9 10 689 http://afzarhiv.org/files/original/21224f259dcc66fb1e0232f120a39a06.pdf c45708b1bc3d36a4b6bef962e5d4b783 PDF Text Text »MOSTAR U BORBI ZA SLOBODU<< Knjiga 4 IZDAVACKI SAVJET DZemal Alikalfic (predsjednik), Alija Bijavica, Adil Bijedic, Du8an Capin, Safet Cisic, Zulfikar DZankic, B.ranko Dz·eletovic, Ljubo Gordie, Stjepan Ivankovic, Ante KaraCic, Alija-Ala Kreso, Hamida-Mida Malkoc, Dragica Maslov, Danica Mi!icevic, dT Mi!ojka Nadazdin, Nada Novak, Asim Pervan, Boro PiStalo, Martin Raguz, Mensur Seferovic, Salko Selimotic, Mustafa Udovii\ic, :Kresimir Vidovic REDAKCIJA Mensur Seferovic (odgovorni urednik), Ljubo Gordie (sekretar), Nada Novak, Asim Pervan, Boro PiStalo, Salko Selimotic, Kresimir Vidovic RECENZENTI Va.ko Gnjatic Lnt. Cedomil Milieevic Ediciju »MOSTAR U BORBI ZA SLOBODU« pokrenuo je i njeno izdavanje organizovao Opiitinski odbor Saveza udruzenja boraca NOR Mostar MAHMUD KONJHOD:ZIC MOSTARKE (Fragmenti o revolucionarnoj djelatnosti i patriotskoj opr•edjeljenosti zena Mostara, o nj"hovoj borbi za slobodu i socijalizam) �I I I l BORAC S NOVINARSKIM PEROM Dos!ovno taka: borac s novinarskim perom Mahmut Konjhodzic. Umro je nocas u 75. godini, negirajuci poma!o zastraiiujuce bi!tene o zdravstve~ nom stanju novinara. Jer, za svoga novinarskog veka koji je trajao gotovo pedeset godina nije se nikad i!a!io da je umoran, da je iscrp!jen, posustao. NapuiitajuCi nas, kao da je svoje novinarsko pero samo odlo- zio, odo!evajuci, jakoiicu duha, kona.Cnoj fizii'.koj nemoCi. Znai'.ajna !ii'.nost jugos!ovenskog zurna!izma, dugogodiSnji novinar >>Politike-H i drugih listova i agencija, delovao je u Sirokom vremenskom i druStvenom rasponu, kroz tri razdob!ja: bio je novinar pre rata, u partizanima i u svim ovim godinarfl,a socijali.stiCke izgradnje, do nedavnih dana. Roden 27. oktobra 1905. u Ljubuskom, oprede!io se za novinarsku profesiju 1932. postavsi te godine dopisnik »-Politike<< najpre iz svog zaviCaja, zatim iz Mostara pa Sp!ita. Kao svriieni pravnik, baveci se i sudijskim znanjem, sve je viSe ulazio u novinarstvo, taka da mu se u godinama pred rat sasvim posvetio, prese!ivsi se u Zagreb, gde je bio sef »Po!itikinog« dopisniStva. U »Politici<< je naroCito negovao reportaZu s naglaSenom socijalnom notom. Kao novinar s.aradi- vao je sa Boi!idarom Adi!ijom, sa U RS-ovim sindikatima i sa SBOTI-jem, uoci rata Clan je inicijcitivnog 5 �odbora za osnivanje druiitva prijatelja SSSR-a za Hrvatsku, zajedno sa Augustom Cesarcem, Antunom Augustincicem i drugim naprednim intelektualcima. Za vreme okupacije ubrzo se ukljucio u ilegalni 1·ad, kao clan novinskog odeljenja zagrebackog NOO-a, radeCi u redakcijama n·Vijesti<< i ~,.Narodna borba-«. Po preporuci zagrebacke partijske organizacije upucen je u Otocac, u propagandno odelenje ZAVNOH-a i u re- PORUKE I OCEKIVANJA (Umjesto predgovora) dakciju ,.,.Vjesnika .... , u kojoj je, kao reporter, radio do oslobodenja zemlje. Bio je Clan prve ratne redakcije Tanjuga, dopisnik ove agencije iz Hrvatske i dopisnik i urednik nekoliko listova koji su izlazili u toku narodnooslobodUacke borbe. Iz tog razdobljasacuvao je i mnoge zabeleiike koje je kasnije karistio u svojoj bogatoj publicistickoj delatnosti. U KPJ primljen je · · 1944. godine. Urednik "Vjesnika", pot om urednik Tan juga i njegov dopisnik iz Kaira - prve su Konjhodziceve duznosti posle rata. Slede urednicke funkcije u sarajev- Pisac ave knjige Mahmud Konjhodzic nije stigao, na zalost, da procita ili sasluiia miiiljenja ucesnika narodnooslobodilackog pokreta u Mostaru kojima se - iialjuci im svoju posljednju verziju rukopisa »Mostarke« (prva verzija je imala 450 kucanih strana, druga 320, treca 383, a ova koju objavljujemo - obratio pismom s naslovom ,.>-Poruka i molba autora drugovima recenzentima i lektoru ...., koje je poCeo rijeCima: skim listovima HOslobodenje.-.. i >-l-Crvena zvijezda ...., pa u redakcijama ,.:,.Barbe.... i >>Jugopresa<< U Zagrebu, Za- tim rad u Uredu za informacije Izvriinog veca Sa bora SR Hrvatske __. dq penzionisanja. Autor je veceg broja knjiga koje predstavljaju znacajan doprinos naiioj publicistici, posebno u tematskoj oblasti narodnooslobodilacke borbe i revolucije. Objavio je, pored ostalih, ove knjige: »Vidio sam Egipat, (1956), »Na hiljadu frontova« (1959), »Od Kupe do mora, (1963), »Sisak 1941« (1969), ··Kronika o ljubuiikom kraju« (prvi deo, 1974) i »Rijeci istine« (1975). Povodom 70-godiiinjice i!ivota Mahmudu Konjhodi!icu dodeljena je, 1976, nagrada za i!ivotno delo ,.,.MoSa Pijade«. (S. Ostojic, »Politika«, 13. novembra 1979) 6 i d , ,.,.u ovom rukopisu pominje se hiljade Cinjenica, mnogo imena, mjes,ta i dogadaja, i biCu vrlo zahvalan svima koji obrate ftarocitu pai!nju na nedostatke svih vrsta kojih u ovakvom rukopisu lako maze l>iti. Osobito molim da se povede racuna o eventualnom ponavljanju, ako ga joS irna, da to briSemo ... -<~ CekajuCi odgovor iz Mostara, spreman da briiie sve !ito jesuviiino ida dopisuje sve !ito je novo i l>olje, u grozniCCwom iSCekivanju da, kako dal,je piSe, ,.,.(:uje opiiti utisak o tekstu - da li privlaci paznju danaiinjeg citaoca, da li je preko stranica saopiitio ono sto je osnovno - o masovnosti pokreta, o bratstvu i jedinstvu, da li citalac maze osjetiti ko to sve stvara i organizuje, da li svuda vidi organizacije -· Partiju, SKOJ, AFZ itd, i uopiite organizovanost borbe,,, ocekujuci podui!e vremena odgovor o svemu tome !ito je napisao - pretekla ga je iznenadna bolest i neoceki7 �vana smrt, 12. novembra 1979, u 75. god.ini zivota, te tako ne doi!eka da vidi ovo svoje, posljednje spisateljsko djelo. Ali, vratimo se Konjhodzicevim porukama i ocekivanjima, tekstu u kame pise: »Posto je odluceno da se napiiie knjiga o zenama Mostara i o njihovoj borbi, a kako je gotovo oko cetiri hi! jade zena na razne nai!ine pomagalo borbu, svakome mora biti jasno da se u jednoj knjizi ne moze opisati sva borba zena tog grada. To su beskrajni i nesagledivi romani i sudbine poi!ev od onih mladih djevojaka koje su uzele puiike u ruke do starica koje su u svojim njedrima i!uvale letak ili bombu. Sigurno je da postoji u dokumentima i sjecanjima !judi bogat materijal o borbi mostarskih zena i da bi se o toj temi moglo napisati nekoliko knjiga. Ova prva knjiga nikako ne moze biti tako obimna da obuhvati sve, jer to bi bile hiljade stranica, a takve knjige se i ne pisu. Zato se u ovoj knjizi prvencu o velii!anstvenoj borbi zena jednoga grada moralo pribjeci samo izno!ienjem isjei!aka iz te velike borbe. Ovo je samo poticaj za dalja istrai!:ivanja i za stvaranje novih dje!a. Ovo je samo pokuiiaj da se na pojedinai!nim primjerima pokaze, bar donek!e, kako se ta velika borba vodila. U osta!om, nisu ovi prim jeri uzeti samo zato da bi se vidje!o kaka je neka od ucesnica lii!no prei!ivljava!a zbivanja, nego prije svega da bi se zbivanja osvijet!ila i na primjerima pokazala opiita cjelina borbe. Iz doziv!jaja nekolicine zena vide se i oblici rada i borbe, naCin organizacije, svenarodnost, bratstvo i jedinstvo i op!itenarodna ze!ja da se pobijedi stra!ian neprijate!j, a i osjecaj za samozaiititu i svenarodnu odbranu u najtezim trenucima istorije na!iih naroda. Posebna paznja morala je biti pok!onjena osnovnoj zadaci: da se materija! !ito pristupacnije pruzi i!i8 taocu, narocito mladem, pa i onome koji se joii nije ni rodio. I na njega treba misliti kad se piiie ovakva knjiga ako hocemo da tradicije velike revo!ucije prenosirno na m!ade i najmlade, a svakako smo duz)1i da sastave knjiga, stil, nacin pisanja i sve ostalo pri!agodimo citaocima, da im knjiga bude pristupai!na i zanim!jiva. Zaista je potrebno da u ovakvim knjigama ima !ito viiie dobrih i zanimljivih prica o dozivljajima revolucionarki, o njihovim junaStvima, podvizima, susretima sa surovim neprijateljem, a stradanjima i zrtvovanju. Prema svemu tomu, moram se izviniti svima kojih nema u ovoj knjizi i o kojima sam prema!o pisao. Njihovi romani i price ostaju za druge knjige, jer Mostarke po svojoj borbi i zrtvama odista zasluzuju da joii mnogo knjiga o njima ugleda svjetlost dana. Ovo neka bude sarno skroman pocetak.« Tako pi!ie Mahmud Konjhodzic, pisac koji je znao da je njegova knjiga samo jedna od desetak drugih koje se pripremaju u ediciji »Mostar u borbi za slobodu« (tri su objav!jene prije neko!iko godina) u kojima ce se takoae' govoriti o Mostarkama na borbenom partizanskom po!ozaju. Takve su knjige: ,Tajna partijske iitamparije« - o majci nekoliko sestara i brace• Muiitovica u cijoj je kuci u toku rata neprekid· no radila i!egalna !itamparija (i o drugim zenama koje su radile na tim opasnim i znacajnim pos!ovima); »Mostarski proleterski bata!jon«- o m!adicima i.dfevojkama koji su s puskom u ruci vodili bitku i u toj bici mnogi od njih i poginuli, »Dijagonale mostarskih skojevaca«, >~Narodn.a vlast u okupiranom gradu~~, »Kuriri« i drugi tekstovi koji ce biti iitampani do 1984. godine. Na kraju ostaje nam samo toliko da od desetak i viiie pisanih miii!jenja i primjedbi (Dzemala Alikal- 9 �fica, Drage Miletica, Nade Novak, Safeta Burine, Reufa Dzabica, Fahre Lakiiiic, Dane Milicevic, Osma• na Bikica, Hamide Cadre-Malkoc i drugih), povrh mnogih sugestija koje je M. Konjhodzic sasluiiao u pojedinaCnim i grupnim susretima sa uCesn-icima rata, izdvojimo samo dvije, makar toliko, i da ih u kracim izvodima predocimo citaocima: miiiljenje Safeta Bu- Autor je uspio da izgradi lijepu i snaznu sliku teiike situacije u vrijeme okupacije i boravka okupatora u gradu i u zemlji, koristeCi se svojim bogatim novinarskim iskustvom i djelimiCno ostvaruJuCi ono Sto se od njega trazilo kad je dobio zadatak da izvriii jedan ovako sloZen posao - rine, knjiZevnika, koji je svojevremeno proCitao drugu verziju rukopisa (320 strana) i koji je takode u meduvremenu umro, i Reufa DZabiCa, jednog od om- ladinskih rukovodilaca u Mostaru u toku posljednjeg rata, koji je procitao trecu verziju teksta. n-Odmah da ka:Zem-<-<, zapisao je S. Burina, >>smut- ram da knjiga ima mnogo lijepih razmatranja, zanimljivog ulazenja u suiitinska pitanja borbe i otpora u gradu Mostaru i okolini za vrijeme narodnooslobodilackog rata, zanimljivih detalja, dosta dragocjenih podataka o opstoj situaciji u gradu i medu gradanima, )>-Mislim da je knjiga v,.eoma vrijedan, istinit, uv- jerljiv i popularno pisan dokument koji svjedoci o jednom vremenu daleko sire nego !ito je to samo b?rba Mostarki - !ito joj je posebna prednost. Provuceno je kroz nju sve osnovno sto autor spominje u molbi o naprednim snagama, o borbi i borcima untitar grada i van njega, o saradnicima i protivnicima pokreta borbe za oslobodenje, ubjedljivih dokumenata, pa cak ustaiikih, italijanskih, njemackih, cetnickih i drugih. Rukopis cesto detaljno upucuje na opiitu atmosferu i djelatnost vlasti koje su uvijek neprijateljski raspolozene prema domacim snagama borbe i otpora. Na mnogim mjestima su solid no razradene situacije i potkrepljene velilqm brojem zanimljivih detalja iz. akcija recenzentima. i nekih pronadenih neprijateljskih izvjeiitaja - i 'o njihovim stvaraocima_. Vi-lo kOrisni su bili mnO- gobrojni razgovori s tim akterima, od kojih je veCina sigurno auten_tiCna -i preirl,a tom ist'orijski su_ taCni i korisni i vrijedni za opiitu i detaljniju sliku pokreta u gradu ... I Sto se dublje ulazilo u razvoj zivqta i borbe u gradu, posebno u djelovanje mostarskih zena svih vjera i zanimanja, prikaz je bio bolji i zanimljiviji. 10 da piSe b ulozi Zena Mos..; tarki u toku cetvorogodiiinje borbe naiiih naroda i Mostara, u jednom taka kataklizmaticnom 7;eriodu naiieg narodnooslobodilackog rata . .. Obuhva:ena ~e u knjizi drui!tveno-politicka i borbena sztuaC?.Ja smh godina od pocetka rata do sloma fa!iistickog neprija• telja i oslobodenja grada i zemlje.« Na prvoj stranici svoga miiiljenja Reuf Dzabic je zabiljezio: j I l ! Ne bi trebalo ispustiti nijedan znacajniji dogadaj; ali ni sire opisivati sudbinu pojedinih istaknutih ~ec na . .. Pri svemu treba imati u vidu op~irnost knjige (sada 3 83 kucane strane), jer obimna knjiga moiie postici suprotan efekat od zeljenog. SkraCivanje bi _s~ moglo postiCi izbjegavanjem ponavljanja ili. nabraJanja kakve su zadatke Mostarke izvriiavale u ilegalnom radu ... Samo opisivanje dogadaja i sudbina dovoljno jasn.o govori o karakteru i raznov.rsnosti z~dataka. Ta-_ kode bi se mogle zgusnuti i poJedine eptzode, kao t svjedocenja pojedinih Mostarki o dogadajima i vlastitim sudbinama, ne- oduzimajuCi autentiCnost. Po mom miiiljenju, stili nacin kazivanja su upravo onakvi kako sam' i oCekivao ... InaCe, miSljenje drugarica sma.tmm najkompetentnijim.« 11 �Razumljivo, Redakcija posebno zahvaljuje predratnzm mostarskzm komunistima i vrsnim poz?lavaoci'11;<' prilika u Mostaru i njegovom proleterskom batalJonu - drugomma Cedomilu Milicevicu i Vasku Gnjaticu, recenzentima koji su brizljivo i s punom odgovo:~os~u procitali posljednju verziju rukopisa, z~pazth, tZVJesne neprectznosti, nedoreCenosti ili previde u tekstu i tako, na najbolji moguci nacin, doprin!Jeh da rukopis dobije svoj sadasnji tok kazivanja. J edan od njih, Vasko Gnjatic, politick; komesar Konjickog (Mostarskog) partizanskog bataljona 1941-1942, na kraju svoje recenzije saopstio ie svoju opStu ocjenu ove publikocije: · »U knjizi 'Mostarke' glav.ni junak je grad Mostar sa svojim majkama, sestrama, djevojkama i Zenama. To su ilegalke - borci u gradu, partizanke u odredu i bri'!adi I»;edvodeni Komunistickom partijom JugoslamJe na celu sa drugom Titom. Bile su to radnice uCenice, studentkinje, omladinke ili pak 'obiCne Zene~ - clanovi KPJ, SKOJ-a ili patriotkinje, pripadnice jedne. sir?ke . mreze revolucionarnog pokreta cija je orgamzac•Ja •zvanredno dobro funkcionisala. Djelatnost mostarskih zena i pored svih nedaca i -najgrublJeg nasrtaja od strane neprijatelja rijetko kada dozivljava neuspjeh i poraze. Mnoge od njih su se neustrasivo dri!ale (0 cemu knjiga upravo govori) i prosle kroz najteza iskuiienja od pocetka do kraja rata. Mnoge od njih - ne iitedeci sebe - svoje zivote su P?loi!ile za bolje sutra, za slobodu, za bratstvo i jed•nstvo. Kako u vrijeme budenja revolucionarnog radnickog pokreta, u predvecerje a tako i u vrijeme revolucije, borba mostarskih zena je najtjesnje vezana· za jedinstveni sindikolni i revolucionarni radnicki pokret. Sve akcije zena bile su vodene od strane radnicke klase, a docnije i njene partije. Naime, njihr>va 12 aktivnost je bila sastavni dio organizovane cjelokupne borbe radnicke klase Mostara. Taka treba posmatrati i vidjeti akcije mostarskih zena i njihov znaeajan doprinos. Kroz nezaboravne price i. svjedocanstva svojih junakinja autor rijeCima sliko i govori o jednom teskom ali herojskom vremenu, posebno iz vremena okupacije, ilegalnih akcija u gradu Mostaru, gdje su zene polozile ispit i pokazale pored hrabrosti svoju veliku umjesnost i vjeiitinu. Svako njihova prica ili kozivanje govori IJ masqvnosti jednog po-kreta, dubokim korjenima u narodu i gradanima Mostara. Te price, vrlo cesto potresne i iskozane jednostavnim rijecima, govore o velicanstvenoj bol'bi zena grada Mostara. Tu se odslikava njihova juna8tvo, samoprijegor, patriotizam i koko se u toj borbi kovalo bratstvo i jedinstvo. To je velika ljubav ne samo prema svom gradu, prema svojim najrodenijim: sinovi11'Z4, kCerima, braCi ili I mui!evima, nego mnogo viSe od toga, to je prezir i mrznja okupatora i njegovih slugu - izdajniko svih boja, zapravo to su primjeri koko se voli svoja rodna gruda i kako se za. njenu slobodu vrijedilo boriti. Izabrani su upravo oni primjeri koji docaravaju borbenu situaciju mostarskih i!ena za sve cetiri godine rata. Pojedinaeni primjeri i njihova prikazivanje nisu sami sebi cilj vee prije svega naein da se bar donekle najslikovitije prikate ukupnost i cjelina borbenog puta mostarskih zena. Mostarke se u toj borbi kale. Tok revoluc.ije k<LO i kod njihovih drugova razvio je sve njihove ljudske vrijednosti i vrline, istovremeno savladujuci ispoljene slabosti i teskoce. Knjiga je vrlo dobra ilustrovana mnoiitvom podataka. Istina, pojedini kvartovi dobili su istaknutije mjesto u knjizi, mada Brankovac ili Carina stvarno nicim za njima ne zaostaju. 13 �~a kraju, .kn!.iga. 'M.ostarke' sluzice mn0gim naredntm pokolJenJtma. kao podstrek i putokaz kako se u je(inom te.skom vrernenu 'tLSpjeiino moglo boriti, kako se u taka teskim uslovima razvijalo drugarstvo bratstvo i jedinstvo i. sirio patriotizam. .M0starke s,; pripa.dale svi~ · na~i"cnalnos~i1)J;~;. to su ·bile Srpldnje, Muslt'rnanke.. t Hrvat~ee, J evreJke, · kao ·i. njihovi dru~ govi saborCi. · . ·· · Knfiga.. Hao .·• ta~'!ti, z~ista precJ.stavlja .· vrlo intere: ~~nt~1' m~Ltei~ju, )".dno.P'i!odno. kazi,anje koje kod. ctta()c~. >ve vtsepobudttJ.e mtere.s, Jer sa nestrpljenjem ocekuje. dalji tok. zbiv(Li:tia.« .. ·' . · · ·. · . ... .Pred na~'l j~, .~to, knjig(L l'yiahmttrJa ,l(onjhod.ijc~ 7 dokttrl!-entf+mi .i pubJicisti¢ki Z(lpis o, revol.ucionar 0 noj (ije.l,af~<ifti i patriqtskom opredjeljenju :tena Mas" :ara, :? .:n:?•hoyoj tvr:do/<,{)rnoj, i. d,:tgoj, borpi .za .slobod.:t • s.oc•Jal•~arn. . . . . . ' ·. : R~DAKCIJA ~ ,- .• -,, -~-. '' ' ;~ ' .Pl'VI PUCNJI ,- ) ' ' :. '. ';_":.; :- ' ' ,- -. . .-:: :~ :: ·,-!· ,. •". Vrelog j sparnog dana tridesetog jula hiljadu de" vesta cetrdeset prve u dvorlStu stare mostarske kuce u. juzno)ll. dijeLu .grada, u Donjoj mahali, odjeknula je bomba, a.zatim.i·pucnjava iz karabina. · Jedna hrabra zena, skromna Mostarka, njez!la majka;·zrele ,.dahl, s.vec odraslom ·djecom; izrazito lijepa Zlatk.a Vukovic smjelo je,. tom bornbam;. brae nil!Vodstupnicu komunistima.. · Tog julskog dana je grupa usta!Sa upalil u avliju ·i kucu•koja je,omacavana kao izrazito komunistii'lka, uz to:i 'srpska. :.•·!! ·, Bomqaj., <;xJje~I).U@ •i\irom graq:,_ ~ :mnqgo od,1jlje, ·Mosta;,.,. grad ;pjesnika; basta. ptinili.jorgovana; ·ju;, ga i topline, bio je i prije toga dogadaja duboko :uz,; b!JC!en l'li!ninJ. z.biv:"'lj]ma,. slomoli) yoj.sf"..stare driaYl! i, ~or(>•\>.li~;~:"'?-i e:;/' A,. till ~~;j,ii·.··::- d~ 1 Bry;ih pUCJlJe).!';l,c'C")Q~ y1se ga Je uzbudio, pj;ayog, ,gr"';d kPJl je Zivio l:le:i:'recta"j' zi>k:Oria: ustas~ su hapsile, pr(,ga:=' njale, ubij"\le, mucile. Tog julsllmg dana \l ku6u Zla'tk~ yuK:biiic dosla je sllil]eda i'drtigariCa njene kcerke Raddjke'' \.i'ceiiica 2ebsk!e stru&ie skole F'iihia 'Musi:oVic' da joJ kaze •ri<lkenbviisti;'ier jE!'Fahfa'bila·sekretat· skojevske organizacije u' sk:0l.i. ,;'\;:;i rilla~!l,s,. ~Fahra i Radojka,~ takoder ,skojevke,.ibile nerazdvojne,druga•.·-····-;·" '--· •'"'<,-· -'-' -'1, '-· _, __ •:,,, -· ·--'·i .: ..•.'.;.•:. ·-·-.>.I.e ··--nee. p<J!'n.oyi,iie. J l �Fahra je zatekla Radojku kako zalijeva CVIJece i pnidrruzila joj se pa su zajedno zalijevale bogate saksije. Toga dana su usta.§e objavile nalog da Srbi ne smiju izlao:iti iz 'kuea. OCigledno je bilo da je Zlatka hila uzbudena dok je !Promatr<!la mlade djevojke kako se be2lbrimo have oko cvij eca. Kada su Radojka i Fahra osvjeZile cvijeee preS!e su u kubinju. Tek tada je Fahra osjetila da jos nekog ima u kuci jer se iz susjerdne sobe euo razgovor. Iako se govorilo tiho, raspoznala je jedan glas. Bio je to glas srednjeg Zlatkinog sina, Slobodana, zrelog komuniste, svr8enog daka Srednje tehniCke skole u Sarajevu. Za ruckom korl Vukovieevih bill su Slobodanovi drugovi i susjedi Alija Kreso i Muhamed Rebac. Poslije objeda sjeli su u baScu i razgovaraH. pod murvom blizu peelinjaka. Slobodan i Alija su potom po obi<:aju krenuli na NeretV'Il, nedaleko od kuce, da se okupaju i osvjeZe. Kako je Slobodan vee •znoo da najmladi njegov brat Rade neiito sa Zlatilooan rM)f:lawxao, :ie vratin se da vidi ima li sta novo. U ta u2budlj:iva vremena svaki je covjek pratio dogadaj•e, a posebno su koilll\llrlsti i njihova djeca pratili sva zbivanja u g:radru i novasti brzo javlja1i jedni drugfuna. · Oko tri sata poolije podne <llo.8ao je p<Jd peeinu na Neretvi, dok su se kupaC:i odmarali u hladovini pod stijenom, Ahmed Sefic ii IZapitao moml<e: - Zar nije tu Slobodan? - Kod k!uee je - odgovario je Alija. - Obe6ao je da ce doci. 16 Ahmed &e odmah vratio otkud je i doiiao. Usao i~ z u kucu i ·sjeo sa Slobodanom u sobl. na spor ed an Ula d · · · Slo.! . ri·J·eci o nekim partijskim za acima, Jer JE .. k . ]" Bl (} J€ bodan bio sekretar ulicne partlJ~ e ce IJE.. . . Bas u toj odaji gdje su s]edill - u ::P~Imaco)<< s~ b. - hila je udeseno da se moze podlcl ]edna das ~ poda iz.nad malag sklanista oruzJa. Dese;ak da~ . ni'e i Alija Kreso je domo od Mladena Ba.or.de J€ lda J . o-d. r2avni pistolJ' sa trideset metaka. VIdlO Je an VOJD .. tada i dosta bambi tu, u kucL . • . . Jedno uliste u basti umjesto meda ' pcela bilo JE puno bambi. . .. . T 1. ·e bombe Zlatka dr2ala u samoJ kucl, u Jorga~ nima~ ~oji su po obicaju hili slozeni jedan na drug1 na jednam sanduku. ·u sobi gdje su acazgovarali Slobadan i Ahrn:~d, pod . daskama ad poda koje su se mogle podiCl, _bilo j~'~iveno desetak-petnaest bambi i jedna karabmka sa dosta metaka. Malo kasnije, kad su se Radojka i Fahra p!·ed ogledalam kaje je bilo uz ostakljena vrata, ogledavale k:;k ·m na giavama pristaje crvena rnarama, Fahra JE k~o~ ta vrata pogledala na dvoriste i . - u2asnula se: ugledala je us.tairu s puSkom. Pozvala J€ RadoJkU I ob·e su kao po dogavoru, krenule na sporedan_ lzlazlZ kuhi~. e i jedna za drugom mirno izisle na uhcu. C!m su se ~ama ·obrele navrh sokaka su op~zlle automob_;~ . . . 'ednog ustasu s puskom, ah on mJe obraho paz ~J~S,{a njih. Rastale su se. Radojka se ~aputJ!a u kamsfluk. Brzo je ui\la u ku6u njihov~ SUSJ ed_e Z?rke Ko= vaC.evic. Fahra je otisla svoJOJ kuci, _koJa. J€ b~!a u Jed nom uskom sokaku u Donjoj m:a~' ?esto DlZ~ ? ~o­ kaka paradtce Vukovic. Medutrrn, JOS Fahra m]e hila stigla do kuce, a zapucalo JE · :: .• ? Sta se dalje dogadala u kuCJ, u dvonstu. 17 �Zlatka je trenutak prije Fahre opazila ustase i odmah upozorila Slobodana i Ahmeda da su u dvoristu rekavsi im da odmah bjeze. Zatim je pozurila u sobu dohvatila bombu, jednu od onih bombi izmedu jor~ gana, istrCala, odvila osiguraC i sn.aZno zamahnuvSi bacila u dvoriSte pred same ustase, i tci bas ispred sobe u kojoj su do tada Slobodan i Ahmed sjedili i razgovarali. Njih dvojica su cas prije toga na drugi izlaz iz kuce umakli prema N eretvi. Bomba je prasnula. Jedan ustasa, zloglasni Buh.ac je ranjen. Nastala je pucnjava u dvori.Stu. Iznenadeni neprijatelj je uzmakao, ali samo naeas. Ubrzo su se ustase bijesno bacile na Zlatku, svladale je, vezale i odvukle u automobil. Prema s}eeanju o6evidaca, Ahmed Sefic j e sa Slobodanom bio umakao ka Neretvi, ali se okolnim putem vmtio pred staru kucu ispred koje se vee bila okupila oveca grupa !judi, zena i djece. Umijesao se medu svijet i stao kao promatrac. Ali neko od spij una ga je poznao i prokazao, 1pa su ustase i njega uhvatile. Ustailki automobil sa vezanom Zlatkom i Ahmedom uskoro se izgubio iz Donje mahale. Kuca Gojka Vukovica je jos od pocetka djelovanja Komunisticke partije Jugoslavije bila, ne s.amo u tom kvartu, poznata po njenom domaCinu, lima.rskom radniku Gojku, Clanu Centralnog komiteta. KPJ, organizatoru mnogih radrrickih i pol>tickih akcija u gradu, koji je nesrecno poginuo 1934. godine. Napad ustasa na nju mogao je uslijediti vee i zbog toga sto j-e bila tako oznacena, a mazda je i nek:i spijun pratio Ahmeda Sefica pa dovukao grupu ustaiia. Taj dog.adaj je bio pocetak oruzanih akeija u gradu. Ono sto se zbilo toga dana i sutradan upecatljivo oznaeava taj pocetak. ~da su ustase napale Gojkovu kucu, u njenom gornJem spratu uhvatili su Dejana Popovica sa ses- 18 II trom Verom, simpatizere KPJ, koji su tu stanovali. Posto su bili i Srbi, uhapsili su i njih. . Slobodan je, posto je uspio da umakne do skrov1te peCine uz. Neretvu, ostao ujednoj spilji sve ~o mraka. Gojko njegov otac Je b10 vrlo poznat po J?rlJat':lJstvu s ]judima. Njegova porodica, u selu Hodocu, JUzno od Mostara, imala je kuma nekog Sto]ana. Slobodan se nadao dace se kod njega mod skloniti. Zlatka je, cak, nekoliko dana ranije, odlazila k tom Stojanu [, posto su Srbi bili progonjeni, molila ga da se zauz;ne za njenu porodicu ako, kao srpska, bude progon]ena, 1 Stojan je to obecao. '1 zaista, k.ad se te noCi iznenada poj.avio Slobodan, Stojan ga je prihvatio, odveo ga u jednu pecinu 11 svojoj ogradi, ponio guni za njega i nesto hrane 1 sm~e­ stio ga na to skrovito mjesto rekavSi mu da se rusta ne plasi. Slobodan je mislio da je na sigurnom mjestu, pa je poslije uzbudljivog dana, u neizvjesnosti sta je bilo s ·majkom, bratom i .sestrom .i ,premoren do lZnemoglosti, usnuo. U zoru se pojavio kamion u Rodocu. Vidjeli su ga mladici Muhamed Kreso i Sulejman Rebac, koji su tu Cuvali krave. Bili su o~Cevici kad je s kamiona skoCilo nekoliko ust.aSa i razvilo se u streljaCki stroj, a potom oprezno krenulo ·prema s,tojanovoj ogradi. ZnaCi kum j e izdao Slobodana! Ust.as~ su zatekle Slobodana na spavanju i uhvatile ga. Oko vrata su mu vezale ko:Zni opas.aC i tako ga vukli do kamiona. Strpali su ga unutra, onako s kai.Sem oko vrata. Ustase su provele Slobodana kroz Mostar divljai'ki vlCuCi da je uhvaCen. A on, pretuCen, s kai.§em o vratu nasloil1jen na kabinu kamiona .stajao je klonule glav~. U toj prilici su mnogi Mostarci posljednji put vi?jeli hrabrog komunistu. A vidjeli su i to kako ustase bijesno trzu kais ne bi li sto jace stegao. 19 �Uhapsenici su !ada zatvarani u zgradu mostarske Gimnazije, koju su vlasti bile pretvorile u zloglasni zatvor. Te veceri, kako je pricao podvornik Gimnazije, ocevidac, ustaSki neljudi su Slobodana ubili na utas81Il, svirep naCin. Vezali su ga za noge i vukli niza stepenice, tako da mu je glava udarala o rub svakog kamenog stepenika, sve do prizemlja ... Ti dani u Mostaru hili su najuzbudljiviji za sve vrijeme rata. Stalno se nesto dogadalo. Tih dama se zbio jos jedan dogadaj. Sekretar Mjesnog komiteta Partije Jusuf Cevro i5ao je ulicom kod juznog mosta, neko ga je opazio i prokazao, pa su ga ustase uhvatile i takoder zatvorile u zgradu osnovne Skole >->·Kraljica Marija"(...-. Prvog avgusta ustaska policija je objavila proglas da su strijeljani Zlatka, Ahmed, Dejan i Vera, a novim proglasom da je isto to uCinjeno sa Slobodanom VukoviCem i Ju,;ufom Cevrom. Bilo Je to vrijeme kada su Mostarom krstarili divlji i rascupani ustaski razbojnici s karabinima 0 ramenu, koji su mjesto remnika imali samo kanap. Komunisticka porodica G<Jjka Vuk<Jvica je ubrzo zatrta. Niko iiv nije ostao. Slobodan i Zlatka su streljarui. Ostali su Mladen i Hade i sestra im Radojka. Mladen je zivio i radio u Sarajevu i kao partizan je poginuo na R<Jmaniji 26. avgusta 1941. u jurisu za oslobodenje Sok<Jca. Rad<Jjka, crnomanjasta ljepotica, poput svoj e majke, neko vrijeme se krila k<Jd bake i tu sila kosulje za partizane, a poslije je otisla u partizanski <Jdred. Nakon pete ofanzive je zarobljena i ubijena. Najmladi, Rade, docekao je kao komesar cete u Trinaestoj hercegovackoj brigadi oslobodenje Mostara - od cijele porodice jedini ziv. Ali kasnije i on je, u borbama na Ivan-,planini, pocetkom 1945. poginuo. 20 II Jako je porodica komunistii':kog. !J:orca. G_oi~ VukoviCa sva izginula, ostalo je ne1zbns1vo SJecanJe 1 na njega i na Zlatku, hrabru maj~·':': Mostarku, ~rvog bombasa u nepok<Jrenom gradu, Cl]'m podVJgo~} CJelokupnim zivotnim djelom, simbolom otpora 1 z;tvovanja za slobodu i socijalizam, i zapoCinje1no pr1Cu o borbi zena Mostara. 21 �VRIJEME ZRENJA Bosansko-hercegovaCka drZ.avna straZa sigurnosti u Mostaru 27. avgusta 1908. je podnijela »radi zlocina lZ par.ag~afa 144 Krivicnog zakona" ovu prijavu: »Strazar prvog razreda Halil Varvaric javlja: . Danas u 10 sat.i i 30 minuta prije podne skupilo se ]e u Sauervaldovoj ulici preko sto radnica iz duhansk~ tv?:n1ce ko:1e su pozivale drugu svjetinu da im se pndruzr. _PoSto s~. pomenute radnice bile pozivane da se Sill:Jesta raz1du, .ali posto nisu htjele poslusati, bile su dv!J e radmce predvedeme. Kod te skupstine radnica nalazio se je prisutan i Vlad1~111r BeJatoviC, koji je poCeo vikati radnicama. nemoJte se razilazi_ti, hajdemo svi na policiju, one s~ :;adruce mora]u puscati- te ih je na taj nacin podraZlVao na ~tpor protiv straZe. Ja· sam BejatoviCa opo~·ne:uuo u 1~e ~akona da_ Suti i d.a odmah ide kud, te Je I, nada!Je VIika<;. radmcama: hajde samo naprijed, one _se moJT.C:JU yu~cat:! Istoga sam u ime zakona progla;sw uh_apsemm 1 hho ga na policiju predvesti, ali je Be]a~o~.lc. zamahnuo rukom da me ud.ari. U tom Casu kad ]e lStJ zamahnuo l1Ukom da Ce me Udariti pograh!O s:am ga z~ ruku i udarac mu predusreo, te ga predveo 1 zatvono.« . 1 Poliicaja~. Halil je dvije mlade radnice, Filu Bajic Andu Las1c, uhapsw, kako se to navodi n poduzem 22 Ill izvjestaju na njemae~>.om jeziku. FiJa i Anda su imale petnaest-sesnaest godina. To je hapsenje bilo u vezi sa strajkom radnica Tvomice duhana, koje se nisu htjele razi6i na poziv policije. Njihove dvugarice su tom demonstnadjom tra:ille njihovo puStanje iz zatvora. Drugi izvjestaj objasnjava i zbog C.ega je izbio strajk. Taj akt je uputio direktor Tvornice duhana u Mostaru Zemaljskoj vladi u Sarajevu. >>CigaretuSe« su povele Kako je fabrika bila povisila cijene cigaretama >,.vrbas-«, smanjena je njihova prodaja i gomilale su · se zalihe. Uprava fabrike je odlucila d.a gubitke prebaci .na leda radnicama, koje su ionako imale nadnice koliko da jedva prezive. Ogranicena je proizvodnja i radnicama je odredeno koliko cigareta koja smije izradHi. To je bilo mnogo manje od prijasnje norme, tako da je svaka gubila dnevno jednu krunu, a to je znaCilo (posto su zaradivale 25 do 30 kruna sedmicno) sniZenje mjeseCne zarade gotovo za Cetvrtinu. Devedeset radnica >>cigaretuSa..:< ·Obustavilo je rad, sisle su u dvoriSte i cekale da im pridu ostale radnice. Direktnr fabrike je nastojao da ih rstjera iz dvorista. Pozvao je i policiju. Kako radnice nisu htjele da napuste dvoriSte-polocija je odluCila da silom izvodi jednu po jedrnu na izlaz i izhacuje ih napolje. Kad se to dogodilo s prvom O•stale su krenule za njom, svrstale se u povorku i krenule kroz grad k policiji. U demonstracijama su uhapsene one dvije rnajborbenije dje· vojke. Posta se u tim demonstracijama bilo okupilo jos svijeta, policijski komesar s·e bijase uplasio nereda, pa je pustio one dvije radnice, au izvjestaju sto je upu- 23 �tio Zemaljskoj vladi u Sarajevu pravdao je to pustanje njihovom mladoocu rekavSi. da su to gotovo djevojcice. Medutim, ipak je trazio uputstvo sta da da.lje radi, da li da te dvije radnice kaZi!li zatvorom u daljem postupku? Zemaljska vlada mu je odgovorila da ih kazni manjom kaznom zatvora i opom€ne ih da Ce, ako se demonstracija ponovli, mnogo stroze biti kaznjene. De!egadja radnica koja je usia k policijskom komesaru da interveniSe bila je sastavljena od istih radnika kao i u strajku 1906. godine. To policija narocito istiCe u izvjeStaju i dodaje da su te i druge radnice stavljene pod policijsku pasku. Ostalim radnicama fabrika je dala rok od osam dana da se vrate na posao, inace ce biti zauvijek otpustene iz fabrike. Iz svih dokumenata na njemackom jeziku vidi se da je polioija prvih godina radnickih strajkova bila priliCno zbunjena tim novim pojavama, iako je vrlo odlucno nastupala protiv radnika. Taj dogadaj iz hi!jad.:.. devet stotina osme godine samo je jed&n od odjeka krupnih zbivanja koja su se nizala u mnogim evropsk:im zemljama ~ tu vrijeme, u doba prvih poi'etaka borbe radnicke klase. Mlade radnice Fila i Anda, za koje j e direktor fabrike govorio da su jos djeca, dozivjele su tako prva iskustva iz teske borbe za bolji zivot. Dvije godone prije tog dogadaja, 1906, sav Mostar je bio ustreptao od burnih dogadaja, prije svega od generalnog Strajka koji je bio obuhvatio svu Bosnu i Hercegovinu, pa i Mostar. Zene su i u tom strajku, kao i u svim drugima, bile rame uz rame s muSkarcima, te sui hapS·ene .i proganjane, Cesto su one bile i pokretaC:i i kolovode otpora. Prvi s!Tajk radnika u istoriji Mostara izbio je 10. maja 1906. godine, pooto je oko prvomajskih praznika 24 II poceo. veliki strajkacki_.pokret, najprije u Sarajevu, a pocele su ga zene radmce Sara.1evske fabnke duhana. U Mostaru su muSkarci >>ugrabili« prvenstvo Zenama. Bili su to stolarski radnici. Sutradan, 11. maja, jos mnogo radnika dJ:::'!;ih struka stupilo)_e u strajk: pekari, ekmedZije (as~IJe), tesan, ?oJadz:.l:· br-:var~, limari kovaCi, mesan, transportn1 radniC-1, bacvan, tipo.gr~fi, terzij.e narodne noSnje, zlatari, kujundZije, obuCari i krojaCi. Svi su toga dana rano ujutro izisli na u!ice i u povorci stigli do Fabrike duhana. Pred ulazom su se radnice vee bile okupile. Ali kad je dat znak za ulazak okrenule su leda fabrici i u povorci posle, zajedno s radnicima u mirne demonstracije gradom, sve do Rondoa ~ setal•istu koje se tada zvalo ,Stefanijal« (po imenu .austrijsko-beeke carice Stefanije - ~ste­ fanie Allee«). Delegaciju radnica i radnika primio je tadanji bosansko-herc-egova6ki >~zemaljski poglavar<<, a predvodio ju je predsjednik straj•kackog komiteta tipografski radnik Milan Zubac. U ime radmca u HJO.l su b1le: Luca Ljoljic, Savka Aleksic, Fila Bratovic i Anka Palandzic. Masa od dvije hiljade radnica i radnika cekala je pred hotelom »Neretva~< re~ultat .l?regovor~ sa >~~e-:­ maljskim poglavarom«, a u 1sto vrl.Jeme su 1 radmck1 predstavnici pregovarali s poslodavcima. Tada su radnici postigli i prve uspjehe, od kojih su hili najvaZniji: .skraCenje r.adnog v.remena :sa dotadanjih 14, 15, pa i 16, na 10 do 11 sati, a i 11redeno je da je otkazni rok od 8 -do 14 dana, 1 dob!Jene su neke manje povisice nadruica. Isto. tako 1 .D1rekc1Ja ,Duhanske :rezije« u Sarajev.u (posto je tada ct:IDar;ska industrija bila u dr:lavnim rukama) odobr1la J€ povisicu radnicima Fabrike duhana .1ednako kako su 25 �to malo ranije bile postigle fabnii'ke radnice u Sarajevu. Talasanja radnika i radnica pNrrasla su u generalni strajk i u Mostaru kao i u cije!oj Boom i Hercegovini. Prva crvena zastava Tih dana su austmugarske vlasti bile uznemirene dogadajima. Na Pavkovicevoj gostionici u Cernici pojavila se i prva crv,ena zastava u Mostanu, a i u denwnstrracijama koje su iSle prema Zahumu no.Sena je crven.a zastava. Grupa od oko 80 I'adnika sa obucarskim majstorom Dordem Labalom na celu isla je kroz grad i zatvarala radnje, a u zapadnom dijelu grada je jednu takvu skupinu vodio bojadzijski radnik · Stjepan AndrijaSeviC, koga su vlasti veC imale zapisanog »kao op.Ste Stetno lice-<-<. U gradu je obustavljen sav saobracaj fijakerima i ter,etnim kolima, jedino su vojna i poStanska vozila mogla da se kre6u gradskim ulicama. Posto je to sve bilo uze1o maha, vojska je, kao u opsadnom stanju, izisla na ulice u stre!jai':kom stroju i usmj erila se prema masi StrajkaCa zaprij eti vSi da Ce pucati. Vojska .i e osiguravala i Fabriku duhana. Demonstracije su se ponavljale, kao, na primjer-, kad su uhapsena ce-tiri pekarska radnika i kad je o-tpusteno 35 cradnica Fabrike duhana, medu kojima su bile bas one koje su vodile strajk. Usljed tog otpustanja je narodni zastupnik iz Dalmacije u beckom parlamentu Juraj Bijank1ni podnio interpelaciju. Vlasti su morale udovoljiti zahtjevima radnica da se 'njihove dnugarice vrate na posao, ali su 26 IIIII se u odgovoru na interpelaciju izvlaCile na smijeSan b. . ,_ . · · ostara 111 pos1..q11 lZVJe-:staji da je nekoliko dana u Mostaru vladala i;>govina, pa je duhan toliko ovlazio da·je hilo nemoguce rad1tl, te su radnice zato poslate kucama (naravno, bez place). A posl1je interpelacije - pi~e ';1 dokumentu nastupila je bura, duhan S€ prosusw 1 :radn1ce su op€t pozvane na posao. Radnice tada nisu bile hapsene, ali je jednoj od njih po kazni oduzeta zarada za Cetrnaest" d~na ~,.zbng nedoliCnog ponaSanja«. Tako se onda kaznJavalo. Docradaji u Sarajevu i Mostaru 1906. godine odjeknuli su u okolnim m}estima, pose?no u ~j11buS·~ol?, gdje su radn1ce Duhanske stamce b1le na]nepomlrl]lvij.e StrajkaC.ice. A njihove za~tjeve su vlasti" u Sar~~ jevu i BeCu nazvale ~mostarsk1m parolama-:<, sto znac1 d..a su ,mostarske parole« stigle i u Ljubuski. · Tih godina se 'stvarao radnicki pokret .. Zene su naO""lo izi.Sle n.a pozornicu Zivota, u borbu, u Javno d]e]o:anje, i to moZe da sluZ.i na Cast radn.iCkom pokretu i koffiunistima, jer s.u tek pod njihovom z.astovo-m one krenule putem bo-rbe i napretka. Uz razne nevolje koje ,~u tukle radnice tad.anjih fabrika bio je stigao i talas tehnickog napretka i osvajanja strojeva, koji su poceli istiskivati !jude s posla. Poslodavci su, kako privatnici tako i dr:Zava, nemllosrdno izb.acivali radnice iz proizv:odnje da ih 7.amijene strojevi Tih godina su radn1ce vee imale svoje ~eleg~te, preko kojih su se bo·rile za svoja pr.a:ra, z.a. covJec~.n postupak i za suzbijanje nepravdi ko.]e su 1m sval]lvane na pleCa. Predstavnice ICadnica mostarske fabrike Ana Simun .i Antonija Colak stigle su tada i u Sarajevo sa naCin. U BeC su iz Sarajeva i M 27 �protesnom peticijom i zahtjevima radnica koje su poslodavci hili izbacili s posla poslije nabavke savremenih maSina, a ujedno su snizili i nadnice ostalim radnicima. Kako su dovoZene nove ma.Sine poslodavci su, u ovom slueaju austrougarska okupatorska vlast, poku8avali da na pleea radnica prebacuju cak i troskove nabavke tih sred.stava. Trideset godina docnije Trideset godina kasnije policija iz Mostara salje pretpostavljenima gotovo istovjetne izvjestaje. Tvornica duhana je usavrsila svoje masine. U gradu su osnovane joS neke male tvornice i pogoni kao sto je hila plat,nara »Vitkov,ic«, u kojoj su takoder bile zaposlene veCinom zene. One su 19. marta 1940. godine stupile u strajk. IzvjeStaji sto su odasiljani zandarmerijskoj brigadi u Zagrebu sasvim su hili nalik izvjestajima iz 1908. godine. Ta dva dogadaja u zivotu mostarskih radnica, jedan prije a drugi bas uoci drugog svjetskog rata, zaokrugljuju jedno razdoblje koje je bilo ispunjeno borbom radnica i radnika u tom gradu za osnovna prava. Na bezbrojne nepravde, prognne, ugnjetavanja i zakidanja, u novcu, na teror i hapS€nja sve organizov,a~niji radni6ki po'kret je odgovarao neumornim radom, akcijama, demonstracijama i Strajkovima. Borba se zaoStravala i malo-pomalo se poveCavala snaga revolucionarnog pokreta, u kom su Z·ene bile znaCajan Cinilac. Ali moralo se i voljeti, valjalo je i djecu radati i odgajati. Isto tako je trebalo baviti se i kulturnim radom i uciti. Zena je kao i muskarci sve podnosila i borila se i za svoj Zivot i za Zivot svoje djece, koja su cesto u velikom broju dolazila na svijet. U mukama su se radale i velike ljubavi, susreti djevojaka i momaka na radniCkim zabavama i prvomajskim proslavama, izletima i demonstracijama, u fabrickim dvoranama, pa i u zatvorima. Zivot je ipak donosio i radosti, bez kojih covjek ne bi opstao niti bi mogao zivjeti. Sreca i radost su dolazili bar pokatkad, u rijetkim Casovima. NajviSe kada bi otac iziSao iz zatvora, ponekad kada bi uspio strajk iii demonstracija, kad bi se rodio zdrav sin i kcer, ili kad bi se pojavila bolja zarada ... Zivot mostarskih zena je, kao i svuda, borba oplemenjivala, kao i Zivot citavih porodica. I kulturni rad u radnickom kulturnom drustvu »Abrasevic« je upotpunjavao svakodnevniou. Zene. su sudjelovale u kulturnim doZivljajima kao akHvne uCesnice ili su pomagale drugaricama i drugovima. Zivo su navijale za radnicki sportski klub "V:ele2« Medu prvim malobrojnim Clanicama KomunistiCke partije Jugoslavije isticale su se samo tri z<ene: Ana Simunova, ona .ista koja je joS prije prvog svjetskog rata, 1906. godine, ,kao vrlo mlada radnica ucestvovala u strajku, i koja je u mostarskoj delegaciji odlazila u Sarajevo da izrazi protest sto su dovodenjem strojeva u Fabriku duhana radnice izbacivane s posla. Druga zena clan Partije, Saveta Bokic, bila je udata za clana Partije Eugena Krizmanica, a treea zena komunistkinja bila je Zorka Petkovic. Osim tih, najaktivnijih zena, neke su, kao Zlatka VukoviC, Darinka Bitanga i druge, uz svoje muZeve ucestvovale u radnickom pokretu i kulturno-umj etniCkim druStvima, naroC.ito u :.-:.-AbraSeviCu~(' ali su zbog tadasnjeg odnosa drustva, pa i komunista, prerna Zenama uo.pSte, do smrti ostale izvan Partije. 28 29 �Mnoge zene su u toj borbi vise puta hapsene i izdr2a]e progone, premetai'ine kui'a i druga sikaniranja policije. GorCine i nadanja Tragii'no je zavrsila Zorka Petkov.ie, zena koja je isprebijana i izbezumljena, izvrsila samoubistvo. I to samoubistvo je bolno odjeknulo u redovima mostarskih radnika i radnica. U zatvoru su se 6ak •i djeca radala. Tako je zatvora dopala i Savet.a Bokie-Krizmanie bas kad je hila pred porodajem, te je tu rodila zdravo dijete, ali cak nitada nije pustena vee je zadr2ana sve dok nije izdr2ala kaznu. KonaCno, i vjenCanja je bilo u zatvoru. Limarski radnik Spiro G-utiC, Clan »AbraSeviCa~..: i ~>-VeleZa<-<, godine 1929. je uhapsen. Prijetila mu je rabija. Kada je oSIUd.en na godinu dana robije, {)dluCio j.e da se oZeni prije nego sto ga odvuku u neku od kaznionica u kojima su komunisti ~>-odle~avali<< r:obiju. Radnica u Fabrici duhana Ljubica Zurovac dugo je drugovala sa Spirem posto su se ·u.poznali u »Ahrasevieu«, jer je, s Anom i Olgom Simun i drugim djevojkama, hila clanica dramske sekcije. Izmedu nje i Spire se najprije razvilo veliko drugarstvo, a poslije i ljubav. Ljubica je radila u fahrici s poznatim partijskim radnikom Rudom Hroznicekom, koji je jedanaest godina radio za masinama. Kasnije je radila sa Karlom Batkom. Ti istaknuti komunisti su hili vrlo naobrazovani, te su utjecali na radnic·e oko sebe. Ljubica ih se ·PO tome sjeCa .s najveCim poStovanjem i ujedno s tugom sto su u najboljem zivotnom dohu pali u borbi. 30 1 I' Ljubica i Spiro su se odlui'ili da se vjencaju, ali ba8 tada je Spiro dopao zatvora. To je bilo u jeku sestojanuarske diktature kralja Aleksandra. Jedne subote, kad je Ljuhica dosla Spiri u zatvor u posjetu, dogovorili su se da se vjencaju makar i u zatvoru. Prve subote poslije tog dolaska obavljeno je vjencanje. Dogovor o svemu postignut je u straZarevom prisustvu jeJ' buduCi bra6ni par po sudskim pr.opis.ima nije smio govoriti nasamo. Ali pred njima je hila jos jedna prepreka: istrazni sudija Slavko Hadzic trazio je da se vjencaju u crkvi, sto je Spiro energicno odbio. K.ad je u zatvoru nek se obavi baS ru zatvor.u, i to bez ikakvih uobiCajenih ceremonija. K.onacno su se pogodili sa istraziteljem da se vjeni'anje ob.avi u zatvorskoj kapelici. Taka je druge subote Ljubica st1gla u zatvoit' odjevena sto je bolj-e mogla za tu svecanu zgodu: u sivom kostimu sa crvenim karanfilom u zapucku. S njom je doS-ao Iloko Salatic, kao kum. Dovezli su se u fijakeru po lijepom jesenjem danu te, 1929. godine. Sud, koji je, ka;ko se vidi, tada bio vrlo bogohojazan sam je nasao papa iako ga Spiro nije htio, ali prema tadanjim zakonima vjencanje .se nije moglo ni ahaviti na drugi naCin osim crkvenog, s popom. Dok je pop .citao neku mo1itvu Spiro, doveden iz celije, bio je vrlo blijed i nervozan. Nije lako pri srcu covjeku kad se u zatvovu vjencava. Osim toga, posto je vee devet mjeseci bio odlezan u zloglasnom mostarskom zatvoru ·»·Celovini·« (nazvanom tako zatn Sto su do koze sisali sve zatvorenike), bio je u lieu sav pohijelio jer cijelo to ljeto nije na sunce izlazio. Dok je pop mrmljao svoje Spiro je tiho razgovar.ao s kumom. SalatiCem o tome St.a ima novo u org.anizaciji, sindikatima, >->VeleZu~< i >>AbraSeviCu~~. A kada je sv·e zavrseno, supruzi su se razisii: Spiro je 31 �odveden u 6eliju, a Ljubica i kum Doko Salatic kuCama. Posto je Spiro odlezao zatvor, kad je pusten, otvorio je limarsku radnju. S Ljubicom je izrodio troje djece. Nijedno nisu krstili niti su ih uopste upisivali u matiene knjige. To su bila djeca ljubavi, rodena u braku sklopljenom u zatvoru Okruznog suda u Mostaru. Tek poslije oslobodenja Spiro i Ljubica su svoju nekrstenu djecu up is ali u maticne knjige: sinove Savu i Zdravka i kcerku Sladanu. Gotovo .sve radniCke porodice su Zivjele Zivotom punim neizvjesnosti i muka. N esigurnost zarada, besposlica, brige u izdriavanju djece i uza sve to; progoni, hapsenja, robijanja, premetacine i neprekidan ilegalni politicki rad - to su bile sudbine radnickih porodica. Radnicki Zivot u Mostaru bio je prepleten mnostvom, cesto ocajnickih, selidbi u trazenju posla i zarade. Sudbine radnickih porodica bile su vezane za borbu, pa je takva i prica Rose Vanovic, Crnogorke, koja je postala Mostarka. Negdje oko 1932. godine, kada su u Mostaru progoni komunista bili vrlo ostri, raclnik Mitar· Vanovic pobjegao je sa svoja tri druga prsd progonima policije u Crnu Goru. Sakrio se na Cetinju, u domu Rosina susjeda CeraniCa, koji je zatim :zamolio Rosinu porodicu da bjegunca malo skloni od policije, jer ga je progonila. Taka se Rosa upoznal.a ·s Mitrom i zavoljeli su se. " Posta je jedno vrijeme bio skriven, Mitra je policija otkrila i uhapsila, da bi ga potom strazarno sprovela u Mostar. Bio je duze vrijeme pod paskom policije i nije smio da napusta grad, pa kad je on to javio Rosi; On a je stigla u Most.ar za njim. I Rosa je tada zapisana u policijske kartone, te se i sama morala prijavljivati svaki treCi dan. U Mo32 Izrada cigareta u Fa'briei duhana .u Mos.tarU �., ,II 1 staru se Rosa i Mitar nisu odmah vjencali, ali su zivjeli zajedno. Posto je tako, pod policijskim nadzorom, jedna velika ljubav urodila i bracnom vezom, Rosa je s Mitrom dobila dva sina. Sve se to dogadalo pod neprekidnom prijetnjom i progonima. Mitar je vi8e puta bio hapsen i pustan, sve do 1941. godi.ne, kada su ga, odmah u pocetku, ustase uhvatile i ubile. Rosa nikad nije iznevjerila ideje za ko.ie se borio njen drug, i u ratu je predano sa svojim drugaricama, obavljala sve zadatke koje je borba nalagala. Radnice koje su i prije prvog svjetskog rata ucestvovale u borbi za bolji zivot prezivjde su slicnu sudbinu kao Ljubica Gutic i Rosa Vanovic, kao Zlatka Vukovic, j)arinka Bitanga i tolike druge. A bilo ih je mnogo. Medu njima: Anika Komad-Vlahbegovic, radnica Dra.gica Dragisic, Sirna Simic, ugostiteljska' radnic.a Katica Onesot.lk, :radnica Milica Pejanovic (umrla od turberkuloze za vrijeme okupacije), krojacka radnica Obesve (poginula od bombardovanja u Mostaru u posljednjem ratu), poznata kao clan dramske sekcije >>AbraSeviC<<. · Sve viSe zena u borbi Od 1906. godine, od prvih strajkova, pa sve do godine 1945. u gradu je trajala grcev1ta borba, razgarala se svijest !judi i zena. U teskim prilikarna preCesto .su se morali stisnuti zubi, suviSe mnogo puta su djeca bila gladna i prozebla. Mnogi su Zivjeli u bijedi, besposleno•sti, sa zlehudim zaradama koje nikada nisu mogle dati bar donekle pristojan obiean Zivot. Nemoguce je ukratko reCi sve s.to se u Mostaru dogadalo za cetrdeset godina borbe radnika i radntc.a, od 1905. do 1945. 33 �II' I' : U godinama uoci posljednjeg rata zene su poC.;le naglo da ulaze u javni zivot i stupaju u borbu. N1Je bilo akcije radnicke klase ili sindikata, nije. bilo kulturno--umjetnickog dogadaja, strajka, pa m lgranke ili izleta u kojima nisu sudjelovale i Mostarke. Kad dode to' vrijeme, i karabin postade njihov vjeran drug, djevojkama pogotovu. Bilo je i zatisja poslije silnih revoltidonarnih kretanja iza prvog svjetskog rata, bilo je prekida kad je progla8ena ,Qbznana« i kada su ;a:spustena radniCka chuStva, pa i >>AbraSeviC-<-< i >>VeleZ-<.:, kada_ su zatvoreni radnicki domovi, i dom u Mostaru. Ah ta zatiSja su vrlo kratko trajala. »Silazi1<>« se tada u ilegalnost i ono sto se radilo do tada manje-vise otvo~ reno, >>\Sislo« je pod str.ogu tajnu. Poslije zavodenja diktature kralja Aleks::n<ka 1929. godine u Mostaru je pohapseno gotovo c1tavo · rukovodstvo Partije i sindikata i mnogi su osudeni na robiju. Medu uhap8enima je bilo i zena, kao Saveta KrizmaniC i Zorka PetroviC - radnice. Ali vee od 1935. godine sve je vise zena u javnom zivotu a napredni pokret je imao vrln siroku osnovicu u ~aznim organizacijama i u raznolikim oblicima rada. Si!ndikalni pokret je, preko organizaCIJa Ujedinjenog radn>Cikog siaJ.dikalm.og saveza J ugosla_vije (URSS), osobi.to obuhvatao zene, i njihov~ po]av~ donosi mu osvjcienje. To je hila snaga koJU kla:sm neprijatelj niti je pE>znavao niti je jos bio unio u svoje policijske kartoteke. Nekoliko godina uoci drugog svjetskog rata nastala je prekretnica u oblicima legalnog i polulegaJnog rada, iako je Pfl["tija i dalje ~ala ~ :r;aJstro-; zoj ilegalnosti. I u Mostarnl se narOC1tO OSJetlo llOVl 34 duh ppslije dola:ska druga Tita <1a celo komunista Ju~ goslavije, jer se on osobito brinuo da zene udu u bore bene redove i u javni zivot naprednog. pokreta. . To vrijeme se poklapa i s vracanjem najistaknutijih mostarskili komunista s robije, pa lako oni nisu javno mogli da stanu na celo pokreta, njihova prisustvo se i te kako osjecalo. A oni su. stigli iz kaznionica stare Jugoslavije- prekaljeni i politick! jos bolje ob,razovani u po:matim >>komunistiCkiin univerzitetima« - u robija.Snicama: Tada je ozivio ne samo politicki nego osobito i kulturnoumjetriicki rad u legalnim oblicima. I velik broj Mostarki odjednom' se nasao u Zaristima borbe kojih je u gradu vee bilodosta. . Iako organizacija Partije u Mostaru nije hila brO.. jem jaka, probijanjem komunista u sve pore drustva, utjecaj Partije bioje .iak i svestran. U mnogim slueajevima javno misljenje je prevagnulo na stranu naprednog pokreta, A temperamenat toga svijeta i kretanje za zaradom cinili su da napredne. ideje stizu u Mostar vrlo brzo. Tako su se i zene riagl~ nasle na popristu velike borbe. Upor~dos djelovanjem u simdikatima zasnovani su novi oblici rada. Jedno od mjesta okupljanja naprednih !judi hila je poznata mostarska biblioteka, koja je razvijala .izvanrednu aktivnost, a-vrlo -mnogo Zena. je vee sudJ~lov.ala: u tDm r.adu .. Ta j1e ustan.ova osnovana j<>s .1928 .. godin2, kao Gajretova,Muslimanska b1blioteka«, .ali. je nekolilm godina tavorila i hila bez veceg znai'aja. Nekak 0 krajeiil .1935. god;,)le upravu u njoj preuzimaju naprednL !judi, koji ce ,ubrzo, pod neo-sjetnim okriljem Partije, tpretvoriti u narod:ni u.ni~ verzitet. Prvi put su se u radu.biblioteke javno istakle baS rene, ad kojih je nekoliko njih izabrano, 1938. godine, i u upravni odbor. Tada je.predsjednik biblioteke 35 �bio sumarski illZinjer, Fazlija Alikalfic, a u upravnom odboru su bili komunisti dr Safet Mujic, Dzemal Alikalfic i drugi, tako da je partijska organizacija imala uticaj na sav njen rad. Aktivnost biblioteke bila je vrlo siroka, mnogo sira pd posud!vanJa knjiga citaocima. Bili su razvijeni tecajevi, predavanja, rad na selu i drugi oblici - sve radi politickog uzdizanja !judi, narocito mladih. Posebno se vod.Ho raCuna o radu sa Zenama i Zenskom omladinom. U bibliotecku upravu prvi put je izabrano i nekoliko naprednih rena, clanica i ucesnica u upravljanju radom te organizacije: Hatidza Brkic, Nazika Mrgan Sefika Resulbegovic i N aza Mrkonjic, a u komisiJama su saradivale i druge, narocito intelektualke koje su zivjele i radile u Mostaru, kao sto su bile profeso.rice Dragica Krnic i Mara Zuber, Elza Hanzekovic, sudij a Okrumog suda N adzida Hadzic-Novak i druge. Politicka skola za zene Posta se uvidjelo da je rad biblioteke osobito pogodan za Zene, osnovan je njen poseban, Zenski odbor a zatim s.u pronadeni i novi oblici masovnog rada sa tenama, jer je uoceno da ima velik broj mladih zena i djevojaka Muslimanki kojima u proslosti, i to u vr1o bliskoj, nije bilo omoguceno da pohadaju srednj.e skole. Cak i u gr.adu su 2enska djeca, osobito Muslimanke dosta rijetko upucivana poslije cetvorogodisnje ,;,novne skole na dalje skolovanje. Malo ih je bilo .u Gimnaziji i Trgovaekoj skoli, jos manje u Zanatskoj SikoH, a nesto vise u Uciteljskoj i u Zensk<;>i sttucnoj Sikoli, posebno osnovanoj za zensku omlad1- 36 nu za izueavanje domaCinstva. Tek u godinama pred sam rat taj se broj povecavao. Tako se probila i ideja da se ovaj stvarni narodni univerzitet poCne posebno baviti obrazovanjem Zenske omladine, i to bai\ najvise mladih Muslimanki. S tim u vezi je odluceno da za muslimanske djevojke, od kojih su neke vee bile clanice SKOJca, pocnu da rade tecajevi kako bi im se pruzilo bar ponesto od srednjoilkolskog obrazovanja, pa je u skladu s tim izraden i nastavni plan. UoCi rata su odrzana dva takva tecaja. Nastavni plan je bio vrlo praktiean, pa su mnoge mlade djevojke, radnice i dom.aCice, koje su ostale izvan srednje skole, ipak stekle dosta solidno obrazovanje. Osnovani su i posebni zenski kruzoci za politicko obrazovanje na kojima su izuCavane teme iz marksizma, a u gradu je bilo viile politicki obrazovanih predavaCa. Biblioteka je bila brojeano najveea organizacija u predratnom Mostaru, koja je imala vise od hiljadu registrovanih clanova, a stvarno je djelovala na vrlo sirok krug !judi, osobito na zene. Zene su se u nidni6kom pokretu ranije ispoljavale jedino u tarifskim pokretima i strajkovima, a u kulturno-prosvjetnom radu - samo vrlo rijetko. Biblioteka je prvi put uvukla veCi broj zena u rad na kulturnom polju, na podrucju obrazovanja i prosvjeCi· vanja. Ouvene godisnje zabave koje je redovno priredivala biblioteka bile su dogadaj godine u gradu. Znatan broj zena sudjelovao je i ·U prograrpu U dramskim djelima naprednog sadrl:aja ili u muzickim tackama. 0 tome kako se u to vrijeme .radilo na sirokoj osnovi primjer maze da bude slucaj da su cak i rezimski !judi dovlaceni, posebnim pozivima, na takve zabave, kao H·pokriCe-<-<. Zato BU zaba.ve prolazile bez jn37 �tervencije policije i s vellkim uspjehom. Ali to nije dugo potrajalo, jer ih je policija ubrzo zabranila, J edna bi:bliote6ka. akcija je urodiia izvanrednim plodom: .cak i protivnici biblioteke. i. njenog rada su postali blizi toj ustanovi. N8,i_me, uvedeno je besplatno podueavanje daka srednjih ~koia koji s-ti slabo ucili, pa je to. privukio mnoge roditelje, jer .su easove drzali najbolji profesori i daci visih.razreda srednjih skoia. Za vrlo kratko vrijeme je zenska omladina, od koje je vi:le od stotinu djevojaka zavrsilo srednjeobrazovn~ teCajeve sa zapaZenim .uspjehom, postala naj-, agilniji dio Clanstva .biblioteke, Od ucenica srednjih skoia, domaeica i radnica koje su se tako skolovale postale su. prve mlade javne radnice. Tako je u .sastavu biblioteke radilo dosta djevojaka koje su se. istic cale i znanjem i plemenitim nastojanjima kao sto. su bile Zlata Salahovic, HatidZa UdoviCic, Asija Rid2a" novie . I\isera Puzie, Fadila Bilal, Kevser<J. Tikvina, Ljubica MihiC, Aisa Udovicic; Fahra Fejic, Samija Behlilovi.c i mnoge druge. C)ne su postale st)lbovi da biblioteke na svim podrucjima. Rat je prekinuo taj rad kada je bio u najvecem zamahu. Banska · vlast Macek a· i ·CvetkoviCa bila je donijela odluku da ·zabrani rad biblioteke, ali zahvaljujuci pogodnini akcijama njene uprave, ta je od~ luka izvr5ena tek po dolasku usta8a na• vlast. Prva ustanova i organizacija koju su ustase odrnah· po okupaeiji zape{;atile, bila je bas biblioteka. Ali uprava je na vrijenie uspjela da se izvuku niarksisticke knjige ida se 8akriju: Udarne .• grupe kornunista skinule su s vrata ustaske pecate i izvukle znacajne khji-· ge; pa su ojJet ulaze zapecatile a da ustase 'nisu 'nista opazile. Oko 900 knjiga je preneseno u privatn:e domove·i skriverio, ·ali prvi· Cas je samo u kuCu sko-: jevca: S-afeta Cisi6a odnesene oko 600 djela. · ' '"c Sarno nes!o kasnije ustaSe su naprl)vile na Trgu. Musala lo"?"cu_ za spaljivanje naprednih knjiga, ali. na_tu lornacu ms)l mogle baciti najznaeajnije spiseiz koJ!h su se. \<asnije, u plamenu revolucij~. ucile mnoge gooerac!Je. Ta su qjeia sacuvana Zene koje su se· bile aktivirale u. politickom i kul~: turno-prosvJetnom radu pooredstvam sindikata u ra-· du u ~klop~ bil:>lioteke i drugih oblika politick.;g djelovanJa, JOS bolJe su se pokazale u oslobodiiackom• rat;t. Svu_da se culo za mlade Mostarke i kao sakuplJace oruzJa 1 kao hral:>re politi6ke ilegalke u gradu · 1 kao borci s puSkama u rukama ' . Tih nekoliko godiD,a uoci d~ugog svjetskog rat~ b1lo Je bogata dogadaJ!ma i presudno u borbi m6starsklh. radmca i mdnika. U to vrij errie su komunisti o~VO.Jlh ne ~amo biblioteku vee i skautsku organizaClJU.,_ »·Sel~ack~ kolO<-.:, >),UdruZenje Studenata-<' i ·druge organJzacJJe, tako da je Partija stvarno imala' vrlo .Ja:kog ,~tj~caja ~a j~vno misljenje u gradu, a Mo~ star Je zracw 1 po C!JeloJ Hercegovini. · U s~l<>J?U tih .orgal'l.j~aci_ja koje su 'legalno djelov~le poJaVJO sena_pol!tJckoJ sceni i velik broj mladih dJeVOJaka, Od _kOJ!h ~~ neke vee .U sko)ama postale skoJevke, a poJ~dme 1 clanovi Partije. · · · . 1J _bezbrojnim akc~jama, 11:" izietima, posebno prire~e~n': da b1se odrzah_,sem1nari zamlade !jude, na teca}~Vlma prv.e pomoc1 1 _ esp€ranta, u dr.ainskirri. ~e~?lJama, PJ:~vaCkim i recitatorski:Jn,:giup.ama, .u.kru~ zoc1ma u ko]1ma se uCie marksizam ____.:. sVuda: su se uz.~lade ~omke svevise pojavljivale i djevojke, od koJ!h su mnoge Muslimanke jos pokrivale lice i ki-e~­ tal~ se.u f.ere<;~_zallla i zarovima, sto i taaa .i ka~. Sn!Je dobro dOC! U J!egalnom radu, naro~jto U ratu . Ne\<ol!ko mjesta u gradu u kojirna su pretezno. ra" d1le 1h uc1le mlade djevojkei zene, tih godina je <>Zi~ ce 39 38 �vjelo. Odavna poznati centri rada bile su Fabrika duhana i Duhanska stanica, firrne koje su oduvijek zaposljavale najvise zensku radnu snagu. Mnogo kasnije osnovana je mala fabrika platna ,Vitkovic«, takoder sa zenskom radnom snagom. I u skl'lama su, kao u Zenskoj strucnoj i u Uciteljskoj, postojala sredista zenske omladine, a bilo je djevojaka i u Gimnaziji i Trgova.Ckoj skoli. Dosta djevojaka je ucilo i ,zen~ ske zanate-<< - za kroj aCice, trgovaCke pomoCnice i drug e. Svuda su organizacije Partije i SKOJ -a stizale i obuhvatale stotine i stotine zena i djevojaka razlicnim vidovirna rada. Prvc tekstilne radnice i prvi strajkovi Kao sto je Fabrika duhana jos 1906. godine bila steciste radnickog pokreta, tako je to postala i mala Fabrika platna. Mnoge stare radnice sjecaju se teskih prilika u fabrici duhana. Iako su radnice u svom vlastitom zivotu osjecale tadanje nedace i mada su znale za dugu tradieiju radnicke borbe koja se prenosila s generacije na generaciju, nije bilo lako pronaci najhrabrije kada je trebalo uCi u opasan ilegalan rad. Teskoea je bila u tome Sto je i ru fabrici i u Duhanskoj stani<:i zapn3ljavana ·sezonska zenska Tadna &naga, (a dosta radnica iz sela) koja j•e bila pod utj'Ecajem klerikalaca i re1\gije. ·T<Jko .i·e svijest o hlasnoj borbi i njenoj neophodnosti ceS>to bila zapretana negdje u dubini srca i javljala se samo u onim casovima kad bi radnice osjetile kakvu nepravdu i kada bi stupale u strajk. Sa starom fabrikom duhana, izmedu dva rata je mala fabrika platna ,v;tkovic« pruzala posla za oko pedes€! radnica. Prednost .u pogledu mogucnosti za 40 politicki rad u toj fabrici bila je u tome sto su sve to bile stalne radnice, a teskoca u tome sto j e to bila nova fabrika bez borbenih tradicija, a u Tijoj su bile zaposlene mlade djevojke iz raznih sredina, iz porodica s patrijarhalnim odgojem i negativnim misljenjima o komunistima. U tim porodicarna je uspijevala propaganda protiv komunista i neke radniee se nisu usudivale ni da se druze s komunistima, da podu u Radnicki dom na priredbu ili predavanje, iako su to prizeljkivale. Ali tezak zivot i grubo postupanje vlasnika fabrike morali su otvoriti oCi mnogim radnicama. Zene su tada svuda bile vrlo slabo placene. Uz to, uslovi za rad i higi}ena -su bili vrlo skromni, naroCito u fabrici za izradu grubog platna, koja je upotrebljavala pamucne otpatke s neopisivo mnogo prasine. Svaka nova radnica j e morala da radi petnaest dana bez place, toboze kao pokusni rad. Da bi nesto vise zaradile, radnice su nastojale da pr:oduZe ·radno vrijeme, pa su radile i po deset i vise sati na dan. Kasnije su vlasnici bili odredili rad na akord, ali je i tada bilo tesko istjerati nadnicu od dvanaest dinara, sto je u to vrijeme (1936. godine) znacilo jedva odrzati zivot. Kada je nastala ekonomska kriza pred drugi svjetski rat, proizvodi >>VitkoviCa-« su se slabo prodavali. Stoga je bilo mnogo dana u godini kada radnice nisu imale sta da rade, a.kada god nisu radile nisu ni plaC.ene. Sve do 1939. godine u toj fabrici nije bilo sindikalne organizacije. T<lk te godine su Danica Milicevic, Dara Ivelja, Serif a Bijedic, Esrefa Bilic, Naza Torlo i Aiiia Muratbasic uspjele da je osnuju. Komunisti Boro i Slavko Balac, Jusuf Cevro, Mustafa Temim, Anton Lovrencic i drugi kao i sindi.kat tekstilnih rad, nika krojaCa, uspJeli su da se >->·probijU<< u tu rnalu 41 �fabriku. I te su radnice pocele da .dola:ze na konferencije u Radnioki dam. Jednog dana je zakljuceno da se ide u strajk .. U fabrici platna >>VitkoviC« stupUo .je 19. 3 .. 1940. u strajk cetrdeset radnica. One su zatvorile· ulaze .u fabriku da bi sprije6le ulazqk eventwilnih >>Strajk, bveherki«. Dva dana ·su radnice di-zale .fabriku u blokadi. Poslije tri. dana strajkovanja vlasnik je uspio .da pronade i >>strajkbreherke«. Kada su ih radnicke straZe zaustavil-e, naravno, na.Sla se tu policija i uhapsila je tadasnjeg sekretara sindikata tekstilnih. n.>.dnika Mustafu Bubica. Oznacen je kao organizator strajka i optuzen da se suprostavio polkiji. . . . . ' Kada je Mustafa Bubic bio doveden u policijsku zgradu okupila se pred tom zgr-adom velika. masa radnika demoo:lstrirajuCi sa zahtjevom da Mustafa Bubic odmah bude pusten iz zatvora. Bubic je pusten. Drugovi su ga na rul<arna odnijeli uz pjevanje Intemac cioruile i dnugih ·borberiih pjesarna. No poslije svega toga, a po·sto su radnice ostale upome, vlasnik je ipak bio prinuden da pregovara. Jedna delegacija radnica vodila je pregovore S poslodavcima. Potpisan je i kolektivni ugovor o poveeanju plaea i uredena je kakva~takva zastita na radu, ustanovljena obaveza wcijalnog osiguranja i slndikatu je dozvo.Jjen rad. Prihvacen je i zahtjev da se uhapseni r~adnid i ·radnic-e· ·pust'e ·iz z·atVora, jer- -r.3.dnice- nisu htjele dod na posao sve dok nisu pustene iz zatvob:i njihove drugarice. Medutim, kad je poceo rad vlasnik je ipak nasao naeina da otpusti s posla. nekqliko rad-· nica koje su se istakle u ·strajku. Stoga je izbio novi strajk. Ti su strajkovi bili prelomni dogadaji za sve rad,_ nice te male fabrike, i one ce i u revoluciji pokazati svoju visoku svi}est. 42 I i!f U telefonskoj depesLkoju je uZagreb poslao zandarmerijski oflcir iz Mostara bili su odslikani u nah kraCim crtama. burni dogadaji iz .tih dana. Vijesti ·SU bile dostavljene Banovlni Hrvatskoj, zavrijeme vlade. Dragiiie Cvetkoviea i Vlatka Maceka. Rad!lice. male fabrike platna trazile su. povecanje nadnica,. posto'je tihmjeseci i skupoca nezadrzivo ra" sla, a _u _trg-ovinama hrane: -mnoZile su_se Spekulacije, skakanje cijena i,nestasica robe koja je skrivana da bi se cijene .podigle. . Djevojcina.krv na mostu l I Vlada Cvetkovic~Macek zapazala je jaeanje uticaja komunista,, te je u septembru 1940. · zabranjen rad URSS-o·vim sindikatima, pa je, i Ha:1nicki dam u Mostaru bio zatvoren. To je udsto vrijeme. i bio odgovor policije na masovne. dema,nstracije u M{)stant 1. $ep-. tem1Jra 1940 .. u ge:zi sa poeetkom II svjetskog rata. Policij~, ~i, z.cip_d.a~erij_a .na'S_tojalE: S':J._ .da_ iast1Ur;e demonstrante :i, poSto u tome ni1su usp.feH, Sef policije.je· naredio da se puca, i tada se prvi put prolila krv jer je na mostu ranjena metkom u ruku radnica Fadila Dzelilovic. Nastala .ie i tuea izmedu po.Jicije i demonstranata. Demonstranti su udarali kamenjem, a policija je puc ala. U godinama uo·ci rats organizacija Saveza komunisticke omladine bila je veoma ojacala. Primane su i mlade dj evojke u SKOJ. One su uz razne zadatke bile zaokupljene ui'enjem na predavanjirna i u kruZodma. Za Siri kr.ug Zena radnica .i domaCica priredivana su predavanja u Radnickom domu. Mnoge zene se i danas sjecaju predavanja Rudolfa Hrozniceka, Slavka 43 �Bala6a, razguvora sa Darinkom Bitan.gom i · drugim predavaCima i rukovodiocima grupa. Osim redovnih tema, prouCavane su i posebne teme za Zene - o njihovom polo2aju kod nas i u svijetu i radu u naprednom pokretu. Uoci rata je viSe zena moglo drfuti predavanja. Medu njima bilo je i ucenica i studentkinja, a i neke radnice su se bile toliko obrazovale da su mogle da vode kruzoke. Ubrzo je nekoliko :lena i djevojaka uclanjeno u Partiju, odnosno prelazile su iz SKOJ-a u Partiju. Sve sto se odigralo od 1906. do 1941. godine bilo je vrijeme zrenja radnickog pokreta. On je sazrijevao, a zene su postajale njegova nova snaga. Sve sto 6e se u Mostaru dogoditi ubrzo poslije aprilske kapitulacije potvrd.ice da je bila ispravna linija mostarske partijske organizacije koja je uspjela da stotine zena izvuce iz kuhinje i iza ognjista i uvrsti ih u politicku borbu, pa i u borbu s puskam u ruci. Mostar je u8aa u 1941. godinu spreman da se upusti u burne · dogadaje koji ce uslijediti u ratnam viharu. ORUZJE U RUKAMA HRABRIH Ljeta hiljadu devetsto cetrdeset i prve moZda je bila najstrasnije ljeto u istoriji tog grada na Neretvi. Mazda je bilo strasnij e i od onih mracnih dana u srednjem vijeku kada je neki od turskih paSa pazvao hercegovacke .prvake na bogatu sveeanu veeeru i sijela u svoju rezidenciju, u rnostarski Kanak, pod brdom blizu Bjelusina. I kada je, poslije sijela, jednog po jednag ispracao s ljubaznim il'itoenjaCkim osrnjehom na lieu, a goste je, apet jednog po jednog, te veceri rnrak progutao da nikad vise ne dodu svojirn domovirna, niti ·se, pak, kad saznalo da li su stradali od sjekire najmljenog dzelata Turcina iii na neki drugi na<!in. Da, to je ljeto 1941. godine bila je, sigurno, i joi§ mnogo straSnije. Zene - snaga nepoznata policiji S jedne strane su okupator i ustase preduzeli razne mjere, a s druge je jedan :sn3Zan podzernni tutanj poceo jacati. Organizacije Komunisticke partije 'su se uZurbano, grnzniCavo, stale pripremati za ustan.ak. · Nekoliko sjednica i savjetovanja Oblasnog i Mjesnog komiteta KPJ i nekalika sastanaka SKOJ-a odr2ano je u Mostaru u dubokoj ilegalnosti da bi se clanavi obaV"ijestili o najnovij1rn direkth,ama i uputstvirna Partije o ustandru, sakupljanju oruzja i o osnivanj ll -organa rusuarrloa. 44 li 45 �Tek tada se uvidjelo kakve plodove donosi siro;J< i dobar rad Partije u godinama uoci rata. Zene, stotlne njih, stupile su u borbu. Feredze i zaro-:e. su P<; cele da nose ne samo ilegalke Muslimanke vee 1 Srpk!nje i Hrvatice, a ponekad muskar~i. Razv:ijao se velicanstven taJm pokret, odlicno orgamzovan 1 pavezan, ne zbunjujuCi. se ni easa, cak ni kad je primio teske udarce. A udarac je bio pogibija komunista .]'usufa Cevre, covjeka koji je bio na celu partijske organizacije; profesora Du8ana Mucibabica i Dzemsida Sarica, Omara Seve Slobodana Vukoviea, Zlatke Vukovic, :Ahmeda Sefic'a i drugih !judi koji su kao komunisti bili prvi naudaru. Ocl svih zadataka na prvom ·mjestu je bio<posao opasan i osjetljiv - sakupljanje oruzja. . .· Vee u toku. sloma, oko 8estog aprila, kom':'n!sti su imali nalog da sakupljaj·u oruzje od vojnika i iz magazina i ,fortica«, .svuda gdje ga ima, i da ga skri~ vaju. U tome su prvi .put nastupile i ·Mostarke, policiji manje poznata snaga borbenog pokreta. Bilo ih je svakako. mnqgo. vi&e, ali prema onom sto . se moglo istraziti, vise od cetrdeset Mostarki je izvr8avalo taj opasan zadatak, tj. prenosile .su, pod·.feredzama i zarovima karabine i J'llitralj€ze zavijene u 8atorska krila i ,dobr~ podmazane i.. skrivale ih u tajna skr.ovista. Uspjelo seje da·gotovo.svaki horae koji je.iz.. Mostara krenuo u 'ustanak ponese i'o!'uzje. Zene su pomogle i u akcijama izvederiim I'acti pdbavljanja oruzja kao sto je •hila provala u vojna &1<1"\dista Sjevernog logora i druge sliene. Cak! 46 Krici s mosta U kucama, po mahalama ina obalama Neretve, na kupanju, odrZ.avani su sanitetaki teeajevi (kao i prije rata), zene su se spremale da bud u korisne u borbama kao bolnicarke u par.tizanskim jedinicama koje ce se uskoro oonovati. One su pomogle i u sakupljanju robe i vojne opreme svih vrsta, a narocito sanitetakog materijala i lijekova. Stvorena su .tajna skladista u mnogim kucama. Mostarke su, kao domaCice, cuvale ta skl:.dista i prihvatale robu. Sve se .to dogadalo toga zalsta strasnog lj.eta. Svi ani koji su dopali zatvora, kao i stano·vnici kuca•oko sjevernog mosta, blizu koga se nalazio i zatvor »CeloVina~-:, sluSali su otud s mosta jezive noCne krike i jauke !judi koje su ust.aSe bacale u NeretvuubijajuCi ih maljevima da ne bi ostavili tragove krvavih zlodjela. Samo krici i jauci sto su se culi s mosta odavali su zlocince, a zatim i onaj tup udar tijela i pljusak vode kad s visokog mosta padne u Neretvu. Cia kraj, pa i zatvorenici, provodili su tada duge besane nod u slu8anju jezivih krikova nevinih !judi koje su ubijali. Poslije takvih noci ljudi bi izjutra ponekad citail.i izvjes·ene proglase o progonima Srba, koje su protjerivali po abecednom redu. Trpali su ih u marvene vagone, muskarce odvodili nekud i ubijali, a i mnoge zene s rijima. Tako su Mostarci i Mostarke pro8li kroz strasna sabiralista u J ablanici, dalekom Gospieu u Lici, Koprivnici i drugim logorima smrti u koji·ma su se susretali s ljudima iz drugih krajeva. Za sve to vrijeme u partijskoj organizaciji ni jednog casa nije bilo zastoja u pripreinama za buduce .dogadaje. Bili su to revoluciO'llarni dani kada su ·po planu, prema jasnim nalozima Centralnog k<>rniteta Komunisticke partije Jugoslavije i Pokrajinskog ko- 47 �miteta KPJ za Bosnu i Hercegovinu, izvrsavani obimni poslovi i pod cijenu vel\kih opasnosti po zivot. U hercegovackim brdima vee je bilo ustanika koji su uspjeli da pobiju eak i cuvene ustase: Miju Babica, najblizeg Pavelicevog i'ovjeka i sefa obavjestajne sluzbe, te Antuna Podgorelca i Zvonimira PospiSila, koji su bili stigli u Hercegovinu da je umire i pokore. Ali njihove leSine su provezene kroz Mostar kriorrl1ice, u marvenim vagonima, a da to niko nije ni znao. Sarno se proeulo da su poginuli od puske u sigumoj ustaniCkoj ruci. Fasisticki general.obavjestajne sluzbe Luzana, onaj sto je kao opasan mali crni pauk bio poceo raspredati svoje mreze, marljivo je sakupljao podatke o ustaSk.im zlo<'iinima. Snimao je le8eve i jame i uvlacio se pod kozu bogatijim Srbima hvatajuci u svoju mrezu sve sto je uspijevao. Pomogli su mu i neki bogati intelektualci koji su se bili sjatili u Mostaru kao sto su bili novinar Radmilo Grdzic i Dobrosav Jevdevic, poznati cetnicki ideolozi i organ:jzatori cetnickog pokreta. I predio Mostara Pasjak, kraj sa siromasnim rnalim kuCicama iznad sjevemog logora na perifel'iji grada, bio je popriste borbe i akcije. Tu su zivjeli radnici i radnice, mnogi besposleni, beskuCnici, koCijaSi, sitni piljari, mnogo djece besprizornih i dosta djevojaka - bez izgleda u bo!ju buducnost, ali su se mnogi od njih dobra borili. Jos prije rata je i taj kvart Mostara bio zahvacen raznim akcijama. U njedrima djeteta Kako je Pasjak bio blizu vojnog logora i skladista oruzja, kao i Malog Kuka, preko koga se lako moglo stiCi u brda Podvelezja, taj predio je bio kao stvoren za poslove oko nabavke ol'Uzja. 48 �__...,... ...,_ .. B.rtaJic1 1. r. J edna od tih akcija bila je upad u juzni logor, gdje su bili skladiSte sanitetskog materijala i vojna bolnica. Izvrsen je jedne noCi kad je i Hasan Zahirovic Laca (narodni heroj, poginuo na Kobiljoj glavi kod Gaoka 1943. godine) stigao iz odrecla u Mostar. On je s ne~ koliko drugova i drugarica izveo tu akciju. Sve je uspjelo i materijal je po mraku prenesen u kucu lbrahima-Ibre Patka i povjeren na cuvanje njegovoj zeni Sidiki-Diki. Dobar dio je Laca odvojio i pripremio da pones·e u odred. Te instrumente i lijekove je odnio u kucu Semse Zalihic-Pajevic, da ona iskuha instrumente. I upravo dok je to Semsa cinila do n.ie je dop.-o glas da je Pasjak opkoljen. Ustaski agenti i policija su opasali cio kvart, a najvise ih je bilo stiglo bail pred Semsinu kucu. Odmah j.e bilo jasno kako je i zasto doslo do toga. Nairne, Laci je jedan covjek izjavio da zeli u od~ red. Laca mu je povj-e-rovao i doveo ga bas k Semsi. Medutim, bio je to ustaski spijun. Po8to su se dog.ovorili kada da idu, on je oti8ao pod izgovorom da donese stvari za put. Ali nij.e proslo ni petnaest minuta, a pojavila se policija. N astala je uzbuna, i agenti su up ali u Semsinu kucu, zaplijenili sav sanitetski materijal, a kako se na ulici pojavio i Laca, uhapsili su i njega i jos neke. Tri dana su ih drzali u ustaskoj policiji, a zatim ih predali Talijanima, koji su ih bacili u vojni zatvor u sjevernom logoru. Za njihovo spasavanje posluzi1o je malo dijete Serife Cerkic, zene koja je sa Fatkom Hadrovic bila posla da odnese hrane u zatvor. Napravile su jednu pogacu i krenule u logor. Ali Talijani ih nisu pustili u posjetu, vee su samo pJCimili hranu. Sutradan su ponovo odnijele namirnice. Dan .poslije toga, kad je vraceno posude, Se•rifa je pro.nasla malu cedlliju napisanu krvlju za Sulejmana-Sulu Huseinagica. Pisalo 49 i I �je da Laci svakako treba doturiti jednu malu pilicu za piljenje :i:eljeza. Serifa je odnijela pismo Suli, a ovaj je odmah prona.Sao pilicu i naredio da je na svaki nacin unesu u zatvor i predaju Laci. Kako da malu pilu proture do Lace? Serifa je sa Fa:tkom uzela dijete i u njedra mu zavukla pilicu, a ponijele su i hrane. Placuci, zajedno s djetetom, nekako su uspjele da dobiju dozvolu za posjetu. · . .. U zatvoru je Fatka dala Edhemu znak da Je p1hca u njedrima njegove dvomjeseene kcerkice Sidike-Dike. On je uzeo dij-ete i poceo ga milovati. Uprkos straZarevom prisustvu, uspiO j-e da izvuCe pilicu iz djeejih njedara. Na zgodan nacin su se spo.razumjeli da toga dana uvece neko ceka kod klaomce 1znad Neretve i da im ponesu odije!a. Laca je prepilio gvozdene resetke na zatvorskorr; prozoru i uspjeli su pobjeci iz zatvora prema klaoruc1 pa niz Neretvu, a zatim :sporedni;n put<;vima. preko pazara prema Pasjaku. N1su u!az1li u kuc€, vee su se sk1onili u D:i:ajin vinograd. Laca 1 Edhem su se tu .presvukli i odmah kren uli iz grada. Njih dvojica su otisli, ali priea time niie bila zavrsena. Iste noci oko dva easa stigla je policija i uhapsila Fatku i Se:cifu zajedno s malom Dikom. Dr:i:ali su ih tri dana kao taoce, zajedno s djetetom, u zatvoru u Vladii'inoj •kum, a zatim ih pustili s tim da se redovno javljaju polioiji. Skrovista oruzja Jednom je od vojnika kupljeno vise karabina. Od: vezeni su na domobranskim kolima, pod ceradom, ali se nije smje!o stati da bi ih istovarili. Jedna od"najagilnijih djevojaka, Ramiza Forie, popela se na kola i 50 I dok su se ona kretala izvlacila je karabine ispod cerade i bacala ih na ulicu u vreCama, a omladinci su ih uzimali i brzo sklanjali. Ostavili su ih iznad kuce Aise Huskovic, ispod jednog zida u vinogradu, u jarak. Bilo im je receno da ce kasnije doci radi tih karabina Jedan drug s naocarima koji ce se oglasiti zvizdukom. Aisa i Ramiza su nocu cekale pod jednim orahom. I zaista, u mraku su zasvjetlucale naoCare i Cuo se tihi zvizduk. Bio je to Safet Cisic. One su mu pokazale mjesto gdj-e su bile sakrile puske. Poslije je jos nekoliko mladica odnijelo karabine. Aisina kcer Emina-Ema, kojoj je bilo tek petnaest godina, mnogo je puta prenosila ratnu spr.e-mu, municiju i drugi materijal. Jednom je dnbila nalog da iz jednog groba u haremu na Carini iskopa kantu s bombama i prenes€ je u stan A1ije Seve. Ema, gotovo djevojCica, nije se usudila da odmah od€ do groba koji joj je po danu bio pokazao jedan od ilegalaca. Dugo se nakanjivala, i tek oko ponoCi ipak se usudila da kren€ preko groblja dok joj je njena majka Aiiia cue vala strazu. Bilo je i razloga za toliki oprez. Dok je Ema s mukom raskopavala zemlju na gmbu, jer je bila narasla trava iznad kante s bombama, ulicom u blizini je naisla patrola od deset Talijana. Ema je legla na grab da je ne primijete, i kada su proSli pon:ovo _je pocela kopati. Otkopala je kantu punu »kragu]evkl«. Bile su dobro zasticene od vlage. Ona i Aiiia su to prenijele do kuce i sakrile u grm jednog sipka. Nisu smje·Je da unesu bombe u kucu jer su se .pribojavale eksplozije. Sutradan je Aiiia pozajmila feredzu od Dulse Vukove i Ema je tu kantu s teskom mukom odnijela i predala Fatimi-Timi Sevi. Joss vrata se obratila Timi: - Hoc€8 li jednu krusku? - zapitala ju je i pokazala joj »·kragujevku<< u ruci sa izrezanim Cetvrtinama u obliku kockica. 51 �- Ne bi nikad zaspala da mi nisi kazala Sta je u kanti ... Mogla sam pog;inuti ne znajuci sta je- rekla je Tima. Fatima Frenjo, majka narodnog heroja Rifata (pogi.nuo 1943), i njena kCi Ajnija, udata Sejdihovic, majka cetvoro djece, mnoge su noci probdjele cekajuCi Rifata i njegove drugove Hasana Zahirovica Lacu, Mladena Balordu i Ahmeda Pintula (narodni heroji, pogi.nuli u NOB) da se vrate iz nabavke oruzja, jer su stizali iz odreda najcesce radi upada u skladista Sjevernog logora i nabavke oruzja iz neprijateljevih magazina. Mnogo su pula Ajnija i njena majka docekale drugove i u supu, u drva spremile po desetak karabina i ne znajuCi otkuda ih je Rifat donio niti kuda ih j€ k.asnije odnio. I u kuci Osmai!la Kulaka hili su sakriveni materijali i oruzje. Osman je radio kao koeijas ili je pomagao u utovaru u vojnom skladistu, a i to je hila bas zgodna prilika. Danju je radio, a nocu pomagao drugovima u obijanju skladiSta i izvlacenju razne robe i oruzja. Dovukli bi to iste noCi na Pasjak i sklonili. U jednu ljetnu staru kuhinju u dvoristu Hasna je odnosila bombe i municiju i tu skrivala, a dijelom i u susjedni vinograd ili kod Aise Huskovic. Osim njenog mu:Za Osmana, municiju su joj donosili i D:Zem8J-DZemo Pekusic, Hamid Vuk i Hamdija-Hamdo Gusic. Hasna bi zatim pod zarom prenosila pakete na razna mjesta a da C,esto nije ni znala sta nasi. Sarno jednom je to znala, i to onda kada je prenijela nekoJiko bombf do Falke Hadrovic, koja je radHa u berzi rada i tamo skrivala bombe. Bejda Kovac je pomagala svome muzu Avdi, koji je bio zaposlen kao obucar u orufuom skladistu Sjevernog logora. Jedna grupa radnika u kojoj je bio i Avdo izvlacila je iz skladista sve sto j,e vrijedilo za 52 odrede. Osim Avde, Bejdi su donosili marterijal i municiju i drugi ilegalci, a poSto bi to neko vrijeme skric vala, dolazili bi Mladen Balorda, Ahmed Pintul Pero Lazetic i Esad Grebo na biciklima i odnosili. ' Majka i kcerka U neposrednoj blizini Pasjaka je mostarski prediro Mazoljice, a kako je i taj kraj na periferiji i uz brdo uz koje se prolazi prema Podvele:Zju, tu su, u tom sirotinjskom kvartu, mnoge kuce posluzile kao dobra sklonista oruzja. Ibrimsa Muslibegovic je u godinama rata vee hila zena preko se~deset godina. Rodila je osamnaestero dJece, a samo petoro je othranila. I ona je posla za svojom djecom Sidikom-Dikom, Alijom i Salkom i u svemu pomagala borbu za slobodu. Posto je njena kuea hila na krajnjoj periferiji grada, otkuda se kretalo" u ~odve1ezje, hila je vrlo pogodna za ostavljanje oruz]a 1 spreme za borce koji polaze u odred. Tu su stizali i ruksaci i oruzje bo't"aca koji su trebali krenuti. Vise zena donosilo je tu spremu, pomalo, u torbama, a medu njima Derva Seva, Emina Trbonja i dru .. ge. Ibrimsa bi hila glavni strazar. I za slucaj c.pasnosti iii iznenadne racije, i nj<ma staracka njedra bi posluzila da se ponesto sakrije. Iz tog skladista su oruzje, municiju i robu odnosili na konjima Podvelezovci Selim i Halil Bullman. Koliko li su puta ;stizali s nenatovarenim konjima da bi se;'ratili u svoja se1a s teskim tovarima. Ibrimsa je na]VIse '::olJela da pakuje oruzje. I uvijek je hila pouzdan strazar i cuvar. Kad bi zaprij etila opasnost, vj esto bi skrivala robu, a i kurire, u jedno posebno skloniMe ispod ,stepenica, izgradeno tako da ga je tesko bilo primijetiti i otkriti. · 53 �I Ibrimsina kcerka Dika bila je vrijedna ilegalka. I ona je pakovala oruzje, municiju i svu drugu opremu za odrede. Njihova kuca je imala dva izlaza. Onaj prema brdu, kroz kapidzik, mnogo puta je posluzio da se kuriri neprimjetno izvuku prema PodveleZju. I dom Nure Mahmutcehajic, na Mazo.J.iicama, posluZio je kao ratna baza i za oruZje i za sav ostali r.ad. A sto se oruzja tice, ta je kuca posluzila i Sulejmanu-Brati Cisicu kada je pripremao oruzani napad na ustaSkog profesora MalviCa. On je skriven boravio u Nurijevoj kuCi nekoliko dana, a kad je izvrsio napad ostao je jos cetiri dana i zatim otisao u odred. Nura je inace zajedno sa svojom susjetkom Mersam HasanbegoviC bila veoma aktivna radnica. Jos godine 1941. Mersa joj se obratila s prijedlogom da i ona pomogne u ilegalnom radu, pa su mnogi ilegalci nalazili u tom stanu utociste iii su ·odrzavali sastanke. Osim toga sto je q1o skroviSte za ilegalni rad, N urin stan je bio i skladiste opreme i materijala. I sama Nura je odlazila doktorici Berti Bergmanovoj po sanitetski materijal. Sigurno kurirsko skloniiite Nisu samo ti periferni dijelovi grada bili utocista boraca i skladista oruzja i drugog matedjala. I u drugim krv,artovim.a su Zene bile za _sve vrijeme rata na strazarsklm mjestima kako bi se materijal sacuvao od u.staskih, talijansklh i njemackih agenata i od cetnika. B!izu policije, usred grada, stanovala je jedna starica, koju su kuriri koji su s oruzjem kod nje stizali tako i nazvali - Stadca. Bila je to Hana Rizikalo, hrabra zena, prava partizanska majka. 54 Kuriri koji su. stizali iz odreda u Haninu kucu trebalo je da tri puta lupnu halkom - zvekirom na vrata, i to je bio ugovoreni znak. Stara vnita na gotovo polusrusenoj sirotinjskoj kuci •samo na taj znak su se otvarala. Ta se kuca nalazila zid do zida sa zgradom mostarske policije, samo su ulazi u policiisku i u nju bili iz dvije u!ioe. Kad je jedne nod, po jakoj kisi, kurir Enver HasanagiC stigao iz odreda, na ugovoreni znak staric.a je otvorila. Bio je prokisao do koze i ozebao. Ona mu je skuhala ca.i i dala da nesto pojede. Svukao je mokru odjecu, i naslo se nesto da obuce. Kada se okrijepio Enver je posao u gornju sobu, u kojoj je obi6no spavao. Medutim, starica mu je strogo rekla: - ZnaS, ne moZe se gore ... - Ko je gore? - upitao je Enver. - Gledaj svoja posla! - ·odgovorila mu je. Po njenom pogledu i izrazu lica Enver je zakljuCio da viSe ne smije ni pitati, jer ona nije nikada nikom kazivala b!ilo sta iz ilegalnog rada niti je icije ime ikad izgovorila. Degalac koji je te noci spavao ujutru je rano, kri~om, iziSao, tako da ga Enver nije ni vidio. _ Kada je Env·er jednom drugom prilikom opet dosao u tu ratnu bazu, ostavio je, kao i obiCno oruZje u kuhinji, koja je bila u dvoristu. Hanin unuk Alica vidio je gdje je Enver ostavio tri bombe i pistolj, prikrao se, uzeo .pistolj i opalio jedan metak. Starica je pritrcala, zgrabila pistolj i bombe i strpal<t ih sebi u nj edra, a Enver .i e is tog cas a napustio stan i po.iiao n · drugu bazu. Upravo kad je izlazio iz kuce dotrcali su policajci, upali u staricino dvoriste i grubo pitali: - Da li je ovdje pucalo? - Nos' vas d.avo, k.akva vas je pucnjava snaSla?! - docekala ih je salom hrabra starica. 55 �Vidj.evsi pred sobom staru zenu, policajci su krenuli dalje da ispituju gdje je to opalio metak. Enver je kod Hane odsjeo najmanje dvadeset i pet do trideset puta. Starica je dobivala od organizacije hranu za Hegalee, neprekidno za sve vrijeme rata. Teska je bilo oddati to svratiste u strogoj tajnosti, tim prije sto su u toj staro.i kuci zivjeli i neki drugi stanari, ali starica je imala svoj ~:-sistem konspiracije..(~. U dvoriStu su bile razne rupe, a u zahodu posebno ·skloniste za materijal pregradeno nekim zidom. Od pocetka je to bllo skladiste oruzja, pa je i sam Enver vise puta dolazio da ga odnese. Pomagali su mu u nosenju drugi ilegalci. U nekoliko navrata su odnijeli vise puiiaka, pistolja, bambi i dosta municije. Enver nikada neCe zaboraviti stariCin rastanak sa sinom Alijom kad je on polaz"o u partizanski odred: - Moj sine, nemoj me osramotiti - rekla mu je. - Bolje ti je tamo nego medu ovim razbojnicima. Hajd', moj sinko, neka ti je sa sreCom. Ubrzo nalcon tog ispracaja Alica je zarobljen i doveden u Mostar. Objesen je sa svojim drugom Dragom Palavestrom na trgu Musali u Mostaru. Na dan vje5anja je tuzna majka Hana docekala u sV"om stanu ilegalca Dzemila-Dzemu Sarca, komu ni pravo ime nije znala, vee samo ilegalno. - Vlado, sine, bjeZi, vidiS moga Alicu su ubili. bjeZi, uhvatice te ... Drugi Hanin :sin, Nusret, uhapSen je i otjera!l1 u kancentrac>oni •logor u Italiju. Hrabra starica se dostojanstveno drzala. Bila je prava majka svtm kurirr'ima koji su k njoj stizali. Voljela ih je kao svoje sinove, svakom je oprala rublje, okrpila i ispratila s vedrim .pogledom i pafu.jom. 56 Izvanredne ratne haze J os jedan kraj Mostara mnogo je uCinio u ratu pr?tiv neprijatelja. To su Bjelusine,' periferija grada pn brdu nedaleko 1znad Starog mosta, blizu pravoslavne crkve. Taj kraj je u toku cijelog rata imao i ~agazine oruZja i bio jedan od gla~h »kanala·« za 1zlazak boraca iz grada, a 'l'lajveCi teret u tom poslu podnijele su zene. Bjelusine ~u povezane s Lukom, predjelom na jugu Mo:stara kOJl J€ takoder udaljen od srediSta grada pa Je 1 tu, u pojedinim dijelovima i sokacima bilo Iakse izvoditi akcije. ' Mo:Ze se reCi da su gotovo sve kuCe u tom siromaSnom kraju ·bile utociSta boraca, na razlicne nacine. ~a Luci i u Bjelusinama bilo je vise kuca u koji~a ]e sknvano oruZje, a Zene domaCice su maho·m 1male da se brinu o mater,ija1u. Jedna od vrlo poznatih ratnih baza bila je kuca krojaca Laze Radisica. Lazina zena Stana i kcerka Gana, pa i Lazina stara majka Joka, zena koja je tada :mala osamdeset i sest godina, sve tri su bile vj erne c~_varke magazm.a u svojoj kuCi i uCesnice u zbivaITJlma. Baba Joka je nekoliko puta prilikom premetacina lezala kao nerr:oena u krev.etu sakrivSi u njedra samtetskl maten]al. Jednom prilikom je ·bilo dosta materiJ~la, pa su joj navukii dvoje voj'l'!icke caksire i stavlli u krevet dok se pretres zavrsio. U jednoj premetacini po!icajci S'U nasli vojnicku bluzu i kamu. · - Sta_ie to,. babo_? - upitali su baku policajci. - To ]e mo]e, nasla sam u brdu davno - rekla je ona, i nekako je uspjela cak da to c;lobije od agenta ida sacuva. . 57 �Magazin oruzja bio je i u lmei Anike Neimarovie. Anika je cuvala i vojnicka odijela, jer se tu i Silo za partizane. Tu su skrivane i radio-stanica i pisaCa masina, a kod Sidike-Dike Celebie bila su vojnicka satorska krila. U kuei Nusreta i Abaza Deronje njihova majka Devleta-Devla je 6uv.ala prikupljeno oruzje, municiju i sanitetski materijal. U tom kraju ima i jedna peCina, »Orlovo gnijezdo-«. I tu je skdvano oruZje, kao i u grobove u obliZnjem pravoslavnom groblju. I u Zahumu, ispod brda Huma, kuda tece i rijeka Radobolja, bilo je vise baza za smjestanje oruzja. Tu postoji, iznad biskupove palaCe, }edna austrijska >~for­ tica« - tvrdava iz prvog svjetskog rata, a tu je i zapadni vojni logor. Hegalka Emina-Mina Haeam, iz porodice naprednog ucitelja Hasana i Munire Haeam, znala je da u tvrdavi ima oruzja i s Ahmetom Sefieem je, vee u toku sloma Jugoslavije, otisla na brijeg, u tvrdavu. Otuda su njih dvoje uzeli sanduk pnn kraguj evackih bambi i zakopali ga u ugalj ru supi u dvoristu na Setalistu gdje su Haeamovi stanovali. Kasnije su ga odatle iz\Cukli i zajedno ga prenosili u razne baze. Mina je sakupila i vecu koliCinu sanitetskog materijala. I AiS.a Niksic je cuvala :sanitetski materijal i jedan karabin, a Cemalovicka je zakopala u bastu cetiri bombe. Kod Bisere Hanjie, u Bakamovica ulici, takoder je bio magazin sanitetskog materijala, municije i druge robe sakupljene kao •>narodna pomoe«. Tako je u stvari u cijelom gradu bilo magazina. Stotine domova hili su sigurna sklonista, a u svakome od njih domaCica je bila ta koja je sve znala i koja je neprekidno strahovala i straZe cuvala. Medu mostarskim kvartovima vidno mjesto je u ratu zauzela Donja mah.ala, stjeciste borbe i ilegalnog 58 rada. Ona nije izostala.ni od najopasnijih poslova kao ~to je preno~enj_e i C~':anje oruZja i municije u vriJe~.e ~eprek1dn1h raciJa, odvoctenja ljudi u logore i ubi] an] a na surove naCine. Donja mahala je bila izvanredno pogodna za bazu ne s~:no. z~to St_o j_e ogromna veCin.a porodica u toj radnwkO] cetvrh b1Ja pouzdana vee i zato sto je bila naJpogodmJa za sklanjanje oruzja iz obliznjeg vojnog aerodrnma, juZno od grada. , Vee u. dane sloma Jugoslavije su, po naredenju Oblasnog 1 M]'esnog kom1teta Partije, rasporedeni lju-. d1 na g!avnu cestu sto vodi iz Bisca polja u grad kroz Don]u mahalu da b1 od rasute vojske koja je isla od aerodr~,m~ pre~a gradu uzimali oruZje i municiju. To se rad1lo 1 danJU, gotovo javno. Komunisti su rpo mraku to oruzje odnosili u pojedine kuee i skrivali. Radilo se da to n1ko ne vidi. Ni jedne poJicijske prova]e mij-e hilo U Vezi S oruzjem. Oruzje je doneseno i iz ostalih !agora, jer su radnici iz Donje mahale takoder radili u blizini Sjevernog, Zapadnog i J uznog !ogora. Glavno skladiste oruzja hilo je u kuei i. basei tadanjeg sekretara Mjesnog komiteta Jusufa Cevre. Njegova ma]ka i ostali ukueani sve su to znali i vidjeli. Jednom su Mustafa-Mujo Balie i Mehmed-Mcho Husnie donijeli prepun kovceg bambi i met.aka iz zapadn?~ _logora, iskopali jedan rov i sakrili ornZje i muniCIJU. Oruzje koje su donijele Fatima-Tima i Samija Tikvina sklonjeno je nesto pod krov, a nesto u baseu Ibrahima-Ibre Guzine, covjeka koji je takoder donosio oruzje: nekih sedam-osam karabina, nesto bombi i 59 �municije. Cetiri puske su zakopane kod clana Partije Av;dije Pavloviea, i uz to jos nesto bomhi i metaka, a njegova zena Munta hrinula s·e o tome. Meci i puskomitraljezi Jedan mitraljez je Mirzija Balic sa svojim hratom Mustafom hila odvukla iz sklcmista da ga odnese, kad iznenada hanuse policijski agenti da vrse premetacinu. Trehalo se hrzo snaci. Mustafa je izvukao mitraljez ispod krova i sakrio ga na jedno sigurno i skrovito mjesto, gdje ga ne hi niko mogao lako pronaci. Naj"!lasnije je hilo kroz grad prorwsiti oruzje. To su u vecini slueajeva cinile zene i djevoj•ke pod feredZom i u zarovima. J ednom je Mirzija, pod feredzom, prenijela iz kuce Husnije Repca ·Cetiri ~:..cegera-<-< .metaka. Iz kvarta Bran- kovac su Mirzija i njena drugarica Fatima-Tima Tikvina prenijele dvije puske i po jedan ranac municije, takoder pod ferediama, u jednu kucu u Bjelusinama, za horce koji su te veeeri polazili u Podvelezje u odred. Veliku opasnost dozivjela je Fatima-Tima Tikvina kad j e jednom nosila metke. ·Rijec je o tome sto su joj oni hili slaho zapakovani pa su se rasuli nasred ulice. Ona ih je p-ocela sakupljati, jer nije htjela da dozvoli da dragocjeni rnaterijal propadne. Bas tada je nais<>o Mustafa Balic, ali se nije usudio da joj, na njen poziv, pomogne vee je .prihjegao lukavstvu: nogom je gurao rnetke prerna Timi, a ona ih je sakv.pljala. No pri tome ga je vidjela neka zena, prijavila policiji, i Dn je uhapsen. Izvukao se tvrdnjorn da to nije on bio. Jedan puskomitralj ez morala je da pronese kroz Mostar omladinka Hamida-Mida Sahanac iz Donje rnahale do Brankovca. To joj je bio naredio sekretar komiteta J usuf Cev<t'o. Pus~om.itralje.z je r":_nije hio donio neki ilegalac: Dohro .Je h1o zaVIJen u satorsko krilo i podrnazan da ne zarda, a leiao je zakopan u basci. Na tom mjestu Je posaden i kupus, koji je uskoro izra.Stao. Posto je puskomltra]Jez. otkopan 12 zemlje, Mida ga je preniJela pod ~eredzom, a dohro se sjeca da je hio za nju veorna tezak 1 da se mnogo namucila na dugackom putu kroz sav .Mosta~ do Brankovca. Bilo je to u vriJeme Jedne VOJne VJe:ohe u gradu. Mida je morala potkratJt! f&edzu jer joj je hila preduga, a ona je tada 1mala tek sedamnaest g;odina. ~ruzje je rastavljeno i prenijela ga je u jednoj vrecL U Donjoj mahali je, kod svoje sestre Hahihe Orucevic-Delalic, stanovao vrlo hrahar funkcioner SKOJ-a ~ cl:"n Mjesnog komiteta Partije Salem .De!alic. Hahiha Je rma~a posla s jednim pistoljem i municijom posto J€ nek1 a&~nt Qpazio k~d je Salem kupio pistolj od Je<:_lnog tah]anskog voJmka. Srecom, prilikom premetacme agenh msu pr<_>r:a.Sli.'~istolj iako je bio u dzepu Salemova kaputa koJI .1e VlSIO o civiluku. . U Mostaru je taj vazan posao - sakupljanje oruzJa o:bavl.]en 1zvanredno dobro. Isla ·se dotle da su preduzunani smjeli upadi u vojne logore, radi cega su grupe horaca dolazile i sa oslobodenog podrucja u grad. (;odine 1941. u jesen u Mostar je stigla Lepa Pe- rovt~. U Sarajevu, kuda je ilegalno hila upucena na rad 12 Beograda, prokazana je i uhapsena. Uspjela je da pohjegne iz zatvora, i odredeno joj je da ide u Mostar, takode~ da p~mogne partijskim organizacic Jam.":. Tako Je 1 ona rmala dosta prilika da se havi oruz]€m. 60 61 �J ednom su joj dosli mladiCi i predlozili da odobri izvri\enje one kasnije poznate provale u Sjeverni logor, u magazin oruzja. Rekli su joj da ce se neki omladinci uvuCi •u nj i did kar,aJbi,ne te ih prerllJ etl na skrovito mjesto i poslije otpremiti odredu preko sela Zijemalja. Iskusnoj partijskoj radnici je ipak izgle~ dalo cudno: kako to maze da se ude u vojni logor i digne oruzje? Zabrinula se i podugo mislila sta da ucini da ne bi svojom odlukom dovela te mlade l]ude u situaciju da svi izginu. Stoga je od njih zahtijevala da joj donesu detaljan plan iz kog bi se vidjelo kako bi to izgledaLo. Momci su vrlo brzo donijeli nacrt logora i tacna u njemu naznacili mjesto gdje se nalazi oruzje i kuda oni moraju prod do toga mjesta. Na tom opasnom putu bilo je jedno strazarsko mjesto i na njemu stra• zar-domobran koji je bio povezan s njima, ali na drugom stra2arskom mjestu nisu imali ve2011. Planom Je bilo predvideno da ·se uz pomoc strazara koji je bio poveza.rn s momcima, spretnim zaobilaZ·enjem -opasnog prostora, ta tako rizicna akciia izvrsi. Lepa je boravila u Mostaru samo mjesec dana, ali se i na tom primjeru, kao i na drugim, uvjerila kako su hili smjeli u sV"ojim poduhvatima mladi mostarski borci. A veUki poslovi oko oruzja, u kojima je ucestvovaJo talw mnogo Mostarki, takoder pokazuju kako su i one bile izvanredno hrabre u bezbroj prilika. Pistolj i knjiga U samom gradu koristeni ·su ponekad i or:uzje i a!atke. Izvedeno je nekoliko napada na istaknute neprijateljske agente. Tako je udaren sjekirom po glavi Radmilo Grdzic, poznati cetnicki vod.a, koji je u saradnji s talijanskom komandom i obavjestaj.nom sluz62 born OVRA boravio sasvim legalno u okupiranom Mostaru. U tom napadu je osim Vasilija-Vase Masle 1 Ibre-Ibrah1ma D2aferovica-Gracanina ucestvovao i Hivzija-Hivzo Behram, ali je uhvacen i odveden u Iogar na Mamulu, gdje je i ubijen. ..rnace ':' Beh;amovoj kuCi, u Donjoj mahali, jos pnJe rata Je odrzavan teeaj za bolnicarke a u ratu su obuc:'vani n;ladi u -~ukovanju oruzjem. T~koder je tu b1lo 1 sklad1ste oruzJa. Sve to omogucavala je Ramiza Behram. Kod nje. su cesce gosce bile partijke i skojevke Kevsera Tikvma, Radojka Vukovic, Ramiza Dukic . 1 druge djevojke - borci i ilegalne radnice. Ci':' je uhapsen B~hram dosle su ustase da pretre?u k~cu, ~h n1su nasle mnogo materijala, tek neSto ]oda 1 samtetskog pribora, i to su odnijeli. Pod jastukom su, medutim, bili pistolj i knjiga ~Kako se kalio celik«. Ramizina rnajka Hatidza ih je sakrila u njedra, a kako su tu bila i tri kornunisticka letka, progu~la 1h .J'E. Zahrn se napravila kao da j€ bolesna da 1rna napad slijepog crijeva, a i nije b;.s bila :;od;ava ]er 00 joj u zelucu bila tri starnpana letka. Agenti su rasparali jorgane trazeci rnaterijal. Na tavanu su .pronaSli Tedenik -metaka i malu siekiricu za meso, koju su odnijeli rnisl·eCi da je Grdzi baS njom udaren. Rarnizin otac Alija se, dok su ustase vrSile prerneJ;acinu, kao pobozan covjek rnolio bogu racunajuci da ce time smesti agente i da .ga nece hapsiti. Medutim usta~e su, vodeCi istr~gu o napadu na njihovog sa~ radmka cetnika Radrnila Grdzica, odveli i Aliju i to sa "'"?~ade .na kojoj je klanjao - rnolio se bogu. Uhaps1li su 1 dva n]egova si<na. Mnostvo oruzja su u toku rata cuvale Mostarke ~i se nije dogodio ni jedan ozbiljniji incident. J edin~ sto je bilo ponekad neopreznog ruk<Jvanja. Hasiba 63 �Curic-Cemalovic se veoma iznenadila kada je u njenoj basCi jednom prilikom opalio metak. To su se komunisti vjezbali u rukovanju oruzjem, pa je Stjepan-S6epa Pavlovic, drieci da nema metaka u cijevi, potegao oroz i puska je opalila. Ustase nisu utvrdile gdje je tacna to bilo i nisu niSta otkrile. Drugi put je cak eksplodirao eksploziv u jednoj kuCi, ali, iako se eksplozija cula, ipak se nije moglo utvrditi gdje se to dogodilo. Zahvaljujud samoprijegoru izvrseni su najvazniji zadaci koje su zadali Oblasni i Mjesni komitet KPJ u opseznim mjerama sakupljanja oruzja i municije. Uzbudljive provjere i neobicna vjezba I samo primanje u Partiju bilo je ponekad povezano s oruzjem usred grada. Kada je Mirzija Balic primana u Partiju postavili su joj zadatak da izvrsi napad na policijskog agenta Simuna Benica. Receno joj je da sutradan u feredzi saceka agenta pred njegovom kucom i kada se on uvece bude vracao kuci da na nj baci bombu. Dobila je i jednu odsarafljenu ruonu bombu. Ako agent ne bi naisao, ili ako bude prije dosao kuCi, da bi se izmamio iz nje bice ispaljena jedna raketa s pravoslavne crkve i on 6e se sigurno pojaviti na ulici da vidi sta se to dogada. Taka j e reC.eno Mirzi. Te veceri je ona s bombom dosla pred agentov stan i cekala do deset uirece - njega ili raketu s pravoslavne crkve. Posto je u deset bio policijski ·Cas zabrana kretanja, taeno u taj sat pojavio se jedan oovjek i rekao joj da je atentat odg.oden za drugi dan. Taka je Mirzija iskusana da bi postala clan Partije. N a takav, strog naCin primani su u Partiju i muskarci i ilene, nakon svestranog provjeravanja koje je 64 u to tmurno i surovo ratno vrijeme i te kako bilo P?trebno. Jedna takva provjera zavrsila se hapsenJem. B1lo je to krajem februara 1942. godine. ,· Mlada djevojka Zehra Kalajdzic bila je clan takozvanog »tehnickog pododbora« za otpr~mu odreda. Kako Je na tom poslu vee bila predano radila nekohko .mjeseci, postavilo se pitanje njenog prijema u PartJJu. Adem Buc joj je rekao da treba da izvrsi Jedan zadatak. . Zehra je jed'[o'og dana imala da dode u predio Zgom, gd.]e se nalaz1La baraka Ibrahima-Ibrice Alikalfica. Kad J€ shgla, a dan je bio kisovit i tmuran, pravi zimskl,.~obJla Je paket pun bombi i jedan karabin i nalog da Ill prenese, pod ferediom, do predjela Bje1usine. . Morala .]e da prevali put kroz cia Mostar, oko pet kllometara. D]eVoJka je prihvatila opasan teret i krenula. U nJenoj pratnji je bio Fadil Buturovi(. koji je h1<; o~reden" da .JOJ pokazuje put i odvede u kucu u koJU ce oruz.Je predati. . Post~ .i e djevojka prosla pored nekoliko faAisticklh strazara, a zatim i preko sjevernog mosta na Ner,etvi, krenula ,ie u~icom preko Carine. Po nesre6i na trotoaru pr?d tad~nj~m J?omom narodnog zdra~lja ~potakla se 1 karabm ]e khznuo malo nanize tako da Je kundak provirio ispod feredze, koja je bda malo i prekratka za Zehrm stas. Slucaj je htio da bas u tom casu nmde tah.Janski karabinjer na biciklu. Opazio je kundak 1spod feredie, skoCio s bicikla i kao bijesan uhvatw Zehru za fer€diu. Nastalo je rvanje na ulici. Zehra sama. ne zna kako je bila u stanju da obori u prak karabmJera dok je vikao »Partidani, part;dalll« . ·; Na karabm]era koji je ostao u jarku bacila je fer;d.,u, a__ zat1m pob]egla .u susjednu, poznatu joj kucu Had~! Ibrahima Fejica. Kad je utrcala u kucu ---;- u kOJO.J su dva sina, Salko i Ali-Riza, bili komumstJ, a maJ·ka Ziba velika saradnica svojih sinova 65 �odmah su je presvukli u drugu odjecu i namjestili joj nacve da toboze mijesi hljeb. Medutim, karabinjer je vidio u koja vrata je usia i doveo je joi'; dva strazara. Prepoznali su Zehru i uhapsili je. Zehra se bila dogovorila s Bucom i Ibricom da, ako je uhvate, kaze da je tu puSku i bombe nasla kod zatvora Okruznog suda i da je posla da to preda u glavnu talijansku komandu. Tako se branila na beskrajnim ispit1vanjima. Is.braZitelji joj nisu dozvolili da spava ni Irena ni danju ni nocu i postavljali su joj bezbrojna pitanja. Ispitivali su je samo o karabinu, jer je Zehra paket bornbi uspjela da odnese, a Ziba Fejic ga je dobro sakrila u basci te ga fasisti nisu pronasH. Fa8isticka policija je ubapsila i Zehrina brata Teufika. On j e i 1941. godine bio bapsen pod optuzbom da je s nekohko drugova pokusavao da nabavi oruzje od talijanskih vojnika, ali se tada izvukao. Ovoga pula nije se mogao izvuCi iako ie postojala samo sumnja, i brat i sestra su odvedeni u logor u Italiju. Kako je doolo do toga da Partija uvrsti u akC'iju tu mladu djevojku? Evo sta o tome kaze sama Zehra: *Do rata me politika nije interesovala. Voljela sam lijepe haljine, Setnju na korzu, vesele d.rugariee, igranke, a ponajvise izlete koji su bili organizovani s mladima u okolinu Mostara i u planine. Znala sam da ih prireduju !judi koje sam upoznala u Narodnoj biblioteci, kud sam odlazila da uzimam knjige na citanje i na predavanja. Kada je poeeo rat za mene nije bilo problema da se kao patriota opredijelim. I na izletima i u Biblioteci do mene je dopiralo nesto od ideja komunizma, pa i prekomoga brata Teufika. Cim se zaratilo pocela sam da radim u jednom aktivu zena u Cernici«. 66 . U Mostaru je pos!o.iala prava vojnicka organizaci.Ja narodnooslobodilackog pokreta podijeljena u vodove 1 des.:'tme s b~lnicarkama, koje su i prij€ i u ratu b1le svrs1le bolmcarske tecajeve. · Za svaki karabin se znalo gdje je. 2ene su cuvale samtetsk1 m•terijal, ne samo onaj koji je obilno davalo medJC.nsko o~ob~je bolnice i ambulanti vee i zaVO]e od 1zrezan1h carsava ili vatu. 67 �PODVIZI U UZAVRELOM GRADU Dogadaji su se nizali vrtoglavom brzinom u n~­ vjerovatnom metezu okupatorske vlastl, ter~ra, ubljanja, hapsenja i u isto vn]eme 1legaln~g dJelovanJa komunista i skojevaca, pa i mnog1h o?Icnih g;ada':'a, . l Jilldi 'i zenaJ koJ"e su komunisti sve v1se uklJUCivali u • " B!kcije protiv okupatora 1 ustasa. . Ni trenutak nije izgubljen zbog udaraca k<:Je su komunisti i sami pretvpjeli kada su uz Srbe 1 om hapseni i ubijani. Rad - na pleCima Zena Zbog >>-silaZ€nja<-< partijskih ra,~nika, nar?Cito kom 1 promitovani-h rukovodiluca, vec1nom n:;tskarac~, u duboku ilegalnost, rad i zadaci su sve VISe p.adah r,a pleca zena i djevoj aka. . . ". . . .. Zene su angaZovane na na]razlic1t_1Je nac1ne. Pojedinaeni slucajevi uvjerljiv<J pokazuJU kako su komunisti tada djelovali .da bi pndob1h no;:e suradnwe, bilo za ilegalan rad bilo za borbu s puSkom ~ ruc1. Uoci samog rata je u Fabriku ~uhana dosao na osao fizickog radnika jedan mlad cov]ek za_ ~oga sde P · · · · !VIico. Je govonlo da J€ s t" :'gao 1Z 0 Sl]·eka '. a. zvao se .•. . . . _ nog dana mladic je radmc1. Seflki:Flkl MISl~ d'7o le tak i Fika ga je savila i sta':1la :'; dzep, ah to J€ VidJe~ jedna djevojka kojoj se laJ MICo sv1dao pa J€ pom1 68 slila da je on Fiki dao ljubavno pismo i krisom je pretresla Fikine dzepove i n.asla letak. To je odmah prijavila nadgledniku, a ovaj policiji. Fika je tada bila uhapsena. · Kako su u to vrij erne zene rijetko hapsene iz politickih razloga, policija je Fiku strpala u celiju s kriminalkama i izgrednicama, a agenti su je na saslusanjima istukli. To se zbilo bas u ono vrijeme 1940. godine kada su u zatvoru hili mostarski komunisti i kad su otpremljeni u Lepogl.avu. Jedan od njih, Ve!ija Hujdur, poSto je Fiku poznav.ao, kroz Spijunku na vratima savjetovao joj je da nista ne kaze policiji pa i ako joj budu bilo sta obecavali, jer <mi sve lazu samo da covjeka uhvate. Fika je taka ·i postupila. Ni kad je dobila samare nije kazala ko joj je dao letak, iako su bas u taj cas doveli i toga Mieu u zatvor, jer su ga uhvatili bez isprava. Fika je kroz mali pr<Jzor na celiji, posto se popela na ramena dvj€ma zatvorenicama, vidjela kada su natjerivali u kamione vezane komuniste, kojj su pjevali k<Jmunisticke pjesme, i kada su ih odvdi. Vecinu od njih je posljednji put vidjela. Neke je licno poznavala. Iako do puManja na slobodu Fika nije bila >>V€zana. .'( ni za jednu organizaeiju, kad je izaSla iz zatvora usia je u krug organizovanih djevojaka u Donj<Jj mahali, u kojoj je stan<Jvala. Godine 1942. je organizovana zenska organizacija i osnovan je Antifasisticki fmnt zen.a. Na celu prvog odbora bila je pmfesorica Jelka Vukajl<Jvic, Hrvatica iz Sibenika, supruga Danila Vukajlovica, k<Jmuniste i profesora iz Mostara. Poslije njenog hapsenja ovu duzn<Jst je preuz.ela AnCika Durie, porijeklom iz Medugorja kod Citluka, Hrvatica, udata za Srbina iz 69 �Srbije, jugoslavenskag oficira, koji je 1941. dopao zarabljenistva. Zivjela je s malam keerkam i prije rata nije ucestvavala u ilegalnam radu. Utocista gonjenih Vrlo sirok "krug saradnica stvoren je vee u pocetku rata. Medu zenama intelektualkama kaje su i prije rata bile odane naprednam pokretu i kaje su soradivale u Biblioteci, bila je Nadzida Hadzie-Novak, sucl.ija mostarskag Okruznag suda. Ona je bila jedna od prvih Muslimanki koje su postigle taj polozaj, a keerka je knjiZevnika Mostarca Osmana Nu.ri-HadZiCa i sestra prvakinje Beogradske opere Bahrije Nuri-Hadzie. Tek kada se zaratila i kada je zapocet ilegalni rad, vidjelo se kaka ta zen.a umije da radi i koliko moze da pomogne. Njen stan u Ulici Alekse Santica, \(oji je bio pogodan jer je irnao dva ulaza i dva izlaza, postaa je stjeciste povjerljivog djelovanja karnunista. U njernu su nalazili utoCiSte i Clan Mjesnog komitet.a Partij2, i ranjenik iz odreda, i balesnik kaji je lijecen, i zene iz ilegalnog odbora, i snabdjevac kaji je provalio u arnbulantu rudnika uglja i lijekove i pribor dania u Nadzidin stan. Pa i sama Nadzida uspjela .ie da prikupi rnnogo sanitetskog rnaterijala, da pomogne na mnogo na6ina i da aktivno radi u odborima :lena. U njenom stanu se z.radr2avao i sekretar Miesn:::>g karniteta Dzemal Bijedie, i tu je kaa Clan Oblasnog korniteta prirnao izvjestaje i iz drugih hercegovackih mjesta. U tom stanu je Bis·era PuziC, Clan Mjesnog korniteta, kucal.'J. partijske materijale, tu su se priprernali tekstovi za bitten - taj darn sa dva izlaza i ulaza bio je, jednarn rijeCi, na raspolaganju ilegalci70 rna sve dak ga policija nije stavila pod prlsmotru te taka onemaFucila njegovo koriscenje u tu svrhu. U prv1 cas po izbijanju rata je jed<\TI od vaznih zadataka bw spasavanje srpskih pocodjca, ne samo Srbakomunista vee i svih drugih koji su stradali u ~~l·et1ma pragona i ubitanja. U ljeto 1941. godine o:·:Nltal~ -su proglas1 ·.ust.aske vlasti .a prinudnom isel]avan]u Srba. Zata je trebalo za njih odmah pribavl]all propus_nice da bi pobjegli iz grada prije nego sto budu uhv~cen1 1 masovno protjerani neznano kuda. s. propusn1cam.a koje su pribavljali i komunisti i drug~ ~r.adani, __ Musljmani i Hrv.ati, srpske porodice su b]ezale, vec1nom u Srbiju, ostavljajuCi sv-e Sto su imale u gradu ... U napustanju grada mnogo su pomogli pred"s)_ednik Gradskog NOO-a Husnija Kurt i Nadzida Hadz1c-Novak. Oni su n.a razne n.acine pribavljali uredne putne ispr.ave za odlazak u Srbiju. ~rad;'ni su hili do kra,ia solidarni sa svojim sugradamma. st? su pr?ganJ_am. Aka su srpska djeca istjenvan~ IZ skola TI]J.hov1 drugovi i drugarice su protes:ov~h, ak~ su ':staske vla&ti posebna za Srbe propislv~h pDhCIJ_skl cas i zabranu izlaska iz kuea da bi ih lakse haps1h, i ostali gradani su ostajali ked kuca i msu izlazili poslije casa odredenog za "srbe - u znak protesta i salidarnosti. . Kakve su tada bile prilike najbalje se vidi iz pri- ffi]era: Porodica Ljubice i Spire Gutiea onih mladen.aca sto s':' se vjencali u zatvoru, strahov~la je tih dana jer ~u 1 ]e~no i drugo bili oznaceni kaa komunisti. Kada J~ ustaska" vlas,t po~ela da prog<Jni Srbe, Spiro se saJkrw u talas, strugotmu, kod susjeda &tolara u radnji i tu_ proveo osam dana. Spas im je donio profeso·r HusTilJa.. Kurt uruCivsi Ljubici propusnice za odlazak u SrbiJU. S troje djece, Ljubioa i Spiro su izvukli zive glave. 71 �I parodica Ilinke Balac je bila izlozena nedacama. Jedne ljetne noci kucu su opkalile ustase. Izvrsili su premetacinu, pa kad nisu nista nasli uhvatili su Ilinkinu keerku Slavu, kaja je kao i njena braca bila komunist, i odvukli je u policiju. Slava im nije ni rije{;i rekla. Sutradan su je pustili, ali su i nju i njenu majku s ostalim srpskim parodicama odmah pratjerali, najprij e u Cap rag, zatim u gospicki Iogar. J edva su izvukle zive glave. U Mostaru su se bili pajavili srpski savinisti, cetnieke kalovade, !judi kaji su atvoreno bivali u drustvu visokih talijanskih oficira. Medu njima je pacela prisna saradnja. I dvojica-trajica muslimanskih intelektualaca (doktor lsmet Popavac, sudija Mustafa-Mujo Pasic) pridruzili su im se i cvrsto se povezali s talijanskam obavjestajnom sluzbom OVRA i talijanskom komandom. Preko njih su fasisti prikupljali imena komunista, pa su ubrzo napravljeni spiskovi ne samO komunista vee svih gradana protivnika ustasa i fasista. Medutim, u tim spiskovima neprijatelj nije imao statine zena koje mu nisu bile poznate. >->MitrovCankao(~ usred grada U to vrijeme je abjavljena i cuvena "ma-starska rezo:J.ucija.(< protiv usta&kog terora, a Mjesni komitet Partije bia je izdao i poseban letak kajim .ie obavjestio Mostarce o izdaji tih srpskih i muslimanskih intelektualaca i. 0 cetnickoj »ideologiji« prisne, izdajnicke saradnje s neprijateljem. Grad je tada bio naprasto uzavr·eo. Partijskf rad se bio toliko razgranaa da se to lijepa osjecalo. Poslije prve zbunjenosti !judi su digli glave. Polako su paceli pradirati u siroke mase glasavi a borbi, jer je marljivo radila ilegalna padijska stam- 72 parija, koja je u tom mraku okupacije izvjestavala !jude o svemu sta se dagadalo. J ednam je partijska radnica Hamida-Mida Cadra sli!1la u zaru u kucu rudara clana Partije Avdije Pavlov!ca (kasnije je uhapsen i ubijen, a njegova zena Munta je i paslije toga docekivala kurire s karabinima). Mida je donijela hrane i sljiva za kurire koji su bili stigli. Zatekla ih je kako su, u okupiranam gradu pu.Ske slo:lili u ugao sobe i pjevaju >>MltrovCanku-«: * * * . Prvi odred Mostaraca bio je razbijen u brdima 1znad grada. Kad su se njegovi borci vratili u grad, sklomh su se u dom<>Ve Mas tar ki i Mostaraca, a jedna grupa u kojoj su bili najugledniji komunisti, na~la je · utaCiste kad ucitelja Urosa Avdalavica, na tavanu osnovne skole, u kvartu Luka. To su bili Karla Balko, Mustafa-Mujo Pasic, metalski radnik, Sava Medan bivsi robijasi i istaknuti partijski funkcianeri i jas nekohko 1legalaca. Svakodnevnu vezu izmedu partijske organizacije i njih odriavale su Samija Bubic i Danica-Dana Milicevic. Donosile su im paruke i hranu. Ti su kamunisti s tog tavana posmatrali i jurnjavu ustasa 30. jula 1941, kada su napali na kucu Gojka V ukavica i kada je Zlatka bacila bombu na ustasu, jer se skola nalazila na lij evaj obali N eretve, preko puta Gojkove kuce u Donjaj mahali na desnoj obali rijeke. Borac adreda Esad Fejic, dak, -ubia je u tom sukabu odreda sa ustasama jednog ustasu, ali .ie i sam bio ranjen, u ruku, i uhvaCen, U Mostar su ga doveli dvojica ustaSa,. onih >>kikaSa« iz, na brzu ru.ku osnovane, ustaSke >>postr{ljbe<<. Bili su to seljaci s puSkama 73 �bez kaiSa, pa su im na kanapu visile o rameni~. Spagom su vezali i Esada i vodili ga kroz grad. To J€ vidjela Samija Bubic kad je, pod feredzom, isla ulieom i nosila hljeb u pekaru. Brzo je obavijestila Mehu Arapa i Ahmeda Pintula o tome. U isti cas je bio obavijesten i partijski radnik Mladen Balorda koji se br7o nasao u blizini ustasa kad su vod1h Esada. Pnstup1o im je kada se bilo okupilo dosta komunLsta i drugih gradana oko njih i upitao kao da je i on usta8a: - Kuda vodite tog mladica? - U stoZer - odgovorili su seljaci ustaSe. - Pa kud ste krenuli ovim putem, znate li vi gdje je ustaski stozer? - Ne znamo- odgovorili su. - Dajte ovamo covjeka, jos cete i z.alutati .u gradu pa ga necete predati. Mi cemo ga odves\1. . Mladen je dao ustasama neku potvrdu da J€ od nj ih primio uhapsenog Esada. . .. . Taka su komunisti oteli Esada 1z kandz1 okrutmh ustaSa. Mladen je odveo Esada do svoje kuce: Prebaeili su se preko zidova, da bi ga sklonio u sus]edn~ praznu Zurovcevu kucu. Mladenova sestra MIIO]ka )e odmah otisla po doktora Safeta Mujica, koji se tak~der b~o iz razbijenog odreda vratio u Mostar. L]ekar J€ knsom, nocu dooao u Balordinu kucu i takoder se preko Zldova' prebacio u Zurovcevu kucu i previo F.sada. Tu je Mladenova majka J ovanka njego':'ala Esada, a <Jr Mujic je uredno dolazio da ga preV!Ja. Kad _on n:Je mogao doCi, dolazio je doktor Zvo~ko Mane, k~J.eg su ubili italijanski fasisti na Prevlae1. Esad Je tu hJecen sve dok mu rana nije zaeijelila. Pocev ad spasavanja zivota i od otpora neprijatelju pa do bojkota svih onih koji su n": ;oa koji nacin saradivali s neprijateljem, sve su to b1ll obhe1 borbe. Brat brata i sestru je bojkotovao, drug druga i dru- 74 garieu ostavljao kada bi to zasluzili. Naroeito su pazljivo· praCene, veom:a malobrojne, djevojke koje su se pocele druziti s okupatorima, pa i neke Muslimanke, sto je bilo osobito upadljivo. I sta se dogadalo? Takve dvije djevojke Muslimanke su zapazene kako asikuju s neprijateljskim ofieirima. J edne noci posto su ih kavaliri dopratili do coskova njihovih sokaka, pod razbijenom sijalicom, u mraku, doCekala su ih dva skojevca i skrenula im paZnju da se ne smiju druziti s Nijemeima. Posta to nije koristilo, nekoliko veceri kasnije mladici su opel docekali jedm: ad djevojaka. Kad se rastala s Nijemeem momci su je scepali, cvrsto joj zavezali usta i velikim makazama je propisno. osisali. Sutradan se ana nekud izgubila iz grada jer nije mogla ad stida i sramote da se pojavi na ulicama. Takvih slucajeva je bilo jos u to vrijeme. Zene se organizuj~ Pod najtezim uslovima se radilo ilegalno. Mora se reCi da su prednjaCile Zene i djevojke, a muSkarci koji su ad ranije bili poznati policiji, odlazili su u Sumu. U vrijeme kada su ustase i fasisti sprovodili najveCi teror, tj. u junu 1941. godine, mostarski Mjesni komitet Partije odlucio je da se osnuje poseban odbor Zena. Preko svoga Clana Brane KovaCeviCa odredio je studentkinju Biseru Puzic da to bude njen posao. J ednog ljetnog dana Biser a je sazvala na dogovor nekoliko djevojaka na brdo Hum, u borovu sumicu u kojoj su i ranije odrZavani tajni sastanci. Tu su se s.astale Tatjana-Tanja Pesko, Fadila Bilal, Emina-Mina Hacam, Samila-Sana Bilic i Sonja Milicevic i dogovoril€ se kako da se osnuju organizacije Zena i u pojedinim gradskim kvartovima gdje su zene bile razvile rad. 75 �C!anice Partije Samija Bubie, Slava Balae, Pava Miletie, Hamida-Mida Cadra, Fatima Balta i jos neke odred.ene su da rade u raznim dijelovima grada. Trebalo je da pronadu zene koje su vee bile provjerene u pripremanju za ustanak. Sve te poslove vodila je Bisera. Vee poeetkom avgusta izabrana je u Mjesni komitet Partije i bila adgovorna za rad nove Zenske organizacije koja se tek stvarala, a mnoge Zene su i p:rije bile obuhvaCene -svima vrstama rad.a u sklopu odbora ~~crvene pomoCi. .~, kasnije >~Narodne pomoCi-<-<. Posta je Bisera morala da se skloni iz grada, jer je policija bila izdala nalog za njeno hapsenje, na celo Odbora 'zena dosla je profesorica J elka Vukajlovie, a kao nova clanica Mjesnog komiteta Partije u Odbor je izabrana Mida Cadra. Sarno poslije tri mjeseca rada Jelka je uhapsena i odvedena u logor u Italiju. Na ·njeno mjesto je izabrana na'stavnica AnCika DuriC, i ona je vodila taj odbor oko godinu dana, dok i ona nije ugrozena. Njena >~nasljedni·oa--~. . bila je Zlata SalahoviC, Zena koj1a C.e V·O- diti poslove do 1944. godine, kada je tu duznost preuzela Sefika Resulbegavie. Gradski odbor AFZ je nekolika puta reorganizovan, ali kako je rad bio raspadijeljen na kvartavske adbore i odbore u ulicama, te pramjene nisu ni casa zaustavljale poslove. U svim gradskim kvaMovima neobicna brzo je razvijen rad zena. Glavni zadaci su im bili: odriavanje tecajeva za bolnicarke, pribavljanje vune i ple~enje carapa i dzempera, nabavka samtetskog matenJala, pronalazenje i davanje stanova za ilegalne sa:"tanke, skrivanje i prehrana ilegalaca. . . U gradu Je ~o¥a ]jeta bivala i po 40 i!egalaca kaje je trebalo sakr1h 1 hraniti. Osim svega toga, zene su bile izvanredne ku- rirke. Prenosile su Stampu, Oru:Zje i munlClJU, ali su bile i u obavjestajnoj sluzbi i obavljale sve druge poslove u vrijeme barbe. Obavjestajke Zene su se odlicna snalazile u abavjestajnoj sluzbi, koja je od pocetka dobra funkcionisala. Svakog dana su abavjestajke i obavjestajci morali na adredena mjesto i u odreden sat doCi i donijeti novosti va.Zne za politicki rad, a narocito o djelovanju neprijatelja. Obavjestajna mreza je postajala u svakoj fabrici, svakoj cetvrti i gatovo u svakoj ulid Kao primjer o tom radu maze da posluZi Fabrika duhana. U njaj su u svakom odjeljenju postajale obavjestajne grupe od po dvije-tri radnice. Na ulicama su postojale straze - mamak i djevojka setaju kao da asikuju, a to je 11. stvari bila narodna policij a. Citava rijeka informacija slivala se veeinom preko Zena, na jedno mjesto u Mj-e'Srni !komitet Partije, ili negdje drugdje u gradu. Organizacija je •imala cak i u neprijateljevoj policiji, u srcu njegovih redova, svoga Covjeka. Mubera-Bera CemaloviC bila je izrazito lijepa djevojka. Dak se skalovala u gimnaziji neprekidno se kretala u drustvu naprednih djevojaka i mladica i bila najbolja prijateljica s mnogima od njih, pa i sa Biserom Puzic, kajoj je mazda bila i najbli2a. Kad je Bisera otisla na studije u Beograd, po zavrsetku gimnazije, Bera se zaposlila u mostarskoj policiji, preko nekih veza njene rodbine. Bez sumnje je da mlada djevojka nije shvatila sta ce se poslije dagoditi. Ali je ubrzo posljedice osjetila. Najbo!je njene drugarice, i Bisera, okretale bi od nje glavu kada bi se susrele. Niko s njom nije htio da 77 76 �prode iii proseta ulicom, niko da rijec s njom progovori ... Kao da je sve bilo zanijemilo. Mlada djevo]ka se osjetila samom i odbacenom. Bera je stanovala u Podhumu, blizu kuce doktora Mujica, ciji ju je brat Ahmed dobro po":navao. Ah .n~ tu, u ulici u kojoj je stanovala, a naroc1to u DonJOJ mahali, gdje je bila udata njena sestra pa je tu Bera provodila mnogo vremena, niko viSe nije- htio s DJO~ da se druzi. Mlada i postena djevojka je ocajavala, all nije znal.a sebi pomoCi. U krugovima naprednih mladih zena i djevojaka bila je tada i, za sve vrijeme rata poznata, krhka i bolesljiva djevojka Dutka HadziC. Siromasna djevojka je bolovala od teskog oblika gihta, te se vee tada s mukom kretala i patila se. Ali u borbi i pokretu b1la je i srcem i dusom ..Toliko je Citala, toliko znala i tako bila pametna i razborita da su djevojke dolaz1le n]OJ da je pitaju za savjete, osobito kada bi im bilo stogod tesko. Jednog dana se i Bera, njena susjetka, obratila Dutki, izjadala joj se i zamolila je da pozove Biseru i kaZe joj .sve to, a naroCito da ona b.aS u svojoj sluZbi, u policiji, moze mnogo da pomogne pokretu. . Posta je Dutka to kazala Biseri, ova se dogovonla s drugovima i potom razgovarala s Berom. Od tada je Bera postala jedan od najvaznijih saradnika u b~rbi protiv policije i neprijatelja uopste. Bila je od izvanredne pomoCi kao obavjestajka. Njen susjed Ahmed Mujic, clan Partije, brat doktora MujiCa, znao je za to. Bera je i u ulici rado izvrsavala sve sto se od nje trazilo. - Tako mi je jednom - prica Ahmed - pomogla iznenada, kad sam bio u neprilici. Bilo je to kad smo prvi put dobili slike druga Tita i proglase da ih izlijepimo po zidovima svaki u svom kvartu. Trebalo je da u nas kraj dode jedna djevojka da to ucini, ali joj 78 je majka bila zabranila. Obratio sam se Beri. Ona se svesrdno prihvatila opasnog zadatka, prosto je gorJela od Zelje da to uCini, i sav naS kraj je osvanuo s Titovim slikama po zidovima. Godine 1944. dogodila se manja provala i Bera je bila uhapsena. Odvedena je u Jasenovac i tamo ubijena. Njeni drugovi su dugo pomisljali da je ona bila ta koja je odala tajni rad. Tek poslije oslobodenja pronaden je dokumenat iz koga se vidjelo da je jedan njen susjed odao i nju, i organizaciju, pa i sebe jer je i on ubijen. ' I pojedini domobranski oficiri pruzali su dragocjene jnformacije. Mjesni komitet je redovno obavjestavan o svemu sto je bilo vai!:no da se odredenog dana zna. Gradske ulice su bile »-pokrivene-<< radom organi7E.cije i ma sta 'Se dogodilo, uslijedila bi neka pomoc ili bar obavjestenje o hapsenju i sto bda akcija radi spasavanja ugrozenih. A bilo je najrazlicitijih dogadaja. Jednom je zanatlija na rudniku, komunist Ibrahim-Ibro Malkoc, prenosio akumulator za radio-stanicu 'i bio primjecen pa je stao bjezati od gonilaca. Na setalistu je bila Mida Cadra. Malkoc joj je neprimijetno dao akumulator i O!na .ga }e sklonila pod zar. On je nestao. Mida je odnijela akumulator onako pod zarom u Donju mahalu, otkud je odred polazio u Sumu, i k1:1riri su ga ponijeli. Za svaku akciju, prilikom prenosenja materijala ili kretanja po gradu, postojala je organizovana ·cak i oruZ3111a, pratnja. Za pomoC u nevolji. · ' Policija je uspjela da preko svojih spijuna otkrije neke zene i djevojke i pocela su prva njihova hapsec nja. Rijec je o pripadnicima Partije, SKOJ-a i Antifasistickog fronta zena. 79 �U padi ustasa U Zahurnu, u Duranovica kuci, jednog poslijepodneva u junu, odr2avan je .neki od sastamaka. NaiSla je ustaska policija. Srecom, strawr skojevac je na vrijeme o tome obavijestio uCe.snice sastanka, veCinom djevojke, i one su uspjele da sakriju ili izbace iz kuce rnaterijal koji su proucavale. Ustase su ih sve pohapsile, rnedu njirna Fatimu-Fatu Cehic i Eminu Trbonja, i odvele ih najprije u ustaski :stozer, a poslije u zatvor. Nocu su ih saslusavali i tukli, a narocito kad su se kacile na prozor da gledaju .rnucenje Srba u dvoristu. Na saslui\anjima su se branile da su se kod Duranovica okupile na obicno sijelo, a posto ustase nisu irnale nista sto bi ih teretilo, poslije rnjesec dana su pustene uz napomenu da je njihova sreca sto rnedu njirna nije bilo ni jedne Srpkinje. Mjesec-dva kasnije, negdje u avgustu ili pacetkom septembra 1941. godine, opet je doslo do provale jednag slicno.g sastanka u kvartu Cernica, u kuCi paradice Arpadzic. Bio je to siri sastanak SKOJ-a, dvadeset i osam prisutnih mladica i djevojaka (15 mladica i 13 djevojaka).. Vee po brojnosti skupa vidi se kako se tada politicki radilo .u okupiranom gradu punorn fasisticke i ustaiike, vojske i policije. Taj sastanak je odrzavan u blizini stana policijskog agenta Buhaca, kod koga je stanovao i policijski agent Pero SimunoviC zvani >>Regrut..:<. Zatim, tu j-e stanovao i policijski stra:Zar Jarak sa :sestrom. Valjda je neko od njih opazio nesto sumnjivo i prijavio, pa je ustaska policija banula u tu kucu. Medutim, i taj put su prisutni, koji su bili sprernni i za takav slucaj uspjeli da brzo sklone materijal ida radio-aparat okrenu kao da slusaju ustasku radio-stanicu. Inace, na sastanku su bas bili zavrsili citanje biltena s najnovijim vijestima. 80 Dvojica rukovodilaca tog sastanka, Nusret Seferovic i Teofik Kalajdzic, uspjeli su da odmah pobjegnu kroz prozor na ulicu prema Neretvi, a sve ostale osim Hidajete-Hide Seferovic ustase su uhapsili. Hida se zatekla u sobi s otvorenim prozorom, te se uvjerila da su njen brat Nusret i Teofik uspjeli da se domognu ulice i pecina iznad N eretve. Ona se za.tim u toj sobi sakrila iza vrata, i kad su ustase upale u sobu sa sinom vlasnika kuce i ucesnikom sastanka Muhamedom-Hamicom Arpadzicem - nisu je primjetili. Dvojica ustaskih agenata su vidjeli da je prozor otvoren, pogledali su u tamu, niz sokak, i jedan je rekao drugom: - Dvojica su sigurno kroz ovaj prozor pobjegla ... Dok se to dogadalo ostali agenti ·su na ulici cuvali uhapsene. Potorn i ta dvojica napustise s Hamicom sobu. Kad su posli zakljucali su kucu i Hida je ostala sama ·u mraku. Ustase su taka uspjele da pohapse sve djevojke i mladice osim dvojice rukovodilaca SKOJ -a i Hide. Uhapsene su vezali dvoje po dvoje i taka proveli kroz grad u policijski zatvor. Hida nije imala J.md, morala je .bjezati. Skinula j•e cipele i spustila se polako s prozora niske kuce. U tom hapsenju na toboznjem muslimanskom ramazanskom sijelu nevolja je bila u tomu sto je tu rnedu komunistima i skojevcima bilo i dvojc Hrvata: komunistkinja Pava Miletic i Scepo Pavlovic. Kad su rnuslirnanke u policiji, braneci se, rekle da je to bilo ramazansko sijelo, sef policije Roko poceo je narocito da ispituje Scepu otkud on na rarnazanskorn sijelu. On se branio da je pozvan s gitarom da svira, a zaista je svirao na .gitari na tom »-posjelU-<<. 81 �To masovno hapsenje izazvalo je u:llbunu u gradu. Pocele su intervencije kod talijanske vlasti, a jedna posebna delegacija uglednih Muslimana protestvovala je sto se na obicnom ramazanskom sijelu hapse Muslimani, pripisujuCi to vjerskoj mrznji. Niko od uhapsenih nista nije odao. Svi su na saslu5anju govorili onako kako im je partijska organizacija hila naloZila u uputama koje su dobili u prvoj poi\iljci hrane: Policija je hila prinudena da poslije tri dana pustl sve mladice i djevojke osim Muharema Zuhrica i Hamice Arpadziea, ali su i oni ubrzo oslobodeni. Kal<O se radilo Evo jednog primjera sta i kako se partijski radilo. Bice rijeci o jednoj od stotina mostarskih porodica. 0 tomu priea Fatka Kapetanovic, zena koja je usla u pokret, zahvaljujuCi -njenom muzu Muji, uoci rata: ..u pocetku okupacije obuhvacena sam ilegalnim radom preko Semse Madzo, kojoj sam u prvo vijeme davala noveanu pomoc. Ona me je predala na vezu Ramizi Kanje-Bostandzic, s kojom sam nastavila rad sve do 1943. godine. Ramiza je odrtavala teoretske sastanke s nama na kojima nam je Citala brosuru ,.zena u Rusiji«, te biltene i druge rnaterijale .. U to~ aktivu smo bile jos Vera Mickovic, Hasmeta LJubovlc i ja. Nas tri smo, opet, obrazovale svoje grupe Zena s kojima smo teoretski radili, citale i ucile, sakupljale raznovrsnu po,moC, izradivale plet€ne stvari za naSe borce, pronalazile stanove za ilegalce i slicno. Preko tih drugarica sam rasturala .biltene s tim da ih one Citaju u porodicama naklonjenim pokretu. Za vrijeme rata kod mene su se odr:lavali sasta':ci sa zenama i omladinski sastanci, kojima su rukovod1le Dzemila Dragnic, Ilduza Topuzovic i Enisa Topuzovic. 82 U toku 1942. i 1943. godine takoder su u mojoj kuci odrtavani sastanci partijske organizacije Tvornice duhana. Rukovodio je moj muz Mujo, a prisustvovali su Mida Cadra, Stoja Palameta i drugi. U isto vrijeme su se u naSoj kuCi odrZavali, u dva-tri navrata, sastanci Mjesnog komiteta KPJ, ali ja nisam poznavala drugove koji su prisustvovali. Kasnije sam saznala da je jedan od njih bio Mladen Knezevic-Traktor, a hili su i Olga Marasovic, Ljubo Bresan, te Hasan-Haso Fazlinovic-Zuti i Nusret SeferoviC, koje sam poznavala. Za vrijeme tih skupova ja sam sa svojim mu:Zem Cuvala stra.Zu ispred na.Se kuCe. U drugoj polovini 1943. godine, poslije pete ofanzive,radila sam s Radojkom Mickovic. Od nje sam primala zadatke i biltene. ·Poslije sam nastavila da radim s Memnunom Hadziosmanovic i Sefikom Resulbegovic u organizaciji AFZ-a. Od Vahdeta Cevre, a poslije i od Muhameda Grebe, profesora, i Ahmeda Mujica dobivala sam novae da ga dijelim partizanskim porodicama u kvartu. Hiljadu devetsto cetrdeset i druge godine u mene je kao ilegalac boravio Mustafa Temim-Turko, a prilikom orutanog napada na Scepu Barbarica (ustaskog funkcionera) kod mene se sakrio izvrsilac napada Salko Barakovic. Njega su mi doveli Husnija Rebac i njegova zena Bahra. Za sve vrijeme rata u mojoj kuci je bio privremeni magazin hrane i odjece. Od mene je prebacen krajem 1944. godine u kucu Memnune Hadziosmanovic<<. Takvih primjera je bilo mnogo. Briga i u Casu smrti Mnogi stanovi su prosto hili na raspolaganju partijsk_oj organizaciji. Jedan od njih u Donjoj mahali, bw .Je stan Memnune i Muhameda Hadziosrnanovica. 83 �Iz te kuce se odlazilo u odred. Njihovi sinovi Mithad i Zijo bili su skojevci, a majka, Memnuna, jedna od onih zena Mostarski koje su i ispracale u cdred i docekivale ilegalce. U kuci je bilo skladiste materijala za stampariju, koja se nalazila nekoliko sokaka nize, kod Mustovica. Sa sinovljevom porodicom zivjela je i Muhamedova majka Zahida, zena od oko sedamdeset godina, ali je ipak bila od velike pomoci unucima skojevcima, koje je voljela. Memnuna je radila u organizaciji zena i pomagala je u poslovima svojoj djeci, narocito Mithatu, koji je bio vican za otpremu boraca u jedinice. Nena Zahida je samo ponesto skrivala od onoga sto bi je unuci zamolili. Nije mnogo znala o svemu, ali je znala da je taj rad opasan, da to tre ba kriti, a posto su i cetnici, i ustase i Talijani i policajci vise pula dolazili u kucu da cine premetai':ine, znala je da su neprjatelji. Zato bi baka rado primala sveian.i letaka ~li pistolj i sakrila negdje gdje je samo ona znala da ce biti na sigurnom mjestu, pa kad bi unuci zatrazili davala bi im. Negdje 1942. godine Zahida se teze razboljela i pala u postelju. Lezala je podugo, ali su unuci nastavili da joj daju ponesto da sakrije. Ona bi to sklanjala pod siltu na seciji na kojoj je leiala ili pod uzglavlje. Pocetkom 1943. je baka sasvim onemocala. Smrt se bila nadvila nad nju. Nije vise mogla ni da · govori. Ipak, u ~posljednjim trenucima Zivota ona je sinu, nevjesti i unucima koji su se bili na8li oko nje pokazivala nesto rukom ispod sebe. u tuzi sto im baka umire djeca se nisu sjetila 0 cemu je rijec. Zahida je umrla. Kad su je podigli, ispod silta su pronasli svezanj letaka. Sirota starica plasila da ce je neko iz .susjedstva dlizati kad umre 1 pro- s: 84 naci sveianj, pa je zato davala one znake. I u samrtnom easu mislila je na skrivanje letaika i na skroviste u sopstvenom krevetu. . Iz ~g doma je ot~slo nekoliko boraca u odred koji Je poshJe pete ofanziVe vodio Mladen Balorda. Kuca je bila puna ruksaka sto su zene bile donijele. . Prugom su borci krenuli do Rodoca, u kucu Mujica, a zatlm su presli Neretvu i uputili se dalje prema ':e:lez-pla~i:'i, ali s~ ih, ka'ko je pozna to, Nijemci opazih, napah 1 razbih odred. Mostarski sokaci Ne samo stanovi vee i citavi sokaci su bili neka vrsta slobodne teritorije. .. Mostarski sokaci su mnogo pula opjevani. Zivot. u n.]Ima postao je poseban buran tek u vatn1m danima. Ni,ie_ bilo tako reCi sokaka koji je izdao. U svima je ~l.]ucalo od borbe, i u svakom su zivjeli hrabri !judi i zen e. Mnogi mostarski sokaci bi se mogli opisati gotovo ['_Gd.Jednako: Nista narocito drukcije od ostalih nije doziVlJavao :'' ':"'h sokak u Donjoj mahali o kame je ovdJe TIJec: T1kvmova uhca, kratko sokace od gl<J.vne dOTIJOmaha)ake Ceste do stare ze)jeznicke pruge ispod brda Huma u kom ima oko 25 kuca. Kao svuda, i tu su se susretale suprotnosti . . Uostalom, mazda je onaj opasan policijski agent i'hmun Benic bas narocito nasao stan preko puta toga so~':ka, da sa svog prozora maze vidjeti citavu tu uliCicu .. TI]ega su sta?ov!Ili i usta8ki stozern±k Scepa Barbanc 1 nJegova braca - ustase. Nije lako bilo ni Benicu ni Barbaricu pri dusi sto ta?'o stan':'ju, jer je veCina zitelja najblizeg sokaka i ClJele okolme bila protiv njih. ?o 85 �Iz tih dvadeset i pet kuea bilo je viSe od 30 boraca, medu njima petnaest Clanova Partije, od kojih su gotvo svi prije uclanjenja u Partiju bili clanovi skojevske organizacije. Od njih je bilo dvadeset boraca s puskom u ruci. Sest ih je poginulo u ratu, troje je ubijeno u logoru. U porodici Emine i Jusufa Elukica, tri sina i kcer Ramiza bili su borci, a kcer i dva sin a Ciano vi Partije: Ramiza, svrSena uCenica :Z€nske struCne Skolt~ i sinovi Mehmed-Meho ,; Salko, ucenici gimnazije, a sin Sacir je bio brijacki radnrk. Majka Emina nije dozivjela smrt svoie djece, jer je umrla prije, a otac Jusuf izgubio je cetvoro. Sacir je poginuo u logoru, a Ramiza, Meho i Salko kao borci u petoj ofanzivi. U porodici Hahibe i Mehmeda Puzica, radnika u . Fa:hrici duhana, dvij e kceri i sin su bi!i borci: Bisera, Samija i Mudz. I ta majka i taj otac su sretni jer im se sve troje djece vratilo iz rata Zivo. Svoju najstariju )<:cerku Biseru Mehmed je prije rata odveo u Radni6ki dom :na .iedno predavanje. Posto nije kao ucenica gimnazije smjela dopustiti da je tamo neko vidi, otac je rekao da ide u zaru, pokrivena. Kad .ie dosla ustaska vlast Mehmed je otpusten iz F>~brike duhana, a njegova djeca su iskljucena iz skola, eak i ono dvoje koje su hili u osnovnoj skoli, Nad~i­ da i Melfet. U kucu prodice Puzic dolazili su na vijecanje najpoznatiji mostarski komunisti, a od onih koji su stizali u Mostar, posjeCivali su je Svetozar Vukmanovic-Tempo, spanski horci Petar Drapsin, J akov Baruh, Rade Spanac - Ante Saric, kad hi naisli kroz Mostar. Uz Mehmeda je i njegova drugarica Habiba pomagala. Bdjela je nad zivotima SVDje djece Bisere i Samije i domisljala se na sve naCine da pomogne da im · opasan ilegalni rad bude lakSi i bezDpasniji i da u 86 svemu usp~ju. Na primjer, sjetila se pa je iz jednog zida u vrtu 1zvukla nekolikD kamenova i -na njihovom mjestu napravila dobro maskirano skrovSte za stampani materijal, a i za sitnije oruZje, revolvere i bornbe. Kroz to malo sk)oniste proslo je dosta materija)a. Tu se sklanjalo na dan-dva, dok se ne O<jnese kud je trebalo Ddnijeti. Iz §!amparije su tu stizale stampane stvari da se dijele dalje. Bisera je nekoliko ·puta upucivana kao kurir u Trebinje, Konjic i Jablanicu da odnese stampu i poruke. U kuci je hila i javka Pokrajinskog komiteta za Bosnu i Herc<=govinu, te su i Mehmed i Habiba znali lozinku na toj javci i primali su kurirku Steficu Fliker -Belak, koja je stizala iz Sarajeva sa lozinkom: »Da li tu stanuje doktor Smit?« U malom Trkvinom sokaku nije bilo kuce u koju se bjegunac koga policija goni nije mogao mime duse skloniti. Ljudi se nisu plasili da ga prillvate iako su oi'i polioijskog agenta mogle neprekidno da prate ko to ;>lazina stara vrata u avlije i u plocom pokrivene kuce. N eprekidno na udaru policije I najstarij e zene su cuvale strazu kad su se odr2avali 'sasta.nci, a na brdu Hum, pod borove, izlazila je gotovo sva mladost male ulice da uci iii da se dogovara 0 svemu sto treba uciniti u borbi protiv neprijatelja. Sve su porodice disale jednim dahom, sve su se razumijevale i pomagale, jer ih je povezivala ista rp:isaD. Nije bilo cudo sto se majka Habiba Puzic duze zadr:Zala tamo uz »streku« pod brdom - to je bila straza dok je njen muz Mehmed na istoj duznosti bio na 87 �dnu sokaka, bas preko puta kuce u kajoj je stanovao policajac. Njih dvoje su cuvali mnogo puta sjednice Mjesnog komiteta Mootarra iii kakav drugi sacstanak. Taka su i ostali stariji !judi i zene, a i djeca, cuvali stral':u u jednom povezanom krugu svenaradne odbrane ad dusmana. Sve su parodice bile navikle na svajevrsne znakove i sifre. Mala djeca u Puzica mora1a su dati odredeni znak kad bi dolazila k>uci iz skole i otvarala vrata, a otac bi se svaki. put nakasljao kad bi sti~,;o s posla - sve su to bili 2JI1akovi da vrata ne ·atvara •po-hcijsiki agent vee prij1at•elj iii ukucanin. Sokak je bio neprekidno na udaru palicije. UstasJ:a palicija, talijanski fasisti, Gestapo i sve te razne pahcije izvrsile su u malom uskom sokaku mnoge premetacine i haJpsenja. Stare zene su bile stra2ari. Ucvrscena je nerram-usivo drugarstvo, vladali su jednakast i prijateljstva medu svim .t]m porodicama. Starica Habiba Sefic jedna je ad zena koje nik;,ad nisu naucile da citaju i pisu. Ali i ana je bila pol':rtvovana i smjela. Sin joj Ibrahim-Ibra i snaha Fikreta bili su clanovi Partije, a ona je cesto strazarila i prije rata kada bi se kod nje odrl':avali sastanci clanava Partije sa Rudolfam-Rudom Hraznicekom, Mujom Pasicem, Karlom Batkom i drugim partijskim ljudima. Covjek iz tog sokaka pakaza:a se i onda kad su ustase proganile Srbe. Ljudi su cuvali srpske paradice i sakrivali im stvari kad su ih ustase gonile. Nije bilo covjeka :hi zene, pa ni djeteta, kaje nije iznslo na dno sokaka da isprati parodicu Mihajla Brkiea kad je prognana u Srbiju. Svi su krenuli iz avlija za njima da ih isprate sve do zeljeznicke stanice. Ali ustase su vee na prvim karacima uperili svaje puske u te !jude i potjerali ih ne dazvolivsi ispraeaj. 88 Takav je bio taj jedan mostarski sokak, a takvi su bili i gotovo svi njegovi sokaci. U njima su se svi medu sobom poznavali i svi su znali Zbirove i uhode, a i barce, i imali su sklonista za njih. Svi su znali kako njihov sakak dise. lspracaj u odrede U nekaliko kuca u perifernim dijelovima grada zene su ispracale barce u partizanske odrede iz grada od 1941. gadine do kraja rata. To su bila naselja radnika i siratinje u kajima je izdajica ili palicijski dousnik bia rij etkost. U BjeluSinama, Mazoljicama, Brankovcu, Carini, na Luci i u Donjoj mahal:i, uglavnam su zene bile te ko je su se brinule za izlazak baraca iz grada. Kuce na pogodnim mjestima uz podveleski kamenjar i vinograde, blizu sumica ili grablja, bile su baze za izlaske, a njihove domaCice :su za sve vrijeme rata ispraCale borce s najveCom paZnjom, kao rodene sinove. Na Bjelusinama je jed.na od najpoznatijih bila Stana, Z€na kro,ia,Ca Lazara-Laze RadlSiCa, a i HatidZa-Hata, zena kovaca Mese GubeljiCa. SaCira Babic-Selimovic, zena Mustafe-Muje BabiCa, Hatidl':a, zena Osmana Santiea, pa kuce Dare Ivelja, Milice SamardZiC, Mare MiSeljiC, Munte PavloviC, Anice IliC, Anike N eimarovic i drugih. Iznad kuce Laze i Stane Radisic bio je vinagrad, kraz koji je vadio put u kamenjar, u brda Podvelezja. Mnogo pula su palicijski agenti zalazili u BjeluSine i pokuSavali da se uz pomoC varki, noCu, probiju u kuce i tamo zateknu borce na odlasku, ali nikada do kraja rata nisu u tome uspjeli: oko tih kuca budno se Cuvala straZa. To su v€Cinom Cinile Zene i dj evojke, koje su o svakam pokretu poliaije ili vajske brzo i na vrijeme obavjestavale. 89 �Prije odlaska boraca u odrede zene su, pod feredfuma i u zarovima, donosile robu i hranu za nJih u te kuce i okolne vrtove, groblja i u kamenjar. . J ednom prilikom se dogodilo da iz vra_ta kuce Dare Ivelja izlaze borci, a Nijernci ban':' u kucu _stane RadisiC u susjedstvu, radi pretresa. Shena se desavalo u tim kvartovima bezbroj pula, ali koliko je lloznato samo u dva slueaja je policija uspjela da otknJe robu i spremu boraca, a bor;e ~ nikada. .. , . U kuCi kovaca Mese 1 Hate Gubel]IC ]ednom s':' zene donijele robe i hrane koja bi jedva mogi<;statl, maZda, u desetine >>.YUksaka-«. Bile su to stvar~1c~ 1z kuca Srba koji su protjerani, a prethodno usp]eh da kod komsija ostave odjevnih, posteljnih i drug1h predmeta. Inace ustase su njihove kuce zapeeatlh. U susjedstvu, u kuci Muje Babica i njegove .zene Sacire, takoder je tada sklonjeno dosta robe kaJU su zene preko sarica harema prenijele krisom, pod za;ovima. Nesta robe je odmah prebaceno u Gostmu sumu, vise Bjelusina kama su odlazili borci, a t~mo su cekali kuriri Podvelesci sa konjima - medu llJima Je najpomatiji bio kurir Juklo -, pa su odvozili turobu u Podvelezje, do prvih cobanskih koliba, do ka]Ih se stizalo za sat i po pje8acenja. U sirokoj akciji N arodnooslobodilack~·g pokret~ za prikupljanje materijalne pomoci za part1zane usPJelo se sakupiti dosta potrebnih stvari, koje. su uhod~mm »kanalima« prebacivane do prvih part1zansklh Jed•nica. Policija zaplijenila baklave Posto je policija primijetila neuob\c.aje':? kreta~je Zena u zarovima i fered:Zama prema B]elusmama, ]€dnog predvecerja, u prvi sumrak, stize kamion sa dva- 90 desetak policijaca i agenata, a na celu im cuveni Trl:::onja. On udari nogorn u v,rat.a na kuCi Hate i MeSe Gubeljiea i provali silom u kucu. Mesa je vee bio pobjegao u Gostinu sumu s odredom, bas te noci, te su ustaski policajci uhvatili Hatu i odveli je u policijski zatvor. Kucu su zapeeatili i ostavili dva policajca da oko nje strazare. Iz nje j e policija zaplijenila grdan materijal, a najviSe hrane. U Mostaru su se policajci hvalili, a narocito Trbonja, da su se osam dana gostili ZderuCi pogace, pite i baklave iz te zapljene. Hatu su ispitivali i tukli do besvjesti da bi kazala otkud tolika roba u njenoj kuCi, ko je to donosio. Ona nije ni rijei\i rekla. Nikog nije odala, i policija nije nista od nje saznala. Na kraju su je, pretucenu, pustili. NesreCna Zena je svojim drugaricama poslije prjcala kako se u zatvoru napravila da je potpuno luda i na svako pitanje je odgovarala suludim i nesuvislim rijecima, taka da je, kako po svemu izgleda. istrazitelja uvjerila da nije pri zdravoj pameti. Lukavstvo joj ,ie saCuvalo Zivot. Drugo otkrivanje skladista dogodilo se u martu 1942. godine, posto je policija nekako saznala da se u kuCi Fate Zalihic nalazi sanitetski materijal, sto je hila istina. Te je veCeri tre!halo da odred krene u SrUrnu. K.ako su iz Mos-tara ·mnogi borci 'izlazili s oruZjem i drugom opremom, tog pr,edveC.erja je kod Fate dones·en sanitetski materijal za taj odtred u polill'etu. Kad su poiicajci banuH u kuCu na:Sli su pus·t stan, ukrUCani su u:spieli umaCi koji t~Enutak prlje njihovog upada. Ali sanitetski materijal je b\o ostao, te }e pronaden i zapaljen. Sutradan je cijela Fatina pou-odica pohapsena i odvede.na u talija:nslki koncentracioni l:ogo.r na Mamuli, a cdeed je iz jedne druge kuC.e otisao - :bez .sanitetsko.g materijala. 91 �Obecanje iz godine 1941. izvrseno 1945. u kuci Stane Radisic, iz koje je poslo u rat mnogo boraca poi'ev od 1941. godine, neprekidno su navracali kuriri iz odreda kao u svoju kucu, jer im je bila poznata buduci da su iz nje i sami odlazili. Stanina kcer Gana vrlo vrijedna skojevka, imala je i zadatak da vodi k~o neku evidendju o svima koji su odlazili tim ,kanalorn« iii da bude neprekidno na mrtvoj strazi, uz ostale skojevce i skojevke, i bdij,e na dnu sokaka pa da na vrijeme javi o svakom sumnjivom prelazenju tom kvartu - Bjelusinama. Borce su u hm sokacima susretali i naSi stra:Zari sa lozinkama, tako da niko ko je bio sumnjiv nije mogao da se probije na taj teren a da ne bude na vrijeme opazen. U taj kraj agenti nisu mogli niti smjeli mnogoda zalaze. Ipak, jednom su stigli maskirani da kor;'umsh ne bi poznali da su bas oni bili u tom kvartu 1 da su uhapsili krojai'a Lazu Radisiea. Stani ~~ podnije_li. pistolj pod grlo, a njihova vrata su probrh 1 otvonh kamom. Napravili su premetai'inu i nasli. predratn': znacku radnickog fudbalskog kluba »Velez«, a Stam zaprijetili: - Znas li ti sta ovo znaCi? Zbog ovoga ces da ispastas! Zanirnljivo, je i jedno Stanino sjecanje na 1945. godinu, kada su, u februaru, poceli stizati u njenu kuCu ani isti borci koji su ostali Zivi a otiSli su iz tog dorna u rat jos 1941. Svratio je tada Obrad Slijepcevic, njen sus jed, pa joj rekao: - Znas li ti, Stano, kad smo krenuli obecala si nam napraviti baklavu kad se vratimo, Sjecas li se? - Sjecam se vrlo dobro- rekla je Stana - i napravicu je. Obecanje je odmah izvr8ila. 92 Hrabre domacice i njihova djeca Iz tih kuca su odlazile u odrede grupe od po deset do pedeset boraca, i to za sve vrijeme rata, a samo do maja 1942. godine iz Mostara je izislo u partizanske jedinice najmanje 300 boraca i nijedan nije izisao na svoju ruku, vee su svi DtiSli organizovani u male <Jdrede i mnogi - naoruZan. Bilo j.e i boraca, kako se Stana sjeCala, koji su se vraCali, jer, zato Sto su bili s]abije odjeveni, nisu uspjeli da se probiju kroz snjezne mecave i led u planini. Oni bi bili rasporedeni po kueama, pa bi kasnije odlazili bolje odjeveni. Borci koji su mnogo pula dolazili u Mostar, kao sto su Alija-Ala Kreso, Husein-Husa Orman i drugi sjeeaju se kako su ih hrabre domacice primale u svoje kuce, kako su one iii njihovi muzevi cinili sve da bi se kuriri povezali s organizacijom u gradu, izvrSili zadatak i ponovo krenuli u odred. U to vrijeme, u doba oskudice u hrani, nije bilo Jako primiti ni jednog a kamoli nekoliko boraca iz sume i nahraniti ih i dati im cistu odjecu i rublje. Ali Moe starke u tim. siromaSnim perifernim naseljima su se u toku cijelog rata vrlo pozrtvovano o tome brinu!e. Bile su izvanredno hrabl"e. Kad je jednom Ala Kreso, koji je prvi put u parti~ zane otisao iz kuce Radisiea, stigao u dom Anice Ilic nije mogao odoljeti a da tu hrabru majku ne upita: - Sta bi ti, Anice, da neko sada bane u kucu? - Ah, sta bi - rekla je ona - vi imate bombe i maSinke, bacajte i pucajte, a za mene ne brinite, sa mnom sta bude da bude ... Citav kvart je znao da su u BjeluSinama H·kanali+< za odlazak i da gotovo sve kuce sluze borcima, ali nikad niko nije odao niti je za cetiri ratne godine polici93 �ja ikad uspjela da provali »kana]« i ugrozi !jude koji krecu u rat i njihov odred. Zen-e su izvrSavale najraznovrsnije ratn.e z~datke. Tako .ie i Mevzeta Kreso ;rise puta odlaz!la 1z Mastara kao kurirka na teren JUZDO od grada,. a Jednom Je dobila na!og da krene u Mostarski bata]JOD 1 odnese neke peruke i postu borcima. . Ona je otisla vozom do Jablanice, a t_rebal? Je da stigne u selo Doljane, gd]e Je tada batal]OD bw. B1lo je to u jesen 1942. godme. Sisla je s voza u Jablanici i uputila se prema selu Zlati, ali su je zandari zaustavili. U nje je bilo puno poste, bora eke ::najke. su _slale svojoj djeci sitne stvari, ono sto je lakse odmJetl, J€~ je Mevzeta morala da nosi i ma~i kofe~ pun. konca 1 drugih sitnica koje je ht]ela toboze zam1]emh za hranu. - Kuda ces? - Borne u promidZQu, imam sitnu djecu, pa da im donesem koru hljeba.. . . ... . .. I Mostarci su u ratu b1h pnhvatlh 1zraz HC1 u promidzbu« stG je znacilo pGci negdje u sela. i :nabaviti hrane za novae ili u zamjenu za robu. Tako j€ 1z:rrnuto znaCenje PaveliCeve rijeCi >~prornidZba·<-< st_o J€ ko~d ustaSa znaCilo >~ropaganda~-< ili >>pr.omicanJe« ustas- tva. Narod se rugao toj ustaskoj rijeci. . . » Zandari su opGmenuli Mevzetu dane ide dalje pr~­ ma Doljanima, jer su tamo partizani, te da _lako _moz·e stradati... Mevzeta im se zahvalila na saVJetu 1 krenula da!je. Kad je stigla blizu os!obodene teritorije cula je zvizduke iz sume. N eko je povikao: - Ko ide? - Iz Mostani - povika iznenadena i uzbudena Mevzeta, jer se tih rijeei najprije sjetila. 94 U to skoei pred nju iz sume niko drugi nego Scepo Pavlovic, covjek koga je ona dobro poznavala kao i on nju. Time je bilo rijeseno pitanje njene legitimacije. Ali sad Scepo i ostali narede Mevzeti da naglas place uz put dok je vode kroz sela, kao da je zarobljena. Trebalo je prevariti seljane da ona nije kurirka iz Mostara. Mevzeta je hila radosna sto se sastala sa Mostarcima, ali, eto, sada je trebalo jos i da place. Teske je to iSlo, ali je glumila dok su je vodili kroz selo. Stigli su u stab bataljona. Mevzeta je tamo nasla Racu GnjatiC-IvaniSeviC, Minu HaCam, Beru ArpadZiC i druge Mostarke i Mostarce. Gotovo svakome je do- nijela ili pismo ili neku stvarcicu od roditelja. Sjeca se kako je Beri Arpadzic predala jedan sipak i sapun. A donijela je i pdStu za bataljon. Iz bataljonske rezerve dali su Mevzeti zita koliko god je mogla ponijeti, oko 30 kilograma. To joj je trebalo i kao opravdanje kod 2andara za njenu »promidzbu«, a borne i da ponese u Mostar, gdje je glad vladala. I borci su dali Mevzeti sitnice dJa ponese u Mostar. Env€r ArpadZiC: je na modrom papiru· izr-e:;:.ao svoje stopalo i zamolio da mu S€ izrade opanci. Mina HaCam je dala jednu jabuku za majku i na jabuci je iglom izbola slova - pismo: »Draga mama, ne brini za mene ja sam dobro.. ·" Fazlija Alikafic joj je dao jedan sat da ga preda njegovoj supruzi Mevlidi, a Hilmija-Hilma Cisic je poslao jednu kosulju svojima. Dr.ugi su dali jos neke sitnice pa se Mevzeta oprostila sa svima u bataljonu i krenula n.atrag, prepuna paste. Kad je prolazila kroz selo vidjela je covjeka u zutom mantilu, a uplasila se kad ga je i u Jablanici srela. !mala je i zbog cega. Sigurno ju je on prijavio, jer su je zaustavili 2andari. Svratila je, ipak, na pumpu, to~ 95 �boze, da se napije vade i uspjela da izbaci ono »Stopala« izrezano od modrog papira. Zandari su je poveli u kasarnu. Kosulju Hilme Cisiea je bila obukla, sat je cuvala, jabuku takoder, ali sta ce s pismima? Cim je stigla poeela se obazirati okolo. Zatrazila je od :landara da ode u zahod. Tamo je istresla pisma iz njedara i neke krpe, pa sve to bacila u jamu. Kad se vratila zandari su naredili svojoj kuharici da svuce Mevzetu »do gole koze«. Ona je to ucinila i pretresla je, ali nista sumnjivo nije nadeno. Ipak su je predali Talijanima u zatvor, i oni su tem-eljno ispitali o svemu Sto se tiCe partizana, ali kako ona. niSta >~-nije zn,qla« da im kaze, pustili su je. No, posto su joj zandari oduzeli zito, pozalila se Talijanima, a oni su im naredili da joj ga vrate. Kasnije je Mevzeta pronasla otisak stopa\a En vera Arpadzica kod pumpe, gdje ga je bacila, i odnijela u Mostar, kao i jabuku s pismom Mine Hacamove. Kad je, godine 1944. citava domobranska vojna muzika iz Mostara presla na oslobodeno podrucje, policija je pohapsila zene muzicara, a djecu je trebalo nekako z;brinuti. Jedno od djece, malog Toncu .oct tri godine, dobila je Mevzeta Kreso. Bilo je to dijete muzicara Bore Hribara. Roditelji su ga bili ponijeli sa sobom, ali kad su bili blizu bunkera,. dijete je zaplakalo i kalona je opazena. Kurir je zato morao vratiti cijelu grupu u grad. Kad su ponovo krenuli roditel.ii su dijete ostavili u gradu odboru :lena da se o njemu stara. Malog Toncu je donijela Mevzeti Borika Radan. Mevzeta mu je dala ime Osmo, a Tonco se pobunio: - Nisam ja Osmo, ja sam Tonco. - Jo!i je dodao: Moj tata je otisao bum-bum... Poslije su malog »Osmu« prebacili kod starice Habibe Aganovic, i ona ga j e cuvala do kraja rata. 96 . Kada je bilo oslobodenje roditelji su poeeli da traze d!J~te: a kako je sve bilo uredeno i legalno, morale se traz1tJ ;' gradu na sastancima. Postovljeno je pitan]e: ko cuva naJmladeg ilegalca? Na jednom od sastanaka lV!evzeta cuje to pitanje i javi se da ona zna gd!e Je d!Jete. Tako se mali Tonco opet nasao u naruc]u svoje majke i svog oca. Mos~ke su -se b_rin.~le_ i o >>ruksacima-<<~ u kojima Ce borc1 1z ·Mostara lZTIIJeh svoju opremu. Iz Fabrike duhana,. gdje je od onih prvih strajkova napredm pokret 1mao medu radnicima oslonac u P?litickom radu, iznoseno je i .platno za te naprtnJace. To J€ bilo ono jako laneno platno u koje je zamotavan presovan duhan u listu. J edna radnica u toj fabrici, _Stoja Palameta, uzela je na sebe da orgamzuJe IznosenJe platna, a rpomagale su joj mnoge radmce. Svaka od njih je omotala oko sebe po komad od dva 1 po metra toga platna i iznijela iz fabrike i \'redala Stoji, koja je ·u :svom stanu :lila ruksake. Vee~ ruksaka otisla je u odrede, ali je jednom Stojin ~us~ed, n~,~~- Cam~l, ?~Sto opazio, pa je, neCovjek, to 1a.v1o pohc!Jl. PohcaJC! su upali u Stojin stan, pronasli oko 30 ruksaka i zaplijenili ih, a Stoju uhapsili. Ne~ko se Jpak 1zvukla iz zatvora, ali je otpustena iz fabnke. Do·CTI!Je Je ponovo uhapsena i sprovedena u logor. . Z!" vrijedne ruk~ n:ostarskih djevojaka vezana je 1 pnca o komun~stlckoJ zastav1 namijenjenoj za pr{)slavu Prvog maJa u Mostarskom bataljonu. Trebalo J€ proslaviti Prvi maj 1942. godine. Iz odreda j e stiglo p1s'?o _u Mostar da se izveze i sasije jedna crvena komumstwka.zastava sa srpom i cekicem. Clanice odbora ~ena ·na lijevoj obali Neretve su se dogovorile koJa ~e to da uradi. Fahra Fejic je potrazila po gradu 1 kup1la crvem saten za zastavu, a pet djevojaka se 97 �pobrinulo za konac i zatim izvezlo srp i cekic na zastavi. Radile su nekoliko dana, a kada je zastava bila gotova, predale su je partijskoj organizaciji. 2ene majke, sestre, rodice i djevojke, vjerenice boraca .:.._ vrlo sirok krug Mostarki - ucinile su izvanredno mnogo da pomognu borcima koji su odlazili u odrede iii stizali u Mostar da izvrse kakav zadatak. NA DV A FRONTA Vee u jesen hiljadu devetsto cetrdeset i prve godine nad Mostar se nadvila i avet gladi. To je bio jos jedan front, na kome su se na prvom mjestu borile zene, majke, koje nisu imale sto dati djeci da pojedu. One su najvise i prepatile. Lutale su ulicama osobito kad je pocela zima, da nadu sto bilo od hrane. Ali trgovine su bile gotovo prazne, pazari takoder, jer je sve uzimano za neprijateljsku vojsku. Nigdje se nisu mogli naci krompir ni grah, jer je sve bilo odneseno cim bi stiglo na pazar ili u ducane. Mostarski vrtlari su hili obavezni da kupus, spanac, salatu i drugo povrce isporucuju talijanskoj diviziji koja je cuvala grad od partizana. »Viktorija« Talijanski vojnici su poceli prodavati hljeb, marmeladu i druge namirnice koje su krali iz vlastitih magacina. Organizacija narodne pomoCi poCela je jos vise voditi brigu o porodicama boraca, a najvise o prehrani ilegalaca. U to vrijeme je bilo nekoliko malih piljarskih radnji koje su sluZ:ile kao kakva dobro kamuflirana ilegalna skladista za namirnice, na razne nacine pribavljene. Kasnije je, kako cemo vidjeti, to u Mostaru hila prava ilegalna aprov;izacija, vrlo dobro organizovano snabdijevanj e. 98 99 �»Dana 3. o. mj. oko 9,30 sati doslo je na gradsku pijacu viSe Zenskih osoba, veCinom muslimanske vjeroispovjesti, gdje su ad trznog povjerenika g. Becira Bijedica trazile da im izda brasna, krompira i masla. Bijedic ih je upozorio da nema trazenih :namirnica i poslao ih da idu na gradsko poglavarstvo. Dosavsi na gradsko poglavarstvo, vecina ih je as tala vani vicuCi: »Hocemo hljeba« - dok je nekoliko njih uslo u samu zgradu s namjerom da dodu do g. nacelnika. U uredu nije bijo ni g. nacelnlk ni g. ldanacelnik. Redarstveni strazari odstranili su demonstrante iz gradskog poglavarstva, na Sto su se isti uputili do stana g. naCelnlka. Put em su vikali: »Hljeba, hljeba, gladni smo ... << ~ sliC_:w, Sto su r:astavili i pred stanom g. Butuma, koji · Je lezao kod kuce bolestan, zahtijevajuCi da ih se pusti u njegovu sobu. Prestrasena vikom, supruga g. nacelnika pustila je pet demonstrantkinja u njegovu sobu, gdje su trazile da im se povisi obrok hran<: sa 4,5 kg na 9 kilograma po osobi mjesecno (sada se dobije u psenici 5,80 kg iii 4,5 kg u bra.Snu) i da se dobavi za potrebe grada masti i krompira. Malo iza toga dosao j e potpisati u stan g. Buturna, gdje je prisustvovao njegovom r.azgovoru s demonstrantkinjama. Razgovor je tekao u dosta mirnom tonu i iza toga im je g. Brutum obecao da ee uciniti sve sto je u njegovoj moci i uputio ih je da se pismeno obrate na g. Kotarskog predstojnika. Demonstrantkinje su izisle iz njegova slana na ulicu, gdje su sakupljenu masu iz- · vjestile o rezultat'ima posjete. Tada se vecina zena raziSla, dok je jedna skupina od oko 50 osoba. veCinom mladih, demonstrirajuCi otisla do gradske pi] ace, odakle su se nakon kraceg vremena razisle. Kao podstrekaci i sudionidi spomenutih ulicnih nereda, uhapsene su slijedece osobe: Paula-Pava Miletic, Bira Dizdarevic, Muruveta Cernalovic i Zebra Partizani su iznad grada cesto prekidali zeljemicku prugu Mostar-Sarajevo, te je malo sto od zivotnih namirnica stizalo u grad, a poznato J€ da Hercegovina mora zito da dobavlja sa sjevera. Sva je prehrana bila na karte, vrlo oskudne »<:!eke« u braSnu, masti, SeCera i sliCno, a sve se to dijelilo rijetko, neredovno, i nikad covjek nije bio siguran da ce rna sta dobiti. Konacno je, nekako u decembru 1941. godine, stiglo nekoliko vagona, ili mazda citav voz,3tocne repe. I to je, razumije se, razgrabljeno. U to vrijeme je latinska rijee »Victoria« (pobjeda) postala ustasko-njemacko-talijanska molitva. Sve je bilo u znaku slova >>V«<. Na svakom CoSku, na vagonirna, drvecu i po zidovirna pripadnici neprijateljskih vojski su ispisivali tu rijec i to slovo. Duhovite Mostarke su spontano prozvale onu stocnu repu sto je stigla U grad kao jedina hrana - »Viktorij a«. u prolazu ulicarna na svakom koraku se culo kako zene razgo-varajru: - Eta, bogami, nisam nista nasla na Tepi (Tepa je glavni mostarski pazar za povrce i voCE') nego sam kupila dvije kile »viktorije«. - A ja sam, bogme, i pitu od nje napravila, i da vidis, na ovoj gladi, nije ni loila. Medutim, iako je Mostar znao i u najteiim trenuCima za smijeh i ilalu, tada mu bas nije bilo do sale. Izgladnjela djeca su slabila, blijedila i razboljevala se od gladovanja, jer je sve teze bilo pribaviti sto bilo od hrane. Partija je i u tim teskim trenucima odlu~ilad~ z~­ ne prirede demonstracije zbog glad1. U IZV]esta]U ,Gradskog redarstva« od 4. decembra 1941. godine, u kom policija pise svojoj vi&oj vlasti- ustaskoj »Velikoj zupi«, stoji i avo: 101 100 •1¥1 �Vejzovic, a izdan je nalog za hapsenje Grebine i ArpadZiCeve.<< Taka kaze policijski izvjestaj. Demonstracije zena su snazno odjeknule u gradu, u kom je glad vee hila ovladala. Dosle su u pravi cas kao borbeni poziv u sklopu sve sireg ucesca zena u politickom radu. Policija je u svom izvjestaju sturo opisala taj dogadaj koji je uzbudio cio grad, sturo jer su zene u velikom broju uzvikujuCi traZile hljeba za svoju djecu iduci glavnom ulicom s jednog kraja grada, s pijace na Tepi, do kvarta Carina, gdje je bilo sjediste opstine, i u stan tistaskog gradskog nai'elnika Butuma. Na terasi kod nacelnika bas se hladio hljeb, pa se mo2e zamisliti kako su reagovale gladne materinske oi'i. Demonstrantkinje je docekala nacelnikova zena rijeCima: >>Sta Cemo, seke moj-e?<< Nacelnik se digao iz kreveta i, drhte.ci i blijedeCi u strahu, sve je obecavao dok je na ulici sedam do osam stotina zena bucno trazilo: ,Hljeba, hljeba za nasu djecu! ... ~< Demonstracije su vodile istaknute komunistkinje, a prve su istupile Dika Hadzic, Mevzeta Kreso, Anda Knezevic, Pava Miletic, Dika Muslibegovic, 'Vlida Cadra, Derva Seva i one koje se spominju u policijskom izvjestaju da su uhapsene, te Mubera-Bera Arpadzic, koja se bila sakrila i policija ju je uzalud trazila po Cernici. »Mujo Brko«, policijski agent Mustafa-Mujo Trbonja, juri<J je cerniCkim sokacima 'i obraCao se Zenama u mahali da mu kazu gdje je Bera. - Zna5 - rekao je Muberinoj susjedi Rani Basic - platicemo ti da napravis sve zlatne zube samo mi kazi gdje je Bera, sad je hila tu ... 102 . --:- Hocu, Mujaga, bogami, cim je vidim- odgovonla Je H&na, kod koje se takoder ru ikuCi tada nalazio skriven ilegalac. . Org~~iz~cija zena je u oktobru 1942. pripremila i 1zvela JOS Jednu demonstraciju u vezi s nestaSicom hrane, s _gl~d?val':jem. ~rznice su i te jeseni bile prazne, ah Je JOS UV!Jek shzao sa sjevera po koji vagon stocne repe, »viktorije«. Odluceno je da se jos jednom sprovede ~rotest zena. (Znalo se da mostarski povr:lan sve _ svoJe povrce predaju Talijanima a da na trzn1ce ne 1znose gotovo niSta). . Te su demonstracije vrlo vjesto organizovane. Pustena_ie vijest da ce se sutradan dijeliti hrana. ZahvalJUJUcJ_dobroj ;>rganizaciji, obavjestavanju i upoznaVanJu zena sa IdeJOm protesta, jednog jutra te jeseni ~a pazar_ se u isto vrijeme sa svili strana slegla masa zena buena protestujuci. Zatim su se zaputile kroz grad uzvikujuci parole o gladi i hljebu. Iduci tako shgle su u vrtove najvecih povrtlara. ,, Tri do cetiri stotine zena zaposjelo je basce i pocelo da cupa kupus, prasu i drugo povrce. Vlasnici ba5Ca su se branili, navaljivali su na Zene lopatama, a mnra se reCi da ·oni moZda nisu bili ni krivi, jer su Talijani silom kupovali povrce od njah, ali zene su cupale kolje i granje i poeele se tuci s njima. Neko od povrtlara je otrcao po karabinjere, i ovi su stigli s puskama. Zene su objasnile Talijanima da su im djeca gladna kod kuea. KaraJbinijeri su ih poeeli rastjerivati, ali nisu nijednu uhapsile. Zene su •e il'azbjegle. Poslije toga se situacija nesto poboljsala: na pazar je poeelo da stize ponesto povrca, jer su se i povrtlari, a i Talijani, plasili da se cupanje bilja ne ponovi. 103 �Tajna - zakon ilega!ca Talijanski karabinijeri, obavjestajna lsuzba OVRA, ustaSko tajno 0 raspolozenju u Mostaru u jesen i zimu 1941. i pocetkom 1942. godine dosta kazuje _i sje:"'nje je~ne zene koja je u Mostar poslata kao aktlV~St lZ Pokra]mskocr komiteta Komunisticke partije Jugoslavi]e za Bos~u i Hercegovinu, iz Sarajeva, negdje na kraju ljeta te godine. To je sjecanje Lepe Perovic, tada clana Pokrajinskog komiteta za Bosnu i Herceg.ovinu. Ona je boravila u Mostaru.oko mjesec. dana, i :'.ien boravak je bio zasao u tu jesen. Dubok utlsak ]e ucmllo na nju ono sto je dozivjela. Evo sta ona kaze u Jednoj izjavi: ,znam da sam se slobodno kretala po Mostaru. Istina, pod zarom, jer je moja fotografija bila u policiji umnoZena. Ne sjeCam se da sa~ ikada 1m~la ozbiljnih poteskoca u pogledru stana 1h u kretanJu. gradom. Ranije sam radila u drugim gradov1ma, pr!Je rata pet godina u Beogradu, gdje sam bila poznata policiji i stanovala po ilegalnim stanov_ima. Moram da kazem da to nije bilo lako, pa i kasm]e, kad sam radila u Zagrebu, i tu je bilo teskoca, ali u Mostaru se ne sjecam nika:kvih poteskoca. Nairne, mogli _smo slobodno da se krecemo i da rad1mo uz podrsku gra· dana. Ako taj podatak nesto znaci, meni uopste :>iie osta1o u pameti nikakav oprez, poseban onrez, mkakva posebna briga o tome kako cu se ocuvati u Mostaru·«. Te rijeci u stvari znace da je partijskog radnika stitio gotovo cio grad, tako raspolozen za borbu i taka masovno obrvan borbom. Ta:ko je minula burna 1941. godina, prepuna uzbwdljivih dogadaja. Zima je bila dosta astra, kao rijet~o kada dubok snijeg je bio zavijao grad, a glad je dal.1e harala. 104 ~>-redarstvo.-:<, >->-UstaSka nadzorna sluZ- ba« (UNS), gradsko ustasko redarstvo, Nijemci, cetnici i njihova obavjestajna sluzba - niko od njih nije mogao dokuciti sta se to dogada u gradu. Savrsena konspiracija i neprozirni veo tajne koji je sve prikrivao, .Cuvao je organizacije od opasnih provala. Znakovi, javke, s·ifre - to je bio zivot Most:Jra. Jer sta je mogao neprijateljski spijun zakljuciti ako vidi pred apotekom covjeka koji drzi novine u ruci kad mu pristupi jedna djevojka i upita ga koliko je sati? A to je bila Sifra i >->-Veza-<< koja je Covjeka odveJa na ilegalni sastanak. U cuvanju tajnosti primijenjena je sva moguca opreznost i najveCa .strogost. Dovoljno je bilo da fabri·cka radnica samo jednu rijec kaze o nekom sastanku svojoj drugarici, ako nije bilo potrebno da ona to zna, pa da se prog!asi bojkot govorljive radnice i da s njom niko ne razgovara sve dok ga Komitet ne skine. Neko vrijeme bi radnica to primila kao kaznu i tesko podnosila, a onda bi dosla. drugarici koja je rukovodita· organizacijom u Fabrici duhana i zamolila je: »N e mogu podnijeti vise takav zivot. Sta da ucinim da mi bude oprosteno?.. I uvijek je pronalaZen naCin da se pomogne. Odrzavanje tajne, tacnost u radu - to je bio zakon. J ednom je na neki sastanak u kvartu Luci jedna od druga·rica zakasnila nekoliko min uta, ali je ito bilo dovoljno da se posumnja da je mozda uhapsena i da moZe odati mjesto sastanka pa su svi isto,g Casa morali, cak i kroz prowre, da sene primijeti grupa, danapuste tu kucu. Poslije je zakasnjela ucesnica pozvana na strogu odgovornost zbog tog neopravdanog zakasnjenja. Isto tako se nije smjelo dod .~natno rani.ie, jer su se i na taj n:tJC.in mogli odati mjesto i sat sastanka. 105 �Takvim, strogim cuvanjem tajne neprijatelj je hio onemoguCen, nije znao situaciju u gradu, lutao je u svojim istragama, a ilegalni rad je cvjetao. Velik hroj muskaraca iii je jos prije hio .kompromitovan ili je morao da ide na du:lnost izvan Mostara, na politicki rad i u odrede, a dosta ih je poginulo pocetkom proljeca 1942. godine. Zato su Mostarke morale da preuzimaju na sehe sve viSe poslova. Neke od njih su takoder morale da predu u ilegalnost iii su otisle u odrede. Godine 1942. situacija u gradu hila je sve napetija. N ekoliko orufunih nap ada koje su izveli borci iz odreda iii skojevci u gradu na cetnicke vojvode Radmila Grdzica i Dohrosava Jevdevica, na ustaskog funkcionera Barharica, ustasu Malvica ,a pocetkom 1943. na agenta Muju Trhonju i druge - hili. su po:vrda borhene aktivnosti u gradu, a svaka od tih oruzamh akcija izvedena je uz pomoC Zena. Borci koji su kaZnjavali zlocince sklanjali su se u unaprijed odredene kuce i domacice su ih sakrivale. Dom Ikonije Sego vezan je za oruzanu akciju ~z­ vedu na cetnickog vojvodu Dohrosava .Jevdevtca. Posredstvom ilegalke Dragice Raso borci su doS!i u Ikonijin doni. i utvrdili da se kroz tu kucu moze pohjeCi · na Neretvu i dalje. Kad su zavrsili akciju zaista su pohjegli kroz Ikonijin stan, posto im je ohjasnila kako ce pohjeci. s muzem i dvojicom sinova pokazala im je put. Odmah po napadu talijanska policija je provalila u Ikonijinu kucu, uhapsila i nju i mufu i sinove i dovela ih pred samog Jevdevica, koji je hio samo la:kSe povrijeden. (Tada je tog cetnickog »Vojvodu« vee cuvalo u hlokadi oko dvije stotine talijanskih vojnika i cetnika). Dovedenu Ikonijinu porodicu tukli su kundacima i stolicama ispred hotela ••Neretva«, 106 gdje je zlocinac i napadnut. Ikonijinu porodicu su sta, viii uza zid i uperili su puske u nju. Medutim, petnaestak minuta poslije prvog napada hacena je jos jedna homha na hotelsku terasu. Nastala je neopisiva guzva. Ikonija misli da je ta bomha i hacena kako hi se svratila paZnja s nje i njene djece, Sto je i taCno. Baveci se tim ko je hacio jos jednu bomhu, te misleCi da tu ima jos napadaca, policija je zaboravila na Ikoniju i njene ukucane. Cak je posumnjala da Ikonija uopste nije upletena u dogadaje posto je hacena jos jedna bomha iako je ta porodica hila uhapsena. Nekoliko dana prije oruZ.nog napada na ustasu profesora Malwca, kod Nure Mahmutcehajic je ilegalno horavio Sulejman-Brato CisiC, kad se pripremao da izvrSi akciju. Po izvr.Senju zadatka on S€ i sakrio kod Nure i tu ostao jos nekoliko dana, dok nije oti8ao u odred. Veliki hroj dogadaja uznemirivao je ustasko-okupatorsko-cetnicku v last tim vise sto je hilo suprotnasti medu >>saveznicima<< - Talijanima, ustaSama i Cetnieima. Gotovo nije hilo dana kada policij a nije hapsila !jude. Tako je na pdmjer, posehno ustaska po!icija svakih nekoliko dana pod·nosi!.a pretpostavljenima izvjestaje o dogadajima, hapsenjima, pretresanju stanova i _o raznim drugim akcij ama. Tih dana je uhapseno i nekoliko komunista. Medu njima je bio cak i jedan gradski policajac, Marijan PaveliC, koji je bio, optuZen za saradnju s partizanima, sto je zaista i hilo, jer je Marijan· kao predratni simpatizer Partije ubacen u policiju a ostao je cvrstovezan za oslobodilacki pokret jos od 1941. godine i izvr.Savao je opasne ali izvanredne korisne zadatke. 107 �Policijski raporti U sacuvanim policijskim izvjestajima spominju se i zene. Amalija Pavicevic je uhapsena ,zbog sumnje korriunizm.a«, a pokusaj hapsenja studentkinje Bisere Puzic, kako pise u izvjestaju od 24. marta 1942, nije uspio jer »spomenuta tih dana nije spavala kod kuCe i nije se mogla pr;onaCi~<. Dvadeset i Cetvrtog marta ·izvrSena je, u ranu zoru, policijska racija u Donjoj mahali. Sef policije Roko pise da je dobio informaciju u kojoj se kaze da tamo ima s.akrivenog oruZja, pa Je opkolio cia kvart, zaj.edno -s Talij.anima. Trides-et ku6a je pr:etres.a·o, uz pomoc 90 Talijana, 40 zandara i 35 po!icajaca, ali oruzje nije pronaSao. U aprilu je Roko pretresao kucu J ovanke Borozan, i pronasao jedan revolver, dvogled, neke tah,1anske bluze i druge vojniCke stvari. J ovanka J€ uhapsena, a stvari je policija zavila u carsaf i ·naredila J ovanki da ih nosi. Tu se nasao petnaestagodisnji Predrag Zurovac. Kako policijski izvjestaj kaze, zatekao se tu »slucajno«. J ovanka ga je molila da odnese taj zavezljaj u policiju, a djecak je dohvati~ sveza~jip?zur~o prije njih. Kada se izgub10 iz v1da pol!CIJI 1 dosao na most kod hotela ,Neretve«, bacio je zavezljaj (dokazni matenijal) u rijeku. Uhapsen je s Jovankom. Polici.]a je svuda tr.azila oruzje, a njeni 1judi su ponesto i prijavljivali. Tako je Roko 18. apnla 1942. dobio prijavu od jedne zene u kojoj je pisalo da je nasla iza svojih ulaznih vrata u stan objesen muski kisobran i u njemu bambu. .. . Policija je odnije!a kii\obran i predala ga yeh~aJ Zupi »·Hum~<, u Mosrt::aru, a podZ.up3!n E>u.Do SpuzevJc )€ poslao kisobran s bombom svojim gospodarima: »Comando Divisri6ne Fantera Mm. . ge-·«, s po-zdravom: Za dom spremni !<-< Sve to .piSe u ustaSkom dokumentu. 108 Sredinom 1942. godine je uhapsena Jelka Vukajlovic, predsjednica AFZ. Tih dana je stigla u MjJStar, da pomogne partijskoj orgnnizaciji i Olga Marasovic. Zapravo, J elka je uhapsena mjesec dana prij e O!gina do.Jaska u Mostar, kada je talijanska policija OVRA otkrila neki podatak zbog kojeg su je i uhapsili. Poduze se nije znalo gdje se Jelka nalazi, pa je direktor gimnazije Husnija Kurt (tada predsjednik ilegalnog Gradskog narodnooslobodilackog odbora) sluzbeno istrazivao da bi to saznao. Konacno je dobio izvjestaj iz Zagreba, od ustaskog ministarstva prosvjete, da je sprovedena u talijanski koncentracioni logor. Do!azak Olge Mara.sovic na rad u Mostar bio je od velike koristi. Ona je svojom umjeSnoSCu i iskustvom u politiCkom radu te duzim boravkom u gradu mnog.o uCinila da se uCeSCe Zena u borbi jo.S viSe proSiri. Kao i Lepa PemviC, i Olga je stigla iz Sarajeva, poslije vr!o uzbudljivog uspje!og bjekstva iz zatvora. Olga je zapamtila da je stigla u Mostar 10. avgusta 1942. godine. Doputovala je nekim automobilom punim nepoz,natih putnrka, a ona je hila preobucena u · Muslimanku sa zarom. Na ulazu u grad preg!edali su joj legitimaciju i bez zapreke je usia u nj. U Mostaru je smjestena u kucu Ibrimse Muslibegovica na Mazoljicama. Tu je ostala oko mjesec dana, a zatim je boravila kod Hajrije i Fije Basagic, jedno vrijeme kod Dutke Hrvic, rpa u Cernici kod Hadrovica. Kao i Lepa Perovic, i Olga je osj etila atmosferu pokreta u Mostaru. Odmah je uoCila da je mnogo !judi i Zena angaZovano u radu, i kad ;Se vodio razgovor, kao i u svemu drug,om, osjeCala je uvjerenost u pobjedu i ponos i vedrinu, pa i u najte.Zim situacijama. U Mostaru .se mnogo razgovaralo i o po.Jitickom radu i partizanima, i to nekako otvorenije, sjeCa se revolu109 �cionarka. Mostar se osjecao kao da je kakva slobodna teritorija - po jedinstvu rnisljenja !judi i po slobodnijirn razgovorirna o partizanskoj borbi. Olga je u svakodnevnorn dodiru sa dosta zena zaparneena u Mostaru kao vrlo prisna drugarica i politieka radnica koja .se lako prilagodavala okolini i koja je na nju veorna sugestivno djelovala. - Ona je - kako lijepo kaze Sefika ResulbegoviC - vrlo brzo osvajala drugariee svojim pristupom, jer je hila neposredna i lako je uvjeravala i objasnjavala. Kretala se po gradu u zaru. a irne joj je bilo Aisa, ili ilegalno »Okrugla«. Sefika se sjeea kako joj je Olga prieala o jednoj svojoj slueajnoj neprilici u to vrijeme. Jedne veceri doslo je rnnogo Muslirnanki u kueu gdje je Olga hila sklonjena, jer je bas tada bio rnuslirnanski praznik bajrarn. Zene su, naravno, mislile da je i Olga Muslirnanka, a poznavale su je samo kao Aisu. Neke zene oko kuca u kojima se Olga krila, one koje su je vidjele i s njom se susretale, bavile su se miSlju i dogovarale se da simpatiCnu >>AiSu-«, koja je stigla >>{)dnekud iz Bosne«, udaju, da joj nadu momka i da proslave svadbu. To je hila svijetla strana rnedalje. No Olga je dozivjela i teske i'asove u Mostaru. Za vrijeme njenog boravka u Mostar je trebalo da dade Svetozar Vukrnanovic-Ternpo, koji je iz Tuzle stigao u Sarajevo. Olga je poolala u Sarajevo veoma pouzdanu drugaxicu, Emi1nu Trbonju, i ona se s Ternporn, vratila u Mostar. T;rebalo je da se Tempo prebaci iz Mostara u P·rnzor, a zatim u Vrhowli stab. U Mostaru je uz put htio da se obavijesti o situaciji i o raclu pa•rtijske i skojevske organizacije. Taka je tu astao dva-tri dana. Olga je zakazala sastanak Mjesnog 110 korniteta KPJ ~a Mostar u Kazazlea kuCi, iznad tadanJe radnJ<; »CEREALE« na Oarini. Tempo je bio ~aclovolJan S!tuac!Jom u Mostaru i podnesenirn izvjestaJern. _ Ali bas tada su s_e desile neprilike. Tempo je dosa': ko~ Olge ~a rucak, u stan Hajrije i Safije-Fije Basag1c .. SJedeC!.Je pregledao »produkte« iiegalne »fin~ .tehJ1!1ke«, to Jest za njega dobra izraclene lazne leg~tl~C!Je na druga irnena, i birao je kojorn bi se konsho na putu prerna Prozoru. Njegov vozac Alica Trbon.i.~ vee je cekao nalog da ga odveze do Jablanice taksiJern Nalbante. -· Posto)e pregledao legitirnacije, Tempo je poi'eo da c1ta ustaske novine >>Hrvatski narod-<-<. U sobi su bill on, Olga, Hajrija i Fija. Hajrija u jednorn trenutku P.<;gleda kroz prozor i izusti sarno jednu rijec: »PoliClJR<.... Tempo ostade rniran. Sarno rece Olgi · »Sakrij legitimacije ...« Olga uze legitimacije, otrca u ostavu i gurne ih u grah. Zatirn pride vratima, na koja je vee lupala policija, i otvori ih. Prvi policajac je odrnah upita: - Kako se zoves? :- Sanijia LipniS·eviC, iz Dervente, ja sam njihova rodJCa ... . -Ada nisi ti Camila?- dalje je ispitivao po1icaJac. Tempo je bio u ~,.prima.Coj<< sobi, sa SeS:irom na gla- vi, i dalje je citao novine. Policajci ga jos nisu vidjeli. Zatim se premjestio za stol postavljen za rucak. Dan prije hila je zaista kod Hajrije neka CarnHa iz Gabele kod Capljine i prii'aJa kako je policija goni. 111 �Kao kakva obicna muslimanska djevDjka, Olga je pricala s policajcima o toj Camili ne kazujuCi da je bila tu. u jednom trenutku ce policajac: - Ama, znaS, i ti si meni sumnjiva. Jesi lise prijavila u Mostaru? - Nisam se -prijavila, kod nas u Derveuti se ne prijavljuje nikako. - Hajde tis nama! -nato ce agent. - Ali ja imam propusnicu - odgovori Olga potr.CavSi da danese ispravnu propusnicu iz Dervente na ime Sanije LipniSeviC. Posta drugi agent pazljivo pogleda propusnicu, rece onome sto je sumnjicio Olgu: - Pusti zenu na miru, nego da vidimo koliki vam je ovaj stan ... Prede hodnikom i ude u sDbu u kojoj je bio Tempo. Tempo je uz ruCak joS Citao u~~aSk~ ~o~~ine >>Hrvatski narod-<-< i pravio se kao da UIJ€ n1 v1d10 ag-enta, koji se bez primjedbe vrati iz sobe. .. Policija je trazila Camilu, pa se za Tempa ruJe mnogo ni zanimala. Skojevci prate Clana Vrhovnog staba Kad je sutradan, lijepog jesenjeg dana u septembru 1942 Tempo krenuo na sastanak Mjesnog komiteta, .u zgr~du »CEREALE«, umalo se nije dogodila jos teza neprilika. Vodila ga je Olga - na taj nacin sto je ona isla nekoliko koraka ispred njega, a on ju je u stopu pratio. Kako su Olgi u Mostaru neprekidno osiguranje bili skojevci, ilegalni stra2ari, i tada su je prat!li. Pomislili su da je Tempo policajac koji sada prah Olgu! Dogovorili su se da ga mlatnu po glavi ~~mo d::> bi stvorili zab.unu i da bi Olga mogla umac1. Srecom, 112 na1sao je jedan njihDv drug iz rukovodstva SKOJ-a koji je bio obavjesten da se u gradu nalazi visoki r.ukovodilac oslobodilackog pokreta i sprijeCio je mladiCe u njihovoj namjeri. Olga i Tempo su zamakli u zgradu u kojoj je trebalo da se odrzi sastanak. Pratioci su se uvjerili da bi grdno pogr'ijesili da su lupili Olginog »pratioca«, pogotovu kada su vidjeli kako on i Olga udose u istu kukueu. Posta je bila uhapsena predsjednica Gradskog adbora profesorica Vukajlovie, OJ;-ganizacija AFZ je reorganizovana. To je ucinjeno prije Olginog dolaska u Mostar. »Na scenu« je stupila dotadasnja clanica Gradskog odbora nastavnica Ancika Durie. K vartovski odbori su se vee bili prilicno ucvrstili. Osnovali su odbore zena za svaku ulicu, a svaka clanica odbora imala je ·svoje grupe od najmanje cetiri Zene s kojima su izvrSavale razne zadatke. Bilten AFZ Prema zapisima i sjeeanjima na to doba, u kvartu Luka-Bjelusine, kao i u svima dr.ugima vee su postojale uzorne organizacije Zena. Na svojim uZim sastancima zene su najprije obavjestavane o zakonima tajnosti i drzanju pred neprijateljem, pred kojim jedini odgovori u slui'.aju da budu uhapsene mo-gu da budu »ne znaffi'<'< i »·n'isam~< kako bi se saCuva1a organizacija: A kada je trebalo dati stan za nekog ilegalca nije se smjelo pitati ko je taj gost niti cime se bavi, sta radi. Zenske organizacije u Mostaru neprekidno su organizovale ucenje, rad Citalackih grupa. Povezivan je sve veei broj zena, tako da su i cetiri zene sto su bile »vezane~"< za C1anicu uliCnog odbora, kasnije, svaka od njih, prona1azile joS Cetiri Z·ene i lanac se Sitio. 113 �I sto je osobito znacajno, nije gotovo bilo zene koja je pred policijom nekog teretila. Junacki su podnosile sve muke i sva ponizenja, ali nikad niSta nisu odale. J edan od najvaznijih zadataka Antifasistickog fronta zena bilo je odr2avanje teeajeva za bolnicarke, koje su odredi neprekidno trazili. Sacuvani su podaci o odrzavanju veceg broja tih teeajeva, koji su u stvari bili produzenje rada zapoeetog prije rata. Vodile su ih zene i djevojke koje su to znale da rade, kao sto su bile Dobrila Greic iz Doma narodnog zdravlja, Hajrija Ba8agic, ucenica gimnazije Fadila Bilal, koja je u kuCi Dzehve Orucevic vodila takav tei\aj za mlade radnice Fabrike duhana koje su se ucile rukovanju zavojima i vjestini zavijanja najrazlii!itijih mjesta na tijelu. UCile su i o dezinfekciji. Dobrila Grcic je ljeti oddavala tei\ajeve i na Neretvi, kao da su na kupanju. I Hajrija Basagic je radila s buduCim bolni&trkama u svom stanu, obicno sa po deset njih. Iz odreda su izvjestavali da su djevojke na tim tecajevima dobra osposobljavane, da su pruzale vrlo uspJeSnu pomoC ramjenidma. Zene su izdavale svoj bilten. Gocline 1941. je clan Mje&nog komiteta Salem Delalic, maturant gimnazije, stupio u razgovor sa svojim profesorom dram Alojzom Bencom. Profesorov stan je poslije tog razgovora postao baza za rad. U n]emu je jedno vrijeme potajno stanovao 1 sekretar lv!Je~ SIIlog korniteta Partije Dzemal Bijedic. Tu je 1zraden 1 prvi bilten AFZ. Kao neobicno agilna u tom poslu pokazala se Olga Benac vrlo mlada majka, radom Srbijanka, koja se udala 'za profesora Benca dok je u Srbiji bio na sluzbi. Nije u toni stanu bio samo stab ilegalaca i mjesto za izrO>du biltena zena, tu je bilo i skloniste oruzja 114 koje je Olga primala i skrivala da bi ga potom izdavala zenama, sto su dolazile da ga prenesu gdje je to bilo potrebno. U taj stan je donesen stroj za umnozavanje. Oko biltena su imale posla, osim Olge Benac, i Olga Humo, koja je tu dolazila da radi, i druge zene. U pripremanju biltena radile su i Mevzeta Kreso i Zdenka Irovic, a tekstove su pisale i Hajrija Basagic i druge saradnice. Prema sjecanju Olge Benac, bitten je u njenom stanu stampan od proljeca 1942. godine nekoliko mjeseci. Kada je bila zaprijetila provala, stroj za umnozac vanje je prenesen u kucu Raside Bajric, a zatim u stan tadanje predsjednice AFZ Ancike Durie. Tada je sekretar Mjesnog komiteta KPJ bio Ljubo Bresan; koji je organizovao prenosenje sapirografa u Ancikin stan. Anci:ka je izvlacila bilten i pisala tekstove, uz Olgu Humo i tadanjeg clana Mjesnog komiteta Partije· Nusreta Seferovica i drugih saradnika. Naslovnu stranicu za bilten radila je sama Ancika, posto je uz nas jezik u skoli predavala i crtanje. Prerna naslovnoj strani Casopisa >/Zena u borbi<~, organa AFZ Hrvatske, Ancika je nacrtala istu zensku glavu za bitten. Bilten je izlazio povremeno, i odisao je duhom tih trenutaka, jer su gradu za nj davale zene iz mahala. Osim biltena, na tom stroju za umnoZavanje Stampane su i pojedine glave Istorije sovjetske Partije. Taj posao je sa Ancikom radio Husnija Rebac. sve do njegova hapsenja, a poslije je stroj skriven kod nekoga u Ulici Alekse Santii\a. Docnije je opel donesen u Ancikin stan, u kom je Ancika hila napravila mali bunker ispod daske od prozora, koja se dizala. Tu su, is115 �pod daske, smjesteni i stroj i ilegalni materijal. Poslije je 5apirograf Ancika odnijela u stan Nevzete Kapic. Sa kakvim pozrtvovanjem i pod kakvim prilikama i opasnostima su radile Zene! Dovoljno je navesti o tome samo jednu dramaticnu uspomenu.o smrti jedne od njih, Milke Mijan-Ivanisevic, da bi se to vidjelo Skojevka od prije rata, Milka je 1942. gocline vodila aktiv zena u kvartu Luka. Godine 1944, poslije porodaja, Milka se na smrt razboljela. Nije mogla da izlazi, ali su zene dolazile k njoj. I bas dok jcj je bilo vrlo tesko zakazala je sastanak aktiva mada se nije mogla diCi iz kreveta. LezeCi u visokaj temperatuni, Milka je odriala taj svoj, posljednjii sastanak. Razgovarala je iz kreveta o svemu sta je bila na dnevnom redu. Taka se, radom, zauvijek oprastila od svojih drugarica, jer ju je dva dana kasnije smrt pokosila. U gradu je neprekidno tekao rad zena. Njihovi adbori su bill svakodnevno povezani jedan s drugim, clanice Gradskog odbora su obilazile kvartovske adbore) ]er fe !?Vaka imala ~>-svoj..;-..: odbor s kojim je nep- rekidno hila u vezi. PoC:ev od svakodnevnih >>sitnih<-< poslova do orga- niwvanja vecih akcija odbori zena su stalno radili i uvijek bili budni. Sve veci broj zena tog grada je stupao u borbene redove. ZENE DRZE TRI COSKA MOSTARA Stara izreka veli da zena drii tri coska kuce. Tako se maZe reCi: Mostarke su u ratu i revolucij.i dr:l.ale tri coska grada Mostara. Ilegalke, politicke radnice - nekoliko stotina njih - mnogo su ucinile u ratu. Velik broj njih se i u radu i u najtezim trenucima zaista herojski drzao. Njihov ilegalni rad nije prekinut ni jednog jedinog casa. Dika Mnoge Mostarke su ostale nezaboravne. Ne maze biti zaboravljeno djelo mlade skojevke i clana Partije, obicne skromne mostarske djevojke sa Carine Si~ dike-Dike Hadzic, koja je 1941. godine imala 21 godinu. Dika je i prije rata bila vrlo aktivna i stasala je u izvanrednu politicku radnicu. Imala je eetiri razreda osnovne Skole, a zanimanje: domaCica. U svo-joj sesnaestoj godini izgubila je ri:tajku, pa je ana pastala drug a majka :svoj im mnogo mladim sestrama Zarifi i Nusreti, a njegovala je i starag oca, sitnog piljara, koji je inace bio vrlo strog roditelj i cavjek. Stanavali su na Carini, a piljarska radnja im je bila u bivsaj Srednjoj ulici. · 0 Mas·tarkama je napisano mnago sjecanja. One. se spominju u stotinama dokumenata i u-spomena. Go..: tovo nem·a zapaZenij·eg zapi•s.a o -njima u kom se ne go-v.ori o radu vrijedne i pozrbvovane djevojke Dike HadZiCeve. 117 116 �Uoei rata se izmedu Dike i mladog komuniste Mustafe Huskoviea rodila velika ljubav. Mustafa je, medutim, vee u pocetku ustanka poginuo negdje kod Nevesinja, kuda ga je, zajedno sa Mahmudom Dikieem, Oblasni komitet Partije bio uputio da uspostave vezu s ustanicima. Dika je poslije Mustafine smrti radila jos vise i pozrtvovanije. Nije bilo sastanka na kame ona nije govorila, na koji nije donijel.a nesto da se cita nije bilo zene u mahali s kojom ona nije progovorila o borbi, koju nije licno poznavala i obilazila u politickom radu. Ta mlada zena je okupljala svoje susjetke, pricala im, neum(}rno, o partizanima i Citala razna Stiva. Ona je prva istupila javno, u velikim demonstracijama proliiv skupoee u jesen i zimu 1943. godine, ona je prva povikala u znak protesta: ,GJadna su mi djeca ... «, a gladne su bile i njene male sestre kojima je bila i sestra i majka. Bila je sutljiva, povui'ena, vrlo pametna djevojka. N eprekidno se kretala. Imala j e nekoliko zarova, u koje bi se preoblacila. Sav taj vrlo opsezan rad valjalo joj je da obavlja tako da strogi otac nista ne zapazi, a njemu se uredno moralo i skuvati i oprati, uz staranje o i'istoei kuee i sestara. Za sve to je Dika bila odgovorna ocu. Sestre su, ipak, pomagale Diki i u kuCi i u ilegalnom ·poslu. Iz prikrajka su slusale kad bi Diki dosle zene. da sto i'itaju, pa. su i one trazile da im se daju knjige. Iako su imale jedna trinaest a druga deset godina, dobile su ..Mati« od Gorkoga, zbog cega su bile radosne. Sestrice su vidjele'·kakokod njih tajno, noeu, do1aze partizani >~u_ un!iforma<IIla~-:, te su i :s.ame priZ·eljkiva- le >>Unifo,rmu<..-, Nosile su po gradu u cegerima biltene, 118 a u djecjim njedrima cedulje Darinki Bitangi, Samiji Bubie, Zori Keseljevoj i drugim zenaJ:rui.. Prihvatile su i raznosile braSno, grab, SeCer, obuCu i odjeCu, pa i novae, kada bi svega toga bilo. Pomagale su svojoj sestri. A djeca - kao djeca: neupadljiva, promueurna i snalazljiva. Cedulje im je' Dika skrivala u kosu, u »Snale«, iii ih je zavlai'ila u odjeeu. Nikada Dika svojim sestrama nije rekla ni jednu rijee koja bi odavala sta ona radi. I uopste je bila neponovljiva u i'uvanju tajne. Dvije feredze i pet zarova Iako j e Dika imala vise feredza l zarova, ipak su je spijuni otkrili i pratili su, bar donekle, njen rad. Morala se, zato, skloniti iz roditeljskog doma i zivjeti neko vrijeme kod Hajrije BaS.agieeve, a zatim se preselila u skloniste kod Ibrimse Muslibegovieeve. Zarifa i Nusreta, njene sestre, jedino su tada znale gdje se ana nalazi. One se sjeeaju kako je u tom skrivenom sklonistu Dika neprekidno plela dzempere i carape za borce. Vee prvih dana borbe Dika je ispracala borce kad su s Pasjaka kretali prema Podvelezju. Nosila je pakete u Pasjak za partizane ili spremu borcima kad su odlazili u odrede. Od poi'etka ustanka je kopala rupe u svom vrtu i sakrivala municiju i knjige, da ili ne otkriju ako naide racij a. Godine 1943. Diki je zaprijetila opasnost od hapSenja i ona se, da bi promijenila stan i svoje prezime, odlucila da se uda za Mahmuta Bui'uka. Novi bracni par se preselio u veliki stan Fahire Cisic-Orman, takoder jedne od ilegalnih radnica u Mostaru, udovice naprednog profesora Hasana Cihlca, koii je uoci rata umro. Dika i Fahira su, da bi se bar donekle zastitile, 119 �primile u taj stan i jednog Nijemca. U isto vrijeme su u tu kucu, k njima, dola.zili partizani iz odreda. Jednom prilikom je, sjeea se Zarifa, stigao i Fahirin rodak Huso Orman. u govoreni znak je bio da se pokuca pet iii sest puta. Cim je Huso u8ao, rekle su mu da bude tisi jer tu stanuje i jedan Svabo, i to u sobi do sobe u kojoj je Huso trebao da prespav.a. On odrrrrah odluCi: »Sad cu ga ubiti«. Fahira i Dika su ga jedva odvratile od namjere, jer bi im to pokvari!o donekle zasticeni stan i rad. Dika je uhapsena Pollcija nikada nije znala, niti je bila svjesna toga kakav udio u ilegalnom radu imaju Mostarke. To .se vidi i iz podatka sto je sef policije dr Soic medu sezdeset i pet sumnjivih Mostaraca i Mostarki nabrojao samo sesnaest zena. Medu njima je, na pedesetom mjestu, biLa Sidika-Dika Hadziceva, a i njena stanodavka Fahira Cisic, pod brojem sest. Dakle, stan je bio pod policijskom paskom. Policija je jedne noi'i 1943. banula u to njihova skloniste i uhapsila Diku, njenog muza Mahmuta, i Fahiru. - U ime zakona, otvorite! - vikali su bjE>somucno policajci udarajuci u vrata. Policija je upala.. Bili su to civiLni agenti - ustase u bij elim balonerima, sa sei\irima na glavama. Svaki je imao u ruci baterijsku Jampu. Zavirili su i u posljednji kutic. Najprije su zgrabili Diku, vezali joj ruke i strpali u nuZnik pa zatvorili. Da nesreca bude ver.a bila je zatrudnj ela. 120 Posto u kuCi nisu niilta nailli, ustailki agenti su potom D1ku, vezanu, strpali u >>crnu maricu«, zloglasni policijski kombi, i odvezli je u zatvor. Fahiru i Dikina muta Mahmuta odvukli su pjeilice u isti zatvor u »·VladiCinu kuCu.:.:, blizu pravoslavne ~rkve gdje su stanovali njemacki komandant Hercegovin~ i Gestapoa. Dika, ta hrabra zena koja se nije plasila da juri gra?om prepuna Ietaka iii municije i koja je neustrasivo obavl]ala 1legalne zadatke, nije u zatvoru klonula. Njene sestre Zarifa i Nusreta dobivale su njeno krvavo rublje iz zatvora, a bilo se proculo kako se mlada zena hrabro dr2i. Znalo se kada je policajci vade hodnikom, jer je vi kala koliko ju je glas nosio: >>Ja niSta ne znam !..c.: To je on a htjela da svi zatvorenici cuju da ona nije nikog i nista odala. a tada je bilo pohapseno vise Mostaraca i Mostarki. Drku su ustase i Gestapo mucili punih sest mjeseci, ali nikada ni rijeci nije rekla. Poslije su je upuiili u Iogar u Staru Gradisku. Odatle su od nje stizale dopisnice, a sestre su joj slale pakete s hran~m. Ali njena postaje odjednom presahla. Dika je ubijena. I dijete u llJO.J, ka.Je ]e uskoro trebalo da se rodi. Ni njen muz se nije nikada vratio. I Fahira Cisic je u logoru umorena. Zene kojima je Dika odlazila ilegalno vratile su Zarifi i Nusreti dvije feredze i pet zamva koje je Dika kod njih ostavljala da bi se kada je iz njihovih kuca izlazila prerusavala tako da je izgledalo kako je u kucu usia jedna a izisla druga zena. Preko td stotine Mostarki bile su za vrijeme rata ?rganizatori rada zena. Povezivale su pojedine grupe 1 odredivali mj esto i vrijeme drta.nja sastanka. Zad-aci su na tim sastancima precizno utvrdivani, i bili su vo~niCki, ratni. I r:ok .za izvrSenje svakog posla je odred1van. Svaka clanica Partije i Skoja morala je da 121 �polaze racun 0 tome kako je izvrSila povjerene joj za_datke , a oni su cesto obavljani uz bezbro] opasnosh, eak i po zivot. Mostarske ilegalke su bile clanice jedne vrlo siroke mreze pripadnika pokreta koja je rijetko kad pucala. Mnoge od njih su od poi'etka do kraja rata odoljele neCuven~m ku.Snjama. Strerpi1e su, bezbro] puta ad neprijateljevih prijetnji, ali je rijetko koja pokleknula. Bile su to, u ogromnoj veCini, obiCne Zene iz mahala, Muslimanke, Srpkinje i Hrvatice, ali su_sve one zdusno pomagale da se bGrba pobjedom zavrs1. Sjecanja tih skromnih zena i djevojaka, majki s': sitnom djecom, njihova pamcenja svjed'.'_ce o sn~;n pokreta ; o njihGvoj hrabrosti. Ujedno, TI]Jhove pnce kazuju koji su to poslGvi bili i kako se sve to dogadalG u jednom presudnom uzbudljivom vremenu, kada su glave »U torbi no§ene«, kad je svaki trenutak mogao donijeti smrt. Ilegalka Zuhra Puzic kazuje: ,u ljeto 1941. godine dosla je k meni omladinka Tidza Vilogorac i ponudila mi da udem u njenu grupu Zena. USla sam .. S vremena na vrijeme odrZavala ]€ s nama teoretske sastanke. Mi smG joj davale noveanu pomoi'. Hiljadu devetsto cetrdeset druge godine pozvala me je drugariC:, Radojka Miskovic i sao?stila mi da sam izabrana u odbor AFZ za gradsku cetvrt Luka-Bjelusine. U njemu sam ostala dG oslobodenja. Najvatniji moji zadaci su bili: pridobija"?je zena koje su bile van nase organizacije _:;a saradnJ'.'. '.' sabirnim akcijama: prikupljanje novcane pomoc1 1 pomoCi u hrani za pletenje odjece za bo-rce i slicno. Kako sam bila 'veza izmedu Radojke Miskovic i Stoje Palamete, koja je tada radila u Fabrici du~na, cesto sam preuzimala platno koje je Stoja pribavl]ala u Fa122 brici i nosila sam ga u kucu Mahmuda Salahovica, gdje su se sili ruksaci. I ilegalce sam primala u kucu i skrivala ih po nekoliko dana-. Postarka Zuhra je tada imala dvadeset i pet godina. Poslove slicne njenim obavljale su eak i djevojcice. Fadila Zalihic-Mujic imala je kad je izbio rat petnaest godina, i bila je u treCem razredu niZe gimnazije. Evo sta je ona radila: »Poi'etkom okupacije poi'ela sam pohadati treci razred gimnazije u Mostaru. Kao dak sam bila odmah, septembra 1941. obuhvacena omladinskim radom, a u grupi su jos bile: Beba Dizdarevic, Minka SalahoviC, Maida Bijedic i Ema Sapuh. Dobila sam zadatak da rukovodim sa deset pionira koji su bili podijeljeni u dvije grupe. S njima sam odrzavala sastanke, Citala im biltene i organizovala ih da vrse sitnije sabotaze: paranje plakata, dizanje bicikla od okupatora, a i da prikupljaju pomoc. Poeetkom 1943. godine odredena sam za rukovodioca rejona kao clan kvartovskog omladinskog odbora koji je drtao Santicevu ulicu prema bolnici, sve do zeljeznicke stanice. Na terenu je djelovalo nekoliko omladinskih grupa kojima sam rukovodila preko rukovodio·ca svake od njih. Proucavali smo lektiru kao sto je knjiga »Kako se kalio celik« i slicno, te biltene i sve ostalo sto je bilo u programu. Zadaci su obuhvatali pletenje dzempera, carapa i rukavica za borce u odredima, prikupljanje novCane pomoCi i pomoCi u materijalu. Kao skoj evka sam dijelila postu koju sam primala sa terena za boracke pomdice, rasturala letke, nosila materijal i pratila ilegalce prilikom odlaska u NOB«. 123 �Kao sto se vidi, njegovala se pionirska organizacija, a osim toga, eto, Fadila je bila i postarka. u svakom gradskom dijelu grada su vecinom zene i djevojke bile postarke, jer se narocito pazilo da se borci iz odreda sto redovnije javljaju svojima, a i roditelji njima, kad je to bilo moguce, ali su pisma iz tadanjeg grada osinjaka takoder strogo cenzurisana. Nije S€ moglo svaS~ pisati ni iz odreda ni iz Mostara. Mnogo puta je policija pretresla stan Mahmuda Salahovica, ali jedno skroviste za postu sto je bilo u basci nikad nije otkrila. I preko te porodice - baze stizala je pasta iz odreda i u nj upucivana, a kurirke su bile Salahoviceve kceri Sana i Minka. Posiljke su skrivane u zidove u vrtu i u j·edan rov. zaStiCen od kise, i u jedan .sanduk. Jednom prilikom je pasta bila skrivana u sobi pod seCijom. Dosli su .policajci i pretresli kucu, ali je nisu pronasli jer je bila dobra zaklonjena knjigama na njemackom jeziku. Domovi Mostarki - sigurne baze Atifa i Serosa, dvije sestre profesora Husnije Kurta, iz mostarske porodice Kurt, za sve vri.:jeme rata su pomagale i svoje susjede Srbe kad su progonjeni, i oslobodilacki pokret. ~Cim je ustanak izbio, kazuju one, u na.<oj kuci su bili sakriveni prvi ilegalci. Medu njima su bili Salko Fejic, Hamo Grebo, Savo Milovic, Zijo Seva, Dzemal Bij-ediC i joS neki Cija im·ena ni .danas ne znamo. Osim toga, u prvom naletu ustasa, koji su uglavnom hapsili sve Srbe i odvodili u logore ili ih ubijali, nasa kuca je bila utociste mnogim Srbima. Desavalo se da se kod nas u isto vrijeme krilo i po dvadeset !judi, jer nasa kuca nije bila sasvim kompromitovana. Za, sve vrijeme ·rata davale :smo pomoC u novcu. hrani i odjeci, u ruk~ Diki Hadzicevoj i Fadili H'lkaiovoj .. , B1lt;n. 1 drug1 materijal sakrivali smo u jedno uliste u pceli':'Jak': ... U nasoj kuci su se odrzavali i ilegalni sas~nCl. Os1m sv~ga navedenog, ··neprestano smo pribav!Jale propusmce za srpske porodice, tako da su one mogle legalno da odlaze u Srbiju i spasu se logora kako su 1h po abecednom redu internirale ustaske vlasti<<, Muhamed-Hama Grebo se sjeca da su se on i Salko Fejic iz razbijenog prvog odreda 1941. godine spustili preko Mazol]lca u grad i sklonili se u kucu Kurtovih. ~>Tu smo zatekli<<, kaZe Grebo, >>Sav srpski komSiluk tu se okupio, a Husnijine sestre Semsa i Atifa brinul~ su se o tom svojevrsnom zbjegu usred grada-:<. PriCa stare radnice ':Bilo je i drugih zadataka, ali ja vise ne mogu da se S.Jehm, a za to sto ne mogu da se sjetim krivo je ;noJlh sedamde~et godina« - tako je svoju pricu zavrSlla SI'?a S:mlC godme 1958, kada su se kod nje raspltlvah o nJenom radu dok je bila mostarska radnica. . Sima je rodena 1889. godine u Posusju, Hrvatica Je, a u Mostaru se nastanila 1918. godine. Godine 1941. je imala preko pedeset. Evo sta je ona o svom ratnom dobu ukratko ispricala: ~Nekoliko godina prije rata ja sam o svemu znala ~~mo to da- se radrii'ci, bor€ za svoja prava i za bolji z1vot. S vremena na vrijem-e mi je sin davao nekakve knjige d~ ih sakrivam. Tada sam odlazila u obliznji harem 1h do nekog zgodnog mjesta gdje bih to· zakopala dok mu opet ne zatreba. Kad je dopao u zatvor 1932. godine, i odlezao godinu dana, bila sam uposle~ 124 125 �na kao radnica u restauraciji IvankoviC, odakle sam mu mogla cije!o vrijeme s!ati hranu. Godine 1941. troje moje odrasle djece bilo je zauzeto ilega!nim radom. Kci N eda mi je otisla u partizane 1941. Ubrzo je, kao bolnicarka, 1942. godine, i poginula. Rat me je zatekao kao radnicu u praonici robe kod vojske u Sjevernom logoru, tako da sam i tu mogla nesto pripomoci jer je bilo medu domobranima vojnika koji su davali pomoc za partizane. Sjecam se jednog domobranskog oficira Sose, koji je uvijek dizao robu i CarSave i slao za odrede. Nekoliko pula sam zajedno sa sinom Frimjom i njegovim drugovima ucestvovaJa U prenosenju pUSaka iz magacina. Iznosili smo ih od Sjevernog logora do moje kuce na Carinskom donjem putu u koju sam se bila preselila. Godine 1944. dobila sam zadatak da odvedem tri domobranska oficiro do Bijelog Polja, odakle su uz pomoc veze otisli dalje, u nase odrede. U z put sam stavila u opanke nekoliko letaka. Predala sam ih Samiji Bubic, koja je radila na terenu Bijelog Polja. Put od 24 kilometra sam pres!a pjeske, a oficiri su isli nekoliko koraka iza mene, taka da strazi na izlazu iz grada nije bile nista sumnjivo.« Sima Simic je jedna od mnogih Mootarki koje su na raznovrsne nacine pomagale pokret i borbu za slobodu, a Mostar je uoci drugog svjetskog rata imao dvadeset hiljada stanovnika. Lijekovi, hrana, obuCa Danica Dragisic je 1941. g<ltline imala 46 godina. ·a ad svoje rane mladosti je kao radnica u Osijeku i Dubrovniku hila clanica Ursovih sindikata i ucestvo"ala u straj!kwima, joS 1934. i 1935. godine. 126 »Pred sam rat, 1940. i 1941. godine«, prii'a Dragica, >:h1la sam uCesnik u demonstracijarna u Mostaru Radi!a sam s grupom zena - Darinkom Bitangom. Andom Kn~~e:'iC, ~evzetom Kresom, Marom Rasa; :,arom Jukl~ 1 drugu~a. Po okupaciji zemlje uglavm san; s 11m drugancama obavljala razne poolove, a 1_ prouc~yale smo materija!e u citalackoj grupi Saml.J<e Bub1e. DocmJe sam pripala grupi Ande KnezeVlC 1 Darmke B1tange. U to vrijeme sam imala zadatak da. od Dike Hadzic preuzmem biltene za rad nase grupe l da 1h dostav1m And1, jedna od istaknutih sindlkaln~h akllvistkinja i clan KPJ. Anda bi rasporediv:ala _b1!tene na_sve grupe. Ja bih opet jedan dio noSlla zenama ko]Ima me je Anda upucivala. Uporedo s 11m sam !leprestano rad1la na prikupljanju sanitetskog matenJala, hrane; odjeee i ostalih potrebstina za odred. Ma~_en]al sam. samoinicijativno nabavlja!a od IJ':d'. s ko]Ima sam b1la u prijateljskim vezama koji Jo:s msu b11i ukljuceni u ilegalni pokret. Pri!ii'ne kohci~e au~omobilskih ~uma dobila sam od vulkanizera TraJ~OVlca 1 n]egove zene, a ta guma je bila potrebna borc1ma za opanke .. Prebacivala sam je kod Ande i Cam1!e Hadziomerovic. Sanitetski materijal sam uglavnom pnkupljala preko Emine Nalbante, babice u mo~!arskoJ bolmc1. Ona bi mi pon~kad predava!a veee kohcme seruma protiv tifusa, spriceve, igle i ostalo, a ~ve Je to uzimala iz bolnice uz pomoc dra MilakoVICa. Pr7ko njih sam dobivala jod, zavoje, gaze i drugo, a UVlJek sam predavala Andi. Godine 1943. kod mene je ilegalno boravio Nedo Bitanga, horae koji je stigao u Mootar iz odreda da obavi neke zailatke. U mojoj kuci se zadrzao oko dva mjeseca, i bio je potpuno na mojoj brizi. Njegova majka Darinka je dolazila ponekad k njemu na videnje, jer sam bila u prijateljskim vezama s njom. 127 �koder, prilikom neprijateljeve racije poslije pete ofan- · zive, sklonila kod mene na nekoliko dana. . Godine 1944, kada je bio atentat na generala Simica, bila sam uhapsena zajedno s muzem. Poslije dva dana smo pu.Steni. Dva mjeseca kasnije, u novembru 1944, ponovo sam uhapsena i sprovedena u logor »Ciglanu-Kustosija« u Zagreb. Odvedena sam s jos trideset rodoljuba, mahom radnica i radnika Faibrike duhana. Tu sam bila zatvorena do maja 1945. godine, kada je osloboden Zagreb«. Otprerhanje u Iogar bilo je velika sreca Ande Kovac, j er su gotovo sve Mostarke i Mostarci, sto su odvedeni malo prije oslobodenj a Mostara ustase pobile. Moja kuca nije bila kompromitovana, te je bila pogodna za ilegalni rad. . . . I Anda je ponekad dolaz1la s nek1m drugov1ma kod mene na sastanke, ali ja tim sastancima nisam prisustvovala. . , . Sve do kraja rata sam rad1la u AFZ-u u cetvrtlma Brankovac i Carina, gdje sam odrZavala vezu s vehkim brojem Zena-<<, Ostala je ziva i Jos jedna zena u godinama kazuje gotovo istovjetnu pricu. To je Anda Kovac. Njen do_m je za sv_e vnjeme rata bio otvoren borcima. Eva s_ta o~a JG:ze: ,Qkupacija me je zatekla na duznostl opstm,ke babice u Mostaru. Posta se je provodio progon nad Srbima od prvog dana sam po6ela zivjeti u strahu zajedn~ sa svojim m':Zem, jer ?u mi. iz. ~a+milije ubil~ brata i njegova dva sma, a nev]estu 1 dl]ece su ;>dveh u koncentracioni logor. Htjela sam da 1dem u sumu, ali me je drug Lazo Radisic nagovorio da ostanem jer mogu mnogo vise. biti od koristi u gradu. To o odlasku sam Lazi saopstila zato sto sam znala da pnpadam pokretu, i bila sam mu cak odnijela jedno cebe _da mi sasije pantalone za teren. On Je od mene traz10 da pribavim sanitetski materijal,_ koji sam kao bab1ca mogla da trebujem i podizem 1z apoteke na_ prop1sn_e recepte. Pribavljala sam mnogo vate, zavo]a, mash, gaze, SpriCeva i sli6no. Kod mene je boravilo nekoliko ilegalaca. Prva mi je bila drugarica Ljubica Belsa, iz Konjica, 194~. godine. Dosla je ne znam iz kojih razloga u Mostar 1 b1la je kod men~ desetak dana. Poslije pet: ofanzive, posto se vra tio u Mostar, kod mene ]e nekohko dana 1legalno boravio Mehmed-Meho Trbonja. Nada Bitanga se ta- Sanitetski tecajevi; Kao i starije Zene, i mlade su sve Zrtvovale za borbu. Sve cetiri kcerke zeljezn\eara Mahmuda Salahovica bile su clanice SKOJ-a ili Partije. Evo sta o tome kaze jedna od njih, Sana: »Bile nas je cetvoro djece. Imala sam dvije starije sestre i jednu mladu. Kad su stari.ie sestre bile poodrasle u Mostaru je bila jaka napredna srednjoskolska organizacija pod neposrednim urojecajem SKOJ -a. A dva momenta - postojanje jake omladinske organizacije u mostarskoj gimnaziji i vaspitanje koje smo dobile u por.odici, uCinila su da smo se mi, sve <:etiri, relativno vrlo mlade nasle u redovima organizacije. Ja sam postala clan SKOJ-a u trecem razredu gim'na2ije, aprila 1941. godine, bas pred rat. Na to moje opredjeljenje svakako je uticalo i to sto su moje starije sestre - jedna u sestom a druga u osmom razredu gimnazije - vee bile u rukovodstvu organizacije u skoli«. 129 128 .I �Jedna od sestara, Zlata, 1941. godine je bila sekretar aktiva SKOJ -a za kvart Cernicu. Svrsila je i sanitetski teeaj koji je vodila Mara Miletic u kuCi porodice Krajina, a potom je i sarna vodila takav teeaj u Cernici, a Hatid2a-Tidia Udovicic u Brankovcu. Zlata je uhapsena po drugi put u ljeto 1943. godine, sa Tidzom Udovicic, N adorn Bitanga i drugirna. (Prvi put je zatvorena ,.sa grupom u Cernici 1941. godine, sa svoje dvije sestre Biserom i Sanom). Gestapo je irnao neke nepotpune podatke o sanitetskim tecajevirna, ali su se omladinke tada izvukle. Docnije je Zlata •vodila Mjesni odbor AFZ, a od jeseni 1944. bHa je sekretar Mjesnog komiteta SKOJ-a. Mnoge sestre, ocevi i rnajke poslusali su svoju braCu i sinove, koji su u svoje domove unosili ideje, knjige, biltene, duh borbe. Hasnija Demirovi6, · rodena Krpo, sestra je naprednih intelektualaca i komunista Husrefa, Alije, Eju" ba i Envera. Evo Hasnijine skromne priCe: »Moja tri brata su bili ilegalni radnici. U glavnom su mu davali zadatke u sklopu onih koje su oni izvr8avali. Poi'etkom r.ata su najcesce ostavljali kod mene sveznjeve biltena i pro.glasa, koje smo potom rasturali dalje. Slican materijal su donosili i drugi radnici, medu njima, sjecam se, i Rasim Vejzovic (ubijen u logoru) i njegov'a majka Zejna. Biltene i sanitetski materijal je vrlo cesto donosio omladinac Salko Sestic, a kasnije i Fadila-Dila Hakalova, omladinka iz kvarta Carina. Po pisani materijal su dolazili Sefika Resulbegovic, Mehmed-Meho Rajkovic i Demirovic sa Luke. Po odlasku moga najstarijeg brata Husrefa u partizane (ubili su ga cetnici 1942. godine) pomagala sqm u radu ostaloj dvojici brace. Alija je bio na praksi .130 kao student medicine u mostarskoj bolnici, a Ejub student i Clan SKOJ -a. Sanitetski materijal je najvise pribavljao Alija. Donosio ga je iz bolnice, u velikim kolicinama. J e<;lnom je dr Milakovic svojim kolima donio mnogo sanitetskog materijala. Unijeli smo ga u praonicu rubJja, gdje je valjano upakovan, a potom otpremljen. Uvijek su pakovala oba moja brata, kao i domobranski muzicar Politeo, koji je bio u stalnoj vezi s mojom braCom jer je i on obiCno motorom, donosio neke pakete i ostavljao ih kod mene. Vrlo cesto sam odnosila pisma koja je slao moj brat u kucu Fejica. I sastanci su odrZavani u naSoj kuCi. SjeCam se da su na njih dolazili Sulejm.an-Sule HuseinagiC, Zora Keselj, Sabina Humo i Fahra F·ejic. Sa bracom sam radila sve do njihovog odlaska u partizane 1943. godine. N akon njihovog odlaska je izvrsen atentat na ustaskog generala SimiCa. s tim u vezi je u nasoj kuci sest pula vrsena premetacina s ciljem da odvedu moga oca za taoca. Otac se, medutim, krio u Cimu i IliCima, te je ipak nekako ostao ZiV-<-<. * * * Habiba AganoviC, starija Z€na hila je nepismena a ipak je u punoj mjeri radila kao ilegalka ..Jedan od boraca, priCa o njoj: >>Habibu Sam poznavao od prije rata, naro-Cito od 1941. godine. Pod utjecajem svojih sinova i susjeda, ona je od prvih dana rata stavila na raspolaganje svoju kucu za ilegalan rad. Vise drugova ilegalaca je stanovalo kod nje, medu kojima se sjecam Scepa PavJovica, kojeg je lijecila, nekog Ljubusaka i jos nekih 131 �CIJa sam imena zaboravio. Na desetke i desetke ilegalaca >boravilo je u njenoj kuCi. Habiba je, sem toga, sila odjecu za partizane. Ta je Z-ena hila nepismena, ali veoma savjesna i povjerljiva. Od nje niko nije mogao nista doznati iako je svakodneVIIl.o njena kuea koristena za odrzavanJe s.astanaka skojevaca, zena i drugih. Obieno bi tada ona Cuvala stra:ZU-<<. Zaista su Mostarke drzale tri coska svoga ponesnag grada u velikoj borbi i revolueiji. Parole i izvjestaji U jesen 1942. godine obavljene su pripreme ~a proslavu oktobarske revolucije u. Mostaru, u koJ":l _ce zene i djevojke vidno sudjelovatl. Proslava Je ob!lJeZ-ena :sastancima, prO!W~av,a•njern istodj-e Velikog iDiktobra i drugih materij ala, a i ~avnim istupanjima -:pisanj,em parola po gradu. To je bilo dobra orgamzovano. Sedmog no¥embra, na dan oktobarske revolucije, Mostar je osvanuo sav u p.arol.ama. I na mjestima za koja bi · se reklo da nisu pristupa6na ni pogodna za pisanje parola - one su bile ispisane. Omladinka Hidajeta-Hida Seferovic je napisaJ.<: ~>Smrt faSizmu :sl<>boda narr-odu !<<, ·j to na samoJ straiarnici pred glavnim zatvorom Okr";_znog. _sud a, pred »Celovinom«. Cekala Je dok se strazar m]e ledima ~enuo i udai]io, privukla se i ispisala poruku. Hamida-Mida Cadra i Safet Sapuh su napisali parole i na zgradi talijanske vojne komande, pr·ed kojom je takoder bio strazar. Ta proolava oktobarske revolucije opisana je i u ustaskom policijskom izvjestaju od 12. novembra 132 1942. Iz njega se vidi da su 3. novembra na zidovima taka reci svih kuca osvanuli natpisi: »Smrt fa.Sizmu - sloboda narodu!« »-Zivjela r€volucija!<-< >>Zivio drug Tito !..:< U izvjestaju se preciztra da su parole pisane crvenom uljanom bojom, a neke tusem, ida su uz njih prvi put bile izlijepljene slike druga Tita. Ujedno je to Mostarcima bilo prvi put da vide lik druga Tita, s natpisom: »Drug Tito, vrhovni komandant Narodnooslobodilacke vnjske«, U ustaskom izvjestaju se kaze: »Nekoliko natpisa i slika nalijepljeno je u neposrednoj blizini talijanskog vojnog zapovjednistva gdje se stalno n.alaze stra:Zari. Iako gradom nocu stalno krstare vojne ophodnje, nisu opaZeni ni uhiCeni krivci·«. U vezi s proslavom Oktobra u ustaskom izv~jestaju j€ zabilje:Zena i zanimlj.iv.a zabuna medu ustaSama. Ispisivaci parola su imali kantice, cetkice i uljanu boju, a jednu kanticu su negdje zabo"'avili, pa su je ustaski daci iz nekog njihova internata pronasli i poe tom ispisali na dva-tri mjesta ustaske parole »ZAP« (»Zivio Ante Pavelic« i »Zivio poglavnik«). Stoga su Talijani posumnjali na ustase da su napisali sve te parole po gradu da bi naveli njih Talijane da preduzmu mjere protiv komunista. Medutim, ubrzo su ustase otkrile da su njihovi daci bili pisci tih ustaskih parola. Kad je izvrnena ta akcija, samo iz kuce Zore Keseljeve, u Brankovcu, djevojke iz Brankovca i Carine su odnijele viSe od trideset paketa letaka i slika, a toliko djevojaka je i lijepilo Titove slike i proglase u kvartu Brankovac. Sv·e su to bile skojevke: tri Keseljeve, po dvije Paviceve i Lozine, po jedna PavasoviCka, Rumina, KruSkonjina, Deli6eva, MandiCeva, Hakalova, Ostojiceva i druge. 133 �Kad je poslije te noCi, sutradan rano, Zora Keseljeva izisla na ulicu, jos su se slike vidjele svuda, jer policija nije hila uspjela da ih taka ubrzo unisti. Cak je zatekla Titovu sliku i proglas na lijepoj kamenoj zgradi Narodne banke, u kojo,i je jos 1941. godine bila talijanska komanda grada. Skojevke su uspjele da i na tu zgradu istaknu sliku i letak, iako ju je strazar neprekidno Cuvao. Zbog tih akcija u toku proslave Oktobra Talijani i ustaSe su uhapsili CetvOricu Muslimana, jednog Hrvata i jednog Srbina, koje su hili oznacili kao komuniste. Medu zatvorenicima se nasao i 15-godisnji djecak Ekrem Curie, koji ee kasnije, u grupi s Darinkom Bitangom, biti ubijen. UstaSe daju Cetnicima so za koZe U to vrij:eme i H·DrZa:vni izvjeStajni ured~~ iz Mostara podnosi izvjestaj pretpostavljenima koji odise atmosferom u gradu i haranjima cetnika po selima oko Stoca i N evesinja. Tu su u iSto vrijeme navodi kako su bas tada cetnicki predstavnici posjetili velikog zupana Petra Zlatara i s njim se dogovorili da dobiju soli i da ee za uzvrat dati ustasama kozu. 0 prehrani u izvjestaju pise da u pooljednja dva mjeseca u Hercegovini nije stiglo zita vise od d va kilograma po stanovniku mjesecno i da pred zimu, koja prijeti, !judi zaista gladuju. I u tom ustaskom dokumentu se govori o parolama po gradu pa se optuzuju cetnici kao da su ih oni pisali da bi uvjerili Talijane da komunisti cljeluju u Mostaru. U godini 1943. bilo je veoma mnogo borbi. 134 Rad organizacija u kojima su bile zene razgranao se tako da su njih preko tri stotine kao pravi vojnici Cekale samo nared·enje o tome Sta da urade, a i same su preduzimale sve sto je bilo korisno za borbu. . U toj godini, vee u pocetku, zbivaju se dogadaji koji duboko odjekuju gradom. Cuje se da su jedinice Narodnooslobodilacke vojske oslobodile zapadnu Bosnu, a od Hercegovine - kraj oko Rakitna u predratnom Ljubuskom kotaru, i u Dalmaciji - Imotski. Sve to duboko je uznemirilo neprijatelja, sto se vidi iz izvjesta.ia ustaskog velikog zupana Zlatara iz tog doba. Cetnicki vojvoda Jevdevie napusta topli Dubrovnik, gdje je uzivao u krilu okupatora, i koncem janu.ara stiZe u Mostar, a potom hita u Nevesinje. · Neprijatelj je bio iznenaden snagom divizija NOVJ. Da bi ih suzbio preduzeo je cetvrtu ofanzivu i time uzurbao sve izdajnike, pa i Jevdeviea i Zlatara. Cetnici koji su, uprkos njihovim .saveznicima - u.staSama, haraCili oko Mostara, pa i u samo-m gradu - kao treea ili cetvrta vlast, okupljali su se i pripremali da pomognu neprijateljskim divizijama. J os jedna oruzana akcija Usred tih priprema koje su se i u gradu osjeeale, prasnuli su 1. februara 1943. oko devet sati uvece meci iz oruzja jednog borca u tadanjoj Ulici kralja Tomislava kada je zloglasni policijski agent, najopasniji od svih, Mujo Trbonja, izlazio iz kafanice. Borac Mostarskog bataljona Petar-Pera Krajina napao Je agenta i dva metka su ga pogodila. Onaj sto mu se zario u leda tesko mu je povrijedio unutra.Snje organe. ~ada je odmah prevezen u bolnicu i operisan, TrbonJa je sutradan podlegao ranama. N apadac je. gonjen, ali je uspio pobjeei. Umakao je u usku ulicu prema Neretvi i izgubio se medu hridinama rijeke. 135 �Tako je naplaeeno ubistvo sekretara Mjesnog komileta SKOJ-a Salke Sestica. U biltenu Mjesnog komitela hila je objavljena odluka da se policijski agent Mujo Trbonja osuduje na smrt. On je samao za tu od!uku, te ISe vrlo oprezno kretao po gradu. Prvog februara Trbnnja j•e p,io sa SV'oj.im drustvom u gostionici preko puta policije u Ulici kralja Tomislava, i toga dana je i skoneao pred vratima gostionice. Kako je to opisano u izvj-estaju sefa mostarske policij-e Mate Roke, sutradan su policajci isli od radnje do radnje i .pozivali nM"od na sahranu, jer je bojkot gradana bio takav da ga nije imao ko, po muslimanskom obicaju, ni da nosi do groblja. Na humci voljenog sekretara SKOJ-a Salke Sestica svakog dana je osvitalo svjeze cvijece. U svom izvjestaju se Roko takoder zali da su dva dana prije cetnici u Bijelom Polju provalili u dzamiju i iz nje pokrali cilime, a druge noci u pi'elinjak samostana easnih sestara u Bijdom Polju, odakle su odnijeli sav med iz uliSta. Oko 250 njih je tada bilo, pod okriljem Talijana, smjesteno u osnovnoj skoli u Bijelom Polju. Poclnili su vise .pljacki. U tom istom izvj·estaju Roko veli da je 20. februara se.st stotina partizana stiglo u Dreznicu i prebacilo se na lijevu obalu Neretve, te da je do tad a preslo N eretvu vise od cetiri hiljade partizana, a oko tri hiljade ih se okupilo u okolini Dreznice. Blizu Sirokog Brijega vodena je borba s partizanima, a u Drel\nicu je usia partizanska komora sa 1200 konja. Bilo je ocevidno da je okupator bio uznemiren. Talijani su se utvrdivali svuda po gradu, a mostove su zatvorili zicanim zaprekama. Mine su postavili ispod njih. U Mostar su stigli i bataljoni crnGg>orskih cetnika. 136 Obavljene su pripreme za proslavu Prvog maja. Policija je 28. aprila 1943. pronasla prepi!jen jedan telefonski stup u Salkovicevoj ulici, blizu N eretve. To je bilo dovoljno talijanskim karabinjerima da, zajedno sa Cetnicima, a bez znarija ustaSa, pripremaju ;acij-e. 0 jedn?j od tih racija, u Donjoj mahali, obaviJeshh su ustase samo sat prije njenog pocetka, tako da su ustase uspjele da daju samo tri agenta. Na to se gorko zali sef policije Roko. Uoci Prvog maja i na sam taj dan Talijani su sa eetnicima preduzeli opsezne mjere sigurnosti u gradu. I dalje su pretresali po kvartovima i hapsili. Medutim, ni~': naSli :r:iSta osim u kuCi BarakoviCa, u Tikvinoj uhci, nekolrko komunistickih biltena i nesto pisaceg pnbora, pa su Mumru-Miru Barakovic uhapsili. U ostalim kuWma ni.Sta sumnjivo nisu pronaSE. Njemacki proglas nasmijava Mostarce Pripremajuci se za dogadaje sjeverno od Mostara u :sklopu cetvrte i pete neprijateljske ofanzive, u Mostaru su se nasli i Nijemci. Oni su 4. juna 1943. preuzeli vlast u gradu i u tom" dijelu Hercegovine. N.iemacki »zapovjednik divizije« izdao je 0 tome proglas na naSem i njemaCkom jeziku. SadrZaj kratkog teksta prilicno je nasmijavao !jude, jer je Nijemac poceo jos od 1914. godine, osudujuCi pucnje Gavrila Principa 28. juna 1914, hvaleCi »Vrijeme, mir i blagostanje« prije 1914. godine, te borbe od 1914. do 1918, rame uz rame Svaba s nama. Uz to je proglas hio pun prij-etnji i poziva Mostarcima da u miru Zive s Nijemcima. OsDbito je kraj izazvao smijeh, jer se Svabo posebno obracao mostarskim Muslimanima: »·Muslimani, na naSoj strani bore se tisuce vjernika Alaha!<< 137 �Smijesan je bio jos jedan dogadaj. Pred zgradbm staba talijanske divizije .,Mar~e': jednoga dana su se postrojile ·njemacke, talijanske. 1 ustaSke >->·postrojbe·«. Skinuta j-e, zatim, sv.eCano, tahjanska zastava, koja je .isto taka svecano podignuta 1941. godine. Sada je umjesto talijanske fasisticke, istaknuta nacisticka zastava njema6kog Rajha, a kao poseban prilog na kraju, odsvirane sc: obad':ije hirnne - njernacka i talijanska. Od ustaske drzave m]e bilo nikakva znaka osim prisutnih ustaiia. Sef policije Roko o svemu tome izvjesta_va vis~ ustasku vlast i saopstava podatke da J€ prosle noc1 vozom iz Jablanice dovezeno tridesetak mrlvih \alijanskih vojnika, dok je, op_et, k:>ko tvrdi, s juga vozom dopremljeno trideset n]emack1h ranJemka 1 sm]esteno u mostarsku bolnicu. Pet dana kasmJe, kako pise, kmz Mostar je prosla »postrojba'~ od tri stotine Cetnika u uniformama n]emaCke organ1zac1]€ >>Todt<<. Nesta juznije od Mostara nestala je jedna njernacka patrola od tri vojnika, pa su Nijemci uhapsili dvadeset i tri Muslimana iz sela Pijesaka i nekoliko Srba iz Zitomislica. Svi ti dogadaji su upucivali na' zakljucak o haosu medu >~saveznicima-« s nekoliko njihovih vlasti lzazvanom velikim bitkama i pobjedama Narodnooslobodilacke vojske u cetvrtoj i petoj ofanzivi, kojih su poprista bila dosta blizu Mostara. Kceri i sinovi Mostara borili su se i na tim bojistima. Opet podvig Mostark~ I u to vrijeme, kada je zaista bilo vrlo Iesko ilecralno raditi kada je, kao i druge policije, i njemacki Gestapo vr~bao odasvud, Mostarke su se, joS jedno~, junacki ponijele u jednoj velikoj javnoj manifestaclJl. 138 U zatvoru je tada hilo dosta djevojaka i mladiea. S njima je odr:Zavana veza. Partijska organizacija je nastojala i uspjevala da policija ne uputi :u,tvorenike u J~senovac, kako su ustaSe namjeravale. Preuzeli su ih Talijani i premjestili u zatvor Okruznog suda. Ali ustase su bile uspjele da sve njih Talijani pmglase taocima i da objave u proglasima njihova inuma i zaprijete da ce za svaku sabotazu ili akciju u gradu strijeljati te mlade zatocenice i zatocenike. Tim proglasom su bile zako6ene neke akcije u gradu bar za neko vrijeme, jer bi neprijatelj svakako izvrsio tu prijetnju, tj. strijeljao bi toliku mladez. U puri donijetoj uhapsenima u zatvor, na dnu jednag lonca, naden je karton s ovom porukom zatvorenicima: »·Nema huke, nema trke, Nema vise Muje Brke. Sve vas redom pozatvar'o, I njemu se u ·loraj stalo". Policajci su pregledali i promijeiiali puru, ali karton je, po dogovoru, bio prilijepljen na dno Janca u puri i nisu ga pronaSli. · Taka su zatvorenice i zatvorenici obavijeSteni o uspjelom oruzanom napadu na policijskog agenta Muju Trbonju. Preko pouzdanog covjeka, sefa zatvora Okruznog suda Pere Carica, stigla je u Mjesni komitet vijest da ce veci broj mostarskih ·ilegalki i <ilegalaca koji su tada bili u zatvoru biti prebacen vozom preko Dubrovnika u Sibenik, gdje ce im talijanski vojni sud suditi. Partijski funkcioner Hamida-Mida Cadra dobila je zadatak da se uz CoriCevu pomoC probije do jednog zatvorenika, ponese mu poruke orgariizaci.ie i da mu ka:Ze dace biti prireden javni ispracaj u casu njihovog odlaska u logore u Italiju (jer je vee bilo poznato da si139 �benski sud mahom osuduje na dugogodisnju tamnicu u kazamatima i koncentracionim logorima u Italiji). Hamida je isto tako morala donijeti podatke o tome sto kojem od zatvorenika treba od odjece, obuce i drugih stvari. Ooric joj je omogucio da najprije u samom zatvoru razgovara s nekim zatvorenicima. Ona ih je uputila u to kako da se drze u logoru, u kom je trebalo da se odmah povezu s tamosnjom organizacijom. Zatim je pojedinacno razgovarala s nekim zatvorenicima. Svaka zatvorenica i svaki zatvorenik dobili su od organizacije po pet stotina lira za put, a novae je razmijenjeh u lire u piljarskoj radnji Muhameda-Hame Repca, ked koga su Talijani kupovali mbu za lire. KonaCno, i svaka porodica je svome bliZnjem donijela hrane za put, od kojih su je mnoge, u ratnoj oskudici, dobile od organizacije. Peti maj 1943. godine'. Doneseno je za ispracaj i cvijece. Medu onima koje je trebalo ispratiti bile su i vrlo aktivne ilegalke Marica Cvitkovic, Zora Keselj, Dzehva Orucevic, Ferida Karadza, Zineta ·Karadza, Kimeta Pezo, Dobrila Carie, Hida s.eferovic i druge, poi'ed muska•raca. Odl.azilo j.e ukupno trideset i dvoje z.atoCenik:a. »Tutti comunisti .. . << To je hila vrlo smjela i izvanredno organizovana javna manifestaoija, na koju je svaki komunist koji je legalno zivio u gradu morao doci. Medutim, osim rodbine zatvorenih, doslo je mnostvo i drugih Mostaraca i Mostarki. 140 . Mozda vise od jednog kilometra zeljeznicke pruge 1ma kr.oz grad od stare zeljeznicke stanice do Cekrka . na kraJu gr;<da,. prema Biscu Polju. Cijelom tom duzi~ :10m b10 Je spahr od onih koji su ispraeali voz sa uhapsemma. Omladina u vozu je pjevala partizanske pjesme. Mo_m~l su .?a b1eiklima jurili cestama sa ohadvije str:ne zelJezm:ke pruge i pratili voz dok je kroz grad nesto sporl.Je 1sao. Balkoni i prozori su hili prepuni stanara. koJ•l su .pozdravljali. Mnogo je suza tog dana prohve~o, tim ':'iSe Sto niko nije bio siguran da Ce s.': 1ko od tlh ml~d1h !judi ziv vratiti. To je hila politlcka mamfestaclJa moralne cvrstine grada. Policij~ j~ biJ<: iznenad_:na, a posto su se dogadaji hrzo razvlJah, mJe se snasla i mje uspjela da nesto preduzme u toku ispraCaja. Na'im·e, zatvorenici su dov·e~en~. ka:mionima iz zatvora vezani dvoje po dvoje~ NaJpnJe Je nastalo grljenje i ljubljenje s. rodbinom 1 pred.aJa paketa hrane, i sve je to, bar za pocetak, 1zgledalo kao sasvim ohican ispracaj. Ali iznenada je odJeknul.a g<'omka part'izanska pjesma. J edan od sefova talijanske OVRE, po zlu poznati Lastretti, koji je u Spanlji, na bojistima na strani Franka, izgubio nogu, hio je zaprepasten i samo je govorw_: >~Tutti comunisti - macare . .~ - »·Sve su to komunisti - sve ih treba pobiti«. _ Taj ispracaj, kom su zene u zarovima i pod feredzama d.avale o·snovni ton, podigao je moral gradu. Mostar je sve viS€ treperio u :Zaru borhe, pogotovu tih dana, d<;k je i u njegovoj neposrednoj blizini' tutnjalo od borh1 u vrlo velikoj opeJCaJciji. Neprijatelj je podrhtav.ao i od snage borhenog i nepokolebljivog grada, koja se slivala u bujici obraeuna oslobodilaca, 3ve to nije mogao ni da shvati a jos manje da suzhije.. , . ' 141 �DJEVOJKE S PUSKOM U RUCI Mostarske djevojke su bivale zaljubljene, svaka u svo.g momka, olle sU se nadale da Ce st':odti svot??m, i imati svoju djecu, i o tome su sanJale, ~am1sl]ale kako ce to biti lijepo kad dode sloboda za koJU se bore. Setale su na korzou na juznom mostu ~h ~ c.emtru grada, o(:ima traZeCi svoga dragana, all 1m Je 1znad svega bila misao na borbu. Nije bilo razlike izmedu mladi~ njeznih djevojaka koj e su uzele pusku u ruku 1 otlsle u odrede 1 omh hrabrih neustrasivih, sto su u gradu - osm)aku uhcama p~enosile oruZje, municiju, hranu 1 O'~~emu za borce 'ili su Sirile Stainpu i pronalazile sve v1se osoba sto su htjele da se bore. U Mostarskom proleterskom bataljonui Prezivjeli borci se sjecaju jednog susret"'-· u sumi. Prilikom proboja neprijateljskogobruca na nJecl P1v1, u petoj ofanzivi, na jednim nos1hma poznat _horae u radnickom pokretu, neustrasiva Pava ~llehc. G!av:' joj je hila povezana. Nosili su je zaroblJem TahJa'";L U Pavinim gotovo ugaslim zjenicama bl]esnula Je u jednom tracku i nada i radost kad je u s~~retu J?repoznala svoju dobru drugaricu Sam1JU Bub~~· s ko]'?ffi je zajedno radila politicke poslove - Sam1]a na h]evoj, a Pava na desnoj obali N eretve. 142 P~va je i prije rata hapsena u strajkovima, a i u ratu Je b1!a u grupi skojevaca pohvatanih na skojevskom sastanku u Cernici, one ramazanske noCi u ljeto 1941. godine . . Kad je prepoznala Samiju posto joj se ona sasvim bhzu pr1makla, Pava je jedva cujnim glasom prosaptala: - Eva, drugovi me spasavaju, ali me spasiti ne mogu. Pava .ie podlegla. Ugasio se zivot vjeste organizatorrke pokret.a u ~radu, uCesnice u demonstracija:ma na mostarsk1m uhcama i dovitljiva obavjestajka. U Scitu, u prozorskom kraju, hila je bolnica 8 mnogo ranjenih partizana. Ustase su bile u dosiuhu ~ nekim fratrima iz tamosnjeg samostana, (u kojem ]e yakode: b1lo 1 nekohko partizanskih' sirnpatizera) i vee Je knsom bilo stiglo mnogo ustasa na oslobodenu ~eritoriju: U dogovoru s fratrima sakrile su se po kucama. Pnpremao se muCki ustaSki udar na bolnice ' na ranj.enike i bolesnike. Pava je kao Hrvatica uspjela da se vjesto ubaci u tu zav.Je_:.u i da zahvaljujuci tome na vrijeme ude u trag zlocmc1ma. Njenom zaslugom je zavjera otkri':'ena_. pohvatani su neprijatel.iski zavjerenici i osujecen Je napad ... Kad su borci Mostarskog partizanskog odreda u apnlu 1944. presli s lijeve na desnu obalu Neretve ostala je njihova· bolnica sa 15 ranjenih i bolesnih parllzana u selu Grusi'i, desetak terenskih radnika i desetina za osiguranje, ukupno oko 35 !judi. Tu su osta:: i tri mostarske djevojke kao bolnicarke: Sofija Onescuk, Fahma Seva 1 Vahida•Mujan. Bolirrica .i e hila dobro skrivena u sumi. u kol.ibama Cetnici su, medutim, 28. aprila otkMli bolnicu, napali njenu zastitnu jedinicu, razbili je i upali medu 143 �nemocne bolesnike. Medu dvadeset i osam poginulih i ubijenih bile su i te tri mlade Mostarke. Nada Baja! je poginula u devetnaestoj godini. Predvodila je nekoliko bombasa preko jedne cistine kod sela LisiciCa blizu Konjica. Trebalo je da se probiju kroz vatru do neprijateljevih bunkera i zauzmu ih, ali ju je kraj jednog oraha na tom brisanom prostoru metal< zaustavio. Ustase su je ranjenu ubile tu kraj oraha ... Nada je bila ucenica, a u to vrijeme radnica u fabr'ici duhana, clan i rukovodilac SKOJ-a u kvartu Brankovac, poznata kurirka · u gradu, djevojka koja je neumorno prenosila borcima oruZje i sanitetski materijal, rasturala letke i ~ ucila na sanitetskom kursu. Medu prvim djevojkama je otisla u partizane, krajem 1941. godine. Bila je rukovodilac· SKOJ-a u Prvom bataljonu Sedamnaeste krajiske brigade, u jedinici koja je vodila borbe u prozorskom kraju. Pala je 14. maja 1944. godine. • * • Mnogi daci gimnazije u godinama pred rat i danas se sjeeaj)l ~ore DragiC, darovite ucenice koja je u skolu dosla sa sela u narodnoi nosnji iz konjickog kraja. Njena nerazdvojna prijateljica bila je Ljubica Mi· hie, djevojka koja je iz gatackog kraja stigla u Mostar. Po zavri\etku nire gimnazije obadvije su presle u UCiteljsku skolu. Godine 1941. kao sk:ojevke su otisle svaka u svoj kraj. Zora se nasla medu prvim borcima u jedinicama iznad Konjica, zajedno s Mostarcima, a Ljubica u jedinicama gatackog kraja. Zora je poginula u petoj ofanzivi. ••• Bisera Salahovic je vodil SKOJ . . .. . . clan Meduskolskog ail<:tiva S~OJ- ~ gimn~ZlJll ~1la a uz to i odliCna uCenica a. rabra 1 otreslta, Biseri i Radojki Krc~a . d . hova skolska kolegica ust:sf~·~om Je }'aredila njistan<<. One su to odbile Z J da. oc;ste >>Ustaski narocito izabrala za to .kanale 8 ~ da ih Je ustaskinja 0 protlvmce ustasa. . 1942. oCl . Marta premaB1sera jegd IS ~ u o d red u Istoenu Hercegovinu Bileci politicki radnik. ' J€ Je odredena da radi kao U junu 1942. je ranjena Ob 1 Zvijerini. Ali upali su eet : .. re a~~ ~ J:>?lnici u selu Tu se bilo na8lo ]·as ne.knl;kc1IMzaro Ili CIJelu bolnicu. ostaraca · N e k' su se . IJegom a nekoli 0 1 o , spasl1 ·b' · . . . 1 jamom u Zvij~rini med emu. su cetmc1 strij<;liali'nad 1 garicu Hasibu RaC:.,oVI·c· ~ nNJima . ~Iseru 1 ITJenu druIZ eveslnJa. • •• Mlada djevojka Rarniza F on.c IZ mostarskog rad.. . ni&og naselja p . 'ak •. istaknuti aktivisf'~ s~~~c~~~~~~e medu mladima bila U partizanima je hila sa d. . je .vratili u Mostar na ilega~ v~ m]eseca. ~ada su pnstala, vise i·e vol'ela da ra · .N<;r>;d.a Je na to u ruci. Plakala je ~a rasta::Ztanel.u JedllliCl s puskom .. u, a ' - moralo se. Nedugo posh]€ toga eet . . Bijelom Polju i retukli m.c' su Ramizu uhvatili u skim fasistima ~aslu" 'alpa J€ paten; predali talijan. uk . sav l su RamiZu nast . .. d IZV u od nje podatke 'l ln OJ€Cl a zlostavlJ'an]·u ni· n·J·ec·· . o l :'~a om radu, ali, uprkos ' 1 1m niJe kazala Talijani odatle ove.rl R am;zu u koncentracioni logor su spr · . Mamulu a u bolnic~. su Je, poshJe zlostavljanja, prebacili 145 144 �Fasisti su pozvali njenu sestru Semsu da dode po nju i onaka premla6enu i tesko bolesnu predali joj Ramizu. Semsa ju je uzela ali sutradan je podlegla. • • • U sl<autskoj organizaciji, kojom su rukovodili skojevci, Hatidia-Tidza J(reso je postala clan SKOJ-a, a u aprilu 1941. Meduskolskog aktiva SKOJ-a. Tada, u vrijeme kada je· trebalo najvise <raditi. Kad je trebalo sakriti od policije Tatjanu-Tanju Pesko, koja je odbila da se s roditeljima seli u Srbiju, Tidia je vee imala sigurno skloniste za nju. Po mahali je govorila da j oj je »Stigla rodica iz Bosne«. Ta »rodica« je poslije »po vezi« boravila i kod Mide Sabanac i Semse Mad:Zo. Tidia je bila jedna od onih koje su se bavile prikupljanjem.i sklanjanjem oruzja i municije. Poginula je na svrsetku rata, u borbama kod Bihaca ... * • • Kada je jedna grupa trebalo da krene iz g;rada u odred jedna od drugarica sto je bila planirana da· pode s njom tada se razboljela i nije mogla krenuti. Kurir Alija Kreso je predlozio Sefiki-Fiki Misic da umjesto bolesne drugarice krene ona. Sefika s radoscu pristane pa tako se iznenada nade u borbenoj jedinici. u sj edistu staba su docekani pucnjavom, u znak veselja. Sefil<a se i danas sjeca da je bilo i mesa za rucak, vise nego u Mostaru. Ona je bila jedina djevojka koja i·e stigla u toj koloni. Vee nakon dva dana ucestvovala je u jednoj akciji, iako medU »bespuSkDviCima~<, kako su zvali one koji jos nisu imali pusaka. 146 Rijecb je o bupadu• u Konjic ' marta 1944· ak CIJ! U · ·· · . · OJOJ su . orc1 ez pusaka 1mali posebne zadatke. J edni su na~:mciva~l. ka11_1enje na prugu - da ne moZe stiCi porno~. nepn]ate)JU ze)jeznicom, drugi SU presijeca)i elektncne_ vodove_ :- da se gradiC zamraCi i sliCno . Medutim, posli]e upada su se borci morali povuci. NepnJatelJ Je_.dobro potprasio napadace, te su se ovi So~al! povlac;tt uzbrdo. Nenavlk.la na takav napor, ef1ka Je s teskom mukom uspjela da se izvuce. Cak ~e s nek1m btl':' tzgubtla, ':'li je opet pronasla svoju cetu. Ve~ma tesko JOJ Je btlo sto je u toj borbi tesko ran]en n]en sus]ed u Mostaru Kemal Saric. Podlegao Je ranama. C10 bataljon ga je oplakao. . Ti~ dana Sefika .ie izdriala i strah od mraka kada J~ prv1 put odredena na strazu od ponoCi do dva sata U]utru. k . . _ Razvodnik joj je rekao: »Pazi, od tebe zavise zivoti cetrdeset boraca koji spavaju~"'. . Po nesreci, bas Sefiki se desi da se nesto priblizava nJoJ. Pov1kala je: »Stoj !« ~li kret':'nje se na~tavilo, cak i posto je zaprijetila da ce puca_tJ. Opalila Je, a kako jos nije znaln valjano d a drz1 pusku kundak ju je dobra drmnuo. · . Sve i~. utihnulo. Kada je svanulo utvrdeno je da je Ubt}a neCl]U kozu, zbog cega nije bilo kraja Salama i pncama povodom tog dogadaja. No Sefikaje stasala u hrabru partizanku. »Nije se dala.<~. u ~olnlCarke, radije je iSla sa bombaSima na neprJJ~tel.]ske bu:r;kere. Ali kako su ranjenici dozivali drugance u pomoc, 1 Sefika je nosila sa sobom zavoje. . . Kada .Je Jed:'om prilikom zaustavljen voz koji je d?la;10 ad Sara.Jeva, Sef1ka ]€ sa svojom drugaricom .S1mso?1, rodom lZ ok~hn~ Sarajeva, otvorila jedan teretm vagon. U;"utra ]e b1lo nekoliko domobranskih leg10nara sa Istocnog fronta i jedan Nijemac. Znali sa 147 �da su u opkoljenom vozu i predali su se. Svabo je, medufun, zazdio da bjezi, ali ga je tane stiglo. Sefika je jednom dobila kurirski zadatak; da pregazi Neretvu i pozove jednu •cetu s druge obale rijeke. Ta je ceta hila upucena da osigura dolazak u jedinicu saveznickim avijabcarima koji su se hili spu" stili iz o8te6enog bombardera. Komandant je Sefiki objasnio da mora pronaci kod Neretve kamen krecom obojen, znak gdje joe Neretva plitka da se moze gaziti. Sefika je u samu ·ponoc stigla na rijeku i nikako nije mogla pronaci kamen. Krenula je natrag da to kate u stabu. Presla je prugu Mostar-Sarajevo i stigla na cestu, kad ugleda ·kako cestom p!'ema njoj juri njemailki tenk. !mala je pu3ku zaplijenjenu od jednog njemailkog oficira. Bila je osobita, OikiJ6ena s=om. Borci su ukrai\eno oruzje davali drugaricama da im to bude umjesto nakita djevojaCkog. Taka je i Sefika dobila lijepu pusku srebrom ukrasenu. No sad je zbog toga dosla u opasnost, jer je puSka izdajnicki svjetlucala na mjesecini. Sefika je tutnula pu3ku u jarak pored ceste i legla na nju kao da je mrtva. Tenk je zastao baS ikod nje nacas, ali je otisao dalje. Kad se malo pridigla vidjela 'je drugi tenk, sa dva jaka svijetla. Ponovo je legla u jarak i pokrila pusku kao prije. Tenk joj se priblizio, ali zacula je i korake dosta blizu. N amah se prolomila eksplozija bomb€. Pogodeni tenk je poeeo da gori. Iznad Sefike se pojavio jedan od najhrabrijih boraca, Ahmed Pintul. On je i bacia bombu na tenk. Unisteni su i vozilo i posada. Ahmed je objasnio Sefiki da je krenuo njoj u pomoc. Najvjerovatnije je da joj je Zivot spasao. To je hila jedna od mnogih teskih zgoda Sefikinih u ratu. A njen najradosniji trenutak je bio 15. februara 194?. godme u zoru, kada je na tenku usla u oslobodem Moster ... • • • . Cetnici su .~ Zijemljima iznad Mostara ubili ; par~ hzansku bolmcarku Rabiju-Rapku Zekic a u J'uzn" · Hercegovm1 Je J?_ogmula i Mostarka Esrefa Bilic ... · · · · • OJ . ~.~d !e r~t poceo mladoj kizerskoj radnici Nataliji LJOlJlC" bl~O ]e tek I?etnaest godina, ali je ona vee tada, kao ucemca, tek sto se bila zadjevojcila stupila u naprednu omladi;:u, da bi ubrzo postallt i .Elanica SKO~-a. Ne~stras1vo je bilo to djevojce. Imala je ~labasnu maJku. Ipak,, pr~mda je bila bolesna, majka !e, zbog straha za .svoJe diJete, uzimala korpu ili vre~ cu ~" bom~ama i" drugim materijalom i nosila na odrediste, al1 Natasa bi isla uz nju. Natalijina. drugarica Zagol'ka-Zaga Toho.Jj (po•gin~la kao kurrr.. l94~.) i ona usle su jednog dana kad mk?ga .tamo :'lJ'; b1!0 ~ ambulantu socijalnog osiguran]a, l Nat;asa JU J e 1spraznila: dodajuci Zagi kro~ p~ozo~' zavoje, gazu, vatu i jod - sve je pokupila. DjevoJk:. su na~umle poveliku korpu i odnijele. · N atasma kuca joe hila utociste ilegalaca u · · · 'ed bo ila · · TIJOJ Je J nom . r~v 1 Olga Marasovic. Natasa je nije zna1~, no;go JU Je po imenu upoznala tek kasnije u partlzamma. ' Us!ase,, Ta.lijani i cetnici su posumnjali u tu kucu, te su cehuc1 Jednom banuli i pretresli je, a Natasu ; bolesnu JOJ ma!kt; odveli u zatvor Okruznog suda. Kako. msu 1mah mkakvih dokaza protiv njih poslije nekohko dana su ih pustili. · ' 148 149 �Kad joj je 1944. gocline majka.umrla, Natasa je, kao jedan od najmladih boraca, otlsla u odred. . Natalija je zavrsila sanitet:ki tec":j u Doman~>Vl~ cima i bila je bolnicarka u TnnaestOJ herce~ovackOJ ·· JOJ b nga'd.L U borbama na Ivan-sedlu promrzh ·su kad • b 1 · prsti zbog cega je operisana U mostarsk01 . 0 n1C1 . je g;ad osloboden. Mlad>; djev()jka se vrat1la u. sv_oJ~ jedinicu i u njoj ostala 1 posl;Je .rata: tJerala Je cet ni,Cke i ustaSke odmetnike >>Sknpare~"< po Hercegovin'i ... • • • Borci se sjeeaju i mlade Stc:,ianke-Stoje Leeic ~z Zij emalja. Prilikom rascjepa sa cet.mc1ma ana se pndruzila grupi partizana koJa Je b1la krenu!a prema Bosrii. Borci se dobra sjeeaju .stoJe kao s]aJn_o-g ~t­ raljesca i njene gotovo nati;nrod.ne snage 1 Izdr~lJ1vosti i u najteZim ratn1m casovima, na S~t]eS~l, _u petoj ofanzivi. Kad bi i muskarci izne;nogh Sto_1a Je bila ta koja je mitraljez pr-;nos1la•.s ~uk.~ ~a cuku. znala je da brzo rastavi svo]e oruzJ.e. 1 oc1stl ga ako bi >>zaSi:opalo-<<. Umjela je da :astovani_n,?tov_an kon]a bolje i brze nego ikakvo. musko. Glad 1 zed Je pod nasi! a bolje od svakog muskarca. .. . Stoj a je zajedno s Most>;rko;n Bis:rom. Puz1c b:l~ u Desetoj hercegovackoj br1gad1. 0 nJOJ B1sera kaze. ,zajedno smo ucile da rukujemo ba~acima. St()ia je bila izvanredan drug, pozrtvova:'a 1 h~ab.ra d]e-. vojka. Kad smo se posli)e. pete ()f":nuve vracah pr.e~a Mostaru, u jednoj grup1 1scrpl]emh bora;:.a. 1 ~toJa.Je isla s nama' prema svom radnor;> selu. Z11eml]1ma :z-. nad MostaO"a, na padinama Vel~z-planme. J~ sam b1la toliko slaba ad neishranjenostl da sam posrtala, ako bih sjela odmah bih zaspala. Stoja me je pazila, nosila je i moju i svoju pusku, a kad ja vise nisam mogla ni hodati, pomagala mi je, vukla me je, rnada je i opa bila na kraju moci. Poslije pete ofanzive je oboljela. Bolovala je kod svoje kuce. Podlegla je teskoj bolesti i ratnim naparima ... U Petom bataljonu Desete hercegovacke brigade bila je i Slavica Martinovic, da bi docnije presla u hirursku ekipu Trece divizije kod doktora Izidora Pape. Poslije pete ofanzive desetak boraca se na8lo u Dubravama. Krenu1i su da pronadu svoju brigadu . Medutim, troje od njih je odsjeceno: Mitar BoSkovic, Petar Radovic i Slavica. Trebalo je da se i ani povuku, ali da su poku8ali tacna bi izisli na metu Nijemcima. Slavica je predlozila da se Petar i Mitar povlace a ona ce ih stipiti mitraljezom. Taka je i bilo. Uspjela je. Kad su Mitar i P.etar zasli iza jednog brijega i bili u sigurnosti poeeii su da stile Slavicu kako bi se i ona izvukla. Jedva su je spasli. Nikako im ni.ie bilo jasno kako je tada Slavica ostala ziva. Oni su je istina stitili, ali Nijemci su na nju ispalili cak i nekoliko bacaokih mina i otvorili bjesomucnu puseanu i mitraljesku vatru, pa ipak je nisu pogodili. Stavise ona je sve vrijeme dok su prema njoj tukli odgovarala vatrom na vatru i vrlo vjesto se povlaCila. Ta neus~asiva djevojka je bila Dalmatinka, pa su je u ratu drugovi taka i zvali. •• • Prije pete ofanzive dvije mostarske djevcjke Emina-Mina Hacam i Mubera-Bera ArpadZic-Spuzic dozivj.eli su neugodnosti zarobljene su, i mogle su laiko 151 150 �da izgube zivot od cetnicke kame. Bera ie tada biia politicki radnik na Borackom jezeru i ujedno uciteljica u selu Cicevu kod Borackog jezera. J edne nod joj je iz staba Mostarskog bataljona stigao kurir i pozvao je da <Jde u Stab, sa svom spremom. Te je veceri hila priredba u selu sa sijelom, koje je poduze trajalo. I kola se igralo. Potom su svi rasporedeni po kucama na spavanje. U jednoj kuCi su spavale Mina i Bera te Konjicanka Slavka Draganic. Negdje oko tri sata ujutru probudio ih je horae Abdulah Husrefovic i rekao im da su cetnici napali Bijelu. One su v-ee cu1e opucnja,u. Ubrzo su u kucu banuli cetnici. Medu njima je :bio neki Risto, ridast, crvenokos covjek. Poznao je Beru i rekao joj: >>UCiteljka, Sta si se prepala, neC.emo ti niSta-<<. Cetnici su zarobili to •cetvoro - td djevojke i hbduiaha. Cetnici su ubacili sve cetvoro u iednu stalu od kamena. Bera i Mina su vidjele da je kuca u kojoj je bio stab bataljona opkoljena i da su je cetnici obasulU vatl'om. Zarobljenike je cuvao mladiC Dragic s puskom o ramenu. Cetnici su ispitivali djevojke podnoseci im cijevi puSaka pod grlo i prijeteci. Htjeli su svakako da saznaju gdje se nalazi komandant bataljona. u stali u kojoj su hili zatvoreni partizani su pronasli u kamenom zidu jednu rupu. Stali su se dogovarati o bjekstvu. ALi pokazalo se da se kroz rupu moZe provuCi samo Mina, jer je bila najtanja. Ona, medutim nije htjela da napu.sti saborce. Svi su pokusali ili se' provuku kroz rupu - bezuspjesno. Pao je mrak. Odjednom je neko izvana poceo pitati: >>Koga ima tu ?<< Odgovorile su »-Bera i M1ina<<. Bio je to ucitelj-partizan, S-rbijanac Nesic sa jos tri partizana. •Bili su dosli na pregovore s cetnioima. Dok je Nesic razgovarao i toboze cetnike ubjedivao 152 da im Bera kao uciteljica maze pomoei u ucenju djece, odjednom je s brda Prevlja zapucalo. Bio je to ustaskii. napad. Kao mnogo puta u revoluciji i do tada i od tada, dogodio se cudan slueaj, nesto sto je znaCilo spas za zarobljene. Kad su ustase napale eetnici su se namah razbj·eZali kojelkuda, a zawblj€illi .partizani s pregovaraCima su iskoristili priliku i taka spasli glave ... • * * Kad su nastali sukobi s cetnicima u Hercegovini, kada su izdajnici iz partizana prelazi!li u cetnike, u mektebu u selu Spiljanima biia je pai:'tizanska jedinica, a u jednoj seljackoj l<u6i partizanke-Mostarke Samija Bubic i ESrefa Bilic sa jos tri mjestanke. One su izjutra posle do kuh1nje. Sreo ih je dotadasnji partizan Simo Pantie. Zatrazio je od Samije da odlozi pusku. Oko nje se sjatilo jos pet-sest njih i oduzeli su joj oruzje. Isto taka su uainili i sa Esrefom Bilic. Bio je to pocetak cetnickog puca. U tom prevratu je jedan borac uspio da prevari cetnike. GlumeCi da je i on cetnik povikao im je: ,sta ove dvije drZite? Pustite ih, neka ih nos:i davo!« Cetnici su ga posluiiali. Samija i Esrefa su se poe vukle i uskoro srele s partizanskom desetinom Alije Pirkiea, s kojom su se vratile u selo Gakice. U tom sel.u je bio na vezi seoski >>muftar~-<, au blizini, u selu Daji6ima, bio je ureden i preiaz preko Neretve. »Muftar~< im je .Pom-ogao na tom opasnom prelazu preko rijeke. Svu >>tehniku« su Cinili nategnuta Zica i ha Zici jedan tocak sa gvozdenom kukom. Na kuki je vis.ila omca od konopca u koju se moralo sjesti. Taka, sje153 �de6i u amci kao u Jjuljasci, Samija i Esrefa su, jedna po jedna, presle Neretvu, kao i ostali borci, s Hjeve na desnu abalu, kaja nije hila ugrwena cetnldma. Kasnije su se partizani prebacili prema ~orcima, :ali su .; tama cetnici vee hili zauzeH partizansku bolnicu. Posto je Pirkic dobro poznavao taj kraj, krenuli su prema Crnom Polju. Taka &U i dvije partizanke izbjegle cetnicka klanja koja su se tada dogodila. • •• Dva borca - Kevsera Tikvina i Samija Bubic nasle su se poslije pete ofanzive na mucnim putevima povlacenja kao i veei broj boraca Mostarskog bataljona sto su hili ·odsjeceni od glavnine na Scepan,.polju. I Kevsera i Samija su tu zano6ile, a kad su se ujutro probudile vidjele su da su same. Obadvije su bile ranjene, a Samija jos i bosa. Evo kako to opisuje Kevsera: ,za mene se najveca borba u p€taj ofanzivi odigrala na Sutjesci prilikom proboja. PogJibija Save Kavaceviea na nas je ostavi1a narodto teZak utisak, jer smo se mi nalazili u neposrednoj blizini mjesta pogibije kao 2last>mica holnioe. Neposredno poslije proboja, u jednoj sumi na ZelengDrri naiilo se je nas osamnaest baraca iz Mo&tarskog bataljona u potpwno bezizlazmom poloZ:aju. Bili smo otcijepljeni ad svih nasih jedinica. Pasli smo u pravcu Vrbnice. Lutali sma ne znajuci kuda idemo. Naisli smD na jednu bnigadu, i ti borci su nam dali jednu kravu. U Vrbnici sma pajeli nesto malo mesa. odrZ:ali kratak sastanak i rijesili da se podijelimo u grupice, jer je prijetila 01pasnost da nas kao vecu skupinu pohvataju. 154 Dogodilo se nekako·. da smo Samija Bubic i ja ostale same. Od Vrbnice sve do Konjica sma se nas dvije same povlacile. Sretale smo Dalmatince, lutale sumama, jer nismo znale put. Dogadalo se da po nekaliko sati pje8acimo a da se vratima na isto mjesto. Bile sma do kraja usamljene. Kad bisma cule zvonce od stada i susretale pastire, radost bi nas obuzela. Zeljele sma da vidima zivog covjeka koji bi nam pokazao put. Znale smo, inaCe, da naSe jedintice idu prema Hercegovini, pa smo i mi adlucile da idemo u tom ·pravcu. Nailazile smo na seljake, navraCale u neka sela i tamo se akrepljivale. Iako su Cesto hili neraspolo:Zeni prema nama, seljaai su nas relativna dobro docekivali. Najvise je hila podrugljivaca koji su govarili da smo iz avanture otiSle u partizane, i to nas je najvi.Se vrijedalD~ ali smo morale sve da podnosimo. Bilo je seljaka koji su traZilii od nas novae i uzimali nam odjeCU.<t< Pet dana su dvije partizanke pjesacile preko Zelengore do konjickog kraja. U sput su brale IiSee s bukava i travu cupale pa jele, a ni vade nisu lako nalazile. Prvi susret s ljudiina poslije pet dana dogadia se u selu J elecu. Tu im je jedna cobanlica dala malo surutke i obavijesti1a ih da su tu blizu, u nekoj paprati. skriveni Nijemci. Uputila ih je prema selu Boriji i pokazala im put. U Boriji se nalazio jedan Samijin rodak, raniji ucitelj, Enver Dizdar. Samija i Kevsera su dva dana lutale trazeCi Borije. Tumarale su Husak-planinom, njenim vrletima, gdje je udanila strahovita aluja. Gramovi su pucali i munje sijevale. Jedva su zive stigle u Borije. Uvukle su se najprije u jednu kolibu, da se sklone od nevremena. Medutim, i tu su naisli cetnici. Uhvatili su ih. Bili su to mjestarui. Pretukli su ih, ali im je spasilo z.ivot i 155 �to sto su im rekle da su Srpkinje. Ipak, uzeli su im i ono malo robe sto su imale. U selu Tresnjevici su upale u cetnicku kucu. I tu su dobile batine, ali su pustene. Konacno su stigle u jedan zbjeg iz Bjelirniea, gdje su dobile malo mlijeka i noeile pa krenule prema N eretvi. Na Neretvi im je odbornik Agan Jazvin donio malo hljeba i mlijeka. Tu su preno6ile, a sjutradan su se prebacile preko rijeke u selo RaZiice. Odbornik Cesir im je pomogao da se sklone u kolibu na Blacama. Odatle je Kevsera otisla pcrema Mostaru, a Samija je ostala da se lijeci kod jednog seljaka, nekog Mula BeSira, Ciji je sin Adem bio u partizanima. • * • »Svaka ceta Desete bnigade imala j e po nekoliko drugarica"'"', sjeCa se Bisera PuziC. »·Te su Zen€ veCinom bile izvrsni borci. Nastoj ale su da pomognu svojim drugovima u odrzavanju higijene. Kevsera mi je pricala o jednom dogadaju sto se zbio bas pvlje proboja. Ceta je bila na kratkom o<;Imoru. Borci su se bili svukli i rublje predali drugaricama na pranje. Upra" vo kada je sve rublje bilo .namoceno, neprijatelj je napao. Borel su polugoli usli u borbu. Drugallice su mokra rublje natovarile na konje, a dijelom sui same nosile na ledima. Inace, iako to nije bio njihov zadatak, jer su kao i ostali borci sudjelovale u borbama, one su se starale o bolesnlicima i ranjenicima, krpale rublj-e, kuhale i uopSte brinule o onim sitnim 'kuCnim' poslovima u jedinicama i time. mnogo pomagale borcima .. ··"'"' 156 Mostarke u slovenackim jedinicama Jedna grupa omlaclinki koje su uhapsene 1943, godine otpremljena je u logor u Italiju (onim transportom koj1 je sav grad sveeano ispratio kada je voz prolazio kroz spalir Mostaraca). U logor su tada odvedene Zora Keselj, Dobrila Carie, Dinka Prohaska, Nada Popovic, Mira Barakov"c, Radojka Kremar, Hida SeferovolC i jos nekoliko njih. Odvezli su ih najprije u logor Prevlalku, zatim u koncentracioni logor Visco di Udine u Italiji. Neke od zatocenica su bile medu sobom nerazdvojne prijateljice, kao Zora Keseljeva, Srpkinja, i Dobrila Came, Hrvatica, iz bolje stojece kuce. Nakon kapitulacije fa.SistiCke Italije, septembra 1943. jedna grupa Hercegovaca krenula je iz. Italije prema jugu, i stigla blizu Hercegovine do Neretvanskog partizamikog odreda, u koji su biviie zatoeenJi.ce stupile, a medu njima a Mostarka Dinka Prohaska. U tom odredu je ostala do pocetka iieste ofanzive, kada su svi prebaeeni na Vis, gdje je Dinka zavrsila visi sanJi.tetski teeaj i odredena na duznost sefa saniteta u dalmatinskoj &viziji. Mostarci i Mostarke, gotovo svi koji su hili u logoru Visco di Udine, stupilli su u slovenacku brigadu »Ljubo Sercer« i odmah ["asporedeni u cete. Ubrzo je Hida Seferovic teze ranjena u bedro metkom dum-dum. Velika rana joj je krvarila. Iz sela u blizini svi seljani su blili pobjegli, a Nijemci su selo zapalili. Koliko se llida sjeca, selo se zvalo Lopate. Ranjenica se zatekla iza jednog zida. Nijemci su se povukli, no rrigdje u okolini nije bilo ni zive duse da joj, ranjenoj, bilo ko pomogne. Tek uvece, kad j e pala noc, Hrda je 'cula kako se u selo vracaju iz sume !judi. Culi su se i plac i dovi157 �kivanje. I ona je pocela dozivati. Ljudi su je culi i pos~i u potragu. Kad su je pronasli napravili su nosila i prenijeli je u selo. Pruzili su joj prvu pomoc, isprali, oCistili .i prevHi ranu. Zatim su je presvukli u seljacku odjecu, jer su je nasM u partizanskoj unifmmi. Kad su je prenijeli u selo kuce su jos gorjele, zgarista su se dimila, a tuga se bila nadvila nad selom. Seoski Zupnik se sam uput~io prema Stabu brigade i iste noCi jaVlio o ranjenici. Hida je kao jo!i neki Mostarci i Mostarke, konacno najprije prebacena u Hrvatsku, a potom u Cazinsku krajinu. Nije se mogla pridruziti svojoj prijateljioi iz logora Zori Kesalj na putu prema Hercegovini, vee je ostala kao politicki radnik u Cazinskoj krajini. Radila je u sreskom komitetu SKOJ-a sve do oslobodenja. U tom susretu Zora joj je prieala o pogibiji hrabre Mostarke Radojke Krcmar u Sloveniji. Evo sta je Zora zapisala u jednom svom sjecanju o Rad<:>jki i ostalim Mostarkama i Mostarcima sto su bili u slovenackim jedinicama: •..Qd prezivje1ih drugova i drugarka u slovenaekim jedinicama sjecam se Dobrile Carie, Hide Seferovic, Mire Barakovic, Radojke Krcmar, Fatime Tikvine, Milice SJ.ijepcevic, Husnije Kurta, Ljube Nikolica, Salke Barakoviea, Martina Ragu:Za i Nenada Perotica. Izvjestan broj drugova, medu kojima su bili Zvonko Beltram, Zvonko MiletiC, Dzemal Peco, Mensur Seferovic i jos neki, takoder su neko. vr-ijeme bili u slovenaCkim jedinicama, ali su se poslij-e vratili u svoje krajeve. Posto sam dvadeset dana <Jstal2. u brigadi .... Ljubo Sercer~<, Husntij.a Kurt j-e otiSao iz brigade na Drugo zasjedanje AVNOJ-a, a istoga dana i ja sam iz brigade dodiJeljena za partij&kog radn]ka Sreskom komitetu Partije u Ribnici - kasnije u Sodrazici. 