating patriarchal attitudes which were earlier harshly judged as backwards and counter-revolutionary.88According to Stojaković’s opinion, some of the reasons could be found in the lack of need for major work force engagement. Also, with the introduction of selfmanagement, pressure on companies to show positive results influenced a reduction of subventions for social standard institutions (kindergartens and nurseries)and a discharge of the work force with lower qualifications (which were dominated by women).89Along with that, mass migrations into the cities were not followed by adequate measures which would make women from the rural places employable in urban areas90, which made them structurally excluded from the public domain, and left them without a possibility to acquire economic independence and burdened with children care. While until then realized social care for children and mothers91 becomes too expensive, leaving work for one part of women also meant liberation from double burden – in the work place and in household. Although some attempts were made on socializing of jobs which are done at home through opening of services for women, their services were used by a very low number of women.92A similar situation was with the restaurants of social nutrition which were mainly used by single men.93 In a survey conducted by the magazine “Practical woman” (Praktična žena) in June 1956 one of the questioned women describes the situation like this: “You say that my work day lasts 13 hours. Thank you a lot! For me it lasts almost 18. I’m exaggerating? I would like you were in my place… First, I’m on my feet for 8 hours, on the counter. Then there’s cooking, washing, darning, cleaning. Double shifts, four times going to work and back. And my husband won’t even take the laundry to wash or to go to the market when he has time”. Another statement is also very illustrative: “I often listen 82  Videti više, SUVIN, SAMO JEDNOM SE LJUBI. Radiografija SFR Jugoslavije, 1945.-72. Uz hipoteze o početku, kraju i suštini, 235-238. 83  Market reform of 1965 included so called 4D policy: decentralisation, removal of state control (“deetatizacija”), depolitisation and democratization. See, Gal KIRN, “Klasne borbe u socijalističkoj Jugoslaviji“, http://tclinija.net/klasne-borbe-u-socijalistickoj-jugoslaviji/ (17. 05. 2017). On goals of Economic Reform, see also MILENKOVICH in GANSCHOW, Thomas, BERTSCH, Gary (eds.), Comparative Communism: The Soviet, Yugoslav, and Chinese Models, San Francisko, CA: Freeman, 1976, 352-362. Also, SUVIN, SAMO JEDNOM SE LJUBI...,238-239. 84  See more: Gal KIRN, “Klasne borbe u socijalističkoj Jugoslaviji“, http://tclinija.net/klasne-borbe-usocijalistickoj-jugoslaviji/ (17. 05. 2017). On phenomenon of Gastarbeiter see: Boris BUDEN, ”Gastarbajteri, glasnici budućnosti”, http://www.slobodnifilozofski.com/2012/08/boris-buden-gastarbajteri-glasnici.html (10. 05. 2017). On educational structure of migrant workers in that period see SUVIN, Samo jednom se ljubi, 293. 85  Ibid, 294. 86  From the mid-1950s, the average rate of women employment growth was higher than the average rate of employment growth of all people. The percentage of women participating in total employment in Yugoslavia in 1954 was 24,8%, in 1964 it was 29,2% ad in 1974 – 33,9%. In the late 1960s and early 1970s the highest percentage of women employed were of a lower education, followed by middle level education, and as a third category women with higher education. At the beginning of the 1970s this category grew the fastest. Total employment rate in former Yugoslavia from the 1950s to 1990s increased 4,5 times. However, participation of women in total number of employed people is very diverse when different parts of the country are considered. The biggest percentage of women employed was in Slovenia (45,7%), while the lowest was in Kosovo (22,9). GUDAC-DODIĆ, “Položaj žene u Srbiji (1945–2000)“, 66. 87  Ibid, 64. 88  Karl KAZER, Porodica i srodstvo na Balkanu, Analiza jedne kulture koja nestaje, Beograd: Udruženje za društvenu istoriju, 2002, 441. 89  STOJAKOVIĆ, Rodna perspektiva novina Antifašističkog fronta žena (1945-1953), 69. 90  Anđelka MILIĆ, , “Preobražaj srodničkog sastava porodice i položaj članova“, in Domaćinstvo porodica i brak u Jugoslaviji: društveno-kulturni, ekonomski i demografski aspekti promene porodične organizacije, Anđelka MILIĆ, Eva BERKOVIĆ, Ruža PETROVIĆ (eds.), Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta, 1981,, 157. 91  Videti: Sanja PETROVIĆ-TODOSIJEVIĆ, “Analiza rada ustanova za brigu o majkama i deci na primeru rada jaslica u FNRJ”, in Žene i deca - Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka, (ed.) Latinka Perović, Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, 2006, 176-187. 92  Vera GUDAC DODIĆ, Žena u socijalizmu - Položaj žene u Srbiji u drugoj polovini XX veka, Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2006, 107. 93  Ibid, 108. 92 93 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective to a customer on the counter but I don’t hear them… I wasn’t on a syndicate meeting for four years. I am approximately on the same level (or even lower) on which I was when my first child was born…” For many of them the exit was going back home to the place which “naturally” belongs to them. Or in one of the survey’s participant’s words: “Now it’s like this: if she wants to be good at work she needs to neglect her family; If she does a good job at home than she’s not good at work. Therefore it is better for her to go back to the family. Or that we men take over that duty. But we are really not good at that. Just to be clear! I am not generalizing, but in my case it will be exactly like that. Though she does protest, but I doubt that it will help her.”94 Mitra Mitrović, among other, a pre-war communist and one of the prominent members of later abolished AFŽ, writes about this with exasperation: “And maybe as in no other question – suddenly one great span: from full civilization to full discrimination. Nothing unusual. Like from great fortune to total misery, or from completely developed country to total backwardness. But it seems like here, regarding this problem, almost more than in the racial and class issue, enslaving is more obvious, more complex, because it doesn’t depend only on the powerful, it doesn’t depend on distant and foreign, rich or white, but also on those closest, man, individual, father and brother, even son, who themselves cannot brake the chains of prejudices and attitudes, which are imposed on them too, understandably sometimes long ago, but which became an integral part of life and customs and house rules”.95 Already from the 1950s the occurrence of a trend different from one during and after the war can also be identified in the press. While the subjects of magazines during and after the war were mainly in connection to the people’s liberation struggle, political situation, but also to a new role and equal contribution of women first in the war, and then in the restoration of the country, from the 1950s the cult of femininity and beauty, the culture of dressing and fashion, rejected after the war, are starting to revive. Domestic illustrated and fashion magazines, which share images and news from the fashion world, are starting to be published, imitating their foreign role models.96 Daily newspapers gradually introduce their women pages, women columns which contain mainly advices for managing household, hygiene, and fashion and care. Representation of women as subjects, young and old, from the cities and villages, educated and just newly literate who with their personal effort do something for themselves in the domain of women’s rights and common good (whether they are in active women roles or roles from economy of care) which was dominant after the war, is changed with gradual reaffirmation of traditional women roles. Basic subjects of the women’s press Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema in the late 1950s are home as a paradigm of bliss and body as a paradigm of a more open sexuality and more direct seduction.97 This process can also be followed through the representation of women on film, especially in films that were made for wide audiences. Exactly because they interpreted contemporary reality in an easy and unpretentious way with the main goal to entertain, they simultaneously illustrated and followed the changes of Yugoslav society and changes in its orientation and values. Nebojša Jovanović notes that already in the early 1950s the figure of proletarian woman is gradually being changed with the figure of a housewife. As he states, that change is announced by the film “Lake” (Jezero, 1950) from the author Radivoj “Lola” Đukić. This film has a specific narrative which varies in future films98. For the purpose of this text, we will simplyfie this narrative thus: male protagonist is a social-realist hero who through devoted work gives his contribution to the restoration of the country and its bright future. In most cases he comes from the city to the village or to another backward part of the state which was not yet touched by the blessing of industrialization and socialist modernization. That mission requests sacrifices which his partner (wife or girlfriend) does not understand and/or is resisting them. Contrast between him and her (devoted only to realization of her own demands and trivial wishes, without a conscience and responsibility to the society, often spoiled, “hysterical” and demanding), are the base of this pattern. Image of women/housewives completely relying on men was no longer reserved for “bourgeois” women, but spreads on women in general. Image of marriage is in the spirit of conservative, monogamous model: man remains a worker and a provider for the family, and woman can be happy only with her man – she is no longer put in relation to work. She is a housewife with the entire burden that this stereotype traditionally bares.99 From the mid-1950s, image of a woman is ever more similar to western consumerist representation of femininity in which the level of beauty and attractiveness plays dominant role. From that standpoint is the analysis of the film “Love and Fashion” (Ljubav i moda, 1960) from the author Ljubomir Radičević very interesting.100 Heroine of the film is Sonja Ilić (Beba Lončar) a modern student from a big city whom we see in the introductory scenes of the 94  For all cited statements from the survey “Kako da se pomogne zaposlenoj ženi“ (Praktična žena, jun, 1956) we owe our gratitude to Jelena Tešija who turned our attention to them. 95  Mitra MITROVIĆ, Položaj žene u savremenom svetu, Beograd: Narodna knjiga, 1960, 8. 96  VUČETIĆ, Koka-kola socijalizam. Amerikanizacija jugoslovenske popularne kulture šezdesetih godina XX veka, 32-40. 97  Neda TODOROVIĆ-UZELAC, Ženska štampa i kultura ženstvenosti, Beograd: Naučna knjiga, 1987, 113-133. 98  Like films “Zenica” (Zenica) from 1957 from the authors Miloš Stefanović and Jovan Živanović, “It Was Not in Vain” (Nije bilo uzalud, 1957) from the author Nikola Tanhofer, “Only People” (Samo ljudi, 1957) from the author Branko Bauer and “On That Night” (Te noći, 1958) from the author Jovan Živanović. 99  For more, see: Nebojša JOVANOVIĆ, “Gender and Sexuality in the Classical Yugoslav Cinema, 19471962“, Chapter 4: “How the love was tempered: Labour, romance, and gender asymmetry in the construction cycle 1948-1958“, 131-179. 100  Here only a short review of this film will be made, first of all because of cult status which it almost immediately acquired. For a more detailed analysis, see: Maša MALEŠEVIĆ, “Iskušenja socijalističkog raja – refleksije konzumerističkog društva u jugoslovenskom filmu 60-ih godina XX veka”, Glasnik Etnografskoginstituta SANU 57(2)/ 2012114-115; Takođe, Branko Dimitrijević, Potrošeni socijalizam – Kultura, konzumerizam i društvena imaginacija u Jugoslaviji (1950-1974), Beograd: Fabrika knjiga: Peščanik, 2017, 104-113. 94 95 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema film as she drives her Vespa through Belgrade’s downtown in her pepito dress with a petticoat. In this film, Belgrade looks like any other western metropolis as presented in tourist promotional videos. Displays of wide streets with a picture of airport from which Belgraders fly to Rome and other destinations, young people dressed in the latest fashion and pictures of Kalemegdan terrace on which dances are being organized take turns. It is a modern carefree city of joy, music and glamour. The story has two narrative streamlines. First one describes Sonja’s and her friends’ efforts to get money for summer vacation, because aero club to which they belong cannot provide it for them. Second narrative line follows the effort of Belgrade fashion house Jugošik to organize in a short time a fashion show before their completion - fashion house Jugomoda which has betrayed their agreement on working together. Chief designer of Jugošik, Bora (Rade Bulajić) has a creative block. Inspired by his love for Sonja, he manages to design models for the show. And due to the web of circumstances, Jugošik is going to hire a group of young people from the aero club to present fashion collection to the audience instead of fashion models who did not arrive from Italy. In the final of the film we see a spectacular fashion show on the ship, with fireworks and contemporary top stars of Yugoslav popular music. As Maša Malešević states: “The subject of the film itself – fashion, as one of the most explicit products of consumer culture, and practically everything else, from the competition of two companies, or market business, to the complete omission of any reference to political organization of the country and its symbols (only indication is addressing with “friend” (“druže” and “drugarice”)), clearly shows to which measure has the idea of consumer society in socialist conditions become acceptable and affirmed practically without restraint”.101When we think about representation/s of women, the question which should be asked is: what is the place of women in the world whose image this film offers? In this framework, the world of work is a man’s world. Although, through the film, we find out that the girls are studying, the fields in which they study are, at least colloquially, connected to aesthetics, like architecture or art history. Studying in this context is not in the function of work, but in “getting a degree”. (Or how young men in the film formulate it: “Oh, come on, please don’t, Žizabel! Like it’s a real science – art history.” “I’m telling you a tale. Frescoes, monasteries, Sponza [gothic-renaissance palace in Dubrovnik (comment by M. S.)]