3 10 689 http://afzarhiv.org/files/original/4ac6c2b6b64fe028db8b07a374544074.pdf 32119dbcd9b406d158b8c9371709b821 PDF Text Text ���������������������������������������������������������������������������������������������������� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Nada Dimić Životni put i revolucionarno delo Creator An entity primarily responsible for making the resource Gojko Marčeta Publisher An entity responsible for making the resource available NIRO "Dečje novine" Gornji Milanovac Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1979. Rights Information about rights held in and over the resource NIRO "Dečje novine" Gornji Milanovac Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 62-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 95 str. 1979. Gojko Marčeta Gospić Josip Kraš Karlovac Kozarac Lika List "Partizan" Nada Dimić narodna herojka Petrova gora Sisak štrajk Zemun Životni put i revolucionarno delo http://afzarhiv.org/files/original/5820d067868c15b21f7d1332b42d426c.pdf 47886e78e8ea659ddff5af928a3542fa PDF Text Text ��Biblioteka LEGENDE je dobitnik Povelje »4. jui«, -najvećeg društvenog priznanja za doprinos u gajenju revolucionarnih tradicija naših naroda i narodnosti Ovo kolo od šest knjiga o istaknutim herojima naše revolucije izdavač posvećuje jubilejima pobeda NOVJ na Neretvi i Sutjesci i Drugog zasedanja AVNOJ-a ��DRA G U TIN BAJIĆ MILICA PAVLOVIĆ DARA ŽIVOTNI PUT I REVOLUCIONARNO DELO Gornji Milanovac, 1983. �Biblioteka LEGENDE, XVI kolo ISTAKNUTI REVOLUCIONARI JUGOSLAVIJE ���PREDGOVOR Narodnooslobodilački rat naroda i narodnosti Ju­ goslavije, vođen od 1941. do 1945. godine, gotovo da nema premca među brojnim revolucionamo-oslobodilačkim i socijalnim pokretima širom sveta. Narod - seljaci, radnici, intelektualci - gotovo nenaoružan ali svestan da je došao istorijski trenutak da poka­ že svoju slobodarsku i klasnu svest, krenuo je u samo naizgled bezizglednu borbu, s Titom i Komunističkom partijom na čelu. Slobodari ovog podneblja - ljudi, žene i deca, postajali su nesalomljivi pod teretom oku­ patora i domaćih izdajnika, izrastali u heroje u okrša­ jim a sa najmodernijom ratnom mašinom sveta, da bi u borbi stasali u vojskovođe, zakonodavce, diplomate. I pobedili su. Među onima koji su u toj surovoj četvorogodišnjoj borbi svesno žrtvovali sve što su mogli i imali, pa i život, bila je devojka-heroj Milica Mike Pavlović Dara. Njen životni put, započet u Čačku 18. marta 1915. godine, završen je juna 1944. godine, pod kamom četnika, kod Valjeva, što je verno opisano u ovom štivu biblioteke »Legende« koje je pred čitaocem. Da bi osvetlio njen lik i delo, Dragutin Bajić je brižljivo izučavao arhivsku građu, koristio se lite­ raturom, razgovarao sa njenim preživelim saborcima i rodbinom. Takav stvaralački napor urodio je plodom, i ovo je prvo obimnije štivo o revolucionari Milici Pavlović, poznatoj po ilegalnom nadimku Dara. Ono sadrži nove i značajne podatke koji će budućim istra­ živačima biti dragoceni i podsticajni. Potka monografije je hronološke prirode; od Miličina rođenja do smrti, u tih tridesetak veoma burnih godina, redaju se pojedinosti i celine o njenom životu. Upoznajemo je u zavičajnom Čačku kao gimnazijalku 7 �/ skojevku, zatim kao pripadnika Ujedinjene studentske omladine, kolevke neustrašivih boraca i revolucionara na Beogradskom univerzitetu, sa koga je školske 1939/40. godine otišla kao diplomirani student filozofije i kao član Komunističke partije. U Leskovcu i Valjevu se predstavila kao sposoban i ozbiljan nastavnik, omiljen među svojim učenicima, tako da su reakcionarni direk­ tori škola u kojima je radila ćutke prelazili preko njene političke opredeljenosti. U Valjevu je aktivno sudelovala u ilegalnom radu pa je tamo i ostala posle propasti monarhističke Jugoslavije. Tamo se, već u ustanku, afirmisala kao sposoban i odgovoran partijsko-politički radnik i rukovodilac. U rukopisu druga Bajića se sreću hronološke celine koje nisu samo svedočenje o Miličinom životnom putu, nego i znatno više od toga. To su celovite priče, pune upečatljivih slika o sredinama u kojima je Mi­ lica živela i radila, o usponima ljudi s kojima je sarađivala, te o porazima onih protiv kojih se borila. To su, u stvari, kazivanja o usponima, posustajanjima i ponovnim razmasima osnovnih ćelija revolucionarnog pokreta, o dramatičnim okolnostima i naporima ko­ munista, skojevaca i svih rodoljuba oko organizovanja ustanka u valjevskom kraju. Naposletku, tu su ocene mnogih pojava i događaja u kojima se Milica Pavlović angažovala kao čovek i revolucionar. Bez sumnje, najupečatljivije je obrađen Miličin par­ tijski rad u periodu okupacije i ustanka. Tu su pla­ ninski putevi i sela, žene i ljudi slobodarski nadahnuti i spremni da se žrtvuju; tu je Valjevo, u kome ko­ munisti i skojevci, doslovno pred očima okupatorske i izdajničke vojske i policije, održavaju sastanke i savetovanja, organizuju akcije za pom oć ustanicima, izvode diverzije, kažnjavaju kvislinge. . . Ostale su u sećanju njenih saboraca i u Bajićevom rukopisu zabeležene dramatične pojedinosti o njenom boravku i delovanju • na teritoriji svih srezova valjevskog okruga, gde je p o d kraj 1941, po odluci partijskog rukovpdstva, izašla iz okupiranog grada. Odevena kao seljanka Hi kao doseljenik, išla je od sela do sela ili od sela do grada, i obratno, da organizuje ljude, povezuje grupe, umnožava propagandni materijal, objašnjava ratnu si­ tuaciju u zemlji i svetu. Prolazila je hladnokrvno i hrabro pored Nemaca, nedićevaca i četnika, snalazeći 8 �se i u najtežim situacijama. Na kraju, kao osvedočeni humanista i borac, žrtvovala se za decu i svoje par­ tijske drugove: u kući u kojoj su je opkolili četnici nije se branila, nije upotrebila oružje, strepeći za sud­ binu ukućana više nego za vlastiti život. Veliki broj imena autor pominje u vezi s radom ilegalke Milice. Tu su, ponajpre, istaknuti članovi Partije koji rukovode ustankom i revolucijom u vaIjevskom kraju, ali je, s pravom, najviše običnih ljudi iz naroda - pouzdanih radnika i slobodoumnih seljaka, rodoljuba svesnih da treba da daju svoj udeo u borbi za bolju budućnost. Bez njihove pomoći i saradnje, ilegalka Milica Pavlović ne bi mogla da bude ono što je bila i ostala u valjevskom kraju. Iz ovog se štiva stiče globalna predstava o ustanku u valjevskom kraju, o formiranju partizanskih odreda i okolnostima zbog kojih su bili razbijeni i prisiljeni na povlačenja sa matične teritorije, što je širok prostor za nova istraživanja. Pri tom je veoma važno što je autor uspeo da uoči i prikaže akcije i napore koji svedoče da se partizani, u prvom redu komunisti i skojevci, nikad nisu pomirili s okupacijom. Uprkos masovnim streljanjima u gradu i bezbrojnim zločinima u selima širom ćele zapadne Srbije, preostali, neuhapšeni članovi Okružnog komiteta, kojim je Milica ruko­ vodila u najtežim danima, za kratko vreme su pri­ kupljali rasturene redove, da bi se ubrzo ponovo kre­ nulo, s nepokolebljivom revolucionarnom svešću. Jednom rečju, sa svake stranice izbija saznanje 0 novom, velikom vremenu, o nepokolebljivoj veri u bolju budućnost koja je nadahnjivala ilegalne borce, partizane i sve rodoljube uključene u front bespoštedne borbe za slobodu. Autor je diskretno naglašavao ulogu Milice Pavlović u revolucionarnim događajima, iako je njegova knjiga, 1 po naslovu i po sadržaju, kazivanje o njoj i o tome kako se sazreva i izrasta u krilu pokreta. Njenu ulogu nije bilo potrebno posebno naglašavati jer činjenice i svedočenja sami po sebi o tome uverljivo govore. Autor je dobro uanio što je na kraju svog izla­ ganja stavio posmrtno slovo, izgovoreno na godišnjicu Miličine sahrane na groblju u Čačku. Visoki partijski rukovodilac Miloš Minić, njen saborac iz studentskog pokreta i iz najtežih dana revolucije, sintetično je izložio njene zasluge i veličinu njenog udela u borbi 9 �za nacionalno i socijalno oslobođenje radnog naroda, kome je pripadala celim svojim bićem, da bi onda, s razlogom, pozvao omladinu da se skuplja na grobovima takvih revolucionara - ne da bi plakala, već da bi se sećala njih i nastavljala njihovo delo. To je, zaista, lepo izabran detalj za kraj biografije Milice Pavlović, koja je zaslužila pažnju i sećanje i onih koji dolaze - onih za čiju se lepšu mladost i budućnost žrtvovala. Dr Marija Isailović, prof. �U zavičajnom Čačku U drugoj polovini devetnaestog veka, obnavlja­ njem starih zanata i esnafa Čačak je postao važno središte varoške Srbije. Ali bez industrije i sa za­ postavljenom i krajnje izrabljenom okolinom grad nije mogao napredovati, pa je i u naš vek ušao kao palanka i takav ostao do oslobođenja u narodnooslobodilačkom ratu. Između dva svetska rata, u njemu je, sem Vojnog arsenala, s malim brojem radnika, podignuta samo fabrika hartije. A usitnjena gradska privreda nije se mogla održati u vreme oštre ekonomske krize krajem dvadesetih godina. Zanatske, ugostiteljske i trgovačke radnje nestajale su jedna za drugom. Među njima je nestala i mesnica Filipa Pavlovića, i on se, s mno­ gim sitnim trgovcima i zanatlijama, našao bez posla, i to baš kad je svojoj deci morao najviše pružiti da bi dovršila školovanje. Kao i sav malovaroški trgovački svet posle prvog svetskog rata, Filip je tražio i video izlaz za svoju decu u njihovom školovanju. Imao je tri kćeri i sina. Najmlađe njegovo dete bila je Milica Mike, poznata revolucionarka iz tridesetih godina i narodnooslobodilačkog rata. Rođena je 18. marta 1915. Od malih nogu odlikovala se izvanrednom bistrinom i radoznalošću. Pre nego što je pošla u školu, prateći u stopu stariju sestru Darinku, niaučila je da piše slova i sriče reči na slogove, što je u to vreme bila retkost među prvacima. Pored sestre, naučila je izvestan broj pesmica da recituje, odnosno da deklamuje, kako se tada govorilo. Ponekad, u prilikama kada su imali goste u kući, podsticali su je da pokaže to svoje znanje i umeće. Tako se, u ranom detinjstvu, začela izvesna njena ambicija, plemenita u suštini, koju je negovala tokom celog života. 11 �Kao najmlađe dete, inače veoma umiljata, po nekoj patrijarhalnoj navadi, bila je predodređena da bude maza u kući. Nije slučajno imala nadimak Mike. Njeno je detinjstvo bilo lepo i bezbrižno dok je ocu s mesarskom radnjom išlo kako treba. Ali ona nije zloupotrebljavala naklonost ukućana i oko­ line. Od početka školovanja bila je vredna učenica. Posebno zbog toga otac ju je voleo. Često kad bi došao s posla, ma koliko da je bio umoran, uzimao ju je na krilo da bi mu ispričala kako je protekao dan u školi. Voleo je pri tom da mu »izdeklamuje« Zmajevu baladu »Tri hajduka« ili neku novu pesmu koju je naučila. Bucmasta devojčica, s krupnim crnim očima i crnom kosom, vedra i živahna, trudila se uvek da ničim ne izaziva zavist svojih vršnjakinja. I u školi i kod kuće, mnogo njih je dolazilo da se s njom igraju. Dvorište kuće njenih roditelja je bilo puno igre i dečjeg žagora kad god je bilo lepo vreme. Istina, Miličina majka Vinka imala je pravu majčinsku ljubav i razumevanje za tu decu koja su se okupljala u dvorištu. To je bilo vreme izvesnog prosperiteta kad se socijalne razlike, bar među decom, nisu osećale. Tako su maloj Milici neosetno proricale osnovačke godine, koje deca često po zlu pamte jer im škola zakida lepotu i bezbrižnost predškolskih dana. Doduše, kad je reč o njenom odličnom uspehu u osnovnoj školi i školovanju uopšte, valja reći da ju je izdašno pomagala i pomogla sestra Dara, koja je takođe bila marljiva učenica, s retko viđenom radnom disciplinom. Prirodno, roditelji su na svaki način želeli da njihova mezimica, kao odlična učenica, produži ško­ lovanje dok se najdalje može. Ali njen polazak u gimnaziju, 1926. godine, razlikovao se od polaska u osnovnu školu. Ne samo po tome što je zahtevao Miličino veće i ozbiljnije zalaganje nego po oskudnim materijalnim mogućnostima koje su je, u stvari, usmerile sudbonosnim životnim putem kojim je pošla. Ekonomska kriza je bila na pomolu u gradu i, još više, u njegovoj okolini. Veći deo čačanskog okruga sačinjavala su sela u kojima je zemljoradnja bila na najnižem stupnju. Seljak je bio izložen suš­ nim i gradobitnim vremenskim nepogodama. Prinosi sa zemlje bili su niski čak i u ravnom Pomoravlju, a porezi i dažbine veoma visoki. Siromašni i srednji 12 �seljak se zaduživao da bi opstao na svom usitnje­ nom posedu. Pa opet, bankari, zajmodavci su ga, pre ili kasnije, ostavili bez te njegove »zemlje hraniteljke«. Statistike kažu da je čak i srez ljubićki, poljoprivredno najrazvijeniji u okrugu čačanskom, postao u to vreme najzaduženiji u Srbiji. Šta li je tek bilo u drugim, siromašnijim srezovima? Pauperizacija seoskog stanovništva bila je neminovna i nagla. Osiromašeno seljaštvo tražilo je utočište u gradu, gde se, s njegovim dolaskom, stvarala re­ zerva radne snage, tako da se rentijerima i kapita­ listima pružila mogućnost za brutalnu eksploataciju u gradu i na selu. U Čačku, kao i u celoj zemlji, raslo je, moralo je porasti, nezadovoljstvo radnika i siromašnih slojeva građanstva. To nezadovoljstvo nije mimoišlo ni Filipa Pavlovića, koji se, brižno nadnet nad sudbinom svoje dece, morao zaduživati da bi kraj s krajem vezi­ vao. A dugova se nikako nije mogao osloboditi. Kupovna moć stanovništva se sve više srozavala i on je osećao bedu i neizvesnost svoga posla i po­ ložaja. Ali je bio uporan što se tiče dece: »Kada se već mučim i grbačim, neka mi bar deca postanu ljudi«. Naivno je verovao da će se njima, kao ško­ lovanim, rad više ceniti od njegovog. Bio je, inače, ponosan na svoju decu, koja su dobro učila, i to je govorio pred njima, iskazujući tako poverenje u njih. Dok je najstarija Darinka bila već pri kraju školovanja u Učiteljskoj školi u Jogodini (Svetozarevo), ostala deca su se školovala u Čačku. Filip i Vinka su čvrsto verovali da će izdržati u borbi za bolju i izvesniju budućnost svoje dece, pa su se dokraja zalagali i samoodricali, učeći ih, u isto vreme, da dostojanstveno podnose lišavanja i da »ne gledaju u tuđ lonac«. Milica je kao gimnazijalka dosta čitala, pokla­ njajući poverenje svakoj knjizi do koje je dolazila mahom preko profesora. Posebnu pažnju i naklonost je pokazivala za istoriju i književnost, interesujući se naročito za sudbinu istorijskih ličnosti. Njeni škol­ ski drugovi se sećaju da se nije moglo dogoditi da ona dođe u školu nespremna ili bez urednih doma­ ćih zadataka. Kada dođe kući, sve je ostavljala na stranu dok ne završi domaće zadatke, a onda je pravila raspored drugih dnevnih obaveza. Nikada ro­ 13 �ditelji nisu imali potrebe da je opominju da uči ona je to radila samodisciplinovano i odgovorno. Zanimljivo je da su roditelji, iako su bili spremni da sve žrtvuju za svoju decu, zarana ih vaspitavali da štede i da sami privređuju gde im se ukaže pri­ lika. Tako je Milica, još u nižim razredima gimna­ zije, počela da pomaže pojedinim učenicima koji su teže savlađivali gradivo iz pojedinih predmeta. Tako je »držanjem kondicija«, kako se u njeno vreme na­ zivao taj mukotrpni posao, oslobađala roditelje čak i da joj nabavljaju knjige i druge školske potrebe, što je, ipak, bila pomoć za njih, budući da su imali znatno veće izdatke za Darinku, koja je dovršavala Učiteljsku školu u »dalekoj Jagodini«. Stvaranje radnih navika i razvijanje odgovornosti i osećanja kod dece da treba što pre samostalno da zakorače u život pokazalo se, u izvesnom smislu, kao spasonosno. Porodica se našla u najtežoj situaciji kad je Filip umro. Milica je, tako reći, ostala bes­ pomoćna u petom razredu gimnazije. Školovanje je nastavila, ipak, zahvaljujući zdravom vaspitanju i ste­ čenom samopouzdanju, tako da je brzo shvatila kakve teškoće porodici predstoje, i da treba, s majkom, da podmetne svoja nejaka leđa. Po svemu sudeći, reklo bi se da su sam život i vaspitanje u porodici orijentisali Milicu Pavlović mukotrpnim putem borbe i pobune. Ona neće postati revolucionarka iz romantičnih pobuda i samo zato što ju je zaneo mladalački polet, nego zato, pre svega, što se na pragu života suočila s mukom i očiglednom socijalnom nepravdom. U varoši, sa nešto više od 9000 stanovnika u 1931. godini, nije bilo teško uočiti klasne suprotnosti, tj. da se na jednoj strani nalazi mali broj kapitalista i veleposednika, a na drugoj ogromna većina onih koji su tražili posao ili živo­ tarili s bednom nadnicom, padajući sve više u dugove. Posle krvavih obračuna monarhističkog režima s opo­ zicijom u Narodnoj skupštini, a zatim, u vreme šestojanuarske diktature, i sa svim progresivnim sna­ gama u zemlji, zaoštrile su se ne samo klasne nego i nacionalne suprotnosti u »troimenoj« Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Komunistička partija Jugoslavije prva je organizovana snaga koja je i u čačanskom okrugu ukazala da će se te suprotnosti, podstaknute ekonomskom krizom kakvu svet do tada nije doživeo, 14 �sve više zaoštravati i izazvati odlučne borbe radnog naroda u bliskoj budućnosti. Čim se oporavila od udara diktature, koja joj je nanela velike gubitke u rukovodećem kadru, ona je organizovala 1931. godine prve štrajkove šivačkih i obućarskih radnika, koji nisu ostali usamljeni. Tokom tridesetih godina usledili su štrajkovi u fabrici hartije, pa čak i u Vojnom arsenalu; zatim štrajkovi građevinskih radnika, trgo­ vačkih pomoćnika i potrošača električne energije, ru­ dara u Gornjoj Garevnici i dr. Taj otpor radnika imao je odjeka i u srednjoj školi. Tim više jer se u pojedinim štrajkovima angažovao sav demokratski Čačak, zajedno s radničkom klasom susednih gradova. Takav je bio, na primer, prvi štrajk 140 radnika u fabrici hartije, koji je izbio zbog nepriznavanja radničkih poverenika i otpuštanja s posla predsednika sindikalne podružnice. Štrajk je trajao 47 dana. Radnici su postavili poslodavcu sledeće uslove: vraćanje na posao otpuštenog predsed­ nika i priznavanje radničkih poverenika kao njihovih zakonitih predstavnika, zaštitu radnika na poslu i bolje higijenske uslove na radnim mestima, poštovanje zakonskog roka u slučajevima otkaza, povećanje nad­ nica za 50% kada rade prekovremeno, i 100% ako rade nedeljom. Sama okolnost da je štrajk trajao 47 dana i da su prihvaćeni i ostvareni zahtevi radnika, svedoče o jačini i ugledu partijske organizacije u Čačku, koja je stajala iza štrajkača. Taj štrajk je ostao u ovakvom sećanju učesnika: »Učesnici štrajka su stupili u borbu s naoružanim žandarima, braneći ulaz u fabriku motkama, kamenjem i gvozdenim šipkama. Tri reda radnika i radnica ostali su nepomični pri naletu žan­ dara sa bajonetima na puškama. Pao je jedan radnik povređen udarom bajoneta. Uplašen hladnokrvnom smelošću i borbenošću radnika, načelnik je obustavio nalet žandara. Vlasnik je na sve načine pokušavao da slomi štrajk. Jednoga dana je pokušao da 50-60 seljaka, zatvorenih u furgone, prebaci u fabrički krug pod vi­ dom sirovina. Strajkači su o tome bili obavešteni i onemogućili ga. Lokomotiva je u naletu slomila branik koji su štrajkači stavili preko industrijskog koloseka što vodi u krug fabrike, ali su u istom trenutku 15 �desetak radnika i radnica polegali po koloseku i svo­ jim telima sprečili ulazak voza u fabriku. Četrdeset sedam dana radnici su čuvali fabriku, provodili dane i noći u njenom krugu i najzad primorali poslodavca da usvoji njihove zahteve. U ovom velikom štrajku došlo je do izražaja jedinstvo rad­ nika Čačka i okolnih gradova koji su slali mate­ rijalnu pomoć štrajkačima da bi istrajali u štrajku (Užice, Kragujevac, Niš, Ivanjica, Požega, Milanovac i drugi). Štrajkači su dobili i veliku pomoć u ži­ votnim namirnicama iz obližnjih sela?« Je li senzibilna Milica Pavlović mogla ostati po strani od snažnog revolucionarnog pokreta u njenom gradu? Nije, razume se, već samim tim što je po­ ticala iz porodice koja je po materijalnom položaju, pripadala proletarizovanom trgovačkom esnafu, i što se u gimnaziji orijentisala na tzv. socijalnu literatu­ ru, u kojoj se identifikovala s pobornicima i pripad­ nicima boljeg i pravičnijeg čovečanstva. Kao učenica u višim razredima, poseban afinitet je ispoljila za književnost, čitala je mnogo, a izdva­ jala se od ostalih u rezredu lepom pismenošću i smislom za analizu pročitanog dela. Zato nije slučajno što je na preporuku nastavnika srpskohrvatskog jezika njen referat o Cankarevom »Martinu Kačaru« pročitan u svim odeljenjima sedmog razreda, kao primer temelj­ ne literarne i sociološke studije tog romana sa jakom socijalnom potkom, koju je veliki slovenački pisac umetnički izvanredno uobličio. Nije isključeno da je njen gimnazijski uspeh u domenu književnosti uticao da se opredeli za stu­ dije srpskohrvatskog jezika i književnosti na Filo­ zofskom fakultetu u Beogradu. Uz onaj teški mate­ rijalni položaj porodice, socijalna literatura i burni događaji u samom Čačku presudno su uticali da se definitivno opredeli, u političkom smislu, za rad­ nički pokret i njegovu ideologiju. To se može zak­ ljučiti i po jednom pismenom zadatku što ga je radila u sedmom razredu gimnazije. Sem ostalog, ona u njemu kaže: »Volim prirodne lepote, reke, brda, selo, more i gradove moje domovine. Volim radnike u fabrici i seljake žuljevitih ruku na njivi.I I »čičak 1941 1944«. izdanje »Čačanskog glasa«. 1964. godine, sir. 7. 16 �Volim svoj napaćeni i namučeni narod, koji je u svojoj bogatoj zemlji često gladan.« U ovom kratkom odlomku prepoznaje se odvažna i borbena skojevka, koja nije naučila »pravila konspiracije«, jer još nije bila primljena u skojevsku ogranizaciju, budući da ju je šestojanuarski režim 1929. i 1930. godine razbio strahovitim tererom. Tek s popuštanjem i uzmicanjem diktature, krajem 1931, skojevske organizacije, kao i partijske, počele su se obnavljati u razvijenim rad­ ničkim sredinama i pojedinim školama. Istina, SKOJ će se 1933. godine ozbiljnije potvrditi u celoj zemlji kao masovnija organizacija, odnosno »kao rezerva i prvi pomoćnik Komunističke partije«. Tada je ruko­ vodstvo Partije postavilo pred svoje organizacije, kao jedan od najvažnijih zadataka, stvaranje skojevskih grupa, naglasivši da »u svim omladinskim komitetima treba da se nalaze partijski predstavnici, a u partijskim predstavnici odgovarajućih komiteta Skoja.«2 Te godine je primljena u SKOJ borbena i u svojoj maturskoj generaciji pupulama Milica Pavlović. Za njen prijem nije bilo ni najmanje rezerve, jer je njena aktivnost, koliko je mogla doći do izražaja, zapažena u đačkim družinama, u kojima je mesna partijska organizacija imala znatan uticaj. Kako se vidi iz jed­ nog dokumenta, taj je uticaj poticao i od pojedinih profesora. Jedan od njih je bio Milutin Smiljanić, koji je uživao tako dobar glas da je od njega zazirao sreski načelnik. U jednom izveštaju nadležnoj Banskoj upravi u Sarajevu, načelnik kaže da je pokušavao da »preko nacionalno i politički ispravnih ličnosti isključi na zgodan i neupadljiv način komuniste iz uprave Ujedinjene knjižnice i čitaonice«. Ona je u sastavu Narodnog univerziteta bila uporište komunista, kao i sam univerzitet, čiji je delegat bio profesor Smiljanić. Uprkos »neupadljivom« nastojanju sreskog načelnika, kao delegat, profesor Smiljanić je ponovo izabran za predsednika Ujedinjene knjižnice i či­ taonice. Van svake sumnje, Milica Pavlović je ponikla u dobroj revolucionarnoj sredini. Njeno borbeno vaspitanje bilo je solidna podloga da se, po dolasku na Beogradski univerzitet, brzo razvije i postane veo-1 1 Zapisnik sa sednice Privremenog njkovodsia KPJ od 16. maru JS J3 2 Milica Pavlović Hara 17 �ma zapažena ličnost u naprednom studentskom po­ kretu. Studentkinja na Beogradskom univerzitetu S gledišta revolucinarne delatnosti, dolazak Milice Pavlović na Beogradski univerzitet pao je u vreme kad su baš takvi srednjoškolci bili preko potrebni. Za njih je to bilo teško, a ponekad i zlo vreme, u kome su mogli istrajati i ostati uspravni samo hrabri i postojani u svojim idealima. Kao tradicionalno demokratska institucija, Univerzi­ tet se našao, morao se naći (!), na udaru šestojanuarske diktature. Ali, progresivne snage i duh otpora na njemu nisu uništeni, iako je napredni studentski pokret bio malobrojan i heterogen u političkom pogle­ du. Iz jednog izveštaja koji je 26. novembra 1932. poslao Centralnom komitetu KPJ Stevan Lilić, član Pokrajinskog rukovodstva KPJ, vidi se da se jedino na Univerzitetu održalo revolucinamo jezgro koje je bilo kadro da organizuje otpor nasilju diktature. »Javni i aktivni protest protiv režima šestojanuarske diktature«, kaže se u tom izveštaju, »došao je upravo odande odakle ga je, prema našim prilikama, najpre trebalo i očekivati, tj. od studenata«. Na izgled čudno ako se zna da su se u tom razdoblju rukovodstva KPJ sektaški postavljala prema radu intelektualne omladine, pa čak ga i ignorisala, što je bilo posledica direktiva sa Petog kongresa Komunističke internacionale mladih (KIM) iz 1929. godine. Srećnom okolnošću, studentski pokret se razvijao u vreme dik­ tature mimo tih direktiva, rukovodeći se faktičkim stanjem stvari. Otuda mu snaga da odoli brutalnom naletu diktature i da digne glas protesta, koji se čuo u celoj zemlji za vreme izbora, u novembru 1931. godine. I on se više nije stišao do sloma diktatorskog režima. Na dvogodišnjicu proglašenja diktature, 6. januara 1931, sastao se novoizabrani parlamenat Tog dana sastao se i zbor studenata u zgradi Univerziteta, na kome je odlučeno da učesnici pođu i demonstriraju ispred Narodne skupštine, u kojoj se verifikovao šestojanuarski režim. Studenti nisu uspeli da se probiju dalje od današnjeg Trga Republike jer ih je policija, zajedno sa žandarmerijom, na surov način razbila i raste- 18 �rala. Od proglašenja diktature, to su bile prve ulične demonstracije u zemlji, u kojima je povređeno 11 studenata. Režim se nije na tome zadržao. Da bi se sprečili novi nemiri Ministarstvo prosvete je donelo Opštu uredbu o univerzitetima, kojom se htelo ograničiti svako političko delovanje na njima. Sem ostalog, lom je uredbom predviđeno javno glasanje prilikom iz­ bora uprava za studentska udruženja, a Zdravstveni fond Univerziteta i studentski dom »Kralj Aleksandar Karađorđević« stavljeni su pod neposrednu kontrolu Ministarstva prosvete. U stvari, Opštom uredbom Ministarstvo je odbacilo sve zahteve koje su studenti postavili tokom novembra i decembra prethodne go­ dine, i to ne samo zahteve u vezi sa promenom po­ litičkog stanja u zemlji nego i u vezi sa odbranom auto­ nomije Univerziteta. U isto vreme, Ministarstvo je, u zajednici s policijom, aktiviralo režimska studentska udruženja, naročito tzv. Jugoslovenski akademski klub (JAK), iz kojeg će se kasnije izroditi Organi­ zacija nacionalnih studenata (ORNAS), u doslovnom smislu teroristička studentska organizacija. Kratko rečeno, nakon trogodišnjeg surovog obra­ čuna s demokratskim snagama u zemlji i fizičkog uništenja znatnog broja rukovodilaca KPJ I SKOJ-a, šestojanuarski režim je potcenio demokratske tradicije i studentski pokret na Beogradskom univerzitetu. Ga­ ženjem univerzitetske autonomije, drugim rečima, os­ novnih prava nastavnog kadra i ogromne većine stu­ denata, režim je izazvao protiv sebe i znatan deo profesora koji su pre donošenja nove uredbe »stajali van politike«. Tako se, uz profesore koji su poka­ zivali razumevanje za studente i njihove zahteve, stvorila većina u Univerzitetskom senatu, koji je od 7. decembra 1931. svakodnevno zasedao, pokušavajući da nađe zadovoljavajuća i pomirljiva rešenja između studenata, odnosno Univerziteta, i uzurpatorske vlasti. Povodom postavljanja policijske uprave u Studentskom domu, u Memorandumu koji je Univerzitetski senat dostavio Ministarstvu prosvete, kao svoj predlog i mišljenje da se stvore povoljniji uslovi za nastavlja­ nje učestalo neredovne nastave, rečeno je (očevidno bez pardona!) da je Ministarstvo »bez ikakvog prav­ nog osnova ušlo potpuno nezakonito u pravnu nad­ ležnost Univerziteta, zaboravljajući, svakako, da je ovde 19 �posredi jedan privatno-pravni odnos, a nikako odnos više prema nižoj administrativnoj vlasti«. U smišljenoj i dobro organizovanoj borbi, napredni studentski pokret je od početka 1932. godine, s malim odstupanjem, uvek imao podršku velikog dela nastavnog kadra. Tim pre i tim više su imali i podršku javnog mnenja čak i u pojedinim evropskim zemljama. Znajući da Memorandum Univerzitetskog senata sadrži bitne zahteve koje su sami postavili, znajući, takođe, da neće to urazumiti šestojanuarske vlastodršce, studenti su nastavili da štampaju i rasturaju letke i proglase i da živom rečju popularišu svoje zahteve, naročito protiv iseljavanja njihovih »nepodobnih«, dru­ gova iz Studentskog doma; istovremeno, oni su kompromitovali postupke režima i njegova nastojanja da zloglasnim Sudom za zaštitu države, progonstvom pojedinih studenata u rodna mesta i drugim prinud­ nim merama, razbije i uništi studentski pokret. Do 1. aprila 1932. izvršeno je razgraničavanje sa studen­ tima koji su bili »fanatički privrženi« JAJK-u. 0 miru i predavanjima nije moglo biti reči. Univerzitetski senat je obustavio nastavu od 1. do 10. aprila, za­ tim do 20. aprila, da bi potom i rektor, u grani­ cama svoje nadležnosti, produžio obustavu za tri dana. Pošto se za to vreme nespokojstvo i vrenje na fakultetima nisu stišali, rektor je izvestio Mini­ stra presvete da se stanje ne popravlja i pored toga što su on i Senat »iscrpli sva sredstva na koja imaju pravo«. Ministar je u tome našao »dobar« razlog da nastavu prekine do 15. juna, tj. do kraja letnjeg semestra. Pomenuti Memorandum i homogenije istupanje studenata u 1932. godini predstavljali su, uveliko, po­ laznu osnovu za konsolidovanje i šire delovanje stu­ dentskog pokreta, u prvom redu studenata-komunista. Upravo su se time karakterisale dve naredne školske godine. Postavljajući svoje zahteve otvoreno, ističući, pre svega, goruće probleme koji si pritiskivali ve­ ćinu studenata (smeštaj, ishrana, semestralna školarina, dvostruko povećanje taksa za ispite, laboratorijske takse na Tehničkom i Medicinskom fakultetu, kao i mnogo šta drugo što se najbolje moglo rešavati preko stu­ dentskih udruženja) komunisti su kao najaktivniji deo studentskog pokreta stekli masovnu bazu. Umesto 600-800 studenata, koliko ih je ranije dolazilo na 20 �zborove, sada se okupljalo oko 2000. Razume se, i sam opšti razvoj događaja tome je išao u prilog. U pregovorima sa rektorom i Univerzitetskim se­ natom studentski predstavnici su lakše nalazili zajed­ nički jezik. Oni su već imali provereno iskustvo da preko stručnih udruženja mogu neposrednije postavljati opšte i posebne zahteve i tražiti rešenja. Ali studenti-nacionalisti još su imali upravu pojedinih udru­ ženja u svojim rukama, i među njima čak i najmasovnijeg Studentskog pravničkog društva, koje su, kao i Studentski dom i Udruženje studentkinja, grče­ vito čuvali za sebe, služeći se svakakvim mahinacijama. Takva situacija zahtevala je dugotrajnu i ži­ lavu borbu, koja se nije mogla okončati bez pro­ livene krvi. Upravo u tu i takvu borbu ušla je Milica Pavlović, školske 1933/34. godine, pošto se upisala na Filozofski fakultet. S obzirom na to da je došla kao skojevka, nije joj se bilo teško uključiti u stu­ dentski pokret. Ali, da bi kao skojevka mogla pri­ miti obaveze koje joj je taj pokret nametnuo, tre­ balo je imati hrabrosti. Mnogo hrabrosti! Pre njenog dolaska skojevska organizacija na Univerzitetu bila je malobrojna i nejaka. Na fakultetima su postojale i delovale manje grupe, uglavnom kao vaspitne i čita­ lačke. Mada su prilike i jačina studentskog pokreta zahtevale da se te grupe umnože i brojčano pove­ ćaju, što podrazumeva i mnogo veću aktivnost, to je ostvareno tek u fazi organizovanja partijskih i skojevskih foruma u Beogradu, krajem 1933. godine, kad je formiran i Univerzitetski komitet SKOJ-a. Za nepuno pola godine SKOJ je na Univerzitetu brojčano ojačao, tako da je organizacija imala 125 članova (18 skojevskih grupa, među njima je bila jedna ženska, i 8 simpatizerskih). Grupe su se sastajale po stano­ vima ili napolju. Nije bilo zadatka koji one ne bi prihvatile i izvršile. Raznosile su letke po fakultetima i određenim rejonima. Sem »Nolitovih« izdanja, či­ tale su ilegalne brošure i »Proleter«, organ Central­ nog komiteta KPJ; pojedinci su bili zaduženi da prilaze studentima zainteresovanim za studentski pokret i da ih privlače na konferencije, književne večeri, predavanja pa, napokon, i na demonstracije. Najteže je bilo savladati emotivnost i eksplozivnost pojedi­ naca na konspirativnim zadacima i u taktici prilikom 21 �osvajanja studentskih udruženja, kad je, kao po pra­ vilu, uvek vamičilo i pretilo tučam a. . . Učestvovati u mnogim od tih akcija značilo je izložiti se vandalizmu beogradske policije i njenih najamnika u Studentskom domu i na fakultetima; u izvesnim slučajevima nije bila isključena ni robija, jer je režim, s gaženjem autonomije, odlučio da se brani i Sudom za, zaštitu države. U vreme rektorovanja dr Vladimira Čorovića, kad se nisu birala sredstva da se od Univerziteta napravi vaspitni zavod, pod policijskim nadzorom, niko od naprednih studenata nije bio siguran da će osvanuti tamo gde je zanoćio jer su policijski agenti u racijama kupili i organizatore i učesnike na protestnim zborovima ili demonstra­ cijama. Eto zašto je trebalo imati hrabrosti pa biti član te viteške falange koja se uhvatila ukoštac s veoma surovim šestojanuarskim režimom i njegovom divljom i primitivnom policijom. Ali, sve to, kao ni mnoge druge drastične mere iz tog vremena, nije obeshrabri­ lo pripadnke studentskog pokreta (sem retkih izuze­ taka, razume se), u njihovoj borbi za autonomiju Univerziteta i, u krajnjoj liniji, za njihov opstanak i školovanje na fakultetima. U letnjem semestru 1934. godine, ta borba je krunisana do tada najvećim