158 Poslije sam odredena za instruktora Okruznog komileta u Ribnici, ali sam stalno nastojala da odr:Zavam vezu, ilii bar da ponesto saznam o drugovima Mostar<>ima koji su iza mene ostali. u Sercerovoj brigadi. Prilikom raznih susreta s kuririma u Sloveniji koju su me poznavali, jer sam bila jedina iz ovih krajeva na terenu Slovenije, saznala sam tuzne vijesti o pog;biji drugova iz Mostara i o izvjesnom broju njih koji su u borbama bili ranjawmi. Tako je, koliko se sjecam, medu prvima bila ranjena Hida Seferovdc, i jednom prilikom sam se nasla s njom u ribnickoj bolnici. Moj ponovni susret s Mostarcima iz Sercerove brigade bio je, koJ.iko se sjecam, 17. decembra 1943. godine. Tada sam bila clan Sreskog komiteta u Sodrazici, i mada j€ bio zapao snijeg i hladno vrijeme, jednog dana rano ujutro sekretar Komiteta me je obradovao vijescu da se moji Mostarci u Sercerovoj brigadi nalaze u jednom selu udaljenom samo tri kilometra od sjedista naseg komiteta. Kao neku vrstu nagrade dao mi je odsustvo od nekoliko dana, onoliko koliko bude boravila brigada tu da budem medu njenim borcima. Selo u kome je brigada bila odsjela zvalo se Kot. ~o, koliko god je bio radostan taj trenutak ponovnog v1denja s drugov-ima iz Mostara, radost mi je bila pomucena jer su prve rij eci koje mi je uputio Gaso Hie~ a s njim i Reuf Zup6eviC, bile: »·Zoro-<~ izgubili smo na8eg Ziju .. .' Za cetini dana sam koliko god sam mogla sa svakim drugom razgovaral.a., a najviSe sam se zadrZala u razgovoru sa Ga.Som IliCem. Cini mi se da je u to vrijeme bio komesar ili komandant bataljona. Pricao mi je da je rukovodstvo brigade >imalo izvanredno misljenje o Mostarcima i Hercegovcima kao borcima u slovenackim jedinicama, da su ih na svakom mjestu zva:ti ~~fest fantije~-<- odlilOni ·momci, ida su im davali odgovorne polozaje. 159 �Sa svim drugaricama iz Mostara u toj brigadi vodila sam duge razgovore. Najvise mi je ostao u sjeeanju posljednji razgovor sa Radojkom Krcmar. Poznavala sam je inaee kao nasmijanu i veselu djevojku punu poleta, a i revolta protiv okupatora. U tim trenucima nisam primijetila da je ta njena vedrina splasnula, ali sjena umora i neraspolQZenja na njenom lieu duboko mise urezala u sjeeanje. Da li je takav izraz lica bio posljedica rijeei koje mi je tad uputila da predosjeca da ce poginuti, da li je to bila njena sjeta zbog sjeeanja na majku, to ni danas ne bih mogla reCi, ali se sjeCam doslov:no ovih njenih rijeCi: 'Zoil'o, ako ostaneil Ziva podi kod moje majke pa joj reci da ona kao majka moze da bude ponosna na svoju kcer jer nicim nije okaljala svoj zivot .. .' Poslije petnaest dana od dana rastanka s Radojkom od nekih kurira iz Okruznog komiteta Partije u Ribnici saznala sam da je Radojka 20. decembra, dakle, odmah po na8em rastanku, poginula.« Dok su se Mostarci i Mostarke borili u Sloveniji Mostar je, 14. februara 1945, osloboden. Tada se u 29. diviziju i u dalmatinske jedinice javilo dosta mostarske omladine, koja je d te kako hila odrasla. Nekoliko djevojaka boraca iz Mostara je poginulo na Ivan-planini, i u Istri. .. Briga o bataljonu u okupiranom gradu To je bilo doba kada su se borci sjedinili sa ilegalnim •pokretom u gradu, kada se desetkovani Mostarski bataljon, Treci bataljon Desete hercegovacke brigade, koji je pripadao Trecoj diviziji, to jest div1ziji Save Kovaceviea, spustio iz brda u okupirani grad na oporavak od pretesk-ih posljedica teske ofanzive. 160 Tada se oko osamdeset boraca odjednom naslo u Mostaru, usred kosmara poslije pete ofanzive, kada su i neprijateljske jedinice, neke razbijene, takoder lutale Hercegovinom i dolinom Neretve, Sutjeske .i Dr>ne, dok su partizanske brigade i divizije probijale obruce uz neopisivo mnogo tragicnih gubitaka. Tada je i Mostarskom bataljonu pripaia teska zadaea da stiti ranjenike kako bi presli Sutjesku ; izbjegli uniStenje. U takvoj situaciji, poslije bojeva, dok jos nije bilo vijesti o tome sta se to dogorulo oko male rijeke, Sutjeske, tadasnji sekretar Mjesnog komiteta Partije u Mostaru Ljubo Bre8an (narodni heroj, streljan 1. avgusta 1943. godine na Ovojcima kodMostara) dobio je iz Podvelezja poruku od komesara Mostarskog bataljona Envera Cemalovica u vidu pitanja da li u tim teskim okolnostima mogu ranjeni, bolesni, izgladnjeli, ogoljeli i bosi borci bataljona da nadu utoCiste u svom grad'l.l. I - da li je Mostar sposoban da prihvati borce, da li su mostarsk~ majke, sestre i bake u stanju da njeguju iznemogle, da li su ljeikard spremni da im lijece rane. Komitet je odr2ao sastanak, i u Podvele2je je brzo stigla vijest da borci mogu naCi potrebno utoeiste u gradu. Oni se ·zatim spustaju u grad u manjim grupicama, po dvojica-trojica, a neki i sarod. Osiguran im je prihvat na vise mjesta. Izabran je i poseban odbor :" ~rigu o borcima, .za njihov smjestaj, ishranu i lijecenJe. Nije to bikllako, jer su u cetvrtoj i petoj ofanzivi bile pokidane gotovo sve ve2le s jedinicama i grad je bio tako reCi odsjeeen. Osim toga, borba se medu gradskim zidinama i po mostarskim sokacima i dalje vodila, ilegalni rad se nije prekidao, sve vise !judi je bilo u spiskovima policije. I o njima su morali da vode racuna Mjesni ko161 �mitet i, naroi\ito, organizaoijcr Antifasistickog fronta zena. Uostalom, na plecima zena hila je gotovo sva briga o prebrani i skrivanju ilegalaca. Povrh toga, trebalo je primiti jos stotinu boraca odjednom, medu nj.ima najviSe Mostaraca, aLi i neSto boraca iz Dalmacije •i juZne Heroegovine koji su se uz put pddru:Zivali Mostarcima od Sutjeske do Podvelezja. Eto u tom trenutku se sav borbeni Mostar bio sjedini~ sa svojim borcima. Bataljon se, posl!ie nekog vremena, ojaCan vratio na teren, na svo]e bar-bene polo2aje. Juna 1943. godane na Vucevu, Nedajnu i drugim popriStima borbe Mostarci se susreCu i bore ra.me uz ra.me sa dalmatinskim, crnogorskim, sandZaCkim, banijskim i drugim jedinicama. Na dan pogibije legendarnog junaka jugoslovenske revolucije Save Kovacevi·ca, komandanta Trece divizije, kojoj je pripadao i Mostarski bataljon, Mostarci su se spustili na samu Sutjesku. U borbi s Nijemcima na Tjentistu Mostarski bataljon je izglllbio 70 boraca. Bilo je to u bici za Kosur. Okrsaj se vodio na mstojanju manje od pedeset metara prsa u prsa. Usred <bitke, u teskoj situaciji, stigla Je vijest da je poginuo Sava Kovacevic .. U jednom predahu bataljon se okupio - prepolov!Jen. Oko stotinu i dvadeset boraca je sa Sutjeske krenulo pre· rna Suborn poto!ffi. Drugog dana pred zoru bilo je ostalo samo njih 70, j-er su Nijemci jedan dio bataljona odsjekli. U takvom trenutku odr2.an j·e sastanak par.tijske organizacije da se vidi sta da se radi. . Odlueeno. je: buduci da jedinica nije u yezi ni sa bngadom, m sa divizijom, ni s V rhovnim Stabom, formiraCe se g.rupe koje 6e djestvovati kao malli odredi u yokre~u, ~ tlm sto ce svaka krenuti prerna SVOffi kra]U - J€T ]€ tu 162 bilo i Crnogoraca, i Dalmatinaca, i boraca iz juZne Hercegovine. Rij eSeno je da se svaka pove.Ze s tamosnjom partijskom organizacijom. Mostarci krecu prema Mostaru. Njih 45. S nj.ima su i Dalmatinci. Ostali se odvajaju: jedni k Bileci, s komandantom bataljona Radovanom Sakoticem, drugi prema Trebinju i Stocu, treCi k Neretvi i Konjicu, Rami i Prozoru. Negdje oko 16. juna 1943. godine, jedne veceri, borci su se razdvojili na platou Ravno izruJ.d Gacka i krenuli na razne strane. Premoreni, .izgladnjeli, s ranjenioima, bez veze s drugim jedinicama. bez hrane, hez ikakvih rezervi. Uz put su se hranill strugotinorn od mlade bukve, liscem, travom, korijenjem, kozlacom ... Bio je to hod pracen nedacama kao sto su iznemoglost, nervni Sokovi, haluciniranje uz uzvikivanje rijeci bez smisla ... Neki su hili napola izbezumljeni. Putem - susreti sa zalutalim ranjenicima i tifusarima. Neki se pridruzuju, pa se opet odvajaju i gube. I pojedini Mostarci su stizali svoje, a neki su lutali pojedinacno tim krajev;ima. Pa i zalutalih pripadnik<" njemackih razbijerih jedinica je bilo po putev.ima, stazama i Sumama. Opasni su bili susreti s njima. I oni su iSli po dvoj.ica-trojica, ne znajuCi ni sami kuda. Mostarci se jednoga dana zaustavise da bivakuju i odmaraju se kraj jednog vrela, u grmlju, kad odjednom Cu se njemaCki govor i dozivanje. Iz skroviSta se vidjelo: na is to v,relo su dolazili j Nijemci i oni, saroo Nijemci nisu znali za njih. Kada 'SU shgli u neko selo nekako su nasli vodica. Bilo ih je ostalo svega 28. Ostali su zaostali i puto·vali sami. Vodic je, medut.im, tu grupu odveo pravo u cetnicki stab Milorada Popovica. Iznurenim borcima su cetnici odmah pokupili oruzje. Cetnicki vojvoda PopoviC im je te veCer.i -obeCao prolaz, Cak im ga je >>ga- 163 �rantovaO«. Ali njegove su namjere bile druge - da onaka iznemogle !jude obeeani cetnicki kuriri odvedu u Fojniou i da ih lama pobiju i pobacaju u jamu. IIi: da ih predaju nevesinjskim cetnicima. Po gustaj magli i kisi grupa kurira ih je prevela preko ceste. Kad je pala ";'.'c, borci su se preko veze dogovorili da umaknu. Vecma nJ.1h, oko 25, dokop.al~· se slobode. Trojica su zaostala ,all su sutradan sustlgh svoje. od .. Nakon dva tri dana borci su stigli u P ve1ezJe. Bilo je to 18 i 19 juna. Kuriri Alija~Ala Kreso i Bor~ Radan spustili su se u grad. Veza Je usp~stavlJena 1 istog dana grupa je usia u Mastar. Medutlm, neki su pojedinacno hili vee stigli, kao recimo, Mehmed Trbonja, a neki su pristizali kasnije. Uk:>pno ~~ u Mo~~ tar vrati1o ·oko osamdeset ;boraca. Nek1 od nJlh su b'h iz drugih jedinica koje su se barile u pe~aj ofanzivi. I Mustafa Temim je stigao sam u Podvelez]e 1 s?ustla se u Mostar. Dabio je odijeLa i bicikl i uz pomoc veze atisao svajoj kuCi, pa odatle opet pa r~paredu, kod Muje Orle na Raljev\nu, gdje je. s .borc1ma odrzavao vezu Ivan Bubas. Ivan mu Je doruo 1 revolver. . Mootarske zene i djevojke su pokazale tada SVOJU pravu vrijednost. . . Poslije pete ofanzive bilo se sakup1lo oko tndeset bOTaca i :na Gatackoj povrsi, na plarum CrvnJU. Uz P':t su borci, putujuci preko sela Oblja i dalje hercegov:ackim brdima, ostajali u svojim mjestima, a mostarc1 su se pribliZavali svom gradu. . .. U toj grupi su se sastale i sestr.e Bi~era 1 S~m1]a Puzic Radojka Vukovic, Zlatkina 1 GoJkova kcerka, i drugi borcl Mostarskog bataljona i jedinic.a. ~k ~u se dogovarali kako da krenu u Most:m fu,doJk:'; Je b1la tuZ:na i odsutna. Nije htjela u grad, Jer JOJ JC C1Jela ~~ rodka vee bila rasturena, a Ziv je ostao. sa?'o brat )OJ Rade, za kaga, medutim, nije znala gdJe Je. OdiuC1la 164 se da pode s jednam svojom drugaricom prema Prozorn. Medutim, nisu daleko stigle. U Jablanici su ih zarobili Nijemci i predali ih ustaiiama. Kad su Bisera i Samija sa jos dvojicam partizana stigle iznad Bijelog Polja,u Podvelezje, nasle su nekog seljaka koji je pristao da ih, za nagradu, najsigurnijim putem odvede do periferije Mostara. Za uslugu im je ur;oeo dio odje6e s :njih i puske, tal<o da "" jedva nekako u svam vinagradu na periferiji grada odjenule Samiju i tako joj pomogle da, pr€ka vrtova, ude u grad i ode svojoj tetki Murti Puzic. Od tetke j e donijela nesto odjece i Biseri da i ona maze da side u grad. Nelmliko dana su se oporavljale. Pojavio se i Danilo BilanoviC, Covjek koji je odrZavao s njirna vezu i brinua se ,da se premjestaju u druge stanave kako se ne bi u j'ednom dugo zadriavale, sto hi mogla da padne u oci neprijatelju. u stanu ~imete Sehovic, ciji je muz Nazif bia clan Pariije, zatekle su se u vrijeme njemacko-ustaske racije u julu 1943. godine. Uz Nazifovu i Kimetinu kucu hila je jedna prazna zgrada. Kad je racija poeela dogovorile su se da predu u nju. Oprezno su :se prije svitanja prebacile pomoeu nekih merdevina preko zida u dvoriste. Da se po prasnjavom dvodstu ne bi vidjele stope, presle su cvijetnjakom dote kuce, ispele se na tavan i tu sakrile. Kad su Nijemci (vecinom kulturbundovci, koji su znali nas jezik) stigli dote kuce, Kimeta, Ramiza Popo i Stoja Palameta, kao i druge zene, pocele su cascavati Svabe i zadrzavati ih uz rakiju i kafu. Tako, srecam, Nijemci nisu ni ulazili u praznu kueu, za koju su im 2ene rekle da je prazna ,i da su se njeni stanari davno odselili. Sutradan je dosla Biser.ina i Samijina majka Habiba. Misled na opasnost ako bi tu uhvatili Biseru i Samiju, rekla je Kimeti: 165 �- Tebi fala, ali sto da ti stradas i tvoja djeca. Ako ce se ginuti neka ginemo zajedno ... Habiba je donijela zarove svojim kCerima i one su otisle u roditeljslou kucu. u njihovoj kuhinji je ispod sporeta bio bunker s poklopcem za ilegalce. U nj se za krace vrijeme moglo do bro sakriti. Samija i Bisera su, odrZavajuCi vezu sa organizacijom, jednog dana docekale Ramizu Kanjc. Ona je za Biseru donijela talijansku of.icirsku uniformu, a takode i za Samiju, i kazala im je da ce se skoro krenuti u odred. Ramiza je, medutim, zatekla Samiju bolesnu od posljedica mucenja u zatvor)l. !mala je visoku temperaturu. Ramiza je tad a odnij ela i Biserino pismo Olgi MarasoviC. Olga je odgovorila da ni Bisera ne polazi s tom, prvom grupom, vee da sa<';eka dok ozdravi Samija pa da krenu s drugom. Taka je i bilo. Ali ta temperatura je spasila glavu i Biseri ;' Samiji, jer da je Samija hila zdrava one bi ·krenule s prvom grupom, koju je vodio Mladen Balorda i koja je stradala nedaleko od Mostarc kad su je napali Nijemci kraj sela Kamene blizu Blagaja. Uskoro su Bisera i Samija krenule iz Mostara. Izasle su preko Carine i Pasjaka. Te nod su sve sijalice na Carini i Pasjaku porazbijane a kod svakog elektricnog stuba stajao je skojevac i pokazivao put anima sto su dolazili i okupljali se u haremu na Carini. Tu se bilo okupilo tridesetak boraca, a dok su stigli do Dobl'ca, sela iznad Mostara, vee ih je bilo oko 50. Svaki borac koji se krio u Mo.staru, a zatim izaSao iz grada, prosao je dramatican put spasenia. Takav je slucaj i sa Berom Arpadzic-SpuziC. Oboljelu od tifusa, bataljon je Beru ostavio sa ranjenicima. Bila je-i bosa; pa joj je komesar bataljona Enver Cemalovic dao 166 konja, a konjovodac je bio talijanski zarobljenik sve do Sutjeske. ' Kod brze rijeke talijanski vodic je ostavio Beru s konjem i izgubio se nekud u metezu. Ona nije lako mogla preci "'ijeku. Ipak je uspjela da prede na Tjentiste, na lijevu obalu Sutjeske. S njom je preslo nekoliko drugarica i jedan partizans Banije. Dogovorili su se da ubiju Berina konja kako bi utolili glad, jer nekohko dana gotovo nista nisu jeli. Nalozili su vatru i koliko-toliko spravili za hranu konjetinu. Na desnu obalu rijeke odjednom su izbili Nijemd. Pohvatali su ranjenike i postrijeljali ih. Jos jedna nesreca: na jednom konju j€ takoder jahao covj€k bez nogu, ali su se i on i konj sunovratili u duboku provaliju. . Grupa iznemoglih i bolesnih boraca, u kojoj je bila i Bera, lutala je sumom. Okrenula je prema Cmoj Gori i stigla u jedno crnogorsko selo. A sta ako su tu cet.nici? Bera je, iako je hila Muslimanka, znala i pravoslavni Ocenas, jer joj je jos prije rata jedna njena drugarica, apotekarka iz Bosanskog Pet~ovca, pokazala kako se molt bogu s molitvom Ocenasem i Bera je to dobro zapamtila. ' Stigavsi u to ocnogorsko selo (moZda se zvalo Vrhnica), naisli su na •cetnicku vlast. Bera se predstavila kao pravoslavka Vera znajuci da cetnici ubijaju Muslimane cim utvrde da ne znaju Ocenas. Kada su i Beru culi i posto je ona dobro izmolila, jedan cetnik rece: - Dajte veCeru, naSa je . .. Uskoro j·e grupa stigla u Glavaticevo, u jednu muslimansku kucu. Bera je domacicu, umjesto s molitvom >>OCenaS..;-<, pozdravila sa >>selamalejC..;..:, jer tu nije viSe vrijedio »OCenaS·« po uCenju apotekarke iz Pet.rovca. Stigao j e jedan prip&dnik ustaske milicije. Domacica mu odmah reee: 167 �- Evo pa.-tizana, ako ih trazis ... Medutim, Beri je, kao Muslimank:i, domacin te veceri ipak dao malo mlijeka, a drugima nije. Bera je poeela dijeliti mlijeko s drugovima i drugaricama iz svoje grupe. Kako ga je ona davala svakom da malo otpije, domaCin Ce reCi: >->VidiS ti komune ... -<~ Tu su svi do hili pomalo pure i jeemene kase i koliko-toliko se okrijepili. Iako su usta8e u nekim selima uspjele da stvore miliciju, seljaci su primali partizane i propustali kroz selo. Nastojeci da se probije prema Mostaru Bera je srela kod Glavaticeva jednu zenu i s njom se dogovorila da, za dobru nagradu, zajedno krenu prema Mostaru. To je hila starija zena. Dala je Beri seljacko odijelo, pa su njih dvije krenule - zena naprijed, a Bera nesto iza nje. Po dogovoru sa zenom, Bera se cijelim putem pretvarala da je gluha i nijema, a zena je pricala kako je rpobjegla od usta8a iz Bo.rca. Tako su stigle do gostionice »VukoSffi'« u Porimu. Ljudi su tada culi pricu 0 gluhonijemoj djevojci i njenom bjezanju od ustasa i saOJaljevalii su je. Brenocile su u Porim•J. Sutradan ujutru su krenule prema Bijelom Polju, ali ih je zaustavio njemacki vojnik. One su pokazale da je djevojka gluhonijema i vojnik ih je pustio da produ. U Bijelom Polju, kod Muhameda Vejzoviea, Bera je poslije tri mjeseca•prvi put jela hljeba. Zatim su se dogovorili da zena ode V·OZOm u Mostar i da Berinoj parodic\ javi gdje se nalazi Bera. Bera se smjestila u porodici Mahmuta Curica u Bijelom Polju. Tu su je njegovali trinaest dana. U meduvrem€nU je -Z-ena javila njenom ocu u Mo:star o Beri, i otac je poslao Aliju Kurta s motociklom po nju. Alija je donio i zar u kome ce Bera doci u Mostar. Izgleda, medutim, da je neko nesto bio primijetio i odao Beru, jer su Nijemci banuli i poceli je traziti. 168 Kad su Nijemci stigli u kucu Bera se vee hila popela na Jedan orah. H1tro je skocila s drveta sakrila se u kukuruzima i tu ootala sve dok Nijemci 'nisu otisli. u zaru, koji joj je donio Kurt; preh<icila se u Vrapcice kod MuJe Alajbegovica i njegove sestre Dulse. Tu 8 ~ prerusila u ciganku koja nosi i prodaje robu po selima. . I tu je, medutim, prijetila opasnost. Iako je hila bhzu Mostara, nije bilo moguce da s te strane ude u grad. ~onovo se m?rala presvuci u seljacku odjecu. a J·~dna o;ema JOJ J€ ·hila vodic do Dabr6a. U Dobrc je po ':JU dosa~ Salko Elezovic, i s njime je sisla u MazolJICe, u nJegovu kucu. U Mostaru se skrivala na vi8e mj est a. Spavala je potpuno odJevena, ]er se dogadalo da policija iznenada bane na vrata. Dok je hila kod svojih jednom su policaJci zakucah .na vrata, ali je ona pobjegla preko vrta k SUSJ€~Ima. No, agenti su i tu doS!i. Pobjegla je k M:v~etl Kres1, 1 to preko zidova, ustava i dvoriSta. Joo Jednom je zakucala policija. Buduci da je iznad 'krave u Mevzetinoj stali bio i neki sjenik, Bera se po~ pela na nJ 1 tu se sakrila. J?.s jednom je Bera bjezala preko basta i utekla k Vas1c;~a. A !u se sklonila zato sto je iz te kuce bilo, u sl_";CaJu nu20de! najlakse pobjeci. Dok je sjedila kod Vasica.!edn?~ Je ~ila obavijestena dace policija i u loJ _kue, traziti LuJzu Oulajevic, te je morala odatle hJe.zati. I zaiSta, te su veeeri ustaski policajci traZili LUJZU, sto znaci da je i partizanska obavjestajna mreza hila na mjestu. Do:livljaji samo jednog •borca, Bere Arpadzic, dovo]Jm s~ da se osjeti sta su sve morale prezivljavati mlade d]evo]ke u borbi i ~ta su sve morale podnijeti da hi ostale zive. S neko.\iko boraca je Bera uskoro izisla iz Mostara u Dobrc, ali je tamo dobila nalog da ponovo side u 169 �grad. Tako je ona po drugi put sisla u Mostar s kurirom Mrganom. Stigli su u kucu Stane i Laze Radisica. u blizini je stanovala jedna stara zena kod koje su mogli da svrate, ali karabinjer je tu bio na· strazi. Bera i Mrgan su bili primorani da preskoce preko jednog zida kad im se strazar, setajuci se, bude ledima okrenuo. Skocila je najprije Bera, a Mrgan za njom a da stra:Zar nije nista opazio. Usli su u grad, i otisli kod Stane i njezine kceri Gane. Prihvatile su ih i sakrile. U oslobodilackom ratu je svaki ad boraca, kao i Bera, doZivljavao i trenutke u kojima je Zivot visio o tankoj niti. 0 tome su ostale nezaboravne price, svjedocanstva. I mlada djevojka Fatima Bijavica bila je, kao borac na Sutjesci, medu onima koji su na zajednickom sastanku odlucili da se podijele u manje grupe i krenu prema Mostaru, jer se racunalo da bi se veca skuplna izmucenih, bolesnih i ranjenih boraca Iesko probila kroz obruce od cetnika, Nijemaca, Talijana i ustasa. Ni tu nisu bili samo Hercegovci. Bilo je i Crnogoraca. Kada su Nij emci izveli jedan od napada paslije tog dagovora, Fatima je upala upravo u grupu Crnogoraca. Posto su dosta dugo pjesacili. drzeci da se udaljavaju od mjesta sastanka, odjednom su se opel nasli na mjestu s kojeg su posli, uz Sutjesku. Vrtili su se u krugu. Ubrzo patom je Fatima susrela nekoliko Dalma~i­ naca, i krenula s njima rprema Volujaku. Uz put su zaklali jednog brava da bi se okrijepili. Kada su izbili prema Borcu, zadrzali su ih cetnici. Trazili su od njih da polaze oruzje. Nika to nije htio uciniti, a cetnika je, opel, bilo premalo pa ih nisu mogli razoruzati. Na tom putu je Fatima ostala sama s jednim barcern iz Jablanice. N a;sli su na neki cetnicki stab, i bili su razoru:lani. Bila je to kuca Laze Bajata. Borac Jab170 lanice kazao je da je Srbin, ali mu nisu odmah vjerovali, a za Fatimu je rekao da mu je rodica. Obadvoje su ih cetnici tukli da m kazali ko su. Borac je pronaSao neku svoju legitimaciju i Cetnici su povjerovali da je Srbin, te su ih smjestili u sobu u kojoj je spavao v lasnik kuce Lazo. U neko doba noei jedan od cetnika je probudio Fatimu (rekla je da se zove Radojka) i trazio od nje da otvori prozor i kaze nekolicini partizana da tu nema nikoga. Fatima je dosla u tesku situaciju jer nikako nije htjela da obmane partizane. Ali partizani su vee bili osjetili da su tu ·cetnici i pripucali su. Cetnici su navrat-nanos istrCali iz kuCe ne znajuCi koliko je partizana u mrkJoj noCi. Naredili su Lazi da Cuva zarobljenike. Kad su izisli iz kuce Fatima i onaj borac su zatrazili od Laze da ih pusti, na sta je on pristao i oni su pobjegli u mrak. U pomrcini su jedno drugo izgubili. Ostavsi sama Fatima je krenula na jug misled da ide ka Nevesinju 1 Mostaru. Svuda gdje je nailazila na sela s cetnioima mobilazila ih je. Ipak u jednom 8elu su je cetnici uhvatili. Ispitivali su je ko je i sta je, pa kako je rekla da se zove Radojka Vasic, komandant je trazio da se krsti i pitao ju je koju slavu slavi. Kako nije znala da odgovori, poceli su je tuci da prizna koje je vjere. Ostala je pri izjavi da je Srpkinja Radojka. Zatvorili su je u kolibu. N acu joj je jedan cetnik donio nesto da pojede, ali ju je i pustio. Fatima je nastavila lutanje zaobilazeCi sela. Jedina je cabanice pitala za put i od njih se obavjestavala o neprijatelju. Kad je izbila na cestu izmedu Gacka i Nevesinja ponovo ]e uhvacena i odvedena u jedan cetnicki stab. I tu su je ispitivali, ali je ana ostala pri prvom iskazu - da je Radojka. Kasnije je, medutim, dosao jedan 171 �ofieir. Procitavsi njenu izjavu pogledao ju je i rekao joj da ona nije Radojka nego da je _Mu~li~!'lh i da je bila radnica u Fabrici duhana, sto Je b1lo 1stma. Fatima je zakljucila da je taj oficir zacijelo bio na sluzbi u· Mostaru i da je poznaje iz videnja. Ali taj komandant je Fatimi ipak izdao propusnicu potpisavsi je kao Blagoje StaniC, komandant sektora. Sve cetni•cke patrole koje su kasnije susretale Fatimu propustale su je sve do sela Kozica, gdie. je iz daljine opazila veliku grupaciju .cet_nika. Zaobisla Je to selo i zatim izbila u selo AladmiCe. Slueajno svrativsi u jednu kucu saznala je da je to kuca Hakije Selke. DomaCin je pozvao sv~g brat_a Edhema i poceli su " Fatimom da razgovaraJU. Ispltivali su je da li je iz partizanske jedinice, da li ide iz pete ofanzive i slicno. Kad im i<; to r~kla, podrob_no su je pitali koje :sve bqrce poz;>.aJe. Pas~<; su se UVJ€rili ko je, zadriali su je u kuc1 kao goscu. Dvadeset dana je Fatima ostala u tom gostoljubivom domu. Jedne veceri Hakija joj je rekao da jesusreo Esada Sabanca i da joj je on ponucio da krene u Mosta;. Snaha lbrahima-lbre Satora joj je dala zar, a Hakijina majka opanke, i ona je krenula prema Gubavici. Na putu su je uhvatile usta~e. Poveli su je u. D?manovice da je predaju NijemCima. J edan od n]lh J~ je, medutim, pustio da pobjegne. Ona se prve noel sakrila u harem i tek sutradan krenula cestom prema Mostaru. Obisla je maltu i preko Opina se spustila u Bjelusine, u kucu Hamida Bijavice. · U Mostaru je promijenila nekoliko stanova za mjesec dana koliko je tu ostala dok se izlijecila i oporavila, a ~tim je prek<J svoje veze Dike HadZiCeve_ .s nekoliko drugova, medu kojima su bili Salko BI]a- vica, Ismet TanoviC i Mersija-Mersq Hasanbegovic opel kroz Bjelusine izasla iz grada i otisla u svoju jedinicu, u Mostarski bataljon. Taka su usli u grad svi borci, oporavl.iali se i poslije ponovo izisli u.odred. Svaki je bio prihvacen i odredeno mu gdje ce stanovati, kad ce se premjestiti u drugi ilegalni stan, a uredeno je bilo i snabdijevanje. 0 svakom se borcu znalo u svakom trenu gdje se nalazi. Okrn}eni stab bataljona s"'stajao se s komandom ceta u basCi porodiee kl>ffiesara bartaljona Envera Cemaloviea: komandiri ceta: Ahmed Pintul i Serif BuriC, komesar Cete Boro Radan, zamjenici komesara ceta Mladen Balorda i Ahmed Sehovic i drugi. Posebni kuriri Mjesnog komiteta Partije prenosili su sv a'kom bnrcu nared be Staba. Neki su se borci poceli pojavljivati na ulicama, u bioskopima, na kupanju na Neretvi iii na korzu. Ali kako je to bilo vrlo opasno, strogim naredbama je to sprijeceno. Pa ipak, nekolicina njih su odbili poslusnast i !egaliwvali se, a jedan od njih je eak postao izdajica. Mostar je izvanredno prihvatao svoje sinove. Magazini za prihvat hrane punili su se svakog dana, i svaka porodica kojoj je to bilo potrebno dobivala je namirnice za borce, koje je skrivala. MaZda je ta hrana bila eak bolja od one sto su tada imali talijanski vojnici. A bila je uglavnom iz njihovih magazina. Pred rasulo Italije demoralisani Talijani su krali i prodavali hranu, tako da je sve - i njihov hljeb, i tjestenina, i pirinac, i marmelada - stizalo u tajna skladista za izgladnjele borce. Za bolesne i ranjene IQorce organizovani su redovna ljekars:ka pomoe i pregledi. To je bilo nesto lakse 173 172 �u haosu kada je Mostar bio prepun _vojske - ustasa, cetnika Nijemaca, domobrana 1 Tah]ana. Bor~i nisu ostajali u jednoj kuCi du~~~ veC s_u svaka tri do cetiri dana prelaziJi U drug1 1legalm stan. Bili su razmjesteni po cijelom Mostaru. To .nepnJa. ·· t e l J niJe, razumiJ"e se ' znao ' jer ~e b10 pogresno· oba. D · vijesten da ih ima samo u tn kv:'-rta: u onJOJ rna hali na lJuci i u Bjelusinama. On ce u tim kvartov1ma preduzeti opseZne racije. . . Stab bataljona je, medutim, zurio da se ;'drav1 borci sto prije izvuku u Podvelezje i da tu sacekaJU ostale. Tako je oko 35 boraca izislo iz grada pnJe. nego sto je neprijatelj saz~o za bat~ljon u ~radu 1 sto J~ izveo raciju. Svi su lZish. naoruzan__I: Jer ]€ MJesnl ko mitet imao nesto sakuplJenog oruzJa. . u odboru za pomoc bataljonu jednu od glavmh uloga imao je sekretar Mjesnog kom1teta. L]ub? Eresan a pomagati su mu vrlo agilna akt1v1stk1~J.a Hamida-Mida Cadra, Ivan Bub as i D:>nilo B1lanov1c .• EreSan je uzeo na sebe Brankovac 1 Carmu, Bubas Za: hum·, Bilanovic Luku i Bjelusine, a Cadra Cermcu 1 Donju mahalu. • .. . Veci broj aktivista bio je odreden da ce_s~e posJecuje porodice u kojima su bili sk;ivam borc1 1 da v1de kako se hrane sta im treba 1 shcno. Hranu za borce su uglavnom prenosile zene i djevojke pod zar·ovima i feredzama. .. • Odbor za pomoC je imao evid.enClJU ~ sve~u st~ se davalo i nosilo, i o tome kome se :r:os1lo, ~ z_ene 1 djevojke su Cesto nosile u nepoznate 1m kuce 1, na:. ravno nisu znale kOme nose hranu. Osim toga, borc1 su se 'radi vece tajnosti prebacivali iz jednog kva;ta u dr~gi uz pom-oC ~>relejnih veza<-<. Tako ne sam9 sto niko od onih koji su borca vidjeli nije znao ko Je on ni lmda ide vee nije poznavao m onog kome ga pre- daje, a taj neznanac je cekao u odredeni sat na odredenom mjestu. Na taj nacin je svaki borac prilikom preseljavanja prolazio preko raznih veza, a na kraju je vlasnik slana bio posljednji koji bi ga uveo u svoj dom. Gestapo je vee bio doznao da se u gradu nalazi bataljon, te je poceo da preduzima opsezne pripreme za hvatanje bor:aca. ».Zilnuo ..< je samo jedan 1od njih - Hilmija Huskovic. Nije bio clan Partije, ali je bio borac i poznavao je !jude u gradu kao i borce. Huskovic nije znao gdje je koji borac smjesten, i samo takvom tajnoscu su spaseni borci kad.a su njemacke jedinice bile blokirale juzni dio Mostara i poceli temeljnu raciju. Partizanska obavjestajna mreza je na vrijeme saznala za raciju, ali ipak ne tako rano da bi je svi borci mogli izbjeci. Oni koji su bili obavijesteni o raciji u Zahumu, Predhumu, Donjoj mahali i na Luci sakriti su se u tajna sklonista, u potkrovlja, a neki su se prebacili preko zidova i plotova i uspjeli da se, na partizanski naCin, »·zabace neprijatelju iza leda..:< i tako se izvuku .. Nijemci su potpuno zaposjeli brdo Hum, obadvije a bale N eretve i brdo prema Podvelezju. Osim ucesca redovnih trupa, i Gestapo je upotrijebio svoje SS-odrede i vojnu Zandarmeriju, tzv. >>feldZandarme<<. Oni su temeljito pretresli kuce, ali nisu mogli u brzini da otkriju i dobra skrivena tajna sklonista. Hvatali su sve muska:rce od cetnnaest godina navise, trpali ih u kamione i odvozili u siroki krug u ju:Znom vojnom logoru. Prema ocjeni oCevidaca, ka- mionima su odvezli blizu hiljadu i po muskaraca i samo jednu mladu zenu. To je bila prava ratna operacija njemacke vojne sile u grad u. 175 174 �Oko juznog vojnog logora postavljeni su m!traljezi na svakih deset metar:": uok:ug. Pr;ma mtask;m dokumentima, ta Je operac!J a pocela nocu, a tek UJUtro su Nijemci pozvali u pom~c ustaske ag~nt<; da_prepoznaju uhapsene, a uz ustaske agente bw 1m ]e tu pri ruci i Hilmija Huskovic. . . . . Uhapsenici su bili poredani u .v.r~tu. Pohca]CJ 1 Huskovic sa gestapovcima su prolaz1h 1spred nJe. Huskovic je upirao prstom u parti~ane i ile~alne radmke koje je poznavao.. Gestapo:'c' su oznacen; od;na~ izdvajali i svrstavali 1h u dvo]ne redove u b.1zm1, all okrenute jedan drugom ledima. Huskovic i agenti su oznacili cetrdeset i dva u~ap­ senika. Odveli su ih u zatvor mostarskog okruznog suda koji je bio preuzeo Gestapo. Odmah je sprove: dena' istraga. Sutradan su Nijemci pmtili dvadeset 1 dvoje, one, valjda, za koje pisu imali nikakvih d~ka­ za a d vadesetoro su zadriali u zatvoru. Medu ov1ma je 'bio i nj"ihov pomagac - Hilmija Huskovic. Medu uhapsenima se ipak naslo sedam boraca Mostarskog baJtalj-ona. I jedna izvanredno hrabra mlada zena Radojka-Raca Gnjatic-Ivanisevic, junakinja koJa je tada kao i mnoge druge zene prije i poslije toga, osvjetu;_la obraz svom gradu, Mostaru, herojskim drianjem. Raca j e tada imala dva~eset i cetid godine .. ~o: dena j e u radnickoj parodic!. Otac ]OJ Je bw kro]ackl radnik. Radojka, koju su svi zv~ ~ca, sVTs~la i.e osnovnu SkoLu i dva razreda vecernJe trgovacke skole. Pred rat ju je komunist NikoJ<: Abramovic uz:'o da uci zanat u prodavaonici tekslllne fabnke »EHk". u Mostaru. Radojka je iSla u Radnicki dom, na teca] esperanta, ucestvovala u demonstracijama i strajk?vima u URSS-ovim sindikatima. Racin brat VOJO b10 176 je pekarski radnik, inaCe sekretar sindikata ZiveZara u URSS-u. Raca je jednog novembarskog dana 1941. krenula, preko Nevesinja, u partizane i postala horae Mostarskog bataljona. I njen brat Vojo bio je u toj jedinici. Zajedno su se borili i na Sutjesci. I drugi brat Mica je bio partizan. Poginuo je kod Travnika. Kada su se borci Mostarci vracali sa Sutjeske u Mostar i Raca je ostala izvan grada, u jednoj grupi koja je htjela da pode prema Dubravama, ali nisu uspjeli da uspostave vezu. Tako se ona javila svom rodaku, Slavku IvaniSeviCu, u seocetu LakiSevini. On joj je donie hrane i seljacko odijelo, ·!l" se ana preobukla i sisla u Ukisev1nu k tom rodaku. Odmah je javila u Mostar da je kod Slavka. Njena sestm Smilja je ubrzo dosla u Lakisevinu. Izisla je iz Mostara s jednom grupom, toboze da beru kajsije u vocnjaku izvan grada. Tako je Raca sa Smilj-om i tom grupom usia u grad. Racino hapsenje je u stvari jedan tragican slucaj. Evo o cemu je rijec. Boravila je u kvartu Luka, u kuCi Bakarica, koju je zakacila racija. Kad su Nijemci upali u tu kucu zacijelo ne bi Racu ni poznali ni uhapsili da su je nasli u krevetu. Vee je bila legla, u spavacici, kad su gestapovci stigli blizu Bakariceve kuce. Ali Raca je pomislila da je sigurnije ako se sakrije u podrum, pa je, onaka u spavacici, brzo sisla dolje i sakrila se. Ali gestapovci su i tu dosli. Cim su je vidjeli u podrumu, i to u spavaCici, bila im je sumnjiva i uhapsili su je kao jedinu zenu medu uhvacenima. Tako, u spavacici su je doveli u juzni Iogar s ostalima. Huskovi<': je ina nju upro prstom, jer ju je znao iz bataljona. Gestapovci su mladu Zenu izdvojili i poslije prvog Huskoviceva prepoznavanja !judi, odveli su je pred vrstu 177 �poredanih muskaraca i zatrazili od nje da odaje borce komuniste. Bilo je tu jos boraca i ilegalnih radnika koje Huskovic, medutim, nije poznavao a Raca ih je znala. Ali hrabra zena je uspravno i odlucnim korakom isla ispred stroj a, svakog pogledala u oCi, ali ni trepnula nije a nekamoli da je koga odala. Dvaput su je gestapovci natjerali da prode ispred stroja racunajuci na uspjeh, ali Raca je prkosno sutjela. Razbjesnjeli neprijatelji su porazeni. Stali su je tuci. Na kraju su je grubo dohvatili, bacili u kamion. i odvezli u zatvor. Uhapsenici, medu njima i jedna zena - partizanka Raca, ubrzo su strijeljani na Mostarskom blatu. Nijemci su i Huskovica ubili kad su ga potpuno iskoristi!i i kad vise nije imao sta da im kaze. Kako su borci bataljona - sto do tada, sto kasnije - najvecma vee bili izisli iz grada, bataljon je ubrzo toliko ojacao da je, u konjickom kraju, osnovan i odred. Sarno tezi ranjenici i bo!esnici su ostali u.gradu. Neki od njih su se zadrZali i po tri mjesec.a, do ozdravljenja. I svi su bili na brlzi hrabrim Mostarkama. Snabdijevanj~ borackih porodica i ilegalaca Narodnooslobodilacki odbor prikupljao je novae, hranu, obucu i odjecu i redovno dijelio porodicarna Ciji su hranitelji bi!i u partizanima, odnosno onim porodicama koje su izgubile svoje hranioce, koje se same nisu mogle ishraniti. Pomoc su primali i ilegalci, zatim mnogi zatvoreni drugovi, a Cesto i drugi borci u mostarskim zatvorima. Tako je bilo i ljeta cetrdeset i trece, kada se u gradu bio zatekao bataljon. U to vrijeme je pomoc u hrani i novcu primalo oko 200 porodica. 178 Hrana je dijeljena na poseban naCin. U viSe duCana u kojima su se prodav.alE mrSave namirnice boracke porodice su dobivale odredene kolicine hrane koja je tim radnjama dostav!jana iz posebnih tajnih skladista. Trgovac-saradnik ilegalnog pokreta imao je posebne >>Znake-<< na osnovu kojih je mogao dati ,fasung«. Ljudi su dolazili s ceduljicom iz koje je mogao procitati nesto samo onaj ko je znao sifru, ili su dolazili s odredenom lozinkom. A svi su se i poznavali. To je snabdijevanje bilo mnogo boije uredeno nego snabdijevanje ustaskih cinovnika u]>oliko oni nisu nabavljali robu iz sverca ili ako nisu sami Svercovali. C!anovi odbora za pomoe u pocetku su sabirali: priloge u hrani. Ponesto su kupovali od talijanskih vojnika i na razne naCine se dovijali da nabave hrane. N.a primjer, nabavljac koji je radio za Nijemce i nabavljao im >>na veliko-<< u sjevernim krajevima zemlje krompir, pristao je da odvoji, recimo, 2.000 kilograma za te ilegalne >>aprovizacije-<<, i on je to rado Cinio aWi za novae. Na kraju j·e na taj naCin kupnvao jo~ veCe ikoliCine na•mirnka, koji bi ·na mostarskoj Zeljeznickoj stanici ilegalno bili prihvacani, a roba bi bila odvezena u tajna skladista. To se placalo iz sakupljene pomoci u novcu. Taka je radio i nabavljac za Fabriku duhana. Kad bi na zeljeznicku stanicu stigli vagoni s hranom odvajalo se dvije iii tri hiljade kilograma krompira 1li Zita i prevoZ€no u radnju, recimo, Bejde KovaC, a ana je taCna znala kamu Ce kaliko od toga podijeliti. Jedino niko nije primjecivao da neki koji dolaze da prime namirnice uopSte ne -plaCaju robu. Zato je trebalo i paziti da to niko ne vidi. · U svojoj maloj piljarskoj radnji na Carini Bejda i Avdo Kovac taka su za vrijeme rata radili. A o tome kako je to is!D najbolje je da prica sama Bejda: 179 �,u toku rata drzala sam malu piljarsku radnju na Carini. Muz Avdo mi je u to vrijeme radio kao obucar u oruznom skladistu sjevernog logora. Bio .i e organiwvan u jednoj grupi radnika koja .ie imala zadatak da iz tog skladista dize sve sto je vrijedilo za odrede. To su uglavnom bile cipele, kaisi i meci. Kada je iz oruznog skladista jednom izneseno vise materijala (to je bila akcija koju su izveli MehmedMeho Trbonja i Hasan Zahirovic-Laca, docnije narodni heroji, :i joS n~ki), svi radnici, ·medu koj•Lma i moj muz Avdo, bili su otpusteni s posla. Tada je i Avdo poceo raditi u nasoj piljarskoj radnji. Ja sam bila povezana sa Dikom Hadzic i Dilom Hakalovom. Dika je sakupljala na Carini pomoc u hrani i drugoj robi i donosila meni da sakrijem. Avdo i ja smo takoder prikupljali hranu, uglavnom brasno, so, grah, grailak, ali i duhan, papirice i ostalo. Odlazila sam i u Gabelu te kupovala iii zamjenjivala druge artikle za psenicu i kukuruz. Tamo bih zito samljela i donosila opet u Mostar. Hranu je donosio kod mene i drug Teofik Demirovic. Kad bi se dosta nakupilo obicno bi dolazio neki covjek u seljackoj odjeci s konjem i pismom od Envera Cemalovica. N atovario bi to i iz moje radnje odnio u odred. Za sve vrijeme rata smo uglavnom to radili. Do 1943. godine bila sam stalno u vezi sa Dikom Hadzic, a poslije sa Sulom Huseinagic·em. On mi je tada davao zadatke. Preko Avde i mene je trazio da nabavimo Cak_ i piSto~je i Cizme, za koje je on davao novae. Mi smo u nasoj radnji od Talijana kupovali .sve Sto bi nam Sule tra:Zio. Osim toga, imali smo zadatak da dijelimo zivotne namirnice porodicama i"iji su hranitelji u partizanima. Dogonio nam ih je iz snedicije radnik Ahmed Tri"alo, a jednom je krompir 180 dotjerao Osman Kulak-Migalo. J a sam licno izdavala namirnice por:odicama.(<, U Bejdinoj kuCi su odrZavani i sastanci Zena, a i muskaraca posebno. Donosili su i letke. Taka je jednom Ante Zelenika dao Bejdi 50 letaka i tri proglasa. To Je trebalo sto prije da podijeli njen muz. Uspio je da rastun 15 komada, a 35 je ostalo u kuci. »Tada je talijanski policajac upao kod nas no srecom ja sam letke koji minut ranije bila dala O~ma­ nu Kulaku, da ih 'akrije.. - prica dalje Bejda. Prije pete ofanzive iz moje kuce je otis]~ u partizane osam boraca. Pribavila sam im cigarete i druge sitnice za put. Neko je u prolazu vidio tu grupu drugova 1 sutradan smo bili prijavljeni policiji. TraZili su mog.a muia i prijetili da ce ako ga ne nadu mene odvesti. Iza.Sla sam iz kuCe plaCuCi sa C:etvoro male djece, i viSe me nisu dirali. Avdo se bio sakrio u dZamiju, u mrtvaCki sanduk, i ostao sve do duboko u noC. Tada je Mehmed-Meho Dzinovic doveo Avdu svojoj kuCi, u kojoj je, sakriven, deset dana stanovao. POslije sam ja otisla agentu zvanom Kum, odnijela mu rakije, pirinac i kojecega drugog. Molila sam g.a da mi postedi muza. Obecao mi je da ga nece dirati, i tako smo opet daUe mogli oprezno raditi.« Gotovo na isti nacin je stajala na raspolaganju Odboru za pomoc i mala piljarska radnja Fahre i Salke Kajtaza. Fahra prii'a: ».Za vrijeme rata su u naSoj radnji Cuvani bilteni i druga stampa, koju smo primali i davali dalje nasoj vezi, prijateljima i sig.urnim poznanicima. N ajviSe sm~ radili oko pribavljanja hrane za ileg.alce i partizanske porodice. Kupovali smo je, osobito so, loj, braSno i marmeladu, i sve je to otpremano naSim borcima . U godini 1943. ou ponekad odr:lavani sastanci u mome stanu. Te se godine kod nas sakrivao partizan Mehmed-Meho Arap. Zadrzao se sedam dana. lSI �Odbor za »Narodnu pomoc« imao je nekoliko punktova u gradu. Jedna od njih je bila u radnji Aise i Mehmeda-Mehe Cumurije. Do kraja 1942. godine Cumurija je dr2ao radnju, a od tada je presao u radnju Halida Kudre za pomq<Onika. Ta je radnja nabavljala robu za Nijemce i Cumurija se time koristio da nabavlja za partizane. Uz nekoliko takvih radnja bilo je i magazina u kojima se hrana spremala. PaSana, majka narodnog heroja Ahmeta Pintula, cuvala je takvo jedno skladiste. Imala je stalu i kravu, a na tavanu stale je napravljen bunker maskiran sijenom. To skladiSte je bilo dosta slabo skriveno. Pa8ana ga je na rizik Cuvala za sve vrijeme rata i nikad nije otkriveno. Odbor je uglavnom pronalazio radnje i magazine na pogodnim mjestima, ondje gdje se moglo nesmetano i na zgodan nacin ulaziti. Sarno mali broj najpovjerljivijih !judi znao je za ta tajna skladista robe. Roba je iz grada otpremana dijelom uz pomoe Podvele2ana, koji su silazili s konjima kao da sebi gone hranu, a dijelom i preko nekih veza, kamiona. Na primjer, jedan kamion njemacke organizacije >~Todt<"< povremeno je partizanima prevozio robu tajno. Nabavljac i sprovodnik kamiona Vlado Ivanisevic bio je ubacen na taj polo2aj, a i vozac je bio saradnik oslobodilackog pokreta. Iz jedne radnje u kvartu Luka preko puta mosta zena koja je u njoj radila javi se Suli Huseinagicu i dobije pismenu doznaku sta i koliko da otpremi, kao i lozinku. K.ad bi kamion stao pred radnjom, ona je upitala Vladu: - Ides li do Carskih vinograda? -Idem!- odgovorio bi Vlado. - Mogu li natoyariti i sjesti? -Mazes! Uslijedio je ut<>var. 182 K.ad bi pun kamion stiga<> na Gubavicu, u selo i na brdo · juzno od Mas tara, Vlado bi dao ugovoreni znak trubom. Partizani bi se pojavili i primili robu. Kasnije je taj kamion zapaljen, nabavljac i vozac su <>tisli u odred, ali je jedan drugi kamion, takode vlasnistvo organizacije »Todt<<, posluzio dalje za taj prevoz. Narocito je bilo vazno n~>bavljanje sanitetskog materijala. Izvori su hili civilna i vojna bolnica, sve ambulante i, narocito, gotovo sve mostarske apoteke. Najbolje je tada pos1uzila apoteka poznate mostarske porodice Sotrica, u kojoj su radili Milena-Mena i Risto Sotric i V uko Culajevic. Kako su sve troje snadbijevali svoje veze, Mrilena jedno vrijeme nije znala da daje i Risto, a ni Rsto ni ona nisu znali da daje Vuko. Talko ,in v;uko nije ·znao za nj1h. Osim o krupnim akcijama radi nabavke sanitetskog materijala, a rijec je o smjelim provalama, Sefika Resulbeg<>vic zna kako se cijelu godinu dana donosio takav materijal iz kuce Hasana-Hase Mesihoviea i njegove zene Sabire U kucu sefa V<>jne muzike Politea gdje se pakovao u sanduke od marmelade a onda bi ga SuCrija LaliC, ZeljezniCar, prevozio voz~m do Pop<>va polja. Seflka bi donijela paket pod za.Stitom zara, s »pecom« preko lica, i rekla bi njegovoj Zeni: >>-Poselami SuCriju, ovo je za njeg.a<~. Sef-ika nije vidjela Sucriju miti on i njegova zena nju, a to je trajalo punu godinu. Relejne stanice oko grada Organizacije p<>kreta se nisu ogranicile samo na zene u gradu vee je rad bi<> prosiren i na zene u mnogim selima u mostarskoj ok<>lini. 183 �Vazna relejna stanica je bila u Zitomislicima, gdje je Zorka Simic radila prije rata, kao i Cvija Micevic, koja je bila clan SKOJ-a, a zatim i clan Partije. Cvija je vrlo marljivo organizovala omladinu. Cak je ilegalno osnovala i radnu brigadu radi pomoci porodicama bez muskih glava ciji su domacini i sinovi bili otiSli u odred ili su ih ubile ustase. Organizovala je i pletenje carapa i dzempera za borce. Ipak je najvazniji Cvijin posao bio prihvatanje ilegalaca iz Mostara i njihova sakrivanje u selu, kao i prenosenje poste i prikupljanje obavjestajnih pactataka. Sa Mostarskog blata silazila je u Mostar Dulsa SalCin i u cetvrti Zahum prisustvovala sastancima i odnosila u sela biltene. Iz Pijesaka je kurirka na vezi s Mostarom bila Zejna Rahimic. Iz Jablanice su kuri.-ke bile Habiba Cilic-Beribak i njena sestra Hatidza. Zajedno su odlazile u Mostar i javljale se mostarskoj omladinki Naziki-Nazi Mrkonjic, koja bi im dala paket biltena i letaka u kuCi njihove sestre Hajre, udate u Mostaru. Hatidza bi letke i biltene razvila i omotala sebi oko struka i taka ih prenosila u J ablanicu. U selu Buni kod Mostara Mukelefa Hadziosmanovic, clan aktiva SKOJ-a, takoder je bila kurirka. Radila je na prostoru od Bune do Malog Polja. Posta je na mostu na rijeci Buni bila straza, Mukelefa bi donosila rna terijal tih pet kilometara, do mosta, ali kada bi priS!a blizu mosta predavala je materijal svojoj osmogodisnjoj sestri, koja je isla uvijek s njom. Dijete nije bilo sumnjivo, lakse je prolazilo, i tako je to islo sve dok .Mukelefa nije otisla u odred 1944. godine. 184 Zanimljiv zadatak je izvrsila i Radojka Kuzman iz Pijesaka. · Oblasn~ komitet KPJ za Hercegovinu javio je Mjesnom kom1tetu KPJ za Mostar da se pobrine za izlazak. 1z Mostara popularnog jugoslovenskog slikara i karllk~turrste Pj:er:a Kr<ZaniCa, koji S·2 iz Beograda sklomo u_ Mo~~r ...Krio se u kuci Nevenke Dragic. PJer Je b]ezec1 1z porusenog Beograda stigao do Mos!ara, zatim je otisao dalje prema Gacku, ali se vr~t10 u Mostar i tu duze ostao. U Mostaru se sastao s Jedmm od svojih prijatelja, pjesnikom Hamzom Humom, koj_i je imao kucu u obllinjem selu Cimu. S Hamzom Je Pjer proboravio u tom selu vise mjeseci, dok nije krenuo na oslobodeno podrucje. 185 �U FABRICI Partijska organizacija Mostara veliku paznju J?Oklanjala je zenama i djevojkama Fabnke duhana 1 u mostarskoj Duhanskoj stanici, kojih je bilo nekoHko stotina. Stvorene su uzorne organizacije Partije, SKOJ-a, masovna zenska organizacija - AntifasistiCki front Zena i ~>-Narodna pomoC<<, One su postojale i prije rata, ali su u ljeto 1941. omasc;v:jen~ i o~aeane, pos!ije cega SU preduzima]e razne V]€Zhe 1 kUSTI]€. Prema sjecanju Marice Cvitkovic, neke clanice kolektiva su bile nijemi svjedoci prvog okr8aja, kada je bombu bacila Zlatka Vukovic. Sasvim slucajno su toga dana clanovi Partije i SKOJ -a iz Fabrike duhana do bile nalog da se po izlasku s rada okupe na luckom mostu i da svaki ponese nesto za jelo, bar malo hljeba ako nista vise. Izgledalo je da ce se poci na iz;""s~nje nekog ~datka nekud dalje, izvan grada, a b1la ]e to u s~va~1 pro-: vjera, ispit da se vidi da li ce svi doci, ko ce 1zostatJ ili kasniti - mala ratna vjezba. Svi su izisli na most, ,tacno prema uputstvu organizacije, kao da setaju djevojke s momcima. Cu!i su se pucnji nedaleko od kuce Gojka Vukoviea, koja se nalazila nedaleko od mosta. Nast~la je trka ustasa ulicama. Svijet se uznemirio, sklan]ao sa ulica ili pak izlazio na ulice i okupljao se da vidi _o cemu je rijec. 186 Na mostu se, u toj guzvi, pojavio jedan od partijskih !judi iz fabrike i saopstio radnicima i radnicama da se mogu raziCi kuCama. Veliku pomoc organizaciji u toj fabrici pruzila je Slava Balac, radnica porijeklom iz komunisticke porodice predra tnih aktivista u radnickom pokretu i cl;m Partije, zena koja je i prije rata radila u Duhanskoj stanici. Ona je jedno vrijeme ,prekiinula da radi, ali se u novembru 1942. godine ponovo zaposlila. Jedno vrijeme je hila jedini clan Partije u Duhanskoj stanici, koja je hila odvojena od Fabrike duhana iako su zgrade stanice i fabrike u istom dvoristu kruga. Slava je osnovala partijski aktiv u stanici, pavezan s partijskom organizacijom u faorici, Iskustvo iz predratnog Clanstva u Partiji mnogo joj je koristilo, a i to sto nije hila poznata policiji. Svakoj zeni i djevojci Slava je prilazila pojedinacno i politicki radila s njima. Ponekad je uspjevala da pridobije i radnice seljanke, ko.ie su samo po nekoliko mjeseci radile u stanici, u vrijeme kampanje predaje i prerade duhana. No dogadalo joj se da duze vrijeme radi s poneumm od djevojaka i da joj ona ipak izmakne i prede na ustasku stranu. No Slava nije dozivjela da je neka od tih radnica prijavi ustasama zbog njenog pricanja. Juna 1942. zapaljeno je veliko skladiste duhana. Pozar je izbio u jednom magazinu gdje je bilo stotine vagona duhana. Danima je vatra tinjala, jer presovani duhan u listu kada je u balama sporo gori, a nije se moglo gasiti zbog sabotaze na vatrogasnim uredajima. u gasenju su ucestvovale ustase, domobrani i Nijemci, ali uzalud. Izgorjelo je vise od dvadeset vagona najfinijeg duhana. Doduse, posto je utvrdeno da radnice nisu krive za poZar, sve su puStene. 187 �U fabrici se tacno znalo ko je ko. Medu 120 radnica Sezdeset i dvije su bile prisno vezane ia organizaciju, a jos oko trideset njih je dav~lo od sva~e place redovno prilog za »Narod~u pomoc«. U partlJskoj organizaciji ih nije b1lo mnogo, 1 sastav se mtjenJao kako su !judi hili ;tgrofuvani i prim?r~vani da se sklone iii bi bili hapsem. SKOJ )€ na]Vlse omasovljen 1942. godine, kada se za fabriku tra.Zila nova radna snaga. Po nalogu Partije zaposlile st.i se neke skojevke ucenice srednjih skola i tada ·ih je bilo ukupno dvadeset i pet. U Duhanskoj stanici je sezonski radilo i po tri do Cetiri stotine 'radnica, veCinom sa sela. I medu nj i~~ je pronalazena poneka koja j~ pristala da se bo~t 1 pomaZe, ali su one bile man]e o~raz.<:wane r.a~!11ce, od kojih su pojedine bile pod ut)eca]em reltgt)e, a neke i pod rukom ustaiia. I u f.abrioi 'i u stanici ustaSe su ,ima1e sv,ojih .Jjudi, i u :samoj upra;vl i na Celu tili ustanova. Komunisti i skojevci su, medutim, uspjeli da stvore preciznu organizaciju rada za pokret. Na prvom mjestu, posto je fabrika radila direkt.~o za IstoC-ni front, izvedene su tihe sabotaZe, na v1se naCina. Najteze je bilo uspjeti da rad_nice proizvod<;, ~o 30.000 cigareta svaka, jer su one sto su bt!e V]estt)e mog]e da upakuj-u i otpreme i po sezdeset,, pa. i j)O sedamdeset pet hiljada cigareta na dan. Posto 1m Je zarada zavisila od · uCinka, nij e bilo lako pnct 1m i uvjeriti ih da treba manje da rade. Pa ipak: uglavnom se uspijevalo, i radnice su Zrtvovale vecu _za;adu. Ali to su ustase lako prozrele pa su na kl]ucna ·radna mjesta postavili svoje povjerljive radnice, kojima je ubiljezavano da su uradile vise nego s_to su zaista proizvodi!e samo da one druge nat.JeraJU da 188 prebacuju norme. Poku8avalo se i prijetnjama. Direktor fabrike je odrfuvao i posebne sastanke i pri" jetio govoreci da je fabrika duzna da salje stotinu devedeset i pet miliona cigareta na Istocni front, a da »komunisticki banditi« to sprecavaju. Kvarenje masina, sipanje pijeska u njih i sitnog stakla medu remenje cinilo je svoje. A kada je stigla ]edna nova masina radnici su dugo otegli montatu a. ~ati~ kad je hila spremna za puStanje u rad, izva~ dllt su lZ nje neke sitne dijelove i ona nije proradila. Tek poslije reklamacije fabrici, rasklapanja i ponovnog sklapanja masina je proradila, ali je prekid bio dosta dug. Masine su i kvarene namjerno, ali samo one na kojima su radile radnice sto su bile naklonjene ustaSama. MaSine naSih radnica, medutim nisu kvarene jer bi radnice bile uhapsene. No i be~ toga uvijek je bilo dosta masina na opravkama, i to dugotrajnim. Posebno je dobro bilo organizovano iznosenje lijekova i sanitetskog materijala iz fabricke ambulante. U njo_j je radio clan Partije Mujo Kapetanovic, radnik koji je odmah po dovozu posiljke lijekova javljao o tome rukovodstvu Partije. I odjednom bi se mnoStvo radnica »razbol,ielo-« i traZilo pomoC u amhulanti. Pisani su, naravno, recepti svima >>bolesnima-t-t i posiljka lijekova bi »planula«. Recepti prema koji~a nije bilo lijeka u toj ambulanti predavani su organizaciji da bi se na njih uzeo lijek u apoteci u gradu: Sve radnice bi primljene lijekove u toj ambulanti odmah predavale »vezi«, a potom bi lijekovi hili iz iabrike izneseni pod sjedistem fabrickog sluzbenog automobila, Sto je redovno omoguCavao fabriCki Cinovnik Fadil Kurt. Na isti naCin su otpre.mane iz fabrike i veCe poSiljke cigareta. »Dizanje« cigareta bilo je dobro organizovano iako ni to nije bilo lako, jer su osobe koje su 189 �pregledale radnike Cinile premetacme c:'k i kad se islo u zahod. A kad se napustala fabnka cesto su. rad: nice svlacili do gola ako je bilo ma kakve sumn]e, th samo »·za probu-«. ,· Zato je medu pregledacima trebalo pronact bar jednu osobu koja ce posiljke prepust;ttt. Za to Je odredena Mida Cadra, partijski funkciOner u fab,;:1c1. Trebalo je da pronade bar jednu takv~ pregl<=<;~acteu. Uspjela je. Dogovorila se s jednom postenom zenom, Bulsom Biseevickom, ; ona je pristala da kad pregleda radnike po potrebi >>zatvori oCi. . . , da ]OJ ruke; ako napipaju cigarete prilikom pretresa, to ~I?-e os]ete«. Stavise, Mida je svakog dana kazivala Bulst ko)a radnica koliko cigareta nosi za borce u odredu, ~er J€ trebalo osigurati da preko te veze druge radmce ne tznose cigarete za sebe. Cigarete nisu izno5ene iz fabrickog kruga .odmah po pregledu. One su slagane na od~ed~_;wm m]es~u, a Mujo Kapetanovic ih je opet pod s]ed1st~;n fabrtc~og automobila prenosio u partizansko sklomste, u ducan Ahmeda Demiroviea. U januar.u 1943. godine radnica Fabrike duhana Marica Cvibkovic slavila je rodendan. B1lo se. okup1lo viSe njenih drugarica i drugova iz ZaJ;uma, ~dJe. l". o':a bila sekretar SKOJ-a. Jedan mlad1 clan pr!ffi1J~tlo ]€ kod Marice na vidljivom mjestu nekakaV: tekst 1Z Btltena, pa joj je uzgred rekao da je na]bO!Je date. stvari, ako joj ne trebaju, nekom odnese 1h da spall. Nakon dan-.dva Marici taj sav]et pade na pa;net, i ona uze da pogleda sta joj ne treba. i da spal]UJe: Pronasla je i jedan spisak omladm~t 1 o~lad~n~ca.'. 1 ucini joj se da je i to opasno drZatl~ a post~ ]OJ.. nt]€ bilo potrebno - j to je spahla. All Jed~;' matertpl o istoriji Komunisticke partije Jugoslav1]e, ptsan rukom (ne njeriom) poslije dva dana ponese u fabnku da ga nekom preda. 190 Na glavnom ulazu u krug f.abrike Maricu je iznenadila usta.ska policija. Pretresla je radnice, sto nikada do tada nije cinila. Marica nije imala kud. Nasli su joj materijal u njedrima, jer nikako, ni na koji nacin nije mogla da ga sakrije ili baci. J edan od ustaskih povjerljivih !judi u fabrici uze papire i odnese ih u fabricku direkciju, a ubrzo potom su Maricu odveli u direktorovu sobu. Tamo su bili sef policije Roko i jos dva talijanska oficira. Roko je odmah poceo ispitivati otkuda joj materijal. Marica, inace vrlo otresita i hrabra djevojka, kao s nokta mu odgovori da joj je to podmetnuo taj ustaski fabricki povjerenik. A imala je i dobre podatke protiv njega, jer je prije rata bio rezimski covjek u finansijskoj strazi, pa je, iako je bio Hrvat, eak iiiao na Oplenac da se pokloni kostima kralja Aleksandra nakon marseljskog atentata. - Ovaj covjek, koji je to meni sada podmetnuo - rece Marica policajcu - zeli da se varna ulize, a prije se kao Hrvat klanjajuci se moStima kralja Aleksandra ulagivao kralju Petru. Sada mu je potrebno da se varna dodvori, i podmetnuo je ovo meni, Cime hoce da osvoji i vase povjerenje. Ja sam postena Hrvatica i on j e bas mene nasao da me optuzi kod vas. Ta odbrana nije »Upalila«. Agenti Trbonja i CvitanoviC su odv-eli Maricu u zatvor. Sve radnice i radnici Sto su bili prisutni iziSli su bez rijeci, nijemo, i ispratili mladu i lijepu djevojku tuZnu, jer nije bilo sigurno da Ce se Ziva vratiti. U policiji su Maricu pretukli. Uhapsenice su je polijevale vodom nekoliko puta ,; dovodile svijesti. Ma- 191 �rica je ostala pri prvom iskazu - da joj je materijal podmetnut. Upucena je u Sibenik, na ta!ijanski sud. Odveli su je u transportu koji je sveeano iz Mostara ispracen. Osudena je na tri godine robije. Ustaska obavjestajna sluzba je na svaki nacin nastojala da prodre do rukovodstva Partije u fabrici. Narocito je pracen rad Mide Cadra. Direktor fabrike je cak pozvao njenog polubrata i zaprijetio njemu i cijeloj porodici da pripaze na nju. Prema policijskoj od!uci, Mida je tada napustila fabriku. Izgleda da je ustaska policija pratila neke ilegalce, i jednog dana je policijski kombi »<:rna marica« stao pred Hamidinom kucom. J edna zena iz susjedstva, medutim, vidjela je vee izjutra toga dana Midu kada je nekud otisla. Iz naklonosti prema borbi ta obicna zena, Midina susjeda, smatrala je svojom dufuos6u da hitno nade nekoga, bilo koga, ko ce Midi javiti da je u kuci cekaju usta5e. Susjeda nije bila povezana ni s kim u pokretu, ali je znala jednog djeeaka koji je poznavao Midu. Kao bez duse je potreala da ga trazi. Srecom, nasla ga je, kazala mu da Midu cekaju usta5e i da je mora naCi i o tome je obavijestiti. Djeeak, koji je imao dvanaest godina, pojurio je da trazi Midu po gradu. Uspio ju je pronaCi i 'Sprijeciti je da ide u svoj stan. Tako se ustasama izjalovio taj pokusaj da je uhapse. Mida se odmah prebacila u jednu znanu joj tajnu partijsku bazu u Hadroviea basti. Tu je tada bio Dzemil Sarac. Pomogao joj je da 'Se skloni iz Mostara u Capljinu. Kuriri su proveli Midu do sela Rodoea, odakle je odvedena vozom u Capljinu. Tu je susrela Olgu Marasovic. Mida se zatim jednom njemackom vojnom kompozicijom vratila u Mostar. Opet je otisla u bazu iz koje je krenula. U njoj se ponovo sastala sa Olgom, koja joj je predlozila da pokusa da ostane u Mostaru. Ali kako ju je gonila policija, dogovorile su se da ipak ide iz grada na oslobodeno podrucje. Stigla je u Jablanicu. Nasla je Omera Keviea i uz njegovu pomoc otisla dalje, u prozorski kraj. Olga je produzila u Vrhovni iftab, koji se tamo nalazio, a Mida je astala kao politicki radnik u Ramskom partizanskarn odredu. Tek u novembru 1944. godine, pred samo oslobodenje Mostara, ustase su uspjele da pohapse vise radnica i radnika iz fabrike koji su im bili sumnjivi. U to se umije8ala i vjesta obavjestajna sluzba Gestapoa. Ustase su dovele gestapovce i pocele prozivku. Odvukli su u zatvor Stoju Palameta, Hatidzu Santic, Pembu Kazazic, Abidu-Bibu Bijavica, Camilu Hadziomerovic, Slavku Kasikovic, Bosu Gambelic, Andu Konjevod, Kseniju-Seku Vasiljevic, Desanku Barbarez i nekoliko muSkaraca. Vecina tih osoba j e sprovedena u zagrebacki zatvor i u logor. Dvoje od njih se nije vratilo. Treci za193 192 �tocenik je od posljedica mu~enja po povratku iz zatvora umro. Tako je taj kolektiv zena i djevojaka - radnica, koji je postao poznat ]os od davnih dana, iz 1906. godine, po svojoj borbi, osvjetlao ·obraz easno izvrsivsi patriotske duznosti u revoluciji. OTPOR U ZICAMA Vee hiljadu devetsto cetrdeset trece godine neprijatelj je pomalo postajao svjestan toga da su zene izvanred.no vaZan Cinilac u ilegalnom radu u Mostaru, i zato je poceo sve cesce da ih hapsi. I zene su, iako u manjem broju nego muskarci, stigle na spiskove sumnjivih ustaskoj i okupatorskoj vlasti. Sve vise zena je odvodeno u logore - jedne u ustaske, druge u talijanske, u Italiju. U ustaskim logorima Malo se Z€na, kao nekim Cudom, izvuklo iz ustaSkih logora. Najvise ih je stradalo u logorima smrti u Staroj Gradiski, Jasenovcu i drugim mucilistima, ili su poslije hapsenja ubijene bez suda i presude kao Raca Gnjatic-Ivanisevic i Hajrija Basagic, ili su pak javno objesene kao Darinka Bitanga. Iz logora se vratila ziva i Sevleta Islamovic. Znala je priCati o strahotnim muCenjima, kazivati svoja sjeeanja na drugarice s kojima je bila u mucilistima. Sevleta je uhapsena i odvedena u logor u jesen 1942. godine. Najprije je odvucena u ustaski zatvor u Sarajevo. Tu su pristizale uhapsenice i uhapsenici i iz drugih krajeva. Zajedno sa Sevletom bi4t je u z.atvoru i Semsa Sisirak-Kajtaz. Ostale su tu oko mjesec dana, a zatim je dvadeset i osam drugarica i oko 194 195 �stotinu muskaraca jednim transportom odvuceno u logor u Staru Gradisku. Sevleta je _ostala. u logoru vise od godine dana. Koncem 1943. Je usp]ela da se Ziva izvuCe iz tog muCiliSta. Kad je Sevleta dovedena u logor odmah joj je dosla -Mostarka Bosiljka-Bosa Konjevod, zena koja je uhapsena posto joj je sin postao partizan. C':la j2 da je dovedena neka Mostarka, pa je odmah dosla da je vidi. .. . . Sevleta se sjeca i Mostarke Anke Att.1as, koJU Je zatekla u Staroj Gradiski. Anka je tako lose izgledala da je Sevleta nije mogla da pozn":. ~ijedno je iz~le­ dala, ispijena i omrilavjela do kraJnJe m]ere. Pncala je kako je preboljela tifus, a kad se i Sevleta razboljela, Anka je od usta otkidala pa njoj donoslla poneku mrvicu hrane. Zivot u logorima je opisala partijska radnica Dana MiliCevic Mostarka koja je prezivjela veo.ma mnogo, toliko da' bi se lako mogla napisati debela knjiga. Njena sjeeanja su svjedocanstva ne samo o zenama Mostarkama nego i o najistaknutijim mostarsktm komunistima, koje je susretala u zatvorima i logorima i bila i svjedokinja i ocevidac njihovih potresnih pogibija. Njena uzbudljiva pdca je i o tome _kako je cudom ostala ziva i kako su ]e tek 1945. godme partizani zamijenili za nekog ustaskog o·ficira koji je bio zarobljen. Evo Danine price: ,Uhapsena sam u Mostaru 28. jula 1941 .. _go~iin~. U mostarskoj policiji sam dozivjela prvo stnJelJanJe komunista u Mostaru, kad su ubijeni Slobodan Vukovic, njegova majka Zlatka i J u~uf Cevro, tada sekretar Mjesnog komiteta KPJ. Os:m toga, _mas?vno :>dvodenje i ubijanje Srba i JevreJa ostavlJalo Je mu~a~ utisak na nas zatvorenike. Nasi mucitelji su posta]ah 196 sve razdrazivljivi i neumorniji u njihovom zlostavljanju. J edno od mjesta na koja su dovodene nove Zrtve hila je bivSa osnovna Skala ~:-Kraljica Marija«. U nju su dopremani !judi iz krajeva pocev od Dubrovnika pa duz cijele juzne Hercegovine. Jedne noCi, poSto su mnogi od nas naj!prije preml.aCeni, vezani smo Zicom po dva zajedno i na otvorenoj pruzi izmedu gimnazije u Okruznom uredu (sada Dom zdravlja) ukrcani u vagone i otpremljeni u Jablanicu, gdje je bilo pripremljeno mjesto za ubijanje. Iako smo u Jablanici odvedeni u najvecoj tajnosti, istoga dana je mostarska partijska organizacija, preko rodbine odvedenih, uspostavila vezu s nama. ProCulo se da cerno biti likvidirani, odnosno ubijeni elektricnom strujom. Ustase su bile prave zvijeri. Svako je od njih bio vlast i svako je rnogao da od zatvorenika radi sta hoce. Pred strijeljanje su izvodili zatvorenike na zid i prisiljavali ih da pjevaju pjesrnu koju su ani odabrali. Pod pritiskorn gradana pojavili su se Nijernci kao naSi ~>spasioci...:. U pali su u logor i uCinili pritisak na ustaSe traZ-eCi naSa imena i brojno stanje u logoru, koje, medutim, niko od ustaSa nije znao. Nijemci su oti.Sli, a nas su iste veCeri ponovo povezali Zicom, strpali u zatvorene vagone ·i otpremili Cak u GospiC. Na jeziv prizor smo naiSli u gospiCkoj kaznionid, gdje srno zatekli rnasu !judi. Ustase su postavile cet.iri ili pet redova veoma dugih lanaca cijelorn duzinom kaznionickog dvorista, i naredili su da dva po dva zatoCenika muSkarca stanu pored lanca, pa su im Zicom vezali ruke i privezali ih za zeljezni lanac. Stajali su zajedno sin sa ocern, brat sa bra torn, prijatelj s prijateljern. Poslije su ih tako vezane pokrenuli, u ogromnirn kolonarna, na posljednji put, koji je vodio 'do cuvenog Jadovna u Velebitu. Tu su ti jadni ljudi zavrsili svoj zivot. 197 �Zene nisu odmah ubijali, vee su ih odvodili kao i nekoliko starijih muskaraca ko.ii su bili dovedeni zajedno s porodicama. Tu sam srela i Rudu Hrozniceka, poznatog komunistu i revolucionara iz Mostara, i Miju RajiCa, pekarskog radnika takoder iz Mostara. Nisam mogla s njima razgovarati, ali mi je Rajie u prolazu rekao da se tako veze na lanac i narod vodi svakog drugog dana i da je vee nekoliko transporia iz Hercegovine proiilo kroz tu kaznionicu. N as su docnije odveli u jevrejski sabirni log or na neku tzv. ovcarsku stanicu. I tamo smo zatekl! ogreman broj muskaraca, zena i djece. Tu. je bila samo jedna stala, u koju je mogao stati mal! broJ l]ud1, a ostalo je bilo pod vedrim nebom. Hranu su sam1 medu sobom dijelili sta je ko imao i taka opsta]ah. _Nekl od nas nismo imali niSt.a, pa bi nam drug1 ponesto dah, otkidajuCi od svog zalogaja koji ni sami sutra nece imati. Najgore su nam bile noCi, ~e~ smo bili veoma ~l. .abo odjeveni, a skoro svaku noc ]€ padal": hladna klsa: No nismo se smjeli pomaCi s mjesta, a n1smo se 1mah ni gdje skloniti fuk i karla bismo se sm.ieli kretati. Svakog dana su ustase dovodile nove grupe !judi. Poslije su pocele da odvode grupu po grupu, u nel?oznatom pravcu. Ljudi su nagadali da 1du na ~ag 1l~ u neki drugi logor, ali niko nije znao kuda se. 1de . B1lo nam je, svima, s.asvim jasno jedno: da se vise n1kada neCemo vidjeti. I na nas je dosao red. Strpali su nas. u kam!on i odvezli preko Velebita. Spustali smo se mz v:'leb1tsku strminu k moru. UstaSe su iznenada zaustavlle 1 vratile nas na Jadovno. Nije nam bilo jasno zasto su nas vodili dalje kada su sve ostale tu pobili. Neko nas je od tamosnjih seljaka koji su se vraeali sa nekog zbora 198 obavijestio da ee Talijani za koji Cas stiCi ovamo i da su nas ustase zato vratile natrag. Pala je hladna i tamna noc. Zatvorili su nas u jednu stalu. Do nas, u drugu stalu, zatvorili su muskarce koji su ranije bili s nama. Ustase su stalno navaljivale u stalu u kojoj su bile zene. Nastala je neravnopravna neljudska igra i borba zvjerstva i divljih strasti s nemoCnim i nezaStiCenim Zenama i djevojkama. Reflektorom su setali po stali, ina kojoj zeni bi se zaustavio snap svjetlosti, trazili su da izade van. Starije zene su skrivale mlade, ali ustase su pocele silom da vuku djevojke napolje. U svojoj odbrani drugaric.a Bojka Grahovac iz Stoca udarila je jednog ustaBu, a on je zauzvrat tukao sve od reda. Te strasne noci su odveli muskarce iz druge stale. Sutradan ujutru su stvarno poceli da stizu Talijani. Nas .su ustase brzo ukrc.ale u kamion i odvele na gospicku zeljeznicku stanicu. Tu smo nasli pune vagone zatvorenika s kojima su ustase bjezale ispred Talijana. Tu sam vidjela prezivjele Jevreje iz logora na Pagu, medu kojirna je bio u Mostaru poznati Herman Altkorn, zvani Hodza, rudarski radnik i sindik.alni funkcioner. Rekao mi je da su svi Mostarci koje on zna, medu kojima su bili moj otac, Rade Bitanga, Vaso Tosie i drugi, ubijeni u tom logoru. U dobra zatvorenim vagonirna vozili smo se cijelu noe ne znajui'i kud idemo. Ljudi koji su poznavali taj kraj rekli su prilikom iskrcavanja iz vagona da idemo u Jastrebarsko. T.ako je i bilo. Tamo smo stigli 17. i 18. avgusta 1941. godine. U logoru je bilo ljudi sa svih strana, medu kojima velik broj zena iz Hercegovine Ciji su muZevi, sinovi, ili oCeVi veC hili po-bijeni. Zajedno, Zene i muSkarce, strpali su u jedan Zitni magazin. 199 �Tu sam se ponovo srela s Rudom Hroznice~om i Mijom Raji6em, koji su me upoznali sa zatvoreniCom, clanicom Centralnog komiteta KP Hrvatske Ankom Butorac i Macom Grietic, hrvatskom komunistkinjon:', i sa drugim drugovima i drugaricama koji su od~am~ je bili na robiji. Oni su Sofiju Bak~ric i mene pnm1ll u svoju sredinu, koja se u strogoJ Ilegalnostt zvala >>Kolektiv..;<. Logar nije bio ograden. Niko od ustasa nije znao koliko zatvorenika ima u njemu i ko su om. P1tala sam Rudu sta cekamo, misleci na bijeg. Odgovorio mi je: >>Nije direktiva<<. Nisam znala ko je trebalo da izda tu direktivu. Mislim da je mogao pobjeCi. manji broj kom~nista. Oni su, medutim, kasnije svi nasli smrt u StaroJ Gradiski i J asenovcu. Nakon desetak dana boravka u Jastrebarskom taj Iogor je rasformiran. Zatvorenike su odveli u druge Iogore': u Jasenovac, KrusCicu, K?privnicu i dru!ldje. U Koprivnicu je otpremlJen manJl broJ nas. Ina~e su tamo odvedeni uglavnom Hrvatt. Tu smo ostah sve do januara 1942. godine, kada je i taj logor rasformiran a nas su odveli u Jasenovac. Od prvog rlana mog hapsenja sa mnom je bila Sofija Bakar}c, tip?grafska radnica iz M·ostara, ko]a se 1 na saslusan)U 1 sve do njezine tragicne smrti sjajno drfula. Iz koprivnickog logora su pobjegle Anka Butorac i Maca Grietic. U pripremi bjekstva ucestvcwali smo: Sofija Bakaric, Rudo Hroznicek, Ruzi"": Markotic (iz Splita) i ja. To je odlicno izvedeno. SoftJU 1 mene su 5. januara 1942. godine otjerali u Jasenovac, a Rudu u Zagreb. U Jasenovcu smo. bili u samici .:r;ekoliko dana, a poslije su nas otjera]I u Staru Gradtsku. U Staroj GradiSki smo ponovo sreli drug~r~ce . s kojima smo se rastajali u ranijim logorima, ah 1h J€ 200 sad bilo veoma malo. One su nam pricale o strahotama koje prezivljavaju i koje nas cekaju. · U wbi broj 17, koJu su ustai§.e zvale ·»Soba sigurnvsti"'"', svake noCi su usta.Se iklale ljude sve dok se ne bi umorile. Tada bi pozvali grobare, takoder zatvoreni-· ke, da odnesu Jeseve. Nakon pokolja bi kao zvijeri usli u bilo koju zensku sobu i Judackim glasom nare-· divali da se svaka zena otkrije kako bi mogli odabrati koje ce cistiti sobu broj 17, iz koje se krv prelijeva preko praga u hodnik. Naravno, i one su prije zore bile ubijene. Jos strasnije je bilo slu8ati zene i djecu zatvorene u samici bez vade i hrane i osudene da taka umru. Dijelove tijela su otkidali jedno drugom, Judacki urlikali i dozivali u pom<:>c, ali im niko nije dolazio. Postepeno su se stisavali njihovi glasovi i gasili zivotL Mnogi od njih su i poludili u tom paklu. J ednog dana, kad nas je ustasa vodio u krojackw radionicu, dok smo prolazili pokraj grupe muskaraca koH su Cistili" snijeg s puta, neko me zovnu imenom .. Krisom se okrenuh. Poznala sam Rudu Hrozniceka .. Vise nije licio na sebe. Upitao me je imam Ji limuna .. Bila sam svjesna da trazi potpuno nemoguce, ali mi' je bilo veoma tesko sto nisam imala. Nismo se vise mogli vidjeti. Sredinom juna te godine zatvoren je u samicu sa jos nekoliko drugova i osuden na smrt gladu. Dvadeset osmog juna, kada je strazar otvarao vrata da se oCisti samica, odnosno Celija, oni su, izbezumlj eni od gladi i zedi, navalili na njega i posli u susret smrti da bi okoncali sebi muke. Rudo je pao pogoden metkom ispred kapije muskog !agora. Medu zatvorenicima je bio licnost koja je ulivala hrabrost svakom covjeku i snagu da izdr2i i najgora mucenja a da ne padne u iskusenje da poklekne. Bio je olicenje cvrstine i drugarstva. 201 �Godinu dana kasnije, nakon najsvirepijeg zlostavljanja, ubijena je i Mostarka Sofija Bakaric, prkosna i gorda omladinka. Izdvojena je od nas i zatvorena u samicu. MuCili su Je iz dana u dan tri mjeseca, a ona je pjevala. To je ustase jos vise razbjesnjavalo. Trazila je od nas da joj <)_mogucimo da oduzme sebi zivot, jer su joj muc<!nja bila dojadila. To nismo mogli uciniti. Rekla je da ce nam dati znak kad je povedu na gubiliste. To je i ucinila. Bacila j€ kroz prozor rublje koga se mogla na brzinu osloboditi. Na skoro isti naCin je ubijena i Mostarka Fatima Brkic-Velika, medicinarka iz Mostara. Ona je stavljena u samicu iz koje niko Ziv nije iziSao. Mene su iz Jasenovca ponovo vratili u Gradisku 1943. godine ... U ljeto 1944. godin€ nastala su medu ustailama pomjeranja i komeilanja. Poneki od izrazitih ko!j.aca je nestajao iz logora. Nasa drugarica Marica Bogdan·, koja je hila Cistacica u prostorijama gdje su stanovale ustaSice, sakrila se u orman .u sobi u kojoj su ustaSice odr2avale sastanke, i doznala njihove planove o spremanju za bijeg pred partizanima, s tim sto ce prvenstveno da likvidiraju logor. J€dnoga dana u novembru, ne znam Cijom odlukom, spremao se bijeg. Svako od nas je dobio zadatak. Marica Pataki i ja smo imale da svezemo ustasicu koja nas je •cuvala. Muskarci su imali druge zadatk€, u vezi s pribavljanjem oruzja. Ova.i drugi posao trebalo je obaviti sutradan u 16 sati. Ali i ustase · su se te noci pobrinule, iako nije bila otkrivena nasa namjera, da prepolove bro.i zatvorenika - pobili su ih. Pocela je likvidacija logora prema ranijim ustaskim namjerama. Dvadeset i cetvrtog oktobra 1944. muskarci su stajali na dvoristu dva po dva u redu. 202 Taka su ih izvodili van !agora, iza zida, gdje su bile iskopane rupe i tu su ih ubijali bez pucnjeva. Ustase nisu viSe Cekale noC. Nas je bilo dOsta, a vremena malo. Rat se blizio kraju. U tim rupama je naden i Rade Piceta iz Mostara, prepoznat po zatvorenickoj karti. Mi zene u krojackoj radionici koje smo joS ostale Zive, prebaCene smo u Lepoglavu, zaj.edno sa radionicom. Dva mjeseca u Lepoglavi bila su teska. Koljaci koji su nesto ranije nestali iz Stare Gradiske naSH su se tu na novom zad.atku. Svake nod su klali !jude u prizemnim celijama. NoCi su nam bile duge, straviCne i besane. Ustase i ustasice su javno govorile pred nama d.a ubijaju partizane, ali tih H·partizana<< bilo je puno. Taka su pod imenom )-~partizan..:--< po:klani svi naSi drugovi i druga- rice koje su se zatekle u tom zatvoru. Tu su ubijene Dika Hadzic i Fatima Balta iz Mostara i mnoge druge cijih se imena ne sjecam. Nas dvadesetak je zamijenjeno od strane partizana. Ja sam zamijenjena 15. januara 1945. godine u Pisarovini kod Karlovca sa jos cetrnaest drugova i drugarica za ustaskog oficira DZala.<--< K•ko se sj e6a Dana Mi1i6evic, poc<etkom 1942. godine u logor u Staru Gradisku dovedeno je jedno mostarsko djevojCe iz Sarajeva, Narcisa CemaloviC, uCe- nica sedmog razreda gimnazije u Sarajevu. U logoru se odmah priljubila uz Mostarke i s njima dijelila dobra i zlo. -: Zbog njenih osobina bila je miljence nase grupe ta m1rna, poslusna i druzeljubiva d.jevojka, gotovo djevojcica - kaze Dana. Narcisa je ostala ziva. Izvukla se iz logora poslije ~odm':'. dana zahvaljujud ocu i njegovim vezama, koje Je trazw na sve strane da bi spasao svoje dijete. Ona se sjeca svih Mostarki, a najvise joj je tad.a omilela Hana Kolukcija, s kojom je isla u osnovnu 203 �skolu i bile su prijateljice. N asle su se, tako, u zloglasnom logoru. U ljeto 1942. godine Hana je zatvorena u kulu, a Narcisa ju je susrela u dvoristu. Prilikom susreta Hana joj je rekla da je zarobljena kao partizanka. Narcisi nije bilo drago sto je Hana u zloglasnoj kuli, gdje su bile radionice: krojacnica i perionica rubljg, Jer u kulu su ustase dovodile zene na rad, ali kad bi se ona prepunila, sve su likvidirali pa je iznova punili. Tako je jedne veceri kad su ustase cinile takav pomor i Hana poginula. Iz logora, koji se nalazio uz Savu, zatocenice su gledale u planinu Kozaru i docekivale pohvatane kozaracke porodice. Muskarce i zene. oceve i majke ustaw su djelimicno upuCivale i u Njemacku na rad, a <:ljecu su prihvatale zatoeenic.e, medu njima i Narcisa Cuvale su ih koliko su mogle i lijeCile ih od bolesti ·kojima su i same bile izlozene, narocito tifusu. - J-edini zraci nade u zivot, u pobjedu, dolazili su nam s Kozare, otud preko Save - prica Narcisa. - Izg1edala nam je veoma blizu, neprekidno smo osluskivale artiljerijsku paljbu, vidale plamenove nocu ik8!d su l<uce gmjele. Osjetile smo i v.rijeme ofanzive na Kozaru, slutile da se dogada nesto izvanredno. Spavale smo odjevene, budne ocekujuci da partizani dodu 'i oslobode nas. A rezultat je bio ponovno dovodenje :pohvatanih i njihove strasne price. Mladic i njegtwa sestra Stan Habibe Orucevic-Delalic bio je jedna od relejnih stanica veC samim tim Sto je u njemu stanovao njen brat Salem Delalic, izvanredno aktivan partijski radnik, sekretar Mjesnog komiteta SKOJ-a i clan Mjesnog komiteta Partije u Mostaru. 204 I i· I I i Taj skroman tih1 osamnaestogodisnji mladi6 rna" turant gimn~zije, yrisao je i svom profesoru Alojzu Bencu, kOJl ]€ vee bw povezan s pokretom i zamolio ga da u svom stanu pruzi utociste i tadanjem sekre~aru. Mjesnog komiteta KPJ za Mostar Dzemalu BiJed•cu. U profeso;ov_om domu, uz pomoc njegove supruge O~ge, b1lo Je Jedno od sjedista Antifasistickog fronta zena u gradu. U~abibinom stanu u Donjoj mahali bilo je citavo s~lad1ste. Stlzalo je tu i po 300 kosulja odjednom, da b1 se ]JOtom odn~silo, a oni koji su dolazili izgovarali su lozmku: ,DaJte m1 spanak ... «, »Dajte mi prasu .. ,·« J ednog dana je Salem, negdje oko juznog mosta na_ N er~tv1, ad nekog talij anskog vojnika kupio jedan p1stolJ •. neko je to opazio. Kupio ga je i donio kuci. Ah pratlla ga je policija i uskoro - evo agenta TrboDJe, kOJl otvoreno re6e Salemu: - Kupio si piStolj ... . Agenti su sve p~etresli, ali nista nisu naS!i. Dan pnJe otpremljena je veca kolicina robe a sanitetski n;aterijal bio je dobra sakriven u uglu, 'gdje se nalazw vehk sanduk kao bunker. Salema su ipak odveli u z:;tv~r, ali posto pistolj nije naden, i blagodareci raznrm 1ntervenc1Jama, .uspio se izvuCi. •H_abib<: je,_ i'im su Salema odveli, pistolj sakrila u nuzmk. B1la J_e :' vrlo teskoj situaciji, jer za sav taj rad ntsu ~ai:, 1 n1su smjeli znati, ni njen muZ, ni svekrva, n1 UJena zaova, koje su stanovale s njima. Jednog dana pocetkom maja 1942. ·krenuo je Salem u Sarajev~. Nosio je vrlo va2an izvjestaj Mjesnog kom1teta PartiJe o radu partijske organizacije u Mostaru. Tada su ona dvojica provokatora iz Sarajeva putovala sa Saleroom, jer su isli natrag, u Sarajevo. 205 �Cr~~ legije. Jure ~':ar:~etic je b~jesan upao u celije i trazw part1zane vrcucr r psuJUCi. Bio je tu i agent Salko Pavlovic .. Upali su u Salemovu celiju ; navalili da. ga tuku. Zahm su ga uveli u Habibinu celiju ; ba~rh :"'_Pod. Bio je gotovo mrtav. Habiba nije mogla 1zdrzah_~ povikala je: >&leme, oCi moje .. ·"'"'Nato je FrancetiC udario nju cizmom u trbuh taka da se dmah onesvijestila i ostala u nesvijestl svu noc. N ~ke z:"tv?rem.~e, Mostarke, pruZile su joj pomoe i povrahle Je u zrvot. Habiba je dosla k sebi. Ljekar je saopstio Franceticu o Salemu: - Gotov je ... . J:::I~biba se jos nije bi!a odala da je Salemova sestra Jer JOJ ]'€ Salem load je ono dijelio kruh bio naroCit~ dao znak da do smrti treba sutjeti da ne kaze da J·e sestra. Negdje oko Konjica zapocela je igra u kojoj su se Vatroslav Vrdoljak i Silviie Kranjcevic otkrili kao provokatori i Salema u vozu uhapsili. Odveden je u Saraievo. Putovao je s legitimacijom i pod imenom >~IvkoviC-<". Krecuci na put rekao je Habibi: - Aka se ne javim za dva dana kartom, znaj da sam u zatvoru ... Posta nije stigla karta, Habiba je posumnjala da se nesto dogodilo. Kako je tada isla u Ljubuski, otkud su oni rodom, njen otac Mustafa dao joj je dosta novaca i ona je s jednim stolarom iz Ljubuskog, Jusom Sukalicem, otputovala u Sarajevo. Kad se u Sarajevu pocela interesovati za Salema, dosao je k njoj agent Salko Pavlovic i uhapsio i nju. a Jusuf se vratio u Ljubuski neobavljena posla. U zatvoru je Habiba zapazila da usta8e ne znaju da je Salem njen brat, jer je putovao s laznom legitimacijom, i da su zakljucile kako je Salem kod nje bio samo podstanar, pa su je kao njegovu stanodavku uhapsile. Dok je bila u zatvoru ,Cemalusi« jednom je Habiba ugledala Salema kako dijeli hljeb zatvorenicima. Poslao joj je cedulju: »Bibe, ako ipak ostanemo zivi dugujemo zivot sestri Fizi«. U Sarajevo je, naime, bila stigla i druga Salemova sestra Hafiza, napredna omladinka i ilegalna radnica u Ljubuskom. Ona je upotrijebila sve sile i novae da bi izvukla brata i sestru iz zatvora, ali 1o nije bilo moguce. I Salem i Habiba su prebaceni u zatvor ustaske policije. Zatvoreni su u 6eliju do celije, ali ustase jos nisu znale da su brat i sestra. Poeela su stravicna saslusavanja. U to vrijeme su ustase pretrpele tezi poraz na Romanij~, i komandant 206 .• Konac'?o, Habiba je odvedena u logor u Staru Grad1sku. Tu ]e ~sla POZJ?anice - Muneveru Mahic, uce~:ncu, rodom .rz ~Jubusk_~'~, koja je uhapsena u SaraJevu, Nunu r Arsu Mus1c, Fatimu Brkic, medicinarku, Azru. Grebo, Habibu-Bibu Harambasic i druge. PoshJe dva mjeseca i Salem je sproveden u taj isti lo!1?r. Munevera je. uhvatila vezu s njim, i zahvaljuJUCI tome Hab.r?a Je po.n.ekad uspijevala da po8alje Salem:' !<oma~:hc h~Jeba. 1~1 glavicu luka, jer je radila u kuhmJI .. Ah prrs]elo JOJ je kad je jednoj porodilji, ne~oJ Ol!(r,_ dava~a tn kuhana krumpira, koja je ukrala 1;: kuhmJe ..B"': u to""; c~u naisla je ustaskinja Maja B.uzdon. Opahla }e Ha,brb1 samar i odvela je zapovjedmku logora Majstorovicu. On je zacudo niJ. e za to kaznio. · ' ' . Habiba ie vidjela Salema nakon 1ri-<.'etiri mjeseca Je~?-om kada je kreCio logor. Ali ubrzo je ubijen ~ CVIJ<;tu mladosti, u devetnaestoj godini. Eva kako' J·e to b1lo. 207 �J ednog dana ustase su pozvale Hajriju Kulenovic da je puste iz logora. Kad su je toboze pustili da ode Habiba je ugledala s njom na izlazu iz logora i Salema sa ruksakom na ledima, kao da ide kuci. Bio je veoma slab,, iznemogao. Ljekar je govorio da ne moze putovati jer je strahovito izmucen. Na izlazu iz logora cekao je automobil. Hajrija i Salem su usli u automobil, koji ih je, umjesto u zivot, odvezao u smrt. Bila je to jos jedna svirepa ustaska igra. Odvezeni su do jedne jame kod Gradiske kod koje su ustase ubijale, i tu usmrtile i hrabrog sekretara mostarske organizacije SKOJ-a. To je bilo u jesen 1943. godine. Uzalud je njihovca sestra Hafiza boravila dugo u Zagrebu, i dalje nastojala svim silama da izvuce iz logora brata i sestru. Salem, za koga su ustase znale ko je i sta je, nije mogao ziv iziCi, ali je Habiba pustena kao njegova stanodavka. U logorima u Italiji Znatan broj Mostarki (i Mostaraca) camilo je u logorima po Italiji. Oni su najprije bili zatoceni u Jugosla"rji, na otoku Mamuli i Prevlaci, u starim memlji"im tvrdavama, a kasnije su otpremljeni u velike koncentracione Jogore u Italiji. Vidjeli smo vee da .su mnogi mladi !judi, odnosno s,j koji su bili zdraviji, <Jdmah po raspustanju logora u vrijeme kapitulacije Italije, cim su stupili na tlo Slovenije, postali borci slovenackih j.edinica u Sloveniji i da su osta,;li najbolje utiske na narod. U italijanskim logorima se oeajno zivjelo. Glad, nehigijenske prilike pod &atorima i u trulim barakama, bolesti, okruzenja Zi.com i fasistickim stratama -to su bili zlokobni pratioci svakodnevnice. Sjecanja 208 �na zivot u tim logorima posebno u zenskom logoru u Viscu (Visku) ne6e usahnuti ni u jednom logorasu i logorasici dokle god hudu Zivjeli. Jedna ad clanica Partije koje su prezivjele te !agore hila je Zora Keseljev,a, uciteljica iz Mostara, zena koja je najvjernije opisala zivot u zatocenistvu. Njena sjecanja su uzhudljivo svjedocanstvo ne samo o Zivotu u Zenskom veC i susjednom, mu&kom logoru, a ohadva logora su hila partijski medusohno povezana, a zatoCenice i zatoCenici su hili razvili sadrZajan politicki rad. Eva jednog dij ela zapisa Zore Keileljeve: ,Negdje sredinom juna 1943. godine grupa zenskih logoraS;a sa Prevlake-Mamule transportovana je u Iogar Visko kod Udina. Taj Iogar u Visku je, po mom sadasnjem sjeeanju, hio jedan ogroman prostor, kompleks zemljista, tacna odreden, a muSki i ~enski dio bili su ogradcni Zicama. Muski Iogar se sastojao od satora, a zenski od trosnih haraka. Da se zimi u tim harakama zivjelo vjerojatno je da hi mnogo zena pomrlo - nesto od zime, a dohrim dij elom od gladi. Meni je iz Mostara hila poznato da je Zijo Seva hio jedan od partijsk_jh radnika u gradu, da su Gaso Ilic i Husnija Kurt hili clanovi Partije. Najprije sam se orijentisala na njih, jer sam i sama hila clan Partije. Poslije nekoliko dana meni je Zijo saopstio da je. u muskom logoru osnovana partijska organizacijaod · nekoliko clanova, da je on odreden za sekretara, da ce GaSo IliC iii on, odrZavati vezu sa mnom u Zenskom logoru..:..:, Muski i zenski logor hili su jedan od drugog odvojeni dvostrukim redovima hodljikave zice, i sva sporazumijevanja su se morala obavljati preko tih redova Zica. 209 �Zenski logor se sastojao od viS€ barak~, pa je tr:: balo.pronaci u svakoj baraci nekoga ko b1 mo~ao_b1tl veza a to niJe bilo Jako. Iako se uspJelo da se 1 u zensko~ logoru osnuje narodnooslobodilacki odbor i da ozivi skojevska organizacij.a koju su cinil.e mla~e Mostarke a i djevojke iz drug1h kraJeva, vecmom 1z Hercego;ine. Osnovano je sedam aktiva SKOJ-a. Organizacija u zenskom Jogoru pocela i<; veli~e akcije. To su bile citave pobune, osob1to usl]ed ~~~e hrane. Bilo je izvrtanja kazana, protestne delega~Je su odlazile u upravu logora i negodovale, r~sturani_ ~u i citani leci i slui\ane radio-vijesti. Stampam maten]al je stizao iz susjednog muskog logora. Cak je u toj logorskoj camotinji bio orgamzovan kakav-takav kulturno-zabavni Zivot. U muskom logoru j e organizacija bila mn'.'go. s~a. U njemu su postojale i organizovane VOJTI~. Jed1mce, bataljoni i cete. Pribavili su bili i nesto .or;:zJa 1 uspostavili vezu sa oo:ganizacijom Komumstlcke par\!Je Italije u Udinama i s odlicnom organ!zacijom bora~a u koncentracionom logoru za slovenacke borce u bhzini. To je bilo moguce jer su muskarci odvodeni i izvan logora na razlicne radove. Zene su promatrale prilike u susjednom logoru, i cim bi primijetile uza zicu okupljene Ziju Sevu, Husniju Kurta, Gasu Ilica i druge, znale ~u ~a se _sprema klakva .akcija, jer su se uglavnom >)'<na Zl'Cl<-< mruSkarct o tome dogovarali. FaMsti su osjeeali da se u logorima nesto dei\ava i radi, i neprekidno su upadali u nji~ i v:sm premetaCinu u b.arakama, istr.a:ZivralJi, sa:sliusavall 1 ,....hapslh-<-<, U 1ogoru su postojali posebni zatvori, tzv. »skurice«. To su bile male usamlj<me barake u koJe su _zat: varali logorase koji su bili sumnji~i ili su se istlcah u protestima. To je bila kazna. U »skuncama« su zat- 210 vorenice ostaj.a1e odr,edeno vrijeme hez horane i vode, a nije bilo ni pokrivaea. Zatvaranje u te zatvore izazivalo je nove proteste i akcije u logorima. Osim toga, organizacija se brinula da se tim zatvorenicama doda nesto hrane. Ona se morala baciN preko krova, je[' >J.!Skuriee-<-< nis.u iimale prozora. I voda je spustana odozgo, preko krova, na konopou. Pred slom fasizma pojacane su u logorima straze, ali su i zatvorenice imale svoje straZe i <>bavjeStajnu sluzbu. Morale su biti na oprezu zbog mogucnih odmazdi, odvodenja i ubijanja zatvorenica pred slom, u posljednji cas. U isto vrijeme, fasisti su osjetili i strah pa su na mjesta gdje su dotle driali po dva-tri strata'"' postavljali jos jace straze. BuduCi da se osjecalo da predstoji slom fasizma, zene su se pocele pripremati za bjekstvo: sile su ruksake od cebadi, izradivale kape, priglavke i sve drugo sto je bilo potrebno za odlazak iz logora kad dode do rasula"<'<. Uz Zoru Keseljevu jedna od najagilnijih politii'kih radnica u logoru bila je Radojka Krcmar. Ta je zena pripremila i zapo·cinjala mnoge akcije, i u svemu je bila prva. Nekako sredinom avgusta 1943. godine proculo se da ce fasisti logore rasturiti a zatvorenice predati policijama u onim krajevima iz kojih su i dovedene. Stoga su jednom prilikom izvedene snazne demonstracije, kojima su faSisti veorna iznenadeni. Odmah su sve >->Skurice~~ napunili zatvoflenkima. Prije toga su »Skuuglavnnm bile >>:samoioe<<, .a sada ISOU u svaku ubacili po viSe zatvorenica, jer nisu imali dovoljno tih >>samiea«. rice~< 1 , Fasisti su za sve vrijeme rata nastojali da vrbuju zene za svoje spijune. Stoga se organizacija morala boriti i protiv toga zla. One koje su postajale provo- 211 �katorke otkrivene su i kaznjavane. Na primjer, spijunku bi iznenada pokrili cebetom po glavi i potom je dobro premlatile ada ona ne bi saznala ni ko je bacio cebe na nju ni ko ju je mlatio. Provokatorke su prepoznavane po paznji fasista prema njima, po boljim uslovima Zivota, naroCito po boljoj hrani s hljebom koji su ostale zatvorenice rijetko i vidjele. Organizacija je preko svojih strazarki budno pratila kretanje svake provokatorke, i kad bi se one, jedna po jedna, pocele iskradati iz baraka ili bi skupno nekud krenule, organizacija je s mnogo opreznosti i paznje proglasavala vanredno stanje, jer se po tome znalo da fasisti nesto istrazuju i da pripremaju represalije. Tako je u logorima docekana i kapitulacija Italije. Evo sta o tome kaze Zora Keseljeva: »Odmah po kapitulaciji izisla je grupa od 80 drugova i drugarica iz logora. Poslije nekoliko dana putovanja naisli smo na partizansku patrolu. Dovela nas je do staba slovenacke brigade ,Ljubo Sercer-«, u kojoj je nacelnik staba bio Mile Kilibarda. Poslije ~mo rasporedeni po bataljonima i 6etama.Sercerove bng~­ de. Od osamdeset boraca iz logora koJt su se dobrovol]no prijavili da ostanu u partizanima 35 je bilo Mostaraca a od toga broja sectam zena. Posto smo rasporedeni' u jedinice, najveci broj nas iz Mostara dobilo je funkcije - bilo u ceti, bilo u bataljonu, Hi u partijskim org.anizacijama-<<. Jedna grupa zatvorenika krenula je preko Trsta prema Hercegovini. U njoj je .bila Dinka Prohaska. Stigli su do Neretvanskog parttzanskog .odreda 1 ~tu: pili u nj. Pred sestu neprijateljsku ofanZlVU prebacem su naVis. 212 Jedna od prvih djevojaka koje su uhapsene i odvedene u logor bila je Zehra Kalajdzic. Mnogo gore je prosla od drugih, jer je u logorima najduze provela. Ona se sjeca: ~>U Mostarskom zatvomi 'Celovini' bila sam u samici petnaestak dana. Iz Mostara su nas odveli u tvrdavu - zatvor ,Lovrijenac', u Dubrovniku, gdje smo zadrzani nekoliko dana. Odat!e smo prebaceni u ,kazbek', zatvor na Lapadu, u kome nije bilo pravih celija vee Sll to bile neke supe bez poda, Lefule smo neposredno na kamenju. U jednoj takvoj supi zatekla sam Dragicu Pravicu. Tu smo bile samo nas dvije. U susjednoj supi su bili muskarci, a medu njima i moj brat Teofik i Dragicin brat Rade. Iz tog zatvora sam sa bratom i vise drugova iz Trebinja prebacena trabak<U!om u luku Civ·;tanuove - Marche, u srednjoj Italiji, a odatle vozom u medunarodni Zenski koncentracioni logor Poilenzu kod mjesta Macerata u provinciji Marche. U Pollenzi je bilo dosta drugarica iz .Jugoslavije. Osnovale smo ilegalne kruzoke za politicki rad. Vodila nas je drugarica Zora Marijevic, predratni komunlst iz Rijeke. Nekoliko mjeseci poslije kapitulacije Italije medunarodni Crveni krst je pr-euzeo deportaciju zatvorenika. Stigla sam u Mostar tek u martu 1944. 'U putu sam prelezala tifus. U Mostaru sam se povezala sa ilegalnom organi:zacijom u mvjoj Cetvrti sa druga:Hcom Mevzetom Kreso i drugima, i izvr.Savala sam postavljene mi zadatke. Po odlasku moga oca u partizane, avgusta 1944, s majkom sam s·e krila kod nasih partizanskih porodica«. Te potresne priCe o stradanjima Mostarki u logorima samo su odbljesllk stradanja tih po:lrtvovanih zena i dio su velike borbe zitelja tog grada. 213 �U mostarskim zatvorima U kucl Kurtoviea u Cernici odmah poslije kapitulacije Jugoslavije doneseno je vise karabina, metaka i bambi. Izgradeno je tajno skloniste u sjenici, izmedu dasaka i jedne drvene pregrade. U tim poslovima je ucestvovala i Ilduza Kurtovic, zena koja je uhapsena pocetkom 1944. godine. I ona je bila u onom policijskom spisku koji je sastavio sef pohdjte dr Soic i uputio vh\oj ustaskoj vlasti. Evo sta Ilduza prica o tom hapsenju: ,J ednog dana, u samo svitanje, pocetkom 1944. godine, dosli su po mene ,feld2andari' i agenti, njih pet do sest, i odveli me u automobilu u Vladicinu kucu u zatvor. Uveli su me u podrum i <Jdredili mi jedn<J mjesto n.aredivsi mi da tu nepomicno stojim i gledam u jedan mali nacrtani kruzic. Stajala sam nep<Jmicno i posmatrala taj kruzic dva dana i dvije noci. Bil<J je jo8 d<Jsta drugova i drugarica koji su tako nepomiC.no stajali. Vrlo cesto su d<Jlazili ag.enti, i to tiho, u earapama, kako im ne bismo culi hod, i iznenada bi nas poceli udarati nogama, sakama i pendrecima. Ponekad bi nas udarali i glavom o zid. Poslije jednog dana stajanja odveli su me na saslusanje u jednu gornju sobu. Prilikom sa.Slusavanja bilo je prisutn<J pet-sest agenata i jedan g.estapovac u ofidrsk<Jj uniformi. Ispitivali su me o partijskoj organizaciji i komunistima. Nista nisam priznala. Poceli . su me samarati i udarati sakama, nogama i pendrecima. Stavili su me ,na tramv.aj' i mucili. (Uhapsenika vezu uz jednu gredu kao na razanj, gredu po"oze izmedu dva stola i okr·ecu zajedno sa vezanim eovjekom kao ra2anj tukuci mucenika). 214 Kasnije su me saslusavali jos dva pula. Uviejk su mi postavljali ista pitanja. Nije mi poznato ko me je odao. Ni danas ne znam na ciju sam dostavu uhapsena. Poslije dva dana stajanja i gledanja u kruzic ubacili su me u celiju broj tri. Tu sam bila s Fahrom Orman i Dikom Hadzic. U njoj su me dr2ali dva ili tri dana, a poslije su me prebacili u jednu vecu zajednicku celiju. Dok sam bila zajedno u 6eliji sa Fahrom ona je plakala i pricala da je strasno muce. Kazala mi je i to da je bila prisiljena prilikom mu6enja da govori ono sto nije istina. Nju su vrlo cesto vodili na preslu8avanja, i tamo bi je zadrzali po nekoliko casova, a kad bi se vratila srusila bi se u 6eliju od nemoCi i bolova. u glavnom su noeu ispitivali i tukli zatvorenike.' Mislim da sam bila 19 dana zatvorena. Moji roditelji su intervencijama uspjeli da me oslobode. Nakon pustanja iz zatvora vrlo cesto ie dolazio u nasu radnju policijski agent Cvitanovic. Pripadao je ustaskoj nadzornoj sluzbi. Iznudivao bi od mene Zivotne namirnice i drugu robu koja se prodavala u r.adnji, a niSta nije pl1a6ao. Ucjenj.ivao me je-:~. Tog zloglasnog zatvora je dopala i Marica CvHkovic, radnica Fabrike duhana. Uhapsili su Maricu, cstrpali je u policijsku >>maricu« i odvezli u VladiCinu kucu. Zatekla je mnoge svoje poznanice kako stoje uza zid. Morali su tako da stoje i svaka je imala pred sohom ucrtan kriz ,u koji j.e mo•l"ala gledati. Nasli su jedno mjesto i za Maricu, i on.a je stala da gleda u i·ednu tacku. Niko se nije smio ni pomaci. Jedna zatvorenica je, iznemogla, naslnnila glavu na zid. Zato su u samu ponoc agenti sisli iz zgrade i odvukli strazara koji je i nju cuvao da ga kazne batinjanjem, jer nije pazio i jer je dozvolio da ta zena tako nesto ucini. Z15 �Zene su vodene na sasluSa.nja, tako i Marica. Izmucenim, zednim i gladnim punili bi usta solju radi jos vece zedi. Zatim bi uslijedilo stavljanje »na tramvaj«. Pred Maricu su stavili pismo koje joj je bio uputio jedan clan SKOJ -a trazeci od nje savjet s kim da se poveze kako bi USaO u sumu. Maricu je poznavao kao sekretara partijske organizacije u sibenskom zatvoru, otkud se s robije spasila poslije kapitulacije Italije. Policija je p'smo uhvatila i istrazitelj ga je stavio pred Maricu da ga cita. Kad je proc,itala tekst odmah je rekla da joj je to neko podmetnuo. »Dajte mi olovku i papir«- rekla Je istraZitelju - >>i ja Cu isto takvo pismo napisati varna pa eete onda i vi morati u zatvor, jer takvo pismo !llOZe svako svakom da napiSe . .. -« I Marica je pretrpjela zestoko batinjanje kao i sve ostale, ali je ostala pri svojoj izjavi. Stavili su je u celiju bez prozora sa Ilduzom Kurtovic i Fahirom Orman-Cisic. Tukli su je i mucili i dalje, ali ona nije popustala. . Na kraju su u jasenovacki Iogar tada upucene Bera Cemalovic, Fahira Orman-Cisic, Dlka Hadzic i Fatima Balta, a pustene su Ilduza, Marica, Mira Hacam, Kevsera Tikvina i Tidza Santic. U kuci komunista Hajrije i Fije Basagic, ciji je brat Hido bio partijski radnik, od godine 1941. do rasturanja te porodice koncem .1943, nalazili su utoCiste mnogi ilegalci. U njoj je duze stanovala Olga Marasovic, pa se tu dogodio i susret s policijom kad je, u drugoj polovini 1942, u Mostaru, boravio Svetozar Vukmanovic Tempo, iS!an Vrhovnog iitaba NOV i POJ. Poslije pete ofanzive kuea je hila utociiite boraca. Jedna od sestara koje su prezivjele rat. Fija Basagic-Ljubovic (umrla poslije rata) ostavila je opsema .sjeeanja na zbivanja u njihovoj kuCi. Evo te potresne price: 216 »Sjecam se dobro, bilo je lijepo avgustovsko jutro, oko cetiri sata, kada nas je iznenada probudila lupa na vratima. Bilo je to u zoru 20. avgusta 1943. godine. Povirila sam na prozor i o:Pazila u dvoriStu mnogo uniformisanih Nijemaca, a jedan u civilnom odijelu. Nekoliko njih le2alo je na zemlji, ali su hili okrenuli puskomitraljez prema vratima kuce. U isto vrijeme ustala je i Hajrija. a ja sam sisla da otvorim vrata. Cim sam ih otvorila opkolili su me i poceli me ispitivati neprekidno ponavljajuci ova pitanja: >·Da li je tu Okrugla? Gdje je Traktor? Mora da su tu! Sigurno su ovdje... « Dok su jedni mene hili opkolili, drugi su odmah produzili gore stepenicama drzeci u rukama pistolje i puske na gotovs. Poslije su naredili da se obucemo moja sestra i ja, ali nisu dozvoljavali da budemo blizu jedna druge, vee su nas odvojili. U meduvremenu su sve ispreturali CineCi premetaCinu. Odnijeli su sve fotografije, pisma, knjige, bez obzira na to da li su bile po!itickog sadrzaja, z&tim strucne knjige i slieno. Osim toga, odnijeli su sve dokumente. Pitali su moju sestru Hajru sta je po 7.animanju. Odgovorila im je da j e domacica, ali kako su prilikom premetacine pronasli njen studentski indeks i procitali da je beogradski student, brecnuli su se i prigovorili: ,Jos beogradski student.. .' Udarili su joj nekoli· ko samara. Civila koji je predvodio njemacke vojnike ovi su (}S]ovljavali sa ,here Ekhart'. Sve iito su odvojili - knjige, dokumente, slike i ostalo - strpali su u kofere. Nasli su .i nesto malo letaka - biltena koje nismo hili uspjeli da rasturimo i neke Hajrijine pribiljeske, vjerovatno za zenski bilten. Odvezli su nas automobilom u Vladicinu kucu u zatvor. Po dolasku u zgradu onaj civil je naredio stra2arima da mene ndvedu u sobu broj tri, a Hajriju su odmah odveli gore, vjerovatno na ispitivanje. Tada u 217 �celiji nisam nikoga zatekla. Bila je sva vlazna i mracna, bez prozora. Tesko sam disala,. Znam da su nekoga, kad sam ja doola, odatle prebac1h u sus]ednu oda]u. Nakon izvjesnog vremena, mozda oko dva sata docmje, cula sam kad se Hajrija vracala u pratnji straza.ra. I nju su zatvorili, u susjednu celiju, a domalo sam cula kako pljuskaju vodom. po celiji, i vjerojatno ~o njoj. Istovremeno sam cula uzdahe moje se.stre. Posh]e dva dana, prilikom odno8enja k1ble, usp]ela san: da vidim svoju sestru kroz spijunku. Stajala Je zgrcena u jednom kutu. Izgledala je izbezumljeno. Pogledale smo se, i od tada je vise niakda nisam vidjela. .. I mene su odveli uskim stepenicama na gorn]1 sprat. Govorili su mi da ja mogu uciniti da puste moga brata i sestru, da imaju viSe spijuna u :ed?v1m~ pokreta da oni znaju gotovo sve, a zatlm p1tah da 11 znam ,Okruglu', kako joj je ime, ko je ,Feda' i jo8 neke drugove, odnosno njihove pseudonime. Posebno su mi nagla8avali da je u njihovim rukama moj brat Muhidin i da mu ~og:; pomoCi, kao ~ mojoj sestri, ukoliko budem govonla sto me budu om pitali. Uporno sam im govorila. d~ je mo] br~t pogm':o u brvatskoj vojsci. Na to me Je Je~an. od nph. udar1<; bieem preko leda i ramena. Provoc1rah su me 1 na taJ nacfn sto su ·pitali: ,Da li bi voljel.a vidjeti brata ?' Na to sam im odgovorila, kao i ranije, da je on mrtav. Poslije toga su mi daLi jedan spisak aktivist": NOP-a ~a ga ponesem sa sobom u celiju, pa ako ko]eg od nph znam kao aktivnog da stavim kriZic pored njegovog imena. Na tom p.apiru, veliCine viSe od polovine arka, bilo je po prHici 20-25 imena i prezimena. Sjecam se ovih imena sa tog spiska: nekog Segetala, o koJem su me kasnije opel ispitivali, Ljube Bresana, Hamid:" Vuka, nekog od Brkic.a i drugih. Osim tih imena 1 prezimena bilo je nekoliko samo imena, kao: ,F'eda', , Traktor', ,Okrugla', ,Zuti' i viSe sene sjeCam. Ponovo s~ 218 mi napomenuli da se predomislim i da mogu kucati u svako doba. Odgovorila sam im da u onoj odaji ne vidim. Prebacili su me u prostoriju broj pet. Ulazeci u tu celiju opazila sam jednog covjeka kako sjedi u jednom uglu. Izgledao je vrlo jadno - gotovo kao · mrtvac, jer je bio veoma mr8av. K.ad se pridigao vidjela sam da je bos. V rIa tesko se kretao, zapravo se gegao, i bolilo ga je pri hodu. Imala sam osjecaj da j-e tifusar. Jezivo je izgledao. Oci- duboko upale, i jedva je gledao. Odavao je sliku kao da je sav bio deformisan. Dugo ga nisam mogla prepoznati iako sam ga od ranije znala. Bio je to Ljubo Bresan. Prosto drugi cavjek. S njim sam provela u celiji tri dana, a cetvrti dan predvece su ga nekud odveli s nekoliko drugova.i drugarica. Tadasu prozvanaovaimena: Ljubo BreSan, Muhidin Bai\agic, Hajrija BaSagic, Cimba Cema!ovic i Haso Fazlinovic Zuti. Te su osobe nekamo odveli. To znam po tome sto sam aula zvuk motora kamiona ili automobila. Dok sam bila u celiji zajedno sa Ljubom Bre8anom, nakon upoznavanja govorio mi je izmedu ostalog ovo: ,Drzi se dobro', jer to nama dolikuje. Zna li se u gradu kako se mi drzimo? Ako bi ikada izasla slucajno iz zatvora, pricaj o tome da me je ,Zuti' odao i mlatio bicem, i to u prisustvu Svaba. I on je,kao i Svabe traZio od mene da priznam !' Zatim mi je Ljubo pricao da je bio u ustaskoj po!icij.i, potom u gestapovskom zatvoru i da stalno seta iz jednog u drugi zatvor, da ga nose kao vrecu tamo-amo. Rekao mi je i to da mu je najtezi trenutak bio kad mu je dosla sestra, odnosno kada je ona pala pred noge sefu policije Roki moleci ga za njega. Na to je Roko rekao da pustanje zavisi samo od mene. Kad sam ga upitala: ,Zasto si takav?'- on mi je odgovorio 219 �da ga svi redom mlate u policiji i Gestapou. SjedeCi, primijetila sam, posto je bio bos, a narocito kad bi podigao nogav.icu, da je po nogama imao duboke i krvave brazgotine - tragove mu0enja. Inace je duhom bio dobar. Jednom mi je rekao: ,E, da smijemo zapjevah kao nekad u Zaliku ?' Takoder me je bodrio i kada sam ja tiho pocela plakati. Rekao je dane smijem biti malodusna, bez obzira nato Sto su mi brat i sestra u zatvoru, jer ma1oduSnost neprijatelji iskoriscavaju. U razgovoru je opet stalno navodio na upozorenje kako treba da se drzim. Zanimalo ga je sta se prica u Mostaru o njihovom dr2anju, da li .se zma da je Haso Fazlinovii: provokator. Poslije dva dana opet su me saslusali u istoj sobi na gornjem spratu. Pitali su me da li sam se predomislila i da Ji znam ko je ubio Trbonju. Nastojali su d.g od mene doznaju pojedinosti o Hajrijinom radu i o njoj samoj, to jest, zasto se nije zaposlila, kame dajemo crvenu po·mDC, ko radi ,po tehnici' i sliCno. Ja mnogo Sto nisam ni znala, a i Sto sam i znala uSutila sam. U glavnom su me o tome ispitivali. Istoga dana su me ponovo odveli na ispitivanje. Zeljeli su da doznaju o mojim starjesinama u sudu, u kom .sam tada radila kao daktilograf i cinovnik. Takoder su me ispitivali da 1i sama kucam na masini ili u prisustvu nekoga i kakav je. polit\Cki stav predsjednika suda. Na to sam odgovorila da nikada ne j<ucam sama i da se ja ne zanimam za politiku i dodala sam to da je pred;j ednik sud a dobar Hrvat. Na to su pitali da J.i je anglof,i\ iii germanofil. Mislim da je to bio sutradan kada su me opel zovnuli te mi kazali da Cu id kuCi, da je za mene intervenisao predsjednik suda i da je sud dao pismenu garanciju, to jest jamstvo da se necu nigdje udaljiti i slicno. To su mi pokazali. Istom prilikom su mi nare- 220 dili da se javljam svaki dan i ukoliko bih slucajno vidjela ,Okruglu' ili ukoliko bi dosla, da o tome njima javim. Vratili su mi prilikom pustanja sve kofere sa slikama, knjigama i dokumentima. Kad sam dosla kuCi ustanovHa sam da je nestalo zlatnih predmeta - ostavstine od moje majke. Nestao je dugi zlatni Janac, pet-sest velikih zlatnika, dva prstena i jos jedan manji lancic sa privjeskom. Dok sam bila u zatvoru doznala sam da su u to vrijeme u jednoj skupnoj sobi bili: moj brat Muhidin, Cimba Cemalovic i neki Brkic, au drugoj c~Jiji Ljubo Bresan i moja sestra Hajrija, a slobodnjak je bio Haso Fazlinovlc Zuti. To sam dokucila prema prozivkama za saslusanja, jer bi cula kad straiari zovu pojedine drugove i drugarice, Poslije pustanja izvjestila sam o svemu sto sam u zatvoru saznala drugrariou Olgu Mar.asovi·C. Rek!la mi je da joj je mnogo sta poznato. Pitala me je za pojedinosti o nekim drugovima i drug.aricama i o njemaCkinl metoda:ma ispitivanja, dodavsi da nasa sluzba prati drZanje svakog pojedinca~~. 221 �BJEGOVI ··Dobra sam zapamtio taj dan: 12. avgust 1943. Tog jutra dosla je u moj ducan Nada Bitanga i trllZila 100000 kuna kGje je ostavio ·kao narod!nu pomoc Torno CipCic, natporuCnik«, - priea Sukrija Vranic, krojacki radnik koji je na posljednjim izborima u staroj Jugoslaviji na radnickoj listli bio zamjenik kandidata komuniste Rade Bitange. - »Dok sam brojao novae opazio sam na prozoru kuce koja je bila preko puta mog ducana da se sire zavjese. Palo mi ,i e u oci da neko iza zavjese motri kako ja Nadi brojim novae. Zakljucio sam· da smo poo paskom i da nas prate. Onaka brojeCi novae rekao sam Nadi: ,Ako bi dosli, reci da ti vracam novae sto si uplatila za neki stof cija ti se boja i kvaliteta ne svidaju'. Razumjela je to, i posto sam joj novae <Jdbrojao otiS!a je, a i ja sam oomah napustio ducan. Sutradan sam oti8ao u svoju radnju. Bas kad sam ulazio dosli su dvojica Nijemaca i jedan tumac. Naredili su mi da podem s njima. Odmah sam poceo da razmisljam o b}egu. U8ao sam da uzmem kaput iz radionice, ali sam pobjegao u sokak i uletio u kucu Drljevica. Ali kako j e kapidzik bio zakl,iucan, nisam mogao da udem unutra, pa sam se sklonio u zahod, Dok sam bje2ao jedan je Nijemae pueao na mene, ali me :nfj'e pogodio. Uhvatili su me u tom zahodu, i vee tu mi izbili nekoliko zuba«, 222 Stiea.jem. sreenih okolnosti Suk:rija je pobjegao iz zat':'ora '.nasao se na uliei, Dvoumio se trenutak sta da radi, ali Je !'.roduzio ulieom u kojGj je Sahat kula. No neka on pnca: ~>-Vi~io ~am staru Zen~ i mt:nolio je da, ako Nijemci budu p1tah za mene, kaze da sam oti8ao prema brdu. OdgoSvonla m1 J€: ,Ho6u, sine moj'. Zatim sam otreao kroz • ehitluk i usao u araluk Hadzi Ahmeta Karabeg~. Us~o sam i u avliju i preko zida skoeio u neku drugu a':'hJu. Opaz1le su me dvije sestre Ljubovicke. Kad sam 1m rekao ko sam i da sam pobjegao iz zatvora ka::"1<; su da me ne. smiju J?rimiti, ali su mi pomogle da se lspenJem na. Jedan z1d i sakrijem se iza odl'oaka. Klo::~o sa~ od IZnemoglosti. Zaeuh neki glas: ,Suero, sko;1. T_o .Je hila Zekira Karabeg. Posta sam bio riemocan n1s':m mogao da skoCim vee sam se spustio ali sam ~e us!Jed pada onesvjestio_ Zekira me je odv~kla ~. kueu. Kad sam se osvjestio vidio sam da sam na ~1lh. U med'!lvre':'en~ su N_ii.e~ei pretresali cijeLu eetv~t, ali u tu kueu msu ulaZlli, Jer je na vratima bio natp1s: ,Zarazna boles! - 8ar!ah' ... " Zanimljivo je kako su zene spasi!e Sukriju. Posta su mu pomogle da se ispenje na zid sestre Ljubov.icke su od':'ah preko. >>Veza« javile TeGfiku Demi~ovicu sta s~ s. llJliD dogodil? i da se nalazi kod Seke flikic. Teoflk J€ brzo pronasao Diku Hadzic. ' . Teofik i ~ika su u ku6i Seke Elikic nasli Sukriju 1znemogla, ~liJ edog kac smrt, preplasenog i uznemirenGg. Na nJemu su se vidjeli tragovi mucenja u gestapo_':':skom zatvoru_ Dika i Teofik su mu donijeli zelJe.zmclm umfo~mu, pl'eo;bukli ga i poveli ga sporedmm P':tem. u kucu Salke Muslibegovica Trockog. Tu .mu J€. D1ka dala zar, koji je on navukao na se. Zal!':' ¥a Je uze~a podruku i povela preko Mazoljica. ~ral!o 1h Je TeGflk. Kod sebe je imao dvije oombe ako b1 ustrebalo. Poslije je Dika premjestila SukriJu u 223 �kucu Milke Zurovac. Ona se o Sukriji brinula sve do nj•egova odlaska u odred. U gradu je prenesena vijest - za policiju i Gestapo - da je Sukrija izvrsio samoubistvo skocivSi u Neretvu. J os jedan bijeg je odjeknuo gradom. To je bilo organizovano bjekstvo Slkojevke Samije Puzio iz mostarske bolnice, gdje je bila prebacena iz zatvora posto su je ustase pretukle. Samija, djevojce od :lesnaest godina, clan rejonskog komiteta SKOJ-a, uhapsena je kada je jedne zimske noci lijepila na zidove kuca parole i proglase. Bila je iz radnicke porodice Mehmeda i Habibe Puzic, ueenica petog razreda gimnazije. Kad je bila pri kraju posla na Semovcu, a to je .bilo u zoru, banula je grupa ustaskih policajaca. Samija je uhvacena na djelu. Pod kaputom joj je bilo ostalo jos nesto letaka. Ustase je nisu odmah pretresle, vee su je povele prerna Starom mostu. Samija se dosjetila da bi bilo zgodno preostali materijal baci.ti u Neretvu. Vrebala je poglede ustaskih agenata. Osjetivsi da se oni ne nadaju necem takvom, bas na vrhu grbavog Starog mosta munjevito je izvukla papire ispod kaputa i bacila ih u N eretvu. U stase nisu stigle ni da pokusaju to sprijeciti, ali su je odmah poceli udarati. Samija je to poslije skupo platila. Bolesnu, prebacili su je u mostarsku bolnioo. Cuvali su je dvojica policajaca stra.Zareci u samoj bolesnickoj sobi noeu, a samo jedan je ostajao danju. Upravnik bolnice dr Vjekoslav Glavadanovic odredio je, medutim, da straiiari ne mogu biti u bolesnickoj sobi i oni su prebaceni u hDdnik. Mjesni komitet SKOJ-a rijesio je da se organizuje bijeg Samijin iz bolnice, i Samiji su to javili. Jedan Dd Dmladinaca, partizan Halid Sadikovic-Bu224 �Sak, iz Ljubuskog, koji se bio vratio iz odreda u Mostar na neke duznosti, dobio je zadatak da orgnizuje to bjekstvo. On je uhvatio veze u bolnici sa bolnicac rima Ivom Bronzovicem i Camilom Delicem, koji su poslije pomogli. Samija je uvece otisla uz bolnicke so.be do susjedne cajne kuhinje, gdje se svake veceri odnosilo sude poslije vecere. Kada se udaljila strcala je po dogovoru niza stepenice i izletjela iz zgrade. Njeni drugovi Mithad HadziosmanoviC i Halid Sadikovic cekali su je sa biciklom pred bolnicom, uzeli je i odvezli. Djevojci je bilo osigurano skloniste u porodici Busatlic, uz samu vilu tadanjeg ustaskog moenika doktora Ridanoviea. Cetvrtog aprila 1943. Samija je, po dogovoru, krenula pod zarom iz grada. Bila je prefarbala kosu, jer je na kontrolnom prelazu u juznom dijdu Mostara mogao biti i policajac koji je zna, a prijetila je i opasnost da joj dignu »peCu<< s lica i da bude prepoznata. To se, medutim, nije dogodilo, i Samija je sretno izisla iz grada. I lozinka je bila ugovorena. Na odredenom mjestu morala je sjesti na jedan kamen kraj ceste. Ubrzo je naiSao nepoznat covjek. Obratio joj se: »Nevjesto, kuda ides?<< To je bila lozinka. Samija je sretno stigla u Treci bataljon (mostarski) Desete hercegovacke brigade. U njemu ce biti jedan od najmladih boraca. Kad je Samija vee bila u bataljonu policija je 22. aprlia 1943. ovako izvijestila Ustasku nadzomu sluzbu u Zagrebu o tom bijegu: »Dana 22. ozujka o.g. oko 19,30 sati pobjegla je iz drZ.vne bolnice u Mostaru Puzic Samija Mehmedova, ucenica 5. r. gimnazije, islamske vjere, rodena 3. VIII 1926. g. u Mostaru. Spomenuta je uhicena dana 23. I 1943. loada su organi ave vlasti vrsili uhicenje komunistickih omladinaca (o cemu je izvj esceno pod taj 225 Dio par'ti:zanske kdlone u -dOJ..ini iR.ame (mart 1943. godine) �I I I I I I I I broj 183/43, od 25. I 43.), zatecena je na ~lici sa nekoHko komunistickih letaka. Vaden )e protiv nJe postupak i sa ostalim uhicenicama osurnnjice?" je po talijanskim vojnim vlastima trebala b1ti upucena Ratnom sudu u Sibeniku, a nalazila se u pntvonma ove oblasti na raspolozenju talijanskih vojnih vlasti .. Iz zatvora je hila upucena u mjesnu dr2avnu bolmcu Jer je bolovala od pleuritisa. . . Izvidima vodenim po ovoj oblasti ustanovl]eno J_e da je bjekstvo PuziC S>;mije organizir":o H~hd Sadlkovic, fotografski pomocnik radom 1z L]ubuskog, :;as~ tanjen u Mostaru. Pri tome su ga, pom":gal! bolmcan I vo Bronzovic i Delic Cam1l. Delic Cam1l 1mao Je zadacu da zahavi redarstvenog stm2ara koji je cu':':o Puzicku, a BronzoviC Ivo da joj prenese robu u hasc.u holnice i da razvali vrata koja se nalaze kod mrtvacnice holnice. Ohadvojica su to u potpuriosti i izvrsili i Bronzovic je Puzic Samiju doveo do spomenutlh vrata gdje je cekao Halid Sadikovic. Redarstvem strazar nakon kratkog vremena opazio je hjekstvo, all Je potraga bila uzaludna., Kako, je sp?menu~o, zatvo~em su bolnLcari Bronzovic Ivo 1 Delle Cam1l, koJI d]elo priznajli, a do d,anas nis:'. se mogli pronaCi, u_ Mostaru Puzic Samija i Sad:1kov1c Halld. Sadl~OVlC J~. rodom iz Ljuhuskog i ni tamo se nijesu mogh pron~c1. Pretpostavlja se da su otisli medu partizane ko]l su se u ono vrijeme nalazili u <Jkolici Blagaja, kod Mostara«, I »Seva odletjela« U Mostaru je naroCito odjeknuo i bijeg joS jedne mlade skojevke - Azre Kalajdzic. Prije nego sto isprica kako se to dogodilo, cujmo kaziVan]€ _skojevke Azre o moralnom kaljenju skojevaca, Jer Je veoma upecatljivo: 226 »U organizaciji SKOJ-a mi smo se posehno psiholoski, pa i fizicki, vjezbali i pripremali kako da u slucaju hapsenja izdrzimo sve muke a da ne kazemo ni rijeci neprijatelju, U Sapuhovoj kuCi u Cernici nekoliko nas se >->-CeliCilo.:.: i u »VOZnji zapaljenog bicikla«, kako se u policiji zvala jedna vrsta mucenja kada bi muCitelji uhapsenima stavljali smotke papira izmedu noznih prstiju, pa ih zapalili. Izvanredno smo mnogo -Citali, ucili. Knjige su kolale od ruke do ruke, morali smo ih procitati za jednu noc. Skojevka Emica HadziomeroviC, koja je uhijena u J asenovcu I 943. godine, rukom je prepisivala roman »Kako se kalio celik<< od Ostrovskog samo da bismo Lm.ali v.iSe pr1mjeraka za ,Citanje. Pr,ouCavali smo drzanje Georgi Dimitrova na sudenju zbog paljevine Rajhstaga, kao i dr2anje nasih komunista u heogradskoj Glavnjaci, Sremskoj Mitrovici, Lepoglavi i drugim kazamatima, Svako od nas dohio je sliku izresetanog sekretara SKOJ-a Salke Sestica, uhijenog u policiji, koju smo nosili kao amanet da ga osvetimo. Pnnavljali smo rijeci Alice Rizikala i Drage Palavestr·e, koji su u casu smrti klicali PartijL Nije svako mogao izdrzati policijsku torturu. Posliie necuvenih mucenja malobrojni su i progov-orili. Mi smo to preko nasih .veza odmah saznali. Oni koji bi poklekli dozivjeli su hojkot. Sarno na novim teskim zadacima taj se hojkot ponekad mogao skinuti. Rat je trajao, hili smo nemilosrdni . , ·" »Vatreno krStenje.c.( Azre KalajdZiC - suoCavanje s policijom - desilo se 1941. godine, kada je tek hila napunila cetrnaest godina. To je hilo hapsenje dvadeset osam omladinki i omladinaca u Cernici. Azra je bila najmlada medu njima. »·Poslije tog hap.Senja sam-<~ - priCa Azra- >>i pored mog prisebnog dr2anja na ispitivanju u policiji, 227 �hila rije!iila da u slicrrim situacijama ubuduce cinim sve .kako ne bih vise nikad pala .u Puke neprijatelju. U svojoj djecijoj glavi, punoj maste, smisljala sam svakakve kombinacije o prevari neprijatelja i o bij-egu"<<. U martu 1944. uhapsen je jedan covjek s kojim je Azra kao clan Mjesnog komiteta SKOJ -a odrzavala vezu. Znao je njenu funkciju i njen pseudonim ~seva«. To joj je javljeno uz savjet da se skloni, sto se obicavalo u takvim slueajevima, i da radi promjene izgleda odreze kosu. Azra, medutim, nije poslusala savjet, i pala je u ruke policajcima. Oni su znali da je to ,,seva«, ali je ••Seva« i odletjela. . ~>U takvoj situaciji·« - priCa dalje Azra - ~>odlu­ cila sam da ne pravim paniku i nisam nista rekla porodici, ali sam za,molila mami.nu prijateljicu, naSu dobru komsinicu Rosu Kablar, da spavam kod nje, s tim da to ona zatrazi od mag oca. (Poslije 194L kada su ustase ubile njenog jedinog brata Savu, cesto je neko od nas spavao kod Rose ili cma kod nas). Njena kuca je za razliku od naSe, imala dobru odstupnicu, izlaz na sokak koji vodi na Neretvu. Moja majka i Rosa su n.aizmjeniCno primale materijale i poruke za mene, kriJ.e.ih u njedra, pod prag na ulazu u kucu, stavljale u m.ierilo od vodovoda i na druga mjesta. Majci sam dala i pistolj koji sam dohila ·iako nisam znala gadati. Ona ga joe nmila u njedrirna do-k jaj je dvoje djece, moja sestra Zehra i brat Teofik, bilo u Jogoru. Taka je moja draga Rosa, ne sluteCi sta je ceka, zamolila moga oca da spavam kod nje. Druge noCi, oko dva sata poslij€ ponoci, cetvorica agenata su provalili ulazna vrata Rosine kuCe. Prevarili su moga oca da redom provjeravaju isprave gradana, pitali su uz put i za maje isprave i taka su dosli kod Rose. Jedan 228 od agenata, vjeroj:.tno sef grupe, odrnah me .ie pitao da h sam Ja ta.P.tlc1ca 'Seva' i je li moj brat onaj ko:numst KalaJdZ!C koga zna iz zatvora 1941. Bilo mi je tasno da zn~Ju dosta, da je onaj koji je uhapsen proaha. Ro_sa Je drhtala, plakala i vjerojatno prezivlja~ala hap~en.1e svoga brata Save. Mom ocu su se tresle uke. Ah )a s:;m b1la pnsebna. Pomislila 8am kako treba~ da se drz1m na policiji. ZaCudo, svaSta mi je u to~. casu _promicalo kroz glavu, ali se nikako ni.sam mrr1la s hm da padem s njima. , PokuSaVal_a sclm d.a ·agente Sto duZe zadi~im, .iZgo'~ra~ ~e d~ 1m~~ samo pidZamu kod Rose, Sto ni i e b1la ~stma, 1traz1la da mi otac danese kaput i ostaiu Od]ecu._ DVOJ!Ca ag~mata su sjedila u predsoblju, jedan J€ pratw men~, a cetvrtl ]€ bio na sokaku pod prozorom ,sobe. Mo]a sestra je donijela odjecu. J0od je vidJela crnu mane~~ ~gala_mila je kuda to vade nj-enu sestru. Agent kOJl ]e sta.1ao ispod prozgra usao je za n]om u stan da.~e raspravlja. Uzela s.am odjeCu i. uSla u sabu, u p_ratn.11 agenta. U j ednom trenutku. bez unapnJed sm1sl]enog plana, ali ne i bez odluke, zamolila sam agenta da izade iz sobe zbog toga sto se stidim da se _pr~ n.1im svla.cim. Iza8ao je - kako da ne poV]eru]e zgolJ':voj djevojCici! Is toga !rena sam prisla p:ozoru 1 pazlJivo preko Rosina cvijeca spustila se mza z1d Vlsok pr:_eko dva metra na sokak koii vadi prerna Neretv1. Trcala sam bosa sa oderanim rukama ·· nogama, u_ pidzami, kroz hladnu martovsku noc pre: ko neretv_lJans~ih pecina, sto dalje od kuce. Znala sam svaku nasu kucu u Cernici, u Danjoj rnahali i u Zahumu. M?gla sam mirno uCi, malo j e reCi. u svaku drugu kucu; Od.l~Cila sam se da ne ·Q>sbnem u Cernici, zbog mo~ucnosll da opkole cetvrt. Trcala sam brza r~dosna sto sam im pobjegla, ne osjeCajuCi kako ostro kamenje i pijesak deru tanku kaiu na tabanirna. Preko pecina, sokacima i pored zelj eznicke pruge mi 229 �otrcala sam najprije u jedan kraj na Ogradu, do Memnune HadZiosmanoviC, ali kako je nisam mogla probuditi, odletjela sam u Zahum, k Nafi Koluder. Svitalo je kad su mi otvorili vrata. Pod jorganom su me grijale i pojile cajevima nase dobre i njezne majke Nafa i Meva Grebo. Meva se s porodicom bi1a tu sklonila od polici.i e. Kad su agenti usli u sobu iz koje sam pobjegla i shvatili sta se desilo, izlili su bijes najprije na mom ocu, a potom i na sirotoj Rosi i mojoj sestri. Htjeli su njih da odvedu u zatvor. 'Sef je ipak napra;io _red; oSamario je onog agenta ko]'l Je pusho 1samu ptlc1cu u so bu. zatim su me trazili po Neretvi, ali uzalud. Tjesili su se i pravdali se pred sefovima i pred gradom pronoseci gla:sove da sam skocila u Neretvu. Ipak su sedam dana danonoCno deZ.urali na smjen.u u stanu mojih roditelja. Za to v·rijeme sam prcsla kroz jednu policijsku blokadu, na zeljeznii\koj stanici, i u zaru ~~ nasla u vozu prema Zitomislicu, sa Olgom MarasOVlC i Zandarom, naSim drugom koji nas je 'sprovodio kao svercerke'. U Z·itomislicu nas .ie Buba Jerkic skelom prevela preko Neretve i predala na dalju vezu Hasi Rahimicu iz Pijesaka. Na putu prema Bile6i. predahnuli smo u jednoj kui:i u Dubravama. Tu su me, slabo odjevenu i promrzlu, pustili da zadrijemam. Razbudili su me da me vidi 'uZivo' Salko Mrgan Stari, kojl je cuo i pitao o mostarskoj skojevki, maloj Kalajdzicki 'koja je skocila u N eretvu da ne bi pala u ruke Gestapou'. Taj glas se brzo sir.io. Objasnila sam kratko - da je moj nagOill za ziv.atom .adnio ,pobjedU«. * 230 • • Iz mostarske bolnice pobjegla je ; mlada ucenica i skaJevka iz Vitine kod Ljubuskog Kana Bu5atlija, djeVOJka koJa je 1942. godine kao skojevka zivjela i ra~ila u Mostaru, da bi se potom preselila u Vitinu, gdje Je Kana btla vrlo vjesta .abavjestajka,Kanina majka Hata dala je veliku sumu novca us~askom agentu koji je Kanu u ·bolnici i'uvao. Bila je Jesen 1944. Prevarili su ga da izide samo na pola sata. . ~gent je Kanu poslije trazio i, razumljivo, prijavto Je nJen nestanak, ali je i njoj javio dace doCi agenti ponovo da je hapse. Kanu su tada skl.anili u kucu Memnune Hadziosma":ovic. Tu je prenoeila, a ujutro je pobjegla, u feredzl, u porodicu Hamzic, u selo !lice. U toj kuci je ostala dok nije ozdravila, a Nafa Hamzic joj je izlijecila teske rane. J?jevojka_n~te imala noktiju na rukama, jer su joj ustase u muctlistu Grabovo vrelo kod Vitine zabadale Mvle pod nokte i poi'upale ih. Nafa joj je sljezovim cajem -ispirala i vidala prete8ke rane, a Kana bi se samo nocu prokrala u ba8cu na nekoliko minuta, da se nadise vazduha. Ostala j~ u toj louCi, brizljivo skrivena, gotovo dvadeset dana. Jos joj nokti nisu bili izrasli kada je iz Hamzica kuce presla kod Memnune Hadziosmanovic, iz Njeg su doma Mmtarci polazili u odrede. I Sefika Resulbegovic je pomogla mladoj djevojci: navukla joj je svoj zar i ispratila je .do luckog mosta, gdje se Kana uk~':"la u kabinu jednog kamiona njemacke organizaCtJe »Todt«. Tako je Kana presla na oslobodeno podrucje i obrela se u bataljonu Omera Mr<'ana. Poslije je odredena u Diviz'.ijsku bolniou u Crkvicama gdje je zavrsila i sani.tetski tei'aj. ' Bjegovi iz neprijateljskih kandZi prijali su cijelom gradu, i o njima se uvijek dugo pricalo. 231 �MAJKE JUNAKINJE I NJIHOVA DJECA Adila Njena sutljivost bila je znak da sve prezivljava vrlo duboko u srcu- takva je eto Adila Fejic, majka koja je izgubila cetiri sina i kcer dok su hili u cvijetu mLadosti. Kad su Mostarci bjezali od bombardovanja i njena porodica je bila izbjegla u Cim, obliznje selo. Tada je Adila vee znala za smrt svoje djece, ali nije smjela plakati. Jer to je bilo vrijeme kad majke nisu smjele cak ni plakati za poginulim sinom - ustase su motrile i na suzu majcinu ako je sin bio partizan. Dvaput su Adilu hapsili, pitali je gdje su joj djeca, a ona je sutjela. A nije se znala ni potpisati na njihov zapisnik. No, nisu samo ustaSe provaljivale u njen dom, Cinili su to i cetnici. Kad su do-sli po njenog sina Sefku, studenta arhitekture, ku6u su opkolili cetnici i Talijani. L11kavi izrodi nisu smjeli lupnuti zvekirom na stara vrata, da ne bi uzbuni1i borca, pa da im ne pobjegne preko dvori&ta i zidova ograda oko niskih kuca. Kalauzom su otkljucaH vrata kuce i usli tiho, kako to lopovi i cine. Na spavanju su uhv.atili Sefku i odveli ga u zatvor, pa u Dubrovacku tvrdavu Lovrijenac, pretvorenu u zatvor, a zatim u logor u Ita1iju. Poslije kapitu- 232 lacije fasisticke Italije vratio se u Mostar i kao partizan pogmuo negdje kod Bilece. A. najprije je bio uhapsen sin Esad, jedan od prvih uhapse':1h komumsta po okupaciji zemlje. J edan izdaJmk; Je upro prstom u Esu, u ratu cuvenog junaka 1 partlzanskog kurira, i on je uhapsen. To je onaj mon;ak, dak, koji je ljeta cetrdeset prve pobjegao iz ustaskog kamwna kad su ga vodili u smrt. Svima je govono d': 1h to. vode nad jamu da ih pobiju, da treba da SVl b.J;ze ..Ah mko nije htio. Esa je skocio i pobjegao. BJezao ]e prema Neretvi nepoznatim putevima pr.eko kamenJara 1 Mostarskog blata. Triput je prepllvao Neretvu i spasio se, jedini iz tih dana kad su ustase svuda sijale smrt. Si~ovi .~sref i I?zemal otiSli su u partizanske odrede 1 prezlVJell t~ske dane u petoj ofanzivi, pa se s Mostarsklm batal.Jonom spustili u grad i nasli sklomste u roditeljskoj kuci. Na sisi je bilo uredeno dobra kamuflirano skloniste, a kako je stan bio u srediStu grada, ni.je ga zakacila racija. Na krovu je bio prozor kro.z ko.11 se ~_oglo napolje, pa preko avlija i basta dalJ.e. All mJe h1!o potrebno. Policija nije dolazila da 1h .traz1 1 .'?m su ubrzo otisli iz Mostara s prvim momc1ma, •ko]l su po oporavku izlazili ponovo na slobodno podrucje iznad grada. Svako Adilino dijete je majci govo~ilo: ••Ako zadugo ne dobijes pismo znaj da nisam ziv jer Cu se .iavljati redovno . .. ~~ ' · ' Adila je P;!mala ~i_sma1 a cim od nekog od djece P;e;'_talo da sllze, poshJe b1 saznavala za njihovu poglblJU. . . Kad .ie cula za smrt prvog sina, Dzeniala, pr.imila Je to m1rno. Takva je bila. Rekla je: »Ako budem plakala !judi ce bjezati od mene .. ·" Uhapsena joj je i kcer Samija i odvedena u Jase" novae. Tamo je i ubijena. .:0. 233 �Po izlasku iz grada sa Mostarskim bataljonom poginuli su i Dzemal i Esref. Posljednji je stradao Esad, koji je vise puta kao kurir dolazio u Mostar. J ednom je stigao sa svojim nerazdvojnim drugom Husom Ormanom, u punoj ratnoj spremi. DoSli su k majci Adili. OdluCili su da se tako, pod ratnom spremom, slikaju usred okupiranog grada, i to danju. Zamolili su Mersu, Esadovu sestru, da im masinke prenese pod zarom do dvorista kuce Zibe i Hadzi Ibrahima Fejiea, koji su takoder preko svoje djece bili povezani s pokretom. Mersa je dva puta isla nose6i po jednu masinku i tako ih je prenijela kroz grad, pod zarom. Esad i Huso su se slikali u partizanskoj odori. Zatim je Mersa odnijela ma&inke na Mazoljice da bi Esad i Huso izisli iz Mostara. Na rastanku Eso je rekao majci: - Kad dode sloboda, znai, eto mene medu prvima ... Medutim grad je osle>boden, a Esada nije bilo, iako niko nije bio cuo da je pogmuo. Ubrw je stigla tuzna vijest. U posljednjim borbama u Capljini je poginuo. Sto se moZJe reCi o n1.ajci kOj'Oj nestane pet•OrDO d.iece. A Adila je izgubila i dva brata, od kojih je jedan bio ljekar, dr Asim Opijac, u selu Dubravi, poiito je Adi1ina porodica iz stolackog kraja. 1 Jovanka Preko Esada ta porodica je bila povezana sa srpskom komunistickom porodicom Jovanke i Du&ana Balorde, zeljezniCkog masinovode. Jovanka je izgubila dva sina: Mladena, istaknutog komunistu, narodnog heroja i Vasilija, skojevca koji je poginuo kao talac u Kraljevu, kao i otac ~m Du&an. Bilo je to kada je razbijena prva grupa Mostaraca koja je izisla iz 234 grada i kada je Mladen vjestom varkom na ulici uspia da otme iz ustaskih ruku ranjenog Esada i da ga skloni. Ta srpska komurristicka porodica bila je odmah na pocetku postojanja ustaske vlasti ugrozena, jer su sva djeca bila clanovi Partije i1i skojevci, Mladen metalski radnik, vodio je kao sekretar partijsku organizaciju u gradskom kvartu Carini. Kada je partijska organizacija organizovala spasavanje Srba, medu njima i komunista, Dusan i njegovi sinov,i Mladen i Vasilije dobili su njemacke propusnice za Srbiju, a Jovanka je sa kCerkom Milojkom, uCenicom gimnazije, ostala u Mostaru. U skoro su, medutim, objav lj eni proglasi da se (po abecedi) Srbi moraju seliti, a posto je njima prezime poCinjalo slovom ~~B~,., Jovanka i Milojka su prvim transportom prognane u Iogar Caprag kod Siska. No nekako su uspj ele da se izvuku iz tog logora i prebace u Srbiju, gdje su .pronasle Dusana, Mladena i Vasilija, i kcerku Veru, koja je slucajno prije okupacije otisla !I'odlbini u Beograd. Mladen se nije dugo zadrfuo u Beogradu. Du2nost ga je vukla natrag, u Mostar, i on je ubrzo krenuo. PridruZio se nekim 'komunistima CrnogoTcima i stigao, vecinom pjeske, najprije u Sandzak, .pa u Crnu Goru. Poslije toga d"-lgog marsa je iz Crne Gore ponovo oti!i,ao u Mostar, na svoju duznost sekretara jedne partijske organizacije. Zatim se dogodio onaj Mladenov >>susret« na ulici sa uhvacerrim Esadom Fejicem, kada je taj hrabri borac osloboden. Cim su majka Adila i Mersa saznale da se Esad o.poravio od rana u sklonistu kod Mladena i posto nije uspjelo prebacivanje u odred vozom prema Sarajevu, ponovo su ga prihvatile u skloniste u kucu. Ubrzo je otisao u jedan od odreda koji su vee krstarili po brdima iznad Mostara. 235 �U toku rata su se Jovanka (Joka) i Du!;an Balorda preselili iz Beograda u _Kraljevo: _Jovank~ i_ kcer su radile po kueama, a Dusan i VaslhJe na fJzJckJm poslovima. Milojka se kasnije zaposlila u kraljevackoj fabrici vagona. Za Mladena, tog osjecajnog i njeznog sina, Jovanka je rijetko cula, pa i za njegovu pogibiju je saznala te kad se poslije oslobodenja vratila u Mostar. Sarno jedno pismo. joj je stiglo od njega, preko njegovog drug a u Borskom rudniku. Dug a je Iutalo po Srbiji, ali joj je ipak stiglo da joj pricini radost. Mladen je vise pula u toku rata dolazio u Mostar, a u Mostars.kom bataljonu, kad se spustio u grad juna cetrdeset trece bio je komanclantov zamjenik. U vrijeme izlaska bataljona iz grada javilo se vise omladinaca da idu sa njim. Taka je ta jedinica pojacana. Mladen je bio odreden da povede te n~we borce, i nni su krenuli iz grad a pre rna Blaga]u 1 Nevesinju. Zanocili su u jednoj sumi istocno nd Mostara, ali su bili prokazani. Vecina je pobijena i pohvatana. Mladen je tada teze ranjen i zarobljen. Prebacen je u mostarsku bolnicu. Pripremana je njegnva otmica, aH je strijeljanje preduhitrilo akcij•u. Kad se Jovanka sa kcerkama Milojknm i Vernm vratila u Mostar nasla je praznu i opljackanu kucu. U njoj j e bila njemacka menza. Poput majke Ad~le, izgubila je dva sina ;i mu:Za, .a sama Je provela muceniCki Zivot za Citavo vrijeme rata. Munira Kad se zavrsio aprilski rat Munira Hacam je rekla svojoj djeci Mithatu, Nedzadu, Emini-Mini i AmiriMiri: Eto, djeco rat se hrzo svrSi, ali, bogami, nije dobra sto je granica ponovo na Drini. 236 Mithat je bio zavrsio geodeziju u Beogradu, i bas pred rat otisao na rad u Pristinu. Kao rezervni porucnik je pozvan u vojsku u Crikvenicu, da bi se po slomu vratio sa oruzjem u Mostar. Odgovorio je majci da rat tek pocinje. . - Otisao je, otisli su i Nedzad i Mina, i nikad 1h vise nisam vidjela - pricala je s tugom majka Munira. Prilikom ha-psenja Srba i komunista, juna 1941, uhapseni su i Minai Nedzad, a Mithat je bio vee otiS.ao U- Sarajevo. - Iz Sarajeva je - dodaje Munira - Mithat odreden na politicki rad u istocnu Bosnu, u srebrenicki kraj, da dize ustanak. Tamo jedna skola sada nosi njegovo ime... Mina je uhapsena s grupom djevojaka prilikom prvog hapsenja zenske omladine u Mostaru kad su ih ustase zatekle na sastanku u Barama, upravo na dan napada Njemacke na SSSR. Dva mjeseca su ih drZ.ale u zatvoru, tukle, ali nijedna nd djevojaka nista nije priznala. Uspjele su da pobjegnu iz_ zatvor~ uz pomoc Marijana Pavelica komuniste koJl )e rad1o u ' . .. gradskoj policiji. Prije tog hapsenja Mina je sa Ahmedom Sef1cem prenijela u staru austrijsku ~~forticu~-<, tvrdavU iznad biskupove palace i setaHsta, sanduk bambi i skrila u dvoristu 2grade u kojoj su Ha6amovi stanovali. Bile su to bombe ,_,kragujevke...:...:, jzrezane povr.Sine da bolje praskaju, a bilo je 1i municije u sanduku~ Drvarica u dvoristu bila je zgodna da se to sakrije, pa su sanduk zatrpali u ugal.i. Majka Munira je bdjela i ·nad tim opasnim skladistem. S vrata drvarnice potrgala je katanac, da b1 se mogla, u slucaju da ustase pronadu sanduk_ s bomb';'ma, ipak pravdati kako je neko obio vrata 1 tu stav10 sanduk. · 237 �Kako je ta kuca pod drvoredom na setalistu i sama, hila je pogodna za ilega1ne poslove. Cak i Mira, koja je tada imala petnaest godina, nosila je u korpi, pod kupusom m drugim povrcem, skriveno cruzje. Nedzad je radio u trgovini, i donosio je odjevne predmete - dZempere, ko.Sulje, Carape i druge, za odred, i u kuci je hila citavo skladiste. Majka Munira je strahovala, a otac, ponosit covjek koji je kroz zivot ii\ao uzdignute glave, ili nije znao ali se .pravio da niSta ne zna o tom radu. u toku svoga uciteljovanja je vise puta premjestan iz politickih razloga u zabite krajeve, a posljenji premjestaj je bio kada je vlast Banovine Hrvatske premjestila Hasana iz Mostara u selo Podhum, u konjickom kraju. Uz odraslu djecu koja su uCila skolu nemoguce je bilo seliti se iz Mostara, i djeca ·su ostala u gradu, a Hasan je morao u to selo na posao. Porodica je bila razdvojena, Munira i Hasan u Podhumu, a djeca u Mostaru. Kad su Mina i N edzad otisli u part:izanski odred majka Munira je mnogo trpjela. Ustaska policija je znala da su joj djeca komunisti, pa su agenti ponekad i po tri puta na dan dolazili i odvodili Munin1 u policiju i ispitivali je gdje su joj djeca. Munira, smjela zena, nije sutje1a. Odgovorila hi: - U sumi, kama ste ih vi otjerali. Bas kad je trehalo da sretno zive - sve troje su zauvijek otisli, poginuli su kao partizani. · Posto je Munira cula za Nedzadovu pogibiju kod sela Rihara, u konjickom kraju, 1942. godine, u vrijeme CetniCkih puCeva u Hercegovlni, zaplakala je, nije viSe izdrzala. Neki iz njenog kraja, oni sto su hili ustaSki r.aspolo.Zeni, reko.Se da ~,._z.a razbojnikom pLaCe-<<, - Neke moje poznanice su ponovo hjezale od mene - prica s tugom Munira. 238 Mina je hila horae i bolnicarka u Mostarskom bataljonu u horbama na Sutjesci. U jednom trenu je preskoeila da previje ranu Serifu Ohadu. Drugovi su joj doviknuli: »Mina poginuces!« Tu je pala. Pored heraja Ohada. Bila je hrabra djevojka, izvanredno pozrtvovana ilegalna radnica i odva2an horae Mostarskog hataljona. - Jednom prilikom su iznad Glavaticeva nadletjeli. avioni i bomhardovali nas. Jednog druga je pogodw geler: Mina je kao tigrica skoCila do njega i, uprkos naJvecoj opasnosti za svoj zivot, pod bomba~ rna ga previla ... - prica Bera Arpadzic. Mithat je hio organizator ustanka u istocnoj Bosni. Poginuo je septemhra 1942. u hlizini Kladnja.• Ustase su i dalje Muniru odvodile, premetacine su vrsili i danju i nocu, a kcerka Mira je od poi'<?tka rata hila skojevka. - J ednom su taka nocu provaJili u kucu - priea Munira, - i posto su sve preturili jedan od njih mi reCe: >>Nikad djeou neCeS vidjeti. PobiCemo ih . .. -<< Najcrnji joj je hio neki ustasa Musliman Resulhegovic. Recimo, kada je nosila hranu dj eci u zatvor uvijek Ju je maltretimo, a p.oslije rpretPesa u kuci, pri odlasku, zaprijetio joj je: - Kad drugi put dodem kroza te ce hajoneta ... - A tehi Svahe glavu odsjekle! - proklela ga je Munira. - I zaista - kazuje ona - toga ustasu je pregazio njemaCki kamion. Munira i njen suprug Hasan su prezivljavali teske trenutke. Zadesile su ih smrti troje djece, koju su oclgojili ta!ko da s1u sluzlla i njima i domovini na ponos. 239 �Hatidza U cetvrti Brankovcu zivjela je porodica Hafiza Muhameda Brkiea, vjeroucitelja. Supruga mu se zvala Hatid±a. Hafiz je umro 1937. godine. Imao je petoro djece iz prvog braka, a sa Hatidzom osmoro. Sva su bila napredna, veCinom komunisti i skojevci. Smajo je bio clan Partije od prije rata, Ibro napredan ljekar u Jajcu, gdje je bio povezan sa organizacij ama i pomagao partizane, kCerka Dulsa domaCica, Osman sluzbenik zeljeznicke radionice u Mostaru, Hivzija student agronomije, Fatima student medicine, te Hamdija, Ahmed i kcerka Munevera-Nela daci visib razreda gimnazije 1941. godine. Hatid±a je i djecu iz prvog Muhamedovog braka pazila kao da su njena. Taka je i rat docekala sa punom kucom djece. Neka su vee bila odrasla i nisu hila u kuCi, no svejedno. U tom domu su hili blagajna narodne pomoci i malo skladiste hrane i robe. Hatid±a je cuvala novae, a robu je spremala u pakete namijenjene borackim porodicama koje nisu imale od cega da zive. Daeekala je i ispracala ilegalce Miru Poparu, Lepu Perovic, kad je kao Muslimanka u zoru: stigla iz Sarajeva, Adema Buca, Hamu Grebe i druge koji su jedno vrijeme stanovali kod nje. Ona bi Ad emu rekla: - Moj Ademe, kako nadoste nasu kucu, kad znate da je sumnjiva. U ratu je ta rnajka izgubila sve petoro djece: Cetiri sina - Osmana, Hivziju, Hamdiju i Ahmeda i kcer Fatirnu. Kako je to pocelo? Najprije je dopao zatvora predratni Clan KPJ Smajo, kad su ustase razbile prvu grupu Mostara ko240 ja je hila krenula iz grada na teren da osnuje prve jedinice. Smaju su nekako izvukli iz zatvora i on je ponovo oti§ao u odred. U septembru 1941. bio je krenuo Hivzija. Nosio je stv.ari i hr.anu za put. Pmtio.ga }e policijski agent Sirnun Benic. Bio je mazda sumnjiv zato sto je stvari nosio u kutiji od pisace masine. Agent ga je uhvatio. U kutiji je pronadena hrana. Hivzija se dobra branio, pa je Slobodan Tambic, covjek koji je tada radio u sudu kao sudski pripravnik, preko veza uspio da ga izvuce iz :;atvora. U novembru 1941. oti8ao je u odred, na Boracko jezero. I Harndija je uhapsen u septemb:ru 1941. godine, u Bijelom Polju, kuda je bio oti8ao da odr2i jedan sastanak. Neki susjed je prijavio ±andarima da se tu okupljaju komunisti, i zandari su pohapsili ueesnike sastanka. Tako su se u isto vrijeme i Hivzija i Hamdija nasli u zatvoru. Hivzija se izvukao, ali Hamdija nije uspio uprkos intervencijama. No, dok je odvoden u boJnicu (natrljao je oko i ono je pootalo krvavo) pobjegao je ±andaru sto ga je sprovodio u bolnicu, i to pod vrlo dramaticnim okolnostima. Skojevci, nj.egovi dTt.l§ovi, bili su pripremili bijeg na vrlo osoben nacin. Dogovorili su se·i javili Hamdi]i da ga cekaju na niskom zidu jednog vrta u Ulici Alekse Santiea. Na tom mjestu oni su skinuli zicanu ogradu sa zida i bj egunac je kad j e stigao do nj ih, morao da uskoci u vrt i potom pobjegne. Tako je i bilo. Medutim, zandar koji je sprovodio Hamdiju uskocio je za'?.iim u. vrt. Hamdij:" je bjezao po vrtu od zandara. 1}00 ]e u bJegu opet sbgao do ograde iskoCio je na uliou. Njegovi drugovi su namah podigli zieanu ogradu i zandar je ostao zatvoren u vrtu. , 241 �Tu je bio spreman bicikl za bjegunca. Hamdija je pokusao da uzjase ali je policajac uhvatio kroz zicanu ogradu za kotac. Hamdija je odbacio bicikl i pobjegao, a s njim i svi njegovi drugovi. Zandar je odmah dosao u Hatidzinu kucu i pitao je gdjejoj je sin. - Kod vas je, sta mene pitate - odgovorila je. Sedam-osam dana cekali su policajci da se Hamdija vrati kuCi, ali se on nije vraCao. Od tada se Hamdija i skrivao i izvrsavao zadatke u gradu. Kad je u februaru 1942. godine zbog njegovog bjega zaprijetila opasnost i mladem bratu Ahmedu, njih dvojica su zajedno otisli s jednom grupom u odred prema Borackom jezeru. Osman je uhapsen 1942. godine i odveden u logor na otok Mamulu u Bokokotorskom zaljevu. Kad je Italija porazena logor je raspusten i Osman je alisao u jednu od hercegovackih brigada. Fatima, koja je hiLa pri kraju studije medicine, uhapsena je u Zagrebu i odvedena u logor Staru Gradisku. S Hatidzom je ostala jedino Munevera-Nela, clan SKOJ -a, kojoj je pocetkom narodnooslobodilacke barhe bilo petnaest godina. Godine 1942. iskljucena je iz svih sko·La u Pavelicevoj drfuvi, a uhapsena je 1944, prilikom masovnog hapsenja posto je ubijcn ustaski general Simic. Tada je zatvoreno 187 Mo·star-aca i Mostarki, ali su drugog dana neki pusteni, a u zatvoru je ostalo sezdeset sedmoro, medu njima i N ela. Ustase su u tri k.amiona potjerale uhapsenike prerna Sirokom brijegu da ih pobiju, ali su neki gradani intervenisali kod njemacke komande i na izlazu iz grada kamioni su zaustavljeni. Ustase su pokusale da obmanu Nijemee izjavom da u kamionima voze hranu u Siroki Brijeg, ali je neko od uhapsenih jauknuo. Nijemci su otvorili ceradu na kamionu i otkrili prevaru. Od svih uhapsenih su uzeli podatke i kamione odvezli u svoj zatvor, u »VladiCinu kuCu~.... Poslije saslui\avanja, posto nije bilo niceg sto bi Nelu teretilo, a kako je hila maloljetna, pustena je s nekolicinom zatvorenika. Ostali su odvedeni u Iogar, i za njih se nikada niSta nije saznalo niti su se javili. Negdje uz put ustase i Nijemci su ih pobili. Hatidfu nije znala da su joj djeca izginula. Strahovala je za sve vrijeme rata za svoje Sestoro djece, ali se i nadala. Hivzija je poginuo u cetniCkom pucu 1942. godine. Prilikom strijeljanja razdrljio je svoju kosulju na grudima i povikao: >>Pucajte, izdajnici, neCete dugo!·« Hamdija je poginuo u petoj ofanzivi, kod Popova Mosta. Teska je ranjen u obadvije noge. Ubio se da ne bi pao neprijatelju u ruke. Osman je poginuo 1944. godine u borbi sa cetnicima u Grusci, a Adem, isle godine, u Laktu kod Konjica. Kad je iz neke kuce iskocio kroz prozor rafal ga je presjekao. Fatima je uhapsena u Zagrebu, pa odvedena u Iogar u Gradisku, gdje je od zenske ruke pala. Nadzornica, zloglasna Maja Buzdon, zaklala ju je i stavila na nju natpis koji je dugo ostao: »·Ovako Ce se dogoditi .svakome ko traZi pravdu . .. ~< Hatidza zadugo nije znala nista o svemu tomu. Smajo se tada dogovorio s Nelom da napise pismo i da ga Nela proeita Hatidzi. U pismu je Smajo pisao Hatidzi da su poginuli Hivzija i Osman, da su Hamdija i Ahmed u Sovjetskom Savezu na skolovanju, a Fatima u partizanskim jedinicama u Hrvatskoj. Kad joj je Nela proi'itala to pismo, obadvije su zaplakale, a tuzna majka je rekla: - Nemoj plakati, moj sinko, mogla si misliti da se neCe vratiti iz rata ... 242 243 �Da bi promijenila i stan i okolinu, Hatidza se preselila u Sarajevo. Birali su je u Oblasni narodnooslobodilacki odbor. Pre:lalila je dva sina, ako to majka moze, i dugo cekala druga dva i kcer' da joj se vrate. J ednom joj j·e dasao neki navinar i dugo razgovarao s njam ne govareCi jaj a pagibiji djece. Ali je u listu objavio njenu sliku i padatak da je ta majka izgubila petaro djece. J edna zena kazala je Hatidzi da joj je izasla slika u listu. Morali su jaj donijeti jedan primjerak da vidi. Ali ondje gdje su bili podaci o pagibiji njene djece nekako je zvjezdicama bio pakriven prostar, taka da ana ni tada nije saznala pretesku istinu. Konacna je k njoj dosla jedna brbljiva zena i kazala joj da je svi zavaravaju i da su joj sva cetiri sina i k6er Fatima poginuli. Skrbana zena kao da je u tom casu prestala ibivjeti. Ra~boljela se. Zivot joj je bia sve donio, ali je sve i odnio. Ni traCka rado,sti viSe nije ostalo za nju. Kad se razboljela nije se htjela lijeci ti. Srce j e presvislo. Ilinka Nikola Balac, nekada krcmar, a kasni.ie gradevin-' ski radnik, :imao je sa zenom Ilinkom k6er Slavu i cetiri sina: Natka, Slavka, Boru i Dard.a. On rat nije doZivio. · llinka je poslije Nikoline .smrti radila kao radnica u Dubanskoj stanici u s·ezoni ili kao pralja u Domu siroeadi, i tako je uspjela djecu othraniti. Natko se cak skolovao na fakultetu, uprkos najtezim prilikama. Ostali su svrsili zanate. Natko je diplomirao prava, a Baro je izucio krojacki, Slavko obuearski i Borde limarski zanat. Sve petoro djece su postali skojevci i komunisti. 244 Nikola nije dozivio ni veliku tugu koju je llinka osjetila - da ozali sva cetiri sina poginula u revoluciji. Natko je bio zaposlen kao pravnik u Glavnoj poiiti u Beogradu. Radio je do rata ilegalno kao komunist a paslije je otiiiao u partizane. Poginuo je negdje ~ okalini Nisa 1943. gadine. Slavko je odveden sa pom Mastaraca uaci rata u Lepoglavu. N jih je Macekava pohCIJa predala ustasama, a ovi su ih poubijali. Baro je poginuo iste godine u Zvjerini kod Bilece .kao partizan. Borde je atisao s prvom grupom partizana iz M?stara 1941. godine, ali kad je njegav odred razbijen bhzu Mostara, i on je zarobljen. Poveden je nekud u logor, ali j.e u Jablanici .izvuCen jz voza i ubij{ln. Slava je radila u Duhanskoj stanici i bita vrijedna clanica Partije. Jedina je ·ostala ziva. -;- Ima!.a sam neku ludu .sreeu - sjeca se Slava ratmh dana. - Taka kad sam jednom morala poci u j ednu kuCu radi neke veze i nabasala s-am __ na ustaSe. Izvukla :am se na taj naCin sto sam se napravila da me strasno ?oli zub i zamolila ih da mi, aka imaju; daJU kakav hJek protiv zubohalje... Drugi put, poslije Jedne od provala u Mostaru, hili smo svi ob:avijesteni da se za ]edna vrijeme sklonimo, ali su~ ipak ustase uspJele. da u?apse dasta drugava. Cak je uhapsen.a ; druganca ka]a Je merre ohavijestila da se moram skloniti, a ja sam ostala na slob:odi. Zaista sam imala neku ludu sre6u, iako se na nasu kucu sumnjala i prije rata. Kad su mamci polazili u ,rat majka j,e znala kuda su posli igovorila je: »Mojaj djeci i jest tamo mjesto ... Bo!Je. J€ d':' tam_o poginu nego da ih ova banda ub:i}e«. Ilmka J€ vee u ratu saznala da su joj tri sina po.ginula, ah seN atku nadala kada se rat zavrsio Lako za nj nika? nista ~':' cetiri ratne godine nije cula. A jednam se hila promJela v1jest da se Natko javio. Majka se wu- 245 �obradovala kad je to cula. Ali jednog dana je Slava dobila poruku od Ilinke da odmah dode kuci. Kad je stigla nasla je ocajnu majku raspletenih kosa kako ih cupa placuci. Pokazala je kcerki kartu u kojoj su iz Beograda javili da je Natko poginuo. Ilinka je hila hrabra majka. Niti je zazalila niti zaplakala kad su joj sinovi polazili u rat, ali poslije prispjeea vijesti o N atkovoj pogibiji Slava ju .ie zaticala k<rko bi preda se poredala slike svoj a cetiri sina i gledala tiho roneci suze. Ali pred dwgima nikada nije odala svoju v·eliku tugu ... Katica Katica Onescuk je vee kao mlada saznala za borbu radnika. Od godlne 1920. njen muz J<>kov Onescuk poceo je da dobiva komunisticke novine na rusinskom jeziku preko Beca, od svog brata. Tada je Jakov bio finansijski stra2ar u selu Klobuku kod Ljubuskog. Na izborima su on i njegovi drugo·vi dali glasove za komunisticku listu. To je bilo onda kada je lista Partije dobila na biralistu u selu Tihaljini 172 glasa, a glavni nosilac agitacije bio je MatiSa Mlinarevic. · Jednog dana je Jakovu dosao njegov prijatelj Osman Orman, postanski sluzbenik, i kazao mu da odmah obustavi novine, jer su na posti dobili nalog od vlasti da zaplijene sve sto dade. Katica i J akov su poslije zivjeli u Ljubuskom. Katica je radom iz ljubuskog sela Mostarska V:ra;ta. !mali su sestoro djece. U Mostar su se preselili 1933. godine, gdje je Jakov umro, a Katica je ostala sa djecom. Sve sestoro je skolovala. I dozivjela da i njena djeca podu putem na koji su ih ana i njen muz i upucivali. Sin joj Mirko, dak gimnazije, i kcerka Sofija, ucenica gradanske skole, postali su komunisti. 246 Katica je radila u Fabrici duhana kao kuharica. U toj fabrici se zaposlila i Sofija. Mirko je uhapsen medu prvim komunistima kad je MaCekova >->Gradanska strata~~ hapsila ljude i ~ Mostaru i kad je uhapsen profesor Dzemo Saric, koga su 1 ubrh. Tada su uhapsili i nekoliko daka. Mirka su pr:t':kli. Batinao ga je agent Jarak. Kako je Mirko )os b1o malolJetan, nekako je izvuCen iz zatvora. .• Katica sa djecom stanovala je u dobrom kraju, sa JOS bolJim konama: tu su jos bile kuce Hasibe Cemalovic, Nafe Koluder, N ovakovih i Mujicevih. Kod Nafe Koluder odr2avan je u januaru 1942. ~astanak partijske Celije, ikad iznenada upadoSe u avliJU policajci. Svi su poskakali i razbjegli se. Mirko i Ismet Dilberovic su pregazili ri}eku Radobolju u tor:1 bijegu. U toj potjeri je neka zena pomagala policiji. Zavikala je: »En a Predraga !« I Predrag Skrbic je bje2ao koliko su ga noge nosile, i - uspio je. · Ubrzo je Mirko otisao u odred. Policija je cesto pretresala Katicinu kuru. J ednom su banuli Talijani. Pretresli su svaki budbk. ali nisu nista pronasli. Porodica je zapala u vrlo· teske prilike kad je zapaljen magazin duhana u Duhanskoj stanici, jer su 1z sluzbe otpustene i Katica i Sofija. Rekli su Sofiji: - Idi tamo gdje ti je brat ... Sofija je bila jedna od onih djevojaka I\IIostarki koje su i srcem i dusom bile za pokret i koje su radile 1 poslove neposredno opasne po zivot. To je bila vrlo hrabra, otvorena i akretna djevojka, pa je vjesto izbJegavala zamke i policijsko pracenje. Os<>bito joj je stalno bw na glavi ustasa Zvonko Misetic, koji joj je neprekrdno bro za petama. 247 �Kako je Katica imala rodbmu u Opuzenu, Sofija je pcme'kad odlaziLa tarrno da donese povrca. Povrh toga je na tom putu izvr3avala odredene zadatke. Tako kada je jedna grupa Mostaraca morala da krene u partizansku jedinicu trebalo je iznijeti oruzje i municiju za nju. Sofija je uzeLa svoj sepet za povree i u nj staviLa koliko je mogLa, pa na zeljeznicku stanicu. U sepetu je bilo i letaka. Na stanici je lijepu djevojku zapazio njemacki oficir i poceo joJ se udvarati. Sofija je znaLa ponesto i njemacki i prihvatila je razgovor s njim. Nijemac je putovao istim vozom. Ponudio joj je, kao kavalir, da joj unese sepet u voz. PrihvatiLa j e ponudu, ali samo kao pomoc, da nose udvoje. Uostalom, tako joj je bilo sigurnije da prebrodi kontrole. U Opuzenu na stanici cekali su je kurir i jos dva-tri druga. Kad su vidjeli kako Nijemac sa Sofijom nosi sepet, pomislili su da je uhapsena te su umakli. NiJemae je opel bio od pomoei i to sve dokle je treba1o. So·fij a mu je ljubazno z.ahvalila na usluzi. Kada je zatraZio adresu dala mu je, naravno, laZno ime i laznu ulicu i broj u Mostaru. Odvazna djevojka s·e vratila u Mostar s povrcem, a i pod njim je bilo bombi. Kad je porodica ostala sasvim bez sredstava dobivala je, kao i sve boracke porodice, pomoc iz fonda »Narodne pomoCi«. Novae je donosio djecak Muhamed Mujic. Ako bi nekog zatekao kod Katice ne bih odmah iznosio novae v·ee bi se igrao pred kucom sve dok ne bi ugrabio priliku da joj ga krijomice preda. Jednog dana je uMostar stigla tuzna vijest: Mirko je •poginuo, zajedno sa svojim drugom Stjepanom Sulenticem. Jos jedna je vijest pogodila majku u srce: cuLa je da je i Sofija nastradala s ranjenicima u GrusCi kad su ih cetnici napali. 248 Tu2na je i danas majka Katica, ali je i ponosna i koliko-toliko mirna jer joj je ostalo djece i ona su dobra i sretna. DiCi se kad govori: - Svi su komunisti. .. U pouzdanu KatiCinu kucu je, kao i u mnoge druge, stizalo i oruzje i roba, i u njoj su se okupljale njene komsinice Hasiba, Nafa, DevLa Raljevic, Derva Mujiceva, i druge i plele dzempere za borce. Tu su se zbirale i namirniee za boracke porodice, a Katica ih je dijelila. Emina Emina Cevro je izgubila dva sina - J usufa,. koji je bio sekretar Mjesnog komiteta KPJ z.a Mostar, narodni heroj. (strijeljan 1. avgusta 1941. godine) i Muhameda koji je u borbi protiv odmetnika poginuo odmah poslije rata. Bila je vJerni svjedok i pouzdan cuvar straze prilikom mnogih sjednica Mjesnog komiteta odriavanih u njenom domu. Emina bi bdjeLa dok bi viJecao Komitet i osluskivaLa svaki sum, jer je znaLa da je tu rijec o velikim zadacima 1 va:Znim razgovorima. Nije,. naravno, znala da se to sastaje Mjesni komitet, ali j-e znala da su to komunisti ida bi bilo opasno ako bi ih policija iznenadila. Kad je osnovana tehnika. Mjesnog komiteta smjestena je u Emininu kueu i tu bila cijelu godinu dana, a za vrijeme rata je hila u kuci Mustovica. Pribor je u pocetku bio na tavanu, a kasnije je iskopan jedan bunker ispod poda kuce, sa cementnim poklopcem i pijeskom oko njega. To, medutim, nije bilo pogodno, jer se svaki put, da bi se mogli odstampati leci, mo<'8JO dizati poklqpac i :izvlaciti pribor sa ciklostilom. 249 �Jusufova majka Emina i sestra joj Hatidza Orucevic za sve vrijeme su pomagale u radu, kao i Jusufov brat Vahdet. Emini je tada bilo bli~u pedeset godina. Pod feredZom je odnosila Stampani materijal da Hveze~< ne bi dolazile u kucu. N a zgodnom mjestu, na ulici, predavala je tim ~,.vezama"("( zaveZljaje Stampe. Eminina sestra Hatid2a je pomagala u stampanju na taj nacin sto je okretala ruCicu masine i ubacivala papir u ciklostil. Kako nije znala da cita, nije znala ni sta se odstampa, ali je priljezno radila. Tekstove za biltene donosila je jedna zena u zoru. Mazda je to muskarac bio. Niko u porodici, osim Jusufa, nije znao ko to donosi tekstove za bilten, niti ko ih pise i ureduje. Jednom je zaprijetila opasnost da policija otkrije tehniku. Kada je uoci rata zatvoren i zapececen RadniCki dam, ko·munisti su sklonili namjeStaj, stolove i stolice, po kucama. Jedan dio su donijeli i u Emininu kucu. Policijski agent Simun Benic je iznenada banuo u njen dom bas da bi vidio gdje je smjesten namjestaj. U tom Casu je, na nesreCu, ciklostil bio izvan bunkera, u sobi, a sav materijal koji je bio odstampan stajao je po patosu. Kad je agent banuo Hatidza je brzo pokupila listove i nesto strpala u pee, nesto l1 coskove, a nesto i sebi u njedra. Vahdet, koji je bio krojac, pokrio je dio materijala priborom i stofovima koje je radio. Kako agent nije to traiio, nije nista sumnjivo ni primjetio, sve je dobra pro8!o. Za s-av taj rad papir _i.e donosio na biciklu Ratko Bajic iz knjizare Riste Vujitiea, a skladiste papira bilo je u d2amiji Oruc!Juku, u kojoj je kasnije i oruzje dr2ano. 250 Kad je odluceno da se stamparija premjesti kod MustoviCa Jusuf je uputio Vahdeta da kofer u kame je taj opasan materijal bio slozen odnese i preda Mustafi Mustovicu. Darinka Osamnaestog novembra 1943. godine banuli su iznenada policajci u kucu komunisticke porodice Bitanga. Policijski agent Simun Benic, s jos jednim agentom, upao je u taj skromni dam. Zatekli su Darinku samu - bas je mijesila hljeb. Benic je nar-edio Darinki: - Hajde, spremi se ... Taka je Darinka uhapsena. Sutradan, 24 sata poslije hapsenja, ziteiji koji su bili podranili na ,posao ili na pazar u:Za-snuo j e prizor u najljepsem kraju Mostara, u ulici obr-asloj zelenilom i drvoredima: o jednoj gredi preko puta zgrade tadanjeg Okruznog ureda za socijalno osiguranje radnika visilo je petoro objesenih toga jutra - cetiri muSkarca i jedna Zena. SredovjeCna Zena, lijepih, pravilnih crta~ u tamnom kaputu, malo pognute glave u stranu i smirena izraza lica, bila je okrenuta prema prolaznicima, nogu sastavljenih po vojnicki, pravilno. Ruke se nisu vidjele kao ni ostalima - sve petoro su visili ruku ve'Zanih na ledima. Policijski ustaski sef Mato Roko 26. novembra je napisao svojim Sefovima u ustaSkom >~Ravnateljstvu za javni red i sigurnost« u Zagrebu o tom dogadaju: »Dana 16. novembra 1943. prije podne nepoznati pocinitelj presjekao je brzoglasni kabl njemackih oruZanih snaga u Dr StarCeviCa 1ulici i to na ZeijezniCkom prelazu. Izvide po toj stvari vodile su njemacke vojne 251 �vlasti. Posta je ovo djelo ocito akt sabotaze pocinjen od strane komunistickih osoba, to je generalno zapovjednistvo Petog Gorskog korpusa u M<Jstaru donijelo odluku da se imaju objesiti javno pet osoba, od kojih je netko od bli:Zih osoba u sumi medu partizanima. Na temelju te odluke objesene su danas ujutro u Ustaskoj ulici, pred zgradom Okruznog ureda, slijedece osobe iz Mostara: Skocajic Bozo, vjere pravoslavne, Curie Ekrem, vjere islamske, BabiC Mujo, vjere 1Slamske, Bitanga Darinka, vjere rimokatolicke i Kljuj1c Torno, vjere pravoslavne, rodom iz MetkoviCa.-« Glas o stra8nom priwru u lijepoj mostarskoj ulici muQjevito se pronio gradom. Ljudi su prolazili pored nesreCnih svojih sugradana, nijemo im odajuCi poStu i poeast. U svakome ko je to vidio moralo se javiti ogorcenje. · U Mostaru se -tada govorilo da uopste nije bila rijec o nekakvoj sabotazi presjecamjem njemackog telefonskog kabla, i to danju, usred gracla. Uostalom bila bi to sitna, beznacajna akcija, jer sta bi znacil; u tom gradu presijecanje jedne telefonske zice usred bijela dana?! · U gradu se priealo da je na gradski prelaz preko z·elj:eznicke pruge naisla njemacka vojnicka kuhinja s dlmnjakom, cla je dimnjak zapeo za zicu i prekinuo vezu izmedu njemackih jedin\ca u gradu. Darinka je bila neobicno odlucna i hra.bra zena energicna i smiona. Odavno se hila srodila s radnic~ kim pokretom, jer ga je njen muz Rade vodio u Hercegovini poslije smrti Gojka Vukovica, koji je na Radinim rukarna umro. Rade je uoei rata uhapsen. Policija Macekove Banovine Hrvatske odvela ga je sa vise rukovodilaca mostarske partijske organizacije u kaznionicu u Le- 252 poglavu. Po okupaciji zemlje MaCek-Subasiceva vlast je predala mnoge uhapsene komunisticke prvatke usta8ama, koje su ih pobile. Medu njima je bio Rade. . Vrlo zanim!jiva hrvatska porodica, Radina, porlJeklorn Je b1la 1z planmskog sela Rakitna, u posuskom kra]u, u zapadnoj Hercegovin:i, uz samu granicu Bosne prema Duvnu, sjeV'erozapadno od Posusja. Rade Je ostao bez roditelja kacla mu je bilo 9 godina a od tada J€ kod _gostionieara Kramera, koji ga je k;..nije poslao 1 na tlpografsln zanat. Tako je ostao u Mostaru ~ tu zasno_va~ po~odicu. Ozenio se Darinkom Bojcic, zenom koJa Je b1la veoma cijenjena i voljena gdje god bi se pojavila. · Kao vrlo mlad momak, Rade je stupio na popriSte borbe radrnka za bolji zivot. Jos prije prvog svjetskog rata on je to pok:azao u strajkovima i sindikalnom P?·kr;tu koji se tek radao, da bi od osnivanja Komurnshcke partije Jugoslavije, bio njen clan i funkcion€1t". Bio je odliean prijatelj isto taka uzornom komunisti Gojku Vukovicu. S njim je, uostalom, bio i osuden na robiju kao komunist. Odrobijao je tri godme u Sremskoj Mitrovici. Ljudi se -~jecaju k:ako je Rade organizovao Gojkov sprovod s V!Jencem s c~venom trakom umjesto krsta ~ kako Je nared10 da taJ komunisticki vijenac ide na oelu sprovoda, dok su popovi traiiili cla to bude krst. Kak5' Rade _nije na to pristao, popovi koji su bili doS!i 1 ne2lel]em 1 nepozvani napustili su sprovod. . Na '\'arlamentarnim izborima 1938. godine Rade je b1o n~s1lac 11Ste Stranke radnog naroda za cijelu Herc-egovlnu. . Taj yo!iti~ radnik Mostarac, inace krupna ljudma, blO J€ susta dobrota od covjeka, rnasovik, i:ovJek_ k~ga _su !judi voljeli, kao i on ]jude. Beskrajno je voho COVJeka. 253 �Takva je hila i Darinka. Uz Radeta je, kao vrlo mlada, kad se udala za njega, i sa~a postala komunist i to ostala, ali nikada do s.mrtl mJe p;1mlJena u Partiju. Njena i Radina djeca sm N".do 1 kcerka Nada posli su ocevim stopama i postah clanOVl SKOJ -a l Partije. • Darinka je jos prije rata, iak? je imala ~amo cetiri razreda osnovne skole, gov<mla u Radmckom domu, u kru:Zocima, o Zeni i njenoj borbi za ravnopravnost i prava. .. .. Sefika Resulhegovic je hila Darinkina p~lJatel]lca, a nasle su se i na zajednickim poslov1ma '.'. 1le!talnom radu. Ona se sjeca jednog sastanka u kuc1 A1se Cumurija na Brankovcu. Dok su se Sebka 1 D~rmka, Anda Knezevic i Derva Seva dogovarale o nov1m zadacima, u sokaku je prasnu!,a homha. Odmah s<:po~­ lale domacicu Aisu da izvidi sta se dogodllO. Alsa J€ otisl,a i vidjela jednog ustasu_ kako lezi na sokaku. Neki !judi su joj .rekli da je .cetn1k ham.o homhu na ustasu, svog tadanjeg savez;uka. l(ako ~e _zhog toga zaprijetila opasnost da ustase, _Tah]am 1 ;etmc1 po: vedu istragu i poenu premetacmu po kucan:a u t?J cetvrti zene su odlucile da se neopazeno razldU. Rljeseno' je da najprije pode Darinka, pa zatim redom i ostale. Dan prije nego sto je uha~sena Darin~a je .dosla kod Sefike i donijela joj materiJal za proucavan]e. . Od njenih susjetki Sefika. je pos.lije tra~icne smrtl Darinkine saznala da je Darmka hila sakr!la .matenjal pod Cilim, pa je o tomu ohavijestila Nadu 1 ona ga je pronasla. Darinku je iskreno ozalio cio grad. I Milena Pavlovic se dohro sjeca J?arinke kao politicke radnice. Mileva je kao SrpkmJa h1la sprem1la sv•e da se s porodicom seli u Srbiju, ali kako su se- 254 lidhe isle po ahecedi, malo p.r:ije nego sto je redosled doSao na slovo »-P..:.c obustavljene su selidbe i ona je s porodicom ostala u Mostaru. Ona se dohro sjeca sastanaka koje je vodila Darinka. U grupi je bilo nekoliko- Zena, a medu njlma i Milevina kCer Radojka, a sin joj Ljuhisa vee je bio otisao u odred i kao njegov horae poginuo. Darinka je redovno donosila Milevi hiltene da ih dijeli i salje dalje, a Mileva joj je davala priloge za Narodnu pomoC u novcu i hrani, jer je -kao radnica u Gradskoj banji ipak imala kakve-takve prihode. U Darinkinu susjedstvu je stanovala i Gospava Trhulin. I ona se sjeca kako joj je Darinka donosila hiltene da ih dijeli dalje i kako je i njoj prvi put pristupila tumaceci joj politicku situaciju. A onda je dal,a hiltene i Gospavi, da i ona pomogne i da privlaci sto vise zena za taj rad. I kod Gospave se skri vao Darinkin sin N edo kad bi se spustao u grad iz odreda. I Danica Dragisic se sjeca Darinke kad je rukovodila jednim aktivom zena. I kod nje se Nedo krio kad je boravio u Mostaru. Nedo, auto-mehanicarski radnik, bio je uoCi rata sekretar jedne partijske celije u Mostaru, a u odred · je otisao u jednoj od prvih grupa izmedu 15. i 20. avgusta 1941. godine, medu dvadeset i osam komunista koje je vodio spanski borac Savo Medan. Koncem 1942. godine Nedo je bio upucen u Mastar. Sem ostalog, priprernao je oruzani napad na ustaSkog stozernika Barharica. Jedne nod, dok mu je njegova sestra Nada cuvala bicikl, sam je cekao Barbarica s pistoljem i prstom na obaracu, ali zlocinac nij e naiSao. (In ace, i taj pistolj j.e donijela ~Darlnrka, }er je 1m.ala vez.e i sa nekim od oficira domobranstva iz jednog logora u Mostaru. Preko njega je pribavila nekoliko pistolja). ~~';?'\ (_..' '·' 255 �Nedo je s jednom grupom novih boraca u februaru 1943. godine ponovo krenuo iz grada. Sretno su iziSli >>kanalom« iz Donje mahale juzno od grada prema Bacevicima i tu su presli N eretvu, ali nisu stigli ni do Hodbine a grupu je neprijatelj iznenadio na mjestu Petku blizu sela Bune. Nedo je ranjen. Da ne bi pao neprijatelju u ruke bacio je bombu poda se i tako poginuo. Nekoliko mjeseci prije Darinkine pogibije njena kcer N ada je uhapsena, i sve do Nedi.ne smrti ostala je u policijskom zatvoru. Zatvocena je kao Nedina sestra, drugih dokaza pl'otiv nje nije bilo. Ne:prijateJji su je ispitivali o Nedi. . Kad je taj odred razbijen ustaski policajci su joj rekli: - Uhvacen ti je brat i u zatvoru je, tu u policiji ... Medutim, kad joj je Darinka donijela nesto hrane, !once mlijeka i komad hljeba, 8apnula joj j€: - Nado, nas Nedo nije ubapsen, hacio je bombu poda se. Bolje je i to nego da im je pao Ziv u ruke ... Nada je nakon toga, sa sesnaest drugova, medu kojima je bio i predsjedm.ik ilegainog Gradskog narodnooslobodilackog odbol'a za Mostar profesor Husnija Kurt, otjerana u Dubrovnik, u tvrda vu Lovrij enac, a zatim u logor na Mamuli. Medutim, u vrijeme svada izmedu cetnika i ustasa uspjela je da se izvuc€ iz logora i vrati u Mootar. Kad joj je ponoVQ zaprijetila opasnost za:poslila se kaQ u&teljica u selu Ljutom Docu. PaZJ.jivo je postupala s djecom. Uhvafila je vezu s protivnicima ustaSa, u stvari s Radieevcima, s kojima je mogla malQ otvorenije da razgovara. Ustai\e su, medutim, Nadu ponovo uhapsile kad je u wijeme skolsl{{)g praznika .boravila u Mostaru, gdje je podij€lila »namdnu pomoc« boraCkim porodicama. 256 Uza1ud je dolazila delegacija Hrvata iz Ljutog Doca i tJ'aZila da se njihova uCi.teljica pusti iz zatvora. Nije uspjela. U Mostaru su tada hili na vlasti Nijemci sa ustaSama i Cetnicima. Spijuni su zapazili Nadu u Mootaru - bilo je to u avgustu 1943. godine,- pa i kada je doi\la k Sukriji Vranicu u krojacklu !Tadnju da primi 100.000 kuna da bi podijelila partizanskim porodicama. Nisu je odmah uh.apsili, valjda. su je pratili jos neko vlfijeme. ZgrablCe Je uskoro, 1ako je Sukrija nije odao. Policajci ni tada nisu imali nikakvih dokaza protiv nje. Jedino je neka uhapsena djevojka na saslu8anju spori:renula i njeno ime. Posto je Nada i pr.ije rata vodila skojevske grupe, dosta dJevoJaka Je llJU znalo kao politicku radnicu a osim toga ona je kao mlada studentkinia iz komu~ nisticke. yorcdice svakako hila sumnjiva. Tako je i osumnJ!Cena. Gestapovci su je odveli u zatvor u »VladiC.inu kuCu-<<. 21atvoru su poeela ispitivanja posredstvom tumaca. Tada je bilo uhapseno joi\ nekoliko mladih Mootarki. Prek? tumaea gestapovac je Nadu pitao da li je rukovod1la sanitetskim kursom. Nada je P.osumljallia da Svl'lbo n€Sto zna, pa mu je brzo odgovorila: - Ja sam student agronomije, a ne medicine ... - Otac i brat su komunisti. A vi? - nastavio j€ Nijemac. - Moj otac - rekla je - govorio nam je da se kad odmstemo sami opredijelimo. Da sam muskarac ja bih se opredijelila, ali, znate, zeooko sam, zelim samo da se lijepo obucem, da zivim, da se provedem . . . Nisam ja musko ... Ta.ko. je Nada uzvracala Nijemcu, tako da ga odgovo'!'J msu zadovoljili jer su za njega hili prazni. · Y 257 �- Volite li skijati? - jos se interesavao istrazitelj posto je pitaa da li plete vunene dzempe<re i earape. -Varna je zacijelo paznato- odgovorila je Nada, - da kod nas u Hercegavini rijetko kada ima snijega, pa nema ni skijanja. Gestapovac ju je pustio naredivsi joj da se panovo javi u kamandu sutradan u pet sati poslije podne. · Sutradan je Nada s majkom dosla u komandu Gestapoa i javila se Nijemcu. Darinka je pasla s njom da bi vidjela Sta ce dalje biti, narocita aka bi je uhapsili. Gestapovac je iznenadio Nadu jednam ctvorenom ponudom. · . UstaSe su se, naime, i prije interesovale od Cega ta porodica zivi, pa kad su to saznale, drugovi su Nadu i .savjetovali da se zapasli kaa uciteljica u Ljutom Docu, da bi .se tako znaa bar neki izvar prihoda poradice Bitanga. lmajuci na umu, ·valjda, njena vrlo inteligentne adgovme dan ranije, gestapovac je Nadu iznenada upitao: - Da li biste htjeli da nas za nagradu ad osam hiljada kuna mjesecno o ponecem izvjestavate? · Iako se iznenadila, vdo -brza j e odgovorila: - Znate, necu da budem niciji spijun, ali aka bih doznala neSto veliko, nesto od oega zavisi njemaOki Rajh - to je dmga stvar, javila bih ... Nijemac se, izgleda, ipak za poeetak zadovoljio odgovorom. Racunao je, vjerajatno, da ce uspjeti da je dalje obraduje pa joj je rekao da je slobodna. Nada je odmah, kako se to kaze, »sisla u ilegalnost-<~, tim prije j er se mreZ.a njemaCke istrag-e Siril~, pa su bile uhapsene i saslusava~e sve ~osh1r~e koJe sus Nadom bile u vezi: Nuna Dtzdarevtc, T1dza Udavicic, Zlata Salahovic i Dragica Rase, kcerka komu258 niste Jakova Rase, osudenag na robiju. Gestapovci su nakan pet-sest dana opet patrazili Nadu, ali je nisu vise mogli nigdje pronaci. Nada je astala ziva uprkos mnostvu opasnosti. Od cijele parodice ostala je jedina ona, svi njeni najblizi i najdra:Zi su izginuli. Meva Jedna od mnagih majki kaje su uza svoju djecu komuniste svesrdno pomagale barbu bila ]e Mevlida Meva Grebo. Dva njena sina, Muhamed-Hama, (sekretar Oblasnog komiteta KPJ za Hercegovinu 1942. godine) i Esad, i kceri Tidza i Ziba, kao i muz .Memisaga (ustase ga ubile krajem rata), zajedna su s njom u toku cijelag rata bili na isturenim partizanskim ilegalnim polozajima, u matici borbe za slobodu. Meva, pax-tizanska i kurirska majka, osobena starija zena, imala je prilike kao i mnoge druge majke da daceka u svam domu partizane stigle iz odreda iii ilegalne radnike kaji su baravili u Mastaru. Medu njima su bili Svetozar Vukma•novic Tempo, Lepa PeroviC, Olga MarasoviC, Rato DugonjiC, Mile PerkoviC, Dzemal Bijedic i drugi. Narocito je voljela da docekuje hrabre kurire: Serifa BuriCa:, Aliju Kresu, Vasu Maslu i ko zna kaliko jas drugih. Najdraze jaj je bila o njima se starati. Kad je Tempo boravia u Mostaru, pa i kad Grebinih, Meva je hila i straZar i Cuvar .sVoga gosta. Tempo se podu.Ze zadr.Zavao u toj kuCi, i dolazili su ilegalci da s njim svrse kakav pasaa. Duga bi sj€dio i pisao, ozbiljan, Cak namrgoden, a bio je i mrSav i tanak u to vrijeme. Meva bi usia u sobu, pa kad bi ga, vidjela onako zabrinutog i smrknutag rekla bi mu: - Daj, molim te, razvedri tu Cehru, od toga ti se, moj sinko, niSta ne zameC:e ... 259 �Meva je hila duhovita i vesela zena, a i mudrao Vrlo dobra je znala sta iskazuje smrknuto lice, te je htjela da svom gostu rece da se uz pomoe vedr:ine maZda eak i bolje mogu obavljati opasni poslovio V edrina je, uostalom, uvijek hila znacajka Mostaraca, pa i u najte:Zim Casovima. Jednom je Tempo zapazio da je Meva u dvoristu postavila uza sva tri zida po jedne merdevineo - Ama reci mi, molim te - obratio joj se - za sta ce ti tolike ljestve, uza svaki zid? - Ono ti je, sinko, - odgovorila mu je - za putove kojima ces hj€Zati ako, ne daj boze, agenti zalupaju na vrata Ti ees prvi na mer devine, one tamo, a meni sta bog dade Posta je tada mnogo !judi prolazilo kroz Mevinu kueu, bas za Tempnva boravka ilmd nje, njen muz MemiSaga joj reee: - Meva, e "ala ce nam ovaj kucu zapaliti - De, hogati, ,gledaj svoga posla, hajde na Tepu, kupi sta treha, bolje ce ti :btti U Memisaginoj kuci stanovao je Braco Kosovaco Jednog dana joj reee: - Majko, danas ce doCi jedan vazan drug, pa te molim ako mazes napraviti sto holji rucak Kad se Braco, koji je mnogo hodao po gradu, ohila:lleCi skojevce watio na r.ucak sam, Meva ce .mu: - A gdje ti je taj drug? - Ama, 'znaS, -majko, ja sam se zaZelio one tvoje fine ptte pa sam mislio da se jos jednom najedem Salio sam se oo . Kad je Braco kretao na slohodnu tedtoriju i oprastao se od Meve rece joj: - Cim stignem na slohodnu teritoriju poslacu ti podosta kafe Meva ce mu na to: 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 260 0 0 0 0 - Suti, molim te, ne govori. Toliko je ilegalaca boravilo u mojoj kuCi, svaki oheca da ee odmah poslati kaf.e, a cim zamakne u sumu - ni glasa ni halrera .. Kod Meve je horavila i Lepa Pe>:'ovico Kad hi Meva o1Jisla na trznicu ili po »zadatku« da odnese kakve letke ili pisma, Lepa hi razmjestila namjestaj po svom ukusu, ali je, kad bi se Meva vratila, morala sve da postavi kako je i biloo A kako je Lepa imala ohicaj da baki priCa viceve i anegdote, Joednom dok J·e stara ' sprema1 rucak ona p:revrsi mjeru te joj Meva rece: a - Okani me se •vise, prihvati se i ti nekog posla, vidiS da 6e uni MemiSaga svakog Orusa stiCi na rucak .. 0 • 0 Ipak, Meva je najvise voljela da prima kurire, umorne, gladne 1 promrzle, a oni su svraCali u njenu kucu taooo kao kod svoje majke Imali. su ani s njom posehno ugovorene sifre i lozinke za otvaranje vrata, koja Ie Meva drzala neprekidno zakljucanim i niko nije smio da ih otvara do onao Tri .bacena kamencica u prozor m ugovoreni hroj kucanja na vrata i Mev a je odmah znala koji ikurir ceka da rnu otvori ... - Meva se ni najrnanje nije plasila, hila -je vrlo hrabra zena - prica Mile Perkovico - Kad smo Lep~~o Perovic i ja hili u njenoj kuCi, primala je u svoj dom ilegalce koji su hili pohjegli iz. zatvora u Sarajevu, kurire iz odreda, svakog od na8ih ko hi nai8ao, - Nasa Meva je hila rijetko pronicljiva, inteligentna i prilje:lna zena horae - prica Olga Marasovico - Naroeito je s mnogo ljuhavi docekivala mlade, razumijevala ih, st>tilao Osjecali smo njenu roditeljsku toplinu prema svima nama koje je tako srdacno primala, cuvala i hranilao 0 • 0 261 �Ancika Kada je talijanska policija uhapsila profesoricu Jelku Vukajlovic, predsjednica Antifasistickog fronta Zena Mostara, AnCika DuriC je primila njenu du:Znost. VeC do tada u njenoj kuCi su odr:Zavani s.astanci, jer stan nije bio sumnjiv, okupljale se Zene, donosilo Stampu, priloge u hrani i novcu, Stampao se bilten Antifasistickog fronta zena. Toga proljeca, 1942, dogodilo se da se Ancika prvi put susretne sa gestapovcima i ustaskom obavjestajnom sluzbom »UNS«. Provokatori iz Sarajeva stigli su u Mostar s pismom i ispravnom Iozinkom Pokrajinskog komiteta KPJ za Bosnu i Hercegovinu. Dvojica agenata Gestapoa i UNS-€ predstavili su se kao >>-delegati..:~ i >>kuriri..:~ Pokrajinskog komiteta. PoSta su doSli sa is.pravnom lozinkom, tadaSnji sekretar Partije Ljubo Bresan primio ih je s povjerenjem. Oni su tako donekle upoznali organizaciju, ponekog Covjeka i poneki stan, ali, zahvaljuiuCi .sistemu konspiracije u paotijskom radu, nisu saznali sve sto su htjeli znati. Medu prvima, AnCika, mudra i oStcoumna Zena, posumnjala je u njih, jer - stigli su i u njen stan. Nairne, jedan od tih agenata koji se predstavio imenom poznatog hrvatskog pjesnika Silvija Kranjcevica, trazio je od AnCike da mu dade jedan primjerak Istorije SKP (b) - sovjetske pariije - koja je tada bila odstampana u Mostaru. Ancika je imala primjerak u tajnom skrovistu ispod daske pred prozorom. Ostavila .ie agenta i posla u drugu sobu da uzme to sto je tmzio. Dosljak se privukao iza njenih leda da vidi odakle ce Ancika izvuci knjigu. Cak je na nogama imao gumene cipele i hod se nije cuo. Ali Ancika ga je osjetila i iznenada se okrenula. 262 - ZaSto Spijuni-raS! - napala ga je, a on se sna- Sao i rekao: - Odlican pretinac, u praiksi policije nepoznat na- Cin skrivanja materijala . .. AnCika je i dalje sumnjala, i cim je agent iza8ao, pozvala je povjerljivog majstora, susjeda Mirka Buhu, i om je to skroviSte zazidao. Ubrzo poslij e toga stigao je sekretar Komiteta Ljubo Bre8an i donio neki materijai da se sakrije. - Nemam sklonista- rekla mu je Ani'ika i ispricala mu dogadaj sa ··delegatom.. Pokrajinskog komitela iz Sarajev.a. BreS.an nij e prihvatio AnCikinu sumnj u, iako mu je ona tada rekla da •.delegati« javno stanuju u hotelu »·Hercegovina~-< i da imaju pisaCu maSinu na kojoj slobodno nesto kucaju. - J•a ti kazem, Ljubo, to su spijuni - rekla mu je, ali je on odbio tu sumnju_ Jos je dodao: - Nemoj da sumnjicis delegate Pokrajinskog komiteta, jos ces biti partijskl kamjena. Ali, vrlo brzo iza toga, u vozu .prema Sarajevu, negdje bli2lu Konjica, bio je uhapsen sekretar Mjesnog komiteta SKOJ-a Salem Delalic, koji ie nosio va2an izvjestaj. Uhapsili su ga bas ta dvojica agenata koji su istim vozom krenuli za Sarajevo. To se odmah saznalo u Mostaru. Poeela su i hapsenj a, a Bre8an tad a do1lrci Anciki: · - Sakrivajte se gdje znate, ono su zaista spijuni - rekao je. No, provala je zaustavljena zahvaijujuci herojskom drzanju Sal~ma Delaliea. Gestapo, koji je stajao iza ustaske policije, ocijenio je da ce Salemol\'im hapsenjem mnogo saznati. Bio je to mlad covjek, dak, maturant gimnazije. Izddao je strahovita mucenja, i na kraju je ubijen u koncentracionom logoru u Gradiski ali ni jednu rijec nije ·kazao neprijatelju. 263 �Posto su Anciku agenti znali, ona se sklonila u bolnicu zajedno sa malom kcerkom Mirjanom. Sve se, m€dutim, sm:irilo, i ona se, iako je to bilo opasno, vratila u svoj 'Stan i na svoju, nastavniCku duznost. Malo prije tih dogadaja sekretar Komiteta Dzemal Bijedie stanovao je kod Ancike Citav mjesec dana, ali bio je zapazen i morao je da ide iz Mostara. Novi Mjesni komitet opet je zasjedao u Ancikinom stanu. Prosla je tako citava godina a da se policija pritajila i, sigurno, pratila neke komuniste, da bi poslije usljedila hapsenja, kao sto se i dogodilo. Jednog juka u maju 1943. godine Anci)<a izade iz ku6e u kojoj je stanovala, u Ulici Alekse Santiea, a pred kucom - talijanski oficir s biciklom. - Jeste li vi Ana Durie? Trebali bi sa mnom. Ali vi idite sami u nasu komandu - upueivao je Anciku. U komandi su je uveli kod visokog o.ficira, koji je govorio samo italijanski i lukavo i ugladeno poceo razgovor. AnCika se iznenadila kad joj je tumac preveo: - Izvolite sjesti . .. Da li ,pusite? - ponudio joj ci:ga;retu. Posta je ona odbila, oficir nastavi: - Javio se va8 suprug iz zarobljenistva i trazi obavijest o ,tom da li ste zivi vi i :roaM. Zato sam vas pmwali. Ancika se zacudila toj poruci (njen muz se zaista nalazio kao oficir bivse jugoslavenske vojske u talijanslwm zarobljenistvu, i vee gotovo dvije godine nije cula za nj ...). Ancika je odgovorila ,oficiru da su ona i kcerka dobro i zdravo, zahvali mu. Kao da je time razgnvor bio swsen. Oficir se s njom oprostio, a ona krenu prema izlazu iz sobe. Ali lukavi obavjestajac je htio vid}eti na njenom lieu promj,enu, opet je naglo pozva i ponudi da jo8 malo sjedne. 264 Ancika je primijetila da se zagledao u zlatni krst na lancu o njenom vmtu koji je ona namjerno bila is+a'lmula kada je krelllUla u komandu. ,Pocelo je ispitivanje. Najprije je pitao kako se ona tacno zove. Kada je ona izgovorila svoje ime Ancika, opazila je da oficir ima na papiru pred sobom ime >>Ana~<. Upitao ju je: -A niste li vi Ana Durie? Da li poznate Anu Du.riC. Ancika se uhvatila za to: - Sigurno ste vi opazili - rekla mu je - u nasoj zemlji imate bezbroj slicnih imena, eak i istih, pa i prezimena. Ja nisam Ana, ja sam AnCika. Ali obavjestajac je nastavio ispitivati. Poceo je nabrajati ·imena komunis·t~a, pa i im.ena Clanova Mjesnog kom.iteta. - Poznate li Ljupo Presan? Poznate Mito Sabanac? - Da li je muSkarac ili zena? - odgovorila je Ancika pitanjem, a tumac preveo oficiru. No, on je p.roduzio da nabraja imena: - Poznate Nacitu MaCic? Navodio je jos neka imena, ali je Ancika odgovorila da je ona nastavnica, da ima svoj posao i da ne poznaje nikoga od tih ljudi. I, 'kako izgleda, uspjela je, bar za casak da uvjeri obavjestajca da ona nije ta Ana koju tra,e, pa je pustena kuci. Ancika je tada »sisla« u strogu ilegalnost. Stanovala je u j'ed:ruom vrtu u ko1ibi a po gradu se kretala u muslimanskom zaru, pokrivena lica. Za njenu .petogodiSnju ikcerkicu Mirjanu pobrinula se organizacija. Tako je dijete postalo mali Hegalac kod raznih povjerljivih porodica, premje8tajuci se iz jednog stana u drugi. Najteze je Anciki bilo rastati se s Mirjanom. 265 �Bilo je to· milo dijete, ali je majci pomagalo u radu. !mala je malu crvenu djeciju tasnu i majka Iii stavila u nju pisma, pa naredila Mirjani da ode nekoj ••teti« i preda pismo. Taka je Mirjana hila najmla(la kurirka u Mostaru. U kraju u kom je Mirjana stanovala Ancika hi se cesto nasla, ali je samo dva pula susrela kcerku, no nije joj se smjela javiti. U jednom susretu, dok se mala igrala na ulici, kao da je dijete nesto predosjeealo, priljuhilo se uz AnCiku, koja je bila pokrivena lica, u zaPu i samo rekla: - Joj, sto je ova tela meni lijepa ... Anciki se srce cijepalo, ali je ostala nijema. PosHje j-e Mirja.na smj·e1St·ema ko-d svoj-e prave tete, u kucu Veselka MostarCiea u Ljuhuskom, otkud je i Ancika hila porijeklom. Tada, u ljeto 1943, Gestapo se, kako iz;gleda, poceo koristiti onim podacima koje su dva laZila •.Qelegata« Pokrajinskog komiteta hila sakupila. Uhap8en je i uhijen sekretar Komiteta Ljubo Brdan, os1ali su se morali povuCi iz grada. Ancika je ostala u g;radu do jeseni, u strogoj ilegalnosti, a zatim joj je naredeno da prede u Sarajevo, takoder na duznost clana Mjesnog komiteta. Zaduzena je z.a rad sa zenama. Od ilegalke Tanje, clana Mjesnog komiteta KPJ za Mostar, postala je u Sarajevu ilegalka Muslimanka Safija, koja se do kraja rata kr·etala pokri vena lica. Ali Sarajevo je vee posehna, druga prica o zivotu te hrahre zene koja je kao ilegalka ostala na partijskim funkcijama pune cetiri godine, hlizu 1500 dana i noCi. 266 Aisa Poput mnogih majki i zena iz grada i Aisa Butu-' rJviC je pomagala .mladeZi, te je na taj naCin i sama postala dio revolucionarne borbe. U njenoj kuci su se Cesto sastajali uCenici: Citali zabranjenu literaturu, slusali radio-vijesti i dogovarali se. Ona je dozvoljavala da u njenu kucu ulaze nepoznate osohe od kojih su pojedine hili ilegalci, kao sto je to hio slucaj sa Mirom Poparom, clanom Ohlasnog komiteta KPJ za Hercegovinu, komunistom Safetom FilipoviCem, koji su na nju, majku AiSu, ostavili snaZan utlsak, te je i ona sa sve veCim razumijevanjem i odobravanjem prihvatala »nedozvoljenu djelatnost« svoje djece i njihovih prijatelja. Ba8 pred okupaciju zemlje umro je Aisin muz, starjesina serijatskog suda, kada je i njoi i djeci hio najpotrehniji. Iskusenja su hila na pomolu, jer je rat najavljivao teske dane. Aisu su stalno ohavjestavali iz skole da se njena djeca have »protivdrzavnom ljeviCarskom aktivnosti-.<<, ali Je ona sve to primila smireno i dostojanstveno. Upravo u to vnijeme u Mosta-ru je hila u procvatu revolucionarna aktivnost. Zhog nje je jednom prilikom uhapsen i jedan od Aisinih sinova. Prije nego sto je policija stigla da pretrese njen stan ona je zajedno sa Muhamedom Hadziomerovicem prehacila ilegalni materijal kod svojih susjeda. Bila je to mozda prva njena samostalna akcija u toj zahranjenoj djelatnosti. J edne noCi pocetkom marta 1942. godine u AiSin sokak su upali karabinjeri. Uslijedili su pozivi da se otvore ula~na vrata, uz lupanje kundacima. Prema prijavi nekih konfidenata, karahinjeri su pretresali AiSin stan, naSli zabranjeni materijal i oru:Zje i na osnovu .toga uhapsili i majku Aisu. U zatvoru je, me- 267 �dutim, ostala samo tri dana, jer je na intervenciju uglednih Mostaraca pustena. No, sedam dana kasnije ponovo je uhapi\ena, 7-ajedno s najmladim njenim sinom Ridom. Sada su sve urgencije za njihova pustanje bile bezuspjesne. Poslije petnaest dana provedenih u »Ce!ovini« Aii\a je sprovedena u talijanski koncentracioni logor na Prevlaku. Bila je prvi zatvorenik tog zloglasnog logora koji je doveden iz Mostara i prva zena Muslimanka - zatocenik u njemu iz Hercegovine. U logoru je ostala trinaest mjeseci. Pripadala je kolektivu mostarskih djevojaka i mladih zena koje su zbog ilegalnog rada internirane iii zarobljene kao borci u drugim tkrajevima zemlje. Dijelila je s njima okrutnosti logorskog zivota i oefuju za svojim gradom, kao i nadu i vjeru u pobjedu. Dozivljavala je ponekad i radost slui\ajuci oskudne vijesti sa ratista. Pomagala je u granicama svojih mogucnosti slabe i nemoene. I posljednji zalogaj je davala najslabijima. Odgojena u imucnoj porodici, Aisa je u surovim logorskim uslovima zivota ispoljila izuzetnu dostojanstvenost. Nosila ju je njena vjera i njen ponos. Cak i u logoru je postila svoj ramazan. Uporne intervencije gradana najzad su uspjele. Iz logma je Aisa pustena isorpljena, izgladnjela i poipuno oboljela. Po povratku u Mostar bila je obavezna da se svake sedmice prijavljuje talijanskoj policiji. Stan joj je bio oduzet, a sve stvari razriesen~ i opljackane. Utociste joj je pruzio ugledni gradanin Mostara Alaga Seva, covjek cije je troje djece bilo u partizanima. :2:ivjeci u takvim okolnostima, Aisa je, po nagovoru ilegalne organizacije, odlucila da pobjegne iz Mostara. Krajem 1943. godine je prebaeena na slobodnu partizansku teritoriju iznad Ostrosca i Prozora. odnosno G<>rnjeg Vakufa i Bugojna. Po zabacenim planinskim selima ona prica narodu o borbi mostarskih porodica i njihove djece, o njihovim stradanjima i patnjama i na taj nacin pomaze borbi. Aii\a Buturovic je, poput drugih hrabrih Mostarki, bila primjer sadr2ajnog i dost<>janstvenog zivljenja. Iako je bila polupismena, lrrabro je usia u zivot. U svom relativno dugom vijeltu imala je sre6e: uvijek je stizala ondje gdje su snage na~pretka vodile i dobijale borbu. Sve sto je cinila - cinila je iz uvjerenja da je to u interesu drustva. Hasiba - Dobro, - re,k!a je majka Hasiba - dolazite ,;, moju kucu koliko god treba, ali da mi nijeste s biciklima dolazili. Aka ustase dodu vi cete pobjeci, a sta eu ja sa sedam-osam bicikla? Aka kazem da su ukradeni, odoh u zatvor ... Sta mogu reci za bicikle, otkud su tu? Tako je pazila na detalje konspiracije jedna od hiljada majki koje su za citava rata strahovale i bile junakinje uz svoju djecu. Cuvale su straze, nosile po- . stu ilegalno, oovale i nosile ne samo robu i hranu vee i muzje i municiju. Uradile su sve st<> je trebalo takva je, eto·, bila i Hasiba, obicna zena iz mahale, majka jednog od najmladih ilegalaca Ekrema, koga su, gotovo djeeaka, Nijemci objesili zajedno s. velikom zenom Mostara Darinkom Bitangom. Hasiba je i majka jednog politickog komesara u ratu Envera Cemalovica. Kad bi se sastali m<>mci u kuCi Hasibinoj, ona je bila straza.I1ka, dolje u prizemlju, a njen muz gore na spratu, na prozoru. Gledala je Hasiba kak<> ilegalci dolaze. Svakih deset minuta po jedan, neopazeno, samo uskoei u ulazna vrata. 269 268 �Skolu konspiracije svrsila je Hasiba prije rata. Enver je uCio svoju majku i ona je to dobro 7apamtila. Veli: · - Rekao mi je: iz ove kuCe ne smije iziCi ono Sto se u njoj dogada ... A onda momci donose oruZje, bombe, pa zatim to se prenosi u Bjelusine, onaj kvart Mostara pri brdu, otkud se kretalo u odrede, u Podvelezje. - Pa sastanci - pricala je Hasiba. - Momci gore drie partijski sastanak, a dolje skojevci, ali jedni za druge ne znaju. Pogodna je bila ta kuca u malo?' sokaku, a tu j~ i dobar vrt i vocnjak, sve je sakmveno u hladovm1 kajsija i murve. A sva djeca iz mahale imaju ~~direktivu-<-< da oko t~ ga kraja u svim ulicama redov~o razbijaju _uliCne SIjalice, da noc i mrak dobro sknva dolaske 1 odlaske, da se nista ne primij eti. Hasiba je bila majka mnogim ilegalcima, d~go, dugo vremena. Ante Zelenika, prvoborac (denunclran je policiji), proveo je kod Hasibe dvades~t i ~va dana kao u svom domu. Pazila ga J€ kao svo]e d!Jete. ViSe od dvadeset dana Hasiba je gostila i partijsku radnicu Lepu Perovic. I nju je pazila kao rodeno dijete. - A borne i ona me•ne kao majku - pricala je Hasiba. ~ Ali ~orala sam narocito paziti na nju. Ona je kod mene bila Sefika, to joj je ime dato, a kada govorl Hami Grebi da joj kupi cigarete, kaze mu: »Amo, kupi cigarete .. ,-<-< A umjesto da kaie >>bajrak-<-<, ona veli »barjak« ... Ama nemoj, Sefika,·- kazem joj ja - nemoj tako, Muslimanka kaze ~-bajrak« ... !eda? bojadzija, bogami, primijetio taj DJen govor, kaze m1, a mene strah uhvatio ... 270 Lepa je bila kao toboznja rodica Hasibina, »od dvije sestre djeca<< - a kao pobjegla je iz istocne Bosne od eetnika, rodbini u Mostaru ... - Jednom, iznenada- nastavlja svoju pricu Hasiba - u kuci mi je bilo i nekih :lena, kad banu Olga Humo s Ratom DugonjiCem. A, po nesreCi, bas Talijani u kuci vrse premetacinu! Sta cu sad? Velim ja Olgi 'iRati na sav glas: »Dobro mi dosli iz Trebinja, otkad se nismo vidjeli. .. -<< A Olga odmah prihvati: - J este, evo bas smo sad stigli iz Trebinja, samo naCas da se vidimo ... - Ama, necete valjda odmah otici, ostanite bar malo - preklinje dosljake Hasiba, a Olga na to, usteZuCi se, kao pristaje: - Pa, dobra, hajde, valaj, mozemo i prenociti. Rato je tada ostao kod Hasibe dvadesetak dana. Dolaze mu Mladen Knezevic Traktor, Hamo Grebo i drugi, n€ki na >>jav~u·«. Hasiba ih doCekuje, uvodi.., - Bogme - hvalila se Hasiba - Rato meni iscijepa i drva, pa mi i mahune cisti za rucak. A eesto mi veli: »Majko, hajde malo po gradu, ispitaj mi sta rade Talijani, sta i'etnici, sta ustase ... « A kad se ja vratim, a on sa mnom sjedne i veli: »Deder, majko, Sta si vidjela, Sta si Cula . .. « Kad je Rato krenuo, nema 'U Cemu, sav j.e poderan, odijelo - krpe, Hasiba mu tada dade Enverovo odijelo ... - Ali - trazi od njega majka Hasiba - svakako mi javi kako si pre5ao granicu ... Kad je njen sin Ekrem 'donio jednom nekoliko bombi i metaka, dosao je Danilo Bilanovic da to, i jos neke '"tvari, kao i bakrac meda za ranjenike, odnese. Hasiba to pakuje, skriva rui'ne granate, one njemac- 271 �ke »handgranate«, stavlja ih pod voce u korpu. Ali onaj drveni drlak njemaCke granate viri ispod voca i vidi se. - Kud ces taka l<roz Mostar - velim Danilu i brze"bolje sakrijemo dobra tu granatu. A kad je Danilo poslije oslobodenja do8ao da me posjeti, ja mu velim: »Sjecas se one ,handgranate' sto je virila iz korpe? I njen sin Enver spuStao se iz odreda, iz brda u Mostar. !mali su u basci dobro skloniste, koje nikad nije otkriveno. NajteZ:i njegov dolazak bio je onaj poslije pete ofanzive. Stigli su jedne noCi: on i njegov drug Mladen Balorda. Hasibi S'll porui\ili da ce doei. - Dodose - zivo priea Hasiba - s fesovima na glavama i s opancima na nogama, kao Podvele&ci. Sta CeS, morali su se pr·eruSavati uz put kad su se provlacili... · Enver je tada najprije poruCio po nekog povjerljivog bricu da ih obrije. Kad je sbigao brico, Enver mu veli: - Da znaS, ne poznajeS me . .. - Kako ne poznajem, kad te znam ... ~ Taka ti je sada uci ga Enver - sad me ne smijeS znati, ni Zeni n.e smijeS reCi . .. - Ne brini - slaze se brico. " - Stigli s.u- dodaje Hasiba- izranjavani, :i posla sam k naseon apotekaru Vuki Cu!ajevicu po !ijekove, a CarSave sam >"'bucala<< za zavoje . .. U basci se oddavaju sastanci staba Mostarskog bataljona, cuvenog na Sutjesci, cij a se glavnina, eto, spustila u sam grad, da se lij eci i oporavi za dalje bitke. Has:iba pa21i. Mladena i Envera, a tako i mnoge majke i sestre os.tale borce, ~a:sporedene pa kueama u gradu. 272 - Dade k meni - prica Hasiba, - doleti Cu!aje- viCka i kaZe: »·Racija, racija . .. Sve Ce biti blokiranO<<. Bila je to velika lblokada citavih kvartava Mostara kada je Gestapo poku8ao ·razbiti bataljon u gradu, za koji je saznao. Kad je ta vdjest stigla u Hasibinu kucu, Mladen se odmah prebacio na Carinu, u sasvim ch'ugi kvart grada. Enver zna kad ce, u s!darriste, u ba&Cu. V eli :maj ci: - Ja eu malo prileci. Kad zalupaju ne otvaraj odmah, neka lupaju, da cujem... da se sklonim ... Enver je prilegao, a Hasiba na straZ:i. Motri na so~· kake, na sve prilaze kuci. Oko jedan sat po ponoei za~ cuje bat cokula ulicom. Odmah .probudi Envera: - Ustaj, blokirano ... Enver ustaje, u2li.ma bombe i pistolj. . . ·. - Ziv se ne da u njihove ruke - obj•a8njava Ha- siba. Kad se sklonio u bunker, eta lupe na vratima. Hac siba rrialo poceka, pa zatim otvori. Gestap<Jvci provale u ku6u. ViCu: >>Auf<<! Bas tih dana bilo je zaklano tele u Hasibinoj bas6i, mesa dosta u kuCi, a ona je napravila gurabije od meda da se okrijepe iborci koji su stigli iz pete ofanzive. Kad su Nijemci upali, poeilnju odmah pretres kuce. Ali najprije naidu na korpu punu dobrih krusaka, spremljenu za bolesne i ranjene borce. Bili su ,feldtandari«, med.u njima i kulturbtindovci, koji dobra znaju nas jezik. Pitaju, vicu: - Za koga je ovo? Za komuniste? Gdie su? - Kakvi komunisti - odgovara Ha:siba, mi smo bogati, imamo svega... I ponudi i njih tim dobrim kmskama. - Sreca moja - kaze Hasiba - sto to nisu hili cetnici iii ustase, jer ani bi znali da je Enver u par273 �tizanima. »-FeldZanda:ri-<-< su izdaleka, pa niSta ne znaju ko je ko u Mostaru ... Hasiba ih je ponudila i dvugim - mesom i gurabijama. I kako je bilo dobre hrane, poenu oni jesti. Ponudila ih je i cigaretama. Oni vr.Se premetaCinu, a Hasiba ih vodi svuda, nudi im da vide tavan, da vide ·kokosinjac i bascu. Oni odbijaju, ana kraju na vrata pribiju natpis: »PregledanO«. Ipak, tada su joj mu2a uhapsili i odveli ga u zatvor u »Vladicinu ku6u<<. Sv-e su muiikarce hapsili u toj raciji. Enver je uskoro oti8ao s bataljonom iz grada. U razgovoru u njenom lijepo uredenom stanu, Hasibu sam zamolio da se prisjeti nekih trenutaka koji su bili najtezi. - Mislim da mi je najteze bilo u novembru 1941. godine, kada je jedne noci iz odreda stigao Remzija Duranovic, bolestan, dobio je upalu pluea. I Enver je jes bio u gradu. Kalke je nasa kuca bila sumnjiva, jedne neCi upala je policija radi premetacine i• zatekla na spavanju, iznenadilo nas, i En vera i Remziju, pa ih uhapsila. Eto, tada mi je bilo vrlo tesko, najteze osim· onog easa kad su mi sina Ekrema, skoro dijete ubili ... Iz zatvora tada uskoro Hasibi stize cedulja na kojej je pisalo: »Ne megu se vise izdrzati degeneci, ako se ikako moze u bolnicu bi trebalo da se prebacimo... « Preko dektora Komadine uspjelo j.e da Envera i Remziju pr.ebace u bolnicu, gdj.e su ostali mjes.ec i po. Policija ih 6uva, jedan kod kreveta a drugi u hedniku, ali oni se spremaju za bijeg. Enver je uspio javiti Hasibi: ,.,.posalji mi sat, bjeZaCemo. ..« - Uhvatio me je tada strah - kaze Hasiba, - jer kad se bjezi lako se pogine, pa ·kad sam dosla u posjetu u bolnicu, SapCem Enveru: >-J-Nemoj, moj Envere .. .« A Enver Hasibi: 274 - NiSta ne brini, samo pripremi dobar ruCak, ja ovdje slavim rodendan. Meram opiti strazare ... Spremi ruCak, .. Hasiba je shvatila otkud redendan. Pa dodade: - Env€r je roden u aprilu, a to je decembar, ali ko te pita, etkud znaju bas kad se rodio i kad slaV'i. .. Citava gozba je tako pripremljena u bolnici i policajci se, malo-pomalo, opise. Kad se to dogodile, Enver pode u kupatilo pa se zakljuca iznutra, a Remzija isto take ude u odjeljenje s tusevima, pa se i on zakljuea. I onda su kroz prozore obojica skocili, pa preko mrtvaCnice na cestu. Bijeg je uspio. Enver se sklonio ked doktora Komadine, a Remzija u Denju mabalu ... - Kazem ja muzu - veli Hasiba - kad mi je di" jete pobjeglo iz njihevijeh ruku, nemoj nigdje ici, sigurno ce biti blokirana kuca ... I zaista, evo ih, ustaSe, traZe Enverovu sliku, a Hasiba glumi oeajnicu: - Gdje mi je sin? Ubili ste ga. . . Ne dam slike, to mi je jedina koju imam, ubili ste ga .. Hasiba je produzila da glumi. Morala je i dan poslije bijega nositi rucak u bolnicu kao, toboze, ne zna za njeg. Casne sestre je uvjeravaju da joj je sin pobjegao iz bolnice... - Htjela sam tada svakako zaplakati - prica Hasiba, - ali suza neCe na OCi, neCe ,pa neCe. Zao mi je sto nece i jedva sam uspjela povikati: ,Ubili ste ga, ubili ste moj-e dijete . .. -<-< U srcu mi veselo, spasio se Enver, ali sam ipak nekako odglumila kao dane znam za Enverov spas. A baS kad sam se vraCala kuCi iz bolnice, jedan djeCak bezbriZno ide ulicom, svira na usnu harmoniku, vrlo spretno se onako uz put pribliZi meni i sam a spusti. preda me na ulicu, neopaZeno, cedulju. Na cedulji je Enverov rukopis: »Mama, sretno smo proSli, ne brini, pripremi ruCak. .. +< 275 �Toga dana je Hasiba, osirn rucka u bolnicu, poslala rui'ak Enveru, ali nije 2lllala gdje je on. Do8ao je Mujo Bubic i odnio ruCak. Uskoro joj se Enver javio iz partizanskog odreda. ZloCinorn Nijernaca nad njenirn Ekrernorn, djecakorn od sesnaest godina, Hasiba je pretrpjela taj najtezi uradac koji maze zadesiti rnajku. J edan sin se 1941.-godine jedva spasio iz kandza srnrti, a dmgi ,eto, ubijen, gotovo dijete. - Ekrern rni je do tada sest puta hio hapsen, a sedrni put je uhijen -sa suzarna u oeirna tuguje Hasiha. I ona je truda hila zatvorena u istom zatvoru, »Celovini« gdje je ootala sesnaest dana i bila neprekidno ispitivana. I cula je straiinu prozivlm Ekrerna kad su ga odveli da ga ubiju. To je, urezano usred rnajCina srca, Has:iba uparntila kao stravican dogadaj u njenom Zivotu, prepunom hrabrosti ... Fatima Ljudske sudhine u ratu su eesto neoeekivane i razlicite. Ono i\to rat donosi to su patnje za sve, a zelja, vjeena zelja ljudi je - da Zive u miru. Ali rat i ljudske sudbine u njemu cesto se svirepo odraze u s!IU'tima mnogih mladih i najmlacmh i donesu neugasivu tugu, ali i rrudooi ako se zivo ostane. Sve. patnje u ratu koje majke i ocevi pretrpe mogu hiti zaboravljene ako im se kceri i sinovi vrate Zivi. Sarno nekoliko rnajki koje su imale vise kceri i sinova u na8oj oslobodilackoj. borbi izislo je iz rata srecno i puna srca. To Sill one. kojima su djeca ostala ziva. Jedna od tih rijetkih zena je Fatima Seferovic, majka petero djece. Svi su joj njeni ratnici ostali zivi, i muz Alaga. Ali doii:ivjela je mnoge ,gorke trenutke. Evo sta se u njenoj kuci dogodilo jedne zvijezdane noCi cetrdeset trece. Vrata su bila gotovo provaljena kada je domacin ok.renuo kljuc u bravi na ulaznim vratima svoga stana i u hodnik propustio mostarske agente Pane-una i Drmaca. Uperenih pi~tOlja i cuteei, agenti su gleda1i u zeljeznickog sluzhenika Aliju Seferovica i njegovu zenu Fatimu, roditelje petoro djece - djecaka i djevojcice koji su spavali u susjednoj sohi, ornladi.nke Hidajete i omladinca Mensura, mostarskih skojevaca, koji su tog ljeta, 1943, hili u koncentracionom logoru Visco di Udin·e u sjeverm,aj Ita]iji, i komuniste Nusreta, u to vrijeme sekretara Mjesnog komiteta SKOJ-a i clana Mjesnog korniteta KPJ za Mostar, ko-. ji se upravo te julske noci krio u potkrovlju svoje kuce, neposredno iznad tog klupka od ..!Jlostarskih agenata i policajaca. Posto su u toj ponocnoj rnunjevitoj hajci uhvatili sekretara Mjesnog komiteta KPJ u Mostaru Ljubu Bresana i jos nekoliko komunista, oceki vali su da ce. i tog skojevskog l'Ukovodioca sigurno zateci u.kuci. - Nije u kuCi, je li, a danas je rucao ovdje? progundao je Pancun unoseCi se u lice, Cinilo se, smirenog domaCina. - I veCeraD je, a ne samo ;ruCao, ali se nije vratio~ samouvj.e:r:eno j.e odgovorio domaCin -zbunivSi za tre~ nutak agenta, ali i strahujuCi za svoga sina, koj; je tek koji sat ~anije vise slucajno odlucio da tu noc pre-. spava u po.tkrovlju, kuda je iZlllio posteljinu, lampu i sapirografisanu brosuru, koju je namjeravao da docita. Ali, UIUOTan, uhrzo je cvrsto zaspao. ~ Majka Fatima je u prostranom hodniku groznieavo ocekivala rasplet dogadaja, uvjerena da agenti ne-, ce otkriti dobra skrivene sinov]jeve ~ukopise koji S'll se i u njenoj kuci cesto pripremali za ilegalnu partij- 276 277 �sku i skojevsku tehniku (stampariju). Kao u bunilu je slusala kako njen Alaga (koga su ustaSe vee hapsile u ljeto cetrdeset prve sa susjedima Srbima Kuljieem, Slijepcevieem i drugima, koji su ubijeni) pribrano odgovara agentima da se u potkrovlje kuee maze uei samo spolja (a otvor za potkrovlje je bio samo nekoliko koraka od njih - na tavanici u ostavi, pored kuhinje, odakle vode i stepenice u podrum), zatim da se ~>-gore, na tavan-« jedino penju dimnjaCari svojim merdevinama, a on ih nema. RazrogaCenih zjenica je gledala muza, je·r je znala da su merdevine u basti, prislonjene uz ljetnju kuhinju. SluiiaLa je mum kako agentima ponavlja da njegovu porodicu napokon ostave na miru, jer on, otac, ne moZe odraslog sina ~~za uSi drzati u ku6i«. Bio je to smion domaCinov izazov, opasna igra nerava: dalja sudbina porodice ovisila je od toga da li Ce agenti vidjeti otvor u ostavi i merdevine u baSU, odnosno da li ee se Nusret u meduvremenu probuditi i, bjezeCi ·preko krova i .basta, otv{)fiti vatru iz pistolja na agente i policajce koji su u sirokom Juku bili opasali kiueu. Valjda zureci da vee te noei, vodeni nekim pouzdanim obavjestenjima, pohapse sto vi8e mostarskih rukovodilaca i ilegalaca, Pancun i njegovi saradnici su upali u domacino<v·e zamke. Panaun je jed·ino smJislio da zakljuea sve sobe u stanu i agenta Drmaca ostavi sa ukucanima, da bi se kasnij e vratili, donijeJ; merdevine i temeljito pretresli stan i potkrovlje. Njih dvoje, otac i majka mostarskog skojevskog rukovodioca, odahnuli su sa odlaskom hajkackog klupka, ali samo za trenutak Sve njihove misli bile su zaokupljene sinom, kako ga spasiti i izbaviti od sigurne smrti. Majka Fatima je skovala plan. Skuvala je agentu dzezvu kafe i - ubrzo ga privoljela da ih pusti na spavanje u susjednu sobu, bas u onu iz koje se moze preci u komSiluk ili u ba3tu, do merdevina. Njen prividan mir, a i sve sto se dotad dogodilo, udobrovoljilo je premorenog agenta i on je popustio. Dozvolio im je da >->-krenu na spavanje«. Nedugo iza toga majka Fatima je stigla medu razbudene komsije. Kazala im je sta se sve dogada u njenoj kuei i zamolila ih da njihov sin, omLadinac prede preko krova i upozori Nusreta na opasnost. Ali omladinac i njegovi roditelji su se upLasili, tako da drugog izbora nije bilo nego da ona, majka, uzme na sebe taj tefuk zadatak. Iz dvorista je kroz prozor osmotrila agenta u kuhinji. l2lgledalo joj je da se apustio, Cak dana seCiji spava. Uzela je merdevin·e i, mada su bile kratke, s krajrnjim naporom se - koristeei se olukom - dokopaLa krova. Podigla je crijep i tiho dozvala sina. Za nekoliko trenutaka su majka i sin iz potkrovlja izbacili posteljinu, rukopise i lampu i tako otklonili sve tragove, a zatim se preko krova spustili do merdevina 'i baste, a Nusret i do novog, sigul1!log sklonista. . Da li je agent osjetio '"goste« na krovu kuee, da li Je moZda uvidao opasnost za vlastiti zivot i zato taj kriticki trenutak >>Odspavao« u kuhinji, zasto ni u zoru nije pregledao kueu, zasto se ni Pancun nije vra~ cao - to majka Fat[ma nikad nije mogla da odgonetne, a ponajmanje te zvijewane julske noci godine cetrdeset trece, u kojoj je kucalo srce i majke i borca narodnooslobodila6kog rata i revolucije, jedne od mnogih patriotkinja partizanskog Mostara. Ziba Gotovo je tesko povjerovati, a tako je uistinu bilo, da jedna mostarska majka moze tako smireno, taka hrabro, kao sto je to uciniLa Ziba Fejic posljednje ra1 278 279 �tne godine, osmatrati avionske bombe koje zasipaju Mostar, pa i kraj u kojem je smjestena njena prostrana lmca, kako .prepu.na sreee ,gJeda niizove bombi iz savezniCkih aviona od kojih je i ona, Ziba, mogla pogilnuti. U juZI1om dijelu grada bila je avijatika, usta8ki i njemacki avioni, na sjevemoj, zapadnoj i juwoj strani Mostara vojni logori, na okolnim visovima fortice i utvrdenja, na Neretvi uzduz grada cetiri mosta, i saveznicki avioni i avioni NOV J sve ce·sce su 1944. i 1945. uznemiravali i tukli irojne, a uz njih i druge objekte u sirem podrucju grada, pa i Zibinu Carinu. Taka, eto, majka Ziba, posto je u kucno skloniste otjerala sve ukucane i nekoliko komsija, stoji n«sred avlije okrenuta nebu i jatima aviona, ciji je svaki nalet I'ado docekivala, stoji bez straha i obraca se i njima i sveviSnjem: - Alahu!. .. Bacajte, bacajte, ubijte, ubijte duSmane! · - Bjezi, ZLbo, ne gubi .glavu uludo! - zvao bi je i muz lbrahim i susjedi, ali ona, majka junakinja, ilega1ka, koja je zajedno sa svoja dva sina, Salkom i Rizom, i kcockom Fahrom, uz malu Nermu, jos prije rata upozn.ala policijske pandure i zatvorske strazare, oglusivsi se o pozive najblizih da skloni glavu od tepiha bombi, gledala je i da}Ie u nebo i govorila: - Pustaj ih, p\JStaj sve, lmliko god ih imas! Jedna bomha je tresnula i u blizini njene kuce, gvozdena parcad su zafijukala i iznad avlije i njene glave, kamenje je zviZdalo, sibalo i tuklo na sve strane, dim se pleo, smrt je nosila mnoge u gradu, ali - Zi:ba je ostala stamena, otvrdila u borbi s neprijateljem, u mnogim opasnostima u kojima se, godinama, nalazila. 280 I odolijevala zahvaljujuci svom uvjerenju da su joj djeca na dobrom putu, mada je upoznala mnoge goreine. Njen sin Salko, koji je 1938. godine diplomirao prava, a septembra 1940. ponovo uhapsen sa nekoliko mostarskih komunista i Qdveden u Lepoglavu, odakle se teskQm. muilmm iz,bav;it} piOOetkom 1941, prve ustanicke godme bio j e jedno vrij erne politicki komesar KonjiCkog /Mostarskog/ partizanskog bataljona, a ce!vrtu i petu ofanzivu prosao je kao zamjenik politickog komesara Drugog bataljona Druge dalmatinske p;oleterske brigade, ucestvujuCi kao partijski rukQvoc dilac bataljona i u cuvenoj bici na Barama. Za sve to vrijeme majka Ziba je vidjela sina dva puta u oloupiranom Mastaru, kada je Jijecio rane i ponovo se u svojoj kuci susr€0 sa vise ilegalaca, koji su Zibinu kucu dQbro znali. Bio je to sigurni ilegalni punkt tokQm cijelog rata, .pogotovo sto je njen drugi sin, Riza, student elekrtrotehnike, kao komunista zadrZan na ilegalnom radu u Mostaru, prije svega zaduzen, sa nekoliko ilegalaca, za pripremu tekstova koji su se tokom rata stamp ali u ilegalnoj tehnici Mjesnog komiteta KPJ za Mostar u kuci Mustafe Mustoviea Pelka. Tako j-e Zibina kuca ujedno bila i sv:akodnevn:~ ,.. .prolazna« ili >>rel€jna<(< stanica Za strogo konspirativne ilegalce i svakodnevno sastajaliste majki iz susjedstva Cija su djeca bila u partizanima, prije svih majke narodnih heroja Ahmed a >Pintula i Adema Buca, zatim Mladen Baloma i d!rugih koj[ su se borili .u rstom stroju s njenim sinom Salkom i, .ubrZQ, kcerkom Fah..: rom. Nju je, eto, euvala kao .zjenicu svoga oka, pa joj je eesto bilo lakse i bezbjednije. da ona, a ne njena kcerka, u kosari za povree .prenese gomilu letaka, pis~ 281 �tolj iii bombe, da dovede »dodjeljenog joj partizana« na Cuvanje i brigu, mada su i ona i njen muZ Ibrahim, trgovac bez ducana i posla rtokom cijelog rata, teskom mukom sastavljali kraj s krajem. I istrajalo se. Sve do 1963, kada je cestiti oovjek i gradarrin Ibrahim Fejic, jedno vrijeme u socijalistickoj Jugoslaviji i reiz ul ulerna, vmro u 82 godini zivota, i 1968. godine, kada je ; majka Ziba umrla u 71 godini zivota. Ostal.a je nenapisana rprica o njoj kao rnajci osvjedoeene hrabrosti i priljeznog saradrrika ilegalnog pokreta, zerri koja je decembra 1941. ucestvovala u demonstracijama protiv gladi i kada je saSila, sama, crvenu zastavu i cuvala je da je razvije kad dode sloboda i kad se vrate njeni sinovi Salko i Rizo i kcerka Fahra. Tereza I Terezija Novak je doZivjela .takvu srecu jer su joj sva djeca izisla Ziva iz ratnog vrtloga. Sin Franc, predratn.i lromtmist, radnik, bio je uhap8en na ulici u Mostaru u kraju gdje ima dosta basca, ulica se tada zvala Liska. Poku8ao je da skoei preko ograde, ali je uganuo nogu i uhvacen. Zamijenjen je za dvojicu talijanskih inZenjera na mostu nedaleko od Konjica, poeetkom 1942, valjda u jednoj od prvih razmjena zarobljenika u nasoj zemlji. Keerka Terezijina Ma:Zena, skojevka u Zahumu, ostala je na radu u Mostaru od 1941. do 1943, da bi potom otisla u Mostarski batailjon i tamo bila bolnica"ka. Stupila je u Mostarski bataljon sa citavim skojevskian jezgrom«. Svi su bili prijavlj<>rri policiji. Jedne veeeri su, po dogovoru, svi do8li u rkucru Katice Onescuk i napustili grad. 282 MaZena je slueajno izbjegla smrt kad je bataljon morao da se povlaci a ranjenike ostaviti skrivene u selu Gruseama. Ona je svakako htjela da ostane s ranjenicima, ali je stab bataljona bio odredio da ostane Sofija Onesouk i Fatima Seva. Cetnici su pobili i njih, i ranjenike, i tifusare, kao i borce koji su branili bolnicu. Mazena je jo8 jednom ostala usamljena u pustooi. To je hilo kada je jednog tifusara, u casu povlacenja bataljona, moral a da odvede u neko selo i preda ga nekom seljaku. Kad se vratila u selo gdje je bila ostavila stab, bataljon se vee bio povukao. N e znajuci kuda ee posla j•e nasumi0e 1z sela u selo. U SCiparna je naiS!a na stab SedamneSile brigade, u kojoj je bilo vise Mostaraca i Mostarki. Tu je ostala. I Terezijin sin Jamslav bio je uhvacen kada se bataljon poslije pete ofanzive na8ao u gradu. Ipak je uspio da s jednim drugom pobjegne, i rrije dozivio sudbinu s·edam uhvaeenih boraca. Bjezeci je preplivao N eretvu i sklonio se kod kuce, Agenti su ga traZili i kasnije ipak ulovili i odveli u Zagreb. Njegov brat Pepo, koji je bio (ikao i otac mu Franjo) muzicar u vojnoj muzici, oti8ao je u Zagreb i uspio da J aroslavu omoguci bijeg iz jednog zatvorenickog !agora cije su zatocene Zitelje usta8e htjele da otpreme u Njemacku. Jaroslav je ponovo otisao u partizanske jedinioe. Brat Veno, takoder skojevac, bio je mobilisan u domobranstvo. Prerna dogovoru, trebalo je da j-edna partizanska jedinica zaustavi voz i sve mobilisane mladice oslobodi. Ali partizani su zakasrrili i regruti ·su sprovedeni u NjemaCku na obuku. Po rpovratku iz Nj•emacke, V·eno je pab}egao u rp.arl1zane. Sve eetvoro su se sretnoj majci Tereziji vratili zivi. 283 �Fatima Saric Minogim gradani.ma Mosta.ra mana je porodica Fa7 time i Husema Sai!"iea, rudarskog radrrrika, kao simbol slobodarskih stromljenja. Cet!N"i njihova sina poginula su .u Narodnooslobodii.lackom ratu lmo prvoboTci, a njihov tezak Zivotni put proleterskih bo:naca poCi.nje u predratnom vremenu. Najstariji sin, mladi metalski :radnik, komunis•ta Nijaz, cvrst u svom uvjerenju, prkosan, u velikoj grupi mosta:rskih komunista, od Suda za zastitu drfuve kraljevme Jugoslavije 1929. godine blio je osuden na robiju. Od prvih dana Narodnooslobodila6kog mta je u borbenim redovima u Mosta.rskom bataljonu u kojem kao poli~i6ki komesa:r 1943. godine gine u borbi u Miljevdni kod Foce. Sin DiemS!id. profesor fTanouskog jezika i knjizevnosti, bio je ist!.knuti .predratni aktivi:sta u krugovima naprednte most.arrske iintehg~encije, a naroCito u Musltimanskoj narodnoj biblioteci koja je djelovala pod urt:icajem KPJ. BjezeC!i od ustaiik:e hajke, kao komunista uhvaeen i zvjerski ubijen rprvih dana okupacije. Ismet- Slobodan, takode metalski radnik u Rudniku uglja u Mostawu, prije ll"ata .i•e istak:nuti aktivi~ sta "U Ujedinjenom radniolrom siJndfukalnom savezu i organizator str.ajkova rudara. U Brezi, gdje je kasnije bio zapoalen, kao cLan KPJ •aktivno radi na organizo~ vanju narodnog .ustanka. Ustase •m ga 1941: godine· zvjerski umoll"ile. 0 ·nj·emu sui u tim krajevima osta~ Ia .trajoo sjecanja. Najmladi sin Hidaje:t - Hido, dak mosrt:aorske Gimnazije, kao hrabar sko•jevac i ratnik gine 1942. godine u jednom partizanskom jocisu k.od BoraCkog jezera. Od iiestoro djece Sarieevih preZivJeli su samo kci Mersija, takode llktivista NOP-a i borac-partiimn sin Edfun. U drugim hesanim nocima majka Fatima decenijama je brinula i str.a:hovala, ikaiko za svog mufu hoee li se kao rudar Ziv vratiti sa posla, tako i za svoju djecu koji su 1:illi bocci mdniCkog rp<!kireta. P'POgon sinova hr.a:bro je rpodnosila, iako u rpotp=ti nije razumijevala cilj-eve njihove klasne bOil"be. OsjeCala je i podnosila tezinu Zivota jedne radrii.Cke majke i hila svjesoo da talmv ·teZak zivot neko treba da mijenja. Rat i'e !ionio nove patnje. Uz svoju djecu ooo je sve vliSe do1azi.la do spoznaje da he!Z ZrtVIDvanja nema slobode. U njihovoj lwei okurpljali su se m.ladi !judi da se dogovaraju o. W!IlJe kako da pomogrnt borbu protiv okurpa1lom. Pomagala je i ona i savjeto-vala; pati.la je i strahovala, al'i uz svoju djecu i drugove svoje dje.,. ce ostala je postojana. U godiillai!Ila rposlije rata u svom srau nosila je, ali i skrivala, teSkJu tug.u za li:zgubljenilln sinovima i, po~ nesena novi!m sto je doi\lo, Zivjela je dostojanstveno, voljena i postoV1am.a do kiraja svog zivota. Umda je 1951. godme. Jos jedna hrabra zena U kvavtu Br.a:nkovac oomah niZe Sariea !ruce jedna ,ulica nosi ime braee Cisic. U toj ulici i sad se nalazi kuea wnrl!ih Hasibe 0. Saliha CiSica - Age. Nekad je tu vrio zivot. Kuea j-e !Yila puna mLadostli, jer su tu Zivjele dvije rodaCk<; Po,rodice. I. tu dost bila. zanesena progresivrum JdeJama 1 mastan]lma onovom zivotu sto ee doCi. A kad je dosoo mt, va.Jjalo je na sve strahote ,j ,teror okiupatora odgovoriiii. · borbom koja je vee bila poee.la. I sV1a tri s\na Hasibe i vee i: m1:::- 285 284 �Zna Saliha: Ibrahim, nekadasnji dak Serijatske gimnazije i Trgovacke akademije u Sarajevu a kasnije namjestenik Rrudnika uglja u MostaTU, skojevac; mladi Hilmija, stolarski radnik, skojevac 'i 17-godiSnji skojevac Remzija, dak Zanatske skole u Mostaru odlaze u partizane, kao i njihov rodak Alija. Oni su kao borci Mostarskog bataljona na teskim ratnim stazama kojima je ovaj bataljon ~Sao, hili hrabri ·i revolucij•i odani borci. Ibrahim je 1943. godine .pao kod T~ravnika, najmladeg Remziju mucki su ubili eetmiiki izdajnici u selu Bijela kod Konjica 1942. godine, rodak im Alija gine od ustaS.a u bllizini Mostara. Jedini preZivjeli sin Hilmija, nosilac »Partizanske spomenice 1941. godine« sad zivi u staroj porodicnoj ku& koja i njega i p01rodiou mu a i druge, podsjeca na divne l1kove njegovih bliskih. Majka Hasiba, hmbra zena, ali i brizna majka u teskim mtnim prilikama rpodrfuvala je svoju djeou u njihovoj odluenostri. da odu2e .patriotski dug. Savjetovala je drugove svoj·e djece koja su se tu okupljala pr~je njihovog po1aska u odr<rl da budu posteni i da istraju. A1i je i sama u mnogim ilegalnim poslo<vima pomagala. Zato je bila voljena 1 postovana. ih oiK> grad, njegova mladost i njegovi ratnici, NJihova samopozrtvovanje 1 suze nei:splakane, hrabro~t 1 patri<:tizam~ majcinska i boraCka istrajnost, pregrst dragu!Ja koJrma su obogatile i obiljeille svoj ihlvot i zivot svoga grada, nase zemlje ocekuju rekoh mnoga pera, nove poslen!ike da sv-e ~ opi.Su' i 'opjeva~ ju, da pricaju u roma.nima i pripovijetkarna. I njih i mladooti djevojacke, 1i sezdeset i osam, ugasenih Zivota na ratistima i u kazamatri.ma Sirom zemlje. Bez posljednje stranice To su, sv:rlGcl<o, nepotpuna kazivanja o majkama junakinjama i njihovoj djeci, o zenama Mostara u ve1ikim okrSajilllla sa neprijateljom. Nepotp.una, dakako, ne s.amo _za ovu kn}igu, za ,moje govoren}e i videnje, ocekujuci da •i druga .pera 1progovore 0 drugim majkama, Zena~ma i djevojkama Mostarkama, o ooima "" koje saznadoh, ali o kojima nista ne rekoh i o onima za koje 6u -tek cuti, po.put porodica Neimarevic, Seva, Ilic, Bergman, Bajat, Kromar, Borozan, Danon ... 286 ~- -~ 287 �ONE SU POBIJEDILE SMRT Ove zene Mostaail<e, ·~brammljene u oruzanoj revoluciji kao ilegalni radnici u gradu iii kao borci Mostarskog bataljona i drugih partizanskih odreda i brigada Narodnooslobodilacke vojske Jugoslavije, qale su svoj Zivot Za no,vi zajedniCki Zivot u samoupravnoj socijalistiokoj zajednici, zemlji ravnopravnih i zbratimljenih naroda i narodnosti SocijalistiCke Republike Bosne i Hercegovine i Socijalisticke Federati vne Republike Jugoslavije. A Munta S. ALIC Mara R. ANDRIC l;l.admila U. AVDALOV!C Nijaza A. BAJAT 1922. 1945. 1924. 1945. 1917 1942: 1925. 1944. Mostar Jasenovac Pijesci Konjic MrkonjiC-Grad Ri!je Mostar LisiCiCi B Sofija S. BAKAB.IC Fatima 0. BALTA 1924. Beograd 1944 Stara GradiSka 1922. Mostar 1945. Jasenovac 289 �Berima S. BASAGIC Hajrija M. BASAG!C Dr Berta J. BERGMAN Esrefa 0. BIL!C Samila 0. BIL!C Darinka F. BITANGA Fatima M. BRK!C Ramiza M. BRK!C Sidika H. BUCUK-HAD2IC c Mubera M. CEMALOV!C Hl23. Nevesinje Jasenovac Nevesinje Stara GradiSka 1945. 1920. 1943. 1894. 1945. 1923. 1943. 1921. 1943. 1891. 1943. 1916. 1943. 1926. 1945. 1920. Bla:luj Jasenovac Mostar MiSljen Mostar Mostar Mostar Mostar Mostar Stara GradiSka Mostar BihaC Mostar 1945. Stara GradiSka 1920. Mostar 1944. Jasenovac D F Hatidza A. F AZLINOV!C Samija M. FEJIC-KRAJINA Ramiza R. FORIC 1922 1945: 1909. 1944. 1924. 1943. Mostar Ivan Sedlo Mostar Jasenovac Nevesinje Mostar G Radojka R. GNJATIC-!VAN!SEV!C 1918. Mostar 1944. Ovojci H Emina H. HACAM 1918. Bratunac 1943 Sutjeska Milena V. IVELJA 1928. Mostar 1945. Umoljani J Eneza A. JAK!ROV!C Mila S. JANJIC Ikopiia J. DABARC!C 1922. Nevesinje Zemka H. DEL!C 1918. Mostar 1945. Sarajevo Camila A. JELIN-DEL!C Munevera M. DEMIROV!C 1927. Mostar 1943. Mostar 1929. Mm;tar 1945. Susak 1924. RaSka Gora 1944. KruSevica 1929. Mostar 1945. Ivan Sedlo 1907. Mostar 1944. Jasenovac K 1944. Sarajevo DZ Fatima A. DZINOVIC Zdenka M. KARACIC 1925. Mostar 1945. PazariC D Zebra J. DIL!TOV!C Ramiza J. DUK!C E Ramiza A. ELEZOV!C 290 Nada U. JANJ!C 1925. 1943. 1919. 1943. Mostar Jablanica Mostar Sutjeska 1926. Mostar 1945. Bihac !zeta 0. KARAD2A HaSmeta M. KARIC 1927. 1945. 1927. 1945. 1927. 1945. Mileva I. KAR!S!K Anda I. KNEZEVIC Hana S. KOLUKCIJA 1926. 1944. 1911. 1944. 1923. 1942. Mostar Ivan Sedlo Mostar BihaC Mostar Otok Krk VareS Mostar Prozor Jasef.lovac Mostar Stara GradiSka 291 �Mira R. KOVACEVIC Radojka S. KRCMAR Bosa I.. KRCUM Hatidza M. KRESO Hasnija 0. KRUSKONJA 1920. 1944. 1925. 1943. 1907. 1943. 1924. 1945. 1925. 1944. Mostar Aleksandrovac VaraZdin KoCevje Mostar Svilajnac Mostar BihaC Mostar Mostar L Suzana S. LAKATOS M Desa R. MASTILOVIC Mira I. MEDVESEK Dulsa 0. MEHMEDOVIC Staka J. MICKOVIC Marica M. MILETIC Pava J. MILETIC Mugdeta M. MUJAN Vahida V. MUJAN 0 Sofija J. ONESCUK s Bisera M. SALAHOVIC Ives S. SAMARDZIC 1921. Mostar 1943. Sutjeska Neda N. SIMIC T Zagorka M. TOHOLJ Zejna H. TOJAGA 1917 Mostar 194( 1925. 1944. 1924. 1943 Sarajevo Mostar 1924. 1944. 1921. 1942. 1924. 1945. Mostar GruSCa Mostar Zaborani Mostar Istra 1924. 1944. 1903. 1944. Mostar Konjic Nevesinje Buna 1893. 1941. 1924. 1943. Mostar Ovojci Mostar Jasenovac v Jajce Mostar Albina VELICANIN Zlatka VUKOVIC Ljeskov Dub Mas tar 1922. 1943: 1927. 1944. 1928. 1944. Trebinje Zvijerina Mostar Sarajevo s Fatfma A. SEV A RuZica M. SISIC 1922. Novi Sad 1942. GlavatiCevo 1924. 1942. 1925. 1945. Radojka G. VUKOVIC Mostar Sutjeska Mostar GruSCa Mostar GruSCa Rabija N. ZEK!C z 1924. Gacko 1J4J .Zup:.=t 1926. Gl"ude 1944. GruSCa R Marta R. PAVIC Tatjana L. PESKO Vera M. POPOVIC 292 1926. 1943. 1923. 1941. 1911. 1941. Kamena Mostar Mostar Mostar Mostar 293 �SADR::!:AJ Borac s novinarskim perom Poruke i oCekivanja (umjesto predgovora) 5 7 PRVI PUCNJI 15 VRIJEME ZRENJA 22 23 26 28 »CigaretuSe« su povele Prva crvena zastava Trideset godina docnije GorCine i nadanja Sve viSe Zena u borbi PolitiCka Skala za Zene Prve tekstilne radnice i prvi Strajkovi DjevojCina krv na mostu - 30 33 36 40 43 ORUZJE U RUKAMA HRABRIH 45 Zene - snaga nepoznata policiji Krici s mosta 45 U njedrima djeteta 47 48 SkroviSta oruZja Majka i kCerka Sigurno kurirsko skloniSte 50 Izvanredne ratne baze 57 60 62 Meci i puSkomitraljezi PiStolj i knjige Uzbudljive provjere i neobiCna vje:iba PODVIZI U UZAVRELOM GRADU Rad - na pleCima Zena UtoCiSte gonjenih »MitrovCanka-« usred grada .Zene se organizuju Obavjestajke - - - 53 54 64 68 68 70 72 75 77 �U padi ustaSa Kako se radilo Briga i u Casu smrti Mostarski sokaci Neprekidno na udaru policije IspraCaj u odrede Policija zaplijenila baklave ObeCanje iz godine 1941. izvrSeno 1945. Hrabre domaCice i njihova djeca NA DVA FRONTA - 80 82 83 Snabdijevanje boraCkih porodica i ilegalaca Relejne stanice oko grada 178 183 U FABRIC! - 186 OTPOR U 2ICAMA 195 92 93 U ustaSkim logorima MladiC i njegova sestra U logorima u Italiji U mostarskim zatvorima - 204 208 214 99 BJEGOVI 85 87 89 90 I ·~Seva odletjela« ~~Viktorija« Tajna - zakon ilegalca Policijski raporti Skojevci prate Clana Vrhovnog Staba Bilten AF2 - 104 MAJKE JUNAKINJE I NJIHOVA DJECA 108 112 113 2ENE DR2E TRI COSKA MOSTARA 117 Dika --Dvije fered:Ze i pet zarova Dika je uhapSena Po.Starka Domovi Mostarki - sigurne baze PriCa stare radnice Lijekovi, hrana, obuCa Ostala je Ziva Sanitetski teCajevi Parole i izvjeStaji UstaSe daju Cetnicima so za koZe --"JoS jedna oruZana akcija NjemaCki proglas nasmijava Mostarce Opet podvig Mostarki -· ,.,.Tutti cornunisti ...... - 117 119 Adila Jovanka Munira HatidZa Ilinka Katica Emina Darinka Mev a AnCika AiSaHasiba Fatima ZibaTereza Fatima SariC JoS jedna hrabra Zena Bez posljednje stranice DJEVOJKE S PUSKOM U RUCI U Mostarskom proleterskom bataljonu Mostarke u sloVena.Ckim jedinicama· Briga o bataljonu u okuplranom gradu 99 120 123 124 125 126 128 129 132 134 135 137 138 140 142 142 157 160 ONE SU POBIJEDILE SMRT 195 222 226 232 232 234 236 240 244 246 249 251 259 262 267 269 276 279 282 284 285 286 239 �Za izdavaCa OPSTINSKI ODBOR SUBNOR-a MOSTAR JeziCka redakcija MILINKO LUKOVIC ' Naslovna strana ZLATKO MELHER JUSUF NIKSIC TehniCki urednik LJUBO GORDIC Korektura LJUBO GORDIC Fotografije »MUZEJ HERCEGOVINE• Stampa IzdavaCka radna organizacija >~ VESELIN MASLESA"'"' Sarajevo ....... OOUR Stamparija Mostar TiraZ 4.000 primjeraka Knjiga je Stampana u saradnji sa RepubliCkim odborom SUBNOR-a Bosne i Hercegovine Stampanje zavrSeno januara 1981. godine �r IZDAVACKI PLAN EDICIJE *MOSTAR U BORBI ZA SLOBODU<< za period od 1980. do 1984. godine 1. Zene Ma;tara u NOB-.i (kagmenti) 2. Tajna partijske stamparije 3. Revolucionari izmedu dva rata 4. Dljagonale mostarskih skojevaca 5. Narodna vlast u okUI)lirnnom Ma;taru 6. Ma;tarski proleterski hataljon od 1941. do 1943. godine 7. Noei i jutra mostarskih 1kurira 8. Mostru-sko proljece 1941. godine 9. Partizanski dn:evnLk Fmanca Nova'ka 10. Mostarci u koncentracionim logorima i zatvorima 11. Pinniri na mostal!'ski.m naskrscinla od 1941. do 1945. godine 12. U iio<Vjeka rastem (rz:birl<a najboljih literarnth sastava ti likovnih radova daka i vmladine Mostara o NOR-<U i revoluciji) 13. Grad koji volim � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Mostarke : (fragmenti o revolucionarnoj djelatnosti i patriotskoj opredjeljenosti žena Mostara, o njihovoj borbi za slobodu i socijalizam) Subject The topic of the resource Narodnooslobodilačka borba Creator An entity primarily responsible for making the resource Mahmud Konjhodžić Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available "Veselin Masleša" Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1981 Rights Information about rights held in and over the resource "Veselin Masleša" Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 15-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 293 str. Mostar Narodnooslobodilačka borba žene žene borci http://afzarhiv.org/files/original/340283bf78e8774217d9bdb4af6c9a99.pdf 832db7086169b81f9f1605c9ce9eb328 PDF Text Text (:sign. ::. .iL _ ,~_gf_ %;1 ·· ~- / tJiiliJ KlRODME REVDLU&IJE 11:1 --. '' BIBLIOTEKA I STAHPA · ~.---t'l. br. ______,2_!J._3__£ _________ _ ,.i o znacaiu Meauitarodnog dana zena - 8 marta · OvogodiSnji 8 mart - medunarodni dan zena znacajan je praznik zena Jugoslavije. Nase ga zene i citav nas narod slave u danima velikih pobjeda na unutrasnjoj i spoljnjoj konsolidaciji Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Slavimo ga. u danima kad se pripremamo za novu veliku bitku - za nas· prvi petogodiSnji plan elektrifikacije i industJ;ijalizacije. On ce jos vise ucvrstiti nasa postignuca i doprinijeti brzom podizanju privredne moci"nase. zemlje- garantije nase politicke i ekonomske nezavisnosti. · · Tekovine narodno-oslobodilacke borbe i>arodi Ju_goslavije ozakoni!i su u svpm osnovnom ctakonu . Ustavu FNRJ. Dimas nasi narodi zive i rade. u n<>vim drustveno-e)wnomskim odnosim~ ;,., . kojih se· jasno mogu sagledati perspektive bolje buducnosti i procvata nase· zemlje. · Privrednim zivotom ne diriguju vise korupcionaski i eksploatatorski elementi. Najvaznije privredne pozicije nalaze se u rukama drl!:ave. Bogatstva zemlje: rudnici, sume, saobracaj,. banke i _dr. sluze danas citavom narodu za povecanje bJaJ:C>Stanja i -ID'/-teric jalnog podizanj;;o. 1 �Narodi Jugoslavije pod ruiwvodstvom Narodnog fronta i nase Narodne vlade p()stigli su za manje od dvije .godine od os\obodenja ve!ike uspjehe naobnovi i· izgradnji zemlje. Nasa ~stinski demokratska narodna vlast dokazala je da je sari:J.o ona u stanjn da organizuje najsire mase naroda na frontu rada, da podigne zemlju iz rusevina. Opste odusevljenje i visoka svijest omla?ine, Ze~a, najSirih slojeva naroda naSe zemlje, koju oni pokazuju na dobrovoljnim radovima, odraz su ljubavi i povjerenja prema svojoj narodnoj vlasti i rukovodstvu nase nove Federativne Jugoslavije na Cijem se celu nalazi najbolji sin nase domovine, .koji svu svoju s,nagu ulaze za dobro svoga naroda- drug Tito. Nasi narodi mogu biti ponosni.Sto je nasa zemlja postigla takve uspjehe i time zadobila izvanred')ll ugled u svijetu. Simpatije slobodoljubivih naroda koje smo stek!i herojskom borbom u. narodn<>-oslobodilackom ratu danas su se povecale i zbog toga st<> se nova Jugoslavija dosljedno i uporuo bori za pravedan i. demokrats!d mir u svijetu, za upistenje ostataka fasizma - . novih klica rata i prijateljsku saradnju medu. naro. dima. Glas Jugoslavije sriaZno se- cuje na svim med!lnarodnim poljima raskrinkavajuci imperijalisticke kli. ke koje iza fraza o demokratij/ i samoopredjeljenju naroda kriju svoje sebicne prohtjeve za novo porobljavanje nargda i ddava i za izazivanje no·vih · sukoba., Zbog svega toga nova Jugoslavija. je postala uzor za .· · mnoge, a naroeito za ugnjefayane kolonijalne narode u borbi za demokratske slobode i nezavisnost. zene Jugoslavije ove godine slave 8 mart u ·znaku primanja novih obaveza, svjesne svoje ul~ge u daljem . radu na procvatu nase zemlje, na stvarariju boljeg zivota j srecnije buducnosti svojoj djeci.. 2 Druge godine poslije· pobjede nad · fasistickom 1\jemackom i njenim satelitima zene cije1oga svijeta praznuju 8 mart u znaku borbe za mir, u znaku borbe protiv svih ostataka fasizma. zene su u borbi protiv fasizma dale nebrojene Zrtve da bi se izvojevao slobodan i miran zivot nasih i buducih pokoljenja. Odmah po. slije svrsetka rata zene cijeloga svijeta na Kongresu u Parizu 1945 godine povezale su se, kako bi organizovane pomogle bqrbu za potpuni mir· i punu pobjedu nad fasizmom. I· ovaj 8 mart zene doeekuju organizovane u MedunarodMj demokratskoj federaciji zena Z!' Ciji se program mira i deq10kratije odusevljeno bori preko 80 miliona zena citavog svijeta. Osim ovih 80 miliona organizovanih u svajim organizacijama, miliOni .joS neorganizovanih zena 'budno prate rad Federacije. i cita-. vim svojim biCem Zele da se ostvari nj.en program, da se vise nikada ne ponovi· takav jedan nepravedan rat: - Tako ~ene cijeloga svijeta izlaze na prazuik 8 marta sa . jos jednim uspjehom - sa svojom M~dunarodnom fedefacijoll. ·Stvaranje m_edunarodne -Zenske federacije, koja iznad svega u svom programu istice !lorbu za dugotrajan mir, znaCi jednu dragocjenu .pobjedu demokratskih snaga svijeta. · . Poslj'ednji sastanak Plenuma u Pragu pokazao je kako Medunitrodna federacija 1,1spjesno ujedinjuje bez-'· brojne zenske organizacije' sirom Citav<lg. svijeta. Sarno na sastanku u Pragn primljene su n clanstvo ·. zenske organizacije iz novih sedam zemalja. Ali to nije "sve. Nasa Federacija pokazuje s dana u dan sve vecli upornost i dosljcdnost za prava zena, za mir, protiv svih pokusaja medunarodne reakcije da razbije jeilinstvo demokratskih zemalja ·i da ponovno· razgori fasisticka i ratna zarista n syijetu. Nasa organizacija je savlada!a: 3 �sve prepreke i slabosti koje hi se mogle oeekivati u jednoj ovakvoj medunarodnoj orgaJ:Iizaciji u kojoj. za-. jednicki treba da rade zene svih nacionalnosti, rasa, raznih politickih i vjerskih ubjedenja. Na posljednjem . sastanlm u Pragu nije postojalo nijedno krupnije politicko pitanje po kome Federacija nije inogla. postici jedinstvo i zauzcti stavkoji ide rt prilog mira i pobjede demokratskih snaga. Pretstamice francuskih zena istupile su jednodusno sa pretsravnicom Vietnama; pretstavnica americkih zena odlucno je zahtijevala osudu politike reakcionarnih krugova u .Americi i Engleskoj i po pitanju spanije i po pitanju denacifikacije i demi-' litarizacije Njemacke; pretstavnica Sjeverne Koreje odu. sevljeno je pozdr<fVljena od svih. Pitanja kolonijalnili naroda tretirana su- sa Svom ozbiljnoSCu i principijelnom jasnocom. Tako n1ste i jaca jedinstvo zena citavog svijeta, tako se razvija, prosiruje i jaca njihova zajed.nicka medunarodna organizacija - Medunarodna de-· rnokratska federacija zena, Medunarodna federacija zena postavlja u svom · svakodnevnom radu i borbi nfz konkretnih zahtjeva, nuznih da bi se polohj zen;~. u pojedinim zemljama po-boljsao i one dosle do osnovnih prava zene i majke. Ali treba· istaci da su se ova organizacija i svi njeni clanovi potpuno oslobodili zabluda da zene same, izolovahe od borbe naprednih demokratskih snaga, mogu izvojevali pobjedu .za sebe. Svi proh;lemi zena bilo u nedemokratskirn, slobodnim iii kolonijalnim narodima usko su vezani sa pitanjerri denwkratizacije, , prava naroda · uopste i ucvrscenja mira. Otuda bliska saradnja nase Federacije sa Svjetskom sindikalnom i omladinskom fcderacijom. Tijesno, povezane u borbi, ove organizacije .· pretstavljaju danas ogromnu rezervu borbenih demo- ... · 4 • kratskih- snaga. Sve to znaci da se postil\'e cvrst" jedinstvo zena citavog svijeta u borbi protiv zajednickih neprijil.telja - mec!unarodne reakcije, potpaljivaca nuvog' rata, ostataka fasizma-i da tu borbu zene vodezajedno sa svim den1okratskim snaganm i brganizacijama u svijetu. · I ove.. godine, 8 marta, _Mec!imarodna demokratska federacija zena poziva zene da ncvrste jedinstvo \1 borbi .za potpnno unistenje svih ostataka fasizrna, za Tazvitak demokratije, za uspostavljanje trajnog nura. za zastilu prava zena. 8 mart n nasoj zemlji zene doCekuju radosno, ·okruZene poStova~jem i brigom dr.Zave za sreCnu-buduCnost njihove djece, doCekuju ga·u veselju stvaralackog rada na obnovi zemlje. Ali lias zato sto sJ\lo saznali sta znaci zivot u demokra\iji i slobodi, .:nama su isto tako bliska sva pitanja koja i danas u rnnogiin ze:tnljama nisu rijeSena u korist Zena i majki. · · I mi znamo da· n1ir joS nije onakav za kakav sm9 se borili. Zato, ujedinjnjuci se n borbi sa zenama citavog svijeta mi cemo mobilisati sve snage da bi sto br7:e zalijecili rane nanesene ratoni i uspostavili cvrst i dugo- _ trajan mir n svijetu. Antifasisticki front zena bice i otsada siguran oslonac medunarodnom- zenskom pokretu Zl'j, razvitak demokratije j UCVl'SCenje pravednog_ ·mka. Novi ravnopravni polozaj l:ena 'Jugoslavije jasno govo:ti o. novoj demokratiji kod nas, demokratiji koja se ile zasniva, na prostim rijeCirna, veC oslobada milionc !judi od izrabljivanja, garantuje im da plodove njic hovog rada nece islwriStavati drugi za svoje bogacenje, izvodi izmec!u miHona onib koji .su. hili ugnjetavani i zenu iz njenog dvostrukog ropstva; nvlaceci je u politicki zivot i diustveni rad na · izgradnji zemlje. �.-~ \ Nas . Ustav r3esava jedno od osnovnih pitanja ravnopravn<isti zene - njeno ekcmomsko izjednacenje sa mu.Skarcem. · · »Za "jednak rad, zene imaju jednakil platu kao i · ril.uSkard, uZivaju posebnu .zaS:tilu n raQ:nom odnostt. U mnogim zemljama zene nemaju ta prava. Na priiujer, u Engleskoj tekstilna radnica dobija samo 54,1% zarade koju za isti posao dobiva muskarac. »Ze'ne Su ravnopravne s rnuSkarcima u ~vi:rn oblastima privrednog; driavnog i drustvenog zivota«' -'ovim clanom Ustava kao i ostalim jasno se nagla~ava princip ravnopravnosti ·. zena. »Svi grl,ldani bez razlike pola, narOdnosti, 1;ase, vjeroispOvijesti, stupnja ·obrazovanosti i mjesta stanovanja koji su navrsili 18 godina starosti imaju pravo da biraju i da budu birani ·u sve organe drhvne vlastk- kaze se u clanu 23 u stava FNRJ. Ta svoja prava koja su koristi:le jos u-toku borbe birajuci organe narodne vlasti, zene Jugoslavije najjace su manifestovale na izborima za Ustavotvornu skupstinu u novembru 1945. godine, kad_a procenat njihovog .ucesea gotovo nije otstilpio od 88,66% od opsteg procenta ucesb.. naroda u izborima. u mnogim krajeviroa zene su 100% ncestvovale na izborima. u izborima za ustavotvorne sknpstine narodnih repu-blika ucesce zena bilo je jos jace. Narod je birao i zene _za svoje pretstavnike u saveznirn i republikanskim skupstinarna, narodnirn odborima i sudovirna. U saveznoj skupstini ima 21; a u republikanskim 46 zena poslanika. U svim republikama, a narocito u Sloveniji., veliki je procenat zena u ·sreskirn i mjesnlm narodnim odborima. Medu ministrima nasih narodnih republik"l ima i ·6 zena. Ravnopravan polozaj. nase. zene koji go~ , vori o· naioj demokratij-i, izbija jos jace kad se uparedi ; .. \ \sa· polofajem .zene u ostalim zemljama, osim Sovjetskog Saveza, Na primjer u Sjedinjenim Americkim Drzavama zene su ogranicene u svojim politickim pravirna desetinarna zakona i propisa, a· da i ne govorimo o·,teskom polozaju zene crnkinje koju pored ostalog . bespravlja nikakav zakon ne ~titi od lincovanja. U svajcarskoj, Be!giji, na primjer, zene nemaju ni• pravo glasa. Isto tako je i u Argentini, a niSta bolje ni u ostalim, zemljama Latinske Amerike. A .kakav je ·tek polozaj zena u Frankovoj Spaniji,. Gr¢kpj gdje ih stotinaip.a i stotinama, cak i-.sa malom djecom na prsima tjeraju u logore, zatvore, na pusta ostrva . gdje . ih i poslije' sloma Hitlerove Njemacke, pod zastitom angl<>americkih bajoneta, muce i ubijaju, gdje one kao i zene Indije svakodnevno gledaju svoju djecu kako, umiru od gladi. Takva surova praksa kod nas je zauvijek zbrisana. · , ' U izmijenjenim ekonomsldm, drustvenim i politickim odnosima nase zemlje zene svakim danc.m sve viSe koriste svoju · ravnopravnost. Nasa zena se, uce- stvujuci u proizvodnji .i ostalim granarna naseg privrednog zivota prihvatila i imih poslova koji su se.dosada smatrali samo muskim, latila se svih onih zadataka koje je postavi]a nasa narodna vlast. Ona je svjesna da pomoc podizanju zemlje ne znaci samQ o.duzenje svojoj novoj republici, nego da znaci i ubPzavanje poboljsanja materijafnih uslova za dobro sviju. nilS. Kao sto smo u toku narodno-osli>bodillLcke borbe pronalazile najbolje forme . rada i · pokretale hiljarie zena na ispunjenje · glavnih zadataka za oslobodenje zemlje od okupatora, tak<> ;smo i sada u poslijeratnom periodu izgradnje i obnove, pastojale da pronademo. najbolje forme kako hi se d,o kraja uklj-uCile. LSto vise 6 7, / �I · doprinljele cizvr5~nju svih onih zadataka koji su po~ ( stavljeni pred nas narod. U pomoci nil obnovi na~, · zemlje .zene su dale milione radnih casova, kao i milir . onske vrijednosti u materijalnim sredstvima djetjhp domovima, dacldm kuhiujama, Omlo.dinskoj pruzi il!l. · Na primjer, samo u Narodnoj Republici Srbiji ti Pr~n­ . majskom ta:kmicenju 1946 godine ucestvovalo je H9.U4 zcna i dalo 5,284.390 dobrovoljnih radnih cason. . cifre nisu znacajne samo po tome sto goyore o doprinosu· zena u •izgradnji zemlje, nego i po .tome sto dokazuju da je masa zena stupila u javni zivot i drustveni rad, jer niSta bolje ne oslobada zenu o4 starih shvatanja i Za()S!alostj kao to UCCSCC U privrednom . i svim ostalim poslovima. \ Kod naSih zena vlada veliki interes za osjvarenje priVrednGg plana. U pojedine' radoVe Gne vee ulazu svoje napore. Radnice u industriji nastoje da steknu ·· kvalifikacije da hi u svom radu. dostigle muskarce, jer ce na taj nacin najviSe dGprinijeti ostvarenju pl~ma pojedinih industriskih grana. U mnogim preduzebma . kroz radni ·pole! i jakmicenje mnoge radnice su dobile . naziv udarnika. Mnoge radniee-udarnice postaju vee poznate u cijeloj nasoj zemlji, kao na pri!:njer. Matil~a Baruh, tekstilna radnica preduzeca »Morava•. Ona JC trostruki udarnik i predlozena je za Orden .·rada. Po·. hada vecernju radnicku skolu za udarnike. Desa Vlaj~iC, do prije izvjesno~ vrem"ena obiCna radnica, sada · je svojim pozrtvovanim .radom, svojom spGsobnoS6u · zauzela mjesto direktora u preduzecu u kome je dosada radila. . , . .. ·.· U poljoprivredi zene su dosada. dale a i sada ulazu ,..ogromne napore za ostvarenje naseg sjetvenog plana. I · u toj grani privrede nasa Zl'!lJ! ~!lvladuje za nju nove · .Te 8. ' poslove; U Autonomnoj Pokrajini Vojvodini imamo veliki broj traktoristkinja. Neke od' njih postale su i brigadiri .. Privredno podizanje · zemlje ·otvara pred na~im ·zenama sirGko polje· rada, Na njima je da, u interesu ostvarenja srecnijeg i boljeg zivota i vedrije buducnosti svoje djece, pregnu na posao ostvarivanja na~eg privrednog plana, !fa islwriste sve mogucnosti, koje im za koriStenje pune ravnopravnosti pruZa naSa nova Republika. Prosvjetno podizanje naroda, postavljeno veoma siroko i temeljito u nasem Ustavu, u praksi se svakodneho ostvaruje. Zabva,ljujuci brizi narodnih vlasti i · pomoci nasih zena, zene Jugoslavije umnogom su vee dosa.da koristile mogucnosti svog prosvjetnog uzdizanja. U Narodnoj Republici. Srbiji, na primjer, u toku kampanje 1946-1947 godine naucilo je da cita i piSe 106 hiljada· zena, a sada pohada analfabetske tecajeve 140 lii!jada zena. Opste obrazovanje, koje se · danas u ci!ju strucne spreme pruza nasim radnicima putem vecer-. njih r3.dniCkih gimnazija, stiCu i radnice. Sve nam ovo govori da, sticuCi znanje, n1\sa zena izlazi iz starog ropskoe; polozaja i razbija .okove proslGsti, stvarajuci sebi svijetiw :ZivGI. .Kod nas su potpuno zbrisani svi oni zakoni koji su u svakodnevnom porodicnom .zivotu stavljali zenu u ponizavajuci polohj. Brak i porodica u'liv11.ju narocitu brigu ddave, :1 naroCita paznja. posvecena je rna. terinstvu. »Dr.Zava stili interese majke i djeteta osni.vanjem porodilista, djecjih doniov~ i obdaniSta i pra.vom matere·na placeno otsustvo prije i poslije .porodaja«; Provodenjem u praksu cl. 24 Ustava, 30.224 �. djece, ratne sirocadi, smjesteno je dosada u domove . Osim ovih domova otvoreno je 1:245 raznih djecjih ·.. ustanova za 130.908 djece. U i~j~snim pitanjima na kojima su i:ene licno zainteres.ovane, "kao sto su djecja dbdanista, savjetovaJisla.za.trudnice i malu djecu, porodilista i 'drugo, narodna vias! ucinila je. mnogo za nepune dvije go dine od oslobodenja. U FNRJ Ministarstvo socijalne politike dobilo je samo u 1945 godini kredit od 3.904,987.224 dinara, od cega je Sarno na djecu palih boraca JugosJo- · vensl>e armije i zrtava fasistickog tei"ora utroseno din. 569.148.167. Ove cifre isticu jos vise brigu nase drzave i ]laseg naroda za djecu, kada uporedimo. kako pate i stradaju djeca u ouim zemljama gdje vias! nije u ru'kama naroda, gdje je uarod izlozen bezobzirnom' tlaceujl1. Dubok utisak ostavila su na zasijedanju Medu. narodne fcderacije zena izlaganja del~gatkinja iz pojedinih zemalja o l}olonama gladne i iznuren.e djece, koja za komadam hljeba _lutaju iz sela u grad, iduci .u neizbjeiinu smrt. · Sve to pojacava· svijest nasih zena da rade za sebe, za boljti buducnost svoje djece. Tako zene Jugoslavije, koja se obnavlja i podize, imaju jasne perspektive i vide postavljene cvrste temelje za ostvarenje pune , zastite majke i j:ljeteta, .• U svom ·govon.i pocetkom 1947 godine drug Tito obratio se narodima Jugoslavije: .· >Ove godine pocinje nasa planska privreda, nas petogodisnji plan elektrifikacije i industrija]i),acije cije ostvarenje pretstavlja pniduslov za br,m ostvarenje 10 sreenijeg zivota sadasnjeg i buduceg pokoljenja. Ostvarenje toga znaci veliko povecanje .2:ivotnog i kulturnog standarda radnih !judi: radnika, seljaka, narodne in~ teligencije, svih .radnih gradana nase zemlje. UloZim~ sve svoje snage da bi savladali ove Ieske zadatke kojl ove godine staje pred nasini naradima i time ubrzali · ostvarenje naseg petogodisnjeg plana«_. Ove rijeci druga Tita otkrivaju perspekti~e za bmlenje stvaralackog rada kod narodnih m:'_sa. s~roko. polje rada otvara se i pred zenama Jugosl~~~J.~, a ~~ku­ stvo koje su one stekle kroz borbu i rad ?':1mce nJ!hov dalji rad jos sigurnijim, jos vise stvaralacki~. U ~stv~­ rivanju petogodiSnjeg plana izgradnje zemll~·. vebka .Je i znacajna uloga mise zene. Uspje!lno zavrs!~ pia:' JZgradnje znaCi jos vise ucvrstiti pabjedu _nase ~rzav.e, osigurati zivot miliona !judi. Nema sumn]e .~a ce nasa . zena biti u prvim. redovima boraca ·za dalJI P:~cvat. . . nase domovine. Izgraditi z~mlju, podici standard ZIVOla radnih !judi, razviti kulturni i politicki zivot - sve to od naseg naroda trazi nove -velike napore: Z?og toga' nasa organizacija AFZca mora krenuli ~rup:nm ko~a­ kom naprijed u aktivizaciji najsirih sloJeva zena. u JZvrsenju opstenarodnih zadat(l.ka. I pored toga sto su zene dosada bile cvrst i ozbiljan oslonac Naro~og fronta i narodne vlasti, mi se postignutim rezulta!Jma ne mozemo i ne smijemo zadOvoljiti. Pore~ d~~ada:snjih - najraznovrsnijih formi rada. naSa organizac_IJ.a m~r~. prc:maci i druge, koje ce zeni dati jos odredei_np ~ad~aJ rada U .naSem radu mi · se niOramo -rukovod1t~ lime sta ' je 1.\. ·dahom momentu osnovno i na k~ji~. pitanji~a cemo ang;:tzovati najsire mase zena kako b1 s.e do kraJa ukljucile u zivot i. rad nase zemlje. ll �Sa daljim razvojem industrije u proizvodnji ce ucestvovati sve veci procenat .zena. Nasoj industriji je vee danas potrebria nova radna snaga. Antifasisticki front zena mora preko sindikalnih organizacija, ustanova posredovanja rada i drugih ddavnlh pri\Tednih ust~nova uticati na pravil')ll raspored zenske radne snage, kako bi nasa zena zauzela' u privredi i ona Iiljesta koja joj u staroj Jugoslaviji nisu hila pristupacna, pomoci . joj .da sto bde i uspjesnije ovlada slozenim profesijama i specijalnostima, uzdizati je na odgovorna mjesta u privredi, sindik~nim organizacijama i drugim ustanovaina, a zato jepotrebno jos vise aktivizirati radne zene za: ucesce u politickom, privrednom i kulturnom ziv'otu, podizati .svijest nasih radnica da bi u .potpuno- ' sti shvatile svoju ulogu u razvitku zemlje. ·Borba za ostvarenje plana proizvodnje bice potStrek nasim radnicama zajos veci radni pole! i takmi. cenje. One nece u tome zaostajati za drugovima radni- · cima" Nasa drzava vee danas nastoji da osigura zeniradnici njen polozaj, kako bi ona mogla u potpunosti dati .sve svoje sile .za . ubrzavanje proizvodnje i vecu · produktivnost rada. Uredba o Fondu :.;ukovodstva ukazuje joj mi .mogucnosti osnivanja, ve.c u ovoj godini, ustanova za zastitu njene djece, 'ustanova u kojima ee njena djeca biti smjestena dok ona radi u preduzecu. Obdanista, jasle, savjeto;valiSta za ma:,ike i djecu bice n:'sa stalna briga i mi !reba da ulozimo ·velike napore da pomogn~mo ddavi u tim pitanjima, jer je to va.Zan ' .faktor za koriStenje pune .ravnopravnosti 'radne ze~e. Time ce radnice u fabrikama i preduzecima, namjestenice U l]Sianovama moci jos viSe da· porade da t.ak,micenje postane sistem Il.aseg rada. . 12 .AF2 kao dio Narodnog i'ronta mora okupiti najsire slojeve zena sela i grada na opstenarodnim' zada-' cima. Sjetveni plan ove godine iina ·ogroman znacaj za citav na~ narod. Nase ce zene na selu odigrati veliku ulogu u ispunjavanju' sjetvenog plana time sto nece dozvoliti da i jedria stopa zemlje ostane ne6bradena. 2ena-seljanka, ako pravilno shvati ovu 'svojn znacajnu ulogu u podizanju standarda zivota sela pa i svoje porodice, doprinijece mnogo izvrsenju petogodisnjeg pia·_ na; jer pored ispunjenja sjetvenog plana mogu se uslevi zivola poboljsati i na drugi naciri: obradom 'basta, gajenjem sitne .•tol<e, ziviile, pcelarstva, gajenjem svilene bube i dr. 2ena~seljanka mora· na sve moguce nacine pomoc'i uspjesnu pripremu proljetne ~jetve. Opravka poljoprivrednog alata, inventara seoskog gaz- · dins tva, · odabiranje sjemena,. iskoriStavanje dubriva, sve su to OSIJ.-Qyni za<1:aci za pripremu proljetne sjetye · koji otvarajn siroko polje za primjenu stvaralackog rada, inicijative, energije zene-seljan.ke. Duinost je da nasa oiganizacija uvjeri sve zm1e sela da dati sto viSe poljoprivrednih proizvoda znaci osigurati radnim ljudima u gradovima ishrattu knko bi oni, opel, mogli prolzvoditi industriske proizvode toliko potrebne selu. Podizanje kulturnog i zdravstvenog nivoa naseg sela ne moze se ni zamisliti bez npjenergicnijeg uc·esCa -i zalaganja .Citave naSe organizacije. l.Hoga uCi-teljica, sestara-nudilja, babica, ljekara, zena grada .u tom poslu bice znacajna ako one ozbiljno shvate da je njihgva duznost pomO<:i svojim znanjem i iskustvom zeni 'na selu. Raznim kurSevima i predavanjima iz oblasti' njege djece i domaCinstVa~ mi ove godine.moramo pilstlci vidne rezu!tate, "' -·--- '""' -' -. - �· Vee ovegodine moramo smanjiti smrtnost i oboljenja · kod male djece. koja nastaju, pored ostalog, iz · Iieznanja i neupucenosti naroda. U ovoj godiui mi mo- · ra\1\o pojacati rad na suzbijanju nepismenosti zena, a : sistematskim prosvjetnill1 i politickim radom podiCi . njihov kulturni nivo, To ce biti za nasezene jedan ozbi- · , !jan korak ka koristenju njihove pune ravnopravnosti. I dalje cemo pruzati pomoc nasoj narodnoj vlasti u brizi za ratnu sirocad. Djeca u djecjim domovima, djeca boraca izginulih u narodno-oslobodilackom ratu moraju osjetiti nasu ljubav i paznju da _bismo im bar djelimicno zamijenili njihove majke. Taj nas rad treba da bude jos bolje organizovan nego sto je bio dosada i ·nasa saradnja sa narodnom vlascu na tom poljt! treba da. bude jos cvrsca. . .• . . Mi mor,amo' u I zat~ ovogodlsnji praznik 8 marta proslavljamo u znaku U10bilizacije svih nasih sna'ga ·za ispunjehje svih zadataka koje pred nas postavlja nas petogodiSnji plan. DA ZIVI 8 MART' - MEDUNARODNI BORBENI. DAN ZENA! DA ZIVI MEDUNARODNA DEMOKRATSKA . FEDERACIJA ZENA; ORGANIZACIJA NAPREDNIH ZENA SV!JETAI DA ZlVE SOVJETSKE zENE I GENIJALNI VOD SOVJETSKIH NARODA GENERALISIMUS STALJIN! / DA ZIVI BRATSTVO SLOVENSKIH' NARODA! FRONT zENA JU~ . okvi~u. Narodn<>g fro~t~: ··,_zauzcti dostojno· mjesto, jer Narodni front kao p'olitick!l orga~ nizacija ujedinjuje sve riase snage na politicko.J, · pnvrednoj i drustvenoj djelatnosti. Zene Jugoslavije ui'estvov:;t.Ce- u svim -poslovima na izgradnji zentlje: grad:.. nji kuca onima koji su ostali u ratu.bez krova nad ghvom, podizanju skola, stanbenih zgrada, . ambulanti, bolnica itd. Za izgradnju pruge samac~Sarajevo zene ce dati radnu ·snagu. Stvoricemo ekipe zena u sastavu radnih brigada ~a poslove koje one mogu najbolje . obavJjati da bi zenska omladina mogJa ucestvovati TaV" nopramo u radu na pruzi. Swjim radom jos jednom cemo pokazati .u praksi da je nasa organizacija dio Narodnog fronta, a nasoj narodno j vlasti , olaksacemo nmoge brige u izgradnji zemlje. 15 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Referat drugarice Cane Babović o značaju Međunarodnog dana žena - 8 marta Subject The topic of the resource Međunarodni dan žena Creator An entity primarily responsible for making the resource Spasenija Cana Babović Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 16-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 15 str. 8. mart govor Spasenija Cana Babović http://afzarhiv.org/files/original/3f684dbc196ffbf631dab7ba0a9c4124.pdf cdd3f247023a982d2a22046e5923251c PDF Text Text ,ZJ;EOAHRA MAROIIMOBII'B. OOJ10BO~ElhE UBETE AH-l!PllTt • H3)J;AihE ~EHTPAJIHOr O)J;BOPA A<l>JR JYrOCJIABHJE BEQrpA,!!; 1945 �HOCHJia je oRa ;n;o~:··:c?:Bor. s:,aC:a:~:>.: ··: <:::J ·, -- HagHH<rapKa, npemaj' .c:SoroJ:by:6oBa::<IKeHa;: .• cap;a [(Be'l'a A:a;u;pH'Ii, H3 BPaHKOBHHe; CpnKHHoa, jyrocrroBeHcKor no;o;aHcma, H;o;e y OIIIIITHHy ;o;a rrraca, H <rHHH joj"cl32ci:(accy;:me:8:a: · l~ �. ga Tylje meTbe ycrrymHa noralja, CBaKH HOMe ce xTen:o p;o cap;a Mesao je cyp;6HHY OBara cTBopesa, B:ao ?KeHc:s:a :rnaBa, Maser op; cBaKor Hero TPYHKa CHBa; ga soj cy sayBe.K aBge ogyseTa cap; ll;BeTa AHp;pH'Ii Mame cBa Th Yi'~CKa npaBa oeM npaBa ga .. liyTH, pagH H palja. cyp;6HHY 3eMI!De p;a Mesa H IIOHOCHTO ra3H npeKO H>HBa. Cag ycnpaBHO Kopa~a oRa MHCJIHJIH cy ThYAH y IIpeKO n;pHHD;e HaTOIITbeHe KHIIIOM, cerry p,a je npeTba Rcnop; KH'IeJ)a cTBopeHa caMe BYHY p;a npep;e, H cTap;a ,[(a Tepa, KaO KpHliHMa HOIIIeHa XHTa caga I ·~ H celiase Kao KygeTbHe Hcnpega JKRn;e: JKHBerra j e Ha p;Hy MHoror Tbyp;CKor j RAlL! j:la Meiiia nperpiiiT Y3aBperror rpaxa, a cag ocefia ce OA CBHX BRIIIOM, H npej:~ CBaKHM ga CTOJR nopacrra go mHpaKe nyHa no:amKem.a H CT.paxa, He6a mapeHHn;e. MHcrrHrrH cy l'la AHgpH'Ii ll;BeTa 'IRHH joj ce rrrega)y Je ca CBHX CTpaHa CTBapeH"a je caM<;> p;a .crryma, myMe jecesy opomeHe, 6 7 �nosp;pailm•!l·je·c:ca: cylla:p'l!ayja~o: !>paHa, .D;HJKYhR rpajy, ::..··"" •::o• crap;o ceoCKo.•·sa:p;:aBJ;&eHo ·y "lf>Y•: 6?I_<:JJ;Ie;: CBe MpTBO H :?KHBO pap;yje · ce 'H..~HOM··p;o~liB~.a.j·y,,_ * .. npor~~~g~he/ ~~~c,ic,~~g~s~~-~~~- ·_: :. rrocne TOIIRKO Her,nix nera, H 3aTO KaO Ha KpRIIRMa XHTa, rrporollop:ahe AHp;p:ah IJ;sera: HHKo joj BKIIIe Helie; pe~:-::' ,,nyTH, KO':Te6e:·:IlRTa:'f;:: .; 8 9 '!'- ~. �A Morna je op; no?tq>Tl!Ol!BH>a p;a ce caTpe, . .n;a npyma cByrp;e PYRe mTo 6rrame, p;a KpOTKB 6yp;e KBO 6y6:an;a CKpHTa, Kao HeKomeHo no~S, . HH norne;I(oM joj m;:je Kap; peKao XB'arra HH IIOTpBl'KHO 38 mTO op;o6pe:&oa. p;a rop:a or:&oeM Ma Koje n.yp;cKe BaTpe Ty 3anrraKa ce :&oeHo celia:&oe, H Ma mTa IIaMeTHO p;a KalKe; Kao p;a je Hom nop; cpn;eM Kon.e. Kao 6:a'< joj je <fl:ajyKarro Hap; p;ymoM: ,,'nyTH, KO Te6e IIHTa," Cap; l.\BeTa AHp;pHh cTB30M xHTa B:arra j e ,n;eBoj Ka mTo 'l:e3He H ca:&oa, nyna 6p:are 6oraTa MHIIOmTOM y op;rosopy p;a He norpemH. Kao pocoM jyTapsa TpaBa, I.J;ena cap; seMn.a je 3a cal!eT IIHTa, Hel!HHa KaO p;y60KH KyTOl!H rryra; H TO !UTO peKHe a m;:je HMarra npasa IIHCBHO 6Hfie y BeJIHKe, l!Bl'KHe KHoHre. p;a CBMa. :a:3a6epe p;pyra ROMe fie IIOKIIOHHTH IIpl!a MHIIOBB:Hoa. H oHaj RoMe je p;ei=ly p;arra; · H cse 6oraTCTBo Mrrap;ora JKHBOIXa 10 ·11 �}Tcn;oMeHa op; Koje.je y!leK 6e>KaJ'Ia, ---·::·.·::.·_.··· ·a Koja ce Bpahana H p;yiii6'M: ifei:i:a· ·•• - '--•c • •. ~ --' Ka'o nHK ii<li'cei'ir:B:xa ·'ire6o'M: :M:~cen;a:: CeTH ce BpeMeHa Kap; je 6:ana iiiarra;' · · Kap;a cy Kpa] :e.ej' y6oror ):leTeTar npolta3Hrra y IIIKony p;en;a. .;,·-, --~ -·· I1 C<'!Ei B~p;~.::lf>~'l"9!1\\lc Cp~Jm:a, pi!IB,:: . :aiiirra :"'" _,_., ·-; ·-- .. ... ... ·y11eK. hepr<:a· Kl!4e~a, jew@pep; '. '· .. .. -- -· -- ·-- -, ..... '- C na 3a HoOM H.aje;t~HoM yKa3a ce p;HMHiaK Ha IIIKOJIH na ce sapyMeHH caB KPq.B H3a rpa:&.a, H 6paHa npep; :&.eHY pap;ocT CTap;e. IloBpBHIIIe oneT reiiiKa ceha:&.a H no'!e jep;Ha ycnoM.eHa ropKo p;a 6onH. 12 , D;pBeHHM y BHTH!IH '• _:- '• ynne~~\'),K!),M,. :. . .··· HeKOJI¥0:,6JI:I!~~;E!>C~:a:>i ~a~a ...•. · r~lf!!lt~ ~~~. 'l?~HI~El :•Y :~YP~~a,, 0, KaKo cy KaKo je rrena 6Hrra Top6a '1;~1\~1'1: y cycep;o!ior cHHa npBaKa! •..: ....... . �nyHor HeMe ,n;eTH:ELe Tyre r,n;ero,n; cKpKTa, H o6MBHyTHX Ha,n;a1 H Ka.KO cy joj' npe,n; cy3HHM O'!HM8 KaKO OHH HH3 nyT IBeCeJIO BpBe, BaJf<HH 36ar CBOr JKHBOTa HOB'a, THTparre ;n;yre crrymarra HX Kap; cpH'Iy crroBa, H Hep;pa 6Krra CY30M IToKanaHa. CKYUiJI,arra sHa:e.e KaO illTO CHpOMaCH Kyrre MpBe. CBaKH TpeHyTaK joj ce >KKBO Bpaha IIOCIIe TOIIHKHX TSillKHX rreTa: nomJIH cy·y illKOJIY H MHOrH CKpOMaCK, Bpaha joj ce CBaKH TpeHYTaK MarrH nomrra cy H>eHa o,n; CTPH'!eBa 6paha, H3 THX p;aHa: a CTpHn; je peKao, KaKo ce 3eneHHna oTa:sa Kpo3 lDHBe, y Kao ,n;a HX y paT cnpeMa: H KyKypysK Beh ,O;n;ome HliM ,IJ;ymaH K Pa,n;o! · KaKo ce 6JIHCT81IH H Ma'!eBaJIH, 0Tca;n;a he lJ;BeTa Ka.Ka cy CBy;!(a ;MKp:a:carre .IIIn.HBe 'IyBaTH CTa,n;o." K Kyp;en.a noTonn.eHa y peky. · Crrymarra je '!ecTo noToM, j eKy * Kp03 CBe B>HXOBO illKOJIOBa:e.e, 14 15 �J1 Tyra je nOHOBO o6pB8B<;ly.:c:· CTHp;n.HBa :.Tyra ceoc~x me:aa, :aHj ep;Hora· BHrne., cn:.oaa :· • · · :ae Mome• cap;a p;a.·ce':ce'l':H; H Helie norop;HTH HMeHa npaBa p;one y '<eTH 6pojKH, n.yp;H H HMeHa. ; :. A '<HHH joj ce :.aKO ·srpen:,r;Lsa· ;c;nasy; :: 3JI.O HeKO fie. Ha 3.e:t.fn.y: JJ;a:.C.e ,p;()BaJ:I><I.i H :e.oj op;Hece npaBa cTe'!eHa, <Ono6op;y cBaKy; Ha np~br~;?g\~El H~~UJ!