… and a degree” [“Ma, nemoj, molim te, Žizabel! K’o da je to sad neka nauka - istorija umetnosti.“ “Pričam ti priču. Freske, manastiri, Sponza [gotičko-renesansna palača u Dubrovniku prim. M.S.]... i diploma“]). If a stewardess and a secretary were excluded, whose vocations are in big part a continuation of traditional woman gender role from the private domain, there are no female characters in the movie who are in a relation to work. The secretary, whom we only see in the work place, is presented in situations where she technically assists men in their work, paints her nails, is making herself pretty or takes out food. Main female character, Sonja, is beautiful, young and nourished, dressed by the latest fashion, object of male desire, inspiration and a muse. Her world is framed by her romance with Bora, her hobby and social events. She is a personification of a woman of the new age and very fast becomes a model to strive to. It should be mentioned again that this process of reaffirmation of traditional gender stereotypes has developed gradually and it is not singular in its meaning. It is characterized by various contradictions and oscillations between efforts for women emancipation and perpetuating of gender essentialism and it reflected ambivalence of Yugoslav socialism when it comes to women’s position. Due to circumstances, entering the Second World War, and after that the participation in rebuilding the country for significant number of women represented the path of politicization and political subjectivization. Their participation was necessary for those activities. The official stance during all the time of the existence of Yugoslav Socialism was that women right to work and to participate in political life is non-questionable attainment of war and revolution. At the same time, representation of the woman’s double role as worker and mother, as the one who is primarily responsible for reproduction and family, was never actually questioned. That inevitably led to double burden for women. With the development of “market socialism”102 and consumer society, one of the results of these processes in the 1960s is that we can talk about two parallel representations of woman being sustained and connected – a woman as a “socialist working human” in public domain, i.e. official discourse with western consumerist representation of femininity in private domain. Dominant ideology of the everyday life is consumerist. Woman-role model is the one who successfully balances between caring mother, homemaker, wife and working woman, at the same time not questioning her own beauty, sexual attraction and femininity. Deep conflicts between the demand for equality of men and women in theory and implicitly encouraged deep gender asymmetries, can be recognized in popular culture of that time. Interesting illustration of this in film can be found in an unpretentious comedy, “Men – yesterday, today and…”, directed by Milo Đukanović in 1963 which deals with marital life and malefemale relations. Mira (Olivera Marković) is a medical doctor who struggles with constant balancing between her job and household care, her addle-headed husband Žika (Slobodan Perović) and their four children. Outlines of the life of one “average Yugoslav family” can already be seen in opening credits which lead us into the place of events. It is a big, modern residential building on whose terraces we see women shaking carpets, spreading laundry, washing windows and taking children away from the fence. While she’s getting ready for work, Mira simultaneously prepares breakfast, tries to prepare two youngest kids for the kindergarten, makes beds and assists Žika in his preparations. While she’s taking the kids to the kindergarten, Žika notices that she has no make-up and 101  Maša MALEŠEVIĆ, “Iskušenja socijalističkog raja...”, 115. 102  About „market socialism“, see more: Gal KIRN, „Klasne borbe u socijalističkoj Jugoslaviji“, http:// tclinija.net/klasne-borbe-u-socijalistickoj-jugoslaviji/ (17. 05. 2017) 96 97 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective no nail polish and adds that it wasn’t like that when “they got married” [“kad su se uzeli”], that she used to “sleep on the mirror” [“spavala na ogledalu”] in those days. Mira’s response is that she “didn’t have four children” [“nije imala četvoro dece”] when they got married. She takes her kids to the kindergarten where we see other women too giving their children to the kindergarten teacher (who is also a woman). In her office, after an exam she yawns weary. Žika’s work place is an office in which we see secretaries diligently typing and managers who are, without exception, all men. On her way home, Mira goes to pick up her children and to the groceries store. While she’s preparing lunch, she simultaneously explains to her boss that she is certain that “the records remained in the chamber” [“snimci ostali u komori”] because, unfortunately, she had to hurry home to “make lunch” [“spremi ručak”]. After the lunch with which Žika is not satisfied, Mira vacuums the apartment while Žika reads the papers. Under the excuse that he needs to go to a meeting, in the evening Žika goes to a pub with his colleagues who are all men. On his way back, tipsy Žika hugs his wife who is already asleep in their bed, and says that he would like another kid which Mira refuses with the words: “Žika, please, leave me alone, I am sleepy and tired” [“Žiko, pusti me, molim te. Spava mi se, umorna sam”]. Rest of the film develops in the same direction. Among other things, with the humorous miniatures like the one where Žika tries to explain to his son the difference between his mother and a maid, when the boy notices that his mother does all the tasks which usually does the maid. Or through the dialogue: “How can’t you make a lunch when you’ve eaten so many times?” “I don’t know.” “But how does mom know?””She’s a woman” [“Kako ne znaš da spremiš ručak, a toliko puta si jeo?“ “Ne znam“ “A kako mama zna?“ “Ona je žena”].These humorous dialogues outline the horizon of the world in which household care is a “natural” woman’s responsibility. After a failed attempt to hire a maid and a quarrel (in which Mira explains to Žika that she is dead-tired, and he complains that she is acting like a “martyr”), Žika makes a suggestion that he takes a month off on sick leave and take care of the house and children. Shortly after this event the tables turn: Žika is no longer interested in nights out because he is too tired in the evening, he spends his time exclusively with the neighbours with whom he exchanges advices concerning household and marital life, and Mira completely overtakes his earlier (”male”) behaviour.103After many complications in which we see a marital crisis and a social pressure on Žika to behave as “a man should” [“kako se ponaša muškarac”] (a ridicule of the neighbours, threats of being fired, because he “will ruin them all” [“sve će ih upropastiti”]104), the denouement which film gives is very interesting. The solution is not in going back, but in a different division of tasks where work in a household will be a responsibility of Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema men and women. In the final of the movie, colleagues from the beginning of the film can be seen as they wash dishes or make desserts, and on the buildings terraces man and women working together. Regarding the position of women in Yugoslavia it is important to understand that the chasm between centre and the periphery is one of the key matters for understanding their position. Position of a woman in Yugoslavia varied considerably in relation to, not only their education and ability to travel, but also on the part of Yugoslavia in which they lived in and was it an urban centre or not. Simultaneously there were significant differences in the level of development of different Yugoslav republics, in possibilities and quality of life in developed and undeveloped, rural and urban areas of the country. Representation of a Yugoslav woman as “emancipated” and “westernized” illustrates the experience only of middle and higher middle class women from urban centres. Experience of most of the people (men and women) from rural and people living between rural and urban areas, as a rule, did not find its place in mythologized image of social progress in socialist Yugoslavia. Image of people on the margins of Yugoslav socialism was introduced in a significant measure by directors of the New Yugoslav Film (so called Black Wave).105. While on the one hand, Black Wave expanded the repertoire of male characters and the ways in which they were presented, there is an impression106 that in the representation of women stereotypical characters of women-victims dominated. Even when female characters are presented through various radical strategies in relation to representation of female body and sex, they do not go too far from stereotype displays of femininity, remaining in the frames of patriarchal pattern where female attempts on resistance are punished with violence, death and insanity. In a sense, anticipating the decades which were to come. Summary and concluding remarks The purpose of this essay was the analyses of the ways in which change in film representation of women from partisan as a revolutionary subject into house keepers and consumerists at the end of the 60s, related to changes in the socio-political context of socialist Yugoslavia and to abandonment of the issue of the emancipation of women as a social and political issue. It started from the simple assumptions that films occur in a certain socio-political context and that some value orientations are necessarily transcoded107into specific 103  Which can be interpreted as a sort of acknowledgement that male and female roles (as expected behaviour) are closely connected to, in this case, gender division of labour. 104  Colleague Rade (Bata Živojinović) warns Žika to get himself streight: “If our wives see this, we are bound to wear an apron“ [“Ako ovo vide naše žene, ne ginu nam kecelje“]. 105  New Yugoslav Film (for which later the name Black Wave was established) is regarding films created from 1961 to 1972. As an expression of rebellion against unachieved ideals of Yugoslav socialism it points to the cracks in an idealized image of socialist system: drawing attention to unemployment, juvenile delinquency, prostitution, economic poverty, marginalization of different social groups and similar. For a short review, see: KUK, Istorija filma II, 530-537.Videti više na primer: Greg DE CUIR, Jugoslovenski crni talas, Beograd: Filmski centar Srbije, 2011. 106  Any real conclusion demands deeper research. 107  Here the expression transcoding is used as determined by Douglas Kellner as processes and ways of transmitting social discourses into media texts. Daglas KELNER, Medijska kultura, Beograd: Clio, 2004, 95. 98 99 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective films. From that perspective, film representations of women also provide the space for evaluating success but also the limits of the emancipatory politics of the socialist Yugoslavia when it comes to achieving full equality between men and women. At the same time, in the limited domains of female emancipation during socialism, the weaknesses of the Yugoslavian emancipatory project in general are being interloped. An important part of the socialist project of modernization whose goal should have been freeing the work and the man and society based on solidarity, the value of work itself and autonomy of individual and society on the whole, was the liberation of women. Accomplishing gender equality in all segments of social life on one side, should have been the confirmation of surpassing traditional (patriarchal) society and the successful overcoming of all the barriers on the road to modernization of Yugoslavian society; on the other side, the evidence of the righteousness of the Yugoslav road into socialism. Mass participation of women in the war and in the revolution and ideological framework of the Communist Party of Yugoslavia created a political environment where formal and legal equality of women became part of the general principles of the party state. Paid labour and education of women (followed by very advanced legal regulations) were seen as the most important factors of women´s emancipation and it should have continued to be developed and to encompass all aspects of the social life. At the same time, women’s primary responsibility for reproduction and care for the family and household was never questioned. In the situation where most women worked outside the home as well, that resulted in double burden for women and consequently their passivity, as well focusing on lesser paid positions with small social power. Abolishing Women Anti Fascistic Front (AFŽ) and making the issue of female equality into a “common social issue... the issue of a general fight, the strength of socialism which is led by the Communist Association and Social Association of the Working People, the bearer of the socialist education of masses“108,is coinciding with times of the introduction of market elements into the Yugoslav economy, sharper competition between companies and gradual development of the consumer society. The already achieved level of what was imagined as the “infrastructure of female liberation”(nurseries, kindergartens, public kitchens, cheap self-serving restaurants and alike) becomes too