uspehom: 10. juna izabran je na zborovima studenata Akcioni odbor stručnih studentskih udruženja (AOSSU), koji je postao legalni rukovodeći organ naprednog studenstskog pokreta na Beogradskom univerzitetu. Nje­ govim je izborom savladano uveliko, ako ne i pot­ puno, usko grupno delovanje pojedinih udruženja ili grupa. Odbor je veoma brzo stvorio uslove i našao nove oblike rada za okupljanje pripadnika svih poli­ tičkih grupacija, izuzimajući studente-nacionaliste. Preuzimanjem većine stručnih udruženja, napredni studenti su pokazali neospornu zrelost i smisao za realnost, te tako demantovali pojedine profesore koji su ih smatrali i proglašavali »oruđem u rukama ne­ vidljivih spoljašnjih sila«, strahujući pri tom od »student­ skog sovjetizma«, kako se nešto kasnije izrazio profesor Vladimir Ćorović u svojstvu rektora Univerziteta. A dok­ tor Ivan Đaja, tadašnji rektor, predložio je da se obrazuju odbori od nastavnika i studenata koji će proučiti pitanja i zahteve koje su studenti postavili 10. juna, na svojim zborovima. Šest odbora (u svakom 22 �od njih bila su zastupljena po dva profesora) našli su zadovoljavajuća rešenja, bezmalo, za sva pitanja počev od autonomije Univerziteta i Fonda za poma­ ganje siromašnih studenata do načelne saglasnosti da se požuri sa izgradnjom doma studentkinja. Izuzetnim uspehom studenata smatran je prista­ nak univerzitetskih vlasti da se otvori Opšta studentska menza. Ona je osnovana dobrotvornim prilozima gra­ đana, a da bi njihov odziv bio veći studenti su za­ molili rektora Daju da on bude predsednik osni­ vačkog odbora. Menza je otvorena 7. novembra u prizemlju zgrade Srpske akademije nauka, u Knez-Mihailovoj ulici, i odigrala je ogromnu ulogu u prehrani siromašnih studenata i, ne manje, tim što je postala središte političkog života i rada naprednih studenata. Studentski pokret je u 1934. godini postigao izvanredne uspehe. Međutim nacionalističke grupe bile su jake, još su zadržale uprave nekih udruženja i Dom studenata. Od 7. novembra imale su i svoj organ »Studentske novine«. Prirodno, one su se našle pogođene i ugrožene političkom platformom i programskim zahtevima Akcionog odbora, koji su mogli izgledati suviše radikalni usled uplitanja spoljašnjih faktora i njihovog nepoznavanja stvarnog stanja stvari na Univerzitetu. Na primer, u organu SKOJ-a »Mladom boljševiku« ceo Univerzitetski senat je okarakterisan kao reakcionaran, a svi profesori kao »najvemije sluge v. f. diktature«. U studentskom pokretu kao član KPJ Osećajući nemoć svojih štićenika na Univerzitetu i među omladinom pred jedinstvenim studentskim po­ kretom, nestabilni režim, s vladom Bogoljuba Jevtića, procenio je da mora paralisati uticaj tog pokreta u kampanji pred petomajske izbore 1935. godine. Makar i primenom najgorih fašističkih sredstava otvaranjem koncetracionih logora. Budući da je i prethodna vlada imala tako nešto u planu, i da je na Univerzitetu bilo profesora koji su podržavali takav projekt, Jevtićeva vlada se nije mnogo dvoumila: 23 �polovinom januara 1935, otvorila je koncentracioni logor u Višegradu isključivo za studente Beogradskog univerziteta. To je bio prvi koncentracioni logor u Jugoslaviji i veliko iskušenje i proveravanje moralne i političke snage studentskog pokreta. Tu se i tada ponajbolje ogledala i politička zrelost Milice Pavlović, koja je već bila član KPJ. Povod za odvođenje studenata u koncentracioni logor bili su neredi i tuča koje su izazvali studenti-nacionalisti 17. januara 1935. Oni su imali u svojim rukama upravu Studentskog pravničkog društva, najmasovnijeg studentskog udruženja. Od ukupno 7307 studenata, koliko ih je te godine bilo na Univerzi­ tetu, 3426 su bili studenti prava. Studenti-nacionalisti i njihovi zaštitnici na Univerzitetu osetili su mnogo ranije da više ne mogu zadržati upravu tog udru­ ženja. Zato su izbori odlagani raznim izgovorima još od novembra 1934. Kad se više nisu mogli od­ lagati, kad je Univerzitetski senat odobrio da se iz­ bori izvrše 20. januara, nacionalisti su 17. januara primenili isti metod kojim su omeli izbore u aprilu 1934: istaknute kandidacione liste u auli univerzitetske zgrade su pocepali i izazvali tuču, koja se prenela na ulice i nastavila u Opštoj studentskoj menzi. Ne­ moćni da se sami obračunaju s mnogobrojnijim pro­ tivnicima, »omasovci« su pozvali u pomoć policiju. Ministar prosvete je iz kabineta ministra unutrašnjih dela, kojemu je referisao o nastalim neredima, atakovao u telefonskom razgovoru na rektora zato što je pristao da se izvrše izbori kad se znalo da je »većina studenata levičarska«. Pri tom je naredio da se izbori odlože, napominjući da će rektor, zbog svega što se dogodilo, povući konsekvence. Na sednici Univerzitetskog senata, 18. januara, rektor je podneo ostavku, a Senat je odlučio da se Univerzitet zatvori do 23. januara. U isto vreme, najviši državni organi su rešili da »učine kraj ko­ munističkoj akciji na Univerzitetu«. Opšta studentska menza je zapečaćena, a policijski agenti i njihovi doušnici sa Univerziteta su u toku noći i izjutra 18. januara pohapsili desetine studenata od kojih su petnaestoricu, u noći 19. januara, vezane u lance, odveli u koncentracioni logor, u Višegrad. Ni jednim događajem u studentskom pokretu nije javnost tako bila uzburkana kao otvaranjem kon- 24 �centracionog logora. Nije bilo u pitanju samo to što je u prvoj grupi odvedeno 15 studenata i što su stavljeni u najgore životne uslove, već što je Ko­ munistička partija, kao i ćela demokratska javnost, videla u tome povredu osnovnih ljudskih prava i otvoreno fašističko varvarstvo, kojim je vlada Bogoljuba Jevtića htela onemogućiti porast revolucionarnih snaga i ugušiti rastuće opoziciono raspoloženje ši­ rokih slojeva naroda U akcijama koje su preduzete došli su do izražaja potpuno jedinstvo studentskog pokreta i smišljeno delovanje Akcionog odbora u saradnji sa partijskim i skojevskim rukovodstvima u gradu i na Univerzitetu. U tome su od presudnog značaja bili brzo posredovanje univerzitetskih vlasti i dobra obaveštenost. Studenti su u logoru predati »na nadležnost« nekakvom krvoločnom sreskom na­ čelniku i surovim i sirovim žandarmima, koji su znali samo da kundače i primenjuju silu, ali ne i da otkriju i onemoguće veze interniraca sa građanstvom koje im je bilo naklonjeno. Odmah po dolasku u logor organizovano je partijsko rukovodstvo koje je naložilo Mladenu Patemosteru studentu prava, da napiše pismo kojim će obavestiti Pokrajinski komitet KPJ 0 tome u čijim su rukama, kako se s njima postupa 1 u kakvim uslovima žive. On je pismo poslao na adresu MilicePavlović, tadašnje njegove devojke, koja je, po tome kako je bilo naslovljeno, zaključila da ga treba predati sekretaru Pokrajinskog komiteta Trajku Stamenkoviću. Iz te, na prvi pogled nevažne, poje­ dinosti vidi se da je Milica Pavlović tada već bila član KPJ, s velikim poverenjem. (To je bilo vreme u kome su, konsipiracije radi, samo retki pojedinci poimenično znali više partijsko rukovodstvo.) S tim pismom odmah su upoznati CK KPJ u Beču, par­ tijska rukovodstva u Beogradu i na Univerzitetu, kao i univerzitetske vlasti, razume se. Sem toga, ono je štampano i deljeno kao letak, pod naslovom »Pismo drugovima od drugova iz prvog koncentra­ cionog logora Jugoslavije« i uz sledeće objašnjenje »U poslednje vreme došlo je do zaoštrenih sukoba između grupe plaćenih studenata iz Doma - fašista i jedinstvenog studentskog antifašističkog fronta (de­ mokratska ljevica, Zemljoradnička socijalna ljevica i studenti marksisti). 25 �Rezultat sukoba je interniranje petnaestorice dru­ gova u Višegrad. Režim pod kojim se oni tamo na­ laze vidi se iz sledećeg pisma.« Ono glasi: Višegrad, 25. januar 1935. god Dragi Milane, Kao što ti je možda poznato, 18. ov. mjes. ujutro nas petnaestorica studenata uhapšeni smo i strpani u Upravu grada. Drugog dana su nam saopštili da smo kažnjeni sa po tri dana zatvora i progonom u Vi­ šegrad. Zbog čega i na osnovu kojeg zakonskog pro­ pisa - nisu nam dali objašnjenja. 19-og noću povezali su nas lancem i »maricom« pod jakom stražom sproveli na stanicu. Tu su nas ubacili u višegradski voz. U nedelju, 20-og, jednu stanicu pre Višegrada skinuli su nam okove. I Višegradu na stanici dočekao nas je Sreski na­ čelnik sa 20 žandarma sa bodežima na puškama. Odatle smo sprovedeni u Sresko načelstvo. Nas pet­ naestorica bačeni smo u jednu malu ćeliju u podrumu. Ne mogu sebi predstaviti strašnije ni zatvore srednjevekovne inkvizicije. Tri dana tu ostati znači gotovu smrt. Sutradan, u ponedeljak, 21-og, sprovedeni smo u jednu napuštenu kasarnu skroz vlažnu i zatvoreni u jednu sobicu svi zajedno. Odmah smo objavili štrajk gladu. Pojedince od nas su zvali i posebno saslušavali. Priprećeno nam je da ćemo biti ubijeni ako ne primimo hranu. Sve te pretnje nisu im upalile. Noć u ponedeljak bila je strašna. Bez vatre, bez pokrivača u toj potpuno vlažnoj i memljivoj sobi cvokotali smo od hladnoće čitavu noć. Sutradan, u utorak, u samu zoru, sprovedeni smo pod jakom stražom na prinfudni rad i to tucanje gra­ nita iz Drine koga ni dinamitom ne bi mogao raz­ biti. Kako smo savršeno bili iznureni, to smo toga dana padali na ulici od iznemoglosti i time smo »pre­ kinuli« rad. Zbog »sabotaže« javnog rada petorica su kažnjeni od strane g. načelnika zatvorom 10— dana, 15 s tim da ga izdržavaju u onome podrumu u kome su nas prvoga dana smestili. U utorak uveče, petorica kolega, kao jako bolesni, sprovedeni su u bolnicu. Naravno, čuvani od žandar­ ma, kao najopasniji zlikovci. Rastavljeni, jedni za druge ne znamo. Znamo samo to da ni oni, kao ni mi, nećemo nikakvu hranu primiti. 26 �Zbog čega smo zatvoreni i na osnovu kog za­ konskog propisa se sve ovo nad nama sprovodi, nisu nam kazali. Već četiri dana kako štrajkujemo gladu. Ali kad se uzme u obzir da smo tri dana živeli na golom hlebu, u zatvoru i pod najgorim uslovima, predpostavljam da će bar jedan deo nas slabijih kroz nekoliko dana podleći. To osećam po sebi, jer već imam jaku nesvesticu. Moje je mišljenje da smo iz Beograda sklonjeni samo da bi ovde sistematski bili ubijeni, daleko od javnosti i rodbine, da niko ne zna. Molim te, Milane, čim primiš ovo pismo, zajedno sa ostalim drugovima saopštite univerzitetskoj vlasti. Neka preduzumu sve što mogu da nas spasu. Takode treba zainteresovati javno mnjenje, naše i strano. Ako sve to ne bi uspelo i nama se ovde izgubi svaki trag molim te javi mom ocu da krivce za moju smrt traži u Beogradu. JEDAN OD DRUGOVA IZ KONCENTRACIONOG LOGORA Studenti su odmah preduzeli što je bilo u nji­ hovoj moći. Njihovi su predstavnici obavestili rektora o stanju u kome se nalaze intemirci. Pri tom su tražili od rektora da, s univerzitetskim vlastima, ener­ gično interveniše kod ministra unutrašnjih dela da se raspusti logor i da dopusti da se delegacija uni­ verzitetskih profesora, s rektorom na čelu, upozna na licu mesta s neljudskim uslovima i maltretiranjem ko­ jima su izloženi njihovi drugovi u memljivim kasar­ nama koje je ogradila Austro-Ugarska Monarhija. Koliko su studenti bili ogorčeni i šta su sve bili spremni da preduzmu, brzo i neodložno, može se zaključiti iz toga što su zahtevali da ih univerzitetska delegacija izvesti o svemu najkasnije do 1. februara. Rektor u ostavci Ivan Đaja s prorektorom Vla­ dimirom Ćorovićem, posetio je ministra unutrašnjih dela, a potom i internirane studente. Ministar je bio »velikodušan« pa je priznao da vlada nije ukinula autonomiju Univerziteta iz obzira prema Univerzitetskom senatu, što ne znači da će odustati od namere da učini kraj studentskim neredima. Iz toga je bilo jasno da vlada ne namerava za zatvori logor u Višegradu, iako je njegovim otvaranjem izazvala ogorčenje širom 27 �zemlje. Po njegovom nahođenju, studenti moraju tu­ cati kamen i raditi dok su u logoru jer nije pred­ viđena nikakva budžetska partija iz koje bi se mogla obezbediti njihova ishrana. Studenti su s nestrpljenjem očekivali povratak rektora i prorektora iz Višegrada. Njih 700-800 sa svih fakulteta okupilo se 1. februara na Pravnom fakul­ tetu, gde su se zabarikadirali da ne bi ponovo došlo do tuče i nereda s »omasovcima«, koji su bili za­ dovoljni razvojem događaja. Što je dan više odmicao, to ih je više izdavalo strpljenje. Zatvoreni u zgradi Fakulteta, oni su zborovali, čitali pismo interniranih drugova i većali šta da rade. Najzad su se odlučili da proglase štrajk glađu u znak solidarnosti sa intemircima. U međuvremenu rektor je s prorektorom bio kod ministra prosvete, a potom su došli kod studenata. Van običaja, rektor je bio revoltiran zbog toga što je naišao na zaključana vrata i na odluke i ultimativne zahteve studenata o raspuštanju kon­ centracionog logora. Da bi razgovarao s predstavnicima okupljenih studenata, zatražio je prethodno da se otvori zgrada Fakulteta i uklone postavljene barikade, što su studenti shvatili kao učenu, pa su naelektrisanu atmosferu pretvorili u žestoke demonstracije. A rektor je hitno sazvao sednicu Univerzitetskog senata, koji je odlučio da se pozove policija da us­ postavi red na Pravnom fakultetu ako studenti ne napuste zgradu do 20,30 časova. O tome su studenti obavešteni pismeno. Tom je odlukom Senat, u stvari, pogazio član 1. Opšte uredbe o univerzitetima, odnosno univerzitetsku autonomiju. Policija nije čekala 20,30 časova, već je u rano popodne zajedno sa žandar­ merijom, opkolila zgradu Pravnog fakulteta, a potom i osvojila njeno prizemlje, iz kojeg je suzavcima pokušala da natera studente na predaju. Oni su se bra­ nili svim sredstvima. Po službenoj dužnosti, rektor ih je kasnije optužio za pričinjenu štetu - uništeno je 150 klupa, desetine stolova i stolica i čitavi pre­ gradni zidovi u pojedinim učionicama iz kojih su vađene opeke, kojima je sprečavan prodor policajaca na spratove. Oko 16,30 časova, kada se nagnuo kroz prozor da gada ciglom policijske agente u dvorištu, Mirko Srzentić, student prava, pao je između Puniše Perovića i Milinka Marojevića, pogođen revolverskim zrnom. 28 �U prvi mah, svi su bili zbunjeni: nigde kapi krvi da se vidi, a on bez daha. Tek kad su ga preneli u jednu učionicu i raskopčali mu sako, videli su da je pogođen pravo u srce. U sećanjima na 1. februar 1935. Peko Dapčević je zapisao i ovu pojedinost: »U odgovor na ubistvo Srzentića, strahovito ogorčeni, nastavili smo još jače da protestujemo, izvikujući nove parole sa prozora prema Studentskom trgu, ne plašeći se revolverskih pucnjeva. Milica Pavlović je pocijepala cmu kecelju, stavila je na štap i isturila na ulicu vičući iz sveg glasa: ’Ubice! Ubili ste nam druga! Ubili ste nam druga!’ ...« Ogorčenje studenata je dostiglo kulminaciju, ali i njihova iscrpenost usled gladi, suzavaca i nervne prenapregnutosti tokom celog dana. Pred noć su stu­ denti Mirko Tomić i Vukman Kruščić upućeni u Rektorat, na pregovore sa Univerzitetskim senatom. Senat je obećao da će im se omogućiti da mirno napuste zgradu, bez hapšenja. Međutim, policiji nije bilo do reči i obećanja univerzitetskih vlasti. Oko 22 časa zaplenili su 500 studentskih legitimacija (đačkih listova) i uhapsili na licu mesta 66 studenata. Od njih je 30 upućeno u Višegrad, a ostali su kaž­ njeni sa po nekoliko dana zatvora i progonstvom u rodna mesta, s tim da se ne mogu vratiti na studije bez odobrenja Uprave grada Beograda. Uni­ verzitet je zatvoren do 15. februara. Vlada ipak nije bila zadovoljna. Prisustvo na sahrani Mirka Srzentića velikog broja Beograđana, sa oko 2000 studenata, komemoracija zagrebačkih studenata, sa istaknutom crnom zastavom na zgra­ di Sveučilišta, protestni zborovi i slični skupovi širom zemlje opominjali su da studenti imaju jaku i ma­ sovnu podršku, te da se neće tako lako smiriti. O nezadovoljstvu vlade i njenom strahu od novih potresa svedoči činjenica da je ministar prosvete, sutradan posle ubistva Mirka Srzentića, pozvao rektora Univer­ ziteta i predočio mu da vlada namerava da ukine studentska stručna udruženja i dovede policiju na Univerzitet. S tako drastičnim merama nisu se složili ni najreakcionamiji profesori univerziteta. Zato je od­ lučeno da se obrazuje posebna komisija koja će raz­ motriti sva pitanja i saopštiti ministru prosvete mišljenje i stavove Univerzitetskog senata. 29 �Izazvanim krvoprolićem, zgaženom autonomijom, odvođenjem nove grupe studenata u koncentracioni logor, zatvaranjem Opšte studentske menze, nagoveštajem drugih drakonskih mera od strane državne vlasti, usvajanjem ostavke profesoru Ivanu Đaji i ime­ novanjem Vladimira Ćorovića za rektora, studentima je najavljen otvoren i dugotrajan rat. Njihov je pokret ušao u novu, najtežu fazu borbe protiv režima. Angažovanjem KPJ i SKOJ-a, izazvano je ogromno antirežimsko rasploženje u celoj zemlji. Na Univer­ zitetu se za poslednje dve godine afirmisala jaka komunistička organizacija, s istaknutim kadrom koji je bio u stanju da samostalno donosi adluke i u najslože­ nijim situacijama. Sa dobrom procenom situacije i poznavanjem odnosa među profesorima, taj kadar je uspeo da pridobije Univerzitetski senat da se suprotstavi suspenziiji nekih stručnih udruženja (vlada je tvrdila da su njihove uprave društvenim novcem pomagale štampanje letaka protiv režima), da se založi za ponovno otvaranje Opšte studentske menze i kao najvažnije, da onemogući Upravu grada s ucenjivačkom namerom prema kojoj bi se pustili svi studenti iz koncentra­ cionog logora, osim sedmorice koji se smatraju or­ ganizatorima komunističke aktivnosti na Univerzitetu. Osećajući da bi to izdvajanje bilo dolivanje ulja na vatru, lično rektor Ćorović je protestvovao kod predsednika vlade i uticao da se ta odluka povuče. Elastični stavovi studentskih predstavnika u borbi za raspuštanje koncentracionog logora, koja je vođena dugo i s promenljivim izgledima na uspeh, poslu­ žili su kao pozitivno iskustvo u novim akcijama i radu studentskog pokreta. Posle raspuštanja logora, polovinom marta, goruće pitanje studenata bilo je Opšta studentska menza, u kojoj se hranilo 250 studenata. Odlukom ministra prosvete, ona je vraćena studentima, pod uslovom da je vode profesori koje odredi Ministarstvo, s tim što će oni pozvati »studente-nacionaliste u koje imaju poverenja da ih u radu u menzi pomažu«. Takvo se stanje u menzi nije moglo održati budući da je menza postala stecište svakodnevnih provokacija pa i fizičkih obračuna, kao što se desilo 26. marta, baš kad je u ime naprednih studenata, Đoko Kovačević (sekre­ tar Univerzitetskog komiteta KPJ, poginuo u španskom građanskom ratu, kao borac internacionalnih brigada) 30 �obaveštavao studente o pregovorima sa Univerzitetskim senatom o potpunom vraćanju menze studentima na upravljanje. Zbog loše ishrane, 4. aprila je došlo do sukoba između studenata i »ministarske« uprave, koja je optužila 20 studenata Disciplinskom sudu kao podstrekače protesta i izazivače nereda. Među optu­ ženim bila je Milica Pavlović - jedina studentkinja. Uprkos okrutnom stavu rektora Corovića, na čiji je predlog menza zatvorena nekoliko dana, studenti su bili uporni u svom nastojanju da isključe neprija­ teljski raspoloženu upravu iz te svoje oaze. Najzad su je dobili na upravljanje 15. oktobra 1935. godine. Za predsednika studentske uprave 1935. je izabran Hasan Brkić, a za sekretara Veljko Vlahović. Na početku nove 1935/36. školske godine, stu­ dentski pokret je bio toliko jak da je osvojio gotovo sva studentska udruženja. Od velikog je značaja bilo što je Univerzitetski senat odobrio osnivanje Udruženja studenata protiv tuberkuloze. To je odobrenje jedva dočekano nakon deset meseci od kako je predata molba sa 40 potpisnika, među kojima je bila Milica Pavlović, u ime studenata sa Filozofskog fakulteta. Ministarstvo prosvete i Univerzitetski senat su odu­ govlačili s tim odobrenjem zato što su studenti pra­ vilima Udruženja predvideli da se polovina uplate za Zdravstveni fond ne ustupa Ministarstvu socijalne politike, kao i to da se oboleli studenti šalju u kli­ matska lečilišta o trošku Udruženja kad god to zahteva njihovo zdravstveno stanje. Tuberkuloza je, inače, harala među studentima (na Univerzitetu je bilo 1300 obolelih) i nije se slučajno nazivala sirotinjskom i studentskom bolešću. Gotovo na svim godišnjim skupštinama udruženja studenti su postavljali pitanje vraćanja Studentskog doma univerzitetskim vlastima. I ne samo to. Zajedno s Domom, Ministarstvo prosvete je 20. januara 1932. preuzelo milion i po dinara studentske ušteđevine, čijem nestanku studenti nisu mogli ući u trag uprkos mnogim pismenim predstavkama i zahtevima na mno­ gobrojnim skupovima. Od početka, prilikom prijema u Dom, prvenstvo su imali studenti-nacionalisti. Pod upravnikom Radivojem Mirkovićem režim u Domu je imao policijski karakter. Zbog povlašćenog položaja pojedinaca, cinkarenja i kojekakvih nepravdi prema studentima-levičarima, jedan deo studenata je tražio 31 �da se preispita rad domske uprave i da se Dom, konačno, vrati u nadležnost univerzitetskim vlastima. U oktobru se na tom pitanju angažovao i Akcioni odbor, mobilišući stručna udruženja koja su uputila jednoobrazno pismo rektoru Univerziteta sa 3000 pot­ pisnika. Osim toga, Akcioni odbor je uputio ministru prosvete pismo s izričitim zahtevom »da Dom stu­ denata u Beogradu odmah i neizostavno pređe u ruke univerziteta«. Krajem meseca upravnik Mirković je smenjen, ali su ostali zahtevi studenata prećutani. S tim se studenti nisu zadovoljili. Zato je pitanje Studentskog doma iskrslo kao najaktuelnije posle opšteg studentskog zbora koji je, uz odobrenje univerzitetskih vlasti, održan 8. decembra. To je bio veoma dobro priprem­ ljen zbor, za koji je vladalo veliko interesovanje na svim fakultetima. Ža zbor je bilo prijavljeno 26 go­ vornika, od kojih je Akcioni odbor, uoči zbora, odabrao 20, među kojima je bila i Milica Pavlović. Osim solidarisanja sa studentima iz Zagreba i Ljubljane, koji su energično protestvovali protiv uredbe o ogra­ ničenom broju studenata prilikom upisa na Tehnički i Medicinski fakultet (numerus klauzus), Akcioni odbor je za zbor predvideo tri ključne teme: neodložno donošenje uredbe kojom će se omogućiti puna sloboda udruživanja i stavljanja svih stručnih udruženja pod nadzor isključivo univerzitetskih vlasti; zatim, eko­ nomska i socijalna pitanja (pitanja smeštaja, ishrane, smanjenja školarine za siromašne studente i dr.); i treće, nacrti uredbi za pojedine fakultete. Razume se, u sklopu tog dnevnog reda raspravljalo se i o Studentskom domu. Na zboru se manifestovalo jedinstvo studenata i on je uspešno završen. To je ohrabrilo onaj deo studenata koji su već tražili da se Dom stavi pod nadzor univerzitetskih vlasti - da taj zahtev ponove. Njihovi predstavnici (tzv. direktorij um) od Rektorata su tražili da se Univerzitet zatvori dok se, već jednom, to pitanje ne skine s dnevnog reda. Rektor je odbio taj zahtev. Međutim, Akcioni odbor se solidarisao sa stanarima Doma koji su stupili u štrajk i odlučio da 13. decembra počne generalni štrajk studenata. Pri tom se desilo nešto izuzetno i neobično: za­ kazala je saradnja između Akcionog odbora i studenata u Studentskom domu, koji su naseli obećanju da 32 �će, za koji dan, biti rešena sporna pitanja u vezi sa Domom, pa su obustavili štrajk, očekujući da dođe novopostavljeni upravnik, vanredni profesor Radivoje Kašanin. Umesto upravnika, dočekali su ljotićevce, udarnu terorističku grupu unutar ORNAS-a, sa ozlo­ glašenim »studentom« - policijskim agentom - Omi­ ljenom Milićem. Kako su ušli među studente, u auli Doma, stvorili su izazivačku atmosveru povicima »Živeo kralj«, »Zar na dan kraljeve slave komunisti da štrajkuju i prave demonstracije?« i si. Došli su, zapravo, da izazovu nered i tuču, u koju se ubrzo umešala policija na poziv privremenog upravnika koji je zamenio Mirkovića. Policija je »zavela« red tako što je odvela u Upravu grada studente na koje je prstom pokazao Omiljen Milić. Drugi deo studenata, uglav­ nom komunista, izbačen je iz Doma, bez odeće, u hladnu decembarsku noć. Akcioni odbor je na to što se desilo u Domu sutradan reagovao rezolucijom, bolje reći, zahtevima koji su tangirali lično profesora Ćorovića, ne samo kao rektora koji je uzurpirao prava studenata zagarantovana autonomijom, nego i kao počasnog predsednika ORNAS-a, čije se raspuštanje neodložno tra­ žilo. Međutim, rektor je bio nezadovoljan i onim o čemu se raspravljalo i što se odlučilo na opštem studentskom zboru, tako da je bio spreman na kraj­ nji otpor svim studentskim zahtevima. U tome je imao podršku Ministarstva prosvete, pa i Univerzi­ tetskog senata delimično. Pristao je samo da interveniše da se puste pohapšeni studenti, koje je policija krvnički isprebijala u Upravi grada. S kakvim je potcenjivanjem gledao na studentski pokret vidi se po tome što je branio Omiljena Milića i njegovu te­ rorističku družinu, koji su, tobože, bili povređeni i ozlojeđeni proglašenjem štrajka u Domu koji nosi kraljevo ime, i to uoči njegove slave. Jednostavno, on se nije hteo zamisliti nad ozbiljnošću situacije u kojoj se našao Univerzitet, pa je na sednici Uni­ verzitetskog senata, 20. decembra, sugerisao da se preduzmu mere koje je režim hteo zavesti ranije da su ih hteli prihvatiti prethodni rektori (Aleksandar Belić i Ivan Đaja) sa većinom univerzitetskih profesora. Naređeno je da se Senat obračuna sa studentskim pokretom tako što će Disciplinski sud kazniti oko 50 članova Akcionog odbora udaljavanjem na go­ 3 Milica Pavlović Dara 33 �dinu ili pola godine sa Univerziteta. Time su se želela paralisati studentska stručna udruženja. Uzgred, kažnjeno je veoma blago (zabranom upisa letnjeg semestra!) i 18 studenata izgrednika u Studentskom domu. Dalje, Senat je naredio da se iseli Studentski dom, naravno, s ciljem da se prilikom novog use­ ljavanja ne prime studenti-levičari. Najcrnja odluka sa te sednice bila je - da se uvede univerzitetska po­ licija, što je prihvatilo i Univerzitetsko veće, tako da je sutradan raspisan konkurs za prijem 40 stražara. Ministar finansija je odobrio vanredni kredit od tri miliona dinara za isplaćivanje prinadležnosti stražarima (850 dinara mesečno) i nabavku njihove uniforme. Rektor se još postarao preko Uprave grada da se kažnjenim članovima Akcionog odbora oduzmu stu­ dentske legitimacije kako bi se sprečio njihov ulazak u fakultetske zgrade. Sve te mere, ma koliko da su bile rigorozne, nisu mogle razbiti studentski pokret Akcioni odbor je funkcionisao kao da je bio u punom sastavu. Da ne bi bio sprečen u akcijama koje je trebalo preduzeti, na sednici održanoj 4. januara 1936. odlučeno je da se prekine štrajk koji je bio proglašen u znak solidarnosti sa studentima iz Studentskog doma. Takođe je odlučeno da se sa svih fakulteta protestuje protiv novih odluka i mera koje su preduzele i nameravaju da preduzmu univerzitetske vlasti. Akcioni odbor je računao na podršku javnosti. Zato je obrazovan odbor za skupljanje potpisa i angažovanje javnih radnika da protestuju protiv zavo­ đenja »univerzitetske straže«. Osim toga, Odbor je objavio jednoobrazan cirkulami tekst, pod naslovom »Studenti Beogradskog univerziteta svome narodu«, u kome se kaže, između ostalog: »Duboko pogođeni poslednjim nekulturnim bestidnim nasrtajem na os­ novna naša prava i slobode, kojim se ponižavamo do robova i kojim se sprečava stvaranje slobodne narodne inteligencije, mi, studenti Beogradskog univer­ ziteta, zbijeni u jedinstvene redove, produžavamo odlučnu borbu za svoje životne interese, a naročito borbu protiv poslednjih mera reakcije i fašiziranja Univerziteta«. Na bazi tog proglasa, koji sadrži tri bitna ul­ timativna zahteva (poništenje kazne članovima Akcionog 34 �odbora, suspenziju odluke o uvođenju policije na Univerzitet, realnu procenu i zadovoljenje osnovnih zahteva iz rezolucije opšteg studentskog zbora od 8. decembra), studenti su do kraja marta pregovarali sa univerzitetskim vlastima, odnosno sa rektorom, koji se nagađao i pogađao, cenjkao i ucenjivao, kako ne dolikuje čoveku i naučniku visokog ranga, računajući da vreme (i policija!) rade za njega i donete odluke. Međutim, što se više odlagalo udovoljenje studentskih zahteva, atmosfera je postajala obostrano eksplozivnija, tako da je proglašenje gene­ ralnog štrajka bilo neizbežno. Akcioni odbor je 2. i 3. aprila organizovao konferencije na svim fakultetima, na kojima su studenti za 4. april proglasili štrajk u znak protesta zato što se rektor oglušuje o sve njihove zahteve i u znak solidarnosti sa studentima u Zagrebu i Ljubljani, gde se nastavljala borba protiv visoke školarine, taksa i uredbi kojima je dovedeno u pitanje školovanje studenata iz siromašnih slojeva stanovništva. Rektor se nije dvoumio šta će da preduzme protiv štrajka: istog dana je pozvao predstav­ nike studenata-nacionalista da ih ovlasti da postupe kao u Studentskom domu 13. decembra prethodne godine. Ma koliko da je bio razuman čovek, nije umeo da proceni i oceni da na jednoj strani ima malobrojnu organizaciju predisponiranih zlikovaca, a na drugoj ogromnu masu intelektualne omladine koja je znala i pokazala šta hoće i koliko može. Pred Patološkim institutom u krugu Državne bolnice, ljotićevac pripadnik terorističke organizacije, student Slobodan Nedeljković_ je ubodom kame s leđa usmrtio studenta prava Žarka Marinovića, dok su njegovi saučesnici u zločinu na istom mestu povredili studenta medjcine Kostu Hadži Popovića i studenta prava Jovana Šćepanovića. Rektor je na sednici Univerzitetskog senata konstatovao »da je slučaj težak, a posledice još teze«. Međutim, saopštio je i to da je do tuče došlo zbog letka koji su izdali studenti-nacionalisti da bi, kao bajagi, sprečili generalni štrajk. Takvom motivacijom i obrazloženjem zločina pred Patološkim institutom rektor je načinio ono što nije zabeleženo u istoriji visokog školstva: pokušao je da opravda upotrebu kame i drugog oružja njegovih »jurišnika« koji su nastupali divljački, drsko, jer se, kao manjina, nisu 35 �mogli drukčije suprotstaviti procesu demokratizacije i slobodnog razvitka kome je stremila ćela mlada ge­ neracija. Aprilski štrajk je trajao 25 dana i označio je prekretnicu u studentskom pokretu: od novembarskih dana 1931, iz opozicionog raspoloženja relativno ma­ lih grupa i uticajnih pojedinaca, on je narastao u snažan i jedinstven pokret ogromne većine aktivnih studenata. On je odoleo svim iskušenjima i izvojevao pobedu ne samo nad univerzitetskom reakcijom nego i nad monarhističkim režimom koji je, iz godine u godinu, sve više gravitirao prema fašizmu. Od završetka aprilskog štrajka započeo je na Univerzitetu period obostranog razumevanja i plodne saradnje ne samo s pojedinim profesorima nego sa unierzitetskom vlašću, na čije je čelo došao dr Dragoslav Jovanović, koga su studenti i demokratska javnost nazvali studentskom majkom. Eto takvom je pokretu pripadala i u njemu sazrevala i stasala Milica Pavlović za vreme studija, dok nije diplomirala na Filozofskom fakultetu 1939/40. godine. Njena je aktivnost bila neprekidna i raznovrsna. Kao skojevka, a potom kao član KPJ, s pravom je uživala poverenje partijskih rukovodstava. Na studentskim skupovima istupala je u ime studenata levičara, odnosno narodnih studenata (pod tim imenom su živeli i radili od 1936. godine članovi KPJ i SKOJ-a). Na protestnim zborovima i u demonstracijama zapažena je po njenoj izvanrednoj hrabrosti. Inače, kao redovni student imala je različita za­ duženja i obaveze u studentskim udruženjima, prvenstve­ no u Udruženju studentkinja i njihovom domu, u kome je stanovala od dolaska na studije. Udruženje studentkinja najduže je ostalo pod upravom studentkinja »vaspitanih u nacionalnom du­ hu«. Umesto da se zauzima kod vlasti da se rešavaju pitanja opstanka i studija siromašnijih stu­ dentkinja, kojih je, iz godine u godinu, bilo sve više na fakultetima, ta je uprava, svojom pasivnošću, odlagala i kočila rešenja tih pitanja, razume se, s podrškom vlasti i univerzitetske reakcije. Od početka 1935. godine, kad je na inicijativu studenata osnovana Omladinska sekcija u narodnofrontofskom Ženskom pokretu, državna vlast je izrično zahtevala od Uni­ verzitetskog senata da onemogući izbore za upravu 36 �Udruženja studentkinja, jer je među 1700 studentkinja, koliko ih je te godine bilo na Beogradskom univer­ zitetu, odveć malo bilo onih koje bi podržale do­ tadašnju ili njoj sličnu upravu. U međuvremenu su studentkinje - članovi KPJ i SKOJ-a - razvile živu agitaciju da se što više njihovih drugarica učlani u Udruženje, tako da je u njemu, početkom 1936. godine, preovladala osetna većina koja je zahtevala da se sazove vanredna izborna skupština. Dotadašnja uprava je na to morala pristati i 17. maja je izabrana upra­ va pod predsedništvom omiljene i poznate studentkinje sa Tehničkog fakulteta Leposave Mihailović (za vreme okupacije streljana je na Banjici). Najvažniji zadatak nove uprave bio je da traži dovršenje Studentskog doma) svega 40 studentkinja imalo je smeštaj u dotadašnjem domu). U tome je stvarno i uspela. U novi dom se uselilo 100 stu­ dentkinja, pretežno siromašnog stanja. Dužnost uprav­ nika je primila Mila Dimić, veoma kulturna žena, antifašistkinja, sa ugledom ne samo među studentkinjama nego i u građanstvu (streljana je na Banjici za vreme okupacije). Pod njenom upravom Dom je postojao i delovao kao svojina Udruženja studentkinja, mada je taj status dobio mnogo kasnije, uz veliko zalaganje Akcionog odbora. Udruženje studentkinja, pa samim tim i studentkinje smeštene u Domu, u početku se najviše bavilo rešavanjem ekonomskih pitanja i sređivanjem materijal­ nog stanja u samom domu (10 studentkinja dobijalo je hranu u Domu kao nadoknadu za posluživanje). Kasnije je, u okviru Udruženja, osnovana kulturna sekcija od 20 članova, koja je preuzela organizovanje kulturnog i vaspitnog rada među studentkinjama, koji