~~a., H 'IHHH joj c~{;.a~o BehBHgH ' 6Hfie Ozl9T C8MO H<lp;HH'IapK<', npan.a, •.•::c.: ,, :Boron.y6oBai>Re>ta ..:· · ,. ··· •·•· -· :;1- HH3 KOB'l:e>RHfla Op; p;pBeTa H Ha CBaKOM HM9Ha Hej'acHe rnape, H KpaJ B>HX CBe'!aHe Op;6opHHKe Ropa"a H MHCnH 6es•.npep;axfl~· · · H OniHTHHape. nyH<l, \l(o1'rie: joj He3>taHe•:6pHiii, ..:........... , 16 17 �He3HaHor cTpaxa: · 3a KOJY cy p;eBOJKS H3rHHyne MHore, 'IHHH joj ce a'KO ·IIOrpemR OH<I. jep;RHa,. H TOliRKe TSIDKe My'<eHe nponamhe CBe ceno R Ta seMn.a . sa Kojy cy ;o;anH o6a oKa KOjoj je po;o;Rna TpR KfiepR H CHHa. MHOr'H H ocTaJIH 6e3 p;eCHH:qe pyKe, MyKe~ KOjOM cy IIOIDII;H p;a je CBSTS. KH;o;Rcahe Ha seMn.y BOJCKe TY'Ije, . Kao pojeBR R3 oCH:e.a.Ka, 'IHHH joj ce cl'IMo :e.eHoj 6pH3H ocTaBn.exa p;orop;Rhe ce cTpamHe noMeT:e.e1 caTpli.e' ;tJ;OMOBHHY KaKBa CRna jaKa . Kao ;n;a je :e.eHo y KoneBn;H ;n;eTe. Kao rpap; jyHCKR ycene neTH.e, IIyHa 6pRre Kopa'<a AH;n;pRh Il;Be'l'a, cBa seMn.a mRpoKa, XTena 6R p;a ce He IIOCTH}J;H ca;o;a K<t;o;a lilY xa;n;HR'IapKy H3 cena 3'a6HTa, Kao p;a 1e Ha :e.oj ocTao saneT, KOjy HHKO 3a ·MH'mJ.be:e.e IIRTaO HHje, npRKynn.a cny p;yme HCKOHCKY cHary: n;ena 3eMn.a Ha caneT soBe ca'<yBaTH Mopa seMn.y ;o;pary H sa MHmn.e:e.e ca;o;a IIRTa: · 3a Kojy je TOliHKO CSOCKHX Mnap;Rfia nano, sa Kojy: cy y rpo6 nernR. · ,IJ;paroMHp ConpHH H JoBaHRH MHha; 18 ·.* 19 �;_,_ ... BpHHyna ce oHa nyTa n;ena; H ca;n: ce B!luie · He ·6pH:s:e, He cTpenH; . --. --. OIJ:IIYKY je OHa ;n:aBHO IJ:OHSJia ;n:a ce HH npe;n: KHM :s:e nocTHp;H: 1\0B'!eJ><Hfiy fie QHOM H OHa. npHfiH 1\0Me 6y;n:y npHIUIIH HHBaliH;rJ;H, mTo cy ce6e ;n:eo seMn.iH ;n:anH, 1\0Me 6y;n:y npHIUIIH Hajxpa6pHjH y ceny MiiattB:hil:. fnacafie, rnacafie C OHHMa InTO cy Kao 3MHje · ce rposHnH TytjH:s:a, Y o~1U.TH:S:y GE:J } \' ':;!}<;lfj/'(?, ~(?Jl? c~~ji'' KaO HH)e;rJ;HOr A~~~~: ;rJ;1!-~1'!· CTHrrta j e nHn;a o 61!-.ci~.<l ;· ,·,·; <.-· • mTo ;n:anH cy ;n:en;y sa pop;:s:y rpy;n:y, rnacahe r;n:e ·M'ajKe rna.cane 6y;n:y InTO 3eMll>H cy ;n:ane je;n:HHOr CHHa. ,., • ' .-.- • . H cpn;a O;qJIYKOM npHMiipeHa, :s:a rnacaae H A:s:;n:pHh ~eTa 1'\pe:s:yfie OHOM. 1\0.B'!eJKHfiy r;n:e KpeHe H c'l'ana noKpaj ;n:pyrHx JKe:s:a. HH:;!. i:IpBHX ll>YIJ:H• H3 H.e:s:or Celia' 20 21 �Kcj a cy amna 3e1vrn. y ll:a' 6paHe; ', ·KcjHM jecnpeKo ·cie,n;aM· eyperoBa ._,. ce,n;aM ,n;OJJ<K:~ta; · ·· · CyTpa ·Beh 1:1ena 3eMn.a he 3HaTH IliTil je CPI:IY H'>HHOMe y BOll>H. y3 .n;pyre ·meHe H oiiiFHocnna py6n.a H'. «paHe .. ,, · · JlHI:\El joj je Cap; MHpHO H CJ8JHO Kao Kag ca .n;yme ce TepeT CBanH: fnacafie C ,n;ymeBHll:_i\l~i :~y; yli)ory rnacahe c OHHMa mTo cy o PycHjH •. Koja cy c:Matpana 3a 'j;o!leKa, npH"l:alfll: noTajHo, H y no6e,n;y H>eHy BepoBanH. Koj !< npe.n; CBaKy npa!lp;Y Mory MHpHO ··cTaTH:,. •mja je .n;ynia 6~<na y ·6ojy Kao Ma"l: ·n.yTa, a y MHpy Kao Mene~·:l\i!eKtC · [(BeTa AH,n;pnh ce oceha je,n;HaKa Ca Haj6on.HM myp;HMa 3eMn.e CBoje H o.n;roBopHa Kao .n;a j e soj caMe o;ra Ha cTapa:a;e ,n;aTa; fnacafie, rlfacafie OHa r,n;e 6y,n;y ;rnacaJIH y6orH· H apraTH, ·. :r:.n;e 6y.n;y ycTan$ rnacanW:Haj6offiH:. 22 npBH nyT y >I<HBOT'j[ JIH"l:HOCT npaBa H BeJIHKa Kao .n;a caMa pemaBa cy,n;6HHY n.y,n;H H KOHTHHeHaTa, 23 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Oslobođenje Cvete Andrić Creator An entity primarily responsible for making the resource Desanka Maksimović Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Izdanje Centralnog odbora AFŽ Jugoslavije Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1945 Rights Information about rights held in and over the resource Centralni odbor AFŽ Jugoslavije Language A language of the resource SH Type The nature or genre of the resource poezija Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 17-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 23 str. Cveta Andrić Desanka Maksimović poezija http://afzarhiv.org/files/original/7a58f3336f064c8f2906482d213f9de8.pdf 124e71c5a9edf980d3636a405fe812ea PDF Text Text . BMTA D;BETKOBM'li OCBAJAJIE CY TIPABO )];A CE EOPE B"YK KAPAl,IM'B. BEOI'PA,ll; . �IIPE,IU'OBOP MUZEI REV . BIIILIOTE OLUCIJE BJH KA I STAMPa ;p _.!.?.?-sr---------------.. -. Sign. _3__i_ 3-1 lnv. br. ____ ,I(y60KJ1M KOpjeHMMa y CT.aJIHOM TparaH:>y, BHTa ll;B€TKOBJ.di je y J.f3Y3€THHM 'YCJIOBJ1Ma HaCTaO H nocTaO CaCTaBHH p;HO 6op6eHe, peBOJIYD;HOHapHe KOJIOHe, KDjy je napTMja rpap;nJia o,n; cBor OCHHBalba 1919. ro;q:i1:He, xpo3 p;ynr HJiera.rrHH 6op6eHM nyT, M KaCHHje_- KOJIOH;€ C~,HX HaiiiHX napTM3aHCKMX qera, o,n;pe,IJ;a, 6aTaJboHa, 6pHra~a, ,n;:mnts.Hja, xoi;myca H apMvrB€33H 3a noce6aH CBMje~ IIITO je je. Ram:a jom yaHjeK- HOBa Ca3Ha:H:.a {) OBOM CBHjeTy CBMjeCHOr 6op- 6eHOr ¢poaTa :m:eaa - oMJiap;HHKl1 -csnx _yspacTa, xoj e Cy 't!HHHJie HeBH}jeHa qy,zta p;a y THM M TaRBID\11 YCJIOBHMa, CIIpeMHO H 6e3 npeMHCJIH, rrpMXBaTe H y opy:Eaaoj f5,op6H ce o6yqe, CTpyqao opraHH3yjy H HCTpajy y CBOM BeJIHKOM 6op6eHOM sa~aTKy paTHOr rrapTH3aHCKOr caHHTeTa o6orahyje KlhHra. Ocsa-ja.!L_e cy npq.so Oa ce 6ope. BY!TA D;BETKOBY!'B.: OCBAJAJIE CY ITPABO ,!I;A CE BOPE, npso 1131\albe ype;11Hl1K fOP,ll;AHA TIETPOBM~ cTpyqHo MMIIIJ.E:.ei-:&e 11 npe,n;roaop )(AHMIJ;A POClil'B.-ABPAMOBJ1'B. KOP>IT\€ 30PMIJ;A AJIEKCM~ TeXHVf<J:KM ype,n;HHK CABKA CTOJAHOBlif'B. 3axBa.n:.yjylrn ynopHOM HCTpaJKHBia"l!KOM pa,IJ;y y TOKY MHOrMX nocJiepaTHMX rop;Jnm, m·mao ce ,n;parou;ea M03aHK ca3.z:taH o,n; JKeaa - napTM3aHCKHX 6oJIHW:IapKM; CBnjecHH saa...mja '1\a.KBor HCTpajaor ·IIPMKynJba.lba, 6HJbeJKeH>a H OCBj€TJI,aBa:Eba JIMKOBa JKeHa, nocJnfje "l!eTp,l:{eCeT rO,zzyi:Ha O,z:t yCTa.HKa, HapO,D;HOOCJI06D,D;HJia"l!KQr paTa H p~ no.rryn;uje, _Jill]aK ce nHTaMO xohe JIH ce aaliH pHjeqn xa,IJ;pe p;a Mcxa2KY CBY oay· BeJIHtnrHy pa.n;a, OJJ;aHOCTH Hapo,n;y, .napTHjH, CBOM xpajy, pO,D;HOj -seMJbH, nopo.l{HD;H, CBy HeH3~jepHy O,z:rBta.JKHOCT, Hece6H1JHO -o,n;pn:u;a:e,e xpa6pHx-MajKH, ;z:J;jeBojaxa, noaocmrx: jyaa:Ka. xoje cy coo Te Temxe roAHHe· H3HHjeJie-JKPTByjyliH -cne~ na ·J:r caM :m:HBoT. KoMYHHCTa, npno6opan;, paH>eHnx,· IIOJIHTH't!KH KoMecap, ·ayTop BJiiTa '5 ' �I(BeTKOBY.Ifi Hamao je CHare ,JJ;a KaO }KHBY.I cy,n;MOHMK H y't!eCHHK aalliHX TIOHOCHJ1X peBOJiyri;HOHapHJifX ro,n;VIHa 0}KY.[BJ1 BJ1III€ O,Il; ,ll;B€CTa Hesa6opaBimx JIHKOBa :meaa, rrapTH3aHCKMX 6oJIHJfC!apxn, Me,n;HI.J;HHCKMX cecTapa, Jiexapa 't!Mjn cy ce 1KHBOTHH cTaB H onpe,n;eJbeH:.e M,n:eHTHcjiw~oBaJIH ca 6op5eHHM peBoJiyiJ;HoHapHMM rryTeM aame napnrje, ca KOJOM ce LKHBeJio M sa xojy ce yMHpaJio. Ji.IcTopnja aamHX Hapo,n;a 6JiiJ.beLKH ,n;a je y aapo~oocJio6o,n;H­ JIR<JKoj BOjCIJ;H, 6e3 II03a,IJ;MHe, yq:eCTBOBaJIO ca nymKOM H 3aBojeM Y PYI1l1 npeKo 100 000 >KeHa, 011 KOjMx je 6HJIO paH.eHo oKo 40 000 a H>l1X 25 000 je IIOrl1HYJIO. Ji.I CBe fiHTK€ Harne peBOJiyiJ;Mje 6MJb€2K€ Ha CTOT:mi€ 3HaHHX YI aesHaHHX IIO,n;BMra JKeaa: HepeTBa, Ko3apa, CyTjecxa, ,I.(pnap, IIpeH:., lifrMaH, IIoxopje, <Pe6pyapcKH rroxo,n;, Beorpa;o;, CpeMCKH ¢poaT, H MHore ;o;pyre. 3acJiyroM ayTopa, y ncTopHjH aapo,n;Hooc.rro6o,n;H.rra"llKor paTa Jii peBOJiyr.::J;Mje HallH'!X Hapo~a J1 HapOA!IOCTH HCTprayTH cy O.D; 3a6opaBa H€H3MjepHO IIJI€M€HHTH, JbY,U:CKH JIHKOBii KOje 6H TO"t.J:aK paTa H sy6 BpeMeHJa, y ae,n;ocTa.TKY IIHcaae pe"t.J:M saHcTa sayaHjex ~36pncao. Taxo cy saXBaJ.byjyhJ1 KffiH3M xoja je npep; HaMa, IIOHOBO o:mumjeJie ycnoMeHe aa ,!I;YIBHe J.by,n;e n ,n;pyra;p:m::J;e "t.J:Mjn je JIH"<IHH KY~T npeMa paH>eHoM 6opn;y .n;ocesao -c:i>aHTaCTWIHy xyMaHocT H BpxyacKy eTHKy; a cBaKM JIHK je nocTao 31am.rc je;o;aor ·TpajaH>a ,n;Mje.rra BpeMe~a, BpeMeHa :wsa aac. Ji.I CJIHKe 6Jmajy cjefiaEna n Bj"epaH ,li;OKyMeHT. ayTDpOB J1 Haill. CB~ojoM· HoBdM K:EbHroM Ocaaja.n,e cy npaao Oa ce 6ope ayTop· j~, IIOlliTy~yfin _c,Be H3BOpe, ayTeHTJflrna ,ZJ;0KYM€HTa H rpaljy, ,I(aO H3BaHpe,n;aH IIplirJIOr HCTOpHjH caHHT.eTa y HapO,D;HOOCJI06o,riHJIR<rKOj 6op6H, K"Oja je_- .n;oca,n; caMo ,n;jeJIMMH"':IHO 3anHoaHa. J1 BMIIIt! O,n; Tora, no KO 3Ha KOJH rryT npe;z1; HaMa cy 1KeHe-xepoju, rroHHKJie' ~a TJIY r,n;je ee reaepan;ujaMa c x0JbeHJa aa KOJheao _npe:f!OCHO cJio6o.I(apcKH ,n;yx poljeae 3eMJbe, xoja je TOJIHKo rtyTa 5nJia nperaJKeaa aJIH aMKa,n; noxopeaa. "tleTBoporo,n;J1I.I.IlbM paT 6es npe,n;axa, ,n;aaoaofirm ·Map.:.. .meBH H ·Jierea,tta.pae 6HTKe, cBe ,n;o KOHa'lJHe ·rro6je,tte Harne penoJiyIIJ1je, 11eo Taj rrepHO!l; 1941 1945, He rraMTH Hl1 y je,11Hoj CHTyac !1Mjl1 paToBa>>.a, Hl1 je)l;HY ,11pyrap>1ey Koja je )l;e3epT>!paJia l13 napTHSaHCKHX pe,n;oBa. ··2KeHe 60JIHli'=:IapKe, )KeHe 60plJ;H1 -E:eHe MHTpa..:.. ·.JDecn;H paTOBiaJie Cy H3Ha,ll; CBHX paD;HOHa.JIHJ1X MOryliHOCTH J1 rHHyJie xao xepojH~ Maore o,n; ·Jb:viX, Beh y no"o,n;MaKJIJ1M rO,D;HHaMa,. paTOBaJie -cy ·ca cnojHM KliepHMa, CHHOBHMa, MYJK€BHMa. IIo ·n;Mjeay· BJiaCTHTor }KY.[BOTa, paH>eHM 6opaq HMKa,n; HHj,e 6n:o ocTaBJDeH ·aa norrpM·mTy. ·B:wTxa ua CyTjecn;H o~HHjeJia je EJ1BoTe ll: MHOI'J1x ·.zwyrapM·:q'a 6oJIHWiapK>~-6opai:(a - TaMo r)l;je cy ·HeMI:(J< ca rro6ecHeJIMM l131J;pecMpa~. nc¥:Ma rrpeTpeCJIH csaxn rre;{a...Jb .3e:M:.r&e, :, -CBa,Ky ne}?.HHy, CBaKH JK6yH H HaJia3JiiJIJ1 HX KaKO CMHpeHO O"t!eKyjy CHrypay CMpT, 6pJ.:myhH ce ,n;o xpaja sa cnoje paFDeHe ,n;pyroBe xoje cy aaT"t!OBetiaHCKHM HarropHMa CKpHBaJie, lliT)ifTHJie J1 6paHJtrJie, IIOCJb€)l;H:.J1M MeTKOM H COIICTBeHMM EHBOTOM. rmzyJie cy CBHjeCHO, a CBa CTpa,n;aFba H CMpT ,IJ;OEHBJI:.aBaJie KaO ,JJ;a ce pap;H 0 HOpMaJIHOj .D;y")KHOCTM, 0 !l;y:>KHOCTH npeMa cJio6o)1l1. Osy 11Y:>KHOCT cy noHeKa)1 " npeKpmHJie - ynpKoc Hapeljeay 11a ce IIOBYKY, CBHjecHo cy KPlliMJie HapeljeH>a H ocTajaJie ca TeiiiKHM, aerroxpeTHHM palbeHHlJ;HMa aa HOCHJIHMa. lDHX ce,n;aM n:apTH3aHCKHX 6oJIID!lfapKI1, ce.n;aM xepoja: c.rrHK.ap IIayJIHHa CH,n;epcKa, MnJieca ·C'IIa.HojJIOBHfi, ,IJ;amrn;a H3 IV rrpoJieTepcKe, ocTaJie 6es HMeHa, je.n;aa ce.rr:.aH"<IH:Qa op; caMo mecHaecT ro;o;MHa - oae He ocTaBJbajy rrosepeae HM paibeHJ.:IKe Befi rHHY 3aje,n;ao, KaO y H€KOj aHTH"<IKOj Tpare,n;HjH, Ha Y3BHJID:ID;J1 Ha,ZJ; CTpaBJif'IHO 6y"t.J:HHM Ka:EboHoM CyTjecxe. lDHx cep;aM, 3,n;paBHX Jivrjerrnx .n;jeBojaxa, saje,n;ao ca palbemru;HMa xojHMa HeMa crraca ... 0Be ,n;jeBoj"<IHlJ;e, p;jeaojxe, MajKe, pap;HHIJ;e, cTy,n;eHTKlllbe, J7TICHHI.J;e, ce.rr:.aHKe, rrpo¢ecopM, Jiemapn Me,n;HD;YIHCKe cecTpe, ytJMTeJbJru;e aarrMcaJie cy j·e.n;Ho aeJIHKO .rrorJiaB.rr:.e aarue aapo.n;aoocJio6o;o;MJia"t!Ke peaoJiyn;Hje. ToJIHKO cy 6HJie 6JIM3Y CMPTH ,n;a "t!ecTo IDicy HH CTHrJie .n;a ce 3aMope o,n; npeBnjaH>a n TpaacrropTOBa.Iba paH:.eanx 6opan;a. 0He cy ;o;aJie cne mTo cy MarJie cBojoj 3eMJ.bH, o.n; CJioBeHnje p;o Maxep;OHHje, op; XpBaTCKe, BacHe, Xepu;erOBHHe, ~pHe rope, O,Zl; BojBo,n;HHe, Cp6Mje H KocoBa. Pa,n;HHK n 6opa:Q, BHTa UBeTKOBHh j e 3lanHcao caMo cBoj a cj eha:Eba aa 2KeHe-peB-DJIYIJ;MOHape. ,I.(a ce He 3a6opaBH, xaxo caM xa:me. AJIH, oHe cy sefi yCIIjeJie H y TOMe: yTKaJie cy ce6e H cnojy no:m.pTBOBaHOCT y c:s·e aepaspymHBe 6e.n;eMe Harne peBOJiytJ;Hj e H a amer COIJ;HjaJIHCTH"tJ:KOr ,Z:WyniTBeHOr pa3BOj.a, y CBOjOj 6op6M sa MCTMHCKY paBHOrrpaBHOCT JKeHe, y CB€0IlliiTOj HapOp;Hoj 6op6J.:I 3a CJI06o)l;y " Ml1p. · J{auut~a Pocuh-A6paMosut �ullomTo cae aume u.Ma 3aXTjeaa oO OICeua Oa uOy y oOpeOe, .M.U c.M.o pujemu.n.u. Oa ce oue npu..M.ajy y oOpeOe ue ca.M.o xao 6o.auu't£apxe aeh. u xao 6op~u. Bu.aa 6u npaaa cpa.M.oTa sa ~ac Oa oue.M.o~yh.u.M.o OICe'H~.M.a Oa ce u oue ca nymxo.M. y- PY'IlsU _,- 6ope sa ~apoOuo oc.ao6oQe1-be." THTO �YBO.U 'Y HapO,D;HOOCJI060.Jl.JiiJiaqKQj 6op6M y JyrOCJiaBMjH yti€CTB0BaJI€ BHJie cy 6opn;H, KOMaH,n;HpH, ITOJIHTWIKH KOMecapH H rrapTHjCKH pa,!(HJ1:QH. AJIH ce Hajsefin 6poj o,n; lbHX cTapao 0 pa:EbeHHD;MMa M 60JI€CHMD;HMa. 0He cy rrpMXBaTaJie, CM€lli'DaJie, HeroBaJie H .ne"tJ:HJie paH>eHMKe. CpeTao caM MX y o..rwe,n;HMa H 6oJIHJ1I..J;aMa, y KOJIOHaMa c pa:a.emu.:J;11Ma xoje cy M3 HoBe Bapolilll npeKO CH€»CHOr 3JiaTapa J1 Jie,n;eHor JIHMa npemJie ,n;·o KaMeHe rope H cy MHOre ,n;eBOjKe H LK€He. o,n; KaMeHe rope ,n;o 2Ka6JhaKa, MCITO,Il; ,I(ypMMTOpa; 3aTHM. o,n; ,IJ;yp- 1\'IMTOpa npeKo KalboHa Cynnm;e, IIHBe, CyTjecKe n Bp6aca ,n;o IIeTpos:o;a y BocaHcKoj KpajMHH. Ca palbeHHD;HMa caM y rrpoJiehe 1943. ro,n;MHe rrpeiiiao o,n; BocaHcKor IIeTposn;a npeKo HepeTBe, Ilpesa, noHoso npeKo HepeTBe, na rrpeKo ,I(pMHe ,ll;O CaHI,IaKa M IJ;pae rope. O.n; ll;pHe rope HaTpar rrpeKO Tape, IIHBe H CyrjecKe .n;o IIIeXOBJdia y HCTO"''HOj BoeHM. Y TMM TIOKpeTMMa, HajTruKYIM 3a Harne paH:.eHHKe M HOB, yno3Hao caM MHDre Harne .n;pyrapHIJ;e 60JIH:w~ap­ Ke H JieKapKe. rJie,n;ao CaM mTa Cy CBe 'l:IHHJiiJie ,n;a Cnacy paiLeHe ,IUJY- rOBe H KaKo cy rHeyJie 3aje,n;Ho c :ffiMMa. HeKe caM yrro3Hao npHJIHKOM o5HJiacxa 6omm:u;a n CaM CJIYIIlaO OJJ; H>HXOBi1x: TaO. Ji.1 caHJiiTeTia ca6opa:o;a; 6purap;a H ,IJ;HBH3Hj a. 0 HeKHMa H CTapermma, a 0 HeKHM CaM 'liM- Ha OCHOBY CBera Ca'qHID:IQ CaM OBO CBep;O'IaHCTBO ,n;a 6v.t Ce 5ap ,n;oHeKJie oTeJia o,rr; 3a5opasa ,n;eJia osmc }KjeHa, HamHx ca6opan;a xoje cy MHOTHMa ::»rnBOT Ca't!yBaJie. 11 �,Mum.fbe1ba c.M.o Oa je noTpe6uo npuOoOaxu no jeiJuy UJI.U aume iJpyzapu~a 00J1.UU'ltap?Cu. One 6u cxaaosa..te no ce..tu.M.a y 6..tu3uuu odpeda,· a ..1tO'l.!l.e 6u 6uxu u npuxsaTuu nyuxx 3a odpede, y'lteCTsosaxu Y op'WUU30Ba1bY u Ka6as~u xpaue, npy:J/CuTu noxpe6uy uezy u 6puzy 6o.n.ecuu.tt uxO ... " l �HOBM M.IJ:EAJlli ,J1 OBOr nYTa 6Jt.IJia je yTaKM:m.J,a K())J; ,Il;_qMa. l?YIJIO je rrpeKo }:03a~eceT ,n;eBojaKa. IIoruTo caM HM -roBopHJia o 6y,rzyhHM ;qorai)ajMMa, ,Q 5op6M 38. 0cJio6o\)eH>e Koja HaM npeACTOjH, 1\I;yrapHlla HaAa n. (TionosHli) OAP:H<aJia HaM je 6oJIH><qapcK>< Kypc. · CBe cy na2KJDJ1Bo cJiyrua.rre H i'Jie,n:aJie, .TaKa ,n;a je CBa~a nocJie Tara yMeJia ,n;a_ rroKaJKe KaKo ce npe;eHj a_ palbeHUK" .. _. )J;o6pMJia· IleTpOH.HjeBHh J13 Y}KHIJ;a rrpHnpeMaJia ce 3a y"l!HTeJb><liY· TheH>< npo<j:>ecop>< cy je ysepasaJIM 11• je 3a Taj nocao po\;eHa. AJIH, TO je ocT(lO caMo ·caH ·Mnap;e ,n;eB-ojKe". Ka,1( je H35Mo_ paT MJia,n;a ~rqHT_€Jb:J.1Il;a je no ,n;MpeKTHBH rrapTHjcX::e opraHH3a~je no_cehKBaJia Kypc 3a 6oJIH~apKe, np>< JJ;pseHoM KPCTY y ¥>K>rliY· OA~ax_nocJie mecTor ..arrpMJia 1941. rop;_~e rrpHjaB:i:rJia _5:!_e· Ha _paA OKQ paH:.e~Ka y Y21ill:<IKOj -6oJIHJfQJ1. Ty je · pa.n;,HJI~ ,n;o ,n;oJiacKa HeMa:cia. Kao 't!JiaH KoMYHI-i:CT~Ke rr·apTHje, rio. yJii:I.CR:y o:K:ynaToPa y Harny 3eMJby yKJbyqyje ce y npnnpeMe 3a opJ:>KaHy 6op6y. )l;o6>rJia je 3a,n;aTaK: ;n;a npl1IlpeMa MJia,n;e 'Y:mlft!aHKe _3a 6oJIHH'<iapKe. ,I:(66pvr.Tia je o:rcyrr.ThaJia 10 .n;,O_ 15 A~?Bojaxa M ytrHJia ux KaKo ce-rrpeBHjajy paIneHHI.J;a. Kap;a Je 6aJio Jierro BpeMe H3Jia3HJie cy y rroJbe. ,I:(o6pHJia HM je . roB.opaJia M o rrpMJrnxaMa y 3eMJbM H CBeTy, -o OTrropy oxyna::Topy -y nopo6.n.eHHM 3eMJb_aMa H npMrrpeMaMa--3a 6op6y K!O,n; Hac._ 06jama.aBaJia HM je xaxo Tpe6a -,:qa ce o.n;Hoce -rrpeMa HeMQMMa .H 15 J �OHMMa KOjH MX CJiy~e, Ha. KOjH Ha'<IMH ,IJ;a ITOMa}Ky 6op6y np0TJ1B nopo6JI.MBaqa.· ITo ,IJ;oroBopy, ,IJ;eBojxe cy, xynoBaJie no anoTeKaMa JI€KOBe, 3aBOje J1 ,ZWyrH CaHMT€TCKH MaTepMjaJI M CKJia:FbaJie Ha CKpOBMTa M€CTa. IIocJie cf>opMMpaiba 'YJKWfKe napTM3aHcKe qere ,I:(o6pMJia TieTpoaMjeBMii je o6nJia3MJia 6op:u;e y Jioropy, ll,aBaJI~ MM JieKoBe H 3anoje, a xa,n; je Tpe6aJI>Q npenHjaJia je pa!beHI1Ke. CaBeToBaJia jy je .n;p ct>pu,n;a ryTMaH, IlpHJIHKOM paH>aBalba 3Jia'IIaHOBMiia, 6op:n;a 'Y2KH'<IKor o,n;pe,n;a! MJia,n;a ~Te~HIJ;a je opraHM30BaJia onepau;njy n acncTHpaJia. Oa Je paibeH 8. anrycTa 1941, Ka;:J; je H3BpmeH aana.n; na IIIelj>a noJIMI:IMje y Y:m:J1I1Y. HeM:n;n cy oqeKHBaJIH .n;a he ce napTH3aHn o6pahaTH JieKapHMa pap;n TIOMOfiM paib€HMI..l;HMa; 36or TOra cy Hape,n;MJIH CBHM YJKJ.ft!KJ1M Jie~apnMa ,n;a HX H3B€CT€ YKOJIMEO ce HeK•O o6paTH 3a JieKapcKy MHTepneHIJ;Hjy. Ka,IJ; je ~o6pnJia To ca3HaJia, o6paTMJia ce Mep;nn;nnapy IIpe11pary XaAHai:;Mjy, Koj" je pa/IMO na XMpypiiiKOM O)(eJbelbY y:m:nqxe 6oJIHJIM:qe n 6Mo npHjaTeJI. HOII-a. 'Yrro3aaJia ra je ca CTalbeM y KOMe .ce HaJia3n palbemr ,n;pyr n xaxne cy Mepe npe,n;y3eJin HeMIJ;H y B€3H c Jiexapmm, H npe.n;JIOEHJia My ,n;a oa rrolje ,[{a My yxa:m:e noTpe6ny noMoli. Xa11Hal:;" je npMcTao • .IJ;oroBopMJIM cy ~e K~p; n r,n;e ,IJ;a ce Hal)y, n Xa:.n;Halju ce npanm y 6oJIHH:u;y. Jif3p;BoJI10 J€ noTpe6ae MHcTpyMeHTe n MaTepnjaJI n aa nocpe,n;aa Ha'<IHH ~a3aao o..n; IIIecf>a xaxo ce y CJIH'9:HHM c.rryqajeBHMa nocTyna. )];"oruao Je Ha O,llpeljeHO MeCTO, y3eO }J;o6pMJiy ITO/I pyxy M Ka·o Jby6aBHM rrap xpeayJIH cy npeMa ceJiy Bayp~ Y myMapxy M3Ha,n; ceJLa caqexaJin cy HX napTH3aHH ca 3JiaTaHOBHheM. ~o6pHJia je o,n;Max npMnpeMMJia paH>eHHxa 3a onepa:u;Hjy. Xa,n;aaljn je 3aronapao 3JiaTaHOBMha n ocMaTpao ~ecTo y KOMe ce 3ap;p:m:ao MeTaJI o,n; 6oM6e, y noro,n;aoM TpeayTKY J€ nsnyxao HO:m: n sacexao TO MeCTO. ~o6pnJia je qnpwhe cTerJia paibeHHKY pyxy. Y HCTOM Tpeey ce I13 3acexa nojanu:o MeTaJI H ,orrepaTop" ra je sa~BaTHo ITHH:qeToM I1 M3Byxao. Taxa je ycrreuiHo. H3Bpmeaa orrepan;H]a, 6e3 x:upypi'a. C.nWiao je nocTyn.IOeao H ca JOW H€KHM paaeiDt:u;H:Ma. ·Ka,n;a je y 6op6M aa rpa,n;mrn ·r:re~ IIIKO paH::oeH 6opan; "YsyHOBHfi, )J;"o6pHJia ra je; IIO;q Tyi)J1M J1M€HOM, xao CJiy'lfajao paH:.eaor ceJI.aKa, cMeCTHJia aa Jie'lfelbe y y:mH'<IKY 60JIHMijy, . Ka,n; cy napTH3aHJti ocJio6o,n;HJIM "YEH:Qe, y y:m:Wixy 6ommn;y cy noqeJIH ,n;a npucTIDKy paaeHH:QH H3 sana,n;ae Cp6nje, lioMopan.IOa, IllyMa,n;Hje, IIocanmre, Maqne, Caai,Iaxa, Te cy aa pa,n; oxo paiheHHKa rrpHM.IOeae ·cne oae OM.na,n;HHKe -Koje je ,IJ;o5pnJia o6yqanaJia 3 a 60JIHH'I:Iapxe. 3a lbHX cy y 60JIHHIJ;J1 opraHH3QBaHJ1 KypceBH KOjY!M cy MX .nexapvr rro,n;yqanaJIH y rrpy:>K.alby npBe noMoliM, H MHore cy 16 no sanpiiieTKY o6yxe nomJie y napTH3aHcxe 'l:leTe 3a 6oJIHHqapxe. ,I:(enojxe cy npMKyiiJhaJie H HaMMpHM:u;e, py6JI:.e, o,n;ehy, o6yhy H noCTeJI.MHY 3a paiDeHHKe. Jii yBeK je ca ::EbHMa 6HJia lbHXOBa )l;o6pHJia, 36or '~:~era cy je Hia3HBaJIM KOMaH,n;HpoM 6oJIID1't:Iapxvr. Oaa je npwMJI~ M ,n;pyre IIOCJIOB€ y Be3H Ca 60JIHHD;OM M Ji:e'l:lelbeM ,n;pyrona y yJKH'I:I.:. KOj 60JIHM:QH, KOja je 6v.IJia y TO BpeMe napTH3aHCKM M€,!J;M:QMHCKI1 :u;eaTap. "YCKJiaijMBaJia je M o,n;aoce M3Mei}y ynpanavrxa 6oJIHM:Qe, .n;P JleBv.rja, xojH HJiJje 6vro qJiaH napTMje, H mTa6a 'YJKH'lfKor o;qpe.n;a, KOMaH,n;e MecTa, OxpymHor KOMHTeTa KOMYHHCTH'<IKe napTnje, Hapo,n;aooc.no6o,n;HJia"'Kor o,n;6opa HT;q. IIpMJIHKOM iion.n;a-qelba M3 YJKM:Qa, yqecTByje y eBaxya:u;liijM palbeHMKa: npHrrpeMaJia HX je Ca OMJiali,HHKaMa 3a IIYT, H3HOCHJia Jii cMeruTaJia aa xaMHoHe M o,n;pei}HnaJia xoje he 6o.JIHH'<Iapxe .n;a npaTe palbeHMKe ;qo 3.n;aTvx6opa. Oaa je c rrocJieli,lbOM rpynoM pa.... ffieHMKa xpeHyJia BOSOM, npeMa KpeMHM. O,n;: KpeMHe cy ce -nonJia'l!HJIM nemKe npeMa )l;pMHH. ¢aiiDICTM Cy MX CTMrJIM J1 3apo6MJIM C palb€HVI:QHMa, ynpaBHMKOM 60JIHHIJ;€ .n;p JleBMjeM M 60JIHM'I:IapKOM MapHjOM Bo6Mh. CnpoBeJIM cy v.rx y YJK:m:J;e H cTaBMJIM aa Myxe. )l;o6pHJia je y3eJia CKpMBeHH OTpOB H np~ryTaJia r.a. HEMCIIYihEHA 2KEJhA ,l(o xpaja cenTeM6pa 1941, Hvr MM, ,I:(pyrH IIIyMa;::t;HjCKM o,;o;pe;o;, HHCMO IIpHMaJIM LKeHe. K·a,n; je KpajeM jyJia y llaJiaHa"t:IKY 't!eTy, C rpyiTOM pa;qHMKa, CTHrJia OMJiall,MHKa ,I:(aHH:Qa MapjaHOBMfi, CM€lliT€Ha je, rro cyrecTHjM KOMaHp;aHTa IIpnor myMa,n;Mjcxor o;::~;pe,n;a MHJiaHa BJiarojennha IIIrraa:u;a, xo,n; je,n;:aor ceJI:.axa McrrO.n; Py,n;:HJ:IKa. Ty je J1 OC'DaBJI.eHa. CJIJ~NHO cy IIOCTyiiaJie H KOMaH,IJI€ y 't!eTaMa Hamer o..n;pe,n;a. 3aTo CMo ce PaTOMJiip PMCTHh M ja, Ka,n; cMo y PecancKoj qeTM cna3HJIM je;qey· :meay Mei)y 6op:n;MMa, 3aHHTepeconaJIM xo je :vr IIITa pa;::t;M y "t:IeTH. IIOJIHTWfKM KOMeCap Pa,n;e BMCMfi HaM je HCIIpH..:. qao ,n:a je Ta ,;o;eBojxa CTy,D;eHTKMlba MMJIMI.lia rJivrropMjeBv.rfi, J13 o6JIIDKlber ceJia :n ,n;a ce npnnx .n;aHa no ocannalby "t:I€Te nojaBMJia y wyMapxy 6JU13Y Jioropa H KOMaH,n:vrpy qeTe Jla3H CTojaHOBMfiy 6e3 MKaKBor yno,n;a peKJia: ,'t{yJI.a caM ;:~;a ce cnpeMaTe· 3a 6op6y npOTMB HeMau;a. 3aTo caM Kao CpnKMlba p;omJia .n;a naM ce npMKJI:.y'<~HM H IIOMOI'HeM KOJIMKO Mary". - CaMa lbeHa nojana y Jioropy - npHqao je BMcMh - s6yaMBaJia je CBe HaC, a HapO"<IHTO :EDeH 3aXTeB. MM CMO ce jOIII TaKO pelin CKpMBaJIM O,D; JI:.Yli,M IIa C€ 36yHVIO J1 HaW KOMaH,D;Mp, CTapM KOMYHH-: eTa M arMTaTop. ,l(oK je ,n;enojKa cxn,n;aJia paHa:n;, Jla3a CTojaHOBMh 17 �Me je norJie,n;oM nuTao IIITa ,n;a pa,n;HMO c lbOM. Ja caM caMo CJierao paMeHJiiMa, aJIH ,n;a caM ja O,Z:J;JIY'tffiBaO, IIpHMHO 6HX je y 'tJ:€Ty. 3ap CMO MH, KOMYHHCTH MaJIO rOBOpHJ:m 0 paBHOnpaBHOCTH C lKjeHaMa! Y norJie,n;y npHjeMa JKeHa y o,z:we.n; HHCMO HMaJIH HHKaKBO aapeijeH:.e. 3aTo je Jiasa no-reo ,n;a npn"<Ia .n;eaoju;n o D;HJbeBHMa aapo,n;aoocJio6o,n::nJiaqxe 6op6e, o opraHMSaTo:py 6op6e n o TOMe ,n;a ce 6op6a Helie BO,ll;HTH CaMO C nyiiiKOM y pyu;n. 3a 6opo;e Ce MOpa o6e36€)l;Ji!TH ncxpaaa, ·o,n;eha H o6yha, o6aaemTelha o aenpnjaTeJI:.y, .rrexoan n cae ,n;pjro IIITO je IIOTpe6HO H IIITO je sa HCX0,7J; 6op6e HCTO TaKO BaJKHO Kao n 6op6a ca opy>KjeM y PYI1"· Y TOM 11pyroM cppoHTY 6uhe nocJia 3a cae oae Koju BOJie caojy 3eMJI:.y H cJio6o,n;y. CaaeToaao joj je ,n;a ce apaTn y ceJio BojcKy, ,n;a JbYAMMa npH"<Ia o Hapo.n;aoocJio6o,n;HJia"<Ixoj 6op6n, opraHH3yje npnxynJbalbe HaMMpHHD;a 3a ncxpaay 6opau;a. AJIH, mm je yrropao 3aXTeaaJia ,IJ;a ocTaHe y qeTH xao 6opau;. BnJia je Taxa yrropaa y CBOM saxTeay ,n;a caM "<~aK nocyMa.ao y lbeHy HCKpeHOCT J1 nop;p2KaO KOMaH,ll;HpOB rrpe,ZJ;JIOr, 6ap ,7J;OK Ce 0 HrOj He pacnHTaMO. Cnopa3yMeJIH CMO Ce, aaj3a)l; ,n;a ce CMeCTH KO)l; CBOjHX poijaxa __ y CBHJlajHI.J;y, xoje caM ja no3aaaao Kao qecTnTe .Jby,n;e H ,n;a opraHH3yje npMKYTIJI,albe JieKOBa H CaHHT€TCKOr MaTepHjaJia H ,l(a 't3;€TH ,n;ocTaaJI,a _no,n;:aTKe o aenpHjaTeJby H lberoBHM HaMepaMa. O,n; Ta,n;a je MHJIHD;a rJinropMjeaMh 't!eCTO ,IJ;OJia3HJia y Hamy 'IeTy, HapO"<IHTO Ka,n; CMO ,rr;o6HJIH o6aaeniTelbe ,rr;a je TO IIOIIITeHa J1 qecTHTa ,n;eaojxa. Caa6,n;eaaJia aac je MaTepHj aJioM a no,rr;au;n xoje je .n;oaocnJia 6MJIH Cy KOpHCHYI, HapoqHTO O,l( KaKO je y CaH.najHan; CTHrJia He,n;uheaa aojcxa c nyxoaanKOM Jby6oM Ba6MheM - ct>oa IDna,n;JiepoM. Oaa je casHaJia 6pojao -cTa:Ebe ae~lieaau;a, aaopyma1be, r,n;e . cy cMeiU"DeHH, c Kl1M ce ,n;py:me, mTa np:wmjy Jti HaMepaaajy. 3a apeMe- 6aalbe:a.a y 'tieTH, npeanjaJia je rroBpeljeae, ,n;aaaJia Jiexoae 6oJiecHHMa H· npoaepaaaJia xaxo ce 't!YJ3ajy JieKDBH H 3aBojJti. IloMaDaJia je 6opii.HMa p;a qHTajy, HaroaapaJia JtiX H noMaraJia I1M ,n;a IIJ1~Y sa qeTHYI JIHCT, yqyrJia HX ,n;a nenajy 60p6eae rrecMe n Mrpajy ,Ba1bcxy". 36or caera ToDa 6opu;H cy je MHoro 3aBoJieJin Jti c aecTpiiJbeH:.eM qexaJIJ·~ .n;a j e BH,n;e y <t;CeTH. Ha-je,n;aoM cac'!1aHxy, x:oMaH~p je pexao: - MMJIMn;a o,n; aaC HOCJ:I I1 pacTypa no CsHJiajHIJ;y ,BecTJti" 11 JieTKe. Oaa je y-HeJia y BapOIII J1 JieTaK KOjH CMO HaiiJ1CaJU1 y Be3I1 C ,n;OJiaCKOM H€,!l.HfieBaD;a, o6j aCHliiBlliH KO cy OHM, KOMe CJiy1Ke l1 3aruTo. T.Iax je ycneJia ,n;a Jti3BecTaH 6poj JieTaxa y6au;n 11 y ae,n.MheBCKH Jiorop. YxBaTHJia je, y3 noMofi aeKHX .rr;e'l!aKa, nee xojJti cy o,n;Jia3HJIJti y KYX11IbY ae,n:Mfieaau;a. H sa lbHX ·Be3a.na xaHTe ca Jieu;HMa. YnJiameae JKHBOTHlbe cy rrojypvme y Jiorop, npocHrrajyhH JieTKe. Kaxo je TO caMo -o,n;jexayJio y rpa,n;y! 18 Ka,n. CMO CB€ TO "~YJIH, 3aKJDY'l!HJIJtl CMO ,n;a 3aHCTa ~eMa pa3JIOra p;a ,n;eaojxy ae npHMe y qeTy. AJIH PHCTJtili n ja TO IDICMo MOTJIH ,n;a o,n;o6pMMO. HaMepaBaJIH cMo ,n;a nomaJDeMo npe,n;Jior nu:meM cpopy- My, jep oHa Huje 611Jia •waH CKOJ-a HH KIIJ. ,l(oDaljajl1 cy Hac npe,n;yXHTPI1JIJ1 J1 MH HJ1CMO ycrreJIH ,n;a HCIIYID!MO o6efia1be. Kao H paHYijHx ,n;aaa, MHJIH:u;a je 29. cenTeM6pa rrocJie no,l(ae cTHrJia y Jiorop Pecaacxe 'IeTe n .n;oaeJia TPM MJia,n;nha 11 je,n;ay ,n;eaojxy. IIocJie o5aB.n.eaor nocJia y xoMaH,n;Jti, y;rro3HaJia nx je ca 6opIJ;MMa. HoaajJIHje Jti3 Beorpa,n;a Jieno cy neaaJin, aapo'tffiTO oMJia,n;JtiHKa Coiba. Y JI_oropy je aacTaJio- aeceJDe. Ty cy ce. saTeKJIH H 6opii,H Mopaacxe _H )J;pyre opamxe qere. BeceJDe MJia,n;nx 6MJIO je TaKa 6yqao ,n;a je KOMaa,n;a MopaJia ,n;_a aape,ZJ;H ,n;a _ce n,u:e aa cnaaa1-be. Te aoh11 oBe TPH "JeTe je Tpe6aJio _ ,IJ;a aana,n;ay CaJtiJiajaau;. Y Jioropy je saaJia,n;ao MHp, aJIH HMje ,n;yro Tpajao. Ha xocvr cy rrymxe, aax.rroxoTaJIH MJ.npaJDe3H H o,n;jexHyJie 6oM6e. He- 3anyu;~Jie ,n;Hheau;M cy ,n;osHa.Jin sa rrapTM3aacxe npnnpeMe, na cy HX npe,n;y-: xMTPHJIJti. llpHByKJIJti cy ce aeorra::m:eao 6Jinsy napTJti3aacxor Jioropa 11, xa,n; cy 6opo;M rrocrraJIJti, xpeHyJIH cy y aarra,n;. TiapTM3aHCKH cTpaJKap nx je rrpHM€THO H rrpu:rry:u;ao. HenpHj·aTeJb je o,n;roaopHo aaTPOM c~ ca11x. cTpaaa. llapTnsaHH cy rrocx.axaJIH, srpa6HJIJ1 opyJKje 11 rrpHXBaTHJIH 6op6y. Y npBoM aaJieTy pa:a.eao je BJ1Ille 6opau;a. MMJIHD;a je ca Colb~M nomJia ,ZJ;a rrpeBHja paa.eae. IIpeBHJI_e cy .u.aojn:u;y. -iryJie cY: ~03HBal:be jep;ao:i- napTM3aHa xora je spao saxa't!MJIO ,D;OK je npeJia3HO 'tJ:J1CTHHy. ,II;eBOjKe cy ITO"<IeJie ,D;a ny3e rrpeMa l:beMy. IlpM,n;pylE:JtiJia HM ce 11 xyaapHu;a Jby6uu;a J1JIHh BJiajaa. CBe TPM cy rro't!eJie ,n;a BYKY pal:beHHKa y saKJIOH. AJIJ1, H3Meijy l:bHX je naJia je,n;aa, a 3aTHM 11 ,n;pyra 6oM6a. MHJIJtiu;a H Col:ba 6:mre cy MpTBe, paHr€HJ1 6opao; TaKOi)e, ,D;OK je Jby6HD;a JiiJIHfi T€UlKO pal:beHa. Taxo cy y" ocanT 3ope, 30. CerrTeM6pa 1941. rp,n;HHe, Ha rrojaTaMa ceJia Bo6oBa, aep;aJieKo o.rr; CaHJrajau;a, norMHyJie ITJiaaooKa cTyAeHTKHlba MH.rr:w:u;_a I'.ri:HropHjeBHh H u;pHooxa Beorpal)aaKa COI-ba (o H:.Oj ,IU)yrHX DOAaTaka HHCMO HMaJIH). Ter:iiKO paa.eey Jby6nn;y J1JIHh ¢amHcTH cy cTpeJDaJIM saje,u:ao ca IU€CT 3apo6JbeHMX rrapTH3aaa. y· OBOM Harra,n;y Ha rrapTJ13aHe y-qEicTBOBaJIH cy J1 HeMI.J;J1. J1 J13BemTajy KOjH je Jby6a Ba6uh, OI\HOCHO AI\OJicp cpoH lliHHAJiep, ynyTNO npe,n;ceAHHKY cpncxe BJiaAe reaepaJiy Mvr.rraHy He,JJ;vrhy rrHcaJio je: ,BojeliM ce ,n;a_ He 6y,n;y onKoJI:.eHM, O,It.Max. caM 3aTpa1K:J.m H3 JiarroBa TIOMOfi O,lJ; HeMa"<:IK€ BOjCK€, KOja je CaT Jii TID KaCHJilje CTMI'Jia y ja~ O,Zl; 80 BOjHHKa, ca llleCT T€IllKHX MMTpaJI:.e3a .. , Cse OB€ IIOjaTe cy nonaJbeHe, a caMo ceJIO 6nh.e o,n; HeMa>IKe apTvrJI:.epMje 2. oBor Meceu;a 6oM6ap,n;oBaHo .•." 19 �TpH ,n;eBojxe cy norHHyJie rrpy:m:ajyliH noMoli paH:.eHHM napTH3aHHMa, Ma,n;a HHCy IlpHrra,n;aJie HHje,D;HOj IIapTI138HCKOj 'tfeTH. 3BaH>e 6opn;a Pecascxe -qeTe npH3HaTo HM je nocJie norn6vrje. CMMJbA JE O,l:(PlKAJIA PE'I Ka,n; je OMJia,n;naxa CMH.Tha Bopojenvrli, y jecea 1941. ro,z:r;HHe CTJ1:rJia y Jiorop Bam1jcxor rrapTH3aacxor o,z:r;pe,n;a vr 3aMoJu:rJia KOMaH,n;aHTa Tor o,n;pe,n;a ,n;a je npMMe, oa joj je o,z:r;roBopMo ,n;a HM 3a 6opn;a HMje noTpe6aa, aJIM ,n;a Mo:m.e ocTaTH, axo xofie ,n;a ce cTapa o 'tJMCTOfiH y JIOTOpy I1 ,II.a IIOMa:m:e 6oJieCID:IM H paH:.eHHM 60piJ;J1M8. ,n;,esojxa je npMc'DaJia. CaaMTeTCKH peciJepeHT J1so Bpop;ape:u; ,n;ao joj je HeKOJIHKO 3-aBoja H IIOKa3aO K8KO p;a HX yiiOTpe6H. 'Y TO BpeMe y Jioropy HMje 6H.rro 6oJiecHnKa M paa:.eHHK-a H CMHJbHH nocao 6Mo je ,n;a l:IJ1CTH Jiorop, nepe nopn;Hje 11 xa3aH, na H py6JDe. CMMJba je aa6aBHJia o,n.aexy,n; 6oJIH:wqapcxy Top6y c IJ;pBeHHM KPCTOM :w aanyHMJia je 3asojnMa H pa3HHM JieKOBMMa. Taxa orrpeMJbeHa, Ha CBOjy pyKy je O,ll;Jl83Ji:IJI8 C rpynoM KOja je IIOJI83HJia y aKn;Mjy. CTapeiiiHHe cy ce npaBHJie ,z:r;a TO He npHMehyjy. Bu:Jia je j e,z:r;HHa :m:eaa y o,z:r;pe,z:r;y, Bep;pa H Bpep;aa, na cy j e CBM BoJieJin. MeljyTHM, 6opD;HM8 KOjH HHCY CTH38JIJ1 Ha pe,z:r; p;a rroijy y 8KIJ;J1jy, 36or ae,z:r;ocTaTKa rryiiiaxa, HHje 6HJIO npano IIITO oaa csaxor ,n;aaa n,n;e 11 36or Tara cy je aa je,n;HOM cacTaHKY xpHTJ1KOBam1. CMv:rJha ce 6paHMJia: - Ja, p;pyroBH, ynex cBoj nocao y JIOropy 3aBpiiiHM npe aero IIITO xpeaeM, a y ax:u;Hjy H,n;eM ,n;a 611x ,l(pyroBHMa 6HJia npv:r pyn;n, axo J1:X paae. IIomTo cy _joj o,z:r;rosopHJIH ,z:r;a jow HHKora HI1je rrpeBHJia:, CMMJba je rro"l!eJia ,!(a ce J.bYTH: - J a caM p;omJia y napTH3aHe ,n;a ce 6opnM rrpoTMB ycTaina, a He ,n;a "LIMCTl1M JIOrop. Jiorop HeKa 'tJHCT€ OHM KOjJ1 He BOJI€ ,n;a ce 5Mjy. J a xohy 11a ce 6opHM. CaMa hy Ha6aBHTH nyrrn<y ... 3aTMM je 6pn3HjJia y n.rra-q, MHOrH cy rroBeposaJIH A-a he ce ITOCJie OBOr ,onaMeTY.ITJ1" J1 ,D;a BHIIIe Hefie MfiH C 6opiJ;HM8. Mei)yTMM, CMJ1Jba je aacTaBMJia no c~\apoM, caMo je y aKu;Hje J1IIIJia pei)e. ,BecnyruxapH" cy DOHOBO IIOKpeHyJIH CMHJ.bMHO IIHT.aH::.e H xoMaH,n;a je MopaJia ,n;a joj 3a6paan yqecTBOBaH:.e y aKn;HjaMa. CMHJba ce HHje npe,z:r;aBaJia. IIoruJia je y mTa6 o,n;pe,n;a .n;a MOJIJ.:t xo,MaHp;aHTa .n;~ je rrpeKOMaH,n;yje 3a 6opu;a. HI1cy joj I138IIIJIM y cycpeT H CMHJI>a ce BpaTHJia y Jiorop rroxyH:.eHe rJiaBe. M11posaJia je H3Be- 20 cao speMe, a oa,n;a rroHOBO noqeJia ,IJ;a ce npMKJI>y-qyje rpynaMa Koje cy noJia3MJie y axu;Hje. Ca,n;a je 6HJia semTMja. 'Y3 noMofi rroje,n;HHnx 6opan;a KojM cy je o6asemTaBaJIM o ax:u;HjaMa, Kao cJiyqajHo ce HaJia3MJia TaMo r,n;e je rpyna rrpoJia3MJia M ,y3rpe,n;" HM ce npHKJI>y..:: "tJMBaJia. Hu:j e 6HJIO TemxHx palbeHMKa M CMHJba HHj e HMaJLa nocJia y Jioropy. CTapemiDie cy ca CIDVInaTHjaMa rJie,n;aJie aa ose Cl\-IMJbHHe ,Hcna,n;e". Ka,n; je o,rr;pep; ,z:r;o6Ho TemKe paH:.eHMKe, CMMJba ce M3MeHMJia. HMje ce BI1IIIe o,n;MHIJ;aJia o,n; paH:.eHHKa, HMTM je 3aXTeBaJia .n;a yqeccTByje y aKI:~HjaMa. TaKa je 6HJIO " 24. OKT06pa 1941. Kal\ je O,llpe,!\ Kpeayo y Harra.rr; Ha ycTamxo ynopJ1IIITe 3pHlb. Y JIOropy cy 6J1Jia ,n;Ba TeiiiKa paH:>€HMKa. llpe ITOJI8CKa KOMaH.n;aHT je JIY:J:qHO ,n;ao CMHJbH ynyTCTBa, jep je y JIOropy OCTaJIO CJia6o Haopy:m:aHO JbY,D;CTBO 3a o6e36eijelhe. 0 TOMe je caHMTeTCKH pecf>epeHT o,n.pe,n;a nHcao: , "Y Jioropy Ha 'IosMha 6p)l;y cy ,ll;Ba TeiiiKa palbeavrxa, c lbMMa ocTaje 6oJIHWmpxa, ,n;pyrapnu;a CMMJha, "Y CJIY"!ajy ,ll;a HenpMjaTeJb IIPO,ll;Pe, OHa he eBaKyMC8TM palbeHMK€ Ji1 CaHMTeTCKM M8TepMjaJI ..." IIocJie o,n;JiacKa o,n;pe,n;a, CMMJba je c 6opn;MMa H3 o6e36ei)e1-oa rrpeMeCTMJia JiaKIIIe paH:.eHHKe p;y6Jbe y IUYMY, a ,ll;BOjHIJ;Y TelUKHX palbeHMKa y :m:6ya 6JIJnKe Jioropy. OHM HHCY rrpHCTaJIM ,z:r;a Mx aoce ,lJ;8JieKO. Je.n;aH O,IJ; TI1X palbeHMKa· je fiMO IIOJII1TJ1qKJ1 KOM€Cap qeTe. CMHJba je ocTaJia xo,n; T€IIIKMX paaeHMKa. Ilpe,n; neqe cy ycTame aarraJie rrapTM3aHCKM Jiorop. Bop:o;M Kojn cy o6e36el}MBa.rru Jiorop MopaJIM cy ,n;a ce nosyKy. CMTyan;Hja je 6H.rra Temxa. KoMaH,u;Mp je noKymao .n;a crrace 6ap 6oJIHMqapxy: - ffi'Da fielii TM, .n;pyrapHIJ;e, Ty? r,n;e cy TM ,n;pyni paaeHHIJ;H? - rope y IIIyMH. OHM he ce cHaliM I1 6e3 Meae, a OBM TemKo paa:.eHH H€ MOry C8MI1 Irn:Ky,l(. Paa:.eHM PaHKMIJ;a je cxsaTv:ro CMHcao xoMaH,n;MpOBI1X peqY:J: na rroqe .n;a aarosapa CMMJbY ,D;a nx ocTaBM M ,z:r;a rroije c .rr;pyroBMMa. - Hehy, ae Mory, ,l(pyroBH. Hehy ,z:r;a OC'D8BHM palbeae ,n;pyroBe. PaaxMu;a je ,n;ao 3HaK v:r 6op11;11 cy rroxymaJIH CHJIOM .n;a je o,n;Byxy. CMMJI>a ce oTprJia ·I1:3 lhMXOBI1X PYKY M nJia'IHO 3aMOJIMJia: - Ma o,n;Jia3HTe BH, ,n;pyroBH, ae 6y.n;MTe JIYAH ,n;a 36or MeHe cTpa,D;aTe. Ja ae Mory ;qa noljeM 6e3 palbeHMx:a, o6eliaJia caM KOMaa,n;aHTy ,n;a MX EMBa Heliy 0CT8BI1TJ1 ..• Y CT8IIIKa IIYIJ;lbaBa ce noja"tJaBaJia H rrapTH3aHM cy O,D;CTYITMJIM. BoJIHH"lliapxa CMHJba je ocTaJia c palbeHHIJ;MMa. Y cTawe cy MX npo- 21 �HaiiiJie " y6><Jie. CaH><TeTCK>< pecpepeHT BaH><jcKor o.z~pe.z~a Bpo.z~a~ pen; je o ToMe Harmcao: 3AJE.I(HO CMO CE EOPMJIM IIPOTMB HEMAUA, ITA HAC 3AJE.UHO H CTPEJMJTE ,IIapTH331U.t cy -IIPYJKHJIH 2KHJiaB OTIIOp. 'YcTame, cy IIOXBaTaJie paa.eae napr:uaaae. MycrnJIH cy Mx M aa Kpajy rroy6njaJin. Mel)y y6MjeHKM 6Ho je n. CTeBJi'.ru;a TyMMh, PaHKMil;a H 6oJIHWiapKa CMH.Jba BopojeaHh •••4' MJI3.,n;a .n;eaojxa je :1\mH,n;aHTy. HCnyHMJia o6eha1ne xoJe je ,n;aJia CBOM xo.- ,IIpaa "''eTa MMa TPH ,n;pyrapiDJ;e, a ,!l;pyra .n;ae xoje cy npHMJT:.eHe, M aenpeKHp;Ho ce rrpHMajy, sa caHHTeTCKY CJiy~6y, a y HCTO BpeMe pa.n;e Ca ::m:eHaMa (oHe MJJ.Y ca 'ieTaMa), apiiie amTaizyfjy n ·rrponaraH- .n;y. XHrnjeHa ce crrpoao.n;J:t y o,rwe;zzy ,n;o6po ... " llpaa ycTaHH't!Ka jeceH ,lJ;OHeJia MH je MHOro pa,n;OCTH H OCTBa- peH.a MHOTMX CHOBa, 3JIH H MHOTO Tyre J1 JK3JIOCTM. 0,J:(H€JI3 MH je MHoro ,n;pamx n03H3HHKa H Irp:w:jaTeJba, ,7:U)yroaa .H .n;pyrapm:~;a. IIorvnzyo je rrpo4>ecop MHJiaH MMjaJIKOBHli, KOjH Me je rrpHMHo y rrapTHjy, 3aTHM Joqa Ml:IJiocaBJheBHli, LKHBoTa CTaHHcaB.n.enuh, Pa.n;ocan HMK't!em.ffi. H MJ.rJiaH IIpeMacyHaD;; ,n;pyroBH c xojKMa caM 3aje.z~Ho pa.z~><o y 0Kpy>KHOM KOMHTeTy. Ilor><HyJI>< cy " M11Xa><JIO IJ;BeTKOBHh H BJiajxo MHJiocaBJ.E>eBMfi, xoje caM ja rrpmipeMao sa napTHjy, rra HeycTpaiiDmH KOMaHAJ1P MHJioiU MHJIOWeBHh IIepyTap, OMJia,II;I1HKia MHD;a rJIHrOpHj eBJ.ffi., H MHOrH .n;pyrH fiopu;H H3 IIoMopaBJha. He sHaM xojM je o,n; lhliiX 6Ho 6oJhH :rroBex, ,ru>yr, KOMyHHCTa H sojHHK peBOJiyt:{Mje. Ho, TO je saxoH 6op6e - . nmy Haj60JhH. _ A.Jm, HajTeJKe- MH je 6HJlO Kap; CaM Ca3HaO Sa CMpT CBOr ,n;pyra H3 3aTBOpa,- Pa.n;eTa Ta.n;Hfia H lheroBe .n;esojxe )];ape IIorrosHli. Ilo'leTKOM cpe6pyapa 1941. 6eorpa.z~cKa TIOJIJ111><ia je YKanCHJia OMJia,n;nHI(a H3 rrapTHjcxe opraHMsa:qHje xojoj caM H ja rrpHIIa.n;ao. TparajylrM sa .toy.n;HMa, c xojMMa cy ce TH MJlia.n;YlliH ,n;py-JKHJIH, ~a 23 �.areHTH cY yxancHJU1 H Meae. ¥xaiiiiieH CaM aohy- y CTaHy H HMxo op; MOjHx ,n;pyroBa, na HM cyCe,n;a (cTaHonao caM y je,n;Hoj myrrH y ,ll;BOpHmTy) HMje rrpHMeTHO. J a CaM ITOCJie xannrea.a OBHX MJiap;Mfia ,n;o6no ,n;HpeKTHBy o,n; napTnje .n;a ce CKJIOHMM H3 Beorpa,z:ta. Am1, caM HanpaBHO rpeiiiKy H ITOCJie HeKOJIHKO ,ll;·3Ha IIOHOBO Ce BpaTHO y CTaH, KaCHO HOfiy, TaKO CaM HaJieTeO Ha ITOJIMIJ.Hj CKy 3ace,n;y, HHKO ,n;aKJie 3a MOje xarriiieH.e HHje 3Hao. J1 rrope,n; Tara y 33TBop MH je CTH3aJia xpaaa. Ha rJIMHeHoM Jioaqvffiy 6nJia je IJ;e,zzyJDa c MOjHM MMeHOM J1 npe3MMeHOM. To je 33 MeHe 3Ha"t:J:MJIO rOTOBO MCTO TOJIMKO xao ,n;a caM ca3aao ,n:a hy o,n;Max 6MTH rrymTeH Ha cJio6o,n;y. IIapTHja je OCHM xpaae yxamiieHHMa npoaaJia3HJia a,n;BOKaTe-6paHnou;e 11 o6aBeiiiTasaJia jaBHOCT o xaiiiiieH>y. To je cse yTHiliaJio H aa rrocTynaK rroJinu;nje npeMa yxaiiiiieHHMa. HacTojao caM ,n;a ycTaHoBHM KO o.n; MOjHx ,n;pyrona y 3aTBOpcxoj heJIMjH o.n;p2KaBa Be3y c napTvrjoM. To HHj-e 6HJIO je,n;HOCTaBHO. Y h.eJIHjM CMO 6HJH1 HaC 't.IeTBOpHIJ;a, HHCaM II03H3B30 HHKOra, a 110 OH,t1;3IDH>J1M rrpaBHJIHMa rrapTMjCKe KOHC:rrnpaq:r.:tje 't.IJiaHOBM napTHje HHK3,D; H HHrp;e, ·a KaMOJIH y 33TBOpy, HHCY CMeJIH ,lli3 pa3rOBapajy 0 napTMjCKHM CTBapHMa C HeiT03H3TMM JIJ1IJ.HMa. Heii03HaTM je 6MO CBaKH OHaj KO HHje J13 MCTe IIapTMjCKe opraiDI3aqHje. 'l1HM caM y6a't.JeH y heJIHjy, yo't.!Ho caM ,n;a cy 6ap ,n;BojHqa D,Zl; yxaniiieHHKa 't.JJI3HOBJ1 Il3pTHje, •aJU1 HMCaM CMeO ,n;a TO IIO~a}KeM. Jep, OTKyp; CaM 3H30 p;a OHaj TpefiH HHje IIOJIHIJ;HjCKH ,D;OCTaBJLat:J. Mopao caM Ila)KJLHBO ,n;a MOTpHM J1 rrpaTHM CBe I.UTO ce OKO MeHe ,n;eiiiaBa H ,n;a Ha OCHOBY CBera ,ti;OHeCeM 33KJbyqaK. Pa.n;e Ta,!I;Hh. Me je, "t:J:HM caM yse.n;ea y H>HXOBY co6y, yxBaTHO no.n; pyxy, jep cy Me areHTH rrpHJIMKOM xaiiUieH>a M cacJiyiiiaH>a TYKJIH. IToxa3ao MH je xaKo .n;a cTajeM, .n;a Me He 611 6oJieJIM Ta6aHH no KOjHMa cy Me y.n;apaJIH, YCTYIIJ.W MH .n;eo cnoje npocTnpxe H Xpaae xoja MY je npeocTaJia. MHTepecoBao ce xaxo cy HCJie,n;mu.::~;H nocTyrraJIH n cyrepncao MH nrTa ,l(a HM o,n;roBapaM. CyTpa,n;aa CMO rro,l(eJIHJIH xpaay xojy je .n;o6no cnoJ&a. ITaJio Mi1: je y O't!M .n;a je JbeMy xpaaa .l(OHomeaa n y speMe KaJ\ je ,ll;pyrH 3aTBopemru;H HHcy ,n;o6njaJIH. llosepHo MH ce ,n;a My xpihry ,rr;oHocn .n;esojxa. 3ax.r.r:.yqHo caM ,n;a ·Ta,l(Hh rrpexo csoje ,n;eBojxe liia.JJ:.e rrapTHjH o6aBemTel:ba H3 3aTnopa, a oHa MY p;oaocM H rropyKe o.n; .n;pyroBa. ,I(eBojxa je 6HJia seoMa nemTa_ y Hap;My,n;pMBaH>y rioJIHu;ajau;a M >x:aa,n;apMa, cBaijaJia ce c H>HMa, npeTHJia HM, a BeposaTHO. MX ·n rroTKyiiJhnsaJia. 2Kaa,u;apMH cy xpa.n;oM yHOCJ1JIM xpaHy 3a. Ta.n;vrlia H IIOCJie IIO.D;He, Ka,l{ areHTH HHCY 6HJIJii y PJiaBJb3'U1. 3a s]leMe ,zzyrHX aohH 11 ,n;aaa Pap;e MH je rrpnqao o csojoj ;D;enoj:qn, peBoJiy·IJ;Honapy. Pa,n;HJia je y HeKoj 6aau;vr. Maoro caM je 3aBoJieo 35or cBera IIITO caM -qyo o lboj 11 IIITO je qJ1HHJia 3a aac. ,I(otosopvtJIH cMo 24 ce, ,n;a ce ja, Ka,n; H3aljeMO H3 3aTBOpa, J1 Jrn't.IHO YII03HaM C JberOBOM ;I{apoM. H3 saTBOpa cMo nyiiiTeHH H3Heaa.n;a, npe,n; aana,n; HeMau;a aa JyrocJiaBnjy. CTpa:m.apao CMO yrryheavr y MecTa poi}eH>a, rra ce rrpe o,n;Jiacxa HHCMO ,n;orosopHJIH xaxo 11 r,n;e ,n;a ce HaljeMo. HacTynHo je paT H oxyrr~nja 3eMJbe. "Y TaKBHM npHJIMKaMa HHKaKo HHCaM ycneo .n;a ycnocTaBHM Be3y c Ta,n;HfieM. Ka,n; CMo 3arro't.JeJIH opy:m:aay 6op6y, rroqeo caM Meljy napTn3aHHMa ,n;a ce pacIIHTyjeM sa Pa,n;eTa Ta,n;Hha n ):(apy IIorrosnli. Eno caM cHrypaa .rta ce aaJia3e y aexoM o,rwe,n;y. AJIH, HHCaM ycrreo HJ1ll1Ta .n;a ca3HaM. H3.j3a,n; xpajeM 1941. "Ka,n;a caM CTHrao y CaHI,IaK, aaruao caM aexe 6opn;,e M3 IIocaBcxor o.n;pe.n;a xojH cy MH peKJIH .n;a cy Pa)J;e Ta11nh " ,ll;apa IIonoBnh-TaAMh 6mm y lbMXOBOM OAP•IIY· Pa11e je 6no KOMaH,n;Hp >:JeTe a )J;apa 6oJIHH't.Japxa. O,n; THX IIocaBaiJ;a ca3Hao caM JI.a je Ta~h. 6110 o,:q.n:Ht:Jaa 6opaq H CTaperuHHa H .n;a je jYHat:JKH nornnyo y je,l\HOM jypMiny. ,ll;apa je 6nJLa xpa6pa. Ca nyHo cMeJioCTH H II02KpTBOBalha JiiCTp'IaJia je Ha IIOJIOEaj H J13BJI3't!HJia palbeHHK€ KOje je C IIalKThOM H JLy6aBJbY HeroBaJia. Ha rro"t:J:eTKY npse aeMa'IKe ocPaa3HBe, y jecea 1941. ro,n;nae, mTa6omr KocMajcKor, IIocaBcKor H IIpsor myMa,n;Hjcxor o,n;pe,n;a J13,li;BOjHJIH cy CBe Te2Ke palbeHHKe J1 C Me,IJ;HIJ;J1HCKHM OC06Jb€M 11 MaH>oM opyEaHOM l:rpaTlbOM, ynyTHJ!H Ha CJio6o.n;ay TepMTopnjy, y yEYit:JKY 6oJiavn.w. ,IJ;o6po onpeM.JJ:.eHH H rrpeBHjaHH, paH>eHJ1IJ;H cy CMeiiiTeHH y KOJia. CaMO cy )J;B·Ojl1Il;a HOp.IeHH Ha HOCHJIHMa. ,lJ;O JbHra cy CTJ1rJIJ1 6e3 HKaKBJ1X CMeTH:>J1. AJIH, rrpep; BapOIIIH~OM KOJIOHY paH>eHMKa rrpecpeJIH cy t:JeTHHD;H ,l(pa:me MHxaHJIOB:Hlia. 3aTpa:amJIH cy nporryca11~e H JierYITHMa:QHje. Ka.n; cy rrapTH3aHH o,n;rosopHJIH ,n;a TO HHje IIOTpe6HO, -qeTHM:QH Cy J1X BpeljaJIH, HapOt:IJi!TO cy. 6YIJIJ1 ,rwcxn rrpeMa ,n;pyvapHD;aMa xoje cy rrpaTHJie _palheHHKe. IIapTH3aHH H3 _rrpaTlhe cy HM rrpnrrpeTJ1JIJ1 ,n;a lie MX rrpnjaBHTH CTapeiiiV:IHaMa. KaKO· TO HHje IIOMOTJIO, 3aiipeTMJIH·Cy J1M Jii opy:mjeM. "Y JhHry j e KOMaH,n;Mp rrpaTH:.€ paiLeHJ1Ka 0 CBeMy o6aBeCTJ10 KOMaH,n;aHTa .MeCTa. Ocl:miJ;Hp MY je o,n;ronop11o ,n;a cy TO -aeo.n;ronopmr rroje,Il;HH:QH, ceJbaiJ;H, Ha xoje He Tpe6a o6paliaTH rra:m:H>y. 06ehao je ,n;a lie Taj CJiyqaj J1CIIJ1T3TJ1 H KpHBLJ;e Ka3HHTH. I!pe,n;JI02KHO je t:JaK ,n;a ce paH>eHvtiJ;M o,n;Mope 11 npeaoh.e y Jh11ry. He- cyMILajytrn: HJ11IITa, KoMaH,n;Hp je rrpHxBaTno np~,n;Jior n: KOJIOHa .PalheHHKa .je 3c;tycTaB:JbeHa, a palheHVIIJ;H. CMeiiiTeHH y Ka¢aHH KOjy HM je KOM3H)J;CilHT MeCTa o,n;pe,n;MO . 3a BpeMe Be't.Jepe, xojy je 3a pa.IDeHHxe aapytiHJia KOMaH,n;a MeeTa, y xacpaay cy yrraJIH aaopy»caHH Jhy,n;H, pa3opy2KaJIH rrpaTIDy, a 3aTMM rrpeTpecJIH paH>eHHKe H 6oJIHK'!apxe H o,n; CBHX o.n;y3eJIH opyJKje. ,IJ;piDKHHOBIJ;H cy o6jacHHJIH .n;a aBo pa,n;e no aapeljelhy aaj- 25 �BHIIIe KOMaH,n;e. liapTH3aHJ1 cy BepOBaiDI ,n;a je TO Hecnopa3yM KOjH he ce 6p3o pa3jacHI1TH. OmTpo cy ce cynpoTCTa.BHJIH Ka,n; cy "t:IeTHH:u;n noKymaJin ~a o,n;Boje ,n;pyrap:m..J;e o,n; paFDeHHKa. J1 oae cy ce no6J7Hime, rosopehn ,n;a o,n;rosapajy 3a JKID30Te H s;:wasJhe paFDeHHKa, >< .z~a ce >KMBe Helie pa3,~~aOjHTH 011 .z~pyrosa. HajynopHHje cy 61me ,ll;pam TDIIDPDB><h, Byja OJDa«a, ,ll;apa IIonOBHh-Ta,~~Hh, 3opa 'faJJelrnh, Jby6><qa PaKM!i, M><JJeHa BeJJMM><pOB><Ii-HJmh Jby6><BKa ,l(><Knfi,'0Jira JojHh n Jienocasa JlyKnfi. )J;pa~HOB:QH ~y nonycTMJIM n CBe 3aje,n;HO, C jaKOM rrpaTFDOM, ynyTHJIH y rJiaBHM IUTa6 ITYKOBHHKa ,!J;pa:m:e M><xaMJJOB><ha na Pasny ropy. Ha nyTy npeMa Pasnoj ropn cnpoBo,n;mrn;:r1 cy TYKJIH M MaJITpeTHpaJin paFDeHHKe n ,n;eBoj:-Ke. 0 TOMe je npitt:laJia n 6oJia:wqapKa JienocaBa· JiyKnh: , "t!ecTo cy aac rmm:m;r ,Ita TP"::HMO. CTaJIHO cy Hac KMlbMJIM n y,n;apaJIM KYH.z:tan;Hr.:ra •. Y BpajMhJ.:IMa. Hac .z:toqeKyje al)yraaT ,IJ;paJKe MHxaHJIOBHha KOjH KaJKe: ffiTO TO rpo6Jbe BO,IlHTe ca. C060M, IIITO J.:IX HHCTe ll06HJIH • , ~" JiapT~3aHH Cy TeK Tap;a IT0"9:€JIH p;a CXBaTajy CBOj IIOJI'O:m:aj J1 ,n;a YB~'d}aJy K,aKo cy rJiyno npes':lpeHH. Ha Pasaoj ropH cy CMJIOM J13,ZJ;BOJHJIJ1 60JIHH"::apKe J1 JieKapKe O,D; paFDe:mtKa H 3aTBOpHJIJii HX y rroce6Hy npocTopnjy. 113BO,n;MJIH cy nx je,n;ay no je,rr;Hy, cacJiymasaJIH, IIpeTHJIH H HaroaapaJIH ,n;a ce o,n;PeKHy KOMJID!CTa, npilljy :EDHMa~ H Jie"::e pa~ae 't!eTHHKe. 06ehaBaJIH cy HM JJ:ene xaJbnae, aosan;, nposo.z~. ,ll;eBOJKe cy c rHyrnaaeM 0)16><jaJie oqmq><pcKe noHy):le " eaeprJNHo cy saxTeBaJie .n;·a ~ spaTe palbeHHM ,n;pyroBHMa. J13pa~asa..rre cy 3rpa:masaae 36or oBaKBHX nocTynaxa ocpJ1:r(Hpa npeMa paH>eHHM Hapo.n;HHM 6op:qHMa. 0¢><I1"P>< cy MM je>rxo O):lrosapaJJM ):Ia je 6oJbe 11a ca11a MMCJJe Ha ce6e H CBOjy r.rrasy, a He Ha KOMym1CTe. liOillTO IIapTH3aHKe HHCY MOrJIH .n;a y6e,n;e, IIO"t:leJIH Cy ,:n;a HX Bpeljajy H ,:n;a J1X Ha3HBajy nOrp,ll;HHM HMeHHMa, }J;a HX IUaMapajy, p;a J1X H3BO,D;e y MpaK H ,n:pyre npocTop><je o):laKJie cy ):IOrmpaJJ>< je3MBH Kp><qw " jayqM. Haj 3 a.r~ cy MM OTBopeao peKJIH .n;a caMo O.zu>MI.(a!beM o,n; xoMyliHcTa Mary ,l{a cnacy ~MBOT, jep he CB€ napTM3aHe H palbeHHKe CTpeJD-aTH. C~e rrapT~3aHKe, 6o.rraw1apxe, vr .rreKapKe CJIO:m:Ho cy o,rr;roaopMJie .n;a oae He ~eJie .n;a ce _cnacasajy H .n;a je,n;MHo .m:e.rre Aa MX ae H3~ajajy o.n; paaeHHx .n;pyrooo. AKo he CTpeJbaTM palbeHHKe, aexa >< "'"x noy6><jajy. ,ll;apa Ilonos><h je peKJJa: ,MH CMO ce C THM ,lijJyrOBHMa -3aje,I\HO 6opHJie npOTHB HeMan;a H aeheMo O,ll; lb~X ;u;a _ce O,ll;BajaMo, na aac CJI060,IJ;HO, l'OCIIO,ll;O H3,n;ajHHD;H, cTpe.n.aJTe 3aJe,n;ao c IDHMa .•. " 26 Je.n;aa o,n; "t:IeTHHKa no""::eo je .n;a maMapa ,I(apy, aJin- cy cne .n;pyrapm::(e cTaJie .n;a rp.n;e "l!eTHHKe, Ha3YIB-ajyhH nx H3,n;ajHHizyt:Ma n aeMa"t!KHM cJiyraMa. Ose xpa6pe H rrJieMeHHTe :meae cy c npesHpoM o.n;6HjaJie rrpe.n;Jiore rroje.n;MHau;a KojH cy HM HY,ll;HJIH :m:ean.n;6e .n;a6n HX cnaCJIH cTpeJbalba. Je.n;aa o.n; anx, no cBeMJ H3rJie.n;a .n;a je TO 6><JJa ):IOKTOpKa JioTa Ej11yc, I<a):l joj je y ceJJy Teo'l><ny je):laH sm.uH o<;PHIJ;np rrp:nmao n noay,n;n·o .n;a ce o.n;peKHe KOMYHHCTa n nol}e ,n;a .rre"::H ,palbeae Cp6e", .n;paEHHOBu;e, rra he joj cse onpoCTHTH, MHpHo ra je rrorJie,n;a.rr-a H Kasa.rra: ,IIpe.z:tJJaLKeTe MH p;a ce op;peKHeM csojux palbeHuKa, ,n;pyroBa u .n;a npel)eM p;a JIC"::PIM Baiiie BOjHJ.:IKe, ;n;a 6PJ:CTe Me OCT3BJ.:IJIH y LKHBOTy, a He nHTaTe Me p;a JIH 6Hx ja MOrJia ,u:a Jie"'il.fM H Aa :m:J.:IBJ.:IM rrope,n; TaKBHX JDY,IJ;H KOjR Cy Me D;eJie HOhH 3BepCKH TYKJIH J1 CHJIOBaJIH. 3ap cy TO .n.yp;H H BOjCKa ••• " Pe"tfl:I oBe .n;enojKe npeKHHyo je peeoJIBepcKH nyn;alb - o<tm:u;Mp je H3ByKao peeoJisep H rryn;ao j<Oj y qeJio. OcTaJie rrapTH3a.HKe cy rroTepaJIH ,n;aJbe. Ka.n; cy npe,n; aoh CTHrJIH .n;o ceJia KJiaOH:m..J;e, caTepaJI>< cy ><X y jeiiHY japyry >< Hape,li><JIH MM ):Ia noce):lajy Ha 3eMJDy. ,ll;pyrap><11e cy HaCJJyT><Jie lllTa he HacTyn><TH na cy ,ll;apa " 3opa noqeJie .n;a nenajy: ,Mlil He .n;aMO 3eMJDY Haiiiy ,n;a je· ra3e c;PaiiincTH ••• j' ,ll;apH " 3op>< 'faJJeH><h np><KJbY'!><JJe cy ce npo¢ecop ,ll;para To,n;opoBMh, Y"'iHTe.JI.JiiiJ;a MHJieHa BeJIHMHpOBHh-HJIIdi, CJIYJK6earu.J;a Byja 0Jba"::a, H OJira JojHh, ,lllOKTopKa 0Jba, pa,rr;avw;a Jby6H:u;a PaKHh, Jby6MHK-3. ,I(KKidi H JierrocaBa JlyKHh, TeKCTHJIKa Be6a H3 3eMyHa H Eo6a M3 Beorpa,n;a, M.nap;a y"tJ:eHHI.I;a TprosatiKe axa,n;eMHje J eJIJU.J;a H cse ocTaJie .•. _ O.z~jeKHyJJe cy npKocne pe'IH necMe y ycaMJbeHoj japy3><. 0¢><n;HpH cy ycrrJiaxnpeHo HapeljHBaJIH "9:eTID.ID;HMa ,n;a IIyr(ajy, a rromTo MM ce y-qmUfJIO ,n;a ae ral}ajy ,n;o6po n caMH cy no-qeJIH- H3 pesoJIBepa }Jia y6njajy ):lesojKe. TaKo cy no6><jene ose Hallie ):lpyrap><qe 6oJIHJ1qapKe n JieKapM KocMajcKor, IIocaecmor H li:PBor myMa,n;Hjcxor napTH3aHcKor o,n;pe,n;a, a Meljy IbHMa H ~apa Ilorronnh-Ta):(Hh. �IIPO<I>ECOPKA M lhEHA ~EHI:IUA Y Kpa.lheBa't!KOM o,n;pe,n;y cBaKa -y:eTa je HMa.rra cBojy aM6ynaHTy, a 3a Te:m::e paa.eHHK-e rrocToj a.rra j e noce6aa o.n;pe.n;cxa 6oJIID.t:J.{a. Y CBMM THM aM6y.rrraHTaMa 11 6o.rrruru;H pa,ZJ;J1Jie cy npMyqeae 6oJIID1qapxe, OCYIM je,n;ae. M rrope,n; Tara, .rre"t.Iea.e 6opau;a y OBOM o.n;pe,n.y, xaKO je je,n;HOM npHJIHKOM pexao CaHMT€TCKH pe4;JepeHT O,lij)e,ZJ;a ,rr;p 'fojKO H~UWJIHIU, 6HJIO je Ha 3aBH,1J;HOj BHCMHH. ,IJ;"eBOjKe cy 6J:t.rre THMHa3J1jaJIKe, pa,1J;HID.l:€ H 't!JiaHOBH CKOJ-a J1HT€JI€KTya.rrxe, HJIH xoMyHHCTMqxe ITOJIHTlftfKM 06pa30Baae, napTHje. ¥ o;twep;y HHje CB€ 6nJio rrpo6.rreMa y Be3H c Jie'l!eH>eM paa.eHHX J1 6oJiecHHx, cse ,D;o rro"tJ:eTxa npBe HeMa'ixe o¢aa3MBe, jep cy rrpe,Zl; oc}JaH3MBy CBH TeXJti pa:EbeIDI:QM M3 6oJIHI1D;e KpaJheBa'fxor o,n:pe,n;a npeceJbean y qa':laacxy 6oJia:m:t;y, Ha ocno6ol)e~y TepnTOpHjy. Temxohe cy aacTaJie xa,n; 'je HerrpMjaT€Jb IIOTMCHyO Harne je,n;MHm.:J;e ca OCJI05ol)eHHX TepHTOpHja. Ta,n;a sa Temxe paiDeHMxe anje 6HJIO MecTa. O:s:,o !bMXOBor cMewTaja, 50JIHJ1qapxe cy IIOKa3aJie BeJIHKy CHaJICUKJbHBOCT J1 II01KpTBOBa:Ebe, a aexe cy -H ru:ayJie, 3aje,rr;ao c paffiemru;nMa. TaxaB je cJiyqaj 11 c ,I1;aHI1I.l;OM J aca11h 11 MnJIKOM TpanJioBnli. ,ll;aHMD;a JacHMh je npe ynacKa HeMana y JyrocJias,jy 6nJia npocpecop y xpaJE:.eBa"tJ:xoj rHMHa3HjH, r,rr;e je noJIHTWIKM ,[(eJioBaJia Meljy CBOjHM KOJie:raMa 11 Y'f.J€HHIJ;HMa. BMJia je ~IJiaH KOMYHHCTJ.ft!Ke napTHje. Ka,n; cy noqeJie np:r.:mperu:e sa opym:aay 6op6y 11 oaa je axTvmHo pap;MJia. O,rw:m:aJia je H xypc 3a 6oJianqapxe. Y TOM pap;y joj je rroMa:raJia lbeHa y"tJ:eHm.:J;a MnJIKa TpanJIDBMli, Taxolje "tJ:JiaH napTHje. 28 ,IJ;aaH~y J acaHh cy HeM~H yxancHJIH n ocy,ii;HJIH aa cMpT s6or yqewha y rrpHrrpeMaMa · 3a opym:aay 6op6y. AJIH, oaa j e y3 rroMoh ,rr;pyroBa rro6erJia H3 3aTBopa rrpe,n; caMo Bemalbe, H c MHJIKOM je rrouma y o,n;pe,n;. Pacrropeljeae cy xao 6oJIHJ1qapxe. Ka,n; cy TelliKH paH>eHHD;H oBor o,n;pe,n;a ynyheaH y qaqaacxy 6oJIHHIJ;y, c lbHMa cy xpeayJie H Maore 6oJIHJ1'tJ:apxe. ,IJ;aam:~;y J acaHh H MHJIKY TpaHJI~­ BHh je IIITa6 o,n;pep;a w,n;p:m:ao y op;pe,n;y, jep cy BaJKHJie xao HaJ6oJhe 6oJIHJ.P:Iapxe y je.n;HHHIJ;H. Y Toxy :rmxpeTa oHe cy TO rroBepelbe ,n;pyroBa orrpaB,n;aJie. BopMJie cy ce c · nyiiiKOM H H3BJiaqv.me palbeHHKe C IIOJIOJKaja, IIpeBHjaJie HX H CMemTaJie IW,Il; rrapTH3aHCKHX rrpnjaTeJb.a. To ce rroaOBHJIO H xap; je mTa6 o,n;pe,n;a 3acTao xo,rr; ceJia Bpe30BHu;e ,n;a -o,n;Jiyq:H IIITa ,n;a ypa,n;H c p;Ba TeiiiKO palb~Ha 6opu;a. Je,n;aa o,n; lbHX 6Ho je 3aMeHHK KOMaH,n;aaTa, BoiiiKO ByJaaa:u;. IIoxpeT je 3a IbHX rrpe,n;cTaBJbaO CHrypHy CMpT, a lbHXOBO HOIIIeH.e ycnopaBaJio je xpeTaH>e H MaHeBpHca.lbe je,n;I1Hlifil;e. Te ,n;pyroBe cy HajBHme aocHJie 6omnrqapxe MHJIKa TpaHJIOBHh H ,lliaHHI.J;a JacaHh. IIITa6 je o,n;Jiy't!MO ,n;a ce 6oJiecan:u;n ·ocTaBe Ko,n; aexor ceJhaKa. IIoJIMTWIKH KOMeaap je npoHama-o noro,n;Hor qoBexa y ceJiy. IIoiiiTO cy 6op:u;n rrpeHeJin palbeHnxe, rroJIJ:ITHqKH KOMecap je aape,n;Ho ,n;a ce xpeae. Ta,D;:a cy ce H3,ll;BOjHJie ,II;aHHu;a JacaHh H MnnKa TpaHJIOBHli lti HSjaBHJie p;a he OCTaTH C p;pyrOBMMa, ynpK!OC CB~M OIIaCHOCTJ1Ma. ,n;aaHIJ;a H MHJIKa cy rrocne o,n;JiacKa lbHXOBe Jep;naHI.J;e, Y3 n?_Moh ;qoMahHHa cMeCTJ.:IJie ,n;pyroae y je,l\HY cnope,n;Hy rrpoCTOPHJY I1 TY cy ocTane aerrpHMeheHe p;Be aolrn: H ,n;Ba p;aaa. Tpeher ,n;aHa yjyTpo HaJruma je rpyna '<eTHHKa ,ll;pa>Ke MMxa=oaHha. "Y TOKY npeTpeca rrpOHaiiiJI~ cy ,I(,aHHD;Y I1 MHJIKy H TIO't!~JIH ,n;a MX HCIIHTyjy. Ka,n; cy peKJie ,n;a cy H36emm:u;e H3 CJioBeHHJe HHCY I1M noBepoBann. TyKJIH cy MX H MaJITpeTupaJII1, Tpa:m:elm ,n;a roBope HCTMHY· AJIH, oae cy OCTaJie IIpH CBOjOj H3jaBH. "'Y MeljyBpeMeHy qeTHHIJ;H cy npoaaiiiJIH M palbeHe ,n;pyrose. lii lbHX cy rroqeJIH ,n;a Tyxy H My1:.1e. He MHCJieliH Bl1Ille Ha ce5e, ,I(aaH:qa n M:r.:mxa cy noneTeJie ,z:r;a 6paHe palbeHHKe. "'YcTpeMHJie cy ce Ha 3JlliiKoB:n;e, rypaJie HX o.u; ;qpyroBa, rpe6Jie n TYKJie. 'EieTHMIJ;H cy nx 6p3o caBJia,n;aJIH. PalbeHe napTH3aHe cy no6nJIH, a .n;eBojxaMa cxi1HyJIH o;qehy. Ta,n;a cy rroqeJIH ,n;a HX 5o,n;y H ceKy Ho:aceBHMa, p;oK HHCY H3,ZI;axayJie. Taxa cy rrorHHyJie ose .n;se 5oJIHnqapxe KpaJheBa'llxor rrapTH3aHcKor o,n;pe,n;a, TpH,rr;eceTo!IO,D;l1Illlba rrpo¢ecopKa ,IJ;aHnu;a J acHHli H ,n;eseTHaecToro,IJ;HIIIlba rHMHa3HCTKHlba MHJIKa TpaHJIOBHli, KhepKe xpa.TheBa't.!KHX IIpOJieTepa, CTOJiapa AHTOHHja JaCHHha J1 KeJIHepa 2KMBKa TpanJIOBHha. �. KOMYHI:ICTH HE O,II;AJY CBOJE IIPHJATEJbE ,il;Bap;eceToro,n;urutny · PyEn:o;y MMJiaHOBJdi · ynosHao caM y rrpHTBopeHYPIKoj 6o.rraH:u;H· ynpa:Be ·rpa;n;a Beorpa,n;a;· r,n;e caM 6v.m npe6aqea y npo.rrehe 1941. ·36or noc.rre.n;nu:a 6aTMHa· y saTBopy. PyLKY:t:u;a je TaKolje 6n.rra- yxanmeaHn;a.- . -. HaMa, Y MYlliKDM op;eJb"e:EbY 6oJ!HHIJ;e, o,n;Max·je na.rra y Q't:H1 Ta M.rra,n;a, He2KHa u .rrerra ,n;eBojKa. li1 oaa ce HHTepecoBaJia sa aac. ~a­ Ba.rra HaM je 3HaKe; lloTOM je rroc.Jia:Jia 11 aexe rroMopaai,Ie 3a ,I.(paraaa Cpanha 11 Jes,il;y JloBMlia K:ojn cy 6MJIH y TemKDM cTaay. AJIH, MM HHCMO npMMHJIH o,n;· The rroMopaar,Ie. CyMJDaJrn CMo. IIocehY:maJia jy je· je,n;:Ha ,IJ;aMa ytta,lJ;J.bHBO O;JJ;eBeHa. HoxymaBaJia je ca cy3aMa y QqJ<IMa ,n;a HaM o6jaCHH ,ll;a je Jii OHa "Hama"; liOII;YCTJ1JIH CMO TeK Ka,n; CMO rrpeKo _Be3e _o6aBeiiiTeiDr ,n;a je Ta· ',n;eBojKa Me,n;J-n.v.:raapxa, Py~HIJ;a MHJiaHOBHli, ·,n;o6ap -qoBeK, l.{nja rro3HaHCTBa Tpe6a HCKopncTHTJii. 3a rro6oJLruase ncxpaae 6oJieCID1:X" ,n;py:roBa. TaKa cMo o.n; Te Py:m:WUIH€ T€TKe ,tr;06HJIH Me,D;, meliep, -Bolie na H H€illTO HOBa:qa. · Py:m11:u;a je Tb B~mTo npeHOCHJia 11 nopep; :m:aH,n;apMa KOjH cy Hac 'tfyBaJIH y 6oJIHJ1I.J;M. · · · IIPe,n; aana,n; aa · JyrocJiaBHj:Y, nyruTeHa je H3 3aTBopa H npoTepaaa y Jaro,r:vmy*, r,n;e ce yxJbyqJiJia y pa,n; Mecae napTHjcKe· opra~3~D;Hje. Pa,n:HJia je Ha npHnpeMaMa· sa o,n;6paay 3eMJLe. IIoMara.rra J€ H y npHxBaTaH:.y pa:EneiD1Ka y jaro,n;HHCKOj 6oJIHHII;H. IIocJie KaIIJ1TyJian;Hje OpraHH3yje IIpMKynJb•a:Ene JI€KOBa H CaHHT€1'CKOT 1V.i"a~ ~aHannDe 30 CaeTo3apeao TepHjaJia y Jaro,n;YIHH H rro,n;y'IaBa OMJia,n;HHKe 3a 60JIHH"iapKe. IIpnJIHKOM CTBapaH:.a rrapTH3aHCK€ .je,n;HHHD;€, Py:m:nn;y cy OCTaBHJIH Ha napTHjCKOM pa,n;y y rpap;y. "Y napTHjCKOM KOMHTeTy cy IIp€TUOCTaBJbaJIH ,n;a fie oaa MohH JiaKme ,n;a ce Kpelie c o6snpoM aa yrJie,n; 11 IIOJIOJKaj H:.eaor o:o;a - 6oraTor TproB:u;a. Kao rrapTHjCKH .pa,n;amt y II03a,ll;MHH H€IIpHj•aTeJha, PyJKMJJ;a j e HCIIOJbHJia B€JIHKY CHaJiaJKJbHBOCT. YcrreJia je, nope,D; OCTaJior,· ,n;a MHore MJia:,Il;e pa,n;rmKe H3 Jaro,n;MHe ynyTH y 'l!eTe IIoMopaBcKor mipTYisaac:&:or o,n;pe,n;a, a c H:.HMa Jii rryruKe, MYHHIJ;Hjy, 6oM6e, caHHTeTCKYI MaTepnjaJI, JieKoBe M 11pyro. 06e36e,l\MJia je M rroroi\HY BMJIY Ha 'BypljeBoM 6p11y KOI\ Jaro,n;Mae 3a CM€IIITaj" 0KpYJKHOr KOMHTeTa H 'l!JiaHOBa TJfaBHOr IIITa6a rrapTH3aHCKYIX O,IJ;pe,n;a Cp6J:tje. AJ!Ji:[ 11 ·rrope,D; H:.eHor ycnemaor pa,n;a y ,no3a,n;MHYI", napTJ:tjCKo ·pyKOBO,Il;CTBO H3 Jaro,n:HHe .je 6HJIO rrpHCHJheao .n;a je xao ·Me.n;MD;MrrapKy noiiiaJhe y o.n;pe.n; ,n;a 6YI opraiD!30BaJia caHYITeTcey c.rry:m:6y H Jie't!elbe 6opau;a. Y O,I:UJe.zi:Y cy je rroCT-aBYIJIH 3a CaHHT€TCKOr peclJepeHTa. 0,D;MaX je -ypep;HJia 60JIHMI..J;Y rro,n; IIIaTopMMa aa rrJia:~J:MHYI Jyxop. Ty je CM€IIIT-aJia H Jie-qHJia paH:.€HYIKe, KOjMX je 6HJI0 CB€ BJiiiii€. ¥ liiCTb :speMe IIO 'll€Ta:Ma je O,IJ;pep;YIJia 6oJIHH'tfapKe Koje je Hay'tfl1Jia KaKo ce npyEa npBa rroMofi. C nymKOM J1 oaHH~€T~KOM TOp~O,M MIIIJia je y aKJJ;Hje Jii 6HJia yBeK y IIpBHM 6op6eHMM pe,D;OBHMa. Ko"MaH,n;aaT o,D;pe.n;a je caBeTonao p;a 6y,n;e- orrpe3Ha Jii ,ZJ;a ce Kpehe ·rrosii;tl;iir,· jep Kao ]e,D;HIDI :Me,n;HI.l;J-:!:HCirn cTpy'IlbaK y o,n;pe,n;y, ae 6H CMeJia _TOJU:UW ·.n.a ce M3JiaJKe onacaocTHMa. Mel)yTMivr,- })y;m:vr:o;,~ ra je y6e,n;H.TI:a ,n;a je 3a Pa:Eoe~mre MHOrO KOpYICHHje aKO Ce. CaHHT~:Pa:o; HaJr3.3Jii f5JIHJK.e 5ojJ.nuTy, p;a HM in:TQ npe rrpylKH M€,Il;JiiiJ;VIHCKY IIOMQfi' Jif CIIpe-q:H KpBapelbe, lliTO je CB(: 6MJIO HCTHl:i:a rra je I1 KOMaH.ri;,aHT KOjH je 61i.IO IIIKOJIOBaHH o(i_:n:ru;Hp nonycTHO. Toxoru: je,n;ae 6op6e c JhOTMlieB:QHMa y ceJiy JI,yJieay, ae.n;aJieKo o,n; KparyjeBI.J;a, 13. aoneM6pa 1941. paH:.eH je 3-aMeHMK xoru:aa,n;Yipa BeJIH'l!Ke 't!eTe MJia,n;ea. PYJKMD;a je ocTaBHJia ITyiiiKY 11 nomJia npeMa palbeHHKY ,n;a ra noByqe H rrpeBYije. HenpYijaTeJh je y TOM MOM€HTY IIOTHCHyO napTH3aHe. 0Ha je OCTaJia CaMa ca palb€HJ1KOM. HHje ra ocT-aBHJia. Tipe6an;HJia ra je npeKo paMeaa 11 KpeHyJia 3a CBOjJiiM ,IJ;pyrOBHMa. ¢aiiiJiiCTH cy je CYCTYITJIH H 3apo6HJIJii 3aje,IJ;H0 c paH:.eHHKOM. P·a:EDeHHKa -CY y6HJIH, a Py1KJ1I.J;Y cy, rromTo je HeKo YI3 aenpMjaTeJbCKHX pe,n;oBa rrpeno3aao, no,n; jaKoM- cTpa:m:·oM crrpoBeJIH ,n;o KparyjeBn;a H npe,n;aJIYI Heru:n;MMa. HeMa't!KYI o6aneiiiTaj:o;H cy HaCTOjaJIH Ha CBe Ha'tiJ1He ,JJ;a O.IJ; Ib€ H3BYKY IIOTpe6He IIO,IJ;aTK€. BHJIO HM je II03HaTO ,Ilia OHa KaO 't!JiaH illTa6a O,n;pe,n;a J1 KOMYHHCTa 3Ha MHOTO. PyJKHIJ;a HM je O,IJ;rOBapaJia p;a H€ 3Ha HHlliTa IIITO 6M JiiX 3aHMMaJio, jep je y o,n;pe,n;y 6HJia ,caru:o o6ucJ:Ha 6oJiaw:rapKa". 06e- 31 �h.aBaJU1 cy joj cae caM·O p;.a rrpwra oao IliTO 3Ha. Hyp;HJIH cy joj CJio6o,n;y 11: cTy,n;Hje y Ee't!Y, aKo Harmme H3jaBy npoTnB napTM3aaa H HCIIpnqa illTa joj je TI03HaTO 0 ,n;ejcTBY napTH3aHa H lb_HXOBHM rrJiaHOBHMa H Be3aMa no ceJIMM•a H rpap;OBHMa. PyJKJ.:tqa je aa TO o.n;roaopnJia: OEE3EEBHBAJIE CY MECTO Y EOPEEHOM IIOPETKY ,Ja caM q.n:aH KoMyriHCTWiKe rrapTJ.:de JyrocJiaBHje, ja He op;ajeM cBoje ;n;pyroBe H npnjareJbe." Ka.n;a cy recTanoau;H no"<!eJur p;a je TYKY H My"<Ie, oaa HM ce cMejaJia H npKOCHJia. HeMn;H cy 6HJIH H3Heaal)eaH. Y B.eJivrjy y Kojoj je 6v.IJia cMeiiiTeaa Py1Kli.I:u;a, no"tJe.r.rn: cy ,u;a )J;OJia3e aeMaqKH KOMaap;aHTH ,n;a 6n je an.n;eJIH (aeMa"<IKa rrporraraaAa je pa3mracHJia .n;a je PyJKHU:a MHJiaHOBHfi Khn BJilllleCTpyKor MHJIHOHapa, napTn3ci~cKM KOMaH.n;aaT, cyp;Hja n I,IeJiaT). IlocTaBJbaJIH cy joj pa3aa nHTaH.a, a oaa ce caMe cMeiiiKaJia H rroapeMeao Y3BHKJ.:lBaJia: ,:LK~o:me.n:a KOMYllJ'ICTW1Ka napTHja JyrocJiaBnje! 2K:HBeJIH napTl133HJ1!c HeMU:H cy aacTojaJIH p;a HCKopHcTe lbeHo rropeKJIO KaKo 6H je ,IJ;€MOpaJIHCaJIH H HaBeJIH Ha H3p;ajCTB0 7 aJIH je OHa OCTaJia qapcTa, ynpKOC CBHM My"<IeiDHMa. Je,o;aor ,n;aaa y IloMopaacKH o,n;peA p;OIIIJia je MajKa PyJKHu;e MHJiaaoaHh.. Jap;aJia ce KaKo n lbY n a,eaor My1Ka lj;>ai.IIHCTH Myqe H nporaaajy 36or TOra lliT>O cy J1M Kh.epKe y napTH3aHHMa (c PyJKJ.:tqOM je y ncToj je.n;Wnn:~H 6HJia n lbeHa cecTpa MeJiaauja). PyJKHu;a je o.n;roaopnJia Maj:u;:u: ,ITa ,IJ;QijHTe, M3MO, TH H TaTa KO)J; HaC Y O,IJ;pep; TH Hehe MOfiM HJ.:IIIITa." J1 OH.lt:a BaM cPaumc- PyJK~a MHJiaHoBHh. je 6v.ma ncxpeHo npHBp2KeHa H.n;ejH sa Kojy ce 6opKJia. BOJieJia je CBOje ,n;pyroB-e l1 KOMyHHCTH"<IKY napTHjy, a 3HaJia je H ocefiaJia p;a J1 ,n;pyroBM lby IIOIIITyjy H BOJie, p;_a :u;eHe lbeay rro2KpTBOBaaocT a TO joj je ,n;aaaJio nosy caary. HeM:o;H cy yBH..n;eJIH ..n;a OHa aehe cnojy .n:.y6aB n H,o;ejy .n;a npop;a Hlil sa xaxBo 6Jiaro. Ilpe6a:u;HJIM cy je y Beorpa,n; M CTpeJbaJIM na BaaM:u;M, je):IHOr ):~aHa y MapTy, 1942. I Y MaqBaHCKOM o,n;pep;y 6v.mo je BHIIIe JKeHa H .n;eaojaKa, xoje cy BO):IHJie 6p><ry o 6oJiecHMM " palbeHHM 6opizy<Ma. IIope11 ynpaBHMKa 60JIHJ.:tqe ;n;oxTopxe Cn,u;oHu:je JlHIIMaH, TY cy 6HJie J elba TemaHOBHh., PaHxa CTenaHOB, Jiena ByjH'D.di, Bo:meaa IIMIIepcxH, J eJixa TenaaliHli, Boca IJ;BeTHh.,' MnJia Baj aJIHD;a, EeiiiKa c:IlpHTHi'i H p;pyre qnja HMeHa HHCaM ycrreo .n;a ca3HaM. J1 y OBOM OKpyry cy Ce Ha rroqeTKY 6op6e p;BOyMHJIH ,n;a JIH ):(a npY.IMajy JKeHe y O,l(pe,o; JiiJIH He. Y Be3H c TMM MHCTPJTKTOp IIK Cpo><je np>< 0Kpy:>KHoM KOMHTeTy napTHje sa Illaoa~:~, MnJie HsKoBMh, IIHCMOM 0,!1; 14. aarycTa 1941. IIJfiiie IloxpajHHCKOM KOMHTeTy: ,.u;a JIH je noope6ao n 3ro,n;ao ,n;a ,n;pyrapn:u;e H,IJ;Y y o;n;peA,? 'Y o63HP y IIpBOM MOMeHTy }J;OJia3l%t lbHX 6--7, CBe 113 Illa:rrn;a." Hs IIoKpajHHcKor KOM><TeTa Cp6nje 20. asrycTa 1941. O):lrDBOPHJIH cy ):Ia ,zq>yrap"'1e Tpe6a npHMaTH y O):lpe):le I< sa 6op~:~e aJII< no~Jiaqe: ,A.n:11 611 ca.n; 6MJIO norpeiiiHo H3Bylm J13 rpa,l\a cBe ;n;pyrapH:t:te; a aap.O't!HTO H€KOM!IPOMHTOBaHe J1 IIOCJiaTH y Diy'MY. CBaKy .?JteHy KOjoj ae npem orracHOCT o;n; xanmelba 11 en., Tpe6a ocTaBHTH y rpa;n;y pa;n;H o;n;p2KaBalba Be3a ae caMo H3Meljy Bac caMHX, Hero M H3Meljy BaC H HaC. KOM!IPOMHTOBaHe YIIYTHTH 6J'IWKe napTH3aHJ.1Ma ~ KO- 33 �T I I, ·:: ! pHcTMTH .HX 38 K;yiJHPCKY:· _CJiyJK6y,_ He·:ry tjoJie'cHHKa .H paH:.eHMKa. ·¥ ceoCKMM · K:yhaMa, npeo5y..iert:e y ~ ceJba<.JKO o,n;e.n:o, oHe Mory ycrrelliHO o6aBJbaTH noMeHy;re· 3a,n;aTKe •· .. " 0Kpy}KHJ1 KOMHTeT IIapTHje je IIOCTYIIHO ITO yrryTCTBy M Y O,ll;pe,n; cy rrpMMJbeHe J1 H€K€ ,!1;€BOjKe H )K€H€. 0He cy yrJiaBHOM pa,ll;HJie OK·O paH:.€HJ1Ka. 'Y IIITa6y o,n;pe,n;a J1 0Kpy)KHOM K0Mli1T€TY 6MJIH cy 3ap;OBOJbHH pa,n;OM 60JIHHLiapKM. CBoj y na)Kfb y npeMa HeMohHHM 6opr.:r;HMa OHe cy rroce6Ho HCrrOJbYme y TOKY otpaH3HB€. HeMD;H cy OKO illanr.:r;a BO,II.MJIM C HaiiiHMa orop't.leHe 6op6e; aJIH HX rrapTH3aHH HHCY IIYIIIT8JIH ,n;a H3aljy H3 rpa,n;a. Ka,n; cy ,n;o6HJIH noja'IfaH:.e, HeMI..J;H cy 28. cenTeM6pa rrpo6MJIH napTH3aHcKy 6JioKa,n;y H rrpeiiiJIH y rrpoTHBHarra,n; Ha Ma"<.J:BaHCKH H Ba.JbeBCKH o,n;pe,n;. IIapTH3aHH HX HHcy MOrJIH 3a,n,p)KaTH. HapeljeHa je eBaKyar.:r;Hja paaeHHKa H3 6oJIHHu;e y MaHaCTHpy 'tloKeiiiJ1HH. l1pe6aiJ;JtiBal:be rue3,n;eceTaK paH:.eHHKa BpiiiHJie cy yrJiaBHOM )K€H€. CBe je p;o6po MIIIJIO ,Il.OK ce HMje CTHrJIO y IIO,Il;HO)Kje :o;epa. Ty je HacTaJia ry)I{Ba M 3aC'I'oj~ jep ce KOJIOHH c palbeHHIJ;HMa IIpHKJbY't.£HO J1 36er: )K€H€, )l,€D;a--H CTapH ca CTOKOM J1 CTBapHMa. BH.rro je aeMoryhe 'ycrrocTaBHTM pe,n;. Joiii Beha ry:ama HacTaJia je Ka,n; cy ce 3a"<.J:yJIM HeMa"<.J:KM TeHKOBH. Macy je 3aXBa:rnJia rraHHKa. _Bel:i.HHa je nojypHJia Y. IIIyMy. MHorH ceJhan;H, KOjH cy rroMara.rrM y HOIII·€lbY palbeHHKa, OCTaBJb8JIJ1 cy HOCHJEa .. J1JIJ1 .CKH,ll;8JIM palbeHHK€ ca CBOjMX KOJia ,n;a 6Jti C8MJ1 3aMaKJIM y IIJiaHHey. HeKO je rrpe,n;JlO)KJtiO ,n;a C€ T€IIIKJ1 paH:.eHJi:HJ;H OCTaBe a -p;a C€ C liOKp€THHM IIOJKy.pH y rr.rraHHHy. 2K.eHe. cy ce ycrrpOTMBMJie, saycTaBJDaJie cy oHe KOjM cy HarryCTMJIM pafbeHMKe _·M y6eljMB8JI€ HX ,n;a cy HeMI.J;V:I joill :,n;aJieiW, )(a HMa ,lJ;OBOJbHO BpeMeHa ,!1;3 e_·paH:.eHHI..J;HMa 3aty.I~KH€MO y rr.naHMHj · 6"e3 MKaKBe orracH:ocTH, .n;a ce He cpaMoTe ocTaBJDajyfiH ·(j:>amMCTMMa parneae 6opn;e, cBojy 6pahy, CMHOBe H .n;pyroBe. Jby,u:H ·cy 3acTaja.nM, Ko.ne6aJIM ce. CMTyau;Mja je 6nJia KPHTM'IfHa. Y ToM MOM&HTY ee T.f..Y CHaJKaH 1K€HCKJ1 .r.nac: - ,IJ;pyrOBM I•f 6pah.O, _Mat.J:BaHM; "tJyjTe! J13H€HaljeHH JbYAH cy ce OKpeTaJIH ,n;a BM}J;€ KO HM Ce TO o6paha~- Kpaj je,rtHMX ·3arrpe:mHui .:KoJia, y KOjMMa cy c€ HaJia3HJIJ1 pa·lb€HJ1I..J;J1, .(:Ta_j,a.n,a_ je- IIJiaBa- ,Il.€BOjK-a. BMJia je TO CTy,n;eHTKHI-ba -Me',ll;MIJ;MH€ 113 Illarrr.:r;a, Bepa BJiarojesMfi, "tJ.llaH KllJ M ceKpeTap 0Kpy1Kaor KOMMTeTa CKOJ-a. IIor.ne.n; joj je 6110 _MDJiehHB, r.nac TyiKa:a··M-topa:K: -~ fi~_:_:3;p: 6itc1e B~, _ITO x:pa6PoCTff __cJiaBH11 11 'try~eHM Ma'IfBaH11, . _ --;3a,HCTa :MOr.TI:¥ ,n;a,,:O-C'J,'im~Te oBe aaiiie. HeMoh.a_e ,n;pyrone, paH:.eHe aa~Po~H:e 5.oP:qe .Kojn- cy ·:Pa,n;H ·cBnjy :_Hac 3a,n;o6MJIM aBe pclae? 3a:P 611- i I i ·~ CT€ MOrJIM ,n;a MX OCTaBMTe H€M8"tJKMM 3JIMKOBIJ;HMa ,n;a MX :iVJ:yqe H y6Hjajy? Ilpse cy ce · orJiacMJie :m::eHe: - HefieMO ,II. a MX OCTaBHMO, He CM€MO p;a_ HX QCTaBMMO! MHOrM cy Ce IIOCTHljeHM Bpal:i.aJIM HOCMJIMMa H KOJIMMa, y3MMaJIH pa:E-beHHK€ M C ibMMa 0,Il;JI-a3MJIM y IIIyMy. IlpeH€J.IJ1 cy MX TaKO CB€ rrp~Ko :o;epa, Te Haiiie IIJiaHMHe, Kojy HM y je,lJ;HOM paTy errorrej3. HMJ€ MMMOJ1IIIJia, a 3aTMM KOJIHMa ,Il;O C€Jia MMJIH€ rp;e je 6MJia 60JIHVU.J;a BaJbeBcKor napTM3aHcKor o,n;pe,n;a. II 3~rro't.I:eJia je ocpaH3HBa. HeMu;M aarra,n;ajy ca cBHX cTpaaa. HajTe)Ke Je c pa.I-beH:nn;MMa. Tpe6a MX yKJIOHHTM vrcrrpe,n; aerrp:njaTe.Jba, a HeMa B_03MJI-a. Ce.u,ar.:r;vr 6e:m:e Mcrrpe,n; ¢aiiiHCTa H aa KOJIMMa o,n;Hoce CBOJ € CTBapH M HaMMpHMIJ;e. JifrraK cy O,ll;60pHMI..J;H IIpOHaiiiJIM KOJia 3a TpaHCIIOpT paH:.eHMKa. CTaBJbaMo parneHMKe H CTBapM aa KOJia M KpelieMo pa3poBaHMM ceoCKHM rryTeM. Y3 nyT cTvr:areM6 JDy,n;e, :a<:eHe M ,n;en;y, CBM cy YCIIJI·aXMpeHM M rrperrJiaiiieHM. Ca CBHX CTpaaa qyj Y ce ~:u;rnM TorroBa, MMTpaJbe3a n rrymaKa. Canm ,n;eu;a Kao )J;a He ocefiaJy CTpax, pa,n;o3HaJio nocMaTpajy IIITa cTapMjM pa.JJ;e H mTa ce OKO rnMx ,n;oralja. Y ceJI'y ~aJDeBn;y HeKe :m:eae HaM peKOIIIe ,n;_a ce y o6JIM)KI-beM KYKYPY3Y aa.na3H paH>eHM M.rra.n;uh. Bop.:. Ka (JiyJ3a IInxJiep) " MapMja (BHHTepxaJITep) 011jypnJie cy y TOM rrpaB:u;y.. ,ll;oHeJie cy paH:>eHMKa y OLiajHoM cTaH:.y, c EMilie paaa, HerrpeBMJeHor, ca ycHpeHoM KpBJby. MapHja n BopKa cy ra CKMHy.rre H onpaJie, a ,D;OKTop 'Bypa MY je ·HeiiiTO .n;ao 3a j a'!albe a oa,n;a ra · onepncao. Ji13r.rre,n;a-_ .JJ;a je M3 llpsor IliyMa.n;njcKor. IllyMa,n;vrar.:r;H cy oB,n,e ao,n;H-::rH 6op6e c HeMD;MMa. Pa.I-beHnK je o:mMseo. MopaMo ,n;a KpeHeMo, Jep .ce HeMn;Jti npH6JIM:ar·aBajy. OreBJDaMo ra y KOJia. llyTOB~JIM CMO KpaTKO, npeiii-:n:M HeKy peKy Ji1 3aiiiJIJ1 y sp6aKe-. IlaJia J€ KOMaH,n;a 3a O,D;MOp. CKI1H_yJIJ1 CMO palbeHMKe c KOJia, p;aJI.H" HM Beqepy, npeB_HJIM 11x M cMeCTHJIM ,n;a crraBajy, _ OcehaM-o ce :HeJI'a':' _!O_)J;'HO Y OBOj llYC'!'J1H:>l1, HMr,n;e. ·Harne BOjCKe, a CBy,n;a OKOJIO qyjy ,ce TO~OB11. Y TO~ Bp5~KY CMO IIp€HOl:i.J1JIH i1: OCTaJIM cyTpa,n;ali. IJyi..J;.;. .I-baBa He -~pecTaJe. -PaaeHHD;M cy Y3HeMMpei-i:M. ,n;pyrosu M3 npa.T.I-be nx YMHPYJY M yBepaBajy ,D;a He~ajy qe_ra ,n;a ce rr.naiiie, jep je TY 't.£MTaB 6aTa.JbOH KOJH o6es6eijyj~ 60JIHMIJ;Y M lbHXOB ·rroKpeT. Ilpo.:.. ·B€JIYI C~O Y TOM Bp6aKy J1 p;pyry HOfi. Ka,n; je OCBaHyJIO, "'IMHH MM ce .n.a Je TO .6Mo 14. OKT06ap, HeM:o;M .cy. ·rroq-e.n.H. ~a TYKY sp6aKe :J'OIIOBHMa H Ml1TpaJbe3HMa. Bp30 CM'{) CMeCTJiiJIM palbeHMKe, Kpe.:.. 35 �I' i ayJIH rrpexo KoJiy6ape H rrpowJIH xpos ceJia BalbaHe H KoiJ;eJbeBo, ,n;ox HHCMO cTHrJIH y ceJio Ko:mynap r,n;e ce aaJiasHo ,n;pyrn ,n;eo aaiiiMX paH>eHMKa, c xojMMa je 6HJla p;OKTOpKa JyJIKa MemTepoBHfi. Ty CMO OCTaJIH H€KOJIY.I:KO ,n;aHa J1 18. OKT06pa IIOHOBO ,7J;06HJIH Hapel)eH>e 3a IIOKpeT. PaH>eHHJ:J;H Cy CM€IIIT€HH y BOJIOBCKa KOJia, 't!HTaBa KOJlOHa o,n; npexo ,n;Ba,n;eceT xoJia. KpeheMo noJiaKo. KMIIIa, npasa jeceH>a, aaTarra paH>eHHKe. IlpomJIH CMO xpos ceJio CTaBe H IIOCJI€ ,D;Ba p;aHa J1 ,D;B€ HOfiH nyTOBaH>a CTHrJIH y IlofiyTe, r,n;e CMO ce sa,zw:maJIH aexoJIHKO ,n;aaa. Ty cy HaM yMpJia ,n;Ba paH>eHMKa. C HaMa cy ca,n;a H paH>eHHD;H BaJ.&encxor H Ma'[maacKor o,ZJ;pe,n;a. OneT je H3Bpmea rroxpeT. J1m:JIH cMo 3a ceJio IIawHHy PaBaH. PaH>eiDIIJ;H cy cMemTeHH y ceocxe xa<Paae. CyTpa,n;aH je ,n;oKTop 'Bypa J13p;BOjHO T€IIIK€ palbeHJtiK€ 1 OKO ,n;Ba,n;eceT, J1 C 60JIHH"t!apKaMa liiX o,n;Besao y YJKH't!KY 6oJIHHizy. C lbMMa cy OTMIIIJie Bopxa, Cexa Bnhean~:jemrll., Bemxa cPpHTHh, Pa;n;MHJia MHJiaHKOBMli, MapHja BJ~q~­ TepxaJITep. Taxa CMO aarrpaBHJIH MecTa sa npeocTaJie palbeHHKe xoje cMo rro"tfeJivr ,n;a npeBHjaMo. IIpenHjaJIJ1II1Te je 6nJio y IIpoTHhesoj Ka¢aHH. MopaJIH CMO ;n;a ce CHaJia3J1MO Ca OHJiiM IIITO CMO MMaJIH ca co6oM, jep je ceJio 6HJio MaJio 11 cytpoMamao a xylie 6p,n;cxe, pa36an;aHe ,n;_aJie~O je;n;He O,ll; ;n;pyrHX. roTOBO HHKO O,ll; CTaHOBHli!Ka m1je ce HH rroj aBJbHBao. Oxo aac ce npsMao ra3;n;a xa¢aae. AJJM Ka.n; je rro-qeo .n:a IIITJfiia ,~J;enojKe, ,n:.oKTOp JyJIKa MY je IIO,lJ;BHKHYJia, na je M oa rro6erao. Iberosa :m:eaa pexna je ,n;oKTOpKM ,D;a je lb€H My:m OTMIIIaO .n;a II030B€ 'tJ,eTHJi.IK€. MJ1 CMO C€ Ha TO HaCMejaJIH. HHCMO neponaJIH .n;a he ce 't!eTmrn;H ycy,n;wrH ,n;a aac Harra,IJ;Hy. ,II;_oxTopxa JyJIKa H IIOJIJ.1TJ.1"'fKJ.1 KOM€Cap Jyp;nTa cy OT"Jffi.IJie y KOMaH)J;y MeCTa y Pora't£Hn;y. MH CMO IIOCJIOBaJIH OKO paHoeHHKa H HJ1CMO MHOro o6pahaJIH na:xl:by IIITa ce ,n;oralja y nycToM ceny, r,n;e ce IDIKO HHje BM,ll;€0. "Y3HeMJ1pHJIH CMO ce yBe't!€1 Ka,D; HaM je jep;aH ,ZJ;pyr, KOj"H je 6Ho .Y ce.r.ry, peKao .n;a je ca3Hao .n;a ce "'feTHHll;H npiDipeMajy Aa aanap;ey 6oJimrn;y. CTpax Hac je cBe nmue xBaTao. ,ll;oxTop 'Bypa l1 ,li;OKTOpKa JyJIKa ce HMCY BpahaJIJ1. HHCMO :nMaJIM HHKaKBe Be3e C H3IIIHM je,n;:~urn:uaMa aa TepeHy. 35or Tora cy .n;na Jiaxiua paH:.eHKK.a ynyheaa .n:.a noTpa:}Ke Haj5Jivr~y rrapT:rr3aHcKy je,nmnruy n ,IJ;a HX o6aBecTe r,n;e ce HaJia3H 6o.m-nrua. ,Il;pyroBH cy OTliTIIJIH, a Ka,n; cy c~ npaTHJIH rrpJ1'tiaJIH: cy HaM .n;a cy J1M ce y mTa6y je,n;YmJu:~;e cMejaJIH Ka,n; cy qyJIH m'Da ce npJ1"t!a y ceJiy. ¥ 60.7IHJ1IJ;H je nor.ryCTHJia ~ane­ TOCT. AJIH, 33 CBaKlii CJiyt~aj, npe,n; 60JIHJU:J;OM je ITOCTaBJbeHa CTpam:a. 0Ko nOJia aohH 6aH,n;HTH cy Hana.TJYI 6oJIHH:u;y. CT.pa:xapH cy HaC t!yi1aH>eM npo6ywm><. Y co6e ·cy yrrap;aJI>< 'leTH~>< If npaBo jyp><JI>< 36 rrpeMa .n;eBoj&aMa. ,I:(pyrapHIJ;e cy ce O"t!ajHo 6paHHJie 11 Kpo3 cy3e IIHTaJie: ,Jii BJi cTe HaM HeKH cane3HHD;H rrpoTMB HeMan;a*! r.a.n;onM!" AJI.H OHH MX ID:I:CY QCT3BJbaJIH H3 MHf>Y· "YMemaJIH cy ce paH:aeHMIJ;H H y3eJIH cy y 3aii.ITMTY 60JIHH"'"IapKe Meljy KOjMMa je 6HJia H, jep;Ha :meaa c MaJIMM ,n;ereTOM. "t!eTHJi.ID;H HHcy HMaJIH o6s11pa HH npeMa lboj. HacTaJia je Ty't!a, pBalbe, jayK 11 Izy:IKa. Pal:beHHI.J;H cy saKnaa:.aJIH M 3aiiiTMID1BaJIM 6oJIHHqapxe, a qeTHHKe rypaJIH H3 co-· 6e. J e,n;aH O,ll;. ,n:.pyroBa, 'Ili.IHH MH ce ,n;a ce 3Bao CHHJ1IIIa, Ma.n;a MY je pyKa 6MJia y rMrrcy, 3rpa611o je Hexy :u;erraaHn;y Koja ce HaJiasHJia rroKpaj rreirn: 11 rroqeo .n;a pasMaxyje H jypH 't!eTHHKe. "t!eTHHI..J;H cy aarrycTMJIH co6y. IIocJie TOra cMo ce CBH saTBOpHJIH y TY npocTopHjy H HMKOr HHCMO IIYIIIT3JIJ1 yHyTpa. AJIH, HH 't!eTHJ!ll;H HHCy rry.;. IIIT3JII1 HJ1KOr ,n;a H3al}e H3II0Jb€. ToBOpliiJIJ1 cy ,n;a fie Hac, 't!liiM HM C'_I'HrHe noja'tfaa:.e, crrpoBeCTH y KocjepHh n rrpe,n;aTH HeMn;HMa. HaronapaJIH cy .n;eBojKe ,n;a H3aljy na HX Helie rrpe,n;aTM HeMn;HMa. ,il;eBOjKe cy aa TO o,n;ronapaJie 6op6eHJtiM rrecMaMa. Ta~o je npomao OBaj Haj,n;y2KJ1 ,D;aH y MOM }KJ1BOTy. "YBe"l!e, Ka,n; CMO Befi 6MJII1 H3ry6HJIM CBaKy Hap;y ,n;a fie HaC p;pyrOBH OCJI060,D;I1TH, OKO 3rpa,n;e cy 3arryn;.aJie nymKe. IIo rry:o;H>eBJiiMa cMo pacnosHaJIH .n;a cy TO nymxe ,rrapTH3aHroe 11 • "t!eTHlii:U:lil cy 3a't!ac pa36MjeHH 11 sapoOJbeHH. Ko.n; Hac cy yJieTeJIH ,rwyroBH H3 TaMHancxor 6aTa.rr:,oaa, IIocaBcKor o.n;pep;a. Meijy rrpBMMa cy yrraJIH KOMaa,n;aHT 6a'I'IaJboHa, ,rwyr BopoTa H rroJIHTH't!Klil KOMecap, ,rwyr Majep, C KOjl1Ma CMO II-O,ZJ;eJIJ1JIJ1 pa,JJ;OCT J1 y36yl)eH>e. TaMHaB:U:H cy HaM ,~J;aJIJ1 J:I HaMHpHH:o;e .n;a paH>eHMII;MMa rrjmrrpeMMMO Be'tfepy. CyTpa,n;aa je nehHHa paH>eHHKa, y3 rroMoh TaMHaBa:u:a, npeMemTeaa y ce.rro Pora't!Mn;y. HeKOJIHKO 6oJIH:WiapKM, rromTo cy ca3HaJie p;a cy HaUIM 6aTaJ.bOHH y Ile:qKoj, xpeHyJie cy ,11;a 33MOJI€ KOMaH,n;aHTa, ,rwyra KO"t!Y IlOilOBHfia ,n;a HaC IIOByqe y 6aTaJbOH€, a .n;pyrapMD;€ J13 6aT3JbOHa ,D;a yrryTH Ha pap; y 60JIHI1Il;y, J1JIM ,n;a sa 6oJIHH:U:Y npJt:IMe ,n;pyre HOBe 6oJIHHqapKe. Ka,n; cy 60JIHJ1qapxe CTMrJie xo,n; ,n;pyra Ko"t!e, HHcy ycrreJie qecTHTO HH ,n;a MY Ka2Ky pa,n;J:I qera cy ,D;OlliJie, aa,n; Ile:QKOM ce rrojaBHme HeMa't!K€ ,lllTyxe"- (BepOBaTHO je TO 6HJIO 10. HOBeM6pa) J1 IIOqeme .n;a MHTpaJI>Hpajy H 6oM6ap.n;yjy. BapomHn;y je saxsaTHJia BaTpa. '!yJn< cy oe Kp><q>< " jay11>< M3 pyiiieBMHa. ,!(pyrapMije cy rrojypMJie p;a H3BJiaqe 11 npeBHjajy paH>eHe. IIowTo IDicy HMaJie saBoja, * ,!(orai:;aj o KO:M:e je pe"t! y OBOM no:r'JiaBJbY, O't!HrJie,u;Ho ce ;n;ecJ10 y BP€M8HY O,lJ; jyJia p;O HajKaCHJ.:Ije IIO't!8TKa HOBeM6pa 1941. rO,D;HHe, Tj. Y pa3_;n;o6Jby xoje o6yxBaTa ycTaHM"tJKe ,JJ;aHe aerrocpe,JJ;HO rrocJie o6jasJbvmaII>a TiporJiaca D;K KIIJ (12. VII 1941), na ,n;o KOHa"t!He M3,u;aje "tf€THr1Ka H FhMXOBOr IIPMCTajaH>a Ha CTPaHy OKyriaTopa. HaMM€ 1 y OBOM nep:VIO,n;Y KTIJ M Hap0J{iiOOCJio6o,n;HJia"tfKe cHare jorn yBeK cy npHxBaTaJin rrperoBope Ca IIIT360M: ,!l;pa:m:e MHXaMJIOBt-rha 0 3aje,IJ;HH'IKOj capa;qlbM IIPOTJi.tB OKyrraTopa. - IIpMM. yp. 37 �Jy,n;:~1Ta- je Mcu;erraJia KomyJby ca ceDe, a TO cy yqMHHJie H ocTaJie. ,I.(oK CMO H3BJiaqHJIJ1 11 rrpeBHjaJIH rroBpei}eae, ,n;pyr Ko"t!a :w ,n;pyrvr 6opiJ;H cy HX O,!l;HOCHJIH y 3aKJIOH. llocJie op;JiacKa ,IDTYKa", paaeHHIJ;H cy rrpe6a"t!eHH y ce.rro UapHHe r,n;e je CTMrao ,n;p M11ma llaHTHh c jom je-,n;HHM JieKapoM 11 6oJIHM"t!apKoM BocoM I.l;BeTHh. 0HH cy nperJie,n;aJIM n orrepHcaJIH paaeHHKe: ,II;OKTOP llaHTHfi je je,n;aoM o,n;ceKao aory. Pa,n;HJIO ce nop; BeOMa T€IIIKJ1M YCJIOBHMa. BDJIHJ1qapKe cy MOpaJie ,n;a y HCTOM cyp;y, y KOM€ cy J1CKyBaBaHJ1 JiiHCTpyMeHTJ1 J1 3aBOjJ1 ,n;ajy palbeHHD;HMa xpaHy. 36or TOI'a je Hapei)eao ,n;a ce paH:oeHHD;H rrpeMecTe y 6oJIHHD;y y C€JIO Ml1:JIJ1"t!l1HIJ;e. Am1, CaMO lliTO CMO CTJiHJIJ1 y TO C€JIO, HapeljeHo je )Ia rrpo)ly>KMMO rryT jep cy HeMt~>< y 6JIM3Hffif. KpeheMo 3a IIohyTe. Ty ce HHCMO "tJ:eCTHTO HH -cMeCTJtiJIM, a y ce.rro cy ynaJIH HeMIJ;H. HacTa.rra je y36yaa. Ce.rroM cy ce pa3JieraJIH IIOBJ1t.J;J1: ,HeMIJ;M ,n;oJia3e! HeMU:H ,n;oJia3e!" IToKpeTHH paH:oeHHD;H cy ce rroByKJIH Kp03 sohH.aKe y myMJ, aJIM cy HenoKpeTHH ocTaJn1. BOJIHM"t!apKe cy Kp€HyJ]e KO,ll; IIOJIJ1TJ1"t!lror KOMecapa 60JIHJ1t:(e, Jy,D;HTe, ..n;a je yrrn:Tajy IllTa .n;·a pa,n;e. - 3HaTe IllTa ,n;eBojKe, ,n;pyror H3Jia3a HeMa, MOpaMo ,n;a ocTaHeMO C paH:.eHJ1IJ;J1Ma, a HeMt:(J1Ma ,D;a Ka:meMO ,n;a CMO "t!€THYIIJ;Jti. 3aTO cBaKa yHyTpa Ko,n; cBojHx palheHHKa. O,n; p;oMaiurn;a Y3MJ1Te o,n;eJio n rrpeo5y:o;HTe ce H Hay"t!HTe palbeHHKe H yKyhaae mTa ,n;a Ka:my HeMIJ;HMa, aKO HX H€lliTO 3arrnTajy. HMje 6HJIO BpeMeHa 3a pa3MHIDJbaae, IIOCTYIIHJI€ Cy KaKO je Jy,n;MTa KasaJia. Ka,n; je HeMD;I1Ma pe'lfeHo ,n;a cy oBo palbeHH "t:IeTHH~Jti )J;paJKe MHXaHJIOBJtifia, OHM HMCY HJti 3aJia3111.nJ1 y Kyhe, "t:Ia:K cy HeKe paH>eHHKe IIO"':IaCTJ1JIH D;HrapeTaMa J1 I103,ll;paBlfJB1 HX ca ,I'yT, ryT, "t!€THHKO". J1CTHHa, OHlil J1 HHCY HMaJIH BpeMeHa .z:t.a 3ar.ire,n;ajy no Kyh.aMa jep cy HamH 6opn;M noqe.JIH ,n;a rry:o;ajy c 6p.z:t.a. Mopa.rrH cy ,n;,a HanycTe ceno H CTyne y 6op5y. "Y3 rroMOh ,n;pyroBa 5opal{a, (npMCTHrJia je je,n;Ha Hama "ieTa) H :m:eaa H3 ceJia, M3B.rraq-HJIJ1 cMO palbeHHK€ Kp-o3 je~aH IIOTOK 1 H3BaH ,ll;OMaruaja HenpHjaTeJba. KacHHje CMO Ca3HaJie p;a ,!l;OMafiHD;a KO,ll; KOje cy 6JtiJI€ KeKa JoBaH0BJidi. H Jy,n;MTa Hnje npvtcTaJia· ,n;a HM no3aj.MH o,n;eJia HJtiTH ,n;a Ka:m:e HeM:o;nMa ,n;a cy TO pa:E!>eiD1 qeTHHD;H, ria j e J Y,!l;HTa IIOCJie y3aJiy,II,HOI' y6ei)HBaaa, MopaJLa ,n;a je rrpHCHJIH peBDJIBepoM. Hajsa,n; H MH c palbeHHD;JtiMa KpeheMo y 'YJK:nn;e. Mel)yTJtiM, rrocJie ,n;onacKa y 'YJKHU:e, paH::.eHJtiKe ynyhyjy sa 3JiaTH6op, a Hac 3aJJ;pJKaBajy ,n;a rroMa:m:ervro eBaKyrau;Hj)r palf>eHMKa H3 y:m:uqKe 6oJI- · ~:o;e 6p. 2, 3rpa,n;a UpBeHor KpcTa. li1lliJIJ1 CMO O,ll; paH>€HJ1K2 ,ll;O paH>eHHKa Jti IIHTaJIH KO XOfie ~a H,n;e .n;aJne. Ty je 6nno Ha Jieqeay J1 "<leTHHKa na u: 3apo6JneHJ1x He- 38 MalJia. CBe oae KOjH cy O,n;roBOj;)HJIM ,n;a xohe ,n;a H,D;Y ,n;a.JI>e c HaiiiHM je,n;MHHD;aMa, 3aiiHCJ1BaJU1 CMO, IIOMaraJIH HM ,n;a Ce o6yKy J1 IIOIIHY aa KaMHOH KOjHM cy, y npaTH>H 60JIHJ1"t:IapKH, IIpe6a"t!eHJ1 3a 3JiaTH6op. 'Y KaMHOHe CMO CM€IIITaJIJ1 J.{ IIOCTeJbJtiHy. liDIIITO je Ca CBaKHM Ka-/ MHOHOM Q,!l;J]33JiiJia ITO HeKa 60JIHH'IapKa, Ha Kpajy HHje BJ1III€ J1Ma0 K'O ,n;a M3HOCH paaeHHKe, rra je -,n;pyrapH:o;a EopKa OTJ1lliJia KO,n; caHHTeTCKor pe¢epeHTa BpXOBHOr CaHHTeTa J1 OH j-e IIOCJiaO 3ap05JbeHI1K€ ,n;a HaM IIOMa}Ky. Y rpa,n;y je 5v.t:Jia ryJKBa. HerrpvtjaTeJbCKH aBHOHH aa,n;Jiehy, 6au;ajy 6oM6e J1 MY1Tpa.JbMpajy. Ka,n; CMO OTIIpaTJ1JIJi! palb€HJ1K€, KpeHYJIH CMO y rpa,n; ,n;a Tpa}KHMO BOOMJia 3a 60JIHJ1"t!Ke CTBapH. 'Y TOM je CTMrao B"03 H3 CeBojHa ca palbeHHIJ;,HMa. BpaTHJIH CMO ce y aamy 6oJIHHu;y, cKyBaJIH qaj H o,n;HeJin pal-heHYIIJ;HMa. OrreT ,n;oJiehy aBHOHJ11 Ha)l.Jiehy J1 MHTpaJbMpajy CT3HHU:Y J1 B03 C palb€HHD;I1Ma. Bo3 Kpehe rrpeMa TyHeJiy 3a KpeMay. Jii HaMa aapei}yjy .n;a KpeHeMO jep cy HeMIJ;M H3 rrpaBu;a BaJbeBa Beh yiii.rrH y Y:mM:o;e. 3rpa6MJIH CMO H€lliTO CaHHT€TCKOr MaTeprnjaJia J1 y6aiJ;HJIJ1 Ce y KaMHOH KOjH je KpeTao rrpeMa 3JlaTH6opy. Ha nyTy je BeJIHKa ryJKBa: KaMHoHH, ceJba"t!Ka lWJia 11 nema:o;n c rryiilKaMa H 6e3 rryiilaKa :mypMJIM cy npeMa 3JiaTn6opy. HerrpHjaTeJbCKH aBHOHH cy Hac rrpaTHJIH H MHTpaJbMpaJIJti. HeKaKO CTIDK€MO ,ll;O 60JIHJ1IJ;€ Ha 3JLM.'J16opy. JaBJbaMO ce .Jl.OKTOpKH JyJIKM. Oaa aac TIMTa r,n;e cy 6oJIHH"t!Ke CTBapH. O.n;roBapaMO ,n;a cy ocTaJie y "Y2KHD;Y~ JloqeJia je ,n;a BH"t!e H rrpeTH. HHje xTeJia ,IJ;a cJiyma Hallie o5jallllbeae ,n;a-cMo ce rroByKJIH no HapeijerDy KOMaH,n;e 36or yJiacKa HeMa'lfKe BojcKe y rpa,n;. HasvtBaJia aac je Ca60TepJ1Ma lil 3aiip€TJ1Jia IIp€KJ1M Cy,JJ;OM IllTO CM'O OCTaBVIJIJ1 I,IaK COJIH: - HecpehHMU:H je,n;HH, rra KaKo he paH>eHliiD;111Ma ,n;a ·3apai11hyjy KOCTM aKO j e,n;y H€CJI·aHO! 0Be aeHe pe'IH MJ1 rra,n;ajy TemKo. IIpe,JJ;.rrameM Jy~HTH ,n;a ce. BpaTHMO y Y:m:H:o;e 3a co. ·IlpMcTaje 6e3 pe'IH. IloiiiJIH cMo KO,n; ,n;pyroBa 1113 BpxoBHOr lliTa6a, o6jacHHJIH HM ,n;a HaM je y 'YJKM:o;y ocTao J,IaK COJIH 111 ,n;a MOpaMO .n;a ce BpaTHMO. }J;pyr IJ;pHM (CpeTeH 1KyjoBJ1h) aape,n;no je je,Il.HOM mo¢epy ,n;a Hac B03M. Y TOM ,n;oJieTeme aeMa"iKH aBHOHH H OTrro-qe 6eJKalbe. p,_a36e2Kame ce H IllO¢epM. A.rrn, HJ1CMO o,n;ycTajaJIJ1 O,ll; CBOje HaMepe. KpeHyJIH CMO rremKe. HMCMO gyro HIIIJH1 J1 HaH})OCMO Ha rpyrry rrapTI13aHa. -3aycTaBHJIJ1 Cy HaC J1 IIHTaJIVI KO CMO J1 Ky,n;a CMO KpeHyJIH. HMcy HaM BepoBaJIM. MopaJIH cMo ,n;a HM o6jamH.aBaMo 36or 'lfera ce BpahaMo. Ta,Il.a aaM je je,n;aa o,n; a11x, KaCHMje cMo casHaJie ,n;a je 5tro ,n;·pyr_Kap,n;e.Jb, Hape,n;Ho )l.a C€ BpaTHM0 1 yBep.aBrajyfiH HaC p;a ,IJ;O 'Y1KHU:a H€ MOJK€MO )i{HBJi1 CTHhM. BpahaMo ce 11 y 5oJIHHIJ;Y cTn:meMo roa,n; je ,n;p Hl1KOJIJ1Ill caorr- 39 �mTaBaa aapeljelbe a p;aJhaj esaxyan;M:jH. 06jam:a:.aBaa_ je .n;a cy HeMn;n CTHrJIH y 'tfajeTMey H p;a. C€ 36ar Tai1a palbCHliiii;M Mapajy IIITO npe CKJiaHHTH Ca 3JifaTH6apa, a naiiiTO HeMaMa KaMHaHa HJ1 p;pyrJ1X cpep;cTaBa 3a npeBo3, p;a xpeay omr KOjJ1 Mary p;a xop;ajy. By,rpiiMa paH:oeHMKe, caorrmTaBaMa aapeijelbe 3a naxpeT H rroMa:m:eMa ,n;a ce cnpeMe. PalbeHHn;M cy a.n;.rra3HJH:t y rpynaMa H rrajep;J1Haqao, xaxo je xo XTeo n Marao. C rpyrraMa cy a,n;Jia3HJie J1 6aJIHJ1"tlapKe. IIpa6y,n;HJIH cy ce n TemKH palbeirnu;n. Ka,n; cy BH,z:t;eJIH ,z:r;,a o;z:pra3e om:r xojn Mary ,n;a ce xpeliy, a ,n;a 3a H:oMXOBo npe6au;I~saae mmiTa He rrpep;y3l1MaMO, ITOCy-MH>aJIH cy ,n;a fieMO HX OCTaBJ1TJ1. RaCTaJia je MY'JHa CHTyai(Uja, nojep;H~ cy ce aarrpe3aJIH, yJiaraJIH cBe caare H ycTajaJilii ,n;a xpeay, ,n;pyrH cy caMo hyTaJIH H r.rre,n;a.rrH y Hac; aexH cy, H3ry6nJin :m:Jrnu;e J1 n.rraKaJIH; je,n;aa je nyt:(ao y ce6e H y6no ce. Mn cMo rJie,n;a.rre y rro,n;, IIOMaxyhH OHliiMa xojH cy ce Tpy,IJ;HJIH ,n;a IIoijy. IlpOCTO je H€MOryfie OIIHCaTH KaKO CMO ce Ta,D;a OCefiaJIH. TaRO CMO HCIIpaTHJIH CB€ KOjH cy HeKaKO MIIIJIH caMH, a HaC p;eceTaK 60JIHnqapKM H3 IlocaBCKOr Op;pep;a, C IIOJIHTJfliKHM KOMecapoM Harne 60JIHH~e Jy.D;HTOM aCTaJie CMO C TeiiiKJi:IM pa:ED€HI1Il;JiiMa . .I(oKTOp HHKOJIJ1III HaC IIO»eypyje ,n;a H MH IIO}jeMO, aJIH MY aexa .n;eBojxa peqe ,n;a CMO o,n;ny"t!HJIM )J;a ocTaHeMo. Oa ce yxo~ni, H3HCHaijeH, Jf O,IJ;MepM CBC pe,n;OM, H€KHM TOnJIHM IIOrJI€,Il;OM, a o~a ce yo36HJbH H cTporo aape,li;H: - O,n;Max rroJia3HTe! He 'tfHHHTe rJiyrrocTH o,n; xojvrx HHKO na HH OBH pa:EDCHM p;pyrom:t, Helie HMaTH KOpHCTH. MeijyTHM, HaCTaBJ1JIJ1 CMO ,n;a IIa3HM0 Ha pa:EDeHMK€. Y TOM je IIO"t!eJIO ,n;a CBHfie. ,lJ;OKTOp HHKOJIJ1III Hac IIOHOBO y6e}_jyje Jii Hapeijyje_ ,n;a O,D;Jia3HMO C je,ZJ;HHHIJ;aMa Koje Ce ITOBJia"tJ:e. HHCMD ra CJIYIIIaJIH. 0H je Talla 0/IBBO y CTpaHy /lpyraP>ll1Y BopKy KOja je Me\;y HaMa 6nJia aajcTapHja n HajncxycaHja, 6uJia je 6onffi:Iqapxa y Iim&Hcxoj peny6.:rrnKaHcKoj noj~, H caBeTonao je ,n;a aac oHa HaronopM ,n;a ce nony"l!eMo. 't.Jyo ce pasronop: - Ja HX HHCaM HaroBapaJia HM ,n;a OCTaHy. - .U:esojKe HeKa vr,z:w. KaMli:loHa HeMa, TeiiiKM he ocTaTM, ocTahy H ja, 3KO xofiem OCTaHH H TH. - XoheMo JIM HM: noMolin? - Mo:acem ,n;a KM ,ZJ;OHecem qamy no,n;e ... - Ja Mary jom 11a KOpHCTHM 6op611. DojKo, jep ce npoT>m cpa" IIIJ13Ma M02Ke 6opHTH CaMO :m:HB M CJio6o,n;aH "t!OB€K, - O.IJ;TOBOpHJia je BopKa. Pa3rOBop cy rrpexHayJIH 6opii;H Hamer o,n;pe,n;a, xojn cy aanpa"'" ,.HJIH y 60JIID1:~Y· .I(OKTOp rojKo H:mmmm.r je YII03HaO K:OMaH.n;Mpa OBOr O)J;€Jhe:Fna C HaiDMM HaMepaMa ;qa OCT3H€MO C TelliKMM pa:a:.eHM- 40 :u;HMa. KoMaa;z:r;np HaM Hape,n;H ,n;a Y3MeMo paH>eHHKe xoje Mo:m:eMa BOp;HTYI H ,n;a O,n;MaX no}jeMO C lhHMa. J1 MH KpefieMO. IloBeJIH CMO "tJ:€TMpM MJIH IIeT paH:.eHMKa, a y3 IljTT CMO TIOMaraJIH H HOCHJIH pa:EDCHHKe :K!ojH cy npHCTH3aJIM1 CB€ ,II;OK HHCMO CTHrJIJ1: y C€JIO ,II;parJIHIJ;€ r11.e cy oxynJherrn cBH · paH>eHMqH. Ty CMo HX rrpe]J;aJIM M c JJ:PYrDBHMa H3 Hamer o;z:q>e}J;a aajsa,n; cMa KpeayJIH y 6op6eay je/lmmizy. III I Y 6oJIHHD;H KparyjeBaqKor o,u;pe,n;a, y ceJiy TonoHHD;H, Jie"tleHH. cy 1941. nope11 KparyjeB'<aHa 11 paH>eH>111H ;zJ;pyror rnyMa/IHjcKor 11 IIoMopascxor O,ZJ;pe,Zl;a. BuJia j e TO ,IJ;o6po ypeljeHa M opraHH30BaHa rrapTH33HCKa 60JIHMI.J;a, y 3rpa,D;H OCHOBHe IIIKOJle. BHJIO je IIOC€6HHX. a,n;eJheaa 3a palbeHHxe a noce6HHX. 3a 6oJiecHMKe, 3aTHM aM6yJI·aHTa 3a rrperJie,Zl; n rrpennjaiDe, xynaTHJ.Io H rrpoCTopnja 3a rrpa:Ehe 11: HCKyBasaiDe py6Jba H o,ZJ;elie. Y no-MoliHoj srpa,n;M, HaJia3HJie cy ce xyxHIDa H rrexapa. Ocl1M ynpaBHMKa JW ,II;yJinfia, je,ZJ;aor 6oJIHJ.ft:lapa J1 CKbHOMa CBe IIOCJ.IOBe pa,Zl;MJI€ Cy MJia,n;e }KCHe I1 ,IJ;€BOjKe H3 KparyjeB~a J1 OKOJIID:IX CeJia, KOje cy p;o6pOBOJhHO CTYITHJI€ y o,n;pe,n;. CBH cy 6MJIH sa.n;oBOJbHH IDMXOBHM pa,n;oM, a paaeHHIJ;H cy TB]?;z:J;J1JIH .n;a HX mr poljeae Majxe H cecTpe .He 6n 6oJbe rra3HJie. Oae cy MaxaM 6HJie rHMHa3MCTKlill-he, yqemf~e y"tiJil'D€JhCKe IIIKOJie HJIH CTy,1J;€HTKHlb€ 'IJiaHOBJii CKOJ-a JiiJIJil KOMyHHCTlifqxe rrapTHje. rrpe ,n;oJiacxa y oJWe,n;, TajHo cy 3aBpmHJie xypceBe 3a 6oJIHHqapxe. Hexe o.n; l-hHX cy nocJie npaxce y osoj 6oJIHJ%UJ;M, pacnopeijrmaae xao 6oJIHWiapxe no l:IeTaMa 11 5aTaJhOHMMa. Ka.n; ·je noqeJia HerrpJijaTeJbcxa oc}laH3HBa, cBe cy xpeHyJie c paaemm;HMa. Ha rryry rrpeMa 'tfaqKy ,n;pa»eHHOBn;H* cy aanaJIH 6oJIIDIIl;y KparyjesaqKor o,n;pe;qa H 3apo6HJIH ,n;na pai-LeHHKa. BoJIHHqapKe BJia11>111a 'Iy6pJmo, MJ1Jiym<a 'BypJ<h "' ;zl;pMHKa MuJierurll. HHcy xTeJie .n;a ce o,n;Boje o,n; paH.oeHHKa na cy H anx 3apo6HJIH H rrpe.n;aJIH HeMD;HMa. Meljy lbHMa, KOje cy IIpO,D;Y2KMJI€ rryT, 6MJia je H CTy,n;eHTKH:EDa HaTa ,II;VlMHTpMjeB:wfi H oaa MH je HCrrpv.ft:laJia xaxo cy rrpoiiiJIM Ha ITYTY rrpeMa Caa~aKy: ,J1nma caM c pal-beHMI(J1Ma c KojHMa je 6Ho J1 p;p ,ZJ;yJu:th. 3ap;ecMJIH CMO ce Ha :m::eJie3HJiiqKoj CTaHHIJ;H y YJKinzy Ka)'J; CY HeMU,lil HaHJia3HJIJ1 y rpap;, Te CMO ce B030M npeBe3JU1 ,Il;O KpeMHe. Ty CMO Hally- * ,IJ;pyrn Pa3HB 3a qeTHJ.:EKe. 41 �!ii CTHJU1 B03 J1 IIpo)J;YJKl%1:JIJ1 ca IIOKpeTHHM paH:.eHV:UJ;MMa II€lliMD;€ npe- Ma 3JiaTu6opy, a rrouem1 CMo M aaiiia .n;sa Tell!Ka paH:.eHMKa. lifiiiJU-t · cMo no 6ecnyliy, KMIIU'l_ M nanaBJ.fD;H. ,n;a ce 36or Tora ue 6M rroropma.no CTaH>e paH>eHHKa, ,n;p ,ZJ;y::mh je peuum ,n;a ce T€IIIKM palbe- ' HMD;M OCT3Be y jep;HOM 3a6aqeHOM ceJiy. C paH:.eHHI..J;MMa je OCT8.0 M€,ll;MD;MHap HMKOJI3 JiyKMfi. ,l.J;p ,lJ;yJIMh je JIYKHhy p;aO U€UITO JI€- Ka,ll; cMo CTMrJIM ua KpaJbese so,n;e, esaxyau;Hja palbeHJ1Ka ca 3JiaTw6opa Bpiii€H3 je YB€JU1KO. J1 MM CMO KpeHyJIM ca H3IIH:'IM paroeHMU.MMa Y npasu;y peKe Ysu;a. Ha Ysu;y CMO casuam1 ,n;a ce c IU)yre CTpa.He uaJia3e qeTHMD;M Bo}Ke Jasopcxor. 3aTo je o,n;Jiyqeuo ,n;a ue npeJia3HMO Ysau; seh. .n:a rrol)eMo ua ceaep, npeMa Bap,n;MIUTy. Kacm1je, CMO C33H3JIM ,n;a C€ y Bap,n;HIJ.ITy HaJia3e J1TaJIHJaHH. ,II;OK CMO 6MJIH y je,n;Hoj KJIMcypa aanmao je CJio6o,n;aH IIeae3Mh Kpu;ya. Oa je :o;eJiy rpyny o,n; aexoJIMKO CTOTHHa 6opa:u;a M paa.eanKa rro,n;eJIMo aa aexoJIMKO Ma:a.Mx rpyna. ToM rrpMJIMKOM p;pyr IIeae3Mh je roaopno: ,0Ba ocpaH3MBa he, ,n;pyrOBM, 6p3o rrpohM. !IOHOBO heMO 3ay3€TH aarn 3Jian:t6op H ¥JKMqe. BpaTHheMQ ce saj,n;aJbe 71.0 npoJieha. ' ,ZJ;o6Hh€MO opy:w;:je, 07l.€JIO a CTHhM he J1 HOB€ '9:€Te. IlpeJia3J1MO y CaHI,IaK ,Ita ce OKYIIMMO M O,ll;MOpMMO, a OH,D;a heMO IIO'<i€TH Harny OciJaH3l1BY TipOTMB Q,JaiiiJ1CTa." - ffieroae pe"<<H yr.mpnJie cy Jby,n;e, YH€Jie aepy M caary rroja"G:aJie 6op5eaocT. fpyna xojoj caM npMna,r~wra 3a TPM ;n;aaa je MMa"Jia "ieTHpM CYK06a C "i€THMIJ;HMa M IIOTYKJia MX. l'pynoM je KOMaH,D;Oaao BJia,n;a AxceaTMjesMh. CycpeJIM cMo M 5opu:e M pal:beHMKe xojYI cy ce apahaJIM 113 Cam,IaKa. IIpu"iaJIH cy HaM ,ZJ;a ce n y Cain,IaKy aaJia3e qeTHMIJ;M M JIITaJIMjaHM M ,n;a TaM-o aeMa HH xrre6a._ To je yaoCu.no 3a6YHY KOA 6opa:o;a. IIoje,n;uaQM cy aanycTamr je,n;naHu;y. ,IJ;a 611 yqBpCTHO je,D;f1HMJ:(y AKC€HTMjeBMfi je I13,II.BOjl10 CB€ OH€ KOjM: HMcy Mormr ,7.\a ce 6ope M 6p3o xpehy, '9:aK M 6oJIHM"<IapK:e, M aape,ll.MO HaM ,ll_a Ce BpaTHMO y CBOj Kpaj l1 HaCTaBMMO C IIOJIMTM"iKMM pa,n;oM y no3a,n;mm. HHje,n;aa trn:je npncTaJia ,n;a ce o,II.BOjM o.n. je,n;MHH:u;e. 3axTeBaJie CMO ,n;a aac yapcTe y 6opu;e n .n.a ce 6opMMO opy2KjeM, axo HMCY IIOTpe6He 60JIHM"iaPK€. AKC€HTJ1j€BJ1h HMje XT€0 .n.a -qyje n no:m:ypnaao aac je ,n;a UITO rrpe aanycTHMO je,rt,J1HM:u;y. AnH, MMaJie cMo cpehy. Hawmm1: cy ,n;pyroBH MMjaJIKO To.n.opomrh, ceKpeTap 0Kpy:>KHOr KOMHTeTa y KparyjeBI.W M Paja He,n;eJbKOBMli, KOMaH,n;aHT Hame-t o,n;pe;o;a. Ha H>HXOBO 3aY3I1MaH.e OCTaJie CMO Y je,n;HHHIJ;H. Mel)yTMM, ja Hr1CaM MOrJia ,n;a H3,D;p1KMM 6p3e noKpeTe na cy Me rrocne ,n;eceTaK .n;aaa_ ocTaBHJIM xo,n; je,n;Hor- ceJbciKa y Caai,I.axy. Ty cy Me npoHaUIJIM "tJeTHHQH u 3apo6MJIM. KOBa, C8HMT€TCKOr MaTepMjaJia M HOBIJ;3, a MM CMO npo.n;y:JKMJIM, Je.n;aa rpyna o;a; mecaaecT 6oJIHH'llapKJti Kparyjesaqxor o.z:li)e,ll,a MopaJia ce y TOKY o¢aH3HBe npnKJI:.YtiJ1TM TaKOBCK'OM .6aTaJboay -qa'<iaHcKor o,n;pe.z:t_a. IIITa6 Tora 6aTaJI:.oaa TaKo-lje je cBe 'tfJ1HHO ,u.a . ce ocJio6o,n;M ,n;eBojaKa. 0 TOMe MH je Ma~a Jaro.z:t_Hli npJ.:rCJaJia rroCJie paTa: 42 ,BaTaJboH je MaaeBpnCao "oxo Y~Qa ,n;eceTax )l.aaa. C HaMa cy 6nJIH M 3ap06Jb€HH H€MI..l;H J1 '9:€THHQH, a Ka,ll. cy OHM rrymTeHH npe6a:u;HJIH CMO ce npeMa Moxpoj r-opn, r,n.e CMO MM ,n;esojxe, rro aapeljelby xoMaH,rt_aHTa Bpaaxa PaxHlia, M3p;Bojeae. Oa HaM je aape,n;Ho ,n;a ce. apaTMMO xyhn, rosopehn ;o;a "-I.eTHMQH Helie ,n;pyrapM:u;e xarrcMTM H nporOHMTM. HMCMO XT€Jl€ ,ll.a M)l;€Mo 113 6aTaJbOHa, na je I11Ta6 aape,li.HO ,n;a HaM ae ,n;ajy xpaay. 36or Tora cy Hexe KparyjeB'<iaHKe aanycTMJie 6aTaJboH M xpeayJie HaTpar. KacHMje cMo ca3HaJIH ;o;a cy HX "tJeTHHI..l;H 3apo6n.nn M no6HJIH. Hac ocaM (Jby6M:u;a 'Bopljeanh, HaTa Pa,n;yJIOBMh, EHBa,n;MHKa ,Il;Haa:o;, MOje cecTpe ,IJ;eca H MMJieaa, ja J1 jOI.U )l;Be ):(.pyrapMI..l;€ qMja CaM HM€Ha 3a6opaBMJI3) HMCMO XT€JI€ .n.a M,n;eMo H3 6aTaJboaa HH no xojy u;eay. lliTa6 aac je M36a:u;Mo H3 6aTaJbOH3, aJIM CMO ce MM M ,Zl;a.Jb€ KP€TaJie C 6aTaJbOHOM, Ha pa3,ll.aJbHHH: o,n; oxo 200 .n.o 300 MeTapa,. TaRo cMo HrnJie ,n;o I.J;paor P3aaa r,n;e cMo cpeJie .n.pyra CJio6o;o;aaa IIeae3Hha Kp:u;YHa n no2Ka.JI.nJie MY ce aa nocTynax .n.pyroBa M3 TaxoacKor 6aTaJboaa. OH je aape;zyro .n.a aac npHMe y 6aTaJboH Kao 6op:u;e. Taxo cMo n MH xpeayJie rrpeMa Caar,raxy ca "tfa"<IaHMMa. Y ceJiy liiJbHBOBHI.:I;H Hall1 6aTaJbOH cy ca"tJeKaJIM HeMQM J1 Y KpaTKOj 6oi:>6M: li06HJIM J1 pammH MHOre 6opu;e, pa36MBlliH aac aa Mal:be rpyne. Moje .n.ae· cecTpe, ja, je,n;aa Maljapu:u;a n je)J;aa OMJia.r:;aaa:u; aaIJ.IJI:M CMO Ce y wyMM,, y HEij'I03HaTOM Kpajy. JlyTaJIM CMO ,li.Ba ,D;aHa Jil ,IJ.B€ HOhH. Tpefier ,IJ.aHa O)J; HaC Cy ce H3,D;BOjHJIH Mal)apM:u;a J1 OMJia_A:r.rHaiJ; H IIOlliJIH caMM }l.a Tpa:m:e rrapTM3aHe. Hac TpM CMO OCTaJie Y je,n;aoj xOJil16MIJ;H, o'-!exyjyhn HeMu;e. llnarnHJie cMo ce ,II.a he Hac Maljapn:u;a n OMJia,n;~:~aa:u; o,n;aTH,, ,IJ;oroBopuJie cMo ce ,D;a ce 2KHBe ae npe,n;a.Nio aenpMjaTeJby, OTKO'-IMJie cMo pesonsepe H O)J;II.Ipac);mne 6oM6e. Y MII.rqeKMBalby je rrpomao :u;eo ,n;aH H HacTym:IJia aoh. Hi'lKo ce auje rrojaBMO. Tex- npe.n.- 3opy cy ce 3a'<iyJIM xopa:u;u, cxo~n:.:tne CMO, I13JbY6HJie ce Jil_ OllpOCTHJI€. Y3eJie CMO peBOJIBepe H 60M6e "fl pyxe M npHBY~Jie ce spaTnMa, Hl.II'9:€Kyjyhn cPalli.J:ICTe. IlomTo ce HMKO HMj€ IIOjaBJbHBao, npOBMPMJie CMO Kp03 l;lPaTa M 3aCT?JI€- H3H€Hai)eae: npu CJia6oj jyTapH:.oj CBeTJIOCTH n O.I{cjajy_ caera cn;a3J.me CMO BOjHM'-IKY KOJIOHy KOja je npoJia3MJia ,n;sa;u,eceTaK M€Tapa O;IJ; KOJIM6e, M y KOJIOHM nperro3HaJie no3HaTa ,n;pyrapcxa JIHIJ;a. Bno je TO 6aTaJbOH Hailler Kparyjeaa'-IKOr o,n;pep;a. Y npso apeMe HMCMO MarJie ,n;a ce npu6epeMo o,n; CMJIHe pa,n;ocTM M y36yljeH:.a,, o,n;y3ena HaM ce npOCTO MOfi roso-pa M IIOKpeTa. CBe TPM CMO CTajaJie HeMe H YKO"<J€H€ KaO YKOIIaHe. TaKO je TIOTpajaJIO ,ZJ;OK ce HMje IIOKa3aO Kpaj KOJlOH€. 0H,ll.a, B€pOBaTHO O,ll. CTpaxa ,n.a He O.ll.Y 6e3 HaC, noBpaTnJia HaM. ce caara. CBe TPM cMO HCTp"<IaJie npecTpameao BHqyli:r.r: ,,lU)YrOBH, ,n;pyroBM', M jypMJie 3a KOJIOHOM. Ka,ll. CMO MX ,li.OCTJ1rJie, Il0'9:€Jie CMO ,n;a MX rpJIJ1MO Y.1 JbY6HMO pep;OM, CB€ )l;OK HaM HHCY npHIIIJIM 6paT J1 OTaQ KOjJii cy Taxolje 6J1JIH y OBOM 6aTaJbOHy ••• " �SA BPATCTBO n;nje 3arryn;a.rrH H3 nyruaxa H rryruxDMHTPaJbe3a. PaHHJIH cy H y6nJIH BJ1Ille napTH3aHa. BOJIID1't!apKe HMCY CTJ13aJie ,n;a H3BYKY H npeBHjy CB€ paH>eHHKe. MopaJIH Cy H 60p!.Uf: y TOM€ ,n;a HM llOMa:my. BeceJIHH IIeposldi Tpyrua, 6opan; 'tJaqaHcxor 6aTaJbOHa o ToMe. npwra: ,Y CBHTalhe ,ll.OTIPJIH CMO ,n;o n;eHTpa CjeliJ1!(e. Ha OKO 50 MeTapa HCIIpe,n; III3H"<I€B3, TIO"<I€JIH CMO ,n;a BWieMO: - JKmmJIO 6paTCTBO Cp6a H MycJIHMaHa! 113 xyha cy Hac 3acyJIH BaTpOM H3 rrymaxa 11 MM"' TpaJbe3a n y6HJIH HaM KOMaH.n;J1Pa Taxoscxe "<IeTe AH,n;pujy Ta,n;Hha a paHHJIH KOMaH,n;aHTa 6aTaJboHa IIpe,n;para .Jecj;>TYiha H joiii HeKe 6opq-e. 0Hp;a CMO lii MH O):(rOBOPHJIH B3Tp0M H UOKymaJIH ,n;a J13BY't!€MO MPTBe n pa:EheHe. AJIH, H3 xyha cy Hac 3acy.nn TaKBOM naTPOM ,n;a CMO MOP3JIJ1 p;a C€ UOB.ll8"<Ili'IMO; OCTaBJbajyhH palbeHHKe. Tap;a je npe,n; Hac HcTpqana 6oJIHH"<Iapxa CMJiiJI:>a To,u;opHh H rro"<IeJia .n;a HaC rpp;H IIITO OCTa.BJb3MO paH:.€H€ .n;pyrOBe, IIa CMO C€ MHJIYTHH JlyR:OBHli, MH.rropa,n; TiolbajHh 11 ja BpaTHJIH H 3amTHTHJIH nyiiiKoMHTpaJI:>e3HMa 60JIHu<IapKe CMHJI:>Y TOAOPHh, Mapy KocTypnh M MHneay 'BOKHh ,!J;OK HHCy, Y3 IIOMOh 6opaqa, rrpeHeJie parb€HHK€ ••• " HeMI1" cy Y CjeHJ1liH y jeceH 1941. no>reJIH 11a oKyiiJba]y " opraHH3~JY 6oraTnje 'Jbyp;e H TproB:qe n ;u;a MX xyurxajy rrpoTHB Cp6a. HapTHJCKo pyxooo,;qcTBO 3a Caar,rax je noxymaJio nperoBopHMa ,n;a YTH"t:J:e Ha npe,n;cTaBHMKe MycJrnMaaa xojH cy ce 3aJiaraJIH 3a ca- pa,u.ay ca OKyYiaT_OPOM. Ka,n; y TOM HHCy ycneJIH, 06JiaCHJ1 KOMHTeT KIIJ 3a Caar,rax J€ .n;oaeo OJI.:rryxy .n;a ce CjeiD1D;a aarra.n;He c ja~n1 M napTH3aHCKHM caaraMa n Taxa pa36Hjy oan xojn cy npHrrpeMaJui Tepop Hap; cpnc~M cTaHOBH~TBOM. 3a oay ax:qnjy cy o,n;pe~ean Be?rp~.ZJ;CKH, 'l:Ia'tfaHCKM H Cpncxo-caar,raqxH napTM3aacxn 6aTaJLOH KOJM Je <PopMMpaH npe11 noJra3aK Ha CjeHrnzy. ,ll;a 6>< rrpM11 o6HJIM MYCJIHMaacxo CTaHOBHHIIITBo, xoje Hnje 6u.rro y3 oBe rreToK·o.iioaame, np~ IIOJiacxa je KOMaH):{aMa H mTa6oanMa n3.zr;aTo aapeljeH::.e .n;a ce Y CJeHJ111Y yl;e 6e3 6op6e c napoJiaMa o 6paTCTBy Cp6a " MyCJIHMaHa. YrroTpe6a opym:ja JJ;03BOJI:.aBaJia ce caMo y cJiyqajy aKo OHM ITPBH Hana,n;Hy~ IIpe11 CjeHJ111Y ceeTHrJIO yo'lli 22. 11eQeMfipa 1941, HaiiiH 6opI..J;H cy_ noCTynHJIH no ,n;~6MjeHHM aapeljelbHMa. A.rrH ce 6op6a HHje pa3BHJaJia OHaKo KaKO Je npe,n;B·J:d)eHo, O,Il;HOCHO KaK·O je rrpe,n;BHljaJia IIapTH3aHCKa KOMaH~a. llapTM3aHH Cy IIp€TpiieJIH T€IIIK€ ry6HTK€. CaMo Beorpa,n;cxn 6a'naJOOH, xacHY.Ije illecnt: 6aTaJboH Tipse npoJieTepcxe 6pMra,n;e, nMao je oxo 40 :n36a':IeHHX: M3 CTpoja o,n; xojnx: 21 MpTaB. ' Ka11 cy HaiiiM 6opQH HaHillJIH H3BHKYjy"!m napoJie 0 6paTCTBJr Cp6a 11 Myc.rr:nMaHa, H3 xyha cy npnna~Hn:u;n Myc.rrHMaHcxe MHJn:144 0 HCTOM ,n;oralj.ajy, Hana,n;y Ha CjeHHIJ;y H jYHa't!KOM ,IUJJKalby 6oJIHH"<I:apKH npnqao MM je H XHJIIDija XacaHa.rHli, 3aMeHHK noJIHT:wrKor KOMecapa CpncKo-cam.raqKor 6aTaJE.oHa: ,Ilpe no.rracKa y aana):{ H3Bpmeaa je H nonyaa qeTa, IIITa6oBa H KOMaH,IJ;H. Y qeTe, y KOjHMa HHje 6HJIO 60JIHH"<IapKH, ynyheHe C"!l 60JIHJ1"<I3PK€ H3 cpnCKHX je,D;HIDIT:I:a. Y MOjy Ilpl160jCKY 't!eTy, y KOjoj caM 6Ho xoMaH.n;l1IJ, ,n;oiii.rre cy TPH MJiap;e 6oJIHH"<IapKe: Bepa MaTuh, ,IJ;pam:u;a IIape3aHOBHh H Bepa ,!(HMHTpHjeBHh. Kap; cy HX HaiiiH 6opqH BH,IJ;eJIH rroqeJIH cy p;a HM ,IJ;06aQyjy ,ll;BOCMHCJI€He peqvr HHMaJio ,n;pyrapcxe, 6ap caM TaKO ja xao cxojeBaq cMaTpao. Ca3sao caM KOHcj;>epeHn;Hjy n 6opqHMa, yrJiaBHOM MJia;n;HhHMa ca cena, o6jaCHHO ,n;a OBe ,n;pyrapHqe HHCY ,n;eBOjKe 33 y,u;ajy .n;a 6H HM Ce YABapaJIM. PeKao caM HM p;a cy H oHe 6oprt:J1 Kao H MH. Y aawy qeTy npe6a'<leHe cy ,n;a ce 6ope H neqe palbeHe l1 6oJiecHe. BopQM cy Me cnywanvr H cMejaJil1 ce mepeTCKH. HHcaM ClilrypaH, HcKPeHo peqeao, ,n;a JIH CaM J1 ja 6am T3KO MMCJIHO KaO IDTO CaM 6opqHM3 npnqao. MeljyTHM, ;n;esojKe xoje cy HaM ce y no"<IeTKY .n;onane caMo no cnoJbaiiiH:.OCTH, rroKa3aJie cy ce y 6op5H TaKo xpa6pe ,u;a HHKO BHIII€ HHje npaBHO HHKaKB€ aJIY3Mj€ Ha H>J1XOBO npHCYCTBO y 't!eTH. J1 MH CMO y CjeHH:U:Y YIIIJIH C rrapoJiaMa. AJIM CY HaC H3 Kyha 33cyJIH MeQHM8 H3 nyma.Ka H MHTP3Jbe3a, H HaHeJIH HaM Teum:e ry6HTK€ p;a CMO MOpaJIH ,n;a Ce ITOBJI3TJHMO. Y TOKY UOBJia"<Ieaa C8M paH>eH. He cehaM ce KOja Me je 60JIHH"<Iapxa npeBHJia 111 no3Bana 6op:u;e ,II.a Me rrpeHecy. AnH, ,II.y6oxo MH je ocTano y cehaH>y xaxo je, Ka,IJ; cy lliT3BH"<I8HH H3CPHYJIH ,n;a Me Ha HOCHJIHMa y6Hjy-, Ha 45 �:!:dM JierJia. ,l.l;paruu;a ·ITape3_aaoBMli .n;a 6u Me 38UITMTMJia. p 83 japeHv.r cy. ]e y,n:apaJIM KYH,n;au;MMa .n;a 6M je IIPMCMJIMJH1 ,n:a ce YKJIO- HM. Ha Ce OTMMaJia, IJ;M"<IaJia M ,n;iJ3MB8Jia IIOMOh. y TOM C II MCTMrJU1 MYCJIMMaHCKJ1 rJiaBapM KOJ.l1 cy Me II0 Ha y p 3 MO • B8JU1 M 3H8JIM 38 c:P · Ta~~YT~~~~]eC y 6YHn.n:e ~se , napTM38HMM8. Hape.ZJ;J1JU.t cy .n;a Me HMKO He CMe Y Hac npeaem:r Y 3aTsop, aawe 6oJIHH<rapxe cy ce .D;OK MM HMCy ,lJ;03BOJIMJU1 ,zr;a Ce OHe CTapajy 0 HaMa." illTa6 Cprrcxo-caHJ,ra"<IK:or 6a'IIaJI:.oHa je rrpn y.n:acxy y CjeHMIJ:Y y je,11Ty MX ca::eKaJ.Y H npy1Ke MM II0Tpe6ay IIOMOfi. fiOIUTO Ha TOM deKTO HMJe__ 6MJIO paH.eHMX rrapTM3aHa, ,n;esojxe- cy (Bepa Man:th je 6M~~ CTy,n;eHT Me,U:MIJ;MHe) npesnj•aJie paa.eay ,n;e:rzy n 1KeHe M3 MYCJIMMaHcKe . B vr palbeHvrKe . _ MHJIMI.J;HJe. am ,li;OK je Bepa MaTHli ·rrpeBHja.rra J€,ZJ;HOr palb€HJ1Ka J13 MyCJIHMaHCKe MMJIJi:IJ.fWje HaMIIIJia . e 60JIHJ1;:aypK~.:YCCTeMHBa BHBOT6 J1 rrpeaeJ:ra j;e Hape,ZJ;6y ~3 iliTa6a OJ IIOBJiaqe, • M epa no YHM.rra: ~~~Mo 60JIHWiapKe Bepy MaTilli " Bepy ,ll;>tM>tTp>rjeauh 118 J Y~ Ha nepM<J:lepMJM ype,n;e IlpMXBaTID:IIJ;y 3a paH::.eHMKe ,KaKo p;a ce noB.rraqMMo, xa..n; MMa J. OIII HMKaJI' H€IIp€BJ1j€HJi:IX palbe. HacTaBJ-fJia je ,ZJ;a rrpemrja paa.eHMKa. _Y6p3o cy ce rrpe..n; xy.hoM IIOJaB.MJIM Haop~)-KaHn ce.Jbm:~M c qaJinmMa, YPJIH"t!ylin M rry:qajY.Bn. ,ll;eBOJKe cy rroJypvr.rre rrpeMa rrpo3opy, c HaMepoM ,ZJ;a ncxoqe aa .n:pyry cTpaay xyhe. A.rrvr n· npe..n; npo3opoM cy CTaja.rrvr .rr:.y,n:vr c rryIIIKaMa. Ily:u;a.asa je p;orrHpaJia ca csvrx CTpaaa. ,lL"eBojKe cy ce ycTyMapa~e no Kyhn. HeK!o je rrpnrryu;a·o y 6.rrM3J1HJ1. Jep;aa MeTaK je rroro,n;Ho Bepy MaTHli y- rJiaBy, . ..n;pyrM JycTvrHy BvrsoT y PYKY a Tpe~M AOMafivrqMHo~ CI1HqJ1fia _Y -rpy,n:vr. Hexo je 3rpa6no nperrJiar::re~y _ epy ,ll;MMHTPHJeBM~, 3a6a:u;vro joj rJiaBy, a rrpe..n; O"tfMMa joj je .rrecayo HOE.· ~ TOM J€ Heko rypayo Harra)J;aqa vr aape)J;Ho ..n;a ce CBJif 3ap06JbeHHIJ;J1 Q,n;Be,n;y y 3 q.TBOp. .n::.o y Cjear·UJ;H_ cy_ 3apo6Jbeaa M .ZJ;Ba paH::.eHHKa 'qa:qaacxor 6aTa- 6 Ha n ,n;se 6oJIHJ-ftiapxe..Ka)J; je .n:omJio Hapel]ea:.e o IIOBJra"'ei-by o.rr~-wrapxe cy ce HaJ;IIJie Y Temxoj He)J;OYMMD;H. TieTaaecToro..n;Hru~a OJIH!r:apxa 'tlaqaacxor o,zJ;I)e.n:a · Ha,n;a A.rrexcnh je ,n;o6poso.n::.ao IIOlliJIFt c J€fJ;HHHn;oM Ha Cjea~y. lii Ka;J;: je ca,ZJ;_ .ZJ;o6nJia aapel}eibe ,TioBJiaqwre ce BH, ja_ ae ~~'wry jom. He cMeM -Aa ocTaBJi:IM paH>e 7 HMKea. O,n;jypMJia je aa rroJio>Kaj npeMa palbeHOM Jhy6HIIIvr K;aJI:YljepoBHhy. 3a H:.OM j e nomJia M Ha.n;a IIorrOBJi:Ih. IIapTM3aHCKH 6aTaJbOHH cY ce noByKJIH a ¢amMCTM cy 3apo6HJur o6e 5oJIHJ:l-qapKe n palbeHMKe. ,ll;oK cy ce OBH- paroe:fm:n;vr M 6oJIHMqapK·e HaJia3HJIH y CjeHJi:IIJ;H, KDMYHHCTH H3 CjeHHD;e cy y'cneJIH ,ZJ;-a opraHH3yjy 6excTBO .D;BOjJil:IJ;€ paH.eHHKa, je,n;aH o,ZJ; H:.Hx je ·Gvw Jhy6nma KaJiyljepoBnfi, 6oJIHnq:apKa JycTMHa BMBOT, a .n;pyre cy JiiTaJIMjaHH rrpeMeCTMJIJi:l y IlpHjerraJb·e. TaMo cy ,n;Ba palbeHMKa 11 6oJiaHqapxe Bepy .[(HMMTpHjeBnh M ,IJ;parun;y IIape3aHOBvrh 3aMeHHJIJ1 3a aexe I--bMXOBe o¢mn;11pe xoje cy 3apo6H~e aame je}J;Ji:IHHD;e. XMJIMHjy XacaHarMha cy ,Kao Ba>KHor rrom1-l'li'i"'KOr xpHBn;a" rrpe6an;HJIM y JIOrop y J1Tam1jy. OcTa.rre pai-DeHJi:IK€ Jti 6oJIHJifqapKe, Ha,n;y AJieKcnh :w _Ha,rw IIorroBHli H3 "l!aqaacxor 6aTaJb9Ha, cTpeJbaJIH c;y. Ji:lTa.rrnjaHH cy rrpBo rroxyinamr ,n;a aaroBOp€ Ha,n;y A.rreKcHh ,n;a ce o,ZJ;peKHe riapTH3aH8., aJIH 611: oaa, 't!HM 6M noqeJio caCJiymaBalbe, IIO<:JHlbaJia ,U.a neBa HTaJIHjc:i.HcKy peBo.rryu;vroaapay necMY ,Bandiera rossa". <PamvrcTJr cy Ta,JJ;:a npeKH,n:am1 cacJiymaBaI--he H HacTaBJba.rrvr 6an1Halbe. Ha,JJ;:a AJieKcvrh je H )l.aJbe neBaJia, TaKa CKJia}J;HO J1 TOIIJIO ,n;a cy HTaJIJ1jaHCKJ1 CTpa>KapM y 3aTBOpy 3aCTajaJIM ,n;a 6M je cJiyrnaJin. ITo u;eo ,a.aa · j.e rreBaJia y 3aTBopcKoj co6M Ma,ll.a cy je Ka>KI-Da:BaJIH, TYKJIJi:I, ycKpahJ1BaJIJ1 j-oj xpaay. MorJia je .rraKO ,rr;a no6erae, a.rrH HHje-xTeJia p;a ocTaBM CBoje ,ll.pyroBe. J1cJie~HHlJ;H:­ Ma qax HHje Ka3a.rra HM cBoje rrpa:Bo 11Me HH rrpe3MMe. _Ka,n; cy je ca OCTaJIMMa J13B€JIJ1 Ha CTpeJbai--b€7 OHa je TprJia MapaMy _Ca Q"!Hjy J1 }J;OBJi:IKHy.rr~ ·y6Hn;aMa: - IIyn;ajTe, ¢amvrcTH"t!Ka KOIIJ1Jia,rr;, ja caM IJ;paoropxa - xoMyHHC'I'a, H ae 6ojMM- ce ,n;a yMpeM r.rre,n;ajyhH y6nqaMa y oqM. JK:vme.rra KoMYHMCTJti"t!Ka rrapTMja· JyrocJiaBHje! 2KMBeo ,n;pyr CTaJbMH J1 Up·BeHa ..• HMje 3aBp1IIHJia IIOKJI:i1K, 06opMO -jy je pa¢aJI MHTpaJbe3a . nom·To-Hap;a A.rreKCHh HHje ¢amHCTHMa pexJia cBoje npaBo MMe vr npe3MlVie,·:e,€H dTan;; ·cTap·M Hapop;H'M y1:fMTeJb M3 H11;KIImi'ia,_ 't!MjH-je .cJ1H je..n;HHan; Taxol)e norMHyo. y napTH3aH_aMa, c.rry-qajao je caaHao T€K ·TPHAeceTaK rO,n;JtiHa II<?CJie pa~a xaKo ce- jyHa'IKH noHeJia H>ero-B;;t ru:e3HMnn;a,: OoJIHJ.f'lapxa_ "t!a~aHc;Kor nap'!'M3aHc~or. o,rr;pe.n;a., .3a I:IOB~a't{elbe, 3anHTaJia je: ,KaKo ,JJ;:a C€-- ITOBJia'tJMM Ka)J; HlifCaM J:l3ByKJI . l:De!m:Kel'? a vr npeBr::Jia paTo aap~ljelbe H>eHHKe Tpe6a- OCTaBMTM, OHa J€ O,l!_rOBOpHJia: . Ka..n; cy' jo,j .~6 o6jac_HH~H,-",n;a_ ~e KOMa~aHTa M .n.a pa.. ' . ,ll;Pi>'TAPHIJ;E . 0MJiap;HHKe CTaHKa MHJia"t£J1li, Koca Bu..n;aKOBMii vr Jlerra Ao6puqaaHH H3 BMje.rror lloJba qysaJie cy oBn;e, npeJie BYHY J1 nJieJie 1:faparre ,n;o nojaBe narpTlir3aHa. A xa,ZJ; cy napTM3a:mr 20. jyJia 1941. ro- 47 �.n;HHe :wcTepaJIH HTaJIHjaacKe cjJamncTe H3 EnjeJior IloJDa, ycnocTaBHJIH aapo~ BJiaCT M II03BaJIH CTaHOBHHDcrTBO p;a IIOMOrHe 6op6yIlp0Tl1:B OKyiiaTopa, "J:06aHJ1IJ;€ cy Ce nojaBHJI€ y KOMaH,n;H MeCTa M Tpa}KJ.:tJie .n;a HM ce .n;a, .n;a 11 oae HeWTo pa.n;e. IlOJHfl'HqKJi KOMJeCap KOMaH,n;e M€CTa YIIYTMO HX je Ha Kypc 3a 6oJIHH"Iapxe, xojH je -opraHH3oaaa y aM6yJiaHTM .n;oxTopa MapTHHOBHha. IIocJie o6yxe ,n;esojKe cy pa,n;HJie y aM6yJiaHTH OKo paFLeHv.txa. IIpnJrnKOM aaiiyiii'IIa:ELa rpa.n;a nomJie cy c rrapTH3aHHMa n pacnopeljeae no "IeTaMa. EHJie cy apJio .n;v.t:c~HIIJmHOBaae, HI-1CY n36eraaaJie HHje,z::r;aa nocao. 3ajep;ao c 6opizyJ:Ma lliiiJie cy aa cTpa}Ky n y aKD;nje H OBH cy 6HJIH IIOHOCHH Ha OMJia)J;illiK€ KOje cy 6e3 CTpaxa JfiUJI€ H Ha 6yaKepe. 36or oaHX 6oM6aiiiKHX .ax::u;nja ;z::J;"eaojKe cy MopaJie amue nyTa .n;a H,rr;y aa pa3roaop c noJIHTH~KHM KOMecapoM KOjH HM je roaopno ,rr;-a TO He CMejy Bmue 'tJMHMTH, jep TO HHje :EbHXOBa ;z::J;"YJKHOCT. Y cTBapH, 6ojao ce ,n;a oae, aencKycae 3a 6op6y, ae aacTpa,rr;ajy. J1CTH:n;ao je ,n;a je :EbHXOBa ,D;YJKHOCT ~a IIOMa}Ky 6op:ql1Ma KO,ll; H3BJia"tJe:Eba pruneHHKa c noJio}Kaja, ,n;a lllTO npe rrpeBMjy palbeae, cMeCTe HX aa 6e36e.n;aa MeCTa H cTapajy ce o H:J1XOBOM JieS:elby n ncxpaan, a ae ,n;a jypmnajy aa 6yHKepe. MeljyTHM, oae cy yaepaaaJie rroJinTJ.:PIKor KOMecapa .qa y 6op6y HJl.Y CaMO .qa 611 MOrJie IIITo npe .qa yxa>Ky noMoh palbeHJili~1Ma, jep J1X je TaKO ,1J;OKT0p Ha Kypcy y'tfiiO. IlOJIHTM'tJKH rooMecap je Mopao p;a norryCTH. EMjeJionoJOcKa 'leTa je 28. jaHyapa 1942. BO!Il1Jla 6op6y ca HTaJI>tjaH>tMa Ha noJio>Kajy Ja6yxa K0/1 HoBe BapoiiiJ<. Y TOKY 6op6e je.n;aa paH:.eHH 6opa:q rro3aao je 6oJIHH't!apxe p;a ra M3Byxy. KoMaH,n;Hp je o.rwe,n;v.to 6opu;e KOjH he rrolu! no paibeHnKa M MMTpa.JOecu;e p;a HX IIITHTe. BHO je ,D;y6oK CHer H KOMaHp;Hp HHje XT€0 p;a lUaJhe 6oJIIDI't!apKe. Mei)YTHM, OHe TO HMCy 3HaJie li! Kap; je MaJID nonyCTHJia aenpMjaTeJDCKa aaTpa, cne Tpn cy rroTp't!aJie y npanu;y paa.eHor ;rwy- ra. H>tcy '!yJie yno3opewe .qa ca-qe:s:ajy o6e36eljeH>e. HenpujaTeJbCK>t MHTpaJDe3 HX je 3acyo aaTpoM. O.n; npBHX aenpnjaTeJDCKHX pa¢aJia rraJie cy cBe TPH xao-noxomeae. IIocJie Tora cy HTaJIMjaacn ~aliD:I­ CTH TO MeCTO ,n;yro TYKJIH MHTpaJDe3HMa H OH€MOryhaBaJIH napTM3a- Hl<Ma .qa np>tljy paHoeiDIQ>tMa. Ka.qa cy ce KaCH>tje napTu3aHJ< npo6HJIH 3aTeKJIH cy y JKHBOTy palbeHor 6opn;a n TeiiiKo palheay 6on- HWiapKy Jieny .ZJ;o6pl1'!aiDIH, a 6oJIHWiapxe CTaHa MuJia'!Mh 11 Koca BH)l;axosJdi 48 6nne cy MpTne. • • • "Y ynyTCTBY OKpy}KHor KOMMTeTa KIIJ 3a IIo,n;ropJ-!qKW oKpyr 1941. o pa,n;y c }KeHaMa y napTH3aHCKl1M je,n;mnw;aMa, op; .lJie:u;eM6pa nope,n; ocTaJior cTojn: ,Meljy Harm:IM ,n;pyrOBJ.:JMa ce ocjeha jom yaHjeK ,n;a ce :m:eae . He cMaTpajy Kao ca6opU:H, a oco6HTO Meljy naPTH3aHHMa. Jom YBHJeK ce rroTKpa,n;a noT:u;jeiDHBaiDe n oMaJIOBa:m.aBaiDe. Tpe6a ,n;pyrose QMJI8,U:MHIJ;e napTH3aHe H Macy O,IJ;BMKaBaTH O,ll; TMX J1 CJ!Pf<iHliiX yo6J1'9:8jeHHX CTBapH, jep je,n;MHO H8 'laj Ha"tJJ.::IH lieMO :m:eaaMa OJI8KIIIaTH Taj npnjeJIOM<~f ,IU>yrapCKHM IIOCTJ-TIKOM OMoryhMTH CBe BehH IIPHJIMB y aarne 6op6eae pe,n;oae. YJia3aK :m:eaa y napTM3aHe jom ysujeK HJ.:Jje jacaa, H l.I€CTO ce rpujemn. CaaKMM ,n;aaoM cBe BJ11I.Ie :R{eHa :m:eJie ,n;a npHijy naPTM3aHnMa. I!OIIITO HaliiM ,n;pyrOBH rrapTM3aHH Ca.MH HeMajy ,Zl;OBOJbHO opYJKja, pjemeiDe TOr IIMTaiDa nocTaBJba ce aa Taj Ha'tfnn - . :R{eHaMa ce rrpe,n;o"<Iv.t, axo yJia3e y napTM3aae, Tpe6a ,n;a 6y,n;y CBJeCHe p;a MOpajy M3BPIIIaBaTH napTH3aHCKe ,IJ;Y1KHOCTM KOje J1M Ce Hape,n;e (Kao rmp. p;a Bpme 60JIIDil.lapcKe ,n;y:m:HOCTM, KypHPCKY CJiy:m:6y, .I\Heaae cTpa:m:e, o6asjeiiiTajay CJIYJK6y). ,ll;aesaa cTpaJKa ce rroxa3yje OC06J.:JTO eci;>MKaCHa Ha OHOM TepeHy KOjH KOHTPOJIHllle OKyrraTOp; ,n;oraljaJio ce ,n;a ,n;pyrapuu;e H3Bpllle casjecao csaxo aapeljeH>e KOje. MM aape,n;M KOMaH,n;a, a HII8K ,IJ.pyrOBH He ,lJ;03BOJI>aBajy ,n;a IIOJIOJKe 3axJieTBy. TaKas pa,I( je ceKTawellie. OpraHM3yjTe KYPCese, r,n;je he 1KeHe ,u;o6l1TM aajocaoBHll!je 3Haa.e 6apaTaH.a opy:m:jeM, Tj. nyliiKOM, peBO.iiBepoM M 60M60M." �.II;PYrOBII 'liE JE OCBETIITI:I Pa3rOBopy paTHMKa, xojn cy ce nocJie paTa Jie"::HJIH y 6eorpa,n;BOjHOj 60JIH~H, IIpHJU>Y2KHO ce je,l{He BelleJ.)M H ,n;eJK.ypHH JieKap 'l!Hjer ce HMeHa nmrre ae cehaM. CeTno ce .n;a je H oa II03HaBao je;qHY o.n; napTn3aHCKHX JiexapKI1:, ,n;p Py:JKHu;y Pmr. cxoj ,Ty MJia,n;y JK€HY- rrpMqao je .r\:OKTOp - BHljao caM Ha ci:>aKyJIT€TY, cnymao H:.eHe _:m::ycTpe M Gop6eHe, spJio naMeTHe, rosope, aJIH je Gnnme HHCaM rr03Hasao. IIpHJIMKOM je,JJ;Hor xanmea:.a, no'leTKOM 1941. l'O,ll;HH€ rpyny C KOjOM caM I1 ja 6HO, IIOJIJru;ajQM CY CM€CTMJIH y MpTB8'qHMI.JY rnaBH.'.8'f€, IIp0TypMBtm1: B€CT ,Il;8 CMO JbOTHfiesqu:. HJ.rca.M 6HO KOMY'HHCTa, HHTH 6JIH3aK KOMyaHCTMMa, 8JIH Me je OBaj IIOCTyli8K Bpeljao. JhOTMfieBI..{€ CMO CM8TpaJIM II€TOK0JIOH81WfMa. Cm:PIHO cy ce ocehaJIM M ocTaJIH ,u;pyrOBJi:l y OBOM ,xsapn:rpy", noroTosy IIITO cy HaC CBH 38TBOP€ID1IJ;M, IIa H KPHMHHaJI~U, 6ojK:OTOBaJIH. Hncy c aaMa xoreJIH ,n;a pasrosapajy HH .JJ;a ycrrocTaBJJ:.ajy Besy. HUKO H3C Irn:je IIO.JJ;P1K3B30 K3,ll; CMO JiyrraJU1 y spaTa J1 Tpa:mnJIH npeMemTaj y TOOJIJ1jy npocTopHjy. CTaJIHo cMo ,ll;e}Kypann aa spaTHMa Mcnpe,n; np030p"'Mlia. JKeJieJIH CMO )l.3 Ha HeKH H3'<1HH ycnOCT3BJ1MO Be3y ca 0CT3JIHM3 M o6aBeCTHMO :UX 0 TOMe KO CMO. J e.I{HOP p;aHa cna3Ho caM y saTBOpcKoM :Kpyry KOJiernan:o;y Py:»m:o;y P:"m, ,D;OK je 6nJia aa meT:fbH. ,II;ao caM joj 3HaK ,!l;a np11lje n oHa je Y rrorop;aoM TpeayTKY npomJia rrope,u; Hamer nposopa. C aeKOJIHKO pe"iH o5jacmm caM joj aaruy cHTya:qHjy. J1 seb CYTP3,!J;aH, Ka,ZJ;a CMO IIO"i€JIJ1 ,ZJ;3 JiynaMO J1 BM"ieM0 1 OO,lJJ)1K3JIJ.f cy HaC J1: ,n;pyrM 33TBOpeHJ1~. ,I(HrJJa ce TaKsa 6YKa .v;a cy IIOJII:.rqaj:o;n 6nm:r npucHJbeHH ,u;a aac HCTor ,n;aaa npeceJie y heJIHje r,n;e je 6nJio 6ap MaJio yro,ZJ;HHje 50 H TOIIJIHje, a H C HaMa cy CyCe,D;H Kp03 3H,JJ; IIO'<!eJIM .z:ta yCIIOCTaBJbajy sesy. Kap; caM H3amao us rnasH.a"<Ie, 33HHTepecosao caM ce 3a TY KOJiel-HHI1QY. Ca3HaO CaM ,z:ta je 33BPIIIHJI3 CTY,z:tHje H ,n;a p3,ZJ;H K30 ceiqJeTap y CJ1H)l;HKaTy JieKapa, rrporpecHBHoj opraaH3aiJ;HjH (npe,1J;,CeAHJ1K je Gno II03HaTu JieKap H OII03YI:o;MOHaP AP ,D;parocnas CMMJbaHMh 3eKa), l1 ,ll;.3 je IIOJU1TJi.I'<IKM BeOM3 3KTMBHa. I!OJIJU.J;Hja je "<IeCTO xancnna, anu je H>ea oTan; 6oraTM sojBoljaacKH TProsa:u:, napaMa ,B3,1l;.M" H3 33TBOpa. 36or HaCTaHKa paTa M OKYJI3IJ;Mje 3eMJbe HJi.IC3M je muue BH,ll;.eo. KacHMje caM ca3aao o.u; KOJJera .u;a je aer,ll;.e y I.Waoj ropn OTMIIIJia y napTH3aHe u Aa je 6Mna caHMTeTCKH pec};lepeH'I; y KoMcKOM (KoJiaiiiHH) rrapTH3aHCKOM o,z:tpe):\y. McTaKJia ce y opraaM30Bat:by cny::m:6e, cnacaBaH>y n Jie'tfeH.y napTH3aaa M cTaHOBHJiiiiiTBa. Hnma je n y 6op6e. Hapo't!HTo ce MCTaKJia nPMJIHKOM rrapTH33HCKOr aarrap;a aa JfTaJIMjaae y TIJbeBJJ:.lilMa, no'tfeTKOM p;eqeM6pa 1941. ro,u;mie. JypMIIIana je, H3BJia"<IMJia 11 ripeBMjana paibeHHKe, ynybv.maJia MX y D033,I{HHy." ilOCJI€ ,Il;OKTOpOBOr IIpM'tfaH:.oa 33HHTepeCOBaO caM ce 33 p;OKTOp...,. KY Py:Hrney PJ1II. Ha:maJioCT, Maorn Kojn cy je II03HaBaJu:r aHcy EMme 6HJIH 1KY.IBH, aJIH rrpoaamao caM .n;p Mpmry KoBaJDKo-Kae:meBnh, Koja je y oao .n;o6a 6nJia ynpaBHI1K rrapTM3aHcKe 6onann;e aa 2Ka6JDaKy r,rr;e cy 6HJIJ1 CM€IIIT€Hl1 paH>eHMIJ;H H3 OBe 6HTKe. 0 P, lhe CaM ca3aao: ,TieTor MJIM IIIecTor Aen;eM6pa 1941. YBet.re CTHrJia je ,n;pyrapH:U:a Pun ca npexo 30 pa:FbeHMKa, M3 KoMcKor o,n;pe,n;a. To je 6:~ma je)J;HHa rpyrra xoja je ,&oliiJia opramoosaao ••• TiomTO caM ce ja y6p3o pa3.6onena, mTa6 je rrocTaBMO )l;p Py:amu;y PJ.:HI 3a yrrpaBHMKa napTM3aHcxe 60JIHHD;e y JKa6JbaKy y Kojoj je 6HJIO npeKo 100 pa:e.eirn:Ka. 0Ha je BO,tl;HJia 60JIH:m:t;Y J1 Jie"<D1Jia paH.eHHKe CBe )J;OK 113 ilpBe rrpoJieTepcKe 6pMra,n;e HHje CTMrao ,zw 'Bypa MemTeposHh". Py::m:a PHrr ce 3an:IM BpaTMJia y csoj o,n;pe,rr;. Bop:qH KoMcKor o,rr;pe,n;a 6m:m cy cnrypHM Ka,n; je c H>I1Ma 33 speMe 6op6e 6vura H:.oMxoB.a ,n;oKTOpKa Py1K.J1IJ;a. 3HaJIH cy .n.a he MX, y cnyt.rajy paaaBaH>a, oaa M3Byhn n rrpeBMTM. BeposaJIM cy joj n :qeHHJIH je. 36or H:.eae OMHJb€HOCTM Meijy rrapTn3aHHMa I1 CTaHOBHI1IIITBOM, cJ.:>amHCTH cy npoiiiMPHJIH rrpw:ze p,a je oaa KliH 'l:fn"<Ia-JaaKa (Morna II:v:rja,n;e) n~ cy je y:u;eaMJJM BenHKoM cyMOM. 0Ha je 6:v:rna yBepeaa ,n;a y IJ;paoj ropM HeMa 'tfOBeroa KOjM 6M je, Ma 33 KOje HOB:qe, npe,ll,aO lfTaJinjaHMMa M HHje ce o6a3HpaJia aa y:qer:ay. AJIH, MTiaK cy ycrreJin .n;a je 3apo6e. EBo KaKo je TO 6nJio: Y nponehe 1942. liiTaJIHjaHM H "<IeTHHQM cy rrpe,n;y3eJIH BeJIHKY oc:J?aH3MBy. ,I(aHHMa cy Ce BO,z:t;MJJ€ T€IIIK€ H KpBaBe 6op6e. BMJJO je 51 �ry6MTaxa M a a j eAHOj H Ha .n;pyroj cTpaHH. PaiDeHHKe KoMcxor 0.4;pep;a HenpHjaTeJD HHje ycrreo Aa 3apo6H. KpajeM MapTa 3a BpeMe je.n;ae 6op6e qeTHKQM cy Ha cBe MOryfie HaqHHe aacTojanH .n;a 3apo6e je.n;aor paiDeHHxa xojM je oc'l'lao Ha noJioJKajy. ,I(oxTop PyJKHn;a je xpa6pHJia 6opn;e ,n;a 3a.n;pJKaBajy HenpMja•reJba H y noro.n;HOM TpeHyTxy nojypHJia ,n;a H3B~e paiDe:aor .n;pyra. BH,n;eBwH p;a MY paae xpBape, 3ac"OO.Jia je ,ll;a ra npeBnje. HHje · .z:to6po npon;eHHJia CHTya:qliljy. "tJeTHKQH Cy H3BpWHJU1 npOTHBHanap;. !IOTHCJIH cy rrapTH3aHe H 3apo5nJIH ,n;oxTopxy H paiDeHHKa. PaiDeHHKa cy op;Max y5HJIH, a ,n;oxTop Py»eKQy cy crrpo:seJIH y KoJiaiiiHH. TaMo cy je MaJITpeTHpaJIM n cacJiynmBaJIH. YMeCTo .n;a o.n;roBapa ncJiep;~m:n;~ma Ha TIOCTaBJI:.eHa IIHTaiDa, Py:xn:rn;a HX je 3aCJmaJia rpp;IDaMa. roBOpMJia HM je .n;a Cy CJiyre JiiTaJIHjaHa H H3,D;ajHJ1Ka KaKBHX l(pHa ropa Y CBOjOj HCTOpHjH HHje HMaJia. JifcJiep;HMIJ;H ID:tKaKBHM MyKaMa HHCY MorJIH .n;a je npHCHJie ,n;a HM o,n;roBopn Ha 6HJio · xoje IIHTaiDe. Ocy)J;HJIH cy je aa cMpT. HH Ta,n;a ce ,n;oxTop Py:mKQa PMn Hnje ynJiaIUHJia. RacTaBJ:IJia je )J;a rrpxocn H3.z:tajHm.J;MMa. Ha BeiiiaJia je nom.rra y3p;HrHyTe rJiaBe. Ka,n; cy joj CTaBHJIH OMliY -QKO BpaTa, y3BHKHyJia j e: "IIo5e,n;a je Hamal MojH ,n;pyroBH lie Me ,oCBeTHTH." HI1je nMaJia BJmie o,n; 25 ro,n;:r-ma. AJIM TaKBH rrocTynn;H HerrpHjaTeJ&a npeMa 3apo5JbeHHM napTH3aHKaMa HJ:Icy yTHIJ;aJu.r Ha 3aiiJiawHBa:E:De .n;pyrnx :meHa. Y jep;HoM H3BeiiiTajy mTa6a n;pHoropcxor napTH3aHcxor 6a'IIaJI:>oHa ,J oBaH ToMaUieBJ.:Ili" o,n; 13. MapTa 1942. rrnwe: JIH he KOja O,D; If:>HX J1h.H y 11 fiapTH3aHKe HaC CTaJIHO IlliTajy ):ta y,D;aPHY 6pHra,n;y, xao 6oJIHH"<!apKa, na aaC o ToMe o5a:8HjecTwTe." )KEHE IIAPTH3AHCKH JIEKAPH , ... McToBpeMeHo npoHai)MTe >KeHe xoje cy crrpeMHe ,n;a ,n;oijy, M xoje 6n 6HJie y CTalbY ,u;a ,[laAHY npsy IIOMO!\." "Y TDKY aapop;HoocJI-o6o.zv1.rraqxor paTa rrapTH3aHe cy JieqHJIH Jl€KapJ1 KOMYHMCTH, ,aJIJ1 J1 MHOrJ1 JI€Kapl1 H€KOMym1CTH. Meljy JI€xapMMa HeKOMYHHCTJ1Ma KOjH cy JI€qJ1JIH rrapTH3aHe 6HJIO je H :meHa. C HeKHM o,n; THX :meHa JieKapa yrro3HaheMo ce y aajxpahHM IJ;pTaMa. I P-ooa Xa~yKOBHh 6MJia je jaxo cxpoMHa H rioByl!eHa ,n;eBojxa. Ma,n;a cy ce Ha Eeorpa,n;cxoM yannepsnTeTy, sa BpeMe aeHlilX cTy,D;Hja, o,n;HrpaJIH BalKIDI .n;oral)ajJ:I, ocTaJia je aeorrpe.n;e.JDeaa. HHje Ce MHOrO Ji13M€HHJia HH Ka,n; C€ IIOCJI€ 3aBpiiieiD1X. CTy,n;J1j a 3aiiOCJIHJia xao Jiexap y IIypaqHn;H KO,n; Ty3Jie. BpeMe je rrpoBO.D;HJia y aM.;. 6yJiaHTH c 6oJieCHMIJ;HMa, He HHTepecyjyliH ce HH 3a niTa .n;pyro Hero sa rraiJ;HjeHTe.- 36or Tora cy ce .n;pyroBH y Ty3JIH H3H€Ha,n;HJIH xa)J; je Ha cacTaHKY je,n;aa o,n; "<iJiaHoBa napTHje H3Heo )J;a je .n;p Poca Xai,IHByxoaHh, xoja je y MeljyBpeMeay rrpemJia y TY3JiaHcKy 6oJImru;y, noay,n;:r-ma napTH3aHHMa rroMoh n capa,n;EDy. HMcy MorJIH p;a noBepyjy .n;a je Ta- xpxxa n rocrro,n;cTBeHa ,llleBojxa, rrapTpliljapx.aJIHO 53 �nacrrHTaHa H rronyqeaa, ·yonm•re crroco6aa 3a TaKo a emTo xao illTO je 6MJia capap;H:.a c napTH3aHHMa. Tipn6ojaBaJIH cy ce n ,n;a ce H3a Tara ae xpnje aexa rro,n;BaJia. Je,n:aH o,n; 't!JiaHoBa rrapTnje je qaK H3pa3J10 6oja3aH ,n;a je M01K,ll.a ycTame rro,n;Mehy ,n;a 6n 0TKPHJIH opraHH3aiJ;VIjy y rpap;y. 3aTo je H:.eaa rmay,n;a 3a capa,n;H:.y rrpMMJbeHa ca pe3epBOM. ,I(ox cy npHKyrr.n,aJIH o6anemTeH:.a o MJiap;oj JieKapKH, JieKoBe n 3aBoje xoje je oaa p;aBaJia HHcy cJiaJIH y op;pe,n;. ¥6p3o je YCTaHOBJb€HO p;a je .U:OKTOp Poca "t!€CTHT H IIOIIIT€H IIaTpHOTa, H ,n;a yqecTnyje y pa,n;y aKTMBa CMMIIaTM3epa HOTI-a y 6oJIHllil;H, rra je napTHjCKa opraHM3aiJ;Hja no':IeJia ,n;a joj noBepana nojep;HHe 3a,n;aTxe. Oaa je cBe 3a,n;aTKe H3BpmaBaJia caBecao. Ilope,n; ocTaJior, y3 :Fb€Hy IIOM'Ofi je je,n;aH T€lliKH paibeHHK CM€IIIT€H y TY3JiaHCKY 60JIHHIJ;y IIO,ll; Tyljli1M ,HM€HOM, a OHa caMa je HOfiy ·H3Jia3HJia H3BaH rpa,13;3 ,IJ;a npeBHja palheHe 6opu;e, H3HOceli.M 113 6oJIHJ1u;e cne IIITO joj je IIOTpe6Ho. KpajeM cerrTeM6pa 1941, p;OKTOpxa Poca XaJ,IMBYKOBHh je H3pa3HJia LKeJby .;o;a nolje y o,n;pe,;o;. IIapTHjCKa ·opraHH3aD;Hja ce carJiaCJ.tJia. IIocJie HeKOJD:IKO ,n;aHa, c BeJIHKHM paan;eM, rryHMM .rrexoBa n JiexapcKHx IDICTpyMeHaTa, nojaBHJia ce y IIITa6y MajeBWIKor rrapTM3aacxor o.n;pe,n;a, y ceJiy Ja6JJaHJiliJ;H. Ha TlliTaH:>e KOivraa,;o;aHTa o.n;pe,llia ct»a,n;HJia JaxMha lilpu;a, rnTa je Ha a.y yTllil;aJio ,n;a ce onpe,;o;eJIH 3a napTH3aae, MJia,n;a Jiexapxa je o.;o;roBopMJia: ,.n;ox caM Jie'fliiJia paa,eae ycTarne y TY3Jiaacxoj 50JIHv.t:QM, nv.tTaJia caM ce: a xo JIM, v.t xaxo Jie'tfv.t rrapTH3a Hcxe palbeffi1xe y IIIYMH. TaKa caM p;onma Ha np;ejy p;a 6nx HX ja MOrJia Jie'tfv.tTH, na caM ce o6paTHJia J.Dyp;VIMa, 3a xoje caM 'qyJia .n.a MMajy ae3e c aaMa. Tn JDY,JJ;H cy Me Jierro npHMHJIH, H eTo Taxa H 3aTo caM ,n;oiiiJia." O,n:Max cy ce Ty .o;oroBOPHJIH mTa ,ll;OKTopxa Tpe6a ,n;a pa,u;n y napTH38ID:IMa. JaKHfi je 6HO yqecHMK y illli8HCKOM rpaij.aHCKOM paTY n HMao je Hcxycma y aojHOM caHHTeTy• .D;oroBopMJIH cy ce xaKo ,n:a ypep;H CJiy:m6y JI€KapcKe IIOMOliM 6oJieCHMM H- 33IIITMTY 0,!1; 3apa3HHX 60JI€CTH. ,il;oKTopxa Xa~Msyx.osHli ce o;o;Max rrpHxBaTHJia rrocJia. 0KyrrHJia je ,n;eBojxe H3 o,n;pe,n;a 11 J13 ceJia M no'l!eJia .n.a 11x y"t!M rrpy:maay npB-e noMoliM. IIocJie 3aBpmeTKa o6yKe1 napTH3aaxe cy pacrropel)eHe no "reTaMa sa 6o.rrHH"tJ:apxe, a ,n;eaojxe J13 ceJia cy ocTaJie Ko,n; caojJ.rx xyha ,n;a Jie't{e cTa:ErOBIDfiiiTBO. ,IJ;oxropxa Poca je cBaKor ,u;aHa o,n;Jia3aJia y 't!eTe, pa3rOBapaJia ca CTapennmaMa H 6opu;HMa n l1HTepecoaaJia ce no,n; · xojMM ycJIOBli!Ma ::m:HBe. IIperJie;o;aJia je 6oJiecHe H palbeHe, rrpeBHjana H ,n;aBaJia ynyTCTBa sa .neqeae. llocne nper.rre}lia 6opau;a, nperJie,IJ;aJia j e M rrpy:maJia neKapcxy noMoli ,n;eu;H H 1K€H8Ma y CeJiy, He IIMTajyliH KO je 'l!HjH HM K8KO je KOMe npe3J1Me. CeJban;n cy TO 6p3o yoqn.Jrn -H Te xaxo -n;eHHJIH. )J;"oKTopxa Xa:r,umyxoali.di HMje 6HJia qJiaH KOMYHHCTWIKe napTMje, aJIH je. CBOjHM IIOCTyiiD;HMa ca C€JhaiJ;HMa MHOrO y QBOM Kpajy yt!IDIJ1Jla 3a OTKJI81L8lb€ TpBelba Meljy CTaHOBHJ1IIITBOM KOje je 6HJIO pa3JIH"t!HTe nepe H Ha:qHoHaJIHOCTM. 36or Tara cy je JDy.n;n nolllTOBaJIH H II03J1BaJIH y CBOje Kyhe. To cy yO"t!HJU.t H KOM8H,ll;aHTH qeTHJ1K3 ,I(pa:me MYIXaHJIOBlliia na cy HaCTOj aJIH p;a HCKOpMCTe a.eHY oMHJDeHOCT y cBoje np-lbaBe :Q.HJbeB:e. 0"" cy 20. <Pe6pyapa 1942. rO,liHHe MyqKH rro6HJUI y ceJiy ByxocaBizyiMa1 IIITa6 Majenwm:or o,n:pe,n;a, o,IJ;pe,n;cxor Jiexapa .n;p Myj6eroBHha H paa.e~mKe, a p;OKTopxy Pocy XaJ.IHByKoBHh o.;o;aeJIH KO,IJ; CBOr KOM8H.D;8HTa. 0Baj O<;iJJ1D;Hp je ,lllOKTOpKy IIOCap;HO 3a CT01 Hape~HO ,n;a HM ,ll;"O~ecy Ka¢y H 3aiiO"t!€0 pa3rOBOp. roBOpHO joj je KaKO OHM 3Hajy p;a je OHa KfiH HaD;HOHaJIHO HCnpaBHOr Cp6mra, p;a je OHa IlOlliTeHa H B€JIHKa. CpiiKHffia, p;a 3Hajy KaKO cy je KOMYHJ1CTH csojHM Jia:mMMa rrpeBapHJIH. IIomTo 3Hajy ,n;a je saBe,n;eHa, 'IeTHH"t!Ka xoMaH,n;a joj CBe orrpamTa H rrpHMa je xao cBojy cecTpy .n;a Jie't{Ji:[ 6pahy "t!eTHMKe. 06eliao joj je qax H rrJiaTy n o¢MD;HpCKH "t!J1H. Ojaljeaa 36or no6HjeHJ1X ,n;pyroaa, ,n;o:m-opKa Poca :Xa~HByx:onHh je noHOCHQ ~O.D;HrJI.a rJiaBy H O)l;fOBOpMJia ociJmzyrpy: ,rocnop;MHe, Bv.t ce napaTe, pl)aso cTe o6aneiiiTeHH. Ja HHCaM 3aBe,n;eHa, jep CaM 3peo H CBeCT8H qQBeK. HHCaM '9:JI8H KOMYHHCTM9Ke napTHje, 8JIH CaM KOMyHli:[CTa .Y )l;YIIIH, A BH? BH CTe 3JI09J1HIJ;H H y6v.tiJ;e, no6HJIH CTe Haj6oJbe Jhyp;e onor Kpaja, Moje Haj6oJ.De npnjaTeJbe a sa TO heTe op;roBapaTv.t!" OciJHIJ;Hp ce HHje y3.n;p:mao. Cxoqno je H noqeo .n;a y,n:apa MJiall.Y ,n;eBojxy. IIocJie TOra cy ,6paha "G:eTHllil;M" oneT rroKymaJIH, pa3·aHM nocTynu;HMa, ,n;a rrpMCHJie ,n;OKTOPKY Pocy Xai,IJ1ByKoBHh ,13;a ce O,IUJ€KH€ rrapTH3aHa H p;a OCTaHe KO,l( lbHX:. 0Ha je C8MO fiyTaJia H c BpeMeHa Ha BpeMe, c raljelbeM v.rx rrJ.byBaJia. Y6MJIH cy je, aa Kpajy. II .n;oxTopxa MapntTa Xepn:JI, ,13;eqjn Jiexap y Ba.IDaJiytzy~, .n;o paTa ce yonmTe mrje ,rwpKMJia c Hanpe.;g;HJ1M JDyp;HMa. A.m:r, no'!eo je ycTaHaK.-· 0Ha ce paCIIHTyje 3a KOMYHJ'ICTe. "t!HM je yn03HaJia HeKe aKTHBHCTe, rroHy,n;nJia HM je Jierooae, 3aBoje H ,n;pyrn caHHTeTCKH MaTepHjaJI. ,lJ;pyrOBH cy rrpHMHJIH H OHa je O,ll; Ta,n;a pep;OBHO Ha6as- "~::~, i\\.''g 55 �' JbaJia H CJiaJia y o,n;pe,n; CBe riiTO cy joj TpiDKHJU1. J1 rr0pep; TOra, ,11pyrOBH cy OHJIH H3HeHa!je>rn 10a,11 je 11P MaprnTa Xepl(JI y jeceH 1941. ro.n.I1He, H3pa3HJia JKeJby ,n;a no}je y o,zwe,n;. Je,n;aH O,ll; ,n;pyroBa C KOjHM Ce IlOBpeMeHO· B:illj.aJia, YIIHTaO je, BJ1Ille H3 pap;03HaJIOcTH: ,}J;OKTOpKa, ,n;a JIM BH 3HaTe p;a Jie'<lt1Te H paH:.eHJ1Ke? ,KaKo Aa He! MorJia 6J.:tx BPJIO ,n;o6po ,IJ;a Jie"<IMM napTH3aHe!" o.n:roaopv:ma je H norryp;MJia ce .n;a o.n.Max KpeHe. IIocJie HeKOJUfKO ,n;aaa o6aaemTeaa j e ,n;a ce rrpHnpeMH 3a rro- Jia3aK. ilOJIOBMHOM OKT06pa 1941. TO,!I;,J1He CTHrJia je y TpefiH Kpa- jMIIIKH napTM3aHCKH o,n;pe,n:. M3aecao apeMe Jie't!HJia je 6opn;e npH mTa6y o,n;pe,n;a, a KaCHHje je o,n;peijeaa 3a ynpaaHHKa rrapTH3aHCKe 60JIH:ill..J;e y 'tfeMepHlifqH. Y OBOj 60JIHHIV1, y myMH y 6apaKaMa, 6HJIO je y TO BpeMe oKo 60 paH>eHHIOa. IIope,11 11P MaprnTe Xepl(JI y ynpaBJ1 6oJIHHD;e 6J1Jia je H pa,n;HMD;a Ajllla Kapa6eroaHh, rroJIHTH'<~­ KH KOMecap 5oJIHHIJ;e. Ose ,ll;Be MJiap;e JK:eHe ype,n;v.tJie cy 6oJia:HIJ;y Taxa ,n;a je cJiy1KHJia 3a rrpHMep. Ajma Kapa6eroBv.tfi je, rrpe p;oJiacxa y rrapTH3aHe. nocetmBaJia xypc 3a 6'oJIHlift:lapxe, xop; .ru> ,l(a- H>Il(e IIepoB>Ih y BaH>aJIYl(H. Tpehe HDllli KpeHyJIH y npo6oj. IIpoo>IjaJIH cy ce y rpynaMa y BMIIIe npaBaqa. To je 6HJia 3aMHcao xoMaH,n;Mpa o6e36eijeina 6oJIHHu;e, ,11pyra KapJia Pajl(a, HeKaAaiiiH>er 6opl(a y IIInaH>Ij>I. Beh>IHa paB>eHJ.:IKa H oco6Jba 60JIHHIJ;e rrposyxJia ce xpo3 aerrpYijaTe.JbcKo oKpy1KeH:.e. MeijyTHM, y3 rryT cy pai»eHH:o;YI n 6oJIHHT..Iapxe yrraJIYI y qeTHH"<IKe 3ace.n;e. MaorH cy y6Mje:m:r: MJIH 3apo5JbeHH, Meljy H:tHMa yrrpaBHI1K H IIOJIHTYI"l!KM KOMecap 60JIHIDJ;€. PaH:t€ID1:Ke YI 60JIHJi1"<IapKe, "IaK J1 je,n;Hy :m:eHy C MaJI.MM ,IJ;€T€TOM, qeTIDftiKH 3JIHKOBIJ;H cy Ha JIHIJ;Y MeCTa y6"""· ,Zl;oKTop Mapr>ITy Xepl(JI " Ajiiiy Kapa6eroB>ili npep;aJIH cy IIaseJIYiheBHM ycTalliaMa y BoT..J::rzy, xojn cy YIX rro.n;sprJIH MyqeH:.y. Ajmy K.apa6erosHh. cy aary sop;HJIH xpo3 YJIH:o;e. IIomTo HHCY XTeJie ,n;a ce o,n;peKHY I1!apTYI3aHa, y6HJIJ1 cy HX. ' ,II;oxTop MJiap;ea CTojaHOBHh je '9:€CTO rosop11o ~a 611 11 p;pyrH MorJIH Taxa ,n;a ype,n;e Jie'tfea.e paseHHKa. MaorH paineHHIJ;H cy MoJIHJIH ,n;a HX yrryTe Ha Jieqese KO,!I; ,n;p MaprHTe. 3aTO y OBOj 60JIHHD;l1 HHje HHKa,n; 6HJIO CJI060,!I;ID1:X M€CTa. ,II;OK!TOp ,IJ;aHHD;a IlepOBHli, KOja je 60JIH:m..:J;y 05J1IIIJia C KOMaH,n;aHTOM orrepaTMBHor IIIT,a6a ,n;p MJiap;eHOM CTojaHOBMfieM, IIHme: ,.llpHJIHKOM Hame flOCeT€ 60JIHJiliJ;H Ha 't.!eMepm:t:IJ;H HaHlliJIH CMO Ha npHjaTHY aTMOCciJepy. PaH::oeHHll;H cy 6VJJU1 B€C€JIH, H, OCffM ,JJ;Ba-TpH TeJKa paH:oeHJ-rKa, 6HJJM cy yna,zpbMBO yrojeHH. Xpaaa 3a IbM:X cnpeMaJia ce o,n;aojeao. MJVIaJIH cy mehepa, a noaexa,n; M KOJiaT..J:a . . . ¥ 6oJIHHI1;H j e BJia,n;aJia y3opaa "<H1CToha. TIO,I\OBH M np030PH cy ce npaJIH csaKH ,n;aH. . . 'YrrpaaHMK 6oJim:t:u;e ,u;pyrapMu;a Xep:u;JI 5HJia je rvmpaa M THxa, rrpeMa paH:.eanu;_nMa naLKJbMBa ... IIo,n;yqasaJia je ,ll;eBOjKe npesujaa,y H H€3M paa,eanKa. CTepMJIH3au;uja ra3e spnru:Jia ce y ,n;o6omy aa nehH ... Jiope,n; ,npyrapH:u;e Ajiiie Kapa6erosHh, TY cy pa,n;HJie H ,u;pyrapn:u;e ToHKa Cay-Tep, ~MTeJM:t:u;a, 3opa KoBaT..J:esnh, yq:eHMQa ce,II.Mor pa3pe,n;a rMMHa3Mje H3 BaH>aJiyKe, lifcMeTa .D:eMJ:t:pOBMfi 113 BaibaJiyKe J1 jOlli H€KOJIHKO ,n;pyrapHQa H3 OKOJIHHX ceJia." 3a osy 60JIHHIJ;y 3HaJIM cy "l!€THMU:M ,D;pam:e MHXaMJIOBMfia.. c:Pe·6pyapa 1942. ro,n;HHe, nope.n; Harra,n;a Ha rrapTH3aHcKe 6oJIHHI.l;e n palheHJ1xe -y ByKoCaB:u;HMa Ha MajeBI1I.l;H n y J·onr.a.BKH y n;eHTpaJIHoj 56 BoeHM, HanaJIJti cy H paseiD:IKe y 6oJIHHil;H Ha "'CJeMepHHqH. IIpBH Harra,n; 6op:u;H v.t3 o6e36eijelha cy op;6HJIH, y3 rroMoh paseHHKa H oco6Jba 6oJIHHI.J;e. KacHHje cy p;pa:mHHOBIJ;H ,IJ;06v.tJIH rrojaqaH:.e H noHOBJ1JIH Hana,n;. RacTaJie cy oropqeae 6op6e xoje cy TpajaJI:e TPH. ,n;aHa H TpH HOliH. J13THHYJIH cy H H3palbaBaHH MHOrH 6opiJ;M, OC06Jb€ H pasemnzyr. IIomTo cy ocTaJiv.t 6e3 MYHHI.J;J1.je, rrapTH3aHH cy III ;n;oxTop Cv.t,n;OHHja Jb:mMaH IIOTMI.l;aJia je H3 HMyhae rropo,n;I1ll;e, a 6.MJia je y,n;aTa 3a 6oraTor cy60TJ1'l!Kor Tpros:o;a EpHea !IoJiaKa. Kao nexap, H caMa je o,n;JIWiHO 3apaljMBa.rra. HHKO H3 H:teHe oxoJu:t::He a HM oHa caMa, HMje ce HHTepecoBaJia 3a rroJIHTYixy, a jom Malbe 3a KOMYHHCTe. Ka,n; cy IiocJie oxyrra:u;,Hje JyrocnaBHje y Cy6oTHI..JY cTYirJIH Mal)apcKM ¢alill:t:CTH, .n;oxTopxa CYI,n;OHYija JlYinMaH je ca CE!pjoM ,n;eu;oM, TPHHaecToro,n;J1IIIH:.OM Am1KOM YI ,n;BaHaecToro,n;J1lliH:tHM J osaHOM, rrpeiiiJia y Ma'tfsy, 6aiii y speMe rrpv.trrpeMa 3a ycTaHax. Ka,n; cy joj MHJia H ,11;HMHTpnje Baj aJIHIJ;a, yqJ:t:Te.JbH y ce.rry illTMTapy 11 KOMYHHCTM rrpep;Jiom:HJIH ,n;a rroMaJKe HOII, rrpHcTaJia je. ¥ rrpso speMe p;asaJia je HOB'tfaHe- rrpKJiore, a xap; je o6pa3oBaH Ma"t.IBaHCKM o,n;pe,n; Ha6aBJbaJia je H cJiaJia Jiexose H 3aBoje. !IoToM je OMJia,IJ;HHK€1 KOje cy OKYIIHJIH KOMYHJ1CTH1 npm:rpeMaJia 3a 50JIHJ1"t.Iapxe. Ma"t.IBaHCKH o.n;pe.n; je 6p3o Hapac"Dao. IIpHCTHrJIM cy H pa:fbeHH::u;H xoje je Tpe6aJio JieqHTn H HerosaTM. .3:aTo je ,n;p CHp;oHMjH JIMIIMHH nomao rroJIYiTYfliKH xoru:ecap MaqsaHcxor o,n;pe,n;a MHo.n;par MHTpOBHh- Mv.txa Japan;, H II03Bao je .n;a .n;ol)e y o,n;pe.n;, opraHH3yje 5oJIHHu;y H rrpey3Me Jie'tfeae yc'IIaHHKa. ,I(p Cn,n;oHv.tja je npHcTaJia 6e3 xoJie6aH:.a, aJIM je nocTaBMJia ycJios: p;a ca co6oM rrose,n;e H .n;erzy. 57 �)!*· 'Y3eJia je IIOTpe6He CTBapn, JieKOBe, CaHHT€TCKH MaTepnjaJI J1 MHCTpy-M€HT€ H 33j€,I:{HO Ca CBOjOM ,ll;€I..J;OM npe!UJia y JIOrOp Ma"!BaHCKOr o.n;pe,lJia. Taxa cy OHa, AHnKa H MaM· JoBaH nocTaJIH napTn3aHH. ilOJIJ1THqKJ1 KOM€Cap J1" OCTaJIH "'JiaHOBJii Il1Ta6a ITOMOrJIH CY joj 11a ype11n 6oJIHJ111Y y ,je,liHoj 6apal1H y rnynrn, Ha o6poHey IIJiaHHHe l(ep, He,n;aJieKo o.n; IUTa6a. KacHnje, npHJIHKOM napTH3aacKor Hana,n;a Ha illa6an;, ype.n;JiiJia je 6oJIH~Y y KOHaKy MaHaCTHpa 't!oKemKHe. BnJia je TO je,n;Ha o.n; Haj60JhHX rrapTM3aacxnx 6o.JIIDIIJ;a y Cp6MjH. IIOpe,n; riapTH3aHa n cTaHOBHHiliTBa, ,n;oxTopKa J!J.:trrMaH je Jie'LIJ1Jia J1> palbeHe HeMu;e, 3apo6,n,eae y 6op6aMa oxo IDarm;a. 3a BpeMe HeMa"liKe oci>aH3HBe H3 oBe 6oJIHJ1.II;e eBaKyncaHH cy CB.H palb€ID:I:IJ;H J1 6oJieCHHI.l;J1 J1 CBa OnpeMa H CaHMT€TCKJ1 MaTepnjaJI. "YMeIIIHOIIrli.y H O,D;B32KHOIDfiy ,Z:W JlHIIMaH H JbY,D;H KOjH cy joj ITOMaraJIH, ·cBH ·palb€HMI.l;H cy npeKO IIJiaHnna ,D;Ollp€MJh€HH y 60JIHHIJ;Y 'YJKHqKOr Oi1Pe11a y EajnHoj EaiUTH. Ka11 cy ce HeMQH npn6JIJUKHJIH EajHHOj BamTH, paH>eHHI.l;H cy eBaKYJ.:ICaHH Ha Tapy r.r{e cy ocTaJIJ1 roTOBO ,n;Ba MeceiJ;a o.n;ce"!eHH o,n; cBeTa 36or jaKe 3MMe 11 ;z:r;y6oxor cHera. Ka,u; ce BpeMe · nonpaBHJIO, (ma -je ca .n;eJioM palbeHHKa npemJia npeKo ,lJ;pHae y BocHy. .zw Y HCTO'tfHoj BoeHM CH.n;OH¥Ija JlJ1JIMaH JieqJt n ycTaHHKe c Tor TepeHa. Y npoJiehe 1942. rO,liHHe HeMQH cy npe,llyseJIM o<PaH3HBY Ha napTH3aHe y HCTQq-Hoj BoeHM. PalbeHMI.l;H cy IIOHOBO MOpaJIH .n;a ce rroK,Pehy. Ty cy ce HaJia3HJJJ1: 11 pa!heHHIJ;H TipBe npoJieTepcxe 6pura,n;e.. HajTe>Ke" paaeHHKe xoje HMCY CMeJIM noxpeT.aTH, CM€CTHJIH cy KO,IJ; napTH3aHCKHX npHjaTeJI:.a. C lbHMa je Tpe6aJIO -.n;a ocTaHe H Hexo o,n;- Jiexapa. Tpa1KJ.:Io ce .n;o6poBo,n,aiJ;. J aBHJia ce .n;p JlMIIMaH. lif ruTa6 ce cJio>Kno. Oc'DaJia je c .n;eiJ;-GM I1 TPH T€IIIKa paH:.eHHKa y je,r(HOj KyfiM I1 Ty npm:KI1BeJia TelliKe p;aHe "!eTHJ1q-Ke CTpaxoBJia,r(e. '!JMM C€ npyJKJiiJ.ra I!pHJIMKa, aKTHBMOTH cy paH:.eHJ1K€, .D;OKTOpKy H lbeHy .n;eiJ;y npe6~HJIH y IIIexoBMhe, r.n;e je cflopMHpaHa rrapTn3aHCKa 6~JIHHD;a. Ty je .n;p JirmMaH 6J1Jla JieKap H ynpaBHHK 6oJIHlilu;e. IIope.n; napTH3aHa JI€'tfliiJia je 11· CTaHOBH:miiTB-o, a cne IIITO cy j'oj ce.n:,aiJ;H 3a rrperJie,n;e H Jie'lfeiDe ,n;aBaJin yHocuJia je y exoaoMaT 6oJIHHIJ;e 3a no6oJ.DmaH:.e HcxpaHe paibeHH~a. ,II;o6po caa6.n;eneaa 6oJIHI':Iqa 6HJia je o,n; BeJIJ1Ke noMohn 11 pa:s::.eHVII..J;HMa J13 6pnra.n;a rJiaBHe one.PaTHBHe rpyne, xojH cy, nocJie 6HTKe - Ha · -cyTjec:u;v.r, cTHrJIH y IIIexoBHfie. ,l(oKTOpKa CI1,D;OHHja J!HIIMaH H oco6,n,.e 6oJIHm:J;e cnpeMHo cy MX npuXBaTMJIH, rrpy2KI1JIH HM noMoh v.r aaxpaHHJIH J1X. ,ll;eceTor jyJ>a 1943. r<>,liHHe n aa IIIexoBnhe cy HacpHyJIM <PallnrcTH Tpa:mefiv.r napTH3aHcKe paH:.eHHKe. IlpoaaiiiJIJ1 cy HeKa cKJio- 58 HMIIITa, na J1 OHO y KOMe je ca paH:.eHHU,HM-a 6HJia ,D;p CH,ll;OHHja J!J1IllVIaH. Cne cy HX no6HJIH. AHHKa H J oBaH cy ce Ta)l;a 3a,n;ecHJIH y ,n;pyroM CKJI-QH:miiTY J1 OC'!'IaJIJ1 ·cy >KJ1BJ1, IV . ,ll;OKTOP <PpM,lla ryTMaH poljeHa je y IIo,llxajy y IIoJbCKOj a CTY)l;HpaJia je y Beqy, H Ty ce· ·yno3HaJia ca lifpoM ryTMaHOM, 3a Kora ce 11 y,n;aJia. IIocJie 3aBpmeanx cTy,D;Hja, ,n;OIIIJU1 cy y 'Y>KHn;e, r,n;e cy o6oje pa,n;MJIH Kao Jiexapn. · Yno3Hao caM je KpajeM 1941. y napTH3aacxoj 6oJIHHIJ;H y HoBOj BapOiliH. Y oBy 6oJIHHD;Y ·caM npeHeT xao TeJKaK 6oJieCHHK. IIpnMHJia Me ne,n;eceToro,ll;11IIIlba JKeHa, npo,n;yxoBJoeaor JIHKa. IIperJie.n;aJia Me na)KJbHBO, H pa3rOBapaJia je,D;HOCTaBHO, ,n;a ce ja H nocJie TOJIJ1KO ro)J;HHa c npvrjaTHOillhy celi.aM TOr cycpeTa. 06MJia3HJia Me je H HOfiy, MepHJia IIYJIC li:l TeMrrepaTypy, ,lJ;OHOCHJia MH meliep, H xyBaJia qaj. J1rrax, n ja u ,n;pyrH 6oJiecHHD;M, MO)Kp;a 36or lbeanx cxynoiJ;eHvrx xaJ.DHHa, 6ya,n;e, aeroBaHor mm;a, pyxy, lbeaor peqaMroa, OIIIIITer :v.r§r.ire)J;a H H::.eHe TPHHaeCTOrO,D;J1IIIH:.e xfiepH 0JIHKe, HI1KaKO .D;a je rrpHxBaTHMO xao· aamy ,n;pyrap11n;y. Ka.n; _caM ce 3aHHTepecoBao xo je Ta rocrrolja H xaxo je 3aJiyTaJia y napnnaae, o.n;roBOPHJIH cy MH JJ;a je H3 'Y:anu:~;a, ,n;a joj je n MY~K Jiexap 11 .n;a cy :v.rMyhaa CBeT xao vr ,n;a je .n;oKTopKa rro.n; yTvru;ajeM cTap:v.rje Khepxe, cxojeBKe BHTe .n;omJia y rrapTM3aHe. MpKa. cy joj HeMIJ;M OABeJIH y 3apo6JOeirniiiTBO, a oHa je o,n; rrpBMX ,n;aHa noMaraJia napTH3aHe. Ka,n; je ocJio5ol}eiiO Y)KJ.:Iu;e M y 50JIHJ1lliH cMemTeHM paaeHH napTn3aHH M oaa ce rrpMjaBHJia ,n;a pa,n;n y 6oJIHm:J;H. BnJia je HeYMOPHa. IlpHJIMKOM IIOBJia"t.J:ea.a :v.r3 "Y1KMn;a H AP ¢pM,n;a ryTMaH je xpeHy:Tia C paH>eirniJ;MM!a J1 OCTaJia, ,D;OK Cy Ce CBH Y1KH'tfKH J:rexapH BpaTHJIH CBOjMM KyfiaMa. ,I(OKTOpKa <flpM,D;a je HlliJia C napTH3aHHMa, BO.JJ;€fil1 ca C06.0M CBOjy 0JIHKy, ,ll;OK -je CTapHja xhn 6HJia 6opan; y -"Y>Kw-IKOM o.n;peJJ;y~ TaK:o ce, ~ao Jiexap aaIUJia n y rrapTH3aHcKoj 6oJIHJ1ll;H y HoBoj Bapomn. MopaJia je ,n;a rrpei)e c HaMa, no HajBelieM cHery H MehaBH, H IIJiaHJ1HY 3JiaTap, .n;a ra3.J1 JI€,D;€HH JIHM 3aje,n;HO C: MaJIOM ~JIHKOM, ,ZJ;a npei)e MHore rrpenpeKe .n;a -6HCMO rro"'eJIH .n;a Je rrpH3H3J€Mo ~a Hallly J1 ,n;a je Ha3MBaMO ,lij)yrapHIJ;OM. A 3a CBe TO BpeMe OHa Je rrpe,n;aHo pa,n;HJia y Maoqy, aa 2Ka6Jbaxy y "l!ajHHqy, CMoJbaHy, 11 ByxoBHizy:I xo.n; BocaacKDr lleTpoBu;a. Ilpolll.rra je c paH:.eHHD;HMa Tpefiy, -qeTBpTy- H neTy O'i>aH3J1By. Ka.n; ro.n; 6nx je B~€0 H IIHTaO xaKo je, o.n;roBapaJia je, .n;a je ,n;o6pO M p;a ce MO)Ke. HHJe ce 1KaJIHJia 59 �i: ,n;a joj je T€IIIKO H HH Ha KOjM Ha't:J:HH HHje TIOKa3HB8JI8 .n:a Ce Kaje WTO je OCT8BHJia yro,n;aH JKJ1BOT y "YJKHI:(y H KpeHyJia C napTM3aHHMa y TeiDKM paT r,n;e ce nema"tJ:lifJio, rJia,n;osaJio, KHCJIO n cMp3aBaJio. lifnaK, je,ZJ;HOM MH ce U01K8JIHJia. BHJIO je TO DOCJie UeTe o{jJaH3J1Be. liiMaJia je, ,n;Be paHe n 6HJio joj je TeiUKO. Cy3e cy joj rpyHy.ne. 3arpJn:1o caM je n noJby6Ho. 3Hao caM ,n;a joj je aa CyTjecu;n normzy.na BnTa H .rr;a ce HMje noy3,n;aao 3HaJio ,n;a JIM je H 0JIHKa ocTaJia JKHBa. ITotreo caM .rr;a je TeiiiHM. Kpo3 cy3e MH je D,n;roBopMJia: He 6pHHH, H3,n;p:m:ahy. 3HaM, rro6e,n;ulieMo, ,n;py:m:e! JyHa""'IKH je DO,ll;HOCHJia MaTepMHCKY Tyry J1 60JIOBe O,ll; paHa 11 HaCT3BHJia C pa,n;OM. AJIH, 28. cerrTeM6pa 1944. y OCBHT CJI060.D;e, ,ll;OK je rrpaTHJia TeIUKe paH>eHHKe IIe,n;eceT Tpehe cpe,n;Ino6ocaacKe ,D;HBJi:I3Hje, rrpecpeJIH cy HX tieTHHIJ;H y ceJiy IIpH6Hanhy, Hcnop; IIJiaHHHe Eopja y :qeHTpa.rrHoj BoeHM n rro6H.rrH. ,[(oKTop ,[(aHHu;a IIepoBHli, Koja je c aoM 6u.na y HCToj je,n;HHJn::rvr npH"t:J:aJia je o TOMe: ,36or semm:or npnm:tsa palbeHJ1Ka y .D;MBl13HjCKoj 6oJIHHQn y Tec.Juthy, Tpe5aJio j.e M3BplliMTH pacTepehelba M TeJKe noKpeTHe paIbeilliKe nocJiaTH y lliunpare. Kom:tMa je esaKyHcaa 21 paH>eHJ.:IK. C H:.MMa je Kpeayo Kapasaa, HaTosapea pa3HMM MaTepajaJIOM 3anJieH>eHHM y ,IJ;epseaTM, )l;o5ojy H BaibaJIYII:H. Kapasaa je J1Mao 50 KOJia C KOibCKOM H BOJIOBCKOM 3CIDperoM. ¥ npaTH>H je 6YJ:Jia q:eTa O.D; CTO JhY.D;H, ca ce,n;aM llYIIIKOMHTpa.Jbe3a J1: H3BJ1.D;HHIJ;OM Ha qeJiy. Ca OBHM TP8HCTIOPTOM lfl.I.IJia je H .n;pyrapMIJ;a ,!J;p cf>pv.t,Il;a- ryTMaH Koja je .n;o Ta,ll_a 5MJia pec.PepeHT caHHTeTa "tleTpHaecTe 5pnra,qe. Oaa je nom.rra aa .ll.YJKHOCT ynpaBHHKa KopnyCHe 6oJUrn::o;e y liiHnparaMa. C H>OM je lfl.I.Iao H HeMa~IKH nexap AP Bayep, Kojn ce .n;o6poBOJbHo I1Pi1KJbyqJ.fo 3aje.z:tHo ca ;o;oMo6paacKi1IVI je,Il;HHM:o;aMa 113 )J;o6oja. ,I(OKTOPKa I'yTMaH je ca BOJbOM BPIID1JI8 CBOjy ,D;YJKHOCT, a.JIH H:.eHe rO,z:tHHe HMcy MOrJie Bi1IIIe ITOp;HeTM BeJIHKe Hanope TIOKpeTa onepaTMBHHX je,ll_HID1Il;a. BuJia je caeCHa Tara, a Hrrax je 2KaJIHJia 3a je.D;HHH:o;OM. ,IJ;Ba}.l;eCeT ocMor cenTeM6pa y 10 :q:acosa yjyTpo y IIpH5nauhy,____aa npBHM na.n;MHaMa rrJiaHuHe Bopja, TpaacnopT cy aanann 't!eTHHD;u. IIpHnpeMHJIH cy 3ace.:z1y c TPl1 CTpaae, aa 5pe2KYJbiJ;HMa nope,n; :o;ecTe H IIYCTHJIH xapaaaa y sace.n;y. Ta.n;a cy jypHYJIH xao rpa6JbHBe s.Bep'H H noqenn ,ll_a n.Jba"'Kajy. 3Ha.JIH cy "iera 11Ma y KOJii1IVIa 11: ,!(a he ce ,n;o6po ,caa6,n;eTn'. ¥ ,n;HB.Jboj_, ,rr;peQH CKaK8JIH cy aa KOJia .•. Harua 38IIITHTHHIJ;a jyaa't!Irn je npym:uJia oTnop, amt je 6MJIO ysaJiy,D;: paH.eHMKe J1 'l'paacnopT m:rje -MorJia 0,!(6paanTH. "t{eTHHKa je 6HJIO oxo 1500. Hame m:pTse 6J1Jie cy BeJiuKe: 7 paa,eHHKa M 7 MPTBHX 6opaqa Ji:I3 38IIITJ1TliHD;e, )J;Be 60JIHH'Iapxe J1 2() palbeHMKa, a 6MJIO je H 38p06Jbem:rx. Ty je ITOI'Y:IHYJia H cf>pH,!J;a 60 TYTMaH M ,u;pyrapu:u;a AHTOHHja, ceKPeTap ynpase 6oJIHHqe, xoja ce xpa5po 6opi1Jia. ¥6MJia je H3 TIHIIITO.n.a .n;sa "!eTm:rKa, a oa,n;a ce caMa y6HJia 6oM6oM. HeMa"!Kor JieKapa cy l1cnpe6MjaJIH, npeJIOMHJIM MY PYKY a oa,u;a ra npe,rr;a.JIH HeMIJ;MMa Y ,IJ;o6ojy." v CTapa 3arpe6a"tJKa .rrexap~a ,n;p Mapnja lll.Jie3HHrep CTHrJI.a je c My:meM H KfiepKOM 1942. y napTI133HCKY 60JIHHI.l;Y Ha IleTpOBOJ ropH. Thea My:Hc. ..z:tp MnpocJiaB je TaKolje 6Ho Jiexap 11 Kao MCKycan errn:,IJ;eMHOJior pacnopeljea je npH caHMTeTCKOM o.n;eJbelby Bpxosaor IIITa6a. KpeTaO ce c rJiaBHOM orrepaTJ1BHOM rpyrroM H 110JIOBJ1HOM jyoo 1943. rror>myo ca KhepKOM Ha CyTjecQH. . ,IJ;oKTOpKa MapMja liiJie3MHrep }e 3a BpeMe aerrpMJaTeJbcxe o{j>aa3Jme Ha IleTpOBY ropy, IIOlliJia C palbeHMIJ;HMa y CKJIOHJ1IIITa no.z:r; 3eMJboM. Ty cy ·6HJIM TeiiiKH palbeHHIJ;H. MopaJIH cy y CKJIOHHIIITY ,IJ;a OCTaHy ,n;y:me, jep je HeilpHjaTeJb BpiiiHO npeTpec Tepeaa Tpa:mefiH napTM3aHCK€ palb€HJ1Ke. ,I(OKTOpKH je 6HJIO T€IIIKO! a Ka..D;. cy xTeJIH ,n;a je H3Hecy aa Ba3,ZJ;yx, aHa ce ycnpOTHBHJia, 6oJefiH :e ,n;a Hx ycTarue Mary npHMeTMTH. OceTHJia je p;a he yMpeTH, na J€ 3aMOJIHJia .11;8 IneH Jielll IIOKOrrajy HCIIpe,n; y.rra3a y CKJIOHHlliTe. lioCJiyruaJIH cy j e. IIocJie HeKOJIHKO p;aHa yeT arne cy ,ZJ;OIIIJie ,z:r;o cKJioHI1IIITa: BH,ZJ;efiM rpo6, IIOBepoBaJIH Cy ,n;a TY HeMa HHKOra M OTJ1Il.IJI~. ,I(oKTopKHH rp·o6 Ha caMOM y.na3y y 3€MYHHI..I;y, crrac:v.ro je H:.eHe palbeHe ,IJ;pyroBce. VI Q,n:,y JeJia"tiHfi cy pO,D;t1TeJbJ1 K80 OCMOrO,n;HIII~y ,ll;€BOj"'MJJ;y, .3a BpeMe OKTo6apcKe peno.rryu;Hje, ,n;oBeJIH H3 PycHJe y Jyroc.rraBMJY· "Y OCHOBHOj IIIKOJIH, rHMHa3HjH H Ha Me,n;HI..J;HHCKOM ¢aKyJITeTy,_ 6Mna je Haj6oJba. H11je je HHTepecoBaJio HJ1IIITa. ,ZJ;pyro ceM yq:a~ HeKH H>eHH rro3HaHHIJ;H cy ce H3HeHa,n;I1JIH Kall: Je rrocJie CTY,Zl;HJ a o6aBe3aor JieKapcxor CTa:ma, aarrycTJ1Jia Beorpa.rr; H OTJ1IIIJia Y 3~6aqeao ce.no BJiaCHHY y ·BpalbCKOM OKpyry, a Morna je ,D;a ,IJ;06HJe cJiy:m:6y y Beorpa.n;y. CHpoTmny je nperJie,IJ;aJia H Jie"tiHJia 6ecrr.naTHO "'aK HM je H JieKose ·Kyrrosa.na.· To je joiii Bmue 3aqy,z:r;mm oHe Koj11 cy je II03HaBaJIM, jep cy neposaJIH .z:r;a je OTJ1lli.Jia H3 Beorpap;a ,n;a 6M ,n;o6po 3apaljHBa.rra H ,n;a 6n ce o6oraTHJia. . .. Yf3 BnacHHe je ,z:r;p OJI:.a JeJiaqJrli rrpelliJia y ceJio PaTaJ a aeIIITo KaCHHje y Bpaae, r,n;e ce 11 y,IJ;ana. 3aje,n;Ho c MyJKeM npemJia 61 �je y JleCKOBaD; -r,n;e ce TIOCB€THJia 60JIHl1r(M J1 na:u;HjeHTMMa. ilOJIOBli:tHOM cenTeM6pa 1941. ro,n;HHe 611:0 je paH:.eH je;a;aH napTM3aH na cy .liP OJDy J e"'a•mh 3aMoJIMJm .z~a My npY'KJ1 rroMoh. roToso ca o.z~y­ CnpeMHJia ce H KpeHyJia C p;pyrOBMMa Kp03 CH€:>KHY . Mefiaay. JeAaH o,n; 6opa:u;a TOr op;pe,n;a, JeJieHa TpajKOBHh JlaJia, ceha ce p;oJiacxa p;oKTOPK'e OJDe J eJia"ti:vdi: meBJOeH:.JeM IIpHXBaTMJia je · II03MB J1 O,ll;MaX KpeHyJia. IIpeMa IIp:J..ftiaH:.y JiecKoBatiKMX KOMYHMCTa, .n;OKTOpKa JeJiaqnfi je o.n;nrpaJia Ba:mHy yJiory J1 npMJIMKOM ocJio6aija:Eba Bope .IJ:aMjaHOBMha, napTM3aHa JlecKoBatiKOr o.n;pe.n;a, Kora cy HeMQH pa:EDeHor 3apo6HJIM OKTo6pa 1941. ro.zzyme M rrpeHeJIH Ha Jie'tleH:.e y 6oJIHH:u;y. ,II;p OJOa JeJiaqJrli je HayqHJia palbeHHKa KaKo ,n;a Cli:UvryiD.Ipa H3HeMOrJIOCT, ·,n;a 6J.:I ra ,n;y:me 3a,ll;p2KaJIJ.:I y 60JIH~H VI CTBOpHJIH npHJIHKY rrapTMjcKoj opraHM3arr>IjM .z~a ra OTMe. IIpBo6oparr BJia.r~a 'Bopl}es:v.rh J13 JleCKOBD;a, KOjH je Y'tJ:€CTBOBaO y OCJI06al}a:Eby ,IJ;aMjaHOBHfia, npM'tla: ,Bopy caM o.n.aeo y cTaH ,!J;YllJKa nexapa. IIocJie Tara caM Hexom:tKo nyTa o,n;Jia3Mo y cTaH ,n;oxTopxe 0Jbe H ,u;oBo,n;uo je ,n;a npeBaja Bopy. IlpHM€TMO _CaM ,IJ;a je 0 CBeMy 063B€IIIT€Ha H 'tiMM 6Hx H3J1III30, Y3l1M3JI3 je TOp6y C JI€KOBJ1Ma M J1HCTPYM€HTJ1Ma M 33j€,IJ;HO C 6oJIID:I"ti3pKOM llOJI33HJI3 ca MHOM. IlOCJie !Jp€BMjalba ,n;aBaJia MJ1 je y'nyTCTBa K3KO ,IJ;a llOCTynaM C palbeHMKOM J1 WT3 f];~ MY ,n;ajeM ,n;a je,D;e. . . Kaxo cMo Eopy npeMeCTHJIM y ,n;p·yrM cTaa, KO,ll; CaBKe AHTMh..:O'tiim:H:.e, rrope,n; IliiiMT3JbCR:Or rp06Jba, OIIeT CaM BO,ll;HO ,JJ;p 0Jby ,n:a ra Jie'tiM ·... " J eJIKa ,I(MMMTp>IjeBMh >I Bopa IIew>Ih npwiajy .z~a cy y jeceH 1941. ro,!IMHe O;liBeJIM y 6oJIHJ10Y K0;£1 .liP OJDe, paHoeHor 6oprra JiecKOBatiKor o,n;pe,n;a, MHJIYTMHa BJieqMfia. 0J.ba je ca ,n;p KaiUHKOBHheM J1 6oJIH:wrapKOM BepoM ,1l;HMHTpMjeBJo:di orrepncaJia palheHMKa H H3Ba,n;J1JI3 MY MeTaK. BJie'I.JMli. je IIOCJie' TOra CM€lliTeH y j e;t:taH cTaH y rpa,n;y, r,n;e ra je ,n;p 0Jba o6HJia3J·ma Ji:I Jie'lfMJia. ,II;·oxTopxa JeJiatiMh je HIIIJia :M Ji:I3BaH rpa,!(a .n;a rrpy:m:a JiexapcKy IIOMOfi. palbeHHM rrapTH3aHJi:IMa. , IIoqeTKOM ¢e6pyap" 1942. ro11MHe Ba6M'!KM (JiecKos,a'!KM) Oilpep; je y 6op51i:I c Byrap:MMa, y ce.ny EeJLaHMD;H HMao neT Telllxo paa.eH:MX 6opa:u;a. HJoiKe- HHje yMeo ,rr;a 11M npy1KH noMoli., na je no.., JIJ1TW:IKM K;OMecap o,!(pe,n;a nomao y JiecxoBan; .n;a npoHaije J.:I ,rr;oBe;£~e JieKapa, 06paTMJIJ1 cy ce liP 0Jb>I JeJia<rHI>.. IIpJ<CTaJia je .z~a noije 6es HKaKBHX :M3rOBopa. Ka,n; joj je rroJIHTJ:t't!KH xOMecap no"t.Jeo o6jamlbaBaTH KOJIHKO je TO p;aJieKo, .n;a ce Mopa HhM y nJiaHJ1HY no CHery H ·Mpa3y, oHa MY je-·op;roBopnJ:ra: ,Moj Hapo.n; ce 6opM, na MopaM n ja .n;a ce 6opnM. HenpHjaTeJb je _MCTH, OBO -je MOj H.3'<:1Ji:IH 6op6e ... ". 62 , Y je,n:HOM O)l;€Jb€IDY KOH3Ka M3H3CTHP3 Boropop;uu;e (Ba6H't!Ka ropa), paJJ::,€HYiqM CY je"tiaJIH O)J; 60JIOBa. CMTyau;Hja je 611.rra KpMTWIHa H je3MB3. HoJ:s.y J13Meljy 6. H 7. ¢e6pyapa y npOCTOpHje OBOr KOHaKa, Ha B€JIJ1KO J13H€HaljeH:.e CBMX YIIIJia je :meHa TPH,JJ;€C€TJ1X rOp;MHa, xojy caM 3HaJia xao 1 p;p 0Jby .Jena"!Hh (npe3HMe no MYJKy). BHna je Gena o,n: caera, HOCHJia je OBehy Tall!Hy y pYJzyt, aa ce6H je HMaJia .n;yra"tiaK xo1Kyx npexo xora je nap;ana p;yra rrnaBa xoca M3MewaHa ca caeroM. 'IliiM je yniJia, 3aTpa1KHJia je JiaMny, Tormy BOp;y M aJIKOXOJI, J:I3Bap;HJia :mrcTpyMeHTe H o,u;Max noqeJia ,n;a nperne,n:a, onepmne n npeBnja paH>eHHxe. Orrepncana je neT palbeHHKa, nperJie,rr;aJia jow Hexe 6onecHlilKe H o6jacHHJia 6onauqapMMa xaxo he Jie'<:lliiTH palbeHHxe, a oH,n:a je 33IIMTana p;a JIM MMa jom palbeHHX HJIM 6oJiecHHx. Kap; je 'tiyJia ,n:a HeMa, crraxoBaJia je cBoje CTBapu, o6yxJia ce J1 c rroJIMTH'tiKHM KOMecapoM H3aiiiJia • . . I!oHaiiiana ce cJio6o,n;Ho xao p;a je Mel)y HaMa npe Tora 611na Meceu;MMa ... " HeMQH cy OTKPHJIJ1 capa.n;!hy ,n;p 0Jbe J eJiaqJiih c Hapop;HOOCJio6o,n;HJI3'tJ:KMM noxpeToM M yxancMJIH je y rrpoJielie 1942. ro,n;liiHe. ,II;HBJbatiKH cy je TYKJIH n MYtiHJIM rrpHJIHKOM cacJiymaaa:EDa. HHje IIpH3H3JI-a HmiiTa. Y 33TBOP Cy je )J;OB€JIH, 23. arrpMJia 1942. I'O,D;HH€, y ·,TOKY HOliH. HeMD;M cy je TyKJIH HOraMa H pyKaMa Ha O'tJ:HrJie,Il; CBHX 33TBOpeHYIKa, ITa Ka,D; joj HH-cy MOI'JIM H3HY,IJ;H'Tlil npH3H3:Eb€ yXBaTHJIH cy je sa Hare H pyKe H y,n;apaJIM joj rJI-asy o 3H;q. H no,u;.. CBa y KpBH .H. MO,n;pm:J;aMa,· y 6eCBeCHOM CTalhy, OCTaBJbeHa je ·a: cyTpa,ZJ;aH cy · CB€ yxanmeHMKi€- H ):J;OKTOpKy J eJla"tiJ1li. K3MHOHHM3 npeHeJia y H=. ilOIIlTO HHje HMIIlTa rrpH3H3Jia, HeMIJ;H cy je T€IDK0 H3Mp:u;BapeHy M M3MytieHy nyCTHJIM J13 33TBOpa y .zwyroj IIOJIOBMHH 1942. ro.zzyme. HaCTaBnJia je .n;a rroMroKe rrapTH3aHe, na cy joj .n;pa:mMHOB:u;H, ycpe,n; JieCKOBIJ;a IIO'tJ:eT~O:M: 1944. 33KJr.3JIH OD;a, ,D;OK je H3 KOJieHHMa p;p:mao CBOr YHYKa, 0JbHHOI' CJ1Ha. �YMECTO InHX BPAliAJIE CY CE IIPMqE IIpHJIHKOM ¢opMHpaaa IlpH.nerrcKor napTH3aHCKor o,n;pe,n;a, CTYIIHJia je y O,n;pe,n; c rrpBMM 6opu;HMa H rrocTa.na rrpBa napTn3aHKa y TOM p,eJiy MaKep,oHio:je. Y op,pep,y je Map>o:Ka, mKo cy je npo3Ba.nn, 6viJia 6opaD; C IIYII1KOM y PYD;H, ITOJIHTH't!KH pa,n;HHK, CaHHTeTC!ili pe¢epem >< 60JIHwmpKa. 36or MaJior 6poja JbYP.H "' noce6HHx yc.noBa rro,n; KOjHMa je o.n;pe,n; ,n;ejcTBOBao HHje o,rweijHBaao rroce6ao JIH.I.J;e 3a caHHTeT. MapHja je rrpeBHjaJia n Jiet:IHJia p<UDeae H 6oJiecae 6opu;e y rpynn c xojoM ce KpeTa.na, a n y ,rwyrnM rpyrraMa. Oaa ce cTapa.na H o CMemTajy TemKHX palheHHKa H OonecHHKa, xao H o ynyfi><Balby 6oJieCHHX 6opa~a Ha nperJiep, Kop, JieKapa y rpa,n;y. Bo.n;H.na je paqyaa o aa6aBD;H .neKoBa H ,n;pyror caHHTeTcKor MaTep:vrjaJia. Y TOKY 6op6n H aKIJ;nja 6pMHy.na ce n o H3BJiat.relhy palbeiD:IKa C IIOJIO}Kaja. Kao IIaPTHjCKH ¢yH:K:qHOHep OHa je BO,ll;HJia 6pHry H o paaeHHM H 6oJieCHHM rrapTH3aHHMa aa Tepeay r,n;e ce KpeTaJia. 3axBaJbyjyfiH II02KpTBOBaa.y_ H CHaJia1KJhHBOCTH OBe xpa... 6pe ,n;eBojxe, MHOrHM napTH3aHHMa je cnacea JKHBOT. IIoce6ay xpa6pocT n no:mpTBOBase ncnoJDHJia je npHJIHKOM cnacaBaH:.a pase- HHKa y 6op6>o: c ByrapJ<Ma 1. Maja 1942. y 6JIH3HHH IIpHJiena. Yo•m npa3HMKa ,Maj,n:a je HMaJia neJU1KH YTVIQ.aj aa 6op:u;e. BMJia je jYHaK n ynex je cMeJio jypHillaJia ,D;a M3- oap;a xa,n; je TO 3a ,n:pyre H3rJiep;ano HeMoryhe .•. " TiapTH3aHcxe 6o.rraW:Iapxe cy nope,n; pa,n;a oxo palDeHHKa HMa,n;pyra 3a,n;y:m:eH:.a, 6uJie cy cxojeBCKH H napTHjcxH pa,!{HMqM. Hexe cy H pacrropeijHBaHe 3a napTHjcxe 4>YHxu;~mHepe, .aJIH cy H I1 KaO rrapTHjCKH J1 TIOJIHTH'<IKH pa,D;HMI.l;J1 M€,ll;m::J;J1HCKy IIOMOh y CJiyqajy JhY,D;H, rrapTH3aHCKa rpyrra, C KOjOM je 6MJia H c .n;pyroBHMa c Tara Tepeaa aanaJin oeynaTopcxe caare n o6e.neJK:HJIH npa3HHK pa,n;a. MeijyTHM, ByrapH cy p;o3HaJIH 3a OBaj noRpeT, na cy .n;oBeJIH ja"tJ:e caare H OIIKOJIHJIH napTH3aHe .n;ox. cy JIOropoBaJIH y IIIYMH H3Ha,n; oe.na OpaoBa. Y TOKY aolin H3BPIIIMJIH cy Hana,n;. Y 6op611 C Ha,IJ;MOfiaHj:MM HerrpnjaTeJDeM, MHOrH napT113aHH cy paseaH. Mapnxa je JilliJia o,n; je,JJ;aor ,n;o .z:wyror n npeBMja.na HX. IIocJie npeBHjasa H oaa H paseavrn;H cy aacTaBJhaJIH 6op6y. _Byrapn cy aacpTaJIJ:I Kao 6ecae 3Bepn, rrpH6JIIDKaaajyfiH ce napntsaHHMa CBe smne. KoMaH)J;a je H3;qa.rra ynyTCTBO .n;a ce noKyma npo6oj y pa3HHM npaBl:zyrMa. BopQH cy xpeayJIH, noHeBmH TPH Te- By"Lie paH::.eHHKe Ca IIOJIOJKaj.a. J13BJia't.!HJia HX je _H Jie pap;HH~ Map>o:ja Joc>o:¢oBCKH, KpeeyJia je npeMa IIpnJieny, p,a 6n 3ajep,Ho IIOTpe5e npy:at:aJie paH:.eHHM p;pyl'OBJ1Ma. 0 TOM€ cy OCTaJia MHOra cne,n;oqaHCTBa. II!Ko palbeHa p,pyra. IIpBo cy jypHli!aJIH a Kap, 6><: cy36HJIH Henp>o:- I CTy,ZJ;eHT Ky3MaH_JocJ·n:Poncxn H3 IIpnJiena je 6Mo qJiaH KoMY- HHCTH"tJKe IIapTHje JyroCJI3BJ1je_. Ilpe,n; paT je, IIO ,n;HpeKTJ1BJ1 napTHje, HanyCTJ10 CTy,rr;nje J1 BpaTJ10 ce y lipHJI€II Ha IIOJIHTl:PIKH pa,n;. Y pa,n;y aa o6aonn H yqapmlumaH:oy opraHH3an;nje IfOMYHHCTHt:IKe napTMje noMara.na MY je M cecTpa Mapnja. 0Ha ce Hapo"~ntTo HCTaK.na y np:w:npeMaMa 3a opy:m:aay 6op6y npoTim oKynaTopa. Ilope,n; ocTaJior, oaa je opraHH30BaJia npMKynJbalbe .neKOBa H carmTeTcKor MaTepnja.na H npHnpeMe 3a o,n;p2KaBalbe xypca 3a 6oJIHJo:tqapKe, KOjn je n oaa nocehHBa.na ca jam neT OMJI.a,n;MHKM M3 Ilp:MJiena. 64 ' jaTeJba, BpafiaJin cy ce 3a palheHHKe. ,Il;oK cy napTH3aHM noMepaJIH paH:.eHe ,n;pyrOBe, ¢amHCTJ1 cy Ce OKYIIJDaJIH H IIOHOBO Hana,n;aJIH. To Ce IIOHOBHJIO BJill!e IIyTa. IlapTH3aHHMa je IIO't.!eJia ,n;a H6CTaje MYHHIJ;Hja. ITocToj.a.na je onacaocT ,n;a MX aenpMjaTeJD cBe 3apo6H. MapHxa je npe,z:r;JI02KMJia ,u;a ce npo6njajy oan xojn Mary ,n;a J1;qy a oaa p;a ocTaae c pa:EDeH~HMa H .n;a ce caKpVIje y JK6Y1be. ~pyroBH cy je IIOCJiymaJIH J1 OTJiiiiiJIH. MapHKa je OCTaJia C Tpojm:(OM pclH:>€HHKa. Eyrapn cy HX 6p30 IIpOHaWJIH H CBe "tl6TBOpO y6HJIH. 0 norJ16MjH paH>eHHX napTH3aaa vr lDMxoae xpa6pe 6oJIH:wrapKe MapJ:IKe H3Hap; ceJia Opaoaa 1. H 2. Maj.a 1942. roBopHJIO ce no u;eJioj Maxe,n;OHMjH. Ca oropqeaeM n TyroM npHt:IaJio ce o p;MBJba..,. 65 �lllTBy 6yrapCKMX <iJaiiiMCTa. llo}KpTBOBaHOCT MJia,D;e rrapT113aHK€ MapMKe H3a3BaJia je ,D;liiBJbe!he M rroaoc. Y npMJierrcKOM IqJajy je HacTaJia H rrecMa o He,n;emtiMa oKyrraTopa H HeycTpanmBoj MOMH MapHKM KOja je CaMa HOCMJia J1 CKJialbaJia TeiiiKO paFbeHe Hapo,n;He 6opQe. jypHJIJil 3a napTH38HHM8 1 KOjH cy Ce MOpaJIH IIOByfiH. CaBKa je ocTaJia CaMa C paH:.€HHKOM. liOlliTO HMje MOr.rra p;a ra HOCH CKJIOHHJia ra je Y je~aa m:6ya M no:mypH.rra sa ,IJ;pyroBHMa. ,IJ;oK 'je Tp"tia.rra, H3 Mpaxa J€ H€KO ,lJ;03HBaO. - . Y je,n;HoM :m:6yay HamJia je paiheHor rrapTM3aHa JapKor. BHo J€ Ha 3a:eJby na HHKO 0)1; 6opau;a HMje 1IpMM€THO p;a je paiDeH 3 aCTaO. HMJe CMeo p;a BM'lle ~a ra He 6M qy.rr11 'll€THMIJ;M. HexaKo ce ~osyxao ,n;o Haj6JIM::m:er 2K6yHa H Ty ce CKJIOHHo. Casxa ra je aa . P3l1HY 1Ip€BHJia. IlOIUTO je 6HO paH:weH y HOry, IIOCaBeTOBa.rra My J€ )1;8 OCTaHe rp;e je ,D;OK ce OHa He BpaTH C ..n.pyrOBHMa. II Me,n;Hu;HHcKa cecTpa CaBKa Cama J aBOpliiHa pa,n;HJia je y OrrlliTOj ,n;p:m:aBHOj 6oJIHJ1IJ;H y Beorpa,zzy. BHJia je H noJIHTYrqKH aKTHBHa rra je npe,n; paT H3a6paHa 3a cexpeTapa rrapTHjcKe opraHH3aiJ;Hje y cBojoj ycTaHOBH. Y 6omp1D;H je, nope.n; ocTaJior, opraHH3oBaJia H rpyrre HHCTPYKTopa 3a TajHo o,n;pmaBalbe KypceBa 3a 6oJIHY:PiapKe. 'Y np11npeMaMa 3a opy"'aHy 6op6y pyKDI>0/111Jia je rpynoM Koja je IIpMKYIIJbaJia JieKOBe, CaHl1T€TCKJ1 MaTepHjaJI J1 J1HCTpyMeHT€. IIocJie OCHHBa:H:Ja napTJ13aHcKor o,D;pe;n;a, CaBKa JaBopHaa je OTMIIIJia y PaCHHCKH o,n;pe,n; r,n;e je IIOCTaBJbeHa 3a caHHTeTCKOr pe<iJepeHTa. YqecTBOBaJia je y CBHM 6op6aMa H a:KJJ;HjaMa. Je,n;Ho BpeMe je 6Y!Jia l1 IIOMOfiHHK nyiiiKOMMTpa.JbeCI..:J;a. 3a Bp€M€ O,II.MOpa l1 3acTaHKa, pa3roBapaJia je c 6opu;11Ma Jti ,n;aBaJia HM caBeTe o o,n;pJKaBaay JIJii'l!H€ XJilrJ-fjeHe. HMi.tOMe JIJ1'l!HO HHje XTeJia ,IJ;a rrepe py6Jb€ H xprur. Bopu;H cy je rJie,n;aJIH c qyj;}eibeM M ,n;a y 6op6H HHje fiHJia xpafipa KO 3Ha IIITa 6U MJ1CJIJ1JIJ1 0 H:.Oj. IlomtiTJ1qKH KOMecap je CTpaXOBaO ,n;a OHa HaKO J1CKYCHH KOMYHHCTa- J1 peBOJIYD;YIOHap, Helie yciieTH ,D;a ycrrocTaBJil KOHTaKT C 6opiJ;J1Ma KOjH cy yrJiaBHOM 6HJIH ca ceJia. 'Y6p3o- ce noKa3aJio )J;a TO caMo TaKa J13rJie,n;a. 'YoqJ1 14. OKT06pa je.n;Ho o,n;eJbeiDe PacHHCK'Or o,n;pe.n;a y KOM je 6HJia H aHa, 3aTex.rro ce aa sap;-aTxy y ce.rry IleTMHM. ,IJ;oMahHH xo.n; xora cy HaBpaTHJU1 fiMO je HeOfiWIHO npep;yCp€T.ThHB, 3ap;p::m:ao HX je J1 CrrpeMHO 6oraTy seqepy. -HerrpeKH,n;ao HX je Hy,n;Ho ,n;a je,n;y H ,n;o"aocao jeJia aa cTo. MeljyTYIM, xaxo je xacaHje yrspl)eHo, o,n;Max no .n;o.rracxy rra:jJTM3aHa o6aBeCTHO je "tieTnnKe. . IIapTH3aHM cy ie-.:IepaJIJ1 H pa3roBapa.rrn ca yKyhaHHMa, H€ cJiyrehM HJ1IIITa. CaBKa je· y3eJia je,n.Hy ,n;esoj..:nru;y Ha xpMJIO H rrpMqaJia joj rrpaqe. lil3Heaa;n;a je yrrao je,n;aH ,n;eqax H o6aBecTHO rrapTH3aHe ,n;a 't!€THMD;J1 orrK-oJbaBajy xyliy. IIapTH3aaa cy 3rpa6HJIH opylK_je H MCTp'IaJIM H8IIOJbe·. "!JeTHMIJ;M cy HX Ca'ti€KaJIH IIYIJ;ID.aBQM. TiapTYI3aHH cy o..n.rosopH.rrH rrpo6MjajyhM ce. CaBKa je, xao rroMohHMK IIyu:IKOMHTpaJDecu;a, . 6HJia y 3aqeJby. ~OK ce IIOBJIC:\qJ.:'IJia, crra.3v:r.rra je je,D;Hor ,n;pyra xaxo JieLKK. Blilo j e To ,IJ;apxo xora cy qeTHMIJ;M paHHJIM. Oaa je 3aCTaJia H rrpeBHJia ra. "t!eTHHD;H cy ypJiajyhM 66 ,IJ;"pyrapMu;e, H€MOj )1;8 M€ OCT8BJfill. ~yro je Tp'tiaJia ,D;OK HHje CTlifrJia CBOje. rp,n;MJia je IIITO cy ce IIOBYKJIJil J1 OCTaBHJIJii paiDeHHKe, .rra je 38Tpa:>KHJia O)l. KOMaH,n;aHTa ,n;a ce BpaTe no H:.MX p;a nx 'I€TH:m:J;H He 6H 3 apo6vr.rrH. Ka,n; joj je KOMaH,n;Hp pexao ..n.a ce He cMejy spahaTH, Casxa ra Harra;n;e: - TH, ,n;py:m:e, Kao KOMyHHCTa He CMeiii TaKO )J;a IIOCTyiiaiii c pa:a:.eHHM )J;pyroBHMa! TaKo ce He nocTyrra c paaeHHD;HMa ... Bolj~ o,n;e.JneH:.a jy je je~Ba YMHPHo n y6e,n;Mo ,IJ;a je, y osaxsoj ~H;~aD;HJM, 38 palb€HJ1K€ HaJCHrypHHje p;a OCTaHy r,n;e cy. 06jacHHO JOJ J€ p;a fie C€ pa:a:.eHMil;HMa Haj6p:me !IOMOfiH aKo lliTO rrpe CTYU'Hy Y .rrorop op;pe,rr;a H 3aTpa:lli:e rrojaqase. IIolliTo cy KOM8H,IJ;Mpa rro,n;p2K8JIJ1 CBH 60piJ;H Jii OHa je MOpa.rr~ )J;a IIOIIYCTH. Y6p3aHHM MapmeM KpeHyJII1 cy y Jiorop 0,11pe11a. IIITa6 je rrocJiao nojaqaae H "ti€THHIJ;H cy pa36HjeHH. HamJIH cy ~albeaor ~.apxa H Japxor 11 npeHeJIH vrx y ceJio C.rraTJ.my, r,n;e HX J€ CaBKa CMe_OTYIJia KO~ OMJia,D;HHll;a JKHxe KOMe je I10K838Jia KaKO )J;a HX IIp€BHJa J1 HeryJe. ilOCJie TOra je flOBpeMeHO HaBpafiaJia ,n.a npoBepH xaxo nx OMJI8)l.HHaq ~eqH H Aa 611 MY ,n;aJia ynyTCTBa 3 a p;a.T.be Jie'l!eine. ,, Casxa je cTa.rrHo ?6yqasaJia 6op:u;e xaxo ,n;a ce, y cJiyq-ajy pa:EDaBalba C8MJ1 IIpeB:f:IJY (y OBOM O,II.pe,n;y CBH cy 6opqM MOpaJIH .n;a Hoce ca co6oM npsM 3aBoj) 11 xaxo .n;a cnpeqe Kpsapeibe Yr. saraljMBaH>e paHe )J;OK He CTHI'Hy 6oJIHM'llapxe J1JIH Haj6JIIDKM )J;pyrOBH. TaxBo noHamaae Yr. ,n;p1Ka1be yq:MHHJIJ1: cy ,n;a 6op:o;H npoMeHe o,n;~oc npeMia ,,n;o~TOplrn" Cann:r, ..n.a c HajBeh·oM os6J1JbHOIIIhy c;rryIIIaJy H IIpHXBaTaJy CBe lliTa HM OHa roBopM, na M xa,n; ce pa,n.HJIO 0 11CKyBaBaH>y py6JDa " o,11ehe. , Carua J 8BOpl1Ha je 6vma II03HaTa H KOp; CTaHOBHMlliTBa. }J;OK -Je c 't!eTaMa JioroposaJia no ceJIHMa, 0611Jia3YrJia je Kyhe H rrperJI~­ .,n;a.rra 6oJiecHMKe, caBeToBaJia I1X xaxo ,rr;a ce Jieqe, ,n;asaJia HM JieKOBe. TaKBHM IIOCTYIID;MMa Y-TMIJ;aJia je Ha MHOre .Thy,n;e .n;a ce onpe,n;eJie 67 �3a napTH3aHe n ,n;a HM noMaEy. IIpHJIHKOM rrperJie,n;a H Jie'f!et»a, ceJLa~ cy ,n;aBaJIH ,,n;oKTOpKH" Caum aanmpaHD;e 3a pat»eae napTH3aae, 3aTHM -qapane, J,IeMrrepe H p;pyry o,rr;ehy. 06yqnJia je H BJmie 6oJIHHqapKH K.Oje cy je 3aMet»HBaJie y 'tfeTaMa, na H y op;pe.n;y. 'Y JieTO 1943. npeMewTeHa je Ha Kocono. IIocTaJia je qJiaH 06Jiacaor KOMHTeTa KIIJ sa KocoBo H MeToXMjy, saTHM noJIHTH'tfKl1 xoMecap KoconcKe, na OcMe cpncxe H xacanje IIOJlHTH'tfKM KOM€Cap )J;Ba,li€C€T ,llpyre I\MBM3J<je. J1 Tap;a, Ka,n; je IIOCTaJia IIOJIHTH'tfKJ1 pyKOBO,ZJ;HJiaiJ; C ,n;pyrHM o6ane3aMa, auje ce ycTe3aJia ,n;a npenuj8. pa:EDeHHKe, a axo je eyEHO " 11a XHpyplllKM J<HTepseHMwe. 0 TOMe je rrpW!ao ,D;ywaH ,D;eBeJ.IMh, 6opa11 )J;Ba,lleCeT ,llpyre ,liMBM3Mje: , 'Y jecea 1943, y ceny PoMaHoBQ.I1Ma KO,D; Cyp)J;ynu:qe paH>eH je Y 6op6M c ByrapHMa oMJI8,Il;Jma~ BMTKO. Paae cy MY, Ma)J;a HHCY 6HJie HapO"t.JHTO TeiiiKe (MeTaK MY je IIPOCTO Harrona paceKaO y,Jij, MHOrO Kpaapune. HMje Morao )];a ce :s:pehe op; 6oJIOBa. HHje Morao HH .n;a ne:mH HH Aa cTojH. lii3 paae aa ma:qH, y xojoj je ocTana KOIIIYJbHD;a O,IJ; MeTKa, TaKolje je WHKJbaJia KpB. Cyp,u;yJIHQa HHje 6MJia ,n;anexo, ann y H.oj cy ce aaJI83'1i1ne jaqe noca,IJ;e HeMa:u;a H Byrapa. 'Y ceny PoMaHOBD;HMa Im:CMO II03H3B8JIH HHKOr KO,Il; KOra 6HCMO ra MOI'.JIK OCTaBMTM. 3aTo CM01 Carua JaBopl1Ha H ja O,JJ;JiyqJ1JIH ,D;a onepHIIIeMO BHTKa. 0H je npMCTaO, HMje HM30 p;pyror H3JI83a. !10JIOlKHJIJi1 CMO ra Ha je,:n;aH KpeBeT y C06H H p;aJIH ,tta IIOIIHje ,D;OCTa pa101je. llpoKynaJIM CMO je,IJ;He BCJIHKe M8Ka3e J1 onpaJIH PYKe canyHOM H paKHjOM a 38TMM IIpHCTynMJIM orrepaiJ;HjM. lloMohy 2KHJieTa CMO O,Zl;CTp8HMJIJ1 ~eo pacKHHyror y,n;a M KPB 3aycTaBMJIH ra3oM H 3aBoj eM Onepa:u;:wja aa PYI\H MIIIJia je MHoro Teme. PaxHja je cJia6o ;n;eno~ B3JI3 na je palbeHMK Tpneo CTpaume 60JIOBe, ,JJ;OK CMO 2KMJieTOM H3p;BajaJIM ocTaTKe MeTKa M3 PYKe. PaH:.eimK BUje nyrnTao an rJiaca, uaxo je onepaqHja TpajaJia p;ocTa ~yrO. illaxa je 6nna noHOBO OCJI060QeHa a CBH npCTM IIOiq)eTHH ... " ,D;esei.mh je Guo cTy,lleHT npse ro,liMHe Ha <PapMaljeyTCKOM cpaKYJITeTy y Beorpa,lly. III HerrpujaTeJbM cy 4. asrycTa 1942. OTno'leJlH ocpaH3lffiY Ha TonJIH'tfKM o.n;pe.n; KOjH ce HaJia3HO aa JacTpenu;y. Caare aenpMjaTeJba cy 6liiJie MHOI~o jaqe, na je IIDTa6 op;Jiy'f!Jto .n;a CJia6o noxpeTHe 6opi..:(e H paibeHHKe M3,ZI;BOj Jt H CMeCTH y CKJIOHJ1liiTa a ,n;a Ce ca ·OCTaJIJtM GopljHMa nosyqe y no3ai\MHY HenpHjaTeJba. KoMaH,llaHT O,llpe,lla ,!1;><- 68 MMTpHje II:~:tcKOBMh Tpaanan; je JIH't!HO H3p;BojHo 18 6opa:u;a Kojn Tpe6a .n;a ocTaHy H no,n;eJIHo HX y ,n;ne rpyne. 3a KOMaH,n;Hpa j e.n;He rpyne o,n;peljea je THxoMMP CToj.aHOBMli, a aa IIOJIMTMqxor xoMecapa 6oJI- . H><'lapKa MMJIH11a HJmh. 3a KOMaH,liHpa 11pyre rpyne O,llpeljeH je, 6vmwM noJIMTK'IKM KOMecap o.n;pe.n;a HnKo,n;Hje CTojaHOBHh TaTKo, aJIM je HacTaJio rroraljaJDe KOja 6oJIH1ftlapKa ,n;a ocTaHe ca OBOM rpynoM. Cne cy EeJieJie ,n;a MlJ.Y ca o,n;pe,n;oM. ~a 6n npexpaTMJia norai)a:Ebe M y6eljliiBaH:>e, jaBnJia ce ,I(.apnHKa HecTopoBnh, cTy,n;eHT Me,ZJ;J11J;HHe, 6omrn:qapKa J1 CKOjeBCKH CeKpeTap ToiiJIH't!KOr rrapTH3aHCKOr O,IUJe,n;a. 0Ha je YJ3eK ycrrenaJia .n:a M3Byqe H crrace pa:H:.eHHKa 6e3 063npa y KaKO Ce TeiiiKOj CMTy<a:QHjH HaJia3HO. CBM cy joj BeponaJu:t, a pat»emm;H ce HJ.:tcy rrJiaiiD:tJIH xa.n; cy MX H3.n;naj a.m:t o.n; qe-re M CKJiaH:oa.rrM y rro3a,ZJ;I1Hy, caMo aKo je Jhynqe ocTajaJia c :EDHMa. KoMaH)liaHT M noJIMTM"'KM KOMecap HMcy ce cJiaraJIJ.:t ,n;a oaa, Kao ceKpeTap o,n;pe,n;cxor KOMHTeTa CKOJ-a, ocTaHe c paH.em:tn;MMa. ronopMJIH cy ,n;a je I»eHO MeCTO C 60pD;MMa, y IIpBMM 6op5eHMM pe,ll;OBHMa aa rroJioJKajy H y aKIJ;HjaMa. MeljyTMM, ,I(apHHKa Mx- je ynepHJia ,D;a je y OBaKBOj CHTyan;HjH 5oJDe ,n;a OHa Kao CKOjeBCKH pyKono,n;HJian; ocTaHe. TaKa je aHa nomJia c palbellJ1I:l.MMa y paHHje H3rpaijeay 3eMyHYIIJ;y y je,n;HOM nu1rrpary xpaj rroTOKa. .IJ;eceT paH:oeHHKa H 6oJieCHHKa C KOMaH,ZJ;HpOM H 50JIHJ.:tlfapKOM YIIIJIH cy 4. MJIM 5. anryc'!'la yjyTpo y 3eMyamzy xpaj Kpajxona'tf:Ke pexe. CTapH MJieraJiaiJ; Y"t!MTeJh HHKO,ZJ;Hje CTojaaoBJ.:th je J.1IIIao nocJie,ZJ;lbH n yKJia:EDao Tparone. Hapo'tfHTO je naJKJh:Y.IBO rpaHoM YHI1lliTaBao Tparo.,. Be CTOIIaJia y BO,D;H Ha MeCTy r,n;e cy H3 IIOTOKa YIIIJIH y CKJIOHHII.ITe: Ka,n; cy CBM yniJIH, Taxolje na:mJbnBo, 3aTBOpHo je M3HyTpa yJia3 Y 3eMyaJ.:tD;y. .IJ;naaaecT Jby,n;n je OTIIO"t!e.rro :mMBOT rro,n; 3eMJDOM y noce6HMM ycJioBHMa. OcaM ,n;aHa cy <PaiiiHCTJ.:t xpcTapHJIH nJiaHHHOM Tpa::m:efiH IIapTH3aHCKe pal:beHMKe, npeTpecajyfiH CBaKJ1: IIIyMapaK H cBaKn JK6YH. HHr,n;e ID1IIITa cyMH:oHBo HJ.:tcy rrpoaaiiiJIH. OcaM p;aHa H HOliH nponeJIH cy ·rrapTM3aHH y wyMH no,n; 3eMJhDM raceh.H :melj ycTajaJIOM nop;oM H je,n;yhM caMo TBp,n;y npojy. CTaJIH~ orrpe3HOCT H TeiliKH Ba3,n;yx IIO,lJ; 3eMJbOM YTHIJ;aJIH cy Ha 6opiJ;e, Ma,n;a cy xoMaH,n;Hp H cxojeBCKH cexpeTap rroxymaBaJIH ,n;a nx 3a6ase. HeKM Cy 3aXTeBaJIH p;a MX KOMaH,D;Hp rryCTM p;a H3aljy H3 CKJIOHHIIITa. HajynopanjM je 6Ho OMJia,ZJ;MHaiJ; .IJ;paroMnp 'BopljenJ.:th. J1JIMja. CJie,ZJ;efie HOhM MJia,D;Mfi je ,Zl;O:JKHBeO CJIOM HepaBa, D;BJiiJIMO je H MOJIHO ;n:a H3aije :mta.'tf:e he yrupeTM nop;- 3eMJDOM. CTojaaosJrli 11 ,IJ;apHHKa HecToponnli aamJIH cy ce y TeiiiKDM noJio::m:ajy: HHcy MOrJIH ,n;a ra O,ll;BOj e O.IJ; OCTa.IDfX pat»eHHKa, HMTJil ,!(a ra J13Be,n;y HaiiOJhe, a HMcy HMaJIH HH Jiexone 3a yruHpel:be. 3aaJIM cy ,n;a he, axo ra ae 69 �Q KaCHHjOj cyp;6HHJ1 3apo6.llieHe Ca3HajeMO I13 ITJ1CMa IIOJIHTWIKOr KOMecapa Ilo1K:apeBa"tJKor op;pe,n;a, EoroJby6a CTojaaoBHlia THHe. YMHpe 1 H APyre paH.eHHKe 3aXBaTHTJ1 KpH3a. ,Il;oHeTa je DAJIYKa ,IJ;apHHKa j e J13BeJia palbeHJ1Ka, nponeJia ra noTOKOM xpo3 onacay 30HY J1 ITOKa3aJia MY rrpanan; KOjHM he ce KpeTaTH. ,¥ TOKY jaayapa y Paaosu:y je yxsalieaa vmeraJI.Ka Bepa Bpe6aJIOB. (CoH:.a) xoja ce ,n;o6po ;n;p:m::aJia H je,n;aor TPeHYTKa, HCKOPHCTHBIID:i ae6y,n;HOCT -qeTHJ.:tKa, OT€JI8 je 6oM6y Ji.l J13BpiiiHJia CaMoy6HCTB0 .•• '~ Mel)yTHM, 'Bopl)eanh je 3aJiyTao y rrJiaHHBH. Ka.z~ ce pa3.r~a­ mtJIO rromao je y CBoje ceJio H Hamnao je Ha aace,n;y. HenpnjaTeJD ra je CTRBHO Ha M)TK€. HHje H3,n;p:mao rra ici je IIOBeO TRMO rp;e je 6Ima 3e><yHH!lia c pa:a.elillliHMa. Ka11 cy <i>anrnCTH II03BaJIH rrapTH3aHe Ha npe.z~ajy, H3 3eM)'liliiie cy npHIIyllaJie nymxe. Pa:a.elillliH, . 3aje,n;ao c KOMJaH;z:J;HPOM H 6oJIIDft!apKoM H cKojeBCKHM pyxoBOW'!O:n;eM, op;rOBOpHJIJ1 cy MM BaTpOM H3 nyiUKOMHTpa.JD€3a M nyiUaKa, rryJ:IaJIH cy .ziOK cy HMaJIH MYHHJ:IHje. IIocJie.ziH.HM MeJ:IHMa o.z~y3eJIH cy ce6n }KHBOT. · Bepa je BJ1llle o,n; p;ne ro,n;HHe JI€"t!HJia napT:vtsaae H IIOJIJi:[TJ.N:KH pa,n;HJia y IIOJKapena"t!KOM oKpyry, y ycJIOBHMa aaj1Kemher Tepopa. li136eraBaJia je 3aMKe H 3ace,z:r;e H TBP)J;HJia je ,n;a je ¢aiirncT:vt He Mary aa,n;My,n;pJi:I?I'H. Mo2K,ll;a joj je norrycT:vtJia naJKIDa Kap; ce ceTHJia MJl3}J;Or CHHa KOjH Ce KO 3Ha rp;e J1 KO,l( KOra Ha.Jia3I101 Ji!JIH CBOr ,lij)aror ,n;pyra ,n;p Bomxa Bpe5aJioBa, caHHTeTcxor pe¢epeHTa H noJIHTW:IKor KOMecapa IloJKapeBa"t!KOr Op;pep;a KOjH je IIO"t!eTKOM 1943. y onoM Kpajy jyaa"t!KH norrmyo. To ce He 3Ha. )J;ox je npoJia3HJia H3 je,n;lior y p;pyro ceJio, npHM€THO je aexn H3p;ajHHK H3 MeJiaHD;e H !IpHjaBHO p;paLKHHOBIJ;.HMa. IlOCT3BHJIJ1 Cy 33C€,Izy H 3apo6HJIH cy je. 3axTeBaJIH cy .n;a HM KaLKe r,n;e ce aaJia3J1 Tajaa napTnsaacxa 6oJIHI1IJ;.a. Bepa je hyraJia. 'B.yTaJia je n Ka,n; cy je MY"t!HJIH. 3aTHM je OT€Jia 60M6y, aKTHBHpaJia j e J1 y6HJia C€ 1 a TOM IIpHJIJiiKOM Cy ITOrHHyJia H ,ll;B8 "t:IeTHH"t!Ka Oci>HIJ;J1pa. IV CTy.zleHT Mell><J:IHHe Bepa I'yJ:1o:a.a-Bpe6aJIOB je 6nJia noJIHTJ<qKJ1 npJio aKTHBHa 3a npeMe CTy,n;Mja. Pap;J1Jia je y 3a,n;py:m:Hoj OMJia,t{HHH1 y y,n;py:meH>y ,BOjBO,I(HHa", Yp;pymelby Me,D;J1D;HHapa Jii y ::ffi:eHCKOM rroxpeTy y Eeorpa,n;y. IbeHa aKTMBHOCT je rraJia y oqi1 IIOJIYIU:HjH na je 1935. xance. IloHOBHJIO ce oao mTo je neli nocTaJio THIIJ1"t!HO 3a TO BpeMe: IIOCJie H3JiaCKa H3 3aTBOpa, OHa ce jOlli Beh><M >KapoM 3a KOMYHHCTif'IKy napTnjy " CKOJ aesyje n 6op6a j.e IIOCTaJia CMHCaO lb€HOr 1KHBOTa. v HeM!1H cy je yxarrcHJIH rroJIOB><HOM jyJia 1941. roll"He. Mel)yTMM, Bepa je ycneJia ,n;a no6erae H3 -3aTnopa H ,n;a ce rrpMKJ.bY"lJH Ilo1Kapena"t!KOM rrapTH3aHCKOM o,n;pe,zzy. Y IIOJKapeBa"t!KOM Kpajy je 6HJ!a JieKap H IIOJIMT:wiKH pap,HHK. ce o.u; "t:IeTa .n;o ceJia H O!J.. ceJia ,n;o. "t:IeTa, rrpeBHjaJia H Jie"t!MJia paa:.eae 6op:u;e H ceJbaxe, o,n;p:manaJia rroJIHTlPIKe xoH¢epeHI.J;Hje H IIapTMjcxe cacTaHKe, opraHH3oBaJia cMeniTaj palbeHHKa H J1:3rJ?a,n;lby TajHHX CKJIOHHIIITa, o6e36eljHBaJia xpaHy J1 CaiD1TeTCKH MaTepnjaJI. TaKo_je 6HJIO ll,O 12. jaHyapa 1944. roll><He. IIpeMa H3BemTajy KOMaHp;aH'Da IIo)KapeBa"t!Kor ·o,n;pep;a, Tora ~aHa je Bepa 3apo5J.Oeaa: IIpo6~:~jaJia ,)(0 ca;n;a je Haiii C8HHTeT 6vro Ha IIOJIHTJ1-qKoj Bl'JCHmt, CBH ,IJ;pyroBH CY CM€IIIT€HH H MMajy Il0Tpe6Hy JieKapcKy IIOMOfi. 0,IJ; IIOCJI€,ll;IberH3BeiiiTaja, l13 6onmru;e cy H3aiiiJia TPH npeJ)J;paseJia ;J;pyra. Be36e3gaocT 5oJIHJ.1I.:.{e yrpo1KeHa je OBHX ,11;aaa, rrocne na,n;a (sapo6JbaBaH>a ,n;pyrapH:o;e Coibe) Bepe Tyr.\QH>e, KOja je pam:tje BO,IJ;HJia 60JIHHIJY ... " 70 - MJiaAa KpojaqKa pa/lHHJ:Ia H3 TpcTa AH11peaHa ,Z\py:>KHHa (illep:qepjesa OJira) 6nJia je IIOMOliHHK rryiiiKOMHTpa.Jhecu:a y )J;oJIOMMTcKoM O/lPe.z~y. Ka11a je y jeceH 1942. pa:a.eHa y 6op6H KOA ToqKoc qeJia, nocJiaTa je aa Jieq,elbe y 6oJirmn;y y Baaos Bpx n nocTaBJbeHa sa yrrpaBHMKa 6oJIHJ.:UJ;e. lliT.a6 je cMaTpao ,n;a he ce TY JI€"t!MTH H IIOaemTo y3rpe,n; pa,n;HTH .. MeljyTHM, 6oJIHHn;a je 6HJia cJia6o opraHn3oBaHa a HH.je MMaJia HH JieKapa. Ty je, nope.n; IDe, 6HJIO jom p;eBeT palb€HJ1Ka, 0)1; KOjHX ;qBa BpJIO T€IIIKa. AHp;peaHa je He ca.MO. npesHjaJia H Jie"l:IHJia palbeHHKe, Beh je Ha6anJbaJia HaMHpmn:~;e M cnpeMaJia xpaHy, a HHje xTeJia ,n;a H30CTaHe HH o,n; HOliHor ,n;e:a<ypCTBa KOje cy BpiiiHJIH OCTaJIH JiaKlliH -palb€HMIJ;H. Kap; ce CTalbe TewxHx pa:EDeHHKa noropmaJio, oaa ce .o5yxJia Kao ceJbaHKa H. OTHIIIJia y ceJio ,IJ;o6paso Ko.n; JieKapa. 0IIHCaJia MY je rrospe.n;e, He roBopelrn: o,n; qera cy. 3aM.OJII1Jia ra je p;a joj ,n;a ynyTcTao "liHMe H KjaKO p;a Jie"t!H IIOBpeljeHOr. ,Il;OKTOp joj je p;aO yrryTCTB0 1 JI€KOBe H CaHJ1T8TCKJ1 MaT€pHjaJI. ¥3 ,n;o5py xpaay J1 aery paH>eHHQH cy ce oiiopasHJIH H BpahaJIH y qeTe. OnopaBHJia ce n · AH;o;peaHa, BpaTHJia ce y qery. 71 �H IIOHOBO je 6HJia IIOMOfiHMK IIyniKOMHTpaJbecn;a, a IIOTOM H nymKOMHTpaJOe3an;. Me~yTHM, Kia.n; 6H .uexo 6Ho paH:.eH, oaa 611 ra rrpeBHJia. !IOCJie IIOBpaTKa 113 6oJIHJ111;e CT3JIHO je HOCHJia MaTepnjaJI H npn6op 9a npy>KaH>e npse noMohn. IlocJie npesnjaH>a je opraHMsoBaJia cKJiaHtaH:.e pa!beHHKa c IIOJIOJKaja, a· IIOTOM ce BpaliaJia ua 6op6euo MeCTO. Bopn;H H eTapeillHHe ey je BOJieJIH H n;eHHJIH, illTO ee uapo't!HTO noKa3aJio xa.n; je y jeceH 1943. Temxo palbeHa y !W- HOM Jiyry K0/1 Cyrnaxa. H:.eHM IIPYrosn 6opQM HOCMJIM cy je Ha pyxaMa meeT .n;aua H meeT uohH, .n;ox je HHCY .n;oHeJIH y napTH3aH- cxy 6oJIHMcy Ha Pory. Ty je onepncaHa " >KMB<Yl' joj je cnaceH. VI Pa!IH"'1a 3JiaTa Kapop Ko6aJI yq:ecTBoBaJia je y noJIHTM',KMM n CMH/IMKaJIHHM aKQMjaMa y MapM6opy joru npe paTa. MapM6opcxa · noJIMQMja je nporaH>aJia na je xpajeM 1940. nperuJia y Beorpa/1 r11e ce TaKolje YKJbY'DIJia y pa11 y CMB/II<KaTy. IlocJie yJiacKa HeMaQa y JyrocJiasMjy, 3JiaTa yqecTByje y npi<npeMaMa 3a opy:>KaHy 6op6y. IloruTO HMje 6J<Jia n03HaTa 6eorpallexoj rroJian;Hju, oeTaJia je y rpa.n;y uo nap1'njeKoM 3a,n;aTxy. Y Beorpa.n;y je pap;HJia CBe .v;ox joj noJI~l1ja HHje yuiJia y Tpar, a ou,n;a je !I05•ma O!I06peH>e 11a npelje y KPcMajcKJ< OI\Pe/1. ¥ KocMajcKOM o,n;pe,n;y 3JiaTa je 6nJia noJIHTH't!Iill: pa,n;Hl1K, 6opau; H 6omrn:"<iapxa. CMaTpaJIH cy je uaj6o.rr:.oM H uajeanecHMjOM .6o.rrHJ1't!apKOM y op;pe,n;y. !bije IIOCTOj,aJia OIIaeHOCT rrpe,n; KOjOM 6H yCTYKHyJia, HapO't!M.TO Kap; Ce p8,!{HJIO 0 IIOMOfiH palbeHHM p;pyrOBMMa. ¥ IIITa6y 011Pe11a 3HaJio ce 3a To na cy joj y jeceH 1944. noBepHJIH TemKe palbeHHKe. 3JiaTa HX je ueroBaJia n Jie"tJ:HJia cBe ,n;o 22. aBryeTa xa,n; cy y ceJIO Ceoua xo.n; CMep;epena, r,n;e ee HaJia3HJia c palbeHMn;MMa, ynaJIH .rr:.oTHheBD;H. IIpouamJIH cy cKJIOHHIIITe C palbeiDU.lHMa, H3BYKJIH HX H IIO't!eJIH p;a My"ie. 3aXT€B3JIH CY ,n;a HM IIpOK82KY OH€ KOjH cy HM ,I\OHOCHJIJ:[ Xpaay Jii JI€KOBe, H yOIIUITe xo MX je rroceirn:Bao. IIomTo napTH3aHM HHcy o,n;roBapaJIYI, oHM cy HaCTa.BHJIH ca MyqelbeM. 3JiaTa je yno3opaaaJia JDOTiffi.eBu;e p;a palDeHHx:e He CMejy Aa Mytie. 0AronapaJIH cy joj aexa ce oua 6pHHe 3a COIICTBeHy K02KY H IIpHnpeMa 3a OHO illTO IbY O't!eKyje .a H€ 38 palDeHMKe. 0Ha HM je O,IJ;BpaTHJia npM6paao ,n;a HeMa saiiiTO Aa CTpaxyje sa CBOj 2KMBOT, jep je pa,D;HJia OHO IIITO 5n CB8KH IIOIIIT€H "fOB ex ypa,n;no - rrpyEaJia j e rroMoh TeiUKO palbeHli:[Ma. - 72 AJIM, OHM cy KOMYHI<CTM- ynao joj je y pe'l je11aH Ocp"'1>!P. - OHH cy, npe cBera, palBeHHqH: -:--- o,n;roBopHJia je . 3.rraTa. 0<P"'1"P joj je Talla npe/IJIO:lKHO 11a npMlje JbOT>!lieBQHMa " Jie'<>! FbHXOB€ paiDeHMKe. - illTa BH 0 M€HH MHCJIHTe, K8}1;: BepyjeT€ ,n;:a 6MX C€ O,lij)eKJia pa:ELeHMKa? 3ap He 6HX TaKO IIOCTytiHJia y CJiyqajy HY2K,7J;€ H C Ba- lllMM paH>eH>111MMa? - O!lrOBopnJia je 3JiaTa. <PamHCTH cy paH.eHMKe H 6oJIHH'tlapxy op;BeJIH .z:r;o peKe J e3aBe. Ty cy palbeHe rrapTMsaae, HaCJIOHHJIH aa orpa,zzy MOC'Da M nyn;aJIH ua lbHX. Y6HJIH cy KpcTy Jifnaa"tJ:eBHha, 2KJ.moTy MHXaMJIOBHha, BJia!ly Ile-rpos>rlia I< .ZU,arocJiasa Mpa'<Miia. IloCJie cTpe.lbaH>a palbeHMKa oHaj o<PMI1"P je np=ao 3JiaTH H 3aiiJ1Tao je xohe JIM cap; ,n;a OCTaBH_ napTM3aae. 0Ha MY je MMpao o.z:r;roBopMJia: - He Mory! Hehy! JleiiiUe je ca ,n;pyroBnMa yMpeTH, aero ca H3,n;ajHJ1IJ;liiM~ 2KHB€TH. CaB y rHeBy o4J~np je y,n;apao 3JiaTy HOrOM y eTOMaK, uasMBajyhn je norpASHM HM€Hli1Ma. OH,n;a cy je BOjHHIJ;H OABYKJU:I ,n;o orpa.z:r;e MOCTa 11 y6HJIM, xao H aeue ,n;pyrone. VII Ilpe paTa je il:yrnaHKa J epeM><Ii 6><Jia Y""'"e"'"'1a y je!IHOM ce.rry 6JIH3Y TpaBHHKa. Ka.z:r; je 1941. 3aBJia,n;ao ycTamKH Tepop, oua je c MyEeM Jecl>TOM npeiiiJia y aeroBo po,n;ao MecTo MmrrxoBqH y CpeMY. Ty cy ce y6p3o yrro3HaJIH c KOMYHHCTHMa H YKJbY"iHJIH y HapO,IJ;HOOeJI060,D;HJia'!KM IIOKpeT. ,I(ymaHKa ce yrJiaBHOM ,n;py:»GIJia ca EeHaMa · M ,!(eBojxaMa. 06jaiiilbaBaJLa HM ,n;oraljaje M II03HBaJia ,n;a rroMaEy napTH3aae. IIoHeKaA je HIIIJia H ,n;a rrpeBHje palbeHKK-e, IIOIUTO je rrpe,n; paT noeehHBaJia xypc npae rroMohn. lifMaJI.a je sanoje H uajeyJKHnje HHCTpyMeHTe. YrJiaBHOM ce 6asHJia noJIHTM't!KHM pa,n;oM a palbeH:ifKe je rrpeBHjaJia caMo y HYJK.z\H. ,I(Ba,n;eceTor aBrycTa 1942, jeAHO o,n;e.n:.eH:.e <PpywKoropeKor op;pe,IJ;a aanaJio je ycTamx:o yrropHIIITe y ceJiy Bojxn. Y cTame cy npy- }K]i:IJie EeeTOK OTI!Op J1 TOM IIpHJIHKOM paHHJIH KOMaHp;Hpa Pa,n;eTa Onapyrn><lia CTaHKa ., BO/IH><Ka il:amma KpaBI<Iia lllYQY. PaH>eH]i.~:u;H cy 6HJIH y TeillKOM CTaH.y, rra HHCy CM€JIM ,n;a HX HOCe Ha <Ppyrux:y ropy r,IJ;e je 6Ho o,n;pe,n;cxn Jiexap. IIpeHeJIH cy HX Ha caJiaru 'Doxe CaBxona y MHIIIKoB:u;e 11 noemwrn cy no ,I(ywaHKy. 'IHM cy je o6aneCTJ1.ID:[ ,I(yruaHxa je c MyEeM x:peeyJia Ka ':BoKHHOM caJia- ruy. 0 TOMe H>eH My>K JecpTa JepeMI<Ii = e : ,PalbeHMKe cy YHeJIH y C05y, IIOJIOJKMJIM HX Ha KpeBeT, a ,I(ywaHKa rro'tle ,l(a ce rrpMrrpeMa 3a onepa:q_Hjy. _,n;oMaliima je 3aMoJnma ,n;a Ha- 73 �JIO:HI:H aaTpy H yrpeje JIOHaiJ; so;n.e, a caMa noqe Aa pa3rJie;n.a ca;n.pmaj TOp6HIJ;e ca C3HJ1TeTCKMM MaTepHjaJIOM, KOjy cy II033,1J;MHQJ1 33IIJieHHJIH y aKQHjH y Byl]eaoaey. -=- - ,lJ;_o6po je, o,ZJ;roaopHJia je no.rryrJiacuo. CTepMJIHMM KOHQ€M, ra3a, 33BOjH, aJIKOXOJI. H€'9:HjH rJiac: ,Bojcxa!' IlOCK8K8JIH CMO, 6YHOBHJ1 ce BpTeJIH y M€CTy, KYIIHJIH pa36aiJ;aHO OPYJKje, •• " Ty cy Maxa3e, urJie ca TaKo cy ,IJ;ox je oaa nperJie,ZJ;aJia wra HMa OA HHCTPYMeHaTa, napTH3aHH cy Ha6aBMJIJ1 H€KOJIJ1KO 6aTepHjCKMX JI3MTIJ1, J1 K3;zl. je BO,ZJ;a IIpOKJbY'9:3JI3 ,IJ;ymaaxa je cTaBHJia norpe6ae HHCTPYM€HTe M npnJia3ehH paH:.eHHQJi!Ma 3aiiHTaJia: - ,IJ;a BH,Il;MMO, p;pyroBH, K8KO CTOjJ1MO C paHaMa. KojH he !IpBH? HaCT8BJ1Jia CBOj pap;. JaaH ce Illy:u;a: - Ilo CTapeWHHCTBY noqmr, ,IU}yrapHJ.:!;e, C p;pyrOM KOM3H;zl.MpOr.'I. ¥ Hapo,rtHOj BOjCIJ;J1 KOM3H;zl.HpM npBH jypMlUajy. - Boj:mu ce MaKa3a - O;zl.BpaTH CT8HKO J1 OCM€XHY ce. ,IWyrapHIJ;e, ocJio6aljaj Me Mpaaa, nojeiiihe Me. paiDeHIDJ;K op;Max IIOCJie onepa:u;Kje MopaJin p;a ce no~­ Kpeliy H CKJiaH.ajy y KYKypys, a TeK YJ3e'<e cy npe6a'leH>< Ha <Ppy.. WKY ropy y 6o=y. ,ZJ;ywaHKa JepeMHii ce BpaTHJia y ceJio " TIO<iH!bH, Ka,n;a MY je ,D;ymaaxa o;n;aMJia aore, yrJie,u;aJIH cMo aa H>liMa 6e36poj CHTHHX 3aC€KOTJ1Ha, IIOCYTHX 0):{ 6YTHHa ,!1,0 CTOII8Jia, Y CB3KOj C€ aaJia3H no KOMa.D;Mh MeTana. • • Orrepau,Mja je ,n;yro rpajaJia. Tpe6aJio je II:r1HIJ;€TOM H HrJiaMa Ba)l;MTH KOM3;zl. IIO KOMa,JJ; JK:€Jb€38, a aer,n;e ce n MaKa3aMa noMaraJio. CTaHKO je THXO cTeH:.ao, IIIKpryTao 3y6HMa M rp'<ieBHTO ce ,n;pJKao MBHU:e xpeaeTa. ,IJ;aa napTM3aHa cy MY Ha CM€Hy XJI8,ZJ;J1JI8 '9:€JIO MOKPMM 06JI03J1Ma, a je,JJ;aH HCIIMpao aJIKOXOJIOM oxpaaaJE:.eae paae. Ca IIIyu;oM je l%UIIJIO 6p:m:e, aJIH je paua 6nJia Te:m:a. MeTaK MY ce npo6no KP03 TKHBO 11.0 JiaKTa, noape.n;no KOCT, IIOKH,JJ;30 TeTHB€1 p83;zl.epao MHWHhe. Ee»rn:BOTHH, Beh IIOT8MH€JIH KOM8,JJ;J1 BHCHJIH cy Ha KOlKH . • • ,IJ;ymaHKa je II0"1€Jia C MaKa3aMa p€38TJ1 MpTBO Tlrn:BO. IIocJie je IIMHQeTOM H3 paaa Ba,r(MJia KOM8;zl.Hfie KOCTH. liicnv.~pana je paae, aeiiiTO B€3Y.IBaJia, ynrn:aaJia. 3aMMpHca jo.ZJ;. Pa,!l;HJia je 3a'<iy;n.o 6p3o YI cnpeTHO, xao ,1:1;a joj je qeJior BeKa ca.Mo TO 6Ho rrocao. illyn;a HHje jayKa01 aJIH ce rpl.!Ho, J13Bujao, npoTe3ao. ,!I;Bojuqa cy ra ,z:r;p:m:ana je.u;,aH oxo naca, a ,n;pyrn 3a pyxy. IIepa je ocaeTJbasao paHY, a ja caM ;n;o~asao JiiHCTPYM€HTe. IIpl:130p je 6no cTpaaWiaH n IIepa ue H3,n;p;m:a. HarJio je npe6Jie.n;eo, cxJE:.oxao ce Ha xnyrry xpaj 3H,JJ;a n npocTeH:>ao: - He MOry, OHeCB€CTnfiy ce. li:I3seJIJ.:t cy ra aanoJbe. OH,D;a cy TI09:€JIH ,n;a ce cMeH:>yjy. He J13,ZJ;p:m:a p;yro Hf1: ,z:r;pyrH, HH Tpe15J1. -Haj.n;y:m:e je H3,ZJ;p1KaO CT8PH xy6uxam, MPWaB H ce,ll; napTJ13aa, xoj:n :QeJie -aoh:n HH pe"'H HJ1je rrporoaopHO. J a caM H€KOJIJ1KO IIYTa J13JI33HO. Tynrn:o caM ce O;zl.- Y36yljeH:.a v:r remxo nperpejaaa aa3,n;yxa. ,IJ;o KIJaja je H3.JU)JK:aJia caMo ,IJ;ywaaxa. CBY.ITaJio je xa,n; je saapmrma. Hecnoco6Ha je 6Hna p;a xpeae y ceJio, na cMo peJ.IDi:(JIH ,n;a ce TY o,n;MopHMo, ,n;a o,n;cnasaMo y sohH>axy xpaj canawa • • • Tex mTo caM 3a)lpeMa_o, npo6y,!l;M: Me 74 I �IIO:>KPTBOBAHE M XPABPE - Jiaxo liy ce ja crraCTM, qexaj ,n;a BH,n;MM mTa he 6MTH ca paH>eHMI111Ma. lii HHje ce CKJIOHHJia. CeJbaiJ;M ByjMHonaqe H Pe6eJba, aapoqM.,. TO 2K€H€, 6HJIH cy IIpOBepeHH IIpHjaTeJhM napTH3aHa H B€IIITQ cy KpMJIM pa!beHJ1K€ IIO KyfiaMa H CTaj aMa, aJIM Cy 'I:J:eTHI1IJ;i.I MHOre npoHamJIH H no6HJIM. IIpoHaiiiJIM cy H y6HJIH H 6oJIH:w!apxy JeJIKY MMXaHJIOBMh-TenaBqHfi, a MHore p;·enojxe M 2Keae cy cacJiymanaJIH, TYKJIH, ~JIH 1 CMJIOBa.JIH. • * ,flpHMHjeTHJIH CMO ,n;a jam YBHjeK MHOTO rMHY HJIH 6MBajy pa~Dasaae 6oJIHlift:lapxe. Taxa je 'tJeTBpTa ,!l>ml13Hja 113ry611Jia y Mjece11y ,11aHa ,z;sa pe¢epeHTa caHJ1TeTa 6aTaJDoHa ••. " Y rrapTH3aacxe je,n;l1HJ1D;e cy cTaJIHO rrpH,n::oJia3HJie MJia,n;e :LK:e- ae M .n;esojxe, ,n;,oJia3HJie cy H3 rpa,n;oBa H ceJia, 6HJie cy TO cTy,u;eHTKlfibe, "IIHHOBH~e, ceJDaaxe. MHore op; xa. BeiUIHa je y yti"€HI1ll;€, H::.MX cy ,II;OMa~e, pa,w~Mn;e H !IOJiyilliCMeHe pacnopeljYIBaae ,u;a pa,n;e oxo palbeiDI- TOM IIOCJiy HCIIOJbaBaJia CHaJia:iKJbHBOCT, rrpHBp- . JK€HOCT, IIO}KpTBOBaHOCT H xpa6pocT, 6e3 053Hpa Ha !O)l.MHe CTa- pOCTM, cpe.n;:v.my M3 xoje je .n;ormra n mxoJicxy cnpeMy. I CI>e6pyapa 1942. HeM:QH H "tJeTHHD;H Koau;eaTpncaJIM cy selie cHare H noxymaJU1 ,zr;a aa MaJOeay OIIKOJie H yHHIIITe rrapTH3aae BaJ.bescxe rpyrre op;pe,n;a. IIapTM3aHH cy MopaJIH ~a ce rrpo6Hjajy. Ilpe TOra T€IIIKM paibeHMIJ;M cy CMeiiiT€HH IIO Kyha:rira y CeJiy ByjMHOBI11'rn 11: Pe6e.n.y. Ca paHleHJ1~Ma je ocTaJia 5eorpa,n;cKa TeKCT><JIHa pa,!IHI111a J eJIKa Mnxa><JIOB><h-Tenas'!l11i. ):\oMahm:(a KO,ll KOjHx cy ce 3aTeKJIH ,n;oaeJia je J eJIKH ceJbaqxo o,n;eJio p;_a ce npeo6yqe H noay,n;HJLa ce ,JJ;a je xpo3 noToKe H3ne,n;e H3a ceJia H o,n;Be,n;e xo,n; cnojnx y ,n;pyro ceJio. JeJixa joj je o,u;~oBopJ1J.Ia: 76 * 'YqMTeJ.bMIJ;a Jiena Byja'I:J:Mli 6nJia je 60JIHJ1qapxa y IIocancxo-TaMaancKoM 6a'Da.n.oay. CMaTpaJIH cy je xao BpJio canecay n caaJia:~KJbMBy. Kap; je 6aTaJboa MapTa 1942. nomao y rrpo6Mjalbe aenpHjaTe.n:.cxor o6pyqa rrpexo aa6yjaJie pexe, TemxM paineHMIJ;M cy ocTan.n.eHH no xyliaMa xo,n; ceJDaxa. C pa!beHHIJ;MMa je y je,rr;aoj Ky!rn y ceJiy CJioBey ocTaJia " Jiena Byja'lli!i. He,ll>ffieBI111 cy npoHaiiiJIH pameHMKe M rroqeJIH ,n;a HX MaJITpeTHpajy. Jiena je H3aiiiJia H3 CKJIOHHlliTa ,IJ;a 6H MX 3alliTHTMJia. Taxa cy H H>Y OTKpHJIH Jii C paH>erum;MMa npe,n;aJIM HeMI:(HMa. HeMIJ;J1: cy pa:a.eaMxe o,l(Max rro6HJII1. Jieny cy noKymaJI>< .z;a np><.z;o6><jy 3a capa,lllby. 0Ha ><X je c raynraH.eM op;_6HJia. Ocy,IJ;MJIM cy je aa CMpT. ,I(na,IJ;eCeT ruecTor anpHJia Be3aJIH cy H>y H je,n;ay ocMorop;liiiii!bY JenpejqHu;y H noneJIH nx aa ry6HJH1InTe, ae,n;aJieKo o,n; illaiiiJ;a. Jlerra je aarraJia nojHHKe IIITO y6><jajy 11e11y. HasaJIMJIH cy Ha ~<>y, TYKJIH je " OTKJ1HYJII1 joj je.z;Ho yso. 0Ha H>tje yliyTaJia. Ha cTpeJIJilliTY cy joj Hape,li><JIH ,11a ce oKpeae 3Hp;y M .n;a KJieKHe. Jlena je no:o;erraJia MapaMY c JIMD;a H CTOjefiH l10BJ1XaJia: - IIyqajTe 3JIHKOB:o;,H! J a caM JI:wmaxa H KOMYHHCTa n He 6o.. j:HM ce .z;a Bac rJie,llaM .z;ox Me y6><jaTe ••• lly:I~H>H cy npeKI1HYJII1 H>eHe pe'!l1. • • • 3a speMe Hana.z;a Ha Ty3JIY, y JieTO 1943. 6oJIHJ1'IapKa )J;saHaecTe 6Hp'llaHCKe 6pHra,n;e PaBHjojJia J aHKOBHh je caMa J13ByKJia c noJIO>Kaja " npeBHJia 43 paH>eHI<Ka. Ka.z; cy HeMI.IM npo611JI11 rrapTH3aHCKY 6op6eHy, JIJ1HJ1jy J1 l10'tJ€JIH p;a Hap;Hpy npeMa M€CTy 77 �r.n;e cy ce HaJia3HJIH palhemru;H, oHa je y3eJia nymxoMHTpaJbe3 o.z:r; je.z:r;aor paH:.eHHKa, cMeCTl:ma ce y 3aKJIOH H rro't!eJia ,u;a nyu;a. Y cneJia je .n;a 3a.n;p~H HenpnjaTeJba cne .n;oK HHje cTJ1:rJia jep;HHmJ;a J13 pe3epBe ,n::a o6e36ep;H Taj IIOJIO}Kaj M ,!(a IIITMTM paH:.eHHK€: • • • BoJIHH'rapKa Tpeher 6aTaJbOHa Tpehe sojsoljaHCKe 6pnra11e Bepa Mmll<res>fh, nope)\ 60JIHH'IapCKe TOp6~e, CTaJIHO je HOCHJia nyiiiKy J1 6oM6e. Ka.n; HMje HMaJia IIOCJia OKO pa:EbeHHKa y't!eCTBO- BaJia je " y 6op6aMa. Ilp><JIHKOM je)\He 6op6e c HeMJ.I"Ma y ceJiy 't:IeJIJdiy y HCTO't!HOj BOCHH, 6opiJ;H H>eHe 't!eTe IIOKOJie6aJIH cy ce J1 IIOWJIH ,D;a O,D;CTyrrajy. Bepa je HCKO't!MJia C 60M60M y pyu;n, y3Bl'IIKHyJia ,JypJtiiii ,ApyronM!" Jti nojypnJia npeMa HenpwjaTeJby. EopD;H cy je cJie,n;HJIH. HaTepaJIM cy HeMI.l;_e aa O,ll;cTynaH:.e. Bepa je 6nJia ,n;o6pa 6oJIHHtiapxa. HMKa,!( mde ocTaBJbaJia palb€HHKe Ha IIOJI02Kajy ;n:a HX H€npHjaTeJb 3ap06H. Y 6op6H KO,D; ceJia Byxapnu;e, aa rryTy 3nopHMK-Ty3Jia, y jeceH 1943. caMa je H3ByKJia ca noJio:maja 14 paFDe~mxa n rrpeBMJia me. C paFDeHJ1l.l;HMa je ):t;OHeJia. J1 H>MXOBO Opy:m:je, IIOpe,n; OCTaJIOr, J1 p;Ba nyiiiKOMMTpaJb€3a. • Bop a~ 'leTspTe ~pHoropcKe • • npoJieTepcKe 6pnra)\e raj 0 ,l(pJbe- BMh ncrrpW:Iao MM je xaxo cy ra. paH>eHor crracJie 60JIHHtiapxe: ,Ka.u; caM 6no paH:.eH, npn ;zwyroM aana,ny aa Kyrrpec, 1942, cJIOMJbe~ Ha MH je KOCT Ha H03H HOIIO,IJ; KOJI€Ha. BOJIHHqapKe CTOjKa ,IJ;pexaJIOBJrli J1 'BYKa TaTY.Ih CY Me npeBHJie J1 HeKaKO MH npwmpCTJ1JI€ HOry. J13BYKJie cy Me J1 c noJioJKaja, ).l;pxehJ1 Me 3a pyxe, jep Me 36or Moje KpynHohe HHCY MOrJie HOCHTK. IlOCJI€ IIOJia caTa OBaKBOr X0).1;8:Eba H 6oJIHH'iapxa 'Byxa je paH.eaa, rra caM je aaTepao .n.a ce IIOBJiatiK c rpynoM paaeHMKa. HacTaBHO caM y3 noMoh CTojKe ,IJ;peKaJIOBHh ,I\a J1,ll;€M IIOJI8KO, qac MKJI€"J:iU Ha KOJI€HJ1Ma, 'q8C CKa't!yhU Ha je,n;HOj H03J1, HajTe:Hte :MH je 6J1JIO ,n;a npeJI83UM japKOBe ·c BO,ll;OM, Ka).l; Me je· Ta xpa6pa ,ZJ;eBojKa MopaJia rrpeaocHTH. Maoro ce Ta,n;a aaMyqMJia ca MHOM, )l;OK HUCY CTJ1r.JI"H HeKJ1 6opqM ,n;a joj IIOMOrHy , .. " 78 * • • "Y 3HMY 1942. HeMu;n cy onKOJIHJIH PacHHCKM o.n;pe,n;. 1IapTH3aHH cy MOpaJIH ,n::a ce npo6u:jajy, na je je,n;aa 6opa:u; paH.eH. BoJIHM"tlapKa IIepca A,n;aMOBHh ra je npesMJia n cTaBHJia Ha Jielja. Pex.rra MY je .n;a ce 't!BpcTo .n;p:m::H. C paH>eHHKOM aa JI,eljHMa npo6njaJia ce ny:u;ajyhH ca ocTaJIHMa. Tex xa.n; cy.H3amJIH H3 aenpHjaTeJhcxor oxpy:m:e:EDa, KOMaa,n;aHT je .n;o.n;e.rrHO je;n:aor 6opn;a ;n:a noMorae 6oJIm·rqapKH y aomesy pa:EDelmKa. * • • AnpnJia 1943. 6ympcKH asnoHn cy OTKP""" Il;pHoTpascKn 01\pe.n; H OTIIO""'l€JIH ,n;a MKTp8JhHpajy H 60M6ap,n;yjy 6opn;e. KOM8H,D;8HT je Hape,n;Ho .n;a ce XBaTa 38KJIOH. Ha ~u1CTHHH je ocTaD caMo Temiw pa:EDeHM nymKOMHTpaJbe3aD; ,IJ;ymaa ,I(enei,IHh, M3Ha,ll; xora je Kpy2KHO y HHCKOM JieTy jep;aH 8BHOH M MHTp8JbHpao ra. 35or TOra je KOM8H,D;aHT Bpahao CBe KOjH cy XT€Jlli p;a J13BYKY palbeHHKa y 3aKJIOH. BoJIHM't!apxe )l;o6pH:u;a H PaTKa HHcy ce o6a3HpaJie Ha KOMaH.n;aHTDBY 3a6paHy H xpeHYJie cy npeMa paH>eHOM APYry· IIHJIOT nx: je npHMeTMO n noqeo ,n;a ce cnymTa jom HWKe. ,ZI;enei,IMh HM je ,IJ;aBao 3Haxe ,n;a MY He npMJia3e, aJIH cy ce oae rrpaBHJie ,n;a ra He pa3yMejy, jypHJie cy npeMa aeMy, 3rpa6MJie ra H noByxJie ,IJ;OK cy OKO :EDHX <iJMjyKaJIH Mei..J;H. PaH:>eHHK. je MOJIMO ,ll;a ra OCT8Be H .n;a ce oHe crracaBajy, a xaA TO HJi!je noMor.rro npeTHO HM je napTHjCKMM Ka3H8M8 rra ""'18K J1 peBDJIBepOM IIITO OTKpMBajy TIOJIO:m::aj. Oae aa TO ancy o6pahane niDKlby M op;Byxne cy ra cpehao y 3aKJIOH. KacHHje je xoMaH.n:aaT op;pep;a PaTKo IlaBJIOBHh Illrraaau; rrpep; cTpojeM OIIOMeHYO 60JIHH't!8pKe ,IJ;o6pMD;y J1 PaTKY IIITO CY ce IIOHamaJie HeBOjHH't!KH J1 OTKpKBaJie TIOJI02Kaj HerrpajaTeJDy, a 3aTHM J1X je IIOXB8JIHO liTO cy, He o6a3Iipylrn: ce Ha, OIIaCHOCT, cnaCJie paH>eHor nywKOM><TpaJbec~a ;D;yn:nura ,l(eBeJ,rnha. • • • Jar~a Bap6apnh 6HJia je 6oJIHH'lapKa y :lKyM6epa'lKOM 6aTaJbOHy. 3a speMe je)\He 6op6e Ha IlJbemeB~><, y 3HMY 1943, H3ByK;ua je M npeBHJia ce,n;aM pa:EDeHrnta. HemTo xacHMje aenpHjaTeJb jy je 79 �c rpynoM TeWKHX paaeaaxa pa3.n;BojHO o,n; je,n;mn·m;e. MeljyTHM, .n;enojxa ce caamJia. Pa3MecTHJia je pa:a.eiD1Ke no myMH H rroKpHJia rpa:a.eM. Caer HX je 3aBejao H oan cy ocTaJIH aerrpHMehean. Tpehe HOfiH Ka,n; Ce H€npHjaTeJ:b IIOByxao, palbeH~H Cy npeH€TJ1 y 6oJI- HIDjy. • • • Y TOKY jei(He 6op6e ca M"'aJnrjaHJoiMa 1943, rra 06ep Jlamw pa~neaa je H 3apo6JheHa 6oJIHHt.Iapxa Kop,r~;yHaruKor 6aTaJboHa ,l(aHJ:m;a JienasHh. Y:f3BpmeH je rrpoTHBHana,n; ,n;a ce 6oJIHWiapxa ocJio6o,n;n, ann ce y TOMe anje ycrreno. IlocJie Tora, 6oJIHHt.Iapxa oMJia.ZJ;HHKa M:i<JIKa 'B.yp•mja xperryJia je caMa l(a ocJio6ol(l< l(pyrapMQy. IIpnsyxJia ce aeiqnrjaTeJI.CKOM noJio.:m:ajy H ocMOTPHJia r,n;e ce aaJI;a3HJia palbeHYIIJ;a. ,l(omJia je ,n;o H:Je H. y noro,n;HOM MoMeHTY je noByKJia rrpeMa rraprH3aHcKoM rroJioJKajy. Hncy je npHMeTHJIH. Taxa je osa xpa6pa l(esoj•mQa crrac.na csojy paHoeHy • • l(pyrapiD:~y. * "£feTp.n;ece-r Tpehe ro,n;Jme 6aTaJbOH ,Jo:m:a BJiaxomrli." so,n;Ho je Temxe 6op6e no JKyM6epxy. 3a speMe jel(rror cyxo6a y I!pexpnJKjy, 6aTaJbOH je Mopao ,n;a Ce IIOByt:l€ J1 OCTaBJ1 Ha llOJIOJKajy TClliKO paaeaor KOMaH,D;Mpa ,!(pyre 'tleTe. Bo.rranqapxa MMJIKa MMJieycHMli HMje CC C THM IIOMMpHJia M BpaTHJia ce ,n;a H3Byt.Ie paiLeHor KOMaa,rpipa. Jlerna je y 3aKJioH 6JIH3Y pa·a,eaHKa n spe6aJia noro,n;Hy npn.r.rnKy. Ka.n; joj ce yt:IMHHJIO ,n;a je aajrroro,n;HJ:tje, rrpHByKJia ce ,n;pyry, yxsaTHJla ra 3a Hory 11: BYKJia ,n;o je,n;aor 3aKJioaa. Ty je ca"<<eKaJia rroMoh n npeHeJia paiDemrn::a y no3a,n;ney. CJII1"<<Ho j.e ypap;HJia n IleTpm:J;a Poje, 6oJIHJ:'["<{apxa ,II;eseTHaeCTe ,ll;aJIMaTMHCKe 6para.n;e~ rrpnJIHKOM 6op6:vr xo,n; Orapja. Ka,n; je np:vrMeTJi!Jla ,l{a je paH>eH nym:xoMHTpaJbe3~ H3 Tpeher 6aTaJboaa, IIeTpnu;a je nomna p;a ra H3Byqe. MeljyTnM, xa,n; ce rrp:vr6JIIDKHJia pan.eHHKy-, IIpHMeTMJia je ,n;a ce c p;pyre cTpaHe rrpli!BJia'tlvr jep;aH HeMan;. Bes rrpeMHIIIJhaH>a je nojypHJia rrpeMa paa.eHHKy, 3rpa5HJia ra, je,n;HOM pyKOM nymKOMHTpaJbe3 a .zwyroM pan.eaax:a H BpaTHJia ce H8Tpar. 0BHM CMCJlHM: IIOCTyriKOM TOJIHKO je 36yHJ'lJI8 HCIIpHj.aTe-~Jba ,n;<i HHje CTHrao HH MeTKa ,n;a HCIIaJIH 38 H>OM. 80 • • • Je.n;aor jaayapcxor p;aaa 1944. y ceJio y KOMe ce aaJia3HJia eioJIHJ1Il;a Tpn.n;eceT rreTe Jinqxe )J;_HBH3Hje H3HeHa~a cy ynaJie ycTame. HacTaJia je rraHHKa. MeljyrrirM, 6oJIHHqapxa AHxa Pa,lJ;aHOBHii HHje H3ry6HJia. rJiasy. Caxymi:Jia je Hexe oMJia,lJ;HHKe n ::m:eae J1 c 6oJIHnqapxaMa cy cse paaeHHxe n 6oJiecHMKe npeHeJie y cKJIOHHIIITe. 35or 5paor aacTyrran.a aenpMjaTeJba 15 ::m:ena H3 ceJia cy MOpaJie T8KOlje ,1];8 OCTaHy y CKJIOHJ1IIITy. H:W:KO H3 60JIHHIJ;€ HHje. IIOrHHyO HHTH 3apo6JbCH. * • • llpHJIHKOM )J;ecaaTa HeMa:u;a aa ,l(paap, 25. Maja 1944, 60JIHHqa~xa llpse JIHqxe 6pHra)J;e KaTHD;a llpH:u;a H3BYKJia je ca rroJio-_ ::m:aJa H rrpesnJia oxo 20 pan.·eanxa. PaE:OeHHxe je cKJiaH.aJia y jep;aa my~apax. IIoiiiTo ce E:Oeaa 6pnrap;a MopaJia H3Heaap;a noByhn, KaTn:u;a J€ ocTaJia caMa c pan.eHJ1Il;HMa. Pa3MeCTHJia nx je no JK6yH:.y H 3a6paHHJia cBaxo xpeTaine. Hohy ce npHByKJia ,lJ;O rrpBHX xyha H O,lJ; ce.n.axa 3aTpaJKHJia xpaHy. lii TaKa cy nponeJIH ocaM ,n;aH.a r-: OCaM HOfiH ,D;OK ce HHCY IIOB€38JIH C TepeHCKHM napTH38HHM8 KOJH Cy IIOMOrJIH KaTHIJ;H ,n;a CMCCTH palbCHHK€, IIOlliTO je E:OeHa 6p:rua,n;a 6nJia OTMIIIJia y ,ll;pyrH xpaj. • • • 'Y TOKy 6op6H oxo BaaaJiyxe, jyHa 1944, HeM:u;H cy ycrrenn Ha je)J;HOM CCKTOpy )J;a nOTHCHy IIapTH38He H p;a ce rrpH6JIH1Ke 3rpa)J;H y xojoj cy 6HJIH paH:.eHHIJ;H. "Y:eTBpTH 6aTaJbOH Tpehe xpaji1IIIKe 6pHra,n;e ,n;o6:ito je 3ap;aTaK ,ll;a pa36Hje aenpnjaTeJba H 3aiiiTHTH paa.eae ,n;pyroBe. 3a)J;aTaK je M3Bpmea, aJIH y3 oceTa.e ry6nTKe. -ITopep;· ocTaJIHx . je rrorMHyJia jep;aa -qeTHa 6oJiavrqapxa a ,n;pyra paiDeHa. ·'Y l13BeIIITajy IIITa6a Tpehe KpajMIIIKe 5paral(e 011 18. jysa 1944. cToja: ,'Bypa Bm-I:.a:u; BpmM ,D;YJKHOCT. KOMaH,u;Mpa qeTe, Mep;Mii 'Bypa BO,u;HMK, I1BMqa KJhajMii ,u;eceTap, Boca rpaxoBau; 60JIHMt.IapKa, CaBxa 81 �rpyjH'<IHfi BO)J;Ha 60JIHH"<IapKa •. ', IlpHMeTHJIH CY Kyliy J1 y6aiJ;HJIJ1 6oM6e Mel}y aenpujaTeJDcKe- sojHJ1Ke. ToM npHJIHKOM norHgyJia je CasKa I'pyjwudi a Boca rpaxoBau; je TeiiiKO pa.H:.eHa .•. " • • • BoJIHW<apKa ,D;pyre qeTe 'leTBpTor 6aTaJI,OHa Tpelie cpncKe 6pnra)le M>iJIHjaHa J oBaHOBHii, 3a speMe 6op6e KOII ceJia 'lyKyjeBu;a, OKT06pa 1944. 6:nJia ce TOJIJ1KO 3aHeJia npeB:njalheM paH:>eHHKa ,n;a HHje npHMeTHJia Ka,n; cy ce lb€HH ,IUJyroBH nonyKJIH a HeMD;H npH.6JIIOKHJIH. CaMo je '9:yJia aeKvr peCKH rJiac a Ka,n; je no,ZJ;MrJia rJiaBY yrJie;a;aJia je npe.n; co6oM "<~OBexa y 3eJieHoj YHH<f>OpMH ca yrrepeHMM ayrOMaTOM. J1HCTJ1HKTY:IBHO je IIO,ll;,HrJia pyK€ YBHC H T8KO je c palbeHHKOM 3apo6JbeHa. AJIH ce, unax, HHje 36yHHJia. Kap; ce HeMan; camyo ,ll;S_ BH,l(H WTa HMa Meljy 3apo5lbeHHM CTBapHMa, MMJIMjaHa je 3rpa6MJia aexy pe3epBHY. n;eB. o,1:r nymKOMHTpaJbe3a H y,IJ;apHJia HeM:u;a no rJiaBH. 3aTHM je yseJia palbeHHKa 3a pyxy H c H>HM nojypHJia npeMa CBOjMMa. 'YcneJIH cy p;a ce npo6Hjy Kp03 KHillY HeiipMjaTeJbCKJ1X Kypm)TMa • • • • BoJIHWiapKe cy 6v.me CB€ CM€JIHje H CM€Jll1je. "Y TOKY 6op6H KO,IJ; Ilo,TWaBCKOr KJIOIJlTapa H€Ma"t!Kl1 T€HK je H8lillll80 Ha pOB Y KOM€ cy 6HJIH pa:ED1€HHIJ;H. CBJii cy IIOMHCJIHJII%1 p;a cy paH>eiD1IJ;H 3rlbe"<IeHH. BoJiawmpxa AHKMD;a Jlyxat.Iap, H3 TpH,ZJ;eCeT Tpelie ,n;uBH3Hje nomJia je .n;a nponepH. llomTo cy palbeHH:u;H 6:t-r.nH ~BH, Aax~a MM je noMorJia .n;a H3aljy n ,II.a ce cKJIOHe. MeljyTnM, H3 TeHKa cy l'IX npHMeTl'IJIH H npHIIy:o;aJIH. PaHWU1 cy caMo AHKHD;y; • • • JipJiiJIHKOM Harrap;a Ha rJiaM0'9:ID:fK, je,n;aH 6opan; )l;HJbCKOr O,ll;pep;a, palbeH y rJiaBy, nojypHo je, norperuao rrpeMa HenpujaTeJby. ,1J;OK cy CBH rJiep;aJH:I H O'ti€Kl%1BaJIH lJlTa fie C€ ,n;orO)l.H:TH, 60JIHYPiapKa J e.ITta XoBalbe:o; je noTp'tlaJia 3a H:.MM, cycTHrna ra npe.n; Henp:ajaTelbCKOM Jll11ll1jOM H IIOBYKJia HaTpar, npo6Hjajyhli1 C€ Kp03 IIJbyCaK KypmyMa. 82 • • • BpHra,z:r;a ,Jaa 2KHmKa" je -22. c}Je6pyapa 1944. B0;1H.na oiiiTpe 6op6e oxo CTapor "tfar.nv.ma. Bp:11:1rap;He 6oJIHH"<IapKe cy HMaJie nyHe pyxe rroc.rra. l13BJiaqefiH paH>eHHKe TpH 6omu:~qapxe cy nora:ey.ne. J e,z:r;aa paH:.eHHK je jayxayo, H npeMa aeMy cy, ny3elin, xpeHyJie Jl:i""Ml1a CTOMap, ,D;yn:raHKa Kpr..ajnli " Jby6M!1a My)lpHHHii. ~enp:ff]aTeJb HX je IIpHMeTa:o H 3acyo BaTpoM. CBe TpH 60JIHH"<IapKe cy na.rre noxomeHe pa<f>aJIHMa MHTpaJbe3a. • • • "'::( npoirehe 1944. IIITa6 C.naBOHCKor o,n;pe,rr;a ·ocTBBHo je 6o.nHHqapKy 'Bypljffi1y llonomrli c ,1\Ba paHoeHMKa y je)IHoj IIIYMMf1M. Yc~ Tame cy HX npoaa~.ne H o~~e.rre. ){oK cy je,U:Hor paH>eHHKa: · cac.ny.:; m.a.BaJIH, 'Bypijm.J;a Je c ,IJ;pyrHM ycne.na ,n;a no-Gerae · H. ,rr;a ce cxJloHH Y Je.n;an poB y 6JIH3H~H. Ty cy ocTaJIM .n;Ba ;o;aaa ,D;OK ce ycTame. noc.rre y3aJiy,rr;aor Tpamelha HHcy nbBYKJie. • * * IJpHJIHKOM je,n;H€ 6op6e y · OKOJIHHH JbtBHa OMJia,D;HHKa 3p;eHKa lleJiajHh, 6oJIHH"<Iapxa Tpelier 6aTaJboHa illecTe ,n;aJIMaTHHCKe 6pHra,z:r;e rrpHMeTM.na je HeMn;a xaxo ce npHBJia'tiH rrpeMa pa:a:.eHoM rryIIIKOMHTpaJbe~:u;y, na je nojypHJia npeMa .n;pyry. HeMan; je 611:o 6pmH J1 npe J€ CTMrao p;o paH:.eH:HKa. Mrrax, 3,n;eaxa My je OTeJia H3 pyxy paaeaor ,n;pyra n rroByKJia 3a cofioM. Ka,n; ce l!eMau; cHamao· o,rt; H3H€Halj.eaa 3,rt;eHKa je c paH:.eHHKOM 6n.na Beli o,n;Max.na a. .zwyroBH cy J€ IIITHTHJI:H. MHTpaJbeCKOM BaTpOM. illTa6 je 360r Tara XTeo ,n;a yaarrpe,n;H H rrpeMeCTH xpa6py 6o.nHH"<Iapxy, aJIH cy ce 6opn:M rro6yHHJIH. BM.no MM je Eao ,n;a o,n;e. Jif 3,n;eaxa je_ ocTaJia 60JIHJ1'<1apKa y TOj 'ti€TJ1. • • * Bo.nHH'Liapxa AHKJi!IJ;a IIITpHxep pallieRa je p;ox je 3a BpeMe 6op6e H3 aenpHjaTeJbcKor CTpoja M3BJia'tiHJia paaeaor ,IJ;pyra H 6oJI- 83 �HM'l!apxy xoja je Taxolje paibeHa ~OK je M3BJia'l!MJia pa:EbeHl'IKa. 3~­ XBaJbyjyhM lbeHoj CHaJiaJKJ.b:W:BOCTM l'l ITOCJie palbaBalba CBe TpOJe cy crraceHM. • • • 'Byplja MpaKOBMh je rrpHJIMKOM je)lHe 6op6e Ha KpH,llMj>< ayKJia aa Jiei}MMa paH:>eHMKa BMIIIe o,n; je.n;aor KMJIOMeTpa y no3al(MHH aerrpHjaTeJba, ,n;ox ce HHje npo6nJia .n;o cBojnx. • • • BoJIHM'l!apKa KocaHKa KocaHOBl'lh ce c palbeHMKOM cxpMBaJia 24 caTa ucrrpe,n; aenpnjaTeJba KOjH nx je Tpa2KHO u ycneJia ,n;a 3anapa Tpar n BpaTJ1 ce cnojJ1Ma. 3a BpeMe 6op6M KO,ll I!ylll><Ha 1944. HeM~>< CY MMaJI>1 M TeHKOBe. Je.n;aa napTH3aH je palbeH ,n;oK je 6au;ao 6oQy c 6eH3MHOM aa TeHK. TeHKHCTa je -rroqeo ,rr.a Maaenpnwe p;a 6H ra 3rH:>e'lJMO. BoJIHHqapxa 3opxa BopEanMh je HCTp"t.JaJia H noayxJia palbeHMKa y 3aKJIOH. :V.13 TeHxa cy ocyJIM pa<iJaJII1Ma M y6a.rrH xpa6py 6oJIHwrapxy. • * * Ha CpeMCKOM cppoHTY xo,n; Bo,n;H>a no"t.IeTKOM 1945, je,n;ao o,n;eJbelbe .n;aJIMaTHHCK€ 6p11ra,n;e HaHIIIJIO je Ha MMHCKO IIOJI>'€. BHlll€ 6opau;a naJio je paH>eHo. KoMaH,n;Hp je Hape,n;,Mo ,n;a CBH ocTaHy r,n;e cy. BoJIHH't.!apxe cy M nope,n; KOMaH,n;npone 3a6paae noruJie rrpeMa paH>eHHQMMa ,u;a MM yxaJKy noMoh. )l;ne cy nane palbeHe, a Xnapaaxa MapMja MapMqMh ><_Bp6aH>Ka Map><ja BoraHoBMh cy rromeyJle. BoJIHH"<!apxe cy n:rayne xao M 6opu;n ... IIpHJIHKOM H3BJia"<!elba paa.eHMKa ca nono1«aja rrormiy:Tie cy JleHKa HMKOJlMh, JyJlMja 'BaTMh, ,1lpa~a ByJlaTOB><)i., MapMja ra6pMh, PyJKa XMHI-di, 3J1HKJa 3roJIHH, Co¢11ja IloJIOBHHa, li.IJioaxa KaJIMaH, <:PpaHQHcxa "YJia, ByxocaBa IIepoBMfi, Jby6HD;a "t:la't!Hh, THJIKa MoJIMraa, Bap~a PanajMh, MHJia AJieKcMh, BoJKeHa liHrrepCKH, ByKcaH fMHa, 3opa Kpane~, )l;parHH::.a Pa,n;OlbHh, J eJieHa ~Ke­ posnh, ,IJ;eca IleTpWieBHh, MnJiena PacrrorrosHh, ,IJ;~HKa M3 CaJKOBMha, ,IJ;apa illomKHh, MapMja illxoa,n;pMh, MHcJieJ ,IJ;aaJ1Il,a, BHT- xoBCKM ,IJ;apHaxa, J acHa 'Y:pHxo, <:PpaHHilia 3aHVIHOBHh, Pa,n;MMJia CTojaHOBMli., CaneTa Kexu:h, Munesa Ko3ap, OJira Be,n;eHMKOBMli, MHJieHa CMTepMu;a, Ilepca PajoBMli,· OJira BeJIH"t.JKOBMh, IIanJia PynHMK, Jby6HI.l;a PoKcaa,n;Mh, IIepca ,ZJ;ecaaqHh, Poca AJiac, MapMja ,KJiajP.:h, J eJieHa XoTKO, Jby6J1IJ;a MHxaJbeBHh, HHaa KpcTyJIOBMh, MapMja ToMHh, <I>pu:,n;a illTaa.rr;apjreBa, Mapnja BMJiyc, MMJI€Ba 2K.aKyJia, MHJIHD;a CTaHiap, AareJIHHa JeJIMh, MHJieBa 'Y:opax, <I>paH~H­ cxa J aKorraQ, MapH.IJ;a ,IJ;y6Hh, MHJIHD;a KosaqeBHli, IIIecaaecToro,!l;HillH>a MHJieHa JiiBaHOBHh, I(BeTa CTojaaa~, IIayJia Kap,n;em, JoKa n MHJIHIJ;a MapTHh, AHKa Kosaq, BocHJbKa Mvrournh, MapMja PynMh, J exa Pa,n;aaosnh, ,IJ;:aHJ1l.I,a Kyra, ,D;parM~a 'BypaaosMh, MJ:IJIKa 'Y:yJiajesnh, AaKa fH.aTOBMh, CMHJba CMpHJ1K, 11 MHJieHa CpaK . IIpesnjajyhM paH>eHHKe rrorVIHyJie cy: Je.rreHa ByJiaTOBHh, MMJiyma BeaHh, CasKa MnjymKOBJ1li, Py1«a 06pa.n;onHh, 3opa ByjoBJ1h, Jby6Hu;a 1KHBKOBJ1fi, CHMHI..J;a Bpe3aHOBMli, CTojaaxa XymMu;a, ,IJ;aaMn:a IIepoBHh, 3ara By.rraTOBHh, Aalje.rrMja MnliyaoBHli, Bn,n;a 2KHBaQ, CaseTa KaxHli, ,I(ymaHKa PajHli, ,II;yiUaHKa JbHJbaK, Baja BojaHMh, Ji.Im(ja 2KynHh, MapMja "Yno,n;Hh, AaKa Mn.rraHOBHh, Boca TH3Hh, CTojaHKa LK.aaK-onllii, CTojaaxa 3eJieH, a Ba3l1Jba JiyKHH je palheHa npeBHjajyliH palbeHHKa H ocTaJia cJierra. IlpHJIJ1KOM M3BJia"l!eH:.a pa:EbeHMKa 3a npeMe 6oM6ap,n;onaaa rrorHHyJie cy Mnm1~a IloJiaja~, CTajKa IlaHTeJIMh, 3opa BeaBem:rcTH, MapHj"a Cf>ajTep, 2KJ.:rnKa ByJieTMli, MMpa TpKyJb~, AHa MMJIH'll-illyiiiTepMh, )l;parJ1l.I,a MtnpoBHh, ,IJ;ymaaKa BojHli, Kaja PesHh. IIpnna,11;aJie cy pa3HHM napTH3aHCKHM o,n;pe,n;MMa n qeTaMa xoje cy ce 6opMJie mHpoM JyrocJiaBHje. OcTaJia cy caMo Jbnxona Ji:IMeHa vr ycrroMeHa aa :EhHX ... • • * Y OKTo6py 1944. OcjeqKa 6pMra,lla je BOAMJla TeiiiKe 6op6e Ha Kpa,n;HjH. BoJIHJ1qapKe cy ycrreBaJie ,n;a H3BYKY cBe paH.eHHKe c rroJIOJKaja. HenpHjaTeJb je TO yoqJ:Io M noqeo je ,n;a MM nocTaB.n:,a 3ace,n;e. IIpBo cy paHHJIH 6oJIHWiapKy EBHI..J;y Be.llarHh, a xa,n; je 6oJIHi1'l!apKa Po3a nomJia p;a H3By"lle Esl1Il;y, HerrpnjaTeJb je paHHO H H>y. Y IIOMOfi pa1b€HMM p;pyrapHD;aM KpeHyJia je 60JIHMqapKa CaBKa. PaaeHa je M oaa. Ta,n;a je xoMaH,n;aHT Hape,n;vm ,n;a ce paH.eann;HMa He rrpHJia3H. XTeo je ,IJ;a M3Bpmn rrpoTMBHana,n; ,n;a 611 HX H3BYKJIJ1. 8{i 84 �sa CKJIOHHIIITe y Koje cy 611Jie o~peljeae. Ka.n; je rroqeJia HenpujaTeJhcKa oc;PaH3HBa, CB€ cy OTJ1IIIJI€ y CKJIOHHIIITa. MeljyTHM, ,n;ox cy oe 6opi..J;J1 rrpmrpeMaJIH 3a jypHIII, rroJaBHJie cy ce EBI1I.J;a, Po3a H Casxa c paH.eHHM 6opn;HMa. Bopn;H cy HM rrojypHJIH y cycpeT J1 CTaJIH ,n;a HX rpJie J1 Jhy6e. Jep;Ba J1X je Cfi.HHT€T':"' CKH pec;PepeHT O,n;BOjHO ,n;a 6H HX npem:W. Cse TpM 60JIHfft:lapKe cy HMaJie TemKe paHe. 'YBH,ll;€Billl1 p;a J1M HJ1KO O,ll; IbHXOBHX He M02Ke ·rroMoh:v.r, ,n;enojxe cy ·ce rrocJiy)KHJie JiyxancTBOM. Ha MeCTHMa r,n;e cy -naJie paH:oeae, rrpHBe3aJie cy cnoje MapaMe H aanymTaJie Ta MecTa. ·.n:ox je aenpnjaTeJi:> Tyxao H:.Hxone MapaMe ·IIPHBYKJie cy ce paH.eHOM 6op:o;y H noaene ra 3ao6nJla3HMM nyTeM ,n;o MpTBOr yrna. • • Y TOKy HenpHj.aTeJbCK€ oc;PaH311B€, yO't!H 16. jyHa, Ha c:t>pymKy ropy cpy"<IHJia ce CTpamaa KHIIIa. Maora CKJIOHIDIITa y KOjHMa cy 611Jie .n;esojKe ca Kypca, HanyiDIJia cy ce so,n;oM 11 oae cy MopaJie .zt8. J13aljy. HeMajyhH ,n;pyror M3Jia3a, ,n;eaojKje cy xpeHyJie ,n;a ce J:t3BJiaqe H3 HenpMjaTeJI>cKHx oxpy2KeH>a. Hexe o,n; H:.MX cy ce H3BYKJie a aexe cy 3aJiyTaJie H CKJIOHHJie ce no 6arpeMapHMa H myMapqHMa. TpH ,n;esojxe xoje cy ce HaJia3HJie y je,n;HOM 6arpeMapy npYIMeTHJia je cf>p11,n;a H yseJia y cnojy 6a3y. To }e 611o 6yHxep c JieKOBHMa H CaHHT€TCKJ1M MaTepHj.aJIOM. Y TOM CKJIOHMIIITy je IIOpe,n; CaHHTeTCKOr MaTep:vrjaJia (<PpM,n;a BHXJiep je 6HJia pec;PepeHT 3a anoTexapCTBO y caHHTeTCKOM o,n;eJbeH>y TJiasaor mTa6a sa Bojso,n;HHy), <Ppn.n;e H a.eae ,n;esoj'l!J.~I.J;e 6HJIO jom neT ,n;pyrapJ1I.J;a. Oxo 9 'l!acona 3aqy.n;a ce nyu;H:oasa 11 ITOBH:o;H, a 3aTHM xonaa.e H OTBapaH:oe xanaxa. IIpso cy H3amJie oa>e Tpn KYPCHCTKHH:oe, MHJIKa, IIasa H Co¢11ja H <PamHCTHMa peKJie ,n;a cy H3 Tor ceJia H ;o;a cy ce TY CKJIOHHJie 36or nyi.J;lbaBe. Hncy HM IIOBepoBaJIH H rryu;aJIH cy yHyTpa, II0311Bajylrn: ocTaJie 11a «3aljy jep he 6aQRTH 6oM6y. Msaiiirre cy cBe na « <'l>pHAa H lbeaa Khepxa. Ka,n; cy ¢all!J1CTH ym.JIH yxyTpa 11 cna3HJIH IIITa ce CBe y CKJIOHJ1illTY HaJI83H, CB€38JIJ1 cy J1X CB€ AS€ ITO p;Be J1 IIOB€JIH Y CBOjy KOMaHAY· Y rryTy cy IIO'leJIH 11a HK MaJITpeTI<ppajy H 11a HM o,n;y3HMajy CTBapH O;:::J; spe,n;aocTH. To cy yql1HHJIH 11 c cf>pJ1,ZJ;OM, aJIH xa,n; cy npHlliJIM MaJioj -J e.rreH11 ,n;a je MaJITpeTHpajy n ,n;a joj o,n;y3HMajy Hexe CTsapH, H>eHa MajKa ce ycnpoTliiBHJia swryhn: • Y rrpsoj rroJIOBlffiH jyJia 1942. y IIITa6 CpeMcKo-rrocascKor 0/1pe,n;a rrpHjaBMJia ce je,n;aa TpM,n;eceToro,n;m:ulba JKeaa c ,n;eceToro,n;m.ulhOM ,n;esoj'tJ:Jili..J;OM H 3aMOJIHJia ,n;a je rrpHMe y o,n;pe,n;. BHJia je TO ¢pn,n;a ,IJ;YH>a BMxJiep M3 CpeMcKie MHTpomru:e, xoja ce no 3aBpIIIeTKY Tprona<Ixe .axap;eMHje 3anocJIHJia y 3arpe6y H TaMe ycrrocTaBMJia ne3y c KOMYHHCTHMa. YcTaiiie _cy je 1941. yxancHJie aJivr cy je .n;pyronn aa npesapy J13BYKJIH H3 3aTBopa J1 oaa je npeiiiJia y MvrTponM:o;y vr ycnocTannna Be3y c napTH3aHYIMa. Jif ca.n; je no· o,n;Jiy:o;H napTHje .n;omJia y o,n;pe,n;. O,n; rroJIHTH"<IKOr KOMecapa je ,n;o6vrna :j3e3y, 3a,n;aTaK 11 6a3y. HaVIMe, cf>pH,n;a je ,n;o6HJJa 3a.n;aTaK ,n;a aa6asJl:>a, CKJiara.a H pacnopeljyje Jiexone 11 ;n;pyre Me,n;H:u;nacxe noTpe5e 3a napTH3aHe Bojno,n;HHe. ){o,n;yme, rrpH'l!aJio ce ,n;a ce oaa 6aBHJia H .zu>YI'HM rrocJIOBMMa 3a HOII. Taxa Mnnxa Jon11h xoja je no3aanaJia .Il:Y"'Y rrpt<'!a: uTO He ,ll;03BOJbaBaM, TO je jep;HHO illTO joj je OCTaJIO Op; OD;a, •• '~ 06opHJIM cy I1X Ha 3eMJI>y, a aewTo KaCHHje o6e y6HJIH. M.aJia JeJieaa je MMaJia 12 rop;mm. OcTaJie .z:\eBojxe cy npe::aG~seJI€. ,llonpeMeao je rro 3ap;aTxy npeJia3HJia y Bocay, aeronaJia paa.eanKe 11 6oJieCHMKe, ,n;p:m:aJia npe,n;anaH>a 6oJIHJ1qapKaMa aa eypcenHMa y CpeMy 11 BocHH. Pa,n;ehM no rro;qyaaBCKiilM cemn.ra, rrpepymanaJia ce y cTapHu;y H yrryulTaJia ce y pa3rosop c aerrpHjaTeJbeM H TaKo ca3aasaJia MHore H>MXOBe HaMepe. BHJia je spno naMeTHa J1 seceJia :m:eHa H semT v.iJ:reraJiau;. KaJJ;a je CTH3aJia y HeRo MecTo HJIH 6a3y, npso 'ce J.:l:HTepeconaJia Y KOM ce rrpas:u;y nosJia"tJH y cJiy-qajy aaHJiaCKa Henpl'ljaTeJDa." Cpei\HHOM Maja 1944 .. y cerry I'pa6oBy noqeo je 6oJIHH'lapcK« Kypc. Ha Kypcy je 6>rJio 25 11esojaKa «3 pa3HHK jeAMHHQa. IIpe no'<IeTKa xypca 3a ,n;eBojKe H npe,n;anaqe cy no ycTaJbeHoM o6wmjy HCKOnaHa no,n;3eMHa CKnOHHmTa 11 ~esojxe cy no rpynaMa ~o5HJie 6a3e r,n;e he ce y cJiyqajy noTpe6e CKJIOHHTH. Oae cy 3HaJie caMo 86 ,I �,HHCMo 6HJIH y cTa:fby ,n;a o,n;je,n;HoM noaeceMo cae paH>eHMKe. OcTaBMJIM CMO 14 HOCMJia Y:I ,D;Be 60JIHJi1qapKe KOje cy Ce jaBMJie ,n;o6poBOJbHO (je,n;Ha je 6MJia ,li;aJIMaTHHKa a ,n;pyra I..Waoropxa). Tpe6ano je ,n;a ce OHM KOjH he MX HOCMTM spaTe llOCJie 2-3 caTa. 0,ZJ;JIY'<:IMJIM CMO ,n;a llPBH TpaHCnOpT 3a)l;p1KMMO y 06JIH}KH:.J1M KyhaMa, 3--4 KM' ,n;aJieKo O)J; Hac. Ka,n; cy ce JbYAM apaTMJIH no ,n;pyroae, nyreM cycpeJIH 60JIHHqapxy ,lJ;aJIMaTMHKY. TpqaJia je npeMa H.HMa, pa:a:.eaa y PYKY- PexJia je ,n;a cy ,n;oume ycTaiiie H HO:RreBMMa noxJiaJIH paH.eawxe. 3aana je M ,n;pyry 6oJiaMqapKy ,n;a 6e1KH c lhOM, aJIH oaa je ocTaJia, peKaBIIIH ,n;a he norHHYTM 3aje,n;ao c paH>eHMI.J;Y:IMa. ,D;oK je oaa Ge:m:aJia, Ha H>Y cy rry:u;aJIH M paHJiiJIH cy je. McnpH'<:IaJia je K3KO cy HX paH:.eHMI:(M MOJIMJIY:I ,n;a HX OCTaBe J1 p;a 6e:m:e . , , " CYTJECKE Ji1MeHa OBMX 60JIIill:"!apKM HHCMO ycneJIH ,n;a Ca3HaMO. I "y 6aTaJbOHMMa pa,n;e 6oJIID:rt:rapn a y aM6yJiaHTaMa 6oJIHYr<~apxe. Ce,n;aM 6oJIHJ.f<JapKH KOje cy 3aBplliHJie CaHHT€TCKJti Te"Iaj, IIOJIOJKMJIO je HCIIHT U o6aBe3aJio ce p;a he xao rrapTH3aHKe BPIIIHTM 6onHHqapcKH rrocao, y 6MJIO xojoj 6oJIHHQJ1 H aM6y- JiaHTM J1 ,n;a fie ce IIOKopaBaTH CBHM IIOTpe6aMa M :sapei)elhHMa BojcKe •.. " I Y TOKY qeTBpTe HeMa"tJK€ o<i>aH3HBe yJiaraJIH CMO CB€ CHare ,n;a paiDeHHKe H 60JI€CHJ1Ke CIIaCeMO O,D; HeiipHj a'T€JbCKJ1X KypiiiyMa. HeMI..J;H cy CTBapaJn1 rroce6ae rpyne K-oje cy M3HeHap;a ynap;a:ne y ceJia rjJ.e cy ce sa,r:qnKaBaJIH paH>eHHI.J;H n y6:vrjaJIH nx. KpajeM ¢e6pyapa 1943. rpyrra TeiilKI<X paaeHI1Ka ,IJ;eseTe ljaJIMaTMHCKe ,n;:mn:t:3Mje 3acTaJia je y ceny 3JiorroJby. C palbeHMD;MMa cy 6MJie p;Be MJia,n;e 6oJIIDPiapxe. ¥ ceno cy ynaJie ycTame. Ka,n; cy pa- Ha€HJiiiJ;H TO Ca3HaJIH, H€IIOKpeTHJ1 cy CaB€TOBaJIM 60JIHM'tiiapKaMa ,n;a ce H OH<€ CKJIOHe C pa.IbeHMIJ;MMa KOjH Mory ,n;a XOp;ajy. Je,rr;Ha 60JI· H:wlapxa HX je IIOCJiyniaJia J1 OTHIIIJia a p;pyr,a je OCTaJia C lbMMa. YcTame cy MX npoHamJie H no6Mne. Ka,n; cy rrapTM3aHM rrOTHCHYJIK aenpMjaTeJba, rrope,n; noy6MjaHJ1X paaeHMKa, rrpoaamJIM cy M yaaxa:m:eHo Te.rro M.rra,n;e 6oJIH}ifqjapxe. ,ZJ;oxTop BJiap;HMHp EeJI:,aKoB, caanT€TCKH pecpepeHT ,lJ;eBeTe p;aJIMaTJ1HCKe ,1J;HBJ13Mje, KOjH je pyKOBO,D;MO esaxya:u;ujoM ose rpyne paa:.eaHxa, nHcao je: 88 IInaaoxocy Cm~;.y CoJio H Maa,n;y ,ll;oMaHJ,IMfi H3 ceJia Bprop:u;a yrro3aao caM xao 6oJIHM"<Iapxe IJ;eaTpaJIHe 6oJiauu;e Bpxosaor uiTa6a, 3a apeMe 6MTKe 3a palheHMKe y rrpoJielie 1g.43, IIpM't!ane cy MH xaxo cy, 3aje,u:Ho ca ocTaJIHM oMna,n;J1HKaMa, cxpMBaJie paFheHe nap~ TM3aHe IIO CT€HaMa H rreim:HaMa BMOKOBa,. JI€"IMJI€ HX J1 XpaHHJie. ,l(OBHjane cy Ce Ha pa3He Ha"'HHe KaKO Haj60JI:,e ,u:a MM IIOMOrHy. "tfaK cy M o,n; MecHer cppaTpa Tpa2KHJie yrryTCTBa 11 caaeTe 3a neqe:fbe paaa. BHJie cy rrpecpehae Ka,n;a je y oaaj xpaj CTMrao rrapTM3aHCKH Jiexap ,n;p BJia,n;MMMp BeJbaKoB 113 Orry3eaa. Oa je y3 noMoh ,rr;eao~ jaKa CBe palbeHHKe IIpHKYIIMO H CM€CTJ10 y je,n;_Hy CTajy y ceJiy BpMKBH, H3Ha,n; BamKHx Bo,n;a, r,n;e je ypel:jeHa 6oJIHH:u;a. OH,u:a je ,n;oKTop BeJhaKoB o,n;a6pao 10-12 aaj-oKpeTHMjHx oMJiap;MHKM M aa ,n;eceTo,n;aeBHOM xypcy HX ocrroco6Ho 3a 6onHJ1qapKe. IloiiiTO cy H ,n;pyre OMJLa,n;_MHKe H3 OBHX ceJia rrpH,n;OJra3:~:me )J;a pa,n;e oKo palbeHHKa, ,lJ;OKTOp je O,ll;p2KaO jom je;z::J;aH Kypc. Y6p30 je OTIIO"'€Jia J1TaJIHjaHCKa ocpaH3vma, rra cy paFheHHKe Mop&JIH ,n;a rrpeHecy y BocHy, rrpeKO BHOKOBa. Pa:EbeHHK€ cy yrJiaBHOM HOCHJie OBe ,D;eB{)jKe. ITo ,n;oJiacKy y JIHBHO, pacrropeljeHe cy ,n;a pa,n;e H Ko,n; ,ZJ;pyrHX palb·eHHKa. Y HCTO BpeMe CBpiiiaBaJie Cy BHIIIH Kypc 3a 60JIHJ1"'apKe, a. OH,n;a cy KaO MCKYCHe yrryfieHe y "!eTe J1 6aTaJhOHe ,D;aJI'Ma THHCKMX H npoJieTepcKHX 6pMra,u:a, ,n;ox je MalhH 6poj 3ap;pEaH Ha pa)J;y y 6oJIHJ1:IJ;aMa. Cmoa Cono M Maa,z:r;a ,l(oMaHI,IHli cy 6Mne 6oJIHw-rapKe y KoIbM"!KOM eiiiaJioay ~eHTpanHe 6on£rn::o;e. Y TOM emanoey 6Ho caM J1 ·ja. Kpo3·-BocHy, ,n;o HepeTBe, Hexaxo cMo ce npo6Hjanu B03MJIMMa. MeljyTMM, o,n; J a6naHJ1:IJ;e .npexo IlpeH:.a, apJieTH 11 cHera HM KOlbH 89 �Y ,n;pyroj rrojaTH HeKe npMJIHKe cy -~e]KaJie xpaj 'saTpe, y p~­ TaMa xoje cy HX jeW3a rroKpHBaJie. CaMo no lbHXOBHM rrorJie,n;HMa ce HacJiyfiMBaJio ,n;a cy TO Jhy,n;cxa 6Mha. Pexome HaM ,n;a cy TO 6onHM"<Iapxe. Ka,n; cy ~yne Harne rJiacoBe, oHe cy rro-qe.Jie ,n;a ce rroxpeh:y H ,n;a ycTajy. YcnpaBHe, npH o,n;cjajy saTpe, M3rJieJJ;aJie cy joru CTparuHMj e. J!:ii:tiJ;a MO,ll;pO-CMBa, Ca MCnyrrqeHHM KOCTHMa, rOJia "<I€Jia M r.rraB€ 1 C B€JIHKJ1M IIOCya.pafieHMM yniHMa, WJ1JbaTHM HOCeBMMa H ,n;y6oxo yrraJrnM MYTHMM O't!HMa. Ha aarne HajBehe H3HeHaljeiDe, ~e­ ae cy o.n;roBapaJie pa36"opHTO. J e,n;Ha o,n; IDMX ce 3arJie,n;aJia y MeHe 11 o,n;je,zi;HoM MM ce o6paTM.rra:· HHCy MOfJIH ;IJ;a C€ Kpehy, MopaJIH CMO ,r:r;a IIeiUa"tJHMO, Y3 IIOMOfi 60JIHWiiapKH. Maore paH:.eirnKe cy-Ha JieljHMa HOCHJie, aJIH HHjeJJ;aH palbeiD:tK HHje OCT3BJb€H. KaJJ; CMO Ce C IIJiaHHH€ CrryCTHJIH y KJIHcypy J.16ap, xo,n; Bpe3He, palbeHnqKy ~OJIOHY cy aarraJIH qeTHHIJ;H. CBH KOjH CMO HM3JIH opy}l{j€, CTyiiHJIH CMO y 6op6y, na.H 6o.mrnqapK€. Hexe o,r:r; lbMX cy Y3MMaJie nymxe nonmyJIJ1X pa1D€!HHKa H HaCTa.BJbaJie ):(a nyqajy, a Me\jy lbHMa MaH):(a " Coiba. 3aXBaJhyjylm Gam IIOMOfiM p;pyrapHD;a 60JIHJ1qapirn: ycneJIH CMO }];3 C€ O,Ii;p2KHMO JJ;OK HHje CTJ1:rJia jeJJ;Ha aama je,n;mnm;a M o,n;6a~H.na HenpHjaTeJba. Y OBOM oxpmajy, rrope.n; ocTaJIHX, rrormiyJie cy .n;pyrapHD;e Coiba CoJio, MaH,n;a ,ll;oMaar,urh. n jom HeKe 6oJIHJ1"t{apxe. ,IJ;ox cMo HX rJie,n;aJIH MpTBe, y IIO}J;H02Kjy 6pemyJbKa MHOI'J'IMa Cy cy3e H3BHpaJie. CBH CMO T€ ,IJ;€BOjKe MHOfO BOJI€JIH H D;.€HHJIJ1 360r lbJ1XOB€ llO]KpTBOBaHOCTH H xpa6pOCTH. ,IJ;eceTaK ,n;aHa xacHHje, je,n;aH paH:.eHli1K, ,ll;aJIMiaTHHan;., rrp:wrao HaM je ,n;a je TMX p;aHa, Ha ,D;pmn:t, rromHyJia H lbHXOBa ,n;pyrapJi:lll;a H3 6pHKBaHCKe 6oJIHMIJ;e, MapHja liiKoH.n;pHh, Koja je 6u.JJa 6omrn:qapxa y ,lJ;pyroj ,n;aJIMaTHHCKoj 6pHra,n;H. Ka,u; je mecTor arrpHJia H>eHa 6pl1:rap;a xpeHy:rra ,n;a HacHJIHO cpopcupa peKy, MapHja je rroIIIJia cnJiaBOM c rrpBoM rpyrroM ,n;o6poBo.J:ba:o;a. HeKH 6opn;H cy palbeHH. Ma:pHja je xpeHyJia K H>HMa ,u;a HX rrpeBHje, a.mr jy je oruHeyo pacpaJI HenpHjaTeJbcKor MHTpa:.rr:.e3a. TeiiiKo -paH:.-eHa, CKJIH3HyJia je ca CIIJiaBa y 6p3y peKy. XJia,n;HH TaJiaCH cy ce CKJIOITHJIH Ha,Il; lb€HJ1M T€JIOM. ,J a caM, ,n;py:>Ke, "tfl:IHH MH. ce Te6e HerJJ;e BH.n;eJia ?" PeKOX joj KO caM, OHa Me o6rpJIH H CTa,ti.e MOJIHTM: ,,IJ;pY1Ke KOMecape, ao.n;H Me o;n;a:B.n;e, axo 6ora. 3Ham, BO,ll;H Me n crracaaaj; ja caM MYm:a H3 ATameB:o;a~ Ja OBaxo Blfiiie He Mary ,n;a mHBnM. 3ap _,n;a ce- paT 3aBpmn a ja He pa,n;HM HJ1IIITa. Axo He Mory oxo palbeHHKa, Mary J:t Te Kaxo ,n;a nepeM 3aBoje. HHcaM oa,n;e caru:o ja. Ty cy H Coxa, H MHJIKa, J:t ,IJ;parHlba, H Mapa H MHJia ... ' 1 IloMeHyJia je BJ1III€ HM€Ha Haj60JbHX 60JIHH't!apKH M3 IJ;€HTpaJIH€ 6oJIHUIJ;€. CBe cy IIO"<I€JI€ .n;a ycTajy J:l ,n;a MOJI€ ,n;a HX IIOUI3Jb€MO Ha pa,n; y 6oJIHHIJ;y. rJie,n;ao caM HX J13HeHaijeH. HHcaM Morae ,n;a ce rroBpaTHM o,n; CH.rrHor 3anpenaiiihelba, HHcaM Morao ,Ilia aepyjeM ,n;a cy TO oae MJia,n;e H Jiene p;eBojxe, je,n;pe xao ja6yxe, xoj,e caM BHljao rrpe neT Mecen;H 11 ,n;a oHe, TaKBe_KaKBe cy jom yBeK ]K€Jie ;n;a pa.n;e .H KOpMCT€ 6op6H 3a CJI06o,n;y. ,IJ;OK CaM pa!3MJ1IIIJI,aO,- OHe cy MOJI:Ii:::Jie! ,Bo,n;H Me, ,II.pym:e! Bop;HTe Hac, MOJIJi:tMO Bac, ,ru>yroBM, op;aB,u;e; •• " IIorJie,n;ao caM JyJJ;HTY J:t BJia,n;y H O"liHMa cMo ce crropasyMeJIH. Hape,n;Ho_ caM :KoMaH,n;aHTy eruaJIOHa .n;a cae OBe ,II.pyrapHD;e. Koje cy rroqene .n;a ce onopaaJbajy, yrrpaBo oHe Koje Jiem:e, ynyTH ynpaBH u;eaTpaJIHe 6oJIHHil;e Ha pacrrope~. Ka.z:t cy -To qyne, ,r:r;eBojxe cy aarpH:YJie Ha aac ,n;a aac rpJie n Jby6e. II{>albe 33.Boja je y 6oJimm;H aajropH nocao n HHKO TO HHje BOJieo ,u;a pa,n;H, aJIH oae· cy ce cBecHe CBOra CTalba H MOryhHOCTH Hy,1l;HJie yrrpaBO 3a Taj nOcao. III IIocJie TeiiiKHX 6op6H qeTBpTa c:pamHCTH"t!Ka oc:l>aH3J1Ba 6HJia je cJIOMJbeHa. Bo.rrHHI..J;e cy crraceHe, a palbeHHD;H H 6onecHHn;H npe6a'leHM npeKO )l;pJ<He y CeJLa Ha 'JeJie6Mfiy. IJ;eHTpaJIHJ< KOMMTeT KI!J ynyTMO je J Yi'\MTY AJiaprnl!, BJJally ,ll;e):(Mjepa n MeHe y o6MJia3aK pal:beHHKa H. 6oJieCHHKa. MnrJIH CMo o,n; Kyhe ,u;o xyfie, OJJ; CTaje ii,o Topa na M ,n;o cBaKor aeher ,n;paeTa r,n;e cy Kpaj BaTpM, Ma~a je- '6Mo Maj,. Jie:m:a.rrn p<llbeHn:_ H 6oJiecHH napTM3aHH, o6oJieJIH o,n; rrera:Bn;a. ~3My~eHM, J13MpmaB6JIM, npa3HHX norJiep;a, H€Kt1: cy JiyTaJIH 11.: TpaEV.tJIH xprury, roMmraJIH ce OKO MeCTa r.u;,e ce .KJiaJia cTOKa 3a 6oJIHHn;y H OTMMaJIH OKO OTllaJJ;al(a~ Ty~aJIH cy. C'!'Jape KOCKe M CHCaJIH cpE, 6paJIH CMP3H;Y-To npomm)ro,n;:muH>e Bolie, a HeKH cy jeJIM n TpaBy. Y je,n;HOj nojaTH _HalliJIH CMO 60JI€CHHKa _KOM€ cy Ce CaMO O"<U1 BHp;eJie: , . . . ,rna.n;aa caM, MHoro CaM rJia,n;aH, xpfiY ,n;a yM!).eM, ,n;ajTe .MH ,n;a je,n;eM, ,IG>yroBH, ,n;ajTe MH ,n;a ,ce caMo jom _je,n;HO~;Haje,n;eM x.ne5a .." 90 IV I ,ll;eceTor jyaa 1943. :npJ<JIMKOM 6op6>1 Ha CyTjecnM, ,ll;pyra '!eTa Tpeher 6aTa.n:.oaa "qeTBpTe, npoJieTepcme 6pHra;n;e .n;o6HJia je sa,n;aTaK ,n;a 6pam:t IIOJI02Kaje: Ha Jby6HHOM rpo6y, ,li;OMHHaHTHO"j Ta"<IKH aa TOM- TepeHy c_ Koje-cy. MorJIH ;n;a IDTHTe rrpo;rra~ j~~H~:i H 6oJIHHI.J;a. HeMD;H cy HaCTOj~JIH CBHM CHJiaMa p;a 3ay3MY Taj IIOJIO:maj. 91 �BoM6ap,n;oBaJIH cy ra J13 aBJitoHa, TyKJIH TOIIOBHM3 H CJI3JIH CBOje aaj6oJbe je,n;HHJilll;e ,n;a ra ocBoje. AJIH ce npoJieTepn an cTone ancy noMaKJIH, Maxo je nocJie CBaKor HeMa"'!KOr 6oM6ap,n;oBaH>a n cBaxor H3JieT3 Il€lil3,Jl;Hj'e 6HJIO CB€ MaH>e. J e;n;aH HeMa"''KH BOjHMK, KOjH je 6110 3apo6JbeH y THM aaJieTMMa, peKao je 3a 5paanou;e Jby6rumr rpo6a: uBHJIM cy ropn o,n; i)aBoJia H3 caM or rraxJia ..." Ka;n; ce "'!eTa rrperroJIOBMJia, KOMaH,n;Hp qeTe Bo::m:a Berom:~h. rro3Bao je 5oJianqapKy MnpocJiasy 2KHBKOBHfi H aape,n;Ho joj: ,,n;eBojxo, ,n;aj MeHH TY Top6y, a TH xajp;e y 6aTaJhOH. Bap TH ae Mopam ,n;a r:v:rHem 11 • M:v:rpocJiaBa ra je rrorJie,n;aJia H3HeHaljeao. 'YqlifHHJIO MY ce ,n;a he 33IIJiaKaTH. IIoxymao je n ,n;a je y6e}:jyje, xa,n; Beh aapeljea.e H:v:rje IIOMOfJIO. MeljyTMM, ;!l;6BOjKa je BpJIO O.D;Jiyqao o;n;6H.rra: ,~pyace KOMaa;n;Hpe, ae Mary .n;a Te nocJiymaM, aeh.y ,n;a ce o,n;sajaM O;n; ;n;pyrOBa H ,n;a H,Il;€M C IIOJIOlK:aja. Ja CaM KOMyHHCTa H :Upaoropxa H MOjJ1 ce ,;n;pyrOBJ1 aehe IIOCTH;n;eT:v:r mTo ce H ja nope,n; H>MX 60pJ1M. A axo H IIOTJ1H6M Hl1je MOj 2KMBOT Bpep;HHjH O,ll; lbHXOBOr •.. " BoJianqapxa MnpocJiaBa 2KMBKOBJ1h. 6opHJia ce xao H ocTaJIH 6opn;H a aanymTaJia j e 6op6eao MecTo caMo xa,n; cy j e no3HBaJIH .n;a aexor rrpeB:wje. Ka,n; je ocTaJJja 6e3 3aBoja, rron;enaJia je cBojy xomyJby. KpeTaJia ce naJK:JbHBo, BemTo 3ay3HMa.Jia noJio::m:aj H ycrreJia ,n;a H36erae aerrp:t1:jaTeJbcxe xypmyMe. Tex rrpe,n; aoli, BaJb,n;a ce YMOPHJia na joj je rrorryCTHJia na::m:Ena, 3axsaTno je pa¢aJI aeMaqxor MHTpaJbe3a. Ka,n; je ,n;omJio aapeljelbe 3a rroBJia"Ielbe, o,n; }J;pyre qeTe je ocTa.Jio caMo ~aaaecT 6opau;a n xoMaH,n;np. Koce yJieiiJbeHe xpBJby, JIJ1IJ;a Hceqeaor o.n; mpanaeJia, KOMaH,ZJ;Hp qeTe Bo:m:a HeroB:nfi je 3acTajKHBao, npe6oJiao ce pacTajyhH c MeCTOM rp;e MY je ocTaJia qeTa H xpa6pa 6oJIHJ1qapxa MJ:tpocJiaBa 1KJ:t:BKOBJ1h. CaMo je y3,n;:ncao: ,Ex, ,IJ;€BOjKO, ,II.€BOjKO ..." v CJIHxapxa IIayn:naa Cy,n;apcKH H3 KHKHH,n;e 6vma je 6oJiauqapKa y :qeTBpTOj !1PHOrOpCKOj 6p>Ira):\l1. ¥ TOKy 6op6H Ha CyTjeCijl1 1943. xpeTaJia ce c paH:.eHHIJ;HMa u;eHTpaJIHe 60JIHJ1IJ;e. Ka,n; je 13. jyaa pa36njeaa IleTa upaoropcxa 6p:v.rra;n;a, Koj,a je Tpe6ano ;a;a ce 6pnae n ;n;a ll!TliiTH TY rpyny, 6opu;H cy .n.o6J1JIH Hapel}elbe ,u;a ce npo6Hjy y Ma:H:.JIIM rpyiiaMa. Palb€HHK€ HHje HM30 KO ,n;a HOCJii, rra cy MHOrH rraJIH HeMIJ;HMa y 3apo6JbeHliiillTBO, a c H>HMa H 6oJIHJ:IqapKe Meljy KOji<Ma " IIayJia Cy,llapcKH. 0 TOMe je Jby6Maa IIepoBHh, 6opau; 't!eTBpTe npoJieTepcKe 3aIIHCaJia: ,Ha je,v;aoM npommHKy rpY'[Ia paH.eHHKa H 6omnrqapKH ce o,n;Mapa. rne,n;aM, CJIOMJbeHa aora y rHrrcy je,n;aor palbeHHKa BMCH o caMapy, a oa ce crrycTHO ,v;o 3eMJbe n je,n;e TpaBy. EoJianqapxe ce,n;e Kpaj palbeHHKa H rne,n;ajy HX, aJIJ1 J1M paae BJ1IIIe He npeBliljajy. To cy IIayJIJirna Cy,n;apcKH, ,Il;aHHU.a M3 't!eTBpTe npoJieTepcxe, Mana ,IJ;alia lil3 IIeTe u;paoropcKe H joiii "'!€TlilPM qJ1jlilx ce HMeaa BMIIIe ae cehaM. IIo3nBaMo fiX ,n;a rrol)y c HaMa y rrpaB:o;y Bonyj axa, r,u;e je paauje 6Ho ,n;oroBopea cacTaHaK 6opau.a. Oae o,n;roBapajy: - He MOJKeMo, HefieMO ,n;a OCTaBHMO ,IJ;pyroBe. - Mope xaj,n;eTe - 30BeM CBaKy ITO HMeHy, - 6op6a joiii HJilje 3aBpllieaa, 6nhe jom TelliKJiiX pa:a.eanKa, - ann oae o,n;roBapajy o,n;pe"t.J:HO. "Y TOM ce nojasv.une HeMu;n, Hallia KOJIOHa ce pacnpiiiJii, Ha npOIIJI3HKy O,n;jeKHy:II.Ie peBOJIB€PCKH nyqlbH. Pa:a.eHlilll;M cy npecTaJIH ,n;a je,n;y _TpaBy a lbHX ce,n;aM n3BPIIIJiiJie cy CBOj 3a,D;aTaK .. ," VI Bop6e, 6op6e, paH>aBaH:.a H rroru6aje Ha cBaKOM MecTy, Ha cnaKOM KOpaKy OKO IIJI3HHHCKe pe""t!JiiiJ;e. KpeheM C€ C je,n;HHM eiiiaJIO.,HO:M paH:.eHHKa. ITo rrpeJiacKy CyTjecKe nea.eMo ce y3 6p;n;o. 3acTajeMo Jii rne,n;aMo ,n;oJie. ~eceTax palbeHHKa ceno Ha o6poaxy, nepoBaTHo ,n;a ce o,n;Mopu. 0Ko H>MX cy ce KpeTaJie 6oJIHHqapKe. ,I{aBaJie HM xpaay H npeBHjaJie. Haje,n;HOM H3Ha.n; H36Hllle HeMIJ;H H npHrry:o;ame. BoJimrqapxe oe ycTyMapame, noqeme .n;a Byxy paa:.ea:nKe y 33KJIOH. O,n;aeKy;n; ,n;oTp'tla rpyna 6opa:u;a H rrpHnyn;a Ha HeMIJ;e. HeMU:H cy 6HJIH 6pojHHjM M 6p3o nx Ha,J:J;BJia;n;ame. Cjypmrre ce npeMa paa.eav.n:J;HMa H noqeme ,n;a ny:u;ajy y H>MX. EoJIHH'tlapxe cy BpHIIITaJie. J e,li;He cy 6e:m:a.ne, a ;n;pyre noJieraJie Ha palbeHHKe H o6aBH-: jaJie HX pyKaMa )1;3 6H HX CBOjHM T€JIHMa 3aiiiTHTHJI'€. <f>aiDHCTH cy nyu;aJIH H y IDHX H y6HjaJIH HX 3aje}J;HO c palbeHH:U.HMa. HHcaM 3Hao JiiMe HJii je,II.HOr O,Il; OBHX paH>eHHKa, HHTH 60JIHH'tl3pKH, rra HH O,J:J;aKJI€ cy-, Hlii H3 KOjHX cy je,n;HHJilll;a. 3HaM C3MO TOJIMKO .zr.a je 6HJIO ,IJ;€C€T3K paH:.€HHKa H 'tf€THpH HJIH IIeT 60JIHHqapKJi:l'.. VII Je;n;aor ,n;aaa y aamy 60JIHHJJ;Y y CeJiy Ko:m:yBapy CTHrJia je MJia.n;a ceJbaaxa lii rroTpa)KJilJia ,n;p JyJIKY MemTepOBHh. 92 93 �- - Ja caM MY:I.rreca CTaaoj.rronuli M3 ~PY1KeTY:Ifia, ,rr;oiiiJia caM Aa BaM riOMOI'H€M OKO paTheHJtiKa:, - pet.Ie OHa Jii npy:mY:I pyKy. JyJixa je norJie,n;a H3Heaai)eao ·H ynHTa: 6a, - lliTa ,n;a HaM ITOMOrHeiii? lla ,tJ;a pa]:tMM OKO palb€HY:tKa, ,n;a HX CJIY1E:MM J1 CB€ III~O Tpeo,n;roaopn ,n;eaojxa cnpeMHo. .rr;oxTopxa je CTa,n;e H~IIHT~aTM 'tfHja je apmHJia, a o~,n;a joj nocaBeToBa: "J1 Kojy mKoJiy je 3a- - "t!yj .n;enojxo, TBOjM po,n;MT€Jhli:I cy 6oraTH, BpaTH ce TH, 6.1I.aro M€HH, Jii IIpMIIpeMaj 3a y.n;ajy. 0B,n;e cy KOMyHMCTH M TH H€Maiii mTa ,!l;a Tpa:m:HIII Ko,n; lhllx ... ,ll;enojxa je no:.:.rre,rr;a.rra H3HeHai)eao, 3aTHM rrpoiiiapa nor.rre,n;oM no HaMa xao .n;a :sac nponepaaa, ria c jep;aa npYIMeTHHM ocMexoM aa .rrHrzy H HCKpHI.J;aMa y_ nJifiBMM mu:rMa Y3apaTH: - IIa 11 j a caM KOMYHHCTa, ,n;oxTopxo. CxyrrJba.rra caM y cBOM ceJiy rrpMJiore 3a Haiiie 6opn;e y Illnaanju H pen;HTOBaJia caM xoMyHMCTJ1qxe necMe Ha npupe.n;,6aMa ••. ,lJ;OKTOpKa JyJIKa MeniTepOBMfi Ce HacMeja aJIH OCTa,n;e npH CBOM€. HHje nonyCTMJia HH xa,u; joj je ,n;eaojxa rroxa3a.na riMCMO o,u; 6pa~a xojH je 6Ho 6opan; BaJbeacxor o,n;pe,n;a. Am1, aa Mtmeca a11je o,rr;cTynana. Yrropao je HaBaJhJ1Ba.rra 11 ronopH.rra IIITa cae MO:me ,D;,a pa,n;M, rro6Hjajyhn pa3.rro:m:ao apryMeHTe ,n;p JyJIKe MeiiiTeponHli. Taxa je H3a3aa.rra Cl1MnaTV:Ije IIOJIHTJ1qxor xoMecapa 6oJIHMI..J;e Jy,n;HTe AJ!3pruh M KoMaa,n;aaTa- Ha,n;e Mapxonuh.- Ka,n; cy u OHe aaaaJIMJie ,n;p MeiiiTeponHli .HHje HMaJia xy,n;. Ma,n;a je ,n;enojxy rrpMMHJia aa pa,n; caMo aa HHCHCTHpaH:oe Jy,n;MTe H Ha,u;e, ,rr;p JyJixa je o,n; npBor ,n;aaa CMCTeMaTCKH rrpnnpe:MaJia -3a 6o.rrH:uqapxy. MHJieCa je ll3MTMJia CB€ IIITO joj j€ ITOKa3HBaHO, a rrpaTMJia je l1 KaKO ,n;pyre 6oJiaMqapxe noCJiyjy oxo pa"H>eHMKa. Y6p3o je ;n;p MeruTepoBHli BH;n;eJia ,n;a joj MHJieca o,n:JIWiao KopHcTH npH nperJie,n;y 11 npesHjaH>y paH>eHMKa, rra 'lJaK H orrepaD;J1jaM3.. HeruTo xacaHje joj je p;03BOJIHJia ,n;a H c'a.Ma npesnja piiH.eHH:Ke y·H>eHOM rrpncycTay. TaKa je ceJ.baH't!HI..J;a MHJleca CTaHojJiosnh rroc'.l1aJia n3.pTM3aHcKa 6oJIHH't!apKa M HHCTpyMeHT3.pxa. li1 ja caM je xao paH:.eHMK yrro3Hao. CTaJIHO je 6:viJia OKO HaC. CTaJIHO HaM }e HaMeiiiTaJia ITOCT€JbJ1H:y", jaCTyKe J1 ITOKpHBaqe, Hyp;HJia BOiie, IIIeliep l1 ,n;yaaH. Je,n;HOM peqjy, CT3JIHO je 611.rra oKo Hac H 60.APHJia aac. Hoh.y je ,n;oJia3HJia ,n:a aac o6Mlje, rrposepanaJia ,n;a JIM crranaMo, ey,n;HJia noMofi, TeiiDfJia. 3naJIH CMO je CejoM. HMje ce o,n;ymenJ.baBa.rra 3a opy.:mje 11 jyHaiiiTBa. E:vma je seponaTHO je,n;mm o,n; ,n;pyrapnu;a Koja je p;!iipeKTHO ,n;om.rra y 5oJiaM:u;y :u HMje ce·HH rrpnjaBMJia ,n;a-je-rrpHMe 3a 6opi..J;a. 94 IIocJLe rros.rra"felba M3 Cp6nje, MHJieca je pa,n;HJia y 6o.rraHD;M Y ct>oqH, r,n;e je JieqH.rra rrpOMp3Jie r:tPOJieTepe. Y IJ;eHTpaJIHoj 6oJIHHIJ;H liP JyJIKa MeiiiTepoBnh je y3eJia MHJiecy KO,ll ce6e n liP <PpaHn;a KJiajaxarreJia. Pa,rr;eliH rrope,n; ono· ,n;aoj·e xHpypra ,n;enojxa ce TOJIHKO ocrroco6HJI3 ,n:a je yrrpana 6oJIHHIJ;e, Ka,n;a je .rr;p JyJI~a MelllTeponHli nocTaBJbeHa 33 caHH'IIeTcKo-r ·pe¢epeHTa Ilpne ,z:r;HBI13Hje a AP KJiajaxarre.rr ynyheH 3a JlHKy, nocTaBJba 3a yrrpanHMka qeTBpTor XHpypiiiKOr O,!J;€Jb€lb.a y illO~OTOBtzy. . -. MH.rreca Je H Jie't!JtiJia H rrpesnjaJia pa:EbeHMxe.- Y TOJ 6oJIHHIJ;~ ~x je 6HJIO o:Ko 90. Y ~3B€IIIT3jy KOMHCHje BpXOBHOr IUTa6a, KOJa J8 KpajeM 1942. o6niiiJia n;eHTpaJIHy 6oJIHHn;y, IIMIIIe: y- 6oJIHH'<~KOM o,n;eJbe:Eby IIIo6oToaa:q Jiese ce JiaKIIIJti XHPYPIIIKH ~.rryqajeBH xojMMa auje noT_pe6aa xMpypmKa lilHTepaeau;Mja. O,n;eJbeH:oe BO;D;H 60JIHMsapxa, ~pyrap~a Mlimeca. FbeH _pa,n; y· o,n;aocy aa _pa:Eb€HMKe 3a,D;OBQJbaBa ..• " Ca OBli!M o,n;eJ.beH:.eM je y "lleTBPTOj o¢aH3MBM r;rpoiiiJia HepeTBY " ,!l;pnHy " CTHrJia ,!10 II11Be y IJ;pHoj ropn. 36or Tellixof noJIO>Kaja y KOjH cy sarra.rre Harne 6pMra.n:e Ha CyTjeCu;H, npBHX- ,r:r;aHa jy:Ha_ 1943. op;JiyqeHo _je p;a ce Herro~peTHM palbeHHI..J;H caxp11jy H ocTane y rreliHHaMa ITJiaHMHe IIli!Be. C Je,n;HoM rpyrroM T€lllKJ1X paH:oeHMKa oc:ra.rra, je H 5oJIHH"'~pxa MHJieca CTaHoj.ir:on_Hli ·mi.cTojeh.H ,n;a HX caqysa. CMeCTHJia Je rpyny o,n; ce,rr;aM paH:oeHHKa y je,n;ay yaaJiy H rroKp~·ma J1X rpaH:.eM H JIHIIilieM. Pa:EbeHHr(!i:t: cy je HaroB3.paJIM: · ,O,n;Jia3H, ,n;_pyrapMu;e, ap;H crracaBaj ce ,n;oK Mo2Ke~, TH CH s,n;pana H _MJia,n;a, 6o_p6a ce HaCTaBJba, .TH TpePa AC!. rr_peBHJaiii H .rreqmn oae KOjH fie MOilH ,11;3 Ce H3JI€qe H. ,D;a HaCTciBe 6op6y, MM CMO QBaKO 6e3 44 Hory 1i:l pYKY ca~o Te_peT 6pHra,n;aMa ..• • MHJieca je OKO H:.MX yK.rralbaJia Tparose H yaepaBa.rra HX ,n;a he ce n oaa n {)HH 3aje,n;Ho J13Byhn H p;a he jam KOPHCTHTH 6op6H. MoJIHJia je 6o.rr:H:i1'tfapxe H3 .zu;>yrHx rpyna ,n;a- np;y a .n:a he ce oaa 6pHHYTH u 3a: IDHXOBe paH:.eHHKe .. IIoCJiyma.ne cy je H rroillJie. BH,n;esIIIH p;a je --je,n;Ha o,n; lbHX CJia6o o6yqeaa, Mvmeca rroTpqa 3a ~HMa ,n;a 6M joj ,n;aJia cBoj I,IeMrrep. Kap; je ocTaJia caMa ca paH:oe~J11J;HMa CKJIOHHJia -Ce_ y je,n;aH myMap_aK 1i:l OCM3Tpa.rra. "t!J::I:M cy C~ IIOJaBMJIH HeMil;M, M3amJI~ je H3 3aKJioaa ~ noTp~aJia y cynpoTHOM rrpanu;y. He~H cy je rrpHM€TMJIH H rry:u;aJIH 3a lhOM, aJIH je oaa Tpqa.rra cae. ,n;ox je je,o.aa pa¢aJI HMje noro.n;Ho. He~UJ;H cy _ rrpo,n;y>KHJIH ae np~­ HaiiiaBIIIH cxpHBeae paH:oeHHKe. KacHHJ€ cy HX rrpoaaiiiJIH rrapTHJCKM aKTJ1Bli:ICTH Y1 IIp€H€JIJ1 y KaTyHe. 95 �IX VIII IlpVIJIHKOM rrpo6Hjalba aa CyTjecu.H je 13. jyaa pasea H 3aMeHJ1K rroJIHTHqKor KOMecapa Tpehe caHI,Ia't!Ke 6pnra.n;e Baja JleKonnh. Oa je aape,n;Jm 6opn;HMa p;a npo,n;y::m:e, a OH he ce caaJia3HTH caM. Eopu;n cy OTHWJIH a c H::.MM je oCTaJia caMo 6oJIHH"9:apKa RaTa KapaMaTnjenMh. Ka,n; ra je 6o.rraHtiapKa npeBHJia, JieKoBHfi je n aoj aape,n;Ho ,n;a rro::m:ypH sa p;pyrOBHMa. AJIH, HaTa je o,n;ronopHJia ,n;a lie ocTaTH c H:.HM. Ta,n;a joj je oa o6jacmm ,n;a je nojaa CHTyau.Hj a TemKa H .n;a oaa Mop a Hhn ca ocTaJIMM 6opn;nMa ,n;a 611 ce npo6HJIH ,Il;OK Ce TO M02Ke, a l:ber.a ,n;a OCTaBH, jep fie ce OH caM JiaKIIIe aer..n;e - CKJIOHHTH. Oaa je OJl.rOnopHJia: Jii ja fiy OCTaTH C T060M. JieKon:wh ce aepBHpao n omTpo peKao; - TH 3Ham KD caM ja, H MMa )lia J13Bpmanam- aape]jelbe cTapeliii1He. Oaa My je MHpHo o,n;npaTMJia! - ,IJ;py:me IIOJIHTHliKH, TH CH ca,n; palbeHHK, a KaO napTHjCKH pyKOBO,ll;HJia:q CH Me Y't!HO ,n;a 60JIHJi1't!apKa HJ1 IIO KOjy u;eay H€ CM€ ,n;a ocTaBM paseHMKa. J a caMo YI3BpmaBaM napTHjcxy ,n;HpexTHBY ... " illTa je .l(pyro Morao, JiexoBMh je 3ahyTao 11 .l(03BOJIHO ,n;a .ra 60JIHH't!apxa y3Me rro,n; pyxy H rroBe,n;e xpo3 IUH6JLaxe. I1po6Hjajyha ce xpo3 myMy, HaHUIJIH cy Ha jom aexe 6op:qe H3 6pHra,n;e, xojH cy HM IIOMOTJIM ,n;a Ce H3BYKY Jf3 H6Ma'tJKOT OKpyJKeH>a. Ha CyTjec:u;H cy Tap;a norHHyJie MHore ,n;pyrapnu;e, caanTeTCKM pa.ziHHI(H. IIorHHyJia je liP Jby6a HojMaH, liP MapHja 36opHHK Majos>~h, liP JyJIMIIIKa Kpayc-Jie.z~epep, liP OJira IIonos!1h, ynpaBHJ1K ,n;e"tJjer ,n;oMa A,n;a ,I(o6pHHOBHfi Ilp:m.J;a, noMOhHHK ynpaBHHKa ,n;eqjer ,n;oMa Ha,n;a, rrpo¢ecopxa M3 3arpe6a, 60JIHHYJapxe 'BYKa 'BanHli, MJma OpoBHfi, J exa 05pa,n;o:Bldi H3 ,l(o.JLaaa, mecaaecToro,n;mn:lba 3opHI(a :lKH:amh, Jby6>~HKa 'Bop!)es>~h, H. BHI\aHa, Ha.z~a HenpH~ 't!Hh, Aaa Me3Hli, CaBxa IDenapoBHh, BocHJLKa BucxoBHh, MapMja lifBW:Iesnh, Cexa Eapyx, ,IJ;aH:m.J;a ToMOBHh, Kaja KapaMaTMjeB:nh, JJ:pan<I(a 3eKosilli, Pallia Mycnh, Bap>llla XaHI,Iilli H .z~pyre. Temxo paH>eHa 6oJIHH't!ap&a Ce,n;:ru:e 6aanjcxe ,n;HBH3Hje, Ko3apqaaxa Ha;o;a ByqeTHh je ,u;pyroBJ1Ma, .n;ox cy je HOCHJIJ1 npexo Byqaxa, Ka3aJia: - MeHH H OHaKO H€Ma CIIaca. lif3BJia'tJHT€ ce 6apeM BH, BH MO)K€Te jam ,n;a xopMCTHTe aapo,n;aoocJio6o,n;HJiaqxoj 6op611 ..• 96 PalbeHH 6opan; IIpBe npoJieTepcxe, YrJ!>ema KapaKJ;IajMh je rrocJie rrpo6oj a KO,ZJ; MJ.rJI:.eBHHe 3acnao M 3aocTao 3a je,n;HHHD;OM. Ka,n; ce rrpo6y,n;Ho, yxBaTHJia ra je naHHKa. ,'[(o3Imao je, rronMeHHIJ;e .ru>YroBe, sepyjyliH ,n;a HMCY ,n;aJiexo. HHKO MY ce HHje o,n;a3HBao. OCJiaH:>ajyhH ce o je.n;ay rpaHy, xpeayo j-e TparoM _6pHra,ZJ;e. Ji!nrao je T€1IIKO M O.U.MMI.J;aO CIIOpO, qac je paKJI:..aCTH Kpaj MOTK€ IIO,D;M€TaO IIO,ll; MJ1IIIKY KaO IIITaKy H CKaKyTaO Ha je,n;HOj H03M, qac ce OCJialbaO aa MOTKY pyxaMa, o,n;5an;:mmo ce H TaKa xpeTao. 06y3e.rro ra je o'<aj.aH.e. >bry6><o je sepy .z~a lie CTMh>! y je.z~>~HM11Y· Ta11a je npn- MeTHO .u.a Hexo H.U.e 3a lbHM. CaxpHo ce y JK5ya H oCMaTpao. Ka,n; ce .rrn:u;e rrpH5JIH:m:HJIO TOJIHKO .u.a je Morao ,ZJ;a npon;eaH ,rr;a anje qeTHMK HJIM ycTama, KapaxJiajnh, nOBW:Ie: ,Xej, ,n;py:m:e, rrpnjaTe.rr:.y, ej, 5pe!" "lloBeK 3aCTa,n;e M xa,n; npon;eHH OTKy,n; ce qyje rJLac, xpeTe npeMa KapaKJiajHliy. BHo je TO aexn Tn¢ycap, y xpnaMa, cxopo xocT H KO)Ka, 6e3 xoce n jaxo yrra.rrnM ot:U1Ma xao .n;a je ycTao H3 rpo6a. KapaxJiajuli ce aaje:mHo xa,n; My ce TH¢ycap npH6JIIDKJ10. Jom MY je aenpMjaTHHje · 5J1Jio xa,n; je BH,n;eo ,n;a TO HHje 5J1o MymKiapan; Beli meHa. Peqe ,n;a je rrpe o6o.rr:.eaa 6HJia 6oJIHMqapxa y ~pyroj ,n;a.rrMaTMHcxoj 6pHra,IJ;H. IIomTo ce pa36oJie.rra O,ZJ; rreram~a, ynyheaa je y n;eaTpa.rray 6oJIHJ1IJ;Y n c 6oJIHHIJ;OM ce xpeTaJia ,rr;o M:r.:rJ!>eBHHe. IIocJie npeJiacxa ,n;pyrua xo.u. MH.rr:.eBHHe, 3aCTaJia je c je.n;HHM palbeHHKOM y myMapKy. OcTaJia je c lbHM ,ZJ;OK HI1je yMpo. Ka,n; je paFbeHlilK YMPD oaa je KpeayJia p;a HX ,n;ocTHrHe. KapaKJiajHli }e pa3MJ1ll1Jhao. "Y pHTe MOJKe csaxo ,n;a ce rrpeo6yqe, aJIH .u.a ·Ce rrpepymH y TH¢ycapa TO ruxax HHje Morao. 3:aaqH, rrapTH3aaxa je. Kpeayo je c H>OM. JiiiiiJIM cy noJiaKo, ocJiaH:.ajyliH ce je,n;ao aa ,n;pyro. lfemhe cy 3acTaja.rrH rrope,n; :ac6yaa r,n;e je 6J1JIO cBe:m:er Jimrrlia ;n;a 611 jeJIM HJIH nope,n; JIOKBH ):\a 6>t TIHJlli BOilY· 3aHOhHJI>I Cy y "'6yH.y ITO!\ .zlpBeTOM, np>!6MjajyhM ce je.z~Ho y3 .z~pyro .z~a 6>1 ce 3arpejaJIM. YjyTpy cy KpeHyJm paHo. Ka,n; 11x je cyuu;e 3arpejaJio, aa6paJIH cy JIJ1mlie 3a jeJio, na orreT npo,n;y:mvmH. Oxo no,n;ae cy cna3HJIH je,n;ao HaiiyiiiTeao KOib"tJe, cTpamao MpmaBo. 3aaJin cy .n:a je _ napTH3aacxo, .u.oroBopHJIH cy ce ,n;a ra Y3My. ,IJ;enojxa je npoaamJia ·myMap~xy JI03y H. JI03e aanpaBHJia yJiap M rro:Bo~an; 3a xolba. "Y3 neJIHKe ycrreJia je ;n;a yxBaTH KOlba H ,n;a MY Taj yJiap CTaBJ1 H3. rJiaBy. 3aTHM je O,IJ;BeJia KOFhlillia y rycTy Tpany ,n;a nace. ~OK je KapaKJiajHli ,n;p:xao Kolba, · oaa je HaKH,n;aJia JID3e 11 aanpaBHJia KOJiaH J1 y3eHrMje H TO npnne3aJia KOib y rro cpep;HHI1. Ka,n;a ce xoa. Hanacao npMBeJIH cy ra y3 je,n;Hy Y3BY:IIIIMIJ;y M KapaxJia.JMli ra je y3jaxao. Cap; cy J1IIIJIM MHoro o.zi MYKe 97 �6p:xre. AJIM je rpaH>e BpeljaJJo paH>eHHKY Hory H OH je npHrymeao jayKao 36or Tara je ,n;eBojKa nJiaKaJI.a. :MnaK c~ OHH 6p3o o,n;MH1 I..J;aJIH. Kap; je nao MpaK cMeCTHJIH cy ce Ha MaJIOJ "tJ:HCTMHH M ~a"tJ:e­ KaJIH ,n;oK KOI:b HHje Jierao, na je palbeHHK Jierao nope,n; ~era c Je,n;He a 60JIHH-qapKa c ,n;pyre cTpaHe. ¥ TOKY Hahn KapaKJiapdi ce rrpo6y,n;Ho op; XJiap;HOfie J1 npHM€TJ10 ,n;a H€Ma HH KOlba HH 6oJIHWiapKe. IIoMHCJIHO je ,n;a je yaeJia KOlba ,n;oK je OH crraBao H rro6erJia. ¥XBaTHJia ra je je3a o,n; Te rroMHCJIM. Bp3o ce pacaHHD, H crra3MO ,n;eBOjKy Ha .m:ma,n;M &aKo ,rqnKH KOH:oa ,n;a 6H nacao. 36or Tara ce caM op; ce6e 3acTM,n;,ea, ycTaO H HaTepao p;pyrapJilil;y ,n;a aHa JierHe, a oH je .n;p:acao KOlba ,IJ;OK je nacao. CyTpa.n;aH joj je y nyTY npH3Hao IIITa je T€ HOlm: UOMHCJIHO 0 H>Oj. ,I(eBOjKa ra je CaMO ca:maJbHBO norJI·e,n;,aJia H peKJia: ,IIa 3ap TH, .zwYJKe, jam He Bepyjem p;a caM ja napTH3aHKa. He 3HaM KaKo j om .n;a TH ,n;oKa:meM". Kolb MM je noMarao ,n;a ce 6p::m:e Kpehy, .aJIJ1 HM je xpaHa I1 .'rr;aJbe 6MJia JIHwhe n TpaBa. l1 Ka,IJ; cy je,n;Hor p;aHa y myMH cpeJIH J~A: HY MJia.n;y :m:eHy c KoTapvru;oM Tpellla!ba, ,n;eBojKa je 3aMoJIMJia .n.a ~o~ ,n;a MaJID Tpelllaiba 3a paibeHHKa ,n;a He yMPe o,n; rJia,n;H. AJIH JOJ :m:eHa o.n;BpaTM: ,11 M€HH fie p;Hu;a YMPeTH OA rJiap;n, He Mary ,v;,a TH ,IJ;aM ... '' ~eBojKa je rrocMaTpaJia HeKOJIHKO TpeHyTaKa KaKO op;_Jia3H, a aTMM je noTp-q;aJia 3a JKeHOM, 3rpa6nJia joj Koprry H3 PYKY H ca3 cyJia y KpHJIO jep;aH lJ.€0 Tpemaiba, na joj BpaTH KOpny J1 C Ty:>KHHM OCM€XOM peqe; - OrrpocTH MM. 1KeHa He H3JW1Ka, H CaMa C€ OCM€XHY J1 o,n;rOBOpH: - HeKa 'TH je 6oroM npocTO, cecTpo .•. Ka.n;a cy ce OlJ.MaKJn:'I, jep HM je HEmo3HaTa Ka3aJia .n;a ce Y o6JIJti2K:H::.eM ceJiy aaJia3H MYCJIHMaHcKa MHJIHIJ;nja, 6oJIHH"'apxa je 3aycTaBHJia xolba n rrpymHJia K.apaKJiajHfi_y TpelliH:>e. 0~ y3e na rroay.n;H u Fby. IIowTo je aHa op;6HJia ~ oa Je npecTao ,n;a Je,rr;e. ,IJ;eB-ojxa MY je o6jama.aBaJia: - Ma pa3yMn TJti, p;py:Ee, He Mary. HMje nomTeHo p;a H ja je}:J;eM OHO lliTO CaM 3a palb€HJ1Ka y3eJia, HCIIaJIO 6H ,rr;a CaJI.i TO pa,rr;H ce6e ypaAJ:IJia. He Mary .n;a je,rr;eM, Moja caBeCT MM TO He p;,o3BO.T.baBa .•. IIomTo KapaxJiajHh HHje xTeo ,rr;a je,rr;e 6e3 Ibe, oaa y3e JI.': je,n;e roBopehH Kp03 cy3e: - Ma je,rr;H, je,rr;n caMo, a xa,v;, cTnrHeMo, TH cJio5o;n;Ho peu;H .n;pyroBHMa .n;a Me y3MY aa op;roaopHOCT 36or oaora. J a 3HaM 11.a caM 98 KpHBa. Pelrn: hy HM J1 j a caM a IIITa CaM yqJ:tHJtiJia J1 3aWTO CaM TO f'':iHHHJia, J:taKO HHCaM KOMYHHCTa ... Je,rr;sa je YMHpHo. Ka,rr; cy Haj3alJ., nocJie BHllie,rr;HeBHor JiyTaH>a n rJia,rr;oBalha, CTHrJIH y 6oJIHHizy IIpae rrpoJieTepcxe xo,rr; BJiaceHH~ u;e, ,IJ;aJIMaTHHKa je rrpelJ.aJia palheanxa, o,rr;MopnJia ce .n;aa ,IJ;aaa H OTJtiiiiJia 3a caojoM 6pHra,n;oM. KapaKJLajHh je 3arraMTMO cruao TO ,rr;a je poJ:jeHa y ,ll;aJIMaqHjH " .z~a je 6HJia 6oJIHH'<apKa y ,ll;pyroj .r~aJI­ MaTHHcxoj 6pnra.n;H. Ji1 HHlliTa BHIIIe. X 3a apeMe TaK03BaHe ce.n;Me aerrpMjaTe.rr,cKe o¢aH3HBe aa napTH3aHe Y J!M:QH, Ha TOM IIpOCTOpy je 6HJIO OKO 1200 palb€HHKa H 60JI€CHMKa. II1Ta6 KOpnyca je npanx .n;aaa aerrpHjaTe.T.bcKor aacTyrralba H3p;ao HapeljeH>e ,rr;a ce JLaKIIIJti M noKpeTHHjH palbeHH:QH H 6oJI€CHHIJ;M ynyTe 3a ):(aJIMa:u;Mjy n Kop.n;ya, a caMo HajTe:mH, HenoxpeTHlil ,n;a ocTaHy M ,n;a ce CMecTe y nehnay EojxoBau;, ,n;y6oxo y IIIYMH KO,ll; Cpe,rr;H>e rope. 3a npeHoiiieH:>e J.:l CM€liiTaj T€WKJ1X paIbeHMKJa, Il1Ta6 xopnyca je o.rr;pe,rr;Mo ,rr;Be xoMIIJieTHe 6p11ra,n;e. ¥ rrehHHJ.:I .rr;y6oxoj rrpeKo 20 MeTapa yrpaljeaH cy Jie:majeaM aa 7 cnpaToBa. M YHYTPa je 12. Maja 1944. yaeTo n cMewTeHo 95 paH:.eHMKa, Meljy KOjMMa je fiHO T€IIIKO palh€Hfl aMepM"'KH IIHJIOT <flpaHK lJ;Mjapy H .rr;sa MaJia ,rr;eTeTa. ¥ nelumy cy yaeTe HaMHpHHu;e, ao,rr;a, caHMTeTCKH MarepnjaJI. C palbeHHD;l1Ma je yiiiJio 15 6oJIHW:IaPKH, xoje cy Ce p;o6pOBOJI,HO jaBHJie J1 IIOJIHTH"'KM KOMecap. I!OCJie CM€IIITaja palb€Hl1Ka n yJiacxa oco6.rr,a, 60JIHlil"tJKa cTpa:m:a je cnon,a 3aTBOpHJLa H 3aMacKMpaJia OTBOp Ha nelunm. OcaM 6opan;a o6oJieJIHX o.n; TMct>yca M3,n;BojeHo je n cMeiiiTeao y IllaTop, KOjH je IIOCTaBJI,eH y IIIH6.T.by y jelJ.HOj 3aKJIOlb€HOj YBaJIM He.n;aJiexo o,n; yJia3a y nehHHy. PaH:.eHHKe M 5oJieCHJ1Ke je o6e36ei}HBaJia 6oJIIDPIKa cTpa:ma vr je,n;aa 6pHra.n;a xoj.a je ,IJ;p:amJia rroJioJKaje oxo netrn:He. HeMIJ;H cy aenpecTaHo Hana.n;aJIH M HaCTojaJIM p;a ocBoje oBaj TepeH. IIoHexa.n; cy ,n;oJia3HJIH .n;o nehHHe aa 2 p;o 3 KM. TiapTI13a.HJ1: cy MopaJrn oropqeao p;a ce TyKy. 3a TO Bp€Me 60JIHH'l:l3pKe cy IIOCJIOBaJie , OKO palb€HMKa, crrpeMaJie H 6MJie npHHyljeHe ,n;a y caMoj nehHHJi:I noxonajy ,IJ;Ba palberu:r..;. ma xojH cy yMpJIH. Y neluriD! je 6nJI-o cTpamao 3arymHBO, jep ce OTBOp 33 BeHTHJiaiJ;Hjy CaMO HOhy OTBapao. CBe TO, nope,n; CTaJIH€ TaMe H nyn;H>aBe, YTHD;aJIO je Ha paH>eHMKe. 0 TOM€ MMaMO 3a6eJI€IliKY ,n;p Jypaja IIepm:~a, Ha'l:leJIHHKa caHHTeTa Jep;aHaecTor KOPnyca: 99 �, CJiuje,n.ehH .n;aH ynyTHO Me WTa6 Koprryca ,n;a BH,I(.HM paibeHHKe Y IImHJbH y BojKoBo;y •.• CTurao caM .n;o IIITIHJbe 19. Maja yjyTpo. Ho UIIIHJbY HJi.ICMO CMjeJIH OTBOPHTH, jep je aenpujaTeJb ynpaBO BpWHO aana.n;. BHJia je 'tiJ.:1TaB ;n;aa no.n; BaTpOM. YcnjeJIH CMO je OTBopHTH TeK CJIHje,D;efiM ,n;aH. Befi je flOHeCTaJIQ KHCHKa. Kap6HTHa CBM.jeTJia cy ce racHJia H HHcy ce MOrJia ynaJIHTH. CBH cy paibeHHQH H 6oJIIIJ!tiapKe TeiiiKo M Hanopao ,n;McaJIH. J1 cAM caM, '9Ji1M caM ce MaJio cnycTHO y WIIMJbY, noqeo HanopHO ,Il;HCaTH, "Y't!HHHJIO MH Ce ;n;a MH rJiaBa HarJIO OTjeqe, Ca CBHX CTpaHa ynl%1:TH: Ka,D; fieMo BaH? BHKHyO CaM ,n:,a CBH "<1yjy: 0,D;Max fieTe BaH! Ha OBO je H3 npOMYKJIHX rpJia 3aOpMJia njecMa y yTp06J1 3eMJbe ... BMJIO je 0"<1HTO ;n;a fie ce CBH palbeHHIJ;,M y IUIIHJbM saryiiili:[TH aKO TY OCTaHY jOlii Ca?.IO je;n;aH ,D;aH. Ta;n;a je CTm'ao KOMaHgaHT KOPIIYCHe 06JiaCTM CTeBO Oncemru;a. !IpHCTYllMJIO ce XHTHO Bal)eiby paibeHJi.IKa. llOCTaBJbeHO je CBHjeTJIO aa;n; OTBopoM H je,u;aor no je,n;Hor paibeHJ1Ka ca HOCHJIHMa ,n;Msamt CMO yJKeTOM KaQ H3 6YHapa." -]! CBY,U CY BH.JIE BOPBE M XPABPE BOJIHM'IAPKE l" ITope,n; noJIHTHqxor KOMecapa 'Boxe 3aBa9e, c paH:>eHliiil;VIMa cy y neliJ1Hl1 cse BpeMe 6HJie VI 6oJIHJ.RapKe: Mnxa BJiancaBJbeBHh, Mapa By6aJio, ,!(apa By6aJio, ,!l;aH~a KyJMK, ,!(apa Bapp;a, ,!(amn1a ByH>aK, CTaaxa KapaH, MHJIKa KyxyJbaK, ,Il;par~a OpJIOBMli, CToja XpH>aK VI jom meeT .n;py!lapH:Qa qHja cy KMeHa 3a6opaBJbeHa. Ha }KaJIOCT, cBH OBH palbeHu:n;M HHCY crraceHH. IIocJie M3BJia'tleH>a H3 nehHHe, rrpeneTH cy n CMeUITeHH y ceny KyqaHy. HaMepaBaHo je ,n;a CE;'! npeKo ,Il;pBapa ynyTe y MTaJIHjy Ha neqe:fbe. AJIH, nojaBHo ce HenpV:IjaTeJb, na je o,n;Jiyqeao ;n;a ce npexo BeJieGHTa npeHecy 3a ,I(aJIMaU.Hjy M MTaJIHjy. Mel)yTMM, H Ha TOj CTpaHH ce nojaBHO Henp:ujaTeJb n paH>eH~ cy 3aJWEaHH y ceJiy. HeKOJIHKO ,n;aaa xacHHje y Ky'tlaHe cy CTHTJIH n palbeHKD;H H oco6Jbe GoJIHHn;a KOjH cy 6HJIH ynyfieHH 3a rrpHMopje. TaKa ce y OBOM ceny CTeKJIO MHoro paH>eHHKa H 6oJIHH'iKor oco6Jba. 3a TO je ca3aao M aenpHj aTe.Jn, na Ka)l. je 1. jyHa aJ?TMJbepMjCKH AlfBJ13HOH KOjH je o6e36e'ljHBaO palbeHHKe nomao aa ·.n;pyrH 3a,n;aTaK, y ceno cy ynan11 qeTH~H 11 noqeJin ,n;a y6Hjajy cBe pe,n;oM. Oco6Jbe je npy:>KHJio ·oTnop. Me~YTHM, OHM cy ycne~_!il ,n;a y6Hjy 34 paH>eHHKa, a ocaM cy TeEe paHHJIM. Y6HJIH cy 11 ,n;Ba Jiexapa H ocaM 6oJim.NapKH. Me'ljy y6HjeHMMa cy 6HJIH paH:.eHliiil;H AJieKca Ba:o;xoanfi H Coc};mja illTaxJtep, ;D;OKTOp Joclim Kajq:>eE, li.fTaJIHjaH ,n;e Cyna, H 6oJIHHqapxa CToja Xp:tbaK. MMeHa ocTaJIV:IX HHcy ca"tJ:yBaaa. McToBpeMeHo je y6HjeHo 11 ""l!e'npHaecT cKojeBKH M3 ,I(pe:mH~e, Koje cy noaeJie xpaHy -3a palbeHHK€. ,C 063HpOM Ha HOBe npHJIHK:e H IIOTpe6e, CMaTpaMO I10Tpe6HJ1M ,D;a ce ,ll;OTiyCTJ1 CTynaffie y rraPTH3aHCK€ qeTe l10IIIT€HJ1M J1 IIOJIHTHqKH CB€CHJ1M :m.eHaMa, Koje he TaMo BPIIIMTM caHJ1TeTcxy, xyplilpcKy ~JIM KaKsy IIPYIY CJIY"'6y. TaKolje, He Tpe6a o,n;5HJ aTJii cBecae Eeae xoj e xolie ,n;a ce Gape c nymxoM y Pyr.:J;lil." B~p6e cy c; BO)l.HJie no o;eJioj JyrocJiaBHjH n 6HBaJie cy cse OIIITPHJ€, J1 6pOJ palbeHHKa Ce noBehaBaO. CaHHTeTCKa CJiy}K6a H mTa6oBH o,n;pe,n;a, 6pnra,n;a Iii ,li;HBJ13Hja cy npe.n;y3MMaJIH cse ,Il;a paH:>eHnxe CMecTe, Jieqe Iii 3aiUTHTe. 'Y TOMe 11x je MHOro noMarano CTaHOBHHIIITBO. I IloqeTKOM 1942. IIITa6 "t!eTBpTOT KpajJ1U.IKCJi"' O,J:We)l_a QCHOBaO je 60JIHJ1ll;y Y 3rpa,n;M. OCHOBHe lliKOJie y ceny J OIIIaBKM KO,D; BaH>a.rryKe. IIQUITO cy HM3JIH ,!J;OCTa paH:>eHHKa, a HHcy HMaJIH 60JIHJ1""l!apKe, no3Ba.JIH cy aa pa,n; OMJia,n;HHKe H3 ceJia. Ilope,n; ocTaJIHX, aa pa,n; je ,n;oiiiJia H OMJia,D;HHKa Maplilj a BoJICKH H3 cena CTape ,I(y5paBe. Kao H ,n;pyre, HH oaa HHje 3Hana 6oJIHJilqapcxe rrocJioBe. ,II;ocTa ce HaMy""liHJia ,n;p .I(aHliiil;a IlepOBHfi ,Il;OK Jil:X je Hay''tfHJia HajOCHOBHHjlilM nO- 101 �CJIOBMMa oxo palbeHMKa. MapHja BoJICKH je 6nJia BpJio Map.lhHBa H caB€CHa. CTaJIHO je 6MJia OKO T€IIIKMX palD€HMKa, ITa je ,!J;OKTOpKa TiepOBY:di. HCTMIJ;aJia 3a npHMep OCTaJI~ p;eBOjKaMa. 0By npHBp:m:eHOCT npeMa palbeH:riM .zu>yrOBMMa MapMja je HapO'qJ1TQ HCTIOJ.biiJia npHJIMKOM Harra,rr;a -reTHMKa aa 6oJIHMIJ;Y y J omaBKH, 2. anpnJia 1942. "t!eTHMD;H cy, no,rr; KOMaH,rr;OM Pa,n;a Pa,rr;Hfia, ynaJIH y 6oJIHHIJ;y J1 sapo6nJIH TeiiiKO pmneaor rrapTM3aHCKOr KoMaH,rr;aHTa JiereH,rr;apaor ,n;oKTopa MJia,rr;eHa CTojaHoBMha, a MHore paH>eHHKe, KDMYIDICTe H MYCJIHMaHe, aa JIHilY Mecm no6HJIH. MJia,rr;e 6oJIHH'llapKe cy pacTepaJIH. 0cTaBVIJIJ1 cy MapMjy ,n;a nasn npeocTaJie paaeHHKe, Meljy KOjnMa je 6110 n TelliKO palbeHH PeJ,Io Tepsnh, MycJI:m.mH us BHxaha, II03HaTJ1 KOMYHMCTa J1 TIOJIJ1T:wiKJ1 pap;HHK. C lbJ1M CY "'€THHIJ;J1 BepOBaTHO HMaJIH HeKe IIJiaHOBe 6y,rr;yfi.H p;a ra HHCY O,IJ;MaX y6HJIJ1. "t!eTHli:t:D;H cy npeMa MapHjH HMaJIH MsBecae o6sHpe. Bo,n;HJIH cy je "t!iaK H ,rr;a npeBHja lbHXOBe palDeHHKe. MapHja je TO HCKOpHCTHJia H TpaJKHJia ~a y Be3M c JieqetneM je,n;Hor qeTHMK!a, 3aTpa::m:n caBeT o,n; ,n;OKTopa M.rra,rr;eaa CTojaHOBHha. 1KeJie.rra je ,rr;a ce cperrHe c lDHM, ;n;a BH,li;YI KiaKo je, na ,rr;a o TOMe o6aBeCTH ,n;pyroBe. ,I(oKTop CTojaHoBHh joj je peroao ,rr;a he napTH3aHH no6e,rr;HTH H .n;a oaa Mapa ocTaTH Y3 "'""· Ha noBpaTKY je MapMja qyJia p;a ce qeTHHD;H p;oroBapajy ;n;a y6Mjy PeJ,Iy Tep3Mha. lloXHTaJia je y 6oJIHJUIY l%1 o cse><y ra o6aB€CTHJia, n aaroBapaJia p;a 6e2KH. Pei,Ia ce KoJie6ao jep HHje Morao ,rr;a ce Kpehe. MapHja BoJicKH ra je H nope.n; Tora HaTepaJia ,n;a ycTaHe H npHnpeMMJia sa 6eKcTBO. CTpa::m:apa qeTHHKa je nocJiaJia .n;a joj ,ll;OHece H€KI1 JieK. Ji1 ,!!;OK cy ce '1€THJ1liKJ1 KOMaHp;aHTH ,!l;O!OBapaJIJ1 IIITa ,Dia ypap;e c ,n;p MJia,rr;eHOM CTojaHOBHl'ieM, xojH je Kao opraHH3aTop J1 Bo]Ja ycTaHKa ·y BocaacKoj xpajJfliH 6Ho BpJio nonyJiapaH y aapo,o;y, HcxopncTHJia je npHJili1KY :r1 c Pei,IoM TepsHli.eM no6erJia y o6JIIDKH>y myMy. TiomTo je .n;o6po nosaa.BaJia Taj xpaj, ynyTMJia ce npeMa CBOM ceJiy. PaaeHHKY je rro3JIHJIO, na cy CBpaTI1JIM y je!1HY Kyll.y y ceJiy Hosa JJ:y6pasa 11a 611 ce Di1MDp11JII1. JJ:oMahHH, KO,Il; Kora cy CBpaTJ1Jil1, 3aiTp6THO HM je ,!1;8 he HX lipHjaBHTJ1 -reTHIDJ;J.1Ma. 3aTo cy MapJ.1j a 11 Pei,Ia 5pso HarrycTHJIJ1 ,n;BopniiiTe H saMaK.Jlli y myMy. KJ1Illa je JIHJ.Ia xao M3 xa6Jia, je,n;Ba cy ce xpeTaJIM J13Meljy ,rr;pBelia. Pei,Ia je cTaJIHo HaroBapao Mapnjy ,n;a ra ocTaBH M-caMra -o.n;e jep 11 TaKO MY HeMa crraca. MapHja HHje nonynrTaJJla. TioMaraJia MY je ,n;a ce xpehe, ByxJia ra H HOCHJia. BojaJia ce p;a MX "tJ:eTHJ.1ll;J.1 He CTHrHy. TiocJie MHoro Harropa CTJHJIM cy ,n;,o xyhe aeHor 011a y CTapoj JJ:y6paBl1. ,IJ;ox ce Pe1,1a op;Mapao 11 jeo, aHa 'je rrpoaamJia ,n;BojHIJ;y rrpHjaTeJba OMJI8)J;J1H8D;a ,n;a j Oj IIOMOrHy OKO paaeirnKa. Ilpop;y::>KHJilii CY 102 Ms6eraBajyhH nyTeBe H no3HaTe cTa3e. TiocJie ,n;Ba ,n;aaa n ,rr;Be aohH CTMr.JIJ1 cy y ceJio Bje-repa r,n;e cy 6HJIH napTH3aHH. 'YcrreJIH cy ,n;a yMaKHY -reTHWIKHM IIOTepaMa KOje cy OBH yrryTHJIJ1 't!J1M cy npHMeTJi:IJIJf P.ei,IJilH HeCTaHaK. Je,n;Ha 't!€THYfl!K8 naTpo.rra je CTlUJia y Kyliy MapHjHHor o:o;a caT rrocJie IDHXoBor o,zpracxa. Tex xa,rr; cy CTHrJIM y rrapTH3aHCKy KOMaH,n;y PeJ,Ia je" CXB8Tl10 l13 KaKBe ra je OIIaCHOCTH J13BY'KJI8 OBa ,JJ;eBOjKa. 36or OB8KBJ1X 11: CJI:wiHJ1X IIOCTynaKa, Hapep;60M lliTa6a 'tfeTBpT€ )J;HBH3Hje V 6ocaacxor xopnyca, o,n; 19. jaayapa 1944, noXBaJbyje ce 6oJIIrn-rapxa p;HBH3Hjcxe 6oJimm;e MapHja BoJICKH ,s6or xpa6pocTJ1 TipH npy2Kalby IIOMOli.H paineHJi:IIJ;HMa 11pl1JIJ1KOM Harra.n;a H8 BalbaJiyKy''. II 0 BeJIHHKH ABpaMOBHh, 6oJIHH't!apKH H3 CpeMa, npH't!8JIH cy MH p;a je 6MJia Jiena n BHTKa ,rr;eBojxa H3 ceJia Jie:m:HMHpa, n ,n;a je caMa .n::omJia y napTHsaae. 0MJiap;HHIJ;H y ceJiy cy je H36eraBaJIH jep joj je oTa:o; 6no HMyhHnjH ceJOaK. 'G:ax 11 Ka,n; je p;OIJlJia y op;pe,n; CBH cy 6HJIH H3HeHaljeHH. BHJia je Jierro o6y't!eHa n I1MaJia xo<f>ep y py:o;H. KOMaHp;aHTY J1 IIOJIJ1TJ1't!KOM KOMecapy J1CIIpM't!aJia je ,n;a je 't.J:J1TaJia KEbMre o 6op6n pa,n;HM"tJ:Ke KJiace xoje joj je .n;aBao aexn C'l'apH o6yliap Yl3 CeJia, p;a 3Ha KO cy KOMYHMCTJ1 J1 ,JJ;a .l1X BOJIH. Jii CaMa ce OCefia KOMyHHCTOM VI IIaTpHOTOM IJa je )J;OlliJia y IIapTY.13aHe )J;a ce 6opH rrpoTYIB c!JaiiiHCTa. KoMaa.n;aHT J1 IIOJIHTH't!KH KOMecap cy ce aamJIH y ae.n;oyMHJJ;J1. CsnljaJia MM ce OTBopeHocT H o.n;sa:maocT oBe ,.n;esojxe. ,I(oK cy ce OHJ1 IIp0Ml1IIIJbaJH1 p;a JIM p;a je IIpHMe J1JIM He, HaJ1lllaO je KOMaHp;Hp jep;aor o,n;eJbelba Kojn je c rpyrroM 6opa:o;a noJia3Ho aa sa,n;aTaK. Tpa:m:Ho je o,ZJ; m~a6a ,n;a MY ,n;o,n;eJie 6oJIH:wrapKy xoja 6n rroiiiJia c tnMMa. 'Y JIOropy ce HMje 3a,n;ecHJia HH je,n;aa 6oJIHH"'apKa rra HeKO npe,n;Jio::m:Jti: - HeKa rrolje oBa H3 Jie:m:HMnpa. J1 T8KO OHa OCTa,D;e J1 IIOlje Ha IIpBH 3a,n;aTaK. Be.rn:1HKa je yseJia cBoj xo¢ep 11 xpeHyJLa, rrpaheaa rro.n;cMeCVIMa J1 MpOHH't.J:HVIM npMMe,n;6aMa OHJ1X KOjH cy OCTaJIH, Ha paqyH H:.€HOr Ko¢epa. Ilo IIOBpaTKY H3 OBe aKIJ;Hje KOMaH,tr;Hp J1 6opQM cy HajJieTIIIIe TipH'llaJIH 0 ,OBOj HOBOj J13 Jle::m:HMHpa". Y lliTa6y je O,ll;~ Jiyqeao ,n;a BeJIYIHKa yqn sa 6oJIH:wrapxy, Ha Kypcy, KOjM je rrpn mTa6y o,n;p2Kasao .n;oKTOP ,IJ;ymaH Cam:th ,I(o,rr;a, caHHT€TCKJ1 pec;PepeHT ci>pymxoropcKor o,n;pe,n;a. Ka,n;a je saspmeH Kypc, BeJIHHKY 103 �ABpaMDBHii cy pacrrope/IMJII1 sa 6oJIHWiapKy y BocyTcKOM DIIP•IIY· o~pe,rr;a noKa3aJia ce neoMa caaJia:mJ.&MBa H o.n;- Kao 6oJIHJ·fl-rapKa Jiy-qaa. H:nje 6MpaJia HaqMH ,n;a sa 6oJiecae H pa:a:.eae ,zwyrone o6es- 6e,rr;H JieKone, sanoje, rasy H xpaey. 36or Tara je -qecTo ,rr;oJia3HJia Y cyKo6 ca aKTJmHCTHMa HOII-a y nosa,rr;mnt, Ka,rr; 6H no lbeHoM MHWJDeH>y saTajHJIH. 'tiecTo je Kp11THKOBaHa s6or Tara, noce6ao, s6or K04Jepa KOjl1 je CTRJIHO HOCMJia H Jby60MOpHO -qyBaJia. H:mto mrje sHaD mTa je y H>eMY· HeKM cy IIDCYMH>aJIM ,11a je y Kocpepy xpaHa. Kap; je Ha je,n;HOM CaCTRHKy 6opau;a IIOHOBO IIOKpeayTO IIHTRID€ lb€HOr Ko¢epa, CTaBHJia ra je Ha CTO, OTBOpHJia H II03BaJia CB€ IIpH- cyTH€ ,n;a BH,rr;e. Ka,n; cy npmuJI:n, 6opn;n cy y Kocilepy BH,rr;eJIH Jierra· yrraKOBRH€ 3RBOje, OMOT€ Ca BRTOM I1 TR30M, KYTHje M 4;>JiamHD;e C JieKOBHMa, mnpnu;ene, :rnmu;eTe, MaKa3HD;e H ,rwym caHHTeTcKM MaTepMjaJI H onpeMy. CBH cy 6HJIH nocpaMJbeH:w:. l13jaBHJia je ,JJ'ia je TO pesepna, xojy 'l:ry-Ba 8a cBa:KM cJiy'l:raj. O,n; Ta,IJ;a nHme HHje 6nno ronopa o BeJIHHKHHOj caMo:mMBOCTH. HMje 6MJia HH cxojenxa, HH qJiaH napTMje, a.rrM je cTeKJia nonepe:a:.e, na joj je wTa6 cne -qemhe rmnepanao aajTe1Ke paibeHJ:txe. 3a,n;aTKe je canecao lii8BpmanaJia a TO je H3HCKYIBaJIO MHOrO CaMOIIOLKpTBOBaH:oa H Op;Ba2K:HOCTJ1. ¥ jecea 1942. y CpeMy cy, 36or H3HeHa,n;HHX aenpHJaTe.rr:.cx:mc. yna,n;a, pa::a:.eHHKe MOpaJIH ,n;p:»eaTH no ruyMapD;MMa nope,n; CaBe, xaxo 611 u:x, axo ycTpe6a, rrpeBeGJIH y Eocay. 0 ToMe ce BeJIIDIKa 6pu:ayJia.- HHje joj 6HJIO JiaKIUe HH xa,!l; je HacTyru1.rra 3HMa 11 xap; cy pa::a:.eHJ1xe cMeCTHJIH no TaBaHJ1Ma xyha y MapHHI.J;HMa. ,I(a l1X H€IIOLK€JbHH He 6H npHM€Tl1JIH, HHKO HHje CMeO ,n;a::a:.y ,IJ;a Ce IIOjaBJbyje HH ,n;a CMJia3H c Tanaaa. BeJIMHKa je MopaJia y TOKY aoliH ,n;a o6Mlje cBe paibeHHKe, ,n;a HX rrperJiep;a l1 npeBHje, ,n;a HX onepe, crrpeMH H ,n;oaece xpaey 11 no,n;e. Tex rrpe,n; 3opy ce nosJia"iHJia KOA aajTejKHX pruDeHHKa J1 TY ocTajaJia. ,IJ;a::a:.y je npaJia 3aBoje H cyIllHJia Ha cyan;y, IIO}J;M2KyliH :u;peiiOB€ Ha KpOBy. Paih€HHK€ HHKO HJ1je cMeo ,n;a o6HJia3H, "iaK HH Jiexap. 3aTo cy 6oJIHJ1"<Iapxe MopaJie caMe ,n;a ce cHaJia3e. lloHexa,IJ; cy yrryTCTBa ,n;o6HjaJie IIHCMeHo. ,II;oralj.aJio ce ,D;a aa MHora ID1TalDa 6oJIHWiapxe ae ,n;o6Hjy o.n; Jiexapa o,n;ronop, jep HH xypHpH HHcy ynex MOrJIH aeonaLKeHo ,n;a .n;oljy. To ce ,n;oraf)aJio 11 BeJil1HKl1. J e.n;aoM OMJia,n;HHD;y je MeTaK rrpomao xpos nJiylia, paaa je cTaJIHO KpBapM:na n MJia,IJ;J:Iliy je 6MJio cBe rope. BeJIHHKa je noxyroaJia .n;a sayc'DaBM xpBapeFbe, aJIH y3any,n;. 3aTO je n11cana caHHTeTCKOM pe¢epeaTy <Ppyruxoropcxor o,u;pe,n;a, OIIJ1CaJia MY paay n saTpa:mHJia ynyTCTBO 3a Jie'Ielbe. MeijyTHM, xa,u; je CTHrao op;ronop op; .n;oKTopa CaBHha, o TOMe HHje 6HJIO HM pe"<IH. Oa je CaMO II03,D;paBJbaO J1 !bY l1 pa<Fb€HJ1Ke. ilOMJ1CJIJ1Jia je ,n;a Ce ,ll;OKTOp 36yHl10. IlOHOBO MJ je IIHCaJia MOJIHJia ra ,D;a joj IIITO npe ITOlliaJbe 104 yrryTcTBO. AJIM 11 .n;pyro ru:tCMO je 6HJIO rryao n03,ZJ;paBa. CaMo, onoM npHJIHKOM ce nope.n; .n;oxTopa CanMha noTnHcao 11 .n;p ,II;paraa JoBaHOBHli, CaHH'l'€TCKJ1 pe<}:JepeHT EoCaHCKOr 6aTaJbOHa KOjH C€ HaJia3>10 y CpeMy. BeJI11HKa je Ta,u;a cxnaTHJia ,u;a Jiexapn lVDiiCJie ,n;a paihermxy, y OBaKBMM yCJIOBMMa, HeMa cnaca. 3aTQ ce O,li;Jlyt!HJia p;a 'ra JI€'9:11 KaKO caMa saa, "<IBpcTo Bepyjyl:i.H .n;a he ra cnacTH. IIocBeTHJia MY je noce6ay nroKlby H aery, 3a6paHHJia cnaxn noxpe-r M xpaHHJia ra caMO M€,li;OM J1 MJI€KOM. lil, palb€H11K je IIO"<I€0 ITOJiaKO p,a Ce OIIOpaBJba. Ta,n;a je IIO"<IeJia aenpHjaTeJbCKa o¢aHsHBa na je CTHrJio aapelje::a:._e ,n;a ce CBH palbeHMIJ;H npexo ,n;aHa l13HOce y noJDe H cxJiaH>ajy y xyKYPY3DBMHM ... HenpHjaTeJbCKe noTepe H npeTpecH TpajaJIH cy ce;n;aM ,n;aaa. Ce-:,n;aM 3HMCKJ1X .n;aaa cy paaeHHD;H MopaJIH .n;a npoBe.n.y y xynaMa KyKypysoBMHe. CaMo cy Holiy yHomeHM y Kylie ,11a ce orpejy. <I>aIIIMCTH HHCy IIpOHaliiJil1 HJ1 j€,!\'HOr paa.eHHKa, na 3aTO HHje HJ1KO yxaiillieH op; MemTaaa. AnH, yMpo je MJia.z:t.Hh c paaoM Ha nJiyhMMa. BepoBaJia je .n;a ce aeroM, rra:mao_M, JJeKOBHMa H XpaHoM cne MOLKe JI€"<IHTH, na je s6or Tara o,n;6ononaJia cMpT cnaxor paH:>eHHKa. HHKa,n; H:Y.fje nocycTajana. "tfecTo je, 6e3 ,n;oroBopa, aa cBojy pyxy, cnana p;eBojxe 11 :meHe y rpa,n;oBe .rr;a joj aa6aBJDajy nexone, a o.n; o,n;6opHMKa 3axTenaJia ,n;.a joj 3a pa:a.eHHKe maJby Me.n; 11 MJia.n;e IIHJIHhe. Y mTa6 cy s6or TODa rrpHCTH3aJie rrpHTy:ac6e aa BeJIMHKy. Oaa ce 6paHHJia J1 ITOKyiiiaBaJia ,tr;a o6jacHH, J1HCTJ1HKTJ1BHO ynepeHa p;a je y rrpasy. TipeTHJIM cy joj xasaaMa, aJIM je HHKa,n;a HJ1CY xaLKlbaBaJIH. CBHMa je 6MJIO jacao p;a Bemnrn:a Taxa nocTyna y J.1HTepecy paaeHMKa. CaMa je roTOBO rJia}J;oBana H HIIIJia cna6o o.n;eneaa, caMO p;a 611 pa::a:.eHHD;HMa IIITO BJ1Ille H IDTO 60Jb€ ,n;aJia. Palb€Hl11J;H cy je BOJieJIH H neponaJIH cy joj. 3aaJIM cy .n;a 6M oHa pa,ZJ;H lbl1X H norHHyna. BeJIHHKa HHje MHCJIHJia .n;a _je xpa6pa. Ka,n; cy je je,n;aoM npHJH1KOM Hexe ,n;pyrapnu;e 3annTaJie xaxo TO ,n;a ce He 6ojH ycTama xa,n; ocTaje caMa c paaeHHu;HMa 11 xa.n; sHa mTa cy ycTame pa,IJ;HJie c napTnsaHMMa xoje cy 3apo6JbaBaJIH, BeJIHHKa IDII je o,IJ;roBopvrJia: - Ma, KaKo ,n;a ce He 6ojHM YcTaiiia. BojHM ce MHoro! AnM, jom Bl1IIIe ce rrnamHM O,!l; rroMHcJIH .n;a 611 Tpe6aJio .n;a rrorJie.n;aM y QqJ1 ,n;pyrOBJ.:t:Ma Ka,D; 6H MJ1 ycTaiile n06HJIJ1 paih€HHKe KOjH cy Mil noBepeHH. Ka,n; ro.n; je MorJia .n.a ,n;olje JJ.O 3anoja H JieKOBa, TprraJia l1X je y CBOj paHat:(, KOjH je. 3aMeHHO H:oeH KOc};>ep J1 rrpaBHJia pesepBy. O.n; paau;a ce HHKa,ZJ; HMje o,n;najaJia, rra HH oa,n;a xa,n;a je rrocTaJia caHHTeTCKH pe¢epeHT Tpehe nojBoijaHCKe 6pHra,n;e. Ka,n; je casHaJia 105 �,n;a wT.a6 BocaacKor Kopnyca HMa nJiaTHa o,n; na,n;o6paaa, ;YnyT~.[Jla ce JI:wiHO KO;z:t; KOMaH;z:t;aHTa Kopnyca KocTe Haija M 3aTpa21oma sa palbeHMKe. KoMaH;z:t;aazy ce ;z:~;ona.rra Ibeaa o,n;Jiy-rnocT M ynopaocT a noce6ao TaKBa 6pMr.a 3a paibeHnKe, na je Hape,n;Ho ,n;a joj ,n;ajy H IIJiaTHO H KOlbe Ha .KOjHMa he ra npeHeTH. BH,ll;€BWM ;z:t;a je 6oca Hape,!IMO je 11a joj 11ajy >< I1J<IIeJie. na je ,n;a rro6erHe H3 aenpvrjaTeJbCKOr 3aTBopa H ,n;a npoHalje csoje BojsoijaHe. IIocne KpaTKOr orropaBKa BpaTHJia ce y CTpoj. Ko 3Ha Ka;z:t; je npecTaJia ce6n ,n;a 3aMepa IDTO. je ,n;Hc:qMIIJIHHOBaHo IIOCTYllMJia H. lliTO j e, KaO J1 OCTaJie 60JIHJ1qapKe, ,z:t:aH npOBO,IJ;Y.IJia y ceJiy. ,Il;yro j e seposaJia ,n;a 611 a.eHo npncycTBO y 3eMymrn;H crracJio 6ap HeKor o,n; palbeHHKa rpo3He CMpTH. 36or paH:.eHHKa je rroaeKe cJia6ocTH onpamTaJia JieKapHMa. - MM MMaMo MaJio JieKapa, a Heonxo,n;mr cy HaM sa Jie't!elbe ,n;pyrosa. 3aTO MX Tpe6a 't!YJ3aTH M IIOrJie,n;aTM MM IIOH€WTO ,KpOS npcTe" aKo norpewe. CaMo ;z:~;a HaM ce aai}y aa speMe KOA pa:a.eaHKa. - rosopJiiJia je BeJIMHK,a. CBe ,D;O MaJ?Ta 1944. HH je,n;aH o,n; lbeHHX palbeHMKa HHje nao aenpHjaTe.n:.y y pyxe. Y TO BpeMe BeJIHHKa ce saTeKJI.a y Koprrycaoj 6oJIHHIJ;H aa MajeB:m..:J;H. I!o-qeJia je ce,n;Ma ocl>aH3MBa. PalbeHJ1Il;H H 6oJieCHVID;M cy MOpaJIM ,n;a ce CKJiaH:.ajy. CBH rroKpeTIDI ynyheiDJ: cy y je,n;MHHn;e, a aerroxpeTHH cMemTeHM y paaMje npMnpeM.n:.eaa Tajaa CKJIOHlillliTa. BeJIHHK.a je 6HJia c rpyrroM O,ll; 40 palbeHHKa H 6o. JiecHHKa; y seMyiDI:qaMa y myMapxy y 6JIM3HHH rryTa B&,e.n:.vma3aroHH. PaH:.eHMI.J;H H 6oJieCHH:QH cy ,n;aae rrpoBo,n;HJIH y . 3·eMYHvru;aMa, a aohy cy YIX H3HOCHJrn ,IJ;a ce Ha,li;,HIIIy sa3,IJ;yxa, ,n;a nx orrepy, aaxpaae, rrpeBHjy VI ,n;a HM ce ocymu o,n;eha M nocTeJbJ1Ha jep y 3eMYHHD;aMa je H36HjaJia BO,n;a. 'IJHM 611 3apy]zyma 30pa, CBe cy IIOHOBO ysJia't!MJIM y 3eMyHHD;e a 3aTMM cy 3aTBapann H MacKMpaJU1 yJia3e. BoJIHJiiliapxe cy ce noBJia"<IY.IJie y ceJio, ,IJ;.a rrpeKo ,n;aaa npHrrpeMajy xpaey n rrepy 3aBOje. "'Y 3eMyHHI.l;aMa y KOjHMa cy 6HJIH palbeHHD;H M 60JI€CHUQH C KOjHMa je 6HJia BeJimrKa, noqeJia je ,n;a M36Mja TOJIHKa so,n;a ,IJ;a cy MOpaJIH ,n;a MX aanycTe. IIpemnn cy y 3€MYHHD;e y ceJio Tpaosa. AJIH, y6p3o ce noKa3aJio ,n;a je H TY HCTa CMTyaizyi.ja. HaljeHe cy 3eMyHH:qe y ceJiy Kafiesy, Koje cy Ha :m:a.uocT 6HJie joru rope, rra cy CBM rroaoso Bpahemt y TpaoBy. ITo rrospaTKy y TpHosy, Tpelier HJIH "'IeTBpTor ,n;aaa, paao yjyTpo y ceno cy CTKrJie ycTamKe je,IJ;J;:I':"' HHD;€ H ynyTHJie Ce IIJ?_eMa 6DJIHH"::KHM 3€MYHMI.J;aMa. IIpoHaiDJIH cy MX M no6HJIM cse KOje cy aam.rrJ:1. Ka,n; je BeJIHHKa y yo6M't!ajeHo speMe ,n;omJia c xpaHoM VI 'tfl1CTHM 3asojHMa 11 BH,n;eJia csoje paaeHHKe ca pa3MpcKaHMM rnasaMa, y)KaC joj je IIOMYTHO CB€CT. !IOTIIYHO ce H3ry6l1~a. MopaJIH cy p;a je BO,D;e lii ,n;a ce cTapajy o lboj. OcsecTHJia ce TeK xa,n; cy je, nocne 3apo6J.baBalba, noqeJIH ,n;a cacJiymasajy H My'l!e. BpaTHJia joj ce csecT a c IboM H cehalbe aa TpHosy n rro6MjeHe p;pyroBe. 2Ky,n;ena je 3a ocseToM J1 Ta )K€Jba je IIOHOBO p0,7J;J1Jia H xpa6pOCT M CHaJiaJKJbHBOCT. 'Ycne- 106 III JlM't!KH Op;pe,n;H cy HMa.JIH fiOJIHMil;Y 3a T€lllK€ paH>€HJ1K€ Ha nJiaHHHM J asopaH:qvr. Han.a3HJia ce y 3rpa,n;H o,n; 6aJisaaa, H3rpaljeaoj ,n;yfioKO y IUYMJ1, Ha BHCHHH O,D; npeKO XMJ.ba,n;y M€Tapa. Haj6JIH1K€ aaceJbe, ByKeJiilliH-,I(peLKHH:Qa, 6JiiJio je y,n;aJbeHo rrpexo TPH caTa xo,n;a. Ka,n; cy y jeceH 1942, lifTaJIHjaHH npe,n;y3eJIH ocl>aH3MBY aa ,Il;pe:mHn:u;y, aapeijea.a je 11 esaKyau;nja ose 6oJIHHn;e. 0 TOMe IIOJIJ1TJ1":1KJ1 KOMecap fiOJIHHD;€ JeJia JaH"'IHfi IIHIIIe: ,Buno je TO 17. cenTeM6pa 1942. HameM TpaHcrropTy npMKJI:.yqeaa je M ,n;oina 6onmrn;a, Kao H noKpeTHa aM6ynaHTa M3 cena; oKo 70 paH>eHMKa, O.z:t: FbMX 30 H€IIOKP€THHX. To 3Ha'911 30 HOCHJia J1 120 JhY.z:t:M 3a aomeH>e, 3HaTHO BJtime 3,n;paBJtiX aero 6onecHliix ... IIomJIH CMO y3 6p,n;o. 3a IIYT, IIITO ra ,n;o6ap njemaK npoJia3H 3a ,n;sa caTa, 6HJIO HaM je noTpe6Ho oKo meeT qacosa. HajTeJKe paineHHKe cMjeCTHJIH CMO y 6apaicy", a OCTaJIM Cy HaiiOJbY ... C paFbeHHD;MMa cje,n;H ,n;pyr MHJiaH JKeJKeJh, xoMaa,n;aHT npoJieTepcKor 6aTaJI>oHa . . . IIocname ra y 5oJIHM:o;y aa orrepau;njy CJIHjerror mmjesa ... CTHo;ajeM OKOJIHOCTJ1 OCTa,n;e C HaMa." JeJia JaaqHfi ce npMceha KaKo cy Ji1TaJIHjaliJ;:[ yBe'tfe norraJIHJIH xyhe no OKOJIHMM ceJIHMa. Ka;z:t; je xo,n; paH:.eHJ1Ka ,n;omao xoMaa,rr;aaT IIeTe onepaTMBHe 30He BeJ.DKO Kosaqes:vrli, Hape,n;Ho je .n.a ce c paaeHM:QHMa Kpeae npeMa rrpHMopjy. PalbeHHD;H cy nposeJIH Holi Ha KJ1IliH, 6e3 xpoBa Ha.n. rnasoM. Cse je 3axsaTMJia rraHHKa Ka,rr; cy paao yjyTpo y lbHXOBoj 6JIH3HHH rrpHrry:o;aJie nymKe. H Te TpeayTKe je onncaJia ,n;pyrapHD;a JaaqHh: - CTOj - BH't!Y CBJ1 KOjH cy npi16paHHjH, aJIJ1 y npBH 'l'.!aC je H3rJie,n;aJIO ,n;a HHTKO Helie CTaTH. CKJiaH:>ajy ce IIOKpeTHH paFb€HHIJ;M, pa3HJia3e ce Mel)y lUKpanaMa. JlaKO je 3a fbHX, XO)l.ajy CaMM. BOJIHH-qapxa Bepa TPqM K MeHH H nJiaqe: ,Xo,ll,H ,n;a HX BH,ZJ;HIII". Tp'IHMO xa IIIaTopy. li:Isno;a MajHapHh H3 .D;eJIHII:ITl;a ycTaje c T€K aMrryTnpaHOM HOrOM. CTaO. 3a5opaBHO je p;a He MOJKe XO,ZJ;aTH. IloKyJllaO je H nao, JIHQeM Ha 3eMJby. OcTaJIH rryMy: pyxaMa, 6pa,n;oM, nonycje,D;e- 107 �h.n. To ce ae Mo:n-;:e rne,n;aTH. CaKynHJia caM 6p3o oco5Jbe 6oJIHYn~e: 6oJIHH"<Iap MHIIIKO Tp6osuh, Kyxap Pajxo, xyxap1:.:u~a Mapuja ByKeJu:th, 5oJIHM"<Iapxa Bepa, Mana CMHJba, MapHu;a ci>pnaa. CsaTKO o,n; lbHX y3MMa no je,n;aor palbeHHKa Ha JJelja, M,n;y c lbHMa, Y3 6p.n;o. YrH6ajy ce no.n; TepeToM. CaMo IIITO He na,n;ay. Amr, u,n;y. IIpeMa .n;orosopy, pa3aujeJIM cy palbeHHKe IIITO ,n;aJbe no IIIKparraMa. CsaKor cy noce6ao nDKPHJIM rpaH>eM n JIHIIIfieM. CsaKoMe cy ,n;ann no "<IYTYPY:Ill;y BO,ll;€. Hofiac CMO YXB8THJIH H€Il.ITO KMIIIHMI:J;€ Ha IIIaTopy. BpahaJIM cy ce no aexoJIHKO nyTa, ,n;oK M nocJie,n;lber paH>ermxa FI11cy CMjeCTMJIM ..• Jonr y npBMM "tJ:8COBMMa, .JJ;OK CMO ce MY"<IMJIM OKO palbeHMKa, rrpoJiaMao ce IIIYMOM 2KeJKeJbea r.nac. 3ayCTaBJbao je CBe KOjM cy 6jeJKaJIM. "t!yJIO ce caMO: ,CTOj HJIM fiy nyu;aTH"! !ICOBK€, CO"<IH€, aapo,n;He ITCOBK€. YcnjeJIO MY je pa36HTM naHHKy. CaKyIIH·O je ,!I;Ba,Il;eCeTaK JbY,!I;M, IIITO CTpaJKapa, IIITO OHMX H3 pa,n;HYIX 6aT8Jb0Ha M H€Ke ll;YIBMJie KOjM CY MMaJIM ITyniK€. Bp3o je CTBOpMO "<I€TJ1Qy C llYIIIKaMa M H€KOJIJilKO 60M6M. ,lJ;OBMKHYO MM j e: ,. TM MX CKJiaii>aj WTO 6oJbe MOJKem, a MH heMo npe,n; MTaJIMjaae. ,l(ohn he .n;o sac caMo npeKo Hac MPTBMX ••• " JIJilllHO je aa pa3japeaor Jiaaa. BpaTHJIH cy ce ITOCJIHje ITO,ll;H€ .. _. !IOKYflMJIH CMO palbeHHKe H npe6au;MJIM ce aeKOJil1KO ysana ,n;a,n,e. Je,n;aa CMO MX rrpoaamm:r no IIIKpanaMa, xna,n;He, MCQpnJbeHe H jom MOKpe o.u; Hohac. Ka,n; je naJia aoh, seh CMo MMaJIM yro,n;aH Jiorop. HenpMcTyna'tJ:aH, apTaqa y IIOCBe ryCTOj IllYMM , . • Cy-Tpa,n;aH CMO ITOCJiaJIM llOKpeTH€ pa.IbeHHK€ M ,D;MO pa,n;HOr 6aTaJbOHa Y BpMfiHPCKM JIOrop, p;a 6acMa TpOIIIHJIH IIITa M8lb€ Xpaae. TaMo fie JiiM8TJ1 M B-O,n;e. M.H_ CMO OCT8JIH y Haii.Ioj spTa'tJ:l%1 jaw .v;eceTaK .u;aaa. O,n; aapop;a cMa ,IJ;03HaJIH o KpeTa:a.y aerrpnjaTeJha. !1.u;y no CBHM myMaMa. CrraJIM.nM cy aarny 6oJIHHu;y. ,1\a JIM ,n;a ce ceJIHMO ,D;aJbe? AJIM, OHl1 cy ce nojaBJbMBaJIH M ca OHe ,n;pyre CTpaHe. BHJIJii CMa OIIKOJbeHH. , • JaCHO HaM je ,u;a HTaJIHjaHH Tparajy 3a 6oJIHMu;OM. MoJKe HaM noMOhM: je,n;Hao ,n;y6oKa KOHCIIMpan;Hja M rpo6Ha TJiiiJlMHa ..• To CY 6HJIJii ,u;yrt1, 6ecKpajHJii .n;aan, nyan 3JIOKo6ae THIIUJHe. HHTKO HMje rosopno: 6:vma 35or ,!I;HCI1;HllJIMHe, 6HJIO 36ar Tara IIITO ce Hffje MOrJia HahH pMjeq, CaMa HaBe"ie K8CHO JI01KJ1.TIJ1 CMO BaTpy, KJiaJIM Kpase, Ha B8TPH CMO IIpJKMJIH M€CO .•. iloTpOIIIJ1:JI:t1 CMO KPOMIIHp. 0H ce M01K€ neh.H Ha JKapy, ae Mapa 6MTH aO,n;e 3a Kyxalhe. O.v; jjlTpa .u;o MPaKa, cMO myTefiM QHjep;MJU1 BO,!I;y Jii3 TpyJieJR:J.:t CTapli.IX ITaH.eBa. 'Y3Meiii maKy TpyJie:ml1, "'BPCTO j~_ cTucaem H y rropqnjy Karrae xarr :o;pae TeeyfiMHe .•. CsaKa 3,n;pasa pyKa MopaJia je Quje,u;HTYI p;aK ce LKJ1Jie ae YKO'tJ:e. Je,n;HaM CMO Ha:quje,D;HJIH flya Ka3aH H CKjTXaJIM rracyJb •• , A . JKelj je 6nJia cTpaUIHa. Cyxo rpJI-o, cyxa yeT a, cyxo y yTpo6u ••• BecnoMahaa "<IeKa:a.e. Bo.u;a H3 naii>a CMp,!I;H Ha oTpaBHe rJbnBe, aa TpyneLK, Ha raojmnTe. IIporyTaiii ryTJbaj H He Mo:m:eiii BHnre. TaMO HaM je YMPO '15ypo ,xay6uu;a". Y ,n;y6oKoj aroanju, caMo _je BHxao ,Bop;e, so.n;e, so,z:r;e ••• 4' Je,z:r;aor jY'l'pa, seh npH Kpajy Haiiier 6opasKa y W~JIM, o6pa,u;aaaJie cy Hac OMJia;D;HHKe 113 cena ToMJi1ha. HawJie cy y csojHM 108 IIIyMaMa nefiMHY ca CHMjerOM H JI€,!l;OM ••• CBaKa je HOCHJia OrpOMHy rpy,n;By y MapaMH. 0TOIIHJIH CMa ra H IIHJIM, IIpBH ITYT HaKaH p;eceTaK ,u;aaa. ,2J;pyrn ,n;aa p;oHl1jeJie cy HaM M MJIMjexa. roTOBa CBMM palbeHMD;HMa nojaBJiiJIM cy ce I_Q)BH Y paHaMa. Bepa je rrpeaHjaJia, a noMarao joj je MMIIIKo Tp6oBMh. !IoMaraJIH cy H OCTaJIM KOJIHKO cy MOrJIM_- BoJIIUNapKa Bepa lliaa6eaaq H3 3arpe6a 6MJia je roTOsa ,n;HjeTe. Bopu;rra ce c paaaMa, c rHojeM, c I..UJBHMa. Ilpe TPH Mjece:o;a ,n;omJia je y aamy 6aJIID:tu;y n cse IIITO 3Ha, TY je aa_yquna. IIpesHjana je u npesMjana. CKHayTe 3aBoje HHCMO MOrnn rrpaTH. TpyayJIH cy. UHjerraJIH CMO rrnaxTe: aajnpnj_e oae 'tJ:HCTe, a 3aTMM H npJbaBe. Mapuja Byxemrli, xyxapHn;a, rroMarana je csnMa Ha csaKOM Kopaxy, HHje 3Hana HH 3a caa HH 3a op;Mop. Map:Hqa ci>pJiaH H3 KacTasa, cna6aiiiHa M BeCeJia, o,n;aKJie je caMo cMorna caare 3a maJiy H CMHjex H aa,u;a Ka,n;a ce cMjeJio aaCMHjaTH C3MO O'tJ:J1Ma :•,. )i! je,u;He HOfiH, KOHa"<IHO: p;aJieKa TyTlbaBa, rra CBe ja"<Ia. By,n;MMa ce, CK3"'€Ma Ha Hare, CJiyrn:aMO: :MHTpaJb€3H 6an;a't!M, TOIIOBM. Bap6a Mopa .v;a je rraKJieHa. rpJIMMO ce o,n; pa,n;ocTH, njeBaMo ycpe~ Hal'iM. Koaa"<Iaa. To cy ce spaTHJie aame 6pMra~e. Bop6a je TpajaJia ~0 jyrpa. He 3H8MO MCXa,!l;, aJili:t CyTpap;aH IIOCJiaCMO rpyny ,ll;O HaIIIHX 3eMyiD:Iu;a. M ja H)J;€M (He MOI'Yi ,n;pyra'(mje). Ty cy 38BOjM, JIHjeKOBH H xpaaa. Hap9,D; no IIIYMH y36yl}ea. HaKOH ~eceT MHHyTa xo)J;a, H8HJI83MMO Ha pa36au;aae KyTMje HTaJIHjaHCKMX ~OH3€PBY:t H D;MrapeTa. ,l(aKJie, 6MJU! cy HaM TaK-o 6JIH3y. CaMa Hac Je TJ1IIIHHa crraCY:tJia. CnycTHJIM cMo ce y ceJio. -_-y ByxeJil1fiHMa je -ocTaJia je,n;Ha je,IJ;HHa Kyha Ty cMO ce yceJIHJIH; OneT 6ujeJIM KpeseT, aM6yJiaaTa, "<IJ1CTM 38BOjU. J1 IIO"<IHlbeMO MCIIO"<IeTKa. IV MHu,Ka KpMBorpap;oBa, HeKa,n;annDa 6oJIH:wiapKa y ~aHKape­ soj 6pHra,u;:n, TBp,D;HJia je H 25 ro;o;HHa nocJie paTa ,n;a H>eH )KHBOT y cT:sapH no'tfJi.Ilbe 23. Maja 1943, oaor ;o;aHa Ka,n; je CTYIIMJia y rrapTH3aHcKe pep;oBe, a He 18. OKTOfipa 1922, Kap; je poljeaa y rymTaH:.y. Po,n;MTeJhH cy joj 6HJIH CHPOMaman. 0Ta:u; je yMpo ,n;oK je jam 6HJia MaJia. MajKa HHje MOrJia ,n;a 3apa,n;H KOJIJ1KO je IIOTpe6HO rropo,n;HII,H, na je MHI.J;Ky, Ka,n; je M:Mia.Jlia cep;aM ro,n;HHa, ,n;aJira ra3;qH CJiy:m6y. )J;oK cy ce Ib€HH BpliilbaD;H nrpaJIH l1 yt!HJIH IDKOJIY1 MHD;Ka je MOpaJia ,n;a qya,a p;eu;y M JKHBmiY Ko,n; ceocKHX ra3,n;a aa IIoxopjy. 'C!ecTo je ,rr;o6njaJia 6aTHHe. Y noqeTKY- je 36or Tora 6eJKaJia Maj:u;H y rym'I'aiD, aJIM je MajKa IIJI'a'llyim MOJIMJia p;a Tpmt ,l(a He 6M KO,n; Kyhe rJia,n;oBaJia. MHIJ;KMH IIOJIOiKaj Ce HHje MHOrO li13MeHY:IO HH Ka,n; je o,n;pacJia H 3arrocJIHJia ce y ceocKoj roCTHOHJiii.'\H y KoTJiaxy. 3a 80 ,D;.MHapa Mece-qao pa,n;HJia je ,n;aiDy H Hqhy, yBeK Bpelj.aHa n noHIDKaBaHa. Y 109 �MiU.J;,Ka KpnBorpa,n;:oBa je :mHBeJia TaKa T€IIIKO .n;a joj HHje MOTJIO 6HTH MHOTO rope HH Ka,ZJ; Cy HeMIJ;H 1941. Oicyi!Mp8JIH JyroCJiaBHjy. 'Y LKMBOTY DB€ ,ll;€BOjKe HaCTajy IIpOM€H€ O,IJ; yii03HaBa:fba npBHX napTH3aaa. IIpBH napTHsaa xojn je ca aoM pasroBapao rrpnqao joj je IIITa cy CB€ HeMIJ;H IIO't!HIDIJIH IIO Haiiioj 3€MJbH, KO cy rraprnsaHH n 3aiiiTO ce 6ope, Ko noMa:me HeMIJ;e H sawTo, roBOpHO joj je p;a rrapTH3aHH MOpajy p;a ce 6ope H npOTHB OHliiX KOjH IIOMaJKY HeMIJ;e, n ,n;a CBH IIOIIITeHH JDy,n;:n Tpe6a ,n;:a cTyrrajy y HOB HJIH ,n;a noMIDKY napTH3aHe. Maore CTBapH HHje pasYMeJia, aJIJi! je oceh.aJia ,n;a joj OH HCKpeHO TOBOpH. A Ka,rr; je Taj MJI8,ZJ;J1ii. 3aMOJIHO ,ZJ;a IIOCMaTpa mTa ce no ceJiy np:w!a H pa,n;:H n .n;a HX o cBeMy o5aBemTaBa, pa,n;ocao MY je o6ehaJia. Taxa je sanoqeJia If>eHa capa,7J;lba ca Hapo,n;:aoocJio5o,n;:n.rraqKJ1M noxpeToM. Pe,n;·oBHO ce BnljaJia c rrapTHsaHHMa n H3Bpiiia:saJia cBe nocTaBJlleHe 3a,n;aTxe. Taxa ce H y lbOj po,ZJ;HJia :meJba ,ZJ;a xao 11 MHDre ,n;pyre ,n;eBojxe, rrol)e y napTHsaacxy je,IJ;IDIHIJ;y 11 ,n;a ce c rrymxoM 6op11 rrpoTHB cpamncTa. Ka,n;: je TY JKeJlly CaOIIIIITHJia APYTOBJ1Ma 1 OHM Cy joj O,li;TOBOpHJIH ,n;a je MHOrO KOpHCHHje ,D;a OCTaHe y CeJiy. 06efiaJIH Cy joj ~a fie je IIOB€CTH ca co6oM xa,n; 6y.JJ;y rroro,n;aMje npHJIHKe. Bu.rro joj j e BeoMa :m:ao. IIoMMIIIJLa.rra · je ,ZJ;a Mo:m::.n:a aeMajy y If>Y rroBepeaa. Ta cyMlha je pa3- /IHpaJia cBe 110 23. Maja 1943, Kall cy je IIPYrOBH c KojHMa je capaljHBaJia, casHaBIIIH ,n;a cpamHCTH saajy o lb€HI1M Be3aMa c napTH3aHliiMa, o,u,BeJIM y 6pnra,n;y. Taxo je Mnn;Ka KpHBorpa,n;oBa rrocTaJia 6opa11 D;anKapeBe 6pHra11e. ,ll;ojiHJia je rryiiiKY " KpeHyJia y 6op6y. PacrropeljeHa je y crreljHjaJIHY rpyny 011 TPHIIeceTaK 6opa11a Koja je xpcTapHJia no illTajepcKoj H aanap;aJia HeMn;e xa.n; cy ce aajMaH:.e aap;am.r. IIowTo Mel)y lbMMa Hnje 6HJio JieKapa HJIM 6DJIHli:tt:lapa, Mno;xa je npeysena 6pnry o paH:.eHI1l.J;.MMa. IIocTaJia je rrapTV:r3aacxa 6omrnr.qapKa xojy cy aasBaiDl JeJIKa. O,n; Ta,n;a je oHa n 6o- pal1 M 6oJIID1'IapKa. EHJIH cy TO ,l(aHH Haj;mewli.J:IX 6op6J1 y TOM 7J.€JIY JyrOCJiaBHje, aapol:fJ:ITO y CasnH:.cxoj ,n;oJimrn H cJioBeHa'l!Koj liiTajepcxoj. Temxo je 6HJIO aaiur 6es6e,n;ao MeCTO sa paH:.eHHKe. Ka,n; je rrapTM3aH 3,n;eHe paH:.eH a.a KoMHH .JIJiaHHHlii, ,IJ;pyroBH cy 6HJIH rrpHCHJLeiDI p;a ra OCTaBe C J €JIKOM y ceJiy 3,!l;OBD;y KO,ll; Pa.n;MHpja, y CTOry C€Ha •. '}1 ceJiy cy 6HJIH HeMn;H. J eJIKa je y HajBefioj TajaocTH, Y3 iroMoh OMJiap;HHKe <PpaHK€ J13 TOr CeJia, J13,li;Y6HJia pyny y CTDry. "YHyTpa cy CTaBHJie ,n;aCK€ KaO IIOTIIOpHHD;€ Ji:I CM€C1.'HJie pa:ED€HHKa. ¥ CKJIOHHIIIT€ je ymJia M JeJIK.a, a <PpaHKa je 38TBOpHJia H 3aMaCKHpaJia OTBOP H yKJIOHHJia TparoBe. Ty je JeJIKa rrpaJia, npenHjaJia H xpaHHJia paH:.eHMKa npn cBeTJIOCTH 6aTepnjcxe JiaMrre. Hncy cMeJIH ,n;a· H3Jia3e H3 CKJIOHHIIITa. Hofiy je ,ll;OJia3HJia ¢paRKa, OTBapaJia 110 OTBOp Ha CKJIOHJ1IIITY H ,li;OHOCHJia BO,n;y H xpaHy. To je 6v.ma H npHJIHKa ,n;a ce paH:.eiD:IK H J eJixa Hap;Hwy cBeJKer Basp;yxa, jep je y ceay IIOCTajaJIO CB€ 3aryiiiJDHBHje. Ha :m::aJIOCT, nopep; CBHX MyKa, CTpelllbH H saJiaralba OBHX p;Bejy p;eBojaxa ,n;a MY cnacy :mvmoT (36or BeJIHKe xnap;aohe JeJIKa ra je M cBojHM TeJioM sarpeBaJia), 3p;eae je nocJie ,D;eceT .n;aaa yMpo. !IOCJie H:.erOBe CMpTH, JeJIKa C€ BpaTHJia y CBOjy je,n;HHHIJ;y. Ka.n; 6H aexo o.n; 6opau;a 6Ho palbeH, oaa je cMeJio jypJi:IJia ,n;a ra iiPeBJi:Ij€ H H3Byl:fe C IIOJIOLKaja. Y CJIOBH IIO,JJ; KOjHMa je yMpO 3p;€H€ H H€MOfi ,n;a MY IIOMOrH€ Ji:I OJiaKnia MyKe, CTpaiiiHO cy yTHIJ;,aJIH H8 JeJixy. HMje MMCJIH.rra aa ce6e x;a,n; je 6MJIO y IIJ1Ta:H:.y npyiK:aH:.e noMohM paHoeHOM ,u,pyry. J e,n;aa o,n; HoeHMX ,n;pyroBa H3 'IeTe np:v.r- '<ao je je11ey erm3o11y: ,Ka,n; cMo, aBrycTa 1944. aanaJm: HeMu;e y Mo3r-~pjy, orop-qeao cy ce 6paauJIH H aaaeJiu aaM o36HJbHe ry6MTKe, aapoqwro je,n;aa MHTP8Jb€3 KOjH je 6HO noCTaBJb€H Ha IJ;PKB€HOM TOp:Eby. AJIH, MH CMO jypnmaJIH He TpaJK.efiH 3aKJIOH. BOJIHw.rapxa JeJIKa HHje CTH3a,Jia .n;a CBMM pa:EbeHHn;HMa DPYJKH npny noMoh. IIoMarao joj je M 3aMeHMK xoMaH.n;aaTa 6aTaJbOHa, .n;pyr Cpeqa. ,II;ox je rrpeBMjaJia je,!I.HOr 6opn;a, KOMaa.n;aHT joj je jaBMO ,!I.a je n Cpeqa paFbea. - T,JJ;e je, - 3am:tTaJia je. - Iloxpaj nYTa, - 0,1I.rOBOPliiO joj je KOMaH,JJ;aHT. - lif.n;eM ;u;a ra H3ByqeM, - peKJia je :v.r rronma. KoMaa.n;aHT joj je ,n;oBuKHyo: - Hehem Jdi.H! Sap ae BJ1;a;run .n;a ce ae MO:m:e np11h11. IIoTpe6Ha CH HaM TY. AJIM, JeJIKa aHje MiipoBaJia. 3HaJia je ,n;a je Cpet.!a HaCTpa.n:.ao noMaJK.yhH joj OKO pa:EbeHHKa. MopaJia MY je IIOMOfiH. Cat.!eKaJia je JJ;,OK KOMaH,JJ;aHT ID:tje npemao aa ,n;pyrM xpaj 6ojJ1IIITa n no-gena ,n;a ce npHBJiaqH nyTy. Ka,n; je CTMrJia 6JIJ13Y Cpeqe, 3a"<iyJia je rJiac rrylllKOMMTpaJbecn;a C ,1I.€CH€ CTpaHe: - J eJIKa, pa:a.ea caM. 3acTaJia je H KOJie6aJia ce HeKoJIHKO TpeeyTaxa: KOMe npBo )l.a noMOrae? OH.n:.a je CKOl:fHJia M HamJia ce xo,n; Cpe'9:e. Oa je Jie2Kao Y je,n;HOM maHIJ;Y, a Ka;n; je cna3J:tO Jenxy H3aeaal)eao je y3BMKHYO~ - Kaxo CH np:mrma? Jiesn! CaMo ce cpyqnJia :Kpaj lbera, a cPaiiiJ1CTH-q:KJ1 pa<PaJIH cy 3acnMpaJIH BMW€ lbHXOBHX rJiaBa. 1IpM6paJia ce, rrpeBMJI8 pa:EbeHHKa M llOtieJia ,n;a ra Byqe C TIOJIOJK.aja. llpMT€KJIH cy joj y IIOMOh. T.!HM je pa:EbeHMK 6Ho y saKJIOHY, Jenxa je Q,1I.jypMJia ;n;pyroM paaeHMKY'· IIOMOfi je TpaJK.eHa Ca CBMX CTpaHa ..• " 111 �J1 nope,n; BOrpa,n;oBa 2KJ1BOT ce J13 ,n;a je poljeaa CBMX onacHOCTH M TemKoha, J eJIKa · - M:JnJ;Ka Kpnauje 3a:maJIMJia mTo je OTHIIIJia y rrapTH3aHe. IDea OCHOBa rrpoMeHHO J1 36or TOra H ,li;8H-p;aHaC roBOpH oaor ,!JiaHa Ka,n; je rrocTaJia rrapTn3aHKa. v Me.n;H:QHHCKa ceCTpa MMJIJ1ll;a JiyKHli, Koja je pa,u;HJia y 0IIIIITOj p;p2KaBHOj 60JIHJ1l:(H y Beorpa,n;y, XTeJia je O,l(M8X Ha IIO"leTKY ycT8HKa ,n;a rrolje y rrapTM3aHe. MeijyTHM, pyxoBo,n;cTBO je cMaTpaJio ,n;a he Kao 'l!JiaH KITJ 6HTH KopncHHja y Beorpa,u;y. SaTo je ocTaJia cne ,n;o JieTa 1943, Ka.n; je, 36or orracaocTH o,n; xanmelba, MopaJia ,D;a Ce CKJIOHH. ilOJIOBI1HOM jyJia CTHrJia je Ha T€pHTOpMjy TOIIJIJ-IqKQr O,zu>e,n;a. ilOlliTO cy y OBOM Op;pe,l(y HM8JIJ1: ·JieKapa H CaHMTeTCKO oco6Jhe, ynyheaa je aa KocMeT, y illaprrJiaHHHCKH o,u;pe,n;. TaMo je IIOCT8BJbeHa 38 CaHMTeTCKOr pe¢epeHTa. KacHHje Ka,n; je o,n; OBor H o.n;pe,D;a H3 Maxe,n;oauje ¢opMnpaaa MaKe,n;oacKo-xocoBcKa 6pHra,n;a, MHJIHU:a JiyxJdi je rrocTaBJbeHa 3a caHMTeTcKor pec}JepeHTa 6p11ra,n;e. M aa je,n;aoj H aa ,n;pyroj ,l(y:maoCTM .n;o6po ce noKasaJia. HajBehe rro2KpTBOBalbe noKa3aJia je rroqeTKOM 1944. Ka,n; je ocTaJia c Teii.IKHM palheHHU:MMa. ITo'tfeTKOM ¢e6pyapa 6pHra,n;a je MopaJia ,n;a Kpeae aa ,ZJ;YJKH Map:ri:J:. 36or Tora je mTa6 aape,n;Ho ,n;a C€ TeiUKH paH.eHYIQH H3)J;BOje H OCT8Be KO,D; rrapTH38HCKJ1X rrpnjaTeJba. TaKa je meeT · paiheHHKa c ,n;Ba 6opu;a n caHHTeTCKHM pec}JepeHTDM oc~aBJheHo y ceJiy MoKpeay. HocJie ;qsa ,n;aHa npeHeTH cy Ha 6a't:mje AareJia CTe¢mHOBCKOr, Ha nJiaHHHH ra6poBHJ1K. Ty cy ocTaJIH ,n;eceTaK ,n;aaa.