expensive. In the decades to come we witness the process of reaffirmation of patriarchal women gender stereotypes, accompanying roles and the area of social life. The primary domain of a woman is the sphere of private, family and home, house work, care for children, the old and weak. Her character is sexualized or transformed into a home angel who seeks its self-fulfilment in love, marriage and a perfectly equipped home. A homemaker is again discovered as a repressed subject whose unrecognized and unpaid (physical and affective) work enables Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema family functioning, but also the functioning of society as a whole. Already in the middle of the sixties we can locate the beginning of the period which Darko Suvinnames names as les vingtminablesand finally even as déshonorantes (twenty inglorious and finally even despicable years).109According to him, in this period, the turn toward the market without planning and toward party territorially divided polyarchy represents a basic withdrawal from building a society based on justice, solidarity and human emancipation.110 Instead, already in the seventies, turning toward traditional sentiments, from national to cultural traditionalism, in short, turning toward conservative cultural values and their political expression, nationalism, is visible.111 In that sense, in spite of huge steps that were made during the socialist Yugoslavia when it comes to improvement of women’s rights, very early withdrawal from achieving full equality and equity between men and women, can be treated as anticipation of the giving up that came later. Inclusion into the fight to free the country as a fighter and worker in the background, then into building the country after the Second World War was for a lot of women a process of politicization and political subjectivation. Apart from realizing their own oppression, part of that process was realizing that for a change of their own position it was necessary to fight not only against occupiers, but often against the prejudices of comrades and their own friends (during and after the war). Transformation of the relatively autonomous AFŽ into mere transmission of the party’s will and then its abolishment in 1953 is the sign of what remained the constant for the duration of the existence of the socialist Yugoslavia – lack of readiness of the paternalistic state-party structures to truly submit levers of control over society and incite more intensive development of the democracy from below in which the women would be the actors of their own freedom. The control of the women’s organized activities and defining its activities from the party and state, has basically led to depoliticisation of women and so called women issues. Consequently, nominal social egalitarianism and patriarchal conscious which is built on hierarchies could co-exist without interference. Repressing the issue of equality and equity as second class in relation to the class issue, represented a lack of understanding that existence of appropriate institutional and normative framework and appropriate politics is necessary but not enough. Possibilities of creating a society based on equality and solidarity are in direct relation with the change of cultural patterns and 108  From the Resolution on creation of Yugoslav Women Association, umbrella organisation which was to replace AFŽ, quoted according to Ivana PANTELIĆ, Partizanke kao građanke. Društvena emancipacija partizanki u Srbiji 1945–1953, Beograd: ISI and Evoluta, 2011, 127. 109  Darko SUVIN, SAMO JEDNOM SE LJUBI. Radiografija SFR Jugoslavije, 1945.-72. Uz hipoteze o početku, kraju i suštini, 319. 110  Ibid. Todor Kuljić thought that inside Yugoslavia decentralization and removal of state control and transmitting jurisdiction to republics instead of socializing of the state (“podruštvljavanje države”) has led to essential strengthening of the republic bureaucracies which represent themselves as the protectors of the republic, and in time, of the national interests. In the decades to come the republic borders become ethnical, and the first carriers of these processes are the republic party oligarchies. Todor KULJIĆ, “TITO-sociološko istorijska studija“, Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka “Žarko Zrenjanin”, 2004, 108-126. 111  See more: Boris BUDEN, Želimir ŽILNIK, Uvod u prošlost, Novi Sad: kuda.org, 2013, 103-111. http:// www.kuda.org/sites/default/files/Uvod%20u%20proslost_web.pdf (12.05.2017). 100 101 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective values whose basis is the belief in hierarchy between human beings of unequal characteristics and unequal possibilities for access to social power. Power inequality between men and women is the first relationship of domination and exclusion with which the persons during socialisation encounter. In that sense, it is a model for accepting as “natural” other systems of domination and diverse hierarchies of power112 which share the same cultural basis – belief that superiors should control the inferiors. Re-examining the socialist project of women’s emancipation and its reach offers important lessons for rethinking today’s emancipatory projects. The issue of social justice is more relevant than ever. Every re-examination of possible alternatives demands the need to analyse the ways in which social structures reproduce the relationships between domination and exploitation, limiting the life chances of whole categories of people and keeping them in a repressed position. In addition, no less important, cultural patterns and narratives which justify such relationships, strengthen them and reproduce them continuously. Such re-examination would have to include various levels on which the structures of privilege and oppression are being reproduced, because they are complementary and inter-dependant.It is important to recognize the complexity of how class, gender, nation and lack of agreement to choose between injustices are interloped. Only then it is possible to open the space for political projects which aim for radical society change, revolutionary political movements that will transform the whole society which is not crossed with lines of class but also gender, racial and heterosexual and every other form of repression and exploitation. Only when approaching phenomena in their whole complexity, recognizing the ways the oppression is built into institutional and social structures, as well as the aspects of culture that make it possible and acceptable, the alternatives to hegemonic model based on the logic of profit, capital and nation, become possible – with the understanding that without creating a society of active citizens, who take and carry responsibility for political processes and solving social issues, that will just stay another unfulfilled promise. Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema BIBLIOGRAPHY 112  John L. HODGE, The Cultural Basis of Racism and Group Oppression: An Examination of Traditional “Western” Concepts, Values and Institutional Structures Which Support Racism, Sexism and Elitism, Berkeley California: Two Riders Press, 1975, 233. BANIĆ GRUBIŠIĆ Ana,“Antropološki pristup medijima – kratak pregled (sa posebnim osvrtom na igrani film)”, Antropologija 13 (2)/ 2013, 135–155. BARIC, Stephanie, „Yugoslav War Cinema: Shooting a Nation that No Longer Exists“, MA thesis 2001, Concordia University Montreal, 2001. BILANDŽIĆ, Dušan, Hrvatska moderna povijest, Zagreb: Golden marketing, 1999. BLAGOJEVIĆ, Marina, “Žene i muškarci u Srbiji 1990-2000. Urodnjavanje cene haosa”, in Srbija krajem milenijuma, razaranje društva, promene i svakodnevni život, (eds.) Silvano BOLČIĆ, Anđelka MILIĆ, Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, 2002, 283-314. BOŽINOVIĆ, Neda, Žensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku, Beograd: Devedesetčetvrta: Žene u crnom, 1996. BUDEN, Boris, „Gastarbajteri, glasnici budućnosti“, http://www.slobodnifilozofski. com/2012/08/boris-buden-gastarbajteri-glasnici.html (10. 05. 2017) BUDEN, Boris, ŽILNIK, Želimir, Uvod u prošlost. Novi Sad: kuda.org, 2013. http:// www.kuda.org/sites/default/files/Uvod%20u%20proslost_web.pdf (15.05.2017) ČALIĆ, Mari-Žanin, Istorija Jugoslavije u 20. veku, Beograd: Clio, 2013. ČIRIĆ-BOGETIĆ, Ljubinka, „Odluke Pete zemaljske konferencije KPJ o radu među ženama i njihova realizacija u periodu 1940-1941. godine“, in Peta zemaljska konferencija KPJ: zbornik radova, (eds.) Zlatko ČEPO-Ivan JELIĆ, Zagreb: Institut za historiju radničkog pokreta Hrvatske: Školska knjiga, 1972, 75-97. http://www. znaci.net/00003/661.pdf (19. 5. 2017) DE CUIR, Greg, Jugoslovenski crni talas, Beograd: Filmski centar Srbije, 2011. DIMIĆ, Ljubodrag, Agitprop kultura. Agitpropovska faza kulturne politike u Srbiji 1945-1952, Beograd: Rad, 1988. DIMITRIJEVIĆ, Branko, Potrošeni socijalizam – Kultura, konzumerizam i društvena imaginacija u Jugoslaviji (1950-1974), Beograd: Fabrika knjiga: Peščanik, 2017. DOBRIVOJEVIĆ, Ivana, „Industrijalizacija“, in Nikad im bolje nije bilo? Modernizacija svakodnevnog života u socijalističkoj Jugoslaviji, (ed.) Ana PANIĆ, Beograd: MIJ, 2015, 34-35. DREZGIĆ, Rada, „Bela kuga“ među „Srbima“. O naciji, rodu i rađanju na prelazu vekova, Beograd: Albatros Plus: Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2010. DUDA, Igor, ”Uhodavanje socijalizma”, in Refleksije vremena 1945. – 1955, Zagreb: Galerija Klovićevi dvori, 2013, 10–40. DUDA, Igor, Pronađeno blagostanje: Svakodnevni život i potrošačka kultura u Hrvatskoj 70-ih i 80-ih, Zagreb: Srednja Evropa, 2010. ERDEI, Ildiko, „Novi život na „malom ekranu“ i oko njega: počeci televizije u socijalističkoj Jugoslaviji (1955–1970)“, in Issues in Ethnology and Anthropology, 10 (2)/ 2015, 405-426. http://www.anthroserbia.org/Content/PDF/ Articles/93969b31c0d740bf96f851e5aca9ecea.pdf (12. 05. 2017). ERLICH ST., Vera, Jugoslavenska porodica u transformaciji, studija u tristotine sela, Zagreb: Liber, 1971. 102 103 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema GANSCHOW, Thomas, BERTSCH, Gary (eds.), Comparative Communism: The Soviet, Yugoslav, and Chinese Models, San Francisko: W. H. Freeman, 1976. GOFFMAN, Erving, Gender Advertisements, New York: Harper and Row Publishers,1979. GUDAC-DODIĆ, Vera, „Položaj žene u Srbiji (1945–2000)“, in Žene i deca Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka, (ed.) Latinka Perović, Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, 2006, 33-130. GUDAC-DODIĆ, Vera, Žena u socijalizmu - Položaj žene u Srbiji u drugoj polovini XX veka, Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2006. HALL, Stuart, ,,Representation, meaning, and language”, in Representation: Cultural Representations and Signifying Practices, (ed.) Stuart HALL, London: Sage Publications, 1997, 13-75. HODGE, John L., The Cultural Basis of Racism and Group Oppression: An Examination of Traditional “Western” Concepts, Values and Institutional Structures Which Support Racism, Sexism and Elitism, Berkeley California: Two Riders Press, 1975. JAKOVINA, Tvrtko, Socijalizam na američkoj pšenici: (1948-1963), Zagreb: Matica hrvatska, 2002. JAMBREŠIĆ KIRIN, Renata, ”Moderne vestalke u kulturi pamćenja Drugog svjetskog rata”, in Dom i svijet, (ed.) Sandra PRLENDA, Zagreb: Centar za ženske studije, 2008, 19–54. JAMBREŠIĆ KIRIN, Renata,”Žene u formativnom socijalizmu”. in Refleksije vremena 1945. – 1955. (ed.) Jasmina Bavoljak, Zagreb: Galerija Klovićevi dvori, 2012, 182–201. JAMBREŠIĆ KIRIN, Renata, BLAGAIĆ, Marina, „The Ambivalence of Socialist Working Women’s Heritage: a Case Study of the Jugoplastika Factory“, Narodna umjetnost 50/ 2013, 47-73. JARVIE, Ian Charles, Towards a Sociology of the Cinema - a Comparative Essay on the Structure and Functioning of a Major Entertainment Industry, London: Routledge and Kegan Paul, 1970. KELNER Daglas, Medijska kultura, Beograd: Clio, 2004. JANJETOVIĆ, Zoran, Od ,,Internacionale“ do komercijale: Popularna kultura u Jugoslaviji 1945–1991, Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2011. JOVANOVIĆ, Nebojša, „Gender and Sexuality in the Classical Yugoslav Cinema, 1947-1962“, PhD dissertation, Central European University Department of Gender Studies Budapest, 2014. KRASNIEWICZ, Louise, “Round up the Usual Suspects: Anthropology goes to the Movies“, Expedition 48 (1)/ 2006, 8-14. JOVIĆ, Dejan, Jugoslavija- država koja je odumrla. Uspon, kriza i pad Četvrte Jugoslavije, Zagreb: Prometej i Beograd: Samizdat B92, 2003. KAZER, Karl, Porodica i srodstvo na Balkanu, Analiza jedne kulture koja nestaje, Beograd: Udruženje za društvenu istoriju, 2002. KIRN, Gal, “Crni talas kao umjetnički izraz ‘Praxisa’?“, in Praxis : društvena kritika i humanistički socijalizam : zbornik radova sa Međunarodne konferencije o jugoslavenskoj ljevici: Praxis-filozofija i Korčulanska ljetna škola (1963-1974), (eds.) Dragomir OLUJIĆ OLUJA, Krunoslav STOJAKOVIĆ, Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung, 2012, 250-260. KIRN, Gal, „Klasne borbe u socijalističkoj Jugoslaviji“, http://tclinija.net/klasneborbe-u-socijalistickoj-jugoslaviji/ (17. 05. 2017). KOPRIVNJAK, Vjekoslav, „Uvodnik u temat“, Žena, 4–5/ 1980, 6–15. KUK, Dejvid A., Istorija filma II, Beograd: Clio, 2007. KULJIĆ, Todor, “Jugoslovensko radničko samoupravljanje”, http://eipcp.net/ transversal/0805/kuljic/sr (30.05. 2017). KULJIĆ, Todor, TITO-sociološkoistorijska studija, Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka “Žarko Zrenjanin”, 2004. LATIFIĆ, Ibrahim, JUGOSLAVIJA 1945-1990 (razvoj privrede i društvenih djelatnosti). http://www.znaci.net/00001/120.htm (15. 05. 