se manifestovao u raznovrsnim oblicima (debatni sastanci, usmene i zidne novine, književne večeri, predavanja istaknutih javnih radnika i si.). Nakon dve godine, kada se broj studentkinja znatno povećao, ukazala se potreba da se, u sklopu stručnih udruženja, formiraju ženske sekcije na fa­ kultetima sa većim brojem studentkinja. A kad se rad Udruženja razgranao - u domu, na fakultetima pa i u javnom životu uopšte - kad je trebalo obezbediti veći uvid i uticaj u celoj toj aktivnosti, os­ novan je aktiv studentkinja-komunista, u kom je bila Milica Pavlović, pored Šonje Marinković, Danice 37 �Marinović, Ljubinke Milosavljević, Nede Božinović i dr. Taj aktiv je bio, po rečima Milice Damjanović, dobrog poznavaoca studentskog pokreta između dva rata, ona pokretačka snaga i autoritet koji je Udru­ ženju davao ton i osiguravao istaknuto mesto u sklopu celokupnog pokreta beogradskih studenata. Na izuzetnu energiju i pupulamost Milice Pavlović ukazuje arhivska građa i drugih studentskih udruženja, pre svega Akcionog odbora. Naime, prilikom konstituisanja Odbora za školsku 1936/37. godinu, Milica je izabrana u njegovo najuže rukovodstvo, koje su, pored predsednika, sačinjavali tri sekretara, blagajnik i predsednik Opšte studentske menze. Kakve je napore i angažovanost zahtevao taj izbor može se pretposta­ viti na osnovu toga što je 15. aprila 1937. sazvana vanredna skupština, na kojoj su neki članovi kritikovani zbog neredovnog dolaska na sednice. U samom užem rukovodstvu, osim predsednika Voja Deretića, drugog sekretara Milice „Pavlović i predsednika Opšte studentske menze Miloša Minića, ostali članovi su smenjeni. Tada je odlučeno da se sednice Odbora održavaju svake subote. Logično, Milica Pavlović se profesionalno morala zalagati u stručnom Udruženju za srpskohrvatski jezik i književnost, u kome je, na godišnjoj skupšti­ ni, 10. novembra 1935, izabrana za člana uprave, koju su sačinjavali isključivo komunisti (Avdo Humo, Zlata Šegvić, Boško Babović, Jelena Popović i dr.). Nije bez značaja njena pomoć i učešće u radu Udruženja studenata protiv tuberkuloze. Studentskom letovališnom savezu i, verovatno, u zavičajnom Udru­ ženju studenata, čija arhiva nije sačuvana tako da se ne može videti kad se i koliko bavila u Čačku dok je bila na studijama. Prvo nameštenje u državnoj službi Uoči rata, kada se prilično namnožio intelektualni proletarijat, teško se nalazio odgovarajući posao bez preporuke uticajnih ljudi u društvu. Diplomirani stu­ denti filozofije, ako su bili kompromitovani kao levičari nalazili su posao, većinom kao honorarni nas­ tavnici, u provincijskim nižerazrednim gimnazijama ili 38 �srednjim stručnim školama. Razume se, uz odobrenje načelnika za prosvetu u nadležnoj Banskoj upravi ili direktora škole. U stvari, tako postavljen nastavnik bio je na probi: ako se zapazi da nastavlja svoju »subverzivnu delatnost« - automatski je gubio službu! Eto s takvim se poslom sastavila Milica Pavlović u Srednjoj tekstilnoj školi u Leskovcu. Ona sigurno nije bila zadovoljna tim prvim nameštenjem pa nije slučajno da se zadržala samo jedno polugodište u Leskovcu. Svakako, posredi su bili jaki razlozi. Iako su se dvojica direktora škole, Franjo Divšek i Franjo Turina, od 1932. do 1941. godine, izborili da se poprave i prošire školske prostorije i da se nabave bar najpotrebnija sredstva za održavanje nasta­ ve, škola je bila siromašna, naročito za opšteobrazovni i kulturni prosperitet učenika. Objektivno uzev, ona je vegetirala između siromašne opštine i bogatih vlasnika tekstilne industrije. Opština nije bila voljna da po­ maže školu jer se u njoj školovalo svega 10% uče­ nika iz Lesićovca i njegove okoline. Najviše ih je bilo iz Slovenije - 40%. U Leskovcu, kao i na drugim područjima sa srpskim življem, postojala je izvesna odbojnost prema stručnim školama, u prvom redu zbog toga što one nisu obezbeđivale državnu službu i, što je takođe bilo od značaja, što svršeni učenici iz njih nisu mogli nastaviti školovanje; osim toga, nigde u zemlji tekstilci nisu imali manju zaradu nego u »srpskom Mančestru«, kako se Lesicovac na­ zivao pre rata zbog njegovih osam tekstilnih fabrika. S druge strane, kad je za školu trebalo nešto žrtvovati, industrijalci su bili tvrđi, škrtiji i od siro­ mašne opštine. To su bili lakomi skorojevići, a ne industrijalci s dugogodišnjom tradicijom, i za njih je, kao takve, bila nepojmljiva i neshvatljiva svaka hu­ manitarna akcija Ilustrativan primer o tome sačuvan je sajednog konkursa i školi. Škola je imala »Zadrugu đaka« koja je poma­ gala siromašne učenike stičući sredstva prodajom ogled­ nih proizvoda iz školskih radionica. Za raspisani konkurs za najbolje đačke radove iz dezinature, koji su nagra­ đivani iz školskog fonda, direktor Divšek je 1933. godine odredio stručni žiri od nastavnika, s tim da predsednik bude jedan leskovački industrijalac. Kad je trebalo doneti odluku, taj predsednik je poslao na sastanak svog činovnika, da ne bi, za račun te 39 �počasti koja mu je ukazana, morao da pokloni nešto za školu ili za najboljeg učenika! Tako je propao pokušaj preduzetnog Čeha Franje Divšeka da vlasnike fabrika približi školi koja im je spremala stručni kadar. Drugi, možda važniji, razlog zbog koga se Milica nelagodno osećala u leskovačkoj Tekstilnoj školi bio je taj što se njen predmet smatrao drugorazrednim. Naime, u školi su bili na ceni stručni predmeti (poznavanje robe, tehnologija predenja i tkanja, tekstil­ na hernija, stručno crtanje i dr.). Njen srpski jezik, iz grupe opštih predmeta, imao je, prema nastavnim planovima, svega dva časa sedmično i bio je, po važnosti, sve do školske 1937/38, čak iza nemačkog jezika. Stoga je Milica, da bi imala odgovarajući broj časova u sedmici, predavala, sem svog predmeta, istoriju i geografiju. Inače, na završnim ispitima nije se polagala čak ni matematika, a za srpskohrvatski je napravljen »ustupak« da se polaže samo pismeni, jer se stalo na gledište »da je za tekstilne tehničare važno da oni samo pismeno budu obrazovani«. Da su tzv. opšti predmeti bili u drugom planu može se zaključiti i po pismenim zadacima iz srpskohrvatskog jezika. To su bile teme iz stručnih pred­ meta kojima se želela popularisati tekstilna industrija (»Delovanje zaštitnih carina na razvoj naše tekstilne industrije« ili »Tekstilna industrija Jugoslavije i njena budućnost« i si.). Tek je dr Emil Štampar, kojeg je nasledila Milica Pavlović, uspeo da poveća nastavu matemjeg jezika na tri časa sedmično i da stane na put uskom prakticizmu u korist opšte naobrazbe. I po temi koju je dao na završnom ispitu (»Značaj Radoja Domanovića«) očevidno je da je bio autori­ tativan i kulturan čovek, kakav je nedostajao Tekstil­ noj školi. Njegovim putem pošla je Milica Pavlović, što se vidi po temi koju je dala za pismeni zadatak: »Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom« (Njegoš). Njen je odnos prema učenicima bio ko­ rektan i, može se reći, prijateljski. Svoj poziv je volela i samim tim bila je potrebna afirmacija mar­ ljivog i savesnog suplenta. S druge strane, kao član KPJ, nije se mogla zatvoriti u krugu škole. Pošto ju je policija »preporučila« kao opasnu komunistkinju, predanim radom u školi se donekle prikrivala i šti­ 40 - �tila, što ne znači da je bila sasvim pasivna kao društveni radnik i komunista. Doduše, angažovala se, po svemu sudeći, u kulturnom životu grada i, manje-više, na legalnim poslovima U svakom slučaju dovoljno da ju je zapazila policija i da bi to bilo zapisano u jednom poverljivom dopisu leskovačke gimnazije Prosvetnom odeljenju Moravske banovine. »Radošević Stojanka, suplent srpskog jezika, sumnjiva je,« piše u tom dokumentu, »jer je bila nerazdvojna drugarica sa bivšom nastavnicom srpskog jezika Milicom Pavlović, koja je radila u Srednjoj tekstilnoj školi, a sada je sa službom u Valjevu. Radi toga druženja Stojanka nije mogla dobiti časove kada je pravljen raspored predmeta 4. avgusta 1941. godine«. Mada je u Leskovcu provela nepunu godinu dana, Milica je ostavila lep trag u školi, a ostala je u nezaboravnoj uspomeni i u gradu. O tome svedoči činjenica da literarna družina u posleratnoj Tekstilnoj školi nosi njeno ime, a mnogi meštani se sećaju da su je lepo ispratili njeni učenici i građani kad je, u septembru 1940. godine, otišla u Srednju tehničku školu u Valjevu. U gradu ustanika Kako i čime objasniti odlazak Milice Pavlović iz leskovačke Srednje tekstilne u valjevsku Srednju tehničku školu, kad između njih nije bilo velike raz­ like? Čak je valjevska škola bila siromašnija utoliko što je osnovana tek 1938. godine. Bila je bez odgo­ varajućih prostorija i radionica, tako da se ni stručni (glavni) predmeti nisu mogli savlađivati na zadovolja­ vajući načia Razumljivo, opšteobrazovni predmeti su bili - sporedni. Sem toga, Milica se i u Valjevu srela s potcenjivanjem takve škole od strane meštana. Ali, kako god se uzme, izgleda da je Valjevo, kao grad ustanika, s radničkim pokretom koji je već imao šezdesetogodišnju prošlost (4. marta 1882. osnova­ no je radničko udruženje »Sloga valjevskih radnika«), bilo privlačnije za čoveka-revolucionara kao što je bila Milica. Nije isključeno da ju je privlačilo i to što je u njemu imala znanaca iz studentskog pokreta, a ne može se zanemariti ni okolnost da joj je iz Valjeva Beograd bio bliži. 41 �Milica Pavlović Dara, kao profesor Srednje tehničke škole u Valjevu. aprila 1941. Mada je uoči rata Valjevo bilo grad mnogo­ brojnih štrajkova i demonstracija, organizacija KPJ je bila malobrojna. Iz referata koji je na Okružnoj partijskoj konferenciji podneo Obren Nikolić, početkom 1940. godine, vidi se da je valjevski okrug imao svega 40 članova KPJ, oko 20 kandidata i svega 30 članova SKOJ-a. Međutim, bilo je u njemu mnogo simpatizera, što se može zaključiti i iz Nikolićevog referata u kome je konstatovano da je organizacija ostvarila snažan uticaj u sindikatima i među omladinom. 42 �U okrugu je bilo 30 kružoka, u kojima su se okupljali ne samo skojevci i kandidati nego i simpatizeri, a u većini tih kružoka čitali su se partijski organi (»Proleter« i »Komunist«) i druga partijska 'literatura. To svedoči da su Partija i SKOJ imali široke mo­ gućnosti da ojačaju svoje redove. Pa ipak, brojno stanje nije se povećavalo u odgovarajućoj srazmeri: do 6. aprila 1941. Partija je imala svega 46 članova. Istina, sa SKOJ-em je bilo drukčije - ojačao je u svakom pogledu, naročito u Gimnaziji, Trgovačkoj akademiji i Poljoprivrednoj školi, koja je, kao i Tehnička, osnovana 1938. godine. Izuzimajući Gimna­ ziju, u kojoj se osećao uticaj izvesnog broja ljotićevaca, u ostalim školama skojevski aktivi su imali apsolutnu prevlast. Zato su u toku 1940. i 1941. godine srednjoškolci bili najaktivniji deo omladine. Njihove manifestacije, posebno izleti, s priredbama antiratnog karaktera, bile su uvek dobro organizovane i posećene. U oktobru 1940, za vreme štrajka gra­ đevinskih radnika, oni su osetno pomogli u prikuplja­ nju pomoći štrajkačima, a masovno su učestvovali u demonstracijama povodom mučkog ubistva radnika Nikole Špoljarića, člana štrajkačkog odbora. Takođe, u martovskim događajima 1941. prvi su izašli na ulice i bili najbrojniji. Kada se aktivnost SKOJ-a pogleda u svetlosti ustaničkih dana, zapaža se da je za odgoj i pripreme omladinaca sa sela, sem krajnje odlučnosti i požrtvovanja, kojima se odlikovao čitav SKOJ, karakteristično da su zrelo i konstruktivno delovali u svojoj seoskoj sredini. Rukovodilac organizacije i član Okružnog komiteta, student Milivoje Radosavljević, zahtevao je od njih da organizuju omladinske grupe i kružoke preko kojih će prenositi, delimično, ono što čuju i saznaju u školskim aktivima. To je bila lepa pomoć da odziv seoske omladine za Valjevski NOP odred bude velik, a takođe da komunisti koji su morali napustiti grad posle okupacije nadu sigurnije utočište u selima valjevskog okruga. Energičnoj Milici Pavlović je nova sredina potpuno odgovarala. Cim je došla, uključila se u partijski život i rad. Bolje se snalazila i u samoj školi, mada su direktor i njegov zamenik bili tupoglavi ljudi vla­ daj ućeg režima i njegovi žandarmi. Čak je dobila i razredno starešinstvo u II e odeljenju. Taj susret sa 43 �odeljenjem ostao je u živom sećanju Borivoju Petroviću i Dimitriji-Diši Koljkoviću, jednom od pet članova tadašnjeg skojevskog aktiva (svi su stupili u borbu 1941 - dvojica su ostali živi). - U jednom sukobu - priča Koljković - koji se pretvorio u pravu uličnu tuču »zboraši« (pripadnici fašističke organizacije Zbor Dimitrija Ljotića) uspeli su da se probiju do Oficirskog doma. Pripremali su se da održe miting. Mi smo, sa razvijenom zasta­ vom, probili kordon žandarma i rasturili »zboraše«. Tom prilikom su uhapšeni i odvedeni u Sreski sud učenici Petar Topalović i Stevan Didulica. Skojevci i njihovi drugovi su se okupili pred Sreskim sudom i protestovali protiv hapšenja njihovih drugova, tražeći da ih puste. Tu se ubrzo okupio veliki broj građana. Učenici su, tako reći, odmah oslobođeni. Drugi dan, umesto policije, ćelu stvar je preuzeo direktor škole. Na njegov predlog, profesorski savet je isključio iz škole Topalovića i Didulicu. Direktor je potom sam išao po odeljenjima, čitao naredbu o isljučenju, grdio i pretio učenicima, nazivajući ih razbojnicima, banditima. Dok je govorio u odeljenju II e, sa dnevnikom ispod ruke, pored katedre, sa njim je stajala mlada žena. Zaokupljen policijskom dužnošću, nije se setio da je predstavi. Ona ga je mimo slu­ šala, a na našu reakciju da ćemo sami izdržavati isključene drugove, blago se nasmešila. Tek kada je napustio učionicu, ona se predstavila kao nastavnica srpskog jezika, naš novi razredni starešina - Milica Pavlović. Rekla je da žali što se to dogodilo našim drugovima, ali se raduje što smo tako složni. Ubrzo sam saznao od Milivoja Radosavljevića da je član KPJ, i da ćemo imati sreće što će nam ona biti razredni starešina. Koljković je ispričao i neke pojedinosti koje ilustruju Radosavljevićevo mišljenje o Milici kao razrednom starešini. Početkom 1941. godine, vlada je mešetarila i maskirala svoje kapitulantsko lice pozivanjem velikog broja obveznika na vojnu vežbu. Tako se desilo da pozovu i derektora škole. Zamenjivao ga je nastav­ nik Kosimenka, koji je prosto terorisao učenike. U to vreme došao je inspektor Ministarstva prosvete u redovnu godišnju reviziju i učenici su iskoristili 44 �taj dolazak da se žale i optuže direktorovog zamenika zbog njegovog neljudskog odnosa prema njima. - Inspektor je bio grub čovek - kaže Koljković - i odbijao je sve naše zahteve, poričući istinitost naše optužbe. Dogovorili smo se da sačekamo da obiđe sva odeljenja, pa smo se posle četvrtog časa složili u tome da ćemo, zbog arogantnosti ministarskog izaslanika, imati težu situaciju. Takođe smo ocenili da je raspoloženje učenika za štrajk sasvim povoljno i, - pokupili smo knjige i pošli na Pećinu da se tamo 0 svemu dogovorimo. Za vreme našeg štrajka profesorski savet je stalno zasedao. Ja sam od Milice Pavlović, na koju sam kao skojevac bio upućen, dobijao obaveštenja o toku svih sednica. Bez toga, mi bismo bili obmanuti i naš bi štrajk, verovatno, propao, a mnoge bi kaznili kao buntovnike i kolovođe štrajka. Kad je naša delegacija po drugi put pošla na pregovore, Kosimenko je usmeno preneo da je tele­ fonski premešten i da, sa svojom ženom, odlazi iz Valjeva. Imajući rđavo iskustvo s njim i direktorom, mi smo se potrudili, za svaki slučaj, da proverimo koliko je to tačno. Posle provere, iz Vojvodine nam je stiglo pismo u kome je stajalo da će se Kosimenko vratiti za desetak dana, kad mi prekinemo da štrajkujemo. Pismo sam odneo Milici da vidim šta će ona na sve to da kaže. Ona je savetovala da izaberemo delegaciju, s kojom ću ja, lično, poći u Beograd i uporno tražiti prijem kod načelnika Ministarstva prosvete da ga upoznamo čime se u školi sve služe protiv učenika da bi zadržali nastavnika koji se prema njima odnosi kao prema poslednjim valjevskim uličarima. Na naše insistiranje, načelnik je napisao naredbu sa kojom nas je upoznao pre nego smo pošli. Po dolasku u Valjevo, o svemu sam obavestio Milicu 1 Milivoja Radosavljevića. Oni su se složili da nasta­ vimo štrajk do krajnjeg ishoda sa našim zahtevima. U štrajku su nas zatekli martovski događaji. Sa našeg zbornog mesta, na kome smo se svakodnevno okupljali i dogovarali, 25. marta smo se pridružili drugovima iz Pojoprivredne škole koji su prvi izašli na ulice da protestuju protiv pristupanja Jugoslavije 45 �Trojnom paktu, koji je potpisala izdajnička vlada Cvetković-Maček. Iz kazivanja preživelih skojevaca može se pret­ postaviti da Milica Pavlović nije zapostavila obaveze člana KPJ i komuniste za račun državne službe. U školi i van nje radila je kao čovek i komunista koji se ne miri sa postojećim stanjem stvari. Ne računajući dve partijske ćelije, u banci i fabrici »Vistad« (Vojna industrija Stanković A.D.), u gradu su do kapitulacije postojale četiri gradske partijske ćelije. U drugoj, čiji je sekretar bio Milorad-Mile Milatović, radila je Milica. Budući da su je znali sa Univerziteta Milka Minić, sekretar druge gradske ćelije, Sava Stanišić, Milorad Milatović, i drugi, ona je tretirana kao čovek od velikog poverenja. Stoga je krajem 1940. godine, kad je Okružni komitet oiganizovao sastanak da bi se istaknuti komunisti i članovi Komiteta upoznali s ma­ terijalom i odlukama Pete zemaljske konerencije KPJ, pozvana i Milica, iako je u to vreme bila bez ru­ kovodeće funkcije u organizaciji. Uzgred, sastanku je prisustvovala Vukica Mitrović, u svojstvu instruktora Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju. U istom smislu karakterističan je i drugi slučaj. Uoči martovskih događaja u Valjevu je boravio Petar Stambolić, kao instruktor Pokrajinskog komiteta. Po njegovom nahođenju, trebalo je da neko obavi određeni zadatak u Beogradu. Izabrana je Milica. Zato ona nije bila angažovana u martovskim događajima. Međutim, iz Pokrajinskog komiteta su je vratili 26. marta da obavesti Stambolića da dođe u Beograd. Sekretar Mesnog komiteta KPJ za Valjevo U aprilskom ratu, komunisti u Valjevu su nava­ ljivali, kao i u drugim gradovima, na vojne komande i institucije da ih rasporede u jedinice da brane otadžbinu. Partijska organizacija je, preko omladine, zgradu osnovne škole pretvorila u bolnicu: doneti su kreveti, posteljina i nešto najnužnijeg sanitetskog inventara. A nekoliko žena, uglavnom intelektualki (dr Julka Pantić, profesori Milica Pavlović i Milka Minić, studentkinje prava Branka Ilić i Sofija Stanišić), javile su se da budu raspoređene kao sanitetsko osoblje. Ali nisu primljene. Tek drugi put kad su se prijavile, 46 �dobile su nekakvu objavu sa kojom su krenule prema Užicu, gde je, navodno, trebalo izvesti odlučujući protivudar i zaustaviti neprijatelja koji je prodro iz Bugarske. Shvativši ubrzo da su obmanute, te su drugarice htele krenuti prema Sarajevu da ih nije vratio u Valjevo Miloš Minić, koji je saznao da je izdajnička vlada u bekstvu, a vojska pred kapitu­ lacijom. U Valjevu, pošto su ostaci stare vlasti požurili da se stave Nemcima na uslugu i izvrše njihova naređenja, komunisti su takode žurili da ih u tome onemoguće, pre svega, da spreče predaju oružja na određenim punktovima. Za Okružni komitet i malo­ brojnu partijsku organizaciju to je bio danonoćni posao, bez predaha, jer je valjevski okrug obuhvatao osam srezova: valjevski, kolubarski, podgorski, rađevski, azbukovački, posavsko-tamnavski, kačerski i tamnavski. U daljem toku zbivanja, zadaci Okružnog komiteta i partijskih organizacija proizlazili su iz direktiva i Prvomajskog proglasa Partije u kojem je rečeno, između ostalog: »Na okup! U ovim sudbonosnim danima potrebno je ujediniti sve snage u borbi za opstanak. Ustrajte u borbi u koju vas poziva i koju vodi avangarda radničke klase Komunistička partija Jugoslavije... « Okružni komitet je raspolagao tehnikom i znatnom količinom hartije, tako da je mogao umnožavati pro­ pagandni materijal i štampati svoje letke i proglase koje je iziskivala novonastala situacija na njegovom području. Radi veće sigurnosti, ona je iz grada pre­ nesena u selo Bujačić, u kuću Sofije i Sava Stanišića. Tu je do 22. juna štampano i razdeljeno dosta partijskog materijala. Iz straha da se s tehnikom ne rizikuje, s obzirom na agresivniji odnos neprijatelja posle napada na Sovjetski Savez, odlučeno je da se ona prenese u selo Zabrdicu, gde ju je, u kući zem­ ljoradnika Krstivoja Jankovića, montirao učitelj Bora Jevtić. Osim učitelja Jevtića, tu su radili Milica Pavlović, inž. Bora Atanacković i đak Vlada Atanacković. I tu je štampano dosta propagandnog materijala, najviše letaka kojima se stanovništvo pozivalo da ne predaje 9kupatoru ništa od vrednosti, naročito ne oružje. Štampani su takode izvodi iz »Osnova lenjinizma« i uputstva za idejno-vaspitni rad s novoprimljenim 47 �članovima Partije i skojevcima. Taj je materijal podeljen sekretarima partijskih ćelija. Razvoj događaja, Majsko savetovanje Centralnog komiteta KPJ, razni proglasi i direktive viših partijskih rukovodstava, kao i stanje u novostvorenim partijskim organizacijama, zahtevali su od Okružnog komiteta da organizuje savetovanje s rukovodećim kadrom sa svog područja. Pošto se u gradu nije mogla naći pogodna prostorija, organizacija i izbor mesta su povereni Dragojlu Dudiću. On je izabrao školu u selu Zlatariću, u kojoj je radila njegova kćer Zora, kao učiteljica. Na sastanku Komiteta, 16. juna, odlučeno je da se savetovanje održi 21. i 22. juna. Članovi Komiteta su bili dužni da o mestu i vremenu obaveste dele­ gate i da ih prihvate. Uoči savetovanja, u Zlatarić je došao Milorad Milatović da se dogovori sa Zorom Dudić, koja je u to vreme bila kandidovana za prijem u Partiju, šta treba da uradi. Ona je pripremila prostoriju za rad i, pod izgovorom da joj dolazi otac s nekim gostima, zamolila svog kolegu učitelja i školskog poslužitelja da 21. i 22. juna napuste školu. Pošto su Nemci pravili ispade u okolna sela da bi oduzeli hranu i stoku od seljaka, za obezbeđenje je zadužen bio Dmitrije Koljković, onaj skojevac kojeg je Milica Pavlović slala u Beograd za vreme štrajka u Tehničkoj školi. Sa Milošem Minićem, instruktorom Pokrajinskog komiteta za okrug valjevski, na savetovanju se okupilo 20 komunista, uglavnom rukovodeći kadar iz celog okruga. Posle dvodnevnog rada, kao naj­ važnije je zaključeno da treba intenzivno nastaviti pripreme za oružanu borbu, mada učesnici još nisu imali vesti o fašističkom napadu na SSSR. Očevidno, fašistička agresija na Sovjetski Savez zatekla je valjevske komuniste u mobilnom stanju. Odmah je naređeno da se povuku iz grada istaknuti komunisti. U toku noći i sutradan izašli su dr Miša Pantić, Milan Kitanović, Žikica Jovanović Španac, Milorad Milatović, Zdravko Jovanović i dr. U prisustvu Filipa Kljajića, člana Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, Okružni komitet je održao sastanak 25. juna u Valjevu, u Knez-Jovičinoj ulici, na kome je doneta odluka o formiranju Valjevskog NOP odreda, sa četiri čete. Na sastanku je imenovan 48 �komandni kadar. Time su izazvane personalne promene u Okružnom komitetu i partijskim organizacijama. Za komandanta odreda imenovan je podoficir bivše vojske Zdravko Jovanović, član KPJ od 1938. godine, a za njegovog zamenika zemljoradnik Rajko Mihailović, član KPJ od 1940; radnik Milosav Milosavljević, član Partije od 1936. godine,* dotadašnji sekretar Okružnog komiteta, imenovan je za političkog kome­ sara odreda. Na tom je sastanku rešeno, takođe, da se osnuju Mesni komitet KPJ za Valjevo i partijsko rejonsko rukovodstvo za srez Ljig. Tada je Milica Pavlović imenovana za sekretara Mesnog komiteta, a samim tim postala je i član Okružnog komiteta, koji su sačinjavali, za izvesno vreme, osim nje, Obrad Stefanović (sekretar), Milan Kitanović, Milorad Pavlović i Milka Minić. Od sastanka sa Filipom Kljajićem u gradu je gotovo sve podređeno prikupljanju oružja. Zanimljivo je da se već na tom zadatku ispoljila bitna parti­ zanska odlika - da ljudi mogu i nemoguće, zahvalju­ jući hrabrosti i neviđenoj snalažljivosti. Tako je početkom jula izvedena jedna od najsmelijih akcija u prikupljanju, bolje reći, u otimanju oružja. Akcija je izvedena po uputstvu stolarskog radnika Živomira Jeremića Mo­ delara, koji je 25. juna, prilikom reorganizacije par­ tijskih rukovodstava, izabran za sekretara Mesnog ko­ miteta SKOJ-a za Valjevo. On je naručio seljačka kola iz sela Klinaca, koja su doveli Živorad Gajić i Milorad Dudić. Kod kafane »Mostar« on ih je sačekao i s njima produžio na brdo Krušik, sa kojeg su se spustili u jarak, blizu ograde fabrike »Vistad«. Tu su već bili Mile Bjelica, Drago Grujičić, Grozdan Gajić, Radenko Gavrić i Jordan Radoičić. Momci su kroz razvaljenu ogradu upali i munjevito izneli iz jednog magacina 12 sanduka ručnih i sanduk avionskih bombi. Za to vreme, svršeni učenik Po­ ljoprivredne škole Milivoje Bjelica, član Mesnog komiteta SKOJ-a, ostao je na straži, sa zapetom puškom, da ubije nemačkog stražara ako se slučajno približi dok oni obave posao. Srećom, niko se nije pojavio Nemci još nisu znali u čiju su zemlju ušli. S natovarenim kolima, »vlasnici« koji su ih doveli hladnokrvno su prošli kroz grad i stigli do sela Milica Pavlović Dara 49 �Đurđevac, gde je sanduke s bombama preuzela Kolubarska četa Dragoj la Dudića. Plima opštenarodnog ustanka Kad je u valjevskom okrugu počeo ustanak onom čuvenom oružanom akcijom Žikice Jovanovića Španca, opet je, po nalogu partijskog rukovodstva, izvestan broj komunista morao da napusti grad. Mesni ko­ mitet je ostao sa svega 19 članova Partije i 23 sko­ jevca, a našao se pred mnogobrojnim zadacima i u najtežoj situaciji. Pre svega, trebalo je svakodnevno, ponekad i po dva puta, obaveštavati Okružni komitet i štab Odreda o događajima i situaciji u gradu. Takođe, za njihov račun, morala se neprekidno držati veza sa Pokrajinskim komitetom u Beogradu. A kre­ tanje po gradu je, i bez policijskog časa, bilo jako otežano. Nije se samo Gestapo dao u potragu za komunistima nego i domaći izrod, koji je, može se reći, bio opasniji i nesnošljiviji utoliko što je poznavao prilike i ljude u gradu. Milica Pavlović se nije štedela, niti, pak, stra­ hovala na dužnosti sekretara Mesnog komiteta. Ona je znala realno da proceni šta i koliko može postići sa svega tri člana Komiteta u tako složenoj situaciji. Zato je logično što je zahtevala da se on poveća. i, polovinom jula, povećan je sa dva člana. Tada je svaki član Komiteta dobio posebno zaduženje. Milica je ostala i dalje sekretar, tehničar Rata Vasiljević je imao, kao glavni zadatak, angažovanje ko­ munista i simpatizera u fabrici »Vistad«, profesor Neda Oklopdžija zadužena je za održavanje veze s Pokrajinskim komitetom u Beogradu, Milorad Pavlović za rad SKOJ-a, a Milivoje Bjelica i inženjer agro­ nomije Bora Atanacković bili su, u izvesnom smislu, »slobodnjaci«. Posle 7. jula, u mnoštvu zadataka i obaveza koji su stajali pred reorganizovanim Mesnim komite­ tom, neki su iziskivali svakodnevnu potpunu angažovanost Tako, na primer, osim nabavljanja oružja, trebalo je organizovati pomoć u ishrani boraca u Odredu da ne bi sasvim zavisili od sela; dalje, oku­ patoru je i u gradu trebalo staviti do znanja da ustanički plamen iz Bele Crkve nije slučajnost ili 50 �delo »komitske družine«, već početak borbe organizovanih snaga koje će istrajati do pobede. Što se tiče domaćih izdajnika, upravo onog društvenog taloga koji se u gradu nudio okupatoru špijunskim uslugama, prostituisanjem i sličnim izmećarenjem, njih je što pre trebalo zastrašiti, u prvom redu likvidacijom onih najaktivnijih. I ne kao poslednje, štab Odreda je zahtevao da se svakodnevno obaveštava o neprijatelju, rasporedu i kretanju njegovih snaga, rasporedu i vrsti oružja kojim raspolaže, po­ sebno o raspoloženju vojnika. (Ne verujući da je nacionalsocijalizam prihvaćen u Nemačkoj onako kako se to videlo tokom rata, pretpostavljalo se da će se raspoloženje nemačkih vojnika promeniti s napadom »na prvu zemlju socijalizma«. Zato su u Valjevu, kao i u celoj Srbiji, skojevci ubacivali u kasarne i među nemačke vojnike letke na nemačkom jeziku, koji su štampani u Beogradu, nadajući se, uzalud (!) da će se mnogi pokolebati i dezertirati iz zahuktale vojničke mašine koja je do tada lako dolazila do pobeda.) Razume se, Mesni komitet, s malobrojnim ljudstvom koje mu je stajalo na raspolaganju, nije mogao ostva­ riti tako brojne i delikatne zadatke bez pomoći spolja. Ali mnogo je toga u gradu preduzeto i postignuto sopstvenim snagama. Obaveštajnu službu Komitet je obavljao tako što je grad podelio na pet rejona, odredivši za svaki rejon člana Partije ili pouzdanog skojevca koji je na dobijenom području organizovao obaveštavanje. Prikupljene podatke sabirao je radnik Ljubomir Petrović Mingej, član Mesnog komiteta SKOJ-a i slao ih za Odred. Od diverzantskih akcija najznačajnija je izvedena u »Vistadu« za koji je bio zadužen Rata Vasiljević. Kad se ukazala povoljna prilika, on je angažovao 14 drugova koji su radili u fabrici da, tobože, posle završenog posla očiste mašine. Pošto su već imali pripremljen pesak, oni su ih njime brzo »podmazali«, a onda ih pustili da rade, tako da su potpuno onespo­ sobljene za proizvodnju. Ta je diverzija imala na­ ročito moralni efekat jer se o njoj naveliko pričalo u gradu, s različitim dodacima i preuveličavanjem, kako j to običaj u takvim slučajevima. Doduše, ona je imala i svoju cenu: 14 aktera su morali otići 51 �iz fabrike u Odred. Na žalost, ne i njen organizator Rata Vasiljević. Što se tiče obračuna s neprijateljem, drugovi iz grada su u tome najviše zavisili od pomoći iz Odreda. Te akcije bilo je lakše izvesti kad je trebalo likvi­ dirati neku postaju na periferiji ili u neposrednoj blizini grada. U selu Dračin, na primer, pošto su pribavili podatke o brojnom stanju i naoružanju žandarmerijske stanice, drugovi su pozvali borce Kolubarske čete koji su 12. jula uhvatili i razoružali 5 žandarma. Dvojica su im pobegli, sa predsednikom opštine, koji se toliko kompromitovao kao kolaboracio­ nista da je morao noćiti u žandarmerijskoj stanici. Ponovo se vratio u selo kad su mu dali pojačanje od 25 dobro naoružanih žandarma. (U julu i avgustu partizani su zarobljene žanadarme puštali da pođu kućama, uz obećanje da se neće vratiti u službu.) Mnogo je teže bilo u gradu naći i uništiti po­ jedinačno ljude koji su se, bez dvoumljenja, stavili u službu Nemaca. Ali, s velikim rizikom i sa hrabrošću koja se često graničila s drskošću, u toku jula i avgusta ubijeno je ili ihvaćeno i osuđeno 8 nemačkih fašista i 20 ljotićevaca. O kakvom je riziku i hrabrosti reč može se zaključiti iz sledećeg primera. Marko Cvijović i njegova sestra Nadežda bili su bezobzirni dok su služili nemačku policiju. Da bi bili »vredniji« i uslužniji od drugih, prokazivali su ne samo komuniste i skojevce, ako su im udarili na trag, nego i patriotski raspoložene građane. Na­ dežda je još »ukomunila« svoju ličnu imovinu s jednim višim nemačkim oficirom. Da bi se onemogućio Marko i njemu slični, Milica je tražila pomoć od Okružnog komiteta i štaba odreda Komanda Kolubarske čete, koja je tada već prerasla u bataljon, primila je na sebe da likvidira Cvijoviće, s tim da Mesni komitet tačno utvrdi kad su oni kod kuće i da u to vreme prihvati i dovede do njih naoružane borce. Tu je ulogu preuzeo član Komiteta Bora Atanacković - uveo je u grad Srećka Milićevića, Mihaila Đorđevića i Nikolu Varagića. Pošto je provereno da je kuća Cvijovića bez nemačke straže i da su njih dvoje kod kuće, partizani su upali unutra. Marko i njegova sestra su bili iznenađeni. Izbezum­ ljene, partizani su ih bez reči izveli iz kuće. Napolju su čekali članovi Partije i SKOJ-a da bi ih, zajedno 52 �s partizanskom trojkom, izveli iz grada ranije proverenim putem. U selu Robaje, gde se nalazio štab Kolubarskog bataljona, završila se, konačno, izdaja Marka Cvijovića i njegove sestre. Mesni komiteti Partije i SKOJ-a su organizovali niz uspešnih akcija i veoma dobro obavljali postavljene zadatke. Ali nije sve išlo glatko i bez velikog za­ laganja i dobrog promišljanja, kako bi se moglo pretpostaviti ceneći akcije o kojima je bila reč. I najmanja neopreznost, kao što se može zaključiti po oktobarskim provalama, krvavo se svetila ne samo pojedincima nego i ćelom pokretu. Reklo bi se da su ljudi bili previše opterećeni obavezama, tako da nisu mislili o sebi i ličnoj bezbednosti i opstanku. A nije isključeno da su se, zaneti uspesima, opustili, potcenili neprijatelja i zaboravili na najvažniji preduslov svoga delovanja - na konspiraciju! Neprijatelj je trpeo gubitke i doživljavao neuspehe, ali se i organizovao. Angažovao je čete agenata da tragaju i njuškaju i dan i noć za svakim na koga se posumnja da je u ma kakvoj vezi s narodnooslobodilačkim pokretom. I čudno je da su na to zaboravili odmereni inž. Bora Alanacković i Milica Pavlović, snalažljivi i, čak za zloglasnu beogradsku policiju, neuhvatljivi borci iz jedinstvenog studentskog pokreta. U kakvu su situaciju sebe doveli članovi partijskih rukovodstava lepo je osvedočeno kraćim poglavljem u obimnom mono­ grafskom delu »Valjevo - grad ustanika«. U celini, ono glasi: »Sastanak Mesnog komiteta je bio zakazan za 6. X 1941. godine u 17.30 časova u kući inž. Bore Aianackovića. U istoj kući pre ovog sastanka održan je sastanak aktiva SKOJ-a, koji je duže trajao no što je bilo predviđeno; zbog ovoga, sastanak MK je bio kratak, informativan, sa primanjem određenih di­ rektiva, posle čega su se članovi razišli. Međutim, održavanje ova dva sastanka u isto vreme i u istoj kući predstavljalo je krajnju neobazrivost članova Mesnog komiteta, jer je ulazak više lica u isto vreme u dvorište Bore Aianackovića skrenuo pažnju nekim agentima. Milica Nožica je bila praćena od jednog agenta kada je išla na sastanak aktiva SKOJ-a, te je ovaj počeo posle nje da prati sve koji su ulazili i izlazili iz kuće Bore Atanackovića. Istoga dana, posle policijskog 53 �časa kuća Bore Atanackovića je blokirana i izvršen je pretres. Bora je uhapšen sa ženom i troje dece. On na saslušanju nije hteo da prijavi nikoga, pod­ vlačio je da je kuća u velikom dvorištu koje vezuje dve ulice te ljudi prolaze preko dvorišta skraćujući tako put iz jedne u drugu ulicu. On je jedino rekao da je toga dana bio kod njega Cvetko Jovanović te je tako i Cvetko uhapšen iste noći. U ovo vreme u Valjevu je bilo stvoreno neko­ liko punktova za prihvatanje kurira i održavanje veze sa štabom Valjevskog odreda Najglavnije punktove su predstavljali stanovi Rate Vasiljevića, Milorada Pavlovića, ing. Bore Atanackovića (svi stanovi članova MK! - prim. D. B.). Nešto pre hapšenja Bore Ata­ nackovića, neko je prijavio iz fabrike »Vistad« Gestapou da Rata Vasiljević sarađuje sa partizanima i održava veze sa štabom VPO. Na osnovu ovoga gestapovci su iznenada upali u stan Rate Vasiljevića i tu zatekli jednog kurira iz Kolubarskog bataljona. Kod kurira su našli dosta letaka i propagandnog ma­ terijala, a u stanu i nešto oružja, odela i sanitetskog materijala što je bilo spremljeno za Odred. Rata i kurir su odmah uhapšeni. Posle hapšenja Rate Vasiljevića, provaljen je Milorad Pavlović, sekretar Okružnog komiteta SKOJ-a. Do ove provale je došlo zato što je prilikom rasturanja le­ taka po gradu uhvaćen jedan omladinac, član SKOJ-a, koji je pri saslušanju odao da mu je letke dao Mi­ lorad Pavlović. Jedan gestapovac je došao u stan Milorada Pavlovića da ga liši slobode. Kad je gesta­ povac ušao, Milorad mu je bacio mantil na glavu i počeo da ga bije. Pošto je uspeo da onemogući gestapovca i u stanu zapali materijal koji je imao, izleteo je napolje i počeo da beži. U bekstvu je naleteo na jednog žandarma koji ga je uhvatio i uz pomoć nekoliko žandarma uhapsio. Milorad Pavlović, Rata Vasiljević i inž. Bora Atanacković su imali pred neprijateljem odlično držanje. I pored najvećih muka, nisu nikoga odali niti su što kazali o radu Mesnog komiteta, SKOJ-a i partijskih ćelija u gradu. Međutim, Cvetko Jovanović je imao loše držanje. Iako nije nikoga odao obavezao se gesta­ povcima da će voditi borbu protiv komunista, te je tako iz zatvora pušten uz obavezu da okupatoru po­ 54 �maže u hvatanju komunista. Posle ovoga Cvetko je upućen na prinudan rad na valjevski aerodrom3 . Usled nedostatka dokaza a i zbog intervencije gra­ đana, pušten je 10. oktobra inž. Bora Atanacković, bez prava udaljavanja iz Valjeva i uz obavezu pri­ javljivanja nemačkoj komandanturi dva puta nedeljno. Rata Vasiljević i Molorad Pavlović su ostali u zatvoru i sa prvom grupom talaca, od 50 lica, 20. oktobra 1941. godine su streljani u krugu preduzeća »Vistad« - današnji »Krušik«. Zbog ranjavanja jednog nemačkog vojnika 21. oktobra 1941, na putu prema Užicu, 31. bataljon 724. nemačkog pešadijskog puka streljao je šest talaca u Valjevu dana 22. oktobra. Istoga dana gradsko poglavarstvo je izdalo saopštenje: » . . . na temelju objave od 20. X 1941. Stojićevlć Vladeta, Valjevo, Birčaninova streljan je danas kao taoc, pošto je bio ranjen jedan nemački vojnik«. Opasnost od hapšenja u ovom momentu pretila je kako novom rukovodstvu SKOJ-a tako i članovima Okružnog i Mesnog komiteta. Pošto je okupator u Valjevu otpočeo sa streljanjima kao merom odmazde, to je i sama provala dovodila u pitanje živote mno­ gih članova Partije. Zbog svega ovoga rešeno je da Vera Valjarević, Milica Pavlović Mika, Ljubomir Petrović Mingej, inž. Bora Atanacković i Milica Nožica napuste Valjevo. Tako je u gradu od 12 članova Mesne organizacije ostao samo Mile Bjelica sa još 2-3 člana Partije i SKOJ-a koji nisu bili kompromitovani. Greška je što su svi članovi povučeni iz grada, ali Okružni komitet i instruktor Pokrajinskog komiteta su hteli da sačuvaju kadrove i precenili su opasnost po njih, jer je bila u pitanju provala pošto nijedan od uhapšenih drugova nije nikoga odao. Ova greška stvara kasnije mnogo teškoća Okružnom komitetu u obnovi partijskog rada u Valjevu«.4 > Cvetko kasnije nije samo odavao drugove, vcc je i pomagao okupatora. /bog čega je isključen i/ KPJ 4 Grupa autora: »Valjevo grad ustanika«, izdanje »Kulture«, Beograd 1967. godine. 