- 3a To B·peMe ~aMMpmm;e HM je aa6aBJhaO AareJIOB 6paT Mnnaa. Ka,ZJ; ce npeMe noropma.n:o MopaJIH cy ,n;a ce cnycTe y ceno ,IJ;econo 1 KO,l( rrapTH3aHCKHX npnjaTeJI:.a. MHJiaH CaBMli, ,Il;paroJby6 ryTMli, MHTpe TpajKOBCKH, AJI6HH CJIOBeHau;, jam je,ZJ;aH palbeHHK 't!Hje ce MMe He 3Ha H MHJIHII;a JlyKMfi, Ha6acaJIH cy, aa nyTy 6JIM3Y ceJia, Ha 6yl'apcxy sacew. Byrapn cy OTBOpMJIH BaTpy, a 3aTMM cy J1M;__ IIPI1IIIJIH H H3 aenocpe,Ithe 6JII13HHe nyn;aJIH y CBe- OHe KOjM cy ,n;aBaJIH 3HaKe 1KHBOTa. Ji1 y MHJIHII;y JlyxHfi CY HCIIaJIHJIM j.bru p;Ba M€TKa, MHCJieli.J:I ,ZJ;a je MpTBa. MeljyTnM, Mnmru;a ce KacHHje ocBeCTHJia a ycTaJia na je nomJia ).J;a BH,n;H .n;a JIH je joii.I HeKo ocTao JKMB. AJI6HH CJioBeaan; H TpajKOBCKM ,n;anaJIH cy jow sHaKe ::arnnoTa. Mlil~a HX je, naxo H carua Temxo palbeaa, o,ZJ;ByxJia y saKJioH, rroKpHJia lie6a).J;MM·a H aano:mi-ma BaTpy .. Ilocne Tora je noiiiJia Ko,n; Aarena CTe<l;laHOBcxor. roTOBO IJ;€JIY HOfi je JiyTaJia IIO IIJiaHHHH ).J;OK HY.Ije npoHaiiiJia 112 HoeroBy KOJIH6y. J1cnp:nqaJia je mTa ce p;oro,n;HJIO H saMoJIHJia ra ,n;a nomaJbe .OMJia,n;HHu;e ,n;a npeaecy npe:»ome.rre paiheHHKe. 3aTHM ce- oaecneCTHJia. HeruTo xacHHje HaHlliJIH cy Byrap:n, xojH cy BP"':" IIIJ1JIM rrpeTpec KOJIH6a. CTe¢aaoBCKH j e caxpHo MMnMxzy Hcrrop; KJiyrre Ha KOjOj je CII8B80 H IIO:KpJ19 je CJJiaMOM. Y TOM CKJIOHHIIITY je ocTaJia ,n;o YBe't!e, xa,n; cy CTMrJIH oMJia,n;mru;H H rrpeaenn je aa TaBaR je,n;He IWJIH6e. TeK rrocJie HeKOJIHKO ,u;aaa ce ocneCTHJia. Ta,n;a cy je npeHeJIH y ceJio ,D;econo n cMecTMJIH y xyliy MnJiaaa CTe¢aaoncxor. HeroBaJie cy je M xpaHMJie MHJiaHoBa xli:n Mnu;a :n :meaa Jhy6HII;a, a npenHjao Baaqa BomxoBCKM. Celiajylin ce THX ,n;aaa M:~mH:Qa JiyKHli je npWiaJia: ,CTaJIHO cy MH ;z:t;aBaJIH mehep H MJieKO. OcehaJia caM HeKy H€MOh y pyx:aMa, a.JIH HJ1CaM 3HaJia ,n;a cy MM npeJIOMJbeHe KOCTH. MHCJIMJIH cy ;n:a hy YMPeTH rra HHCy XTemr ;n:a MH Ka.JKY. TeK Ka;.t caM ITO'l!eJia ;n:a ce orropaBJbaM, peKJin cy MH mTa je c MOjHM pyxaMa. KacHHje cy ,ll;OIIIJIH ;z:t;pyrOBH I!JiaHHHCKM J1 Ca;z:t;aHCKH1 HaMeCTHJIH MH KOCTH aa pyxaMa H ~BPCTHJIH ;n:aiii't!MIJ;aMa. Oa;n:a cy Me npeMeCTMJIH y IIpnnerr, cMeCTHJIH xo;n: IIehe TiorreJbeBCKor H rro3BaJIM aexor Jiexapa, npHjaTeJI:.a HOII-a, ;n:a Me nperJie;n:a H npesHje. AnH, oa HHje cMeo ;n:a ;n:olje. 06jacHMO je caMo Kaxo ;ir.a Me Jie'<Ie H ;u;ao JiexoBe H caHHTeTCKH MaTepHjaJI. Ka,u; MJ1 ce CTaH:>e noropmaJio, PaMOH je OTHIIIaO KO,I\ ,ll;OKTOPa MHTpa )J;yJI:.aHOBCKOr. 0H je ,I\OIIIaO M H3Ba,I\MO MH MeTaK. IIocJie Tora ;u;oJia3no je jow aexo.r.rn:xo nyTa .u;a Me nperJie,u;a. Je,t\HOM IIPHJIHKOM MH je HaMeCTHO Ji1 KOCT Ha PYQ.M. )J;oHOCMO je JieKOBe H C8HHTeTCKM MaTepHjaJI H ,n;asao ynyTCTBa KaKO ,D;a ce Jie't!HM. ¥ Kyhn Tiehe IIorre.JI:,eBcKor ocTana caM oxo ,n;Ba H no Mecen;a. Ka,D; cy ByrapH y6uJIM napTH3aHcKe xypHpe KpyMa H JaMa H 6JIOitHpaJIM peOH y KOMe. C€ HaJia3HJia OBa Kyha, ,IU>yrOBH cy MOpaJIH ;n:a Me npeMecTe y ,u;pyro CKJIOHHIIITe ••• " MHJIHIJ;a JlyKMfi ce H3BecHo BpeMe 3a,zu>:m:aJia y CKJIOHHIIITY Kop; PaMIIe CJ:ra6eHOBCKor, a 3aTI<M je KpeeyJia y csojy 6p><rap;y. 'Y3 nyT je naJia M CJIOMHJia pyxy. 3a,n;p:m:asaJIH. cy je p;a ocTaHe aa Jie'l!elby y ceny Bapemy, aJivf oaa HHje rrpncTaJla na je npop;y:mJ1Jla 3a 6p><rap;OM npeMa Kasap;ap:rzy. Y myMM je nposeJia 14 p;aHa, p;oK HHCY CTHrJIH KYPHPH H o,n;neJIH je y 6pHra,n;y aa rrJiaHHHH Ko:myx:. M3 Il!Ta6a 6p><r.ap;e cy je ynyT><JI>< y 6p><rap;ey 6oJIH><I:1Y· VI Ka;n: je IIOJIOBHHOM jyHa 1944. KOMaHp;aHT 3aropcKor rrapTH~ 3aHcKor o,n;pe,n;a caomnTHO ETeJIKH 2Kyaau; ,u;a je IIOCTaBJbeHa 3a caHvrTeTcKor pecpepeHTa ,Il;pyror 6aTa.:r.E>OHa, oaa ce s6ymrJia :n ~poMpMJhaJia: 11~ �' ,He, p;py2Ke KOMaHp;aHTe, ja He 3HaM .•. " KoMaa,n;aHT je npeK:mzyo: ,~ y o.n;pep;y aeMaMo 6oJber 3a TY p;y2KHOCT, a TH cH 3aBpiUHJia '_Kypc. MM heMO TH IIOMaraTH". ETeJixa je rrpelliJia y ,I(pyr11 6aTaJl>oH H npMCTYIIHJia opraHH3oBaH>Y caHMTeTa, y CBaKOj 'l!€TH je op;pe,IJ;MJia OHe KOjM lie pa:a,eHHIJ;HMa rrpy2KHTH rrpBy IIOMOh. 3aTHM je IIOIIIJla ,IJ;a Heryje J1 JI€'l!H pa:a,eHJ1:Ke cMemTeHe y je,n;aoj 3eMyHHIJ;.H y Man;eJbcKoj IUYMH. Ty je 6HJIO ,n;eceTaK paH>eHHKa. ETeJIKa je caMa H npa.rra paH>eHJm:e, ·crrpeMa.rra xpaHY H xpaHHJia HX. HaMHpHHIJ;e H cBe ,n;pyro IIITO je -6HJIO noTpe6ao ,n;oHOCMO je ~:~.rreraJiau; XoTKO. Oa je 6no H je,n;J1Ha B€3a ca CB€'I'IOM, jep cy ce HeMIJ;M HaJia3HJIH Ha p;3.JbHHJ1 O,ll; OKO 500 M. MopaJIH cy CTaJIHO .n;a wanyhy a HH BaTpy HHCY CM€JIM .n;a naJie. ETeJIKa ce ,n;oroBapaJia c paH>eHY.UJ;HMa KaKo p;a Jie"''H xojy paay H xoje JieKoBe ,n;a yrroTpe6JbaBa, jep ce H:.eao 3Hmbe M3 Me,D;HIJ;.HHe cacTojaJio caMO o,n; oaora mTo je aayqMJia y Beorpap;y 1940, Ha ,IJ;€C€TO,!J;H€BHOM Kypcy 3a 60JIHWiapKe. "Y Toj ,6oJIHHIJ;M" aeKaKo ce Jie'liHJIO .n.ox HHje YMPO ,n;pyr JiecKOBap, jep;aH 0,!1; T€2KHX paineHHKa. Tap;a je H pa:s:.eHMK€ H 60JIHM.'llapKy saxBaTMO cTpax. ETeJIKa je nocJie npwraJia ,n;pyroBHMa ,n;a je ·Ta,n;a o6y3eJia HeKaKBa MaJio,n;yn.m:ocT, ,n;a je IIOMJ1IIIJbaJia Ha 6eKCTBO· HJIM caMoy6J1CTBo, caMo ,n:a ae 6y,n;e caMa c THM 6ecrrol\mfi-HHM Jl>Y,lJ;liiMa. · M 6am 3a BpeMe -Te ·xpH3e, CTHrao je caHHTeTcKH pe¢epeaT o,n;pe,n;a, Me,n;vru;Haap IIep:mxnth ca CTpyqHHM 6oJIHH'llapeM. IIperJie,n;aJIH cy paH>eHHKe M rrpeBHJIH. HeKMMa cy p;aJIH HHjexu;nje. PaineHHK JienymYih je yMpo sa BpeMe nperJie,n;a, aa ITepmrmheBKM pyKaMa, a ll.€BeTHa€CTDrO,IJ;l1lliH>H J arop;Hfi, IIOJIMTM't!Kl%I KDM€Cap OMJia,D;HHCKe "G:eTe1 KOM€ je 6MJIO pa3MpCKaHO KOJI€HO J1 KOM€ HHjeKQMje rrn:cy Morne .n;a y6na2Ke 6oJIOBe, MDJIHO je ,n;a MY o.n;ceKy aory. Beh ra je 6HJia saxBaTMJia, rac-raHrpeaa, KO:>Ka MY je rryu;aJia, a y .rryKoTHHaMa cy ce nojaBHJIH :u;pBH. ETeJIKa· HMje cTM3aJia ,n;a HX O'liJ1CTM, TOJIMKO cy ce 6p30 MH01KJ1JIH. BojHa CJ1Tyau;Hja je 6HJia TaKBa p;a palbeHHKa HHKY,ZI; HJ1CY MDrJIH O,IJ;H€TJ1 pap;H onepaIl;Hje. ,l1;a 611 ,!I;OH€KJie II050JbiiiaJIH rrpHJIHKe, npeM€CTHJIJ1 cy HX y ;z~pym Kpaj IIIy><e r;z~e cy y3 3€MYHill1Y HMaJia 6ap Ha;!ICTpeUIH><I:IY O,!l; rpaJDa H 'l!HCTor nas,n;yxa. CBHMa je OB,!I;e 5YIJIO 6oJbe, ceM OMJia,!J;HH:u;y Jaro,n;nhy. OH je Tprreo cae Te:m:e 6onoae, na je MOJIHO ETeJIKY ,n;a MY o,n;ceqe Hory, MaKap H ceK.HpoM. ETeJIKa je o TOMe o6aaecTMJia IIITa6 o.n;pe,n;a. "Y6p3o je CTHrao caHHT€TCKH pe¢epeHT o.n;·pe.n;a, H peKao ETe.mru ,n;a he orrepucaTa Jarop;Jdia H3npmHJIH cy rrpl11IpeMe H aohy ra npeHeJIH y ceoccy Ka<j:>aHy. Me,l\M[\HHapH IIepm::o:Mh a MMMJ:n:~a npncTynHJIH cy onepaD;.Hja. IIoMaraJia cy MM ,n;aa 114 6oJIHH-qapa. OrrepaD;.Mjy cy BpiiiHJIH no yrryTcTBy xoje cy ,n;o5MJIM o,n; JieKapa, npnjaTeJl>a napTM3aHa H3 caHaTopMjyMa y KJieHOBHKy. O,n; lbera cy ,n;o6HJIH H HHCTpyMeHTe, MaTepHjaJI, JieKOBe, orrpeMy H ,n;pyro. 3a npeMe onepaqnje OMJia,n;HH:u;H H3 ce.na cy ca opy2KjeM qyBaJIH npHJia3e xa<PaHM, y CJiy"tJajy ,n;a Hanljy HenpMjaTeJl>M. . Ha :maJIOCT, 6J1JIO je KaCHO. raHrpeHa je y3eJia n(!axa H orrepall;HJa HHJe ycrreJia. PalbeHJm: je nocne "tJeTvrpH caTa yMpo. Taxo cy ?A 10 paJDeiD:Ixa, xoje je ETeJIKa HeroBa.ri:a, sa 14 ,n;aHa yMpJia TpoJH:u;a. ?cTaJIH cy rroqenn ,n;a ce orropaBJE.ajy, Hapo'l!HTO .n;aojH:u;a, ca rrpo6HJeHHM nJiyl:i.J1Ma. lio't!eTK'OM cerrTeM6pa, orreT cy ce npeceJIMJIH Ha .n;pyro MecTo jep cy rrpHM€THJIH HeKor aeno3HaTor ceJl>aKa y 6JIH3HHH ,60JIHHD;e". TaKa je H3rJiep;ano ,HopMaJIH0 11 Jie"tJelbe palbeHMX rrapTM3aHa Y CBJ1M Kpaj €BJ1Ma 3€MJbe. • • * . MaJia MHpa, xpoja"tJKa yqermu;a H3 CJiaBoHcxor Epo.n;a, 6HJia Je "t{€THa 6oJIHJ.fliapxa y 12. cJioBeaaq:K!oj 6pMra,n;H. 3a npeMe 6op6e, no"<IeTKOM ¢e6pyapa 1943, palbeHa je rrpM.nY.IKOM H3BJia't!elba palbeHm<a. Q TOM€ IIITa6 6pHra11e y H3B€UITajy 0,!1 15. <j:>e6pyapa 1943. IIJ1Ille: ,O,IJ; palbeHH,Ka OCTaD je HeH3By'lleH je,n;aa, paibeH T€IliKO y Tp6yx ... H Je.n;aa ,n;pyrapvru;a 6oJIHnqapKa." • * * IIpnJIHKOM je,n;Hor aarra,n;a, HTaJIHjaHY.I cy MMHaMa 3arraJIMJIM rrapTH3aHcxy 6oJIHH:O:Y y ,II;pe2KHHIJ;M. Ka.n; je 6onHnu;a noqeJia p;a ropH, MHo.rn c"'! ce H3ry6HJIH a 6oJIHwrapKia PyJKMu;a <Pyhax, rrpMce6Ho J€ IIOJYPHJia KPD3 IIJiaMeH y 3rpa,n;y n M3He.na je,n;aor palbeHHKa H spaTHJia ce no ,n;pyror. 3a,n;HBJbeHH rrpHMepoM o:Be ,n;eaoj.xe H ,n;pyrn cy ynr.nn y 3ana.JE.eey 3rpa,n;y H noqeJia ,n;a H3Hoce palbeHHKe. TaKa cy CBM crracean. • • • Y npo.nehe 1942, 3a BpeMe Hana,n;a JlMqxor napTH3aHCKDr 6aTaJboHa ,MaTHja ry6en;" Ha I'paqan;, napTH3aHH cy HMaJIH Behe ry6HTKe. BOJIHJII'q.apKe HJ1Cy CTH3aJie p;a CBe palbeHMKe H3BYKY C 60- 115 �jlilliTa H npeBHjy. HecTaJIH cy HM saBojH. BoJIHH't!apKa CMHJLa IIapnnoBJrli, nosuaTa no xpa6pocTH H cHaJiaJKJhi1BOCTH, cKvmyJia je H rron;erraJia CBojy KOmyJLy ,n;a 6H npeBHJia pa:a:.eHHKe. • • • • 0MJia)IHHKa MHJia Tpy6>Winh 6HJia je 6oJIHH'iapKa y ,1\HHapCKOM op;pep;y. HMje ce HJ1'9:J1M l13)I.BajaJia 0,!1; ,n;pyrMX napTH3aHKH I1 napTM3aua. IIocJie 6op6e Ko,n; CoJIHHa, noJIOBHHOM jyJia. 1942, ruTa6 o;n;pe,n;a je · MHJiy ynyTHO c palbeHHD;HMa y je,n;uY neliiruy KO,n; ceJia PynoTHHe. MH.lla je noMarana pa:a:.eHJ1Il;HMa, ueroBaJia :nx H Jie"<Ivma, ;n;ouocnna Bo,n;y, cnpeMaJia xpauy, aa6aBJbaJia 3aBoje H JieKoBe. CBe je TO MOpaJia ,n;a pap;H C MHO!O orrpe3HOCTH1 jep cy ce THM TepeHOM KpeTam'l HTaJIHjaHCKH ¢amHCTJ1. Y Mel)yspeMeHy cy JtlTaJIHjaHH HeKaKo ,n;03H8JIH r,n;e ce HaJia3e pa:a:.eHH rrapTH3aHM. Hofiy cy orrKoJIHJIH nehMHy, a xa,n; je cBaeyJio nosBanH cy rrapTH3aHe aa npe,n;ajy. PalbeHHIJ;H cy o,n;roBopJ1JII1 BaTpOM, a HMaJIH cy caMo ,n;Be-TpH nymKe M uemTo MeTaKa. J e,n;au palbeHMK je rrorHuyo, a 6oJIHYPiapxa," MM.rra je say3eJia :a:.eroBo MeCTO M uacTaBHJia ,n;a nyn;a. 'Y TOKY 6qp6e ,n;Ba palbeHHKa cy ITOHOBO paH>eHa, a M•aJIO KaCHHje 11 6oJIHH"<Iapxa Mu.rra. EopHJIM cy ce cBe ,n;oK HHCy noTpomHJIM csy MYHHD;Hjy. IToruTO je npecTaJia BaTpa, JiiTaJIHjaHH cy. ce rrpYIBYKJIH ,Il.O yJia3a, .uacpayJD1 cy Ha npe:mi1BeJie, a rioce6ao Ha TeWKO palbeey 6oJIHM"IapKy_ MJ:'I.rry. Eo.rrM cy je 6ajoaeTYIMa, a ua Kpajy 3aKJiaJn1. ,Il;BOjm..:J;y TeiDKHX palbeHHKa o,n;Be3JIH cy y CIIJIMT H cTpeJI:.aJIH. "tiJiaH 06.rracHor KOMHTeTa KIIJ, 3a ,I(aJIMai:(J1jy, ,II;paro fMs,n;Hh, TIMme 0 TOMe y CBOM }J;H€BHli1KY O,Il.' 4. aBryCTa 1942: ,.O.A aamHx cy norHHYJIM Jo3o KoBa"<IeBHh-roJITIMh, KOjH ce Jie"<IHD OJ( paaHje 3a,I(06Mjeaux paaa M M~>ma Tpy6Ji:lliDih.. 0Ha ce y 6op5H ,IU>JKaJia xepojCKl1, naKo H3pa:a,asa.Ha. Ka;n; cy aawn ocTaJin 5e3 MeT3Ka1 -cj:lanm:CTJ1'<:IKJ1 3JII1KOBQH CY joj o,n;ceKJIM rJiaBy." 116 • 3a BpeMe 6op6H xo,n; Byrojaa aBrycTa 1942, 5oJIHH"<IapKa "tJeTBpTe npoJieTepcKe 6pnra11e, Me,li""HHapKa .Jby6""a MapeHHh je H3BJI8't!HJia p81b€HHKe. "YCTaWe cy je npHMeTHJIH H HaCTOjaJIH .n;a je sapo5e. ,I(esojKa je y3eJia saKJIOH H Ka.n; cy ce rrpH6JIIDKHJIH 5a-_ D)-:rJia je 6oM6y H rrojypY.tJia c paH>eHHKOM npeMa CBojHMa. MeijyTHM, cpamHCTH Cy je,ZJ;HHM pa¢aJIOM y6HJIH 60JIHH"<IapKy H palbeHHK-8. Ka,n; je BHp;eJia ,rr;a je paaeu KOMaH,rr;Hp HnKoJia Pa,rr;oiD:tfi, Ma,rr;a joj je OH ,7J;OBHKI1BaO p;a My He IIpJ1Jia3H ,D;OK joj ,n;pyrOBH He IIOMOrHy, CMHJI:,a ce IIOJiaKO IIpOBJIRl.JHJia Kp03 Kmny HenpnjaTeJbCKHX xypmyMa. Ha H3HeHalje:a:.e CBHX CTHrJia je HeosJieijeua ,rr;o paH>eHHKa. Ilo"IeJia je ,n;a ra rrpeBMja, aJIH o,n;je,n;HoM ce cpyiiDI nope,n; Ibera. IIo,n; 3amTHTOM rryiiiKOMHTpaJLesa ,l(BOjHn;a 6opa:u;a cy rromJia ,n;a j e H3BYKY. AJIH, 6MJIO j e Kacuo ... • • • • "Yl.!HTeJbmzy Hynry AH"<IKY HaxJIHK H3 rope:EDCKe cy c TeWKOM rrpHMHJIM aa pa.n; y rrapTH3aHcKy 6oJIHHn;y ,CMyKH" y CJioBeHHJH. AJIM, xa.n;a cy ce 15. cerrTeM6pa 1942. liiTaJIHjaHH npn6JIHXHJIH CKJIOHmnTy C T€lliKHM paH:oeHHD;MMa, OC06Jbe je ycrreJIO .n;a J13By"<Ie 10. pa:Eb€HMKa a Hyiiia je OCTaJia C ,IJ;BOjHIJ;OM Kojy HHje ycrreJia Ha BpeMe ,n;a H3Hece, a HHje XTeJia ,n;a HX ocTaBM. li1TaJIHjaHM cy J1X 3apo6HJIH, y6HJIH cy o60jJ1Il;y paffi€HJ1Ka H 50JIHJ1"<:I8pKy Hymy. Je;n;au o,n; IDHX ce 3Bao Msaa. 0 TOMe ce MHoro rrpH"<IaJio Meljy 6opnnMa. · MyKo~ I 1 I I i I i il 'i • • • Y jeceH 1943. ·,n;eJIOBM IlpBe 6pHra,n;e ,II;eceTor xpBaTCKor KOPeyca BO)IHJIM Cy OillTpe 6op6e Ha liiHpOKOM 6pery. Q)lje)IHOM je Je,rr;aH Ham MMTpaJbe3 rrpecTao ,n;a ,n;ejCTByj-e. KoMaH,n;Mp je H3,n;asao Hapeijelbe 60pD;J1Ma p;a ce IIOBJiaqe, Mel)yTMM, MMTpaJbe3 ce JioOHOBO orJiacHo J1 rrpMMopao aenpMjaTeJba Ha noBJiaqeH:.e. Ka,n;a je cTHrJio rroja"<:IaH>e, 6op:o;H cy 3aTeKJIJ1 MpTaor MHTpaJbecn;a 11 6oJIHH"<:Iapxy MapHjy Eyj ac rrope,n; MHTpaJLesa. 3a,n;MBJbeHH, CTaJivr cy ,n;a je rpJie ~ .rr:.y6e. 0Ha HHKa,n;a ,ll.OTJI€ HMje J1M8Jia MHTpaJI:,€3 y pyKaMa. To Je 6n.rra JKeHa 3peJIHX ro,n;:vrua. IIpn noJiacKy y 6pMra,n;y ·OC'l'aBHJia je KO)I Kyfie )IBOje )lelje. • • • Bopn;H MocTapcxor 6aTaJboHa )l;eceTe xepn;eroaaqKe 6pHra,n;e npli,["<IaJIM cy ;n;a cy MMaJIM MyKe sa BpeMe 6op6M aa CyTjec:o;Yr ,IJ;a ca"<:IyBajy 6oJIH.H"<:Iapxy, MaJiy Jby6no;y MaJIHIIIHfi, xoja ce IIIylbaJia 117 �i~ j :1 n t) oxo cBaKor 1K6yHa TaBJ.beH. n nposepaBaJia .n;a HHje HeKO O,ll; palbeHHKa oc- TpaJIH€ 60JIHHD;e, OCTaBJbaJIH cy paR:.eHHKe H 6eJKaJIH. Jby6HIJ;a TO 3HaJia H 3aTO je rrpoBepaBaJia IIO ::m:6yH>y. ,I(pyl'DBH cy MOpaJIH cy je OIIOMHlbaJIH. 0H_a je HaCTaBJbaJia IIO CBOM. J €,!{HOM Ce .n;yro 3a,n;p2KaJia na je IIJiaqyfiH Hcnpn'tfaJia .n;a je y je.n;HoM JK6yHy aauiJia je,n;Hor paH>eHHKa, 3acTaJia je .n;a My noMorae n IIOKylllaJia ,n;a ra uaroBopH ,n;a noije. Oa je 6Ho Temxo palbeH n HHje Morao ,n;a H,ll;e. CaBeTOBaO je ,ll;a ce He 3a,l{p2KaBa H ;n;a IIOJKYpH !3a CBOjOM je,n;HHHJJ;OM. Jby6M:Qa je Y:InaK IIOKylliaJia ,n;a MY IIOMOrHe. "Y MeijyBpeMeHY cy CTJ1:rJIH HeMD;H. PaH>eHMK je aaroBopno .n;a 6e:m:H. HeMn:v{ cy je npnMeTHJU1 J1 npHrryu.anvr, aJIM je ycnena ,n,a ce M3B~e. 't!yna je peBOJIB€pCK€ TiyiJ;IDe, Ha OCHOBY qera je 3aKJbY't!HJia ,n;a c}r HeM:qH y6MJIH paiD€HHKa. • * • • je .n;a je caqexyjy, a TO je ycrropa.BaJio noxpeT 6aTa,rr,oaa. 36or Tora * IleTHaecToro,r:r.HllJH::,a Pa,n,ojKa H3 CpeMa 6nna je 6DJIHH't!apKa y ,I(pyroj "IeTM Tpefier 6aTaJ.DoHa IIeTe aojBoljaHCKe 6pHra,n,e. CaojHM CTaCOM H nenoTOM CBHMa je nap;a.11a y O't!H, a 6n.11a je M BeoMa xpa6pa 11 o,n,BaJKHa. IbeHo p;p:maae 3a BpeMe 6op6H Ha nyTy 3aopHHK-Ty3Jia, rro'9:€TKOM MapTa 1944, Ha MeCTY KaJieCMje MHOre je 3a,D;HBHJIO. ¥ TOKY 6op6e Ka,n,a je Ha je,n;Hoj qyKJi.I safiyTao Ham rryruKOMHTpaJI:.e3, Pa,n,ojKa ce ynyTYtJia TaM·O rrpeTnocTaBJbajyfi:w ,n,a je nymKOMHTpaJb€3a:q paiDeH. MeljyTHM, MHTpaJI>e3a:u; je 6Mo MpTaB. Pa,ZI.ojKa je y3eJ~a opyJKje n MpTBOr ,n;pyra M KpeHyna HaTpar. ArrH, npe,n; co6oM je _yrJie,ZI.a.rra rpyrry HeMao;a Koja je nm.IIJia ,D;a 3ay3Me noJio:maj. HHje HMaJia apeMeHa ,n;a ,n,yro pa3MHIII.Jba. CnycTHJia je MpTBor ,n,pyra, JI€rJia y 3aKJIOH, HaMeCTHJia nyiUKOMHTPaJb€3 H OTBOp:VIJia aaTpy. li13Heaai)eH:v.r c}:lamHcTH cy ce y6pso noayKJIH. OcTaJia je Ha TOM ITOJIOJKajy J1 ITOBpeMeHD rryo;aJia CBe ,ll;OK HHje CTHfJIO nojaqalb€. Ka,n; joj je CTJ1:rJia 3aMeHa, Pa,o;ojxa HMje Blimie MOrna ,n;a ce noayqe, 6HJia je TeiiiKo paH:.eHa. IIo.nMTl1'9:KH KOMecap aeaor 6amJbOHa ,!J;yrnaH I'pyjHii JCoja npw<a: ,MHTpaJbe3an; je rronmyo H Pa,n;ojKa je yseJia nynrKOMHTpaJbe3 11 ocyJia BaTpy. AJII%t je TeruKo palbeaa. Mz:.npaJbe3 j~ rrpe~aJia ,n;pyI'OM 6op:qy, a OHa je Ha TOM M€CTY OCTaJia." 118 * 3apo6JbeHM Ji:ITaJU:IjaHM KOjM cy HOCHJIH paH:.eHHKe D;,€H- EoJIHM't!apKa qeXiocnoBa'lKe 6pvrra,ll;e ,J aH 2KmuKa" H3 Xp. BaTCKe, MapJKeHKa )l;oJKaJI HCIIOJbaBaJia je B€JIMKy xpa6pOCT npH H3BJia't!eiDy paiDeHHKa C ITOJIOJKaja. IlOJIHTW!Kl·r" KOM€Cap je 360r T0ra "<I€CTO OIIOMH:EbaO, aJIH 611 OHa, ycxnfieHa IUTO C€ TOJIHKO 6pHHY 0 I-hOj, CTH,ll;J.DHBO O,n;rOBapa.na: - He 6pHHHTe ce BH, ,ll;!)yroBM, -ryBaM ce ja ,n,o6po! J1 O,ll;Jia3HJia j e IIOHOBO Ha nOJIOEaj. 3a speMe 6op6e xojy je 6pvrra,ll;a ,JaH LKmiiKa" BO,ll;HJia c HeM11HMa y 'BaKoBy y CJiaaOHHjH, 14. lle!1eM5pa 1943, MapOKeHKa je J13BJia"<IHJia palbeHHKe CKOPO HCIIpe,n; HenpMjaT€JbCKHX T€HKOBa. Hamvr cy Harra,n;am1 11 TaKa pehH ·OCBOjHJIH rpa,n;, Ka,n; cy HerrpnjaTeJby CTHfJIH y UOMOfi HOBH TeHKOBJ1. IIapTM3aHM Cy ce pa3M€CTJ1JIH y IIIaH'!€BHMa J1 6an;aJIH 6oM6e Ha T€HKOBe, KOjH cy MaHeBpHCaJIH 11 MHTpa.1bHpaJIH 6aM6ame. PaHHJIM cy MHOre. Map:areHKa je HaCTOja.rra ,ZI.a 11M rrpHT€KHe y IIOMOfi. 0cMaTpa.rra je TeHKOB€ 11 Ka,ZI. cy 6MJIH y rrono:arajy ,n;a joj He Mary HmiiTa, rrpHJia3HJia je 11 H3BJiaqHJia paaeHHKe. Ycnena je TaKa ,n;a crrace TPH .n;pyra. Ka,ll;· je rroiiina 3a qeTBpTor, H3 TBHKa je 3aiiiT€KTao MMTpaJbe3 rrpe:Ma aoj. Map:meHxa je rrana. * • • ,II;HMHTpHje ,I(H3,D;apeacK:v.r, 6opao; BeJieiiixe 6pMra,ll;e, MCnpHqao je ,n;a je rrpHJIHKOM 6op6e c EyrapHMa aa aJI6aacKoj rj>aHM:qH, ocTaB..; Jb€H Hia IIOJIOJKajy je,ZJ;aH palb€HHK. KOjH je ,7J;03HBaO! - ,I(pyrOBJii, He OCTaBJbajTe Me! Herrp:wjaTe.n. je rrpHTMCKaQ H 6opn;H cy MopaJIM ,n;a ce rroBJia't!e. BoJIH:wiapxa Bepa, He roBopehH HMKOM HMIUTa, jypHyna je .rrpeMa T.OM paaeHnKy. Mvr cMo .ce oxpeHyJIM 11 rrpMIIYiliaJIH Ha EyrE!-pe ,n;ci (5MCMO je IIITJiiTHJIH. cf>a:riiHCTM cy 6HJIH 6pJKH. Bepa je na.na ITOKOIIIeHa BaTpOM 113 lbHXOBOI' MHTpaJbe3a. CyTpa,l(aH CMO IIOBpaTHJIH Taj noJio:>Kaj_ n rrpoHaiiiJIH. Tena 6oJIHJi.IqapKe Bepe n pa:a:,eHHKa xora j e noKyw.ana ,l(a crrace. �,IJ;HJia j e Ha xHpypmxoj KJIHHVID;H npocf>. .n;p MHJIHBOj a KocTHha H crre:u;HjaJIH30BaJia rHHeKoJiorv:rjy. Kao aKTHBHcTa cHH,n;HKaTa JieKapa, nperJie,n;aJia je H JI€'1HJI•a 6eciiJiaTHO pa,n;Hl1IJ;e H cnpoMamHe :m:eHe. OIIEPATOPKE Ka,n; cy HeM:u;H aanaJIH 1941. JyrocJiaBMjy, npnjaBHJia ce, sajeiiHO c My>KeM liP M><JIOIIIeM IlaHTlliieM " 5paTOM liP 'BypoM MeIIITeposHlieM, BOjHOj KOMaH,n;H. C JyrOCJIOB€HCKOM BOjCKOM cy HIIIJIH ,n;o "Y:m:Hu;a. Ty cy HX rrpecpeJIH HeM:o;H na cy MopaJIH Aa ce spaTe y BaJbeso, a xa,n; cy no"IeJie npmipeMe 3a opyJKaey 6op6y npoTHB oxyrraTopa, YKJbY't!HJIH cy ce y Ty ax:u;'Hjy. ,I(OKTOP MHJIOIII IIaHTHii 6HO je II03HaTH KOMYIDiCTa J1 't!JiaH HJieraJIHor pyKOBO,D;CTBa KOMYHJ'ICTH't!Ke napTHje y Cp6nj:vr, a ,n;p 'Bypa MeiiiTeposvdi. KoMyHHCTa M Y't!€CID1K y IliiiaHCKOM paTy, y KOMe je CTeKaO ocf>I1ll;l1pCKH 'IHH. IIocJie HeMaqxor Hana,n;a aa CosjeTCKH Case3, ,n;p MHJiom IIaH- T><Ii " liP 'Bypa MemTeposllii yqecTByjy y CTBapaH>y opy»<aH><X IlapTH3aHcKe ,n;oKTOpKe npeBHjaJie cy M neqHJie palbeHe H 6oJiecae, a y cJI~ajy noTpe5e · Bpmnne cy 11 orrepaqnje. OaoM rrpHJIMKoM lieMO B8C YIT03HRTH C HCKOM 0~ THX orrepaTopKH. I IlO'!eTKOM cpe5pyapa 1942. nosJia'!HJIH cMo ce ><3 Hose BapoIDH. Mpa3 je cTe3ao, BejaBJiUJ;a aac je 3aCJi'!IlaJia. Je~a CMo ce xpeTaJIH xpo3 cHe:m:He HaHoce Ha TIJiaHl1HI1 3JiaTap. O,zde,n;HoM ce- npe,n; KOJIOHOM y Kojoj cy 6wu1 palDeH~M sa"!yJia nyn;lbaBa. HacTaJia je 3a6yHa, 'tlyJie cy ce pasHe aape,n;6e. Hexo je BHKao }l;a ,60JIHJ11.\a" CTa.He. 3acTaJIH CMO. llpe,n; HaMa ce rrojaBH napTH3aHxa aa xmuy. Pe'tle ,n;a je aerrpnjaTeJD npe;z:r; HaMa M ,n;a ce MopaMO: BpaTHTH H· npo,n;yJKHTH ,n;pyrJ1M rrpaBIJ;€M. roBOpYIJia je Ti-lXO Jii MHpHO. fiocJiyIIIHO CMO ce OKpeHyJIH-38 lbOM H IIOIIIJIM HJ13 IIJL8HMHY~ KacHJ.rje CMO XOJIOHY ,c 60JIID:HJ;•OM" npeMa H€IIpHjaTe.JbCKOj 3aC€,ZJ;J1. Kap; CaM YIIHTaO KO je Ta :meaa, o.n;roBopMJrM cy MM ,n;a je_ TO Ham Jiexap p;p JyJIKa MemTepOBMli-IlaHTMli. Bno je TO MOj rrpBH cycpeT C TOM l13Y3€THOM 2«€HOM, 't!Hja 611: 5norpa¢)]itja, y aajxpaliHM :u;pTaMa, H3rJie.n;aJia, OTrrpHJIHKe, osaxo: jour 3a speMe CTYAV:Ija Ha Eeorpa,n;cxoM yHHBep3HTeTy J yJixa ce yrro3HaJia c_ K>oMyHMCTHMa n yqecTBOBaJia y aeKHM aKD;njaMa. Kap; je ,n;MIIJIOMHpaJia, nocTaJia je jam aKTHBID'Ija. PaCa3H8JU1 ,n;a je BO,ll;J1't{, 3a6yHOM HJIH HaMepHO, IIOB€0 120 je,n;HHH:u;a y ceJinMa oxo BaJI>eBa. HeM:u;H cy TO ca3Ha.JIH H yxarrcHJIH ,n;p JyJixy MeiiiTeposHli. IIymTeHa je M3 3aTBopa, no,n; ycJ.IosoM ,n;a ce He y,n;aJbyje H3 rpa,n;a. MeljyTHM, aHa je o,n;Max OTHIIIJia y napTH3aHe. IIocTaJia je Jiexap BaJbescxor o,n;pe,n;a. Ka,n; je cf>opMnpaa IIocaBCKH o;a;pe,n;, rJiaBHH mTa6 Cp6Hje je TIOCJI.ao ,n;p JyJIKY MemTepOBHli-!IaHTJrli sa caHHTeTcxor pe¢epeHTa y TOM o,z:r;pe,n;y. "Y IIocascxoM o,n;pe,n;y xoMaa,n;aHT je 6Ho mrraacxn: 6opau;, Koqa IIonosHli a IIOJIHTH'!Klil KOMecap Bopa MapxosHh. ,IJ;oxTop JyJixa MemTepoBHli je CTJ1:rJia 2. asrycTa 1941. Op;Max je rro"IeJia ca oniiiTHM nperJie,n;oM 6opan;a. Bo.necHe je M3p;BojHJia H no-qeJia ,IJ;a Jie'f!H. ¥ ,n;orosopy c ,r:wyrosmvra H3 mTa6a, o6yqasaJia je ,n;pyrap~e sa rrpy:>Kmne npae noMoli:vr H cJiaJia HX y "IeTe sa 6oJIHW:IapKe. Ys noMoh HeKOJIJfKO xoje je o,n;a6paJia ,n;ox cy 6HJie Ha xypcy, OTBOpHJia je rrapT><3aHcKy 5oJIHJIIIY y je11Hoj Kylili y ceJiy Ko:a<ysapy. Ha lbeH 3axTea, mTa6 o,n;pe,n;a je J:I3,n;ao aapeljeH>e KOMaa,n;aMa '!eTa ,n;a He IIpHMajy HOB€ 6opn;e ,Il;OK HX npeTXO,IJ;HO He nperJie,!(a JI€Kap H ycTaHOB:lil ,n;a Jrn cy sp;paBH. TaKo je ·,n;p JyJIKa opraiDI30BaJia KOMrrJieTHY CaHHT€TCKY CJiyJK6y y op;pe,n;y. Belie IIOT€IliKOfie cy H3CTyrtaJie Ka,n; cy IIO'I€JIJ1 p;a IIpHCTH:>KY paH>eiDI:o;H. MeljyTHM, H Ta,n;a ce cHaJia3HJia. IIocTaJio joj je JiaKUie Kall jy je rJiaBHM .IIITa6 Cp5>!je npeKoMaHIIOBaO y IlocaBCKH OIIPell, Koj>< je Talla 6pojao OKO 2000 5opan;a, Kao " H>eHor 6paTa liP 'Bypy MeiiiTepoa:illia KOjH je Y, illiiaHHjH CT€KaO B€JIHKa l1CKY,CTB3 y JI€'t!eH>y paH>eHHKa. ,I(oKTop MemTepOBMli je npH't!ao xaxo ra je cecTpa, npMJIMKOM csaxor cycpeTa H npe rro3,n;pasa, sacHIIaJia fiHTaIDMMa H3 XHpyprMje. 121 �MeijyTHM, p;oK je 6nJia jep;HHH JieKap y o,n;pe,n;y, MopaJia je "tJ:eCTO, HapO"t!HTO Y IlpBOj ociJaH3l1BH, -,n;a O,li;JIY'tlyje IIOTIIYHO CaMa. KoJIHKO je 6nJio TemKo M cJimg:eHo p;oHeTH o,n;JiyKy xoiie JIM ce HeKOM MJia,n;Hfiy O,U:Ceh.H HOra MJlli pyxa IIOKa3yje CJiyt.Iaj MHJiaHa· Kpi,Iul:ia, 6op:u;a ApHJhcKe "t!eTe 'Y:m:::W:Ixor o,n;pe,n::a. PaiDeH je y JieBy pyKy y 6op6H Ha 3Jian<6opy. IIocJie rrosJia'l:ei<>a rrpo;o;y:arno je c 'l:eToM, y6e\;eH ;o;a liy MY paHa 6p3o 3apacm. Me\;yTnM, cTalbe ce IIOIIOplliaJIO ITa cy ra CTapemHHe ynyTHJie y 6oJIHm:J;y. ,IJ;'OKTOpKa JyJixa je noxymaJia .n;a MY crrace pyKy, amr xa,n:: ce nojaBli!Jia~ rac-raHrpeHa, npe,n::Jio:m:::nJia MY je aMrryTa:o;Hjy. PaJDemm: ce 3anperra..o CTHO Ka,n; MY je ·,n;oxTopxa OBO caonmTHJia. Hli!je npHCTao jep -HMje cxBaTao orracHOCT. ,l(oKTOpKa je nomJia M MOJIMJia Kpi,m:heBe ,n;pyroBe _.n;a YTM"t!Y aa tnera p;a ce orrepHme. Kpi,IHh · je ocTao ynopaa, BepyJyiin ,n;a ce Jie:rtap Bapa H .n;a he MY paaa -3apacTH, Ma,n::a je CBe qemiie KpBapnJia a H TeMIIepaTypa pacJia. 'Y TOKy HOfiH )l;OIIIJIO je ,U:O B€JIJ1KOr KpBape:a.a OH ce OHeCB€CTHO. Pa:a.eHHK ,n;o H>era qyo je xana:a.e KPBH H rro3Bao 6o.rnmqapxy. 0Ha je ycrreJia p;a 3ayc~aBH xpBaJ;)eH>e, lliTO MY je crracJio :m:::MBOT. J1 - Kap; caM ce ocB·ecTHO, - npH'tlao MI1 je Kp!,ll1h, - Kpaj Meae cy 6HJie JyJixa, Cama H jam aexo.mm:o p;pyrap:vrqa. CBH ,n::pyroBn y co6H 6HJin cy 6yp;HH •.. JyJIKa Me je HeTpeMHu;e rJie,n;aJia, nc:u;prr.JDeHa H YMOpaa. - CyTpa MopaMo cehn pyxy, To je nocJie,n;H:>M TpeayTaK. He CM€MO BHIIIe 'tJ€KaTH. . Op;roBoptm caM p;a npHCTajeM. CnycTHJia Mu je pyxy Ha qe.rro. XTeJia je jom HemTo, ,r:r;a xaJKe a.irH ce, BMp;Ho Y36yl)eaa, 5p3o H3ry5HJia H3 co6e. 0 Toj orrepaQHjH, 20. ;o;eQeM6pa 1941, JyJIKa je 3anacaJia y CBOM ,ll;H€BHMKY: "Ty. Hoh, Ka;n: je OOHOBO OPOKpBapvm, MMIIIa (;o;p Mrmow llaHTHh) MH Je Hape,n;Ho ;o;a My aMnYTHPaM Jieay pyxy. Onepan;nja je ycneJia. ll;Hn;a ce npo6y,n;uo. __ ~Y3e cy MY y <>'tll1Ma: MajKo, - pe-qe ceTHHM trorJie,n;oM, - cnacHJia cH Me. Xoh.y JIM 2KMBeTM? · · . , BeoMa caM: Y36yljelba. 0Bo je MOja npBa aMrryTaqMja. OcefiaM ,n;a MH ce rpJio cTeJKe: · - Xohew, :m:nBehem, D;v:u.J;o, - o,n:roBapaM, aJIH HHIIITa BHwe. J13JieTeJia caM H3 co6e, jep ocehaM ,n;a fiy 3arrJiaKaTH ..• " ,II;eceTaK ,n;aaa nocJie Te Onepau;Hje, cTHi:'Jio je aapel)e:a:,e o,n; mTa5a ,n;a ce CBM TeiiiKM pa:a.eH:w:J;H eBaKyJ1Iliy M3 RoBe BapomH. 122 Kpr,mli je 6. jaHyapa 1942. ca jom 14 palbeHHKa rrpese3eH caHKaMa ,n;o IIIKOJie y ceJiy Pa,n;HjeBMliy. C pa:E:OeHHI.:(HMa cy, nope,n; ,n;p JyJIKe MeiiiTepoBHh J1 IIOJIMTWIKor KOMecapa Jy,n;MTe AJiaprnh, rroruJie M 6oJIHH't!apKe CMHJba Pa,n;oBaHOBMli H KpMHKa ToMaHOBHh. Bell caM HanoMeayo xaKo caM cpeo ,ZJ;OKTopxy MemTepoBMh.. Jle:m:::ao caM y 6oJIHH:o;M y Ho:soj Bapolill1 Ka,n; je ,n;omJio aapelje:E:Oe 3a IIOKpeT. KpeHyJIH CMO IIOIIpe'tfiD.IM npaBD;eM, a OHa HaC je Bpa":' THJia M T8KO CMO Ce C8CT8JIJ1 C H>eHOM ,50JIHJ1IJ;OM11 M CBJ1 3aje,n;HO xpeHyJIM ,n;aJDe. E11o je rroqeTaK ¢e6pyapa. ,I(o6m:m cMo no je,n;aa MaJIH xJie6~ a xa.n. je nao MpaK, 38BHjeHJ1 he6a,n;MMa KpeHyJIH CMO y aoh, Beja~ BHIJ;y J1 ,n;y60KH CHer. ry6MO CaM ,n;ax H 33CTajao . .I(pyrOBH H 60JIHJ1-qapKe cy Me BYKJIJ1. CBy,n;:a OKO HaC o,n;jeKHB8JIH cy rryiJ;:E:OJ11 BO,ll;HJia · ce 5op6a y lliYMH Kpo3 Kojy CMO ce rrpo6HjaJIH. He cefiaM ce BMIII€ KOJIHKO CMO JiiiiiJIH ,IJ;OK HliiCMO CTJ1fJIJ1 ll,O HeKHX ,n:pBeHHX KyhHn;a aa 3JiaTapy. CeliaM ce .n.a caM y TOKy rryTa cTa.rrao rra,n;ao y caer, ryu:reliH ce. MoJIHO caM ,n;pyroBe H ,n;pyrapMD;e ,n:a Me OCT8Be J1 p;a H,ZJ;Y 5e3 M€He. HapaBHO, HHCY M€ CJiylli8JIH. C~e cy TO rrpe:m:MBJbaBaJIM M p;pym palbeHMIJ;H M 6oJieCHHIJ;Jf. Ha 3JiaTapy CMO Ce O,li;MOpHJIH, ,ZJ;06HJIH TOIIao qaj l1 HeKJif II€KMe3. 3aTMM CMO npo,n;y:m:::MJIM IIYT npeMa CeJiy ,IJ;'HB:qy. ,!{OK CMO ce O,ZJ;MapaJIM, JI[TaJIMjaHH cy npHMeTMJIJ1 Haiil€ jep;HHJ1I.l;e H rroqeJIH TOITOBHMa p;a ral;)ajy ceJio. MopaJrn _!!MO ,n;a KpeHeMo. Kap; CMO yBe"tJ:e CTMfJU1 .D;O JlHMa, peKJIH cy HaM ,IJ;a MOp8MO rrpera3MTM peKy. ra-:3HJIH cy 11 pa:a.eHM:QV:l -M 5oJiecH:w:J;H, a rrpM rrpeJiacxy cy MM noMara.rrM 3,D;paBM 6opn;H H 6oJIHH'tlapKe. HMKO ce o,n; pa:a.eanxa n 5o.rrecHMKa HMje yTorrMo, Ma,n;a je pexa 5HJia 6p3a, ,n;y6oxa I1 .rre,n;eaa. YTOIIHJia cy ce qeTHPH 3,n;paBa 6opu;a. IlpHJIHKOM rrpeJiacKa peKe, c palheHHIJ;HMa M 5o.rrecHHIJ;HMa cTaJIHO cy 6HJie .n;p JyJIKa MeiiiTepoBHh-IIaHTMli M Jy,n;HTa AJiaprnh. IIoMara.ITe cy HaM npH rrpe.rracKY peKe. CyTpa,n;aH, Kra,n;a CMO CT:HrJIH y CeJIO KaMeey ropy H CMeCTHJIH Ce y 3rpa,n;H •OCHOBHe IIIKOJie, C83H8JIH CMO p;a je rrpeTXO,D;HOr ,n;aHa, npe ra:meHta J!HMa, y ceJiy ,II;,HBIJ;M .HacTpa,n;ao p;p MHJIOIU IIaHTHii, MY"' .l1P JyJIKe MemTeposali. ;ll;oK je y KaMeHoj ropr< rrpeBHjaJia ,n;pyroBe, rrpHKpHBaJI.a je CBOj 5o.rr H HHje ce o,n;sajaJiao,n; 6oJIHHn;e :11 paH>eHMKa. BpxoBHH KOMaH,n;aHT ,D;pyr THTO rroce6HoM aape.n;6oM, y HI\-'Ie BpxoBHOr mTa5a, o,n;ao je rrpH3Halbe 11 rroXBaJIHO CprrcKo-caHI,Ia-q.:.. KH IIITa6 n 5opn;e xojH cy ycneJIM ,n;a Ha;z(My,n;pe HenpHjaTeJba, crracy 50JIHJ11l;y J1 CTaHOBHmiiTBO KOje je MOpaJIO p;a ce IIOBJiaqH. IIocJie paccPopMHpalba oBe 6oJIHm:J;I2, ,n;p JyJIKa MemTepoBI1h je yrrylieHa y cpoqaHcKy rrapT><3aHcKy 6oJIHHQy. Ty je paJ1HJia ca 12:i �cnoj~M 6paTOM ,n;p 'BypoM MemTepom:IheM H 3apo6JheHHM HT8JIH- MaH,n;aHT je 6no· Koqa IIonoBHh, a noJIHTJ1qKH KoMecap ¢HJIHII ¢H- jaHCKHM xHpyproM p;p 'BonaHHjeM BaBoM. 36or aenpnjaTeJhcKe oc:PaasHne caMo KpaTKo je ocTaJia ca onnM HcKycanM xnpyp3HMa. Iia KJbajHii). Kao caiD<TeTcKH pe<!JepeHT lll1Bl13Mje liP J yJIKa je MopaJia BHme ,n;a ce 6amr opraHH3ar.J;HOHHM IIHTalbHMa s,n;paBCTBeHe CJiyJK6e J1 Kap;pOBHMa. Kao pyKOBO,IJ;HJia:u; y OBOj HajeJIHTimjoj je,ll;IDIV.UJ;H HOBJ noxasaJia je seoMa lJ..06pe pe3yJITaTe. To ce HapoG::J1TO BH)l;€JIO 3a Bp€M€ -qeTBpTe H II€T€ H€IIpHjaT€JbCK€ o¢aH3J1B€. "'lax YI rrpHJI11KOM rrpo6Y.Ijalba HeMa"G:Kor ·06pyqa Ko,n; MHJheBHHe, jyHa 1943, HHje,n;aH palbeHYIK 113 IlpBe ;zzyr::8H3Hje HHje OCTaBJbeH. 3aCJiyra sa TO npJma,n;a M caHHTeTCKOM pe¢epeaTy ,n;p JyJIKH MemTe- MopaJia je lla npelje c rpynoM paH>eHHKa y I(pHy ropy, a OllaTJie y BocaacKy KpajHHy. Ha TOM p;yroM rryTy HHK·O op; paaeHHKa H3 lb€He rpyne JU:Ije HaCTpap;ao, HJ1TJi! je KO OCTaBJh€H Ji!8KO cy l1X D;€JIHM IIJ'T€M npaTHJIH HenpHjaTeJI.CKH KypmyMH, rpaHaTe H 6oM6e H3. aBHOHa. ,I(p JyJIKa je YJ3€K ycnenaJia p;a 3a ,cnoje" paiDeHHKe 06e36ep;H xpaay H KOlbe, a He peTKO H HOIIIelbe TeiiiKHX paibeHHKa. Y H>eaoj 6oJIHJ:ID;H HHje 6HJio rJiap;onaH:.a. CehaM ce, KaKo je 3a -"?PeMe sa,n;pmanaH>a y Bp6a:Hu;H opraHH30BaJia 6palbe IIIYMCKHJ:C Jaro,n;a. "'IecTo je ronopuJia p;a je, noaeKa;n;, xpaaa na2KHHja op; JI€KOBa. pcBHii. 0Ha je H Meljy npsHM o<iJHIJ;HpHMa HOB-a. JyHa 1943. li06HJia je '9:li!H IIOTIIYKOBHHKa. IlOCTa.Jia je IIpBa }K€Ha - BliUIIH o<i>MD;Hp y HOBOj JyrOCJiaBl1jH. Cne TO HHje MOTJIO ,n;a 3aMeHH H:.eey Jby6aB rrpeMa XHpypmKOM TI03HBY KOjM je yocTaJIOM 6HO CBe H€O.IIXO,li.HHjH jep je J1 palb€HJ1Ka fiHJIO CBe BliUII€. 2KapKO je JKeJieJia ,n;a ce mTo rrpe npaTH y 6o.JIID1:u;y. Taxa je xpajeM anrycTa 194_3. BpxOBHH IIITa6 HOB H IIOJ rrocTaBHO ;n;pyro JIH:u;e sa caHHTeTcxor pe¢epeHTa IIpne npoJieTepcxe ,n;HBH3Mje a .n;p Jy.JIKY rrpeKOMaH,n;onao sa mecjJa xMpypmKe eKHrre IleTe ,D;HBI13J1je xoja je HaCTY':" rraJia rrpeMa Cp6Mjl1. Ko.JIMKO je MHoro pa.u;HJia BM,D;H ce H3 ,n;aeBHMKa. 'Y IlpH6ojy j_e orrepnca.rra 28 paH:.eHHKa, aa 'Yn:u;y 14, a y Py,n;oM 6. IIope;o; Tara, CTJ13aJia je ,n;a H IIOJII1TJ1qKH .u;eJiyje. MeljyTHM, rJiaBHY rrmy IIOCBefiHBaJia je palb€Hli:IIJ;HMa. JiaTHJia je Ka;o; H€KOM€ HMje MOrJia ;n;a rroMorHe. To aaj6o.n.e rosopM IbeH 3aiiJ1c o palbeHoM ByKOTH ITo liOJiacKy y BocancKy Kpajl1HY liP JyJIKa je OllpeljeHa 3a mec:Pa JieKapcKe KOMHCHje Koja je nperJie,n;aJia oKo 800 paibeHHKa npoJieTepCKHX 6pHr:ap;a. KoMHcuja, Kojy cy, nope,n; Ibe, caqH:EbaBaJIH ,ll;Ba palbei:U1Ka, XHpypr p;p ¢paHu; KJiaj HXaiieJI H HHT€pHliiCT8 ,n;p Jhy6a HojMaH, H3,D;BOjHJia je oae xojH c.y 6nmr crroco6HH sa je)zy.[HHI'.zy. CBH OCTaJIH, KOjHMa je 6HJia IIOTpe6Ha JI€KapcKa IIOMOh, pacrropeijeHH cy y rpyrre no npcTH pana H o6oJb_eH:.a. Ka,n; CMO cTMrJIH y ,Il;pnap, caa6,n;eBalbe 6oJIHJ.ITJ;e j~ rrpey3eJia opraHM3aU.Hja, p;p JyJIKa MemTeponHh je 113,D;Boj:vma oae xoje je Tpe6aJio orrepMcaTH. BHJIO je Meljy lbMMa 5opau.a KOjH cy palbeHH aeKoJU1KO Meceu;H paauje. Orrepl1c;:tJia je, 3aje,I(ao c .n;p KJiajaxarreJioM, rrpno oHe Ko,n; KOjHX je ,ll;OlliJIO lJ..O KOMIIJlHKaiJ;Hja. Pa,n;HJIH cy ,n;aH>y _H Hofiy 6e3 o,n;Mopa. HeKHMa cy KOCTH riofpemao 3apacJie, na cy Mopa.mr lJ..a rro,u;Hoce T€UIKe 6oJioBe npHJIHKOM onepau;Hje. Cnn cy np:t-rirnaTHJIH Jie"lleibe Koje je npe,rr;JiaraJia _,n;p o!YJIKa. )J;o6po ce _celiaM cJiyqaja CTynapy: ,fOBOPHM ,n;a H€M3M yCJIOBa ,n;a palbeHJ.:IKe orrepJ.:IIli€M IIO OBOj 3MMM. Hmw Me He pa3YMe. PaH>eHY.J:K ce O,ll;Max rrocne onepaqli.1je ae CMe TpaHCIIOpTOBaTJ1. HHKO Me He qyje. Tipli1CTy:rtl1Jia CaM orrepaI..J;J1jl1, J.:IaKO CaM CB€CHa IliTa 3HaqJ.:I Ha XJI8,lJ;HOhH IliOK IIOCJie OIIepar(Jilje. 'Y TOicy IIyTa CMO CTyrrapy ,n;aBaJIH H€KOJIHKO IJYT3 HHjeKQMje xaM<Pop-xocpeJma. Am1, OH je CYTpa,n;aH YMPO .•• 11 60pl\a TJ:eTBpTe 1\PHOrOpCK€ rrpoJieTepCKe 6pHralle raje ,1J;pJbeBHiia. JieKa~n c~ MY y 60JIHJi:IJ.zyr y rJiaMoqy npep;JIO:HCMJIH aMIIyTa:QMjy aore Jep Je 6MJia saxsaheaa rac-r-aarpeHOM. QqeKHBaJio ce caMo ,n;.a CTMrHe Ha pe,n;. 'Y Mei)yBpeMeey y 6oJIHHI.I;Y je aaBpa mo Mep;H:u;Haap IIepa IIorroBHli KOjH je ca TemKHM paa.eHHKOM H3 ,IJ;pyre ~poJieTepcxe J1lllao Ka:l~_HOHOM y :u;eaTp.aJIHY 6oJimru;y y ,n;pnap. BM,n;ehn CTaa.e y KOMe ce HaJia3HO }J;p.Thesvdi, npeyseo ra je n none3ao On><cyjyliH IIJ?eJia3aK jeliMHHIJ;e 14. li€I\eM6pa 1943. 3a Xan IlHj ec, oHa 6eJie:ml1: ,O,n; ,n;na,n;eceT TPH HOCHJia sa ca,n;a je npemno ,n;BaaaecT, aa aocHJIHMa je YMPJIO rieT paH:.eHJ1Ka y myMH o,n; 3HMe H Harropa, a 3a meeT ce MJ:ICJIM ,n;a cy 3apo6JbeHM. C H>HMa cy ;o:eBojxe II!;m6ojKe, CaaI,IaKJIJiiKe H JYJKHOMOpaBI:(H. J1TaJIHjaHH KOjH cy HOCHJIH paH:.€HHK€ pa36emaJIH cy ce ... " Y ,D;psap. ,D;oxTop JyJIKa >I liP <PpaHI\ K.najaxarreJI cy ra OllMax orrepuca.JIM, aJIH MY H:t-rcy o,n;ceKJIH Hory. 'Y6p3o je npe3,n;pamro. CnaceH My je He caMo ::m:MB~T neli n aora. MeljyTMM, xl1pypwKl1. pall liP JyJIKe MewTeposHii HHje liYro IIOTpajao. Ka,n; je cpopMHpaaa -!Ipsa npoJieTepcxa ,n;HBH3J1ja, rrpsa ,Il;HBH3J1ja HapO,ll;HOOCJI060,JJ;J;[Jia-qKe BOjCKe JyrOCJiaBMje, 1. HOB€Mfipa 1942, OHa je _IIOCTaBJbeHa 38 caHHTeTCKOr pe¢epeHTa ,ll;HBI13Hje {KO-- Bpl1Dalle IIeTe liHBH3Hje BOli><Jie cy y npoJielie 1944. TeWKe 6op6e C <iJaiiiHCTJ1M3. C lbMMa j e 6MJia XMpyprirKa eKHIIa Ha qeJiy c ,n;p JyJIKOM. 0 TOMe je oHa, 23. Maja 1944. saiiHca.rra: 124 I 125 �,.JyTpoc, H3 ceJia KaH>a, rroJia3e 16 HOCMJia n 70 paH>eHnKa aa KdH>HMa. li!,n;y 3a ,D;MBM3njcey 60JIH~y. Mn n,n;eMo Ka IIJbeBJbMMa, a ,n;MBM3MjcKa 6oJIHMIJ;a Ka KoJiaiiiMHY. Oa,n;e, OKo BujeJior IloJba, M06MJIMcaae cy 3a npeaoc pa.FLeHMKa cse :m:eae n ,n;eaojKe. TaKo HMje 6MJIO HM y je,n;HOM Kpajy .•. " Me, ¢e6pyapa 1942, roToBo 't!HTaBa BocaHcxa xpajHHa, ceM BeJIHKHX rpap;OBa, 6HJia je 0CJI06oljeHa J1 OIIepaTMBHH IIITa6 je BpiiiHO peopraHJ13aD;Mjy ycTaHiiPIKHX je,n;HH:m.J;a. Y CKJiap;y C THM Tpe6aJIO je opraHH30BaTH s,n;paBCTBeay cJiyJK6y. Y Taj rrocao p;p MJiap;eH Tp,p;eceTor jyna 1944. m> JyJIKa npep;aje X"PYPIIIKy eKnny je yKJbYq"o ;D;aH"11Y Ilepos,h. 0 CTaJ:Oy caHHTeTa nocToju sa6eJiewxa .n;oKTOpKe ,ZJ;amnJ;e, rro- JiiTaJIMjaHy p;p )l;aBM,D;Y )l;OM€HHKy 11 O,IJ;Jia3J1 IlpBO Ha napTMjCKM cJie a.eaor o6nJiacxa napTH3aHcKe 6oJiavm;e y "t!eMepann;H H BopHjy_: xypc, a 3aTHM npeJia:m y Cp6Mjy rp;e 2. cenTeM6pa 1944. nocTaje noMofiHHK caHHTeTcKor pec];>epeaTa TJiaBaor mTa6a Cp611je. II JieKap ;D;aHHqa Ilepos"h noT"IjaJia je "" 6aiMJIY'<Ke nopo,ZJ;MI..J;e KOja je ,D;aJia H€KOJIMKO HCTaKHyTHX 6opa:u;a y HapO,n;HOOCJI060,IJ;MJial!KOM _paTy. ffieaa cecTpa, Y"l!MTe.rr:.Mn;a Jlena IIepoBHfi, 611.rra je jOIII npe paTa II03HaTM peBOJIYU:MOHap, arHTaTOp J1 <l>YHKII;HOHep KDMYHHCTH't!Ke napTnje y Eeorpa.n;y, Koja je, nocJie yJiacKa HeMau:a y JyrocJiaBMjy, nperuJia y CTpory "JieraJIHOCT. ;n;p ;D;aHl%!1ja je pa- ,lJ;HJia Kao JieKap y 6a!baJiy"l!Koj 6oJimm;H-. 2KeJieJia je ,n;a O,z:t;Max o,n;e y napTM3aae n npMjasn.rra ce, aJIM cy joj peKJin ,n;a je 3a aapo,n;aoocJio6o,n;'HJia'tfKH noKpeT KDPHCHHje p;a ocTaHe ·y 6oJIHMI..J;H. YnpKoc PH3HKY ROMe ce H3JiaraJia, npnrrpeMaJia je rpyne )J;esojaKa 3a yKa3HBaH:.e npse noMofiM, Ha6aBJ.DaJia .rreK-ose, 3asoje H APYrM caHMTeTCKH MaTepMjaJI, IIITO je TaKolje 6HJIO pM3Ji:PIHO, OMOryfiMJia .z:(a ce HeKH TeiiiKM paibeHHU:M_ Tajao YHecy y 6oJIHJi10;y, Ha xnpypmKO o,n;eJOe:a.e, r,n;e HX je aea mecp, ,n;p <Ppaa:u; KJiajaxaneJI, onepncao. Y MeljyspeMeny je y Bl%!llie HaspaTa MHCMCTMpaJla p;a npelje y rrapTM3aHe KaKO 6H Ha JI:m.J;y M€CTa MOfJia ,D;a ITOMa:Re pal:OeHY!M ,D;pyroBMMa. To joj je ,D;03BOJbeHo noqeTKOM 1942. xa,n; cy y napT:usaHe oTmnJie I1 aeHe CecTpe J eJia J1 )l;yiiiH:u;a, Koje cy nymTeHe J13 ycT.aiiiKor 33TBopa Ha HHTepneaq:ujy ,n;p tPpallQ:a KJiajHxaneJia. ,IJ;"oxTop K.rrajaxaneJI 611o je nopeKJIOM AycTpHjaH~ M j e,n;MH:w: XM- pypr y neMa'IKOM rapHH3ony y Baa,aJiyljH. 3aTo je 6Mo y MoryhHOCTl%1 p;a l%!3p;ejcTsyje ocJ>o6oljea,e JeJie " ~Ylli"11e. One cy op;Max no M3Jiacxy H3 3aTsopa OTmnJie y rrapTH3aae, na je nocTojarra onacaocT .n;a ,I(aHJ1ll;y yxance. Kap; je CTMrJia na cJio6op;ny TepMTOp,jy, p;p ;D;aH><11y cy ynyTHJIM y orrepaTHBHH IIITa5 3a EocaHCKY xpajMHy. KoMaap;aHT orrepaTMBHor IUTa6a ,Zl;p MJiap;ea CTojaHOBHii, cTapn peBOJIJI{HOHap, HCKyCHH JI€Kap-npaKTH"llap 11 BOjHMK, pa3rOBapao je ca ,n;p ~aHH­ D;OM 0 ycrrOCTaBJba:a.y rrapTH3aHCKe CaHHT€TCK€ CJIY1K:6e. Y TO Bpe- .126 ,YnpasmtK 60JIHHIJ;e y BopMjy 6Mo je .n;pyr Tsp-rxo Man:tjeBMh, noJIMTM'-IKH KOMecap ,u;pyrap~a J-oBaHKa "t!OBMh )KyTa, a 60JIHJi:I'-I8pK€ B-oca MM:pMh, 3op~a MM'rpon, ct>aHMKa By6Mh H HeKOJIHKO ,n;e_Bojaxa M3 OKOJIHMX ceJia. }J;pyrap~a Boca MMpMh -HMaJia je MMIJHOp;onCKH xypc 3a ,n;o6poBOJbHe 6-oJIHHqapxe. PaH>eHHKe je npeBHjaJia xa":" KO je 3HaJia H y:MeJia. CehaM ce ,u;a cy paHe raojMJie, na cy paH:.e-:HMD;H ,ll.yro OCTajaJIM y 6oJIHHIJ;M. Paae cy HCTIJ1PaH€ XH,JJ;poreHOM, pMB8HOJIOM, XMII€pMaHraHOM, aJIM CTepMJIM38:qHja 3aBOjHor MaTepnjaJia 6nna je cJia6a. CsaKH palbeHMK je p;o6njao rmjeKIJ.Hje TeTaayc-cepj7Ma. liMje 6HJIO MHOro palb€HHKa, aJIM cy MHOrH MMaJIH 3a_.;.. nyrnTeHe paHe Koje cy rHojJ1Jie 36or cTpaHMX TeJia. -HHKO ce HMje ycyljMB30 ,u;a MX B8,IJ;H, CBe ,ZJ;OK CaMa H€ 6M J133IIIJia. J13Bpnrn:Jia CaM H€KOJIMKO MaH.MX XMpypnnrn:x 38XBaTa. Y aM6YJI3HTJ1 je IIOCTOjaJia je,u;aa rruau;eTa, je,u;aH rreaa M je,n;aa 3apljaJIM ao:m. Y "tfeMepH~H je 6HJIO HeiiiTO Bli:liiie C8HHT€TCKOr MaTepHjaJia H MHCTpyMeHaTa M je,D;3H KOMIIJI€T8H MHCTpyMeHTapMj 3a BeTepMHape. Taj MHCTPYM€HT8pHj nOCJIYJKMO MH je .zt.o6po aeKOJIHKO IIYTa. YnoTpe6JbaBaJia caM IIOBpiiiHY JIOK8JIHY a:HeCT€3Hjy C XJIOpocj;JMJIOM. rpaayJiaiJ;Hje CMO II3JIMJIH IIJI3BMM K3M€HOM. JifM06MJIH3~Hja rrpeJIOMa Ce BpillVIJia Y,ll.JiaraMa Ha"--M:EbeHMM o,n; ,n;aiii'-IMIJ;a. Y,u;Jiare cMO o6JiaraJIH KY'-IMHaMa 11: syaoM. OpraHM30BaH.e caHMTeTa q]ifTase orrepaTHBHe 30He Bocaacxe xpajMHe 6Ho je Moj rJiaBHM sa,n;aTaK. Y 1941. IIOKJia:Eba ce Befia na:m!ha ll03a,lJ;HHCKMM cc\HHTeTCKHM ycTaHOB3Ma Hero C3HMTeTY y je,n;HHMIJ;aMa. BHJIO je caMo 6oJIHM-.fapa y '-IeTaMa. ,IJ;a 6Hx MOrJia not.IeTM c pa,n;oM, y aeKOJIMKo Maxosa caM ce caBeTOBaJia ca p;pyroM MJia,1l.€HOM CTojaHOBMlieM. Y rJiaBHMM :o;pTaMa CMO CKJ1IJ;MpaJIM nJiaH pa,n;a." KpajeM <j:>e6pyapa 1942. y J oruaBK,, p;p ~aHHija pa,q" "' rroc C.nOB€ KOjH HHCY HMaJIH HMKaKBe B~3e C lb€HOM, CII€II;HjaJIHOillfiy xMpyprnjoM. 3aje.n;Ho c JieKapcKYIM rroMOhHI1KOM TojKOM AspaMoBMheM J1 CTyp;eHTOM B€T€pliiH€ J1¢eTOM <flMJIMIIOBHiieM, M3pa,D;l1:JI8 _je ynyTcTBO 3a 6op6y rrpoTMB rreraeor TMQ>yca. HanpaBHJIH cy M :qpTe:m: 3a H3pa.n;y JIHMeHHX 6ypa.n;n 3a rrpoKysasaae o,n;efie. AspaMoBJdi je npe ,n;,o.nacKa y rrapTM3aae pa,n;Ho y XHr:ujeHCKOM 3aso,n;y y BalbaJIYJ.J;H). 'YrryTCTBa M :o;pTe::m:n cy ynyfiean CBHM mTa6oBHMa H 127 �ynpaBaMa 6oJIHH:qa. O,n;p:m:aJIM cy n o6yKy X'M:rMjeHH'l.apa, Kojy cy nocelumaJia no p;Ba 6op:u;a H3 cBaxe qeTe. Y 6op6M C 'l€TH""MMa, 5. MaPTa 1942. y C€JIY JlMILlby, paH.€HO je oxo 25 napTnsaaa, o,n; T.ora ,n;eceTopn:u;a Te:m:e. Ta;q.a je_ 6no palbeH n MJia,n;eH CToj aHOBHh. CBH cy npeaeTH y IIIKo.rry y J omaBKH, rAe je liP IIeposMh spiiD1Jla orrepaiiMje. ,LioKTOp MJiaAeH je 6Mo palbeH y rJiaBy H onepHCaH TeK IIOCJie 'tJ:eTHpH p;aHa. 3aXBaJ:DyjyliH XHPYPIDKHM HHTepBeHIJ;Hj aM a H 6pVOKlbMBOj H€3H, CBH cy ce 6p3o onopaBHJIH. 'Y6pso je ce,n,aM Te:m:Mx palbeHHKa npeMemTeHo y 6oJI- IrniiY Ha rrJiam<HM Bopjy. 'Y aolm H3Meljy 1. n 2. arrpHJia "tJ:eTHJ1I.J;H cy aanaJIH rrapTH3aHCKY 6oJimw;y y JomaBKH H 3apo6HJIH palbeHHKe H oco6J:De xoje ce TY saTeKJIO. CJie,n;ehe aohn cy l13HeJIM ,n;p MJia,n;eaa H y6HJIH. Ka,n; cy noqeJIH ny:o;IDH CBM cy cxs-aTHJIH mTa HX oqexyje na cy, xaxo je xo Moran, jypeyJIH y aoh n no"tJeJIH ,n;a 6eme. ):(aa:~ru;a IIepoBHh je ycrre.rra ,n;a ce cnace H ,ll;_a ce npo6nje ,n;o napTH3aHa aa KosapH. 0 TOM rrepHo,n;y MMaMo lbeH 3a:rmc: ,Y.I OB,n;e je M3Bpweaa je~aa aMnyTa:qMja. AMTIYTHPaHa je PYKa KOMaa,n;aHTY IIpoJieTepcxe "t.J:eTe, ,n;pyry Cm.m, py,n;apy H3 JieiiiJbaaa. IIoBpel)em:r cy 6HJIM aeKH ,n;eJIOBM ,n,ecae aa,.praKTuo;e M noTrra3yrnHe Beae. IIeTor ,n;aaa rrojaBMJia ce racaa raarpeaa. PaH:oeHHK ce anje MOraO JI3K0 O,tl;.rryq:UTM 33 aMIIYTaiJ;Hjy KOja he ra IIOTI!YHO H363I:(MTH 113 6op6e. 3aTo je orrepa:o;uja 3aKaCHMJia HeKOJIHKO qacona. IIIymTehH OTOK BPJIO 6p3o ce IIIHPHO npeMa paMeay, AMnyra:o;Mja je H3Bpmeaa y 4 caTa no rro,n;ae, a raarpeaa je rrpHMeheaa y 9 qacona yjyrpo. KOCT CMO aMIIyrHp3JIJii OfiH'tfHOM B€JIHKOM pyql!OM IU1JIOM, "t.J:J1je caM ce'l!MBO cTepMJIM30B_aJia jaKMM pacTBopoM 3e¢mpona. CyTpa.n;aa ,n;pyr je no,n;nerao paa:aMa ••• " Ka,n; cy y jeceH noqe.rre ,ll;a ce CTBapajy 5pnra~e y BoeHM, ,IJ;p ,ll;SHI1D;3 je IIOCTaBJheHa 33 6para)WOr XHpypra y JieTOj Kp3ji1IIIKO-K03apaqxoj 6pHraAJ1. BMJ]a je me¢ xHpypmKe eKIDie. TaKa joj ce Hcnyan.rra meJha ,n;a cTaJIHO 6yp;e y .onepaTHBHoj je.n;HHM:o;H. PaHHje joj KOMaa,n;aHT orrep~_THBHor mTa6a ,n;p MJia,I(eH HHje p;03BOJ:DaBao ,n;a M,ll;e c j e,n;MHH~aMa y a~Hj e, roBopehn: - . Ml1: He MO:ateMO ;D;03BOJIJ1TM ce6M JIYKCY3 ;D:a C rpyrroM O,D; 50 ,ItO 100 60paQa. BO,IJ;Y.IMO je,D;HHOr XJ1Pypra a ,Il;a OCT3BJb,3MO OKO ,ti;Be XHJba,D;e 6opau;a 6e3 H:oera ••• MeljyTMM, sojHa CMTyaiiMja je 6MJia ijpyra'laja a " 6poj Jie- xapa Belin. 3aHHMJbJ.me cy JDeHe 6eJiemKe o orrepaW'!jH xojy je ·BpmHJia no;n; se,n;pnM ae6oM y KopHhaHHMa: 128 ,0rrepMC3JIH CMO I10,IJ; Be,IU>HM He60M. HaiiOJbY HHje 6HJIO HH Tpymte npaiiiMa:e. CehaM ce je;n.He orrepa:o;nje. HaMeCTMJIM cMo CTO rrope,n; je,n;He jeJie, 3a6HJIM 'tfCTMPM ;zi.pBeTa y 3eMJby J1 Ha lbl1X rrpM6HJIH ,n;Be ;n.yrci'tfKe ,n;acxe. Tpe6ano je orrepHcaTM je,n;aor MJia.n;or 6opu;a M3 Ce.n;Me xpsaTCKe ,IJ;MBH3Mje, moMe je rpaa:aTa o,n;6HJia ,n;eca:y a:ory MCIIO,D; KOJI€Ha, T3KO ,n;a CY o6e KOCTM IliTP'tfaJie H3; paa:e ••• Ca TaKBOM paa:oM rrpemao je aa KOH:.y H npexo peKe Boca:e. 3a BpeMe orrepa::o;Hje rroBeTapa:o; je 3aJbyJDao jeJioBe rpaa:e H CTpecao HeKOJIMKO J:trJIHQa. Y CaMy P3HY. I!Jnrn;eT-OM caM M3B3,IJ;MJia l1rmw;e H MMCJIMJI3 .n;a he paaa cBaxaxo 3arHojHTH. MeljyTHM, oaa je 3apacJia o.n; rrpBe pyxe. ETO, Y OBOM ,IJ;MBHOM Kpajy HMje 6HJIO HH 6aKTepnja ••• " 0 60JIH11D;H KO,n; TecJIHha, rp;e cy yrJiaBHOM 6nJIH 6op:u;H H3 ,IJ;'sa,n;eceT npse cJiaBoHcxe H OcaMHaecTe HCTO"tfH0-6ocaHCKe 6pHra,n;e, ,n;OKTDpKa IIepoBHli rrHUie: ,CB3KH p;aH CMO J13HOCHJIH TeiiiKe paH:.eHHKe y ,Dpmra:y pe'tfHIJ;e H3 CYHIJ;e, nope,n; MJIHHOB31 npexpl1BaJIH MX CBeXU1M 6yKOBHM rpawm:u;aMa ,D;a ce 6paa:e o.n; Myna M ae npHMeTe l13 aBHOHa. ,IJ;pyrapJ1Qe M3 o,n;eJbeH:.a rra3MJie cy a:a paH:oeHJ1Ke, PyqaK H Be"<lepy p;oaocHJie cy MM aa JIHBa.n;y. Ty cy .n;p~aHe H cxynHe KOacj;>epea:::o;l1je, "'MTaJie ce HOBMHe J1 ,D;MCKYTOB3JIO. CTBOPMQ Ce je,II.aa JIHjerr 3aje,n;IDNKH litHBOT KOjH H3C je IIOB€3HB30 •• , " HajJienmHM pe'lMMa roBopHJI~ je o aapop;y CBOra xpaja, 3a "'Hje je II3TH:>€ HMaJia TOJIHKO pa3yMeBaH:>a: ;,El1JIH CMO npHCMJbeHJI ,n;a ce y aajBehoj ~yp6H IIOBY'tf€MO. Ha llYTY cy OCT3Jia jep;aa KOJI3 IIyHa II1T311CKHX CTBapM J1 caB caHHTeTCKH MaTepHjaJI 6pHra,n;e. Ka.n;a cMO ce BpaTHJIH nocJie TpH ,n;aaa, ,n;o3HaJIH CMO ,n;a cy KOJia, rrpe,n; caMHM aenpHjaTeJbeM, yTepaJie :m:eae y aBJIHjy H IIOC3IqlJ1BaJie CTBapM. CBe CTBapM cy HaM BP3THJie, CaMO cy llOTpOiliMJie H€IUTO MeCa KOje ce Beh noqeJIO KB3PHTH .•• '' Om~cyjyh.H ocelialba xoja cy je 3aXBaTHJia xa,n; je rromJia ,IJ;a Ca"'eKa IIpBM MaTepHjaJI KOjH lie CnyCTHTH CaBe3HMt!KM aBHOHH Ha IleTpOBOM liOJ:Dy, OHa Ka:m:e: ,BJma C3M y HeKOM OllHjajyheM CT3H:.Y pap;OCTH. Je JIH MOrylie ,n;a he. HaM caBe3HMIJ;H noMolrn:? BMhe ra3e, saaoja, caaKojaKHX nexoBa. "£IeKa.JIH CMO ,11;0 ,IJ;Ba CaTa HOhy ,II.a 6l"ll HX MOrJIH M3Kap "'YTH. HJICy ,n;onrJIH, aJIH cMo BepoBaJIH ,n;a he ,n;oh~. Te TPH a:ohH 'tfeKaH:oa ocTaJie Cy p;y60KO y MOM cehaH:oy, CBH -KOjH CMO ~OniJIM p;a rJie.Jl:3MO, H31Q'IIMJIH CMO C€Ha H npmxi:>eMMJIJ1 HCIIO,tt yC3MJb€HOr .zu>BeTa :MeCTa sa cnaBaH:.e. MMpMc cBe:xre rroKoweHor ceHa H Tpaae oxo a:ac, CBeTJIOCT M€Ceu;a KOja je 33IIJbYCKMBaJia JIHIJ;e H CT3JIHO O'l!€KMBaffie 129 �HMCY MH p;aJI~ ,n;a 3acn~M ,D;O npe,n; 3opy. CBy,D;a ce W:Hp:HO OHaj TI03HaTH BeJIMKH ;n;ax cJio6o,n;e H ja caM 6JiaroCHJbaJia TieTPOB? noJE>e WTO je p;aJIO y'l'O"<UilliTa H M:Hpa jYHai..J;lifMa Ca 3eJieHrope, KOJH ca,n;a cnaBajy TY 6JIH3Y HaC, no IllYMH, OKO llOJba. PeKJia CaM: HeheMO TH 3a6opaBHTH, TBOjy -qy,n;ecliY JierroTy ycKpacnheMO KYJITy~OM, aJIH H~ ,n;a oKaJbaMo TBoje Jinu;e. Ka,n; ,n;oljeMo ;n;o KoHa'<!He cJiooo,n;e, carpa ,IJ;MheMO OB,D;e ,n;e"<Ija JieTOB8JU:UIITa M TM Hefiew 6HTM T8KO OCaMJb€HO." III ,I(oKTopKy IIayJiy J epMHY Jlax. yrro3Hao caM npe HeKoJIHKO ro nna y CKyrrwTnn>< CP Cp6Mje. Y 0116opy 3a 31\paBCTBD BDI\MJia 11 ce aeKa OlliTpa pacnpaBa, UOCJiaRID.l;H H JieK~pl:t cy HMaJIH pa3~H: "tJ.HTe CTaBOBe. Qap;a je IIQ"tJ.eJia ,n;a r·OBOPH Je)l;Ha JKeHa, ~0 MOJOJ .ou;eiDI M BaHpep;Ho naMeTHO. ffieao H3Jiar~ibe cacJiyiiiaH~ Je c Be3 JIMKOM naJKH>OM. HeKO MH je pexao xo Je. ,l(axJie, TO Je -qyseaa ,u;oxTopKa IIayJia, 3a xojy caM Beh paauje qyo, no3H8TH napTH3aHCKH JieKap, XHpypr Jti ynpaBHHK TajHe rrapTM38HCKe 60JIHMIJ;e ,liaB. Jia" y CJI-oBeHHjM. 3annTepeconao caM ce 3a H>y i1 ca3aao ,n;a je M3 HoTpaa:.cxe Y CJioBeHHjM. OTan; joj je 6110 pa,u;HHK Ha ~eJie3HMIJ;M, a ~aJKa ,n;oMaiiHu;a. rJ1MH83Hjy l1 Mep;JiiiJ;MHCKH ¢aKyJIT€T 38Bpunma J€, IIO)l; BeOM8 TemKMM ycJIOBMMa, y Jhy6JbaHM a 3arpe6y. Op; rro"<IeTKa paT~ .)l;o o,u;Jiacxa y rrapTM3aae, pa,n;MJLa je 6ecnJiaTHO y Jby6JbaHCKOJ 6oJIHMIJ;M rrpoB-o}J;ehH aajBehM .n.eo BpeMeHa aa xapyprnKOM o.n.eJbe.lby. Me~y npBMMa ce yKJbyqaJia y opraansa:u;Hjy Ocno6o,n;HJiae <j;JpOHTe. JilMaJia je 38JJ;8T8K p;a y 60JIHMIJ;y CMelliT8 M Jie·tn1 KOMyHMCT€ :vr :a.MxoBe nopo,n;Hn;e. Ka,n; cy- no"Y:eJie rrpHnpeMe 3a opy:m:aay 6op6y,. MJia,n;a JieKapKa je yKJby-qeaa y o.n;6op 0cB~6o.D;ItiJIHe ¢poHTe 3,u;paBcTBeHHX pa,u;HHKa Jhy6Jbaae. IIp:v.rxynJl>aJia Je JieKo~e, caHHTeTCKH MaTepnjaJI J1 )];pyre M€}l;HI..J;l1HCKe IIOTpe6e. "Y"tJHJia J€ MJia,II.e KaKD a rrpymajy rrpsy noMoli. XHpypr 1\P IIayJia JepJ<Ha, Malia 11 HHje 6HJia "Y:JI8H napTHje, J1IUJI8 je M3BaH Jby6JbaHe C ,!l;p .PyJKOM repM ,7J;.a npy2Ka JieKapcxy noMoh n onepHme paae~Ke KOJe Hvrcy cMeJIH ,n;a yHoce y Jhy6.J.E>aHy. IIope,n; ocTaJinx, o.aa Je c P.P PyJKoM Jieqt-:IJia napTH3aHe Jaxy 11 3JiaTKa IIayJIHD;y, KOJM cy paaea~ npHJIMKOM aana)J.a Ha MTaJI:vrjaae y Jlo::m:y, oxTo5pa 1941. Jaxa Je 6Mo CMelliTeH Ha cei:baKy KO)J; JaHe3a 3J.:trMYH)J.a, a 3JiaTKO fl.ayJI~a Y .Jaae::m::HfieB- MJIHH y BpxHMKy. V.f3saa Jhy6Jbaae rrpymana Je rroMofi paaeHMM napTM3aHMMa CBe ,n;oK l1TaJIHjaHJ1 HMCY OTKPHJIH :a.eBy .aKTHBHOCT KaO J1 ,n;eJIOBaH>e .QCTaJIHX IIpHnap;HHKa 0CB050- 130 1\MJIHe c:J?poHTe y 6oJIHMIJ,'M. Ta11a Je MopaJia 11a npelje y DI\Pel\ .n.a 6n M36er.rra xaiiiiieH>e. Y 3aiiJielbeHoM p;HeBHHKY JiiTan:vrjaacxor xoprryca xoj:vr ce HaJia3H y Jhy6JI:.aHH, yrrHcaao je 23. .n;eu;eM6pa 1941: ,Jie-qelbe p81b€HJ1Ka BpiiiH ce y rpap;CKJiiM KJIHHJiiK3Ma. JleKapH, CTy,n;eHTH M€,D;HQHH€ J1 60JIIDf<J8pH 3a Bp€M€ 8KJ:J;Hja Bpiiie CJIYJK6y Y opy}l{aHHM rpynaMa. TIOCJI€ TOra OHM Ce HCTO Kao J1 MHOrH ycT8HHQM Bpahajy caojHM xyhaMa n }I{J.fBe Kao cJio6o,n;HH rpa}jaHltl." ,I(oKTOpxa IIayJia je pap;HJia y MHOrHM napTM3aHCKHM je,n;rmnn;aMa 11 rrapTH3aHcKHM 6oJIHJiiiJ;aMa, H rroxa3aJia ce xao rro1KpTBoBaH M caaecTaH Jiexap, 36or "tJ.era cy je 6opu;n MHoro :o;eHJ1JIH. IIoCTaJia je rro3HaTHja xao opraHH3aTop, xMpypr 11 ynpaBHI1K. Tajae rrapTH3aacxe 6oJIHMu;e ,IIaBJia" y Tpaoscxoj IIIyMH, aa,n; H,n;pHjoM, y C.rroBeHa"tfKOM npHMopjy. Ta 6o.rrH:m..J;a je 6HJia je.n.aa o.n. aajypeljeHHjHx IIapTH38HCKl1X ycTaHOB3 MaKO C€ HaJI83HJia Ha T€pHTOpHjl1 xojy je Herrp:vrjaTeJb .n;pJKao :vr y cpe,lJ;HillTY Herrpoxo.n;ae rrpoaaJIHje. ITo.n; xaKBHM je ycJIOBI1Ma 6o.rrHnu;a CTBapaaa n xaxo ce y lhOj )KVfneJio :vr Jie"tfHJIO BM,n;H ce M3 cefialba HeKMX y-qecHHKa. Mapa IIp:vrMOpKa, KOja ce y rrpOJiefie 1944. Jie"tfHJia y OBOj 50JIHJ1I.l;H1 IIHIIIe: ,PecKo KJioKol:i.y MMTpa.1he3H Beh Tpehn ,n;aa npeKO TpHOBCKe rnyMe 11 :vr,n;pnjcKo-TOJIMHHCKHX 6p,n;a. ,1J;p IIayJia ce 6oja ,n;a heMo n MM MopaTM ,n;a eBaxyn:IIIeMo 6oJIHHu;y. HajTeJKM paineHHU:I1 cy, pa,n;H 6e36e,n;HOCTM, npeHeTH y 6YHxepe. 06e Harne 6apaxe 6HJie cy THxe, YTOHyJie Y 6pnre. HeCTPIIJbMBO CMO "<IeKaJIJ-:r KYPHPe, MHT€H3MBH0 rrpaTMJIJ1 CBe 1-bMXOBe BeCTM l1 CBaKM H8jM8H>H IIOKpeT HenpwjaTeJbCKMX je,n;HH:Hu;a. CBe Hac je MOpJ:.ma je,u;aa 6pwra: Tpe6a Jm ,n;a ce CKJIOHMMO MJII1 He? Y CBMMa je TMH>aJia CaMO je,n;Ha 1K€Jba - ,n;a ocTaaeMo TY. AJIH, ycpe,n; aohv.~ rrojasvma ce ,n;p TiayJia. IheH 3a6pHHYT rJiaC Hac je 6p30 npo6y;n;MO M3 H€MHPHOr CHa: jam npe 3ope MopaMO npexo ,n;pyMa. H11je npeocTajaJio ,z:wyro Hero ,n;a npHKYDMMO IIOCJI€,IJ;lbe CHare J1 j-oiii MCT€ HOfiH KP€H€MO npeMa 6yaKepMMa. ¥ Hawoj Henocpe,n;Hoj 6JIM3MHM :KpeTaJia ce rrpeMa Mp3JIOj pyrru TipeIIIepaoBa 6pMra,n;a ,n;a 6:vr say3eJia HOBe noJioJKaje. KpMJIM CMO ce M o,n; Ine, HMje cMeJia ,n;a Hac npMM€TH HJ1 aama 6pHra,n;a. Ba}I{MJIO je npaBMJIO ,n;a HHKO He CM€ 3HaTM r,n;e je 60JIHM:qa. BMCOKO y CT€HH HaJia3MO ce HaW Heo6M"<I3H ,IJ;OM KOjM HaM je rzpy:tKMO, rrpe CBera, 6e36e,n;HOCT. BHJia je TO. npocTpaHa nelHma, 3aKJio:E-heaa ,n;pseheM. ¥ lbOj CMO npO}I{J1B€JIJ1 HajTe}l{e ,n;aHe HapO,IJ;HOOCJI060,D;J1JiaT.JKe 6op5e. .IJ:y6oxo Mcrro,n; lbe y TecHaey }l{y6opnJia je Bo,n;a, a ae,n;a.rrexo ce 6e..rreJia u;ecTa no xojoj cy ce, M3 ,n;aHa y p;aa, K"peTaJie aeMa"t.J:s:e xonoae. By,n;HO CMO MX npaTHJIM. IlpeKO ,n;aHa cy HaM JKHBI..I,J1 0MJIM HaII€TM K80 CTPYH€, ,;a;a 6M TeK K8CHO Hohy Il0IIYCTJ1JIJ1, K8,D; TaMa CBO- 131 �jHM KPHJIMMa, llOKPMje llOCJie~H>H ;n;eo 6YHKepa.. 0KO llOHOfiH 6HCMO JKHBaxayJin. Ta,n;a cy HaM .n;oaocHJIH xpaey. O,rue;n;aoM ;n;opyqaK, p~­ qaK, Be'9:epa. BoirHH'9:ap KoMeJI nyano je rropu;Mje. IIo .n;aay ce HMJe CM€JIO KYBaTH, , , Q4,JaH3J.:IBa Tpaje Befi OCaM ,n;aaa. Y 6eCKOHR<ffiOCT ce pa3BJiaqe BpeMe H MMCJIH. CB€ MHCJIH cy C HaiiD:IM 6pHrap;aMa. ,I(eceTM .n;aa cy ce MMTpaJbecKH pa¢aJIH cJia6nje '9:YJIM, a YBeqe ce BMIII€ HHcy nojaBMJie aeMa"<iKe paKeTe. Haurn norJie,n;H cse "ttelllhe MHJiyjy I,IaKOBe ca CJ:q)OM H CaJiaMOM, - He Mory sMI.IIe! - rrpeKHHYO je THWHHY PaTKO. - OcPaa3HBa je npH Kpajy, ,I(aj, .n;oaecH TY TecTepy! TpM ,n;pyra cy ce o,n;je,n;HOM aamJia c TecTepoM. BeJIUKH KOTYP CMpa no,n;eJIMJIM CMO Ha 32 KOMa,IJ;a. !IOCJI€ T€ Y:~KMHe YBHJ_IH CMO ce y he6a,n; H qeKaJIM noaofiHM o6poK. Ta,n;a ce Meljy HaMa IIOJaBMJia ,n;p IIayJia. Pa3BeceJIJ1JIJ1 CMO ce Kao .n;eiJ;a, jep cMo oceTHJIH .n;a aaM ,IJ;OHOCH ,n;o6pe B€CTM. 'YCKOpO he 6UTM Iq)aj oQ,JaH3HB€, aJifl pa,IJ;H curypHOCTH ·DCTahe ce y 6yaKepHMa jow ae:K:a ,n;aa ... " Tpe6a MHoro H cTaHOBHMIUTBY 3axsaJIMTH mTo cy palheHIDJ;M Ca'llyBaHM. ,Il;OKTOpKa llayJia TO HapO'l!HTO JiiCTWie: je, sepoBaTHO, 6HJIO Ka,D;a je HOBeM6pa 1943. aenpMjaTeJb 3apo6Mo 60JIHMJ:1Y. HeMIJ;H cy ITO't!€TKOM HOBeM6pa 1943. B€JIHKHM CHaraMa aanaJIH je,IJ,MHHII;e ,IJ;eseTor Kopnyca y ,I(oJieH:.cxoj. O¢aH3HBa je 3anoqeJia J13HeHa,D;a J1 IIITa6 KOpnyca HMje CTMrao ,r:r;a ynyTH y ByKOBHIJ;y H6KY jeAMHMI1Y 3a o6e36el)eH>e " eBaKyaJ:1Mjy 6oJIHM!1e. HeM11M cy 3apo6HJIH 60JIHHIJ;y, a HeKe paH:.eHHKe H 60JI€CHMKe y6MJIM Ha JIMIJ;Y MeC'l'a. OcTaJie cy rroBeJIM oa co6oM. BoJIHH't!apKe H JieKapH rroMaraJIM cy T€lilKHM paH:.eHHIJ;MMa H HOCHJIH HX Kp03 IIIyMy. <f>aiiiHCTe je TO pa366CH€JIO rra cy y6HJU1 jOIII meeT T€IIIKI1X palbeHMKa. Y Pnjen;M cy paH:.eHHKe 11 oco6Jbe yKpn;aJIH y B03 M rrpexo TpcTa, no- Be3JIM y Jby6aJbaHy. ,!l;p IIayJia H AP <PpaH>a Boj11 HaroBapaJie cy paH:.eHHKe M 6-0JIHMqapKe ,IJ;a 6e::m::e Ka,D; B03 CTOjM. HeKH paH:.eHY.II..l;M n o6e JieKapxe ycrreJIH cy aerrpMMeTHO ,r:r;a rro6eray. Kao mTo ce MOrJIO M O't!€KMB'3TM, OCTaJie palheHMKe J1 60JIHH't!apKe HeMIJ;M cy no6nJIH y Jby6JbaH:M. MsMeijy ocTaJIMX, y6HJIH cy n Me,n;MI.J;MHapxy MMJiy Boj11, cecTpy AP <Ppalbe BojJ:1. 0Ha je 6HJia 6oJIHwrapKa " HMje XTeJia ,D;a ce O,D;BOjH 0,11; palbeHMKa KOjM HHCy MOrJIH ,n;a 5e::m:e. HaruM capa,IJ;HML~H cy 6MJH1 cnpeMHM Ha CB€ JK.PTB€ pa~ JI€'9:elba ; 6e36e,n;HOCTH paH>eHMKa. KOMIIpOMHTOBaHH KO,D; HerrpY:tjaTeJba, OHK cy ce 3a Bp€M€ ocPaH3l1B€ DOBJia"<iMJIM C HaMa M 3aje,IJ;HH'9:KH ,IJ;€JIMJIH cy.n;6HHy. Y 3aceoKy Mp3Jia pyna, ce,n;aM,n;ecerrro,n;J.:IIIIlba BajTOBa H Ib€Ha KhM, J.:[HBaJIH,Il; (y lb€HOj KyhH DOMOhHH €KOHOM 60JIHMil;€ qecTO je '9:ysao aaMMpHY!Il;e, nexao xJie6 HJIH, y HYJK,IJ;M, rrpMxBaTao palbeHMKe) cxnaffiaJie cy ce, y CJIY"t{ajy onacaocTa, 3aj.ep;ao c aarnH.M jep;linmqaMa. IbeH CMH je 6MO :m:pTBa H€M3"<iKOr CH3JIIepa, Ka,n;a J€ 3a BpeMe ocPaH3J1Be TIOKYIUaO ~a CK~DHM CTOKY €KOHOMaTa 60JIHHI.J;€. J oUIK, M3 Icyhe IIo.n;o6JruKOBMX, nao je no;n; aeMa~KJ.:IM pacPaJIHM~ K3,I( je XT€0 ,IJ;a ,IJ;OTYPH MJI€KO J1 xpaay paH>eH~a Y 06JiliUKHOJ nehMHM. IIopo;n;HIJ;e KoJieHQ M OMeBaMKep, TpaTHHK H IIo,n:o6IDIK, qJ1je cy Kyhe 6HJie ycaMJbeae, ,n;aJie cy CBoje Kh-epM M cvmoBe .n;a pa.n;e K30 OC06Jbe napTM33HCK€ 60JIHJ1I'J;€ M 06aBeinTaj:qJ1. _JDHXOB€ Icyhe cy npeKo ;n;aHa 6HJie napTM3aHCKe cTaHJil~e a aohy T~JH€ 6oJI:m1't!Ke JaBKe. 0MeBIDJK€Plilll;Y HeM:u;H cy oTepaJIH Y I1;a;PMJY, )(a 5M o,n; lb€ M3BYKJIM n_pl13Halbe 0 capa,IJ,IbH C napTM3aHI1M3. HMje MM HJIIIDTa pex~a. Ce;n;aM;a;eceToro,rr;J1llllba KoJiewteBa MajKa a-exoJIHKO Mece:u;H je caMa MecMJia J1 nexJia XJI€6, no ,IJ,Ba nYTa ;n;aeBHO 3a '9:HTaBY 60JIHMIJ;Y KOja je li:lM3Jia OKO 15Q-170 JbY,lJ;f:t. · ." Y TOKY AJi€ rop;:mre y TOj 6oJIH~ je Jie'tieHO OKO ~e XHJDa;qe pa:EDeHMKa. BJ1IIIe o,n; TPH CTOTMHe je orrepncaHo. ,IJ;p IIayJia Jep:mra je MHOI'Ji!Ma cnacJia JKMBOT. MHoro KacaHje caM o lhOj ca3aao aeKe p;eTaJbe O,D; OHHX KOje je JI€"ttHJia. IlpH"<!aJIH cy MM J1 0 KJ?HTH"<!H~ CHTyaiJ;HjaMa y Koj:mm ce HaJia3HJia ·c palheHHn;HMa. HaJTeEe J'OJ 132 ,!l;oKTOpKa IIayJia Jepm<a " 1\P <PpaH>a Boj11 ycrreJie cy 11a ce npo6Hjy ,D;o CJIOBeHa't!Kor rrpHMopj a, Ha TepeHy ,II;eBeTor xoprryca H ,IJ;a ce rroaoBo npHKJbyqe je.n;HHHn;aMa. Ha lhHXOB npe,D;JIOr rrpvtrnJio ce H3rpa.n;IDH cTporo TajHlilX rrapTH3aHCKVIX 60JIHHIJ;a. Taxa cy TY HacTaJie Tajae napTn3aacxe 6oJIHHiJ;e· ,,<PpaH:.a", y xoj.oj je ynpaBHMK 6HJia ,II;p <l>paH:.a Bojn; n 11ilaBJia", 't!HjM je yrrpaBHMK 6-HJia AP IIayJia JepMHa .. y TMM 60JIIDfiJ;aMa OHe cy 6MJI€ l1 OpraHM3aTOpH H ynpaBHMIJ;H H orrepaTopn. To cy 6MJie .z:t.Be Hajrro3HaTHje Tajae napTH3aHcKe 6-oJIH:m:J;e y CJioBeHHjH na 11 y JyrocJiaBMjM, xoje aenpMjaTeJ:b HMj e yen eo ,n;a rrpoaai)e. IV )J;OKTOp 3opa P.OJI,D;lliMHT-ll!TajHep je y rrapTM3aHe ,ll;OlliJia KaO Beli HcKycaH xMpypr. 0Ha je CTY.z1MpaJia y Beqy " 3arpe5y. ITo 3aspmeTKY CTy,n;nja je rroxymaJia ,n;a ce 3anocJIH y 3arpe6y, a nomTO je HHr,ZJ;e HHCY IIpHMMJIH OTHIIIJia je y B:~ipOBHTMII;Y H 3aiiOCJIHJia ce aa XMPYPIIIKOM o,n.eJhelhy cpecxe 6-oJIHHll,e. Kacanje, y Ilaxpa:u;y, IIOCTaJJ.a je aCHCTeHT IIIeciJa XMpypiiiKOr O,II.eJ:beH:.a ,n;p BM't!aHHlia. ~Jia je BpJio casecHa H CBH cy joj npop:vu~aJU1 .n;a he nocTaTM BernT orrepaTop. Ka,D; je OTrroqeo paT a c lhMM H nporoa Jespeja, ycTame cy joj y6HJie 6-paTa, a IbY c My:aceM, ,n;p illTec}mjeM IllTajaepoM, O,D;BeJIH Ha 133 �rrpeBHjaJIHiliTe. llo Ib€HOM ynyTCTBy, MajCTOpM cy HanpaBMJIH MHCTpyMeHTe, a KOBa"tJ:H 11IJ1He M xyxe s,a yqBpmheH>e npeJioMa M3Ha.n; KOJieHa. LfHHHJia je CBe ,n;a 6J1 IIOMOrJia paH.eHHM ,n;pyrOBHMa, YHOCHJia HOBe MeTo,IJ;e, npMnarol}aBaJia ce npHJI·HKaMa. Taxo je 6oJIHJ.:I.,. qapKK MHpjaHH KoBHjaHHh Jie'!HJia oneKOTHHe 6e3 npeBHjalha H. ,n;eBojxa ce onopaBH.rra. Ka,n;a je y 6omrn:u;y ,n;oHeT .;elliKO palbeHH noJIHTJ%1liKH KOMecap 6aTa.JbOHa IlpBe npoJieTepcxe, JDynqe 2KHBKDBHh .Illnaaan;, ,n;oKTOpKa ce HHje o.n;MHIJ;aJia o.n; :ELera HH .n;alDy m:t aoh.y. HHKa.n; ce HHje noaaiiiaJia Kao npo¢ecvroaaJiau; n yaocH.rra Je ocehalbe y .rre'lelDe CBaxor pruDeHHKa. npHCHJiHH pa,n; y ceJio 'IIo,u.xyM, xo.u. OcTpoiiiu;a y Xepu;eroBHHP.I. O,;:tMax no ,u.oJiacKy .n;p 3opa H .U.P IliTeci>H yno3HaJIH cy ce ca CaJIHXOM TypKOBHfieM Ji1 jOIII H€KHM JbY,lJ;HMa lif3 CeJia KOjH cy ITOMaraJIH napTH3aHe. IloHy,D;HJIM cy ce caMH p;a ITOMIDKY napTM3aHe, ,n;a Ha6aBJbajy JiexoBe M caHHTeTcKH MaTepnjaJI. Beli y 3HMy 1941. cpeJIH cy ce C npBHM palbeHmvr napTM3aHOM, KOra HM je ,D;OBeJia OMJia,U.HHKa MHHa XahaM M3 MocTapa. MeljyTHM, jyaa 1942. y oBo ceno je aam:rma !Ipsa rrpoJieTepcKa 6pHra11a c KojoM je 6Ho liP Xep6epT Kpayc. OH MX je II03sao 11a cTyiie y 6p><ra11y. ~p 3opa " liP lllTe<!m cy IIOHeJIH CBe IIITO Cy MOTJIH O.ZJ; JieKapCKJ1X MHCTpyMeHaTa H MaTepHjaJia J1 Kpe- c IIapTH3aHHMa. Paciiopel;eHH cy y 6p><ra11HY 6oJIHID1Y· !Ipsa Oco6Jhe ca KOjHM je pai\HJia "'aKo je yse>K6aJia ,D;a je cse caBP- nponeTepcKa je MMaJia ,u.o6po opraHH30Baay 3,n;paBCTBeHy cJiyJK5y H BHIII€ HCKyCHMX JieKapa. HOBH JieKapH HMaJIH cy IUTa p;a Hay-qe O,D; rrapTH3aHCKJ1X JI€Kapa, KaO J1 IIapTH3aHCKJ1 JI€KapH -O,D; :EbHX. IlpBa 3opMHa onepau;Hja y napTH3aHHMa npe,n;cT-aB.JbaJia je y H3BecHOM CMHCJIY ,HCITHT". )J;OK je onepMCaJia IIpBOr palb€HJ1Ka, Ii>€H pap; meao ¢YHKIJ;HOHHcaJio. Bo.rrHH'Iapxe ,IJ;aaH:u;a Ka6HJbO, Koca By'IHHHh, Mnpjaaa KoBHjaHHh, 2Ka6M:u;a, CTaHa, Jlyaa :vr Boca 6HJie cy 6oJI:.e o,n; aaj6o.JbHx, a cBe cy 6H.rre npHy'IeHe 6onHH"tJ:apxe. Y 6onHH:o;H je cTpora ,IJ;MCIJ;HIIJIMHa. Ka.n; caM ce KpajeM ,n;e:qeM6pa 1942." pa36oJieo a a nnyhHMa, npe6an;HnH cy Me KO,n; 3ope a a Jieqeae. ¥ cnena j e 3a HeKOJIHKO .n;aaa ,n;a MH 3aycTaBH xpBapeH>e. HyJI>f cy IIOcMaTpaJIH liP 'Bypa MeiiiTepos><h " liP ~ejaH IIonoBHh. Orre- pncaJia je '<IOBeKa aa je,u.HoM ce.Jba-qKoM cTony, y Mpa"tJ:Hoj co6vr, y ceny IIIliMTy. Pa:EbeHHKY je 6HJID noBpeljeao KDJieHo H :u;eny aory je 3axBaTHJIO 3ana.Jbelbe M rHojeine. 3opa je crracna 6opn;y aory. IIocJie aBe onepa:u;Hje, AP 'Bypa MeiiiTepoBMh H .n;p ,IJ;ejaH IloiiOBY:di., yBepeHH y Ih€HO npo¢leCJ10HaJIHO HCKyCTBO, IIO"tJ:€JIJ1 cy C ffiOM p;a pa3rOBapajy 0 IIOCTyiiKy KO,D; npoMp3JIJ1Ha, jep je ORa, Ka.n; je BM,n;eJia Hare 6opa:u;a MrMaHan;a, H3pa3MJia cyMiny y rrpaBHJIHOCT .rre"tJ:elba. BHJia je ,aoaa", a.rrH HHje norrymTaJia. ffieH JieKapCKH yrJie,n; jom B:m.ne je rropacTao Ka.n; je c My2KeM n3Jie"t.JHJia je,n;aor no.rryMpTaor 5op:u;a, o6o.rre.rror o.u. ,IJ;H3eHTepHje. BHJia je BpJio CTpora y rroje,n;HHHM rrpnnHKaMa. Hapo't!HTO axo H€KO, I10,ZJ; 6HJIO KOjHM H3TOBOpOM KpWH 60JIHW:!KH pe~. CBM CMO je He06H'IHO BOJI€JIJ1. ¥ H3BelliTajy KOMHCHje BpxoBHOr niTra6a HOB J1 IIOJ, KOja je jaayapa 1943. o6J1IIIJia napTM3aHcKe 6oJIHH:qe y OKOJIHHH BocaacKor IIeTpOBIJ;a n 3aHHMaJia ce 3a rrpJ.:i:JIHKe rro,n; KOjYIMa ce .rre'le palbeHM:qH, o o,u.aocy nexapa H oco6Jba npeMa paH>eHH:U:HMa, o xnpypIIIKOM o.n;e.Jbelby y IleTpoB:qy, aarmcaHo je: ,¥ o,n;eJbea,y cy cMeinTeHn aajTeJKn palbeHM:u;H. Op;eJbelbe BO,ll;Y.I Jl:P 3opa. PalbeHH:qH cy BeoMa 3a,n;oBOJbHH pa]l;OM Jiexapa H 6omrn:qapKH." IlpHJIJtiKOM CTBapaH>a u;eHTpa.rrHe 60JIHHI.l;e, 6HJIO je TO 1942. y OKOJIHHH BocaHCKOr TieTpos:u;a, p;o5J.:ma je 3a.n;aTaK .n;a y IIIYMH CnaTHHH ype,n;H xHpypmKo op;eJE.eH>e. ¥ cneJia je .n:a o6e35e.n;H aajcaaecHHje Jie"'!eH.e T€1UKJ1X palbeHMKa, nopep; OCTaJIHX, BaKa 'E:typOBHfia, je.n;aor o.n; aajxpa5pHjHx cTapemnaa -qeTBpTe ~pHoropcKe npo.rreTepcKe 6pnra.n;e, H 3aMeHHKa KOMaH.n;aHTa IIpBe rrponeTepcxe 6pnra.n;e, )J;aHMJia JieKMfia. JieKHfiy je CTaBHJia IIpBM IIOKp€THJ1 TJ1IIC Ha aory .n;a 6M My oMoryliHJia KpeTaH>e 3a BpeMe neqe:a.a. IIope.n; ne"t.JeH.a y OBOM Q.ZJ;e.Jbe!by, KOje je IIOCTaJIO jep;Ha BpCTa. illKOJie 3a 6oJIHH"tJ:apKe, CTaJIHO je O,IJ;pJKaBaH Kypc IIpBe IIOMOfiH. IIIe¢ caHHTeTa BpxoBHOr IIITa6a ,ll;OKTOp rojKO HHKOJIMIII, je y oso o,n;e.Jbelbe c.rrao XHpypre, Ji.lcH,n;opa ITana, OJiry ,Il;e,D;Mjep J1 r.wseaoapMejn;a ,ll;p AJieKcaa.n;pa BeJIKa, p;a ca 3opoM illTajHep H3Melbyjy MCKyCTBa J13 XHpyprMje . MeljyTHM, 6Ho je TO BpJI'O xpaTaK rrepHo,n; .rreqeH:.a rrapTM3aHa nap; IIOBOJI:.HHM YCJIOBHMa. HeMIJ;J1 Cy rrpe,n;y3eJIM HOBy o¢laH3Ji!By. Beh 27. jaHyapa 1943. 6oM6ap.z~oBaJIH cy lleTposaQ " palf>eHID1H cy MOpaJIM ,IJ;a HarrycTe 6onHHIJ;Y H Kpeay rrpexo pexa H rr.rraHHHa, sacMrraHM Me:qHMa, rpaHaTaMa H 6oM6aMa. C palbeHJ1I.J;HMa je cTa.rrao 6HJia Ji1 )l;OKTOpKa 3opa. ¥ CJIOBH 3a .rreqelbe 6HJIH cy avrKaKBH. Oaa je rrpoaana3HJia aa"tJ:HHe ,n;a pa:EbeHHQHMa noMorae. Ka,n; 6n KOJIOHa paaeHHKa 3acTaJia, IIocne ycnexa y neqelby palbeHHKa y CJtaTHHH, me¢ caHHTeTa BpXOBHOr III1'a6a liP rojKO HHKOJIJ<Ill IIOBepl<O joj je HOBeM6pa 1942. opraHM3au;njy XJ1PYPIIIKe 6onErnu;e y BocaHCKOM IleTpoB:n;y. Y 3rpa.U.H cTape pyMHHpaae 6oJIHH:u;e ycrreJia je .u.a ype.n;H npasy XHPYPlllKY 6o.rrHMD;Y, Koja je MMaJia cBeTJIY orrepa:u;noay caJiy, aM6ynaHTY 11 134 I j. 135 �pa,n;H o,n;Mopa, ,n;oKTopxa 3opa je J'IIIIJia o,n; jep;aor JI.O p;pyror, xoHTpoJincaJia 3aBoje. 'YBe'l!e, ,n;oK cMo CBM JKYPHJIH ,n;a ce npM6HjeMO y3 BaTpy H o,n;MopMMO, 6oJIHWiapxe cy Y3MMaJie op; aac o,n;eJia H o,n;HOCHJie aa rrpan.e. O,n;eha H py6Jbe cy npoxyBaBaavr, a ,D;OKTOpKa ce HHje .o,n;MHU:aJia o,n; 6ypeTa p;oK ce nocao He 3aBpmH. H11je MHpoBaJia an 3a BpeMe aajTeLKHX 6oM6ap,n;oBalba. ,IJ;ox cMo ce 3a BpeMe 6oM6ap,!10Ba><>a ><3Mel)y IIpo3opa " Ja6aaH>fi1e np><6><jam< y3 cTeH:oe, ,n;a 6ncMo ce 3aKJIOHHJIH, oaa ce rrp:mmaqnJia 'O,Zl; jep;aor ,n;o ,n;pyror 3aKJIOHa, nperJie,n;aJia 3aBoje, MepHJia nyJic YI TeMnepaTypy, XJia,ZJ;HOKpBao, xao y caaaTopMjyMy. CBe .n;o D;pae rope, a Taj noxpeT je rrpajao "tJeTHPH Mecen;a, anje ce o~ajaJia. o,n; paH>eiD:I:Ka. ITo O,ZJ;Jiacxy y IJ;pay ropy, r,n;e je 3a paH:oeHHKe aacTao npe,n;ax o,ZJ;Mop, ,n;oKTOpKa 3opa je aacTojaJia ,n;a l1M ce o6e36e,n;H mTo 6o.n.a xpaaa J1 Hera. HMje 6r-ura BOjHHK, aJIH je Ha OCHOBy npHJIHBa HOBHX palbeHHKa ocehaJia .n;a oBaj npe,n;ax aehe ,n;yro TpajaTM. Bpoj palbeHHKa, HapO'LII1TO TeWKHX, CBe BJ1llle Ce- IIOBehaBao. Kap; j-e P.,O-. 6r-IJia aapet;elbe o rrpeMemTalby, MHoro ce HaJDyTHJia. Jam TeJKe joj je naJio, xa,n; je, aa nyTy 3a llJ>yry 6oJianu;y, ca3HaJia ,n;a TemKH palbeHMLV1 Tpe6a ,n;a ocTaay y rrehMHaMa IIHBe. 3aTo je saMoJIMJia ,n;a ocTaae c palbe:mru;HMa. "Y MCTO BpeMe, He ,n;oroBapajyhn ce c H>OM, n aea MY2K ,n;p IIITecl>H, xojn ce aaJia3HO y ,n;pyroM ,n;eJiy IlHBe, 3aMOJIHO j e me cpa caHnTeTcKor o,n;cexa ,n;p HHKOJIJ1IIIa ,n;a ocTaae xpaj TemKMx paH:oeanxa y rrehHHH. MopaJIH cy J1 je,n;HOM H ,n;pyroM ,n;a xa:Ey ,n;a cy BojHIID;H J1 ,n;a ce Mopajy-nox:opaBaTn aapeljeH>HMa. KoMaH,n;aHT 6oJIHIID;e TeiiiKHX palbeHJ1xa, BoJKa lifBaHOBHfi Ka2Ke o TOMe: n ,Ka,D; CaM CM€CTHO CBOjy rpyny y nehHID! PaBHa KOCa, Hape,IJ;HO caM )J;_parv.u~n Kol{qap, .n;p 3opn IliTajaep I1 6oJIHJiNapxaMa .n;a Mll.Y nope.n; liMBe H ,ZJ;a ce, KO,z:t; rrpeJia3a, npMKJby<re npBoj je,ZJ;t:.:rffi11.J;I1. Ka,n; cy nowJie, pan.elrn~H cy MX ID1TaJIM: - illTa, 3ap uac ocTaBJbaTe? Tap;a cy m> Sopa 11 6oJI~apKe Mv.meca CTauojJioBJdi, MnJieHa IlajoBVIh, )J;_parm~a n ,ru>yre noqeJie ;n;a ce Bpahajy n: rma-qy, Ji1Mao CaM MYKe ;n;a MX HaTepaM ;n;a nol)y I1. TO H8PO'IJ1TO ,D;OKTOpKy 3opy H ,Zl;parn~y Kouqap ... " YBH,ZJ;eJie cy ,n;a ce Hapet;elbe Mopa H3BPIIIMTM u xpeuyJie cy H3 liMBe c nocJiep;IbHM rrapTM3aHCKli:IM je,n;MHM~aMa. HeMU:H cy y6p3o CTHrJin, pa36MJIH Te je,z:t;MHJ1ll;e Koje cy y Ma:EbMM rpynaMa npeJia3MJie npeKO UJiaHMHa M myMa, npeMa rJiaBHM}IH napTM3aHCKMX CHara. ,ll;"oxTOpKa 3opa ce je,n;ue uohH o6peJia caMa y rrJiaH.MHM, y Heno3HaTOM Kpajy. 3acTaJia je rrpecrrpameua, aJIH ce -6p3o TprJia. HHje p;o3BOJIMJia ,n;a je oqajalbe .M cTpax caBJia,n;ajy. 3HaJia je ,n;a 611: TO · 136 6HJia rrponacT. BHJia je noTrryHO MC~pn.rr:.eua, aJin je ynopao mrrJia " jeJia Tpaay cae /10K HMje Hamn.rra Ha rpyny 6opaQa H3 !Ipse ,!1aJIMaTHHcxe 6p:nra,n;e. Je,n;aa o,n; 6opan;a jy je no3HaBao. O,n;BeJIH cy je y IIITa6 6p11ra,n;e. Ty cy je rrpMxBaTMJIH, a Ka,n; ce orropaBJ1Jia rrocTaJia je caHHTeTCKM pecf>epeaT 6pnra,n;e. CJiyqaj je xTeo ,n;a ce y TOj 6pnra,n;H uamao HlbeH :M:yJK KOj:n je 6Ho 6oJiecTaH. KacuHje, o6oje cy npeKoMaH,!10BaHH y Cei1MY 6aHnjcKy .z1MBH3Hjy, y Kojoj je 3opa cjJopMnpaaa "' BO.z1HJla xMpypwKy <>K><ny. M3 Ce,!1Me 6aHMjcKe npeKOMaH.z1DBaHa je y ,!(eceTH (3arpe6aqK>I) Kopnyc. M TY je cpopMMpaJia XHPYPIIIKY eKI1IIY. IlpM 3aBpmeTxy paTa HaiiiJia ce ua ,n;yEHOCTH caHMT€TCKQr_ pecf>epeuTa ITpBe rap,n;v.rjcxe 6p11ra,n;e y Eeorpa,u;y. YBeK j e 6r-IJia TaMo r,u;e cy 6J1JIM paH>eHJ1I.J;H. �CBAKM PAlhEHll BOPAU: EMO JE HAm PAlhEHMK 6J1CMO y6p3aJIH €B3KY3QMjy p3H>€HJ1Ka, MJ1 CMO jam 13. jyaa IIOCJiaJIJ1 H3III "tf€TBPTJ1 6aT8JbOH (KOjJ1 CMO IIOBy:KJIM C IIOJIOJimja) C p;pyrapVIIJ;OM CnaceaujoM Ba6osilli, 3a.M€HMKOM rrOJIHTKtiKOr KOMecapa, y ceJio lif3ropn p;a opraiDI3yje 11 y6p3a esaxyaiJ;Mjy." IliTa6 !Ipse rrpoJieTepcxe 6p11ra~e y jep;HOM HssemTajy o,n; 7. Maja 1944. on><cao je TOK je,~:~He 6op6e: , y OBOM H3B€IIITajy IIO'l'p€6HO je H8I'JI3CHTJ1 HapOqnTO p;o6po p;p:HeaIb€ 6opan;a .D;pyror 6aTaJboaa, ,u.pyra BJia:Hee CeKyJioBirls.a M ,u;pyraPHQe Mapuje CJiap;Mfi. ,IJ;pyr BJia:m:o CexyJIOBHfi, IIYIIIKOMHTP3Jbe3a:q ~ ,n;pyra~HU:a MapHja CJia,n;ffii, IIOMOfiiDIK IIyiiiKOMHTpaJhecu:a, xa,IJ; Je aerrpH]aT~Jb aarrao "t!eTBPTH 6aTaJboH l1 ycrreo ,u;a ra o,n;6ai:(H, IIPHMeTHJIM cy Je,u;aor paa,eaor p;pyra l'l3 "t!eTBPTOr 6aTaJboHa p;a je ocTao aa rroJio:m:ajy. IIo,u; aajsehoM aenpHjaTeJhCKOM saTpoM ,u;pyr BJia:m:o CexyJioBJ.ffi nomao je ,IJ;a J13Byqe palbeaor p;pyra, ,n;ox je !beroB rroMohHHK, p;pyrapl1II;a Map11ja CJiap;Hfi rrYI:(aJia Ha HerrpHjaTeJba l1 T3KO OMOryhHJia H3BJia'9:€Ii>€ palb€HH:Ka. 4' Ji:l y napTM3aHCKMM jep;mnn~aMa cy CBH 60pi..J;M J1 CTapeWMH€, na lit 3,IJ;paBCTB€HJ1 pa,n:,Hrozy! I1MaJIJ1 p;eJIOKpyr CBOra .n;ejCTBa Jii O,l(TOBOp- HOCTH H Tara cy ce CTporo rrpH,n;pJKaBaJIH, ceM Ka,n; je 6HJia pe"G: o npHxBaTaH:.y H o5e36eijeH>y paa.eHMX H 6oJieCHHX 6opau.a. Kap; ce pa,IJ;HJIO o pa:EbeHVtiJ;HMa 11 6oJieCHYUJ;KMa CBH cy 6MJU1 ,IJ;yJKHH J1 o6aBe3HH ,IJ;a J1M rrpHTeKey y IIOMOh, 6e3 063Hpa, 113 KOj e cy je,IJ;MHIDJ;e TH pa:E:b€HJ:1l.V'1 6J1JUI H KO je 6110 O;J;TOBOpaH ,n;a Ce 0 H>HMa CTapa. Ji1 y OBOM rrnTaa.y ·CY npe.n;H>a'IY1JI€ Af>yrapHn;e. 0 TOM€ ce IIpHJIW:IHO 3Ha aJIJ1 MJ1CJIHM ,n;a H OBOM npMJIJ1~0M Tpe6a H€lliTO 0 TOM€ pefiH. IlpHJIHKOM 6op6H y ll;pHoj ropH " Xep!1eroBI<HI<, jy><a 1942, Ka,[l je 3anpeTHJia onacaocT ,n;a MTaJIHjaHM H qeTHIDJ;H 3apo6e 6oJIH~Y c paH>eHHI..J;Jma y ceJiy lii3ropH, saMeHHK noJIHTlftiKOr KoMecapa )];pyre npoJieTepcKe, CrraceHHja IJ;aHa Ba6oBilli KpeayJia je c :u;eJIMM 6aTaJE>OHOM Aa IIOMOTH€ J13BJia"t!eib€ palbeHM.Ka, H3KO OHM truCy 5nJllil H3 ,[(pyre npoJieTepcxe. ,[(a 5n o6es6e,ZJ;HO eBaKyau;Mjy OBHX palbeHHKa, Il1Ta6 6pMra,ZJ;e je H OCTaJie 6aTaJE>OH€ 38,1W1KRO Ha IIOJIO:m.ajHMa, Ma,ZJ;a je ,71;06110 Hapeijelb€ ,ZJ;a ce rroBJia"t!H. IIo CBeMy M3rJie,n;a ,n;a MX je BpxOBHH IUTa6 36or Tara II03Bao aa o~roBopaocT. Y M3B€Il1Tajy IIITa6a ,I(pyre rrpoJieTepcxe o TOMe rrmue: ,Ilpop;y1K€lbe 6op6e M TOKOM 14. jYfla O,ZJ; 8 "i8COBa npep;y3€JIJ.1 CMO Ha CBOjy O,JJ;rOBOpHOCT jep CMO 6HJIH 063B€WT€HM ,JJ;a HMCY 6MJIM €B8KYJ1C8HM CBJ1 paH:.eHMq!i:I M3 CeJia Jf3l'OpM. Ca CBOje CTpaHe, lJ,::l. 138 Taxo ce rrocTyrraJio y CBHM rraPTI13a.HCKMM j e.n;HHHI..J;aMa npeMa H€MOhHJtiM .n;pyrOBM.Ma. �IIPEPAHO ,Il;OPACJIE 2Keae, p;eBOjKe, na H p;eBoj~vru;e, MaCOBHO cy ce YKJhY'liJ1Ba.Jie y aKD;Hjy noMaraiDa paiDeHvru;HMa. HeKe cy op;Jia3HJie y 6op5eae je)J;HHJ1IJ;e, a aeKe cy y no3ap;mu1 npnKyiiJhaJie MaTepujaJI H CKJiaIDaJie H Jie'liHJie paseae n 6oJiecae rrapTH3aHe. I KoMyHHCTH H cKojeBQM cy o6jamlhaBaJUI H TyMaqvrJH1 Il;HJI:>eBe napTH3aHCKe 6op6e H II03MBaJIH Hapo.n; p;a rroMa}Ky HOB. IIoce6Ho cy ce o6pahaJIH :m:eaaMa H OMJia,D;MHKaMa c MOJI50M p;a Ha6aBJbajy JI€KOB€ J1 CaHJ1T€TCKM MaTepMjaJI M Aa IIOMa:Hcy y npMXBaTaH>y, CMeIDTajy H Jie't!eJ:Dy pa:e.eHKX 6opau;a. Her,n;e cy napTHjCKH KOMMT€TH (BaJbeBo, HMm), IIITaMIIaJIM noce6He aneJie JKeHa~a sa noMoli. palbeav.n.:r~:rMa, a noqeJie cy ,n;a ce rrojasJDyjy Hapo,n;He necMe KOje cy neBaJie o palheHHM napn13aHMMa. J e,n;Ha op; THX rrecaMa aaljeaa je nocJie paTa y apxHBH cpecKor Ha"':IeJICTBa Paqe KparyjeBRtiKe: Maj1w hep1<y 1<apa u Tuxo joj npo~oeapa: - rae cu hepu oocao ou.na Te cu Ta?W odo~uu.aa. - Ja ca.M. 6u.n,a 'H.a ceduu~y, c.AyVLa.M CU.M opyzapuv,y, oua cee Oeeoj1ee soae, y 6op6y sa aaue uoae. IIosueajy 1WC opywau y 6op6y 3a :)ICUBOT UOBU, da y oae Teta?Ce Oaue, napTusaue, Oa .iz.e'ltUAtO pa'l-be'H.uKe, us.n,e~uMo Oua-xepoje 6oJbut.eau:ue .•• 140 Y 3>IMY 1!f42j43. oKo B>Ixalia >I KJ»y'<a ao,o;>rJie cy ce :>KeCTOKe 6op5e. EOJIHHD;€ Cy Ce nyHHJI€ T€IIIKMM paH:.eHHD;HMa, Meljy KOjHMa je 6>rJio " B>IIIIe ,o;pyrap>f11a 6oJIHWiapKH. 36or TOra cy ce Meljy paH:.€HHI.J;HMa II€Tp0Ba'liK€ 60JIHJ1:Q€ IIOB€JH:I pa3rOBOpH 0 TOM€ ,tJ;a 6J1 60JIHJ1'l!apKe Tpe5aJio aayqHTH ,n;a ce 6oJbe ~yBajy rrpHJIMKOM H3BJiaqeH:.a paiDeHHKa c noJio2Kaja. Jii3HOCHJIH cy npHMepe KaKo cy 6oJIHH'llapKe palbaBaHe H rHayJie caMo 36or Tora IIITO cy 6nJie aep;oBOJI:.HO orrpe3He Kap; cy ce npHMMIJ;aJie paiDeHvru;HMa. ,ll;pyrapM:o;e y rreTpoBatiKoj 6oJIHIDJ;H HHcy ce cJiaraJie ca oBaKBMM ou;eaaMa. roBOPHJie cy p;a aa noJI02Kajy, Kap; ce BOp;M 6op5a, IDI 3a Kora aeMa cnrypHOCTH. 0CJ1M TOra, He 3Ha ce Ka,ZJ; fie HeiipHjaTeJI:o J13BpiiiHTJ1 rrpoTHBHarrap;, rra je 3aTo aajcMrypHHje .n;a ce .paiDeiD:II.l;M mTo npe H:JBJiaqe H rrpeBHjy. ,I:(pyr MimocaB MwwcaBJI:oeBHh, cTapH peBoJiyu;noaap J1 KOMYHHCT,a, rrapTHjCKH pyKOBO,JzyiJiaiJ; 6pHrap;e, 8aCTynao je MID.IIJbe:e.e .n;a 6J:I TMM IIHTaH>eM Tpe6aJio .n;a ce rro3a6aBH J1 rrapTMja, IIO,ll;BJiaqefiH .n;a je H€,ll;OIIYCTJ1BO p;a rHHe TOJIJtiKH 6poj 60JIHJ:I~apKH, a )J;a KOMYHHCTH He rrpe,n;y3HMajy Mepe .n;a ce TO -cnpeqvr, HHje "lleCTHTO HH 3aBpmHo CBoje M3Jiaralbe, a y peq MY je ynaJia ,MaJia CMHJba: ,li:f3BJ1HJ1 TJ1 ;D.PYJK€1 anH ja ce He CJiaJKeM C T050M. Ilo TBOM€1 MU 6MCMO Tpe5aJie .n;a "iYBaMO ce6e, a c BaMa ,JJ;pyroBJiiMa Gop:u;HMa mTa Gy.n;e, na ,JJ;a c-e no 3aBpiiieTKY peBo.rry:u;aje y,JJ;ajeMo 3a 3a6yrn8aTe 11 KaiTJ1TaJlHCT€. E, Hehy TaKO, aKO rHHY MOjH ,JJ;pyrOBJ11 H€MaM 3a.IIITO H ja ,n;a lKHBHM. J1 ja CaM KOMYHJ1CTa, p;py:me." B~o:ma je jom ,ZJ;€Te, He BepyjeM .n;a je MMaJia Blilllle o.n; 13 ro,n;HHa, a ,li;OIDJia je y 60JIHJ1:QY Ha pa,n; Kap; cy y BocaHCKY KpajMHY CTJUJill paseHMu;M npoJieTepcxnx 6pMra,n;a. HMje 6HJia yqJialbeHa HH y 'YCAOJ, a KaMOJIH y CKOJ. 3aTo Hac je H J13HeHa,n;HJIO aeao pe3oHOBalbe. HacTynHJia je qeTB'PTa aenpl1jaTeJhCKa o4>aH3l1Ba. Pa:EDeHJ:II:(H cy c je,n;MHJiiiJ;aMa noKpeHyTH npeMa XepiJ;erOBHHH H IJ;paoj ropH. palbeHH:o;:HMa j e KpeeyJia J1 CMJ:tJha. Ka.n; cy KOJIOHY palbeH11Ka aa OmTpeJby HanaJIJ:t HeMa'l!KH aBnoan, oaa je no,n; 6oM6aMa J13BJia'liJf- c 141 �·;;- Jia palbeHe ,u;pyroBe, 1KeHe n ,n;eu;y H3 36era H npeBnjaJia HX. ToM npJifJIHKOM cy norMHyJie TPH ,n;pyrapm.:J;e 6DJIHM't!apxe. TaKBMX 6oM6ap,n;oBalba 6oJIHH:u;e, y noKpeTy ,n;o HepeTBe, 6MJIO je cBaxo,n;aeBHO. ilpM CB.aKOM 6oM6ap,n;OBaH>y 60JIHWiapKe cy Jti3BJia't!litJI€ palb€HHK€. IIocJie npenacxa HepeTBe, y ceJiy KpcTau;y 13. MapTa CMHJI:.a je, H€MajyfiH BpeMeHa ,n;a CM€CTJ1 y 3aKJIOH je,JJ;HOr paH.eHHKa, JierJia Ha H:>era ,n;a 611 ra 3aiiiTMTM.na. Ka,n; cy ce .aBHOHM y,n;aJI:.MJIH, ,n;pyr je TIO't!€0 ;qa ,1J;03J1Ba y IIOMOfi. Ilpi1IIIJIH cy H YKJIOHHJIH C lbera jOIII TOIIJIO TeJio ,n;eBoj"t~m.:J;e, rrapTH3aacxe 60JIHJi!liapxe MaJie CMnJbe H3 ,l(pBapa HJIH IleTpoBI..J;a, aa 1KaJIOCT ancaM ycrreo ,n;a ca3HaM r,n;e je po!)eHa. II flaiiiH IIITa60m1 H KOMaH,U,€ HMaJIH cy B€JIHK€ MYK€1 IIpH ,Il;OJiaCy aexo MecTo, ,n;a ce o,n;6paae O.I( ,rr;e"t~axa n ,n;eBojquu;a xojH cy xTeJIH ,n;a ·ce rrpHKJI:.yqe rrapTH3aHHMa. MopaJIM cy .!(a rrpH6eraBajy pa3HHM JiyKaBCTBMMa H ,n;a ce o6pahajy Fhi1XOBMM pO.JJ;HT€.JbJ1Ma I1 )];a MX MOJI€ ~ Ha H€KJ1 Ha"t~HH T€ ,n;eqaxe H ,u;eBoj-qHu;e 3a,Z!;p1Ke KO,Il; Kyhe. MeljyTHM, M rrope,n; TDra, MHOni o,u; H>HX cy ycrreJIH .rr;a ce IIPHK.JhY'I€ 6oJIHHI.J;H, KOMOpH HJIH KYXHH:.H. MOJIHJIH cy, IIJiaKaJIH, caMo ,n;.a 6u HX 3a,Il;p1KaJUI. ,IJ;pyroBH cy nonyniTaJIH. AJIH, 6HJIO je l1 ,n;pyra'IHjHx cnyqajeBa. Ky Ceh.aM ce MaJie )'l;panu;e Jbyjnh. :lKa6J%!I1e. HHje HMaJia HH nyHHX 12 ro,u;VIHa xa.n;a cy je 1941. HeKH HaiiD:I 6opu;H npoHaiiiJIH caMY y ceJiy. y xoMe cy ycTame rro6HJIH cBe ~HBO a xyhe rrorraJIHJThi. IIapTH3aHM cy je rroBeJIM c aaMepoM ,n;a je npe,n;ajy aexoj rropo,n;~l%[ aa qyBaH:.e. MeijyTMM, p;eTe HHje XTeJio ,n;a ce o.n;Bojn. IliTa6 je 6Mo npHCHJ.beH .rr;a je 3a,n;p1Kn H ynyTH y 6oJIID:[u;y . .I(parMu;a je rroKa3aJia B€JIHKY ,rr,y6an npeMa pa,n;y H y'lleH>y. YnpaBHMK .AP JyJIKa MemTepoaHh JIJ1qao je rrop;yq:aBa.rra. Bp3o je ocrroco6JI:.eHa 3a 6oJIHH'IapKY-HHCTpyMeHTapKy. BnJia je aKTHBHa M IIOJIMT:wm:H. .I(yro Hac je MOJIJtiJia ,Il;,OK je HHCMO ITpHMHJIH y rrapTHjy. MopaJIM CMO ,n;a C€ o6paTMMO 3a ,n;o3BOJIY IJ;eaTpaJIHOM KOMMTeTy KIIJ. 't!JiaH rpyrre BpxoBaor niTa6a 3a esaKyall;Hjy paaeHHKa y TOKY 'G:eTBpTe o¢aa3HBe, BJia.n;a ,l(e,n;vtjep, y jep;HOM H3B€IIITajy I.J;eHTpaJIHOM KOMHTeTy KIJJ, MapTa 1943, rnmre 0 €BaKyaD;HjH H CTalby paJ:b€HHKa H pa.n;,y 60JIHH'tlap101:: ,,II;BaaaecToi'O,n:J1IIIH:,a Mapa My,n;pHh c KoP.n:YHa, np:v.~JIHKOM 6oM5ap.n:oBaffia ,IJ;o6tmromha (Ha Hepe·rBH), ocTaJia je nope,!~; 12 ,n;pyrosa 11 nJiaKaJia: - Hefty sac ocTaBMTH, MaKap Me y6HJIM. OcTaJia je, caqerra 'l!a HOCHO:Qe H T€K C ffiHMa KpeHyJia." 142 AJI6Han:u;a MaJIHjesa, 5oJIHH"<IapKa BeJioKpaincxor O,Z!;pe,n;a (CJioBeHHja) HMje XTeJia ,n;a HaiiyCTH CBOjy je,n;HHHI.J;y, M8,Il;3 je lilMaJia 36 paHa. ,He MOry ,JJ;a H,l:J;eM y 60JIHYU::t;y H ):{3 KPIIIJ1M 3aBeT KOjlil CaM p;aJia rrpHJIHKOM npHjeMa y CKOJ 1942. Ta,IJ;a caM ,n:pyroBHMa o6ehaJia ;qa CBOje paH>eHMKe Hehy JK:MBa HMKa,n; p;a OCT8BY:IM." 'Y6eijMBaH>a ancy rroMorJia. AJI6mnru;a je ocTaJia .rr;ocJie,n;Ha. MopaJIH cy joj JI:03BOJIHTJ1 p;a OCT.aHe C je,n;HHHII;OM. 1:!eTpaaecToro,n;m.IIH>a 6oJIHH'tlapKa ,[(pyre ,n;aJIMaTMHCKe 6pHra,n;e, KaiiiTeJI.aHKa Maap;yJIHHa BH,n;yJIHH, HCTp'tlaJia je aa noJIOJKaj 3a speMe 6op6e 11 H3BJia'IHJLa palbeae, He o6a3HpyhH ce Ha onoMeHe cTapeiiiHHe. 3a BpeMe je,n;He 6op6e, Ka,n; je cMeJio H3BJia"tJ:MJia paH>eHe, KOMaa,n;aaT 6pMra,n;e JIWIHO joj je Hapep;uo ,n;a ce spaTM _aM6~­ JiaHTY ,n;a ae 6H norHHyJia. MHoz:o je cy3a npoJIMJia ,n;ox JOJ IDIJ€ ,Il;03BOJIJ10 )l,a ITOHOBO M,ZJ;e C 6op::u;HlVLa Ha IIOJIOJKaj. EoJIHWiapKa TpvrnaecTe xpBaTcKe 6pHra,n;e, 'tleTpHaecTorop;r1IIIlba 2K)'M6ep"<I8HKa J eJia ByKOBHfi 33,1J;,HBHJia je CBe CBOje ,n;pyrOB€ M cTapeiiiMHe xa.n; je 3a BpeMe HajEemhe 5op6e KO,n; Kpa1IIHha, y jeceH 1943 1 H3ByKJia c noJI01Kaja TeiiiKO palheaor MHTpaJbecu;a H ,ZJ;Ba HCITpaBH8 ITylliKOMI1Tpa.1be3a. 3a III€CHaeCTOrO_AI1IIIlhY AHTHD;y <t>pJbaH H3 )J;'y5pOBHHKa paTHH ,z::tpyroBH TBp,rr;e ,n;a je 5nJia- aajJqJa6pHj a 6oJIHW!apxa y 6pnra.u.n :n .zr;a cy Ce H:JeHa xpa6pOCT .H. yMel!IHOCT HapO't!HTO MCilO.JbHJIM· 3a Bpe- ! Me 6op611 Ha ceKTopy Twreso-IIpe,!10aij-IleyJbe, y npoJieh.e 1944. 'YcrreJia je caMa ,n;a J13By't!e H rrpeBJ:Ije cBe palbeHe .rr;pyroae. 36or xpa6pOCTH M CaBeCHOCTH MHOre O,ZJ; H>HX cy IlOCT3B.JhaHe J1 Ha o,n;roBopae ,n;y1KHOCTM y caHHTeTy. TaKo je ce,n;aMaaecToro,n;MIIIH:.a J1c}JeTa n3 TeiUH:Ja 6uJia caHHTeTCKH pe¢epeHT 6aTaJboHa H ce,n;aMaaecToro,n;MIIIllia CKorr,rr,aaxa CeHKa XaHJIOBl%[h, a ce,rr;aMHaecToro,n;HIIIffia 'Y:mw-IaHKia 0JIMKa I'yTM8H 6HJI3 je 3aM€HMK CaHHTeTCKOr pe<flepeaTa 6pHra,n;e. TpMaaecToro,n;mulba MapoopeTa MHJiomeBHh je 6HJia caaH:reTCKM pe<flepeHT 't!eTe y TpnaaecToj ,n;aJIMaTHHCKOj .6pMra,!1M. Ha 1KaJioCT, MHOre 0,11; H>HX cy rrorMHyJie noMaEyim pa:a.eaH::u;nMa. 1:!eTpHaeCTOrO,JJ;HIIIlha MHhKa Py,n;l%[h J13 KJiaCHHha KO,ZJ; rJIHHe, 6oJIHJiqapxa Ce,n;Me 6.aHHjcKe ,Il;MBH3Hje OTHIIIJia je rro"tJ:eTKOM 1943. C p8ffi€Hl%[ll;J1Ma 3a EocHy H HHKO He 3Ha r,n;e je M KaKO H€CTaJia. EOJIHJ1"tJ:apKa CToja MehaBa J13 rpy,n;MHe KO,Il;, EocaHCK€ ,l(y6HI'te HMaJia je 14. rop;MHa xa,n; je rrormryJia, 25. jYHa. 1944, H3BJia"t~eiu1: -palbeHHKe C 6ojMIIITa. ,. 'Y H3B€IIITajy IIITa6a ,[(BaHaecTe cJiaBoHcKe 6pHra.n;e o,n; 25. anpnJia 1944, rrHIUe ,u;a je y 6op6M Ha 'Y3JiaHIJ;y norlimy.rra IliTe<flMIJ;a 143 �CepiDKHH, 60JIH:w:rapxa Tpehe 'l!eTe "t!eTBpTor 6aTaJboHa. Poijeaa ~e y ceJiy EepeK KOII rapeiiiHMI.Ie 5. anpMJia 1927, a y rrapTM3aHMMa Je lhma op; 5. .n;e1.1eM6pa 1942. Ce,n;aMaaecToro~mn:a,y CymaqaHKY llayJiy Kap~em, 6o.rrauqap"Y CJioBeHa'!Ke 6pMrap;e ,Jhy6o Illepl.lep" y6MJIM cy HeMI.IM 1943. lia noJIOJKajy xo~ Ba6MHOr noJba, ,n;oK je H3BJialfJ1Jia pa:a,eHliiKa. y rrpoJiehe 1944. rrormryJia je, H3BJiaqeliH paFbeHMKe, ce,n;aMHaecTorop;mniDa 6oJIHKtiapxa Xa11lll.Ia XaM3J1Ula, H3 ce.na JaKJi.lpa xo,n; t'JiaMoqa. Ce,n;aMHaecToro,n;MIIUbY Bncepxy Apac H3 Illn6eanxa, 6oJIIDI'IapKy OcMe 6pMrap;e ,l\Bap;eceTe p;I<BM3Hje HeMI.IM cy 3apo6HJIJ< Y IIpoJiehe 194·4. Ha rroJIOJKajy Kop; Myha p;oK je rrpeBujaJia paH>eHMIra. "Y6HJIH cy je 3aje~ao c paa.eHJ1KoM. · Ce,n;aMHaecT ro,n;HHa -cy HMaJie Ka,n;a cy nornayJie rrpeBHjajyhM PaH>eHHKe lil Mapa MHpHh H3 KpaBJba xo,n; Ham~a, MHJH1I~a CTaliap 6oJIH:w:rapxa y 6pnra,u;u ,Jaa 2KmnKa" H 3opa "tfyl.!KOBHh H3 Ba.n'J1HD;8 KO}J; rJIHHe, 60JIHH"t:J:apxa Ce,n;Me. 6aHHjCKe ,ZJ;J1BH3I1je. IIIY.16eaqaaxa Aaxa Kona-q, 6oJIHWiapxa ,IJ;ene"Te .n;anMaTHHCKe .11HBH3Mje MMaJia je IIIecHaecT rop;MHa <j:>e6pyapa 1943, Kap; cy je lieMD;n y6HJIH aa HepeTBH, ,n;ox je npeBMjaJia paH>emm::a. BOJIHM"'!apK.a 3.opKa illap11h. HHje HMaJia. HH III€CHa€CT rop;HH8 ><ap; je norMHyJia npeBMjajyhM paH>eHMKa Ha CyTjeCI.IM, jyHa 1943, a .ll;apa BaTHID:di, 6o.nHMlfapKa llieCTe JIW:IKe ,D;HBH3Hje, poljeaa y Cp6y, MMaJia je 15 rop;MHa 10ap;a je y jeceH 1943. normzyJ1a nopep; PaiheHHKa. III y Kyhn 2KapKa <l>MJIMIIOBHha y ceJiy MaHI;eJIOLIY y CpeMy, 6n0 palb€Hl1M napTH38HHM~ C€ _6pH- JIQ je CKJIOHJ1UIT€ 38 pa!D€HJ1K€. liyJia 2K.apKoBa :m:eHa JonaHKa n 2Kapxo a rroMarana HM Je H Je,n;altaecToro,n;liim:Eba Khepxan;a MHJI~a. Marra MJ..i:JI~a je -qax jeWfOM cnaCJia He caMo paH>eHMxe aero H 60JIHW:Iapxy H caHHTeTCKor pe<PepeHTa <l>pyiiiKoropcKor op;pep;a, p;p .liYIIIaH.a CaBHha .D:o.z~y. IIo.1roBMHOM HOBeM6pa 1942, .z~oK je p;OKT<>p CaBHh c 6oJI~apKoM ~BKOM npeBUjaO palbeHHKa y CKJIOHHIIITY y )K.apKOBOJ KyliH, Y ceJio cy ynaJie ycTame. }K.apxo H JoBaHKa cy H3amJU1 y ,n;.nopmuTe a p;OKTOp J1 60JIHW:IapKa cy OCT8JU1 C paaeHHKOM Y CKJIOHJ1IIITy• .ll;oKTop CaBnh o ToMe Kame: - 2Kapxoaa jep;aHaecToro;qH:unr:.a KhH ~a 3aTBOPHJia je 3a aaMa xarraK J1 H33WJia y p;sopMIIITe. 0Ty;n;a CY ,D;OIIJq)3JIH YJt3p:Q.M H IICOB- xe, a y6p3o H jayrzyx 144 n nJia"<I. "YcTame cy TYK.Jm: n MY"<JHJIH JKapxa H H:.eroay :m:eay Josaaxy, a xa;n; ce nojaBHJia p;esoj"<IHI.J;a, IIO"<ICJIH cy n lby .n;a TYKY, 3axTeaajyhn ,n;.a HM xa:m:e r,n;e ce aaJia3e paH:.eHH xoMYHHCTH. TyTibaJIO je H3,ll; H3IIIMM rJiaBaMa. MH CMO ,n;p:m:aJIH. y pyKaMa OTKO"<Ieae pesonsepe n o;n;wpa<PJbeHe 6oM6e H c HaneTOM rra:m:H:.OM O"t!CK~lB3JIH K3;z:{ fie ce OTBOPlilTH KanaK J13Ha;n; HaC J1 IIOjaBHTH <PamncTH. BHJIH CMo crrpeMHH ;n;a IIYQ.aMo H aKTHBHPaMo 6oM6e. BeponaJIH CM01 J13KO Cy ,D;Q H8C ,ZJ;OITI1p3JIJ.:I jaytzy~ J1 pe"tll:t ,He 3H3M1 He 3HaM, ae 3HaM'C, ,n;a he, an::o ae J:Kapxo n Josamra, ,n;esoj~a nap; yp;ap:qJ:~Ma npH3HaTH r,u;e ce · HaJia3MMO. rrOcne ,Izyate ranaMe H Ty-9:e aacTa.n:o je 3aTffiuje. )KJ.ffiKa n ja CMO O"<IeKHBaJIH ,n;a "<IyjeMo OaT :u;oKy.rra M rrci3MB aa rrpe,n;ajy. Ta.n;a ce Ha,l( HaMa no.rraKo OTBOPH KanaK M MaJia MH:u;a THXO aJIH CTaJIOJKCHO II03Ba: ,-qHKa ~O,ZJ;O, H3al)HTe! He 6ojTe ce HJ1lliTa. ¢anm:CTJ1 cy OTHlliJIH, O,ZJ;BeJIH Cy TaTy, a MaMa je OTHIIIJia .n;a rroKYWa ,n;a ra crrace." BHJIH CMO sanalheHH H HHCMO joj o,n;Max rroaepoaaJIH. Ilocne H3Becaor npeMHWJbalba M ,n;oroaapaaa H3 6ase je Hsamna 6oJIHJii"<IaPKa EHBKa, ca OTKO"t.J:eHHM peBOJIBepoM. Ma.rra MHD;a je rOBOPHJia J1CTI1Hy. "YcTawe cy 6HJie 3aHCTa OTHIIIJie. • * • 0 napTn3aHCKHM paH>eHHIJ;HMa y CKJIOHiriiiTY xo,n; BJia,n;e MHJIOBaHoBnha riDKe y ~apocaBH KO,ZJ; ApaHljeJIOB:u;a CTapaJie cy ce lberona MajKa KaTapHHa, meHa JyJixa H ce,n;Moro,n;Hlillba 3opMn;a. MaJia 3opMD;a je noMarana Majn;H 11 6aKH np11 crrpeMa:Eby n ,n;analby xpaHe pa:ED€HJ1Izy1Ma, HOCJi!Jla HM BO,n;y H BOfie. !IOBpeMeHO j e OTBapaJia KanaK CKJIOHHIIIT.a p;a 6H palbeHMD;HMa yJia3HO CBC:lli: Ba3p;yX lii oneT ra 38TBapaJia n MaCKHpaJia. Ha KanaK je cTan.rr:.aJia rrpnnpeMJbeHy TYJIY3DBHHy. HMKO HHje Morao rrpeTIIOCTaBHTM ~a je TY yJia3 y CKJIOHmuTe. 3opMn;a je Taxolje rra3HJia ,n;a ,n;pyra ,n;eu;a H3 Kyfie H€ YJI83€ y TY npOCTOpMjy ,ll;OK je KanaK OTB0p€H MJIH ,n;a paa.eHJ1I(l1 H3Jiase ,n;a ce orpejy H ocne:m.e. Oaa je mTI1IIaJia MaJior 6paTHha n cecTp~y ,n;a 6n rrJiaKaJIH H rrpaBHJIH raJiaMY xa.n;a cy y H:.J.txoay Kyhy ,l(OJia3MJIM .n;pa:arn:aonn;H HJIH :JKaH,n;apMH. Ha Taj HaqHH je YTHI.IaJia p;a <j:>aiiiHCTH IIITO npe op;y• • • • IIapTM38HH lliyMa,n;Hje cy cnoje palbeHHKe CKJiaH>aJIM H Ko,n; 3opKe MnJieTMh y ceey IlloiiMhy, KOp; JianpeBI.Ia. 3opKa je caMa HeronaJia H Jie':IHJia paH>eHHKe, no ynyTCTBY Jiexapa, rrpHjaTe.rr:.a napTvr3aHa H3 Jiasapenu;a. OH joj je ,n;aBao M noTpe6aa MaTepHjaJI. 145 �M "tJACHE CECTPE CY IIOMAI'AJIE PAIDEHMM IIAPTM3AHMMA llapTH3aHCKMM paH:>eHMLJ;:~1Ma rrpyJKaJie Cy IIOMOfi J1 :meHe O,ll; HHje O'I!€KHBaJio. Me,n;HIJ;HHap H cxojena:o; Bomxo PHcTHii, KDjM je pa,D;MO 3a BpeMe paTa y HHIIIKiOj 60JIHJiiD;H, IIpHlf:a KaKO ra je, ,n;ox je y3MMao .rrexoBe 3a rrapTH3aHe, 3aTexJia 6oJIHH't!apxa-qacHa cecTpa. llo't!eo je p;a joj ce npaB,n;a, a oaa My je o,n;ronop:H.rra. - CaMo y3MHTe! 3HaM 3a xo:m ysMMaTe, a.rrH ce He 6ojTe. Heh.y xojnx ce TO HHKOM TO pehn. ~a 'lfeTpp;eceToro,z:r~urnDa .rra H LKeaa MY je pep;onHo noCJie Tara ,n;ana.:.. caH:wreTCKH MaTepHja.rr. ,ll;oxTop Jhy6nma ·M.rrilli, Jiexap rpy,n;aor o,D;eJbelba Beorpap;cxe omnTe- 6o.rrHHn;e, rrapTM3aHCKH capa,!l;HHK, rrpwra ,n;a y 6oJIHllil;Y ae 6H Morao T>ajao ,ll;a J'BO,!J;H 6oJieCH€ napTH3aHe H KOMYHHCTe ,n;a MY ancy noMaraJie -qacae- cecTpe. ,IJ;ox je- pa,n;:~m aa xnpypiiiKOM op;eJbeH:.y OnniTe ,n;p2KaBHe -6oJI-· HM:u;e y Beorpa,n;y, p;p BeJbKY MajcTopoBHfiy, mrcTpy-MeHTapKa npo... c;Pecopa KocTMha, "laCHa cecTpa XoHopHja, p;aBaJia je caHH'l'eTCKH MaTepnjaJI p;a maJbe rrapTH3aHHMa y o,rq>e,D;e. "tfacHe cecTpe IlapacKeBa, BacKa, 0JIMMnMja, na M caMci. MryMaHMja I!apacKeBa (AHKa .I(MMMh) ~J1:3 Ma.HaCTHpa CBeTH CTeBaH y ceJiy JinnoBHn;e KO,D; Hm.ua, Ha6aBJbaJie cy sa napTH3aHe 03peHcKor o,z:r;pe,z:r;a JI€KOB€ H CaHJ1T€TCKH MaTepHja.JI- I1 06HJia3HJI€ H JI€'l!MJie pa-:lb€He 6opu;e, cMeiiiTeHe KO,z:r; ceJbaKa. YKOJIHKO 3a paiDeHJ.IKe Hliij~ 6HJ_IO ,z:r;pyror MecTa, CMemTaJie cy- HX H y MaHaCTHp. Hnje,ZJ;HOr O}J; -TJ1X :paiDeHHKa Heiqn:IjaTeJ:b- HJi!je OTKpHQ. 147 �Ka,n; je 1943. 3anpeTHJia onacaocT .u;a HX 'leTIDi~H no6njy, nperuJie cy napTH3aHHMa H aacTaBviJie .n;a pa.n;e oxo palbeHHKa y napTH3aHCKHM 6oJIHHIJ;aMa. KaJiyljepiD:~a " 6oJIHH'IapKa y 6eorpa)ICKOM caHaTOpHjYMY ,CTaHKOBHh", Teo,n;opa Toaqxa lliyMelbaK H3 IITyja, yno3HaJia ce c KOMYHHCTHMa O,IJ;MaX IIOCJie yJiaCKa HeMa~a H p;aBaJia J1M JieKOBe H 3aBoje. Hexo je TO npHMeTH-o H npnjaBHO BJiaCHHKY a OBaj je oTnyCTHO c nocJia. Teo.n;opa ce BpaTHJia y CJioBeHHjy H yKJ.byqHJia Y 0CB060)Il1JIHY <j>pOHTy. ro)IJ<He 1942. ynyl;.eHa je y O)lpe)l l1 paciiOpeljeHa 3a HHCTpyMeHTapKy KO,JJ; XHpypra y IIapTH3aHCKOj 6DJIHJru;J1. C xnpyproM je m:uJia n Ha noJiomaj sa BpeMe 6op6H. Kao HajncxycHnjy n aajcaBecHHjy 60JIHW:Iapxy, y3HMaJIH cy je ,n;a pa,n;H npH aajTe:m:nM orrepatzy:~:jaMa. C XHPYPIIIKOM eKHIIOM y"<IeCTBOBaJia je l:'I 3a BpeMe 6op6H Ha CpeMCKOM ¢poH'cy. ¥BeK je HCIIOJhaBaJia HeCe6H'IHY Jhy6aB H no:m:pTBOBalbe rrpeMa palbeHHM ;z:wyroBHMa. CTapemHHe cy je HCTH~aJie 3a I!pHMep p;pyi'I1Ma. TOH'9:Ka Ce npH TOM caMO CKpOMHO CMeiiiKaJia TOBOpehH p;a joj je mao WTO y napTH3aHe HHje ,JJ;OIIIJia npe Hero IIITO je OTIIYIIlTeHa C IIOCJia. KAO CBOJ¥ PO'BEH¥ 3a BpeMe paTa H ,n;e~a cy 6vtJia H3Jio:m:eE:~:a paTHHM cTpaxoTaMa, TJiap;H H 6oJieCTJ1Ma. KoJIVIKO HX je H3ry6HJIO 2KHBOT€, TO HHKO TaqHO He 3Ha, HHTH he HKO li!Kap;a Ca3HaTH! ,I(a 611 ce 6ap_ ,ll;OH8KJie CTeKJia H3BeCHa CJU1Ka, HaBemhy HeKe IIO,D;aTK€ H3 H3BemTaja Jif3BpiU- HOr HOO 8a ,[(aJIMaijl1jy, >!8 1944, 0 36ery y v!TaJI>Ijl1 " ErnnTy. IlpeMa TOM l13BelllTajy, 011 34 000 >!36erJI>Ina 6HJIO je 436 6e6a 110 je,n;ae ro,n;mre cTapocTH, 754 AeTeT_a ,li;,O 2 ro,rpme, 3288 npeTmKOJIcxe .n;e~e M 10 264 ,n;eTeTa rrpexo meeT rOW1:Ha JK:HBOTa. 3a meCT MeCe!1l1 yMpJio je 266 11ene J<cno)l 3 ro)I>IHe, 70 l13Ha)l 3 ro)IHHe. To cy no.u;an;n o .n;en;n Raja cy ce HaJlla3HJia ,n;aJiexo H3BaH paTHHX soHa H orrepan;HjCKV.IX no,n;pyqja,. r,n;e ·HJ1 <i;lamHCTH"<IKH aBHOHH HHCY ,n;ormpaJIM. A KOJIMKO- lilX j e 'f€K I'JiiHyJIO n YMHPaJio y p;OMOBVIHH, r,n;e cy ce CBaKO,!I.H€BHO BO,D;HJI€ 6op6e. Hame KOMaH,n;e cy HacT.ojaJie, KOJIHKO I'O,IJ; je TO 6VIJIO. MOrylie, ,n;a samTHTe -li! crracy .n;eey. l:!HM 6H· CTHrJie y- aexo HaceJbe, 6oJIHHqapxe H·JieKapH cy MManH· sa 3ap;aTaK ,ll;,a-npy>Ke noMoh 6onecaoj .u;e:QH. PaciiHTHBaJie cy ce y xojoj xyhH MM:a 6oJiecae ,n;en;e, rrperJie;o;aJie nx n ,I(aBaJie JieKOBe y3 ynyTCTB_a MajKaMa mTa .u;a pa,n;e. Y OKOJIHHH !IJl,eBJha jam ce IIpH~a 0 napTH3aHCKOj ,,D;OKTOpKM" ,1J;.aHH, Me,n;HD;mrapKM ,naaHn;H PocMh, caHHTeTCKDM! ·:pe<l:tepeaTy · llJbe- 148 BaJbcxor napTH3aacxor op;pe,D;a, Koja je Jie"<IHJia ,D;en;y H 6oJiecT xao jj • . ' . . '' pyxo~, o.n;ar~aJia . MaJKe cy TDJIHKO Tpa:m:Hne napTnsaacxy ,;z:r;ox..;. Topxy ,z:r;a Je 3aMeHHK IIOJIHTH"<Ixor KoMecapa o,n;pe.n;a rro"<Ieo· ,n;a ce IIJiaiiD! ,n;a he HerrpnjaTeJb JiiC~DpHCTHTH TO IIITO ,TJ;aaMIJ;a Kao Me,D;H-,. n;Haap _npBe ro,n;HHe Jiel!H ,D;e~y, sa cBojy nponaraHp;y ,n;a ce napTMsaaxe 6aBe aa,z:r;pMJiexapcTBOM. ,I(oraljaJio ce ,D;a JKeHe ,z:r;oJiase c p;en;oM aa IIOJiomaje KOA rrapTH3aacxnx Jiexapa H 6o.mrnqapxn ,D;a HM rrperJie,n;ajy ,n;en;y 11 p;ajy yrryTcTBa M JiexoBe, He o6asHpylin ce aa rryrvnaBy 1i1 Morylrno paIPaBaibe. CaaHTeTc:~wr pecjJepeHTa PacHHcKor napTH3aHcKor o,D;pe,D;a, Mep;H~HHCKY cecTpy CaBKy J aBopmry Majxe cy Tpa:m:HJie "<IHM 6H "l!yJie .n;a cy y·aexo ceJio CTHrJIH napTH3aHH, H 36or :EDeaor cp,n;a"<IHor rrocTyrrxa c ,D;en;oM nposBaJIH je ,aama" ,n;oxTopxa Cama. ,IJ;en:a cy JI€'9:~Ha Y CBJiiM IIa_pTH3aHCKJ.:rn!! aM6yJiaHTaMa J1 ~OJIHHI:(ciMa. Y y:m:M"l!KOJ 1i1 -qa::aHCKOJ IIapTH3aHCKOj 60JIHI1IJ;Jii C€IIT€M6pa J1 OKT06pi:t 1941. nocTOJaJie cy rroce6ae rrpocTopHje 3a CMeiiiTaj H Jie"<Iea.e .n;en;e H MajKH. Ka,D; je 6VIJIO MOryfiHOCTH OCHMBaHH cy H ,n;eqjH p;oMOBH, na I1 IIOpO,lJ;VIJIHIIITa. ¥ ,il;€"IjeM ,D;OMy y )l;pBapy yrrpaBHHK je 6HJia Me)IJ<Q>IHapKa Py"'a Ilepepa, a y ADMY y JlrmHy npocpecopKa CTojaaxa. ITocTojao je 1i1 ,n;e"tJjH ,n;oM Enxahy, y xoMe cy 6HJia cMeiii- Y TeHa ,n;e~a KOjy Cy napTH3aHM 0CJI060,IJ;MJIM M3 yCTaiUKOf JIOropa y JacKH. Maoro.Te ,il;e:q~ Mopano je p;a H,D;e y3 rrapTM3aacKe je,n;HHHD;e nocJie rra,n;a EHxaha. TaKa je 6MJio y TDKY qeTBpTe H rreTe .Qcpaa3HBe Kap; je rropep; ;n;en;e rromayJia u yrrpaBHVI~a ,I(eqjer ,il;OMa A,n;a IlpJ1IJ;a (rroJIHTHqxn KOMecap 5HJia je rrpocpecop JoJiaaa Jiem:rarep). 0 je,n;HOM rrapTM.saHCKOM rropo,ll;MJIMmTy y CJioBeanjH, eHrJieCKH JieKap, Beli IIOMeHyTM Majop Poi,Iepc IIJ1II!e y CBOjHM cehaiPHMa >!8 1944: ,CyTpa)J;aH CMO IIOC€TJ1JIM jep;Hy YCTaHoBy KOja MM je IIOTIIYHO OTBO- PHJia O"<IM y norJie,n;y cam:lTeTcxe opramt3ar.J;Hje cJioseHaT.J:KMX nap- TH3aHa. 0IIKOJb€HO ca CBHX CTpaHa H€M3't!KJ1M ,lJ;l1Bii13HjaMa, OB,ll;€ je 6MJIO rro.rvnayTo npaso nopo,n;HJIMIIITe. Ha BepaH,n;H, Mcrrpe,n; rJiaBHe 3rpa,n;e, ~ MaJH1M xpeseT:m.f:a o,n; Jieno HCT€Cam1x 5opoBMX ;a:acaxa, Jie:m:aJIO Je ;n;eceTaK 6e5a M Y>KMBaJIO Ha CYHQy. Cse cy 6J1Jie ITOKPHB€H€ nerro M3Be3eHMM lie6a,n;HMa. IIIecp rropop;nJIMIIITa 6~ovia je je,n;Ha JKeHa, Jiexap 113 Jby6JbaHe, ,n;p Bo:aceaa rpoCMaH KOja je 'CTy,n;MpaJia ne,u.VIjaTpMjy y Beqy, IIope;:~; CBaKor· xpeseTHha aaJia3MJia ce Ta6Jia Ca y6eJI€LK.eHOM T€2KJ1HOM 6e6e M KOJIJ1"<IJ1HOM MJI€K3 J1 ,n;pyre xpaHe xojy .II.eu;a rrplilMajy. BMJIJ.:I cy TY H rro,n;au;n o pop;HT€JbHMa M H::.MXOBOM 3,JJ;P3BCTBeHOM CTaH>y. Be6e cy BeruTa'l!KH xpaH>eHe, jep cy H::.HXOB€ MajKe HJIH IIOrHHYJie, MJIH 360r Harropa y 6op6H, HHCy HMaJie MJieKa ••• " 149 �¥ npoJiehe 1944. M3BecTaH 6poj .n;e"e " ' 6><BWMX .n;eqj><x .n;oMOBa ynyhea je y MTaJIHjy. 0 TOMe Cmma OrpH30BHh, je,n;Ha o,n;, ,n;pyrapHIJ;a xoja ce 6pHHyJia a ,n;eqjeM 1J.OMY y By3eTy, y jep;aoM Harrwcy Ka>Ke: .UEBOJKE H3 HAPO,UA ,CHTyau;uja je GnJia BPJIO TeiiiKa. )Keae cy na3MJie ~a ;n;jeu;a ae oTp"''e n ;a;a ce ae H3ry6e y :r,ryHrJIH, ,n;a ce 6oJieCHa )ljeu;a He noMemajy ca 3;a;paBOM n ae pai.Ill1pe 3apa3y. OnymTao ce MpaK Ka,D; CMO yrnJH1 y BapM. BeceJio cMO ce 11pvmpeMHm1 ;a;a ce HCxp:u;aMO, xa.n; CMO ITPMM€TMnll p;a K8MHOHH H€CM8ffi€HOM 6p3MHOM H3JI83€ H3 BapHja H ycnMH>y ce aa 6pem:yJbaK. Mcxpu;aJIH CMo ce TeK y Kap6oaa. pH, ;n;eceTaK KHJioMeTapa o;a; BapHja, 6nsweM Jioropy noJIHTM'<IKHX 3aTU'i€HHKa H paTID1X 3apo6JbeHHKa. Ca ocjehajeM Tjecxo6e yiiiJIH CMO y B€JIHKJ1 IIyCTM npoCTOp, OIIaCaH B€JII%IKOM orpa,n;OM 60p;JbMK8B€ :m.Hu;e, aa xojeM(Y cy HHjeMo M aerrpHjaTHO 6v.me pacYTe, HMCKe KaMeHe 3rJ;iap;e. CnHjeAehH ,n;aa ADmJia je jaw jeAHa rpyna .n;jeiJ;e H cMjecTHJia ce c aaMa. HaKo BeJIHKa, 3rpa,n;a je 6MJia npeTprraaa CTOTJtJHaMa ,n;jen:e H :m:eaa, a m1je 6HJIO MoryhHoCTM .n;a. ce 6oneCHM O.IJ;BOje Op; 3,ll;PBBHX. BoJiecay CMO ,7J;j€QY CMj€CTMJIM 3ajeAHO rpyny IIO rpyny J1 OKO lbMX 0CT-3.BMJie yOKpyr npa3H€ KpeseTe, J18KQ CMO 35or TDra Mopane cTBBJbaTM no ,n;soje M Tpoje ,n;jeu;e 3,D;pase 3aje,u;HO, na CMO V:IX MaKap Ha Taj H8'<1HH O,ll.BOjMJIH." ,IIocne 6op6n jam snrne cMo ce crrpnjaTeJI:>HJIM, ,n;esojKe cy ,n;onaai:me Ha noJIO}Kaj n HOCHJie paa.e.:. HMKe. ,Il;esojKe cy npeyseJie o,n; napTH3aHa aocnna J1 OHaKO 6oce, C paCIIJI€T€HOM KOCOM (KaKO je TO 06M'Ifaj Y OBOM Kpajy), HOCJiiJie cy paaeHMK€ CB€ lJ.O ceJia Pope." CKopo He3aMMCJIHB CMeiiiTaj. CaMo I1 TO j e 6Mno 6oJI:>e, Hero · OHOj )'J;€QI1 y ,D;OMOBI1HI1 KOj a Cy CTaJIHO MOpaJia .n;a CJiyiiiajy ny:u;H>aBy 11 eKcrrno3Hje n ,n;a CTpene o,n; palbaBalba 11 norn6nje. I y JieTo 1942. Ha TjeHTMWTY, Ha TpOMei)M I(pHe rope " BocHe I< Xepu;erOBMHe, npMKyiiJbaJie cy ce aame je,n;MHHD;e Koje cy ce nosyKJie M3 Il;pHe rope, HCTO'IfHe Bocae J1 CaHI,IaKa. Hac H€KOJIHD;MHa ,n;o6MJIM CMO o.n; BpxoBHor rnTa6a 3a,z:r;aTaK p;a nonmneMo paaeHHKe, 6o.rrecHMKe H oco6JI:>e Koje je npMCTMr.rro. IIomTo je ceno 6HJIO crraJbeHo: CBH. paaeHVIIJ;M cy ce HaJia3Mmr rro.n; se,n;pYIM ae6oM. Y je,z:r;aoj MaJIOJ . CTaJH HaJliJIJ{ CMO TeiiiKO paaeHOr napTH3aHa KOI1a je xpa~MJia ]e.n;H~ M:rza.n;a BMTKa CMeljoxoca ,n;eB-ojKa. Op; MnJIMHKa Mapo~ J€BHha, KOJH Je Y3HMao no.n;aTKe, ca3HaJIM CMo ,n;a je paH>eHMK Pa.n;ocas _KoBa"tieBvrh KOMaH,n;aHT IIpsor 6a'!la.ThoHa .Z:U,yre npoJieTepcKe H ,n;a Je paH:.eH Ha 2KpBH:.y. 3anMTao je 11 a.y KO je oaa. O.n;rosoPMJia je: - Ja caM PoMaHHja ' - BocaHKa c~M. IIecHHK Pa,n;oBaH 3orOBHli, KOjVI je Taxolje 6no c HaMa, npoKoMeHTapncao je: 151 �- KocoBKa ,n;eBojxa HamHx napTH3aHa. ,II;eBojxa je 3aHcTa BPJIO Jieno cMeCTHJia pa:EDeHHKa, HanpaBHJia MY Jie:m:aj o,n; cseJKe CJiaMe a oxoJio npocTpJia xapTHjy. AJIH, cBe Hac je 3acem:ma csojoM nojaBOM. EnJia je BPJIO Jiena. liiMaJia je Jieno ,n;yryJ.baCTO JIHI.J;e, Kpyrm:e O't!H, TaMHe TpenaBHD;e, xocy cuJieTeHy y ,n;yre KHKe. FbeHa nojaBa n p;p:m:aiDe cy noKa3aJIH ;n;a je O.l1J'aCJia " OAHeroBaHa y I<MyliHoj nopDA"'-1>< y rpaAY· ;L(or(HHje caM ca3Hao ,n;a je TO 6HJia ce,n;aMHaecToro,n;:mn:EDa Capajxa, Jhy6M:u;a Jifae3Hh. To je 6110 MOj npBM cycpeT c 6oJIH:wiapxaMa H3 Eocae. OcTaJU:I cy 6HJIM JWyra't!HjH, aJIH HHMaJIO XJia)l;HHjH. Ka,n; cy npoJieTepcKe 6pMrap;e Mece:u; ,n;aaa xacHHj e ;n;omJie y Bocaacxy xpajHHY, rrpep; ,IJ;psapoM cy palbeHe rrapTM3aHe ,n;o't!eKH:saJie :m:eHe H ,n;eBojKe H 3acyJie HX n;BeheM. Ha ,n;o"'IeK je H3amJio cae JKHBO ca sacTaBaMa H TpaacnapeHTHMa. IIeaaJie cy ce 6op6eHe rrecMe H y3BHKHBaJie napoJie. Y HajBelwj 3rpa,ll>< CBe npocTopHje cy 6><Jie npeTBopeae y 6oJIHH"'!Ke co6e. llocTeJI:.e cy 6HJie rrpeKpMBeHe "t.J:apmaBHMa H hHJIHMOBHMa, ,n;eaoja't!KOM onpeMoM sa y,u;ajy. IIope,v; cBaKe rrocTeJI:.e no je,n;Ha. DMJia,n;nnKa p;o't!eKHBaJia je paH:leHHKa H rrpeysmvmJia 6pl1ry o IDeMy. MHore op; TJ1X p;eaojaxa, Mel:jy H:oliiMa je 6nno H ,n;eBoj-qH:u;a, ITJiaKaJie cy jep BehHHa rrpoJieTepa HHje xTena lia JierHe y xpeBeT )J;OK Ce ,n;eBoja"LIKH qapmaBH H fiHJIHMOBM He CKJIOH€. 0He cy ,n;eJKypaJie xpaj palheHMKa, ,n;oaoCJ.:IJie xpaey, Bo,n;y H noHy.n;e, noMaraJie rrpH rrpall>y. Kap; cy paiDeHJ1U:M 36or onacHOCTM o,o; Harra,n;a mmpnjaTeJI:.CKMX aanoHa MopanH .u..a ce npeaoce y 5apaKe Ha IIJIRHJ.:IHJ1 y IIIYMH, )J;€BOjKe cy MX HOCHJie Ha CBOjHM HejaKMM paM€HJ.:IMa. OcTaJia MJ.:I je y cehall>y ,IJ;parHH>a, BHTKa :u;pHx8. H IDeHa niDKll>a i:t ae:m:aocT npeMa paiDeHHKy. Ka,o ,n;a ce r-o,n;HHaMa 3a Taj iiocao rrpJ1IIpe:MaJJia. EnJia je HenHCMeHa ~w6aaH:u;a H3 ceJia ATamean;a. J 6,ll;He HOhH )J;OK CaM H c§M Jiemao y 60JIHI1:Qli! y ATallieBI.J;y, npo6yp;Ho Me je ,UparUH.HH TIJI~q: - CTpamao ce My"tJH y oBoj npJbaBmTHHH, a ja He 3HaM mTa hy H xaxo .n;a MY noMorHeM, - peKJia je ,IJ;parJ:nPa, rroKa3yjyhl1 MH xpeBeT y yrJfY. "Y :EDeMy je y HeCBeCTH JieJKao 6opa:q pall>eH y KWIMy. Bpnmo je HYJKIIY HCTIO,ll ce6e. ;L(parHH>a je noxyruaBaJia ,11a MY KpeBeT O,ll;p1KI1 CYBMM, aJIJ.:I HHje ycrreBaJia y TOM€. lloKylllaO CaM ,n;a je YMHPHM, o6jacHMBIDM joj ,v;a ce TY He .MO:&e MHoro y-qHHHTH, aJIH ,rr;a YmaK npo6y,u;H .Eopxy, cTpyqay 5oJIHH"'Iapxy, J.:I ,n;a IDY ynMTa xa:Ko .n;a aaMeCTH rrocTeJby. Y6p3o ce apaTHJia c EopKoivl: J1 lbHX .n;ae cy aanpaBHJie OTBop aa nocTeJI:.H Temxor paH>eHHKa. Ka,n; ce pa- 152 H:.eHHK yMMpHo, rrp:mnna MH je, o3apeHor Jm:u;a. 'YrrHTao caM je 3aHHTepecoaaHo: - IIITa TH je ,ll;l)yr, o,IJ;axne je? - He 3H3.M, ae 3Ha:M: MY HH MMe, an O,n;aKJie je. MHcJIHM ,n;a je Cp6MjaHa:o; HJIH Mo::m::,n;a I:J;paoroP~, HHCaM cnrypaa. CTaJIHO je y He_. CB€CTH1 na HJ1CaM MOrJia ,n;a ra yiiHTaM. Te ,n;eBojxe HHcy 6HJie c.aMo aeroBaTeJhMn;e palbeHHKa H 60JJ;eCHHKa, OH€ cy pap;MJI€ J1 CB€ ,n;pyre IIOCJIOBe. 'Y jaayapy 1943. 60JIHH-qapKe H3 6oJIHHD;e y ATameB:u;y npeHeJie cy M .MeHe Ha HOCHJIHMa op; npyre IIeTpoaan; ,IJ;paap p;o 6oJIHHD;e ATameBan;, y rrJiaHHHM KneKoBa't!H, aepoBaTHO oxo ,n;eceT KMJIOMeTapa. HocHJie cy Hac npexo xaMeii':>apa H p;y6oKor caera, no BeTpy M D;:wiM 3MMH. CBe cy 6HJie roToBo 6oce H roJie, a paMeHa cy HM ce :qpBeHeJI<i o.n; aocJ:IJia. Can CMO 0'9:€KJ1BaJIH p;a he ce Ha npBOj KOH{jlepeHIJ;MjM TIO:iKa.riHTH Ha MYK€ xoje cy TpneJie Hocelrn paiDeHJ1Ke, a oae cy roBOPHJie xaxo ce c H.HMa cJia:6o rroJIHTJ1qKJ1 pap;H 11 3axTeBaJie BHwe rroJIHTH"LIKJ1X H o6pa30BHHX -qaCoBa. BHJie cy cxopo cBe BpJio MJiap;e .n;eaojxe. HexH paiDeHHI.J;H, MJia,n;HhH, HHCy MOrJIH ,n;a O,ll;OJI€ J1 IIOKymaBaJIH Cy p;a HM ce y,n;Bapajy. Kaxo cy oHe pearoBaJie? MaJia M11pa, BpJio Jiena, ae,n;pa H ,n;yx.OBHTa .n;eBojxa, ys6yl:jeHo H yBpel:jeHo, ca cy3aMa y oqJ.:IMa oTpqaJia je xo,rr; rroJIMTnqxor KOMe:capa 11 rrom:aJIHJia MY ce: - 3aMHCJIH, p;py:m::e IIOJIHTJi1qKJ1, oBaj ,n;pyr Ml1Illa .MM rrpe.n;JiaJKe ,n;a BO,JJ;J1MO Jby6aB, ,rr;a ce BOJIJ1MO Cap;a, Ka,ll; Ce CBH 6ope IIpOTMB cpaliiJ13Ma. illTa MHCJIH OH 0 M€HH 1 Ba.T.b,JJ;a ,rr;a CRM <PamHCTa, p;py1Ke IIOJIHTHliKH? Myxe CMO Ji!MaJIH p;ox CMO je "YMHPHJIH. MJia.IJ;Hh :kojH joj ce yp;Bapao 6J.:Io je je.n;aa o.n; aajTeJKHX pa!beHHKa y 6oJIHH:u;H H yorrmTe HHje MOrao Hvr ,n;a ce noxpeHe y nocTeJI:.H. Ka,ZJ; cy HeMa'liKJ:I aBMoHH, 3a BpeMe rroxpeTa Ha OuiTpe.n.y, 28. jaHyapa 1943. no'!eJIH ,11a 6oM6ap,11yjy KOJioay palbeHHKa, KpajlfliiKHll>e cy Hcno.n; cHonoBa 6oM6H J.:I3BJia't!HJie pa:EDeHHKe 11 i:Ipemrja.rre HX 3aBOjHMa, HanpaBJI:.€HHM O,D; CBOjHX KOlllyJba H XaJI:.liiH3. ToM rrpHJIHKOM je nope,o; BHme piDbeHHKa norHHyJio H aeKoJIHKo 6oJIanqapKH. BoJIHM"Liapxa Tpehe KpajHmKe JlyTKa CMaMJiarHh je, c aexoJIHKO TemKHX pa:EDe~rnxa, y Toxy o¢a.H3HBe 6HJia on:KoJbeHa. Y 6e3..;. H3JI33HOj CMTyan;HjH pa:EDeHmJ;H cy HarOBapaJIH MJia,o;y )l;eBOjKy p;a ce crraca-Ba. AnM, aHa je ocTaJia c lbHMa. HeM:u;H cy nx sapo6MJIM H 3aje,n;Ho y6MJIH. 153 �II IIOJU1TJ1qKH KOMecapH, 3aM€HHK IIOJIHTH'IIKOr KOMecapa, €KOHOM 60JIHli!ll;€, cexpeTap 0KpYJKHOr KOMJ1T€Ta CKOJ-a 3a ropCKJ1 KOTap, Jiexap n arroTexap 6oJIHJ1Il;e. 3axaa.rr:,yjylil1 TOMe, ycneJIH cy ,n;a npeHecy cBe paFDelU1Ke ,n;o nnaHHHe J aBopqa. HocHoqH cy npH TOM H3,J1,p:>KaBaJIH TewKe Harrope. O,n; HomeH>a paH>eHHKa MHOrHM ,rr;eBojxaMa cy pacxpBaBJbeHa paMeHa. PaFDeHn:o;HMa je TO 611no HerrpHjaTHO, jep cy HeKe o,n; H>HX 6nne BpJio Mna,n;e, rOTOBO ,rr;e:o;a. Taxa je je,l{aH palbeHHK caocehajHo pexao oMna,n;HHKH xoja ra je HOCHJia: 'Y MTaJIHjH 1944. Hamao caM ce Ha Jie:'t!eH:.y c ,n;pyronHMa H3 ,IUJYTYIX KpajeBa. Ilp:wraJIH CMO KaO HeKa,IJ; HaiiiH O't!CBH H p;ep;OBH ,coJiyH:QH" o 6op6aMa y HaliDfM ltpajeBl'IMa. MHJIHD;a OnaJI, -rmaH cxojencxor pyxono,n;cTna 3a J!Hxy, rrpH't!aJia je xaxo cy ce y paTy ,n;pJKaJie :m:eae, aapo't!MTO OMJiap;JomK:e. J1crrpJ1qaJia HaM je xaxo cy OMJ!a,r~>mxe 1941. sa BpeMe 6op6n xo,r~ ,ll;mf>er Jiaiii\a HSByKJie cBe paH>eHMKe c noJio:m:aja H nocne rrpenujasa, npeHeJie y ce.lha"tJ:Ke - Kylie, M3naa 5op6eHor rro.zwyq:ja. Eno xaxo je TO 6MJIO. Oae cy 3aruJie rro xyhaMa I1 o,n; JKeaa - 11 Te6H, ,!U)YJK€1 paH€ KpBape, na J1 TJ1 fiyTm:u, - O,ZJ;rOBOpHJia je H npo,n;yJKHJia He npeMemTajylm HOCnJia. 3a BpeMe o,n;Mopa ca3HaJio ce .n;a cy HeMI.J;M TeHKOBHMa HanaJIH Temxe paH>eHHKe y 6onHHI.J;H CTajHHh H TOM rrpHJIHKOM y6HJIJ1 palbeHy Alrl)enxy xojoj cy 6HJie aMrryTHpaHe o6e Hare H3Hap; xoneH3., BJia,n;y M3 TpHHaecTe npoJieTepcxe, KOMe je 6HJia o,n;ce'l!eHa JieBa aora, cJienor palbeHHKa H3 TieTe 6pHra,n;e, MaJior JoBn:o;y xojH je 6Ho Beh palbeH 6oM6aMa J13 3BHOH3 H MHOre ,!U)yre paFDeHHK€1 CBe KOjH HHCy MOrJIH C3MH ,!{a IIpMKyiiJ.baJie KpeneTe H ITOCT€JbHHY. Oap;a cy y j e,n;HOj BCJIMKOj xy- IUf ype_AHJU1 napTH3aHCKY 60JIHJ1Izy y KOjy cy CM€CTHJIH pa:EbeHH- Ke. CJu:r'IHO cy nocTynv.me H OMJia,n;HHKe H3 KopeHHIJ;e J1 Jinqxor IleTponor CeJia npMJIJiiKOM napTM3aHCKDr aarra,n;a aa Kopemn. .J;y, xpajeM 1941. Oae cy, npe Hamer rroJiacxa y aarra,n;, npHIIpeMHJie 25 IIOCTeJDa Y 3rpap;H OCHOBH€ lliKOJie y ce.rry Kp6aBJU\H H 15 IIOCTeJDa y ceJba<J:KHM xyhaMa. Y ToKy 6op6e paiDeHIDJ;H cy p;oHomeHH. y Beli npliiiipeMJbeHe nocTeJbe. Taxa je aacTaJia napTH3aHcKa 6oJIHIDJ;a y ce Kpeliy. Kp6aB>ri<>r, y JinijH. ,II;o3HaJio ce n xaxo ce 60JIHHqapxa JI!JioHxa roni1K, c jom TPH OMJia)l;JiiHK€ HHje XTeJia p;a O,D;BOjH O;z::J; pa'lbeHJ1Ka Jii CB€ 'q€THpH CY H3,Jl,aXHYJI€ nope,n; CBOjMX ,n;pyrOBa. 0Be OMJia,D;MHK€ cy CTaJie Ca cy3aMa y Q-qJ1Ma yBepanaTH paseHHKe xoje cy HOCHJie ,n;a wx aete OCT3BHTI1 J1 p;a lie, 3KO C€ MOpa, C H:.HMa 3aje,tQIO IIOI'J1HYTH- jep, H OHe cy napTH3aHKe, CKOjeBKe H3 ,I(pe2KHJ1IJ;€! IIope..n; cMemTaiDa n rrpeHoweH:>a palbeHHKa oMJia,ll,IDIKe cy H npeBnjaJie H HeronaJie paaeHHKe, Ha6aBJbaJie H npMnpeMane xpaHY· OpraHH3ai<>rja CKOJ-a je ys noMoli :m:ena o,r~pe\jnBaJia pe):loCJie,l{ cnalba HaM:w:pmn.J;a H3 nojep;Jfii'Hx ceJia, Ka,ZJ; he xoje oMJia,l{HHKe npeHOCHTH pa:a.eHHKe H KOJIHKO BpeMeHa. CxojeBcKa opraHH3a:o;nja je O,l{peljHBaJia H OMJia,D;J1HKe xoje he O,l{Jia3HTH y rpa.n;one ..n;a aa6aBJbajy H- xynyjy JieKoBe 11 CaHHTeTcKH MaTepnjaJI. IIomTo HHje 6MJio 3aBoja, ypeljeHo je .n;a ce TKa rrJiaTHo 3a saBoje. OMJia;z::J;HHa je aajnehy noMoh np~ana H npH M3BJia'llelby 11 Homelhy paFDeHHKa. * • • • Hana,z~ajy je,r~HHHI<e • * Ha rro't!eTKY HeMaqxe ociJaH3J1Be aa ,II;pe:JKHnn;y y JIHI.J;H y npoJielie 1944, OKO 50 T€lliKHX pai-b€HHKa Ce 3aT€KJIO IIO;z::J; maTOpHMa Y yBanaMa JaBOpHHu;e. OxpyJKHH KOMHTeT CKOJ-a II03Bao je oxo 100 oMJiap;HHKH n Tpn,n;eceTaK MytiiKapan;a p;a npeHecy palbeHHKe Ha 6e36e,Jl,HHje M€CTO. IIa.n;aJia je Jie,n;eHa KHwa n cTe3ao Mpa3, CHer je 6Ho p;y6oK H no ,ll,Ba MeTpa. Hocnno ce 6e3 cMeHe H ,l{aH:.y H aohy. 3a xpaTxor o~opa, sa palbeHHKe cy pa3a:mnbaHH maTopH a HOCHOJJ;H cy cnaBaJIH rro,n; Be,ZJ;pHM He6oM. HeMD;H cy HM 6HJIH 3a neTaMa H TYKJIH cy KOJIOHY HOCHJia C paH:.eHHD;HMa H3 M11TpaJb€3a J1 6an;aqa. Hexa,n; HMCY 6HJIH y,ll,aJbeHM BJ1llle o,n; 500 MeTapa op; paiDeHHKa. EMno je O'IIHrJie.n;Ho p;a HeMqH 3Hajy ,n;a cy palbeHHIJ;H npe,n; lbHMa n ,ll,a JKeJie ,n;a MX 3apo6e. Harne je,n;HHHIJ;e cy HM ce orop-~IeHO cynpoT- "Y jecea 1943. nocJie KaiD:ITynan;Hje liban:nje, HeM:o;YI c sennKHM cnaraMa " MOTopM3ai<>rjOM ,ll;pyiiapM::o;e,- rra re6H je xonryJDa Ha paMeHHMa xpBaBa a TH hyTmii. HOB " IIOJ y JI>r- :o;:n, ropCKOM KOTapy J1 npHMOpjy. IIapTI13aHH nx. cnpeMHO ,l{O'IIeKyjy, ann cy J:I36HJie Temxolie c pa:EDeHMll;KMa I1 6onecHHD;HMa. 3a aomeae pa:EDeHHxa oKyiiJI:,eHo je _CBe JKJmo. Hocvtna c TeiiiKHM pa- H.eHHJ:1HMa H3 ,li;pe:>KHI<I:\e (6MJIO je OKO 120), nope,z~ OMJia,'IHHKM, HOCHJie cy 6oJIHH'L!apxe, ocT.aJio oco6JI:,e 6omnn::~;e, JiaKIIIH paH:.eHHrt;H, 154 155 I �CTaBJhaJie, a HOCHOII;J1 Cy_ YIH!paJIM CBe CHare If Y3MMqaJIH C paH::.e..: HHqHMa CBe ,n;y_6Jbe Y IIJiaHHHy_. To _je Tpaj<i.rio "IIeTH:r;)M ,n;aHa H TpYi HOiiH. HeKOJIHKo 6opan;a je o,n; ~pa3a H aarropa yivrpJio. 36or Tara je KOM8H,Zl;8HT 6pHrap;e, KOja je 6HJia Op;rOBOpHa 3a j;>albeHHKe, "tteTBpTe Beqepn ca3Bao cacTaHaK 6opau;a H Hocnou;a ,n;a ce ,l(otosope mTa .n;a pa,n;e. ~MJIO j~ O"tJMrJie,ZJ;HO ,llia 6o~IJ;Yr BHIIie He Mory J1 ,n;a TYKY HenpMJaTeJbeM M ,n;a IIOMaJKY npn H9melby paiDE!li:irKa. Ha cacTaaKy je-. BeliHHa IIpe,n;.rraraJia ,n:a ce y_ H€KOM IIOrO,D;HO:M 3a_KJIOHy_ IIOCT<iBe maropn H TY ·cMecTe .PaffieHMn;vr, ,il;eBojKa:Ma · .n;a ce- ri:oMorae ,n;a ce ce c a npo6Mjy " op,y eyliaMa. Kpaj paH>eHMKa Tpe6a.no je p,a OCTaHY ca~ :M:o 6opu;vr, .n;a MX 6paae M _IIITJi:Te Cae ,iJ;oK He o.n;6njy HeMu;e HJIM ,u;oK CBH He H~rMHy_. "):(eBOjKe_ Cy_ ce, Mel}y_TVIM, y_cnpOTHBHJie J13jaBJby_jy_fiM ,n;a cy oHe CKojeBKe n 6opn;n, H Aa Helie ,n;a ce o,n;Bajajy o.n; paH::.eHHKa, ,n;a fie OCTaTM ira axo Tpe6a .n;a norJ.my rrormzyfie c H:.J:tMa 3aje,n;Ho. ,I(a he MX HOCMTM .n;oK MMajy .n;axa, MaKap caMo jom ,n;eceT KOpaKa, M8Kap Cal\W ,D;O IIpBe KOCe Jf yBaJie, aJIH he OCTaTM C H::.MMa. Mo1K,n;a he ce :vr HeMu;H ,ttOTJie 3aMopMTM n BpaTMTM a oHe he, eTo TaKO CIIaCMTH CBOje ,n;py_roBe. Ka,n; je BM,ll;eO lbMXOBy_ pemeHOCT KO~aH,n;aHT je aape,rvw ,n;a ce noKpeT aacTaBM rrpeMa Mopy. 3axB;Jby_JyhH lbMX0)3HM HarropMMa I1 IIO>K'PTBOBaH:.y_, KOJIOHa je y_crreJia ;qa ce Te HOfiM y,n;aJhM o.n;. HenpMjaTeJba. Y6p3o cy pa:EDeHM.TJ;M CMeiiiTean no Ky_fiaMa Ha CJI-D6D,n;Hoj TepMTOpMjH Ha npMMopJy_. 0 TOMe je y je,n;HOM -Qpojy JIMCTa ,ITpnMopKa" 113 paTHHX p;aaa IlMCaHO: ,TKO ce H€ 6H cjefiao OHe T~ro5He HOfiH Ka,n: CY OMJI8,lJ;HHKe Bpi1H:.CKHX H ,I{pe:m:J1HCKJ1X CeJia 17 "t.J:aCOBa HOCMJI€ 6e3 CMjeHe paE-beHJ1K€, H nocJie,ll;lbOM caaroM ux M3H:HjeJie ,n;o nJiaHHHCKor apxa. Barre cy MPTBe o.n: yMopa. AJIH, KaKo je pa.n:ocT rropac.rra y HaMa Ka,n; c~o yr.rre,n;aJie Wapeay TOMMJIY IlPHMOPCKHX :ateHa H ,IJ;€BOjaKa Koje CY HaM rrjeaajyliu ,n;oJia3J.:rJie y cycpeT. Ha paMeaa npm.nme cy palbeHe liPYTOB€ J1 nOIIJ'I"ieJie JifX ,JJ;a~e O,lJ; IJITaCHOCTM ..• '' Y MCTOM TOM JlHCTy, ifa je,ZJ;HOM M€CTY fOBOp:ri C€ 0 O,lJ;HOCy OMJia,ll;IDIIOI rrpeMa palbeHHM napTM3a~a: ,CBaKa o.n: Hac ,n;oaocM OHo wTo je MDrJia aa5aBMTM. Hawa aajw.~ta­ ha ,n;pyrapm.(a ,D;P1KM ce HeKaKo TajaacTBeHo. CaPypao je M3MHCJIJ.i:Jia . H€IIITO HapO~HTO .n:a Hac M3H€H8,liJ1. Jii 38HCTa. Ha CTOJI IlOJia>Ke T<lH,yp rrya KeKca, c:EiaKojax:Hx o6JinKa. Ha neToKPaK:oj 3BHje3;u;H H3_.n:y6JCeH~ je ,:m:aseo CCCP", ;a;pyT,i:de oiieT ,:m:aBjeJIH napTH3aaa". 156 III ¥ 6aHaTCKOM ce.ny KapaJ::;opJ:jeBy :lKHBeJIH cy Boca"""• JlHqaH><, Xep:u;,erOBIJ;H n Upaorop:u;,n. FhMxonir: CHHOBM M xhepxe 6HJIH cy y TDKY paTa JIHCTOM aa cTpaan Hapo,n;HoocJio6o,n;HJia"tJKor noxpeTa. IIo xpa6pOCTJ1 H O,Il;8HOCTH OMJia,ll;MHKe C€ HHCY H3,z:Q3ajaJie O,D; MJia~a. MHore o,r:r; H>HX cy rronmyJie y 6op6n, .n;-pyre cy 6HJie nporaiDaHe, xaiiiiieHe H yMopeHe no JioropHMa M saTBOpMMa. HeKe cy normryJie xao 5oJIID1qapxe, cnacanajy!rn paH>eHe .n;pyroBe a HeKe xao IIITO je 6MO CJiy_qaj C MJiap;oM CKOjeBKOM 'ByJIOM Bp3HJrli, HHCy XTeJie ,!l;a HaIIYCTe paH::.eHHKe rrn y nocJie,n;I-beM qacy. 'ByJia je y ceJiy 3aspriD:[Jia xypc 3a 6oJIHH"tJapxy. Ka,n; cy Kapaljopljeal:!aHM noJia3MJIH y aKI..J;Mje, l1IIIJia je ca ocTaJIMMa xao 6opa:u;, a xap; je Tpe6aJio rrpy2KaTH rroMoh - npy2KaJia je palbeHMM ,n;pyroBMMa. IIIecHaecTor jy.na 1944. TeiiiKO je paH>eH qYBeHH KapaljopJ::;eBaqKM KYPHP " p,MBep3aHT ApTeM (06pap, JaH>ymeBHii). ;D;pyroBH cy op,pep,MJIH T>y.ny Bp3HM!i p,a ce CTapa o lbeMy. CeKpeTap 0Kpy:lKaor KDMMTeTa KITJ, UpHH MMh.a ('Bypa JoBaHOBHli) TOM npHJIHKOM joj je peKao: - BHlieiii TY nope.n; ApTeMa, cBe .n;ox He cTaHe l:!BpcTO aa csoje Hare! To TH je CKOjeBCKH 3a,ZJ;a'IIaK. ,lJ;eBDjKa je nOIIIJia C paH::.eHHKOM y CKJIOHMIIITe KOje ce HaJia3MJIO y_ jep;Hoj H:.MBM y IIOJby. Pa;a;H Ha6aBJI:.aH>a HaMH!fHMD;a l1 Jie- KOBa 6HJIH cy joj npMlJ,OI\aTH oM.nap,M""" Jby6M7J,a BJiaJHii " MapKo MapHHKOBHh. Ka,n; cy ·;zwyrH noJia3HJIH y aKIJ;Hjy, 'ByJia HHje xTeJia Aa H30CTaHe. Ko,n; paaeH:M:Ka je ocTaBJI:.aJia- Jby6MD;y H MapKa, a no 3aBpmeTKY aKIJ;Hje HacTaBJbaJia je .n;a ce cTapa o ApTeMy-. MeJ:jyTMM, HeMQM cy 23. jy.na om<o.nMJIH aTap .KapaJ::;opJ:jeBa. BpmJ1JIH cy CHCT€MaTCKH nperpec. J1Jie:raJIIJ;H H CKOJeBD;H, Ca OHO MaJio opy_}Kja IIITO cy MMa.m:t, npo6MjaJIH cy ce M3 OKpy>Kelba. BHJio je H OHHX KOjM cy BepoBaJIH p;a Helie 6HTH OTKpHBeHH y 6a3aMa. 'Y cKJIOHHmTe, rrope.n; paiDeHor ApTeMa, 6oJIHWiapKe 'ByJie, Jby6MIJ;e BJiajMli H Mapxa MapMHKOBHha, CTHrJia cy joru l:!€TJ1PH OMJia;n;mru;a .n;a aoce paH::.eHHKa aKO ycTpe6a. Me~yTHM, ¢aiiiHCTH cy 6HJIH omtoJIHJIH IIOJbe, na HHje IIOCTOjaJia MDryfiHOCT ,n;a C€ HerrpHMeTHO H3alje, IIOrOTOBO C paH:.eHHKOM. 3aTO je O,It1Iy"t!€HO ,n;a Ce OCTaHe Y 6a3H. Ka,n; je ApT€M "t.J:YO ,n;a cy BOjHH:U:H CTMrJIH AO IDHB8 Y KOjoj je CKJIOHl1IIIT8, aape,z:r;Ho je ,n;a ra H3Hecy aanoJbe. IIomTo -cy ra H3HeJIH H cTaBMJIH y saxJioH, pexao je MJiap;HhMMa H p;eBojKaMa ,n;,a ra ocTaBe I1 .n;a ce noje,D;HHa"tJHO H3BJia"9:e. 3a H:.era, peKao je, He Tpe6a .n;a 157 �6pVIay, aehe ce :m:HB ;n;aTH cpanniCTHMa y pyxe. IIpH TOM je noxa3ao peBOJIBep H 6oM6y. Cnn cy norJie;n;aJIH y 'ByJiy, xoja YIM peqe: -Ja ocTajeM y3 ApTeMa! Bn ce npo6HjajTe, axo ce 6y;n;e MDrJio. II OHE PaH:>eiD:Ix je rroxymao ,n;a je y6e,n;H xaxo je 6oJbe ;n;a M oHa KpeHe. MeJ:jyTMM, oHa je ocTaJia rrpl%! caojoj O.zlJIYill%!. ApTeM joj je ,n;ao 6oM6y a ocTaJIHMa aape;n;Mo ,n;a xpeay. OTliiiiiJia cy ,n:nojm.J;a a ,n;pyrn cy ocTaJIH. ApTeM je 'l!eKao ,n;a ce HeMU.H rrpH6JIHJKe n oa,n;a je rrpMny:u;ao aa aaj6JuoKe. IIocJie;n;H:>H MeTaK je Hcna.nHo ce6H y cp:u;e. BH.z:tehH TO, 'ByJia je aKTMBMpaJia 6oM6y H rrycTMJia je M3Me9y ce6e " .z~pyroaa. IV MapTa 1944. t:Paiii><CTH cy npoHaiiiJIJ%1 3eMyaMQe y ceJiy TpHoBH, HCIIO,ll; MajeBm:J;€, y KOjHMa Cy 6MJIJ1 CM€IIIT€HJ1 paH>€HM H 60JI€CHH napTM3aHM. lloqe.nu cy ,n;a y6njajy cBe Koje ·cy rrpoaamJin. MemTaHH cy aacTojaJIH ;n;a crracanajy noje;n;HHU.e. J1 Ma.rra qo6aHI1u;a -MHJIHIJ;a CTeBHfi rromJia je y noMoh. YcneJia je ,n;a H3 je,n;ae 3eMyaau;e H3Byqe paineHJ1Ka H ,D;a ra ,n;onyqe ;n;o HeKe jaMe y IIIYMH, r,I~;e ra je noKpMJia cynHM JIMmheM 11 rpalf:teM. ,ll;oHeJia My je Bo,n;e H xpaae H :u;eJior ,n;aaa oxo Tor MecTa oKy!IJbaJia onu;e ;n;a 6J1 crrpe"tJVIJia ,ll;a ra HeKo rrpHMeTH. Tex xa,n; ce HenpHjaTeJb nonyxao 113 ceJia. MMJIH:u;a je o6aBeCTMJia Jby,n;e H3 aapo;n;aoocJio6-o;n;HJiaqxor o,n;6opa r,n;e ce aaJia3H paH>eHMK. 0MJI8,lJ;MHKa CTaHa MMTJ:di H3 HCTor ceJia ca CBOjHMa, I13ByKJia je 113 3eMyHHn;e Temxo paH:>eaor napTM3aaa Pa,n;y A6a3DBJ1ha. ITpeH€JUI cy ra aa je,n;ay JIHBa;n;y H 3aTprraJIH TPaBOM. IIomTo cy HeMU.H noqeJIH .,n;a npme npeTpec TOr npe;n;eJia, OHM cy yrrperJnt BOJIOBe y IIJiyr H sarroqeJIH ;n;a_ opy Taj ,n;eo H:>HBe. HenpHjaTeJb MX je 3ao6mnao H TaKo je cnaceH n: onaj pa:EheHllx. IIapTM3aHCKH paH::.eHHll.H n 6oJiecHMIJ;YI cy cMemTeHH H Jie'lleHH y rrapTH38HCKJ1M npHXBaTHJimiiTHMa, aM6yJiaHTaMa H 60,JIHMIJ;aMa H Q H:>HMa cy ce 6pHHYJIYI, KOMaH.n;€, C8HYIT€TCKO OC06JDe J€,ll;HHHU.a lii 6oJIHMU.a. IIoMaraJie cy HM OMJia}J;HHKe J:t3 no3a;n;HHe. YxoJIVIKO HeKH paH:>eHMK HMje Morao .n;a ce JI€-IH y napTM3aHcKoM caHMTeTy, rrpe~a­ BaH je ,U03a,Il;HHD;HMa" .n;a ra OHH CMeCTe KO,ll; napTH3aHCKJ1X npHJaTeJOa n capa,u;am~a H .n;a· opraHH3yjy H>HXOBO Jie't!elbe. BpHry o THM 6opu.11 Ma cy rrpey3HMaJie yrJiaBHOM :»reHe. ,I(pyrapnu.~ H3 rro3a,n;MHe nocnehMsa.ne Cy rrpnxsaTallf:,y J1 Jie"IeH:.y paH:>eHHX rra~TH3aHa BeJIHxy rraJKiby, He o6a3Hpyfin Ce Ha OIIaCHOCTJii XOjHMa cy Ce H3Jiara~e, 0 TOMe caM MHoro cJiyiiiao o,n; aamHX palbeiDixa .n;ox caM y rrpoJiehe 1944. 6110 Ha Jie'!eH>y y Ji!TaJIMjM. · I IIpHJIMKoM Hana.n;a aa rrpyry Beorpap;-'Benl}eJIMja, xo;n; 1KeJie3HWIKe cTaHMQe 'BopJ:jeao, 1. HOBeM6pa 1941, pa>beHa cy TP" 6op11a .KyxanJ.:Iqxor o,n;pep;a. Csa-TpojHD;.a "cy Tajao rrp~HeTa y JiecKOB~ H CM€IIIT€Ha UO KyfiaMa napTH3aHCKHX rrpMj'aTeJba. Q JI€'l!€lby I1 H€3H pa:EheHMKa cTapaJie cy ce 1Keae._ 0 TOMe je rrpHqao .KpcTa· MnJbaHMli~ _je,n;aH o;n; Tpojm.:J;e palbeFimta: _ Ko,n; PocKe CeJbaHKe (1YiHJIOIIIeBHli), cPa6pMtiKe pa,n;HJ::m;e. Y IIIriHTaJb-MaJIH, ocTaD caM TpH ,n;aHa. 3a TO npeMe -osa :m:eHa, MaJKa ,I{BOJe 159 �,n;eu;e (MYJK joj je 6110 y 3apo6JbeHHUITBY), xpaHHJia Me je 11 HeroBaJia Kao pol}eaor 6paTa. ~OK caM ce H3JI33Ho y aeaoj KyfiH, ,n;pyroBH H3 napTHjCK€ OpraHH3ai..J;Hje cy MH ,ll;OB€JIH JieCKOBal.IKOr JieKapa, ,n:p KaiiiHKOBMfia. Oa Me je nperJie,l(ao, npeBHO H ,n;ao aexe JieKoBe, O,n; Pocxe caM npeMewTea y xyhy pap;HJ1Ka "G:ep;e ,II;eaHlia y CaaT-MaJIH; TY caM Jiel.lea p;eceTaK ,n;aaa, 33THM cy Me npeaeJIH y CT3H ,IJ;ymaHK€ 'BOKOBHfi. ITOCJie CaM npeM€WT€H y cTaH Ca.BK€ H JoBe PaHqeBHlia, arpoaoMa, r,n;e caM ocTao Meceu; H no p;aaa, 3aTHM KO)J; .IJ;HMHTpHjeBHlia •• , 'Yaomelbe H npeMeiiiTaH>e paaeauKa H3 je,zr;aor y ,zwyrM cTaH HHje mn:.rro 6e3 Temxoha. ):(ox ce KpcTa MHJbaHHh aa.rra3liiO y cTaHy IIeTpoH>Ija ):\MMHTpHjeB>!lia, y YJIJ<I1H 3eKe ByJDy6ame 200, noJI><QHja je rroqe.rra .n;a Bpmn rrpeTpec aexMX ,zr;e.rroBa rpa,n;a. PalbeHMKa cy MopaJIH, H ax-a je 6Ho y Bp.rro TemxoM cTalby ca 13 paaa, ,n;a rrpeMemTajy aa ,n;pyro MecTo. 'tfMM cy casaaJie 33 TO, ,n;pyrapHn;e 3opa A,!1aMOBHii, )J;o6pHJia CTaM6on>!li " AHa CTojaHOBHii rrpe,l1y3eJie cy Mepe ,zr;a paH.eHHKa, npece.rre y noro,n;aoM MOMeaTy, y ,n;eo xojH je IIOJIHI..J;Hja Beh nperpecJia. O,zr;pe,n;H.rre cy :meae xoje he ,zr;a npaTe no.rrnn;ajn;e xoju Bpme npeTpec, a ,I(,o6puJia CTaM6o.rrnh M Aaa CTojaHOBHh cy rrom.rre ,n;a _rrpOHaijy ,zr;pyrn cTaH 11 xo.rra. IIo.rrvm;nja ce rrpn6JnDKHJia 6p:m:e Hero ruTo cy :m:eae rrpeTnocTaB.JOaJie: ,IJ;o6pH.rra CTaM60JIHh n Aaa CTojaaoBnh, xoje cy MMaJie ,zr;a aaijy KOJia, jam ce HHCY BpaTHJie. 2Keae je saxBaTu.rra rraamta. ,il;oMahHD;a je y ys6yijeH.y MCTepa.rra CBe H3 Kyiie, CID:I:Hy.rra IIOCT€JDHHY C xpeBeTa H palbeHHKa cTaBu.rra Ha ,n;acxe._ Ilpexo lbera je cTaBHJia nocTeJbHHy, rrpexpHJia -xpeBeT M usamJia aa yJIHIJ;y. Ka,n; je nci:IpwraJia ocTaJil1M JKeHaMa ma je ypa,zr;MJia, oHe cy ce yrrJiaiiiJi:[Jie ;o;a lie ce yryurnTH a ,11a H>Ije cHrypHo ,11a ra IIOJIJ111Hja Helie rrpoHaliJ<. HaroBapaJie cy je ,n;a ce paH:>eHHK CKJIOHH Ha ;o;pyro MeCTO. J e..IQia j e npep;JIO:m:HJia .o;a ce paa:.eHHK H3Hece Ha rpo6Jbe n: cMeCTH y aexy rpo6Hvrqy. IIi>e,z:r;Jior je npMXBahea, na je .Il;apa JoBaaoailli, nom.rra ,n;a noTpa:m:Jt Pa,n;y rp06Jbapxy. rpo6JDapKa je 0,!1MaK IIpHCTaJia J< KpeeyJia ,11a TIOMOrHe oxo rrpeaomesa paH>eHMKa. ¥ TOM cy cTHrJie ,ZJ;eaojxe xoje cy OTJ1IIIJie ,IJ;a o6e36e.n;e ,z:r;pyrn CTaH 11 Ko.rra. Ka,n; cy caoniiiTMJie p;a cy cae ype,n;HJie, HacTiiJia je .pacnpaaa oxo Tara mTa je 6oJOe H cHrypHMje sa paH>eHI1Ka: .n;a ra CMeCTe aa rpo6Jbe HJI~ KOJU1Ma npeBe3Y y 11PY"' CTaH. PasroBop je rrpeK>myJio rrpM6JIIDKaBaH.e noJIJ<QajaQa Kyli>I y xojoj ce HaJia3HO MHJbaH>IIi. )J;o6pJ<Jia CTaM6oJI>!li je D!IJIY"HD Oi1P€!1HJia ll!Ta " KO ,11a ypa,11H. Pap;a rpo6JDapxa je rrouma y Kyliy AJiexce AH!)enKOBHiia, r,11e je Tpe6ano ,11a rrpBo HaH!)y areHTH pa,u;H rrpeTpeca. HaroaopJ1Jia ra je .n;a 3a,n;p1KH_ areHTe IUTO .n;y:me, ,n;a MX noc.rrymH jeJioM ~ rrnheM ,z:r;a HX saaapaaa KaK'O saa H 160 MO:m:e H ,IJ;a he aa Taj aaqvrH caqyBaTH :mHBOT MHOrMx Cp6a. Ka.n; cy IIOJIHIJ;3jiJ;H ymJIM y xyfiy, OH je IIOCTYID10 IIO ,ll;OfOBOpy, a :aceaa xoja je ocMaTpa.rra ,u;aJia je 3HaK ,zr;a rrpM})e <tmjaxep. AJIH, xa,n; cy KOJI3 IIpHIIIJia l1 CTaJia npep; xyfiy, Ha YJIMIJ;H Ce rrojaBMO IIOJIMIJ;HjCKH mrrHjya ,MapMjamxo". 2KeHe cy 6n.rre o-qajae, a.rrn ce Pa,n;a rpo6JDapKa npBa caam.rra. IlpMTp"t!aJia je ,Mapnjamxy", srpa6nJia ra no,n; pyxy H rroBe.rra y caojy xyhy aa rrnhe, rrpaaehH ce ;o;a je nHjaaa. Oaaj ce OTHMao H H3roaapao, aJIH ra Pa){a anje nymTaJia. 'Ycne.rra je .n;a ra yse,n:e y Kyh.y. noiiiTo je T3KO YJim:J;a ,O't!H:w:heaa" H3 ¢11:jaxepa cy HCKO"t!HJie ,1J;o6pMJia CTaM6oJIHh, BpaHKa J oBaHOBHh " BacJ<JIJ<ja HHKOJI><Ii, yTp'l:aJie cy y eyliy " srpa6><Jie no,11 pyKy rrpHrrpeMJb€Hor KpcTy MHJD3HHlia, yaene ra y xoJia H aape,u;v.me c}:mjaKepHCTH ,n;a B03J1 6p30. ¥ MOMeHTY Kap; je clJHjaxepHCTa 1KJ1xa TopaJIHja onnrnyo KOlbe, y ¢11jaxep ycxoqmue H ,IJ;Ba MYIIIKapn;a c peaoJiaepHMa y pyxaMa. OHM MY pexome ,n;a BOSH mTo 6p:me. IIomTo cy BHp;eJIH ,zr;a je lDHXOBa rrojaBa H3a3BaJia H3HeHa})eH:.e xop; ,zr;pyrap11u;a 11 ci:mjaxepHcTe, oHH o6jacaJmie xo cy. OHM cy HMaiDI sa,u;aTaK p;a MnJbaHHha -qyBajy, mro HH OH avrje saao. Ka,n; cy :m:eae noBe3.rre palbeHHKa, mTa cy ,n;pyro MOrJie Hero ,zr;a H OHH ycKO"l!e y xoJia. CJiyqaj je XTeo ,n;a je je,n;aor o,n; lbHX, Caay rrexapa, KpcTa MHJDaHHh rro3HaBao xao aKTHBHCTy HOII-a rra je TaKo cBaKH aecrropa3yM 6pso OTKJIOffieH. PaaeHHK je, ycpe,n; .n;aHa, npeBe3eH H3 YJIMQe 3eKe ByJby6arne 6poj 200, y ,11pyr" ,11eo Jieci<OBQa, y cTall 'l:Je,n;e ,l(eHMfia. 'Y OBOj 3KIJ;HjH je yqeCTBOB3JIO OKO ,II;B3JJ;€CeT JKeHa, a HeMIJ;H M rro.rrn:u;Hja HHCY HJmiTa ca3HaJIH. II Y rrpo.rrehe 1942. paaeHm:J;M ToiiJIM"l!KOr o,n;pe,zr;a, 'Bypa J oBaaoBHh, ,I(eJIHBepa, Hmw.rra J.lyBepoaHh H Pa,r:v-moje YaaJIHh CKJialha-!IH cy ce no CTo"t:IapcKHM xo.rrH6aMa aa JacTperru;y. To cy 6JLJie xo.rr116e ceJDaKa H3 ceJia Ka.rraiDa. KoJIH6apn cy HM rroMara.rrH KOJIHKO cy Mor.rrM. J e){aor ,IJ;aaa y Taj rrpe,n;eo je cTHrJla 6yrapcKia rroTepa. TiaTpoJie cy samJie- rro KOJIH6aMa .n;a ce pacrrHTajy sa napT_M3aHe. ¥. KOJIH6aMa cy ce, yrJiaBHOM, saTeKJie :m:eae c ,n;en;oM. CBe cy oae 3Ha.rre r.n;e cy ce HaJia3MJIH paH>eHH rrapTH3aHH, 3JIH HHKO TO HJ1:je pexao. 6yrapcKHM cPamncTYIMa. 2Keae cy aacTojaJie ,n;a Ha HeKH aa't!HH lliTO ,ZJ;yJKe 3a,n;p:me ¢aiiiHCT€, KaKO 6H napTH33HH IIpHM€THJili1 orracaocT H rro6erJIH y nryMy. ,I(aBaJie cy aojHHIJ;HMa MJiexo H cnp l1 saroaapa.rre l1X. Je.n;aa o,n; :meHa je Hap~:rLIHTO aacTojaJia .n;a mTo ,zr;yJKe 3a.n;pJKH BOjHJ.:iK€. J13HOCMJI3 MM j e CBe IIITO ce 33TeKJIO y 161 �KOJIH6H. To je 3arra3Ho ocJ?HI..Uip rra je noqeo ):(a je MCIIHTyj: o n~p­ TJ133.HMMa aJIM MY je OHa TaKO npKOCHO o,n;rDBOpMJia ,n;a Je OH, Y 6ecy Ji! r:eMOfiH, J13ByKaO peBOJIBep H y6no je HaOqMrJiep; H>eHO p;Boje Ma.rre ,n;e:u;e. oaa HM je o.n;roBop:t-~Jia ,n;a joj CHH yMHpe o,r:r; THcPyca. <PamMCTH cy npo,n;y1KHJIM ,n;aJbe He yJia3ehn y Kyfiy. PalbeHH rrapTH3aH je Taxa cnaceH. liiCTnHa, .n;pyroBH cy ra o,n;Max no noBJia"IeH:.y ycTama MOpaJIH IIpeMeCTHTJ1 Ha .ZJ;pyro MeCTO. PaH>eH!fi1H cy "Y"" llY"H>e H rroayKJIH ce y rnyMy. v III THMOTHje MHJIYTHHOBHfi H lberoBa 1KeHa PyMeHa H3 ceJia J eJiamaHu;e KO,!l; :I<lba1K.eB:u;a 6HJIH cy Beh y 3peJIHM ro,n;MHaMa. HHcy y 3HMY 1941. ByrapH cy pa36HJIH napT>I3aHe y OKOJI>!H>! KaBa,!(ap:u;a H IIOXaiiCHJIH CBe OHe 3a KOje Cy npeTIIOCTaBJI:,aJIH ,n;a CY noMaraJm HOP :KJIH HMaJIM Ma xaKBe Be3e ca Hapo,u;HooCJio5o,u;HJiaqKHM noxpeToM Maxe,n;oanje. Taxo cy M napTM3aHCKH paibeHH· IJ;J1 OCTaJIH 6e3 QIJHX KOjH cy ce 0 lbJ1Ma 6pJ.mYJIH, ,D;OHOCHJIH J1M xpaHY, JieKoae >I ijOBO,lll!JIH JieKape. Ta11a cy CTap!fi1e JieHKa "ByHOBa H H. IIHH;zypoBa M3 ceJia BaToUia xo,n; KaBa,n;ap:u;a rrpnTeKJie paH>eHHM napTn3aHHMa y noMoh. 0He cy y3eJJe y caoje eyh>I11e :i:ro je,n;Hor paseHMKa, HeroBaJie nx M xpamrJie. JI:qYIJie cy MX TpaBaMa n MeJieMHMa 11 ycrreJie .n;a nx: H3Jie't!e. KacHMJe cy npnxBaTnJie I1 jam Hexe paH>eHHKe. ByrapH cy HemTo ca3HaJIH. Hohy cy orrKoJIMJIM xyhe n H3BpiiiHJIH rrpeTpec. Hncy npoaaruJIH HMlliTa cyMlbHBO. CacJiyiiiaBa.JIH cy MX H MaJITpeTnpamr. HHcy npH3HaBaJie HH_IIITa. Byrapn cy H rrope,r:r; Tara aBe ce,z:r;aM,n;eceToro,n;m.use cTapH:u;e OTepaJIH y JIOrop xao napTM3aacxe capa.l(HHD;e. Ce HU<H1M . I13p;BajaJIH Op; OCTaJIHX y CeJiy. 06paljMBaJIM Cy CBOje HMalhu;e H o.zw:acaBaJIM Tpomay KyhHu;y aa xpajy ceJia. Ka,n; cy ce 1941. y OBOM xpajy rrojaBHJIH napTH3amt, BefiHHa JeJiaiiiiDfllaiDIHa Mx je noMara.rra. THMOTHje H PyMeHa MHJIYTHHOBHfi cy Ta,n;a ocTaJIH no cTpaHH. J e,n;Hora ;qaua, ,n:e:o;eM6pa 1942, "tieTHHll;H cy onxoJIHJIH TMMoTnjeBy Kyhy H c HeKJ1M ce rrpMny:o;aBaJIH. IIocJie Tara "l!eTHHll;M cy roBopHJIM ceJball;HMa ,n;a cy Ko,n; TJ:tMoTnja y xylut hpoaamJIH ,ll;BOjHD;y napTJ13aHa KOjH cy TY 6HJIH Ha Jielfelby. flHKO MM TO HHje rroBepoBao. CeJI:,aD;H cy 6HJIM y6eijeHH ,n;a cy 'G:eTHHil;H ,n;oaemr JiemeBe y THMOTHjeBy .Kyfiy ,n;a 6J1 HMaJIH J13TOBOp 3a IIJba't!Kalbe !beroBe MMOBHHe. MHol'J1: cy ce s6or TOra H3HeHa,n;MJIM Ka,n; je PyMeHa Ha cacJiymaH:>y y OIIIIITHHH, r,n;e Cy JbY J1 TY.IMDTHja ,!J;OB€JIJ1, J1 TO B€3aHe, H3jaBHJia: - Ko cy H O)l;aKJie cy TH jYHaD;M, TO ce Bac, I13pO,n;H, He THLJ:e. Hehy BaM K83-aTH. Ka3ahy BaM caMo ,n;a cy rrapTMsamr npaBH JbYAH H Cp6H I1 p;a 6HX 6HJia IIOHOCHa ,n;a CaM HMaJia TaKBe CHHOBe ••• "4:eTH:t1ll.YI cy je yliyTKHBaJIH y,u;apn;J11\1Ia xyH,n;aK-a, H JbY H THM:oTHja yrypaJIH y no,n;pyM 3ap;pyre ,n;a ceJba:QM He 611 CJiyiiiaJIH IIITa o:Ba xpa6pa 1K.eaa roBopH.- HeKH npn"llajy ,n;a ce· THMOTHje y no"l!eTKY cacJiymaH>a KOJie6ao H rroqeo ,n;a MOJIM 3a- MHJIOCT, .n;a o6eliaBa ,n;a lie IIPM3HaTH cBe IUTo 3Ha. AJIM, PyMeHa ra je CBojHM o,n;roBopoM H rrouamalbeM oxpa6pHJLa. Taxo j e H OH rroqeo ,n;a rpp;H H pyJKH H3,D;ajHJ1Ke. IIocJie xpalier cacJIYIIIalba, PyMeHy H TnMOTHja M:t-~­ JIYTHHOBHlia Cy OCY.Il;HJIH Ha CMpT H Ha 6aJIKOHY 33,Zl;pYJKHOr )J;OMa o6ecHJIH 3aje.n;ao. ITpe,n; Beiiiaffie THMOT:vrje H PyMeHa cy y3BMKHYJIH: - )l{J:IBeJIM HaiiiM napTH3aHH. To je joiii BMIIIe pa36ecHeJio M3p;ajHHKe. KoMaH,n;aHT Te rpyrre je Hape,n;:vro p;a ce y o6eUieaa TeJia HcrraJIH no aexoJIMKO rr~oTyaa. TaKo cy J eJiaiiiHH't:laHH ,n;o3HaJIH ;u;a cy y xyhH TMMOTHj a H PyMeHe MHJIYTHHOBHli JieqeHH paH:>eHH napTHsaan, o KOjHMa ce 6pl1HyJia Ta J~~,IaJia n yBeK aacMejaaa TeTxa-PyMeHa. IV IIpHJIHKOM je,r(HOr cyKo6a ¢pymxoropcxHx napT:t13aaa _c c]?aiiiHCTHMa y ceJJy KapJJOB'llihy 1942, palbeH je 6opa11 ,!l;paron.y6 rp5>!h. ,n;pyro~H cy !lOBeJJ>I !lOKTOpa Pa11y >!3 ceJJa BojKe 11a MY rrpy>KH rroMoli. IIocJie cy ra TajHo npeHeJIH y ceJio MnxaJOeB:u;e H CMeCTHJI:r.; xo,n; IIepe HoBoBepn;a. 0 palbeavucy ce cTapaJia ITepnna )KeHa. 0 6opaBKY paH:.eHor napTYI3aaa y TOM ce.rry H:t1je HHK.O 3Hao., B.ap TaKO cy BepoBaJIM napTM3aHCKJ1 aKTHBHCTH KOjH CY Ce 6pHHyJI:r.; 0 paH>eHHD;HMa. J e.n;Hor ,u;aHa H3HeHa,n;a cy y ceJio .n.om.rre ycTame. JiomJIH cy .n;a Bpme npeTpec no KyliaMa. O.n;roBopHYI 3a palbeHHKa HHCY MorJIH rmmTa ,u;a npep;y3MY sa aeroBo cnacaBaH:.e j ep ra no ,n;aay HMCY MOrJIH uerrpnMeTao H3HeTH. AJI:t1, CHaiiiJia ce IIepHHa >KeHa. ,n;oK cy IIepa " rp6Hh c np>mpeMn.eHJ<M 6oM6aMa Y3~eMH­ peuo 't!eKaJIH ;n;a Hal11je sojcxa, cTapa je no"IeJia ,n;a xyxa H Jayqe Ha caB rJiac :vrcnpe,n; Kyhe. K:a,n; cy je ycTame 3aiiMTaJie 3amTo KYKa, 162 163 I I �-" VI llO't!€TKOM OKT06pa 1944. 6MO CaM C 6pMra,n;aMa ,I(Ba,n;eCeT I1€T€ ~J1:Sl1:3J1je KOje cy BO,IJ;J1JI€ OIIITpe 6op6e Ha peJiaD;Hjlii HerOTJ'IHlVJ:aj,n;aHrreK C H€M3'tJKHM ~P'iR:e. J e,n;Hora jep;HHliill;aMa KOje cy C€ IIQBJia't!J1JI€ H3 ,n;aHa HeMIJ;H cy ycrreJIH ,n;a rroTHCHY HeKe Harne a.'I'aJI.oae. ToM npHJH1KOM cy OIIJba"tJKaJIM M nonaJUIJil1 ,n;oMaliHHC'l':aa OKo CeJia KJIOKO't!eBu;a. IIowTo CMO cy36VmH HeMrJ;e, rrpmuao CalVI lVI€IIIT3HHMa l1 ~alU'!'o TO IIO't:l€0 ,n;a HM o6jaiiilD3B3M KO cy ¢amHCTH H 't!JiiH€. "YTy'tJ€HH C€JbaiJ;J1 6 PE:a, ce,n;e Koce, Me rrpeKn,n:e: - Ma, He Tpe5a, 6paTe, ,n;a cy Me H€MO CJiyni3JIH. Je,n;aH HaM npHqaiii o THM 3JIHKOBIJ;HMa Yrto3Ha.rrH cMO nx ,n;o6po M MH caMH 3a aBe TPH ro,n;MHe. TaKa IIO'tJ€ lJia IIpM"tJa IIIT3 cy OKyiiaTOpH H IbHXOBH TIOMaraqJ1 CB€ ~'O'iliHHJIH y :E:OMXOBOM Kpajy. O,n; Ibera caM ca3Hao KaKo cy MM::X:atrJiy HnKoiDihy, CHpOMaruHOM ceJbaKy H3 ceJia Macae, y6nnn CMl:ra l1: kfiep, MJia.n;y ,n;eaojKy. lVIv.txaHJlO flMKOJIMfi je }KMBeO Ca ::m:eHOM, MJialjMM CMHOM H Khepltorv.r IJ;aeToM Ha rrojaTH, y 6p,ny M3Hap; ceJia. Hv.tKO o,u;: lberoBliiX (He.tl;aJieR:o, y ;npyroj nojaTM :anmeo je ca caojoM p;eu;oM J1> cTapMjM CHH), ltJ.tje ce HHTepecoaao 3a HeiiiTO .v;pyro ceM 3a caojy cToKy VI IDH:nl14e. BepbBaTHD rmcy MHoro 3HaJIH HH o rrapTM3aHHMa. Kao BJiacn li:J.tcy 3HaJIM p;o6po HM cprrcKoxpaaTCKH je3HK. IIoroTOBY o rrapTM!3anu:rvra HMje 3Hana MHoro aeroaa Klrn: IJ;BeTa. Oaa je 6pmryJia caMe 0 o:e:u;aMa Koje je "t:IyBana. AJIH, je.n;ae aohH, rro't!eTKOM ;n;eu;eM6pa, 1942, y MvtxaMJIOBy rrojaTy HaBpaTHJIM cy rrapTM3aHH, 6opu.M Hel'o'l'l1::acKor o.n;pe.n;a. Y jep;aoj 6op6M Ha ,I(eJIM-Joaaay paa,eavt cy 00 P4a CpeTa By'IKOBJ<Ii " Po)\OJby5 CTojaHOBHii. ,l(pyroBJ%1 cy MX l:r:Pe:eliJIH M noKymaJIM ,IJ;a vtX aer,n;e CMecTe ,n;oK ce ae orropaae. CeJt:.all;l1: ~y ce M3roaapaJIM M rrpennameHM MOJIMJIM ,n;a mTo npe 11;n;y l:£3 R:Yfie. flapTJ13aHH cy npOB€JIM C palb€HHll;}1Ma HeKOJIMKO ,n:aHa 11: B:ofiH y aarryiilTeHMM KOJIH6aMa. HHcy JI•o::m:HJIM BaTpy, Ma,n;a je li:ano.Jby 6Mo Mpa3 M cHer. Tiocne Tara cy Haapan1.1IH aa caJiam lv.:ri1"XauJia HMK0JIHha.-·-noJIHTH'9:KM KOMecap MY je o6jacHMo xo cy l:r 'Y R:aKBOM ce noJio::m:ajy Hana3e 36or palbeHHKa. 3aMOJIMO ra je .tl;a npnMM pa:s:.eHMKe .n;oK ce ae onopaae. MMXaHJio ce ,n;y6oKo -3al\.tltcJIJiio. ,l.(oK je ,n;oMahPIH pa3MMmJbao, y co5y je ymJia _ :meaa M ~'el3oj"t.J.MIJ;a M rro'tfeJie c lbHM ,ri;a roBope BJiamKM. BepoBaTHO cy ra l:taroBapaJie .z:r.a npHMH paaeHMKe, jep je oa nocJie o,n;roaopno rroJ'J:lt'I'-l'l'tfKOM KOMecapy ,D;a fie Y.IX npMMMTH. ,Il;apMHKa, ,!I;OMaium;a M ~8 eTa npnrrpeMJtiJie cy rrope,n; BaTpe Jie::m:aje 3a paaeH:vrKe, yrpejane ~O.lJ;y I1 IIOMOrJie HM ,:n;a Ce orrepy, ,n;aJie I1M TOIIJid MJI€KO. 0He CY ~~ ··-· ,.,_ ~""'~ • "'~" =..~•.• ·~· (C<l.I\' >1M pane Be'<epy. PaH>eHHI1>1Ma je cyTpapaH jow Beliy na"'IbY nocBeTMJia u;eJia rropo,n;Hn;a aJIM noaajBIDIIe MJiap,a ~BeTa. liiaKo anje .n;o6po 3HaJia je3HK, apJio 6p3o je cxaaTMJia lllTa cy joj paH>eHM napTM3aHH roBopMJIM. IIocJie HeKOJIPIKO p,aaa cTeKJia je noBepe:s:.e rra je CpeTa ByqxoBY.Ih ynyTMO c :u;ep,y~oM y ,Il;olbH MHJiaHoBan;, KO,n; ceKpeTapa napTMjcxe opraHH3an;Hje .n:a ra o6aBeCTM r;n;e ce HaJia3e J1 3aTpaJKM JI€KOB€. ,I(a He 6M J13a3BaJia CYMH>y, C L(BeTOM je rromJia H Mahexa ,D;apMHKa. IIocJie ycnocTaaJbaH>a Be3e ca ceKpeTapoM y ,1:\oaeM MMJiaHomzy, IJ;BeTa je pe,n;OBHO o.z:r.na3MJia H Y3MMaJia JieK!oBe 3a palbeHHKe H ,n;oaocHJia B€CTH. CpeTa Byq:KoBMfi 11 Pop,oJby6 CTojaHOBHh cy o CBJtiM IIOJIMTH't!KMM ,n;oraljajHMa o6aBeliiTaBaJIM MJtixaJ.·ma M r-Deroae yKyhaHe. Y cneJIH cy .z:r.a ce 36JIJtiLKe ca cBMMa rra HM je, xa.z:r. cy rroqeTKOM ¢e6pyapa 1943. onopaBJbeHH xpeayJIH 3a o~pe.n;, Mu:s~aHJIO peKao p,a Ha H:.eroBy Kyhy Mary M y6y,n;yhe paqyaaTM Ka,n; HM HelliTO 6y.z:r.e Tpe6ano. Ha :m:aJIOCT, napTM3aHM HHCY p;ocneJur ,n;a MCK!opMCTe TY p,oMahMHOBy p;o6py BOJby. ¢alliHCTJ1 cy HeKaKO ca3HaJIH ;u;a KO,ll; H:M:KOJIHfia aaapahajy rrapTM3aHM. ,D;eceTaK p;aaa rro o,n;Jiacxy By'tfxomrha H CTojaHOBHha, oxo 15. ¢e6pyapa y ceJio je y TOKY aohM m'HrJia 6eJiorap,n:ejcKa cpamMCTH"tJ:Ka je,n;MHMII;a M rroqeJia ,n;a onKOJbaaa nojaTy MMxaMJia HMKOJIMha. ,il;oMali11a je rrpHMeTHO 6eJiorapp;ej:u;e M aapep;Ho ·cBojMMa ,n;a 6e:m:e. Oa je ca ,D;apMHKOM 6emao aa je,n;ay, a [(BeTa ca 6paToM aa ,rwyry cTpaay. liiaKo paaea, MMxaHJIO je ca :m:eHOM ycrreo ,n;a no6erae. H3 orrKOJheiha, a Il;BeTy M 6paTa cy yxBaTHJH1. QnJba't!KaJIH cy CB€ IIITO cy MOfJIM IIOH€TH J1 noTepaTM ca HMKOJIHlieBor HMaH:.a, a srpa,n;e norraJIHJIH. O,n;BeJIH cy ~BeTy M 6pahy (yxancMJIH Cy 11 MHxaMJIOBor CTapMjer CMHa 2KMBOjMHa, Map;a je oa JKHBeo o,n;Bojeao o;n; o:o;a) H rrpe,n;a.rn:r recTarroy y Tio:m:apea:o;y. TaMo cy Tpa:mMJIM ,n;a MM KaJKy xo je o.z:r. napTY.I3aaa K!O,Il; H>HX- ,IJ;OJia3J10, KO J1X je ,li;OBO,ll;HO, KO J13 MOCHe jOlii HMa B€3Y c rrapTn3aHHMa, Kap, M Kaxo, KO je K:oMylnrcTa y ,IJ;olbeM MHJiaHoB:o;y. HMIIITa MM HHcy roaopn.rrM. Oa.n;a cy rroqeJIM ,n;a MX Myqe, Ha i>O'lliiTO IJ;BeTy. IlOHJD:KaBaJlH Cy je, CBJia"t!li1JIH, 50JIJ1 HfJiaMa HCIIO,!J; iroxTHjy. IIo,n; TeiiiKI1M MyKaMa,_ lbeH MJiaijM 6paT ,il;HMMTpHje norry_CTH~ j_~. M Pexao .n;a je- ~BeTa c MahexoM o,n;Jia3HJia y ,il;-olbn MMJiauoaau;, HOCMJia napTM3aHcKe nopyxe M ,n;oaoCHJia JieKOBe 3a paaeae napTM3aae. -TecTarroBn;H cy ce nocne Tara jmu ~emlie OKOMHJIH Ha MJia,n;y ,n;eBojxy. TyxJIH cy je n joiii CBHpen~je MyqMJIM. MeljyTHM, OHa je IIpKOCHO op;roBapaJia: - He mhe, ae mp.e! (He ~HaM, He 3HaM!) 165 �MytU:IJIH cy HX H CaCJiyniaBaJIH Bliiiii€ 0,7:{ ,D;,Ba M€C€D;a ,u;a 6H H3Hy)J;HJIH npv.t3HaH:.e. MeijyTHM, OHa KOja je CB€ 3HaJia HMje HHmTa peKJia. IIo-qeTKOM anpHJia 1943. aa -qa-qaJI~H y IIoJKapeB:o;y, HeML(H cy cTpeJhaJIM D;BeTy, ,II;J:IMHTpHja H 2KHBojHHa HHKOJIHha. Taxo je oBa MJia,n;a ,u;eBojKa H3 ceJia Mocae aa o6aJIH ,I(yaaaa, lKpTBOBaJia CBOj MJiap;H JKiiiBOT ,ll;a 6H caqysaJia JKHBOTe MHOrHX KOMYHHCTa H rrapTJ13aHa, H3KO HHje 6nJia KOMyaHCTa. - IIa TM, xypBo nponaJia, He 3Haw ,n;a CH JI€'9:HJia 11 xpHJia xoMyiD!cTy, KOMyaHCTy. - Kaxo .n;a ae 3HiaM! .I(a HHCaM 3HaJia ,n;,a je KOMyHHCTa He 6J1X ra HH 'IJBaJia, - O,IJ;roaopu:Jia je ToMam:rja. -qeTHM:QH cy rrocJie ,n;y:m:er MyqeH>a 3aKJiaJIH "C{ep;y :n ToMaHHjy JamHl:i., a paiDem1Ka CnMHha cTpeJhaJIH. M3a H:.HX je ocTaJia MaJia ae36pnayTa .r:teaoj't!JiiiJ;a. Il;BeTa HHje 6HJI8 H3Y3€TaK y OBOM Kpajy. Jii .u;pyre LK:eHe J1 )J;€BOjKe IIOMaraJie Cy HapO,ZJ;HOOCJI060;D;MJia'9:KY 6op5y. To IIOKa3yje H je.u;aa 6eJielliKa H3 ayToposor .u;aeBHHKa, o,n; 10. OKTo6pa 1944: VIII ,Paao yjyTpo nowao caM aa nono:m:aj xo.n; ByxoBe rJiaBe. Ty je 6Ho 'IeTBPTH 6aTaJbOH IIIecHaecTe 6p11ra.n;e. ¥3 nyT cycpelieM aapo.n; KOjH O,D;JI83H y rpa,n;. Je,n;Ha C€Jb8HK8 BO,D;M H€K3KBOr Pyca. Ka,n; H3C je BH,n;eJia, 3acTaJia je u 3arne,n;aJia aac ,n;yro ,n;ox aac HJ1je rro3HaJia. noxa3yje HaM MJia,n;or Pyca. PaH>eH je npe meeT ,n;aaa. CeJbaHKa ra HalliJia M Jie't.IMJia. Ka,n; je ,n;o3HaJia .n;a CMO MH y MMnaaoany, rroseJia ra je Y 6oJIHH:o;y. Oa je 6no MCQPIIJbeH 11 je,n;aa ce ,n;p:a:rao aa aoraMa. IlpJ:Iqa HaM ,n;a je paH>eiDJKa JI€~Jia JbYTOM paiGljOM H BOWTamrn;OM. PaH>eHH Pyc j~ rJie,n;a 3axeanao n rroxymasa ]{a ce aa.- CMernM." MHCJU1M ,ll;a je H TO 6110 H€KH ,li;OKa3 0 MO}oj TBp,D;lbH. 3HM:a J1 CHer KOjH CMO 3BaJIH ,II€TOKOJIOHalli 6poj 2", 6MJIH cy BeJIHKJa onacHoCT 3a aame paa.eHJ1Ke. IIo 3HMH n caery' aacTpap;aJio HaM je aajB:vm.Ie palbeHHKa H JbY,IJ;H xoj:vr cy HX -qyna.n:u. 3aXBaJhyjyl:i.H 3:MMH Jii CHery '9:eTH~H cy ycrreJIH ,ZJ;a OTKpHjy r,IJ;e je 6110 CMemTeH paH:.eHHK Koc:t'.[ajcKor o.zwep;a, HHxoJia CuMuli. 0Baj palbeHuK je 6Ho rrpeHeT u cMeiiiTeH ,llen;eM6pa 1943. y xyhH "l!e.u;e .,J amHlia, y ce.ny Ma.rrn IloEapenan:, He.n;aJiexo op; MJia,n;eaoBu;a. IIomTo je 3eMJba 6MJia noxpJ1BeHa'. caeroM, ocTaJIH cy TparOBJ1 KOje cy 't!€TH:m..J;H IIpHM€THJIH, na cy 3aTO H3BpUlHJIH npeTpec ceJia. 'Iep;HHa JKeHa ToMaHHja npl1MeTHJia je p;pa.2Kli.Iaoau;e, H3HeJia je paH>eHJ1K8 :U3 xyfie lii CM€CTHJia y ·CKJIOHliiiiiTe. Ha ijy6pliiiiiTy. BepoBaTHO y--6p3HHH, HHje yKJl'oHJ:IJia cae Tparoae na cy '9:eTHHIJ;H 6p3o npoaaiiiJIH palbeHnKa. Ta.n;a cy rro't!eJIH p;a TYKY M M~e "tfe,n;y n ToMaanjy, 3axTeBajyh:a p;a 11M noxmKy H .z:wyre capap;HHKe rrapTH3aHa Jil3 CeJia 11 KO je JI€'t!MO l<l ,ll;OHOCHO JI€KOBe J1 xpaey 3a paH:>eHMKe. ToMaHHja je IIOKyniaJia- )\a cnace MYJKa. roBOpuJia je 11a je oHa, ,!IOK je 'Ie11a 6Ho Ha paiiY Kao rrpy>KID< pa,liHHK, cny-qajao HaYIIIIJia Ha TOr '9:0Bexa, caJK:aJIM:Jia ce H npeaeJia ra, CKJIOHMJia J1 JI€'qJ1JI8 6e3 MY2K€BJbeBOr 3Ha.H>a. ~paJKJ1HOB:o;H cy HacpHyJIH ;1a je jom memlie TYKY H MY'fe, roBope!rn: 166 Y ,!IBOPHIIITY Kylie ,!l;apnHKe Pa,!IOBuli y ceJiy PajKOBI.IY ><CIIOII nJiaHliiHe Pyp;HMKa napTH3aHM cy 1942. H3rpap;HJUI Tajao cKJioHHmTe 3a paH>eHJ1xe. 0 paH>eiD:ID;HMa cy ce cTapaJie ,napHHKa H H>ea_e ,D;Be Kliep:n .n;sap;eceTorop;lifiiiH;,a PaAMHJia n 't!eTpHaecTorO,z:(J1llllba CTcrnxa. 0He cy Ha6aaJhaJie xpaHy 11 JiexoBe rra n o6e36eljHBaJie paH:.eHMxe. J(e:m:ypaJie cy CTaJIHO aa cMeHy. To cy pa,Izy:IJie c TOJIHKO Jby6aBH, IIO:>KpTBOBalba, CHaJia1KJLHBOCTH H OIIpe3HOCTH p;a cy ce CBH paH>eH:w:u;n y CKJIOHliiiiiTY ocefiaJIH npHjaTHO J1 6e36€,ti;HO. MeJ;;yTHM, Holiy 9. Maja 1943. APa:»rnHOBI.IH cy OIIKOJIHJIH Kyliy H >13BplliHJIH rrpeTpec. HHcy npoaamJIM: HHlliTa, aJIH cy yxarrcHJin J(apmrxy J1 ID€He KfiepM, B€38JIH JiiX J1 Op;B€JIH Ha IIOJLaHy rp;e Ce ceocKa OMJia,zv:.rna cxyiiJhaJia rrpa3HY.PIHHX p;aaa ,n;a Hrpa. Ty cy, rrpe.z:t oxyiiJbeHMM ceJhau;MMa, TYKJIH ,IJ;apHHKy H :EbeHe KfiepH, 3axTesajyliM p;a HM o,n;ajy r;n;e ce HaJia3n 3€MYHHJJ;a c paH:.eHHJJ;HMa. Cae TPH cy op;ronapane ,n;a He 3Hajy a:n 3a KaKBo CKJIOHliiiiiTe, HH 3a napTH3aae, a KaMOJIH 3a rrapTH3aHcKe pa:EbeHMxe. Oci>HJJ;HI>H cy Hape,n;MJIH MY't!HTeJLnMa p;a npo.n;y:>Ke c 1\cy"'t!e:EbHMa H o,n; :meaa cy Tpa.JKHJIH ,n;a liiM KaJKy HM€Ha CeJhaKa KOjH IIOMa:m:y napTH3aHe, aJIH cy mvr ,IJ;apHHKa, Pap;MHJia H CTaHKa o,n;ronapa.ne p;a oae o TOMe HliiiiiTa He 3Hajy, p;a rJie.n;ajy cBojy Kyliy H csoj nocao n aaCToje .n;a ce rrpexpaHe H H3;TI;p:>Ke p;ox HM ce ,n;,oMalina ae npaTH H3 3apo6JOeHHIIITBa. To cy cBe rJiep;anH n CJiyniaJIH oxynJbeHH PajKOB't!aHH H 110'9:€JIJ1 HCIIOJh8BaTH H3KJIOHOCT rrpeMa Xpa6poj Maji{M J1 lbeHHM tdiepmvm. To je pa3jap11.rro "G:eTHHKe :n je,l(aH O,ll; :EDMX, Hape.n;Ho je OCTaJII<Ma ,!Ia CTaHKy CKHHY Hary H ,!Ia joj CTaBe HOJK 110)1; rpJio. OrreT cy Tpa}KHJIJ.:I o,n; }J;apJ.:IHKe p;a xi:m:e rp;e je cKJIOHmn:Te. )J;apm<Ka je rrpH6paHo O,llrOBapaJia: - J a CaM BaM peKJia ,llja He 3HaM HH 3a KaKBy 3eMyHJ1IJ;y, HJ1 3a napTH3aae, a BH 1axo .ce He 6ojHTe Bora, a BH,n;,HM ;n;a ce ae 6ojHTe, HHTH MMaTe CpaMa HH CTJif,ZJ;a, HM-8Te BJiaCT J1 .IIyniKe, pa,zzytTe lliTO ~olieTe C MOjHM ,ZJ;eTeTOM, aJIH BaM ja Ka:meM p;a p;eTe HHje KpMBO! 167 �J e,n;aa 6pa,n;mna je pHTHY HoroM y CTOMaK H ,II;apvmKa ce CTponoiiiTa Ha 3eMJDY 6e3 rJiaca. CJinqHa rrnTaH>a cy nocTaBJ.baJIH H 11 Pa.n.MHJIH, ,u;oK je oHaj 3JIJ1KOBa:u; cTanao ,n;p:acao omTpH:o;y Ho:aca no,n; CTaHKHHHM rpJioM. Pa,n;MMJia je O,ll;rOBapana ,n;a oaa BOJIH ce'!"' CTPY 11 .n.a 611 3a H:.Y cse y't{Ji!HHJia, aJIH ,n;a ae MO:JKe ,n;a Ka:me HeiiiTO lllTO He 3Ha J1 lllTO HHje HCTHHa. Ha lby cy HaBaJIMJIH J1 CTaJIH )J;_a je TYKY H ra3e. ,IJ;eBojKa je hyTaJia. Oa.n.a cy BepoBaTHO aa 3HaK CBOjHX CTapeiiiMHa OHa TpOjl1D;a IIO"tJ:eJia KaMaMa ,u;a 6o:u;Kajy Hary CTaHKY n ,n;a je 3anHTKyjy r.n.e je 3eMyHHD;a c rrapTn3aiD:IMa. HacTao je yamc, ,n;eTe je BpHmTano H pyKaMa xBaTaJio 3a ao:mese ,u;a 6n ce 3alliTHTHJIO o,n; y5o,n;a, KpB jy je csy o6JIHJia. Y aapo.u;y ce pa3nerJia D;HKa, jayU,l1 H mraq ,IJ;e.u;e H JKeHa. Maca je jypayna .n;a 6e:acH. ,D;pa:mY.IHOBD;H cy noKyiiiaJIH .n;a 3aycTaBe ceJDaKe, y,ll;apajyfivr HX pe;o;oM. BepoBaTHo cy npeTrrocTaBJbaJIH, ,D;:a lie ycrreTl1 ,n;a o,n; ,IJ;apvmKe :vr P?,D;MHJie. npe,n; oKynJbel{HM aapo.n.oM .n.o6Hjy rrpn3HaH:.e. CTaJIH cy ,n;a My'l:Ie H .u;a CBJia"t.Ie n Pa,n;Mnny, a Ka,n; VIM je oaa Kao 11 IDeHa cecTpa o,n;roaopHJia ,n;a HHIUTa He 3Ha, je.u;aa qeTHHK joj je 3apno :&aMy y rpy,n;H. Oaa je ycneJia ,n;a rrporosopH: - Ja BaC Ce H€ 60jHM ... ja CaM KOMYHHCTa. - ,Il;apHHKa je CBe TO rJie,n;aJia Kao cKaMea:.eaa n Ha CBa nHTa:H:>a je Kao l1 IDeHe Kliepxe o,u;rosapaJia: - He 3HaM, He 3HaM, ae 3HaM ... )l;pa2KJ1H0Bli.Y.I cy Jil r:E.y 38KJiaJIJ1. PajKosqaan cy nocne oc.11o6oljeH:oa 3€MJbe ca3HaJI:Jti ,n;a je y ,n;aopHlliTy ,IJ;apHHKe Pa.n;OBHfi 3aHCTa IIOCTOjaJIO CKJIOHJWlT€ r.n;e cy Jieqean rrapTH3aHH J1 ,n;a ce oHor ;o;aaa Ka,n;· cy 't!eTHHD;H JJ;pa:m:e MHxaHJIOBHha MY"t!HJIH H 3aKJI8JIH ,IJ;apHHKy H IDeHe KliepH CTaHKY H Pa,u;MI·fJiy, y TOM CKJIOHY.llliTY HaJia3HO je,n;aH palbeHHK, J1 p;a OBe xpa6pe illyMa,ll;MHKe TO HHcy npM3HaJie cBojMM I,IeJiaTHMa. TaKa cy caqyBaJie )KJ1BOT He OaMO OBOM HapO,D;HOM 6op:o;y Befi l1 MHOTHMa KOjM cy noMaraJIH napTM3aHe. IX ¥ ceJIHMa oKo XoMOJbCKHX mraHHHa y HCTO'l:IHoj Cp6MjM qeT;.. HHu;H ,IJ;pruKe MHXaMJIOBHfia ,roplbaqaHH", HMaJIM ,Cy 3a CB€ BpeMe paTa BeJIHKor yTnu;aja. IIope,u; Tara, MHOrM ce,rr,ati;n J1 ceJbaHKe J13 THX CeJia IIOMaraJIM cy napTH3aHe, IIpHMaJIK JifX y CBOje Kyfie Jii caJiame H Jie-qJ.:[Jif!: paibeHe. BepoBaTHO je 36or Tora IIITa6 Tio1KapeBat.IKor napTH3aHcKor o.n;pe,n;a, Ka.n; ce 6poj paH:.eHMKa noBe!iao, M3rpa,n;Ho y TOM Kpajy TajHy 6oJIHHI:(y. Ta 6oJIHJ1Qa je H3rpa9eHa y jeceH 1943. J1eKOIIaHa je y 06aJIH ITOTOKa y je,IJ;HOj liiJ'MHil;H 6JIH3Y ce.rra Mmn:168 JbeHoBn;a IIeTpoBRt.IKOr. 3eMyavn::~;a je 6HJia o5JioJKeHa ,n;acKaMa, a crro.Jha 3aMaCKHpaaa H pa!beHHQ.H cy ce BpJio ;a;o5po ocehaJIM H 6p3o ce orropaBJ.OaJIH. C paH:>eHMI.J;HMa y ,rro,n;MopHH:QH" KaKo cy 3BaJIM oBy 6oJIHYI:u;y, 6HJU:t cy 60JIHJiftlapKa H JieKap. IIo"t!eTKOM jaayapa 1944 ,ropa.a"t:IaHH" cy aa aeKH Ha'tfHH ca3HaJU1 3a oBy 6omrnu;y rra cy npe,n;y3eJIH npeTpec Tepeaa. IIapTH3aHH cy o TOMe o6aBemTeHH. 3aTO cy Ha BpeMe H3H€JIH pa!b€HMK€ M MaTepHjaJI l13 ,no,n;MOpHHIJ;€". PaH:.eHHK_e cy pa3MeCTHJIH no ceJhaqKJi!M KyhaMa 11 caJiamHMa. Ka,n;- cy qeTHlii:QH rrpoHaiiiJIH npa3ay 3€MyHJ1IJ;y, npeTno- cTaBJhaJIH cy r.n;e cy rrapTH3aHH MorJIH CM€CTHTH palbeHHKe. O,n;Max cy noqeJIH rrpeTpec Kyha H caJiawa. Mei)yrHM, H nope,n; aaj,n;eTaJh0 TOMe KaKO cy ce ceJba:u;H cHaJia3HJIH, rrpH"tia,o je PncTa KapoBvrh CHMa, je,u;aa o,u; paH:.ermKa H3 ,no,u;MopH:m..J;e". HHjer rrpeTp3}KJ1Balba, HHCY IIpOH3IIIJIH HH je,n;aor pait.€HHKa. KapoBHh je H3 3eMYHHD;e, 3aje,n;Ho c 6oJIHM:qapKoM Jhy6~-:ru;oM J aH:.nli, npeMeiiiTeH Ko,n; ce,n;aM,n;eceToro,n;mnH:.e ,I(ocTe PaKHfi, y ceJIO Mm,rr,eHOBan;. "tleTHHD;H cy npeTpecaJIJ1 ,II;oCTHHY Kyhy aJIH HHCY IIpOHaiiiJIH napTH38H€ jep cy 6HJIJ1 y CKJIOHHlliTy, KOje je H3rpap;HO 6a6a-,Il;ocTHH My:ac joiii 3a BpeMe aycTpHjcKe oKyrran;Hje y npBOM CBeTCKOM paTy. Ka,n; je Kaponnfi ca3Hao ,n;a je 'l:IeTHH't!KH KoMaHp;aHT 3anpeTHO Ha 36opy ceJban;HMa .n;a he J1M 3anaJIHTH ceJio, aKO ,ll;O 14 'l:IaCOBa He llpHjaBe napTH3aHe, IIOMHCJIHO je ,n;a qeTHHIJ;H Mary H .n.a cnpoBe,Ii;y y ,n;eJio CBojy npeTH:.y. HeKe ceJnaKe cy noxancHJIH. 0H H 60JIH}'IftlapKa 6H H3ropeJIJ1 y TOM CKJIOHHIIITY KaO MJ1III€BJ1. 3aTO ce IIOC8B€TOBaO C 6a6a-,I(OCTOM Jii lb€HOM KfiepKOM .IJ;apnHKOM MHJiojesHh KaKo ,n;a ce o,n;Max H3BYKY H3 ceJia. KaposHh " Jby6Hr(a JalbMh cy ca QTKoqeffi1M opy>KjeM rrpeiiiJIM y ,!J;apMHKMao .n;sopHIIITe, rrorreJIH ce y neh npHrrpeMJ.beHa KoJia H JierJIM aa no,n;. .IJ;apHHKa HX je rroKpHJI,a KYKYPY30BKHOM, a saTHM Ha6an;MJia l)y6pMBo. )J;apMHKHH CHH je IIOB€0 BOJIOB€. ,I(OK je ,1J;€"tJ:aK yrrpaBJbaO KOJIHMa, MajKa je MIIIJia rrope,n; KOJia H MHpHo ITJieJia.-Ha H3JiacKyli13 ceJia 3aycTaBMJIJ1 cy li1X 't!€THMI.J;H J1 IIHTaJIH III'na B03€. ,I(apHHK!a HM je Ka3aJia .n;a H \!8MJ1 BH,ZJ;€ Ha KOJIHMa ljy6pJ1BO KOje B-03J1 y ITOJb€. IlH'IIaJil1 cy je r,u;e joj je lbHBa. Ka,o; HM je O)J;rosop~-:ma, rro3BaJIH cy je ,n;a nol)e y o6JIH:mH:.y Kyhy, Ko,n; H:.Hxosor cTapennme ;LJ;a BH,n;e ,u;a JIM he joj ;o;o3BOJU1TH ,n;a H3alje H3 ceJia. LKeHa je OTilliiJia. Tn TpeeygH, ,ll;OK je 'l:IeKao ,n;a ce ,!J;apHHKa spaTH, 6HJIH cy aajTe2KH n aaj.n;y:acn y :m~BDTY PvxcTe KapoBHha. OneT l;'a je M~H~a cyMH:.a. ,IJ;a HH.je MO~,ll;a-· ,Zi;apHHKa y ,n;oc~yxy c "tJ:eTHMIJ;HMa, Ma~~a je capaljHBa_Jia c_ napTH3!}HM:Ma. Mo:ac]\a HX je oBa~o H3BeJI<i ]\a 6H HX JllaKme, H.Y3 M_aibe CB€,!\OKa, II06HJIH? illKpryTaO je 3y6HMa M H€MOfiHO CT€3ao D;€B R;apa6MHa. liD!I.tll':fillJ.baO je H_ 0 TOM€ ]\a 6H Hel{O O,ll; '9:eT':'" 169 �HHKa MOrao II060CTH BHJIY y ijy6pHBO H npoBepHTH l1M8 JIH KOra. 3uao je ,n;a ae 6n H3,n;p:mao. '"By6pHBo HX je npHTHCKHBaJio n je,n;sa cy .n;ncaJIH. JlaKHyJio MY je xa,n; je qyo Kaxo ce .D:apHHKa csalja c qeTHHu;HMa. Oua je uaMepuo rJiacuo rosopHJia .n;a 6H je Kapomdi " Jby6M!1a Ja!hirli. '<YJIH. '!yo je " 'leTHHKe KaKo ce cMejy )I06aI1YiYl"' joj 6anaJIHe H3pa3e " npeTe 11a he je rrpeKo nohH 3a)lp:m:aTH xo,n; ce6e axo ce 5p3o ue spaTH. Haj3a.ll je CTHrJia " KOJia cy Kpeny.ma. .l(oK cy H3aiUJIH H3 ceJia H CTHrJIH na lbHBy, cse oso TpajaJio je smne o,n; AHa caTa. .D;apJ<HKa je c )le'!ai<oM 36a!1HJia !)y6pmm H rroMorJia Jby6MI1H " KapoBHhy )Ia cJ<Ijy c KOJia H )Ia ce O'IHCTe. 06jacHHJia HM je r11e ce uaJia3e H r,n;e Tpe6a ~a ce j ase ,n;a 6H ycnocTaBHJIH Be3y c napTH3aHHMa . .l(aJia HM je TOp6y C XJie6oM H CHpOM. Ka)l joj je Jby6J<I1a CTaJia 38XB8JhHB8TH, O,D;rOBOPHJI8 je O,ZJ;Jia3eli.H: - Ma, MaHH, :m:eucxa rJiaso, ja caM caMo npnurJia cnojy lJYlKHOCT. X KpajeM 1942. y Cp6HjH cy rroja'laHe napTH3aHCKe aKq><je. Yrrope,n;o c THM rroj aqaua je H no,n;pmKa napTH3aHYIMa y CBHM KpajeBHMa. 2KeHe cy M8COBHO yKJby-IHBaHe y 8KqJ1je: CKJialbaJie cy H ueroBaJie 6opn;e. Y xyh.vt J eJIHCaBeTe Keue Pa,n;oMHposvth, y ceJiy IIpKocaBH xo,n; Apau:beJroBn;a, uaJia3HJio ce cKJIOHI1IliTe 3a paH:.eHMKe. Ty cy cMemTeHn CBH palbemn.J;M KocMajcKor o,n;pe,n;a, H3 6op6e 3a CarroT, KOje cy BOljeue y 3HMY 1942. Y OBOM CKJIOHHIIITY cy OCT8JIH rOTOBO Mecen; ,n;aaa, cse ,n;oK ce HI1CY onopaBHJrn. 0 palbeHvru;YIMa ce cTapaJia H Jie't!HJia HX caMa ,n;oMahHqa. Ka,n; cy palbeuvru;n seh 6nnH OTHIIIJIH, y xyh.y cy yrraJIH qeTHHD;H H nsspmHJIH rrpeTpec. HHcy HmiiTa npouamJIH, arrH cy H rrope,n; Tara, yxarrcHJIH ,n;oualimra 2KHBOTY Pa,n;oMMpOBHfia H o,n;seJIH ra y BaJheBCKM saTsop. ffierosy JKeay _JeJincaaeTy cy rrpoTepaJivr lil3 ceJia H 3a6paHHJU1 cy joj ,n;a ce apaha y caojy Kyhy. · • • • • • M><JieHKO !IaBJIOBirli. 3eM6a I<3 ceJia BpajKoBqa 6><o je capa)IHHK nai?TH3aua. He,n;HheBI:{H cy ra yxancnJIH H oTepaJI:n y BaJLeao. IIocJie xaiiiiielba Mnneuxa, lberoaa Majxa AHijeJIHja je rropytrnJia IIapTH38HJ1M3 p;a 6H 6HJIO 3rO,ZJ;HO ,n;a Ce y lbHXOBOj KyhH H3rpa,ZJ;H CKJIOHHIIITe 3a palbeHnKe. lliTa6 o,n;pe,n;a je npMXBaTHO iipe,n;Jior H IIOCJiaO 6opu;e ,!1;8 lil3rpa,n;e CKJIOHHIDT€. ¥ TO CKJIOHHIIITe cy K8CHHje CMeiiiTeHH Temxo paH:.eHH napTn3aHH .D:o6pHBoje MHJIMheaHh. u .D:ymxo IIaaJIOBJ:dl.. PalbeHJ1Ke cy nasnne cTapa AHijeJIHja H MHJieuxosa 2KeHa Pa,n:ojxa. YrryTCTBO 3a .rreqeH:.e n JieKone cy HM ,n;aBaJI>< liP M><JiaH Bojan><h " liP Boja .l(aH><JIOBirli.. • • • 06pa)l 'BypljeBHh H3 rop!hHX BpaneTirli.a 6>10 je 6opaq y 'la'l!3HCKOM napTM3aHCKOM o,n;pe,zzy, xa,n; je y JieTo 1943. paa.eH ,n;omao ,n;a ce Jie'tfl1 xo.n; cnoje Kylie. J!e'l!HJia ra je a.erosa :m:eHa 3opxa. IIpsor jyHa 1943. nsueuap;a cy ,n;olliJIH ,JWruKMHDBI.J;H ,n;a npnre rrpeTpec. 06pa.n; n 3opxa cy liiX crra3MJIH H ,n;aJIH ce y 6er. 06pa,n; aa je)IHY a 3opKa c )leqoM Ha )lpyry CTpany. .D;pa:>K><HOBI1H cy nYI1aJI>< aa H:.HX. 06pa,n; je, MaKo palbeH ycrreo ,u;a rro6eme, aJIM cy "q€THWIKH Men;n rroro,n;HJIH lbMx,oay ,n;nauaecToro,n;HIIIH:.Y xfiepxmzy Ha,n;y H 3opxy, ,n;ox cy ,JWyra ,n;sa aejaxa ,n;eTeTa ocTana )Kii:[Ba xpaj MpTBe Majxe H cecTpe. CyTpa,n;au cy ceJT:>au;n xojn cy Ty,n;a npoJia3MJ.IH npoaamJIH Hap;HH n 3opKHH Jiem H JKHBy ,n;en;y. OcMoMece't!HH CMH'l!Hh je CJiiC30 Maj't!MH€ ,ll.OjKe KOje Cy 6nJie yMpJLaHe KpBJ.by . • CKJIOiillll!Te je nocTojaJio H y eyhH CTaHe JanKOBHh UpnoropKe, y ceJiy .D;peH I<O.ll 06peHOBI1a. BnJio je BeniTO yrpa!)eno ncrro,n; Kylie, a y lbera ce yJia3HJio H3 no,n;pyrua. Ty je cMemTeHo H Jie"qeHo BHIIIe palbeHHKa n 60JrecHHKa, M3Meljy ocTaJIHX n 't!JiaH 0lq)y1KHor KOMHTeTa MRJIKa M:wmh. Cse HX je Jie"lJMJia n HerosaJia 170 cTapa CTaHa. Jiexose H ynyTCTBa 3a Jie't!eH:.e ,z:t;aBao joj je IIasJie BHheHTMjeBMh, Jiexap H3 Jla3apean;a. :iKaa,n;apMli! ·n noJivru;ajn;n cy BHIIIe nyTa yrra,n;aJIH y CTaiDIHy xyhy, splllJiiJIM rrpeTpec n MaJITpeTMpaJIH je, 3JIH HHKa,n; HMK!Or HHCy npoHalliJIH. • • • Y ceJiy MaHOjJIOBI1Y HCOO)I Py)IHHKa, y .!IBOPHIIITY Pa)IOjM!1e PM.CTJrlia UOCTOjaJia cy TpH IIO,ZJ;3€MHa CKJIOHHIIITa 38 palbeHHKe IlpBor myMa)IHjCKOr O)lpe)la " IlpBe niYMa.lii<jcKe 6p><ra)le. 0 pa- 171 �H:.eHM:QMMa ce cTapaJia Co<l>Hja, :a<:eaa Pa,JJ;OjKt!MHa. 0Ba 't!eTp,JJ;eceTorOAHIIIH:.a aerrHcMeHa IIIyMaAMjcKa ceJ:OaHKa crrpeMaJia je pa:EbeHli:1:QHMa xpaHy J1 HeroBaJia HX, M3A3 je HMaJia ,I1;0CT3 IIOCJia H8 MMaH:.Y H OKO CBOje TpOje MaJie A€:Q€. "Y jeceH 1943. ,zwa»01HOBIJ;Ji:l cy rrocyMlbam-:~ aa PaAOjH:u;y. BepoBaTHO HM je aeKo aemTo peKao o aeroBoj capa,D;H>li! c napTH33Hli!Ma. BaayJIH cy aohy y xyhy n H3BpiiiHJIH rrpeTpec. MaAa HMCy IIpOHaiiiJIH HJ1IIITa, OABeJIH cy ra H y6HJIH. IIocJie Tara KOA Co<}lHje je ,n;omao je,n;aH o,n; rrapTn3aHCKliiX pyKOBO,IJ;liiJian;a lii peKaO joj Aa cy ,JJ;OHeJIH OlJ..JIYKY ,n;a palbeiD:IK€ H3 CKJIOHHlliTa Ha H>HXOBOM HMalby rrpeMeCT€ Ha ,rwyro MeCTO, 110lliTO oaa BHme aehe MOhH ,n;a ce cTapa o lbHMa. Co<}lnja ce ycnpoTHBHJia: - HeKa ocTaHy palDeHMIJ;H r,n;e cy! He 6pHHHTe ce, BH APYrOBH. Y crrehy j a " 5e3 Pa,!IOjl11\e ,!Ia HX ,1106po aeryjeM " xpaHHM. TaKa cy oBa CKJIOHJUIITa y MaaojJioB:u;y M .n;aJDe cJiy:a<:HJia 3a CMemTaj paH>eHHX rrapTH3aHa. PaH:>eHJilll.H cy Ka-o n paHHje 6HJIH .n;o6po xpaa,e~rn, aeroBaHM H JieqeHM. To je TpajaJio cBe AD 18. MapTa 1944. xa,n; cy qeTHMIJ;H ynaJIJii y Co<}lHjMHO p;BOpHIIITe n yrryTHJIM ce rrpaBo rrpeMa jep;HOM o.n; CKJIOHHmTa. CKJIOHHIIITe je 6HJIO rrpa3HO. Y TOKY rrpeTpeca npoaamJIH cy H ,n;pyro CKJIOHliliiiTe, aJIH je n OHO 6H.n:o rrpa3HO. Kacanje ce Ca3HaJio .n;a cy je.n;aor -qeTHHKa, xojn je fiHO 3apo6J:OeH KaO palbeHHK, rrapTH3aHH JieqY1JIJ1 y CKJIOHIDIITY KO,Il; Cacpnje. Ka,n; je 03ApaBno, rro6erao je n npoKa3ao rAe je 5J.m Jieqea. Cocfn:tja je 5MJia Ha BpeMe o6aBemTeHa o 6eKCTBy OBor qoBeKa na je paH:.€HJ1K€ rrpeMeCTMJia y CKJIOHHlllTe 3a KOje OH HHje 3HaO. "'CJeTHHD;H cy IIOCJie TOTa B€38Jlli ~eHy J::r .. TYKJIM, 38XT€BaJIH ,J'.l;a MM nj>H3Ha r,n;e cy cMeiiiTeHH rrapTH3aHH. O.n.roBapaJia je .n.a ae 3Ha HJ1IIITa 0 rrapTH38HHMa H ,n;a H€ II03Haje "'!OBeKa KOjH je CYMJbV:IqH. ):(pa~HHOBIJ;H cy je TYKJIM M MyqHJIH ,n;a 6M MM o,n;aJia r,n;e cy palbeHHIJ;H. MeljyTHM1 OHa HM HHj e HHniTa peKJia. B:I:1,ll;€BIIIJ1 ;a;a HM HmiiTa Helie pefii1, OHM cy je y6HJIJ~. 'Y6MJIJ.:i: cy J1 OHOr qeTHHKa )laHa (KO)I 3opKe 'BypOBHh y rajTaHy, .Jby5HQe .Jby6Hh y J1Balhy, BeJIHHKe lifaaaoaHh y CTy6JIHHH, PHcTe PoaqeaHh y ,l(o6pVIM Bo- )laMa HT)I.). 3a BpeMe o¢aH3J.:IBe, ByrapH HMCY npoaaiUJIH HH je,D;Hor palbeHHKa, aJIH cy IIOCJie o<}laH3HB€ yxaiiCHJIH CB€ OHe 3a KOje cy BepoaaJIH Aa HMajy Bese ca cMeiiiTajeM rrapTH3aHCKMX paH:.eiD:IKa. IlpBo cy yxarrcHJIH ne,n;eceTorop;J1IIIH:.Y PHCTY PoaqeaHh l1 no"tJ:eJIH Aa je My'CJ€. HHje HM HHIIITa npH3HaJia. "Y6MJIM cy je. Ko,11 .Jby5J<Qe .Jby5Hh Byrap>< cy yrraJIJ< 26. jyJia 1!H4. " H3BpiiiHJIH npeTpec. HMcy rrpoaamJIH a:mmra. Ilo-qe.ID:I cy ,n;a je Myqe, · 3aXTeBajyfiH Aa J:IM KaJKe rp;e je CKJIOHJiiiiiTe C palbeHHM KOM)1HHCTJ1Ma. HMje HM ·a,n;roBapaJia aa IIMTaH>a. Byrapn cy je oxa-qHJIH aa BepHre J13HaA yEapeHe BaTpe H 60JIH HO~eBHMa. AJIM je H TO OBa xpa6pa JKeaa H3p;pJKaJia He H3yCTHBIIIH ID:I jeAHe pe~m. "YMpJia je y HajTeJKJi!M MyKaMa. • • • "t!eTpAeceTneTOrOAHIIIH>a ceJhaHKa CTojaHKa JiiaaHOBHfi H3 CTy6Jie xo.n; JiecKoa:u;a, 3aapiiiHJia je xypc 3a 6oJIHWiapKe y napTM3aHcxoj 6oJIHH:QM M nocTaBJ.beaa je sa 6oJiawrapxy y Mecaoj ,n;eceTMirn. IIope.n; Jie'CJelba palbeHMX H 6oJieCHHX, 0l'ojaHKa je oxynHJia y ceJiy IllapHHIJ;y .n;eBojxe H :m:eae H nop;yqaaaJia HX sa 6oJIHJ-:Iqapxe. ,II;oKTop MapTHH KoJI6, caHHTeTCKM pe<}lepeHT JiecKOBaqxor OApe,rr;a 6110 je 3a,D;OBOJ.b8H pap;OM OBOT Kypca H CaMoyKIDVI rrpeAaBa'CJeM. Mei}yTHM, 3a o,n;pEaaaae Kypca ca3HaJIH cy J:I qeTHM:QM. JeAHa rpyrra je ,n;oiiiJia H3HeHaAa n pa3jypnJia aceae M ,n;eBojxe. CTojaHKY cy yxaaTMJIM n rrpep;aJIH HeM:QHMa. !Deao Tpoje ,n;e!.'{e OABeJIH cy y ,11pyrH Kpaj " rrycTJ<JIM ,11a JiyTajy " npoce xpaHy. He""" cy CTojaaKy oTepaJIH y HeMa-qxy. TaMo joj ce M3:ry6no TPar. KOjJ< je Coqmjy rrpoKa3ao. • • • llo-qeTKOM jyJia 1943, 36or HenpHjaTeJbcKe o<j;>aH3HBe Ha -CJI06o,n;Hy TepHTopajy y oxoJIHirn JiecxoB:u;a, napTH3aHH cy MopaJIM ;a;a pac¢opMHpajy_ 6oJIH111U.Y· JlaKllle paH>eHHKe cy ynyTMJIM y qeTe a aenoxperae cMeCTJ.:I.1ll1 y CKJioaninTa· no ceocKlllM xyliaMa J:Icrro,n; Pa- 172 • • • Y .n;aopm.uTy MMJieHe PaAojeBMh H3 ceJia Bane Ko,n; '9:a-qKa, 6J1JIO je J13rpai)eHO CKJIOHHiliTe y 3€MJbH. Y CKJIOHJ1IIITe ce yJia3HJIO H3 6yHapa KOjH je 6HO IJJOKpHBeH 360r yrpai)MBalba nyMIIe. "9:eTHJ1IJ;H cy y6HJIH CTapm.J;y, aJIJ.:I J1M OHa HJ1je IIOKa3aJia CKJIOHHniTe y KOMe cy Ce HaJia3HJIH paH>eHHIJ;H. 173 �• • • Y cKJioHmnTy xo;o; ce,n;aM,l(eceToro;o;mnH>e MHJieBe CToja,n;mmBHh H3 ceJia IIeTKe Ko,n; IIo:m:apes:u;a, Jie't!eHH cy MHOI'H napTH- 3a.HM. CTapa MnJieBa ce 6pHHyJia o pa:EDeHH:qHMa, Jie-rHJia nx 'Y TOM CKJIOHHIIITY C€ y JI€TO 1944. HaJia3HO H T€.lliKO palbeiDI ceKpeTap 0Kpy:>KHor KDMHTeTa KITJ sa rro:m:apeBa"tJKM oxpyr, Bo:m:H,ZJ;ap )l;MMMTpHjeBJ:di Ko3HI.J;a. Ka,n; cy areHTH crren;HjaJiae H HeroBaJia. rroJD1::u;nje H3 Eeorpa;o;a ,n;o3HaJIH sa cKJIOHHlliTe n p;OIUJIH ,n;a yxance CMemTaH>y, Jie"lelby H aeroaalby palbeHHx H 6oJiecHHX ,1J;pyroBa aBe JKeHe cy noKJialbaJie HajBeliy na2Klby. CKJIOHJ1IllTa y ceocKHM xyhaMa JIJi:I'tiJi.tJia cy aa npaBe 6oJIHm:J;e. Pe¢epeHT caHHTeTa IIpBor rnyMa/IHjcxor ogpe11a .z1P Xep6epT Kpayc npHqa o jegHoj TaKBoj 60JIHHHH: ,Bomun:(a IIpBor IIIYMa,ll;Mjcxor op;pep;a y ceJiy BYKOCaBIJ;Y:IMa, y xojoj je ceJbaaxa Pa,n;MHJia MHjajJIOBMli 5Mna 50JIIU1'tlapxa, KYBap~a H ynpaBHHll;a, no "t!MCTOliH H ypeljeH>y HJi! cap;a .He 5H H30cTaJia 3a MHOrMM fiOJIHHIJ;aMa." ,I(HMHTpHjeBYifia, CTapa MliJieBa CToja,n;miOBMfi je IIQpep; TOr CKJIOHMIIITa IIOnmyJia C paH:.€HHM ,I(HMHTpHjeBHfieM, aBrycTa 1944. HHje xTeJia ,n;a ce O.l{BOjH o,n; lhera, HHje joj 5no ID:IKaKaB poljaK, YII03HaJia ra je T€K Ka,z:r; je ,ll;OH€T KO,ll; lb€ Ha JI€'t!€H>e. ~OKTop MapTHH KoJI6 MH je npW:Iao KaK:o cy :m:eae ca rajTaaa y MapTy 1943. npoaamJie jep;aor paH:.eHHKa, cMeCTHJie ra y KOJIH6H:QM op; rpaH>a, a xa,n; ce aenpHjaTeJb noByxao npoaamJie Jby,n;e ;n;a npey3ey pafbeHHKa. • • • IIapn1:3aacxe paaeHMKe cy y cBojYIM xyhaMa aeroBaJie M Jie'tJHJie n Pa,n;MHJia MMjajJIOBHh H3 Byxocasa:u;a, HCIIOA Byxy.T.be, ,ll;apxa CToj,aHoslrli H3 CTapor CeJia, BYKit l(BeTKoslrli H3 Hoeor CeJra xo,u; BeJinKe Ilrrane, KapaBJ1Jl>Ka CTe¢aHOBJ1h H3 IIIaHTapoBu;a xo,n; CBeTo3apena, MH.ID:IIJ;a Mfi.IJiaHOBY.di 113 ,l(e6emru;e KO,IJ; KIDa}Ken:u;a, 3,n;panxa J onaaonu:h H3 Boponn;a xO,n; 3ajeqapa, 3opxa CTojaHOBMh H3 KaJiae, saTHM "Do,z:r;opxa ns BHJiaH,u;pH:u;e y 3arrJiaH>y, 3JiaTHj·a Pa,n;ocaBJbemdl. H3 IIayaa xo.n; BaJbena, a neponaTHo 11 MH6re ,zu>yre 't:J:H_ja cy HMeHa 3a6cipaBJbeHa HJIM HHje OCTaJIO HHKOr 2KHBOr ,n;a 0 H:.HMa IIpH"'a. PaH>eHHU.H IIoxopcxOr o.n;pe,n;a CMemTeHn cy 11 Jie"t!eHH xo.n; Axe IInx y I.l;HpKOBMD;H J:l3Ha,n; BeJDeaa, a HonoMeiiiTaHCKor o,ru>e- lla K0/1 Map>Ije 2Ka6ap y HosoM MecTy. · HcTapcxvr o,rwe.n; cMeruTao je paseHMKe aa caJiamy KaTe BoJKHh nsHa,n; PonMIDa, r,n;e Hx je .ne"'!HJra n: aeronaJia aeaa yeyxa, OMJia..U.MHKa MapHja. IIapTH33HJ1 Cxoncxe u;pae rope cMemTaJIH cy palbeHHKe xo,n; TogopKe CTe<jJaHOBHii y YpoiiieBJ:1y. <PpyniKoropcK>I O/IPell je >IMao CKJIOHHWTe 3a palbeHHKe H Ko,n; 2KHBKe MMD;I·di, J eu;e MHpai,IMli :w JeJIKe CTojaHoBHii y ceJiy BocyTy y CpeMy. 3aropKa CTaHOjeewli je y ceojoj xyliH y CMegepesy npMMaJia o,n; 1943. pa:Fbeae H 6oJieCHe napTH3aae 11 aeroBaJia l1X :vr Jie"tiHJia. 'G:eTHMD;VI cy TO OTKpl1JIM KpajeM aBrycTa 1944, ynaJIM y H>eHy Kyfiy, a H>Y 0,1J;B8JIH H y6J1JIJ1. 174 Oae cy 3HaJie xaKBHM ce cae onacHOCTHMa H3Jia:my s6or Jieqelba napTH3aHa, aJIH peTKO je Koja ycTyxayJia npe,n; onacaocTJi:IMa . Caojy aKTHBHOCT cy CXBaTaJie He CaMO KaO H3pa3 IIJI8M8HHTOCTH, Hero Jii KaO ITHTa:Eh8 llaCTJ1 H JDY,D;CKOr ,ll;OCTOjaHCTBa, rra H KaO JIHliHY naTpHOTCKY o6aBe3y. J eJieaa KocTMfi, pa.n;HHI.J;a 113 Jiecxoau;a, CKJiaH>aJia je y caoM cTaHy H Jie"tJJ1Jia MHore paH>eae napTH3aae n rrapTH3aHKe. Ka,n; cy je y _JI8TO 1943. HeM:QH yxaiTCHJIH H O,![,B8JIH Ha CTp8JbaH::.e, OHa je rropy"tJHJia: Caecaa n,n;eM y CMPT: 3aaJia caM 3aiiiTo caM ce 5opHJia H 3aiiiTO ca,n;a '-rHHeM! �,UOrABAJIO CE 3a 6o.rrHH't!apxy !Ipse jy2KHOMopascKe 6pMra,n;e, MH.rreBy KoBa- qeBJ.di, je,n;aa ,n;pyr xa:m:e: ,BM.rra je THxa, liyT.n:.MBa, xpruaa .n;eBojxa, xoja ce HHKa,z:r;a HHje I!OTy}lillJI8 HH Ha lliTt8. Y.fm.rra je MyniKMM KOpaKOM ITO TIJiaHVIHH, HOCMJia je CBOjy CHary Kp03 myrue H YB€K IIpBa Tp't!aJia p;a IIOMOrHe palheHH:o;,KMa." K03ap'<aHKa JoBaHKa Pa11Hii je y rrpoJielie 1943. ocTaJia 'leTHpH .n;aaa 11 aoh.H c T€lliKMM paH>eHH:QMMa y neliHHH Typxa Eo6Yija, ;a;ox cy H3Hap; lhHX Tarrxa.rrM HeMIJ;H Tpa:mehM nx. OMJJia,!(:r.m:Ka Ha,n;a By,n;ncaBJbeBJ:t:h lil3 Bp6aae anje xTeJLa .n;a ce o,z:r;pexae rrapTM3aHa xa.n; cy je HalliJIH c paH>eHJ.fD;HMa M ycTame cy je y5HJre. Y MapTy 1943. je IIeTHaecTa KOP/IYHaiiiKa 6pnra11a BO/IHJia 6op6y ca MTaJu:rjaHHMa KOA Ba6:mmr lloToKa. "Y je,n;HOM MoMeHTY Tpeh.H 6aTaJ.boH je 6Jfo rrpHCHJI:.eH ,ZJ;a ce nosyqe, Ha noJio:majy cy ocTa.rra ,n;sa Temxa paa,eHMKa- n 6o.rrHY:Piapxa Aaxa ci>apxanr. c:Pam:v.rcTH cy ce rrpn6mnKanaJIH paiDeHHD;HMa. K·oMaH,n;aHT je aapei)HBao npoTHBaarra,n;. Op;je,n;aoM, o,n;jeKay eKcTIJI03Hj a je,n;ae, a rroToM ,u;pyre 6oM6e, Koje je 6an;HJia MJia,n;a 6oJIHM't!apxa. 3any:u;aJIM cy :v.r ayToMaTM paaeHHKa. Ji1TaJIHjaHH cy ycTyKayJIH. "t!yo ce rrDBMK: ,JypKIII .zwyromi!" 36yaeau lilTaJiujaHH cy ce rroBJia't!MJIM. llapTH3aHM cy rrpnCTHrJIH M CTaJIH ,n;a rpJie xpa6py 6oJIHWiapxy xoja je crracJia paaeae ,n;pyroBe. 176 BJia}KeHKa 'ByHJio, IIIecaaecToro,rvmiiba 60JIHH"::apxa IllecTe xpBaTcKe 6p11rap;e, 6nJia je npJio canecaa 6oJianqapxa n HHje ,IJ;03BOJbaBaJia ,D;a joj paH>€HJ1K OCTaHe Ha TIOJIOJKajy. IIa, HIIaK lb€HH .n;pyTOBM MCTJi.I"::Y KaO lb€H HajBefiH IIO,IJ;BHr OHO Ka,D; je 3a BpeMe 6op6H xo.n; Me,D;ponaaa npsa H36HJia aa je,n;ay ,n;oMHHaHTHY 't!YKY H 3apo6HJia je,n;aor Henm;a c MHTpa.JDe30M. BoJIHJ1qapxa ,ZJ;pyre npoJieTepcxe ,lJ;aHH:u;a MMJiocaBJbeBHfi je y anrycTy 1943. crrpono,n;HJia paH:.eHHKe 3a ,n;HBH3Hjcxy 6oJIHHey y Baaonnfie. Y rryTy cy MX 6oM6ap.n;OsaJIH H3 anHoHa 11 rronpe,D;HJIH noHOBO MHOre palbeHHK€. J ep;aH O,D; palb€HMKa je 6110 TaKO IIOBpeljeH ,iJ;a C€ HHje MOraD CT3Bli.ITJ1 Ha KOH>a. 0Ha je OCTaJia C TJ1M palbeHHKOM ,n;a ca"t.J:eKa Jby,n;e xoje he rrocJiaTH H3 6oJIHHIJ;e ,n;a ra npeaecy. flOIIITO HHKO HMj€ CTMraO ,D;O Be't.!epM XT€Jia je p;a IIOI:j€ p;a TpaLKH caMa Jny,n;e xojM 6H .rrpeaeJIH palb€HHKa. Mel)yTHM, palbeHHK joj HHje ,IJ;·03BOJbasao ,n;a ce y,n;aJbM o,n; aera. Bojao ce ,rr;a he ra ocTaBHTM. MopaJia je ,n;a ra ynepana ,u;a HHje aaMepasaJia ,n;a ra ocTaBH M ocTaJia je :u;eJiy aoh nope.n; lbera. CTpax palbeHHKa je rrpemao n aa Iny J1 D;€JI€ HOfiJ1 HHje 3acrraJia, Tp3aJia ce 1Ip11 CBaKOM 3BYKY MJIH CB€TJIOCTH, rrpeTIIOCTaBJbajyhH ,n;a cy TO HeMD;H lifJIH ycTarue KOjM M,D;y ,u;a MX 3apo5e. ,lJ;aHHIJ;a je 6nJia xpa6ap 5opan;, 36or xpa6pocTM j-e rrpor.rraiiieHa 3a aapo,n;Hor xepoja, aJIH TBpp;H ,n;a· joj je TO 6MJia HajcTpamHMja HOh y TOKY IJ;eJior paTa. Ka,n;a cy yjyTpo CTJtirJIH Jby,u;H c HOCMJIHMa 11 Kap; je o,n;rOaopaa 6oJIHHt.IapKa ·HarraJia IIITO caMa HHje rrpoHam.rra Jby,rr;e .n;a rroHecy paaeHMKa neh t.IeKa Ha roTo-· so, aoj cy caMo rpyay.rre cyae o,n; pa,n;ocTH IIITO arreT BH,IJ;H cnoje • Y je,D;HOM H3:S€IIITajy yrrpaBe 60JIHHIJ;€ "tfeTBpTe OIIepaTMBH€ 30H€ XpaaTcxe, o.n; HOBeM6pa 1942, rrope.n; ocTaJior rrl1Ille: ,O,n; THX 60J!Hli1"<!8PKM, MM CKOpo CBaKJ1 ,n;aH KaO CTipOBO,IJ;HMK€ yrryhyjeMO IIO je):\Hy C paH:.€HMM ,n;pyrOBHMa y IJ;€HTpaJIHY 60JIHHQY; IIYT je ,Il;OCTa ,n;aJieK J1 Te}KaK. Ha TOM· IIYTY ce OH€ YCJIHjep; CJia6e o,n;jehe H o6yhe npexJialjyjy M aeluma H:.HX rro6oJE:.eaa." ,!(OK CaHMTeTCKH pe¢epeHT Ilpsor KpajHIIIKOr O,lU)ep;a y TIJ1CMY og 6. cerrTeM5pa 1942. IIHJIIe: ,A 3a MaTepHjaJI xojH HaM je noTpe6aa 3a ,n;pyrapH:o;e Koje cy roTOBO CB€ BpJIO JIOme o6yqeHe (rJiaBHM CaHYIT€T IlpJ1 OIIepaTII:lBHOM mTa6y rrpe,n;sH,n;eo je ,n;a csaKa ,n;pyrapM:o;a ,n;o6Mje napTM3aHCKH xarryT V1 CYKJby), MJ1 CMO ,Il;06J1JIJ1 80 MeTapa JiaraHOr 1K€HCKOr lliT04>a J1 10 KanyTa J1 op; TOi'a IDTOQ;>a CKpOjHh€MO ,n;pyrapM:o;aMa XaJbJ1H€, J1 TO OHHMa KOjMMa CY HajiiOTpe5HHje." 177 �Jil3 je,n;aor n3semTaja )l;pyror 6aTaJI:.oHa "t!eTBpTe npoJieTepcKe (liPHOropcKe) 6pHra,11e BHIIJ1 ce ,11a je 0,11 ocH>IBaH>a 6pHra,11e ,110 30. cenTeM6pa 1942. 113 TOr 6aTaJI:.oaa norHeyJio 52 6opiJ;a, O,D; Tara cy 11 ,D;pyrapv.rn;a, o.n; KOjHx je je.n;Ha HMaJia 23 ro,D;li!He, je.n;Ha 20, ,D;Be no 21 ro.n;Hay, neT 19 ro,D;l1Ha, je,n;Ha 17 H je,IJ;Ha 16 ro,D;HHa CTapocTH. CA 3APOBJbEHHM BOJIHWIAPKAMA IIOCTYIIAJIO CE CBHPEIIO HenpHjaTelb HHje HMaO Hl1KaKBOr 0631i1pa HH rrpeMa pa:EDeHHM 6onanqapKaMa HH npeMa Jiexapmm Koje je 3apo6JbaBao. HeMI1H cy KpajeM HOBeM6pa 1941. 3apo6l1JI11 Ha 3JiaTl16opy TeUIKO pa:EDeHy ,n;p HacTacjy 2KMm'leHKo, JieKapa KocMajcxor o.zu>e,n;~ H y6nJIH je. Y JieTo 1942. lifTaJIHjaan cy 3apo6MJrn Ha TH't!eBy TemKO pa:EDeay 60JIHJilqapxy MHJbeHKy PoKBHH H o6ecHJIH je. TemKo paH>eHy 6oJIHWiapKy MapHjy 'le6oTep ,11pyrOBH cy CMeCTHJIH Ha Jieqe:EDe xop; H>eHYIX y KynjaKy. MTaJIHjarrn cy 3a TO ca3HaJin, p;omJIH aohy H 3arraJrn.nn ceH>aK. MapHja je H3ropeJia 3aje;::{HO ca CMH'IHheM, mora je yrrpaBo Te aoh11 y3eJia xop; ce6e. HeMl\H cy 12. iYHa 1943. Ha CyTjeCl\H 3apo6HJIH TeiiiKo paH>eHY 60JIHl:fl!apKy )l;pai'J1I..J;y KJ:rHCJrli H y6H-?Jl1 je Ha HOCJ.:IJIMMa, a TeiiiKO paH>eHy 6oJIHWiapKy JeJieHy Pa,11oBHh cy 3anaJIHJIH y KYI"i.H r,11e je 6l1Jia cKJIOlbeHa, y ce:.rr.y He,D;ajay. "l!eTpHaecTor jyaa 1943. aeMa't!KM BOjH~H cy 3arrannnn y ceJiy MpeEMD;H xyhy y Kojoj cy 6HJIH TemKo pa:a.eHlii rrapTH3aHH. C paH:.eHHU:MMa cy M3ropene H 6oJIHJ1tiapxe J eJia BjrKOBMh 11 CTaHa IIeTpaHoBHii l,IoH. BoJIHWiapKy MapHjy CTeiiaHWies 3apo6HJIH cy HTaJIHjaHH 3a BpeMe 6op6n y BoiiHllaMa, 3. Maja 1943. " y6n.rrn je. EoJIHJ1'<JapKy .IJ;parillby BJiaJ1caBJb€BHfi, Temxo palbeHy 3apo6HJIH cy 1943. HeMl\M KO,!I IIaKpa11a " y6MJIH. HeMI1H cy 1943. y BmneBI11\H 3apo6HJIH n TeiiiKo paH>eHy 6oJIHH'!apKy KaTJ111Y " y6u.JIH je. YcTaiiie cy 3apo6HJie y je,!IHOj 6op6n 1943. oo.rrHH'!apKy CoqlMjy Pa,n;oBHh M 3aKJiaJIJ1 je. MaljapcKM <PamHCTH cy 18. jaHyapa 1942. rrpoHalliJIH y 'lyjyry TemKo paffieey 6oJIHH'Iapxy II!ajxamKor ·o,n;pe,n;a KaTy "tJeJIOBHh a y6HJIH je. OcaMHaecToro,n;Hmlby 6oJIHff'Iapxy "lleTBpTe npoJieTepcxe, CaseTy MHKHii, HeMl\H cy 3apo6HJIH jyHa 1943. Ha THcosoM 6p,11y KD/1 CyTj ecKe J1 y6MJIM 3aj e,I{HO c paH:.eHHKOM. 178 EoJIHH<Japxy JiecxoBa"!Kor o,n;pe,D;a Jby6HHKY CTaMeHKOBHh MaJiy Py:atMu;y 3apo6HJIH cy Byrapa ,D;OK je npeBHjaJia pa:EbeHliiKa. PaH>eHMKa cy y6HJIH Ha MeCTy a "'Y cy O,!IBe.JIH y I'p,11eJIJ111Y r,11e cy je rrocJie rpo3aor MJ"'eH>a 3aKJiaJIH. HeMD;H cy cHcTeMaTCKH TpaE:HJIH :n y6HjaJIH paseae napTH3aHe J1 60JIHYPiapKe. Temxo paH::.eHe 6oJIHwtapxe, TpmhaHKY AJI6HHY Xac, Bepy IIoJiaK " CasKy ByKa,!IHHOBHii y6HJIH cy Mpl\Bapelrn HX. TemKo paH>eHy 6o.JIHH'!apKy Co<PMjy II1Taj11ep 3apo6H.rr" cy cenTeM6pa 1944. KO,ll; BpXOBJ1H€, CTaBHJIM je Ha MYK€ H IIOTOM y6HJIM. CnH"'HO cy nocTyrurJIH H c Temxo paroeHOM ToHKOM IIIrrmcoM Ka,n; cy je 3apo6MJIH KOp; Hose BapomH. Ko11 KpH,!IHje cy paJDeey 6oJIHHqapKy KaTHliY BpaHemeBHii MY't!HJIH a 3aTHM 6an;HJIM 3BepHMa y myMy. MapHjy PaymeBMh cy y6HJIH p;oK j e Jie:ataJia Tewxo 6oJiecaa o,n; TH<Pyca y 6o.JIHI11\H By'!jaK y CJioBeHHj,. BoJIHH'<apKy Ma11y :lKnposHii cy y6MJIH c palbeHHKOM K0/1 06apoBe Ha JlOJ:bH. BHJIMY XopBaT 3aiia3HJIM cy HeMD;H 3a BpeMe 6op6H y ropcKOM KOTapy, aBrycTa 1944, nocTaBHJIH 3ace,n;y H 3apo6HJIJ1. CacJiymaBaJIH cy je, MyqHJIJ1, a 3aTHM cy .je o6eCHJIJ1 0 T€JiecPOHCKH CTy6 KO}J; ¢y2KMH~. EoJIHVr<:~apKe Aaxa !IJIOBJbaHlilh, JeJia Bapam, BMcepxa ApaJIHn;a, Beaxa MycHHOB, Jiyn:Hja My2KHHMh :v.r EB:a;ru;a ,Il;epMa - TaKolje cy y6Mj eae nocJie rpo3aor Mytrelba. Bpxyaan: p;HBJI:.alba HeMIJ;H cy HCIIOJbHJIH 1945 ..:aoBJiaqefiH ce. CTapM rrapTH3aHCKH Jiexap, Po6epT KyKoBen;, y rrapTH3aHJ11\IIa je i5MO O,ll; 1941. J1 3a TO BpeMe npeTypli10 npeKO rJiaBe MHOre MTaJIHJaHCK8 M HeMa"LJ:Ke o¢'aH3MB€. 0H je 3aiiHCaO y CBOj p;HeBHHK ,n;a HMKa,n; HMje 6MJIO TOJIMKO TelliKO 6MTM napTH3aH, ,D;a cy OH Jii OC05JDe MopaJIM c palbeHHIJ;MMa ,1.1;a 6e:a<:e H p;a ce cKpMBajy O,D; HeMau;a n KaKo cy HeMIJ;H 3apo6HJIJ1 16 paH>eHHX. rrapT113aHa, 6oJIHH"LJ:apKM H Jiexapa M cBe MX no6HJIM. IIpoHa.IIIJIH cy M 5yrm::ep C TelliKHM paH:.eHMIJ;HMa 11 cBe HX rro6HJIH 3aj e,D;H-o ca oco6JheM. Ta,u;a cy ce cnaCJie caMo HHCTpyMeHTapKa JIJ1JIJ1 H 6o.rraW:IapKa IIaBHu;a. ,IJ;aeBHHK ,ll;OKTopa KyKOB:Qa. ce 3aBpwaBa, jep cy H ::EDeroBy 60JIHMIJ;Y rrpoHaWJIH HeMII;H1 y6HJIJ1 p;oxTopa, 6oJIHJ.1'L!apKe 11 paa,eaHKe a noTOM 3arraJIHJil1 3rpa,IJ;y. Ka,n; je aeiiiTO KaCHHje Ty,n;a aaJ1lllao eHrJiecKH JieKap ,n;p Pm,Iepc, MOrao je caMo ,n;a KOHCTaTyje ,n;a y aawoj 3eMJbVI HJ1KaKBe Meljyaapo,n;He KOHB€HII;Hj€ HHCy IIOIIITOBaHe: Hl1 0 3ap06Jh€HJ1II;JtiMa HHTM 0 60JIHH'LiapHMa. 179 �EHrJI€CKJil JI€Kap Bia.O HJ1 MH y TO BpeMe jam HHCMO 3Ha.JIM ,n;a TO HeMa"<!KJil BOjHJITJ;Jil J1 oct:nru;HpM He pa,n;e CaMO Ha CBOjy pyKy Befi ,rr;a MM je ,U,MpeKTHBY 3a Bpllie:Ebe 3JIO"tfMHa H3,U,aJia HajBMma HeMa"<IKa KOMaH,n;a, KaO WTO ce TO BJii,D;H H3 je,rr;HOr ,D;OKYMeHTa M3 1941. y KOM€ C€ ,IJ;OCJIOBHO Ka:>Ke: CTpa1KMMaHeiJ;, 36or Tara UITO cy IIpHKYIIJbaJie M HOCMJI€ rrapTH3aHMMa JI€KOB€ J1 3aBoje. ToMaro 2KYDKHli yrryTHo- je 6aTa.JI:.OHcxe 6oJIHM't!apxe .n;a rrpyLKe rroMOli pa:H>eHHM ceJba:QMMa. ,li;oK cy ,u.eBojKe o6:n.rra3MJie xyhe H rrpeBHj aJie palbeHe H nospei)eHe, y ceJio cy yrra.rrn HeMIJ;M H qeTHHD;H 11 3apo6HJIH 6oJIHH't!apKe JleHKY JypmueBMfi, MHJieay 06pap;oBHli, 3opKy ¢yiiiTMli, J e.rrxy TyTHh M MHJieHy Py,n;nh. Ce;qaMHaecToro,ll.MIII:Eba MHJieHa Py,n;:nh je npeBHjaJia je,n;Hy JKeHy xa,n;a cy HeMD;H H3J1IIIJIM. LfMM MX je 1IpMM€THJia ,!1;€BOjKa je 3rpa6HJia ITyillKy M IIOjypMJia rrpeMa myMH. IIperrJiameHM ,n;oMaliMH je npecpeo rrpeKJIHH>ajyliH je p;a He 6e1KH, jep je Mary 3arra3HTM ,rr;a M3Jia3H M3 IDeroBe xyhe M 36or TOra nx cBe no6HTH. 06ehao joj je ,!l;a he je cKJIOHHTH ,n;a je HMKO He M01Ke npoaahH. ,If;eBojxa je rrpHcTaJia. OASeo je y je,n;Hy rrpocTopHjy 11 3aTBOpHo. Y5p3o cy yrraJia ,n;sa Haopy:maHa Mymxapu;a, pa3opy:>Kam-:r je, Be3aJIJ1 M o,n;seJIM Ko.n; ocTaJIMX rrapTH3aHKH Koje cy 3apo6JI:>eHe ,n;ox cy rrpesHjaJie paiPeHe ceJI:>aKe 11 ceJbaHxe. Ta ,n;Ba MymxapiJ;a cy 6HJIM CMHOBM oHe :>Keae xojy je MMJieHa npeBHjaJia. 3aTo "tJOBeKa npo:>KnMa rroaoc Ka.n; y cehaH>nMa eHrJiecKor JieKapa rrpo"<IMTa: 3apo6.TheHe napTH3aHe HeMD;H cy rrpe6au;MJIH y Ba:EPaJiyxy y 3aTBOp H no.n;sprJIM cacJiymaBaH:.HMa J1 MyqeH:.MMa. Hncy HX o,n;Max ,<PMpep je aape,n;Mo ... M Tpyne cy, npeMa TOMe, osJiamheae H 3a.D;yJKeHe ~a rrpMM€H€ CBaKO cpe.n;CTBO y OBOj 6op6M, 6e3 orpaHM'ti€H>a, VI npoTMB :aceaa M ,n;eu;e, caMo aKo oao BOJt.H ycnexy." HeM~M, liiTaJIHjaHH, Mai)apH, ByrapM, PyMYHM H H>HXOBH rroMara"<IH ~OMafiM M3p;ajHJ1l.J;H, y IIYHOM CMHCJiy peqM MCIIy:EbaBaJIH cy OBY Hape,n;6y H BpWMJIH He't!yBeHe 3JIO"<!HHe. ¥cTarne cy, rrope,11 ocTaJior, 9. HOBeM6pa 1942. y 3arpe6y o6ecnJin AJieKCaHAPY Jhy6nh, Mapnjy ra3nh, IllTe4>ffi.IY Xac, M EJI3y y6MJIM. ,Mo:m:,u;a je 6oJIHMu;y M3p;ao ,n;nM, jep ce J!MJIM TPY.z\MJia .n;a rpeje palh€HMKe )J;a C€ He 611 ITOHOBMJIO CMp3aBalbe. TipMIIIaO CaM 6JIHLK€ H OC€TM0 MHpMC rraJb€BMHe. 3aT€KaO CaM 3rapMIIIT€ ITYHo rreneJia H M3ropeJie JbY)J;CKe KOCTM. BpaTMO CaM ce TymaH H caoiTiliTHO :maJIOCHY ·BeeT." To je 3arrncao .n;p Po1,1epc, JieKap M3 MHCHje BennKe BpHTaHHje KO,!I; CJIOB€Ha't!KHX rrapTH3aHa. HEJb¥,ll;M 1!!3 KA,Zl;MHMX BO,Zl;A llapTH3aHCK€ 60JIHH't!apKe J1 JI€KapKe cy rrpy2KaJie M€.D;HIJ;HHCKy IIOMOh H CTaHOBHHlliTBY. Maore 60JIHYPiapKe Cy H :RJ1BOT M3ry6HJie rrpy)KajyhH rroMoh pa~eHoj H 6oJieCHoj .rr;e411, :meHaMa n cTapHQaMa no ceJIHMa xpo3 xoja cy npoJia3HJIH. 36or Tara nx je cTaHOBID:IIIITBO 4€HHJIO J1 BOJI€JIO. BMJIO je, Me}jyTHM, H€3aXBaJIHHKa KaO OHJiiX ceJbaxa M3 Ka,n;HHMX Bo.n;a xop; MpxoaHh-I'pa.n;a npeMa 6oJIHMqapKaMa M3 Tpehe caHr,raqxe 5pHra,IJ;e. BMJIO je TO y OKTo6py 1942. 'l:eTBpTM 6aTa.JbOH Tpefie caHI,Ia'iKe 6pli.Ira,n;e je ,n;p:mao rroJio1Kaje M3Ha.n; ceJia Ka,rr;HHe Bo,n;e, npasan; Mpxo:a:.uh-rpa.n; - Baaa Jiyxa. HeMIJ;H cy 6oM6ap,n;osaJIM rrono:maje rrapTM3aHa. Hexe 6oM6e cy na.rre H Ha ceno. KoMaH,I(aHT 6aTaJI:.OHa 180 'Y 6op6aMa OKO HepeTBe, IIO't!€TKOM 1943. Harne jep;MHMIJ;€ cy 3apo6HJI€ BJurre HeMa"<!KHx aojHMKa H oc:I:arr.J;Hpa. HeMa'tiKa KOMaH,n;a je rrpe,rpro::tKHJia 3'aMeHy. Halli:n cy rrpHxBaTJtiJIM rroHy,n;y n rrope,n; ocTaJIMX 3aTpa1KHJIM H 6oJIHH't!apKe xoje cy HeMIJ;M 3apo6HJIH y Ka,n;HHoj Bo.n.H, x·o.n. BaibaJiyxe. HeMD;H cy .n;oseJIH cBe 6oJIHr-Prapxe, ocHM JeJIK€ TyTHfi, KOja ~p:t1:JIHKOM 3ap06JbaBalba HHje Ka3ciJia CBOje npa~ BO npe3HMe, ,n;a ce He 611 OTKPHJIO p;a je MYCJIHMaHKa. Ka,n; cy HX HeMIJ;Yi: noBeJIH M3 3aTBopa, ocTaJie ,n;esojxe ·cy 3axTeBaJie o,rr; HeMa:u;_a ,n;a C H>HMa IIOBe,n;y J1 J €JIKy, jep je J1 TO lbHXOBa ,n;pyrapnn;a, aJIH HM OHH HHCy IIOB€pOBaJIH J1 Je.iiKy TyTHfi 3a,ZJ;pEaJIH y 3aTBOpy, r.n;e joj ce M3ry6no CBaKH Tpar. �3AKOHII PATA I · J€ BoJIHHqapxa napTH3aHCKe 6onav.m;e y 2Ka6JbaKy Mapnja 6_MJia M 1942 33 mnu-eaa Aa pa,z:F;J·:I: ca 3apo5Jbeffi1M VIT3JIHJaH- ITO't{€TKO · f-'<J .. ~~ c:KHM xnpyproM .n;p BaBOM. H~H Bn.rta • je HaJ50Jba G oJIHWiapxa Y TOj 6oJI- ~HaJia ITO~6or TOra J€ H O,n;peeHa ,n;a pap;H c ,n;p BaBOM. BepoBaJIH cMo p;a J€ Baao cl?aiiiHCTa M HMaJia je 3 aapm:eHy cpe,n;lby M€,1J;HIJ;HHCKY liiKOJiy, HeUl;O HTaJIHjaHCKM H 6l1Jia ~a fie 3 ~06ap KDMYHVICT3. aTO MCKOpMCTJilTH CB3KY MoryliHOCT p;a ca6oTHpa Jl€'t{€lb€ Ha- ,!U)yrosa. Maprrja je casecHo spiiDIJia csojy p;YJKHDCT. ¥ TO speMe Y :m:a- IIIHX 6Jba'tlxoj 60JIHH!l;J1 6HJIO je BMUI€ O,ll; 80 TemKKX paH:o€HMK3. ,I(~OKT~p Easo je ,n;:o6no 3 ace6ay co6y :w: 6oJLy xpaay Hero palbeHfi.IIJ;n. Cse J€ yqYllbeHo p;a ce IIITO MaH>e oceha xao 3apo6JbeHMK. Oa j e npeMa pcnneHJiiiJ,MMa nocTynao caaecHo H pa,D;HO npe.n;aao. Hexe Te:m:e paH>eHmte je BJfi!Ie nyTa onepHcao, o6nJia3HO MX H ;r:J;aFbY M Hofiy MepHo HM nyJic J1 TeMnepaTypy, nperJie,n;ao paae, ,n;anao JieKoBe Tp~AMO ce M 't!HHHO cBe p;a paFbeHHD;MMa oJiaKilla 6oJioBe H y p 3 a ~ 3 Jie't!eH:.e. HHKO HHje HMaO npMMe,n;6e Ha lberoB pap;: KID1 pa6 lb€HHqH HH. 6oJIHJ.1't!apKa, ID1 ynpaBHJ1K 6oJIHYIIJ;€ ,n;p lifpH.Ha OBa.Jb' BHh na HM caanTeTcKM pecpepeHT BpxoBHOr ruTa6a ,u;p KO K · r "xoHeJKe ' KOjH je BpiDMO KDHTpOJIY 6 OJIHHI.J;€. HanpoTim ' ,n;p HHKDJIJ1III . B~o je yJKHBao noBepmne H CHMIIaTHje paH>eHnKa H .aco6Jba 6oJI- 0H je TO MCKOpMCTMO M HO!iy, 1!3Meljy 7. H 8. Maja 1942. y3e0 nymxy H MYHHIJ;Hjy, HCKO't!HO Kp03 1Ip030p H rro6erao. Ka,n;a je OTKpHBeHO 6eKCTBo, o6aBeruTeHa je K!OMaH,n;a rro,n;pyqja y 2Ka6JDaxy, KDja je npel\y3eJia Mepe 11a 6eryHqa npoHalje. HcTpary je npeyseo JIM't!HO "9:H'tla-Jaaxo Mama IIv.rja,n;e. BepoBaJIH cMo, na H 't{vrqa-JaHKO, ,n;a BaBO HHje Morao II06ehJ1 6e3 IIOMOfiH H€KOr H3 60JIHYIIJ;€. IlpBo ce rrocyM:EbaJio aa ocyljeav.rxa, 'LJ:€TlillKa MDM<iHJia I.IaxoBJrlia xojn je xao Me,n;m:J;MHap rrpe6a'LJ:eH H3 3aTBopa y 6oJIHMn;y aa pap;. Bp3o je YTBpljeHO ,n;a LiaxoBHfi Te aofi.H HHje HHKy,n; H3Jia3HO. HHje 6HO CaM y C06H, a IIpe,n; BpaTHMa je D;€JI€ HOfiH CTajao CTpa:m:ap. HeKo je H3pa3Ho cyMIDY H y 6oJIHH'tlapKy MapHjy, xoja je pap;HJia c BaBOM. PaH:>eHMD;H H oco6Jbe rro"t;IeJiv.r cy ,n;a ce rrpMct!hajy paaHHx cyM!bYIBHX nocTynaxa H pa3roBopa ,n;p BaBa H Mapnje Ha HTaJIHjaacKOM je3HKy. CBH cy BepoBaJIH ;a;a je Mapuja oMoryiDwa 6eKCTBO 3apo6JbeHHKy. Maorn cy je aarra,n;aJIH H BpeljaJIH. -qJiaHOBH napTHje xao p;a cy 3a6opaBHJIH ,n;a CMO MapHjy 3a,v;yJKHJIH p;a pap;M M )J;a cy rOTOBO aa CBaKOM rrapTHjCKOM CaCTaHKy pa3rOBapaJIH 0 palJ.Y ,l(OKTOpa J1 H:>€HOM O)J;HOCy rrpeMa H:>€My, cyrepHCaJIH joj KaKO p;a rrocTyrra c H:>J:IM. Tpa:m:HJIH cy o.n; JDe .n;a xa.o qJiaH napTHje yqnlill cBe ,IJ;a ce BaBo oceha xao Meljy npHjaTeJ.DHMa, KaKo 6n CBoje 3Halbe H B€liiTHHY liiTO 60Jb€ IIpHMeHHO y JI€'tl€lDY HaiiiHX ,n;pyrOBa. Ja caM fino IIOJIHTJ:I't!KH KOM€Cap 6oJIHH~€ H IIOKYIUaO CaM p;a y3M€M y 3aJllTHTY OCYMH:>H'ti€Hy 60JIHWiapKy, IIO,n;cefiajyfiH HX Ha 3a,IJ;8'l'Ke KOje CMO joj IIOCTaBHJIH. CMaTpaO CaM ,n;a CB€ Tpe6a MMpHO J1 06jeKTHBHO pa3MOTpHTH. J1CTH~ao CaM ,n;a je ,ll;OKTOp MOrao II06efiH HCKOpMCTJiiBIIIH H€MapHOCT H H€,D;OBOJbHy 6y,IJ;HOCT yrrpaBe 60JIIDUJ;e, y IIpB'OM pe,n;y, MOje, a 3aTHM M CBJ1X 't!JiaHOBa rrapTHje. CBn cy ycTaJIH rrpoTHB MeHe H TBp,IJ;HJIH p;a je Mapnja M3p;ajHMK KOra ja IIITYITMM. BHO CaM Ta,ZJ;a T€IIIKO 60JI€CTaH, rra IIOIIITO caM nrrax pa.n;v.ro - MMao caM yTHCaK ;o;a Me Jby,n;M n:eHe. O,n;jep;HoM CB€ Ce OKp€HYJIO IIpOTHB M€H€. G:aK je J1 TeliiKM paH:>eHHK, je,n;aH O,l( aajBehmr jYHaKa H3 6op6H y IIJ.&eBJbHMa n HajOMHJI:.eHnja JIM't!HOCT y 6oJIHliill;M, Moj Jri.ITHMaH }:U>yr, MMpxo JiyqHh, roBopHo: ,Ja, p;pyrOBK, He 3H8M M3 KOjHX pa3JIOra ,lU)yr IIOJIHT:lif"'KH KOMecap Y3HMa y 3aiiiTHTy oBy M3,n;aji-IMu;y, aJin 3HaM H oceliaM ,r~;a je oBaj H>eroB ITOCTynaK, aKO H€ Henpl'!j8T€JbCKJ1, OHO BpJIO IIIT€TaH 38 Haiiiy Hapo,ll.HOOCJI060,1J;HJia't!Ky 6op6y. 3aTO 38XT€B8M 0,11; PYKOBO,lJ;CTBa ,rt;a ra cMeHH, noBe,n;e MCTpary npOTHB a:.era a OBY H3p;aj:m:J;y o,v;Max yxarrcH." Maon:r cy rro,n;pJKaJIH JiyLflillia H BMrue ce aHje pa3roBapaJio o TOMe ,n;a JIM je MapHja xpmm HJUf He. Pacrrpa.BJ&aJio ce caMo xojoM je Ka3HOM Tpe6a Ka3HHTH. Je,IJ;HH cy 6HJIH MHli.IJbeiDa ,n;a MapMjy HJtiiJ;e. 183 182 �Tpe6a cTpeJDaTM Kao M3p;ajHJtiKa, a ,n;pyrM ,D;:a je ae Tpe5a cTpeJDaTH, Beh. IIO_CJiaTM y HVIKillVIh, ,n;a y6Hje BVICOIWr cf>aiiiVICTM"tJ:KOr KOMaHp;aHTa M TaKO I1CKYIIJ1 CBOjy rpeiiiKy. "Y 6oJIHVIU:.H je BPHJIO Kao y KOIIIHHU:.H. KoMaa,n;a rro,n;pyqja je yxarrcvma 6oJIHM"tJ:apKy M pacnncaJia noTepHMU:.Y 3a o,n;5erJIHM BaBOM. 06ehaaa je H HOB"tfaHa Harpap;a OHOM€ KO IIOMOrHe XBaTaH>e. Ha 3axTeB paH>eHYIKa, Morna Ih~:j a,n;e Me j e cacJiymao, MHTepecoBao ·Ce o.n:. Ka,n;a II03HajeM MapMjy M M3 xojMx rro6y,n;a ce TOJIMKO 3aJia1KeM 3a H>y. Ja caM o,n;roBopMo ,u;a caM MapMjy n H:.eaor My}l{a, npe.n:.paTHor KOMyHHCTY KOjH je .y }Ka6Jba"tJ:KOj 60JIHJi1Il.H "IIJiaH ynpaBe, yrro3Hao TY Y 6oJIHHU:.H H Kao pa,n:.HHKe H Kao KOMYHHCTe, TY H ca3Hao 0 H:.Ji:IXOBOM paHHjeM peBOJIY:Qli1:0HapHOM pap;y li:I ,n;a Ji:IX KaO rrpoBepeae 5opn;e H peBOJiyu;woaape :o;eHMM H BepyjeM li:IM n ,D;a Mary CBOjHM )KliiBOTOM ,D;a rapaaTyjeM ,n;a MapHja HHje IIOMOrJia JiiTaJIMjaHy .n:.a no6erae. ,I(pyr Mmiia lhfja,D;e MH je peKao p;a Bepyje y TO mTo caM MY HCIIpH"tJ:ao, ,D;a je JI€IIO IUTO BepyjeM JbY,ll.liiMa, rroce6HO KOMYHHCTMMa, aJIJii p;a je OH MaJIO CTapHjM M MCKYCHHjH O,D;: MeHe IIa MH CaBeTyje ,n;a He rapaHTyjeM CBOjMM )KJiiBQ'IIOM TaKO 5p30, p;a je OH IIOTIIyH:O 3a TO .n:.a ce "IIOBeKy, rroroToBy "tJ:Jiaay rrapnxje Bepyje, aJIH paT je H 6op5a Ha LKJiiBOT Jii CMpT. Tpe6a IIOH€Kap; IIpOBepMTH OHO IIlTO rrojep;MHII.H nplifC:Iajy. 0Bp;e ce pa,n;vr o CTOTMHH aecnoco5aHx JbY,lJ;H ;KOjH cy HaM noBepeHH. Ko 611 ce o,u;: Hac aa,n;ao ;a;a he rroje,n;HHH CTapH, JiiCKYCHJii "tJ:JiaHOBH napTHje ·rro,n;Jieli.H TIO,ll; 6aTHHaMa na lii3.ZJ;aTH l1 TOJIHKO ,n;pare ,n;pyrOB€ ~ MHOre OTepaTH H y CMpT. BHO CaM IDiaK H€TIOKOJI€6JbJ1B J1 OCTaD caM nplil CBOM CTaBy. J];oIIIJ!a cy J1 ,D;Ba 'lJ!aHa IIK llpHe rope (BeJbKO 3eKOBl1fl " Eorp;aH KoTJTJi:IIJ;•a) 11 noxyiiiaJIH ,n;a Me y6e.n;e ,u;a HI100M y npaBy. Ja caM TBp,n;Ho H p;aJDe ,n;a je MapHja aeonpaB,TI;aHo yxanmeaa, .n;a ja HHCaM xprm m:ro Ce c_vrTya:u;Hj a y 60JIHHJ.J;H CBe BHIIl€ 3aOIUTpaBa. Ko 3Ha KaKo 6M ce cBe 3aBplliHJio .p;a 15. Maja napTH3aHcKe na...,. TpoJie HHCY npoaauiJie M ,n;oBeJie BaBa. IlpoHamJil1 cy ra rroTrryao l1CIUJIIJb€HOr y H€KOj K_QJIH6H y IIJiaHffHH KO,ZJ; CeJia ,ny2KH 1 5e3 opyJKja. lilcTpara je 6P3o oKOH"<IaHa. YTBpijeHo je ;:ta je.-nyiiiKa, 3a xojy _ce BepoB.aJio .n;a je o.n.aeo, 6nJia· Her.n;e 3~Typeaa. B:vma je, yocTa.rrOM H HeHcnpaBHa. CTpa)Kap npep; 60JIHHD;OM je cnaBao. To je BaBo .IIpMM€THO Tipli.IJIHKOM 06HJiai;!Ka paH:.eHMKa, IIa je HCKO"tJ:HO Kp03 npo30p J1 II06erao. JIOIIITO HHKOr HMje II03HaBaO H HMje C€ HHKOM CM€0 o6paTli!TH .n;a MY noxa::m:e nyT rrpeMa MTaJIHjaHHMa, JiyTao je aacyM- Ije p;oK H><je npoHaljeH. ,ll;pyrap><11a Map><ja je op;Max rrymTeHa H3 3aTB-opa, .aJIH Ko.ID1KO ·ja 3HaM Hl1Ko· joj ·ce- 36or oBaKBor nocTynxa HMje HHKap;a J13BHHHO. 184 II Y paTy "<IOBeK ,n;o2KHBJbaBa MHore cTpaxoTe, a Ka,n; ce paT 3anpruu, HaCTOjJii p;a CBe WTO npe 3a6opaBJii. MeljyTHM, TO ce T€IIIKO OCTBapyje. "YBeK Ce IIOjaBH H€KO HJIH H€IIITO WTO 110,2J;C€fia 6aw Ha OHO IIITO CMO XTeJIH p;a 3a6opaBM...'VIO lii OH,D;a CBe IIOHOBO BaCKpCaBa. Taxo caM H ja je,n;aoM, ,n;Ba,n;eceT H BJ1llie ro,n;HHa rrocJie 3anpmeTxa aapo,n;aooc.rro6o,n;HJia"IIKe 6op6e, Mopao je,n;aa ,n;oraljaj noaono ,n;a rrpeLKHBJbaBaM. ,IJ;o6Ho caM IIHCMO o,n; je,n;He Majxe "IIHja je Khepxa 6:viJia 6o.rrHH"<Iapxa y Ce,n;Moj 6aavrjcKoj ;r:J;HBH3HjH H aecTa.rra y ocf>aH3HBH. CTapJ1Il.a je rrHcaJia: ,'IyJia CaM O,JJ; JbY,JJ;H ,n;a Clil I1 TH, ,n;eTe, 3a BpeMe paTa fiHO C HalllHM palbeHI1.IJ;HMa. Pei.lli1X ,n;a TM IIMIIIeM J1 ,n;a Te IIPMIIHTaM, ,ll.3 HMCH , MO:at,n;a 3H30 MOjy ja,ll.HY rpaHY, KOja je 5HJia T3KOi}e C napTM33HCKl1M palbeHHI..J;HMa, 3a npeMe paTa. ,n;oca.n; ce :m:tje npaTvma xyirn, HMTM Mlil je JiiKO MOrao pehv:r IIITa je C H:.OM fiMJIO. )];a JIM je IIOrMHYJia, H axo je norMHYJia, xa.n; je rrorMHYJia M r.u;e je caxparneaa? ITa, aKO TV:l, p;eTe, 0 H:.Oj H€IIITO 3H3III, O,ll;rOBOPYI MM ,D;a TylKHa MajKa He LKHBlil BHIIIe y ja)J.Y H He3aaH:.y. !Paaa je 6MJia Maju;M cpeha H Ha;n;a ,n;oK ae ,ll;oi}oiiie npoxJieTM TaJiv:rjaHJ1 y aam Kpaj. AJIH xa,n; ,n;oljome TH npoKJieTHJ.1I(H, ;n;e-re ce M3MeHM, npecTa;n;e .n.a ce CMeje H rrena. H '4:J1M HaMi)Ollie HHHmiM napTM3RHM, OHa CKynM H€lliTO pYJ3a H Tpy5y nnaTHa H3 ,ll;eBojaT.IKe crrpeMe, noffiy5M Me H o.n;e .n.a Heryje H '4:YBR paH:.eae ,n;pyrone. 0TYIII1Jia je He 6ojehH ce MOjHx KJieTBH M cy3a. BMIIIe je HHCaM Bv.t,JJ;eJia. IlpWJaJIM cy MH ,ll;a je MOja rpaaa 60JIID1T.IapKa y HliiHHHOj 5pJUa,Jl.Jii, ,n;a je ;n;o6pa 50JIHHT.I3pKa Jil .n;a cy OTHlliJU1 c 6plilra,ll;OM y Bocay KO,ll; THTa, J1 y IJ;pay ropy y o¢>aH3I1BY V:1 ,n;a je aecTaJia c HYIHOM y HeKoj CYTiecu;v.c Taxa cy ·Mv:r TO rrpwiaJIH, a ja He 3HaM .n;a JIM je TaKO, MJIM Me C8MO Bapajy. HJiiKO Of]; H:.€HliiX napTM3aHa H:Mje Ka3ao Ka..n; je H r.n;e norHHyJia Moja rpaaa VI r,11;e je yxorraHa. IIa _ce aecpehaa MajKa jow Ha,ll;a, irexa. ,n;a ce jaBM, p;a je o5pa,n;yje rro,n; cTapocT. 3aTo n Te6M n:mueM axo eM je cpeo aer~e H aKO 3H8Ili H€IIITO 0 ~oj, jaBJi:I TY1KHOj Maju;H, 8JIJii ~ jaBM C8MO HCTMHy." 0BO j e IIJ1CMO KaKBO cy TIHCaJI-e a MOLK,ll;a Ji:I j Om IIHIIIY MHOre MajKe. Me})yTHM, OHO je Ha M€H€ IIOCe6HO T€IIIKO .n;eJIOBaJIO 3aTI? illTO caM 3aHCTa 3Hao .n;pyrapHQY rpaay Tpa6ona~ na J1 TO KaKO je norHHyJia. BuJia je 60JIHWiapKa y Ce,ZJ;Moj 6aHHjCKOj ,ZJ;J1BJ13J1ji1 a y TOKY -qeTBpTe ocf>aH3HBe, 3aje,n;ao c paaeaH:u;HMa Te ,ZJ;HBH3Hje, nplilKJby-qeHa je :o;eHTpaJIHOj 6oJIHJi1Il;H. JyHaiilTBa Ji1 IIOLKpTBOBaHOCT 60JIIU:I"qapKH I!pHJIHKOM HOIU€H:.a J1 CMemTaja paaeHHK.a y TOicy :QeJIOr IIOKpeTa H c§.M CaM JIJ1~HO rJie- 185 �J eJI€':1 pexome MM ,IJ;a je BpxoBHH uiTa6 xpeayo rrpeMa ,l{pHHH: Bpa' ce sa KaJIHHOBHK Y KaJIHHOBHK HHCaM ,n;ocneo, J€P cy ,n;ao n ,n;01KHBJbasao. 3aTo Me je MHoro H3HeHa,IJ;HJIO xa,n; caM aa cacTaaxy IllTa6a Cep;Mor KOH>JiflJKOr emaJioHa paH>eanxa qyo ,n;a cy je.n;aor paH:.eHMKa H je,n;Hy 60JIHHqapKy rrpep;aJIH KOMaH,IJ;H MeCTa "y KaJili!HOBMKY .z:r;a HM cyp;H. OKpMBHJIH cy paH>eiDfKa II. M. ,n;a je xao HHTeHp;aHT elUaJIOHa y TOKy IIOKpeTa Y3HMaO J1 jeo HeKH neKCHMMT KOjH je 6H"O M3W30jeH 3a HajTe:me paH>eHMKe, a 60JIHWiapxy T. r. .n;a je y3eJia aexo nJiaTHO xoje cy x:opucTHJIM 3a 3aBoje. )J;pyra II. M. caM JIH':IHO rro3Hasao. BHo je je,n;aa o.z:r; aaj6oJbMX nyiiiKOMHTpaJbe3a:u;a y npoJieTepcxoj 6pnra.z:r;:v.r, cse ,n;ox HJ1je paH>eH. 3a BpeMe rroxpeTa 6oJian:u;e H3 Bocaacxe KpajMHe, HaKo c T€IIIKDM paHOM aa H03H, BpmHo je ca ycrrexoM .z:r;y]KHOCT HHTea.z:r;aHTa emaJioHa n;eaTpaJIHe 6oJIHH:u;e. 36or Tara caM ce BHme 3aHHTepecosao 3a oaaj CJIY':Iaj. llomTo caM ce yrro3aao c 'IHTaBHM MaTepnjaJIOM H cacJiymaH>eM, rromao caM y KaJIJ1HOBHK y KoMaH,uy MeCTa, ,n;a o,n;rosopae yrrosaaM o xaKBOM je qoseKy pe't!. MeljyTHM, xoruaap;aHT MeCTa Me je o6aBeCTHO ,n;a je BOjHH cy,n: J1 paffi€HHKa H 6oJIHH'IapKy ocy,IJ;HO aa CMpT J1 ,D;a OHM BMIII€ HilliiTa He MOry p;a J13M€H€. Jipecy,n;y je Morao ,n;a npenaaqn caMo BHIIIM sojiD1: cy,n; !!pH BpxoBHOM IllTa6y. IIoruao caM y ceJio J eJie't! rp;e ce HaJia3HO BpxoBinr IUTa6 H yrro3Hao ':IJ.Iaaa BpxosHor mTa6a AJieKoaa,z:tpa PaaKosnha ca OBHM cJiyqajeM. Paaxosnh je no3sao 'l-.IJiaaose Bpxosaor ruTa6a - Mv.moBaaa 'BnJiaca 11 CpeTeHa 2Kyjosnha na caM 11: H>MMa ncnpnqao cse o paH>eHJ1KY H 60JIID:1'IapKM. fiOCJI€ TOra OHH cy Ce ,Zl;OTOBOpHJIM, a 3aTHM II03BaJIJ1 IIaBJia rreKnha J1 c lbHM pa3l'OBapaJIJi.I. Hcl xpajy, PaHKOBHh MH je peKao .n.a ,n;pyr II. M. Harnmre MOJI6y BpxOBHOM IIITa6y sa nOMHJIOsaibe H Bpxomm IUTa6 fie MY OIIpOCTHTH Ka3HY, ,D;OK ce 6oJIHM':IapKH Ka3Ha Helie I!p€HHa'lJMTH. THO CaM • .. ..l.H !Ipe ITOBJiace HaniM 36or npHTHCKa HerrpnjaTeJba MopaJIH noB.p.. . . no qeH>a H3BpiiieHe cy Ka3He: IIPYrapm<a rpaHa rpa6osal1 Je c ry6JheHa. . a j e rpaaa Kacanje caM nperJie,n;ao H MaTepHJaJI Ha 'DCHOBY x 0 r ocyljeHa. IIpoHaiiiao caM Ji.1 M3jase cse,n;oKa 11: H:.eHo cacJiymaH:>e . Cse,n;oK, 6oJIHJil':lapxa ,[(parHH>a PHcosau Ka:me: Behv.ma nJiaTHa Koje je 6HJIO ;n;aTO caHHTeTY 3a 3aBoje, a Koje ~e y3 IIYT je aaiiia. IlHTaJia caM je HeKoJimtO n_YTa ;n;a HHJe y eJia n.nHK-MacT. Oaa je o;n;peKJia. MeljyTMM, KO,Il; lbe Je_ H~ljeaa. ¥ 3 KpcTall.Y je aecTaO 113 KaHT€ .n;p Jby6e HojMaH ;o;YBaH KOJH Je 6;o y KeCH a ,IJ;BHje KYTHje cy MHPKY Jiy"IHhy HeCTaJie HCTOr .p;aaa. . BP,IJ;HM HCTO TaKO p;a je KaiiiJiiKa ,:o:p ATHjaca, jep CaM 'tl€CT0 IIYTa ]eJia H>OM€ H IT03HajeM je. • ." ~ecTaJio Me}:}yTHM 6oJIHWiapxa rpaHa je, KaKO ce TO BH,IJ;H Ji.13 lbeaor cacJiyiiiaaa, ~6jaCHHJia KaKo cy ce Te CTBapH HamJie Iro,IJ; ae. ,Il;ysaH je xa:m:e Tpe6osaJia H ,n;o6MJia xao vr ocTaJIO oco6Jbe 11: pa.H:>eHm.J;.H, a a KalliHKY TBPAH ,n;a j e ,n;o6v.ma o;n; HeKe aKTHBHCTKHlbe H3 ceJia 3 ropH>e EHjeJie, xoja HM je rroMaraJia .n;ox cy crrpeMaJie xpaay 3a paaeHHKe y TOM ceJiy. Ha xpajy xa:me: _ oae CTBaPH aaniJia caM y Top6H Ha IIYTY, 'IaMO r;o:e cy ce cnyraBaJIH KOH:.H. ¥3eJia caM H cTpnaJia y cBOj I,Ia.K .n;a He 6H nporraJie MHCJIHJia CaM ,n;a je cBeje,D;HO, cTajaJIO KO,ll; MeHe Ji.IJIH KO~ exo~oMa. Pa'tlyaaJia caM .n;a lie 6oJbe 6HTH caqyeaHo KOJl: MeHe, aero KO,Il; ,m>yra €KOHOM3. Ha ITHTalb€ HCJI€,IJ;HHK.a IIIT.a j e HaMepaBaJia ,n;a ypa,Il;H ca CTBapMMa xoje cy aaijeHe KO,D; ffi€, o,n;ronopHJia je: _ "G:exaJia 6Hx ,IJ;a ce cpe,n;HMD H ocaMOCTaJIHMO. ,II;oTJie 6HX Ho- Ka,z:t caM ce spaTMO y KaJIMHOBHK .n;a Ko.Maa,n;aHTa MecTa ynosaaru ca OAJIYK2DM .n;pyrosa H3 Bpxosaor mTa6a, capaTMO caM y 3aTBop 11a BH.z1HM .z1pyra II. M. Ty caM BH,!1eO " 6oJIHM'IaPKY Koja je 6HJia ocyljeHa Ha cMpT. Mo:meTe 3aMHCJIHTI1 KOJIHKO caM 6no H3HeHal}eH Ka.z1 caM y aoj rrperro3Hao je11ay ·011 oHm< ,!1pyrapH!1a Koje cy aajcMeJinje jypHIIIaJie y pymeanHe sa speMe 6oM6ap,n;oBa!ha KpcTan;a, H3BJia':IMJie pa:EbeH~_xe 11: rrpeanjaJie nx. 3a6yHe anje 6MJio, jep caM TY .z:tpyrap~y yoqno. Oaa je Ta,IJ;a je,n,MHa HMaJia nymKy 11 anje ce o,n; ffie o,n;BajaJia HH ,z:toK je M3BJia"tU1Jia pall>eHHKe H3 pyruemma. 3aTo caM je no o,n,JiacKy asnoHa IIMTao H3 Koje je je,n;mmu;e 11: o,o;aKJie je. Cse MH je TO npojypnJio xpos cehaae ,o;oK caM je rJie,n;ao y 3aTsopcKoj co6n. Ocehao caru ce xpMBMM, jep .n;pyroBMMa y BpxosHOM IUTa6y HHCaM Kasao HH je,n;ay peq y H:.eey o.n;6paay. 3aJiarao caM ce caMo ,IJ;a ce noHJIDITH xa3Ha .n;pyry. 36or Tara CaM xao 6e3 rJiaBe nojypMo rroa-oBo y BpxosHn mTa6. Ka,IJ; caM CTHrao y ceJio 186 cHJia, a oH,n;a npe,n;aJia. . . Ka,n; caM TO npoqwrao, 6HJIO MH je IIOTnyHO JaCHO, ,n;a J€ ~ IIHTa:Ehy 6Ho xo6HH aecnopa3yM. CTpaiUHa rpemxa. J a caM Ha T~J eTaiiH IIYTa, Ja6JiaHY.I[(a-ilpeHo-rJiasaTJf1I€BO, n~ry6HO CB€ CBO~€ JIM't!He CTBapH, napTHj'cKH MaTepHja.n, ,IJ.¥eBmiK H J€~ he6e KOJ€ caM :r1Mao. "tJoBeK je 3 a speMe 6oM6app;oaa:EPa H npo6HJaH>a J13Mei)y H€IIpHjaT€JbCKHX rpaHaTa npOCTO XT€0 ,IJ;a 36aiJ;H ca ce6e H IIOCJie,IJ;IbY KDmyJ:by, caMo ,IJ;a 611 ce JiaKine H 6p:me KpeTao. ;soJIHH"tJ:apKa rpaHa je jam caxyiiJbaJia, cnacaBaJia n HOcHJia m:ro Je ~orJia o.n; caHMTeTCKOr MaTepHjaJia, HapO't!HTO IIJI3THO 3a 3aBOJe, 3HaJYhH niTa aBojH 3aaqe 3 a Jie"t!elbe pa1b€HHKa. ffieHO ITOlKpTB0B3lb€ Harpa,n;~H 3 CMO HajTeJKOM Ka3HOM. l 'f 187 �III Y jy paTHHM IIPHJIMKaMa l.J:€CTO H H:e3HaTH€ CHTHH:qe Mary p;a MMa- T€IDK€ IIOCJI€,1J;li:HJ;€. 'Y3MMMO caMo CJiytraj I.J;HJIK€, 60JIHH't!apKe Taj- He rrapTH3aHcKe 6oJIHY.ID;e ,TiaBJia" y CJioBeiDfjn. Ta OMJia,z:r~1HKa··H3 Tp2Kl:rtra je cenTeM6pa 1943. · CTYIIMJia y ,I(eaeTH xopnyc M KaO 5o~ pa:q H 60JIHYPiapKa IIOKa3aJia ce BeOMa xpa6pa H IIOLKpTBOB'a.Ha. 36or TOra cy je ,n;pyroBM o,n;a6paJIH H ynyTHJIJ1' Ha pa,D; y 6DJIHHIJ;y ,IIaBJia". Je,n;Hor ,n;aHa ll;HJIKa je HecTaJia H3 60JIHIDJ;e. Tparalbe je 6nJio_ 6e3ycnemHo, na cy 3aTo npe,n;y3eTe _npnrrpeMe 3a npeceJbeH:.e palbeHHKa. Y Mel)yapeMeHy je cTHrao H H3BemTaj ,n;a je I(nJIKa BHIjeHa y cpaill><CTH'II<Dj KOMaH,llaTyp>< y H,llpMj>I. CBH cy 6MJm 3a- JIH y6eljeHH .n;a je Il;HJIKa ncrrpHqaJia HeMQHMa o 60JIHHIJ;H, aJIH ,n;a cy OBH rrpeTIIOCTaBJhaJIH ,n;a fie rrapTH3aHH IIOCJie lh€Hor 6eKCTBa rrp·eM€CTl1TH 6DJIHHIJ;Y Ha ,n;pyro M€CTd H MHOrO je 60Jb€ o6e36€,!J;l1TH. Mel}yTHM, II;nJIKa ~e ocTaJia ,n;e3epTep. IIocJie ocJio6ol}ea.a aame BJiacTH cy je yxarrCHJie n rrpe,n;aJie BOjHoM cy11,y. IIapTH3aHcKH cy,n; je HCTparoM ycTaHOBHO ,n;a 6oJIHHqapxa I.J;HJIKa.HHje OTKpHJia HMKOM HHillTa 0 60JIHHI1;H H ,n;a je H: IIOCJI€ 6excTBa aacTaBHJia capa,n;:a,y c napTH3aHMMa. IIomTo 36or :a,eaor 6eKCTBa H3 60JIHHIJ;€ HVIKO HHje 6HO xaiiiii€H1 HVITH je IIp€Tpiie0 aexy mTeTy, ocJio6ol}eaa je. [(HJIKa je aa cy11,y o6j~acavma pa3Jior CBOjeBOJhHOr HaiiyniTaH>a 6oJIHMIJ;e KOjH joj je cy,n; yBa2KHO. nperramheHH. BpeMeHa HHje 6MJIO 3a McKa3HBaH>e pacrroJio.LKeH:>a n oceha:EDa. Tpe6aJio je cnacaBaTH paineHHKe. O,n;Max je no-qe.rro c npeceJbaBalbeM. 0 TOMe HMaMo ayTeHTJif<:IHO CB€)J;O'<:IaHCTBO ,n;p IJayJie J epMHe Jiax. ,Bell cpe,n;uaoM MapTa je~Ha rpyna o~ meeT paH:.em:rKa nomJia je aa vnrpa,ZJ;fby aonor o,n;e.JbeH>a. HenpeKH,ZJ;He 6op6e xo,n; Crro,z:w,e lii,n;pJ.:Ije, Ha !Ipe,n;Meju, y Jia3HH, JIOKBM M ~pyruM M€CTMMa )l.OHOCMJie cy HOse pa!beHMK€. ITotreJIM CMO MJ1CJIMTM Ha M3rpa,I(:Eby HOB€ BeJIJiiK€ napTH3aHCKe 6oJIHHIJ;€, 113 r JiaBHOr IIITa6a ,ZJ;Olliao je Ta,n;a MHm:e!bep TJme xoju je pyrroso,n;Mo rpa,n;!bOM. BeoMa 6p3o Hose y,n;o6ae 6apaKe 6v.me cy cnpeMHe 3a rrpHjeM palbeHMKa. THX ,n;aaa no6erna je M3 o,n;e.JbeH>a 6oJurn:trapxa L(MJIKa, 36or trera CMO MOpaJIH esaKYJ1CaTM ,n;sa o,rr;eJbe!ba 6o.naHo;e, a HoBO O,lJ;eJbe:a.e HJ1je MOrJio 6MTH xopMIIlheao n joru ncTe aohH HcemmH cMo n;eJiy 6oJIHMu;y. Ta esaxyao;Hja OCTahe MM y B€"<Ul:TOM Cehalby J1 rrpol)e M€ je3a rrpH IIOMMCJIH H8 H:.y. HeKOJIMKO 'tfaCoBa HallU:I JI:.Y,ZJ;M cy HOCJ1JI11 T€IliK€ paH:>eHMKe J13 O,D;€JOei-&a Y npMBpeM€HO CKJIOHHWTe y Cpe,n;HHH lliyMe, Koje je MOrJIO rrpMMHTH CaMO HajTem:e. llyT je 6110 KJIJi:13aB a HOh TaMHa, TaKO ,n;a ce HY:Ije MOrJIO snp;eTM aa xopaK :ncnpe.n; ce6e. IIospeMeao 6n ce HeKO O,Zl; HOcaqa OKJIJ13Izy0 M nao HaTpaWK€.'" PaH:.€HJi:IK- aa HOCHJIHM:a . je caMo cTMCKao 3y6e. v.r MOJK,JJ;a y ce6M npoKJimvao aecasecay M ae- nornTeHy JK€HTypa-qy KOja 11!'11 3a,D;aje TOJIMKO H€IIOTpe5HMX 5oJIOsa. C rp03HH:<f8BOM 6p3HHOM MOpaJIH CMO ,n;a . M3rpaljyjeMO HOBa O,ZJ;€Jh€:H:>a 3a cMewTaj paH.e!ri:1xa :n MaTepnja.na, a. ,n;a HanycTMMo aBe T~K V13rpaljeae 6apaKe." · · IV Me,z:r;HD;HHCKa cecTpa CTaHa je 6Jima y Kapal}opljeBy napT:njcKH H 3JJ;paBCTBea:n paJJ;HHK. IIope,n; rrapTH3aHa Jieq:nJia je H cTaHOBHHIIITBO H 6HJia je,n;aH Op; HajnorryJiapHHjHX napTH3aHa Y TOM Kpajy. HaCTpa.n;aJia je 6am 360r CBoje OMHJb€HDCTJ1 KO.A: CTaHOBHlliiiTBa. BHJIO je TO y 3MMY 1942(1943. HenpJ<jaTeJb je Bpiimo cTpaillaH Tepop y TOM .n;eJiy BojBO.z:l:l1He. ITapTH3aHl1 cy ce y Mali>HM rpyrraMa pa3M€CTJ1JIH no xyliaMa K:o,n; aajnoy3,n;aHl1jHx capa,n;HHKa. CTaaa je 6l1Jia c je,n;HHM ;z:wyroM y xyhn rrpHjaTeJba, y ceJiy Bojso.n;a CTerra. ,lJ;oMahHH je 6no BpJio naJK:JhHB rrpeMa H:.MMa. MeljyTHM, xa,n; je jell,HOr jyTpa ymao y co6y n cnasvw p;a CTaHa crraBa y HCTDM KpeBeTy C TMM ,n;pyroM, HaKO je y C06M IIOCTDjao jom je.n;_aH KpeBeT, TOJIHKO ce J13H€Ha,n;l1o ,z:r;a je o,n;Max 3aTpaJKHo .n;a aanycTe IDeroBy KYhy jep H€ 1K€JIJ1 C TaKBHM JbY.L(VIMa p;a HMa Ma KaKB€ B€3€. 'Y CeJiy ce HanpaBHJia y36yHa, opraHH3au;Hja je ,n;pyrapHD;y CTaHy HcKJI:.y"tJ:HJia J13 napTHje 36or HeMopaJia, Ma,r:t;a je oHa, o cBojoj Be3l1 c THM p;pyroM, o6aBecTnJia Tj. npeMa Ta,n;amH>eM o6nqajy y napTHjH, ,JieraJIH3oBaJia" Taj O,D;HOC. Csll: cy· pa:a,eaHrJ;:~1" n MaTepvrjaJI l13 6oJIHHn;e y ToKy Hohu npeceJDean Ha JJ;pyro MeCTO. -MeljyTl1M, cpaurHcTH ce rmcy rrojaBMJIJ1". Hncy .ZJ;OlliJ.iH HM KaCHHje ,zJ;a Ha TOM M€CTY TpruKe napTM3aHCKY MeljyTl1M1 OHa je 6J1Jla BeOMa TI03HaTa JIH"tJ:HOCT Y CeJiy, CBJ1 cy je IIOUlTOBaJIH, J1 ,rr;a ce rrapTnja OrJiyiiiHJia; TO 6H OCTaBMJIO JIOIII YTl1CaK. 0 cBeMy cy o6aBemTeHn H CpecKH H 0Kpy1KHH KOMHTeT. OxpyLKHH KOMVITeT je 6:vro 3a jOIII QIIITpHjy Ka3ey, IIOIIlTO je, KaKO Ka1Ke xpOHWiap, Taj CJiyqaj MOrao H3a3BaTH T€II1K€ IIOCJI€,1J;Hu;e Y 60JIHJ1Qy. OBOj cpep;HHH: 36or Tara' cy MHOrM 5nJIH ynepeiD:I .n;a 6oJIHJifllapKa ·:U:HJIKa M IDIje HHKOM ID:IIIITa npJPiaJia 0 ITapTH3aHCKOj 60JIHJ1IJ;J1. ,II;pyrH cy 6H- 189 iaa �,'Y nyHOM jeKy penpecaJIMja CBaKojaKe BpCTe, Jby)J;M fie peC~MpaTH CBOj lKMBOT, IIOPO,D;HIJ;y J.1 J'!Malbe caMO aKO CY OHH 360r. KOJHX ~0 "rn:He GecnpeKopm:r. Ko y,n;apn Ha TO nonepe:Ebe, y,n;apno Je aa aaJoceTJbHBHjy :m:HBOTHY HHT noiqieTa; CTaHa ce ynpano o TO orpewnna, a m:rje noKa3aJia CIIIpeMHOCT ,n;a TaKBe rpeiiiKe nmrre He "'HHH n TO je 6HJIO ,Il;OBOJbHO 3a HajTe:m:y Ka3Hy.'' O,UABAHA CY IIM IIPH3HAffiA J1 6oJIHK'!apKy CTaey cy ocy,lluJiu Ha cMpT. TaKsa cy TO 6MJia BpeMeHa! Harne 6oJIHHl!apKe, Jiexapxe :vr caiD:tTeTCKM pecpepeHTJ1 ,n;anaJie cy cne o.n; ce5e ,n;a 5n cnacJie n noMor.rre palbeHe .zwyrone. 'tJecTO cy rrpn TOM H caMe ry6HJie EHBOTe. MeljyTnM, ,n;pyre ce 36or TDra HHcy 3aiTJiaiiiJ1JIE, BEfi cy oa joru BHIIIe yrropHOCTJ1 J1 CHaJI<UKJ.hHBOCTH IIpHTJITJ;aJie y IIOMOfi palbeHM:QHMa. Eopn;H J1 IIITa50BH Cy l1M 3a TO 6HJIH 3aXBaJIHJ1, IIITO Ce Haj6oJbe BH,Zl;M H3 ,n;oKyMeHaTa Ca"t.J:yBaHJ1X J13 THX ,n;aHa. IDTa5 'tJeTBpTe npOJreTepcxe 5pHra.n;e (KoMaH,n;aHT je 5Ho IIexo .I(arrqenHfi a IIOJIMTH't!KH xoMecap MHTap EaKvrfi) H3BEIIITana Bpxon- HM niTa6 o 6op6aMa oKO Kynpeca, 18. asrycTa 1942. ,HarroMvrH.eMo ,n;a cy ce Hallie ,n;pyrapHI.J;e noKa3aJie xpa6pe, aeycTpall.U1Be J1 II02KPTBOB3He ... 'Y IIPEHOilleH.y J1 M3HOIUelby paH.eJU1Ka IIOKa3aJie CY BeJIHKY Jby5aB l%1: IIOm:pTBOB3HOCT." lliTa6 "lleTBpTe (KpajHIIIKE) )J;J1BJ13Hje y J13BEll!Tajy O,D; 26. OKT0- 6pa 1942, rmwe: ,,O,n; ,n;pyxapMIJ;a HapO'IMTO Ce HCT3KJia JOB3HKa B02KM'I:ffii, 6oJIHHqapKa y ,IJ;"pyroj '9:eTH Tpeher 6aTaJboaa ('tJeTBpTa xpajHIIIKa 6pHra,n;a). llpHJrnKOM 6op6H KO,n; TipHje,n:opa TY ,n;pyrapH:o;y HHcy 36ymmn TEHKOBH. 0Ha je 6e3 BaTpeHor H xJia,n:Hor opyJKja y 6op6H 3apo6nna je,n;Hor HenpujaTeJbcxor nojHHxa H pa3opymana ra." IIoJIHTH"::KH KOMecap IIpBe nponeTepcxe, MHjaJIKO To.n;oponHh, y H3BewTajy o 5op5aMa Ha CHTHHIJ;H y BocaHcK:oj xpajHHH, 19. Ho- BeM6pa 1942, n=e: 191 �,OJira Ben.rnh, cam1:rapKa ,IJ;pyror 6aTaJbo:aa, Kpaj caMor 6yHKepa npeBHja 6 paa.eHJ.:tKa, ,JJ;OK J13 H:.eHe pyKe Te"t.J:e MJI33 KPBH." lliTa6 Tpelie I\MBM3Mje 28. ,~:~el.\e'·'6pa 1942. M3BernTaBa BpxoBHM IIITa5 o 5op5aMa Koje je so,n;vm TipBH 5aTaJhoH Tpelie ,TJ;aJIMaTYIHCKe: ,IlpBa xepojCTBa CY TY DOK333JU1 KOM8H,ll;3HT 63T3Jb0Ha ,n;pyr 3eKO Bojso,n;Hh, a.eroB 3aMeHHK ,ZJ;pyr IIeKo Bor,n;aH H je.n;aa 6omruqapKa, 36or "<Iera cy noxBaJbeau." Y rrpoJielie 1943. rrapTM3aHcKe je,~:~nHMI.\e JlnKe " Kop,~:~yHa 3a- xsaTHO je neraBH TH¢yc. TipeMa HeKHM rro,TJ;aii,Y:IMa, caMo y KapJioBa't!KOM oKpyry Tor rrpoJielia je o5oJieJio 7402. napTH3aHa a yMpJio 1595. 11 o TVIM 6oJieCHVID;HMa cy ce CTapaJie yrJiaBHOM ,TJ;pyrapvu..J;e. MHore cy ce 3apa3HJie 11 yMpJie. Y ,D;OTIHCY yrrpase Bojae rrapTH3aH- CKe 60JIHNI.\e 6poj 3, 011 21. MapTa 1943, yrrylieHOM 1\pyry 0TMapy Kpea't!Hliy y ,ArHTpony" rJiaBHOr mTa5a HOB XpBaTCKe, nope,D; ocTaJior, rrJ1IIIe: ,0co6Jbe 3apa3He 60JIHJ1Qe Y Kp6aBJru;H CKOpo BHllle O,JJ; Mjeceu; ,n;aHa aaTqoseqaacKHM aanop11Ma, ;n;e:m:ypajyfiM ;n;aH:.y M Hohy, aeryje ,n;pyrose, TeliiKO o6oJieJie o,n; Tp6yruaor H njerasor THQ;:lyca, ae npe3ajyhM npe.n; onacaomhy ;n;a M caMH Mary csaKor ,.mea o6oJieTJ1. Pap;ehM DO,ll; Bj>JIO TeliiKHM YCJIOBYIM3 1 OBO OC06Jbe ycnjesa p;a o6aBJb3 CBe TemKe DOCJIOBe J1 p;a Ha BpMjeMe iiiO,ItMJ1PH CBe DOTpe6e 3a 200 60JI€CHMX p;pyrosa. 0BO TM jaBJb3M 33TO IIITO CaM MHWJb€Ib3 ,n;a Tpe6a oco6.fue DOXB3JIHTJ1 y ,,n;HeBHMM BjeCTMMa". Eso· MMeaa TOr OC06Jb3: JaaKo MapKMh, noJIMTH"'KH ,n;eJieraT 6oJianu;e y Kp6aBKD;M, Mapa ToMMh, 3opKa ByxsMh, BHJIMa Mlifu;eTMh, HeBeHKa· BaH, Jby6KD;a BpH:.aK, 3opKa CTaHn.h, CasKa KHem:esnh, .D;pan:tu;_a BJiaHcasrr:.eBHh, Jby6Mu;a )l;"paKyJIV:fh, CTaHKa JKYJKHh, Co¢mja HaKapap;a, HeBeHKa CYI.IYKOBMli VI ,IJ;ecaHKa Kosa-qesMfi. j ' Tipep;JIOT cy TIOTITii:IC3JIH ynpaBHHK .n;p Kpolba H ITOJII1TJ1't:IKJ1 KOMecap MMTa ,I(MMHTpMj eBHli. J13 ,ll;eBeTe KpajniiiKe 31. 11e~eM6pa 1943. jaBJbajy o ry6MI.~nMa y 6op611:: ,Hawr:.:t ry6HJ..l;t'l cy .v;sa Te:m:e paH.eaa lii TO: .v;eceTap Tpehe qeTe )J;pyror 6aTaJboHa Joso Kae:w::Hh 11 60JIHJ1qapKa HCTe qeTe MrrnHKa 3eJieH." 3a OBJ:tM xpa6p11M 6o.nHM't:lapKaMa HHCy 330CTaja.ne HM 60JUIHqapKe xpmHe JlJ:tKe. Y Hape,u;6H IIITa6a illecTe JU:t't:IKe ,!I;MBI13Hj e ITl1IIIe: 192 ,IToxsaJbyjy ce: .v;pyrap11u;e KoBMJbKa Paj11h, "<IeTHa 6oJIHM'tJapKa H JeKa Pa,n;aHoB, 6oJIHH"tJ:apKa ITpsor 6aTaJboaa ,II;pyre y,n;apae 6pHra,n;e Koje cy HeycTpaiiiMBO yJieTaJie y 6op6y 11 crracasaJie pa:neHMKe KO,II; Tynmha J1 JiiCTJ1qy Ce 33 npMMep CBJ1M 60PII.I1Ma H CTapewMHa-; Ma ,n;MBM3Hje." lliTafiOBH cy I1M3.TIY! BeJIMKO IIOBepeFbe y CTpyqay yMelliHOCT HaiiiJ1X 60JIHW:IapKH1 H3KO cy OHe 6J1Jle CaMOyKe; TaKa IIITa6 03peHCKOT o.n;pep;a HCTO't:IHa BocHa y IIHCMy 0,!1; 15. HOBeM6pa 1943, III1IUe: ,TIOIIITO je H3III o,n;pe.n; ,IJ;06J10 C8MO je,IJ;HY ,JJ;pyraplifil;y C 60JIHJ1qKJ1M KypCOM J.:t ,n;yroBpeMeHJ.:i:M HCKYCTBOM no 6pJ1ra,n;aMa, 6MJIJ1 CMO iipJ.:tCJ1JbeHJ1 ,n;a o6pa3yjeMO 6oJIHlii"<IKlil KYPC np11 IIITa6y o.v;pe,n;a, ,n;a 6J1 ce HeKOJIMKO ,n;pyrapMI:(a ocnoco6MJIO 3a 60JIHJ1"<IapKe no qeTaMa. Ose ,n;pyrap11u;e o6yqasa y npesMjaa.y paiDeHHKa 11 yKa3MBaiDy npse noMOhl1 noMeHYTa ,n;pyrapm.J;a 6omri:t'lapKa, Koja je ,n;o.n;eJJ:.eaa M3 ,IJ;pyt'e KpajHIIIKe 5pMra.n;e - 30Be ce Jbenocasa MHJiaK." IIIecf> caiD:ITeTcKor o,n;ceKa IIeTor 6ocaHcKor Kopnyca rrJ1IIIe 28. jaayapa 1944. CaHHTeTCKHM pecf>epeHTMMa ,Il;HBM3J'lje, KOTa p;a 6Hpajy 3a p;eJieraTe 3a ~pyrM KOHrpec napTH3aHCKHX JieKapa: ,Ha Koarpec Tpe6a ,n;a Kpeay je,n;aa 6oJIHM"'lapKa H je,JJ;aH 6oJIIII1'Iap KaO npe,IJ;CT3BHHQJ1 Ham-er _ MJI3,J.J;Or CaHJ1T€TCKOI' Ka,D;pa J:t3paCJIOr 113 aapo,u;a. Kao Hajnoro)J;Ht::tja 6oJIHH"<IapKa-peQ;>epeHT ,n;oJia3M y o63MP 3a ·.n;eJieraTa ,n;pyrapMu;a MHJIKa BaTa3." IIo~eTKOM 1944. HeiipHjaTeJb OTIIO'tfHibe ocl>aH3MBY Ha BocaHcKy KpajHHY J1 u;eHTpaJIHy BocHy. Ha TOj TepviTOpHjH cy 3aTeKJIH 1\llHOrH paibeHHIJ;l1. 113 pa3ID:IX 6pnra.n;a. HacTaJie cy Tenn~oh.e oxo H:.HxoBor H3BJiaqeaa Hcnpe,n; HenpHjaTeJha KOjH je Ha.n;Hpao _c j-aKH.M caaraMa. BoJIHHu;a ,IJ;eceTe ,n;HBM3Mje 3anaJia je y KpHTH't.!Hy cn.Tya;:D;Hjy. HenpHjaTeJb ce npn5JIIDKasao a KOJIOHa c paaeHJ1II,HMa ce crropo xpeTaJia. IIope.n; 40 noKpeTHHX paH>eHHKa 6HJIO je H meeT p8.aeHJ1Ka Ha HOCHJIVIMa, KOjH Cy ycrropaBaJIH IIOKpeT. Jhyp;e je 3aXB8TJ10 CTpaX, T0BOpHJIJ1 cy ,n;a paFbeHHKe Tpe6a OCTaBHTM ~a_ filii Ce ocTa.nH MorJIH crracasaTH. O.n;roBopHH y 6oJIHHIJ;H cy , ce KQJie5aJIH. Ta.n;a je 17-oro,n;MwH:.a 60JIHWijapKa JosaaKa BjeJIJ.:tfi npe;n;JioJKHJia ,IJ;a ce TeiiiKH paaeHHD;H CKJioHe y o6Jin.JKH>Y IIIyMy. TI:Pe.n;Jior jE; npMxBaliea H OHM Cy pa3MeiiiTeHH IIO ryCTJ11IIHMa J1 IlOKpJ.:tBeHM CyBHM -JIJ1lllfieM, a OKO FbJ1X cy yxJIOH::.eHJ:i TparOBH.' BoJIHMIJ;a je IIOCJie Tara x:peHyna Y }J;pyrOM'hpaBII.Y H ,n;a· ,d.iJ:Jieri:M'' a;z:J;· HenpHja- ce ycne.na ce 193 �TeJba. TaKo cy crraceaH H jep;HM H ,n;pyrn paH>eanqH. 0 TOM c.rryqajy mTa6 )l;eceTe I\I<BI<3J<je y H3BemTajy 011 1. cpe6pyapa 1944, rri<me: HW~apKa) je TeJKe paH>eHa. Yl)ox ,ZJ;a BJil;z:J;MM Fyaty. IlpH30p je TaKaB ,!{a ce qoBeK rpo3M -=- 6e3 o6e aore. Oaa liyTH, rra HeKH rryT BJiiKHe ,ao,r~;e". Je.n;aa aora jow ce Ma.n:0 ,n;p:m:H aa xoneay, 3aoxpeayTa ycTpaay. MmieHci. CMTepJi:IU;a (60JIHJilqapxa) :Ba,n;M ·GpMTBy J13 I,Iena H no'lHH>e ,n;a pelKe H OTKH,n;a aory." ,'Y 6oJiauu;H je B.n:a;z:~;ana naHHKa, Te je y ceny IlpM5eJbu;e ocTaJio meeT TeiiiKO pmneHHX, KOjH Cy HHJ1IJ;Hj3THBOM J1 IIOlKPTBOBaHHM 3anaraH,eM 6oJIHJ1"tJapxe JoBaHKe BjeJurh, y3 capa;z:J;H>y aeKOJIMIJ;Hae · HT3JIM:jaHCKJ1X·BOjHJ1Ka H CeJbaKa, O,ZJ;H€TH.Y WYMY H CIIaCeHH." lliTa6oaH cy npe,n;y3HMaJIH Mepe ,n;a 33IIITHTe 6oJIHM'1apKe: IIapTnjcxe 11 CKOjeacxe opraHH3a:o;Hje cy o,n;p2Kaaa.rre cacTaHKe aa KOjJ1M3 ce I'OBOpM.rrO 0 qyaaH>y IIpH H3BJia't!elDy palb€HHKa, ,n;pyrapHD;aMa ce rOBOpHJib ,n;a lbHXOBH JKHBOTJii He IIpHIIap;ajy C3MO :EM1Ma. KpHTHKOBaHe cy 11 aa "tJ:eTHMM cacTaHu;.HMa na n KaJKlbasaae oae 6oJIHHqapxe xoje ce 3a BpeMe 6op6e HHCY ,n;oBOJI:.HO qyaa:.rre, H H3JxaraJie. ce onacaocTHMa ,n;a 6y,n;y palbeHe. ¥ cJHfliHY CHTya:o;njy je 3ana.rra M 6o.mm:o;a Je,n;aaaecTe ,n;MBH3Hje, KOja je J1Ma.rra 206 palbeHJ1Ka, 32 Ha 'HOCJ1JIJ1Ma a 70 Ha KOH>KMa. PaH>eHMI~;H cy esaKyJ:~caHM no caery :11 py:m:HOM speMeay. Hocn.rre cy l1X H 6oJIHJ.:rqapxe aa c:sojMM paMeHnMa KOja cy I1M 6J:~.rra Mo,n;pa o,n; .TepeTa. Jom Te::m:e je 6.wJio npeaomer-~>e palbeHHKa npeKo peKe Yrap. 0 TOMe CaHHTeTCKH pec:;PepeHT ,!(J1BJ13Hj e nmue: IIIecaaecTor Maja 1944, aaqeJIHMK caaHTeTa ,Il;pyror xopnyca, liP Boja )l;yJmh yrryTJ<o je rroce6Hy Hape116y. ,'Y 12 CaTH HOfiy (M3Me}jy 1. M 2. ¢e5pyapa) npl1:CII€JIM CMO Ha peKy 'Yrap. HHje 6HJIO MOcTa. PHjexa je aeo6Mi:.J:Ho aa6yjana M je;z:~;sa ce :f..rorJia ra3HTH npexo naca. 35or seJIMKe 6p3Y:IHe 11 orpoMID:Ix cTMjeaa y H>Oj, Mopano ce npe6an;HBaTM 'tfeTsopoaoiiiKe. KoH> c pa!heHJ.:[KOM HHje MOrao _npolin. Tpe6aJio je npe6au;MTM 70 paH>eHHxa. Hnje 6HJIO ;z:~;pyror M3Jia3a aero HX rrpeHOCHTM a KoH,e npeBO;z:J;Ji:ITM. Ilpe6a:u;nsaIE>e je TpajaJio p;sa M no caTa. )(pyrapn:u;-a ·Muxa BajMli, 6omiJi:lqapxa 60JIHHIJ;e Je;qaaaecTe AHBJ13Hje, IIOK333Jia je O,l(B3lKHOCT M i::ro:m:pTBOBaH>e npe6au;yjyhH paH>eHMKe H npeaocehH nx npexo BO):(e. fOTOBO 40 nyrra MOpaJia je npefiH pexy. H TaMO J1 HaTpar ,n;a 6J1 ce npe6aIJ;MJIH CBH paH>eHHD;H. Y BO,D;M. ,U:Ba H ITO CaTa, MOKpa ,1:(0 nojaca, M3Bpum:Jia je TO C BO.JbOM J1 B€,!{pJ1H:OM, ,ll;OK Ce CB€ JI€~I1JIO. 'Y Jie,IJ; ce npeTBOPMJia H H:.eaa o,n;eha nocne M3JiacKa H3 ao,IJ;e. ,IJ;pyrapnqa MMJIKa JlaTKOBMh JIOKa3aJia je CBOjy MCTpajHOCT H llOlKPTBOBalhe He caMO rrpn aoweH:.y paH:.eHHKa, aeh ce npaa jamma :u ,n;a ocTaae c pa1 H:.eaMu;~a y 6yaKepy. ' ,Pe¢epeHT cam:tTeTa _,n;J:tBJ13Mja M 6pHra;n:a TP€6a ,n;a aape):(H caaMTeTcKoM oco6Jby ,n;a 3a apeMe 6op6e ae YTPqaaa y npae 6op6eae pe):(OBe 11 He npesMja paH>eHHKe aa 6pHcaaoM rrpocTopy, 'lHMe ce H3Jia:m:e aerroTpe6aoj norH6MjM (cnyqaj 60JIHH'iapxe IleTe u;paoroPcxe 6pHra):(e), aero ):(a ce CTasJbaH>e rrpsor 3asoja apwM y 3aKJIOHY r):(e ce caB paA MOJKe 6e3 orraCHOC'l'Jil TIO 1KMBOT Ha Mupy o6aBMTH." MeijyTHM, cae Te Mepe cy peTKO xa,n; xOpMIIIheae. BMJIO je MHOro IIOrH6Hja 360r IIO:>KpTBOBalba, 360!' xyMaHOCTM, 6110 je TO IIO,!(BMI' }KpTBOBaTM ce 3:a palbeHv:tKa, .n;pyra yorrniTe J.,t y paTy ce TO TeliiKO MOrJIO 3a5paHHTH. 0He cy y CBHM npH.rrMKaMa HaCTojaJie p;a caqysajy yrJiep;- napTM3aHCKMx 6oJIHH'tlapKH. Ear.rrecKH JieKap ,n;p PoJ.Iepc, KojH je no"lleTKOM 1944. ,ll;OIIIaO y JyrOCJiaBMjy p;a Jie"tJ:M rrapTM33He, y CBOjHM 3a6e.rreiiiKaMa roBopn M o orrepa::u;HjH je~ae aanre 6oJIHwtapKe: IliTo ce paT Bmue pa3rapao, cse je Te:m:e 6nJio 6MTH rrapTH3aHcKa 6oJIHHl!apxa. KoMaa,n;aaT llieCHaecTe. Bojnoijaacxe ,n;HBH3Hje y ,IIoay):(J:tO caM ):(a joj ):(aM aeiiiTo 3a y5na$eH.e 6oJiosa, aJIJ:t oaa je o,n;rosopHJia:- Ax, ae, TO HHje noTpe6ao Ja hy neaaTH. - J1 3aHCT9, nesaJia je, cae. ):(OK HHje M3ry6HJia caecT." J<3BemTajy 011 1. cpe6pyapa 1944. TO Haj6oJbe rroTspljyje: , Y cJinje,n; aeJIHKHx aanopa aajaHUie cy y TOKY mecTe o<PaH3UBe CTpa,J:(aJIJ1 JI€KapJ1 a·--60JIHJ1qKo oco6Jbe. Can cy paH.eHJi:IU;H J1 OonecHHQ.H JIOTllYHO CaqyBaHM. 11 CBei\O'iaHCTBO Koje y CBOM 1\HeBHJ<KY (2. arrpHJia 1944) Haiiie 6oJIHM't!apKe cy Taxne ocTaJie cae ,n;o 3aBpiiieTKa paTa, IIITO ce BJ1,!(H J13 MHOrHX ,IJ;OKYMeHaTa. ~je TaKa mTa6 IleTe p;MBM3Hje y IIJ1me: 33.1\IIeaMK KoMaH,ziaaTa ,ll;pyre npoJieTepcxe Muo,rr;par _ MMJIOBaHOBHh Jlyae, caMo ra ynoTnyJDyje: je,i:J;HOM ,n;onHcy xpajeM 1944. ,OA Il1Ta6a IIpaor rrpoJieTepcxor xopnyca, ,n;o6J:tJIM cMo pY'tJ:HM caT Mapxe Edna ):(a ce ,n;o.n;enH aaj6oJhoj 6oJIHWiapxn y 6op6aMa 3a ocJio6oi)ei-be BeorpaJJ;a. ,.Bpah.a ·ce 'tfeTBPTH 6aTaJI.OH. ,UoJia3e paH>eHmJ;Jil. KalKY ,n;a Cy PyJKM MaTMh, 6onawrapKM, O,ZJ;6njeae· o6e Hare, M Ha.n;a- (MaTMh, 6on- 194 195 ' l �Osaj wTa6 ,n;o,n;eJbyje Taj caT ,n;pyrapnu;n IlejOBHh (HHKOJie) JeJieHH, xoja je caMa y je,n;aoj 6op6H aa 3se3p;apH H MaJIOM MoKpOM JJ.yry, nop; HajTe~OM HenpHjaTeJbCKOM B8TPOM, J13HHjeJI_a _neT HalllHX H '<IETHPH cosjeTCKa palbeaHK:a, rrpemma nx H OTnpeMHJia y 6omrn:qy." IIH.IJ:EKC IIMEHA (y ueOocTaT1Cy. dpyzux nodaTa1Ca c.n.oa~Ceu no u.M.e'll.u.M.a) Y H3BemTajy caHHTeTcKor o,n;eJbelba !Ipse jyrocJioBeHCKe apMJ<je 011 4. MapTa 1945. HaBOI\H ce: "MHoro6pojHH CY IIPMMepH IIOJKPTBOB8HOCTH CaHMTeTCKOr OC06Jba y jep;HHnu;aMa o.n; KOjMx heMO HasecTM caMo HeKOJIHKO, Kojn CJIYJKe sa IIPHMep, sa cBaKy noxBaJiy M O,D;J!HKOBaH.e: . 1. ,IJ;a:tumKa CaM8.p:o:Hh, "<leTHa 6oJiaW!apKa IIeTor 6aTaJbOHa Tpehe KpajnruKe 6pHra,n;e, ycnena je ,rta c BaTpeae JIHHMje M3By..ie 25 palbeHMK_a M TO c IIDTIIYHOM paTHOM CrrpeMOM, o.n; xojux 8 palbelurn:a ITpse npoJIETepcKe 6pHra.n;e; 2. I!OIIOBHli AHKa, 60JIHJifllapKa· HCTor 6aTaJbOHa Tpehe KpajHIDKe 6pura,rte IIpse ,D;HBHSMje, Koja je y 6op6v.r pa:Ef.eaa O,I( HeMau;a, H3BYKJia je p;sa aawa pa:EbeHHKa M ys IIYT y6MJia p;sa HeMIJ;a; 3. M~Hh MJ.l:JIMIJ;a, saMeHHK caHHTETCKOr pecpepeaTa ~saaaecTe KpajHWKe 6pHrap;e Jep;aaaeCTe }l;HBH3Hje,: y CBOM 6pHrap;HOM npeBHjaJIHlllTY y ceJiy Jiosac, ycnena je ,II,a nssyqe 15. pa:EneaHKa o.n; KOjux cy 10 H3 ,I{eceTe KpajMlllKe 6p11ra,n:e, y MoMeHTY Ka.IJ. cy. aenpujaTeJbCKM TeHKOBH KpCTapHJili:l y C8MOM MeCTY H OTBapaJIH BaTpy Ha CBe o6jeKTe y ceny; 4. ,n;apa Me.n;JJh,. pec;PepeHT. caHHTeTa TpY.J,n:eceT ,n;pyre 6pHra,n:e Je.n;aaaecTe p;MBM3J1je, 'tlJ1je je npesujamrwTe 6~.no y Tosap~Ky,_ aallma ce c sehnM 6poj'eM· paH>eliMKa ·y MOMeHTY yna.n;a aenpujaTeJbCKHX TeHKOBa y OBO ce.no. Oaa HMje ,n;:o3BoJii:i.t.ra ;qa H je.n;aH pa:EneHMK OCTaHe J1 IIO.IJ. HenpMjaTEJbCKOM B8TpOM J13ByKJia je CBe paH:.eHMKe H3 6puragaor iipesnjaJIHlliTa, naKo je sehu ,II,eo 611:o· H3 pa3HHX 5pHra,r:r;a x ,II;M:BH3Hja." JII3 J13B€11ITaja Ce BH,D;H p;a cy Jif3 CBHX: )J;HBJ13Hja ITOBy"t:IeHe BO)J;H€ 6oJIHH'lfapxe, a I13 IIeTe n IIIecTe p;HBM3Hje H _-.:reTHe 6o.JIHH"'apKe. Ha IblifXOBO M€CTO IIOCTaBJh€HH cy 60JIHJP-t:apM KOjH ·cy npeTXO,II,HD aa xypcein:1Ma 3a Taj rrocao npiDipeMJD€HH. 3aanMJbMBe cy H H€Ke OIIaCKe y B€3I1 C·-HOBJifM 6oJiiiJ1:qapKaMa. 'Y je,ZJ;HOM M3.BeruTajy ce o lbHMa Ka2Ke: ,Ha CBOjHM HOBMM ,DY1KHOCTHMa ,n;py:i:'OBJ1 fio-JIHl1"tJ:apM: jOlli HMCY '/l.O""' CTI-:trJIH ,r:r;pyrapH:o;e, KOje CY CMelmJIH,, aapO"'HTO y norJie,n;y IIOlKPTBOBaHOCTM, xpafipOCTI1 H O}J;aHOCTM Y CBOM IIOCJiy." To cy, 3aHCTa, 3acJiy2K:eHa rrpi13Halba.. A A11a IJ:o6pHHOBHii-IIpM"a, 96 A!lia IIpJ<"a, 149 Ajma Kjapa6erosMii, 56 AJI6HH, 112 AJI6HHa Xac, 179 AJI6HHMIJ;a MaJIHjeBa, 143 AJieKca Bai.\KOBMii, 100 AJiexcaa,n;ap ~eJIK, 135 AJiexcaHI\ap Jby6Hii, 180 AJiexcaa,n;apPaaKOBHh, 186 AHa MnJinh-IlloiiiTap:nq, 85 AHa IIsx, 17 4 AHa CTojaHoBHii, 160 AHI\PHja Tai\Hii, 45 AHijeJIHja IIaimosHii, 171 AH!jemoa, 155 Aauxa. JIHrrMaa, 57 Aaxa raaTOBHfi, 85 Aaxa Kosaq, 85, 144 Aaxa ilJIOBJDaHHii, 179 Aaxa Pa,n;aaosHli, 81 AHKa <I>apxam, 176 AHKM!1a Jiywaqap, 82 AHKM!1a lllTpHxep, 83 AHTHQa <l>pii.aK, 143 AHTOHJ1j1a, 61 AipTeM-06pal\ J aH>yitresHii, 157. B 1\P Baso, 182 Be6a, 27 BeHKa MycHHos, 179 Bewxa <l>pHTHii, 33, 36 B11cepxa ApaJI>rrja, 179 B11cepxa Apac, 144 B.rra2KeHKa 'ByMJio, 177 BJra"'o CexyJiosHii, 139 Bo6a, 27 Bo}K,_a BerOBHli, 92 Bo1R!a MBaaoBHh, 136 BoJKeHa rpeMaH, 149 Bo}KeHa IIMrrepcxH, 33 BoJKHI\ap 1\HMHTpHjesHii Koc 3M:u;a, 17-4 Bopa 1\aMjaHOBHii; 62 Bopa MapxosHii, 121 Bopa IIeiiiHii, 62 · Eopira, 152 Boca rpaxoBai:J;, 81 Boca Mvrpvrli, 127 197 �Boca I:IBeTHh, 33, 38 BocMJbKa MHomuh, 85 BoiiiKO BpeoaJioB, 71 BoiiiKO Byjaaa11, 29 BomKo PncTHh, 14 7 EpaaKa JonaaosHh, 161 BJia)\O J13 III npoJieTepcxe, 155 Boja ,!1aHHJIOBHh, 171 Baja ,[(yJIHh, 195 Boj a JiexoBMh, 96 Boja 0Jba«a, 26 ByKa I:IBeTKOBJ1h, 174 ByxoTa CTynap, 125 B BaKo 'ByKoBHh, 134 BaHqa BomKOBHh, 113 Bacvr.n11ja HMKOJU1h, 161 _ BacKa, -qacaa cecTpa, 147 BeJIJ1HKa ABpaMoBHh, 103 BeJI:YlHKa Msaaosvrli, 173 BeJbKO 3eKOBMh, 184 BeJhKO KonaqenHh, 107 BeJbKO Maj cTopoBHh, 14 7 Bepa, 107 Bepa, 119 Bepa, 108 Bepa BJiarojeBMh, 34, 35 Bepa ,[(MMMTpMjeBHh, 45 Bepa ,[(HMHTpMjeBHh, 62 Bepa ryu;moa-Bpe6aJIOB, 3BaHa Colba, 70 Bepa MaTHh, 45 Bepa MMIIft!eBHh, 78 Bepa I!oJlaK, 179 Bepa !IIBa6eHa!1, 108 Becem:.m IIeponMh Tpyma, 45 BHJIMa MMueTJ.-:Il:i, 192 BHJIMa XopBaT, 179 BHTKOBCKH ,ZJ;apMHKa, 85 B.na,n;a AKceHTHj enMh, 42 BJia,l\a 'BO!p!)eBHh, 62 BJia,n;a MHJiaHOBHh rHma, 145 BJia,!lla IIeTpOBHh, 73 BJ]ja,n;HMHP EeJDaKon, 88 B.roa,l\J1Ml1P ,[(e,l\Hjep, 90 BJia)\J1!1a ~y6pHJIO, 41 198 r rajo ,[(pJb€Bl1h, 78, 124 rojKO ABpaMOBHh, 127 liP rojKO HJ1KOJIHh, 39, 182, 134 rpaHa rpa6oBa!1, 185 ,[(apa Me,l\Mh, 196 ,[(apa IIonoBHh Ta,l\Hh, 25, 26 ,1\apa illOIIIKHfi, 84 ,lliapMHKa M>mojeBHh, 169 ,I(apmu~a HecTopom1h Jhywre, 69 ,[(apMHKa HHKOJIHh, 164 ,[(ap><HKa Pa)\OBJ1h, 167 ,!1apMHKa CaMapJ,IJ1h, 196 ,[(apxa CTojaHOBHh, 174 ,l1"'J)KO, 66 ,[(ejaH IIonoBMh, 134 ,l{eca, cecTpa Mau;e Jaro.n;nfi, 43 ,l{eoaHroa KoBa"tJeBnfi, 192 ,l{vmau; ~Ba,u;mrKa, 43 ,l{J:tMYITpHjeBHfi ,l{H3,ZJ;apeBCKH, ,[(paro.Jby6 ryTHfi, 112 .I{parocJiaB Mpa"tJHli, 73 ,[(paro rH3)\Hh, 116 ,[(paroM><p MJIHj a 'Bop!)eBHh, 69 .I{pHHKa MvrJieKHh, 41 1\P ,[(yJIHh, 42 ,!1yiiiaH rpyj>~h J oj.a, 118 ,!1yrnaH ,[(eBei,IHh, 68 ,!1yiUaH Cas11h ,!1o,l\a, 103, 144 ,[(yiiiaHKa Boj>th, 85 ,[(yiiiaHKa J epeM>~h, 73 ,[(yiiiaHKa KpH>ajHh, 83 ,!1yiiiH!1a IIepoBHh, 127 ,l{ymKo ITaBJIOBHh, 171 119 ,[(aBH)\ ,[(OM€HHKO, 126 .II;a.rrMaTHHKa H JJ;paoropKa H3 3JionoJba, ro)\. 1943, 89 ,I(aaa H3 TieTe n;pHoropcKe, 93 ,[(aHHJIO ,[(aHHJIO ,!1aHH!1a ,l'(aHJ1JJ;a CKe, 93 ,!1aHH!1a ,!1aHH!1a ,[(aHH!1a ,1\aHHI1a JieKHh, 134 KpaBHh IIIy11a, 73 Byaax, 100 H3 -q:eTBpTe rrpo.neTep- Kyra, 85 KyJbaK, 100 JieiTOBHh, 80 MapjaHOBl1h, 17 .D:aHMIJ;a M:u.nocaBJl>eBHh, 177 ,!1aHM!1a MMcJiej, 84 ,!1aHJ1!1a IIepoBMh, 56, 60, 101, 126 ,!1aHM!1a PocHh, 148 ,IJiaaKa H3 CajKOBHha, 84 ,1\apa BaTJ1Hl1h, 144 ,[(apa By6aJio, 100 ,[(apa Bap)\a, 100 ,[(apa J OBaHOBHfi, 160 ,[(HMMTpHje HHKOJIJ1h, 164 ,l1HMMTpl1je IJ>tCKOBJ1fi TpHaBaiJ;, 69 ,!1o6p>tBoje MHJIMhesHh, 171 ,!1o6p><Jia IIeTpOH>~jesMh, 15 ,ll;o6pl1Jia CnaM6oJIJ1h, 160 ,!1o6p"!1a, 79 ,l{o6pH"tJaHHH~ena, 47 ,[(para Toi\OPOBJ1h, 26, 27 ,[(pa"aH JoBaHOBHfi, 105 ,[(paraH CpHMh, 30 ,!1parl1H>a, 152 .I{parnu;a u;·e, 91 ,IJjparJru;a H3 :qeHTpaJIHe 60JIHH- BJiaHcaBJbeBnli, 178, 192 ,!1pam11a 'BypaHOBMh, 85 ,!1par"!1a JbyjMh 1Ka6J111a, 142 ,!1pafHI1a KJIMCJ1h, 178 ,!1pam11a KoH«ap, 136 ,!1par"!1a Ml1TPOBJ1h, 85 ,ll;pam11a OpJioBHh, 100 ,!1pam11a IIape3aHOB>Ih, 45 ,!1pam11a PMcoBa!1, 187 ,!1paroJby6 rpoHh, 162 'BoBaHH EaBo, 124 'Boxa 3asa)\a, 100 'BoKia CaBKOB, 73 'Byroa 'BanHh, 96 'ByKa TaTHh, 78 1\P 'Bypa, 35 'Bypa Ba><>a!1, 81 'Bypa Bp3HHh, 157 'Bypa JOBaHOBHh, 161 'Bypa JosaHOBJ1h - UpHH Mnha, 157 'Bypa MeiiiTepOBJ1h, 51, 121 'Byplja MpaKoBHh, 84 'BypljJ1!1a IIonoB>Ih, 83 'B:y:po Me,l\Mh, 81 'Bypo ,xay6Hu;a", 108 E EBM!1a BeJiarMh, 85 EBH!1a ,[(epMa, 179 E,l\Bap,l\ Kap)\eJb, 39 Ema CTpa:lKJ1MaHe!1, 180 ETeJiroa 1KyHa!1, 113 199 �'II·. Mao Bpo)lapen;, 20, 22 2KapKO ¢MJU1UOBMh, 144 2KMBKa M""*h, 174 2KMKa HecToposuh, 146 2KMKa TopoJiuja, 161 2KMBojuH HHKOJI>Ih, 164 2KMsoTa MuxauJiosuh, 73 2KMsoTa Pa,!IMHJIOB>Ih, 169 MJIHHKa 3eJieH, 192 MJIOHI<a raJIHK, 155 Mpa ryTMaH, 59 liipHHa KoBaJI>Ko KHe:m:enHh, 182 l!lCH!IOP ITaim, 135 McMeTa·~eMHJ>OB>Ih, 56 McpeT <'PHJIHnosHh, 127 McpeTa >13 Teunna, 143 3 3arOpKa C"aHojesuh, 174 3)1eHe, 110 3)1eHKa IIeJ>aj>Ih, 83 3p;paBKa JOBaHOBHfi, 17 4 3exo BojBO)IMh, 192 3JiaTa Kapop Ko6aJI, 72 3JiaTHja Pa.n;ocaaJI:oeBHh, 174 3JiaTKO IIayHlfl1a, 130 3opa A!laMOBHh, 160 3opa Byjosuh, 85 3opa raJI)IIIIM>IT-llhajHep, 133 3opa KoBa'tfeBMh, 56 3opa TJ:aJie>i>Ih, 26 3opa TJ:yqxosuh, 144 3op>~ua Mw11pos, 127 3opxa ByKBMh, 192 3opxa BopxaiT>Ih, 84 3opKa 'Bypl)esuh, 171 3apKa 'BypOB>Ih; 173 3opxa MHJieTMh, 145 3opKa CTaHHh, 192 3opKa CTojaHoBHh, 174 3opKa <PywTHh, 181 3opKa lliapHh; 144 H Hs>~ua KlE.ajnh, 81 Mslfl1a MajHapuh, 107 200 J JarMn;a Bap6ap11h, 79 Jaro,!IHh. 114 JaJ<a, 130 J aH€3 3JUMYH,ZJ;1 130 JaHK:o Mapimh, 192 JapKr1, 67 JI Jia3a CTojaHoBHh, 17 liP Jiesn, 17 JieHKa 'BYHOBa, 162 JleHKa JypMIIIeBHh, 181 Jiena Byjaq,.h, 77 Jiena Byj~Hh, 33 Jiena IIeposHh, 12 JierrocaBa JlynHli, 26 Jienyw>~h, 114 JiecKaBap, 114 Jl>I)IMj a My:>«MHHh, 179 JlHJIH, HHCTPYMeHTapKa, 179 · JioTa Ej)lyc, 27 Jiyj3a IIHxJiep, 3BaHa BopBia, 35 JiyTKa CMa><JiaTMh, 153 K KocTMii, 175 H:v.rKOJie IJej OBHfi, 196 Pa,n;oBMh, 178 TpajKOBHh JiaJia, 62 JemwaBeTa KeHa Pa,n;MHJIOBHli, ~HMHTp>IjesHh, IIep>~H, 99 J ycTHHa BHBOT, 46 JeJieHa BHXJiep, 86 JeJieHa ByJiaToBHfi, 85 170 JeJIKa JosaHKa Pa)I>Ih, 176 JosaHKa TJ:os>Ih 2KyTa, 127 J OBlfl1a, 155 Joso KHe:>«Hh, 192 Jo3o KoBa'tfeBillJ.-roJirn:rh, 116 JoJmHa JleBHHrep, 149 J ocmr Kajcpe:>«, 100 J Y!IH11a, 36 Jy,!IHTa AJiaprHh, 90, 123 JyJIHIIIKa Kpayc-Jle,llepep, 96 J YJIKa MeiiiTepoBHh, 93 120 J ypaj Je3)1a JiosMh, 30 JeKa P-a,ZJ;aHoB, 193 JeKa Pa.n;aHOBHh, 85 JeJia Baparn, 179 J eJia ByKosHh, 178 JeJia JaHqMh, 107 Jerra IIeposHh, 127 J eJia TeiiiaHOBHh, 33 J eJia XoBalben;, 82 KpHHKa ToMallaBHh, 123 KpcTa MsaHqesHh, 17S . KpcTa M>IJhaHHh, 159 Ky3MaH J oCHcposcKH, 64 J oaaHKa BmKi-IHHh, 191 Jy.rrKa MemTepOBHh-IIa:HTJ.rli, ,TacHia "tJpHKO, 85 JeJieHa J eJieHa JeJieH"a J eJieHa JeJIKa Terraaqnh~ 33 J emoa TyTHh, 181 JecpTa JepeM><h, 73 J en;a M>Ipar.mh, 174 JOBaH JlJ-:UIMaH, 57 JosaHKa BjeJIHh, 193 62 J eJIKa M:r.r:scaMJIOBYifi-Teri:aB'tfMli., 76 J eJIKa CTojaHOBldi, 174 Kaja PeB><h, 85 KapaBMJLKa CTecpaHOBHh, 174 KaTa Bo:>«><h, 174 Ka"a TJ:eJIOBHh, 178 KaTHua BpallemesHh, 179 KaTm..J;a H3 .BnmeBHIJ;e, 178 KaTHn;a llplfl1a, 81 liP KauntKOB>~h, 62, 160 KeKa JoBaHoBHh, 38 KoBHJLKa PajHh, 193 Koca B>l)laKosHh, 47 Kocana KocaHoBHh, 84 KocTa Hal), 106 Koqa IIonosHh, 37, 121 Jb Jbenocana Th[~aK, 193 Jby6a HojMaH, 96, 1U Jby6MHa · IIepos>Ih, 93 Jby6HHKa CTaMeHKOBHli, 179- Jby6"'1a Jby6Mn;a Jby6"'1a Jby6"'1a Jby6"'1a Jby6"'1a Jby6><n;a Jby6"'1a Jby6Mn;a Jby6"'1a BJ]ajHh, 157 BpiLaK, 192 ~MKHh, 26 ~PBKYJI>Ih, 192 'B01pl)esHh, 2KHBKOB>Ih, 85 Mse3Hh, 152 l!lJIHh BJiajHa, 19 JaibHh, 169 Jby6Hh, 173 201 �MapeHnh, 117 My,11pnHnh, 83 Jby6HQa PaKnh, 26 Jby6~a POKCaH,11Hh, 85 Jby6mna liiJinh, 147 Jbyll'Ie :lKHBKOBnfi llinaHai<, 135 Jby6~a Jby6n~a M Mapnja CTenaiD<"<eB, 178 Mapnja "'e6oTep, 178 Mapnja lliKOH.z1pHh, 84, 90 " Mapuja IliJie3:M:arep, 61 Map>n;a <'PpJiaH, 108 MapKo MaplliiKOBHh, 157 MapTHH KoJI6, 173, 175 Mana :lKMpoBnh, 179 Mana J aro,11Hh, 42 MnjaJIKO ToAOPOBHh, 42, 191 MnKa Bajnh, 194 Majep, 37 MaH,11a ~OMaH~Hh, 89 MaHAymma BneyJIHH, 143 Mapa By6aJio, 100 MnJia Bojn, 133 MnJia XahaH, 134 Mapa, MMJia, H3 :u;eaTpanae 6oJIHH:u;e, vt3 u;eHTpaJIHe 6oJIHJ1Q.e, 91 Mapa KpcTypnh, 45 Mapa MyApnh, 142 Mapa IIpnMopKa, 131 Mapa ToMnh, 192 MaprapeTa MnJiomeBnh, 143 MaprnTa Xeprpr, 55 Map:>KeHKa ~o:>KaJI, 119 M01pnj,a, 181 Ma pnj a Bo6nh, 17 Mapnja Byjac,"117 Mapnja BHHTeJixaJITep, 35 MapHj,a BoraHOBHli, 84 Mapnja Mapnja Mapnja Mapnj'a Mapnj,a Map11ja BoJICK><, 101 ByKe.nnh, 108 Th3nh, 180 :lKa6ap, 174 36opHHK MajpB>Ih, 96 JocHcposcKH, 3BaHa MapHKa, 64 Mapnja Mapwmh, 84 Mapa Mi<puh, 144 Mapnja PayrneBnh, 179 Mapnja Pylllih, 85 M01pnj a ca :lKa6JI.aKa, 182 Mapnja CJia,11Hh, 139 202 M11x;a J13 ATameBu;a; 91 MMJIHHKO MapojeBnh, 151 MHJIKa, 87 MJiiJIKii BaTe3, 193 MJ.iJIKa BJiaHCaBJbeBMh, 100 MuJIKa., H3 n;eHTpaJIHe 6oJIHH- ne, 91 MnJIKa JoBnh, 86 MnJIKa KyKyJbaK, 100 MHJixa ~aTxoali!h, 194 MnJIKa MnHnh, 171 MnTap ~yJbaHOBCKH, 113 MnTpe TpajKOBCKH, 112 MHIJ;Kia Kpvmorpap;oBa ,JeJIKa 44 , 109 MMhKa Py,11nh, 143 MH:lOanJio HHKOJIHh, 164 Mmna liaHTHh, 38 MHIIIKO Tp6osnh, 108 MJia.rt.eH CTojaHOBHh, 56, 102 Morna IInjaAe, 183 MHJIKa TpaHJIOBHh, 28 MHJIEa "tlyJiajeanh, 85 MHJIKa 1\.ypqMja, 80 MHJIHQa liiJinh, 69 MnJia BajaJinn;a, 33 H Mu.mrn;a rJiuropujeauli, 17, 18, 91 MvtJiaH BJiarojeBHli llinaaa:q_, 17 MHJ]aH -BojaaHh, 171 H. liHH,11ypoBa, 162 19 MHJIHija JiyKnh, 112 MnJIHija JiyqJ%!h, 196 Ha,n;a AJieKcHli, 46 Ha,11a By,11nCaBJbeB>Ih, 176 Ha11a MapKoB>Ih, 94 MHJIHIJ;a MuJiaHOBHli, 174 MHJI~a OrraJI, 154 Ha~a, Ha.u.a IIorroBHli, 15, 47 yrrpaBHHK p;eqjer p;oMa, MnJinna CTar<ap, 144 MnJIMna CTeBuh, 158 HacTacja HHm'tJeHKO, 178 Mum:.ru;a CTOMap, 83 MHJIOBaH 'BMJiac, 186 RaTa KapaMaTHjemrh, 96 M:MJiaH 2KeaceJh, 107 MnJiaH Kp~nh, 122 MnJiaH CaBuh, 112 MHJiiaH CTecj:laHOBCKH, 113 MHJie liiBKOBHfi, 33 MHJieBa Kosa'tfeBHh, 176 MnJiopa,11 liolbajnh, 45 RaTa P.a,11YJIOBnh, 43 M:wJiena Kosap, 85 MMJiesa CToj a.n;liiHOBHh, 174 MJ1Jleaa Beanh, 85 MMJIOIII llaHTHli, 121 MHJIYTHH EJie"tJHli, 62 MHJIYTMH ~yKOBHli, 45 MHJbeHxo PoKBHH, 178 HeBeHKa Baa, 192 .M~JI·e~a BeiD:IMnponwli-lifJIHli, 26 MnJieHa 'BoKnh, 45 MnJieHa 06pa.z10BHh, 181 Mu.JI€Hci IIajonHh, 136 MuJieaa Pa~ojenl'lli, '173 MnJieHa PyAnh, 181 MMJieHa, cecrnpa Ma:u;e J aro,n;Jffi, 43 MHJieHa CHTepJ-ru;a, 85, 195 MliiJieHa CpaK, 85 96 Ha,11a ~HMHTpnjesnli, 41 HeBeHKa CyeyKoB>Ih, 192 Hnxo,u;nje CTojaHOBHh, TtaTKO, MMMn11a, 114 69 HnKOJia Jiyxnh, 42 MHo.rt.par MnJiocaBJbeBHli, Jly- HHKOJ]a Pap;oHJi!h, 116 He, 194 HnKoJia CnMnh, 166 HnKOJia UyBepos>lh, 161 Hyiiia AH"<Ka HaxJIHK, 117 MI-W.rt.par MHTpOBHli, 3BaHH MH- Ka Japa11, 57 Mnpa, 114 M>Ipa, 153 Mnpa rpy6HIIIHh, 116 Ml%!pKo Jiyqnh, 183 0 MnJieHKO liaBJIOBMh 3eM6a, 171 MuJieca CTaHojJimn:-:~h, 94, 136 M~rpocJiaB MHJiocaa,n,eBHli, 141 MupocJiaB UITJie3HHrep, 61 MnpocJiaBa 2KHBKOBHh, 92 MMJUijaHa: J oBauom:rh, · 82 MnTa ~HMl%!Tpnjesnh, 192 05paA 'BypljeBHh, 171 OJira Ee,n;eHJ1KOBl1li, 85 OJira Bernnh, 192 OJira BeJIWIKOBHli, 85 203 �Oma .n;e11>rjep, 135 OJira J oj>rl!, 26 Oma, IIorros>rl!,. 96 OJira IIlepi<epjesa, 3BaHa AHIIpeaHa ,!l;py>~<HHa, 71 0JII1l<a ryTMaH, 143 0JIHMIIHja, qacHa cecTpa, 147 liP Oma, · 27 0Jba J eJia'!Hii, 61 O't!Kn:a:.a AHTHh, 62 n P•a11e Ta)IJ<II, 24 · Pa11J<Boje MsaHJrli, 161 Pa.l(MHJia MHJiaHKOBHfi, 36 Pa,!\MMJia Rl\,lloslrli, 167 PaiiM><Jia CTojaHOBJrli, 85 Pa11o A6a3oBJrli, 158 Pa11osaH 3or<isuli, 151 Pa110j"!1a P><CTJrli, 171 Pa11ojxa >t3 CpeMa, 118 Pa11ojKa IIaBJIOs>tl!, 171 Pa.n;ocJiai3 Ko:saJ:IeBHh, 151 Paj a He11eJbi<OB>tll; 42 PajKo, 108 PaMna C.rra5eHOBCKM, 113 llaBa, 87 IIas"!1a, 179 IIan.rra PynHHK, 85 IIasJie B><l!eHTHj esuli, 146, 171 IIapacKena, 't!acHa cecTpa, 147 IIapacKena, nryMaHHja - Aim::a ,!l;MMJrli, 147 IIayJia Jep><Ha Jiax, 130, 188 IIayJia Kap11ern, 144 IIayJIHHa Cy11apcK>r, 92 IIexo Eor):laH, 191 IIepa Hososepa11, 162 IIepa·rrorros>rl!, 124 IIep=nll, 114 IIepca AllaMOB>rl!, 79 IIepca ,!l;ecaH'lJrli, 85 IIepca IIaj osuli, 85 IIeTp"!1a Poje, 80 IIel!a IIorreJbeBCKJ<, 113 IIorros>rl! AHroa, 196 IIpe11par Xa11HaljH, 16 p P.a11HBojJia JaHKOB><Ii, 77 Pa11e E><e><l!, 17 Pa11e Onapyrn>rl! CmHKO, 73 204 ByKaAJ<HOB>tli, 179 rpyjH'!>tli, 81 JasopHHa Carna, 66, 149 KHe>KesHII, 192 CanKa MHjymKOBHli., 85 CaJI>rX TypKosHII, 134 Cexa BJrlieHTHjesJrli, 36 CeaKa Xan.rronnfi, 143 liP C>riiOHHja Jl><IIMaH, 33, 57 C:t1Ma, py.n;ap H3 JiemJbaHa, 128 C:uMH:u;a Bpe3aHOBHfi, 85 CasKa CasKa Casxa Casi<a CJllana O:r:pnsoBHh, 150 CJio6o11aH IIeHe3Hii KprzyH, 42 PaRKa CTenaHoB, 33 CMHJba, 108 PaTKa, 79 BaTKO ITan.rronJdi, IIIrraHru:t, 79 PaToMnp P>tcTJrli, 17, 19 Per,ro Tep3lrli, 102 PHcTa Kaposuli C>tMa, 169 PncTa PoH'!eBJ<I!, 173 Po6epT Kyxose11, 179 Po11oJby6 CTojaHosJrli, 16·<1 CM>rJba CMJ<Jba posi<a), CM>rJba Posa, 86 Poca AJiac, 85 Poca Xai,II1syxosnl!, 53 P.oc~a M:r.r.rromenHh, 159 liP Por,repc, 179 Py>Ka 06paiiOBJ<Ii, 85 Py>~<a IIepepa, 149 Py:ll<a IIepn, 130 Py>K>t~a M>tJiaHOBJrli, 30 Py>K"l1a PHII, 50 Py>KI111a <Pyl!ax, 115 PyMeHa M>tJIYTHHOBJrli, 163 c CaseTa KeKJ<Ii, 85 CaseTa M>tKJ<I!, 178 Casxa, 86 Eopojes>rl!, 20, 21, 22 >r3 ,!l;psapa (>rJIH IIeT141 IIap>rrrosJ<!i, 116 CMMJba Pa,n;onaHOBHfi, 123 CMHJba CMpHMK, 85 CM>rJba To11op><ll, 45 CoKa H3 :o;eHTpaJIH-e 6oJIHHu;e, 91 CoH>a, 19 Cmna CoJio, 89 Coqm:}a, 87 Co¢>rja HaKapa11a, 192 Co<l>><ia Pallos>rl!, 178 Co¢><ja P>rcTJ<!i, 172 Co¢Hja IIlTaji<ep, 179 Co<!>><ja lllTaxJiep, 100 CrraceHHja I(aHa Ea6os><li, 138 Cpem By'IKOB>rli, 164 CpeTeH ?Kyjos>rl!, 186 CpeTeH )Kyjos><li, 3BaHJ< IIPYr I(pHH, 39 Cpe'<a, 111 C'!1aHa · J aHKOBHh I(pHoropKa, 170 C'])aHa >r3 KapaljopljeBa, 189 CTaHa Mv.ma't!Hh, 47 CTaHa M><Tlrli, 158 CTaHa IIeTpaHos>rl! UoH, 178 CTaHroa JKy>Klrli, 192 CTaHKa KapaH, 100 CTaHma P·aiiOBHII, 167 CTeB"!1a TyMJrli, 22 CTeBo OnceHm..J;a, 99 CToja Mehasa, 143 CToja XpH>aK, 100. CTojaHK:a 11BaHOBHli, 173 CTojaHroa XyiiiJ:u:~;a, 85 CTojroa ,!l;pexarroslrli, 78 T TspTKO MaTrrjesJ<!i, 127 Teo,n;opa ToHCIKa illYMe:ELaK, 148 THMOT>rje M><JIYTHHOBJrli, 163 THXOMHp CTojaHOBMli, 69 Tollopma, 17 4 ToMa"' JKJ<>K>rli, 181 ToMaH>rja Jamlrli, 166 ToHma CayTep, 56 ToHKa illimK, 179 y 'Yr.lliema KapaKJiajHh, 97 cfla,t(HJI J aKHh Jilpa:o;, 54 <:Pa:aHKa Ba5Hfi., 127 <PpaHVID;a 3aHUHOBHli, 85 205 �4>paHKa, 110 4>paHI1 KJiajHxarreJI, 95, 124 4>paH>a Boj11, 133 ¢>pH)\a I'yTMaH, 16, 59 4>PH!Ia ,!J;ya,a BHXJiep, 86 n: EEJIEIIIKA 0 IHICUY ~BeTa HMKOJI><h, 164 I(HJIKa n3 "ITaBJie", 188 'I X XaMma XaMsmua, 144 Xep6apT Kpayc, 134, 175 XHJIMHja XacaHarHh, 45 XoaopHja, -qacHa cecTpa, 147 XoTKO, J14 'Ie11a J awi<h, 116 m lllTe<]JaHHja Xac, 180 ll1Te<jJH lllTajHep, 133 ll1Te<jJHija Cepa>KHH, I BHTa ~BeTKOBHh je poljeH 1909. ro)\HHe y HosoM CeJiy, KOI\ BeJH1Ke fuaHe. Y.lsyqno je CTOJiapcKH saHaT H pa,ZJ;JfO je y CBHJiajH- u;y, HoBoM CeJiy, BeJIJ.iKOj liJialrn, CMe,n;epeBCKOj IlaJiaHqH 11 Beorpap;y. To,n;HHe 1930. IIpHKJbyqHO ce Hanpe,ZJ;HOM pap;IDPIKOM IIOKpeTy, a npep; paT je nocTao "t!JiaH KIIJ. AKTHBHO je yq:ecTBOBao· y npnnpeMaMa sa ycTaHaK 1941. BHo je cexpeTap Oxpy~or KOMHTeTa KIIJ sa .D:oJDe IIoMopaBJbe, rroJIHT:wiKH KOMecap IJ;eHTpaJIHe 6oJIIDIIJ;e y 2Ka6JbaKy, 3aM€HHK H IIOJIHTH'tJ:KH KOMecap I(eHTpaJIH€ 6oJIIDII1e BpxoBHOr IIITa6a HOB H IIOJ, •maH lloJIHTD!IjeJia XXV cprrcxe ,ll;HBH3Hje, wr,n;. IIo ocJio6oljelby 3eMJbe, BH_Ta II;"BeTKOBMfi je aa pa3Hli1M lJ.Y7d\.HOCTHMa y opraiD:tMa HapOW{e BJiaCTH, npep;cTaBHH't!KHM TeJUIMa H 6opa't1KHM opraHH3a:rzyrjaMa. Ose ,n;_yEHOCTH o6aBJ.bao je cBe ~o o,n;Jiacxa y neH3Jo:Ijy. ,I:(o ca,n;a je o5jasJo:Io: H3semraj nu.me no npe:>JCUBu (Harpa,n;a ,HoJinra''); c[JpouT 6e3 no3aduue (aarpa,IJ;a ~eHTpaJIHor o,D;6opa paTHHX :mmaJIH,n;a); ouu cy BOJZ.eJl.U :JICUBOT, 3aTMM rrpY.£JIOre H3 HOB n VI 11pyro. �CA,UP)KAJ IIPE,!\rOBOP YEO,!\ HOBH 11,!\EAJIH HeJ.:IcrryJDeHa ::meJ.D.a 5 11 15 17 2C CMMJ.ba je o.zw::maJia pe'ti 3AJE,!\HO CMO CE BOPHJIH IIPOTHB HEMAI(A, ITA HAC 3AJE,!\HO H CTPEJ.bAJTE IIPO<l'>ECOPKA H IDEHA Y'IEHHI(A KOMYHHCTH HE 0,!\AJY CBOJE IIPHJATEJ.bE OBE3BE~HBAJIE CY MECTO Y BOPBEHOM TIOPETKY 3A BPATCTBO ,!(pynapM!Ie - - - - - ,!(PYrOBH '1\.E JE OCBETHTH 2KEHE IIAPTH3AHCKHJIEKAPHYMECTO fbHX BPA'B.AJIE CY CE IIPJ1qEIIOlKPTBOBAHE H XPABPE CYTJECKE CBY,!\ CY BHJIE BOPBE H XPABPE BOJIHHqAKEOIIEPATOPKE CBAKH PAIDEHH BOPAU: BHO JE HAIII PAfbEHHK IIPEPAHO ,!(OPACJIE- H qACHE CECTPE CY riO MArAJIE PAIDEHHM IIAPTH3AHMMA Kao cBojy poJ.jeHy - - - - - - - 23 28 30 33 44 47 50 53 64 76 88 101 120 138 140 147 148 209 �,l(EBOJKE 113 HAPO,l(A M OHE ,l(OrA'BAJIO CE Ca 3apo6JbeHMM 6oJIHHtiapKaMa nocTynaJio ce CBHperm HeJJ>y,ll>< ><3 Ka.z~><H><x BO,lla 3AKOHM PATA O,l(ABAHA CY MM IIPJ13HAH>A MH,l(EKC MME;HA - 151 159 176 178 180 182 191 197 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Osvajale su pravo da se bore Creator An entity primarily responsible for making the resource Vida Cvetković Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available "Vuk Karadžić" Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1979 Rights Information about rights held in and over the resource "Vuk Karadžić" Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 18-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 210 str. Narodnooslobodilačka borba žene borci http://afzarhiv.org/files/original/3350fbc2c815cf4ccf2ad1fc31026d03.pdf 2593010617f64a85adc4b534f91c6d0d PDF Text Text PARTIZANKE PRVE PROLETERSKE Spiro Lagator Milorad Cukic NIP EXPORT-PRESS I KONFERENCIJA ZA PITANJA DRUsTVENOG POLO:t.AJA :lENA JUGOSLAVIJE ��... JA SE PONOSIM sTO STOJIM NA cELU ARMIJE U KOJOJ IMA OGROMAN BROJ zENA. JA MOGU KAZATI DA SU zENE U OVOJ BORBI PO SVOM HEROIZMU, PO SVOJOJ IZDRZ.LJIVOSTI BILE I JESU NA PRVOM MJESTU I U PRVIM REDOVIMA, I NAsiM NARODIMA JUGOSLA V/JE ciNI cAST sTO IMAJU TAKVE KcERI ... TITO 5 �PRILIKOM PREDAJE ZASTAVE PRVOJ PROLE~ 'l'ERSKOJ BRIGADI, 7. NOVEMBRA 1942. G8DINE U BOSANSKOM PETROVCU. DRUG TITO SA SVE~ CANE TRIBINE GOVORI PROLETERIMA DRUG TITO, L02AJJMA 15. JANUARA 1945. GODINE NA PO~ PRVE PROLETERSKE BRIGADE U DRUG TITO VRSI SMOTRU .JEDINICA, KOJE SU OSLOBADALE BEOGRAD. 27. OKTOBRA 1944. GODJNE NA BANJICI, U STROJU SU I PROLETERI PRVE PROLETERSKE DRUG TITO OBILAZI SREMSKOM FRONTU POLOZAJE PRVE F·ROLETERSKE BRIGADE SREMU DRUG TITO JANUARA 1945. GODINE NA SREMSKOM FRO='lTU 6 NA �TJTO 0 tENAMA U NARODNOOSLOBODJLAcKOM RATU I REVOLUCJJI u/ozi zena u narodnooslobodilackom ratu i socijalistickoj revoluciji najbolje govore reci druga Tita iskazane na Prvoj zemaljskoj konferenciji AntifaJistickog fronta zena, koja je odrzana 6. decembra 1942. godine u Bosanskom Petrovcu, u vreme kada su zene Jugoslavije, uporedo sa muskarcima, jurisale na neprijatelja. 0 ___ tene Jugoslavije pokazale su svoj heroizam jos u ono vrijeme kad se tek zacinjao antifasisticki pokret zena, 1936. godine, tezeci da budu u prvim redovima borbe za ugnjetene i izrabljivane narode Jugoslavije __ . . . . tene se bore rame uz rame sa muskarcima za slobodu naroda Jugoslavije, protiv zvjerskih okupatorskih osvajaca i protiv njihovih domacih slugu. One se bore za slobodu i nezavisnost svojih naroda, one se bore protiv fasistickog sistema, sistema srednjovjekovnog ropstva, kakav postoji u Njemackoj. One se bore za nezavisnost svojih naroda, a to je sastavni dio velike borbe za njihovu ravnopravnos t, koju su nasim zenama ll granicama Jugoslavije osporavali, ne dajuci im pravo glasa, ni pravo odlucivanja po pitanjima drustvenog zivota. u ovoj borbi one se bore danas za ravnopravnost zena. U ovoj nejednakoj, natcovjecanskoj borbi one su dokazale da su imale pravo traziti svoju ravnopravnost, one su to dokazale svojim i.ivotima, svojom krvlju na polju bitke sa njemackim, talijanskim i matlarskim fasistima i ostalim osvajaCima. - . . . _Nasa dosadasnja borba pro gut ala je mnogo krasnih drugarica, krasnih boraca - kceri nasih naroda. Mnoge su pale od krvnicke ruke okupatora, mnoge su pale ad krvnicke ruke ustasa i cetnika Drai.e Mihailovica, mnoge su obescascene, zlostavljane i ubi jane ... . - . I to je ono sto mora da nas ispuni ponosom i vjerom: nde zene nisu us/e ll OWl borbu slucajno, nesvijesno, spontano, vee svijesno, svijesne historijskog zbivanja, svijesne da borba koja se vodi za oslobodenje naSeg naroda, jeste borba za srecniju buducnost nasih naroda i srecniju buducnost samih i_ena. - - . tene Jugoslavije, koje su u ovoj borbi sa takvim prijegorom dale takve i_rtve, one sto taka uporno stoje u prvim redovima narodnooslobodilacke borbe, imaju pravo da ovdje danas, jedanput zauvijek, utvrde jednu Cinjenicu: da ova borba mora donijeti ploda i za zene naroda Jugoslavije, da nikada vise niko neee moci istrgnuti te skupo placene plodove iz njihovih ruku . .. . . - Kceri nasih naroda stale su u prve redove Narodnooslobodilacke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije ... \ \ I I I I . . . Nase zene, nase kceri, majke, ucestvuju s puskom u ruci u narodnooslobodilackoj borbi. !a se ponosim sto stojim na celu armije u kojoj ima ogroman broj zena. !a mogu kazati da su zene ll ovoj borbi po svom heroizmu, po svojoj izdrzljivosti bile i jesu na prvom mjestu i u prvim redovima, i nasim narodima Jugosla7 vije Cini cast sto imaju takve kceri. . . �UZ OVU KNJJGU istoriji nasih naroda, zene su bile za svojim muzebile borbi U vima nosile brasnjenike,nekomjataciteu koje su protiv Turaka i Austro-Ugarske, ali po starom praiskonskom obicaju nisu smele ni uzeti oruzja svog muia. Zabelezeno je nekoliko imena zena koje su se hrabro borile za ranjenike, a nekoliko njih je i komitovalo i vodilo borbu protiv tuilina. Do drugog svetskog rata, izuzev u Oktobarskoj revoluciji i u spanskom grailanskom rat~-t, zene se nisu u vecem broju borile sa puskom u ruci. Nasa narodnooslobodilacka borba i revolucija su jedinstven primer, ukljucujuci tu i drugi svetski rat po masovnosti uce5ca zena u jednom oslobodilackom i revolucionarnom ratu. U Narodnooslobodilackoj vojsci Jugoslavije bilo je preko sto hiljada zena, od kojih je njih oko 25.000 hrabro palo u jurisima na bojnom polju. Od oko 40.000 zena, koliko ih je ranjeno u NOB i revoluciji, preko 3.000 postale su teski ratni invalidi. Za narodne heroje proglasena je 91 zena, a njih 3.344 dobilo je Partizansku spomenicu 1941. Vise od 2.000 iena postale su oficiri Narodnooslobodilacke vojske Jugoslavije, Zene, borci su bile: delegati, kamesari, komandiri i komandanti, referenti saniteta, bolnicarke, borci, puskomitraljesci i bombasi, partijski i skojevski rukovodioci i odbornici narodnooslobodilackih odbora. Od oleo 1.700.000 Jugoslovena, koliko ih je poginulo i stradalo od fasistickog terora, oko 620.000 su zene, a samo u logorima ih je ubijeno vise od 282.000. To je bilans stradanja jugoslovenskih zena koje nisu sedele skr5tenih ruku, vee bile u prvim borbenim redovima. Takvo i toliko ucesce iena u NOB i revoluciji mogla je obezbediti samo Komunisticka partija Jugoslavije, koja je i povela narod u borbu. Mnogo se Jugoslovenki naslo, pod zastavom Partije jos u predratnom periodu, a naroi':ito od 1937. godine, od dolaska druga Tita na celo nase Partije. U tom teskom vremenu izmeilu dva rata, a posebno u godinama uoCi rata, zene su kao Clanovi Saveza koniunisticke omladine i Komunisticke partije Jugoslavije bile partijski poverenici, clanovi partijskih i skojevskih komiteta, u rukovodstvima organizacije Crvene pomoci, u sindikatima, ucesnice strajkova i demonstracija. Zajedno sa svojim drugovima one su 9 �proganjane i zatvarane od strane ondasnjeg nenarodnog i policijskog reiima. Narodnooslobodilacki rat je bio rat u kome su iene Jugaslavije usle spremno i idejno apredeljene. Svrstale su se u isti straj: Gerke sa oCevima, sestre sa braConz, 1najke sa sinovima i supruge sa svajim muievima. Pa!ile su sa svajim drugavima iz skalskih klupa, iz radianica i fabrickih hala, sa sela i iz grada. Taka su se ad ustanickih dana, svrstale rame uz rame sa muskarcima u ustanicke jedinice, cete, bataljane, adrede i brigade, a cesta su arganizovale pazadinsku vlast i vezu sa frantom. :Zene Jugaslavije su u cetvorogadisnjem oslabadilackom ratu i revaluciji prekinule vekovnu tradiciju i shvatanje - da su sama mu!ikarci predodretieni da s puskam u ruci brane slobodu, cast i ponos svoje domovine. Sve surovosti i ratna stradanja zene su padnosile isto taka hrabro kaa i muskarci, ne pasustajuCi ni u najtezim danima i trenucima. Neprijateljske afanzive, zverstva i teror jos vise su ih celii':ili da istraju u taj barbi. Ni neprijateljska propaganda koja nije birala sredstva i metode da ucesce zena Jugoslavije u borbi i revoluciji prikaf;e u drugacijem svetlu, nije uspela da umanji priliv zena u jedinice Narodnooslobodilacke vojske. U na!ioj Narodnooslobodilackoj vojsci i partizanskim adredima Jugosfavije nije bilo cete ni bataljona, adreda ni brigade, u kojima i.ene-borci nisu bile prisutne. Citava plejada tih divnih likova, zena boraca opevana je u toj borbi kao primer juna!itva. U borbenom stroju Prve proleterske narodnooslobodilacke udarne brigade, prve operativne jedinice narodnooslobodilacke vojske Jugoslavije, prilikom njenag formiranja u Rudam 21. decembra 1941. godine nasle su se radnice i seljanke, ucenice i studentkinje, ui':iteljice i profesorice, medicinske sestre i lekari, devojke i udate zene, koje su napustile svoje domave i pasle u barbu za slobodu. U' Rudo su dosle sa i':etama, bataljonima i odredima sa partizans kim jedinicama kaje su vodile borbu u Srbiji i Crnoj Gari. Ucestvovale su u ustanickim jurisima i iskusile silovite udare Prve neprijateljske afanzive, kaju je okupator zajedno sa damacim slugama zapacea krajem septembra 1941. gadine. Branile su slobodnu teritoriju Srbije i Sandzaka, UziCku republiku i novostvorenu vlast. Tog decembarskog dana 1941. godine, u !iest bataljona- Prvom i Drugom crnagarskom, Kragujevackom, Kraljevackom, Sumadijskom i Beogradskom - kaji su saCinjavali Prvu proletersku narodnooslobodilacku udarnu brigadu, bilo je 85 drugarica. Od 1.199 boraca, kolika ih je tada bilo u stroju, sest. adsto cinile su zene. A evo kako je izgledala njihova struktura po godinama od tih 85 drugarica; 19 ih je imalo manje od osamnaest gadina, 24 izmedu osamnaest i dvadeset, 26 izmetiu dvadeset i dvadeset pet, 13 izmedu dvadeset pet i trideset godina, a sama tri drugarice bile su starije od trideset gad ina. U praseku bile su mlade ad sva jih drugava sa 10 kojima su stajale u stroju. �I I I l~ · i ;~ ~ l j j l Metlu drugaricama bilo je petnaest Clanova Partije, i dvadeset !!est clanova Saveza komunisticke omladine Jugoslavije. U 1942. godini jos 49 ad njih primljeno je u Partiju, 1943. 18 i tri drugarice 1944. godine. Od njih 85 koje su 1941. godine stupile u Prvu proletersku brigadu u borbama i jurisima poginulo je dvadeset i osam drugarica. Mora se istaCi da bi broj zena-boraca bio mnogo veci u Rudom, da nisu neke drugarice vracene iz Sandzaka po zadatku Partije da rade na terenu pod najtezim okolnostima, da organizuju i vade borbu u pozadini. Primera radi, ad 29 drugarica koje su vracene da rade na terenu oko Arilja, u zivotu je ostalo samo njih osam. I pored toga, !!to su u stroju u Rudom bili prekaljeni clanovi Partije i SKOJ-a, stari revolucionari i robijasi - zene su ad prvih dana bile na rukovodecim polozajima. Kada je formirana Prva proleterska brigada, Olga JoviCic-Rita postavljena je za politickog komesara cete u Cetvrtom bataljonu. Tri drugarice su bile referenti saniteta u bataljonima, a cetrdeset i osam bolnicarke u cetama i u brigadnom sanitetu. Samo devetnaest drugarica nije dobilo rukovodece. duznosti, prilikom formiranja Prve proleterske brigade. Sve one, bez obzira na duznost, bile su borci u prvim borbenim redo· vima · u svakoj bici protiv neprijatelja. Svaka nova popuna Brigade imala je sve vise drugarica. Ma· sovniji priliv drugarica u Brigadu, posle njenog formiranja i prvih pobeda, bio je iz Face i okoline, marta 1942. godine, a onda iz oniladinskih bataljona Crne Gore u maju 1942. godine. Od ukupnog broja Dalmatinaca koji su popunjavali redove Prve proleterske avgusta i oktobra 1942. petnaest odsto bilo je drugarica, a isto toliko i iz Bosanske Krajine isle godine. Posle prodora Prve proleterske brigade u Srbiju 1944, a posebno posle oslobotlenja Bajine BaSte, Valjeva, Uba i Beograda, u njene redove stupio je veCi broj drugarica. Drugarice u Prvoj proleterskoj brigadi nisu bile samo borci i nikovodioci. Isticale su se one na marSevima i za vreme odmora kao aktivni politicki radnici, u brizi za svoje ranjene drugove, neumorno su radile na razvijanju kulturno-zabavnog i · prosvetnog zivota metlu borcima i narodom, kao i na odrzavanju preventivnih higijenskih mera. U jurisima su bile metlu prvima. Nisu zaostajale za svojim drugovima. Kao borci i bolnicarke, cesce su ad svojih drugova bile izlozene ratnim opasnostima. Juris ale su sa pus kom ili sa bombom i pistoljem u jednoj ruci, a sa zavojem w4rugoj da bi previle i iznele ranjenike sa bojista. Onda kada je bilo najteze ranjenim i bolesnim proleterima, ani su prizivali svoje drugarice u pomoc. Bezbroj je primera da su drugarice iz Prve proleterske ostajale na bojistu pokosene neprijateljskim rafalima pored ranjenih drugova. Ni onda kada im je bilo jasno da ne mogu izvuci ranjenika nisu se povlacile vee su pored njih junacki umirale. Stoga nije nimalo slucajno o njima u proleterskoj koloni ispevana pesma koja je tokom celog rata pevana: 11 �Drugarice, rana mt Je jaka, ja ne mogu vise ni koraka. Drugarice, ukloni me s puta, ja sam ranjen, rana mi je ljuta .. . ~c » ..• U najvise slucajeva drugarice su bile te koje su. r.anjene drugove sklanjale ispred neprijateljskog stroja i cepa/e :Svoje partizanske kosulje kada je nedostajalo zavoja da im previju rane. Proleterke su bile borci, bombasi i puskomitraljesci, komandiri odeljenja i vodova, delegati i komesari, clanovi politodjela brigada i divizija, sanitetski rukovodioci. Vrsile su sve duznosti koje je nalagao karakter nase borbe. NajuzviSenija moralna osobina koja je krasila partizanke Prve proleterske brigade, kao i zene-borce svih brigada i jedinica nase Narodnooslobodilacke vojske, hila je ta sto nikada nisu htele dozvoliti, rna u kako se teskoj situaciji nasle, da budu zarobljene, da iive neprijatelju padnu u ruke. Bili su to retki slucajevi kada ti proslavljeni ratnici nisu imali vremena ili nisu imali metka da sebi prekrate iivot, kako neprijatelj ne bi likovao. Proleterima je ostalo u seeanju, a ostalo je i z.apisano u dokumentima, da je na desetine proleterki palo u najtezim borbenim jurisima od Rudog do Trsta sa poklicem: »Ural«, »Napred proleteri!«. Ali, to je samo jedna strana koja govori o liku zene - proletera. Na celom borbenom putu Brigade, pored toga Sto su bile borci i rukovodioci, one su bile politicki radnici i masovici na terenu, kulturno-prosvetni radnici, nosioci zdravstvene i higijenske preventive i medu borcima i u narodu. U mnogim krajevima na5e zemlje, tamo gde su se i u normal· nim predratnim prilikama muskarcima Iesko otvarala vrata dopirale su i prodirale zene-borci Prve proleterske. Pred njima su se otvarala vrata domova. One su svojim primerom, svojom reeju i pona5anjem ostavljale najjai':i utisak na celokupno stanovnistvo. Vrlo cesti su primeri da su proleterke pomagale formiranje narodne vlasti i organizacija Antifasistickog fronta zena, organizovale tecajeve za opismenjavanje, bolnicke kurseve na terenu, angai;ovale se i na mnogim drugim zadacima u organizovanju omladine u selima i gradovima. Kao iskusne bolnicarke bile su uvek spremne da se odreknu odmora i da mnoge noCi probde ukazujuCi pomoc deci i s tanovnicima na terenu. Takvo njihova ponasanje i toliko angazovanje doprinelo je da zene i omladinke masovnije stupaju u redove Prve proleterske brigade i u sve jedinice Narodnooslobodilacke vojske. Svojim visokim moralom, moralom zene-ratnika osvajale su /jude, taka da su mnogi roditelji koji su hili pod uticajem starih patrijarhalnih obicaja ili neprijateljske propagande brzo uvidali zablude i svoje cerke slali u Narodnooslobodilacku vojsku. 0 tome najbolje govori i primer da je najveci priliv drugarica u Prvu proletersku bio iz onih krajeva gde je Brigada duze boravila i vodila borbu. Drugarice iz Prve proleterske su odigrale veliku ulogu na planu 12 kulturno-prosvetne delatnosti, na podizanju borbenog mora/a kako �u jedinicama taka i na terenu. Uvek, pa i u najtezim situacijama za vreme borbi i napornih marseva, cula se njihova pesma. Aktivne u organizovanj u kulturno-zabavnih priredbi, umesne da okupe omladinu i narod sa terena, da zivot boraca i stanovnistva u tim teskim danima uCine sto veselijim i sadrzajnijim. U predahu borbe i-na mar5u pripremale su se za svoje recitatorske, pevacke i glumacke uloge u partizanskim skecevima. Bili su to programi koji su okupljali mase i pospesivali slobodarske i patriotske ideje u narodu. Te zene - hrabri borci, sanitetski radnici, delegati i komesari, bombasi i puskomitraljesci, kroz ceo tok rata bile su izlozene dvostruko vecim naporima ad muskaraca. Kada nisu bile u borbi, na strazi, u patroli, na predstrai_i ili u izvidnici, onda su iz svojih torbica i iza revera partizanskih bluza vadile konac i iglu da okrpe rublje i ode/a svojih drugova. Brinule su se da i u nemoguCini uslovima odrze higijenu. Prale su i pripremale zavoje - da budu spremne da u sledecem okrsaju priteknu svojim ranjenim drugovima u pomoc. Negovale su tifusare i ni za tren ne razmisljajuci o sopstvenoj sudbini. U toj mladosti i devojackoj neznosti koja je svojski jurisala pod zastavom Partije, bilo je spojeno sve ono sto je krasilo borca naseg narodnooslobodilackog rata i revolucije: hrabrost koja je zadivljavala herojskim podvizima, . vrhunska humanost koja je dolazila do punog izrazaja u stroju Brigade i u narodu, visoka moralna svest i odgovornost pred Partijom i pokretom i samoodricanje u ime ideje i borbe. Svoje snove da budu voljene kao devojke i kao majke podretlivale su surovoj ratnoj stvarnosti- odlazuCi to za bolja vremena kojima je isla u susret njihova borba. U Prvoj proleterskoj brigadi, kao i u drugim proleterskim jedinicama, kalio se i stvarao kadar nase revolucije. Meilu stotinama boraca-proletera koji su po zadatku Partije odlazili na rukovodeca mesta u druge jedinice i na teren, bilo je vise ad 300 zena-boraca iz Prve proleterske brigade. U dugim jedinicama prenosile su proletersko iskustvo - bile rukovodioci saniteta, partijski i skojevski rukovodioci, politicki delegati i komesari. Na terenu su bile rukovodioci SKOJ-a i Partije, rukovodioci Antifasistickog fronta zena, rukovodioci u narodnoj vlasti. Mnoge drugarice iz Prve proleterske bile su i na kongresima i konferencijama Antifasisticke omladine Jugoslavije i na Prvoj zemaljskoj konferenciji Antifasistickog fronta zena, gde su birane u najodgovornija rukovodstva. Jsto onaka kao sto je cela Prva proleterska narodnooslobodi, lacka udarna brigada bila sastavljena ad pripadnika svih naroda i narodnosti, od boraca i rukovodilaca iz svih krajeva Jugoslavije, takav je bio i sastav zena u ovoj proslavljenoj proleterskoj jedinici. Otuda je i veliki njihov doprinos na sirenju bratstva i jedinstva i na okupljanju naroda i omladine za borbu. Za vreme narodnooslobodilackog rata i revolucije u borbenom stroju Prve proleterske brigade, bilo je vise ad 700 drugarica. Poginulo ih je viSe od 150 u jurisima na neprijatelja, ad Rudog do 13 �jugoslovensko-italijanske granice konacnog oslobodenja nase zemlje. Svesno su jurisale za bolje sutra . Bile su istog godista - ista generacija. Posle istim putem, sa istim idealima, ciljevima i motivima. U istom borbenom stroju i protiv istog neprijatelja. Sve one imaju ljudsku individualnost, lcoja je bila stopljena u celinu, sa specificnom ulogom zene-borca, koja se nije ispoljavala samo preko puske i bombe, vee pre svega u vrhunskim moralnim - etickim vrednostima, koje su krasile proleterku Prve proleterske brigade, zene-borce nase Narodnooslobodilacke vojske. Divno je zapisano u listu Prve proleterske brigade »Mali ratni nedeljnih, povodom 8. marta 1944. godine: " ... Kada protlu vihori i bure, kada se zavrsi dzinovska drama " krvi, kad preko svega padne toliko zeljena zavesa mira, ceo svet ce govoriti 0 zenama partizankama . . ·" I posle rata, kao na bojnom polju, one koje nisu ostale u jurisima, nastavile su nove jurise u izgradnji na!ieg socijalistickog samoupravnog drustva. 14 �FORMIRANJE PRVE PROLETERSKE BRIGADE (1941. GODINA) �ormira11je Prve proleterske narodnooslobodilacke udarne brigade, kao prve operativne jedinice Narodnooslobodilacke vojske Jugoslavije u stvaranju Jugoslovenske narodne armije, pocelo je pre ustanka naroda Jugoslavije. Taj put pocela je utirati Komunisticka partija Jugoslavije jos u predratnom periodu, a narocito od dolaska druga Tita na celo nase Partije, onda kada je Partija ukazivala na neposrednu opasnost koja preti od fasizma. U tim predratnim godinama, KP J je stalno predocavala komunistima i skojevcima da treba da se pripreme za dogatlaje koji dolaze, za odbranu zemlje. To je posebno istaknuto na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ, aktabra 1940, u Zagrebu. Dagatlaji kaji su usledili 1941. patvrdili su strategiju KPJ. On· dasnja vlada Cvetkavic-Maeek patpisala je Trajni pakt sa fasisti· ckim silama Osavine, te im je na taj naCin predala Jugaslaviju. Naradi Jugoslavije, predvadeni Komunistickam partijam i naseni slabadarskim tradicijama, sama dva dana pasle patpisivanja Trajnag pakta, 27. marta 1941, srusili su taj sramni Gin. Dagadaji su se advijali vrtoglavam brzinam, taka da su Nemacka i Italija ubrza okupirale Jugaslaviju. I dok jas neprijatelj nije uspea da pregazi svaki kutak nase zemlje, Centralni kamitet KPJ je adrzaa 10. aprila sastanak u Zagrebu, a 15. aprila abjavia i Proglas, u kame paziva vajnike bivse jugaslavenske vojske da nastave barbu protiv fasistickag osvajaca. U situaciji tatalne izdaje ondasnje vlade i genera/a, Partija je bila nemacna da zaustavi takve dagatlaje, pa je 17. aprila 1941. godine patpisana sramna kapitulacija, kaja je vrla te5ka pala naSin1 narodima. U takvaj situaciji Komunisticka partija Jugoslavije preduzima sve mere da arganizuje borbu pativ akupatara. U tim sudbanasnim dagatlajima jedino je ana o.stala sa narodam, nasuprat palitiekim strankama bivseg rezima, kaje su se iii patpuna pasivizirale ili stavile u sluzbu akupatara i formirale svaju izdajnicku vajsku da sluzi akupatoru jas ad prvih dana rata. Kada je 22. juna 1941. godine Nemacka napa/a Savjetski Savez, Centralni kamitet KPJ spremna stupa u akciju za pacetak arui.ane barbe, za kaju su kamunisti i skajevci siram zemlje uvelika pripremali omladinu i narad. Palitbira Centra/nag kamiteta KPJ je 27. juna 1941. gadine imenavaa Glavni stab Naradnaaslabadilackih partizanskih adreda Jugaslavije. Za kamandanta je adretlen drug Tita. Na prosirenom sastanku Politbiraa CK KPJ, adrzanam 4. jula u Beogradu, doneta je odluka a pacetku arui.anag ustanka prativ fasistickih zavojevaca. Na paziv Centralnog kamiteta, Glavnog staba i druga Tita, aka 12.000 Clanava Partije i oko 30.000 skajevaca paveli su narad u aruianu barbu. Narodi Jugaslavife prihvatili su vatreni paziv ustanicke puske iz Bele Crkve i !;irom zemlje u julu 1941. pacea je aruzani ustanak protiv akupatora i domacih izdajnika. Partizanski odredi stvaraju slobodne teritarije, a Glavni stab na celu sa drugom Tit om napusta Beograd i odlazi u Zapadnu Srbiju da direktna rukovadi borbom, da je arganizuje i prilagadi uslovima jugaslavenskog ratavanja. Na savetavanju u Stalicama, Glavni stab je analiziraa datadasnje rezultate barbe i adredia smernice za dalje nastavljanje borbe jugaslovenskih naroda. Usvojena je jedinstvena F TRG I SPOMENIK U RUDOM, GDE JE DRUG TITO 21. DECEMBRA 1941. GODI~ NE FORMIRAO PRVU PROLETERSKU BRIGADU CETVRTI KRALJEVACKI BATALJON PRILIKOM PRIJEMA ZASTAVE, APRILA 1942. U USTIKOVINI �organizaciona struktura partizanskog ratovanja i putevi ka stvaranju Narodnooslobodilacke vojske Jugoslavije. I, kada je eutala cela porobljena Evropa, narodi Jugoslavije pod vodstvom Komunisticke partije posli su u odlucni boj protiv okupatora i njegovih slugu. U mnogim krajevima nase zemlje ustanici su stvarali slobodne teritorije, formirali partizanske jedinice i narodnu vlast. Pocela je neravnopravna borba koja je zadivila svet. Vrhovni stab na celu sa drugom Titom odlazi u Uzice, gde se stvara Vzicka republika, koja po ustrojstvu oslobodilacke vojske i narodne vlasti nasi izraziti pecat organizovane borbe jugoslovenskih naroda. Usledila je prva neprijateljska ofanziva u kojoj je okupator angazovao svoje brojne elitne jedinice kako bi ugusio ustanak naroda Jugoslavije. Partizanski odredi, bataljoni i cete sirom Srbije i Crne Gore, daju junacki otpor neprijatelju lcoji je mobilisao i sve izdajnicke formacije protiv ustanickog i slobodoljubivog naroda. Partizanske snage Srbije i Crne Gore ne predaju se, vee vade nemilosrdnu borbu protiv neprijatelja i domacih izdajnika. Stoga neprijatelj, novembra 1941, usmerava sve svoje snage na slobodnu Uziclcu republiku. Vrhovni stab i drug Tito, uvidajuci te5ku situaciju, donose odluku za povlacenje snaga iz Zapadne Srbije, stvaranje slobodne teritorije u Sandzaku i formiranje prve operativne jedinice Narodnooslobodilacke vojslce Jugoslavije. Od partizanskih odreda koji su se hrabro borili tolcom prve neprijateljske ofanzive, bd bataljona iz Srbije i Crne Gore, po odluci Vrhovnog staba i druga Tita formirana je Prva proleterska brigada u Rudom na Limu, 21. decembra 1941. godine. U taj junaclci stroj Prve pmleterske brigade uslo je sest bataljona iz Srbije i Crne Gore. Medu 1.200 boraca, bilo je 650 Clanova KPJ i SKOJ-a. U sastav Brigade usli su predstavnici svih naroda i narodnosti Jugoslavije. U tom stroju bili su: 740 Srba, 378 Crnogoraca, 26 Slovenaca, 19 Hrvata, 6 Muslimana, 4 Makedonca i 26 pripadnilca ostalih naroda i narodnosti. Vee sutradan, posle formiranja Prve proleterske narodnooslobodilacke udarne brigade, neprijatelj je dobra osetio njenu udarnu snagu. Kod GaoCiea i Mioca porazeni su italijanski fasisti, a Brigada je nastavila svoj borbeni pobedonosni put. Tokom borbenog puta Prve proleterske, za tri i po godine ratovanja, u njen proleterski stroj stupali su sinovi i keeri iz svih krajeva nase zemlje, svih naroda i narodnosti. Otuda ovoj proslavljenoj proleterskoj jedinici pripada prvo mesto stvaraoca bratstva i jedinstva medu narodima i narodnostima Jugoslavije, bratstva i jedinstva kovanog u krvi i na bojnom polju, u borbi za slobodu i za bolje sutra. Prva proleterska brigada nastavila je iz Rudog svoj pobedonosni mars preko Rogatice i Romanije, tamo gde je trebalo zadati faci udarac neprijatelju i njegovim slugama koji su hili poceli da vrse teror, nasilje i pokolj, da zavadaju srpski i muslimanski zivalj, da razjedinjuju narode Jugoslavije kako bi ih lakse pokorili. u tom stroju ratovale su i zene - borci, komunisti i skojevci i hrabroseu svojom ispisivali slavne stranice borbenog puta Prve proleterske narodnooslobodilacke udarne brigade. �r""~''*'"'"'"'"'~""''''''" _, ! r I I I I I I I !I I ~ I I I I MILA ALEKSic Iz Uzica, gde je rodena 1918. godine, Mila Aleksic je kao mlada radnica posla u Beograd i radii a u nj emu kao krojacka radnica do okupacije zemlje. U Beogradu se aktivno ukljucila u napredni omladinski i radnicki pokret. Bila je svesna svih opasnosti koje nosi fasizam i njegova okrutna okupacija, pa vee u leta 1941. zajedno sa muzem napusta Beograd i stupa u Kosmajski partizanski odred. Milin muz je poginuo 1941. godine, a ona nastavlja borhu po Srhiji do Uzica kao horae Kosmajskog odreda. U Uzicu je zavrSila sanitetski kurs pri bolnici. Medu zenama ispoljava veliku aktivnost, okl.li]Jljajud ih u front horhe protiv neprijatelja .i posehno ih angazuje u radu na snahdevanju partizanskih ceta, hataljona i odreda. · U stroju Prve proleters,ke 21. dec_embra 1941. godine, prilikom . njenog formiranja, Mila je postala cetna holnicarka u Sestom (Beogradskarn) hataljonu. SA P~SMOM Sa Brigadom je prosla horheni put preko Romanije, Jahorine, Zelengore i Sutieske, ucestvujud u svim horhama za vreme druge, trece, cetvrte i pete neprijateljske ofanzive. U svim horhama hila je primer hrahrog borca i holnicarke, osohito u hrizi na negovanju ranjenih i holesnih drugova. Poginula je 23. septemhra 1943. na Cisti u Dalmaciji, kada je Prva proleterska brigada hila na pohedonosnom horhenom putu ka Splitu. ULICAMA BEOGRADA, OKTOBRA 1944. GODINE ,, li !I !i 19 �BRANKA BAKOcEV/c Mladost iz Uzica i drugih krajeva Srbije branila je Uzicku republiku, pa je ona i dobrim delom napustila Uzice kada je neprijatelj sa domaCim izdajnicima uspeo da potisne nase snage iz ovog grada. Tada se medu partizanima nasla i gimnaziialka Branka Bakocevic. Izgledala je mlada nego sto .ie imala godina ( rodena je 1923) i zbog toga drugovi su joj govorili: ,.Gde ces ti taka mala i slabasna, neces moCi da izdrZiS ... " - NiSta vi ne brinite - odgovorila im je Branka i nastavila s njima u koloni preko Zlatibora i Sandzaka. - Necu vam ja smetati. I ja imam pravo da se borim protiv neprijatelja_ To mi pravo niko ne I, I rno.Ze uzeti ... U Rudom, nrilikom formiranja Prve proleterske brigade, rasporeaena ie u Prvi ( crnogorski) bataljon. Izrasla je u toku borbi i ofanziva u pravog proletera. Nije izostala ni I 20 u jednoj borbi. Hrabro je izdrzala mars preko Igmana na temperaturi od minus 32 stepena. Kada je tesko ranjena avgusta 1942. godine na Cincar planini, tuzna sto se rastaje od svojih proletera, rekla je: - Bolje da poginuh, nego da mucim druge i sebe ... Sa grupom teskih ranjenika ubili su je Nemci juna 1943. godine na Sutiesci. A san iala ie 0 tome da ce jednoga dana biti · profesor. Umesto na fakultet, otiSla je u rat. Ispunila joj se samo jedna zelja: da pode u borbu i da se sveti neprijatelju za sva zlodela koja je Cinio u nasoj zemlji. drugog ranjenog druga, da ih iznese iz borbe i previje. Sve je hrabro podnosila, ali onaka plemenita i osetljiva tesko je prezivljavala pogibiju svakog druga iz cete. U redovima Prve proleterske komunista i bolnicarka Jela je prosla drugu, treeu i cetvrtu ofanzivu. Kada je Brigada krenula u pravcu Srbije maja 1943. godine, u jednoj od teskih borbi sa neprijateljem ona je zarobljena. Izdrzala je Jela sva mucenja, ali niSta nije odala. Streljana je a da ni rec nije izustila 0 svojoj brigadi i njenom sastavu. LEA - JELA BARA.S Kada ie okunator nsao n Beograd ·imala je dvadeset i tri godine. RoaeT\a Beograihnka, J ela se, iako domacica, - druzila sa nanrednom omladinom, ucenicima, radnicima i studentima. U leto 1941. napusta Beograd i nostaje horae Kosmajskog odreda. Od Kosma i" nut ie dal ie vodio preko Srbiie i Sandzaka do Rudog. Na dan formiranja Prve proleterske imenovana je za cetnu bolnicarku Druge cet.e Petog (sumadijskno:) bataliona. -Dozivela je radost nobede vee u bici na GaociCu, nuara 1942. gde su hrabro jugledajuCi kolonu zarobljenih Italijana. U borbi na Pjenovcu 21. jarisali i ginuli Sumadinci, Slovenci i Bosanci, Jela jc ispoljila izuzetnu hrabrost i pozrtvovanost, dostojnu borca Prvc proleterske. Kroz kiSu kuriluma trcala je od jednog do LIZA BENVENJSTI Cim je neprijatelj usao u nasu zemlju nastala je trka Nemaca za Jwatanjem. i progonom Jevreja: Mnogi .od pripadnika jevrejske narodnosti videli su spas u .borbi protiv neprijatelja, pod voastvom Komunisticke partije Jugoslavije. OdluCila se na to -i Lea, �rodena u Beogradu 1895. go· dine. !mala je i'etrdeset i sest godina kada je sa sinom Si· mom i Cerkom Zorom, ustanicke 1941. napustila Beograd i prikljucila se srpskim usta· nicima. Povlai'ila se sa srpskim us· tanicima za vreme prve neprijateljske ofanzive preko Srbije i Sandzaka. Tako se troje iz porodice Benvenisti, majka sa sinom i cerkom, naslo u stroju Petog (sumaclijskog) bataljona, 21. decembra· 1941. godine u Rudom, na clan for· miranja Prve proleterske. Ostali su sve troje u Brigadi do juna 1942. godine. Simo ie tada presao u Drugu srpsku proletersku brigaclu, u kojoj je poginuo 14. jula 1942. kao politii'ki komesar i'ete, a Zora i Lea su presle u Centralnu bolnicu, sa koiom su prosle do Bosanske Krajine i, u cetvrtoj ofanzivi, preko Neretve. Za vreme pete neprijateljske ofanzive, poginula je hnibro i Lea gde i njena cerka Zora - u clolini Sutjeske. Presla je put od Kosmaja do Rudog i nigde nije posustala. Bila je u stroju Prve prole, terske narodnooslobodilacke udarne brigade u Rudom, kao jedan od njenih najmladih boraca.· Iz Rudog je produzila ratnom stazom Prve proleterske, i na tom putu kao horae i bolnicarka polaze ispite hra· brosti i odanosti. Ubrzo je primljena · u SKOJ, a zatim i u KPJ. Iz Brigade je presla u Centralnu bolriicu, gde je hila bolnicarka. StiteCi ranjenike, hrabro je pala u bici na Sutjesci juna '1943. godine. prmili su koncentracione logore. Mlada ucenica Zora Benve· nisti nije se mirila sa tim. Nije pristajala da bude jedna od bespomocnih u logorima smr· ti. Odlucila .ie da pobegne iz Beograda. Dospela je tako mectu kosmajske partizane. Ucestvuje u borbama i istice se kao bolnii'arka na prutanju pomoCi ranjenim drugovima. JANJA BEs/c Rodena 1919. godine u. Go· stilju kod · Podgorice (Titograd), posla je s puskom u ruci sa crnogorskim partiza: nima, rame uz rame sa svojim drugovima. Seljanka Janja Be· sic nasla je sebe od najmladih dana u revolucionarnorit pokretu. U savez komunisticke ZORA BENVENISTJ Tiha i >;vek nasmejana, Zora Be_;n~en~sti ~e medu svoiirn vrsnJ~Cl'_I1a 1sticala kao odlicna ucemca. Razmisljala je 0 tome - sta posle mature i na koji fakultet da ode. Ali sva ta n~ena ~laclalacka mastanja pr~kmu? . .Je rat. Dolaze apriJ. sh dam 1 bombardovanje Beograda. Be_ogradom je odjek13:'0 surov1 !opot. ok?patorskih CJZam~: Pocelo. Je 1 ono naj· strasm)e - ha.1ka na Jevreje. Nastah su zverski progoni u kojin:a ni~o nije bio poste· den: zene 1 deca, starci uceni· ci i studenti, radnici i trgovci, GRUPA TRST DRUGARICA I DRUGOVA, MAJA 1945. KOD LJUBLJANE NA PUTU ZA 21 �!i :I ! i : .i !. omladine Jugoslavije primljena je 1941. godine, a u KPJ u vreme (1942) kada se za prijem u Partiju polagao ispit na bunkerima. u cetvorogodiSnjem ratu, kroz okrsaje i borbe, dozivljavala je i nemoguce situacije, ali nikada pred teskocama nije pokleknula. Bila je neustrasivi horae i bolnicarka od prvog dana u Prvoj proleterskoj. Velika iskusenia bile su sve neprijateliske ofanzive, ali njoj j€, pored Sutjeske, si~r­ no najteze pala Neretva. Nalazila se tada medu onim partizankama, borcima i bolnicarkama, koie su vodile borbu za spas 4.500 ranienika. Bila je svedok i ucesnik onih najdramaticniiih okrsaja koji su usli u istoriju nase narodnooslobodilacke borbe i revolucije kao presudne bitke. Borila se za ranienike i pri tom cinila i nemoguce samo da _im pomogne. · Svedok je potresnih trenutaka - kad su ranjeni drugovj, u situaciii iz koje nije · bilo izlaza, klicali Titu i Partiji. slobodi i borbi, a zatim pucali u sebe, - da ne bi neprijatelju zivi pali u ruke. • Nosilac je vise odlikovanja i P<)rtizanske spomenice 1941. OLGA (JOVANA) BEste Rodena 1921._ godine u siromasnoj seljackoj porodici u Stiienama, selu u Piperima, nedaleko od Titograda, potrazila je izlaz ka boljem zivotu zaposlenjem u Duvanskoj stanid, Monopolu podgorickom. Prvi susret sa naprednim radnicima ostavio je na nju sna22 zan pecat i presudno uticao I Ia devet ranjenih drugova, a tek onda svoje rane. 0 ovom primeru hrabre partizanke javila je Radio stanica ,Slohodna Jugoslavija", pohvaljujuCi Olgu Besic za izuzetnu nesehi6nost i hrabrost. Bila je na duznosti referenta saniteta u svom Drugom bataljonu, kada je u Mrkonjih Gradu krajem novemhra 1942. podlegla ranama. JELENA BLAGOJEV/c PETROVIc da se i sama opredeli za napredni radnicki pokret. U Savez komunisticke omladine Jugoslavije primljena je 1941. godine, pa je kao skojevka aktivno ucestvovala u pripremama za dizanje ustanka u Piperima. Odmah posle trinaestojulskog ustanka zavrsava sanitetski kurs u Piperima, koji je organizovao dr Borislav Bozovic. Po zavrsetku kursa odlazi u bataljon ,18. oktobar", u cijem sastavu ucestvuje u bici na Pljevljima. kad je na Savinom Laktu u borbi sa Italijanima ispoljila veliku hrabrost. Posle Pljevaljske bitke sa svoiim bataljonom dolazi u Rudo, gde na dan formiranja Prve proleterske brigade postaje cetna bolnicarka Prve cete Drugog (crnogorskog) bataljona. U svim borbama Olga se hra:broscu istice. Primer iz borhe na Sitnici novembra 1942. to najholje potvrduje. U toj horhi hila je tesko i.