2017). LAZIĆ, Mladen, Promene i otpori - Srbija u transformacijskim procesima, Beograd: Filip Višnjić, 2005. LIM, Antonjin, LIM, Mira, Najvažnija umetnost - Istočnoevropski film u dvadesetom veku, Beograd: Clio, 2006. MALEŠEVIĆ, Miroslava, “Iskušenja socijalističkog raja – refleksije konzumerističkog društva u jugoslovenskom filmu 60-ih godina XX veka”, Glasnik Etnografskog instituta SANU 57(2)/ 2012, 107–123. MARKOVIĆ, Predrag, Beograd između Istoka i Zapada, 1948-1965, Beograd: Službeni list SRJ, 1996. MILIĆ, Anđelka, „Promene društveno-ekonomskih obeležja domaćinstava“, in Domaćinstvo porodica i brak u Jugoslaviji: društveno-kulturni, ekonomski i demografski aspekti promene porodične organizacije, (eds.) Anđelka MILIĆ, Eva BERKOVIĆ, Ruža PETROVIĆ, Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta, 1981, 19-76. MILIĆ, Anđelka, „Preobražaj srodničkog sastava porodice i položaj članova“, in Domaćinstvo porodica i brak u Jugoslaviji: društveno-kulturni, ekonomski i demografski aspekti promene porodične organizacije, Anđelka MILIĆ, Eva BERKOVIĆ, Ruža PETROVIĆ (eds.), Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta, 1981, 135-168. MILORADOVIĆ, Goran, “Lica u tami. Društveni profil filmskih cenzora u Jugoslaviji 1945-1955”, Godišnjak za društvenu istoriju, XI (2-3)/2004, 101-122. MILORADOVIĆ, Goran, Lepota pod nadzorom : sovjetski kulturni uticaji u Jugoslaviji : 1945-1955, Beograd: Institut za savremenu istoriju, 2012. MITROVIĆ, Mitra, Položaj žene u savremenom svetu, Beograd: Narodna knjiga, 1960. PANTELIĆ, Ivana, Partizanke kao građanke. Društvena emancipacija partizanki u Srbiji 1945–1953, Beograd: ISI i Evoluta, 2011. PATTERSON, Patrick Hyder, Brought and Sold: Living and Losing the Good Life in Socialist Yugoslavia, Ithaca, United States: Cornell University Press, 2011. PETROVIĆ, Jelena, „Društveno-političke paradigme prvog talasa jugoslovenskih feminizama“, ProFemina, 2/ 2011, 59-80. PETROVIĆ, Tanja, Yuropa – Jugoslovensko nasleđe i politike budućnosti u postjugoslovenskim društvima, Beograd: Fabrika knjiga, 2012. 104 105 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective PETROVIĆ-TODOSIJEVIĆ, Sanja, „Analiza rada ustanova za brigu o majkama i deci na primeru rada jaslica u FNRJ”, in Žene i deca - Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka, (ed.) Latinka PEROVIĆ, Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, 2006, 176-187. POWDERMAKER, Hortense, Hollywood: The Dream Factory. An Anthropologist Looks at the Movie Makers, London: Secker & Warburg, 1951. SENJKOVIĆ, Reana, Izgubljeno u prijenosu: pop iskustvo soc kulture, Zagreb: institut za etnologiju i fokloristiku, 2008. SKELVICKY, Lydia, Konji, žene, ratovi, Zagreb: Druga - Ženska infoteka, 1996. STOJAKOVIĆ Gordana, „Antifašistički front žena Jugoslavije (AFŽ) 1946–1953: pogled kroz AFŽ štampu“, In: Rod i levica, (ed.) Lidija VASILJEVIĆ, Beograd: Ženski informaciono-dokumentacioni trening centar (ŽINDOK), 2012, 13-39. STOJAKOVIĆ, Gordana, Rodna perspektiva novina Antifašističkog fronta žena (19451953), Novi Sad: Zavod za ravnopravnost polova, 2012. SUVIN, Darko, SAMO JEDNOM SE LJUBI. Radiografija SFR Jugoslavije, 1945.-72. Uz hipoteze o početku, kraju i suštini, Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung, 2014. ŠAKIĆ, Tomislav, „Hrvatski film klasičnoga razdoblja: Ideologizirani filmski diskurz i modeli otklona“, Hrvatski filmski ljetopis 38/ 2004, 6–34. ŠAKIĆ, Tomislav, „Filmski svijet Veljka Bulajića: poprište susreta kolektivnog i privatnog“, Hrvatski filmski ljetopis 57-58/ 2009, 14-26. TAYLOR, Richard at al., The BFI Companion to Eastern European and Russian Cinema, London: British Film Institute, 2008. TODOROVIĆ-UZELAC, Neda, Ženska štampa i kultura ženstvenosti, Beograd: Naučna knjiga, 1987. TURKOVIĆ, Hrvoje, Filmska opredjeljenja, Zagreb: Meandar, 1985. UNKOVSKI-KORICA, Vladimir, „Jugoslovensko samoupravljanje: upravljanje radništva ili upravljanje radništvom?“, in E-zbornik: Nasleđe jugoslavenskog socijalizma. Promišljanje. Razgovor. Rasprava. Kritika, (eds.) Marijana STOJČIĆ, Dragomir OLUJIĆ, Beograd: Forum za primenjenu istoriju, 2014. no longer available. VIDMAR-HORVAT Ksenija, Imaginarna majka – Rod i nacionalizam u kulturi 20. stoljeća, Zagreb: Sandorf i Ljubljana: Znanstvena založba Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani, 2017. VUČETIĆ, Radina, Koka-kola socijalizam. Amerikanizacija jugoslovenske popularne kulture šezdesetih godina XX veka, Beograd: Službeni glasnik, 2012. WALBY, Sylvia, Theorizing Patriarchy, Oxford: Blackwell, 1990. ZVIJER, Nemanja, „Koncept neprijatelja u filmovanim ofanzivama – Prilog sociološkoj analizi filma”, Sociološki pregled, XLIV (3)/ 2010, 419–437. ZVIJER, Nemanja, „Ideologija i vrednosti u jugoslovenskom ratnom spektaklu: prilog sociološkoj analizi filma na primeru Bitke na Neretvi Veljka Bulajića“, in Hrvatski filmski ljetopis 57-58/ 2009, 27-40. Žena u privredi i društvu SFR Jugoslavije, osnovni pokazatelji, Beograd: Savezni zavod za statistiku, 1975. 106 Marijana STOJČIĆ - Nađa DUHAČEK From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema FILMOGRAPHY Živjeće ovaj narod / This people Shall Live 1947, Jadran Film (Zagreb) D. Nikola Popović, s. Branko Ćopić. Cast: Vera Ilić-Djukić, Fran Novaković, Milica-Carka Jovanović, Siniša Ravasi, Nikola Popović, etc. https://www.youtube. com/watch?v=jya4VQQPRCc (03.05. 2017) Priča o fabrici / Story of a Factory 1949, Zvezda Film (Belgrade). D/c. Vladimir Pogačić. Cast: Marija Crnobori, Strahinja Petrović, Ljubisa Jovanović, Tito Strozzi, Ksenija Jovanovic, etc. Ljubav i moda / Love and Fashion 1960, Avala Film (Belgrade). D. Ljubomir Radičević, s. Nenad Jovičić, Ljubomir Radičević. Cast: Beba Lončar, Dušan Bulajić, Mija Aleksić, Miodrag PetrovićČkalja, etc. Abeceda straha / Alphabet of Fear 1961, Jadran Film (Zagreb). D. Fadil Hadžić, s. Fadil Hadžić, Fedor Vidas. Cast: Vesna Bojanić, Josip Zappalorto, Nada Kasapić, Tatjana Beljakova, Tatjana Beljakova, Maks Furijan, Jasenka Kodrnja, etc. https://www.youtube.com/watch?v=zD6yHKILHgE (12. 04. 2017) Muškarci: juče, danas i... / Men – yesterday, today and… 1963, Lovćen Film (Budva). D. Milo Đukanović, s. Miroslav Milovanović, Julija Najman. Cast: Olivera Marković, Slobodan Perović, Mija Aleksić, Jelena Žigon, Velimir Bata Živojinović, etc. https://www.youtube.com/watch?v=Vlve_ ln1tl8&t=462s (03. 05. 2017) Bitka na Neretvi / The Battle of Neretva 1969, Bosna Film (Sarajevo), Jadran Film (Zagreb), Eichberg Film (Munich), Commonwealth United Entertainment (London – New York), etc. D. Veljko Bulajić, s. Stevan Bulajić, Ratko Djurović. Cast: Lojze Rozman, Sylva Kosćina, Ljubiša Samardžić, Velimir ‘Bata’ Živojinović, Milena Dravić, etc. https://www.youtube. com/watch?v=WDyNOLU7Yuc (11. 05. 2017). 107 �Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective Sažetak OD PARTIZANKI DO DOMAĆICA: PREDSTAVLJANJE ŽENA U JUGOSLAVENSKOM FILMU Marijana STOJČIĆ – Nađa DUHAČEK Ovaj rad analizira načine na koje se predstavljanje žena promijenilo od partizanki kao revolucionarnih tema, do kućanica i potrošačica u kasnim 60tim godinama. Ova je promjena vezana uz društveno-političke promjene u jugoslavenskom kontekstu i uz napuštanje ideje ženske emancipacije koja je osmišljena i prihvaćena tijekom i nakon rata. Naime, partizanska borba za oslobađanje od nacističke okupacije te socijalistička revolucija dva su temeljna mita Socijalističke Jugoslavije. Žene su igrale aktivne uloge u toj borbi, kao borci ali i daleko od borbenih linija (logistička podrška, špijuniranje, liječenje i dr.). Također, jednakost između muškaraca i žena je bio važan segment službene ideologije države. Ovi su se narativi kasnije i zabilježili u kolektivnoj memoriji kroz književnost, film, glazbu i stripove. U našem radu istražujemo pet načina prikazivanja ženstvenosti u jugoslavenskom filmu: (1) partizanka, (2) žena u pozadini, (3) suradnica, (4) radnica i (5) domaćica, kako bi prikazali načine na koje predstavljanje žena između 1947. i kasnih 60tih korespondira službenoj politici emancipacije te na koji način ovi prikazi korespondiraju svakodnevici tog vremena. Nadalje, ovo predstavlja analizu filma sagledanog kao skup priča koje su jugoslavenski muškarci i žene sami iznosili o sebi. Ovakav pristup ima potencijal ukazati na antagonizme unutar društvenog konteksta u kojem su ovi filmovi nastajali, tako što naglašava nedostižne ideala slobode i emancipacije. Istovremeno, cilj ove analize nije samo otvoriti još jedan vid istraživanja prošlosti, već također ponovno razmotriti emacipacijski potencijal kojeg ovakvo istraživanja pruža danas. 108 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Istraživački radovi Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource From Partisans to Housewives: Representation of Women in Yugoslav Cinema - Marijana Stojčić, Nađa Duhaček Creator An entity primarily responsible for making the resource Marijana Stojčić, Nađa Duhaček Source A related resource from which the described resource is derived https://www.academia.edu/38370100/FROM_PARTISANS_TO_HOUSEWIVES_REPRESENTATION_OF_WOMEN_IN_YUGOSLAV_CINEMA?email_work_card=title Publisher An entity responsible for making the resource available Udruženje za kulturu i umjetnost Crvena Časopis za povijest Zapadne Hrvatske Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 2016. Rights Information about rights held in and over the resource Časopis za povijest Zapadne Hrvatske, XI./11., 2016. Revolutions and revolutionaries: from the gender perspective Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource English Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 21 - IR Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 40 pages Description An account of the resource Ovaj rad analizira načine na koje se predstavljanje žena promijenilo od partizanki kao revolucionarnih tema, do kućanica i potrošačica u kasnim 60tim godinama. Ova je promjena vezana uz društveno-političke promjene u jugoslavenskom kontekstu i uz napuštanje ideje ženske emancipacije koja je osmišljena i prihvaćena tijekom i nakon rata. Naime, partizanska borba za oslobađanje od nacističke okupacije te socijalistička revolucija dva su temeljna mita Socijalističke Jugoslavije. Žene su igrale aktivne uloge u toj borbi, kao borci ali i daleko od borbenih linija (logistička podrška, špijuniranje, liječenje i dr.). Također, jednakost između muškaraca i žena je bio važan segment službene ideologije države. Ovi su se narativi kasnije i zabilježili u kolektivnoj memoriji kroz književnost, film, glazbu i stripove. U našem radu istražujemo pet načina prikazivanja ženstvenosti u jugoslavenskom filmu: (1) partizanka, (2) žena u pozadini, (3) suradnica, (4) radnica i (5) domaćica, kako bi prikazali načine na koje predstavljanje žena između 1947. i kasnih 60tih korespondira službenoj politici emancipacije te na koji način ovi prikazi korespondiraju svakodnevici tog vremena. Nadalje, ovo predstavlja analizu filma sagledanog kao skup priča koje su jugoslavenski muškarci i žene sami iznosili o sebi. Ovakav pristup ima potencijal ukazati na antagonizme unutar društvenog konteksta u kojem su ovi filmovi nastajali, tako što naglašava nedostižne ideala slobode i emancipacije. Istovremeno, cilj ove analize nije samo otvoriti još jedan vid istraživanja prošlosti, već također ponovno razmotriti emacipacijski potencijal kojeg ovakvo istraživanja pruža danas. film Gender representation socialism woman Yugoslavia http://afzarhiv.org/files/original/9463827a0076958154aec922febd7c33.pdf 4a0907ee76e6da85ba9382dab9e6cb73 PDF Text Text Adriana Zaharijević1 Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerzitet u Beogradu Beograd Originalni naučni rad UDK 141.72(497.11)(091) Received: 19.10.2014. DOI: 10.2298/SOC1501072Z FUSNOTA U GLOBALNOJ ISTORIJI: KAKO SE MOŽE ČITATI ISTORIJA JUGOSLOVENSKOG FEMINIZMA? Footnote in a Global History: On Histories of Feminisms APSTRAKT Tekst nastoji da pruži alternativno čitanje istorije jugoslovenskog feminizma, usredsređujući se na godine njegovog razvoja u socijalizmu i na period koji je usledio neposredno po raspadu zajedničke države. Kakve je putanje imao feminizam koji je ponikao u socijalističkoj državi? I kako se razvijao kada su i socijalizam i država prestali da postoje? Pojmovni okvir unutar kojeg se izvodi ovo čitanje oslanja se na koncept režima državljanstva, koji treba da ponudi složeniju sliku od onih koje se uobičajno koriste u preispitivanju postjugoslovenskog feminizma. U tekstu se utoliko pokazuje da je okvir koji počiva na poređenju feminizma i nacionalizma nedostatan, ali se takođe kritičkim čitanjem uticajnog teksta Nensi Frejzer „Feminizam, kapitalizam i lukavstvo istorije“ pokazuje da je u lokalnom kontekstu neophodno iskoračiti izvan okvira koji počiva na poređenju razvoja feminizma i kapitalizma. Tekst utoliko poziva na pažljivo čitanje paradoksa lokalne istorije feminizma. KLJUČNE REČI feminizam, Jugoslavija, režim državljanstva, socijalizam, rat ABSTRACT The paper attempts to offer an alternative reading of the history of Yugoslav feminism. It focuses on birth and development of feminism during socialism, and its aftermath in times of war and disintegration of the common state. What were the trajectories of feminism that emerged in a socialist state? What were its chosen paths when both socialism and the state ceased to exist? The conceptual framework the paper uses draws upon the notion of citizenship regime, which offers a more intricate picture then those customarily used in elaborations of (post-)Yugoslav feminism – either those that compare feminism and nationalism, or those that rely on the wider comparison of feminism and capitalism. In the light of the latter remark, Nancy Fraser’s article ‘Feminism, Capitalism, and the Cunning of History’ proved to be valuable for the argument on the complexities of (post-) Yugoslav feminism. Thus, the paper calls for a meticulous reading of the paradoxes of the local history of feminism. KEY WORDS feminism, Yugoslavia, citizenship regime, socialism, war 1 adriana.zaharijevic@gmail.com �Adriana Zaharijević: Fusnota u globalnoj istoriji: kako se može čitati istorija jugoslovenskog... 