55 �Teške posledice četničke izdaje Možda se nigde tako očigledno kao na valjevskom području ne reflektuje činjenica da partizanske snage nisu mogle uspešno delovati bez jake partijske organi­ zacije u njihovoj pozadini, tj. na neoslobođenoj i delovima oslobođene teritorije. U Valjevskom odredu mnogo se brže i bolje učvršćivala i povećavala partijska organizacija nego u samom Valjevu i ostalim delovima okruga. To je razumljivo. Iz grada i sa neoslo­ bođene teritorije bili su neophodni odlasci partijskog kadra u Odred i radi organizovanja narodne vlasti na oslobođenoj teritoriji, ili, najčešće, usled opasnosti od provale. Jednostavno, partijski život nije imao nor­ malan i kontinuiran tok (kandidatski staž se odlagao u nedogled, silom okolnosti, sastanci se nisu redovno zakazivali i t.sl.). A mnoge započete akcije su osta­ jale nedovršene ili bez željenog učinka. Uporedo sa tekućim zadacima, na primer, Mesni komitet je uspeo da organizuje Narodnooslobodilački odbor u gradu, mada je to bilo skopčano sa mnogim teškoćama. Najteže je bilo naći ličnosti koje će pristati da prime takvu dužnost koja ne nudi fotelju, već preti smrću, i na koje će pristati i Okružni komitet. Kad je Mi­ lica podnela Komitetu listu odbornika, Komitet je ocenio da je to trenutno najbolji mogući izbor. Za sekretara odbora je bio određen Bora Atanacković, koji je izradio predlog statuta. Ali ni 24 časa nisu protekla od prvog sastanka (5. oktobra) na kome se odbor konstituisao, a njegovi su zaključci paralisani oktobarskom provalom. Sutradan, 6. oktobra, uhapšen je sekretar odbora pa zatim i onaj tehničar iz »Vistada«, Rata Vasiljević. A onda je usledila odluka instruktora Pokrajinskog komiteta Miloša Minića da izađe na oslobođenu teritoriju Milica Pavlović, sa članovima Partije i skojevcima, jer se pretpostavljalo da svi mogu biti zahvaćeni provalom. U gradu su ostala samo dva člana Partije. Prirodno, u takvim ili sličnim situacijama, tre­ balo je počinjati iznova. U Odredu je drukčije - u njemu je bio koncentrisan najbolji partijski kadar. On se normalno razvijao, pojedine njegove čete su brzo prerasle u bataljone. Već u septembru, posle oslo­ bođenja Krupnja, gde je zadobijen veliki plen u oružju i municiji, oni su bili kadri da opkole i uspešno 56 �Kuća Lelekovića u B. Po , i kraj Vaijeva, u kojoj su boravili gde se Milica krila jedno vreme članovi OK KPJ Valjevo �drže u blokadi snage nemačke 704. divizije koje su se zatekle u Valjevu. Ta bi blokada imala znatno veći uspeh da se bolje čuvala vojna tajna i da je u gradu postojala jača partijska organizacija. Istina, već u septembru su se osetili simptomi četničke izdaje i da od saradnje s četnicima neće biti ništa. Stoga nije čudno da su Nemci u Valjevu tražili pomoć pre nego što su bili blokirani. Oni su u septembru uzalud pokušavali da se probiju iz grada. U dva puta, 18. i 25. septembra, pa 6. oktobra, upotrebili su jake snage, s podrškom artiljerije i tenkova. Kako se vidi iz »Dnevnika« Dragojla Dudića, koji se ubraja među najbolja svedočanstva iz NOR-a, partizani su se održali na položajima i naneli prilikom svakog napada Nemcima osetne gubitke. Zanimljivo je kako je nemački zapovednik Turner, kome je bila poverena organizacija civilne vlasti, ocenio tadašnje događaje u Srbiji: »Pokušavali smo svim sredstvima, nagovarali smo, govorili, pretili, ali ništa ne pomaže. Ne verujemo da je mogućno nešto da postignemo na račun autoriteta u ovoj zemlji. U ovoj zemlji narod ne poznaje autoritet. Svi naši pokušaji da se narod kanalizuje u jednom konstruktiv­ nom pravcu i odvoji od komunista - propali s u . . . Pozicije partizana u šumama su takve de je, tako reći, nemoguće pogoditi ih u srce. . . Dobija se utisak da ni vesti o kapitulaciji SSSR ne bi dovele do ka­ pitulacije ovih bandita, koji su žilavi kao đavoli. Osim toga, njihova organaizacija je izvrsna. Ona bi mogla biti klasičan primer najbolje tajne organizacije. Mnogi bi mogli da od njih uče, pa čak i Poljaci koji su dosta vešti takvoj borbi«. Snagu ustaničkog pokreta i njegovu početnu aktiv­ nost, ilustruju, takođe, izveštaji sreskih načelnika u valjevskom oknigu. Sreski načelnik Valjeva, na primer, ovako je video organizovanje ustanika i prve akcije: »Javna bezbednost u srezu valjevskom od momenta kada je Nemačka objavila rat Rusiji je prilično ugro­ žena. Komunisti bezobzirno nasrću na državne objekte i žandarmerijske organe. U početku ih je bilo vrlo malo, ali posle kratkog vremena uspeli su da privuku veći broj omladine. . . Komunistička akcija je sve žešća i sve više ugrožava mir. Kreću se u velikim masama, u grupama od 80-150 ljudi. . . Isto tako, pojedina oružana lica obilaze vršalice, cepaju knjige koje su 58 �dužni voditi vlasnici vršalica. Komunisti su rasturili i dezorganizovali sve opštinske uprave.« Nemci su blokadu načeli ubacivanjem pojačanja spolja. U Valjevo je prodro 21. septembra 125. pešadijski puk, ojačan jednim artiljerijskim divizionom i vodom tenkova; zatim je i nemačkoj 718. diviziji naređeno da, zajedno sa ustaško-domobranskim je­ dinicama, pređu Drinu i pomognu blokiranim snagama 704. divizije. No, za ustanak u valjevskom okrugu bila je od svega kobnija izdaja četnika. Valjevski odred je, pod pritiskom velikog broja novodošlih neprija­ teljskih jedinica, morao da odstupi od Valjeva i na­ pusti deo oslobođene teritorije. Šaljući u napuštena sela svoje članove da očuvaju ustaničko raspoloženje i duh naroda, Okružni komitet je savetovao da oni »još ne saopštavaju situaciju sa četnicima«. Takav stav i odnos prema četnicima zadržao se i kad su poveli otvorenu borbu s partizanskim snagama u Sumadiji, i kad je jedan od nemačkih propagandista napisao u Nedićevom »Vremenu«: »Nemački okupatori realno su očekivali da će sukob partizana i četnika olakšati njihovu kontrarevolucionamu akciju«. Četnici su takav stav partizanskog rukovodstva iskoristili da mučki i na prevaru pohvataju znatan broj partijskih radnika, članova Okružnog komiteta i već osnovanih narodnooslobodilačkih odbora. Između ostalih, uhvaćeni su članovi Okružnog komiteta Živorad Gajić i Milovan Radojević, članovi Okružnog komiteta SKOJ-a Vera Vajarević i Milivoje Bjelica, i član Mesnog komiteta inž. Bora Atanacković. Svi su oni predati četničkom sudu u Brajićima, koji je po zlu ušao u istoriju, ili Nemcima u Valjevu, koji su ih 27. novembra streIjali na Krušiku. Posle pada Užica i povlačenja Vrhovnog štaba sa glavninom partizanskih snaga u Sandžak, u va­ ljevskom okrugu, čiji se Odred našao u predelu užički put - Maljen, naišli su veoma teški ratni dani. Nastu­ pajući kao kaznena ekspedicija, Nemci su sa te teri­ torije masovno streljali i odvodili i nedužno stanovništvo u sabirne logore. A preostali delovi Odreda, usled četničke izdaje i nemačke premoći, morali su da se povlače s glavninom partizanskih snaga. Za vreme povla­ čenja, Milica se, s nekoliko političkih radnika, našla u koloni ranjenika, koju je predvodio sanitetski major dr Dimitrije Pitović. Doktor je zaustavio kolonu u 59 �hotelu na Divčibarama da bi se videlo kuda će i kako će dalje krenuti. Tu ih je opkolila veća grupa četnika, koji su, sad već otvoreno, napadali i zarob­ ljavali partizane da bi ih predali Nemcima. Budući da su ranjenici i ljudstvo koje ih je pratilo bili bez oružja kojim bi se mogli suprostaviti četnicima, dr Pitović je predložio da pokušaju pregovorima sprečiti četnike u njihovoj nameri. On je, sa Milicom i Sretenom Čitakovićem, članovima Okružnog komiteta, apelovao i uticao, u ime lekarske etike, na četničkog starešinu da im omogući da produže put s ranje­ nicima, da ne bi pali u nemačko zarobljeništvo. Valjda zato što u tom trenutku nije imao uputstvo kako će postupiti s ranjenicima (i neboračkim stanovništvom koje je na strani partizana), četnik je naredio da njegovi »ratnici« ništa ne preduzimaju, i oni su krenuli u pravcu Maljena, a ranjenička kolona se u sumrak prebacila preko užičkog puta, prema Radanovcima, na kome su partizani ulagali poslednje napore da zadrže nadiranje nemačkih snaga. Posle izlaska na oslobođenu teritoriju i za vreme neprijateljske ofanzive delovanje Okružnog komiteta i ostalih komunista koji su izašli iz grada ograničavalo se, uglavnom, na Odred i teritoriju na kojoj su se kretale njegove jedinice. Međutim, osipanje ljudstva i kolebanje seljačkih masa uzimalo je maha, naro­ čito kad je Odred počeo da se povlači sa matične teritorije. Tada je, u mnogim slučajevima, i živa reč komunista bila prilično nemoćna. Milica je sa partizanskim jedinicama prispela u Sandžak. Međutim, po odluci Vrhovnog štaba, ona se s Kolubarskom četom i grupom političkih radnika vraća na svoj teren, u valjevski i kolubarski kraj. U Radoinji su prenoćili i izjutra krenuli na put. Kako je most na reci Uvcu bio miniran, išli su nizvodno dok nisu pronašli plićak da pređu na desnu obalu. Odmah po prelasku reke, sukobili su se sa nekoliko stotina četnika. Posle žestoke borbe, četnici su se razbežali, a partizanska kolona je produžila marš pored Zlatibora, preko sela Šljivovice. Nedaleko od Drine, izbegli su sukob sa Nemcima i ljotićevcima i uputili se, preko Šargana, na pla­ ninu Taru. Prenoćili su u Dečijem domu, na Ka­ luđerskim Barama. Tu su našli pune kazane spremljene hrane za četnike, koji su glavom bez obzira, ispred 60 �nekoga pobegli. U Kaluđerskim Barama su se zadržali dva dana. Milica je odatle, s grupom partizana, kre­ nula prema Medvedniku, gde su se nalazili borci Kolubarskog bataljona i štab Valjevskog partizanskog odreda. S gubitkom slobodne teritorije, prekinute su sve veze s jedinicama koje su prešle u Sandžak. U zapadnoj Srbiji, osim Radevskog bataljona, zadržale su se jedinice Valjevskog partizanskog odreda, Kolubarski bataljon, pod komandom Žikice Jovanovića Španca, Mačvanski partizanski odred i Tamnavski bataljon. One su morale da vode svakodnevne žestoke borbe s Nemcima, četnicima i Ijotićevcima. Njihova je slobodna teritorija bila od čela do začelja kolone. Izbegavajući frontalne sukobe sa brojno nadmoćnijim neprijateljem, morale su stalno da se kreću, a sa njima su se kretali i politički radnici da ne bi bili pohvatani. Nemačke jedinice, koje su za vreme ofanzive nastupale kao kaznena ekspedicija, a potom četnici i pripadnici Nedićeve Nacionalne straže počinili su na bivšoj slobodnoj teritoriji, posebno u neposrednoj okolini Valjeva, nečuvena zverstva nad nedužnim sta­ novništvom, šireći u isto vreme vesti da su partizani uništeni, da ih više nigde nema. Seosko stanovništvo je toliko bilo zaplašeno da se ilegalac-partijski radnik nije smeo usuditi da zakuca ni na vrata onih za koje je znao da su prijatelji, da nisu izdali pokret Takve su mnoge oči vrebale da ih prijave četnicima ili nedićevcima, koji su se utrkivali ko će ih više poslati u Valjevo, odnosno u šabački ili banjički logor, gde su se streljanja u to vreme iskazivala trocifrenim brojevima. Situacija se pogoršavala sa saznanjem ’ da partizani nisu uništeni i da partijski radnici nalaze utočišta u selima valjevskog okruga, pa i u samom Valjevu. Teror i oblici zastra­ šivanja su se umnožavali. Uobičajenim batinama, sa obaveznim novčanim kaznama koje su primenjivale nemačke i četničke komande, i prinudnim radom, na koji je Nedićeva »vlada nacionalnog spasa« upući­ vala pohapšene, nije se postiglo ono što su izdajnici želeli, kao što ni Nemci nisu bili zadovoljni učinkom streljanja, ma koliko da je bilo masovno. Zato su naredili da se osuđeni na smrt vešaju na trgovima, u prisustvu građana. A kad je Stevan Filipović ispod vešala održao govor kojim je zbunio okupatorske voj- 61 �Hrabra ilegalka Milica Pavlović Dara, preobučena u nošnju seljanke, da bi se bezbednije kretala i izvršavala mnoge zadatke nike i domaće izdajnike, okružni načelnik je službeno molio da se osuđeni vešaju tajno, »a ne javno, jer bi javna vešanja više štete nanela nego koristi«. U situaciji kakva je nastala posle povlačenja glav­ nine partizanskih snaga iz Srbije, partijskim radnicima u zapadnoj Srbiji nije preostalo ništa drugo nego da udvostruče napore da bi zadržali sudbinu ustanka u svojim rukama. Prirodno, Okružni komitet Valjeva, sa instruktorom Pokrajinskog komiteta Milošem Minićem, nije se kolebao: zajedno sa političkim i vojnim mkovodiocima Valjevskog odreda, analizirali su 1. decembra novonastalu situaciju i doneli određene zaključke. Na sastanku je ocenjeno da treba hitno, već 4. decembra, održati savetovanje na kome će se detaljno razmotriti situacija i postaviti odgovarajući zadaci. Na tom su savetovanju, u selu Dragodolu, bili rukovodioci Valjevskog i Mačvanskog odreda i Tamnavskog bataljona, članovi okružnih komiteta KPJ 62 �Valjeva i Šapca i komandiri i komesari obližnjih jedinica, ukupno oko 40 vojnih i političkih rukovo­ dilaca. Služeći se procenom i zaključcima sa prethod­ nog sastanka, Miloš Minić je podneo referat na ovom skupu, podvlačeći naročito težinu stanja izazvanog neprijateljskom ofanzivom i četničkom kontrarevolu­ cijom. Na osnovu njegovog referata i diskusije, od­ lučeno je da se stvaraju manji partizanski odredi od 150 do 200 boraca, s tim da njihove partijske organizacije pojačaju političko-propagandni rad među borcima i na teritorijama preko kojih će se kretati. Iako je četnička izdaja, sa svim posledicama, bila očigledna, zauzet je stav da se treba uzdržati od bratoubilačkih obračuna, gde god je mogućno, i po­ zivati u borbu borce-dobrovoljce s parolom: Za hleb i sloboda Pošto je prestala da izlazi užička »Borba«, ocenjeno je da se njena agitacionopropagandna uloga mora nadomestiti štampanjem što većeg broja vesti, letaka i drugog materijala. Uporedo s tim, Okružni komitet je pokrenuo i list »Partizan«, na kome je i Milica radila, s Radovanom Vukovićem, jednim od onih ko­ munista koji su kroz prokopani kanal pobegli iz mitrovačke robijašnice. U tom listu, sem informacija o tekućim događajima, objavljen je niz članaka teo­ rijskog karaktera. Obilje i složenost zadataka pred kojima se našao Okružni komitet nalagali su neodložnu popunu nje­ govog sastava. Savetovanju u Dragodolu nisu prisustvo­ vala četiri njegova člana: sekretar Obrad Stevanović je odstupio sa partizanskim snagama prema Užicu, gde je i poginuo, Živorada Gajića i Milovana Radojevića su početkom novembra uhvatili četnici i predali ih Nemcima u Valjevu, a Milica Pavlović se još nije bila vratila iz Sandžaka. Sada je izabran Milan Kitanović za sekretara, a za članove Milica Pavlović, Sreten Čitaković, Milka Minić i Ljubomir Petrović Mingej. Milica je od tada imala legalno (partizansko) ime - Dara. Sa odlukama i zaključcima sa ovog i narednog savetovanja upoznala se kasnije, po dolasku na valjevsko područje. Nekoliko dana posle savetovanja u Dragodolu, došao je Mirko Tomić Seljak, član Pokrajinskog ko­ miteta, sa direktivom i širokim ovlašćenjima Central­ nog komiteta KPJ, što je Okružni komitet obavezalo �da održi novi sastanak, sredinom decembra, mada su zaključci doneseni na prethodnim sastancima, kako se pokazalo, bili saglasni sa direktivom Centralnog komiteta i pismom Pokrajinskog komiteta »O radu partijskih organizacija u partizanskim odredima«, koje je u međuvremenu prispelo. Na novom sastanku, u selu Brezovicama, odlučeno je da se formiraju partijska povereništva za srezove valjevski, kolubarski i podgorski, s ciljem da se brže oživi partijski rad, prvenstveno na onim područjima sa kojih su dob­ ro poznati članovi Partije povučeni u jednice ili su pohapšeni za vreme neprijateljske ofanzive. Izabranim poverenicima je preporučeno da pođu na određena područja bez oružja i da se, po mogućnosti, legalizuju. U duhu preporuke Centralnog komiteta, rečeno im je, takođe, da četnike Draže Mihailovića treba politički neutralisati, što znači da političkim radom treba onemogućavati njihovo kontrarevolucionamo delovanje i uticaj u narodu. Pri tom je pozitivno ocenjen postupak Valjevskog i Podrinskog odreda, koji su, nekoliko dana ranije, pustili četnike kapetana Račića da nesmetano prođu za Bosnu, iako su ga mogli napasti i, eventualno, uništiti. U diskusiji je ukazano na obavezu da se izbegne bratoubilačka borba, da se zavedeni seljaci na svaki način pokušaju odvojiti od četničkih komandi i starešina. Kad se povela reč o daljim dejstvima partizanskih odreda, naglašeno je da se striktno primenjuje gerilski način borbe, zapravo, da se sa frontalnog načina ratovanja pređe na gerilski. Kao i na prethodnom savetovanju u Dragodolu, konstatovano je da na teritoriji Posavine i Mačve postoje povoljniji uslovi za omasovljavanje narodnooslobodilačkog pokreta, pa tu teritoriju treba »pokriti« manjim, pokretljivijim jedini­ cama radi proširenja slobodne teritorije i jačanja partizanskog uticaja na širem području. Zbog toga je preporučeno da se dejstva Podrinskog i Valjevskog odreda i Tamnavskog bataljona što više međusobno povezuju. Ubrzo se pokazalo da je mnogo toga što je zaključeno na sastancima i savetovanjima u decembru gotovo neizvodljivo budući da je neprijatelj, i posle ofanzive, zadržao na valjevskoj teritoriji ogromne snage, s ciljem da iskoreni teškoće tada već oslabljenog oslo­ bodilačkog pokreta. No to ne znači da je Okružni 64 �komitet Valjeva odustao i oglušio se o uputstva i zahteve viših rukovodstava. Osmog januara on je dobio pismo od Centralnog komiteta KPJ iz Bosne kojim se od njega traži da uspostavi stalnu ve­ zu sa sekretarom Pokrajinskog komiteta u Beogradu i da se čvršće poveže sa partijskim rukovodstvima u ostalim gradovima Srbije. U pismu je poručeno i to da se Komitet i instruktor Pokrajinskog komiteta o svemu konsultuju sa Mirkom Tomićem, koji je uskoro uspeo da uspostavi vezu sa sekretarom Pokrajin­ skog komiteta. Na putevima ilegale Na sastanku Komiteta, u selu Leskovicama, konstatovano je da se izvesni zadaci teško i sporo ostvaruju zato što Komitet nema čvršće veze sa širom teritorijom okruga i, posebno, sa Valjevom. Zato je odlučeno da se članovi Komiteta i sreskih poverenstava pojedinačno rasporede i zaduže za rad na određenim područjima. U svakom slučaju, bilo je najvažnije i najteže prodreti i održati se u Valjevu i njegovoj bližoj okolini, gde je neprijatelj koncentrisao najveći deo oružanih i policijskih snaga, smatrajući, opravdano, da je tu središte i žarište ustanka i oslobodilačke borbe. Na sastanku su članovi Komiteta i poverenstava ovako raspoređeni: Ljubomir Petrović Mingej upućen je u Valjevo, Milica Pavlović u sela oko Valjeva, a na teren Azbukovice, Rađevine i Podgorine otišli su Stevan Milatović, Milijan Mića Jeremić i Rade Joksimović. Delovanje Ljubomira Petrovića i Milice Pavlović bilo je uzajamno. Petrovićev ulazak u grad i Miličina aktivnost u njegovoj okolini brzo su se ispoljili vidnim rezultatima. Pre svega, u gradu su obnovljeni prvobitni punktovi i tajni kanali preko kojih se svako­ dnevno mogla održavati veza sa okolinom. Po izboru i nalogu Komiteta, Petrović je imenovao Mesni komitet, čiji je glavni zadatak bio da pribavlja i dostavlja vesti o neprijatelju i njegovim namerama. Mesni komitet je obezbedio pisaću mašinu, geštetner, matrice i izvesnu količinu hartije, tako da su se u sklo­ ništu Ljubomira Petrovića počele štampati vesti, leci 5 Milica Pavlović Dara 65 �i drugi propagandni materijal. Preko očekivanja, već u martu, u gradu su osnovane tri partijske ćelije, a vezu s Pokrajinskim komitetom u Beogradu preuzela je Katarina Mutić, kao sekretar Mesnog komiteta. Milica Pavlović je i pre sastanka u Leskovicama radila u selima za koja je na sastanku bila zadužena. Početkom februara, ona je došla, s Milojem Spasojevićem, u selo Zarube, kod Živorada D. Godevca, u čijoj se kolibi dosta dugo zadržala. Iz tog prilično sigurnog skloništa ona je obilazila druga sela i povezivala simpatizere pokreta i rudoljube duhom otpora i verom u pobedu. Međutim, i pored velike opreznosti, njeno je prisustvo kod Gođevčevih primetila neka žena iz sela Prijezdića pa se, radi sigurnosti, morala preseliti u selo Žabare, kod Marka Kuzmanovića. Inače, u selu Prijezdiću se sastajala, kod Aleksandra Golubovića, sa Milošem Minićem, Radivojem Jovanovićem Bradonjom, Miloradom Milatovićem i drugima. Dok je bila na terenu Zaruba, uspostavila je vezu sa Lazarom Mosurovićem iz tog sela, koji je nosio poštu u Valjevo kod Raše Lalovića, a kasnije kod Dušana Andrića Solida. Sa Solidom su bili ugovoreni znaci raspoznavanja: »Došao sam da vam dam vunu za pamuk«. Mosurović je od Andrića donosio razne stvari za ilegalce i borce Suvoborskog odreda. U drugoj polovini februara kretala se kratko vreme sa Suvoborskim odredom u kolubarskom srezu da bi videla kakve mogućnosti postoje za ilegalni rad. U stvari, tamo se zadržala, s Milojem Spasojevićem, toliko koliko je bilo potrebno da se obnove ranije veze i punktovi. Imajući na umu izdaju četnika i ofanzivu Nemaca, masovna streljanja i mnogobrojna zverstva što su ih počinili u toku ofanzive Nemci, četnici, nedićevci i tzv. dobrovoljci /ljotićevci/, kao i teror koji su sproveli nakon ofanzive, s pravom se može reći da su se, u ovom periodu, zalaganje i rad Okružnog komiteta i partijskog članstva graničili s najvećim požrtvovanjem. U martu su se članovi Komiteta našli pred novim iskušenjem: partizanski odredi su preživljavali poslednje dane. A čim nema vojske, kolebljivi seljak 66 �Članovi OK KPJ za Valjevo krajem 1943: sleva: Milovan Milosavljević. Milorad-M ile M ilalpvič, Sreten Čilakovič, Milica Pavlović Dara i Žika G ajić (Snim io S. Čitaković) �postaje malodušan, pa nastupi zlo vreme kad niko nikome ništa ne veruje. Članovi Komiteta su bili rasuti po ćelom okrugu. U Valjevu i njegovom užem području zatekli su se Milica i Milka Minić, Sreten Čitaković i Ljubomir Petrović Mingej; sekretar Milan Kitanović je bio sa Suvoborskim odredom. Instruktor Pokrajinskog komiteta Miloš Minić je uputio članove Okružnog komiteta početkom marta da obiđu Kolubaru i Kačer, radi obnavljanja i oživljavanja političkog rada u tim oblastima. Milica se nalazila u Zabarima, kod Marka Kuzmanovića, odakle je, preko Zorke, žene Mihaila Kuzmanovića, koja joj je služila kao kurir, tražila od Anice Spasojević iz Rajkovića da je poveže sa Radmilom Spasojević. Radmila je tada bila uhapšena pa joj je Anica poručila da dođe u Rajković i da će joj biti obezbeđeno sklonište kao da je Radmila u selu. Posle dva-tri dana, Milica je, preobučena u odelo seljanke, za dana došla sa Zorkom u Rajković. U kući Sretena Spasojevića ostala je dva dana, a onda se prebacila kod Simke Spasojević. U Rajkoviću je, sa Milojem Spasojevićem, napravila plan za obilazak sela u Kolubari. U isto vreme, uspostavila je vezu sa Kajom Lalović iz Sankovića, Živoradom Milinkovićem iz Brežđa i Zlatijom Radisavljević iz Pauna. Sa Mihailom i Markom Kuzmanovićem u Žabarima već je bila povezana. Izvestan broj sela kroz koja se kretala bila su, maltene, periferija Valjeva. Zato, ako u njima nije bilo četničke komande ili stanice Srpske državne straže, bilo je svakakvih patrola i kojekakvih protuva, od ranog jutra do mraka. S obzirom na to, Milica se morala dovijati na razne načine da je ne prepoznaju i da ne bude sumnjiva. Nije bilo dovoljno maskirati se seljačkom odećom. Pokušala je da se obezbedi kakvom-takvom legitimacijom i, prilikom boravka u selu Bujačiću, u neposrednoj blizini Valjeva, gde je tokom celog rata kuća Ranka Kuzmanovića bila jedno od najsigurnijih partizanskih uporišta, nabavila ju je na način kao iz kakvog akcionog filma. Zamolila je Ranislavu (Racu) da kaže svojoj snahi Angelini, Rankovoj ženi, da se ona o tome stara. A Angelina 68 �je bila glavni kurir iz te kuće neustrašivih ljudi5 . Nije bilo jednostavno naći ženu, po prilici, Miličinih godina, uzeti joj legitimaciju i vezati je tako da ne sme poći dalje od seoskog atara. Angelina i Raca su shvatile koliko je stvar delikatna. Ali su se odlučile, ipak, da Raca uzme legitimaciju od Kasije Kuzmanović, pod izgovorom da joj privremeno treba. Milica je »našla« da joj ta legitimacija odgovara, i mali Nikola je doveo Stepana Vučićevića, krojača iz Žabara, koji se amaterski bavio fotografskim zanatom, da slika Milicu. Vučićević je u toku dana napravio snimak i Milica je tako mogla da nastavi da putuje kao Kasija Kuzmanović. Sve su tri znale da to nije bogzna kakva siguracija, ali nisu o tome razmišljale. U slučaju ako bi neko Milicu prepoznao i prijavio da se kreće pod tuđim imenom, bila bi streljana ne samo ona nego i sve tri Kuzmanovićeve. Iz sećanja njenog učenika Borivoja Petrovića vidi se da se, prema potrebi, služila i drugim legitimacijama. U isto vreme, to je sećanje zanim­ ljivo i radi toga što pokazuje da je Milica, ponekad, radila i ono što, po logici stvari, kao partijski rukovodilac, nije morala. Evo, ukratko, Petrovićevog iskaza. 5 Iz te bogate i zadružne porodice, koja je imala imanje i u Žabarima, najstariji sin Slobodan, je bio učitelj, član KPJ: sjajan govornik. On je uoči 7. novembra 1941. s Borom Atanackovićem. u selu Baćcvcima. pripremao proslavu Dana oktobarske revolucije i organizovao izvlačenje prikupljenog žita za jedinice Odreda. Tu su ih uhvatili četnici i predali Nemcima, koji su ih istog mcscca streljali na Krušiku. Mladi sin Radivoje. borac Kolubarskc čete. jedva se spasio, kao ranjenik, prilikom razbijanja Suvoborskog odreda. U novembru 1942. kad je uhapšeno oko ISO saradnika NOP-a, uhapšen je i on. sa sestrom Dragicom. i odveden u Banjički logor, iz kojeg su prebačeni u Smederevsku Palanku, u logor za prevaspitavanje omladine. Sin Marko, oženjen, otac sedmoro dece. živeo je, povremeno, s porodicom na imanju u Žabarima. Bio je član narodnooslobodilačkog odbora koji je osnovao Miloš Minić 1942. godine. U maju 1943, njega su na zverski način ubili četnici. Sa još pet ljudi. Njihova tela bez glava poredali su na putu i pet dana niko im nije smeo prići da ih sahrani. Sin Pero je bio zarobljen u aprilskom ratu i oslobođenje je dočekao u zarobljeničkom logoru. Vojnički rečeno, kuća Ranka Kuzmanovića u Bujačiću bila je suhoputna stanica: kroz nju je prošao veliki broj boraca iz grada u Valjevski odred prilikom nje­ govog formiranja, kao i oni koji su stupili kasnije u odred »Žikica Jovanović Španac«. Pošto je bila blizu grada, do nje se prenosila municija, sanitetski i propagandni materijal, oprema za borce i dr. Čika Ranka i najstarijeg unuka Dragana često su hapsili i saslušavali. Angelina je znala sve ilegalce. partijske kurire i ujne punktove u gradu. Iz njihove kuće su i unučad, na neki način, sudelovala u borbi i radila za ilegalce. Od najstarijeg do najmlađeg če|jadeu svi su bili, manje ili više, na velikim iskušenjima, ali iz njihove kuće nikad njje potekla reč izdaje ili terećenje nekog od pripadnika oslobodilačkog pokreu. 