-anjena. Ali ni tada Olga niie mislila na sebe. Prvo je previ- Vee odmah po zavrsetku UCiteljske skole u Uzicu pripadaJ::. je . U druzenju nap;:<;~­ nih ucitel]a ,Vuk Karadz1c . Inace, rodena je u selu MakoviStu, srez Crnogorski, a rat ju je zatekao kao uciteljicu u selu Vardi. Avgusta 1941. postaje horae Crnogorske cete Uzickog partiza:nskog odreda. Kao horae u odbrani Uzicke republike hila je odredena da bude u stroju u Rudom. No, u medu- �r~ I vremenu, dobila je drugi zadatak, pa je u Brigadu stigla februara 1942. godine. Jelenin ratni put sa Prvom proleterskom veoma ilustrativno govori 0 ulozi zene barea. U Prvoj proleterskoj hila je: cetna bolnicarka, referent saniteta bataljona, politicki delegat voda, zamenik politickog komesara bolnice Prve proleterske, a zatim i zamenik. komesara bolnice Prve proleterske divizije. Iz Prve proleterske divizije ide, po odluci CK KPJ, nil partijski kurs u Jajce. Po zavrsetku kursa odlazi u Polit-od jel Cetvrte krajiSke divizije. Septembra 1944. godine upucena je u Bari (Italija). Iz Bari_ia je sa gruoom istaknutih drugarica delegirana da isnred jugoslovenskih zena boraca prisustvuje Kongresu antifasistickog fronta zena Albanije. Vratila se otud u Srbiju. ·Posle osloboden ia zemlje odredena je da radi u aparatu CK KPJ za Srbiiu. U ratu je dobila cin porucnika. Nosilac je Partizanske spomenice 1941, mnogih ratnih i mirnodopskih odlikovanja i rezervni je oficir JNA. RU:UCA BOJOV!c Rodena u siromasnoj radnickoj porodici u Kragujevcu 1918. godine, Ruzica Bojovic je morala jos kao vrlo mlada devojka da se prihvati posla. Zaposlila se kao radnica u ra- . dionici za izradu dugmadi. Osecajud na svojoi kozi teiak polozaj radnika vrlo brzo se ukljucuje u napredni pokret. Njena aktivnost zapazena je i u druStvu ,AbraSeviC" u devet proletera, medu kojima su hili komandant bataljona Milan IliC-Cica Sumadijski, politicki komesar bataljona i narodni .heroj Dragoslav Pavlovic i legendarni SlaviSa Vajner - Cica, komandant Romanijskog partizanskog odreda. JELENA BULATOV!c Kragujevcu, koje je bilo poznato po naprednim idejama svoga clanstva.. Avgusta 1941. nasla se medu prvim ustanicima u Kragujevackom partizanskom odredu. Odmah je dobila duznost cetne bolnicarke. U toj ulozi ispoljava veliku hrabrost i brigu o ranjenim i bolesnirn drugovima. Kao inak priznanja, usledio je ubrzo priiem u Savez komunisticke omladine Jugoslavije. Sa svojim drugovima prolazi kroz borbe prve ofanzive i preko Srbije i Sandzaka stize 21. decembra 1941. u Rudo. Primila je duznost cetne bolnicarke u Drugoj ceti Petog (sumadijskog) bataljona Prve proleterske .. Prosla je dolinu Lima i Drine. Ratnim putem Prve proleterske stigla j e i do Romanije. Bilo ie svedok pobeda svoje brigade, u koje je i svoj zivot ulagala. U neravnopravnoj borbi s neprijateljem na Pjenovcu, 21. januara 1942. godine, poginula je zajedno sa jos trideset f U spisku poginulih u herojskoj bici na Sutjesci 1943. godine stoji i ime Jelene Bulatovic, rodene u Rovcima 1914. go dine. Kada su okupatorske jedinice aprila 1941. usle u Cmu Goru, Jelena je saopstila svojim uCenicima: ..:.. Od danas, draga deco, ja vise necu dolaziti u skolu. Rat je i nema uslova da se uCi ... Tako je mlada uciteljica obavestila svoje ucenike. Kad su planule julske ustanicke puske 1941. otiS!a je u Komski odred, s kojim je presla borbeni put do Pljevalja. Za bitku na Pljevlja stigla je sa jos 23 �pedeset i osam drugova Komskog odreda. Odatle je zajedno s njima nastavila put ka Rudom, gde ce se formirati Prva proleterska hrigada. Vee prvih ratnih dana upoznala je sve zlocine ustasa i cetnika. ProlazeGi kroz Dorice, Medjelju i druga sela videla je popaljene domove i mnoge tragove uiasa i zverstava. Nisu joj izmakli oku ni stravicni prizori: nedume >:rtve u talasama ledenog Lima. U takvoj situaciji vrlo hrzo uspostavlja kontakt sa narodom na terenu, posehno sa zenama Stpkinjama i Muslimankama: ohjasnjavajuCi im eiljeve horhe koju vode proleteri pod zastavom Partije. Prosla je horheni put Brigade kr_oz drugu neprijateljsku ofanz1Vu do Foce, odakle se, po zadatku Partije. vratila u Crnu qoru. Kao horae i ilegalni radmk J elena Bulatovie radi na terenu Kolasinskog sreza do stupanja u Cetvrtu prole: tersku ernogorsku hrigadu, u e1pm redovim:" juna 1943. godme hrahro gme na Sutjesci. JULIJA.NA - - JUCA cATJc TENKJc _ Kao ucenica petog razreda Zenske gimnazije u Kragujeveu postala je skojevka. Tako je rat docekala kilo organizov~na omadinka. Otac joj je h10 radnik koji se iz sela Masloseva, gde je Julijana rodena 1925. godine, preselio u Stragare, kod Kragujevca. Stupila je prvo u Racansku partizansku cetu, a posle po svojoj zelji presla u Prvi sumadijski partizanski odred; sa 24 kojim je i stigla u Rudo na dan formiranja Prve proleterske. Ostalo je zapisano da je Julijana hila najmladi clan Komunisticke partije Jugoslavije u Petom (sumadijskom) hataljonu u stroju u Rudom. Odmah po formiranju Brigade i u prvim horhama protiv Italijana ispoljava kao horae veliku hrahrost. Januara 1942. godine, kada je njen hataljon vodio horhu protiv Nemaea, Julijana se opet potvrduje kao hrahri horae i cetna holniearka Druge cete. Trcala je po polozaju od jednog do drugog ranjenog borea, previjala ih i izvlacila, radeCi sve to pod kiSom mitraljeskih rafala, ponasala se taka kao da nema kursuma koji je maze stiei. U toj horhi tesko je ranjena i posle izvesnog vremena ranama tim je i podlegla. Ali J uca se ni ranjena nije htela odvojiti od svoga oruija i vojnicke opreme. Bio je to kratak, ali hrahar horheni put. Prvu ranu zado- hila je vee na Rudniku 1941. godine, a drugu 21. januara 1942. u Bosni u Pjenovcu i nju nije prezivela. Osnovna skola u Stragarima sada nosi ime Julijane Catie. DARJNKA-DARA cETKOVJ(: UoCi rata Dara je zavrsila trgovacku akademiju. U ocekivanju zaposlenja doS!i su teski dani okupacije. Tada se. umesto za posao, u rodnim Berima, kod Podgorice (Titograda), Dara priprema zaiedno sa svojim drugovima i drugaricama iz omladinskog aktiva za borhu. Zavrsila je i holnicarski kurs. Kada je poceo ustanak imala je dvadeset godina i vee se nasla sa prvim crnogors!dm partizanskim jedinicama. Prilikom priprema za odlazak na Pljevlja novemhra 1941. Dara je medu dohrovoljcima i pokazala je retku hrahrost u heirhi protiv Italijana za utvrdeni grad. �I I I I I i I i I ' I I I I I I I I ' ;. " I ' I . , '· I l I I Posle bitke na · Pljevljima nije se vratila u Crnu · Goru; vee je produzila za Rudo. Kao horae Prve proleterske istakla se u borbama na Ozrenu i Romaniji, a Igmanski mars je hrabro podnela, ne izostajuCi iz borbenog stroja. Iz borbe u borbu, iz svakog okrsaja, izlazila je sve hrabrija. Istice se u izvlacenju, previjanju i negovanju ranjenih drugova. Polazuci ispit komuniste u jurisima. primljena je u KPJ 1942. godine. Teska joj je pao rastanak sa drugovima iz Brigade, kada je dosla naredba iz Prve proleterske diviziie da treba da pre~e u Stab diviziie. Kao prekalwnom borcu i komunisti poveren joj je jedan od odgovornih zadataka: da bude sifrant. Tu duinost je obavljala vrlo savesno, shvatajuCi delikatnost sifrantskoo; poziva u teskim ratnim uslovima. Bila je Clan Politodjela 53. divizije. Nosilac j e Partizanske spomenice 1941. i sest ratnih odlikovanja. Rezervni je oficir INA. . MILEVA - MILA cETKOV/c - KAPIC!c Bila je vee horae n julskom ustanku 1941. godine. Meau crnogorskim usto.nicima obavljala je sve voinicke duznosti, kao i njeni drugovi: u juriSima je i na strazarskom mestu, u patroli. i izvidnici, a kada zatreba hila je i bolnicarka. Novembra 1941. nasla se meau onima koji su posli u napad na Pljevlja. U napadu na grad, u kom je i roaena Kulturne ekipe Trece udarne divizije i cbn Kulturne ekipe Drugog korpusa. Rat je zavrsila u Cinu kapetana. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i viSe ratnih odlikovanja. ANA - 1920, Mila je hrabro juriSala sa Loveencima. A onda kada je bilo najteze, kada su njeni drugovi dopali rana, Mila je sa Ivom PopoviCem-Danijem i jos nekoliko drugarica previla preko sezdeset ranjenih drugova iz Lovcenskog bataljona. Od Pljevalja je sa Loveencima _pos!a u susret srpskim partrzamma, prema Rudoni. U Prvom (crnogorskom) bataljonu istice se hrabroseu u ~vim borbama, a u predahu rzmedu borbi zapazena je njena aktivnost nosioca i orgariizatora kulturno-zabavnog programa za borce i narod na terenu Okruglice, Foce Gorazda, Njegobuda i drugih mesta. Primljena je u Savez komunisticke omladine Jugoslavije 1941. godine, a clan Komunisticke parHje Jugoslavije postala je 1943. godine. Septembra 1943. odlazi u drugu Dalmatinsku brigadu, u kojoj je nastavila da deluje kao primer hrabrog borca i aktiviste. Kasnije postaje clan BEBA c/RIN . Rodena je u Vriicu 1915. godme. Rat ju je kao radnicu zatekao u Beogradu. Kao pripadnik naprednog radnickog J?Okreta napustila je Beograd ]ula 1941. godine, da bi zajedno sa sumadijskim partizanima vodila borbu u ustanickim danima. Sa njima je stigla i u Rudo. Na dan formiranja Prve J?roleterske stajala je u stroJU _Treceg (kragujevackog) batal]Ona. Prvo je hila cetna bolnicarka, a zatim postaje referent saniteta Treceg bataljona. Celu 1942. godinu hrabro izdriava na ratnoj stazi Prve proleterske. Ucesnik je Igmanskog marsa, za vreme kad je stalno 25 �'i J priticala u pomoc svojim ranjenim i promrzlim drugovima Novembra 1942. odlazi po zada tku u druge .i edinice i u njima prenosi sanitetska iskustva iz Prve proleterske. Kao hrabra i sposobna partizanka postala je upravnik bolnice laksih ranjenika Trece armij e. Na toj duznosti dohila je i Cin kapetana. Veselu Vojvodanku, kako se ·nje secaju ratni drugovi, ni u najt~­ tim ratnim strahotama mJe napustala pesma. Kao sanitetski radnik unosila je vedrinu medu ranjenike da lakse podnesu rane, glad i ostale nedace. Ana je jedan od primera kako su radnice i seljanke izrastale za vreme rata i revolucije u rukovodioce nase Narodnooslobodilacke vojske. Ona svake godine decembra meseca proslavlja dva jubileja: formiranje Prve proleterske brigade i svoj prijem u Partiju. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i viSe odlikovanja. BOLNICARKE PRVOG OKTOBRA 1944. GODINE I I I 'I ,I II II BATALJONA, JANJA - JASKO cRNKO Iz Rusa, kod Maribora, proterana je sa svojom porodicom 1941. godine, u vreme kada su mnogi Slovenci napustili svoje domove i posli u Srbiju. Kada je dosla u Srbiju 1941. J anja je imala devetnaest godina. U ustanickim danima bila je zajedno sa sestrom Sonjom u Slovenackoj p~rtizan­ skoj ceti. Istice se Jan] a kao hrabri borac u borbama po Srbiji, u odbrani Uzicke republike i u povlacenju preko Sandzaka ka Novoj Varosi i Rudom. U stroju Prve proleterske bila .ie u Petom $5ur:>adi_.iskom) bataljonu. Ucesmk .1e borbe na Pjenovcu januara 1942. godine, presla .fe i Romaniju, i junacki izdrzala golgotu Igmanskog marsa. Kada je 1943. godine po zadatku Partije posla na dugi put, za svoju Sloveniju, bila je presrecna sto ce tamo sa svojim drugovima nastaviti borbu i pricati im o borbi proletera. Hrabro je poginula na tom dugom putu ka Sloveniji. SONJA cRNKO Nosena zelj om da stigne u svoju rodnu Sloveniju i da tamo nastavi borbu, posla je na dugi mars 1943. godine i na tom putu hrabro poginula. Sonja je imala sedamnaest godina kada je sa svojom sestrom Janjom morala ispred fasistickog terora da napusti svoj dom i selo Ruse. Zajedno sa srpskim partizanima posla je u borbu 1941. i hrabro juriSala u odbrani Uzicke republike, kao da se borila za odbranu svog Rusa i Maribora. Kao borac Sumadijskog bataljona nastavlja borbu preko Sandzaka i stize u redove Prve proleterske brigade. Sve do 1943. godine u stroju je proletera prolazeCi kroz borbe i mars~ve preko Romanije, Igmana, Treskavice i Zelengore. �Po zadatku Partije spremila se i krenula 1943. godine sa sestrom Janjom za Sloveniju. 2urila je da stigne sto ore do slovenackih partizanskih _iedinica i da u niima nastavi borhu kao vee iskusni horae. Ali ni ie uspela da dosoe do Slovenije. Zarohljena je od Nemaea na Jelen gori. Mucena je, ali ni.ie odala niSta o svom vee predenom putu, ni 0 tome kuda .ie i zasto posla. Nemci su je streljali. DUsANKA (MILANA) DAJLJENOV/c - PRP/c Znala .ie da .ie ocekuju ratne teskoce kada se, kao devojcica (Krusevlianka i cetrnaestogodiSnja ucenica) odluCila da pode u partizane. U Rudom je bila u stroju Treceg (kragujevackog) bataljona. sigurno kao jedan od naimladih horaea Prve oroleterske. Sarno dan posle formiranja Brigade ucestvovala ie sa syojim hataljonom u horhi prollv Italiiana na GaoCicu, gde su proleteri slavHi prvu pohedu. Hrahro je podnela naoorni mars svoga hataljona i Brigade kroz sneznu veiavicu preko Medede, Rogatiee · i Podromanije. U zimu 1942. godine, u horhi orotiv ustasa na Romaniji tesko je ranjena. Bila je to druga nepri jateliska ofanziva. kada su proleteri vodili horbu na zivot i smrt, a ratnu stazu obelezavali pohedama i stradanjima. Prva proleterska hrigada, upravo tada polazi na mars preko Saraj evskog polja, a onda preko Igmana, ali Dusanka je ostala na Romaniji, kao ranjenik. Sklanjala se ispred neprijatelja i dovijala da im zavara trag. Cekala je da joj prezdrave rane. I tek sto su joj se rane zacelile dosli su ponovo na Romaniju bosanski partizani. Ohavlja mnoge duinosti kao horae Cetvrte divizije u kojoj je bila i apotekar. U ra tu Dusanka se istakla i kao sanitetski radnik, pa je i posle rata ostala na sluzbi u JNA. Penzionisana je kao major Jugoslovenske narodne armije, sa rnnogo ratnih i mirnodopskih priznanja. · Nosilae je Partizanske spomenice 1941. ZIVADINKA DIVAC Rodena 1923. u radnickoj porodici u Kragujevcu, Zivadinka je posle zavrsene osnov· ne nastavila da ud zensku zanatsku skolu. Jos kao ucenica opredelila se za napredni pokret. Kada je okupator usao u nasu zemlju, ona zaboravlja na skolsku klupu i radi na pripremama za borbu protiv neprijatelja. Sa omladinom Kragujevca ucestvuje u paljenju neprijateljske stampe i izlozene karte Evrope u centru grada, na kojoj su Nemci ohelezavali svoje ratne uspehe na Istocnom frontu, u horbi sa Crvenom ar.mijom. Septembra 1941, medu prvim devojkama ona postaje horae Kragujevackog partizanskog odreda. Ucestvuje u borbama koje vodi Odred, previja ranjene drugove kao bolnicarka, a jedan od najodgovornijih i najtezih zadataka koji joj .ie pripao bio je onaj kurirski. Kao kurir Kragujevackog odreda nosila je poverljivu postu od Staha odreda do drugih jedinica i partijskog rukovodstva na terenu. Sa Kragujevackim odredom napusta Sumadiju i preko Sandzaka stize u stroj Prve proleterske. Nastavila je rat u Trecem (kragujevackom) ha- taljonu preko Romanije i Igmana, ratnim putem Brigade. 27 �Za Clana KPJ primljena je 1942. Iz Prve proleterske prelazi 1943. u Sedmu krajisku brigadu, a iste godine zavrsava i srednji partijski kurs u J ajcu. Iskustvo iz Prve proleterske i proleterski duh uspesno je prenosila na Krajisnike, sve do svoje pogibije decembra 1944. godine. Ne priznajuCi teskoce, :Zivadinka je, tada omladinski rukovodilac Sedme krajiSke, usia ranjena u nabujalu reku Lastvu sa zeljom da nastupa napred i tu je nasla smrt. ROKSANDA - ROSA DMITRlc': - TOM/c Ucenica uzicke gimnazije, rodena 1923. u Valjevu. Kao napredna omladinka primljena je u SKOJ 1941, a u Partiju 1942. godine. Zanimljiva je prica o Rosi· nom odlasku u partizane. Bas kada se spremala da pode, na 28 pitanje zbunjenih ukucana kud je to naumila rekla im je kratko: - Idem na vasar! - Gde, bre, sada u ovim ra tnim danima vaSar? - Svuda, po svim planinama, kosama i Sumama, po selima odrzavaju partizani vasar boreCi se protiv neprij atelja. Znam da se primice jesen i da je hladno, ali ja idem u partizane ... Borila se po Srbiji, ucestvovala u odbrani Uzicke republike, a posle toga u svim borbama koje su vodili njeni Uzicani po Sandzaku, dok se nije nasla u stroju Prve proleterske u Rudom. Borac je i cetna bolnicarka u Drugoj ceti Kraljevackog bataljona, da bi nosle kao dobar horae i dobra bolnicarka posla u bataljonski sanitet. Kada su iz Prve proleterske poceli da odlaze kadrovi u druge jedinice, Rosa je upucena na duznost u Sedmu krajisku brigadu. Vee na Sremskom frontu ona je referent saniteta Cetvrte vojvodanske brigade. Na svim dilZnostima i u svim jedinicama istice se kao hrabar horae i rukovodilac, uvek spremna da s puskom u ruci pode u juriS, da iznese ran,jene drugove,. da · ih neguje i da se brine o njima i u najteZim situacijama. Kroz ceo tok narodnooslobodilackog rata i revolucije borila se hrabro kako u stroju Prve proleterske tako i sa Krajisnicima i Sremciina, od svih vol jena i postovana. . Posle · rata hila je aktivni oficir JNA u Vojnoj bolnici u Beogradu, gde je i penzionisana kao major JNA. Pored Partizanske spomeni-ce 1941, nosilac je i mnogih odlikovanja. �MJLENA - CVRcAK fJOKJ(: - ANTON(:/(: Kao ucenica u Pristini, gde su se hili preselili njeni roditelji, primljena je u Savez komunisticke omladine Jugoslavije 1939. godine. Posle kapitulacije ( 1941), kad su mnogi napustali Kosovo, i Milena se sa svojim roditeljima vratila u UZicku Pozegu, gde je i rodena 1923. godine. · Odmah po oslobodenju Uzica ukljucuje se u borbu, a novembra 1941. pov laci se sa Uzickim partizanskim odredom u pravcu Nove Varosi i Rudog. U Rudom hila je u stroju Kraljevackog batal]ona. 0 njenoj hrabrosti najbolje govori primer iz Teslica. Prvog ratnog dana u novoj 1943. godini, proleteri su napadali Tes!.ic koji je bio jako utvrden. Branilo ga je oko 1.500 ustasa i domobrana. Proleteri su delimicno probili neprijateljsku odbranu. Neprijatelj je presao u snaian protivna- pad, a jedinice Prve proleterske da ne bi pretrpele velike gubitke poeele su se izvlaciti iz grada. Za vreme borbe u gradu bilo je viSe ranjenika iz Kraljevackog bataljona. Milena, kao referent saniteta bataljona, brinula se o njima. Ustase i domobrani su je zarobili. Zacas se kroz ·Brigadu proneo glas - da je zarobljen Cvrcak. Proleteri su odmah posli u juriS. Osvoiili su Teslic, oslobodili Cvrcka i zarobili oko 1.200 ustasa i domobrana. Proleteri su kasnije pricali da su radi Cvrcka ponovili borbu. Kao iskusni sanitetski radnik i hrabar horae, Milena ie u: ratu hila i na duznosti referenta saniteta Trinaeste srpske brigade, a u oslobodenom Beogradu referent saniteta je u Komandi grada. · N~silac ie Partizanske spomemce 1941. i viSe ratnih odlikova?ja. Potpukovnik je u rezerv1. LJUBINKA fJORfJEVIc je drug Tito dosao u Beograd odseo .ie u kuCi Vere Nenadovic, Ljubinkine sestre. Ljubinka prihvata mnoge delikatne zadatke ·kao specijalni kurir Politbiroa CK Komunisticke partije Jugoslavije: prenosi raznu postu i materijale, izlazuCi se velikim opasnostima u okupiranom Beogradu. Verno je sledila put svoje brace i sestre Vere. Pocetkom oktobra 1941. napusta Beograd i prelazi na slobodnu teritoriju. Iz Srbije .ie dalje put vodio u Rudo, gde je u stroju Prve proleterske. Sa Brigadom j e izdrtala strahote Igmana. Posle Igmanskog marsa razbolela se i umria 1. februara 1942. godine u Foci, gde je i sahranjena. A pocela je zivotni put kao dobra ucenica ( ro· dena 1909), skroman i dobar student, dobar arhitekta i j os bolji kurir na specijalnim zadacima od Nove ulice na Dedinju do ostalih punktova po Beogradu. BUBA Mladi arhitekta Buba DordeviC nrvi nut izra.Zava svoie politicko ubedenje 27 marta 1941. godine za ·vrem~ poznatlh demonstracija, kada ie nas narod ustao protiv izdajnicke odluke vlade Cvetkovic - Macek da Jugoslavija pride !rajnom paktu. Pod uticajem svoie brace r.aiedno sa sestrom Verom, po: Cinje ilegalno da radi za pokret od onaga dana kada .ie okupator usao u Beograd. U to vreme ona izvrSava Cak i vrlo odgovorne zadatke. Kada 29 �~. ' 1.' ·i . ', ,I l 1: ,, l' Iz porodice Doraevic, pored Ljubinke - Bube u partizaninia hili su njena sestra Vera, braca Predrag i Miodrag, a kao taoci Specijalne policije nasli ·su se na Banjici - otac Tihomir i maika Stanojka. braca Petar i Slobodan, kao i snaha Borjanka. DESA JAOODJ(: - HERLJEV!c Porodica Jagodic ie sve vreme rata i revoluci ie bila na strani narodnooslobodilackog pokreta. U takvoj porodici je rodena Desa 1920. godine u Kragujevcu. Kao tekstilna radnica bila je vrlo napredna, te se odmah aktivno ukljuCila u ilegalni rad u okupiranom gradu. Osetila je ubrzo da je sluge okupatora uhode i motre na nju, na je odlucila da sto pre pode . u partizane. I vee oktobra 1941. nasla se u Kragujevackom partizanskom odredu. Od nrvih dana kao horae i bolnicarka pokazuje i hrabrost i spretnost u pomoCi svojim ranjenim drugovima. Onako kako je izdrtala u horbama u Sumadiii, pa preko Zlatibora, Sandhka, sve do Rudog, tako je nastavila sa svoiom Prvom nroleterskom nreko Romanije, Igmana, Treskavice, Grmeca, Ivan pianine ... Uto dosh je i cetvrta neprijateliska ofitnziva u koioi sll se protiv Narodnooslobodilacke vojske udruzili nepriiateli i tifus. Bolest ie i Desu izbacila iz stroja. Bila je nemocna da joj se suprotstavi. Tako ie cetvrtu i petu neprijatelisku ofanzivu provela u partizan30 skim bolnicama. Iscrpljena od bolesti prosla je i epopeju Sutjeske. Jula, 1943. godine iako jos neoporavljena, stigla je na planinu Majevicu i stupiIa u Majevicku brigadu. Istakla se i kao drustveno-politicki radnik na. terenu Janja. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i vise odlikovanja. MAR/JA MACA - JAOOD!c Rodena u Pakracu 1923. godine, kao radnica u Kragu ievcu pripada naprednom nokretu, te je vee 1940. primliena u Savez komunisticke omladine Jugoslavije, a Clan je Komunisticke partije postala 1941. godine. Odmah po ulasku okupatora u nasu zemlju, Marija radi na organizovaniu i odrZavailju marksistickih kruzoka u Kragujevcu, kao i na prikupljanju sanitetskog i drugog materijala. Septembra 1941. odlazi u Kragujevacki partizanski od- red, u kojem kao Clan KPJ pokazuje hrabrost i odlucnost u borbama koje su vodene po Sumadiji. U toku cele prve neprijateljske ofanzive, Marija .ie u borbenom stroju Kragujevackog odreda, i tako do Rudog. · Posle Igmanskog mar5a, kada je Prva proleterska stigla u Focu, Mariia marta 1942. no. staje zamenik politickog komesara Focanske omladinske cete koia je usia u sastav Kra· gujevackog bataliona. Ubrzo postaje i politicki komesar cete. Kao iskusni nartiisko-politicki radnik i hrabri borac, radila je u politodelima Cetvrte i Pete krajiske brigade i Dvadeset i druge divizije. Posle rata postala je clan partijsko_g povereniStva u ParaCinu, a maja 1945. je izabrana i za Clana Pokra iinskog komiteta SKOJ-a za Srbi iu, da bi u tom periodu obavljala i jos mnoge _ odgovorne duznosti. Sada ie clan Saveta renublike Srbije. Nosilac je Partizan- �ske spomenice 194_1. i vis_e ratnih i mirnodopsk1h odhkovanja. Oficir je u rezervi. MILENA JAGOD/c Tri sestre Jagodie - Milena, Marija i Desa posle su u ustanickim danima 1941. u borbu. Milena je rodena 1924. godine u Pakracu, a u predratnim godinama zivela je u Kragujevcu. Kada je okupator usao u nasu zemlju, Milena napusta zensku zanatsku skolu i odlazi u partizane. Zapazena je kao horae u Kragujevackom odredu, pa _ie ubrzo primljena u Savez komunistii'ke omladine Jugoslavije, a 1942. u KPJ. Rastom mala i ne:lna, mlada partizanka Milena delovala je kao devo_icica kojoi nije mesto u borbenim redovima ustanika i boraca. No, svojom hrabroseu i odanoscu ideji za koju se opredelila, Milena vee u prvim horhama dokazuje sasvim suprotno. Hrabro j e pod- I I J02EF STRUNF, PRVI SLEVA, SA GRUPOM DRUGARICA I DRUGOVA nela prvu neprijateljsku ofanzivu i stize preko Srbije i Sandzaka u Rudo. Sutradan posle formiranja Brigade, 21. decembra, Milena ui'estvuje u borbi sa Italijanima na Gaoi'ieu. Tada se naoruzala kratkom italijanskom puskom, koja je sasvim odgovarala njenom uzrastu. Na celom horbenom putu Brigade istii'e se kao neustrasivi horae i rukovodilae. Proleterima je ostao u neizbrisivom seCanlu jedan prizor iz borbe na Kljucu oktobra 1942, kada _ie jurisala da iznese svog ran jenog druga Andra Marinkoviea - Malog. Kao odvazan horae i komunista u Prvoj proleterskoi hrigadi bila je zamenik politii'kog komesara i'ete i referent brigadnog saniteta. Presla .ie dugu borbenu stazu Brigade od preko dvadeset hiljada kilometara. Nosilae jc Partizanske spomenice 1941. i viSe ratnih i mirnodopskih odlikovanja. Rezervni je oficir JNA. NADEZ.DA JOVANOVIc. ~ BAKlc Kada je zavr5ila gimnaziju u Kragujevcu upisala se na Masinski fakultet u Beogradu. Na fakultetu je veoma aktivna u naprednom studentskarn pokretu, tako da je vee 1940. postala clan KPJ. Anrila 1941. vraca se u grad na Lepenici, gde ie i rodena 1922. godine, i ukljucui':' se l~ organizovani rad na pnprem1 us tanka. Za iedno sa naprednom omladinom Kragujevca ucestvuje u mnogim akcijama, a vee septembra 1941. stupa u Kragujevacki partizanski odred. U toku prve nepriiateljske ofanzive, kao horae Kragujevackog odreda ucestvuie u borbama po Srhiji i zajedno sa svojim KragujevCanima stize 21. decembra 1941. u Rudo. Kao hrabar horae i komunista, u Treeem (kragujevackom) bataljonu postala je za- 31 �jedinice Narodnooslobodilacke vojske i upucena na rad na terenu. Po osloboaenju Kragujevca postala je prvi sekretar Gradskog komiteta KPJ, clan Okruznog komiteta i sekretar Narodnog Franta za Kragujevac. U Beogradu je bila •sekretar rejonskog komiteta Partije i obavljala ie mnoge druge odgovorne duznosti. Rezervni kapetan prve klase. nosilac Partizanske spomenice 1941. i mnogih ratnih odlikovania, Nada ie umrla 18. ianuara-1978. godine u Beogradu. MILESA JOVANOVIc - f:JORf:JEV!c menik politickog komesara cete. Pod zastavom Prve proleterske borila se u Bosni i Hercegovini i u Sandzaku sve do jula 1943. godine, kada odlazi u Prvu vojvoaansku brigadu za zamenika politickog komesara Treceg bataljona. Po zada tku Partij e Nadezda je 1944. godine povucena iz DR DURO MESTROVIC I MOMO DURIC, SA GRUPOM DRUGARICA U BOSNI 1942. Roaena je 1922. godine u Uzicu. Postala je Clan Saveza komunisticke omladine Jugoslaviie 1941, a 1942. Clan Komunisticke partiie Jugoslavije. Kao mlada radnica potouno se oredala pokretu i bila u sluzbi Uzicke republike. Dok su sa Kadinjace odjekivale eksplozi ie tooovskih granata, u iednoi od kalona koie su se kretale iz Uzica ka Zlatiboru nalazila se i Mil~sa. Rarlila ie neumorno i marljivo oko ranienika koii su prehacivani u pravcu Nove Varosi. Na dan formiranja Prve proleterske u Rudom imenovana je za cetnu bolnicarkn u cetvrtom (kraljevackom) bataljonu. Prosla _iP- sve borbe i marSeve sa svoiim bataljonom preko Romaniie. Igmana. Livna, Jajca, Teslica drugih mesta. 32 Drugovi su i e mnogo voleli. Plenio ih je njen vedri i hrabri duh, njeno drugarstvo i toplina. Ali jednog ratnog da- na morala se oprostiti od njih: otiSla je da preuzme duznost referenta saniteta Trece · krajiSke brigade. Kada je osloboaeno Uzice sa okolinom, krajem 1944. godine, Milesa je postala sekretar Sreskog odbora AFZ za Racanski srez, a kasnije za Crnogorski i Uzicki srez. Istovremeno ie birana i za clana Sreskog komiteta Partiie u svim ovim srezovima. Za hrabrost u ratu i predani rad u miru dobila ie vise odlikovanja i priznanja. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i potpukovnik je u rezervi. RAJKA - BELA JOVANOVIC. - KOSTADINOV/c Roaena i odrasla u selu Malim Pcelicama, kod Kragujevca, u siromasnoj seljackoi porodici, Bela ie od najmladih dana pripadala naprednorn pokretu. Imala je devetnaest godina (rodena 1922) kada Je �pocela · niditi . kao partizanski kilrir. Ali ni okupatorska polfcija i domaCi izdajnici nisu mirovali. Poceli su uhrzo da ulaze u trag mladoj kurirki. U takvoj situaeiji ona napusta svoje selo i odlazi u Kiagujevacki partizanski odred. Kakav je hila horae na terenu i medu partizanima najholje ilustruje poverenje koje su ioj partizahi, a kasnije i proleteri ukizali. J os 1941. godine primljena je u Savez ko' munisticke omladine J ugoslavije, a 1942. postaje Clan Komunisticke partije Jugoslavije. Sa svojim Kragujevackim odredom ucestvovala je u svim horhama prve ofanzive, po Srhiji i Sandiaku, da hi 21. decemhra 1941. godine stigla u Rudo. Rasporedena .ie na duinost holnicar ke u Trecoj ceti Treceg (kragujevackog) hatalj ona .. Preko Romanij e i Sarajevskog palja, a naraCito preko Igmana u paznatam januarskom marsu, radila. je i nemaguce na spasavanju svo- jih drugava i drugarica od mraza. Kaa hrahar horae i human sanitetski radnik uzivala je veliki ugled medu proleterima. Hrahro je izdrzala sve teskoce horhi i marseva Prve proleterske na putu dugom preko dvadeset hiljada kilametara. Dahila je cin potporucnika u ratu. Posle oslobadenja zemlje, kaa iskusni partiiski radnik upucena je na rad u Okruzni komitet KPJ za Svetazarevo. Nosilae je Partizanske spomeniee 1941. i viSe ratnih i mirnodopskih odlikovanja. KSENIJA JOV ANOVI(; Ksenija J ovanavic. roden a u selu Zavalama, u hlizini Titograda, usia je u rat i revoluciju · kao student. Pre rata ie pripadala naprednom omladinskam pokretu. Kada je izhio ustanak u Crnoj Gori. odmah se onredelila za narodnaoslohodilacku barbu. Javila se kao dabravoljac za pohod u Sandzak i napad na Pljevlja. U prvim borhama 1941. i u napadu na Pljevlja osetila ie svu te.Zinu ratovanja, ali ·je niSta nije pakolebalo da se kao dahrovoliac javi i za susret sa partizanima Srhije. Tako je i stigla u stroj Prve praleterske narodnooslobodilacke udarne brigade u Rudo. Odredena je U: Sanitetsko odeljenje Brigade. Prasla je s proleterima Romanij u i lgman, i kroz sve horhe po Bosni i Hereegovini, Dalmaciii i Crnoi Gori, Srbiji i Hrvatskoj. Hrahro je izdr:Zala svih sedam ofanziva, isticut':, Ci se kaa horae, holnicarka i na mnogim drugim duznostiina koje je kao ratnik ohavljala. Ksenija je nosilac Partizanske spomenice 1941. MARA JOVANOVIc U vrtlogu drugog svetskog rata i razmahu na.Se narodnooslohodilacke harbe i revalucije nije se imalo vremena za pisanje biografija. One su ispisivane plotunima i juriSima protiv neprijatelja. Mnoga junacka imena palih u revoluciji u prvim jurisima, ostala su zapamcena po horhi. Mara Jovanovic je rodena u Slavoniji. Kada je dosla u Srbiju 1941.. godine bezeCi ispred ustasko-nemackog terora, imala j e oko trideset i pet godina. Ustanicke 1941. sa puskom u ruci bori se u redovima Sumadijskih partizana. Taka se • i nasla u straju Druge · cete Petog (sumadijskog) bataljo- 33 �.r ,, I na Prve proleterske 21. decembra 1941. u Rudom. Sa svojim bataljonom posla je od Rudog preko Medede, Rogatiee, Sokolca, - u borbe po vrletima Podromanije. U teskim okrsajima sa neprijateljem, hrahro je poginula kao neustrasivi horae Prve proleterske i to onog dana, 21. januara 1942, kada su pali mnogi proleteri iz Sumadi ie, na celu sa svoiim komandantom Milanom Ilicem-Cicom Sumadijskim. MILUsA JOVANOVIc Milusa je rodena 1917. godine u selu Zavalama, kod Titograda. U ju!skim danima 1941. godine, kada su sirom Crne Gore od iekivale ustanicke puslee, ni Milusa nije htela izostati. Stupila je u Sti ienski partizanski odred u Piperima, a ucestvuje i u hici na Pliev]jima. U ovoi borhi juriSala je ravno sa drugovima na neprijateljske bunkere. 34 Na dan formiranja Prve proleterske brigade u Rudom rasporedena je u sanitetsko ode] ienje. Posebnu hrabrost i izdr:iljivost ispoljila je u envenom marsu preko Igmana, januara 1942. godirie. Iako i sama promrzla, Milusa se sva predaje spasavanju svojih drugova. Kada je stigla u Focu, po' sle prelaska preko Igmana, u bolnici su joj odsekli sve prste na nogama. Taka se i ona svrstala u red onih Igmanaca koji su nastavili rat i borhu sa vrlo teskim nosledicama. To joj niie smetalo da sa Prvom proleterskom prode sve neprijatel iske ofanzive i da u njoj obavlia mnoge odgovorne duznosti. U danima borbe na Sutiesci, Milusa ie bila politicki komesar jednog eselona. Krai rata docekala j e kao teski invalid. Nosilae je Partizanske snomenice 1941. i ratnih odlikovanja. RADMILA - KEKA JOVANOVIc DomaCiea iz Obrenovea, rodena u Graboveu 1914. godine. U predratnim godinama istice se kao aktivni radnik u mnogim akcijama koje organizuje Komunisticka partija J ugoslavije. Vee na pocetku okupacije radi na priku pljanju sanitetskog materijala i u pripremi ustanka. Kada su pukle julske ustanicke puske u Srbiii, Radmila ostavlja dvoje nejake dece i sa suorugom Miloradom stupa u Posavski partizanski adred, u kojem je vee avgusta postala i clan Komunisticke partije Jugos]avije. U toku narodnooslohodilackog rata i revolucije nalazila se na mnogim odgovornim duznostima. U Posavskom partizanskom odredu prvo je horae i holnicarka, a posle prve ofanzive, bida su se povlacile partizanske snage iz Srhije, postavljena je za politickog komesara bolnice u Cajnicu. Bila je horae Sestog (beogradskog) hataljona Prve proleterske do jeseni 1942, kad je upucena na politicki kurs u Bihae, odakle ide u Drugi hosanski korpus. U trecoj i cetvrtoj neprijateljskoj ofanzivi bila je politicki komesar eselona tifusara. Ucestvuje u horbi na Sutjesci, a posle je kao iskusni partijski radnik vrsila duznost sekretara AFZ za srez Prnjavor. Kada su jedinice Narodnooslohodilacke vojske polazile za Srbiju, Radmila je postavljena za partijskog rukovodioea inzinjerijske cete Prve pro]eterske divizije, na kojoj duznosti je i ostala do oslobodenja Valjeva. �U oslobodenom Valjevu ona ostaje da radi kao clan Okruznog komiteta Partije i Clan Okruznog odbora AFZ za Valjevo. Posle oslobodenja Obrenovca sekretar je Sreskog komiteta za Posavski srez i clan OK KPJ - Valjeva, kao i Clan Glavnog odbora AFZ za Srbiju. Po zavrsetku rata obavlja jos mnoge druge duznosti. Nosilac ie Spomenice 1941. i vise odlikovanja. MILEVA JOVIC/c - BELKA Kao partizanku i ilegalnog radnika, drugovi i drugarice su je znali po ovim imenima: Mileva, Dragica. Belka. Rodena je 1922. u Beogradu. Nije tesko shvatiti njeno opredeljenje za revolucionarni pokret od najmladih godina, ako se zna da je kao tekstilna radnica postala Clan KPJ 1940. · ~o­ dine, a mnogo pre toga clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije. Uvek vedra i vesela, vrlo prisna sa svojim. drugovima i drugaricama, ozbiljna i odgovorna u izvrsavanju skojevskih i partijskih zadataka ·.brzo je uspostav lj ala poznanstvo sa ljudima i kod njih svojim stavovima lako sticala ugled i poverenje .. Kada j e okupirana nasa zemlja, Mileva se iz Beograda povlaCi u Rakovicu, gde radi na pisanju i rasturanju paro' Ia, paljenju okupatorske i iz,dajnicke stampe. Posle palje, nja manastirskog zita · u Rakovici.- nalazeCi se_ u opasnosti krije se jedno vreme u Kijevu, kod Jelene Letic, Angeline MilenkoviC i Ande Kojic. Septembra 1941. stupa u Kosmajski partizanski odred, a zatim stize i u Rudo. U Prvoj proleterskoj hila je horae, bolnicarka i rukovodilac, a iznad svega dobar drug i komunista. Izddala je sedam neprijateljskih ofanziva u stroju slavne Prve proleterske brigade, unapredena u Cin oficira i dobila viSe ratnih odlikovanja. Nosilac Partizanske spomenice 1941, Mileva J oviciC-Belka je tragicno zavrSila zivot posle rata. OLGA - RITA JOVJCJ(: Od najranije mladosti opredelila se za napredni pokret. Rodena je u Uzickoj Pozegi 1920. godine. Kada je zavrSila gimnaziju otiSia je na studije u Beograd, gde se istice u radu napredne studentske omladine. Uces.tvuje u svim stu- dentskim akcijama, pa je kao takva primljena u KPJ 1940. godine. Kada je okupator usao u nasu zemlju, Olga je nastavila svoju revolucionarnu aktivnost, ali je vee juna 1941. godine uhapsena u Kraljevu. U zatvoru se drzi hrabro, ne odajuCi nista. Uspeva avgusta da pobegne iz zatvora i odmah stupa u Kraljevacki partizanski odred ,J ovo Kursula", u kojem postaje rukovodilac za agitaciju i propagandu. Za vreme ustanicke 1941. godine obilazi sela, drzi· predavanja i mobilise narod za borbu. Sa Kraljevackim odredom stigla je u Rudo, gde je· na dan formiranja Prve proleterske izabrana za politickog komesara Prve cete · Kraljevackog bataljona. To je prva :lena politicki komesar u ovoj proslavljenoj jedinici. Kao politicki komesar Prve cete Kraljevackog bataljona juriSa svuda pred borcima, bodri ih u marsu da izdde i svojim primerom .. Posebno se 35 �isticala u velikoj ljudskoj brizi za boree. Proleteri dobro pamte koliko je hila tuzna kada su poginuli sedamnaestogodiSnj i ucenik iz Kralj eva Zoran Katie i Pero Spasojevic, ucenik Ucitelj ske skole. Poginula je u bici za Prozor 13. jula 1942. godine, a proglasena za naronog heroja Jugoslavije 20. decembra 1951. U ratu su joj poginuli otac, majka i brat. DRAG!CA (CREVAR) 36 zAB/CA JUJ/c Strahote rata dobro je Dragiea iskusila j os prvih dana okupacije u Slavoniji, kad su ustaSe surovo nasrnule na srpski zivalj. Bez svojih roditelja, sa najblizim rodacima, Dragica (rod. 1929) tada hezi u selo Grancare kod Lozniee. U Podrinju je tada huknuo ustanak. Zeljna da osveti svoje najblize, koji su pali kao irtve okupatora i njegovih slugu, Dragica odlazi u partizane. Za vreme prve neprijateljske ofanzive odstupila ie 'sa riasim snagaina za Sandzak, a 21. decembra vee je hila u Rudom. Rasporedena ie u sanitetsko ode! ienje Brigade. Mlada, po izgledu nezna i nejaka, Dragica pokazuje veliku hrabrost u borbi i humanost u brizi za qnjene drugove. Uzivala je kao tako mlada simnatije svojih drugariea i drugova, a posehno su o nioj vodili racuna lekari Bozovic i Mesterovic. C:uvitli su malu Zabicu. kako su je iz miloste prozvali u Prvoj proleterskoj, cuvali je u horhama i na marsevima, a ona· je sve viSe itrastala u od- vaznog borea. Postala je cet~ na bolnicarka, a zatim i referent saniteta u bataljonu. U Savez komunisticke omladine Jugoslavije primljena je 1943, a clan Komunisticke partije postaje 1944. U secanju boraea Prve proleterske ostala j e ne samo kao Zabica, nezna i mlada partizanka (medu najmladima u brigadi)' vee i kao hrabar horae, brizna bolnicarka i referent saniteta, uvek spremna da priskoCi i pomogne svojim drugovima, cesto zalazuCi i svoj zivot. Nosilae je Partizanske spomeniee 1941. i viSe odlikovanja. KATJCA - DRAGJNJA KATie - cACJc Sa nepunih sedamnaest go· dina (1940) primljena je u Savez · komunisticke omladine Jugoslavije. Kada su pukle ustanicke puske, 1941. Katica je hila medu prvim horcima Kraljevackog partizanskog od- reda ,J ovo Kursula", Iako vrlo mlada, borila se rame uz rame sa muSkarcima, a u me~ duvremenu zavrsava i sanitetski kurs. Sa Kraljevackim partizanskim odredom povlaci se u pravcu Sandzaka i dalje za Rudo, gde se nasla u stroju Prve proleterske. Nije htela da prihvati poziv bolnicarke, vee da bude horae u stroju. Bila je hombas, puskomitraljezac. · Medu proleterima je zapamcena kao devojka i horae vrlo vedrog duha, koja ne priznaje teskoce surovog rata. Osohito se hrahroscu istakla u horbama . oko Prozora, Duvna, Livna, Teslica, . Kupresa. Druge ratne godine postaje Clan Komunisticke partije Jugoslavije. Za referenta saniteta Kraljevackog bataljona po~tavljena je 1943. ·godine. Zapocela je ratni put u revolud.ii kao mlada radnica koju siromasm . roditelji iz Kraljeva nisu'jnogli. skolovati: Iz rata j'e ova hrabra par- �tizanka izasla kao ofidr 1ugoslovenske narodne armije, hastavljajuCi u posleratnim godinama da se bori za ideje za koje se opredelila jos pre rata. Meau mnogim ratnim uspomenama, najdrazi joj je sat dobijen od druga Tita - kao nagrada za hnibrost. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i mnogih drugih odlikovanja. IRINA KNE:tEVIc Irina pripada onoj generaciji predratnih komunista koji su svoj revolucionarni rad poceli na . Beogradskom univerzi1etu. Postala je Clan KPJ 1934. godine. Bila .ie najstariji ~lan KPJ meau drugarieama u Pryoj proleterskoj. c Roaeiia. je u . Lenjingr~du, a iasla i . odrasla u Jugoslaviji, gde se od najmlaaih dana op· redelila za napredni radnicki pokret. Prilikom formiranja ·Prve proleterske, postavljena je {if. referenta. saniteta 'freceg (kragujevackog) bataljona. Kao horae i sanitetski radnik prosla j e s proleterima Zelengoru, Treskavicu, Neretvu; Prenj, Sutjesku i sva druga mesta na ratnoj stazi Prve prol~terske. ·· Mnogi borci i rukovodioei iz Prve proleterske ostali su u zivotu, zahvaljujuCi iskusnom lekaru .i komunisti Irini, koja nije zalila truda i nije priznavala ratne teskoce, glad, umor i druge nedace kada je trebalo pruziti pomoc · svojim ranjenim i bolesnim drugovima. Stoga se od mnogih ratnika iz Prve proleterske moze cutf ~· da svo] zivot duguju Irini Knezevic. Kada se rat zavrsio Irina radi na Voino-medicinskoi akademiii u Beogradu, gde ie dobila cin pukovnika JugosloVeriske narodne armije. U miru nastavlja rad sa onakvim zarom kako je radila j u toku NOB-a. pa Je za ta)<av predan rad dobila i mnogobrojna priznanja. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i brojnih ratnih i mirnodopskih odlikovanja. Borila se i za oclbranu uiicke republike, a prilikom povlacenja iz Uziea, novembra 1941, u stroju je Trece cete Uzickog partizanskog bataljona. U Rudom, u stroju Prve proleterske, Olga je horae Petog (sumadijskog) bataljona. Prepesacila je Romaniju i Jahorinu, ispoljavajuCi hrabrost pravog proletera. Posle. teskih. borbi po. Bosni i Hercegovini, rijen bataljon je 11. juna 1942. usao u sastav Druge proleterske srpske brigade. Prebolovala je tifus u najtezim danima rata, ali je i toi teskoj bo!esti odolela i nije se predavala. Obavljala je mnoge odgovprne duznosti od cetne bolnicarke do referenta brigadnog saniteta. . Pose\:mo je hila zapazena· kao referent saniteta Petog bataljona . po izuzetno.i .brizi o. ranjenim i bolesnim. Vdo hrabra, uporria i snalazljiva okretna i marlji_va, O)ga je vo.]nitki .i casno izvrsavala sve zadatke .j onda kada je bilo najteze. OLGA KOJADINOVI(; U aprilu 1941. godine, kada je neprijatelj okupirao nasu zemliu, Olga je kao ucenica uzicke gimna:zije postala clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije: Roaena u Priboju 1922.· oha se vezala za "revolucionarhi pokret u Uzicu. · Kada je poceo ustanak Olga je kao aktivista ucesnik u njemu, a p9sebno Se istiCe .u borbi za cisloboaenje Uzica. c.• 37 �· Nosilac je Partizanske spoITienice 1941. i mnogih odlikovanja. U ratu je· dobila cin · oficira. Clan SKOJ-a je od 1941; a clan KPJ od 1942. ~o­ dine. Posle rata obavlja odgovorne drustvene · i politicko-partijske duznosti. M/LICA KOVAcEVIc -UZELAC Milica je u Beogradu zavrSila srednju skolu i upisala Filozofski fakultet. Na fakultetu u Beogradu ucestvu ie u demonstracijama 1940. i ·1941. godine, pa je kao pripadnik naprednog studentskog pokreta primljena i u SKOJ. Posle okupacije dvadesetogodisnj a Uzicanka vraca se u svoj ·grad i nastavlja ile~alni rad sa skojevcima, ·a septem~ra 19~1. stupa u Uzicki par. tizartski odred, Zlatiborsku . cetu. U odbrani UZicke republike ucestvuje u borbama na Tresnjevici i Ljuboviii a kasniie i u borbama ole~ Bajine B_a~te. ~ dok su partizanske jedimce Isle preko Sandzaka u pravcu Rudog, Milica je stigla na Romaniju i prikljuCila se Romanijskom odredn, da bi se odmah zatim nasla u BeoPTadskom batal jonu Prve proleterske. · U stroju Prve proleterske brigade prolazi kroz sve borbe koie su nroleteri vodili do ianuara 1943. godine. obavliaiuCi duznost bolnicarke i !comesara Partizanske bolnice. Pocetkom 1943. upucena je no zadatku u Liku. na duzno.st u Sanitetskom odseku Glavnog staba Hrvatske. Nesto kasnije post<\la je noliticki . komesa:r Voine parfizanske bol38 nke, na l<ojo} duznosti' ostaje do jula 1944, kada je prebacena u Italiju na lecenje. Po povratku iz Itali ie odlazi na rad u ZAVNOH, neko vreme i prosvetni referent u Sibeniku, a zatim Milica je nacelnik odseka u Ministarstvu prosvete SR Hrvatske. Obavliala je i mnoge odgovorne duznosti u Komitetu za nauku i kulturu i u Ministarstvu za nauku i kulturu FNRJ. Nosilac Partizanske spomenice 1941. i mno"ih ratnih i mirnodopskih odlikovanja. rezervni kanetan i aktivni drustveno-politicki radnik, Milica KovaceviC-Uzelac umrla je · 1976. godine. MIRJANA KOVANOV/c Rodena ie 1923. u Kragujevcu. Kada je imala sesnaest godina zaposlila se u jednoj radionici rublia. U tim mladim godinama ukl:iucila se u rad sindikata, a posebno je na njenu naprednu orijentaciju uticalo to sto je hila povezana sa drustvom ,AbraseviC", po- znatom po revolucionarnim stremljenjima. Sa sedamnaest . godina postala je clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije, (1940). Medu najaktivnijim je radnicima u svojoj struci . Narocito je hila zapazena njena aktivnost i angazovanje na skupljanju Crvene pomoci. Cesto je nosila hranu drugovima koji su hili u zatvoru i odriavala vezu izmedu nj ih i partijskog rukovodstva, sto se moglo poveriti samo proverenim Clanovima SKOJ-a, u koje su komunisti bili sigurni da u slucaju provale nece popustiti i izdati. Kada se oktobra 1941. odigrala krvava drama u Kragujevcu (masovno streljanje), Mirjana je otiSla u Kragujevacki partizanski odred, u cijem sastavu je stigla 21. decembra 1941. godine u Rudo. Kao horae Treceg (kraguje, vackog) bataljona prosla je -Romaniju i Igman, hrabro se borila kroz sve neprijateljske ofanzive sirom Sandzaka, Bo- �sne i Hercegovine. Kao brabar horae i skoi evac prim! iena je u Komunisticku partije Jugoslavije aprila 1943. godine. Daleko od svog rodnog Kragujevca, u selu DriniCima, blizu B'?sanskog Petrovca, poginula Je februara 1943. godine. Njih dve sestre i brat dali su zivot za slobodu. OLIVERA - VERA KREM!c - ANTONIJEV/c Rodena u Beogradu 1919. godine, Vera se kao domacica od svoje rane mladosti opredelila za napredni pokret. U ustanickim danima 1941. stupila ie u Uzicki partizanski odred. J urisa u borbama i radi kao bolnicarka. Kada su se za vreme prve ofanzive. naSe snage povladle u pravcu San· diaka, . Vera je do hila jedan od najodgovornijih zadataka: da se brine o povlacenju ranjenika do Nove Varosi. · Uzi· cani su zatim pGs!i u pravcu Rudog, a Vera je i ·dalje bstala_ sa ranjenicima. . Ipak, posto su · · proleteri preS!i Igman, Vera se uputila prema Foci i tamo svoju jedinicu sacekala sa jos nekoliko drugarica koje su zaiedno s njom bile na istom zadatku. Posle izvesnog vremena prelazi 11 Drugu proletersku srpsku brigadu, u kojoi izrasta do referenta brigadnog sa· riiteta. U najtezim borbama i sukobima sa nepriiateliem neustraSiva .ie u iuriSima · i u spasaVaniu svojih ranjenih drugova. Med11 borcima i rukovodiocim". Brigade uzivala je veliki ugled, pa je 1942. primliena u Savez komunisticke omladine Jugoslaviie, a godinu dana kasnije postaje i clan Partije. Od domaCice sa osnovnom skolom, izrasla je tako Vera 11 rukovodioca u · proleterskim brigadama. Nosilac ie Partizanske spomenice 1941. i viSe odlikovanja, medu kojima je i Orden bratstva i iedinstva s;>. zlatnim vencem. Major je JNA u rezervi. s-u· se negovala u njenoj porodici, Ljubica se sa puskom'u ruci pridruzila ·crnogorskim ustanicima. Krenula je tako u borbu zaiedno sa omladincima i omladinkama s kojima je pocela 1940. godine organizovano da nidi · za · napredni pokret. clan je KPJ od 1943. godine. Ucesnik je poznate bitke na Pljevljima. odakle je nastavila za Rudo, gde je prilikom formiranja Prve proleterske postavljena za cetnu bolnicarku Druge cete Drugo~; crnogorskog bataliona. Uskoro je Liubica postala i referent saniteta svoga bataljona. Hrabro se borila u borbama koje je vodila Prva prole. terska do jula 1943. godine, kada je u borbi ranjena i napustila borbeni stroj, Posto su joj rane zalecene u bolnici u Italiji, odredena je za referenta saniteta u Tenkovskom bataljonu, u kojem je dobila i Cin potporucnika. J edno vre- LJUBICA KRKELJlc - BELAMAR!c Jos kao dete u selu Zagoricu, kod Podgorice (Titograda), gde ie rodena 1925. godine. slusala je od svoga oca J akova 0 vecito i borbi crnogorskog naroda ·za slobodu. o ratovima i okupacijama. Posle zavrsetka osnovne skole nije nastaviJa skolovan je j DO· red velike zelje, jer to nije mo~la izdrta ti siromasna porodica Jakova Krkeliiea. · Nosena slobodoljubljem i patriotskim osecanjima koja 39 �me hila je u Petoj vojvodanskoj hrigadi. . Ljuhica je jedan . od onih horaca i rukovodilaca koji su se kalili u teskim ratnim okrsajima sa neprijate!jem: Dohila je viSe ratriih odlikovanja. Nosilac je Partizanske spotnenice 1941. Ii · JNA je penzionisana u Cinu kapetana. ALEKSANDRA KRSTONOslc '] NANJCA Ras!a je i ucila skolu u Srbobranu, a zatim i u Beogradu. Kao ucenica gimnazije dosla je u Usee, kod Raske, 1941. godine, gde se povezala sa miprednom omladiriom. Kada je borba hila u najve.Cem jeku, septemhra ·1941. sedamnaestogodiSnja Aleksandra ·stupa u Uscansku cetu Kra'ljevackog partizanskog .odreda ,Jovo Kursula". · Od tada ucestvuje u svim horhama koje ovaj odred vodi, od Usca izinedu Kraljeva i Raske pa sve do Rudog. U strojti Prve proleterske stajala je zajedno sa horcima Kraljevackog bataljona. Odreden'l je za holnicarku u sanitetskom odelj enju Brigade. Sa Prvom proleterskom prosla je sve horhe .od Rudog preko Romanije, zatim eoooeiu Jahorine ianuara 1942, Zelengoru i Treskavicu jun·a 1942 ... Istice se u izvlaceniu, previianju i leceniu ranienika sa Gata: Bradine, Duvna· i Livna. Zaiedno sa proleterima se radovala susretu sa Titom 7. novemhra 1942. godine, kada ie u Bosanskom Petrovcu predao zastavu Prvoj proleterskoi. Sa jos veCim elanom, zanosom i borhenim · iskustvom hori se za ra11ienike na Sitnici, Jajcu i Teslicu . U ieku cetvrte neorijateliske ofanzive oholela je od tifusa. leceCi ranienike i hez straha negujuci tifusare. Onaka halest ie savladala neustraSIVU Aleksandru Nanicu Krstonosic. pa je umrla posle prelaska Neretve u jednom se]u u hlizini Konjica. RUZ.A LOZ j. I I I !i I I 40 Pocela je horbu protiv neprijatelja u prvim ustanickim danima 1941. godine. Sa svoiim vrsnjacima i drugovima Ruza je i na strazi i u patroli i u izvidnici, u horhama i u jurisima. Zavrsila je i sanitetski kurs. Kada je trehalo napustiti Sumadiju i krenuti u pravcu Sandzaka, bilo je i nekih muskaraca koji su oklevali i govorili - zasto da se ide tamo, zasto da se tu ne ostane i vo- GRUPA DRUGARICA SEFTEMBRA 1944, GODINE U VALJEVU di dalie horba. Ruza se nije predomisljala, vee je kazala: ,.Dosia sam da se horim za slohodu. i iCi cu svuda tamo gde to kazu komunistL .. " · U Novu Varas stigla je sa ran_ienicima, ko.ie _ie neum.orno previiala i negovala. U stroiu u Rudom Ruza ie (rod. 1922) hila u svom s~liackom odelu, sa vunenim Carapama i sumadijskim opancima. Tu je pcvi put, kao i mnoge nie~e drmrarice i drugovi, videla druga Tita. Rasporedena je da radi u sanitetu Brigade. Na kratkoi horhenoi stazi istakla se kao hrahar horae. nozrtvovana i vrlo savesna holnicarka. Prosla je sa Brigadom preko Medede i Rogatice, borila se po Romaniji, ali je, januara 1942. godine, u jeku druge neprijateljske ofanzive, hrahro pala - u Sahbegovidma, kod Sokolca. �ALEKSANDRA - LEJA MAKSJMOV/c - MILOSAVLJEVf(: U selu KonjeviCirria, kod Ljiga, gde .ie rodena 1920 .. godine, zavrSila je osnovnu skolu i nastavila girrinaziiu u Beogradu. Kao srednjoskolka povezuje se sa naprednom omladinom, sto ie bilo presudno da se . onredeli za revolucionarni pokret. Prekinula ie skolovanie 19W. kada ioi je inaika umrla. Zaposlila se tada kao sluzbenik 1i Sreskc:im · sudu · na Rudniku, gde ju je i rat iatekao. · Aktivno s~ ukliucuie u nripremi ustanka, raded sa komunistima i skoievcima na nrikunl ianiu oruzja i municiie, sanitetskog i drugog materiiala. U ustanickim danim:1 1941. rasnoredena je na rad u Komani:li mesta na Rudniku. a zatim prelazi u partizansku bolnicu. Kada j e pocela prva neprijateljska · ofanziva, u jesen 1941, Leja pohtvovano radi na prebacivanju ranienika u praveu Uzicke republike i dalje preko Zlatihora i Sandiaka ka Novoj Varosi. Za vreme horav ka partizanskih snaga na slohodnoi teritoriii u Sandzaku, radi kao holnicarka i neko vreme u partizanskoj tehnici. Odredena ie za Prvu nroletersku, ali naknadno dohiia zadatak da ostane sa ranjenicima. sto hez pogovora i hrahro prihvata: Inak, pocetkom 1942. godine, Leia stupa u horheni stroj proletera kod Face. U Prvoj proleterskoi ostala je samo do juna 1942. godine, jer je po zadatku presla u Drugu srpsku proletersku hrigadu, gde ie hila na duznosti sekretara staha Brigade, a kasniie je radila u Drwwi proleterskoi divizi ii i u Vrhovnom st"_hu NOV i POJ. Posta se istakla kao hrahar horae, no odluci Vrhovnog staha prelazi na Vis, gde ohavlja odgovorne du7.nosti. . · Posle rata aktivni ie drustveno-politicki i. partijski rad. nik. Nosilae je Partizanske spomenice. 1941. i vise ratnih i mirnodopskih odlikovanja. NADA MARKOVIc U potmzi z" holiim uslovima za rad i zivot jos ore. rata Nada ie nannstila rodno me. sto Aleksandrovae kod Nisa <>:de je · rodena 1914. godine: Prelaskom u Beograd, kao radniea brzo se ukljucuje u nanredni pokret i postaje Clan KPJ 1940. godine. Posle okunacije zeml ie odlazi po zadatku na parti i ski rad u Zahrezie, kod Ohrenovca, odakle odr'tava stalnu vezu sa partijskim · rukovodstvom Oh- renovea. Jula 1941. ostavlja dvoje male deee i zajedno sa suprugom Borom Markovicem, Nada stupa u Posavski partizanski odred i· dohija. zadatak da rukovodi holnicom , Posavskog odreda na ·Pasino.i Rav" ni. Za vreme prve ofanzive sa holnicom nrelazi u RogaCicu, a zatim u Uzice. Iz Uzica krece da zajedno sa Julkom Mesterovic organizuie partizansku holnicu na Zlatihoru. Posle povlacenja iz · Srbije nostaje horae Beogradskog hatali ana Prve proleterske- hrl, <!ade. Sa Brigadom je presl", I .rman i ceo put kroz drugu i trecu ofanzivu .. J edno .vi!'me 1942. partiiski je radnik Komitetu KPJ za Bugojno. Posh! tO!m ios· na mno!!im je rukovodeCirn · du7.nostima: hila .ie ~Jan politodiela nri Centralnoi holnici na Grrrwcu. a -na prvoj.. konferenciji AFZ: 1942. godine, izahrana ie za c[ana Centralnag odhora. Oq!;anizovala ie bolnicu u jednom selu izmed:u Livna i Duvna. Od pete nepri~ jateljske ofarizive do · osloho- 4Jc u �ilenja Valjeva hila je ·. pornoenik kornesara Prateee cete Prve proleterske divizije. U oslohodenorn Valjevu kao iskusni horae i kornunista postaje ¢!an Okruznog korniteta i organizacioni sekretar Sreskog korniteta KP J za Val j evo. U ratu je dohila cin kapetana. Nosilae je Partizanske spornenice 1941. i vise odlikovanja. LEPOSAVA MARKOVIc - 42 PETROVIc Rodena je 1926. godine u Zahrezju, kod Ohrenovea. SledeCi put svoga hrata Dragana, koji je hio clan KPJ, Leposava se u predratnirn godinarna, iako vrlo rnlada. ukljuCila u napredni ornladinski pokret Posavine i vee 1940. hila prirnliena u SKOJ. _Po okupaciji zernlie pohada kurs prve pornoCi, a avgusta 1941. odlazi u Beogr;idski bataljon Posavsk0g ·- partizanskog odreda. U Odredu je hila holnicarka I cete i rukovodilae SKOJ-a i vee se u prvirn danirna borhe pokazala kao hrahra u pruzanju oornoCi ranjenirn drugovirna. Kada je Beogradski hataljon usao u sastav Prve proletersk:e, Leposava se vee u horbi na Sjenici istakla u pruzanju pomoCi ranjenim drugovima, pa je kao hrabar horae 1942. prirnljena u KPJ. S Prvorn proleterskorn ie sve do cetvrte neprijateljske bfa,;zive u kojoj je tesko ranjena u horbarna oko Banjaluke. Lecena je u Centralnoj holnici. Sa ranjenicirna Centralne holnice prolil.Zi tezak put od Krajine preko Prozora, Neretve, Prenja do Miljevi- ne, Zatirn se vraca u svoj hataljon, ali je pri prelazu Drine oonovo izhacena iz stroja jer ie. dohila tifus i tako se po drugi put nasla u Centralnoi holnici. Za vrerne pete nepriiateljske ofanzive hila je u koloni tifusara sve do rasforrnirania Centralne holnice. Po rasforrniranju holniee, uz pornoc drugova i drugarica stize svoju Prvu proletersku na Suhoj i ponovo je, slaha i iserpliena, u stroju svog Beogradskoo; hata]jona, sa kojirn _ie u teskirn danirna horhi na Sutiesci i prohoja Sutieske. Malu. slahu i iznernoglu, tih teskih dana preko Sutjeske preneo je njen ratnL drug Katie. U hataljonu je Lepa ostala sve. do Zvornika, a zatirn _ie zhog iznernoglosti od poshediea ranjavanja i tifusa presla u Brigadni sanitet iz kojeg _ie upueena na visi sanitetski kurs u Jajee. Posle toga je hila referent saniteta oristf>pskih jedinica Prve proleterske i korpusa. a· radila· je i u bolnici teskih ranjenika na Klekovaci. U sedrnoj ofanzivi, posle desanta na Drvar, sa grupom horaea Prvog korpusa stize u Sandzak, kad prelazi u hrigadni sanitet Treee krajiSke hri?:ade sa kojirn stize u Srhiju do Mladenovea. Posle oslohodenja Srhije po zadatku radi kao partijski radnik na terenu. Clan je Okruznog korniteta SKOJ-a i organizacioni sekretar za Val jevo, Okruznog odhora USAOS-a i Centralnog komiteta ornladine za Srbiiu, organizacioni sekretar Gradskog korniteta Valjeva, clan Sreskog korniteta i dr. Od skojevca i horca izrasla je u vrsnog partijskog i politickog radnika. Nosilac ie Partizanske spornenice 1941. i vise ratnih i rnirnodopskih odlikovania. Rezervni je staresimi JNA. · · · MILENA (MILISAVA) MARTINO VIC: Rodena ie 1920. godine u siromasnoj ·Cinovnickoj porodici u Uzicu. Posle osnovne skole zavrsila je pet. razreda zanatske i krojacki zariat. Kao radnica brzo se ukl iuctiie u napredni ornladinski i radnicki pokret. pa ie oktohra 1940. postala Clan SKOJ-a. Prvih. dana okunacije radi kao pozadinski radnik, a vee novernhra 1941. kada se vodih heroiska hnrha za odhraml UZicke repuhlike. sa nuskorn u ruci ulazi u stroi Uzickog oartizansko.g ·odreda. U Rudorn, na ·dan foriniranja Prve proleterske, Milena je u Drugoi ceti Cetvrtog (kraljevackog) bataljona. Cetna je holriiCarka �i hrabro izdr:lava sve borbe i juriSe. U toku rata radila je u sanitetskom odseku Vrhovnog staba u bolnici Prve proleterske di~izije i Prvog korpusa, da bi 29. maja 1944, zajedno sa nasim ranjenicima, i sama hila orebacena u Italiiu kao obolela i iscrpl_iena. Ali u nasoi partizanskoj bolnici u Italiji Milena se ne ponasa kao bolesnik, vee obavlja razne poslove bolnicarke i sanitetskog radnika. Umrla je ubrzo posle rata, 20. oktobra 1945, u svome rodnom Uzicu. U sacuvanim dokumentima nalazimo karakteristiku koju je Mileni dao politicki komesar bolnice Prvog korpusa: ,Odana Partiji, disciplinovana ... Interesuje se za svoj dalii razvoj. Inteligentna, teoretska izgradnja srednja. Ima uslova za daljnii razvoj".-Isti dokumenat ukazuje da je Milena hila i jedan od sehetara SKOJ-a u bolnici Prvog korpusa. Po svojoj zelji napustila je JNA i ]Josla u svoje rodno Uzice, da nastivi rad kao . dan KPJ u cije je redove pnmljena maja 1943. godine. DANICA MARTINOV/c - VUJOV/c Njih desetoro ih je bilo u porodici u Bai icama, kod Cetinja. Radio je jedino otac, kao sluzbenik sa vrlo malom platom. Zato ie za Danicu bilo zavrseno skolovanje usoesnim zavrsetkom cetiri razreda gimnazije u Cetinju. Privrzena svojoi brad, iSla je za njima i opredelila se za 'revolucionarni pokret. Vee je imala trideset godina kada aktivno ucestvuje u izvrsavaniu zadataka u pripremi 13-julskog _ustan: ka. Tada zavrsava samtets~1 kurs, a uCi se i rukovan]u ondjem. Od prve trinaestojulske puske ucestvuje u akcijama loveenskih partizana. Sa svojim Lovcencima posla je i u na- pad na Pljevlja, a odatle u stroj Prve proleterske .u Rudom. Vee od ptvih borbi istice se kao vrlo hraba·r horae. ' Neke njene podvige proleteri ne zaboravljaiu·. U borbi na Sinjijevici, kod Vecerinovaca, 9. maja 1942. godine, Danica i<; ispoljila posebnu hrabrost 1 poZrtvovanie u izvlaCenju svojih ranjenih drugova. Previla ie ranjenog druga u streljackom stroju, a dok ga je previjala ranjena je i sama - u obe noge. Ali, tek kada ga je iznela sa polozaia ootra:<Ua .ie oomoe. Postala je dan KPJ 1943. godine. · Dva brata DaniCina ratovala su u Cetvrtoj proleterskoj bri~ gadi. Sva porodica joj ie ucestvovala u narodnooslobodilackom ratu i revoluciji, i otuda je i ona mogla tako hrabro da istraie ·mi ratnom putu Prve proleterske · due:om viSe od dvadeset hiljada kilometara, a da nigde ne posustane. Rezervni je oficir i nosilac Partizanske soomenice 1941, kao i vise odlikovanja. DR JULKA MEsTEROVTc Kada je iz rodnog Srpskog Itebeia, kod Zrenianina, gde ie rodena 1906. godine, Julka Mesterovie posla da studira medicinu, siglirno niie razmiSljala 0 tome da ee biti jedan od prvih lekara u nasem narodnooslobodilackom ratu. J os kao student i lekar u predratnim godinama pripa· dala je revolucionarnom pokretu.' Godine 1941. hila je lekar u Valjevu. Kada su pukle prve ustanicke puske, Julka 43 �divizije, sa kojom i prolazi rijen teski ratni put. Od sredine 1943. godine · do oslobodenja Beograda bila ie sef hi' rur8ke ekipe Pete divizije. U toku rata i revolucije ispoljava veliku organizatorsku sposobnost u· organizovan lu i radu saniteta, a kao i'ovek i komunista izuzetnu humanost u brizi za !jude. Posle rata nastavila je · da radi u armijskim sanitetskim ustanovama i stekla cin pukovnika JNA. Nosilac ie Partizanske spomenice 1941. i vise odlikovan ia za ratne i mirnodopske zasluge. je otisla zajedno sa svojim muzem dr PantiCem u Valjev' ski odred. J os dok se ustanak rasplamsavao u Srbiji, odre~ dena je odlukom· Glavnog staba Narodnooslobodilacke vojske i partizimskih cidn!da Jugcislavije za referenta saniteta u Posavskom ·odredu. Kako se naglo uvecavao broj rani enih partizana sve viSe se osecala potreba organizovanijeg lecenia i stoga ona u Posavini formira partizansku bolnicu. U vreme kada su se partizani povlacili iz osloboilenih delov~ 7o'ladnP Srbiic, i TT~icke repu blike. dr · Julk" Me~teroviC. iP. unrr~vriik na-rtiZ"-nske bolnicc, u Novni Varn-~i. a kra iem ianuara 1942. dolazi n Focu · u bolnicu Prve prrlleterskP. Kao hmbar horae. rukovo- rlilac i lebr u P'lrtiju ie prim1942. "o<l.ine. U tok:u NOB-a i revoluciie obavlia mnoee odgovnrne rlnZnosti . n sanitetu partizanskih jedinica, a tokom 1943. hila ie referenf saniteta Prve proleterske Ji,n" 44 ZLATJJA M/LATOV/c Iz Crnaca, sela u Piperima (blizu Titograda), gde je rodena 1920. godine, posla je medu prvima u trinaestoiulski ustanak. I novembra 1941, kada su trazeni dobr0'volici za pohod na Pljevlja, Zlat!ja se nasla u borbenom stroju partizanskog bataljona ,Bijeli Pavle". U borbama protiv italijana na Plievljima posebno je pokazala hrabrost i pozrtvovanost u _previ ianju i iznoseniu ranienih drugova. Posle bitke na Pljevljima krenula je za Rudo, gde se nasla u stroju Drugog ( crnogorskog) bataliona. A vee sutradan posle formiran ia Brigade, ucestvuje sa svojim bataljonom, u selu Miocu, u borbi ·protiv Italijana. Na Igmanskom marsu junacki se drzala i istakla u pruzaniu pomoCi promrzlim drugovima i drugaricama proleterima. Pri tom na sebe je sasvim zaboravljala, pa je tek po dolasku u selo Presje- nica osetila da ne gospodari svojim nogama, vee da je i Sarna promrzla. Hitno je iz sela prebacena u partizansku bolnicu u Focu, gde su joj odseceni svi prsti na nogama, Bez narkoze, junacki je podnela operaciju a da ni jauknula nije. Izdrzala je taka hrabro i ceo borbeni put Prve proleterske brigade, kao borac i sanitetski radnik. Nosilac ie Partizanske spomenice 1941. i viSe ratnih odlikovanja. Rezervni je staresina JNA. BRANKA MILINKOV/c U vreme rasplamsavanja borbe protiv neprijatel ia u MaCvi i Podrinju, sve viSe Zena deli radost pobeda s pai-tizanima. Poi'etkom septembra 1941, sa mnogim zenama h Maeve i osamnaestogodiSnja Branka Milinkovic ( rodena u Savcu 1922) stize medu ustanike. Branka se posebno angazuje na radu medu zenama, �I bas kada su vod:eni najzesCi okrsaji s neprijateljem (1942) Branka je primljena u KPJ. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i mnogih drugih odlikovanja. OLGA MILIVOJEV/c i zbog takve aktivnosti i borackih vrlina biva primljena u Savez komunista omladine Jugoslavije. · Kada su pristigli ranienici iz borbe na Macvanskoi Mitrovici, prima duznost bolnicarke u partizanskoj ambulanti u oslobod:enom Bogaticti. U orihva:taniu i negovailju ranj enika odnosila se sa puno neznosti i brige. Ubrzo je, u je·ku prve neprijateljske ofanzive; upuCena na nove zadatke u Krupan j, a zatim u Pecku i Ljuboviju. Stigla je i da ucestvu ie i u odbrani Uzicke republike, gde neumorno radi na evakuisanju ranienika preko. Zlatibora . za Sandzak. A zatim, eto i nje u Rudom, u stroju Prve proleterske. Berae je i cetna bolnicarka u Kraljevackom bataljonu, a radi i u "brigadnoin sanitetu. I, taka, sa svojom brigadom kroz svih sedam neprijateljskih ofanziva, preko Romanije i Igmana, Treskavice, Zelengore, Neretve, Sutjeske ... Rod:ena je 1924. godine u Gruzi, kod Kragujevea. Jos kao ucenica gimnazije postala je Clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije. Kada je pocela borba protiv okupatora, Olga je napustila skolsku klupu i otisla u partizane. Stupila je u Kraguievacki partizanski odred onih dana kada su partizanske snage iz Sumadjie bile u pokretu ka Uzieu i Sandzaku. . Prilikom formiran i a Prve proleterske brigade mlada skojevka je dobila nove zadatke - da neguje. i cuva ranienike. Ostala je sa ranjenicima, a misli su je stalno vodile · ka Prvoj proleterskoj njenim Kragujevcanima. Odmah posle Igmanskog marsa ispunila joi se zelia: srela se sa svojim Kraguievcanima i Prvom proleterskom. Bila je radosna sto je opet sa njirna, a tuZria Sio Su se mnogi borci iz Kragujevackog bataliona nalazili u focanskoj bolnici zbog promrzlina sa Igmana. Ostala je u Prvoi proleterskoi krace vreme, a onda ie presla n Drugu srpsku proletersku brigadu u kojoj je bio i nien otac. U stroiu Prve i druge proleterske brigade hrabro se borila za ranjenike. Kada je Druga proleterska vodila tesku borbu protiv cetnika Pavia DuriSiC·a na vrhovima Durmitora, u jednom od jurisa na izdajnikE!, 2. juna 1942. go~i­ ne, poginula je Olga. Pala .1e zajedno sa svojim oeem, istog dana u istoj borbi. Olga Milivojevic pripadala ie onoj generaciji najmlad:ih boraea Prve i Druge proleterske brigade, koia je znak razreda na d:ackoj kapi hrabro zamenila zvezdom petokrakom i pod tim znameniem slobode i revolucije junaCki poginula,.. DANICA - DANA MJLOSA VLJEVJ(: U srcu okupirane Evrope, Komunisticka partija Jugoslavii e i drug Tito stvorili su 1941. godine slobodnu Uzicku republiku. Mladost uzickog kraia borila se za njeno stvaranje i svoiim grudima je branila. U Ul:ickom partizanskom odredu hila je i ceta najmlad:ih - treca ceta Uzickog partizanskog odreda. Brojila je oko sezdeset boraea, medu kojima su samo trojica. bili stariji od 25 godina. u. toj ceti borila se i mlada ucenica gimnazije Danica Milosavljevic. U odstupanju od Uzica preko Sandzaka omladinska ceta se istice u zastiti Vrhovnog staba od napada Italijana. Stigli su omladinci i u Rudo na dan formiranja Prve proleterske brigade. Med:u n iima i plavokosa sesnaestogodisnja devojka, Dana Milosavljevic. Ubrzo se pokazala kao hrabar horae, pa je primljena u SKOJ. U Prvoj i Drugoj proleterskoj brigadi hila je Dana ho-rae, pusk6mitraljezae. bornbas, komandir odeljenja, om- 45 �oravcu Rudog. Od Rudog preko Rogatice, Glasinca, Sokolca, Vidrica, Srednieg i Okrug' lice hila je u stroju Prvog crnogorskog bataliona. Hrabro izdrzava Igmanski mars i ostalo je poznato sta je sve Stanka preduzela u tirh natcovecanskim mukama da pomogne svoiim dru~ovima i ooseb~ no Marku i Milanu Zekovicu - da ne ostanu na prtini Igmana. ladinski rukovodilac· bataljona. Istice se u mnogim borbama, a osobito se pominju njeni podvizi u bitkama na Gatu, Jajcu, Kupresu, Dresnici, Neretvi i Sutjesci. U vreme najzesCih nepri iateljskih ofanziva i partizanskih iuriSa. Dana nostaje dan KPJ (1942). Cin potporucnika Narodnooslobodilacke vojske dobila je 1943. godine, kada su uvodeni prvi cinovi u NOV. Posle rata birana je za clana Glavnog odbora Uiedinjenog saveza antifasisticke omladine Srbiie. Vraca se u svoie Uzice 1947. godine za sekretara Opstinskog komiteta SKOJ-a, a zatim postaje i sekretar Okruznog komiteta SKOJ-a za UZice. Radila je i u Centralnom komitetu narodne omladine Srbije. Za narodnog heroja proglasena je 1953. godine. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i mnogih ratnih i mirnodop46 skih odlikovanja. STANKA MILUTINOV/c - sPADIJER Kuca Milutinovica iz sela Velje Brdo, u Piperima (blizu Titograda) cuvena je po pripadnosti revolucionarnom radnickom nokretu. Iz te kuce j e i Ivan Milutinovic. Brat Stankin, Masan, postao je clan KPJ 1936. godine i on je svoie opredeljenje preneo na celu porodicu, te i na sestru Stanku. Njih cetvoro iz ove porodice otiS!o je julskih ustanickih dana 1941. u partizane. Kada su, p() direktivi partijskog i vojnog rukovodstva Crne Gore, tra'leni dobrovoljci za PI jevlja · novembra 1941. godine, medu tim dobrovoljcima nasIa se i Stanka sa svojim bratom Masanom. Posle decembarske bitke na Pljevljima, mlada skojevka nije htela da se vrati u Crnu Goru, vee je sa svojim drugovima i bratom nastavila u Kao bolnicarka Druge cete Prvog bataliona, ciji je tada bio komandir narodni heroj Savo Buric, Stanka 1·cestvuje u borbama na Zvijecdi planini, Dobrom Dolu, Koniicu, Livnu, Duvnu, Kliucu, Ivan Sed!u, Ticevu, Glavaticevu, · Zlatnom Boru, Neretvi, Sutjesci. U KPJ je primliena 1943. ><odine. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i viSe ratnih odlikovanja. MILENA - MILA NEsOVJc · U vreme kada je Uzice zivelo u znaku svoje Republike i kada su u njemu bor;~vili Vrhovni stab i rukovodstvo KPJ sa drugom Titom na celu, Mila Ne.1;ovic se kao sedamnaestogodiSnja omladinka . opredelila za borbu. · Te godine i skoievski aktiv ie prima u s:voie clanstvo. Vee krajem novembra Mila napusta svoje voljeno Uzice, gde ie rodena 1924. godine. i sa Uzickim pai-tizanskim odredom odlazi prko Zlatibora i SandZaka u pravcu Rudog. U . stroju Prve proleterske odredena je za cetnu bolnicarku Trece tete Prvog. (crnogor- �skog) bataljona. Sazivela se sa Crnogorcima, kao da je sa njima rasla. Njen vedri duh, hrabrost i · snalazljivost znali su da cene proleteri. Komunikativna i neposredna, uspesno uspostavlja veze sa narodom svuda kuda prolazi njen hataljon. isla ie borhenim putem- Prve prcileterske · od Rudog do kraja januara 1943. godine. Primljena ie 1942. u KPJ. Poput mnogih njenih saboraca i Mila je iz Prve proleterske prekomandovana, da hi u drugim . jedinicama vrSila odgovorne duZnosti. U Italiji je hila politicki komesar partizanske bolnice, a po povratku iz Italije postaje referent saniteta Dvanaeste srpske udarne brigade i referent saniteta Dvadeset i druge srpske divizije. Na svim tim duZnoStima istiCe se ne saino kao hrabri horae i staresina, vee i kao odlican organizator rada sanitetske sluzbe. Posle rata ohavlja mnoge odgovorne duznosti u Beogradu, Republiei Srhiji i Federaciji. Ima Cin rezervnog potpukovnika JNA. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i mnogih ratnih i mirnodopskih odlikovanja i priznanja. M/LENA PAJEVJ(: - fJUR/c Rodena 1923. godine u Uzicu, Milena pripada onoj napredr\oj ·generaciji mladih koja je· sve cinila da zivot radnih !judi i omladine uCine boljim i srec.nijim. U predratnirrt godinama · pasta!a je clan Saveza komunistii'ke omladine Jugoslavije, te se odmah po okupaeiji zemlie aktivno zalaze u izvrsavanju svih zadataka koje joj poveravaju ko.niunisti i skoievska organizacija. U danima u.stanka radi sa omladinom, da je $to viSe uvede u redove narodnooslohodilai'ke borhe i revolucije. Vee· u oslohodenom Uzieu, Milena ohavlja milage odgo- vorne zadatke·, ali se . na]VlSe angazuje u partizanskoj bolnici, · na prihvatu i nezi ranjenika. Krajem novemhra 1941. povlaCi se preko Zlatibora i Sandzaka prema' Rudom, da hi stupila u redove Prve proleterske brigade. ProS!a je borbenim putem ave proslavljene brigade kroz najteza iskusenja, borbe i ofanzive, isticuCi se kao hrabar horae i rukovodilae i ostajud do kra~ ja verna idejama i ciljevima nase narodnooslobodilai'ke borbe. Kao predratni skojevae i ratni komunista, za pokazanu hrahrost dobila je viSe ratnih odlikovanja. Nosilae je Partizanske spomenice 1941. VUKOSAVA PEROV/c Rodena 1920. godine u selu Martinidma, kod Danilovgrada, u porodici PeroviC, koja je uvek i u svim ratovima hila u nrvim redovima horhe za slohodu. PeroviCi su komi tovali i zadavali strah zandarmima i nosiocima vlasti u bivsoj Jugoslaviji. Roditelji Vukosavini preselili su se na Kosovo kada je ona imala svega dve - tri godine. Po aprilskom ratu 1941. godine, kao i mnoge ernogorske porodice, vratila se u svoie rodno mesto i porodica Perovic. Kao omladinka Vukosava odmah nalazi mesto medu anima koji se pripremaju za borbu. Ucesnik ie . u trinaestojul· skarn ustanku. Postaje horae Partizanske cete ,Bijeli Pavle". Dobrovoljac je u bici na 47 �,. mr 'I Pljevljima 1. decembra 1941. Na dan formiranja Prve pro.!eterske rasporeaena cje na duznost bolnicarke u Trecoj ceti Drugog · ( crnogorskog) bataljona. Ucestvuje u svim borbama Brigade na putu preko Glasin<:a i Romanije. Na terenu se istice u radu sa zenama. Hrabro je izdriala Igmanski mars, pomazuCi svojim promrzlim drugovima. U tim najtezim danima borbe postaje 'clan Komunisticke partije Jugoslavije. Od . cetne bolniCarke izrasta do referenta saniteta bataljona i brigade. Septembra 1943. Prva proleterska vodila je zestoke borbe u Dalmaciji. U jednoj 0 d takvih borbi, kod Ciste u Dalmaciji, 23. septembra, spasavajuci sanitetski materijal da ne padne neprijatelju u ruke, pala je Vukosava kao referent sanit~ta Brigade izresetana mitraljeskom vatrom iz neprijateljskih tenkova. II I Ji ,,I J:! l'i li !:! !'i II jl 1.1 \: !: !; l: ii I' II I, I I I! 'r n 'I II, Ii I I i I i I I I 48 VOJJSLAVA PETIWNJJEV/c Vee kao ucenica UCiteljske skole u Uzicu, gde je i roaena, aktivna je u naprednom omladinskom pokretu. Stoga je _jos pre rata primljena u Savez komunisticke omladine Jugoslavije. Nije nastavila skolovanje iako joi je bio zivotni san da zavrsi skolu i postane prosvetni radnik. J ednostavno je napustila skolsku klupu i prikIiucila se uzickim radnicima, da radi za partizane, za Uzicku republiku. Novembta 1941. napustila je Uzice i povlacila se sa partizanima preko Zlatibora i Sandzaka u pravcu Nove Varosi. Na slobodnoj teritoriji, kod Nove Varosi, -• Vojislava radi u Agitpropu Centralnog komiteta KP Jugoslavije do formiranja Prve proleterske brigade, kada stupa u njene redove. · Po dolasku u· Focu 1942. radi ·na telefonskoj centrali Vr- -hovriog· staba. Ta:da je i primljena u Komunisticku. partiju Jugoslayije. Maja meseca prelazi u Tteei (kragujevacki) bataljon. ·Po zavrsetku· pete neprijateljske ofanzive u Prvoj proleterskoj obavlja mnoge duznosti, od desetara i referenta saniteta u bataljonu do partij skog rukovodioca brigadnog saniteta. · Posle. . pete. neprijateljske ofanzive p()stav.ljena je za, ref.,renta saniteta u Pei:oj vojvoaanskoj brigadi, a avgusta 1944. godine upucena je na teren Uzica kao parti]sko-politicki radnik. Bila je i . clan OK SKOJ-a, a kasnije radi . _u CK KPS. Nosilac je. Partizanske spomenice 1941. i viSe ratnih i drugih odlikovanja, · koje. je -dobila za ratne zasluge i samopregoran rad u posleratnoj izgradnji. JUL.KA PIBERNIK Tekstilna radnica, roaena 1904. godine u Jasenicama, Julka Pibernik je od najranije mladosti u naprednom . "j)okretu. Postala je clan KPJ.~935. godine. Pre rata je jedfftp vreme zivela u Sovjetskom Savezu. Tamo je kao istaknuti komunista zavr5ila pai'tijsku skolu. . Dol:Jro potkovana partijskim znanjem i do kra_ja odana ideji za koju se opredelila, nastavila je aktivni rad u Sloveniji, gde ju je i rat zatekao . . Kada .i>' Hitler pokusavao da vrsi riasilnu germanizaciju Slovenaca, ·-proterana .ie iz Slovenije ) porodica Pibernik. U �ve proleterske, izdrzao sve strahote rata i sad je pilot civilnog vazduhoplovstva u Ljubljani. LUJZA - BORKA - PIHLER - DENic Srbiju su tako stigli Julka, njen suprug Albin i jedanaestogodisnji sin Albin ... Sve troje su postali borci Slove.nacke cefe u odbrani t.Tzicke .republike, a zatim opet zajedno i borci Prve proleterske brigade i njenog Petog (sumadijskog) bataljona. · Julka sa svojim suprugom i sinom Albinom, naimladim borcem Prve proleterske, koj i je imao tek jedanaest godina, ucestvuje u svim borbama Sumadijskog bataljona. Bila je i u poznatom okrsaju na Pjenovcu 21. januara 1942. godine, kada su poginuli komandant i komesar njenog bataljona sa jos cetrdeset boraca. Porodica Pibernik je u stroju Prve proleterske i u envenom Igmanskom madu. Iako nije posustajala, Julka je preko Igmana promrzla. Posledice Igmanskog marsa nije izdrtala: umrla ie februara 1942. u bolnici u Foci. I njen suorug Albin hrabro je ooginuo krajem 1942. godine. Sarno je sin Albin, najmlaai horae Pr- Poreklom Austrijanka, roaena je u Prijedoru. Kao devojka ciji je otac drzao gostionicu u Drvaru, jos uvek je imala dve domovine. Tako je pohadala viSu devojacku skolu u Banjaluci i Vaserburgu. No, ipak, rodena u Jugoslaviji 1903. godine, odlucila je da Zivi u novoj domovini, pa se i udala za Mirona Denica koji je bio clan KPJ. Od 1932. zive u Parizu, odakle idu u Spaniiu - da brane mladu Republiku. Lujza je bila bolnicarka na hirurskom odeljenju bolnice ,Rasjomirhija" u Mursiji, a njeri muz gine u borbama za Madrid. U Spaniji se istice kao vrsni' or~ ganizator sanitetske sluzbe, time je poloZila ispit za prijem u Partiju. Zajedno sa mnogim borcima iz Spanij e nasla se 1939. godine u koricentracionom logoru u Fraricuskoj. Polazi joj za rukom- da pobegne iz logora 1940. u Jugoslaviju. U Zagrebu hvata partijsku vezu. Iz Zagreba odlazi u Jajce, ali tu nije mogla opstati. Tako ju je rat zatekao u Beogradu. Jula 1941. napusta Beograd i stupa u Posavski partizanski odred. · Sa sobom je kao iskusni ratnik iz. Spanije Lujza ponela pun kofer sanitetskog materiiala. Odredena je da radi u bolnici. Posavskog odreda. Prilikom - povlaC:enja iz Posavine i Podrinja, -povela je dvadeset i-pet·teskih ranjenika u MiliCinicu, a oda tle sa bolnicom .stize do _Rogacice. Usia ie u sastav .hirurske ekipe Vrhovnog staba, a posle formiranj" Prve . proleterske u n.ienom _je sanitetskom odeIj.,nju: Mnoge _je . odgovorne zadatke obavljala u .ratu i revoluciji, kakav je recimo bio - transport ninjenika iz Sandzaka za ·zabljak, gde je i forminila bolnicu. · Jula 1944, po nalogu Vrhovnog staba, __ postavljena je za referenta saniteta 37. divizije. Posle rata radila je u JNA. Penzionisana .ie u c'inu potpu· kovnika. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i mnogih ratnih odlikovanja. · MILICA - DARA RADOJEVIc · Dve sestre, Milivojka i Milica Radojevic, iz Pranjana kod Cacka, · otisle su 1941. u cca:ciinski pariizimski odred. Sa njime ratovale do jeseni i No- 49 �ve Varosi, gde su se rastale da se nikada viSe ne bi srele. Miliea je produzila za Rudo i bila u stroju Petog bataljona Prve proleterske, a Milivojka je ostala sa holnicom u Novoj Varosi, da bi se u zimu 1942. vratila u Srbiju, kada je za. robljena i internirana. Milica-Dara je nastavila put sa Prvom proleterskom brigadom preko Romanije i Ig· mana. Mlada skojevka je i zapazen terenski radnik na tedtori ii kuda je s brigadom orolazila. Dara je kao horae i bolnicarka, prva u borbenom stroju i u jurisima, prosla prvu, drugu, treCU i Cetvrtu ofanzivu. Kratko je ali hrabro ratovala. U j ednom od juriSa poginula je juna 1943. godine. Proleterima je ostala u secaniu vee od ustanickih dana kada ie kao horae s puskom u ruci hila u istoj liniji fronta sa njima, a sa zavojem u ruci kad valja izvuCi i previjati ra· 50 njenike. NATALJJA RADULOV/c NATA Kao hrahar horae u Partiju je primljena februara 1942. godine, posle Igmanskog marsa. Pocetkom 1944. upucena je u Drvar na partijski kurs. Po zavrsenom kursu ide za clana Sreskog komiteta Nevesinjskog sreza, a zatim je i clan Okruznog komiteta KPJ za Trebinjski okrug. Krajem 1944. godine Nata RaduloviC je sekretar Sreskog komiteta KPJ za Resavski srez, a posle radi kao clan Okruznog komiteta KPJ za Jagodinski okrug. Dva puta je ranjavana na borbenom putu Prve proleterske brigade. Nosilae je Partizanske spomenice 1941. i vise ratnih odlikovanja. MIRA RADOVANOV/c Kao ui'enica sestog razreda gimnazije u Kragujeveu, Natalija je 1939. godine primljena u Savez komunisticke omladine Jugos]avije. Roitena je u Vrseu, gde joj je otae bio na sluzbi. Kada je nasa zemlja okupirana, Natalija je postala Clan jedne udarne desetine. Ucestvuje u akcijama koje izvode komunisti i skojevci, izlazud se cesto opasnostima da padne neprijatelju u ruke. Cela njena porodica radila je za narodnooslobodilacki pokret. Prihvatili su i skrivali ilegal. ee. Brat i sestra su joj pogi· nuli u partizanima septembra 1941. godine. Natalija je stupila u Prvu cetu Kragujevackog odreda. Sa Kragujevcanima stize u Ru· do. U Trecem (kragujevackom) bataljonu je Prve proleterske. Iz Cacka u kome je roitena 1922. godine posla je u Beograd, gde je nastavila da uCi skolu u Prvoj zenskoj gimnaziji. Kao uceniea povezuje se MARKO STANIS!C SA ZOROM PETRIC DESNO I NADOM SOKOLOVIC LEVO �r····· sa naprednim pokretom, pa je 1939. godine primljena u Savez komunisticke omladine Jugoslavije. Posle aprilskog rata i okupaciie nase zemlie. Mira se odmah aktivno ukliucuje u diverzantske omladinske grupe u Beogradu. No, oseca JUCI ooasnost da bude otkrivena i uhvacena. ana novembra 1941. napusta Beograd i prikl iucuie se oartizanima na Rudniku. Preko Caclm, Uzica i Zlatibora stize u Novu Varas, gde radi na umnozavanju partijskog i ustanickog materijala, Posle odlaska partizanskih snaga od Nove Varosi za· Rudo, Mira je jedno vreme · hila· na terenu u grupi Steve· Singera, a zatiin dolazi ii Peti ·· (silmadijski) bataljoh . Pr\'e_ proleterske brigaqe, ·· · Izuzetno .hrabra, duhovita, uvek vedra i nasmejana· bila je voljena od strane boraca - proletera. Isticala se inteligencijom, te je uspesno objasnjavala narodu na terenu i borcima u Brigadi cilieve narodnooslobodilacke borbe i revolucije. Prosla je sa svojim proleterima kroz mnoge bitke prve · i druge ofanzive i 11. juna 1942. godine poginula hrabro u borbi protiv cetnika na Gatu, u Hercegovini. STAJKA SA VIc Siromasni Stajkini. roditelii preselili su se iz sela KostojeviCa, kod Bajine Baste. u Lajkovac 1926. godine, kad ie ona i rodena. 'Nisu mogli viSe opstati nci irialOID .i siromaSnom imetku, pa je njen otac radio kao nadnicar kod bogatijih seljaka u okolini Lajkovca. Otac je zatim radio kao opstinski posluzitelj u Lajkovcu, a majka kao cistacica u Lozionici. STOJE: RAKO DULETIC I MISO LEKOVIC SA GRUPOM DRUGARICA, MAnTA 1943. U ILOKU Posle deset godina," 1936. godine, ponovo se YraCaju u UZiM ce, ·gde otac poCinje da radi kao nosac na zeleznickoi' stanici, a rna ilea· kao · sluzavka !cod bogatih !judi. Duboko osecaiuCi nevolje. takvog zivota, Stajka se sa svoiom starilom sestrom vridrllZuje naprednoj omladini i pristupa drustvu ,AbraseviC". Ucestvu_ie u demonstraciiama koie su organizovane u Uzicu 1941. godine, kad je i orimljena u Savez komunisticke omladine J ugoslavij e. U odbrani Uzicke republike uCestvuju sve tri sestre SaviC. Staika .ie stigla i u Rudo, u stroj Prve proleterske. Rasporedena je da bude pri brigadnom sanitetu. Prosla ie Igmanski mars i, posle · Iecenja od promrzliha, postaje cetna bolnicarka u Petom (sumadiiskom) bataljonu. Jula 1942. prekomandovana je sa jos dosta drugova i drugarica u Drugu proletersku srpsku briga- du, a 1943. ide u Trecu srpsku za referenta saniteta Pr- 51 �cima je i Stefa Simovic, podlezuCi bolesti, ostala zauvek na Zelengori. BOSA RATKOV!c - SKOPSKAJA NA POLOZAJU ZA TESKIM MITRALJEZOM MILEN A VILOTIJEVIC vag bataljona. Ratni put je dalje odveo u Kulturnu ekipu Drup:e proleterske divizije, a odatle u Cetvrtu proletersku crnogorsku brigadu - sa zadatkom da u njoj formira Kulturnu ekipu. Posle rata obavljala je mnoge drustveno-politicke duznosti u Uzicu, Lajkovcu i Beogradu. Iz JNA .i e izasla kao porucnik. Nosilac ie Partizanske spomenice 1941. ·.i viSe ratnih i mirnodopskih odlikovanja. STEFANJJA - STEFA (ILJJE) SIMOV/c ·! I I I, Rodena 1912. u selu Crncima, u Piperima, u blizini Podgorke (Titograda), u siromasnoj seljackoj porodici, jos od najranije mladosti Stefa se povezala sa naprednim !judirna svoga kraja. U pripremi ustanka protiv okupatora 1941. radi na prikupljanju materijala i izvrsava sve zadatke koje dobija od 52 komunista i skojevaca. Kasni- je postaje borac Crnacke cete, koja je pripadala bataljonu ,Serdar Jole". Tada zavrsava i sanitetski kurs u Piperima. Prvog decembra 1941. ucesnik je bitke na Pljevliima. Nastavlja borbeni p11t sa batalionom ,18. oktobar" za Rudo, gde je prilikom formiranja Prve proleterske brigade nostala cetna bolnicarka. Kao hrabar borac i drug, nesto stariia od svoiih drugarica. ispoljila je veliku druzeljubivost i brigu o borcima, a posebno o ranjenicima. Sa Prvom proleterskom prelazi Romaniju i Igman. Po dolasku u Focu, za Stefu je sledila nova obaveza: prelazi u Sanitetsko odeljenje Brigade, da bi se posle kratkog vremena ponovo vratila u svoj bataljon za referenta saniteta. U tim teskim danima 1942. godine, kada se polagao natcovecanski ispit u borbi, Stefa je postala Clan Komunisticke partije Jugoslavije. U bici na Sutjesci, medu mnogim bar- Rodena u Skoplju 1923. godine, Bosa u predratnim godinama radi i zivi u Beogradu. Svoiu naprednu aktivnost pocinje kao tekstilna radnica. Sa sedamnaest godina primljena ie u Savez komunisticke omladine Jugoslaviie, 1939. godine. Poseban uspeh postize u radu sa zenama, jer ih osvaja svojom veselom prirodom, neposrednim pristupom i drugarskim ophodeniem. Posle okupacije po]acava rad medu omladinom i iedan je od ucesnika prvih diverzantskih akcija u okuoiranom Beogradu. Septembra 1941. napusta fabricku halu, odlazi iz Beograda na slobodnu teritoriju i stupa u Posavski partizanski odred. U stroju Prve proleterske u Rudom odredena je za cetnu �holnicarku u Posavskoj ceti Sestog (heogradskog) hataljona. Sa Prvom proleterskom presla je Romaniju i Igman, Neretvu i Sutjesku, vodeCi hitke po Bosni i HercegoviT'ii, Crnoj Gori, Sandzaku i Srhi.ii i tako sve do granice Italije. Ohavljala je duznosti cetne holnicarke, referenta saniteta u hataljonu, ali - kako za nju kazu proleteri - iznad svega hila je dohar horae i drug. U Partiju je priniJjena januara 1942, u jeku najzesCih okrsaja sa neprijateljem. Kada je bilo najteze, Bosa je medu proletere i.mosila humor, pesmu i vedrinu, sto je nije za sve vreme rata napustalo. Takva je ostala i u radu u posleratnom periodu izgradnje zemlje. . Rezervni je oficir JNA, nosilac Partizanske spomenice 1941. i viSe ratnih i mirnodopskih odlikovanja. MILESA -LESA STANOJEV/c Rodena je u Druzeticu, selu kod Valjeva, 1920. godine. Jos kao mlada devoika, u predra tnim godinam".. ukl iucila se u napredni omladinski pokret. Nastavila ie aktivan rad u toku okupaciie nase zemlie, a u jeku na jzesce borbe koin su vodili partizani u Podriniu i Posavini, avgusta 1941, Milesa stuna u Posavski nartizanski odred. Radi kao bolnicarka u Partizanskoj bolnici u Kozuaru. U toku prve ofanzive povla~ Ci se sa ranienicima preko Srhiie i Sandzaka i stize u No· vu Varos. ,-,de je pocetkom de· cembra 1941. odredena da radi u Centralnoj bolnici. Kada je hirurska ekipa usia u sastav Prve proleterske brigade u njoj ie hila i Milesa. Kao bolnicarka, jos od pocetka rata, a narocito u FoCi, POsle prelaska proletera ·preko Igmana, istice se svojom humanoSCu i odgovornoSCu u lecenju ranjenih i promrzlih drugova. U stro ju Prve proleterske niolazi horbeni i tegobni put Zelengore, Treskavice, Ivan Sedla, Neretve, Prenia . . . Za vreme cetvrte ofanzive obavliala je vrlo odgovoran zadatak referenta saniteta eselona koii je imao oko 200 ranjenjika. Poginula je junackom smrcu, kao komunista, u petoj neprijateliskoj ofanzivi, juna 1943, na Vucevu. TONKA STARcEV/c Od ranog detinjstva, kada ie sa svoje cetiri godine ostala bez maike, u siromasnoj porodici Stjepana Starcevica u Delnicama, Tonka je osetila sve zivotne tegobe. Tek sto ie malo poodrasla (rodena 1920), Tonka je pocela da sluzi kao najamni radnik kod bogatijih !judi. A kada je stasala zaposlila se kao radnica u ·za. grebackoj fabrici cokolade ,Gric", odakle ubrzo nrelazi u Beograd, da opet radi kao kucna pomocnica. Ratne 1941. godine Tonka .ie posla za Uzice. svoioj udatoi sestri Katici. Zaposljava se u fabrici oruZja i municije i u njoj radi do ustanka, povezana od pocetka sa naprednim pokretom. Oktobra 1941. ide u Uzicki partizanski odred. Ratni put je dalje vodi u Podromaniju, gde je zajedno sa Stajkom Savic radila na telefonskoj centrali. Prilikom formiranja Prve proleterske obavestena je da je usia u njen sastav. Tu vest joj je saopstio na Belim Vodama dr Boro BoZoViC. U Pivoj proleterskoj Tonka je hila bolnicarka u njenom sanitetskom odeljenju, a i u sanitetu Kragujevackog bataljona. Za vreme trece ofanzive radi u Partizanskoj bolnici na Rudinama, a kada je bolnica rasformirana prikljucuje se Kraljevackom bataljonu. Ubr~ zo je ranjena kod Donjeg Vakufa, jula 1942, r ispracena u Centralnu bolnicu, u kojoj je posle ozdravljenja radila izvesno vreme, do juna 1943. godine kada je na Sutjesci zarobljena od strane ,Vrazje divizije". Odvedena je u zarobljenistvo i iskusila sve strahote logora na beogradskom Starom Sajmistu i u Ausvicu. Posle rata radila je kao vojni sluzbenik u JNA. Penzionisana 53 �je kao oficir. Nosilac je· Partizanske · spomenice 1941. ratnih odlikovanja. ANBA STEFANOV/c Rasia je i razvijala se u generaciji naprednih daka i studenata · u Kragujevcu i Beogradu. Od najranije mladosti (rodena 1922) opredeljuje se za napredni pokret. Kao student tehnike u Beogradu razviia veoma Zivu aktivnost u pokretu zajedno sa Radom i Minom Petrovic, Ruzom Bo. jovic i drugim drugariCama. NajviSe radi sa zenama, radnicama i studentkinjama, a aktivan ·je dan i ,,Abrasevica". Posle aprilskog rata jos aktivnije se angazuje u pokretu, a u jesen 1941. stupa u Kragujevacki · partizanski odred. Od osnivanja partizanske bolnice u Topaonici, Anda po zadatku radi u njoj. U teskim danima prve neprijateljske ofanzive Anda sa doktorom Vojom Dulicem i drugaricama pokrece I !11 !ii H 'I ,, 1 [I II lli ,I I IJ Iii I '[ !! li j[ II I, II II Kad je rec o skici za partizanski pokret Vukosave ScepanoviC, ~nda, u stvari, prvu crtu valja povuCi ad 1937. godine, kada . j e primljena u SKOJ. A rodena je · inace. u Don iem Zagarcu. kod Danilovgrada, 1914. godine. Jedne noCi, tacniie 8. marta 1938. dok je u kuCi nienih roditelja radio politicki kruzok, Vukosavi i. njenim. drugaricama kazaIa je majka Marija, vaded maSicarna Zar iz vatre: ,_,Deco moja, da vam ovakav Zar u niedra meCu. vi ne srniiete odati sta radite pred zandar- . " m1ma. ' I! VUKOSAVA scEPANOV/c - ROKV/t 1 'Ii I J!, ,, Ii oko stotinu ranjenika iz Topaonice u pravcu Cacka i Sandzaka, za Novu Varas. Iz Nove Varosi sa Kragujevackim bataljonom prelazi Lim, i taka stize u Rudo. Kao borac s puskom u ruci polaze ispit za prijem u Partiju, onaka kako se to obicavalo u proleterskim jedinicama. Clan KPJ postaje maja 1942. Pouzdana i hrabra u svim situacijama, uzivala je takav ugled da su njeni ratni drugovi i staresine znali da kazu da neki odredeni zadatak maze samo Anda izvriliti. Odlikovana ie viSe puta za is pol ienu hrabrost i veliku ljudsku brigu o svojim drugovima i drugaricama. Nosi!ac je Partizanske spomenice 1941. 54 Taka je poCinjalo devojastv6 Vukosavino i mnogih njenih drugarica. Dosia je cetrdesetprva i Vukosava, po zadatku Partije, obavlja kurirske poslove izmedu najistak- nutijih crnogorskih partijskih rukovodilaca. -A u vreme same kapitulacije bivse Jugos]oven' ske vojs,ke, · kompletna .· porodica SceparioviC zajedno. s Vu' kosavom · natovarila je na· ko' nja oruzje· koje su voinici pobacali, sakrila ga, da bi 'kasniie bilo · razdelieno- ustanicinia. Vukosava i njena sestra· osta: le su -bez nusaka. jer prece je bilo da ih' dobiju muskarci. Ali, odluCio je otac Petar: prociao je · kravu i dvema svojim cerkama ·nabavio puske. Medu prvim ·ustanicima, kao clan· KPJ Vukosava ucestvuje u borbama za oslobodeilje Da: nilovgrada ·i na· Veljem .'.Brdu; Ucesnik je bitke na · Pljevlji" rna, posle koje se obrela: u RU' dam, u stroju· Prve -proleter~ ske. Kao njen borac · ·;- bohii~ cm:ka .. poznata .je ·hila po aktivnosti masovika. svuda kuda je prolaziia. l;>rigada. S ·proleterima prela.Zi. · Romaniju,. ·Igman, Neretvu, Sutjesku, da bi u Prvoj vojvodanskoj brigadi bila ( od 1943) prvopol'F ticki delegat voda, a zatim i �komesar cete. Dva puta je ranjavana. Posle rata je kao oficir otisla iz JNA. Obavljala je mnoge odgovorne duiitosti. Perizionisana je kao kapetan prve klase i ratni vojni invalid je. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i viSe odlikovanja. NATAsA sJMtENKO Rodena je u Rusiji, u predvei'erje oktobarske revolucije, 1915. godirte.; Ali, tek kada je odrasla, saznala je. odakle je i kako dosla u J ugoslaviju. Doneli su je u narucju roditelji, emigranti. ZavrSila je medicinu i p.-,~Ua 1.941. godil!e. sa juo:oslovenskim drugovima. u borbu _i revolu;:,; iu. Istice u borbama kao lekar i. referent .saniteota ~e­ ;tog (beogradskog) batalio: na. Natasina hrabrost- i per h!Vovanost na. spasavauiu. ranjenih drugova nm:odto ie dosla do izrazaia u bici na Sie: nici, 22. decembra .1941, u -ko_ioi · je njen bataljon imao veCi broi poginulih i ranj enih. Mlada lekarka ne priznaje opasnost, veC iuriSa da soasava svoie drugove. Iznosi raniene, nreviia ih. sklania ispred neprijate]jskih kursuma. Njen batalion ie tada krenuo da se prinoii Prvoi nroletersko i narod,., oos 1ohodil "-cko i udarnoi brigadi. Ali Natasa se, u sastavu Kosmajskih partiza, na. ponovo vraca preko S_andzaka i Zlatibora u Srbiju. Zao ioi ie bilo sto nece stiCi medu nroletere. no u svemu tome, ipak, radovalo _ie to sto . ce opet voditi borbu nadomak Beograda. Na tom· putu .. hra-. se. bro je pog;inula u selu Sijivovici, na Zlatiboru. RADMILA TATALOVJt Pripada onoj generaciii ko_ia _ie ios pre rata u gradu na Detinji hila prog;resivno ori_ientisana za borbu protiv ondasnjeg nenarodnog rezima. Postala je clan Saveza komu-• nisticke omladine J ugoslavije u Uzicu 1939. godine kao uce-" nica gimnazije. · Odmah posle okunaci je pri-' druzuie se anima koj{ rade" na pripremi borbe protiv okupatora. Narocifo je aktivria u ustanickim. danima i -u e>dpra. ni slobodne l)zii;ke republike. Veoma se anga~uje _i_ na evakuaciii ranier'lika pr:eko Zlatibora i Sandzaka za Novu Va. ro~. slobodnoj teritoriji u Sandiaku . osfaje· c;l;;t radi na zbrinj;wanju .ranjenika sv.e c;lo formirari._ja __ Prve .proleterske. Postaie nien hrabar horae,_ .a s.ve v"i§_e __ je _ z@aZeno -.. i_ njeno delovanje u narodu .. Na. Februara 1942. radila je u Igmanskoj bolnici u Foci na negovanju i lei'eniu promrz' lih Igmanaca, da bi posle toga jumi 1942. hrabro iidrZ"ala naiJorne ·rnai-seve preko · . Pive i ·Sut.feske; Zelimgore _LTreskavice.: ·Hrabro se drzala' T na Ivan·Sedhi, Hvnu i Kljiicu, :a posebno se istakla u borbaina mr Jajcu i TesliCii. · · · ··. · ; b.orci · · Kao i mnogi istakhuti _ -Prve proleterske_ i Radmila je otisla iz nje da preuzme no"u duznost: nostaje politicki komesar Kuhurne ekipe u Sestoj lickoj proleterskoi diviziji, Jedno vreme je radila i u ZAVNOH-u. a zatim odlazi u stab nase haze u Bariju. · Nosilac ie Partizanske snomenice 1941. mno<!ih ratnih mini.odopskih odlikovanja drugili: priznanja, RUtJCA VAS/Kit · KaQ .ucenica Prve zenske gimnazije u Beogradu, posle dosta provera na ilegalnom 55 �1 wi ·.~. r.' .r r: [ : 'i 'I I I II II il I d! II! ,fl: I[ lr [I IIi I I ! I I i I III [!I 'I:. delovanju, Ruzica je 1940. godine primljena u - Savez komunisticke· omladine Jugoslavije. · Odvazna · i pristupacna, ona ostvaruje veliki uticaj meau svojim drugaricama- u skoli. Ubrzo po prijemu u SKOJ, rukovodilac je skojevske organizacije u Prvoj zenskoj gimnaziji. Kada je okupator usao u Beograd, ona vee rukovodi centralnim srednioskolskim aktivom SKOJ-a. Organizuje ilegalni rad i akcije skojevaca. · · Na poziv Komunisticke partije Jugoslavije za oru:lanu borbu, Ruzica napusta svoj dom i roditelje i odlazi u partizane. Bitke su je vodile do Uzicke republike i Rudog gde je hila u stroiu Treeeg (kragujevackog) bataljona Prve proleterske. Prosla je sa proleterima po velikom snegu i mrazu preko Romanije i Igmana. Uvek u prvim redovima, u borbi je medu naihrabrijim. Proleteri su to uvidali i isticali: primljena je 1942. u KPJ. Hrabro se borila u treeoj, cetvrtoj i petoj ofanzivi i hila u borbi kad su proleteri izvojevah pobedu na Han Pijesku i Vlasenici. · U bici Prve proleterske za osloboaenje Zvornika, jula 1943. godine, Ru:lica je u jurisu poginula. · li tiVAD!NKA - SEKA VlcENTIJEV/c Rodena 1922. godine u selu Zabrezju, kod Obrenovca, dosla je 1939. u Zemun i zaposlila se u fabrici obuee ,Mira". Odmah se ukljucuje u rad naprednih sindikata i istice u 56 borbi za radnicka prava kao Medu proleterima Seka ostaje tako sve do pocetka 1944. godine, kada joj se kao iskusnom partijskom radniku i borcu poverava tezak zadatak - da radi na terenu Centralne Bosne. Nove obaveze shvata kako je primala i one u borbenom stroju, te sa puno upornosti i revnosti izvrSava sve zadatke dobiiene od Okruznog komiteta ·Partije. Posle rata je radila mnogo godina kao istaknuti partiiski i drustveno-politicki radnik. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i vise vojnih odlikovanja. vrlo hrabra radnica. Tako je vee 1940. postala clan Komunisticke partije Jugoslavije. Po ulasku okupatora u nasu zeml ju, Seka napusta Zemun i vraCa se u svoie rodno Zabrezje. Tamo se odmah uovezu i e sa komunistima i skojevcima i aktivno radi na nri~ premi ustanka. Septembra 1941. odlazi u Posavski partizanski odred. Bolnicarka ie u bolnici u Poljanama, odakle se povlaCi s ranienicima do Rogacice, gde je usla u sastav hirurske ekipe Vrhovnog staba. Nakon formiranja Prve proleterske. hirurska ekipa se u celini pripaja proleterima. Zivoti mnogih ranjenika i bolesnika zavisili su od strucnosti i predanog rada sanitetskog osoblia. Mlad" Seka uz iskusne lekare, dr Boru Bozoviea i dr Iluru Mestrovica, kao clan hirurske ekipe istice se u svakodnevnom radu, a posebno u lecenju Igmanaca u FoCi, od februara do aprila 1942, a zatim i u prihvatanju previjanju i negovaniu ranjenika sa Gata, juna 1942. godine. DUNJA VLAHOV/c Rasia u slobodarskoj porodici koja je dala istaknute rukovodioce u svim prethodnim crnogorskim ratovima kao i u Toplickom ustanku. Rodena 25. decembra 1912. godine u Trmanju - opstina titogradska. Osnovnu skolu je ucila u Podgorici i Cetinju, a gimnaziju u viSe gradova iiirom Jugoslavije (Bania Luka, Podgorica, Beograd i dr.), a u �Beogradu je zavrSila i uCitelisku skolu. Po zavrsei·ku skole aktivno se ukljucila u iensku omladinsku sekciiu okupljenu oko lista ,Zena danas". Ucestvovala je u vise studentskih demonstracija - sahrana Mirka Srzentica 26. i 27. marta 1941. u Beogradu. Radila je kao predmetni nastavnik u zenskim zanatskim skolama u Bitolju, Prizrenu i Beogradu. Zbog cestog menianja mesta rada i boravka kandidovana ie 1940. godine za dana KP u Petrogradu ( Zreni anin), a primljena je pocetkom 1942. g;odine. Maja 1941. go dine otisla j c iz Beograda za Trmanj e >!de se sa svojima aktivno ukliuCila u pripremama za ustanak. Sa Komskim partizanskim odredom ucestvovala je u bici na Plievlja. U Rudom ie stupila u Drugu cetu Prvog lovcenskog bataljona Prve proleterske brigade. U borbenom stroiu brigade, vrlo brzo je osvojila simpatiie svoiih drugova i drugarica i naroda na terenu, sa kojima GRUE'A DRUGARICA -I DRUGOVA, je znala kao uCiteljica i clan partije da uspostavi kontakt. Pocela je od borca, cetne bolnicarke, referenta saniteta bataljona, kao i referenta saniteta Prve proleterske brigade. U Drvaru je aprila 1944. godine zavrSila Visi partijski kurs pri CK KPJ. a za vreme desanta u maju bila ie komesar ViSe sani tetske skole. Bila .ie clan biroa sreskog komitela u Kolasinu, Beranama i Andrijevici. Posle rata je, pored ostalog, bila pomocnik nacelnika Ministarstva prosvete Srbije, odbornik gradske Skupstine, predsednik Saveta za prosvetu grada, predsednik Saveta za socijalno osiguran ie grada, kao i viSe godina sekretar komiteta i predsednik skunstine opstine Vracar, predsednik. statutarne komisije SK Beograda. Nosilac je spomenice 1941. KOSARA VUC!Nlc - KOSA MILUTINOV/c Od najranije mladosti Kosara je osetila svu bezobzirnost ·eksploatacije radnika i NOVEMBRA 1944. GODINE U BEOGRADU selj aka od strane bur:loaziie u bivsoj Jugoslaviji. Rodena 1921. u Veljem Brdu, kod Podgorice (Titograda), ne videCi nikakve perspektive za opstanak u svom siroma.Snom selu, zaposlila se kao fizicki radnik u Monopolskoj stanici u Podgorici. Svojom aktivnoscu i shvataniima ubrzo je na sebe skrenula pazniu napredne radnicke omladine. 1938. godine nrimljena ie u redove Saveza komunisticke omladine Jugoslavije. U ustanickim danima 1941. medu prvim je ustanicima. Ubrzo je primljena i u KPJ. Posle zavrsetka sanitetskog kursa za bolnicarke, javlja se kao dobrovoljac za bitku na Plievljima. Vee u toj bici dolazi do izrazaja njena hrabrost i velika briga za ranjene drugove. Prilikom formiranja Prve proleterske u Rudom rasporedena je u Prvu cetu Prvog ( crnogorskog) bataljona. Rat• nom stazom Brigade pre5la je Igman, Treskavicu, Neret- 57 �:n m, .. , , .. r lr ii II II Ii I vu Drinu. i sva druga bo iiSta do' pete ofanzive, kada su je nove obaveze odvele u druge jedinice. · Za vreme lgmanskog marsa dosla je oosebno do izrazaia njena pozrtvovanost u !ecenju i negovan iu promrzlih drugova. Proleterima ie ostala u secanju i Kosina hrahrost u horbi na Vecerinovcu, 10. maja 1942. godine, gde se neustrasivo. prsa u prsa horila protiv Cetnik:a. Odlaskom iz Brigade posle pete neprijatel iske ofanzive, nastavila ie da hrahrost svoju dokazuje ·; u drugim jedinicama sve do kra ja rata. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i viSe odlikovanja. Rezervni je oficir JNA. BRANKA VUc/N/(: - SAV/cEV/c Bio je avgust 1941. kada se no nezapamC:enoj vruCini Branka soremala da naousti roditeljsku kucu. Trpala je u svoiu torhu garderohu. kao za kakvo zimovanje. cak ie i zimsku haliinu ohukla. Gledajuci to, roditelji je upitase; - Sta je to s tobom, Branka, ti kao da hoces, akohogda, u ha jduke? Za gde se to spremas? - Necu u hajduke. ali ja odoh u partizane. Odoh tamo gde su · Vuksan i Branko, gde su mi braca i gde je ·mesto svakome ko nece da sluzi okuoatoru, vee da se hori za. slobodu. - Aotkad to zene postadose ratnici?! ofrsnuse je prekorno reci roditelja.. Branka se viSe niie · na to 58 osvrtala. Tako je otisla u par- tizane devetnaestogodiSnja skojevka _i seljarika iz Rogama {kod J'itograda). Sa .. crn_C>gorskiin partizanima ucestvuje . u napadu na Pljevlja, a pos]e s njima nastavlja prema Rudom. Posla je s Prvom proleterskom stazom dugom preko dvadeset hi!jada _kilometara i na toj stazi, stazi marseva i . gladi, jurisa .hez· sna i odmora - sve je junacki izddala i nije posustala ni izostala nikad iz borhenog siroj a, i tako do sinbode ... Primljena je u KPJ aprila 1942. Casno je nosila ime pro]etera. Lepse od svega krasilo je druieliublje, koje je najvise potvrdivala kada je njenim drugovima hilo najteze i kada ih je trehalo negovati kao ran jenike i holesnike. U borbi oko Ivan Sedla, februara 1943, hila je tesko ranjena. Nosilac je Partizanske spomenice 1941, a za hrabrost je dobila viSe ratnih odlikovanja. Penzionisana je kao kapetan prve klase. MILICA VUJOV/c Rodena 1922. godine u Cetinju, Milica je napustila svoie rodno. mesto jos kao dete. Zivela. je i odrasla u Srhiii. Medicinsku skolu .i e zavrSila u Kral ievu. Po zavrsetku skole radila je kao medicinska sestra. u Domu zdrav] ja u Zici, kod Kraljeva. . -Bila ie svesna toga sta nose rat i okupacija i nije se htela pomiriti sa ropstvom. Kada ie 1941. godine formiran Kraljevacki partizanski odred ,.Jovo Kursula" i poceo da dejstvuie oko Kralieva, Milica se odluCila za horhu. Spakovala je vece kolidne sanitetskog materijala i pridruzila se borcima odreda. U odredu je bolnicarka, ali i hrahar horae. Sa Kraljevackim bataljonom stig]a je u Rudo i stala u stroj Prve proleterske brigade. Zapazena je niena hrabrost na Jahorini 1942. i u horbama oko Prace. Sa brigadom je presla ratni put preko Treskavice . do _I(onjica i Prozora, �r·~ I Duvna i Livna, Jajca i Teslica Ivan Sedla, Neretve i Drine'. Za vreme borbe · na Sutjesci tek se hila pocela oporavlj~ti od tifusa. I tada je zarobljena. Nije Iesko shvatiti kakve je sve torture prezivela od Nemaca i ustasa, kao niihov zarobljenik u FoCi. Iako iscrpljena kao horae i tifusar, vee nrekaljeni komunista (od 1942) Milica je sve hrabro izdriala, nije klonula i nije nista odala o svojim proleterima, borbi i Partiji. Iz Face je internirana u Mathauzen, po zlu poznati nacisticki Iogar. Ne klonuCi duhom, sa puna zara i ushiCenja ie pricala logorasima o borbama koie vade partizani u Jugoslaviji. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i ratnih odlikovanja. BOSILJKA VUKANOVIc cARNA Po godinama spada medu one dve-tri starije partizanke koje su bile u stroju Prve· proleterske brigade nrilikom njenog formiranja. Rodena je 1910. u Beranama (sada Ivangrad). Bila je ucenica uCiteljske skole, ali se niie za taj poziv opredelila. Pocela ie da radi kao dadilja, a kasnije i kao bolnicarka u mnof'(im mestima. Rat ju je zatekao kao bolnicarku u Ravnom Gaju, kod Kragujevca. U vreme kada su ustanici Sumadije vodili borbu protiv neprijatelja, jednog dana im se pridruZila i Carna. Umesto da pode na posao, jednostav- Prosla je ceo borbeni put Prve proleterske brigade od Rudog do oslobodenja nase zemlje. Posle rata kao aktivni oficir JNA obavljala je mnoge odgovorne duznosti u ustanovama JNA. Penzionisana je u emu potpukovnika JNA. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i mnogobrojnih ratnih i mirnodopskih odlikovanja. LJUBJCA VUKANOVJc -JOVANOVIc no je napunila torbu sa instrumentima i sanitetskim materijalom i posla u partizane. Iz bolnice su poslali jednu bolniCarku da izvidi i sazna zasto Carna ni je dosla na posao. Bolnicarka se vratila sa izvestajem da Carna vise nece doci na posao i da je nekud otputovala. Carna sa borcima iz Sumadije ucestvuje u svim borbama po Sumadiji, zatim u odbrani Uzicke republike, da bi u Rudom hila u stroju Kraguievackog batal iona Prve proleterske brigade. Kao iskusni sanitetski radnik, ubrzo je posla u brigadni sanitet i postala referent saniteta Prve proleterske. Svoje strucno znanje prenosi na mlade partizanke u cetama, bataljonima i u brigadnom sanitetu. Hrabra. humana i odlucna, ostala je u secan ju borcima Prve proleterske. kao covek koji sve Cini da pomogne ranjenim i bolesnim drugovima. Bez ijedne svoje knjige zavrSila je trgovacku akademiju. Napusta selo Rogame (Piperi), kod Titograda, gde je rodena 1917, i odlazi u Novi Sad da nastavi skolovanje. Vanredno upisuje Ekonomsko-komercijalnu visoku skolu u Novom Sadu i zaposljava se kao privatni namestenik u Poljoprivrednoj komori Dunavske banovine. Nije mogla dobiti stalno zaposlenje, jer joj nije bilo moguce pribaviti uverenje o ,politickoj ispravnosti. 59 �Sigurno da se nile mnogo ni zalagala da dobije uverenje o ,politickoj ispravnosti", jer je hila jedna od onih koja.se javila da ide u Spaniju sa ostalim nasim dobrovoljcima. Prikupljala je Crvenu pomoc za uhapsene komuniste i ucestvovala u svim drugim akcijama jos kao . ucenica u Podgorici, a kasnije to_ Cini i u Novom Sadu. Clan SKOJ-a postala je 1937, a KPJ 1938. godine. Ucesnik u mnogim demonstracijama u Podgorici (Titogradu),. hapsena je i proganjana od policije. U predratnom periodu kao clan SKOJ-a i KPJ odrzava veze sa istaknutim komunistima i revolucionarima. Rat ju je zatekao u Novom Sadu, pa je za vreme cuvenog pokolja ( 1941) hila od strane Mac!ara zatvor<ina:. Negde peske, a ·negde· voto:tp ·stigla je u svoie rodno.rmesto. Prva ie medu ustanicima. trinaestojulslcog. us·tanka: Kutir je izmedu. svog .·odreda i Glavnog staba za 'Ct.nu .Goru i Iioku. · .·· .. : . · . · · . ~ Prvoj proleterskoj briga. g1 .Je horae, bolnicarka i na ·.svim-·drugim · sanitetskinCi:luz: ·nostima. Delegat je na Pryoj konferenciji AFZ u Bosanskom Petrovcu, politicki lcomesar J:JOlnice, pomocnik komesara .Pra!~,ceg. ba~aljona u Trecoj kra)!skoJ bngadi. Po naredec nju Vrhovnog staba organizuje sifrantski centar pri Vrhovnom stabu i rukovodi niime. Upucena je kasnije u Glavni' stab Srbije da organizuje sifrantsku vezu izmedu Glavnog staba Srbije i Vrhovnog' ~taba. Posle rata postaje upravnik sifrantske skole u Beogradu i obavlja mnoge partij60. ske i druge duznosti. u ratu ie dobil~ em kapetana. Nos\' lac je Partizanske spomenice · 1941. i viSe odlikovanja. JULJJA VUKAs/NOV/c - DULET/c U svome rodnom Radovcu, kod Podgorice (Titograd), gde je rodena 1921. godine i vaspitavana u seljackoi porodici, Julija je cesto za dugih zimskih noCi slusala guslara kako velica junake a proklinje izdajice. . Sve je to uticalo na nj(mo formiran je, da bi u ustanii;kim danima 1941. sa ptiskom ir ruci poSla u partizane. Te godine je i primliena u Savez .komunisticke omladine Jugo.slavije, · pa- je, veC. ·skojevka, ucestvovala i u bici na · PtjevIjima .. · . · - J os se ·arila· pesma cri:iogo;_skih i sri:Jskih ]Jartizana u rnalorn lnestu ·na obali "Lfina: u Rud~m. ~ao izraz radosti zbog .forrrnranJi,t c Prve · t>roleterske, a vee je njen bataljon; Drugi crnogorski, -dobio· zadatak da nresretne · italijansku kolonu koja .je nastupala u pravcu Rudog. Bila je to i prva ·pobedi! .. u -- Miocu, kojoj se · Julija radovala. · · · . ·U sastavu Drugog bataljona Prve ..proleterske prosla je RomamJil, lgmanski mars, Tre·ska':icu. i Zelengoru, gde. je osetJla 1 ukus konjskog mesa. Ratni· putje zatii:n- vodio Preko _ Konjica, Livila. Sitnice., Prnjavota, .Ivan Sedla, Neretve, · Kalinoyika, ·Kri;ina -· brda, kroz sve strahote: trece. _ cetvrte i pete ofal}zive. T tako po Bosni, Hercegovini, Dalmaciji; Crnoj God, Srbiji, sve do Trsta... · Iz Prve proleterske otiS!a je u Trinaestu proletersku brigadu ,Rade KonCar" za referenM ta saniteta: u . ovoj. brigadi sl uzila je · za primer kao horae i komunista. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i vise ratnih i mimodopskih odlikovanja. Rezervni je oficir JNA. STOJKA --SfOJA VUKAs/NOV/c . .Posle .zavrsetka osnovne skole svome r:odnom mestu, u selu Radovcu, kod. Podgorice (Titograd); osetila -je kao devDjka sve teskoce mukotrp' nog seljackog · zivota .. Zajedno sa naprednom omladirtom· se' Ia Kopilja · i -· sestrom ·Anuom ucestvuje. u priprel)li .us tanka i u ustanku. Kada su · cmogorski bataljoni u novembru · krenuli u pravcu · Pljevalja, Stoja je sa u �U Savez komunisticke omladine Jugoslavije primljena je 1941. godine. Na borbenom putu brigade, pokazala se kao pozrtvovani i hrabri borac i sanitetski radnik. u lgmanskom marsu je promrzla. Operaciju hrabro podnosi, bez jauka, a bolest je uporna i Stoia umire krajem marta 1942. godine. Isto kao sto je ona hrabro i rano zavrsila svoj borbeni put, tako su zivot zavrsili njen otac Pero i sestra Anda u junackom jurisu za proboj neprijateljskog obruca na Sutjesci, 1943. godine. sestrom Andom bila u bataljonu ,18. oktobar' . Obe sestre ucestvuju u bici na Savinom Laktu. Sa svojim bataljonom Stoja je stigla i u Rudo, u stroj Prve proleterske, dok joj je sestra Anda vracena na teren Durmitora, pod motivacijom da neee moCi da izddi napore koji predstoje. GRUFA DRUGARICA SA CANAK RAT~ KOM 1944. GODINE U BEOGRADU MILKA- MJKA VUKASINOVfc - VUKOVJ(: MladiCi i devojke iz Radovca, kod Podgorice (Titograd), kao i iz drugih sela Pipera, masovno su stupali 1941. godine u partizane. Medu njima ie hila i Milka, skojevk:i od 1941. . Vee prvih dana pokazala se kao hrabar i disciplinovan horae koji se brzo privikava na borbe i marseve, glad, nesanicu. Kada su trazeni dobrovoljci za nanad na Pljevlia. ona ie medu prvima. U bici na Pljevliima potvrduje se kao hrabar borac i bolnicarka, pa joi ie to bila najbo1ia legitimacija da produzi za Rudo i stane u stroj Prve proleterske. !mala je tada sedamnaest godina. Sa Prvom proleterskom presla je ceo ratni put brigade - vise od 20.000 kilometara, od Rudog do Beograda. Kao i veCina njenih drugarica i Milka je - borac, cetna bol- nicarka, referent saniteta bataljona. Po oslobodenju Beograda upucena je na. duznost referenta saniteta Osme crnogorske brigade, a ne5to kasnije postaje referent saniteta Inzinjerijske brigade Prve armije. Cetvorogodisnji rat je od Milke stvorio prekaljenog i sposobnog vojnika. Otuda ona ni po zavrsetku rata ne napusta JNA, vee u cinu porucnika obavlja mnoge duznosti sve do penzionisanja. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i mnogih ratnih odlikovanja. ANGELINA -GINA VUKSAN Tek sto je na sivacoj masini pocela da zaraduje svoju koru hleba 1941. a rat je po- remetio njene devojacke zelje i htenja. 61 �' '"':' :)': Imala je osamnaest godina onaga septembarskog dana 1941' kada su partizani usli u njen rodni grad Uziee. Ostavi· Ia je sivacu masinu i svoje roditelje i stupila u Uzicki partizanski odred. Angelina je u osamnaestoj godini postala Clan Saveza ko· munisticke omladine Jugoslavije, a 1942. primljena je i u Partiju. Dosia je sa svojim Uzicanima u Rudo, gde je usia u sastav sanitetske ekipe pri stabu Prve proleterske. brigade. I I I Ucestvovala je u borbama na Ozrenu i Rcimaniji, a prosla je s Brigadom i preko Igmana ... Ali juna 1942. Gina 'prelazi u Cetvrti (uzicki) bataljon Druge proleterske. I taka je nastavila svoj borbeni put sa Drugom proleterskom brigadom, isticuCi se kao hrabar I, " il horae i bolnicarka i prenoseCi iskustvo steceno u Prvoj proleterskoj na drugove i drugarice u novome stroju. Kada se vodila borba za ranjenike marta 1943. kod Gornjeg Vakufa, Gina je hila pomocnik puskomitraljesea u Druga j ceti Cetvrtog ba tal j ana. 5. marta junacki je zavrsila i poslednji juris. LJUBICA ZIVKOVIc': U svom ,Partizanskom dnevniku" dr Gojiko NikoliS je, izmeau ostalog, o Ljubici zapisao: ,Drugarica Ljubica Zivkovic hila je jedan neustrasivi horae, junak, koja je izvlaCila nase ranjenike ispod kandzi SS-ovaea i cetnika ... hila je onaj junacki lik hrabre komunisticke ernogorske omladine, koji nije poznavao straha, niti zrtava u borbi nasih naroda za osloboaenje pod rukovodstvom Komunisticke partije Jugoslavije. Ona je ostala i poginula na istaknutom polozaju kao pravi komunista, junak, heroj!". Roaena je 1912. u selu MartiniCima, kod Danilovgrada, u seljackoj porodici. Jos kao devojka postaje sumnjiva zandarmima i zbog toga napusta Martinice. Ide kod svog st;ica u Sentu, a odatle za Skoplje, gde zavrsava skolu za babice. Posle zavrsetka skole radi u Domu zdravlja u Beranama (Ivangrad), gde se povezu j e sa Pantom MalisiCem i ostalim komunistima. Ucestvuje aktivno u ustanku, a kada su Italijani ponovo zauzeli Berane, Ljubica se sa velikom kolicinom sanitetskog materijala uputila partizanima na Bjelasieu. Sa Bjelasice ana se preko Sinjajevine prebacuje u svoje rodno mesto, gde ulazi u sastav cete ,Bijeli Pavle" Zetskog bataljona. Posle bitke na Pljevljima dospela je u stroj Prve proleterske u Rudom. Bila je u sanitetskom odeljenju Brigade. Kao hrabar horae i dobar rukovodilac, Clan SKOJ-a i KPJ postala je 1942. godine. i I I 62 U petoj neprijateljskoj ofanzivi hila je pomocnik upravnika bolnice Prve proleterske divizije. Hrabro je poginula u selu Zagorici, blizu Miljevine, 13. juna 1943. godine. �PREI\0 ROMANIJE I IGiWANA DO FOCE I GRMECA y ~ (1942. GODINA) �ocek Nove 1942. godine, u Rogatici i govor popularnog proleterske brigade Filipa-Fice ukaDsara Prvepredstojeci borbeni put Brigade Kljajica, koji jekamei perspektivu narodzivao na nooslobodilackog rata, proleteri su dobra upamtili. U prvim danima 1942. proleterske kolone su krenule dalje, kroz sneg i vejavicu, pravcem: Dobrocole, SahbegoviCi, Kaljina, Namovici, Bjelasovici, Rakova Noga, Podlipnik, Cetovici, Gajevi, Ivancici, Cevljanovi6i i Srdenje. Na ovom putu proleteri su za najkrace vreme pridobili ljubav naroda, Muslimana i Srba, koje je neprijatelj vee bio poceo razdvajati i zavadivati. Znajuci da su cetnici i ustase radili intenzivno na razvijanju mrznje izmeilu Muslimana i Srba, najavljujuCi rat do istrebljenja - cetnici Muslimanima, a ustase Srbima, proleteri su isticali znacaj bratstva i jedinstva i zajednicke borbe. Kornunis.ti..i skojevci Prve proleterske ostvaruju siroke kontakte sa narodom u svim selima i stoga se sa pravom taj put Brigade, kao i ceo njen ratni put, naziva: Put bratstva i jedinstva. Takav plodonosan rad proletera donekle je presekla druga neprijateljska ofanziva. Po partizanskoj Romaniji Brigada je vodila zestoke borbe sa neprijateljem. U secanju je ostala krvava borba kod Pjenovca izmedu nemackih smucarskih jedinica i Petog ( sumadijskog) bataljona. Kod Rogatice, Han Pijeska, na Dobravini kod Varesa, na Bjelim Vodama, gde su jedinice Drugog ( crnogorskog) bataljona vodile neravnopravnu borbu sa nemackim smucarskim jedinicama po zimi i dubokom snegu. Usledio je i poznati lgmanski mars, koji je izveden u vrlo te!ikim uslovima. Preko Igmana su proleteri ispoljili visoki borbeni moral natcovecansku izdrzljivost koja premasuje ljudsku izdrzljivost. Po recima druga Tita, bio je to: ,podvig koji se ne pamti. . . nevjerojatno redak podvig koji ce uci u istoriju ratova kao sjajan podvig . . ·" Na ovom junackom marsu Prve proleterske brigade promrzlo je nocu 26127. januara 1942. oko 160 boraca - proletera, koji su smogli snage i hrabrosti da, posle borbe po Romaniji, zagaze u Sarajevsko polje, na vrata najjaceg neprijateljskog garnizona i zakorace preko lgmana, te taka zapisu u istoriju borbe jedan ad najvecih podviga. ZAlVIENIK KOMANDANTA BRIGADE DANILO LEKIC--SPANAC SA GRUPOM BORACA U LIVNU 1942.GODINE TRECA CETA PRVOG BATALJONA, VEMBRA 1942. GODINE U JA.JCU NO- �DR GOJKO NIKOLI8 I DURO MESTEROVIC SA GRUPOM CLANOVA HIRURSKE EKIPE PRVE PROLETERSKE BRIGADE KOD LIVNA, AVGUSTA 1942. GODIN£ DRUGI BATALJON PRVE PROLETERSK.Ji: 1943. GODINE U BOSNI PRVA PROLETERSKA N:A MARSU, FEBRUARA 1943. GODINE OD SIPRAGA KA VAKUEU I. I, Deo Brigade koji je sa Vrhovnim stabom presao naporni mar§ preko Romanije do Jahorine uspeo je da zadrii nadiranje neprijatelja i razotkrije cetnicku izdaju. Od zavedenog ljudstva koje je vee bilo pod cetnickom zastavom, fonniran je Jahorinski dobrovoljacki odred. Vrhovni stab je pohvalio Prvu proletersku za hrabro izvedeni mar5 preko lgmana. Zajedno sa dobrovoljackim odredima, mesnim partizanima i stanovnistvom koje je pruza/o podrsku i pomoc proleterima, ponovo je Prva proleterska bila gospodar situacije u oslobodenim delovima Istocne Bosne. Usledile su borbe i marsevi i u dolini Prace i Drine, oko Vlasenice, Srebrenice i Bratunca, kada se Prvoj proleterskoj kao udarnoj snazi, pridruzuje tek formirana Druga proleterska srpska brigada. testoke borbe su vodene sa cetnicima i Italijanima na Veee, rinovcu i Skari, na Dobrom Dolu i drugim mestima do juna 1942. godine. u tim teskim borbama i marsevima poredani su borbeni redovi prsletera, ali je Brigada brojno ojacala jer je popunjena sa stotinama dobrovoljaca u martu i aprilu. Proleterske redove popuni/i su komunisti, skojevci, simpatizeri NOP-a i rodoljubi iz: Sarajeva, sa Romanije, Sokolca, Glasinca, iz Foi'e, Goraida, Rogatice i drugih mesta Bosne. Stigli su i dobrovoljci iz dva crnogorska omladinska bataljona: Prvog crnogorskog omladinskog bataljona i Durmitorskog omladinskog bataljona. Pristizali su i borci iz Hercegovine. U tom vremenu pri bataljonima su formirane i tri omladinske cete, ad kojih je narocito poznata po brojnosti i borbenosti Focanska omladinska ceta koja je dejstvovala u sastavu Treceg ( kragujevackog) bataljona. Medu tim novim borcima bilo je i nekoliko drugarica, prekaljenih boraca iz partizanskih ceta i odreda, spremnih da nastave borbenu slavu pod zastavom Prve proleterske brigade. I ova vreme je obelezeno intenzivnim radom sa narodom na terenu. Cetvrti i Drugi bataljon posebno se isticu u radu na formiranju narodnooslobodilackih odbora, jacanju dobrovoljackih odreda, u partijsko-politickoj i drugoj aktivnosti medu narodom. U to vreme su i svi bataljoni primili bataljorzske zastave ad druga Tit a (mart-april 1942. godine). Posle kratkog odmora u rejonu Zakmura, Ljubine i Vrbovnice, Brigada polazi na mars za H ercegovinu, da priskoCi u pomoc partizans kim snagama kojima je pretila opasnost ad jaCih italijanskih, cetnickih i usta§kih snaga. Dolazak proletera na podrucje Hercegovine imao je ogroman znacaj za jacanje tamosnjih partizanskih snaga, formiranje narodnooslobodilackih odbora i razbijanje iluzija kod okupatora i domaCih izdajnika da ce uspeti da uniste partizanske snage i spreciti zamah sirenja narodnooslobodilacke barhe. Brigada je izvrSila i prihvat partizanskih snaga koje su se pod pritiskom neprijatelja povlaci/e iz Crne Gore preko Volujka, sa ko-. jima je bio i veliki narodni zbeg. Odatle je usledio mars preko Zelengore, kad su se proleteri hranili travom i konjskim mesom. Ovakav borbeni put Prve i Druge proleterske brigade doprineo je formiranju Trece sandi.acke proleterske i Cetvrte i Pete crnogorske proleterske brigade. �Sa Zelengore, krajem juna 1942, Brigada zajedno sa jos pomenute cetiri proleterske brigade polazi pod neposrednim rukovodstvom Vrhovnog staba za Bosansku Krajinu. Na tom putu Briga· da je imala naporni mars preko planine Treskavice. U naletu na Konjic izbacila je 179 neprijateljskih vojnika iz stroja, a poginula su svega tri i ranjena dva proletera. Zajedno s drugim proleterskim jedinicama i sama napadala je mnoge garnizone i gradove. 0 borbama za oslobodenje Livna, avgusta 1942. godine, drug Tito je rekao: »Svi bataljoni Prve brigade sjajno su se borili, jer su kao munje prodirali u varas bez obzira na isprepletanu bodljikavu Z.icu i utvrdenja . .. <( Poznat je prodor Prve pmleterske ka lmotskom, kada je drugom polovinom avgusta 1942. godine oslobodila mnoga mesta i zadala tdke gubitke ustasama. Zajedno sa Krajisnicima oslobodila je Kljuc, a u jesen 1942. ucestvuje i u borbama na podrucju Bosanskog Grahova. Posle ovakvih pobedonosnih borbi i marseva, brigada je popunjena novim borcima iz Dalmacije i Bosne. Avgusta 1942. stiglo je kod Livna oko dve stotine mladica i devojaka sa Biokova. U lsto vreme dolazi aka stotinu dobrovoljaca iz bataljona »Starac Vujadin«, boraca sa teritorije Bosanskog Grahova i Livna. U oktobru doslo je jos dve stotine i osamnaest dobrovoljaca sa podrucja $ibenika. Medu novoprispelim borcima - dobrovoljcima bio je veliki broj drugarica iz Bosne i Dalmacije, koji su casno istrajali u na· rednim borbama Prve proleterske brigade. Kada je formirana Prva proleterska divizija 1. novembra 1942. godine, Prva proleterska brigada je usia u njen sastav. Tih dana je, 7. novembra, u Bosanskom Petrovcu brigada primila iz ruku druga Tita borbenu zastavu, sto je znacilo jos jedno veliko priznanje pwleterima Prve proleterske. Od Bosanskog Petrovca Brigada nastavlja s borbama od kojih je jedna od znacajnih ona na Sitnici, napad na jaki neprijateljski garnizon nocu izmedu 19. i 20. novembra. Posle nekoliko dana ucestvuje u borbama za oslobodenje Jajca, a potom krece ka Srednjoj Bosni. Decembra 1942. oslobodila je Skender Vakuf, Kolar Varas i Josavku. los veci je znacaj tog pohoda u onoj i.ivoj aktivnosti proletera medu narodom na razoblicavanju neprijateljske propagande i ucvr!icivanju vere u opravdanost borbe koju vodi Narodnooslobodilacka vojska pod rukovodstvom Komunisticke partije Jugoslavije. Taka je Prva proleterska brigada, decembra 1942, slavila svoj jednogodisnji jubilej. Od staba Prve proleterske divizije dobila je cestitku: »Na dan godisnjice upucujemo svoje pozdrave varna koji ste u toku godinu dm1a pokazali nevidena junastva ... vama koji nikada niste ni pred najveeim teskocama zastali, vama koji ste kroz proteklu godinu dana svojim junastvom i politickom svescu, disciplinom i visokim mora/om sluzili za primer svim borcima za narodna prava i slobodu, varna koji ste svojim radom mnogo doprineli obrazovanju Narodnooslobodilacke vojske Jugoslavije .. ·" U stroj proletera Prve proleterske dobrovoljno je stupilo iz Bosne, Crne Gore i Dalmacije oko sto trideset drugarica ... U SELU RURSKA GRBOVACA, 1942. GODINE HIEKIPA PRVE PROLETERSKE MILEVA JOVICIC - BELKA SA GRUPOM DRUGOVA U PRNJAVORU, JANUARA 1943. �JUDIT A ALARGlc U Novom Sadu, gde je roaena 1917. godine, Judita se kao tekstilna radnica od najranije mladosti ukljuCila u napredni radnicki pokret. U KPJ je primljena 1939. godine. Ucestvovala je kao delegat na Sestoj pokrajinskoj konferenciji KPJ za Vojvodinu, na kojoj je zaduzena da radi na organizovanju zenskih sekcija u Vojvodini. Okupacija Jugoslavije ju je zatekla u Beogradu, odakle je upucena na partijski rad u Obrenovae. Jula 1941. godine postaje horae Kosmajskog partizanskog odreda. Kada je formiran Posavski odred J udita odr:lava vezu izmeau odreda i PK KPJ za Srbiju. Organizuje bolnicu u Radoinji, a posle povlacenja nasih snaga preko Sandzaka postavljena ie za. politickog komesara bolniee u Novoj Varosi. U Prvu proletersku brigadu dosla je u Focu, pocetkom februara 1942. godine posle druge neprijateljs;ke ofanzive, gde je hila i politicki komesar bolnice. u ratu je hila i clan Polit-odjela Druge proleterske brigade, delegat na Prvoj konferenciji AFZ u · Bosanskom Petroveu. gde .ie birana u Izvr5ni odbor, instruktor SK KPJ u okolini Bihaca, clan Polit-odjela Trinaeste moleterske brigade i druge duznosti. Nosilae je Partizanske spomenice 1941, mnogih ratnih i mirnodopskih odlikovanja i rezervni major JNA. Kada je aprila 1942. formiran Durmitorski omladinski bataljon, stupila je u njegove redove kao dobrovoljae. Za vreme trece neprijateljske ofanzive kratko se bori na Durmitoru i Sinjajevini, a rna~ ja 1942. sa vecim brojem boraea stupa u Prvi ( ernogorski) bataljon Prve proleterske. Vee u prvoj borbi meau proleterima na .Dobrom Dolu, na Durmitoru, 2. juna 1942, ispoljila je veliku. hrabrost. Bila je na mnogim duinostima u Brigadi, a neko vreme omladinski rukovodilae. DARINKA - DARA (MJLOsA) BORAC Roaena 1924. godine u Boanu, kod Savnika, Dara je postala clan SKOJ-a i horae narodnooslobodilackog rata 1941. 69 �vali bolove od svih medikaInenata". Poginula je junackom smrcu za vreme pete neprijateljske ofanzive, 10. juna 1943, u juriSu na Balinovcu. MANDA BOGUNOV/t - tULIBRK Sa celom svojom porodicom, ocem i bracom, od rane mladosti opredelila se za napredni pokret. Kao sesnaesto_godiSnja ucenica gimnazije pocinie aktivno da radi za poNosilac je Partizanske spomenice 1941. i vise ratnih i mirnodopskih odlikovanja. Rezervni je staresina JNA. MARIJA BOBAN V ec od najranije mladosti otac i majka su ie svojim nazorima orijentisali ka naprednom pokretu. Sa svoia tri brata zapazena ie meau naprednom omladinom jos u predratnim godinama u Klisko-Solinskom basenu. Iako mlad.a ( rodena 1925. u Solinul, Marija sledi svoju bracu i roditelje i zajedno s njima ucestvuje u strajkovima i demonstracijama. U Savez komunisticke omladine Jugoslavije primljena je 1941. godine, a pocetkom 1942. postala je borac Mosecke partizanske cete, s kojom je septembra stigla u Ticevo i stupila u Prvu proletersku brigadu. Rasporedena je na rad u sanitet Brigade. Proleteri su o njoj govorili: ,Njena ljubav i ljudska toplina bo70 lje su zacelivali rane i ublaza- kret ustanicke 1941. godine. Rodena je 1925. u selu BaCini, kod Ploca. Pocetkom 1942. odlazi u Biokovski partizanski odred, u kome je borac Omladinske cete ,,Ante Torkar". U Odredu se istice kao hrabri borac i bolnicarka, te je ubrzo i primljena u Savez komunisticke omladine Jugoslavije. Kada je Prva proleterska brigada avgusta 1942 .. vodila borbu oko Livna, Manda je stupila u njene redove. U Prvom (crnogorskom) bataljonu hrabri je borac i bolnicarka. Borbenim putem Brigade ide do inaja 1944, kada je u i'inu zastairnika presla da radi kao higijenicarka pri stabu Prve proleterske divizije. Nosilac je .Partizanske spomenice 1941. i drugih odlikovanja. MATIJA BOGUNOV/t Potice iz siromasne seljacke porodice koja je bila oda- na naprednom pokretu i opredeljena za NOB i revoluciju. Njena dva brata poginula su u NOB-u. Rodena je 1908. u selu BaCini (Ploce). Kao domacica postala je clan KPJ 1938. godine. Veoma se angazuje zajedno s bracom i sestrom Nadom u organizovanju i pripremi ustanka. U Biokovski partizanski odred stupila je 1941. godine, a avgusta 1942. u Drugi (crnogorski) bataljon Prve proleterske, gde se istice kao vrlo hrabar borac, bolnicar ka i sanitetski rukovodilac. Sredinom 1944. prima duznost referenta saniteta Brigade. Nesto kasnije postaje pomocnik referenta saniteta Prve proleterske divizije i dobija cin porucnika. Posle rata ostala je na duznosti u JNA, pa je i penzionisana u cinu majora. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i vise odlikovanja. �DR SAsA BO:lOV/c Rodena je u Beogradu 1912. godine, a u narodnooslobodilacku borbu stupila je 1941. godine. Borac i lekar u kojem se objedinilo borbeno i humano, Sasa je prosla dug put kroz borbu i revoluciju. Bila je na mnogim duznostima i formirala viSe partizanskih bolnica do juna meseca 1942. godine, kada je dosla za prvog upravnika bolnice Prve proletersk_e brigade. I ne samo medu proleterima, vee i ii svim bolnicama ·i u svakoj .iedinici, dr Sasa je bi. Ia jedan od najomiljenijih boraca i rukovodilaca. Posle ponovnog povratka proletera u Bosnu, - Sasa je· presla u Centralnu vojnu bolnicu, u kojoj ostaje · do · kraja· rata. Posle rata nastavlja rad u JNA. Nosilac je Spomenke 1941. i vise. ratnih i mitnodopskih odlikovanja. In1~ ciri re'_ zervnog pukovnika JNK 71 RADMJLA - MILA CARIC!c Clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavijt;' . postala je kao ucenica beranske gimnazije (1940), a Clan KPJ 1941. Rodena je 1921. godine u Beranama (sadasnjem Ivangradu). U prvim ratnim danima radi na pripremi ustanka u dolini Lima i ucestvuje u njemu. Kao borac Komskog partizanskog odreda, maja 1942. stupa u Prvu proletersku brigadu i njen Prvi ( crnogorski) bataljon. Medu proleterima svojim primerom je potvrdivala kako se treba boriti i kako hrabro izdrzati sve teskoce. Bila je borac, rukovodilac SKOJ-a i politicki delegat voda. · · Hrabro se borila u redovima proletera siroin Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Sandzaka- i Dalni.ad j e do avgusta .-1944. godine. Tada se Mila po zadatku Partije vraca u Beran~ za omlaqinskog rukovodioCa i sa istim; ~arom organizuj"e omladinu :za rad na obnovi i izgradnji zemlje. Radila je zatim u SUP-u i imala je cin kapetana I klase. Nosilac Partizanske spomenice 1941. ·i vise ratnih i mirnodopskih odlikovanja, Mila CariCic je umrla 1977. godine. ANKA J. CEROVlc Nosena slobodarskim tradicijama, Anka se kao omladinka (rodena 1921) u Tusi• nu, kod Savnika, opredelila za NOB i revoluciju, te je 1941. primljena i u Savez komunisticke omladine Jugoslavije. Formiranjem Omladinskog bataljona Durmitorskog odreda, Anka postaje njegov horae i istiCe se na terenu u barhi protiv izdajnika i neprijateljskih slugu. Ucestvuje s Bataljonom u borbama po Sinjajevini i Poljima kolasinskim 1942. godine, gde je vodila borbe i Prva proleterska brigada. Tada Anka i stupa medu proletere, u Trecu cetu �Prvog ( crnogorskog) bataljona. U Brigadi postaje omiljena kao hrabri horae. Pored puske, nosila je u svom rancu i gusle. Za vreme odmora i predaha zabavlja]a bi borce guslajuCi i pevajuCi junacke narodne pesme. Poginula je hrabro jula 1942. u SCitu u borbi za crkvu koju su ustase bile pretvorile u svoje utvritenje. VUKOSAVA (NIKOLE) CRNJAK . Bila je horae Kalinovickog partizanskog odreda kada je Prva pro]eterska brigada vodila borbe za· vreme druge neprijateljske ofanzive. Meitu partizanima Kalinovika koji su pritekli u pomoc proleterima za vreme Igmanskog marsa, nalazila se i Vukosava, seIjanka iz Kosorovica, gde je i roitena 1923. · Borae od septembra 1941. .'(odine, u Prvu proletersku brigadu stupila je februara 1942. zajedno sa nekoliko boraea Kalinovickog partizanskog odreda. U svim borbama i ofanzivama istakla se kao horae i bolnicarka. Proleteri su je primili u Komunisticku partiiu Jugoslavije, a za ispoljenu hrabrost dobila je Cin starijeg vodnika i vise ratnih odlikovanja. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. RU:l.A (PERE) CVET/c i I I' Meitu KrajiSnicima koji su avgusta 1942. godine dolili u Prvu proletersku, bila je i pet72 naestogodiSnja Ruza Cvetic. Mlaciu devojku iz sela Sujica, kod Livna, proleteri sti odmah poslali na sani tetski kurs u. Livno. Posle zavrsetka kursa, prosla je sa Prvom proleterskbm kroz borbe kod Kljucli, Grahova, Jajea, Kotor VaroSi, TesliCa, Prnjavora, na Drini i Neretvi. Hrabro je poginula u jednoi od najtezih borbi koiu je vodila nasa Narodnooslobodilacka vojska. na Sutjesci juna 1943. godine. MARA CVETKOV/c Domacica iz sela Mandalina, kod Sibenika. Mara se odmah po okupaciji ukljucuje u aktivan rad za narodnooslobodilacki pokret i revo1uciju. Pocetkom 1942. primljena je u Savez komunisticke o'mladine Jugoslavije. Kao dvadesetogodiSnja devojka i skojevka u Prvu proletersku brigadu stupa pocet- kom oktobra 1942. kod Kljuca. U Brigadi je hrabar horae, a posebno se istice .· za vreme borbi u iznosenju i previjanju ranjenika. Stoga · vrlo brzo postaje omiljena. u . Cetvrtom (kraljevackom), bataljonu, sa kojim je prosla cetvrtu ofarizivu. · · Poginula je aprila 1943. godine u borbama kod Cajnica. RADMJLA CVETKOV/c Ucenica iz Glamoca, gde je roitena 1927, ·Radmila je ·stupila u Prvu proletersku u leto 1942. godine. . U borbi protiv neprijatelja domaCih izdajnika ubrzo se istakla kao hrabar horae i bolnicarka, zala.Zuci vrlo cesto i svoj zivot da iznese sa bojista i previje ranjene drugove. U borbi za ranjenike posebno je svoju hrabrost i pozrtvovanje pokazala na . Ivan Sedlu, februara 1943. godine, kada je juriSala da pomogne 1 �MAR/JA cEKO 'I I ' I I ~I I l I I drugovima Milutinovicu, DerviSu SusiCu, Penju Sekulicu i drugima. Takav primer hrahrosti ispoljila je i na Sutjesci. Kao takav hrahar horae primljena je u Savez komunisticke omladine Jugoslavije 1942, a u KPJ 1943. godine. Nastavila je horhu do kraia rata kao politicki rukovodilae i oficir JNA. RADA (PETRA) cEtAR Rodena u Vlahovidma, kod Sarajeva, Rada Cecar je stupila 1942. u Prvu proletersku hrigadu. Uhrzo se istakla kao hra· bar horae i holnicarka, pa jc iste godine. primljena u Savez komunisticke om!adine J ugo· slavije. Kasnije je postal a i clan Komunisticke partije. Ne izostajuc'i nikad iz prvog borbenog stroja, medu proleterima se hrabro borila do konacne pobede oslohodenja nase zemlje. TONA-TONKA cVRLJAK Marija Ceko (rodena 1921) pripada onoj generaciji naprednih i hrabrih devojaka sa sela koje su se od prvog dana rata i revoluciie opredelile za narodnooslobodilacki pokret. Posla je u partizane iz sela Konjevrata, kod Sihenika. Oktohra 1942. godine, kada ie Prva proleterska brigada hila kod Kljuca, Marija je stigla sa svojim Dalmatincima i postala horae Cetvrtog (kraljevackog) bataljona. Ubrzo su je svi zapazili kao dobrog borea i vrsnu cetnu bolnicarku. Marija j e hrabro poginula u bici na Neretvi, marta 1943. U svom rodnom selu Konjevratu, kod Sibenika, gde je rodena 1917. godine, Cim je borba pocela protiv okupatora istakla se Tona kao odana narodnooslobodilackom pokretu. Radi aktivno na terenu i izvrsava sve zadatke koje pred njom postavlja partijska organizacija. U prvoj ratnoj godini postala je i kandidat za clana KPJ. Oktobra 1942, kada se Pr-Va proleterska nalazila kod Kl juca, Tona je kao dobrovoliac stupila u vee tada proslavljenu Prvu proletersku. U Cetvrtom (kraljevackom) bataljonu istice se kao hrabar borac i postaje cetna bolnicarka. U Prvoj proleterskoj nrosla je cetvrtu i petu nepriiatelisku ofanzivu i kao cetna bolnicarka hrabro poginula 22. septembra 1943. godine na Cisti Velikoj, u Dalmaciji. JVANKA cORGELJA Imala je devetnaest . godina kada je .sa svojim bratom Jerom, pocetkom oktobra 1942. godine, stunila u Prvu proletersku. Posli su zajedno iz sela Konjevrata (kod Sibenika) da se bore protiv okupatora, za slobodu. Rodena 1922. godine, I vanka je kao devojka radila sve polioprivredne i domaCicke poslove. U Trecem (kragujevackom) bataljonu hrabro se horila kao borae i cetna holnicarka. Osobito se istice tokom cetvrte i pete neprijateljske ofanzive na spasavanju i nezi ranjenika. Taka je poginula 17. decembra 1943. godine, izvlaceCi ranjenike u borbi kod Suiica. Negde u isto vreme poginuo ie i nien brat Jero izmedu Travnika i Jajca, kao borac Prvog ( crnogorskog) bataljona Prve proleterske brigade. ZUHRA cUPO U leto 1942. godine kada je ustaski teror divljao i dostizao vrhunae nad stanovnistvom Livna i okoline, ovaj kraj su oslobodile iedinice Prve proleterske brigade. MladiCi i devojke pohrlili su tada u stroj Prve proleterske, jer su shvatili da je jedini put do slobode put borbe protiv neprijatelja pod zastavom Partije. Medu njima, kao dobrovoljac, bila .1e i Zuhra, koja je i rodena u Livnu 1922. godine. Postala je borac Drugog ( crnogorskog) bataljona. Kao horae i bo!nicarka zapamcena · je po duhu i pesmi koje je 73 �unosila medu proletere. Ranjena je za vreme cetvrte neprij a teij ske ofanzive i upucena na ]ecenie u Centralnu holnieu. Zarohljena je kao ranjenik juna 1943. godine na Sutjesei. Pred neprijateljem se juriacki drl:ala. Internirana je i izdrzala je sve strahote nemackih logora. SLAVKA DAMJANOV/c VUKOV!c Omladina slohodarskog Drvara posla .ie u odlucnu horhu jos ustanicke 1941. godine. U tim redovima hila je i Slavka, rodena 1924. godine u Sipovljanima, selu kod Drvara. Oktobra 1942. stupila je u Prvu proletersku i sa njom iSla sve do Trsta,. do konacnog oslohodenja nase zem!je. U ratu je hila horae, cetna holnicarka i referent saniteta hataljona. Kao hrahar horae i holnicarka i odgovoran staresina, primljena ie u Savez komunisticke omladine J ugoslavije 1942. a u KPJ 1943. godine. Dohila je viSe ratnih odlikovania, demohilisana je 1945. sa Cinom starijeg vodnika. Nosilae ie Partizanske spomenice 1941. a LUNA-ZOR.A DAN/TI-PA VLOV/c Kao uceniea girnnazije u Saraievu, gde ie i rodena 1924. godine, sedamnaestogodiSnia Zora Daniti zamenila · je skolsku torhu sa ustanickom puskom. Proleteri se secaju da je sa soh om nosila, kada je 1942. stupila u Prvu proletersku, nekoliko knjiga i prihor za pisanje. Ostavila je grad na Miljaeki i medu proletere doS!a u zelji da hude odlican horae, kakva je hila i ucenica. Ubrzo se kao takva i pokazala u proleterskom stroju: kao horae, holnicarka, bombas, u patroli i na straZi. Proleteri su je primili u Savez komunisticke omladine, a zatim i u Komunisticku partiju Jugoslavije. ER.NA DENON- SAK Bila je svedok kada su Nemci i ustase u Sarajevu poceli da progone Jevreje. Nije htela da mirno ceka zlokohnu hajku zloCinaea, vee je kao uCenica, ne dvoumeCi se,t pos!a u partizane. Rodena je u Sarajevu 1923. go dine. U Prvu proletersku brigadu stupila je 1942. godine, posle ilegalnog zivota i skrivanja u jednoj muslimanskoj poro- dl£1. Istice se u horhi kao horae i holnicarka. Toplina kojom su se proleteri odnosili prema njoj i drugarska ljubav koja je vladala medu horcima, ulivali su joj snage da istraje u borbi i da sve cini za izvlacenje i negu ranjenih drugova. Za vreme cetvrte ·neprijateljske ofanzive, marta 1943, umrla je od tifusa u dolini Neretve. MILEVA DEV/c U jesen 1942. godine Bihac _je postao eentar slohodne teritorije. Grad u kome je odrzano Prvo zasedanje Antifasistickog vijeca narodnog oslohodenja Jugoslavije, docekao je proletere i sve druge partizanske snage kao svoje oslohodioee. Medu omladinom koja je stupila u redove Prve proleterske, hila je i petnaestogodisnja Mileva Devic. Rodena u Bihaou 1927. godine, postala je horae NOV rnaja 1942. �U Brigadi je hila horae, bolnicarka, i zamenik referenta saniteta u Trecem (kragu ievackom) bataljonu, sa koiim je i prosla sve ratne staze Prve proleterske preko Bosne, Crne Gore, Sandzaka i Srbi ie, Sremskog fran ta i Slovenii e, do Trsta. · Rat je zavdila sa oficirskim Cinom i vise ratnih odlikovanja. JOVANKA DODER I I I ' I ' I I ' i J Imala ie sedamnaest godina kada ie iz Gaeka, gde je rodena 1926. godine, stupila u Prvu proletersku brigadu. Hrabro se borila kao horae i bolnicarka sve do sedme ofanzive. A u jeku ove ofanzive, kada su proleteri vodili borbu na zivot i smrt na Mlinistu, Vranici i Maklienu, zaddavaiuCi daleko nadmocniie nepriiateliske snage koje su zurile ka Drvaru, u iednom jurisu za iznosenje ranienika pala je pokosena rafalom J ovanka Doder. Uzviknula je: -_ IzvlaCite ranjenike! Drugovi su joj priS!i i izneli je sa polozaja, a tada su konstatovali da j e ranjena u glavu. Dozivela .ie naigore: oslepela je. Preneta je hitno u bolnieu, ali proleteri nisu uspeli da saznaju niSta o njenom daljem zivotnom putu. MILEVA (MARKA) DRAsKOV/6-PANTJ(: I I l • ne) i stupila u Sesti (beogradski) bataljon Prve proleterske. U Brigadi je hila horae, cetna bolnicarka i referent saniteta bata!iona. Kao hrabar horae i bolnicarka postala je Clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije 1943. a Clan Komunisticke partije Jugoslavije 1944. godine. Ova puta je ranjavana u narodnooslobodilackom ratu i revolueiji, ali je sve to hrabro izdr7ala ne napustajuCi proleterski stroj do konacnog oslobodenia nase zemlje. Za ispoljenu hrabrost i pozrtvovanie odlikovana je sa vise ratnih odlikovanja. ZORKA (BOzA) DRAsKO Napustila je avgusta 1942. svoje selo Oplecane-, kod Duvna (gde je rodena 1922. godi- Kao uceniea niksiCke gimnazije opredelila se za napredni omladinsl<i pokret. Iz sela Lukova, gde je rodena 1920. godine, posla je kao skojevka sa crnogorskim ustanicima u borbu protiv neprijatelja. PoCinje kao horae Niksickog partizanskog odreda, a aprila 1942. stupa u Prvi (crnor,orski) omladinski bataljon, sa kojim ratuie po Siniajevini nrotiv cetnickih bandi. clan SKOJ-a je od 1941, a u KPJ je primljena novembra 1942. godine. U Prvu proletersku stupila ie kada je njen batalion rasformiran. maia 1942. U Prvoi proleterskoj istice se kao neustrasivi horae i politicki komesar. Ranjavana .ie nekoliko nuta. ali nikada nije ostala u bolnici do konacnog ozdravlienja, vee je zurila da se sto pre vrati u svoju .iedinieu. Oktobra 1944. postavljena .ie za politickog komesara bataliona u Beogradskoj brigadi KNOJ-a. Posle rata osta ie u JNA, zavrsava pravni fakultet i kao nukovnik JNA postaje · sudija Vrhovnog suda JNA. , Nosilae je Spomeniee 1941. i mnogih odlikovanja. 75 �VUKA fJENADIJA MILKA OAK Borcima Prve proleterske Vuka Denadija .ie ostala u zivom secanju iz borbi za spasavanje ranjenika i po brizi o njima preko Miljevine i J abuke, juna 1943. godine, kada je Brigada marsovala u pravcu Renovice. Takva je hila u svim borbama ova bolnil'arka iz sela Prusca (kod Bosanskog Novog), gde je rodena 1920. godine. Stupila je ·u borbene redove Prve nroleterske 1942. godine. Sa Brigadom je orosla trecu, cetvrtu, petu ofanzivu, i sve borbe do kraja rata. Prezivela je i hrabro izdrl'ala strahbte i jurise Neretve i Sutjeske. Kao hrabar· horae i bolnicarka u ratu je oostala Clan Saveza komunisticke omladine i clan Komunisticke partiie Jugoslaviie. Dobila ie cin oficira i viSe ratnih odlikovanja. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. Bila je jesen 1942. godine, kada se sedamnaestogodiSnja devoika iz sela Gornjeg Suvaie (Bosanska Krupa) spremila da pode u partizane. Svrstala se u redove Prve proleterske u Centralnoj Bosni. Hrabra i odlucna, uvek je hila spremna da pode na borbeni zadatak - u zasedu, patro!u, izvidnicu, na strazu. , Istice se u borbama, fehruara 1943. godine, na Ivan Sedlu. Hrabro je juriSala kroz cetvrtu i petu neprijateljsku ofanzivu. Medu prvima je u horbama na Sutjesci, sve dok je nije u jednom od tih jurisa nokosio nenrijateljski kursum. Tako je Milka ( rodena 1925) vl'Sila svoj zivot u hladnim taIasima Sutjeske. BURBA fJOKOVJ(: -ROMANO 76 Kada je Prva proleterska oslobodila Gora.Zde, u vreme trece neprijateljske ofanzive, Duka je kao vee aktivna u pokretu stupila u Sesti (beogradski) bataljon Prve proleterske. Bilo je to aprila 1942. godine. U Brigadi je hila horae, holnicarka i higijenicarka, a meau proleterima u ratu je postala i clan Saveza komunisticke omladine i Komunisticke parti.ie Jugoslavije (novemhra 1942). Kroz horbu i ofanzive, ucenica iz Gorazda (gde je rodena 1922. godine) postala je kaoetan I klase i dohila viSe odlikovanja. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. MILKA (LAZE) GLAMO(:J(: MATILDA - TILDA FJNCI Rodena je 1926. godine u jevrejskoj porodici u Splitu. Kao i u svim krajevima Evrope, gde su harale fasisticke Hiderove horde, tako i u Jugoslaviii posehno su fasisti progonili Jevreje. Matilda je bila petnaestogodiSn ia ucenica kada su Nemci i Italijani usli u nasu zemlju 1941. godine. Svesna sta ie ocekuje ako padne u ruke fasistima, posla je jos 1941. godine u narodnooslobodilacku horbu. U Prvu proletersku brigadu stupila je 1942. sa jos dosta svojih drugova i drugarica iz Dalmacije. Poginula je u borbi na Sutjesci, juna 1943. go· dine. · · Milka ie u seljackoi narod, noj nosnii, avgusta 1942. godine, dosla u Prvu nro!etersku hrigadu. Rodena 1925. u siromasno i patrijarhalnoj porodici u Starom selu, kod Donjeg Vakufa, nije "idela mnogo od sveta, niti je zavrsila kakve skole. U jednoj od borbi kod Kuca, kada su proleteri zarohili vise ItaliJana. iedna od drugarica pozva Milku i rece joj: - Izaberi pantalone koie ti se svidaju, jer ti je ta suknja dotrajala. - Ma nijesam ja muskarac, da idem u oantalonama branila se Milka. , Posle kraceg ubedivanja Milka je ipak popustila i po- �slusala drugaricu. Iz rata je izasla sa Cinom staresine JNA i viSe ratnih odlikovanja. hrabrost i negu ranjenika odlikovana je sa viSe ratnih odlikovanja. ANKICA OLAMOcLIJA - NEDOV/c STANKA OLOMAZJ(; Iz Gornjeg Skrada, kod Karlovca, gde je rodena 1925. godine, posla je Ankica kao skojevka u narodnooslobodilacku borbu i revoluciju 1941. godine. ZavrSila je po!Oticki kurs u Donjem Lapcu 1942. Iste godine je ranjena na Skakavcu, kod Karlovca, i unucena na lecenje u Partizansku bolnicu na Petrovoj Gori. Sa Petrove Gore je sa sto lakih ranjenika dospela u Centralnu bolnicu, iz koje, krajem 1942, stupa u Prvu proletel'sku, kao clan Komunisticke partije Jugoslavije. Rasporedena je za cetnu bolnicarku Ttece cete Treceg bataljona. Bila je na dufuosti referenta saniteta bataljona i artiljerijskog diviziona. Nosdlac je Partizanske spomenice 1941, a za ispoljenu Kao clan Partije i vee poznati politick·i radnik u svom mestu. u selu Novakovicima (kod Zabljaka ). gde je i roilena 1924. godine. Stanka ie kao dobrovoljac dosla u Omladinski durmHorski batalion. U Omladinskom durmitorskom batalionu ostaje samo od aprila do kraja maia 1942. godine, kada stupa u Prvu proletersku brigadu. U svakodnevnom Zivotu veoma mirne prirode, Stanka u ratnim okrsajima ispoljava veliku hrabrost. JuriSa meitu prvima na bunkere u nanadu na Livno, Konjic, Bugoino, Jajce, Prnjavor, Ivan Sedlo, u svim iurisima svoie brigade. U Prvoj proleterskoi nostala ie komesar cete, a hila je i clan Politodjela Prve proleterske brigade ·i Prve proleterske divizije, kao i Clan divizii skog komite- ta Partije. U ratu je dobila Cin kapetana I klase. Posle rata je istaknuti partijsko-politicki radnik i rukovodilac. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i mnogih ratnih i mirnodopskih od!ikcivanja. DERVlsA HODzlc Mlada ucenica, DerviSa je imala sedamnaest godina kada ie nanustila dacku kh.mu'' i svoie Livno ( u kom je i rodena 1924. godine), da bi stunila u Cetvrti (kralievacki) bataljon Prve proleterske. Bilo ie to avgusta 1942. godine. Hrabro se borila U: sastavu Cetvrtog bataljona u danima cetvrte, pete i seste ofanzive. U Brigadu je dosla kao clan Saveza komunisticke omladine Jugoslaviie. Kanetan SavCic, uoliticki komesar Cetvrtog batal iona·. zanisao je u ,.Mali ratni dnevnik" nrimere hrabrosti DerviSe Hodzic. Na Mlinistima, kod Drvara, u maju 1944. bila je referent sani- 77 �teta cete. Jurisala je da iznese ranjenog svog komandira cete u nemogucoj situaciji. Uspe]a ie da ga iznese, ali ni.ie proslo dugo - DerviSa je smrtno nogodena od parceta avionske bombe 27. maja 1944. na Mlinistima. N iene nosledn ie reCi bile su: .. Da li su svi drugovi orevijeni? ... ". Taka je na Mlinistu zavrsila borbeni put ova hrabra devojka. LJUB/CA IVANcEVIc - fJUR/c Rodena ie 1928. u selu Jankovcu, kod Bihaca, a jos 1941. opredelila se za narodnooslobodilacki pokret. Bila je tada u redovima napredne omladine Bihaca. Kao vee organizovana omladinka, novembra 1942, stupila ie u Prvu proletersku i postala horae nienog Sestog (beogradskog) bataljona. Sa proleterima ie prosla kroz sve borbe i ofanzive _.:., preko Bosne, Dalmacije, San- dzaka, Crne Gore i :srhije, horila se za oslobodenje Beograda i na Sremskom frontu, gde je hila cetni staresina. Dva puta ie ranjavana i za hrabrost je dobila dva ratna od1ikovanja. · Demohilisana je I 945. godine u. cinu starijeg vodnika. MJLENA JVANOV/c Skojevka od prve ratne godine, Milena Ivanovic (rodena 1925) napustila je kao 11cenica svoje rodno Gostilje, -kod Danilovgrada, i st11pila 11 Prvi omladinski crnogorski bata]jon. Sa Bataljonom je prosla sve ratne staze do st11panja u Prvi ( crnogorski) hataljon Prve proleterske 1. i11na 1942. godine. Clan je SKOJ-a od 1941, a KPJ od 1943. godine. u cetvrtoj neprijateljskoj ofanzivi, kao hrabri horae i holnicarka dobija zadatak da prati ranjenog Jovana V11kanoviCa. Zajedno sa Ljuhicom VukanoviC u teskim danima ave ofanzive ispoljava izuzetnu hrabrost u zastiti i negovanju ranjenika. K?"niif'- se ponovo vraCa u svoj hataljon. Jula 1943. poka7ala je iz11zetn11 hrahrost kada .ie Prvi hataljon vodio horhu u okruzenj11 na kom11nikadji Caparde - Zvornik. Iznosed smrtno ranjenog Radovana Gardasevka (koji je proglasen za narodnog heroja). Milena je tesko ranjena. Borila se hrahro, a da ne hi pala ziva Nemcima u ruke aktivirala je bombu koja je raznela. MIL/CA (ILJJE) JVET/c Kada ie rat poceo hila ie ucenica. Rodena 1923. u selu Kazancima. kod Bosanskog Grahova, Milica ie nocela borbl1 nrotiv nenrijatelja ios 1941. godine.' Zajedno sa celim _batalionom ,Starac Vujadin", presla ie av~rusta 1942. 11 Prvu proletersk11 hrigad11. Posle is no! jene hrahrosti n Prvoi proleterskoi. ubrzo ie prekomandovana i hila na raznim r!uznost-ima '' nroslavl jenim krajiskim jedinicama sve do kraja rata. Nosilac ie Partizanske snomenice 1941. vise ratnih odHkovania i rezervni je st;:~re­ sina Jugoslovenske . narodne armije. RAJKA (NJKOLE) JAOODJ(: 78 U · Prvu proletersku stupili su mnogi mladiCi i devojke iz Livna i okoline oktobra 1942. Medu njima hila je i petnaes· togodisnja Rajka J agodic iz sela Potocana. �I ci raspored:ena je u Kijevski bataljon Prve proleterske bri· gade, iz koie nrelazi nazad u Prvu proletersku diviziju, gde je i primljena u KPJ. · Decembra 1943. odlazi u Prvu licku brigadu ,Marko Ores· koviC" za zamenika referenta saniteta. Kasnije je postavljena za referenta saniteta Trinaeste proleterske brigade ,Rade Koncar", u kojoj i ostaje do kraja rata. Posle rata ostala je u JNA. Penzionisana ie u Cinu viSeg oficira. Nos'ilac je Partizanske spomenice 1941. i viSe odlikovanja. . U stroju Brigade prosla je horheni put od Livna, preko Drvara, Jajca, Prnjavora, Neretve i Drine. Hrahro je poginula na Sutjesci, juna 1943, u ·sesnaestoj godini zivota. Ostala je u seeanju proleterima kao svetao primer horca, holnicarke i druga. J urisala je ranie uz rame sa iskusnim r:itnicima. SMILJA JAKslc - KERKEZ Kada je Prva proleterska dosla u Bosanski Petrovac no· vemhra 1942. godine, Smilja je kao i mnoge devojke iz junacke Krajine stupila u proleter· ski stroj. Rodena .ie u selu Bjelaiu, kod Bosanskog Petrovca, 1926. godine. Kao ucenica ie napustila skolsku klupu da se prihvati puske i pod:e u partizane. U Prvoi proleterskoj hila .ie horae, hombas, pomocnik puskomitraljesca. Ljutila se kada je odred:ena na duznost bolnicarke, ali ie kao skojevka morala zadatak da prihvati. U Prvoi proleterskoi ostala ie do marta 1943, kada je presla u Trecu krajisku, u cijim redovima je nastavila da ratuje. Dobila je nekoliko ratnih odlikovanja. Rezervni je staresina JNA. OOsA JOK/c - MJLEVA JOV/clc pravdama ondasnjeg reiima" - zapisa]a je Gosa u svojoj autobiografiji. Sa ocem i bratom fehruara 1942. otiSia je Gosa sa Ilidze, gde ie rod:ena 1922, u Igmanski batal jon Kalinovickog odreda. Odatle je ratni putevi vode na sanitetski kurs u Trnovo, a onda u Obaljski batalion, u koiem ie hila ranjena. Posle kratkog lecenja u bolniDRUGARICE TRSTA I DRUGOVI IZ PRVE Imala je samo petnaes t go· dina kada je jednog hladnog februarskog dana 1942. stupi· !a u TreCi (kragujevacki) ha· talj on Prve proleterske. brigade. Rodena je 1927. u selu·Bu· .garima,_ kod Kamenice. Od Foce prosla je Mileva J oviCic sve ofanzive i · ratovala po Bosni i Hercegovini, Dal· PROLETERSKE BRIGADE 1945.- GODINE KOD MIRKOV/c ,Od ranog djetinjstva imala sam prilike -da upoznam hiie· dan zivot sirotinje i raskos bog;atih. I mo.i otac kao radnik hio je vrlo cesto izlozen ne- 79 �]Tf p' : ' Za ispoljenu hrabrost odlikovana je ratnim odlikovanjima. SLAVKA JURcEVIc maciii i Crnoi Gori, Sandtaku i Srhiii, na Sremskom frontu i sve ·do Trsta. Medu proleterima ostala ie do oktohra 1945. godine, kada ie kao referent saniteta u Brigadi demohilisana u cinu starijeg vodnika. Prim! iena ie u KPJ 1943. i dohila ·ie vise odlikovanja i priznanja. !ELENA (NOVICE) JOVOVIc 80 Sa 'osamnaest p;odina ie Jelena Jovovk iz Pluzina (Piva), otisla u Durmitorski partizanski odred. U Prvi hatalion Pr· ve proleterske stupila ie S. maja 1942. godine. Kao horae ovog hataljona ucestvovala je u borbama na Sil)jajevini i Durmitoru. Sredinom iuna 1942. pro!eteri su je, zhog iscrpljel)osti, vratili na teren. u Pivu. Jelena je kao vrlo hrabar horae nastavila horhu sve do oslobodenja zemlje. Slavka Jurcevie je iz sela Studenaca, kod Imotskog, gde je rodena 1922. godine. Kao skojevka ukljucuje se u napredni pokret vee 1940. Od pocetka rata, kao ilegalni pozfrdinski radnik, ispoljava veliku hrabrost i odanost u izvdavanju zadataka. Juna 1942. stupila je u partizanski odred na Biokovu, a vee avgusta doIazi u Prvu proletersku gde ie u priStapskim jedinicama hila horae i holnicarka. Za vreme cetvrte nepnJateljske ofanzive prelazi u Ce1Jtralnu hol1Jicu, u kojoj se istice kao horae i iskus1Ji sa1Jitetski radnik. Poginula je pri izvlacenju ranjenika juna 1943. godine, u jeku pete neprijateljske ofanzive, na Sutjesei. ANBA (ANDRIJE) KAPIC/c Rodena je 1897. godine u Rijeci Crnojeviea. Od 1926. godine aktivniie deluie 11 nanrednom pokretu. U niihovoi kuCi su se pre rata skrivali komunisti - ilegalci. Za vreme ustanka za iedno sa svoja tri sina opredeljuje se za l:J<Jrbu protiv okupatora. Anda ie pocetkom juna 1942. godine iz Loveensko« partizanskog odreda presla u Prvi hatal ion Prve proleterske. Medu proleterima istice se kao hrahar horae. Oktobra 1942. odlazi iz Prve proleterske u Cetvrtu pro]etersku crnogorsku brigadu, da se vee jula 1943. sa dva svoja sina nade u Sesnaestoj vojvodanskoj diviziji. Kao horae i covek sluzila je mladima za primer. Nosilae Partizanske spomenice 1941. i viSe 0 dlikovanja, Anda je umrla 1976. godine. �SAVA (NJKE) KARAN Kada su jedinice Prve proleterske usle u Duvno 1942. godine, narod ovog kraja ih je docekao kao svoie snasioce, jer .ie teror ustaSa. okuoatora i drugih domaCih izdajnika vee uveliko divljao. Posebno je omladina Duvna i okoline sa odusevl jenjem primala dolazak proletera u zelii da se uvrsti u niihove redove. Menu tim omladinkama i omladincima bila ie i Sava Karan, devojka ronena 1926. f"Odine u Duvnu. Dosia je menu proletere i .iednostavno rekla: ,J a hoCu u partjzane, a mo.ii mi ne -daju". Drugovi joj odgovoriSe da su nieni u pravu, jer ie suviSe mlada, te nece moCi da izdrzi ratne napore. Sve je to Sava lena saslusala, ali im ie i odgovorila vrlo kratko: da ce ona sve izdr:lati i nek se oni nista za to ne brinu, jer ona nece da ostane i ceka strasnu presudu okunatora i njegovih slugu. Proleleri su je primili i ona ie menu niima ostala sve do konaene pobede. omladine Jugoslavije i vee sledece postala clan Komunisticke partije Jugoslaviie. Sa Brigadom je presla ceo ratni put od Duvna, kroz sve borbe po Bosni, Dalmaciji, Crnoj Gori, Sandzaku i Srhiji. Borila se za oslobodenje Beograda i na Sremskom · fronlu - sve -do Trsla, gde je u proleterskom slroju docekala konacno oslohodenje. SOFIJA KARAD:tlc Ronena 1921. godine u selu Palezu, kod Zahljaka, Sofija je radila sve poslove u siromasnoj seljackoi porodici. Odmah posle kapilulacije nasla se menu omladinom Durmitora koja se obucava u rukovanju oruzjem. Radi na prikunljanju saniletskog malerijala i zbog takve svoje aklivnosli, pocelkom 1942. godine, primljena je u Savez komunisliOke omladine Jugoslavije. Vee marta isle godine postaje horae Omladinskog durmitorskog bataljona, a maja zajedno s mno- go svojim drugaricama i .drugovima stupa u Prvu proletersku. U Brigadi ostaje do ranjavanja, maja 1943. godine, kad je upucena u Centralnu holnicu. Ponovo je neko vreme hila na Durmitoru, gde kao clan KPJ radi sa omladinom. U Sedmoj omladinskoi brigadi ,Budo Tomovic" S 0fija se kao zamenik politickog komesara cete i potporucnik borila do konacnog oslobonenja zemlje. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i ralnih odlikovanja. JELENA KNEiEVlc Kada je zavrsila osnovnu skolu u KnezeviCima, selu kod PlliZina, iako odlican ucenik Jelena nije mogla da nastavi skolovanje. Ostala je rano bez oca, pa je umesto u skolu, otiS!a u najam kod imucnijih seljaka. Nije tesko shvatiti kakav je bio zivot devojke, ronene 1922. godine, koja je jos kao dele SAVA -KARAN-MAJSTOROVJc Iz sela Roseena. kod Duvna. gde je ronena 1922, Sava ie posla u parlizane 1942. godine. Avgusta iste godine sa vise mladiea i devojaka iz ovoo; kraia stupila je u Prvu proJec tersku, u njen Sesti (beogradski) balaljon. U svim borbama i ofanzivama islice se kao hrahar horae i bolnicarka, pa je 1942. primljena u · Savez komunisticke 81 �kod boo:atiiih seliaka morala da obavl ia sve poslove od cuvanja stoke do polionrivrednih radova. Stoga se jos u nredratnim godinama opredel iuie za nanredni pokret. U ustanickim danima 1941. imala ie cast da iz ruku Save Kovacevica dobije nistol i na noklon. Kao horae Durmitorskog bataljona maia 1942. dolazi meau nroletere - u Prvu proletersku. Hrahri skoievae i komunista. J elena Kne'l:evic dahlia nrvi oficirski cin sentembra 1943. podine. Dva puta je ranjavana. Iz JNA ie izasla · u Cinu kapetana. Nosilae ie Partizanske spomenice 1941. mnogih ratnih odlikovanja. Medu ernogorskim partizanima zivela ie njena poruka narodu: ,Vi koii necete u borbu nrotiv neprijatelja obucite suknju". Umrla je posle rata. ANKA (ADAMA) KOKJ(: Od najraniie mladosti ova se hraba devoika iz sela Duhrave, kod Sibenika, opredelila za napredni nokret. Anka Kokic (rodena 1922) je jedan od skoievaca koji su iz Dubrave posli u rat jos 1941. godine. Medu omladinom Dalmaci ie koia je stupila oktobra 1942. godine u redove Prve proleterske hila je i Anka. Tada je postal a horae Drugog ( crnogorskog) bataljona, u Cijim redovima je prosla kroz bitke eetvrte i pete neprijateijske ofanzive. Posle pete neprijateliske ofanzive presla je u Sedmu banijsku diviziju u kojoi ie kao hrabri sanitetski radnik 82 dobila Cin vodnika. DRAGICA KOKJ(: ANKA (ANTE) KOKI(: Rodena u siromasno i sel jackoj porodici 1923. godine selu Dubravi, kod Sibenika, jos od rane mladosti Anka .ie pripadala naprednom nokretu. Veoma se angazuje od pocetka borbe protiv okupatora kao pozadii:tski radnik. Bila je clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije kad je dosla u Prvu proletersku brigadu, kod Kliuca, oklobra 1942. godine. U trecem (kragujevackom) batalionu zapazena je kao dobar horae i bolnicarka, pa je ubrzo postala referent saniteta bataljona. Provereni horae i sanitetski radnik, Anka KokiC je u najteZim ratnim situacijama ispol jila veliku hrabrost, pa je u zavrsnim borbama za oslobodenje zemlje hila na duznosti referenta saniteta Prve nroleterske brigade i tada dohila Cin porucnika JNA. Nasilac je ratnih odlikovanja. u DomaCiea iz sela Dubrava. kod Sibenika, rodena 1920, clan Saveza komunisticke omladine Jugoslaviie postala ie 1942. godine. Istice se u radu na terenu, kao pozadinski ra?· nik. Izvrsava sve zadatke koJe su ioi postavliali Savez komunisticke omladine i partijska organizacija. Zaiedno sa mnogim omladincima i omladinkama, kao dobrovoljae stuna u Prvu proletersku kod Kliuca. pocetkom oktobra 1942. godine. U Trecem (kragujevackom) batal jonu prosla je ratnom stazom cetvrte i pete neprijateljske ofanzive. JuriSa hrabro 11 svim bitkama i posebno se Dragica istice kao bolnicarka u spasavanju i negovanju ranienika. U iednom od takvih iurisa na Sutjesci hrabro je poginula juna 1943. godine: ROSA KOLAR Mladi oko Mrkonjic Grada utrkivali su se ko ce pre stunil! u nroleterske iediniee. Medu onima koji su stupili u Prvu proletersku novembra !942. godine. hila je i Rosa Kolar ( rodena 1924. u Mrkonjic Gradu). U Sestom batalionu Prve proleterske hila je .horae, cetna bolnicarka i zamenik referenta saniteta bataljona. Proleteri su je primili u Savez komunisticke omladine i u KPJ. U sastavu Brigade ostala je do oslobodenja zeml ie. Izrasla je u rukovodioea i za ispoljenu hrabrost odlikovana je ratnim odlikovanjima. �OLGA (PETRA) KOLAT i Rodena je 1922. godine u Kninskom polju. Doma6ica iz siromasne seljacke porodice, koia je rasla u nemastini i rade6i sve seljacke poslove, Olga je pripadala naprednom omladinskom pokretu. Stupila je u Prvu proletersku 1942. godine, upravo kada su u nju iz Dalmadje dosle stotine omladinaca i omladinki. Borila se medu proleterima po Bosni, Sandzaku i Crnoj Gori, sve do pete neorijatel)ske ofanzive, kad hrabro gine na Sutjesci, _juna 1943. godine. ZORKA (SJME) KOLAT Rasia je zaiedno sa Olgom u Kninskom Poliu. I rodena su iste godine, 1922. Obavl jala je seoske poslove, kao i Olga sve do 1942. - do stupan ja u Prvu proletersku. · · Ista im je sudbina hila: ·onaka kako su rasle i zivele u Kninskom Polju. I rodene su se i borile kao borci Narodnooslobodilacke vojske J ugoslavije. Zorka je poginula na ]egendarnoj Sutiesci, juna 1943. godine, zajedno sa Ol«om. Tako su ove dve devojke i7. istog mesta i iste godine rodene zajedno ostale i na vecnoj strazi slobode. RANKA KOMADANOV/c - CEROVlc Rodena 1922. u C:ajnicu u svestenickoj porodici, Ranka je ostala bez oca 1935. godine. Sa majkom i dve sestre 1940. godine preselila se da zivi u Foou, gde se kao ucenica povezuje sa naprednom omladinom. Novembra 1941. primljena .ie u Savez komunisticke omladine Jugoslaviie. Radi akthino medu omladinom, a i kao pionirski rukovodilac. Maja 1942. stupila je u TreCi (kragujevacki) bataljon Prve proleterske. Iste godine je i primljena u KPJ. Kao brabar horae i komunista postav. ljena je za zamenika referenta saniteta u Bataljonu. Medu proleterima _ie ostala do avgusta 1943. godine, kad .ie otiS!a za referenta saniteta Cetvrte srpske brigade. Ranka nije nanustala borbeni stroi do oslobodenja zemlje. Nosilac je Partizanske. sp.omePice 1941. i mnogih odlikovanja. TOMANA VASILJKA KOPRJV/CA-ERAKOV/c Rodom iz Banjana ( 0 kolina Niksica), Tomana je bila jedan od najmladih boraca (rodena 1926) medu onima koji su 5. maja 1942. dosli u Prvu proletersku brigadu. Postala je horae Prve cete Prvog (crnogorskog) bataljona. U borbama po Sinjajevini i Durmitoru ispoljila je hrabrost. SuviSe mlada i nezna, bila je iscrpljena svakodnevnim borbama i marsevima. Proleteri su odlucili da j e sa jos nekoliko drugarica vrate na teren. I Tomana se vratila na teren }una 1942. godine. Zivi u Niksicu, kao penzionisani borac. MANDA KRIL/c - MARINOV/c Od najraniie mladosti Manda je sledila brata Pava, predc ratnog clana KPJ, te je 1940. godine postala i Clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije. U borbenom stroju 1941. naslo se nj ih cetvoro iz porodice: braca Pavo i Petar i sestre Manda i Neda. 83 �Kao clan KPJ Manda je jedna od prvih omladinki koja je stupila u Partizanski bataljon .,Josip JurceviC". Avgusta 1942. postaje kod Livna horae Prvog ( crnogorskog) bataljona Prve proleterske. Bila je u toku rata u Prvoj pro]eterskoj cetna bolnicarka, referent saniteta u bataljonu i referent saniteta brigade, na kojoj duznosti je dobila i Cin povucnika JNA. Meau proleterima bila .ie zapazena kao hrabar borac, odgovoran komunista i neumorni sanitetski radnik. ne Jugoslavije. U ustanickim danima 1941. stupa u Biokovski partizanski odred, pa je u hronici Biokova upisana kao druga partizanka odreda. Avgusta 1942, kao dobrovoljac dolazi u Prvu proletersku brigadu i postaje borac njenog Drugog- ( crnogorskog) bataljona. Mlada skojevka iz sela BaCina, kod Ploca, istice se u borbama kao vrlo hrahar horae i cetna bolnicarka. u jednom od juriSa na neprijatelja kod Restovackih koliba, u blizini Travnika, hrabro je poginula 27. maja 1944. godine. Bila je borac Durmitorskog odreda, a kada je 1942. trebalo napustiti slobodnu teritoriju i iCi za Bosnu, Mila. stupa u Prvu proletersku. Kao brabar borac ubrzo je primljena u KPJ i postavljena za referenta saniteta Drugog bataljona. U Prvoj proleterskoj dobila je Cin oficira i posle izvesnog vremena hila iz nje prekomandovana, nastavljajuCi do kraja rata hrabro i odgovorno da izvrsava svoje obaveze ratnika i oficira. Rezervni .ie stareSina JNA, nosilac Partizanske spomenice 1941. i ratnih odlikovanja. MILA (STANKA) KRSTAJlc - PRLJA SLA VICA KUJUNDZ.Jc': NEDA (MIJE) KRJLJ(: 84 t;;.---- Najmlaae dane provela je u bedi i siromastvu, jer je rano ostala bez roditelja. Rasia je uz hracu Pava i Petra i, sledeCi njihov primer, ukljucuje se u napredni pokret. 1941. godine kada je okupiralia nasa zemlja, sesnaestogodisnja · Neda je postala Clan Saveza komunisticke omladi- Posla je u borbu 1941. -iz sela Jezera, sa Durmitora, gde je i roaena 1923. godine. Vee prvim danima ustanka· i borhe protiv neprijatelja, se damnaestogodisnja skojevka Mila Krstaiic ponasala se kao pravi ratnik. u Terenski radnik, borac, holnicarka, referent saniteta, politicki komesar - sve je to bila Slavica u toku rata i revolucije. Roaena u Capljini 1922. zavrsila je gimnaziju u SarajeW, ali umesto zaposlenja nasla· je sadriaj rada u ·naprednom pokretu i borbi pro- �MARJJA cEKO I 'I drugovima MilutinoviCu, Dervisu Susicu, Penju Sekulicu i drugima. Takav primer hrabrosti ispoljila je i na. Sutjesci. Kao takav hrabar horae primljena je u Savez komunisticke omladine . Jugoslavije 1942, a u KPJ 1943. godine. Nastavila je borbu do kraia rata kao politicki rukovodilae i oficir JNA. RADA (PETRA) cEcAR Rodena u VlahoviCima, kod Sarajeva, Rada Cecar je stupila 1942. u Prvu proletersku brigadu. Ubrzo se istakla kao brabar horae i bolnicarka, pa je iste godine primljena u Savez komunisticke omladine J ugos1avije. Kasnije je postala i clan Komunisticke partije. Ne izostajuCi nikad iz prvog borbenog stroja, medu proleterima se hrabro borila do konacne pobede oslobodenja nase zemlje. TONA-TONKA cVRLJAK Marija Ceko (rodena 1921) pripada onoj generaciji naprednih i hrabrih devojaka sa sela koje su se od prvog dana rata i revoluciie onredelile za narodnooslobodilacki pokret. Posla je u partizane iz sela Konjevrata, kod Sibenika. Oktobra 1942. godine, kada .ie Prva proleterska brigada bila kod Kljuca, Marija je stigla sa svojim Dalmatincima i postala horae Cetvrtog (kraljevackog) bataljona. Ubrzo su je svi zapazili kao dobrog borea i vrsnu cetnu bolnicarku. Marija je hrabro poginula u bici na Neretvi, marta 1943. U svom ·rodnom selu Konjevratu, kod Sibenika, gde je rodena 1917. godine, Cim je borba pocela protiv okupatora istakla se Tona kao odana narodnooslobodilackom pokretu. Radi aktivno na terenu i izvrsava sve zadatke koje pred njom postavlja partijska · organizacija. U prvoi ratnoj godini postala je i k;mdidat za clana KPJ. Oktobra 1942, kada se Prva nroleterska nalazila kod Kljuca, Tona je kao dobrovoliae stupila u vee tada proslavljenu Prvu proletersku. U Cetvrtom (kraljevackom) bataljonu istice se kao hrabar horae i postaje cetna bolnicarka. U Prvoj proleterskoi nrosla je cetvrtu i petu nepriiatelisku ofanzivu i kao cetna bolnicarka hrabro poginula 22. septembra 1943. godine na Cisti Velikoj, u Dalmaciji. IVANKA cORGELJA Imala je devetnaest godina kada je sa svojim bratom Jerom, pocetkom oktobra 1942. godine, stunila u Prvu proletersku. Posli su zajedno iz sela Konjevrata (kod Sibenika) da se bore protiv okupatora, za slobodu. Rodena 1922. godine, Ivanlea je kao devojka radila sve pol ioprivredne i domaCicke poslove. U Trecem (kragu jevackom) bataljonu hrabro "se borila kao horae i cetna bolnicarka. Osobito se istice tokom cetvrte i pete neprijateljske ofanzive na spasavanju i nezi ranjenika. Tako je poginula 17. deeembra 1943. godine, izvlaceCi ranjenike u borbi kod Suiica. Negde u isto vreme poginuo ie i nien brat Jero izmedu Travnika i J ajea, kao horae Prvog ( crnogorskog) bataljona Prve · proleterske brigade. ZUHRA cUPO U leto 1942. godine kada je ustaski teror divljao i dostizao vrhunae nad stanovnistvom Livna i okoline, ovaj kra i su oslobodile iedinice Prve proleterske brigade. MladiCi i devojke pohrlili su tada u stroj Prve proleterske, jer su shvatili da je .iedini put do slobode put borbe protiv neprijatelja pod zastavom Partije. Medu njima, kao dobrovoljac, bila je i Zuhra, koja je i rodena u Livnu 1922. godine. Postala je horae Drugog ( ernogorskog) bataljona. Kao horae i bolnicarka zapamcena je po duhu i pesmi · koje je 7 3 �unosila medu proletere. Ranje. na je za vreme cetvrte neprijateljske ofanzive i upucena na lecenje u Centralnu bolnicu. Zarobliena je kao ranjenik juna 1943. godine na Sutjesei. Pred neprijateljem se junacki driala. Internirana je i izdriala je sve strahote nemackih logora. SLAVKA DAMJANOV/c VUKOV/c Omladina slobodarskog Drvara posla je u odlucnu borbu jos ustanicke 1941. godine. U tim redovima hila je i Slavka, ronena 1924. godine u Sipovljanima, selu kod Drvara. Oktohra 1942. stupila je u Prvu proletersku i sa njom iSla sve do Trsta, do konacnog oslobodenja nase zemlje. U ratu je hila horae, cetna bolnicarka i referent saniteta hataljona. Kao hrahar horae i bolnicarka i odgovoran staresina, I II p ii il I II.' I Iii, I l il I!'I . I !.il l primljena ie u Savez komuni· sticke omladine Jugoslavije 1942. a u KPJ 1943. gocline. Dohila je vise ratnih odlikovania, a demohilisana je 1945. sa Cinom starijeg vodnika. Nosilac ie Partizanske spomeniee 1941. LUNA-ZORA DANIT/-PAVLOV/c Kao ucenica gimnazije u Saraievu, gde ie i ronena 1924. ,godine, sedamnaestogodisnja Zora Daniti zamenila je skolsku torhu sa ustanickom puskom. Proleteri se secaju da .ie sa sohom nosila, kada je 1942. stunila u Prvu proletersku, nekoliko knjiga i pribor za pisanje. Ostavila je grad na Miljaeki i medu proletere dosla u zelji da hude odlican horae, kakva je hila i ucenica. Uhrzo se kao takva i pokazala u proleterskom stroju: kao horae, bolnicarka, homhas, u patroli i na straZi. Proleteri su je primili u Savez komunisticke omladine, .a zatim i u Komunisticku partiju J ugoslavije. ERNA DENON- SAK Bila je svedok kada su Nemci i ustase u Sarajevu poceli da progone Jevreje. Nije htela da mirno ceka zlokobnu hajku zloCinaca, vee je kao uCenica, ne dvoumeCi se, ~ posla u partizane. Ronena je u Sarajevu 1923. godine. U Prvu proletersku brigadu stupila je 1942. godine, posle ilegalnog zivota i skrivan ja u jednoj muslimanskoj porodjsj. Istice se u borhi kao horae i holnicarka. Toplina kojom su se proleteri odnosili prema njoj i drugarska ljuhav koja je vladala menu horeima, ulivali su joj snage da istraje u borbi i da sve Cini za izvlacenje i negu ranjenih drugova. Za vreme cetvrte neprija' teljske ofanzive, marta 1943, umrla je od tifusa u dolini Neretve. MJLEVA DEV/c i 74 U jesen 1942. godine Bihac je postao eentar slobodne teritorije. Grad u kome je odrzano Prvo zasedanje Antifasistickog vijeca narodnog osjobonenja Jugoslavije, docekao je proletere i sve druge partizanske snage kao svoje oslobodioee. Menu omladinom koja je stupila u redove Prve proleterske, hila je i petnaestogodisnja Mileva Devic. Rodena u Bihaou 1927. godine, postala je horae NOV maja 1942. �I " 1 ~. I l !··· .•. ••. :1 U Brigadi je hila horae, holnicarka, i zamenik referenta saniteta u Trecem (kragu ievackom) hataljortu, sa koiim je i prosla sve ratne staze Prve proleterske preko Bosne. Crne Gore, Sandzaka i Srhi ie, Sremskog fronta i Slovenije, do Trsta. Rat je zavrsila sa oficirskim Cinom i vise ratnih odlikovanja. JOVANKA DODER Jmala je sedamnaest godina kada je iz Gaeka, gde je rodena 1926. godine, stupila u Prvu proletersku hrigadu. Hrahro se horila kao horae i holnicarka sve do sedme ofanzive. A u jeku ove ofanzive, kada su proleteri vodili horhu na zivot i smrt na MliniStu, Vranici i Maklienu, zadrzavaiuCi daleko nadmocniie nepriiatel jske snage koje su zurile ka Drvaru, u iednom iuriSu za iznosenje ranienika pala ie pokosena rafalom Jovanka Doder. Uzviknula je: -_ Izvlacite ranjenike! Diugovi su joj prisli i izneli je sa polol'aja, a tada su konstatovali da je ranjena u glavu. Dozivela _je najgore: oslepela je. Preneta je hitno u holnicu, ali proleteri nisu uspeli da saznaju nista o njenom daljem zivotnom putu. ne) i stupila u Sesti (beogradski) bataljon Prve proleterske. U Brigadi je hila horae, cetna holnicarka i referent saniteta hatal iona. Kao hrabar horae i holnicarka postala je dan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije 1943. a dan Komunisticke partije Jugoslavije 1944. godine. Dva puta je ranjavana u narodnooslobodilackom ratu i revolueiji, ali je sve to hrahro izdr7ala ne napustajuCi proleterski stroj do konacnog oslobodenia nase zemlje. Za ispoljenu hrabrost i pozrtvovanie odlikovana je sa vise · ratnih odlikovanja. M/LEVA (MARKA) DRAsKOV/c-PANT/c ZORKA (BOZ.A) DRAsKO Napustila je avgusta 1942. svoje selo Oplecane, kod Dilvna (gde je rodena 1922. godi- Kao ucenica niksiCke gimnazije opredelila se za napredni omladinski pokret. Iz sela Lukova, gde je rodena 1920. godine, posla je kao skojevka s.a crnogorskim ustanicima ·u borbu protiv neprijatelja. PoCinje kao horae Niksickog partizanskog odreda, a aprila 1942. stupa u Prvi (crnogorski) omladinski hataljon:, sa kojim ratuie po Sin jajevini nrotiv cetnickih bandi. clan SKOJ-a je od 1941, au KPJ je nrimljena novemhra 1942. godine. U Prvu proletersku stupila ie kada je njen hatalion rasformiran. maia 1942. U Prvi:lj proleterskoj istice se kao neustrasivi horae i politicki komesar. Ranjavana je nekoliko nuta. ali nikada nije ostala u holnici do konacnog ozdrav1jenja, vee je zurila da se sto pre vrati u svoju jediniCu. Oktohra 1944. postavljena je ia politickog komesara hataliona u Beogradskoj hrigadi KNOJ-a. Posle rata ostaie u JNA, zavrsava pravni fakultet i kao nukovnik JNA postaje sudija Vrhovnog suda JNA. Nosilae je Spomenice 1941. i mnogih odlikovanja. 75 �VUKA BENADJJA MJLKA OAK Boreima Prve proleterske Vuka Denadija .ie ostala u zivom secanju iz borbi za spasavanje ranjenika i po brizi o njima preko Miljevine i Jabuke, juna 1943. godine, kada je Brigada madovala u praveu Renovice. Takva je hila u svim borbama ova bolniCarka iz sela Prusea (kod Bosanskog Novag), gde ie rodena 1920. godine. Stupila je u borbene redove Prve oroleterske 1942. godine. Sa Brigadom je oros]a trecu, cetvrtu, petu ofanzivu, i sve borbe do kraja rata. Prezivela je i hrabro izddala strahote i jurise Neretve i Sutjeske. Kao hrabar horae i bolnicarka u ratu je postala clan Saveza komunisticke omladine i clan Komunisticke oartiie Jugoslaviie. Dobila ie Cin oficira i vise ratnih odlikovanja. Nosilae ie Partizanske spomeniee 1941. Bila je jesen 1942. godine, kada se sedamnaestogodiSnja devoika iz sela Gornjeg Suva· ie (Bosanska Krupa) spremila da pode u partizane. Svrstala se u redove Prve proleterske u Centralno.i Bosni. Hrabra i odlucna, uvek je hila spremna da pode na borbeni zadatak - u zasedu, patrolu, izvidnicu, na straZu. Istice se u borbama, februara 1943. godine, na Ivan Sedln. Hrabro je juriSala kroz cetvrtu i petu neprijateljsku ofanzivu. Medu prvima je u borbama na Sutjesci, sve dok je nije u jednom od tih jurisa pokosio nenrijateljski kursum. Tako je Milka (rodena 1925) vrsila svoi zivot u hladnim talas,ima Sutjeske. BURBA BOKOV!t -ROMANO Kada je Prva pro]eterska oslobodila Goral';de, u vreme trece neprijateljske ofanzive, Duka je kao vee aktivna u pokretu stupila u Sesti (beogradski) bataljon Prve proleterske. Bilo je to aprila 1942. godine. U Brigadi j e hila horae, bolnicarka i higijenicarka, a meau pro]eterima u ratu j e postala i clan Saveza komunisticke omladine i Komunisticke partije Jugoslavije (novem76 bra 1942). Kroz borbu i ofanzive, ucenica iz Gorazda (gde je rodena 1922. godine) postala je kanetan I klase i dobila viSe odlikovanja. Nosilae je Partizanske spomeniee 1941. MJLKA (LAZE) GLAMOclt MATILDA FINCI TILDA Rodena je 1926. godine u jevrejskoj porodici u Splitu. Kao i u svim krajevima Evrope, gde su harale fasisticke Hiderove horde, tako i u Jugoslaviii posebno su fasisti progonili Jevreje. Matilda je bila petnaestogodiSnja ucenica kada su Nemci i Italijani usli u nasu zemlju 1941. godine. Svesna sta ie ocekuje ako padne u ruke fasistima' posla je jos 1941. godine u narodnooslobodilacku borbu. U Prvu proletersku brigadu stupila je 1942. sa jos dosta svojih drugova i drugarica iz Dalmacije. Poginula je u borbi na Sutjesci, juna 1943. godine. Milka i e u selj acko i narodnoj nosnii, avgusta 1942. godine, dosla u Prvu oroletersku brigadu. Rodena 1925. u siromasnoj patrijarhalnoj porodici u Starom selu, kod Donjeg Vakufa, nije v'idela mnogo od sveta, miti je zavrsila kakve skole. U iednoj od borbi kod K!uca, kada su proleteri zarobili viSe Italij ana. iedna od drugarica pozva Milku i rece joj: - Izaberi pantalone koie ti se svidaju, jer ti je ta suknja dotrajala. - Ma nijesam ja muskarac, da idem u pantalonama branila se Milka; · Posle kraceg ubedivanja Milka je ipak popustila i po- �slusala drugaricu. Iz rata je izasla sa Cinom staresine JNA i vise ratnih odlikovanja. ANKJCA GLAMOcLJJA - NEDOV/c I j I \ I I \ I I hrabrost i negu ranjenika odlikovana je sa vise ratnih odlikovanja. STANKA GLOMAZJc Iz Gornjeg Skrada, kod Karlovca, gde je roaena 1925. godine, posla je Ankica kao skoievka u narodnooslobodilacku borbu i revoluciju 1941. godine. Zavrsila je polHicki kurs u Donjem Lapcu 1942. Iste godine je ranjena na Skakavcu, kod Karlovca, i upucena na lecenje u Partizansku bolnicu na Petrovoj Gori. Sa Petrove Gore ie sa sto lakih ranjenika dospela u Centralnu bolnicu, iz koje, krajem 1942, stupa u Prvu proletevsku, kao Clan Komunisticke partije Jugoslavije. Rasporeaena je za cetnu bolnicarlm Trece cete Treceg bataljona. Bila je na dutnosti referenta saniteta bataljona i artiljerijskog diviziona. Nosilac je Partizanske spomenice 1941, a za ispoljenu Kao Clan P arti ie i vee poznati politicki radnik u svom mestu. u selu Novakovic'ima (kod Z:abl jaka). gde ie i roilena 1924. godine. Stanka ie kao dobrov~Iiac dosla u Omladinski durmitorski bata!ion. U Ombclinskom durmitorskom batalionu ostaje samo od aprila do kraja maia 1942. godine, kada stuna u Prvu proletersku brigadu. U svakodnevnom Zivotu veoma mirne prirode, Stanka u ratnim okrsajima .ispoljava veliku hrahrost. JuriSa mectu prvima na bunkere u nanadu na Livno, Konjic, Bugoino, Jajce, Prnjavor, Ivan Sedlo, u svim iurisima svoie brigade. U Prvoj proleterskoj oostala _ie komesar cete, a hila je i clan Politodjela Prve proleterske brigade ·; Prve proleterske divizije, kao i clan divizijskog komite- ta Partije. U ratu je dobila Cin kapetana I klase. Posle rata .ie istaknuti partijsko-politicki radnik i rukovodilac. ·Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i mnogih ratnih i mirnodopskih odlikovanja. DERVJSA HODi:/c Mlada ucenica, DerviSa ie imala sedamnaest <!odina kada ie nanustila ilacku klunn i svoie Livno (u kom je i roaena 1924. godine), da bi stunila u Cetvrti (kral ievacki) bataljon Prve proleterske. Bilo ie to avgusta 1942. godine. Hrabro se borila u sastavu Cetvrtog batal jona u danima cetvrte. pete i seste ofanzive. U Brigadu je dosla kao Clan Saveza komunisticke omladine Jugos]aviie. Kapetan SavciC, noliticki komesar Cetvrtog bataliona, zanisao ie u ,Mali ratni dnevnik" nrimere hrabrosti Dervise Hodzic. Na MliniStima, kod Drvara, u maju 1944. hila je referent sani- 77 �teta cete. Jurisala je da iznese ranjenog svog kornandira cete u neinogucoj situaciji. Uspela ie da ga iznese, ali nije proslo dug;o - Dervisa je srnrtno nogodena od parceta avionske bornbe 27. rnaja 1944. na MliniStirna. Niene noslednie reCi bile su: .. Da li su svi drugovi nrevijeni? ... ". Taka je na MliniStu zavrSila borbeni put ova hrabra devojka. LJUBJCA IVANcEVIc - BUJUc Rodena je 1928. u selu Jankovcu, kod Bihaca, a jos 1941. opredelila se za narodnooslobodilacki pokret. Bila je tada u redovirna napredne ornladine Bihaca. Kao vee organizovana omladinka, novernbra 1942, stupila ie u Prvu proletersku i postala borac nienog Sestog (beogradskog) bataljona. Sa proleterirna ie prosla kroz sve borbe i ofanzive preko Bosne, Dalrnacije, San- dzaka, Crne Gore i Srbi je, borila se za osiobodenje Beograda i na Srernskorn frontu, gde je bila cetni staresina. Dva puta .i e ranjavana i za hrabrost je dobila dva ratna od1ikovanja.· Dernobi1isanit je 1945. godine u cinu starijeg vodnika. MILENA JVANOVJc Skojevka od prve ratne godine, Milena Ivanovic (rodena 1925) napustila je kao ucenica svoje rodno Gostilje, kod Danilovgrada, i stupila u Prvi ornladinski crnogorski bataljon. Sa Bataljonorn je prosla sve ratne staze do stupanja u Prvi ( crnogorski) bataljon Prve proleterske 1. iuna 1942. godine. Clan je SKOJ-a od 1941, a KPJ od 1943. godine. U cetvrtoj neprijateljskoi ofan>Oivi, kao hrabri borac i bolnicarka dobija zadatak da prati ranjenog Jovana Vukanovica. Zajedno sa Ljubicorn VukanoviC u teskirn danirna ove ofanzive ispoljava izuzetnu hrabrost u zastiti i negovanju ranjenika. K~o;;;nii~ se ponovo vraCa u svoj bataljon. Jula 1943. poka7ala ie iwzetnu hrabrost kada je Prvi bataljon vodio borbu u okruzenju na kornunikacii i Caparde - Zvornik. IznoseCi smrtno ranjenog Radovana Gardasevica (koji je proglasen za narodnog heroja). Milena je tesko ranjena. Borila se hrabro, a da ne bi pala ziva Nerncirna u ruke aktivirala je bornbu koja je raznela. MILICA (ILIJE) IVET/c Kada .ie rat poceo bila ie ucenica. Rodena 1923. U. s~lu Kazancima. kod Bosanskog Grahova, Milica ie nocela borbu nrotiv nenrijatelja jos 1941. .godine. Zajedno sa celirn .batalionorn ,Starac Vujadin", presla je avgusta 1942. u Prvu proletersku brigadu. Posle isnoljene hrabrosti 11 Prvoi proleterskoi. ubrzo ie prekomandovana i bila na razninl rlu.Znoo;;;tjma u nroslavliePirn krajiS.kim jedinicarna sve do kraia rata. Nosilac ie Partizanske sporqenice 1941. viSe ratnih odlikovar!.ia i rezerv..,i je staresina Jugoslovenske narodne arrnije. RAJKA (NJKOLE) JAGOD/c 78 U Prvu pro]etersku stupili su rnnogi rnladiCi i devojke iz Livna i okoline oktobra 1942. Medu nj irna bila je i petnaestogodiSnja Rajka Jagodic iz sela Potol'ana. �I ! ci rasporedena je u Kijevski bataljon Prve proleterske brigade, iz koje nrelazi nazad u Prvu proletersku diviziju, gde je i primljena u KPJ. Decembra 1943. odlazi u Prvu licku brigadu ,Marko Oreskovic" za zamenika referenta saniteta. Kasnije je postavljena za referenta saniteta Trinaeste proleterske brigade ,Rade Koncar", u kojoj i ostaje do kraja rata. Posle rata ostala je u JNA. Penzionisaha ie u cinu viSeg oficira. Nasilac je Partizanske spomenice 1941. i viSe odlikovanja. U stroju Brigade prosla je borbeni put od Livna, preko Drvara, J ajca, Prnjavora, Neretve i Drine. Hrabro je poginula na Sutjesci, juna 1943, u sesnaestoj godini zivota. Ostala je u secanju proleterima kao svetao primer borca, bolnicarke i druga. JuriSala je rame uz rame sa -iskusnim ratnicima. SMILJA JAKslc - KBRKBZ Kada je Prva proleterska dosla u Bosanski Petrovac novembra 1942. godine, Smilja je kao i mnoge devojke iz junacke Krajine stupila u proleterski stroj. Rodena .ie u selu Bjelaiu, kod Bosanskog Petrovca, 1926. godine. Kao ucenica je na,pustila skolsku klupu da se prihvati vuske i pode u partizane. U Prv<>i proleterskoj bila je horae, bombas, pomocnik puskomi tralj esca. Ljutila se kada je odredena na duznost bolnicarke, ali ie kao skojevka morala zadatak da prihvati. U Prvoj proleterskoi ostala ie do marta 1943, kada je presla u Trecu krajiSku, u cijim redovima je nastavila da ratuje. Dobila je nekoliko ratnih odlikovanja. Rezervni .ie staresina JNA. OOsA JOK/c - pravdama ondaSnjeg reZima" - zapisala je Gosa u svojoj autobiografiji. Sa ocem i bratom februara 1942. otiSla je Gosa sa Ilidze, gde ie rodena 1922, u Igmanski batalion Kalinovickog odreda. Odatle je ratni putevi vode na sanitetski kurs u Trnovo, a onda u Obaljski bata1ion, u koiem ie bila ranjena. Posle kratkog Iecenja u bolniDRUGARICE I DRUGOVI IZ PRVE MILEVA JOVIclc Imala je samo petnaest godina kada je jednog hladnog februarskog dan" 1942. stupila u TreCi (krae;ujevacki) bataljon Prve proleterske brigade. Rodena je 1927. u selu Bugarima, kod Kamenice. Od Foce prosla je Mileva J oviCic sve ofanzive i ratovala po Bosni i Hercegovini, Dal- PROLETERSKE BRIGADE 1945. GODINE KOD TRSTA MIRKOV/c ,Od ranog djetinjstva imala sam prilike da upoznam bijedan zivot sirotinje i raskos bogatih. I moj otac kao radnik bio je vrlo cesto izlozen ne- 79 �Za ispoljenu hrabrost odlikovana je ratnim odlikovanjima. SLAVKA JURcEV/c maci ii i Crnoi Gori, Sandzaku i Srbiii, na Sremskom frontu i sve do Trsta. Menu proleterima ostala ie do oktobra 1945. godine, kada ie kao referent saniteta u Brigadi demobilis ana u cinu starijeg vodnika. Primljena je u KPJ 1943. dobila .ie viSe odlikovanja priznanja. JELENA (NOVICE) JOVOI!Ic Sa osamnaest «odina ie J elena JovoviC iz Pluzina (Piva), otisla · u Durmitorski partizanski odred. U Prvi batal ion Prve proleterske stupila ie 5. maja 1942. godine. Kao horae ovoo; hataljona ucestvovala je u borbama na Sinj ajevini i Durmitoru. 80 Sredinom iuna 1942. proleted su _je, zbog iserpljenosti, vratili na teren, u Pivu. Jelena je kao vrlo hrabar horae nastavila borbu sve do oslobonenja zemlje. Slavka Jurcevie je iz sela Studenaea, kod Imotskog, gde je ronena 1922. _godine. Kao skojevka ukljucuje se u napredni pokret vee 1940. Od pocetka rata, kao ilegalni pozadinski radnik, ispoljava veliku hrabrost i odanost u izvrsavaniu zadataka. Juna 1942. stupila je u partizanski odred na Biokovu, a vee avgusta dolazi u Prvu proletersku gde ie u priStapskim jedinicama hila horae i bolnicarka. Za vreme cetvrte neprijateljske ofanzive prelazi u Centralnu bolnicu, u kojoj se islice kao horae i iskusni sanitetski radnik. Poginula je pri izvlacenju ranjenika juna 1943. godine, u jeku pete neprijateljske ofanzive, na Sutjesci. ANBA (ANDRIJE) KAP/c/c Ronena ie 1897. o:odine u Rijeci Crnojeviea. Od 1926. godine aktivniie deluie 11. naprednom pokretu. U niihovoi kuCi su se pre rata skrivali komunisti - ilegalci. Za vreme ustanka zaiedno sa svoja tri sina opredeljuje se za bar: bu protiv okupatora. Anna ie pocetkom juna 1942. >!odine iz Lovcenskog partizanskog Qdreda presla u Prvi batalion Prve proleterske. Menu proleterima istice se kao hrabar horae. Oktobra 1942. odlazi iz Prve proleterske u Cetvrtu proletersku crnogorsku brigadu, da se vee jula 1943. sa dva svoj a sina nane u Sesnaestoj vojvonanskoj diviziji. Kao horae i covek sluzila je mladima za primer. Nosilac Partizanske spomenice 1941. i viSe odlikov&nja, Anna je umrla 1976. godine. �SAVA (NJKE) KARAN Kada su jedinice Prve proleterske usle u Duvno 1942. godine, narod ovog kraja ih je docekao kao svoie snasioce, jer _ie teror usta.Sa. okuoatoni i drugih domaCih izdajnika vee uveliko divljao. Posebno je omladina Duvna i okoline sa odusevljenjem PJ:imala dolazak proletera u zelii da se uvrsti u n iihove redove. Mean tim omladinkama i omladincima bila ie i Sava Karan, devojka roaena 1926. r<odine u Duvnu. Dosia je meau proletere i jednostavno rekla: · ,Ja hoCp u partizane, a rnoji mi ne daju". Drugovi joj odgovorise da su nieT~i 11 pravu, .ier je suvise mlada, te nece moCi da izdr:li ratne napore. Sve ie to Sava lena saslusala, ali im ie i odgovorila vrlo kratko: da ce ona sve izdriati i nek se oni niSta za to ne brinu, ier ona nece da ostane i ceka strasnu pres11du okunatora i njegovih slugu. Proleteri su je primili i ona i e meau niima ostala sve do konacne pobede. omladine Jugoslavije i vee sledece postala Clan Komunisticke partiie J11goslaviie. Sa Brigadom je preSla ceo ratni put od Duvna, kroz sve borbe po Bosni, Dalmaciji, Crnoj Gori, Sand:laku i Srbiji. Borila se za osloboaenje Beograda i na Sremskom · frontu - sve do Trsta, gde _ie u proleterskom stroju docekala konacno osloboaenje. SOFJJA KARADt.Jc Roaena 1921. godine u selu Palezu, kod Zabljaka, Sofija je radila sve poslove u siromasnoj seljackoj porodici. Odmah posle kapitulaci je nasla se meau omladinom Durmitora koja se obucava u rukovanju oruzjem. Radi na prikupljanju sanitetskog materijala i z}>og takve svoje aktivnosti, pocetkom 1942. godine, primljena je u Savez komunistioke omladine Jugoslavije. Vee marta iste godine postaje borac Omladinskog durmitorskog bataljona, a maja zajedno s mno- go svojim drugaricama i drugovima stupa u Prvu proletersku. U Brigadi ostaje do ranjavanja, maja 1943. godine, kad je upucena u Centralnu bolnicu. Ponovo .ie neko vreme bila na Durmitoru, gde kao clan KPJ radi sa omladinom~ U Sedmo.i omladinskoi brigadi ,Budo TomoviC" Sofija se kao zamenik politickog komesara cete i potporucnik borila do konacnog osloboaenja zemlje. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i ratnih odlikovanja. /ELENA KNEZ.EV/c Kada je zavrsila osnovnu skolu u KnezeviCima, selu kod Plillina, iako odlican ucenik J elena nije mogla da nastavi skolovanje. Ostala je rano bez oca, pa je umesto u skolu, otiSla u najam kod imucnijih seljaka. Nije tesko shvatiti kakav je bio zivot devojke, rodene 1922. godine, koja je jos kao dete SAVA -KARAN-MAJSTOROV!c Iz sela Roscena. kod Duvna. gde je roaena 1922, Sava i e posla u partizane 1942. godine. Avgusta iste godine sa vise mladica i devojaka iz ovog kra ia stupila je u Prv11 proletersku, u njen Sesti (beogradski) bataljon. U svim borbama i ofanzivama istice se kao hrabar horae i bolnicarka, pa je 1942. primljena 11 Savez komunisticke 81 �r ~~ I 1'' 1' i :l' ! kod bof!atiiih seliaka morala da obavl ia 'sve poslove od, cuvanja stoke do polionrivrednih, radova. Stoga se jos u nredratnim godinama oprede!iu, je za nanredni pokret. U ,us tan i ckim danima 1941. imala i e cast da iz ruku Save , Kovacevica dobije nistoli na noklon. K~o horae Durmitorskog, bataljona maia 1942. dolazi medu nroletere - n Prvu proletersku. Hrabri skoievac i komunista. Jelena Knezevic do, hi ia nrvi oficirski Cin sent embra 1943. pndine. Dva puta je ranjavana. Iz JNA ie izasla u Cinu kapetana. Nosi!ac ie Partizanske spomenice 1941. i mnogih ratnih odlikovanja. Medu crnogorskim partizanima zivela ie njena poruka narodu: ,Vi koii necete u borbu nrotiv neorijatelja ohucite suknju". Umrla je posle rata. ANKA (ADAMA) KOK/c Od najranije mladosti ova se hraba devoika iz sela Duhrave, kod Sibenika, opredelila za napredni nokret. Anka KokiC (rodena 1922) je jedan od skoievaca koii su iz Duhrave poS!i u rat jos 1941. godine. Medu omladinom Dalmaciie koja je stupila oktohra 1942. godine u redove Prve proleterske hila je i Anka. Tada je postala horae Drugog ( crnogorskog) bata]jona, u cijim redovima je prosla kroz hitke cetvrte i pete neprijateljske ofanzive. Posle pete neprijateliske ofanzive presla je u Sedmu hanijsku diviziju u kojoi ie kao hrabri sanitetski radnik 82 dobila Cin vodnika. ., ANKA (ANTE) KOK/c Rodena u siromasnoj seljackoi porcidici 1923. godine u selu, Duhravi. kod Sihenika, jos od rane mladosti Anka je pripadala naprednom ookretu. Veoma se angazuje od pocetka borhe protiv okupatora kao pozadinski radnik. Bila je clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije kad ie dosla u Prvu proletersku hrigadu, kod Kliuca, oktohra 1942. godine. U trecem (kragujevackom) hatalionu zapa2ena ie kao dohar horae i holnicarka, pa je ubrzo postala referent saniteta bataljona. Provereni horae i sanitetski radnik, Anka Kokic je u najte.Zjm ratnim situaci jama ispol jila veliku hrahrost, pa ie u zavrsnim horhama za oslobodenie zeml je hila na duznosti referenta saniteta Prve oroleterske brigade i tada dohila Cin porucnika JNA. Nasilac je ratnih odlikovanja. DRAGICA KOK/c Domacica iz sela Dubrava. kod Sihenika, rodena 1920, clan Saveza koniunisticke OJ::?ladine Jugoslaviie postala 1e 1942. godine. Istice se n radu na terenu, kao pozadinski radnik. Izvrsava sve zadatke ko1e su ioi postavl iali Savez komunisticke omladine i partijska organizacija. Zaiedno sa mnogim omladincima i omladinkama, kao dobrovol jac stuoa u Prvu proJetersku, kod Kliuca, pocetkom oktobra 1942. godine. U Trecem (kragujevackom) bataljonu prosla je ratnom stazom cetvrte i pete neprijateljske ofanzive. Jurisa hrahro n svim hitkama i posebno se Dragica istice kao holnicarka u spasavanju i negovanju ranjenika. U iednom od takvih iurisa na Sutjesci hrahro je poginula juna 1943. godine. ROSA KOLAR Mladi oko Mrkonjic Grada utrkiva!i SU se ko Ce pre StU· niti u nroleterske iedinice. Medu anima koji su stupili u Prvu proletersku novemhra 1942. godine. hila je i Rosa Kolar (rodena 1924. u Mrkonjic Gradu). U Sestom hatalionu Prve proleterske bila je 'horae, cetna holnicarka i zamenik referenta saniteta hataljona. Proleteri su ie primili u Savez komunisticke omladine i u KPJ. U sastavu Brigade ostala je do oslohodenja zemlje. Izrasla je u rukovodioca i za ispoljenu hrahrost odlikovana je ratnim odlikovanjima. �-,.,~------ I I I ---- - OLGA (PETRA) KOLAT Rodena je 1922. godine u Kninskom poliu. Domacica iz siromasne seljacke porodice, koia je rasla u nemastini i ra· deCi sve seljacke poslove, 0[. ga je pripadala naprednom omladinskom pokretu. Stupila je u Prvu proleter· sku 1942. godine, upravo ka· da su u nju iz Dalmacije dosle stotine omladinaca i omladinki. Borila se medu proleterima po Bosni, Sandzaku i Crnoj Gori, sve do pete neurijatel]ske ofanzive, kad hrabro gine na Sutjesci, juna 1943. godine. ZORKA (SJME) KOLAT Rasia je za iedno sa Olgom u Kninskom Poliu. I rodena su iste godine, 1922. Obavljala je seoske poslove, kao i Olga sve do 1942. - do stupania u Prvu proletersku. · Ista im je sudbina hila: onako kako su rasle i zivele u Kninskom Polju. I rodene su se i borile kao borci Narodnooslobodilacke vojske Jugoslavije. · · Zorka je poginula na legendarnoj Sutiesci, juna 1943. godine, zajedno sa O[gom. Tako su ove dve devoike iz istog mesta i iste godine rodene -'zajedno ostale na vecno] strazi slobode. RANKA KOMADANOV/c - CEROVJc Rodena 1922. u C:ajnicu u svestenickoj porodici, Ranka je ostala bez oca 1935. godine. · Sa majkom i dve sestre 1940. godine preselila se da zivi u Foeu, gde se kao ucenica povezuje sa naprednom omladinom. Novembra 1941. primliena je u Savez komunisticke omladine Jugoslaviie. Radi aktivno medu omladinom, a i kao pionirski rukovodilac. Maja 1942. stupila je u TreCi (kragujevacki) batal ion Prve proleterske .. Iste godine je i. primljena u KPJ. Kao hrabar horae i komunista postav, ljena je za zamenika referenta saniteta u Bataljonu. Medu proleterima .ie ostala do avgusta 1943. godine, kad je otiSla za referenta saniteta Cetvrte srpske brigade. Ranka nije naoustala borbeni stroi do oslobodenja zemlje. Nosilac je Partizanske . spomenice 1941. i mnogih odlikovanfa. TOMANA VASJLJKA KOPRIVICA-ERAKOV!c Rodom iz Banjana ( okolina Niksica), Tomana je bila jedan od najmladih boraca (rodena 1926) medu onima koji su 5. maja 1942. dosli u Prvu proletersku brigadu. Postala je horae Prve cete Prvog ( crnogorskog) bataljona. U borbama po Sinjajevini i Durmitoru ispoljila je hrabrost. Suvise mlada i nezna, bila je iscrpljena svakodnevnim borbama i marSevirna. Proleteri su odlucili da je sa jos nekoliko drugarica vrate na teren. I Tomana se vratila na teren Juna 1942. godine. Zivi u Niksicu, kao penzionjsani horae. MANDA KR!Llc - MARJNOVJc Od najraniie mladosti Manda je sledila brata Pava, pred, ratnog clana KPJ, te je 1940. godine postala i clan Saveza komunisticke omladine J ugoslavije. U borbenom stroju 1941. naslo se njih cetvoro iz porodice: braca Pavo i Petar i sestre Manda i Neda. 83 �Kao clan KPJ Manda je jedna od prvih omladinki koja je stupila u Partizanski bataljon ,Josip Jurcevic". Avgusta 1942. postaje kod Livna borac Prvog ( crnogorskog) bata]jona Prve proleterske. Bila je u toku rata u Prvoj proleterskoj cetna bolnicarka, referent saniteta u batal jonu i referent saniteta brigade, na kojoj dumosti je dobila i Gin porucnika JNA. Medu proleterima bila je zapazena kao hrabar borac, odgovoran komuhista i neumorni sanitetski radnik. ne Jugoslavije. U ustanickim danima 1941. stupa u Biokovski partizanski odred, pa je u hronici Biokova upisana kao druga partizanka odreda. Avgusta 1942, kao dobrovo]jac dolazi u Prvu proletersku brigadu i postaje borac njenog Drugog ( crnogorskog) bataljona. Mlada skojevka iz sela BaCina, kod Ploca, istice se u borbama kao vrlo hrabar borac i cetna bolnicarka. u jednom od juriSa na neprijatelja kod Restovackih koliba, u blizini Travnika, hrabro je poginula 27. maja 1944. godine. Bila je borac Durmitorskog . odreda, a kada je 1942. trebalo napustiti slobodnu teritoriju i iCi za Bosnu, Mila . stupa u Prvu proletersku. Kao hrabar borac ubrzo je primljena u KPJ i postavljena za referenta saniteta Drugog bataljona. U Prvoj proleterskoj dobila je cin oficira i posle izvesnog vremena bila iz nje prekomandovana, nastavljajuCi do kraja rata hrabro i odgovorno da izvrsava svoje obaveze ratriika i oficira. Rezervni je stareSina JNA, nosilac Partizanske spomenice 194L i ratnih odlikovanja. MILA (STANKA) KRSTAI/c - PRLIA SLAVICA KUIUND:Uc NEDA (MJJE) KRILl(: Najmlade dane provela Je u bedi i siromast¥U, jer je rano ostala bez roditelja. Rasia je uz bracu Pava i Petra i, sledeCi njihov · primer, ukljucuje se u napredni pokret. 194L godine kada je okupirana nasa zemlja, sesnaestogodisnja · Neda je postala clan 84 Saveza komunisticke omladi' i Jl-···-·''·-- Posla je u borbu 1941.--iz sela Jezera, sa Durmitora, gde je i rodena 1923. godine. Vee u prvim danima ustanka' i borbe protiv neprijatelja, .se damnaestogodisnja skojevka Mila KrstaiiC ponasala se kao pravi ratnik. Terenski radnik, borac, bolnicarka, referent saniteta, politicki komesar - sve je to bila Slavica u toku rata i revolucije. Rodena u Capljini 19.4Z, zavrSila je gimnaziju u S~raje¥U, ali umesto zaposlenja nasla je saddaj rada unaprednom pokretu i borbi pro- �Kada je Prva proleterska brigada presla preko Igmana januara 1942. godine, Vjera je dosla u bolnieu u Focu, gde se istice kao -neumorna bolnii'arka u lei'enju i negovanju promrzlih proletera. Na ovom zadatku ostala je do maja 1942, kada ide u Drugu srpsku pro: letersku brigadu, u kojoj obavlja vrlo odgovorne duznosti. Posle rata ostala je na sluzbi u JNA i ima .i'in .pukovnika sanitetske sluzbe. Nosilae je, Partizanske spomeniee 1941. ZORKA LACMANOVJ(: tiv neprijatelja. clan Komuni· sticke partije Jugoslavije postala je septembra 1941. godine. Februara 1942, posle Igmanskog marsa, kada je Prva pro-· leterska hila na terenu Foce i Kalinovika, Slaviea je postala horae Prvog (ernogorskog) bataljona. Iz Prve proleterske presla je zatim u Kalinovicki partizanski odred, a kasnije iz njega u Desetu hercegovacku brigadu, u kojoj ostaje do aprila 1945. · godine i oslobodenja 'Sarajeva, gde se odmah angazuje kao partijsko-politicki radnik. Posle rata je hila na raznim duznostima. Nosi!ac je Partizanske spomenice 1941. i mnogih odlikovanj a. Maja 1942. stupila je u Prvi (ernogorski) bataljon Prve proleterske. Istice se kao brabar horae, pa je iste godine primljena u KPJ. Ubrzo je postala rukovodilae SKOJ-a cete, a kasnije i Prvog bataljona. Sa Prvom proleterskom prosla je kroz sve borbe od 5. maja 1942. do 28. avgusta 1944. godine, kada je ranjena u okrsaju sa Bugarima na Pali" sadu. Sa Zlatibora je upucena na lei'enje u Italiju, ali se ubrzo vraca i nastavl ja borbu. Posle rata je radila u SUP-u. Nosilae j e Partizanske spomeniee 1941. i ratnih i mirnodopskih odlikovanja. Rezervni je major JNA. RADOJKA - RADA KUL/c - SINKO VJERA F. KUsEC Jos u prvim ratnim danima, Rada se (rod. 1925) kao uceniea ukljucuje u rad omladine u Foci i ucestvuje u narodnooslobodilackoj borbi od 1941. godine. Rodena je u selu Brezanu, kod Visokog, 1917. godine. Kao student u Zagrebu bila je veoma aktivna u naprednom studentskom pokretu. U partizane je stupila avgusta 1941. go dine. Bila je skojevka kada je oktobra 1942. godine stupila u Prvu proletersku brigadu. Uputila se u Brigadu iz sela Dubrave (kod Sibenika), gde je i rodena 1922. godine, i kod Kljuca postala je borae njenog Drugog bataljona. U Prvoj proleterskoj j e sve do konacnog oslobodenja zemlje - kao dobar borae i uzorna bolnii'arka u bataljonu i sanitetu brigade. Borila se na 85 �Jajeu, Prnjavoru, Ivan Sedlu, Neretvi, Sutjesci, u hitkama za Valjevo i Beograd, na Sremskom frontu, u Slavoniji. Po zavrsetku rata vratila se u svoj rodni kraj. ZORKA-ZORA LALJCA !mala je sesnaest godina kada se zaratilo. Tako mlada udala se za Nikolu Lalieu, s kojim je i posla oktohra 1942. iz sela Vrpolja ( okolina Sihenika) u Prvu proletersku. kad je ova hrigada hila kod Kljuca. U Cetvrtom (kraljevackom) hatalionu hila je horae i cetna holnicarka. · Hrahra, vesela, vrlo skromna i disciolinovana, Zora se hrzo navikla na sve teskoce ratnickog zivota. Junacki je poo:inul~ aorila 1943. kada je nien hatalion prelazio nreko Drine. I nien suprug Nikola ooginuo ie hrahro kod Mrkoniic Grada u jesen 1943. godine kao horae Prve . proleterske brigade. ~ me i zlocina koje su Nemci vrsili nad ranjenim partizanima. U petoj ofanzivi orebolela ie tifus i kao bolesnik izgubila vezu sa Prvom proleterskom, te je tako dospela u Sedmu krajiS.ku hrigadu, u kojoj je do kraia rata hila referent saniteta hataljona. . U proleterskim redovima postala je clan Saveza komunisticke omladine i clan Komunisticke partije Jugoslavije. Hrahro je poginula na Sremskom frontu u jednom od jurisa kod sida, 18. januara 1945. kao referent saniteta Prvog (crnogorskog) bataljona. DESA (PERE) LUKic': SAVKA LATJNOV/c - KOVAcEVIc 86 Kada je Prva proleterska stigla u Bosansku Krajinu, tada su njene redove popunili mladiCi i devojke koji su · je docekali pesmom. Meau mladim skojevkama koje su sa svoj im drugovima iz sela J anjina (Bosanski Petrovac) posle sa proleterima, hila je i Savka Latinovic (rodena 1923). Odreaena · ie za holnicarku u holnici Prve proleterske, septemhra 1942. Na Sutjesci se hrahro borila za spasavanje ranjenih drugova. Bila ·.ie svedok najvece ljudske · dra- SMILJA - MALA LA T/NOV/c Kada je stupila u Prvi hataljon Prve proleterske iz sela S?'ol.iana, novembra 1942. godme .. Smilja LatinoviC je delovala kao krhka i nezna devojcica (roaena 1923). Proleteri su .ie pi tali. da li ce moCi da izddi sve teskoce i napore koji ocekuju Brigadu na njenom daljem ratl]om . putu. .,Sve ja to mogu izdi-Zati" odgovorila im je kratko Smilja. I zaista, kao horae i bolnicarka ona nigde nije posustala u borbama po Bosni i Hercegovini, Dalmaciji, Crnoj Gori i Srbiji. I Desa Lukic je jedna od onih drugarica-boraca koie su posle u horhu i poginule u njoj, a da im nigde niie zapisano ni mesto ni godina roaenja. Ziyi seCanje na nju u njenim saborcima, a njeno ime upisano je u dokumentima meau imenima hrabrih boraca koji su _pali za vreme pete neprijateltske · ofanzive na Sutjesci. Zapisano stoji jos samo to da je poginula kao horae Dru· gog bataliona Prve proleterske brigade 9; juna 1943. na Balinoveu. . �U Prvu proletersku stupila je 1942. Hrabra devojka iz ustanickog sela brzo se uklopila u proleterski borbeni duh, ne zaostajuCi nikad u .iurisima. Posebno se istakla u borbama kod Prniavora i Kalinovika marta 1943, na razbijanju cetnickih bandi Pavia DuriSiCa. Kao hrabar horae primljena je u Savez komunisticke omladine Jugoslavije. Zavrsila je i sanitetski kurs pri Brigadi. Poginula je u jednom od jurisa 1943. godine. STOJA (VVKSANA) MARJe OLGA MALEsEVJc - BOzOVlc': Rodena 1922. godine u Sarajevu odakle je 1941. prebegla sa porodicom u Prnjavor. Novembra 1942. s bratom Dusanom stupa u Prvu oroletersku, TreCi (kragujevacki) bataljon. Hrabro se bori u svim bitkama 4. i 5. neprijateliske ofanzive. U bici na Sutjesci gine 10.1 brat, a Olga nastavlja put s proslavljenom brigadom sve do oktobra 1943. kada je prekomandovana u Pozoriste narodnog oslobcidenja, gde ostaie do kraia rata. Kada su ustase 1942. spalile Blagaj, !cod Kupresa, Stoja i Jelica Marie, dve rodake, krenule su iz sela u partizane da se bore za slobodu i osvete ustasama. Rekla je Stoja (rodena 1924) kratko svojim ro- ditel iima - da idu u partizane, kod Crnogoraca, u Prvu proletersku. Tako su dve MariCeve u narodnoj kupreskoi nosnji i dosle sa zamotuljcima u rukama medu proletere. Teske borbe i marseve na dugom borbenom putu Prve proleterske, Stoia je hrabro izdrzala. U Brigadi ie prim] jena u SKOJ, zavrsila sanitet-. ski !mrs i hila bolnicarka. Dobro je podnosila glad i h ladnoeu, iSla bosa i slabo obucena. ali ju .ie bolest skrhala 1973.. godine. ROZARJJA - SEKA MARKOT/e - JELA VJ(: Imala .ie sesnaest godine (1941) kada je u rodnom Vrgorcu zajedno sa svojom sestrom Bebom pocela rad za narodnooslobodilacki pokret. SANITETSKA EKIPA SA GRUPOM DRUGOVA, SEPTEMBRA 1944. U VALJEVU JELI(:A (STOJANA) MARJe Selo Blagaj, kod Kupresa, dalo .ie u narodnooslobodilackoi borbi i revoluciji veliki bro.i boraca, medu kojima je bilo i dosta devojaka. Jedna od njih je i Jelica Marie, rodena 1924. godine. 87 �pila je avgusta 1942. u Livnu. U Sestom (heogradskom) hatal jonu Beha se istice kao sk<)jevka hrahroscu na izvlacen ju. i negovanju ranjenih drugova. Kao horae i holnicarka hila ie sa proleterima u najtezim danima cetvrte j pete neprijatelj ske ofanzive, posle koje kao iskusni horae odlazi u Sesnaestu vojvodansku diviziiu. U ovoj jedinici ona ie osta]a do kraja rata kao horae i rukovodilac. OLGA MARKOVIc - ,POPADIJA" Tada je i posta]a Clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije. Po oslohodenju Vrgorea, juna 1942, Seka je sa jos dosta omladinaea i omladinki posla u Biokovski partizanski odred. Avgusta 1942. stigla je u Livno da stupi u TreCi (kraJ(Ujevacki) hataljon Prve proJeterske. Kao horae, holnicarka i referent saniteta u svom hataljonu ucestvovala je u svim borhama na pohedonosnom ,marsu Prve proleterske preko Bosne, Sandzaka, Srhije do Sremskog fronta. Pocetkom 1945. upucena je u sanitetsku skolu u Sovjetski savez. Po zavrsetku skcile ostala je krace vreme u JNA, ali je uhrzo zhog holesti demohilisana kao ratni vojni invalid. Sa mladom sestrom Sekom, ucestvuje u pripremi ustanka, a juna 1942. kada je Biokovski partizanski odred oslohodio Vrl(orac, zajedno sa sestrom Sekom odlazi u partizane. Avgusta 1942. godine, kada .ie Prva proleterska hrigada hila u Livnu, Beha je stupila u njen Tre6i (kragujevacki) hataljon. Nije htela da hude holniCarka, veC .ie u svim juriSima medu homhasima i puskomitraljescima. Uhrzo je, vee pocetkom 1943, primljena u Parti iu i postala politicki dele gat voda. Poginula je hrahro u jeku pete neprijateljske ofanzive, 10. juna 1943, na Vucevu. MANDA - VOJSAVA MARKO Tic BEBA MARTINAC BEBA Kao ucenica postala je skojevka pre rata. Zapazen je irten rad na opredeljivanju 88 omladine za napredni pokret. DomaCica iz siromaSne porodice iz Vrgorca, gde je rodena 1924. godine, Beha Martinac se opredelila za horhu protiv okupatora ustanicke 1941. U Prvu proletersku stu- Za narodnooslohodilacku horhu hio je naj]epsi primer dolazak popadije Olge sa svoiim muzem popom Blazom Markovicem medu partizane. Rodena je 1920. u Brcelima, nedaleko od Bara. Stupila je u partizane 1941, a 1942. godine u Prvu proletersku. Blazo .ie postavljen na duznost �verskog referenta Brigade, a Olga je postala holnicarka. Kada je ,Popadija", kako su je zvali proleteri, stavila na kapu petokraku sa srpom i cekicem hila .ie srecna. Izvrsa::ala ie sve _zadatke i u naiteZim horhemm situacijama. Dohila je cin oficira JNA. Partizansku spomenieu 1941. i viSe odlikovania. Blazo je umro odmah posle rata. kao potpuk?vnik JNA, a Olga 1976. godme. MJLJA MATARUG/c Mlada devojka iz Bosanske GradiSke Milia Matarugic (rodena 1925). dosla .ie u Prvu proletersku uoCi poi'etka cetvrte neprijateljske ofanzive. V eC u Prvom vatrenom lcr'teniP. u hici ne Ivan Sedlu inriSala ie take hr~hro d::t i~ bih. ,';l~du_ nrvirna. Hte]e je rla nolozt tsn•t hmhrosti. I taka ie nastnvila tokom ~-e]og rata na borbenom nutu Prve. Pro]eterske bri•mde, sve do kon_al'nog oslohodenja nase zem]]e. Rezervni je staresina Juga· slovenske narodne armi j e a za !spoljenu hrabrost u · ~atu odhkovana je ratnim odlikovanjima. MILIJANA (LAZARA) MAT!c Posla je u horhu sa sesnaest goclina. Rodena ie 1925. ?- Cerljanovidma, kod Sara)eva. u proleterskom stroju ucestvovala je u horhama na Mak1jenu, Krseu, Ticevu, Zlatnom Bont, Sutjesci, Zelengori, Ro- maniji, Jahorini. Kroz sve okrsaje Milijana je medu iskusnim ni.tnicima i pro]eterima, a da ni_ie uzmakla ni u najte:lim jurisima. Sluzila je u Prvoi nroleterskoj za primer kao skojevka, horae i holnii'arka. VLADJSLAVA (LUKE) MAZEPA Pripada onoi generaciii focanskih ucenika koja se odmah posle okupacije opredelila za horhu -protiv nenrijatelia. Rodena u Foci 1925. godine. Vladislava Mazepa je stu-pila u Foi'ansku omladinsku cetu marta 1942. Posle teskog -proleterskog marsa preko I o;mana, veoma se angazovala kao holnicarka n negovaniu promrzlih nroletera. Kao horae omladinske i'ete ulazi u sastav Treceg (kraguievackog) hataljona Pr· ve proleterske. U svim horhama trece, cetvrte i pete ofanzive Vladislava je kao horae i holnicarka ispoljila veliku hrahrost i hu~anost u horhi i na iznosenju 1 negovanju ranjenika. Poginula je septemhra 1943. u Zadvorju u Bosni. Septemhra 1942. godine, kada se Prva proleterska nalazila kod Ticeva, Mileva i Petar do laze u n iene redove. U Prvom .( crnogorskom) hataljonu M1leva je hila horae i holniCarka, hrabro izvrSavajuCi sve ratne zadatke i ne zaostaiud za svojim mladim dntf!aricama. U . pet6i nenrijatel iskol ofanzivi gine njen muz Petar, a uhrzo za niim i Mileva - 1943. kod KoriCana u Bos':'_i_. Bila je jedna od ~aj­ stariJth partizanki po godinama. BRANKA MILJENOVJc - OLJAcA Kada je Sesti (heogradski) hatalion, u jesen 1942. godine, stigao sa Prvom proleterskom u rejon Kotor Varosi odseo je u selu Maslovarama. Proleteri, mladid i devojke iz Beograda, hrzo su uspostavili kontakt sa seoskom omladinom. BOLNICARKE PRVOG BATALJONA. PRVE PROLETERSKE BRIGADE, OKTOBRA 1944. GODINE U BEOGRADU MILEVA MILJ.Slc Imala ie cetrdeset i sest godina kada je sa svojim suprugom Petrom i sinovima u Splitu prihvatila ustanicku pusku. Sledeci put svojih sinova, Mileva i Petar su aktivni medu ustanicima, da hi pocetkom 1942. zajedno stupili u Mosecku partizansku cetu. 89 �J edan od na.jmladih proletera, Nada Markovic iz Beograd a, upoznala se sa svojom vrsnjakinjom petnaestogodisnjom Brankom. Sprijateljile su se njih dve i Branka je postala horae Sestog (Beogradskog) bataljona. Ratovala je po Bosni, Sandzaku i Srbiji, juriSala u bici za oslobodenje Beograda i iSla s proleterima sve do Trsta, dok nisu umukli i poslednji p]otuni u borbi za oslobodenje nase zemlie. Odlikovana je za ispoljenu hrabrost. MIRA (IVA) MITJWV!c Kao ucenica petog razreda gimnazije Mira je napustila Beograd 1941. godine i posla u Sveti Stefan, gde je i rodena 1926. Kada su od jeknule julske ustanicke push 1941. godine u Crnoj Gori, Mira se zajedno sa bratom Stefanom misla medu partizanima. Aprila 1942. odlazi u Crnogorski omladinski bataljon, a u leta iste godine u stroju je 90 Cetvrte proleterske crnogorske brigade na dan njenog formiranja. Nesta kasnije je, iste godine, upucena u Hirursku ekipu Prve proleterske, da bi zatim hila postavljena za upravnika bolnice Prve tenkovske brigade. Kao hrabar horae i rukovodilac delegat je na Prvom kongresu Antifasisticke omladine Jugoslavije. Tri puta je u toku rata raniavana. Posle rata je zavrsila medicinu. Nosilac je Partizanske spomenice 1941, rezervni j e porucnik JNA, a za ratne zasluge odlikovana je sa viSe ratnih odlikovanja. MIRA MITROV/c Iz Bosanskog Novog, gde Je rodena 1917. godine, posla je na studije u Beograd, gde ju je i rat ·zatekao. Kao pripadnik napredne studentske omladine u narodnooslobodilacku borbu i revoluciju stupila je 1941. godine. U Uzicu je radila .u Partizanskoj bolnici, u Cijem je sastavu ostala i posle povlacenja nasih snaga za Novu Varas. Februara 1942. ·godine dosla je u bolnicu Prve proleterske brigade u Focu. Na borbenom putu za Bosansku Krajinu bila je u Trecoj sand:Zackoj brigadi, a kada su proleteri dosli u Livno premestena ie u Hirursku ekipu Prve proleterske brigade, odakle je prekomandovana u Centralnu bolnicu, sa kojom je prosh1 cetvrtu, petu i sestu ofanzivu. Prekomandovana je 1944. godine za sifranta u Prvom korpusu. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i viSe odlikovanja. Unapredena je u cin kapetana I klase. MITRA MITROV/c Rodena 1912. godine u UZickoj Pozegi, Mitra Mitrovic se jos kao student Beogradskog univerziteta ukljucuje 1931. godine u rad naprednog stu- �dentskog pokreta. Vee 1933. postala je i clan KPJ na Filozofskom fakultetu, koji je zavrsila 1935. godine. Zaposlila se u Opstini grada Beograda, i u to vreme radi kao veza Clanovima Centralnag komiteta i instruktorima iz inostranstva. Sve do rata razviia veoma Zivu aktivnost u radu sa omladinom i zenama i istice se kao rukovodilac u tim organizacijama. R~di na pripremi ustanka, pa .1e 1941. dospela u logor na Banjicu. Sa Banjice prehacena je u holnicu, odakle hezi i oktohra 1941. stize u Uzice. Kao clan PK KPJ za Srhiju radi u Agitpropu, zatim pri Vrhovnom stahu, a 1942. je u Politodjelu Prve proleterske. Kasnije _ie hila i na ramim drugim duznostima; Nosilac ie Partizanske snomeniee 1941. i · viSe vi so kih ratnih i mimodopskih odlikovanja. KOSA (TODORA) MRBA Rodena ie 1925. u 'elu Smolianu. kod Bosanskog PetroVca. Kada i e pol'ela cetvrta nenriiateliska ofanziva i kad Sll nredstoiele velike hOThe iedinicama Narodnooslohodilacke voiske, Kosa ie sa velikim hroiem omladinac.a i ornladinki iz Bosanske Krajine odlucila cla napusti rad na terenu i node u stroi Prve oroleterske. UCinila je to u zimu 1942. godine. U horhenom stroiu Prve proleterske prosla je hili a de i hiliade kilometara u horhi i juriSima, izdrzavajuCi glad, hladnocu i druge ratne nevo- lie i nikad ne posustajuci. Tako se Kosa Mrda driala i ponasala i posle zavrsetka rata. MELANJJA NIKOLic - CVETKOVJC Melani ia je hila holnicarka kada ie Prva proleterska 1942. ra tovala po Romanij i. Rodena 1921. u Sokolcu, kod Rogatice, veC pri prvom susretu sa proleterima odlucila je da im se pridruzi. Kada j e Prva proleterska posla na horheni put u pravcu Bosanske Krajine, u nienjim redovima hila je i Melanija. Ova devojka sa Romaniie ie kao neustrasivi horae i holnicarka odlikovana sa vise ratnih odlikovania. Rezervni je staresina Jugoslovenske narodne armije. BOJANA NIKOV/c Kada ie poceo rat Bojana ie (rodena 1924) napustila skolsku klupu Trgovacke aka- demii e u Saraj evu i vra til a se u rodnu Focu. Odmah se ukljucila u rad i akciie omladine za narodnqoslohodilacki pokret. Posle Igmanskog marsa, kada ie Prva proleterska dosla u Focu. Bojana Nikovic je vee hila horae Focanske ornladinske partizanske cete, koia se tada i prikliucuje Trecem ( kragu ievackom) hataljonu Prve proleterske. Hrahro je izdriala ceo r~t­ ni put i horbe u trecoj, cetvrtoi, petoj, sestoi i sedrnoi ofanzivi - sve do konacnog oslohodenia nase zemlje. Iz rata je izasla kao oficir JNA i ostala na sluzhi u J u~osloven­ skoi narodnoi armiii sve do 1956. godine, kada je zhog holesti penzionisana. Kao nasilac Partizanske spomenice 1941. i vise ratnih odlikovanja. hila je aktivan drustveno-politicki radnik u Sarajevu sve do smrti (1965). KSEN/JA ODABAslt Sa osamnaest godina je, _u iesen 1942, Kseniia (rodena 1923) napustila Bosanski Petrovac - da s omladinom Bosanske Krajine krene u proleterske _jedinice. Ratovala ie kao horae Treceg (kragu-jevackog) hataljona Prve proleterske i uhrzo hila zapazena po svojoj hrahrosti. ·· U aorilu 1943. godine, kada su vodene teske horhe protiv cetnickih i italijanskih jedinica na Crnom Vrhu, kod C:ajniCa, Ksenija OdabasiC je junacki oala u jurisu. U toi borhi dohrovoljno se javila za 91 �n ! I' !: 'i ' bornbasa, kako bi ornogucila juris proleterirna. Bornbe je bacala na neprijateljske bunkere i pored njih ostala na veCnoj straZi. KATICA PAUNOV/c - AsANIN Roaena je u sirornasnoj porodici 1924. godine. Od niih sedarnnaest clanova porodice petoro je ucestvovalo sa puskorn u ruci u narodnooslobodilackoj borbi i revo!uciji, a dva Katicina brata poginula su kao partizani. U ustanickirn danirna hila je aktivna u ilegalnorn radu sa orn!adinorn Makarske, a 1942. je kao skojevka nresla na Biokovo - u Ornladinsku cetu ,Ante Torkar" bataljona ,JurceviC". Istice se u · borbarna kao horae i bolnicarka. Avgusta 1942, kada je Prva proleterska hila u Livnu, stupi!a je u cetvrti (kraguievacki) bataljon, u kojern je izras!a od borca do referenta saniteta bataliona. U Prvoi proleterskoj hila je sve do 1945. kad ie u Cinu potporucnika pdstala referent saniteta artiljerijske brigade. ZORA PETRie Odrasla u sirornasnoj seljackoj porodici u selu Kosaonici, blizu Pljevalja, posla je u nartizane za vrerne ustanka 1941. kao osarnnaestogodisnja devojka. Kao borac Prve proleterske, u koju je dos!a pocetkorn 1942, ucestvuje u svirn bitkarna po Crnoj Gori, Bo92 sni, Dalrnaciji, Srbiji, Srernu, sve do Zagreba. U njoj je 1943. prirnljena u KPJ. Od hrabrog borca i bolnicarke u Prvoj oroleterskoj ratne duznosti su je vodile do referenta saniteta u Cetvrtorn (kraljevackorn) bataljonu, a septernbra 1944. postavliena je za referenta saniteta Prve proleterske. Bila je porucnik i nosila je na grudirna Orden za hrabrost kad je poginula 5. rna ia 1945. kod sela Dubrave, u blizini Zagreba. sEFIKA PERVAN - KLADNJ/cANIN Odrasla je u nanrednoj rnuslirnanskoj porodici u se!u Fatnicarna, kod Bilece, gde je roaena 1927. godine. Nien otac Orner bio ie u oktobarskoi revoluciji. Kada je sva njena porodica u iulu 1941. pobeg!a iz sela u Bilecu, Sefika je sa nekoliko drugova i drugarica otiS!a za Sarajevo. Na sarajevskoj zeleznickoj stanici docekao ih je jedan drug u dornobranskoj uniforrni' i njih oko petnaest ornladinaca i ornladinki poveo na Starnbolcic i predao SlaviSi Vajneru - Cici. Rasporeaena je u Pracansku cetu, a januara 1942. na Pjenovcu postala je horae Prve proleterske. Juna 1943. Sefika ide u Sestu krajiSku brigadu, a iz nje prelazi u bolnicu Pedeset i trece divizije. Dernobilisana ie sa Cinorn stariieg vodnika ·1945. godine. N osilac _ie Partizanske spornenice 1941. ratnih odlikovanja. ZORA (NIKODINA) POK!MICA Pocela je rat u ornladinskirn radnirn brigadarna Bosanske Krajine, koje su danju i nocu, pod strazorn i obezbeaenjern, skupljale letinu da ne padne u ruke neprijatelju, vee da stigne u olanine do Narodnooslobodilacke vojske. U · jesen 1942. ova devojka iz Bosanskog Petrovca je stu- �JANJA PROTEGA Selo Dubrava, kod Sibenika. dalo ie dosta boraea Prvoi proleterskoi. Med:u omladinkama iz Dubrave koie s11 se horile u ovoi proslavl jenoi proleterskoi jedinici ie i J onia Proteg:a (rod:ena 1919) koja ie odrasla u siromasnoj porodiei. Do dolaska med:u proletere oktobra 1942. kod Kliuca, hila je pozadinski radnik i aktivista. U Drugom ( crnogorskom) bataljonu Prve proleterske ubrzo se pokazala kao vrlo hrabar i vredan horae. Novembra 1942. godine kada su proleteri napadali Bosansko Grahovo, Janja je kod Strmice iurisala kao bolnicarka da iznese ranjenog druga i tada su je pokosili nepri· jateljski rafali. SLA VKA PROTEGA Med:u hrabrim devojkama sa sela u narodnooslobodilackoj borbi hila je i dvadeseto· godisnja Slavka Protega iz Dubrave (Sibenik). Pocela je sarad:ivati s partizanima jos u ustanickim danima. · Pocetkom septemhra 1942. kada je Prva proleterska bila u okolini Livna, Slavka je po- stala ·horae Sestog (beogradskog) hataljona. U stroju Prve proleterske Slavka je kao borae i bolnicarka prosla do Trsta, bored se hrabro do konacnog oslohod:enja nase zemlje. rna kao vrlo hrabar horae i bolniearka. Posle ove ofanzive preS!a je u Divizii sku bolnicu." Za vreme pete ofanzive J ani a je hila bolnicarka u Centralnoj bolnici. Poginula je juna 1943. godine na Sutjesci. DRAG/CA RAK pila u redove Prve. proleterske. Isto onako kako se zalagala u polju sa srpom i motikom, tako je hrabro iurisala sa puskom . u ruci u . toku cetvrte i pete neprijateliske ofan'ive. Posebno se istakla u teskim borbama na Balinoveu i Miljevini. JANJA (/VB) RAK Rod:ena je 1925. u Dubravi (kod Sibenika), poznatoj po tome sto je dala cvet omladine u narodnooslobodilackoj horbi i revolueiji. Deset devojaka iz familije Rak poS!o je 1942. iz ovog sela u partizane. Sve one dospele su u redovc Prve proleterske narodnooslobodilacke udarne brigade. Sve su se hrabro borile, a medu njima se isticala i Dragica kao hrabar borae i bolnicarka. Ucestvovala je u horbama kod Kljuca i J ajea, zatim i na Neretvi, Kalinoviku i Krcinom brdu. Kao i mnoge njene vrsnJakinje iz sela Dubrave i Jai)ja Rak se vee u ustanickim danim~ 1941. aktivno ukliP~uie u rad omladine za narodnooslobodilacki pokret. Kao clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije dobrovoljno se i avila za odlazak u Prvu proletersku, u koju i stupa kod Kljuca pocetkom oktobra 1942. godine. . Borae i bolnicarka u Trecem (kragujevackom) bataljonu, J anja Rak se istice kao hrabra partizanka koj a ne misli na svoj zivot dok spasava i neguje ranjene drugove i drugarice. Bila je u brigadnom sanitetu Prve proleterske kad je dobila cin starijeg vodnika. U Prvoj proleterskoj je astala do oslobodenja zemlje. Kao aktivan drustveno-politicki radnik umrla je u Beogradu 1953. godine. JANJA (FRANE) RAK Kao udata sedamnaestogodisnja zena i majka jednog deteta, J anja Rak je primljena 1942. u Savez komunisticke omladine Jugoslavije. Pripada onoj plejadi devojaka iz porodiee Rak iz sela Dubrave, kod Sibenika, koja je vrlo mlada, i pored porodicnih ohaveza, postala borae i proleter. Zajedno sa svojim muzem javila se za odlazak u Prvu proletersku, u koju i stupa kod Kljuca oktobra 1942. godine. Sa Cetvrtim (kragujevackim) bataljonom prosla je kroz bitke cetvrte neprijateliske ofanzive i istakla se u nji- JELICA RAK - cVRLJAK Vee u prvim ratnim danima, Jelica Rak (rodena 1922) u rodnoj Dubravi organizovano radi na pripremi borhe protiv neprijatelja. U Prvu proleter. sku stupa kod Kljuca oktobra 1942. godine. 93 �), I l I i Kao horae i hrabra cetna bolni~arka prosla je kroz sve bitke koje je vodila Prva proleterska po Bosni i Hercego. vini, Dalmaciji, Crnoj Gori i Sandzaku. Maia 1944. iz Prve proleterske Jeliea ide u Tenkovsku brigadu za referenta saniteta bataliona. na kojoj duznosti je i dobila cin zastavnika. Nosilae je viSe odlikovanja. U Trecem (kragujevackom l bataljonu kao horae i bolnicarka ispoljila je veliku brabros!, pa je stoga 1943, u jeku pete nepriiateljske ofanzive, postala i clan KPJ. Posebno se istakla kao bolnicarka kad je iuriSala da iznosi i previja svoje ranjene drugove. Hrabro je noginula na Sutjesci, juna 1943. godine. TONKA RAK - SLAVKA (ANTE) RAK Kao i za mnoge omladinke koie su iz sela Dubrave posle u Prvu proletersku i za Slavku Rak se moze reCi da se kao mlada devojka ( rodena 1924) bavila svim poslovima od domaCickih do onih najtezih polj oprivrednih. U susret proleterima posla je kao skojevka nocetkom oktobra 1942. i kod Kliuca stupa u Sesti (beogradski) bataljon. IsticuCi se hrabroscu kao horae i bolnicarka, Slavka nosta ie i referent saniteta u Bataljonu. Kao i sve niene ratne drugarice. u posleratnom neriodu Slavka je aktivni drustveno~politicki radnik. Za pokazann hrabrost dobila je vise odlikovanja. STANA (NJKE) RAK Medu omladinom iz Dubrave ( Sibenik) koja je dosla u Prvu proletersku oktobra 1942. hila .ie i Stana Rak (rodena 1924). U Savez komunisticke omladine Jugoslaviie primljena je pre dolaska u Pr94 vu proletersku. na 1926) ukljuCila u napredni omladinski pokret. ·Pocetkom oktobra 1942. stupila ie u TreCi (kragujevacki) · batalion Prve proleterske. Medu iskusnim ratnicima uroleterima Tonka je hrabra bolnic'l.rka, pa ie zilto 1944. postavliena za referenta saniteta u Tre"''"" hetalionu i primljenn u KP.T. Nosilae je viSe odlikovanja. ORLOVJ(: Anica Rak Ajkuna, pesnik iz sela Dubrave. rekla je davno stihom o svojoj rodnoj Dubravi u NOB-u i revoluci.ii i ovo: ,.Triest posto doprin'jele zene, Osmim martom nek su pozdravljene ... " Drugovi iz Dubrave su zapisali i to: ,.Dodi, Tonka, u Dubravu, selo malo, sto ie ponos i dika grada Sibenika". Tek je imala petnaest godina kada se kao ucenica (rode- TONA (ANTE) RAK U narodnooslobodilackom ratu izrasla je Tona Rak (rodena 1924) u oficira JugoslovenskP- narodne armi je. U Cetvrti (kralievacki) b"talion Prve nroleterske stuoila ie kiw sedamnaestogodiSnia devoika iz Dubrave, oocetkom oklobra 1942. Istakla se vee u prvim borbama. Tako je od borea kroz bitke izrastala u odgovornog staresinu. U Cetvrtom (kralievackom) batalionu obavliala je duznost intendanta bataljona, pa je tako i dobila cin potporucnika. Nosilac je ratnih odlikovanja. VESELA (MATE) RAK Borci iz Sibenika zapisali su za Veselu: ,Bistra, skromna, iskrena, adana, druzeljubiva i poStena" ... To _je ocena o devojci koja je ro.dena 1924. godine u selu Dubravi. Bila· je clan Saveza komunisticke omladine J ugoslavije kada je kao dobrovoljae dosla u Prvu proletersku. Vesela je �u Brigadi hila dobar horae i po:lrtvovana i spretna Cetna bolnicarka. U Drugom (ernogorskom) bataljonu jula 1943, u borbi kod Zvornika, poslp. je na juris da izvuce rani enog druga, kao sto je to Cinila i mnogo puta ranije. Tada ie ranjena i Nemci su ie zarobili. U zarobljeniStvu ·vesela se drzala onaka kako dolikuje borcu proleteru. Ni reCi o svojoj jedinici nije izustila. Izmucena, umrla je 1943. godine u zarobljeniStvu. DANICA ROSH: Danica Rosie je kao srednjoskolka pocela revolucionarni rad u naprednom omladinskom pokretu, zbog cega joj je izrecena kazna iskliucenia za stalno iz pljevaljske gimnaziie. Ucila je gimnaziju u Pljevljima, Sremskim Karlovcima · i u Becigradu. Prim! iena ie kao ucenica u SKOJ 1939. ·Na medicinski fakultet upisala se 1940. godine. U Beogradu i Pljevljima ucestvuje u mnogim akcijama koje organizuju komunisti. U Pljevaljsku partizansku cetu stupila je 13. jula 1941. godine. Ucesnik je bitke na Pljevljima. Do stupanja u Prvu proletersku, posle oslobodenja Livna 1942. godine, hila je u Drugom bataljonu Trece sandzacke brigade, u kojoj je zatim hila i rukovodilae SKOJ-a. Bila je delegat na Prvom Kongresu AFZ 1942. u Bosanskom Petroveu i tada izabrana u Centralni odbor. U Prvoj proleterskoj hila je u hirurskoj ekipi i referent brigadnog saniteta. Sa Prvom proleterskom prosla je ratni put do oslobodenja Beograda, kad je postavljena za nacelnika saniteta Seste licke proleterske divizije. U ratu je dohila cin kapetana I klase. Dva puta je ranjavana. Danas je direktor Muzeja revolucije naroda i narodnosti J ugoslavije. Nosilae je Partizanske spomenice 1941. i mnogih ratnih i mirnodopskih odlikovanja. MILKA ROVIc-CIMBALJEVIc Imala je petnaest godina kada se nasla medu ustanicima 1941. godine. U Prvu proletersku dosla je 5. maja 1942. Kao horae istice se u borbama na Sinjajevini, Vecerinoveu, Dobrom Dolu. Nije ostala dugo u Prvoj proleterskoj, jer je, usled iserpljenosti, upucena u Pivu. Kao borae Prve proleterske i terenski horae na teritoriji Pive dobila je nekoliko priznanja i ratnih odlikovanja. Posle rata je radila kao me.dicinska sestra u Vojno-medicinskoi akademiji u Beogradu, gde je i penzionisana. BOS/LJKA (MicE) RUDOVIC Rodena je 1924. godine u Brezoviku, kod Niksica. Kada je okupator usao u nasu zemlju, Bosiljka Rudovic je kao ucenica domaCicke skole napustila skolsku klupu i vee u ustanickim danima, jula 1941, hila je u Niksickom partizanskarn odredu. Aprila 1942. stupila je u Prvi ·crnogorski omladinski bataljon, sa kojim ucestvuje u borbama na planini Leli i Sinjajevini, gde je pored danonocnih borbi prozivljavala i nevolje od mraza i gladi. Krajem maja 1942. kao sko.i evka dolazi u Prvu prole.tersku. Kao borac. i bolnicarka istakla se u mnogim borbama. U petoi ofanzivi, juna 1943. godine, · Bosiljka Rudovic koja 95 �... ·¥"' t tada je zaiedno sa Srdanom ostala na bo.inom polju, pogodena neprijateljskom granatom. Bilo ie to iznad Potrka, kod Sabovica, u Sandzaku. U narodnooslobodilackoi borbi Mariji su poginula ·i dva brata. TONKA RUPle- NENAD/6 je vee hila clan KPJ i cetna bolnicarka, medu ranjenicima je Centralne bolnice. Hrabro je poginula u SekoviCima, jula 1943. godine, zajedno sa neustrasivim Penjom Sekulicem. MARJJA (MARKA) RUPle 96 Rat je docekala sa osamnaest godina u siromasnoj seljackoj porodici u selu Dubravi, kod Sibenika. Bi!a je clan Saveza komunisticke ~mladi­ ne Jugoslavije kada je sa bratom Jerom i sestroi:n Tonkom krenula kao dobrovoljae u praveu Kljuca - da nade Prvu proletersku. U Drugom ( cmogorskom) bata]jonu hila je horae i bolnicarka sve do junacke pogibije u maju 1943. godine. Kada je u jednom od juriSa u petoj ofanzivi tesko ranjen mitral.iezac Srdan KasagiC, Marija je skocila da ga iznese. I Imala ie sesnaest godina kada se ( rodena 1925. u Dubravi) prikljucila naprednom pokretu. Stariji su joj vee tada poveravali tajne svog rada i akcija. Oktobra 1942. posla je sa svojim drugovima i druo;aricama u pravcu Kljuca, gde je i postala horae Drugog ( ernogorskog) batal iona Prve nroleterske. U borbama na Sitnici, Treskavici, Ustikolini, Balinovcu i svuda na ratnoi stazi Prve proleterske poloZila je ispit hrabrosti i izddljivosti, a posebno je pokazala pozrtvovanje u izvlacenju ranjenih drugova. U jurisima · bitaka · za oslobodenje zemlje postala je Clan Komunisticke partije Jugoslavije. Nosilae je ratnih odlikovanja. MILA SA V/6 - PERUN/6/c Vee kao ucenica zenske zanatske skole opredeljuje se za napredni omladinski pokret. Rodena je 1923. godine u Novoj Varosi. Aktivno je radila na pripremi ustanka, a ubrzo je zatim postala horae Prve cete Zlatarskog odreda. Kada su partizanske snage sa Vrhovnim stabom od Uzica stigle na teritoriju Nove Varosi, Mila se istice kao horae u prihvatanju ranjenika. Na tom zadatku je ostala do pocetka 1942, kada je morala da napusti svoj rodni kraj. Pregazila je lederii Lim 6. februa' ra, da bi u prolece.1942. staja]a u stroju Trece sandzacke proleterske brigade prilikom njenog formiranja. Sa ovom brigadom prosla je eelu trecu �sku ofanzivu i svuda hila pra.. vi tumac hratstva i jedinstva. Tesko je ranjena 25. juna 1943. godine u horhi na Vlasenici, odakle je prehacena _na lecen i e u partizansku holmcu u sehovice. Jedinica ,Vrazje divizi je" i cetnici prodrli su jednog dana do holniee i izvrsili necuveno zverstvo: poklali su oko stotinu ranjenih partizana, medu kojima je hila i Fatima Spaho. neprijateljsku ofanzivu.' isp?ljavajuCi hrahrost 1 1ZdrzlJ1vost na putu preko z:leng?re i Treskavice. Tih dana .1e pnmljena u KPJ . . U jesen 1942. godine prelazi u Prvu proletersku, u kojoj ohavlja odgovorne duznosti u hriga.dnoj holnici. U ratu .ie dohila cin potporucnika, a sada je kapetan I klase u rezervi. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i vise ratnih odlikovanja. VERA SREMcEV/c- sKORic ANKA SMJLJANic '' I Kao osamnaestogodisnja ucenica Anka SmiljaniC je maia 1942. stupila u Prvu oroletersku. Odmah po dolasku u Brigadu odredena je · na duznost higijenicara hataliona. Na toi duznosti je ispoljila veliku hrigu, pa se i u nemoguCim uslovima horila da doprinese zdravstvenom staniu horaca i pruzila nesehicnu pomoc narodu u svakom mestu u koje hi dospela Brigada. Mlada ucenica iz Bosne u Prvoj proleterskoi je i primliena u Savez komunisticke omladine Jugoslavije, a zatim i u Partiju. Za ratne zasluge i ispolienu hrahrost dohila je vise odlikovania. Rezervni .ie stareSina JNA. NADA SOKOLOV/c - OAOOVIc Kada su posle lgmanskog marsa proleteri stigli u Focu, Nada je kao napredna _omladinka pritekla u pomoc promnlim. horcima i danonocno radila u holnici. Pri!ikom for- miranja Focanske omladinsk~ cete postala .ie njen horae, 1 s njom zajedno usia u sastav Treceg (kragujevackog) hataljona Prve proleterske. Rodena 1925. godine u Foci, Nada je postala clan SKOJ-a 1942, a Clan KPJ 1943. Ni je izlazila iz stroja Prve proleterske do oslohoden.ia: Bila je njen hrahar hor_ac 1 neko vreme referent samteta. BivSa uCenica iz FaCe irna cin majora JNA. Nosilac .ie Partizanske spomenice 1941. i viSe odlikovanj a i drugih priznanja. FATIMA (sERIFA) SPAHO Napustila je Fatima Sp~h~ ( rodena 1923) svoj volJem dom i Budani. kod Foce, da pocetkom 1942. sa horcima Focanske omladinske cete stupi u TreCi (kragujevacki) hataljon Prve proleterske. sa Brigadom trei petu neprijatelj- U Prvu proletersku stupila je oktobra 1942. i postala horae Druge cete Prvog ( crnogorskog) hataljona. Nije htela da hude holnicarka, vee horae s puskom u ruci, puskomitraljezae i homhas. IspoljavajuCi veliku hrahrost uhrzo je primljena u SKOJ, a 1943. postaje i clan Komunisticke partije. U Brigadi je hila i politicki delegat voda. Aprila 1943. odlazi u Sestu srednjohosansku hrigadu, u kojoj je kao ohavestajni oficir dohila i cin potporucnika. Rodena .ie 1922. godine u Bud:anovcima, a sada Zivi u selu Kohatovcima ( opstina Laktasi). NADA (ANTE) SRZic Sa sedamnaest go dina ( 1940) prikljucila se naprednom omladiU:skom pokretu Makarske i u Savez komunisticke omladine Jugoslavije primljena je 1941. godine. Te godine je Nada hila i medu prvim ustanicima, kao prva partizanka na 97 �:/··, I I ladinom i narodom. Narod je zavoleo proletere, pa je mnogo omladinaca i omladinki tada stupilo u redove Prve proleterske. Kod Drvara je i dvadesetogodiSnja Stana iz sela Hoeuna dosla u Cetvrti (kraljevacki) bataljon. U Cetvrtom bataljonu bila je borac i bolnicarka, sve do ranjavanja na MliniStu maja 1944. godine, za vreme sedme neprijateljske ofanzive. Prebacena .i e za tim kao ran jenik u Italiju, a po povratku · iz Italije stupila je u Arti!jerijsku brigadu Trideset i osme divizije, u kojoj j e ostala do kraja rata. Biokovu. Vee u tim prvim danima borbe istice se kao brabar kurir i obavestajac. U Prvu proletersku stupila je avgusta 1942. Ubrzo je u ~Prvom ( crnogorskom) bataljonu, kao dobar borac i poZrtvovana bolnicarka, postala Clan KPJ. Istakla se osobito u borbama na Kupresu, Kljucu, Grahovu, Sitnici, J ajcu, Ivan Sedlu, na prelazu preko Drine. Juna 1943. godine hrabro je poginula na Sutjesci. Njen' ratni drug, vodnik Savo Nikaljevic (poginuo 1943), rekao je za Nadu: ,Primjer neumornog, nesebicnog, hrabrog i odvainog proletera; ona svojom pjesmom i veseloscu osvjezava, bodri i uliva optimizam ostalim borcima ... " STANA (OSTOJE) STANk· 98 Kada je Prva proleterska brigada (1942) boravila na terenu Mrkonjie Grada, razviIa je zivu kulturno-zabavnu i politicku aktivnost meau om- RANKA STEPANOVJc U narodnooslobodilacku borbu posla je 1941. Vee je u prvJm borbama tesko ranjena i ostala bez noge. Lecila se u partizanskim bolnicama i kada se zalecila nastavila je borbu iduCi na Stakama. Februara 1942. dosla je u bolnicu Prve proleterske brigade u Focu. Rankin hod kroz borbu i revoluciju je hod borca, junaka i coveka koji ne posustaje, vee na stakama prelazi preko Treskavice, Neretve, Prenja, Sutjeske - kroz sve ofanzive. U Centralnoj bolnici i u drugim j edinicama vrsila j e mnoge odgovorne duznosti, ne znajuCi za umor i za teskoce. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i vise ratnih odlikovanja. DRAGICA STRAKA -LONcAR Rat je zatekao kao sesnaestogodiSnju ucenicu u Foci. Kada je pocela borba protiv neprijatelja, napustila je dacku klupu i postala borac Focanske partizanske omladinske cete. Pocetkom marta 1942. sa svojom cetom stupa u TreCi (kragujevacki) bataljon. Prim- �a zatim i komandir voda. lzrazito hrahra i umesna u ra: tovanju i komandovanju, uzivala je veliki ugled medu horcima. Nekoliko puta je ranjavana, ali iz stroja nije izlazila. Posehno se istakla u horbama na Konjicu, Bugojnu, Ivari Sedlu, CiCevu i KrCinom hrdu. U danima pete neprijateljske ofanzive otisla je iz Prve proleterske, ali je i u drugim .i edinicama hila hrahri rukovodilac. Rezervni je potpukov' nik, nosilac Partizanske spomenice 1941. i brojnih ratnih odlikovanja. · ljena je u Savez komunisticke omladine Jugoslavije 1942, a u KPJ 1943. godine. Borila se hrahro na celom horhenom putu Prve proleterske u koioi je hila horae, cetna holnicarka i referent saniteta hataliona. Rezervni je oficir JNA, no· silac Partizanske spomenice 1941. i vise ratnih i mirnodopskih odlikovanja. Duze vremena je radila u ·srP-u. MILEVA sARI(; Medu hrahrim horcima Focanske omladinske cete koji su po.sle Igmanskog marsa dosli u TreCi (kragujevacki) hatalion hila je i petnaestogodisnja Mileva Saric. Omladinka - proleterka Mileva kao. da i niie znala za strah. Kada hi se trazili homhasi. dohrovol ici za neku tesku akci iu - javl jala se uvPk medu nrvima. U ceti je hila zamenik puskomitraliesca, a posle mnogih horhi i juriSa postala i e desetar. Poznata ie niena hrahrost menu proleterima 'jz inriSa na Livno .T~.ice, Tvan Sedlo, Kovacevu Glavu (kod Kalinovika), na K"nak. Pri prelazu Drine. na Zlatni Bor. Pala ie junacki, u juriSu 13. juna 1943, na Sutjesci. gorskim ustanicima u Komski partizanski odred. Kada je maja 1942. stupila u Prvi (crnogorski) hataljon Prve proleterske Mileva je vee . hila prekaljeni horae. Uhrzo .ie postala komandir odeljenja, DRUGARICE I DRUGOVI IZ PRVE DR ZORA sTEINER - GOLGEHNIT Kao lekar nasla je svoje mesto menu horcima narodno.oslohodilackog rata i revolucije. Ronena je 1902. u Novigradu, kod Koprivnice. PROLETERSKE BRIGADE, 4. OKTOBRA KOD UBA 1 MILEVA scEPANOVJ(; - ZARUBJCA Mileva .ie hila clan Komunisticke partiie Jugoslavije kada se zaratilo 1941. godine. Iz sela Bjelojevica, kod Mojkovca (gde je rodena 1920), po.sla je zajedno sa prvim crno- 99 �U Prvu proletersku stupila je juna 1942. godine, bas kada je kao lekar hila i najpotrebnija. Sa brigadom je prosla borbe za Konjic, Prozor, Livno i Bugojno, ali .ie ubrzo, vee avgusta 1942. presla u Centralnu bolnieu. Nosilae je Partizanske spomenice 1941, a za ratne zasluge odlikovana je sa viSe ratnih odlikovanja. U toku rata ie dobila oficirski i':in i sada je rezervni staresina JNA. DARA (ANTE) sUPE Kada je okupator U.sao u nasu zemlju, Dara je imala petnaest godina. Odmah se ukliuCila u aktivan rad omladinske organizacije na pripremama za borbu protiv neprijatelja. Izdrzljiva i navikla na fizicke napore, kao i sve njene drugarice · iz Konjevrata. nije se nimalo dvoumila prilikom javljanja dobrovoljaea za Prvu proletersku brigadu. Tako je meau proletere dosla oktobra 1942. godine. BLA'ZO LEKIC, POLITICK! KOMESAR SANITETA PRVE PROLETERSKE BRI· GADE, PRVI ZDESNA SA GRUPOM DRUGARICA I DRUGOVA Rasporeaena je u Prvi ( ernogorski) bataljon. Kao horae i bolnicarka jos od prvih dana stekla je simpatije iskusnih ratnika, proletera. Ratni put Brigade prosla je od Kljuca, gde je stupila meau proletere, pa sve do Trsta i konacnog osloboaenja nase zemlje. Nosilae je ratnih odlikovanja. DARA (STIPE) sUPE Roaena 1923. godine u selu Konjevratu, kod Sibenika, Dara se bavila kao devojka svim teskim poljoprivrednim radovima, jer su joj roditelji ziveli siromaSno. U Cetvrti (kragujevacki) bataljon Prve proleterske stunila ie oktobra 1942. godine kod Kliuca. Kao horae i bolnicarka pokazala je hrabrost u svim borbama od dana stupanja u Brigadu. Junacki je poginula kao. skoievka u cetvrtoj nepriiateliskoj ofanzivi, marta 1943. godine, na Neretvi. IK/CA - 100 /KA (IVANA) sUPE Rodena 1928. godine u selu Konjevratu, kod Sibenika. Ikica je hila iedan od naimladih boraca kada je sa svojim bratom sentemhra 1942. stupila u Sibenicki partizanski odred. Borae i jedna od najmladih cetnih bolnicarki, prosla je ratnim stazama Prvog ( c!'nogorskog) i Sestog (beogradskog) bataljona Prve proleterske. IsticuCi se u horhama, proleteri su je primili u Komunisticku partiju Jugoslavije. U Prvoj proleterskoj osta- Ia je do fehruara 1944. i hrabro polozila ispit proletera u cetvrtoj i petoj ofanzivi. Februara 1944. prelazi u Inzinjerijsku hrigadu, u kojoj je hila referent saniteta, zamenik komesara cete i sekretar komiteta Saveza komunisticke omladine brigade. Nosilae je ratnih odlikovanja i Cina oficira u rezervi. MARICA (ANTE) sUPE Kao petnaestogodisnja devojcica, Marica je iz svog rodnog sela Konjevrata, kod Sibenika, sa ocem, majkom i dva brata posla u partizane. Bila je najm!adi skojevae u Sibec nickom partizanskom odredu. Cela porodica, medu njima i ucenica Mariea, stupila je u Prvu proletersku, oktohra 1942. Postala je horae Prvog (crnogorskog) hataljona. Neu· strasiva, istice se u· horhama na Jajeu, Josavki, Prnjavoru i tokom eele cetvrte neprij a- �teljske ofanzive. Izuzetnu hrabrost je ispoljila kod Gornjeg Vakufa u izvlacenju ranjenih drugova sa vatrenih polozaja. U petoj neprijateljskoj ofanzivi ni Marien nije tifus mimoisao. Poginula je na Sutjesci juna 1943. godine. Bila je uzor mlagod borea - prolelera. MJLJCA sUPE MJLKA U kuCi Antinoj i MiliCinoj u selu Konjevratu, kod Sibenika, jos pre rata okupljali su se napredni !judi, komunisti i skojevei. Kada je dosla okupacija ovaj seoski dom je postao sastajaliste za pripremu us tanka. Kada su pukle prve ustanicke puske, cela porodica: Ante i Miliea sa petnaestogodisnjom cerkom Marieom, trinaestogodiSnjim sinom Marinkom i devetogodiSnjim Milam posli su u Sibenicki partizanski odred. Iz ovog odreda svi su stigli u stro.i Prve proleterske brigade, kod Kljuca 1942. Milka je imala trideset i pet godina kada je sa devetogodiSnjim sinom Milom stupila u Prvi ( ernogorski) bataljon. Bila je dobar horae, rukovodilac i majka _iunak. Prvo joj .i e poginula cerka Marica u petoj neprijateljskoj ofanzivi, a zatim sin Marinko i muz Ante. Sa svojim Milom presla je kroz sve borbe Prvog ( crnogorskog) bataliona. kao horae, cetna bolnicarka i referent saniteta bataliona. Kao ranienik prebacena ·je u Italiju 1944. godine, a po povratku sa lecenja odlazi na duznost referenta saniteta Prve tenkovske brigade, u Cijem je stroju iSla do Trsta, do konacnog oslobodenja zemlje. MILK A (ANTE) sUPE - OBRADOVJc Imala je dvanaest godina kada se nasla u koloni dalmatinskih boraea koji su zurili ka Kliuou, oktobra 1942. godine, da stupe u Prvu pro]etersku. Milka _ie iz Konjevrata, gde je rodena 1930. godine. Kada su Dalmatinei rasporedivani po batalionima, Mil1m ie ostala u radnom vodu bolnice Prve proleterske. U maju 1943. postaje horae Trece cete C:etvrtog bataliona. Prelazi zatim u bolnicu Prve proleterske divizije. Imala je trinaest godina kada je, avgusta 1943. godine, primljena u SKOJ, a sa cetrnaest postala je i Clan KPJ. U ratu je dobila Gin vodnika. Posle rata ostala je u JNA do 1956. godine, kada je penzionisana u c1nu poruCnika. Sada je rezervni kapetan I klase. Nosilac je ratnih. odlikovanja. STANA (MARKA) sUPE Vesela i skromna seoska devojcica, rodena 1924. godine u Konjevratu, jos od svoiih netnaest goqina Pocela se _clruziti sa naprednom omladinom. Oktobra 1942. svrstala se u kolonu i posla u susret proleterima. U borbenom stroju Treceg (kmgujevackog) - bataliona bila ie medu naihrabriiim drugarieama kao horae i bolnicarka. Posebno je bila ·poZrtvovana u iznoSenju ranjenih drugova iz okrsaja. Sa Prvom proleterskom prosla ie cetvrtu i petu neprijatelj sku ofanzivu. J unacki j e poginula juna 1943. godine u !0 1 dolini Sutjeske. �ZORKA (LOVRE) sUPE ; i Njih osam devojaka, osam omladinki iz sela Konjevrata, kod Sibenika, posle su oktobra 1942. sa svojom bracom, roditeljima, roaacima i drugovima u susret Prvoj proleterskoj. Menu njima je hila i Zorka Supe, rodena 1921. godine, domacica. Rasporeaena je u TreCi (kragujevacki) bataljon Prve proleterske i u njegovim se redovima hrabro borila kao horae. ZavrSila je zatim sanitetski kurs i postala cetna bolnicarka. Ne priznajuCi teskoce, isla je iz juriSa u juriS i Casno istrajala na celom borbenom putu Brigade. 1943. primljena je u SKOJ, a 1944. postala je Clan KPJ. Za pokazanu hrabrost dobija orden i Cin podoficira. Sada zivi kao penzionerka u Sapeu. DANICA TAD/(: - KUVEK Kao trinaestogodiSnja ucenica iz Livna stupila je u proleterski stroj avgusia 1942_ Upornu devojcicu proleteri nisu vratili, vee su je prihva'iili toplo i drugarski. Borci Sestog (beogradskog) bataljona cuvali su je u okrsajima, ali to ni ie dugo trajalo. Mlada skoievka je ubrzo ispoljila svoju odlucnost da bude u prvom borbenom stroju, htela je da se dokaze. Kao horae i bolnicarka nije uzmicala pred teSkoCama i opasnostima, veC je rame uz rame sa svoiim drugovima ulazila i u na i teze okrsaje. Ubrzo je postavljena 102 za cetnu bolnicarku. Deeembra 1944. otiSia je iz Prve proleterske za referenta saniteta u KNOJ-u. Posle rata .ie zavrsila ekonomski fakultet i veoma se isticala u drustveno-politickom radu. Sada zivi u Splitu. JOVANKA TIHOMIROV/c Kada je Prva proleterska novembra 1942. razbila cetnicke grupaeije u Josovodi, kod Skender Vakufa. i na teritoriii Prijedora. omladina iz ovih kraieva dolazila je u redove nroletera. Tada ie i Jovanka Tihomirovic iz Korova, kod Srpea (gde je roaena 1922), stupila u Prvu proletersku. Ubrzo se istice kao hrabar horae. Unucena je zatim na sanitetski kurs, koii uspesno i zavrSava. Posle izvesnog vremena ide u brigadni sanitet Prve proleterske i u bolnicu Prve proleterske divizi je. Tako je sa proleterima os.tala do konacnog osloboaenja nase zemlje. · · Za ratne zaslwre kao horae i bolnicarka odlikovana je i dobila vise priznanja. BOS!LJKA - TUMBAS bama koje j e vodila Prva proleterska od oktobra 1942. pa sve do osloboaenja zemlj e. Duboko je dozivela radosti osloboaenja Beograda, teskoce u rovovima -na Sremskom frontu i hrabro izdrzala put Prve proleterske do Trsta, kada su ispaljeni i poslednji plotuni na neprijatelja. U ratu je dobila dn ofieira i odlikovanja za hrabrost. Sada je medicinska sestra u Subotici. BOSA TINTOR Selo Bastase, kod Drvara, Bosilikino rodno mesto, poznato je iz NOB-a i revolucije. PO tome StO je U niemu drug Tito bio u danima desanta na Drvar. Bosilika ie roaena 1924. U Cetvrti (kraljevacki) bataljon Prve proleterske stupila je oktobra 1924. godine. Kao vodna i cetna bolnicarka i referent saniteta bataljona ucestvovala je u svim bor- LJUBICA TODOROVIc -RIBAR Roaena 1920. godine u selu. Rostinju, kod Livna, hila je svedok mnogih zlocina koje su okupatori i njihove sluge Cinili u prvim ratnim godinama. Posebno su je bolela zverstva koja su Cinile ustase nad nejakim stanovniStvom. Avgusta 1942. godine stupa u Prvu proletersku i biva ra- �sporedena u hrigadni sanitet, u kojem je kao horae na Sutjesci i u mnogim drugim horhama ispoljila posehnu hrahrost i humanost u hrizi za . ranjenike. Odlikovana je sa vise ratnih odlikovanja i ima cin rezervnog staresine JNA. N ADEzDA /. ULRIH U naso1 narodnooslobodilackoj borbi i revolueiji bilo je i mnogo boraca koji nisu hili jugoslovenski driavljani, ali ih _je sticajem okolnosti rat zatekao medu nama, na nasem tlu. J edan od tih boraca je i Nadezda Ulrih, rodena 1926. godine u Olomatu, u Cehoslovackoj. U Prvu proletersku hrigadu dosla je januara 1942. i borila se u njenim redovima do 15. marta 1943. godine, kada prelazi u Drugu proletersku sa kojom ce i docekati kraj rata. Rezervni je staresina Jugoslovenske narodne armije i nosilae viSe ratnih odlikovanja. Zivi u Sarajevu. STO.JA UZELAC - MAKSIMOV/c Kada je deeemhra 1942, u jeku cetvrte nenri jateliske ofanzive, dosla u Prvu proletersku iz sela Ostrosea ( Cazin), gde je i rodena 1926. godine, prvi razgovor je imala sa dr Ivom Popovicem-Banijem. - Ti treha da ides na sanitetski kurs - rekao joj je Bani. - Necu, druze doktore, da hudem bolnicarka, vee mitra· ljezae. - VeCi je mitraljez od tebe - dodao je Bani, ali je Stoja ostala uporna. Prosla je ratni nut sa Prvom proleterskom kao hrahri horae i rukovodilae. Za ratne zasluge je dohila viSe ratnih odlikovanja i cin ofieira JNA. LJERKA - LELA VARGOVlc Rocl:ena ie 1924. u selu DraganiCima, blizu J astrebarskog. 