73 Konteksti feminizma2 U tekstu „Feminizam, kapitalizam i lukavstvo istorije“ koji je imao izrazito dobar prijem u postjugoslovenskim levim feminističkim krugovima, postoji naizgled nevažna fusnota koja čitaoce obaveštava o jednom propustu. „Ja ću“, kaže Nensi Frejzer (Nancy Fraser), „slediti konvencionalniji pristup, te ću iz prvog dela svog izlaganja isključiti ovaj region [komunistički blok], delom zbog toga što se tek posle 1989. godine javlja drugi talas feminizma kao politička sila u bivšim komunističkim zemljama“ (Fraser, 2011: 3, ft. 3). Ali, da li je zbilja bilo tako? Očiglednu potvrdu da je feminizma bilo u socijalizmu i pre njegovog raspada, nudi konferencija Drug-ca žena: Žensko pitanje – novi pristup? održana u Beogradu 1978. godine, prva takve vrste ne samo u Jugoslaviji nego i u čitavoj Istočnoj Evropi. Ako Nensi Frejzer hoće da sagleda drugi talas feminizma kao „epohalnu društvenu pojavu u njenoj celini“ (isto: 1), kako da razumemo ovaj propust? Verujem da je na to pitanje neophodno pružiti nekakav odgovor, i to ne u polemičke svrhe, niti zbog pukog dijagnostifikovanja omaški u inače značajnim teorijskim doprinosima. Odgovor na to pitanje trebalo bi da osvetli značenje fraze „politička sila“ i nužnost kontekstualizacije javljanja nečega što potencijalno ima političku moć. Frejzer svoju istorijsko-kritičku analizu temelji na tri tačke: prva tretira feminizam sedamdesetih godina XX veka kao „radikalni izazov preovlađujućem androcentrizmu državno regulisanih kapitalističkih društava“ nastalim posle Drugog svetskog rata (isto). Druga se tačka poklapa s devedesetim godinama u kojima feminizam, prema njoj, nelagodno srasta s postfordističkim, internacionalnim, neoliberalnim kapitalizmom. Treća i poslednja faza najavljuje se u vreme kada je tekst pisan, u začetku svetske ekonomske krize, koja bi, tvdi Frejzer, trebalo da pokrene neki novi oblik feminizma, takav da poniče upravo iz privredne krize i političke nestabilnosti. Kako iz rečenog proizlazi, Nensi Frejzer za središnju tačku svoje analize uzima odnos feminizma i kapitalizma. Tretirajući, protivno struji, drugi talas feminizma koji je nastao u Sjedinjenim Američkim Državama kao jednoobličan, singularan fenomen koji traje i danas (zanemarujući na taj način potonje „talase“), kao pokret koji, dakle, nije intrinsično pluralan već samo na različite načine prilagođen okolnostima i zahtevima globalnog kapitalizma, Frejzer odmiče od uobičajenih klasifikacija metapolitičkih okvira feminizma (Jaggar, 1972). Zanemarujući druge moguće kontekste, ovim se drugi talas američkog feminizma takoreći identifikuje s feminizmom kao takvim. Poistovećivanje globalnog i američkog feminizma, koji se često nekritički prisvaja i aplicira na okolnosti u koje se ponekad smešta prilično nahereno (Ghodsee, 2010), posebno je problematično u kontekstima u kojima se osnovni okvir poređenja koji Frejzer bira ne može nedvosmisleno 2 Ovaj tekst je nastao na temelju istraživanja sprovedenog u okviru projekta „The Europeanisation of Citizenship in the Successor States of the Former Yugoslavia“ (CITSEE) Univerziteta u Edinburgu (European Research Council, grant no. 230239). On se utoliko oslanja na određene materijale sakupljene u radnom članku (working paper) (Zaharijević 2013). Na izvanredno pronicljivim kritičkim komentarima na prvu verziju ovog teksta, zahvaljujem se Marjanu Ivkoviću. �74 SOCIOLOGIJA, Vol. LVII (2015), N° 1 primeniti. Feminizam se u Sjedinjenim Američkim Državama uistinu može propitivati na razne načine: ili, kako predlaže Frejzer, u duhu promena kulturne klime, promena u radu institucija, kao i u odnosu na promene koje su se odigrale u načinu funkcionisanja kapitalizma. Ključno je pitanje da li je to jedini pogled na istoriju feminizma drugog talasa. Da li je previd koji se ističe naznačenom fusnotom, previd koji pored ostalog pristaje samo na jedan, univerzalan i jedini važeći model feminizma, nešto što bi moglo da otvori i drugačije putanje feminizma u nekim drugim delovima sveta? Konačno, može li drugačije tumačenje istorije drugog talasa da opravda odbacivanje nekritičkog prisvajanja analize kakvu je ponudila Frejzer u svom vrlo uticajnom tekstu? Ostavljajući po strani različita mesta koja mogu podleći problematizaciji, od kojih je na mnoga, ispravno ili ne, već ukazala Nanet Fank (Nanette Funk, 2013), u ovom tekstu ću pratiti samo ovaj naizgled nenametljivi propust koji je Frejzer načinila. Razmatraću feminizam u onom delu sveta u kojem ga je bilo, premda ga „konvencionalni pristup“ ne prepoznaje. Iako svakako ostaje upitno tvrditi da je feminizam posle 1989. godine postao politička sila, u postkomunističkim zemljama ili na nekom drugom delu planete, mene će u ovom tekstu zanimati konteksti u kojima nešto uopšte može biti prepoznato kao politički relevantan fenomen, a samim tim i konteksti u kojima se razvija njegova politička silovitost. Kakav bi, dakle, bio feminizam koji nije ponikao iz konteksta državnog kapitalizma i vestfalskog okvira države blagostanja, konteksta od kojeg polazi Frejzer i koji se uglavnom podrazumeva kada se govori o feminizmu uopšte uzev? Kakve je putanje imao feminizam koji je ponikao u jednoj socijalističkoj državi? I kako se razvijao kada su i socijalizam i država prestali da postoje? Da bi se napisala kratka istorija feminizma na prostoru koji je nekada bio Jugoslavija, čak i ukoliko se zadrži trodelna struktura kakvu je uvela Frejzer, neophodno je iskoračiti izvan paralelnog razvoja feminizma i kapitalizma. Za razliku od drugih realsocijalističkih zemalja u kojima se feminizam zbilja pojavljuje kao učinak pada socijalizma (Funk i Mueller, 1993; Ghodsee, 2010), u Jugoslaviji oni imaju donekle paralelan razvoj. Uprkos tome, teško se može tvrditi da je „relativni uspeh pokreta u promeni kulture izravno srazmeran njegovom relativnom neuspehu u promeni institucija“ (Fraser, 2011: 2). Stoga se čini da je za analizu (post)jugoslovenskog feminizma potreban temeljno drugačiji okvir od onog koji se često misli kao globalni okvir. Taj okvir mora biti specifičniji i od onog koji uzima u obzir razlike takozvanog postsocijalističkog dela sveta, budući da okolnosti rata na ovim prostorima otežavaju jednostrana poređenja. Namera mi je, dakle, da ponudim višeslojnu analizu koja feminizam ne ukršta samo s kapitalizmom, niti pak njegove početke smešta u devedesete godine kada su zemlje socijalističkog bloka već prestale da postoje, niti feminizam posmatra isključivo u kontekstu nacije/nacionalizma, što je okvir koji je do sada preovlađivao u analizi postjugoslovenskog prostora. Predlažem da se za okvir analize uzme paradigma režima državljanstva (citizenship regime), koja je široko postavljena i obuhvatnija od navedenih. Pojam režima državljanstva obuhvata četiri dimenzije: odgovornost države prema vlastitim građanima, stečena prava i obaveze građana, različite oblike upravljanja, i pitanja �Adriana Zaharijević: Fusnota u globalnoj istoriji: kako se može čitati istorija jugoslovenskog... 75 koja se mogu grupisati pod široko određenu sferu doživljaja pripadnosti (Šo i Štiks, 2012: 16). U tekstu „Laboratorija državljanstva: Koncepcije državljanstva u Jugoslaviji i postjugoslovenskim državama“, Igor Štiks pokazuje kako je državljanstvo na ovim prostorima poslužilo kao oruđe za uspostavljanje i kidanje veza između pravnog statusa i političkog pripadanja (Štiks, 2012). Uvede li se u ovu jednačinu i rod, može se pokazati da se neujednačena istorija (post)jugoslovenskog feminizma možda najbolje da razumeti ukoliko se postavi u ovaj okvir. Jugoslavija, pre 1989. godine Prvi deo teksta razmatra feminizam u socijalističkom režimu državljanstva. Od četiri navedene dimenzije režima državljanstva u ovom kontekstu najznačajnija je ona koja se odnosi na prava i obaveze građana i građanki, i ona koju Džo Šo (Jo Shaw) i Igor Štiks određuju kao aranžman upravljanja, koji je u ovom razdoblju bio socijalistički. Socijalistička revolucija je institucionalizovala jednakost: ona je omogućila ženama pristup redefinisanoj javnoj areni uz ustavno obećanje potpune emancipacije. Prvi posleratni ustav jemčio je pravo glasa svim građanima „bez razlike pola“ (Ustav, 1946: čl. 23). Žene su, u skladu s tim, proglašene jednakima u svim domenima državnog, privrednog i društvenopolitičkog života, dok je njihov položaj u procesu proizvodnje bio posebno zaštićen (čl. 24). Na tragu vlastitih ideoloških uverenja, među partizanima je već tokom rata prihvaćena puna jednakost muškaraca i žena (Pantelić, 2011: 37). Stoga, kada je, kako se izlaže u programu NOB-a, jednakost dostignuta, osnovni zadatak svakoga ko se zalagao za ideale Narodnooslobodilačke borbe morao je biti dalje konsolidovanje te jednakosti i ostvarenje punog učešća žena u svim oblastima političkog i društvenog života (Ramet, 1999: 95). Tome je posebno trebalo da doprinese udaljavanje od staljinističkog modela socijalizma i uvođenje specifično jugoslovenskog samoupravnog sistema. No, uz značajne promene koje su se potonjih decenija odigrale u sferi ekonomije, spoljne politike i unutrašnjih institucionalnih aranžmana, menjala se i politička subjektivnost građana. Prema Ustavu iz 1946. godine sva vlast je proizlazila iz politizovanog entiteta „naroda“. Samo tri decenije kasnije, u poslednjem jugoslovenskom Ustavu iz 1974, vlast je pripadala „radničkoj klasi i svim radnim ljudima“ (Ustav, 1974: čl. 88). Ta promena ostavila je traga i na političkoj subjektivnosti socijalističkih građanki, osobito ukoliko se posmatra u sprezi s jednim od državotvornih mitova prema kojem je nova uloga žene bila osvojena u ratu. Partizanka koja je vlastitu emancipaciju osvojila u borbi, u postpartizanskom socijalizmu postaje majka koja privređuje. Titovim rečima, pošto je revolucionarna borba u kojoj su žene učestvovale u neverovatnom broju završena, „komunisti treba da prednjače u borbi za još veću društvenu i političku aktivizaciju žena i afirmaciju“ njihove jedinstvene i društveno odgovorne uloge majki i radnica (Tito, 1979: 2). Pretvaranju borkinje u majku kojoj treba pomoći da bude više proizvođač i samoupravljač, jamačno je doprinelo „samoukidanje“ Antifašističkog fronta žena, organizacije koja će imati najveći značaj za posleratnu emancipaciju žena �76 SOCIOLOGIJA, Vol. LVII (2015), N° 1 širom Jugoslavije: do 1953. godine, jednakost žena imala je sopstveni status, koliko god da je bio parcijalan i nestabilan, koji se posle toga sve temeljitije pretvara u „zajedničko društveno pitanje... pitanje opšte borbe snaga socijalizma koje predvodi Savez komunista i Socijalistički savez radnog naroda, nosilac socijalističkog vaspitanja masa“ (nav. u Pantelić, 2011: 127).3 „Žensko pitanje“ je stoga relativno kratko posedovalo singularan i samostalan status, nastao u duhu specifično socijalističkog aranžmana upravljanja. No, upravo će u okvirima tog istog uređenja, i to u trenutku kada socijalistički aranžman postaje samosvesno zasnovan na još temeljnijoj jednakosti u samoupravljanju, samostalnost ženskog pitanja biti i ukinuta. Ono od tada počinje da se tretira kao integralni deo klasnog pitanja, koje se predočava kao ključno društveno pitanje na koje se sva ostala mogu redukovati. „Polazeći od marksističkog stava da se oslobođenje žene može ostvariti jedino na putu realizacije ‘asocijacije slobodnih proizvođača’, žensko pitanje je sastavni dio klasnog pitanja“ (Koprivnjak, 1980: 10). A kako se u Jugoslaviji klasno pitanje smatralo rešenim, s lakoćom se moglo utvrditi „da je žena danas i stvarno i formalno ravnopravna u našem društvu“ (isto). Feminizam u socijalizmu Ustavno podvedene pod „radničku klasu i sve radne ljude“, žene Jugoslavije su imale jemstvo pune ravnopravnosti kao građanke, obećanje emancipacije kroz proces rada kao radni ljudi, i zaštićeni status kao majke. Prava koja su u zapadnom delu sveta bila pogon drugog talasa feminizma, poput prava na jednake plate za jednak rad i prava na abortus, uzimala su se kao datost u socijalističkom režimu državljanstva. Kada se pojavio sedamdesetih godina XX veka, jugoslovenski feminizam stoga nije bio ekvivalentan „zapadnom“ feminizmu. Jugoslovenske feministkinje nisu morale da polaze od pretpostavke da „prevazilaženje potčinjenosti žena zahteva radikalnu promenu dubinskih struktura društvenog totaliteta“ (Fraser, 2011: 4), koji se odražava u spoju kapitalizma i patrijarhata. Za pojavu jugoslovenskog drugog talasa bila je karakteristična drugačija istorija osvajanja prava glasa, kao i bitno drugačiji politički, društveni i ekonomski kontekst iz kojeg je ponikao. To, primera radi, pokazuje analiza članaka italijanskih feministkinja posle konferencije Drugca žena, koju je sprovela Kjara Bonfiljoli (Chiara Bonfiglioli). Nerazumevanje zapadnih feministkinja i njihovih istočnih domaćica obeležilo je skup pošto, prema gošćama, Jugoslovenke nisu želele da prigrle politiku oslobođenja i da napuste „staru priču o emancipaciji: o radu, zakonima, društvenoj integraciji i načinu na koji je konstruisan socijalizam“ (Bonfiglioli, 2011: 119). 3 Navedeni tekst citiran je iz Rezolucije o stvaranju Saveza ženskih društava Jugoslavije, kišobran organizacije koja je trebalo da zameni ekscesivno politički i emancipatorski AFŽ. Neda Božinović, nekadašnja partizanka koja će tokom poslednjih godina svog života postati istaknuta mirovna aktivistkinja, napisala je u Ženskom pitanju u Srbiji u XIX i XX veku da je „zaključke o ukidanju AFŽ-a, odnosno o osnivanju Saveza ženskih društava, veliki broj delegatkinja doživeo kao degradiranje ženskih organizacija i samih žena. A mnoge aktivistkinje organizacija AFŽ-a reagovale su tako što su prestale da rade“ (Božinović, 1996: 174). �Adriana Zaharijević: Fusnota u globalnoj istoriji: kako se može čitati istorija jugoslovenskog... 