69 �Krajem 1941. ili početkom 1942. godine, njemu je Kaja Mutić donela film da uradi nekoliko foto­ grafija jer je znala da se, kao amater, bavio foto­ grafskim zanatom. Kad je razvio film, prepoznao je Milicu, povezanu maramom, obučenu u seljačku odeću. Bio je iznenađen, videvši kako se njegov razredni starešina »poseljačio« i otisnuo iz grada - ko zna gde! Znao je samo da treba napraviti fotografije za legitimaciju i više se nije raspitivao o svom profesoru, pred kojim će se još jednom naći na neobičnom ispitu. U leto 1942, rečeno mu je da se obavezno sastane s Milicom. Ona je poručila da se nađu u šumi na Boričevcu, nadomak Valjeva. Seća se da je njihov razgovor počeo »izdaleka« - o omladini, njenoj odanosti i udelu u oslobodilačkoj borbi, o njenoj hrabrosti, u prvom redu. Tek kasnije, kad je bolje razmislio o tom susretu i razgovoru, bilo mu je jasno da je Milica u to vreme imala vojničku i mobilizatorsku ulogu. Pitala ga je, kao uzgred, šta bi radio, na primer, ako bi se našao na mostu, s revolverom u džepu, u trenutku kad Nemci presretaju i pretresaju građane? Da li bi pucao na Nemce, ili bi tražio neki drugi izlaz? Povezujući to s nekim drugim pitanjima slične prirode, bio je impresioniran time kako je, na izgled, mirna nastavnica iz Srednje tehničke škole postala ratnik i vojnik revolucije. Sekretar Okružnog komiteta Partije Nedićevsko-četnička komanda, zajedno sa nemačkim komandantom u Valjevu, ocenila je da se otpor seoskog stanovništva i njegova prikrivena privrženost narodnooslobodilačkom pokretu najviše pothranjuju pos­ tojanjem partizanskih jedinica u zapadnoj Srbiji. Zato je isplanirana zajednička operacija, s ciljem da se u martu uništi i poslednja najjača partizanska jedinica - Suvoborski odred. (Posavsko-tamnavski odred je većim delom izginuo u borbi s Nemcima kod sela Čuruge i Dokmira, a Valjevski odred je faktički prestao da postoji 5. marta, odlaskom 70 boraca u Bosnu.) Borbe koje su Suvoborci vodili 11. marta, noću 12/13. marta, pa 16. marta i, konačno, 17/18. marta, predstavljaju najslavnije stranice NOR-a u tom kraju jer, 70 ' �u svim tim dramatičnim borbama protiv združenih snaga neprijatelja (nemački 741. puk i pet dobro opremljenih četa iz pet četničkih odreda) 240 neustra­ šivih partizana herojski su se borili i ginuli dok, naj­ zad, nije ponestalo i snage i municije. U protivnapadu, 12. marta, u popodnevnim časovima, poginuo je i komesar Odreda Zikica Jovanović Španac. Posle tih žestokih bojeva, valjda zato što nije ispalo sve kako je planirano (gubici su bili nepredviđeno veliki), ostrvljeni domaći izdajnici su preduzeli »češljanje« terena, pri čemu ni dete nisu ostavili živo ako su ocenili da je partizansko. Milici Pavlović nije bilo prvi put da čuje i vidi kako to »čiste« izdajnici sela i seoske domove, pa je smatrala da je bolje da se skloni u Valjevo. Tako je »seljanka« Kasija Kuzmanović oko 20. marta, iz sela Sankovića, preko Rajkovića i Paune, ušla u grad, gde se zadržala dok se stanje koliko-toliko smirilo, a onda je, sa Sretenom Čitakovićem, pošla u kolubarski srez. Posle razbijanja Suvoborskog odreda, Milan Kitanović jedva je uspeo da se skloni i ne padne neprijatelju u ruke. Okružni komitet u dotadašnjem sastavu nije više održao ni jedan sastanak. On je teš­ ko oboleo, a Milka Minić je uhapšena u selu Cvetanovcu. Zbog bolesti Kitanovića i nastale situacije, na inicijativu Miloša Minića, 6. aprila je održan sastanak u kući Ranka Kuzmanovića, u Bujačiću, na kome je popunjen Okružni komitet, tako da su ga od tada sačinjavali Milica Pavlović, sekretar, Sreten Gtaković, Kaja Mutić i Živorad-Zika Gajić. U avgustu je kooptiran metalski radnik Vlada Ivanov. Prvi zadatak novoformiranog Komiteta je bio - stvaranje novih partijskih organizacija i uporišta po selima, kao i sreskih poverenstava. Odmah je zapaženo da reorganizovani Komitet smelije deluje. Već 8. aprila, u Sankoviću, u kući Živka Lalovića, formirano je sresko poverenstvo za kolubarski srez. A za Prvi maj štampan je letak u kojemu su prikazani, sem ostalog, rezultati borbe Sovjet­ skog Saveza i, prilično opširno, razvoj događaja u Jugoslaviji. Letkom su pozvani radnici, seljaci, omladina i svi srpski rodoljubi na aktivnu borbu protiv okupatora i domaćih izdajnika. Od članova Komiteta Milica Pavlović i Sreten Gtaković su živeli ilegalno; Kaja Mutić je živela u 71 �Milica Pavlovu kao sekretar OK KPJ za Valjevo, S. Čitakoviea iz 1943. godine na snimku Valjevu, a Živorad Gajić u selu Paunama, pošto je bio pušten iz valjevskog zatvora 22. januara 1942. To je bila nova, znatno bolja okolnost da Komitet može ostvariti niz zadataka sa članovima koji se mogu slobodno kretati po terenu. Doduše, i Milica se kretala slobodno. Čak i suviše slobodno. Imala je sreće, doista, sa prerušavanjem u izbeglicu ili seljanku za vreme putovanja od sela do sela, ili od sela do grada, i obratno. Bila je povoljna okolnost da nije duže radila kao profesor u Valjevu, te da nije sasvim 72 �zapažena kao njegov građanin. Ipak je ponekad previše rizikovala i, reklo bi se, sudbinu svoju izazivala. Razume se, uvek je imala pri sebi lično naoružanje - dve bombe i revolver na vojničkom opasaču ispod ženske rekle ili bluze. Od oružja se nije raz­ dvajala ni dok je spavala - revolver je obavezno stavljala pod jastuk, spreman za upotrebu, jer »zlu ne trebalo«, kako je u šali govorila. Sa oružjem se osećala slobodnijom i sigurnijom. Početkom maja ponovo je došla u selo Rajković da se sastane sa Milkom Spasojević, koja je bila puštena iz šabačkog logora, i sa Milošem Minićem i Milojem Spasojevićem, koji su se tada tu nalazili. Raspitivali su se o pojedinostima i stanju u logoru. Milka im je pričala o herojskom držanju sestara Ilić iz Valjeva, posebno Branke. Kao sekretar Komiteta, Milica se posebno angažovala na obnavljanju i organizovanju narodnooslobodilačkih odbora. Pri tom je bila u nedoumici zbog formiranja pododbora, čiji se rad, po njenom nahođenju, podudarao s radom aktiva, koji su u Valjevu bili dobro organizovani. O toj njenoj nedoumici govori pismo Pokrajinskom komitetu, od 24. septembra, u kome ona kaže: »Nego, da Ti učinim neke napomene u tom pogledu da bi Ti bilo lakše da se snađeš u praktičnom poslovanju odbora. Dok nismo došli na ideju da stvaramo NOO, a ukidamo aktive kao stalna tela mi smo imali svuda aktive. Njih smo tretirali kao partijska uporišta . . . Ta forma rada je vrlo pogodna. . . Posle je došla ona velika zabuna šta će da rade aktivi, a šta pododbori. . . Međutim, desilo se da su se aktivi gde god su postojali i dalje održali. Tako Ti je slučaj u radu kod zanatskih radnika, kod žena. Negde su produžili stvarati pododbore, npr. kod činovnika, kod železničara, te tako sada imamo i aktive i pododbore. Moje lično mišljenje je da se mi sa ovim nemamo šta natezati. Jedino ostaje da produžimo rad preko aktiva, da aktive proširujemo i obratimo veću pažnju na njih, a da stvorimo, naravno, ako se bude moglo, jedan NOO za ceo grad. Mi ćemo uticaj u NOO osigurati preko naših ljudi koji budu odbornici, simpati­ zeri ili pristalice. .. « Iz Pokrajinskog komiteta dobila je ovo objašnjenje o radu i narodnim odborima: »Treba raščistiti pojam 73 �»aktiv«. Aktivi su uopšte pomoćna tela preko kojih se sprovodi određen rad, npr. omladinski aktivi, ženski aktivi, partijski aktivi i si. Sve su te razne vrste aktiva podređene raznim rukovodećim organima u razvijenoj organizaciji, a u nerazvijenoj aktivi vrše više funkcija. . . narodnooslobodilački odbori su organi narodne vlasti na oslobođenoj teritoriji i organi političke borbe na neoslobođenoj teritoriji. Ali, i na neoslo­ bođenoj teritoriji oni su organi narodne vlasti, uporedo se okupatorskom vlašću, oni treba da budu »država u državi«, da preotimaju političku vlast iz ruku okupatora i njegovih slugu, da narod sprovodi odluke i rešenja narodnooslobodilačkih odbora, a ne okupatorski organi, da se na taj način, uz oružanu podršku partizan­ skih odreda, iz ruku okupatora i njegovih slugu preotme ne samo politička već i vojna vlast«. Jasno je da rukovodeći kadar na terenu, koji se bavio praktičnim radom, nije imao vremena ni moguć­ nosti da se bavi teorijom. Osim toga, bogata partizanska praksa nije se mogla sasvim objasniti oskudnom literaturom koju su posedovali ilegalci-praktičari. Ono što je poticalo iz viših rukovodećih centara stizalo je na udaljena područja s velikim zakašnjenjem. U svakom slučaju, sporni momenat u praksi Milice Pavlović svedoči o njenom samostalnom i smelom rezonovanju o problemima i pojavama na koje je nailazila Formiranje novog odreda Posle poraza Suvoborskog partizanskog, odreda, za partijska rukovodstva i članove Partije bilo je primamo - stvaranje novog odreda Razume se, najviše se oče­ kivalo od Okružnog komiteta i tzv. mobilnog poverenstva, koje je formirano pri Komitetu, polovinom avgusta 1942. Poverenstvo su sačinjavali Milorad Milatović, Miloš Milosavljević Pipin, radnik iz »Vistada«, Steva VUkosavljević, obućarski radnik, i Milivoje Bjelica, svršeni učenik poljoprivredne škole. Kao sekretar Komiteta, Milica je bila stalno u pokretu i kontaktu sa pojedincima; bila je, zapravo, sekretar, i kurir, i radnik na terenu. Uspostavljala je kontakte sa članovima Partije i SKOJ-a i njih 74 �međusobno povezivala. Sastajala se više puta s Milošem Minićem i vojnim rukovodiocima. Na formiranju novog odreda insistirao je Pokrajinski komitet, koji je, u vezi s tim, napisao nekoliko pisama Okružnom komitetu. Međutim, iz pisma koje je Komitet poslao 11. avgusta Pokrajinskom komitetu vidi se d aje to bio jedan od najtežih zadataka koji komunisti nisu mogli sami da izvrše: »Formiranje odreda pašće početkom septembra . . . Biće potrebno da nas pomognete sa izvesnim brojem ljudstva, sa oružjem - puškomitraljezima. Vi ljude pripremite pa ćemo nešto prebaciti preko Aranđelovca, a nešto preko Valjeva«. Osim toga, u pismu se kaže da je šteta što baš u tom času Miša Dudić i Miloš Minić treba da se povuku na teren Šumadije. Međutim, iako je formiranje odreda zahtevalo nešto više vremena, i Okružni i Mesni komitet su požurili, i to tim više jer je iz Bosne došao kurir, »koga su poslali Tempo (Svetozar Vukmanović D.B.) i ostali drugovi . . . da dobije izveštaje o političkoj situaciji i, naročito, o potrebi i mogućnosti prebacivanja i opstanka jedne ili više proleterskih brigada u Srbiju«. Tom kuriru, koji se kao četnik morao vratiti za sedam dana s četničkim odredom Pere Vukanovića, trebalo je pokazati da i u zapadnoj Srbiji postoji parti­ zanski odred s kojim drugovi u Bosni mogu računati. Početkom septembra Milica je, u dogovoru s Milošem Minićem, zakazala sastanak Okružnog ko­ miteta, na kome je imenovano rukovodstvo novog odreda, u sastavu: Miša Dudić, komandant, Andra Savčić, politički komesar, i Milivoje Bjelica, zamenik političkog komesara. Za nekoliko dana su izvršene i druge pripreme oko ljudstva, opreme i naoružanja. Uprkos svim teškoćama, 20. septembra, u šumi zvanoj Piljevina, kod sela Prijezdića, formiran je novi par­ tizanski odred, koji je poneo ime »Žikica Jovanović Španac«. Odred je bio malobrojan, vojnički nepripremljen i politički neproveren da bi uspešno mogao povesti borbu i održati se na teritoriji prezasićenoj neprija­ teljskim formacijama, koje su, zaslepljene, još verovale u pobedu fašističkog »novog poretka«. Stanje je postalo tim teže jer je na samom početku došlo do ozbilj­ nog razilaženja s jednim od drugova iz mobilnog poverenstva. 75 �Iz svega što se ubrzo dogodilo s novoformiranim odredom proizlazi da u njemu, kao i na terenu, nije bilo dovoljno revolucionarne snage da agitaciono i mobilizatorski iskoristi stvaranje i pojavu oru­ žane jedinice i njene početne uspehe. Deset partijskih organizacija, odnosno 57 članova Partije učinili su najviše koliko se moglo na doista velikom prostranstvu koje je bilo u nadležnosti Okružnog komiteta. Ob­ jektivno uzev, sa Odredom se htelo više, a ispalo je manje, jer je upravo iz njega potekla izdaja i nova provala koja je dobila strahovite razmere. Dogodilo se, naime, da Odred ne pretrpi nikakav poraz, a da iz njega dezertiraju Mirčeta Kovačević, Jože Borovnik i Milivoje Jovanović. Pretpostavljajući da to njihovo dezerterstvo može izazvati novo kolebanje i bekstvo pojedinih boraca, sazvan je partijski sastanak, na kome je osuđen postupak trojice odbeglih i doneta odluka da se na zajedničkom sastanku svih boraca svakome postavi pitanje - hoće li dobrovoljno da ostane u Odredu? Na sastanku su dvojica izjavila da bi radije nastavili da rade u pozadini, jer imaju, navodno, sigurna skloništa. Nekoliko dana kasnije, nedićevci su pojedinačno pohvatali begunce iz Odreda. Najpre je uhvaćen Mir­ četa Kovačević, učenik iz sela Slatine. Na saslušanju je, pred islednikom Srpske državne straže, kazao sve što je znao ne samo o ljudstvu Odreda i akcijama koje je izveo nego i o porodicama u Valjevu, i se­ lima za koja je znao ili pretpostavljao da su pomagala oslobodilačku borbu. Tako je prokazao Živka Markovića, zemljoradnika iz sela Krčmara, u čijem je senu bila skrivena oprema zaplenjena od ljotićevaca, u prvoj akciji koju je Odred izveo 26. septembra, u selu Rajkovcu. Marković je, pod batinama, odao Živorada Milenkovića iz sela Brežda, a ovaj. . . Sve je poteklo kao u kakve opake bolesti - provala se proširila i u grad, gde je otkriven Stevan Vukosavljević, za koga je okružni načelnik napisao u svom izveštaju da »komunističku organizaciju nije izdao. . . , 14. oktobra nađen je u ćeliji obešen« (da ne bi bio izložen većim mukama, sam se obesio načinivši omču od košulje). Osim Stevana, od istaknutih rukovodilaca uhapšena je Kaja Mutić, sekretar Mesnog komiteta, koja nije bila kadra da izdrži torturu beogradske policije, koja ju je preuzela iz Valjeva. 76 �To je bila jedna od najvećih provala u valjevskom kraju, kojom je do sredine oktobra 1942. zahvaćeno 278 lica osumnjičenih za učešće i saradnju sa narodnooslobodilačkim pokretom. Među uhapšenima bio je izvestan broj članova Partije, od kojih je 20 preuzela beogradska policija. Tragedija s novim odredom uvećala se njegovim razbijanjem na ograncima Povlena, 28. oktobra. Mali broj boraca uspeo je da se izvuče i prebaci u Šumadiju, gde su priključeni 1. šumadijskom odredu. Na Povlenu su poginuli Miloje Spasojević i Milivoj Bjelica, zamenik političkog komesara, a ranjen je Dušan Repac. Na izmaku životnog puta Mnogo toga što je s velikom mukom stvoreno tokom proleća i leta 1942. godine uništeno je okto­ barskom provalom. Trebalo je početi iznova. Na žalost, Milici Pavlović nije bilo prvi put da tako počinje. Iskusna ilegalka nastavila je, sa reorganizovanim Okruž­ nim komitetom, da radi po uputstvima Pokrajinskog komiteta, ali sada bez pomoći partijskog instruktora Miloša Minića, koji je premešten na rad u uže za­ vičajno područje. Reklo bi se da nikad nije bila u težem položaju od kad je postala član Okružnog ko­ miteta, a zatim i njegov sekretar. Ceo partijski rad je paralisan. A Pokrajinski komitet je poručio: » ... Pred vas se postavljaju dva najodgovornija zadatka: Stva­ ranje partijske organizacije i stvaranje Odreda«. Kako, kad su samo dva člana Partije ostala neuhapšena u gradu, bez čije se pomoći ni jedna dalekosežnija zamisao nije mogla ostvariti? Čak ni Okružni ko­ mitet nije ostao čitav. Upravo od njegove popune i obnavljanja baze u gradu valjalo je početi. Preko člana Komiteta Živorada Gajića i uz pomoć Živana Đurđevića dosta brzo je uspostavljena veza sa neuhapšenim komunistima i aktivistima u gradu i pojedinim srezovima. U Valjevu je najpre obnovljeno uporište u kući Vere Milatović, koje se održalo još od 1942. godine; zatim u kućama Milorada Markovića Mikinovca, Kaje Leleković, Ruže Leleković Kame i Vaše Nožice. 77 �Pre nego što će poći u Šumadiju, Milica se sastala sa aktivistkinjama sela Jovanje - sa Slavkom Manojlović, Darkom Milivojević, Zorom Petrović i Borkom Antić. Razgovarale su o ekonomski ugroženim partizanskim porodicama i o mogućnostima kako da se prikuplja hrana za njih i za novi odred, koji će se, kako je predvideo Okružni komitet, formirati u aprilu uz pomoć 1. šumadijskog odreda. Odred je stvarno formiran i Okružni komitet je štampao jedan mobilizatorski letak koji je nosio i potpis štaba Valjevskog partizanskog odreda. S ob­ zirom na vreme kad je štampan (6. april 1943), taj letak, kratak i jezgrovit, izraz je samopouzdanja i vere u pobedu, iako su Jajce s AVNOJ-em i ishod rata još daleko. Štab odreda i partijsko rukovodstvo veruju, u stvari, u narod i njegovu podršku Narodnooslobodilačkoj vojsci i partizanskim odredima i po­ zivaju ga u borbu ovim rečima: VALJEVCI I PODRINCI Neka vaša odlučnost, neka vaša hrabrost, neka vaša osvetnička puška budu odgovor na sva zverstva okupatora i njegovih slugu, neka vaše pristupanje u redove partizanske vojske bude odgovor na Hitlerovu naredbu i Nedićev poziv za totalnu mobi­ lizaciju. Junački i smelo kakvi ste bili uvek, ustajte u borbu! Dan slobode korača, on nije daleko, uči­ nimo sve da on bude što skorije. Na Hitlerovu totalnu mobilizaciju odgovorimo mobilizacijom svih snaga protiv Hitlerovog varvarstva, a za slobodu i srećnu budućnost našeg naroda. K oružju - u boj protiv neprijatelja. Živelo borbeno jedinstvo srpskog naroda! Smrt fašizmu - Sloboda narodu! Valjevskog narodnooslobodilačkog partizanskog odreda Komunistička partija Jugoslavije Okružni komitet Valjevo U 1943. godini Milica je dosta često išla na teren Kolubare i Kačera. Zajedno sa Sretenom Čitakovićem, obnovila je stara uporišta i stvorila nova. Čitaković je u tim krajevima uživao dobar ugled, i 78 �svi koji su išli s njim ili koje je upućivao kod po­ jedinih ljudi osećali su se sigurnim. Zahvaljujući Citakovićevoj popularnosti, Milica se neko vreme sama kretala po selima Kolubare i Kačera. Tamo je 27. marta 1943, u selu Poljanice, podnela izveštaj na sastanku Okružnog komiteta o dotadašnjem radu, posle čega su, suviše kritički, konstatovani sledeći nedostaci: »Uprkos velikoj pomoći Pokrajinskog komiteta, organizacija na teritoriji Okružnog komiteta Valjevo nije još dovoljno jaka. On (Okružni komitet - prim. D. B.) nema jake partijske organizacije, niti organizovane sekcije. On nije davao konkretne zadatke članovima, zato se nisu mogli razviti, te su zbog toga mnogi pali i likvidirani. On je više gledao na teškoće, a ne na mo­ gućnosti .. .« Posle ovih konstatacija, u zajednici s Momom Markovićem, koji je prisustvovao sastanku kao član Pokrajinskog komiteta, postavljeni su sledeći zadaci: »Prestati sa sektašenjem i pristupiti masovnijem političkom radu, prelazeći na sektore partijskog rada. Sprovesti široku kandidaciju proverenih ljudi i smelo ih primati u Partiju. Osposobljavati i teoretski uzdizati ljude za ru­ kovodioce, i preko njih raditi sledeće: Pojačati aktivnost na mobilizaciji ljudi za Odred. Povećati konspiraciju i budnost radi čuvanja kadrova. Obezbeđivati skloništa i stanove za istaknute radnike. Učvrstiti kurirsku vezu s Pokrajinskim komitetom i susednim Okružnim komitetima i odredima«. Posle sastanka, Okružni komitet je odmah obavestio partijske radnike o tome kako je ocenjen dota­ dašnji rad Komiteta i partijske organizacije, kao i o zadacima koji su postavljeni na osnovu donete ocene. Od aprila pa nadalje, Milica se angažovala u selima i u gradu. U grad je dolazila radi važnijih sastanaka, na uspostavljenu vezu, obučena kao seljanka. U junu, na primer, javila je Radmili Spasojević da je u određeno vreme sačeka na Nenadovića keju. Ona ju je sačekala i odvela u kuću svoga strica Dušana Spasojevića, poznatog trgovca u Valjevu. U toj kući, u Miličinom prisustvu, formirana je partijska ćelija, u sastavu: Radmila Spasojević, sekretar, Rosa 79 �A <Xcu G.tM. A. co - c/ f-' ^rr. Kraj je d n o g o d izveštaja M ilice Pavlović, sekretara OK KPJ, upućeno drugovima u Arandelovcu Paunović Krulj i Dara Pevčević. Sa Radmilom se dogovorila da se stvori sigurno sklonište, isključivo za prihvatanje kurira sa terena. Pošto je Radmila bila kompromitovana kod policije, tu je ulogu preuzela njena nekompromitovana sestra od strica, Milena Spasojević. Ona se odlučila za kuću svoga oca. Tako su, od juna 1943, kod Spasojevića kuće prihvatani kuriri iz Šumadije, Kolubare, Kačera, Rađevine i sa drugih strana. Milena je preuzimala materijal i po­ ruke i prenosila ih Radmili da bi ih ona prenela onima kojima su bili namenjeni. Posle nekoliko dana provedenih u selima, Milica se vratila u Valjevo, preobučena u crno odelo, kao ožalošćena žena. Došla je kod Nade Nožice radi formiranja odbora Antifašističkog fronta žena. U odbor su izabrane Nada Nožica, predsednik, Dara Pevčević, sekretar, Spomenka Ristivojević, Lela Vučinić i Mi­ lena Pecelj. Radi efikasnijeg delovanja ovog odbora grad je podeljen na četiri rejona. Svaka članica od­ bora je imala u svom rejonu da organizuje aktiv žena sa kojima će raditi i pomoć prikupljati. U to vreme Milica se postarala da se pribavi tehnika za potrebe Komiteta. Po njenom uputstvu, Rosa Paunović je iznela iz finansijske direkcije presu 80 �za umnožavanje i predala je Radmili Spasojević, koja ju je, sa sestrom Milenom, smestila u šupu svoga strica, i samo su njih dve znale da se tu nalazi. U toj se šupi umnožavao izvesno vreme sav pro­ pagandni materijal Okružnog komiteta. Početkom juna, Milica je, sa Sretenom Čitakovićem, došla u kolubarsko selo Bošnjanoviće, najpre kod Živojina Nikolića, da sa njim razgovaraju o opasnosti koja mu preti od četnika. On je bio poznat još iz ustanka kao rodoljub koji je pozdravio ustanak i bez rezerve se angažovao na prikupljanju hrane za par­ tizane. Takav je ostao i kasnije, pa su ga četnici, zbog saradnje s terenskim radnicima, tukli i više puta zatvarali. Kao poštena čoveka i rodoljuba, Milica i Čitaković su želeli da ga sačuvaju. Zato su mu predložili da se skloni u Beograd jer, zbog starosti, nije mogao opstati na putevima i u skloništima ilegalaca. On ih je poslušao. Tadašnji boravak u Kolubari iskoristili su da ohrabre ljude u Bošnjanoviću, da ih međusobno povežu i učine aktivnijim za oslobodilački pokret. To baš nije bilo jednostavno, što se može zaključiti po tome što su se samo preko dana mogli zadržati u kući Tihomira Krstića, a noću su boravili u mlinu njegovog bratstvenika Božidara. U julu je Milica prešla u Šumadiju da bi učestvo­ vala na vojno-političkom savetovanju, koje je na pla­ nini Bukulji organizovao Pokrajinski komitet. Na njemu su bili predstavnici i članovi Pokrajinskog komiteta, Glavnog štaba NOV i PO Srbije, Šumadijskog i Čačanskog NOP Odreda i delegacije okružnih komi­ teta Valjeva, Požarevca, Aranđelovca, Kragujevca i Čačka, ukupno oko 40 učesnika. Dok su došli na Bukulju delegati su morali da se probijaju preko okupirane teritorije, i to samo ■noću, zato što je neprijatelj držao jake snage na prugama i putevima. Pojedine delegacije su ostale na putu po nekoliko dana, jer su letnje noći bile kratke, pa su mali deo puta mogle da prevale. Pre savetovanja na Bukulji, koje je trajalo pet dana (od 10. do 15. jula), održan je dogovor po­ litičkih rukovodilaca i partijskih radnika iz centralne i zapadne Srbije. Tom dogovoru je prisustvovao po­ litički komesar Glavnog štaba Miroslav Jovanović, a 6 Milica Pavlović Dara 81 �učesnike su obezbeđivali 1. bataljon NOV Srbije i Šumadijski NOP odred. Tu su se sreli rukovodioci iz valjevskog kraja Milica Pavlović, Sreten Čitaković, Milorad Milatović i Živorad Gajić sa saborcima iz najtežih dana, među kojima su bili Milka Minić, koja je u to vreme radila u kragujevačkom okrugu, i Miloš Minić, koji je došao sa čačanskog područja. Ubrzo po povratku sa savetovanja na Bukulji, 15. avgusta, Pokrajinski komitet je organizovao savetovanje okružnih komiteta na planini Rudniku. Iz izveštaja koji je podnela Milica, u svojstvu sekretara Komiteta, vidi se da su od februara 1943. godine Komitet sačinjavali dva radnika i tri intelektualca, a organizacija je imala svega 25 članova. Kao i na Bukulji, u izveštaju su izložene teškoće sa kojima su se u proteklom periodu borili članovi Komiteta i partijsko članstvo. Sem ostalog, naglašeno je da Komitet nije uspeo da upozna dovoljno prilike i mogućnosti za rad u Rađevini. Posle savetovanja na Rudniku, Okružni komitet Valjeva su sačinjavali Milovan Milosavljević, sekretar, Milica Pavlović, Sreten Čitaković, Živorad Gajić i Milorad Milatović. Shodno zadatku koji je postavljen na savetovanju na Bukulji (»osposobljavati i teoretski uzdizati ljude za rukovodioce«), Okružni komitet je organizovao po­ četkom septembra, odmah po Miličinom dolasku sa Rudnika, petnaestodnevni partijski kurs u selu Jovanji, uglavnom za ljude za koje se pretpostavljalo da mogu biti politički radnici na terenu, i za »jednu petorku iz Šumadije«, koja je došla, zajedno sa partijskim radnicima koji su učestvovali na rudničkom saveto­ vanju. Milica i novi sekretar Komiteta Milovan Mi­ losavljević bili su predavači na kursu. Izučavana su neka pitanja iz »Osnova lenjinizma« i, pretežno, materijal o Komunističkoj partiji, posebno organizaciono pitanje i diktatura proletarijata, i o kadrovima uopšte. Po stečenoj praksi na partijskim kursevima, radilo se posle predavanja po kružocima, a pojedine teme su dorađene u diskusijama i propitivanjem polaznika kursa. Radi sigurnosti, kurs je počeo u selu Jovanji, a selio se u Balinović i Poćutu, dok nije završen u selu Brezovicama. 82 �Ako se sumiraju rezultati koje je Milica postigla u poslednjoj godini na dužnosti sekretara Komiteta, naći će se da su oni veći nego što se može zaklju­ čiti na osnovu ocene izrečene na savetovanju, na Bukulji. Utoliko veći ako se gledaju u uslovima u kojima su stvarani. Treba imati na umu da je pod­ ručje zapadne Srbije bilo zastrjo svakojakim neprija­ teljskim formacijama. Takode, valja znati da je nepri­ jatelj bio suroviji i krvoločniji kad bi osetio porast i aktivnost oslobodilačkog pokreta, ili kad je, posle staljingradske bitke, počeo da doživljava poraze na velikim evropskim ratištima. U zapadnoj Srbiji zaista se ne zna ko je bio gori i krvoločniji: Nemci ili njihove sluge? Četnici, sa svojim »crnim trojkama«, koji su, kao bajagi, stajali postrani, izvan nemačkih garnizona, nisu manje partizana i rodoljuba pobili ili predali Nemcima nego pripadnici Nedićeve Državne straže. S obzirom na to da su »operisali« po selima, uz rakiju i gibanicu, bez ičije kontrole, toliko su se ostrvili i počinili takve zločine kakvi nisu viđeni na jugoslovenskom ratištu. Jedan od njih je, na primer, slučaj sa Živanom Đurđevićem, onim Živanom za koga hroničari kažu da je »početkom 1943. godine, u najtežim danima, predstavljao glavnu vezu Okružnog komiteta ne samo sa Veljevom nego i sa ostalim srezovima«. Kuća tog seljaka iz Balinovića bila je ćelo vreme sigurno sklonište partijskih kurira i članova Komiteta. Tako do 22. maja 1943, kada je veća skupina Kalabićevih četnika opkolila kuću, u kojoj se toga dana zatekao član Okružnog komi­ teta Milan Kitanović, inače profesionalni revolucionar od 1937. godine. Da ne bi pao živ četnicima u ruke, Kitanović je otvorio vatru i pokušao da beži. Ali nije uspeo da pobegne. Četnici su ga ubili i doneli u Valjevo da ga pokažu narodu, verujući da su ubili starog valjevskog revolucionara dr Mišu Pantića, čije su ime ispisali krupnim slovima nad Kitanovićevim lešom. (Doktor Pantić je odstupio s glav­ ninom partizanskih odreda i poginuo u Sandžaku 19. februara 1942, prilikom prelaska Lima.) Živana su, sa starijim sinom Radomirom, vezali i odveli u Zarožje, kod Debelog brda. Dok su prolazili kroz Balinović, oslobodivši se nekako konopca, Radomir se dao u bekstvo. Pri tom je pogođen u kičmu. Pred ocem, četnici su ga ranjenog motkama dotukli. 83 �Na Živanu su primenili sve što su naučili mu­ čeći uhvaćene komuniste da bi od njih iznudili priz­ nanja. Ali od Živana ništa nisu dobili. Čak je i Milan Kitanović za njih bio »slučajni namernik iz Azbukovice«. Onda je Kalabić naredio da Živana živom vatrom nateraju da oda komuniste koji su kod njega nalazili utočište. Sa drvljanika koji se tu našao napravili su veliku_ lomaču i napravili ražanj. Zapalili su drva, svukli Živana, vezali ga za ražanj pa tako vezanog približili velikoj lomači. Dok su ga vrteli na ražnju, on je crveneo, a oči mu oticale. Uzalud su tražili priznanja, primičući ga sve više raspaljenoj vatri dok nije u mukama izdahnuo. Onda su ga zakopali nedaleko od lomače. Posle Zivanove smrti, u njegovoj kući ostala je kćerka Cveta, stara 16. godina, i sin Marko, star 13 godina. Decu je prihvatio Milijan Đurđević, a četnici su kuću opljačkali i stavili na nju ovu preteču opomenu: »Na znanje svima da su ovog komunistu i, po pričanju seljaka, dr Mišu Pantića ubili vojnici Jugoslovenske vojske u otadžbini pod komandom Draže Mihajlovića. Kako ovi tako će i svako onaj biti ubi­ jen koji radi protiv kralja i srpskog naroda. Ubijen je 22 ovog meseca u 4 časa. 22 maja 1943. godine Jugoslovenski vojnici Balinović oficiri JV - kapetan Eto takve su bile prilike u valjevskom kraju, u kojima su partijski radnici, sa instruktorom Pokra­ jinskog komiteta, povezivali i aktivirali članove Partije i SKOJ-a, i to bez oružanih snaga već od marta 1942, jer se partizanske jedinice nisu mogle održati u zapadnoj Srbiji. Koliko li je truda, samopregora, žrtava i krvi u takvim prilikama i suočenjima sa smrću, vrlo često s mučeničkom smrću, kao što je bila Živanova, tre­ balo uložiti da bi se sačuvao ustanički duh, da bi se razvila svest i ojačala vera u pobedu, koje su narodu ulivali, u ime Komunističke partije, neustra­ šivi borci i revolucionari kojima je pripadala Milica Pavlović! Bilo je malodušnosti, neverice, beznađa i 84 �izdaje, što je razumljivo s obzirom na silnu kon­ centraciju vojnih i policijskih snaga, koje su, ne birajući sredstva, bdele i čuvale nemačko-kvislinški poredak u zapadnoj Srbiji. Ali, zanemarljive su takve pojave i primeri u poređenju s masovnim heroizmom na­ roda i, u prvom redu, njegove mlade generacije. To su pokazali omladinci »Vistada« u prvoj ratnoj godini ili, još masovnije, učenice i učenici na početku školske 1943/44. godine. U ženskoj gimnaziji jedno je odeljenje odbilo da radi pismeni zadatak »Zašto je srpski narod protiv komunizma?«, što znači da je to odeljenje bilo privrženije skojevskom rukovodstvu nego idiotskom profesoru koji je zadao takvu pro­ vokatorsku temu. Lepota otpora i beda izdaje divno su se ispoljile te iste godine u muškoj gimnaziji. Šačica povlašćenih ljotićevaca podnela je predstavku direktoru gim­ nazije, svome štićeniku, kojom optužuje generaciju osmog razreda da je »još u V razredu bila zatrovana raznim idejama Karla Marksa«. Po mišljenju tih »na­ cionalno svesnih omladinaca«, toj generaciji, »u inte­ resu srpskog naroda«, ne treba priznati zrelost. Da bi potkrepili to svoje mišljenje oni su naveli sledeći slučaj iz razreda: » ... Dana 13. oktobra 1943: godine nastavnik zemljopisa g. Lončar je prozvao Anđelka Petrovića koji se sada nalazi u dobrovoljcima da govori zemljopis. Nekoliko nas je kazalo da taj ne dolazi u školu. Drago Pamučina je rekao: »Taj nije živ, on je umro«. Na to mu je Jakov Nenadović rekao: »Nije umro, on je u dobrovoljcima«, a Pa­ mučina je rekao: »Ako nije, umreće«. Tu se jasno vidi mržnja prema onima koji svoju krv prolivaju za svoj narod. . . Komunisti u školi nastoje da ome­ taju rad na časovima, a naročito na času veronauke, nacionalne istorije, hernije. . . Najgori su od komu­ nista: Jovan Đurdević, Aleksandar Mihajlović, Aleksan­ dar Obradović, Pavle Božić i Nenad Prodanović«. U tom otporu koji se manifestovao baš kad je u gradu besneo teror i carovala crna berza, i u bezbroj sličnih primera mladog pokolenja utkan je i deo zasluge neumornog agitatora Milice Pavlović, koja se kao partijski rukovodilac, uz krajnju opasnost po život, uvlačila iz sela u grad da bi saznala, pored ostalog, kako živi i misli školska omladina, sa kojom ju je rat podelio. Ona nije obavljala svoju rukovo- 85 �Sa kursa partijske izgradnje u selu Jovanji, septembra godine; Milica u prvom planu, u beloj košulji 1943. �deću funkciju iz nekog bezbednog skloništa, do koga su dolazili samo specijalni kuriri. Nije imala običaj nikoga da šalje u prethodnicu. Ako je nekome tre­ balo sugerisati da ozbiljno shvati svoju dužnost i obavezu činilo joj se da će to ona, lično, najbolje učiniti. Neumorni pešak! Nije slučajno za nju rečeno da je prošla kroz sva brda i šume zapadne Srbije. Neka sećanja na ulaske u okupirani grad U gradu nemačka i Nedićeva vojska, policija i agenti, po selima četnici. Svi pokušavaju da udu u trag iščezlim partizanima i ilegalcima, koji su najednom nestali, a do juče su bili u gradu i okolnim selima. Sada su opet tu, kao_ i posle svakog »čišćenja« i »pročešljavanja« terena. Žive i rade ilegalno, ali obavljaju revnosno svoje vojničke i partijske dužnosti. Istina, opasnost nije prošla, smrt vreba na svakom koraku, i sva je muka u suočenju s njom, bolje reći, sva je muka da se nadmudri taj agent, ta patrola - taj neprijatelj, koji čuva za tuđ račun ono što je osvajač oteo. Milica Pavlović je veći broj svojih ratnih dana provela u tom suočenju sa smrću i nadmudrivanju sa neprijateljem. Kao retko ko, radila je to uspešno jer je imala mnogo hrabrosti i dosta pouzdanih pri­ jatelja, koji su često noć probdeli da bi ona mirno prespavala i bila odmorna za sutrašnji naporni i neizvesni put. O tome govore neki tajni ulasci u grad i susreti u njemu. Kako li je izgledala ta devojka, koja je tog vru­ ćeg leta 1943, obučena i povezana kao seljanka, sa zavežljajem, žurila Radničkom ulicom da bi što pre ušla u dvorište, a onda u kuću Nade Nožice? Kod kuće je našla neku njenu rođaku, kojoj se učinila sumnjiva. - Nada će sada doći. Pričekajte je tu, u dvo­ rištu - reče žena, zatvarajući vrata na koja je Milica pokušala da uđe. Ne navaljujući da je pusti u kuću i ne uzbu­ đujući se, sede na klupu ispod lipe. Malo je potra­ jalo kada se začu škripa i lupa kapije na ulazu u dvorište. Iza ugla se pojavi Nada. Pre nego što će 87 �ući u kuću, na vratima še pojavi ona žena, njena rođaka, i pokaza rukom prema lipi: - Eno, tamo te čeka seljanka. Treba te lično. Nada pozva Milicu i uđoše obe u sobu. Dugo su razgovarale, a onda je Milica ustala i otišla kod Kaje Leleković, gde je bilo izgrađeno sklonište za ilegalce i partijski materijal. Ilegalci su se tu najbezbednije osećali. Od leta 1941. godine, kada je poslata od Kaje Mutić da se skloni u kuću četiri sestre Leleković, često je tu nalazila utočište. Održavajući veze sa sestra­ ma, ona ih je upućivala u poslove ilegalnog rada i na izvršavanje određenih zadataka. U zapadnom delu njihove kuće, ispod kreveta, nalazilo se iskopano sklonište. Ulaz je bio kamu­ fliran tepih-stazom. U skloništu je istovremeno moglo da se sakrije 5-6 ljudi i da boravi, po potrebi, du­ že vreme. Milica je u početku, preko sestara Leleković, organizovala za Odred prikupljanje materijala i informacija o neprijateljskim snagama. Tu je u 1942. i 1943. go­ dini Okružni komitet održao više sastanaka, a četiri sestre su čuvale stražu na smenu. Kod Lelekovića uvek je neko bio od članova Okružnog komiteta, ponajviše Milica. Ona je tu bila prikupila i neko­ liko desetina knjiga i uredila malu biblioteku. Kod Dare Pevčević, udate Pavlov, navraćala je više puta i boravila u skloništu koje se nalazilo u vešemici, u dvorištu. - Sa Milicom sam se poznavala još od prvih dana okupacije, - priča Dara - a možda i pre. Nismo bile na vezi, niti smo mnogo znale jedna za drugu, posebno ne na političkom radu. Poslednji put smo se videle u selu Prijezdić, februara 1942. godine. Bio je neki sastanak. Ja sam se tada nalazila u par­ tizanima, kao borac Suvoborskog odreda, a Milica je došla na teren kao politički radnik. Izenada su nas napali četnici i Nemci. Ja sam uhvaćena, a Mi­ lica je uspela nekako da se izvuče. Dara Pevčević je prošla svu torturu valjevskog zatvora i beogradske Specijalne policije, odakle je 88 �puštena. Njen otac je uspeo da je oslobodi velikim novcem koji je dao četnicima i agentima. Kratko vreme ona se smirila, a onda je počela ponovo da uspostavlja veze. Jednoga dana Rada Spasojević joj je saopštila da će joj u 7 sati doći jedna drugarica. - Treba joj obezbediti sklonište za dan-dva - rekla je Rada - ali je i sačekati tačno u 7, na keju izme­ đu dva mosta, pored Kolubare. Ona će ti se javiti. Samo ti budi tačna. Doneće ti neki materijal. Treba da obezbediš dalje rasturanje. Dara je pospremila sklonište u vešernici. Spremila ga je da se u njemu može duže boraviti. U zaka­ zano vreme izašla je na kej. U prolazu je srela nemačke i nedićevske patrole. Nije se obzirala na njih. Na keju, u senci starih lipa, sačekala je da joj se približi seljanka u opancima, zabrađena crnom ma­ ramom. U ruci je nosila korpu prekrivenu belom ma­ ramom. Na marami kitica bosiljka - ugovoreni znak. - Zdravo, drugarice, - progovorila je »seljanka«, a čim joj se približila uzbuđeno je rekla »zdravo Daro«. Prepoznala ju je iako je nije videla od onog sastanka u februaru, u selu Prijezdiću. Pošle su prema stanu. Kad su naišle ispod sija­ lica, Dara je tek tada prepoznala u liku »seljanke« Milicu, pa je nehotice uzviknula: »Jaooo, pa ti s i...