11 Hrvatskoj. Rat iu ie zetekao kao ucenicu u FoCi, gde su nieni ziveli. Kao napredna Offi· ladinka stupila je u Fo~ansku omladinsku cetu. Za iedno sa svoiim drugovima i drugaricama iz omladinske cete do,la je nolovinom februara 1942. ·u TreCi (kragujevacki) hataljon Prve proleterske. Istakla se u borbama na Konjicu, Livnu, Duvnu, Teslicu, Ivan Sedlu i u drugim teskim horhama i marsevima koje je vodila Prva proleterska. Kao hrabar i odan horae primljena je u SKOJ 1942. Ap- rila 1943. godine, kada su proleteri prelazili Drinu, Ljerka se radovala sto ce uhrzo stiCi u Focu i videti svoje najhlize. Dosia je nadomak svoga grada, ali je poginula _;una 1943. na Barakovcu, iznad Foce. MATILDA J. VIDOVJ(: -PILle Matilda je iz Visokog, kod Sarajeva, stupila u Prvu proletersku u zimu 1942. U Visokom, gde ie rodena 1925. godine, osetila je svu tezinu terora okupatora njegovih slugu. Kao horae Sestog Cheogradskog) hataljona istice se u borbi. a kao bolnicarka ie neustrasiva da i ne pomislia na . svoj zivot kada treba spasavati ranienike. Bila je i zamenik referenta saniteta Prve proleterske. Prosla je kroz sve borbe Proletera po Bosni, Dalmaciji, Crnoj Gori i Srbiji, pa je 70.~ �ski) bataljon, 1. decembra 1942, 'kada se Brigada nalaz1la u rejonu Kotor Varosi, u Centralno.i Bosni. Do kraja 1944, dve pune ratne godine, provela je u Brigadi kao horae i referent saniteta u bataljonu. Hrabro je podnela sve teskoce cetv~te i pete neprijateljske ofanz1ve 1 na tom putu prosla Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Sandzak i Srbiju. Krajem 1944. otiSla je za referenta saniteta u Inzinieri isku brigadu, u kojoj ie dohila i Cin porucnika. Nosilac je viSe ratnih i mirnodopskih odlikovanja. preko Sremskog fronta stigla i do Zagreba i Trsta. Rezervni je staresina JNA i nosilac ratriih odlikovanja. MATILDA (IVA) VJDOV/c Rod.ena je u Splitu 1925. go· dine. Stupila je u Prvu proletersku, u njen Sesti (beograd- VIDA (TODA) VUJAN/c RADA VLAHOV/c - cEcAR Rod.ena je u Sarajevu 1924. godine, gde se jos od najranije mladosti opredelila za napredni pokret. Kada je odluCila da pode u narodnooslobodilacku vojsku rekla je: ,Idem u nroleteret" Ona nije gledala proletere kao i ostale oartizane u nasem narodnooslobodilackom ratu i revoluciii, vee ih ie po cuveniu znala i zarnisljala kao ljude oosebnog kova. Tako ie i stigla 1942. u Prvu proletersku. I Rada ie svoie prisustvo med.u oroleterima ooravdala hrabroscu, snalazliivoscu kroz najteze borbe i okr5aje. MILTJANA VOJVOD/c - sARAC 104 proletersku brigadu. Medu njima je hila i Milijana sa jos sedam drugarica. Pre i posle stupanja_ u P:vu proletersku brigadu Jspol]lla je veliku hrabrost u borbama: oko Granova, Niksica, Kolasina, Mojkovca, Stitarice, ZabJjaka... · U Brigadi je ostala kratko. ier ie vraCena u Pivu, gde se borila i radila ilegalno sve do oslobod.enja. Umrla ie odmah posle rata, kao nosilac Partizanske spomenice 1941. i ratnih odlikovanja za hrabrost. Na Sinia jevinu. u blizini kaluna zvanog Crkva Ruzic~. doslo ie oko pedeset boraca 1z Pive,· Goliie i ·Banjana, koii su 5. maja 1942. stupili u Prvu Sa sedamnaest godina .i e iz sela Suvace. kod Sanskog Mosta, novembra 1942. godine dosla u Prvu proletersku. Hrabra i odlucna, vrlo odgovorna u izvrsenju borbenih i svakodnevnih zadataka, Vida se kao bolnicarka vrlo brzo istakla medu proleterima. clan Saveza kornunisticke om· Jadine Jugoslavije postala je u .i eku najveCih borbi i ofanziva, 1943. godine. Presla je ceo put Prve proleterske od dolaska u njen stroi novembra 1942. pa sve do konacnog oslobodenja nase zemlje. Za ispoljenu hrabrost odlikovana je · ratnim odlikovanjima i dobila vise drugih pri- · znanja. LJUBINKA VUJOsEVIc -KOVACic Najkraca Liubinkina biografija hila bi: rod.ena 1926 .. u Podgorici ( sadasnjem T1to- �godine. Nosilac je ratnih odlikovanja i mnogih posleratnih priznania. MAR/JA VUJJclc gradu) u revolucionarnoj porodici. Otac Torno, trgovac, predratni Clan KPJ, pode za vreme rata po partijskom zadatku iz Zemuna u Hrvatsku i dospe u logor u Jasenovcu. Cerka pode ocevim stazama. Internirase je u logor ,Klos" u Albaniji, gde je ostala do maja 1942. Kada je pustena iz zatvora, sesnaestogodiSnja Ljubinka stupa u Prvu proletersku. Bori se hrabro, sve dok je tifus nije savladao. Neko je vreme bila u bolnici, pa onda ide u Trinaestu proletersku brigadu ,Rade Koncar". Ranjena je kod Drvara, u sestoj neprijateljskoj ofanzivi. Upucena je na lecenje u Italiju, a zatim opet se vraca u borbeni stroj. Rezervni je porui:'nik, tri puta ranjavana, devedeset odsto ratni vojni invalid i ucesnik je na izgradnji pruga Samac - Sarajevo, Brcko BanoviCi, Auto-puta ,Bratstvo - jedinstvo" Beograd - Zagreb. Komunista je od 1943. Rodena 1922. u Bosni, stupila je u Prvu proletersku brigadu u jesen 1942. godine. U proleterskim redovima hrabro se borila u svim bitkama na borbenom putu Brigade. Kao i mnoge drugarice i Marija je u toku rata prekomandovana iz Prve proleterske brigade i hila na raznim duznostima u drugim jedinicama. Posle rata nastavila je aktivnu slliZbu u Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Jedna je od onih drugarica koje su izrasle od boraca i bolnicarki iz rata u odgovornog rukovodioca nase Armije. Penzionisana je kao potpukovnik JNA. Za ratne zasluge i posleratni rad dobila je viSe ratnih i mirnodopskih odlikovanja i drugih priznanja. JULA 1943. GODINE NA PETROVOM POLJU. SA DRUGARICAMA JE MIRKO NOVOVIC, SADA GENERAL I NARODNI HEROJ MAsA (VASA) VUK/cEVJc Iz ustanickog je kraja, iz sela Prekornice (kod Ljubotinja), nedaleko od Cetinja, gde ie rodena 1919. godine. Kao zena predratnog komuniste Vasa VukiCevica, opredelila se za napredni pokret. U Laveenski partizanski odred stupila je 1941. godine. U sastavu ovog odreda borila se do PO· v lacenj a glavnine partizanskih snaga iz Crne Gore, kada dolazi u Prvi bataljon Prve pro· leterske, maja 1942. godine. U redovima proletera hrabro se borila na Durmitoru, Konjicu, Bugojnu, Livnu, Ivan Sedlu, a s njima je presla i Neretvu i Sutjesku. Posle pete ofanzive otiSla je iz Prve proleterske u druge .iedinice. Masa je rezervni oficir .JNA. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i viSe ratnih odlikovanja. !05 �DANICA ZEcEVlc Roaena 1923. godine u Kolasinu. Danica .ie bila ucenica i clan Komunisticke ornladine Jugoslavije kada je okupator usao u nasu zemlju, 1941. godine. Vee 1941. istice se u borbi protiv cetnika i Italijana. Kada .ie 1942. doslo do teskog obracuna sa cetnicima Pavia DuriSica oko Kolasina, stab Prve proleterske je poslao svoj Prvi bataljon u pomoc partizanima. Tako je maja 1942. u prvom susretu· sa Prvom proleterskom, Danica stupila. u njene redove. Posla .ie slavnim borbenim putem Prve proleterske za Bosansku Krajinu i krajem jula 1942. hrabro poginula kod Duvna. STANOIKA (TODORA)ZELEN Mnogo je potresnih biografi ja koje je sam zivot ispisi106 vao u . toku drugog svetskog rata. Jedna od tih je i biografija sesnaestogodisnje Stanojke Zelen, borca Prvog bataljona Prve proleterske. Jula 1942, posto se oslobodilo Duvno. stigla je Prva proleterska i do malog sela Cebara. Saznali su proleteri za zloCin koji su ustase napravile. Bacali su mrtve i zive !jude v iamu, zaklane i izbodene. Od dana zlocina proslo ie tri dana. Proleteri su nasli Stanoiku zivu, a u jarni su joj ostali otac i brat. ,Idem sa varna, vi ste moj otac, majka, brat i sa varna cu do smrti". Jurisala je i bila bombas na Zelengori, Sutjesci, Livnu, Duvnu, Zvorniku, Travniku i Mlinistu. Bacala je bombe na neprijatelje i govorila: ,Ovo je osveta za moie najdraZe"l Posle jurisa u bitkama za Valjevo i Beograd, hrabro je poginula na Sremskom frontu 5. januara 1945. kao cetna bolnicarka. Dok je Stanojka izvlaCila ranjenike, pala je i po treCi put pogoaena preko jednog ranjenog druga. VERA ZOGOV/c Kao student u Zagrebu, gde je roaena 1920. godine, primljena je Vera u Savez komunisticke omladine Jugoslavije. u narodnooslobodilacku borbu odlazi 1941. i vee se ubrzo istice menu ustanicima u dolini Lima. na teritoriji Berana i Andrijevice. Novembra 1941. stupila je u Komski partizanski odred. Radi aktivno na ureaivan ju list a ,Sloboda", na planini ivanoj Konj sko. Juna 1942, prilikom formiranja Cetvrte proleterske crnogorske brigade, postaje njen borac. Iz Cetvrte proleterske prekomandovana je u Prvu proletersku, u kojoj ostaie od pocetka septembra do krai a novembra 1942. godine, kada odlazi da radi pri Vrhovnom stabu u Drvaru na izdavanju lista ,Borba". Presla je zatim u Sedmu banijsku, a iz nje u Prvu proletersku diviziju, da bi se ponovo nasla pri Vrhovnom stabu. Po osloboaenju �I I ~ Bcograda ostaje da radi kao se kretar ,Borbe". Nosilac je Partizanske spomenicc 1941. i ratnih odliko\·anja. ZORICA (zARKA) Z/Zf(; Rodena 1927. godine u Bijelom Polju, u Crnoj Gori, Zorica Ziiic je imala tesko detinjstvo i rat ju je zatekao u Domu siroCadi u FoCi. Cim j e u F ocu dosla Prva proleterska, posle Igmanskog GRUPA DRUGARlCA I DRUGOVA YOM POLJU ZA marSa, Zorica je napustila Dom sirocadi i stupila u njenc reclove. Prvo je bila bolnicarka u bolnici, a kada su se naSe snagc povlaCile iz FaCe maja 1942. godine ona se nasla u borbenom stroju proletera. Prosla jc sa Brigadom preko Zclengore i Treskavice na putu za Bosansku Krajinu. U jednoj od borbi u Krajini, za vreme trece neprijateljske ofanzive, Zorica .ie nestala. Njeno ime upisano je u spisak poginulih boraca Prve proleterske brigade. VREME PREDAHA, JULA 1943. NA PETRO- 107 �I I I U DANIMA CETVRTE I PETE · NEPRIJA TELJSKE OFANZIVE ~ (RATNI PUT PRVE PROLETERSKE 1943. GODINE) �I I I I f l l ' I i I { j I I I ok se delovi Prve proleterske nalazili na prilazima brigaLuke, njena Ddomsuzauzela tri bataljona zajedno sa Trecom krajiskomjeBanja su nocu 1/2. januara 1943. Teslic u kame bilo jako utvrdeno ustasko-domobransko uporiste ko je je branilo oko 1.500 domobrana i 300 ustasa, milicionera i oruznika, s artiljerijskim divizionom i oklopnim vozom. Borba je trajala citavu noc. Poginulo je oko 150, a zarobljeno oko 1.200 neprijateljskih vojnika. Zaplenjene su 4 haubice, 19 topova, 12 minobacaca, 114 mitraljeza i puskomitraljeza, 1.500/usaka i veca koliCina drugog ratnog materijala i opreme. Uzalu su ne]Jrijateljski vojnici bili opasali grad bunkerima i hodljikavom i.icom i drzali vise kilometara rovova i saobracajnica. Vee 16. januara 1943. Prvaproleterska je sa dva bataljona oslobodila i Prnjavor, odakle je u redove proletera pohrlilo oko 700 mladica i devojaka, sto je bilo znaeajno pojacanje pr.oslavljenoj jedinici. Sredinom februara 1943. godine, Brigada je po spisku imala ukupno 1.717 boraca. Zahvaljujuci unutrasnjem i.ivotu po cetama, ti novi drugovi i drugarice u najvecem hroju slucajeva stoicki su podnosili teskoce tzv. cetvte i pete neprijateljske ofanzive i za najkrace vreme postali dobri borci - dostojna zamena iskusnim proleterima. Udarna moe Prve proleterske nije hila smanjena, sto potvrduju izvanredni uspesi koje je postigla na Neretvi, Drini, Sutjesci itd. Novi borci neosetno urastaju i ukljucuju se u zivot i navike koje vladaju od ranije. Dalmatinci se vee ni po cemu ne razlikuju od ostalih boraca Cmogoraca ili Kragujevcana. U BICI Z.4 RANJENIKE Povodom pocetka tzv. cetvrte neprijateljske ofanzive, 20. januara 1943. stabu Prve proleterske i stabovima bataljona, kao i horcima upucene su instrukcije za rad u kojima je naglaseno - da svaki horae mora biti na svom mestu »kako bi se sto bolje mogli suprotstaviti neprijatelju«, da se izmedu bataljona odrzava tesna veza i osigurava medusobno sadejstvo. Sa Save gde su bili izbili delovi Brigade, zapoceo je uspesni mars do zeleznicke pruge Sarajevo-Mostar. U rekordnom vremenu, DRUG! CRNOGORSKI PROLETERSKE PREDAHA, NE KOD BATALJON BRIGADE TRAVNIKA ZA 1943. PRVE VREME GODI~ STAB BRIGADE SA GRUPOM BORACA, DECEMBRA 1944. GODINE U SELU ADASEVCI IGRA CRNOGORSKO KOLO �PRIREDBA BORACA PRVE PROLETERSKE POVODOM 7. NOVEMBRA DANA OKTOBARSKE REVOLUCIJE, U BOSNI 1943. GODINE PRVA PROLETERSKA BRIGADA SA RANJENICIMA, JUNA 1944. GODINE PREKO VRANICE gotovo bez predaha, Brigada se prebacila upravo tamo gde ju je neprijatelj najmanje ocekivao. Zahvaljujuci gustoj magli, prednji delovi Prvog i Drugog bataljona nasli su se 17. februara 1943. desetak metara od ustaskih polozaja na Ivan Sedlu. Neprijatelj je bio u potpunosti iznenailen, pa mu je siloviti juris proletera zbrisao i pomisao na otpor. Prvo posadno mesto na koje su proleteri naisli goneci neprijatelja- Rastelica, palo je bez metka. Za likvidaciju Bradine trebalo je podosta vremena i zrtava. I tamo su se proleteri primakli italijanskim utvrilenjima nadomak rucnih bambi. Neprijatelj je nemajuCi kud istakao belu zastavu u znak predaje. Zarobljeno je 67 Italijana, a poginulo je 115 Italijana, ustasa i cetnika. Nocu 18/19. februara 1943. srusen je veliki most na Lukacu. Stab Brigade je 18. februara 1943. javio $tabu Prve proleterske divizije, pored ostalog, ovo: »Likvidirana su neprijateljska uporiSta Rastelica, Ivan-Sedlo, Bradina, Lukac i Brilani. Obezbeilujemo pravac od Sarajeva, Cistimo neprijatelja prema Konjicu«. Nocu 19/20. februara 1943. dva bataljona Brigade sadejstvuju Petoj crnogorskoj proleterskoj brigadi u napadu na Konjic. Vee u pocetku bataljoni su ovladali gradom na desnoj obali Neretve i zarohili preko 80 italijanskih vojnika i oko 50 milicionera. I pored toga, u daljem toku borbe proleteri su hili primorani na povlacenje, sto je placeno ne malim· gubicima - 1 poginuo i 16 ranjenih. Neprijatelj je pored zarobljenih, imao i 67 poginulih (50 Talijana i 17 cetnika). Do kraja februara 1943. godine Prva proleterska je izvodila neprekidne ofanzivne i defanzivne akcije, posebno na polozajima prema Ivan-Sedlu, angazujuci, ujedno, manje snage za zatvaranje pravca od Bitovnje. Moral je ostao na visini, iako su borci hili krajnje iscrpljeni napornim borbama i slahom ishranom. Prvog marta Brigada je dobila naredenje od Vrhovnog staha da usiljenim marsem, »hez obzira na avijaciju i zamor«, krene preko Salakove Kule i Uzdola za Prozor. U pitanju je hila Centralna bolnica koju su ugrozavale jake neprijateljske snage. U sklopu ostalih jedinica, kojima je poverena zastita nekoliko hiljada ranjenika i holesnika, Brigada je smogla snage da izvrsi svoj zadatak. Likvidiran je neprijatelj u tdrimcima, Vrsi, Bistrici, RiCici i voilene su borbe kod Gornjeg Vakufa i Bugojna sve do 7. marta 1943. godine. RAZBIJANJE CETNICKIH GRUPACIJA Posle forsiranja Neretve, Brigada je ucestvovala u razbijanju cetnika kod Glavaticeva, na Djevojackoj kosi ina Lipeti planini, od 15. do 17. marta 1943. 0 tim borbama - koje spadaju meilu najodsudnije za obracun sa cetnicima u toku rata - sacuvano je vise svedocanstava. Dok su jedinice Treee udarne divizije gonile cetnike prema N evesinju, Brigada je u sastavu Druge proleterske divizije nastavila �nadiranje prema Drini. Njeni delovi su 20. marta 1943. zauzeli Ulog i izbacili iz stroja trideset neprijateljskih vojnika, dok je ona imala dva poginula i !!est ranjenih. Na prilazima Kalinoviku cetnici su drzali dominirajuce polozaje. Pristizale su im i nove jedinice radi protivnapada na glavnu operativnu grupu. U trenucima kada je kod Kalinovika voden najveci okrsaj, stab Druge divizije upozorava Prvu proletersku brigadu da se cetnici moraju razbiti kako bi se »Otvorio put nasim ranjenicima''· Cetnici su u tri jurisa imali oko 240 poginulih i ranjenih, sto reCito govori o zestini barbe koja j e vodena kod Kalinovika. Tit ova pohvala hila je najdraza nagrada i najvece priznanje za ispoljeni heroizam i izdrzljivost u tim sudbonosnim trenucima oslobodilackog rata. ,u tim bojevima vi ste pokazali takav heroizam i junastvo, kojim se ponosi sva nasa vojska«. PREKO DRINE Krajem marta 1943. Prva proleterska se vratila u sastav svoje matiene divizije. Bilo je to u jeku priprema za forsiranje nabujale Drine, Cija je suprotna obala bila zaposednuta od jakih italijanskih i cetnickih snaga. Znacaj te slozene operacije bio je u tome sto su se forsiranjem Drine otvarala »vrata za ulaz u Crnu Goru, Sandzak i dalje«, i sto se na toj reci vodila »bitka za naredne pokrajine«. Krajem marta i pocetkom aprila, Brigada je, najpre iz pokreta a zatim uz snaznu podrsku artiljerijske i mitraljeske vatre, poku!!ala da savlada vodenu prepreku kod Ustikoline i stvori mostobran za prelaz ostalih snaga Divizije. Uprkos mnogobrojnim teskocama, Brigada je sa improvizovanim plovnim objektima uspela da u prvom trenutku prebaci na drugu obalu tridesetak puskomitraljezaca. Bila je to veoma dramaticna operacija u kojoj je Brigada potvrdila svoje visoke borbene i moraine kvalitete. U zestokim borbama ad 9. do 11. aprila, ana je zajedno sa Trecom krajiSkom brigadom- razbila italijanski bataljon »Intra« na padinama KrCinog brda i ubrzo ovladala iilavo branjenim italijanskim polozajima na Kapku i Golom V rhu. Proleteri su dali sve od sebe da bi Drina hila savladana. Time su cetnicke snage ad oko 1.500 !judi bile paralisane. To je omogucilo da se nase male snage na KrCinom brdu odrze i odbiju cetiri uzastopna jurisa alpinaca. Postupnim prebacivanjem, na5e snage na Krcinom brdu narasle su na oko 100 boraca koji su u 4 casa 9. aprila uspeli da nateraju Italijane na panicno bekstvo njihovom narednom polof;aju - Kapku. Brojnim bunkerima opasano Cajnice nije ni trebalo napadati. ltalijanski alpinci su ga iz straha napustili i svoje magacine popalili. Krajem aprila 1943, kod sela 1.apCica ( blizu Gorazda), delovi Brigade vodili su ostre borbe protiv jedinica 369. nemacke divizije. Tom prilikom neprijatelj je imao oko 30 poginulih i ve6i broj ranjenih vojnika. Posle izbijanja na Lim, Brigada je 10. maja 1943. na cesti Brodarevo-Bijelo Polje, kod sela Metanca, unistila italijansku autokolonu od 19 kamiona. TRECA CErA FRVOG BATALJONA ZA VREME RUCKA (1943. GODINE U BOSNI) SNIMIO KRSTO BAJIC, KOJI JE PROGLA::iEN ZA NARODNOG HEROJA PORUSENI MOST NA NERETVI U JABLANICI, MARTA 1943. GODINE, PREKO KOJEG SU PROSLI PROLETERI �U BICI NA SUTJESCI SMOTRA PRVE PROLETERSKE BRIGADE U SANDZAKU, PH.lLIKO.vl r.._aJ.J!,~VLd JrlDENA NARODNOG OSLOBOElENJ A, JULA 1943. GODINE KOMANDANT PRVE PROLETERSKE BRIGADE PRIMA RAPORT OD KOMANDANTA BATALJONA U tzv. petoj neprijateljskoj ofanzivi Brigada je pokazala izvan· redan moral u veoma napornim borbama od 15. maja do 15. juna 1943, koje je Glavna operativna grupa Vrhovnog staba NOV! vodila protiv sestostruko nadmoenijeg neprijatelja u ljudstvu i naoruzanju. Posle napornih borbi kod Bijelog Polja, Sahoviea i Mojkovca protiv nemacke 1. brdske divizije, Brigada je upueena prema Foci radi spasavanja Centralne bolnice. Istureni delovi neprijatelja vee su bili ovladali polozajima Celebiea ( juzno od Foce) i time doveli u krajnje kritican po/ozaj vise stotina ranjenih i bolesnih boraca. Upravo tada, posle trodnevnog marsa, Prva proleterska je iz pokreta stupila u borbu s neprijate/jem koji je vee bio zarobio deo bolnice i komore. Pred mrak 21. maja 1943. godine, silovita vatrq teskih bacaca i mitraljeza sruCila se na neprijateljsku jedinicu koja je racunala da je uspesno obavila svoj dnevni operativni zadatak. Postignuto je potpuno iznenadenje nad neprijateljem. J edinice 4. domobranske lovacke brigade (pod komandom nemacke 118. /ovaeke divizije) bile su razbijene u Borju, kod Celebica, cime je bio otvoren put za Focu. Angazovanjem svezih snaga iz rejona Face, Nemci su se odrzali na vaznom polozaju Trovrha i probili se na Zlatni Bor u teznji da osujete prebacivanje jedinica Gla-.Jne operativne grupe iz Sandzaka preko Tare. Brigada je nastavila ogorcene borbe za Zlatni Bor i na drugim polozajima radi zastite pre/aza na Tari kod Uzlupa. u tim danonoenim borbama proleteri su - uprkos veoma snaznoj artiljerijskoj vatri i cestim naletima avijacije, gladovanju i fizickoj iscrpljenosti - »sjajno izvrsili svoj zadatak«. Ranjenici su i tada hili spaseni, prelaz na Tari sacuvan i naredenje Vrhovnog komandanta da se na tim polozajima istraje »po cjenu najveeih gubitaka« - izvrseno je do kraja. Barbe za plato Vuceva i dolinu Sutjeske, krajem maja i pocetkom juna 1943, bile su novo isprobavanje snage Brigade. Sesti ( beogradski) bataljon uspesno je odolevao upornim nasrtajima Nemaca od Suhe, dok su 3. i 5. juna 1943. ostali bataljoni vodili zestoke borbe za Borovno i Popov Most. lako je Borovno dva puta zauzimario, pravac Popov Most-Vrbnica za izvlacenje ranjenika i drugih snaga nije mogao biti obezbeden. Prva proleterska ipak je nasla resenje. Posle prelaska Sutjeske i izbijanja na Zelengoru, ona je 10. juna 1943. vanrednim jurisom probila obruc na Balinovcu i to u casu kada je nemacki general Liters zakljuCivao da je (cas unistenja Titove vojske« bio na vidiku. To je dove/o do preokreta u korist Glavne operativne grupe NOVJ u najkriticnijoj situaciji bitke' na Sutjesci. Razbijen je obruc i na cesti Kalinovik-Foea, kod Miljevine. Izbijanjem na Miljevinu 12. juna 1943. godine, kad je sa proredenim strojem trebalo odrzati stvorenu branu i odbiti nadmocnije nemacke snage koje su nadirale od Face, pristupili su dalmatinski sokolovi, prekaljeni ratnici iz Tre6e dalmatinske brigade - dosli su da popune Prvu proletersku brigadu onda kada joj je bilo najteze. · �PROTIVOFANZIVA PROLETERA U ISTOCNOJ I SREDNJOJ BOSNI Sa padina Jahorine, Brigada jejuna 1943. zajedno s ostalim je" dinicama Glavne operativne grupe krenula i uzela ucesca u protivofanzivi u istocnoj Bosni. »Sigurno unistene komunisticke snage na Sutjesci«, kako je tada pisala fasisticka .stampa, srucile su se na brojne garnizone neprijatelja. Za petnaest dana osloboilena je gotovo sva istocna Bosna. U borbama za osloboilenje Vlasenice, 26. juna 1943, Bigada je dala znacajan doprinos. Prva proleterska je 5. jula 1943. u tek osloboilenom Zvorniku izgubila svog prvog politickog komesara Filipa Kljaji6a-Fi6u koji je meilu proleterima i u narodu uf.ivao veliki ugled zbog brige za coveka, neumornog rada na objasnjavanju ciljeva rata i revolucije, postojanosti u svim situacijama, kao .i zbog mnogih drugih ljudskih kvaliteta. Do sredine jula 1943. Brigada je vodila visednevne borbe protiv nemackih trupa koje su od Tuzle do Sarajeva izvodile novu ofanzivu u nameri da uilu u Zvornik i odbace snage NOVJ sa teritorije istocne Bosne. Brigada se posebno istakla nocu 31. jula 1943. prilikom prelaska f.eleznicke pruge Sarajevo-Zenica, na podrucju NemilaVranduk, a potom u razbijanju Zenickog cetnickog odreda u rejonu Bjela Voda, kao i u drugim akcijama. Avgusta 1943. ana je u srednjoj Bosni izvela vise uspelih akcija protiv cetnika ( $njegotina, Josavka, Javorane itd.) i organizovala zamasnu politicko-propagandnu aktivnost za NOP. U borbama aka Turbeta, pocetkom septembra 1943, zabelezila je nove uspehe, da bi se kasnije sa tog podrucja prebacila u Dalmaciju radi. uce5ca u borbama za odbranu S plita i njegove okoline, a protiv motorizovanih nemackih jedinica koje su tih dana, zbog izbacivanja fasisticke Jtalije iz stroja sila Osovine, nastojale da zaposednu dalmatinsku obalu i ostrva_ Italijanski dobrovoljci, bivsi pripadnici okupacione vojske, koji su se u defanzivnim akcijama kod Splita potvrdili kao iskreni antifasisti, odlukom Vrhovnog staba ukljuceni su u Prvu proletersku brigadu kao njen Peti bataljon »Garibaldi«. Osim toga, tih dana u njene redove stupilo je nekoliko stotina boraca iz Splita i drugih oslobodenih dalmatinskih krajeva. Pocetkom oktobra 1943. Brigada je uzela ucesce u napadu na neprijateljsku posadu u Duvnu, a sredinom oktobra na posadu u Travniku. U tom rejonu ana ostaje do kraja novembra 1943. sa zadatkom da onemoguCi prodor neprijatelja ka Bugojnskoj dolini. Ponovo je 29. novembra 1943. ucestvovala u napadu na to vazno upori!ite neprijatelja. UCinila je maksimalan napor da se njegov otpor srusi. tilava odbrana utvrdenog i brojnog neprijatelja odolevala je devetocasovnom napadu. Proleteri su izvrsili nekoliko jurisa rucnim bombama i ovladali sa tri bunkera. Pre toga, sredinom novembra 1943. godine, znatan je njen doprinos u odbacivanju snaga neprijatelja koje su se preko planine Vlasica iznenadno pojavile u selima Vlasojevici i Dzelilovac, a potom usla u Turbe. KOMANDANT PRVE PROLETERSKE BRIGADE DANILO LEKIC SPANAC, 6. JUNA 1943. GODINE NA POLOZAJU U MAGLlCU TRECA CETA DRUGOG BATALJONA, AVGUSTA 1943. GODINE U BOSNI �U prvoj polovini decembra 1943. Prva proleterska je vodila ostre borbe protiv nemackih i ustaskih snaga koje su ugrozavale slobodnu teritoriju od Travnika, Livna i Duvna. Ucestvovala je u napadu na Duvno 7/8. i 9/10. decembra 1943. ( kada je imala 2 poginula i 17 ranjenih) i u napadu na Suicu 16/17. i 17/18. decembra 1943. ( 17 poginulih i 44 ranjena), dok su oko podne 17. decembra »Garibaldi« i Drugi ( crnogorski) bataljon bili iznenadeni u selu Baljcima (7 poginulih i 12 ranjenih). Tih dana bilo je i 12 smrznutih drugova. Brigada je u to vreme imala ukupno 1.789 boraca. Povodom dvogodiSnjice formiranja Brigade, drug Tito je 21. decembra 1943. godine poruCio proleterima: »Slavan je put kojim ste vi prosli za ove dvije godine. Svojom krvlju i zivotima najboljih boraca vase brigade u mnogobrojnim bit kama u Srbiji, Sandzaku, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini ,i u Dalmaciji, vi ste udarili temelje jedne nove srecne Jugoslavije. Va5a su djela besmrtna i ova velicanstvena borba svih naroda Jugoslavije u kojoj se kuje bratstvo, sloboda i ravnopravnost naroda nase napacene zemlje«. JUNA K0,3IN£A 116 1943. GODINE NA ZELENGORI, SA GRUPOM RANJENIKA MEDU JE I RANJENI SLOBODAN JO- �JUDITA (DAVIDA) ALBAHARI Posle pete neprijatel jske ofanzive, 1943. godine, kada ie Prva proleterska brigada hila na r~tnom poho<lu u Centralnoj Bosni, omladina je masovno stunala u proleterske redove. Medu njima hila ie i Judita, rodena 1924. u Sanskom Mostu. Rasporedena je u sanitet Prve proleterske. lJspesno zavrsava sanitets.ki kurs i istice se u radu kao bolnicarka pa su je proleteri ubrzo pri: mili u Savez komunisticke omladine J ugoslavije. U Brigadi se istakla kao hmbar horae i bolnicarka, ispol iavajuCi posebnu brigu za raniene i bolesne borce. Iz Prve proleterske demobilis'lrya je sa Cinom rezervnog oficira i vise ratnih odlikovanja. ZARIFA (SMAJA) ARIFOV/c - MATEJ/c Radnica iz Jaica, Zarifa (rodena 1924) rekla je svo.io.i drugarici Hajri kada su proleteri u jesen 1943. hili u Jajcu: - Cuj, Hajro, partizani dodose, a nas dvije sjedimo kod kuce ... DESANKA (RISTE) BABic U spisku drugarica koje su hrabro pale u petoj neorijateliskoj ofanzivi juna 1943. godine na Sutiesci nalazi se i ime Desanke Babic, borca Prve . proleterske hl'igade. Rooena ie 1921. u selu IJ,,licanu, kod Glamoca. Nanustila ie 1942. sirom~snu seliack:u kucu svoiih rorliteli" i po<Ha u narodnooslohodilacku borbu, da hi marta 1943. stunil" u Prvu proletersku. Juna 1943. hrabro je poginula u borbi na Sutjesci. - ViSe nema cekanja, vee idemo pravo u Proletersku odgovorila joj je Hajra. Tako su dve drugarice posle u partizane. Zarifa je rasporedena u TreCi (kragujevacki) bataljon, sa kojim je prosla ceo ratni put do poslednjih borbi koje je vodila Prva proleterska. Ubrzo je primljena u Komunisticku partiju Jugoslavije, postala cetna bolnicarka, pa i referent saniteta bataljona. Iz JNA je izasla s cmom starijeg vodnika i s ratnim odlikovanjima. HELENA BAKOV/c-HERMAN Kao petnaestogodisni a ucenica posla je 1941. iz rodnog Sa· rajeva u Igmanski parmzanski odred, da bi nesto kasnije postala borac Desete hercegovacke brigade. U Minerski vod Prve proleterske brigade stupila je 1943. godine. Presla je zatim u Beogradski bataljon. Iako maloletna kada je dosla medu proletere bila ie vee clan Saveza komunisHcke omladine Jugo117 slavije. �Uhrzo se istice kao hrahar horae i holnicarka, pa je proleteri primaju i u Partiju. N osilae i e Partizanske suomenice 1941. i ratnih odlikovanja. MILKA BANJAC - RADAKOVIc Borhu je pocela zajedno sa omladinom Krajine u jesen 1942. godine u omladinskim radnim brigadama. Tada se vodila bitka za snahdevanje fronta i skunljan ie letine isored nenri iatel ia. Zajedno sa svoiim vrSn iacima iz · sela TuCenika, kod Bosanske· Krupe, kao mlada devoika (rodena 1922) Milka ie radila na prihvatu partizanskih iedinica. Bila ie i obavesta iae i kurir - obavl iala je sve dnznosti kao organizovana omladinka. U ieku cetvrte neuriiateliske ofanzive, sa .ios dosta svoiih drugova i dru!!arica dosla je u P;vu proletersku. Ucesnik je h1tke na Sutjesci i svih drugih koje je vodila Prva proleterska do kra i a rata. Kao horae_ i bolnicarka omiljena je hila medu proleterima.' · DRAGJCA (MILE) BASTA II i Iz · ·sela · Srednje Gore·, kod Podlapea, gde ie rodena 1924, Dra2'ira i e posla u narodnooslobodilacku borbu 28. decembra 1941. Borila se no Lici i drugini kra ievima IIniatske i Bosne, da hi ·1943. stupila u Prvu proletersku. · · · 0 njenoi hrahrosii kao horea i bolnicarke, najbolje govori to da · ie · u redovima prolel18 tera postala clan Komunistic- ke partiie Jugoslavije, dohila Cin vodnika i duznost zamenika referenta saniteta u Bataljonu prateCih oruda. Nosilac ie Partizanske spomenice 1941, a za isoolienu hrahrost u toku narodnooslohodilackog rata i revolucije dohila je vise ratnih odlikovania i drugih oriznania. DraQ:iea Basta je najbolji primer kako su devoike sa sela izrastale u vrsne horee i rukovodioee u najtezim danima rata i revolucije. NEDELJKA (JOZE) BEBic Vaspitavana u radnickoj porodici, opredelila se jos kao ucenica za napredni omladinski pokret. Narocito se istice kao ilegalni radnik u selu Desui, kod Metkovica, gde je rodena 1924- godine.. Kr:ajem 1942. kao skojevka je stupila u holnicu Devete divizije. i sa njom prosla kroz cetvrtu neprij ateljsku ofanzivu. Pri kra- ju ove ofanzive dolazi u Prvu proletersku i oosta ie horae Sestog (heogradskog) hataliona. U redovima proletera ostala je do kraja 1943. godine, kada je prekomandovana u artiljerijski divizion pri Dvadeset i osmoj diviziji. Medu artil iercima hila ie bolnicarka i ohavljala je i · druge duznosti, te je kao hrahar ratnik dohila i cin zastavn:ika. Ali ni proleteri nisu zaho;avili njenu hrahrost vee i zhog toga sto je na njenim rukama, na Zelengori, umro smrtno ranjen komimdant heogradskog bataliona. U ratu je primliena u Komunisticku partiju Jugoslavije: ANKJCA BECJc - SMAJO Kao cetrnaestogodiSnja uce, nica stupila je zajedno sa oeem Markom- u Prvu proletersku brigadu 9, septemhra 1943. goVREME ODMORA: AVGUSTA 1944. GODINE U SANDZAKU �je pocetkom 1943. godine, kada se vodila borba za spas 4.500 ranjenika i bolesnika na Neretvi. U Cetvrtom (kraljevackom) batalionu rasla je i stasavala kao devojka, horae i proleter. Proleteri su je primili u Savez komunisticke omladine J ugoslaviie. Kada ie bila tesko ranjena odvcijila se od proleterskog stroia. ali je u borbi istrajala do kraja rata. zbeg, vee je pocetkom 1943. stupila ru Sesti (beogradski) bataljon. Ucestvovala je sa proleterima u borbama na Neretvi, Cicevu, Glavaticevu i u mnogim drugim. Nije izostala ni u jurisima na Sutjesci, Vlasenici i Zvornilou. U stroju je Prve proleterske izdrzala ceo ratni put od Bihaca do Trsta i oslobodenja nase zemlje. ILINKA BIRIN - MILKA BELAMAR/c': - JURKOV/c': dine. Ankica je rodena ru Splitu 1929. . . . . : U Sestom (beogradskom).'bfitalionu hila je horae i bolide carka. Iako isuv.i~e · mlada <.za pusku i borbu, osialo je Ill can iru nekoliko n jenih ratil~h podviga. U sedmoi- pepri iatei:Jskoj ofanvivi heroiski ·se boril-a i jurisala na Mltnlstu mat~ 1944. godine, rupravo ·na podl't!cju kruda je trebalo da prode drug Tito. · U borbi na Sremskom frontu ranjena ie kao bolnicarka u Trecem (kraguievackom) bataljonu Prve proleterske. U KPJ primliena .ie za vreine sedme neprijateij ske ofanzive, posle borbe na Mlinistu. se- Kao. ~omaCica u s·iromasnoj porodTCJ, u selru Mandalini (kod Sibenika). Milka je dobra osetila sve nevolje zivota i nenravde oko sebe. pa ie za niu .borba za sloboclu koiu ie novela Komunisticka partiia Jugoslaviie u punoi meri znaCila ! bor:bru za holii zi,ot. StOO"'t ie I ona. (rofloena liN<) sa blizu pedeset godina oti!Ha u mt. . U ieku nete nepriiateliske ofanzive, kada .ie rasformirana Treca dalmatinska brigada Milka je stunila u Prvu prole: tersku, u brigadni sanitet. Kao bolnicarka radila ie neumorno r;.a neg~vanju _ranienika, sluzeCJ svonm pmmerom mladim drugaricama. Umrla ie u Beogradu kao penzionerka. UDOV/clc': U prvoj ratnoj godini postala je Clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije. Radi aktivno na prikupljanju sanitetskog materijala, odece, obruce, hrane i oruzja za partizane .. Bila je kurir za vezu izmedu sela Vodica ( gde j e rodena 1921) i Sibenika, a vrlo eesto je obavljala kurirske zad~tke i na sirem nodruciu Sibenika. Jula 1942. godine, kada ie hila na zadatku, poSla je da posetd svoiu kucu i tom. prilikom uhvatili su je Italijani i sproveli u logor na otoku Mo- SA VA (MILOsA) BERONJA RADOJKA BEARA - LUKic': Imala .Je cetrnaest · godina kada se borila na Sutj esci. Rodena ·je 1929. ru selu Dobrinju kod Bosanskog Novog. Kao devojcica sa · sela stupila je u Narodnooslobodilacku voiskru 1942. U Prvu proletersku dosla Pri1ikom povlacen ia· partizana iz oslobodenog Bihaca, poSla ie sa n iima i sedamnaestoll:OdiSnja Sava iz sela Veliki Radici. Bilo je to vreme kada su se pred zverstvhha ·okunatora i domaCih shigu povlacili citavi zbegovi zena, dece i staraca, Sava nije htela da ide u 119 �111 latu, a zatim u Fraskete kcid Napulja. Posi<~ kapitulacije Italije, septemhra 1943; gcidimi, stupila je u Prvu proletersku hrigadu, u kojoj je kao holnicarka ispoljila sve vrline horca i. ·hurrianog odnosa prema ranjenicima. Aprila 1944. presla je u Sanitetski hataljon Prve proleterske divizije, u kome je do hila cin starijeg vodnika. AZISA BlscEVJc Bila.je·srecna kada ie iz sela Ripca, kod Bihaca, gde je rodena 1925. godine, stupila 1943. u Beogradski hataljon Prve proleterske. Iako mlada (rodena 1925) i za horhu nevicna, 1942. Azisa je vee u prvim okrsajima protiv neprijatelja jurisala medu prvim horcima. Stariji drugovi i drugariee, iskusniji horci, govorili su joj da se pricuva i da ne istrcava, ali Azisa im je na to odgovarala: - Da, meni govorite da legnem i da se cuvam, a vi idete napred! 120 Ostala je proleterima u secanju kao hrahar horae i holnicarka, pa je o njenoj hrahrosti i pozrtvovanju pisao i Milosav Bojic u knjizi secanja na proletere. · MILENA BOJANJ(:- MILE Tic Sa omladinom Grmeca i Potkozaria, on Prijedora (gde je rodena 1922), dosla je iz Centralne holnice u Prvti proletersku brigadu maja 1943. godine. U prve ·dve godine rata prezivela ie sve strahote i zverstva .nemackih okupatora,. ustasa, cetnika i domohrana koji su se, nemocni da se suprotstave narodnooslobodilackoj vojsci, poceli svetiti neduznom narodu. Jedini put iz toga ratnog pakla vodio je u partizane, i tako je Milena dospela medu proletere. U Prvoj proleterskoj junacki je prosla kroz petu i sestu ofanzivu. Istieala se kao horae i cetna bolnicarka. Dobila je mnoga priznanja - ratna odlikovanja i .cin potporucnika. GRANICA (JOVANA) BOsKO VIc Borae je od 13. jula 1941, od ustanka u Crnoj Gori. Clan je Saveza komunisticke omladine Jugoslavije postala jula 1941, a clan KPJ jula 1942. Rodena je u selu Poljima kod Mojkovea, 1920. godine. Vee u prvim ustanickim danima ucestvuje u borhi protiv neprijatelia. Borae je PaJ;tizanskog bataljona »Aleksa Dilas«, a kada su odstupile nase snage za Bosnu, ona ostaje u ilegali, stalno suocena sa cetnickim poterama. Aprila 1943. stupila je u Prvi · ( crnogor.ski) .hatalion Pr:ve nroleterske. Aprila 1944. slusalae .ie i ujedno komesar sanitetskog kursa u Drvaru. Posle ·zavrsenog kursa postavliena je ·za referenta saniteta u .Drugom pataljonu P.rve proleterske. Kasnije odlazi za. referenta saniteta u Prvoj hrigadi KNOJ-a. Rezervni ie oficir JNA, nosilac Partizanske spomenice 1941. i ratnih odlikovanja. �na 7. decembra 1944. kod Sida. Tada je kao ranjenik upucena na lecenje u Novi Sad. I I I I I MJLJCA (RADOVANA) JAKOVLJEV/c Rodena je 1926. u Gusinju (Crna Gora). Rat ju je zatekao kao ucenicu beranske gimnazije. Kao napredna omladinka brzo se ukljucila u organizovanu borbu protiv okupatora. Ratovala je u partizanskim jedinicama koje su vodile borbu u dolini Lima, a jula 1944. stupila je u Prvi bataljon Prve proleterske brigade. Kao borac i bolnicarka istice se u borbama po Srbiji i za oslobodenje Beograda. Hrabro se borila i u Sremu i Slavonij i, sve dok nije ranjena aprila 1945. godine. MILJCA JAN/c/JEV/c Po oslobod:enju Valieva, kada su mladiCi i devojke iz valjevskog kraia popunjavali proleterske redove, i dvadesetogodiSnia Milica JaniCijevic je kab skoievka stunila u Peti (sumadiiski) bataljon Prve proleterske. · Posle borbi za osloboaenje Beograda, ucestvovala je u bitkama· na Sremskom frontu. Zapazili su je proleteri kao hrabrog borca i vrednu bolnicarku. · Febru:ara 1945, · usled bolesti, odlazi na Iecenje u bolnicu u Svetozarevo. DRAGICA JANKOVIc Imala je sedamnaest godina kada·' su cmogorski partizan- ski odredi, decembra 1941, napadali Pljevlja, grad u kojem je ona roaena 1924. godine. Secala se tih dana i tih junackih jurisa, pa je i sama posla u partizane 1943. godine. U Prvu proletersku stupila _je jula 1944, posle zavrsetka sanitetskog kursa u Sandzaku. Hrabro se borila na Palisadu protiv bug;arskih fasista. Kao horae i bolnicarka borbenim putem ie i§la dalie u bitke za oslobod:enje Bajine Baste, Valieva i Beog;rada, pa preko Sremskog fronta i Slavonije do zanadnih granica nase zemlje i konacne pobede nad fasistima. Posebno se istakla u iznosenju i previjanju ranjenih drugova i drug;arica 12. aprila 1945. u proboju Sremskog fronta, PO cemu SU je dobra zapamtili proleteri. OLGICA (JOS/PA) JANKOVIc U narodnooslobodilackom ratu i revoluciji proleteri nisu ratovali samo puskom, bornborn, topom, mitraliezom , , , Njihove ratne staze obelezavane su i kultumim akciiama i stvaralastvom. Meau borcima i narodom taj ie rad iz godine u godinu dobijao sve viSe u intenzitetu. Mnogi borci koji su imali smisla za pesmu, recitaciiu iii glumu postajali su clanovi Kulturne ekipe u Prvoi proleterskoj .brigadi. U tu ekipu je, posle osloboaenja . Beog;rada, stupila i Olgica Jankovic· (roaena 1920. u Sanskom Mostu). U ovoj ekipi, meau proleterima, Olgica je ostala do komienog oslobod:enja zemlje. LEPA (STEVANA) JAKSIC. Kao osamnaestogodiSnja domacica iz Uba, Lepa .ie. 3, oktobra 1944. stupila u Prvu proIetersku brigadu. Borila se za oslobod:enje Beograda, a onda. je zavrsila sanitetski. kurs i postala cetna bolnicarka u Drugom bata. ljonu. Na Sremskom frontu, januara 1945, primljena je u ·Savez komunisticke omladine J ugoslavije. U redovima Brigade borila se na . Sremskom fron' tu, po Slavoniii, -oko Zagreba i slobodu docekala sa proleterima u Trstu. Posle rata u Valievu, gde i sada zivi, istice se kao aktivni drustveno-politicki radnik. JELENA (JOVANA) JELISA VCIC Bila .fe ucenica _gimnazije kada je iz sela . Bioska, kod Uzica, (gde je roaena 19Z6). avgusta 1944: stupila u Prvu proletersku; · 16 9 �U redovima proletera borila se za oslobodenje Bajine Baste- 1.. · septembra, Valjeva l.S. septembra, Uba i · Beograda oktobra : 1944. godine. U svim tim borbama · pokazala se kao 'vrlo hrabra i pozrtvovana, i ne· satno u borbi i u juriSima vee i kad je trebalo pomoci ranjenim drugovima i drugaricama. Ponosila se sto je rodom ispod proslavljene Kadinjace. Hrabro je poginula kao cetna bolnicarka na Sremskom frontu, t1 blizihi Sida, 4. decembra 1944. godine. IOVANKA (BUD/MIRA) IELISAVcU: Sa ocem Budimirom, bratom i tri sestre, Jovanka je 1. septembra 1944. stupila u Prvu proletersku. I J ovanka je :lelela da bude gde i njena sestra - u Prvom . (crnogorskom) bataljonu. Niie htela da bude bolnicar/70 ka. Bila je horae, bombas i puskomitraljezac. U svim borbama po Srbiji, u bici za osloboaenje Beograda, zatim na Sremskom frontu i preko Slavonije do Zagreba - htela je da bude prva u svim okrsajima i akcijama. Ona, njena sestra Stanojka i Milena Vilotijevie prosto su se takmicile koia ce biti prva i koja ee ~i­ ti hrabrija, pa se za sve n]Ih moze reCi da su imale prave ratne srece kada su rat prezivele. J ovanka je stigla sa proleterima do Trsta i ostala u njihovom stroju sve dok nisu de: mobilisane drugarice - ratnici iz Prve proleterske brigade. MILKA (BUDJMIRA) I JiLl SA YClC _ Rodena 1920. u Bajinoj. Basti, Milka je hila najstarija od tri sestre JelisavciC koje su za.jedno · stupi.Ie- u .Prvi - ( crnogorski) bataljon Prve proleterske 1. septembra J 944. go- dine, kada su proleteri na juris zauzeli Bajinu Bastu. U borbi vrlo hrabra, isticala se i kao dobar i reCit tumac narodnooslobodilacke borbe medu zenama i seoskom omladinom. Kao aktivista vracena je po zadatku u svoj kraj, gde je obavljala -odgovorne du:lnosti, posebno menu zenama. STANOJKA (BUDJMIRA) JELJSAVclt Tri sestre Jelisavcic, cerke Budimirove, zajedno su stupile 1. septembra 1944. u Prvi ( crnogorski) bataljon Prve proleterske. Sve tri su roaerie, rasle i zivele u Bajinoj Basti. Stanojka, rodena 1925, hila je najmlada od njih. U borbama za Valjevo, Ub i za oslobodenje Beograda ispoljila je izvanrednu hrabrost . Proleteri su je smatrali_ kao vee iskusnog borca na Srem- �bolnicarka nastavila borbu na Sremskom frontu, pa je preko Slavonije i Zagreba stigla do Trsta. gde je sa proleteric rna docekala konacno oslobodenj e nase zemlj e. Proleteri su je primili u SKOJ i u Komunisticku partiju Jugoslavije. DRAGICA JEVT!c - RADULOV!c skom frontu. Sluzila je kao primer u poZr-tvovanju za svoje drugove. Ranjena je 20. aprila 1945, kada su proleteri vodili borbu za Pleternicu, odakle je unucena u bolnicu. Cim se izleCila pozurila ie da stigne svoj bataljon, koji je tada vee bio u Sezani. STANICA (VELIE) JELISAVC!c Zajedno sa tri sestre Jelisavcic - Milkom, J ovankom i Stanojkom, i sedamnaestogodisnja Stanica ie posle oslobodenja Baiine Baste stunila u Prvu proletersku brigadu. Posla je sa proleterima kao borac Prvog ( crnogorskog) bataljona 1. septembra 1944. i nrvo vatreno krstenje dozivela vee u borbi za oslobodenje Valjeva. Stanica je ucestvovala zatim i u bitkama za oslobodenje Uba i Beograda. U oslobodenom Beogradu zavrsila je sanitetski kurs i kao Kada su pro]eteri oslobodili Valievo 18. septembra, stotine devoiaka i mladica iz valjevskog kraja ulazi u proleterske redove. Medu njima je bila i Dragica, sedamnestogodisnia ucenica valjevske gimnazije, radom iz sela Brezovice. Kao mladu i vrlo inteligentnu devoiku, proleteri su je rasporedili na mesto radiotelegrafiste. Savesna i vrlo odgovorna u izvrsavanju zadatata brzo se osposobila i postala jedan od vrsnih telegrafi- sta, pa je zato ubrzo presla u stab Prve proleterske divizije. Sa proleterima je Dragica bila u stroju od Valjeva do Trsta. IVANKA JOK!c Kada su crnogorski partizanski batalioni napadali Plievlia 1941, Jovanka ie imala dvanaest godina. Cula ie o toi borbi i o mnogim drugim borbama koie su vodili borci Narodnooslohodilacke voiske. Rodena 1929. u selu Podpecu, kod Plievalia, stupila ie u Prvu pro]etersku jula 1944. U redovima borila se protiv bugarskih fasista na Palisadu. Ucestvovala ie u oslnhodeniu mnogih gradova u Srbi ii, kao i u bitkama za Beograd i na Sremskom frontu. S proleterima je stig]a i do Trsta i zajedno s niima dozivela radosti kol)acnog oslobodenja nase zemlje. DARINKA JORDANOVIc - JOVANOVIc Rodena u Beogradu 1927, Darinka niie cekala borce Narodnooslobodilacke voiske Jugoslavije u svom gradu, vee im je posla u susret. Srela ih je u Sumadiji i stupila u Prvu proletersku 23. septembra 1944. godine. Neustrasiva je Darinka bila kada su proleteri nastupali od Baniickog visa ka centru Beograda. JuriSala je preko Autokomande, ka centru grada i Teraziiama do Kalemegdana. Sa Prvom proleterskom produzila je ka Sremskom frontu, Slavoniji, Zagrebu i tako do Trsta. U svim borbama is- 171 �vana na lecenje u Moskvu. gde je ostala dve godine. Teski je, ratni vojni invalid. BURDIN A- DINA JOV/cEVIc Iii. L takla se kao hrahar horae i holnicarka, a na · Sremskom frontu je i ranjena. VERICA JOVANOVIc U Malim Vinicama, selu kod Valjeva (gde je roclena 1922), Verica JovanoviC hila je svedok terora koji je okupator sa domaCim slugama pocinio i sprovodio u celom ovom kraju. Septemhra 1944, kada su Prva proleterska i Treca krajiska hrigada oslohodile Valjevo; Verica je sa jos mnogo dmladinaca i omladinki stupila u Prvu proletersku. Ucestvovala je u hitkama za oslohoctenje Beograda · i na Sremskom frontu, pa dalje u Slavoniji i Hrvatskoj i hila u Prvo.i proleterskoj sve do kortacriog oslohoaenja · nase zerolie. U Brigadi je vrSila duznost ceti:te holnicarke, a na Sremskom frontu je postala i cla:n Savezir ·korimii.isticke om172 ladine Jugoslavije. RADMILA JOV/clt Kao radnica iz Baniana, kod Uha, gde je roaena 1922. godine. za vreme ustanicke 1941. radila je u snajderskoj radionici Posavskog partizanskog odreda. Po povlaceniu partizanskih snaga iz SrhHe za Bosnu, Radmila je ostala na terenu, gde radi za pokret pod teskim uslovima, maltretirana od cetnika. Kada je Prva proleterska sentemhra 1944. oslohodila Valievo. stupila je u njen Drugi hatalion. Kasniie ie nrekomandovana u TreCi hatalion. Na Sremskom frontu, u horhi kod Erdevika 5. decemhra 1944, ranjena je u glavu i hila u takvom stanju da su je proleteri upisali pod hrojem 188 u spisak mrtvih. Posle izvesnog vremena osvestila se i tada je jos jednom pogoaena - ovoga puta u nogu. Pronasli su j e kasnij e Kraj iSnici i, onako izmuceni, prehacili je u holnicu, odakle je transporto- Kao ucenica gimnazije u Peci, gde je roaena 1925. godine, postala je clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije 1941. Njena aktivnost hrzo je primecena od strane nepri,jatelja, pa je aprila 1942. internirana u zloglasni logor Ponzu, u Italiju. Glad i mucenje u logoru nisu salomili njen revolucionarni duh. Posle kapitulacije Italije septemhra 1943. vraca se u domovinu i svoju aktivnost nastavlja u Kraljevu i u Aleksincu. Uhvacena je na kurirskom zadatku u Kosovskoj Mitrovici, odakle je sprovedena u logor u Smederevskoj Palanci. Uspeva da pohegne iz logora i stupa u Cetrdeset sedmu diviziju, a u jesen 1944, kod Ko- �smaja, dolazi u Prvi bataljon Prve proleterske brigade. Kao hrabra i omiljena drugarica medu oroleterima, flina ie poginnla i~nuara 1945. godine na Sremskom frontu. U jednoj od tih borbi, 9. decembra 1944. kod sda Berka ( u Sremu). poginula je dvadesetogodiSnia Vera Karic. Ratovala je kratko ali hrabro, i u toi kratkoj borbi dala najviSe sto maze covek dati za slobodu - svoi zivot. Vee prvih dana istice se ne samo kao bolnicarka, .nego ~ i kao horae na strazi i na svim drugim duznostima. Duh koji je vladao medu . proleterima podsticao ju je i snazio da cini sve kako bi sto viSe doprinela borcima svoje Prve proIeterske u njihovim pobedama. LENKA (MIHAILA) KNEzEVlc LIDIJA KOVAc- SIM/c ZLATICA JUO Rodena 1926. u Mariboru, dosla ie kao devoicica u Srbiju 1941. godine. Zajedno s:' i:nnogim slovenackim porodlcama hila je proterana i porodica Jug iz svoq rodnog kraia, sa svog ogn jista. Provela ie Zlatir.a tri ratne ~todine u sumadi ii. gde je Slovencima bilo uk,zano gostonrimstvo u na itezim danima drugog svetskog rata. Seotembra 1944. stuoila je u Prvu prolete"ku brirmdn i borila se za osloboden ie Beogr~cla,~ na Sremskom frontu i dalie preko Slavonije do Zagreba. Osobito je hila uzbndena ~ kada su proleteri marsovali preko Sloveni ie u pravcu Trsta, ponosna sto se posle cetiri ratne godine vraca u zavicaj kao horae - proleter. VERA R- KARle - KARL/c Radom iz Sienice. Vera ie stupila 13. oktobra 1944. u Prvu proletersku. Iako bez ratnag iskustva. hrabro se borila za oslobodettie Beograda. Posle oslobodenja Beograda nastavila je sa proleterima borbu na Sremskom frontu. Bili su to svakodnevni jurisi na utvrdenog neprijatelja, ko.ii je sve ~ Ciilio da odrzi dobro p<;lsednute polozaje. . Iz Baskova, kod Pljevalja, gde je rodena 1926. godin~, posla je u narodnooslobodllacku borbu septembra 1943. Do sredine 1944. bori se u redovima sandzackili . jedinica, kad (jula 1944) stupa u Prvu proletersku brigadu. Ucestvuje u bitkama za osloboden ie Srbiie i osobito se hrabroscu istakla u iurisima i okrsajima za Palisad, Bajinu Bastu, Val ievo i Ub. Nije znala za strah, vee je hrabro juriSala u susret slobodi. Poginula ie u borbama za oslobodenje Beograda 14. oktobra 1944. godine. Rodena 1925. ~ u selu Bistrici, kod Celja, zivela je za vreme rata u~ Zagrebu, 'gde je hila povezana sa naprednom omladinom jos od 1941. godine. u kuCi svoiih ~ roditeiia skriva]a je ilegalni partijski · materiial. Avgusta 1943. odlazi u Trinaestu proletersku brigadu ,.Rade Koncar", a jula 1944. . stupa u Prvu .proletersku brigadu, .u 5astav njene hirurske ekipe, u kojoj je ~ i docekala kraj rata. Proleteri su je zapazili kao hrabrog borca i odanu bolnicarku i stoga~ su je ubrzo primili u Komunisticku STANKA KOND/c Kada su iedinice Narodnooslobodilacke vojske Jugoslavije zajedno sa jedinicama Crvene armiie oslobodile Beograd, hi! iarle mladica i devojalca pohrlilo je da stupi u oroleterske i udarne brigade. Medu devoikama koie su bas na dan oslobodenh Beograda, 20. oktobra, stupile u Prvu nroletersku hila je i Stanka Kondic, rodena u Beogradu 1920. · godine. ZavrSila ie bolriiCRrski ·kurs i raSnol:edena za bolnicarku u brigardnoj intendanturi. 173 �partiju Jugoslavije; Postala je · i stariii vodnik; a posle rata kao aktivni drustveno-politicki · radnik unapredena je u cin rezervnog porucnika. Za ratne zasluge odlikovana ie Ordenom zas]uga za narod. cETNA - cANA KOVAcEVIc 'II'' Rodena 1915. godine !cod ·Grahova, u Crnoj Gori, posla ie sa ustaliicima 194 L godine. ·kada fe imala trideset . i sest godina. Borila se u Niksickom pattizanskom ·odredu, pod komandom legendarnog Save Kovacevica. Kao ilegalac pala je u ruke cetnickih izdajnika u prolece 1942. i hila internirana u logor u Italiju. Posle kanitulaciie Italiie nas]a se u Prvoi prekomorskoj hri<mdi, a kada ie ianuara 1944. ova hri<rada ilosla u popunu 1. diviziie cana stupa u Prvu nro]etersku hrigadu. Kao stari . horae odmah ie odredena za referenta saniteta hataliona. S proleterima ie ostala do konacnog oslohodenja nase zemlje. · Za 'ratne zasluo:e dohila je cin oficira. Nosilac Partizanske spomenice 194 L i vise odlikovania. Cana Kovacevic je umrla 1975. godine. LJUBICA KOVAcEVIc Ljuhica Kovacevic .i e rodena 1923. godine kod Visegrada. Kada su 1942. Nemci i ustase vrsili najzverskiji teror nad zivljem ovoga kraja, Ljubica je sa svojom sestrom Ru174 zom prebegla u Srbiju. · Dve sestre su tada. nasle utociSte u Valjevu. Po oslobodenju Valjeva, septembra 1944. .. godine, sestre Kovacevic su dosle medu oslobodioce i p·ostale borci Cetvrfog (kralievackog) bataljona Prve proleterske. L iubica se borila za oslobodenie Uba i Beo<rrada, gde zavrsava i sanitetski leurs. Dve sestre su nastavile borhu na Sremslcom frontu i u Slavoni.ii. Prilikom nastunania nroletera ka za,rebu, Ruza • ie poginula nedaleko od Vrbovca, a Liubica ie sa Prvom proleterskom docekala kraj rata u Trstu. RADMJLA (cEDOMJRA) KOVAcEVIC Pre stupania u Prvu proletersku, Radmila je kao skoievka ucestvovala u mnogim akcijama. Rodena je 1924. u selu Mirasevcu, kod Race Kragujevacke. Stupila je u prvu proletersku septembra 1944. na Borovoj Glavi, ria Zlatiboru. Bila ie rasporedena u Minersko~inzinierijsku cetu pri stabu Brigade. Sa Brigadom ie prosla oorbeni put od Zlatibora do Trsta. Kao hrabar horae nrim1iena ie u KPJ i hila rukovodilac SKOJ-a u svoioj ceti i politicki delegat voda, na ko.io.i duznosti je i dobila Cin zastavnika. Posle rata je nastavila aktivni drustveno-Politicki rad, za sta je dobila mnoga priznanja. RU:lA KOVAcEVIc Rodena je 1924. u Visegradu, odakle ie sa sestrom Ljubicom izbegla od ustaskog terora u Valjevo. Iz Valjeva obe sestre odlaze u partizane i stupaju u TreCi (kragujevacki) bataljon Prve proleterske septembra 1944. JuriSala je sa proleterima u bici za oslobo- �denje Beograda, posebno ispoliava iuCi neustrasivost pri izvlaceniu ranienika. Posle Beograda nastavila je borbu na Sremskom frontu: U iednom od iurisa na nePrijatelia kod Raiica. nedaleko od Vrbovca. pocetkom maja 1945. pokosi]i st.i je nemacki rafali u momentu kada je sa boj ista iznosila ranjenog druga. lac u Beogradu, a nemamo vise brace ... Tako je rekla starija sestra Radmila, koia je tada bila u sedamnaestoj godini ( rodena n Beogradu 1928). Uzalurl ih ie ubedivao komandant da ce imati sta da rade i u Beogradu ... Stigla ie tako Radmila do Trsta sa proleterima, isticuCi se hrabroscu u svim borbama. Dva puta je raniavana na Sremskom fro.ntu. Nosilac je ratnih odlikovanja. Oktobra 1944. Zagorka sa sesnaestogodiSnjom sestrom Radmilom stupa ·u Prvi Cernagorski) batalion Prve proleterske. U redovima Pr\'og bataljona borila se na Sremskom frontu do kraja februara 1945, kada odlazi u Pokretnu armii sku bolnicu. Novembra 1945. Zagorka (vee clan KPJ) demobilisana ie i nastavlja rad kao graficki radnik. na kojem noslu .ie dobila nekoliko odlikovanja i drugih priznanja. ZAGORKA (VITOMIRA) KOVAcic KATICA KRIVOKAPlc Kada su 1942. odrzavani skoievski sastanci u kuCi ·Vitomira KovaciCa ( u Beogradu), Zagorka je imala dvanaest godina. Ubrzo .io.i je brat kao skojevac poteran u Banjicki logor, gde je umro. Porodica KovaciC se premesta iz ulice Vojvode Stepe u Vozdovacku, da bi izbegla svakodnevnom nadzoru policije. Rodena 1924. u Bosanskom Kabasu, kod Dervente, stunila ie 24. novembra 1944. u Prvi ( crnogorski) bataljon Prve proleterske brigade. Posebno se istakla kao horae i bolnicarka u borbama kod sela zvanog Nijemci, na Sremskom frontu. Tada ie, kao da za strah nije znala, jurisala da iz vatrenih polozaia iznosi ranjene drugove. Kada 175 RADM!LA (VJTOMIRA) KOVAclc~ - HLfsf(: Kada ie 20. oktobra 1944. osloboden Beograd, dve sestre KovaCic usle su u stab Prvog (crnogorskog) bataljona Prve proleterske. - Kuda cete vas dve? npitao ih je komandant bataljona \;'o.io AbramoviC. - Nas dve bismo sa varna - red ce starija. - Hocemo da osvetimo svoga brata. Poginuo je kao skojevac, ilega- �je front bio kod Sarengrada, na jedan od specijalnih zadataka upucena je aprila 1945. jedna ceta Prvog bataljona da uoci proboja Sremskog fronta izvidi minska po]ja i zicane prepreke. Na bojnom polju je od te cete ostalo 27 boraea, a sa njima i Katica. Tako je, eto, ova mlada devojka, ci.ii je borbeni put bio suvise kratak ali hrabar, bas uoci same pobede svoju mladost utkala u blistavi sjaj slobode. · · boaenja zemlie pokazala je izvanrednu hrabrost, sto joj ie ubrzo donelo zasluzeno odlikovanie - Orden za hrabrost. Na Sremskom frontu ranjena ie u levu ruku, ali nastavlia borbu kao bolnicarka. Proleteri su je primili u KPJ. Postala je i politicki delegat voda u pristapskoi ceti Brigade. Demobilisana ie zbo"( bolesti i umrla u svojim Banjanima maja 1948. godine. DRAGJCA LAZAREV/c MILENA KVSUROV/c Kao vrlo mlada i ucenica cetvrtog razreda gimnazij e' Milena je postala skojevka u Banjanimit, kod Uba, ~>:de je i roaena 1927. godine. Oktobra 1944, kod Vencana, stupila je u Cetvrti (kraljevacki) bataljon Prve proleterske. U borbi za osloboden.ie Beograda,. na Sremskom frontu i u bitkama do konacnog oslo- Osamnaestog septembra 1944. ulicama Va! i eva culi su se gromki poklici: ,Napred Prva proleterska!". ,Napred Sesta licka!" Slusali su to gradani Valjeva i nisu se pitali - ko su i odakle su ti borci koji su iz niihovo~>: grada isterali neprijatelja. Culi su za Prvu proletersku brigadu i za Sestu licku. Tada j e u Cetvrti ( krali evacki) batalion Prve proleterske stupila i · Dragica Lazarevic (roaena 1926). Osobito je po hrabrosti zaoaiena u borbama za osloboaenje Uba, Durinaca i Beograda. Po osloboden iu Beograda zavrSila je bolnicarski kurs i odreaena na duznosti cetne bolnicarke. Pokazala se kao hrabar horae i bolnicarka i na Sremskom frontu, a posebno u borbama kod Adasevaea i Pleternice. U Brigadi ie ostala do kraja rata. DESANKA LAZOV/c 176 Kada je Prva · proleterska Presla Uvae 23. avgusta 1944. u njene redove je stupila i de- vetnaestogodisnja Dragiea Lazovic, radom iz Brodareva. U borbi protiv Nemaea, Bi.Igara, cetnika i lioticevaea pokazala se kao hrabar horae. Beograd je prvi put u zivotu videla kad ie iurisala u bici za njegovo osloboaenje. Sa Prvom proleterskom Desanka ie i na Sremskom frontu. Posebno se istakla u borbi kod Tovarnika 12. aprila 1945. Stigla je i do Vrboveea, kada, su se vodile poslednje borbe protiv okuoatora i domaCih izdajnika. U tim borbama u reionu Vrboveca, koie su vodili proleteri od 5. do 7. maia 1945, hrabro je poginula i Desanka Lazovic. MILTCA (JLIJE) LEKOVIc - PAVJcEVJc Roaena ie 1922. u Kratovu (Makedonija). a gimnaziiu je zavrsila u Skoplju. Kada je okuoator usao u nasu zemlju, presla je u Beograd, gde se �I_ Ia se vee u prvim borbama kao vrlo hrabar horae. Kada su Nemci pravili i poslednje trzaje da zadde polozaje na Sremskom frontu po svaku eenu i januara 1945. preduzeli kontraofanzivu na nase snage kako bi im spreCili prodor u praveu . Sida i Sremske Mitrovice - doslo je do najzesCih borbi. U jednom od tih okrsaja, 21. januara 1945, po.<dnula je i mlada uceniea iz Bajmoka. Mikiea se, posle bratovljeve pmdbiie, sa ios viSe hrabrosti i borbene izdr:lliivosti bod u redovima. Cetvrtog bataljona. U iednom od iurisa tesko je ranjena 27. aprila 1945. godine. ,Ja moram da ratuiem clo kra.ia za sebe i za moga brata" - Cesto ie govorila. Isnala ie iz stroh1 bas u onom poslednjem pobedonosnom nohodu u susret slobodi. Nosilae je ratnih odlikovanja. · VERICA (TOME) LERO STANOMIRKA- MIKICA (VUKOSAVA) LUKOV/c KLARA (JOSIPA) MAcORA Roaena 1929. u Bajmoku, kod Sombora, napustila je skolsku klupu i u jesen 1944. kao petnaestogodiSn.i a devojcica stupila u Prvu proletersku. · Zadivila je iskusne proletere svojim poznavanjem ciljeva nase borbe i revolucije, sto je govorilo o tome da je Veriea hila odranije povezana · sa naprednom omladinom. Pokaza- Iz Jagorca, kod Bijelog Polja, (gde je roaena 1924), posla je Mikica u narodnooslobodilacku borbu. Jy]a 1944. najlepse joj se nasmejala · ratna sreca: srela se sa svojim bratom Radomirom u Prvoj proleterskoj. Radosti nije bilo kraja . sto ce zajedno s bratom nastaviti da se bori za slobodu. Ali ta radost nije dugo potrajala: brat joj je januara 1945. poginuo. povezuje sa naprednom omladinom. Po osloboaeniu Beograda, 20. oktobra 1944, Miliea 1e stupila kao dobrovoljae u Prvu pro]etersku. 0 tome kakav je hila horae, najbolje govori cinienica da su je proleteri ubrzo primili u Savez .komunistifke omladine, a zatim i u KPJ. S proleterima ie stig]a i do Trsta. Posle demobilizaciie istice se kao neumorni radnik na obnovi i izgradnji zemlje. BLAZO LEKIC SA GRUPOM DRUGARICA IZ PRVE PROLETERSKE BRI- GADE Roaena 1923. u Saraievu, Kbra je zivela u Beo,radu; odakle je novembra 1944. i sh1nila u Prvu prole.tP.rsk.u. Proleteri su brzo osetili lep g]as Klarin i njen smisao za <!lnmu, pa ie" rasporeaena u Ku lturnu ekinu. Klara se istice bo dobar horae i marliiv r~dnik na pripremi kulturrio-zabavnog progmma za boree i narod. Uvek nasmei ana i rasnoloZena~ sa istim Zarom ie izlazila na pozornicu i izvrsavala sve ostale zadatke. Ostala je u stroiti Prve nroleterske sve do konacnog osloboaenja, kad je demobilisana. LJUBICA MAKS/c Odrasla u siromasnoj . porodici u Vrucima, kod Uzica, Ljubica je (roaena 1926) jos od na imlaaih dana radila za NOB. ·Njena dva brata su u Rudom hila u stroju Prve proleterske. Ljubica je pokusavala, Cim je malo odrasla, da se prikljuCi braCi, ali u tome nije uspela. Cetnici su je u jed- 177 �vu nroletersku i ucestvova h u horba.ma za oslobod:enie Uba, Sapota. Beograda, da bi se zatiril borila med:u nroleterima n Sremu. Hrvatskoi i sve do Trsta. Miroslava ie otiS!a iz Brigade 1945. godine. DUsANKA MARINKOVIc nom takvom pokusaju 1942. uhvatili na Bijelom brdu zajedno sa Milicom Dokic, sproveli ih u Ravne i osudili na smrt. Utekle su iz zatvora. Otada se stalno krila od cetnika 'do stupanja u Prvu proletersku, avgusta 1944. godine. Bila je cetna bolnicarka u Izvidackoj ceti. Hrabro se bori do Zagreba, kada je ranjena i transportovana u bolnicu mi lecenje, gde je ostala dojuna 1945. go dine. MIROSLAVA MANDie Kada ie okupator usao u nasu zemlju, Miroslava je maturirala u valjevskoj gimnaziji. Kao i mnogi iz njene generacije, ni ona ( rod:ena 1922) nije nastavila skolovanie za vreme okupacije. Osluskivala ie izvestaje o narodnooslobodi]ackoj borbi i ocekivala dan kada ce okupator napustiti nasu zemlju. ·Po oslobod:enju Valjeva, stu178 pila je septembra 1944. u Pr- Rodom iz Rakenica. kod Prijedora, u Prvu nroletersku stunila je 10. oktobra 1944. godine. a iunacki nolo~ila zivot za slobodu aprila 1945. Ost,]a ie ta ina kuda se bila unutHa DnSanka iz svog R :tw kenica (u kom ie ro<iena 1925) i kako ie i nod koiim uslovima nanustila svoi rodni krai. Poznato je to - da ie kod Durinaca '(Srhiia) stunila u Prvu oroletersku brigadu. Vrlo hrabra, nenosredna i iskrena nrema svojim drugaricama i drm::rovima, ubrzo je nostala omiliena kod veCine boraca. Poginula je u jednom od junsa kod Stare Kapele, 20. aprila 1945. godine. istii'e se kao vrlo hrabar horae i bolnicarka. Stoicki je izdr2:ala sve napore i borbe i stigla sa Prvom proleterskom do Trsta. OLGA MARINKOV/c U borbeni proleterski stroj svrstala se 1. oktobra 1944. i Olg" MarinkoviC, devojka iz Dudovica, kod Lazarevca, gde ie i roi.lena 1922. godine. TTcestvovala je u borbi za oslobod:enje Beograda, i istakla se kao hrabar borac. Kada je Prva nroleterska krenula na Sremski front. 01o.;a je vee bila i'etna bolnicarka. Zapazena je po hrabrosti na Sremskorn. frontu u svirn horbama koje ie vodila Brigada decembra 1944. i januara 1945. godine. Kada su proleteri juriSali za oslobodenie Sida, u iednom od .iurisa 18 ..ianuara 1945. poginula je spasavajuCi svog ranjenog druga. SAVJCA MARINKOVIt DANICA (DUsANA) MARINKOVIc Rodena ie 1929. u Barajevu. Oktobra 1944, kada su snao.;e Narodnooslobodilacke vojske Jugoslavije vrsile orioreme za naoad na Beograd, Danica je stupila u Prvu oroletersku i postala borac nienog Sestog (beogradskog) bataljona. Znala ie da su iz nienog krajo. na Sutjesci pali Cedomir, Zivorad i Zivko Stefanovic i to joi je davalo ht'abrosti da se bori po uzoru na njih. U borbi za oslobodenje Beograda i na Srernskom frontu Beograd je bio slobodan, a jedinice su se spremale za dalji pohod ka Sremu i konai'ni obracun sa neprijateljem. Tada je i Savica, rodena 1914. u Dragutinovcu, stupila u Prvu proletersku brigadu. Bila je jedna od starijih dru- · garica koie su posle osloboi.lenja dosle u Prvu proletersku. Za kratko vreme Savica se pokazala kao neustrasiv borac u borbama na Sremskom frontu i da]je do Zagreba. Posebno je bila zapa.Zena po ve\ikoj paznji prema rnlai.lim borcima. ViSe puta se desilo, �secaju se proleteri, da je Savica ustupila svoje sledovanje nekom od onih boraca koji su hili vise iscrpljeni i kada nije bilo dovoljno hrane. Posebno je pazljiva hila prema mladim partizankama; ponasala se prema njima kao da su joj bile cerke. cembra 1944. Ali Milka nije ostala dugo na lecenju, vee se pre nego sto su joj rane i zarasle vratila u Brigadu i nastavila da se bori. na bojiStima Srema, Hrvatske i sve do Trsta. Slobodu je docekala u stroju Prve proleterske brigade. DESANKA (MILORADA) MARKOVIc OLOA (MILORADA) MARKOVIc Septembra 1944. devetnaestogodiSnja Desanka MarkoviC jednostavno je rekla svojima da ide u partizane. Krisom je otisla iz Obrenovca i posla u susret Prvoj proleterskoj. Kada je stigla do Brigade, odmah se raspi tala za svoje drugove i drugarice iz Obrenovca, te je tako i stupila u Sesti (beogradski) bataljon. Prestala je da pohada sredniu ekonomsku skolu kada je okupator usao u nasu zemlju. Mlada i nezna devoj cica iz Svileuva, kod Koceljeva, Olga Markovic je imala sesnaest godina kada su se proleteri borili za Ub i Kocelievo. U Prvu proletersku stupila ie septembra 1944. Ucestvovala je u borbama za oslobodenje Beograda i na Sremskom frontu, isticuci se kao vrlo hrabar horae. U iednom od jurisa u okolini sida, pogin)lla je 4. decembra 1944. godine. Ucestvovala je u borbama za oslobodenje Beograda. Kada je Brigada posla na Sremski front, Desanka je presla iz Sestog bataljona u Kulturnu ekipu u kojoj je i ostala do kraja rata. MILKA N. MARKOVIc Imala je osamnaest godina kada je iz rodnog J abucja, kod Lajkovca, dosla 1. oklobra 1944. u Cetvrti (kraljevacki) batali on Prve proleterske. Kao hrabra, druzeljubiva i odlucna na izvrsenju svakog zadatka, brzo je postala omiljena medu borcima. Sa proleterima je juriSala za oslobodenje Beograda i nastavila borbu na Sremskom frontu .. Ranjena k· .u jednoj bor]Ji nedaleko od Sida 7. de- RADMILA MARKOVIc Kao petnaestogodisnja ucenica iz Beograda, Radmila je posle oslobodenja svoga grada zamenila dacku kecelju partizanskoni uniformom. Postala je horae Druge cete Prvog bataljona u Prvoj proleterskoj brigadi. U redovima proletera borila se na Sremskom frontu kao hrabar horae i pozrtvovana bolnicarka sve dok nije kontuzovana. Posle kontuzije prelazi u Armijsku bolnicu, iz koje je, posle. izvesnog vremena, prekomandovana u Tenkovsku brigadu. Medu tenkistima ostala je do demobilizacije. SPASA (SPASOJA) MARTINOV/c Potice iz napredne radnicke porcidice · iz Podgorice (Titograda), gde 'je rodena 1922. godine. J os pre rata, kao rad• 179 �nica u duvanskoj industriji, ukljuCila se u napredni pokret. U danima ustanka izvrsava mhoge zadatke po nalogu mesnog partizanskog rukovodstva. Uhapsena je krajem 1941. i interniraha u A! bani ju, a zatim prebacena u I taliju. Pcisle kapitulacije Italije vra til a se u domovinu. Ali ni po povratku nije imala srece: tihapsena je u Ljubl iani, odak, le je sprovedena u Beograd na Banjicu. Oktobra 1944. kao logoras. iz Banjickog logora stupila je u Prvu pro]etersku brigadu. Sa proleterima je posla na Sremski front. Ravnala se sa najhrabrijima u juriSima. Poginula je 18. januara 1945. u borbama protiv Nemaca kod Sida. DR GORDANA MJHAJLOVJ(: Kao i mnogo mladih sirom nase zemlj e koj i nisu sledili 180 svoje roditelje, tako je. i Gor- dana Mihai]ovic, .rodena 1926. u Beogradu, kao ucenica sestog razreda gimnazije avgusta 1944. otiSia u Kosmajski partizanski odred. Posle kraceg vremena stupila je u Prvu proletersku brigadu. Proleteri su je poslali na sanitetski kurs, koji je i zavrSila sa odlicnim uspehom. Prekomandovana je zatim u Petu srpsku brigadu, za referenta saniteta bataljona. Hrabro se borila i bila je ranjena na Sremskom frontu. Dobila je odlikovanje za hrabrost. Sacia je lekar specijalista u Beogradu. MILKA MJJATOV/c - NOVKOVJc Niko od ukucana nije zmw kuda je septembra 1944. kii(}; petnaestogodisnja deyojcica ·o; tiS!a iz Sovljaka,Ylf<'lcl Uba, ti, partizane. Stupila je u Drug( -bataljon Prve proleterske, uzilji da sle- di put dva brata prvoborca, od kojih je jedan streljan jos 1942. go dine. Ucestvuje u borbama za oslobodenje Beograda i na Sremskom frontu, gde je hila lakSe ranjena. Posle kraceg lecenja vraCa se u svoju jedinicu i na~ stavlja da se hrabro bod za oslobodenje Zagorja i Zagreba, sve do Trsta. Dei:nobilisana je iz Brigade u jesen 1945. godine. DzlDA (VOJINA) MIKALO Rodena je 1928. u Borikama, kod Rogatice. Za vreme rata hila je ocevidac mnogih zlocina koje je cinio okupator i njegovi pomagaci - domaCi izdajnici. Kada su proleteri 1944. ponovo dosli u istocnu Bosnu, Dzida je stupila u Prvu proletersku brigadu. _ Sa Brigadom je prosla preko Sandzaka i ucestvovala u svim borbama PO Srbiji i za os!obodenje _ Beograda. Na Srerriskom frontu je tesko ra- �napusta rodni Travnik i kao jedan od najmladih boraea iz travnickog kraja dolazi u redove Prve proleterske. Rasporedena je u Pratecu cetu Prvog ( ernogorskog) bataljona, u kojoj je i horae i bolnicarka. Posebno je njena hrabrost zapazena u borbama na Suicu, kod Livna, deeembra 1943. U Prvom bataljonu ostaj e sve do odlaska na rad u bolnicu Prve armije februara 1945. godine. Radila je u bolnici do demobilizaciie iz JNA, kada odlazi na studije. Sada _je profesor u Srednjotehnickom eentru u Travniku. I I l pokret. clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije postala ie nocetkom 1942. Iste godine kao sesnaestogodisnja devoika odlazi u partizane. na Biokovo. Pre stupania u Prvu proletersku za vreme pete nepri iateliske ofanzive, juna 1943. ~IOdine, hila _je horae Devete diviziie i Trece dalmatinske brigade. U Sestom (beogradskarn) batalionu Prve proleterske ostaje do novembra 1943•. · godine. Tada odlazi u partizansku bolnicu u Itali iu gde su se lecili nasi ranienie{ Posle rata ostaje u JNA i nastavlja skolovanie. Sada je doktor meilicinskih nauka i plikovnik JNA u Vojno-medicinskoi akademiji u · Beogradu. Nosilac .i e viSe odlikoVanja. SLAVICA (ANTON A) MAGREL Kada je okupator us<to u nasu zemlju, Slavica je imala dvanaest godina. Oktobra 1943. MILKA MAJSTOROVIc-VUJJ(: U leta 1943. Milka (rodena 1925) napusta svoi roditeljski dam u selu Pravnici kod Jajea i stupa u Sesti (beogradski) bataljon Prve proleterske. Vesela i hrabra, znala je kao dete da se raduje pobedama proletera. Taka je dozivela i 20. oktobar 1944, kada su jedinice Prve proleterske marsirale kroz oslobodeni Beograd U zestokim okrsajima na Sremskom frontu, u jednom od jurisa Sestog (beogradskog) bataljona 9. deeembra 1944. Milka je tesko ranjena. Ostala _je bez desne noge, · pa _je taka zavrsila svoi borbeni put kao ratni vojni invalid. SMILJA MALBAslc-GU:tVJc Rodena 1923. u selu Bnihinju, kod Bosanske Dubiee, Smilia ie posla u Narodnooslobodilacku vojsku 1942. godine. Kada su mnogi · borci i omladina od DubiCe, GtadiSke, Nc:ivog i Sanskc:ig Mosta posli prema Prnjavoru · i Teslicu, gde se nalazila PrvR proleterska, medu njima je hila .i Smilja. Stupila je u Prvi bataljon i ubrzo se srodila sa drugaricama: Stankom, Mandom, Danicom, Bosom i drugima, kao da je sa njima rasla i hila odavno s njima u istom borbenom stroju. Prosla je borbeni put preko "Neretve, Prenja, Kapka, Krema brda, Sutjeske, Zelengore. Zapazen je njen · podvig u proboju na Balinoveu, 10. tuna 194~. godine, kad je jurisala da 1zvuce smrtno ranjenog Milosa Franovica. · U borbenom stroju Brigade, u prvim njenim redovima stigla je do Istre i Trsta. ' VELIKA P. MARie U vreme najzesceg boja na · Neretvi, kada su proleteri jurisali da zastite ranjene i bolesne drugove i zbegove naroda iz Like, Banije, Korduna i Bosne, stupila je u redove Prve proleterske Velika Marie iz sela Demirovica, (Bosanska Dubica). Bila je vee iskusni horae, jer je pre dolaska u Prvu proletersku brigadu, marta 1943 imala dosta prilika da na par: tizanskim stazama, od januar:a 1942, stekne boracko iskustvo i da svikne ·cak i na vatreni pakao s kojim se odmah, cim se nasla med11 proleterima, na Neretvi suocila .. U redovima proletera hila je dobar i hrabar horae, zatim cetna bolnicarka i referent sa- 133 �r I i-~ niteta u · 9atal.ionu, u Brigadi je primljena u: SKOJ i KPJ; Dobila je viSe ratnih odlikovarija i rezervni je stareSina JNA. VUKOSAVA (NIKOLE) MARKOVIc ,taka je. varna proleterima, a mi koii smo na selu gledamo samo paljevine i mucen ia. Tezi· su -nam domaCi izrodi nego Svabe ... " Bio je to odgovor namrgoO:ene devojke doktoru I vu PopoviCil ' - Daniju i drugarici ,Carnoj" na sva njihova pitania i zaoitkivanja. A ana je dosla u Brigadni sanitet iz sela Prusaca, od Prijedora, sa zel jam da je prime u svoje redove. ,.Neka si dobra dosla, devoiko. _Od danas si i ti horae Prve pro]eterske - rekose joj na kra i-u Bani . i ,Carna".. Poslaeemo te na bolnicarski kurs, pa CeS onda u jedinicu." Tako ie i bilo. I Vukosava Markovic (rodena 1920) pasta horae Prve proleterske januara 1943. godine. · Hrabro se borila u borbama koie su vodili proleteri PO Bosni, Crnoi Gori, Srbiii, Sremu, Hrvatskoj i sve do Trsta. Od rodne Bosne k niima .ie posla i stigla s niima do zemlje slobodne i kraja rata. MANDA (PETRA) MARTINO VIc Kada se zaratilo hila je ucenica i imala je sesnaest godina Sremskom frontu, u _borbi :svom selu J asenicama (kod 134 -Omisa) pocela je aktivno da radi za narodnooslobodilacki pokret. U TreCi (kragujevacki) bataljon Prve proleterske dosla je iz Trece dalmatinske brigade za vreme pete neprijateljske ofanzive, juna 1943. Sa Brigadom je prosla ceo ratni put od 1943. i Sutjeske do konacnog oslobodenia zemlje. J edno vreme je radila i u sanitetu Prve proleterske divizije. Hrabra kao horae i bolnicarka, Manda se posebno isticala u brizi za rani ene drugove i drugarice, pa je i po tome ostala u divnom secaniu pr'oletera. Decembra 1944. priml_iena je u KPJ. Ranjavana je dva puta. Odlikovana je za ratne zasluge i ima Cin kapetana. M/LKA MATELJAK .:__ VOLAREVlc Pre stuoanja u Prvu proletersku Milka je· prosla dug borbeni put, za koje vreme je primljena u SKOJ i Komunisticku partiju Jugoslavije. Vee u Prvoj ratnoj godini, 1941, ona se istiCe kao aktivni saradnik i ucesnik pokreta u Metkovieu, gde je i rodena 1920. godine. Novembra 1942. odlazi u Biokovski partizanski odred, a iz n iega u C:etvrtu, pa u Treen dalmatinsku brigadu. StuPARTIZANKE BR.Ir..A D><: PRVE PROLETERSKE �pa u Sesti (beogradski) bataljon Prve proleterske 12. juna 1943. za vreme pete · neprijateljske ofanzive. Sa proleterirria ostaje do novembra 1944, kada je, posle osloboderiia Beograda, otiS!a u Inzinjerijsku brigadu za referenta brigadnog saniteta i dobila cin patporucnika. rorbicom. Bila _ie politicki delegal voda u .Protivoklopnoi ceti Prve. proleterske. ISla _je sa Brigadom kroz _ borbe sve do Trsta, maja 1945. Demobilisana ie vee oklobra, da bi zatim · kao orosvetni radnik nastavila .rad na vaspitavanju mladih generacija na tradicii ama NOB-a· i revolucije. NAIMA MEHle Kada ie Prva proleterska avgusta 1943. nastupala u pravcu Bugoina, prosla je i kroz selo KopCiee. Narod ie otvorio svoie domove proleterima i iskreno ih docekao. Radovali su se stanovnici ovog sela Sto ce oroleteri napasti Bugojno i naolatiti racune fasistima i domaCim izdainicima za sve ono sto su raclili u Bugojnu i njegovoi okolini. Devojke i mladiCi iz sela KopCiea pridruzili su se proleterima, a medu njima i petnaestogodisnja Naima Mehic. Tada Naima sa Brigadom prelazi hilj a de kilometara kroz teske i duge marseve i jos teze borbe proletera u kojima ·se mnogo ginulo i pobedivalo. JLINKA (BORISAVA) MIDZ!e Imala je sedamnaest godina kada jejuna 1943. kao ucenica gimnazije iz _ Loznice _ stupiia u Prvu proletersku brigadu. Umesto knjige uzela je pusku, a olovku je · zainenila zavojem. Kao horae postala je clan Koriu.inisticke partije Jugosla·vije, a onda je- i · sanitetsku torbu zameni!a· komesarskom SOFIJA R. MILle Ustauicko Sehovice i druga mesta u ovom kraju Bosne, vee prvog dana okupacije SUO· Cila su se sa zverstvima terora okuoatora i domaCih izdajnika. Ali, oni najhrabriji i oonosni nisu se predavali ni dali ookoriti, vee su se odmah orihvatili oruzia. Na iviSe je bilo mladih mean tim borcima. Sa niima ie od 1942. i Sofija Milie, rodena 1925. godine u Drinjaci. Zajedno sa mnogim borcima iz svoga kraja, Sofija je 1943. postala borac Prve proleterske. Bila je u Drugoj ceti Cetvrtog (kraljevackog) bataljona. Uvek sa smehom i pesmom u predahu bitaka i u koloni, Sofija je takav - duh unosila i pronosila medu proletere i kroz bitke - citavim putem Prve proleterske od Bosne do Trsta i posledniih p]otuna na neprijatelja i velike radosti pobede. JELENA (JOVANA) MILOsEVIe svojoj kratkoj biografiji. Rodena 1925. u selu Stitarici kod Kolasina, vee prve godine ra· ta odrzavala je vezu sa clanovima Partije i SKOJ-a. Ucestvuje i u borbama protiv Italijana. Bezi u sumu ored poterama fasista i cetnika, upoznaie dobro i zloglasni kolasinski zatvor. U Prvi · ( crnogorski) bataljon Prve proleterske · stupila je maja 1943. godine. Dva pula ie ranjavana, u petoi i sedmoi neorijateliskoi ofanzivi. Hrabri borac i bolnicarka. Jelena ie izdrzala ceo borbeni out Brigade od 1943. do oslobodenia. Posle rata hila je omla.-linski rukovodilac artilieriiske brigade, iz koje je i demobi!i5~111 a sa Cinom oficira, i viSe odlikovanja. TO MICA (MATE) MIOS/e ,Najteza je bila Zelengora. Imali smo tri konja od kojih smo dva zaklali i pojeli zivo meso" - zapisala je Jelena u Rodena je 1911. u Grceniku (Brist), kod Ploca. Kao napredna devojka iz siromasne seljac- 135 �ke porodice primljena je u Savez komunisticke omladine Jugoslavije 1939. godine. Za vreme okupacije aktivno .radi medu omladinom i priprema ih za borbu. Juna 1942. stupila je u Partizanski bataljon ,Josip JurceviC". Kasniie prelazi u bataljon ,Vid Mihaljevic", iz kojeg odlazi u Cetvrtu dalmatinsku brigadu u cijim redovima je prosla kroz bitke cetvrte ofanzive. Posle rasformiranja ove brigade postala je horae Trece dalmatinske, da bi juna 1943. dosla kao clan KPJ u Sesti bataljon Prve proleterske brigade. U Prvoj proleterskoj nije se dugo borila. Hrabro je poginula kao bolnicarka pred kraj pete ofanzive u okolini Foce. DANICA (STOJANA) M!Rlc Iz sela Marica, ( okolina Ogulina)' gde je roaena 1925. godine, posla je Danica 1942. u partizane. Borila se u terenskim jedinicama i · odredima sve dok nije pocetkom 1943. stupila u Prvu proletersku. Ucestvovala ie u redovima proletera u bitkama na Neretvi i Sutjesci, po Bosni i Dalmaciji, Crnoj Gori i Srbiji, pa preko Srema, Hrvatske i Slovenije stigla i do Trsta, i tako prosla desetine hiljada kilometara na borbenom putu Brigade do konacnog oslobodenja zemlje. Posebno se Danica istakla u brizi za ranjenike u cetvrtoj i petoj ofanzivi, kao i na 136 Sremskom frontu. STANKA MITRAslNOVlc HAJRA MUJDlc Stanka je (rodena 1925) iz sela Rasca, kod Bosanskog Novog, posla u borbu 1941. U ( crnogorski) bataljon Prvi Prve proleterske dosla je marta 1943. godine. Medu proleterima je vrlo brzo stekla simpatije i poverenje kao dobar horae, pohtvovana i vredna bolnicarka. Kao i mnoge njene drugarice u Jajcu, robovala je i Hajra zaru i feredzi sve do dolaska partizana. U gradu u koi:ne su donete istorijske odluke AVNOJ-a radilo se sa omladinom mnogo, pa je i Hajra slusala glas skoievaca i Komunista. Kao sedamnaestogodiSnia devojka (rodena 1924) raskinula je sa svim starim nazorima i predrasudama i svrstala se u redove boraca Narodnooslobodilacke vojske. U Prvu proletersku stupila je 1943. u Jajcu. Sada ie deo n iene opreme hila puska i sanitetska torbica. U boiu r~me uz rame s proleterima iuriSa i uskace u vatru da pomogne ranienima. Tako se kroz vatre bitki Ha iri otvarao jedan riovi svet, svet slobode. ravnopravnosti i jednakosti zen·e s mus·karcima. I sve ie to nosilo i uznosilo, hrahrilo i kalilo kao mladog proletera. Maia 1944. Stanka prelazi u Sanitet Prve proleterske diviziie. gde radi kao bolnicarka. Posebno · je zanazena njena hrabrost u sedmoj ofanzivi, od MliniSta preko Vranice i Makliena, od 13_ielasice do Lima. Cesto ie u toku rata isticana kao primer .borca i bolnicarke. MIRA (BURE) MITROVJc U Bosanskom Novom, gde ie i rodena 1919. Mira je u toku rata hila svedok zverstava koia su pravili okupator i domaCi izdajnici. .Pocetkom 1943, uoCi cetvrte ofanzive, ona stupa u Prvu proletersku brigadu. Bolnicarka ie u brigadnom sanitetu. Prolazi tako sa proleterima Neretvu, Pivu, Sutjesku, Zelengoru, Jahorinu, Romaniju i sva druga bojista slavnog puta Prve proleterske do konacne pobede i slobode. Na celom tom borbenom putu Brigade osobito se istakla kao hrabra i adana bolnicarka, koja ne misli na zrtve kad valja priteCi u pomoc ranjenim saborcima. MILUsA (MILOVANA) MRDOV!c Iz sela Proscenia. kod Moikovca (gde ie rodena 1924), stupila je u Prvu proletersku brigadu. Bilo je to uoCi pete neprijateliske ofanzive, maia 1943. S Brigadom je nosla preko Celebica, Tare i Sutjeske za Bosnu. Vee u jesen 1943. primi!i su ie proleteri u Savez komunisticke omladine Jugoslavije. Avgusta 1944. godine, kada je Prva proleterska sa drugim jedinicama Narodnooslobodilacke voiske krenula u pohod prema Srbiji i Beogradu, Mi- 1 �!usa .ie svratila u rodno selo, obisla svoje ukucane i naidraze i rekla im da ce se uskoro vratiti u svoi rodni kraj, · jer pobeda joj je vee blistala u oCima. Niie se vratila. Hrabro je poginula 14. decembra 1944. na Sremskom Frontu, u borbi kod Grabovacke Pustare. SLAVKA (ANTE) NEDUNOV!c Kada .ie noceo rat imala .ie trinaest godina i bezbrizno je cuvala stok:u u Srpskoj J asenici, kod Bosanske Krune. Ali vreme ratno i surovo Cinilo je svoie, pa je i Slavka bde stasavala. U nartizane je stupila 1942. godine. a u Drugi batalion Prve nroleterske nocetkom 1943. Zelina da se dokazuie borhom i da nrevaziae svoje godine vrlo brzo se ist,kla kao hrabar horae i bolnicarka, polazuCi ispit hrabrosti na Sutiesci, a zatim i u sestoi i sedmoj nepriiateljskoi of:mzivi, sve do konacnog osloboaenja zemlie. Medu nroleterima primliena je u SKOJ i Komunisticku partiju Jugoslavije. Starog Majdana, gde im se prikljucila Nedeljka Ninkovic (roaena 1915). Dosia ie u Prvu proletersku avgusta 1943. iz Centralne hoinice. Rasporeaena je na rad u kuhinii, odakle ie ubrzo nresla u Prvu nroletersku divizi iu. Mean nroleterima ie ostala sve do konacnog oslobodenja zemlje. N4DA (ANDRIJE) NOVAKOV!c Iz sela Has ana. kod Bih"ca, gde .ie rodena 1915. godine, Nada ie kao i mnoge njene drugarice iz ovog kraja. noznatog no Jll::l.,ovnmn uCP..~Cu u narodnooslobodilackoi borbi. po,la u pRrtizane 1942. godine. Marta 1943. Narla je iz Centralne bolnke nre<!a u Prvu proletersku brigadu. Kao bor~c i bolniearka osobito se istakl" na Sutiesci svojom hrabroscu i pozrtvovaniP.m u snasavan.iu ranienih i bolesnih drugova. Primer takve odanosti i odva~nosti davala ie i u mnoaim hitkama do konacnog oslobodenja nase zemlje. NEDELJKA (JOVE) NINKOV/c NEVENKA OBRADOV!c Posle cuvene bitke na Sutjesci, nepriiateliska nropagandna masinerija hila .ie stavljena u nogon da dok"ze da su razbiiene jedinice Narodnooslobodilacke voiske Jugoslaviie. Meautim, ubrzo posle Sutjeske, brigade su poce· le da osvajaju grad za gradom. Tako su se nroleteri Prve proleterske naSli i u rejonu Rotlena ie 1930. u Foinici, kod Travnika. Iz skolske klune ie 1943. dosla u Prvu proletersku brigadu. Za Nevenku i jos mno.ge druge omladinke i omladinci moze se komotno reCi da su rasli i stasavali u borbenom proletersku stroju. Puna mladalackog zanosa, Nevenka je hrabro juriSala na neprijatelja, ne uzmicuCi ni u najtezim situacijama. Proleteri su ie primili u Savez komunisticke omladine i u Komunisticku partiju Jugoslavije. Sa Brigadorri je prosla borbeni put do Trsta. Posle oslobodenia zemlje vratila se u Travnik da nastavi skolovanie, ali ioi Zivotna sreCa nije bila nakloniena. Poginula je nesrecnim slucajem 1946. godine u Travniku. HADi:IJA (OMAZINA) OMERINOV!c Od Jajca je Prvoj proleterskoj predstojao dugi i naporni mars u pravcu Dalmacije. Italija je hila pred kapitulacijom, a proleteri su zurili ka ·snlitu. Tih dana, septembra 1943, sedamnaestogodisnja Hadzija je stupila u Prvu proletersku. Posla je s proleterima na dugi mars preko Bugojna, Vakufa i Duvna do Splita. Istice se hrabroscu u bitkama, ali i smislom za pesmu i humor. Stoga je Hadzija ubr- 137 �i njena m!aaa sestra odmah su stale da razmiS!jaju i · razgovaraju o odlasku u Prvu proletersku brigadu. . Mlaaa nije pristajala da ostane kod kuce, te su tako obe avgusta 1943. zajedno .stupile u Prvu. proletersku. Mileva se istice kao hrabri horae i bolnicarka na celoin ratnom putu Brigade do osloboaenja Beograda, kada je upucena na novu duznost postavljena je za komandanta evakuacionog voza i broda u Beogradu. U ratu je primljena u KPJ, dobila viSe ratnih odlikovanja za hrabrost i Cin oficira JNA. zo otiSla u Kulturnu ekipu Pr' ve proleterske brigade. Pevala je, glumila i borila se do konacnog oslobodenja nase zemlje. MJLEVA PALEKS/c BAT/N/6 Kada su proleteri oslobodili Bugojno, osamnaestogodisnja skojevka Mileva Paleksic 138 ZORA PALEKSIC -MARKOVIc !mala je cetrnaest godina i vee hila skojevka kada je zajedno sa sestrom Milevom posla iz Bugojna s Prvom proleterskom. . Oktobra 1943. rasporeaena je u brigadnu bolnicu, a ubrzo potom odlazi u Pratecu cetu Drugog ( crnogorskog) bata- ljona. Istice se kao horae i bolnicarka, ali bas u vreme godiSnjice njene borbe meau proleterima, avgusta 1944, ranjena je i prebacena u Italiju na lecenje. Proleteri se secaju da je, kada je ranjena u borbi kod Mlinista, doviknula kako u njenoj torbi ima jos sanitetskog materijala i da uzmu da previju ranjenike. Iz Itali.ie se vra tila u Sarajevo, gde je nastavila aktivan rad na izgradnji zemlje. KATA PETKOV/6 KOMADINA Rodena 1921. u siromasnoj sel iackoj porodici u selu Vrpolju, kod Sibenika, zaposlila se uoci rata kao radnica u sibenickoj bolnici. Povezana sa narodnooslobodilackim pokretom, Kata je iz bolnice iznosila razni sanitetski materijal i slala ga preko veze partizanjma. Septembra 1943. stupila .ie u Prvu proletersku brigadu kod Sujica. U sanitetu Prve �slovarama, Matilda i rodena 1924. godine. -Stupila je u stroj · Sestog (beogradskog) bataljomi Prve oroleterske. Prosfa je ·Ivan Sedlo, Neretvu,_ Sutjesku i druga bojista, isticuCi se kao hrabar horae -i rukovodilac. U Brigadi je primljena u Komunisticku parti iu, dobila · dn staresine i odlikovana ratnim odlikovanjima. proleterske ostala je do -decembra 1943, kada prelazi u bolnicu Prve proleterske divizije. · Kao bolnicarka teze je raniena na Sremskom frontu u bici kod Iloka. dok je iznosila ranjenike. Sa fronta _je oreneta na lecenie u Beo~rad, gde ie dobila i dn stariieg vodnika. Sada je penzioner. LJILJAN A (ANTE) PETROVIc Kada ie okuoator usao u nasu zeml iu imala je trinaest godina i bila ucenica u rodnom Sinju. Suocena sa strahotama rata i zverstvima ok-uoa~ tora i njegovih slugu, odlucuie se da radi za narodnooslobodilacki ookret. Kao aktivna omladinka na terenu, primljena ie _u Savez komunisticke omladine Jugosleviie. Tako je kao skoievka Ljiljana dosla 1943, kod Sujica, u Prvu proletersku i postala borac nienog Prvog (crnogorskog) batal.iona. Sa Prvim batalionom. Liiliana ie kao horae i bolnicarka pro;aa ceo ratni out Brigade od Su iica do Trsta. Posebno se isticala kao oo~rtvovana i predana bolnicarka; bez straha ulece u vatru da izvlaci i previja ranjenike. LUCA (JAKOVA) PEs/(: Kao radnica iz siromasne sel iacke · oorodice, rodena u OmiSu 1920. godine, vrlo rano se opredelila ia napredni no· kret. · U Savez komunisticke omladihe Jugoslavije primljena je 1940. godine. ANA (JOVE) PJANOVI(: Istice se svojom aktivnoscu u pripremi ustanka, a polovinom juna 1942. stupa u Mosorski partizanski odred. Kada ie formirana Treca dalmatinska brigada postala je nien horae. U redovima ove brigade. i kao hrabri horae i vredna bolnicarka odlikuje se skromnoSCu i izvanrednim moralnim vrlinama. pa je 1943. postala i Clan KPJ. U toku pete neprijateljske ofanzive, kada je rasformirana njena brigada, oresla ie u Prvu proletersku i odmah rasooredena u brigadni sanitet. Poginula _ie nolovinom juna 1943. na oruzi Sarajevo - ViSegrad, kod Renoviee. . - Roilena 1927. u Malam Mac sinoravcu, selu kod Imotskog, Ana i e postala clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavi ie sa svoiih petnaest godin<> ( 1942). Radila je kao omla, din ka na terenu za narodnooslobodilacki pokret, a ianuara 1943. odlazi u Trecu dalmatinsku brigadu. U Cetvrti (kraljevacki) bataljon stupila je 12. juna 1943. i kao nj egov hrabri horae i MATILDA PILI(: Bila je surova zima 1943. kada se Matilda odluCila da stuoi u proleterske borberie redove. Tad·a su se proleteri nalazili u refomi Kotor ·Varo' si, u 'kom kraju je, u· selu Ma- 139 �l bolnicarka prosla je ceo borbeni put do Beograda. Posebno se isticala: kao · bolnicarka studentskoj i partijskoj organizaciii. U Partiju je primljena 1940. godine. MILKA (ANDRIJE) PRN/c u izvlaCe"riiu ran·ienika sa va· Pocetkom 1941.. sekretar ie nartijske eeliie u Guci. Maia iste "odine dolazi u Beoo:rad i obavlia dn~nost snedia]nog kurira Polithiroa CK KP.T. U toku NOB-a i revolucije vrsila ie mnoge odgovorne duznosti. a 1943. bila ie i Clan Politqdjela Prve proleterske brigade. Milka Prnie je .do .dolaska u Prvu nroletersku blla u dalmatinskim jedinicama. Rodena je 1920. u selu Kljenku, kod Vrgorca, u siromasnoi seljackoi norodici. Vrlo rano se opredelila za napredni pokret. Vee 1941. primliena je u Savez komunisticke omladine Jugoslavije i postaje rukovodilac AFZ-a. U drugoj polovini 1942. otisla je medu nartizane, na Biokovo, a odatle u Cetvrtu, pa u Treeu dalmatinsku brigadu. Kada je 1943. ,-,odine, za vreme pete neprijatel iske ofanzive, stupila u Cetvrti (kraljevacki) batalion Prve proleterske hila je Clan KPJ. trenih polozaja. Tako je i poginula oktobra 1944. u borbi za oslobodenie Beograda, iznoseCi ranjene drugove sa bojista. · U naiveeim teskoeania pesma je i vedar duh hisu nanustali. pa ie u takvom secanju ostala borcima Prve proleterske. MILEVA LULA - PLANOJEV/c Rodena ie u Guci 1919. godine. Pos]e zavrsene gimnazije u Cacku, gde ie bila novezana sa naprednim omladinskim pokretom, Mileva Planoievie nastavlia jos intenzivni:ii rad na Filozofskom fakultetu u Beogradu, u njegovoj LEVO NADA SOKOLOVIC, A DESNO GRANICA BOSKOVIC, OKTOBRA 1944. U BEOGRADU. 140 Posle rata je birana u CK SKS, i za narodnog noslanika; a hila ie i na mno~>im drugim odgovornim partiisko-politickim duznostirna. Rez<ervni ie kanetan I klase, nosilac Partimnske snomenice 1941. i mnogih ratnih i mirnodopskih odlikovanja. BOJA PRAsTALO Dosia sam medu proletere zato sto sam cnla da se dobra biiu i iedva cekam da podemo u borbu protivu cetnika i ustaSa. jer su mi ani· mrzniji i od Nemaca." Tako je govorila Boia kada je u Prvn proletersku dosla iz sela Tukbabija, od s~nskog Mosta. o:de ie rod:ena 1920. godine. Nije htela da bude bolnicarka, vee da se bori sa puskom u ruci, misled da bolnicarke ne idu u jurise. Istice se u borbama . oko Turbeta i Travnika. a posebnu hrabrost je pokazala u borbi kod Male Ciste (Imotski). Poginula je 24. septembra 1943. godine, kada su nemacki tenkovi ugrozavali bolnicu Prve proleterske u Malo.i Cisti. Kao horae, bolnicarka i referent sanit<eta u Cetvrtom batalionu, Milka ie bila primer hrabrosti i pozrtvovanosti. Pogim,Ja ie iunacld maia 1944. na Lisni, kod Mrkoniic Grada, u sedmoj neprijateljskoj ofanzivi. DINKA (JURE) PRODAN - FILIPOV/c U selu Velikom Brdu, kod Makarske, gde je rodena 1921, Dinka ie radila aktivno za narodnooslobodilacki nokret kao clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije. Znala ie da su mnoge niene drugarice iz Dalmaciie bile u borbenom stroiu Prve nroleterske brigade. Ona ie kao horae Treee dalmatinske, s kojom je nrosle kroz cetvrtu neprijatelisku ofanzivu, stupila iuna 1943. u Sesti (beogradski) bataljon �Prve proleterske. Brzo se is· tice kao hrabri horae i bolni· carka, pa je uroleteri primaju u Komunisticku partiiu Jugoslavije i poveravaiu joj du2nost referenta saniteta u Sestom batalionu. U ratu je dobila Cin oficira. Za isnolienu hrahrost i humani odnos i pozrtvovanie u iz· vlacenju i nezi ranienih drugova i drugarica primila je vise ratnih odlikovanja. MILEVA (MARJ(A) POCUO Jannara 1943. godine. kada je Mileva (roifena 1928) kao skoievka stunila u Prvu proletersku, uroleterima je predstoi'lo tezak borheni mars po velikom sneP.U i mrazu. Sve je to znala Mileva ios u svom rodnom selu Zapol jcu, kod Bihaca. · - Da li ces moCi izdrzati, Mil eva? - pitao ju je komesar cete. - Da ne mogu izdrlati ne bih ni dosla u Prvu proleter- sku brigadu. Upoznali smo mi dobra u selu, dru2e komesare, sta nas sve ocekuje na putu sa proleterima. · Izdrhla je hrabro sve borbe i marSeve, ne posustajuCi nigde, pa su je proletfri urimili u KPJ i poverili joj duznost rukovodioea. MARA POLOVINA - GRcE Posla je u revoluciiu 1941. kao ucenica. Rodena je u Novom Sadu 1923. godine, odakle ie sa porodicom proterana 1941. Pocetkom 1943. dosla je u Prvu proletersku iz Lickog partizanskog odreda. Medu proleterima uhrzo se istice kao hrabar horae i bolnicarka, zeleCi da ucestvuje . u svakoj borbi i akciji. Posle pete neurijateljske ofanzive Mara odlazi u Sesnaestu vojvodansku diviziju u kojoj vrlo uspesno prenosi steceno iskustvo iz Prve proleterske. U Sesnaestoj vojvo- danskoj diviziii bila je referent saniteta divizije. Nastavila je posle rata sluzbu u JNA, pa je penzionisana kao potuukovnik. Nosilae ie viSe ratnih i mirnodopskih o·dlikovanja. nriznanja i nagrada koie ie dohila kao horae i rukovodilae u ratu i u predanom posleratnom radu. · · LIDJJA (MATE) PRESBUROER Rodena 1912. u Klani, kod Riieke, zavrSila ie Ucite!isku skolu u Bilnja Luci. Bila je kao uciteliica na sluzbi u Nozickom, kod· Prnjavora. Odmah po okupaciji nase zernlie muz .io.i je oteran u zarohljeniStvo, a niu su noceli maltretirati domaCi izdainici i Nemci. U toku rata premestena je u selo Tenie (kod Osiieka), a odatle u Laminee, kod Bosanske GradiSke, gde se aktivno ukliuouie u rad za narodnooslobodilacki pokret. Bezi na Kozaru 1943, a odatle sa 141 �r' ::'\' . i i! Kozarcanima stupa u Prvu proletersku brigadu, u njen TreCi (kragujevacki) bataljon. ), Ubrzo je postavljena za politickog rukovodioea Kulturne ekipe Brigade. Prosla Je sa proleterima ratni put do Sremskog fronta, odakle je vracena u Beograd na rad u vojnoj bolnici. Bila je neko vreme politicki delegat na zubnom odelienju vojne bolnice i sa te duznosti je i demobilisana. I Po hrabrostf je vee na pocetku hila zapazena u borbama kao horae i bolnicarka, pa su ie proleteri ubrzo primili u KPJ. Postavljena je za referenta saniteta · Sestog bataljona i dobila cin potporucnika. Poginula je nedaleko od svog rodnog Biielog Polia avgusta 1944, u jednom od jurisa na Vukovom Brdu, kod Pljevalja. DARINKA (GOLUBA) RADULOVIc ROSANDA (fJORfJJJA) RABRENOV/c ·;: ;. \ Zapocela je borbu protiv okunatora i domaCih izdajnika 1941. u selu Ujnicu, kod Bijelog Polia, ukljucuiuCi se kao skojevka u sve akeije. Izdrzala je svu tezinu cetnickog i okupatorskog terora, a kada je maia 1943. Prva proleterska stigla u dolinu Lima, Rosanda (rodena 1922) . postaje horae Sestog (beogradskog) bataljona. !.·1.1I • I I Sa teritorije eentralne Bosne deeembra 1942. i januara 1943. godine, kada ie na ovoj teritoriji boravila Prva proleterska, stupilo je u redove proletera oko sedam stotina boraea uglavnom mladiCa i devojaka. Medu niima ie hila osamnaestogodiSn ia Darinka iz sela Omarske, kod Prnjavora. Sa Brigadom ie nrosla tesku bitku za ranjenike na Neretvi i vatreni pakao Sutieske isticuCi se kao neustrasivi bo: rae i nozrtvovana bolnicarka u. borbi za ~pasavan je ranjemh drugova 1 drugariea. Kada je avgusta 1943. vraCel?~ na teren, sa ponosom je pneala narodu i omladini kako se pro]eteri bore i ginu za ~lobodu, kako pobeduju, i da 1h na tom pobedonosnom putu ne moze niko zadrzati. STANKA (SREDOJA) RAK/c I ,,I II II 142 Prvog januara 1943. jediniee Prve proleterske i Trece krajiske brigade oslobodile su Teslic i u toj borbi zarobile oko 1.200 neprijateljskih vojnika. Nekoliko dana posle toga dva bataljona Prve proleterske oslobodila su i Prnja- vor; Ove pobede proletera i Krajisnika izrazavale su sna, zan utisak kod naroda. · MladiCi i devoike nohrlili su da se svrstaju· kao bord u proleterske redove, a medu niima i Stanka Rakic (rodena 1919). Kratko ie ratovala, ali je hrabro pala ·kao horae Drugog ( ernogorskog) bataliona u jednoi od naikrvaviiih borbi. na Zlatnom Boru (kod Celebica), 23. marta 1943. kada su proleteri juriSali da spasavaiu ranjene drugove i bolesnike Centralne bolnice. DOBRILA RIST/c U selu Cupul iicu, kod Bugojna, gde ie rodena 1921. godine, Dobrila se bavila seaskim noslovima sve do der.embra 1943. kada ie stunila u Prvu proletersku · brigadu. U ratu je hila horae i bolnicarka. Uspesno je zavrsila nizi i srednii sanitetsld kurs, pa je hila iedna od retko sposobnih bolnicarki. �Kao hrabrog borca i pozrtvovanu bolnicarku proleteri je 1944. primaju u SKOJ, a zatim i u Komunisticku partiju Jugoslavije. LJUBICA RIST/c- VLAHOV/c Posle istorijskih odluka u oslobodenom Jajcu, novembra 1943. godine, kada su jasno ocrtani ciljevi borbe naroda i narodnosti Jugoslavije, sve vise je jacala i narastala Narodnooslobodilacka vojska Jugoslavije. Decembra 1943. u Prvu proletersku brigadu stupila je i skojevka Ljubica RistiC-VlahoviC, rodena u Cipuljicu, kod Bugojna. . . . . . U sanitetu Prve proleterske brigade ostala je katkci vr.eme. Prekomandovana je ·u bolnicu Prve proleterske divizije, u kojoj je ostala do kraja -rata radeCi kao instrumentiirka: -Svoju duinost: s\lvatila _je v.rlo. odgovorno, .je;- je zna.ladaj_enjen doprinos veliki u lecenju ranjenika. VIDOSAV A ROD/c - TRAMOsLJANIN Kada se vodila jedna od presudnih bitaka za ranjenike 1943. u dolini Neretve, mnoge devojke su iz Centralne hoinice i - krajiskih brigada i odreda stupale u proleterske jedinice. ]"edna od njih hila je Vidosava iz sela Podluga, kod Sanskog Mosta. Stupila u Prvu proletersku marta 1943, rasporeaena je u brigadni sanitet. Polozila je ispit borbenosti i humanosti u spasavanju ranjenika na Sutjesci, pa je upucena na bolnicki kurs. Bila je u onoj sanitetskoj ekipi Prve proleterske na Sutjesci, koja se borila da nijedan ranjenik ne ostane na putu od Celebica do Zvornika. Na celom borbenom putu Brigade, otkako je postala njen horae, hrabro se borila do oslobodenja nase zemlje. MARIJA (SVETOZARA) SAMAC Iz sehi Trilja, kod Splita, Marija Samac je posla u narodnooslobodilacku borbu. U prvu proletersku stupila je u jeku cetvrte neprijateljske ofanzive, marta 1943. godine. Ubrzo se istakla kao hrabar horae i bolnicarka, ali je njen ratni put sa proleterima bio vrlo kratak. ' U toku pete neprijateljske ofanzive, u jednom _ od juriSa · juria 1943. hrabro je poginula na Sutjesci. FILA SAMOHOD Odrasla u siromasnoj seljacc koj porodici u selu Vodicama, kod Sibenika, gde je i roaena 1925. godine, postala je 1942. clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije. Iz severno-dalmatinskih partizanskih odreda dosla je oktobra 1943. do MILOSAVA ROKV/c Iz sela Podgorine (Bosanska Krupa), gde je rodena 1922, stupila je u Podgrmecki partizanski odred, a 3. septembra 1943. u Prvu proletersku brigadu. Borbeni put Milosave Rokvic sa proleterima je jedan od najkraCih u Brigadi. U proleterskom stroju borila se svega sedamnaest dana, jer je poginula vee 20. septembra, kada je vodena jedna od tezih borbi sa neprijateljem, na Maloj Cisti, u Dalmaciji. 143 �f:i j• Bugojna i stupila u Prvi batal_jon Prve proleterske. Skojevka Fila vrlo brzo se pokazala u Brigadi kao brabar horae i cetna bolnicarka. Februara 1944. nasla se sa svojom ranijom jedinicom u selu plocama, kod Vrbasa, gde _je ubrzo hrabro poginula. ProIeterima je ostala u secanju kao horae iz borbenog stroja i odgovorni komunista. RUzA (NIKOLE) S/Mlc Kao mlada devojka i udata zena hila je svedok najvedh zloCina koje su ustase poCinile u njenom kraju. I Mandino selo, gde je rodena 1919, i Mokronoge - selo u koie se udala .uoCi rata ( oba blizu Duvna), hila su stalno na udaru izdajnika. To su mesta gde su ]judi klani i zivi baeani u jame, pa takva sudbina nije ni Ruzine najblize razminula stradali su i ani gde je rodena i ani gde je udata. U partizane je otisla 1941. i postala horae Vukovskog, a kasnije Livanskog odreda. Februara 1943, kod Prozora, stupila je u Sesti (beogradski) bataljon Prve proleterske. Veoma se isticala kao hrabar horae, pa je hila na duznosti cetne bolnicarke i referenta saniteta u bataljonu. Sa Sremskog fronta je prekomandovana u prate6u cetu Vrhovnog komandanta. Penzionisana je u cinu majora JNA. Nosilae je Partizanske spomenice 1941. i viSe ratnih odlikovanja. ROSA (z/VKA) SIMlc Kada su januara 1943. proleteri oslobodili Teslic, devojke i mladid svrstavali su se u proleterske cete i bataljone. Tih dana ie u Prvu nroletersku stuuila i Rosa Simic. Rodena 1922. u Teslicu, radila je sve do dolaska proletera kao kucna pomocnica. Pored zloCina okupatora i domadh .JUNI TRSTA 1945. GODINE, OPICINA KOD izdajnika, Rosa je· dozive!a i mnoga ponizenja raded u tudem domu i za drugciga. Prosla .ie kao hrabar horae i bolnicarka ceo put Prve proleterske ad dana stupanja u Brigadu do Trsta. Umrla je 1948. u Teslicu, gde je radila kao bolnicarka. TONKA SKRAMOcANIN ' Iz sela Turbe, kod Travnika, gde je rodena 1923, Tonka je stupila oktobra 1943. u TreCi (kragujevacki) batalion Prve proleterske. Neustrasiva i preduzimljiva, Tonka izrasta u Brigadi od borea do referenta saniteta u bataljonu. .·. S Brigadom je prosla ratni put kroz Bosnu, SandZak, Crnu Goru i Srbiiu, ucestvovala u oslobodenju Beograda i produiila na Sremski front. U jednoi ad teskih borbi, kada su proleteri napadali na neprij ateljska utvrdenja kod Iloka, aprila 1945, Tonka je hrabro poginula kao referent saniteta Treceg (kragujevackog) bataljona. LJUBICA N. SPREMO 144 Dovoljno _je aka se zna da je Ljubica rodena 1931. godine ( u selu Karadzu, kod Bugojna) i da vee bude jasno, bez ikakvog naglasavanja, da je bila,J!'qan ad najmladih boraea i:'P:iit>;~! proleterske brigade. Bet~I~''.J( ad zloCina i terora okqpatqrit/ ustasa i cetnika, i na~l~/Art~~ u p~q,~l~!.ienoj PrVOJ prJ11l'eterskoJY;:Cj!'},!l.0leten su primali_i_ deeu, .he' ·.da ojacaju �svoje redove, vee da ne ostaju za njima uplakana i da im ocuvaju zivote. Ljuhiea nije htela da za proletere hude dete, vee horae, sto je i postala. Uhrzo je primljena u Savez komunisticke omladine Jugoslavije. Sa Brigadom je pros]a ratni put od Bugojna do pred samo oslohodenje nase zemlje. 3. maja 1945. godine upucena je uNovi Sad u ho1niou na lecenje, posto je rat ostavio vidne tragove na njenom krhkom i neli:nom telu. MJLEVA STARcEVJ(: - TODOROVIc Posla je u partizane 1942. iz sela Knezica (kod Bosanske Duhiee), gde je i rodena 1922. godine. U Prvu proletersku stupila je 1943. Skromna devojka koja se nije cesto sretala sa nepozna- tim ljudima oseeala se usamJjena, a ponekada i tuzna. Drugovi su to hrzo uocili i komesar .ie razgovarao sa Milevom. Bio je to, onako kako su radili komunisti, ohican ljudski razgovor: o roditeljima, njenom selu, i svemu onome sto hi moglo da je Cini hriznom. Zavr.Sili su razgovor, a Mileva je rekla: ,Dohro, druZe komesare ... '' Brzo se prilagodavala novoj sredini. Postala je hrahar horae i holnicarka. Pres!a je kasnije u hrigadni sanitet. Ostala je u Prvoj proleterskoj do konacnog oslohodenja nase zem]je. ANKJCA STOJANOV/c Rodena 1928. godine, Ankica je napustila svoj rodni Gospie kao petnaestogodisnja devojka i uputila se ka proleterima. Stupila je oktohra 1943. u Cetvrti (kraljevacki) hata- GRUPA DRUGOVA I DRUGARICA PRVE PROLETERSKE U ISTRI, 1945. GODINE !jon Prve proleterske. Kalila se u horhama i juriSima. Proleteri su je zapazili kao hrahrog horea na Palisadu (Zlatihor) u .horhi protiv Bugara, kao i u horhama za oslohodenje Valjeva i Beograda. Deeemhra 1944, kada je Prva proleterska hrigada gonila neprijatelja sa utvrdenih polozaja na Sremskom frontu, Ankiea je u jednom jurisu tesko ranjena i preneta u holnieu na lecenje. SPASA fJ. STOJKOVJ(: Kada su ustaniei iz Bjelopavliea posli u horhu protiv neprijatelja, medu njima se nasla i Spasa, rodom iz sela Martinica, kod Danilovgrada. Iako mlada devojka (rodena 1921), veoma je aktivna kao ilegalae i pozadinski radnik ti vreme kada su se partizanske snage iz Cme Gore povukle za Bosnu. Ratne 1942. pala je u zarohljenistvo i Italijani su je internirali u logor u Italiju. U logoru se driala dostojanstveno kao horae. Posle kapitulaeije Italije, Spasa je stupila u Prvu proletersku hrigadu. Odmah je medu proleterima zapazena kao dobar horae i komunista '1ioji ne priznaje teskoee u borhi za slohodu. U Brigadi je hila horae i holnicarka. MIHOVJLJKA STUPAR - MJCJN Kao petnaestogodisnja devojka je (1941) pocela aktivno da radi za narodnooslohodilacki pokret. U Savez komunisticke omladine Jugoslavije 145 �primljena je 1942. u selu Vodicama, kod Sibenika, gde je i rodena 1927. U Prvu proletersku stupa oktobra 1943. kod Bugojna i odmah je rasporedena u brigadni sanitet. Kao bolnicarka mnogo je ucinila na spasavanju i negovanju ranjenika. Bi]a je sa ranjenicima i bolesnicima na Petrovoj Gori. Za vreme desanta na Drvar zatekla se tamo na zadatku. I ako ranj en a i sam a previ jala je Janjene drugove. Ucestvuje u prebacivanju ranjenika na Vis i za Italiju. Proleteri su je pohvalili za takav rad, pa su je ubrzo primili u Partiju, a dobila je 1944. i cin vodnika. Aprila 1944. godine prekomandovana je u Sanitetski bataljon Prve proleterske divizije, gde je dohila Cin potporucnika. · TATJANA P. SVITIJ Kada je poceo rat Tatjana 146 je maturila. Strahote rata, a posebno zloCini koje su u Bugojnu i okolini pravili okupatori i njegove sluge, presekli su razmiSljanje mlade Tatjane 0 fakultetu i daljem skolovanju. Odlucila se da umesto na fakultet pode u borbu. Novembra 1943. stupila je u drugi ( ernogorski) bataljon Prve proleterske. Ubrzo je zavrSila kurs za bolnicarke, da bi i kao horae i kao strucna bol-nicarka delovala na daljem ratnom putu Prve proleterske. . ~edu proleterima zapazena ]e 1 kao vrlo aktivni partijski i po!iticki radnik u narodu. Nien~ rec se cula svuda gde ]e Bngada napravila odmor iii kratak predah izmedu borbi i marseva, pa je tako doprinosila vecem -odzivu omladine za ulazak u redove Prve proleterske. KATA (ANTE) sABle Dok su njena dva brata prvoborea ratovala, Kata je (rodena 1922) na terenu sela MaHIRURSKA EKIPA PRVE PROLETER~ SKE BRIGADE U POKRETU, DECEMB~A 1942. NA MANJACI kara, kod Makarske, bila vrlo aktivan pozadinski radnik. Primljena je u SKOJ 1942. godine, a u Trecu dalmatinsku brigadu stupila je pocetkom 1943. Iz ove brigade presla je 12. juna 1943. u Prvu proletersku. U Trecem (kragujevackom) bataljonu hrabar je horae i vredna bolnicarka. Aprila 1944. odlazi po zadatku u Jedanaestu dalmatinsku brigadu, u ' kojoj i ostaje do kraja rata. Kao hrabar horae i bolnicarka dobila je Cin vodnika i odlikovana ratnim odlikovanjima. JOVANKA sATORA Proleteri su zapamtili Gornji Vakuf sa okolinom kao kraj koji im je siroko otvarao svoja srea i svoje domove, deleCi sa njima i po'?_lednje parce hleba. To je kraj koji je dao dosta boraea Prvoj proleterskoj brigadi. Medu njima je hila i J ovanka Satora, rodena 1923. u selu Oborcima, kod Donjeg Vakufa. Ova odvazna devojka nije nigde izostala ni posustala u borbama po Bosni, Crnoj Gori, Sandzaku i Srbiji. Jurisala je ulieama Beograda, a sa pesmom je napustila oslobodeni glavni grad da bi sa svojim proleterima stigla na Sremski front. Poginula je u jednom od jurisa na utvrdene neprijate]jske polozaje . 17. decembra 1944~ na Grabovackoj Pustari, nedaleko od Sida. �KOSA (PERA) ScEPANOVIc Kao skojevka je maja 1943. dosla u Prvu proletersku iz Sakovica, kod Mojkovca, gde je i rodena 1924. Osobito se hrabro ddala i neustrasivo jurisala u bitkama pete ofanzive. Kao horae i bolnicarka u Brdskoi bateriji Prve proleterske brigade, prosla je preko Vuceva, Sutjeske i Zelengore i sve junacki izdrzala. Nastavila ie borbu preko Miljevine, Renovice, Han Pijeska, Vlasenice, Drinjace i Zvornika. Poginula ie u svojoj devetnaestoi godini nedaleko od Zvornika, 8. jula 1943. godine. MASA (MATE) SKEGRO Iz sela Krvarca, kod Metkovica, gde je rodena 1925. godine, stigla je sa Prvom proleterskom brigadom do Beograda. Vee 1942. kao skojevka posla je u partizane na Bioko- vo, a odatle u Petu, pa u Trecu dalmatinsku brigadu. U jeku pete neprijateljske ofanzive, juna 1943. godine, stupila je u Prvi (crnogorski) bataljon Prve proleterske. Ucestvovala je Masa, tada clan KPJ, kao hrabra bolniCarka i horae u bitkama po Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Sandzaku, Srbiji. U borbi za oslobodenje Beograda, sredinom oktobra 1944, pokazala je izuzetno .iunaStvo .iuriSa.iuCi da izvlaCi i previ ia ranjenike. Poginula je u jednom takvom pokusaju da iznese ran jenog druga sa bojiSta. TRIVUNA sKLuGAR - BOSN!c Medu proleterima je hila svega pet meseci, ali je to bilo dovoljno da u najtezim borbama i u napornim marSevima polozi ispit hrabrosti i izddljivosti. Dosia je marta 1943. u TreCi (kragujevacki) bataljon Prve proleterske iz Crvljivice, sela kod Drvara. Od avgusta 1943. borila se u drugim jedinicama, da bi rat zavrSila kao bolnicarka u Tenkovskoj brigadi. Za ispoljenu hrabrost u narodnooslobodilackoj borbi i revoluciji odlikovana je ratnim odlikovanjima i dobila niz drugih priznanja. ZORKA (NIKOLE) SPERle Iz Briste, kod Ploca, poslo je mnogo omladinaca i omtadinki u narodnooslobodilacku borbu i revoluciju. Zabelezeno je da je svaki cetvrti stanovnik iz ovog sela bio horae u NOB-u. Medu njima hila je i Zorka Speric, rodena 1923. godine. Pocetkom 1942. ona je postala Clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije. Istice se na izvrsenju mnogih zadataka kao kurir i ilegalni radnik. Polovinom 1942. stupa u Partizanski bataljon .,Vid Mihaljevic". U redovima Trece dalmatinske brigade borila se u cetvrtoj ofanzivi, a u toku pete, ju- 147 �na 1943 stupila· je u Drugi (ernogorski) bataljon Prve proleterske. Kao borae i bolnicarka u Drugom hataljonu prosla )e kroz hitke i marseve pete' seste i sedme neprijateljske ofan: zive. Kada su proleteri krenuh na horheni put u Srhiju prekomandovana je u sanitet Brigade, gde je i ostala do kraja rata. Umrla je 1970. u Beogradu. BISERKA sPONJA U selu Vodicama, kod Sihenika, gde je rodena 1926._ )>;odine, _jos kao seoska devoJeic,a izdvajala se svojom sk;omn?s: cu i vedrinom. U prvo.J godm1 rata vezala se za napredni omladinski pokret i pomaze u ilegalnom radu na terenu, gde je primljena i _u Savez ko~u­ nisticke omladme J ugoslavije. Pocetkom 1943. odlazi u Severno-dalmatinski odred, odakle se prikljucuje pocetkom oktohra 1943. Prvom ( crnogorskom) hataljonu Prve pro: leterske, kada su se proleten nalazili kod Bugojna. 148 U Prvoj proleterskoi je astala do kraja rata. Pokazala se kao hrahar horae i pozrtvovana holniearka, pa je zhog toga vee u toku rata dohila cin oficira - zastavnika. ZORA S. sTRBAC Iz Gornjih Suia, sela u okolini Bosariske Krupe, Zora je 1942. posla u partizane. U leta 1943. stupila je u Prvu proletersku. Ponosna devoika sa sela, rodena 1924. nastavila je u reclovima proletera da ·se hrahro hori. J ednog dana ju je pozvao komandir Vidak Bozovic i upitao da li hi htela da ide za holnicarku. - Ja sam devojka sa sela, druze komandire, - rece mu Zora. - Ne umem .ia leCiti ranjenike, ali umem da se hiiem. Dosia sam da svetim moie Krupljane ... Komandir se nasmeja, a·;Zora nastavi horhu sa puskom i homhama. Rekla je tada da ce dok se rat ne zavrsi hiti sa- mo horae i to je hrahro izdrzala na celom ratnom putu do oslohoitenja nase zemlje. ANKA sUBAslc Kada su proleteri septemhra 1943. pohedonosno uSli u Solit, s razlogom su se horci Treceg (kragujevackog) hata· liona pitali: da li ie neko astao u Splitu a da nije posao u ' partizane. Stunila ie tada mei!u proletere i Anka Subasic, koja ie i rodena u Splitu 1922. <;odine. Nasla se sa svojim Dalmatincima koji su kao proleteri do dolaska u Split voievali no Bosni, Crnoi Gori i Sandzaku. Anka se hrahro horila kao horae i holnicarka. a svojom iskrenoscu, hrahroscu i nenosrednoscu uhrzo ie osvojila simpatije proletera. 7 NADA (VASKRSIJA) sUMLJA Kada su proleteri januara 1943. )'Odine oslohodili Prnjavor i okolinu, na terenu su razvili zivu aktivnost. Oddava ju zborove i priredbe, pomazu · u formiran ju narodne vlasti prisutni ·su u celokupnom zivotu na oslohodenoi teritoriji. Osohito je omladina stalno ~a njima i ona popunjava redove Prve proleterske. Medu tim mladima je i Narla Sumlja, rodena 1923. u selu Sihovskom, kod Prnjavora. Ona tada postaje horae Sestog (heogradskog) hataljona Prve proleterske. Prosla je sa proleterima: Gradinu, Cicevo, Neretvu, Sut.jesku, Jahorinu i .Romaniju - �ucestvovala u svim horhama i pohedama pvoletera. Hrahro se kao horae i holnicarka horila u proleterskom stroju sve do konacnog oslohodenja nase zemlie. LEA SVARC - POPOVIc U0011ica iz Sarajeva, rodena 1924. u Branjevu (Zvornik), Lea je otisla partizane 1943. godine. clan ie SKOJ-a od 1943, a KPJ od 1944. Kao napredna omladinka ona je aktivna u narodnooslohodilackom pokretu vee od 1941. godine, pa je zhog toga dopala i ]agora na Rahu i Hvaru, odakle je uspela poheCi i stupiti u Prvu proletersku. U proleterskom stroiu ie izdrzala horheni put od 1943. do maja 1945. i konacnog bslohodenja nase zemlje. Bila je holnicarka, politicki delegat u hirurskoi ekipi i zamenik kamesara l)olnice. Proleteri se secaju mnogih njenih podviga u teskim hor- u hama za spasavanje ranjenika. Ne zahoravlja se njen krajnje pozrtvovani i samopregorni odnos u hrizi za ranjenike na Sremskom frontu i u trenucima, januara 1945, kad je i sama tesko ranjena kod Tovarnika. Takva je hila za sve vreme rata. Rezervni je oficir JNA, a za ispoljenu hrahrost u NOB-u odlikovana je sa vise ratnih odlikovanja. JOVANKA TIHOMJROV/c-/Llc Krajem 1942. i pocetkom 1943. godine sa teritoriie Srpca, Tesnja, Dervente, Teslica i Prnjavora stunilo je oko sedam stotina mladiCa i devojaka u Prvu proletersku hrigadu. Sa niima ie dosla i J ovanka, rodena 1922. u Korovima kod Srpca. Bilo je to 20. januara 1943. Istog dana kada je doSia krenula je s proleterima na teski mars od Prn iavora do Ivan planine. Izdrtah je hrahro ovaj mars i istakla se u horbama na Bradini, Ivan SedIn, Neretvi i Prenju. Sa Brigadom je hrabro iSla u sve bitke do konacnog oslobodeni a nase zeml.i e. mah je upucena na sanitetski kurs, posle kojeg se vraca u hrigadni sanitet. • Kao mlada bolnicarka radiIa je sa· lekarima Durom MesteroviCem, lvom Popovicem - Daniiem, Ljubicom Vukanovic i drugim prekaljenim i iskusnim medicinskim osohliem. U borbi za raniene i bolesne drugove polagala je ispit na Neretvi, Sutjesci, kao i na celom horhenom putu Brigade do oslobodenja. , Kada se rat zavrsio Smili· ka .i e kao clan KP J, rezervni staresina. horae i nosilac mnogih ratnih odlikovanja nastavila rad sa punim tarom i poIetom na ohnovi i izgradnji nase zemlje. NEVENKA (RISTE) TOPic Roi'tena 1927. u nanrednoj porodici u Donjem Vakufu, jos kao mlada pridruzila se naprednoj omladini i pocela prve ratne godine (1941) da saraduje sa narodnooslohodi- SMILJA TODOROVIc - ZJAJ/c Jos kao devojCica od cetrnaest godina, · 1942. godine, stunila je u narodnooslohodilacku horbu, a 1943. kada su horci Prve proleterske oslobodili Livno i okolinu, Smilja je napustila svoj rodni kraj i dosla u proleterski stroj .. Od- 149 �Jackim pokretom, izvrsavajuci zadatke koje su joj postavljali skojevci i komunisti. Kada je Prva proleterska brigada avgusta 1943. stigla do Donieg Vakufa, Nevenka je kao skojevka stupila u njene redove. Postala ie bolnicarka u Pratecoi ceti Prve proleterske brigade i sa njom pres!a borbeni put do Sopota (Kosmai), gde je 10. oktobra 1944. hrabro poginula. U svim borbama zapazena ie kao borac Po hrabrosti a kao cetna bolnicarka po ' izvanrednoj humanosti i pozrtvovanju u onim najdramaticnijim i po zivot najopasni jim trenucima izvlacenja i previjanja ranjenih drugova. SPASENJJA (STANKA) TRNIN/6 , Roaena 1909. u. Kuli Atlagic;:a, kod Benkovca, Spaseniia Je posle kanitulacije Italiie, septembra 1943, stupila u Prvu proletersku brigadu. Nien dolazak meau proletere bio je malo neobican za te dane i za tu ratnu godinu ier je Brigadu uglavnom saclniavala mladost, a Spasenija · je vee imala trideset i sedam godina. Meautim. uhrzo su se te razlilce rasprsile i oko Sn,seniie su se okunliale mlade partizanke. Ona ih ie savetovala i poducavala krto svoie cerke, te je zbog toga mlade nartizRnke 11 brzo prozva.Se svo· iim ,UCom". Hrabro ie izdrzala sve bitke i marSP.ve ·n::t ratnom rmtu Pr~ ve proleterske nd d~'1a stunania u njene redove do os!obo150 aenja. Spasenija je ujedno najboIji primer kako su zajednicki ciljevi obiedinjavali generacije u borbi za slobodu i za dostojnije i bolje sutra. ZORA (VOJJSLAVA) TRKULJA Bania Luka je dala CitiJVu p]ejadu boraca. nase revolucije. Stigli su Banjalucani u mnoge proleterske i udarne brhmde i hili prisutni na svim bojiStima sirom zemlje. Primerom svojih starijih drugova, posla je u borbu i revoludju i petnaestogodisnja Zora (roaena 1928. u Banja Luci). U Prvu oroletersku stunila ie septembra 1943. godine. Ubrzo su je proleteri primili u Savez komunisticke · omladine Jugoslavije. · Izrasla je u hrabrog borca, pa se. ~ kako se secaju proleteri - kada je brigada marsovala ka Beogradu Zora osecala i ponasala kao vee stari f iskusni horae - oroleter. Tako je i nastavila borbu do kraja rata. MARVslNA - MILA UJEVlc . Iz siromasne je sel jacke porod ice. Jos kao vrlo mlada devojka opredelila se za napredni nokret. U Savez komunisticke omladine Juo:oslaviie primliena je 1941. godine. Aktivni je terenski radnik sve do decembra 1942, kada odlazi u Partizanski batal ion ,,Vid Mihaljevic", na Biokovo. . U toku pete neprijateljske ofanzive, juna 1943. godine, iz Treee dalmatinske stupila je u Cetvrti (kraljevacki) bata- !jon Prve proleterske brigade. Za vrlo kratko vreme zivota i borbe meau proleterima pokaza]a se kao hrabar i druzeljubiv horae i odana bolnicarka. Poginula je u jednom od jurisa juna 1943. na Zelengori. DAVORKA URL!t Rat ju je zatekao kao ucenicu u Sinju. Tada je imala , sesnaest godina. Ubrzo se istice kao jedna od aktivnih i naprednih omladinki u svome rodnom Sinju. U Prvu proletersku dosla ie kao skojevka oktobra 1943. !cod Bugojna. U brigadnom sanitetu, gde je hila rasporeaena, veoma se angazuje kao bolnicarka i skojevski rukovodilac, pa je vee novembra 1943. primljena i u KPJ. Aprila 1944. prekomandova· na je iz Prve proleterske u Osmi korpus narodnooslobodilacke voiske. Posle raia je zavrSila fakultet i sada j e Predsednik Privrednog suda u Solitu. Nosi!ac je mnogih ratnih i mirnodopskih odlikovania. DU8ANKA VAS/t Roaena ie 1927. u Slatini Ilidzi. kod Bania Luke. U C:etvrti (kraljevacki) bataljon Prve proleterske stupila je januara 1943. godine. V ec u pr· vim bitkama istakla se kao horae i pomocnik puskomitraljesca. Kasnije je, u 1944. go· dini, presla u Prvi ( crnogorski) bataljon, gde je bila politicki delegat voda. �Zanimljivo je ovo istaCi o Dusanki Vasic: horae na pocetku, ona je posle hitaka na Neretvi, Sutjesci, Drvaru i mnogih drugih hrzo stasala medu nroleterima i u vrsnoo: rukovodioca. Tako ie kada ie Prva pro]eterska hila na Srem_,l(om frontn. Dusanka povuieena sa fronta sa zadatkom da formira sanitetski hataljon pri stahu Armije. Odmah posle rata. u NiSu ie hila koroesar podoficir skolskog hataliona. sa koie se duznosti demobilisala 1945. godine. Rezervni ie oficir i nosilac viSe ratnih odlikovanja. SMILJKA VAZTc- Dt.ALTO Kao ucenica. rodena u Duvnu 1927, Smiljka je prekinula skolovanje kada je okupator usao u nasu zemlju. ViSe nije razmiSljala o skoli, vee o tome kako ce najviSe doprineti hor- hi protiv neprijatelja i domaCih izdajnika. Jedna je od onih dobrovoljaca koil su avgusta 1943. stupili u Prvu proletersku. Rasporedena je da bude u sanitetu Brigade. Dozivela .ie mnogo radosti kada su proleteri pohedivali. hila tuzna kada ginu i kad io.i urniru ran.ienici, ali najradosniii je njen dan bio - kako ie i sama kazala - dan kada ju je pozvala Marta Popivoda i saopstila joj: da je primljena u Partiju. To je .ios vise hrabroscu i ponosom ispunilo da joj se Cinilo da nema bunkera ni bedema do kojih ne moze stiCi. Poheda je i slohoda tako vee hlistala u njenim oCima. MILKA (/LJJE) VEJJNOV/c ,Ne postoji niko na svijetu ko nas moze pohijediti i unistiti" - rekla je Milka kada su proleteri prosli preko mosta na Neretvi. ; Radila je hez stni.ha i spretno, kao od sale, sa omladinom i Zenama U pozadini na teiitoriji Benkovca i Bosanske Krupe. Kada je stupila u Prvu proletersku onda ie cesto znala kroz smeh da ·kaze: da tu viSe nema Sale, veC se treba boriti i marsovati. Tako ie govorila na pocetku, prvih dana u Brigadi, da bi sa pesmom isla u marseve i hitke po Bosni, Dalmaci ji, Crnoj Gori, Sandzaku i Srbiii, pa preko Srema i Hrvatske do Trsta. Borac i holnicarka, strazar i hombas - svuda je stigla i nigde ni ie za strojem zaostala do poslednje bitke koju su vodili proleteri. DRAOJCA (VLADA) VUCTc Cerka radnika i majke domaCice, Dragica je odmah posle zavrsene osnovne skole posla na frizerski zanat. Imala je srecu sto je hila kod maistora Huseina Kahvica, koji ioj je povremeno davao zadatke, posto je bio organizovan i radio za narodnooslohodilacki pokret. Tako je radila za pokret Dragica ( rodena 1927. u Teslicu) sve dok nije stupila u Sesti bataljon Prve proleterske 3. .ianuara 1943. godine. Sa Sestim (beogradskim) bataljonom prosla .ie cetvrtu i petu ofanzivu. Posle Sutjeske presla je u Prvi ( crnogorski) bataljon, u cijim redovima ratuje do Sremskog fronta. U decemhru 1944. ranjena je kod Tovarnika. Posle izlaska iz holnice rasporedena je na duznost u Gardijskoj hrigadi, iz koje je 151 �PETRA VUJJ(: po svojoi zelji demobilisana 1945. godine. Iz Beograda vratila se svome Teslicu, odakle je u sesnaestoj godini i posla s proleterima. Sada zivi u Doboju. II ![ ,, ,, II l·i: ., II I! [I II H 'II 1 ! 1 p: !' ZORA VUe I<: - KRCUNOVI<: J anuara 1943. godine, kada su Prvoj proleterskoj predstojali napomi marsevi i borbe, mlada radnica iz Teslica Zora (rodena 1923) krenula je meau proletere. Kada je stupila u Prvu proletersku postala je horae Cetvrtog (kraljevackog) bataljona, koji je prvi i usao 1. januara 1943. u Teslic i taka eestitao Novu godinu gradanima Tesliea. Zora je u Brigadi postala clan SKi:lJ-a i Clan Komunistil'ke partije Jugoslavije. Bila je cetna bolnicarka i referent saniteta u Ce~rrtom batalio· nu. Mean proleterima dobila 15 2 je oficirski cin i Orden za hra· brost. Oktobra 1944. presla je u Bolnicu na Dedinje, za politickog komesara. VIDA - Grad Jajce koji je novemhra 1943. godine bio centar u kojem je 'krunisana dotadasnja horha naroda Jugoslavije, bio je i hojni zov svim patriotima Jugoslovenima da podu u horhu za jasno odredene ciljeve i srecniju sutrasnjicu. Tih dana je i Petra VujiC, sedamnaestogodiSnja devoika iz sela Drenova Dola, nedaleko od Jajea, stupila u Prvu ptoletersku brigadu. U Sestom (beogradskom) hataljonu Prve proleterske Petra je izrasla u rukovodioca, te je i Milosav BojiC u svojoj knjizi istice kao primernog i hrabrog proletera. U Prvoj proleterskoj ona je primljena u Komunisticku partiju Juga· slavije i dohila kao nien hrahri horae viSe priznanja. AJsA VUJANlc U selu SuvaCi, kod Sanskog Mosta, gde je u siromasnoj seljackoj porodici rodena 1926, osetila je svu tezinu mukotrpnog zivota od najmladih dana. Radila je kao najamnik i sluskinia kod bogatih seliaka. Naoustila je gazdu 1942. i prikliucila se oartizanima u selu Dabru (Podgrmel'). Kao skojevka dosla je meau podgrmel'ke partizane i s ni ima vojevala do septembra 1943. kad je stupila u Sesti (beogradski) bataljon Prve proleterske. Kao hrabar horae i bolni- . carka Vida je s proleterima u mar5evima i bitkama sve do prelaska u Srhiju 1944. godine, kada je prekomandovana u Cetvrtu · srpsku hrigadu za referenta saniteta hataljona. ANKA VUJiclc - LATIN U Vodicama, kod Sibenika, g9e je rodena 1922. godine, Anka aktivno radi vee u pripremi ustanka 1941. na prikupljanju oruzja i drugog materija!a. Njen muz odlazi 1942. u partizane i iste godine gine, a Anka, iako ima malo dete, nastavlja aktivno da radi za narodnooslohodilacki pokret. Te godine (1942) i postala je clan SKOJ-a. Pocetkom 1943. Italijani otkrivaju nienu aktivnost. pa je hapse i odvode u logor Fraskete, kod Napulja. Odmah po kapitulaciji Italije uspeva da se vrati u zemlju, te je taka vee oktobra 1943. postala horae Prve proleterske brigade. . U Brigadi je .ostala kao horae i �bolnicar lea do aprila 1944. godine, a onda je prekomandovana u Sanitetski bata!jon Prve proleterske divizije i dobila Cin starijeg vodnika. Posle rata kolonizovana je u Vojvodinu, gde se istakla kao drustveno-politicki radnik na zadacima izgradnje zemlje. i bolnicarka do kraja novembra 1944. godine, kada se Prva proleterska nalazila na Sremskom fl·ontu. Tada je prekomandovana u brigadni sanitet, iz kojeg je i demobilisana kada se zavrSio rat. VIDA (RISTE) VUKASINOVJ(: MARJJA (JOZE) VlJJCJ(; Kao ilegalni radnik i aktivista narodnooslobodilackog pokreta istak!a se u svom rodnom mestu, u Kljenku (kod Vrgorca), zbog cega je 1942. primljena u Savez komunisticke omladine Jugoslavije. Te iste godine, u novembru, otiS!a je u partizane na Biokovo. Postala je ubrzo borac Cetvrte dalmatinske brigade, da bi zatim bila prekomandovana u Trecu dalmatinsku. Za vreme pete neprijateljske ofanzive, juna 1943. godine, stupila je u $esti (beogradski) bataljon Prve proleterske. U ovom bataljonu bila je borac Pripada po godinama onim starijim borcima Prve proleterske brigade. Rodena 1912. u OtpoCivaljki, kod Prnjavora, dosla je medu proletere januara 1943. godine. Najduze je bila u Protivoklopnoj ceti Brigade, ali su je dobro poznavali i borci i rukovodioci iz drugih ceta i bataljona. Isticala se hrabroscu i neposrednim odnosom prema n1Iadim drugovima i drugaricam~. Sa Brigadom je prosla cetvrtu i petu neprijateljsku ofanzivu, ne izostajuCi iz prvih borbenih redova kroz zestoke bi lIce i iscrpljujwce marseve. DlfsANKA (LAZE) VRBICA Iz Mrcevaca, kod Laktasa, (gde je rodena 1924), stupila je 1943. u TreCi (kragujevacki) bataljon Prve proleterske. Kao hrabar borac i bolnicarka istakla se u borbama na Turbetu i Travniku, kao i u svim drugim koje je vodila njena Brigada. Bila je presrecna kada je s Kragujevcanima usia u Split i tada je prvi put videla n1ore, zariCuCi se da Ce posle rata doCi u Split. Borila se u Bosni, Sandzaku, na tlu Srbije, na Sremskom frontu i sve do Trsta i konacnog oslobodenja zemlje. Umrla je posle rata. IVKA z/Gic-RABRENOV/c Rat ju jc zatekao kao ucenicu gimnazije i Ivka skolu nije vise pohadala, vee je kao clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije ilegalno radila !53 �redovima, Danica je s proletetima presla preko Vuceva, Celebica, Sutjeske, Zelengore, Balinovca, Miljevine, Jahorine i Romanije. Htela je da bude u svakoj borbi, u svakoj akciji. Tako je i bilo sve do onaga dana kada su je izneli sa poloZaja izreSetanu nemaCkim mi~ traljezom. Dugo je lecena u bolnici. Bio je to kratki, ali junacki put u stroju Prve proleterske. Sada zivi kao tezi ratni vojni invalid u Rijeci. ANTICA-MALENA ZEMUNIK u pozadini, a maja 1943. posla u TreCi (kragujevacki) bataljon Prve proleterske. Stupila je iz sela Papa (Bijelo Polje). Kao borac i bolnicarka brabra je izdriala na celom borbenom putu Brigade preko Sandzaka, Bosne, Dalmacije, Crne Gore i Srbije. J unacki se borila za oslobodenje Beograda, na Sremskom frontu i sve do Trsta. U pratecoj ceti Prve proleterske dobila je Cin zastavnika, a za izvanrednu hrabrost u mnogim bitkama odlikovana je ratnim odlikovanjima. DANICA t.URJ(: Uoci pete neprijateljske ofanzive, kada je Prva proleterska stigla u do linu Lima, u borbeni stroj proletera doslo je dosta devojaka i mladiCa od Mojkovca, Bijelog Polja, Berana (sadasnjeg Ivangrada) i iz drugih krajeva · Crne Gore. Medu njima bila je i Danica Zuric. Kao !54 horae uvek u prvim borbenim Radnica iz trgovacke porodice, radom iz sela Krila Jasenice, kod OmiSa, Antica Zemunik (rodena 1918) ukljuCila se u napredni radnicki pokret jos u predratnim godinama. Do maj a 1943. radi kao ilegalni pozadinski radnik, kad je i prim!jena u Savez komunisticke omladine Jugoslavije. U maju 1943. odlazi u Mosorski partizanski odred, a zatim u Trecu dalmatinsku brigadu. Dosia je kao Clan KPJ u TreCi (kragujevacki) bataljon Pr- ve proleterske brigade za vreme pete ofanzive, juna 1943. godine. Borila se hrabro u redovima proletera do oktobra 1944. U Trecem bataljonu hila je cetna bolnicarka. Posle oslobodenja Beograda ostala je da radi kao bolnicarka na hirurskom odeljenju Vojne halnice. ZLODRE - JANJCJ(: TONKA Rodena 1923. godine u Splitu odakle je kao dak gimnazije 'posla u ·borbu 1942. go dine. Juna 1943. je u Prvoj proletersko i brigadi. Kao borac Prve proleterske brigade prosla je sve borbe i ofanzive, a 1944. Tonka je prekomandovana u sanitet Prve proleterske divizije, gde se istice kao bolnicarka. Posle rata nastavila je skolovanje. Danas radi u Beogradu kao strucnjak u aluminijumskoj industriji Aktivni je drustveni radnik. �OD BOSNE DO TRSTA (BORBENI PUT BRIGADE 1944. I 1945. OODINE) �rve januarske dane 1944. vojska docekivala je u sasvim drukcijim uslovima i okolP Jugoslavijeodnosu na onegodinesuNarodnooslobodilacka godine nostima u koji ih pratili u prve dve rata. Istinu o borbi N arodnooslobodilacke vojske protiv okupatora i njegovih saveznika vise nije bilo mogucno sakriti ni u zemlji ni u svetu. Odlukom Drugog zasedanja AVNOJ-a Narodnooslobodilacka vojska je i pravno sankcionisana kao armija nove demokratske i federativne Jugoslavije, kao jedina istinska antihitlerovska vojna formacija u zemlji. Svojom tridesetomesecnom borbom i zrtvama ana je potvrdila svoje pravo da bude jedini i iskljuCivi reprezentant i predstavnik oslobodilacke borbe naroda Jugoslavije za novo, humanije i pravednije drustvo koje je trebalo podizati, i u meri u kojoj su postizani znacajni uspesi i pobede na unutrasnje-politickom i medunarodnom planu- rasla je i njena snaga. Konacna pobeda, meautim, jos nije bila na vidiku. Na tlu Jugoslavije vojne snage okupatora bile su i dalje izuzetno brojne, sto im je i omogucavalo da, s vremena na vreme, organizuju i ofanzivne operacije sirih razmera. U zimu 1943/44. izvode zamasne operacije, u celoj Jugoslaviji, a maja 1944. i desant na Drvar. Bio je to jos jedan veliki ispit za Narodnooslobodilacku vojsku, utoliko tezi i odgovorniji !ito je trebalo neposredno da brani svog Vrhovnog komandanta druga Tita i vojnopoliticko rulcovodstvo revolucije, i to kada je sva zemlja hila zahvacena plamenom oslobodilaclcog rata. KA SRBIII I BORBE ZA OSLOBODENJE U prolece 1944. Brigada se borila na sektoru Jajca, Mrkonjic Grada i Gerzova. Za junacko drzanje kod Magaljdola, pocetlcom aprila 1944, pohvaljen je bataljon »Garibaldi« koji je tih dana pruiio snazan otpor nemaclcim trupama i time olakSao prelazak drugim jedinicama Brigade na nove polozaje. Brigada se, isto taka, istakla u drvarskoj operaciji, od 25. maja do 5. juna 1944. Na putu �l CETA ZA VEZU PRVE PROLETERSKE BRIGADE ULICAMA OSLOBO:DENOG BE- OGRADA za Sandzalc, u junu i julu 1944, vodila je ostre borbe protiv Nemaca na planinama- Vranici, Zecu i Bitovnji, zatim kod Trnova, Jabulce i drugih mesta. U avgustu, Prva proleterska dejstvuje u Sandzaku protiv nemackih i cetniclcih snaga. Prodiruci u Srbiju, posle prelaska Uvea (23. avgusta 1944), ucestvuje u zestokim okrsajima protiv bugarskih fasistickih trupa na Palisadu ( od 24. do 27. avgusta), kada je imala znatne gubitke, zatim u razbijanju jakih cetnickih snaga na Jelovoj gori, kod Karana, Kosjerica i Varde, te u oslobotlenju Bajine BaSte, Valjeva ( septembra) i Uba (2. oktobra 1944 ). Pri izbijanju na lease Zlatibora 23. avgusta 1944 i posle izvojevane pobede nad cetnicima i Bugarima na Palisadu, pocele su Brigadi stizati popune mladosti - devojke i mladiCi iz Titovog Uzica, Bajine Baste, Valjeva, Kosjerica, Mionice, Uba, Lajkovc'a, Lazarevca, sa Kosmaja, iz svih krajeva kroz koje je Brigada prolazila, da bi njihov dolazak doiiveo kulminaciju u danima borbe za Beograd, kada je na stotine mladih Beograilana dobrovoljno stupi/a u Prvu proleterslcu. Znacajnu ulogu Brigada je imala u borbama za oslobodenje Beograda. Od prvih jurisa do potpunog oslobodenja glavnog grada Jugoslavije, proleteri su, za svih sedam dana borbe, hili neumorni u razbijanju neprijatelja na svim pravcima nastupanja. U osloboaenom Beogradu bataljon »Garibaldi" izasao je iz sastava Prve proleterske i 29. oktobra usao u novoformiranu italijansku partizansku brigadu »Italija«, a na mesto Petog bataljona dosli su ponovo borci iz $umadije. NA SREMSKOM FRONTU SEDMT BATALJON PRATECIH ORUDA U POKRETU KA SREMSKOM FRONTU VOJNA MUZIKA PRVE PROLETERSKE BRIGADE, U SREMU, DECEMBRA 1944. GO DINE Posle jednomesecnog boravlca u Beogradu, gde je vrsila ulogu garnizonske jedinice, Brigada je upucena na Sremski front. U sklopu ostalih jedinica Prve proleterske divizije i Prvog proleterskog lcorpusa, ucestvovala je prvih dana decembra u proboju odbrambene linije neprijatelja na delu fronta Jlok - Erdevik. Posle artiljerijske pripreme ad 15 minuta, u 12 casova i 15 minuta 4. decembra 1944. tri bataljona Brigade probila su snaznim jurisom prvu liniju odbrane, pa potom drugu, da bi 5. decembra Prva proleterska oslobodila Sid i nastavila nadiranje ka Tovarniku. Posle teske borbe, u kojoj je neprijatelj imao oko 50 poginulih, Brigada je 7. decembra oslobodila Tovarnik i skdila otpor neprijatelja u Ilaci i Sidskim Banovcima. Napad na Orolik, medutim, nije uspeo zbog jakog otpora mnogo nadmocnijih neprijateljslcih snaga, gustih minskih polja koja je trebalo savladati, a i nedovoljnog islcustva za borbe u ravnici. N a sektoru N egosavci - Orolik, Brigada je vodila danonocne teske borbe ad 15. do 20. decembra 1944, sve dok nije smenjena ad jedinica Otecestveno-frontovske bugarske armije. Od 21. do 31. decembra 1944. Brigada se nalazila na odmoru u rejonu sela Adasevaca. �Za svoju trogodisnjicu, Brigada je organizovala svojevrsno takmicenje koje se odvijalo metlu njenim bataljonima u periodu od 6. do 26. decembra 1944. Rezultati takmicenja bili su izvanredni. Brigada je izbacila iz stroja 3.108. neprijateljskih vojnika i oficira ( 1.181 poginulih, 1.760 ranjenih, 167 zarobljenih), dok je sama imala 148 poginulih, 581 ranjenih i 40 nestalih. Zaplenila je 801 pusku, 86 mitraljeza, 13 masinki, 25 revolvera, 31 laki i te5ki bacac, 5 topova, 5 radiostanica it d. U tom takmicenj u koje se odvijalo pod parolom »Unisti sto viSe neprijateljskih vojnika« - proleteri su nasli vremena i za intenzivni vaspitno-politicki i kulturni rad, pa je opismenjeno 294 drugova, odrzano je 225 vojnickih i politickih cetnih konferencija, 822 vodna sastanka, 28 usmenih novina i priredbi. Ulagani su veliki napori da se borci prilagode rovovskom ratu i smanje gubici koji su hili prilicno veliki u odnosu na raniji naCin ratovanja. Cestitajuci Brigadi trogodisnji jubilej, drug Tito je jos jednom visoko ocenio znacaj i ulogu Prve proleterske brigade: »Neizmerno dug, trnovit, krvav ali i slavan put ima Prva proleterska brigada. Mrtva tijela boraca vase brigade pokrila su mnoga bojista u Bosni, Hercegovini, Crnoj Gori, Dalmaciji, Srbiji, ali iz njihove krvi nice bratstvo i jedinstvo, nice jedan novi i.ivot jedne srecne, nove Jugoslavije. Mjesto mnogih palih sinova Sumadije i Crne Gore iz Prve proleterske brigade, popunili su sinovi junacke Bosne, Like, Dalmacije, Srbije itd. Danas Prva proleterska predstavlja simbol bratstva i jedinstva u borbi za oslobotlenje nase zemlje i stvaranje nase slavne N arodnooslobodilacke vojske.« U periodu od januara do aprila 1945. Brigada je na Sremskom frontu ucestvovala u napornim ofanzivnodefanzivnim operacijama u sastavu svoje divizije. Posle proboja Sremskog fronta, 12. aprila 1945. godine, istakla se u gonjenju nemackih i ustaskih snaga na zapad, u oslobotlenju Pleternice (18. aprila), Okucana (25. aprila), Vrbovca ( od 5. do 7. maja), Sv. Ivana Zelene (8. maja) i drugih mesta. U tim borbama neprijatelj je imao preko 1.500 poginulih i ranjenih, a Brigada preko 500 poginulih, ranjenih i nestalih boraca. Devetog maja Brigada je usia u oslobotleni Zagreb, da bi posle desetak dana pre-ko Ljubljane nastavila pokret prema Trstu, gde je i zavrsen njen borbeni put. Prema nekim proracunima, u redovima Prve proleterske brigade od dana formiranja pa do kraja rata borilo se oko 20.000 boraca iz svih krajeva Jugoslavije i nekih evropskih zemalja. Za druge jedinice NOV J i potrebe NOP u pozadini Brigada je dala oko 3.000 rukovodilaca. U ratu je imala oko 7.500 poginulih, ranjenih i nestalih, a znatno vece gubitke nanela je okupatorovim, kvislinskim i kolaboracionistickim snagama. Brigada je dala osamdeset i tri narodna heroja. Pored brojnih pohvala koje je primila od Vrhovnog staba i druga Tita, odlikovana je Ordenom narodnog heraja, Ordenom narodnog osloboilenja, Ordenom partizanske zvezde sa zlatnim macevima, Ordenom bratstva i jedinstva I reda i Ordenom zasluga za narod I reda. Svakako valja dodati i ono sto je TRECI KRAGUJEVACKI BRUARA 19~5. GODINE REJONU SIDA BATALJON, F.ENA lVIARSU U MARSAL 'TITO U PRATNJI KOMANDANTA ARJVIIJE GENERAL-1"AJTNANTA PEKA DAPCEVICA OBILAZI NA~E BRIGA DE PRED VINKOVCIMA �CK KPJ izrekao o ovoj Jedinici u svom telegramu povodom dvogodisnjice od njenog formiranja: »Postalo je ponos biti horae Prve proleterske, jer ana je ponos Citave nase vojske i naseg naroda!« 0 tome kakve je pobede i uspehe Brigada postizala u toku narodnooslobodilackog rata i revolucije, veoma je ilustrativan i izvestaj za poslednji mesec dana rata, o tome kakve je gubitke nanela neprijatel ju u zavrsnim operacijama koliko je zarobila i ubila neprijateljskih vojnika i stare5ina i sta je sve zaplenila od tehnike i naoruZanja. U vremenu od 12. aprila do 12. maja 1945. neprijatelj je pretr- Za isto vreme od neprijatelja je zaplenjen sledeCi ratni materijal: peo sledeCe gubitke u ljudstvu: ubijenih vojnika i oficira 3.135 ranjenih vojnika i oficira zarobljenih vojnika i ofi- 3.879 cira 1.672 naSi gubici u istom vremenu su sledeCi: poginulih boraca i rukovo- dilaca 382 ranjenih boraca i rukovo- dilaca· 1.186 nestalih boraca i rukovodilaca 71. U toku gore navedenog vremenskog perioda neprijatelju je uniStena sledeCa koliCina ratnog materijala: tenkova bornih kola kamiona luksuznih autonwbila haubica protivkolskih topova bacaCa ~>Saraca(( 1 3 22 15 3 9 12 22 i mnogo drugog lakog orutja, ko~ rija, kola, raznog materijala, kao i dva magacina. tenkova 3 haubica 15 brdskih topova 13 protivkolskih topova 26 teSkih bacaCa 47 lakih bacaCa 68 protivavionskih mitraljeza 4 teSkih mitraljeza 17 ))Saraca'' 176 raznih puSkomitraljeza 62 raznih maSinki 169 raznih puSaka 2.580 piStolja 54 kamiona 82 kamiona sa gusenicama 4 automobila 12 motocikala 49 bicikli 105 kola sa spremom 403 konja 329 poljskih kujni 5 radios t anica 11 telefona 35 nemaCkih zastava 3 granata za razne topave 1.895 mina za bacaCe 1.575 bambi 789 puSCane i mitraljeske municije 75.000 i joS mnogo druge spreme i vojniCkog materijala. �SLAVKA ABRAMOVIC Tek sto je hila zavrsila fotografski zanat poceo je rat. Slavka je (rodena 1925) sa celom svojom porodicom hila internirana iz Sente od strane madarskih fasista. U logoru je provela tri meseca. Po izlasku iz logora ide u Beograd, gde poCinje saradnju sa naprednom omladinom. Jedno vreme, da hi izhegla prinudni rad, iiivela je u Valjevu. Sa svojom mladom sestrom Zorom stupila je oktohra 1944. u Prvi (crnogorski) hataljon Prve proleterske. Uhrzo je prekomandovana u Kulturno-pro· pagandnu sekciju Brigade, u kojoj je radila kao fotorepor· ter sve do demohilizacije, sep· temhra 1945. godine. ZORA ABRAMOVIc Jos kao cetrnaestogodiSnja devojcica dohro je iskusila strahote rata i teror okupatora. Iz Sente, gde je rodena 1927. godine, madarski fasisti su je sa celom porodicom 1941. internirali u logor - prvo 'u Stari Becej, a onda u Madar: sku. Kada su madarski okupatori pustili n jih nekoliko iz logora, medu njima se nasla i Zora. Nije se viSe zadriavala u Senti, vee je otisla u Beograd. Iako vrlo mlada, ona sa starijom sestrom Slavkom radi ilegalno na zadacirna sa organizovanom omladinom Beograda. Oktohra 1944. stupila je u Prvu proletersku hrigadu u kojoj je zavrSila i kurs za holnicarke. U Brigadi je ostala do oktobra 1945. godine. LJUBJCA ALEKSic Kada su proleteri presli Uvac i nastavili horhu po Srhiji, Ljuhica im je (rodena 1923. u Sekurnu, kod Lehana) posla u susret. Stupila je u Prvu proletersku hrigadu oktobra 1944. godine. Borheni put ju je vodio prerna krvavim bojistima u Sremu i Slavoniji. Pred snaznim jurisima nasih jedinica lomio se tada poslednji otpor nepri' jatelja i slohoda je vee sasvim hlizu bila. Caklila se sloboda i u oCima Ljuhice AleksiC. I up: 161 �r ! ravo tada poginula je u bici na Pleternici. Bilo je to 19: aprila 1945. godine. HRISTINA - PERICA BAJJ(: .:.._ DRAOOVJ(: Rasia je i vaspitavala se u revolucionarnoj porodici BajiC u Po!icama, selu kod Ivangrada, gde je i rodena 1925. godine. Vee od ustanickih dana 1941. svim srcem je hila okrenuta narodnooslobodilackoj borbi, u kojoj su se njena braca Krsto i Mojso borili u proleterskim jedinicama. 1943. posla je i Hristina u borbu, tragom svoje brace. Jula 1944. u Sandzaku je srela brata Krstu, koji je tada bio politicki komesar Trece krajiske brigade. Radost susreta bio je pomucen kada je saznala da joj je brat Mojso poginuo kod Kljuca. Perica, kako su je zvali iz miloste, nastavila je borbu u redovima Prve proleterske brigade. Jurisala je sa proleteri- rna na bugarske fasiste na Zlatiboru. U borbi na Zlatiboru u jurisu je junacki pao njen brat Krsto, koji je proglasen za narodnog heroja. Stisla je srce i nastavila borbu u redovima proletera do konacnog oslobodenja zemlje. Posle rata nastavlja skolu i sada je primarijus u Beogradu. MJLICA (SVETOZARA) BARJAKTAREV/c rat· je. zacas prekinuo i · rasprsio sve njene snove o buducnosti. Oktobra 1944. u os!obodenom Beogradu stupila je u Prvu proletersku brigadu. Posla je sa pesmom u proleterskoj koloni preko Save da se bori na Sremskom frontu i da doceka slobodu kao horae sa puskom u ruci. I samo tri dana po odlasku iz Beograda, 27. novembra 1944. poginula _i,e kod Beocina mlada studentkinja iz Kikinde, Mileva Berarov. Posla je u partizane iz Rume. Tako je svoj dvadeseti rodendan, 10. septembra 1943. godine, Viktorija Bertoli proslavila medu vojvodanskim partizanima. Krajem 1944. stupila je u Prvu proletersku brigadu vee kao iskusni horae i bolnicarka. Hrabrost i humanost, cestitost i iskrenost, druzeljublje i vese!ost - sve je to izviralo iz ove mlade partizanke, koja nije posustala ni u jednom jurisu na Sremskom frontu i preko Slavonije do Zagreba i Trsta. Nosio je duh borbenosti, vere i vedrine, koji je, onako neposredna, lako i na druge prenosila i njime zracila. MILEVA (STEVANA) BERAROV 162 Kao uCiteljica u SopiCima, kod Lajkovca, gde je rodena 1916. godine, cesto je govorila svojim ucenicima 0 tome kako treba voleti svoju zemlju, boriti se za nju i kako treba mrzeti tudina koji nasem narodu oduzima slobodu. Septembra 1944. Milica je i na delu potvrdila ono sto je govorila svojim uCenicima. Stupila je u Prvu proletersku brigadu. Rasporedena je u Kulturnu ekipu Brigade. Neumoran je radnik na pripremi programa za borce na frontu i narod mesta u kojima hi se Brigada nalazila. Proleterima je bilo dragoceno i Milicino znanje daktilografije, jer je ona stizala i usnevala da obavlja sve zadatke koji bi joj se postavljali. Posle oslobodenja nastavila je svoj pedagoski rad, da vaspitava mlade generacije. BOSILJKA (MOMCILA) BJELANOVI(: Rodena je 1922. u Kikindi, gde je zavrsila i osnovnu i srednju sko!u. Zapocela je studije u Beogradu uoei rata. Ali Kada su bGrci Prve proleterske brigade poS!i sa Banjickog visa u juris za oslobodenje Beograda, nj ihove redove su iz VIKTORIJA BERTOLI �Baste i okoline. Sa njima je dosla i sesnaestogodisnja Milijana Blagojevic, radom iz sela Zlodola, kod Bajine Baste. Hrabro se horila u proleterskim redovima · i delila radost slohode sa narodom Valjeva, Uha, Beograda, sa Sremeima, Slavondma, Zagordma, Zagrepcanima. Borila se hrahro kao horae i bolnicarka i proslavila Dan pobede u proleterskom stroju. RADA M. BLAGOJEV/c dana u dan popunjavali mladi Beogradani. Tako je 15. oktobra 1944. u Prvu proletersku stupila i osamnaestogodisnja Bosiljka Bjelanovic,. ucenica, rodom iz Bosanske Gradiske. Po oslobodenju Eeograda, Bosiljka se hrabro borila na Sremskom frontu. U jedrtoj hici hila je ranjena, ali je ubrzo pohegla iz bolnice i vratila se u borbeni proleterski stroj. Ostala j e medu proleterima do konacnog oslohodenj a nase zemlje. Medu horeima Petog (sumadiisko,:) bataljona koji se spremao da iz Beograda pode preko Save i Srema i da nastavi borhenu slavu u sastavu Prve proleterske brigade, bila je i dvadesetogodiSnja Rada BlagojeviC. Posle zestokih horhi i velikih napora usled teskih uslova ratovanja na Sremskom frontu u zimu 1944. i 1945. godine, Rada se ozhiljno razbolela. Tada je kao teski bolesnik napustila svoju jedinicu i posla u Vojnu bolnieu na lecenje. na u redove J urisne cete Prve proleterske. U bitkama na Sremskom frontu stariji borci su je cesto opominjali da se cuva, ali ona nije o tome razmiS!jala. Stigla je sa svojim proleterima do Podravske Slatine i nastavila put ka Trstu, srecna sto je kao horae - proleter vodila borbu i za slobodu svoje Slavonije. JULJJANA BOOOJEVlc-sEVIc Kada su proleterske i druge jediniee Narodnooslobodilacke vojske Jugoslavije zajedno sa j edinicama Crvene armi j e oslobodile Beograd 20. oktobra 1944. Julijana je imala petnaest godina i hila ucenica. • Stupila je tada u tek oslohodenom rodnom gradu u Drugi (ernogorski) bataljon Prve proleterske. Kao borae i holnicarka ucestvovala je u zestokim bitkama na Sremskom frontu, u Slavoniji, za oslobodenje Zagreha ... Sa proleterima je stigla i do Trsta, gde je u stroju Prve proleterske docekala os- DRAGA(STEVANA)BOGDAN MILIIANA BLAGOJEV/c - MIC!c Kada je 28. avgusta 1944. razbijeno bugarsko uporiSte na Palisadu - Zlatibor je bio slobodan. Narod je odusevljeno docekivao oslobodioee, a mnogi su zurili i da stupe u redove Narodnooslohodilacke vojske iii kako se to j os uvek govorilo u narodu - u partizane. Medu njima je bilo dosta devojaka i mladica iz Bajine Iz Podravske Slatine u kojoi .ie rodena 1928. pobegla je od zlocina i zverstava koje ie vrsio okupator zajedno sa domaCim izdainicima. UtociSte je nasla u Srbiii kao trinaestogodisnja devojciea. Kada je stupila u Prvu proletersku oktohra 1944. imala ie sesnaest godina. 0 njenoj borbenosti i neustrasivosti najbolje govori i taj podatak da je posle prvih borbi svrsta- 163 �lohodenje nase zemlie i slavila pohedu nad mracnim i zloCinackim silama fasizma. dvadesetogodisnja Radmila Bozic iz sela Grahovca, kod Ohrenovea. Vodena primerom svojih starijih drugova i drugarica, hrahro se horila kao horae i holnicarka do konacnog oslohodenja nase zemlje. DESANKA (JANI(;IJA) BOsKO VIc Iz rodnog grada PeCi, Desanka Boskovic (rodena 1925) izhegla je sa svojom porodicom u Srhiju da hi se spasla od terora koji je hesnio u toku rata u gradu na Bistrici. U Prvu proletersku stupila je kao ucenica avgusta 1944, kada su proleteri presli Uvac i zakoracili u Srhiju. Zapazena je kao hrahar horae i holniearka vee u horhama po Srhiji i za oslohodenje Beograda. Zadivljuje proletere svojom hrahroscu i na Sremskom frontu. Mnogo puta .ie izlagala svoj zivot kohnom lovu strelovitih vatrenih jata, da hi iznela s horhenog polozaia ranjenog druga. Tako je u horhi kod sela Nijemci, 5. januara 1945. godine, Desanka istrcala prema ranjeniku na hrisani prostor, ali ga nije iznela. Hrahro je poginula pored ranjenog proletera. JOVANKA BOsKOVJ(; Rodena 1926. u radnickoj naprednoi porodici u Beranama (Ivangrad), ios kao uceniea petog razreda gimnazije i sesnaestogodisnja devojka otisla je u partizane ( 1943). U Prvu proletersku dosla je jula 1944. kao skojevka i postala horae Prvog ( ernogorskog) hataljona. Vrlo hrzo se 164 istakla kao hrahar horae, pie- NADA (DUsANA) BREZAK -MAMULA menita i nadasve po.Zrtvovana holnicarka. Ucestvuje sa Brigadom u svim horhama po Sandzaku i Srhiji. Posle oslohodenja Beograi:la, ostala je po zadatku Partije da radi u njemu. Tih novemharskih dana 1944. poginula je nesrecnim slucajem, izvrsavajuCi svakodnevne zadatke. RADMILA 802:/c U vatri revolucije zapocetoj 1941. godine, cela Posavina, a sa niom i ohrenovacki kraj, hila ie na nogama. Zato ie razuml jivo sto su mnogi horci iz Ohrenovca i okoline hili u stroju Beogradskog hataljona Prve proleterske u Rudom 1941. godine. Kada je septemharskih dana 1944. Prva proleterska juriSala ka Beogradu mnogih od tih horaea nije viSe hilo u nienom stroju: ostali su na hojistima sirom zemlje. Medu omladinom koia je tada stupila u proleterski stroj hila je i Iz Gomirja, kod Ogulina, (gde je rodena 1922), presla ie u Osijek u kom je pohadala gimnaziju. Kao i mnogi drugi, da hi se spasla od ustaskog terora, izhegla je kao maturant u okolinu Valjeva. Kada je Prva proleterska stigla u valjevski kraj septemhra 1944. godine, Nada se dohrovoljno javlja da stupi u Brigadu. Kao horae Cetvrtog (kraljevackog) hataljona hrahro se hori za oslohodenje Beograda. Produzila je i na Sremski front, kao cetna holnicarka. Posehno dolazi do izrazaja njena pozrtvovanost i �hrabrost. kad ie kao bolnicarka uskakala i juriSala u vatrene polozaje - da iznos_i i previja ranjene borce. U .1ednorn od takvih nezaddivih juriSa, 9. decembra 1944. go dine, Nada je teze ranjena, pa je preneta u bolnicu na lecenje. U posleratnorn periodu veorna se istice kao neurnorni radnik, poput ostalih drugarica - boraca. VERA CVETKOVIr': Roaena u Beogradu 1923, Vera je kao organizovana aktivna ornladinka stupila u Trecu cetu Petog (surnadijskog) bataljona Prve proleterske oktohra 1944, kada je Beograd osloboden. T~da k~cla su stotine i hiliade ornladinaca i ornladinki stunile u proleterske i udarne brio:acle d" nastave borbu za slobodu, Vera ie iz svog rodnag o:rada posla s proleterirna u bitke na Sre,skorn frontu, a zatirn preko Slavonije i Zagreba do Sloveniie. d" bi sa niirna zajedno proslavila .oslobodenie nase zernlje u Trstu. Na borbenorn putu sa Prvorn nroleterskorn ist"kla se kao hrabar horae i bolnicarka, MILICA (MILENKA) CVIJOV/r': Zajedno sa svojirn drugovirna i drugaricarna posla je u susret Prvoj proleterskoj brigadi kada su proleteri nanadali Valievo. Rodena je u Valjevu 1925, a svoi dvadeseti rodendan proslavila je u bolnici aprila 1945. godine, kada . se lecila od zadobijenih rana. Puna cetiri rneseca, otkako je s proleterirna posla od VaIieva, Milica nije izostala nijedan dan iz borbenog stroia, ni u borbarna za oslobodenje Beograda, ni dalje na Srernskorn frontu i u Slavoniji. Hrabro se driala u snezmrn i ledenirn rovovirna u Srernu i vee se sa saborcirna radovala pribliZavanju Zagrebu, kad su se odbrojavali dani do slobode, a ona je bas tada u borbi kod Vrbovca, 6. maja 1945, teze ranjena. Ali i tada, ranjena, Vera je iSla napred sve dok nije pala i onesvestila se pred nernackim bunkerorn. Drugovi su je izneli sa bojiSta i brzo transportovali u bolnicu na lecenje. fJURfJIJANA (PAJA) cENr':AN Rodena je 1926. godine u Titelu. Zivela je i· odrasla u Valjevu. Kada su proleterske jedinice oslobodile Valjevo, i ova rnlada Vojvodanka zelela ie da stupi u · Titovu proslavIjenu voisku i da i ona da svoj prilog borbi protiv faSizma. · Njen ratni put bio je vrlo· kratak. Stupila je u .Prvu proletersku 15. septernbra 1944. i posle nepunih rnesec dana,· kada je Prva proleterska briga-· da vodila borbu na prilazirna Ubu, u jednom od jurisa brabra je poginula 3. oktobra 1944. Durdijana Cenean. VOJKA CIROVIr': Voika CiroviC, roaena 1927. u Prijepolju, irnala je sedarnnaest godina kada je avgusta 1944. stupila u Prvu proletersku brigadu. Borila se rnedu proleterirna protiv bugarskih fasista na Zlatiboru, a zatirn za oslobodenje Valjeva. Beograda ... U borbi na Sremskorn frontu, 3. decernbra 1944. godine, Vojka je tesko ranjena. Prene- 165 �ta ie sa fronta u bolnicu na lecen ie. u svim borbama se istakla kao hrabar horae i bolnicarka. proleterske na utvrdene neprijateljske polozaje kod Sida, hrabro je poginula 4. decembra 1944. godine. MILICA (JOVANA) £JOK/c KATARINA DEVlc Kada su jedinice Narodnooslobodilacke voiske Jugoslavije nadirale ka Srbiji i kad su pmleteri slomili otpor bugarskih fasista na Palisadu (avgusta 1944), omladina iz uzickog kraja ie pohrlila u proleterske i udarne brigade. Medu njima su bile i dve nerazdvojne drugarice: Milica Dokic (rodena 1925) i Ljubica MaksiC. Obe su tada stupile u Prvu proletersku brigadu. - Milica se borila u proleterskom stroju za oslobodenje Bajine Baste, Valjeva, Uba, Beograda. Posla je prema Sre: mu iz Beograda sa pesmom 1 osecan iem blizine pobede u srcu. To je hrabrilo i krilatilo, nosilo u juriSe. U jednom od takvih jurisa boraca Prve Rodena 1925. u Starom Gradu (Dalmaciia), nasla se 1944. u Srbiji. Znala je da u Prvoj proleterskoi ratuje dosta njenih Dalmatinaca. OdluCila se i ona da im se pridruzi u borbi za slobodu, pa ie sentembra 1944. stupila u Peti (sumadijski) bataljon Prve proleterske. Borila se hrabro za oslobodenje Valjeva, Uba i Beograda i kao horae i kao bolnicarka. U borbama na Sremskom frontu, kada su proleteri posli na juris 3. januara 1945. preko Mocvara u pravcu sela Zvanog Nijemci, Katarina je tesko ranjena. Preneta je u bolnicu na lecenje i tako riapustila borbeni stroj proletera. JELENA DIMJTRJJEV/c -JOVANOVIc r Dok je u jurisima Prva proleterska brigada progonila fasisticke .iedinice ulicama Beograda, Jelena je stupila u njene redove. 166 Spadala .ie medu starije drugarice u Brigadi (rodena 1916)_ Primljena je januara 1945. u KPJ. U borbama na Sremskom frontu i u Slavoniji istice se kao hrabar horae i Clan agitpropa Brigade. U jednom od poslednjih jurisa, 5. maja 1_945. kod Vrbovca, tesko je ran]ena i preneta u bolnicu, gde je ope- risana. Tako je Dan pobede slavila u bolnici, kao ranjeni proleter. OLIVERA DIMJTRJJEVJc - sARENAC Rodena je u Beogradu 1924. godine. Kao ucenica Trgovacke akademije, Olivera nije pohadala skolu za vreme okupaci je i aktivno se ukljucila u napredni omladinski nokret. Bila je iedan od sekretara skojevskih aktiva na Karaburmi, i uCestvovala ie sa sestrom J elenom u raznosen ju letaka i drugog propagandnog materiiala. Zatvarana je od Speciialne policiie i gotovo godinu" dana odlezala u Ban iickom logoru, iz kojeg je kao maloletna devojka zatim pustena. Oktobra 1944. godine, kada su jedinice NOV nasttfpale ka Beogradu, Olivera je zajedno sa sestrom Jelenom stupila u Prvu proletersku i sa proleterima posla na Sremski front. �~1 Januara 1945. Olivera je, kao i njena sestra, primljena u KPJ. Ranjena je za vreme prohoja Sremskog fronta. Kao mladi horae i dan Partije hila je ucesnik na Prvom kongresu Saveza antifasisticke omladine Srhije. BOGDANKA DRAKULic - fJUKic Rodena 1923. godine, Bogdanka je iz sela Reke (u hlizini Korenice) posla u narodnooslohodilacku horhu 1941. Ka· da je Beograd oslohoden i kada je nastupilo opste slavlje horaca i gradana u slohodarskom Beogradu, u Bataljon prateCih oruda Prve proleterske dosla je i Bogdanka. Iscrpljena ratom i nenavikla na vojvodansku ravnicu, tesko je podnosila uslove rovovskog ratovanja i vojvodansku klimu. Oholela je januara 1945. i upucena na lecenje u Sremsku Mitrovicu. Dolaskom u holnicu nije se samo leCila, vee .Je kao iskusna holnicarka pruzala dragocenu pomoc medicinskom osohl iu u tim teskim ratnim danima. Kao hrahar horae odlikovana je ratnim odlikovanjima. LJUBINKA ( A(:JMA) OAVRJLOV/c KOSA (STEVANA) FUSTlc Rodena 1922. u selu Lepencu, kod Moikovca, u siromasnoj sel jackoj porodici, Kosa ie za vreme rata aktivno radila za narodnooslohodilacki pokret. Posle povlacenja partizanskih snaga za Bosnu, vrlo cesto .ie zatvarana od strane cetnika. . Kada ie zavrsila tromesecni sanitetski partizanski kurs u Sandzaku. stupila ie .iula 1944. u Sesti (heogradski) hataljon Prve proleterske. Postala je cetna holnicarka. Sa Brigadom horheni put .ie vodio preko Zlatihora, Valjeva, Kosmaja do Beograda. Po oslohodenju Beograda ostala .ie na radu u Vojnoj holnici do demohilizacije, oktohra 1945. godine. Rodena 1926. u selu Ratkoveu, kod Lajkovea, rasla je i hila nerazdvojna sa svojom sestrom od striea Milicom, sa kojom je zajedno otiSla i u horhu. Njihov zivotni put je istovetan. Zajedno su pocetkom septemhra 1944. i stupile u Prvu proleters)m hrigadu. L iuhinka je hila horae u strel iackom stroiu,. homhas .. u patroli, prethodnici · i izvidnici, holnicarka koia je hrahro jurisala da iz horhe iznese svo_je drugove. U _januaru 1945·. vodile su se zestoke horhe· na Sremskom frontu. Proleteri su jurisali na selo Nijemci 6. januara 1945. godine. U tom jurisu. poginula je hrahro Ljuhinka Gavrilovic, ostajuCi u secanji- 167 �ltla proletera kao primer borca i holnicarke, pohtvovane i odane, druzeljuhive i neustraSive. lje. U Prvoj proleterskoj ostala je do jeseni 1945. kad je demobilisana. Sada Zivi u Splitu. ANKA J. ORLJc MJLJCA (VOJJSLA VA) OAVRJLOV/c Najteze sto je dozivela ova mlada devojka, rodena 1927. u Ratkovcu, kod Lajkovca, hila je pogihiia njene sestre od strica Ljuhinke ( 6. januara 1945). Tugovala je Milica za Ljuhinkom, ali je nastavila horhu na Sremskom frontu sa joS veCom mrZniom prema neprijatelju. Jurisala je da osveti svoju sestru~, jurisala je za dva horca, za njih ohe. U iuriSu na neuriiateljske utvrdene polozaje kod Tovarnika, u Sremu, uoo:inula je fehruara 1945. i Milica. Poginu]e su dve sestre GavriloviC, koje su se istakle hrahroscu u svim horhama od Uha i Beograda do Sremskog fronta. GRUPA DRUGARICA I DRUGOVA IZ SESTOG BATALJONA, LEMEGDANU 1944. NA KA- tetsku eetu Prve proleterske divizije. Demohilisana je septemhra 1945. godine. Po povratku u Valjevo, Ljuhica radi aktivno u omladinskoj i skojevskoj organizaciji i prenosi iskustvo koje je stekla medu proleterima. BOSA OLUMAC- GLAVAN LJUBICA OL/S/c - PREDOJEV/c Osnovnu i zensku zanatsku skolu zavrsila ie u Valievu, gde .i e rodena 1927. i zivela sa svojom uorodicom. Sastaj ala se i drliZila sa naprednom omladinom Valjeva. s koiom se i dogovarala: kada i kuda da krenu u partizane. Kada je Prva proleterska oslohodila Va]ievo, septemhra 1944, Liubica je stupila u nien Prvi hatalion. Do marta 1945. hila je horae i holnicarka, a tada prelazi 11 hrigadni sani168 tet, iz kojeg zatim ide u sani- Iz Like (gde je rodena 1925) Bosa je 1941. izbegla od ustaskog terora i stigla u Ub. U Uhu je zivela sve do 3. oktobra 1944. godine, kada su Ub oslohodile jedinice Prve proleterske. Tada je Bosa stupila u Cetvrti (kraljevacki) hataljon Prve proleterske brigade. Ucestvovala je u borbi za oslohodenje Beograda, gde je pre odlaska Brigade na Sremski front zavrSila sanitetski kurs. Borila se potom kao holnicarka u odsudnim i zestokim bitkama po Sremu, Slavoniji, Hrvatskoj i sve do Trsta i ~ko­ nacnog oslohodenja nase zein- Rodena 1924. u Trpnju, kod Duhrovnika, nasla se u Beogradu oktohra 1944, za vreme hitaka za njegovo oslobodenje. Kada je oktoharskih dana 1944. stupila u Prvu proletersku hila je Clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije. U proleterskoi koloni posla je na Sremski front, uosto ie urethodno u Beogradu zavrsila sanitetski kurs i osposohila se za holnicarku. Teske horhe, hladnocu i napore koje je nametala ta ratna zima na Srernskom frontu, Anka je vrlo hrahro podnela, ne zaostaiuCi u juriSima za is~ kusnim horcima. Medu proleterima hila ie kao horae i holnicarka u zestokim hitkama po Sremu i Slavoniji, oko Zagreha i Trsta. Oslohoden ie zemlje i )lbbe, du nad fasistima slavila je Anka zaiedno sa proleterima na zapadnoj granici J ugoslavije. DRAGICA IVANOV/c Rodena 1926. u Surdulici, Dragica je stupila u TreCi (kraljevacki) hatal jon Prve proleterske juna 1944. godine. Istice se svojom hrahroscu i hrigom za ranjenike, pa je po tome brzo i zapazena meproleterima. Stoga je uhrzo dohila i cin vodnika. Od juna 1944. hila je u stroju proleterskom sve dok nije ranje- au �n~ 7. decembra 1944. kod Sida. Tada je kao ranjenik upucena na lecenje u Novi Sad. MJLICA (RADOVANA) JAKOVLJEVJ(; Rodena je 1926. u Gusinju (Crna Gora). Rat ju je zatekao kao ucenicu beranske gimnazije. Kao napredna omladinka brzo se ukljucila u organizovanu borbu protiv okupatora. Ratovala je u partizanskim jedinicama koje su vodile borbu u dolini Lima, a jula 1944. stupila je u Prvi bataljon Prve proleterske brigade. Kao horae i bolnicarka istice se u borbama po Srbiji i za oslobodenje Beograda. Hrabro se borila i u Sremu i Slavoniji, sve dok nije ranjena aprila 1945. godine. MILJCA JANJ(;IJEVIc Po osloboaenju Val ieva, ka· da su mladiCi i devojke iz valjevskog kraia popuniavali proleterske redove, i dvadesetogodiSnia Milica JanidjeviC je kao skoievka stuuila u Peti (sumadiiski) bataljon Prve proleterske. Posle borbi za oslobodenje Beograda, ucestvovala je u bitkama na Sremskom frontu. Zapazili su je proleteri kao hrabrog borca i vrednu bolnicarku. Februara 1945, usled bolesti, odlazi na lecenje u bolnicu u Svetozarevo. DRAOJCA JANKOVIc Imala je sedamnaest godina kada su crnogorski partizan- ski odredi, decembra 1941, napadali Pljevlja, grad u kojem je ona roaena 1924. godine. Secala se tih dana i tih junackih jurisa, pa je i sama posla u partizane 1943. godine. U Prvu proletersku stupila je jula 1944, posle zavrsetka sanitetskog kursa u Sandzaku. Hrabro se borila na Palisadu protiv bugarskih fasista. Kao horae i bolnicarka borbenim putem ie isla dalie u bitke za osloboaenje Bajine Baste, Valieva i Beograda, pa preko Sremskog fronta i Slavoniie do zapadnih granica nase zerolie i konacne pobede nad fasistima. Posebno se istakla u iznoseniu i previjanju ranienih drugova i drugarica 12. aprila 1945. u proboju Sremskog fronta, PO cemu SU je dobro zapamtili proleteri. OLGICA (JOSIPA) JANKOVIc U narodnooslobodilackom ratu i revoluciji proleteri nisu ratovali samo puskom, born· born, topom, mitraliezom ... Njihove ratne staze obelezavane su i kulturnim akci iama i stvaralastvom. Meau borcima i narodom tai ie rad iz godine u godinu dobijao sve viSe u intenzitetu. Mnogi borci koii su imali smisla za pesmu, recitaci iu iii glumu postaj ali su . clanovi Kulturne ekipe u Prvoi proleterskoj brigadi. U tu ekipu je, posle oslobodenja Beograda, stupila i Olgica Jankovic (roaena 1920. u Sanskom Mostu). U ovoj ekipi, medu proleterima, Olgica je ostala do komicnog osloboaenja zemlje. LEPA (STEVANA) JAKslc Kao osamnaestogodiSnja domacica iz Uba, Lepa je 3. oktobra 1944. stupila .u Prvu pro· letersku brigadu. Borila se za osloboaenje Beograda, a onda je zavrSila sanitetski kurs i postala cetna bolnicarka u Drugom bataljonu. Na Sremskom frontu, janua· ra 1945, primljena je u. Savez komunisticke omladine Jugoslavi je. U redovima Brigade borila se na Sremskom frontu, po Slavoniii, .oko Zagreba i slobodu docekala sa proleterima u Trstu. Posle rata u Valievu, gde i sada zivi, istice se ·kao aktivni drustveno-politicki radnik. JELENA (JOVANA) JELlS A Vel(; Bila je ucenica gimnazije kada je iz sela . Bioska, kod Uzica, (gde je roaena 1926), avgusta 1944. stupila u Prvu proletersku. 169 �U redovima proletera bori· Ia se za oslobod:enje Bajine Baste· l. septembra, Valjeva 18. septembra, Uba i Beograda oktobra 1944. godine. U svim tim borbama .pokazala se kao vrlo hrabra i pozrtvovana, i ne samo u borbi i u jurmma vee i kad je trebalo pomoCi ranjenim drugovima i drugaricama. Ponosila se sto je radom ispod proslavljene Kadinjace. Hrabro je poginula kao cetna bolnicarka na Sremskom frontu, u blizini Sida, 4. decembra 1944. godine. JOVANKA (BUD/MIRA) JEL/SAVc/C Sa ocem Budimirom, bratom i tri sestre, Jovanka je 1. septembra 1944. stupila u Prvu proletersku. I Jovanka je zelela da bude gde i nj ena sestra ~ u Prvom (crnogorskom) bataljonu. Ni je htela da bude bolnicar170 ka. Bila je horae, bombas i puskomitraljezac. U svim borbama po Srbiji, u bici za oslobodenje Beograda, zatim na Sremskom frontu i preko Slavonije do Zagreba - htela je da l:iude prva u svim okrsajima i akcijama. Ona, njena sestra Stanojka i Milena Vilotiievic prosto su se takmicile koia ce biti prva i koja ce ~i­ ti hrabriia, pa se za sve n]Ih maze reCi da su imale prave ratne srece kada su rat prezivele. Jovanka je stigla sa proleterima do Trsta i ostala -u njihovom ·stroju sve dok nisu demobilisane drugarice - ratnici iz Prve proleterske brigade. M/LKA (BUD/MIRA) JtiLlSA vclt Rodena 1920. u Bajinoj Basti, Milka je hila najstarija od td sestre Jelisavcic koje su za. edna . stupile u .Prvi .( crnoi gorski) bataljon Prve_ proleterske 1. septembr<j. .1944. go- dine, kada su proleteri na juris zauzeli Bajinu Bastu. U borbi vrlo hrabra, isticala se i kao dobar i recit tumac narodnooslobodilacke borbe medu zenama i seoskom omladinom. Kao aktivista vracena je po zadatku u svoj kraj, gde je obavljala odgovorne duznosti, posebno medu zenama. STANOJKA (BUD/MIRA) JELISAVcJC Tri sestre Jelisavcic, cerke Budimirove, zajedno su stupile 1. septembra 1944. u Prvi ( crnogorski) bataljon Prv.e proleterske. Sve tri su rodene, rasle i zivele u Baj inoj Basti. Stanojka, rodena 1925, hila je najmlada od njih. U borbama za Valjevo, Ub i za oslobodenje Beograda ispoljila je izvanrednu hrabrost . Proleteri su je smatrali kao vee iskusnog borca na Srem- �bolnicarka nastavila borbu na Sremskom frontu, pa je preko Slavonije i Zagreba stigla do Trsta. gi:le je sa proleterima docekala konacno osloboaenje nase zemlje. Proleteri su je primili u SKOJ i u Komunisticku partiiu Jugoslavije. DRAaJCA JEVTic - RADULOVlc skarn frontu. Sluzila .i e kao primer u poZrtvovan.iu za svoje drugove. Ranjena je 20. aprila 1945, kada su proleteri vodili borbu za Pleternicu, odakle je unucena u bolnicu. Cim se izlecila pozurila je da stig;ne svoj batalion. koji je tada vee bio u Sezani. STANICA (VELIE) JELJ$AVC/c Zajedno sa tri sestre JelisavCic - Milkom, Jovankom i Stanojkom, i sedamnaestogodiSnja Stanica ie posle osloboaenja Ba iine Baste stunila u Prvu proletersku brig;adu. Posla je sa proleterima kao horae Prvog ( crnogorskog) bataljona 1. septembra 1944. i nrvo vatreno krsten je dozivela vee u borbi za oslobodenje Valjeva. Stanica je ucestvovala zatim i u bitkama za osloboaenje Uba i Beograda. U oslobodenom Beogradu zavrsila je sanitetski kurs i kao Kada su pro]eteri oslobodili Valjevo 18. septembra, stotine devoiaka i mladiCa iz valjevskog kraja ulazi u proleterske redove. Meau njima je hila i Dragica, sedamnestog;odiSnia ucenica valjevske gimnazije, radom iz sela Brezovice. Kao mladu i vrlo inteligentnu devoiku, proleteri . su je rasporedili na mesto radiotelegrafiste. Savesna i vrlo odgovorna u izvrsavanju zadatata brzo se osposobila i postala jedan ad vrsnih telegrafi- sta, pa je zato ubrzo presla u stab Prve proleterske divizije. Sa proleterima ie Dragica bila u strojti ad Valjeva do Trsta. JVANKA JOKJc Kada su crnogorski partizanski batalioni napadali Pljevlia 1941, Jovanka je imala dvanaest godina. Cula je o toi borbi i o mnogim drugirn borbama koie su vodili borci Narodnooslobodilacke voiske. · Roaena 1929. u selu Podpecu, kod Plievalia, stupila ie u Prvu proletersku jula. 1944.' u· redovirna borila se protiv bugarskih fasista na Palisadu. Ucestvovala je u osloboaenju rr:mogih gradova u Srbiii, kao i u bitkama za Beograd i na Sremskom frontu. S proleterima je stigla i do Trsta i zajedno s njima dozivela radosti konacnog oslobodenja nase zemlje. DARINKA JORDANOV!c - JOVANOVIc Rodena u Beogradu 1927, Darinka nije cekala borce Narodnooslobodilacke voiske Jugoslavije u svom gradu, vee im je posla u susret. Srela ih je u Sumadiji i stupila u Prvu proletersku 23. septembra 1944. godine. Neustrasiva je Darinka bila kada su proleteri nastupali od Baniickog visa ka centru Beograda. Jurisala je preko Autokomande, ka centru grada i Teraziiama do Kalem.,gdana. Sa Prvom proleterskom produZila je ka Sremskom frantil, Sla;,oniji, Zagrebu i tako do Trsta. U svim borbama is- 171 �" vana na lecenje u Moskvu. gde je ostala dve godine. Teski je ratni vojni invalid. fJURfJINA -fJJNA JOV/cEVJc takla se kao hrahar horae i holnicarka, a na- Sremskom frontu je i ranjena. VERICA JOVANOVIc U Malim Vinicama, selu kod Valjeva (gde je rodena 1922), Verica Jovanovic hila je svedok terora koji je okupator sa domaCim slugama pocinio i sprovodio u celom ovom kraju. Septemhra 1944, kada su Prva proleterska i Treca krajiska brigada oslohodile Valjevo; Verica je sa jos mnogo dtnladinaca i omladinki stupila u Prvu proletersku: · Ucestvovala ie u hitkama za oslobodenje · Beograda i · na Sremskom -frontu, pa dalje u Slavoniji i Hriratskoj i hila u Prvoj proleterskoj · sve do- kortacriog oslohodenja- nase zemlje. u Brigadi je vrsila duznost cetile holnicarke, a na Sremskom· fronti.l _je postala i clan· Saveza· komuiiisticke om172 ladine Jrigoslavije. RADMJLA JOVlclc Kao radnica iz Baniana, kod Uha, gde je -rodena 1922. godine. za vreme ustanicke 1941. radila je u sna_jderskoj radionici Posavskog partizanskog odreda, Po povlaceniu partizanskih- snaga iz Srhiie za Bosnu, R&dmila je ostala na terenu, gde radi za pokret pod te8kim uslovima, maltretirana od cetnika. Kada je Prva proleterska seutembra 1944. oslobodila Valievo, stupila je u njen Drugi hatalion. Kasniie ie prekomandovana u TreCi hatalion. Na Sremskom frontu, u horbi kod Erdevika 5. decembra 1944, ranjena je u glavu i hila u takvom stanju da su je proleteri upisali pod hrojem 188 u spisak mrtvih. Posle izvesnog vremena osvestila se i tada _je jos jednom pogodena - ovoga puta u nogu. Pronasli su je kasnije KrajiSnici i, onako izmuceni, prehacili je u bolnicu, odakle je transporto- Kao ucenica gimnazije u PeCi, gde je rodena 1925. godine, postala je clan Saveza komunisticke omladine Jugoslavije 1941. Njena aktivnost brzo je primecena od str&ne nepri.fa• telja, pa je aprila 1942. internirana u zloglasni logor Ponzu, u Itali_ju. Glad i mucenje u logoru nisu salomili njen revolucionarni duh. Posle kapitulacije Italije septembra 1943. vraca se u domovinu i svoju aktivnost nastavlja u Kraljevu i u Aleksincu. Uhvacena je na kurirskom zadatku u Kosovskoj Mitrovici, odakle je sprovedena u logor u Smederevskoj Palanci. Uspeva da pobegne iz logora i stupa u Cetrdeset sedmu diviziju, a u jesen 1944, kod Ko- �smaja, dolazi u Prvi bataljon Prve proleterske brigade. Kao hrabra i omiljena drugarica menu proleterima, Dina ie poginnla ienuara 1945. godine na Sremskom frontu. U jednoj od tih borbi, 9. decembra 1944. kod sda Berka (u Sremu}, poginula je dvadesetogodiSnia Vera . Karie. Ratovala je kratko ali hrabro, i u toj kratkoj borbi dala najvise sto moze covek dati za slobodu - svoj zivot. ZLATICA JUO Ronena 1926. u Mariboru, dosla ie kao devojcica u Srbiju 1941. godine.~ ~ajedno s:' mnogim slovenack1m porodicama hila je proterana i porodica Jug iz svn<r rodnog kraja, sa svog ogn iista. Provela ie Zlatir.a tri ratne <!odine u ~u­ madiii, gde je Slovencima bilo ukRzano gostonrimstvo u na ite:lim danima drugog svetskog rata. S"ntembra 1944. stunila je u Prvu proletersku brigadu i borila se za oslobonen ie Beogrecla, na Sremskom frnntu i dalie preko Slavonije do Zagreba. Osobito je hila uzbunena kada su proleteri marsovali preko Sloveni ie u pravcu Trsta, ponosna sto se posle cetiri ratne godine vraca u zavicaj kao horae - proleter. VERA R. KARle - KARLlc Rodorn iz Sienice. Vera ie stupila 13. oktobra 1944. u Prvu proletersku. Iako bez ratnag iskustva. hrabro se borila za oslobonenie Beograda. Posle oslobonenja Beograda nastavila je sa proleterima borbu na · Sremskom frontu. Bili su to svakodnevni juriSi na utvrnenog nepriiatelja, koji je sve cinio da odrzi dobro posednute polozaje. LENKA (MIHAILA) KNE:l:EV/c Iz Baskova, kod Pljevalja, gde je ronena 1926. godine, oosla je u narodnooslobodilacku borbu septembra 1943. Do sredine 1944. bori se u redovima sandzackih jedinica, kad (.iula 1944) stupa u Prvu proletersku brigadu. Ucestvuje u bitkama za oslobonenie Srbiie i osobito se hrabroscu istakla u iurisima i okrsajima za Palisad, Bajinu Bastu, Valievo i Ub. Nije znala za strah, vee je hrabro jurisala u susret slobodi. Poginula ie u borbama za oslobonenje Beograda 14. oktobra 1944. godine. Vee prvih dana istice se ne samo kao bolnicarka, nego . i kao horae mi strazi i na svim dnigim dmnostima. Duh koji je vladito menu proleterima · podsticao ju je i snazio da Cini sve kako bi sto vise doprinela borcima svoje Prve proleterske u njihoviin pobedama. LIDIJA KOVAc - S/Mlc Ronena 1925. u selu Bistrici, kod Celja, zive!a je za vreme rata u Zagrebu, ·gde je hila povezana sa naprednom omladinom jos od 1941. godine. U kuCi svoiih · roditelia skrivala je ilegalni partijski materijal. Avgusta 1943. odlazi u Trinaestu proletersku brigadu .,Rade Koncar", a jula 1944. stupa u Prvu proletersku bri. gadu, .u sastav njene hirurske ekipe, u kojoj je. i docekala krai rata. Proleteri su je zapazili kao hrabrog borca i odanu bolnicarku i stoga su je ubrzo primili u Komunisticku STANKA KOND!c Kada su jedinice Narodnooslobodilacke vojske Jugoslavije zajedno sa iedinicama Crvene armije oslobodile Beograd, hiliacle mladiea i devojaka pohrlilo je da stupi u nroleterske i udarne brigade. Menu 'devoikama koie su bas na dan oslobonenia Beograda, 20. oktobra, stupile u Prvu nroleterskti hila je i Stanka Kondic, ronena u Beogradu 1920. <1odine. Zavrsila ie bolnicarski kurs i rasoorenena za bolnicarku u brigardnoj intendanturi. 173 �partiju Jugoslavije; Postala je i stariji vodnik, a posle rata kao aktivni drustveno-politicki · radnik unapredena je u cin rezervnog porucnika. Za ratne zasluge odlikovana je Ordec nom zasluga za narod. cETNA - cANA KOVAcEVIc Rodena 1915. godine kod Graheva, u Crnoj Gori, posla ie sa ustariicima 1941. godirie. kada je imala trideset i sest godina. Borila se u Niksickom pai.-tizanskom ·odredu, pod. koniaridom legendarnog Save Kovacevica. Kao ilegalac pala je u ruke cetnickih. izdajnika u prolece 1942. i bila internirana ii Togor u Italiju. . -Posle kanitulacije Italije nasla se u Prvoi prekomorskoi brigadi, a kada .ie januara 1944. ova brigada dosla u popunu 1. diviziie Cana stupa u Prvu nroletersku brigadu. Kao stari . borac odmah ie odredena za referenta saniteta bataliona. S proleterima ie ostala rio konacnog oslobodenja nase zemije. · Za .ratne zasluo:e dobila je i'in oficira. Nosilac Partizanske spomenice 1941. i vise odlikovania. Cana Kovacevic je umrla 1975. godine. LJUBICA KOVAcEVIc 174 Ljubica KovaceviC .i e rodena 1923. godine kod Visegrada. Kada su .1942. Nemci i uslase vrsili na.izverskiji teror nad zivljem ovoga kraja, Ljubica .ie sa svojom sestrom Ruzom prebegla u Srbiju. Dve sestre su tada nasle utociSte u Valjevu. Po oslobodeniu Valjeva, septembra 1944." ·godine, sestre Kovacevic su dosle medu oslobodioce i postale borci Cetvrtog (kralievackog) bataljona Prve proleterske. L iubica se borila za oslobodenie Uba i Beoo:rada, gde zavrsava i sanitetski kurs. Dve sestre su nastavile borhu na Srems kom frontu i u Slavoniji. Prilikom nastunan ia proletera ka Zao:rebu, Ruza. ie poginula nedaleko od Vrbovca, a Liubica je sa Prvom proleterskom docekala kraj rata u Trstu. RADMJLA (cEDOMIRA) KOVAcEVIc Pre stu pan ia u Prvu proletersku, Radmila .ie kao skojevka ucestvovala u mnogim akcijama. Rodena je 1924. u selu Mirasevcu, kod Race Kragujevacke. Stupila .ie u prvu proletersku septembra 1944. na Borovoi Glavi, na Zlatiboru. Bila ie rasporedena u Minersko·iminjerijsku cetu pri stabu Brigade. Sa Brigadom je prosla borbeni put od Zlatibora do Trsta. Kao hrabar horae nrim1iena ie u KPJ i bila rukovodilac SKOJ-a u svoioj ceti · i politicki de]egat voda, na kojoi duznosti je i dobila Cin zastavnika. Posle rata je nastavila aktivni drustveno-noliticki rad, za sta je dobila mnoga priznanja. RUZ.A KOVAcEVIc Rodena je 1924. u ViSegra-· du, odakle _ie sa sestrom Ljubicom izbegla od ustaskog terora u Valjevo. Iz Valjeva obe sestre odlaze u partizane i stupaju u TreCi (kragujevacki) bataljon Prve proleterske septembra 1944. Jurisala je sa proleterima u bici za oslobo- �denie Beograda, posebno ispol iavajuCi neustrasivost pri izvlaceniu ranjenika. Posle Beograda nastavila je borbu na Sremskom frontu. U _jednom od jurisa na neprijatel ia kod Rajica. nedaleko od Vrbovca, poi:etkom maja 1945. pokosili su je nemacki rafali u momentu kada je sa bojiSta iznosila ranjenog druga. lac u Beogradu, a nemamb vise brace ... Tako ie rekla starij a sestra Radmila, koja je tada hila u sedamnaestoj godini ( rodena 11 Beograd11 1928). Uzalud ih ie ubedivao komandant da ce imati sta da rade i 11 Beogradu . . . Stigla .i e tako Radmila do Trsta sa proleterima, istic11Ci se hrabroscu u svim borbama. Dva puta je raniavana na Sremskom frontu. Nosilac ie ratnih odlikovanja. Oktobra 1944. Zagorka sa sesnaestogodiSnjom sestrom Radmilom st11pa 11 Prvi ( crnogorski) batal jon Prve proleterske. U redovima Prvog bataljona borila se ·na Sremskom front11 do kraja februara 1945, kada odlazi u Pokretnu armi i sku bolnicu. Novembra 1945. Zagorka (vee clan KPJ) demobilisana ie i nastavlja rad kao graficki radnik. na kojem ooslu je dobila nekoliko odlikovanja i drugih priznanja. ZAGORKA (V/TOMIRA) KOVACic KATICA KRIVOKAP/c Kada su 1942. odrzavani skojevski sastanci u kuCi Vilomira KovaCica ( u Beograd11), Zagorka je imala dvanaest godina. Ubrzo joj _je brat kao skojevac poteran u Banjicki logor, gde _je umro. Porodica Kovacic se premesta iz ulice Vojvode Stepe u Vozdovacku, da bi izbegla svakodnevnom nadzoru policije. Rodena 1924. u Bosanskom Kabasu, kod Dervente, st11oila .ie 24. novembra 1944. u Prvi ( crnogorski) bataljon Prve proleterske brigadec Posebno se istakla kao borac i bolnicarka u borbama kod sela zvanog Nijemci, na Sremskom frontu. Tada ie, kao da za strah niie znala, juriSala da iz vatrenih polozaia iznosi ranjene drugove. Kada [7 5 RADMILA (VITOMIRA) KOVAcic - HLIS/c Kada je 20. oktobra 1944. osloboden Beograd, dve sestre KovaCic usle su u stab Prvog ( crnogorskog) bataljona Prve proleterske. - Kuda ¢ete vas dve? upitao ih je komandant bataljona '{ojo Abramovic. - Nas dve bismo sa varna - reCi ce starija. - Hocemo da osvetimo svoga brata. Poginuo je kao skojevac, ilega- �je front bio kod Sarengrada, na jedan od specijalnih zadataka upucena je aprila 1945. jedna ceta Prvog bataljona da uoci proboja Sremskog fronta izvidi. minska po[ja i zicane prepreke. Na bojnom polju je od te cete ostalo 27 boraca, a sa njima i Katica. Tako ie, eto, ova mlada devojka, ciji je borbeni put bio suviSe kratak ali hrabar, bas uoci same pobede svoju mladost utkala u b!istavi sjaj slobode. boaenia zemlie pokazala je izvanrednu hrabrost, sto joj ie ubrzo donelo zasluzeno odlikovanie - Orden za hrabrost. Na Sremskom frontu ranjena ie u levu ruku, ali nastavlia borbu kao bolnicarka. Proleteri su je primili u KPJ. Postala je i politicki de]eQ'at voda u pristanskoj ceti Brigade. Demobilisana ie zboo: bolesti i umrla u svojim Banjaniw rna maja 1948. godine. DRAGICA LAZAREV/c MJLENA KUSUROVJc Kao vrlo mlada i ucenica cetvrtog razreda gimnazi.i e, Milena je postala skojevka u Banjanima, kod Uba, gde je i roaena 1927. godine. Oktobra 1944, kod Vencana, stupila je u Cetvrti (kraljevacki) bataljon Prve proleterske. U borbi za osloboaenje Beograda, na Sremskom frontu i u bitkama do konacnog oslo- Osamnaestog septembra 1944. ulicama Valieva culi su se gromki poklici: ,Napred Prva proleterska!". ,Napred Sesta licka!" Slusali su to graaani Valjeva i nisu se pitali - ko su i odakle su ti borci koii su iz niihovog grada isterali neprijatelja. Culi su za Prvu proletersku brigadu i za Sestu licku. Tada je u Cetvrti (kraljevacki) bataljon Prve proleterske stupila i Dragica Lazarevic (roaena 1926). Osobito je po hrabrosti zanaiena u borbama za osloboaenje Uba, Durinaca i Beograda. Po osloboci:en iu Beograda zavr5ila je bolnii':arski kurs i odreilena na duznosti cetne bolnicarke. Pokazala se kao hrabar horae i bolnicarka i na Sremskom frontu, a posebno u borbama kod Adasevaca i Pleternice. U Brigadi je ostala do kraja rata. DESANKA LAZOV/c 176 Kada je Prva proleterska presla Uvac 23. avgusta 1944. u njene redove je stupila i de- vetnaestogodisnja Dragica LazoviC, radom iz Brodareva. U borbi protiv Nemaca, Bugara, cetnika i 1ioticevaca pokazala se kao hrabar horae. Beograd je prvi put u zivotu videla kad ie iurisala u bici za njegovo osloboaenje. Sa Prvom proleterskom Desanka je i na Sremskom frontu. Posebno se istakla u borbi kod Tovarnika 12. aprila 1945. Stigla je i do Vrboveca, kada su se vodile poslednje borl:ie protiv okupatora i domaCih izdajnika. U tim borbama u reionu Vrboveca, koie su vodili proleteri od 5. do 7. maia 1945, hrabro je poginula i Desanka Lazovic. MILICA (JLIJE) LEKOVJc - PAV/cEV/c Roaena ie 1922. u Kratovu (Makedonija). a gimnaziiu je zavrSila u Skoplju. Kada je okunator usao u nasu zemlju, presla je u Beograd, gde se �povezuje sa naprednom omladinom. Po oslobodeniu Beograda, 20. oktobra 1944, Miliea ]e stupila kao dobrovoliae u Prvu proletersku. 0 tome kakav je bila horae, najbolje govori Cinjeniea da su je proleteri ubrzo primili u Savez komunistii:ke omladine, a zatim i u KPJ. S proleterima je stigJa i do Trsta. Posle demobilizaciie istice se kao neumorni radnik na obnovi i izgradnji zemlje. VERICA (TOME) LERO Rodena 1929. u Bajmoku, kod Sombora, napustila je skolsku klupu i u jesen 1944. kao petnaestogodisnja devojcica stupila u Prvu proletersku. Zadivila je iskusne proletere svojim poznavanjem ciljeva nase borbe i revolucije, sto je govorilo o tome da je Verica bila odranije povezana sa naprednom omladinom. PokazaBLAZO LEKIC SA GRUPOM DRUGARICA IZ PRVE PROLETERSKE BRI- GADE Ia se vee u prvim borbama kao vrlo hrabar horae. Kada su Nemci pravili i poslednje trzaje da zadrze polozaje na Sremskom frontu po svaku eenu i januara 1945. preduzeli kontraofanzivu na nase snage kako bi im spreCili prodor u praveu Sida i Sremske Mitroviee - doslo je do naizesCih borbi. U .iednom od tih okrsaja, 21. januara 1945, poginula je i mlada ucenica iz Bajmoka. Mikica se, posle bratovljeve po<dbiie, sa ios vise hrabrosti i horbene izdrzliivosti bori u redovima C:etvrtog bataliona. U iednom od iurisa te<ko je ranjena 27. aprila 1945. godine. ,Ja moram da ratuiem do kraia za sebe i za moga brata" - Cesto ie e:ovorila. lspala ie iz stroia b"s u onom poslednjem pobedonosnom oohodu u susr<"t slobodi. Nosilac je ratnih odlikovanja. STANOMIRKA - MJKJCA (VUKOSAVA) LUKOV/c KLARA (JOSJPA) MAcORA Iz Jagorca, kod Biielog Polja, (gde je rodena 1924), posla je Mikica u narodnooslobodilacku borbu. Jwla 1944. najlepse joj se nasmej ala ra tna sreca: srela se sa svojim bratom Radomirom u Prvoj proleterskoj. Radosti nije bilo kraja . sto ce zajedno s bratom nastaviti da se bori za slobodu. Ali ta radost nije dugo potrajala: brat joj je januara 1945. poginuo. Rodena 1923. u Saraievu, Khr" .ie zivela u Beo"radu, odakle je novembra 1944. i stunila u Prvu proletP.rsku. Prol<"tPri su brzo osetili lep glas Klarin i nien smisao za g]nmu, pa ie rasporedena u Ku lturnu ekiou. Klara se istice bo dobar horae i m"rliiv radnik na pripremi kulturno-zabavnog programa za boree i narod. Uvek nasmei ana i rasooloZena, sa istim Zarom i-e izlazila na pozorricu i izvrsavala sve ostale zadatke. Ostala je u stroiu Prve oroleterske sve do konacnog oslobodenja, kad je demobilisana. LJUBJCA MAKSJ(: Odrasla u siromasnoj. porodici u Vrucima, kod · Uziea, Ljubiea je (rodena 1926) .los od najmladih dana. radila za NOB. Njena dva brata su u Rudom bila u stroju Prve proleterske. Ljubiea .ie pokusavala, Cim je malo odrasla, da se prikljuci brad, ali u tome nije uspela. C:etnici su je u jed- 177 �r r vu nroletersku t uCP.stvovaJa u horhama za oslohodenie Uha, Sapota, Beograda, da hi se zatim horila medu nroleterima '1 Sremu. Hrvatskoi i sve do Trsta. Miroslava · ie otiS!a iz Brigade 1945. godine. · DUsANKA MARINKOVJc nom takvom pokusaju 1942. uhvatili na Bijelom hrdu za_jedno sa Milicom DokiC, sproveli ih u Ravne i osudili na smrt. Utekle su iz zatvora. Otada se stalno krila od cetnika do stupanja· u Prvu pro]etersku, avgusta 1944. godine. Bila je cetna holnicarka u Izvidackoj ceti. Hrahro se hori do Zagreha, kada je ranjena i transportovana u holnicu na lecenje, gde _je ostala do juna 194~. godine. MIIWSLAVA MANDie Kada ie okupator usao u nasu zemlju, Miroslava je maturirala u valjevskoj gimnaziji. Kao i n:inogi iz njene generacije, ni ona ( rodena 1922) nii e nastavila skolovan ie za vreme okupacije. Osluskivala ie izvestaje o narodnooslohodi]ackoi horhi i ocekivala dan kada ·ce okupator napustiti nasu zemlju. Po oslohodenju Valjeva, stu178 pila je septemhra 1944. u Pr- Radom iz RakeniCa. kod Prijedora, u Prvu prol~tersku stunila je 10. oktohra 1944. godine. a iunacki nolo7ila zivot za slohodu aprila 1945. Ost:l]a ie taina kuda se hila uoutila Dn Sanka iz svog R akenica (u kom ie rodena 1925) i kako je i nod koiim uslovima napustila svoj rodni krai. Poznato je to - da ie kod Durinaca · · (Srhiia) stunila u Prvu proletersku brigadu. Vrlo hrabra, nenosredna i iskreria nrema svojim drugaricama i drnP."ovima, ubrzo ie nosta!a omiliena kod vedne horaca. Poginula je u iednom od _jurisa kod Stare Kapele, 20. aprila 1945. god in e. DANICA (DUsANA) MARINKOVIc Rodena ie 1929. u Barajevu. Oktobra 1944, kada su snao;e Narodnooslohodilacke vojske Jugoslavije vrsile nrinreme za napad na Beograd, Danica je stupila u Prvu proletersku i postala borae n ienog Sestog (beogradskog) bataljona. Znala ie da su iz nienog kraia na Sutjesci pali Cedomir, Zivorad i Zivko Stefanovic i to joi je davalo hrabrosti da se bori po uzoru na njih. U horhi za oslobodenje Beograda i na Sremskom frontu istice se kao vrlo hrahar horae i bolnicarka. Stoicki je izdrzala sve napore i borbe i stigla sa Prvom proleterskom clo Trstn. OLGA MARINKOVIc U borbeni proleterski stroj svrstala se 1. oktobra 1944. i Ol_ga Marinkovic, · devojka iz Dudovica, kod Lazarevca, gde ' ie i rodena 1922. godine. Tlcestvovala je u horhi za oslohodenje Beograda, i istakla se kao hrahar horae. Kada je Prva proleterska krenula na Sremski front. 01o:a je vee bila cetna holnicarka . Zanazena je po hrahrosti na Sremskom. frontu u svim horhama koje ie vodila Brigada decemhra 1944. i januara 1945. godine. Kada su proleteri jurisali za oslobodenie Sida, u iednom od juriSa 18. januara 1945. poginula je spasavajuCi svog ranjenog druga. SAVICA MARINKOVIc Beograd je hio slohodan, a iedinice su se spremale za da!ji pohod ka Sremu i konacni ohracun sa nepri jateljem. Tada je i Savica, rodena 1914. u Dragutinovcu, stupila u Prvu proletersku brigadu. Bila ie jedna od starijih drugarica koie su posle oslohodenja dosle u Prvu proletersku. Za kratko vreme Savica se pokazala kao neustrasiv horae u horhama na Sremskom frontu i dal je do Zagreha. Posehno je hila zapazena po velikoj paznji prema mladim borcima. ViSe puta se desilo, �secaju se proleteri, da je Savica ustupila svoie sledovanje · nekom od onih boraca koji su hili viSe iscrpljeni i kada nije bilo dovoljno hrane. Posebno je pazljiva hila prema mladim partizankama; ponasala se prema njima kao da su joj bi. . le cerke. cembra 1944. Ali Milka nije ostala dugo na lecenju, vee se pre nego sto su joj rane i zarasle vratila u Brigadu i nastavila da se bori na bojiStima Srema, Hrvatske i sve do Trsta. Slobodu je docekala u stroju Prve proleterske brigade. DESANKA (MILORADA) MARKOVIc OLGA (MILORADA) MARJ(VVlc Septembra 1944. devetnaestogodisnja Desanka MarkoviC jednostavno je rekla svojima da ide u partizane. Krisom je otiSla iz Obrenovca i posla u susret Prvoj proleterskoj. Kada je stigla do Brigade, odmah se raspi tala za svoje drugove i drmmrice iz Obrenovca, te je tal.oo i stupila u Sesti (beogradski) bataljon. Prestala je da pohada srednju ekonomsku skolu kada je okupator usao u nasu zemlju. Mlada i nezna devo icica . iz Svileuva, kod Koceljeva, Olga Markovic je imala sesnaest godina kada su se proleteri borili za Ub i Koeeljevo. U Prvu proletersku stupila je septembra 1944. Ucestvovala je u borbama za oslobodenje Beograda i na Sremskom frontu, isticuCi se kao vrlo hrabar horae. U jednom od juriSa u okolini Sida, poginula je 4. decembra 1944. godine. Ucestvovala je u borbama za oslobodenje Beograda. Kada je Brigada posla na Sremski front, Desanka je presla iz Sestog bataljona u Kulturnu ekipu u kojoj je i ostala do kraja rata. MILKA N. MARKOVIc Imala je osamnaest godina kada je iz rodnog Jabucja, kod Lajkovea, dosla 1. oktobra 1944. u Cetvrti (kraljevacki) batalion Prve proleterske. Kao hrabra, druzel jubiva i odlucna na izvrsenju svakog zadatka, brzo je postala omiljena medu borcima. Sa proleterima je juriSala za oslobodenje Beograda i nastavila borbu na Sremskom frontu. Ranjena je- u jednoj borbi nedaleko od Sida 7. de- RADMILA MARKOVIC: Kao petnaestogodiSnja ucenica iz Beograda, Radmila je posle oslobodenja svoga grada zamenila dacku keeelju partizanskom uniformom. Postala je horae Druge cete Prvog bataljona u Prvoj proleterskoj brigadi. U redovima proletera borila se na Sremskom frontu kao hrabar horae i pohtvovana bolnicarka sve dok nije kontuzovana. Posle kontuzije prelazi u Armijsku bolnicu, iz ko' je Je, posle- izvesnog vremena, prekomandovana u Tenkovsku brigadu. Medu tenkistima ostala je do demobilizacije. SPASA (SPASOIA) MARTINOVIc Potice iz napredne radnicke porcidice · iz Podgoriee (Titograda), gde je rodena 1922. godine. Jos pre rata, kao rad· 179 �nica u duvanskoj industriji, ukl.iucila se u napredni pokret. U danima ustanka izvrsava mnoge zadatke po nalogu mesnog partizanskog rukovodstva. Uhapsena je krajem 1941. i internirana u Alhani ju, a zatim prehacena u Italiju. Posle kapitulacije Italije vratila se u domovinu. Ali ni po povratku nije imala srece: uhapsena je u Ljuhl jani, odakle je sprovedena u Beograd na Banjicu. Oktohra 1944. kao !agoras iz Banjickog ]agora stupihi je u Prvu proletersku hrigadu. Sa proleterima je posla na Sremski front. Ravnala se sa najhrahrijima u jurisima. Poginula je ·18 ..ianuara 1945. u borbama protiv Nemaca kod Sida. DR GORDANA MIHAILOV/c Kao i mnogo mladih sirom nase zemlje koji nisu sledili !80 svoje roditelje, taka je i Gar- dana Mihailovic, rodena 1926. u Beogradu, kao ucenica sestog razreda gimnazije avgusta 1944. otiSla u Kosmajski partizanski odred. Posle kraceg vremena stupi]a je u Prvu proletersku hrigadu. Proleteri su je poslali na sanitetski kurs, koji je i zavrsila sa odlicnim uspehom. Prekomandovana je zatim u Petu srpsku hrigadu, za referenta saniteta hataljona. Hrahro se horila i hila je ranjena na Sremskom frontu. Dohila je odlikovanje za hrahrost. Sada je lekar specijalista u Beogradu. MJLKA MIJATOVJ(: - NOVKOVJ(: Niko od ukucana nije znao kuda je septemhra 1944. kao petnaestogodiSnja devojcica otisla iz Sovljaka, kod Uha, u partizane. Stupila je u Drugi hataljon Prve proleterske, u zelji da sle- di put dva hrata prvoborca, od kojih je jedan streljan jos 1942. godine. Ucestvuje u horhama za oslobodenje Beograda i na Sremskom frontu, gde je hila Iakse ranjena. Posle kraceg Iecenja vraCa se u svoju jedinicu i na~ stavlja da se hrabro hori za oslobodenje Zagorja i Zagreha, sve do Trsta. Demohilisana je iz Brigade u jesen 1945. godine. Dt!DA (VOJJNA) MIKALO Rodena j e 1928. u Borikarna, kod Rogatice. Za vreme rata hila je ocevidac mnogih zlodna koje je cinio okupator i njegovi pomagaCi - domaCi izdajnici. Kada su proleteri 1944. ponovo doSli u istoCnu Bosnu, Dzida je stupila u Prvu proletersku .hrigadu. Sa Brigadom je prosla preko Sandiaka i ucestvovala u svim borhama no Srbiji i za oslobodenje Beograda. Na Sremskom frontu je tesko ra~ �njena marta 1945. i preneta u Vojnu holnicu u Beogradu. Od zadohijenih rana na Sremskom frontu umrla je marta 1945. go dine. VERA (LAZARA) MILENKOVIc Jos se vodila horha za Beograd kada je sedamnaestogodisnja Vera Milenkovic, 17. oktohra, stupila u Prvu proletersku hrigadu. Htela je sa oslohodiocima da ude u Beograd u kome je i rodena 1928. godine. · Prvog dana kada je stupila u Brigadu skinula je sa mrtvog Nemca pusku, ali je nije znala napuniti ni gadati iz nje. Proleteri su je odmah tome naucili. Naudo ju je Dusan Cordas kako se rukuje puskom i uhija neprijatelj. U jednom od jurisa na Sremskom frontu, januara 1945. godine, poginula je ova mlada skojevka. OROZDA MILETic Iz sela Poljevca, kod Despotovca, gde je rodena 1924. godine, dosla je u Beograd novemhra 1944. i stupila u Prvu proletersku. Kada joj je komesar Izvidacke cete rekao u razgovoru kakve su ohaveze i duZnosti izvidaCa i Sta sve oni !reba da rade u ratu, Grozda je rekla komesaru: - Verujte mi, druze komesare, da ja ovamo nisam dosIa od gladi, niti od neke porodicne nevolje, vee zelim da ratujem, da se borim za slobodu i sve to mogu izdrzati. Tako je hrahro i nastupala na Sremskom frontu. ISla je sa svojim drugovima izvidadma tamo gde je hila najteze, sve dok se 18. aprila nije vratila sa polozaja iz Pleternice sva izranjavana. Tada se rastala od svojih izvidaca. nju Beograda, u bitkama na Sremskom frontu, i taka do konacnog oslohodenja nase zemlje. Po povratku iz rata, kao i sve njene drugarice-borci, aktivno je radila na izgradnji zeinlje. LJUBJCA (SLAVKA) MILETJc MILENA S. MILicEVIc Bila je jedna od najmladih drugarica medu anima koje su posle oslobodenja Beograda stupile u Prvu proletersku hrigadu. Rodena je u Beogradu 1930. godine. Napustila j e skolsku klupu i postala proleter. Vrlo otresita i energicna, Ljubica je brzo stekla simpatije svojih drugova i drugarica proletera. Kao mladu, da bi je sacuvali teskih okr-. saja na Sremskom frontu, rasporedili su je proleteri u Kulturnu ekipu. U sastavu kulturne ekipe prosla je ceo ratni put Prve proleterske od Beograda do Trsta. Vrlo vredna, Ljubica je i u Kulturnoj ekipi hila miljenica starijih drugova i drugarica. Istice se u pripremi i izvoden ju kulturnih priredhi za narod i horce. Na tome je u Brigadi radila sve do kraja rata. MIRA MILETic Marta 1944. godine napustila je selo Tesanj, kod Teslica (gde je rodena 1920) i stupila u Prvu proletersku hrigadu. Rasporedena je u bataljon »Garibaldi«. Medu Italijanima proleterima veoma se istice kao hrabri borac i bolnicarka. Prosla je ratni put Brigade od Bosne, preko Sandzaka i Srbije, ucestvovala u os!obode- Kada su na prilazima Valjevu odjekivali topovi i bacaCi i kada su se proleteri primicali• da na juris osvoje grad, Mile.. na je posla proleterima u susret iz Uha i stupila u Prvu proletersku. Ucenica iz Uha, gde je rodena 1924. godine, pokazala se kao vrlo hrahar horae u bitkam'a za oslobodenje svog rod, nog mesta i Beog;rada. U Beogradu zavrsava bolnicarski kurs, pa je na Sremskom frontu i sve do kraja rata hila bol-. nicarka i instrumentarka u sanitetu Prve proleterske. JELKA MILOsEVIc PETROVIc Vaspitavala se i rasla u Stitarici, kod Mojkovca, gde je i rodena 1927. godine. Kao organizovana omladinka, zajedno sa svojom sestrom Jelenom izvrsavala je mnoge zadatke na terenu. Kada je Jelena otiS!a u Prvu proletersku 1943. godine, Jelka je ostala ljuta zasto ju je sestra ostavila. Jula 1944. stupila je i ona u Prvu proletersku i nasla se sa sestrom. U svim horhama po Srbiji, kao i u onim za oslohodenje Beograda i na Sremskom frontu, Jelka se pokazala kao neustrasivi borac i bolnicarka. 181 �,_., I lje da u okupiranoj zemlji nastavi skolovanje. Bila je svedok mnogih zlodna koje su okupatori i njegove sluge vrsili u ovom delu Srbije. Kada je oktobra 1944. stupila u Prvu proletersku dirnuta je paznjom i odnosom proletera prema borcima koji su popunjavali njihove redove. Sa Brigadom je, u Cetvrtom (kraljevackom) bataljonu, prosla ratni put preko Srema i Hrvatske do Ljubljane i Trsta. Borci su bile i njene dve sestre. RADMILA MILOVANOV/c - KAcAR Kod sela zvanog Nijemci, na Sremskom frontu, ranjena je 5. januara 1945. i taka napustila stroj Brigade. bilisana oktobra 1945. godine. Posle rata je nastavila skolovanje i radila kao prosvetni radnik. NEOOSAVA MILOsEVIt OLGA MILOVANOV/c - STAMATOV/c Iz seljacke porodice iz sela Banjana, kod Uba (gde je roaena 1923), posla je na krojacki zanat u Obrenovac. Tu stupa u vezu sa naprednim radnicima i podnje da radi aktivno u radnickotn pokretu. Vratila se u svoje selo 1940. gde nastavlja po zadatku rad sa omladinom. 1941. je primljena u SKOJ. Septembra 1941. odlazi u Posavsko·tamnavski odred, u kame ostaje do decembra iste godine. Za sve vreme rata nastavlja sa aktivnim radom za narodnooslobodilacku borbu, a pocetkom oktobra 1944. stupa u Sesti (beogradski) bataljon, u kom je horae i bolnicarka. Kasnije je prekomandovana u Pokretnu bolnicu Prve proleter182 ske brigade, odakle je i demo- Roaena je u Ubu 1925. godine. Rat ju je zatekao kao ucenicu, ali nije imala snage ni ze- Roaena u Ubu 1924. godine, zajedno sa svojom sestrom Olgom stupila je u Cetvrti bataljon Prve proleterske brigade. Prvo vatreno krstenje doiivela je 13. oktobra 1944. kod Ralje, a ujedno i veliku radost sa svim ostalim proleterima - susret sa jedinicama Crvene armije. Kao borac ucestvuje u oslobodenju Beograda, a u oslobodenom gradu zavrsava sanitet- �ski kurs. Posle zavrsenog kur' sa postala je cetna bolnicarka u Petom bataljonu. Ranjena je 14. aprila 1945. u Slavoniji u borbi protiv Nemaea. Odlikovana je Medaljom zasluga za narod. Iz Prve pro· leterske brigade demobilisana je u jesen 1945. godine. SLAVICA MOMIROV U Prvu proletersku stupila je kao tekstilna radnica oktobra 1944. u Beogradu. U borbama na Sremskom frontu bila je vodna bolnicarka u Prvoj ceti Prvog (ernogorskog) bataljona. Posebno se istakla u borbama za Sid, Adasevee i Orolik. Iz Prvog bataljona prekomandovana je u pristapsku jedinicu Prve proleterske. Posle zavr8etka rata bila je u sastavu Sanitetskog bataljona pri stabu Prve armije sve do demobilizacije, septembra 1945. Po izlasku iz Armije Slavica je kao tekstilna radnica nasta· vila da ud, pa je zavrSila i eko- nomski fakultet. Rodena je 1923. u Velikom Susnjaru, kod Siska, a sada zivi kao penzioner u Beogradu. GORDANA MRVAsEVlc Rodena u Beogradu 1927, Gordana je imala sesnaest godina kada su se jediniee Narod· nooslobodilacke vojske Jugo· slavije primicale Beogradu. Nije htela da ceka oslobodenje grada, vee je posla u susret proleterima i tako stupila u Prvu proletersku 15. oktobra 1944. Ucestvovala je kao horae u oslobodenju svog rodnog Beo· grada, a iz njega je otiSla na Sremski front. U prvim jurisima Prve proleterske na utvrdene nemacke polozaje u Sremu poginula je Gordana MrvaseviC kod Ilace 6. deeembra 1944. godine. DIVNA (NIKOLE) MUCic Kada je posla u partizane iz Komeriea, kod OseCine (gde je rodena 1922), rekla je roditeljima da ide jer ne moze viSe gledati okupatorske sluge kako muce narod. Roditelji · su joj odobrili. U Prvu proletersku brigadu stupila je 15. septembra 1944. godine. U Brigadi se istakla kao hra· bar borae i neumoran radnik u Kulturnoj ekipi. JOVANKA NEBR/Llt Srem i drugi krajevi Vojvodine dali su slavne boree, brigade i divizije Narodnooslobo· dilackoj vojsci Jugoslavije. Od starijih !judi i zena, Jovanka je kao devojciea u selu Graboveu (rodena 1929) slusala kako se partizani bore za slobodu i kako im se narod clivi. Pozelela je stoga da im se i sama pridruzi. Ta zelja joj se ispunila kada je deeembra 1944. dosla na front sa konjskom zapregom da pomogne u iznosenju ranjenika. Nije htela da se vrati kuCi, vee je ostala u Prvoj .proleterskoj brigadi sve dok nije ra• njena prilikom izvlacenja ranjenika sa vatrenih polozaja. ZORKA - ZORA NEslc Kada je osloboden Beograd, 20. oktobra 1944. godine, i Zora NesiC je (rodena 1925. u Beo· gradu) zajedno sa jos mnogo svojih drugova i drugarica stu· pila u Prvu proletersku i posla s proleterima na Sremski front. Ponosno je koracala u koloni proleterskoj kroz Staru Pazovu, Indiju, Sremske Karlovee, BeoCin, ali prekratko je trajao njen ratni put, kao uostalom i njen zivot. Hrabro je poginula u borbi protiv Nemaea kod Beraka (u Sremu) 6. decembra 1944. godine. ANKICA NINKOVIC Iz Stare Pazove, gde je rodena 1926. godine, dosla je Ankiea oktobra 1944. u Prvu proletersku brigadu. Iako mlada vrlo brzo se prilagodila vojnic· kom zivotu i ratnim uslovima. U prvim danima borbe na Sremskom frontu istakla se kao vrlo hrabar horae. Prolete· ri se secaju da je htela da uvek bude prva i prva da upadne u 183 �r neprijateljski rov, nadmecuti se prosto u horhi sa svojim iskusnim sahorcima. Tako je hilo i 4. deeemhra 1944. u hici kod Sida. Medu prvima je Milka upala u nemacki rov. Tada je ranjena, ali nije napustala horhu dok nije zauzet polozaj. Tek tada je otiS!a u holnicu. ANGELINA NlsAVJc Kao ucenica gimnazij e Angelina je (rodena 1925) posla iz Berana (Ivangrad) 1943. u narodnooslohodilacku horhu. Sa grupom svojih drugariea i drugova stupila je (jula 1944) u Prvu proletersku hrigadu. Medu proletere dosla je kao clan KPJ, pa je uhrzo postala politicki. delegat voda. Kao komunista i hrahar horae uzivala je veliki ugled u Brigadi. Sa Brigadom je ui':estvovala u svim hitkama od Zlatihora do Valjeva i Beograda, Sremskog fronta i Trsta, sve do konacnog oslohodenja zemlje. Za ratne zas!uge do hila je Cin oficira i viSe ratnih odlikovanja. Bila je omiljena medu hprcima u Brigadi. MARIJA ORELJ - TEslc Imala je cetrnaest godina karla je 1941. njena porodica izbeg!a zhog ustaskog terora iz Trestanovaea, kod Slavonske Pozege. Ratne godine proveli su u Jagodini (Svetozarevo) i Beogradu. Po oslohodenju Beograda, Marija je 20. oktohra stupila u Prvu proletersku. U horhi kod Sida, januara 1945. godine, zadohila je dve rane. Upucena je na lecenje u Sremsku Mitrovicu, apotom se lecila u Zemunu, Cupriji i Nisu. Marta 1945. vratila se u Brigadu. Bila je u sanitetu Prve proleterske sve do demobilizacije, septemhra 1945. godine. Pos!e rata obavlja razne duZnosti. MILENA ORTSOLUcANI - MAKSJMOVJc Kada je Prva proleterska hila kod Gornjeg Vakufa, januara 1944. godine, po snegu i ciCi dosla je Milena medu proletere. Bila je vee iskusni horae, pa Je hrzo napredovala od referenta saniteta bataljona do zamenika referenta saniteta Prve proleterske. Istice se hrabroscu i pozrtvd· vanjem na nezi ranjenih i holesnih drugova, ali je njena najveca zasluga u tome sto je mnogo doprinela osposobljava• nju mladih devojaka, seljanki i radniea, da postanu vrsne hoi· nicarke i sposohni referenti saniteta u hataljonima. Neumorna u radu, Milena se nalazila svuda gde je trehalo brzo intervenisati na izv!acenju i prihvatanju ranjenika. .t/VKA PAREZANOVJc Posla je iz Cacka (gde je rodena 1925) u susret Prvoj proleterskoj hrigadi oktohra 1944. i stupila u njene redove. Bila je hrahar horae i bolnicarka na Sremskom frontu, gde su svakodnevno vodene zestoke hitke protiv neprijatelja. Ucestvovala je potom u okrsajima po Hrvatskoi i za oslohodenje Zagreha, odakle je preko Ljub-, !jane stigla i do Trsta, gde je s proleterima slavila pohedu i konacno oslobodenje zemlje. DUsJCA PAUNOVJc 184 Kada je iz Smedereva dosla u Prvu proletersku, oktohra 1944, imala je cetrdeset i pet �godina. Tada je ohicno u Brigadu dolazila mladost. Sa mladalackim zanosom i Dusiea se horila, ne zaostajuci za mladima ni u jednom jurisu. Proleted su je zapamtili kao vrlo hrahru i energicnu. Cesto je odhijala posao kuvariee, zeleCi da bude borae sa puskom u ruei. U horhi kod Otoka, u Sremu, ranjena je 8. deeemhra 1944. i tako joj se nije ispunila zelja da do kraja ostane sa proleterima. BRANISLAVA PAVIcEVIc SPASOJEVIc Rodena je 1925. u Valjevu. Kao radnik-livae Branislava se od najranije mladosti prikljuCila naprednom pokretu. U Prvi (ernogorski) hataljon Prve proleterske brigade stupila je 14. septembra 1944. godine. Ucesnik je u horhi za oslohodenje Valjeva i Uba, juriSala je u ulicnim horhama za oslohodenje Beograda. Po oslobodenju Beograda zavrsila je bolnicarski kurs i kao cetna holnicarka posla sa Brigadom na Sremski front. Nakon izvesnog vremena prekomandovana je u hrigadnu bolnieu. Narocito se istakla u horbi za selo Nijemci, januara 1945. godine. Tada je stanovnistvo ovog sela zajedno sa okupatorom dalo najzesCi otpor proleterima. MILANKA PAVLOVIc Dosia je oktohra 1944. iz Malog Orasja, kod Smedereva, u Prvu proletersku brigadu. Bilo joj je tada osamnaest godina. U horhama na Sremskom frontu hrabroscu svojom je zadivila proletere. Na tri dana pre kapitulacije Nemacke, 6. maja 1945. doslo je do zestoke horhe u Vrboveu, kod Zagreha. Proleteri su naneli teske guhitke neprijatelju, ali je u toj borhi poginulo i 128 proletera, a oko 150 je ranjeno. Medu ranjenicima bila je i Milanka Pavlovic, koja je hrahro jurisala iznoseCi svoje drugove sa hrisanog prostora i ukazujuCi im pomoc. SMILJKA PAVLOVIc - OAVRILOVIc Kao ucenica trgovacke akademije u Sarajevu (gde je rodena 1923) aktivno je radila za narodnooslohodilacki pokret. 1942. napustila j e skolu i pobegla od ustaskog terora u Srbiju. Zivela je kod svoje sestfe u selu Vrelu, kod Uha. Kada je Prva proleterska 1944. nastupala preko Srhije ka Beogradu sa ostalim jedinicama Narodnooslohodilacke vojske, Smiljka je 5. oktohra stupila u Cetvrti (kraljevacki) hataljon. U sastavu ovog bataljona ona je prosla kroz bitke na Sremskom frontu, u Hrvatskoj i horila se tako do konacnog oslohodenja zemlje. U proleterskom stroju hila je horae i cetna holnicarka i posehnu hrabrost je pokazala u jurisima za izvlacenje i previjanje ranjenika. SLAVKA PENES Rodena 1925. u Banatskom Karadon1evu (okolina Zren.ianina), Slavka Penes je stupila u Prvu proletersku oktohra 1944. godine. Na Sremskom frontu istakla se kao vrlo hrabar horae i holnicarka. Isto toliko koliko je bila vesela i druzeljuhiva, uvek raspolozena za salu i pesmu sa svojim drugovima i drugaricama, toliko je bila i puna mrinje prema okupatoru i prezira prema izdajnicima. Bila je prva 185 �u juns1ma i u jednom od tih jurisa ranjena je 25. aprila 1945. godine. RADMILA PES/c Radmila je iz rodne Mionice (rodena 1924) stupila u Cetvrti (kragujevacki) bataljon 14. septembra 1944. godine. Bila je ponosna sto je ucestvovala u oslobodenju Valjeva, Uba, Sapota i Beograda. Na Sremskom frontu odredena je kao hrabar horae za vodnu bolnicarku, koja je uvek sa onima koji su u jurisima i u prvoj borbenoj liniji. Tesko je ranjena 16. decembra 1944. godine, kada su proleteri juriSali na utvrdene nemacke polozaje. Nije jauknula od bolova, ali je zaplakala pri rastanku s proleterima. MAR/JA PETROVIc - RISTic Iz DrniSa u kom je rodena 1923. u siromasnoj porodici, Marija se jos od najranije mla- dosti otisnula ,trbuhom za kruhom", pa ju je tako i rat zatekao u Zagrebu. 1942. bezi iz Zagreba u Beograd, gde stupa u vezu sa ilegalcima i podnje aktivan rad za narodnooslobodilacki pokret. U drugoj polovini 1943. iz Beograda odlazi u Kosmajski partizanski odred. U ovom odredu je horae i bolnicarka do uoci napada na Beograd, kada prelazi u sastav Drugog (ernogorskog) bataljona Prve proleterske brigade. Ostala je sa proleterima do februara 1945. kada je prekomandovana u bolnicu 212, u kojoj ostaje do kraja rata. Posle rata je nastavila da radi kao graficki radnik. MARJJA (MILAN A) PETROVIc Rodena je 1925. u selu Baceveu, kod Barajeva, koje je dalo 1941. godine dosta boraea Sestom (beogradskom) bataljonu Prve proleterske. Kada je septembra meseea 1944. Beogradski bataljon dosao blizu Barajeva, Marija je stupila u njegove redove. Borila se za oslobodenje Beograda i na Sremskom frontu, gde se istakla kao hrabar horae i bolnicarka. U jednom od juriSa 12. januara 1945. poginula je kod Iriga, u Sremu. 1 I RUZ.A PETROVIc - BOLJEV/c Oktobarskih dana 1944. godine, kada je mladost Beograda pohrlila da popuni redove proleterskih i udarnih brigada, i' Ruza Petrovic, rodena 1928. u Subotici, stupila je u Prvu proletersku brigadu. Bila je izvanredno hrabar horae i bolnicarka na Sremskom frontu, nesebicna u pruzanju pomoCi ranjenim i bolesnim drugovima. I onih dana kada se Prva proleterska brigada sve silovitijim jurisima primicala Zagrebu, Ruza je u jednom od tih jurisa ranjena 27. aprila 1945. Tada joj je bilo najteze ne zbog rane, veC zato Sto neCe moCi sa proleterima da nastavi pobedonosni borbeni put. 186 1 I I �ILINKA RABRENOVJ(: Kada je poceo rat imala je cetrnaest godina. Rodena je i rasla u Kolasinu, gradu koji je tokom rata nekoliko puta prelazio iz ruke u ruku. Kao sesnaestogodisnja devojka posla je 1943. u narodnooslobodilacku borbu, a jula 1944. stupila je u Prvu proletersku. Presla je s proleterima borbeni put preko Zlatibora, Valjeva i Kosmaja i u sedmodnevnim borbama za oslobodenje Beograda bila teze ranjena. C:im je rane zalecila pohitala je u svoju jedinicu, u Cijem Ce stroju i ostati sve do konacnog oslobodenja nase zemlje. MILJCA RADOSA VLJEVJ(: Imala je sesnaest godina kada su borci Prve proleterske i Seste (licke) divizije oslobodili njen rodni grad Valjevo. Tada je kao ucenica gimnazije dobrovoljno dosla medu proletere. J avila se Trecem (kragujevackom) bataljonu i bila vrlo energicna u zahtevu da ostane kao borac u njegovim redovima. Pokazala se kao hrabar bvrac u borbama za oslobodenje Beograda, a vee na Sremskom frontu bila je i bolnicarka na celom putu preko Srema i Hrvatske, Zagreba i Ljubljane, do Trsta. Tako je ucenica iz Valjeva prosla ratni put sa proleterima od svoga gnida preko Beograda, Srema, Hrvatske i Slavonije do italijanske granice, gde se plotunima i pesmom slavila pobeda nad fasizmom. STAN/SLAV A RADOSAVLJEVJ(: Rodena je u Splitu 1925. godine, a vihor rata ju je naneo u Beograd, u kom se i povezala sa organizovanom omladinom za borbu protiv okupatora. Istog dana kada je osloboden Beograd, 20. oktobra 1944, ova mlada Dalmatinka se prijavila kao dobrovoljac da stupi u Prvu proletersku. Sa puno mladalackog i borbenog zanosa jurisala je sa proleterima na sremske utvrdene polozaje. U jednom od tih juriSa, 15. decembra 1944, poginula je na Grabovackoj Pustari. NADA (MATEJE) RADOVANcEVlc Iz Sevkerina, blizu Panceva, gde je rodena 1923. godine, otisla je 1. avgusta 1944. u partizane, da bi se ubrzo nasla i u redovima Prve proleterske brigade. Nada je primer devojke sa sela koja se vrlo brzo uklopila u ratni vojniCki zivot i proletersku disciplinu. Posebno su je odusevljavali topli i drugarski odnosi koji su se gajili meau borcima u Prvoj proleterskoj. Kao borac i bolnicarka hrabro se drzala u svim borbama do konacnog oslobodenia n::t.Se zeml ie. Posle rata nastavila je s proleterskim duhom da radi na obnovi i izgradnji nase zemlje. VUKJCA RAicEVJ(: Rodena je 1910. u Podgorici (Titograd) u naprednoj Cinovnickoj porodici, u Cijoj kuci je jedno vreme bila partij ska tehnika Pokrajinskog komiteta za Crnu Goru. Pre rata je zavrsila :tensku radnicku skolu i ukljucila se u napredni pokret. Italijani su je internirali 1942. u logor u Italiju. Posle kapitulacije Italije svrstava se u stroj Prekomorske brigade, s kojom se i vraCa u domovinu. Januara 1944. stupila je u Prvu proletersku brigadu. Borila se u redovima proletera po Bosni, Sandzaku, Srbiji i za oslobodenje Beograda. Hrabro je poginula kod C:akovca, na Sremskom frontu, 17. decembra 1944. godine. U logoru i u borbi isticala se svojom doslednoscu i hrabroscu. PERKA RALJ(: Ucenica iz Valjeva, rodena 1926. godine, Perka Ralic je stupila kao dobrovoljac medu proletere onoga dana kada su Prva proleterska i Sesta licka divizija oslobadale Valjevo.·l jos 187 �bila je to prilika i za nju da im se sa oruzjem u ruci pridruzi u borbi. I taka se odmah nasla u redovima Prve proleterske. Zeljna osvete za sve ono sto je neprijatelj radio u Beogradu, bila je neustrasiva u borbi i u jurisima. Zadivljavala je svojom izdrzljivoscu i hrabroscu u borbi protiv Nemaca, ali taj njen borbeni zalet bio je prebrzo presecen - ranjena je 8. decembra i morala je da pode na lecenje u bolnicu. DANICA RASOVlc - VITOROV/c ovo tome valja dodati: Perka je jos kada su proleteri napadali Valjevo posla njima u susret i vodila ih od jednog do drugog ob jekta gde su se bili utvrdili nemacki vojnici i njihove sluge. Kao borac, Perka se medu proleterima istakla vee u borbi za oslobodenje Beograda, pa su stariji borci cesto imali utisak da je ana pre iskusni ratnik, nego ucenica gimnazije koja tek sto je olovku zamenila puskom. Po~le oslobodenja Beograda, kada su se vodile bitke na Sremskom frontu, prekomandovana je u Kulturnu ekipu Prve proleterske divizije u kojoj je bila izuzetno vredna. MJLKA RAPAile Rodena u Beogradu 1922. godine, u kojem je vrlo tesko zivela, Milka je jedva docekala dolazak proletera u Beograd. Radovala im se kao oslobodiocima svog rodnog grada, ali 188 •is.tovremeno i kao saborcima: Kao vrlo mlada radnica, rodena 1919. godine u Podgorici (Titograd), postala ie clan URSOVIH sindikata. Aktivno radi i u omladinskom pokretu, pa se odmah kada je okupator usao u nasu zemlju ukljucila u organizovani rad. Zavrsila je bolnicarski kurs, radi u omladinskim aktivima, aktivna je u prikupljanju sanitetskog materijala, rasturanju letaka i dru- gog, a vrlo cesto obavlja kurirske duznosti izmedu mesnog rukovodstva i partizanskih jedinica. Uhapsena je 1942. godine, pa je do oktobra 1944. godine prosla kroz zatvore i logore u Podgorici, na Fonci, u Ljubljani i na Banjici, odakle je oslobodena oktobra 1944. godine. Posle oslobodenja Beograda stupila je u Prvu proletersku brigadu i ostala do demobilizacije, februara 1946. godine. ' Borac je od trinaestojulskog ustanka. Odlikovana je Ordenom za hrabrost i Medaljom za hrabrost. MILICA RATKOV/c Rodena je 1922. u Topuskom, kod Vrgin Mosta. BezeCi od zloCinackog terora okupatora i divijanja domacih izdajnika, mnoge porodice su napustile Kordun i potraZile utociSte u drugom kraju, negde gde ce biti sigurnije. Sa tim porodicama, medu svojim drugaricama, stigla je i Milka u Srbiju. Kada je Prva proleterska krenula na pobedonosni mars za konacno oslobodenje nase zemlje, novembra 1944. stupila je u njene redove i Milica. Ali potrajala je kratko u redovima proletera, jer je ubrzo posla u bolnicu Prve pr<Jleterske divi: zije na lecenje. MILA SALKOV/6 Mila Salkovic je ro"dena 1925. u Zajecaru. Bila je skojevka kada je septembra 1944. stupila �u Prvu proletersku brigadu. Ucestvuje u borbama po Srbiji i za oslobodenje Beograda. Posebno se hrabroscu istakla na Sremskom frontu, kada su proleteri jurisali na utvrdene nemacke polozaje. U napadu na selo Cakovac, u jednom od juriSa povikala je: ,Napred, drugovi!" i gotovo doletela do nemackih rovova. Tu je Mila Salkovic hrabro polozila zivot za slobodu. DARINKA (SIME) SAVIc Kada je Ub osloboden, 3. oktobra 1944, osamnaestogodiSnja krojacka radnica Darinka SaviC stupila je u Drugi bataljon Prve proleterske brigade. Ucestvovala je u borbi za oslobodenje Beograda, gde je nakon oslobodenja zavrsila sanitetski kurs. Produ'lila je zatim s proleterima na Sremski front kao cetna bolnicarka. u Prvoj proleterskoj ostala je do aprila 1945. kada je zbog bolesti upucena u bolnicu. Cim se malo oporavila poCinje da radi u Vojnoj bolnici i kao bolnicarka ostaje u Armiji do kraja 1946. godine. U ratu je primljena u KPJ, dobila cin zastavnika i odlikovana. VOJISLAVA fJ. SAVOVIc Kada je Vojislava Savovic stupila u Drugi (crnogorski) bataljon Prve proleterske brigade u leto 1944. godine, bilo je malo Crnogoraca u ovom bataljonu. Mnogi su otisli u druge je, dinice, a dosta ih je ostalo na raznim bojiStima sirom nase zemlje. Vojislava koja je rodena u Podgorici (Titograd) 1923. godine, vrlo brzo se zblizila i saZivela sa svim borcima u ovom bataljonu: sa Bosancima, Dalmatincima, Hrvatima, Srbima ... Na celom borbenom putu preko Srbije, te u bitkama za oslobodenje Beograda i na Sremskom frontu, pa preko Slavonije, Hrvatske i Slovenije do Trsta, svuda · se hrabro drzala i sve j e j unacki izdrtala kao borac i kao bolnicarka. SLA VKA SIMI(: U bici za Sopot (Kosmaj) poginulo je nekoliko proletera. Okupio se narod iz Sopota i okoline da im oda poslednju postu. U toj masi sveta bila je i Slavka SimiC, rodena u Sopotu 1924. godine. Dok su sahranjivani proleted njoj se skupljalo lice u grcu. Saznala je da je medu pogiriulim proleterima i Irilada J ovanka Satara iz Vakufa, koja je stigla· iz Bosne da se bori za oslobodenje Sopota. Tada je Slavka i donela odluku da stupi u Prvu proletersku brigadu. Hrabro se borila za osl<>bodenje Beograda· i na Sremskom frontu, gde je kao dobar horae primljena u Savez komunistiCke omladine Jugoslavije i postavljena za cetnu bolnicarku. Hrabro je poginula u borbi protiv Nemaca 31. marta 1945. kod Sarengrada, u Sremu. BUDIMKA (MOMcJLA) SITARICA Budimka Sitarica je imala osamnaest godina kada je iz rodnog Tulara, kod Valjeva, septembra 1944. stupila uPrvu proletersku brigadu. Hrabro se borila za oslobodenje Beograda i nastavila sa proleterima borbeni mars i jurise preko Srema. Kada su se proleteri priblizavali Zagrebu, u aprilu 1945. godine, Nemci su davali ocajnicki otpor u rejonu Pakraca. U tim poslednjim bitkama, jurisajuCi hrabro na neprijateljska utvrdenja, poginula je Budimka Sitarica. NARANDzA J. SPASOJEVIc Rodena je u Prizrenu 1925. godine, gde je zavrsila osnovnu skolu i dva razreda gimnazije. Postala je borac 1942. Aprila 1944. stupila je u Prvu proletersku brigadu. Hrabro se borila i drtala u svim borbama i marsevima po Bosni, Sandzaku, Crnoj Gori, Srbiji, i u borbi za oslobodenje Beograda. 189 �Kada je Beograd osloboden, Narandza je prekomandovana iz Prve proleterske, sto joj je vrlo tesko. palo. ILINKA STAN/MIROV/c Prve · popune redova Prve proleterske brigade· bile su u istocnoj Bosni, januara 1942. Iz ovog kraja u toku eelog narodnooslobodilackog rata i revolucije stizali su borci u Prvu proletersku. l'ako je Ilinka Stanimitovie stupila u Prvu proletersku u prolece 1944. godine. Hrabro se borila. u proleterskom stroju po Bosni, Sand2aku, Srbiji, u bitkama za oslobodenje Beograda i na Sremskom frontu. Proleteri vise u njoj nisu prepoznavali onu stidljivu devojku, koja je tako reCi hila izgubljena i zbunjena prvih dana po dolasku u Brigadu. l'esko su se borci sa njom rastali kada je 9. februara 1945. sa Sremskog fronta upueena na lecenje u Vojnu bolnieu u Novi Sad. 190 SAVICA (SVETISLAVA) STOJANOV/c Rodena 1925. u BavaniStu, kod Kovina, Savica se stieajem okolnosti nasla u okolini Valjeva, odakle je dosla u l'reCi (kragujevacki) bataljon Prve proleterske brigade. Borila se u proleterskim redovima za oslobodenje Uba i drugih mesta u Srbiji, a zatim je ucestvovala i u borbama za oslobodenje Beograda, na Sremskom frontu, u Slavoniji, do Zagreba i l'rsta. Demobilisana je iz Prve proleterske, kao i ostale njene drugarice, onda kada nije vise postojala opasnost da neko ugrozi nase granice. Od Srbije do l'rsta bila je primeran horae i bolnicarka, koja je smelo jurisala na neprijateljska utvrdenja. RADMJLA STRUGAR Kada su se jedinice Narodnooslobodilacke vojske 14. oktobra 1944. primicale Beogradu, omladina slobodarskog Beograda izlazila je iz grada da im se prikljuci. Medu tim mladiCima i devojkama hila je i Radmila Strugar, rodena 1928. u Beogradu. Na prilazila grada stupila je. u Prvu proletersku 14. oktobra 1944. godine i borila se za oslobodenje Beograda kao vee iskusni horae. Govorila je svom komandiru cete: ,Druze Ratko, nisam ja sada pocela da ratujem. Poznajem ja dobro Beograd, i u njemu mi ratujemo veC tri godine." Sa Prvom proleterskom posla je Radmila na Sremski front, ali se u Beograd vratila vee 19. decembra 1944. kao teski ranj enik. Preneta j e sa Sremskog fronta u Vojnu bolnicu na lecenje. OLGA scEPOVJ(: - JOVANOVIc Jos pre rata Olga se kao napredna omladinka ukljucila u napredni pokret u Podgorici (Titograd), gde je rodena 1920. , godine. Rat ju je zatekao kao Clana Saveza komunisticke omladine Jugoslavije, pa se istice u ilegalnom radu i u pripremama za ustanak. Uhapsena je 1942. godine. Iz podgorickog zatvora internirana je u Albaniju, gde je ostala do pocetka novembra 1943. godine. Zapazena je njena aktivnost u !ogorima. Nastavlja takav rad i po izlasku iz logora u Niksieu, kao ilegalac. Kada je otkriven njen rad u Niksieu pobegla je sa terena i stupila u Drugu dalmatinsku brigadu. Krajem 1944. prekomandovana je u Prvu proletersku brigadu, �u kojoj je i ostala sve do demobilizacije novembra 1945. godine. MAR/JA sEV/c - sanitetskog voda i zamenik referenta saniteta. Dva puta je ranjavana. U ratu je dohila Cin zastavnika. ERCEO BOSJLJKA sOLAIA Osnovnu skolu zavrsila je u Kastel Novom, kod Splita, gde je i rodena 1926. u siromasnoj seljackoj porodici. Upisala se zatim na frizerski zanat, pa se tada i povezala sa naprednom radnickom omladinom. Tako je. 1942. i postala clan Saveza komunisticke omladine J ugoslavije. Polovinom 1942. stupa u Livanjski partizanski odred, iz Cijih redova odlazi u Prvu dalmatinsku brigadu. U ovoj brigadi pohvaljena je kao hrabar horae. Prekomandovana je zatim u Kazaliste narodnog oslohodenja pri Vrhovnom stabu, a po oslohodenju Beograda, po sopstvenoj zelji, stupila je u Prvu proletersku brigadu, u njen Prvi (crnogorski) bataljon. U Brigadi je bila politicki delegat Rodena je 1926. u selu PeCini, kod Knina. Za vreme nastupanja Narodnooslohodilacke vojske kroz Srbiju ka Beogradu, Bosiljka se zatekla u Srbiji. Stupila je oktohra 1944. u Prvu proletersku. U Beogradu je zavrSila bolnicarski kurs, a onda je rasporedena u sanitet Brigade. Sa proleterima je prosla Sremski front, Slavoniju i Hrvatsku, i sa njima ostala sve do konacnog oslobodenja nase zemlje. Istakla se kao vrlo humana i predana bolnicarka, koja nije zalila truda i napora da uvek priskoCi u pomoc ranjenim borcima, pa je stoga medu ranjenicima hila jedna od retko omiljenih drugarica. t!'ebnija, a onda je i sama shvatila da se kod proletera izvrsava svaki zadatak prema potrebi, a najmanje prema zeljama. Posle rata nastavila je da studira medicinu i sada j e profesor Stomatoloskog fakulteta u Beogradu. VIDOSAVA TADic Kao studentkinja medicine napusta Valjevo 15. septemhra 1944. i polazi u susret proleterima. Prvo vatreno krstenje dozivela je u horbi za oslobodenje svog rodnog Valjeva, a nakon toga ucestvuje i u bid za Beograd u kome je studirala medicinu. Borila se medu proleterima i sa.Zivela: sa njima na marSu i na borbenom polozaju, u patroli i u predstraii, pa se nije nimalo obradovala saopstenju da je prekomandovana u sanitet Brigade. Njeni saborci su joj tada 'rekli- kako je tamo po- RADMILA TEslc Rodena u Mionici 1925. godine, zivela je sa sestrom Verom u roditeljskom domu. Zajedno su njih dve septembra 1944. odlucile da stupe u Prvu proletersku brigadu. Barile su se za oslobodenje Valjeva, Uba i Beograda i zajedno produiile na Sremski front. Bile su obadve hrabre kao borci i bolnicarke, a pratila ih je i ista ratna sreca. Radmila je ranjena 16. decembra 1944, a Vera 14. aprila 1945. godine, pa su se taka. nasle za- I 91 �jedna pred drugom tajni. 1ednog septembarskog dana Radmila je povela razgovor i rekla svojoj sestri kako je resila da ide u brigadu. Zacudila se Vera i reCi ce joj: ,Zar bez mene, sestro!" Obe su tako posle u Prvu proletersku brigadu. Borile su se zajedno za oslobodenje Valjeva, Uba, Beograda ina Sremskom frontu. I u jurisima su se oseCale sigurnijim Sto su zajedno. Vera je ranjena 14. aprila 1945. godine, pa je zatekla svoju sestru u bolnici. Tako su zajedno i rane lecile dve sestre proleterke. jedno i u partizanskoj bolnici, gde su leCile rane zadobijene na Sremskom frontu. VERA TEsJ(; Dve sestre Tdic, mlada Vera (rodena 1926) i starija Radmila, odrasle su u maloj i mirnoj varoSici Mionici. Nisu imale GORDANA VJHNER LJEPOSAVA TOM/(; Rasia je u Savniku, gde je i rodena 1925. godine. Stupila je u Prvu proletersku u leto 1944. Ratnim putem preko Sandzaka i Srbije, Beograda i Srema, u mar5evima i bitkama istice se kao hrabar horae, imajuCi uvek na umu da nosi ime proletera koje se ni u najtezim situacijama ne sme obrukati. Takva je Ljeposava TomiC hila i 12. aprila 1945. godine, kada .su proleteri jurisali na Sarengrad. Kada je pala komanda: ,Proleteri, na juris napred!" u · prvim redovima hila je i ona. Tada je Iesko ranjena i preneta u holnicu. MARIJA TOMANOVI(; 192 Bila je horae Prve cete Drugog (crnogorskog) hataljona. Proleteri je pamte kao hrahrog horca i bolnicarku, budnog straZara, veStog izvidaCa, iz patrole · i iz jurisa. Kao cetna bol- . nicarka Marija je sa toliko ljuhavi i hrabrosti jurisala da izvlaci svoje ranjene drugove i drugarice, da bi Cim ih previje i ostavi na sigurno mesto opet trcala da stigne streljacki stroj - sa svojom cetom da bude u juriSu. ~ Najbolje priznanje su joj odali proleteri vee i samim prijemom u SKOJ i u Komunisticku partiju Jugoslavije. Kao sedamnaestogodisnja ucenica Marija. je posla J.l; prvu. proletersku 22. septemhra 1944. Rodena je u Cetinju 1927: godine. · Borba za oslobodenje Beograda je jos trajala kada je sedamnaestogodiSnja Gordana stupila u TreCi (kragujevacki) bataljon Prve proleterske brigade. Mladost i neiskustvo nisu joj smetali da juriSa na Kalemegdansku tvrdavu, ne ustupajuCi mesto ispred sebe i najhrabrijim borcima. Osecala je radost te borbe, jer se borila za oslobodenje grada u kojem je rodena 1927. godine. Sa istom hrabroscu nastavila je borbu na Sremskom frontu, sve dok nije 4. januara 1945. Iesko raniena i napustila proleterski borbeni stroj. Preneta je tada u Vojnu bolnicu na lecenje. MJLENA VJLOTIJEVI(; - LAZOVI(; Kao ucenica sa zavrsenih pet razreda gimnazije prestala je da pohada skolu kada je poceo pt.,}'otice iz siromasne porq~-· ' �Petrovoj kuci. Milka hi za to vreme strazarcila i prenosila kao kurir poruke. Cela porodica Vesic u prvoj ofanzivi radi na negovanju i sklartjanju ranjenih partizana. Otac i majka su zbog toga stradali: otac je streljan, a majka spaljena u logoru u Ausvicu. Milki je pripalo da se stara o mladoj brad i sestrama. Septembra 1944. stupa u TreCi bataljon Prve proleterske. Bori se u redovima Brigade za Beograd, pa na Sremskom frontu, sve dok nije ranjena kod Vrbovca. U Brigadi je ostala do kraja 1945. godine, kada je demobilisana. dice, koja je u toku rata bila aktivna u narodnooslobodilackom pokretu. Oca su joj zaklali cetnici, a ona i brat su bili od strane cetnika osudeni na smrt. Izbegla je cetnicku kaznu. Septembra 1944. stupila je u Prvi (crnogorski) bataljon Prve proleterske u Bajinoj Basti, gde je i rodena 1926. godine. U Brigadi se brzo istakla kao dobar i hrabar borac, pa nije mnogo potrajalo a primljena je u Savez komunisticke omladine J ugoslavije. Proleteri su je primili 1945. i u KPJ. Na Sremskom frontu Milena je politicki delegat voda i sekretar SKOJ-a u Prvoj ceti Prvog bataljona. Bila je zatim politicki delegat Mitraljeskog voda sve do demobilizacije, septembra 1945. godine. MELKA VES/t - Uba, i Milka. Pocela je jos kao devojCica (rodena 1924) bez osnovne skole da radi i najamnici kod bogatih seljaka. Vee ratne 1941. otac Petar i majka Novka bili su aktivisti narodnooslobodilackog pokreta. Partizani, a kasnije ilegalci cesto su odrzavali sastanke u MELEVA -MELKA VORKAP/t Mileva je iz ustanickog Korduna iz Vorkapica, kod Vrginog 'Mosta. Imala je sedamnaest godina kada je stupila oktobra 1944. u Sesti (beogradski) bataljon Prve proleterske brigade. SLUSAOCI SANITETSKOG KURSA 1944. GODINE U BEOGRADU VLAJKOV/c Medu sestoro dece Petra Vesica rasla je u siromasnoj seljackoj porodici u Takovu, kod 193 �dena u Niksicu 1925. godine. Bila je u mnogim jedinicama dok nije 1944. prekomandovana u Prvu proletersku brigadu. Hrabri horae i bolnicarka, sanitetski radnik, stra:lar i bombas - sve je to ana bila u proleterskom stroju. UcestvujuCi u zavrsnim i odsudnim bitkama, J elena je u Brigadi as tala do konacnog osloboaenja zemlje. NADA (DRAOA) VUKOVOJAC Naizgled nezna i nejaka iznenadivala je i prekaljene proletere svojom borbenoscu i izdrtljivoscu na Sremskom frontu. Borila se i marsovala sa pesmom. Ali ratni napori cine svoje, te se i ova mlada krhka devojka 10. decembra 1944. nasla u bolnici. Plakala je sto napusta svoje drugove. Ipak, nije ostala dugo na lecenju. I ponovo se Milka vratila u svoj bataljon, medu proletere, da s njima nl:tstavi borbeni put do slobode. tembra 1943. uspela da pQbegne. Po povratku u domovinu je uhapsena u Ljubljani i sprovedena u Iogar na Banjici. Iz !agora je oktobra 1944. dosla u Prvu proletersku brigadu. Postala je cetna bolnicarka Cete za vezu. Nesebicna i vredna, hrabra i adana, brzo je stekla ugled medu proleterima i postala omiljena. Medu proleterima borila se do konacnog oslobodenja nase zemlje. JELENA (SEKULE) VUJJ(:J(: JELENA (BURA) VUC/Nlc J elena je rodena 1922. daleko ad svoje domovine, u Buenos Airesu, gde je njen otac stigao da pecalbari za koru hleba. Sa ocem se J elena vratila u Crnu Goru, u Podgoricu (Titograd). Odmah po okupaciji ·1941. ukljucila se u borbu pro· ..:' 'tiv neprijatelja. 1942. je inter. 19¥ )Jji~~tl'la u Italiju, odakle je sep- Narad· niksickog kra ja masovno se odazvao 1941. pozivu Komunisticke partije Jugoslavije za borbu protiv neprijatelja. Meau partizanima - ustanicima bilo je i dosta drugarica, koje su htele da slede tradicije hrabrih Crnogorki iz ranijih ratova, kroz vekove, iz bojeva protiv tudina. Tada se latila puske i sesnaestogodiSnja Jelena VujiCic, ro- Roaena u Sarajevu 1926, Nada je zivela i ucila skolu u Beogradu. Posla je 12. septembra 1944. u susret Prvoj proleterskoj brigadi, taka da se medu proleterima borila hrabro i za oslobodenje Beograda. Na Sremskom frontu uvek je u prvom borbenom stroju, prva u juriSu. Bila je neustrasiva i mnogi bard su se istinski divili njenoj hrabrosti, pa su je cak neki ad njih i opominjali da se zakloni, pripazi. �Ratnicka sreca nije joj dugo bila naklonjena. U jednom od jurisa 4. aprila 1945. hrabro je poginula na Sremskom frontu neustrasiva Nada Vukovojac. EVGENIJA (ANDREJ) ZANJNA - zENJA Mlada plavokosa Zenja rodena je u Sovjetskom Savezu. Tamo je ucila skolu i ratovala na bojiStima po Ukrajini. Dobila je i cin potporucnika Crvene armije, a njene grudi krasila su mnoga odlikovanja. Avgusta 1944. padobranom su se spustili na Palisadu lekar-hirurg major M. Ivaskin i :lenja. Stupili su kao lekari u Prvu proletersku brigadu. Brzo su se sprijateljili sa jugoslovenskim borcima - proleterima, koji su jos od Rudog razmiSljali kada ce se sresti sa borcima Crvene Armije. Od tog dana pa sve do konacne pobede nad zajednickim neprijateljem, :lenja i Ivaskin radili su u bol- PROLETERKE U FIJ AKERU U SREMU, 1945. GODINE nici Prve proleterske brigade i u bolnici Prve proleterske divizije. DanonoCno su nesebiCno pruzali pomoc nasem sanitetu u lecenju ranjenika. u Prvu proletersku brigadu i nastavila borbu na Sremskom frontu. Isticc se kao hrabar horae i proleteri jc primaju u . KPJ decembra 1944. godine. MILANKA - MILA (ZIVANA) i:JVANOV/c - MlsKOV/c Rodena je 1924. godine u Arandelovcu. U Beogradu j e zavrsila malu maturu, a onda se zaposlila kao sluzbenik u jednom fotografskom ateljeu. Rasia i vaspitavala se u naprednoj porodici, postala je od najmladih dana skojevka. Njene dve sestre su poginule u ratu: Branka je poginula od cetnika februara 1944. u selu Sevice (kod Kuceva), a Lidija je ubijena u Banjickom logoru. Milanka je kao skojevka po oslobodenju Beograda stupila 195 �Aprila 1945. godine prekomandovana je u stab Cetrdeset i druge makedonske divizije, na duznost sifranta, gde je ostala ·do kraja rata. Posle rata radila je kao sluzbenik u mnogim jedinicama i ustanovama JNA. Umrla je avgusta 1962. godine u Beogradu. MILEVA :t.JVKOVJ(: U Popadicu, gde je rodena 1928. godine, Mileva je sluzila kao primer medu seoskim devojkama. Septembra 1944. rekla je jednog dana majci kako hoce i ona da bude horae. Majka kao svaka majka pocela je da moli cerku da to ne cini. Mileva joj je na to pokazala mlade Dalmatinke i rekla - da su one dosle iz Dalmacije da oslobadaju gradove u Srbiji. Majka popusti i Mileva pode u Prvu proletersku brigadu. Hrabro se borila u njenim redovima sve dok nije ranjena DRUGARICE U KULTURNO.J EKIPI BRIGADE 196 9. decembra 1944. na Sremskom frontu, odakle je preneta u bolnicu na lecenje. NATALJJA :t.JVKOVJ(: U narodnooslobodilacku borbu posla je 1943. iz Ravne Dubrave, kod Vlasotinaca, gde je rodena 1925. godine. U prvu proletersku stupila je oktobra 1944. Medu proleterima je brzo zapazeno njeno ratno iskustvo, pa je Natalija pruiala dragocenu pomoc mladim borcima koji su tih dana stupali u Prvu proletersku. Hrabro se borila za oslobodenje Beograda i na Sremskom frontu. Kada su proleteri poS!i u juriS na selo Negoslavci, u Sremu, Natalija je hila medu prvima. Jurisajuci na utvrdene nemacke polozaje viknula je ,Napred, proleteri!" - i tad je njen glas presekao nemacki Sarac. �U mnogim dokumentima Prve proleterske brigade i dokumentima koje vade opstinski odbori i sekcije boraca, upisana su imena drugarica koje su bile u redovima Prve proleterske brigade. U spiskovima, kao sto su: spisak ranjenih drugarica, spisak ucesnika bitke na Sutjesci, spisak nestalih u raznim borbama, spisak drugarica koje su primile vojne isprave u Prvoj proleterskoj brigadi, kao i u spiskovima bataljona i sekcija upisano je oko 220 drugarica za koje postoje samo oskudni podaci. S obzirom da su ta dokumenta i svedocanstva o njihovom prisustvu u stroju Prve proleterske brigade, dajemo imena i sve raspolozive podatke za te drugarice. 197 �--------·--·-·····-·--·-- AJDAR VIDA, rodena u selu Mucu, kod Splita, u NOB-u od 1943. uneta u spisak Brigade kao njen borac. ATANACKOVIC (Ljubomira) RADMILA, primila vojne isprave 27. decembra 1944. BABIC NADA, po evidenciji Sekcije boraca za Dalmaciju iz Splita, bila je borac Brigade. BABOVIC RADOJKA, rodena u selu Stojniku 1924. uvedena u evidenciju boraca Bataljona »Garibaldi«. BAJIC (Bojic) - RUPIC JELA, vodi se u spisku boraca Prve proleterske brigade, ranjenih juna 1943. godine na Sutj\"sci. BARUH HELA, rodena u Sarajevu. U NOB-u od 1941. U Peti (sumadiiski) batalion Prve proleterske stupila februara 1942. godine. Zarobljena od cetnika i streljana juna 1942. godine na Gatu. BEBIC (Stipana) ANDA, rodena u Desnu kod Metkovica, u NOB-u od 1942. godine, poginula 1943. godine kod Capljine. BEBIC DRAGICA, ucesnik bitke na Sutjesci, bila u Cetvrtom (kraljevackom) bataljonu. BIBIC (Mate) DRAGICA, bila bolnicarka u Sestom (beogradskom) bataljonu. BIBIC (Radojka) SMILJKA, bolnicarka Treceg (kragujevackog) bataljona. BOGDANOVIC RADOJKA, rodena 1929. godine u Gospicu, bila cetna bolnicarka u Bataljonu »Garibaldi«. BOZANIC NADA, ucesnik bitke na Sutj esci, dosla u Prvi (crnogorski) bataljon iz Trece dalmatinske brigade. BOSKOVIC RADOJKA, uvedena u spisak boraca Treceg (kragujevackog) bataljona. BOZ:IN JASNA, rodena 1924. godine u Prelu, u NOB-u od iu· Ia 1944. godine, uvedena u spisak boraca Prve proleterske brigade. BRAJIC MARGARETA, rodena 1924. godine na Hvaru, bila u Drugom (crnogorskom) bataljonu. BRATINIC (Forcan) MARGARETA, pominje se u vise dokumenata, a nema potpunijih podataka. BRDAREVIC DRAGA, uneta u spisak boraca Treceg (kragujevackog) bataljona. BRBORIC (Lazara) BRANKA bolnicarka u Prvom (cr- nogorskom) bataljonu, prirni· !a voine isprave 27. decembra BRDINOVIC VINKA, ranjena u sedmoj neprijateljskoj ofanzivi kao referent saniteta u Petom bataljonu. BURKIC (Zaira) RABIJA, ranjena kao borac Drugog (crnogorskog) bataljona u sedmoj neprijateljskoj ofanzivi. CRNIC (Stevana) KOVILJka, bolnicarka u Prvom (crnogorskom) bataljonu, primila vojne isprave 27. decembra 1944. CVITKOVIC RADMILA, radom od Visokog (kod Sarajeva), u petoj neprijateljskoj , ofanzivi bila u pristapskim jedinicama. CVRLJAK (Nikole) KOSA, stariji vodnik, cetna bolnicarka u Bataljonu prateCih oruda, primila vojne isprave 27. decembra 1944. CUK-BARARONA D. LUNA, rodena 1923. godine u Zvorniku, uvedena u spisak boraca Prve proleterske brigade. DEDIC (Didic) (Abaza) SANIJA, rodena 1926. godine u Mrkonjic Gradu. U NOB-u od 1943. godine, uvedena u evidenciju ranjenika Prve proleterske divizije, kao borac Prve proleterske brigade. 199 �200 DESPOTOVIc (Marijana DRAGICA, hila u Omladinskoj ceti u Trecem (kragujevackom) bataljonu. DIMITRIJEVIC VERA, horae Bata]jona pratecih oruda, primila vojne isprave 27. decembra 1944. DRAGOVIC ......... , osta1o je nezapisano njeno ime, u spisku je boraca Treceg (kragujevackog) bataljona, poginula na Trovrhu, na Sutjesci, juna 1943. DRAKULIC (Petra) DESANKA, bolnicarka u Drugom (crnogorskom) bata.ljonu, primila vojne isprave 27. deeembra 1944. DUPOR (Franje) MILKA, rodena 1925, hila u Drugom (crnogorskom) bataljonu. DERIC (Nikole) ZORA, bolnicarka u Sedmom bataljonu, primila vojne isprave 27. decembra 1944. DUKIC DESANKA, bolnicarka u Drugom (crnogorskom) bataljonu, primila vojne isprave 27. deeembra 1944. DURie GROZDANA, bolnicarka u Trecem (kragujevackom) bataljonu, primila vojne isprave 27. deeembra 1944. DUKtc SVETISLAVA, horae Drugog (ernogorskog) bataljona, primila vojne isprave 27. deeembra 1944. DZAPIC (Rada) KATICA, bolnicarka 11 Trecem (kragujevackom) bataljonu, ucestvovala u bici na Sutjesci. EDON VIDA, rodena u Prepadu kod Splita, poginula kao horae Treceg (kragujevackog) bataljona 1943. na Sutjesei. EFENDIC JAKICA, horae Cetvrtog (kraljevackog) bataljona, ranjena u sedmoj neprijateljskoj ofanzivi. FABIJANIC TONKA, rodena u Dalmaciji, u NOB-u od 1942. godine, poginula marta 1943. mi Neretvi. FAJFER MARICA, poginula 6. maja 1945. godine kod Zagreba kao horae Prve proleterske brigade. FILIPOVIC MIRA, u Prvu proletersku stupila je 1944. godine i presla sa brigadom borbeni put do Trsta. Otkako je demobilisana nema se blizih podataka o njoj. FILIPOVIC LJUBICA, rodena 1925, poginula marta 1945. kod Sarengrada u Sremu. FILIPOVIC MILICA, upisana u spisak boraea Treceg ~kra­ gujevackog) bataljona. FILIPOVIC-SENDIC MILKA, rodena 1927. u selu Sovljanu kod Uba, bila u Trecem ~kra­ gujevackom) bataljonu od oktobra 1944. GAJEVIC (Milosa) ANDA, bolnicarka Cetvrtog (kraljevackog) bataljona, primila vojne isprave 27. decembra 1944. GIZDic-(GIZIC) (Ivana) KAJA, rodena 1914. godine u Splitu, u NOB-u od 1942. godine, vodi se u spisku kao horae Brigade. GAZIC (Ivana) KAJA, rodena 1914. u Klisu kod Splita, poginula 1943. na Sutjesei. GONCIN V. MARIJA, rodena 1917. godine u selu Kapela kod Breziea, vodi se u spisku boraca Cetvrtog (kraljevackog) bataljona. GRBIC NEVENKA, radom iz Like, spominje se u mnogim spiskovima, ali nema blizih podataka. GRUBASEVIC MARGARETA, vodi se u spisku poginulih boraea Prve proleterske brigade. GRUJic-MATKOVIc (Marina) DRAGICA, rodena 1914. u KuCini, kod Splita, ucesnik bitke na Sutjesci. GRDELIC NEDA, rodena u Zadru 1922, u NOB-u od 1942, poginula 1943. na Sutjesci kao horae Drugog (ernogorskog) bataljona. HADZIMURATOVIC FATIMA, upisana kao horae Treceg (kragujevackog) bataljona. HALILOVIC FATA iz sela Zastilja kod Teslica, u NOB-u' od 1943, poginula 17. deeembra 1943. kod Bugojna. HODZic (Salka) NEZIRA, horae omladinske cete Treceg (kragujevackog) bataljona, ranjena 11. marta 1945. HRASNIK MILKA, poginula 17. aprila 1945. godine kod Pleternice kao bolnicarka u Trecem (kragujevackom) bataljonu. IBIC ZULFA, rodena u selu PutoviCima kod Zenice, nestala u borbi 14. jula 1943. kod Ustikovine. IVANOVIC (Save) MILICA-MICA, bolnicarka u Sestom bataljonu, primila vojne isprave 27. decembra 1944. JANKOVIC (Milosa) ANDELIJA, bolnicarka Cetvrtog (kraljevackog) bataljona, primila vojne isprave 27. deeembra 1944. JELASKA MILEVA, rodena u Splitu, bila horae Drugog (ernogorskog) bataljona. JOCKOVIC SAVA, vodi se u spisku poginulih boraea Prve proleterske brigade. JOVANOVIC (Dusana) DIKOSAVA, bolnicarka u Trecem (kragujevackom) bataljonu, primila vojne isprave 27. decembra 1944. �JOVANOVIC (Mihaila) DUSANKA, bolniearka Treceg (kragujevackog) bataljona, primila vojne isprave 27. decembra 1944. JOVANOVIC (Stojana) JELENA, bolnicarka u Petom bataljonu, primila vojne isprave 27. decembra 1944. JOVANOVIC (Nedeljka) STANIMIRKA, bolnicarka u Trecem (kragujevackorn) bataljonu, primila vojne isprave 27. decembra 1944. JOVANOVIC (Borivoja) ZAGORKA, bolnicarka u Drugom (crnogorskom) bataljonu, primila vojne isprave 27. decembra 1944. JOVIC JELA, rodena u Dragljanu, kod Vrgorca, u NOB-u od 1943, u Brigadu dosla juna 1943. na Miljevini. JOVIC MARIJA, rodena u Dragljanu, kod Vrgorca, u NOB-u od 1943, poginula kao horae Drugog (crnogorskog) bataljona 24. septembra 1943. na Velikoj Cisti, kod Trinja. KACAR (Marka) ROSA, bolnicarka u Sedmom bataljonu, primila vojne isprave 27. decembra 1944. KARAKLAJIC UGLJENA, rodena 'u Ivanjici, nestala u Sremu. KATUSIC JERKA, vodi se u evidenciji boraea Prvog (crnogorskog) bataljona. KEZIJA (Nikole) LJUBICA, roderta u Travniku 1923, nalazi se u spisku boraca Treceg (kragujevackog) bataljona. KLJAJIC OLGA, radom od Uzica, u brigadi je od septembra 1944. godine, hila je horae Pratece cete Drugog (crnogorskog) batal.iona. KOLUNDZI.TA ANflP.LKA.rodena 1927. u Trstu. Bila u Bataljonu »Garibaldi«. KOLUDZIJA MILENA, rodena 1926. u Trstu, hila u Bataljonu »Garibladi«. KOSTAN MARIJA, rodena kod Sibenika, hila horae Sestog (beogradskog) bataljona. KOVACEVIC (Janka) DRAGICA, horae Bataljona prateCih oruda, primila vojne isprave 27. deeembra 1944. KOVACEVIC MARIJA, rodena u Gatu kod Splita, poginula kao horae Brigade 13. septembra 1944. godine kod Valjeva. KOVACEVIC SAVKA, vodi se u spisku poginulih boraea Prve proleterske brigade. KOVACEVIC (Ante) VESNA, bolnicarka Cetvrtog (kraljevackog) bataljona, primila vojne isprave 27. decembra 1944. KRAJiNA SVIJETA, rodena u Vogusu, kod Bugojna, nestala 3. aprila 1944. kod Jajca. KRGOIC (Ivana) IVKA, rodena 1922. kod Splita, hila horae Prve proleterske brigade na Sutjesci. KRILIC (Jure) FRANKA, rodena 1917. u Vrbovcu, hila horae Drugog (crnogorskog) bataljona na Sutjesci. KRNIC (Abdule) NIJEZIRA, cetna bolnicarka u Bataljonu prateCih oruda, primila vojne isprave 27. deeembra 1944. KRNOBABIC JELA, rodena 1923. kod Bradine, hila horae Treceg (kragujevackog) bataljona. KRULJAC ZDENKA, vodi se u evidenciji kao bolnicarka u Brigadnom sanitetu od 1944. godine. KRUSCIC KRISTINA, u spisku je boraca Treceg (kragujevackog) bataljona. LAZIC (Frane) DANICA, ranjena u sedmoj neprijateljskoj ofanzivi kao horae Drugog (ernogorskog) bataljona. LENAR (Stevana) MARIJA, bolnicarka u Sedmom bataljonu, primila vojne isprave 27. deeembra 1944. LUKIC BOSILJKA, radom iz Bosanske Krupe, poginula 9. novembra 1943. godine, kao horae Prve proleterske kod Travnika. LUKIC JANJA, horae Cetvrtog (kraljevackog) bataljom;, poginula 25. maja 1944. kod MliniSta. LUNA (Barona) MILETA, rodena 1923, ucestvovala u bici na Sutjesei. MANDIC PAVA, rodena u . Dugom Vrhu, horae Treceg (kragujevackog) bataljona, poginula 1943. na Sutjesci. MARASOVIC A. NEDELJKA, rodena u Trilju, kod Splita, nestala 13. oktobra 1943. kod Sujiea. MARINKOVIC ZORA, ranjena 1943. na Ulogu. _ MEDIC IVANKA, rodena u Gornjem Segetu, kod Trogira, u Drugi (ernogorski) bataljon dosla na Sutjesci iz Trece (dalmatinske) brigade. MEDIN VERA, rodena u Beogradu 1926, hila horae Bataljona »Garibaldi«. MIDOSEVIC (Dusana) NEGOSAVA, bolnicarka u Drugom (crnogorskom) bataljonu, dobila isprave 27. decembra 1944. MIKIC NEVENKA, rodena u selu Lisee, kod Prnjavora, u NOB-u od januara 1943. godine, poginula 20. avgusta 1943. go dine, kao horae brigade na VlasiCu. MILANOVIC KAJA, radom od Sinja, na Sutjesci bila horae Prvog (crnogorskog) bataljona. 