77 Socijalističko uređenje je bilo značajno za pozicioniranje jugoslovenskih feministkinja. Blaženka Despot uznosi socijalističko samoupravljanje kao alternativni model kako buržoaskom, tako i etatističkom načinu proizvodnje, jer se njime stvara kvalitativno novi socijalizam utemeljen na neautoritarnim odnosima (Despot, 1987: 43). Ima li se upravo to u vidu, autoritarne odnose je u samoupravnom društvu neophodno stalno preispitivati, te se zbog toga žensko pitanje ne može podvoditi pod klasni problem proletarijata (Despot, 1981: 112). Njihova relativna autonomija je važna, pošto, uprkos tome što je klasno pitanje rešeno, uprkos tome što su dubinske strukture društvenog totaliteta promenjene, žensko pitanje zahteva osobenu budnost i tretman koji je bar u izvesnom smislu zaseban. Razlozi za to su istorijski, s obzirom na istorijski primat reifikacije i podređenosti žena (Ler-Sofronić, 1981: 74); oni su, potom, relevantni za način funkcionisanja samog socijalizma, jer trajna emancipacija radničke klase u socijalističkom samoupravljanju ne može biti moguća bez održivog rešenja za žensko pitanje (Despot, 1987: 44); a u dubokoj su vezi i s budućnošću progresivnog kretanja: na taj način treba razumeti razliku koju uvodi Vesna Pusić između ravnopravnosti – koja je jugoslovenskim ženama „dostupna i poznata“ – i emancipacije koju je tek potrebno osvojiti (Pusić, 1980: 167–168). Ukrštanje socijalističkog aranžmana upravljanja i feminističkih zahteva za proširenje opsega emancipacije uglavnom se uzimalo kao datost. „Posebno bavljenje ženskim pitanjem ni na koji način ne znači odvajanje od fronta socijalističkih snaga – nego baš suprotno, [ono je] doprinos borbi za socijalističku transformaciju društva u cjelini, doprinos iz jedne specifično ženske perspektive“ (Drakulić, 1984: 178). Samo posredstvom ženskog pitanja „ostvarenje totaliteta revolucionarnog pokreta“ postaje istorijski moguće, što opravdava njegov strateški značaj za „usmerenje revolucionarnog radničkog i komunističkog pokreta“ (Milić, 1981: 11). Suprotstavljajući se domaćim kritičarima i liberalnim verzijama feminizma iz „inostranstva“, neke feministkinje, poput Nadežde Čačinovič, insistirale su na tome da „teorijska relevantnost suvremenog feminizma principijelno nije odvojiva od marksizma: nije reč o marksističkom ‘prerađivanju’ određenih teza ili feminističkim ‘dopunama’ marksizmu nego o tomu da se problematika suvremenog feminizma može radikalno promišljati samo marksistički“ (Čačinovič-Puhovski, 1976: 127). Iako feminizam nije puki suplement, već nešto što treba da proishodi iz samog modela postojeće promene društvenog totaliteta, on je neophodan kao korektiv za uočenu asimetriju između ravnopravnosti i emancipacije, kojom se „zapostavlja ‘ženska polovina stvarnosti’“ (Papić, 1987: 29).4 4 Poslednji citat je važan zbog toga što se njime naglašava da feminizam u socijalizmu nije bio sasvim lagodno užljebljen. Ne treba nipošto potceniti disidentski status ovakvih iskaza: oni su se izravno suprotstavljali dominantnoj perspektivi koja je žensko pitanje smatrala odavno rešenim. Kako bilo da bilo, u ovom tekstu želim da istaknem unutrašnju vezu feminizma i socijalizma koji ga je iznedrio, budući da se ona daleko ređe ističe kao važna. U tom smislu, zanimljivo je navesti reči ključnih protagonistkinja koje se osvrću na dato vreme danas: „Socijalizam je bio i ime sustava u kojemu smo živjeli ali i ime za bolju budućnost, u mnogome različitu od sadašnjice... Ipak, raskorak između principa i ozbiljenja jasno se uočavao, kao što su bile vidljive i dobre posljedice ravnopravnog školovanja, normalnoga očekivanja više- �78 SOCIOLOGIJA, Vol. LVII (2015), N° 1 O opsegu i obliku emancipacije nije bilo jednodušnog stava. Ovdašnji i strani tumači prilika su kasnije, posle 1989. godine, ukazivali na to da emancipacija žena u socijalizmu nije proizvodila ravnopravne građane, nego puke majke-radnice (Einhorn, 1993: 40). Rečima Vlaste Jalušič, emancipacija koja je ženu bez ostatka svodila na radnika nikada joj nije omogućila da se odmakne od arentijanskog animal laborans-a, odnosno da je preobrazi u političko biće, u građanku (Jalušič, 1999: 112). No, u doba samog socijalističkog režima državljanstva, pojmovi građanina, majke i radnika nisu bili sporni. Ako je za feministkinje bilo ičega kontroverznog u tome što se žene prevashodno tretiraju kao majke-radnice, onda je srž te kontroverze bila u činjenici da muškarci, sa svoje strane, nisu bili percipirani kao radnici i očevi (Einhorn, 1993: 5). Građanstvo muškaraca se, naime, na sličan način definisalo njihovom pozicijom u procesu proizvodnje, ali se njihova roditeljska uloga po pravilu izostavljala kako iz definicije građanina, tako i iz razumevanja njihove emancipacije. Jugoslovenski feminizam je upravo u toj tački – u načinu na koji je ženama „trebalo pomoći da budu više proizvođači i samoupravljači“ (Tito, 1979: 2), iako su kao radni ljudi i emancipovane i ravnopravne – pronašao vlastitu nišu. „Socijalistička revolucija nije uvek bila u stanju da prekorači prag porodice“ (Morokvasić, 1986: 127). Ovaj oprezni iskaz upućuje da je privatno bilo u središtu feminističkog promišljanja i delovanja. Samoupravnom socijalizmu uprkos, mikro-borbe za emancipaciju nisu dovršene iako je klasno pitanje rešeno, a prostori privatnosti u kojima se one i dalje moraju voditi nalaze se „u tramvaju, na ulici, u kavani, na radnom mjestu, u školi, u obitelji“ (Drakulić, 1984: 178). „‘Privatni sektor’ života nije bio dotaknut ekonomskom analizom“ (Iveković, 1987: 22), a taj sektor, naša „obiteljska svakodnevnica... i te kako utječe na opće odnose samoupravnoga društva izvan obitelji“ (Rihtman-Auguštin, 1980: 85). Budući da prostor privatnosti zapravo nije nestao, niti je pak dubinski transformisan, privatno bi trebalo da postane zadatak, kako je tvrdila Rada Iveković, ženskih studija i ženskog pokreta (Iveković, 1987: 22). U jednom od svojih tekstova o feminizmu u Jugoslaviji, Sabrina Ramet (Sabrina Ramet) tvrdi da jugoslovenski feminizam nije govorio o „svrgnuću socijalizma, ali je govorio o potrebi da se svrgne patrijarhat i o neuspehu socijalizma da to učini“ (Ramet, 1995: 226). Za razliku od „zapadnih“ feministkinja koje su zahtevale „participativno-demokratsku državu koja osnažuje svoje građane“ i u stanju je da integriše rodno određenu pravdu (Fraser, 2011: 5),5 jugoslovenske feministkinje su delovale u samoupravnom društvu 5 manje jednake radne biografije za žene kao i za muškarce“ (Čačinovič, 2012: 8). Ili, „u real socijalističkim društvima teško da je moglo doći do nekog masovnijeg i osvešćenijeg, tj. feminističkog sagledavanja vlastite situacije. Tek s nadolaskom snažnijih kriznih dešavanja u jugoslovenskom društvu javlja se ponovo iskra feminizma koji je socijalistički sistem na svaki način gušio u prethodnim periodima. Pri tom nosioci ovog trećeg talasa feminizma postaju žene rođene i odrasle u okviru socijalističkog sistema, ali obrazovane na intelektualnim tradicijama i marksizma i feminizma“ (Milić, 2012: 43). Pod rodno određenom pravdom (gender justice) misli se na pravdu koja neće biti uslovljena polom/rodom osobe koja pravdu zahteva. To shvatanje počiva na pretpostavci da pravda sama po sebi nije univerzalna i egalitarna, i da postoje oblici nepravde koji se ne događaju �Adriana Zaharijević: Fusnota u globalnoj istoriji: kako se može čitati istorija jugoslovenskog... 79 koje je bilo konstruisano kao temeljno participativno i demokratsko, i u koje je rodna pravda već integrisana. Bilo da su ovaj stav uzimale doslovno ili s zapitanošću, feministkinje nisu dovodile u pitanje aranžman upravljanja koji je ženama omogućio i prava i državu koja je institucionalizovala ravnopravnost. Socijalistički sistem je, s druge strane, obećavao delovanje u pravcu totalne emancipacije čoveka, što je bilo sasvim u skladu s feminističkim razumevanjem emancipacije žena. Stoga, ako je patrijarhata negde bilo, on nije počivao ni u državi ni u njenoj socijalističkoj strukturi. Ono što se u kasnijim tekstovima – više (Duhaček, 1993; Kesić, 2001) ili manje ambivalentno (Papić, 1992; Bollobás, 1993; Miroiu, 2007) – označava kao „socijalistički patrijarhat“, u Jugoslaviji nije postojalo pod tim imenom pre 1989. godine. Pre toga, građani nisu bili, po definiciji, maskulinizovani (Jones, 1997: 2), nego se verovalo da je ženama – budući da su ravnopravan deo ravnopravnog društva – bilo moguće obezbediti polno ravnopravniju emancipaciju. Država će postati patrijarhalna, i patrijarhat će postati instrinsičan društvenoj i političkoj strukturi socijalističkog režima državljanstva, ali tek u retrospektivi, tek kada socijalistički sistemi budu prestali da postoje. Posle 1989. godine, posle Jugoslavije Moglo bi se spekulisati o tome kakva bi bila budućnost jugoslovenskog feminizma u državi koja bi, posle 1989. godine, prestala da bude socijalistička, ali bi ostala federativna (ili, što je možda i teže zamisliti, koja bi ostala socijalistička izvan jugoslovenskog federalnog okvira). Međutim, preobražaj postojeće države u skup nezavisnih država, uz ukidanje socijalističkog aranžmana upravljanja, u potpunosti menja okvir feminizma koji je uspostavljen u prethodne dve decenije. Jugoslovenski scenario kolapsa neće navesti feministkinje samo na to da socijalizam proglase patrijarhalnim, pošto se njihovo osvajanje nove pozicije građanke (Jalušič, 1999) preklapalo s ratovima i nastankom političke subjektivnosti koja je bila patrijarhalna na do tada nezamislive načine. Usled temeljne smene režima državljanstava početkom devesedetih godina, postjugoslovenski feminizam prestaje da bude oblikovan razradom prava žena u datom aranžmanu upravljanja. Umesto toga, njega će u bitnom smislu definisati odnos prema državi, i to posebno pitanje odgovornosti države (u ratu i izvan njega) i teško odredivo pitanje pripadanja. Pitanja građanstva postaju naglašeno prisutna u procesu prelaska iz socijalističkog u liberalno-demokratski aranžman upravljanja. Međutim, u kontekstu rata koji prati raspad multinacionalne socijalističke federacije, gde se građani iz radnika i samoupravljača rapidno preobražavaju u Srbe, Hrvate, Crrnogorce, Slovence itd., smisao državljanstva dobija višestruke nove sadržaje. U periodu ustavnog nacionalizma (Hayden, 1992) i pokušaja uspostavljanja apsolutne kongruencije između države i nacionalne zajednice, odigrava se smena u načinu na koji su se tretirala ključna pitanja u odnosu na koja se definiše režim slučajno ovim ili onim pojedincima već su nekom njihovom odlikom, kao što je rod, bitno uslovljeni (v. Gheaus, 2012). �80 SOCIOLOGIJA, Vol. LVII (2015), N° 1 državljanstva: prema kojim je građanima država (i koja država?) odgovorna, i ko je, konsekventno tome, poželjan građanin? Kakva su prava koja građani i građanke imaju u svojim državama i koja prava imaju prioritet? Kako meriti pripadnost zajednici, i kojoj zajednici? I, na koji su način državne institucionalne politike korišćene da bi se proizveo novi tip etnonacionalnih građana, koji će zameniti „radničku klasu i sve radne ljude“? Ovde je neophodno uvesti jednu značajnu distinkciju. Kolaps realnog socijalizma posle pada Berlinskog zida sam bi po sebi proizveo ogromne promene u režimu državljanstva – što se i dogodilo u drugim delovima postsocijalističke Evrope posle 1989. godine. Insistiranje na građanskim i političkim pravima umanjilo je značaj postojećih socijalnih prava, što će ih u narednoj deceniji veoma ugroziti; odgovornost države prema građanima se postepeno redukovala; struktura upravljanja se u potpunosti menja; a pitanje pripadnosti takođe dobija nove dimenzije onoga časa kada se socijalističke države počnu da se preobražavaju u (liberalno-demokratske) nacionalne države. Međutim, u prvih nekoliko godina posle 1989, u Jugoslaviji svi ti procesi ostaju u senci neposrednih učinaka rata. Svi oni će jamačno uslediti, postavši integralni deo procesa tranzicije koji je pre ili kasnije zahvatio sve države koje su formirane na tlu Jugoslavije. Smatram da je ovu razliku u načinu na koji su oblikovani režimi državljanstva posle 1989. godine neophodno imati na umu kada se raspravlja i o feminizmu. Rečima Renate Jambrešić-Kirin, „okrutno je i pojednostavljeno poistovetiti položaj civila u ratu s pozicijom liberalnih pojedinaca u slobodnom društvu“ (2000: 289), te stoga predlažem da se feministički aktivizam posmatra kao bitno drugačije oblikovan okolnostima koje je proizveo specifično postjugoslovenski režim izgradnje nacija, i okolnostima tranzicijskog režima državljanstva.6 Prema tome, feminizam koji se razvija devedesetih godina i gradi na tekovinama feminizma u Jugoslaviji, zapravo je obeležen dubokim prekidom koji se ne inicira iz samog feminizma, naprasno otsečenog od vlastitih korena, ni iz njegovog „perverznog, podzemnog“ afiniteta prema neoliberalnom kapitalizmu (Fraser, 2011: 6). Ne samo da je izravno pogrešno tvrditi da je postjugoslovenski feminizam „cvetao u novim uslovima“, da je postao „široka, masovna društvena pojava“ (ako je to uopšte i moguće tvrditi za feminizam bilo gde u svetu devedesetih godina), ili da su „ideje feminizma pronašle svoj put do svakog kutka društvenog života (every nook and cranny of social life) i promenile samorazumevanje svih onih sa kojima su došle u dodir“ (isto), već se time sasvim 6 Uslovno rečeno, režim državljanstva koji se definiše procesom izgradnje nacija vremenski se odnosi na deceniju sukoba različitih intenziteta u svim delovima ranijeg jugoslovenskog prostora, dok se drugi, tranzicijski, odnosi na režim uspostavljen posle 2000. godine u postsocijalističkim i postkonfliktnim državama koje su nasledile Jugoslaviju. Ovaj model ima svoje nedostatke, pre svega zbog različitog teritorijalizovanja nasilja i različitih dinamika razvoja ranijih jugoslovenskih republika, što je uticalo na različita „započinjanja“ tranzicije, kao i na njen tok i svršetak. Međutim, taj se model može opravdati i bitno drugačijim diskurzivnim uobličenjima tema koje su bile društveno i političke značajne, kao i dubokim razlikama u delovanju „civilnog društva“ u ratnim i neposredno posleratnim okolnostima, i u potonjim okolnostima postkonfliktne tranzicije (Stubbs, 2007; Stubbs, 2012). O specifičnostima feminizma u poslednjoj deceniji, odnosno u kontekstu tranzicijskog režima državljanstva v. Zaharijević 2013. �Adriana Zaharijević: Fusnota u globalnoj istoriji: kako se može čitati istorija jugoslovenskog... 