« Stavljajući kažiprst na usta, Milica je procedila kroz zube: »Pst!« Sretno su stigle do stana. Milica je počinula na sigurnom mestu, a materijal je iste večeri otpremljen ilegalcima. Usred dana, kad je mnogo naroda na ulicama, kad svakog prolaznika prati par špijunskih očiju, ona je ušla u grad i prispela na ugovoreni sastanak kod Lele Vučinić, učiteljice stručne škole, udate za pu­ kovnika jugoslovenske vojske, koji se nalazio u nemačkom zarobljeništvu. To je bio stan »nacionalno ispravne žene«. Ona je bila simpatizer oslobodilačkog pokreta, pouzdana žena i ilegalna veza. Iako nije bila član Partije, Milicu je dočekivala kao najrođeniju. Ta veza, kao i veza s Nadom Nožicom, nikada nije otkrivena. 89 �Na sastanku je prisutno desetak žena. Samo su dve poznavale nekadašnju nastavnicu Srednje tehničke škole. Ostale su bile ubeđene da je neka partizanka iz Bosne, kako im je na početku rečeno. Milica je na sastanku govorila o političkoj si­ tuaciji i stanju na frontovima, o partizanima i sugurnoj pobedi Narodnooslobodilačke vojske. Na tom sastanku formiran je odbor Antifašističkog fronta žena. Zaklju­ čeno je, kao najglavnije, da se taj odbor što više angažuje na prikupljanju pomoći za partizane, i da se tajnost organizacije sačuva po svaku cenu. . . Pošto je sastanak završen, kako se neopaženo pojavila u gradu, tako je iz njega otišla. Žurila je, verovatno, na neki drugi sastanak van grada, o kome nikom ništa nije rekla. Kad je duže ostajala u gradu, radila je sa par­ tijskim ćelijama pojedinačno. Dolazila je na sastanke, obaveštavala članove ćelija o stanju na terenu i dru­ gim zbivanjima. U leto 1942, sastanke jedne partijske ćelije zaka­ zivala je van grada, u vrbaku ispod Kuzmanovića kuće. To je radila zbog veće sigurnosti jer je u gradu bilo rizično dolaziti na ma kakav skup ili sastanak. Na zakazano mesto, u određeno vreme, moglo se doći neopaženo sa više strana. Na jedan od tih sasta­ naka došla je preobučena u nošnju seljanke, noseći, za svaki slučaj, naramak drva. Partijsku ćeliju su tada sačinjavali Zora Ristivojević, sekretar, Rada Milovanović, Selimir Desnić, Voja Lukić i Aca Popović. Sem osta­ log, naramak drva koji je donela, poslužio je kao povod da razgovaraju o konsipraciji i posledicama koje ima svaka neopreznost, koja, u krajnjoj liniji, povlači policijsku provalu. Kad su sastanak završili, ona se sa naramkom drva izgubila, a ostali su se razišli na razne strane. Nakon oktobarske provale, kad je i sekretar Mes­ nog komiteta, Kaja Mutić, »pustila jezik« i pričala pred policijom sve što je znala, svako je živeo u strahu od hapšenja, što je razumljivo, jer među 278 pohapšenih bilo je mnogo i nevinih. Zato je u takvim prilikama opasno tražiti i teško pronaći i povezati 90 �komuniste, skojevce i patriotski raspoložene ljude da bi se iznova krenulo i pokazalo neprijatelju da je neuništiv oslobodilački pokret. U to vreme Milica je imala najboljeg saradnika u hrabroj ženi i samopregornoj majci Angelini Kuzmanović. Susret s ljudima u Joševi Trebalo je otići u selo Joševu, gde je ilegalno živela Milica Nožica, s kojom Okružni komitet dosta dugo nije imao vezu. Sela Joševa i Kotešice nisu se smela ispustiti, s obzirom na to da su tamo živeli ljudi s kojima se sarađivalo od ustanka. Zato je smatrala da baš ona treba da pode o uveri se na licu mesta kako stvari stoje. Dok je išla seoskim putem, razmišljala je, razum­ ljivo, o mogućem susretu s nepiijateljem. Nije to tako bezazlen susret - ima ih svakakvih u tim patrolama koje krstare seoskim putevima. Mora biti spremna na sve. I nije se prevarila. U Kotešicama je pred nju, iznenada, iskrsla četnička patrola, njih dvojica. Nije imala kud, išla im je u susret Čim se s njima srela, zatražili su joj legitimaciju. Živka Rajić, tako je stajalo u legitima­ ciji koju je pružila. Pogledali su sliku, pogledali nju i pitali kuda ide? - Idem u selo da nabavim namirnice. . . ponela sam ovo - rekla je i pokazala marame u korpi. Da zamenim i prodam da bih dobila namirnice. - Daj da joj udarimo dvedeset pet - predložio je jedan od njih - ovi su crnoberzijanci najveći špijuni. Milica se nije dala zbuniti. - E, kada bi tebi deca plakala, bez hleba, ne bi tako govorio. Išao bi na kraj. sveta da prehraniš svoju decu. Nevolja ne pita za teškoću, prijatelju. - Ostavi ženu, vidiš da ima legitimaciju - rekao je drugi. - Naći će ona šta traži. Oni nastaviše svojim putem. I Milica takođe. Uz put, kao da je proveravala sebe pred patrolom, setila se da je bila iznenađena njenom pojavom, pa je zato, činili joj se, delovala i nervozno. A šta bi bilo, pomislila je, da je naišao neki od njenih uče­ 91 �nika, ili neko ko je poznaje? Stresla se od te pomisli. Ubrzo je ugledala kuću Miloša Andrića, okruženu voćkama i seoskim plotom. Sa puta je skrenula Miloševoj kući. Spazila je domaćina i uputila se k njemu. Pokazala je svoju robu i tražila brašno za zamenu. Miloš, malo ljut, reče više za sebe: - Baš su ove žene naopake. Kao da će za to dobiti mnogo žita! Okrenu se i ode dalje, za svojim poslom. Mi­ lica je zastala, gledajući neće li se pojaviti Milošev sin Zlatomir, na koga je upućena. Uto začu kako Miloš kaže ženama: idem ja do Zlatomira. Tada ona odluči da ga prati. Na izvesnom odstojanju pratila ga je prema Potesu, gde je Zlatomir orao. Ubrzo se našla u polju na kome je ugledala orača, kome se Miloš samo javio i produžio prema opštini. Milica je prišla kolima na sredini njive. Sela je na rudu od kola i čekala dok je Zlatomir isterao brazdu. On ju je primetio i po­ žurio. Pošto je zaustavio volove da se odmore, prišao je Milici koja mu je ponudila marame na prodaju. Zlatomir se nasmejao - veza je uspostavljena. Izmenjao je sa njom nekoliko reči i ona je onda pošla prema obližnoj šumici. . . Obavila je toga dana važan zadatak: uspostavila je vezu sa ilegalkom Milicom Nožicom, koja je ra­ dila na terenu Joševe i Kotešica. Pošto je Milica bila obučena kao izbeglica, u selu su poverovali da je došla kao špijunka, a ne da prodaje marame. To je bio razlog što je i Miloš Andrić postupio onako negostoljubivo i osorno. U jesen 1943. godine Milica je sa Sretenom Čitakovićem u Kolubari, u selu Bošnjakoviću. Došli su i predanili kod Miodraga Jovanovića. Milica je odatle otišla u Cvetanovce, na sastanak sa Miloradom Kusturićem. Do tada tamo uopšte nije odlazila, niti je Milorada poznavala. Čitaković je prethodno ugo­ vorio taj sastanak, sa određenim znacima. Jedan ak­ tivista iz Bošnjakovića doveo ju je do određenog 92 �mesta, a onda je, prema Čitakovićevom uputstvu, sama našla Kusturićevu kuću. Koliko se vodilo računa o tajnosti pokreta i veza svedoči i činjenica, o ovom slučaju, da onaj akti­ vista nije smeo znati kod koga je Milica došla u Cvetanovce. Poslednje pismo svojima Sa svojima u Čačku poslednji put se videla u aprilu 1941. Ali i tada ne sa svima. Najstarija sestra Kaja je bila u Užicu. Toga susreta se seća sestra Kosara Stošić: » ... Mike je iz Beograda putovala za Valjevo i navratila je u Cačak da se s nama vidi. Znala je da je majka želela da je vidi. Sa njom je doputovala jedna drugarica, zvala se Jelena. Prenoćile su zajedno. Mike je uveče dugo razgovarala sa majkom i sestrom. Sutradan je rano otputovala sa svojom dru­ garicom. Više se sa nama nije videla«. Mike je bila pravična i nesebična, za sve je po­ kazivala razumevanje. Prilikom tog poslednjeg susreta sa svojima u Čačku, sestra Kosara je spremala do­ ručak. Mleko je sipala u šolje. Mike je pogledala u šerpu i videla da nije ostalo mleka za sestru. Nije rekla ništa, prišla je šporetu i iz svoje šolje vratila pola u onu šerpu. »Nije joj bilo prvi put da tako nešto uradi«, kaže Kosarin muž Lazar. »Kada je bila student prve godine u Beogradu, sreo sam je na Terazijama, bila je u društvu sa dve drugarice. Pozvao sam je da pođemo u poslastičarnicu. Pristala je, ali pod uslovom da podu i njene drugarice, a ne samo ona.« *** Posle okupacije zadržala se u Valjevu. Nije išla u Čačak iako je znala da majka, brat_ i sestra brinu o njoj. Ali nije im se smela javljati. Živela je u po­ četku poluilegalno, a u jesen je prešja u ilegalnost Tada već nije ni mogla od svojih iz Čačka da dobija pisma, a želela je i trudila se na svaki način da nađe mogućnost da im se bar povremeno javi. Nekad je to činila preko poverljivih ljudi koji su putovali za 93 �Čačak. Ali je uvek strahovala da svojima ne pričini neprilike. Ako bi policija i agenti doznali da se do­ pisuje sa svojima, mučili bi ih i odveli, možda, u logor. Radi toga je prestala da se javlja Devetog avgusta 1941. godine napisala je poslednje pismo majci. »Doći ću, ako mognem, da se vi­ dimo«, napisala je u tom pismu, i potpisala se onako kako su je ukućani zvali - Mike. Obećanje nije ispunila. Ne da nije htela. . . Od početka ustanka 1941. godine, javila se svojima svega tri puta, sa tri dopisnice. Dve je napisala sestri Daći. Na njima ne piše ono omiljeno »Mike«. Potpi­ sala se sa Zora. Jedna dopisnica je datirana 23. novembra 1943, a druga 12. aprila 1944. godine, nepuna dva meseca pred pogibiju. Drugi put se potpisala sa Soja. Sadržaj tih dopisnica je škrt, telegrafski - tek toliko da znaju njeni da je u tom vučjem vre­ menu još živa. Onom dopisnicom iz 1943. godine, »poznanica« Zora čestita slavu, a drugom »poznanica« Soja čestita uskrs. Kakva li je to predostrožnost! Zar su cenzori i policija mogli da pretpostave da sa tih nekoliko reči proganjana komunistkinja javlja svojima da je živa i da ne brinu za nju. Na poslednjem zadatku Dan lep i topao, 26. juna 1944. godine, u selu Joševi sastanak seoskog Narodnooslobodilačkog odbora. Sastanak se održava u šumi zvanoj Rezine, ispod Andrića kuća. Na sastanku su prisutni osim članova od­ bora, ilegalci, partijski radnici - Andra Savčić, Mića Jeremić i Milica Pavlović, član Okružnog komiteta. Kroz šumu, pored samoga mesta gde se održavao sastanak naišao je nepoznat čovek. Razgovor se prekida. Tišina. Covek se približava. - Ko je taj čovek? - šapatom pita Savčić i pokazuje prema nepoznatom. - Milivoje Matić! - odgovara Živan Andrić, predsednik odbora. - Otkuda on? - kao da se pogledom pitaju Andrić i prisutni odbornici. Andra Savčić ga zaustavlja: - Ko si ti? - pita ga. - Milivoje Matić. Slučajno se uputih ovuda da prekratim put 94 �Pogledi odbornika se susretoše ponovo. Neki ne govore ništa, samo nepoverljivo vrte glavom. Njegov nailazak nije ih obradovao. Do pre izvesnog vremena Matić se nalazio u dobrovoljcima (Ijotićevcima), pa je otud pobegao. Sada se kreće slobodno po selu, nije pristupio četnicima. Video je ovaj skup, video je prisutne, od kojih je većinu poznavao. Savčić ga je zaustavio s namerom da ga zadrži i, kad padne noć, da ga možda ubiju. - Znate, drugovi, postoji mogućnost. .. Treba ga zadržati. - Ma, neće on, naš je čovek - reče Živan. I ostali odbornici iz sela izjavili su da je bio u dobrovoljcima, ali je pobegao i, kao takav, naklonjen je narodnooslobodilačkom pokretu i neće nikome ništa reći o sastanku koji je video. Obazriva Milica saslušala je meštane i prihvatila njihovo mišljenje da nema opasnosti od tog čoveka, iako ih je zatekao na sastanku za koji zna da je partizanski. On je Živana lično poznavao i sada ga dobro video. Toga dana nije se nešto dobro osećala pa se nije ni trudila da o ćelom slučaju nešto kaže. Savčić je pustio Matića. Posle završenog sastanka, Živan je s Milicom pošao svojoj kući. Kako se ona nije osećala dobro, ostala je da prenoći. Savčić i Jeremić su se zadržali u šumi. Nedaleko od mesta gde je održan sastanak nalazio se bunker. Za njih je Živanova kći Olgica donela večeru. Milivoje Matić je požurio kod Dušana Grujičića, četovođe sela Joševe, da mu ispriča šta je video ispod Andrića kuća. A onda su obojica pošli u selo Kozličić, gde su se nalazili četnici. Noć je uveliko odmakla. Sve spava. Dva čoveka brzo odmiču kroz atar sela Joševe prema Kozličiću. Zadihani i oznojeni stigoše do kuće gde se nalazio četnički štab. Napolju je samo stražar, ostali su u kući, spavaju bezbrižno. - Imamo hitne vesti za komandanta - reče Dušan stražaru koji ih je zaustavio. Stražar ih je prepoznao i propustio, jer oni su ljudi od poverenja, njih ne treba proveravati. 95 �Ne čekajući šta će im stražar reći, odjuriše pravo u sobu kod komandanta. - Ene, otkuda vi, momci, u ovo doba?! - iznena­ đeno će komandant Simo Radović pridošlima. - U Rezinama, ispod Andrića kuća, partizani reče Milivoje još zadihan. - Sa njima je i Živan. . . Sve sam ih video ja, lično. Naišao sam slučajno na čestar, pravo na njih. - Pričaj, koliko ih ima, i ko je sve tamo? - požuruje ga komandant _ - Poznao sam samo Živana, i više nikoga. Bilo ih je desetak. Sa njima je jedna žena. Komandant naređuje uzbunu. A kako i ne bi kada su im partizani pod samim nosem, a oni to ne znaju! Ustajanje, postrojavanje napolju. Domaćin i njegovi ukućani unezvereno gledaju u četnike. - Gde li tako žure? - pita se seljak. - Koja im je golema nevolja. Ako su Nemci, gde ću ja sa svojima. Jadna li nam m ajka. . . - Pokret! - naređuje komandant Matić je na čelu četničke kolone, hita prekim putem Andrića kućama. On poznaje kraći put do šume_ Rezi ne. Četnici su te noći opkolili Andrića kuće, misleći da su partizani u kućama. Prvo su došli kod Živanove kuće, jer je Matić njega video na sastanku. Pred ^zoru, kada se deli noć i dan, četnici su tražili Živana da izađe iz kuće, tobože, treba im, kao njihov čovek. On je video da ih ima dosta i da je opkoljena kuća sa puno čeljadi. Otvorio je vrata i izašao napolje s namerom da beži. Četnici su pokušali da ga zadrže, dvojica su ga uhvatili, ali on im se istrgao, probio se kroz njihov obruč i nastavio da beži. Četnici su otvorili vatru, prvo pojedinačno, a onda plotunskom paljbom. U tihom letnjem praskozorju odjeknuli su pucnji u Joševi. Živana su ubili na 30-40 metara od kućnog praga, uz povike i psovke. U Miloševoj i Živanovoj kući svi su na nogama. Dvoje dece bezbrižno spavaju, ne znajući šta se radi napolju, oko njihove kuće. U kući su živeli zajedno: Živan, član Partije, osamnaestogodišnji Zlatomir6 sko­ 6 Zlalomir Andrić je posle oslobođenja radio u OZNI i SUP-u. a poslcdnjih godina bio je načelnik SUP-a OpSlinc Čukarica. 96 �jevac, Mašinka-Bula, skojevka, četrnaestogodišnja Olga, omladinka, deda Miloš, baba, žene. . . , jedanaest čla­ nova Miloševe i Živanove porodice. Dvanaesti član je te noći, ne prvi put, bila Milica Pavlović. Živanova žena kada je čula pucanje, vrisnula je i kroz plač povikala: - Deco moja, izginućemo noćas. . . Milica priđe prozoru. Imala je revolver i dve odšrafljene bombe. Videla je siluete ljudi u šljiviku ispod kuće. Blizu su jedni drugima. U tom je času mislila, verovatno, da bombama može napraviti prolaz. I tek što nije odlučila da to pokuša učiniti, preseče je dečiji plač u sobi. Trže se i odmače od prozora. Pogleda na krevet gde su spavala deca. - Ne! - reče odlučno sama sebi. Odloži bombe i revolver vrati za pojas ispod bluze. - Ako neko treba u ovoj situaciji da strada, to ću biti ja. Deca ne smeju biti žrtve. Ovi su bez milosti, ubaciće bombe i pobiti decu. Četnici koji su bili određeni da uđu u kuću, neodlučno su stajali napolju, zbunjeni događajem koji se odigrao. Milica i Darinka, iako preplašene, iskoristile su taj trenutak i ubacile u dimnjak neki propa­ gandni materijal koji se zatekao kod Živana. I Zlatomir je iskoristio zbunjenost četnika. U drugoj sobi izvadio je iz slamarice i pocepao a delom i sažvakao neku svoju hartiju. Ne gubeći prisebnost, mladić je zatim prišao Buli, pa Olgici i tiho im šapnuo: - Seko, neka te tuku, neka te peku, ni reči ne smeš reći. Ni reči! Na vratima obasjanim baterijskom lampom pojaviše se puščane cevi. Četnici su se pribrali, ulaze galameći i psujući, kao da sebi strah razgone: »zaklati i pobiti...« , »i decu zaklati u kolevci. . .« Komandant Radović ulazi sa još dvojicom četnika u kuću i traži da se zapali svetio. - Ko je ovaj što je poginuo? - pita ljutito žene. Pogledi Milice i Darinke se susreću u mraku. Darinka pribra malo snage i reče: - Moj muž, Živan. Ne daju joj da izađe napolje, traže da se upali svetio, a onda poče ispitivanje i šamaranje. Komandant Radović bije divljački. I psuje. To kod četnika jedno 1 Milica Pavlović Dara 97 �bez drugog ne može. A onda Milicu izvode u drugu sobu. Komandant je besan što ona ćuti. Malo-malo, on nastavlja svoj krvnički posao. Ali ona i ne čuje više njegova pitanja. To ga je razgoropadilo, hoće pošto-poto da sazna makar kako joj je ime. Četnici koji su s njim ušli čitaju kućnu listu i vide da u njoj nije upisano dvanaesto čeljade koje su zatekli u kući, računajući i ubijenog Zivana. Dok su jedni pretresali kuću, dotle su drugi ispitivali ukućane. Zainteresovalo ih je naročito ko je žena čije ime nisu našli u_ kućnoj listi. Iako je bila uzbuđena i preplašena zbog Živanove smrti, Darinka je mimo odgovorila: - Naišla je pred samo veće, pošla je u Brankovinu. Velimo, noć je i zaustavismo je da prenoći, znate, žensko je, gde će noćas. . . - Vama je poznato da svaki član porodice, kao i gost^ mora biti prijavljen vlastima i upisan u kućnu listu. Sto je niste prijavili? - Bilo je kasno, nismo stigli - reče domaćica. Četnik koji je to pitao zavrte glavom, istera ih sve napolje i u kući nastavi sistematski da pretura i pretresa. Stvari iz ormana, posteljina, sve je na gomili izmešano. Ništa sumnjivo nije nađeno. U međuvremenu, četnici su Milicu saslušavali u dvorištu - ko je, odakle je, šta je tražila, kud je pošla. . . Uto četnici koji su pretresali kuću izlaze i izvode Zlatomira i njegovu sestru Bulu da bi uveli Milicu da je pretresu i nateraju da nešto kaže o sebi. Našli su bombe i revolver, s kojima se nije htela razdvojiti. Mogla ih je baciti u dimnjak, s propagandnim materijalom. Ali, šta ako ih nađu neće verovati da je to njeno oružje, stradaće ukućani, zapaliće kuću. Ostala je čvrsto pri svojoj odluci: da samo ona bude žrtva! Vezali su je, kad su našli oružje kod nje, još im je više postala zagonetna. Pošto ništa o njoj nisu mogli saznati, ni od nje ni od ukućana, poslali su kurira u selo Lelić, gde se nalazi njihova komanda. Posle otkrivanja oružja, šest puščanih cevi je bilo upereno u nju. Šest hitaca bilo je spremno da se sruči na nju u slučaju da nešto pokuša. Bili su još grublji prema njoj. Udarili su je nekoliko puta kundakom, iako je bila vezana i nemoćna, stavljajući joj na znanje da sa njima nema šale. 98 �Bez reči je izašla napolje, uz nju je i dalje stajalo šest čuvara. U kući opšti haos. Ni decu nisu štedeli. - Svi su oni partizani! - vikao je jedan bradonja. - Svi su oni zadojeni komunizmom, - veli drugi. - Sve ih treba pobiti, i dete u kolevci treba zaklati. Zaokupljeni najviše Miličinim slučajem i čekajući da se vrati kurir iz komande, četnici su trenutno izgubili iz vida ukućane. Zlatomir je ugrabio priliku i uskočio u štalu, nedaleko od kuće, a onda produžio da se skloni kod prijatelja da ne bude ubijen. Posle jednog sata, Milicu su vratili u kuću. Jedva je ušla. Bleda, iznemogla od bolesti i batina, srušila se na stolicu. Ponovo saslušanje, ispitivanje sa naperenim cevima u njene grudi. Dok su je vodili u kuću, ostale su preselili u drugu sobu. I sa njima su bezdušno postupali. Olgicu su udarili kondakon samo zato što je htela napolje. U sobi gde su bili članovi porodice čuli su se samo plač i jecanje. Setili su se da im je Zlatomir umakao. Radi toga je komandant još više ljut. On naređuje Darinki, ženi Zivanovoj, da »onoga sahrane bez opela i pokajanja«. Kao komunist on ne zaslužuje da se žali. - Pazi šta radiš, mi ćemo vas pratiti. Nikakav skup naroda ne srne biti, jesi li rezumela? zapretio je ljutito. A onda se okrenuo Milošu: - A ti, matori, da nađeš sina i u toku dana da ga dovedeš, ionako ćemo sve vas pobiti. Naredio je zatim da Milicu odvedu u kuću Ivka Matića, a on je, sa grupom četnika, ostao u kući da od Darinke traži pare. - Predaj nam pare koje ste dobili za Milicu Nožicu. - Ja ne znam ni za kakve pare. Za koju Milicu? - Znaš ti dobro, reći ćeš sve. - Izvadio je revolver i ispalio metak preko njene glave. - Govori gde su pare ili ću te ubiti - Ne znam ni za kakve pare - ponavljala je Darinka po ko zna koji put. Kada je Radović zaključio da je dosta, uz psovke je prosiktao: - Sutra ću doći, moraš stvoriti pare! Pri tom je žestoko udario nesretnu ženu. Kurir se vratio oko osam sati iz Lelića. Četnički komandant Marković poručio je: »Opasnog komunistu dovesti u štab«. 99 �Četnici su se okupili kod kuće Ivka Matića i odatle krenuli, preko Kotešice, Zlatarića i Radevog Sela, u Lelić. Kad su naišli kroz Radljevo Selo, pored Dragojlovića kuća, gde se nalazila škola, Krstivoje Milatović, koji je u njoj hio na službi, izašao je da vidi koga to četnici sprovode. Bio je nemalo iznenađen kada je video Milicu, svezanu, među stražarima. Učitelj ju je od ranije poznavao kao ilegalnog partijskog radnika. Osim toga, znali su se i po tome što je njegova supruga završila učiteljsku školu zajedno s njenom sestrom Daćom. Četnički komandant se poz­ navao s njim, pa kad ga je video, malo je zastao. A učitelj je to iskoristio da ga upita ko je ta žena i zašto je vode vezanu? Ne čekajući odgovor, napravio se naivan pa je primetio: - Simo, bolan, što je ne pustite, šta ona zna. Možda je izbeglica i traži hleba za decu. - Ne, Krstivoje, ona je opaki komunista. Kod nje smo našli pištolj i bombe. Vodimo je u komandu zone, pa neka oni rade šta znaju. Milica je čula razgovor između komandanta i Krstivoja i, da bi otkonila svaku sumnju sa svog znanca i prijatelja, okrenula se svojim čuvarima i upitala: - Ko je taj čovek koji se interesuje ko sam i gde me vodite? - To je ovdašnji učitelj Milatović - objasnio joj je jedan od četnika. Četnici su došli i sutradan kod Andrićevih da vide ko će prisustvovati Živanovoj sahrani. Pri tom nisu propustili da ponovo narede Milošu da nađe sina i da ga dovede u komandu. U protivnom. .. Posle dva-tri dana četnici su opet došli u Andriće, prikupili ukućane, sem dece, i odveli ih kod Ivka Matića kuće. Prethodno su saslušavali sve redom, ne bi li saznali gde je Zlatomir, pa pošto im je sve bilo uzalud, odveli su ih u Lelić. Ostavili su samo Darinku, koja je bila bolesna i nije mogla da se kreće. Njoj su naredili da ide u Jeremiće da bi je otuda sproveli u Lelić. Plašeći se za živote svojih roditelja, Zlatomir je otišao i prijavio se sam četničkoj komandi u Lelić. Tada su ostale pustili, a njega zadržali. U Leliću je ostala i njegova majka Stana, da bi našla nekoga ko bi joj pomogao da spasi sina, jer je znala, otprilike, šta ga čeka. 100 �Zlatomir je dobio 180 batina, ali ni reci nije prozborio. Njegova majka, koja se još uvek vijala oko četničkog štaba, prenela je, napokon, prebijenog sina u jednom starom ćebetu, uz pomoć nekih ljudi, u selo Zlatarić, kod svojih, a onda u Joševu. Prošlo je dosta vremena dok su mladiću ubojotine izlečene, i dok se oporavio. U Leliću su Milicu smestili u kući Petra Krstića. Tu se nalazila četnička komanda. Usledilo je ispitivanje i ponovo udarci, mučenje, psovke i poniženje. Ona je za četnike još nepoznata žena, komunista. Treba saznati njeno ime, ali to ne ide lako. Ona je za njih ostala bezimena. Tu, u komandi je zanoćila, a čuvali su je četnici Aćim Stojić iz Brezovica i Miroslav Bobovac iz Jovanje. Taj Bobovac je dezertirao sa partijskog kursa, septembra 1943. godine. Znajući da je on poznaje, Milica mu je predložila da je pusti da ide, tobože u klozet, i da će ona pokušati da pobegne. Milica Pavlović je bila gorkijevski vaspitana. Uprkos mnogim iskušenjima i razočaranjima, verovala je do poslednje ure u ljudskost i veličinu čoveka. Nikad joj, valjda, nije pala na um misao Dostojevskog da »u svakom čoveku po jedan zločin spi«. Hoće li se on osloboditi tog zločina - zavisi od mnogih činilaca. U pojedinim slučajevima zločin se u njemu umnožava, dobija patološke razmere. Milica se, na ne­ sreću, namerila na takvog (ne)čoveka. Poverovala je da će joj Miroslav Bobovac pomoći. Predložila mu je (naivno!) da pođe s njom ako se plaši da će mu se nešto desiti posle njenog bekstva. Skinula je s ruke zlatnu narukvicu i prsten i dala mu da ga odobro­ volji i unapred nagradi. A on, strvina, rođeni zlikovac, kako je postupio? Obećao je da će joj pomoći. I . . . Pustio je da pođe, a kada je odmakla desetak metara, pucao je i teško je ranio. Alarm je uspeo. Ranjenu Milicu su previli i odveli je na saslušanje, bolje reći, na svirepo mučenje. Krvnici su se smenjivali do pred svitanje. A ona je stisla zube i ćutala. Opet im ni svoje pravo ime nije rekla. Videći da je uzaludno sve, komandant Marković je naredio Miroslavu Bobovcu i Aćimu Stojiću da je streljaju. Međutim, oni je nisu streljali, već zaklali. Zaklali su je na jednom proplanku nedaleko od 101 �Krstića kuće. Na njenom telu je bilo desetak uboda kamom. Kada se jutarnja izmaglica razišla sa proplanka, telo je bilo pokriveno zemljom koju je volela i za čiju se slobodu borila. Ugasio se život devojke, komuniste, kada su divizije Narodnooslobodilačke vojske upravo prelazile u Srbiju. Ugasio se život žene koja je volela i borila se za slobodu maloga čoveka. Ugasio se na pragu slobode život omiljene Mike, koja je volela da živi. Samo tri meseca kasnije proleteri su prispeli u selo gde je ubijena. Kako su u Čačku saznali za pogibiju Moma Mihajlović, rodom iz Čačka, radio je u Valjevu. Kao Čačanin, poznavao je Miličinu porodicu. Za Milicu je čuo da radi i živi u Valjevu, ali ratno vreme je učinilo da se o njoj nije smeo raspitivati. Od nekih svojih prijatelja saznao je krajem juna 1944. godine da su četnici uhvatili i ubili njegovu sugrađanku Milicu Pavlović, profesorku. Saznao je, takođe, šta se dogodilo u selu Joševu, o Miličinom he­ rojskom držanju i o ubistvu u selu Leliću, nedaleko, od Valjeva. Nije znao sve pojedinosti, ali je znao dosta. Neposredno posle pogibije, otišao je u Čačak. Na ulici je sreo Miličinu sestru Kosaru. Kad ju je video, kanio se da li da joj kaže, ili ne. Ako kaže da je poginula - može se doznati da je on doneo tu vest pa se bojao nekih nezgoda. Ipak je u njemu prevagnulo ono ljudsko, i rekao je sestri Kosari da je Milica umrla »Sahranjena j e ...« , kazao je na kraju. Iz predostrožnosti, prećutao je mnogo više nego što je rekao. U tom momentu Kosara samo što se nije srušila Požurila je kući i prvo se isplakala Majci i sestri Daći nije_ rekla ništa o razgovoru sa Mihailovićem. Ona je tetka Živani platila put da pođe u Valjevo, da se raspita, da proveri. Tetka Živana je odmah krenula. Živana je morala pronaći učiteljicu s kojom je najstarija sestra Daća završila učiteljsku školu u Jagodini, kako bi joj ona pružila pomoć. 102 �Kad je stigla u Valjevo, otišla je prvo kod Nade Nožice, koja joj nije mnogo rekla, jer se i ona plašila da se ne dozna da su od nje vesti potekle. Išla je Živana i kod Blagoja Milatovića, i kod učiteljice Soje iz Grabovice, snahe Blagojeve. To je ta učiteljica koja je završila sa Daćom učiteljsku školu. Za svaki slučaj, Živana je ponela sliku iz učiteljske škole da ona ne posumnja u nju radi čega se raspituje. U svojoj torbi nosila je i nekoliko džakova da ima izgovor da je pošla da kupuje šišarku za štavljenje koža. Sin joj je bio opančar. Ali nigde nije mogla da sazna pravu istinu. Svi su živeli u strahu. Učiteljica iz Grabovice je rekla, čak, da je Milica živa, ali da se mnogo muči. To što je rekla Živani nije joj dalo mira. Dugo je razmišljala o tome kada je Živana otišla, i na kraju je odlučila da izađe na železničku stanicu i kaže tetki sve što je znala. Sutradan, pre nego što će voz krenuti za Čačak, učiteljica je stigla na železničku stanicu. Našla je tetku Živanu i kazala joj da je videla da su četnici juče proveli kroz selo vezanu Milicu. Po svemu sudeći, uoči oslobođenja, teror i zlodela neprijatelja uzeli su takve razmere da su se ljudi plašili i svojih senki. Čak i pojedinci koji se nisu tako držali u toku rata. Doduše, na pragu slobode najteže je bilo rizikovati svojim životom. . . Hrabra Mike Pavlović koja je dve godine išla od sela do sela u zapadnoj Srbiji da bi podigla moral i ubedila ljude da se četnici i okupator neće i ne mogu održati u ustaničkoj Srbiji, kad bi saznala kojim čudom, kako su ljudi sa strahom izgovarali njeno^ ime, sigurno bi se nasmejala i, u svojoj dobroti, našla bi neko opravdanje za takvo njihovo držanje. Živana se vratila u Čačak, ne saznavši, tako reći, ništa pouzdano o Milici. Sve što je čula i doživela ispričala je Kosari. Kosara je smatrala da bi ona, u svakom slučaju, nešto više saznala pa se spremila i krenula u Valjevo. Sa sobom je povela čoveka čiji je brat bio u četnicima u Valjevu. Računala je da, ako nađe živu sestru Miku, da mora nešto preduzeti da je nekako spasi. Verovala je da je učiteljica iz Grabovice kazala istinu. 103 �Stigla je i do štaba četničkog komandanta Markovića, koji je Milicu osudio na sm rt Tamo su joj rekli: »Mala je bila opasan komunista. Ni reči nam nije priznala. .. « Sestrino srce od bola je htelo prepući; nije se smela više ni raspitivati, a ni četnici joj nisu ništa više hteli reći. Sva skrhana, vratila se u Čačak i tada je rekla majci i sestri Daći kakva je sudbina njihove ljubimice Mike. Posmrtni ostaci profesorke Milice Pavlović preneti su, marta meseca 1945. godine, u Čačak i sahranjeni na čačanskom groblju. Milica je sahranjena sa svim vojnim počastima, kao veliki borac i revolucionar. Pod naslovom »Milica Pavlović Dara«, čačanski »Glas« je te godine, 17. marta, povodom prenošenja pos­ mrtnih ostataka iz okoline Valjeva i njihove sahrane, objavio članak, u kome se kaže, sem ostalog: »Posmrtni ostaci preneseni su iz okoline Valjeva, gde je Milica radila za vreme okupacije. Velika masa sveta na groblju dokaz je koliko je Milica bila voljena i cenjena u svom rodnom mestu. U ime profesora, sa drugaricom se oprostio pred Čačanskom gimnazijom Milivoje Rašević, profesor. Na trgu, u ime vojske, govorio je drug Perišić, komesar komande mesta, a na groblju Ratko Petrović, u ime Komunističke partije, i Milorad Čvorović, u ime drugarica i drugova iz detinjstva«. Na groblju je 24. juna, na godišnjicu Miličine pogibije, priređena komemoracija, kojoj je prisustvovao, pored rodbine, prijatelja i znanaca, sav revolucionarni Čačak. Uz obaveštenje o komemoraciji, »Glas« je doneo, u većem izvodu, govor koji je tom prilikom održao Miloš Minić, Miličin saborac iz studentskog pokreta i partijski rukovodilac iz slavnih dana NOR-a i revolucije: U svom izlaganju Minić je naveo da je Milica odrasla u kući siromašnih roditelja, učila školu u Čačku i studije završila u Beogradu, pod teškim uslovima. Još tada je upoznala sve nepravde tadašnjeg društva. Kada je stupila na studije, napredna studentska omladina Beogradskog univerziteta počela je borbu protiv ne­ narodnih režima, protiv fašističkih provokatora, koji 104 �su vodili našu zemlju putem izdaje i predaje našeg naroda u čeljusti fašizma. Još od tada, drugarica Milica bila je medu prvima. Kada je 1941. godine Komunistička partija pozvala prvo svoje članove, a i čitav narod, u borbu protiv okupatora, ona se, kao disciplinovana, odaziva i polazi teškim ali slavnim putem, i postaje jedan od organizatora partizanskih jedinica u valjevskom kraju. Jednoga dana odlazi u oružani Odred i nastavlja borbu. Dolazi novembar 1941. godine, i dani izdaje od strane četnika. Draže Mihailovića koji, u zajednici sa svim izdajnicima i petokolonašima našeg naroda, uz pomoć okupatorskih kaznenih ekspedicija, napadaju i počinju uništavanje partizanskih formacija. Partizani se povlače u Bosnu. Neko mora ostati sa narodom. Milica opet, po odluci drugova, ostaje na terenu zapadne Srbije. To su sada najteži dani. Probija se ona, sa jednim revolverom i sa jednom bombom, kroz sela kuda krstare na svakom koraku četnici i okupatori. Pred njom to nisu prepreke. Ona ide ka jednom cilju. Borbu treba nastaviti, prikupiti snage, uspostaviti vezu između pozadine i ostalih jedinica, koje su ostale u Srbiji. I tu uspeva, ali samo zato što u njoj gori beskrajna ljubav za slobodom, za otadžbinom. Nema zadatka, kaže drug Minić, koji je Mike odbila da izvrši, ili koji nije u potpunosti izvršila. Redak je to bio borac, neustrašiva i besprekomo požrtvovana žena. Kao takva, ona postaje rukovodilac narodnooslobodilačkog pokreta u okrugu valjevskom, i na toj dužnosti je odgovorila. Prošla je kroz sva brda i šume zapadne Srbije. Uspostavila veze između pojedinih odsečenih partizanskih delova odreda. I na tom putu je pala, oduživši se svojoj otadžbini na način kako dolikuje prvoborcima, pravim sinovima naših naroda Završavajući prigodni govor, drug Minić je pozvao omladinu da se na grobovima kao što je Miličin ne skuplja da plače, već da se okuplja da se setimo života i napora takvih prvoboraca i da nastavimo njihovim putem. U tom smislu pozivaju i javna zdanja kojima je, u znak slave, priznanja i zahvalnosti, dato ime ove hrabre devojke sa studentskih barikada i mukotrpnih puteva revolucije. U rodnom gradu, sem pionirskog od­ reda, i jedna osnovna škola nosi njeno ime; u Beogradu takođe. A Valjevo, grad koji i po tradiciji 105 �ceni junake, najlepše se odužio junaku-devojci: dao je njeno ime ne samo školi u kojoj je radila nego i jednoj od onih ulica kojom je izlazila, možda, iz okupiranog grada ili se u njega uvlačila da nepokorene građane ohrabri i poveže duhom otpora i vere u pobedu. * * * Odlukom Predsedništva Antifašističkog veća narod­ nog oslobođenja Jugoslavije i Vrhovnog komandanta Jugoslovenske narodne armije, za pokazano herojsko delo, za- izvanrednu hrabrost i požrtvovanost na organizovanju ustanka i narodnooslobodilačke borbe i heroj­ sko držanje, 14. decembra 1949. godine odlikovana je Ordenom narodnog heroja Milica Dara Pavlović. Sa valjevskog područja Ordenom narodnog heroja odlikovano je još petnaest istaknutih rukovodilaca narodnooslobodilačkog pokreta. �R EČ A U TO RA Ova knjiga je nastala nakon dužih istraživanja životnog puta i revolucionarnog rada narodnog heroja Milice Mikc Pavlović kasnije poznate ilegalke Dare. Pri tome se nastojalo da se, u obimu koji dozvoljava koncept ove biblioteke, zabeleže one činjenice koje su od najvećeg značaja za upoz­ navanje njenog života i dela. Opredelivši se za to, život Milice Pavlović sam rekonstruisao idući tragom njenog re­ volucionarnog delovanja. Nastojao sam da se svaka tvrdnja navedena u knjizi temelji na dokumentu, ili pismenim svedočenjem ljudi koji su poznavali Milicu Miku Pavlović, odnosno sarađivali sa njom. U nedostatku dokumenata, prilikom pisanja ove knjige poslužio sam se tekstovima, odnosno kazivanjima iz dosada objavljenih knjiga koje sam naveo u popisu literature. U pisanju knjige naišao sam na pomoć i razumevanje Međuopštinskog istorijskog arhiva u Valjevu i Čačku, zatim drugarica i drugova koji su službovali sa Milicom, kao i učesnika NOR-a koji su sa njom sarađivali. Svi oni su mi svesrdno pomogli da se što bolje osvetli lik narodnog heroja Milice Pavlović Dare. S tim u vezi ovom prilikom zahvaljujem svim drugovima i drugaricama koji su mi dali podatke, a posebno Miroljubu Pantoviću, penzioneru iz Čačka, prvoborcima i nosiocima Partizanske Spomenice 1941. Radi Talić rođenoj Spasojević iz Beograda, Kaji Stojanović rođenoj Lalović iz Mionice, Dari Pavlov rođenoj Pevčević iz Valjeva, Zori Ristivojević iz Valjeva, kao i Darinki Andrić i Olgi Jeremić rođenoj Andrić u čijoj je kući uhvaćena Milica, dr Mariji Isailović profesoru školskog centra »Milica Pavlović« iz Valjeva, saborcima i ratnim članovima Okružnog komiteta KPJ za Valjevo Miloradu Milu Milatović i Žiki Gajiću. 