201 �MILANOVIC MILKA, rodena u Resniku, nestala 30. maja 1944. kod Prekraja. MILANOVIC RADMILA, ranjena 14. aprila 1945. kao borac Prvog (crnogorskog) bataljona. MILOJEVIC (Ostoje) MARUSKA, rodena 1922. godine u Razboiu kod Srpca, u NOB-u od 1943. godine, poginula na Sirinama 1944. godine kao borac Treceg bataljona. MILICEVIC (Milinka) RADOJKA, bolnicarka u Sestom bataljonu, dobila vojne isprave 27. decembra 1944. MILOVANOVIC MILICA, vodi se u spisku poginulih boraca Prve proleterske brigade. MILOSAVLJEVIC MILICA, rodom iz Valjeva, ucenica, u Brigadi od 1944. godine, umrla odmah po oslobodenju Valjeva. MILOSEVIC DANICA, upisana u spisak kao borac Omladinske cete Treceg (kragujevackog) bataljona. MITIC MILENA, rodena u Bosni, u Brigadu dosla 1943. godine, prema postojecoj dokumentaciji. MITROVIC (Milana) OLGA, rodena 1924. u selu Peneljeveu kod Lajkovca, poginula kao borae Prve proleterske na Sremskom frontu. MLINAR (Josipa) VESNA, holnicarka u Trecem (kragujevackom) bataljonu, dohila isprave 27. decembra 1944. MOGREC SLAVKA, rodena u Turhetu, nesta!a 30. maja 1944. kod Prekraja. MOLJKOVIC (Zdravka) MILENA, bolnicarka u Trecem (kragujevackom) bataljonu, dohila vojne isprave 27. deeemb202 ra 1944. MUSIC (Muharema) FERIDA, holnicarka u Cetvrtom (kraljevackom) bataljonu, dohila vojne isprave 27. decemhra 1944. NESIC (Stanimira) BRANKA, bolnicarka u Trecem (kragujevackom) hataljonu, dobila vojne isprave 27. decemhra 1944. NESKOVIC (Aleksandra) NADA, bolnicarka u Trecem (kragujevackom) hataljonu, dohila vojne isprave 27. deeemhra 1944. NIKOLIC JELENA, rodom iz Bajine Baste, u Brigadi od oktobra 1944. godine, poginula u Sremu. NOVAKOVIC MILKA, uvedena u evidenciju decemhra 1944. godine, kao borac Drugog (ernogorskog) bataljona. NOVAKOVIC OLGA, rodena n selu Stoiniku 1924, bila u Bataljonu ,;Garibaldi«. NOVAKOVIC RADOJKA, rodena u Benkovcu, nestala 21. novembra 1944. u Beogradu. NOVAKOVIC (Nikole) RUZ:A, hila bolnicarka u Cetvrtom (kraljevackom) bataljonu, dohila vojne isprave 27. decembra 1944. NOZ:ICA (Vasilija) OLGA, bolniearka u Sedmom bataljonu, dobila vojne isprave 27. decembra 1944. NUJIC (Jakova) MARIJA, poginula na Sutjesci 1943. kao horae Cetvrtog (kraljevackog) bataljona. OBRADOVIC MILEVA, rodena u SokoloviCima, kod Rogatice, nestala 20. aprila 1943. PAJIC MILICA, ranjena u sedmoj neprijateljskoj ofanzivi kao borae Cetvrtog (kraljevackog) bataljona. PANTOVIC (Vasic) DANICA, rodena 1924. u selu Ronocevu kod Sopota, stupila u Pi-vi bataljon, Prve proleterske 13. oktobra 1944. PAVIC (Janka) OLGA, bolniearka u Trecem (kragujevackom) bataljonu,. dobila vojne isprave 27. decembra 1944. PAVIC (Joza) SLAVKA, rodena u Vrpolju, kod Sibenika, u NOB-u od 1942, bila horae Drugog (ernogorskog) bataljona. PAVICEVIC (Velimira) LJUBICA, bila u Drugom (crnogorskom) bataljonu. PAVLOVIC (Donlin) ZORKA, ucestvovala u bici na Sutjesei kao horae Sestog (beogradskog) bataljona. PAVLOVIC (Petra) SMILJA, bolnicarka u Cetvrtom (kraljevackom) bataljonu, primila vojne isprave 27. deeembra 1944. PETROVIC (Milana) KATICA, bo!nicarka u Sedmom bataljonu, dobila vojne i~prave 27. decembra 1944. PETRIC (Dragutina) ACIKA, bolnicarka Drugog bataljona, dobila vojne isprave 27. decembra 1944. PETRIC (Srecka) BRANKA, bolnicarka Sedmog bataljona, dobila vojne isprave 27. decembra 1944. PETROVIc VUKOSAVA, poginula kao borac brigade 23. septembra 1943. godine na Cisti kod Trilja. PEsiC VERA, upisana u spisak kao horae Treceg (kragujevackog) bataljona. PIHLE NINA, dosla na rad u Brigadnu bolnieu iz Trinaeste proleterske brigade nRade KonCar«. PIVAC MIRA, rodena u Bosanskoj GradiskL poginula 6. �aprila 1944. godine u SipovuBosna, kao horae Prve proleterske brigade. PLACAN (Steve) SLAVKA, bolnicarka Treceg (kragujevackog) bataljona, dobila vojne isprave 27. decembra 1944. PLECAS SLAVKA, upisana u spisak boraca Treceg (kragujevackog) bataljona. PLENCA ZORA, vodi se u evidenciju kao horae brigade. POLEKSIC BOSA, rodena u selu Karadzu, kod Bugojna, u NOB-u od 1943, sestra narodnog heroja Vojina Poleksica, ranjena u sedmoj ofanzivi, kao horae Prvog (crnogorskog) bataljona. POLEKSIC MIRA, upisana u spisak boraca Treceg (kragujevackog) bataljona. POLEKSIC UUBICA, rodena u selu Karadzu, kod Bugojna, u NOB-u od 1943, sestra narodnog heroja Vojina PoleksiCa. POPADIC MILA, rodom od Makarske, ucestvovala u bici na Sutjesci kao horae Treceg (kragujevackog) bataljona. POPIC NEVENKA, vodi se u spisku poginulih boraca Prve proleterske brigade. POPOVIC DUNJA, poginula 1943. na Sutjesci kao horae ( crnogorskog) bataljona. POPOVIC UUBICA, rodena u Cetinju, vodi se u spisku kao horae Prvog crnogorskog bataljona. POPOVIC (Boza) MASINKA, horae Petog (sumadijskog) bataljona, primila vojne isprave 27. decembra 1944. POPOVIC (Marka) MILKA, rodom od Makarske, ucesnik bitke na Sutjesci, horae Cetvrtog (kraljevackog) bataljona, primila vojne isprave 27. decembra 1944. POPOV (Radomira) MIRA, rodena 1912. u Svetozarevu. Iz oslobodenog Beograda, oktobra 1944. stupila je u Prvu proletersku, odakle je ubrzo prekomandovana u jedinice za vezu Prve armije. PRITILJ TATJANA, ranjena u sedmoj neprijateljskoj ofanzivi kao horae Drugog (crnogorskog) bataljona. PRODAN DANICA, ucestvovala u bici na Sutjesci kao horae Cetvrtog (kraljevackog) bataljona. PUCAR (Dusana) DRAGICA, rodena 1926. u RadoviCu, u Dalmaciji, poginula 23. decembra 1944. kod Sida kao horae Treceg (kragujevackog) bataljona. RADAKOVIC (Laze) MILICA, bolnicarka Petog bataljona, dohila vojne isprave 27. deeembra 1944. RADELJ (Luke) MARIJA, poginula na Sutjesci 1943. kao horae Cetvrtog (kraljevackog) bataljona. RADOJCIC (Svetolika) MILKA, primila vo jnu ispravu kao vodna bolnicarka 27. decembra 1944. RADOSAVLJEVIC DESANKA, rodena u Splitu, poginula 15. deeembra 1944. RADOVANOVIC NADA, rodena 1920. u Banatu, hila bo. rae Bataljona »Garibaldi«. RADULOVIC DINA, rodena 1922. u Cetinju. Borae Prve proleterske je od 1944. RAFAILOVIC DURDINA, upisana u spisak boraca Treceg (kragujevackog) bataljona. RANKOVIc (Pauna) ZIVANA, bolnicarka Cetvrtog (kraljevackog) bataljona, primila vojnu ispravu 27. decembra 1944. RASETA (Nikole) ZORA, rodena 1926. godine u Laktasima, upisana u spisak boraca Treceg (kragujevackog) bataljona. RASKOVIC ANKA, vodi se u evidenciji boraca Drugog (crnogorskog) bataljona. REJIC-DUMAND:ZIC MAR{ JA, rodena 1920. u Makarskoj, ucestvovala u bici na Sutjesci kao horae Treceg (kragujevackog) bataljona. ROGANOVIC (Boska) ANBELKA, bolnicarka u Trecem (kragujevackom) bataljonu, dohila vojne isprave 27. decembra 1944. ROKVIC SAVA, poginula 13. juna 1944. kod SCita kao horae Drugog (crnogorskog) bataljona. SAVANOVIC MARA, rodena u Turbetu, nestala 9. januara 1944. kod Belobucja. SAVIC (Sime) DARINKA, bolnicarka Drugog (crnogorskog) bataljona, dobila vojne isprave 27. decembra 1944. SAVIC D. DUSANKA, rodena u Beogradu, nestala 15. decembra 1944. u Sremu. SEKSO (Save) NADA, radom od Sibenika, poginula 1943. na Majevici kao horae Sestog (beogradskog) bataljona. SESIJA .......... , iz Petrovca, poginula aprila 1943. na Kapku, kod Foce. SEVERINA KOKA, rodom iz Makarske, poginula kao .horae brigade 23. septembra 1943. godine na Cisti kod Trilja. 203 �SIDARENKO (Pavla) MftKA, bolnicarka Sedmog bataljona, dobila vojne isprave 27. . decembra 1944. SIMI(; KATA, poginula 20. novembra 1943. na Maloj Cisti, u Dalmaci j i. SISK MEDINA, rodena 1925. u Splitu, bila borac Bataljona »Garibaldi«. SLADI(; MARILA, ranjena u sedmoj neprijateljskoj ofanzivi kao borac Drugog (crnogorskog) bataljona. SLANIC NEDA, rodena u Dalmaciji, vodila se u evidenciji boraca Treceg (kragujevackog) bataljona. SOLOVODEC MARIJA, rodena 19p. u Banatu, bila borac Batal)ona »Garibaldi«. SPASOJEVIC (Milutina) VE~- _?olnicarka Treceg (kraguJevackog) bataljona, dobi!a vojne isprave 27. decembra 1944. SRECKOVI(; (Save) NADA bolnicarka Treceg (kragujevac: kog) bataljona, dobila vojne isprave 27. decembra 1944. STANOJEVIC MILKA, ucenica iz Valjeva, u Brigadi od septembra 1944. godine, vodi se kao•.borac Drugog (crnogorskog) bataljona. STANOJEVI(; (Svetis!ava) SLAVKA, upisana u spisak boraca Treceg (kragu jevackog) bataljona. STANOJEVIC (Dobrosava) SVETISLAVA, upisana u spisak boraca Treceg (kragujevackog) bataljona. STEFANOVI(; RUZA, rodena 1930. u Sremskoj Mitrovici, bila borac Bataljona »Garibaldi«. STILINOVI(; NADA, nema podataka, sada zivi u Zagrebu. STOJKOVIC GORDANA bol204 nicarka u Sedmom batali'onu, dobila vojne isprave 27. decembra 1944. STRUNI(; (Pavia) MARIJA, bolnicarka Prvog (crnogorskog) bataljona, dobila vojne isprave 27. decem bra 1944. SUBASIC RADOJKA, rodena 1923. u selu Perni, kod Bosanske Krupe, upisana u spisak boraca Treceg (kragujevackog) bataljona. SUBOTI(; ANKA, ranjena u sedmoj neprijateljskoj ofanzivi kao borac Prvog (crnogorskog) bataljona. SUKARA P. MLADENKA, rodena u Donjem Vakufu, nestala 9. januara 1944. SURCUGI(; M. ZONJA, rodena 1922. godine, u NOB-u od 1942. godine, poginula kao horae brigade juna 1943. na Zelengori. SCORDA TONKA, rodena u Splitu, poginula 21. marta 1944, vodi se u spisku sekcije Prve proleterske brigade za Dalmaciju u Splitu kao l;>orac Prve proleterske. . -SEVIC ZIVKA, rodena 1925. go dine u selu. Besenovu kod Iriga, stupil_a u Brigadu febru~ ara 1945. go dine, a poginula 12. aprila 1945 .. kod. Sarengrada. SEVGIC (Ante) MARIJA, stariji vodnik, bolnicarka, dohila vojne · isprave 27. decembra 1944. ·siMENSKI SOFIJA; vodi se u spisku poginulih boraca Prve proleterske brigade. SKORO SLAVKA, rodena .u Kastelii:na kcid Splita, pogiinita 23. septembra 194_3. na Velil<:oj Cisti, vodi se. 1f spisku Sekcife Prve proleterske: za· Dalmadj-u u Splitu kao horae Prve proleterske. SORAK (Milana) MILICA, bolnicarka Sedmog bataljona, dobila vojne isprave 27. decembra 1944. SUBA5I(; RANKA - ANKA, rodena u selu Klisu, kod Splita, u NOB-u od 1943, borac Drugog (crnogorskog) bataljona, ranjena 24. januara 1945. kod Tovarnika, u Sremu. SUPE ANKICA, rodena u selu Konjevratu kod Sibenika, u ' NOB-u od 1942. godine, vodi se u spisku kao borac Brigade. SUPE (Krste) LUCA, rodena u selu Konjevratu, kod Sibenika, u NOB-u od 1942. godine, poginula 19. novembra 1943. na Sitnici kod Banja Luke, kao borac Brigade. SUPE SLAVICA, rodena u selu Konjevratu kod Sibenika, u NOB-u od oktobr.a 1942. godine, vodi se u spisku Sestog bataljona, Prve proleterske. SUPE (Jove) TONKA - TONE, rodena u Konjevratu, kod Sibenika, u NOB-u od oktobra 1942, vodi se u evidenciji kao borac Prve proleterske. SUSKIC ZUMRETA, vodi se u ratnom spisku brigade. TAKI(; (Nikole) ZORA, bolnicarka Cetvrtog (kraljevackog) · bataljona, dobila vojnu ispravu 27. decembra 1944. TRANOVAC (Rajka) RADMILA, bolnicarka Treceg (kragujevackog) bataljona, dobila voj-ne isprave 27. decembra 1944. TOMIC BISERKA, rodena 1927, u Krujasi, bila borac Bataljona »Garibaldi«. UJEVIC JAKICA, rodena u :Krivodo!u, kod Imotskog, poginula 1944. kao horae Cetvrtog (kra!jevackog) bataljona. VJI,l'HC (Jovana) DESANKA, bolni¢arka u Petom (beograd- �skom) bataljonu, dobila vojne isprave 27. decembra 1944. VASKRSIC SAVETA, rodena 1927. u Novim Banovcima, hila horae Bataljona »Garibaldi«. VESELOVSKI (Juliiana) STEFICA, bila bolnicarka u Prvom (ernogorskom) bataljonu, dohila vojne isprave 27. decembra 1944. VIDEKA (Vjekoslava) IVANKA, rodena 1924. u Splitu, poginula 1945. na Sremskom frontu. VOCIC MILEVA, horae Drugog ernogorskog bataljona, vodi se u spisku ranjenika od juna 1944. godine u vreme Sedme neprijateljske ofanzive. VUJIC (Jovana) BRANISLAVA, vodna bolnicarka u Bataljonu prateCih oruda, primila vojne isprave 27. deeembra 1944. VULIC NADA, radom od Makarske, poginula 23. juna 1944. na Gradini kao cetna bolnicarka. ZARNAD RUZICA, vodi se u spisku poginulih boraea Prve proleterske brigade. ZELEN (Marka) DRAGICA, stariji vodnik, cetna bolnicarka u Cetvrtom (kraljevackom) bataljonu, umrla 4. januara 1945. od zadobijenih rana. ZONJIC (Jovana) MILICA, rodena 1925. u Vruccu kod Uziea, u NOB-u od septembra 1944. poginula septembra 1944. u Erdeviku u Sremu, kao horae brigade. ZIVKOVIC JERA, rodena 1924. u Kninu, nestala 1943. korl nnvm:,t. ZUBRINIC MILICA, rodena u Splitu, vodi se u evidenciji Sekcije Prve proleterske brigade za Dalmaciju kao horae Prve proleterske. GRUPA BORACA U SELU RATKOVAC, SEPTEMBRA 1944. 205 �~-- 1 nastala iz zelje da ostanu jednoj knjizi, drugarica koje su se borile u O va knjiga jeimena iena-boraca,setrajnozaborave zapisana, ulikovi Prvoj proleterskoj brigadi, da ne ti svetli I ,1 heroja borbi i jurisa na nasem teskom, ponosnom i pobedonosnom putu ka slobodi. Ucinili smo to sa zeljom da uz sve sto je do sada napisano o narodnooslobodilackoj borbi i revoluciji jugoslovenskih naroda i narodnosti od 1941-1945. godine, sto je napisano o Prvoj proleterskoj narodnooslobodilackoj udarnoj brigadi, damo i poseban doprinos trajnijem ocuvanju uspomena na svetle likove drugarica koje su se borile u sastavu Prve proleterske brigade. Cinimo to radi njih - radi odavanja priznanja njihovoj barhi i samopregoru, Zrtvi koju su sve drugarice, a u prvom redu one koje su pale smrcu hrabrih, nesebicno priloiile svoje zivote izvojevajuci pobede u na!ioj oslobodilackoj i revolucionarnoj borbi, pod zastavom koju su razvili, poneli i do pobede doneli KP J i drug Tito. Posebno to Cinimo radi nadahnuca i podsticaja na nova pregnuca onih koji su iz generacije u generaciju nastavljali i koji ce nastaviti da pod zastavom SKI brane i cuvaju tekovine nase revolucije i vade borbu za nase samoupravno socijalisticko drustvo. Svesni smo bili tezine istrazivanja i obezbedenja podataka za sve drugarice koje su prosle borbeni put Brigade. I sto taka, svesni smo i velike odgovornosti, jer nije lako pisati o svakoj drugarici ponaosob kad se ima u vidu mnogo zajednickog- u svakoj njihovoj biografiji ista ratna staza, isti ciljevi i ideje koji su ih u borbu poveli, ista ili priblizno ista godista. Pilikom pisanja takve knjige te!iko je izbeci ponavljanja, utoliko pre s/o su za vreme rata i revolucije mnoge ljudske sudbine u istim jedinicama bile istovetne, jer su im to i zajednicki putevi nametali . . I pored svega toga ieleli smo da kao njihovi ratni drugovi zabeleiimo njihova imena i njihov veliki doprinos nasoj herojskoj borbi i revoluciji. Zato ovu knjigu ne smatramo dorecenom, vee samo jednim dokumentom koji otvara prostore za dalja istrazivanja i kao izraz jedinstvene poruke da se ti likovi ne smeju zaboraviti. 207 �Od rata je proslo vise ad tri decenije, secanja nisu taka vzse sveta, dokumentacije nepotpune. Zbog toga je rad na prikupljanju podataka iziskivao velike napore. Taka se na pribiranju grade za ovu knjigu radilo vise godina. Odbor Prve proleterske brigade, bataljonski odbori i sekcije, obracali su se vise pula ad septembra 1974. godine naovamo pismeno i usmeno, preko stampe i radija opstinskim odborima Saveza udruzenja boraca Narodnooslobodilackog rata, sekcijama i pojedincima s molbom da se sakupi !ito vise podataka, dokumenata i fotografija za svaku drugaricu·- borca Prve proleterske. Kao autori uCinili smo sve !ito nam je bilo mogucno da dodemo do !ito vise podataka o svakoj ad drugarica - boraca Prve proleterske brigade. Duini smo da istaknemo da je i sam izdavac (»Export-press«) nekoliko put a preko !!lampe i Radio-Beograda pozivao borce Prve proleterske, preiivele drugarice i rodbinu poginulih i umrlih drugarica da dostave koliko mogu i znaju ad podataka o zenama-proleterkama iz Prve proleterske. Koristili smo postojecu dokumentaciju i objavljene knjige, pa smo i takvim naCinom istraiivanja naisli na dosta korisnih, ali i na prilicno netacnih podataka o drugaricmna iz Prve proleterske brigade. Ne iskljucujemo mdgucnost da se i u ovoj knjizi nije potkralo netacnih, odnosno nedorecenih podataka o drugaricama. Rec je pre svega o podacima koji se odnose na godinu i mesto rodenja, dan stupanja u Brigadu iii dan pogibije, jer se u pojedinim publikacijama govori o nekoj drugarici da je poginula, a ana je preiivela rat, iii obratno. No, i pored svih nedostataka i manjkavosti koje nije mogao izbeci ni na!i rad, napominjemo da je istraiivanje za pisanje knjige PARTIZANKE PRVE PROLETERSKE doprinelo tome da se objektivnije i svestranije sagleda uiiesce iena u ovoj proslavljenoj jedinici, a to ujedno omogucava i bolji uvid u strukturu nase Narodnooslobodilacke vojske, jer su se i druge jedinice formirale po ugledu na Prvu proletersku brigadu. Dosada je i zvanicno u dokumentima objavljivano da je u borbenom stroju Prve proleterske hila oko 500 drugarica. Medutim, istraiivanje je pokazalo da je taj broj mnogo veci. Ispostavilo se da se u redovima na.'ie proslavljene brigade borilo oko 700 drugarica. Tu je i podatak da je poginulo oko ISO, a nestalo u te!ikim borbama i jurisima oko dvadeset drugarica. Sigurno je, da se o mnogim zenama-borcima koje su se borile u redovima Prve proleterske brigade mogu pisati Citavi feljtoni i sire biografije, i da bi 0 njihovim likovima knjizevni stvaraoci mogli pisati i i':itave knjige ..4utori su mogli o mnogim drugaricama pisati op!iirnije, ali nasa je namera bila s obzirom na veliki broj drugarica boraca ove brigade, da najskromnije evidentiramo njihova ucesce u borbama prole/era i da imesemo samo neke osnovne i':injenice o njima. Napominjemo da smo uzimali uglavnom ona prezimena drugarica sa kojima su stupale u Brigadu, jer ih pod tim prezimenima ratni drugovi najvi!ie poznaju. No, i pored svega, smatramo da neki nepotpun iii pogre5an 208 podatak neee osetno okrnjiti lik iene - borca Prve proleterske '' �brigade, jer samo prisustvo u stroju Brigade, ponunJanje imena vee dovoljno i jasno govori o idejnoj, borbenoj, patriotskoj i slobodarskoj opredeljenosti zene-borca kakvu je mogla dati nasa narodnooslobodilacka borba i revolucija. Cinili smo sve !ito smo mogli da ne ostane nezapisano nijedno irne zena-boraca Prve proleterske brigade. Posebno smo nastojali da ne izostanu imena drugarica koje su hrabro polof.ile zivote u borbi za slobodu i pobedu na!ie revolucije. u celom ovom radu, duzni smo to istaCi, nai!ili smo na dobru saradnju i pomoc kod pojedinih opstinskih odbora SUBNOR-a, Sekcije boraca Prve proleterske za Dalmaciju u Splitu, Redakcionog odbora i vise pojedinaca koji su nas pomogli u prikupljanju podataka da bi ova knjiga bila !ito potpunija. Na kraju, ipak, moramo napornenuti i to, da se jedan broj drugova i drugarica iz Prve proleterske brigde, op!itinskih odbora Saveza boraca, kao i izvestan broj porodica poginulih i umrlih drugarica boraca iz Prve proleterske, mogao bolje odazvati i pruziti vecu pomoc na ovom zajednickom poslu. Nadamo se da ce ova knjiga biti podsticaj da se svi zajednicki postaramo da upotpunimo podatke o svakoj drugarici, kako bi likovi ovih zena-proletera bili bolje osvetljeni u eventualnom novorn izdanju ave publikacije, ukolikd do njega dade. Bicerno veoma zahvalni svima koji nam se na adresu ( »Export-pressa«j jave novim podacima o pojedinim ienama-borcima Prve proleterske brigade. AUTORJ 209 �IZVORI DOKUMENATA I MATERJJALI 210 Autori su u ist~aiiivanju koris-uili viSe izv-o,rnih dokumenata 'i materijaJa, kao Sto su: Kmjiga: JCis~p Broz T:Uto - Govori i Cianci, 1mjiga I izdanje 1969. godine. l>Prva p:r:oleterska br1igada« I i II ,mj•iga, izdanje Vojno istori}skog zavoda, 1963. godine. Knjdga: »Rudo«, i:z.idanje 1971. godi111e. Arhiv CK Saveza komunista Jugo1s'lavije. Arhilv Inst.ituta Zia mediciJrnsku dolkumentaciju Vojno medicinske akademi~c. Knjiga »ZENE SRBIJE U NOB«, izdamJje 1975. god~ne. ,zENE HRVATSKE U NOB•, lonj1iga I i II. Kn~iga ,zENE CRNE GORE U NOR«. Knjiga »ZENE JUGOSLAVIJE U NOR«. KnJiga »Cvetovi u ognju«, 1izdan}e 1970. godime. VojtiJJo istari1j1ski glasn:irk br. 1, o.d 1975. godime. Spiskwi uCesni,ka b-itke na Sut}esc-i, dokumentacija Saveznog odbora SUBNOR Jugoslavije. Spiskovi, ankete 1i dDikumOOJtacija o ·poginulim drugaricama, dok:umentacija Republklmg odbora SUBNOR Svbije. Spisak izdatih vnljnih is:prava boroi,ma P.rve proleterske brigade, decembra 1944. lJOidine. Padaci od orpStinsk,ih odbora SUBNOR 'iiZ cele Juguslavije. Podaoi od Sekcije bo:raoa Prve .prnleters:ke brigade za Dalmaoiju ,iz Splita. U6ni kontakJti sa viSe stotina rpreZi1velih baraca Plrve prolete11ske hrigade. ViSe od dve stotine bi:oigraf,fja -i ~anketa, koje su same drugarice borci Prvc proJeterske brig-ade pa.prmjavale. U toku rada i istraZivanila autori su kontaktirali sa mnogim poied1ncima, borcima iz Prve proleterske brigade, pa su nam pored ostalih pomoC pruZili naroCito: Ljubica JovanoviC, Olga KojadinoviC, Aleksa Nenadk, Zlatko Vajler i Rudi Krajina. �REG/STAR IMENA AbramoviC Slavka, 161. AbramoviC Zora, 161. Aidar Vida, 199. AlargiC Judita, 69. Albahari Davida Judita, 117. Aleksic Liubica, 161. Aleksic Mila, 19. ArifoviC MatejiC Zarifa, 117. AtanackoviC Ljubomira Radmi.la, 199. BabiC Riste Desanka, 117. Babic Nada, 199. Babovic Radoika, 199. Ba.iiC RupiC Jela, 199. BaiiC DragoviC Hristina Perica, 162. BakoCeviC Branka, 20. BakoviC Herman Helena, 117. Banjac - RadakoviC Milka, 118. Bara.S J ela!. 20. Barac Darinka, 69. Bar_iaktareviC - S trok Milica, 162. Ban.ih Hela, 199. Basta Mile Dragica, 118. Beara - Lukic Rado.ilka. 119. Bebic Stjepana Anda, 199. BebiC Dragica, 199. Bebic Nedel.ika, 118. BeCiC Sma.ie Ankica, 118. BelamariC - Jur koViC Milk a 1!9.. . ' Benvenisti Zora, 21. Benvenisti Lea Liza, 20. Berarov Stevana Mileva, 162. Bertoli Viktori.ia, 162. Beronja MiloSa Sava, 119. BeSiC Janja, 21. BeSiC Jovana Olga, 22. BibiC Mate Dragica. 199. Bibic Radoja Smi1jlka, 199. Birin - UdoviCiC llinka, 119. BiSCeviC Azisa, 120. · BielanoviC M. Bosilika, 162. BlagojeviC - PetroViC Jelena, 22. Biago.ieviC - MiCiC Mili.iana. 163. BlagojeviC Rada, 163. Boban Marija~ 70. Bogdan Stevana Draga, 163. BogdanoviC Radojka. 199. BogojeviC - SeviC Ljiljana, 163. BogunoviC - Culibrk Nada, 70. BogunoviC Mati.ia. 70. BojaniC - MiletiC Milena, 120. Bo.ioviC Ru.Zica, 23. BosanCiC Radoika, 121. BoSkoviC J aniCija Desanka, 164. BoSkoviC ReliC Jovana Granica, 120. BoSkoviC J ovanka, 164. BoSkoviC Rado.ilka, 199. Bo:l.aniC Nada, 199. Bozic Radmila, 164. Bo:l.in Jasna, 199. Bo:l.oviC Dr SaSa, 71. BraSanac - LaziC Danica 121. Bra.iiC Margareta, 199. ' BratiniC - Forcan Margareta, 199. BraSkin - KataviC Anka, 122. BrboriC Lazara Branka. 199. BrdareviC Draga, 199. BrdinoviC Vinka, 199. Brezak - Mamula Nada, 164. Budas Frana Ankica, 121. BulatoviC Jelena, 23. BulatoviC Milovana Jelena, 121. BurkiC Zaira Rabi.ia, 199. CariCiC Radmila Mila. 71. CeroviC Anka, 71. Crnjak Nikole Vukosava, 72. CrniC Stevana Koviljka, 199. CvetiC Pere Ru:l.a, 72. CvetkoviC Mara, 72. CvetkoviC Radmila, 72. CvetkoviC Vera. 165. CviianoviC - BiieliC Anka. 122. CviianoviC - BiieliC Ana, 122. CviioviC M. Milica, 165. Cvitkovic Radmila, 199. Cabo - Grbovic Neda, 123. CatiC - TenkiC Juli.iana, 24. CetkoviC Darinka-Dara, 24. CetkoviC - KapiCiC Mileva, 25. Cixin Ana-Beba, 25. CiroviC Miiojka, 123. CiroviC Voika, 165. Cuk Radmila, 123. Cuk Bararon D. Luna, 199. Cuoo Zuhra, 73. Cecer Rada, 73. Ceko Marija, 73. CenCan Paja I>urdi}l~ma, 165. Corgelja Ivanka, 73. Cmko Janja Jasko, 26. Crnko Sonja, 26. CupiC - Popi:voda Marta, 122. Cvrliak Nikole Kosa, 199. Cvrljak Tona - Tonka, 73. Daniti - PavloviC Luna Zora 74. DamjanoviC - VukotiC Slavka' 74. Daradan Spaseni.ia, 123. ' Dedic (Didic) Abaza Sani.ia, 199. Denon - Sak Erna, 74. DespotoviC Mari.iana Dragica, 200. DeviC Katarina, 166. DeviC Mariia. 124. DeviC Mileva, 74. DimiC - Du.iiC Sofi_lla, 124. Dimitri.ieviC Jelena~ 166. D£rnitrijeviC - Sarenac· Olivera, 166. DimitriieviC Vera, 200. Divac iivadinka, 27. DiviC Marija, 124. D1Sl.ienoviC - PrpiC DuSanka, 27. Dmitric - TomiC Roksanda, 28. Doder Jovanka, 75. lll �Dolomea - ReljiC Elza, 124. Dragosavac Rosa Crna, 125. DragoviC 200. DrakuliC Bogdanka, 167. DrakuliC Petra Desanka, 200. DraSko Zora, 75. DraSkoviC Ante ·Mari ja, 125. DraSkoviC Mileva, 75. Duj[c Zora, 125. Dupor Franja Milka, 200. Durak A. Asi.ba, 125. DuratbcgoviC - Sijah Hajrija, 125. . Duvnjak Janka Zora, 126. Denadi.ia Vuka, 76. DeriC Nikole Zora, 200. DokiC - AntonCiC Milena, 29. DokiC J. Milica, 1M. DordeviC Linbinka~Buba 29 DokoviC - Romano Du~~aa · 76. Dukic Desanka 200 ' Dukk~ Svetisla{,a zOo DuriC Cedomira 'Groz.dana 200. DZapiC Rada Katica 200 ' Edon Vida. 200. ' · Efendic Jakica. 200. FabijaniC Tonka. 200. Fa lfer Marica. 200. FilipoviC Ljubica. 200 0 212 ~~Ug~~~~ ~i~~~~ct~g _Mi1ka, 200. FilipoviC Mira, 200. Finci M~tilda 76. FuStiC Stevafla Kosa 167 Ga ieviC MiloSa Anda '200 · Gak Milica - Miika' 7~ · Gav~ToviC V. Milica. '168~ GavnloviC A. Liuhinka 167 G~zic I. Kaia. ·200. ' · GizdiC Ivana Ka_ia. 200 GiamoCiC Milka. 76. · GlamoCl~ia Ankica 77 GHSiC -:-; PredoieViC i~itubica, 168. GJomaz1c ...,- Leko,,iC Stanka 77 '-luCina Lovre Neda 126 ' · Glumac-Glavan Ste,;ana · Bosil]·ka 168. . ' Go]u"~oviC Mileva Mila, 126. r..onc::1m V. M::trii~. 200 GrbiC NP.venka, 200. · GrgasoviC Mi ie Marg-areta 126 Grdelic Neda, 200. · ' · Grlic .T. Anke. 168. Gruh~:.;.~_e_viC Maq.r:treta, 200. Grub~~~·C: - . Ostoia .Tela! 1?7. Grubt1SIC Vtce Mari ia 127 GrubiSiC Bohan Vink~ ui Gudeli - Zec Nada ll7 · GrujiC - MatkoviC MariTia Dragica 200. HadZimur~toviC Fatima 200 Halilovic Kata - Fata ' 200 · HatiboviC Avdiia. 128. ' · H od:l1.-j Nezir:1. · 200. HodZiC Dervi~a. 77. Hrasnik Milka, 200. Ibic Zulfa, 200. IvanCeviC - I>uriC Ljubica, 78. IvanoviC Dragica, 168. I vanoviC Milena, 78. IvanoviC Save Milica-Mica, 200. I vetiC Milica, 78. J agodiC - HerljeviC Desa, 30. JagodiC Marija-Maca, 30. JagodiC Milena, 31. J agodic Ra.i&a, 78. JakovljeviC Radovana Milica, 169. JakSiC Stevana Lepa, 169. JakSiC Smilja, 79. JaniCijeviC Milica, 169. JankoviC MiloSa Andeli.ia, 200. JankoviC Dragica. 169. JankoviC Josipa Olgica, 169. J ejaska Mileva, 200. JelisavCiC J. Jelena, 169. J elisavCiC B. J ovanka. 170. J elisavCiC B. Milka, 170. JelisavCiC V. Stanica, 171. JclisavCiC B. Stanojka, 170. JevtiC - RaduloviC Dragica, 171. JokiC .....;. MirkoviC GoSa. 79. J okic I vanka, 171. J ockoviC Sava, 200. JovanoviC - JordanoviC Darinka, 171. JovanoviC Du.Sana Dikosava, ?.00. JovanoviC Mihaila DuSanka. ?.01. JovanoviC Stoi;:~na .Telena. 201. JovanoviC Kseniia. 33. JovanoviC - BakiC NadeZda 31. JovanoviC Mara, 33. ' .TovanoviC - DordP,riC Milesa 32. .TovanoviC Mil uSa. 34 ' JovanoviC Rad:rnila Keka. :~4. JovanoviC - KostadinoviC Ra1'ka 32. . ' JovanoviC Nedeljka Stanimirka, 201. JovanoviC Verica. 17?:. JovanoviC Borivoja Zarwrka 201. .ToviC .Tela. 201. ' .ToviC Mari.ia, 201. .ToviCiC Mileva - Belka 35 . .ToviCTC Mileva. 79. ' J oviCiC Olga-Rita, 35. JoviCiC Radmila. 172. .ToviCeviC Durdii::~na-Dina, 172. JovoviC Jelena. 80. .Tug ZJatica. 173. Ju iliC Crevar Dragica - Zabica, 36. BoZovif. APi[·::t, 129. .TurC:in .lura Jvka. 128. .TurCeviC Slavka, 80. .TurkoviC - Vaiiler Dobrila, 128. .TurkoviC Milka. 129. Kafar Marka Rosa. 201. KaCavenda - MiloSe"'iC Vida, 129. KapiCiC Anda. 80. Karan Nika Sava, 81. .Tur;:~-~in Karan - Maj s toroviC DuSana Sava, 81. KaradZiC Sofija, 81. Karakla.iic Ugljena, 201. KariC R. Vera, 173. KatiC - CaCi<S Katica 36. KatuSiC Jerka, 201. · KatuSiC Matija, 130. Keziia Nikole Liubica 201. Kliaiic Olga, 201. ' KneZeviC Irina, 37. Kne:leviC Jelena, 81. Kne:leviC Mihaila Lenka. 173. KneZeviC Save Milka, 130. Ko,iadinoviC Olga, 37. Kolat Petra Olga, 83. Kolat Sime Zorka, 83. Kolundziia Andelka, 201. KolundZi.ia Milena, 201. KokiC Adama Anka. 82. Kokic Ante Anka. 82. KokiC Dragica, 82. Kolar Rosa, 82. KomadanoviC CeroviC Ranka, 83. KondiC Stanka, 173. Koprivica Tomana. 83. KostaniC Marija, 130. Ko.Stan Mariii::t, 201. KovaC - SimiC Lidi ia 173. KovaC - Ra.Seta Zora' 130. KovaCeviC J. Dra!!ica '701 KovaCeviC Cetna-Can~. 174·. KovaCeviC Liubica 174 KovaCeviC Mariia '7.01. · KovaCeviC Savka.' 201. KovaCeviC - Uzelac Milicn 38 KovaCeviC C. Radmila 174~ · KovaCeviC RuZa. 174. ' KovaCeviC Anta Vesna. 201. KovaCiC - HHSiC Radmila 175 KovaCiC .za~mrka, 17.1. ' · KovanoviC Miriana. 38. Kra.iina Sviieta, 201. KremiC - AntoniieviC Olivera - VP1_·a. 3Q. KreCa Pere Bosa n1 KreCa Leposava.' 131. KreCa - KaiuderoviC Miri::.na . 131. KnmiC Ivana Ivka, 20l. KriliC Ned::~·. R4. KriliC - M;:~rinoviC M;1nrla. ~n T<rivnkapiC K;1tica - ,Ank::1.. 175. Krkelji.C - BeiamclriC Liubica, 39. KriljC Jure Franka. 201. KrniC Abdule NHezira, 201. Krnobabic Jela. 201. KrstaiiC - Prl_in Mila, 84. KrstiniC Franka, 132 . KrstonoSiC Aleksa11dra Anica. 40 . KruSCiC KrLo;;tlna, 201. KujundiiC Slavica, 84. Kru]iac Zdenka. 201. KuliC - Sinko Radojka. 85. �KusuroviC Milena, 176. Kusec F. Vjera, 85. Kuzijan Ljubica, 132. LacmanoviC Zorka, 85. Lalica Zorka, 86. LatinoviC - KovaCeviC Slavka, 86. LatinoviC Smil_ia-Mala, 86. LazareviC Dragica. 176. LazoviC Desanka, 176. LaziC Frane Danica, 201. LekoviC - PaviCeviC Milica, 176. Lelas Petra Mari i a, 132. Lenar Stevana Marija, 201. Leric Hajra. 132. Letica - ZiatoviC Zorica, 132. Lero Tome Verica. 177. Lovreta - JakiC Danica, 128. Loz Ru.Za, 40. Lukic Bosiljka, 201. LukiC Pere Desa, 86. Lukic Jan ia, 201. LukoviC Vukosava Stanirnirka 177. Luna B. Mileta. 201. ' Macora J. Klara. 177. Magrel Antona Slavica. 133. MailstoroviC - VuiiC Milka 133. Maksic L.iubica, 177. ' MaksirnoviC - MilosavljeviC Aleksandra. 41. · MalbaSiC GuZviC Smilja. 133. MaleSeviC - BoZoviC Olga 87. MandiC Miroslava, 178. ' Mandie Pava. 201. MarasoviC Nedelika, 201. Marii Stoiana Jelica, 87. MariC Vuksana Stoia 87. Marie P. Velika;. 133.' MarinkoviC Danica, 178. MarinkoviC DuSanka. 178. Marinkovic Olga, 178. MarinkoviC Savica, 178. MarinkoviC Zora 201 MarkoviC M. DeSank~ 179 MarkoviC - PetroviC 'Lep~sava, 41. MarkoviC Nad8.. 41. MarkoviC N. Milka, 179. MarkoviC Olga, 88. MarkoviC Milorada Olga 179. MarkoviC Radmila. 179. ' MarkoviC Nikole Vukosava 134 Markot~~ Vojsava - Beba.' 88. · Markohc - JelaviC Rozarija 87 Martinac Manda-Beba, 88. · ' · MartinoviC VujoviC Dariica, 43. MartinoviC Petra Manda, 134. ·MartinoviC MiJena, 42. MartinoviC S. Spasa, 179. MatarugiC Milia, 89. MatiC Lazara Milijana. 89. Mateljak - VnlareviC ~Milka, 134. Mazepa Luke Vladisava. 89. Medic Ivanka, 201. Medin Vera, 201. MehiC Naima, !>5. MeSteroviC dr Julka, 43. MidoSeviC DuSana Negoslava, 201. MidZi:C Borislava Ilinka, 135. MihailoviC Gordana, 180. Mi;iatoviC - NovkoviC Milka, 180. Mikalo V. Dzida. 180. MikiC Nevenka, 201. MilanoviC Koia, 201. MilanoviC Milka, 202. MilanoviC Radmila. 202. MilatoviC Zlatija, 44. MilenkoviC L. Vera, 181. M;letic Grozda. 181. MiletiC S. Ljubica, 181. MiletiC Mira. 181. Milk R. Sofi ia. 135. MiliCeviC S. Milena. 181. MiliCeviC Milinka Radojka, 202. MilinkoviC Branka. 44. MilivojeviC Olga. 45. Milisic Mileva. 89. MilojeviC 0. MaruSka, 202. Milosavl ieviC Danica, 45. MilosavlieviC Milica. 202. MlloSeviC Danica 202. MiJoSeviC Jovana' Jelena, 135. MHovanoviC Milica, 202. MilovanoviC StarnatoviC 2. Olga 182. ' MilovanoviC - KaCar Radmila, 182. MilutinoviC - Spadijer Stanka 46. ' MioSiC Mate Tomica 135. Mil_ienoviC - Ol_jaCa' Branka 89. MitroviC Ive Mira, 90. ' MitroviC Mira, 90. MitroviC £lure Mira, 136. MitroviC Mitra, 90. MitroviC M. Olga 202. MiriC Stojana D~nica, 136. MitiC Milena, 202. MitraSinoviC Stanka 136 Mlinar Josipa Vesn~ 202 MiloSeviC - Petrov:i~ Jelka, 181. MoljlkoviC Zdravka Milena 202 Momirov Slavica·. 183. ' · MrdoviC Milovana Miln~a. 136. Mrda Kosar~_ - Kosa. 91. MrvaSeviC Gordana 183. MuciC Divna, 183. ' Mu.idiC Hajra. 136. MusiC Muharema Ferida, 202. NebriliC Jovanka. 183. NedunoviC Ante Slavka, 137. Ne.SiC Stanimira Branka. 202. NeSiC Zorka - Zora, 183. NeSkoviC Aleksandra Nada. 202. NeSov_i,C Milena - Mila, 46. Nikolic Jelena. 201. NikoliC - CvetkoviC Melanija, 91. NikoliC Bojana, 91. Ninkovic Ankica, 183. Ninkovic Jove Nedeljka, 137. NiSaviC Angelina, 184. NovakoviC Andrije Nada, 137. NovakoviC Milka. 202. NovakoviC Olga, 202. Novakovic Radojka, 202. NovakoviC N. Ru:la, 202. No:lica Vasilija Olga, 202. NujiC Jakova Marija, 202. ObradoviC Nevenka, 137. ObradoviC Milcva, 202. OdabaSiC Ksenija, 91. OmerinoviC Omezina Had:lija, 137, Orelji - TeSiC Marija, 184. OstroluCani - Maksimo,,iC Milena, 184. PaieviC - DuriC Milena, 47. Pa iiC Milica, 202. PaleksiC - BatiniC Mileva, 138. PaleksiC - MarkoviC Zora, 138. PantoviC V. Danica, 202. ParezanoviC Zivka, 184. PaunoviC Du.Sica, 184. PaunoviC - ASani Katica, 92. Pavic Janka Olga, 202. PaviC Joza Slavka, 202. PaviCeviC SpasojeviC Branislava, 185. PaviCeviC Ve1imira L jubica, 202. PavloviC Milanka, 185. PavloviC Petra Smilja, 202. PavloviC (GavranoviC-) GavriloviC Smil.ika. 185. PavloviC D. Zagorka, 202. PjanoviC Jove Ana - Anka, 139. Penes S!avka, 185. PeroviC Vukosava,. 47. Pervan - KladnjiCanin Sefka, 92, PetriC Dragutina Acika, 202. PetriC SreCka Branka, 202. PetriC Zorka - Zora, 92. PetkoviC - Komadina Kata 138. PetroviC Vukosava, 202. PetroviC Milana Katica, 202. PetroviC Ante Ljiliana. 139. PetroviC Milana Marija, 186. PetroviC RistiC Marija, 186. PetroviC Ru:la, 186. PetronijleviC Vojislava, 48. PeSiC Jakova Luca, 139. Pesic Radmila. 186. PeSiC Vera,. 202. Pibernik Julka, 48. Pihle Nina. 202. Pihler - DeniC LUjza - Borka, 49. Pilic Matilda, 139. Pivac Mira, 202. PlaCan Steve Slavka, 203. PlenCa Zora, 203. PlanoieviC Mileva - Lula, 140. Pleca~ Slavka, 203. 213 �214 Pocug Marka Mileva, '141. Pokimica Nikodina Zora, 92. Poleksic Bosa, 203. Poleksic Liubica, 203. Poleksic Mim, 203. Polovina GrCe Mara, 141. Popadic Mila, 203. PopiC Nevenka, 203. Popov R. Mira, 203, Popovic Dunja, 203. PopoviC - Petrov}C L.iiljana, 139. PopoviC Ljubica, 203. Popovi:C Bo:la MaSinka, 203. Popovic Marka Milka, 203. PraStalo Bolana, 140. Presburger Lidija, 141. Pritilj Tatijana, 203. Prnic Andriie Mi!ka, 140. Prodan Da:riica, 203. Prodan - FilipoviC Dinka, 140. Protega Janila, 93. Protega Slavka, 93. Pucar Du.Sana Dragica, 203. RabrenoviC f>ordija Rosanda, 142. RabrenoviC Ilinka, 187. RadakoviC Laze Milica, 203. Radeli Luke Marija, 203. Radoicic Svetolika Milka. 203. Rado.leviC Milica Dara, 49. Radi1savlieviC Stanislava, 187. Radosavl ieviC Desanka. 203. RadosavlieviC Milica, 187. RadovanCeviC M. Nacla, 187. RadovanoviC Nada, 203. RadovanoviC Mira, 50. RaduloviC Goluba Darinka, 142. Radulovic Dina, 203. Radulovic Natalija, 50. RafailoviC Durdina, 203. RaiCeviC Vukica, 187. Rak Dragica, 93. Rak Ive• Jania, 93. Rak Frane Janjla, 93. Rak - Cvrl iak J elica 93. Rak Ante Slavka, 94. ' Rak Nike Stana, 94. Rak Ante Tona, 94, Rak - Orlovic Tonka 94. Rak Mate Vesela, 94. ' Rakic Sredoja Stanka, 142. Ralic Perka, 197, RankoviC Dauna Zivka, 203. Rapajic Milka, 188. Ratkovic Mi!ica, 188. Raseta N. Zora, 203. Raskovic Anka, 203. RaSoviC - VitoroviC Danica, 188. RejiC - DumandiC Marija, 203. Ristic Dobrila, 142. RodiC TramoSljanin Vidosava, 143. Roganovic Boska Andelka, 203. RokviC Milosava, 143. RokviC Sava, 203. RosiC Danica, 95. RoviC - CimbaljeviC Milka, 95. RudoviC Basil ika - Bosa, 95. RupiC Marka ·Mari.ia, 96. RupiC - NenadiC Tonka, 96. SalkoviC Mila, 188. Samac Mari_ia, 143. Samohod Fila, 143. SavanoviC Mara, 203. SaviC Sima Darinka, 189. Savic Darinka, 203. Savic D. Dusanka. 203. SaviC - PeruniCiC Mila, 96. Savic Staika, 51. SavoviC D. Voiislava, 189. Sekso Save Nada. 203. Severina Koka. ?03. Sesiih. 703. Sicll'!re:nk:o Pzrula Milka, 204. SirniC Kata, 204. SimiC :l:ivka Rosa, 144. SimiC Nikole RuZa, 144. Simic Slavka, 189. SimoviC Stefaniia~ 52. Sisk Medina, 204. Sitarica M. Budimka, 189. Skopskaia Bosa, 52. SkramoCanin Tonka, 144. Sladic Marija, 204. SladiC Neda, 204'. SmiljaniC Anka, 97. Sokolovi,.C - GagoviC Nada, 97. Solovodec Marija, 204. SpasojeviC S. Narandia, 189. SpasojeviC Milutina Vera, 204. S-paho Fatima. 97. Spremo N. Ljubica, 144. Sreckovic Save Nada, 204. SremCeviC - SkoriC Vera, 97. SrziC Ante Nada, 97. StaniC Ostoie Stana, 98. StanimiroviC Ilinka. 190. StanojeviC Milka, 204. StanojeviiC Milesa, 53. StanojeviC Svetislava Slavka, 204. StanojleviC D. Svetislava, 204. StarCeviC - TodoroviC Mileva, 145. StarCeviC Tonka, 53. StefanoviC Anda, 54. StefanoviC Ru.Za, 204. StepanoviC Ranka, 98. StilinoviC Nada, 204. Sto.ianoviC Ankica, 145. StojkoviC Gordana, 204. StojanoviC .S. Slavica, 190. Stojkovic D. Spasa, 145. Straka - LonCar Dragica, 98. Strugar Radmila, 190. StruniC Pavia Marija, 204. Stupar - MiCin Mihoviljka, 145. SubasiC Anka, 148. SubasiC Radojka, 204. Subotic Anka, 204. Sukara P. Mladenka, 204. Surcugic M. Zonja, 204. Svitij Tatjana, 146. SabiC Ante Kala, 146. SariC Mileva, 99. Satora Jovanka, 146. SCepanoviC Pera Kosa, 147. SCepanoviC - Zarubica Mileva, 99. SCepanoviC - RokviC Vukosava, 54. SCepoviC - JovanoviC. Olga, 190. Scorda Tonka, 204. SevgiC Ante Mari.ia, 204. SeviC - Erceg Marija, 191. SeviC Zivka, 204. SimCenko NataSa. 55. Simenski Sofiila, 204. Skegro Mate ·Masa, 147. Skoro Slavka, 204. Skugor - BosniC Trivuna, 147. Solaia Bosilika, 191. So.rak l\!fllalla Mi1ica, 204. Sponja Biserka, 148. SperiC Nikole Zora, 147. Steiner - Golgehnit dr Zora, 99. Strbac S. Zora, 148. Subasic Anka, 148. Subasic Ranka Anka, 204. Sumlja Vaskrsiia Nada, 148. Supe Ankica, 204. Supe Ante Dara, 100. Supe Stipe Dara, 100. Supe Ivana Ikica - Ika, 100. Supe Krste Luca, 204. Supe Ante Marica, 100. Supe - ObradoviC Ante Milka, 101. Supe Milka Milica, 101. Supe Slavica, 204. Supe Marka Slana, 101. Supe Jove Tonka, 204. Supe Lovre Zorka, 102. SuskiC Zumreta, 204. Svarc - PopoviC Lea, 149. TadiC - Kuvek Danica, 102. Tactic dr Vidosava, 191. Takic Nikole Zora, 204. TataloviC Radmila 55. TeSiC Radmila, 19i. TeSiC Vera, 192. TihomiroviC Jovanka, 102. TihomiroviC - IliC Jovanka~ 149. Tintor - Tumbas Bosiljka, 102. TodoroviC - Ribar Ljubica, 102. TodoroviC - ZjajiC Smilja, 149. TomanoviC Mari.ia, 192. TomiC B1serka, 204. TomiC Ljeposava, 192. TopiC Rista Nevenka, 149. Tranovac Rajka Radmila, 204. Trkulja Vojislava Zora, 150. TrniniC Stanka Spasenida, 150. UjeviC J akica, 204. UjeviC MaruSina Mila, 150. / �Ulrih Naddda, 103. UrliC Davorka, 150. Uzelac - MaksimoviC Stoja, 103. Vargovic Ljerka - Lela, 103. VasiC Du.Sanka~ 150. VasikiC RuZica, 55. VaskrsiC Saveta, 205. VaZiC - DZalte Smiljka, 151. VejnoviC Ilije Milka, 151. Veselovski Julijana Stefica, 205. VesiC - VJajkoviC Milka, 193. Videka Vjekoslava Ivanka, 205. Vidovic Iva Matilda, 104. Vidovic - Pilic Matilda, 103. ViCentijeviC Zivadinka - Seka, 56. Vilner Gordana, 192. VilotijeviC - LazoviC Milena, 192. VlahoviC Dun ia, 56. VlahoviC - RistiC Ljubica. 143. VlahoviC - CeCer Nada, 104. VOCiC Mileva, 205. VojvodiC - Sarac Mili_iana, 104. Vrbica Laze Du.Sanka, 153. VorkapiC Mileva - Milka, 193. VuCiC Vlada Dragica, 151. VuC:iC - KrcunoviC Zora, 152. VuCiniC SaviCeviC Branka, 58. VuCiniC D. Jelena, 194. VuC:iniC - MilutinoviC Kosara, 57. VujaniC Vida - AjSa, 152. VujaniC Toda Vida, 104. VujiC Jovana Branislava, 205, VujiC Petra, 152. VujiCiC Latin Anka, 152. Vujli.CiC Sekule Jelena, 194. VujiCiC Marija, 105. VujiCiC Joze Marija, 153. VuioviC Milica, 58. Vu.ioSeviC - KovaCiC Ljubinka, 104. VukanoviC BosiJjka Carna, 59. VnkanoviC - JovanoviC Ljubica, 59. V ukaSinoviC - DuletiC J uli.i a, 60. VukaSinoviC - VukoviC Milka, 61. VukaSinoviC Stojka, 60. VukaSinoviC Riste Vida, tj3. VukiCeviC MaSa, 105. Vukovojac D. Nada, 194. Vuksan Angelina - Gina, 61. Vulic Nada, 205. Zanina Andrej Evgenija Zenja, 195. Zarnad RuZica, 205. ZeCeviC Danica, 106. Zelcn Stanojka, 106. zeien Marka Dragica, 205. Zemunik Antica - Malena, 154. Zlodre Tonka, 154. ZonjiC Jovana Milica, 205. ZogoviC Vera, 106. ZivanoviC MiSkoviC (Zivana) Milanka - Mila, 195. ZivkoviC Jera, 205. ZivkoviC Ljubica, 62. ZivkoviC Natalija, 196. ZivkoviC Mileva, 196. ZiZiC Zarka Zorica, 107. .ZigiC - RabrenoviC lvka, 153-. ZubriniC Milica, 205. ZuriC KuCan Danica, 154. 215 �.. SADRzAJ p p F I I I I l J J Tito o ienama u NOB-u i revoluciji 7 Uz ovu knjigu - 9 Formiranje Prve proleterske brigade 15 Biograjije partizanki iz stroja u Rudom 19 Preko Romanije i lgmana do FaCe i GrmeCa - 63 Biografije partizanki koje su stupile u brigadu 1942. godine - 69 U danima. Cetvrte i pete neprijateljske ofanzive - - - - 109 Biografije partizanki koje su stupile u brigadu 1943. godine 117 Od Bosne do Trsta - 155 - Biografije partizanki koje su stupile u brigadu 1944. godine boraca brigade (bez potpunih podataka) Spisak partizanki - 161 199 - 208 Izvori dokumenata i materijali - 210 Registar imena - 211 Napomena autora - 216 21 - - - - �U toku Stampanja knjige stigla nam je biografija sa fotografijom drugarice SubotiC, pa je dajemo naknadno. STEVKA SUBOT/c Radom je iz Valjeva. U Prvu proletersku brigadu stupila je septembra 1944. godine, kada su proleteri oslobaaali Valjevo. Nastavila je ratni put sa Brigadom u borbi za oslobodenje Uba i Beograda, i dalie preko Sremskog fronta i Slavonije do Trsta. Posle rata nastavlja drustveno-politicku aktivnost. ISPRAVKE Na strani 27. stoji DALJENOVIC, treba DISLJENOVIC Na strani 70. stoji u legendi grupne fotografije: prva sleva BOBAN MARIJA, treba BOGUNOVIC MANDA. Na strani 70. prvi stubac pri dnu omaSkom kod biografije Marije Bohan izostalo je da je poginula juna 1943. godine na Zelengori. Na strani 79. stoji "Kijevski bataljon Prve proleterske", treba "Iz Kijevskog bataljona je upuCena u Prvu proletersku brigadu. Na strani 80. u biografiji ANIJE KAPICIC, stoji u drugom redu odozgo od 1926. godine, treba od 1936. godine, Na strani 114. u legendi stoji jula 1943. godine, a treba jula 1944. Na strani 120. stoji MILENA BOJANIC-MILETIC, treba JELENA. Na strani 132. stoji ZORICA LETICA-ZLATKOVIC, treba ZLATOVIC. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Partizanke Prve proleterske Subject The topic of the resource Partizanke Creator An entity primarily responsible for making the resource Špiro Lagator i Milorad Čukić Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Export-press; Konferencija za pitanja društvenog položaja žena Jugoslavije Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1978 Rights Information about rights held in and over the resource Export-press; Konferencija za pitanja društvenog položaja žena Jugoslavije Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 19-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 217 str. Narodnooslobodilačka borba partizanke žene žene borci http://afzarhiv.org/files/original/8e1ae63032a37e091cf9389b8f53b271.pdf 61b08ed2f47674711af07cb712870f96 PDF Text Text ! I flOJIO/K AJ /KEHE Y CIJHPJ �I 2KEHA. nTOCJIABli!JE Y HAPO,!l;HOJ PEBOJIYI!li!JM Ha ocHosy MaTep>IjaJia aHKeTe: ,0 yqen:rhy >KeHa y llOJI>ITJ1';1KOM JKml<lTy Jyr<JCJiaBHje", KOjy cy IIO'IeTKOM 1953 roAIDie 3a YHECKO o6pa,l\>IJI>I. Hei!a Bo>KHHoB>IIi il npo<j>. I!P- MaKe Ilieyl!epJI, 3a IIITaMny npnpei!HJia: Y 6HBIIIOj JyrocJiaB>IjH, y KOjOj cy BJia,D;aJif'l kaiiHTaJIJ1CTJ1'tJKH O,zr;HOCH rrpon3BOI!lhe, pai!BH JbYI!>I yonlliTe, a y npBOM pe11y pai!HM"tJKa KJiaca, 6MJlY! cy o6ecrrpaBJb€HH H Heaa Boorcuuosuh HHKaKBJi!X_ IIOJIJ1TJ1"8:KJ1X rrpasa,. g_______ { Si~n. ___B_,gg_ ~WJ !ARO~Gt I P.EVulUGIJE BlH Bl3li0TEKA I ~TAUPA T eKCTIJIOaT:vt:CaHM. LKeHe noce6Ho HHcy HMaJie HH oHa orpaHliflieHa rrpaaa Koja cy rpaljaHnMa nHa'!e 6>ma np>I3HaTa. LKese Hwcy HMaJie ,· lnv. br. ....!I'J -------------···-· .... HHCy HMaJie HJ1 aKTHBHO HH rrac:vmHO rrpaso rJiaca. ·Y rrpaxcH, -:m:eHa HMje 6MJIO HH Ha sa>KHHjHM yrrpaBH>IM . noc.ITosnMa. IIpeMa Y CTasy . J 931 r_OIIl>!lJ:">-Jl:!'eHa_je..MorJJ:;t 3ay]eTHJl:OJJ:Q~i!L<Y.z1l<f_e,:::. __ aJI>I 3aKQH KOjH je OBY ycTaBHY oji;pel!6y 'rpe6aJIO ,11a CIIpOB€,11€ y :>KHB~j.e..,n;OHB-T--CB€-.. j\0 --Kpaja IIOCTOjaH>a cTiipe:ofyrocoraiDI.fe:.. LKeHa je 6nJia 3anocTaBJbeHan y o6Jiac CTMrpal)aHCKCir"'J1 IIOp0,11H'IHOr HaCJI€/!HOr npasa*.. Y 6paq, H>IM Oi1H<?C>IMa BJia)1aJio je yrJiaBHoM rrpas:.rJio ,11a je MY>K ,rJiaBa rropo,n;J1u;e"-11 ,l(a je JKeHa ,n;y}!{Ha ;n;a ra-cJiyma M ,IJ;a ;w. · MY ce·rroKopasa. MyJK je, npeMa TOMe, o,n;JiyqJi!.~ao o_. MecT~ cTaHoBalba. ·o Bacn.J4.or.aH>y..~eu;e, ....o____yiJpgB_.ffialby·~··3a]€,i(Hifij:."' KOM MMO~!';(ElQ.¥J..I!.fL~~-K3:LI:'l_WOBWJOM ~~jy_ je --~~:H-~.-YH-~-~~ ·y-·6]la'qiiy 3aje)1HHu;y. LKeHa je y npeTe>KHOM ,11€JIY 6nJia iicK'.ibyqeiia--iii:@£.ITei!Bor rrpasa. Y Cp5njn je >KeHa, Ha~ npHMep, MorJia ·HacJi€~i!Ti:-x MY2K:i~ caMo y cJiyqajy aKo oH HeMa Hli!je,n;Hor MYIIIKor cpo,n;HHKa cBe ,n;a· ce,n;Mor KOJieHa, ITo!!a~ ce TeMeJbe Ha ny6JIHKa~j aMa Case3Har :mBOlla 3a CTaTHc1'HKy M eBMI!eHI\Hjy, MaTep>Ija.Ji>IMa AH'I'Vr<Pa=cT>I'IKor <j>poHTa :m:eHa, xao " H3BelliTaj>IMa nojei!>I- . HHX YCTaHOBa H opraH>I3au;wja IIpHKyrTJbeH>IM 3a HaB€i!€HY a:HKery. a >K€HCKa ,l\€D;a 6HJia cy lfCKJby'IeHa H3 HaCJielja y KOpHCT CJiiHOBa.· M y npoQeCHOM npasy :>KeHa je y HeKHM npasHHM IIOI\PY'<j>IMa 6>IJia HJIH JIHllleHa npasa ,11a 6y,11~ pasHa- * Y 6vmwoj Jy:i-ocJiaBJ1jH 6HJIO je 6 npaBHHX rrop;pyqja Ha xojHMa cy npHMelbHBaHH pa3JIH"<~MTJ1 npaBHH npom1CH - rra n Y <>.n.Hcicy. Ha ·2KeHe. 3 �npaBHa CTpaHKa ca MYIIIKapqeM, MJIM je 3a Bpiiielbe M3BeCHI1X rrpaBa, aKo je 6uJia y,!laTa, MopaJia MMaTM O,!I06pelbe My:a<a. · · IIpaaa MajKe 6>ma cy TpeTnpaHa Ha CJIM<raH Ha<ri1H.. MajKa HMje MOrJia 611TM TyTop ,!leTeTy. BaH6pa<rHa MajKa 611Jia je JIMIIIeHa· CBaKor· npaaa rrpeMa oqy lleTeTa, a 11eTe Ce HaJia3MJIO CKOpO y 6ecnpaBHOM IIOJIO:a<ajy, · 3anocJieHe :a<eHe, pa/IH""'e u' cey:a<5eH>m;e, 3a MCTI1 pa11 6uJie cy Malbe rrJialieHe. Pa/IHMne cy rrpi1MaJie 3a MCTM pa11 rrpoce<rHO 25% p;o 30% Malhy mraTy Hero pa11H""'11, a Y MHOrMM rpaHaMa M li,O 50%. ¢!1HaHCMCKMM 3ilKOHOM 0):\ 1939 rD,!111He CMalbeHe ~Te y11aT11M :>KeHaMa, ~ ;mrn c~a 3a 30% ~. -····JiarrpeiiHe :>KeHe y rrpBOM pe11y pa/IH><ne u :>KeHe pa,!\HI1Ka y 5HBillOj JyrOCJiaB11jl1 y<reCTB<iBaJie cy aKTMBHO y OIIIIITeHapO/IHOj 5op5H llpOTI1B · HeHapO/IHHX pe:>KI1Ma 3a ,ZJ;eMOKpaTM3au;njy 3eMJbe, 3a TI060Jhilla:fbe. eKOHOMCKOr . IIOJIO:a<aja pa/IHI1X JbY/IM, CBeCHe 11a je TO je/IHHH rryT M 3a ocrnapeH>e lbYIXOBe paBaorrpasaocTM. JKene y_ HapoiJuooc.noDodu.tta'!f.'lCOj- sojc~u. Bop5a 3a paaHarrpaBHDCT JKeHa y Toxy Hapo11He peBoJiyql1je 611Jia je cacTaBHM ;n;~o 6op6e "t!HTa:~or · Ha- po.n;a 3a HaU)i!OHaJIHy -He3aBJ1CHOCT. Jf 3a ~DIIlliTa ,z:(eMOKpaT- CK>) npaBa. KoMYHHCTM<rKa napTI1ja JyrocJiaBHje, xoja je CTaj aJia Ha <reJiy Hapo11He peBoJiyquje 0,11 rrpBHX ,11aHa . ycTaHKa_ CllpOBO,!IH y :lKHBOT llpMHqMII . paBHOupaBHOCTJ.f :lKeHa. 0 TOMe cBe/IO'fH yG:e!llli.e JKeHa 6opa11a y npBHM opraHH30BaHMM napT113aHCK11M O/lpe;:i><Ma; y<rewhe :lKeHa y IIpBHM HapO,l\HOOCJI060,!IMJia'l:K11M 0/150p><Ma, KaO M y APYrMM <flopMaMa aKTHBHOCTI1 Koj e cy ce pa3BHj aJie j oiii , y TOKy 1941 r0/111He. . Y napTM3aHCKMM OIIPei\11Ma 11 je,l\!1HMqaMa HapO/IHOocJio5o,!IHJiaG:Ke BojcKe CTaJIHo je pacTao 5poj >KeHa 5o- Pill:@~ _ !!9-.J.U:J:T.~~8.f!i!-~.t.%,_QQ~)!..~~~n\ ~_Y_:~:rvrp·a:···- LKeHe oopl111 no cBojoj 6op6eHOCTI1 " ><3/lp>K.J:bimocTH y. IIO/IHOIIIel:by CBJ1f{ paTHHX TeillKOfia .HlfCY 3aOCTajaJie 3a CBOjHM IIPYrDJ>MMa 6opq>:rMa. fbl1XoB xepOH3aM u caMorrperop ~pJ168BJ10 YIM je yrJiep; J.1 IIO!IlTOBa£-he~ KaKO lb:v.i:XOB_MX p;py- roBa TaKa J1 n;eJior Hapo,n;a. Y rror.rie11y Y31\H3alba J!<eHa Ha pyKoBO/Ieli.e <flYHKqHje y BOj Crrl1 HMje 5J1JIO Hl1KaKBJ1X rrpe,!lpacy,!la. 2KeHe cy 4 - Q"eH>E!He. npeMa ··lbYIXOBHM crroco6HocTMMa~ CTora cy :m:eHe BpW11Jie pa3He <flyHKqMje y BOjCqM, HapO<iWTO IIOJIHTMG:Ke, 11' y caHI1TeTy. PeJiaTHBHO BeJIMKH 6poj :a<eHa 6uo je Ha cpyHKIJ;HjaMa- IIOJIJiiTJiNK:MX lJ,€JieraT&,. 3aM8HHKa .KOMecap~ 11 KOMecapa-y ,"qeTaMa,-·6a'!'aJbOHMMa iia. H 6pnra,ZJ;aMa, .l.!Jia.;. HOB a IIOJIMTO/IeJia 6pHI"a,!la M /IMBH3Mj a, pe<fJepeHeTa CaHH~ TeTa; o6aBeiiiTajmrx octnrqnpa, BO,!J;HMKa, KoMaH,n;Hpa -qeTa, G:JiaHOBa l30jHI1X cy,n;oBa MT/1. . . 0,!1 1941-1945 ·rO/IMHe 60pMJIO Ce y pe/IOBMMa rrapTM~ 3aHCKI1X OI\Pella 11 HapO/IHOOcJio5o/IMJia'<Ke BojcKe oKo 100.000 JKeHa, o,!( Koji1X je norueyJio 25.000, a palbeHo aKa 40.000. CaMo y TOKY paTa oKo 2.000 :>KeHa yHarrpeljeHo je y 'l:I1H o<fl><g><pa. IIocJie paTa 5poj JKeHa KOje cY /I05HJie _'Octm:u;HpCKe 11 rro,n;ocJ:mu;HpcKe -qiDioBe 3HaTHO ce rroBehao, a Meljy lbHMa ,D;OCTa je ·aHl1X KOje J1Majy B111lle O<fJHqHpCKe l.!MHOBe. ,JiapTH3aHCKY CIIOMeHm.J;y-1941 r6p;mre" MMa OKO 1.900 JKeHa, 11JIM 10,7% 011 yKyrrHor 6poja HOCHJiaqa ,Crro. MeHHI1e", Opl\eHOM HapOI\HOr xepoja OI\JIHKOBaHe cy _63 :a<eHe, ><JIM 6% Ol\ yKy'IIBor 6poja. BeJIMKM 6poj :a<eHa HOCI1 · u IIPYra BHCOKa paTHa O,D;JIMKOBalba. · Beh 011 npBMX 11aHa ycTaHKa orpoMaH 6poj :a<eHa YK.JbY'<MO ce u Ha ,!~pyre Ha'l:MHe y OIIWTeHapO/IHY . 6op6y. Y OKyiiHpaHHM rpa/IOl3HMa n ceJII1Ma MHoro6pojHe opraHI130BaHe rpyrre :lKeHa npJ.fKY~ rr.Jbajy caHI1TeTCKI1 MaTep11jaJI, opraHM3yjy " rroxaljajy J1JieraJIHe KypceBe 3a 6oJIHJP:r3.pKe, opraH:vr3yjy KaHa.rre 3_a rrpe6a~HBa:Ebe caHHTeTcKor' -M ;n;pyror MaTep:vrjaJia napTH3aHli!Ma, KaHaJie 3a rrpe6au;MBaae ~y,n;:n· li:I3 rpa,n;oBa Ha ocJio5oljeey TepHTOp11jy H rrapTM3aHCKe 0/lpe,n;e, M3HaJia3e CTaHOBe sa .:v:m€raJio;e, Bo.n;e rrporrai'aH,n;y rrpoTHB o,n;Jia1Keina Ha pal\ y HeMa'rKy, 5ojxoTyjy oxyrraTopcKa TP:lKMWTa, M y HeKOJIMKO rpa,!IOBa jaBHO ,!leMOHCTpMpajy IIpOTI1B rJia/IM M cKyrrohe, rrpoT::t-:t:B xarrmeH>a }KeHa J1 ;a;eu;e (MocTap, CrrJIHT, IliM6eHMK, Jby6.lliaHa 11 ,!lp.). 35or cBor aKTMBHOr pa,n;a y HapO/IHOocJio6oiiMJia"<KOM rraKpeTy BeJIMKM 6poj EeHa 6110 je xarrrneH o,n; cTpaHe recTanoa 11 KB:HCJIJ1HIIIKe rromr[\Hje. Ha 11eceTMHe XM.Jballa :>KeHa 5nJio je OTepaHo y JIOrope, ocyijeHO Ha cMpT 11 cTpeJDaHo. -,I(o rrocJie,ZJ;l:bei,' LJaca >.Keue ua OKynupauoj .u na oc.no6o~euoj TepuTopuju 5 �KHM BefiHMa Hapo.n;Hor ocJio6olje'ita, y o.n;6opHMa Hapo)l;HOocJto6o)l;HJiaqKor ¢poaTa, y pyKOBO)l;CTBHMa ·opraHH3au;nja ; KIIJ, CKOJ-a, OMJia)l;HHe, y Bojao-.rro3a)l;HHCKHM opraH!1Ma, _I\HBHJIHHM Cy)l;OBHMa HT)l;. QHe cy.cMe:no npKOCHJie·oKynaTopy He.o.n;ajylm csoje .n;pyrose. ca-KOJHMa- cy pa.n;nJie; * . ·.· · . . .· , · Ha ~cJio6oljeHoj . TepnTopnjH y Cp6HjH, XpllaTCKoj, CJioBeHHJH, Bo':l" " .n;pyrHM KpajeBHMa· :>KeHe ce. opran>I. 30BaHO- YK'fbY'<YJY·. Y 6op6y npeKo CBOjHX aHTH¢ailll1:CTH'iKHX o.n;6opa. O.n;6opH :>KeHa opraHH3yjy caKynJba:a.e xpaHe 3a napTH3aHcKe o.n;pe.n;e, cHa6.n;esajy. o.n;pe.n;e o.n;ell.OMH o6yc fioM, ITJieO::y qapane, J.IeMnepe, Iill1jy sern, H3paljyjy·onaHKe, opraHH3YJY npa,he " KpnJbeH.e o.n;ell.e. Osa noMoll.. >Kena 6HJia j e BaHpe.n;Ho 3Haqajaa, c o63HpOM na TO .n;a j e napTH3aHcKe o.n;pe.n;e, napo'<HTO y npBHM .n;aaHMa Hapo.n;aoocJio6o.n;HJia<i:Kor paTa, CKOpo HCKJbY'<HBO• caa6.n;esao napo.n;, O.n; noce6aor 3Ha'iaja je pa.n; >Keaa y 60JIHHu;aMa n 6pHra 3a caa6.n;e_sa:a.e H qysa:a.e pa:a.eHHKa, aapo'iHTo y CJIY'fajesHMa HenpHJaTeJbcKe o¢aa3HBe H aanyrnTa:a.a TepHTopnje o.n; CTpaae napTH3aHCKHX o.n;pe.n;a. Y MHoro cJiy'<ajeBa 6pnra o pa:a.e;rnu;HMa rroJ3epaBaaa je >KeHaMa, Koje cy 3HaJie " ITO)l; HaJTe>KHM OKOJIHOCTHMa .n;a HX caqysajy H CaKpHjy o.n; aerrpnjaTeJba. OrpoMaH j e .n;orrpnaoc >Kena Ha ocJio6oljeHoj TepHTOpHjH H Y tlpyrHM BpCTaMa ITOMOfiH HapO)l;HOOCJIOOO)l;HJia'iKOj BOjcu;n: H3HOIIIeH.y pa:EbeHHKa ca ITOJIO}Kaja, Horue!hy pa:a,eHHKa, rrpeHOIIIelhy xpaHe, MYHHu;nje, Opy>Kj a, BO)l;e BOjHHM j e)l;HHHI\aMa 'ieCTO Ha BpJIO y)l;aJbeHe rroJio>Kaje. Ha )l;OMaKy nenpnjaTeJbCKlp:' J:IYIIIaKa, qecTo no,n; HerrpMjaTeJbCKOM BaTpOM, JKeHe cy, Hap01.!JII'fO Bell. o.n; 1941 ro.n;nHe >Keae cy 6ilpaHe y aapo)l;aoocJio6o)l;I1Jia'<Ke o)l;6ope y Cp6njn, BojBo)l;HHH, XpsaTcKoj, Bocan. Y MHOrHM o)l;6opnMa >Kene cy 6HJre y selinHI1, !IITO j e 3a Ta,l(annne ycJioBe _ 5nJio HOpMaJIHo. OcMM Tara, OHe Ha OCJI<)6oljeHoj H HeOCJI05ol)eHoj TepHTOpHjH Bpiiie H MHOro6pOjHe ITOJIHTH'<Ke H !(pyre ¢YHKI\l1je: y aHT!i<lpaiJI>{CTJf<ITipeMa aaKaa,n;Hoj rrpoQeHf:I ;o;p. ,D;oncpe BoreJI!.mKa, aerro- cpe;z:r;m1 paTHH ry6Y.IIJ;H Y _JyrOCJraB_MjH H3HOCHJIH cy YKYITHO 1,810.000 Jbyp;n. O,n; Tora je 620.000· ::m:eaa~· MJIM jep;aa Tpehmm YKYTIIlliX paTHMX m:pTaBa. (2Kea:e rrorHayne y HOB u ITOJ, CTpeJI>aHe Ma·coBao VI y noropHMa, YMPJie y 36erOBMMa u_ norHeyJie o;n; 6oM6ap,n;osalf>a.) 6 HaJIHy He3aBl'!CHOCT, o6yxBaTajyfiM CTOT:mre· XlifJDa,!(a 2KeHa cnpeMHHX 11a y Toj 6op6H)l;ajy "cBoje >KHBOTe: Jorn 21 aBrycTa 1941 ro)l;HHe o)l;p:>Kaaa je npsa·KoH¢epeHI\Hja >KeHa .[(pBapa H OKOJIHHe. CJIH'<H€ KOH¢epeHI\Hje 0,1\p>KaBaHe cy KaCHHje H y . .n;pyrHlvi KpajeBnMa JyrocJiaBwje 11 Ha :a.HMa . cy 6MpaHH o)l;6opn JKena. Ha IlpBoj 3eMa.llicKoj Koa¢epeH" I1JfjH aHTH¢alill1cTKHH.a JyrocJiaBHje 6. XII. 1942 ro)l;HHe >KeHe JyrocJiasMje ocnrrBajy csojy opraH113au;11jy, npeKo KOje lie y6y)l;ylie jO!II optaHH30BaHrrje;l1 KOMITaKTHHje MOliH )l;a ·)l;onp>mecy cBoj y11eo y ocrilape:a.y I\11.IheBa Hapo)l;HDoc.rro6o)l;HJia'<Ke 6op6e, cBoj y)l;eo y 6op6n 3a cJio6o)l;y n He3aBHCHOCT CBOjHX Hapo.n;a y 6op6H npOTHB ¢aiiii13Ma. Oae cy 6nJie cBecHe )l;a he y Toj 6op6w, CJ?Oji1M aKTHBHHM yqerulieM, OCTBapHTH H CBOjy pa:eaonpaBHOCT. roBopeliH 0 )l;OTipHHOCy >KeHa .JyrOCJiaBI1je >(a llpBOj Koa¢epeHJ:1rrjrr aHTI1¢arnHCTKHH.a JyrocJiaBHje .n;pyr THTO je peKao: 0MJI3-:- )l;HHKe, opranH3oBaHe y pa)l;He '<eTe, o6palj>IBaJie Hofiy aarryruTeHa rroJba H ca6npaJie JieTHHy 3a Hapo)l;HoocJio6oll:>rJia'<KY BOjCKy. Y )l;HBep3aHTCKHM aKnHjaMa, rrpeKOITa~ sa:a.y necTa, y pyrne:a.y npyra >KeHe na ocJio6oljeHoj Tepi1TOp11jH Y3HMajy BH)l;Hor y'<e!IIlia. * IloKpeT :>Kena KDjH je y JyrocJiaBHjH noc'rojao " npe paTa 11 KOjH je 6no YKJbY'feH y onrnTy aapo)l;HY 6op6y· TipOTHB HeHapO)l;HHX pe>KHMa pa36yKTaO ce y ycJIO" BHMa Hapo)l;HoocJio6o)l;HJia'<KOr paTa, y 6op6>r 3a nau;11oA'HTUif;amucTtf.'ll.?<:U if;pO'HT :J!Cf!_'iW I ,KfiepH HaillJ-:~:x- Hapo,n;a cTaJie cy y npse pe~ose Hapo,u;HoocJio6o,u;HJia"::Ke sojcxe 11 napTH3aHcxJ1x o,n;pe,n;a Jyroc.n.asHje. Hama no3ap;li:IHa je, ·Bmue ·Hero J1lllTa ,n;pyro, p;OKa3 K01I.J1KO cy OH€_ .CBjeCH€ OBOr XHCTOpMCI_{Or .MOM€HTa, xa,n;a -c~ O",ztJiy'lJyje· cy,n;6naa · "i~Tasor qosjeqaac:sa, xa;na ce . o,n;Jiy"iyJe cy,n;6v.ma ~eaa ... " ,2Keae JyrocJiaeuje xoje cy y osoj 6op611 ca TaKBHM CaMOnperOpOM -J{a.ne Ta;KB€ JKpTB€, OH€ IliTO -TaKO YIIOPHO. cToje y · .-npBVIM pe,n;oeHMa Hapo,n;aoocJio6o,n;HJia'3:Ke 6op6e, HMajy npaso ~a oe,nje, ;n:aaac, je,n;aHrryT 3a YBHjeK, YTBP,n;e je,n;ay ""<IHif>einm;y:. ,n;a osa 6op6a MOpa ,n;omij€TH mzo;n:a H 3a JKeae aapo;n;a JyroCJiainrje, ,n:a HHKa,n;a 'BHllle HHKO Hehe MOhJil. J%ICTprayTH. 'l'€ CKy.rro' TIJ;raheHe nJIOp;OB€ 113 JbHXOBHX pyey! 3a o.sy_ CTB.ap Haruux_· 2Ke~a CTajahe ~ama, .Hapolt,:s;oocJio6o,n;HJia'lxa BojcKa 11 cse x.eae -Koje ce HaJiase y npBHM pe,n;oBHMa- BeJIH'Ke '_60p6€." �AHT11cparu11cTWIKI1 cppoHT >KeHa; KOjl1 je y 'TOKY pa:Ta 113pacTao y opra:HI13Rl111jy CBI1X >KeHa JyrocJraBHje, yJiarao je, BeJIMKe Hanope 1\R, rmpe11 opraH1130Balha >KeHa 3a Ibi1Xo- ', / Bo aKTI1BHO yq:eruhe y HapOI\HOOcJio6ol\':fJiaq:Ji:qj 6op6n, y3~J1rHe CB~CT }I{eHa H JbY,U:J1 0 H':JMXOBO] paBHOnpaBHOCTM. Ha TOM rrocJiy aeoMa 3Haq:ajHy yJiory Ol\11rpaJie cy 11 opraHI13Rl1Hj e HapOI\HOr cppoHTa, HapOI\HOOcJio6oi\11Jiaq:rm Ol\6op11, y KOji1Ma cy >KeHe paBHorrpaBHO yq:ecTBOBaJie y pai\Y. IIoce6Hy yJiory Ol\11rpaJie cy jei\11HHI1e HOB " IIOJ, Koje cy Y CJI0601\HHM 'fRCOBI1MR pa3BHjaJie 11HTeH311BaH IIOJIHTWIKI1 J?RI\ Meljy HRJ?OI\OM. Meljy OCTRJIHM IIJ1TRH.l1MR, 6opljl1 cy Ha cKyrroB11Ma Hapol\a o6jarulbaBaJIH 11 rrp111h-1nne paBHorrpaBHOCTH :lKeaa. Eop6a 3a paBHorrpaBHOCT >KeHa JyrocJiaBI1je y TDKY Hapo.o;HoocJio6oAHJia'IKor pa:Ta Hl1je 611.rra CaMo CTBap JKeH~, Hero je IIOCTaJia J1 CTBap CBaKOr y'IeCHI1Ka y HapDI\HOOCJio6o.o;HJia'IKOM pa:Ty. Y npBHM nuCaHMM np0IIJ1"C:i:1:Ma 0 HRJ?OI.\HOOCJI060I\HJIR'IKJ1M OI\60p11MR KOje je H31\RO BpXOBHJ1 IUTa6 aiCe'H,a HapOI\HOOcJio6oJ:ii1Jia'!Ke )!ojcKe cpe6pyapa 1942 rOI\MHe y ¢D"'H (,3al\aljH 11 ycTpOjCTBO HapOI\HOocJio6oi\HJia"'KHX oA6opa" i%i: ,06jalUibelba " yrryTCTBa 38. pal\ HapOI\HOOCJI06DI\11Jia"!KJ1X OI\60pa y OCJI06oljeHI1M KpajeBHMa") H3pa:lKeH je IIJ?11Hljl1II paBHOIIpaBHOCTI1 :lKerra KOI\ H36opa 3a ceocKe rrapo.o;rroocJio60I\MJia"!Ke OA6ope. Taj rrpHHijHII 1\0CJiei\HO je crrpoaoljeH 11 KRCHMje Kp03 MHOro6pOjHe IIHCRHe 1\0KyMeHTe IIOJIJ1TI1"'KJ1X H BOjHHX py~ KOBOI\CTaBa Hapo.o;rro6cJio6o.o;I1Jia"'KOr rroKpeTa. Ha.BerulieMo CRMO H€K6 01.\ IbJ1X. ]if3BplUHH OI\50p 0CB0601\J1JIHe cppOHTe H31\RO je 17 Maja 1942 r. ,01\JIYKY 0 ycTaHO)lJbelby Hapo,t~He BJiaCTJ1 Ha OCJI050}j8HOj CJIOBeHa'l.IKOj Tep11:T0pMjK 11 , K6jOM ce o.o;peljyje 11a je Hapoi\HOOCJio5oi\11Jia"'KH OI\5Dp ,cacTaBJbeH OA 5 AD 15- '<JiaHOBa 6e3 pa3JIMKe nona" H ,t~a CBH rpaljaHH KOjl1 cy HRBJ?IUHJI11 18 rO,liHHR HMajy RKTHBHO H rraCI1BHO 6><pa'<KO rrpaBo 6e3 pa3J!HKe Ha rroJI. CerrTeM5pa 1942 rDI\HHe BpxoBHI1 KOMRHARHT HapOI\HOOCJI060,lii1Jia"'Imx .\IapTH3aHCKHX 01\p€1\a H ,li06pOB0JhR"'K€ BOjCKe JyroCJiaBI1j e THTO, H3,t~ao j e y EHXafiy, ,Hapei\6Y o H36opHMa HapOI\HOOCJI0601\HJia'IKJ1X OI\60pa" y KOjOj je 6HJIO H3pa>KeHO HR'IeJIO ga y H35bp><Ma 3a HapOI\HOOCJI060,liHJia'!Ke 01-160pe y'IeCTBYJY IIOI\je,t~HaKO MYIIIKRJ?[\11 H lf'€He, ~o%y~eUTU -U3 ap€MeUa paTa o paauonpaeuocTu 8 KRO H HR'l:€JIO 1-1a 38. 'IJJ;RHR,HRp01.\HOOCJI060I\l1JIR'l:KOr OI\60pa J1JII1 IIOBepeHMKa MO>Ke 6HTH 6><paH CBRKI1 rpa'\jaHHH KOjJ-I je HaBpiii110 18 rDI\HHR, 6e3 063Hpa Ha IIOJI. . Y Hapel\6>< BpxoBHor IIITa6a HapOI\HOOCJio6oA11Jia'l:Ke BOjCKe 11 rrapT113RHCKHX 01\pei\R JyroCJIRBI1je 0 113J?RI\11 CIII1CKOBa BOjHI1X 06B€3HHKa, 01.\ 9. I. 1943 rOI\HHe HapeljeHO je, J13Meljy OCTaJibr, 1.\R ce y BOjHe CIIHCKOBe J-IMajy yBeCTJ1 11 >KeHe 011 HaBprrreHe 18 110 45 rOI\I-fHa, Koje ce A06poBOJbHO ·npHjaBe y pei.\OB~ 6opa!ja HOB 11 IIOJ, Kao 11 oMJI8.1\MHKe 01\ 17 11 18 ro,n;!riia CTRpOCTH, KOje Ce I\06pOBOJbHO ja:Be. O,n; cpe6pyapa ·1944 ro,n;HHe ,n;o HOBeM6pa ncTe ro,n;HHe o,n;p2KaHa cy 3acep;alba 3eMaJbCKMX aHT:m:j:>aiiiMcT:r:r"9:KMX Belia XpBaTcKe, EocHe i%r XepljeroBHHe H Ma:Kei.\OH11Je Kao 11 ·sace)J;alha CJioBeHcKor oCso6o)I.i1JIHor cseTa, :qpHoropcKe aHTHcparuHCTWIKe cKynrrrTHHe HRPOI\HOr ociro6oljelha ri BeJII1Ke aHTMcparui1CTI1'l:Ke Hapo,n;HoocJ:ro6o,n;I1JIR'l:_Ke cKyrr- _ .IIITHHe Cp611je. Ha TMM 3ace,n;alhHMa 1.\0HeTe cy 11 ,n;eKJiapal1"ie 0 rrpa:BI1MR rpa'\jaHa y KOjHMa je KRO je,n;HO 01\ OCHOBHHx Ha'tn~Jia M3 li!CTaKHYTO lii -·Ha't:feJIO paBHOrrpaBHOCTH JKeHa. OBHX HeKOJIHK:o HajBa~HMjYIX ,rt;OKY_MeHaTa H3 Ha- POI\HOOCJio6o,n;HJia'l:Ke 6op6e jacHo je ,n;a cy >KeHe JyrocnaBHje jorrr y TOKY pa:Ta OCTB'!pHJie CBojy IIOJII1TH'l:KYH rpa'lja:HCKY paBHOIIp'!BHOCT. . . AKTHBHO yqerrrfie :lKeHa y CBI1M o6JIJ11.\HMR 6op6e, :lKJ?TBe Koje cy >KeHe ,n;aJie y TDKY pa:Ta,_ Ihi1XOB ;xePO':f3aM, yqerrrlie y pa1-1y opraHa HapOI\He BJIRCT>1,,pa35HJRJIO Je H3 11rura y 1\RH CTapa CXBa:Talba 0 !VlalbOj BJ?€1\HOCTH :lKeHe ." Y'l:BPCTHJIO cxBa:Talhe ,n;a >KeHa y _HOBOM I-IPYIIITBy, 3a KOJe :cy ce Hapo,liM Jyroci:raBHje 6op11JIH, Mapa 6HTH paBHorrpa-. ~aH 'tfJiaH sajep;HliHJ;e, jep ce 11. oaa_rrop; HCTHM Y_CJIOBHMa It l1CTJ1M TeiiiKOhaMa 6opHJia 3a HaiJ;J10HaJIHY_ He3aBJ1CHO~T <!B:oje 3eMJb€, . 38.. CJI060)\y >1 paBHOIIpaBHe 01\HOCe Meljy .JbYI\HMa. . �II 2KEHA Y <I>E,Il;EPATMBHOJ HAPO,IJ;HOJ PEIIYB.UMI(M . · .. . JYrOC.UABMJM 1. IIPABHI1 IIOJIO:lKAJ Ynora :lKerre y HapO/IHOocno6oAnJia'!Koj GopGn Gnna je OCHOH 3a . . HOpMHpa>loe paBHOnpaBHOCTH :lKeHe y YcTaBy >< ocTaJIMM 3aKoHHMa <I>HPJ. Y '<Jiarry 24 YcTaBa <I>HPJ Ka:lKe ce: ,2Kerre cy paBrronpaBrre c MyniKapQHMa y CBHM oGnacTHMa IIP>KaBrror, npnspe,I(Hor Iii ,ll;pyniTB€HD-IIOJIJiiTW!KOP 2Kffi30Ta." CamacHo OBDM ycraBHOM ITP>IH!.1miY y 3aKOHHMa KOjH cy /10!.1HHje /IOHeTH, OBO Ha'ieJIO /IOCJie/IHO je CITpOBe/leHO. TaKo >KeHe KOje cy HaBprnHne 18. rDAHHa crapocTH HMajy .npaBo 11a G>!pajy >< 11a Gy11y G>!parre y cBe oprarre Happ,z(rre .sJiacTM, Kao J1 y opraHe· pa)J;u:vrqKor. :H ,IQJYIUTBeHor caMo.ynpaBJ:baH>a. 2Kerre MOry BpillHTH CBe jaBHe <i>YHKQHje II0)1 >ICTHM YCJIOB>!Ma KaO H MYillKapQH. .. JilaKO Y JyrocJiaBHjH jorn HHje )10HeT HOB>! rpaljaHCKH KO/IeKc, rra ocrroBy 7CTaBHe 0,11pe,116e o paBHonpaBHOCTH :lKeHe M MyrnKaplja, cy,!(OBH Kp03 CBOjy rrpaKCY cnpOBO,!(e npmiQmi IIOTIIyHe. paBHOIIpaBHOCTH :lKeHe y CBHM IIpHBaT1Io.rtuTU'l£Ka u tpa!}au- C1Ca npaaa HO-IIpaBHHM O)J;HOCHMa. . 2KeHa MO:lKe OHTH CTapaTeJb >1 BprnHTH cBa 11pyra · rrpaBa y oGnacTH cTapareJbCTBa. 2KerrcKa 11e11a cy nomyrro l%!3jeAHa'!erra ca MYillKDM lleljOM y norJieAy rrac.J):el)HBalba. y npaKCH CY/IOBa ycBO" j erro j e npaBHJID 11a j e :lKeHa paBrronpaBHH rracne,n;HHK ca 1\el.joM KaO .I%! GpalioM H cecTpaMa yMpnor cynpyra. 3a ITOJIO:lKaj :lKeHe Ba:lKHe cy Oj~pe)10e 0 HCTpaJKHBaH>y O'!MHCTBa. Majlj>! Koja MMa Barr6pa'<HD )jeTe o6e36eljeHo je npaBo 11a rrpe11 cy)1oM /IOKa3yje O'<HHCTBO )1eTeTa. YTBpljerrH OTalj >!Ma npeMa BaHOpa'!HOM lleTeTy HCTe OOaBe3e Kao M npeMa. Gpa'!HOj 11e11><. li13 ycTaBHe Oi1Pe116e 11a ,p0/1>1TeJbH MMajy npeMa 11e11>< poljeHoj BaH GpaKa HCTe. o6aBe3e >! i1YJKHOCTH KaO >! npeMa opa'!HOj )1elj>!" ('IJI. -26 CTaB 5), u;,eJIOKYITHO ,IJ;OIJ;,HMj_e 3aKOHO,IJ;aBCTBO, a HapoqJ1TO COII;M- jaJIHO, o6e315e)1HJID je ,11e11H • poljeHoj BaH GpaKa HCTH npaBHH rronoJKaj Kao H )1e!.1H poljeHoj y 15paKy. CBa rrpaBa KOja.p0)1HTeJbH HMajy 1%!3 pa)1HOT OIIHOCa (COljHjaJIHO OCHrypaH>e, rreH3Hje, )1D)1aTaK Ha 11e11y 1%! T. en.) 3a 11e11y poljeHy y 15paKy rrpnna,z(ajy n 3a ,11e11y pol)eHy BaH 6paKa . YcTaB <I>HPJ rroce6Ho je rapaHTo- Padnu oOuocu u co~u­ jaJ1-na 3atuTuia -"tajKe u OeTeTa sao paBHOrrpaBHOCT JKeHe pap;Hli!Ue 1%! c.Jiy:>K6err1111e. Y '!Jiarry 24 cTaB 2 YcTaBa CTDjH: ,3a je)1HaK pa11 >KeHe HMajy rrpaBo il:a je)1HaKy IIJiaTY Kao 11 MyrnKapL\11 H y>KHBajy rroce6Hy 3aUITI1TY y pa)1HDM 0)1Hocy. MeTa TaKo Y CTaB 1%!3p>!'!J<TO 0,11peljyje )1a /lp:lKaBa HapO'IJ<TO illTI1TI< J1HTepec_e MaTepe Jii p;eTeTa OCHHBa:EbeM p;eqjHX ycTaHOBa u ,n;asaH>eM npasa MajKaMa Ha rrnaheao oTcycTso npe H Y ispaKy j e :lKerra nO"Tnyrro paBrronpaBrra. ·Orra Mo>Ke · 3a/lp:lKaTn cBoje )1eBoja'<KO· rrpe3H:M:e, a· 3aKOH o GpaKy irpeiiBHlja M MoryliHOCT 11a MY:lK /ID/Ia CBOMe rrpe3IDI!eHy :lKeHMHO npe3IDI!e. 2Kerra pacnonaJKe 11enoM MMoBrme Koj n j e ynena y OpaK >! paBHOnpaBHO ynpaBJ:ba OHOM MMOBMHOM Kojy je ca My>KeM 3aje/IHO cTeKJia y GpaKy. Y cny'<ajy pa3BDII1\ GpaKa, >KeHI%! np11:na11a H>eHa 1%! 11eo 3aje/IHH'<KH cTe'!eH:e HMoBmre. 2Kerra 3ajeAHD ca My>KeM o)1ny'<yje o 3aje/IHI%l'<Bpa1< u nopoou-.;a KOM MeCTY CTaHOBaaa 11: 0 BaCIIV:ITaFhy 11 ITO,ll;l138IbY p;en;e, rro,n;je/IHaKo owoBapa 3a o6aBe3e rracTane y GpaKy. BpaK He rrpeTCTaBJ:ba HI%!KaKBO orparrH'!eH>e H>eHI1X rpal)arrcKHX rrpaBa. '10 rrocnenopoljaja." (YcraB, '<JiaH 24 cTaB 3.) · Pa3paljyjyliH oBe ycTaBHe o,11pe,116e, Hallie .rro311THBHD pa/IHO 3aKOHO)IaBCTBO npy:lKa :crrelj>!jaJIHY 3aUITHTY JKeHaMa y pa/IHOM O/IHOcy, a rroce5no TPYi1HHM >KenaMa 1< MajKaMa ;z:~;ojHJhaMa. Csa osa rrpa.Ba :m:eHe y noTnyHoCTM KOp11cTe, a Hama co:u;:vrjaJIHCTJ1qKa 3ajep;HMu;a o,n;Baja 3HaTHa MaTep><jaJIHa cpe/1CTBa 11a 611 o6e30e/IHJia H>>IXOBO KOp>!UIIieH>e. * * Y 1951 ro,n;. o,n; yeynHii.IX pacxo.u;a con;HjaJiaor: ocHrypaFba 6,6% Ha IIOpO,lJ;J1JbCKa -OTCYCTB8, IIOTIIOpe 3a ~~~~.:CC OTIIa,n;a.no je HOBopoljeHe .z(en;e, rrOMollli rropo,n;nu;aMa ca BHIIIe ,u;en;e jaqaHy JtiCXpaHy MajKe J1 HOBOpo}jeHOr _p;eTeTa, am1 TO JieKa He o6yxBaTa cBa MaTepY.Ijanaa . cpe,n;cTBa Koja 38IIITMTY. MajKe ·H ,n;eTeTa. · ) . �Cse :>!{eae y P<'.l\HOM ot~aoey.y <I>HPJ :nMajy rrpaso aa TpOMeee'!HO IIOpO,liHJbeKO OTeyeTBO ~ meeT He,lle.Jba rrpe H meeT He,lle.Jba rroeJie rropo'\)aja, e Tl<!M .z~a je KOpHrnhe!he OBOr OTeyeTBI), 21 ,1\aH rrpe rtopo'\)aja o6aBe3HO. 3a BpeMe rropO,liHJbeKor 6oJioBa!ha }Keaa, y3 yeJIOB .z~a HMa aerrpeKH,l\HH pa,11~11 e"'a}K 0,1\.IIIeeT MeeeljH y je,liHOj ro,liHHH, HJIH 14 Meee1111 ea rrpeKH,ll:nMa -sa ,1\Be ro.z~rme, rrp:nMa aa TepeT. eol1HJaJIHor ocHrypa!ha rryHH H3Hoc esojHx ·Mece'!HHX rrpHaa.z~Jie}KHOeTI1 ca CBHM ,1\0,llaljHMa. Y3 TO MajljH ,1\0jH.JbH MOpa ce aa IheH 3aXTeB o.z~o6pi1TH KOp><rnhe!he rO,liHIIIIher O,liMOpa O,liMaX IIOeJie IIOpO,liHJbCKOP 60JIOBa!ha 'l'py.z~aHIIe rroeJie 'leTHpH Meeelja aasprne~e TPY.ziHOhe H. MaJKe ,1\0JH.lbe Ca ,1\eTeTOM 0,11 6 AO 8 MeCeljH eTapoeTI1 :nMaJy rrpaso, .z~a aa, ocaosy JieKapeKor ysepe!ha, rrpe'\)y aa JiaKIII11 rrocao, a 3apa.z~y rrpmi<ajy Kao .z~a cy aa eBOM pe.z~os­ HOM IIOCJ1y. 3a6pa!heH J.1M je HOfiHH .H rrpeKOBpeMeHH pal\, 3a6palheHO J.1M Je Bpiiie!he 01\peljeHHX IIOCJIOBa H He MOry ee ca IIOCJia OTIIYCTI1T11, OCJ.fM y CJiyqajy 113Bpiiie!ha Kpi1BJfT-IHOr ,qeJia. c J1 paBHOrrpaBHOCTH ,qeTeTa. CBe ,ll;OK OHO .He ·aaBpmM 3 rOp;MHe aKO TO l13Y38THO rrp11JIHKe 3axTesajy. T:nM MajxaMa rrp><rra.z~a 3a speMe pa11a Ca. CKpafieHHM pai\HHM BpeMeHOM, 3apa.z~a 3a CTBapHO o6aBJbeHJ1 pa.z~, .z\OK csa ocTaJia rrpasa H3 pai\HOI' O.ziHOCa (ro.z~M:­ IIIIh11 O.z\M~p, .z~o.z~aTaK Ha ,11e11y, MaTepl1jaJiao o6e36e'\)e!he HT.zl.) ocTaJy 11CTa KaQ 11a MaJKa pa,1111 rryao•pa.z~ao speMe. IlpaBO IIJiafieHOP OTCYCTBa 01\ 15 ,llaHa KOje CBaKH OCHrypaHM:K HMa 3a Herosa:a,e 5oJiecHor 'tfJiaHa nopo,l\~e, aajqernhe KOPHCTe JKeHe 3a aery 11eqe. 6e3 .,orraeHOCTH ,lla I1pH .TOMe CTpa.z~a !heH.a 611oJiornKa 11 .ziPYIIITBeHa <J?YHKIIHj a palja!ha H owaja!ha HOB11X re!Iepaq11ja. 06311pOM Ha Harne MaTep11j:i.JIH:e yCJ:rose, He,ii;ocTaT~K os.aKBe_samTHTe saaTao_ 6~ oTe·.>Kao · :a<eHaMa pa.z~BaH Kyhe. Harne .z~oea.z~aiiiihe HCKYCTBO iroKa3aJio je .z~a je Y ycJioBMMa- €KOHOMCK€ l:f T8XHl1't!K8 3aOCTaJIOCTJ1 H80IIXO)J;Ha IDTO IIn1pa saKoHcKa 3aiDTHTa JKeH€ .. Pa3Bl1TaK HHp;ycTpHje 11,. yrrope.z~o e T:nM, pa3BHTaK Mpe_:a<e 1\e'IjHX 11 .z~pyrHX ycTa-. HOBa eTBOpHfie ycJIOBe ,11a .ziPYIIITBO TY 3aiiiTHTY Bpiii11 Ha ,11pym Ha'li1H. Y 3aKOHY 0 COljHjaJIHOM OeHrypaH>y pa,liH11Ka J1 CJiyJK6eHHKa '11 IhHXOBHX IIOpO,liHlja 113 1950 PO,liHHe IIOCTOJH aeKOJIHKO OI\Pe11a6a Koie rroee6ao · 6eaed:>I1LIHPaiy :a<eay KO.zl o.z~pelji1Balha !heHor npaila Ha cTapocHy rreH311jy! Kao. H KO)\ o.z~peljHBa!ha rrpaBa Ha IIOPOI\11'IHY rreH3HJY KOJa JOJ npHIIa,D;a TIOCJI€ CMpTM MyJKa. . · MajKa .z~ojHJba ,110 6 o.z~aocao 8 Meeeq11 rrocJie rropoljaja MO}Ke pa.z111711 .'<eTI1pl1 eaTa ,1\HeBHO (Jf3y3eTHO 11 TpM) ea 3apa.z10M KOJ a JOJ rrpHrra.z~a 3a nyao pa.z~ao speMe. )l;eo 3a- . pa.z~e 3a speMe Koje MajKa rrpose.z~e aa rroeJiy HerrJiahyje rrpe,lly3ehe, a OCTaTaK HCIIJiahyje COijl1jaJIHO OCI1Pypaae. KopHrnhe!he CKpaheaor pa.z~aor BpeMeHa MO}Ke ce · ,li03BOJII1TI1 .H MajKaMa y pa,liHOM 0,1\HOCy y IjMJbY HeroBa!ha CBHM JKeHaMa sa5paaeao· j TOM" M y KPHBI1'IHOM rrpasy, Kao H3Bp3amTuTa .uajKe u OeTeTa Y 'ICPUBU'lL'lwJt· npa~y IIIHJiau; KpYIBMqHor p;eJia, :iK.eHa je 3aiiiTHheHa. EpeM8HJ1Toj JKeHH He MO>Ke ce 113pefiH. CMpTHa· Ka3Ha. 3a BpeMe IIOCJie,lllha Tp11 Meceqa TPY.ziHOhe 11 rrocJie rropo'\)aja ,110 HaBpiiieHe Je.z~ae f0,ll;l1H8 CTapOCTlif ~€T€Ta, :»C8H€ J13,ZW:»CaBajy Ka3HY 3aTBOpa· H eTporor 3aTBOpa y 3aiiiTJ1THOM' 1\0My oeyljeHI1Qa IIOp01\HJba, r.z~e 11Majy CBe ycJIOBe 3a HOpMaJiaH 01\POJ ,11eqe. Tpy,liHMl1e Mopajy 611TI1 rlo.z~ aa.z~3opo-; JieKapa 3a speMe /\OK ce aaJia3e y 3aiiiTHTHOM 1\0MY. MaJKaMa ce Mapa rrpy>KHTI1 MoryhHOCT .z~a caMe Heryjy csojy 1\eiiY· Kao IIITO cy 113je,liHa'IeHe y npaBI1Ma, >KeHe Y .<PI_J:PJ cy 11 y o6ase3aMa rrpeMa .ziPYIIITBeHOJ 3aJe!IHMI..V1, H y TOM IIOrJie,IJ,y Harne II03J:1Tli:IBHO 3RK!OHO,n;aBCTBO ae npaBl1 HHKaKBY pa3JII1KY• H3Meljy MYIIIKaplja H :a<eHe. H3je.z~Ha<Ieae e sarromJ.OaBaf:be aa rrocJio2. :lKEHA ¥ QBHOBli HAillE 3EMJbE BHMa IliTeTHMM ITO 3,Zl;paBJbe l1 M3Y38THO Tei.IIKVIM ¢M3JPIKJ1M IIOCJIOBM:Ma. HapOI\11 J yrocJiaBHj e cy y TOKY Hapop;HOOCJI060!IMJ1a'!Ke 6op6e H3- OsaKso 3aiUTJ1THO 3aKOHo,n;ascTBo 3a JKeae op;pa:m:asa cxsaTa:EBe aarne cou;Mja.rn1CTVft:IRe 3aje,n;HHIJ;e p;a je sana:.. eJie!he JKeHe BaH Kyhe aeorrxo,liHa .ziPYIIITBeHa HYJKHoeT BojeB3.JIH pa,n;M CTI1I.:(alba lp8He 8KOHOMCKe CaMOCTaJIHOCTJ.1, na npe~m .ziPYIIITBeHH .e><cTeM "' eTBOpHJIH aosy Hapo,liHy BJiaeT. 12 06uoea npuepeoe CBcijy HaiJ;MOHaJIHy' H€3aBHCJ:I.QCT, cpymMJIM CTapH 13c �' · YcJIOBH, Y K_ojHMa je no ocJioooljelby, 1945 ro):IHHe rroqeo ,liB ce ·pa3BHJa HOBH CO!jHjaJIHCTH'fKl%1 APYIIITBeHH cHCTeM, oHJIH. cy H3BaHpe):IHo TeiiiKH. J yrocJiaBHj a j e . 6HJia rrpe paT a,. H rrop,e):l Tora IIITo je pacrroJiaraJia aeJIHKHM rrpHpo.ztHHM 6oraTCTBHMa, 3eMJ:ba ca Hepa3BHj.eHoM· MHAYCTpHjoM, 3aOCTBJIOM IIOJ:bOIIpHBpe):IOM, Ha HHCKOM KyJITYPHOM HHBDY c HHSKHM >KHBOTHHM CTBH,!Iap):IDM y O):IHOcy Ha pa3BHjene KarrHTaJI':"CTH'fKe 3eMJ:be y Espoim. ':leTBOporo):IHIIIlbl%1 paT Ha Ha.IIIOJ TepHTOpHjH KOjH je rrpOy3pDKDBaO BeJIHKa pa3apalba HIIYCTOIIIelba, H IIJ:ba'fKa 0,!1 CTpBHe OKyrraTOpa jOIII BHIIIe cy HOOIIITpHJIH TeiiiKOfie :r:Ipe/1 KOjHMa Ce HBIIIJia naiiia noaa napO,!IHa BJiacT .. llpo!jec ooHOBe rrpHspe/le oHo je cTora ocHOBHH 3a!laTaK Y rrepHO,!IY IIOCJie ,OCJI06oljelba, H OH ce O,!IBHjao ynope,!IO C OOpOOM, 3a CTBapalbe H yqspiiilielbe CO!jHjaJIHCTl%!'fKOr CeKTOpa IIpHBpe/le .rryTeM KOH<fJHCKaljHj e HMOBHHe paTHHX !ID6HTHHKa H c~pa/IHHKa oKyrraTopa, arpapne pe<flopMe, HaljHDHaJIH3aljl%!Je CBHX PYAHHKa, ¢a6pHKa, rrpe/ly3elia H TpaHCIIOPTHHX cpe/ICTaBa. Eop6a 3a o6HoBy 3eMJbe OHJia je HcToBpeME!HO H 6op6a 3a HOB€ JWYIIITB€He O)J;HOCe, 3a HOB COI.J;MjaJIJi1CTJ.:[qKJ1 rro_I)e- /IBK H. ITO TOMe je Ta 6op6a ):I06HJia H3pa3WI'O IIOJIHTH'fKH KapaKTep. 113 TJirx pa3Jiora HeMoryliHo je roaopHTH o rroJin- · TM'tfKOJ 8KTJ1BHOCTl1 2K€Ha JyrocJ:ra:i3J1je, a H€ OCBpHyTJ1 Ce Ha lbHXDBY yJiory y o6HOBH Haiiier rrpHBPe/IHOr, IIPYIIITBeHOr H KYJITypHor >KHBoTa. AHTH<flaiiiHCTl%!'fKH <flpoHT Ri:eHa O/lp>Kao je csoj rrpaH . KoHrpec Herrocpe/IHO rrocJie ocJio6oljelba 3eMJ:be, 19 jyHa. 1945 rO/IHHe, J1 II03BaO CBe >KeHe JyrOCJiaBHje /IB BKTJ1BHO yqeCTByjy y 06HOBH 3eMJ:be, 11a rrpy>Ke CBojy IIOMOfi opra- · HHMa Hapo/IHe BJiaCTH' y ·opraHH30Balby rrpnspe/IHOr H APYIIITBenor >KHBOTa, y peiiiaBalby COijHjanmrx IIHTaH>a, noce6ao IIJ1Ta:a,a 3amTMTe M 36J?HffiaBaaa paTae cMpo"tia,rru, KBO J1 Y OpraHH:lOBaH>y H OTBapaH>y IIIKOJia. . M3BpiiiaaajyliH ose 3a):laTKe, >KeHe y'lecTsyjy rroAje,!IHaKO Kao H MyiiiKapljl%1 y CBHM pa/I(}BHMa na o6nasJ:baH>y ¢a6pHKa, Ha paiii'fHIIIliaaaH>y pyiiieBHHa, orrpasJbaH>y JKeJie3HJ:ft!KJ1X npyra a ~ecTa, J13rpa,n.aM rrorra.u,eal1X ceJia, ce'!H IIIyMe, o6paJ:1H HarryiiiTeHe 3eMJbe .. Y HH3Y Kpaj esa, HapoqJ1TO· y Bocaa M Xep:qeroBHHn, )!{€He cy QaJie rJiaBHa, a qecTo H je,n;MHa pq,n:aa caara Ha rr0,n;H3alby· rrorraJDeHHX Kylia. 14 3aXBaJ:byjyim 3aje/IHH'liillM nanopHMa HaiiiHX pa,!IHHX JbY/IH, y TOKy.1945 l%1 1946 rO/IHHe HajBefiH opoj <flaopHKa H PYAHHKa, >KeJie3HH'!KHX. rrpyra H IjecTa 6110 j e o6HOBJbeH. ITo.n;aTBKa o 6pojy 3ancicJienor ocooJba, na npeMa Toll'ie H JKeHa, H3 Tor nep>tO/Ia neMa. HH3 o6HOBJ:beHHX rrpe,!ly3elia y TO BpeMe pa/IHO j e CMaH>eHHM KarraljHTeTOM H CMalbeHHM opojeM pa):IID!Ka, TaKO /Ia je opoj YKYIIHO 3BITOCJieHOr oco6J:ba, rra npeMa TOMe H JKeHa, y npe,!ly3eliHMa OHO aepoBaTHO H€T1J.€ Ha npe.n;paTHOII:f, H~Oy J1JIYI "t!aK MCIIO)J; aera. 0 TOMe rosope IIO/Ial1H o 6pojy pa/IHHKa 1947 rO/IHHe, npse ro,n;vrne· IleTorop;J1IIIH>er n.rraHa, Koju je 6Jm HemTO MaJio· BefiH 0,!1 opoj a 3aiiOCJieHJ1X pa):IHHKa y 1939 rO/IHHH. ITo ocJioooljeH>y 3aTe'!eHo je rrpeKo 280.000 11et:~e paTHe CHpO'!a/IH oe3 je/IHOr HJIH. o6a po.z~>~TeJ:ba. BeliHHY 11et:~e TpeoaJio je CMe- ' Bpuza o Oe~u CTJ1TH y )J;OMOBe li!JIJ1 KO)J; CTapaTeJba. J OIII y TDKY paTa Hapo/IHH Oi16op>~, a Hapo'!HTO opra~ HH3aljHje >Kena, opraH>t30BaJm cy Ha ocJio6oljeHoj TepnTopHjlit /IOMOBe H rrpMXBaTHJr>IIIITa 3B paTHY CHpOT.Ia/1. Y, TOKy 1945 T0!'1l1He OTBOpeHO je OKO 350 /IOMOBB (/le'IjHX, 3a cpe/1H>OIIIKOJI!je, y'!eH>~Ke y np!"BPeiiH), 122 o6):1aHHIIITa, 12 ·onopaBHJrniiiTa .Y:I JI€TOBaJIJ1IIITa. Ka11a ce Y3Me y o63Hp 11a je y TDKY paTa ynHIIITeHo' H OIIITefieHO OKO 77% /IOMOBa KOjHX y OHBIIIOj JyrocJtaB>tjH ·11 OHaKO HMje 6l%IJIO ·MHOro, ·oR,n;a' ce MO}K€ HaCJIYTMTJi! KaKBy je rewxoliy npeTcTaBJ:bao ·cMeiiiTaj H 36pHH>aBaH>e 11e11e . Y ycTaHOBaMa /le'!je 3BIIITJ1Te, KOje cy HBj'!eiiifie CMeIIITaHe y npHBaTHe cTaH6eHe 3rpa11e, HHje OHJtO HH Haj 7 OCHOBHJifjer II0Tpe6Hor_ J1HB€Hiapa, HMTlif Ce OH y TO BpeMe Mora a H.a6aBMTJ1. HMj e 611JI0 HH ,:n;osoJbHO CTPY't!HOr H BaCIIl1THor Ka,n;pa, _ K_ao HM rroMohHor oco6Jba 3a pa,z:r y ,IJ;OMo- BHM;a. McxpaHa _y ,ZI.OMOBHMa: 611Jia' je ·caMo ,n;eJIHMM't!HO o6e35eljena. OpraHH3aljHje A<P:tK rrpey3eJte cy 6p>try oxo 11e'IjHX /IOMOBa H IIPYrHX ycraHOBa, " XlfJba/le '!JiaHMI(a A<P:tK Ha/IOKHaljHBaJto je csojHM pa/IOM H cai<yrrJbaH>eM !I06poBOJbHHX npH.rrora oHo ·uiTo Ce H3 ,n;pyiiiTBeHHX cpe,n;cTasa HHje MOrJIO OOe36e/IHTk Kylia CB€ illTO je MOTJIO 2KeHe cy /IDHOCHJie l13 CBOjHX ITOCJiy2Kl1TJ1 I10ITYHJ1 HHB€HTapa, . Jt>tlliaBajyfiH '!eCTO CBojy IIOp0/IHI1Y H CBojy ):leljy cpe/1 ;$- \l.'llt~~;d\ cTaBa Koja cy H>HMa oHJta noTpe6Ha. ,[(oopoaoJbHHM np ;:;'~\1-~t~ !!! , "S>.... \ / :! -~"' ,_, -~_..;,· �'JI03HMa >Kene cy o6e3oe,q>i'JI<i ,qeqjiD,: ,qoBO"!>He ·K0.1JWIMH:e IIOCT€Jbli:IHe_, Op;eh.e H p;0B0JbHe KOJIMqMHe naM>!pHW11a. One cy, rrope,q Tora, o6pal:jY!Ba.rre 'rroee6B:e' eKoiioM11je Koje cy c.rry:ilnr.rre 3a c:H:a6,qetial'be ,qoc MOBa HaMY!pHY!ljaMa. Ha ,qo6poBOJbHoj ocii:oilu· :>KeHe cy ,qe:>Kypa.rre y ,[IOMOBHMa Y! rrp>p<BaTY!IDIIIITHMa, IIpMnpeMa,Jie xpafiy, '<Y!CTY!.rre M ypel:jY!Ba.rre rrpocTopuje, a aeoMa qecTo o6aBJba.rre " ,qy>K'HOCTY! aacrruTaqa. 3axBaJDyjylm HarropHMa }KeHa, p;OMOBH ~y, 11 rrope,n; Tara mTo cy y aajsJ1Ille ccyqaj eBa 6uJU1 nMrrpoBY!3npaHY!, 6Y!.rrY! ,qo6po orrpeMJbeHn Y! yCJIOBY! :lKY!BOTa ,qelje y IbHMa 6Y!JIY! cy ITOBOJbHY!. JKeHe cy ce rrpeMa .n;e11u OAHOCY!.rre ca rryHo rra:>Kl'be " 6pure. Ha. TOM rroc.rry mi.n;je,qHaKo cy yqecT!lO!la.rre ceJbaHKe, pa,qHY!lje, .MHT€JI€KTya.rrKe Y! AOMafiY!lje. OpraHY!3al1J'<i <;. AHTmpaiiiY!CTY!'<Kor ¢poHTa :>KeHa rrpy.>KY!.rre Cy HapO'fY!TO ITOMOfi OpraHY!Ma napo,qHe BJiaCTY! y o,qa6Hpal'by " Ol\pel:juBal'by cTapaTeJb'l 3a oey .n;e11y Koja ID1CY MOr.rra 6Y!TY! CM€Il!T€Ha y AOMOBe, a B€JIY!KY! 6poj NceHa ITpMXBaTJi::IO ce ~Y1KHOCTM CTapaTe.JPa. Be3 upeTepnBal'ba MO>Ke ce pehn ,qa cy 3a,qaTaK 36pY!IbaBaiba paTHe cupoqa,qil Herrocpe,qHo rroc.rre paTa Y!3Bpnnr.rre yr.rra.BHOM :1KeHe, HaJia3ehn HaqJ1Ha ,n;a ,n;e~M, cMeIIITeHoj y ,[IOMOBHMa Y! OHOj K0/1 CTapa,TeJba, o6e36e)1e CBe IIITO je 6Y!JIO Hy:lKHO 3a IbHXOB HOpMa.JiaH pa3BOj. 'Y TOKY 19~6 romme, 3axBaJbyjyhu HarropHMa 3)1paBCTBeHor oco6Jba " rroce6Hoj 6pw3w :>KeHa, .n;e11a cy Y!3JTe'feHa op; pa3HY!X o5oJDel'ba, y5Jia>KeHe cy rrocJTe)1I1Ue rJTa)1oBal'ba y TOKY paTa, i10K je )1eJ:1M o5oJTeJToj o,q TY6epeyJTo3e oMoryheno Jieqe:E:J.:,e y 6oJIHMl(aMa: npocaer-ua nu'l'a1-ba 6JieMa, HapO"IMTO -Y BeJTWKY rroMoh opraHwMa ua,po)1ne BJTacTiil rrpy:>Kiil.rre cy :>KeHe y peIIIaBal'by p;pyrlilX COljlfj a.JIHHX IIp0TIJ1Talbl1M<;l IIOMOfi~ )KpTBa~a paTa, paTHJ1M BOjHYIM MHBa'Jil1;D;HMa, :8ojHJ1M 60JIHJ1IJ;a.Ma ¥ H€3l1 paibeHY!Ka. Ha 6a3n )1o6poBOJbHOr pa,qa, >Ke,He cy rroMaraJie y o6pap;Y! 3€MJbe rropop;wljaMa xoje cy ocTa.Jif'. 5e3 ,qoBOJbHO pa,qne cnare, uapo'<HTO BOjHY!M Y!HBaJIH,D;MMa. Y·1944-1945 rop;Y!Hif one cy ,qa.rre 3HaTaH ,qorrplilHOC· y opraHW30Bal'by BOjHMX 60JIHHlja . M CBOjHM ,qo5pOBOJbHID!i rrplil.JI031'1Ma y !IOCTeJbMHiil Y! HaMY!pHHljaMa KaO '1'1 CBC>jY!M ,qo6pOBOJbHfuM 16 HlilCa:Ebe. ,l\o6pOBOJI;HY!M pa,qOBY!Ma Ha .OrrpaBKaMa Y! II0)1Y!3al'by IIIKOJia, Ha IhHXOBOM o,n;p2Ka.BaFby, :m::eHe cy ,n;onpl1HeJie ,n;a IIIKOJie OTrroquy ca pa,qoM. 2Kene cy ,qaBaJie " .zio6poBOJbHe rrpu.rrore y HaMeiiiTajy, p;a 6u ce KaKO-TaKo o6e36ep;Mo IIIKOJiaMa HajHy:lKHY!jY! Y!BB€HTap KOjH je y TOKy paTa YHY!IIIT€H. 3. :lKEHA Y .M3rPA)l;lbM PaOnu~a Y-x:Jby~-a.Ba'lbe J~Cena y npuapedy ITo 3aBpiiieTxy rrepno);la o6noBe, anpHJia 1947 fO,[IMHe ,1l;OH€T je 3aKOH o lleToro,n;:m.InDeM JIJiaHy pa3- BHTKa Hapo,qHe rrpnepep;e Jyroc.rraBuje, xoju je npeTCTaB- Jbao nporpaM pa3BY!TKa ua,qycTpY!je H ilcToBpeMeHor rro,qH3al'ba MaTepuja.JIHor "' KYJTTypnor HY!BOa Hapo)1a. ro,qY!H€ 1948 3eMJbe McTO'fHe EBporre Ha qecy ca CoBjeTcimM CaBe30M npe,qy3HMajy npeMa HaiiiOj 3€MJbM Mepe eKOHOMCK€ 6JioKap;e, yrpo:m:a~ajy Harny: He3aBMCHOCT, ycJie,n; '!era ce Hallia npJ:i::Bpe,n:;i HaiiiJia rrpe,n; HOBHM T€IIIKOfiaMa, KOje -~MO MOpaJIJif CaBJialjl'l;BaTJf COIICTB€HJ1'M CHaraMa Y3 BaHpe,n;He Earrope n JIHIIIaBal'ba HaiiiHx pa,n;HMX JDYA"· 06HM H3rpa,q><.e B€JTHKMX Y!BAYCTpHCKHX o6jeKaTa, rroTpe6a rroja':IaHe eKcrrJioaTall;Iilje myMa pa,n;H H3B03a, no- aehaH>e Tpaacrrop1'a, .rroBehaibe npou3B0)1llie y PYi1HY!l1HMa yrJI>a H py;n:HMD;HMa o6ojeHMX MeTa.rra, H3MCKMB.aJIJ1 cy· 3HaTHO rroEehaFDe 6poja sarroc.rreHMX pa;n:HMKa. BMmKOBJ1 pa,n;He cHare Koja ce perpyToBa.rra ca ceJia, 6J1JIH cy Ml1HlilMaJIHH, c-' 06311pOM Ha 3a:OCTaJIOCT IIOJbOIIpliiBpep;He IIp0l1.3BO)J;H:,"e yoiiiiiTe, B€JIMKY 3anyiiiT€HOCT 3€MJhOpa,n;HJ:rqKJ1X rroce,qa KOjY! ce y TOKY paTa HY!CY HOpMa.JIHO o6pal:jMBaJIM lil 3HaTHe · ry6MTKe · ·~oJborrp:vrape.n;Hor J1HB€HTapa. Cae TO ·3axTeBaJJ'o je MHoro BY!II!e pa,qHe caare " y noJDOnpY!Bpei1"· CTora je y rrepuo,qy o,q 1949 ,qo 1950 ro,qHne jep;aa o,q OCHOBHMX npo6.rreMa npY!Bpe,qae 1'13rpap;><.e 6Ho rrpo6JieM yKJbY'IHBal'ba HOBMX ~a)l;HHKa y !IpHBpe,qy. 'Y THM rO,[IIilHaMa noja'l!aHo je l1 yKJI>Y"t!HBaFDe LK;eHa Y npHBpe,n;y, IIITO :Je 61i1JIO .TIOOJie,n;:m.:r;ai He ·CaMO lhMXOB€ €KOHOMCK€ 3ali1HTepe2 IloJioJKaj JKe,tr€ y ¢HPJ 17 �coBaHOCTM M Beli OCTBapeHMx MaTepMJaJiimx ycJIOBa sa IID1pe, YK.lhy'<e1be JKeHa y rrpon;ec rrpo113BO,ll!he, Beli, y rrpBoM pe.z~y, lh'l1xol'le CBecn< .z~a cy 11 oHe IIY:H<He .z~a Ha ce6e rrpey3MY je.z~m .z~eo TepeTa 113rpa,ll!he; YJiasaK JKeHa y !!p11Bpe,11y 6Mo je ,sHaTaH, Hap()'IMTO Y' 11H.z1YCTp11CKI1 saocTaJIMM perry6JIMKaMa, r.z~e je HarJII1 pa3BI1TaK rpa'ljeBI1HcKMX pa,liOBa, MH,llyCTpMje M py.z~apCTBa OTIIO'I€0 6arn y TMM ro,1111HaMa. 0,11 YKYIIHOr 6poja pa,!IHMKa M cJiyJK5eH11Ka sarrocneH11X y rrpi1Bpe.z1HMM rrpe.z~yselmMa y rrep1m,11y 011 1948 ,110 1953 ro,1111He rrpon;eHaT JKeHa 113H?cMo je (rrpoceK): I noJiyrO:Qe 1948 24,53 1949 25,68 1950 24,95 1951 23,26 1952 21,00 1953 20,07 ITo HapO,liHI1M perry6JIJ<KaMa rrpon;eHaT JKeHa KpeTao ce: y Cp611j11 OKO 22%, y XpBaTcKoj oKo 27%, y CJioBeHI1jJ< OKo 32 %, y BoeHM 1< Xepn;eroBmi"M oKo17%, y MaKe)l;OHI1jl1 OKO 15% I< y l(pHoj rop11 OKO 18%. Bpoj sarrocJieHI1X y rrp11Bpe,!IHMM rrpe,11y3eh11Ma H3HoCJ<O je:* "YKyiiHO 1952 I rioJiyrol}e 1953 JyH 1953 ro,n;. 1,348.163 1,359.772' 1,455;073 ' Op; Tara ~eHa 283.122 281,093 301.043' ITpeMa rro,11an;11Ma o rrpeBol)eH.y pa;11HJ<Ka KOje je H3Bprneao 1950 ro,liHHe, aajBehH' 6poj pa.z1HI1Ka YK.lhy'IeH je y 'rrpoH3BO.zllhY rrocJie 1945 ro,1111He. ITpon;eHaT pa,n;H11n;a~* Koje cy 11MaJie ,110 5 ro,1111Ha pa;11Hor cTali<a 113HOCI1o je YKYIIHO 78,31% y O,liHocy Ha yKyrraH 6poj sarrocneHJ<X pa,liHHn;a, ,!IOK. je rrpoljeHaT pa,liHHKa JIO 5 ro,!IJ<Ha pa.z~Iior CTa>!<a 113HOCI10 55,85%. *¥ 1938 rOp;HH¥f 6vm:o je YKYUHO 188.729 OCJ.:IrypaHMX 2K€H8.. (6e3 py,n:apCTBa y KOMe je l1Ha9:e 6poj JK:eHa 6110 H€3HaTaH). Y OBOM 6pojy oc~rypaHux :m:eaa o6yxBaheHa je J1 eyfiHa nocJiyra (YKYITHo 62.748 ocurypaauKa yrJiaBao:rvr JKeaa), Koja y no;u;a:... II.Ji:IMa o KpeTa:H::.y 6poja pa;o;mm::a 11 cny:m6em-rKa y npMBpe,n;HHM npep;y3elrnMa op; ocJio6ciljelba Huje yornnTe J1CKa3Y!Baaa: IIo,n;a:u;uMa IJHcy, o6yxBaheae cJiy':m:6ea:ni.t;e y npHBpe,n;HMM npe,l];y3elrnMa,- Kao HM 3arrocJieae y Tprol3HH1il. ** 18 RajBehl1 rropacT 6poja 3arrocneH11X JKeHa y o.z~Hocy Ha 1938 rO,lll<HY 3a,6eJI€:lK€H je y 11H/IYCTpHjJ1 11 py.z~apCTBy. YHyTap MH.ziYCTpJ<je HajBeliH 6poj :a<eHa 3arrocJieH je y TeKCTMJIHOj, 3aTHM y MeTaJIHOj J1H,[(YCTpHjJ1, IDI,D;yCTpMjYI ,n;pBeTa, rrpexpaHDeHOj l<H,llyCTpHjl1 11 11H/IYCTpHjH .ziYBaHa. Y o,liHocy Ha yKyrraH 6poj 3arrocneHHX pa,!IHJ<Ka y 1952 ro,!IJ<HJ<y TeKcTHJIHoj IDIWJCTPHjH 611Jio je oKo 63% JK€Ha, y MH.ziYCTp11jl1 .z~yBaHa OKo 57%, y :KyJITYPHO-con;HjaJIHoj ,n;eJiaTHOCTM H8llTO M3Ha,ZJ; 50%, ,ZJ;aKJI8 BHlli8 O,ll IIOJIOBMHe 3arroc.rreHMX y THM rpaHaMa ,n;e.rraTHOCTM. Y jyny 1953 ro,liHHe 6HJIO je 0,11 yKyrrHo 301.043 JKeHe sarrocneHo y rrpHBpe,liHHM rrpe,lly3eliJ<Ma; 222.411 pa,11H1111a 11JII1 18,9%, 11 78.632 CJiyJKOeHMD;€ 11JlJ1 28,4% y 0,11H\9CY Ha yKyiiaH 6poj 3a!IOCJI€HJ1X pa,liHHKa O,!IHOCHO CJiyJK6eHHKa. o,n; YKYIIHO Y 0):\HOCy Ha yKyrraH 6poj pa,!IHI1Ka · ..+-• '1Caa.aul"j)u1Ca'lltuja.M.a rrpeMa KBaJIM'+'J1KarzyiJ aMa, npou;eHaT )KeHa Kpelie ce: KBa.rrMc}:m:xoBaHMX OKO 8%, II0JiyKBaJrn<f>I1KOBaHI1X OKO 28% 1< Ji:eKBaJI11<f>J<KOBaHHX OKO 23%, ,!IOK je rrpon;eHaT BHCOKOKBaJIJ1<f>J<KOBaHI1X JK€Ha y 0):\HOCy Ha yKyiiaH 6poj BHCOKOKBaJIH<f>11KOBaHJ<X pa):IHJ<Ka 11CIIOA 2%. HajBeli11 6poj JKeHa 3arroPa0nu%e no . C.rreH je, ,n;aKJie, Kao HeKsa.rrMc}:n1KOBaHe HJIJ1 rro.rryKBaJIH- <f>11KOBaHe pa,!IHJ111e. HajBehH rrpon;eHaT KBanM<f>11KOBaHI1X JK€Ha pa,!IH. y .'i"eKCTHJIHOj, ,llyBaHCKOj I< rpa<lJH'IKOj l<HJIY-. CTPl1j11. Y TJ<M rpaHaMa HH.z1YCTp11j e pa,1111 BHrne 0,11 50% 0,11 yKyiiHOr 6poja KBaJII1tPJ1KOBaHI1X I1 IIOJIYKBaJIJ<<f>11KOBaHJ1X , pa,liHHn;a. Tpe6a .z~o.z~aTH ):Ia ce 1<3 rro.z~aTaKa o 6pojy y'<eHHKa y · HI1JKHM CTPY'<H11M rnKonaMa TaKol)e BH/111 ,11a je 6poj JKeHcKe ):len;e y TI1M rnKonaMa .z~aneKo Ma!hl1 OJI 6poja MYIIIKe. Y HI1JKHM CTPY'<HI1M IIIKOJiaMa * 611no j e: TO,ll.IilHa YKyrrao O.n. Tora :f"':IeHJ;1IJ;a IIpon;eHaT yqeaMua 1938/39 1949/50 1950/51 1951/52 30. X. 52 62.872 130:572 120.334 110.988 94.073 19.853 20.040 16.111 13.970 15,2 16,6 14,5 14,7 * Be3 HJ11KJ1X YM€THM"<IKJ1X lliKOJia, ,IJ;OMaffif<JKMX. M MajCTOpCKMX lllKOJia. 2* 19 �JK.eHa VIMa csora . npeMa >KeHH y 6HBIIIOj JyrocJiaBHjH. KOpeRa y 3aoc.Ta.i:ra cxsaTaaa o }KeHvr ncirolliasajy ce O't{MTO 11 ,n;aHac Ka,n;a ce pa)IH 0 KBaJIH<!>HKOBaihY HOBHX pa,!IHMKa, KO,l\ npe,1\y:3elia " npHBpe,!IHHX oprallH3anHja KOjH H36erasajy Aa rrpMMe JK€HCR;Y p;eu;y- Ha J13y"tJaBaiDe, -M KO,Il; caMMX pop;wTe.Jba y- Hci:tiMHY s·acrr:vnarba JKeHcKe ,n;eu;e ·:vr M36opy 3aHwM:ai-ba 3a iKeHcKY oMJia,n;nHy. · YxopelbeHa cxBaTalba ,o II0,!1;8JUf IIOC'JIOBa H<i ,MyniKe" l1 ,}K€HCKe'.', KOja pa3BMTKOM HH,l\YCTpHje CBe BHIIIe ry6H CBOj 3Ha'Iaj, yrw.ry Ha pO,!IMTeJhe ,11a >KeHCKY ,1\eny Hepa,n;o IIIaJhy Ha H3yqaBalbe 3aHaTa KOjH ce CMaTpajy ,MylllKMM". Y norJie,lly 3aHMMalba Koje >KeHe o6aBJhajy, HHTepecaHTHO j e HanoMeHyTH ,n;a OA yKynHo oKo 600 3aHMMalba, KOJIMKO HX je 3a6eJie>KeHO KO,l\ npeBOryelba pa,!IHHKa 1950 ro,n;:nHe, HMa csera. 62 3aHJtiMa!-ba- y KOjJi!Ma ce JKeHe yorrIII're He nojasJhyjy. To cy yrJiaBHOM 3aHHMalba Koja H3McKyjy Befiy ¢H3H'IKY CHary MJIM Belie Hanope, MJIIf Cy yCJIOBM pap;a y TJ1M 3aHJ1Ma!bJifMa :V.IHa'tJ8" Te:inKH, KaO Ha-· npMMep,: MaiiiMHOBol)a, pa,n;HHK KOI\ neliM f[a >Kapelby, paAH-HK Ha · Bpy.lieM J13Jll1Baffiy, 6pO,Il;CKJf J1HCTaJiaTep, CTepeO-: THnep, 6yiiia'I 6yHapa; Mopaap H CJI. CBera cy ,n;Ba 3aHMy ~ojMMa MMa 1KeHa,- a HeMa MYIIIKapau;a. 2KeHe ce Ma:Iba HaJia3e J1 Ha 7'aKBMM 3aHJ1Ma:Ef,J.IMa MeXaHH"t!ap, MOTOpMCTa, KaO lllTO cy Maiilli1IU1CTa rrapHMX KOBR.._I, MaliH1Ha, aJiaTHH'Iap, pyKoBaJian py,n;apcKMX Maumll'a, eJieKTpo3a-. BapnBa'I. . Jib OBOra 6M ce ,n;aJIO 3aKJBY'!HTif ,n;a Beli y ,n;aHaiiilbHM ycJIOBJ1Ma, KaAa MMaMO jOlii peJiaTMBHO ]J;OCTa Hacm~l)eHJ1:X npe,lly3elia y KOjHMa HeMa M€XaHM3auHje, H Ka,n;a' ITOCTOje BeJIMKe rrpe,!\pacy,lle y O,l\Hocy Ha 3anocJiethe >KeHa y noje~· ;z:J;MHMM 3aHMMa:IbJ1Ma, IIO,I.I;€Jia Ha ,R{€HCKe" J1 "MYillK€" ITO-_ CJIOB€ y rrp0113BO,I.I;ffilil IIOCTerreHO ona;::J;a. CsaKaKO ):{a he ce pa3BJ1TKOM MO,!\epHe >lHI\YCTpHje ca M€XaHM30BaHifM npoIJ;€COM rrpol13Bo,n;:a:.e Cse BehH 6poj R{€Ha 3aiiOIIIJOaBaTJ1 Ha ITOCJIOBJ1Ma KOjlii ce y Hai11MM ,n;aHaUl~J1M YCJIOBJ1Ma CMaTpajy KaO JtiCKJbyq:(;fBO. ,,MyiiiKJ1". ITpoqeHaT 1KeHa 3arrocJieHF1X y ·npHspe,n;HMM npep;y3eliMMa o,n; 1950 paOnu~a . .. ro,!IMHe orra,11a y CBHM rpaHaMa AeJJaTHOCTM H TO y Belioj Mep>l Hero npoueHaT MYIIIKapana. 0 c.<aM<Ba>by 20 6poja _113HeheMO ITO H1;1.III~M MMIJ1Jb€I-hY HajBa1KHI1je. .-.. ~ ·, Cpe~HBa:lbe rrp~JU1Ka rroc.rre paTa_-·yTHqa.rro je Ha J13Be:f cTaH 6poJ 2KeHa ,n;a caMe Ha,rrycTe -~arroc ..'lelbe, HapoqMTO Y' . OHHM rpaHaMa npOH3BO,lllb€ KOje M3MCKyjy Belie ¢M3J4'!Ke Hanope HJJH •r,11e cy ycJIOBH pa,11a Henoro,!IHHjH: rpal)em:mapCT~o, py,n;apcTBO, myMapcTBo :vr c.rr., a r,n;e c;i ce JKeHe 3arro. ruJhaBaJie. BMIIIe 36or Tara IIITO cy xTeJie Aa ,1\0npHHecy y OI;IlliTMM HaiiOpMM'?- y li!3rpap;H:.J1 38MJb€, Hero· illTO -J1X je Ha TO ynyliHBaJia €KOHOMCKa IT0Tpe6a. Ji!Ha'Ie, 6HJIO je CJiycraJ€Ba ,n;a cy }KeHe rJie,n;aJie Ha cBoje 3arroc.rreH>e Kao Ha He- · ~TO rrpo.rra3HO. . Y H3BecHoj Mep!1 ·" Ype,n;6a o ,n;o,n;anHMa Ha ,n;eey o,n; 1951 ro,n;MHe YTifuaJia je ,n;a cy Majr<e Koje HMajy BHIIIe. ,n;e:o;e HarryiiiTaJie 3arrocJie:a,e 11 nocBeh:vma.rre ce MCKJbf"g:J1BO_ O,llrojy ,llene. IIpeMa je,!IHOj aHKeTH Kojy je Bpiii110 rJiaBHM 0,116op AHTH<PaiiiMCTH'fKor q,poHTa >KeHa 3a MaKe,n;oHHjy Y 6 npe,11y3elia y. CKonJhy y KOjMMa je 6MJIO 3arrocJieHo OKO 1.000 pap;Hifua y TOKY 1951 rO,!IMH€ HaTiyCTHJJO je CBOjeBOJhHO pa,n; 132 >KeHe. 011 Tara 71 PaAlir y,n;aje "' 61 pa,n;H Aeue. CJIH'IHe nojaBe 3arra>KeHe cy w y HH3Y ,n;pymx npe,n;y3elia.. . Y 1950 ro,n;MHM ,1\0HeT je 3aKOH 0 ynpaBJhalby ,1\p>KaBHMM np><spe,n;HMM npe,lly3eliHMa, no KaMe cy npeAy3elia npe,11aTa Ha ynpaBJha&e pa,n;HMM KOJieKTMBifMa. Bop6a npec ,n;y3elia 3a rrosehalbe peHTa6HJIHOCTH ,n;oBeJia je AO Tara Aa cy pa,n;mi KOJieKTMB>< 0,11 MOMeH'!:a npey3HMa~a npeAy3elia HacTojaJIH ,11a ce ocJio6o,n;e H3BecHor 6poja pa,n;HMKa, KOjM cy ce HaJia3MJI~ BaH rrpou,eca rrpOI13BO,D;H>e, Ha pa3Hl·ilvr .IIOMOliHMM pe1KHCKliiM ITOCJIOBJ1Ma, KaO Ca Hli!CKMM KBaJIMci:>HKaiJ)<Ija:M:a. J13 J1 OHMX pa,D;HJ1Ka TJ1X pa3JIOra 3HaTaH 6poj JKeHa, HapO"'MTO y HH}i;ycTpMjH J1 py,n;apCTBy, OTIIyIIITeH je. H3 npe,11y3elia. IIpeKo SO% >KeHa KOjMMa je OTKa3aHo n .Koje ce npHjaBJhyjy 6HpOMMa 3a nocpe,n;osalbe pa,n;a HeMa HJ1KaKBJ1X KBaJi:H<fJJt:IKaiJ;Mja. . Y py,l\apcTJ3y, IIIyMapCTBY J1 rpal)eB>lHapCTBy OTKa3HBaHO je pa,!IHMnaMa KaO ¢1f3J1'IKJ1 CJia6HjlfM. 36or nocJie,!\Hna cyiiie y 1950 H 1952 ro~HHH H He,llocTaTKa CMpOBMHa CMalbeH je 06liiM npOI13BO,ZJ;I-b€ Hapq:g:-~f():.~.:;;::··::':':"-·,.. Y IIpexpaH68HOj, T8KCTJ1JIHqj J1 je, CJie,IJ,;CTB€HO TOM€,. y Tffilf rpacfrH'Y:KOj MH,ll;YCTpyt:fr{,::::rfWtP;~; .;··,- rpaHaMa p;e.rr_aTHOCT~{/_.:M:OPa0 - '~,- ~ l ~ . 6HTH ·CMalbeH H yKynaH 6poj pa,n;HHKa --: "' MYIIIi<;ap:l,na ."'"' 21 �·. :a<eHa. 0BO CMalbelbe .YTJ1l1aJIO je rrpHJII<'UIO Ha OrriilTH npon;eHaT 'cMalbelba 6poja 3arrocJieHHX :a<eHa, jep cy noroljeHe 6aii1 oHe rpaHe HHAYCTpHje, y KOj\1Ma je HHaqe 3anocJieH HajBehH npon;eHaT :a<eHa. . Mel)yTHM, KOA cMalbHBalba 6poja pa):IHHKa y npe):ly3ehHMa, nope,z:r; OBHX Mallie BHIIIe onpaB,z:t;;;i.Hnx pa3.rrora, J13- 6HJia cy Ha noBpii1HHY cTapa cXBaTalba o :a<eHH. llojaBHJie cy ce con;HjaJIH3MY Tylje TeopHje ):Ia cy :a<eHe ,HepeHTaQHJIHH" pa):IHHl\H 360r CBOje <lJH3J1qKe KOHCTHTYl\Hje, OrrTepelieHOCTH ):\OMaliHHCTBOM H ,l(el\OM, ,l(a je lhHXOBO MeCTO y KyliH l1 cJI. TaKBa CXJ!aTalba y noje,l(HHHM npe):ly3ehHMa, na H y OHHM y KOjHMa cy :a<eHe 3anocJieHe y BelieM 6pojy, HMaJia cy npecy,l(aH yTHn;aj Ha OTITYII1Talbe Beher 6poja :a<eHa Hero MYII1Kapan;a. 0Ba nojaBa y3eJia je KOA HeKHx npe,l\y3eha Hajpy:a<HHje o6nHKe. 0TKa3HBaHo je TPYAHHn;aMa, :a<eHaMa ca ,1\enoM Koje HHCY Hl'itaJie ,l(pyrHx H3Bopa , np11xo,z:r;a, 1KeHaMa Koje cy caaecHo o6aBJbaJie caOje rroc.rrose, :vr rp;e ce HMKaKBHM o5jeKTI1BHJ1M pa3JI03J1Ma HMj~ Morao onpaB,l(aTH TaKaB nocTyrraK (TproBHHa " yrocTHTeJbCTBo, aanpHMep). ,[(a 6H ce TaKBe nojaBe cnpeqHJie, nope;u noJIYITJif9:Ke 6op6e npoTJ1B TaKsor o,z:r;noca rrpeMa }K€HM, 3a6paineHo je ,z:r;aaalbe OTI~a3a 1KeHaMa 6e3 car.rracaocTJ1 CHH- ,n;HKaJIHHX OpraHH3an;Hj a. IIopacT npoH3BOp;I:be, OTEqiaibalbe rrocJiep;vm;a cyme, Kao " Mepe, noJIHTHqKe " ):~pyre - KOj e cy rrpe):ly3eTe 3a crrpeqasalbe HeraTHBHHX rroj asa · y O):IHocy aa 3anocJieHe :a<eHe, HMaJie cy 3a rrocJief\Hl\Y ,l(a je 6poj :a<eHa 3imocneHHX y npmipe):IHHM rrpe,l(y3eliHMa rroHoBo rroqeo ,n;a pacTe, HaKO HCTOBpeMeHO y O,l(HOcy Ha yKyrraH 6poj 3atiOCJI8HHX, rrpou;eHaT yrJiaBHOM: ocTaje· HCTM, 36or Tara ruTo ce peJia·THBHO ·BHIIle nosehasa 6poj 3ti.rrocneHHX MYII1Kapana. CxBaTaiDa:, Koja cy, rrope,n; ocTa.rror, yTMD;aJia Ha cMa:H:>J.ffiaae. 5poja :a<eHa 3anocJieHHX y npwpe)\H"M npe):ly3ehHMa, H:&p"f'KaBajy ce ,l(aHac y TOMe II1TO jonr HMa npe):ly3eha KOj a ynopHO H36eraBajy rrpHMalbe :a<eHa Ha nocao rra H KBMX Ha3,a,D;HJ1X. CXBaTalba, TyljHX J1 IIIT€THJ1X _3a p;a.IbH pa3BHTax con;HjaJIHCTHqxHx APYII1TBeHl1X OJ1Hoca. To THM rrpe II1TO pa):IH!1qxa xnaca H y rrorne11y pa3Bl1j alba paBHOnpaBHHX O):IHoca H3Mel)y MYII1Kapan;a H :a<eHa Mopa O):IHrpaT!f CBOjy peBOJIYL\HOHapHy yJtory H CBOjHM rrpl1MepOM YTHn;aTH Ha OCTaJie ,1\PYIIlTBeHe CJtojeae. CeJbanxa Ji.fniJueudyaJLno z'a3iJUUCT80 llpeMa pe3ynTaTHMa ITOITHCa CTaHQBHHIIlTBB H3 1948 rO):IHHe '} JyrocJiaBMj J1 je 6J1JIO aKTJiiBHOr CTa- HOBHHIIlTBa y IIOJbOIIpHBpe):IH 7,148.739, 0):\ qera 3,179.665 MYII1Kapan;·a"' 3,969.074 :a<eHe. H3,1(p:a<aaaHo cTaHOBHHIIlTBO Y IIOJbOIIpHBpeJ1H H3HOCHJt0 je YKYITHO 3,630.528, 0/J; qera 1,809.107 MYII1Kapana H 1,821.421 :a<eHa. Bpoj HH):IHBHAYaJIHHX ra3J1HHCTaBa H3HOCH npeKO 2,000.000. llpeMa aHKeTH xojy je BOAHO AHTHcpa!I1HCT>tqKl1 <iJpoHT :a<eHa y 'npnnpeMaMa 3a IV KoHrpec, " rrope):l pa3JIHKa KOje nocToje no rroje,l(HHHM :r<pajeBHMa, :a<eHe y noJborrpHBpe,l\!1 o6aaJbajy CB€ IIOCJIOB€, rra J1 OH€ HajTeJKe. LKeHa, rrpeMa TOM€, y !IOJbOIIpHBpe):IHOj IIpOH3BO,i(lbH KaO IIpOH3BOijaq IT0/1j 8/l;HaKO y'IeCTByje x:"o " "1YII1Kapan;. MeljyTHM, " nope11 Tora JK€Ha Ha C€JIY Hli!Je. OCTBapHJia ,eKOHOMCKY paBHOrrpaBHOC'1\ xao II1TO je TO cnyqaj KOA pa):IHHn;a HJIH cny:a<6eH>rn;a. HHAHBH,l(yaJIHO BJiaCHHIIlTBO HBA 3eMJbOM xoje rrpe' OBJialjyje y !IpOH3BO;>:IHHM 0):\HOCHMB Ha CeJty onpeJ1eJbyje JOII1 yaeK 11PYII1TBeHe 0):\HOCe Ha ceny. 0Ty):l :>KeHa Ha ceJiy · .Y.K:OJI~O CaMa HHje BJiaCHJ1K - CTapemnna .,ZJ;OMafiHHCTBa: HMa 00aBe3y ;>:~a pa):IH BJIH He J1 rrpaBO ,l(a paBHOIIpaBHO yqecTByje y no,l(eJIH OCTBa);leHHX npl1Xo;>:~a. 36or Tora je OHa rrpeTe:a<HO 3aBl1CHa y rrpBOM pe):ly 0/l; M:y:a<a HJIH OD;a a 3aTMM J1 CBJ1X OCTaJU1X CTapYijHX ..q.JiaHOBa ITOpO.Jl:lilQ€. Ilpaaa KOja cy. HaiiiMM II03J1TJ1BHI1M IIpOITV!C:V,:Ma rrpH- y 0HA_a}l}(aAA<2C€ pap;J1 0 TaKBJ1M ITOCJIOB11Ma Ha KOjMMa cy Ce 3HaTa X€HJ1, JK€Ha Ha CeJiy _KOpi1CTJ1 :a<eHe Befi O):laBHO a<iJl1pMHCaJie, J/[CTO TaKO rrpeJ1y3efia H36e),',aS<tjy -;J;a•I!PHMe :a<eHCKy OMJia):lmiY Ha H3yqaaalbe, '•""'"Sai.G~y36l1jalbe OBHX rrojaBa y6y"yhe 6Hiie IIOTpe6Ha !VJHottii'J<:oil:kpeTHHja J1 ynopHHja 6op6a CBJ!X 11PYII1TBeHfjj{O\>jpFam<3l!!L\>!j"8:, y npaoM pe11y Cl1H;>:IHKaJIHHX, Kao 11 . ynl3j'lfu'.i£l'feillfutlii"!KH pa):l 3a npeBacrmTalbe HOCHJian;a .Ta- (Hapoq>rTO H3 ooJtaCTH HaCJteAHor H rropO,liH'IHOr rrpaaa) Hero lllTO Ta rrpaaa KOPMCTH JKeHa y rpa,n;y. BMille Hero 11r;>:~e APYrAe. HantH cou;>rjaJIHCTHqKH 3aKOHl1 OB):Ie HMajy xapaxTep nporpaMa 3a. KOj>r" ce 6ope rrporpec>raHe cHare APYIIlTBa, yrrpaao s6or Tora II1TO OHH He O,l(pa:a<aaajy aeh CTBOpeHe €KOHOMCK€ O,D;HO,Ce Ha Ce.Jiy, Beli. IIOJia3e Op; TOra ,n;a.JI€KO Ma:FbOj M€pi1 23 �KaJ>BM 6!1" TH O,[(HOCH y ·11a 6y11y. . · T.pe6a !10/IaTM ;:Ia · JinrnJ e, . rrpc):(pacy):(e, ,·Ha<;Jiel)eHJ1.J13 JJ;aBH~X COIJ;MjaJIMCTWIKOM i1PYrllTBY Tpe6aJIO · . · ..· · • · pa3sn HapO/IHYI o6wrajn, yTnn;aj pe" rrpa3HOBepnn;e y o,n;Hocy ira :a<eHe spe~eHa_, J13·rrpe2KMBe.m1x ,n;pyniTBeHMX CJiCT.e:M:a, Ka,Il.a .Je.1KeHa 6JiiJia IIOTIIYHH.po6, joiii B):nue oTe:a<aBaJy rroJio:a<aJ :a<eHeHaceJiy (o6wrajn rrp>I rropoljajy · ,n;asm-:oe MMpa3a, Kynoavraa 2Ke_Ha, CKJiarraa.e 6paKa Mel)~ MaJIOJICTHJ1ll.V1MD. l1'I:,Z:J;.). ·3a!Jpyze . I I i · CeJbaqKe pa,[(He 3a,n;pyre 11 rrope,n; CJia600T>I M H€,ll;OCTaTaKa KOj>I y · HOlifMa _ITOCTOJ e, · KaO J1 aKTMBH:Y:Ij e OTIIilTe 3€M.1bOpa,ll.H~"t.JKe . 3a,n;py~e yaoce y Harna ceJia abBe, coiJ;:t1j aJIHCTM'tfKe o,iiHoce. Pa3BI~JalheM 3a,n;pyra yrrope,n;o ce pa3BMjajy lie caMe MaTePHJaJIHH ycJIOBH Hero >I Ky.iiTypHH H ,n;pymTBCHH >KYIBOT C8Jia. 3a,[(pyrapH CB8CHO pa,[(e Ha TOMC, jep 3a,[(pyry CXBa" ~aJy He CaMO K~O J1HCTpyl\I€HaT· n050.Thll!QI-ba CBOr MaTepM- . JaJIH,Or rro.Jio2KaJ a, aero M Ka~- cpe,n;cTno onlllTer HanpeTI{a ·y ceJiy. · _ . · .Bel'i'· l'(ocaAamlha HC;KJ'cTBa rroKa3yjy' ):Ia cy ·cE'Jba.qKe pa~H~ 3a,n;pyre rr03MTJ1BHO YTIH.:t:ane Ha no5o.JCL1lalbe rroJi:o:m:aJa _.-ceocKe }Keae. Y_ IhnMa, Kao H rra l1H,D;¥.:BM.n;yaJIHOM . ra3AMHCTBy, :a<eHa,y rro):(je,[(eaxoj.JYiepM yqec-rByje·xao rrpoJ13Boljaq, · A.n:v.r, · y ce.JbaT.JKJ-11\ir pa,tJ;HJiM 3ap;p:)lraMa p~;n;He :m:eH~ ce,rra cy rro··npsJ1_rryT ,n;06:vrJie npano ne cmwo .n;a y-qeCTBYJY. Y ·· rrpOM3BOAih>I, Beh H Aa paBHortpasHo yqecTByjy Y paCIIO,ll;8JIM IIpMXO,[(a OCTBiipeHtlx lbHXOBJ1M pa,D;OM. fio,n; YTMl.\aJ eM TaKBMX 0/IHOCa y I!OJbOIIjlHBpei\HOj rrpOM3BOAihH, y ceJbaqKHM .pa.n;H.HM 3a,n;pyraMa Metba ce · u o,IJ;:Hoc npelvra ~eHn yon~Te. 3a~Tape.rra cxBaTarna. Ha3a.n;H:r1 o6Y.IT.J8.jr-1, 'li.teTHHa noJI~Ko; antr rroc"Tenen"'o.RecTajy,. a 6p1E:e rrpo;n;tiPY CXBaTalba 0 JK_€Hl1 KE1:0 pas:tmrrpaBHOM ~:IJiaHy 3aje,IJ;Hli!IJ;€ Hero y ce.JIMMa r,n;e npeoBJia.n;aBa ·.J-1Hp;MBM.n;yaJIHlif noce;a;. · Y m>6po opraHM30BaHHM 3ap;pyraMa HaMelie ce H rrpo6JieM rroMOhH JKeHH y OArojy ,n;e11e. Pap;H oJiaKmalha pa,n;a JKeHaMa MHore ceJbaqxe paAHe 3aApyre oTBapajy 11 M3,ll;p-· ~aBa]y CC~OHCKC yCTaHOBe 3a 3aiiiTHTY .n;eo;e (BpTMli:U, ,I(O- I ! l ) yso,n;e· 3aiDT>ITY 3a cBoj~ <rJiaHoBe :a<eHe-MajKe M o6e36eljyjy MM MCTa OHa rrpaBa KOja .Y>K>IBajy pa,[(HHI.\8 M CJiy:a<6eimn;e0 ITo rrpB>I rryT Kpo3 CeJbaqKy paAHY 3a,n;pyry, .ra,n;Ha :a<eHa ceJia oceha rroMoh M 6pnry APYIDTBa 3a ·E>erre · . . · ·· ·· . · · rrpo6JieMe. · 'Ycrrec>r Koje cy rrocT>~rJieceJba<rKe pa,n;He 3a;11pyre l}ao l1 Hanpep;He bnmTe 3e~JDopa,U,HH"tJK8 3a,n;pyre, Kal{o .eKQ:HOMCK~, TaKO _if Ha. IIO,IJ;M3ai£j KY JITypHOT HMB9~ CBOjH.X qJiaHOBa yKa3yjy Ha TO ,n;a je rrpOl.\CC pa3BMTKa. C0IjMjaJIY!CTJ1qKHX O,ll;HOCa Kp03 .3a,l1pyre ,n;aJieKO. 6p:a<YI, ,n;a je 6op6a ITpOTMB 3aO~TaJIOCTJ1 Ha CeJiy MHO TO JI_a.KIIIa Y" Kpaj €BJUI.[a rAe je 3a,[(pyrapcTBO pa3BMjeHMje M ,n;a cy ycrrecu nocTMrHYTM y TOM IIOrJICAY TeM8JbJ;IMjH. AKTMBHMje 3a,n;pyre yBo,n;e eJieKTPM<rHO cBeTJIO y ce,rra, .pa3BHjajy >K>IBH KYJITYPH>~ pa,n;, oprarrn3yjy pa3He Te.qa_jeBe: rroJDonp:vmpe,n;He, KYJITypHe, sp;paBcTBeHe; npocB_eTH~, ocH:vrsajy KYJITypHa ,n;pymTBa, ·qJ1TaOHMu;e, ,ri.MJieTaHTCKe 11PY>KHHe, Ha6aBJbajy I<MHoarrapaType, OTBapajy ,ll;OMOBe KYJIType. 3a,\\pyrapH HacToje_,n;a y cBoj>IM KyhaMa H3MeHe Ha"IIHH JKHBOTa. IIo6oJbiiiaBa ce HaqJ1H McxpaHe, CT::tHOBH H ABOpHmTa ce 6oJbe ypeljyjy, Ha6aBJba ce orrpeMa 3a cTa,HOBe, .Jil3rpal)yjy ce rryT_eB~, "t.recMe, rreKape ~ c.rr. . IIepcrreKTHBe pa3BJ1TKq-' Harne rr.oJboiJpMBpe,n;e, yHarrp€:.l)elhe II0JbOI!pHBp8,ll;H8 IIpOM3BO,ll;Ih8, YBOijelhe M8XaHM3aIJ;l1je J1 np!1MeHa arpOT€XH:V.FIKMX Mepa,~- pa3BJ1TaK COLI;:Iilja.... ..JH1CTJ.1"t{KiiiX 05JIJ1Ka IIOJbOTipi-:IBpep;~e llp0113BO,ll;lb8 1 pa3BJ1_jau,e rrpepaljMBa<rKe MH,ll;YCTpMje Ha CeJiy HT,[(. 6Mfie CBaKaKO CHa:m:aH MHCTpyMeHaT 6opf?e 3a eKOHOM;CKl%1 M KYJITYPH!i1 Hanpe.n;aK ce.rra, sa pa3BJ1jaThe HOBMX op;Hoca Mel)y JbY,TI.HMa, ,a TJ1M8 J1 CHaMftH HHCTpyMeHaT. rro60JDIIIa:Ef:ta riO.JI02Kaja pap;H~ 2K€He HR ·CeJiy Ji1 ¢aKTJ1"<IKOf OCTBaper~~ H>el!e· paarrorrpaBHOCT>I. CTora pa):(He :a<eHe ce;rra HMajy rroce6Hor >IHTepeca ,n;a 6YAY Meljy rrpBHMa y 6op611 3a pa3BHjalhe COij>IjaJIYICTWIK>IX 06JIMKa IIpMBpelju!Balha. Yno}Je,n;o c TMM 6op6a CBMX COIJ,MjaJIMCTJ1qK:v.tx Cl:iara ·p:pylllTBa IIp0TJ1B H€ITJ1CM€HOCTlii, 3aOCTaJIOCTH, CTapMX HaBHKa, peJI:vrrM03Hl1X yn·m;aj a, npep;pacy,n;a, Hasap;HMX o6M:.. qaja, !10IIpnnehe y6p3aBalhy -ror rrpon;eca. "JHJIMIIITa, JaCJIC, 06p;aHJ1IIITa), ycTaHOBC KOje '¥a CCJiy Tpe6a ·cMaTpanr :?-a"<IeiJ;HMa ,n;pylliTBeHe 6pY.Ire 3a o,.u;roj 11 BacnJ1,.a,.,e 11en;e paljHHX JbYAH Ha ceJiy. M'Hore Harrpep;He 3a·Apyre, no yrJieAy Ha 3aiDTHTY Kojy YR<><Ba MajKa pa,[(HHn;a, 24 25 �Hac<raBHHl\M na YHHBep31%iTe<ry · 611Jle cy J<3y3eTaK, rra j e c<rora napo'IMTO 3Ha'Iajaa rropac<r 6poja >KeHa HaCTaBHMKa Ha YHJ1Bep3HTeTMMa H BHCOKHM IIIKOJiaMa (10,4 o/o 0)1 YKYITHOr 6poja HaCTaBHHKa), a HapO'II1TO IIOMOftHOr HaCTaBHOr OC06Jha (21,9o/o >KeHa Op; YKYIIHOr 6poja). YKyrraH 6poj cJiy>K6eHHKa, rrpeMa IIOIIHCY KOjH je 113BplneH 1. XII. 1951 I'O)IHHe l<3HOCl<O je 250.210, o,n; <rora 100.415 >KeHa J<JIJ< 40,13%. IIo perry6JIHKitMa rrpoL\eHaT >KeHa CJiy>K6eHHL\a y 0)\HOcy Ha yKyiiaH 6poj CJiy>K6eHJ<Ka J<3Hocno je: y Cp6nj11 36,6%, y XpBaTcKoj 42,9, y CJioBeHHJ:H 54,8, y BnX 38, y MaKe,n;oHHjH 29,4 n y I(pHoj Tqp11 35,4o/o. O,n; 1952 ro!II1He yrrope,n;o ca rrpot~eCQM JIJ<KBJ<)Ial\Hje a,n;MHHHCTpaTJ<BHOr yrrpaBJhalba IIp11Bpe)IOM 11 rrpeHOIIIeFba rrpHBpe,n;He orrepaTHBe Ha caMe rrpHBpe,n;He opraH><3al\Mje, KaO M pa3BHjaFbeM CaMOyrrpaBe y 06JiaCTM COl\HjaJIHOr OCHrypaFba n 3,n;paBCTBeHe cJiy:>K6e CMaFbyj e ce M 6poj cJiy>K6eHMKa y yrrpaBHOM arrapa<ry a MCTOBpeMeHo ce rroBehaBa Y rlpOCBeTHMM, 3)\paBCTBeHMM J< ,n;pyrMM yc<raHOBaMa. Y o,n;Hocy Ha c<raFbe npe pa<ra 6poj >KeHa Ha pyKoBo,n;ehHM 1\YJKHOCTHMa y yc<raHOBaMa J< Ha,n;JieiiiTBHMa 3HaTHO• ce rroBehao. O,n; YKYIIHor 6poj a cJiy>K6eiDf11a 3arrocJieHHX y yc<raHOBaMa n na,n;JieiiiTBMMa OTrra,n;aJio je 1951 r. na oHe KOje J<Majy ,n;o 6 ro,n;nna cJiy>K5e, 64,5%. ITo perry6JIHKaMa <raj ce rrpol\eHaT Kpehe M3MeJ;jy 54,5% (XpBaTcKa) H 75,5% (BaCHa H Xept~erOBI1Ha). J1 OBH rrop;al\H CJIW!HO KaO M KOI\. pap;HI11\a rroKa3yjy ,n;a je.HajBehn 6poj :>KeHa cJiyJK6eHHl\a sariocJie:fi nocJie oca:ro5ol)eH>a. 2Kefl£. y yCT~UDBa~a U uacl.aemxauJ!a , llpeMa HCTMM IIO)\al\MMa CKOpO IIOJJOBJ<Ha 011 yKyrrHor 6poja cJJyJK6eHMI.Ia pap;I1Jla je y 3p;paBcTBenoj, COl\Mjammj H rrpocBeTHoj c<rpyl\:H. Y rrpocBeTHoj CTPYI.IM 6>mo je 31.854 . >KeHe MJIH 53J25% op; yKyrrHor 6poja cJiy>K5eHI1Ka y 'raj CTPYL\H; y 3,n;paBCTBeHoj rr COl\MjaJIHoj cTPYliM 611Jio j e 16.115 >KeHa MJIM 64,18%. Y cTaTI1CTI1"rKoj cTPYll>< 6MJJO je 40,46%, y a,l(M>IHHCTpaTMBHOj 37,30%, y qmHaHCI1CKOj 26,68%. ' Y HeK11M c<rpyKaMa rrpot~eHaT >KeHa je MaJII1. TaKo y p;l1rrJIOMaTCKO-KOH3yJiapHOj CTPYL\11 11Ma 15,82% >KeHa, y rrpaBHOj 11,85%, y ITOJhOITpHBpe,l\HOj 14,7%, y BeTepMHapCKOj 8,14%, My rnyM~pcKoj 2,74%. 11Ha'Ie >Kene cy 3ac<ryITJheHe y CBMM CTpyKaMa. Y 6HBIIIOj J yrDCJiaBMjH, :>KeHe - 26 O,q YKYIIHor 6poja sarr6cJieHHX c·JtyJIC6euu~a CJiy:m:6_eHHKa Ca <flaKyJIT€TCKOM . Hao5pa360M HMa 29,1% >KeHa, ca IIOTrryHOM Cpep;FbOM IIIKOJ)OM 51,9o/o, ca HerrOTIIYHOM Cpe,n;FbOM IIIKOJIOM 44o/o, ~a OCHOBHOM IIIKOJIOM 32,9%, 6e3 IIIKOJICKe CrrpeMe 42,6);,. llo .perry6JIMKaMa je y 0)\HOCY Ha .yKyiiaH 6poj 3aiiOCJieHHX CJiy>K6eHMKa najBefiM IIpol\e_: HaT JKeHa ca <j:laKyJITeTCKOM crrpeMOM' y Cp6njn (33% ), HajMaFbH y I(pHoj ropH (18%). HajBehu IIpOl\eHaT >KeHa Ca IIOTrryHOM cpe)IFbOM· IIIKOJIOM je y XpBaTCKOj (62 9o/o), a HajMaFbH y I\pHgj ropH (35,9%). Ca HerroTrryHoM cpe,n;FhoM IIIKOJIOM najBehH rrpot~eHaT JKena je y CJioBennjM (61,6.%), a HajMaH.H y MaKe,n;oHHjH (32,9% ). "Ill'Ko.n,c-,ea "Hao pa a 6 36 Y ro,rvma 1938/39 1949/50 1950/51 1951/52 1952/53 1··.·· '\1 l ·t1 CPeAILHM CTPY~HHM Cpe,n;H:.e o/o 2KeHa 23.835 25.076 17.156 16.679 mK~JiaMa * 6HJIO . je: BJ.:tcoKe IIIKOJie CTpyqHe IIIKOJI€ ·. 'YKYIIHO : O,z:~;:, Tora meHa 10.979 63.100 65.940 44.873 45.403 H . BHCOKHM YKynao O,n; Tora o/o :m:eHa :m:eHa 37,7 38,0 38,2 36,7' 17.734 60.566 60.395 55.270 54.745 22,5 32,9 33,2 32,9 33;4 3.987 19.945 20.021 18.168 18.246 Cy,n;ehn no rropacTy arrcoJiyTHor 6poja :lli:eHCKe OMJia,n;HHe y Cpe,n;H:.MM CTpyqHHM I1 BJ1COKJ1M IDKOJiaMa MO)Ke Ce O'IeKMB'aTH jOIII BefiH rropaC.T 6poja KBaJIM<j:lHKOBaHHX CJiy:m::6eHHIJ;a, He CaMO y ycTaHOBaMa y rrpMBpe)WMM rrpe,n;y3ehfuMa. 11 Ha,n;JieiDTBMMa Befi li1 . OcTaJte 3anoc.aeue xeue IIop;au;MMa o 6pojy pap;HHIJ;a. M CJiy:>K6eHHL\a Hncy o5yxBaheHe cBe >KeHe Koje caMocTaJJHO rrpnBpeJ;jyjy. TaKo Ha rrpMMep, Hncy MCKa3aHe JKeHe sarrocneHe y rrpHBaTHOM ceKTopy, y ap;MM- * Be3 yMeTHJi1'1KJ1X lllKOJia J1 mKOJia 3a o6pa30BaH>e HacTaB-· Ka,n:pa. HMCY o6yxBafieHlil HJ1 pa,n:m;rqKJ1 T€XHli.IKYMM, KaO HH o)J;eJbelba 3a pa,n;HHKe y cpe;rr,lbMM CTpyqHMM ·mKOJiaMa. · HOr 27 �,HHCTpat;HjH · ilJ1Ylll'£!!Ci!HX oprai!H3al\Hja,. Kyliiio TIOMOliF!O oco6Jhe, :>aHaTnnje.HT/l. IIpeMa TOMe Tpe6a HMaTH y :sn):jy · .1\a je: YKYTI"-H 6pqj 3arrocneHHX >KeHa Belin 0.11 6poja ncKa3aHor y rro)'laqHMa o 6pojy pagHHl\a n .cny>K6·eHHl\a. .Ha Kpajy BaJba r-rar.rrac:vrTH .n;a y Hamoj 3€MJbli.I HeMa HMje,n;HOI' 3Bai:ba HJ1 3~HJ1Malba- KOje HHje ,IJ;OCTYIIHO )!{;€- , HaMai J1 OH8 Ce HaJia3e CKOp:o Ha CBMM 'rtOCJIOBMMa J1 06aB- Jhajy Hajp:>3JIWlltTI1je cpyHKqHje y rrpHBpe,liH, ,llp>KaBHoj_ yrrpann, ycTaHoBaMa M opraHM3agMj aMa APYlllTBeHor caMo- , ynpaB . .rnama. O,n; IhMxo:Bor pa.n;a, 3aJiara:rba J1 cnoco6Hocn·t y rrpBO:>T pegy 3aBI1Cl1 KaKBe fie IIOCJIOBe y Ha!lloj ,llpylliTDeHOj 3aje;a;_HJ1IJ;J1 o6aBJbaTJ1. IIope,11 gy50imx I'<PYlllTBeHHx rrpoMesa KOj e cy cc y Hf!.IDOj 3eM.n?:a. O)'IHrpaJie IIOCJie OCJI06oljema, O)'IHOCH y nopO,l\111;11 jO!Il yBeK Hoce n_eqaT cTap:v.rx HaBHKa J-~-o6:VJ:"tJaja. CTapa rro,n;eJia pa,D;a, no K0joj je }KeHa o6a:$JbaJia CB2 ,iJ;oMahe ndcnoae, 3a,n;p)KaJia ce ,n;o ,n;aaac l1 y rpa.n;y r1 Ha ceny u nope,n; Tara IIITO je -2K~Ha ITOCTaJia aKTMBaH ~b.aKTOp y iipmi3BO,D;lliH Jt.IJH1 Ha ,11pym Ha'!HH npl1Bpeljyje, Tmw ila je cma p;aHac orrTepeheHa llBOC'rpyKHM ilY>KHOCO'HMa; rrpv.speljHBaaeM BaH Kyfie l1 o6aBJbaH:i\2M ,ZJ;OMafii1X TIOCJ!OBa. AHKeTa Kojy je l(eHTpaJIHM o,116op CaBe3a ci1H/111KaTa B0)\110 y TOKY 1951 rG)'IHHe M·2l)y pa,1\Hl11jaMa noKaByje ga MMa joru MHoro rrpo6JieMa Kciju he ce lViopaTJ1 peruaBan1 y Il.HJhY CTBapaH::.a MaTepMjaJIHHX y~nosa 3a ocJto6oljeH:.e >KeHe 0,11 )'IOMafii1X IIOCJIOBa. ·Q)'I 7.440 aHK8THpam1X }KeHa 86% HX ce xpaue KOi1 Kyhe, a cnera 14% y llPYlllTBeHMM \)ecTopamri.!a, ITopeil pa,11a y rrpe,~y3ehy 43% aHKenrpamo:x }KeHa o6aBJhajy caMe; 6e3 HLJ:Mje rroMoh:r1, cBe ·,Il;OMahe rrocJiose, 7,7% :£K€Ha O,IJ;Jia3e neuu;::e Ha pa,IJ;, a O,TI; rora 21 o/o rrposo,n;H Ha rryTy .BHme o,ZJ; jEi.n;rmr· caTa. Ha ruiTaa,e KOj:w:. Ji!M ,IJ;OMafiYI IIOCJIOBJ1 O,IJ;Y3HMajy HajBMlli€ Bp€M€Ha 30% 2KeHa cy o.n;roBopMJie ,n;a je TO cnpeMaroe Kyhe, 18% npalbe ·aerna, 3aTMM ,n;o.rra3H xyBaihe, Kyrrosaae HaMI1pHl1u;a 11 IIOCJIOBJ1 OKO ,D;2IJ;€. MeljyTHM, yrrpKOC CBYIM TlifM -T€IIIKO- ·fiaMa, cBera 2,15% >KeHa O,llrOBOpHJIO je ila :a<:eJIH.ila HarryCTM rrocao. 28 ~eHa Ha CeJiy o6aBJha TaKolje, nope)\ pa,11a y hpOH3BO,ZJ;Ibl11 J1 C_Be- ,Il;OMafie IIOCJIOBe. 0ClilM ';['Ora, HJ13aK OIIIIITM >KI1BOTHH .CTaH)'Iap,ll y 3aOCT<tJIHM ceJII1Ma (KOjH 'l~CTO He -3aBMCI1- o,n; HMoBHOr, ··cTaH:.a) ycJIOB_JhaBa- ·aoljeH:.e rrpHMHTHBHOr )\OMafiHHCTSa. ~eHH Ha CeJiy pag y )'IOMafiHHCTBy OTe}!{aBa: y MHOTOMe H8,ll;OCTaTaK OrpeBa Yf BO,ll;8, KOje OHa 0,ll;OHOCJ1 "9:8CTO Ha CBOjHM JI8}_)J1Ma Ca ~efi"e y_.n;aJb8HOCTJ1. Cae TO YTH"t!e ,n;a 2KeHa, 11 OH,n;a· Ka,n:;a HMa HCTe KBaJI:t-nfJYIKau;Mje KaO Jif MYIIIKapau;, yc-Jie~ Te OIITepefieHOCTYI .·He ,11aje Ha 1\Y>KHOCTH Ha KOjOj ce HaJia3H !1CTI1 ecpeKaT pa_.n;a. 06aBJPg.H:.e ,li;OMahlifX TIOCJIOBa, Ha ·je_.n;aH MaH:.e-BMIII~ 3aOCTaO Ha"Y:HH, o_.n;.y3J1Ma- }1{8HM CJI060)J;HO' BpeMe KOje 6M MorJia yrroTpe6MTM 3a ·rro,n;M3a:ffie csbr cTpy-qHOr MJU-1 orrmTer 3HaH:.a MJIJif KOje 6J.:r" MOrJia IIOCB8TI1TJi! CBOjOj p;pylliTB8H0-IIOJil1TJ1l:.IKOj 0.KTJ1BHOc'TH. -Y :fpa_.n;OBJiiMa,- H€,Il;OB0JbHO pasaVIjeHa MpeLKa yrocTMTe.llicTBa, Tpi'oB:vrHe rroJI_yripE:pal)esMHaMa, H8,IJ;OBOJbHO pa3BMj eHa rrpexpaH6eHa MH_.n;yCTp_Mja, H8,ll;OCTaTaK T8XHlil"t!f01X l1 CaHMTap_H:Y.IX li!HCTaJiaIJ;Mja, Ha CeJiy,· OITIIITa 3aOCTaJIOCT, CTaH68Hlii yCJIOBM, CJia68. -orrpeMJb8HOCT CTf-HOB~, Hepau;J--ioHaJIHO 8KOHOMJ1CaH:.e :---- TO -cy _-rrpo6.rreMvr '-Il-1~-eM ce peiiiasa:a;y, y.· ,n;oca,rr:aiii;tnYIM HalliJtiM Hanop_JtiMa, KOjl1 cy rrpaeHCTB~HO 6MJIJ1 yCMepeHr~ Ha pa3BI1TaK TemKe MH,n;ycTp_Jtije 11 eJreKTp:vrc]JJ1Kau,_Mje, HMje M<?r,no m6HJhHYij e rrpHliM. J ep OBile ce pagM o nmpoKOM rr.porpaMy ·KojH yKJi.yqyje pa3Bl1TaK JiaKe MHgycTpYij.e, noce6Ho npexpaH6eHe, _l13rpa,n;IPy CTaHoaa, JIOKaJIHor -cao6pahaja, Ko·MyHaJIHMX o6j"eKaTa, pa3BMTaK TIOBpTJiapCTBa, pa3BJ1Tai{ TprOBYIHe J1 yrOCTHTeJbCTBa, yc.rr_yLKI-IJ.f:X pa,IJ;HOHHIJ;a, KaO J1 pc:i.i\ Ha rrpOCB8J::il1;Bai-Dy, liTO YI3J-1CKyje H ·p;OCTa BpeMeHa VI, yJiaraae. MaTep_Mja.rrHvrx cpep;cTaaa. . IIopeil nocJioBa y ilOMalii1HCTBy, pailHY >KeHy OIITepefiyj y, M IIOCJIOBJ1 oKo Here l1 o,n;roj a ,n:;ei..I,e. TlOJia3efiM o,r:~; Tor ,I~;a 3a eKoHOMCKO OCJI06oljeme >KeHe H meHy llPYlllTBeHy paBHOrrpaBHOCT BeOMa Ba>~my yJiory Hrpa M .11PYlllTBeHa 6p11ra 0 o;n:rojy M ·aacrrM'L'aiPy _,n;eu,_e,_ Barna· cot~H:ja.rrJ..rcTM·qxa 3aje;n;Hvr:u;a:-je seh ,n;o ,n;aHac, npeMa CBOjMM MaTep:MjaJIHli1M MO:ryhHOCTii!Ma; pa3BHjaJia ycTaHOBe ·3a ;n;pylliTBeHO CTap~F.I:ol~:::·o p;eu;M. 0CJ-1M TOra, KaO lliTO CMO paHMje li1CTaKJIJ1,,~~I!-":Y:Tt:~M~-06e35eljeH>a rroce6HMX rrpasa, pa3BI1jeHa je 3a!llTI"\o;{.Th[~}B'e ,_, M ,n;eTeTa; ' ·' ; .-J : ·' OclzOJ delle a .. '29 ,- ,, I'' �,ll;e'l.jMx jacaJia, BpTM!ui " oiSI\aHMI!lTa OMJIO je y Majy . 1953 rDI\MHe .YKYUHO 261 ca 13.549 IllTMlieHMKa 1\0K MX je Y 1951 rOII"H" OMJIO 524 ca 25.681 IllTMliemrn:o;., · Pa3Jiore OB.aKo BeJIMKoM nai\Y TPeiSa TpalKMTM AeJIOM Y npeJiaJKelhy OBMX ycTaHoBa Ha caMocTaJIHO ¢><BaH- . ~ CHpaibe. IIepMDA ,a,n:MHHHCTJ)a~HBHor" coquja.irn.3Ma MMao je 3a nocJiep;M:qy ,n;a cy ce Te ycTaaose,· Hapo"t~I1TO ,n;eqje jacJie, CTsapane .saTo ,rnTo TaKa Tpe6a", a TepeT n3,n;p}KaBalba 1\eL(e Y lbMMa rral\aO je CKOpo J!CKJbY'l.MBO Ha 1\plKaBy. To ce I!lTeTHO Ol\paJKaBaJio na ol5aBe3e n ISpHry pOI\11TeJba 3a 11en,y, 11 BOI\J!JIO y 15apoKpaTM3aM, np)1B11Jieraj e " npoTeKIj>IJY· }{:apaKTepi1CT";'l.HO )e 11a cy HajBeliy J!HI1QMjaTI1BY y OTBapalhy 1\e'l.J""; JacaJia noKa3aJie ycTaHoBe 1\plKaBHe ynpaBe - 3a CB.OJe CJIY:lKOeHMKe. ,Bopoa npOTHB 0Hp0KpaTM3Ma ~ 6opl)a npOTMB npHBMJieraj a 11 Ha OBOM CeKTOpy ~MaJia Je 3a ?OCJiei\MI1Y 11a cy ce ISai!l Te ycTaHoBe najnpe ~-aTsapaJie, Jep Je lbl1XOBM~ npe.rracKoM' Ha caMOCTa.rrao ¢11HaHCI1palbe y11eo POI\MTe.llia y cHoi!lelhy TpqlllKOBa 3a lh11XOBO ~31\plKaBalhe oceTHO nopacTao. Meljy'!'I1M, " nope/\ oBMX o6JeK:rMBHMX MoMenaTa KOjM cy' YTMQaJIM 11a ce CMaibl1 OpOJ OBUX ycTaHoBa, Jf OB)1e cy J!30MJia Ha ITOBpIIlMBY pa3Ha J:Ia3ai\Ha CXBaTalba, 'l.eCTO M ITOI\ ¢MpMOl'(l 15op15e npoTI1B 6apoKpaTJ<3Ma. . MHorJ< napOI\Hlf Ol\6opu H rrpel\y3elia, rrorpelllHO CMaTpaJylin 11a ce 1\0I\aTKOM na 1\eQy pei!laBa riHTaH>e 1\e'lje 38UITJi!Te J1JIJ1 ,ZJ;a .MajKa, TIOUITO je ,n;o._r:r;aTaK- BJ1COK, He .Mapa Bl1:IIIe p;a pa,zJ;H, HJitCY ITOKa3aJIJ1 Befiy 3Rl1HTepeCOBaHOCT ga Ol\p>Ke 1\e'!je. ycTanoBe M 11a JIM rrpy>Ke no>4oli y pelllaBaiby TemKoha KOJe cy ce rrojaBMJie npeJiacKoM Ha caMOCTaJmo ~MHa~~YipaH>e. HarrpoTliffi, ymecTo Tora·, nom.J;IM cy n:vrn:vr- . jaH>e BeliMX cpep;CTaBa 3a ITOI\M3albe 1\PYI!lTBeHOr . CTaH1\apl\a OTKJIOHMlie OBe TelllKOlie. Y 1\aHai!llbliM yCJIOBMMa Hai!la lie 3ajei\HMija MOlil1 1\a O)\BOjM BMI!le cpei\CTaBa 3a pa3BMTaK JiaKe liHI\YCTpHje, 3a CTaaoeny >1 KOMyHaJIHY M3rpai\IbY, 3a ·coijlfjaJIHY 3alllTMTY· 3a pelllaBaH>e OBMX ilMTalba y npBOM pel\y ll03BaHa je KOMyHaJIHa 3ajei\HUija " caMM rpaljanM, na lie cTora y najBelioj MepK 3aBWCMTH O)J; CaMMX }KeHa· J1 :tpHXOBe· J1Hl1Il;HjaTJ1Be J1 ynopHOCTM KbJIMKO fie, yrrope,n;O. C OIIIIITHM pa3BJ1TKOM, y CBOM t'pa,n;y, npel\y3eliy 11JIW aa ceJiy ycnei!laO pei!laBaTM npoiSJieMe , JIOMaliuacTBa " Ol\roja 1\eQe. 4. IIOJil1Tl1'lKA l1 ,l\PY!IITBEHA AKTl1BHOCT :lKEHA Y rrOJIJ!TH'l.KOj aKTMBHOCTM Hapoi\Hor cppoHTa, Hapo,D;He OMJia,n;nHe Y1 ~pyrMX · MaCOBH11X opraHJ<3au;nja, Koja je MlllJia rrapaJieJIHO ca pa,n;oM Ha· pernaBaH>y KOHKpeTHUX rrpo6JieM:a y Be3M _.ca oiSaoBOM J< M3rpal\lbOM 3eMJbe, }KeHe cy y3eJie aKTMEHor y"tJ:eruha-, Hapo"t!HTO y rpa1\0BMMa. IIopel\ Tora, AaTM¢aumcTWIKH ¢poaT JKeaa opraHJ130Bao je noce6Hl1 noJIMTJ1qKJ1 pap; Mel)y 2K.eHaMa, pa,Il.l1 yno3HaBa&a 2KeHa ca ID~XOBJ1M npaBl1JYia c~e"tJ:eHJ~M 3a BpeMe HapOI\He peBOJIYQMje" pai\H MOOI1JIJ!3aQMJe JKeaa y 6opi5K 3a Y'l.Bpllllielhe TeKOBI1Ha HapOI\HOOCJIOOOI\HJia'!Ke 15op6e u yK.JOY'lMBaH>a JKeaa y oni!lTe aanope nai!le 3aJeA'!mQe na M3rpal\lh>l coijlij aJIMCTM'l.KOr ,1\PYIIlTBa. IIoce6ay na>KlhY o6paTMO je AHTM¢a)IIHCTH'!KM q,poHT >Keaa Ha 1Ioce5uu no.nuTU'l.l.'KU pad ca J~Ceua.Ma Hau;MoHaanlMX· Ma:IDMHa y aKTMBaH rroJil1y _npBOM pe,rJ;y illMnTapK:vr, MY.CJIHMaHKH JOM HaJMaH>er OTnopa M rrpMI!lJIW 3aTBapalhy 1\e'l.jMx ycTa- yBJia't{elbe }KeHa HOBa, HalFO 3a TO HJ1je 6Jt:IJIO Hli!KaKBOr onpaB,n;a~a, Hapo- TJ1't{Kl1 2KHBOT, J1 TO 't!HTO Ka,n; ce pa,Z:J;J1JIO 0 BpTY:d.'iJ1Ma J1 IIIKOJICKHM .KYXli:I:EnaMa. CaMe 2KeHe, KOjYIMa cy OBaKBe .YCTEI,HOBe Hy:m~e, HlfCY noKa3aJie ,ZJ;OBOJbHO yrropHOCTJ1 .y HaCTojaiDMMa ,n;a ce OHe Ol\plKe. 3aocTaJIM Ha'l.Jirn BOljelba )10Malii1HCTBa Jf He)10BO.JbHO pa3BMjeBe p;e'lje ycTaHOBe npeTCTaBJbajy 11anac jep;ey 011 OCHOBHJ!X CMeTib>! )1a pa)1Ha :>KeHa ISyl\e jOIIl aKTJ!BHI1ja y CBJ!M o6mnzy<Ma 1\PYIIlTBeHOr, ITOJIUTJf'l.KOr >1 rrpHBpei\BOr lKMBOTa. 0ITIIlTM pa3BMTaK 11Hp;ycTp11j e M npDMeTa Jf 01\Ba- 30 u TypKUlba. Y TOM L(MJhY Boljeaa je aKTHBHa 6op6a 3a cKMI\albe 3ap;:t M ¢epei,Ie, TJiKO 11a cy 110 1950 rOI\MHe, 3axBa.JbyjyhM a:KTJ1BHOCTJ1 2KeHa Ha TOM TIJiiTaH>y 11- Ihl1XOBVTIV£ 3axTeBJtJ;Ma, y CBJ1M peny6JIJ1KaMa r,n;e 2KJ1Ee }l{eHe MycJI:r:rMaHcKe BepOHCIIOBeCTH 1\0HeTM 3aKOHJf KOjM 3a6paH>YJY Hoi!leH>e 3apa M ¢epei,Ie. Ha npe)1M36opHMM cacTaHQMMa 3a Y cTaBOTBopny cKynlllTMHY j'lemlie JKeHa 6MJIO je ~eoMa BeJIMK?· IIopel\ MalhJ!X npel\11300pHMX KOH¢epeHD;11Ja, 01\p>KaH Je >1 Hl13 31 �Belirrx 3oopoBa :a<:eHa. Ha je.n;HOM TaKBOM 36opy y Beorpaily y"'eCTBOBaJIO Je OKO 70.000 :>KeHa. Iloce6HM aKTMBJ%1 :a<:eHa arrrTaTopa o.n;rrrpaJIM cy BeJirrKy yJiory y M06MJIH3aljrrjrr :a<:eHa 3a Te M36ope - rrpBe M36ope Ha KOjHMa cy no rrpBrr rryT_ y"'eCTBOBaJie CBe :a<:eHe JyrocJiaBrrje. :lKeHe cy Ha: CBOJHM cacTaHljMMa y"'eCTBOBaJie y /IHCKYCHjH o rrpojeKTy YcTaBa <PHPJ, HapO"'MTO no OHHM o.n;pe.n;6aMa YcTaBa Koje cy TOBO)JMJie 0 )JaBHOI1paBHOCTJ1" :>KeHa H 3aiiiTMTH MajKe J1 p;eTeTa. , · Y M36opHoj KaMrraH>H 3a M36ope 3a. Hapo.n;He o.n;6ope y 1949 TO/IMHH 0/I)J:>KaBaHe cy rroce6He KOH<f>epeHI:(Mj e H MH- " TMH311 :lKei>a Ha KOjHMa je y"'eCTBOBaJIO rrpeKO 1,000.000 }KeHa. • . IIope,n; KOH<f>epeHI1Mja·M. rrpe.n;aBaH>a, Koje je AHTrr<f>aIIIMCTM"'KH <f>pOHT opraHM30BaO 3a :a<:eHe H Iia. KOjMMa cy TpeTHpaHa pa3Ha aKTyeJIHa rroJIMTH"'Ka, rrpHBpe.n;rm " .n;pyIUTBeH~ IIJ1Ta:fba, AHT:wcJ>amJ1CTJi1qKJ1 c}JpOHT LKeHa oprar-n1 ....: 30BaOJe rroce6He "tJl1TaJI~'tfKe rpyrre 3a 1Kene. '3a LKeHe.xoje cy . noKa3rrBaJie Belirr MHTepec 3a noJIMTH"'Ke rrpo6JIEiMe opraHJ130~aHJ1 cy ITOC€6HJ1 IIOJIMTJ1~Kl1 C8MHHapM 11 KypC8BJ1, KOJM cy MMaJIM ·3a IJ;M.Jh ,n;a Te mene· ocrroco6e 3a PYKOBO/IMOIIe y opraHH3al1MjaMa AHTM<f>aiiJMCTWlKor <f>pOHTa :lKeHa M 3a <f>YHK[\HOHepe pa3HMM .n;pyrHM I10JIJ1TM"'KMM M ,n;pylllTBeHMM opraHH3a[(Mj aMa. . . CaMo y 1948 ro.n;rrHrr pa.n;rrJio je Ha TepHToprrjrr Cp6Hje 8.565 "'MTaJia"'KMX rpyna " o.n;p>KaHo je 1.087 noJIMTH"'KHX ceMMHapa 3a :lKeHe PYKDBO/IHOI:(e y opraHi13a[(Hj aMa AHTvr<f>aiiJMCTH"!Kor <f>pOHTa :lKCHa. Y I1)JBOM T)JOMeCC"'jy 1949 ro.n;HHe 6HJID je opraHvr3oBaHo 12.811 npe.n;aBaH>a 3a :a<:eHe Ha Koji1:Ma je nprrcycTBOBaJio np'eK:o 65.000 meHa. y 1949 ro.n;HHl1 K)J03 rrOJil1TH"!Re KYpCeBe 3a PYKDBO/IH0!1e AHTH<f>aiiJl1CTl1"'KOr <f>poHTa :>KeHa IT)JOIITJIO j e OKO 6.000 >KeHa. Y XpBaTeKoj i.e y TOKY 19.49 ro.n;vme Ha rrOJil1Tl1"'KH1\!" KOH<f>epeHljHjaiVri' 3a :lKeHe y"'eCTBOBaJio 385.486 :lKeHa, a rrope.n; Tor a pa.n;no je H BCJIHKH .6poj "!l1TaJia"!Kl1X rpyrra Ha KOJHMa cy >KCHC 6HJIC HH<f>opMHCaHe 0 HajaKTyeJIHMjMM y IIOJIJ1TJ1qKYIM ,n;oraJaaj J1Ma. Y ITI Tpolirece"'jy 1949 ro.n;rrHe 6HJIO je y "'MTaBoj 3eMJbM OKO 22.500 "'HTaJia"'KHX rpyna Ca OKO 390.0"00 :lKCHa. y MCTOM pa3.n;06Jby opraHl130BaHO je OKO 20.000 rrpe.n;aBaH>a 3a :lKeHe, Ha KojrrMa je y"'eCTBDBaJio rrpeKo 800.000 :a<:eHa; Ha rreTHaecTo,n;HeBHHM rronl1TH"'KMM KypceBHMa 3a pyKo- 32 BO,Z:P•:WD;€- AHTMcj;}amMCTJ1'tJKOr ¢pOI-I'i'a :tKCHa Ha -ce.rry KOjVI cy 1950 ro,u;:MHe o,n;p}KaHM y CBMM p'eny6.rrHKa!'.1a, yqecTBoBaJio je rrpeKo 6.000 >KeHa. Kao ycrrex; oBaKBOr rroce6Hor rroJIMTM'tU{Or pap;a ca }K€HaMa 6MJIO je TO IllTO ce orpoMaH 6poj J-KeHa, KojH .ie'cTaiao no CTpaHvr o.n; rroJIMTM"LIKJ1X ,n;oral)aja, 'Kpo3 pa,rr, y AHTM¢a:ti:Ir1CTM't!KOM ¢p0HTY }K€H8 IIOJIMTM"LIKM aKTli1BH3Mpao, TIP- - y opraHM3CUJ;Jiij aMa HapO;r.:Hor <f>poHTa o,n;Hoc:a;o 1 Cou;Hj aJIMCTH't!KOr caae3a pa,n;Hor Hapop;a. BeHcTBeHo . )KeHe JyrocJiaB!1je ITOKa3aJie cy CBOjy BHCOKY JIO.JH1TH't!KY CB€CT lii y je,IJ;HOM O,U: Ha.iT€:lli:MX MOM€HaTa y IIOCJI€- paTHOM JKHBDTY JyrocJiaBr<je. Pe30JIYI:(r<ja J1H¢opM6Hpoa, rrpaheHa ·6ecmvryqHoM KaMrra:H>pM rrpOTMB Hallier rrapTMCKOI' M II)J>KaBHOr pyKOBO/ICTBa, opy>KaH!1M Il)JOBOKa[\HjaMa l1 .Tip€TI-haMa Ha HaiiiHM rpaHHtl;aMa J1 €KOHOMCKOM 6.rroKa.ITOM, HaHmna je He caMo Ha je.n;Ho;n;yiiJHy ocy.n;y HaiiJrrx :a<:eHa, Ka0 1 yocTa-JioM, M 't!MTaBor Haiiier Hapo.n;a, Hero :vr Ha pern~­ HOCT 1!CeHa p;a ce 3aje,n;ao -ca csojHM Hapo,n;oM· ,n;o Kpaja 6ope 3a CJio6op;y H ·He3aBVICHOCT csOje 3eMJI>e, 3a paBHOrrpaBHe o.n;Hoce Meljy Hapo.n;r<Ma. Ha KJieBeTe l1 KaMrraH>y J1H<f>opM6Mpoa LK:eHe cy 3aje,n;Ho c~. cBojMM Hapo,n;oM o,n;rosopMJI~ nojaqaBJ1l\-I pa.rr.oM ·Ha M3rpaA "DH' 3eiVIJbe. /Kene y co~ujaJWCTU"-f,- Kao lliTO je paHvrje Har.uarneao y rr0JIJ%i:TM'(_IKOM pap;y Hap'o,n;Hor <}JpoH · napoOa Ta, op;HOCHO Cou;Mj aJn1cTJ1't{KOr · caBe3a pap;Hor Hapo,n;a, y 'cBJ!!M ,n;oca,n;arn:a.MM rroJIHTJ1'r3::KMM MaHH<f>ecTa[(MjaMa l1 .n;oraljajMMa y 3€MJI,l1, Ha jaBHMM cyl)emi1Ma .PaTHHM IIIileKyJia:a;T_HMa lif 6oraTaiiiHMa, y cnpoBoljerbY arpapHe pecpopMe, Ha[(HOHamcl3ai\Hje, y OTKpH. Barny IliBep:u;epa M rnrreKyJiaHaTa, 2KeHe cy 6MJie BeoMa aKTHBHe, KaO l1 Ha CBJ1M ,n;pyrHM IIOCJIOBMMa fCOje je 6MJIO IIOTpe5HO o6aBHTH pa;n;H CII)JOBOljeH>a y >KHBOT OHI1X Mepa Koje je Hapo,n;Ha BJiacT rrpe.n;y3:vrMaJia. Ha MHOroPpojHHM. KOH<f>epeHI:(l1j aMa l1 MJ%!TI1H3I1Ma Ha KOjHMa cy rpaljaHH Harne 38M.Jb€, l13paLKaBaJIM CBOjy · CarJiaCHOCT ca TeKOBJ-1HaMa Hapo..n;ae peBonyu,Hje, Ha KojMMa cy ce H3jarur--b-aBaJIM: 3a perry5JIMKY a IIpOTJiiB MOHapXMje, .Ha KOjHMa Ce 3aXT€BaJIO rrpaBHJIHO perneFDe rpaHMI1a rrpeMa J1TaJIHjH 11 · AyCTpMjl1, y"'eiiiiie >KeHa 6rrJio je paBHO yqeiiiiiy MYIIIKapa!ja. 1W.A~ caae3y paduoz 3 TioJio:m:aj .J ~KeHe y cl>HP.J 33 �Ha ITOJIHTWIK11M npe)\H36opHtiM KOH<f>epeHI1HjaMa Ha-POI\HOr <f>poHTa i3a H36ope 3a Hapo,l\B:e o)\6ope 1949 " 1950 TO,!IHHe y'IeCTBOBaJIO je OKO 2,000.000 :>KeHa. . ]i[ Y 1\pyrHM MHOr06pojHI1M ITOJIHTH'IKI1M MaHH<f>ecTa• 11HjaMa rpaljaHa COl1J1jaJIHCTWIKe JyrocJirumje :>KeHe He 3aocTajy. 0He 1\![aCOBHO yqecTByjy Ha MaHH<f>ecTaljHjaMa 3a nporJiameH.e ,1\pyra THTa 3a IIpeTce,l\HMKa Peny6=e, Ha BeJIHK11M Hapo,l\H11M npocJiaB~a ,!IOraljaja H3 Harne Hapoi\He peBOJIYI1Hje, Ha paHHjHM " ca,l\aiiTIDHM npoTeCTHI1M )\eMOHCTPaljJ1jal\![a ITOBO)\OM HenpHjaTeJbCIU!X 0)\JIYKa BJia)\a EHrJiecKe "AMepHKe o TpcTy. Y cBaKOI\HeBHOM pal\y ocHOBHHX opraHH3al1Hja C<il1HjaJIMCTJ1qKor ·Case3a P8.AHor Hapop;a 2KeHe Taxolje aKTMBHO yqecTByjy. MeljyTHl\![, 1\0K je IDHXOBO yqernhe y pal\y OCHOBHHX OpraHH3aljHja y rpa,l\y ITO)\je)\HaKO Ca y'!eiiifieM MYIITKapa11a, )\OTJie yqernhe :>KeHa Ha ceJiy 3aoCTaje. Haljy ce, HapO'l!MTO y 3aOC'l'aJil1jMM KpajeBMMa, J1 TaKE€ opraiD1- 3aljHje y KOjHMa ce :>KeH,e yonrnTe He nojaBJbyjy. . 0Ko 50o/o 'IJiaHoBa CoijHjaJIHCTJ1ql{or caBe3a pa,!IHOr Hapo)\a cy :>KeHe. 0He cy 6npaHe y pyKOBOI\CTBa Col1HjaJIHCTJ1"t!KOr case3a pap;Hor Hapo.n;a. I!pHJH:1KOM 6Hpa~a ,n;eneraTa 3a cxyniiiTMHe M xoH.:. rpece, y MHOrHM rpai\CKHM opraHH3al1HjaMa thrpajy ce :>KeHe y no)\je)\HaKOM 6pojy Kao H MYIITKapuH. MeljyTMM, HMa J1 Ta.KBHX opr~HM3ai!,J1ja, HapOl:!J1'TO Ha C€JH1Ma, ( I! li. y KO·~ jMMa' ce :m:eHe MJIM yonruTe He 6Mpajy sa .n;e.rreraTe MJIJii ce 6Hpajy y BpJIO MaJIOM 6pojy. Y o;n;6opHMa OCHOBHMX opraHH3ai:(Hja y rpa,l\y 6poj :>KeHa Kpehe ce Ol\ 20-50% 011 yKyiiHor 6poja 6Hpam<x '!JiaHoBa 0,116opa, 1\0K je ceocKHM opraHH3al1HjaMa Taj rrpou.eHaT ~aJieKo Ma!hM. Mory ce HaliM, 11 TO ·He y~ Ma.rroM 6pojy, H TaKBe opramrsa11>1je CorjHjaJIHCTH'!Kor caBe3a pa,!IHOr Hapo,lla- Ha ceJIMMa r)\e HeMa !i-Hj e,11He :>KeHe y o;n;6opy OCHOBHe opraHH3ai:(Yrje. Y CBMM cpecKYrM H rpa,!ICKMM OI\60pYrMa Cou;><jaJJYrCTM"t.!Kor caBe3a pa,u,Hor HapoJ.J;a 2KeHe cy 3acTynJbeHe Her,n;e y Maa.eM Her)\e y BeheM 6pojy. OnrnTa je nojaBa )\a je 6poj :>KeHay o)\6opMMa ocHOBHVIX opraHH3aU.Hj a BellM Hero y ODIUTv.£HCKJ1M li! cpeCKMM o;n;6opHMa ... TaKO, HarrpHMep, y 1952 rOI\Yl:HH y IJ;pHOj ropn y o;n;6op11Ma OCHOBHMX opraHH3aljMja 6npaHO je OKO 14% :>KeHa, a y cpecKe 11 rpa,!ICKe Ol\6ope cBera OKO 9% :>Ke!fa. y 34 Y CJIOB!!HYrjH je y ocHOBHHM opraHn3aljl1jaMa y Hl51 ro1\HHYr 6HJIO 1"[3a6PaHo 23,48% :>Keli:a, a y cpecKeH rp·ai\CKe O,l\6ope 16,77% :>KeHa. ::lKeHe. cy TaKolje 611paHe y cBe rJiaBIie o)\6ope Kao H y CaBe3HH OA6op Cou;HjaJIYrCTwrKor caBe3a ·pa,l\Hor Hapo)\a. JKeue y Caae3y xo.uynucxa Jy?.OCJI..aauje KoMyHMCTH'IE!a rrapTHja JyrocJiaBI1je je 0)\ CBOr ITOCTOjaa.a !IYrTaH.y_ paBHOIIpaBHOGTH :m:.eHa IIOCBefiH- BaJia o36HJbHY rra:>Ka.y "pai\H.j[a Ha crrpoBoljea.y y JKYrBOT TOr rrpHHijYriTa. Ha CBHM CBOjYrM KOH<f>epeHljHjaMa H KOHc rpec11Ma, y MHoro6pcijHHM nporJiacYrMa, pe3oJiyJ4HjaMa, 01\JiyKaMa, y CBOjOj IJITaMIIl1 1 IIOC€6HO y CBOjHM CTaTyTJ1Ma 1\0CJie)\Ho je Yr3pa:>KaBaJia npYrHljYrrrepaBHorrpaBHOCTH :>KeHa . H 1\0CJif'I\HO J<X cnpoBOI\HJia y :>KHBOT, pa3BYrjajyhH cBoj pal\ Ha aKTHBYr3aljYrjH :>KeHa· He CaMO y 6op6H 3a fhi1XOBY paBHOTipaBHOCT, HerO J1 y_ 6op6:i;.r sa OIIIIITa ,n;eMOKpa'l'cKa npaBa CBYrX rpaljaHa. · Y KoMyHHCTMqKoj rrapTMjH JyrocJiaBHje, Ol\ H.eHor OCHYrBaH.a, 6MJie cy yqJiaa.eHe " :>KeHe. Y TOKY paTa y KIIJ, H~ OCHOBY IDJ1XOBOr p"aAa, 6op6eHOCTl1, CBeCTJ1 l1 3aJiara:Eba ITpMMJbe!lO je BeJIMKif 6poj fKeHa, KOje cy BeOMa CM€JIO 113I\H3aHe H Ha pyKOBO,llehe rroJio:>Kaje .• HHje 6Yro pe)\aK ceyqaj ')\a cy CeKpeTap11 OCHOBHI1X rrapTHCKHX opraHH3aljHj a :>KeHe. ,[(acTa BeJIMKH 6poj :>KeHa 6Ho je Ha pyKoBOI\ehYrM IIOJI01KajHMa ·y CpeCKHM, rpa,IJ;CKMM I1 OKpym:HMM napTYI- CKYIM' pyKOBO,ll;CTBJi!Ma, a HapoqJ1TO y opraHJ13au;JifjaMa OKyIIJ1PaHYrX rpa,!IOBa 11 TepYrTopnja, Kao " y opraHM3aljHjaMa y Boj Cljl1. Bpoj .:>KeHa '!JiaHOBa CaBe3a KOMYHI1CTa noBehao ce Hapo'(nuo y rop;J1HaMa r.i:ocne p_aTa, Kao H 6poj )l{eHa Ha pyKOBOAefiMM rroJioJKajMMa y CaBe3y KOMYHMCTa. Y 1948 TOI\HHI1 6J1JIO je yKyn:HO 78.304 :>KeHe qJiaHOBa IlapT11je, Yl:JII1 16,73%, a y 1952 rO)\l1HI1 132.610, HJIJ1 17,41% 0)\ yKyrrHor 6poja '!JJaHoBa IIapT11je y TI1M r0,!111HaMa. (Y Cp6Yrjl1 19,23%, y XpBaTcKoj ·23,37%, y CJioBeHMjl1 31,50%, y BocHI1 l1 XepljeroBI1H11 15,70%, y MaKe)\OHI1jl1 12,87o/o Yl: y IJ;pHOj rop11 20,41% .) KoA Tara ce, y OI\Hocy Ha 1948 ro,!IYrHy, rroBehao rrpo~ u;eHaT :>KeHa qJiaHoi3a CaBesa KOMyHI1CTa y Cp6nj11, X pEaT-. cKoj 11 CJioBeHMju, 1\0K je y BoCHH " Xepu;erOBHHM, MaKe,l10HHjl1 ;-r IJ;pHoj ropYr Taj npou;eHaT orrao. 3* 35 �H.a peny6JIHqKMM KOHrpec~Ma xoj>r cy ·o)l;p:>KaHH 1948 H 1949 rO)l;HHe, Kao " Ha V Konrpecy KIIJ 6JfJIO· je Jf3a6paso yKyrrno 835 :>KeHa )l;eJieraTa HJIH 12% O)l; YKYITHOr 6poja l1'3a6paHHX )l;eJiera'ra:lj:aVI Konrpecy Case3a KOMyHHCTa 3a )l;eJieraTe je H3a6]::iasa ]51 :>Kena 7,5% 011. yxynnor 6poja )l;eJieraTa.' Ha TMM KOHrpecMMa Jf3a6pano je · = y ' n;eaTpaJIHe I - KOMJiiTeTe 1 ' yKyrmo 26 :m:eHa ·Jf.JIH 7,2%. Ha VI Korupecy y l(eHTPaJIHH KOMHTeT >r3a6pairo je 6 :>KeHa HJIH 5,5% (Ha V Konrpecy 3 JfJIJf 4,7%). . :JKena. y cuuOuuaxy Y CBOM IlporpaMy CJfH)l;JfKaTH Jy- ' roc.rraBuje ca,n;p:ace Ha-creJia o paB- norrpaBHOCTM }K€Ha. ilyTe:M_ BaCIIJ1Talba D;€JIOKYITHOr qJiaH- CTBa, H MymKapau;a l1 }l{eHa, Case3 cMH,ll,li!KaTa y.lla}Ke nyae narrope )l;a TO naqe'!~ ynoTrryHoCTJf crrpoBe)l;e y :>KJ<BOT. IIpeMa je)l;HOj aHKeTH CaBe3a CHH)l;J%[KaTa y cTpyKOBHe casme yqJialbeHo je 98,99% CBJ%[X 3arrocJieHHX :>KeHa. Yqernlie :>KeHa y pa)l;y CHH)l;J%[KaJIHHX opraHJ%[3an;J%[ja je 3Ha'!ajno.. Cxopo HeMa-- cHH)l;HKaJIHe rro)l;py:>KnHn;e y xojO:fCY yqJialbeHe " :>KeHe, a )l;a y yrrpaBHOM o)l;6opy rro)l;py:>KHHn;e HeMa HI1 je.l(He ·:aceHe. · KpajeM 1952 rOiiHHe Oil yKyrrnor 6poja qJiaHoBa cHH- · )l;HKaTa 6J%[JIQ je OKO 26% :>KeHa. Y. HcTO. BpeMe 6JfJio je y 6HpanMM opranMMa cHH)l;HKaTa y Cp6HjJ%[ 24,5% :>Kena, y XpsaTcKoj 15%, y CJioBeHHjH 20%, y MaKeiiOHHjH 12%, y l1pnoj ropH 16%. IIpo. ce'!HO 3a 5 peny6JIHKa (6e3 Bocne " XepljerosHHe) y op~ raHe CHH)l;J%[KaTa 6HJIO je 6HpaHO OKO 17,5% :>KeHa .. LKene aKTHBHO pa)l;e J%[ y CBMM )l;pyrHM opraHH3aljJ%[jaMa: y HapOi1HOj OMJia)l;J%[HH, Case3y 6opalja, Case3y paTHJfX BojHHX J%[HBaJIHila, Y)l;py:>Kelby pe3epBHHX o<P"n"pa, opraHH3aljHj aMa Hapop;He TeXHJ<Ke, Kao J%[ y ,11pyrMM cTpyqHHM, KYJITypHHM; rrpocseTHHM, crrOpTcKHM ,z:wyrnTBMMa. HapoqHTY aKTHBHOCT rroxa3yjy :>KeHe y ppraHJ%[3an;HjaMa l(pBenor KpcTa H ,[(pyrnTBa rrpJ%[jaTeJha 11,en;e, rra cy " rro 6pojy aKTHB!mx qJiaHosa Kao " y PYKOBOileliHM opraHHMa THX opraHH3an;Hja qecTO y BeJIJfKOj BeliHHH. 36 1Keue·~y, olnan_uMa · naJpoih-te · e.aacxu· ·u··-opzttHU:.tta· ·iJpymTaenoz ca.a_oynpaaJba10a .1 Y CBHM i10C3i1allllbHM H360pMMa O)l; 1945 roii><He " ilaJhe, yqeiiilie :>KeHa y Jf360pMMa 6HJIO je rOTOBO IIO)l;jei\H3KO yqellihy My.mKapan;a. Pa3JIHKe Koj e cy ~e y TOM norJieily jaBJhaJie KOil rroje)l;J%[HHX H36opa MJ%[HMMaJIHe cy, . · . Y Hapoi\Hoj CKyiTIIITJ%[H" ct>HPJ Jf3a6p:llioj 1945 r. 6HJIO je. y Case3HOM seliy o,n; yxyrrno 347 rrocJiaHHKa 9 :>KeHa, a y Beliy napo)l;a Oil yKyrrno 185 rrocJiaHHKa 13 :>KeHa. Y CxyrrlliTHHJf xoja je H3a6pana 1950 r. 6HJIO je O)l; yxyrrno 405 rrocJiaHHKa CaBe3HOr Belia. 11 :>KeHa a O)l; yxymi:o 215 rrocJiaHHKa Belia napo)l;a 19 :>KeHa. Y napoiiHJfM CKyrriiiTJfHaMa HapO)l;HHX perry6JIHKa 6up3HHX 1950/1951" rD):IJfHe 6JfJIO je Oil YKYIIHO 1.446 IIOCJiaHJfK3 100 _:>KeHa HJIJf 7%. Y Case3HO H3BplliHO _Belie " Jf3BplliHa Belia napOiiHHX · perry6JIJfKa 113a6pano je 1953 rogHHe yxyrrno 168 qJiaHoBa, -og Tor a 9 :>KeHa J1JIJf 5,35%. y M3BpiiiH0 Belie ·l1pHe rope HHje 6upana HH jei\Ha :>Kena. H 36 · opu IIpeMa HerroTrrYlfMM rro;n;all.J1Ma, Ha H360pHMa 3a napoi\He o.n;69pe 1949 11 1950 rO)l;J%[He, Oil yxyrrnor 6poja H3a6paHHX qJiasoBa HapogHHX Oi16opa H3a6pan je CJie)l;eliH rrpoqeH~T :>KeHa no napogHHM.. perry6JIHKaMa: Hapodnu od5opu y Cp6ujH y cpecK,MM, rpaAciu.:tM Ji1, Mec~MM aapo,n;H:MM 6,75% o;a.6oi:n-r~a y XpBaTCKOj y cpecKMM, rpa;a.cKUM M MeC;HMM aapO)J;HHM 8,53% o,II.6op_HMa y CJioBeHHjH y cpecKHM, rpa;a.cxv.tM u Mecav.tM Hapop;HHM 12,Q4% O,II.60pHMa 5,75% y Maxe,n;oaHju y, MeCHMM aapO,!J;HHM o,n;6opMMa y IJ;pHOj ropH y CpeCKJi.IM, rpa,IJ;CKMM J1 MeCHJ1M HapO,!\HHM 14,05o/o o,n;6opHMa 37 �y u36opHM~. 3a, _~ap~~-~e: ~tt:~~pe ·, ~ !952 HP Cp6Mja XpBaTCKa CJioBeHHja BnX MaKe,n;omtja :u;pna ropa r,t?AH~-, 6l;!PC!-~o je:_ Hap·a,rt·HH- o)l;6opM Beha npOH3Boba~a (rpap;cKa H cpecKa~ (rpap;c:Ka 11 cpecKa Beha H' OIIIliT:miCKJ'.I HO) % 'YeynHO OJ.t Tara "YKyrrHO O,n;_ Tara % :m:eHa . ..-E:eHa 2,9107 3.695 2,1 1.001 48.807 '8,2 191 2.385 2,9 498 17.448 8,3 56 672 4,5. 352 7.864 1,4 23 1.677 1,2 155 11.805 1,5 8 560 2,1 120 '5.832 3,3 8 273 96 3,8 2.558 Y rpa,ll;oBm<a je 6MpaH seh11 npoj.1eHaT JKeljCa Hero Y ceJn!Ma o,ll;HOCHO y cpe3DB!1Ma. Taxa Ba np. y Beorpa,ll;y y Behe' HapO,ll;HDr o,zi6opa 6npaHo je 11% JKeHa, y Behe npon3Bolja'!a 8%, y' 3arpe6y y Behe Bapo,ll;Hor O,ll;6opa 11%, y Behe npo113Bolja'!a 24,6%, y Jby6JbaHH l(, Behe Ha. po,ll;Hor op;6opa 22,8%, y Behe npOH3Bolja'Ia 10,6 Yo, Y Cxo. rrJby y Behe Bapo,ll;Hor O,ll;60pa ·5, 7%. MeljyTI1M, saJba BarroMeeyTH ,ll;a je y npocexy npol\eHaT JKeHa 6npaH11X Y Hapo,ll;He o,ll;6ope y. rpa,ll;OBI1Ma 1952 ro,ll;:t<He Malh:t< Hero Ha paH11JHM y(_360p!1Ma. Y Be.JJ11XOM _6pojy -CeOCX>!X OITIIITl1H3 Y HapO:ziHHM op;6op!1Ma -BeMa Bnje,ll;He JKeHe, llp!1JU!XOM >!360pa xaH,ll;H,ll;OBaH je He~pa3MepHO Mann . rrpOI.\eHaT lKeHa y O,ll;HOCY Ha yxyrraH 6pOJ XaH,ll;>!I\OBa/'H~. y caseT!1Ma. Bapo,ll;:irnx Ol'\6opa · rrpol\eBaT ·JK:Ha Je sehn. Taxa Ha rrp. y XpsaTcxoj je o.n; yxyrrBor 6poJa '!naHOBa caseTa Bapo.n;Hm< o,ll;6opa9,3o/o lKeHa, y BoCHH n Xep0 l\eroBnHn 7,7%, y CJioseBnjn 17,6 Yo. . Bpoj :t<3a6paHmi lKeHa cy,ll;nja-nopoTHHKa J13HOCHO je Ba xpajy -1952 r. 5.063 wrr11 10,56% o.n; YKyrrBor 6poja ey0 ;>(nja-nopOTHHKa npeMa 6.012 :t<JIH 12,37 Yo Ha Kpa]y 1947 ro,lJ;HHe. 116 perry6nHKaMa rrpof1eHaT lKeBa-rropoTHnKa Kpehe ce H3MeljylO% H 14% J ,lJ;OK y MaKep;orrnjn H3HOCH csera 5,6%, a y 1.\pHoj ropn 7 Yo. . y pap;y 36oposa 6npa-qa y rpa.n;oBHMa lKeHe no,ll;je.n;HaKO y-qeCTByjy, ,ll;OK je IbHXOBO yqeiiifie Ha 360pOBHMa 6Mpa'!a y ceJI!1Ma pa3JIH'IHTO. y CnoseHHjH je y BehHH>! cena xao H y HeKHM p;pyrHM KP~JeB!:!Ma npH6JIHlK';O Je.n:HaKO yqemhy MYIIIKapal\a, ADK Je y ocTannM KpaJeB><Ma 3HaTHO Malbe. Y seJIHKOM 6pojy .cena lKeHe yorriiiTe He yqecTsyjy Ha 36opOB11M3 6npaqa. 38 ' lloAal\H o H360p11Ma 3a B:apoAHe OA6ope noia3yjy Aa ee rrpOI.\eHaT lKeHa y HapOAHHM OA60p>!Ma MHOrO CM3lb>!O. llpHnH'!HOje pn3H'!HO Bpiii>!TH ynopeljelbe H3Meljy H36opa 1949/50 H 1952 rOAHHe, C o63MpOM Ha TO 1\3 ce· y npB11M Bpiii>!O H360p ITO KaHAH,ll;aTCKHM JI>!CTaMa, a y )lpyrHM ITO noje)li"'Ha'!HHM XaH,ll;HAaTypaMa, H eo63MpOM Ha TO ,ll;a je HenocpeAHO rrpeA nocJieAlhe H36ope H3BpiiieHa' HOBa a.n;M><-· HHCTpaTHBH3 TepHTOpHjaJIHa TIO,ll;ena ca CHCTeMOM OTIIIITHHCK>!X yMeCTO paHHjHx MecHm< Hapo.n;HHX OA6opa. AJin H nope;q Torfi~Mory ce· 3arra3~TH jam? TeH.ZJ;eHI.I;J1je CMaH:.Jiffia:Fba 6poja xaH,ll;>!I\OBaHm< H 6npaHm< lKeHa. Y paHHjeM CI1CTeMy KaHp;Hp;aTCKMX JII1CTa, KOje cy yTsp9HBanH OA60pH Hapo.n;Bor ¢poHTa HHCY MOrna TaKO jaCHO I136J1Tl1 Ha· BJ1)J;€JIO CBa OHa Haja_p;Ha CXB8TaH:.a 0~ JK€Hl1 lif lb€HOM M€CTY y ,z:r;pyiiiTBy, KOja JKJ1B€ y CB€CTJ1 H MYIIIKapal\a 11. :ateHa. IIpeAH36opHa xaMrraffia y H36opnMa 1952 rO,ll;>!He (KaO H OBa CaAa) 0TKpt1Jia je KOnHKO cy, Hapoq:V1TO Ha _CeJiy, ,n;y60KVI K0p€HH TaKBJ1X. CXBaTaH:.a .. Ji1 os.rr;e cy ce Kao ·OCTau;H C'.rapor rrojaBHJie Ha30BJ:i: Teo- p~je o TOMe .rr;a je ·3a :LKeHy Kyha, a He IIOJH1TJ1Ka. Ta ;cxsaTaiDa OTBOp€HO. cy I1CIIOJbaBaJIJi! roTOBO rro,qje,n;HaKO J1 My-· IIIKaPI.\H H lKeHe. Y HeKHM ·KpajeswMa XpsaTcxe "' CnoseRHje OHa Ce HapO'I>!TO TIO,lJ;plKaBajy OA CTpaHe xnepa XOjH, K0p11CT€fiJ1 3aOCTaJIOCT, HaCTOjlif ,z:r;a 3';1,IJ;PLKI1 l1 pa3BJ1je CB.Oj YTYIIJ;aj Ha IIOJIHTH"IKJi! saocTaJie Jby,n;e. Y pe3ynTaTHMa OBHX H36opa He Tpe5~ rneAaTH CaMO sell npe CB~ra jolll ·je.n;aH .n;oKa3 MOM€HTa.nHH ,,Heycrrex", BHIIIe .n;a ce y pa3BHTKY COI.\HjaJIHCTH'!X€ ,ll;eMOKpaTHje -csaKa Ha3ap;Ha nojasa, csaK~ Ha3ap;Ha TeH,n;eHu;Mja jacHMje IIOKa3yje. 0TKp!1Ba:Ebe TaKBMX CTapHX HaCJieijeHMX. CXBa- . ·Taiba H Ha3a.n;HHX TeH.n;eHI.\Hja ',ll;ahe CBHM 6opwma aa cou;njaJIH3aM -HOBOr IIOTCTpeKa 38 CBaKO,JJ;H€BHy, H€ KaMIIa:Fb- 'CKy; Befi yrropHy I1 CHCTeMaTCXY rrOni1TH'!KY 6op6y 3a lb>!XOBO npe0BJia,ll;3Balbe, j ep ynpaBO TH OCTal\H CTapor y CBe·CTH }l:bYI\H npeTcTaBJbajy ,ll;aHac rrpenpexy xoja ce Mopa casJia.n;aTH Ha rryTy H3rpap;Ibe HOBJ1X co:o;HjaJIMCTJ1qKJ1X 01\HOCa y HaiiieM 1\PYIIITBy. 3a o6e36eljelbe paBHOIIpaBHOr TIOnOJKaja lKeHa y rrpOH3BOI\lbH 01\. EeJIHKOr je 3Ha'!aja lb>!XOBO y'!eiiihe y opraB><Ma pai\HH'!xor CaMOynpaBJbalba. 0 CBHM 611TH11M DHTalbHMa KOja CY P~duu-tt?<:u caseTu. 39 �op; miTepe.ca 3a npo113Bolja<Je,. Kao l1 o TII1Talbi1Ma .Koja cy op;· nenocpep;nor HnTepeca 3a pap;ny :>Keny (KBaJI11cp~Ko­ sa.The JK€Ha, xH'rvrjeHCKO-T€XEH"t!Ka, 3aiDTJ1T~, -pa3BHJalbe p;e<Jj>:I:l{ ycTanosa, ycTaH.ooBa APY!I1TBenor cmnp;app;a) op;Jiy<Jyjy caMH npo113Bolja<JI1. IIpeMa TOMe, II.OJIO:>KaJ :>Kene. Y np-e,D;y3efili1Ma; f{aO I1 ITOJIO.}J{aj CBMX_ :JiaHO~a KOJI€,KTJ1Ba y CBaKOM KOHKpeTHOM IIpe,!ly3efiy y HaJBeftOJ Mep11 3aBJ1CI1 o,n; cTeneHa pa3BMj8HOCT:t1: pa;rutJ·:rqKor caMoyrrpaa.rr:,alba a_ op; auxosOI' pa3yMemiaa M 3aJiara:aa 3a nop;11~aae p;pyIIITBeHor CTaH,n;ap,n;a. ., Y<Jeruhe :>Kena y opran11Ma pap;HH'IKOr caMoynpasJbaaa Maae je op; y<Jeruha :>Kena y np0113BO)J;lbl1. Y pai\HH'!Ke caBeTe. na H35opHMa 1952 rop;HHe H3a6pano je: J135opw.3a · opral!e ynpas.ThaH.a y . . . COD;HJ aJIHOM ocurypaay npsM nyT cy O)J;p:lKaHl%1 y 1\PYFOJ ITOJIOBUHU 1952 r.'. . ..... . · Co1Juja.auo oi:uzypd,.e · IIpeMa pacrroJIO:lKHBMM· nop;anHMa o TJ1M U366pHMa, npou;enaT H3a5panux :>KeHa y cKynrnTuHaMa 11 113BpillHJ1M o!l5opHMa seoMa je Mairl1' y"oiiiiocy aa yiyrrali 5poj u3a5panux, Kao U y 0/lHOCy Ha yKyTiaH Opoj :>KeHa OCUrypaHl1Ka. Y o5a cJiyqaja 611pano je 11cnop; 5% :>Kena. • · OsaKaB O)J;HOC npeMa l135opy >.reHa y opraHe conujaJIHor oc:nrypaiba, a H He,n;oBOJhHa saJ.rnT.epecoBaaocT. caMMX ?'K€Ha, HeMa HJ.rn:aKBOr Orrpas,n;alba, IIOTOTOBy Ka,z:t: ce 3Ha p;a :>Kene HHa<Je noKa3yjy BeJIUKH HHTepec 3a pap; .Ha nnTREhMMa COI.l;J·1jaJ:IHe 3alliTMT€, H Ka,D; C€ 3Ha ,D;a Ce HP Cp5>rja XpeaTcKa Cnosem1ja B>rX MaKep;oHuja D;paa ·rot>a <PHPJ ·· Ji:I3a5paao "'JiaHOBa pa;n;H:MqKor faBeTa YKyrrHo O,n; Tara :>K~Ha o/o :m:eHa - 53.655 38.792 28.720 21.279 11.292 3.556· 157.294 6.172 6.162 6.252 2.195 771 475 22.027 11;5 16,0 2!,8 10,3 7,0 13,4 14,0 OH.HM y KOjHMa -CY- :m::eHe ·Y- Belil1HM, -J1aKO 3a TO ~eMa H_J1-. KaKBUX orrpaBilaHux pa3JIOra. KapaKTepucTuqHo Je Ha rrp. p;a je y 120 aHKeTupaHux rrpep;y3eha TeKCTMJIHe HHp;ycTpnje 113a5paao y paAH'j'IKe caseTe csera 37,7% :>Ken':: uaKO npou;eHaT 3aiiOCJ!eHUX :>KeHa y TeKCTI1JlH'!J\[ npep;y 3 eis.uMa npeJia3M 60% y OAHocy Ha yKynan 5poJ paAHUJ<:a. "?' ynpaBHHM op;5opuMa npel:(y3eha npou;eH~T :>KeHa HUJKM j e Hero y pap;HI1'IKI1M caseTHMa. . y HeKUM npep;y3ehi1Ma :>KeHe o6asJI.aJy u cpyHKu;uje p;HpeKTOpa. , . . . o53upoM Ha yJiory paAHUqKJ1X caseTa, Aa.Jbu pa3BHTaK pai:(HU'IKOr caMoynpasJbaaa 3axTeBa JOill ]aqe yqernfie JKeHa y pa,n;HM't!KJ1M caBeTHMa, a Hapo-q:wro y OHHM rprutaMa UH)l;YCTpUje y.KOj11Ma cy rrpeTe:lKHO 3aiiOCJieHe ~eHe. 40 Kp03 IIITBeHe 3aiiiTMTe 3anoc.neHl1X )KeHa 11 3aiiiTMTe nopo,n::t1~e. 3e.uJbopaduu'lJ:'Ke sadpy 2 e Y pyKoBO)lehHM opraHHMa oriruTux 3eM.n:,opa,U:HWIKMX sa,n;pyra, Kao / M ceJbaqxYJ:x pa.n;HJ1x sa,zwyra,. :>Kene 11Majy He3HaTnor yp;eJia. MaKo je npou;enaT :>KeHa 't!JiaHOBa Kap;a ce y3MY y o53Hp CBI1. o5jeKTMBHI1 pa3JI03M (p;oMahMHCTBO I1 en.), MOrJIO 6l%! Ce <JaK pefil%1 p;a Je 6pOJ :>KeHa, Koje ce npHXBaTajy p;a pap;e y pai\HH'IK11M. caseTMMa, peJiaTHBHO BHCOK; A.nM J1 .os,u;e ..Tp.e6a_ yKa3aTJ1 Ha HeraTMBHe nojase Koje ce McrroJI.asajy y TOMe 11a ce y rrpep;y3eh11Ma 'tfecTO J136erasa KaH,n;l1,n;oBa:Ehe ·l1 611pmne }KeHa, rra M _ . Y 6aiii cou;11jaJIHO ocHrypaae peruasajy najBa:lKHHja nHTa>na 1\PY" y OIIIIITMM 3€M.IbOpa~J1qKJ-iM 3a,Iij)yi'aMa M3HOCJ10 ll3llap; 25%, a y Ce.J:ba<JKI1M pap;H11M 3ap;pyraMa I13HOCU U U3Hap; 50%, nponenaT >.reHa y ynpaBHHM O)l5opHMa 3ap;pyra je MHHHMaJiaH, u He npeJia3l1 2% Oil yKynnor 6poja '!Jianosa op;6opa~ 'Y'Iernhe :>Kena na CKYlliiiTHHaMa OlliTITHX 3eMJI.opap;HH'IKUX 3ap;pyra je ileoMa MaJio, 1\0K je y ceJbaq" KI1M pap;HJ1M 3ap;pyraMa Belie, Ma)l;a H'e o,r(rosapa y)leJiy . . KOJ u :>KeHa MMa y 3ap;py:>KHOJ npoM3BO)l;H>l1; ' _..,.~ JKeHe,. p;aKJie, yqe~TByjy y CB!<MIIOCTOje.fiJ1M OpraHHMa p;pyruTBenor caMoynpaBJI.aaa. l\IIeljyTHM, Kao u KO/l yqe" ruha :>KeHa y pap;y opraHa Hapop;He BJiacTM, y' sehoj MepM Hero IIITO je o·o cJiy<Jaj K0/1 y<Jeruha :>Kena y pagy APY" IIITBeHH,I< M.IIOJIHTH'IKHX opraHM3anu.ia p;oJia3e p;o 113pa3a CBI1 cy5j eKTUBHI1 MOMeHTH KOjH YCJIOBJbasaj y p;aJieKO Ma>nH npou;eHaT y<Jeruha :>Kena y opraHHMa p;py.lliTsenor c-aMoynpaBJbarba HerO liiTO TO ,l1;?3BOJbaB_ajY: O~jeK~I1BH€ MoryhHoCTH. 41 I �Pad -ua %y.n,xyp-uo-npocaeT'UO.M. y3du3a1by ·~ena · Pa3BHTaK ):\eMoxpanrje y ·JyrocJiaBHjH, yqemlie H€II0Cp€,!1HHX npoH3BO!jaqa y ynpaBJhaH>y <Pa6pHKaMa n rrpe,!ly3elinMa, pa3BHTaK caMoyrrpaBHHX opraHa n cae mnpe yqewlie rpaljaHa y pa,!ly opraHa Haporore BJIBCTH 3aXTeBa HeCyMH>HBO rpaHenuc.Me1WCT ljaHe KOjM nope;n; BJ1COKe noJrHTM't!K8 CB8CTJ1 HM.ajy I1' Bli:ICOK cTerreH orrmTe xyJIType. KyJITypHa 3aocTaJiocT Kojy cMo HacJie,!\HJIH O.!\ 6namnx HeHapO,!IHHX pe>KJ1Ma rrpeTcTaBJha o6jeKTHBHY CM€TH>Y 3a pa3BHTaK COr(HjaJIUCTW,Ke ,!1€MOKpaTHje, rra cy cTora Ha pemaaaH>y Tor APYlliTBeHor rrpo6JieMa pa,!I)'!JIH n pa,!le He caMO opraHI! Hapo,!~He BJiaCTII, Hero :vt MH0ro6pojHe ,z::r;pyiiiTBeHe M noJIMTJ1-qKe opraHH3a- . r(l!je. ¥ ):\oca;ziamH>eM pa,!ly yJIO>KeHH cy orpoMHI! Harropn n aeJIHKa MaTepnjaJIHa cpe,!ICTBa ,!Ia ce rro):\Hrne OII!IITI! KYJITYPHII HHBO Hapo,!la. AHTH<f:>awncTH'IKI! <f:>poHT >KeH<i n ,!~pyre op.raHH3ar(nje yJIO:lKHJie cy BeJIHKe Harrope Ha IIO,!IH3~IDY KYJITypHo-npocB~THor Hl1Boa :m:ena noce6Ho, c o63H_poM .Ha TO Aa cy ~eHe y JyrocJiaBHjll, ycJieA rroJio>Kaja KOjH cy 3ay3HMBJI€ y npe,!lpaTHOj JyrOCJIBBHjH, y npoceKy HB.HI!:lKeM KyJITypHOM HHBoy. IIpeMa norrncy cTaHOBHHlliTBa H3 1931 r. y 6HBmoj JyrocJiaBl1jl1 je rrpbu;eHaT 'HeiiMCM€Hl1X• CTaHOBHMKa J13Ha,n; 10 r. cTapocTH ,H3HOCHO yKyiiHo 44,6%, rrpoJ.1eHaT HerrHcMeHnx MywKapa1.1a OHO je 32,3% ,. ,!IOK je rrpor(eHaT HerrHcMeHHX >KeHa H3HOC!fO 55,4%. IIpeMa H€KJ1M no,!lar(J<Ma rrpor(eHaT HerrHcMeHnx y 1940 r. 6no je seliH Hero 1931 r. ITo perry!'iJIHKaMa npor(eHaT HerrncMeHHX 6no j e BpJio pa3JIH'IHT. Ha Tepi!TOpHjH HP CJioseHHje y 1931 r. rrpoJ.1eHaT HeiiHCM€HHX H3HOCHO je CBera 5,5% (5,8o/o >K€Ha H 5,3o/o MywKapaJ.1a), ,!\OK je Ha TepnTopnjn BacHe "Xep1.1eroaHHe H3HOCHO 70% · (84% >KeHa H 56,6% MYIDKapa1.1a), a Ha Kocosy " MeTOXHjH 84,2% (93,9% >KeHa " 74,5% MYIUKapar(a). J om y TOKY paTa opraHif aapOI\He BJiaCTH, Kao H je11>~HHI.1e HapO,!IHOOCJio6oAHJia'l:Ke· BojcKe OTIIO'IeJII! cy 6op6y rrpoTHB aerrHCMeHOCTH. Y XpaaTcKoj je, Ha rrp!1Mep, 1943 r. pa,!I>~JIO Ha ocJio6oljeaoj TepnTopt!j>~ 150 aaaJI<f:>a6eTCK>IX Te'Iajesa, a 1944 r. 250, 110K ce rrpeA xpaj paTa Taj 6poj rrorreo aa 421. Y BoeHM H Xep11eroBHHH je caMo H3- 42 Meljy l H II 3ABH0BHX-a Kp03 aHaJI<f:>a6eTcxe Te'Iajese OIIHCM€Ib€HO OKO 20.000 JhY,!IH. . ITO OCJIOOOljeH>y OpraHH30BaHa je 'lliHpOKB KaMIIalba 3a 6op6y rrpOTHB ·HerrHcMeHoCTH. Kpoo aHaJI<f:>a6eTcxe Teqajese xoje cy opraHH30BaJIH opraHH HapOijHe BJiaCTII, Ha" .po,!IHa OMJia11HHa H AHTH<f:>amHCTH'IKH <f:>poHT >KeHa rrpomJio je rrpexo 1,850.000 JhY.!\H. IIpor(eHaT >KeHa Ha THM Te'IajeBHMa 6Ho je 3HaTHO BeliH y 0/1Hocy Ha yxyrraH 6poj rroJia3HHKa. Taxa je 1948 roAHHe Te Te'l:ajeae noxaljaJio 70,6% :lK€Ha y 1949 rO):\HHH 66,8o/o. IIope,!l aaaJI<f:>a6eTCKHX Te'Iajeaa,opraH>~3al\Hja AHTH~ <f:>amHCTH'IKOr <f:>pOHTa >K€Ha, JlpB€HH KpCT KaO >! ijpyre . oprBH>I3aJ.1>Ije OTBapaJie cy Ha XHJhB,!Ie npocBeTHHX Te'l:aiesa 3a OH€ KOjH Cy Hay'IHJIH ):\a 'IHTajy H rmmy, a Ha KOJHMa cy Ce CT>ll\aJia HajOCHOBHHja 3HaH>a .. Y crrex KaMnaiDe 3a, orrucMeiDasa:s:.e MO:>Ke ce ,u:oHeKJie r(€HHTH rrpeMa IIO/jar(HMa H3 IIOIIHCa CTBHOBHHlliTBB 1948 r. xojH j e o6asJheH y jexy Te KaMIIaH>e. llpeMa Tl1M noija1\HMa YKYIIBH rrpO!jeHaT H€IIHCM€HHX CMalbHO C€ Ha 34,4 o/o H TO rtpor(eHaT HerrncMeHI!X MywKapar(a Ha 15·,4%, a rrpo" ·r(eHaT H€IIHCM€HWX >K€H8. HB 34,4%,. · · ~ 30paaCTeeuo npocaeh.usa1be 3,!\pascTBeHa · cey>Koa y . oHBwoj · JyrocJiaBMjlii, HapoqMTo· Ha ·ceJiy, OHJia je Hepa3anjeHa. BHJIO je HH3 cpe3osa r):\e yorrwTe HHj e OHJIO JieKapa. Hapo'l:nTo j e cJia6 0 6v!Jla pa3snjeHa xnrHjeHcKa CJIYJK6a, rra je 3,!\paBCTBeHa KyJITypa 6nJia Ha spJio HHcKoM cTynH>y. Y OijHOCY Ha 1939 TO,!\HHY 3,!\pBBCTBeHa CJiy;m:6a j e IIOKa3aJia OrpOMBH -HB!Ip€):\aK. 0B,!I€ lieMO ce 3a,!lp:>KaTH. C.BMO HlJ. OHHM 3,!\p.BBCTB€HJ1M ycTaHOBaMa KOje )l;Hp€KTHO YTW<Y Ha riO,!IH3aH>e 3p;pasJha H 3,!\paBCTBeHe KYJIType >KeHe " ,!leTeTa. Pa3BHTaK ycTaHoaa 3a 3,!\paBCTBeey 3BlliTHTY JKeHe· M- ,u:eTeTa. K})eTao _·ce KaKo cJie,n;H: 'Y,c·TaHO·Ba 1939 1952 112· 471 90 2 96 19 3 105 ,n;~cnaH3epa 3a Majxe 13 27 Jiopo,n;nJirupTa · H aeyu;tepc;K,a .o.n;eJbeJba y 5oJIHJ.!QaMa -· · , 67. 339 41 301i ,!J;McnaH3epJ::t ·H caseTOBamruiTa· ·3a ;o;eqy IliK:OJICKe aM6yJiaHTe J1 ITOJIHKJIHHMKe KyxJ.fH>e .3a ,ZJ;OjeHtra.n; · ;IJ;e-qje jaCJie · ,!l;e"t!je '6hJIHMI{e H ;ZJ;e'<rja1 o,u;eJbelba Y OIIII:ITY~r~t'- 60JIW1~aMa 43 �, Hanopn Ham(' 3aje):IHn"e y pa3BHjaH.y 3f1PaBCTBeHHX ycTaHOBa, noce5HO ycTaHOBa 3a 3aiiiTJ1TY MajKe H ,n;eTeTa, noKa3yjy HecyMH.:irey 6pnry ;n;a ce pa):IHoj :>KeHH rpa;n;a H ceJia npy:>Ke yCJIOBH 3a ·mTO IIOTIIYHHjy 3aliiTHTY H.efior 3;n;paB.Jba H 3;n;paB.Jba H.eHe ;n;e"e. Pa3BHTaK OIIlliTHX MaTepnjaJIHHX CHara fiPYliiTBa KOjH CMO Beli IIOCTHrJIH OMOryJiyje ;n;aHac jorn rnnpn pa;n; Ha pa3BHjaH.y pa3HOBpCHHX oBaKaB Ha'tfl%1H s,zwaBCTBeHor npocaeliMBaH::.a, na ra -H ,n;aHac, cnpoBo;n;e ycnernHo. IIope;n; KaMIIalbe 3a om<cMelbaBalbe, je~~:l!a 011: HajKpynnajnx H HajMacoBHHjMX aKL\Hja 3a rrpoCBeliHBa!be ycTaHOBa 3a 3,Iq>aBCTB€Hy 3aiiiTHTY 2K€He J1 p;eTeTa. KOjH Tpajy 1\Be rD;D;HHe 3a BpeMe 3HMCKMX Mece">r, y<re ce' rrpe/IMeTa: XHrHjeHa, rrpBa IIOMOJi, 6op6a npOTHB 3a{ia3HHX 6oJieCTM, HCXpaHa H Hera o;n;oj'Ia/IH. IlpBy TO/IHHY THX Te'IajeBa noxal)aJio je npeKo 200.000 OMJia/IHHKH n 3aBprnrt.rro· rrpBy ro;n;HHy. 0Ko 186.000 rrpHMepaKa yr;6eHHKa 3a oBe Te'IajeBe rnTaMrraHo je H rro;n;e.JbeHo 3a noJia3HJ1:Qe. 0 ycrrexy OBHX Te'l!ajeaa cae,n;o't.fH n qliiFheHnu;a· ,n;a MX je noceh:vmaJio J1 MHOrO CT8pMjJ1X JKeHa, KOje HMCY 6JiiJie 05aBe3H€ p;a JifX noxal)ajy. Y I:~eJIHHa y3eBrna, OBH Te<rajeBH cy HMaJIH orpo~ MaH YTJ1:Qaj Ha :>KHBOT ceocKe :>KeHe H ceocKe nopO/IHQe. BeJIHKH 6poj OMJiaAHHKH Koje "cy 3aBp!IIHJie Te<rajeBe YK.Jby<rno ce y 3/lpaBCTBeHe aKTHBe Il;pBeHor KpCTa Ha ceJIHMa. ,lJ;a.JbH CWCTeMaTCKH pal\ Kp03 OBe Te'Iajese ,!J;OIIpHHehe jOlii BHllie TIOI\H3alby 3/lpaBCTBeHe R;YJITYPe Ha Ha- ·t OpraHH3a"nje AHTHcparnn.cTwmor cppoHTa JKeHa cy, y capa;n;H.H ca opraH!rna Hapo;n;Hor 3;n;paB.Jba, pa3BHJie runpoKy HHH"HjaTHBY H pa;n; Ha 3;n;paBCTBeHOM IIpOCBeliHBalby :>KeHe. Je;n;aH o;n; rJiaBHm<: 3a;n;aTaKa Koje je III Kompec AH·· THcpalliHCTH<!KOr <f>pOHTa :>KeHa· IIOCTaBHO 6HJIO je H rrpo~ cs,elumalbe- 1KeHa. Kpo3 MHoro6pojHe Teqajese, ceMHHape, npe,n;aBalba 11 l13Jio:m:6e, 6MocKoncKe .npeTcTase, xoje cy opraHH30BaJie opra>,m3a"Hje AHTHcparnHCTH<rKor cppoHTa :>KeHa, Il;pBeHH KpcT, Hapo;n;Hl%1 yHHBep31%!TeTH 3a 3;D;paBc cTBeHo rrpocsehJfBaiUe, Xli!rvrj eacKvr 3aBo,n;n J1 ,rwyrH ·opra;m1 3f1PaBCTBeHe cJiyJK6e, nparnao je orpoMaH 6poj JKeHa, Hapo<rHTO >ja. CeJiy HCTeKao OCHOBHe IIOjMOBe H3 Xl%!rHjeHe 1%! Here ;n;e"e. 0CHM Tora, Il;pBeHH KpCT J1 opraHH 3;LJ;paBCTBeHOr rrpocBeliHBalba rnTaMnaJII%! cy BeJIHKH 6poj 6pomypa 1%! n.rrakaTa aaMe:EbeHnx orrmTeM 3,npascTseaoM npoc~eliM­ Balby a noce6Ho 3f1PaBCTBeHOM npocBeliHBalby :>KeHa, . Ha HHa"ajaTHBY AHTacparnacTH<IKOr cppoHTa :>KeHa Y TOKY 1951 ro;n;HHe opraHH30BaHe cy noce6He 31\paBCTBeHe eKMne, y3 nyHy capa;n;Iby Mei\11:QHHCKor Ka;n;pa, Koje cy o;n;"' JI3.3HJie Ha ceJia,_ TaMo ce 3a,n;p:m:aBaJie. ;n;y::m.e_ speMeHa' :i1: rroy<raBaJie ::>KeHe H oCTaJie yKyliaHe o Ha<rHHY o;n;p:>KaBaH.a 'IHCTOJie y Kyli\1:,. 0 He3H H HCXpaHH /l:eTeTa, 0 KyBaH.y H cnpeMalby xpaHe, y><;a3HBalby npBe !loMOiil%1 HT/1:. Hapo'IHTO ·, 3Hil<rajHe pe3yJITaTe nocTHrJie cy · eKnne ·y AyToHoMHoj KocoBcK'o-MeToxncKoj 06JiaCTH y KOjl1ll!a cy y'IeCTBoBaJie '"JI~e A<P)K, Mel\M"mtcKe cecTpe H 6a6H"e H3 Cpc , 6Hje, XpBaTcKe w CJioBeHnje, nope;!\ :>KeHa ca KocoBa w MeToxnje. EKHne cy o6aBaJie HH3 np:;tKTH'!HHX. pa)\oBa Y3 nOMDii .lbY/I:H H3 ceJia: Kpe<reH.e Kylia, ypeljelbe 1\BOpHIDTa, npo6Hj albe rrpo3opa, ypel)elbe ljy6pHIDTa HT/1. Y HeKHM MeCTHMa y Cp6HjH eKHIIe cy npHIDJie, H3rpa;n;Ibl%! KynaTHJia, .rrepHJia, rryTeBa, rreKapa " cJIH<IBHX o6jeKaTa. J1cTospeMeHO: OHe···cy BO}l;HJI€ aHKeTe· 0 ,YCJIOBUMa }Kl1BOTa ~~OCKe rropop;J1:Qe, rroce6HO :a<eHe .. MHorn cpe3osn rrpnxBaTHJIH cy 44 CeOCKHX 2K€H8 cy H o6aB€3HM TeqajeBM 38 3):ij>8BCTB€HO npocseliH~a:EDe ceocKe 1KeHcKe OMJia,n;I1He, KOjM cy oTrro<reJIH. ca pa~~:oM yjecea 1952 ro~~:HHe. Ha OBHM Te'IajeBHMa,' IlU1M ceJIMMa. OpraH>r3a"Hje AHTHcparnHcTH<rltor ci>POHTa :m:eHa, Kao 11: rioce6Ha :>KeHcKa fiPYliiTHa Koja cy ce rro<reJia ocHHHaTH riocJie III KoHrpeca AHTHcparnncTH<IKor cppoHTa :>KeHa 1950 rD/IHHe, pa3BHJie cy rnapoK pa11 Ha npocBeliHBaH>y >KeHa y /IOMaliHHcTBy. Kpo3 KypceBe H ceMHHape y TOKY 1952 rD/IHHe npoiiiJIO je HeKoJn1KO XMJha,n;a :m:eHa.· Oaaj ·Haqvm rrpocaehHBalba wMa 3a "".Jb 11a ceocKoj rropo;n;n">< rroMome y 3aBol)eH.y paL\HOHaJIHOr eKOHOMHCalba, ;n;a ;n;a HHJ1:QMjaTMBY sa nb6oJOIIIalhe cT8.H6eHHX · ycJioBa, 3a pasanjaH:ie Mpe:ace ,l{o.«:ah.uncTao KOMyH8JIHJ1X YCTa.HOBa·, )];8 II060Jhlll8 l1CXpaHy, p.a3BJ1je XM- rHjeHCKe HaBHKe, Hayqn MajKe rrpaBHJIHOM 0/ITOjy 11e"e; " KaKo 3a crrpoBol)eH.e ·oBor Ha<rwHa rrpocBelinBalba He;n;oCTaje IIOTPe6aH cTpy<rHH Ka11ap, TO je Ha HHJo!L\HjaTHBY opraHH3aL\Hja AHTHcparnHCTH<rKor cppoHTa ::>KeHa y TOKY 1952 rO,D;HH€ OTBOpeHO H€KOJIJ1KO yqJiiT€JbCKJ1X ,J1.:,D;OMafiHqKJi1X lliKOJia. Y XpsaTcKoj " CJioBeHajH Bprne ce rrpHIIpeMe 3a OTBapa!be BHUlHX /IOMaliH<IKHX lllKOJia y paHry JlHUle rre~~:a­ rOliiKe WKOJie .. OcHM Tor a, AHTHcpamncTw<rKH, cppOHT :>Keia . 45 �• ,n;ao je l1;HJ<l.ll1jaTI1BY 3a. ocHMBa>he 3aBo,n;a 3a .yHailpeljeihe · ,n;oMahMHCTBa. M y rpa,n;oal1Ma je oCHoBaHo ;aeKOJrnKO ,n;pyrnTaBa KOja ce 5aBe rrpo5JieMMMa y;aarrpeljeiha ,n;oMahH;a·CTBa y rpa,n;y. CaB oBaj -pa,n; Ha rrpocBehMBaihy y ,n;oMahMHCTBY " IheroBoM y;aarrpeljeihy l1Ma 3a D;HJb ,n;a oJiaKrna pa,n;Hoj :>KeHH ci6aBJba}be ,D;OMafiHX IIOCJIOBa H TJ1Me· j oj CTBOpH IIOBOJbHHj e ·ycJioae 3a rnupy" caecTpaHHjy aKTHBHOCT y gpyrnTBeHo~i :lKJ1BOTy. Bop5a Hapo,n;a JyrocJiaBHje 3a cJio5ogy 11 HaD;HOHaJIHY He3aBHCHOCT, sa -·HOBH_ .;qpyiDTB€HJ1 CJ1CT€M J1 II06eAa l13BO:"' jeaaHa y Harnoj Hapo,n;;aoj peBOJiyD;HjM ocJio6o,n;HJia je lKeHe JyrocJiaBHje _lhHXOBOr nOT'II1lheHor noJio>Kaja KOjH cy J1MaJie y 6rmrnoj Kam<TBJIHCTW!Koj J yrocJiaBHjM. J eg;aa 011 TeKOBHHa Harne PeaoJiyl\Mje je 11 paa;aorrpaBHOCT :>KeHa. 'YIIpKOC CBJ1M TelliKOhaMa . ____: o6j eKTJ1BHJ1M H cy6j eKTJIBHJIM - ca KOjHMa ce :>KeHe 5ope, yiipKOC HaCJieljeHe 3aocTaJIOC'l'Jif Koja Te:mu .n;a JKe:Hy o,n;sy-qe HaTpar, 3axsaJDyjyhu cBec;aoj aKTHBHOCTH gpyrnTaa, y npBoM pe,11y caMHX :>KeHa, IIOCTHrHyTM .cy )10 gaHaC 3Ha'!ajHH pe3yJITBTJ1 Ha pasBMj alb y ·IIOJIJi:ITJ'I"LIKe cseCTM JKeHa :11 Ha ~:nxosoM YKJb y·q]i!Baffiy y aKTJiiBaH -CB3KO;z:J;H€BHlif IIOJIJiiT:w.IKJf J1 ,n;pyiiiTB€Hlif JKMBOT. Macosao yqernhe :m:eHa rpa,n;a 11 ce.rra, · :m:eHa· cs11x ,n;pyrnTBeHJIX CJIOjeBa y CBI1M 3Ha'!ajHHjl1M II()JIHTH'IKHM ,n;oraljajHMa (H360pl1, 350p0BH, K()HcpepeHijHje, MJITJIH3H, · MaHHcpecTai1Hje - rnTo ce y rrepHo,n;y rrpe paTa HHje ;!(aJio HH 3aMHCJIJITH JIJIJ1 je 6HJJ:a peTKOCT), BeJIJ1KH rropaCT 5poja :>KeHa Koje caMOCTamio rrpMBpeljyjy y ogHocy Ha CTa>ne rrpe paTa, OCTBapeHa MOryfiHOCT ,n;a :>KeHe IIO,D; je;!(HaKI1M ycJIOBHMa · MOry 06aBJbBTH CBe IIOJIJITJI'!Ke H ,n;pylliTBeHe cpyHKI\Mje, yqernhe :>KeHa y pa,n;y caux opraHa Hapo,n;He BJiacTM n opraHa caMoyrrpaBJbaiha, y-qernhe :>KeHa y pa,n;y CBHX rroJIHTH'<KHX H gpyrnTBeHHX opraHH3all"ja " y Ihl1XOBI1M PYKDBO,D;CTBI1Ma, cBe,n;o'<H o TOMe ;!(a cy :lKeHe JyrocJiaBMje rroCTJ:<rJie ;aecyMihi1Be ycnexe y ocTBaprmaH>y ,n;pylliTBeHe paBHOIIpaBHOCTH. HacJieljeHa· orrmTa saocTaJIOCT, nOce6Ho saocTaJiocT >K€Hcl, ycJIOBM- EJ1BOTa :m:eHa y MHOrliiM K.pajeBMMa- ·Haiii€ 3eMJbe; :KOjM HOC€ neT.iaT · ripOi:.riJIOCTJ1 Ji13JiiCKMBa.TIM 46 Cy IIOC€- 6aH IIOJIHTI1'IKI1 pa,n; Ca ·:>KeHaMa·y D;HJbY' IhHXOBOf IIOJIH~ _TH'!Kor BacrrMTaiha " Y3,1J;113aiha. OpraHI13BI111je AHTHcpa" IIII1CT11'!Kor cjJpoHTa :>KeHa cy rrope,n; pa,n;a Ha pernaBalliy KOHKpeTHHX BKTyeJIHI1X rrp05JieMa, IIOCe6HO rrpo6JieMa paAHe }KeHe, MajKe J1 ,n;eTeTa, pasBMJie seoMa mHpoK rroJII1T11'<K11 pa,n; Meljy >KeHaMa, Kao >i pa,n; Ha rrpocBehrmaihy meH<i. OcTsapeHM pe3yJITaTM aa no,IJ;H33.I:DY rrOJIJ1T:wiKe CB€CTM }f(eHa, KOj a He J130CTaje: BJiiiii€ 3a CBernfiy o'cTaJIMX . -rpaljaHa goBeJIH cy ,n;o Tora ,n;a je rrpecTaJra rroTpe6a rroce6Hor IIOJU1TH"IKOr BaCITHTaH.a }K€Ha. 0CTBapeHM pe3yJITaTM y IIpJmpe,n;Jf, BJifCOKa ITOJIJ1THtlK3 CBeCT Hapoga, jegMHCTBO Hapo,n;a y 6op611 sa COijHjaJIH3aM OMoryliHJI11 cy ;!(a ce 3a;!(H>HX ro,n;mra 'H3Bprne Kpyrr;ae rrpoMeHe y HarneM ,n;pyrnTBeHOM 11 rroJIJITH'IKOM :lKHBOTy. IIIuc poKa ,n;eljeHTpaJIH3ai~Hja y opraHJ1Ma Hapo;!(He BJiaCTI1 11 ,DJDK:aBH€ ynpaBe, . OCTBape!De IIpHHIJ;MIIa p_q.;z:r,HH"IKOr C3MOyrrpaBJb3H>a n yHoiiieH>e co:o;J1jaJII1CTM"IKor · ,n;eMoKpaTH3Ma y CBe 05JiaCTJ1 i1PYlliTBeHor =OTa 113a3BaJII1 cy HOB IIO·pacT peBOJiyr(l10HBpHMX CHara 11' HOBe ycrrexe y pa3BMTKY prnhe"'y co11Hj aJIM3Ma. ~f-'<""lV!eljyTMM, o5jeKTHBHJ1 l1 cy6jeKTI1BHI1 MOMeHTH KOjl1 :z II 3Jia3e J13 jam JI€,ll;OBOJbHO-pa3BJ1jeHe J1H;rJ;YCTpMje, CBO- jMHCKMX O.D;HOCa Ha ce.rry, He,IJ;OBOJI:,HO pa3BJ1j€HOr.,rq>yillTB€- Or CTaH,D;ap,n;a, onrnTe KYJITypHe 3aocTaJiocTH, HacJieljeHHX Ha3a/1HHx cxaaTa>na, yKopelheHHX Tpa,D;HI111ja, npe,n;pacy;!(a M o6H"Iaja, pe.rrv:rruo3Hl1X yT:vr:o;aja, 6:upoK)?aTCKHX TeH,n;ea11Mja, geJiyjy ,n;aHac y rrpaBr(Y ycrropaBaiha coql1jaJIHCTM'IKOr pa3BHTKB H IIpeMa TOM€ ,D;eJiyjy HeraTI1BHO 11 Ha IIIHpy J1 ,~OTIIYBHjy aKTMBHOCT JK:eHa y-,n;pyiiiTB€HOM JKJ1Bo"Ty. }\ Bop5a 3a casJialjHBa>ne cl3Hx OBI1X o5jeKTHBHHX " cy5jeKT-VIBHMX T€lliKOfia, CTBap je "9:HTaBe Harne COD;J1j3JIJ1• CTHqKe 3aje;a;anu;e, CBMX np:v.mpe,D;ID1X, ,r(pyrnTBeHJi!X J1 noJIHTI1'!KI1X cpaKTOpa y 3eMJbl1. 3aTO je H 5op6a sa CTBBpHy paBHOIIpaBHOCT 2K€H€ J1CTOBpeM:eHO J1 6op6a 3a ,U:aJ.bJ1 pa3BJ1TaK · COIJ;J1jaJIJ1CTJ1"IK€ IIpOM3BO,!J;lf:J€, 3a ,n;aJbJif pa3BJ1TaK COijHjBJJI1CTI1'IKI1X 0/IHOCa y i1PYIIITBy, ,n;eo OIIlliTe 5op6e 3a Hanpe,IJ;aK, a IIpOTI1B CBMX Ha3a,IJ;HJ1X J1 6HpOKpaTCKJIIX CXBaTaH>a H T€H,ZJ;€HIJ;Mj a. Ha Toj cy OCHOBI1 VI Ko!j:rpec CaBe3a KOMYHHCTa, Kao 11 IV KoHrpec Coi1HjaJII1CTI1'<KOr caBesa pag;aor ;aapoga pa3MaTpaJIJ1 IIp06JieMe paBHOIIpaBHOCTH 1K€H€, J1 npe,n; CE€ CBOje opraHJ13ar(Hje l1 'IJiaHOBe IIOCTBBHJIJI KaO je,n;aH O,D; 47 �3a,l1aTaKa ,11a pa3BHjajy CBaKO,l1HeBHy ·ynopHy H CHCTeMaTCKY rroJIHTHqKy 6op6y hpoTHB CBHX HeraTHBHHX H coi(HjaJIH3MY TyJ:jHX CXBaTaH>a YW\HOCY Ha >KeHy, Ha H>eHO MeCTO H yJIOry y -HallleM COI(HjaJIHCTHqKOM·•I1PYlllTBy. Ha. Toj ocHOBM je M IV Kollrpec 4HTMcpampcTuqKor cppoHTa >KeHa (OcHMBaqRa cRyrrmTHHa CaBe3a >KeHcKMX 1\PYlllTaBa) pa3ll!raTpao rrpo6JieMe ,llaJber pa,lla >KeHCKMX oprarrl13ai(Mja, }Ia je y cRJia,l1y c THM.. ,110Heo H OAJIYKY o rrpecTaHKy pa,11a ArrTMcpamHcTHqRor cppoHTa >KeHa M O,liJIYRY o CTBapaH>y CaBe3a >KeHCKMX 11PYlllTaBa. lloJia3ehl1 011 Bell. ocTBaperrHx pe3yJITaTa y 6op611 3a II0/1113aH>e rro. JII1THqKe CBeCTI1 >KeHa 11 OCTBapeHHX pe3yJITaTa y IIOrJiel\y yqemha >KeHa y 1\PYlllTBeHoM >KI1BOTy, K!onrpec je CMaTpao 1\a 61;( ,11aJbe IIOCTOjaH>e jei\He TaKBe CBeo6yxBaTHe 11 I(eHTpaJIH3oBaHe >KerrcKe opraHI13ai(11je ca 113pa3MTO rroJII1TI1qKJ1M KapaKTepbM, 611Jia cMeTH>a 3a /Iallie YKJI>yqi1Balbe :m:eHa y IIOJU1TJ1qKJ1 M p;pyrnTB€Hlii :aHfBOT, rrope,r:t .QCTaJIOr 11 360r TOra lllTO 6H. y J13B€CHOj Mep11 11 y opraHI1• 3aD;J1j 1/.Ma Coi(I1ja.JII<cTu=or caBe3a pa,l\Hor napo,11a, Kao 11 y ,11pyr11M ,11pymTBeH11M opraH113ai(I1j aMa OTYITJbi1BaJio 6op6y 3a pa3BI1jaH>e paBrrorrpaBHI1X O,l1HOCa M3Meljy MymKapi(a 11 Mary O,liHrpaTH 11 caMH rpaJ:jaHH opraHI136Ba:Hu y rroce6Ha IIPYlllTBa 3a pemaBa!he caCB11M o):lpeJ:jeHHX, KOHKjJeTHMX rrpo6JieMa M3 ·THX o6JiaCTM:· CTora je KoHrpec rrperropyq11o ):laJbe CTBapa!he · rroce6HMX -- ·,llpymTa~a opraHM30Bamix rrpeMa rrp06JieMI1Ma KOjH ITOCTOje y O):lpeljeHOM CeJIY, cpe3y, rpa,11y, rra rrpeM:a TOMe J)a3JIM"'HTMX ITO 3a):lai(I1Ma M ca):lp>KMHI1 CBOra pa,11a. J1aKO y IIO'leTKY 11HMI(I1jaTHBa 3a CTB'apa!he .TaKBHX APYlllTaBa, ITO TOMe jep ce pai\M o pemaBa!hy ,crreu;Hqn:1'tfill1X" npo6JieMa xeHe, Majxe·H ,n;eTeTa,· Tpe6a .n;a rrpuna;qHe )KeHaMa, Ta _fUJYillTBa H8MI1HOBHO he aerp;e 6p>Ke Her):le ciTopHje, yrrope,11o ca pa3BwjaH>eM cBeCTH 11a ce M os):le pa):IM d OIIlllTI1M 11PYlllTBeHI1M rrpo6JieMMMa, npepacTaTI1 y orriiiTa 3ajei\HI1qKa APYlllTBa H MymKapai(a " >KeHa, YIIPY>KeHMX y 3aje):IHw=oj 6op6H 3a caBJialji1BaH>e TelllKOfia KOj e :11 H OM C€KTOpy CTOje Ha nyTy M3rpa,l1Ibe COI(HJ aJIH3Ma. 3aj ei\H a n . 11TJ1qKa '6op6a CBHX Harrpe):IHHX crrara APYlllTBa 3a Y'IBpmheH>e H pa3BMTaK coi(Mj aJIMCTM"!Ke ):leMOKpaTHje, rra rrpeMa TOMe M 3ajeijHM'lKa 6op6a 3a CTBapHy paBHonpaBHOCT ::m::eHa, xao J1 3aje,n;HJ1qxa I1JIH rroce6:aa 6op6a >KeHa 3a pemaBa:lbe OHI1X IIHTaH>a Koja cy· rrpBeH- 2K8He Ha CBMM CeKTOpHMa IIOJIJiiTJ%1qKe M ,n;pymTBeHe ,n;eJiaT- CTBeHo o,n; Herrocpe,n;mJr HHTepeca 3a JKeHy, HCTHHa ,n;yra H HOCTM. yrropna, jep ce pa):IM o rrpeBacrrMTaBa!hy JI>YAM M >KeHa, ,n;ahe Hose rrJio;n;ose Ha nyTy ocTsapelba paBHonpaBHMX OI\HOCa MeJ:jy JbYI1MMa y HameM COI(MjaJIHCT'lMKOM- APY- liOJIHTHlJKa 11 ,11;pyruTB€Ha aKTJ1BHOCT JKeHa CBe Bl1me· MOpa 1\a Ce- O,l1BI1ja y OHI1M 11PYlllTBeHI1M OpraHI1Ma r,n;e ce J1Ha-qe O,ll;Bl1ja- IIOJIJ1TW:IKa Iii p;pyrnTB€Ha aKTJ1BHOCT rpaJ:jaHa: .y IIOJII1T~I1M H /1PYlllTBeHI1M OpraHH3al\HjaMa, y opraHHMa IIPYlllTBeHor caMoyrrpaBJbaH>a, y ROMyHaJIHHM 3ajei\HI1I(aMa 11 IIPYri1M ,11eMOKpaTCKI1M o6JIHI\11Ma YI1PY>KHBaH>a rpaljaHa. 011 Tara KOJII1KO he Te opraHH3al\11j e ycrreTM ,n;a aKTJ1BM3Hpajy 2Keae 11 KOJIJ1KO aK4'J1BH€ T€MTIOM y IbJ1Ma, 3aBI1CJ1 y ,n;aJbe OCTBapill3_aTJ1 he IIITBy. H. CaMe 2KeHe 6H'J!M KOM .fie Ce CTeiie'Hy !1 KOj 11M ,I(pyiUTB€Ha paBHOrrpaBHOCT :m:eaa. IV KoHrpec, Kao " paHHjM KOHrpecH AHTMcparrmcTHqKor_ cppoaTa 2KeHa KOHCTaToBao je, oc:tm Tora, ,n;a pap; Ha CBl1M 06JIMIJ;JiiMa npOCBefiMBalba, HapO"G:J1TO Ha Ce:JJ.y, KaO 11 pall Ha yHanpelje!hy ):IOMahHHCTBa, Ha pa3BHjaH>y APYWTBeHe 6p11re 3a 0):\rOj l1 BaCITMTaH>e ):\€I(€ ):\OIIpMHOC€' Y seJIMKoj MepM aKTHBHMjeM y"!eruhy >Kena y APYlllTBeHOM JKHBOTy. fiopel\ pal\a KOjH Ha OBMM IIMTa!hi1Ma pa3BHJaJy opraHM napO):IH€ BJiaCTH, rrp11Bp€1\He M /\pyre 1\PYIIITBeHe oprarru3al\Mje, seJJHKY yJiory y pemaBa!hy THX rrpo6JieMa 48 4 IIo.tro:maj :m:eHe y. cl?HPJ ;;;._ �:!· J13.n;aBa"!Ko npe,ll.y3eh.e ,KyJITypa~~. Beorpa~, Kap,n;eJbeBa 29. IIITaMnapli!ja ,KyJIT)rpa", M~Ke,n;oacKa 4. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Položaj žene u FNRJ Creator An entity primarily responsible for making the resource obradili Neda Božinović i Maks Šnuderl Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Kultura, Beograd Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1953 Rights Information about rights held in and over the resource Kultura, Beograd Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 20-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 50 str. društveni položaj Jugoslavija socijalni status žene http://afzarhiv.org/files/original/199cea557afc1198d9d096c684182543.pdf c20de7e5cecf3d5fcfcff5047d09f939 PDF Text Text I BHBJlllOTE!(A n»<EHC!(Of llO!(PETA" I DPABO .r JlACA 3A WEHE ', i l~. �,,}l\EHCI<l1 DOI<PET" ~ llpaBO rJiaCa Sa :»<eHe, W-raMn"apHja ,C11o6o.o;a" raspa .[{aBHJJ;OB!lh If .[{pyrOBII EpaHl\Olla 7, - Beorpa~. 1 ! Meiw )KeHaMa y CBI!Ma HaWHM i<pajellH.\\a orrama ce y rrocJie)\fbe speMe >KI!BO ](pera~ne !I seoMa jaKo HHTepecosarbe aa no;{urH~KH mi!BOT. Oso je crora l!ITO H>l!Ma . noCTaje cse jacHHje 11a rroJIHTHKa He Mome ':Be-.:.mTo 6UTM npHBnJierosEma o6nacT ca.Mo oa Jhy~e, · j€p noja;.1 IJOJIHTJIKe )\aHac je ·HeODH'JHO rrpOlll!lpeli, ll 0)\ Tora KaKo ce OHa <:xBaTa 11 sop;u sa.Bunr, nopeA. ocTaJiora, H TO, )\a ,Til lie }]{CHI! y jaBHOM H Ilp!!BaTHOM )!(liBOry Hliil 1106po, )\a Jill lie oil a y csojnM npo<jlecnoHaJIH.I!M H. rropOJI!I~HI!M OJIHqcHllia ·6HTH C.~OOO)\Ha ll.~ll yBeK ITO)\ TYTOpCTBOM JbYI\1!. flomTo je cse TO )\aHacjaCHwje Hero 11lia)1a, TO. >KeHe y !jCJIOj, Hal!IOj Jlp}!{aBI! eHeprwmo !ICTyrrajy ca 3axreBI!Ma 3a noTnyHo H3je)\Ha<Jefbe Karw y nopoJIH~HO¥ I! J\PYliiTBCHOM )!{lfBOTy, raKO If y IJOJIUTI!'lKOM. AO ca11a cy OJIP*aHe y TOMe CMI!CJIY , 'ICTI!pl1 BCJIHKC H BaHpCI\HO ,[\06po ·rroceJieHe I o<ynmnme y Jby6JbaHH, 3arpe6y, Capajesy; ' 1 J·J Eeorpa)1y. '·"··' �5 4 )\pywTso sa rrpacselumalbe )f{eile 11 aaIIlTHTY fb€HHX rrpaBa Ca3BaJIO je BaHp€1\HY semU<y CKYIIIIlTIIHY 8. Maja 1921. ro11. y Eeorpa)\y. Ha caM )1,aH cKynwTHHe caca ,Kacvme" 6l!JJa je 1\YIIK€ rryHa )f{€HCKe H '"Yllli<€ rry6m!Ke, Koja je Oi\Ylll€BJbeHo noa)\pasnJJa cse fOBOPHHI\e. CKynwTJmy je OTBopnJJa r-ljlllla JVIHJJesa fieTpOBHE, npoljlecop Jl )l{eHCK€ fJoiMHaSI!je · OBIIM. ll031\paBH11M fOBOpOM: Tocuolje u· TocuoiJo, 0HO IllTO 'lOBeKa 11S)\Baja 01\ CBHjy )1{11BilX CTBOpOBa Ha S€MJbll, WTO je y lb€MY ~ajJierrwe, jecTe .!hero sa csecT. ,}1 )<ao · I!lTO 011 cnOJblber HenpnjaTeJba He ,(jpaHe j€1\HY 1\pJKaBy CaMO 6ajOH€TII II TO,ITO?Il, .. BeE . Hal\llOHaJJHa CB€CT lb€HHX rpa,lj"Ha, TaKo ncTO sa speMe Mupa y 3€MJbll ,!J,e. OIIP>Kasajy rrope11aK Hll )f{aH/IapMil, H11 .IIOJJill\lljCKe BJiaCTII, KOJJIIKO rpaljaHCKa CBeCT CB!ljy 'IJJaHOBa 1\PYIIlTBa. .' . SaTo, ·ie!IHa 011 HajJJenllliiX 11 Hajos6nJh- · Hnj11x MaHnljlecTallllja, jeCTe MaHmjJecTaljllja · rpaljaHCK€ · CB€CTH. fpaljaHKe 6e3 rpaljaHCI<HX rrpasa, ja OCeta~! HCTHHCKH ITO HOC IllTO n caMa llaHac Y'JaCTByjeM y osoj IIMrroaaHTHoj MaHn(jleCTaijnjll sallle rpaljaHCI<e cseCTII. )\pylllTBo sa .npocsetnsalne )f{eHe ·II aalllTilTY fbeHux rrpasa Hapo'InTo Me je O/IJJl1l<OBaJio, Hall Mil je rrosepnJJo 11a sac y !beroso nMe rroap:paBHM. I I I I AJJII, AlaKOJJHKO 6nJJa . JJerra je11Ha MaHn(jlecTallllia rpaljaHCK€ CB€CTII, OHa liMa II csoje HaJJn'lje. jep, Kai\ ce MaHuljleCTyje, sHa'lll: 11a je He'!nje rrpaso HJJII yrpO)f{euo, HJJII rrora)f{eHo, IIJJl!. yaypnupaHo. Hallla cy rrpasa yayprrllpaHa. focrrolje, y I<OJIHKO BaMa CJJY)f{ll Ha '!aCT IllTO )\aHaC .OBI\€ MaHntjleCTyjeTe sa csoja rrpasa, y TOJJHKO )f{aJIOCHHO l!O OH€ KOjl! Cy HaM HCTa yayprrnpaJJl!! TiocJJe seJJHKora ncKylllelba aa speMe oKyrralluie, Kai\ cy Hai!le )!{€He p:aJJe cjajHHX rrpnMepa IICTpajHOCTll, jyHai!lTBa l! rraMeTlf, ""' CMO cMaTpaJJe, 11a cy sa yBei< npoi!lJia oHa speMeHa nrHopHcalha JKeHe y IIP)f{aBHOl\1 )f{HBOTy; 1\111 Ch!O 1\p)f{aJJe, )\a te ce a a capap:fby Ha YcTasy nosBaTn y l<oHcTnTyaHTY n. )f{eHe. AJJn, naspllleHn cy onlllml!cr<H !1360p'll, l!CTO TaKO H lf300plf Sa I{OHCTHTyaHTY 6es yqei!lta je)\He rroJJOBHHe Hamera Hapo)la, 6ea yqewlja cpncKnx, xpsaTCKl!.X n cJJoBeHa'lKIIX JKeHa. 11 jolll rope: HaJ1pT YCTaBa He il,aje JKeHaMa HI!I<aKBI!X IIOJil!.Tl!.'!RHX npasa. 'foBeKa o6ysr.ma H€KO 'IYI\HO ocetalbe, I<ap: y pyKe ysMe Y cTaB je11He seMJbe n noMHCJJ!I I<OJJI!I<O je TPYI\a, Hanopa, speMeHa, HQBalja, Cpl,l6e, Jby6aBH, rJJyrrOCTl!., na~I€Tif, yTp0IIl€HO 3a uapa)\y H€KOJIIlKO CTOTHHa Haparpa1Ja 011 '!Hje te npuMeHe saB!IC!ITI! CYII6nHa jei\Hora ljeJJora Hapoi\a. l{ar<O M.Opajy 611TH IIOHOCHT€ '-l€XOCJJOBa'!K€ )!{eHe I<ap, OTBope Y eras csoje se,I!Jbe! HJJ.1xos Yeras, oTrrpMJIHI\e, noqHlbe osal(o: �6 7 KaKBo MY'iHO . ocehalhe o6y3HMa csaKy )l{eHy y jyrocJiasl1jH, Kal\ npoqnra Hal(pr Hamer Hosor Ycrasa! Y roM Hal(pry )l{eHe ce JiaKOHCKll COOMillhY caMO jei\HOM peqeHill(OM: 3aKOH he peWilTll 0 npaBy )l(eHa. focnolje, KOJieniHill(e 11 .)1pyrap11l(e, 1-\pyWTBO 33 !IpOCBCh11Balbe )l{eHe II 3aWTI1TY lheHI1X npasa CMarpano je sa csojy npsy 1\Y)l{Hocr, 11a sac noaose Ha osaj nporecTHI1 360p, 1\a nporeCrByjeMO !IpOTI1B OBaKBOr !IOT!1elbllB31ba !laW!1X COOCOOHOCTH II ysypfl!!palba Hallll1X npaBa. Ann, Ol\ ;<aKaKBor peayJirara 6110 Halll )\aHaUJ!hll s6op, nocJie !hera sa rpaljaHKe y jyrocJiaBI1jl1 no'il11be J\.1\H, LJ:ef'COCJIOBatJKH Hapo]):, 3aTO LUTO >KeJIHMO, 1\3 K30 Jie!IO BaCm!TaHH HapoA, )l{I1EI1·,\\0 y MI1PY ca .cBojHM cyce)(uMa 11 11a ce . y6pojHMO Y KYJITypHe HapOAe, Ha OCHOBH CBOjHX rpa)\Hl(Hja lf CBOje HCTOpHje )\0HOCI1MO OBaj · YCTaB - - - - - - - - ~ - - I1 qexocJioBal.II{H AP}f(aBHHU.H, Hao Jieno BaCm!TaHH CHHOBH CBOra Hapo11a, Ol(ajyJm llpi13H31be 3)\p3BOj !13MeTH, p33BHjeHOj HH-reJII1reHL(HjH, BeJIHKI!M oco61-1HaMa MopaJIHI1M 11 ooraTOM lfCKYCTBY CBOjiiX M3repa II )!(eHa, I(OHoce oBaj naparpa<jl: y qexocJJoBaqJ<oj AP:.K3BI1 YKI!Aajy ce CBe npi!Bimernje no poljelhy 11 nony. Kao I<OHCeKBeHL(a rora y '-:!exocJIOBa'ii<Oj ·csaKa )l{eHa Koja "'"a 21 rO)\HHY rnaca,- ca H3BpllieHOh1 TpHP,eCeTOM roAI1HOM b\O)l{e 611TH 11aa6parra 3a nocnaHl!Ka. Docne 'ieTpAecere rOAHHe 1<11a npaBa 11a· 6y11e 611paHa 3a ceHaTopa, aKo aa ro 11M3 KBaJll<<jl11K3l(Hje. '-:!exocnoBa'iK11 IIP)l{3BHIIL\H cxBaT11JIH cy, )Ia he Hajjaqy rapaHL(Hjy CYCCI\HHM Hapo1\I!Ma Aarl! sa MIIP, aKo y cBoj napnaMeHar yEeAy 11 )l{eHe; lh11Ma je 611no noaHaro 11a: je nem13a }I<eiia jow 113 Hajcrapl!jHx speA\eHa OIIJia: bella rnatribus dekstata - paroBII cy MarepaMa 0)1BparHH. '-:!eXOCJIOB3'ii<H )1p)](aBHHL(ll pa3yA1CJlll cy KaRO he Ce 'iCXOCJlOB3'iKI1 Hapo)1 C3MO ra11a A\Oh<I y6pojar<I- y KynrypHe Hapo11e, _aKo 11 qexocJiosaqKe )l(eHe 6yny npi13Hare y AP)l{3BH Kao <jlaiirop y I<apaljviBalhy lbHXOBe l<yJirype. - HOB J }I{IIfBOT; IIOlfeTai< Harnera ITOJIHTHt.J:KOf pa11a set je ry. !{oji1M lie npaBL(eM o.H HEll, To ce aa ca11 jam He MO)l{e peli11; Mil BepyjeMo, 11a he )l{eHe, Kao IllTO cy SHane ynorpe6nrn CBe csoje cnJie n cnoco6Hocrn 11a 1\0ljy 1\0 csojrrx npaBa, yh1ern ra cBoja npaBa 1\a 'erase Ha CJ1y)l{6y CBOMe H3POI\Y sa. jeAaH nOJII1Tll'iKI1 )l{llBOT, KO]ll he 6nTn TaKO l!CTO 6ecnp.eKopaH II KOpl!CTaH, KaO 11 y nopOI\111(11. l-\eJierarl1 113 XpBarcKe, CJioBeHa'IKe, Cp611je, 1-\aJIMal(nje, BojBOI\IlHe 11 EocHe, nopel\ BeJIHKe pai\OCTH UITO BaC OBI\e )13HaC BH1\l!MO II TOnJIHX fl03)\paBa, KOje ca OBora MeCTa rnaJbehto BaWHM JJ.PYlllTBHMa, MOJ1HMO BaC )J.a H3jaBI1Te CBH111a meHaMa CBOjHX IIO- KpajnHa, KaKO C>\10 M11 Ay60KO yoeljeHe, 1\a 6aw y jyrocnaBHjH, npe Hero 11 y je)1Hoj 1\pyroj 1\p)l{aBn, )l{eHaMa rpe6a )1aT<I nOJIHTH'lKa npasa. �·s Henpl!jaTeJbll cy Harnll no6eljeHII, an11 cy HaM· AycTpl!jaH!lll ocTaBIIJIII HeTpneJbHBOCT, cypeBfhiiBOCT, Mp)l(fhy jei\HI!x npeMa APYrl!>la. l1 I<al\ je Taj Tanac Mp)l(fhe saxsaTI!O y MacaMa Harne Jby/l,e, a npeTH Tai<olje 11 )l(eHaMa, )!(€He Mopajy 61!TI! 6yAH€ Ha CTpa)l(l!. · 3arnTo 6arn )l(eHe? 3a. speMe cnasHe M!!rnHtese o<j>aH31!Be, MH, y Hurny, OAaXHYJII! 0/1. CTpaxa 11 onujeHH CJiaBOhl Haliii!X jyHai<a, HSJia31!MO /l,a BI!I\I!MO Tpo<j>eje cpnci<e sojci<e. 011 )l(eJbe3" HM'li<e CTaHII!le· HenperJieAHa noBopJ<a sac po6JbeHI!x aycTpi!CI<IIx BOjHI!Ka, nnase ce J<ao peKa aycTpiiCKII nJiaBM rnHfheJIM. , Ty)I(HII cy 3apo6JbeHII sojHII!lll, na HeKa cy 6arn 11 HenpHjaTeJbCKII." KaA osa nosopKa 3acTaHe, sojHII!lll paarosapajy Meljy co6oM. ,Cpnci<I! rosope Wsa6e," Bll'lY Harna J1.€!1a. ,He, TO HHCY WBaOe," o6jaunnaBaMo HM, set aapo6JbeHH '-lecH, XpBaTII, CnoseH!lll." ,Maji<o xpBaTCKa 11 cnoseHa'lKa!" YSAIIliiY cpncKe MajKe 11 oi<pehy ~e /1.3 He rne/l,ajy sapo6JbeHe XpB3Te 11 CnoseH!le. ,TIOCJie 3yCTpi!CKe o<j>aH311B€, o<j>aH311Ba nerasora Tll<j>yca. Oaa y MacaMa KOCH aapo6n,eae ayCTpliCVe BOjHI!I<€. T1opeJ1. neJie l{yne, H3np3BJbeHe OA rnasa cpnCKHX jyHai<a, H3JiaSH ce 6eal5poj · rpo6osa. cnoBeHa'!I<e 11 xpsaTCKe Ae!le." Jii p;aHac 1<3/1. npoljy Ty/l,a CpnCKe MajKe, OHe Ty)I(HO Y3/1,aXHy: ,Majr<O XpBaTCI<a 11 CJIOBeHalfKa!" Meljy THM rpo6oBI!Ma 113/l,ll)l(e ce je/1,3H CKpor,!aH cnoMeHIIK ca HaTni!COM: , Cy1111e :Moje, 3a To6oM yMI!pe MajKa TBoja!" Ha TOMe -cerpo6y sa speMe 15yrapcKe OKyrra!lllje y611Jia je/l,Ha MajKa 113 BojBO/l.HHe sa csojrrM je/l,IIH" 11eM. Ka11 ce rnac. o fbeHoj CMpTn y H11rny rrpoHeo, oHAa cy 'laK 11 HeM!lll 11 Byrap11 yaAaXHymi: ,MajKa sojsoljaHCKa!" T1oc.1e r<aTaCTpo<j>e Cp611je, I<pos l{palheBo -arreT HenpemeAHa nosopi<a aapo6JbeHnx soj·HHKa, ca.M.O Ca}l,a HHCY y nJiaBHM, Bet. y -cyp11M liii!fbeJIHMa. Y .csojoj poljeHoj, 6ora'TOj seM.JDM, yMopHH, M3MylfeHM, sapo6.&eHH .cpnCKI1 BOjHII!lll naAajy Ha YJJII!lll y H€CBeCT OA r naAII 11 YAapa11a HerrpMjaTeJbCKIIX KYH" .1\31<3. l(eJIO i{paJbeBO npeTBOp€HO je y jeAaH ·TemaK ys,a;ax: ,MajKa, cprrcKa, Hecpetma!" XpB3TI1!1e, Cpni<IIfbe 11 CnoBeHI<I1H.e! Y CTapo,\te P11My, 11crrpeA p!!MCI<ora <j>opyMa, 611Jie cy HaMernTene CTaTye pi1MCI<I1X 6orosa H B€JIHI<I1X JbYAll; HCnpeA jyroCJIOB€HCKOf napJiaMeHTa Tpe6aJIO 6H HaMeCTIITI1 CTaTyy jyrocnoseHC.I<e MaTepe ca HaTniiCOM: AP)I(I!Te .ce Cp611, Xpsanr 11 CnoseH!jl!, Aa ce mii<a/1. Bl1llie y Jytocnamrjl! He BHAe aapo6JbeH!I HI! <nnasl!, HI! cypH lii!IfbeJIH. A y jyrocnoseH·CKH napJiaMeHaT, 11 y rrapJiaMeHT€ CBHjy ·esporrcKI!X AP)I(asa, Mopa yhH )l(eHa; jep Ta )I(CHa, ~!lja cy rrpasa yser< r3)1(eHa, yMete .1\a aarnTHTII csa'!Hje npaso; orra, '!Hja je .miqrrocT HerHpaHa, Tpa)l(l1he Aa ce csar<a !1HJ\11BI!)\yaJIHOCT JIOliiTyje; OHa, I<Ojoj je CnO•C06HOCT sa rrayi<y ocrropasaHa, rrehe AOnyCTHTH A3 ce llp0113BOAI! Hayr<e 11 pe3yJITaTH ITJahiCT:! !1€Jl0f3 '!OBC'!aHCTBa YIIOTpe6JbaBajy �' . \ ·~ 10 sa y611jalbe Haj60JbiiX. '!JJaHOBa 1\PYWTBat focnolje 11 rocnol(o, sa speMe osora para naJJII cy MIIJIIIOHII' lhYI\11, npOJJIIBCHO MOpe· KPBII, na 11naK cByl(a ce ryJKe 1\a BJJal(a HpHsa y csaHOM nor JJel\y. CEll ce y TOMe CJJamy, !(a :fie ce 11s Te· Hp11se MORII 11sa:fi11 caMo noMo:fiy npas)le 11 .'by6aBH. jep, ,aHa npaBAe HeMa, wra ·cy APyro l(pmase, Hero semiHa pas6ojHI!IllTBa." flpasl(a saxresa !(a ce nomryjy npasa cBaHor Hapol(a. flpaBI\a HSIICHyje !(a ce sa-· rapaHTyjy rrpasa csal(oj JJII'IHOCTH y 1\pJKaBH. flpaBI\a rpam11, 11a ce )HeHa np11sHa y 1\pJKaBII HaO JJII'IHOCT Ca CBHMa rpaljaHCHIIM npaBH-· Ma. flpaBI\a IIMnepaniBHO HaJJaJKe, 11a csaKa mi'!HOCT y APmaBII, 6es o6s11pa Ha noJJ,. y.Jiom11 y pesepsy Hapoi\HC CHare: csoj qmsii'IKH pal\, II!HeJJeHTYaJJHII pa)\ I! CBOjy Jhy6aB.. 3aro :fie Espony npe!{o pywes11Ha crapora APYlliTBa, rrpeHo Mapa KpBII, IISBCCTII y 6o,.,ll }J(J!BOT, y JJCITlliY 6yi\YRHOCT :pai\HIIK, IIHTeJJCKTyaJJal\ I! cJJo6oAHa 11 npocse:fieHa }KeHa! fpaljaHKe I! rpaljaHII!· Rao wro je npe OBOra para y CBIIMa 1\pJKaBaMa 01\jeKIIBaO· noi{J]II'f: ,npoJJerepll CB!!jy 1\pmasa yjeAII-· HHTe ce !" TaKo ca,TI,a, nocJie _paTa, op,jeKyje HOB ITOKJIII'f: )l{eHe CBI!jy Hapol\a yjeAIIHIITC ce! Yjei\I!HI!Te ce y 6op6!!: sa npaBo JKeHe,. SaWTIITY Ael\e, COI\IIjaJJHY npaBAY H jeAHaKOCT II Sa H3llpCI\3K 1\CJJOra '!OBe'!aHCTBa! flocJie osora rosopa rrsa6paHa. je sa npei(ce)\HI!I\Y s6opa r-lja 1\aHIII\a XpiiCTII:finpeA-· ce)\H!ll\a. }l{eHCKor casesa. 1 .•, llpaso rnaca csnMa :meHaMa CacTaJie CMo ce eBo MH meHe, cacTaJie CMO Ce y CPI\Y Hallie WllpOKC 1\0MOBIIHe· - !(a rpami!MO npaBAY! flpaBAY rpamiiMO! A Ol\ Hora rpaJKHMO npaBI\y? 01\ 1\CI\e csoje: 0, meHe! YMeJie ere 1\a ycai(I!Te y Cpl\e 1\CI\e csoje lhy6as. sa 1\0MOBHHY, yMeJJe ere 1\a 11x Y'II!HHre jaKI!Ma II yMHIIMa, ami HIICTC yMeJJe )\a liM . yJJ11jere y 1\YlliY cnosHajy o spei(HOCTI! sa- rnoj. CBoje HajJienme MHCJIH, »<:eJbe, l.J€}KI-be,_ MJJai(OCT csojy, 31\PaBJhe 11 JKI!BOT csoj )\ajere CIIHOBIIMa CB0jl!M, a I<al\ 0)\pacTy I! nocraHy lhYi\H, sa6opase, 1\3 je JKeHa 611Jia Koja Mx je y'll!HHJia OH!IM ll!TO jecy. 0, Maji<e! JbyTO Ce CBCT!I HCCe61!'1HOCT Barna, JbYTO ce CBeTH Ha KfiepH.M.a BaUIHM. 1. Ha caMl!Ma saMa. . CJIHOBII sallll!, KOjl! rosope Aa nounyjy MajKy CBOjy, saoopaBJnajy Aa je CEaRa }!(eHa HC'!Hja Maji<a I! Aa OHO IIITO HC 611 ycKpaTHJ!ll Majq<I csojoj, He ci.lejy Aa ycKpare Hll jei\HOj )!{CHI!. )I{CJIHM Aa CBaKH qJiaH MOra H3pOi(a 6y~e cpe:fian 11 sa)lOBolhaH 11 Aa 6yAY sa-· lllTJ.rheHM cJia6w" - peRao je uarn h1JiaJJ,M pereHr. 'I l, ~· \ f ' �13 VI MH Jl(eHe paJIOBane CMO ce TOMe. jep I! MH 0!0 BepoBaJie !Ia CMO qJiaHOBI! OBara Hapo~a. VI Mil cMo yJIOJI(IIJie CBe cBoje _ci!Jie Ba CJI060!IY II l\00p061!T 1\0MOBIIHe. }.IOI<aBaJie CMO _!Ia He cnaaaMo BI!We Meljy cnaoe, 11 aKo Hac amwH yopaja Meljy lbiiX. fla !I TJo!Ma no SaKOHy CJiaOIIM, o6ehaHO je, 11a he 6nTH sawTIIheHII. A. Kail ce cTana / npas~a KpojHTI!, aa6opam!Jio ce Ha Hac. Meljy rpaljaHe Hac He y6pojHwe - jep ;:MO Jl(eHe. Meljy CJia6e HeheMO caMe Aa ce 6poj!IMO, jep CJia6e Hl!Ch\0. Y OBOM CMO -paTy ro 1\0Kasane. Y HYll<l\11 CMO nayqiiJie )\a CTaHeMO Ha CBOje Hare. )l{eHa je OOJIOJI(IIJia IICIHIT 3peJIOCTI! C OI\JIH9Hll•\\ ycnexo,\\ 11 MHoro je !.\Beta nano npe11 !bCHe Hore n MHOro je cJiaBocneBa ·OI1JIO Ka~ aahyTawe Tonosu 11 jermy rnac · .cJio6oi\e. flpeKo !.\Beta Tara nana je npawuna, c.,aBocneBI1 cy aaoopaB!beHH 11 )KeHa -6n ;wr.'a oneT 11a ce noByqe 11 nponycTI1 no!he jaBnora pap,a MywKapl.\y. AJII1 TKO je jeJIHOM OJ<ywao CHary CBOjy, oceniO YBpCTO TJIO nop, HoraMa, Taj He MOll<e BI!We )\a. C.e flOBJia'!H y oyi,IaK MJJa)la nama JIOMOBHHa Tpe6a 1m oro PY"Y sa pai\, n<erie joj 11x ny11e, a ona 11x OI\6Hja jep cy re pyKe - Jl(eHCKe: ' 11 TY peq, Kojn ce naroBapa c TOJIHKH1! 'OM.anoBamemel\1, MH >KeHe Tpe6a ,tJ.a no,!J,MrHe,\\o BHCOKO, p,a joj ilai\€MO CMnCaO 11 Bpei\HOCT, o:oja joj np11na11a. · Tpa;t;elm rpaljaHCKa n rrom1nrql<a qpaBa Hl!je HaMa 1.\ll!b )\a Jllli<yjeMO MywKapl.\y, ilero )\a HMaMci YileJJa " pequ, Kail ce paJilf 0 CTBapHMa, KOje 3a)\Hpy y IIHTepec HaW ll 1\€1.\e name. fosope HaM: He MOJI(eMo BaM naTH paB!lOrrpaBHOCT JIOK He MOll<eTe )\a Oy)J,eTe BOjHlfr.iH. To je, I!SrJJe)J,a, jaw jeJIUHH a)lyT Koju oa[\ajy, jep cBn cy JIOKa3H o T060)KlbOj I!H<~epuopnocTlf . Jl(ene Bet 1\aBHO no6njeHI!. 11 OBo nocJieJI!be OlfJIO Oil JJarw no6nnr, jep ll 3aTO 11MaMO npHMepa !13 HeAaBHe npoWJIOCTH. AJin nHTaM, KO Aaie Bl!rire AOMOBHHH: Mymrmpal\, rwjH joj Aaje CBoj Jl(lfBOT, nmr ll<eHa, koja joj Aaje )\Ba, 'Tpll l1 }1eCeT HOBHX JI(I!BOTa? lf11ja je, ll<pTBa Beta: MYWRap'IeBa, l<Ojl! je Jl(pTBOBaO ce6e je}1HOra l!JIH Jl(eHe, Koja je )l(pTBOBaJJa ABa, Tp!! 110 meeT Jl(l!c BOTa? He, pasJior je Taj MaJio yoeAJbHB. )\pyro je r JJaBHO, /Tel< Hlll<O Helie )\a TO r o1aCHO npHsHa. A -ro je CTpax noJilfTI19KHX napTI!ja, 11a ce 1wja 011 lhi!X He on ocr-rJIHJJa, r(aA 6n Jl(eHe JIOOHJJe npaBo rJJaca. Taj je CTpax onpaB)IaH- 11 -·MH-r-a · nojM HMO. TeR Mil Jl(eHe, Koje Bet AYrD ca cTpaHe rJJe!laM6 Ty napTHjCRY oop6y HeMaMO BO!be i(a CBOje CBeJI(e C!1Jle TpOWI!MO y JIYJ\0, a jaw Malbe HMaM.o BO!b€, )(a 6y)leMo, rJiacaYKa CTOJ(a" nojei(HHI1X napTHja. M11 xoheMo na 6y)(eMo JyrocJJoBeHKe 11 n<eHe 11 Haw je I\H!b 11 Hawa sa)(aha, )\a oqyBaMO jai\HHCTBO i(OMOBHHe Hallie ll 11a �14 nsBOJYJeMo sa )l(eHe oHaj noJJo)l(aj u oHa npasa, KOja joj npuna)lajy Kao <JJJal!.y Ha· po)\a Hamer u 'IHTasora 'IOBeqancTsa. 3aTo Tpe6a 71a · ce. yje)IHHHMO y ieAHY 'lBpCTy CTpaHI<Y, Y CTpaHKY )l(e.HCKY, jep caMO TaKO i(OCTHlm lieMo ·!IH.Jh sa KOjHM M,ll.eJ,\0. EBo .Hac OBI(e caKyn.JheHHX )l(eHa pasmm TIOJIHTII'IKHX H BepCKHX y6eljefba, Hanpe)IHOf• M }{QH3epBaTMBHOf· MMlliJbeJha, na. r Jie, CBe Cb!O npy)l(HJIH pyKe H TIOljHMO sajei(HO, jep je Hl(eja sa Kojy ce 6opiiMO CBIIX ·Hac sa· jeJl,HII'IKa. CaMo TaKo.6HlieMo jaKe, noCTalieMo CHJia Koja lie MOTIH, YIIPY)l(eHa y 1\0MOBIIHII 11 113BaH fbe, IlOKpeTaTH CBeTOM. • I.(HJb je Haw cJio6o11a, np,asl(a H MHP sa. ·CBe je i(HHHIU\€ Hapoi(a KaKO MYIUKe TaKO H JKeHCKe. He paT u HaCIIIbe, He rocno)lapCTBO MOTI· . HHX Hal( CJia6HjHMa. "!aCHO je yMpeTII sa i(OMOBIIHY, anH je npeJl,HHje pa)IHTH 11 JI(HBeTH sa. Hapol\ H sa p;OMOBIIHy. . AAen.a MnJI'IHHOBHii )I{eHCI(O npaBO rJJaca 3a OTiliiTIIHCI(e ynpase'' !{a)J, cy 011 npHJIHRe npe 150 rOI(IIHa, na .aMCpii'IKOM ROHrpecy pacnpaBJbaJIH 0 TipBOM yCTaBy cJio6oAHe AMepiiKe, jei(Ha 011 Haju· ·CTaRHYTHjiiX fOBOpHIII\a sa TIOJlHTH'!Ky je11· HaRuCT )l(eHe ca MywKaP!IHMa, Al(eMcosa, HanHCaJJa je ose pe•m: ,ARo ce YCTaB ne 6H ,'10BO.JhHO OCBpHyO Ha )l(eHe, npllnpeMHi>eMO ce sa peBOJJYI\Hjy II HelieMO CMaTpaTH CBOjOM 1\Y)l(HOWTIY 1\a HCny&aBaMO saKOHe, ROjH HaM He l(ajy npaso rnaca H ·THMe ne 11ajy npuJIHKe, 1\a·csoje HHTepece saCTynaMo." Ca ncTHM pe<JnMa MH, jyrocJioBencRe )l(eHe, MO)l(eMO cpeCTII )\aHaWihll BJia)\HH Hal\pT yCTaBa, I<Ojll TIOTTIYHO sanoCTaBJba )l(eHe Kao .l(p)l(aBibaHKe, je)\l;laKe npel\ saROHOM ca My· umap[\HMa. Bem!l(a HenpaBI\a HaM je Y'IHfheHa jow OHi(a, Ra)\ HaM HIICY )\aJIH aKTHBHO H na· cnsno npaso rJJaca sa us6ope y YCTaBo· TBopny CKynwmHy. Tmw je liS Hajsa)l(HHjer pa)l,a - us pa11a sa npase)laH 11 MOAepaH * foBopeHO Ha C.HOBeHa4KOM, Ca }J,OBBOJIOM. ro- ·CTIOljUU,e lliTe6n npeBep;eHo Ha cpnCKH. �16 ycras - IICKlhy'leH selm 11eo Hapol\a }!{€He. YCTaB je paljeH 6ea Hac 11 cse !herose OI\Pe116e 6ulie 11na1< o6sesHe sa Hac;. Aai<Jie oner HMaMo 1\Y}!{HOCTH 6ea npasa .. )!{eaa Mopa I<ao MaTH, Kao jasHa 11 npHsarHa 'lHHOBHHna, J<ao pa)(eHnna, J(a rpn11 11 liyrH - ro je cse lbeHo npaso. MopaMo· npeKHHYTH TO liyralbe I' CTaJIHO rpa}!{IIT~,. lllTO aaM np1ma)(a, rpa}!{IITH I<ao cso]e ocHOBHO npaso. Helie~w )\a HaM osa, l!Jill OHa TIOJIIITII'II<a CTpaHI<a TO Hallie npaBO )\a Rao' TIOIWOH, KaKO Ce je TO )l,eCMJIO TipOWJie· ro)(IIHe, 1<a11a je ra)(a!hH MHHncrap, p,p. Kopo-· llleQ, TIOIOIOHI10 CJIOBeHaqKJ1M WeHal\ta aJ<TJIBHO H naCHBHO npaBO rJiaCa 3a OTilliTHH- CI<€ ynpaBe, a HIICy je y TO IICTO )(OOa )100l!JI€ ll ocraJie }!{€He Harne AP)I(aBe. 1\p. i{opOlll€!1 HHje I!CIIOCJIOBao· CJIOBeHa'lKliM )l(eHaMa npaso rJiaca 11s csojera 1\YOOKor ysepe!ba, 11a HaM ro npaso npHna!1a, Hero saro, J(a ojaqa csojy crpaHKy. Hu]e pa)(HO liS Ha'!eJia, Hero pal\!! napTHCKO-TIOJIIITli'IK€ . HaAMOliHocrl!. OH J€ sanoqeo llrpy, 1\PYrR cy je naCTaBHJIH. Ka11 je 1\0!llJia nporHB~a TIOJIHTH'II<a CTpyja Ha BJia)(y, YKI!HyJia ]€ _rrpaBo rnaca }l{eHaM~. A He, Mo»<.u.a, H3. rm'IeJI.a, 11a }!{eHe l!MaJy npasa 11a cy)1eJIYJY Y jaBHOM )l(liBOTY, Hero liS TIOJII!TH'!Ke IIITI€I<yJianl!je, jep 611 (KeH'C!<O npaso ·rJI~ca CMe-. raJio 1\eMoKparcRoj crpaHnH. Ta] Ha'IHH pa)(a je 6ecasecHo l!a<IrpaBalbe H3llli!X npasa, I<oje rpa)I(HMO saro, .Aa 6HCMO Jimnue cy- 17 )\eJIOBaJie Y jaBHOM€ )I(HBOTy sa cpeliy II ;;oopo 1\PYlllTBa. TeMeJh 1106pe 1\p)l(aBHe ynpase je casecHo BOlj€1b€ OTIIIITI!Ha, T€}!{1ba OTIIIITI!Ha HanpeTI<y, COijlljaJIHOj npaB)\ll ll paljHOHaJI!iOj YTIOTpe6l! onmrHHCKora HMeri<a. )!{Hsor y orrrnrHHaMa CJIII'IaH je y MHOfll>t TIOrJI€)\11>13 )l(l!BOTy y nop01111U:11, saro je )l(eHa rio npllpOI\II npeI\€CTIIHnpaHa sa pal\ y onmTIIHaMa. CJioBeHa'II<a TIOCJI0Blllj3 rJiaCI!, )\a )I(€H3 TIOI\yTIIIp€ TpH yr JI3 I<ylie (Kylia He CTOjll Ha se>tlhll, Hero Ha )I(€H11). Orsopnre Ha>t Bpara y. OTIIllTHHH H TIOI\YTIHpalie>t-0 OH)\a Tpll yrJia! Pa11 onlllTHHa, y Hajselioj >tepH 6y1111 HHTepec )I(€H€, jep Cy TO HCTH TIOCJIOBII, I<OjH cy y >talbOj M€pll H MalbHX paSMepa H y )I(HBOTy nOpOI\H'IHOM. 011 TIIX HaBOI\IIM HajBa)I(HHje: lllKOJICKO H CHpOTH!bCI<O TII!Talbe. crapa!be sa 1\eny, craH6eHo TII!Talhe, anpoBllsanl!ja 11 OI!WTHHCKO 11Malbe. Marl! npar11 11 sacnHrasa l\€nY, oHa Ha)(sl!pasa lbi!XOB Hanpe)(aK y llli<OJIH, crapa C€ sa I\Ylll€BHO II T€JI€CHO -1106po )(€!1€ H OHa je ynpaBO O)(rOBOpHa sa CaB lbHXOB paaBI!Tai< AO ca,\IOCTaJIHOCTII. AI<o HallljeMo Ha noi<BapeHo )\ere, npso je nHralbe, I<ai<Bil je MaTH ? MaT!! HOC!! Ol\rosopHocr npe11 coooM 11 npe11 cseroM, a HeMa npasa 11a 1\0HO<:ll OI\JiyKe npu sacmnaoa!hy 11 H€811 csoje )(€Q€, KOje Ce BplllH IISBaH TIOpOI\!1!1€ y jaiJHHM lllKOJiaMa. ~ai<O i!3KJI€ 1\3 H€M3 Jll~:C.:::.:::, 11 OHa )1(€!13,. 1<0]3 HMa M3I<3I<Ba (l9111fP~> <:a )\€QOM, H3]BifW€ HHTepeca y TO>i~/K~KBO. ~: l-c;;; ,., .&,_-, -~ !; i(J-_. -::·.-.. : }/~·l 'V, '~~~ �IS 19 . je yperyefbe UIKOJie, KaKBM Cy y XMrMjeHCKOM norJiei\Y npocTopM, y KOjMMa ce 11e11a illKOJiyjy, KaKBM cy yqMTelhM, KOjM no pel\ fbe ysrajajy M nOI\M)I(Y Ae11y. illKoJia M Kylia Mopane oM pai\MTM y HajTeUJfhoi ysajaMHOCTM, saTo )l(eHa npmia11a oHoj rwpnopa!1MjM, K·oja pewasa o WKOJIM. Cse 1\00!!TM MOI\epHora rnrwJICTBa, Kao WKOJie y rnyMM sa cJiaoyfhaBy 11e!1y, rnKoJie sa AYWeBHO saoCTaJiy l\e11y, SaTI!M OCHMBafbe 0)\eJiefha Sa )le!1y, Koja cy Hapoqi1TO OOI\apeHa, cBe 611 ro saxTesane )l(eHe, jep McnylliaBafhe T11X saxreBa He 6M KOPMeTMJIO caMO lliMXOBOj Ae!1M, Hero saieAHMnll, y Kojy oil CTYIIIIJII1 1\YWeBHO 11 TeJiecHo jaKI1 lhYI\H. BpJio noTpe6Ho noCTaBJbar;,e WKOJICKllx JieKapa, sacnocTaBJbafue npOI\Y}!U!HX WKOJia sa MYUJKY II )l(eHCKy l\e!1y, CaBeTOBafbe npH !1300py li03J!Ba ~ CBe cy TO CTBap!!, I<Oje Xl!THO ll03J!Bajy )l(eHy Ha pal\ y OllWTl!Hil. Y CTaHOBe, I<Oje llOMa}!(y l\e11y C!1pOMaUJHIIX CJIO- jeBa, I<ao -~a"{_me Tpnese, 11 T. ;~,. ~ cse 6ecnnaTI-Ie RyJia11Hie ca cTaHOBI!Ma. A Te ce Innei<yJianHje 110ry cys61!TII ca•w Ha Taj Haql!H,. ai<o onrnTHHe rro"(_my 3MA.aTH cTaHOBe, KOje_ 611 HSI\aBaJie no yA~epeHoj 11eH11, a TO Ha raj Haq;IH 11a npMMOpajy Ha rpaljelhe OHe pei\OBe rpaljaHCTBa, I<Ojl! cy ce y ca)\a!he'' TeUJKOM speMeHy ooorarMJIM. PeKBI!p!!pallieM rmje MOrylie 1\0RH 1\0 norpe6Hor opoja CTIIHOBa. llopel\ TMX srpa11a rwje cy snaCHMlliTBO OTilllTMHe, OITlllTHHa 6M 1\lOrJia ,ll.a )\a ..., I HHH!1l!jaTMBY 1\a Ce CTBOpe Sal\pyre, I<Oje. orr rpa)\HJJe CTaHOBe sa csoje qJjaHoBe y onUJTI!HaMa. OnUJTHHe 611 MopaJie yBeCTII l!HCn€K!11!jy CTaHOBa, y I<Oje Ol! MOpaJie yliw n >KeHe, jep )l(eHa Haj6o!be yMe 11a 0!1eim Yi\OOHOCT CTaHa, I<Ojvr. je jel\aH 0)\ HajBeliwx ycnosa sa cpeliaH nopOI\l!qHJI )I(HBOT. Wro ce r11qe crapal-ba o cHponnnH, }KeHe OH Tpa)!(HJie. )\a OTIUITHHa ycTaHOBI1 CKJJOHI11liTa H SaBO,JJ;e, I\OjH cy JI.OCTOjHH qQBei<a, rn~<:OJICI<:e )\a ae 6!! npocjaql!JIH 011 I<ylie 110 r<ylie, re nOHH)l{aBaJill ce6e H OCTaJJO 1\PYWTBO. JeAHa sa>KHa sa)lalia onUJTHHCI<e ynpase jecTe samTMTa 11ene II MJia)le)l(M II ro y HajrnHpeM CMHCJiy OBOra TIMTalha, T. j. 3aWn!Ta noqeBWll OJ\ ol(ojcrera 1\0 o)lpacJJor MJia)\HRa. Arw nor Jie)\aMo noJJO}!(aj y liHOCTpaHHM Hanpe)\HHjrm 1\P)I(aBaMa, OH)\a BII- npH6ope Oil TO nponarapane )l(eHe, r<aA on liM ce OTBOpHjra span y Ol!WTI!HCI<e yrrpaBe. Ka11 noc~1aTpa~10 conHjaJIHY CTpaHy onlllTI!HCI<e yrrpaBe, BHI\!!1.!0, 1\a je rryHO !111Tallia rwja cy y Hajy)l(eM 1\0I\HPY ca s)(paB!IM llOPOAUqHMM ,)I(MBOTOM. Jei\HO 01\ HajBa)l(l!Hji!X je nMTaae o cTaHOBHMa 11 sa ca11a Hajnpeqe. Ca ypeA60M HJrje Morylie pernl!TI1 oso mnallie, Hero caMo rpesseHI!M pai\OM . . 11: arw cy ype11oe TY, BpUJe ce Bemii<e wne- ,D.MMO, ,II.a ynpaBO y TOM llHTaJ-bY OnJIITHHa MHoro ycnernHJije MO)I(e )\a pai\H r-rero )l.p>Kasa. CivtpTHOCT o,IJ,ojtia,u,n sHaTHO 6a onaJia, ai<o 611 6JIJIO •1ajKaA!a sarapaHTOBaHo, Aa ,, :~ �23 22 TpOlllll nyHo onlllTHHCKor HOBna. To cy 6aHKCTH 11 Be'repe sa rwje ll3J.Iajy onlllTHHe H3 CBOjHX 6narajHa OlllllTI!HCKe HOEne, y KOpllCT OHI!X, KOjll CY HajMafbe ll0Tpe6HTH. 1-\0K !lMaMO Ha CTO XHJbaJ.Ia C!!pOTHe J.IClje, J.IOK je XllJballa 11 Xl!Jballa HHBaJII!I(a Heo6ea6eljecmx, 1\0K CTaHyjy TIOpOJ.Illi\C Y llOII.PYMI!Ma H !llTaJlaMa, He 611 ce .M.Of JIO }J.03BOJIHTH Tpowei-he onlllTHHCKor HOBI\a y cspxy HenoTpe6mrx 6aHKera. YsepeHa cahl, 11a JKene He 6H HHKaKo I\03BOJIIIJIC J.la CC HOBalj, KOjH je. 3a• jeJ.IIHI'ma :<mOBHHa, TPOlllll y osar<se cspxe. HaxpaHHTI! rJiaJ.IHC, TO je xpHmtaHCI(I!, a HaxpaHIITH 110 rpJia CIITe lhYJ.Ie je HeonpoCTHB rpex. Ihta jom nyHo nHTaH>a y onlllTHHCKoj ynpamf rwja cy Ba}l(Ha sa }l(eHe. HeMOjTe MHCJIIITH 11a cy osa Tpax<efha rwja caM HaseJia, yTOTIIIje. He, osa Tpall<eH>a, cy peaJIHI! saxTeBI! KOjH cy .y II.PYfHM IIPJKasa,\ta set i(aBHO llpllBCI(CHII y }l(JlBOT. Y OBI!M KyJITypHHM AP}I<aBa.M.a, ca .M.aJIHM HayaeTI<OM, }l(CHC cy Bet y OlllllTI!HCKHM ynpaBaMa, fJ.IC noKasyjy nyHo ari!JIHOCTII II eHeprHje KOiJ. csnx aa11ata, I<bje cy 611Jie rope Ha't!eJ.IeHe. YsepeHa caM J.lalbe, 11a 61I }l(eHe y BH!lloj Mepl! lllTl!TI!Jie BaqeJio, p,a ce I<OI\ pal\a sa onmTe 6JiarocTaH>e He CM~ BOJ.II!TII paqyHa o CTpaHa'JKO-TIOJUITI!'JKI!M IIHTepeCJ!h\a. }l{eHe ce He 611 HHKa/1. H .HHIIOlllTO A3Jid aaBeCTM, 11a Ol\6a11e HeKO l(o6po jeJ.IIIHO a6or Tora, .mTo je To II.06po npeJ.IJIOli<IIJia fhll~ta nom<TJ!qKI! llPOTIIBHa CTpaHKa: li<CHC 61I YTYI[jaJie noMHPJbiiBO II cnpeqasane 611 I<opynnHjy II CTpaHqapcTBO. Tpami!MO onmTe, jeJ.IHaKo, naCIIBHO H aKTHBHO npaso rnaca· aa cse meHe, aa cBe i\Pll<aBHe II onmTHHCKe KopnopanHje. He TpamHMO ra 113 HCKHX CTpaHaqi(Q-TIOJ!IITl1'J](IlX ~IOTHBa. Ms I!CTora pasJiora HaKHa)(HO npOTCCTyjeMO npOTHB TaKBOr li<CHCKOf l136opHOf rrpasa, KaKBO je IIOKJIOHHO Jial-bCE(e fOJ.II!HC MHHHCTap !{opO!llC[j CaMO CJIOBeHaqKIIM )!(CHaMa, jep He i(OnymTaMO p,a 3aTIOCTaBJba OCTaJIII )\CO li<CHa. jCJ.IHaKO npaBO sa cse! 3aTo teMo MH 11 y 6yl(ytHOCTH paJ.IHTI! sajeJ.IHO II jeJ.IHOI\YlllHO, He Tpe6aMo BH:llle DOJIHTJ1qJ<e 3alllTMTe MyWKHX, 3pene CMO l(a ce lllTIITHMO caMe. Hete1•o )(a 6yJ.ICMO Bllme caMo cynpyre, cecTpe 11 MajKe rpaljaHIIHa, Hero xoteMo 11a nocTaHeMo H caMe rpaljaHKe. jei(HaKe 1\Yli<HOCTI! II jeJ.IHaKa npasa - TO cy Hamii saxTeBII. lllT_e6u Anojanja. �- ·-.;.:._ 25 llpaso maca sa :>~<ene Os11e ce He npasn HriKaKBa pasJII!Ka 11a Jill cy nyHoJieTHI!l\1! MYIDKOr, !!Jill Jl{eHcKor . rroJia. IlyHoJieTne JJ.CBOjKe n Y!IOBI!l(e I!Majy ITO SaKOHY )IOBOJbHO I! rraMeTI!, JJ.a ynpaBJbajy CBOjOM JII!'IHOIDEY I! CBOji!M I!Ma.H.eM. -3aKoH liM npnsnaje nomyHy npasny cno·co6noCT sa To. I~PYK'II!je j e ca >KeHOM Y!la TOM. § 39. rpalj. saKona J<a)l{e: MJia)IOJieTHIII\1! ce JJ.P)I(e sa HC/l.OSpeJie 11 OHI! CTOje IIOI\ OCOOI!TOM aa- unliaJm!l;a u Y!l;OBH~e lliTHTOM Bai<OHa. rocuof;e u rocuoiJo, 011 CTpaHe opraHnaal(HOHOr O!l6opa OBora HMf!OBaHTHOf CRyna CTaBJbeHO Ai11 je y JJ.YJI{HOCT, JJ.a sac ynoaHaM ca npaBHnM noJioJI{ajeM Jl{eue y HallleM rpalj. aaROHy; JJ.a saM naHeccM npasa yJJ.aTe Jl{eHe n npaBo HaCJielja JC!iepl! 11 cynpyra. CHrypHO je, 11a MHOruMa 011 sac BHje noaHaTO, ROJII!Ro je 6e11aB noJIOJI{aj Jl{eHe y naweM rpalj. aaKOHy. VlsHeTa <jlaKTa Hajy6ei\Jb11BIIje lie BaM J\OKa3aTI! KOJll!l(Q je nOTpe6Ho 11a ce !laHaw!hoj, csecHoj. CpfiCI<Oj H<eHII /l.a 6ap OHBJIHI<O npaBa, K0!1111<0 !! CBaKOM IieCBeCHOM rpaljaHI!Hy. ]a hy npBo JJ.a Bah! 11SHeceM noJio)l{aj Yl\aTe )I(eHe. BM teTe noMMCJIHTH JJ.a Hapeljelha rpalJ. aai<OHa, KOja Ba)I(e sa Jhy!le, Ba)l(e n sa >KeHe. He, H!lje TaRo. Y ocTaJioM caM lie BaM aaKoH Haj6oJbe r<asaTn. § 38. rpai). sar..:or-m Bem-r: TiyHOJieTHHQI1 1 )13KJie, CBI1 KOjH cy HaBpllll1JIH 21 fOI\IIHY, CMaTpajy ce Aa cy speJill II OHH •wry caM!! CBOja HMa!ha 1\p)l{aTH, IDHMa ynpaBJbaTI! 11 H.J!J,!a pyKosaT>J 11 - pacnoJiaranL ' \ !. § 920. rpalj. saKona: MJia!IOJICTHlll\llMa ce ynOJJ.OOJbaBajy CEll OHI!, KOjl! He MOry !!Jill liM je sa6pa1heHO COIICTBCHI!hl Hhla!heM y~paB­ JbaTI1; Tai<BH cy: CBU yMa JlUUieHU, uponaJIUljC, upeaaiJyJtceHUIJU, '!Hje je I!Ma!he no11 cTel(I1IDTeM 11 yiJame JJceHe aa JJCuaoma My. :JJCeBJbeBU. llyHOJIPTHa JJ.CBOjKa h\OJI{C p;a paCf!OJia)l{e CBOj<!M I!MalheM; Ka!l ce yJJ.a 3aKOH je yspmtyje y JIY!Ie, pacnni<y]je II 6a~KpoTe. MsMeljy Y/1.<\Te Jl{eHe 11 cyMaHyTora ne11a H>!Kai<BC paSJJi!Ke, Kal\ je y ilHTaH.y lhl!XOBa rrpasHa cnoco6HOCT, M ynpaBJbajy I!Ma!heM. Y!laTa )](eaa noCTaje necnoco6Ha 11a ynpaBJba <:BOjl!h! l!h!alheh\ OJJ. TpeHyTKa, Kap; ce BCH'la. AJII! ·aKo ocTane Y!IOBI!l(a, IIJII! ce paaseJJ.e, OHI\a 1\00I!ja f!OHOBa CBOjy npasHy CUOC06HOCT. 3a!<OH He yaHMa HeKy CJiaOOCT, I!Jill Jia](0MI1CJieHOCT, IllTO Ce o6J1'1HO rrpe6al(yje wen aM a Kao paaJior, JJ.a joj ce O/l.Y3Me npasna cnoco6HOCT p;a ynpaBJba nMalheM, Bet caM 6paK. Jep, Ka!l 611 yarrMao cJia6oCT, I!JIII Jia- I i i I �26 2T I<OMMCJ1€HOCT, 1-HIKa,D,a }f(efi€ H€ 611 TIOCTaB- JbaO sa CTapaou_e lhi!XOBoj ].len_!!, na qaK 11 MyJKeBI!Ma. l1spl!qHo je KasaHo, ].Ia · je JKeHa sa JKI1BOTa csora Mywa i\tanoneTHa, 11 .u.a sa TO· 6es !herosa o].lo6pe!ha He MOJKe HI111JTa ].Ia pa].lu. AJIII lilT a je OH/.\a, ai<O je MYJK Ha:nyCTuo JKeHy, na OTI1lllao y cBeT, aKO je ocyljeH, aKo je npor JiallleH sa Jiy].lor, sa pacmmyhy, aJ<O My)!{ npOCTO 113 naKOCTH Helie }.\a 0].\06p11 CBOjoj )KeHI! ].\a OHa yqi1Hll Ca CBOji1M 11Malbeh\ OliO, lllTO 611 joj 6HJIO KOpHCHO. 3a TO HeMa Hapeljelba, )KeHI1 Cy BesaHe pyKe, jep saKoH "aJKe ].\a je ManoneTHa J.\OI<Jle roil joj je MYJK JKIIB. WeHa HeMa npasa )(a ce napHHqH 6eso O].\o6pe!ba My)l{eBJbesa, ].Ia Tpryje, Aa H3)(a 11Jll! npi!MH MeHHqy. WeHa HeMa npasa )(a np0].\3, ].\a ].\3 OOKJIOH, HI1TI! llOKJ!OH }.\a npi!MI1 6ea Oi\o6pelba MyJKesJbesa. '-laK KaA je )l{eHa 0].\peljeHa Sa CTapaTeJba CBOMe h\YJKY, KOjl1 je Yh\HO o6oneo, -KaA je y miTalby !heHo MMal-be, oHa He MOme ,D,a ce · napm·PH1 6es CYJ.\CKOf 0].\06petba, HI! ].\a ra OTyljyje, II TO CaMO 3aTO, WTO HMa Myma, I<Ojn je, }l.O- ' JbaTI! /.\OK KasHy He H3/.\P»<ll. Meljy nm Oil Mopa ].Ia ].laje O].lo6pe!be cn6joj JKeHH. 0Ha He MO)l{e HHlliTa Ca CBOjMM HMal-b€.1\l ,!l;a. pa].\11, ].\OK joj MyJK He 0].\06p11, 11 aKO 01! HeMa rpa]jaHCKe qaCTI1. YsMifMO 11 onaj cnyqaj. l<a)( ce MaJio,1eTHI1K O)](eHI1 no ].\03BOJII1 CTapaTeJbCJ(Of cy].\11je, cMaTpa ce ].\a je ornaliJeH sa nyHOJieTHa no § 131 0 CTapaTeJbCTBy II OH ].\06Hja My)](eBJbY BJlaCT, aJII1 no § 141 I!CTOf 3aKOHa liMa ].\a MY ce nocTaB!I CTapanau_, KOjH he· lberoBI1M a>IalbeM ynpaBJbaTI!. !-berosa )l{eHa,. 611JIO ].\3 je MaJIOJieTHa, I!Jlll nyHOJieTHa, ].\OJJa311 nO].\ EnaCT MyJKeBJby, 11 KaKo je MY)!{ ManoJieTaH, OH].\a ce My)](eBJbeB CTapanau_ I! o r;,oj 6p11He. PeQHMO ].Ia ce je].laa ].leBojKa OJ.\ 24 ro)(I!Ha 6es pO].\I!TeJba, KOja je CBOjHM H"ai-b€M. caMocTaJIHO ynpasJDana TpH ro].\l!He, Ylla aa MJia].\I!Ra 0].\ 17 fO].\HHa, KaKO ce TO qeCTO· y nallleM HapOJ.\Y ].\eiiiaBa, oHa je YllaiO>l nsry6Hna npaso ].Ia ynpasJba csojn" HMaIbeM l1 TO Ce npaBO He npeHOCM HH Ha -.M.y>Ra 1. set. Ha !herosor cTapaoQa jom qeTHPll ro1\HHe. !13 csera osor h\O)I(e ].Ia ce Blll\ll y RaKBOh\ je CTpaxOBHTOM IIOJIOJKajy rrpe11 3aKOHOh\ y)l,aTa )](eHa y norJie].\y pacnoJiaralba. csojoM l!MOBHHOM. A ca].\a )(a rrperJie)\aMo npasa )l(eHCKa y Hacneljy. § 397 rpalj. saK. sen11: ,1\en_a MYlllKa ].Iyme, HecBeCTaH 11 KOMe je oHa cTapanau_, aJll! Koju je JJCUB. Kao ''Y)I{eBJneB cTapaJiaq oHa MOJKe ].Ia ce napHI!ql! sa !hera, anu sa ce6e He. KaA cy IHHa npasa y m!Talby, oHa He pai\H Kao cTapaJiau_,seh Kao y].laTa )KeHa. !{y].l Ce MY)!{ OCY/.\11 Ha p0611jy H saTO- y MpJIOr 11 JbHXOBH MylliKJil l.J.€1-be, OH He MQ}f{€ CBOjHM HMai-b€N1. _ynpas- jajy npBI1 HaCJI€].\CTBO; OHH liCKJbyqyjy CBOje TIOTOMI\}I )l..06H- �2S 2!} cectpe, Ol\a, MaTep 11 cse npeTKe yMpJJora." ·§ 397. , KoJJIIKO MYWKe 11el\e liMa na ToJJII!10 ce 1\eJJoBa 1\eJJI! I!MaH>e POI\I!TeJhcKo 11 cBaKo nywKo 1\eTe I\0611ja pasan 11eo. A )l{eHCKOj 1\el\11 y OBOM CJJy'lajy np11na 11 a y:JtcuBa!Ve. cua6iJesa!Ve . ll apucmojuo yiJoM!Ielbe HO UOCTojeheM 0611'!ajy." }Ken a no CMPTII csora My)l{a I\0611ja caMO npaso y)I{I!BaH>a, jep no § 401 rpalj. aaK.: A1<o no cMpTII Cp6l!Ha ne 611· octano Hll MYWKOf HH meH~I<Or IJOTOMKa, OH,[(a fherOBO IIAtaH>e HaCJJeljy]e H>efOB OTal\. \1 Cal\a y HII3Y naparpa<jla. 'llljliM l\ll<jlpaMa nehy 11a Bac 3aMapaM, CTOjll: ,AI<O HeMa Ol\a OHI\a npimal\a poljeH_oj 6pah11 " H>llxoso( 1\el\11, Hajnpe MylllKO] na aKO H>IIX BeMa OHI\a. WeHCI<Oj, aKO JIM H · OBMX Hel'tra, oHAa Ma~ Tepn 11 ceCTpaMa. ,AKO HeMa HJ1: MYIIII<e, HH »<eHCKe ]l.eU.e, HH Ol\a, HI! 6pahe, Hll H>IIXOBa nOTOMCTBa . ' HH MaTepe, HI! cectapa, on11a nacJJe)\CTBo npe.~aa11 Ha 1\€1\a no Ol\Y 11 na H>eroso npso M)"UIKO, na OH,[J.a }l(eHCKO TIOTOM.CTBO." - ,A1<o He 6n 611no 1\el\a no Ol\Y, Hn 1-befOBa nOTOMCTBa, OHI\a HaCJJCI\CTBO npe- . nasi! Ha npal\e)l.a ;no Ol\Y 11 H>erose noTOMI<e: . najnpe MYUII<e, na aKo H>llX ne 611 611JJo · oH.ua meHci<e." ' :-- ,; AI<o OBIIX He 611 o!IJJo, OHI\a Hacne·ljy)e npai\€1\ no OJ.IY H H>eroBO nOTOMCTBO, npso AiYUII<O, a aKo osora HeMa, oill\a WCHCKO. ,,AI<o Hli OBHX HeMa, OH]l.a HacJie]l.cTso npeJJa3!1 Ha O'li!Ha 'IYI<YHI\el\a, llJJII 1\P)'rOC npa]J.e]l.a 11 Ha H>eroso MymKo, a aa OBIIM · >HeHCKO DOTOMCTBO." - AKO HI! OBIIX HeMa, OH]l.a npeJJa31! HaCJJei\CTBO Ha MaTepi!H pOl\ OBI!M IICTI!M pe)I,OM 11: Ha 1U1HOM ,ll,O KOJieHa llleCTOra. , A aKo HI! MatepMHOr pol\a no pe]J.y 1\0 Uiector rwneHa He 61! 611no, OHI\a I!MaH>e npenaa11 Ha· yoosuqy I l1 A!I!CJJHTe JHI, rocnolje, 11a je YI\OBHI\a 1\0UIJJa 1\0 nacnelja lll<al\. He, Hllr<al\. jep no caonmteH>y jei\HOr ctapor, nel\ecetoro1\llUIH>er, ai\BOr<ata, CYI\CI<a npar<ca on 24. Mapta 1844. rol\., Kal\ je osaj aaKoH o6naPOI\OBaH, 1\0 ]l.aHaUIH>er 1\aHa HHje HMaJra HH je]l.HOr CJJy'laja 1\a je YI\OBHQa HaCJJe)\HJJa. OBaKsy HenpaBAY weHCKoi 1\el\H He 'lllHH HH l1cnaM, jep je caM MyxaMel\ 01\pei\HO, 11a AtywKa rnasa y aaKOH!ITOM Hacneljy TOJIHKO I\06],!je KOJIHJ<O 1\Be )l{eHCKe ,1\aKJJe, )l{eHCKO i(eTe no Kopany I!Ma npaso Hacnec lja HMaH>a pOI\l!TeJha, ca~10 y nona Ma!be OJ\ MyWKapal\a. Dpei\CTaB!ITe ce6H KOJIHKa je Henpas11a. Y'l!IH>eHa menH no cMp:ril Mywes!hesoj. l1 OH He llacJJeljyje lKeHIIHO HMaihe, aJJH OHO Koje je ona Kao Mllpaa 1\0Hena; aJJ!I, ana He HaCJJeljyje HI! OHO WTO je aaje)\HllqKll y 6paKy CTe'!eHO. YBMI!Te caMo nlii HaUie cpncKe 1\0MahHl\e, Koja je Ol\ 11ana csoje y11aje Kao n'leJJa y KOlllHlii;"ll 1 CBaKHM CBOji!M AaXOM J\OOpliHOCIIJJa y Kyh11. KoJJHKO !hYI\11 sa csojy te- �30 KOBHHY H>tajy 11a saxsaJie 601\pOM 'IYBa!bY . CBOje n<eHe. 11 11a ieAaHnyT, no CMpTH csora MyJKa, KOJIHKO · Tai<Ba JKeHa Mop a 11a ce oceha Tylja H3 TOM 1!>131bY sa '!lljy je TeKOBIIHY YJIOn<HJia TOJII!KO CBOje 1\Yllle, CBOra pa11a H 6pare. 011 lleJIOra I!Malba OHa He MOJKC i106!!Tll HH nap'ICHJ.Ie y CBOjl!HY, Befi i1061!ja HCIIpHjaTelhCRI!M OKOM BpllleHy ROHTpOJIY Ilp3BIIX HaCJICI\HI!l<a, ROjl! MOry 611T11 po:lj3lll! 113 llleCTOf KOJ!eHa. 11 cai(a, 11pare rocnolje, AaHac y Cp611j11 KOja IU!a npeKO 300.000 IIHB3JII!I\3 I! J,200.000 naJiiJx y paTy - ja caM xTeJia 11a 11sa:ljeM npeJ1 sac ca HajTa'IHI!jl!M J.IH<jJpaMa 11 noTpan<HJJa C31A I!X H3 MepOI\3BHOM . MeCTy. Ha ol(alfoCT, 110611Jia caM OArosop, 11a caMo TO jei\aH jeAIIHII 'IOBeK 3Ha, KOjl! je Calla y flap>13Y; a 11a 01\eJJC!bC, KOje ce y jei\HOM M.liHMCTapCTBy 30Be MHBaJII1,11,CI<O, HM ,Il.aHaC, !IOCJJe 2 fOI\l!He I! 9 MeCeJ.III HeMa Ta'!HIIX, noAaTaKa -1\aKJie, y Cp611j11 liMa TaKo BeJJI!!<H 6poj YI\OBIIJ.Ia KOje je 33KOH 0 HacJie:ljy; I<aO LI.ITO Cl\W M.aJio tJ:aC BH,[J.e.IIH, TaiW CTpa-. IJIHO OlliTCTIIO .. 11 Te JKeHe 6es IIOTIIOpe, D€3 33ll1Tl!Te, Kbje cy IISr}'61!Jie CBOje )\0~la'hi!He I! XpaHI!OJ.Ie, CMCMO JIH Mil )\3 OCTaBill\10 . y oBarw TelliK>JM npi!JIHKaMa? M11 ~1opaao 11a l!X YBAHrHeMo. He 11ajMO 11a oHe· DYI\Y noTIIWTeHe I! noHHJKeHe. He !J:OIIYCTI!MO~)\a OH€ HeMajy YAeJJaTaMO r11e ce o lhHxosoj 1\ellil n lhHXOBOj nopOI\IIllll pelllasa! jep, )1aHac je)\aH 11esepTep I<Ojll !!Ma 31 Tpyny 611paqa sa C060M Bl!llle Bpel\11 Oil CBHX TIIX My'!eHIIJ.Ia. ETO, 11a TOra He 6y11e . EHllle, MH, xoteMo npaao rJiaca. M11 xote~10 ,)Ia l! Mil nope)l lbYI\11 BO)\IIMO paqyHa 0 !10POI\ll!\11 H 11a salliTl!TIIMO npaaa JKeHa, Ma"Tepa 11 ~e11e. To je Hallla 11 np!!pOI\Ha AY.JKHOCT, TO je Hallie ll npliPOAHO npaso. HIIKO He MO)I(e Hallie II0Tpe6e II HeBOJbe •6olbe ~a oceha Hero Mil. · HawHM 11par11M cecTpaMa, CJioBeH!UilbaMa .,llaTO je npaBO 11a 611pajy O!llllTilHCKe qa·CHHXe, a HaMa CpnKH!baMa ycKpateHo je "TO, T. j. )(a yTI!'!eMO 11a Ce OBa CTpaxOBIITa <:Kynoha cys611je n 11a ce rro60lblllajy xn-: Tl!jeHCJOI ycJIOBl! y aapo111n. Be11e, Hl!je llpeMe, )l(eHa jow Hl!je speJia. 0Hil MIICJie .11a CpnKII!ba noKasyje csojy speJIOCT caMo ]<31\ je y Hesollill, a )(a je Taila no~<asaJia zpeiiOCT HI! HajOI<OpeJIIljll npOTl!BHl!K Halller '!IOKpeTa Hete O!lpehll. )1\eHa, Koja je npou111a J<pos CTpaxOBIITY UIROJiy paTa, J{Oja je OCeTIIJia CBe CTpaXOTe Roje je OH 1\0Heo, spe11a je sa nOJII!TllqKa npasa 11 sa jeAHY uomme11y noJIHTH'IKY •6op6y. I-boj ce ocnopaaa TO. DpeACTaBIITe, Tocnolje, je)\Hora SJIO'IHHna, J<Ojll je I!S:splllliO 3JIO'IHH ca npeiiYMIIIlllbajeM, na je J{a)J{fbeH CMpty, KOja My je nyTeM HajBIIllle .MJ1J10CTH 3aMelbeHa Ca ,!l.Ba,ll.eCeTOfOJJ,-HllllbOM. po6njoM. Kao IIITO .TO· o611'!HO 6l!Ba, po·611ja ce cMalbll Ha rroJIOB!!Hy. Ka11 TaiWB 3JIJIJ{OBall 1!3a:lje >13 BaTBOpa II 1!3)1plKII ne'TOfO)(lllllfbl! IIOJIII!\HjCKII Ha)\SOp, OH SajiO- �32 611ja rpa'ljaHCKy '!aCT II ca !hOMe OHO, WTO• ce ocnopasa BaMa, J\OMah11~e, Koje CTe CTy-· 6os11 csojnx nopo)\n~a 11 ·Koje CTe y,\\eJJe O)\rajiiTH KapaKTepe, KOj11Ma ce ~eo cseT )\11811 II KOjll he )(OK je CBeTa OCTaTII ysopllTII npnMep Jhy6aBii npeMa OTai,IOHHH;. saMa, ceJhaHKe, 1<0je cTe yMene csoja noJha o6pal\llTH, 1\.0K cy sawn My)!{eBn H sawa 6paha 61lJJil )\aJJeKo; saMa pa)\Hil~e, Koje ce jyHR'!Kil yTpKyjeTe Ca CBOjiiM J\PYfOBilMa ll Ha BalllHM IIJJehnMa jOW HOCIITe MaTepHHCTBO; BaMa, y'lllTeJh1I~e, npoljlecopll, neKapll, f!H)!{Illbepll, yMeTHII~e, Klbll)l(eBHIIL\e .. ~a, OH liMa OHO WTO Ce CBII.Ma. BaM a OCIIOpaBa, a TO je IIOJlf!Tll'IKy 3peJIOCT II npaBO• r naca. 3HajTe 11a je)\aH oKopeJia sm!Kosa~ aMa snwe npasa Hero Bll cse. n~nocaBa Ma«CHMOBHh UeT~OBHh~a- llpaBo rJiaca sa pa)J,Iim~e Yens, KOjH ce OBHx )\aHa Hsrnacasa y Hapo)\iloj CKynwTHH!!, npei\CTaBJha pyrJio H CpaMOTY Sa 1\00a y KOMe JI(IIBIIMO. 0o](paj ,,HOrllx peaK~HoHapHHX OI\Pe11a6a Koje YCTaB y C€0!! Ca)\p)!{J1, HajpeaK~l!OHapHIIjH je OHaj CTaB KOjl! rOBOp!! 0 IIOJI!!TII'IKHM npaBl!Ma rpa'ljaHa. Cal\alba Bna)la, ca sehi!HOM HapOJIHnx noCJiamiKa, npOJ\Y)!{IIJia je so'lje!he npe)\paTHe IIOJI!!TI!Ke rrpeMa llpaBHMa )!{eHe. 0o HOBOM YCTaBy I<Ojn Ce J\OHOCI! IIOCJ!e CBeTCKOr paTa, y speMeny Ka)\ ce y ~enoj EHKOIIH BO)\e I,IHHOBCKe 6op6e sa npoMeHy iiPYWTBeHor ype'ljelba, y TOMe speMeHy JyrocnoseHCKn napJJableHaT J\OHOCl! YCTaB no KOMe je)\Hy IIQJIOBI!Hy JhYACKBra 1\PYWTBa mnnaBa CBHX llOJIHTI1qi{I1X npaBa. ]om rrpe cBeTcKora pan KOA Hac y Cp6HjH y rrpHspeJIHIIbl rrpe)\ysehHMa, rro ljla6pnKa~Ia 11 pap;HOHH~abla, . no Kan~enapii­ JaMa a KOHToapHMa 611no Je yrrocneriO OKO (30.000) TpHp;eceT xrrJha)\a )!{eHa. jow 11 Talla JKeHa je 6rrna npHspeJIIHI ljlainop o KaMe je Tpe6ano BOI\HTII pa'lyHa. OoJJo)!{aj Jl(eHe pa)IIHIL\e, Kao 11 1\0Mahnlle, 6110 je npe paTa y)!{aCaH 11 HeiiS)\pliOMIB. Opano r.~ac_\ 3a lHene 3 �35 34 Dojasa CBeTCKOf paTa, KOjH je CBQji!M pasopHI!M 1\ejCTBOM yHI!IIITI!O [\eO ITpi!Bpei\HH J!UlBOT I! 6a[\I!O 1-\PYlllTBO Y sp:J!Of HOBI!X 6op611 ll TelllKORa, rypHyO ]e meHy y CTpaxoBHTO TemaK col\HjanHH nonomaj. y TOKY caMOf paTa KOI-\ HaC y . Cp6Hjll, meHa je 611na npnHy~eHa )\a Ha CBOJI!M cna61!M nnelil!Ma Ol\pml! [\eo npHBpe)IHI! ~~~­ BOT, y J<OJIHKO je OH y TOKY paTa ITOCTO]aO, jep cy cBl! !bYI\H 6I1JII! aHram?saHI! paTHl!M H BOjHI!M 1\Y}I(HOCTIIMa. )l{eHa ]e 6l!Jia _ocTaBJbeHa caMa ce611, 11a ce CTapa o CBOJOJ IICxpaHll l! o HCxpaHl! csoje rropoi\III\e. l(a 611 0)\fOBOp!Uia TOj BI!COKOj 1\Y}I(HOCTH,_ rrpHMliBIIIH Ha ce6e 1\Y}I(HOCT ll O[\a l! Ma]Ke, meHa ce naTl!Jia l! Hajrpy6!bHX rrocnosa, 11a 6l! ce6e ll csojy nopOI\I!l\Y y mHBOTY Ol\pmana. . l(aHac, ·nocne paTa, y speMeHy rrpl!spe)\He Kpiise, CTpaxoBl!Te 6ecrrocJil!I\e 11 o~mTer noJIHTI!'IKOf xaoca, y speMeny Kalla ]e }!(IIBOT 6es6poj ITI!Tafba l!CTaBI!O, IICTaRO, Ha pemaBa>ne, y. TOM BpeMeHy COI\.I!jaJIHH, eROHOMCKH I! IT0Jli!TI1'1KH ITOJIO)I(a] )l(eHe Y jyfOCJiaBHjl! .y)l(aCaH je. /(aHaC y jyr?CJiaBHjH HMa HeKOJII!KO MHJll!QHa )l(eHa KO]e cy OCTaBJbeHe CaMHMa Ce6H. !1 MH )\aHaC Bl!)\llMO 11a He11a Te npo<j>ecnje y Kojoj He pa)\1! m~­ Ha. /(a noijeMO 01\ pa)\OBa KO]I! He 1!3llCKYJY qmsii'!Kor saMapa!ba, na 11a saspml!MO ca OHI!M Kbje II MYlllKH opraHI!SaM BeoMa 6pso · 1!3Hype 11 llCTpome. DorJiel\ajTe CBe JICITO py6rne II O)\eJIO ll!TO HOCHMO, CBe Cy TO meHCKe pyKe CTBOpHne. Ha TO,\Ie rrocny, Ha cpaMOTY MHH11CTapcTBa 1.la COI\HjaJIHY IIOJII1TI!Ky, pa)\e pai(HIII\e ITO 10-12 qaca 1\HeBHO. YsMIITe npoi!SBOI\lhY o6ylie 11 TY ll<iHac pa11e weae, rra 11 meHCKa Jle[\a.. Y mTaMrrapcKoj, rpa<j>H'IKOj npm!3BOJIlhH,. 6es o6:nrpa Ha onoBHY rrpamllHY, rroKpaJ 'IOBeKa pal\1! meHa na l! )\eBoj'!lll\e Ol\ 12-1} fOI\IIHa. Do TeKCTI!JIHI!M <j>a6plll<aMa, y ljlaopHij!I sa HspaAy MeTana II TY pal(!! IIOKpaj 'IOBeKa meHa. Dpn 311)\a>by senenenHHX srpa.11,a Ha BHCOr<e CI<ene no,u.Hme ce :>I<eHa l1 pa)\II C 'IOBeKOM Saje)\HO. 3ajei(HO ca rapaBIIM py)\api1Ma CllJia31! y JIY60Ka py)IHli'JKa OKHa meHa. jei(HOM pe•rjy Bl!)\l!Te je csyr11e r11e pa1111 H cTBapa ca qoBeJCo,\1 3aje)IHO. HeMa Te KaH[\e~~epHje, y KOJOJ meHe HHCY aHrawoBaHe; ysMHMO rronny, TeJie- rpa<j> 11 TeneljloH; 6es6poj meHa pa)\1! no .CBIIi\la THb1 KaHI..l,eJiapujaMa. Tia canw ca I<O- .J:ii1KO no)l(pTBOBalba 11 ycnexa paAe meHe .Kao neKapJCe. florJie,ll,~j"l'e ll030piUllT€, na IUhl1JKt.BHOCT, ·cByi\a ce JaB.JOil' meHa; meHy BHJ\l!Te Kao EaCmlTa'!MI\Y 0)\ HajHI!)I(I!X )\0 HajBl!IIII!X armona. IToKpaj cs11x TIIx nocnosa ll<eHa je ocyijeHa 11a 11 )\albe, · IIOKpaj pa)la y paAI!OHI!l\H, MJII! KaH[\eJiapiijl!, npo)ly)l(n pa11 y rqfi11, .!hetiO je pa).\HO speMe 6esrpamrqao. je)\HOM p€'!jy, meHa y Ca)\ailllbl1I\H CTBapa <CBa Ky,nypHa II MaTepHjaJIHa 1(06Da 11PY- �36 WTBy, no~paj Tora oHa palp 11 sacni!Tasa HOBe reHepa~l!je. . /l,a, TO Mil ]\ajeMO 1\PYillTBY a WTa !laM • OHO npy)l{a? illTa HaM OHO )\aje 3ll TOJII!Ra )\06pa WTO MY CTBapaMO? HaMa, ~oje pai\I!MO 11 crsapaMo Ao6pa OBOj 1\p)l{aBI!; HaMa, ~Oje paljaMO II IIO)\H)I{e>W Ha~l!jy, ocnopasa ce cnoco6HOCT noJJI!THqRor )\enalba. Mn ce JJI!!llaBaMo CBI!X rpaljaHC~I!X npaBa, II aRO Ha CBOjHM llJie· h!!Ma ocetaMo HajnyHI!je cse rew~ote I<oje CI!CTeM H HaqHH )\aHa!lllbe BJJa)\aBI!He Ha nneta Hapol\tJa csaJbyje. " [OCU0)\11, Raja BO)\e,npBy pe'I y UOJII!TI!~ll, MR ca osora s6opa 1\0BI!~yie•w: Aa je )l{eHa CBeCHa CBOje Bpe)J,HOCTI! y 1\PYWTBY II UOp0)\11~11, 11 )\a oHa 1\0Ca)\alhy norqna,eHOCT 11 o6ecnpaBJbeHocr Helie rpnenr. Mu c upauoM rnpa:JJCUMO pamioapasuocm. M11 rpa)I{I!MO Ol\ 1\PYWTBa )\a HaM oHo npl!aHa csa npasa csor nyHonpaBHOr qnaHa. Mu rnpa:JJCUJIW {}a uajuy11uje yqecmsyjeMo y OOHOWefi>y CBUX 3aJWIW. nliTa!bo Bojc~e, m!Talbe para HajnyHI!je I!Hcepecyje )l<eny, Kao 11 '!Ol\~a. CraH6eHo mnalhe, cKynota, cse TO noralja }KeHy Kao 11 qoseKa. Karo)a t2 ce tlJ!!HaHcHcHa ll0JH1TI1Ra BO,!I,IiiTH) flHTai-be MHBa- JII1)\e, sawnna Marepa, samri!Ta pa)\He 1\el_mje cr-wre, cBe cy TO nuTafba sa q11je npaBl1JIHO pemelbe )l{eHa te ce HajnyHHje 6opr<ITH. l1 Hajsa)\ HeMa ror nnTalba y JI,P!f{aBH, OIJWTHHH, onpyry,_ llJIH cpesy, ROje IlO)\j€)\HaR-o He TaHrllpa Jl(eHy ~ao II :qoseKa. !lPOTeCTByjytH HajnyHHje npOTI!B peaR1\W]e, )l{eHe, pa)\HH~e, nsjaBJbyjy HajnyH 11jy l!"OTOBOCT Y 6op611 3a HajnyHI!je e~OHOMCRO M nOJJliTllqRo ocno6olje!be _)l{eHe, sa e~o­ .'IOMc~y 11 nOJJIITI!q~y ieAna~ocT o6a. nona. ~para CTe$aHoBnheBa KH>MTOBesaqi\a . . pap;HHJJ.a �39 jep npi!BIIJierHja Myrnrwr nona npeTeJI(HIIja ]e Y ITOJII!Tlll11! Hero lllliTa J1pyro. 3a JI<eHy J{aQ JUft.IHQCT H jaBtiOr pa]J.HHK3 OBO je Qqe.:_ BHI\HO ITOHIIJf(ethe. ,1\pyrH je paanor Mathe 111\eanaH a Bllrne . npaKTII'!aH: weRe '!HHOBHII!111 TpaJI(e npaso rJiaCa I<OJIIIKO pa)\H CBOra JIH'!HOr )\OCTOjaHCTBa TOJIIIKO II pa)\H 3alliTHTe CBOjiiX npO<pecHoHaJIHllx IIHTepeca. Jep npiiBIIJieroBaH aonoJI(aj Myrnrnix oceha ce He caMo y fiOJ!l!TIIljH, f)\e OHH IIMajy CBe a WeRe Rile rnTa, Beh 11 y jaBHoj cJiyJI(6H, r)\e cy Jl(eHCKI!M 'II!HOBHI!ljiiMa paBHOMepHO )\0)\eJbeHe CaMO 1\YWHOCTH, a 3HaTHO CMafbeHa npasa: IloaHaTo je )\a cy JKeHe cse 110 CKopa y CBI!Ma CTpyKaMa OI!Jie Malbe IIJiaheHe KO)\ HaC Hero JbYI\H, II Tel( y IIOCJJe)\lbe BpeMe uo~e!lo ce pai.\,ITH Ha Maje)\Ha'!elby nnaTa. a aoTpajahe TO KO 3Ha 1\0KJie 11 aasprnnhe ce I<O aHa Ka)\a. • IlpaBo · rJiaca sa meHc 'IHHOBHJU\e Eo!biiM 11 saTpeHHjiiM rosopH11!1aMa rrosepeHo je 11a 113JIOJI(e onpas)laHOCT 11 rr~­ Tpe6y 11s6opHor rrpasa sa oRe KaTeropiiJe Jl(eHa KOjiiMa ce TO jorn yseK ocrropasa, a 11e1111 je oCTaBJbeH rrocao MHOro JiaKrnll 11 CTsap no ce611 jacHa: 11a 1\0KaJI(eM sarnTO> npaso r naca Tpe6a 11a 1\00Hjy Jl(eHe qHHOBH11!1ll. IlpBII pa3JI0f 3a TO HaJia311MO Y CaMOM J\PYlliTBeHOM ITOJIOJI(ajy TI!X jaBHO aarrOCJieHI!X Jl(eHa. ORe H11ajy IICTY cTpyquy crrpeMy 11 cacBI!M I!CTe o6asese rrpeMa 1\PJI(aB!I Kao 11 MYlliKII '!IIHOBHII!111, ynase '!ai< 11. y 11cTe npotjlecl!oHaJIHe opraHII331\IIje, r)1e MOry OI!Tif ynpaBHII '!JiaHOBII 11 YTIII\ajHH tjlaKTOPII rrp~t pernaBathy - aJJII Ha OHpa.JilllliTe II Y napJia11eHT He '10ry, Hero nx TY I<ao HeynyheHe H ITOJIIITli'IKII M3JIOJieTHe jorn yBeK sacTynyjy JbYII"· MeljyTHM aa rnacathe If ITOJII!Tll'!Kil 11aH).(aT He TpaJI(e Ce HHK3KBe H3y3eTHe CIIOCOOHOCTH H HapO'li!Te KBaJIHtj!HKaljHje KOje Jl(eHe 'lliHOBHHI\H CBOjOM HHTeJIIIreHI\HjOM II Bpe)\HOJiObl He 011 MOrJie 11a np1!6ase; saxTeBa ce caMo je)\Ha MaJreuKOCT KOja je· HII3K liBRa)\ MOJ'ill CBaKe, na If Hajy'leHHje weHe, - )1a He 6y11e Jl(eHcKO, ,.. AJIH ).\a ce Morao HeKaKo o6pHyTH .pel\ M JI<eHa nycTHTM y rrapnaMeHT npe HO lliTO je yrnna y nojei.\HHe rrpotjlenrje, c11rypHo je ,u.a Y"Y.MTeJbHu,e, HacTaBHHQe, meHCI<M neKaJ)H, Jl(eJie3HM'!apKe, IIOlliTapi<e M T. 1\. He 0!1 y liO'IeTKY I!M3Jie MHOro Mathy· IIJiaTy 11ero .1-bHXOBe KOJiere, HHTH 611 Ce CT3B.r'baJie aa- KOHCKe Ch!eTibe lKeHCKOM apotjleCHOHaJI!HlM yHarrpeljelby. WeHe ·Kao 6>1paq11 11 aocnaHIIl\11 HMaJie 611 Ta).\a Henocpe)\HOr H jaKor YTM!Iaja aa · napJiaMeHT Kao saKoHo)\aBHo TeJIO, H He OH 1.\00YCTHJie )\3 HX HI! Ha KOjH Ha'!I!H sanocTaBJbajy TaMo r).\e ca MYlliKH,\\a �40 41 noilieAHaKO pa)\e. Ho caMo saTO rnTO He · rnacajy II He ynase y napnaMeHT, )l{eHe 'IIIHOBHHL\Il npmwljeHe cy 11a aaoollnaamrM H cnopll~l nyTeBilMa aaxTeBajy IICTa np3Ba Ha pal\, sapa11y ll yHanpeljelbe. AaHac Til )I{€HCKI! 3aXT€BI! 1\0Cnesajy Ha Ha)\Jle)I{HO M€CTO T€K nornTO ce np0611jy Kp03 CBa npe)\COOJba no MI!HI!CTapCTBill\13 II CB€ XO)\HilK€ II KJJyOOB€ y srpai\II IlapnaMeHTa, ll nornTo ce npol\e)\e Kpos csa Moryta napTI!jcKa cxsaTalba II CIIMnaTIIje II arnunaTIIje nocnaHil'lKe npe~!a )I{€HII KaO 1\PYfOM nony 11 1(30 "li1HOBHIIKy. TeK TaKa HsnoMToeHII, y6na)I{€HI! u npo!1eljeHu, )l{eHCKil aaxTeBII usnase npel\ HajsHrnii rjlopyM, r11e aacel(asajy u cy11e JbYI\1! KOjl! B€TIIlM )\enOM llMajy fOTOBO I~CTy 1\YXOBHy KYJITYPY, HcTe KBaJJilrpi!Kai.\HJe I! CTpy'lHY cnpeMy KaO II )l{eHe KOje I!X MO.Jie. TpeliH je pasnor rn·To !bYI\H, KOjll cal\3 HMajy ncKJbY'IIlBO npaso 11a 6y11y y Harne.II napJia.M.eHTY, Hl:ITH M.Ofy }l,a OCeTe, HIITH xolie yseK )\a paayMejy 11 ll3Bl!l\e Kalla ce ca )l{€HCKI!M 'II!HOBH!!!I,I!Ma noCTyna H€KOpeKTHO. Hni! ce say311M3 TaKaB CT3B )\a Ce O'leBili\HO ra311 npaBO >I Bpelja Ha'I€JIO )\py]11TB€H€ npaBI\€. Jel\aH Tal(aB CJIY'Iaj CBal(aKO . ie yKIII\albe nonos11He 1\HeBHII!I,e yl\aTHM )l(eaaMa 'll!HOBHil!I,HMa; a 11 11pyror3 ce no csoj .np;InHI\If jorn celi3MO: Kal\ cy )l{eHe Hssan napnaMeHTa b!Opane nocpei\HilM nyTeM ynaraTn npOTeCT npoTilB HaMepe. )\a ce )l{eHCKO 'IMHOBHil'lKO oco6Jbe pel\y!l,npa ll p,asa!he YKa3a ooyCTaBil. Bpe)\1! cnoMeHyTI1 II TO 1\3 cy caMo )l{eHe HSBaH napnaMeHTa Mor ne YO'IIITII II OBy 33HI1MJbllBY CIITHil!IY y Harnoj ueorpap,CKOj nornTI!. TaMO H3HMe je)\Ha !(3- . TeropHja )l{€HCKI!X 'lllHOBHIIKa lll\13 1\0CTa Many nnaTy, an!l AD6Hja HaKHa)\y sa TO y BIII\Y HOliHora 1\e)l{ypcTBa, -- 1\0I( MyrniUI IIO.rnTaHCKil 'IIIHOBHII!I,Il llpi!Majy Ha KaCil "'J'OJIHIW .u.a 11.M. je, ilO MHlllllietby Ihli!XOBHX MyrnKilX rnerjJOB3,. CaCBHM H€ITOTpe6aH Taj :cny)l{6eHil 1\0I\aTaK. Oso je caMo jep,aH npi!Mep 1!3 Harne nornTe, all no IIPYnm cTpyKaM3 BepoBaTHO 01! Ce Harnno TaKBI!X IIHTepeCaHTH!IX KOMn€H33!l,llja )I{€H3Ma sa 1\ll!Hyce y nJJaTII. Ho 11a cy ll )l{eHe rne<jloBil H saKOHOI\3B!I,II, Ohe 611 Ce HeCy;\llbl!BO OYHHne IlpOTilB CBIIX MOryTI!!X K0Mll€H33IJ,IIja, a Ha])OqllTO npOTI!B OBaKBI!X KaKBe Ce )\ajy Ihlll\18. . 3aKOHQP,aBHa ynora ll Bl!rnll nOJJO)I{aj y cny)l(6!l npnna)\ajy, MeljyTI!M, ca~10 nyHonpaBHOM rpag3HC!WM Jllli.\Y; a )\OKJJe fO)\ je napJJaMeHT K30 3aKOHOI\3BHO T€JIO HC!(Jby~1!80 llOJ!llTII'lKOf KapaKTepa, 1\0TJI€ II aKTilBHH 'lJJaHOBil !heroBII Mopajy OHTil npep.·CTaBHH!I,Il noje)\I!HllX napTIIjCKI!X rpyna. 3aTO "I! )l{eHe q!lHOBHI![.\Il Tpe6a 1\3 yljy y nOni!THKY n )J,a ce noJIHTI-P·mH onpegene, .u.a He 'Oil YBCK OCTane Heypa'lYHJbMBe K31\3 Ce saKOH!l CTB3pajy, 11 ca lliYI\111\13 MSjei(Ha'leHe C3MO OH)\3 K31\3 npe)\ SaKOHOM 01\fOBapajy. fuHxosa 1\eBHsa Aiopa OHTil 11a noMoliy npasa rJiaca, nno y ncnr Max 3Hatm npaso BJJaCT!I, 1\0ljy 1\0 CBIIX p,pymx npasa. Jep •6e3 rrpaBa rJiaca ne spe,!l.e M.Horo HH 1\lOJI6C1 �42 HI! )l(aJI6e, HI! npoTeCTII, HilT!! te ce cnyrnaTII )l(eHcRII onpaB)I,aHII saxres11 aRo >!3a !MIX He croj11 je)I,Ha opraHlisosaHa sojcRa pa)I,HOra )l(eHCROr CBeTa, ROja IIYHOnpaBHO ' H3Jia311 Ha 6npaJIHlliTe 11)\aje csoje nocnaHH'!Ke J<aH)I,H)I,aTe. Aa je ro s6HJba TaRo Bli)I,UMO ilo oHHM seMJbaMa rAe )l(eHe set HMajy csoje npaso rnaca. Ta,,w ce Ii>!1Ma nosepasajy sa)I(He ynore " ose y liMe noje)I,HHHx napTHja rosope y napnaMeHTY o nHTalbHMa yHyTpallUbe H CTIOJballifb€ TIOJIHTHK€, - }l.OK OB,!l.e KOI\ uac Mopajy HMaTH npoTeRI(Hje 11 sa TO )l,a 611 Kao npocTH nooraTpa'lH H3 nyoJIHI<e AOOHJie je)l,ny CTaJIHY KapTy. TaMo r)l,e _)l(eHe u,11ajy npaso rnaca, lbHX nocTaB.'hajy sa 1\11~ rtJioMaTe n MllHHCTpe npocsere, a r)l,e HeI•Iajy, ycRpatyjy liM n HeKa Mafhq, Ha npnMep )l,!!peKTopci<a ssafha. I1osHaTo je n To )l,a )l(eHe l!Majy npasa Ha cse noJio)l(aje y 1\PYlliTBY Hapo)l,a, )I,OR y HeRe esponcRe n sasesponcRe napnaMeHTe ;mai< jorn lie Mory )l,a npo)l,py. Meljy TaKBl!Ma ce HaJiasn n Ham Ca]l.aWI-bM napJia.M.eHT, KaO lllTO CBH 3I-IaMO, jep 11 ual!la BJia)l,a IH!I<aKo ·He ysnlja J\a cy CBH 030!1JbHH ll r JiaBHll pa3JI03!1 BG )l(eHCKO npaso rJiaca, a caMo r;eoa6nJbH!I 11 Ci!THll upomUB fher3. . l1srepec3HTHO ie, MeljyTIIM, 11a ce y uaI!loj cpe)I,IIHM o6M'!HO pesosyje Taiw no )(a je ynei< y mnalby I<OJIHI<O te JbYI\11 JKeHC](l!M npasoM rnaca 11a H3ry6e, a ue KOJHII<O te il<eHe Tl!Me )1,3 )I,OO!Ijy. 3aTO ce T3KO ynopHO II TSp)l,orJiaBO l!CKJby'!yjy 113 TIOJIHT!II<e cse R3TeropHje )l(eHa, na Hap3BHO ll )l{eHCRll 'll!HOBHlll\ll, !Wjl!Ma l!H3'le HH je)(Hit 31\pas3 naM.eT He 611 ~wr11a ocnop•rTn mr cnpeMy an cnoco6aocr. Y OCTaJIOM, )l,a ·He ll)l,eMO )1,3Jlei<O, 1{31\ y aajoJII!)I(eM cyce)l,cTsy ll~taM.o set noni!Tli'<Kn nyHonpasHnx )l(eHa: y Maljapci<oj, AycTpwjn, "lei!II<oi, O)l, aajHoBnjer ·speMeHa a y fpqI<oj, II spe)l,eJIO 011 3HaTll jecy Jill CaMO jyrOCJIOSeHCRe )l(eHe TOJIHI<O orpaHI!'leHe )\a jorn ae Mory Ha 6Hpanwl!lre n y rr3pnaMeiH3PHY srpa)l,y Meljy nocJI3Hl!Ke. Ho· Kai<o nsrJieM, ra orpaHn'leHOCT aete 6l!Tll aa lbllXOBOj CTp3Hll, jep OHe 011 TO Marne, 11 HeRH He)\OCTaTai< ys>~ljaSHOCTll l!Jlli 1<0 3Ha qera Mopa 1\3 je Ha crp3HH ormx Rojn liM He )I,OHylllTajy Hll je)\HO HI! )l,pyro. Ann jyrocnoseHcRe )l(eHe HMajy cTpn!befbe· )\3 'lei<3jy, H Ma ROJIHKO !IX Ca Ha)I,Jie)I(HOI'" MeCTa 0)\0HjaJll!, ne Mory 11M yr3CHTH BeJlllKY li cnaCOHOCHY H3)1,y. lbHMa Henpe-· CTaHO JieO)lll npe)l, O'li!Ma )\yr3 JlHCTa ca IIMeHl!Ma OHl!X SeMaJba y ROjHMa )l(eHe· O)l,aBHO HJIH 0)\ CRopa ,l!Majy CSa TIOJI11Tli'!R~. npaB3, 11 OHe TY Bll)l,e rOTOBe CBe )l,p)l(ase AMepiii<e, na !1cJiaHI\, Aycrpamrjy, EurnecRy, lliBe)I,CKy, Hopsei!II<Y, 1\aHcRy, <t>nacRy, !1oJbCKY n jolll MHore ll ~more )(pyre_ He sn)l,e MeljyTIIM l1H)I,njy, EnmaT, KMHy, Typci<y, !1aTaromijy, DpeTOPIIiY 11 1.\eHTpaJiny AtjJpwRy, anl! •ryjy )l,a ce 11 raMO· �44 noAHoce pesoJJyuHje 11 npJ:!Majy JJaC!<aBa o6elialba. . Jil )!(eHe JyrocJJaBHje, o<JeKyjyliH 11 >JaAajyliH ce, pesoayjy OA npHJJI!I<e oBaJ<o: KaA HHje CTI1rJJa Aa sano<JHe,Harna 1\p)!(aBa oqeBIII\HO ;ma aM611UIIje 11a SaBpUIII oHy APYfY JII!CTy ... I<:aTilpuna Borp,aHOBHh. HpaBo rnaca sa ceJbaHKe Tocuolje, rocuoljuqe u rocuoiJo, Ka11a CTe je BI!Aemr Ha Barnapy, ca6opy I<OA I<OJ!a I! y I<OJJy; Kai(a CTe je Bl!i(eJIII y ITOJbY II Ha AOMy, np11 pai(y, jeCTe Jill I!I(al\a saMHCJIHJJI1 i(a 11 lbOj ceJbaH1.\11 Tpe6a i(aTI1 npaso rJiaca, KOje je· je)1Ba ce6Ii 113Bojesao ceJha!(, 11 aKo y Harnoj }l,p)l{aBH CeJbatiKO CTaHOBHHWTBO 113HOCJ1 fO- TOBO 'j, UeJIOI<YITHOf CT'\HOBHIIUJTBa. Ha )l{aJIOCT, I<OI\ Hac Je jorn y jeKy HerurcMeHocT; Ha ceny je oHa orpoMHa; H, aKo 611 611Jia BesaHa noJIHTil<JKa npaBa sa ITIICMeHOCT, OH)1a He 611 Tpe6aJJO npaBI!TH pa3JI!!Ke !13Meljy ITOJIOBa. 3aUITO Tel< HeITHCMeHI! MYUIKI! ITOJI qpeTITO.CTaBI!TI! )l{eHCKOM IIHCMeHOM? 1\eMoKpanrjH je 1\I!Jb i(a HecTaHe Hennann OHa noJUITHqKa npasa He Besyje HH sa nopeKJJO, HI! sa I<Y JITYPHH crynalb HH)1HB11Aye. Y norJie)1y npaBa rJiacmna Hspa)l{aBa!'ha HapOI\He BOJbe i(eMoRpaTHja Tpa)l{l! OITUITe I! je)1Hai<O Henocpei(HO 11 TajHo npaso rJiaca. ]{o y TOM norJie)1y noi(pasyMeBa caMo MYWKH noJI, HHje )1eMoKpara, Beli ITOJIY i(eMOKpaTa. ]{oi( I!SBeCiii!X 1\HBJha'lKHX - Hei<yJITypcMem-Ix; �46 JU!x, Hapol\a lKeHe .cy nocne CMpTII MylKeBJbeBe cnaJbl!BaHe - KOI\ 1\eMarolllKIIX RYJITypHIIx Hapo~~a, lKeHe ce He cnaJbyjy nocne MylKeBJbese c~tpTII, ami ce HnaK y611jajy; jep nna sHa•rll lKHBem 6ea npasa y 1\plKamr - ' TO Tpe6a BHI\eTH Ha ceny. 0He nneMeHHTe MajKe, Koje cy yryrnyjylm ·CBOje COllCTBeHO ,ja" 3HaJie 1\a 001\pe Ha nTnop ~eo Hapol\ - oHe nneMeHHTe lKeHe ](Oje Cy OCTane OeS CBOji!X 33lliTIITHI!Ka jep npeMa 1\aHarn!heM 1\PYlliTBeHoM ypel)e!hy jel\11110 je SalliTIITHIIK llOPOI\I!~e - MJlK, oTa~, 1\aRne MyrnKapa~ - cse oHe naTe Ce 1\/IHaC Hll CeJiy II OCTaBJbeHe CJ Ha MIIJIOCT II He~t!IJIOCT MJWKapaQa- no rOTOBy Rao po6nHoe. A srraTe JIH ll!Ta cy 6arn Te lKene npiiJ\ODIIJie Ollll!TOj CJIOOOI\117 Ha CTpaHy TO, ruTo cy xepoje POAIIJie, OArajHJie H sacnH-rane, Ha CTpaHy TO ll!TO JbyDaB Ka orai,IOIIHil MajKa ynesa y 1\YlliY Ae~e, oHe cy y MY'IHIIM ll HaiMY'IHiljllM I\3HHMa Mopane OAOJieBaTI! CHJIII HenpHjaTeJba, qysanr 11 -QpaHilTil 1\0DpO Ha 1\0MJ, )!OK je BOjHO MHJ!H Jl Cl!H 1\pan! RpB~y llpOJieBaO Ha CBeTCKIIM QOjHll!THMa, !lpOHOCelil! liMe II CJ!aBy CBOra poAa liS Rpaja y Kpaj! MHCJ!l!Te Jill Aa je J\JlKHOCT )l{eHe 1!3 CeJiy y THM 1\aHI!Ma Ha~ mer Oflll!Ter CTpal\alha OI!JI3 Malba 01\ TJ,YlKHOCTII Myrnr<apal\a? HenpHjaTeJb ce npso ynynw ceny; jep ceno 11aje cBe; 011 cena 3aBHCH lK11BOT, DHO )1aje xpaHy. )!{eHa Ha ceJiy - celbaHKa - npHMopana je 61wa 11a 47 pai\H sa HenpHjaTeJba, jep je OHa je 11nHo ocTana cnoco6Ha sa pal\ Ha 1\0My, a 011 MJlli!<apa~a OCTaJin cy CaMO HecnoCOOH!1. ]a fOBOpliM 0 OrpOMHOj Belil!H!! npeKO OliO l!eKOJ!I!KO HeMI!JIJIX li3J3eTaKa MOlKeMO OBI\e ~a npespe!he~t npeliM. Or<ynaTopcKa snacT Je lKeHy Ha ceny y cBeMy 'IHHHJia o11 roBOpHoM. 0Ha je BJiaCTH Ol\rosapana sa npMKpllBa!he opylKja; OHa je 611na o)1rosopHa ~a McnyH,aBaHoe cBaKe Ms)1aTe Hape)16e; oHa Je KY·'YqiiJia II apraTosana, o6pai)MBana ae!'ilhY; KJlliiJia xpaHy H npel\aBaJia HenpH- . JaTeJbCKHM BJiaCTJfMa; OHa je HQCMJia nOUITy, II BJI<Jia KaMel! Sa Ollp3BKY 1\PYMOBa ll 'lll{;Tl!Jia 1\PYMOBe 01\ OJiaTa. fboj je qaK llOBepeHo H KMeTCTBo, r11e Hllje OllJIO cnoco6rmx MyrnKapa~a ll cse TO CeJbaHRa je 6es HaPO'IIITe npe)\XO)\He cnpeMe yMena 11a noCBprnaBa II nope)\ Here 1\eTeTa ll CTapaHoa .o CBojoj Kylm. lheHe cne~nqni'!He oco6MHe ,1\0SBOJlMJie Cy joj, 1\a ce011 II CBOjHMa H nope)\ CBe CTpOrOCT!l BJI3CTII joru II Hell!TO np1IBpe)\II. YMOPHil paTHMK "orao je 1\0HII jorn Ha ropy !(JTIJ, HO lliTO je H3lllliaO. flope)\ paTHe lliTeTe rrapol\ ce Ha ceny Morao no)\llHH peJiaT!!BHO 6pso ll TO je)\HHO SaXBalbyjyH!l JReHn ceJbaH~!L CelbaHKa HeMa nOJIHTIPmor 3Hafba, OHa HC 3Ha sa CTpaHRC H aa nporpaMe paaHilx CTpaHaKa, amr sap ce MO}I{C Ha3Bani nOJillTHqKHM 3HalhCM OHO anexy)\o nosHaBaiDe cTpaHaKa no HMeHy H MMeHy lbi!XOBHX BOlja, KaO WTO TO Halla- �MajKa Kao norrHTHqKH pa)l,eHHK He, )l{eHH He Tpeoa )\a Til rrpaBo r Jiaca. HaMa cy y rrpBoM pe)\y rroTpeoHe 1\00pe MajKe. Am1 ll(eHa aKo ce oal\11 y BPTJior IIOJIIITII'IKOf )I{IIBOTa, KO he HaM )\el\y paljaTII, KO he 11x sacrrHTaBaTH? Ko he pasBIITII lbl!XOBO TeJIO II Ibl!XOBY 1\YlllY HajrrpllpO)\Hllje II HajOO!be aKO He lbiiXOBa MaTH? KaKo he )l{eHa 11a Bprn11 TY BeJIIIKY 1\YlKHOCT, Ka)\ joj 1.\eJIO BpeMe Oy)\e sayseTO OIIlllTIIM 1\PYlllTBeHIIM IIIITalbi!Ma Belie II Ma<be Ba)I{HOCTI!? }Olll 011 Cy)\eJIOBalbe )l{eHe y IIOJIIITli'IKOM pa)\y OIIJIO ~Wll()\a je)\Ha Ol\ cJiaOIIjHx CME>Tiba y rrpaBOM II0311BY lbe3HHOM ~ II0311BY MajKe, aJII! Mil )l{eHy He )\aMO 113 Kyhe I M11 HeheMo 11a JKeHy IICl\PITe TeiDKll pai\OBII Koje )\aHac sprue caMo Jbyou Ha rrpl!Mep qJaopH'!Kll pa)\HHJ.\11: ~ )\a IIPII TIIM IIOCJIOBI!Ma orpy011 II l!Sry611 CBe CBOje He)I{He II Jierre )l{eHCKe OCOOI!He Koje cY noTpeoHe sa IIOI\113albe )\e[\e . .HeheMo 11a oHa 01\ jyTpa )\0 MpaKa TpOlllll CBojy qm;Hi'IKY CHary II THMe YTII'!e Ha )\ereHepi!Calbe pOI\a CBOra, t.IOBe:Ka. }Olll Bllllle CMO npOTIIBHII )\a )l{eHe YIIOTpeOHMO Ha myne KaH[\eJiaplljCKe IIOCJIOBe, J(!)jll 1\aHaC Bpllle KOI\ HaC CG.if!O Myll!Kapl\H npaBJ rJiaca 3a meHe ·l �50 51 KaO '!HHOBHII[\11 CBIIX CTpyKa, noqeBUU! 01\ AP)!(asuMx yCTaiiOsa 110 npMBaTHMX npeAyaeha. Jep, TY ce TeK 11ereuepurne )!(eua 11 TeJieCHO I! 1\YUieBHOI \1 Ha Taj Ha'l!IH Mil CMO I<p!IB[\11 KOjll cyAeJiyjy Ha Aereuep!lcalby pOAa! A KO he 11a AOnyCTH 11a )!(ella y nasH y Taime CTpyKe, rl(e ce 'lHHe JiaKOYMHe npo6e ca lbemiM ocehalbHMa Koja THMe ry6e csojy CBe)!(IIHY, Tyne, KaO liTO je TO npl! JieKapCKIIM pai\OBI!Ma? joUI Malbe lieMO 11a je nyCTIIMO y I!H)!(!IIbepCI<e nOCJIOBe. 0TI<YI\ )l{eHa MO)I{e l(a 1!31\P)I{I! uenorOI\Y H l(a ce nelbe no cKenaMa? To je saunpHPOAHO, TO HHje aa u,y. 011 cB!ix Tllx Tai<o uenpHPOAHHX nocJiosa, l!lTeTHHX 11 no Teno I! no AYUIY )!{eHe, a ,TI!Me nocpei\HO II no H>eH nOAMJ!al(aK, MH je qysaMo! A auaTe I<aKo cMo je 011 csera "[ora caqysanM? Hajsa)I(HI!ja Ta'II<a uawera aaKoHHI<a cTapalbe 0 rpaijaHHHY II TI01\11331bY lbefOBO'\ jecn salllTI!Ta )!{eHe Kao Maji<e. . Hame 1\PYIIlTBO je )!{eHy MaTepujaJIHO o6ea6eAMJ!O TaKO. 11a OHa HI!Kal\a He MO)I(e p,oh11 ua TY MI!Cao p,a a6or MaTepMjaJIHIIX Hearo11a spm11. aJIO'!HH, ymmnasajyh11 csoj nopop, y ca,\OM aa'leTKy. ORo je )!(CHI! CTBOp!!JIO MOpaJIHy II MaTepHjaJIHY Mo_ry:tmoCT p,a pa3BI1ja, a He p,a ~Ylllll OHY CBOJY je~HH­ CTBeHy TC)Kiby I<Oja Ce y lbOj aa'llllbe JOI!l 11eTeTOM, TC)I(!bY 11a 6y11e MaTH. One npse Jiene. paAibe .lbeuor AeTH!bCTBa I<aA JhYlllKa I! HH]a y~oqeuy nopqyJiaHcKy iiYTI<y npeTBOpi!JIO ]e IIPYIIlTB? y 36HJhy Aajytm joj MOfYEHOCTH )\a HH]a II Heryje pyMeHo II JhynKO ACTe CBOra cpqa. y )\aHarnlbeM uarneM .1\PYlliTBy Jl(eHa je y A06a HOlllelba csora llJIOAa II nocne lberosor paijalba jorn sa fOAHHY 1\Be 6pHra 1\p)l(ase. ,/lp)!{asa ce.cTapa o xpaHII H OAehu !be H _fheua )1eTeTa. TaKo 1\3 sa speMe Kai1 he MaJKa 011 JYTPa 110 Mpaka norpe6ua )\a YAe noc~eheua MaJioMe qnauy APYlllrsa - M3JKa ]e 1\P)!(asua 6pHra. Cse cnoco6HOCTII C~ora AYX3, CBy CBojy tPII3li'IKY CHary CB)' CBOJY 6eCKpajay II BeJIHI<y Jhy 6 as OH~ AaJe CBOMe 1\CTeTy. To je . lbeHa o6~sesa ~peMa IIP~IIITBY ll y TOM cnyqajy APYl11TBO Ma. y lbOJ ~sora uaj6oJher o6seaHHKa: o6Be3HI!Ka KOJII My )laje fiOBe ~IWHOBe - A CaJ\, r.ocrro)\o! caHI!TeT np~cseTal - Cse Harne caHHTeTci<e II rrpocneTHe Y~ CTaHOBe, CBH HallJH CaHHTeTCKH H _llpOCBeT- HII SaKOHH, Tai<Bl! Cy )Ia OHI! HOBora 'lJ!aHa APYl11TBa BOJ:beHo )\eTe Maji<e, y cnai<O.>~ rrofJI€1\Y nOAHWy 11 ycanpll!asajy. Mn ow CTBOPHJIII sa6asnwTa ca BeJIHI<HM CBeTJIH(M srpa)laMa, ca cnoco6nnM sacnHTaqHMa, WeH~ nelieMO HI! y TOM CJiyqajy BaH Kylie.) CBe je TO 0)\ MYIUI<apaqa OT<Il11J!O I13HlllJIO 113 CBOra erOH3Ma H CBe Ce IIO~ CBeT!IJIO ll01\113alby HOBOra 'lJiaHa II BOJh Hor AeTeTa MajKe. e HacTasa ocHosue wuone, cpe,r:une UIHOJie, 4* ll==··=····--- .j �• 53 52 cpeiJ;CTBa !{OjHMa ce HSBOJ\.11, SJ:pa)\e _Y KOjHMa cc oaa RSBOJ\H, c~e Je TO no HaJcaspmeHHjeM cl!cTeMY, cse Je TO npe)IBI!)\eO a am. saKOH cBe je TO npsa 6pnra aaumx npocBeTH~x H caHineTCKHX BJiaCTH. Harne 1\PYlliTBO a11k cTarro HI! oa)le, Ka)\ nyCTII )\eTe: )\eBOj'lHUY II )\e'!Ka liS lliKOJie Ha yJIIIUY y )I{HBOT. 0HO je no yrJie)\y Ha aajaanpeJIHI!je Hapo)le cTsopl!JIO 'li!TaOHIIne, I<Jiy6ose 6aocKone, nosopnmTa, JII!TepaTypy. HamH 611oCKOnH ca csoj11M nporpaMIIMa O)\rOBapajy nomyHO i\YllieBHOM paSBIITKY eTeTa, eBoj'lHne H )l.e'!Ka. HeMa. KOil. aac 11 onaomx saso)l.JbHBIIX cTsapu Ko]e lie pa· 11 spHTII TY MJia)l.y 11ymy. Hama ll.Pll(aBHa HHcn!Tynnia sa coi\l!JaJiae CTsapn csoM caaroM 6y)l.HO ce 6op11 npoTnB Tara. - 0Ha Je saKOHOM 3a6pam!Jla cy)leJiosatbe Harne ~Jia­ )l.e)I{H cse 110 ocaMHaeCTe ro)l.HHe npl! ae011rosapajyli11M ljlHJIMOBIIMa. 6IIOCKOUCKIIM. 8aKoHO'\ cy sa6paH>eHe onacHe saBOJilbHBe RlblHe. (Tpax MaTepa je HeonpaB)l.aH Ka)l. ."'11-. xosa )l.ena, 11 )l{eHcKa 11 Mynma, CTynaJY Y npBO )1eBOja'lRO l! MJia)J.RliCKO )\o6a, jep >Jame ce J\PYlliTBO .He caMO sa )l{eHCRY )leny - mTO je MHoro rraKme, -aero 11 sa MJJa)J.IIte nomyao nocTapaJio 1!-a a a npBOM ROpaKy Hallljy aa )J.o6pe np11JaTeJbe 11 caseTHIIKe KOjl1 lie HX ynyTHTII Y CXBa:alliy H yrroTpe6M tDIIXOBe Jby6asne eHepri!Je. Y! '\li CMO y cpetHOM i~-DOY S)\pasJba H CHare MYillKOf3 H )l{eHCKOf3 nO)\MJI3TKa. MajKa, II Ka)l. meHH H Ka)l. y)laje, HeMa noTpe6e 11a ce rrJiamn op; HeKHX pljaBHx nocJiei\Hna TI1X sesa. 811paBe Bese, 3APaB noPDA, S)lpaBI1 H cpeliHH qJialjOBH Hamera i\PYlliTBa! A CBe CMO Y'lHHIIJI·H caMo p;a HaM Ta epee ta. TaRo seJIIIKa, yrrpaBo HajBelia 11 aajBa)I(~Ja,. o6ysMe cse Harne '!JiaHose! ).\pywTBO Je oMoryliiiJIO p;a npsa rr,y6as p;sap;eceTIIX rDAM':a He 6y)\e npera)l(eHa y csojoj KJII!nll. 0Ho Je .ocnoco611Jio qoseKa sa caMocTaJiaH )l(l!BOT JOill Y lbefOBOj )\Ba)\eCeTOj fO)\liHII )\3JIO My II MOp3JIHe II M3Tepl!j3JIHe MOryli~ Hoc:ll 11a 1\0lje 110 Jiene Bese ca )l(eHOM Kojy MY l e llPIIPOAa liSa6parra. E, na wTa bern,· werro, s11 rne? Tsoje sp~o naJio je Ha nJIOI\HO seMJbl1nne, l!CI<JlHjaJio, wapac;w, H_eroBaHo Hajnpa~ BHJIHI!Je 11 .esora r11e H caMo 11aje s 11paBa IIJI0)\3. To jeCT TBO]e )\eTe, KOje CII Til T3KO CHJIHO BOJieJia, 1\PYWTBO je OI\HerOB3JIO o£IIOC0.6MJIO 33 )I(IIBOT Haj6orr,e H eBO ra fl(e )\OCTO]HO Bpl!lH CBOj npllpO)\HI! 1! 1\PYWTBeHH 3a,IJ;aTaK, . ----).\a .JIM je. OBO Tpe6aJIO 11a 6y)\e nO)\CMe;? . He. Hero ropaK 11spaa 6ona.jep, csa OB~ cpelia Hawera. 1\PYWTBa, HarroMeHyTa rope RaO- ,n;a TIOCTOJI-f, He ITOCTOjH, Ihe HeMa. 8JioynoTpe6JbeHa je )l{eHMHa cHara Kao pa)\eHHKa 11 npn~aTHHX 11 IIP)I(aBHMx yCTaHOBa. 11sassaHa Je y pal\ jep je 611Jia noTpe6Hra 11 jep cy je Tpe6aJIM. CBM rpy6n �• 55 54 11aCJIOBI! CBIIX 11potjlec11ja JiaKa II Oe3 IIKaKBar oeisllpa )J,aTII cy jaj. Tyn, MalllHHCKII anapaT je )l{eHa KaQ 'IIIHaBHIIK y · HallliiM 1\PlKaBHIII\I Ha)J,Jie!llTBIIMa. H11je oHa ouiJe riJ,e 611 joj ce, )J,aBalheM 11 !heHHM cy)J,eJioBa!heM. y 1\aBa!hy 1111-eja 11 11Jia11a o IISBoljelhy !hllxosaM, 6oiJpuo Oyx. -He! H11je· oHa TaMo. TipacTpa!la lloJbe JieKapcKora pal\a y KOMe je aHa, - TO HaM IICTOpllja Kasyje, - 113 1\aBHHX speMeHa IIMaJia seJIHKHX yc11exa 11a~ sepeHo joj je c HpOHHjoM. 1\yrorol\l!llllhe IICKYCTBO )l{eHe, KOja je y CBajaj Kyl'ill CTaJIHO 'IIIHII}]a paCIIOpe)\ II 1111aH, HHje HalllJIO !llHpe iipwAa!he aa jaBHH 1\PYlllTBeHH nocao, jep joj je 1\PYlllTBO 1\0 HajCKOpHjer speMeHa TelllKO oTBa]'laJio spaT a aa HRlKH!hepcKe IIOcJioBe. Cse OHO !llTO 611 y lKeHH paaBIIJIO II 1\YlllY II TeJIO, jep OHa KaO MajKa Mapa iJa 6yae pa~sujeHa U y jeOHOM U y apyroM aorJLeay, cse je TO y )laHa!ll!heM 1\PYlllTBY CaCBIIM, 111111 )\eJI>IMII'IHO, y)J,aJbeHO 01\ !he. A Tel< KOJIIIKO lKeHe ca 6oJioM y 1\Ylllll Bp110 '!eCTO MOpajy jolll y CaMOMe IIO'leTKY )\a yry!lle 111101\ Jby6aBII csoje caMo na. MaTeplljaJIHIIX paa11ora! l{o11HKII 11x je 6poj Koje )IOHeceHII 111101\ Mapajy ca najselmJ\1. HaiiOp)IMa, y OCRYI\111111 )1a 110)\lllKY. J1 OliO speMe Kal\ MajKa Tpe6a 1\a je caMo ya )1eTe, '!eCTO ra aHa )1Ba llyTa )1HeBHa, a jOlll '!elihe j e)J,aH IIYT BHI\H! lliTa Tpe6a 11a RalKeMo o cTpaxy Kajll MajKa TPIIH Kal\ BHI\11 611el\o· )1eTe noc11e HaCTaBe H3 ll!KaJie, 111111 '!YI\RO ys6yljeHO Ca Y1lllf1~. lliTa Taj CTpax He !llanlie MajQw niTa )e CBe OHO MOFJIO Bll)1eT!I II 1\0lK!IBeT~ Ha YJJllf111! A ,Kal\ joj )\eTe 1\0CTHrHe MJia)\HHCKo II l\eBOJ~'lKO )J,o6a, HeMa 6pHre MaTep!IHe Koja . Je. TOJ pasHa. Bll, MajKe, Kaje Me qyjeTe a IIMaTe BeJIIIKY )1eQy, Bll Haj6oJbe 3HaTe ~Ta 3Ha'!ll aHo )1o6a Ba!ller )1eTeTa Kal\ Bll TaRo qecTo ,npei<JUII-beTe: ,nasH He H,JI,II TaMol" , YyBaJ ce Tara!" · y OHOM HajBGJICHUjeM ao6y BaCUUIIW/ba 'lOBeKoBOr MajKa je ycaMJbeHa, a mraOBO u o · · -,eJLo upywraeo aporaue /be. A rosopHJIO ce, ll HenpeCTaHo ce rosopH KaKo ce xohe MajKa 11 A06pa MajKa. MeljyTHM, CMeJJo MoJKe )1a ce TBPI\11 )\a je IIPY~;rso peTKO Ka)1 II peTKO '!HM CTBOpliJIO JOJ MOryHHOCTH. )1a TO H oyl(e. /.(aHa!ll!ha lKeHa KaO H MajKa, )1a 611 f!CIIYHHJia CBOj 3a)laTaK KaKo Tpeoa, HMa )\a ce 6opH ca Bp110 MHOFIIM He3F0)1aMa. . )l{eHa ysHlja je speMe !(a oHa caMa AOjle 1\0 TaKBHX MeCTa ca ROjllx he MohH HapiaR!lle !(a pal\11 na no6oJbmalhy cnora )1eTeTa. --:- flpBO cpe)1CTBO cy TIOJIHTII'!Ra npasa KOJHMa .he 'oHa )Ia 6Hpa 1\0CTOjHa aaCTynHHKa CBOJHX IIHTepeca y 3aKOHOI(aBHa II ynpasHa Tena. Aa �56 57 te ra 1\PJI(aTII 1\PXTaBOM pyr«iM, nocJJe '!Bp-' wte, 1\0K ra je).\Hora 1\aHa He 6y11e 1\PJI(aJJa y CBojoj PYIIR cacBRM c11rypHo, 11 ·cacBIIM CB€CHO TpaJI(IIJJa TpyJJO II 60JJHO M€CTO }.\pyUITB€HOI' JI(HBOTa. ,'~pyre npHrrpeMe HH aa J<aKaB pa11 HeMa 110 BeJI(6e i1 TO BeJI(6e y caMOM pa}.\y. Jieno ce TO BeJIII: ,;AKo xotew lf.a Hay'IHW ITJJHBanr, MOpaw CKO'IHTH y BOJ.\Y." . AKo Mil 1\aHac CBOM cHaroM He ypai\HMo 1\a I\Olj€MO 1\0 TIIX If CBI!X OCTaJJI!I' OKplbeHHX H yaenrx rrpaBa, npeTI! HaM orra'cHOCT 11a teMo je)1Hora JlaHa, Kao wTo ce Bet y Hawoj Haj6JIMJI(Oj .. npOiliJJOCTI! I\€CHJJO, noHOBO Hai!RH Ha 6ypy JI(HBOTa KOja te HaC H€MHJJOCTHBO 1136aqi!Tif 113 6apKe. J1 OHJia, .i\lHOrHivia · OJI. Hac npeni rrporracT, AlHOrHMa JK!1BOTapelbe, a BpJIO ~~ p€TKI!Ma llOTITYHH . KaKo MH je Jl(ao lliTO MopaM ca oBora ,\J€CTa /(a llOCTaBHM j€1\HO ITIITalbe !Wje Ce TaKo 'lecTo y IIPYiliTBY noHaBJba: ,}!{eHa H€Ma aa TO Bp€M€Ha." J1 jOill Mil je T€)1(€ 11a o).\rosopuM: ,Mec;ro Ha Jl(ypeBe 11li11 R€MO (fa C€1\HIIlj€." . . ·. · JlOUllUOBUHU. CKJUe} MaJJo npe uaa KyJmca peKao HaM je jeAaH rocnOI\11!l I(aKo je Halll a6op !!eKarw HeJI(an, Jl(eHCKH, HeMa OlliTpora nporecTa. Tpe6a 11a Hac aanJJali!HTe. ·· 'iJ1Me? ymnax ja. illTpaji<OM, peqe OH. - illTpajKOM? flpeMa KOMe? flpeMa ·HaMa, MYJI(€BI!Ma, OH MH p€'1€. HHcaM MY HI!WTa OJ.\I'OBOpl!na, aJJI!. ca!'l nOMHCJJHJJa ).\a 6H Jl(eHa MOrJJa ).\a lliTpaJKYJe He rrpeMa MYJI(Y, Hero npeMa 1\PY!IITBY,. TO jeer, p:a He palja I\€11Y, p:a He 6yp:e . MaJKa. A MOJKe Jill Jl(eHa 11a He 6y11e MaJKa?He! }!{eHa He MOJI(e p:a He 6y11e MajKa! Mil teMo p:a !IITpajKyjeMo o6paTHO. ',lla8ateMo BaM I\€!1Y, aJJu teMo 11_x 011 MaJJeHa Hay'IHTll 1\a y Majl.\11 Bill\€ CBOJY 1\pyraplll.\Y 11 Haj6olby npnjaTelbHL\Y; 11 11a c lhOM aajep:HI!'IKR pap:e Ha ycaBpwaBalhy p:aHaUicber 1\PYlliTBa. Mnnena MuJtojemit. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Pravo glasa za žene Subject The topic of the resource Pravo glasa žena Creator An entity primarily responsible for making the resource Nepoznat Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Štamparija "Sloboda" Beograd Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1921 Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 21-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 57 str. Description An account of the resource Biblioteka ženskog pokreta biračko pravo društveni položaj Jugoslavija pravo glasa žene http://afzarhiv.org/files/original/1c64a7a6bd7199e67ef363ba72103ce3.pdf 9301d47b82a3db0e5776af7c3037cbaa PDF Text Text .. HAPO)J;HII <1> P -~~t;~~0 Jl:~-~ ;;- -:::> . J H T Y r 0 C Ml1TPA MHTP0BH1l. flPABO fflACA /KEHA 'AOKA3 I1 OPY'OE AEMOKPATI1JE • I Ji3AAlhE I.{EHTPAJiiJ:or OABciPA A¢1)1{ BEOf~AA 1945 JYfOCJlABHJE �.... Om1 Haum npBH nocJiepaTHI1 Hs6opH Sa HapOI\He HOCJiaHI1Ke 611fie npaBa CBeqaHOCT JKeHa. Ha 1\aH Hs6opa rrpe paTa JbYI\11 cy OI\J!a3HJIH 01\ Kyfia, a qf!TaBa HOJIOBI1Ha HapOI\a OCTajaJia je HO CTpaHH, y l!OHHlKaBajyfieM noJioJKajy, 11a HHje cMeJia qaK HH r'JiaCHO .zl.a rOBOpH 0 H360pHMa, 3Ka- MOJII1 11a 6Hpa H 11a 6y11e 611paHa . .lKeHe HI1CY CMeJie 1\a ce Mell!ajy y Te BalKHe 1\P· )1{3BHe TIOCJIOBe, a O,ll; T,Ii'X ._TIOCJIOBa je Sa~ BI1CI1Jla CYI\6HHa SeMJbe II JKI1BOT 11 HajMa!her 1\eTeTa. Ha 11s6op11Ma y cTapoj JyrocJiaBHjH, HCTHHa, HHCY Ce HH MOrJia -pe- lliHTii T3 B3>KH.1;1 TIHT3Ib3 OH3KO K3KO je 'TO . HapOI\ y CBOji1M HajumpHM MaCaMa XTeO. l1s6opH cy 611JIII jaBHII, a nope/\ oHaKsor Tepopa HapOI\Y HHje 611JIO JiaKO 1\a Ha jaB• HIIM H360p11Ma no6ei\H II TO ys OHaKBe CMI!l'\aJIIII(e, KaKBe. cy npaBIIJ!H OKO 11360pa BJ!al\ajyfil1 peJKIIMII 11 CTpaHKe. 0a 11 Ha T3KBI1M H360p11Ma HapOI\ j e 6110 j Oll! Bl1ll!e o6ecnpaBJbeH 11 TIIMe ll!TO JKeHe 11 MajKe, 3 �,,_,.,... " '"' -·~· ~-~'-'-'', ' -"'"'-'~-" .;,,c"f.. ·• , ,__ """"'·~ ,... mrcy I!MaJie upaao ,1\a H oHe O,l\Jiyqy jy o · y JyrOCJiaBHjH ,l(f!H8C OCTBapyje OH8KaB noJJolKaj lKeHa sa KaKaB cy ce OHe H Haj, Hanpe,l\HHjH yMOBH qoaeqaHctaa BeKOBI!Ma 6opHJJII. Tara. Mapa nocTaTI! caeCHa caaxa JKeHa H CB3KH HCKpeHH pO,l\OJby6 H ,1\eMO.Kpa:ra. )I{HBOTHHM ITHT3lbHMa CBOje 3eMJbe. Ha OBI!,; !!S60p!!Ma CBe he ,1\pyK<!IIje 6!!TH - UO,l\Hh!! lie Ce II CTapo II MJia)\0, II JKel!e H JbYI\H ,1\3 CJJ060,l(HO Hspase CBOje Te)l{lbe, tBOjy 33XB3JIHOCT IT3JIHM )l{pTB3M3 sa CJI06o,l(y )\OMOBHHe, CBOje UOBepe!be y ,l(eJJO KOje Cy, CTBOpHJIH, CBOjy Bepy y 6y,l\yhHOCT, uo)(!!hl! he ce H CTapo H MJJa,l\o -,1\a Kyrm;(1aMa ,1\0Tyqe H uocJie,l\lher 1\.eUp!!jaTeJba Hapo,l\a. OBI! 11s6op!!' 611he CMOTpa Ii:aQHOH3JIHe CHare, CBe'CTM, Jby6aBH sa 33KOHH ,U.OlllJIM K30 ITOCJie,u.Hu;a OHOfa lllTO ce Beh ,1\0raljaJIQ y CBaKO)\HeBHOM lKHBOTy. Y!c:ro je :raxo H saxoH'D npaay r.iJaca JKeHa ,1:(0~. 'MOBHHy, CnpeMHOCTII sa lKpTBe y lheHOj . 06HOBH, KaQ ll!TO je yCTaHaK 0,1\ 1941 ,1\0 . OCJJ060ijelba 6110 HaljHOHaJJHa CMOTpa <;aMO ,C uyll!KOM y PYI111- Oaa Ha!1l!OHaJIHa CMO. Tpa yJJeUII!aHa je HOBHM MIIJ!I!OHI!Ma rpa-· ljaHa _:__ JKeHaMa, xao ll!TO je HapOI\HOocJJo6o,l\HJJaqKa 6op6a Oi\ 1941 1\0 KOHaqHOr ocJio6oljelba yJJeull!aHa H oj aqaHa yqeriJheM lKeHa y lhOj. KojH ny:r '!OBex~ je CTpax )\3 CBaKOMe, ITa qaK HH CB3KOJ lKeHI!, MOlK)\3 jOII! Hl!je ,1\0BOJbHO jaCHO KaKBa ce HC:ropHCKa npexpeTHHija ,1\0rD· ,1\HJI& y lKHBOTY lKeHil, .l(a cy TO OHe ITOCJ!e TOJIHKO BeKOBa )\aHaC y JyrOCJI3BHjH je,l\311· ny'i saya·el{ )(06!!Jie cBoja npaaa, .l(a ce TO 4 Y Hall!oj 3eMJbH ,1\0rD,l\HJie cy ce MHore i\y6oxe npoMeHe y lKHBo:ry Hapo,l\a. 0He H!!Cy ,1\0IIIJie ,1\eKpeTOM II 33KOHOM, Beh cy )l;OIII30 MHOrO K3CHHje- Hero UITO CMO MH ; i TO CBOje npaBO Ha HaiiiHM OCJI06oljeHHM TepHTOpHjaMa, jOIII 0)\ 1941 rO)\HHe, KOpHCTHJie. Y norJie)(y paBHOnpaBHOCT!I JKeHa !I lbHXOBOr npaaa r Jiaca II y HajiiiHpHM CJIOjeBI!M3 Hapo,l(a ,1\0rO)\IIJie cy ce y TOKY <jlaiiiHCTI!qKe oxyna1111je 11 Hapo.l(Ho-ocJio-6o,l(I!Jiaqxe 6op6e )(y6oxe npoMeHe, xoje 611 Ce TeiiiKO MOrJle npOTIHCaTI! ,l(eKpeTHMa H saKOHI!Ma. Kmw 611 )(aHac BOjHHK noIII.ao Ha 6HpaJII!IIITe a ,1\a MY 1\pyrap!!I(a c xojoM je saj e)(HO 6al(ao 6oM6e Ha Henp!!jaTeJba HJJH My trpeBI!jaJia paHe ocTaHe usa !hera? 3ap He 611 ,1\aHac 6HJIO H lKao 11 CTIII\HO CIIHY HJIII MYJKY ,1\a nolje Ha rJia- �Calbe a KOI\ Kyhe. OCTaBH MajKy HJIH llfeHy, a saje:n:Ho cy npenaTHJIH cse Tero6e oKyna[(uje, 3ajeJIHO KpHIIIOM, IIO L(eHy CMpTH, TpalKHJIH na pa:n:uy .seem o 6op6u nponiB OKynaTOpa, saje)\HO HCTOM MplK!bOM Mp3eJIH HeML(a H npKOCHJIH MY KaKO cy sHaJIH, saje:n:no calbaJIII o cJio6o:n:u, saje:n:no npesupaJIH 1131\a]nuKe, KPHJIH palbenor 6op[(a, saje:n:no 6HJIH y s6ery H Jioropy, H najsa:n:; saj e:n:no nsneJIH sacTasy na nposop Kal\ ce· nojaBHO IIpBH BOjHHK OCJI0601\HJiaqKe ap-~ .. Muje? ETo 3aTO quTaB uapo:n:, ceM MaJior . 6poja najsaocTaJiujux 11, pasyMe ce, peaKL(Hje, IlpHMIIO je H OpHMa paBHOIIpaBHOCT JKeHa Kao npupoi\HY CT.Ba]). To, :n:a cy JKene 6uJJe sa] e:n:Ho ca quTaBHM Hapo:n:oM y HajTelKHM lberosHM :n:aliuMa, sas:n:a xpa6pe 11 01\JJY.qHe, sas:n:a y 6pH3H H nocJJy sa :n:pyre, IIOKasaJJO je H OHl!Ma KOjll npe paTa HHCY MOfJIH saMHCJIHTH JKeHe Ha 6upaJJHIIITHMa - csy JJalK H Henpas:n:y Kojy cy npeMa JKeHaMa quHHJIH CBH pelKIIMH CTape JyrOCJiaBHje, IIa H lbHXOBe TaK03BaHe )\eMOKpaTCKe CTpaHKe. '3aje,T(HO y HeBOJbaMa - saje)\HO H y cJJaBJbY no6e:n:e! Os.a IIOJI!iTHqKa pasHonpasHOCT )]{eHa ,ll;Oll1JI3 _je K~O, JIOrHqaH, C3~TaBHH ,II,eO lie H ,ii,6cJiei(ne Ae!lloKpaTuje, Ko]a ce He 1\3 3aMHCJIHTH 6es paBHOnpaBHOCTH JKeHa. Osa p~snonpasnocT )]{eHa jecTe ·H sacJJy)]{eHo H' H3BOJesano npaso )]{eHa Koje cy llOKa3a~e T3KO BHCOKY H3U.I10H3JIHY CBeCT, TaKBa jyHaiiiTBa, TaKBY Jby6as sa )\OMOBHHy, TaKBY OTnOpHOCT H y OKynupaHHM rpa)\OBHMa H CeJIHM3, H y BOjCL(H, H y paTy H y nocJiepaTnoj o6nosu seMJbe. Ta pasnonp~BHOCT ymtcana j e ca,T\a H y saKoHe KOJe je )\OHeJJa na CBO'(l sace)\alby Op!!speMeHa napo,T\Ha CKYIIIIITHHa. Ta pasnonpasnocT sarapanTosana je 11 nporpaMoM Hapo:n:Hor <jlponTa. 0Ha JJe)]{H Ha cp[(y ·csaKOM pO,T\OJb y6y II HCTHHCKOM )\eMOK'paTH, a JKeHe Jyr<?CJiaBHje :n:aHac ne Mory saMH- ' CJIHTH CBOJ )]{HBOT H pal\ 6e3 npasa Ha yqeIIIfie Y 1\PYIIITBeHOM· H IIOJIHTHqKQM )]{HBOTY CB<?J~ 1\0MOBHHe. J],eMOKpaTCKa 1\p)]{aBa, y KOJOJ Cy OHe paBHOIIpaBHH qJiaHOBH, je)\11HO :n:aHac o:n:rosapa HHTepecuMa H TeJKibaMa MHJJIIOHCKHX )]{eHCKHX MaCa J],eMOKpaT. eKe <l>e:n:epaTHBHe: JyrocJiasuje .. Ka,T\ je peq o npasHMa )]{eHa H MajKH H lbHXOBOj Ha[(HOHaJIHOj .CBeCTH HeMHHOBHO HaM ce HaMehe nopel)elbe H3Mel)y" ciape H nose JyrocJiasHje. Panuje, Kal\ ro:n: je ur npa7 6 �' . . 3eMJba 6HJia y TeiiJKOj CJITyaQMjM MJIH paT· rroj onacrroCTM yBeK cy ce neBaJie JIMQeMeprre cJI<iBonojKe M o6eta!ha JKeHaMa rr MajKaMa ,Koje Tpe6a )(a llOKaJKy BMCOKY Hau;HoHaJIHy cBecT", - ,I<;oje cy AY2KHe ... ", ,Koje Mopajy .n;a lKpTsyjy M ce6e M CBoje CMHOBe y MHTepecy .n;pJKaBe". OoJiaraJie cy Ce rra.n;e y lbMXOBY CBeCT 1i Ta.n;a Ce CMa· TpaJio .n;a cy one apeJie M .n;opacJie aa Te Be•. JIMKe lKPTBe. 'A Kal!. ce paT 3aBprrmo - yaMMMO aa npHMep DpBH cBeTCKH paT - ca JiaJKM Ce CKMHYJIO CBeTJIO pyxo MajKe JyroBHta; a MajKe cy ocTaJie y aanetKy, rrpeBaperre 11 yrrecpeterre. OoqactH M ITJIO.l\OBM 6op6e ii11cy np11rra.n;aJI11 lbl!Ma HM lKPTBaMa Koje cy one rro.n;rreJie. Y OBOM Bei!IIKOM OCJI060,l\l!JiaqKOM paT)'. HIIKOMe HMIIITa Hllje o6etaBarro. HHKO y 6op6y HHje noa11BaH rrpeKo o6etalha~ Bet Ce CBI!Ma yKa3HBaJIO Ha cypOBII lKMBOT 6op6e M paTa. >Kerre 11 MajKe rroaMBarre cy y 6op6y Kao KtepH rrapo.n;a KOjll cTpa.n;a, rro3HBarre cy 6ea JIIIQeMepja M o6etmna. AJIH cy rrocJie paTa aa.n;plKaJie cBa cBoja ripaBa H3BojeBarra y cypoBoj 6op6H c <j:laliiii3MOM H CBaKOf ,l\aHa CTHqy CBe Beta. l1 y TOMe je .n;y60KII jaa· KOjll .n;eJI!I OBy, HOBY Ha· 8 po.n;rry BJiaCT o.n; one y CTapoj JyrocJiaBHjH. Y HOBOj JyrOCJiaBIIjll JKeHe MOry CIIOKOjHO rJie,l(aTH y 6y.n;ytHOCT, jep je OHa CBaKOr .n;arra cBe CBeTJmja, a paBrronpaBHOCT JKerra 611te c13e nyaHja H IIIHpa yrrope.n;o ca THM H3KO C:e Halla 3eMJba TIO)l.H)f{e H 06HaBJba. OBHM H360pHMa 6wte . nOTBpljeHe CBe TeKOB!!He HapO,l\HO · OCJI060,l\HJiaqKe 6op6e. )].a HX He rra6paja)I10 cBe. 3a lbMX cy JKerre Bet TOJIIIKO rry'Ta r JiacaJie 11 y 113· 6op11Ma 3a rrapo.n;rry BJiacT, 11 rryliiKOM, 11 CBaKOM CBOjOM MaHM<j:leCTaQ!IjOM II 3KL\II· j OM. AJIII Mil Ha OBIIM 11360p11Ma rJiaCaMO li 3a rrpaBO KOje CMO Mil IIOCe6HQe )(06HJie .. Ha OBIIM H36opHMa MH rJiacaMo 11 3a npaBo rJiaca, aa rralll npenopoljeHH JKHBOT y .n;pyIIITBy, 3a pa,l\OCT 'lOBeKa KOjH je npBII nyT y oBoj aeMJhll np11arraT aa paBrronpallrror rpaljaHHHa, ·aa CBOje MeCTO y .l\PYIIITBy, 3a peq11 .n;pyra Tina Koje rraM HHKa.n; HHje.n;arr Ha >li .. ,ll,plK3BHHK HHje peKaO, aKaMOJUi ocTBapHO, fJiaCaMO Sa TO IIITO cy HaC paayMeJIH, IIITO Cy • llpOCTy CeJhaHKY IIO)\HfJIM Ha CTeiT~H 1\plKaBHHKa, IIITO yqe KyBapHL\Y )(a BJia)\a )(pJKaBoM. Opaso r:naca JKerra jecTe KPY· rrarr .n;oKa:a rrpaBe H .n;ocJie.n;rre .n;eMOKpaTMje~. �3a Kojy CMO ce OOpHJie, Mpselm H OopeiJ.H Ce rrpOTHB cpaiiiH3Ma. CaMO 0.11 cJio6o..11e H pasHorrpasHOCTH Ce He lKHBH, - IIOKyiiiafie peaKL\HOHepH .11a pasoqapajy JKeHe, Ka.ll set He Mory .11a O· IIOBprHy .1\a Cy JKeHe .l\06HJie HCTHHCKy pasHorrpasHOCT. A IIITa cy saM· .11pyro .llaJIH? .~ pehH he OHH. MH sHaMO, rrpe csera, .11a 6es CJI060.11e HeMa JKHBOTa. 11 MHJIHOHCKe Mace )l{eH.a,- 6oJbe Hero yqeHH ,,,neI¥10KpaTH" 3Hajy BHCOKO )1,3 U.eHe H KaO semuw 'oKa qysajy H Hal\HOHaJmy H csojy cJio6o.11y, H p.asHorrpasHOCT H rrpaso qoseKa KOfe HM HHKa.l\a· HHCy .1\aJIH, HHTH 611 HM HK3)J,3 )I.3JIM CBH TM yqeHH ,)l.eMOKp3TII". 11 HeyKe JKeHe IIOKaSahe H Ha OSHM HS60pHMa, K30 IllTO Cy- IIOK338Jie y TOKy pa_Ta, .llaJieKO BHIIIY Hal\HOHaJIHY H IIOJIHTH'IKY CBeCT Hero aHal\HO.HaJIHH TeOpeTH'!apH .1\eMOKpaTHje, KOjH SHIIJe H He MOry /la OCeTe pa.l\OCT 'Hal\HOHaJIHe CJI060.11e HH BeJIH'IHHe JKpnsa Koje cy rraJie sa TY cJI660.liY· 0HH He MOry, 36or CSOjHX Mpa'!HHX HOJIHTH'I- KHX ITJI3HOBa, )l;a OCeTe HM ,[1;3H3C IIITa· 33 TpcT sHa'!H cJio6o.11a. 0HH He· MOry .11a oceTe IIITa SHa'!H npsH rryT' CJio6o.liHO rosopHTH CSOj!IM MaTeplhHM jeSHKOM. 0HH fo 6p6Jbajy o npasHMa r_paljaHa, aJIH He MOry .11a OCeTe pa.l\OCT o6ecrrpasJbeHHX KOJH CTHqy csoje seKOSHMa O.l\ySeTo rrpaso. 0HH He SH.l\e HOSe MHJIHOHe fJiaCa'!a Ha H360pHM8 seh HaC OKpHBJbyjy IIJTO He rryCTHMO H~­ Ma'!Ke IIIIIHjyHe H rroMaraqe .11a rJiaCaJy CJI060.l\HO npO"r.!IB HaC. !-tmMa HHJe .1\0 Hallie cJio6o.11e, seh caMO .110 Tora .11a ce !1._0qerrajy BJiaCT!I H spaTe CTapy JyrocJiaBHJY· OHo IIITO KapaKTepHIIIe .1\aHaiiiihY orroSHL\Hjy, peaKL\Hjy, jecTe yrrpaBO TO Il!TO OHa BH!lle He yqeCTByje HH y rro6e.llaMa HH y HeBOJbaMa HapO.l\a, sen JKeJIH caMO .11a ra .1\eMopaJIH!lle, .11a MY sa rro6e.11e KalKe .11a TO H!ICY HHKaKSe rro6e.11e, .11a MY Sa HeSOJbe .1\0ll!aiTHe - .1\3 he 6HTH j Oil! BehHX. OHa JIHKyje ·Il!TO lKeHe caTHMa CTOJe Ha rru-. jaiJ,H y THM rrpOKJieTHM pei\OSHMa - 3Ha'IH pa11yje ce inTo jolll HMa Il!ITeKyJiaHaTa. 0Ha JIHKyje Il!TO HapOI\ Hl\e _IIOL\eiiaH H 6oc·3Ha'IH pal\yje ce Ill'r<i Je HHI\YCTpHJa pasopeHa " cToKa yHHIIIteHa. 0Ha JIH'KyJe WTO jOill HMa HeS6pHHyTe 1\el\e yMeCTO .11a ce pa.11yje Il!TO CMO seh XRJba.lle H XHJba.lle s6pRHYJIH. 0Ha ce He pa.llyJe Il!TO he rJiak HH .1106HTH lKHTa, seh Xyll!Ka ~CeJbaKe KOJH ra uMajy Aa ca60THpajy OTKYII BHil!KOBa. 11 �Oaa npmKeJbKyje HHTepsemurjy H3 HHO· CTpaHCTBa H pa)J,yje ce Ka)J, '!eTHH'IKH 6aH· )J,HTH y6Hjy CeOCKOf O)J,OOpHHKa caMO. )!,a 6a AOKasaJia )!,a ce y aawoj seMJbH BO)J,H rpai)aHCKH paT H BJia)J,a )J,HKTaTypa, jep Ha· po)J,ae sJiaCTH H sojcKa Mopajy )!,a roae pas6ojHHKe H SJIO'IHHUe. Oaa cse TernKohe XOfie )!,a npHilHIIIe HapO)J,HOj BJiaCTH. 0Ha je MpaqHa H SJIOCJIYTHa, 'IHp Ha S)J,paBOM TeJiy aapo)l,a. Ha HS6opaMa Tpe6a je )J,OTY· hH )1,0 Kpaja, je)J,aHnyT sa csar)J,a, ;ia ce Hapo.l( ocJio6o,ri;H H nocJie)J,I-ber ocTa:rKa Mpa'IHe npOIIIJIOCTH H HaCTaBH CBOjHM ny-' TeM asrpa)J,I-be Hose APiKaae H cseTJie 6yAyhaocTH, lilT a j e AYlKHOCT iKeHa a a OBHM HS· 6opHMa? IlpBH Haill Sa)J,aTaK jeCTe )!,a CBe HSH· ljeMo Ha 6upaJIHrnTa. He 6u ce CMeJio AO· ro)J,HTH· )!,a a a OBHM H36opuMa 6y)J,e iKeHa Koje HHCY HSHIIIJie )!,a rJiacajy. Oaa Jl,Ba Meceua Tpe6a ce ynopao 6opHTH npoTHB H HajMal-her aepasyMeaalba H saocTaJIHX cxaaTalha, Koja jow TY ·H TaMo nocToje, a KOja fie peaKUHja ilOKyrnaTH )!,a HCKOpHCTH y caoje cspxe. ,UewaaaJio ce y as6opHMa ·sa Jl,eJieraTe sa Koarpec JHO<I>·a, )!,a je 12 MYiK HJIH Jl,OMahHH saApyre cMaTpao )!,a oa MOiKe H sa .i!{eHy H OCTaJiy MJiai)y '!elba)!, )!,a rJiaca. PeaKul!ja he noKymaaaTH ,Aa yTH· qe aa iKeae )!,a ocTaay KOA Kyha, Ka)J, seh He MOJKe )I, a AD6Hj e I-bHXose r Jiacose, yToJIHI<o npe ai<o 6y)J,e ancTHHHpaJia·o)J, Hs6opa, KaKo 6H Jl,OKasaJia )\a cy' TO cse I-beHH rJiaCOBH. Y HS60pHMa. sa )J,eJieraTe JHO<!>-a peaKuaja je 6auaJia H i:rapp.Jiy 11a MajKaMa y UPHHHH, y iKaJIOCTH sa norHHYJIHM ellHOM, He 1\0JIHKyje 1\a HI\Y Ha HS6ope. AKTH· BHCTH'HapOI\HOr <jlpOHTa II A¢>}!{:a Tpe6a II y Hajsa6a'leHIIjeM ceJiy 11a o6jacHe noTpe6y 11a iKeHe Tpe6a 1\a KOPIICTe csoje· npaao rJiaca. HeKa HHjei\Ha He 1\0SBOJIH 11a ·. peaKUIIja I-beH r.imc y6pojH y caoje! A MajKe cy H i\OCal\ 1\0KasaJie 11a oHe Helie 1\a. H3HeBepe 1\eJIO CBOjHX HajMHJ!HjHX, Kal\. sefi MOry 1\a ilOM()fHY OHO sa IIITa cy OHH H3ry6HJIH MJial\e lKHBOTe. IlpBH' Haill BeJIH·' KH ycnex 6Hfie IllTO fie ikeHe y MHJIHOH· CKHM MacaMa H3HfiH Ha OBy BeJIH'IaHCTBeHy Hal\HOHaJIHY MaHH<jlecTauajy. Ha OBHM H3· 6opaMa rpe6a y noJiHTH'IKH iKHBOT yseCTII H cse' K~je· jow HIIcy. saiiHTepecosaae II KOjiiMa HHje jaCHO )!,a ce pa)J,H 0 I-biiXOBOM iKIIBOTY y 6y)J,yfiHOCTH. 13 �,ll.pym Ham sa,llaT·aK j ecTe ,lla nracaMo sa JriiCTY Hapo,l\Hor cjJpoHTa. fJiacajylm sa JIIICTY Hapo,liHOr cjJpoHTa rJiacaMO sa TeKoBIIHe HapO,l\HO-OCJI060,l\IIJia'!Ke 6op6e, Sa Jl.eJV\OKpaTCKY <l>e,llepanmHy JyrocJiaBIIjy 11 OHO mTO CMO 11. Mil y lbOj CTeKJie. MoJKe Jill ce II SaMIICJIIITH JKeHa KOja Ha CBOjiiM ilj}BIIM !!360p!!Ma rJiaca II ilj}OTIIB CBOjiiX BJiaCTHTHX rrpasa, rJiaca npoTHB- csora npasa rJiaca! Jep Of-Ill KOjll 6n IICTaKJIII JIIICTY npoTIIB Hapo,l\Hor cjJpoHTa TO cy OHII IrCTII ITO,l\ 'llljiiM CMO pelKIIMI!Ma fO,l\I!HaM'a JKIIBeJie noHrtJKeHe 11 o6ecnpasJEeHe. fJiacajylm sa HapO,l\HII cPPOHT Mil. ,1\0BpiiiaBaMo ',1\eJIO Ham!IX na.ri!IX ,llpyrap1111a, OHIIX HajCMeJI!IjliX KOje cy IIIIIJie Ha ry6HJI!ImTa sa cJio6o,lly csor Hapo,lla, Koje cy ce nO,l\llrJie y 6op6y 11 y lhoj ,1\aJie csoje )K!IBOTe, npoHocelm cJiasy JKeHa JyrocJiaB!Ije irmpoM CBeTa. · ITporpaM Hapo,l\Hor cjJpoHTa o6yxsaTa CBe CTe'!eHO mTO Tpe6a iJyBaT!I ,lla 6H HaM JKHBOT. 6110 cse· 6oJbll, o6yxsaTa cse III.TO Tpe6a IJOCTIIIHI ,l\3 611 6yllyfiHOCT Hamer Haj}O,lla 611Jia OCHrypaHa: II 6paTCTBO II j€,1\IIHCTBO, II paBHOIIj}3BHOCT rpal)alla II !!apo,lla, II Mllp KOjll je TOJIIIKO IIOTpe6aH !jeJIOM CBe- 14 • I Ty, 11 npaso Ha seMJbyKojy ro,lii!HaMa JKeJie CHj}OMamHII CeJbal\11, II 6oJby Ha,l\HIII1Y pa,liHII!ji!Ma, 11 CHrypHOCT seMJbe y casesy ca MOhHIIM 11 6paTcKIIM CosjeTCKIIM CasesoM, II np!!j aTeJbC'l'BO Ca CBIIM cyce,l\HIIM II ,1\eMOKpaTCKIIM seMJbaMa. ITporpaM Hapo,liHOr cjJpOHTa IISpaJKaBa TeJKlbe CBIIX IICKpeHIIX pO,l\OJby611BIIX II )\eMOK\)3TCKIIX CHara. f! JbY.l\11, 6HJIO KOjOj napT!!jll ,l\3 IIp!!IIa,llajy. )l{eHe cy 11 npe pan 611Jie spJio MaJio no,1\eJbeHe npeMa napTIICKOj II\)IIII3,l\HOCTH, j ep HIICY HM yqecTsosaJie y IIOJIIIT~'IKOM JKMBOTy. l1 6aui s6or yHyTpaiiilber Je,l\MHCTBa JKeHa y AHTMcjJam!ICTII'IKOM cjJpoHTy, xpos r<ajM ce HajsehMa oxynJbajy y Hapo.l\HOM cjJpOHTy, MH MOJKeMo orpoMHO Y'IHHIITII sa yqspmhelbe je,li!IHCTBa HapO.l\HOr cjJpOHTa II y 60\)611 IIj}OTIIB CBaKOf IIOKymaj a ,lla ce sa paLiyH JIII'IHIIX 11 rrapT!!CKHX HHTepeca ·11ena 11 pasje_liMlbyje Hapo,l\HH cjJpOHT. Kalla cy BJiaCTO,llpm!1n CTape JyrocJI~· sMje xTem-J; ,lla onpas,llajy saiiiTO He ,llaJy nj:>aBO rJiaca meHaMa, MHOrH cy tieCT_o ro· sopH.lrH ,II,a_ 1 2KeHe ,aerro3HaTa tiHlbeHH_· cy 112" y ITOJIIITIIJ111, ,lla je Bj}JIO onacHO )\3TH liM npaso rJiaca" _iep cy Heyxe y noJIIITII!111, 15 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Pravo glasa žena dokaz i oruđe demokratije Subject The topic of the resource Pravo glasa žena Creator An entity primarily responsible for making the resource Mitra Mitrović Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Centralni odbor AFŽ Jugoslavije Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1945 Rights Information about rights held in and over the resource Centralni odbor AFŽ Jugoslavije Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 22-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 16 str. 1945 biračko pravo Jugoslavija pravo glasa žene http://afzarhiv.org/files/original/bc32c5e1880f6ea20dd464bf20d9617e.pdf caca55ab0c6d060ba09d7606be1ff1bc PDF Text Text HIMKA MAGLAJLIC-HAD2IHALILOVIC Recenzija KRZAVAC CJWdierta za burrto doba ~AVO Odgovorni urednik RADMILO LALE MANDIC UredivaCki odbor MIRKO VUJACIC RADMILO LALE MANDIC IVO MATOVIC (urednik) i DRAGAN MAR.JANOVIC Korektura STANICA MILOSEVIC IzdavaCi SAVET ZA VASPITANJE I BRIGU 0 DEC! SR SRBIJE, BEOGRAD i NIP »DECJE NOVINE« GORNJI MILANOVAC TiraZ 3.000 primeraka Stampa GP »NIKOLA NIKOLIC« Kragujevac Stampanje zavrSeno februara 1977. GrafiCki diza,in RADE RANCIC © ID DECJE NOVINE ZIVOTNI PUT NARODNOG HEROJA VAHIDE MAGLAJLIC �RODITELJI SU JOJ SE OBRADOVALI BIBLIOTEKA LEGENDE V KOLO U Banjaluci je izmedu dva svjetska rata zivjelo viSe porodica s prezimenom Maglajlic, nastanjenih u nekoliko krajeva grada. zivjeli su u Stupnici, Maloj carsiji, Pod peCinama, a kadija u roditeljskoj kuci, nedaleko od Po· brda. Bile su to, veCinom, brojne i ne baS sve dobrostojece, ali u gradu na Vrbasu i cijeloj Bosanskoj krajini po· znate i ugledne porodice. Medu njima je bila i porodica kadije Muhameda, oca narodnog heroja Vahide Mag· Jajlic. Kadija je spadao u red obrazovanih Muslimana, kojih u to vrijeme Cak ni u Banjaluai nije bilo mnogo, i rukovodio je serijetskim sudom. U svom dugom vijeku nadZivio je turski, austro-ugarski, kraljevski, ustaSki i njemaCki re:Zim, vidio mnoga zla i zloC:ine, dopadao u nevolje i doZivljavao nepravde, ali je ostao uspravan j Cista obraza, uvijek protiv svakog i svaCij€:g nacionalizma, protiv svake diktature, nasilja i nepravde nad Jjudima. To je, ne gledajuCi na posljedice, javno izrazavao .i djelom potvrdivao, tome je svoju djecu ucio i zbog toga bio cijenjena i poStovana liCnost i to ne samo medu muslimanskim vee i srpskim i hrvatskim Z.ivljem. Kadinica Camila- majka Camka, kako su je djeca zvala - bila je skromna i tiha zena, sva okrenuta brojnoj porodici, cijenjena zbog zelje da svesrdno pomogne drugog i savjetom i parcetom hljeba, zbog smisla za druStveni Zivot i za zdrav narodnrl. humor, ostajuCi vri~ 5 �6 jedna domaCica kadijinog doma koji je uvijek bio otvoren za prijatelje, za svakog dobronamjernika i nevoljnika, i biCe takav i u najte.Zim Siituacijama- kada je cijena tog otvaranja vrata mogla da bude i zivot kojeg od najrodenijih. Kadija i kadinica izrodili su i podig1i devetoro djece, a sa njima su, pod istim krovom, Zivjeli kadijini roditelji, sestre i braCa sa svojim Zenama i djecom. Najstarije njihovo dijete, djevojCica Vahida, rodena je 17. aprila 1907. u ono doba, kako se kasnije toga sjecala majka Cam.Ua, u kome se »roditelji, obiCno, nisu radovali Zenskoj djcci, ali smo mi Vahidu, naSe prvo ddjete, jednog kiSnog proljeCa doCekali sa radoSCu«. Poslije Vahide na svijet su dolazili: Ekrem, DZevad, Munib, Muniba, Nazim, Osman, Nedzib i Abija. ShvatajuCi Sto vrijeme u kojem je s brojnom porodicom Zivio i nasi i donosi, kadija je nastojao da sve sinove iSkoluje kako bi ;ima1i svoj i siguran hljeb, pa Ce Ekrema poslati na studije u Zagreb, Muniba i Dzevada da izuCe za tehniCare, a ostale u druge Skole, na zanate. Patrijarhalni nazori su ga, pak, sputavali da kCerki Va~ hidi 1isptmi Zivotnu Zelju- da je pusti u Zagreb, u strucnu uCiteljsku skolu. Smatrao je da je zenskom celjadetu, do udaje, mjesto u kuCi, kraj roditeljskog ognjista. U ovoj porodici, u kojoj su se Sudarili i proZimali patrijarhalna d napredna shvatanja, taj kadijin rezon se morao bespogovorno prihvatiti. Tako je i Vahida morala ostati u kuCi, uvijek nezadovoljna samo oriime Sto je nauCila u osnovnoj i Zenskoj struCnoj Skoli. - Vahida je hila vedra, ali nemirna - sjecala se majka Camila. - Igrala se, ali ne s lutkama, kao osta~ le djevojCice, veC »konjima« i »puSkama«, koje je djetinjom maStom doZJivljavala na obiCnoj drSci od metle iii krisom iScupanoj pritki oko koje se jos obavijala grahova loza. DruZila se sa muSkom djecom, sa braCom i striCevima, jer je u kuCi bila samo jedna curica njenih godina. JoS u osnovnoj Skoli pokazivala je sklonost za ruCni rad, te smo j_e kasnije upisali u' Zensku struCnu Skolu, iako je tada bila neobiCno, prava rijetkost, da muslimanska djevojka pohada bilo kakvu skolu. Sjecam se priCe kada smo je upisivali. Govorilo se i ovako: »VJ.diS, kadija, pa Salje Zensko dijete u Skolu .. .<c Njena sklonost za rukotvorine se snaZno razvila tolearn Skolovanja i po tome je postala poznata u svojoj okolini. Vahiclin smisao za ruCni rad ogledao se u izra- �di narodnih motiva koji su obilovali divnim sklzliom boj~. Cudi~ smo ~e kakvom je brzinom, vjeStim prstima, mz.ala ~yJe!ove 1 sare na bijelom tkanju. Najuspjelijim i naJ.dr~zim r~dom ~:nat;rala_je prek;ivaC za koji je sama ~mish)a.motiV. UVIJCk Je blla okruzena drugaricama koJe su JOJ prosto hrlile, jer im je nesebicno otkrivala svoje zamisli i urpjeSnost. · Imal"; )e neodoli_ivu zelju za veCim znanjem i zbog l?ga ~e ll1Je zadovo!pva]a skoJom koju je zavrsila. Ze]jela Je u Zagreb, u strucnu uciteljsku skolu. Nastali su dani iskusenja. Trebalo je postupiti kako r~um i Zelja na~~Zu, il.i posluSati oca. Njegovo shvata~ nJe, da zensko d>Jele ne. treba slati od kuce pobijedilo je. Vahida je pripadala samo kuci i· bavila ~e domaCinstvom. Pred·oCevim autoritetom OI).a je, bar·neko vJ:'Iije. me, u~tuknula i pomirila ·se ·sa Zivotom, koji joj je od ro~enJa namenjen, kojim su Zivjele i naSe ostale djeVOJke. · Trudila se da nasu bosansku kucu, sa debelim zidovima, prozorom do prozora, hladnim hodnicima uCinf lijepom i prijatno namjestenom. Nastojala: je d,{ uredi savremenije koliko je to mogla postici, bez mnogo izda, taka. ~aj~nacajniji dog:':a:;tj za nas bio je kada je sofru ~am>Jemla stolom, kop Je do !ada stajao kao ukras u Jednom uglu. . · Na sofrd sarri poslije samo pite razvijala .. . Jedna od Vahidinih nerazdvojnlih drugarica jos iz osnovaCke klupe~ Zun1reta SelirnoviC, Zivo se_sjeca· i toga kako se to mlada Banjalucanka u skoli, sem vidlji. vom bistrlnom, isticala i pravdoljubiv()SCu. - Otvoreno bi·.i·sa uvrijednoSCu protestvovala kada bi uCiteljica pokazala neku ·oCigledno nepraviCnu naklonost prema bilo kojoj ucenici. Vahida je odlucno i jamsno protestovala kada se _naSa, inaCe nestaSna drugarica Maida drsko ponasala prema uCiteljici. Kada je Maida i poslije prijateljskog razgovora tjerala po svome, Vahida nas je sve okupila i nagovorila da sa Maidom ne govorimo dok se uCiteljici ne dzvini. I kao djevojke smo drugovale, sve dok se ja .nisam udala. Narocito su nas zblizavale nase djevojacke tajne. Cesto bi skoknula do mene, da sa moga prozora malo proasikuje, jer joj to moji roditelji nisu zamijeraJi. ZalazeCi u moju kuCu mogla je da v.idi drugaCiji naCiri Zivota i odnose u porodici. NaS otac je bio savremenijih shvatanja, jednako je Skolovao i kCeri i sinove. Medutim ona je rano osijetila teret nepravilnog patrijarhalno~ 0 odnosa prema Zenskoj djeoi i Zeni uopSte. Sjecam se kako mi je dos~a sva uzbuaena, ljutita, kada je njen brat Ekrem odlazw u Zagreb na stndlJe 1 rekla: »Kakav je to otac koji dozvoljava brad da se skoluju, a mene hoCe da zatvori u kuCu!«. Bila sam pri~~tna kada je braCi prigovarala za takav odnos prema. DJOJ. U jednoj takvoj prHici mi je povjenila: »Kada b1h znala lijepo·pisati, opisala bih ovo i nagrdila sve redom, paneka bude sto sramota«. NENADMASNA U BRZOM I UREDNOM VEZU v 8 I 'I U dam Maglajlica cesto je svracala i Sult~nija.Carr:o, skolska drugarica kadijine mlade cerke Murube. Ona Je, kako sama kaze nesto stariju Vahidu zavoljela zbog njene paZnje i ijubavi prema sestrini~ ct;u~aric~ma, zbpg izuzetne fizicke i duhovne snage koJU Je >Spo!Javala u djetinjstvu i ranoj mladostJi, zbog razborit_ost~, marljivosti i istrajnosti u svakom poslu, protkan1m IzuzeJ~ nom vedrinom, Cime je plijenila ~v~ _oko sel?e, _POstav~~ snaZna i uticajna l.iCnost u porodic1 1 meQu sv1ma ko]I su je poznavali, okru:livali, voljeli. - U to doba, u osnovnoj skoli, rucni rad je bio predmet kame se poklanjala velika paznja - sjeca se Sultanija. - Sa strpljenjem i smislom za ovu vrstu ra. da, Vahida je u meni razvila veLiku ljubav prema narodnim rukotvorinama. Bilo rni je Cudno kako ana stiZe na sv~. ~trane:. i ·abavlja toliko poslova. Uza. sve to, posao koJI 1~ zar.oCinjala sa svojim vrSnjakinjam~ zavrSavala Je pnJe nph. Bila je nenadmaSna u brzom 1 urednom vc:zu: Kohlf:o sam puta kao dijete gledala u njene ruke koJe ~u nevjerovatnom brzinom provlacile konac i ~o nekobko puta, dok bi druge djevojke provukle ~amo Je;Janput. N!kada neCu zaboraviti kako mi je isponla sve sto .sam blla IZvezla i usput ~>oCitala lekc~j~« ?~ je bolje J?c!kako. ne raditi nego uraditi svakako. NIJe JOJ trebalo v1se od Jednog dana da kupi materijal i saSije haljinu i da nas ~~veCe..na nekom sijelu iznenadi. Ako je kod neke od pnJatel]lca primijetila da zeli takvu haljinu, nije za Vahidu bilo niSta da joj je sjutradan pokloni.. Cinilo joj je zadovoljstvo da nekoj od nas lo.~e sasivenu haljinu skine <i odmah je dotjera. Uz to mJe J?ropuStala da primjeti:. »Slampava si. .. Ugursuze!« .~h se na to niko nije !julio, jer se znalo da je dobronamJerna. 9 �Imala je oStro oko da zapazi sitnice, osobinu da odmah kaze sto joj se ne dopada i da pohvali za dobra uradeno. Vahid~_ie voljela_v~selo_drus~vo i cesto je zakaz:ivala vehka Sljela u SVOJOJ kuc1, gdje se okuplja1o stotinu i v~Se o~_oh_a. Bilo je djece i starica, a najviSe omladine. Ov1~ SIJehma. smo se unaprijed radovald. i na njima se podjedn~J::o veselili. ZahvaljujuCi Vahidinoj painji nikad ~e niJe desllo ?a Je ~eko ~stao nep_oCaSCen iii zapostav!Jen. Jectn::ko Je vodila bngu o naJmladim kao i o s~anJ!la. ~nogu~I?a Ce ?~tati u sjeCanju kako sino za dugih_ ~Imskih J?.OCI prav1h »ke_ten-halvu«, Kakve je sve ig- re 1 ~~le Va~1da ~nal<;\ o~ganrzovati na ovim sdjelima! To su bJh l?rav1 UIDJetnickr programi. K'?l_I_ko se .puta sje~ila, u poslednji cas, da bismo mogh 101 na 1zlet, u Slatmu iii drugdje. Dovoljno je bilo da prode korzom iii da nas sretne ~a.nekom drug_om mjestu, pa da ka:Ze: » ... pokret u Ce!In sata, ~one_s1. .. « Znalo se, ona Ce pon.ijeti pite i kolac_a. Kod TIJe b1 se u takvim prilikama uvijek naslo nekohiko drugadca da joj pomognu. Kada bismo se izjutra sastali na ugovorenmn mjes10 tu, ni~rno hili iznenadeni ugledavSi velika konjska kola natovarena ~vim i_svaCill?-. U_kola bismo se smjestili nas dv~desetak I uz pjesmu J sv1rku krenuli. Na takvom te. fencu Vahida nas je pobjedivala premda su se u trca. nju takmiCili i muSkarci. ' Svaki Cas bi iskoristila da s nekim neSto porazgova· ra, a jos vise da pomogne ... Nije bio rijedak slucaj da svrati u seosku kuCu, bilo kojim povodom i otpoCne ra· ~govor o. svakid~Snjim prilikama i radu. Uz razgovor, zenama Je pokaz1vala kako se plete bluza dzemper iii kako se neSto Sije. ' ' . .t;J"a izletu u Bronzanom Majdanu nekom maliSanu Je _skdnula predu_gacke pantalone koje je, vjerovatno, nashjedi? oct starl]eg brata i od_ njih za tren oka napravila dvoJe kratklh. Uz to Je savjetovala zene oko sebe lea. ko su jeftinije i pogodnije kratke hlace. ~ Aka se neko udavao ~li ~enio, Vahida bi se prva nasla da pomogne u kuhanJn 1 spremanju ruha. Kac;ia ~u se njene dvije rodakinje dstovremeno udava· le, Vahida j~ phmirala s!a sve treba da ode za njim kao opren1a. ~asia Je po kucama rod:aka i prosto )>oporezovala« ko sta treba da danese, da ne bi bilo istih -stvari. . Jedna od nj.ih, dobivSi ruho, rekla je: »To samo Vah!?a maze da izvede«. ~ije joj. bilo tesko da nedelju i vose dana provede u kuc1 gdJe Je neko umro. Priskakala Je u pomm:', ne samo rodbini, nego i komSiluku. Svi su znali za tu njenu osobinu, pa su se umnogome i koristili njenom pomoCi. Mirnim pute1n ina najzgodniji na6in, Vahida je zna· la da otklorui nesuglasice i sitne svade. SjeCam se zam7 jerki kad je potkratila kosu, a pod njenim uticajem to je ucnilo jos nekoliko rodakinja i druganica. Da bi dokazala da nije sran1ota imati kratku kosu, odvela je majku i nanu u posjetu kod tetke Zize, najstarijeg Clana u porodici. Tetka Ziza, inaCe poznata kao ve~ liki zastitnik omladine, kada joj se Vahida pozalila kako joj zarnjeraju, okrenula se njonoj majci i rekla: »Nemojte ih gledati otrag nego samo naprijed. I vi ste ima· le odrezane solufe isto kao i one sada. Taka je bilo u naS vakat, a u njihov ovako ... Sve sa svitom«. REVOLUCIJA U K.ADIJINOM DOMU Najstrariji kadij,in sin Ekrem joS kao gimnazijalac je postao skojevac, a ubrzo i komunista. Ne preCutkujuCi pred ocem svoja politiCka ubjedenja i ne uspijeva. juCi da pred njim prikrije svoju komunisticku dje!atnost, on je sa svojim strogim, a neki njegovj drugovi su cijenili i u poneCem namCorastim roditeljem Cesto dolazio i u oStre sukobe, a bivalo je i da ga kadija istjera iz kuce. Tada je kadijino rezonovanje bilo da njegova djeca ne smiju biti komunist - iz jednostavnog razloga sto to prevashodno znaCi biti protiv boga. Ekrem bi, i zbog tih nesporazuma s ocem, duZe izbivao u Zagrebu, a kada se jednom, nakon duzeg odsustva, vratio. u roditeljsku kuCu, odmah je, veli, osjetio pravu revoluciju u na· Cinu Zivota brojne porodice: - Cim sam uSao, primjetio sam sto sa onoliko ta. njira koliko je ukuCana. Bio sam iznenaden i upitao ko je oca nagovorio da se iz kuCe izbaci sofra. Bila je to Vahida. Vrsila je, takode, pritisak na oca sve dotle dole se nije pornir.io da ona izlazi bez zara. Bila je nemilosrdna prema patrijarhalnim nav·ikama. Sarno s njoj svojstvenom upornoSCu izborila se da je rnajka, ponekad ne odobravajuCi njene postupke, i preko volje, uzme u zaStitu 1i brani pred ocem. Kadijin sin Osman kaZe da i danas, kada kog pomis· li na njihov zivot u roditeljskoj ku6i, uvijek Vahidu vidi u pokretu, nikad besposlenu i umornu: - Uvijek je bila spremna da radi viSe od svih nas, alii da organizuje posao. Zato je ona u naSoj kuCi i.na- 11 �12 metala nailin zivota koji je smatrala boljim od dotadasnjeg, makar to od nje zahtijevalo i najvece napore. Po prirodi vese!a, bila je spremna i poslije najnapornijih poslova, u kuCi ivan nje, da ode negdje na sijelo ili, p~k, da ga pr.iredi u kuci, da prva zapjeva i zaigra sa mlad1ma kao da dotle niSta nije radila. ObiCno se, u naSem dvoriStu, rvala sa starijom braCom. Mi mlatti uvijek smo »navijaH« za nju, naroCito zato sto je bila zena i to jedina koja se s njima hvatala u kostac. Ona je, medutim, pobjede i poraze prihvatala normalno. Prema svima nama bila je pa:Zljiva, svakoga veoma voljela i tu ljubav ispoljavala na njoj svojstven nacin. Nismo se ljutili kada nam je smisljala posebne nadimke koji nisu uvijek zvucali najljepse. Osjecali smo da to Clni milja. Ja sam bio »Zilo« zato Sto sam bio visok i mrSav. K~~ sam poodrastao iSli smo zajedno na izlet, na SuturhJu, poznato izletiSte Banjalueana. Cijelim putem, u razgovoru, Vahida je na_vodila prim jere koji su potvrchvah da nema boga. To Je za mene bio veoma upeeatljiv razgovor. Otac je u kuCi nametao svoje uvjerenje, suprotno Vahidinom, ali su njena tumaCenja bila uvjerljivija i uuicaj jaci. Jedan od brace, Nazim, Vahide se sjeca i po tome Sto je sve te svoje, veoma brojne, poduhvate u kuCi ubjedl)h'o obrazlagala i pravdala pred strogim ocem, tako da J_OJ O';' sve manje davao otpor. Mijenjala je, kako se Naz1m SJeCa, »i svoj lik, d unutraSnjost kuCe, i naCin Zivljenja. Slobodna u svojim pogledima na zivot i drustvo ona nije htjela c!a ~aost_aje za drug~~ napre~nim djevoj: kama u gradu. ZelJela Je kratko os1sanu fnzuru, da ide bez zara da plese, i sve je to polako sprovodila. Kad joj je otac dozvolio da skrati kosu, onda je sve iSla lakSe. Otac viSe nije mogao ni svojim mladim sestrama, naSim tetkama, sprijeCiti da ne skrate kosu. Cak ih je "'(Delio na go~iS~je >~Gajretove» zabave, gdje nisu zaostaJale u·-plesu 1 pJeSm1 . ..« . OJ<o V':'hide s':' se, sjeca se }'eufik M~glajlic, okup]Jale zene 1 dJeVOJke mnogobroJne porodiCe. Ona je u svojoj kuCi cesto priredivala mobe koje ·su bile pravo veselJe . .»