81 zanemaruje kontekst u kojem feminizam postaje ako ne politička sila, ono bar fenomen koji ima specifičan politički sadržaj. Za sadašnje potrebe taj ću kontekst predstaviti, svakako pojednostavljeno, evocirajući način na koji je u okolnostima novog režima državljanstva ponovo izmenjena politička subjektivnost građana i građanki, da bi se pokazalo kakav je politički sadržaj feminizam kao fenomen devedesetih imao u državama koje su nasledile Jugoslaviju. Diskurzivno anticipiranje demokratije već je krajem osamdesetih godina počelo da istiskuje „radničku klasu“ u korist „naroda“ (Mimica i Vučetić, 2008), iako taj narod prestaje da bude uporediv s političkim entitetom koji definiše prvi jugoslovenski ustav. U ovom razdoblju, narod se iscrpljuje u pojmu nacije. Etnonacionalna unutardržavna organizacija nije bila u potpunosti nova: narodi su i u socijalističkom režimu državljanstva bili teritorijalizovani, s upadljivim izuzetkom Bosne i Hercegovine, kao konstitutivni narodi socijalističkih republika. Međutim, način na koji se to preklapalo sa zazivanom pluralnošću koju je trebalo da proizvede vladavina narodā, pretvara narod u instrument ustanovljenja specifično nacionalnog oblika zajednice. Otuda politička subjektivnost naroda od sada postaje jemstvo kongruencije između nacionalnih i republičkih zajednica, na temelju koje se definiše nepodeljena pripadnost zajednici, ali i pripadnost određenom državljanstvu. Slom socijalističkog režima državljanstva, uvođenje demokratije koja je mogla biti – i bila je – korišćena i kao idealni okvir vladavine naroda i kao oruđe fragmentacije, te raspirivanje nacionalnih animoziteta, deo su okvira koji omogućava jugoslovenske ratove. Promena političke subjektivnosti ostavila je dubokog traga na percepciju i konstrukciju uloge i statusa građanki. Gal i Kligman u tim procesima prepoznaju depolitizovanje ili instrumentalizovanje žena (Gal i Kligman, 2000), a primeri koji bi se mogli navesti u prilog njihovoj tezi odnose se na politiku ženske reproduktivnosti, zajedničku ranim postsocijalističkim društvima, i na političku upotrebu silovanja u jugoslovenskim ratovima. Pre nego što pređem na feminizam koji se razvija kao odgovor na režim državljanstva obeležen ratovima i izgradnjom nacija, želim da, razrađujući ukratko ova dva primera, ukažem na dubinu prekida između feminizma kao političkog fenomena u socijalizmu i onog koji se, vremenski posmatrano, samo naslonio na njega. Žene su u socijalizmu konstruisane kao majke-radnice, kao naglašeno prirodna i društvena bića. Odgovornost države prema ženama odnosila se pre svega na zaštitu njihove reproduktivne/ prirodne uloge i na podsticanje njihove društvenosti različitim institucionalnim merama. Procesi izgradnje nacija su, s druge strane, počivali na skrajnuću društvene (žene kao radnice ili kao građanke) i isticanju prirodne dimenzije (žene kao majke), koja se pojavljivala kao sama suština ženske društvenosti. Sasvim suprotno (zapadnom) trendu napuštanja ideologije „porodične plate“ i uvođenju „nove“ norme porodice s dva dohotka, o kojem govori Frejzer (Fraser, 2011: 7), u Istočnoj Evropi se obnavlja model buržoaske porodice u kojoj otac privređuje, a majka ostaje u domaćinstvu, koji svoju potvrdu nalazi i u ustavnim okvirima, primera radi, slovenačkom i hrvatskom, u kojima punopravni subjekt postaje porodica (Antić, 1992: 168). Najčešće suprotno življenim okolnostima, žene se predstavljaju kao majke koje �82 SOCIOLOGIJA, Vol. LVII (2015), N° 1 ne rade, odnosno kao isključivo prirodna, polno i reproduktivno određena bića, što u novoj konstrukciji političke subjektivnosti naroda kao nacije ima svoj nedvosmisleno politički sadržaj. Takvo političko veličanje materinstva imalo je više funkcija: njime se denunciralo pogrešno socijalističko obezvređivanje uloge majke i podsticanje emancipacije žena (Verdery, 1996; Heinen, 2006), ali se podsticao i razvoj diskursa o neophodnosti (pre)oblikovanja nacije u svetlu željenih i neželjenih građana (Zajović, 1995a; Krasniqi, 2011). U postsocijalističkoj „konzervativnoj, tradicionalističkoj, nacionalističkoj i praznoglavoj“ demokratiji (Papić, 1992: 101), žene su neretko politički percipirane kao puko sredstvo za reprodukciju nacije. U tom kontekstu treba razumeti demografsku tranziciju iz socijalističkog u režim izgradnje nacija. Kao pasivna sredstva u tom procesu, žene su mogle biti puka personifikacija nacije kojoj bi slučajno pripadale. U kontekstu svoje reproduktivnosti, one su mogle biti sprovodnici ka većoj ili manjoj naciji, te su zbog toga pitanja abortusa, niskog ili visokog priraštaja, ali i silovanja u ratu, kao krajnjeg oblika opredmećenja žena, postala relevantna za određenje nove političke subjektivnosti građanki. Prema Žarani Papić, reproduktivne politike i silovanje u ratu morale su se razumeti kao međuzavisni oblici nasilja nad („našim“ i „njihovim“) ženama (Papić, 2002). Ratovi su, dakle, omogućili da tela žena budu više od bojnog polja: ona postaju utrobe za proizvodnju etnički kalupljenih budućih građana. Feminizam među nacijama Nensi Frejzer je tvrdila da su feministkinje drugog talasa, iako su imale kritički odnos prema vestafalskim okvirima nacionalnih država, države u kojima su delovale ipak posmatrale „kao prave adresate sopstvenih zahteva“ (Fraser, 2011: 5). U Jugoslaviji koja je u svojoj socijalističkoj strukturi imala državne organizacije koje su se direktno bavile ženskim pitanjem – od Saveza ženskih društava, koji nasleđuje AFŽ 1953. godine, do Konferencije za društveni položaj žene i porodice, koja se gasi 1990. – feministkinjama država nije bila glavni adresat. Naslanjajući se na ovu donekle disidentsku tradiciju feminizma u socijalizmu, feministkinje su i početkom devedesetih bile ambivalentne u pogledu instance kojoj upućuju svoje zahteve.7 Pošto nisu jednodušno prihvatile liberalnodemokratsku viziju državljanstva, budući da je zbog svojih nacionalističkih dimenzija ono često percipirano kao konzervativno i nazadno, feministkinje su zadržavale izvesnu distancu prema državnim strukturama. No, 7 „Minimalni program ženskih zahteva“, koji je 1990. godine sastavio Beogradski ženski lobi, grupa u kojoj su bile okupljene mnoge istaknute aktivistkinje, mogao bi se uzeti kao ilustrativan primer. Tekst „minimalnog“ programa počinje zahtevom Lobija, upućenog „strankama, partijama i pokretima“, da u sve svoje programe uključe ženske zahteve i žensku perspektivu. Pod te zahteve spadaju fer politika zapošljavanja, kraći radni dan, neseksističko obrazovanje i vaspitanje, reproduktivna prava, imenovanje činova nasilja i njihovo kriminalizovanje, otvaranje zdravstvenih centara za žene i slobodna kontracepcija, itd. (Ćetković, 1998: 19–23). Način na koji su ti zahtevi artikulisani jasno pokazuje da oni nisu upućeni nijednom određenom adresatu. Jasna i opredeljena saradnja s državom u zemljama naslednicama počinje tek posle 2000. godine. �Adriana Zaharijević: Fusnota u globalnoj istoriji: kako se može čitati istorija jugoslovenskog... 83 novi demokratski okvir omogućio im je da govore o ženskim pitanjima bez ograničenja (odnosno, i izvan klasnog pitanja), i da insistiraju na tome da se u demokratski otvorenoj raspravi to pitanje ne može redukovati ni na jedno drugo. Nastanak brojnih inicijativa koje su pokrivale izrazito širok dijapazon aktivnosti (Blagojević, 1998), ukazuje na to da su feministkinje u ovom razdoblju prepoznale priliku za razvoj pluralnih formi građanstva žena – priliku za aktivno kultivisanje političke subjektivnosti i unapređenje ravnopravnog prisustva u javnom prostoru i procesima odlučivanja. Raspad zajedničke države proizveo je, međutim, temeljnu promenu u samopercepciji feminističkog aktivizma. Tokom prve konferencije Mreže jugoslovenskih feministkinja 1987. godine doneta je odluka da feministkinje ne pristaju na veštački stvorene, muške granice, „da su ujedinjene u sestrinstvu i da iskustva koja dele kao žene nadilaze muške brige oko teritorijalnih prava i geografskih granica“ (Batinić, 2001: 6). Dakle, i pre no što je rat postao življena stvarnost, odnos prema potencijalno novim granicama i pitanje pripadanja potencijalno novim državama morali su se nametnuti kao središnji za transformaciju jugoslovenskog feminističkog aktivizma. Umesto da se poput „zapadnog“ feminizma, kako ga (ispravno ili ne) opisuje Frejzer, devedesetih godina preobražava u međunarodni, višeslojni, postvestfalski feminizam globalnog civilnog društva (Fraser, 2011: 9), postjugoslovenski feminizam zapravo ne može ne biti zaokupljen državom unutar koje se organizuje. Štaviše, središnja pitanja za feminizam tada postaju ona koja su neposredno vezana za probleme smene režima državljanstva: čija je (naša) država bila (gde su bile njene granice i kako su one uspostavljane), ko je pripadao, a ko nije i zbog čega, i kakva je bila cena bezrezervne lojalnosti novim nacionalnim državama koja se očekivala od građana i građanki? Postavši teritorijalizovane državama koje ratom nasleđuju Jugoslaviju, uz reorganizaciju svih pitanja koja definišu određeni režim državljanstva, feministkinje će pre svega organizovati vlastite aktivnosti kao odgovor na rat i na mogućnost održanja sestrinstva uprkos uspostavljenim granicama. Tačka u kojoj pitanje pravedne raspodele ustupa mesto pitanju priznanja, u kojoj, drugim rečima, izvestan oblik politike identiteta postaje važan za feministkinje, duboko je povezan s ukidanjem socijalističkog aranžmana upravljanja i s kritičkim odnosom prema poistovećivanju državljanstva i nacionalnosti. Naime, prestavši da budu jugoslovenske feministkinje, mnoge su feministkinje birale da budu samo feministkinje, kao da je feminizam po sebi mogao da omogući nekakav odvojeni prostor građanstva. Iako on nije počivao na zahtevima za pravednom raspodelom sredstava, on svakako jeste počivao na zahtevima za pravdom. Kontekst u kojem se takav zahtev formuliše jeste kontekst rata, kontekst u kojem su sva elementarna prava ugrožena, i kontekst hrabrog i (u datim okolnostima uvek potencijalno izdajničkog) dovođenja u pitanje nametnute pripadnosti. U snažnom manifestu feminističke nelojalnosti, Staša Zajović je izložila načela feminističkog odricanja od nacije, države i otadžbine koje obeležava kontekst ranih devedesetih. Neprihvatanje nametnutog nacionalno definisanog građanstva podrazumevalo je institiranje na pravu na samoodređenje i �84 SOCIOLOGIJA, Vol. LVII (2015), N° 1 autonomiju žene, pravu da govori i dela u vlastito ime. Njime se takođe odbacivala militaristička ideologija koja je počivala na logici prema kojoj država može biti ili žrtva ili agresor, logici koja poništava bilo kakvu moć delovanja građanki i građana. Konačno, feministička nelojalnost podrazumevala je odbacivanje politike koja deli žene prema njihovoj nacionalnosti i zatečenosti unutar novih državnih granica, odričući im mogućnost da budu solidarne kao aktivistkinje, kao feministkinje, kao žene, a ne kao Srpkinje, Hrvatice, itd. (Zajović, 1995b: 51). Ovaj aspekt je važan i da bi se razumele mikropolitičke dimenzije identiteta koji se iz datih okolnosti pojavljuje, takoreći, i pre samog zahteva za njegovo priznanje. Politički nalog kojim se žene, i to posebno one koje su bile žrtve rata na neposredan način, pretvaraju u puki instrument u procesu konsolidovanja granica, proizveo je specifično feministički oblik delovanja kroz nepripadanje (Kašić, 1995: 126). Nešto poetičnije, ovo bi se takođe moglo označiti i kao bezdomnost u novom domu (Jambrešić-Kirin, 2000; Šeleva, 2004; Petrović, 2009), bezdomnost koja se mogla nadići samo nepopustljivim ulaganjem glasa protiv jednostranog pristajanja na depolitizaciju. Biti feministkinja devedesetih godina podrazumevalo je svestan izbor kojim se vlastiti identitet građanke politizovao na specifičan način: dominantni nacionalni identitet zamenjivao se apstraktnim, aktivističkim (bezdomnim) javnim sopstvom.8 Da li su konteksti važni? Vratimo se sada analizi Nensi Frejzer. Pretpostavi li se da je Frejzer 2009. godine tvrdila da je neoliberalni kapitalizam uspeo da kooptira određene feminističke ideale, da preobrazi i iskoristi određene težnje i ideje ranih generacija američkog drugog talasa, čemu je bez sumnje, između ostalog, doprineo i završetak Hladnog rata, onda se toj tezi malo šta može zameriti. Istočnoevropska i posebno postjugoslovenska perspektiva tranzicije mogla bi tome takođe da posvedoči. Međutim, ono što njen tekst čini tako provokativnim i problematičnim istovremeno, nije dijagnoza koja ukazuje na to da je feminizam u krizi i da je žarište te krize njegova „zavedenost“ neoliberalnim kapitalizmom koja započinje devedesetih godina. U zaključku želim da naglasim tri tačke koje se na izvestan način spore s pretpostavkom koja provejava tekstom prema kojoj između (globalnog) feminizma i (globalnog) neoliberalizma postoji jeretički afinitet. Prva tačka se odnosi na nejasno pozicioniran rani drugi talas koji se najavljuje kao izvesno „doba nevinosti“, doba pre no što je nastupilo „zabrinjavajuće približavanje“ feminizma i kapitalizma (Fraser, 2011: 1). Istorijski posmatrano, nije sasvim irelevantna činjenica da feministkinje anglosaksonskog govornog područja, feministkinje koje su proizvele ne samo najznačajnije i najmasovnije pokrete, nego su najčešće i promišljale o tome šta pokret jeste i treba da bude, po 8 Rečenica koju ovde parafraziram preuzeta je iz uvodnog teksta Ketlin Džons (Kathleen Jones) za temat o građanstvu u feminizmu koji je objavjen u časopisu Hypatia. Ta rečenica izvorno glasi: „Postati građanin znači zameniti vlastiti pojedinačni identitet apstraktnim, javnim sopstvom“ (Jones, 1997: 2). �Adriana Zaharijević: Fusnota u globalnoj istoriji: kako se može čitati istorija jugoslovenskog... 