107 ��LITERATURA Meduopštinski istorijskiarhiva Valjevo, Valjevski partizanski odred, sveska 171. stenografske beleške: Meduopštinski istorijski arhiv Valjevo, Opširna Dračić, sveska 119. stenografske beleške: Meduopštinski istorijski arhiv Valjevo, opštine Jovanja i Joševa, sveska 90. stenografske beleške: Meduopštinski istorijski arhiv Valjevo, Žene Valjevskog kraja u NOB, sveska 223. stenografske beleške: Aleksandar Jevlić: »Uspravni Sl'BNOR-a Valjevo 1974. u vekove«, Opštinski odbor Isidor Đuković: »Prva šumadijska NOU brigada«, VIZ 1978. Grupa autora: »Valjevo grad ustanika«, Kultura 1967. M. P a v lo v u « Pantović i M. Vojinović: »Narodni heroj Milica Dara Pionirski odred »Milica Pavlović«. Čačak 1959. Milica Damnjanović: »Napredni pokret studenata Beogradskog univerziteta«, knj. II, Nolit 1974. Čačanski »Glas« od 20. jula 1945. godine: »Na grobu Milice Mike Pavlović«. »Čačak 1941-1944.« »Čačanski glas« 1964. »Naše ćetri decenije 1939-1979.« monografija Srednje tehničke škole Valjevo, izdavač OOUR za usmereno obrazovanje »Milica Pavlović«- 1980. godine. ��SA DRŽAJ PREDGOVOR ........................................................................ U ZAVIČAJNOM Č A Č K U .................................................... STUDENTKINJA NA BEOGRADSKOM UNIVERZITETU ................................................................ U STUDENTSKOM POKRETU KAO ČLAN KPJ . . . PRVO NAMEŠTENJE U DRŽAVNOJ SLUŽBI U GRADU USTANIKA .................................................... SEKRETAR MESNOG KOMITETA KPJ ZA VALJEVO . . PLIMA OPŠTENARODNOG U STA N K A ......................... TEŠKE POSLEDICE ČETNIČKE IZDAJE ................. NA PUTEVIMA ILEGALE ............................................... SEKRETAR OKRUŽNOG KOMITETA PA R TIJE............ 7 11 1« 23 41 46 50 56 65 70 FORMIRANJE NOVOG ODREDA................................ 74 NA IZMAKU ŽIVOTNOG P U T A ................................... NEKA SEČANJA NA ULASKE U OKUPIRANI GRAD 77 87 SUSRET S LJUDIMA U JOŠEVI .............................. 91 POSLEDNJE PISMO S V O JIM A ........................................ NA POSLEDNJEM ZADATKU ........................................ KAKO SU U ČAČKU SAZNALI ZA PO G IB IJU ............ REČ AUTORA ..................................................................... 93 94 102 107 LITERATURA..................................................................... 109 ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Milica Pavlović Dara Životni put i revolucionarno delo Creator An entity primarily responsible for making the resource Dragutin Bajić Publisher An entity responsible for making the resource available NIRO "Dečje novine" Gornji Milanovac Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1983. Rights Information about rights held in and over the resource NIRO "Dečje novine" Gornji Milanovac Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 61-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 110 str. 1983. Čačak Dragutin Bajić Ilegalni rad Milica Pavlović Dara narodna herojka Valjevo Životni put i revolucionarno delo http://afzarhiv.org/files/original/5a7a8ae3598ffdbde635d7ca51bfe447.pdf 0f03d0a1e6e32b4e04e3c9a790338132 PDF Text Text ��Biblioteka LEGENDE dobitnik je Povelje »4. jul« — najvećeg društvenog priznanja za doprinos u gajenju tradicija narodnooslobodilačkog rata naroda i narodnosti Jugoslavije. �Izdavač NIRO »Dečje novine« Gornji Milanovac Za izdavača Miroslav Petrović generalni direktor Recenzent Branko Cvetković Odgovorni urednik Radmilo Lale Mandić Uređivački odbor Mirko Vujačić Radmilo Lale Mandić Ivo Matović (urednik) Dragan Marjanović Lektor Zora Maksimović Korektor Dobrila Petrović Grafički dizajn Rade Rančić Tehnički urednik Mirjana Avramović Štampa »Nikola Nikolić«, Kragujevac Štampanje u tiražu od 3.000 primeraka završeno avgusta 1978. godine �MILENKO PREDRAGOVIĆ Kata Pejnović ŽIVOTNI PUT I REVOLUCIONARNO DELO �BIBLIOTEKA »LEGENDE« VIII KOLO NARODNI HEROJI JUGOSLAVIJE �PREDGOVOR Žvotni put Kate Pejnović, put je revolucionara koji dolazi iz naroda i sav svoj život i svoje djelo posvećuje dobrobiti tog naroda. Susretao sam Katu još od vremena stjecanja njenih prvih revolucionarnih iskustava, pa sve do njene smrti. Nekoliko godina uoči rata jedan liječnik iz Gospića, simpatizer Partije, vraćao se noću iz SmiIjana iz posjete bolesniku. Sa čuđenjem i poma­ lo senzacionalistički mi je pričao kako je u kući bolesnice sreo ženu srednjih godina koja je ne samo pomagala bolesnici, već ujedno u kući pu­ noj naroda govorila o politici, o teškom životu se­ ljaka, o poretku, o situaciji u svijetu, o opasnosti od rata i o fašizmu, o tome da radni ljudi treba sami da se bore za svoju odbranu i odbranu zem­ lje itd. Pri tom ga je najviše čudilo što je govo­ rila jednostavno, jasno i s poznavanjem stvari, i više od toga — kako su nju, ženu-seljanku, paž­ ljivo i s uvažavanjem slušali svi prisutni. Te večeri su mu rekli seljaci da Kata zna pružiti pomoć bolesnom, da savjetuje u poslu i raznim prigodama, i da osim toga u bližoj i da­ ljoj okolici često govori o događajima u zemlji, 5 �svijetu itd. Liječniku, koji mi je to pričao, nije isto u glavu to novo i neobično interesantno što je doživio, da je seljačka žena politički agitator, komunistkinja, čvrsto afirmirana u selu, i kod Srba i kod Hrvata. Isto tako u Gospiću, gimnazijalka — skojevka Rada Tatalović, rekla mi je da kod njih dolazi neka seljanka iz Smiljana koja prodaje mlijeko, sir i drugo, i da daje razne knjige, beletristiku, socijalnu progresivnu literaturu, ali i neke »teže« stvari. Sve je to žena nosila u nekoj košari. Ka­ ko joj je kuća bila uz glavnu cestu na početku Smiljana, kuda se prolazilo za Bužim, Rastoku, Pazarište itd., to je ubrzo njena kuća postala »punkt« za vezu, poruke, sastanke itd. Naravno, znao sam dobro na koga se liječnik namjerio i o kome mi je Rada kazivala. Bila je to naša pouzdana Kata Pejnović. Koliko jednostavan toliko i interesantan bio je put i razvitak drugarice Kate Pejnović kao ra­ dne žene, majke više djece, do uvjerenog i volje­ nog revolucionara — komuniste. Već prvi kon­ takti s njom uvjerili su me u snagu njene volje, uvjerenje, borbenost i neustrašivost. Kao dobra domaćica imponirala je selu; znala je dobro go­ spodariti, raditi, a uza sve to nalazila je dovoljno vremena i imala neograničen entuzijazam za ma­ sovan politički rad. Mlada generacija kojoj je i namijenjen ovaj tekst upoznati će Katin revolu­ cionarni put, ispričan jezikom kakvim je govori­ la i ona sama. Mladi će tako otkidati od zabora­ va događaje i ličnosti iz naše revolucije, nastav­ ljajući njihova velika djela. Za svaku je pohvalu i inicijativa izdavača — »Dečjih novina« iz Gornjeg Milanovca — da ova­ kvim tekstovima djeluje među mladima. To je najbolji put da mlada generacija upozna život i djela svojih prethodnika, i da se i sami opredje­ ljuju za ideale za koje su živjeli veliki likovi na­ še revolucije. Jedan od tih likova je i Kata Pej­ nović, neumorna tkalja slobode, kako to kaže i autor pripovijesti o njoj. �ISPOD ONE GORE VELEBITA Tamo ispod sjevernih obronaka Velebita, na­ domak Gospiću, ugnijezdilo se selo Smiljan. I tu je u mreži života brojnih generacija, kao i svuda u Lici, od svega najviše bilo siromaštva. Valovi historije — koje su podizali brojni osva­ jači — vjekovima su tutnjali tim krajem; mije­ njale su se carevine i carevi, kraljevstva i kra­ ljevi. Svi su samo uzimali i otimali, a Ličani su vrijeme i događaje u svom životu mjerili od one do one bune, od onog do onog rata, suprotstav­ ljajući se uvijek iznova osvajačima i njihovim interesima. Živjelo se uglavnom od poljoprivrede i sto­ čarstva, otimajući od kamena i vukova. Tek šest posto ličkih prostora ziratna je zemlja, pa kad bi ljetina i najbolje ponijela, kruha nikad nije bilo dovoljno za sva usta. Industrije gotovo da i nije bilo; tek između dva rata pokoja pilana, seoski dućan ili služba u općinskim i sreskim mjestima. Valjalo je, stoga, Ličanima krenuti u svijet — trbuhom za kruhom: u Ameriku, Fran­ cusku, Belgiju, Njemačku. Svi koji bi otišli, vje­ rovali su da će se i vratiti s nešto ušteđevine za ženidbu i koju parcelu bolje zemlje. No svi se �nisu vraćali. Mnogi su ostali zauvijek u tuđini, tugujući u pismima za svojom Likom i šaljući ponešto novaca onima koji su ostali da bar pone­ kad plate poreze. Otuda valjda u narodu i uzrečica: »Djece i novaca nikad dosta«. Jer, Lika se stalno raselja­ vala, ali nikada nije raseljena. Da se djeca u jed­ noj obitelji nisu brojala na prste obje ruke, taj bi kraj već odavno bio pust. To je povećavalo si­ romaštvo obitelji, ali instinkt naroda za samo­ održanje bio je jači od svih računica. Čim bi dje­ ca stasala za posao i otisnula se u svijet, tvrda kora proje omekšala bi i postala slasnija. A kako je bilo u Lici, tako je bilo i u Smiljanu, a kako je bilo u Smiljanu tako je i u ku­ ći Dmitra Bogića i njegove supruge Jelene. (Ve­ likih socijalnih razlika u to doba, s kraja proš­ log vijeka, i nije bilo u Lici; netko je bio manje, a netko više siromašan, što je uglavnom ovisilo o tome je li netko imao koju ovcu ili komad zem­ lje više). Dmitar Bogić je bio žandarmerijski nared­ nik Austro-Ugarske Monarhije sa službom u Lapcu. Zbog bolesti zarana je umirovljen, pa se pre­ selio u Smiljan, svoje rodno mjesto. Na malom imanju, s još manjom mirovinom, uistinu se teško živjelo. Jelena je izrodila devetoro djece i da nije bila vješta i vrijedna krojačica, teško bi mogla zatvoriti krug životnih potreba u svo­ joj mnogočlanoj obitelji. Jelenina krojačka igla bila je veliki komad kruha u njihovoj kući. Šesto dijete po redu rođeno u obitelji Bogićevih — bila je djevojčica Kata. Rođena je po­ sljednje godine devetnaestog vijeka, kad su pro­ ljetni vjetrovi s mora topili debele ličke snijegove i kad su ponornice Lika i Gacka napuštale svoje obale i iskrile se na suncu poput pravih gorskih jezera. Bilo je to 23. marta 1899. godine. Još od ranog djetinjstva Kata se razlikova­ la od druge djece Bogićevih: puna nemira, trepe­ rila je poput lista breze ispod njena Velebita. Svojim krupnim pronicljivim očima tragala je za zagonetkama svoje okoline, tražila odgovore, ali uvijek s onim uobičajenim dječijim nestašlucima. �PRED ZIDOM SIROMAŠTVA Bogićevi su osobitu pažnju poklanjali svojoj djeci. Upinjali su se iz petnih žila da ih izvedu na put boljeg života od onog u kojem su oni sa­ mi brojali svoje godine. Bila je to neka vrsta mržnje prema siromaštvu svojstvena ljudima čiji pogled ide dalje od vlastita kućenog praga, •prve šljive j suhe brazde, sve tamo do daleke nade tople poput djeteta. Kako je koje stasavalo (dvoje je umrlo još zarana) skrbni roditelji sla­ li su ih da izuče neki zanat u Gospiću, a onda su, opasani snagom i zanatom, odlazili u široki svijet u potrazi za boljim životom. Tako je bilo s muškarcima. Djevojčice su imale drugi put. Majka Jelena slala ih je u Gos­ pić da izuče krojački zanat, kako bi znale šiva­ ti i ona »gospodska« odijela. A onda, u godinama djevojaštva igralo se u kolima, sjedilo na preli­ ma i tražila prava prilika za udaju. Tako su se osipale mnogočlane ličke obitelji, da bi ponovo, na novom ognjištu, buknuo život brojne djece. Došlo je vrijeme da i Kata Bogićcva krene u osnovnu školu, u svom rodnom Smiljanu. Ni­ zale su se petice u školskom dnevniku, ali — bi­ lo je i batina kao sastavnog dijela pedagoških mjera tog vremena. — Dobra je učenica, odlična — govorili su učitelji ocu Dmitru kad b,i navratio u školu da se raspita za svoju Katu. Pri lom bi obično na­ dodali: — Vrlo je nestašna — gdje djeca »zara­ te«, eto, tu je i K ata... Četiri godine u osnovnoj školi brzo su proš­ le. Iako je bila stalno odlična učenica, Kata je morala stati pred zidom neimaštine. Uzalud su učitelji molili njene roditelje da je pošalju u gos­ pićku gimnaziju; siromaštvo je nadjačalo i talenat djevojčice i roditeljske želje. UMJESTO KNJIGE — MOTIKA Izgledalo je da će Kata ostati tamo gdje je i bila. Želja da nastavi školovanje srušila se pred tvrdoglavom stvarnošću, no njeni unutrašnji ne­ miri tjerali su je da ne ostavi knjigu, ako je već morala ostaviti školu. Otac je po doseljenju iz Lapca donio sa so­ bom i svoju malu biblioteku. Bile su to, uglav- �nom, narodne pjesme o Marku Kraljeviću, Mi­ lošu Obiliću, uskocima i hajducima, kao i neko­ liko narodnih kalendara. Bila je to ona litera­ tura što je u obična puka podgrijavala nade da će i na njihovim obzorima zarudjeti osmijeh slo­ bode. Junaci iz narodnih pjesama izrastali su u moćne zaštitnike obespravljenih i ugnjetenih uz treperavu svjetlost petrolejskih lampi. Bilo je to ono lijepo, ali daleko i nedokučivo sjeme ko­ jeg je narod sijao s koljena na koljeno, da bi bar načas u duši osjetio veliku iluziju slobode. Nije se još bila ni zadjevojčila kada je po­ čela drugovati i s motikom, a uz sve to tkala je biljce i vezla. Da bi se koliko-toliko bolje živje­ lo, odlazila je raditi u seljaka s više zemlje, za nadnicu: kopala je, žela i obavljala, kao velika, sve poslove. Poslije mnogo godina sjećat će se Kata da su joj plaćali kao i odraslim poslenicima. TESLINA KUĆA 10 Ako je motika mogla i nahraniti usta, nije mogla nahraniti duhovnu potrebu za čitanjem. Kata je čitala sve do čega bi došla; svejedno da li bi se dokopala kakve knjige ili novina. Ali bilo je to ono vrijeme kada su i novine i knjige u njenom Smiljanu bile prava rijetkost. Prvi svjet­ ski rat već je tutnjao Evropom; svojim crnim kandžama zagrebao je i na vrata kršnih Ličana, odvodeći ih silom na daleka bojišta da se bore za tuđe interese, za interese kapitala Austro-Ugarske. I baš taj interes gladan kolonija i jefti­ nije radne snage gurnuo je čovječanstvo u kata­ strofu ubijanja, bolesti, gladi i poniženja. Kata Bogićeva, iako nije znala za prave uz­ roke toga rata, bila je već buntovnički raspolo­ žena. U carskom bilježniku prepoznala je neprav­ du jedne tuđinske vlasti. Kada bi bilježnik do­ šao po »carsko«, sjedeći kraj ognjišta, Kata bi mu, puna gorčine, govorila: — Gospodu hranite bijelim kruhom, a od si­ rotinje otimate i ono posljednje. I sjedila je Kata pored ognjišta tih ratnih godina, uz kotao vrele vode, čekajući šaku braš­ na za toplu palentu. Već se bila zadjevojčila ka­ da je, u razgovoru sa svojim suseljanima, često ponavljala: — Ovako ne može ostati, mora nešto novo doći... �U tom sukobu država ponajviše je stradava­ la sirotinja, bilo da je ginula na bojištima »u ime carevo« ili gladovala, opet, u ime carevo! I nerodne godine, i bolesti, i ratovi — sve je to išlo preko leđa potlačenog naroda, obespravljenog i poniženog. Bilo je to vrijeme kada se i u ličkog seljaka — tko zna po koji put u povijesti — ta­ ložio naboj eksplozije, drugačiji od svih dota­ da; naboj koji će jednog dana prerasti ogra­ ničenost bune i otvoriti putove svekolikoj čovje­ kovoj slobodi. Kata Bogićeva predosjećala je nove tokove, ali iz svoje perspektive zatvorenog seoskog kru­ ga još nije mogla sagledati korak koji vodi u no­ vu budućnost. Zato je, valjda, stalno i tragala za novim knjigama, tražeći odgovore na pitanja ko­ ja je postavljala za dugih zimskih noći, naslonje­ na na prozor i zagledana u ledenu pustinju ve­ lebitskih vrleti. Tražeći odgovore na pitanja, kakva njene vr­ šnjakinje u Smiljanu nisu ni u snu snivale. Ka­ ta je slučajno otkrila veliko blago u siromašnom selu. U kući gdje je rođen i gdje je živio velikan �ovog vijeka Nikola Tesla i njegovi, pronašla je biblioteku. Navraćala je u tu kuću i posuđivala već zaboravljene knjige. One iste knjige ispod čijih je korica izrastao i Nikola Tesla. (Pred sam kraj svog života Nikola Tesla, u svojoj hotelskoj sobi u New Yorku, stiskao je palce i bodrio na­ šu revoluciju, ne znajući da se u njenim prvim redovima nalazi i njegova susjeda iz Smiljana, Kata, koja je još k tome čitala njegovu lektiru!) KATINA UDAJA Pr<vi svjetski rat već je bio utihnuo; pale su dvije carevine — austrougarska i ruska. Na is­ toku Lenjinova Sovjetska Rusija polagala je te­ melj novoj historiji čovječanstva — vlasti radni­ ka i seljaka. Na Balkanu južnoslovenski narodi prvi put su se našli na okupu. Stvorena je Jugo­ slavija, ali ne onakva kakvu su mnogi zamišljali u vjekovnom ropstvu. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca već na početku nije ispunila očekiva­ nja; bila je to samo zamjena jednog za drugi ja­ ram. Poslije rata vraćali su se u Liku oni koji su preživjeli: bivši žandarmi i austrougarski podo­ ficiri, ali i ljudi koji su iz austrougarske vojske dospjeli u vrtlog Velikog oktobra. Donosili su vi­ jesti o jednoj velikoj revoluciji, o Lenjinu, o po­ bjedi ruskog naroda. Bila je to nova nada za potlačene radnike i seljake. Međutim, vlasti se boje komunista, jer njihove ideje ugrožavaju in­ terese buržoazije. Samo tri godine nakon stva­ ranja Jugoslavije, 1921. godine buržoazija donosi zloglasnu Obznanu kojom se zabranjuje legalan rad Komunističke partije Jugoslavije. Nastaju progoni komunista i žandarmska kundačenja. Te iste godine Kata Bogićeva udala se za svog suseljana Jovana Jovanišu Pejnovića. Bio je Jovan stariji od Kate nekih desetak godina, pa su Katu odvraćali da se udaje za njega. — Tako nešto ne dolazi u obzir, dala sam riječ i ja ću je i održati — odriješito je govori­ la Kata. Jovan Pejnović bio je povratnik iz Amerike. Za ušteđevinu kupio je neki komad zemlje i — to je bilo sve. Međutim, naslijedio je prilično veliko imanje, pa je Kata imala pune ruke posla. U međuvremenu, podasula su i djeca. Rodila ih �je Kata osmoro; dvoje je umrlo nedugo iza po­ roda, a jedno u četvrtoj godini života. Trebalo je raditi i u kući i na njivi. A Kata je imala i sre­ će: njen Jovaniša nije bio kao drugi muškarci u selu; pomagao je supruzi u kućnim poslovima. Donio je tu naviku iz daleka svijeta. Izgledalo je da je Kata udajom iz svojih misli sasvim pro­ tjerala intimne želje da se bori za bolji svijet, da čita i traga za tim svijetom. No, Kata Pejnović, shodno okolnostima u kojima je živjela, po­ lako, gotovo tiho stasavala je u svojim opanci­ ma u veliku revolucionarku, neponovljivu tkalju slobode. JEDNA KNJIGA ZA JEDAN PUT Kao žena i majka, Kala Pejnović uživala je nepodijeljen ugled i kod muškaraca i kod žena u svom selu. Isto kao i njena majka Jelena, Ka­ ta je često priskakdla u pomoć svojim suselja­ nima, bilo da je trebalo pomoći bolesnima ili savjetom uputiti kako se nešto radi. Knjige koje je čitala i znanja koja je sticala provjeravala je u svakodnevnom životu. Takvu Katu ljudi su cijenili, pomagala im je kada je bilo najteže, a to se ne zaboravlja. Svoj ugled stalno je povećavala. Ljudi su je ci­ jenili jer je bila dobra i skrbna domaćica, a ka­ da bi im se obraćala znala je prenijeti i ono što misli i ono što osjeća. Budući da je čitala novi­ ne, govorila im je o prilikama u zemlji i u svi­ jetu, otvarajući prozore za skrivenu svjetlost u gotovo nepismenih ljudi. U svakoj zgodi — na prelima i igrankama posebno — ljudi su je slu­ šali, i stari i mladi, zažagrena pogleda i otvore­ nih usta, kao u djece začuđene čudesnim pri­ čama. Unatoč napornog rada, Kata je bila puna ži­ votne energije — voljela je igru i pjesmu. Bila je već zagazila u četvrtu deceniju života, a nje­ na aktivnost ne samo da se nije smanjivala, ne­ go sc stalno povećavala. Često je pješačila i u sedam kilometara udaljeni Gospić, gdje je pro­ davala, obično po kućama, mlijeko i sir. Tako je u jednoj kući upoznala gimnazijalku Radu Tatalović. Biio je to vrlo vrijedno poznanstvo: Ra­ da je bila skojevka, s bibliotekom beletristike, sa naprednim socijalnim sadržajima, ali i nešto �marksističke literature. Kata je osvojila Radu svojom neposrednošću, dubinom misli i jedno­ stavnim izražavanjem. Slučajno poznanstvo pre­ raslo je u prijateljsko povjerenje: Kata je iz Gos­ pića nosila kući, u svojim košarama, prvo raz­ ličite beletrističke tekstove, a onda i one »teže«. — Čita do zore, sav petrolej potroši! — go­ vorio je njen Jovaniša, inače ponosan na Katu i njen nepodjeljen ugled koji je već uživala u podvelebitskom kraju i među srpskim i među hr­ vatskim stanovništvom. Od svih knjiga koje je dobila, na životni put Kate Pejnović i njeno opredjeljenje, kako je to i sama govorila, najviše je utjecala »Mati« Maksi­ ma Gorkog. Bila je to knjiga za jedan put, za jedno jedino opredeljenje: za revolucionarni po­ kret. S tom knjigom jedna seljanka nadopunila je svoj svijet, jedna majka u vječno crnoj ma­ rami, visokog umnog čela, krenula je da i ona sudjeluje u stvaranju nove povijesti. Tu knjigu dobila je od jednog pekarskog pomoćnika iz Gos­ pića. Katina kuća bila je uz glavnu cestu što je od Gospića išla dalje prema Bužimu, Rastoku, Pazarištu... Biljeg joj je bila velika mirisna li­ pa, zasađena na dan rođenja Jovana Pejnovića. Mala kuća kod lipe, nekoliko godina prije dru­ gog svjetskog rata, postat će mjesto dogovora i glavna baza gospićkih komunista i skojevaca. Bilo je to vrijeme kada se nad sudbinom čovječanstva počeše nadvijati mutni oblaci fa­ šizma, dopirući i tamo podno Velebita. U svojoj autobiografskoj ispovijesti Kata je pisala prisjećajući se tih vremena: »... Upoznala sam se s Jakovom Blaževićem i Nedjeljkom Žakulom 1937. godine, koji su mi posvetili punu pažnju i davali mi napredne knji­ ge. Čitala sam neke stvari iz 'Političke ekonomi­ je', zatim 'Srp i čekić', Historiju SKP(b), 'Prole­ ter', 'Vjesnik' koji je tada izlazio. Cdtala sam 'Gvozdenu petu' i još mnoge druge napredne knjige...« Na putu približavanja članstvu u Komunis­ tičkoj partiji Jugoslavije, Kata Pejnović se stal­ no uzdizala, proučavala revolucionarna iskustva i teoretske postavke marksističko-lenjmističkih autora. »Uviđajući sve više teški i ropski život, koji sam preživljavala, ponukalo me je da što više učim za bolje uslove života« — pisala je Kata o sebi. �Pripremajući se za odlučnu, revolucionarnu borbu, za svijet koji neće nalikovati na onaj u kojem je ona tada živjela, pripremala se i za ula­ zak u Komunističku partiju Jugoslavije. DUBOKI TRAGOVI AKIFA ŠEREMETA Zanimljiv je razvoj komunističkog pokreta, u Lici, posebno u Gospiću i njegovoj okolici. U nerazvijenu kraju nije bilo ni radničke klase. Tek pred sam rat u većim mjestima razvit će se znat­ nije zanatstvo, nešto drvne industrije i trgovina. Ipak, još 1923. godine u Gospiću je djelovala organizacija Komunističke partije, gdje su se po­ sebno isticali Mile Počuča i Ivica Gržetić. Me­ đutim, budući da su ti komunisti napustili Liku — i partijska organizacija je prestala djelovati. Tek godine 1927. u Gospiću je ponovo osno­ vana partijska organizacija. Naime, iz Banje Lu­ ke je bio protjeran profesor povijesti Akif ŠeKata s kćerima Milicom Počučom i Ljubom Obradović �remel i zaposlio se u gospićkoj gimnaziji. Akii je bio u to vrijeme član Centralnog komiteta komunističke partije Jugoslavije. Njegovim do­ laskom, u Gospiću je ponovo oživio partijski rad, koji više neće biti prekidan. Odmah po dolasku Šeremet razvija živu aktivnost među učenicima gimnazije, studentima (za ljetnih raspusta) i za­ natlijama. Bio je to jedan od vrlo darovitih sijača komunističkih ideja; na svojim predavanjima vješto je u lekcije povijesti uvrštavao i konkret­ ne probleme života, ne zaboravljajući da podsje­ ti svoje učenike na uzroke i posljedice odnosa u tadašnjem antinarodnom režimu. (Akif Šeremet nestao je u Staljinovim čistkama 1939. go­ dine — o. p ). Za kratkog Akifovog boravka u Gospiću u partijskoj organizaciji bili su: dr Pavle Gregorić, Jakov Blažević, Hubert Vidaković, Ive Cačić i Drago Marušić. Deset godina kasnije, kada Akifa više nije bilo među živima, partijski život u Lici bio je znatno razvijen. Partijske organiza­ cije osnivane su i po mnogim selima, uglavnom onim bliže općinskih i sreskih mjesta. Sjeme ko­ je je posijao Akif Šeremet među učenike, stu­ dente i zanatlije davalo je godinama pred sam rat značajne plodove. Iz tog sjemena izrastala je i Kata Pejpović. Katu je ponajprije zapazio pekarski radnik Jovo Rajčević, koji je radio u Gospiću, ali je ina­ če živio u Smiljanu. Kao član Partije upoznao je neke drugove iz svoje organizacije, prije os­ talih Jakova Blaževića i Nedjeljka Žakulu, da u njegovu selu živi žena koja po svom obrazova­ nju i ponašanju uveliko odskače od svoje sredi­ ne. I Rada Tatalović, gospićka skojevka, također je Jakovu Blaževiću govorila o ženi u crnoj ma­ rami, što u Gospiću prodaje sir i mlijeko i širi »živi marksizam«. Kada je u Španjolskoj izbio građanski rat (ljeto 1936. godine), u obranu španjolske repub­ like hitale su brojne internacionalne brigade. Taj rat bio je ispit savjesti naprednog čovječan­ stva — proletarijata i napredne inteligencije, bio je borba protiv fašističke najezde. I mnogi Liča­ ni svrstali su se u internacionalne brigade da s oružjem brane Republiku Španjolsku. Oni koji su ostali u zemlji, svesrdno, onoliko koliko su mogli, pomagali su svojim borcima, posebno na­ kon povlačenja interbrigada iz Španije, kada su mnogi naši borci bili zatočeni u francuskim lo­ gorima. U akcijama prikupljanja pomoći poseb- �no se isticala Kata Pejnović. Agitirala je u Smiljanu i drugim selima i prikupljala pomoć, od­ jeću i hranu za drugove u logorima. U aprilu 1938. Kata je primljena u Komu­ nističku partiju. Te godine stalno je bila u akciji: osim pri­ kupljanja pomoći našim drugovima u francusskim logorima, razvijala je živu antifašističku propagandu, posebno onda kada je Hitlerova Nje­ mačka napala i pripojila dio čehoslovačke — Sudete, u okvir svojih nacionalnih granica. U svojim sjećanjima (za RTV Zagreb) Kata kaže: »Organizirali smo velike demonstracije u Gra­ čacu, gdje se bilo okupilo nekoliko tisuća ljudi. Tumačili smo napad Hitlera na čehoslovačku kao opasnost fašizma i za našu zemlju.« Upravo ta opasnost nije kucala samo na vra­ ta Španjolske i Čehoslovačke, nego i na vrata naše zemlje i cijelog svijeta. Komunistička par­ tija Jugoslavije imala je pravilnu ocjenu tih do­ gađaja, a Kata je tu ocjenu znala prenijeti na ljude oko sebe, bilo da je govorila na zborovima, ili u svakodnevnim susretima s ljudima. Osim toga, Partija joj je dala zadatak da djeluje u le­ galnim organizacijama »Seljačka sloga« i »Seljač­ ko kolo«. Kata je radila gotovo bez prestanka. Dolaskom Josipa Broza Tita na čelo KPJ, oživio je rad na svim frontovima; za članove Par­ tije nije bilo niti je smjelo biti predaha. U me­ đuvremenu, fašistička Njemačka napala je i oku­ pirala Poljsku, a prije toga pripojila je u sastav svog »velikog Reicha« i Austriju. Fašizam je zvec­ kao svojim oružjem i na našoj granici. NAROD ZBIJA REDOVE Uoči svenarodnog ustanka 1941. godine u Lici je bilo 180 članova Partije. I srpska i hrvat­ ska buržoazija nastojale su svim silama da u tom kraju osiguraju prevlast svojih pozicija i interesa. Nasrtljivost te politike išla je sve do izazivanja međunacionalne netrpeljivosti i suko­ ba. Još tridesetih godina, u Lici je srpska buržo­ azija osnovala četnička udruženja, čiji je cilj bio proganjanje demokratski i revolucionarno orijen­ tiranih ljudi, a posebno izazivanje šovinističke mržnje i nepovjerenja između srpskog i hrvat­ skog naroda. / g r a d S '.- 2 Kata Pejnović �18 Hrvatska je buržoazija, s druge strane, isto­ dobno, kao odgovor na četništvo, počela s osni­ vanjem ilegalnih organizacija križara, koje poste­ peno postaju utočišta ustaša. I jedna i druga or­ ganizacija, u toku narodnooslobodilačkog rata, pokazat će svoja prava lica kao izdanci buržoaskih interesa predano služeći okupatorima. Međutim, unatoč svega toga, utjecaj komu­ nista u Lici je stalno rastao. Stasala je genera­ cija školovanih, i mahom revolucionarnom po­ kretu priklonjenih Ličana, koja se trudila da one­ mogući utjecaj buržoazije među narodima. Raz­ vojem trgovine i lihvarstva, seljaci su naglo siromašili i u idejama komunista nalazili jedini izlaz i perspektivu svog budućeg života. Isto ta­ ko, uoči samog rata u Liku se vraćaju radnici iz zapadnoevropskih i drugih zemalja (zbog eko­ nomske krize), gdje su mnogi od njih bili pripad­ nici tamošnjih radničkih i komunističkih orga­ nizacija. Sve je to utjecalo da se uoči drugog svjetskog rata u Lici razvije snažan revolucio­ narni pokret, s kadrovskim potencijalom sposob­ nim da povede narod na ustanak i u socijalistič­ ku revoluciju. Kata Pejnović bila je u to vrijeme već preka­ ljeni borac i aktivista. U Smiljanu je već bila osnovana partijska organizacija na čijem čelu se nalazio Jovo Rajčević. Valjalo je naći najpogod­ nije oblike djelovanja da se onemogući učvršći­ vanje pozicija buržoazije, te da se masama ob­ jasni profašisLčko d je ovan je jugoslovenske vlade. Kako je u Smiljanu već djelovalo srpsko »Seljačko kolo« i hrvatska »Seljačka sloga«, za čije djelatnosti je bila zadužena Kata, trebalo je članstvo tih kulturno-ekonomskih institucija čim čvršće povezivati. Zato je u kući Petra Pejnovića osnovan »Ekonomski centar«, gdje su seljaci mo­ gli kupiti umjetno gnojivo, prehrambene potrep­ štine i manje poljoprivredne strojeve; centar je trebao biti mjesto sastajanja članova obje te or­ ganizacije. U tome se u potpunosti uspjelo, jer te dvije organizacije, unatoč različitoj propagandi i trovanju međusobnih odnosa od strane nekih pravoslavnih i katoličkih popova, nisu bile ni u čemu suprotstavljene. Okupljanje Smiljančana u »Ekonomskom centru« Kata je koristila za učvr­ šćivanje bratstva i jedinstva, govoreći im da bur­ žoazija, huškajući ih na međunacionalnu netrpe­ ljivost, zapravo želi da odvrati borbu naroda protiv same te buržoazije. Kata je bila aktivna i omiljena i u jednom i u drugom društvu, pa �su njene riječi bile jače od svih vrsta propagande neprijatelja naroda. Iako je u to vrijeme već bio znatno popus­ tio okov buržoaske diktature, aktivnost Kate Pejnović nije mogla promaći doušnicima režima. Pop Matej Stijačić, te pop Tomljenović, često su i u svojim crkvenim propovijedima »proziva­ li« Kalu i »cinkali« je žandarmima. Oni su se bi­ li okomili na smiljansku zadrugu (Ekonomski centar) kao komunističko uporište. Baš zbog tih doušnika Katina je kuća često bila meta žandarmskih posjeta i premetačina. Ali, ona je već bila prekaljena ilegalka — u kući nisu mogli naći dokaze njene pripadnosti Ko­ munističkoj partiji ili neke druge tragove koji bi mogli upućivati na to. Osim toga, i sam ban Kostrenčić nije mnogo držao do tih popova, po­ sebno do Stijačića, kojeg je u pismu tadašnjem predsjedniku vlade Stojadinoviću nazvao »veo­ ma nasilnim i grubim čovjekom«. Godinu dana prije fašističkog napada na Ju­ goslaviju, u maju 1940. godine, komunisti su se borili da zbiju demokratske redove u jedinstve­ nu frontu radnog naroda na izborima za općin­ ska vijeća. Na tim izborima komunisti i kandi­ dati demokratskih opredjeljenja dobili su u mno­ gim općinama Like većinu glasova. Bio je to do­ bar znak pred događaje koji će vrlo brzo doći. U te značajne uspjehe j Kata je ugradila dio svog života. NOVO PRIZNANJE — NOVA OBAVEZA Pred sam rat u Lici je već bilo pedesetak par­ tijskih organizacija. Njima je, održavajući izrav­ nu vezu sa CK KP Hrvatske, rukovodio Jakov Blažević. On je već ranije uočio snagu i volju Kate Pejnović i njenu nepokolebljivost da istraje u obavljanju svih zadataka koje je pred nju postavljala Partija. Zato je bilo i prirodno da je 1940. godine Kata postala članom i Okružnog ko­ miteta KP za Liku. Naime, te godine održana je Okružna kon­ ferencija na Plitvičkim jezerima, kojom prilikom je formiran i Okružni komitet KP za Liku, u či­ ji sastav su ušli: Jakov Blažević (sekretar), Mile Počuča, Nedjeljko Žakula, Tode Marijan, Milan Vukmirović Škarpa, Kata Pejnović, Tomo Nikšić �i Dušan Brujić. Ovo visoko priznanje Kati je zna­ čilo još jednu novu obavezu. Ali za ženu njezina kova, koja se poput hrasta, polako uzdizala, ni najteži zadaci nisu neostvarljivi. — Na Okružnoj partijskoj konferenciji po­ stavljen je zadatak: proširiti rad sa ženama. Kri­ tički je ukazano na slab rad na tom planu. To zaduženje je bilo zajedničko, a ne samo moje. Članova partije — žena, nije bilo mnogo, dok je skojevki bilo dosta. Bilo je nekoliko žena — čla­ nova partije u Končarevu kraju. Inače su među članovima partije većinom bile intelektualke, neke na studijama u Zagrebu, a neke u Beogra­ du. One su iz SKOJ-a prešle u Partiju — priča­ la je Kata poslije oslobođenja, sećajući se sastan­ ka na Plitvičkim jezerima. Jesu li baš svi bili zaduženi za rad sa žena­ ma? Kata će to ipak shvatiti kao svoje zaduže­ nje, i krenuti u akciju. Pošteno komunistički: sve što napravim ja, napravili smo svi, ili obrnuto. Nije bilo dioba osobnih zasluga. Revolucija koja se približava tražila je da se brzo radi, da se na­ rod organizira, da bude spreman kako bi velebit­ ske visove napokon osvjetlila baklja slobode. Okružni komitet najčešće se sastajao u advokatskoj kancelariji Nedjeljka Žakule u Gospi­ ću. Tu su primane i poruke i upute za rad sa članstvom i narodom. Kata je gotovo svakodnev­ no, ako nije bila negdje dalje na terenu, od Smiljana do Gospića prevaljivala put pješice. Onda je došlo i prolcćc 1941. godine i pad Kraljevine Jugoslavije. U Divoselu održan je sa­ stanak Okružnog komiteta na kojem je dogovo­ reno da svi članovi Komiteta idu u rat, osim Ja­ kova Blaževića, koji se trebao povući u ilegal­ nost. Međutim, ubrzo su se svi vratili: neki još nisu ni bili stigli na odredišta, a buržoaska vla­ da je izvjesila bijelu zastavu, pokupila svoje kr­ pice i narodno zlato i pobjegla u inozemstvo — ostavljajući narod na milost i nemilost osvaja­ čima. Prisjećajući se tih dana Kata je pisala: »Ja sam ostala u Smiljanu. Drugovi su tada zaključili da nema smisla da sav rad Okružnog komiteta ostane na meni, jer sam već bila kom­ promitirana, pa su se bojali da se neću moći pro­ biti svugdje, bez obzira na svoje veze sa skojev­ cima i mojom djecom koja su mi pomagala. Ta­ ko je odlučeno da Jakov Blažević ostane u Divo­ selu, a ostali su otišli u r a t...