!ednom ~~ ?ljese reza~ci za zif!lu. dr~gi put ta~~na, ah se ~om1saJU kukuruz1. .. Uz pJesmu 1 priCu VriJeme prolaz1 brzo, a posao se obavi s lakoCom i mi n:;uskarr4, ~ado smo odlazili na vesela sijela koja Je va: lmda konstila da progovori o onome Sto je boli, Cime je pogadala zenska srca. Cesto je pominjala prava koja u2ivaju samo muSkarci. »On.i idu na fakultete, kreCu se slo- bodno, a mi ostajemo kod kuce. I kad izlazimo, sputane smo zarom, kao buba u Cahuri. . ,« Okupljala je zene oko sebe, svakodnevno i sve viSe. postepeno ih pnidobila da se ukljuce u raznovrsne akci:. je i shvate neminovnost promjena u druStvu . .. « Muberi Osmic je bilo svega devet godina kada je Vah1da pocela da dolazi u njihovu kucu. 0 tom veselom gostu s pocetka je znala odvec malo, uglavnom ono sto se moglo cuti kraj porodicnog ognjiSta: da u kuci zivi mnogo muSk~rac~, da je glava porodice, kad:ija, veoma strog, da Vah1da .':"'~ P':'ne ruke posla u upravljanju do~azlukom. KasniJe JU Je, u pnsnom drugovanju u radu 1 ratu, o~l~Cno upo~nala i !oliko cijenila da bi i danas, kako veh, 1me svog JUnaka 1 uzora u Zivotu, Vahlide, »urezala svuda po Gornjem Seheru, Novoseliji, Stupnici,· u centru i na periferiji Banjaluke, po njenoj okolini i svuda u nasoj zemlji. Tim pDije sto je hila zena onog periada ~ada je polozaj zene u drustvu i porodici bio skoro IStOVJetan sa rna kojom stvari u kuCi, a rad skoro robovski. Prava nikakva, duznosti beskrajne! ... Sijela su hila skoro jedina mjesta na kojima su zenska celjad mogla da kazu sta misle, zele li osjecaju. Tih sijela se sjecam jos od 1935. godine pa nadalje. Obicno s~ se odrz~vala u Vahidinoj kuCi, u nasoj kuci, ili negdJe u GornJem seheru. Ona bi nas pozvala, a kadinica bi nakuhala raznih jela. Odrasli su se povlacili u sobu, a mi, djeca, igrali smo se u kuhinji. Stariji su _Citali neSto sto meni nije bilo dostupno. Vabida je citanje koristila za razbijanje raznih predrasuda, kao sto su: da knjiga ndje za Zensko, da se Zena mora kriti i u svemu poko~ ravati. Propagirala je pismenost i borila se za emanaipa~ ciju Zena, Muslimanki. Iz avlija bi je ob;cno ispracale, njih dvadesetak, i dovikivale da opet svrati. Ni mojoj Rami (mami) nije bilo tesko da side cak do kapije. Ponekad je citavo drustvo vodila na sijela i igranke.« POD »PELAGICEVIM« CRVENIM BARJAKOM _Sinovi kadijini su, u krilu revolucionarnog pokreta BanJaluke, izrastali u skojevce i komuniste, Sto oCevom oStrom zapaZnju nije izmaklo'i Sto on, na rijeCima i javno, nije odobravao, ali ih je sve rede i blaZe zbog toga prekorijevao, prateci njihova razwjanje u !jude i 13 �14 borce i ponoseCi se time Sto su u Zivot zakoraCavali samostalno i uspravno, sto su pravdoljubivi i, poput djedova, tvrdih KrajiSnika, slobodari [ !judi s narodom i za narod. I kako bi koji izdikao ukljucivao se u Radnicko kulturno-umjetniCko druStvo »PelagiC«, u RadniCki sportski klub »Borac«, u Klub akademiCara Banjaluke ~­ u Sportsko rekreativno dru.Zenje »Prijateljj prirode<<, a nJihova sestra Vahida Ce od osnivanja »Zenskog pokreta<( u ovom gradu biti medu njegovim predvodnicima, prvoborac za etnancipaciju Zene. Sve su to bila kulturna, prosvjetna i sportska druStva pod najneposrednijim uticajem Partije, ana su osnivana na inicijativu banjaluckih komunista koji su ih, prakticki, i vodili, ostvarujuCi na legalan naCin politiku svoje zabranjene partije, okupljaju& mlade !jude iz s\\ih socijalnih i nacionalnih sredina, zbliZujuC.i i pripremajuCi ih za odluCujuCe bitke. To su bila masovna, veoma aktivna i napredna druStva u koj.ima se omladina vaspitavala na slobodarskim tradicijama, zadajala rodoljubljem, usmje· ravala u naprednom duhu, pripremala za klasne okrsaje. Jednostavno, za Partiju prosvjetni rad u narodu, masovni sport, zabava i sl. nisu bili sami sebi cilj,. vee, prije svega, orude klasne borbe. Ta druStva su i mogla tako uspjesno da ostvaruju taj zahtev Partije zbog toga sto su djelovala u gradu sa jakom radnickom klasom i jer je banjalucka paruijska organizacija hila brojna, Cvrsta i Cista. Banjaluka, gnijezdo krajiskih revolucionara i slobodara, pocetkom ovog vijeka, iako pod okupacijom, irnala je razvijeno jezgro moderne radniCke klase. Vahida je i rodena bas nekako kada je zavrsen dvomjeseCni Strajk opanCarskdh radnika, a poCinjali talasd tarifnih pokreta i strajkova. Te, 1907. godine, Banjaluka je prvi put Prvi maj proslavila na javniiu zborovima i manifestacijama, pod parolama: »Dajte nam osmoCasovni radni dan, ustavne slobode, politiCka prava, slobodu Stampe i udrullivanja, socijalno osiguranje . . ,<( Tada je u Banjaluci bilo oko 150 organizovanih radnika - drvodeljaca, gradevinaca, koZara, krojaCa, pekara, dvadesetak tvornickih radnika, -itd. - okupljenih u sindikalnoj organizacij1i, u veCini oko »RadniCkog naobrazbenog druStva<(, Sto je hila prva organizaciona klica radniCkog pokreta u gradu na Vrbasu. Talas Lenjinovog Oktobra zapljusnuo je i ove krajeve, okrilatio !jude za nove borbe. Tek osnovana KomunistiCka partija Jugoslavije u ovom gradu od oko 20.000 stanovnika naCi ce svoje pouzdane prvoborce. u to vrijeme u B.anjaluci izlazi partijski list »Narodni glas«, radi Vecernja par l]Ska skola, djeluju Socija\istiCki dom i KprnunistliCko kino »Union<(, grad je, slobodnom voljom svoj.ih gradana - biraCa, imao u Skupstini u Beogradu svog poslanika, komunistu J akova LastriC.a. Medutim, sve je to re.Zim i ovdje, kao i u oijeloj zemlji, presjekao zloglasnom »Obznanom«, aliCe ubrzo, poslije ublazavanja njenih posljedica, poceti da pristiZu nove snage, mlade generacije komunista, n1edu kojima su hiLi Pavo Radan, Veselin Maslesa, Fadil Maglajlic, Avdo Cardzic, Akif seremet i dr. Sa komunistima je djelovala i grupa naprednih prosvjetnih radnika, sim, patizera Partije. Od tih pocetnih koraka pa sve do rata, u najtezim uslovima rada, partijska organizacija Banjaluke se, u akcijama, kalila .i masovHa, Sirila u narodu svoje ideje, jacala svoj uticaj. Istina, bilo je provala i hapsenja, a jedan broj banjaluckih komunista je osudivan i od Suda za zaStitu dr.Zave, Sto je bio sluCaj i sa kadijinim sinom D.Zevadom koji je u kaznionici u Sremskoj Mitrovici izdr.Zavao dvije gocline zatvora, a u jednoj provali je uhapSen d Munib. Ti nasrtaji re.Zima na komuniste Banjaluke, .. okupljene u Celijama, izazivaJU su privremene osjeke u njihovom radu, ali su oni ubrzo nastavili joS organizovanije, odluCnije, svaki zadu.Zen da po nekoliko mladih radil!ika Hi daka pripremi za Skoj i Partiju, taka da su vee 1935. u Banjaluci organizacije Partije i Skoja postale masovnije, ostvarujud jak politicki uticaj. na sve veCi. broj stanovniStva. 0 aktivnosti komunista Banjaluke mo.Ze se suditi i na osnovu rezultata koje su postizali u nastojanju da prosvjetiteljski, kulturno-zabavni i sportski rad u druStvrl.ma koja su ·ani osnovali, po svojoj suStini bude idejno-politiCki i mobilizacioni, da to bude javan naCin djelovanja zabranjene Partije. RadniCko kulturno-prosvjetno druStvo )>PelagiC«, nazvano po Vasi PelagiCu, narodnom izabraniku i predvodniku, neumornom revolucionaru i vizionaru socijalizma, poCelo je sa radom 1927, a zvaniCno osnovano 1928. godine. Ono je svojom aktivnoscu - kako je to povodom proslave tridesetogodiSnjice drustva rekao jedan od njegov:ih rukovodilaca iz predratnog pecioda sefket Maglajlic - »bilo lijepi primjer uspjesnog masovnog rada KPJ, tj. povezivanja i mobilizacije svih naprednih snaga na revolucionarnoj l:iniji Part!ije. »Pelagic« je od samog pocetka djelovao pod presudnim uticajem KomunistiCke partije i bio Skola u kojoj su se, u masovnom radu - kroz Citanje knjiga u biblioteci, odrZavanje javnih predavanja i diskusija, razne kurse~ 15 �16 ve, muziku, tamburaSke zborove, vokalne i recitativne horove, glumacke sekcije, zatim kroz sport, planinarstvo, Sah, izlete, javne nastupe i gostovanja, Jtd. - privlaCili i kulturno i politiCki izdizali i vaspitali radnici, radnicka i skolska omladJina kao i napredno gradanstvo, sto je bio efikasan put i nacin dizanja klasne i drustvene svijesti i okupljanja i vaspitanja novih vojnika revolucije, noVrih Clanova komunistiCke omladine i Partije. Rad »PelagiCa« je, uzeto u cjelini, stalno bio u usPonu. On je Zivio, rastao i razvijao svoju aktivnost u stalnoj borbi sa starim nenarodnim reZimorn. i njegovim organima prisile - polJicijom i Zandarmerijom. Do privremenih osjeka u njegovom radu dolazilo je kada bi, uslijed revolucionamog vrenja, izbijale politii'ke krize; tada je reZim pninudno i drastiCno koCio rad })Pelagica«, zabranjivao g'l, plijenio biblioteku, hapsio funkcionere, sprijeCavao javne nastupe itd. To je bio -izraz slabosti starog retima i njegovog nemocnog hijesa. I uvijek se u tim periodima stvar zavrSavala joS veCim radnim elanom i veCom aktivnoSCu. Masovan i javan po oblicima· rada, »PelagiC« je bio najristureniji poloZaj revolucionamog pokreta i Partije na kojoj su stotine cianova »PelagiCa«- doZivljavali svoje prvo vatreno krSte~ nje u borbi s policijom.« Drustvo »Pelagic« je naslijedilo sve uspjehe radnickog pokreta ovog grada d nosilo u sebi slobodarske tradicije naroda Bosanske krajine. Ono je nastalo kao jedna od prijekih potreba ovog radnickog centra, a prvi medumirodni praznik rada poslije svog osnivanja obiljezilo je nastupom u Radnickom domu. Sarno dvadesetak dana potom »PelagiC«, zajedno s »Borcem«, uCestvuje ha Radndckom sletu u Sarajevu koji se odriava povodom otvaranja stadiona »Hajduka{<, Na sletu joS uCestvuju radniCka dn1Stva: sarajevski »Proleter<c i »Hajduk«, mostarski »AbraSeviC« i »VeleZ«, i kragujevaCki »RadniCki«. »PelagiC« i »BoraC<< u Sarajevo putuju konjskim kolima. Usput svracaju u Turbe i tamo za radnike daju priredbu. Na tom putu dolazi i do prvog sukoba sa Zandarmima· koji pokuSavaju d~ natjeraju »PelagiCa« da savije svoju crvenu zastavu._ u· Sarajevu, 27. maja, na sletu, >>PelagiC« na »Hajdukovom« stadionu pjeva Marseljezu, a iste veC.eri, na zabavi, »Internacionalu« i »SvraCanje«. Taka plodan zalet »Pelagica« prekinuce, vee 1929, Sestojariuarska diktatura. ReZim zatvara RadniCki dom, plijeni »PelagiCevu« bibLioteku, zabranjuje rad sekcije, sprecava aktivnost sindikata. No bas u tim godinama u ce!ijama dlegalnog komunistickog pokreta formiraju se novi revolucionarni kadrov.i, javljaju se imena radniCkih boraca i naprednih intelektualaca, od kojih veliki broj aktivno uCestvuje u radu >>PelagiCa«. Zahva'ljujuCi pr:ije svega njima, })PelagiC« se poslije prvih udaraca polagano oporavlja i ponovo razvdja svoju aktivnost, taka da su njegove sekcije pocele djelovati i sudjelovati na svim zabavama: koje su priredivale razne sindikalne podru:Znice u ponovo otvorenom RadniCkom domu. »PelagiC.« se izborio -da mu se vrati i zapl:ijenjena knjiZni.ca, a pndolaze mu nove snage regrutovane od radnika, omladinaca, novh aktivista iz partijske organizacije .. Sve njegove sekcije rade vrlo zivo i vee 1934. godine »PelagiC«, ponovo razvija svoju aktivnost i van Banjaluke,Siro~ Bosans~e k;aj,ine .. Te _go dine »PelagiC«,_ ~a svojom muz1ckom, pJevackom 1 dlletantskom sekCIJOm, koje okupljaju 246 aktivnih clanova, nastupa u Drvaru. Na putu se sukobljava sa Zandarmima i reZi11,1skim plaCenicima koji nastoje da onemoguCe izvodenje priredbe. Drvarski proleterijat i »PelagiC« obezbed:uju da se iz~ vede kulturno-umjetnii'ki program. . Drustvo je medii Banjalucanima nedeljom organizovalo predavanja j kurseve ·riz esperanta, sociologije, medicine, ekonomije, s.indikalne teorije i prakse, itd. Sa!a za predavanja bila je uvijek dupke puna. Medu onim komun"istima-intelektualaima kojj su se isticali kao predavaci bill ·sui dr Vaso Butozan i S!aviSa Vajner koji Ce ti ustanku izrasti u legeridarnog narodnog junaka Cicu Romanijskog. U vrijeme. nastupanja faSizma -Partija uspijeva da u sekcijama brojnih legainih organizacija, medu kojima su, ·sem »Pela.giCa«, bile i »Klub akademiCara«, »Prijatelji pri-_Je<<, »Borac«, »Zenski ·pokret« i dr., okupi i dobar dio mlade generacije BanjaluCana - studenata, radnika i daka. Oni organizovano uCestvuju u razbija-nju zborova reakcionara,. izvodenju demonstracija, davanju priredbi sa koj:ih se Cist prihod prilaze kao pomoC StrajkaCima u gradu, iii Spanskom narodu koji se hrabro nosio sa faSizmom. Cijeneci da ce seljak biti jedan od oslonaca komunista,.u odluC.ujuCim borbama za koje su se .Pripremali, rukovodstvo Partije u Banjaluci pokrece list »Narodna pravda« u kame Ce se Siriti marksistitko-lenjinistiCka misao i medu radndm seljaStvom koje su onda Cinili 74"/o Jugoslovena. Uvodnik prvom broju (izasao 15. jula 1935) napisao je, kako se sjeca Milorad Gajic, komuni2 Vahida MaglajniC 11 �18 sta i marksisticki publicista Vilko Vinterhalter. Naslov uvodndka je bio »Radnom narodu sela«, a u tekstu je, sem ostalog, pisalo: »Narodna pravda<< kazaCe ti kako ZiviS ti i tvoja braCa seljaci u Krajini; »Narodna pravda« kazaCe ti kako Zivi seljak u Citavoj naSoj zemlji; »Narodna pravda« kazaCe ti kako Zivi seljak d radnik u Citavom svijetu...« Prv.i broj je stampan u 2.500 primjeraka i - razgrabljen. Drugi, Stampan u dvaput veCem tira:Zu, imao je istu, za novinu najlepSu sudbinu. Peti, Stampan u 10.000 primjeraka - po!ticija je zaplijenila jos dok je bio u Stampi i definitivno zabranila njegovo izlaZenje. Re:Zim zabranjuje i rad druStva »Prijatelji prirode« koje se razvilo ii jedne od »Pela!§l.Cevih« sekcija, da bi ubrzo, uz svoju sportsku aktivnost, poCelo da radi na povezivanju sa krajiSkim selom, sa naprednim zemljoradnicima, vrSeCi politiCki uticaj, Sto poldcija zapa:la i zabranjuje. Provala u banjaluckoj partijskoj organizaciji iz 1936. nepovoljno se odrazila i na rad »PelagiCa«; neko~ liko njegovih najistaknutijih clanova, komunista, dopa. lo je zatvora, a velik broj dru~ih clanova zabranjen je ulazak u Radnicki dam. To, medutim, nece dugo potrajati, jer su se. komunisti ponovo okupili i, sem ostalog, poceli da organizuju jos masovniji rad. Tada upravu »Pelagj.Ca« preuzima grupa drugova koji Ce ga voditi do 1941. godine, a medu njirna su bili i istaknuti ko~ munisti: predsjednik Kasim Hadiic, potpredsjednik Sefket Mag1ajliC, Clanovi uprave SoSa MaSar, Drago Lang, Edhem Karabegowc, Rahmija Kadenic, Muhamed Kazaz, Mirko ViSnjiC, .Slobodan KokanoviC, i dr. DruStvo izrasta u prvorazredan politiCki Cinilac. u svorne radu i na svojim priredbama u RadniCkorn domu okuplja najveCi c!tio banjalucke omladine ,povezuje se sa radniStvom i narodom cijele Bosanske krajine, Cime vrSi snaZan uticaj ,j na selo. Banjaluka >>PelagiCevu« pjesmu »B8.njaluCki radnici« pjeva kao svoju himnu; radnike Drvara, Ljubije, Pnijedora, Jajca, BihaCa, Bosanske Krupe, Teslica i drugih industrijskih centara >>PelagiC<< pozdravlja »Marseljezom(< i >>RadniCkim pozdravom(<, Sva ta gostovanja su se pretvara~a u sna:lnu manifestaciju uticaja Partije, u potvrde jedinstva naroda u odbrani slobode, a rierijetko su se zavrSavala protestima, pa i tuCama sa Zandarmima. Primjera radi, >>PelagiC<( je na gostovanje u Drvar, 13. aprila 1940, krenuo sa oko 100 clanova. Nedaleko od Prijedora 80 zan- darma, sa bajon:etima na puSkama i mitraljezima, zaus~ tavilo je voz, izvrSilo pretres vagona i premetaCinu rek~ vizita. Tom prilikom zaplijenjen je j sav propagandni materijal (uglavnom leci Li brosure) namijenjen drvar,skim radnicima. Uhapseni su predsednik drustva Kasim Hadzic i drugovi Irfan Karabegovic, Drago Lang i Slobodan Uzelac. Ipak, drvarski proleterijat je, bez obzira na prjtisak policije, masovno d borbeno doCekao »PelagiCa« koji je Drvarom proSao kroz gust kordon Zandarma s puSkama na gotovs i isukanim bajonetima - noseC.i svoju borbenu zastavu. Ta priredba se pretvorila u politiCku demonstraciju koja je na DrvarCane ostavila dubok utisak. Dvije uoCiratne godrlne u Banjaluci bile su kako je to zapisao Sefket Maglajlic, »najburniji period narastanja i oiganizovanja revolucionarnog radniCkog pokreta i njegovog masovnog politickog uticaja i mobilizacije svih naprednih i rodoljubivih snaga u borbi protiv faSizma, period snaZnog revolucionarnog zanosa u predveCerje revolucije. To je bio period u kame je i »PelagiC« bio aktivan u svim akcijama Partije koje su iSle protiv rata i faSizacije zemlje, zbog Cega je i sam morao da izdrZava napade reakcionarniih grupa ljotiCevaca i krizara. Na priredbi od 23. novembra 1940. godine ljotiCevci i kriZari nastoje da ometu izvodenje programa »PelagiCa« u Hrvatskom domu, sem ostalog i prosipajuCi amonijak i postavljaju6i. ispod pozornice paklenu maS!inu koja je, sreCom na vrijeme, otkrivena. ))PelagiC« organizuje straze koje i'.uvaju zgradu i obezbeduju priredbu. Kao ·i u Drvaru i ovdj e se priredba pretvra u politicku demonstraciju. Odr2ava se politicka uvodna rijec i napada reakcionarna vlada. Publika je narocito toplo pozdravila omlac!tinski hor koji se pojaVli.o bez svog horovode Drage Maiara koji je tada bio interniran u koncentraciollli logor u Ivanjici, sa joS nekoliko komunista iz grada, sto je pogodilo »Pelagica«, ali ga i podstaklo na nove borbe ... Pocetkom sudbonosne 1941. godine policija zabranjuje rad drustva, kao sto je prije toga zabranila rad Kluba akademicara i »Barca«, i drugih radnickih organizacjja, te plijeni njegovu arhivu i svu imovinu. Uprava drustva nije prestala da djeluje, vee je presla u ilegalstvo. I aktivisti »PelagiC.a« nisu prestali s radom, godine rata i narodne revolucije nisu znaCile pfekid rada )>PelagiC.a«. Njegovi Clanovi - komunisti i ostali radnici i omladinci- prenose tradicije »PelagiC.a« u borbu, unarodnu revoluciju ...« 2' 19 �SA >>BORCEM<<, NA PUTEVIMA BORBE 20 Radnicki sportski klub >>Borac« osnovan je 1926. godme, na osnovu odluke rukovodstva partijske organizacije Banjaluke - kao jedno od uporJSta revoluaionar~ nog djelovanja. On je i u najtezim okolnostima cuvao svoj proleterski karakter i ostao ljubimac naprednih Banjalucana, okupljajuCi mlade Srbe, Hrvate i MusHmane, SireCi prilikom svojih nastupa duh bratstva .i rad· nicke solidarnosti. Banjalucani su narocito pratili i pozdravljali. »BorCeve« susrete sa radniCkim sportskim klu~ bovima Sirom zemlje, a nezaboravni su, kako to opisuje ~~eksandar Rayl~C, ostali. susreti sa »Splitorn« .i »Vele~ zorn«. Susret sa »Splitoril« organizdvan je povodom Prvog maja; ZapoCet. je stavljanjem crveriih karanfila u revere, a zavrSen pjeyanjem »Internacionale(( i pjesrne >>Barca<< koja j~ poCinjala stihom: »Hajte braCo, hajte sestre«; S:usreti sa »VeleZom« u Mostaru i Banjaluci, .pretvarani su u ~asovne inanifestadje radniCkog pokreta. Susreti su ro.cinjali dobrodoslicom ria 14 km od grada, gdje bi spor!Iste docekala masa gradana, a poslije nastupa na zelenom poUu odrZavane su n1asovne radniCke veselice~ Takv.im svojd~ radom »Borac« je, pod upravom komu~ nista, okupljao sve veCi broj mladib, odvajaju¢i ih od nazadnih i reakCionafnih uticaja, djelujuci u skl<tdu sa odredbama statuta »Barca«. u kame je pisalo da klub okuplja omladinU. i vaspitava je, sem ostalog, da se bori protiv faSizma· i militarizma. : . Klub. je; st~lno·_potiSkiyan i sputavan od re:Zima, liodm~ma muku mucio bez svog sportskog stadiona, pa Je veamom: gostovao. Zato je omladina grada jedva ce.. kala odluku da _se podii:Ze »BorCev« staO.ion. Na nivelaciji terena, ogra~iv~ju_ stadion?-, podizanju tribina, itd., radile su hi!jade radnika, sluzbenika i daka. Radilo je oko 2;000 akcijasa; ; to ne samo mladica d djevojaka vee i !judi i zena u godinama. Radilo se udarnicki - popodne, nedeljon1 i prazndkom - da bi ?>Borac« Sto prije dobio svoj stadion, da bi se pokazala snaga radnih !judi, da bi se opstinskoj upravi dokazalo da. se stadion ·maze podici i bez njenog obecanog, ali nikada datog priloga. To je hila prava i velika radna akcija Banjalucana i u vrijeme njenog odr.Zavanja za akcijaSe je izvod:en bogat kulturno-politiCki program: izdavane su. zidne novine, o~rZavana pplitiCka predavanja, davani zabavni progra~ m1. Na stadonu je otvoreha i narodna kuhinja iz koje su se akcijaSi hranili na samom gradiliStu, a rad:erto je i noCu, kada su odande naroCito glasno odjekivale inelodije borbenih pjesama. Cijela, dobro pnipremljena i vodena akcija oko podizanja »BorC.evog« sportskog stadiona - u Cemu su uCestvovala i Vahidina braCa - imala je izrazito politicko obiljezje i, sem ostalog, doprinijela jos prisnijem zblizavanju radnika, studenata i daka. U politicku akciju Partije ,pretvorena je i svecanost kojom je obiljezeno otvaranje stadidna. Za tu priliku u goste je pozvan zag~ rebacki radriicloi klub »Metalac«. Stadicin je bdo krcat. Na njegovoj stedini Su stajala momCad »Barca« i »Metalca«. Govorio je komunista i jedan od mkovodilaC:a cijele akcije, Veljko Dordevic, koj•i je svoj nadahnuti govor, kako biljezi Aleksandar Ravlic, zavrsio porukom: >>Kada pobijedi radniCka klasa, mi Cerna ~e preseliti na onaj centralni stadion, kojti je izgraden sredstvima radniCke- klase«. Stadion se prolomio od ovacija, povika, pjesme. Svecanost su uljepsala momcad dva radnicka kluba kada su se medusobno i okrecuCi se prema publici - pozdravljali stisnutim pesn;ic~a prinijetim desnoj sljepooCnici, Sto je onda bio komunistiCki pozdrav. Klub akademicara Banjaluke (KAB) osnovan je 1934. godine, takode na inicijativu partijske organizacije, a sa ciljem okupljanja studentske j dacke omladine, njihovog povezivanja sa radni.Ckim, kulturnim i sportskim druStvima, radi medu seljaoilna itd. >>AkademiCari« su 1941, isto taka i »PelagiCevci«. i Clanovi »Barca«, krenUli sa PartijOm - preteZan broj je stupio u narodnooslo~ bodilacku borbu. i svojim djelom potvrdio. pripadnost naprednim banjaluCkim .intelektualciina, privrZenoSt ciljev.ima Partije. CELNA >>ZENSKOG POKRETA« Kadijina djeca, kao i veliki broj Banja!ucana, bili su tada opredijeljena za napredni radnicki pokret, ucesvujuCi u akcijama Partije. Vahida je uCestvovala u vise akcija, narocito kada je bilo u pitariju davanje priloga i prikupljanje pomoCi od drugih, te organizovanje priredbi, 1izleta, itd. Ona Ce godinama biti ne samo akti':" van Clan veC i rukovodilac udru.Zenja »Prijatelja pi:'irode» i »Zenskog pokreta«, koja su takode djelovala pod neposrednim uticajern komunista. Oni koji su Vahidu bolje poznavali i danas vjeruju da je ona u djeloyanju Uih druStava vidjela povoljnu moguCnost za Sire i Ce"SCe okupljanje Zena, za njihova zbli:Zavanje i uvodenje u borbu:· za sopstvenu emancipaciju u porodici, na poslu u druStvu. · 1 21 �22 Komunisti Banjaluke su u jesen 1935. svesrdno prionuli oko formiranja »Z:enskog pokreta« u ovom gradu, videCi u tome i moguCnost za S1ire okupljanje Zena u antifasistickom frontu. Vee u oktobru te godine »Zenski pokret« je okupio desetine naprednih gradanki, intelektualki, sluzbenica, radnica, studentkinja, pa i domaCica iz porodica komunista ,i simpatizera, medu kojirna i veCi broj Muslimanki u zarovima. Ta masovna i agilna organizacija ubrzo je, raznim oblicima rada od opismenjavanja do Citanja marksistiCke literature okupljala preko 200 zena. One su djelovale u vrijeme kada su u gradu na Vrbasu postojala i druga zenska drustva, u kojima su se zene okupljale na vjerskoj i nacionalnoj osnovi (»Kola srpskih sestara«, »Hrvatska Zena«, Zenske sekcije pri muslimanskoj organizaciji »Gajret«, itd.). DruStvo »Zenski pokret« je, pak, Sirok program druStvenog rada, program borbe za izmjenu pravnog i politiCkog polozaja zene- ponudilo svim Srpkinjama, Hrvaticama, Musl•imankama. Napredne Banjalucanke su taj program prihvatile, ponijele. Prva veCa akcija )>Zenskog pokreta<c, u Ciju je upravu izabrana i Vahida Maglajlic, bila je odrzavanje velikog politickog zbora zena. Na tom zadatku zenama su pomogli d. komunisti, kao i u sastavljanju rezolucije us~ vojene na tom zboru. Ovaj masovni skup zaht!jevao je od predsjednika kraljevske vlade da se zenama omoguCi ispoljavanje veCeg uticaja »na formiranje druStva i drZa~ ve« i da se u novi izborni zakon »uvede opSte i tajno pravo glasa za sve gradane, jednako za muSke i Zenske«. Banjalucki zenskJi pokret se ubrzo ispoljio i u viSe novih akcija, meau kojjma su bili zahtjevi od poslodavaca za poboljsanje uslova rada zena, prikupljanje pomoCi za StrajkaCe i njihove porodice, pruZanja podrSke lenarna Madrida koje su, s Dolores Ibaruri na celu, krvarile u odbrani slobode, ~td. Zbog toga ce uprava Vrbaske banovine ubrzo poCeti da upozorava nadleZne organe na opasno komunisticko angazovanje oko formiranja i djelovanja Zenskih druStava, na »nove komunistiCke direktive« u sprovodenju »akcije za Zensko pravo glasa i ravnopravnost Zena<(. Vahida je kasnije, "stakavsi se posebno u radu omladinske sekcije druStva, izabrana za sekretara, a nedugo potom i za predsjednika »Zenskog pokreta« u gradu, sto govori o njenom ugledu i borbenosti. Cinila je to, prije svega, jer je neravnopravnost Zene osjeCala dublje od njenih vrsnjakinja iz s1icnih sredina, jer je stalno uCila kako bj umanjila razlike izmeOu sebe i muSkaraca i izmijenila odnos prema sebi kao Zeni, jer se, �24 uz bracu· komuniste Ekrema, DZevada i l\lluniba opredi- . jelila za radnicki pokret, prihvatila smjele ideje, tezila ne_Cem novom, ljepSem, sadrZajnijem, za Sta se vrijedi Zrtvovati. Ona Ce Ciniti sve da se jasno odreden progrmn borbe te organizaaije za politiCka prava, za pro'svjeCiv~je i k~lturni rad medu Zenarna Sto dosljednije ispullJaVG~:· Nju su. u tu _ naprednu Zensku organizaciju, u stvar~, dovele hCna pobuna protiv Zivota koji joj je namjenJen, Zelja za slobodoni, znanjem i akcijom. Sposobna i ntehlgentna, duboko osjecajna, brzo je uocila vezu 1zmedu borbe za oslobodenje Zena j radniCkog pokreta. RadniCki do:rp. i predavanja koja su odrZavana u njemu omoguCili su joj da pro·Siri vidike, a knjige i barbene pjesme zamijenile su n1ahalska sijela i razgovore u kojima je prolazio druStveni Zivot muslimanskih Zena SjeCajuCi se Vahidinog politiCkog sazrijevanja .i op~ redjeljivanja za radniclill pokret, njen najstariji brat Ekr~m.kazuje·kako ga je ana CeSCe presrijetala uveCeizap1tk1vala ga sta on to unosi u njihov dom i time ljuti oca. - Da bih olaksao sebi, a ujedno pridobio mladu braCu ri sestn.i za radniCki pokret, Vahidi sam objaSnjavao· u Cemu je sukob zmedu oca i mehe, i, postepeno dajuCi joj,)iteraturu i -objaSnjavajuCi -smisao i svrht_{ borbe radnog naroda, uvea je u red boraca radnickog pokret':' - kaze" Ekrem. - To je bio pocetak njenog saznanJa o radmckom pokretu d r.adu KPJ. Pod uticajem komuriista iz naSe Sire porodice, ona se kasnije potpuno ()predijelila za napredni radnicki pokret, manifestujuCi to uCeSCem u »Zenskom pokretu<( i drugim akc:ijarna koje je Partija organizovala. . Varuida j.,, zajedno sa Ajsom Karabegovic, organizovala prve teCajeve za opismenjavanje Zena, Sto je hila jedna od krupnih akdja »Zenskog pokreta«. Policija je, ~aka se sjeCa DuSank:a KovaCe¥iC, osujetila pokuSaj da se teCajevi organizuju naselu i prijetila cta· Ce zabraniti rad drustv" zbog »propa~ranja komunisticke politike na selu«. Ni u gradu analfabetski tecaj, pod rukovodenjem »Zenskog pokreta«~ nije hio zvan:iCno dozvoljen. Uprkos tome, pronadene su ·prOstorije j osigll!'ana.sred~ Stva uz pornoC ·muslimanskog druStva »BuduCnost«, u Gornjem Seheru. Tecajem je rukovodila Nevenka VojSiC, uCiteljica. VeCina po1aznica teCaja, kojd su organlzovale Vahida i Ajsa, bile Bu Muslimarike. Vee 1938. godine napredne snage Banjaluke bile su dovoljno organizovane da postave na dnevni red i jasniju borbu za poldtiCka prava Zena. U organizaciji »Zenskog pokreta<( pripremljen je zbor..za pravo ·glasa Zena. Zboru je prethodio niz krupnih politickih priprema. Sakupljani su potpisi za rezoluciju koja je zahtijevala pravo glasa za zene. Za kratko vrijeme sakupljano je preko 400 potpisa... Zbor je odrZan u sali kina »Luksor«, koja je ispunjena do posljednjeg mjesta. Dosle su radnice, intelek' tualke, slu.Zbenice, studentkinje, domaCice i seljanke iz okoline Banjaluke. Ve6ina zena bile su Muslimanke pod zarom. Zbor je protekao u borbenom raspolozenju ... J edan od oblika rad\l bile su kulturne priredbe i cajanke, koje su uvijek bile dobra posjecene. Od pdhoda sa ovih priredbi davana je pomoc za spanske borce, za uhapsene drugove itd. · · Omladinska sekcija druStva Cesto -je Organizovala uspjele Jzlete u okolinu grada, koji su koriSteni zarazgovore, Citanje materijala i politiCki rad. I na proslavama Prvom rnaja koje su, zbog zabrane, organizoVane kao izleti »Prijatelja prirode<<, uCestvovao je, takOde, veliki broj Zena. Pod rukovodstvom dr Danice PeroviC »Crvend krst(( je organizovao dva sanitetska kursa za Zene, na }<.oji .se prijavio veliki bi-oj llf.ladih Clanica »Zenskog pokreta((, Jednim je rukovodila dr Perovic, a drugim dr StjepanoviC. Tu je radila i medicinska sestra Zlata SrnailagiC. NajveCi dio prograrna odnosio se na pr:vu pomoC, a hio je, u stvari, sraCunaf na uripr:ernanje Zena za ratne bolniCarke. Kurseve je zavrSho. oko 40 Zena i djevojaka, od kojih su mnoge kasnije otiSle u partizane i hrabro poginule vrSe6i du.Znost bolniCarki u jedinicama. · Mnoge ':ftinkcionerke »Zenskog pokreta(c, medu njima i Stana subic, Nevenka Vojsic (VranjeseviC), Vahida MaglajliC, a naroCito Nata JoviC, bile su Cesto pozivane u policiju,· gdje su lih prijetnjama _i kaznarna primoravali da odustanu od druStvene aktivnosti. .. MRZJELA JE LAZ Patrijarhalno vaspitanje i ukorijenjeni obiCaji Vahidi su bili predodredHi sudbinu domaCice; zar i tamni veo preko Iica trebalo je da ujednaCe njen Zivot sa Zivotima hiljada muslimanskih :lena ciju je potlacenost poznavala i osjecala .vise nego iko. Zbog toga su je upravo pobuna protiv takvog :lJivota i divna Ijudska Zelja za slobodom, novim saznanjima i stalnorn, stvaralaCkom akcij9m doveli u »Zenski pokr~t«. zs �26 Njen drustvimi rad u to doba, veli Dusanka KovaCeviC, bio je sputavan obavezama prema porodici. Trebalo je nositi zar, sakni.ti od oca odlaske na konferencije, drugovanje sa »inovjercima« i komunistima. A nikada nije izostala. Oznojena od trcanja i zurbe, stizala je na sastanke, zbacivala zar i prenosila se u sv.ijet kratkotrajne slobode 'i ucenja, svijet za koji je htjela da Zivi i bila spremna da umre. Sjecam se kako je dolazila na radnicke priredbe. Raspremila bi svoju postelju, staV'ila cjepan:icu, pokrila je jorganom i na taj naCin povrSnom posmatraCu, a to je najCeSCe bio otac, ostavljala utisak da je u postelji. . To sakrivanje osjecala je kao ponizavtmje. Mrzila je la.Z, a bila je pl.lisiljena da se neprestano sluZi raznim izgovorima zbog izostanaka i zlazaka :iz kuCe. A u tome svemu na njenoj strani bila je tiha, plemenita majka, puna vjere u Vahidu, u nas sve, puna Zelje da njena djeca budu sretnija i slobodnija nego sto je ona bila. tdtava kuca, zahvaljujud Vahddi i majci, odisala je Sirinom, humanoSCu, susretljivoSCu prema ljudima i spremnoSCu da im se pomogne. Svoju spretnost i umjesnost u domacinstvu Vahida je korist.ila da drugaricama sasije halj:ine, da organizuje bJife na radnickim i studentskim priredbama, a Cesto su se vrijedni ruCni radovi iz njene kuCe nalazili kao ukras u salama za radnicke konferencije i prdredbe. Bila je nevjerovatna IJjena Zelja za znanjem .i uCenjem. cesto smo nocu citali. U blizini kreveta drzala je desetine knjiga dz oblasti ekonomije, filozofije, prirodnih nauka. Citale smo zajedno Bebelovu »Zenu i socijali~ zam«. Jednoga dana sa ustruCavanjem mi je pokazala svoj prvi Clanak. Naslov mu je bio: »Istina o Zivotu Muslimanke«. Bdo je to nevjeSt Clanak 1 ali sna:lan svojom iskrenoSCu i poniranjem u suStinu problema. BUDILA JE SVIJEST KOD ZENA Na studijama u Zagrebu Ekrem se ozenio studentkinjom Ru:Zom Rakdc, po narodnosti Srpkinjom, za sto oca nije pitao, a nije znao ni kako Ce, u pitanjima porod.iCnog Zivota inaCe stroga, Vahida reagovati, pa jed. no vrijeme dvoje mladih i zaljubljenih nisu smjeli ici .u Banjaluku. Uto ih je Vahida, ponijeta sestrinskom ljubavlju, posjetila. - Kada je vidjela kako zivimo bijedno, studentsldm Zivotom u jednoj sobi prodala je svoj biser i nauSnice 1 i kupila sve sto nam je trebalo od odjece - sjeca se Ruza. - Od tada nam je svakog mjeseca slala paket. Bilo je tu suvog mesa, slatkog, cigareta, a uvijek bi ubaoila i koj.i peskir iii maramicu. Avgusta 1939. godine dosla sam kao profesor na sluzbu u Banjaluku. Nisam se, kako ono ka:Zu, ni okrenula u gradu, a ona me je veC uvela u rad »Zenskog pokreta«, Oiji je bila predsjednik. Njeno djelovanje iSla je za tim da svim moguCim metodama probudi svijest kod Zena o njihovoj ravnopravnosti i teskom polozaju, kako u poroddci i braku, taka i u druStvu. U svim tim nastojanjima bila je uporna d dosljedna. Koristila se Zivom rijeCi, literaturom, predavanjima 1i liCnim kontaktima, s1uZeCi se uvijek primjerima iz svakidasnjeg ZJivota. Na ~ijela preko Vrbasa i u Gornjem Seheru pozivale smo napredne djevojke, s tim da Svaka povede jos neku drugaricu. Ponekad bi se nasla i harmonika. Djevojke su obicno radile rucni rad, a Vahida je istupala sa unaprijed pripremljendm programom. Citale smo knjige, novine i sakupljale pomoc za drugove u koncentracionalnim Iogorima. Sijela su bila po kucama, bastama, gdje bi Vahida zapjevala i povela kolo. Izvjestan krug zena ju je osudivao. I to uvijek jednostrano: da se baV!i muSkim poslovirna. To su bile, uglavnom, Zene koje su imale od Cega da Zive. SiromaSnije su joj odobravale, ali misleCi da je neravnopravnost bogomdana, govorile su joj: »Moja Vahida, ne maze to kod nas tako bitk Ako nije mogla drugaCije, tlZvratila bi dm: »Draga moja, tako Ce ti biti, pa ti radi Sta hoCeS! « Sve teskoce i prepreke strpljivo je savladivala, nailazeCi Cesto na nerazumijevanje d kod svojih najbliZ.ih. Malogradanska CarSija, namjerno ill iz neznanja d vjerskih predrasuda, kdvo je tumaCila Vahidin stav i nastojala ju je okaljati kako u gradu, tako i u porodici. »Kao Vlahinja obukla usku suknju, odrezala kosu, dde u kino, u pozoriSte . .. << Ocu su taka u. graQu, prilikom izlaska, svim i svaCim punili uSi. Po njegovom povratku kud nastajao bi lorn, pri cemu je i majka mnogo trpjela. Vdse puta joj je nudeno da se uda i udomi u neku od uglednih i bogatih muslimanskih kuca - a ona je uporno odb.ijala; voljela je covjeka druge vjeroispovi. jesti i narodnosti - a znala je da je to, u onim uslovima, beznadeZno; i zato se snahi RuZi povjeravala: »Meni je jasno da neCu imati HCne sreCe. Sva svoja nadanja 27 �28 i snagu ulozicu u rad za dobra drugih. To mi je svrha Zivota i..u tome se osjeCam potpuno sreCnom«. Posebnu je brigu vodila o kuci. Uvela je peglanje rublja i svakome postavila krevet, jer se do tada spavalo na duSecima, na podu. Nastojala je da se u kuCi jede Sto ,viSe zeleni. Odr.Zavala je besprijekornu CistoCu posuda·i' od sviju tta.Zila CistoCu tijela. Stalno je ruSila obicaj zena da hodaju po mahali, ispijajuCi kafe d prije i poslije podne. Uci!a je djevojke, narocito siromasnije, da izraduju poznatu banjaluCku Cipku, a sve svoje sugradanke koje su se tim napornim poslom bavHe - podsticala da se .bore protiv bezdu.Snih. trgovaca za koje su radiile i koji su vrijednu cipku dobijali u bescenje. To n,i sama nije mogla mirno da posriiatra, pa je te Zene, poslije· razgovora sa njima o eksploataciji kojoj su izlo.Zene, savjetovala da podignu oijene, uvjeravajuCi -ih da Ce trgovci pristati na to jer im nema ko drugi- radliti taka izrazito lijep ali spar i s naporom skop_Can ruCni rad. U isto vrijem~ je obilazila trgovce govoreCi im kako se Zene bune Q kako nece viSe da izgraduju cipku po taka niskim cijenama, pa im je bolje da plate vise nego da ostami bez tih izuzetno lijep.ih i rijetkih rukotvorina. NESEBICNA POMOC SIROMASNIMA Na prijedlog partijske organizacije Banjaluke, pri kraju skolske 1939/40. godine organizovan Je leurs za besplatno poducavanje siromasnih daka k?ii su imali popravne ispite. Okupilo ih se. oko 150 i Vahida se postarala da d.m obezbijedi prostorije za rad. Medu uCenicima - predavacima bio je i Safet Fejzic, cija je majka ranije pomagala u ~adij~noj kuCi, ali je uskoro u~rla, taka da je brigu o skolovanju Safeta preuzela Vah1da, a on se sjeca da je skolovanje omogucila i Resadu Dzehverovku i j oS neklrn dacdma iz siromaSnih porodica. Kurs je uspje~no ZavrSen, skoro ~vi daai su poloZili popravne ispite ito je za Vahidu bio dovoljno velik razlog da organizuje izlet daka i njiho¥ih roditelja na Suturliju. Izlet je bio masovan, a zadu:lenje da se osvrne na rad kursa skojevski r~kovodilac Ivka MaZar je iskoristio da govori o situaciji u svijetu, o izdajniCkoj politici vlade CvetkoviC-MaCek, o obavezama i odgovornosti mladih u odbrani zeffilje od faS,izma. Izleta i zabava ·koje je 1940. organizovala radniCka i studentska omladina Banjaluke sjeca sed Bisera Hasan- basic, ukazujuoi na to da je uloga Vahide u njihovom organizovanju hila veoma znaC:ajna. . . . - Obisla je viSe zena, koje su je uvijek vesela lica doCekivale, jer jm je ona uz svaki posao donos1la :i vred~ rinu, i na taj na6in obezl:>ijedila ruCne radove da bi se doslo do vise priloga za tombolu i do sredstava za dru" stvene potrebe. . . Vahidi nije trebalo davati ideje za rad. Ona je imac Ia mnogo korisnih ideja i odmah je pristupala njihovom ostvarenju. Na zajednli.Ckin1 izletima i turnejama hila je zapaZena zbog svog .vedrog duha, a i snala.Zenja u svim situacijama. Izleti su bili jedan od oblika rada. Na.izlete se isla pjeSice, najCeSCe negdje kraj Vrbasa, a muSkarci su Camcem dovozili hranu. Odlazili s1no u Trapiste, Slatinu. iii Han-Kola. Nisu mi poznata Vahidina direktna zadu, Zenja, ali znam da je svaki .njen posao izgledao spontan. Igrali smo, pjevali, Oitali i razgovarali. Ona nam je dijeLila hranu, vodeci racuna da porcije budu podjednako nasute. Seoska omladina u Han-Kolima radovala se na.Sem dolasku. S nama su pjevali. Donosili smo jm raznu Iiteraturu za citanje. ZahvaljujuCi Vahidinom toplom odnosu i neposrednostd u razgovoru sa seljacima, u DruSt.., vo je, pored radniCke i studentske, ukljuCivana ~ seoska omladina. U Banjaluci se tada radilo u dubokoj ilegalnosti i bilo je veoma opasno odr.Zavati skupove i sastanke u kucama aktivlista poznatih policiji, a takvi su bili Dzevad i Munib, ranije hap.Senl i zatvarani. I pored _toga, u njihovoj kuCi su odrZavani sastanci, umnoZavan1 leci i progla: si Partije d Skoja.. Neke proglase su pisali Munib i Stjepan Pavlic, a ostali su ih rasturali po gradu. 0 tome se pred Vahidom niSta nije lc~ilo, a sudeCi po njenoj aktivnosti mnogi su vjerovali da je i ana _Clan KPJ. - K.ADIJINA KUCA UPORISTE NOP-a Kadija je bio covjek koji se osjeC.io duboko odgo: vornim, kako je on to Cesto naglaSavao »pred bogom 1 ljudima<<, za vaspitanje svoje djece, za njihova ponaSanje. Veoma je drZao do Casti i ugleda porodice i niSta mu od onaga Sto su Cinjeli njegovi sinovii Vahdda nije izmicalo. Znao je za njihov ilegalni rad, strepio da ih policija ne otkrije, tugovao kada bi mu kojd od sinova 29 �30 dopao zatvora. Sve viSe se pravio da »ne vidh ni ono Sto je znao i vidio, a sve rjede ih je prekorijevao jer je znao da od toga nema kor.isti, da su oni smjelo zakora· Oili na svoje Zivotne staze. PrimjeCivao je da se i Vahida nekako cudno ponasa, da od njega nesto krije, da dugo noCu neSto Cita; sve CeSCe su u kuCu svraCale i traZile Vahidu neke zene i djevojke koje nikada ranije nije viCiao; uS!e bi kod nje, zakljucale se i dugo se nesto sasaptavale. Sto se to u sustini desavalo njemu ce biti jasno odmah poslije okupaaije zemlje, kada je njegova kuca postala znacajan centar mnogih koji su ilegalno zivjeli i radili za narodnooslobodilacki pokret u Banjaluci, a dusa cjelokupnog tog rada postala Vahida. On je tada bio svjedok kako V ahida kucu, tako red preko nod, pretvara u skladJiSte hrane, obuCe, odjeCe, sanitetskog materijala i oru:Zja, u sigurno skloniSte onih koje su Ni· jemci i ustaSe uporno traZili i progonili, u punkt za odrZavanje partijskih veza. I u svemu tome se taka ponaSala kao da njoj ne prijeti nikakva opasnost. Ubrzo su dva njegova sina izaSla iz Banjaluke i postali partizani, a jedan dopao u ustaskli zatvor, zbog cega su agenti ustaske nadzorne sluibe (UNS) cesto premetali kucu, ali je Vahlda, kao da je prkosila policiji koja se nalazila u blizini, skrivala ilegalce, brinula o njima i otpremala ih u partizane. Sve sto se u kud naS!o bilo je na raspolaganju narodnooslobodilackom pokretu i ljudima koj1i su se sticajem okolnosti tu nasli. Zarove je uvijek imala u rezervi, a obezbjedivala je kljuceve nekih ilegalnih stanova u gradu. Nikada niko nije ostao nezbrinut. U svojoj kuCi je organizovala i pravu radionicu rublja za borce. Prekrajala je djevojacko ruho koje je godinama spremala za svoj buduCi dom, Cilime sa poda, zajedno sa majkom, osipala i vunu koristila za pletenje dzempera, carapa i drugih odjevnih predmeta potrebnih partizanima. U doba masovnog ubijanja Srba, protiv cega je jav· no protestvovao d kadija, kada su i banjalucki Jevreji, ponizavajuCi obiljezeni zutim trakama oko ruke, odvodeni u logore, Vahida je u zaru, danju i noCu, obilazila grad, prikupljala hranu, odjecu, radio-aparate, sanitetski materijal i novCane priloge za borce li partizanske porodice, Sirila ideju otpora proti vokupatora, saradujuCi sa deseti.nama komunista, skojevaca i rodoljuba, izlaZuCi se i sama velikoj opasnostli. Istorijske dogadaje iz 1941. godine partijska organizacija Banjaluke spremno je docekala, sa nekoliko stotina clanova Partije i Skoja, te hiljadama antifastista i rodoljuba, kojd su slijedili politiku KPJ. Jedne januarske noCi 1941. u kuCi Ferida i Muhameda Hasanbasica oddan je dogovor rukovodecih komunista Banjaluke i cijele Bosanske krajine pod rukovodstvom Bure Pucara. Raspravljalo se o sprernnosti komunista i naroda ovog kraja da ostvare stavove Pete zemaljske konferencije KPJ u odbrani zemlje. Dok su se dogovarali ljudri. koji Ce Krajinu uvesti u oruZanu borbu, Vahida i grupa njenih drugova su, po naredenju I vice Maiara, sekretara Ob!asnog komiteta Skoja, cuvali straZu. Dva mjeseca potom, 27. marta, Vahida je, sa bracom i hiljadama Banjalucana, bila ucesnik jos jednog istorijskog dogadaja - marsirala je, sa masom borbeno raspoloZ.enog naroda, centrom grada, nosila transparent na kame je plisalo »HoCerno da branimo zemlju«, pozdravljala stisnutom pesnicom, pjevala, u nikad veCem h:Jru. »Hajte braco, hajte sestre«. Toga dana Mjesni komitet Partije je, obavijesten o dogadajima u Beogradu, pozvao radnike, slu.Zbenike i omladinu da obustave rad, izadu na ulice, manifestuju odluCnost u borbi protiv fa~ Sizma. Medu njima su izaSli i radnici Tvornice duhana u kojoj su partijska, skojevska i sindikaina organizacija imale dugu i bogatu tradiciju i vrSile snaZan uticaj na kolektiv. Oni su nosili na brzinu napdsane parole koje su govorile o odluCnosti radnika da se odupru faiizmu, da brane i odbrane zemlju. IzaSli su .i rudari sa Lau.Sa, i rad~ nici pilane »Jelsigrad«. U toj vehlkoj koloni i Vahida je nosila transparente, uzvikivala parole, namjerno najgla~ snije ispred zgrade ustanova koje su godinama bile oliCenje re.Zima: banske uprave, komande garnizona, policije. Zatim je Mjesni komitet Partije preko svojih aktivista, pozvao tu masu i druge antifaSiste da se okupe pred zgradom ZeljezniCke stanice i nastave da manifestuju antifasisticko raspolozenje, jedinstvo, borbenost. Na skupu su govorili komunista Muhamed Kazaz ~ Dusan Brankovic, seljak iz okoline Banjaluke, poslanik ZemljoradniCke stranke, poznat kao borbeni antifaSista, zbog Cega Ce ga usta.Se i ubiti. Na sastanku aktivista Vahida Ce uveCe sa uzbudenjem govoriti o snazi naroda kako ju je dozivela na uiicama rodnog grada, o tome da ce octsad narod odluCivati o odbrani zemlje od fasizma. Nazalost, izdaja ddavnih vrhova bila je toliko duboka da se kapitulacija vojske i vlade nije mogla preduprediti. Banjaluka je gluha i pusta docekala ulazak njemacke motorizovane kolone koja je hrlila ka Sarajevu. Medutim, srce slobodarske Krajine nije se zadovoljavalo samo svojim Cutanjem i rnrZnjom, veC je biilo za akciju, za borbu. Zbog toga je Komitet za odbranu, koga je for- 31 �mirala Partija· od· najistaknutijih komunista, imao punu podrsku u pokusajima da se organizuje otpoi i odbrana. Uz Komitet su, u stvari, bile hi!jade dobrovoljaca, ali se Vlise od spasavanja nekih objekata od rusenja i sklanjanja dijela naoruzanja i opreme razbijenih jeclinica, nije moglo·uciniti. Okupacija je, dakle, hila tu, kao gruba ratna zbilja, ali komunisti i napredna Banjaluka poraz nisu priznavali. .. U gradu je odmah, sa blagoslovom i zastitom Nijemaca, uspostavljena ustaSka vlast. Za stoZernika je postavljen dr Viktor Gutic koji ce, vee poslije mesec dana, poSto je Z<:).veo »novi poredak«, pJ:ijetiti: »Sada :ima da pristupim. grandioznom djelu - ciScenju Hrvatske Bosanske krajine, a naroCeto Banjaluke, jer ona postaje glavnim gradom Hrvatske«. PoCelo· se sa masovnim iseljavanjem srpskog zivlja, plenidbom njihove imovine, progonom u logore Jevreja, a uskoro i hapSenjem pede-. setak komunista,skojevaca i drugih rodoljuba. Grad je pritiskala strahovlada. Svakodnevno su stizale vijesti o masovnim zloCinima ustaSa nad srpskim stanovniStvom, o klanju pravoslavnih sve.Stenika, paljenju pravoslavnih crkava, pljacki imovine Srba, itd .. dok su vjeSto i uporno pokuSavali da se Muslimani gurnu u bratoubilaCki .rat - _raspirivanjem vjerske i nacionalne mr:i;enje, potezanjem nekih starih racuna, itd. Sem kod pojedinaca i manjih grupa, i to koristeC.i se primitiviz~ mom, zaoStaloSCu ~ :vjerskim sljepilom, te rasp:irivanjern niskih strasti - nisu uspjeli. SNARODOM I U ZLU I U DOBRU Od. prvog dana okupacije komunisti su nastavili sa· Zivijim politiCkim radom, sraCimatim rta to da ·se oCuva: jedinstvo naroda ovog viSenacionalhog kraja, okupe sVe snage·oko progrania Pattije·za ·voa:enje oru:Z:ane i revolucionarne borbe. Komunistima su· prenijeti zakljucci istorijskog Maj~kog savjetovanja u Zagrebu, poslije cega je, na savjetovanju na Sehitlucima, ondje gdje danas stoji velelepni spomenik, dogovoreno da se nastavi s pripremama za oruZanu borbu: priprerna oru:Zje, okupljaju !judi s kojima se moze racunati u borbi. Ovdje, po zadatku viseg partijskog rukovodstva, u junu sti~e i Mahmut ll1.1satlija Bus, sa zadatkom da pomogne Oblasnom komitetu KPJ u pripremanju oru.Zane borbe. U tom cilju su \1 partijskim organizacijama odrede- JOS ni grupe i pojedinci i zaduZeni za vojna pitanja, Cime je organizovanije pristupljeno pripremama oruiane borbe. Partijsko rukovodstvo je, sa sastanka odrtanog na dan Hdtlerovog napada na Sovjetski Savez, preporuCilo svim komunistima u gradu da se priCuvaju ofanzive ustaSa koja ce, s;igurno, uslijediti, ali i da, bez velike potrebe, ne idu u duboku ilegalnost, veC da nastave da rade s narodom i za narod, javno i organizovano, kao jedina politiCka snaga koja je i u toj najteZoj situaciji ostala uz narod. Narednih dana ustaSe su, stvarno - na osnovu spiskova koje su za njih saCuvali oni koji su i prije rata rukovodili borbom protiv komunista i svih naprednih snaga grada - pocele sa hapsenjem clanova KPJ i Skoja. Uhap.Seno je i strpano u »Crnu kuCu<< pedesetak !judi, na Sta su sve napredne snage grada stale na stranu uhapsenih: uticajni !judi su intervenisali kod predstavnika vlasti u Banjaluci i Zagrebu, u kvartovima je, po dogovoru i na red, prikupljano jelo :i razna druga pmnoC za uhapsene i njihove porodice. Takav pritisak javnosti je urodio plodom: gotovo svi uhapseni su, redom po jedan, puSteni iz zatvora. Ovi su se, na preporuku partij:skog rukovodstva, povukli u .ilegalnost i nastavit[ s organizovanjem otpora i pripremama za otvorenu borbu, iz Cega su ustaSe odmah izvele zakljuCak da su pogrijeSile, pa sada hapse i tek puStene i ranije nehapSene komuniste, skojevce i grupu njihovih saradnika. Medu uhap.Senima je bio i kadijin sin Nzevad koji ce uskoro biti odveden u koncentracioni logor u Bosanskoj GradiSki odakle se nikada viSe neC.e vratiti svom gradu. 0 puStanju zatvorenika sada viSe nije moglo biti govora, Sto je bio velik gubitak za banjalucku partijsku i skojevsku organizaciju, ali su mjesta uhapSenih popunjavana novim, mladim i poletnim clanovima Partije, mladicima i djevojkama, koji su sazrijevali u »PelagiCu«, u »Borcu«, u »Zenskom pokretu« i »Prijateljima prirode«, u skojevskim aktivima u Skolama i preduzeCima i u sindikatima. Zadnjih dana juna vise ad sto najistaknutijih i policiji znan,ih Banjalucana izaslo je van grada, spremni za pocetak oruzane borbe. U Banjaluci su ostali, da rukovode radom partijske i skojevske organizacije - DuSko Bole, Rada VranjeSeviC, DuSanka KovaCeviC i Karlo Rojc. u gradu je dejstvovao sirok antifasisticki pokret, pri cemu je b.ilo od izuzetnog znaCaja pr.isustvo medu komuni.stima i svim BanjaluCanima antifaSistima, druga Dure Pucara Starog koji Ce odatle, mjesecima, rukovoditi oruZanom borbom u Bosanskoj krajini i svim vidovima otpora. Znacajno je bilo i to sto su Danko Mitrov i Miljenko CvitkoVlic, komunisti i ucesnici spanskog gradanskog 3 Vahida MaglajniC ,33 �34 rata prenijeli svoja iskustva i pornogli pocetak organizovane oruZane borbe. Pocetkorn jula je u rejon sehitluka, iznad Gornjeg sehera, bio partizanski logor koga je banjalucka partijska organizacija snabdijevala oru.Zjem, municijom, sani~ tetskim materijalom, odjeCom, obuCom, Satorskim krilirna, cebadirna, pribororn za kuhanje, itd. u prikupljanju od naroda, skrivanju i prenoSenju partizanima, uCestvovale se hiljade antifaSista iz redova Srba, Muslimana i Hrvata. Smno koju sedmicu kasnije na StarCevici je forrniran Banjalucki partizanski odred. Njegov zadadak je bio da dejstvuje na kornunikaciji Banjaluka Jajce. U svojoj prvoj akciji, u Aginorn Selu, rastjerao je ustase koje su dosle da pljackaju zito i stoku. Opljackana imovina je vraCena vlasnicima, ali su ovi to odbil-i, govqreCi da Ce veC nekako jzdeverati i s·a onime Sto im je ostalo iza ustasa, a taj plijen neka ide narodnoj vojsci. U toj borbi je poginuo skojevac Pl.ivac, prvi Banjalucanin koji je dao zivot u oruzanoj borbi. Sahranjen je uz vojniCke poCasti, a borci su se nad njegovim grobom zakleli da neC.e ispuStati puSku dok ga ne osvete i izvoju. iu slobodu. Da je ne bi uznemiravale ustaSe na desnoj obali, jedinica je u nardne dvije akcije spalila mostove na Vrbasu, u Krupi i BoCcu. Odmah se vidjelo da su veCina tom poslu neviCni. Ipak, noCu su na prvom mostu velikim svrdlirna izbusili rupe, stavili eksploziv, zatirn natopili krpe benzinorn i petroleurnorn i bacili ih na most. Kad se veCina povukla, krpe su upaljene. Najprije je suknuo plarnen, a onda odjeknula eksplozija. Slijedece noCi je planuo most preko Vrbasa u BoCcu. Diverzanti su natrpali trijeske i suvaraka u ko.Seve, to polilj benzinom i zapalili. Glavnina cete je sa cemernice posmatrala odsjaj vatre koja je gutala most. Slijedeca akcija te jedinice, prerna sjecanju politickog rukovodioca Sefketa Maglajlica, bila je postavljanje zasjede jzmedu BoCca i Crne r.ijeke, na putu Banjaluka - Jajce. U zasjedu su upala dva karniona sa neprijateljskorn vojskorn. »Neprijatelj je vatrorn iz zasjede zaustavljen i razbijen. Kako se nasa zasjeda nalazila na suprotnoj strani, na desnoj obali Vrbasa, a cesta na lijevoj obali, Albert Trinki i jos neki borci su preplivali Vrbas i pokupili oruije, rnedu kojirn se nalazio i jedan pu.Skomitraljez. Domobrane nismo mogli zarobiti jer su nam rekli da ne znaju plivati. Za uzvrat, oni su nas, nakon Sto smo prevukli oru.Zje na svoju stranu V:rbasa, podsjetili da srno zaboravili zapaliti kamione. Rekli smo im da ih oni zapale, Sto su i uCinili. ..<< Za to vrijerne je veci broj istaknutih banjaluckih komunista stajao na Celu svenarodne borbe Sirom Krajine. Posli su po zadatku Partije da, zajedno sa ostalirn kraji.Skim komunistima, rukovode op.Stenarodnim ustankorn koji je poceo u drvarskorn kraju i poput plirne se Sirio PodgrmeCom, Kozarom, ,Janjem, Pljevom. Nakon viSenedeljnih borbi, Sirom Krajit)e Ce se stvoriti prostrane slobodne teritorije sa jedinicama revolucionarne vojske, organima narodne vlasti, pr.ivredom, bolnicama~ skolarna. PRIJEM U PARTIJU Vahida je, kako je veC reCeno, i prije rata bila yeorna aktivna u politickorn zivotu svog grada, ali je tek sada - u svakodnevnorn pdkupljanju narodne pornoCi za borbu, u otimanju od domobrana i ustaSa, u suoCavanju sa opasnoSCu, itd. u punom sm:islu naSla sebe, dala maha svojim moCima. U maju je, na sastanku Celija kornunista, prirnljena u KPJ. Bila je ,kazu, toliko uzbudena ljepotorn i velicinorn tog priznanja, u korne je vidjela dokaz vise da Partija podjednako racuna na zene i rnuSkarce, da nije mogla do6i do rijeCi. Iako je veC odavno hila borac, sada vee ll 34 godini - nije rnogla da zadrc Zi suze iadosnice. Nastavila je da saraduje sa n1nogima, a sada je i rnladoj braCi davala zadatke. Nekako u to vrijerne Osman se vratio iz Sarajeva, ad rodaka; odmah mu je prisla Vahida i ozbiljna, gotovo strogog lica mu rekla: »PoSta si upoznao Sarajevo - moraS ponovo onamO.<< - Objasnila rni je da u odredeno vrijeme odern Ismeti DemiroviC, ka.Zem joj da me V ahida poslala, naSta ce mi Isnieta reCi sta dalje da radirn. Kad sam dosao; Isrneta me uvela u jednu sobu. Tu sam zatekao jednog Covjeka koji mi je dao neko pisamce da ga odnesem u Sarajevo, u SkerliCevu ul:icu. Pismo je stavio u kutiju cigareta. I danas se sjeCam, bila je to »Moravac<. Dao mi je i 80 dinara za put. Bio je to :Eluro Pucar. Pri dolasku u Sarajevo kupio sam jo.S tri kutije istih cigareta. Iz Sarajeva sam doveo jednu drugaricu u Banjaluku. Do Jajca sino putovali vozom, a zatim autobusorn. Putovali smo na izvjesnom rastojanju, kao da se ne poznajemo. U Banjaluci, na stanici, saCekala nas je Vahida. Pokazao sam je druga:rici koju sam dopratio- i Sapnuo da ide s njorn. Njih dvije su krenule jedna za drugorn. U to vrijerne od Vahide sam dobijao i novae za,ku3• 35 �povinu vecih kolicina brasna, pisaceg pribora, cigareta, Zileta, sapuna i sl. Istovremeno mi je objaSnjavaia· kuda da odnesem nabavljeni materijal. Bila su to odredena mjesta gdje se skupljao materijal za partizane. · - U toku rata bila je izuzetno aktivna i znala da se maZe osloniti na svakoga od nas u kuCi. To je veoma vjeSto Cinila. Po dolasku jz ZarobljeniStva radio sam u Mobilnom odjelu vojnog okruga u Banjaluci. Od mene je zahtijevala da nabavim veCu koliC.inu vojnih objava i Stambilj, da udesim da neke drugove briSu iz vojne evidencije, sa napomenom »nestao«, »umro«, itd., a da lica, na koja se sumnjalo da saraduju sa ustaSama, pozovu u vojsku, posebno ana lica koja su posezala za tudom imovinom, preuzimajuCi srpske i jevrejske radnje. »Treba nabaviti pisaCu maSinu, radio-aparat, harmoniku, govor:ila je. U svako doba, treba, treba, treba ... Kakvo bogatstvo maste ... STVORENA ZA BURNO DOBA 36 ·u noviil}, r:atnim uslovima Clanice »Zenskog pokreta« su nastavile svoj borben~, revolucionarni put, uglavnom u okupiranoj ali nepokorenoj Banjaluci, boreCi se za· ostvarivanje revolucioriarnog programa Partije koji je u ~ebi sadrZavao i slobodu i ravnopravnost Zena. Vahida je i sada hila medu Celnima, prvoborcima, Cega se njen saborE!.C DuSanka ·KovaCeviC ovako sjeCa: --,.. Posilje okupacije Vahida je odvazno obavljala niz znacajnih poslova. Svoju kucu, u kojoj je zivot tekao mirno, taka reCi preko noCi, pretvorila je u skladiSte tirarie, obuCe~· odjeCe, sanit~tSkog materijala, oruZja, oruda ..i ctr: Osjetila siun kao da je doslo njeno doba u kame je mogla pokazati i razviti sve svoje sposobnosti. Ponasala se kao da joj ne pr.ijeti nikakva opasnost, nego da treba sarilo druge da zaStiti. Njen smisao za organizaCIJU je dostigao . nesvakidaSnje razmjere. Dogovarala bi- se SK trgovcima - Jevrejima - dok im jos radnje nis.u bile oduzete, da joj daju vece ko· liCine robe uz -neznatne cijene - tek toliko da se naplati (Cetkica za zube,_ sapun, SeCer, braSno i dr.) U svojoj kuCi je organizovala pravu. radionicu rublja. U jesen 1941. godine, u svom dvoristu, pripreinala je velike ko. liCine pekmeza. »ImaCemo pekmeza .dok god traje rat«, reCe majka, na Sta ona odgovori: »NeCemo ga, stara, ni okusiti, ovo, Ce iCi tamo gdje_ treba.« Kada su se te godine organizovali sanitetski teCajevi, Vahida je obezbijedila sanitetski materijal za tecajeve i za slanje u Sumu, partizanima. U doba masovnog ubijanja Srba, u doba kada su !judi sa tuZnim trakama oko ruke masovno odvodeni u lo-· gore, Vabida je obilazila srpske i jevrejske porodice u gradu. Govor.ila im je istinu, da Ce jm neprijatelj oduzeti sve stvari i traZila da to dobrovoljno ustupe ustanicama, i na taj naCin je obezbjedivala radio-aparate i druge potrebe za borce. Oko smjestaja !judi koji su bili u ilegalnosti cinila je prave podvige. Pribavljala je zarove i kljuceve od velikog broja ilegalnih stanova. Nikada niko nije ostao nezbrinut poslije policijskog Casa. Sjecam se jednog detalja kada se porodica Bojkovski odselila u Beograd. Dobavila je kljuc njihovog stana. Rada VranjeSeviC i ja odjednom smo se naSle u trosobnom stanu. Vahida nas je obilazila i tom prilikom go. vorila da drugi stanari Cuju: »Moram im zaljevati cvijeCe<(. Jednog dana, u zoru, silazile smo niz stepenice kuCe i nai.Sle na Zenu ustaSkog funkcionera. Vahida se odmah snasla i pocela vikati kako ne znamo Cistiti parkete. Vise se nismo smjele vratiti u taj stan. . Vahida je u radu imala veliku podrsku svoje majke, dok se kadija, da bi saCuvao svoj »autoriteh, pravio da ni.Sta ne primjeCuje. Jednom sam se, medutim, uvjerila da on zna mnogo viSe nego sto pokazuje. Bila sam uhapSena. Prozori zatvorske sobe gledali su kapiju- Vah:idine kuCe. Trebalo je da nekoga obavijestim da sam u zatvoru, pa sam dugo cekala da se neko poja'-'i iz Vahidine knee. NaiSao je stari, Vabidin otac. Odlucila sam da se obratim njemu. Rekla sam: »Molim vas,. kadija recite Vahidi da je Du.Sanka u zatvoru.« ProSao je ne obaziruCi· se, kao da niSta nije Cuo, i otiSao u grad. Brzo se vratio. Vahida mi je poslije pricala da joj je rekao: »Eno ti druge u zatvoru, red je da je ob:ide:S, jer je i tebi tarno mjesto.<< Bio je to grub naCin, ali je, ipak, bio spreman da pomogne. Jednom me je sreo u svojoj kuCi, a ja -. prolazeC.i u zaru- rekoh: »Dobar dan«! Poslije je oti.Sao: u Vahidinu sobu i rekao joj »Oporneni onu KovaCeV.iCku, kad veC ide u zaru, da ne viCe dobar dan.« Takav njegov stav je znaC.io odobravanje cijelog ra~ da i pokreta protiv neprijatelja. I pored naprasite naravi .i starog shvatanja, to govori koliko je on bio Covje-Can ... Pred moj polazak u partizane vidjele smo se i pozdravile sa Vahidom MaglajliC. Posljednji put prekontrolisala je da li smo pravilno obukle zar i metnule pecu, 7 37 �38 dala nam stotinu savjeta i s.itnica koje nam mogu zatre~ bati, zasuzila je i zastidila se suza. Sa gruboscu kojom je uvijek pokusavala da sakrije svoju covjecnost i do· brotu, rekla nam je da ni.Sta ne znamo, nazivala nas >>VIahinjama« i dugo ostajali na kapiji gledajuCi za na· rna. Zarove nam je dala Vahida iz svoje kuce, uz prista. nak majke, stare kadinice. Prostrana kuCa sa soban1a debelih zidova i gustin1 zavjesama na prozorima, koji ni usred ljeta nisu propu. Stali vruCinu, u kojoj je mirno i udobno tekao Zivot reIativno obezbijeaene porodice, postala je vazan centar mnogih koji su ilegalno zivjeli i radili u Banjaluci. Dusa cjelokupnog tog rada bila jeVahida, kci patrijarhalnog kadije, Cijoj je snazi i Zeljama davno postao tijesan zar i uska perspektiva muslimanske djevojke koju joj je namijenila patrijarhalna sredina i obicaji. U sav svoj posao unosila je sestrinsku Ijubav i brigu za svakog covjeka. Nikada nisam vidjela Vahidu da se pred neCim zbunila. Kao da je hila stvorena za to burna, uskome5ano doba, kao da joj je ono pomoglo da oslobodi do kraja svoju neiscrpnu snagu i vjeru u bolji Zivot ... Cijela porodica kadije Maglajlica se ukljucila u rad NOP-a i, preko Vahide, radila za racun borbe. U tome je i kadija, na svoj naCin, bio sauCesnik, saradnik. Vahida poslije okupacije, kako se sjecala kadinica, nije vise mog· Ia da krije svoj rad. - Trebala joj je nasa pomoc. Postalo je sve vidljivo. Cijelu kucu, od podruma do tavana, pretvorila je u skla. diSte raznog materijala za partizane, koji je pribavljaIa dovijajuCi se na razne nacine. I ovdje se ispoljila Va· hidina velika snala.Zljivost i okretnost, koju smo i ranije primeCivali. J edanput se kadija popeo na Iavan. Oci su mu stale od cuda, kad je ugledao kamaru koja je zakrcila pola potkrovlja. Bilo je tu svega, od sjekira do radio-aparata. Pogled mu se dliZe zadrzao na uspomeni koju je dobio od oca - na starom »crnogorskom« levoru. Ni to nije zaboravila. U tom radu nije ni mene Stedjela. Jednog dana unesen je u kucu dzak bijelog brasna koje smo sljedovali za veliki broj Clanova naSe porodice. BraSno je tu omrklo, ali nije osvanulo. Znala sam da je to Vahidin posao, ana moj prijekor, odgovorila mi je s osmjehmn: >>Kadinice«, taka me je obiCno zvala, »ti misliS da si samo ti Ziva.« KADIJA I KADINICA NA PRAVOM PUTU UoCi rata kadija je, predviaajuci dogadaje i poucen' Zivotnim iskustvom iz minulih ratova - kako to pamti njegova snaha Ruza - pod stepenicama koje vode iz prizemlja na sprat, sakrio izvjesnu koliCinu braSna, ri:Ze, ulja, SeCera, kafe, masla. Bio je uvjeren da za to niko ne zna i da su stvari na mjestu. Kad je neSto zatrebalo, ostao je zaprepaSCen jer tamo viSe nigdje nista nije bilo. Vahida je to vee bila spre· mila na >>pravo mjesto<c. Od braCed oca pokupila bi sve vuneno Sto bi naSla, isparala d podijelila Zenama da pletu pulovere i Carape za borce. Iz kuCe je iznijela skoro sve posteljno rublje. Ostavila je poneku plahtu, koju smo kasnije iskoristile za zavoje. Sanduke sa svojim -ruhom potpuno je ispraznila. DomaCi svileni vez, namijenjen za posteljinu, iskrojila je u zavoje i sterilizirala prije upuClvanja u partizansku bolnicu. Taka je Vahida sve sto se moglo obuCi, obuti i pojesti iznijela iz roditeljske kuCe i otpremila partizanima. Kadlja je, na sebi svojstven naCin, pokazivao simpatije prema NOR-u. Sem ostalog, javno je, kao ugled· na i uticajna liCnost, protestvovao zbog hapSenja naprednih !judi, pokolja Srba, pljackanja jevrejskih radnji. To nije bilo po volji ustasama, pa su ga uskoro, poslije bez. uspijesnih pokusaja da ga pridobiju za sebe iii pasiviziraju - penzionisali kao nepozeljnog, a nakon koji mje· sec ga, kao Clana Gradskog odbora Narodnog fronta Ba~ njaluke, ubapsili i gotovo godinu dana dr'Zali u koncen· tracionom logoru u Bosanskoj GradiSki. Vahida i njena majka bile su izuzetno cijenjene i poStovane liCnosti. SiiCne po svojoj humanosti, smislu za druStveni Zivot i humor, uzajamno su se dopunjavale. Zato im j nije bilo teSko naCi zajedniCki j~zik i u presudnim danima 1941. godine, bez obzira na Ieske i izuzetne uslove. U majci je Vahida imala veiiku podrsku, i ne sa· ffio _ana, veC mnogi ilegalni radnici. Kad je nekom ad njih trebala majCinska podrska, nasao ju je u kadinici, a kada im je, opet, zatrebala njena saradnja, to je mogao na6i u kadinici. Ona je pripremala hranu za mnogobrojnu familiju i ilegalce koj.i su se skrivali u njenoj kuCi iii povremeno navraCali. Tiha, plen1enita majka, puna vjere u svoju Vahidu, u sve ilegalce, ·puna Zelje da njena djeca budu sretn:ija i slobodnija nego sto je ona bila, zamjenila je udobni mir 39 �svoje starosti za svakodnevni nemir koji su u kuCi unijeli sinovi .i kCeri - komunisti - gonjeni od policije. Kadija i kadinica su, dakle, pomagali NOP duboko uvjereni da su i ani i njihova devetoro djece na pravom putu. OLIC:ENJE VRLINA KOMUNISTE Komunisti Safetu Fejzicu je u maju 1941. godine partijska organizacija povjerila du:Znost upravnika CinovniCke menze, koja je, u stvad, bila glavni kurirski centar za odrZavanje ilegalnih veza sa Sarajevom, Kozarom, centralnom Bosnom i okolinom Banjaluke, a narocito sa Ponirom. Tu je stizala sva posta za druga Pucara. U menzi su se hranili ilegalni radnici iz Citave Bosanske krajine, rukovodioci partijske organizacije grada, avijatiCar.i i pouzdani saradnici narodnooslobodilaCkog pokreta Franjo Kluz i Adil Alagic. Dusa tog partijskog sastajalista i uporiSta, kako se FejziC sjeca, bila je Vahida. 40 Preko nje su ;iSle gotovo sve veze s komunistirna u gradu, ona je prihvatala one koji su ilegalno ulazili u grad, donosila prikupljeni materijal. ObiCno su to bili ljekovi, zavoji i hirurSka oprema, zatim oruZje i_ municija, i u tome su joj pomagali Dalko Dervisic i Enver Rizvanbegovic. Cijela operacija skupljanja i donosenja materijala odvijala se hitro, a donijeti materijal je sklanjan i sakrivan u spremiSte pod kamare krumpira, paprika i osta-_ log povrca pripremljenog za kuhanje, talco da agenti UNS-a, koji su u menzu CeSCe navraCali traZeC.i ponekog sa potjernica, ni.Sta nisu p:r.imjeCivali. Bezmalo sve veze izmedu druga Pucara, koji je nekoliko mjeseci rukovodio oblasnim komitetom iz ilegalstva u Banjaluci, i c!anova Mjesnog komiteta Partije, u kome su bile i Rada VranjeSeviC i Du.Sanka KovaCeviC, iSle su preko 'Vahide. Ona je takode imala znaCajnu ulogu .i u odrZavanju brojnih kurirskih veza- u gradu. ObuCena u zar, ana je odrZavala veze ne samo u gradu nego i izvan njega. Vezu je uspostav!jala i sa Han-Kolima, preko Saturlije, do koje je sama, uz izlaganje opasnosti, stizala. U tim poslovima, onda riziCnim i sloZenim, najsigurnije je bilo - obratiti se drugarici Vahidi. Dolaskom okupatora i pod ustaskom vlascu Vahida je, kako se toga sjeCa Bisera HasanbaSiC, postala oprezna i uZurbana. 1>Cinilo mi se da nije propuStala nijedan trenutak da prode beskorisno. zurno je ulazila u moju sobu, dgje me je zaticala za maSinom, ostavljala rni rna- I ' terijal za Sivenje ruksaka, raznobojnih zarova i brzo od!azila. Zbog svega toga u mojim ocima je postala velilca i njena veliCina je sve viSe rasla ... << Kako je Temka Alibegovic cijenila, Vahida se u uslovima ilegalnog rada, djelujuCi sa njenim muzem Muharemom i sestrom Sidorn, nikada i niCeg nije bojala. »Pricala mu je da je, osim drugih elagalaca, knila druga Starog i Vasu Butozana. Znam da je preko drugih, a i Jicno, sakupljala narodnu pomoc. Odlazila je bezbroj puta, sa raznirn receptima, u apoteke i uspijevala da pribavi veCe koliCine saniteskog materijala i ljekova. Vidala sam je cesto kako oko podne prolazi uskim SOkacima prema »Cmoj kuCi<c, odnoseCi hranu zatvorenicima. Vjesto je pronasla i pridobila veliki broj zena kojima je odnosila matedjal da siju kosulje i ostali ves za borce. Jedne veceri skripnuse vratnice. Ugledah Vahidu kako je sva zadihana uprtila veliki paket. Bilo je to satorsko krilo koje smo odmah prekrojile u nosila za prenos ranjenika i u torbe za. municiju. Jednom mi je ispriCala kako je iz svoje kuCe ispratila u partizane Du.Sanku KovaCeviC i Radu VranjeSeviC. Obukla im je parove, namjeStala peCu i pouCila ih na pravilno drianje u toj odjeci. »Rastati se s njima - bilo je tako tesko ... SuzdrZavala sam se da ne zaplaCem i pretvarala se da sam vesela. Do v:idenja dok i ja ne dodem! - kazala sam im.« Zumra Cejvan i danas vjeruje da je Vahida posjedovala sve osobine i odlike pravog komuniste i narodnog borca. U njenoj basti pod vockom, sastaalo se prvog ratnog proljeca vise dmgarica. NajpPije bi rada Vrani,eSeviC toplo, lijepim narodnim jezikom, govor.ila o novonastaloj situaciji i predstojeCim zadacima, a onda bi rije~ uzela Vahida. Govorila je kako ih ocekuju teski zadaci, o rukovodeCoj ulozi KPJ, ulivajuCi drugaricama, snaZnim rijeCima, nadu u.pobjedu. VeCina njih je, upravo iz Vahidina izlaganja, osjecala koliko je. plemenita stvar za koju su poCinjale da se bore. I DJEVOJAC:KA OPREMA ZA BORBU Zumri je jedan susret sa Vahidom posebno ostao u sjeCanju: - Dosia sam da primim zadatke. Docekala me je sva ustreptala odmah mi pokazala pismo koje je upravo stiglo ad naSih drugova iz Sume. TraZili su neSto od- 41 �42 jece, jer su u tome mnogo oskuctijevali. I dok sam pismo citala, Vahida je ispod seCije izvukla dva kofera pu. na raznog platna. Smjesta je otpocela da kroji musko rublje, uzvikujuCi: »Zar avo da stoji ovdje, a naSi dru~ govi idu goli i basi!« !Ylis1im da je to b,io dio Vahidine djevojaCke opreme, ali na njenom lieu nije se vidio ni traCak tuge. StaviSe, osjetila sam da je bila straSno lju~ ta na samu sebe Sto se toga nije ranije sje~ila. JoS dok sam sjectila, krojila je komad po komad. Njena majka mi se cesto tuzila da joj nestaju mnoge stvari iz kuCe. »Eta, juC:e sam svu kuCu prevrnula na nadem ~od~ve i u .sobi postavim peC, ali nigdje nijednog, kao da 1h n1kad n1sam imala.« Kada su pred njihovu kucu dosli kuriri sa konjima u povjerenju mi je rekla daCe zalihu, koju su njeni spre~ mHi, poslati partizanima. Od Vahide sam prvi put cula partizansku pjesmu. Dok smo u njenoj sobi sredivale prikupljeni materijal za borce, tiho je zapjevala: »Po Sumama i gorama .. ,(( Pjesmu je, kako je govorila, cula od boraca kad je kri. som odlazila na sehitluke. _(Vahida tada nije ni slutila da je tu pjesmu spjevao Ba?-Jal~canin Mirko Kovacevic. Student Beogradskog ~Iver~~eta, u ods1:1-dnim -~anin1a se _naSao u svojoj BaTIJa~"':l-CI 1 rnedu .J?n:Ima otrsao ~ ,_P~tizane. _JoS kao gimnaztp!a.': opre?tJelw ~e za ;admcki pokret 1 osposobljen za pohticko djelovanJe ottsao u Beograd, na studije. Poznc;~o je, inaCe, da su BanjaluCani ,j drugi KrajiSnioi koJI su se ovdje skolovali, odlazili na studije politicki opredijeljeni jos kao srednjoskolci, u gradu na Vrbasu tu pri'!'ani u SKOJ i KPJ i kao takvi, kasnije, djelovall na uniVerzitetu i u Banjaluci, odnosno u svojim rodnim· mjestima Sirom Krajine. ~irko je vol:io pjesmu i znao lijepo da pjeva. Poginuo )~ r;':eilu prvim Banjaluc:':nima, krajem 1941. godine, stltecr SVOJe drugove u VnJeme borbe u MrkonjiCGradu. Smrt je prerano ugrabila tog hrabrog covjeka ~oji je neizmjerno volio ljude i Zivot, koji bj, sigumo JOS mnogo pjesama i spjevao i zapjevao.) ' Dok je pjevusila Vahida je, veli Zumra, bila uzbudena i oci su joj zasuzile. :l:eljela je da se boci s puskom u r?-ci! ~li. je ~artija od nje traZ_il~. da ostane u gradu. r<:uca ]OJ. Je btla por:ed same pohciJe, a ona je bez pre· ktda radtla, kao da 1m prkosi. BuduCi da je, u vrijeme pripremanja za pruZanje otpora faSizmu i u organizaciji »Zenskog pokreta«, i sama zavrS:ila sanitetski teCaj, Vahida je sada, uz pomoC dr Ihsana ZukanovliCa i dr Asima KulenoviCa u DrZavnoj bolnici, te preko Mustafe SabitoviCa »~ape~ i Mihajla Trkulje u Higdjenskom zavodu - sakupl]ala mstrumente, lijekove ,j ostali· sanitetski materijal. Kada me je pozvala da odemo zajedno u Higijenski, zavod da uzmemo sakupljeni materijal, iznenadila me njena snala.Zljivost. Ona je, naime, sanitetski materijal vjeSto uvJla da liCi na hovorodenCe. >>Bebu« je nosila "';! naruCju sve do svoje kuCe, odakle je pomenuti matenjal upuCivan u partizanske bolnice. U tim teskim danima, od Lausa do Rebrovca, s kraja na kraj Banjaluke, Vahida organizuje grupe zena koje joj pomazu u radu: pletu, siju, sakupljaju odjecu i obuCu, a kao blagajnik crvene pomoCi kupovala Je razne potrepStine za partizane. Jednom me je zaduZHa da podem u kupov.inu i rekla: >>Evo ti novae, kupi viSe muSkih pulovera bez rukava i koZnih kapa sa nauSnicama. Kad zima stegne, borcima uSi najprije ozebu<<. Vahida se svakodnevno izlagala opasnosti, ali je radila ne preZuCi pred policijorn i agentima. Policijske premetaCine u njenoj kuCi postale su neSto svakidaSnje. Prilikom jednog pretresa, policajci su Milieu Vranjesevic nasli bez legitimacije. Vahida ju je uzela u zaStitu i predstavila kao svoju iznenada oboljelu rodaku. MUNICIJA UMJESTO VUNE U ilegalnim uslovima rada Vahida je saradivala i sa AiSom KarabegoviC, i njih dve su mladu A:iSinu sestru, .Muberu OsmiC, anga.Zovale na razliCitim zadacima, vodeCi raCuna o njenim godinama i sposobnostima. Taka ju je, u jesen 1941, AiSa poslala da danese >>VUllU« od Vahide. - Usia sam na sporedni ulaz u dje6iju sobu i sjela na seCiju. PruZajuC:i mi korpu prekrivenu peSkirom, V ~­ hida reCe: >>ZnaS Sta, Berka, avo nije samo vuna, to Je municija za partizane, a odozgo sam s!avila .klupCak. Berka, duSo, Cuvaj se preko mosta ,a 1 put Je dalek. Ako se neSto desi ... « Tu je malo zastala i ubrzo dodala >> • •• aka padneS, pa ti se prospe, ne govori odakle nosiS. Usput svrati kod Sandora, daCe ti jedne bakandZe.« Vahida je sakupljala stare bosanske cil!me i s<:,r· dZade da bi se domogla sredstava neophodn1h za nase drugove u Sumi. Noeima se to na sijelima paralo, pleli se dZemperi, Salovi, Carape ... 43 �44 U ljetnim mjesecima 1941. sekretar Mjesnog komiteta KPJ za Tuzlu bila je Jovanka Covic zuta. Nekako u septembru su je, na ulici, prepoznali agenti i pokusali da je uhapse. Morala se odande hitno skloniti. Odjevena u zar, hitno je, partijskim vezama, prebaCena u Banjaluku. Naredeno joj je da se onde javi Vahidi. - Toplo me je primila i smjestila u svoju kucu. Tu sam ostala nekoliko dana, dok mi nije obezbijeden drugi stan i dok nisam, preko Vahide, uspostav.ila vezu sa drugom Burom Pucarom Starim i Mjesnom organizacijom KPJ. U Vahidinoj kuci, u to vr.ijeme, krile su se Rada VranjeSeviC i DuSanka KovaCeviC i Cekale povoljan trenutak da odu na oslobodenu teritoriju. Tih dana nismo mi bile jedine u Vahidinoj kuCi. Svakodnevno nas je tu bilo po petoro-sestoro. Za sve je bilo mjesta za spavanje, hrane i ostalog. Vahida nas je umjeSno razmjestila! Za mene je pronaSla kompletnu odjecu, od cipela do vesa, i sve sto mi je bilo potrebno da se neupadljivo krecem po gradu. Vahidina majka, snazna zena, po cijeli dan je bila zauzeta spremanjem hrane za mnogobrojnu familiju i ilegalce. Sve je to trebalo pripremiti a da stari kadija niSta ne primijeti, sklon zamjerkama i gundanju. Ocito je, rnedutim, da je mnogo stvari vidio, ali se pravio da ih ne vidi. On je bio mudar i znao je da takvo njegovo dr~anje odbija neprijatelja od njega i njegov.jh i da na taj naCin odgada ustaske i policijske upade u kucu, koje je intimno nasluCivao. Vahida je prihvatila desetine i desetine nasih !judi, omogucila im da se sklone i upute dalje. Danas mi izgleda prosto nevjerovatno kako je to sve moglo da se nesmetano Cini pred nosom ustaSke policije. U Banjaluci je bilo jos takvih kuca, ali porodica kadije Maglajlica, zahvaljujuci Vahidi i njenom uticaju, u potpunosti se angaZovala u borb.i protiv ne~ prijatelja. Sve Sto se u kuCi naSlo, bilo je na raspolaga. nju nasem narodnooslobodilackom pokretu i ljudima koji su se sticajem okolnosti naSH u gradu na Vrbasu. Kad se sjecam Vahide, u uspomeni mi ozivi i lik njene plemenite majke, kadinice, kako smo je zvali. Bila .ie to divna Zena, dobroduSna i smirena. Sve Sto je radila, radila je mirno, bez »srkleta«. Ni traga od stra~ ha, iako se pored nas u kuCi nalazio sakriven i njen sin, u sobi na spratu, iza vrata koja je zaklanjao veliki ormar, a za koga mi nismo znali. Ostali njeni sinovi veC su bili u partizanima. PriCalo se kako je kadinica na jednom »mevludu«, pred veCim brojem prisutnih na 1 klevetu da partizani Cine zloCine, hrabro odgovorila: »Partizani to ne rade! Moja djeca su tamo, a ani to ne bi uCinili t« Snagom svog odusevljenja Va~da je ma)k';!- prid<;>: bijala i za akcije izvan kuce. Kada Je biio naJteze preCI most na Vrbasu, kada su straZe bile pojaCane, stara kadinica je prelazila most, noseCi pod ~ar<?~ raz!.le predmete koji su slati na oslobodenu_ tentonJU:, Ponekad je u korpi prenosila bombe, poknvene s nesto po~ vrCa. Vahida bi joj oko struka nanizala dosta Carapa da ih odnese na odredeno mjesto. Ide stara taka, s noge na nogu, mirno prolazi pored ustaSa i svojim izgledom ne izaziva sun1nju. A preCi preko Vrbasa, pored ustaSke stra:le, bjo je pravi »kunst«. Vahida je bila Zivahna i energiCn~, s PUJ?-O smisla za organizaciju, nevjerovatno spn;tna 1 d.okr~Ja spr.e~na da izvr.Si povjerene zadatke. Pn tome Je blla kraJnJ~ oprezna, vodeCi raCuna da se ne desi ne.Sto nepredvldeno. SjeCam se sluCaja sa drugom DuSkom-Sloyencen1, kako smo ga zvali. Imali su s~st~ak _u parku. Treba~o je prenijeti neku pomku. Vah1da Je brla u zaru a on Je drZao SeSir u ruci. DuSko se zbunio i pruZio joj ruku, zaboravljajuCi da se Muslimanka ne rukuje. Ona se brzo snaSla, glasno govoreCi: »Dragi efendija .. ,{{' a malo ka~ snije, obazrevSi se, tiho ga izgrdila: » •• ~i v_;ag, Sto ~: pruZaS ruku«. I mene je jednom prekonla sto sam ]OJ se javila u prolazu, kad to nije bilo neophodno. Sretale smo se CeSCe i odrZavale vezu za vrijeme mag boravka u gradu. U banjaluckom kvartu »P:eko yrb":sa« 10. '?ktob:;> 1941. prije podne se prema SJe_5'allJU S1d~ ]~·larp~o':'Ic, odigrala potresna drama. »Posta Je pohCIJa slucaJnO otkrila sastanak aktivista narodnooslobodilackog pokreta i grupe domobranskih oficira, koji su hili spremni da partizanima liferuju oruZje iz vojnog logora u tvrd~~ vi Kastel, gestapovci i ustaSe su se spremali da spn~ jece ovu akciju. Spretno su opkolili kucu. Iz zelje da se poka:lu brZim i hrabrijim, ustaSe su zapucale pod prozorima ranije no sto je trebalo. To je ilegalcima bilo dovoljno da pokusaju da umaknu prema ranije utvr!fenom planu. U okrsaju je pao partizan Braco Potkonpk koji je piStoljem i bombama branio odstupnicu. Sedmoro ilegalaca su pobjegli kroz sokake i preko malih basta. Pola sata poslije ovog slucaja na periferiji Banjaluke, partijska organizacija u gradu bila je obavijeStena i spremna da nam omoguCi bolji smeStaj iii vezu za oslobodenu teritoriju. 45 �46 PrebacujuCi se od niSana do niSana u zatravljenom muslimanskom groblju, dosla sam i do kuce Kapora. U dvije rijei'i objasnila sam Bosi sta se desilo. Ne oklijevajuCi ni trena, ana je otiSla u grad. Ostala sam u podrumu i cekala. Bosa se vratila sa Vahidom Magiajlic prije nego sto sam mogla i pomisliti. Obadvije su bile pod zarovima j nisu zadrZavane od mnogobrojnih ustaSa, agenata i policajaca koji su vrSili raciju u cijelom kvartu. Veza je funkcionisala besprijekorno. Mada smo stanovale u neposrednoj blizini, moj pn~i susret sa Vahidom bio je nesvakidaSnji i neuobicajen. Nosmo jedna drugoj pruzile ruku u znak upoznavanja. Nismo se ni »upitale«. Prividno bez ikakvog uzbudenja, kratko mi je rekla: »Donijela sam ti zar. Obuci ga i smjesta podi na ulicu. Pogrbi se, napravi se starom prosjakinjom, drzi parce hljeba u ruci i drhti. Ispred tebe ce iCi drug na biciklu. Kad budete izvan ustaSke zone i .njemaCke poslednje straZe na izlazu iz grada, on Ce ti priCi i reCi Sta treba dalje da radiS,<. Plan je bio izvanredno smisljen. Agenti su uzbuaeno pretraiivali svaku kuCu, baSte uz Vrbas. Nikog nisu uspjeli i uhvatiti. Pored nas su prolazili kao poluaele zvijeri kad tragaju za plijenom, ali na druga na biciklu i mene, staru zgrbljenu Zenu, niko nije obraCao paZnju. SATNIK MAJER OTKRIVA PLANOVE USTASA · Ustanickih mjeseci je nadomak Banjaluke djelovala Ceta za vezu preko koje je iSao cjelokupan »SaobraCaj<' sa gradom. Komandir jednog od njenih vodova, yeijko Mi!etiC Vele, svake, Hi svake druge noCi, dolazlo Je u Ban]aluku, sa nekim drugom iz voda. Prilikol)l obavljanja zadataka srijetao je Vahidu - prvi put u Bukica kuCi: - Iznertadila me svojom neposrednoSCu i razgovorom kao da se odavno poznajemo. Interesovala se za svakoga od poznatih drugova na osloboaenoj tedtoJCiji. S ogorCenjem je opisivala postupke neprijatelja u nasem voljenom gradu. Tako je interesantno prii'ala da sam je mogao sluSati nekoliko dana i noCi, a da ne osjetim kako vrijeme prolazi, ali, to sebi nismo mogli dozvoliti. Zurili smo svak na svoju stranu. Pokupio sam materijal koji je Vahida donijela za .partizane. Sve je hila rasporea:eno u posebne pakete i naznaCeno Sta kame pripada. Drugove je od ranije poznavala, znala im je zelje, pa je tako i poklone namjenjivala. Nekima je cak poslala i po parce butera, sto je tada bila prava JCijetkost. Onakva kakva je bila, neposredna, plemenita, cijelim svojim biCem adana narodnooslobodilaCkom pokretu, postala rn:i je tako bliska da sam se s njom rastao kao sa odavno poznatim i najbliZim drugom. Od tada je uvijek slala pakete sa napomenon1: »Vele, ovaj podaj .. ,<( Drugi sastanak je uslijedio u Sitarima, kod Adema BajagiloviCa. Bilo nas je Citiri do pet u grupi. Vahida nas je doCekala s baklav<?m i hurmaSicama. Takvo izne· nadenje u ono doba niko drugi nije mogao prirediti. Zeljni poslastica, jeli smo koliko smo mogli, a sto je ostalo - ona nam ja zapakovala da pon~semo. I tada smo izmijenili uobiCajene »poruke«. Od kuCe je donijela i nekoliko civilnih odijela. Bio sam oduSevljen njenom smjeloSCu i drZanje1n. Iako nije hila naoru:lana, ponaw Sala se hladnokrvno i nimalo zbunjeno. A sve se to odvijalo u okupiranom gradu. I Adem je potvrdio mow je zapaZanje i ispriC:ao: »Njena aktivnost i izuzetna prodornost u prikupljanju pomoCi za partizane poznata je svakom od nas .. ObraCala se j nekim gradclnima koji Cak nisu bili ni simpatizeri pokreta. LiCno je traZila od njih pomoc sve dotle dok nije uspjela u svojoj namjer.i. Jednostavno, nikoga se nije bojala.« Rukovodstvo narodnooslobodilackog pokreta u gradu imalo je i u svakoj ustaSkoj ustanovi po nekoliko svojih saradnika. I svaki je od njih zaduzivan da svakodnevno, vee prerna tome u kojoj ustanovi radi i Cime se bavi, iznese po ne.Sto sa radnog mjesta, preda svojoj vezi, dobije novi zadatak. Kasnije Ce Zaga UmiCeviC, jedan od partijskih rukovodilaca u okupiranom gradu zapisati: »Mi smo, na primjer, vrlo Siroko organizovali svakog simpatizera da iz ustanove u kojoj radi .iznosi hartiju, olovke i uopSte pisaCi i drugi pribor za partizane. To nismo Cinili samo zato Sto je taj mater,ijal nama bio potreban nego zato Sto je to svakog Covjeka vezivalo za pokret. Svako je znao da je neSto, pa makar i najs:itnije, svakog dana uCinio za svoje vlastito oslobodenje«. Mada iznoSenje kancelarij skog pribora iz ustano"Va nije bio bezopasan posao, bilo je mnogo opasnijih, sloZenijih zadataka: gradom su, ponekad i na kolima, pre~ noSene puSke i bombe, eksploziv, djelovi vojne opreme; sa komurristima su saradivali i satnik Majer, Slovenac, zatim grupa domobranskih podoficira i oficira iz logora »Vrbas'' i iz avijatiCarskog garnizona u Zalu:Zanima. Satnik Majer je, recimo, viSe puta, po zadacima koje 47 �48 je dobijao od rukovodilaca NOP-a u gradu, odlazio na oslobodenu teritoriju, noseCi sa sobom i planove neprijatelja za napad na partizanske jedinice. Nosio je i bornbe i municiju i predavao to partizanskim Stabovima, a pomagao je i prilikom napada partizana na domobran· sku satniju u Vrbanji, davSi prethodno vaZne informaaije. U gradu se u svakom kvartu, u svakoj ulici, u kuCama pouzdanih ljudi, nalazilo skladiSte oruZja, hrane, opreme. To je iznoseno van grada, do partizanskih veza, ili dijeljeno porodicama Ciji su se hranioci nalazili u partizanskim jedinicama Sirom Bosanske krajine. Oko toga su se naroCito anga.Zovali aktivi mladih radnika. Mladi radnici, naroCito ani iz Gornjeg Sehera, organizovali su i prebacivanje ilegalaca iz grada na slobodnu teritoriju, odnosno uvod:enje u grad, smjeStanje po kucama i lijecenje ranjenih partizana. Iz Banjaluke je svakodnevno odlazilo i po nekoliko mladica i djevoja· ka u partizane, ali uvijek sa propusnicom rukovodioca partijske organizacije koja se morala aktivnoSCu zaslui;iti jer je bila dokaz zrelosti, spremnosti za borbu. Oni koji su bili jos premladi iii nedovoljno fizicki razvijeni protestvovali su Sto im se ne omoguCava da se bore. Grupi djevojaka koje su zarko zeljele da idu u borbu postavljen je uslov: zavrSite sanitetski kurs. One su ta~ kav kurs organizovale, dale se na uCenje i u rekordnom vremenu ga zavrSile- sarno da bi Sto prije poSle u partizane, stupile u borbu. Odlazak medu »prave ~orce«, kako je to znala da kaze, bila je i Vahidina velika zelja, ali je po odluci Partije, morala jos ostati u gradu, sto je disciplinovano prihvatila. Aktiv.i skojevaca po Skolama taka su organizovani da su jedni slusali vijesti iz zabranjenih radio-aparata, drugi to kucali na maSinama, treCi umnoZavali, Cetvrti rasturali preko odredenih veza po gradu. »CRNA KUCA« POSTAJE PREUSKA Banjalucani su duboko vjerovali u snagu NOP-a, ucestvovali u njemu, pomagali ga. Cak je .i jedan neuspjeh, kada su ustaSe na ulici zaplijenile kola puna oruZja, bio povod da se n narodu prica .i prepricava kako su zaplijenjena ne samo jedna vee nekoliko kola, kako je na njima bilo i topova. Toga dana Zaga Umieevie je, putujuCi, preruSena, autobusom iz Gornjeg Sehera, koga su, zajedno sa »Petim kvartom« .1 prijatelji i neprijate- lji zvaii »Mala Moskva{<, Cula i ovakvo, g1asn6, rezonovanje: »Partizanima se niSta ne rno:le kada oni irnaju tako jaku podrsku u gradu u kome su ustase, a sta je tek onda tamo i kakva je njihova snaga i uticaj tamo u Surni, gdje neposredno djeluju«. OdluC.nost na borbu i otpor svim snagama i sred~ stvima Banjaluke podrazumijevala je ogromne rizike, opasnosti, zrtve. Jer neprijatelj je bio dobro organizovan, lukav, uporan da likvidira ilegalni pokret, veoma brojan. Vee na pocetku jeseni 1941. na svakih 20 BanjaluC.ana bio je jedan njemaC.ki vojnik, ustaSa, domobran, zandarm, placeni dousnik ... Prijeki sud je svakodnevno ka.Znjavao one kojl »bilo na koji nacin ugrozavaju opstanak NDH«. Zatvori »Crna kuCa«, »KaStel«, »Sokolski dam<< i zgrada zemaljske banke svakodnevno se pune; a transporti interniraca odlaze prema Staroj GradiSki, ka Pagu. U »Crnoj kuCi«, »kapaciteta« 150 zatvorenika, natrpano je 276 Banjalucana. Vjesala su osvitala i du:Z aleja pored Vrbasa. Strijeljanje talaca vrseno je pred »publikom« - da bi opomenuli, uplaSili. Unaprijed je utvrdena »cijena« za jednog ubijenog: za vojnik~ 10, za podoficira 20, za oficira 50 strijeljanih... Vojne vlasti u gradu, suoCene sa svakodnevnim akcijama partizana i ilegalaca i uplaSene od. njihovih napada, pokuSavaju da mobiliSu »dobrovoljaCke jedinice za odbranu Banje Luke od komunistiCkih bandi«; od 400 pozvanih odazvali su se jedva 20, i to, kako vrhpvno oruZniCko zapovjedniStvo izvjeStava, »uglavnom bezpo. sleni i gradski oloS«, Cime je i ta akcija neprijatelja, aktivnoscu NOP-a, paralisana. Organizacija NOR-a, pale, 1ima svoje ilegalne jedinice sa viSe od 80 boraca, Ciji je zadatak da stupe u borbu ako dode do napada partizana na grad. Postoje i grupe koje noCu, na osnovi pre· sude, likvidiraju pojedlne krvnike, opon1injuCi i tin1e druge izdajnike. Ustaska vlast jedan broj gradana, Pavelieu sve manje naklonjenih, poziva na »vojnu obuku«, u domobranske jedinice, dok im clanovi Partije i Skoja preporuCuju dva izlaza - i1i prebacivanje u partizane, ili poviacenje u ilegalu, sto dobar dio prihvata kao razlozno reSenje. Na pokusaj ustaske vlasti da od gradana prikupl »dobrovoljne{c priloge za finansiranje nekih svojih »dobrotvornih« akcija, ilegalci pokreCu svoju akciju prikupljanja priloga i skupljaju i tri puta veCi iznos od 4 Vahida MaglajniC 49 �so ustaskih desetak hiljada kuna priloga dobivenih od samo nekoliko visih Cinovnika uplasenih za svoje polozaje. U Gornji Seher i »Peti kvart« usta.Ska noga ne smije nocu zakoraCiti, dok se tuda bezbjedno krecu partizanske patrole koje stiZu sa Ponira i StarCevice, obezbjeduju izvlacenje materijala, kaznjavaju saradnike ustaSa u drugim dijelovima grada. I ne samo periferija i neke ulice, vee sav prostor grada, sem najuZeg i dobra osvjetljenog centra, obnoC je nepristupaCan za ustaSe. Zbog toga sluzba ustaske nadzorne sluibe, nekako sredinom jeseni, priznaje u svom izvjeStaju da je u obracunu sa ilegalnim pokretkom NOP-a u Banjaluci nemoCna i da, i poslije preduzimanja svih mjera i hap.Senja, partijska organizacija u gradu )>radi savrSeno i nadalje kao sat«. SuoCeni sa najSir.im- otporom BanjaluCana, 8. novembra su se kod ustaskog stozernika okupili predstavnici vojne i gradanske vlasti u gradu. Tad je donijeto niz konkretnih odluka za borbu protiv NOP-a u gradu j u njegovoj okolini. Trebalo je da te odluke za stanovni.Stvo ostanu tajna. Medutim, samo poslije dva dana one su objelodanjene u proglasu Okruznog komiteta KPJ. u kojem se ukazuje na zloCine ustaSke vlasti i stanovniStvo poziva na joS organizovanijJ otpor. Partijsko rukovodstvo upozorava na opasnost od lozinke ustaSke vlasti(( »Poslije Srba i Jevreja dolaze na red Muslimani(( i ))Najprije treba svr.Siti s jednima, pa onda sa drugima«, a onda, radi informacije stanovniStvu o namjerama neprijatelja, doslovno objavljuje odluke usvojene na navedenoj sjednici ustaSkih glaveSina, medu koj:ima su bile da se zabrani kretanje gradom pod zarom, da se na izlazima grada pooStri kontrola izno.Senja soli, gasa i duvana; da se poveCaju nagrade douSnicima; poveCa broj uhapSenih talaca Cijdm Ce se zatvaranjem i naroCito, hapSenjem, oslabiti »s:riage komunista« ... Partijsko rukovodstvo banjaluckog okmga zavrsava proglas apelom »BraCi Muslimanilna, brad Hrvatima i ostalim poStenim gradanima, da zajedniCkim snagama osujete paklene namjere ustaskih i okupatorskih vlasti«, kao i sa Cetiri parole, od koji je prva: »Da :live sloga i jedinStvo svih naroda Bosanske kraj:ine((, Jedan od izraza pravog raspoloZenja BanjaluCana u tako teskoj i slozenoj situaciji hila je i rezolucija gru. pe uglednih Muslimana, upuCena dvojici ministara muslimanskog por.ijekla u Pavelicevoj vladi. Potpisnici, medu kojima i viSe onih koj:i su ustaSama vee hili poznati kao simpatizeri NOP-a, oStro su osudivali ustaSke zlo- Cine u Bosanskoj krajini. Oni naglaSavaju da Muslimani, jos od pocetka uspostavljanja NDH, s najvecom zabrinutoSCu gledaju »kako su neke ustaSe i drugi odgovorni i neodgovorni faktori Cinili najgrublje gre.Ske, pa i zloCine. Najelementarnija prava Covjeka gaZena su bez ikakvih skrupula. Sigurnost zivota i imetka, sloboda vjere i savjesti prestali su da vaZe za veliki dio naroda ov.ih krajeva. Ubijanje svecenika i drugih prvaka bez suda i presude, strijeljanje i mrcvarenje u gomilama Cesto pos~e nevinih ljudi, :lena, pa i djece, gonjenje u mas~ma IZ kuce i iz postelje citavih porodica s rokom od Jednog do dva sata za spremanje, te njihovo deportiranje u nepoznate krajeve; prisvajanje i pljaCkanje njihove imovine, te siljenje na prelazak u katoliCku vjeru - sve su to Cinjenice koje su zaprepastile svakog iistinitog Covjeka i koje su i na nas, Muslimane ovih krajeva, djelovale najnezgodnije ... U naSoj burnoj proSlosti mi se nismo ni pod najte· Zim prilikama sluiili ovakvim sredstv.ima, i to ne samo zato Sto nam brani ISLAM, ve6 :i zato Sto smo vazda vjerovali i Sto vjerujerno da ovakve metode dovode do ruSenja javnog mira i reda u svakoj drZavi i ugroZavaju njezin opstanak. Mi sn1atramo da se ovakva nasilja. ne bi smjela vr.Siti niti nad najgorim neprijateljem, jer za avo Sto se u nas radilo sumnjamo da bi se moglo naCi primjera u povijesti bilo kojeg naroda ... <( NIKOGA NIJE IZDALA To je vee bilo vrijeme kada je i Vahida hila u »Crnoj kuCi«. Ona je uhap.Sena 11. oktobra u jutro i strpana u »Crnu kuCu« gdje se odranije nalazio, zatvoren, njen brat Osman. Ranije, dok je hila na slobodi, Vabida je svakodnevno slala hranu za brata i 15 drugova zatoCenih u njegovoj sobi. NajCeSCe je to bio kuvani krompir i meso. »Slala nam je, dobra se sjeCan1, i Casopis »Mirjam({, kojeg je vje:Sto koristila. Neka slova, naime, ovlaS je precrtavala a mi smo redali na odgovarajuCi naCin i dobivali informacije o situacij,i u gradu. Rahmija Kadenic, Tutek, i ja sastavljali smo informacije. U bojazni da neko od provokatora nije ubaCen medu nas, informacije smo potajno prenosili san1o anima u koje smo imali puna povjerenje... « Jednom je uspjela i da dode do brata Osmana, porazgovara sa nj.im. Ali i ona je ubrzo uhap.Sena. Odmah •• 51 �52 su je premlatili i bacili u sobicu u kojoj se tiskalo desetak Zena. U mraku se niSta nije vidjelo, a ustajali vazdub i memla su gusili. Prvo sto je pozeljela da ucini bilo je - da ohrabri drugarice oko sebe: - Ne mogu oni nama niSta. Zatvaraju, muce, ubijaju. Ubice stotine, a hiljade ce ustati na otpor. Osve· ticemo svaki uzdah, svaku kap krvi! Slusajte kako naSi pucaju! Bli.Ze su nego Sto mi i slutimo ... Ustase su po drzanju zatvorenica primjetili da ih je Vahida okruzila, pa su je odmah prebacile na prvi sprat. Dok je hila u samici, u susjednoj celiji je tamnovao Safet Fejzic. Tako je bio jedan od svjedoka da se Vahida, pred krvnikom Bogojevskim, prije rata sefom agenata a sada jednim od rukovodilaca zloglasne ustaske nadzorne sluZbe, ne samo drZala hrabro vee i ispoljila vanrednu snalailjivost. »Kada je jedna djevojka pocela pricati o omladinskoj organizaciji preko Vrbasa, Vahida mi nekako uspjela reCi, u prolazu na hodniku, da bi toj djevojci trebalo nekako zaprJjetiti da dalje ne govori o ilegalnom radu. Ne CekajuCi naSu inicijativu Vahida je ubrzo poCela simulirati bolove u stomaku, fako da su se oko njene Cetije zaCas okupili ustaSki agent.i. IskoristivSi kratkotrajnu odsutnost agenata, zatvorenilc BoZo Radman, omladinski rukovodilac :iz Budiaka, preSao je u Celiju one djevojke, opomenuo je zbooneopreznog drZanja i ana je »Zatvorila usta«. o Jednog dana ustaski istrazitelj Bogojevski zaprijeti nam da Ce nas poubijati aka mu ne kaZemo ko je razgovarao sa onom djevojkom. Svi smo, naravno kazali da niSta ne znamo. U stvari, za to smo znali sa~o Vahida, BoZo i ja.(( Jednom ju je usta.Sa sprovodio u nus prostorije, au isto vrijeme je, igrom sluCaja, u mu.Sld WC doveden, kako je to zabilje~ila Temka Alibegovic, i Sasa Bole. »V meduvremenu su usta.Se nekud odazvane a Vahida j e to iskoris_tila da razgovara sa SaSom. ' . Ispricala je da je stalno saslusavaju, da nije nista pnznala. »Ako, Sa.Sa, prije izadeS, reci svima da se ne boje, jer necu nikoga otkriti. Neka i dalje slobodno rade«. SluCajno se sa Vahidom, na zatvorskom hodniku, srela i Zumra C:ejvan. Ustasa koji je Vahidu sprovodio na sasluSanje zastao je da progovori pokoju sa kolegon1, taka da su njih dvije, saborci iz viSe akcija na ulicama rodnog grada i sada obje zatoCenice )>Crne kuCe«, osta. le same. »Rekla mi je da nista ne priznajem, da je to najbolji nacin drzanja pred neprijateljem. Potuzila mi se da je mnogo terete i vjerovala da Ce se nekako izvuCi«. U zatvoru se, zajedno sa Vahidom, nalazio i Jusuf Selman. On je bio u samici, a Vahida, za kraCe vrijeme, iznad njega, u sobi koja je nosila broj 16. Koristili s:1 svaki tren da se, kada ih sprovode, porazgovore, podmtCujuCi svoje Cuvare i govore6i im da su njih dvije bliski rodaci. »U toku naSih razgovora, koji su trajali i po 2 do 3 minuta, Vahida mi je ispricala da joj je donijeta posteljina i jos neke potrepstine i da je s njom zatvorenica Danica MariC u koju ima povjerenja. IspriCala mi je i ko je tereti, istiCuCi da_je svjesna da je za nju jedini .izlaz bjekstvo iz zatvora. Koristila je svaku priliku da obavijesti partijsku organizaciju u Banjaluci da je spremna da pobjegne i trazila da joj se pomogne. Odlazak u Higijenski zavod, na previjanje, ona je iskoristila da uspostavi kontakt sa Razijom BiSCeviC i dr Margitom Horli i preko njih poruci da zeli pobjeci iz zatvora, i to .Sto prije. I svojin1a kod kuCe je porucila da namjerava pobjeCi i trazila da joj pomognu. Misao o bjekstvu nikad je nije napustala i svakodnevno se pripremala. NajviSe je raCunala na skok kroz prozor. Daske kojima je bio zakovan prozor celije postepeno je odvaljivala, da ih sto lakse i sto brie odbaci, Cim se ukaZe prilika za bjekstvo«. SKOK KROZ PROZOR- U SLOBODU TreCeg decembra u >}Crnu kuCU<c je dovedena i Danica Marie, komunistkinja koja je u Banjaluku, na ilegalni rad i po zadatku Partije, dosla prije nepun mjesec dana. Radila je i saradivala 'sa komunistima i njihovim saradnicima, slu.SajuCi pDiCe o Vahidijinoj hrabrosti, nesebiCnosti, snalaZljivosti. Toga jutra su je, pred hotelom »Palas«, prepoznale neke ustaSe iz Bosanskog Grahova i odmah je odvele u zatvor. Tu se naSla u sobi sa Havkom SaraC koja joj je rekla da se u samici, u podrumu, nalazi Vahida, da je ustase muce i smatraju teskim politickim krivcem. To su bas hili dani kada je viSe uglednih i uticajnih Muslimana iz Banjaluke intervenisalo kod usta.Sa da se Vahida iz samice prebaci na sprat, u sobicu, gdje su uslovi bili nesto snosljiviji. Napokon, intervencijom, naroCito Ismete DemiroviC, uspjelo se i njih dvije, Vahida i Danica, naSle su se na spratu, u istoj sobi. Tu je pocelo njihovo drugovanje. �. 'f y'i'i..\'ii'ft.U.\::%. ro~:. 1-, ..,·; ;; -' \ .... :.·"a,···~""~~t 54 »Y ahida j~. bila sva. i~muCena! oteCenih _nogu i lica, isPIJena, bhjeda, vehkih modnh podocnJaka, zavijenog vrata - sto su bile posljedica ustaskog mucenja. Odmah smo se sprijatelji!e i zajedno provele nesto oko ,?':anaest d~na. Vahida je bila. svjesna tezine svog polozaJa, ah niJednog momenta msam osjetila da se demoralisala. Do kraja je ostala energiCna i vedra. PredloZila je da bjeZimo, jer su nam ustaSe stavile do znanja da Cerna biti upuCene u Zagreb, na PrJjeki ustaSki s~d. Ta?a mi je priznala da se joS u samici bavila miSl]u o bjekstvu, ali da je to bilo neizyodljivo. Iz zatvorske ·Sobe, medutim, to je bilo IakSe izvesti. ZajedniCki smo se pocele. pripremati da pobjegnemo iz kandzi smrt~. Vah1da Je u tome pokazala izvanrednu snalazlji· vost 1 hrabrost. Dobro je proucila polozaj zatvora i stranu na koju treba bjezati. Nasa celija, nekadasnja kuhinja jednog od stanova GruberoviCa kuCe, imala je samo jedan prozor, okrenut prc~~a l!~taSkom dvor~Stu. Vrata ostave i prozor prerna bash bi1i su zakpvan1 da~karna. Vahida je uporno, iz dana u dan, prsttma raskhmavala eksere na zakovanim vratima, ?ok ih nije podesila da se Iako mogu iSCupati. 9 .olabvlJe'.'e .~ksere u vratima je vjesala dijelove odjece da pnknJe tragove.. . Poslije su njeni utrnuLi i pomodreli prsti nastavili da klimaju i izvlaCe eksere iz ~akovanog prozora ostave, naSe jedine nade. Zatim smo cekale pravd trenutak. On je, najzad dosao ... Vahida je doznala da 22. decembra treba da je sprovedu u Zagn;b, !'-a Prije~i sud, gdje je od ustaske »prav9-e<, mog~a ocek~va~~ J:dino smrt. A njoj se taka joS Ziv~ Jelo, bori!o. NaJpnJe Je, preko Teufika Maglajlica Tose odluCnog kmnuniste i pouzdanog borca, poslala ovaka~ plan bjekstva: odredenog dana, kada je budu sprovodi· 1i na Prijeki sud u Zagreb, traiila je da istim vozom krene grupa omladinaca i na stanici u Omarskoj izazove metez i paniku. Vahida bi tada pokusala da pobjeane. Medutim, stab Drugog krajiskog (Kozarskog) naroduo. oslobodilackog partizanskog odreda je odgovorio da je t'?, i pored najbolje Zelje, nemoguCno dzvesti, pa se Va~ h1da akrenula drugim svojim planovima. A svi su vjero~ vali da se Vahida neCe predati, svi su Zeljeli da umakne ustaSkoj »pravdi«. Teufik je, mo.Zda viSe od ikog, vjerovao da Ce Vahida u tome uspjeti, jer je znao da ona ne mo.Ze izgubiti prisustvo duha. Znao je da je uspostavila vezu sa svojim saradnici.n1a u -Higijenskom zavodu. Iz. mucenu, odveli su je ljekam, gdje je uspjela da, kriSom, porazgovara sa Trkuljom i prenese mu zadatke koje ona nije stigla da izvrSi - da organizuje grupe u nekin1 ,, ~~ · "k ama. N a1me, ana JC raniJC, a d ses t re . ustanavama 1 s o1 Munibe, dobila jastuk i djelove odjece. Cak su dozvolili da joj, s vremena na vrijeme, dadaju i sestrino dije~ te. Bila je to Vahidina zelja koju je umjela da iskoristi. Stavljala je malisanu pisamce u odjecu i tako smo danima saobraCali. Na njen zahtjev, donosili smo joj mo~ sure sa malo namotanog konca. U mosur bi utisnula ceduljicu i dobacila ga jednoj nasoj komsinki, Jevrejki. Cim bih ugledala tu zenu kako sa bokalom ide u nase dvoriste, i ja bih uzimala augum i polazila na pumpu. ToceCi vodu, spretno mi je uruCivala Vahidina minijaturna p:isma. JoS jedna starija Zena iz komSiluka bila nam je »poStar«. Dok je razastirala rublje u dvoriStu pored zatvorskih zidova, Vahida joj se javljala sa podrumskog prozora samice, dobacivala joj pisamce, takode utisnuto u mosur. Od tada je starica, razastimCi veS, pjevala i pjesmom prenosila naS odgovor Vahidi. Kad god su je vodili u bolnicu na previjanje, ostavljala nam je znak - bijelu krpu - objesenu o prozor. Bila je to jedhia prilika da je neko od nas vidi. Izlazila sam tada, u zaru, na ulici da je ugledam. S naporom je hodala, sva pogurena. UstaSe su joj vrelu vodu bile pro~ sule medu noge. I tada je naSla snage da mi neprimjetno mahne rukom koja je bila sva crna, jer joj je agent divljacki prilupio vrata preko prstiju. Ceduljicom je zamoJila da 20. decembra, u snbotu, u odredeno vrijeme saCekam s fijakerom na mostiCu iz~ nad Crkvene, u blizini zatvora. TraZila je da ponesem zar za Danicu MariC jer je ona imala zar u kome je uhap~ sena. Na sve je rn.islila. Kao signal, u slucaju da je sve u redu, predvidila je da se sagne1n i veZem cipelu. Iako je bilo sve pripremljeno, fijaker nije iziSao. Javljeno nam je, u meduvre~menu, da Ce a~en~ ,Pater~o: ster u ponedeljak uz pomoc, Ismete Demuov1c, pustiti zatvorenike, pa i Vahidu. Ali, Vahida nije cekala da je Paternoster oslobodi, jer mu nije vjerovala, nego je u nedelju uvece iskoristila prvu pogodnu priliku i pobjegla. Nocu nod Vahidinog odvodenja na Prijeki sud, sjeCa se Danica Ma:dC, ustaSe su slavile neki svoj praznik, Cime je i budnost stra.Za umanjena. »Dok je ustaSki stra~ Zar Setao s druge strane zgrade, Vahida je uklonila das~ ke s prozora ostave, pogledala okolo i napolje izbacila jastuk. Posto niko nije primjetio pad jastuka, Vahida je prva skoCila, dr.ZeCi torbu u ruci, a za njom i ja. Potrcale smo, preskocile neke tarabe i zadiliane stigle do rjecice Crkvene. Snijeg je gusto padao i zasipao nase 55 �tra~ove. Prelazile smo skoro zaledenu rje6icu i bjezale da!Je, preko basta koje je Vahida odlicno poznavala. Odzedno~ sam primjetila da sam bosa, da su moje raskva~ se:'':'. Cipele ost~Ie negdje u snijegu. Vabida je bila snalazlJIVIJa pa .se 1zula i sa C:ipelama u ruci pregazila vodu. Prt:.morene. 1 ozeble dot.rcale smo pod prozore njezine kuce. >~PobJt::gle s~o, daJte brzo zarova da idemo dalje!<{ - pov.1kala Je zad1hana Vahida ,iznenactenim ukuCanima. Brzo sm~ s;. presvukle i nastavile kroz grad, s naporom ?Spo~~V~JUC:I korake da ne izazovemo sumnju. Opasnost Je pnJetiia Iza svakog ugla. Nesta ubrzanije smo prosle pored tvrdave Kastel, jakog neprijateljskog uporista ome~enog visokim zidom koji se izdizao nad smaragdn~ zelen1m Vrbasom :i izazvao neku Cundu jezu. Uzbudeno smo proSle pored pojaCane ustaSko-njemaCke straZe na mostu preko Vrbasa. Poslije smo sigurnije prodl1Zile ma~je osvetljei_Jim ulicama prema Gornjem Seheru. Isle vecent sm.o stigle u kuCu aktiviste Dalke HalimiCa, koga smo obJe poznavale. Kad nas je ugledao, on se ocevidno uplaSi~. U kuCi je bilo mnogo Zena, jer mu je supruga ~Ila pn porodaju. Odmab nas je smjestio u stalu. Saop· 56 sti!~- smo mu da moramo Sto prije na oslobodenu teritOflJU., ,<( To.:'edeljno-:-;ce i';' j~s ~zbudljivije b_ilo za porodi· ';U k;ad!JC MaglaJhca. Sjed.Jeli su, uzbudem, i cutali. Po. sto Je d~bro pao mrak neko je, kako se sjeca Muniba, ubrzano 1 snazno zalupao na prozor. ZaCusmo ))Vahidal« !3~at ~edz~b je ';lgleda~ njih dvije, a ja sam zgrabila z~r I IZk!Jela IZ kuc.e .. SmJ-;sta smo se ~klonile u susjedno ~v~:mste da pamci ?bucemo zar. S!Japkala je i ja sam ]OJ dala svoJe papuce s nogu. _ U dvorls.t_u. se slu~a~no nasao. nas sus jed Ibrahim, b~stovan. kop Je sve VIdiO. Zamohla sam ga da ide iza n]ih, kako bi n~s mo¥ao obavijestiti jesu li presle preko r;r:osta .. V::Juda Je . . Posla trotoarom s jedne strane, noseCl. SVOJU zutu koznu torbu, a Danica drugom stranom uhce. . Izinicaie·-~u gradom, ispred same poJicijske stanice, 1 zamalde_u z_Imsku noc., U strahu od potjere, nastojali sm~-~ da zametnemo trag koji je po snijegu vodio ispod nasi~ prozora. Mlada braca Nedzib i A1ija izletjeli su poluodJeveni napolje i trCeCi oko kuCe, kroz susjedne baSte, stresa1i smijeg sa grana. Ta noc hila je duga, nikad da svane. Nismo znali Sta se dogacta s one strane Vrbasa. Smirili smo se tek sjutradan rano, kada nam je dosla Nazifa Hadziisakovic i majci ispricala da su Vahida i Danica izmakle potjeri. NAPONIRUMEBU PARTIZANIMA ' Po Vahidu i Danicu u okupirani grad je dosao ko· mandir voda za vezu Veljko Miletic V':'le. Trebalo je da ih izvede do partizanske Cete na Pon1ru. Sa nestrplJe. njem su ga oCekivale, jer je svaki m:inut u uslovima u kojima su se one nalazile mogao biti koban. - SpremajuCi se da krene, Vahida je, izmedu ostalog, rekla »Mnogo sam debela, kako Ii ce mi stajati pan· talone?(< »Zato je Iako, gore kilogrami brzo spadaju« dodao sam. Vahida je jahala osedlanog konja kao da je i u tome imala nekakvo :iskustvo. I tiho je pjevuSila: »Dimitrove, sabljo britka, pobjedniCe sviju bitka<e. Nisam mnogo znao o sekretaru KomunistiCke internacionale Georgi Dimitrovu, pa sam molio Vahidu da mi Sto viSe priCa o njemu. Ona mi je, pored ostalog, priCala i o procesu u Lajpcigu, na kame se Dimitrov komunistiCki dr:lao. Kad smo sreli naSe stra.Ze i dali znak raspoznavanja, Vahida je sva ustreptala rekla: »Prvi put sam vidjela na. Seg vojnika, osjeCam se kao u drugoj dr.Zavi.<< Logar je hi ona Kabajkovcu, kod kuce Dusana Hajdara. Kad smo uSli u kuCu, Vahida se prvo obratila djeci i neSto im dala. Nisam vidio Sta, ali su se djeca veoma obradovala i poslije njenog odlaska cesto su pitala: »Gdje je ana ve· lika tetka, kad ce opel doci ?« U na.Sem logoru smo veCerali. Za vrijeme veCere Va. hida nam je priCala o zakletvi nad Lenjinovim odro1n. Od nje sam prvi put cuo za sovjetske vade Kalinjin~, Ord.Zonikidzea, Kirova, VoroSilova, TimoSenka, Budonlja... Zao mi je bilo Sto smo, poslije veCere, rnorali nasta.. viti put. Zelia sam da je dugo slusam. PriCala je osjecajno, za to birala pogodan momenat i gledala koga ima pred sobom. Na putu za Ponir Vahida je pjevala: »Na tri fronta tri mar.Sala- sva tri protiv kapitala.« Dva dana je boravila na Poniru i produZila na Cemernicu. Logar na Cemernici nalazio se usred i=iume, u brvnarama. Tu su hili stab jedinice, bolnica. Vahida je stigla pred kraj decembra, u vrijeme kada je ishrana bila kraj. nje oskudna, a soli nije bilo ni za lijeka. Cak su i ranje· nici i bolesnici jeli hljeb od zobenog braSna, a »kukuruza« je bila prava poslastica. »Sve Sto bi naSe jedinice zaplijenile<( - sjeCa se Jovanka CoviC 2:uta, koja je iz Banjaluke ovdje stigla dva mjeseca ranije- »davalo se, po pravilu, ranjenicima u bolnici. A pomoc koja je stiza. 57 �la iz Banjaluke i ostalih mjesta, iSla je preko »veza« dalje, preko nasih isturenih jedinica. Jasno, dok bi to doSlo do nas, Cesto je nedostajalo mnogo stvari, a pomoC ponekad nije ni stizala. Kada je Vahida stigla, javili su narn da cemo dobiti paket sa tahan-halvom. Ali, od toga nije bilo niSta. Neko se usput osladio. Na1na Zao, a pomalo smo bili i ljuti na drugove koji su halvu pojeli. Vahida nas je gledala, sva zapanjena, i rekla: »Drugo\li, sasvim je svejedno ko se osladio«. Mi smo tada stalno govorili o hrani. To su b:ili prvi mjeseci u partizanima i gladovanje smo priliCno teSko podnosili.« NOVOGODIISNJA NOC 58 Vahidi su se svi obradovali, a najviSe stari znanci i saborci iz predratnih dana. Nije ni cudno; to je bilo vrijeme kada su banjalucki komunisti i skojevci, jedan po jedan, nestajali u ustaSkim policijskim zatvorima i logorima smrti, pa je utoliko i radost drugova koji su se borili na slobodnoj teritoriji bila veca kada bi se neko iscupao iz kandzi nepvijatelja, kakav je bio slucaj sa Vahidom. Jedan od onih koji su je bratski docekali bio je banjalucki komunista Slavko Odic. Sreli su se, izgrlili. >>I kao Sto to uvijek biva u takvim situacijama, mi smo se interesovali za pojedinosti o njoj i njenom bijegu, o situaciji u gradu, o drugovima koji su ostali da nastave s radom i borbom, o drugovima koji su u zatvoru, a ana se, opet, interesovala o svemu Sto je znaCilo novi Zivot na partizanskoj teritoili.ji i za drugove koji su izaSii iz Banjaluke u partizanske jedinice. Na njenom, uvijek vedrom i raspjevanom izrazu lica, nije bilo tragova teS~ kih zatvorskih dana, a njene okrugle, Zive i vesele oCi kao da su htjele da kazu: to sto je sa mnom bilo, nije vaZno. Tu sam, sad sam s varna! Gledajmo naprijed! Da - naprijed! Vahida je uvijek gledala naprijed. Nije dozvoljavala da ana, njen licni udes, bude glavna tema. »Izbacile smo kroz prozor jastuke, na njih iskoCile iz zatvorske sobe i pobjegle.<( To je bilo sve sto sam od Vahide cuo o hijegu iz ustaSkog zatvora ...« U partizanskom logoru na Cemernici zatekla je i Sidu MarjanoviC. Stigla je, sjeca se Sida, usred zime, po snijegu celcu - u suknji i gojzericama. »N:ije stigla da ponese sve ono Sto je mjesecima briZljivo spremala. Sarno dva dana ranije pobjegla je iz ustaskog zatvora. Bli- jeda i umorna, izgledala mi je mnogo slabija nego u oktobru, kad sam je prvi put vidjela. Zatvor je ucinio svoje. I n1ada Zeljne da joj postavimo pregrSt pitanja, pustiIe smo je da se odmori i naspava drukCij.im snom od onog u zatvoru. Sutradan je traZila da radi, ali joj nismo dale, govoreCi: »Mi Cemo oko ranjenika, a ti priCaj Sta ima u Banjaluci«. Mara, Nada, Zorica, DuSanka, ja i cijela naSa drvena bajta, koju smo zvali )Jolnicom, slusali smo gnjevnu Vahidu. A ona je pricala o nepoko!eblj,ivom dr:lanju komunista u zatvorima, o zloglasnim sredstvima muCenja ,o svom smjelom bijegu iz samice ... Novu 1942. godinu provele smo sve zajedno. U zelji da prijatno iznenadimo ranjenike i drugove na frontu, grupa Banjalucana je pripremila skroman program. Nisu nas zaboravili ni drugovi koji su Cuvali straZe na Poniru, Karanovcu, BoCcu. Uputili su nam mnogo dobrih zelja, nekoliko paklica duvana, kutija cigareta, nesto braSna i SeCera. Organizatori novogodiSnje proslave hile su Mara Mitrov i Vahida Maglajlic. One su odlucile: do ponoCi pjesma, a taCna u 24 sata d:ijeliC.e se svima lipov Caj. Dakle, iza programa i mL bolniCarke, dobiCemo poslasticu kakvu inaCe nismo sebi mogle ranije dozvoliti: poSeCereni lipov Caj. »VeCeras je ovo izuzetak - rekle su Vahida i Mara. Vahida nas je povremeno prozivala da otpjevamo neku pjesmu i neSto odrecitujemo, a onda nas je slu:lila. Jedna drugarica je sipala caj, a Vahida- secer, odmjeravajuCi svakom po kaSiCicu. Znala je da pijemo viSe gorak nego sladak caj. Atmosfera novogodisnjeg slavlja, optimistiCko raspolo.Zenje, pjesma i vjera da Ce se naredna Nova godina doCekati u gradu, to je taka Zivo i jedinstveno strujalo bajtom ... « SEKRETAR PARTIJSKE CELIJE U SKENDER-VAKUFU U novu, ratnu 1942. ulazilo se ne samo sa novim nadama, veC i novim pobjedama. Sem ostalog, prOSirena je slobodna teritorija, sto je poboljsalo vojno-politicku situaciju, ali i zahtijevalo da se snage rasporeduju na Siri front, da se viSe radi na samom terenq. A kako je drugarica - oCvrslih komunista i iskusnih politiCkih radnika u bolnici na Cemernici, prema procjeni partijskog i vojnog rukovodstva, bilo previSe, to je ta planina vee prvih dana januara postala raskrSCe njoihovih ratnih puteva. Vahida Maglajlic i Jovanka coviC zuta zaputile su 59 �60 se u tek oslobodeni Skender-Vakuf, Nada Maiar i Ankica Bubic u odred ciji je stab bio u Ribniku, Sida MarjanoviC na ManjaCu ... . Prije nego sto je krenula, Vabida nije zaboravila SVOJe drugove: mnogima je poneSto poklonila, svima zaZeljela ratnu sreCu, a Veli, komandiru voda za vezu ~~ Banjalukom, saborc~ iz .'?kupiranog _grada koji ju je 1 1zveo na slobodnu tentonJU, poslala Je po drugovima paketic, sa ceduljicom na kojoj je pisalo: »Druze Vele, poSto se ti izlaZeS raznim teSkim situacijama Saljem ti topli veS; Cuvaj se da ne ozebeS<{, ' Skender-Vakuf, mjestasce ispod obronaka Cemernice, ~eprijateljeva posada je napustila bojeCi se napada partlzana. Onam~ su pohitali st~b J?artizanskog bataljo~a sa Cemern1ce 1 grupa druganca 1 drugova koji su bi11_ odgovorni za agitaciju i propagandu. Medu njima su b1le 1 Vah1da, Jovanka covic, Aisa Karabegovic i Ismeta Dem_irmziC. SJ~adiC im j~ izgledao veoma prijatan poslije plan:Ine 1 dascara u kOJima su, sa drugancama, boravile. Vah1da se odmab dala na posao - da organizuje i rukovodi prvom partijskom Celijom na ovom terenu. Njena. prva »gazdarica«, Fahra ImamoviC, kazuje da sev Vah1da c:'d :prv?g dana poC~~a sastajati sa Zenama, u P<_?Cetku po_Jedinacno, a poshJe na konferencijama. »Vee na prvoJ konferenciji je istakla da primjecuje da smo m1, zene, veoma uplaSene, da se ne treba bojati Mas~iCku_koja)e uz~m':juCi za primjer ostavila djecu ~ BanJaluci, na cuvanJe, 1 st1gla u borbu, te Sevalu, drugaricu Kasima Hadzica, koja je jedno dijete od godine dana takode ostavila u Banjaluci, a ovdje, mje.Stanima, morala ostav;iti na Cuvanje i drugo, tek rodeno- da bi se mocr. la bor.iti. Pitala nas je Cesto: »ZaSto da se bore saiTio m~­ Skarci?!« I podsticala: »Barite se i vi, onaka kako koja maZe_. Neke Ce skupljati hranu, odjeCu, obuCu, neke Ce plestli :pul~vere, Carape, Salove, neke prati veS, a neke, opet, lJUStlti krompir i pomagati u kuhinji.« Poslije njenih rijeci nekako smo se ohrabrile i odmah izabra!e ·odbornice. I ja sam izabrana. Vahida je prednjaC.ila u radu. Bila je vrlo vesela. Cim se sastane viSe Zena, ona poviCe: »Hajdemo povesbi kola!« Mi smo se neCkale, govoreCi da nama nije do igrapja, ali ona bi n~s ~ovukla u k'?lo. Uvijek smo se cudile njenoj veselosti ICilosti, dok Je svuda oko nas pucalo. Cesto je pjevala pJesmu »Ni bajrami viSe nisu ...« . ISla je iz kuce u kucu, razgovarala, ubedivala, pokazivala, osvajala Zenu po Zenu, uvijek istiCuCi ulogu Par. tije, Sirinu narodnooslobodilaCkog pokreta u kame za svakog ima mjesta, znacaj svake akcije koju je pokre- tala. Svugdje je, glasno i jasno, isticala ogromnu ulogu Zene u borbi, Vlided u aktiviranju Zene - i garanciju za pobjedu u opStoj borbi, i najkrad put za njeno izvlaCenje iz zaostalosti. S podjednakin1 oduSevljenjem je ula-: zila u srpske i muslimanske porodice, Sired duh brat· stva i solidarnosti u tim teSkhn vremenima. Prema sva. komc je bila podjednako ljubazna, svugdje jednako ciTIJCTIJa, jer su ovi prostoduSni 1 poSteni ljudi u njoj vid· jeli fiziCk,i sna:Znu, duhom vedru i u sebe siournu liC· nost:.u kojoj se stekao bezbroj ddvnih ljudskih osobina, a pnJe svega samoprijegor, plemenitost i poZrtvovanost. USia bi u kuCu Srbina na krsnu slavu, u kud MusHmana ~~da 1nu )~ radost _u domu, uvijek nenametljivo govorec1 o PartlJl, o borb1 za sJobodu. U tom radu je, kako se sjeCa Zivka Podgorac Kukolj, bila poZrtvovana~ samoprijegorna :i izdrZljiva. »S njom sam bila svakog dana. I danas smn fascinirana Cinjenicom da jedna :lena, ponikla u staroj muslimanskoj porodici i odrasla u Vahida u partizanima (sjedi prva slijeva) 61 �62 dobdm materijalnim uslovima, nlije poznavala prepreke u borbi za ostvarenje svojih ideja. Ni glad, ni hladnoca, ni nesanica, ni strah od neprijatelja za Vahidu nisu bili prepreka. DruZeCi se s njom, poCela sam i misliti kao ona. I mene je Vahida primila u Partiju. Tom prilikom mi je rekla ono Sto je i danas srZ naSeg Saveza komunista: »Komunista mora biti svjestan odgovornosti i teZine zadataka koji se pred njim nalaze. Komunisti mogu biti samo oni ljudi koj:ima n,iSta nije teSko i koji su izuzetno pouzdani.« Politicki je pripremala i u Par~iju primila i Slavka Popovica. Sreo ju je tek je stigla u Skender-Vakuf, na jednoj konferenciji Zena, muSkaraca ,j omladine. Ponijelo ga je to s koliko je lakoce i privlacnosti govorila o ciljevima svenarodne borbe, a naroOito ulozi Zene u njoj. Ubrzo ga je »gurnula<< u akciju prikupljanja hrane za jedinice i ranjenike, pri cemu su dobili i sepet pun jaja; Sto je Vahidi bio razlog da kaZe: »Eh, da ovo vidi neprijatelj iz Banjaluke - kako bi se osjecao!« ISla je od knee do kuce, od sela do sela, udaljenih, rastrkanih, nerijetko opljackanih i popaljen.ih, snijegom okovanih. Slavko se sjeCa da se odmarala samo dva-tri sata dveno, a sve ostalo vrijeme koristila za politiCki rad, govoreCi narodu njegovim jezikom. »Jednom prilikom, kad sam Vahidu pratio na konferenciju, sreo nas je jedan stariji Covjek i u prolazu oslovio ranije uobiCajenim pozdravom »Pomoz bog!« Vahida je odmah zastala, upustila se u razgovor sa CiCom i rekla: »MoZeS nas i tako pozdravljati, ali naS je pozdrav: >)Smrt faSizmu Sloboda narodu!« I odmah mu je objasnila Sta to znaCi«. Skojevka Jovanka Trkulja Vahidu je prvi put srela na skojevskom sastanku, gdje je predstavljena kao partdjski rukovodilac. Na nju i sve prisutne je ostavila dubok utisak. »FiziCki jaka, sigurnog, vedrog pogieda i nasmejana, uljevala je sigurnost i povjerenje i nas mlade odmah osvojila taka da smo pozeljeli da uvijelc bude sa nama. Po dolasku u Skender-Valcuf odlaz:ila je u nase kuce i pojedinaCno razgovarala sa Zenama, obilazila okolna se!a i oko sebe okupljala zene. Nama je izgledalo da to Oini sa lakoComo. Ali, u posao je unosila ciljelu sebe. Nikada joj niSta nije bilo tesko. Obii'no se nalazila u sv-im situaaijama. Kada je na jedooj konferenciji upucivala zene kao i na koji nai'in da pomazu narodnooslobodilacki pokret, jedna Muslimanka je upitala: >)A Sta Ce nam I judi reCi ?« Posto je poznavala mentalitet tih zena, Vahida joj, ni- malo iznenadena, odgovori: »I ja sam MusLimanka, .i to kadijina kCi, iz B~_njaluke, pa s~m do.Sl~ da_ se ?ont;n.:< Poslije konferencJ]e pomenuta zena ]OJ pnde 1 u~1ta: »Jesi li ti baS kadijina kCi ili se SaliS?« »Zar ti men1 ne vjerujeS?« upita Vahida. ))Ama vjerujem ja tebi! A pitam tek onaka« - dodade zena. Kad se udaljila od Vahide, obrati se ostalim Zen·ama: »Vala, kad maZe ana ovoliko raditi Sto mi dane moZemo? Niko je nije tjerao da se bori, Pa 1 pati sa nama. Mogla je uZivati u svojoj kuCi i rahatluku«. Vahida je u nasem kraju imala velikog uticaj~ na masovno pristupanje muslimanskom NOP-u. Svakr za. datak su pDihvatile i izvrsavale. Vahidu nikad nisu mogle odbiti. Ucestvovale su u akcijama pletenja, prikupljanja hrane i odjeCe, prale veS ranjenicima, radile u kuhinji. Kad je Vahida, jednom priliikom, govorila o znacaju ~t'? masovnijeg i istrajnijeg uCeSCa Zena u radu, Jedna JOJ prigovori: >)Lako je tebi; ako neprijatelj naide, ti ode, a Sta Cerna mi?« ))BjeZite od neprijatelja i idite sa jedinicama. Znam kako je neprijatelj nemilosrdan. Ja sam pobjegla lz usta.Skog zatvora. Koja Zena mora ostati. sa djecom i starcima i dalje treba da pomaie NOB, ah oprezno, da je neprijatelj ne otkrije« - odgovorila je Vahida. Pored organizovanja pomoCi vojsci i sprovodenja raznih alccija, Vahida se u Skender-Valcufu zalagala i za opismenjavanje Zena, za njihova osposobljavanje za samostalan rad sa Zenama iz okolnih sela«. UCila je Zene i kako treba da. se Cuv~:tju '?~ avi~:m~. Po njenom savjetu su se, veli Ram1za Sabhovic, pnknvale tamo gdje hi se zatekle, pa i<;' i. zrtava bi~o mai<;·.. "Bi~a mi je taka bliska i draga«, SJeca se Ram1za, u CIJOJ Je kuCi Vahida stanovala oko tr.i sedmice« da nisam mogla zaspati kad ona spava, veC sam stalno straZarila da nas neprijatelj ne iznenadi. Bila je vesela i vedra. Kad sam joj jedanput rekla: »Vahida, kako se mozes talco slatko smijati kad ces opet iCi u borbu?<< - ona mi je odgovorila: »Sta CeS, moja Ramiza, smrt je jedna«. U paketu koji joj je poslao neko iz Banjaluke bile su maramice, dugaCki Sal i svilena Samija. Sal je stavila oko vrata, a Samiju poklonila meni«. U Skander-Vakufu je 21. februara pocela prva oblasna konferencija KPJ za Bosansku krajinu. Dobar dio tereta priprema domaCina za taj vaZan skup ponije~a je Vahida: sa mje.Stanima, naroCito Zenama, uredila Je prostorije, organizovala smjestaj delegata, obezbjedivala hranu. Konferencija je trajala tri dana. Govorili su ru- 63 �64 kovod:ioci okru~nih, sreskih i mjesnih pardjskih rukovodstava, komandanti i politicki komesari odreda, bataljona d ceta, partijski rukovodioci jedinica. Rijec je bila o radu Partije, vojske i Skoja od pocetka ustanka, o rezultatima viSemjeseCne borbe Bosanske krajine i centralne Bosne. U zakljuccima je ukazano na mjere kojima ce se jacati snaga krajiskih narodnooslobodilackih odreda i drugih jedinica; na puteve prosirivanja haze ustanka - masovnijim uvlaCenjem Muslimana u NOB; na potrebu pravilnijeg odnosa rukovodstava preIna »neboraCkom« stanovniStvu; na zahtjev da se po· oStri borba protiv svake pojave Sovinizma i CetniCke izdaje. Formiran je Operativni Stab za Bosansku krajinu, a odluceno da se formiraju 5. krajicki NOP odred i veCi broj omladinskih ceta i pokretnih udarnih bataljona. Konferencija je za Vahidu bila prilika da se sastane sa Radom VranjeSeviC, DuSankom KovaCeviC i drugim Banjalucankama koje su djelovale sirom slobodne Krajine; sa Zagom UmiCeviC i drugim banjaluCkim ilegalcima koji su ovdje stigli onim ,starim i sigurnim kanalima; sa doktorom Mladenom, Sosom i ostalim vodama Cija je imena narod veC i u pjesme »staVIio<,, ponajprije one sto se pjevaju u kozarackom kolu kame je omladince ovog kraja Vahida vee bila naucila. Iz svake rijeCi Zena ~oraca izbijala je ljubav za narod, odusev!jenje pobjedama. A pricale su do duboko u noC, raspitujuCi se za novosti, za stare znance i saborce. I zakljucivale su: to sto djevojke Podgrmeca SVOje dugo pripremano ruho prekrajaju u dijelov~ odjece boraca, da bi im se i same pridruZivale - dogada se u svim krajevima Krajine; u to sto je zelja ',iJegalaca Banjaluke da Novu, 1943. proslave u slobodi - vjerovali su mnogi iz svih gradova i sela; u tome Sto su Cetnici Cinili zloCine svi su videli opasnost od bratoubilaCkog klanja ... Razgovori sa drugaricama, izlaganja delegata, i, naroCito, zakljuCci Konferencije, Vahidu su oduSevili, ponijeli, jer su potvrdivali ispravnost i veliCinu onaga na cemu je u Banjaluai i ovdje, u Skender-Vakufu, mjesecima radila, upuCivali je i ohrabr.ili da tim putevima nastavi, na tim zadacima istraje - ne ZeleCi sebe. I nastavila je, sve do odlaska sa tog terena, pocetkom maja. -=- VJERNAKCI SLOBODNOGPODGRMECA U otegnutoj koloni koja se, sa protivCetniCkim bataljonom na celu, povlaoila ka Kozari, opet su se nasle Vahida i Jovanka Covic, koja je dotad bila po1iticki komesar bolnice u Borijarna. Ona se sa tog marSa posebno sjeca jedne pojedinosti koju, kako kaie, nikada nece zaborav.iti - Vahidine brige i pa.Znje prema njoj. »Bila sam se neSto ranije porodila i pod najteZim uslovima, sva isrcpljena, nosila dijete u povoju. Vahida mi je pruiila prvu sestrinsku pomoc. Dijete mi je nosila ... Jednom, noCu, kada smo se tiho kretali u koloni i svaki cas ocekiva!J borbu, ona mi pMi dijete i prosapta: »Eva ti ga, bojim se da cu ga ispustiti kad zapuca ... ti si majka!« Vahidu u koloni, sa J ovankinom beborn u narucju, negdje u Han-Kolima, iznad Banjaluke, presrela je te prijatne majske nod •i Sida Marjanovic. Poljubila ju je, u mimohodu, i nastavila da marSuje uz nju. Bjlo je to upravo vrijeme poCetka CetniCkih puCeva i kazivala je svojoj drugarici, Sapatom, o teSkim uslovima za politiCki rad u neprohodnim vrlettima ManjaCe, kamo je upuCena sa Cememice, o nesnOsnoj hladnoCi, o nevoljama djevojaka u radu Sa nepismenim i nepovjerljivim sto"Carima, o izdaji »vojvoda« UroSa DrenovtiCa i Laze TeSanoviCa, Oije su se bradonje motale po Zmijanju, iznenada upadale u sela, prijetile, hapsile, odvodile. Docaravala je Vahidi strah koji se uvlacio u drvene kro' vinjare razbacanih, ubogih sela, zbog Cega je na sastanke dolazio sve manjd broj !judi i iena. Slusala je to Vahida, ponesto bi i priupitala, ne odvajajuci se cijelo vrijeme od Jovankina djeteta. »Nosila ga je, tepala mu, uspavljavala ga, sa ieljom da ne zaplace i ne otkrije hod vijugave, duge, umorne kolone koja je prolazila neCujno, bez Suma. Pred zoru sn1o stigli isrcpljeni u Dobre Vade, divno, pitomo seoce, u zelenilu, u kome se veC uveliko osjeCao dah proljeCa. Tti smo predanili, odmorili se, prezalogajili i naredne noCi produZili dalje, prema Kozari. U osvit dana smo stigli u Kozarac. Na obroncima Kozare bilo je iivo kao u kakvom partizanskom logoru. Proslavljeni Drugi krajiski (Kozarski) narodnooslobodilacki odred »Dr Mladen Stojanovic« (nazvan po imenu jedne od krajickih legendi, partizanskog komandanta koga su cetnici, kao teskog ranjenika, zaklali prije mjesec dana) siSao je u to mjestance i zauzeo ·poloZaj 5 Vahida MaglajniC 65 �66 pred napad na Prijedor. Nikad necu zaboraviti susrete sa KozarCantima, vedrim, borbenim, i sa grupom Banja~ luCana za koje nismo ni znali da su u partizanima. Neko nam rece da je Lutka (Lutvija Smailagic), Vahidina dobra poznanica i moja najintimnija prijateljica iz razreda, nekoliko kdlometara iznad Kozarca. Brzo smo je pronaSle, dan i noC provele u Lutkinoj bolnici, priCajuCi o raznim dogadajima iz partizanskog Zivota. Sutradan je osloboden Prijedor. Kurir je dania poruku da Vahida side u grad, na politici<Ji rad. Njeno ogromno iskustvo u radu sa Zenama iz grada bilo je korisno«. Prijedor su, 16. maja, oslobodiH djelovi 1. i 2. krajiSkog NOP odreda i Banijska pro!eterska ceta, pod rukovodstvom Operativnog Staba za Bosansku krajinu. Odmah je onamo stigla Vahida. Prizor je bio odavno prizeljkivan, gotovo nestvaran: 1.100 zarobljenih domobrana i 200 ustasa, zaplijenjeno 1.200 pusaka, 12 puskomitra1jeza, 8 mitraljeza, 5 minobacaca, 2 haubice, jedan avian, dosta municije, sanitetskog materijala i druge opreme. Vahida je u grad taka reCi uletjela, zeleCi da svakog borca zagr~i, da se prihvati posla koga je, za svakoga, bilo napretek. Dogadaji su se, uprkos stalnog bombardovanja grada, odvijali munjevito: u Domu kulture je odrian Okru:Zna konferencija Skoja; organizovane su akcije za snabdijevanje vojske i naroda; izv!acen je bogat plijen koji Ce, samo koji dan kasnije, dobrodoCi tek formiranoj Prvoj krajiSkoj brigadi; na aerodrom kraj Prijedora su, pilotirajuci ratnim avionima, sletjeli Rudi Cajevac i Franjo Kiuz; poceo je organizovan po1iticki rad sa Zenama i omladinom . .. Taj silan polet narodne borbe prekinula je neprijateljeva ofanziva na ustaniCku Kozaru u kojoj je utociSte traZ!ilo vise od 60.000 izbjeglica. U juJu Vahida se nasla na radu u Podgrmecu, gdje Ce je zateCi i Mila Bajalica, koja je ovamo, u avgustu, stigla sa proleterskim jedinicama, od Srbije. Narod Podgrmeca, sa kojdm su zlo i dobra dijelile desetine hiljada izbjeglica iz Banije i Korduna, bratski je docekao proletere, prigrlio ih. Za Milu je susret sa Vahidom zna. Cio »brz prelazak preko mosta nepoznanstva sa !judirna, Zenama, omladinom i ulazak u Siroko polje gdje je ona veoma uspje.Sno razvijala ideje narodnooslobodilackog rata, &ijala ideju bratstva i jedinstva medu narodom, stvarala jedinstvo fronta i pozadine, danonoCno radila na mobilizaciji svih snaga za borbu protiv okupatora i domacih ,izdajnika. Bio je to rijetko prisan, jednostavan, drugarski susret. Partizanskn jednostavan kao sto je i Vahida hila jednostavna i neposredna. BaS kao da smo zajedno djelovale po banjaluckim ulicama. Bila sam svjesna da vanredna situacija - narodnooslobodilacki rat, u koji smo u.Sle svim svojim biCem,, daje svoj peCat naSem prvom susretu, drugarskom odnosu i prijateljstvu. Moralo je tu biti i nesto drugo sto nas je taka brzo sprijateljdlo. Odgovor sam traZila u docnij.im susretima i zajedniCkom radu. NaSia sam ga i nalazila u njoj samoj. Potpuniji i taCniji ukoliko sam je viSe poznavala. UzdrZljiva u rijeC:i, odmjerena i uredna, praviCna i ozbiljna, ona je svojom pojavom osvajala i lornila sve pregrade u Ijudskrlm odnosima. U susretu s njom i razmisljenju o njoj, uvijek mi se nametalo pitanje kako je to moguCe i Sta je to Sto ona nasi u sebi da tako jednostavno prelazi rijeke bez mostova i plotove bez prelaza, da se zbliZd sa tim srpskim seljaCkim svijetom i talco neodvojivo osvoji njegovu dusu. Odgovor je bilo tim teZe dati kada sam saznala da potiCe .jz muslimanske, gradanske, patrijarhalne porodice. Mislila sam, a tu je bio istinski odgovor, da je imala izvanrednu snagu da se suprotstavi tradicijama koje su vladale u porodici kojoj je pripadala, da ju je nesto posebno nosilo i dovelo u redove napredne banjaluCke omladine. izvelo iz grada, odvojilo od prilicno ugodnog rivota i dovelo u ova sela da danononCo radi na budenu svijesti, Sirenjti ideja o novom illvotu, da poziva u boj iz koga se Ziva glava Cesto ne iznosi. Medu podgrmeckim aktivistima bile su: Paula, Irena, Jela, Zorica, Smilja, Danica, Pirika i mnoge druge. Vahida im je pripadala svlim svojim bicem. U lijepo vezenoj torbici nosila je, sjeCam se, maramu za glavu rl vrat, knjiZicu, neku pjesmaricu, svesku, olovku, sve to pomijeSano i u radu potrebno. Sretale smo se u Goi-inju, Podkalinju, Benakovcu, Suvaji. Cesto srno zalazile u rijeku Japru, krile se ad nepoZeljnih oCiju da se malo operemo u tople dane druge partizanske rane jeseni. U vrbaku bismo prtiC:ale o svrSenim :i nesvrSenim poslovima, o ljudima koje smo srele, o akcijama koje predstoje. Po pravilu je Zurila negdje, kao da Ce zakasniti na cas, jer je pjeske trebalo stid preko brda do odredenog zaseoka, kuCe, prona6i neku drugaricu, organizovati pripremanje hrane i odjeCe za ranjenike, pripremiti narod za konferenciju, zbor, priredbu. Za umor nije znala. Vahida je nepogresivo pamtila staze i puteljke koji su je vodili izmedu sela i zaselaka Podgrmeca. 5* 67. �68 Posmatrala sam je na sastancima i u razgovoru s drugovima. Uvijek je odavala utisak iskusnog drustve. no~politiCkog radnika Cije se r.ijeCi radoznalo sluSaju i pamte. Svuda su je primali kao svoju. Kao da je kci Podgrmeca. Cinilo mi se da su zene Podgrmeca s po· sebnom toplinom izgovarale njeno ime. Vjerovala sam da je to zato sto je za njih neko cudno, dotad nepozna· to ime, drukcije od svih koje su ranije cule. Imale su obicaj da kazu »drugar.ica Vahida je tako rekla, to je prenijela, taka je govorila ... »Cinilo mi se da je to posebno toplo, toplije nego kada su izgovarali sva druga imena«. Vahidu je, u svom selu Hasanima, upoznala i Soja copic, majka knizevnika i borca Branka copica. S njom je stizala na sastanke, okupljala zene i omladinu u po. litiCke organizacije, zalagala se za Sto masovniji dob. rovoljni od!azak omladine u jedinice. Soja je sa njom odlazila na sastanke Zena, sluSala je kako govorti o zna· Caju bratstva i jedinstva u borbi Srba, Muslimana, Hrva~ ta i drugih naroda. ISle su 1i u susjedno Potkalinje, je· dina musHmansko selo u tmn dijelu PodgrmeCa. »Zajedno sa Srbima, Muslimanima Potkalinja borili su se ptotiv okupatora« - kaZJivala je Soja - »Kao Muslimanka iz ugledne banjalucke porodice, Vahida je cesto odlazila u avo selo i okupljala Musl.imanke govoreCi hn o neravnopravnosti koju su trpjele u staroj Jugoslaviji, o znaCaju naSe revolucije za njihovu emancipaciju i emancipaci ju Zena uopSte. Neposredna, vedra d. vrijedna, odmah je nalazila mjesta u njihovim srcima i u radu postizala velike uspjebe. I ne samo u srcima Zena Potkahlnja vee i naroda u cijelom Podgrmecu. Iako ranije nije hila na PodgrmeCu, Cinilo se da ga odavno poinaje, a i PodgrmeC nju. Od prvog susreta tako se zblizila sa ljudima da nije bilo posla koji zajedno sa Vabidom ne bi obavili«. Na duznosti clana Sreskog komiteta KPJ za Sanski Most srela ju je Jela Perovic. Ucinilo joj se, veli, da se nije izmijenila od posljednjeg videnja: ostala je otvorena, direktna i originalna u izraZavanju, sportskog iz~ gleda, stalno u pokretu. Krace vrijeme su zajedno radile na teritoriji tog sreza, »koji je vaZio kao vrlo teZak za politicki rad, a jos je bio i pasivan, ali se Vahida brzo snaSla u radu sa Zenama, i to baS zbog svoje neposrednostli u pristupanju. Znala se vrlo brzo na svaki nivo spustiti, a to je bilo va.Zno za uspjeh u radu. Govorila n1i je da voli da radi sa Zenama, i to baS sa Srpldnjama, jer su one jednostavnije i lakSe im se pribHZava, a i one su nju voljele zbog njene duhovitosti i otvo- renos1li. Bila je vrlo snalailjiva na terenu koji je pasivan, pa se moralo ponekad ostati bez obroka i noCivati po tavanima seoskih stala. Iako je navlkla na udoban zivot u svojoj kud, to joj nije tesko padalo i uvijek je takve zgode zaCinjavala Salama i kakvom umjesnom dosjetkom. Cesto smo se s njom nas1nijali od sveg srca. Sve sto je u odnosima !judi bilo prikriveno i neiskreno, odmah bi u Sali izvrgavala ruglu. I niko se nije na nju ljutio«. Prostranim, slobodnim PodgrmeCon1 - u bolnicama, u partizanskim radionicama, u otvorenim Skolama, na analfabetskom tecaju, na politickim i sanitetskim kursevima, itd. - Cesto je sretala Vasu Butozana, u Operativnom Stabu zaduZenog za sanitetsku slu:Zbu. U kratkim predasima od naporna, danonocno.!? rada, sje· cali bi se Banjaluke iz prvih dana okupaCIJe, kada je Vahida desetine !judi docelcivala, skianjala, predavala vezama za izlazak u partizane, govore6i na rastanku jednostavno i ponekad pomalo i oporo: »0 svakom ovdje vodimo raCuna, ne treba se plaSiti., nije potrebno da se u partizanima brinete za vaSe fami!ije« .. P~isjeCao se Vasa i onog julskog dana kada ga Je posje!Ila u skroviStu i donijela mu poruku da sed on sprema za izlazak. »Bilo je to<<, sjeCa se kasnije Vasa, »kod krojaCice Ro. ter, gdje se, pored o.stalih,_ krio i drug. Elur:o Pucar .~tari. S obzirom na svo]e ponJeklo, ova lliJe b1la sumnJIVa. Mnoge drugarice, pod izgovorom da do_I~ze )}na p~obw<, odr:Zavale su vezu sa nama. Jednom pnhkorn m1 Je Vahida donijela muslimanske zenske haljine, zar i cipele sa visokirn petarna, da bih Sto sigurnije mogao proCi kroz grad do sehitluka. Koliko se snasla da me preobuce, bila je nesretna kad je vidje!a da u takvoj odjeci necu mo& da krenem. Vratila se i saopstila to drugu Starom, na sta joj je on preporucio da pustim brkove i tek kad mi narastu mogu iCi. Kad je doSlo vrijeme, pojavila se Vahida; donijela mi hrane, knjige 1 rublje, da mi se nade do polaska i uputila me dalje ... « Jednog ljetnjeg dana u Lusci Palanci ju je srela DuSanka Cumura. }}Bila je nesnosna vruCina, a ja sam na sebi imala hlace od debelog sukna, uz to jos zakrpa· ne, i debelu -koSulju. Radovale smo se mnogo tom susretu vezala nas je, osim ostalog, i rodna Banjaluka. Najed~om me je Vahida upitala: >}Pa zar ti nemaS nikak: ve suknje ni haljine, umiesto tih debelih hlaca? Zar ti nije vruCe na toj Zezi ?« Odgovorila sam joj da nemam. »Pa zar nisi dobila niSta od tekstila prilikom os\obodenja Prijedora?« Cutaia sam. I, odjednom, Vahida me uvede u sobu kuCe gdje je stanovala, odveza svoju tor· 69 �bu i izvadi komad lijepog sivog stofa. Dobila ga je od da ':'apra~i sebi haljinu iii kostim. Iz torbe je Izvukla cent1metar, uzela mi mjeru a odsjekla komad Stofa. »Eta, obje Cerna imati suknje. A sada Cerna naCi neSt<_> i za blu~u« - rekla je i poCela opet preturatl po torb1. Iz':ukla J~ ~';'~ koma~a neke saren~ tkanine. »Ovaj sa crven1m CVJetlcima dacu teba, to pnstaje mladosti. Volim da v<id<im nase omladnke lijepo obucene«. Znala je da od_l_";"i':" na nov~ duznost u OK SKOJ-a za Kljuc 1 MrkonJic, 1 da se necemo taka skoro videti. Sarna mi je saSila suknju i bluzu .. .« Uciteljica Dusanka StiSovic je radila zajedno sa Vahidom na terenu, -i zapa.Zala njenu oStroumnost i ener~ gJiju. »Posjedovala je ii finu crtu duhovitosti kojom je rea~irala na zapaZ.~ne nep,_I:avilnos!i, i to na neuvredljlv, nev]erovatno taktiCan nac1n, ovlas, u razgovoru. Ni sebe nije stedjela, svoje propuste iii greske u radu sto nam se gdjekad potkradalo zbog neznanja i neisku~tva. Po preporuci Rade Vranjesevic citale smo i tumaCile Zenama broSure, ohiCno pni Sivanju rublja i odijela za borce, iii na posijelima dok pletu vunenu odjecu. Pored ozbiljnih diskusija i zadataka, tu su padale i Va. hidine duhovite primjedbe kojima sn1o se nekad o srca s!ll!ia}i. Ta _':'jena ~uhoviitost bila je drugarska, okreplJnJy~a. Inace, _vahid': Je b1la veoma humana. I, sto je slucaJ u mushmansktm porodtcama, posebno je bila odana svojoj majci. Tu njeznu ljubav prema majoi izraZavala je tim viSe_ Sto od nje nije dobijala nikakvih vijest!i. Znale smo pjeSaOiti po cio dan. Predavale smo i na kursu AFZ-a u Benakovcu; Cesto sn1o osvitale u diskusijama o politiCkirn novostima, o naSem radu a ona bi u jutro istim elanom, .is tom energijom krenul~ na dnevne zadatke. ~e~no'.':' sm5' pje_sacile ka Dt:boviku. Iznenada pred n~s Je !Istrcala zen;:t 1 sva ~lznemirena pozvala nas oCajTIIm g;lasom: -»Dodite, mohm vas, pomozite mi da spase':' ~I':'a!« Sa koliko je topline, Vahida p:iS!a postelji na koJOJ Je u bumlu lezao mladic! N1smo 1male nekog iskustva sa bolesnicima, aN smo se, videCi oCajne roditelje ukraj kreveta svoga jedinca, potrudile da uCinimo sve Sto znamo. NasluCivale smo da je, maZda, tifus jer se upravo poCeo pojavljivati. Vahida se sjetila sirCeta od ruza, ali ga tu nigdje nije biilo, pa smo bolesniku na glavu i pluca stav<ile obloge od tur$ije - kiselih jabuka. Dobra smo ga utoplile, da se od mokrih krpa ne prehladi, podigle mu uzglavlje i nasavjetovale oca i maj~rugova 70 ku da mu daju laku hranu i da cine dsto sto i mi. A ako nademo ljekara, poslacemo ga. MladiC je ostao u vru6ici, neSto manje buncajuCi, ali smo zapazile da se roditelji nadaju ozdravljenju. Ne znam kako, ali mladiC je bez ikakvih lijekova prebolio bez posljedica«. ISle su od sela do sela, povezivale narod na dogovore, ulazile u kuCe, savjetovale, uCile, prekorijevale. Obicno je pornnjalo time sto bi muskarci posijedali po podu, a Zene - neravnopravne »od kad je svijeta \i vijeka« - stajale u CoSku, Cutljive i uvuCene u sebe, tu samo da bi im se muS:karci obraCali za razne usluge, ili da ih milZevi, glasnim prijekorom, posalju djeci. Tu bi poCinjao razgovor, sve otvoreniji, da bi se pokazalo da !i za Zene ima i mjesta i posla u borbi. Sve se zavrSavalo izborom Antifasistickog fronta zena. Sav taj rad Vahide i drugadca doprinelo je, kako je zapisala uciteljica StiSovdC, da su »iz tamnih dubina ropstva zasvijetlile nove snage: skojevke na politiCkim kursevima i u brigadama, djevojke u omladinskim radnim brigadama, Zene borci, bolniCarke, kosci, odbornici i politiCari! Na konferenaijama i zborovima progovorile su prvi put seoske Zene, odvazne i bistre. Svoje radosti i tuge utkale su u peskir i obojke za partizana, u zastavu brigada i bataljona, u uredenje sale za partijsku konferenciju, u stih tuZne krajiSke melodije. Probudena zena Krajine izvrSila je ne samo svoju ljubav prema zemlji i borb:i, nego d svoje sposobnosti stvaranja .i osjeCanja .. .« U decembru 1942. u Lusci Palanku se, poslije dugih borbi po Slavoniji, vratio Prvi krajiski proleterski bataljon »Zdravo Celar«. Ranije se na PodgrmeCu Culo da je bataljon izginuo, pa ga je narod vee biio ozalio, a Branko CopiC ovjekovjeCio u »Pjesmi mrtvih proletera«. Sada se bataljon vraCao, istina dosta proreden, .i narod Podgrmeca ga je docekivao razdragano, kiteCi borce vezenim peS:kirima, kako se sjeCa Safet FejziC, »Od Budimlic Japre do Lusci Palanke. BHo je tu raznih ponuda: pita, ustipaka i jabuka. Sve je to Vahida organizovala. S~i smo se okupili oko nje. Kada je sjela s nama borcima, gutala je svaku riR jec dok smo pricali o putu kroz centralnu Bosnu, o cetniCkoj izdaji, o muCko mubistvu drugova mectu kojiima je bio i njen mladi brat Nedzib. Ona je priCala o oslobodenim krajevima u PodgrmeCu, o postignutim uspjesima. ))Kod nas postoje paSte, skole i bolnice... Ljudi se osjecaju kao da je potpuno oslobodenje, cak su se poceli i zenifii«. u sali je dodala: »Ova nam je postao nov problem<<. 71 �SA MUSLIMANKAMA CAZINSKE KRAJINE ska brigada. Onarno se, prema.sjecanju Nadzije Ornano· viC, pojavila i Vahida. >>Do~I~ Je u ~1v1m. su~nen:m pantalonama i kratkoj dolarmc1. Oceklvao JU Je tezak rad sa Zenama Cazinske kraj1ine. , . PoCela je sa individualnim radon:;t. Svaku noc J.e spavala u drugoj kuci. To je radila da b1 ':'poznala J?OJedme porodice i pribli:Zila se Zenama. Kada Je .stekla s1re p~z­ nanstvo i simpatije Zena, organizovala Je konferenOlJU za formiranje prvih odbora AntifaSisniCkog fronta :lena«. Sa Vahidorn je u Cacinsku krajinu, za rad med)! Zenama, poSla grupa drugarica, medu kojima je bila i njen saborac iz okupirane Banjaluke .i »Crne kuCe«, Zurnra Cejvan. Sada se, u toj novoj sredini, prete:Zno muslirnanskoj, trebalo boriti za liniju KPJ, a prije svega za bratstvo i jedinstvo. Po cazinskim selima je tada, veli Zumra, bilo i neprijatelja, ali je Vahida »uvijek .iSla bez zastrlte. Za kurire je bila rnajka. Uvijek im je suSila odjecu, da se ne prehlade, krpila i peglala kad je irnala v 72 U susret bataljonu proletera, na Podgrrnec, pohitala je iz Cazinske krajine, kama je, na politiCki rad, upuCena iz oslobodenog BihaCa, koga su 4. novembra, po naredenju druga Tita, poslije dvodnevnih borbi, oslobodile pet krajiskih i jedna hrvatska brigada. Oslobodenje Bihaca bice povoljna prilika ; za odriavanje prvog zasjedanja AVNOJ-a. Odrnah poslije oslobodenja Bihaca onarno je, po pozivu, stigla Vahida, dolazeCi, kao i u Prijedor i dru. ga tek oslobodena rnjesta-sa slobodorn. U gradu se upoznala sa Jusufom LipovaCom i sa njim Ce odmah prionuti na izbor narodnooslobodilaCkih odbora u selima Vinica, Cerklije, CarkiCi, Velika Zalozje. »Po dolasku u selo zakazali bisrno konferenciju na koju bi se iskupili !judi. Prvi put su pocele dolaziti i Muslimanke, koje do tada nikada nisu dale svoj glas za narodne predstavnike. T01n prilikorn Vahida je ukazivala na zvjerstva koja cini okupator zajedno sa ustaSama i Cetnicima. Govorila je: })Ja nisam mogla mirno posmatrati sve Sto se oko mene zbiva, veC sam se ·adazvala pozivu KomunistiCke partije i krenula u borbu. NaSa vojska JJJije hila naoruZana, ali je borbom doSia do oruZja i uspjeSno se bori protiv neprijatelja.« Objasnjavala je ulogu narodnib predstavnika i naCin biranja. PaZijivo su je sluSali i lllikorn se nije Zurilo kuCi. Cuo sam kako neke Zene govore: »Blago ti je njoj kada ovako zna govoriti! Da sam samo malo mlada, i ja bih s njom krenula u partizane.« Kada srno dos1i u Velika Zalozje, odveo sam Vahidu svojoj kuCi, gdje je povela razgovor sa mojim ocern, hodZom, i jednim susjedorn. Tako su saznali da joj je otac kadija. Cak se razgovaralo i o reis·ulerni Maglajlicu, prema kome je moj otac gajio simpatije. Kada je Vahida otiSia u sobu sa mojom_ majkom. i Zenom, naS susjed je govorio: »Dijete, ovi se ne Sale. Po svoj prilrlci, oVIi se ne pokoravaju nikome. Ja bil1 rekao da Ce oni napraSiti i cetnike, i ustase, [ Nijemce. VidiS, bolan, kako ova ka:dij~na Cerka priCa da se ·maZe ,lj gladan ratovati, noCivati na zemlji... Ja tebi kaZem- Cija busija onaga i megdan<c. Sutradan srno krenuli u Bihac. Vahida rni je usput priCala da je u razgovoru sa Zenarna provela skoro cijeIu noC, a da n:i ona ni Zene nisu osjetile kako im je to vrJjeme brzo odmaklo.<c Sarno dva dana posNje oslobodenja Bihaca ustase su, u panrlCnom bjekstvu, napustile Cazin, a za njima su, u stopu ih goneCi, u gradic usle po jedna krajiska i hrvat- vremena.<< 0 teSkiln uslovima za politiCki rad sa Zenama Cazin. ske krajine Hakija Pozderac kaze: »Zaosta!ost rnusJi. manske zene ovoga kraja, koja je vjekovirna hila izrabljivana i u neravnopravnom poloZaju, predstavljaja je osnovnu teskocu za rnladu Banjalucanku Vahidu. A ona je, onaka vedra, poletna, radina d Partiji pr.ivrZena- zaduZena da zapoCne prve politiCke razgovore sa Muslirnankama koje su na sastanke dolazile u zarovima. I odlazile su sa dubokirn ut.iscirna sto su na njih ostavljale Vahidine rijeCi pune topline li CovjeCnosti, razumijeva~ja ri osjecanja. ?tizala)e od Trzca d~ B~Zirna, od Pis"ta: hna do Vrnograca. Sa zarom Je govonla zenama o naSOJ borbi, o bratstvu i jedinstvu, o Part:iji, o Sovjetskorn Savezu! Sve svoje vrijen1e je posvetila samo radu mectu narodom. Njen boravak u kuCi, na putu, svugdje- znaCio je intenzivan politiCki rad . ..« Sekretar Okruznog komiteta KPJ za Bihac, Hajro. Kapetanovic, kaie. da je Vahida Cazi~~e '!'asto;>ito ang~­ Zovala da prikuplJ~JU ~am1rmce, -~d]ecu ~ o~ucu za ';?Jsku da se uCe slovima 1 savremeniJem vodenJU dornaCinstv~, ljepsern rucnorn radu, _l?oljoj Iic~ot_higijeni, sto_i~ shvatala dijelorn borbe za U]Ihovo uklJUCiva.n]e _u <?ZbiiJ; nijli politiCki Zvot. »Aka se uz~e u obz1r da ;e CIJeh. ovaJ kraj bio vrlo zaostao u rnaten]alnorn, prosv]etnorn ,, kul. turnom pogledu, da je ovdje vladalo '::u;wgozenstv'?. i da se zena nalazila u podredenom poloza]u, potpumJe se mogu sagledati teSkoCe na koje su nailazili naSi politiC~ ki radnici u ovirn krajevirna. Vabiidin politicki rad na ovom terenu, od nepuna tri mjeseca, zatim djelovanje 73 · �drugarice Jele Aralice, AiSe MalliCeviC i drugih, ostavili su vidnog traga na politiCkom ~ kulturnom prevaspitavanju Zene ovog kraja.« GOVOR PRED TITOM, U BOSANSKOM PETROVCU 74 U decembru 1942. godine dje!ovala je "Bihacka republ:ika«, slobodna teritorija veGa od petine predratne Jugoslavlje, odnosno od Belgije, Svajcarske i mnogih drugih evropskih drzava. U to vrijeme smo imali AVNOJ, sistem organa vlastli izabranih od naroda, narodnooslo~ bodilacku vojsku od 150.000 boraca ... Na toj velikoj, jedinstvenoj slobodnoj teritoriji, na kojoj je bio drug Tito sa najviSim vojnim i partijskirn rukovodstvom, sa grupom divizija itd. odvdjao se veoma intenzivan politiCki Zivot. Sem ostalog, vrSeni su, na osnovu uputstava AVNOJ-a, izbori organa vlasti, odrZani kongres vojnih ljekara, kongres omladine, zemaljske konferendje :lena... Predstavnice Zena svih krajeva Jugoslavije okupile su se pocetkorn decem bra u Bosanskom Petrovcu. Stoglo ih je 166 - Jz sela, iz gradova, iz jedinica, sa oslobodene i jos okupirane te11itorije. Medu njirna je, kao predstavnica zena Cacinske krajine, bila i V ahida Maglajlic. Stigla je karnionom, preko Bihaca. Grad je predstavnice Cazin. ki, Vahidu i NadZiju OmanoviC, oduSevio: ulice raskrCene, umivene i osvetljene, pune mladostii, Zagora i pjesme borbene,_ partizanske, iz svih krajeva zemlje. Zbog toga su se dugo setale, razgovarale sa de!egatkinjama - iz proleterskih jedinica, tiz Dike, Gorskog kotara, Korduna, Dalmacije, Srbije. Odbor za docek delegacije i njima dvijema je ponudio smjestaj za spavanje, ali uz napamenu da bi, zbog veLikog broja gostiju iz drugih krajeva, bilo mnogo bolje da se, aka mogu, same snadu. Na to se Vahida l:as]Xitala 1ima li domova koji nisu pozeljeli da ukazu gostoprimstvo delegatima, pa kada je cula nekoliko irnena domacica zahvalila se na ponudi odbora i okrenula se Nadziji: »Ovdje ima jedan beg koji nema delegata na spavanju. Kako bi bilo da odemo njemu? Pretpostavljam da nas nece dobra primiti, pllipremiio se na to, ali Cerna njegove, mislim, pridobiti.« Kada smo dosle u begovu kucu, primljene smo hlad. no. Onaka ozeble, ostavili su nas u hodniku. To nije zbunilo Vahidu. Vodila je glavnu rijec ii ukucanima dala do znanja da joj je otac kadija. Pos!ije kraceg vremena beg se oraspoloZio, pa su nas pozvali u toplu kuhinju i poslu~ili Cajem. Pripremili su nam udobnu postelju, a sutradan nas nesebiCno ugostili.<{ Sutradan su nj1ih dve obavlle jos jedan zadatak: uruCile su -Komandi mjesta pakete sa hranom, odjeCom i obucom koje SU, kao poklon zena Cazinske krajine, donijele jedinicama u Petrovcu. SveCana sjednica Prve,zemaljske, konferencije Antifasistickog fronta :lena Jugoslavije pocela je 6. de· cembra uveCe. Zidovi prepune sale bili su prekr.ivenli slikama Zena koje se, na frontu, bore s puSkom u ruci, ili vidaju rane borcirna, odnosno u pozadini juriSaju na Zito koje otimaju od neprijatelja. Raspjevana sala je odu. Sevljeno doCekala vodu revolucije, Tita. Aplauzima je pozdravljena svaka misao iz njegovog poduzeg, nadahnutog govora. On je Zenama svih krajeva Jugoslavije odao visoko priznanje svakorn svojom reCenicom, ali su delegatkiuje i gosti u sali, kao i stotine rnjestanki koje su;' zakrCile prilaze sali i paZljivo pratHe i oduSevljeno pozdravljale sve sto se ondje zbiva, posebno pozdravile njegove rijeCi: »Zene su stale u prve redove narodnooslobodilaCke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije. NaSa pozadina je viSe nego iSta drugo dokaz koliko su one svijesne ovog h!istorijskog n1omenta, kad se odluCuje sudbina Citavog CovjeCanstva, kad se odlu.Cuje sidbina Zena. I baS zato, ova danaSnja skupStina ima ogroman historijski znaCaj. Na.Se Zene, kCeri, majke, uCestvuju sa puS-kom u ruci u borbi. Ja se ponosim time Sto stojim na Celu armije u kojoj ima ogroman broj zena (Aplauz) . .Ta mogu kazati da su :Zene u ovoj borbi po $VOm heroizmu, po svojoj izdrZljivosti bile i jesu na prvom mijestu i u prvim redo~ vima, i naSim narodima Jugos~avije Cini Cast Sto imajll: takve kCeri . . .{< Voda revolucije je, ponijet odusevljenjem sale, ukac zivao na zadatke, na perspektivu borbe. On je rekao da sve ono Sto su dotad- Zene uradile za borbu i u borbi goveri da one »nisu uSle u ovu borbu sluCajno, nesvijesno, spontano, vcC svjjesno, svijesne historijskog zbivanja, svijesne da borba, koja se vodi za oslobodenje naSeg na. roda, jeste borba za sreCniju buduCnost na.Sih naroda i sreCnUu budunCost naSih Zena.{< Tu Titovu m,isao Vahida i drugarice su pozdravile i njenu istlinitost potvrdile dugim- aplauzon1, kao 'i rijeCi: »Zene Jugoslavije, koje su u ovoj borbi sa takvim samoprijegorom dale takve Zrtve, koje taka uporno sto· je u prviln redovima narodnooslobodilaCke borbe, imaju pravo da ovdje, danas jedanput zauvijek, utvrde jednu 75 �CinJenicu: da ova borba mora donijeti ploda i za Zene naroda Jugoslavije, da nikada viSe niko neCe maGi is~ trgnuti te krvave plodove iz njihovih rulcu! Za ovu stvar naSih iena staja6e naSa narodnooslobodilaCka vojska i sve iene koje se nalaze u prvim redovilna velike borbe ... <· Delegatkinje su pozdravljali: u arne CK KPJ - paznata revolucionarka Spasenija-Cana BaboviC; u irne AVNOJ A - dr Sima Milosevic, profesor univerziteta; u ime CK Skoja- Mihajlo Svabic. Usred svecane sjednice za govornicu je, nenajavljena, izaSla seljanka iz VrtoCa, Milka Pecanac. Primjetno uzbudena priznanjem koje su iene dobile od druga T1ita, svoju misao je narodski jednostavno izrazila: »J a sam Zeljna dstine i pravde, a koliko sam vidjela istinu i pravdu - ana je sva u komunistima.« U ime Zena Like govor.ila je seljanka i stari komunista Kata PejinoviC, naglaSavajuCi da one uporno, radom, produbljuju bratstvo hrvatskog i srpskog naroda koje podnivaju ustaSe i Cetnici«, da one partizane »pq,ze kao Cedo svoje«. Ona pred Titom i drugaricama nije preCutala ni sopstveni bol i opredeljenje: »Meni su ubi76 li tri sina d druga (supruga). Srce mi je bilo klonulo oct ialosti. Ali, trebalo je osvetiti moje zlatne jabuke i hiljade takvih koji su stradali. Stisnula sam srce d pesnicu ...« Majka cetvoro djece, Drugarica Karan, obja5njavala je kako zene ustaniCkog Korduna, cak i pored ustaskih straZa~ snabdijevaju partizane. Danica Medan je govorila o tome kako narod Podgrmeca bratski pomaie preko 24.000 1izbjeglica sa Banije i Korduna i kako su djeca sa Kozare u podgrmeCk.im domovima na.Sla toplo utoCiS. te. Milka Lasic, mlada seoska djevojka iz Zagore, govoDila je u ime :lena Dalmacije, predstavljajuCi se Jugoslovenkama: »Skolovana nisam, svita proSla nisam, sada sam prvi put sila u voz, ali. ..<{ Iza tog Milkinog »ali<c dosla su uzbudljiva kazivanja o djevojci iz Sinja koja nije cekala drugove da dodu i ubiju spijuna koga je ona domamfla na Sastanak, veC ga Sarna »no:lem U trbuh!«; o Zenama koje danonoCno uz o.Stre litice Biokova nose vodu 1 hranu partizanima... Vahida je pailjivo i sa uzbudenjem slusala izlaganja drugarica. I shvatila da se uporna borba, za svaku zenu i za mase, dakle sJiCna ovoj na PogrmeCu i u Cazinskoj krajini, vodli u svim krajevima zemlje, da su teSkoCe velike ali i uspjesi sve veci. I poieljela je da i sama nesto kaZe o tome kako ona sa drugaricama radi meO:u :lenarna Cazinske kraj:ine. Zatra:lila je rijeC i, kako se sjeCa NedZija OmanoviC, govorila o teSkoCama i uspjesima, ukazivala na potrebu da iene sto masovnije ucestvuju u I svenarodnoj borbi, pozvala majke da salju svoju djecu u novu, narodnu vojsku. Govorila je iz srca, usmeno, bez pisanog koncepta. U prekidima dvodnevnog rada Konferencije dugo i osjeCajno je razgovarala sa desetinama drugarica, medu kojima su bile i Rada Vranjesevic i Dina Vrbica, dvije mlade Zene koje su se, baS kao i ona, isticale u radu sa omladinkarna i Zenama, koje Ce na tom radu i izginuti i svojim djelom se uvrstitii mea:u devet Zena narodnih heraja iz Bosne i iz Hercegovine. Sa- Radom se znala iz za~ jedniCkog rada u Banjaluci i na Podgrmecu, a stekla je i novu poznanicu, D-inu, intelektualku_ i predratnog ko~ munistu iz Podgorice (sada Tatograd), sa Zagrebackog sveuC.iliSta i iz SandZaka, odakle je bio njen mu:l, komunista Ljubisa Miodragovic (proglasen za narodnog heroja). Dirljiva je bila Zivotna priCa i te Zene-heroja: n1u:l joj je po!Wnuo u ustanku; njihova zajednicko dijete, pred pohod proleterskih brigada za Bosansku Krajinu, ostavila. je na Cuvanje kod jednog_ seljaka u Mratinju, u dale~ koj Pivi; ona je hila Clan Sreskog komiteta KPJ za GlamoC, zaduZena za rad mec1u Zenama, brat Migo je. bio negdje sa proleterima. Ni o kome niSta nije znala, sjetna je zbog toga hila, ali je Vahidi pricala o tome kako, u odjelu. od grubog sukna, sa koZnom torbicom o ramenu j. pistoljem 0 pasu, cesto i bez pratnje, odlazi pjesice prostran teren i planinska sela, odrZava sastanke sa partij~ skim Celijama i konferencije. sa Zenama~ kako joj Mu· slimanke vjeruju, povjeravaju joj se, ukazuju prdznanje i time Sto joj ka.Zu: »Ti si kao muSko - sve ti pristaje; mogla bi nositi i mitraljez!« Radila je, objasnjavala je, utoliko lakse sto joj je mentalitet muslimanski bio blizak jer je sa njima odrasla u gradu na Ribnici, i jer je cijenila, njihovu jednostavnost i gostoprimstvo. Vahida je shvatila Binine brige i strahove za najdra:le, jer su i njena braCa bila_u borbi-Sirom Krajine iii po zatvorima, otac u logoru, a majka neznano gdje, pa se i ona povjerila, priCala joj svoje teSkoCe u radu sa Zenama. Na rastanku u Petrovcu njih dvije Ce se ~ pobratimiti. Konferencija je, naroCito u referatu Cane BaboviC i u Proglasu upuCenom svim Zenama Jugoslavije; jasno ukazala i na buduCe; veoma odgovorne zadatke Zena. Drugarica Cana je naglasila: - NaSi neprijatelji nastoje da raspire bratoubilaCki rat u naSoj zemlji za svoje mraCne dljeve. Uporn!im radom naSe organizacije stvoriC.emo borbeno jedinstvo svih iena Jugoslavije. Nase aktivistkinj10 moraju pozna, vati_ sve Zene;- u.gradOvima po ulicama, a.u. selima po zaseodma. Mi·moramo znati kako svaka Zena_dli.Se, kako 77 �78 je raspolozena, kakav ima politicki stav. Prema tome sledi naSe stalno objaSnjavanje i privlaCenje Zena u narodnooslobodilacku borbu ... Proglas se posebno obraCa Zenama svih na.Sih naroda, da bi se zavrSio pozivom: »Srpkinje, Hrvatice, Slovenke, Crnogorke, 1\iluslimanke, 1\ilakedonke! Jos ponosruije podignite glave! .. Smijelije u borbu protiv omra.Zenih okupatoral Dajmo sve od sebe za naSu oslobodilacku vojsku, koja ce uCiniti kraj uniStavanju nasih najmilijih, koja ce osloboditi zene uzasnih nasilja i bespravlja. PomaZite je svim sredstvima! Ne dajte niSta okupatoru, ni zrno Zita, ni kudelju vune, ni kap mlijeka, uCinite mu Zivot nesnosnim. UCvrSCujte narodnu vlast na oslobodenoj teritoriji, pod kojom ste prvi put stekle ravnopravnost, i koja vam omoguCuje da uCestvujete u rjeSavanju i sudbine svoga naroda i svoje. Vi, napaCene majke, sestre i kCeri Sirom Jugoslavije, budite cvrsti bedem 0 koji ce se razbiti svi pokusaji cijepanja sloge i bratstva medu narodima Jugoslavije ...« Konferencija je zavrSena izborom Centralnog odbora AntrifasistiCkog fronta zena JugoslavJje. 1\iledu 20 njegovih clanova bila je i Vahida 1\ilaglajlic. Odbor je za svog predsjednika 1zabrao Katu Pejinovic (proglasena za narodnog heroja). Odmah poslije Konferencije delegacija zena Cazinske krajine se zaputila za BihaC - zapreZnim kolima. »Kada smo predveCe stiglli u BihaC« - sjeCa se NadZija - »tiaSle smo se sa Skenderom KulenoviCem. Na njegovo pitanje: »Kako si uspjela ave Cazinke povesti na konferentiju?« - Vahida je odgovorila: »Meni izgleda da je bilo Jako, a njih pitaj kako su one uspjele? 1\ilozda je bilo i suza.« Tada je Vahida ostala u Bihacu, ami smo krenule u Cazlin, sa zadatkom da prikupimo Sto viSe zavoja, paste· ljine i hrane za ranjenike u bihackoj bolnici. Kada smo to prikupile i dovezle kolima, Vahida nas je docekala, pa smo zajedno posjetile ranjenike i predale prikupljeni materijal. Kasnije se Vahida vratrila u Cazin i organizovala odlazak Zenana politiCki kurs u Petrovcu. Cazin je 22. decembra dozivio svoj najveCi ratni dan - sveCano je doCekao i od srca pozdravio vodu revolu· cije, Tita. Odrian je i miting na kome je Tito govorio. Vahida i drugarice su na miting izve!e hiljade zena i omladine. Ispred svecane tribine, pred desetak hiljada gradana, bila je postrojena ceta omladinaca-dobrovolja- ca iz Cazina i okoline. Bili su uzbudeni Sto Ce sveCanu obavezu na vjernost domovini poloZiti pred Vrhovnin1 komandantom i svojim sugradanima. A kada se drl!-g Tito, u pratnji Nurije Pozderca, narodnog prvaka ovog kraja, pojavio na tribirui, dugo nije mogao dod do rijeCi od aplauza, povdka, pjesme partizanske, Sto je bio zav. jet Krajine Partiji d revoluciji. Tito je govor;io o Sirini narodne borbe, izdaji ustaSa i Cetnika, zloCinima okupa. tara; pozvao je narod na jedinstvo, na ukljuCivanje u borbu, na gajenje bratstva. Ceta dobrovoljaca je polo~ila svecanu obavezu, u Cemu je Vahida vidjela rezultate i svoga rada, put ostva. dvanja njene poruke iz Bosanskog Petrovca- da majke Salju svoju djecu u Titovu vojsku. A joS sveCaniji trenu. tak je bio kada je drugu Titu priSao na tribini predsjednik Mjesnog narodnooslobodilackog odbora Polja i predao mu narodni dar - 50 pari vunenlih Carapa. OD BIHACA DO LIVNA, PREKO ZALEDENOG SATORA Sedmog januara 1943. Vahida je stigla na veliki narodllli zbor odrZan u Srpskoj J aseruici, gdje je drug Tito izvrsio smotru Cetvrte (krajiSke) divizije NOVJ. Raport mu je predao vee tada legendarni komandant sosa Mazar. To su bile Sarno tri od 10 dotad formiranih krajisl<ih brigada, naoruZane i artiljerijom. Tito je· bio od~1Sevlj~n d;ivizijom i narodom. A na zbor se slegla omlad1na, stlg. le povorke zena sa poklonima za Tita i vojsku, sa peskirima kojunia su kitile topove d mitraljeze. Dok je drug Tito stajao na tribini i pOzdravljao ispred njega su, CvrsM tim korakom i uzdignuta Cela, marSirali predstavnici cvijeta Bosanske krajine ))krvave halj:ine«. Vahida, kao ni hriljade drugih, nije mogla da sakrije suze radosnice, a nije se ni trudila naroCito da ih sakrije jer je u sna:zli te vojske, u oduSevljenju omladine i u njihovim pjesmama T.itu, Partiji i narodnoj vojsci, u divnim darovlima zena- vidjela rezultate svog irtvovanja, wdjela put ostvarenja cilja za koji vrijedi ,j dati Zivot. Bvigade su iz sveCanog stroja kretale - u odbranu slobodne teritoi1ije, jer je neprijatelj poCinjao sa svo. jam »Cetvrtom ofanzivom« protiv grupe divizija oko T!ita, protiv oko 4.500 ranjenika i hiljadu tifusara, protiv stotinjak hiljada djece, :i.ena i staraca u zbjegovima. Vahida vise nije mogla u Cazinsku krajinu, mada joj se onamo Zuliilo jer je ostalo dosta nedovrSenih poslova. 79. �80 Vratila se samo do BihaCa, i tu danonoCno brinula o eva· kuacij,i ranjenika i stanovniStva, koje j_e masovno odstupalo ispred maca neprijatelja. Imala Je kratk':'. kosu, ~ na sebi smede pantalone i kratku bundu od.J:bsa, s~ pi· stoljem. Naro&to se brinula 0 kakVOJ-takVOJ IShram dugih kalona izbjeglica sa Banije i Korduna. Ona se ad .Pe: Cingrada pa dalje i povlacila sa kolonama Kordunasa 1 Banijaca. »U tim teskim danima trebalo je "idj~ti V~hi­ du!« - zapisala je Zumra Cejvan. »Svakome Je ~tJela da pomogne. Ni nocu se nije odmarala. Gleda!~ .Je d!' nas najpdje smjesti i da nas udomi. Za sebe mJe bnnula. »Imam ja dosta rezerve«, govorila je, vedra se osmehujuci. Djeca u zbijegu sl!- bil~ jadna i nemocn":. Od .~ug;og i teskog puta _noge su ~m b1le l?repune rana, IZ. koJ.Ih Je? skropila lerv I natapala raskalJaUU cestu. Vahlda Je bnZno previjala rane malim nedu.Znim stvorenjhna i bodrila ih da izdde sve tesleoce. Bila je nesretna kad nejakima nije mogla da pomog. ne! Izvuidi smo se iz bombardovanog Bihaca i preleo Drvara dosli u Glamoc. Vahida je mnogo zalila sto nije u borbenoj jedinici, jer je to bio njen san. Cin1ilo joj se da samo u otvorenoj borbi, lice mu Ice sa neprijateljem, maZe dati svu sebe.« Do Livna, kama ce stici u marsu ka Istoku, bilo je daleleo; prije njega je trebalo pr!.ieCi ledom oleo':anu i masorn iznemoglog naroda prekrnvenu Sator-plan1nu. Sa Vahidom, u koloni Ci,iu je olcosnicu Cinila Osma krajiSka brigada bila je i Mubera Osmic. »U pokretu prema Satoru od~orili smo se u ](UCi strica Gavrila Pnincipa. Bilo nas je mnogo. Dole sam pjevala, Vahida je sjela uza me i poi':ela plakati. Zagrlila sam je i upitala zasto place. »Sjetila se AiSe .. .« Livno je bilo puno naroda iz zbjegova, ranjenika, trlfusara, jedinlica leoje su !lita]e. le n~vim poloz~j!ma. U gradicu je Vahida, u oUOJ guzv1, nmsla na NedZIJU ~ma­ noviC. »Kada sam je srela -· kao da me Sunce ogn]alo. Znala sam da Ce se ona pobrinuti da smjesti mene d moje dijete. lJ. ~ivnu je ostala sv.ega. d<:set dana, >;li. i~. za ~o vrijeme uCimla mnogo. Okuprla Je zene na tecaJ S1VenJ.a i pletenja, leoristeCi tu prilileu da povede razg-;>V_or ;z raznih oblasti. NaroCito se istakla u radu u bolmc1, ko.Ja je bila u zapustenom stanju. Nese_!?ic'?o se t~di!a.~a oc~­ sti bolnicu, da ranjenicima obezbi]edi kupan]e 1 c1st ves. Nad njima je danonocno bdjela ne steded sebe. Nje':Ja humanost i plemenitost i ovdje je dosla do punog IZ- raZaja .. .« U RUJISKOJ, NA MRTVOJ STRAZI SLOBODIIBRATSTVU Vratila se Vahida, na svoj izriCit zahtjev. PodgrmeCu, Zenama s kojima je mjesecima radila, za koje je bila sigurna daCe sada, po.Sto je ofanziva protutnjela ka Neretvi, svesrdno prionuti uz borbu i za borbu. Stigla je kod Lu.Sai Palanke, u Operativni Stab za Bosansku krajinu. Vaso Butozan sc sjeCao da su joj se veoma obradovali. »Vjerovali smo daCe sa nama li ostati. Bila je oduSevljena slobodnom teritorijom, radon1 i drZanjem naroda. Nije se dugo odmarala. Postala je nestrpljiva. Trazila je da je uputimo na rad. Sjecam se leolileo je bila zadovoljna lead smo je poslali do staba nase cete u selo PetroviCe, da opet radi medu borcima i sa narodom. Kao i ostali naSi pozadinski politiCki radnici, i ona je tijesno saradivala sa vojnim jedinicama na svom terenu.« U HaSanima, u domu Soje CopiC, srela se i sa Jelom PeroviC. Soju je Vahida, inaCe, veoma cijenila i poStovala, pa je kod nje Cesto i rado navraCala. »Nos!ila je poklone, kao i uvijek, a o pojasu jedan lijep, nov p1iStolj. Ne sjeCam se ko joj ga je dao, ali je hila sva sreCna Sto ga ima. Trebalo je da ode da radi u srezu Bosanski Novi. To joj je bila davnasnja zelja, jer je to bio dobar i pi tom leraj, zene sve aletivne u NOP-u, njoj zbog toga drage i prijatne. Mililo joj se da radi s nj,ima. Na polasleu mi je rekla, radosna Sto ide tmno: >>Drago mi je Sto Cu tamo, raditi, samo mi je teSko ako poginem. Steta bi bilo da ovaleo dobar piStolj dopadne u ruke neleom fasisti. Tada nije bilo nilealevog izgleda, da ce ona usleoro poginuti ... « Novljansk1 teren u to vrijeme »poluivala<{ je slavna SoSina divizija. Posljednjeg 1nartovskog dana kalona 12. brigade te divizije stigla je u Rujisleu. U selu se nasla 'i Vahida. Sastala se sa dragim prijateljicama Sidom MarjanoviC i Zormn KovaCeviC, pomoCn1kom politiCkog komesara Cete. Zagovorile su se u priCi. >>Zbijale smo i Sale: na raCun najmladeg politkoma sa maSinkom, na racun Vahidinih pantalona skinutih sa nekog podebljeg Svabe, a vrijeme je prolazilo brzo i neprimjetno. Nije proSao ni sat-dva kad smo zaspale, a plotuni puSaka i rafa1i maSinki odjednom su zaparali izmedu seoskih mom brdu, u osvitu zore, krivudala je neprijateljska kuCa. Bunovne smo skoCile i izletjele u dvoriSte. Na sakalona zatvarajuCi obruC. Neprijatelj se prikrao ri poduzeo ofanzivu iz tri pravca: Bosanskog Novog, Otoke i 6 Vahid~ MaglajniC 81 �82 Krupe. ZapoCela je borba prsa u prsa, na Zivot i smrt. Bili smo u nepovoljnijem poloZaju, u dolini, pa smo zeljeli da se domognemo Osretka, uzvisenja koje je dominiralo selom. I mi smo se uporno peLi. Negdje na sa. moj Cuki, komandant brigade Petar MeCava (progla.Sen za narodnog heroja) me upozori: >)Ljubica je zaostala, pomozi joj.« Ostavila sam Vahidu i Zoru i po.Sla u susret naSoj brigadnoj bolniCarki, veC bolesnoj od tifusa. Njih dvije su produZile napnijed, a nas dvije zaostale maZda desetak metara. Kao i uvdjek u takvim prilikama, trenuci su odluCivali o ishodu borbe. Nekoliko trcecih koraka, prema groblju kuda je oznacen proboj, hili su dovoljni da se ostane u Zlivotu. Drugarice i drugove .izvan tog uskog prolaza zahvatila je unakrsna poljba neprijateljskih puskomitraljeza. Njih dvadeset je palo, a medu njin1a Vahida i Zora. Neprijatelj je jurio za nama i nije se zadr:lao u blizini scoskog groblja,{{ Stab brigade s pocetka, kako se sjeca Ahmet SehovUC-Seho, nije pridavao vt:,Ci znaCaj pucnjavi od Dubovika, ne oCekujuCi ni ovog puta ozbiljniji prodor Nijemaca i njihov prepad na Citav novski srez. Medutim, Nijen1c1 su brzo nadirali. Stab 12. brigade bio je opkoljen. Parti. zani su priihvatili borbu i clugo davali otpor da se obruC ne bi zatvonio. U toku noCi neke jedinice su se probile kroz neprijateljske Linije. Sa Zorom KovaCeviC i nekim drugovima iz jedinice i staba, Vahida je pokusala da umakne az obruca. Kretali su se uz potok koji je tekao u podnozju brda. Primjece· ni su ;i pokoSerui iz lleprijateljskih mitraljeza. Istoga dana, oko podne, blizu kuCe JoSana Gaka, SoSa i ja naSli smo Vahidu. Bila je u jarku_, zgrCena, licem okrenuta zemlji i prekrivena kosom, kao da spava. Metak joj je proSao kroz srce :i naCinio veliku ranu . . ,{{ Naredne noCi jedna ceta je dospjela do groblja i tu sahranila poginule drugarice i drugove. Vahida je poginula 1. aprila 1943. na samom izdisaju »Cetvrte<{ neprijateljeve ofanzive. Ni mjesec dana potom, poginuo je, kao zamjenik politickog komesara Druge krajiske brigade, i njen brat Munib. Slucaj je hteo da on i Dina Vrbica poginu od iste granate i budu sahranjeni u istom grobu, kraj rijecice Blatnice, blizu Teslica. Taka Vahida, kao ni njena tri brata, kao ni oko 1.000 BanjaluCanki 1iBanjaluCana- nije doCekala da vidi slobodnu zaviCajnu Banjaluku, grad koji je dao viSe hiljada boraca NOR-a, medu kojima i 20 narodnih heroja Jugoslavije. Kadija Maglajlic je ostao bez tri sina i kcerke Vahide, ali su on, kadinica i petoro njdhove Zive djece nasta- " !" 0 "' "' "' "' 0 ~ ~ ~ -~ <.>" l'! 0 .E ::1 ~ "' " ~ it "' ~ ~ " ·~ ~ " 6' �84 vili da se bore. Kadija je iz koncentracionog logora u Bosanskoj Gradisl<Ji, pod pritiskom javnosti, pusten krajem 1942. Nije ubijen samo zbog velikog ugleda u sirokoj javnosti d dubokog ogorCenja, naroCito BanjaluCana, zbog njegovog hapSenja. Kada se iz logora vratio kuCi, docekao ga je gotovo cia grad. Bio je to i pozdrav uglednom Covjeku i osvjedooCenom rodoljubu, ocu devet boraca za novu Jugoslaviju, i protest protiv ustaSkih zlo6ina. Osamnaestog septembra 1944. doslo je do napada jedinica 5. udarnog korpusa NOVJ na Banjaluku. Poslije trodnevnih borbi zauzet je gotovo cio grad, dzuzev tvrdave »Kastel«. Uspjehu je, kako navodi A. RavliC u monografiji »Banjaluka«, sem neposredne pomoCi hiljada BanjaluCana, znaCajno doprinijelo i to Sto se domobranske jedinice - zahyaljujuCi u prvom redu smiSljenom i strpljivom politii:kom radu banjaluckih komu· nista i skojevaca sa svojim saradnicima u njima - ne samo nisu uporno borile protiv krajiSkih 'i srednjobosanskih brigada koje su napadale grad, veC su im prepuStale polozaje i oruda, 1ili ih cak i pomagale. Taka se i dogodilo da zatvaraCi topova branioca u kritiCnoj slituaciji nisu imali udarnih igli a granate kapisli, da su domobranski tenkis1li uCestvovahl u borbi za osvajanje zgrada banke, banovine i banskog dvora; da su na aerodrumu u ZaluZ.anima zateCeni ispravni avioni; da su skladiSta _hila netaknuta ... Banjaluka je devet dana Zivjela u slobodi, mada su se u njcnom sredistu (Kastelu) vodile zestoke borbe. Tada je braniocima stiglo jako pojaCanje, Oime su i banjalucki dani slobode ostali kratkotrajni, ali i jedna ad najsvetlijih pobjeda prije one, konai:ne, koja je gradu donijela slobodu, 22. aprila 1945. Partizanske snage su se 27. septembra morale povud, sa ogromnim ratnim pUjenom, sa oko ·3.300 predat1ih i zarobljenih neprijateljevih vojnika. S njima je, na oslobodenu teritoriju, krenulo i preko 6.000 Banjalucana. Posli su lijecnici, profesori, uCitelji, ekonomisti i inienjeri, radnici sv-ih struka i Cinovnici. Talco masovan izlazak BanjaluCana na slobodnu teritoriju bio je joS jed an, svojevrstan, udarac slobodarske Banjaluke okupatoru i. njegovim slugama, nastavak borbe njenih gradana protiv nepDijatelja i za osiobodenje zemlje, do tada u gradu vodene ilegalno. Vijugale su duge kolone, po ki.Snom jesenjem danu, praCene mitraljiranjem neprijateljev.ih aViiona. A na slobod'noj teritoriji je bilo bezbroj toplih zagrljaja, suza radosnica, ali i onih drugtih. Saznanje o gorkoj stvarnosti mnogima je bilo nevjerovatno, ali. .. �Sa jedinicama su se iz grada povukli i kadija i kadinica. Susretu sa slobodnom teritorijom su se radovali kao da ce opet svu djecu okupiti oko sebe. Vratili su se u oslobodenu Banjaluku, u svoj dragi slobodarski grad, bez cetvoro najdrazih. Vahidi, njihovom prvenCetu kome su se obradovali onog kiSnog aprilskog dana gotovo cetii1i decenije prJje toga, domovina ce 20. decembra 1951. odati najvece priznanje za izuzetne zas!uge u borbi za novu J ugoslaviju, - proglasice je za narodnog beroja. Njeno ime poneCe Medicinski centar u Banjaluci, Osnovna skola u Arapusi kod Bosanske Krupe, po jedna ulica u Skender-Vakufu i u Banjaluci. Njena bista stoji u parku tvrdave »Kastel«, nad Vrbasom, a oko nje su.biste sose Mazara, Ranka sipke, Rade Vranjesevic i ostalih narodnih heroja odnjihanih na svijetim tradicijama i u bespostednoj borbi s!obodarske Banjaluke. 86 ce da je brosuru napisao u zelji »da Vahidin lik zene heroja sluzi za primjer zenama Palestinskog oslobodilaCkog pokreta«, u Cemu je uspio, jer se »broSura Cita rna. sovno d sa izuzetnim interesovanjem ... OitajuCi o Vahi· di zavoljeli su je i muSkarci d Zene i osjeCaju je bliskom kao da je rasla s njima i kao da se bori zajedno s njima. UzimajuCi je Cesto za primjer, ime Vahida sa divljenjem izgovaraju« - zavrSava svoje pismo el Helou Mohamed, cestiti covjek iz daleka, sin borbenog naroda koji je legendu naSe Vahide utkao u svoju borbu, u svoju istoriju. Mlade Palestinke i Palestinci sa imenom naSe Vahi~ de na usnarna juriSaju za sopstvenu slobodu, Sto samo potvrduje veliCinu i trajnost njenog primjera. ULAZAK U ISTORIJU I LEGENDU PALESTINE Burna .istorija vremena u kome Zivimo htjela je da Vabiida kao nasa !egenda, nimalo slucajno, ude u istociju jednog drugog naroda, prostorno od nas prilicno udaljenog, ali nama posve bliskog - po slobodarskim tradicijama, po onome za Sta se istrajno, preko tri decenije bori. Rijec je o palestinskom narodu koji se, okupljen oko svog Oslobodilackog pokreta, svim sredstvima i svim snagama bori za osnovno pravo - povratak na otetu rodnu grudu, svom spaljenom domu li rasturenom imanju. Legenda o Vahidi medu hrabre Palestince je stigla na neobican naCin. El Heolu Mohamed, student medicine na ZagrebaCkom sveuCiliStu, tu Iegendu je Cuo, u srcu pOn_io, ispisao __na arapskom u jednoj broSlini, nacrtao na korici lik lijepe djevojke Cija je glava pod s!jemom, a puSka sa isukanim no:lem, sve to ,nakrilio buketom razvijenih zastava sa parolama na naSem i arapskom jeziku. BroSura je, uz materijalnu pomoC ljudi iz Kaira, koji su uz Pokret, odstampana u velikom tirazu i stigla u brojne jedinice Palestinaca koje se bore na Sirokim, Cesto i nevidljivim frontovima, u sve logore palestinskih izbjeglica sirom Bliskog istoka. U pismu Vahidinoj sestri Munibi (suprurga narodnog heroja Fadila Serica) nas osvjedoceni prijatelj isti- 87 N aslovna strana broSure o Vahidi koju je napisao El H elou Mohamed �SADRzAJ Str. Roditelji su joj se obradovali - NenadmaSna u brzom i urednom vezu Revolucija u kadijinom domu- - Pod »PelagiCevim« crvenim barjakomSa »Borcem<{, na putevima borbe celna zenskog pokreta - Mrzjela je lai - - - - - Budila je svijest kod zena NesebiCna pomoC siromaSnima Kadijina kuca - uporiSte NOP-a S narodom i u zlu i u dobru Prijem u Partiju - - - - Stvorena za burna doba - - Kadij a i kadinica na pravom putu OliC:enje vrlina komuniste- I djevojaCka oprema za borbu Municija umjesto vune - - Satnik Majer otkriva planove usta.Sa ->}Crna kuCa« postaje preuska Nikoga nije izdala -- - -- Skok kroz prozor - u slobodu Na Poniru - medu partizanima NovogodiSnja noC- - - Sekretar partijske celije u Skender-Vakufu Vjerna kci slobodnog Podgrmeca - - - Sa Muslimankama Cazinske krajine - Govor pred Titom, u Bosanskom Petrovcu Od Bihaca do Livna, preko zalec'!enog Satora U RujiSkoj, na mrtvoj straii slobodi i bratstvu Ulazak u istoriju i legendu Palestine - - - - S 9 11 13 20 21 25 26 28 29 32 35 36 39 40 41 43 46 48 51 53 57 58 59 65 72 74 79 81 86 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Rođena za burno doba : životni put narodnog heroja Vahide Maglajlić Subject The topic of the resource Vahida Maglajlić Creator An entity primarily responsible for making the resource Himka Maglajlić-Hadžihalilović Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Savet za vaspitanje i brigu o deci SR Srbije; Dečje novine Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1977 Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 23-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 87 str. narodna herojka Narodnooslobodilačka borba Vahida Maglajlić žene borci http://afzarhiv.org/files/original/e94e64e124b08855ba6e341c120048c4.pdf 66a23da458bd242ff4df1d48a5400665 PDF Text Text •.. ca I Hcnsrpeca AwtHcpawMCTKHiha ·Jyrocnaattje 143Aalbe 0KpymHar 0116opa AHTH<j:>OWH"?TH~Hor cflpoHTa 3a 6o ...any'fHH oKpyr �-- m! ca_I\IO CMeTajy, Hero <I ;~~a y!'pose >reKOBHHe senHKe 6op6e, Harne Hapo.n;e ·KomTana TOJIHKo lKpTaaa. HaJKaJiocT,. TH Y}lyTp31lllbH HenpHja'!'eJbH -HMajy llQMO.I\ 1f y HHOtT{JaH" _ BOMaJKy HX H y HHOCT\}3HCTBY OHH KOjH c_v HM Ci!H'iHH. Ja - te aaMa, JKeHaMa JyrocJiaauje, paaHoll'pa-samt 'IJiaHoBHM!l Harne saje.n;m;qe, aaMa, _ KOje CTe ·HaaojesaJie caoja npaaa y 6oP?rr, o6paha~ ce saMa rr TpaJKHM 011. sac, ;ia nocseTHTe cay _CBOJY .llalKfbY H cay CHary y IIPBOM pe.c~y llHTlll-by 'y'!~l!Ufiefba !!arne BJiaCTH. A Jta pH ce yqapcnwa BJIBCT, MOpa ce PMHTH _ npasaJIHO. HHje Jl.OCTa caMo KasaTH :. »Y'IB>jJCTIIJIH c>w sJiacT« 3KO Ta Bi!3CT l!a HeKHM MjeC'I;HMa MOJK,I\3 H rpnjeuiH, Tpe6a ,Ita Tll aJiaCT OYt\e H npaBeMa, 1t~a PllM OH3KO K3KO cy TO }KeJIHJIH OHH KOjH cy rHayJIH sa fby. BpeMa TOMe, rpjeiiiKe ~6a HClipaaiiT'_I. HMa MHOfO JbY~H, KOjH H3 He3Hllfba, ae, < rnjecHo 'IHHe rpjelllKe, aJIHi. HMa KO;IH cy ce ysyKJIH .c~a rrpa-se· rpjemKe, Tj, .c~a HaKOCTe, .c~a nneTe. Tatme JbYt~e Tpe6a HeMI!ilOC\}t\HO 'IIICTHT__!:I, ·OHH He _MOry 6HTll HOCliOL\ll Hapo_-;)tHe BJiaCTH. OHH cy HOCHOL\H pas.c~opa u HenpujaTe.ibn OHHX TeKOBHHa KOje CMO H3BOjeBaJIH .Y 6op6H. C fbHMa Tpe6a HanoJbe, A aa, JKeHe, HaJia3HTe ce csyril_je. Ha sac ce o6paliaM .c~a 6y- _;!teTe H BH 6yt~He H IIOMOrHeTe Ha Taj Hll'IHH Y'JI3pCTHTH BJI3CT, • 'lllTO fieT_e 'IHCTHTH _ OHe KOjH CMeTajy _yqsprul\efbe· H8!JO!l.He ·aJia· CTH II{ t~a HOMOrHeTe OHIIM KOjl! liS He3Hafba rpl!jeme! Ha Taj l!a'!HH heMo MH Y'lBPCTHTH ~aojy BJiacr. Tmmv BJiacr he Hapo.z~ 33BDJbeTH .. HapOJl. he TaKB.Y BJillCT l\Hjf'HHTH Jl OH he je 6pi!HHTH. . -Op3TCTBO H je,I\HHCTBO, TO je 6ecyM!be Ha_isefia TeKOBHHa I(Ojy CMO H3BOjeBaJIH .Y OBO_j KpBaBoj 6op6H. 3a !-b.Y cy ce- 6o- plfll'fraarnH 6opQH o.c~ npsHx rrapTnaaHa na .n;o .z~aHac Jl.O Jl.OJiacKa ;~awe ·cJiaBHe JyrocJialieHCKe apMHie. Ha HaiUHM sacrasaMa 6w · ~0 je HCHHC3HO 6paTCTBO H _iet~HHCTBO . .LJ:a HHCMO MH HlliJilf CB TOM napOJIOM, ,!(.a HHCMO MH TO IIP,HMJe!-bHBaJ!H y HBP,Ot\Y, He 6H HHK3J1.3 -,MOrJIH H3BOjeBaTH- TO lliTO CMO H3BOjesaJIH. HaC 6H £ljepojaTHO HerrpajareJbH yHHlllTHJIH. To je- saTo 'aajseha reKOBHHa. AJill ja BllM MOpllM 0Bil_je OTBOpeHo Ka3aT!I ·t~a je Ta TeKo. BHHa y OH3CHOC'I'It, 3KO MH Jl.03BOJ!HMO Jl.a ce pa3BH_ie lllOBHHH' 'aaM. · · IT~YHje caM saM rosopHo .z~a HMa HerrpHjareJba H3'P,Oil.He BJiaCTH. Tf! HCTH HellpHjllTeJbH cy H~DPW\aTe.lbl! 6paTCTBa H jeAHH' CTB3. Ja fiy OTBopeHO K333TH KO CV TO: TO CV 'leTHHftH y Cp6HjH II ycTarue y XpsaTcKoj. To cy oHe 3arpH)!{eHe rap!l.HcTe y CJio-aeHHjH H !TIHXOBH HOKPOBHTe.>oH {H BOI-,e. .LJ:aKJI'e, TO cy' CBH O!HH, KO}H cy H y OBOM paTy 6liJIH rrpOTHB nac. HeMojTe M'liCJIHTH Jl.B cy_ ce ,OHH t!OMHpHJIH ca C.Vt~6HHOM. 11Ma _iet~aH Jl.HO, .n;o6ap ;:(HO, KO.iH; je noc"1Hje Harne rro6je,n;e, IIOCJ!Hje rora UlTO cy BH.c~jeJ!H · Jta fiHCMO MH Hel{a TJl¥l!Hlta Koja je yaypnupaJia aJ!acT, Hero J¥1 I!PeTCTaBJb~Mo Hapo.n;, KOjn cy, yBHJl..ieJIH aa6JIY.I\e -H rrp11mlU!. • Bei\HHH HllpDAa, aJIH ja B3M Ka)!{et~ ,!(.a . HMa H j~aH ,ll06ap· . AlfO OHHX KOje CaM OBAje Haopojao Ha '!el!y Ca- CBO,iHM llliieKy- . JlaHTCKHM BOry3J>:13, KOjH pyllle Hajfieay TeKOBHHy Hallie 6op6e Op8TC'fBO- H jeMHCTBQ, 0HH CY ce pa3MHJheJIH Call. llO CeJIH' -Ma, He 6rrx JKeJiao Aa oa.n;je 'Ha6pajaM · CilY'Jajese pacli:Hp!!sa!-ha · ¥{l}Kfbe. Ja caMo rosopHM yomiiTe, jep BJiaCT he' y T.HM cJiyqaje- _ BHM3 nocpet~oaaTH H. HeMHI!OCj}.n;HO C!lpHje'!HTH ,TaKBe CJiyqajeae 'fa ·ce IT<?HBBJbajy, AllH HHje TO .D;OBOJbHll Mjepa, MH. TeK. Ha Kpajy rrpn6jeraBaMo cpeTCTBHMa -CHJie M crrpaje'IHMO HerrpujaTeJba .n;a HBM lllKOJl.H, MH XofieMO t\8 ce BHWe Pllt\H y6jeljHBa· lbeM, IIOJIHTH'IKHM pat~OM Ha ·KOH<j:>eP,eHl\H.i3M3, lKHBHM ilpHMje' . ()OM. He MOJKeMo Jl.03BOJJJ11Tlf All 11.aHac, rrocJIHje Te BeJIH'IaHcTnelie _ no6je.c~e, Koja HaM _je .1\0t\Yille 6aJ!a ·noMyl\eHa 36or Tpcra 11 11CTpe, .n;a 6y11.e Ta BeJIH'IaHcTBeHa 6op6a noMyheHa ca TaKBOM . nojasol\4 .zr.a ~e pacrrapyje HB!\H003JIHH moBHHHsaM. MH crsapaMO HOBY Q:>e.c~epaTHBHy JyrOCJ18BHjy, Haje TO 3a Hac <j:>pasa, TO je 3a H3C HelllTa sa lllTa CMO M'H crrpeMHH H nOrHHYTH, "8KO 6yae 1J>e6aJio. f1peMa TOMe Halll HenpHjllTeJb je OHaj KOjH xofie t~aYHHIUTH Harne· TeKQBHHe 6paTcTsa H jeJl.HHCTBa. HeheMo 11.a IIO'IHH>eMo li3HOBa OHO lllTO CMO IIO'IeJIH 1941 l'O.D;.. iep CMO· Befi rlOTHl'JIH ·. a orpOM!ja aelmHa HapoM - He roaopiM~i OBA.ie o rrpuq~H'rHM:a.: jep ce npoJ1eHaT Blt.n;H Ha <:BHM rramHM s6opOBHMa H MllHH!ffe-· CTaqajaMa; Bif.l\fl ce y CBBKOAHeBHOM JKHBOTjl', XOfie T8KBy, · 4JeAepaTHBH.Y JyrO<:JiaBHjy,- y KOjoj fie CBH HllllOJl.H. lKHBjeTH Ha pasHOj H03H. He MOJKe· oa.n;je 6nTH ¢>aaopH3!ip3fba XpaaTa Ha paqyH Cp6a, He MO}Ke 6um ¢>aaopH3I;'pafba Cp6a Ha pa'lyH XpBaTa HJIH ocraJIHx Hapot~a, 1rehe yonmTe 6unr ¢>asopH3Hpa!ha je.c~aor Ha paqyg 11.pyror. He Mome>~O Jl.03BOJIHTH 11.a ca11. HeKo. no~rasJba rlHTaH>e ocaere 3a OHO lliTO ie 6HJio 1941 rot~. Ocse- THI!H CMO Ce' MH H TO je AOBOJbHO, H HHKO B'HWe HeMa rrpasa Hll• TO. HefieMO BHllle Mel)yco6He IIOKOJbe. 11 B8Ma OIIeT KaJKeM,_ .u;pyfapaqe, H )!{eJIHM 11.a Me qyje L\HjeJia JyrocJiaaaja, .c~a Hehe-MO )(03BOJIHTH, 11.3 Ce Mll y !COM BHJl.Y, CHje MplKfba rrpeMa HllillffM· Hapo.n;HMa, Meljy HarnOM 6pahoM. Oso 6paTCTBO H .iet~HHCTBO, . H3BOjeB3HO ca TOJIHKO- KpBH, HHje jOIU H Helle 6HTH IIOTI1YHO, o6e36ajeljeHO, HKO 6y11.eMo .n;03BOJIHilHJ 11.a HaM posape nojeJl.HHH ~H!IOB'j.- KojH cy ce 11.0 jyqe KpHJJH HJJH cy pa,llHi!H sajet~Ho ca He.- · t~HheM, ca HajeMl\HMa, ca ITaseJinlieM HT):(. OHH He cMnjy HMllTH pHjeq y H31llHM CeJIHMa, y H3lliHM I'jJ3)(0BHMa. 0HH. HeMajy rrpaaa -rosopHTH y HMe Cp6a, y HMe XpsaTa, y HMe. CJioBeHana, MaKe· AOHana, UpHoropana. Y·!HMe THX Hapo;ia HMajy rrpaEd l'OBO~HTH" 5 �Pecf:>epar Nt-trpe -"b!>iiiac, .MiiHlii:Tpa nrrocsjere· Cpouje . .., ' ' · ,ll.pare ,1\pyrapnu.e, . . _.:._: Jom sa spnjeMe para, KaA 6n ce cpeJie no spJieTH!IM cTac •. s,aMll HalliKX nJiaHHHa,. KO.\e cy nocTaJia cJiaBHa 6ojnmra sa CJIO' 'i)o,n;y )l,OMOBHHe, ITO. srap!IIIIrHMa H3Il!HX CeJia. Ha KOjHlm CMO np0CJ13BJbaJIH iiame no6je,[(e !Ia,[( Herrpl!ljareJbeM, crusaJie CMO .z(a rOBOp!IMO H 0 TOMe K3KO lie~IO ce je,[(3HHYT cacTarH H3 CBHX Kpajeila ·aail!e seMJbe y seJIHKOM cJJ060,I\HOM rpa,l\y, y cpetme JyrocJiasnje· · : .11aae no6je,l\e. Ilpsu K.oHrpec anrncjlamncTKH!ha npuje csera je nspas .,l\y60Ke sjepe y rro6.ieAv rrpase,l\He crsapa ocJI060AHJiaqKor para, sjepe KOja ce uaje KOJie6aJia Hll y HajrelKJIM AaHHMa.·· · · • ' Osaj par oo,o je $eJIHKa mKoJia sa MeHe JyrocJiasuje. Cae_ IUrO CMO ,1\0 para• qyJie 0 cjlail!H3MY 6HJ!a je 6JJHje,[(a CJJHKa npe~· ua .cTpaxoraMa Koje je cjlarunsaM noqnuno y uamoj sel!4JbH, npe· :ua srapHil!T!IMa Koja cy ocrajaJia usa lbera, speMa MyKaua .KQje Cy ,1\0M!IBjeJJll HaiiiH. Jby,ll;l{ ITO JJOrOPHMa H npeMa crpaiiiH!Iloll ocjlaasusaMa KO je cy upe,n;y3!1M3J]H na aallla MHpaa ceJJa u ro· JiopyKO CTaHOBHIIIIITBO. '11 ,1\0K cy ll3A3jHHU.H Hapo,n;a XTjeJ!H. I<p· aaso noMnpelbe ca OKyn·aropoM, a o KoMynllcrHqi<oj napruja. roeop!IJIH I<ao o usasasaqy ··Hecpelia, JKene cy seli yeu,!1;jeJie ,11;8 ce y3AaCHMa a cysaMa ae 11a ylo!OJJHrH onaKa li KPBOJKeA!fH ne· QpujareJb, seli .n;a jc npujaTeJb Ha!)o.n.a caMo onaj KO !'a 6o,n.plf • npurrpeMa na o,n.6pany n yje,n;lllballa Hapo:~~:e nporas ·aaje,lJ.lllf• 'lKOr HenpHjaTeJba . .lJ,OM3hH H31\ajHH!.\H, qeTHHU.H, ycrante H 0' craJIH, naa3JIBaJIH cy ·no naJiory i:myna'i'opa · Melwco6ao KJ!albe Keljy H3Il!BM HapO)I,I!Ma, ai!H je Mella 6H.i!O Y BOjCI\11 ~paT" C'l'Ba H jeA!lHCTBa, CaMo y HapOAHQj BOJC!.\H> Oaaj KoRrpec je jorn je.n;an .n;oi<a3 sHine HH Te· pop oi<ynaropa, ii!H crpaxOB!iTe narlhe, HH JIO lfa:~~:ajnga aacy MOrJia cnpHjequrn :~~:a ce i~'~t~~~~:::~,~~:; All,He y 6op6u npo-rna sa.ieAHH'IKOr nenp!ij~Telba. ·:,.ora 6paTCTBa ,lf jeAHHCTiia JKeHe JyrocJiaBHJe YJIOlKHIIe ro nanopa H noi<aaa;re MHoro TIJieMeHiiTOCTll. Tmre cv )lylKHJie cae napo:~~:e JyrOCi!3B!lje, jep CMO Tll~i MOliHHM o,~:~:~~' rio6je,n.nJia nerrpaj areJba H no6jel)yjeMo cse lberose c Kako JJ.al yqB.pCT'IIMG H ca'lYJiaft!o Te«OBHHe Hallie iioplje cnoJLa? 3axsaJbyjylin csojoj O.li.JlY'lHOj 6op6!1 rrpOTHB cjlalliliCT!l'l· Kor oKynaropa ualUH napo.n;u craJIH cy Y3 6oK BeJIHI<or case3· Ha<ncor aHTHXIITJieposci<or 6JioKa, CosjeTcKor· Caseaa, EurJieCKe llf AMePHKe; 3aXBaJbyjylin 'lBPCTHHH .Tor 6.~oKa H3BojesaHa 8 ' 'je no6je.n;a na.n; · cj:>ail!HCTHqKOM ·llieMaqKo~I. Ha!IIH HapO!l:H 6Hmf . cy Ot'pOMHa IIdMOfi. 3HTHXHT!£e'POBCKOM 6JIOK:Y'- ,QeMOKp-aTCKHX 3e~ MaJba Ha. )leJJy Ha .CCCP-oM .. 3aro.' CMO II MH, y ·H3jTelKHM ,n;a-'· HHMa,. .n;o6HJI)'r lbHXosy nmiol;: Hallin· napo.n;H .Ao61~m cy H o6e· li.alba j(a cy H O!IIi n·pBH H Hajsac.irylKHH.iH 0,11; CBHX ,'!,a I!M full· XOBH CaBC3HHQH· npylKC joru Behy ITOMO!i y M!!py. l\1H CMO sa·. XB3JIHH BeJIHK.O.M 3HTHXHTJief}OBCKOM 6JIOKV .Ha ITOMOfiH Ha"Ma --M qrnaBOM cJio6o,ll,o~y6HBOM 40Bje't.raHCTBY yHHlllTel-beM cPaiiiHCTH·· _qKe I-berv~at.IKe. Y ITipBOM peA.v 3BXD3JIIHH CMO BeJIHKOM CoBjer _ CK?M' Caseay, .q!fjH cy HapO,ll;H j(OKa33JIIi 1\3 HM HHie cKyrra HH: . 'K31<B8 :HOpTBa Ka,n;a ce pa,U.H 0 YHHlliTei-bY HerrpHjaTe..i'ba CJIOBCH- _ CKIJX Hapo)l.a 11 LII1T8BOr tiOBjeti8HC1B3. )];a· I-m:je . 6HJIO H8JicqQ~ BjeqancKux Hanopa CoBjercKor, CaBesa, .n;a HHje · 6HJw He~ts· :MjepHOr. XepOH3Ma l(pBCHe apMHje HalllH 6H <Haj:}O,ll;H j\'Ill yBnjeK CTelb3Jif{ y cjlaiiiiiCrH4KOM POTICTbY a Halle Ha OC.T060ijelbe.. 6uJie 6H spJJo )l;aJJeKe. · · Mrr cMo reK 3a BPH.ieMe para MorJre .z:r.~ ce rioBe)I{el\w qnp~ CTO ca BeJIHKHM pycKHM HapOJL.OM H rvmpoJby6HBOM 111 MnhmoM CJIOB,eHCKOM 3eMJbDl1. 1-beHy n:o,n;,p.II.q<y, MopaJIHy 11 noJIHTIP-IKY, .ocjeham.r cMn sa cBe BpiHjeMe. paTa Kao rorrao spaK cyHu.a. }J,a:~:mc je Ta seaa ca MOliHHM CoBieTcKHM CaBesoM OCTBapeHa H yroBGpOM o caBeay H noMoliu .. Mu CMO yrosop Taj noTITHCaJm ro·. KOM OBOra para CTOTHH3Ma U C'l'OTHH3Ma IIVT3, liCTHHa H3 pas,[(8,JbUHH ITOHeKa,n; O.Ll Hei{OJIHKO XH~8.lf,a KHJIOMeTapa 3JIH Ha HCTOM ..; ·paT!illlry npoTHB. s-ajeiJ.HH'<lKor HerrpHjareJba .. Mu CMO y TOKY· para nOCT3Jlll 6p•afia no opyll<jy cJiaBHOM pyCKOM Ha[lbAy. 3aro he Taj case3 H 6HTH .s,ie"t.IaH H HecaJIOll,iJbHB, a Harua s8.xsaJIHqcT·. apMIHjH; COBj.eT'CKHM Hap·O',QHMa H lbHXOBOM·' BOI)H ,l\pyry • CTaJbliHY npeJia3Hlie C KOJbeHa Ha. KOJbeHO. Ees6je,l\HOCT name seMJbe H 'l'eKOBiiHe Hallie 6op6e, uarpaw. IDa Harne seMJbe, y J'llHOroMe saBHCH ,QaHac O.II, Tara KaKBe" heM.n npHjaTeJbe If Mann v. cBujeTy a na >HalliHM rpaH!rUaMa. H 3aTo je ·-oBaj caBe3 ca M0hHHM H Herro6je.lJ)lBHM CoBj.eTCKl1M CaBe3DM BeJJI!Ka TeKOBHHa Hallie 6op6e .KO.iy Tpe6a .iaCJaTJ-I H ip33BHjaTH, : llaGnl!TaBajylm HOBa ITOKOJbelba y !J:YXY TipH3Halba U,pBeimj ap-. wmjn, KOja je aa,l\ylKii!la cse Hapo,n;e csujera. Mel)y HaiiiHM cycje,RHMa naJiaae ce a seMJbe Koje cy paro· 1laJie nporHB Hac. JI1H Beh CII'pOBO,ll;liMO IIOJIHTHKy npHjaTeJbCrBa. ~a !hiHMa i:sy.n;a onaMo r.nje cy rrapo.n;H ycrrjeJJH .n;a KasHe H KaJK· ~aBajy Kj:}HBL\e KOjH Cy HX f'OHH,1H y par 3ajCI\HO ca <jlaiUHCTH· ,qKI!M 6aH)I;aMa. H IIpH3H8lbe lJ,pB.eHOj 11 ,a;0K MH IIQCJIH:je CBfiX. rraTI-bM KOje cy npO.iKHBjeJFlf· HaiiiH. 'i!apO,l\!1 rrpylKaMO 6paTcJiy pyKy CBHM H3p0,11;HMa 01\ KOjBX CY 'ilac qe.tHpli ·f'O,ll;HHB- OrpaljHB3J!H cjlalllHCTB'!Kii 6ajOHeTH, ,!(00 �jlefi llj)BJ'!X )l;3Ha MHpa 60JIH3 pa~O'!apalba ~ He-, rrpaa,rzy. rrpe!ila ·HarmiM aapoJJ:HMa, rrpeMa aamot ~paseJJ:HOJ 6oprrpeMa cJJaBHHM JKpT!laMa rraJIHM y 6op6H apo:ns Qjla~H3Ma, rro·eM.a Harnoj CJI8BHOj H iYHa'IKOj JyroCJIOBeHCKO'.l apl\IHjH. Ha· .rnoj apMHjH ce y mrralby TpcTa oJJ:pHqy rrpasa caseaHH'!Ke · ~p.­ Miije H IIOTHCHyTa je H3 TpcTa H )l;H:JeJJa CJJOBeHCKOr D~HMOpja, HilKo je TO oaa oCJJOOO)l;HJia. »Ty!)e HeheMo, aJJH cao.te He)l;a. MO« rioCTaJJa je KpHJiaTHtta CBHX HarnHX Hapo)l;a, a H3rnH cy H8·• pOll:~. JJ:OKa3aJJH' 11:8 cy ynopHH Y· CBaKOj rrpaBe)l;HOj 6op6H. Harne JKeHe cy TaKo!)e JJ:OKa3aJJe KaKBa HecaJJOMHBa H MOh> Ha C:Hara •nocTajy ka.l\ 6paae rrpasa H cJJo6oJ\lT aapoJJ:a. ~H heMO CBHM cHaraMa IIOTIIOMOfiH Haiiiy BJia,l\y y ja'!alby JJpHJ8TeJI>· CTBa H Op8TCTBa Me!)y CJJOBeHCKHM HapO,lJ.HMa, Ha qeJiy ca BeJlJHKHM pycKHM HapO)l;O'M, MH fieMO je IIOTIIOMOftli Y H3rpa!)HB3~ lbY H jaqaH>y rrpaja:reJbCKHx O)l;HOCa Ca CBHMa )l;j)'JKaBaMa, aJJK . HCTO TaKO y npaBe)l;HHM 38XTjeBHM8 38 OCJI06oi)etbe TpCT8, ropHJ,te H Kopyiime. · · Y OBOj BeJJHKOj JIIKOJJH paTa BH,l\jeJJe CMO KOJJIHKO 611 II8Tibe HapoJJ:a 6l!Jie Malbe 11:a peJKHMII H BJia)l;ajyhe. rpyrre HHr,y .cncTeM8TCKH O)l;rajHBaJie y CBOj!IM pe)l;OBIIMa 1li3.!\8JH!IKe H IHerrpHJ8Te· Jbe HapO,l\3 KOjH lie Y'!HHIITll TOJIIIKB ~Jia H8IIIIIM. HapO,l\HMa Y cyA6oaocHHM .l\8HHMit !he rose 'HCTOP)c!Je .. Cpelia .te rraiiiH':' aapo,l\a rnTo · ce je HaJIIJJ8 je,l(Ha omnTeJYrOCJIOBeHCK8 rrapTHJa ~ KoMyHHCTH'IKa ~ ,1\a rroBel\e aaoo11e rryTer.1 je,l(HHCTBa n 6paT·· craa. ,Ua raKse rroJIHTHXe HH ie 6HJIO. MH. 6~cMo 1\~Hac Ha cap. ~eTey paTa 6H.JIH caje,!l.o·u.R ocseTHH'II<Or 6H.te~a I<OJH .6H 38XBa- · THo aecBjecHe >race. MH c!>lo, >re!)yTHM, KpaJ paTa .1\0'Iei<aJll{ i:rroKoj!HH H y TOM norJie.l(y, jep cy HajrnMpe HapnAHe Mace, Me!)y lbHMa H JKeHe, CXBaTHJJe )l;8 Ce pa~)l;OpOl\1 Me!)y H8pOJJ:HMa H JIIQ· ilHBJ!!3MoM KOQHCTe caMo HerrpnjaTelbn. H rro6.ieJJ:v. :1-w _.llOJKHBjeJJH MH ~ HapO,l\HO'OCJI060)l;HJJ?'II<H riOK!leT ~ KOJM JC YJe,!I.HHHO cse aanre rrapo}(e y je.l\HY aaje,!I.HHIW.. · AJIH ai<o xoheMo .llO Kpaja ,!1.8 C8'1VBaMo Harne TeKOBHHe,. He saTaa'pajMo oqa npe,!l. HerrpHjaTeJbeM, Ko)a .ie ca.l(a cJJa6, .cJia· OHjH Hero HKa)l;, aJIH BO,!I.H 6op6y ITPOTHB Harner riOKpeTa, Y npBOM perzy rrpOTI-iB 6paTCTBa H/je,l(HHCTB8. Y CB8I<OM 'IOBJCI<Y KojH KaJKe ,1\8 je cprrCTBO yrpo~eno a JJ:a UpHOrOpl\!H. H MaKe· ,!I.OHl\a HHCY Hapo,!I.H KOjH MM3JY lllJaBO H8 He38Bl!CHOC1', rJJ_e- )l;ajTe MaJior HJIH aeher, npnKPH~eHor ~JJH 01;aopenor rrerrpHja. TeJba, HJIH y Haj>ra!by pyKy, 'IOBJeKa KO.\H, x;jeO on: To HJJH ne, CTOjH IIOJ\ yTHttajeM rJJaBHHX Hamax Henp~JaTeJba ~ rnOBHHH- . eTa. rosopH Jill TO Xpaar 0 xpB8TCTBY 3H8JTe )\.3 TparoBH ycTa:-JIJ'TBa H M8'leKOBIIITHHe jom · UOCTOje. Fi!aaHo y -06HOBH H ~arp3J\lbH aeMJbe ·.- MHom rrcicJIOB!H jom '!ei<ajv Ha Hac H Mn he>ro HX .llO'IeKaTH ~rrpeMHe, .ieP. 3HaMo .l(a 3l)>rjelbyjeMo pa.l(ay oHary .llparott.ieHy :a a...1\PJKaBy, jep Tpe6a H3rpa,l\HTH MOllHY a HCI<YCHy BojcKy, jep jom ysnjeK _HMa MHoro Hallie pa,l(n:e caare Koja qai.m no 3a" .po6/beHH'IKHM JIO•ropHMil' H 3HaM:o•- ill Te Kai<O ,!I.OtJpo _:_ I<OJIHKO . je HainHX Haj60JbHXJbY.l\H Cl'pa,l\aJIO y OBOM par'}". Mrroro y o6. •HOBHHarne 3eMJbe pjernaBa HpHjeumhe cHara Hapo,!l.a cHaJiaJKelbe 11: npoaaJJa3ai< HOBHX o6JIHXa pa,!l.a. AJJH HcTo taKo ·:.HaMo !(a .rrac '!ei<ajy H BeJJHKe TeJIIKohe. Hama je HH.l\YCTpHja YHHJIITerra --'-'TO ,l\06po ocjehajy ceJbal.\H KOjHMa He,!l.ocTaje nJiyroaa H MHoro '!era- ,l\pyror; cao6pahaj je pa3pymeH - To JJ:06po ocjec ha HaMy'leHH HaPO.l\ ·UpHe rope, IiOCHe H JlHKe r,!l.je He MOJKe HH ,!l.a . CTHrHe IIOMOii KOjy liM Yl<83yjy 6paTCKH HapO,l\H,. CTOKY je .011Jba'!Kao H YHHIIITHO OKyrraTop ~ UOrJie,l(ajT.e ceJbaHKe y BocHH, Koje cy ce yrrperJie caMe H opy. Mri ce Mopa>ro !Hayt!HTH H ,!l.a ra3JJ:Y.ie>ro HaJIIeM ra3JJ:HH· CTBy, Harnoj ,ll;pJKaBH. AKo rrpaBHJIHO He p-acrrO,!I.HjeJIHMO po6•y KOc jy HM3MO; OHa lie OTI-ifiH H OHaMO rp._ie HHje HajHyJKHHja, 3 OCTa·. he 6e3 !be OHH, I<OjH>ra je rrpeJ<o rroTpe6Ha. Mop8MO 3HaTI! r.l(je HaM je po6a, r.l(je MO*<:eMo ITPOH3BCCTH MaKap HajHyJKHHie H K8KO fieMO TO paCIIO,l\HjeJIHTH .. MopaMo (6HTH' 'Cll!JCMHM. a{ Hajsefiy ·. ll!Te,l\lby H CTporo 0,!\pe,l(HTH IIOTPOIII!bY HaMHpHHL{a, KaKo 6n' ·ooe ,!I.OCrrjeJie ,!1.0 CBHX a y rrpBOM P:e.l\Y 11:0 OHlliX, KOjH p3,!1.e lraj· ·TelKe JlOCJJOBe. 3a BpHjeMe p•aTa, y OHHM KpajeBHM8 y J<OjHMa je Hallia BOJC ·CKa H3pacTaJJa y peryJJapay apMHjy, JKerre cy rroKa3aJie l!ssarr. -pe,!I.He crroco6HOCTII sa opraHH38JJ.H.iY HcxpaHe H cHa6:~~jeBalba ·BOjcKe y HajHeJlOBOJbHMjHM YCJIOBHMa ~ ,!l.aHac OHe Tpe6a ,!\a noMorHy BJJaCTH rra TOM rrocJiy, 3H8jyliH ,!l.a 'I'HMe, y rrpBOM pe· .JW pjernaaajy nHTalbe rro6je,l\e v oBoj HOBoj Teii!Koj 6op6u, J<O· jy BO.lliiiMO ea 'OCT81\HMa peaKI.(Hje, KOjH XOfie ,!l.a HaC Ha XJbe6y H IIHjattH. 3a BpHje>re paTa 1Ke,He C,Y y MHOrHM Ma IIOTITYHO QOjKOTOBaJie OKynaTO!JCKe rrHjaue ~ ,!1.8H8C OHe · J.!Ory OrpOMHO y'IHHHTH ,!l.a 01l<HBe HaJIIa TPlKHIIITa !H THMe 38, 1Wp.aK yHarrpHje,l\ •rroKpeay aamy o6HOBY H H3rpa.l(H>y. v PM y JeAHHCTBeHOM rrapo,l\Ho-ocJJo6o,l\HJJa'iKOM ljlpoH:ry Hama HapOAHa BJlaCT H Ha!Jla .llPlKaBa TO je Hapo,l(, TO CMO MIH JKeHe. CsaJ<a Teiiii<oha, Kojy cpe'!'He Ha je,!I.HOM rrocJiy Ha· pO,l(Ha BJI8CT,. TO je HaJIIa saje,!I.HH'II<a TeJIIKOfia; OH8 je IIOCJbe·. ,l\Hl\8 paTa I! 3aje,!I.HO Tpe6a ,l\8 je C8BJia,!l.aMQ IIO,!I.H'OCeliH H JKp· · :rae aJ<o .cy ·.(me ;rro:rpe6He, jep je oso l!acTaBaK Harne lieJIHKe · >6op6e. · .H �Jli:eH~ n~~o . HO!la . . AH1'!J£PamHcTlllq!Ci:Jr <jlpoa-: Ta spnm ce ,llaHac Ha nHTa!bHMa·"oqyBalba TeKosmra name 6op6e, pa30Hja!ba. CBHX OCTaTaKa cpall1H3Ma 'H peaKqH.ie H ·Hit lll{Ta· !bHMa• OOHOBe 3eMJbe, To jecT npHspe!J.HHM m!TalbHMa. )J{flHe ce, . HaJIMe Ha OlHM MjeCTHMa H y llpOH3BO!J.!bH, H y !J.plK3BHOM. ana. pary H YOIIIIITe y il.PYIIfTBeHOM .H IIOJIHTH'IKOM pa!J.Y. PeKJio · 6a · ce, Kao ,~~;a HHje HH nOTpe6Ho ,~~;a rrocTojH Hewn noce6af! rroKpeT Jli;eHa, KaA cy oHe seh ·pasHonpa~lfe H I<.aA cy y Je.i\liHcTseHOM H3pOMO•OCJI000)\HJiaqKOM cppOHTY, . . . • Hajaa,~~;, MH heMo npsH nyT H3Him y JyrocJiaBHjH mi onmre H300pe, '!Ia l{OjHMa fie. lKeHe MOiiH ,11;3 VTHqy Ha pjeille!be MHO.rHX Kpy!IHHX liHTalba Koja jom HHCy pHjemeHa y Haiiloj 3eMJbH. PeaKI(Hja Ce He O.npliqe JiliKO BJiaCTH H TpaJKH!ie CTO HaqHlja J1:3 paa6nje name jeJl:ljHCTBO. Harne je,ll;HHCTBO Hehe pas6HTH, a~ HaMa je H3Ha)l; csera CTaJIO ,11;a Ha I!PBHM H360pHMa, y KOjHMa lie Ham liOKpeT HM3Tfl ,1\3 O,ll;Hece no6je,11;y Ha,!l; OCTaUHMa <t>aIllfi3M3 1H peaKUHje, i\3 Ha THM H36opHMa lKeHe orpGMHO i\OllpHHecy Toj no6je)l;H. HenpHjaJ'eJbH napap;a H ca,n;a posape H nO.D:Me- h'y Ha~c HC'I'jepaJIH CT'e oKynaTopa H3 3eMJbe, aJIH BaM je seMJba jOIII paspyi!lena, joiii saM cs11 He .ieAv XJbe6a, )(jeqa BO'I<! Illicy. 36pHHyTa, !jla6pHKe cse He pa,~~;e. A Mil MOPaMo cse Jl<eHe noJll!TII'mli T3KO liD,n;Hi'iH ,l\3 CBe 3Hajy II TO - i(06po 0<,1\fOBC>pHTH,. .;:J;a CMO MM ~BjecHH qera CBe HeM a jOIII Y-- Hamoj 3eMJbH, A3 CMO CBjeCHII IH Teiiii<Ofia KOje Hac jam qeKajy, 31!H 3HaMO H TO ,l\31 Mil TO ca,n;a I!Hje'!HMO paHe Koje naif je HaHHO <t>aiiiH3aM qeTseporo,!l;HilllbOM oKynaun.ioM H P.a heMo neyMOJbHBOM Kaailou, Kao i II <PaiiiHCTII'IKOr OKyrra·ropa, K331l!IJiTll CB3KO!' Kpi!BI\3 KOjH HaHOCH HOBC HeBOJhe aapOI\Y, II OOHOBH'TH - M8Kap II Y3 HajBehe Hanope H }l{'fJ!Be --:...' CBOjy )J,OMOBHHV.-H M3rp·a;ZJJHTH se:m·rqaHC'TBeHY TeKoBimy ocJIOOO,!l;HJia<Jkar para, i(eMoKpBTCKY,' (jle,n;cpaniB-uy Jyrocl!aBHjy. ~htlben'Hqa, ,n;a· ce HOB!! m1K JKeHe 6cv11a aa c.m6o)w 111 cpehy en or napo;l\a H3,!l,Hraa H3 nyae npel\pacy.n.a >KeHe ·lis teM, r<:JBopH, Jl:3 Ce HHje TO MOfJIO ,1\0rO)UITH 6e3 ynopaor TIOIIiiiTit' 'IKOr ll KYJITypHo·npocBje'!111or pa,'la. )J,a je Taj pa;< HajnoTpe6HH· jH! H H3jB3JKH!!jH jaCHO je, 8KO CC liMa y BHJl:Y liB je H31I13 s·e· rvtJDa npe~e)KHo ce~TbatiKa: Eam ce,lbal!Ka LKeHa je Ha.iJ~.~mn.e 'l,~£aJia · y aaiiloj napoMo·ec,1o60Jl:HI!a'IKOj 6op6'!!. Oaa aa;,1.ielhyje ·or.~ pDMHY pa,!!;H~ CHary, ii,OK ce E3Il!li Ha\60Jb!i ,lbyi(H H3Jia3e y BOj-. Cl\H H .IlOK CJep;e y aapo6.1beHH'IKHM .16rop1nia. A ·TOJI!IKO nl< je u naiw y paTy. MncJIHM 11pa HarpaA!bji.Hame ,n;oMonane J1:3 ona 6yAe TaKBa )\a 6am OHIB1 CJ!OjeBH1\!a,' OHHM ,l\Hje.10BHM3 Hapop;a, .ICOjll cy HaJ!lllime 6nJIH ynbeTasaHH, 6y.n.e OMoryheao ,n;a ocTBa\)e TaKaB lKI:BoT, KOj!l Helie 6nm Hll na,1HK na JKliBOT y cTapO.i Jyrocmi· .BMJH, KaKo y eKOHOMCKO?I:I, TaKo H y noJIHTHT-IKOr-.·1 norJieJ.ly; HoBa·, )\eMOKpaTCKa JyrOCI!aBHja nenpocsajehen n aaocTao. jep onsmoj Jyroc:l!aBHjn H3.ZJ;iiTHe If~ !1-Ipai<a, H_ero_ He MOH<e ,li03BQ,1iH'TH J1:8 H8\)0,l\ 6y,ll;e To ce O.l!HOC!i napo<mTo na JKene ceJia, ne caMo .11a HHje 6aJio craJIO ,n;a HX MX je 'H3MjepHO OCT3BJbaJra ,i(a 6y;r;y 330CTaJie, jep cy ripHJ3I;Ufb.H pemHMH MOI"JIH Bu'Ia,n:aTH C3MO -3KO cy nap oM nenpocsnjehenn H saocTaJIM . MH nceHe HHCMO cBojy paEHonpaBHOCT creJOie .ua oBa ocTaHe:... caMo rrpaana pnje'l. 11 najaaocTaJmje )KeHe 11jle6a ii,a m<1'HBHO yq:ecTByjy y '4MT3BOl\'i TIOJHiTJl4:!{0M H f{yJI'fY'PHOM )KIHBOTy 3eMJbeo· Xofie JIB MOfi.H.- )EeHe Ha ce,Jiy--KOpHCTHfH TO CBOje rrpasQ, aKO ce He TIO•Jl:ljrHy KYJITypHO 11. no.mTH'!Kll, p;a 3'!lajy K3KO fie TO npaBO HCKOpHCTHTH. Ka11 · 6y ,;re CBaKa n{eHa Ha ce,W 31-IaJia. KaKM je Haiiia Hap_O~Ha BJI3CT H :UITO" npeTCT3BJb3, iVIO:>KeMO 6~'Hi CHrypHH, Aa he rrac.iMTH ,a_ a ce KO· ?e ysyt.Ie y TY Hamy . uapo.n,Hy BJiaCT. Ka;r,6YJie cnoBHaJia onacHOcT li10BI1HH3?\13, Ka.u· casaa l!IT0· .. 3IHiG.l1 '6j)aTCTBO H . je,li.HHCTBO, lliTO OHO 3Haqn 3a cpeTHy (}yl\yliHOCT, • Pe¢epar .Qp.yrapHI.Ie Onre Hoso'leswfi 'IJ!a!la neHTpaJIHor o)(6opa AII>MJ »KYJITYPHO rrp<Jc!ljeTID> p~ Ha ce.!fV«, lllTa je A<!>)!{ MHOro 3Ha'IHD v o<:Jio6oAHJia'II<oM paTy n mTo lie MHOfO BHille 3H3qJl.TII II H3KOH 0CJ10DC>l;elba, He T!}e6a rOBO· purH. JeMa Ol\ aajBa:lKHRjnx ca)(allilbHX 2·31\aha .ie ;J,a ce npw . crynu MacoBHOM pil!J.Y Ha rio;J.H3alby IIIHPOKHX Mac~ >Kelia. OpraHHaauHja A<!>}!{ y3eJia je Ha ce6e aemmy 3a,n;ahy rrOJIHTH4l{Or H KYJITypnor ITOI\H3alba Meua, ,!Ia 6y,n;y >Keae CBjecHe .l\ilJbeBa a 33,1\BTaKa, KOje je 6op6a !1pe,n; lbHX Il OCTBBHJ!a. . 12 .Hefie HHH.3.ll,3 ~OfiH .U,O illOBHHHCTHYXe MP-1!0-he, H~ero ,11.0 '(Impmhii;.,; natba 6paTcKe Jby6aBH napo11a npeMa Hapo;:I,y. Ka.:t 6'!JJV cxaa- · 'I'IlfJle BmKHO·CT CH36Jl.H.:eBalba rpa)I_CKHX -T'f))!{:HlllT3 arp~pHil}ll rrJ)O~ .l(YKTHMa, OH,I1,3 fie i\:IHOrO ,II,Oii:pHHHjeni CH861Ul.\eBW-h.Y H 06HOBH. 3eMJbe. HuruTa· He crojHH a nyTV A<P/:K-n .ua H3BjeC'raH ;r.no nocJIOBa npey3Me Ha ce6e, ,QOK Harna M~'!a.n;a AP1KaBa He cpe,rr.H cTaiue _.Y MaTepufjaJIHOM. norJie)J.y. Ho y ro~1 CJI)rtiajy H!,(e TOo )H.eHCKH 3a;~ .z.taTaK, Hero .ll.Ho BeJmKor noc,na 2.a Hanpe,a,ai< Hnlller Hapo,ll~, aJIH KOjH he )H~He Jiaione 'H 60.,-f_;,e np~y3eTH Ea -~e6.~. · ~r paTH.H!i1 i yCJ10EHM:a 6HJ1"e cy Harn-e Tlll!K~·M IH Ky,rrryt;JI-10·--jfrpocBjeTI::IOM pa.l.y -Morvluw::·rr-r- ·Hn--_ITOJIH.. Cl()'tieHe. He.cHrypHOC"r �l. · · - .·.·-/'ocJio6o,l)ene repuropuje, ne.n;ocraTaK 6}!JIO je ·yspOK .((3 je paJJ;.6H(i !lleCHCTe~aTCKH H HeJ\QBOJbaH.l1i:laK, !IIT3 je' A<!>)!( 6uo no,u;y3eo .t~a cnposeil,e, HMaJio :ie cso_i<mt-pesyJirara. ' )].aHa~, Ka.((.HeMa TernKe opyJKilHe 6op{ie, KaA o6Hosa H us· , ~pa)1.1ba seMJbe rpaJKH XHJb3,Qe pa.n;nux cnoco6HHx JbYAH; Ka.U .Orpmi!He MoryliHOCTH CTOje ,Ha pacn6Jiara!hy, Ka,Q j.e Kyi!TYPHO• npocsjerno no.((nsalhe napo.n;a o:n; na.:sehe saJKHOCTH, paA A<l>)J{·a je caCBHM ne,QoBOJbaH. Hapo'lnTo i<a.n; vsMeMo Y o6sup 'f!PHJIHii ,_j6rn necsjecn11x ;Kena y MHOfHM i<pajesnMa JyrocirasHje. Tipe-rCTOjH BCJ!HKH pa,Q. , , . HapO'li:ITO rpe6a nosecTH eneprwiily aKUH.iV npoTHB nemw c'MeiioCTH. To saJKH sa '!HTasy seMJbY. !1, aKo ce nocseluiBaJia ,BCJ!HKa naJK!I>a. ITIITalby HClliiCMCHOCTH miaK je llpO•UeHaT. OHllX .KOjH ce CJIYJKe l!HCMOM ncvsnrne MaJieH. M11 JKene na imrneM npBOM ·seMaroCKOM KOHrpecy y Boc. TieTpOBUY 1942. o6jasnJie' .CMO l!OXO.ll npOTHir HCl!HCMBHOCTH. TIOCT3BJbeH je Taj 3a).\3Ta.K ~I Ha OBOM narneM JWHrpecy. To je narn seJJHKII_ll cseTH-3a.n;araK. To je jeAHHII ycJJos sa .((aJb!I>H ycrrje.111 noJJHTW!KIII a KyJ!ry>;;:no npocsjemn pa,ll;. AKo · A<l>}K rrocTaBa ~rrpe.n; cse· JKE'!He .rr.a emrre H;e OY.((B HertHCMeHe lKBHCKe A.iel\e H opraHH3HPa THK~IH'Ie!be y CJ!alby p.jeQe y illKOJIY, 611fie orpOMaH lljJHJJOf onfieM HarrpeTKY H?PO.((a. DoMoha illKOJICKHM 0.((6opHMa y opraHH3H~lliY · l!IKOJJCKe OOyKe, l!OMOfiH BJJitil:H y·cnposolje!h]l H3 TOM i10Jby, TO cy H3Jl])ll sa.((aQH. CsaKa csjecHa aHTH<j)auracTKH!ba He CMl!.ie sa6opasnra Aa saiiHTepeCHpa HJUI ca.Ma Hayqu ·6ap jeAHY nem.fcMeny Meey I:!!1'!'3TII H -l!HCaTH. ., Hapo<mTo KOA JKena Kofe cy saoKyrrJbeone ·TeUIKHM qmsll'!· WHM llOCJJOBHMa He Tpeoa MHCJJHTH p;a KO.(( II>HX He l!OcTOjH HH" 'repec sa l!HCMeHOCT. BeJJHK ie lhHXOB HHTepec. CaMo OA Mapa .KOjH fieMO MH YHHjern Y Taj l!OCao OllHCH KO.ijHKH fie 6RNI ycnJex. llecro ce qyje, Aa He~m AOBOJI,HO J<lb!!ra. HeMa .llPBOJbHO MaTe· pnjaJia. Ja KaJKeM ,((a He.Ma .((OBOJb!fO cnpeTHOCTH H BO.'be ,1\a CB . l!CKOpHcTe csa ona apeTCTBa Koja HaM croje Ha paorroJJara!hy. - !1aKo je seMJba norraJbeua, rropymeHa, TBOPHHI\e ue pa.((e, XOfieMO H 6e3 ,1\0BOJbHO CjJBTCTaBa H 6e3 .((CBOJblHO CTpyqHlfX Jb]l,ll;H .((3 Ce 6opaMO npo·TIIB. HBI1HCMBHOCTH, liPOTHB KYJJT]lpHe :3aocTaJIOCTH HCTO T3HO, Kao IllTO cy ce npBe napTH3aJI'CKe rpy . . nnqe 6opuJJe cjeKKpaMa H BHJiaMa ).(OK Kllcy ll3pac.•e y semn:y 8pMHjy. CaMO aKo xoheMo H aKO· yHe-ceMo caB--JKap, Mli heMO CTBO!)HTI! y HajKpafieM BpeMeHy apMH.iV l!pOCBHjefieHHX CBjeCHHX, Sa BBJ!HKe .ll.YlKHO:CTII Cl!OCOOHHX l'!teHa. t'4 .\ \ ) ; ) Ka.(( .i~AHOM casJJa.((aMo Hel!HCMeHOCT HeM a sanpeKa ,IJ:a npy· 2!liHMo rnTo sun:e ·Moryhnocm, .n;a ce· )f{eHe KYJJTYPHo ·npocajemo • l!OAHMY. l1Ma JOill 6es6poj OOJJIIKa Tora pa.((a ,Qa MOJKeMo He· ..npHMjerno, neorraa11ue, Har 0 sopara JKeHy A3- nay'IH rracaru li. 'liiTaTH. Ha pa3HHM rroJrHTH'!KHM, .n;oMaliHHCKHM, caBHTeTcKHM . KypceBIIMa HT.((. l!HCMeHe· ,Qpyrapnue .MOry )!.3 nayqe HBl!IICMeHe . . 'IHTaTa H rracaTH. Haura Hapo)l.Ha BJiacT rrocsefiv.i·e seJitHKY rra1Klhy • KypcesnMa. AJJH HHrnTa He rnpeqasa O)l.6ope A<l>)!( .~<a rroMorHy. ·.n;pMaBH y TOM rrorJJe,Qy. A<t>)!( rpe6a rrpeysem cae rrocJJose 0,11 CHTHHX TeXJHH'lflHX il:O !IIHpOKe K3Ml!311>B 33 i:lpii.1HB lllTO Befier 6poja noJJasniH\a. HeKa HaM 6y.((e napoJJa: »lUro BH!lle TaKBHX TetiajeBa., lll'TO BHIDe ITOJI33'HliUa«. - -HHK3.((3 He CMHjeMo H3ry6HT!! 'H3 BH;ll.3 CHTHH KYJJTypHO· npocajeTHH H l!OJJHTH'!KH pa)l.. To .ie pa,IJ: 'IHTaJJa<nmx npyrra, noc ,711!'!1H'!KHX KOH<j}epeHUHja, '!HTall>a KII>Hfa 1i' illT3MTie y3 'Pail: (illH• aa!he; npeJio liT.((.). MopaMo ra CTaJIHO caCTeMaTCKH H c rrJiaHOM. crrpOBO)l.HTH. BeJJHKH Y.l\HO y TOM pa,rr,v HMajy Y'IHTeJbHUe 111 · .((pyra HHTeJJnreHqHja y ceJJy; a JKene rpa)l.OBa, aKo cxsare, Ko· JIHKa je saJKHOCT KYJJTYPHD npocajeTnor- IIO;IliH3a!ha ceJia. AKO OHe 6y.n;y no rrJJaay .l(plKaJJe rrpe.n;asa11>a, .n;a 6y,((e ceJio ciia6.rr.jeo · BeHO lliT3MliOM, aKO OY.ll:Y c<HaO,QHjeBaHe 'IHT30HHl(C, 3KO• Oy,IJ:e OK]ll!JbeH na TOM l!OCJIY !liTO BBfiH ('ipoj JKeHa, HJJH 3KO 6y,Qy opraHH3HpaHa pasHa caajero·BaJIMIIITa s-a. JKeHe, OHe he nnKaa_a~ _ T!f'KO·JlHKa je lhHXOB3 CBHjeCT H O).(aHOCT H3q:JO)\HO·OC,~000.((HJJ3'1• KOM l!OKpeT]l. . DOJIH'rH'IKe KOH<j}epeHUHje H !IIHPH cacTaH!jH >KeHa .n;anac llOKasyjy Taj. He)l.OCT3TaK, )l.a ce CBO,Qe Ha HBKOHKpeTHO l!!JeTipH" '13B3!he IIOJJHTH'JWHX .n;oraljaJa. ,}J.aHai: je )l.O!IIJIC BpHjeMe ,Qa MW· CJJHMO APlKBHH'IKH, Tpeoa .((a· .ie CBaKa l!OJIIITH'!Ka KOH<fiepeHl\Hja Be3aHa Ha je.n;aH HJ!H BHllle 'HajB3JKHHjHX KOHKpeTfliiX.llHT3!1>a )l{HBOT3 H3 JI3K H IIPHXBaTJbHB H3L!HH 38 CBe- JKeHe . To· je reJKaK paA, 3aXTHjeea MHoro crpnJbHBOCTH IH nanopc pa,D.a, 3JIH je THM JiaKIIIH jE:p je KOIJ)HCT8H 33 CBe H8C H' 3a cpeTnH.iY 6y)l.ylmocr ·irarne seMJbe. AKo ysjepaMo JKeHe ·ceJJa ,Qa je 3Ha!he opyli<je rro6je.n;e npoTliB >KHBora v KojeM cy npMje JWH• ejeJJe, ucrryHHfieMo sa)l.aTaK nps'(}6oparia Ha OBOM no,by. · He MO>Ke ce y KpaTKO BpHje.Me HCl(!)HHTH CBe IllTO 6H 00)" XBaTHJJO OBaKO 3H3'13jHO lii:!T81bB. 3aTO je H'a BaMa ,Qa y )l.HCKY" HOP CIHjH H3Hecere. Baine ycnjexe a He)I..OCT3TKe, Kao- l1 reniKohe' Ha ~oje H3HJI33HTe. Ha- OCHOBV 'f'HX 33KJbYLI31<3 4 O)J.M3X fieM0· rio:B_e~ CTH BO;Hif l!OXO:L\ rrpOTHB H~IjpOCBHiefieHOCTH H HeK]lJIT]lpHOCTl!, 33 liiTO TeMeJbHTHje H 6p)I{e OCTBap·ei-be HanpeTIW Ha TOM IIOJby. Tpe6a rrosecm qnTaBy apMn:y Haumx )f{eHa, cs · _ ·"' aHTH<fia' IUHCTKIUb3. /~--iJ;.::9{ri;). .- ~~ A"'>,~ (._ ~ ~.zi;_;~ ~ '\_...,., ', . ·~., / �'CeJball.l1 6HJII1 cy Pecpepar -Mtflili'~::Tp,U- 2.ri coi!;M.~aJIHo c.rapaa~e .CJiqBeHaJe ,/J;pyrapm.(e! fOBOj)HJIO ce MHOfO 0 yJIO$H KO_\y je Hailla JKe·"' / .HII !IMaJia y HapOil,HO OCJI060.l\HJia'lKOj 6op6H, KaJ(Q Ha cppOHTy, 1'aKQ H- Y ll03a.riJHHH. fOBO{JHJIO ce. "0 HOBHM 3·all.3Ulli\'ia KOjH cy c·e _nocTaBHJIH rrpe,z:I;" Hac c ocJio9oi)eibClH Hallie .UOMOBHHe. MapmaJI THTO ll0CT3BHO je npe)I; Hac HH3_ 'f3KBHX' HOBHX, 3aJJ;aTaKa. Y CBOM pecjJepaTy ·l(pyrapll!.(a MHTpa MHT!pomrh rroBa6aB<l1Jra ce J)·C06HTO H3UHiM ITOJIHTHYJ{HM 38,Z:X.3IJ)1Ma Ha _VL18lpiiJ.hei-by HCKO!}MlllfiaBaHH: '-0MJla;(~Ha pai(HQI' "-Hapo)I.a ..11\HBjeJia je Te~KHM --)!<-i:IB6TOM. Pa)J.HH~Ke H ceJbaLJKe }Ke- 6pnT- CTB3 IHapop_a JypOCJia.iHI.ie H !13rpap;H.m: Ha'PO.ll.He BJI3CTH, 4HI.Ufte- lby Hapo)J.He BJI3CTH o.n, ca6oTepa 11 mneKy,rraHaTa, 11 pa,l\y Ha npHBp·ei(Hoj o6HOBH 3eMJbe . .Kao uno oro y. Gop6H crajaJie Kao paeHorrpaBHH y pe,ll:OBfiMa 6apau;a, 'rQe6a .u.auac ,u:a CT'OjHl\'10 paB- He ocjehaJie cy TO yrlberaBmne y ABocrpyKoj MjepH, MaTeipHH'. :CTBo HHje 6RJIO 3a Te Ma.iKe HHKaKBa cpeha. He caMo uno ·cy ca 'cTpaxoM oLieiumaJie·pol)erbe cnoje A.leu.e:rre"ro H.V ,u.o5a Tpy,rr.aohe; Kao H sa EtpHjeMe I(Ojelba, MajKe cy 6MJie 6es 'salJlTHTe u 6es nowOha. · · 1 .; • ! , 1 : : ~! 1j CTapa JyrocJiaBHja 6HJJa je Ha npBOM MjecTy y CBHjeTy no CMj)THOcm MajKe 11 Aieue, no 6oJiecTH .1\Jeue. 0 JKHBOTY Te ,n.jeue .Koja cy Ce p0,U:HJI3 ITO,ll, TaKO TeiiiKHM OKOJIHOCTHMa( Hehy MHOPO. roBopni-"H .. 3rmTe o TemKOM )IUIBQTV ruerpTa, ·o .n:.jeu.H ca TeiLIKH'M ¢HsHqKHM nocJbei(Hl.\aMa a6o,r He,I\OBOJ!JHe Hcxp::me HTIJ:. Pa,ll,l!H t!apo;( je craHoBao rope OIJ: CTOKe. HHje 6HJIO Hl! MaTepHHCKHX · .1\0McBa HH 6a6m.ta. Te MajKe sHaJie cy pal)aTH Kpaj l)y6pmura: -3a B'p.HjeMe THX' pe}Kf!Ma HHje 6HJIO' HHKGr KO 6H IIOMOrao Maj- HonpaBHo H V.A.a{)H:lfqJUI .V pe.u.OBHMa papm1Ka na o6uoBH 3eMJbe. l{K. ·(Be ipiHjeL£~ H 88.KOt-!ir 0 33iliTHTH i\1ajK"rt p~,U,HI'ill.a OCT3.TIH CsjecHe CMo Ha .rrpBOM MjecTy ..t1.8 ,a HaUl eM _y.o;apH.rr•rKOM pa.ny OBHCH, pa JIH he _Harna .u_o6njeHa no6je~a rrocrani ocHoBa 3a Ko- Ha narmpy. Hati:sy cpehy HalliHX Hapott.a. J.vrouraBHja l'>·IO;Ja !liTO. rrpl1je r{o- CTaTH DpHBpe,n;Ho jai{a .li.P~·lC1B3, T3KO jaiCa, )J;a he CBe Hm.1jepi"le p_eaK~Hje MOpaTIH nponacni. 11crospeMeno rroctaBJbajy ce rrpe)l. H3C BeJIHI{M -33)J.3~H, )1;3 C\~OIJ)Mh•Ip 60.lbe YCJlOBe Sa )KHBOT HajlllHip.Hl\.'1 Maca.Ma -'P3tTHOi' Hapo;J.a. fTp_Hje CBCI:8 pa,4HHIJ.i-H\·~~- H Ce-Jbal(IilH3, OHIHMa 1{0)'1 c_y- 0)1. C,3MOr DOLieTKa V pe,a,OBHM3 HapOJ(HO ocJio6o-I(HJia4Ke so-jcKe. 0Kyrrarop je Ha.:nmne 3.na HRHHO yrrpaBo TMM pa)J;lHH1.{ Ma~aMa, lWKO IbillXOBaM i-KHBOTHMa, TaKo H 1-hHXO- BOM MaJioM HMeJKy .. 3aro- je· Mapu13JI T.HT.o y ~eiuwpaLJ;r-Iju }::AHti·CTBeHe BJ!al(e HafJiaCHO, ,l\a je BaiKaH 33)\8T3K B!Ia,l(e ,1\CMOKtpaTCKe. QJeAeP:aTHime JyrocJJa~ilje --6p.Hra, ,D.8 ce -QpHje csera 'THM Y8C3M8 ri06-0Jblli3 eKOHOHCKH ~ 11 COUJI.iaJIH11 IIO,!IO·j:i:;Elj li- CTBOj)H no.rr.~ora ·3a cou.:HjaJIHO n66oJtll1af!".)e. HaUIM Harrcfpli 1-wpajy 6n:Tu IiOBe33HH C HanopHM8 p:,a. ce p3)l,HYU.!" MacaMa CTBQ_pe TaRB•2. -ffpHBpe,l:c.fle rrpHJJJ-me; KOje 6H I·hHMa H- -I-bHXOBciM CBai:W·,D:.HeBHOM 2n1~ , BOTY, ,l!;OI<838Jie ,lJ,a HHCy 3a6a.IT,a-Da 'P3,LlHJJ¥. 3a, CTB3IJ8fbe HOBe JyrocJiaBHje. H,n_el\1o s.a TaKBliM )Klf.BOTOM, Karmor joru HmCaA HHje 6HJIO y JyrO<:JiaBH.iH. JJ.mwc npe.,U Hal\la cTo.ie .iorn TernKe ·HecTalli.HU.e If naTfbe. AJIH cBe oao }~ nptMB'jJel\!eHo-. 3HaM .rr.a- heMo 6am .upeHo nan--hH H HecrarnHQa ocrBapwrH 6o,!bH ;.nv.noT, je.p ..,_ie ca,;J.a rrwra.I-he ror }KUBOTa I<OjH fbaJIM y he y HaW.HM pyKar-.HI. f10CT3Bi-ffi.eMO OCHOBe 'J8KBOr JHHBOT3 1 rparone ynbeTaBRh""Ja t-Ia KO.ie cy ce oCJm· crap-e JyroCJiBBHje. 6HJIO je MHOfO VI'H:o-e.Ta.Bai-ba, MHOfO c_y _yrl-heTaBaHH- 1-l&PO.LI;t:I, a p·a.II.HHl.(H M cy HaBC~'Ia emu nexo.rJHKo .npi--n~Ijepa KbjJI rroKas_yjy TeiiiKH 1to· JioiKaj _pa,a,rror I-Hipo~1.a y crapoj J_yrocJiasHjH. BH })a)I_He }!{eHe 113 Jy,~OC.iiaiHfje H tarvre ·CTe TI03I-iaB3Jie TaKBO CTBf-be H 1HCJ{YC!1~e 'fa Ha. CBOjll11 .Ftei)HMa. , TaKo ~cy pai.(HH Hapol( H Mair'e l!OlilJie y 6op6y c TOJIHKOM OI(Jiy'lHOlilfiy 6alll 3aTO, jep cy y OKyrraTopy B!Jjl(eJie OBjeKOBje-. <qel-he. CBOf CT!p3lUHOf CTij)3)1,3lli3, H CTP3Jl.3Ib3 l.JHTBBOr pa,lJJ-I?r Hap0,'\2. {{aKo. je •Ha oBaj cTpalil3H rroJIOlRaj Ma.iKH :n l(jel.(e ynluaJIO :,I\06a OKynal.(Hje 1J HBpOI(HO 9C.nG60il:H.J!a'lKH 6op6a? npeMa HeiTOTliYHHM ITO,l(a[.\HMa H 1(3H3C llM3 IT!leKO 550.000 . . ,Ajel{e KOja .cy OCTa~'Ia 6e3 -POJI)1Te.,'bCKe (mcKp-6e, HJIH CjT Hacrpa:.. __ Jt3JI3 Ha 6HJIO KOjH Hal£HH .y TOKy oBora p-aTa. 3HaTe ,ua cy Ta ~e~a· 6oJH~CHa, .n:a uMa ~.1ei)y l-bHMa MHoro ryOepKyJIOSHHX. Ilope)l;.· Hea6pm-IyTe, cJia6o Xpai-&er-Ie, cHpnMall!He Aieu.e, HNwMo .nopyme-· Ha CeJia, XH.1b~_..JJ;e pai-beHHKa If HHBaJHI,lla. )K<;He cy IT03HaHe )\a CYAieJiyjy Ha CBIIJM .ITOCJIOBmra y HOBOj .JyrocJiaBHjH. HeMa HH jei(HOr rrocJia Ko;n ne 611 6rro a sa l!{CHe. Am-I MO./KeMo pehH ,l(a HMa HeKHX 3a)I.aTaKa~ Koje rrpBeHcTBeH() <rpeo'! l(a H3Bpllle JKeHe. To je 6alll 6pHra OKO rope Ha6pojamrx nHTa,E:ha, Koja cna.D;ajy y ll.jeJronpyr MHHHCTflpcrna 3a co_u;Hja~'l:HO CTapa!he. · llieHa HOBe JyrocJiaBHje, Koja je H3pacJia Hs Hallie 6ojJ6e, je )l(etm O/( cpu.a, Koja HHje gal{opamvxa Aa je I;.1~jKa H ceC'rpa~ KOja ,\e M3TetpHHCTBa y' TOTili!Wj MjepH CBje.CHa, <l(a je sa rrpaBOQ • · C)loje Aieue cnpeMHa yaeT!1 nyli!Ky y pyKy; . �611JI!isaTop. JKerrcinx Maca, Ko.ie he MajKe If JKeHe sacniiTam 'y · 3HTII(palll!!CTH4KOM.i<YXY. - . . . .. · ·.. . · ·. , OpraHI!sarr,nja A<!> )I{ IiosBaHa je 11a capaljyje np11 .1\0HOllielb~. 3aKOHa KOjH ce T!i4y Majrm n .11.ierre If !hnxose samrHTe. Ha ,raJ · H34HH npy.lKeHa je MOryfiHOCT .lKeHaMa Aa pa3BHJa.iY I!Hlll(IIHTW BY KOp!!CT OHHX KOjHMB je llOTPe6rra ITOMOh II HCTOBpeMeHO· ·Ha Taj -Ha:l!HH J(a. 0B3KO o-praHH3HpaHpM capa.rr,J?OM MmKel\·10.- OTKJIOHliT!f illTCT.)', KOj8 6Jl HitCTaJia Kal\ 611 ce TO rrpenyCT!WO llpH· . . Ha rroJby col\HjaJFHe IIDJIHTHKe, KOja pjernaila csa Ta rope' HaBeAeH~ rrnTalba,. JKeHe rpe6a .11a paaimjy Hajsehy .zrjeJiaTIIOCTo: K3KO IIOje.1\lfH34HO, TaKQ If I!peKO opraHH33L(Hje•AHTHcjJIIIlllfCTii!W ' 'Kor cjJpOHTa iKeHa. . · . · ' · · · H y cTapoj .1yro•cnasHjH .ie rrocrojaJio col(HjaJiHO crapalbe, rrocrojaJia cy pasHa XyMaHHrapHa .1\PYiliTBa. Heh.y rosopwm Ka·' KO je cas PM OCT30 H~ IIaiiHpy. flpHB3THa HHHI(HjaTJ'IBa, ynpKOC .1\00poj BOJbH IIDjeMHal(a, MOpaJia je YH3Ili3TH CBMO. 36pKy KO,ll OHHXKOjll cy Tpe6aJIII IljlHMaTH IIOTI!Opy. Y HOBO.i JyrocJiaBIIjH rrpeyam~a TY 6pary Ha ·ce6e Harna .1\P.lKasa. Hnje THMe _peqeHb .11a je npHBaTIIa ilHHI(IIjarnsa TIIMe 11ayseTa. Hanponm, Hapo4HTO MH JKeHe .1\3BafieMO IIHHI(IIj3THBy' H fiSBPiliBBBTH CBe IliTO .1\pJKaBa ·TpaJKH; YKJbY4HheMo ce y 6p11ry Kojy opraHI!;J!!pa .liP· JKasa, Koja je OJIII4e!he_ Hallle sa.ie.11HH4Ke BOJbe. Hapo'liiTO npeKo op•raHI!3al(Hje A<!>)!{ MopaMo aK'IlHBHO cyAjeJioBaTH y csaKOM IIOCJ!y Ha TOM IIOJb.)'. floJIDJI(eHH cy HOBH TeMeJb!f .COL(J'IjaJIHOj. IIDJIHTHL(If y TDKY Hapbt<HD ocJio6D.1\H,,aqKe 6op6e. Tpe6a TIOMDh!! JKpTBe cjJau:iiiCTll'l.KOr repop8, rpe6a ce rro6qnmyr11 33 Iiea6pHHyTY .11jeey, S8 p81heHHKe H 3a IIHBIIJllfl\e. Y COL(I!j8JIHOi IIOJIJ!TI!l\lll, Koja je HspacJia H8 TOj OCHOBH, .iet<Hml je sa CB8rAa npeKHHyTo y BaTifoj HHHlUtjaTHBH . ITorpe6rro je yrrosopHTH jnm Ha .ie.n:HY crsap, KaAa Ce.roso· pw o COL(IIjaJIHOj ITOJIIITI!l\·11 HOBe JyrocJiaanie. HaTIOMeHyJia caM ,l\8 TO BH!lle rrehe 6HTH MHJ!OCT II !IOT!10j}3, Beh TO Mcpa QHT!I _COI.{HjaJIHa ITOJiHTHKa,_ K?ja je ycM.iepeHa ,LJ;a OCTB~prt T2KEe lli.H.BOTHe YCJIOBe Sa CBaKOra, KOjl! he MY o6es6HJe,[lo!!TH lKHSOT '?r,ocTojarr 'lOBjeKa 11 TaKse rrpHJiore He y BH.ll:Y norrrope, seh KaO rrpaBI!'lH.)' n.13Ty, KaO lberOBO rrpaso. a He Kao MIIJIOcplje KOje MY ce TIOKJiafua H3 l!lamer MHJiocpl)a. Xo11 COL\HJ3JIHO CJia· 6ux MOpa rrecraTH oc;eli?lha )l,a cy Teper i!PYWTBy. T\oe6a npH TOM IIOI\BYhll Ba.lKHOCT lJ,paermr KpCTa I<aO Ma· COBHe opraHH3all,ll~je; KOja lfMa BeJII!KII II YHV'j"3PrM1 3B3'laj. lLp· BeHII KpCT K30 opraHH33_U,Hja ca crreu.HjaJIHHM 3a,n:.aUHMa Ha 110~ JbY. caHinapHOr-.'1, y orpaHifft-IethY enM,ZJ.eMHja II'rJJ.. rpe6a .n.a 6yi!.e .llOTIIOMOrHy:ra H .ll:3 y rbOj .)''JeCTB.)'jy CBe 3HTI!cjJ31Ill!CTKfllbC. ~pe_­ ca. CHCTeMOM MMJIOCTHI-be H }l,06ipOLJ.'HHCTBa, KOje je )J.O ca,n.a qe- CTO _o6yxBaTaJio ~pHMHHaJIH-e pasM.iepe. Y HOBOj JyrOCJJaBI!jll SHa'!H TO, 6p!lra sa CBe OP.e '!<OjH!,'J3 je IIOTipe6sa rroMoli. l-1E!!l\lljaTHB8 l!(eHa rrpeKo csoje opram!3al(llje A<!> )I{ H· Upserror KpHlKa I!Mahe rrPll TOM csojy seoMa B8JI{HY .)'JfOfy. Hama JKeHa Tpe6a .n:a caKyiiJba cpeCTBa H npeKo CBOjHX H8p0.1\HHX BJI3CTII 1\a HX npyJI{a OBI!Ma J(QjHMa je TIOTpe5rra f!OMOft,. · .[J;HpeKTHa no'Moh Tpe6a 1\3 ce 1\3 caMo· ll_PeKo ]a!lHIIX opraHa ?a TO 01\peljeHIIX, jep MH HM3MO Bllllie nyra np!!JII!K.)' Beh ca.n:a, !<31\a j-Oill IlijJI!JlHKe HI!C.)' CpeljeHe, rrpH>I.:eTI!Tll, ).Ia 61! I\3Balue: IIOMO!ill npeHo BHIIle opraHHsal(Hja, rrpeKo ..A<!>)I{, rra mr11a npe· Ko-.-UpBeHor Kpcra, -MOrJIO .YHHjeTH HenpaBHJIHOCT. TaMe 6n HeKH MOCJIII rrpHMIITH TIOMO!\ Bllllie nyra, a 6!!,W 611 B;<: KO\ll He 6H rrpHMHJIH HI! jeAaH nyr. Tpe6a csy IIHI'U!Bianmy ,\\3TH ·Ha caKy·· . rr.iba!he TIOM.OhH, a· .n.aBa!he f!OMOhH YPCI\IITH CaMO rrpeKO je.n.He opraB!!33L(Hje. 5au:i OBa lllHIIL(HjaTl!Bq JKeHa y CBaKOM C<.'JIY, y CB3K0>.1 Opesy' HJIH OKpyry H lhHXOB8 CT3,7IHa Be3a C8 M8C8M8 6Hhe rapa1UJ,HjaM8C8M8 ,[1,8 H~KO· H.e OCT3He He36pHH.YT HJIH np;enymre.H C8M ce6H. Hapo411T je. rram sa/laTaH, )<a npeKO Harne opraHl'l33L(IHje· 3KTJ'IBII3Hp3MO JKCHe HOje 6!1 !10CJI!fje Kp3THOC CTpy4HDf Kypca MOrJie pai\HTII y rra_"pa3JIH'!HTHji!M mlC'THTYIJ,HjaMa COL\IIjaJIHO'f' ~Tapat-ba, a H3p0 11HTO y Jl.O·MOBH:r-.W 38 Aieu.y H" H'HB8J1l1)l,e HT,U... ~ Ca,.'I. je Ha,iBehH npo6.7JeM ITHTaroe oco6Jba KO,ie he H3BpWHTif OBe !IOCJIOBe. 3HaMO 1\3 OBJjje MOJKe A<!>)K nbCJIV.)!(l!Tll Kao MD·· KO UpBeHor Kpcra .rr.o6m3aMo II noMoh H3 Iu-wcrpaHC~Ba OOJH:" poM I-Ia !Harne seJIHKe )KPTBe 33 seJIHKV saje)J.HHl!I<V crsap. \ flpH o6HOBII 3eMJbe 'Tpe6a Tijl'HCTyrrHTH HHTa!hHMa !{Oja Ce TH'!Y pa.n:rrux o.n:rroca y cjJa6p11kaMa, noJIOJK3.1Y · 1I1erp1 a, nHTa:-~>y rrJiaTe, rrOJIOJKajy JKeHa y npOI\YKI\H.il1 HT.l\. K611 cs11x THX m;rar-ua KOja rrpeTCTaBJbajy !IOJhe C9IIIIjaJl!:e TIOJIHTilKe Capalj)'JY JIC AHH· CTBeHI! CIIHI\IIIWTH p31\HIIK3 H H3MJeU!TeHHKU. Je;\llHCTBCH!f CHH· )JJIIKaTH -rrpercTaBJbajy orry orpoMHY sauHHTV pal\HHx Jb.)'.ll:H rro· · -Mohy Hallie Hose ;Zlp'}I{3Be, Koja,.... he 3aHCTa rapaHTHpaTH csa rrp·~-~ ·sa pa.n;Hor HapoJJ,a. Pa,nHH~·e he pa,n:.HTii npeKo THX opraHH3au_~Ja · Ha cmposolje!hy · CBHX r11x Mjepa Ko.;e cna,1lajy y noJbe COL\H.Ja.w · :He IIOJIHTH:Ke . Mel,, rrpse OI\JIYKe 11 aaHOHe ABHOJ a H HOBe .n:eMor<paTcKe BJIBAe 6!!Jie cy OI\JiyKe o noMolur rropOI\HL(aMa rraJIHx 6opal(a Y H3p0.1\HO OCJI060)<11Jf3'!KOj 6op6H, IIOPOAH!l,8Ma M06HJmcaHHX 6o· pal(a, HHBaJDHI\IIMa 11 lliiiXDBilM nop0.111fl13Ma. 5HJm cy opraHH311paHII H3p04HTH cjJOH~OBll 3a CaKyHJb8fhe H IIOI\JeJJ~ TIOMOftH Ha ocH:osy OiLJIYKa KOMHc!!je sa .n:asa!he npMohu. }? Je se.nnKo ):(jeJIO KOje jour HHje !IOTllYHO .1\0BplllelHO. flOT[}COHO .1e )!,a .n:oOHjeMO noTITYHII rrperne.n: orrnx KO.iH cy 11ary611JII! 6para, orra~ ,CIIHa II KOiH HMajy rrpaso !!a TV !10~!0h. . ~ �11aKo nacrojm.io na 'rollle .D;a .nopo.zi;m~e nam1x 6opal(a, YH·BaJlHiJ.H l! JK'j)rae· ¢aumcrHqKor repopa (yy.D;y no!\!oreyre, He .cMarpaMO· )i.a he ra nornopa OHTH KO!faqno pHjeinelbe H>Hxosor· nl!ralba. Hoan aaKoHH o saiiiTHTH Aielle n MajKI! npe.D;snijajy f!lj)IIKYmbalbe y .njeqje .zi;OMOBe cne .n.ie11e Ko,;a · cy a6or pa-ra ·Ha· rytSnJia caoJ AOM. ,Meijy npa!!M O.D;JiyKa;~a Hoae aJia)!e 1JyrocJialll!je je O.zi;.,'l}'Ka o ocHnaaH>y HOB;Hx 1\0Moaa y Bojao,nHrnl sa 6pao· npnxsaralbe cae Aie11e 6ea PO.D;HTeJba. Hero raKo H3Bp!rielfla je· seJIHKa 3Kl\Hja aa o.n;alJl!!Ji,arbe ,1\je11e y ByrapcKy, r;'lje je ca.llill• · · a6p11Hyro npeKo 12.000 Hallie Aiel\ e. . Ep!!ra 33 .D;jel\y je KO,ll Hac 'y'BjeK >KHB;eJia !I lbeJIM HOCHOl\M cy 6HJie ysHjeK Hallie >Kene. Epnra sa ll.ielly Ko.ia cy !Bry6MJ!lt po.n;l!TeJbe y OBOM paTY OTII04eJia .ie y fiaiiiV.M ce.nnMa THMe, All cv ce "'ene 6pnnyJJe sa .n;jel\y. Hapo•mro v M.\eCTHMa T)l,je je· . EJ!a,1\aJia QKynaroposa Tllpanaja Koja H!ije ycraJia ca;w IJa. .li;HTCJbe~nero je o6yxBaT!IJia a A.iel\y, noce611o je y T2KBIIM· >•fJe· eo- -C'rHM3 COJIH}lapHQCT )KeHa tteCTO nyra 6HJI3 CIT3COHOCH3. Y qacy o.rr. ica)J. je JHawa .UO?o.1CE·HHa ocJI06oi)eHa n:~:.:m~. w 6es6poj npaMjepa !(a >KeHe oprall!!3iHpajy AOMOBe sa napTH3aHCKY c!lp04a!(. Epara aa .n;jerw 6ahe naina 6pnra n v 6y .D;yiuiocTH. . Ko.n; 6pnre 3a crsapame ;(eqnjax )!,OMOBa rpe6a mwrn npe11· OlJMMa" CBe .- Hajpa3JBF-!HTHje IIOTpe6e no THM .llOMOBJ1J,:ra. Do•t~pe6HH he 6HTll ,lf.OMOBli 33. ll{)ITUyHy CHP0l'.!3,TI..• rroce6Ho .ROHOBH sa lioJiecHy )l.jeu.,y_ »UiBHX_ po.nHTe.7ba KOjH¥a je ay.ama· 6onec:rrH4Ka !hera. Y pa.D;y Ha o6HOBH seMJbe 611he noTli)e6Jru. .n.iec;aja !l.OMOBH KOj!i he OMOryllHTH MajKaMa ,1\a OVI\Y !IC"rOBpeMeHO H MajKe !i 'lJlaHOB!I pa.D;a y »alllo.i o6!1fOB!i. A TO cy ll-ie''·'a o6,'J,amomra. TaKBa ,1\jeq_fa o6.n;afmuna rpe6a ocnoBaTH HO 'll!TaBoi 1raruoj seM.'bH. TaKo he Molm crpy4!lo sanocJie.He ;rreHe, Ko,\e cEoje ·CHJie yJiamy Ha 06HOBY )l,OMO-BHHe, oCTaBHTH npeKD ,ILaHa .U.UjeTe : ua cTpy4Hdj I-be3H, a caMa fie ce, 6e3 Qpare H cTpaxa Km(o he 6HTH .n.jeTe'fY, CBMM CHJiaMa IIOCBeTHTH 06i-!OBH 3C:M.:'he. no ;_wBp... Uli-.nDl\;I nocJIY Haseqep u y c.n:o6o.rr.He JI,m!e ~Hhe jo i I\Wryhe ,n,a npose;J.e opeTHe rpeHyTKe ca A.ieTeTOM, Koie he .ioi. ;J.3TH HOB TIOJ!eT 3a asrpa)I)by cpeTH!I.(e 6y;J,yfiHOCTH CBo.ie p;jel(e. Hosa JyrocJiasaja Mopa ·nocTaTn cp·e.THa ,ll,Ol\!fO"E.HH-a ~!.ajKH H .n;jene. MajKa ce He CMH:e BH!IIe 6o.iaTH po!)elba .cwra .-'(jereTa•. Csaxo 1\!ljeTe, Mopa Hahn y .Harnoi ;;oMOBHHH cBo.i 'l'Oi1.o!i .n.aM. Balli KOA 'osor nocJia rpe6a norcjeTHTH Ha 6>parcrso H je)\HHcrnn HarnHx· aapo,na Ko}e he ce y T03,·l Bli,LI,\eTH, IU'To be ce Y HaiEMM 3eJieHHM nryMaMa ·y (J!OBeHHjH, Ha MOP.V Y )J,a.liMau.ajn, rpal\liT!I .n;oMosa aa ,lljeuy !13 'IHTaBe Jyroc.~aBH.:e, r:~.ie lie <:alm 3)I_faB~ue u c:pehy. MM y C.11oBeHM.iH neh CMO 3a~mca11.1:11 ·MHOrb OBaKBHX ,II,OMOBa M TIO'P:V'H·di.eMO· BaM I<a,D. h.e.fe ·110lnr CJ!3i'H aaruy !.10 "!)oJ!ecny,,napoqaro Ty6~P!<Y•10-3HY A.iellv v Hallie 1\0MOse. Tpe(iai. ,.,il.a TOBOP!IM 0 jqm je,1\iiOM HliTJ!bY. To.cy Aiel(a H3j))),l(H!IX ·Hs-. ~ajHHKa, OHHX, KOjf! cy caMH aanyCTl!Jl!i qiojy 3eMJby C OKyTia-. ·. 'I'OpoM, !IJ!ll Koje je 1\0CT!IrJia p.yKa Hapo,nHe npas.n:e. ,llje11a Hacy . o)i.roaopHa sa SJI04HHe pO,l\HTeJba, peKao .ie· MaplllaJJ T!!TO. Tpe· 6a 6.n; Te .njene npaB!iJIHOM 6paroM Hanpaa!ITII noiiiTeHe .n;plKas. JbaHe Hose JyrocJJa&uje. 13MI;,e To Te>KaKnocao, aJIH 6alll y Tof OMJia,naHll Koja je najamne onTepeheHa oKynaropcKiiM i!YXOM .,HCKQpMjCHHheMO .TO. . . npaBHJIH!iM pa;Z\OM MOP3MO ycnjeTl! •. KoA MaJIO crapuJe o.MJiai\MHe HeheMo O.zi;Max ycnjeTa aa npsoM Maxv. Tpe6a y sajep;HIIl\H ca OMJia.D;HHCK!iM oprana3auujaMa npy>K!ITH Toj ,!\jel\H Mo-· ryhHOCT .zi;a CKpene Ha HQBH llYT Ha KO.\eM fit! P'ai\!IT!i saje)IHH4KI'l 3a cpelunijy<6yAYI1HOCT cse OMJla,l1;.HHe JyrocJiaBHje. 13para sa HHBaJia,ne HaoOAHO ocJJo60.D;HJJa4Ke 6op6e -rpe6a· .n:a· 6yl\e Hallla HajsamHII.\a aa.n;aha. Bam cai\3 KaAa rpaJI.!IMO AP>Kaay Ha "Te~<eJby.lb!IXOa"ax >KpTaaa. He MAe ce caMo sa nonw· COM !IHBaJJI!Aa KOjl!Ma ce llj}!i3Ha.ie HO'ftlOpa. I-f)l.e ce sa TliM A\l ce CB3KOM 60pl\y OCTBapH V I(OMOBHHM TaKBO MjeCTO KaKBO je 3aCJIY>KHO. He CMHje H!i jellaH !IMam ocjehaH>e il.a .ie nocTao ca,1\a Teper .D;p>KaB!I Hoja ra TeUJKO !131\PiKaBa !i 360r !befOBe HeCno.C06'HOCT!I ra TJ!e.n.a nonpnje!{o. Hallla {ipara 3a Harne paTHe !IHBa.lii!Ae Mapa 611TH ncnyllieHa CBrrjemhv, .n;a cae oHo lilT(); · . ~ MOR<eMO -lbHM8 ,lJ,8'DH BH H3 ,U8JieKa He O,.li.fOBapa, OHOiii inTO- C'J HaM .zi;2JI!I OHH. Tpe6a Hacro.!aTa .D;a liM OMoryhm<a npesacmira·Ibe y-TOM CMHCJIY .ua· CBaKM -o)J. :tbHX ynpKOC HIHBa,Jlll)l~IOCTH pa3>--- BHje _cBe csoje sHaibe rr crroco6HocTH H )La I{OQ-HCTH APYllfTBy·. Tpe5a liX· o6paaosarn y rro~e6Hl1M IUKOJiaMa YrrpKOIC cBoje HHBa~'IH)U-IOCTH sa ouo sa iiiTa cy ,na ce o,cnoco6e _· _cnoco6rm. · Ham je 00pliM3 )l.a 3-aJ(aTax y csaKOJioi ceJIV .u.a noMofHeMo HaiiiHM O)f.'" H3 ll!TO 6p}!{!i Ha4HH ,l(06HjeMO nperJ!ep;,O CB!IM llHBfl," • JIH)l,M.M8 H OKYITHMO' CBe HHBaJI}Ule ,U.a HM ):ta.u.e:Y..IO ,!l',OBOJbHV II0.1iOfi. noce6H0 uormmJGe l.IHHH MaCOBHO :aceJD~maH)e naum:x ,TbVJJJA y IIHO<;TpaHCrBO !<ap04!1TO y J-be!faqJ<y. fTo np·H6JIHJKHOi . O!\jCHII · -·Hce.JbeHo .ie rrpeKo ·300.COO ,7bY.U.H. Hpe)lum_ienH cyHa'j)OJI.HHUH CTpa· XOBH'I"J:!X KOJ-!IJ;eHTp8.UHOHMX .!10.10;1~, L?I.:!)J_-!:·1. H 6!-I.ie,IJ,e V J-be.MaLIKO'j y . ~. lJOropHMa y carenHTCKHM p:pnwB:.u.ra, ,D/lHac ce spahajy- ~y" JJ.OMOBMHY, yrrpKoc cnRX RanpH,iei<a 3a Gp-:1~·i nospaTaK Ko,~e nd~ CTaBJbajy cHJie, ·Ko.1e OMi?-T-a.fv !hl-!XOB ,;1.CJ1asmc 3axn'i"jeBm..Io .n;.a Ce CBH HCi2,lb'::'-H!1IJ,H, KO_\H CV- na'fl'L:TH I:O ICOI-H1..C'HTD8UHOHHM JIGrO .. mto 1lpnje BpaTe.. Je).!.at-I 0..1. BPJIO Ba)f{HHX saJJ.aTaKa A<P~­ H3 Tepeuy y CB3KOM CeJiy,. KYftll !I y.1Hl\ll .ie .n;a ce tlOC~OJ,!!e 3a pHMa �~~o, A~ 611 KOpaKy ce spa· ·THTH nopoi\HUe c ;r;.ieuoM H 6oJieCHIIU.IIMa: Tpe6a 11a je sa lhHX CB~ ~npeMJberiO. Tpe6a !IOM()fiill II· O\)f3HII3auujy KOja llOCTOjH H KoJa HMa np-eKo ce6e 6pary sa penaTpHaUII.lY. a TO .ie Hapo'IHTa Km.mcHj~ sa penaTPH3UHjy. Tpe!ia )Ia ljama oprmliiSaiJ.H.ia A<f>)!{ ·tjyfl.e HaJBehu ocJIOH~ sa TY KOMIICIIjy. TaKo ¥mKeMo Ha/TOM • UOCJIY paSBii!TH Hajilehy IIHI!UIIjaTIIBy. . . y· Ha!lly l1Ma jOIIL fO_PyfiliX lliiT'a!ba CTaHOBa II CMjeiiiTaja OHIIX KOjH cy 6es Kyhe, KOJIIM_a cy KYhe nonaJbeHe, nm1 KO.ill ca)la· 1\0Jiase ·y _ Ha!1ly JyrocJiaBl!jy, To je. seJIH.Ko niiTalbe llsrpa)l;lbe fiame. JJ.O· t~OBIIHe rAie heMo MH )l{elle capai)llsaTi! 11a.iyhn cTaHose oHI!Ma, I(Oj!l cy 6es Kyhe, )lajyhll Pai\HY THary sa ITOI\I!Sa_lhe HOBIIX Ky· i\a, )lajyfiH- H3MjeruTa.i sa OHe KOjH HHIIITa HeMajy. · . BeJIIIK!I KoMnJieKc saKoHa Ha llOJbY·. coQIIjaJIHe nom1TI!Ke TK~e ce ypei)elba paiJIHHX OI\Hoca. 011 ceJbaqK:or m1Taiba; 11sje11Ha- · '!elba )l{eH(:Kor pa)la 110 ni!Tar-~>a counjaJIHor ctapa!ba 11 ocnrypa!ba l{a cse KaTeropnje pa,liHHKa, .n;o ITI!Tarba COI(!IjaJIHOr OC11eypm»a.3a CTapOCT •ll li3HeMOfJrOCT, )l;OHeCeHH CY . Befi !IJIH npei\Bif~e~!H 3aKOHH. Ham je sa.n;aTaK 11a aKTHBHO capalw.ie~w y 1\HCKyCHjH _OKO THX SaKOHa H )Ia )!.OHO•CHMO CBOje rrpHje)I.,Ore. . ~- Ham osaKBH· saKOHll ·he 6uT!I IIOI\JIOra sa y.n;a_pHl!'IEH paA Ha .CB!IM llOJbi!Ma Harne o6Hose. 3HaMo Aa ie y Harnoj JyrocJia· ,B!IJH pal\ ITO•CTaBJbeH IHa HOBe OCHOBe. To je Pal\ sa CBO-jy Kyfiy, .Sa CBojy cpehy: 3aTO, JUT() \)a)IJHMO 3a ce6e, lllTO HMaMO MOryfi· HOC'j' )l.a CaM!! Capai)yjeMO KO)\ 1\0HOIIICI-ba Sai<OHa llO THM lli!Ta· lb!!Ma, pasa!i_o ce HOB!! O)l.HOC KOI\ P:ll\a. YlMaMo ca)la npel\ co· 6oM seJIIIKH rroKpeT y~~:apH!IqKor pa.n.a, KOjH he· )l.a:Tll ocROBe .aa )I{I!Bi:n y .Haruo.i i!.OMOBHH!I KaKsor j Olll' Hllje 6mro. Ha Taj .Ha'IHH Ha ilOJbY COUlljaJIHe UOJ!flTHKe HOBe JyrocJiaBHje BpU!'H ce OHa ,1Iy60Ka rrpoMjena, Koja MOP a HMaTH sa nocJhei\HQy ocTaa·pelbe CJI060AHOf H cpeTHOr )KHBOTa Maca pa,IJ,HHX HapOAa, 01HHX Maca, Koje cy lllllJie y 6ojaaTo, )Ia Hc'i'oapeMeHo c oKyna'!'OpOM ·Hs6aue cse ·oHo w1:o Iix .ie T!IWTHJIO v 6H.ie1111 H 6ecnpaaJby. )!{eHcKa paalionpaBHOCT nocTa.ie cj:>pasa, aKo He )!.OJiasn Hs· rpa,D,Iba 1\0MOBa sa )I{CHe II )(jel\y, KO.iH fie OMOryliliTH .n;a JKeHa ·OCTaHe 1-beJKHa MajKa · csoje tden.e !f )!.a !ICTOBPeMeHo ~apa~yje ·Ha !lsrpaAfb!l )!.OMOBHHe. Tpe6a H TY yseTH sa ysop CosjeTCKH Cas.es, y HaJUHM ceCTpaMa .BeJI!IKOr CosjeTcKor HaPOAa,. Koje cy .AOIIIJ!e H na Haiii ii{Q1Hrpec )\a HaM ITOMOrHY CBOjHM caBjeTOM II ·npnMjepoM. ·MH lK.eHe j oiii BH!lle heMo -y'IBPCTIIT!I je.n;!lscrno If. 6paTcrao Y KOjeM BH)l.HMO rapaHI(Hjy sa cpefiHY 6y.n;yfiHOCT Hallie 1\.ieQe; .. ApyrapHI.lO t--iapHja CapH~eea, noonpe,!l,\:je,II,HIIl\3 j\\OCKOBCKOr Co'B,jeTa noswaBHJia je·t KOHrpec AHT!I<j:>arnHCTK!IIba JyrocJiaa!lje !lcnpe.l(: coajeTCK!IX iKeHa a ncTaKJia yJiory )l{eHe y cTaapa!hy coajeTCKe BJiaCTH, lbeHOM. yqaplllfielhy H y O)!.opaH!i 0)\. HaQHCT!14KOr saao·· jeBaqa, 0Ha je KaaaJia llsMelw ocTaJior: »Do6jei\OHOCHa !lsrpa)l;lba counjaJIHsMa v Hamoj seMJbll y· 'lliHHJia je cosjeTcKy )l{eHy rryHonpaBH!IM 'IJI~HOM APYIIITBa, aK· - THBHOM yqeCH:Hl{OM llOJiHTHl!KOr H iaBHOr )KHBOTa 3eMJbe, KaO· !liTO cy ce Ha )ljeJiy y 6op611 sa oqy_aii!be coajeTCKe coiJ.~~jaJIH­ cTH'IKe 1\pmase noKasaJie coajeTCKe JKeHe. Dope)( 6es6pojHIIX. )l{eHa xepoja, Capaheaa je IiaaeJia !IMCI!fa qyaeH!IX H y HHOCTpawCTBY xepoja CoajeTcKor Caaesa BYI\MliJie DaBJI!14eHKO, KJia)lanje HHTKHHe, Mapllje I1aru4eHKO, HaTame Koncose H Mapycje JII!BaHOBe. XHJba)(e 6pnraAa y coB jeTCK!IM cj:>a6pHKaMa yrJie.n.aJI~ cy ce Ha KaTjy BopHCKoay n .n;pyre paiJIHHUe MOCKOBCKe )!.p1KaBHe' cpa6pnKe KYfJIH'IH!IX Jie)l{aja H rroaehaB!llH npo)(yKTl!BHCkT-PaAa' 33MjeHHJie 62.000 KBaJillcPHKOBaHHX pa.n;HHKa, Y )\3HHMa paTa ja·. cHo ce noKasao orpoMaH, npnpo.n;aH TaJieHaT u caanTJbllaocT coajeTCKe )KeHe npeMa crroco6IioCT!I, npe6poAHJie cy cae TeiiiKO· he y ·paAJ. Pyl\apcKU pal\ ce cMaTpa y QHjeJIOM CB!Ijery Henpn·· cryna'laH sa JKeHe, aJI!I y CosjeTCKOM Caaesy cy )l{eHe !lay'!HJ!e' . II Taj nocao. HHr)(je H3 CB!IjeTy )l{eHe He .!lrpa.iy T3KO B8li<HY yJJ.ory y pal\y JKeJbe3HH4Kor rpaHcnop-ra, Kao y CCCP-y. Y 11a· HilMa paTa XHJbaAe iKeHa )!<eJbCSHH'Iapa sa csoi caMonpajerop, O)l.JlliKOBaHe cy OpACHl!Ma H MeAaJbaMa · CosieTcKOr Casesa. Haj· B3)J{.H~jH 33)J.3T3K y rO.QHHaM3 OT3I,!6H'HCK0r paTa, .6HO je .. CHag·1\.ieBalbe seli!Jbe l!UlBOTHHM HaM!I\JHI!QaMa, H CHa6)1jesa!be HHAY· cTpnje capOBI!HaMa. Taj rrocao, Ba)l{aH sa 1\PlKasy, npeyseJie cy· y pyKe KOJIXOSHHQe. )!{eHe 6opQH UpaeHe apMn.ie qacHo cy ac· nyHHJie CBOj sa)(aTaK,...llOlllTO cy saMHjeHHJie Ha TpaETOpliMa ll· KOM6a.iHHM3 CBO,ie j}31\HHKe, KO.ill cy O'I'HUIJIH Ha c)lpOHT. Me~:y' .n;o6HTHHIJ.,HMa CTaJbHHOBe HarpaJI.e HaJiase ce }KeHe, aKa,u.eM~H,: Jbei<apH, rrpOcpecopH, HHJKH!bepH, I<lbHlKeBHHI\H H rrpeTCT3BHHUll. APYrHX rrpo<j:>ecnja. CsaKa OA lbHX 6cp!IJia ce ie sa cJio6o.Qy uHesasHCHOCT OTai,I6HHe, CBaKa je )\8Jla CBOi 1\0ilj)HHOC Sa CTBap, · yHHmTelba XHTJiepoBcKe :tb'e:rvtaLIKe. ,,ConleTCKO, saKOHoJJ,ascrn:o. . npC)(BHi)a 3a samTI!Ty lKe!HCj{Qr l)a)!.·a, BeJI!IKV ITOMOfi M3jU!I II )ljeTery It cTapmbe o lliMXOBOM SI\PHBJbV. Hawe >KeHe Cosjer.., cKor CaBesa 11 )l{eHe JyrocJiaBnie, HHie TIOBeaaJia caMO sajeAHJ;G-.. Ha 6op6a H OHaj 6op6eHH VAllO, KOjH CMO 3aje!U'IO yrmjeJie 'f' no-- ,zrjeJIO' YHHillTeJb8. XHTJie.poBC1{0r H~1llCI,)Hi3JIH3Ma, .7byTOf Henpl.f-· jaTeJba CBHX-CJio6o!i:oJby6HBHX aapoAa. Hac cv s6JIH)I{HJie_saje;Zl; BeJI~:Ke )KprrBe, ry6HT3K BOJbeHHX H 6JIHC,KHX Jb'Y;: ll:HqKe naTihe, �.ll,py.rapal(e, KoJlliKo· je jaKo 6paTcrao a je.n.rmcTao Hmnev· Hapo.n.a Jacno ce BH.ll.H Ka.n. cy .n.pc&~rap>Hl(e i!a l1crpe H ropm~e· rO-" BO!fHJie ca. cysaMa y O'IHMa lllTO joiii Hl!Cy y T!ITOsoj JyrocJIW · ~1fJH. B!!.l\JeJio ce .n.a aaHCTa ceCTPHHCKH ocjehaMo ro 6pari:TBO Ill' je,ll.HHCTBO. To Hefie MOftll YHHillTHTH HHKaKas cj)a!llHCTfi4Kfl TepOp-; ..n.H sa CJio6~.n.y oTa1,16~He ~sa cpenv'cuax MHpoJby6Iisux Hapo~fr: .MH 3HaMo .n.a. cy xepojcKe Ha•nop·e .n.onpHHHjemi MYillKapl\H li ;!(eHe .· JyrocJiaBHje sa omrypaibe M-Hpa H 6Jiarol'Taiba Haq:>o.n.a. MM -.iK.elmMo -JI.a BaM KaJKeMO,. ,u.a he y ycTpajHoM pa,.rr,y ocHfypB. ... BajyhH IH<!~HOI·IaJIH!i npoU,BaT H CO!.fHja.rm:H nporpec JyroCJiaBMje, · Ha11a MapKosHi;, rrpeTcraaHHl\a Cp6Hje: _)!{eHe 6paTCKe JyrocJiaBHje }'BHjeK HMaTH IlOAPlllJ(y H IlOMOft co- . ;,BjeTC:KHX· .iKeHa.« .• . . . . HojKi! KHemeBH:Ii H3 l(pHe rope. ,[(pyrapm.(e! ,[(pyrapm.(a 'f>mmc je HarroMeHyJia v cnoM jyqe:paiJnbeM fOBOpy HeTM'PHfO,ZV1IlH·bV lliKO.r:ry, I{P03 KOjy cy npOruJie ..>KeHe JyrocJiam-Ije. T1pBeHCTBeHo hv ce ,ll,OTah11 una je Yti-HHMJia · wa illKOJia Kp03 Kojy cy rrpo;l!a3HJI_e }H:eHe lJ.pHoropKe. Crm_ 3HaTe, .;n;a MO}!C)l.a o.rr. CBHX .lKeHa JyrOCJim:aje, UPHOropKe cy 6nJie Haj~· -BHrue- sarrocTaBJbem~. · DHJie cv sasGcTaBJbeHe ae CaN£0 O.ll, peaK·_. .llllOHapHtiX KJIHI{a· H BJI3)1;~, Hero M. O,ll. CBO}HX- My}Kef3-a. 13 jyJia 1941 ro.z(lme UpaorwKe" cy rrpm1 rryT ycTaJie 11a· ce (\ope sa 43CT H rroHoc csora Hapol\a; sa CJJ06o-,rw '"eHa l(pHoro.p" -~ .KH. Taj AaH, 1\pyrapHI.\e, HI-l.ie caMo CJJaBaH v HCTOpli,,H 1.\PHOrop:.'CKor Hapo,a;a;. To je ycTaJ.io LIHTano cJio6oAOJLy6RBO YOBjeqia· . cTBo. ITpBH rryr ysrr~mjy )!(eHe Upnm·opKe rrv-umv H 6ope ce sa A:i!o6o.n.y csora Hapol\a H sa csojy JIH4HY cJio6o;w. l(pHorop;m je UpOUJJ!a Kpos CBe MyKe, OHa ce O'leJI!!'lHJia H }(3H3C MO}Ke pe)m ·.Aa je_ :cBjeCHa· Tellll{Ofia 11 .6olf)6H H ,Ra. fie TeKOBHHe· C.HHOBa,·H· · - ·6pafi~_-4yBat:H ~I ·Mo)ffeMO -CBOjHM npHM_1ep-0lV1 H pap,Orv( CJIYlliHTH. cKao rrpHMjep MeHaMa JyrocJiaBH·ie. 0 .lhy6aB•l! l(pEoropKH npeMa CBIUJ ilfipO;J_HMa JyrbcJiasnje · MOly JIOCBjCi\04l!TH 6opiU! KOjH cy IlpOI!lJ!H I<\)03 l(pHy ropy. To 6paTCTBO H jei\HHCTBO he l(pnorO!JKe crysaTa. One He Aajy HSI\ajnHl(HMa' 11a CTaHy Ha TJIO l(-pHe rope. ITocJIH.ie cJIOMa <j:>anmtTa fi8Meljy 3arpe6a H Jby6Jbane, ycTaJie cv l(pHoropKe .na KBaTajy H3pD-ji;e ireTHRKe 1 KO,\H CV CC Bpan-IJIH H H3Belie HX npeti, -:HapOAHH cyl\. He CM!!jeMo }(03BOJ1HTH .n.a TaKBH .n.aaac )!(HBe 11 .llMajy MjecTa Meljy HaMa. ,l1MaMo 1lp-!!Mjepa .n.a cv jeil,Ha HJIH _,!J,llHje ;!(eae yxsanrJie .nnaAeCeT .n.o T)J!!AeceT qeTHHKa. Oaa Ae~ i'lopaJIHCaHU 6au,ajy npe.zr. )KeHaMa llVIliKe Hao K\rRaBH'u,e H OHe . c!llx no.ne npe.n. Hapo,ll.Hy BJia<:T. ,[(aHac cy Kpos TeniKy HIKOJIY UpHoropKe rroJI02Kl!Jie ncrraT .n.a Morv cawmcTaJiHO c BaMa 1\H SHAajy aosy .n.pawny, HOBJI .n.eMOKp-aTCKY t:Pe.n.epaTHBHY JyrocJJa!IHjy. . . 9· - J'!,PYI'af'Hil:e- roaopHM y H14e ;!(ena Cp6Hje, OHe 6op6eHe· CpOHJe, KO>Ja Je no.n.HrJia rrpi3a CJI060,l!.OJby6Hn!! 6apjaK aa · CJIOOO.:'JI 1.\HJe~or Jy!'OCJIOBeHcKor Hapo.n.a. O.n.Max ~:ocJlHie oKyrra-~l!Je, Ka.n. Je -Kpsana ijlanmsaM .n.mnao .n.a Cp6njy rropo6H H 1.\H~ JeJIY Ha!lly JyrocJiaBnjy, Ta.n.a cy ce H ;!(eHe Cp6nje no,ll.HrJie y oop6y sa CJI06o.n.y, sa OHO sa '!liM cy Te;!(HJie aujeKOBHMa. )Kena. Cp6nje HHje rJie.n.aJia na H~BoJbe, Ha re!llKohe, Ha rJia.n.. Koja je. HaHJiasH~a ncnpeA "!be, anje ce. 6ojaJia orpoMnHx sa.n.araKa, • llfOIIlJia Je MHoro6pOJHO y 6op6y. Ha!lla Cp6njaHKa Kao *eHa (!opal\ IIOKasaJia ce xpa6pa, HeCaJIOMJbl!Ba OH,ll.a Ka.n.a- je rpe6aJIO: aa 6yaKepe cKaKarH; HecaJIOMJPHBa OH,ll.a -Ka.n.a je Tpe6aJio Tp'la'll!f: fla ljlpOHT}', ,ll.a 611_ j}albeHe ,ll.j)yrose HS6aBHJI3 liS KaH!)a CM[>Tll·· llei!lldiOMJbHBa K3,ll. Je Y ITOS3,ll.HHH Tpe6aJIO ITOMOliH 60]}1.\HMa, KOjJt:\ CJI ocra:'!n ;Hsa Hame rJiaBHHHe y Cp6HjH. · ,ll.pyrapHl\e, )!{eHa Cp6H.ie 6opHJia ce, KaKo caM Harroweeyaa,. a· HapocrHTO hy ce sa.n.p*aTn aa )!(eHaMa noaa.n.Hne. YcTaBIIIll. •oCJIHje BeJIHKe rrpne o<jlaH3HBe Ka.n. cy YA3PHJIH Hnjew~:<H Cli' lls.n.ajHHl\HMa na Hallie 6opl.\e H )KeHe cy ITOMOrl!e Hallie 6opl(e,; aarne je.n.HnHl(e,' Hallie o.n.pe}(e, Koja cy ocraJIH y rroaa,!l,1lHH Harne ·rJ!aBH!IHe, KOja je OTHillJ!a y DOCHy H l(p-ey ropy. HHC]II' ~ CB()je lKHBOTe, HHcy )!(aJiaJie CB(}jy .n..iel.\y, · HHcy )!(HJJHJie csoje Kyhe, HHcy rJie,l!.aJ!e Ha cnoja arapHrnTa, .n.aM cy cse o~ . ce6e, .n.a 6a H3sojesaJie cJio6o,w aa 6y.n.yhaocT. MHore Hallie Maj• Ice, 1mor-e~. name cecTpe ocTaJ!e cy O>)( c!JaiiiHCT<t y 1.\PHO sasnjeae. Maore MajKe Hary6HJie cy csoje CHnoae, .ie.n.IH!I<e. aJ!H HHq>' n()ltlleKJ!e saTo lliTo cy ,.n.o6po sHaJie saiiiTo cy H3ry-6HJJe csoje, CIJIIIOBe, lllTO cy aaaJie .n.a cy HX nsry6HI!e sa CJ!OOOAY 1.\HjeJior Jyr<JcJiooeHcKor HapoAa. MopaM. ce ocspHyTH MaJio Ha )!()JTBe. I!Oje je CTBHpHO H3lli3 ;!(eHa. H H3liia L\HjeJia Cp6Hja AaJia y OBO!of 'leTHpnro,ll.Hm&eM paTy. MopaMo sHaTH .n.a cy HarnH JioropH Ha oalbHL\H H cay.n.a no l(Hjel!oj Cp6HjH 6HJIH rrperryHH rropeA HHlliHX Haj60llbHX CHnOBa ll Ha!II!!X Haj60Jbl!X KfiepH H CeCTapa, H31llHX Cp6ajamm. Y JJoropnMa .n.pyrapHL\e cy ce ,ll.J))!(Me TaKo xepojcl@f, .l.ll' I.Ul. ce MO)!(e Ha TOW XepOjCTBy H ilOS3BH.n._ieTH. Ka11 cy H_3J!a" SHJie Ha cTpnjeJbalbe aHcy ·npeK.I!HibaJie H rrJiaKaJie, 'Hero cy ca njecMOM ;n napoJiaMa o napo,ll.Hoj BOjCL\l! H TnTy HnMe y CMpT.' · fie: .CMHjeMO aa6opaBHTll Ha BeJIHKe JIOKOJbe, KO.ie je OKyiiaTOp. �CBp!IDIO y HaJJIOj .S8TO, IU'!'O,TO\ •·:·JMC:O~M A>a.n;e H X!IJba.n;e. rose H . .n;pyrapm~e. KojH cy HarHHYJJH y -!)eo: · BaJbeBy, KpalbeBy H. CB•HM .n;pyrHM lla!UHM r~;;·~~~~.~~t~~~H . JKPTB3Ma MopaMO :n_a Ce aasjezyjeMO, )1;3 fieMO ·pa.n;. Ca jOIU BefiHM eJiaHOM U BOJbOM, )1;3 IUTO _npnje H3HJY MJia,icy, ami soJbeey THTOBY JyrocJiaBHJV. . -c: Beh caM· HanoMeHyJia Aa cy ce >KeHe 6opnJie y noaaAHHH. 0He nposejasajy 6paTC'I'BO H je)l;H'HCTBO CBHX HaPOA3 Y JyrocJJa· ·aHjH. Mo>KeMo Hapo'IHTO Aa ce OCBPHeMo Ha To. Ko!l'l<peTaH . npHMjep: KaA cy Jq)BaTcKe 6pHra.n;e )l;OIUJ!e Y Cp6H.iY .n;a OCJIOOO· fJ.e HaJ:lly MajKy Cp6Hjy, Hallle >KeHe CpnKH!be HHCy rJJeAaJie, A3 .JIH je TO 6Ho Cp6HjaHau. JlH'!aHitH, UpHoropaQ, XepnerosaQ, }J.aJIMaT•HHaQ HJJH XpsaT, oHe cv cBHMa noMorJie, AasaJie xpaey u rJte.n;aJJe Aa KOjH He oCTaHe Henpesnjeli. HaQO'!RTO ce MOpaMo ocspHyTa Ha noMoha Ha!UHM 6oJIHHJ1aMa, v KojaMa cy Hame .lKeHe. Cp6njaHKe AaJie cse OA ce6e. JJ.pyrapHJte, >KeHa Cp6nje HHje npaBHJJa ilHTa!be .n;a ~H je y 6o.iJHHQH pmbeH XpsaT, .n.a JIH je V: 6oJIHHJ1H pa!beH Cp6HJaHaU HJIH·KojH APYrH •H3 Hallie JyrocJiasH:\e.· 0Ha' .1e pesom.cHO O)l.BaJaJia OA .CBOjHX ycTa, H!lje rJieAaJia Aa JIH fie- !beHOj )l.Jel\H Kp'laTH JlpHjeB3 0,1\ rJJaAH C3]\!0 .n;a JII.TO npH.je H31UII 6op•QH A~lJY. }J.O no6je}J.e. AJJ.H MopaMO 11 To Aa norJJe}J.aMo: v H3ill0.1 Cp6HJH JOill je OCT3JIO HITaK Henp1Hj3'l'elba Jr U03a)I,HHf!; HaKci je cjJaU11133M JI06HjeljeH, neTa KOJIOH3 H peaKl\Hja,. Koja IUHp!i ~!~OBHHH3aM, MHCJJH A3. lie ycnjeTH. AJIH Helie TO 6Hm. JaCHo .1e cpnCKHM lKeHaM3 Kao l(aH, ,1\a .ie pe3KUrr.ia APYillTBa Koje .ie sJJal(aiiO, ww pHJia 11IOBIIHH33M. Ho MH eM? ysjepeaH 'UOCJI!Ije _HeTHPH roAHHe 6op6e, Aa je KpHBa peaKl(HJa, a !(a ]e H3PO)I, JCI(aH. TC HCTH, · 6HO cp6Rj31HCKH, XpBaTCKH, 6ocaHCKH, UI)HOfOpCKil HJIH MaKei(OH". · CKH. . . . · }lpyr2prrue, Mory i::i•Mo .l\3 sac noao11eM M cs~ sajei(HO yaBHK!ieMo, ·I( a mmlf! npercje}J.HHK aapO)I:!le aJia)l,e 1\HJCJJe Jyr~cJ!a­ BHje )l.pyr TnTo! lKHBHO npeTcje.n.HHK Hapo)I,He !lJJal(e Cp6HJe. )!{f!Bf!JIO 6paTCTBO H jei(HHCTBO JyrOCJIOBeHCKHX Hapo.ZJ.~! )!{f!BHJia xepojcKa neno6jeAHBa, pol)eHa Upseaa apMHJa! )l.eJieraT H3 lkrpe. }J.pyrapHQe! Haw a HapOAHO OCJ!OOOAHJ!a'!Ka so.icKa. OCJ!06o· ~I!Jia je TpcT, ropnuy, CJIOBeHCKO II )(,pnaTCKO OpnMopje, OCJIO' 6oi(HJJa je · Aalllllil sa TO aeHsMjepHe >KPTBe. Te li<PTBe Hapo}J.il JyrocJJ3BHje OR no<Je'!'Ka Hapo)J.Ho ocJio60)I.HJJa'l~or noKpeT3 yseJIH cy npBH Kao HajMalha H3po}J. y Esponn 33.\e)I,Ho ca nalll~.M 26 C3f!C3HHl\HMa,. BOAHJ!H .Kpsasy oop6{npOTHB H3jKpBaBlijer>cp~: . 1f!H3,M~ y csHjeTy. !bCM3'lKor 'I;Ii.mepH.iaJIHSMa. }laaac ·Henocpe}J.H<) · UOCJIHJC OCJI06olje!ba THX Kpa]eBa llaMa C3BC3HHQH HHCY !1pH3HaJIH npase}J.Hy 6op6y npoTns KpB3sor <PalllH3M3. · · .. . JlpyrapnQe! HeKa HalliH case3HH1W He ~HcJieAa lie· Y>KHBa'!;lf JbY63s HaJUHX nap'?Aa. H311Ia cJto6ol(a, Ko.iv CMO H3Bojesa;ia . KOWTa liaC H3 MHJIH.]OHe >K()Tasa, CHHOBa H Kfiepf! HalliHX Hapo}J.a.. AneJiyjeMo Ha H2j)O}J.e n JKeHe EHrJiecKe, Ha HapoAe H >KeHe · Alllepme, 1(3 He A03BOJie Aa OHH <!JaJUHCTH KO.iH cy rO}J.HHaMa' - 25 rO}J.IIHa -- yrlheT3BaJIH Halli HapOA, · .n;a ca.z,1,a npeo6yqena -y p,pyre yHncjJopMe yHHiliT3Bajy ILMy4e H3lll !iapo,11. · MH Tp•3>KHMO O}J. 'lHTaso-r pO,l\OJby6Haor CBIIjeT3 }1.3 ce HaC HO,l\ynpe Y KpBaBOj 6op6H· npOTHB QJ311IH3Ma. }J.O·CTa je YHHJIJT3: Ba!b3 Halller Hapo}J.a, ,1\0CTa je KPBH. HelieMO ponnao. TpaJKHMO' Aa ce Hei(Hheae, JboTnhese H yCT3WKe 6arr,11e, Koje cy C3}J.a noJIOropHMa, }J.a ce npe.n.2jy HaMa ,1\3 HM Mil cyliJ.HMo. HelieMO, . p,pyr3pHQe, 1(3 Hallin CaBe3HHl\H KOjH Cy C HaMa BO}J.HJIH 4 fO,I\HHe KpBaBy 6op6y lJllOTHB QJalliH3Ma, Aa 0}1. H31liHX H3,1\ajf![(3 H. H3" POA3 np3ae HOsy sojcKy npoTHB name npaseAHe HapoAHo ocJio- · 6o}J.IIJia'!Ke 6op6e. · .· ·. .AneJiv.ieMo Ha 'lHTaB po)r.oJby6HBH csn.ieT .n.a HaM ce npe.n;a He.n;nh H3)1,ajHHK cpncKora Hapo)l.a, A3 HaM ce npe.n.a TiaseJIHli · H3pOA xpa3TCKor napo,11a. }lpyr3pHl(e! 3aKJJH!beMO Ce 1(3 fieMO ITOMOlill 6op6y IICTap· CKOr, ropHqKor J! OCTaJIHX HalllHX Hapo)J.a, Aa ce OCJI060Ae HCOO,ll. <iJaJUHCTHqKHX eJieMeH3Ta, KO.iH cy HX Vf!bCT3BaJIH 25 rO.ZJ.H'!Ia. liooJIHO!!o }1.11 C'rpasn, !1TaJIH.iaHK3 ns TpcTa, npeTCTaaHnQa HT3JIHjaHCKHX aiiTH<!JalliHCTKH!ba: _ . ' · JJ.pyrapnue, aa MeHe ie seJIHKa pa.n;ocT H cpelia Aa Mary.. llpBOM KOHrpecy1 aHTHQJ31liHCTH'lKHX >KeHa Jyro· CJiaBHje. Y HMe CBHX >KeHa aHTHQl31liiiCTKH!ba J1TaJIHje, a H3p0• '!liTO TpcTa, Koje cy MH CTaBHJJe. y·,ZJ.Y>KHOCT Aa BaM Ka>KeM,' }J.a OHe '!B\)CTO CTOje Ha 06paHH Hallie )l;eMOI<l)aTCKe H3p0,1\He BJiaCTH, KOjy <iJaJUHCTH, ITOTnOMOfHYTH CBjeTCKOM peaKnHjOM; XOlie 1(3 HaM o.n;yaMy. HenoMfaTe cv >KPTBe HTaJIH.iaHCKHX aHTHQJaWHcTa y rposHoj Tp3ret~njH, KOj3 .ie aa.n;ecnJia QH\eJIH csnjeT. Hallie JKeHe yaeJie cy aKTHa~o y'leJUlia v osoi 6op5n: HeKe v naPTH3aH· CKHM pe,I\OBH'Ma, HeKe Ha llOMOliHOM ITOCJIV, HeKe Ha ITOJIHTH'!KOM nOJby. )!(ena je y3eJI3 yqewlia y cTBap·a!by HOsor nopeTKa I! UOCTHrJia ycnjex, )1,3 ,I\06Hje llOJIIITH'lJ50 npaBO, ITOJIHTH'IKY H sa· K.OHCKY paaHonpailHOCT. AJIH aKo xolieMo .n;a TO ca'lyBaMo, aKO · JKe.J;HMO Aa OHa 6yAe HCTHHCKa, MopaMO pa~HTH }J.a JUTO BHIDe I!Jl'IICY~TBOB3TH �np<i;zy6HMO cl!dsf!H'!'IKO H'f3JllijaHOl<OH~~;~~~~aO<~~::i~~~i. .ooje,AHH'!KOj 6op6H, fipoTHB 33,Je,rollll'IKOf .,< . Jom cna1Ki!Hje npoumpHMo y nameM ji!BIIOf H npHB3THOr. lKHBOTa O'!HCTHMO. CBe· . ,Lzyro je. roAHHa nania oTaJ,I6Hna 6m1a. Myqena H raJKena Oil plpTHOr nenpHjaT~jha. H3UHI'P3l!IH3M3. Ha.t60\JbH. CHHOBH, xll.ep!i, .MylKeBH H 6pall.a na.IIH cy 01\ CBHpenor nenpHJ3TeJba. TpnjeJIII . ·OW noHHJKasaH>e, O!IPHUalbe, OJ\BOijelbe v Jiorope. Ballle xyll.e .cy yt!Hl!ITene, nosnaJIH ere caMo 6oJiose H o~a.talbe. Ha HaM~ .aJIT!Hpal!IHCTKHrbaMa JKeHaMa je .n;a nonpasHMo· norpe!Ilxe yqH . • !bene y sa!Iloj 3eMJbH o)l, c'J1)ane cj:la!Il~CTII'!KHX 3JIO'l~Haua. T~ ·iieMo nonpaBHTH yqspmll.HBalbeM cse TJe!llH>e sese KOJa sell. no .crojH ca 6parcxHM cJioBencKHM HllPOI\OM. Ca napo.n;H_Ma Jyroc.~~­ .BHje y qspcroj 6op6H npOTHB saje)li!H'!KHX HenpHjaTeJba KOJH xoll.~ )!.a no)I,JIOM nporraraH.D;OM pacKHHY ose Hallie sese. MopaMo .ce yje.n;HHHTH y je.n;an je)I.HHCTBeHH 6.rrox cnpe_MHH na cse JKPTBe sa O)IGpaiH}' OHHX )l,eMOKpaTCKHX CJI06<fJ!.3• KOJe CMO CTeKJlH npo· :.nHjesajyll.H KpB ca napo)I.HMa JyrOcJiaBHJe. Bp.;mell.H. ose CJI06oi!.e. aaje:z(HO H3BOjeBaHe- np<JTHB CBHX H CB3KOra CJ:If'YT:HH. CMO, )l.a l;e no6je)l.a 6!1'1'H H3!lla K3KO 6H OCHrypaJIH H3l!IO.l )J,JeUH OHO npaso 6Jiarocrallie H M~P sa xoje CMO ce saje)I.HHqKH ~opmm. , . (JiaBa naJIHM na!llHM l1raJJH.iaHHMa H CJioBeHUHMa! l.(HJl.HJI.~ . {)paTCTBO l1TaJ!ltjaHa H (JIOBeHBU3! lKHBHJI3 JyrOCJIOBeHCKa a{) MHja, OCJI060)I,HTeJbHU3 Tpcra! )l{;HBHO 3VT?HOMHH TI}CT Y HOBOJ, AeMoKparcxoj, cj:le)l.~paTHBHO.i JyrocJiaBH\Iif lKasno xepOJCKii yap!llaJI THro! Jlena neposHb, n:eOieraTKHlb3 13ooHe H XepuerosaHe: . ,ZJ.pyrapnne! Jyqep 11 · )\aHac Ha Ha!lle~I Koarpecy 6HJIO .i~ iMHOro p!lije'IH 0 peaiuajn. MopaMo ce ymlTaTH _lllra .1e TO peaK_ ~Hja? PeaKUnja ro cy ocra!llt no:rY'!eHor Henp!IJaTeJba na '!MTa sor csnjera. 13yAYhH ,aa je paa6nJeH, noKy!llaBa caAa .n;a ce npH6epe HacrojH .n;a ce 0qysa o)l, norrryHe rrpon3cTH. Hell.eMo ce aan:o~OJbHTH l!ITO cMo nenp~rjareJba noryKJIH. Xoll.eMo Aa . ucxopHjeHHMO peaKuajy, 11.3 joj sa6a.teMo rJioroB KOJiaU. Pasy: 1\UbliBO je rnro xoll.e noHOB<J Aa ce r!l:JH6epe; a J(a)l; ~". ce np~6paJia nonoso 6!1 aano'!eJia x,:monpoJIH!l.e. Hehe_Mo .\0.1 ro n: ssOJIHTll. OspJe je norpe6at; n:a caa 6yn:eMG .cs.tecnn, n:~~: CMO AO:lKHB_jeJI!I BeJIHKY no6Jen:v. aa Hac To·. Ho Tpe6a 6~ ·e xaxso O)I.MaOallie Ha -l!OBOPHJ(aMa. 13op6a .10m npercro,n, J ~ llenpHjareJb 'npOTHB KOjer .ie par soljeH; spJIO .te .>KHJ!as n6yno pan ·!I Hell.e 11 nuje jo!Il noJiolKHO opy:m:je. A Mil heMO ce opHTH ~OK llOTllYHO llOJIO}I(!I opyJKje. ,!l.oK ra no-rnyHO He HCJ(O" pnjeHHMO. ni !1o1jl~6no je y~o~na:rll nenpuja'r.eJba ~ Cherose MeTOI\e. l1eliy rosopHT!i ·o Meljynapon:iiOj peaxunjn. 0 1-bO.i je osn:je .n;octa ro· . . BGpeHO. Y ;HMe 6op6e KOjy CMO ailje.n;no ca cal!e3HHUHMa BO)I.HJIH ~pru!(HMO .l\3 Ce K3~!1e paTHH 3JIO'!HHUH, )!.a ce HCKOpi!jeHH ,Pa!llH" saM y CBHM seMJbaMa, )1.3 npecraay nocrojam Q:lalllljCTH'!Ke Af>:m:a· ,.· se, Koje tie 6nm Jierao !f!Osnx. paroaa. ' . Ja ll.y BH!lle .n;a roaopnM o namoj .n;oMahoj peaKliHja xoja BY'!e HilT!! y HHOCrpanCTBy. Ona je o.n; nnocrpaacTBa noMarana 1( Dpf3Hii3.Hp3H3. no CBHM H31llHM 3eMJb3M3, a Hapo'!!!i'O T3MO r.n;je je 6HJJO lKapH!llTe ycTaHKa, rA.ie je 6parcrso H jeArmqao napo'!HTO qspcro, HenpH,!aTeJb je napo'!HTo ynopan .. Henpuja: 'i'eJb Y DOCHH }l(eJ!Ill Aa CBaKy CYilpGTHOCT KOja je HeK3)( nDCTO• iaJia nanoao pamnpn, 1\3 nonoso pacnHpn WOBFIHH3aM. ·CpncKa peaKliHja rosopH Kaxo cy Cp6a norncHyrn, Aa neMajy npasa. MycJIHM3HCXa ·peaHUHja rOBOPH A3 cy MYCJIHM3HH sanocraa.lbe· Hli\ XpaaTCKa, n:a cy .Xpsarn sanocrasJbeHH urn:. lKeJie n:a pa· ·dliHf>e ulOBHHHsaM y 13ocHH, xojH nac k y no'!eTKy ycranxa rw· rnrao MHoro )l{prasa. Jen:HHO nacrojaCheM II.Pvroaa xojH cy no· BeJIH ycTaHaK, Cy36!fjeH je lllOBHHH3aM !I 338JI3)(3JIO je 6paTCTBO H je)I.HHCTBO.' BeJIHKa sell.HHa aapop;a 13ocne H Xepuerosnae, a H Y OCTaJll!M SeMJbaMa llpHXB3Tl!JJa je TO jep cy BH,ZJ,jeJJH, .n;a HaC. _je 6parcrsp a jep;!fncrso cnacHJIO on: Meljyco6nor ucrpe6Jbe!ba. . Je.D;HHO je OHO rropeMeTHJIO nJ!aHOBe QJal!IH3Ma o' Hal!leM acrpe· .OJiielliy. · AJIH HMa jOlii MaJIH .1\HO 3aBe)(eHHX KOjilt y .1\HY AY!lle HOCe H"rKY lllOBHHHCTH'!KY KJU!liY, HeXy HeTpneJbHBOCT. norpe6HO je ..n;a H!llqynaMo H oHe sa.D;llie warose !1IOBHHH3Ma Ko.iH jom no,·CTojn. Je)I,HHO T3KO· caqyaafieMO 6paTCTBO H je)I,HHCTBO H nope· . MeTHTH nJiaHose. nenpHjareJba o Hana.n;y "'" rv Hallly Haj.n;paro· 1\jeHJJjy TeKOBIIHY. . . . · Peaim,Hja aacrojH npo!ll!!pl!TH HecHrypHOC'I'. Meljy HapOAOM.T'onope xaxo jolll HHje cae roroso, rex Ha H36opnMa lie ce BH· :ltjeTH Ka!(O lie 6wrH. C THM )l{eJie )(a savcrase nPHJia)l{ellie na· pO.D;HO OCJI060i(IIJI3'll<O-M llOKJpeTy OHIIX )l,!ljeJIOBa Hapon:a, KOjH ·Cy 1\0 Ca.n;a OCTaJIH ITO CTp3lliH, a TO je y fJiaBHOM CT3HOBHHIJJTBO. · ·Hell:aBHO ocJio6oljeHHx rpan:osa. ,!l.aJbe !llHpe aJiap-MaHTHe anje· CTH. WneKyJiaHT!! H UPH06epaajaa(\a He Mory ce omTpaTH caMo .Jby.ll.HMa ce6H'!HHM xoja ce :m:eJie o6orarHTH Ha paqya Hapon:a. OHH cy H Ha!llH nOJI!I'T!i'!KH npoTHBHHUH. !1 OHH xo.iii opraHH· · 3Hpajy rprOBIIHY Ha upnoj 6epsn cy Haii!H npo'l'!l!lHHliH,. .ie!J OO!l xynyjyll.H sJiaro H po6y JKeJie noxasam Aa cxaqy liH.ieHe, H Aa y H3!1IOj aeMJbli HeMa Hl!!llTa, a )La BJ13CT HH;e CllOC06Ha Sa JK!I• BOT. To je lliHXOB AY6Jhn UHJb. 3a ro ce MopaMo 6opHTH npo· 'THB fbMX M I<aO npOTliB IIOJIHTH'-IKYiX riPOTHBHHKa H KaO, llpOTHB ;peaKI!H.ie. 29 28 �( Ha cTparrn peaK~n.ie · <IaJiasn ce MO'.. rronoila · je' . p,rre, .n;pyre n Tpelie sjepe. TaKo rra . . 6op6n npQTHB. rralliHx pa.n;HiiX 6pnra.n:a, npoTHB oHora _IIITO ]e Ha]Te,JRe? RaK~ 61-1 pas6mm pa.n;rre6pnra.n;e, noqeJIH cy rosoP•H~H KaKo HHJ~ 6JI_a rocJiosen onaj rrJIOA, Kojn TH .n;pyrH ·ypa11.n aero caMo oaaJ )(OJll . caM ce6n ypaJf,HIII. floje)(HHH BH:lllH CBe!ll'Te.HHUH rrpaBOCJiaBHH · KOjK cy sa spujeMe oKyrraTopa rrJIH c·~ajaJIH .no crparrn HJIH qa~. .: noTITOMaraJin J],pruKy MnxajJiosulia, H31\BJHHKa cpncKor H~po · .n;a, I(OJiase y ·Bomy 11 1\p)!(e rrporros.ieAH y UPK\lH, .n;a_ ce Cp6l! rpe6a . .n;a 'OKyrrJI,ajy OKO npaBOCJIBB~e UPKBe. Jei\HHO fie. h"X OHB cnacHTH. rinTaMo MH Te nonoae rAte cv 6nJIH oH.n;a Ka.D: ce cpn. CKH rrapo.n; Bocrre caM cnacasao-! Tn rrorrosl! _.:>KeJie caMo O.n;BO: jHTH cprrCKH rrapo.n; 01\ rrapo)(HO OCJI060,n;HJIBqJ{Of ITOKpeTa TO 6o)!(e· Be)!(ylin ra sa rrpasocJiaBHY upimy. CJIOJKnlieMo ce y TOMe .n;a He MO)!(e 6HTH pasJinKe Melw aerrj)ll.taTeJbHMa, MaKap ce f!e~!l: · CaKpHBBJIH sa Mafi11Hje. AKo ra rrporraljeMo MaKaP H v MaHTHJH nsaemlieMo ra npe.n; .aapol(rrH evA. . · · , ripnKa3aJia caM rreKOJIIlKO · MeTOAB · peaKl(uje. Hu,ie .n:osoJb-rro Aa ce c lbi!Ma yTiosrraMo, nero Tpe6a n sa.n;!-hll qos_,eK Y ceJI~ Aa HX ·YITOSHa .jep Ka)( OH _TO cBe ii.OSHa IIP~ll03Halie CBaKOr pe .. .aKUHOHepa !f'rrelie MY_HaCJeC'I'H. 3a TO Tpe_6a cayl\a n_ Ha csaKOM. MjeCTy TyM·aqHTil napol\y s_naqaJ ,peaKrru.te. He cMHJe. ce caM~nMe ro B<ipurn ·p· eaKUHJ·a ' peaKUn]a, nero rroKasarn na rrpHMJep,•a ra '· · "' · ·aMa , " HOBaTH TaKBe Jbyll.e Ha 360p0B-!1Ma H KOH<vePeH[\1!,\ CBaK srra ll Bll,[(H, aeKa ·ocraae Kao IIIyraBa OBI:\H Me!w nap·o.ao·M .. flpa ToMe He CMHjeMo nacTH y rpellii<Y Aa nana,a~Mo c~: Jby)(e KOjl! jOlli ae MHCJ!e J;aO IIITO MH -MHCJlll~O. To CY JOIII H. ' cajecnrr JbYAH. He rpe6a rpnam cB~ Jby.zte Y Jell.aH K'?III· Tpe6a . yoqHTH one peaKl(HOHepe KOJil CB.\eCHO pa,,[(e H 01\HjeJIHTH !!X O.ll: OHHX KOjll cy saBe,[(eHH. . . . ITrrTaJia· Me jeAHa ,apyrapnua: »•~{OA nac HMa .rreKilX qeTH~­ qKUX )!(eHa 61!JIH llM CMjeJia 33IIPHJeTHTll ?« »Hll.te 1\06-pO« · owosopllM joj ja. »AJia ja caM llM seli Bllllie nyra rosopuJia ~: ooe cse je.n;Ho Te ucro«. »Hrrje, .1\PYrapu[le, ,l\OCTa ro·BopHTH Ae ceT rryra, nero aKa je no-rpe6no H c-ro nyra pelill_ rrc-ry CTBap,_ Aa 61! llX y6Hje,l\HJia y Halliy CTB3J;'· Tpe6a I!M OO]aCHll1'll ~Ta- je peaKuHja ll IIITa nal\j o.n; lbe np·HJeTH.« . • · y roi 6op6rr npo'fHB peaKUH.ie rpe6a c~ 'lyBaTH .11a . .te He rrpeRjeHm.io. Mil rre rosopllMO TOJI~KO o lhOt saTo J:UTO_ Je OH~.. TOJIHKO jaKa. Mf! Heliel'\o 11a oaa 0.1aqa, Mil :<oheMO Aa Je .n:o-ry .;eMo. Tpe6a ,[(a BllAHMO orpoMae crrare KO.ti!Ma lieMo. ux rylirr. · npso ie nam Hapo,[(Ho ocJio6oAHJia'IKH (ppOHT. Tpe6a su·: A.ieTH Harne 36-opose, KOHa'llllo osa_i Halll Kompec, .n:a ce BllAH_ KOJIHKO je caruKaH Hapo-.aa4. ocJIOOO,[(IlJiaqKa <!JpoHT Y aarueM_ y . ~apo,[(y, Je.n;ai o;i Hajs~li!i'?<' cl'iara .. HapbJJ.HO WPOHTa je .AHTIJ(jJaiiiilCTH<iKH <bp.oHJ' merra a' Hawa OMJiap,HHa. . .Kpos Hapo.n;HO 0CJI06D,I:\IlJiaqKH <!JpOHT' CTBOpeHo je 6paTCTBO ill · je.n;HHCTBO. CaMo je,[(HO 6-u peKJia Ka.n; rosopuM o >KeHaMa, 11 aKo je Ham aHTH<j:HilliHCTnqKH <J>poHT')!(eHa il!oliaa >H jaK noKpeT,. llMa H csojllX rpelliaK~; -Jep,rr~ o.n: najBeliux je ra, ,[(a Mil qemlie nyra a.n;eMo o,n;BojeHo o.n: HapOAHO ocJio60AilJJaqKor <J>ponTa .. CaMe rrsjasJbyjeMo ,[(a CMO ,n;llo HapO,[(HO ocJio6o-.n;HJia'IKOr <J>poH "!'a aJirr Ka,[( ce pjelliaBajy nura!-ha He IIAeMo ca Hapo.n:no ocJio· ·60,[(IlJiaq!(IIM <jlpOHTOM HerO !IOCeOHO, J].lljeJIIlMO ce II rroce6HO srrjeliaM,O. A Mil Jl{eJIIlMO ,1\a ce ·cse opraausa[laje s6ujy OKO Ha· POAHO ocJio60,[(HJiaqKor <bpoHTa H .n;a ce pjemaBajy cBa !lllTHFba iipeKO Hapo.n;Ho ocJio60,[(IlJiaq](or <bPOHTa. 11oTpe6ao je' y ceJiy ,l\Oiill y Be3y, YKJIOIIIlTH ce y ceocKil Ol\6op HO<P·a, y OTIIIIiHII · y onliiiHCKH, y cpesy y cpecKII. TaKe lieMo- rrocTaTil jaKa cnara, · 1HapOqllTO jep je Hallia SeM,lba OTIYCTOIIIeHa, OTIJbaqKaHa, BJia,[(a 'HecTalliHQa, ·a y HeKHM KpaJesuMa MOJI{Aa •H rJial\. Cao6paliaj H3M je y oqajHOM CTal-by. ·M11 TO He KPiljeMO, jep cy H3M TO OCTa~H OKyrraropa. M11 fieMO TO IIO,[(IIfill H yc!IOCTaBIITH, Ka,[(. CMO MOfJIH IIO,l\llliill nawy o-cJio6o,n;HJJa'IKY 6op6y. A•n cse To npeKo Hapo.n;Ho _ ocJio6-0AIIJia'IKOr <bPOHTa. · HeKa He MHCJII!. !j3lii llenpnjaTeJb, .n;a lie 'fuMe ,[(a Hac TytJ.e . IIITO CMO cJia6n. HrrKaAa. AO ca11a rrajmllpe Mace nallier ·aapo,aa HHCy Jl{llBjeJie cjajHHM )!(llBOTOM. 3a CTape JyrOCJiaBHje HHCMO HllKa.n;a HM3JIIl cpeTHOf )!(IIBOTa, aJIIl HIICMO llMaJIH HI! IHI!KaKBIIX nsrJie,[(a sa 6y,l\ylinocr. AJIIl ,[(aHac sHaMo Aa npe,[( HaMa CTOjll cpeTH3 6y,[(yliHOCT, MO)!(I\3 He 1\aHaC HJFI! cyrpa, 3a TY cpeTHy 6y,[(Vl1HOCT MO)!(eMo Jl{pTBOBaTI! He je,[(HY Hero HeKOJIIlKO rD,[(W Ha. Tpel'>aJio je seli 11a ce yrJiel\aMo na 6paTCKH CoBjeTCK!i Ca- BeS, Ha COBje-TCKe )!(eHe. 0HII CY 6HJIH Y CJJWJHOM TIOJIOJI{ajy - . 1917 rO,[(HHe KaA je cae 61lJio nopymeno. Henpn_iaTeJb je MllCJFHO .n;a lie ux MOiill YrYinHTII, aJin Hnje ycnjeo. To nehe ycrrjeTH Hll CBHM3 OHIIMa, KOj'H )!(eJie HCKOpHCTHTH Bailly· rropyrneHOCT ,[(a Hac ITOHOBO rr0p06e. Ivlll CMO y CTa!-by' ,n;a Bllllie TJ)lii!MO Hero illKO. J],pyrapu~e! Y 'leMy je _jom Hallia cnara? M11 llMaMo ,[(aHac 6par CTBO CJiaBeHCI<IlX aapo,l\a, KOje ce Helie IIOMYTUTH S3TO, IIITO je 'c'iWBaHO H3 )!(pTBaMa H liTO HaM Ha qeJiy HHCy Billie OHH KQjl! 'cy cJiaBeHCKe aapo,[(e saBaljaJIII. CaAa cv Ha qeJiy Hapo,[(He ap· MHje CJiaBeHCKIIX Hap·O,[(a, KOje je IIS6a~HJia ,OCJI060,l\llJiaqKa 6op6a. To je rapaH~IIja ,[(a lie <ballillSaM 61lTH YHI!liiTerr .n- cJra· BeHCKII Hap·O,l\H CTajaTI! Ha 6paHHKY CBera OHDr lliTO CMO 'CTe· KJIIl y OBoj 6op6rr. OciiM Tora nMaMo rrpll_iareJbCTBO 6aJIKaHCKI;!X HapOI\a. l1MaMO ,[(aHac 6paTCTBO C 6yrapCKHM Hapo,n;OM. C .1\PY- 31 �.-;.--' re cTpaHe rg~~~~JI~iar~)~~'5 HMaMo · n!l:R' jaTeJbCTBO H3 aa.jepjmqx•e Havv.u.u'''· ITOMOJI)( je 6paTCTllO 6aJIK3HCKHX rtOMOllH cnpHje'IHTH I!OBO J(j)BOUPOJJiHhe. HHKO H HHK3,!\3 BH!Ue Hefie MOflH yrp0311TH . OHe TeKOJ\HHe KOje CMO CTeKJIH H Hefie Hac 3ayCT3BHTH Ha IlYTY KOjHM CMO no-· J!UJIH ,1\3 HeCT3He paTOBa iH KpBOUj}OJIHfia, KOjHM pyKORO,!\e OHM: MOjH HHCY H!!Kll,!\3 6HJIH IlpHjaTeJbH H3!JO,!\a H KOj!l cy M!ICJI!IJI!I. ys11jex H3 csoje ce6II'IIie !IHTepece. . Do3HB3M Aa cse 33.ieAno KJIIIKHeMo· .l\3 ams11 6p3TCTBO ». je)l,lmcTBO cs11x H3POJ\3. JyrocJI3B!Ije. }],3 )!{!IBR 6paTCTBO cJia:ileHcKHX. H3pO,!\a. fueryjMO TO 6paTCTBO! }J,a ll(IIBH CJ!Ora 6a,jf-' KaliCKHX Hapo,n;a! ·D Ba \ ' • I . � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Sa I Kongresa antifašistkinja Jugoslavije Creator An entity primarily responsible for making the resource Okružni odbor Antifašističkog fronta žena za Banjalučki okrug Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Izdanje Okružnog odbora Antifašističkog fronta žena za Banjalučki okrug Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource s.a. Rights Information about rights held in and over the resource Okružni odbor Antifašističkog fronta žena za Banjalučki okrug Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 24-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 32 str. AFŽ Narodnooslobodilačka borba žene