85 pravilu nisu bile socijalističke orijentacije kako se tekstom implicira. Zavedenost feministkinja neoliberalizmom devedesetih godina, ili pak „perverzni, podzemni“ afinitet, za šta i sama Frejzer kaže da predstavlja pravu feminističku jeres (Fraser, 2011: 6), može se opravdati samo ukoliko se, suprotno teorijskoj i aktivističkoj istoriji drugog talasa u Sjedinjenim Američkim Državama, tvrdi da je feminizam do tada iznad svega radio na podrivanju kapitalističkih struktura. Međutim, kako, tvrdila bih ispravno, naglašava Nanet Fank, „dominantan oblik feminizma drugog talasa sredinom veka bio je liberalni feminizam koji je kritikovao državu, usredsređen na promenu institucionalnih politika i zakona, i na modifikovanje, a ne na temeljnu kritiku, kapitalizma“ (Funk, 2013: 181). Drugo je pitanje da li se ovim iskazom potvrđuju slutnje prema kojima feminizam, kako se smatralo već od kraja 19. veka (Zaharijević, 2014), ne može ne biti buržoaska stvar (što mu se pak zameralo i u jugoslovenskom kontekstu). Međutim, dug je put između sasvim ispravne teze da je feminizam drugog talasa – u SAD nedvosmisleno otprilike od osamdesetih, u Jugoslaviji pak, od devedesetih – „bio deo šireg emancipatorskog projekta, gde su borbe protiv rodne nepravde bile nužno povezane sa borbom protiv rasizma, imperijalizma, homofobije i klasizma“ (Fraser, 2011: 6), s jedne strane, i da ga je, s druge, upravo to činilo socijalističkim (čak i kada je svesno bio suprotstavljen logici kapitalizma).9 Druga tačka nas vraća na propust koji se obznanjuje jednom uzgrednom fusnotom. Iako je uopštavanje koje čitav rani drugi talas preobražava u socijalistički feminizam po mnogo čemu neprecizno, pojedinačni slučajevi koji isklizavaju iz „epohalne“ slike obrađenog fenomena jednako su neprecizno izostavljeni iz razmatranja. Konvencionalni pristup ne prepoznaje feminizam u socijalizmu, te se otuda u mimohodu preskače atipični, ponešto paradoksalni feminizam u jednoj socijalističkoj zemlji pre 1989. godine. Premda bi tvrdnja prema kojoj se ovaj feminizam tretira kao politička sila dakako bila prenaglašena, njegovo političko – pa bilo ono i mikro-političko – prisustvo ne može se osporiti. Način na koji je on oblikovan poziva na promišljanje odnosa feminizma i socijalizma u specifičnom okviru u kojem su oba postojala u isto vreme, i u kojem je feminizam iznutra bio prožet određenim postulatima socijalizma na kojima je počivalo društvo koje ga je iznedrilo. Najzad, pojmovni okvir koji je u obzir uzimao kompleksnu ideju režima državljanstva trebalo je da unekoliko usložni okvir koji počiva na vezi globalnog kapitalizma i globalnog feminizma. Time se valjanost i potreba za takvim okvirom ne dovodi u pitanje, niti se na taj način poništava teza Nensi Frejzer, i mnogih drugih, da su politike priznanja – politike identiteta – u velikoj meri oslabile i depolitizovale feminizam. Uvođenjem i razmatranjem smene ovdašnjih režima državljanstva, namera mi je bila da ukažem na drugačije kontekste u kojima se iz politike pravedne preraspodele ulazi u politike priznanja ili, šire postavljeno, na bitno drugačije putanje feminizma. Već je odavno postalo truizam tvrditi da feminizam nije singularan fenomen. Cilj mi nije bio da se upuštam u raspravu oko tačnosti te teze. Postoje globalni 9 Nanet Fank nemilosrdno kritikuje tačke uopštavanja manjinske socijalističke pozicije nekolicine teoretičarki u politički stav drugog talasa kao takvog (Funk, 2013: 181–182). �86 SOCIOLOGIJA, Vol. LVII (2015), N° 1 trendovi, a neoliberalni kapitalizam je među njima danas svakako vodeći, koji dubinski utiču na sve političke fenomene, pa i na feminizam. Međutim, uvažavanje okolnosti nastanka određenih političkih fenomena i razvoja njihovog sadržaja, nije nužno samo iz teorijskih razloga: ono je neophodno da bi se mogla anticipirati njihova budućnost i da bi se praksi mogao dati određeni pravac koji počiva na uvažavanju lokalnih specifičnosti, a ne na njihovom brisanju. Kada se kritike koje Nensi Frejzer upućuje feminizmu (kao globalnom feminizmu) u periodu kada se „doba nevinosti“ završilo, bez ostatka prenesu na lokalni kontekst, onda se iz vida gube i specifičnosti razvoja jugoslovenskog feminizma u socijalizmu, i specifičnosti razvoja feminizma u ratu. Te specifičnosti nisu marginalne, niti se mogu lako uklopiti u tezu o zavedenosti ili „fatalnoj privlačnosti“ između feminizma i neoliberalizma. One nas, unutar širokog okvira poređenja koji je Frejzer ponudila, pozivaju da usmerimo pažnju na one impulse, okolnosti i motive koji političke fenomene oblikuju lokalno – da ne dopustimo da vlastitu istoriju čitamo kao pogrešnu fusnotu. Antić, Milica. 1992. Yugoslavia. The transitional spirit of the age, u: Chris Corrin (ur.). Superwomen and the Double Burden. London: Scarlet Press Batinić, Jelena. 2001. Feminism, Nationalism, and War: The ‘Yugoslav Case’ in Feminist Texts. Journal of International Women’s Studies, 3(1): 1–23 Blagojević, Marina (ur.). 1998. Ka vidljivoj ženskoj istoriji – ženski pokret u Beogradu tokom 90-ih. Beograd: Centar za ženske studije, istraživanja i komunikacije Bollobás, Enikö. 1993. ‘Totalitarian Lib’: The Legacy of Communism for Hungarian Women, u: N. Funk i M. Mueller (ur.), Gender Politics and PostCommunism. New York and London: Routledge Bonfiglioli, Chiara. 2011. ‘Social Equality is not Enough, We Want Pleasure!’ Italian Feminists in Belgrade for the 1978 ‘Comrade Woman’ Conference. Profemina, leto/jesen br. 2: 115–123 Božinović, Neda. 1996. Žensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku. Beograd: Devedesetčetvrta i Žene u crnom. Ćetković, Nadežda (ur.). 1998. Ženska politička perspektiva. Beograd: Beogradski ženski lobi Čačinovič-Puhovski, Nadežda. 1976. Ravnopravnost ili oslobođenje. Teze o teorijskoj relevantnosti suvremenog feminizma. Žena, br. 3: 125–128 Čačinovič, Nadežda. 2012. Veliki narativi feminizma, u: Lidija Vasiljević (ur.). Rod i levica. Beograd: ŽINDOK Despot, Blaženka. 1981. Žena i samoupravljanje. Delo, XXVII (4): 112–116 Despot, Blaženka. 1987. ‘Žensko pitanje’ u socijalističkom samoupravljanju, u: Lydia Sklevicky (ur.). Žena i društvo. Kultiviranje dijaloga. Zagreb: Sociološko društvo Drakulić, Slavenka. 1984. Smrtni grijesi feminizma, u: Lydia Sklevicky (ur.) (1987). Žena i društvo. Kultiviranje dijaloga. Zagreb: Sociološko društvo �Adriana Zaharijević: Fusnota u globalnoj istoriji: kako se može čitati istorija jugoslovenskog... 87 Duhaček, Daša. 1993. Women’s Time in the Former Yugoslavia, u: Nanette Funk i Magda Mueller (ur.). Gender Politics and Post-Communism. Reflections from Eastern Europe and the Former Soviet Union. New York and London: Routledge Einhorn, Barbara. 1993. Cinderella Goes to Market. Citizenship, Gender and Women’s Movement in East Central Europe. London: Verso Fraser, Nancy. 2011. Feminizam, kapitalizam i lukavstvo istorije, prev. Dušan Maljković. Perspektive, Rosa Luxemburg Stiftung, br. 2. Funk, Nanette i Magda Mueller (ur.). 1993. Gender Politics and Post-Communism. Reflections from Eastern Europe and the Former Soviet Union. New York and London: Routledge Gal, Susan i Gail Kligman (ur.). 2000. Reproducing Gender: Politics, Publics and Everyday Life after Socialism. Princeton University Press Gheaus, Anca. 2012. Gender Justice. Journal of Ethics and Social Philosophy, 6(1): 1–24 Hayden, Robert. 1992. Constitutional Nationalism in the Formerly Yugoslav Republics. Slavic Review 51(4): 654–673 Heinen, Jacqueline. 2006. Clashes and Ordeals of Women’s Citizenship in Central and Eastern Europe, u: J. Lukić, J. Regulska i D. Zaviršek (ur.), Women and Citizenship in Central and Eastern Europe, Ashgate Iveković, Rada. 1987. Studije o ženi i ženski pokreti, u: Lydia Sklevicky (ur.). Žena i društvo. Kultiviranje dijaloga, Zagreb: Sociološko društvo Jaggar, Alison, 1977 [1972], Political Philosophies of Women’s Liberation, u Mary Vetterling-Bragging, Frederick Elliston and Jane English (eds.), Feminism and Philosophy, Totowa: Rowman and Littlefield Jalušič, Vlasta. 1999. Women in Post-Socialist Slovenia: Socially Adapted, Politically Marginalized, u: Sabrina Ramet (ur.). Gender Politics in the Western Balkans. Pennsylvania: The Pennsylvania State University Press Jambrešić-Kirin, Renata. 2000. Personal Narratives of War: A Challenge to Women’s Essays and Ethnography in Croatia, u: Svetlana Slapšak (ur.). War Discourse, Women’s Discourse. Ljubljana: Topos Jones, Kathleen. 1997. Introduction to the special issue on Citizenship in Feminism: Identity, Action, and Locale. Hypatia, 12(4): 1–5 Kesić, Vesna. 2001. Gender and Ethnic Identities in Transition in the Former Yugoslavia – Croatia, u R. Iveković i J. Mostov (ur.). From Gender to Nation. Ravenna: Longo Editore Koprivnjak, Vjekoslav. 1980. Uvodnik u temat. Žena, br. 4–5: 6–15 Krasniqi, Vjollca. 2011. Feminism and Nationalism. Profemina, leto/jesen br. 2: 53–57 Ler-Sofronić, Nada. 1981. Subordinacija žene – sadašnjost i prošlost. Marksistička misao, br. 4: 73–80 Marshall, T. H. 2009 [1950]. Citizenship and Social Class, u: Jeff Manza and Michael Sauder(ur.). Inequality and Society. New York: W. W. Norton and Co �88 SOCIOLOGIJA, Vol. LVII (2015), N° 1 Milić, Anđelka. 1981. Društvena jednakost polova: savremena teorijska preispitivanja. Marksistička misao, br. 4: 3–15 Milić, Anđelka. 2012. Socijalizam i feminizam – spojevi i razilaženja, u: Lidija Vasiljević (ur.). Rod i levica. Beograd: ŽINDOK Mimica, Aljoša i Radina Vučetić. 2008. Vreme kada je narod govorio. Beograd: Institut za sociološka istraživanja Miroiu, Mihaela. 2007. Communism was a State Patriarchy, not State Feminism. Aspasia, god. 1: 197–201 Morokvasic, Mirjana. 1986. Being a Woman in Yugoslavia: Past, Present and Institutional Equality, u Monique Gadant (ur.). Women of the Mediterranean. London: Zed Books Pantelić, Ivana. 2011. Partizanke kao građanke. Društvena emancipacija partizanki u Srbiji 1945–1953. Beograd: ISI i Evoluta Papić, Žarana. 1987. Ženska perspektiva u sociologiji, u: Lydia Sklevicky (ur.). Žena i društvo. Kultiviranje dijaloga, Zagreb: Sociološko društvo Papić, Žarana. 1992. The Possibility of Socialist Feminism in Eastern Europe, u: Ward, Anna, Jeanne Gregory i Nira Yuval-Davis (ur.). Women and Citizenship in Europe. London: Trentham Books and European Forum of Socialist Feminists Papić, Žarana. 2002. Europe after 1989: Ethnic Wars, the Fascitization of Civil Society and Body Politics in Serbia, u: Griffin Gabrielle i Rosi Braidotti (ur.). Thinking Differently: A Reader in European Women’s Studies. London: Zed Books Petrović, Jelena. 2009. The Politics of Feminist Writing/Reading/Translation. Borec LXI, št. 662–665: 239–257 Pusić, Vesna. 1980. Protiv psihologije odgađanja, u: Lydia Sklevicky (ur.) (1987). Žena i društvo. Kultiviranje dijaloga. Zagreb: Sociološko društvo Ramet, Sabrina. 1995. Social Currents in Eastern Europe. Duke University Press Ramet, Sabrina. 1999. In Tito’s Time, u: Ramet (ur.). Gender Politics in the Western Balkans. Pennsylvania: The Pennsylvania State University Press Rihtman-Auguštin, Dunja. 1980. Moć žene u patrijarhalnoj i suvremenoj kulturi. Žena, br. 4–5 Stubbs, Paul. 2012. Networks, Organisations, Movements: Narratives and Shapes of Three Waves of Activism in Croatia. Polemos, 15(2): 11–32 Stubbs, Paul. 2007. Civil Society or Ubleha?, u: Helena Rill, Tamara Šmidling i Ana Bitoljanu (ur.). 20 Pieces of Encouragement for Awakening and Change. Belgrade-Sarajevo: Centre for Nonviolent Action Šeleva, Elizabeta. 2004. Kuća i nelagoda. Sarajevske sveske, br. 5. Dostupno na http:// www.sveske.ba/bs/content/kuca-i-nelagoda [poslednji pristup 12.10.2014] Šo, Džo i Igor Štiks. 2012. Državljani i državljanstvo posle Jugoslavije. Beograd: Clio Štiks, Igor. 2012. Laboratorija državljanstva: Koncepcije državljanstva u Jugoslaviji i postjugoslovenskim državama, u Šo, Džo i Igor Štiks (ur.). Državljani i državljanstvo posle Jugoslavije. Beograd: Clio �Adriana Zaharijević: Fusnota u globalnoj istoriji: kako se može čitati istorija jugoslovenskog... 89 Tito, Josip Broz. 1979. Šezdeset godina revolucionarne borbe Saveza Komunista Jugoslavije. Žena, br. 2–3: 2. Ustav FNRJ. 1946. Dostupno na http://www.arhivyu.gov.rs/active/en/home/ glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/ustav_ fnrj.html [poslednji pristup 12.10.2014] Ustav SRFJ. 1974. http://mojustav.rs/wp-content/uploads/2013/04/Ustav-SFRJiz–1974.pdf [poslednji pristup 12.10.2014] Verdery, Katherine. 1996. What was Socialism and What Comes Next? Princeton: Princeton University Press Zaharijević, Adriana. 2013. Being and Activist: Feminist citizenship through transformations of Yugoslav and post-Yugoslav citizenship regimes. CITSEE working paper 2013/28. Zaharijević, Adriana. 2014. Ko je pojedinac? Genealoško propitivanje ideje građanina. Loznica: Karpos Zajović, Staša. 1995a. Birth, Nationalism and War. Dostupno na http://www. hartford-hwp.com/archives/62/039.html [poslednji pristup 12.10.2014] Zajović, Staša. 1995b. I am Disloyal, u: What Can We Do For Ourselves? Belgrade: Center for Women’s Studies, Research and Communication � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Istraživački radovi Ostalo Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Fusnota u globalnoj istoriji. Kako se može čitati istorija jugoslovenskog feminizma? - Adrijana Zaharijević Description An account of the resource Tekst nastoji da pruži alternativno čitanje istorije jugoslovenskog feminizma, usredsređujući se na godine njegovog razvoja u socijalizmu i na periodkoji je usledio neposredno po raspadu zajedničke države. Kakve je putanje imao feminizam koji je ponikao u socijalističkoj državi? I kako se razvijao kada su isocijalizam i država prestali da postoje? Pojmovni okvir unutar kojeg se izvodiovo čitanje oslanja se na koncept režima državljanstva, koji treba da ponudisloženiju sliku od onih koje se uobičajno koriste u preispitivanju postjugoslovenskog feminizma. U tekstu se utoliko pokazuje da je okvir koji počiva na poređenju feminizma i nacionalizma nedostatan, ali se takođe kritičkim čitanjem uticajnogteksta Nensi Frejzer „Feminizam, kapitalizam i lukavstvo istorije“ pokazuje da jeu lokalnom kontekstu neophodno iskoračiti izvan okvira koji počiva na poređenjurazvoja feminizma i kapitalizma. Tekst utoliko poziva na pažljivo čitanje paradoksalokalne istorije feminizma. Creator An entity primarily responsible for making the resource Adrijana Zaharijević Source A related resource from which the described resource is derived https://www.academia.edu/14801374/Fusnota_u_globalnoj_istoriji._Kako_se_mo%C5%BEe_%C4%8Ditati_istorija_jugoslovenskog_feminizma Publisher An entity responsible for making the resource available SOCIOLOGIJA, Vol. LVII (2015), N° 1 Udruženje za kulturu i umjetnost Crvena Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 2015. Rights Information about rights held in and over the resource Adrijana Zaharijević Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource Srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 22-IR Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 18 str. Adrijana Zaharijević feminizam Jugoslavija rat režim državljanstva socijalizam