« �Zbog sramne kapitulacije buržoazije, rat je završio prije nego je i počeo: Kraljevina Jugo­ slavija pala je za samo deset dana. Pala za sva vremena. Buržoazija je pobjegla u inozemstvo ili se stavila u službu njemačkim, talijanskim, mađar­ skim i bugarskim fašističkim okupatorima. Na­ rod je ostavljen na milost i nemilost okupato­ rima. Kata je, zajedno sa svojim drugovima komu­ nistima, bila u danonoćnoj akciji: počele su po­ sljednje pripreme za ustanak. Centralni komitet KPJ 15. aprila 1941. godine izdao je o tome i proglas, prvo sjeme slobode u porobljenoj Evro­ pi. STISNUTO SRCE I PESNICA Okupatorske armije još nisu bile osvojile sve krajeve zemlje kada je 10. aprila 1941. go­ dine u Zagrebu proglašena takozvana Nezavisna Država Hrvatska, poglavnika Ante Pavelića. Za Nikola Pejnović, najstariji Katin sin �narod Like došli su najcrnji dani u njegovoj his­ toriji. Odmah po dolasku na vlast ustaše su za­ vele krvavi teror. Naprosto su se natjecale tko će više uhvatiti i zaklati: Srba, Židova i Hrvata antifašista. Hrvatsko stanovništvo zastrašivali su četni­ cima, podstičući međunacionalnu mržnju Srba i Hrvata. Govorili su da su Srbi odgovorni za sve patnje hrvatskog naroda u staroj Jugoslaviji i da će tog zla nestati ako se Srbi protjeraju iz Like. Propali srpski političari građanskih parti­ ja uzvraćali su istom mjerom: huškali su Srbe protiv Hrvata. Međutim, i jedni i drugi bili su društveni talog, ološ najore vrste i jednog i dru­ gog naroda. Oni svojim narodima nisu željeli niš­ ta dobro: želja im je bila da se dodvore talijan­ skim okupatorima, da sačuvaju vlast buržoazi­ je, pa makar bila i ograničena zbog prisustva fašističkih okupatora. Talijanski fašisti, koji su okupirali Liku, obi­ lato su se koristili svojim domaćim slugama, po provjerenom receptu — zavadi pa vladaj. Samo nekoliko dana po dolasku u Gospić i Smiljan, ustaše su uhapsile Katinog supruga Jo vanišu. Narod još nije mogao vjerovati da će se ustaše odlučiti na dotad neviđena zvjerstva. Ipak su to učinile. Prvog dana strahovlade ustaše su ubile dvo­ jicu seljaka iz Smiljana. Njihova tijela bacili su u jamu poviše Bužima. Potom su zvjerski unakažena tijela bacali i u Janča i Ševićjamu kod Pazarišta. Bezdani o kojima su majke svojoj dje­ ci pričale čudesne priče, postali su stravični bi­ lježi strahovlade razularenog fašističkog ološa. Kata ide od sela do sela, po zadatku Partije. Valja sačuvati živote komunista i njihovih sim­ patizera, organizirati izbjegličke logore u ličkim šumama. Dolazi i ljeto. Ustaše su krenule u ma­ sovne pokolje srpskog stanovništva: u sanio če­ tiri dana krvavih orgija poklali su na stotine muš­ karaca, žena i djece. Pod ustaškim nožem gube živote Katin suprug Jovaniša i sva tri sina: Ni­ kola, Branko i Mihajlo. Da majci Kati bude i te­ že, Mihajla su ustaše živa zapalile. Mnoge majke bi presvisnule. Katino srce sc stislo; stegla pesnica, još odlučnija da se bori do konačne pobjede. Dogodilo se to baš u ono vrijeme kada je Kata pokušavala organizirati oslobođenje logo­ raša iz logora Jadovno. U tom logoru, pored dru­ gih, bilo je i pet tisuća Židova koje su ustaše �prebacile na otok Pag, gdje su svi do jedinog po­ ubijani i zakopani u grobnice koje su sami isko­ pali prije svoje smrti. Druge logoraše pobili su u Jadovnom, a lješeve pobacali u kraške jame i bezdane. Vjetar s Velebita i drugih ličkih plani­ na mirisao je na smrt. — Muža su mi prije bacanja u Šević-jamu zvjerski mučili, samo da progovori, da kaže gdje sam ja, Jakov i drugi drugovi. Kožu su mu derali, oko kopali, uši rezali, ali on ništa nije kazao — pričala je Kata. Kada se to dogodilo Kata je bila u jednom zbjegu, sa oko četrdesetak ljudi. U blizini su bi­ la još dva zbjega. Ustaše su ih otkrile i opkoli­ le. Kata je uspjela pobjeći u selo Vaganac i sklo­ niti se u kući Geme Šarića, komunističkog sim­ patizera. Nije tada znala da su joj dvije kćeri. Ljuba i Milica, preživjele. Ljuba je pobjegla iz škole u kojoj je odmah zatim izgorio veliki broj ljudi, žena i djece. Ljubu je spasila Hrvatica Luja Jelinić — čičin. A takvih je primjera bilo tih dana bezbroj u Lici. U smiraj tog stravičnog dana, Kata se spu­ stila u Smiljan. Od svega što je imala, ostala je lipa kao nijemi svjedok bezumlja. Krvave zvjeri povukle su se u svoje brloge, dok su se još tiho dimila zgarišta i tužno cvilili psi za izgubljenim gospodarima. Strpljenje naroda je dogorjevalo, primicao se dan odluke. Sa zgarišta krenula je Kata u Divoselo, gdje se nalazio Okružni komitet za Liku. Okupljenim ženama iz nekoliko sela održala je govor. — Ne želim nikom da doživi takve boli i stradanja kakve su doživjele stotine srpskih obi­ telji i oni Hrvati koji su se na bilo koji način suprotstavili krvavim zločinima ustaša. Da se to nikad ne ponovi — moramo se svi dignuti kao jedan u narodni ustanak — klicala je tada Kata. Jauci s Jadovna još se nisu bili ni stišali li prestrašenom narodu, a već je odjeknula grlena pjesma ohrabrenja u ličkim šumama: Oj narode Like i Korduna, Došlo vrijeme da se diže buna! U to vrijeme Kata je tako reći spadala s nogu; išla je od sela do sela i hrabrila zaplašene ljude, dizala im moral, ulijevala nadu. Lika ni­ kad nije stenjala pognute glave! Partija je već bila spremna da povede narod u borbu za oslo­ bođenje. �24 — Ustaše su oruđe okupatora — govorila je Kata na zborovima. Širila je bratstvo i jedinstvo Srba i Hrvata. Bila je presretna kada su njene riječi potvrđe­ ne i na dijelu: u Divoselo su došli skojevci, par­ tijci i antifašisti Hrvati iz njenog rodnog Smiljana — da se zajedno sa Srbima bore protiv ustaša i talijanskih okupatora. Kuje se borbeno jedinstvo naroda Like. Svojim jedinstvenim i narodu lako razumlji­ vim riječima, Kata neprekidno objašnjava ciljeve revolucije; i Srbi i Hrvati je prihvaćaju, jer go­ vori ono što oni sami osjećaju. Ispod crvenog barjaka revolucije koji je razvila komunistkinja Kata okuplja se narod Like. Ona postaje jedan od najistaknutijih organizatora narodnog ustan­ ka u tom kraju. Prve puške u Srbu, a potom i u Divoselu, zapalile su vatru slobode. Padaju ustaške posta­ je u selima, slobodan je i Donji Lapac. Onaj na­ boj, koji se polako taložio u ličkoj sirotinji i in­ teligenciji, eksplodirao je kao poruka poroblje­ noj Evropi: Ovaj narod ovdje bije bitku i za tvo­ ju slobodu! Za vrlo kratko vrijeme ustašama je Lika po­ stala veoma tijesna. Nema više onih bahatih hajki na nevine ljude; krvnici su pobjegli u utvr­ đeni Gospić, pod okrilje talijanskih okupatora. Splasnuo je teror crnih noževa, štakori su pob­ jegli u rupe. Narod je slavio svoje prve pobjede. Unatoč složenim uvjetima, Lika je ušla sprem­ na u ustanak. Za vrijeme opće mobilizacije, ka­ da su neprijatelji napali našu zemlju, vođena je politika da komunisti, skojevci i njihovi simpa­ tizeri, poslije rasula, čuvaju oružje. Komunisti su ga prikupljali. I u Katinoj kući bila je jedna sabirnica oružja. Otuda je oružje prenošeno u Divoselo, i skrivano u stogove sijena. Neposred­ no pred ustanak prikupljeno je u Lici okp 1300 pušaka i nekoliko puškomitraljeza, znatne koli­ čine municije ] ručnih granata. Katinom zaslugom mnogi su skojevci po za­ datku Partije odlazili u domobrane i otuda do­ premali oružje. Tako je Partija na različite na­ čine naoružavala narod. Ustašama je bila poznata uloga Kate Pejnović, pa su odmah po dolasku na vlast, u nemo­ gućnosti da joj uđu u trag, raspisali i potjerni­ cu za njom. Ali narod je čuvao svoju Katu. �BORBA NA SVIM FRONTOVIMA Ustanak je i na području Bosanske Krajine raširio krila slobode. U oslobođenom Drvaru, ni puni mjesec nakon podizanja narodnog ustanka, održana je velika skupština žena, na kojoj su sud­ jelovale seljanke, radnice, intelektualke... Na skupštini su sudjelovale i drugarice iz Slovenije, koje su sa svojim obiteljima protjerane u taj kraj nakon njemačke okupacije. Sudjelovale su i Ličanke. Tada je formiran Antifašistički odbor žena, sa zadatkom da se i žene aktivno uključe u narodnooslobodilačku borbu. Primjer iz Drvara slijedile su i žene Like. Na sastanku Okružnog komiteta, održanom 11. sep­ tembra 1941. godine u Donjem Lapcu, Kata je po­ krenula pitanje organiziranog sudjelovanja žena u narodnooslobodilaokoj borbi. Komitet je do­ nio odluku da se na oslobođenom teritoriju stva­ raju odbori Narodne pomoći, čiji je osnovni za­ datak bio prikupljanje hrane i odjeće za borce u odredima. Dogovoreno je da se u svim selima osnivaju odbori žena./ Kata obilazi sela, osniva odbore, drži govore, objašnjava zadatke i ciljeve revolu­ cije. Jela Bićanić, Katin suborac, sjeća se njene aktivnosti (»Drugarica Kata«): »Fizičke napore nije podnosila teško. Po kiši i snijegu, popodne i uvečer, nekad i prije pod­ ne, ona je išla iz mjesta u mjesto...« Jela Bićanić opisuje Katin govor u selu Krbavici: »Govorila je konkretno. Svaka riječ jasna, adekvatna slika; riječi zaokružene kao obluci u potoku. Sjećam se, govorila je i o sovjetskim ženama, o životu i patnjama žena u staroj Jugo­ slaviji. Još i danas mi je u uhu rečenica: ’Oni su nam pili krv kroz naše grube seljačke ko­ šulje’. Svoje izlaganje popraćala je gestikuliranjem; kad je željela nešto istaknuti, pokrenula bi desnu ruku i stezala pesnicu. Bijaše tada u Krbavici dva-tri dana a onda nekamo ode. Nije rekla ni kuda ni kamo; ni prije odlaska ni po povratku. ... znala je što je partijska konspi­ racija. .. Gotovo da se nije ni spominjalo njeno prezi­ me. Govorilo se, jednostavno: Kata. Borci su je najčešće zvali Mama Kata. Sa svakim je znala razgovarati, uvijek spremna na vedru riječ i bodrenje drugih.« �Takva je bila Kata, žena u vječno tamnoj ma­ rami. Svojim radom otvarala je uvijek nove i no­ ve frontove, one često nevidljive, koji su za ne­ prijatelja bili jednako pogubni kao i oni vatre­ ni. Iako je tiho gazila ličkim puteljcima, staza­ ma i bogazama, prije negoli stigne u neko selo, od usta do usta širio bi se šapat uzbuđenja: »Do­ lazi Kata«. A kada dolazi Kata dolaze i novi doga­ đaji, uvijek se rađa nešto novo. U to vrijeme rađali su se odbori žena. Dola­ zila je i zima; valjalo je obući partizansku voj­ sku. Odbori žena prosto su se natjecali koji će sakupiti više vune, košulja, gaća, kaputa, džem­ pera, šalova, čarapa i druge robe potrebne na­ rodnim ratnicima. (Zadatak Partije u osnivanju odbora žena Kata je savjesno ispunjavala, organizirajući tako, u pozadini, ekonomsku i političku snagu revolu­ cije. Bez te snage, bez tog čvrstog oslonca, bilo bi vrlo teško voditi i oružanu borbuj: Rad već prekaljene revolucionarke osjećao se na svim poljima; osim prikupljanja hrane i odjeće borcima, razvijao se vrlo aktivan politič­ ki i kulturni život u oslobođenim mjestima Like. Talijanski okupatori uzalud su pokušavali uspo­ staviti kontakt s narodom — bili su u potpunos­ ti izolirani. Seljaci su krili stoku, hranu, ai sami su se sklanjali, da se ni slučajno' ne sretnu s okupatorom ako je to ikako moguće. Osnovani odbori Antifašističke fronte žena po­ stepeno su povezivani općinskim, a zatim i ko­ tarskim rukovodstvima. Krajem 1941. godine u Krbavici je održan i sastanak Inicijativnog od­ bora Antifašističke fronte žena za Liku. U to vri­ jeme vode se žestoke borbe s Talijanima, pa i mnoge žene, osim uobičajenih zadataka, preuzi­ maju na sebe borbu za ranjenike, a mnoge od njih uzimaju pušku u ruke da se bore protiv okupatora. U februaru 1942. godine u Krbavici je odr­ žan Plenum Okružnog komiteta KPH za Liku na kojem je sudjelovala i Kata. Ukazano je tada na opasnost od četnika, koji sve više i više okreću leđa narodu, stvaraju ortakluk s talijanskim oku­ patorima od kojih dobivaju oružje. Za Katu je to bio novi zadatak: trebalo je ponovo obilaziti sela, držati govore, objašnjavati narodu zločinač­ ku, izdajničku ulogu četnika. Ustaše su svoje krvavo lice pokazale odmah prvih dana sloma stare Jugoslavije — isto tak- �vo lice pokazat će i četnici, nešto kasnije, okre­ ćući svoje oružje protiv vlastita naroda, sijući međunacionalnu mržnju i bratoubilački rat. OBRAČUN SA ČETNICIMA Kao i u drugim krajevima, tako i u Lici, čet­ nici su u prvim danima ustanka taktizirali; na riječima su bili protiv ustaša i okupatora, ali ništa nisu poduzimali. Čekali bi da partizani os­ voje neko mjesto, pa bi se i oni »priključili« po­ bjednicima. Uostalom jačih četničkih formacija i nije bilo u tom kraju, ali i ono što je bilo na­ nijelo je velikog zla narodmooslobodilačkom po­ kretu. Lokalnim četnicima pomagali su nedićevci i ljotićevci, porijeklom iz tih krajeva. Njihov os­ novni zadatak bio je likvidiranje najistaknutijih organizatora ustanka, četnički crni noževi ubili su Marka Oreškovića, Miću Radakovića, Pekišu Vuksana i mnoge druge istaknute rukovodioce u Lici. Kao i ustašama, tako i četnicima, bilo je izu­ zetno stalo da oduzmu život i Kati Pejnović. Vre­ bali su priliku, šunjajući se po selima kao pra­ vi strvinari, da im padne šaka. U tom se poseb­ no isticao vođa jedne četničke bande Gavro Stanojević zvani Bugar. On i njegovi koljači banuše noću u selo Počitelj, gdje su u jednoj kući ubili Vladu Cerina, partijskog radnika iz Zagreba. Kata se sjeća tog događaja i o njemu zapisuje: »Te večeri i ja sam stigla u Počitelj i smje­ stila se u jednu kuću blizu štaba Počiteljskog od­ reda. Malo zatim vratio se Vlado Cerin s terena, pa smo skoro do 22 časa razgovarali o ustanku i političkom radu u narodu. Sjećam se dobro da mi je pokazivao neki novi politički materijal, za koji još nisam znala i šalio se da je, eto, bolje informiran od mene. Onda je otišao da spava u jednu kuću, nešto dalje od one u kojoj sam se ja smjestila...« Kata je loše spavala te noći, pa je ustala vr­ lo rano. Zapitala je domaćicu: — Saro, jesi li čula da je noćas ovuda neko prolazio? Zašto su naši iz odreda toliko šetali, a da ustaše nisu pucale? Kada je domaćica zaplakala, Kati je bilo jasno da se nešto dogodilo. Četnici su u selu već slavili svoj krvavi pir. �»Odmah sam se uputila u odred« — piše Kata. »Kada sam ušla u štab imala sam što i vidjeti. Četnici skidaju naše parole i stavljaju svoje i bacaju sve što je partizansko. Izgledalo je kao da su se i oni iznenadili kad su me ugle­ dali kako ulazim u štab odreda. Odmah sam se vratila u kuću gdje sam pre­ noćila. Tamo sam našla jednog četnika, koji je sudjelovao u ubistvu Pekiše Vuksana. Izuvao je mokre čarape i pjevao četničke pjesme, a mene je samo pogledao. Otišao je u štab odreda, a posli­ je njega je došao drugi i rekao: — Kato, ti ćeš sada ostati s nama. Ti si pa­ metna žena i nemoj se upuštati u te komunis­ tičke i ustaške poslove. Odgovorila sam: — Dobro. Samo ću otići u Medak da javim da neće biti sastanka koji sam s njima zakazala. Pristali su da odem u Medak. Znali su da im je tamo vođa Gavro Stanojević, pa su misli­ li da im ionako neću moći umaći. Ja sam se, me­ đutim, dosjetila da mogu preko bare poći pre­ ma Čitluku, pa sam to i učinila. Nisam se okre­ tala da vidim slijede li me ili ne. Blizu ceste ugledam jednog čovjeka s puškom o ramenu. Došavši bliže, vidjela sam da je bio iz našeg od­ reda, jedan od onih što su ih četnici zadržali. Imala sam revolver, otkačila sam ga i pomislila: »Ako me napadne pucat ću.« On se, međutim, nije micao, gužvao je nešto među prstima, i kad sam prišla, zapitao me: —Drugarice Kato, imaš li šibica da pripalim cigaretu? — Imam, odgovorim, i pružim mu. Onda mi je rekao da su ga poslali da me dočeka, sveže i vrati natrag i sve mi je ispričao o noćnoj akciji četnika. — Ja te neću vezati i voditi toj bandi. Idem u Velebit, a ti već znaš kuda ćeš — rekao mi je na kraju. Kad su primjetili da se on ne vraća i da sam produžila put za Čitluk, četnici su poslali troji­ cu naoružanih bandita da me uhvate i vrate. Me­ đutim, ja sam već bila blizu Čitluka. U selo se nisu usuđivali da uđu, pa su se vratili.« Stigavši u Čitluk, Kata se uputila u štab odreda, gdje je zatekla komandanta Mitu Krajnovića, koji je bio žandarm i ranije je pripadao četničkoj organizaciji. Ispričala mu je, u prisut­ nosti okupljene omladine i naroda, što su četni- �ci počinili te noći u selu Počitelj. Mjerkala je ko­ mandanta, tražeći odgovor kako će reagirati. — Nikad nisam bio za takve četnike i tak­ vu politiku — odgovorio joj je Mito Krajnović. — Treba čuvati odred — rekla mu je Kata — i paziti da se četnici ne povezu s kim u selu. Katina sjećanja iz tog događaja su vrlo svje­ ža: »Nisam još ni završila, kad uđoše dva čet­ nika kurira s pismom za Mitu. Pred sobom su vodili svezanog Miću Muhara, koji je ujutro sti­ gao u Počitelj. On ga otvori i počne ga čitati. Stala sam kraj njega i rekla: — Daj, da i ja pročitam. — Ma, čekaj, dok vidim šla je! Ipak sam pogledala, a u pismu je pisalo: 'Dragi brate Srbine, u Čitluk je došla Kata Pejnović. Ubij tu ustaškinju, a isto tako i Miouna. A ako nećeš, pošalji ih svezane natrag po našim kuririma.’ Kata je sada izravno stavila na kušnju oda­ nost Mite Krajnovića narodnom ustanku i revo­ luciji. Energično ga je zapitala: — Sad, Mito, reci odmah: što ćeš učiniti? — Ne bih te ubio ni za cijeli svijet — rekao je Krajnović. — A što će bili s Mićunom? — pitala je Kata. — Ništa. Sto i s tobom. I, nije se ništa dogodilo. Ali, valjalo je brzo raditi. Partijska organizacija i njeni aktivisti mo­ rali su pred narodom razobličavati izdajničku ulogu četnika, odvraćati seljake od njihovih re­ dova. Oni su bili, zapravo, nosioci ideologije srp­ ske buržoazije, nosioci njenih interesa, oruđe u rukama te buržoazije. Znala je to Kata iz svog predratnog partijskog rada, znala je čije su bile i kome su služile četničke organizacije. Od tog vremena, kad bi ustaše napadale par­ tizanske odrede, napadali su i četnici, pod okri­ ljem Talijana. Bili su izdajnici, a to je nešto što se u narodu, od riječi i poštenja, nije praštalo. Kata se i poslije susretala s četničkim ideo­ lozima i propagatorima četničkih ideja. »Sjećam se jednog zbora u Jošanu u prolje­ će 1942. kada sam imala s ljotićevcem Lajkovićem pravi obračun. Došla sam u selo da osnujem odbor AFŽ; odbor Narodne pomoći je već pos­ tojao. Na političkom zboru govorila sam okup­ ljenom narodu o našoj borbi i našim zadacima, a Lajković, koji je oko sebe okupio još nekoli- �ko malodušnika, počeo mi upadati u riječ i ne­ girati ono što sam govorila. Tvrdio je da u na­ šim odredima ima ustaša. Čak je rekao da je i moj sin ustaša. Pri tom je mislio na Hrvate u partizanima, jer je glavna četnička tendencija bila razbijanje bratstva i jedinstva. Ništa me u tim danima nije više pogađalo, nego napad na naše bratstvo i jedinstvo koje smo tako uporno stvarali. Odgovorila sam na svaku riječ i pritom ga dovodila u takvu situaci­ ju da nije znao što da kaže. Iznijela sam na zbo­ ru i podatke o ubistvu đaka kragujevačke škole i rekla da, iako tamo nema ustaša, svaka ban­ da, pod okriljem okupatora, pravi zvjerstva nad narodom. Kada je vidio da mu nema druge, pri­ šao mi je i rekao: — Mi smo istomišljenici, samo se nismo ra­ zumjeli. — Dobro sam ja razumela tebe i tvoju po­ litiku — odbrusila sam mu.« U istom članku (»Sukob s četnicima u Lici«) gdje je iznijela svoja sjećanja na zlodjela čet­ ničkih izdajnika, Kata piše: »Teško1 je reći sve o zločinima koje je čet­ nička banda nanijela narodu i borcima po na­ šim selima. Da spomenem samo teški zločin čet­ nika iz Gračaca koji su bili povezani sa Đujićevim četnicima (iz Kninske krajine — o. p.). Oni su opkolili Kotarski komitet Gračac, a zatim se­ kretaru Nikoli Krajnoviću odsjekli glavu i od­ nijeli Talijanima. Tu je poginula i Smilja Pokrajac, član Kotarskog komiteta i Okružnog odbo­ ra AFŽ-a za Liku. Isti zločin su učinili i u selu Vučjevu, gdje su opkolili herojskog borca Biću Kesića i ubili ga na zvjerski način: odsjekli su mu glavu i predali Talijanima. Za to su dobivali cigarete i pašte. Narod je bio tako ogorčen na njihova zlodjela da je i majka omrzla sina ako je bio u četničkim redovima«. Kada je kapitulirala Italija, četnici su se razbježali. Oni koji nisu počinili nikakva zlodjela, prišli su partizanima, a koljači su pobjegli u Knin. Nakon dolaska Nijemaca ponovno su se vraćali u njihova uporišta, nastavljajući tokom cijelog rata svoja zlodjela. Kao ni ustašama, tako ni četnicima nije us­ pjelo likvidirati Katu Pejnović. Iskusna predrat­ na ilegalka, izmicala je svim njihovim potjera­ ma i zamkama. �MOĆNA ORGANIZACIJA ŽENA (Bližila se kraju ratna 1942. godina. Žene Li­ ke bile su u to vrijeme organizirana snaga re­ volucije, sposobna da se uhvati u koštac i sa najsloženijim zadacima. Za 8 . mart te godine štampan je čak i prvi broj lista »Žena u borbi«. I tu je svoje nemirne stvaralačke prste imala Ka­ ta, zajedno s drugaricama Marijom Šoljan i Je­ lom Bićanić. List je štampan u 120 primjeraka, u šapirograf-tehnici. Za više primjeraka nije bi­ lo ni boje ni papira. Prvi primjerci odlepršali su od ruke do ruke sa člancima u kojima se žena­ ma objašnjava borba i njeni ciljevi. [ Kata je sve češće surađivala u "»ženi u bor­ bi«. U četvrtom broju toga lista napisala je: »Okupator drhti od straha pred rastućim va­ lom narodnooslobodilačke borbe, okuplja oko sebe sve narodne izdajice, bez razlike (na) vjere i narodnosti, okuplja četnike koji su i prije mu­ čili i ubijali hrvatski narod samo da raspiri gra­ đanski i bratoubilački rat u našoj zemlji. Ovo U Donjem Lapcu, 1942. (sijeva nadesno): Neđa Zakida, Kata Pejnović i Marija Šoljan �ujedinjenje najcrnje reakcije još nas čvršće po vezuje i okupija u našoj narodnooslobodilačkoj borbi. Ova zvjerstva 'ujedinit će i nas srpske i hrvatske žene protiv nam istog neprijatelja u na­ šoj borbi...« Istim onim jezikom kojim je govorila, Ka­ ta je i pisala; jasno i jednostavno, za narod iz kojeg je snagom svoje volje izrastala. U petom broju »Žene u borbi« sa samo nekoliko rečeni­ ca ona daje sliku stanja i prilika u svom kraju: »Mi žene Like kroz borbu i svoju organiza­ ciju AFŽ čvrsto smo povezane u narodnooslobodi­ lačkoj borbi. Iako se susrećemo sa svim teško­ ćama i oskudicom, golotinjom, bosotinjom nas samih i naše djece, a negdje i sa gladi, bez soli, petroleja, šibica itd., mi ipak dajemo koliko mo­ žemo za našu narodnooslobodilačku vojsku. Za­ hvaljujući tome, naša vojska dosada nije bila gladna«. Tako je to bilo u Lici i na isteku 1942. godine. Odmah nekako po povratku iz Bihaća, Kata je morala ponovo u Bosansku krajinu. Trebalo je ići u Bosanski Petrovac, na Prvu zemaljsku kon­ ferenciju Antifašističke fronte žena Jugoslavije, koja je bila zakazana za 6 , 7. i 8 . decembra. Zaprtila je svoju torbu i, zajedno s drugim drugaricama, svojim suborcima iz Like, krenula pre­ ko već snijegom okovanih planina. Prema petrovačkoj visoravni tih su dana te­ kle bujice žena iz svih naših krajeva, probijaju­ ći se i prćko teritorija koje su držale neprijatelj­ ske snage. Po povratku u Liku, Kata će napisa­ ti (»Žena u borbi« broj 6 ): |»Velike su žrtve podnijele i delegatkinje Pr­ ve zemaljske konferencije AFŽ-a, koju smo odr­ žali. .. u Petrovcu. Probijale su se kroz neoslo­ bođeni i poluoslobođeni teritorij danima i tjed­ nima, ali su stigle na konferenciju. Tu su prisu­ stvovale i dvije studentice Beogradskog univer­ ziteta, obje invalidi bez nogu, koje su ranjene kao borci Prve proleterske brigade«.( Konferencija se održavala u Sokolskom do­ mu. Dvoranu su ukrašavali umjetnici-partizani: Vojo Dimatrijević i Pivo Karamatijević. Oni su, zajedno s Ismetom Mujezinović m. portretirali delegatkinje. A one su došle: iz Gorskog kotara, Korduna, Banije, Like, Hrvatskog primorja, Bo­ sanske krajine, Dalmatinske zagore, Šibenika, Karlovca, Beograda, Zagreba, Cetinja i mnogih drugih sela i gradova. �I Ratni reporter »Borbe« počinje svoj izvještaj na prvoj stranici riječima: »Planuo je veliki, pravedni narodnooslobodilački rat. Žene Jugoslavije oslušnule su za tre­ nutak od toga dolazi taj glas, koji zna da uteši, da povede na ustanak, koji zove na osvetu. To je bila progovorila Komunistička partija — sve ostalo bilo je nemo za patnje naroda, i onda je u ženama i sestrama, u mladim majkama koji­ ma su otrzali čeda iz naručja i sekli ih na ko­ made, planuo žar plemenite mržnje, osvete i heroizma. ..«I Onda je u svečanu dvoranu Sokolskog doma u Bosanskom Petrovcu ušao Josip Broz Tito. Za većinu žena bio je to prvi susret sa svojim vo­ ljenim komandantom. Kada je stao za govorni­ cu dočekao ga je plotun aplauza uzbuđenih de­ legatkinja; u mnogim očima zaiskriše i suze ra­ dosnice. |A »Borba« u kurzivu donosi ove Titove riječi: »Ja se ponosim time što stojim na čelu ar­ mije u kojoj ima ogroman broj žena. Ja mogu kazati da su žene u toj borbi po svom heroizmu, po svojoj izdržljivosti, bile i jesu na prvom mestu i u prvim redovima i svim narodima Jugo­ slavije čini čast — da imaju takve kćeri... Žene se bore za slobodu i nezavisnost svojih naroda, one se bore protiv fašističkog sistema, sistema srednjevjekovnog ropstva. One se bore danas rame uz rame sa narodima Jugoslavije protiv zvjerskih okupatorskih osvajača i protiv njihovih izdajničkih domaćih slugu. To je sastav­ ni dio njihove velike borbe za svoju ravnoprav­ nost koju su našim ženama, u granicama Jugo­ slavije, osporavali«.! Poslije Titova govora, prema riječima repor­ tera, zavladala je neopisiva razdraganost među 166 delegata i nekoliko stotina učesnica. Nakon uvodnih referata Mitre Mitrović i Spasenije Cane Babović, za govornicom Sokolskog doma re­ dale su se seljanke, radnice, intelektualke; go­ vorio je narod kroz usta žena o svojoj borbi i svojoj budućnosti. Nepismena seljanka Mika Pećanac iz Vrtoče, iz drvarskog 'kraja, rekla je: »Ja sam željna istine i pravde, a koliko sam videla istinu i pravdu, ona je sva u komunistima«. Za govornicu dolazi i Kata Pejnović. List »Borba« u broju od 13. decembra 1942. godine donosi izvode iz njena izlaganja i komentar o ulozi žene u Lici slijedećim riječima: 3 Kata Pejnović �I»Meni su ubili tri sina i druga. Srce mi je bilo klonulo od žalosti i tuge. Ali, trebalo je osve­ titi moje zlatne jabuke i hiljade takvih koji su stradali. Stisnula sam srce i pesnicu...« Tako je rekla Kata, seljanka iz Like, tada već član AVNOJ-a. I ne samo ona, nego hiljade žena iz Like, od kojih je 15.000 već čvrsto obu­ hvaćeno organizacijom, visoko su digle glavu, čvrsto i uporno lomile su razdor između srpskog i hrvatskog naroda, ako i ne odmah svešću, a ono žuljevitim rukama koje su kopale krompir za postradala hrvatska sela od četnika. I njihova je zasluga što Hrvati, naročito zapadne Like, sve više tada ulaze u partizane i što su žene hrvat­ skog sela Perušić obukle bataljon »Marija Gu­ bec«. Žene Like obukle su »od glave do pete«, čitavu jednu brigadu i Prvi proleterski bataljon.) »One paze svoju vojsku kao čedo svoje — i ti­ me zadaju direktan udarac neprijatelju« — rekja je Kata pred Vrhovnim komandantom i de­ legatkinjama. J Na skupu ^u izneseni brojni primjpri hernizma i različitih aktivnosti žena širom naše zemlje. “Njihova često materinska borba za bratstvo i je­ dinstvo naših naroda od neprocjenjive je vrijed­ nosti. i U glavni odbor AFŽ za Jugoslaviju ušle su: Kata Pejnović, Dragica Karan, Kata Vujaklija, Nada Trbović, Danica Medan, Mika Pećanac, Spasenija Cana Babović, Maca Gržetić, Rahida Šakić, Judita AlargLć, Nada Marković, Zora Brkić, Vehida Maglajić, Mitra Mitrović, Olga Kovačić, Vanda Novosel, Marija Novak, Stana Tomašević, Dina Vrbica i Mira Morača. U izvršni odbor iza­ brane su: Spasenija Cana Babović, Kata Pejno­ vić, Vanda Novosel, Mitra Mitrović i Mira Mo­ rača. Za predsjednicu i glavnog i izvršnog odbora AFŽ za Jugoslaviju izabrana je Kata Pejnović. J Bilo je to priznanje jednoj prekaljenoj revolucionarki, neumornoj tkalji slobode i bratstva i jedinstva naših naroda. Godine 1962. preživjele žene Prve zemaljske konferencije AFŽ Jugoslavije ponovo će se naći u Bosanskom Petrovcu, da osvježe svoja sjeća­ nja na taj historijski sastanak. Tom prilikom Kata je rekla: — Revolucija ne bi bila potpuna da u njoj nije bilo žena. Žene su se herojski borile. One su u Partiji vidjele snagu koja će ih povesti, jer prije su bile ljudi drugog reda. I putem narod- �ne vlasti, žene su se u revoluciji uzdigle na veli­ ku visinu. Tada, prisjećajući se svog izbora za predsjed­ nicu AFŽ Jugoslavije, skromna kao i uvijek, re­ kla je: — Moram, ipak, reći zašto sam se toliko iz­ nenadila kad mi je CK na čelu sa drugom Ti­ tom dao to povjerenje, mada sam se tome i di­ vila. Smatrala sam da ima tu sposobnijih žena i da bi njima više ta dužnost pripadala nego meni. Mnogo sam mislila o tom ogromnom za­ datku i velikoj dužnosti. U vrijeme održavanja Prve zemaljske konfe­ rencije AFŽ Jugoslavije samo je u Hrvatskoj bi­ lo organizirano oko 250.000 žena, sa 22 okružna i 35 kotarskih odbora. Bila je to ogromna sna­ ga u čije je mehanizme i akcije utkala Kata ve­ liki dio svog stvaralačkog zanosa, svoje neiscrp­ ne organizatorske energije. To što je postala predsjednicom žena Jugoslavije, bilo je samo prirodno priznanje njenom golemom udjelu u socijalističkoj revoluciji. Po završetku skupa u Bosanskom Petrovcu, Kata se nije odmah vratila u Liku. Produžila je u Bihać gdje je, krajem decembra 1942. godine, održan Prvi Zemaljski kongres Ujedinjenog sa­ veza antifašističke omladine Jugoslavije, kojem je, u prisutnosti Vrhovnog komandanta NOV i POJ Josipa Broza Tita, predsjedavao Ivo Lola Ribar. — Kongres je bio veličanstven — prisjećala se Kata. — Govorio je i drug Tito. Njegov dola­ zak u salu dočekala je bura omladinskog odušev­ ljenja koje se nije stišalo nekoliko minuta. Im­ presionirao je stav i diskusija omladine, njena odlučnost učešće u herojskoj borbi«. Govorila je i Kata. Ukazala je ne veliki do­ prinos što ga omladina daje širenju bratstva i jedinstva, kao i njenu suradnju s organizacija­ ma Antifašističke fronte žena. PRVA ŽENA MEĐU VJEĆNICIMA Odvajkada je, na ovim našim prostorima, patrijarhalni život kovao svoje zakone. Žena je bila ta koja je rađala djecu, kuhala, prala, a ako je još k tome živjela na selu — morala se, uz sve to, prihvatiti motike, pa i pluga. Žena i bav- �ljenje politikom — bila su dva različita pojma, bez ikakvih međusobnih dodirnih točaka. Ipak, s narodnim ustankom stvari su se počele vrto­ glavo mijenjati. Uporedo s muškarcima borile su se i žene; jedne s puškom u ruci, druge su u pozadini organizirale prehranu boraca, liječenje ranjenika. Jednostavno rečeno, na njihova leđa pali su gotovo svi poslovi. Onda nije ni čudo da su se predrasude prema ženama i njihovom sudje­ lovanju u političkom životu brzo rušile. Pred kraj 1942. godine jedna petina cjelokup­ nog teritorija naše zemlje bila je oslobođena: ve­ liki dio Bosanske krajine, Like, Banije, Kordu­ na i drugih krajeva. Protiv okupatora i njihovih domaćih slugu ratovalo je tada 150.000 partizan­ skih boraca. Na oslobođenom teritoriju osnivane su škole, otvarane trgovine, pa i kafanice. Radi­ le su mnoge štamparije, štampajući proglase, legitimacije, knjige, novine... Djelovala je naro­ dna vlast. Da nije bilo čestih nasrtaja neprijate­ lja na oslobođeni teritorij, gotovo bi se i zabo­ ravilo da se sve to događa u porobljenoj Evropi. Sloboda je ovdje pjevala dok su u mnogo ja­ čim i mnogoljudnijim zemljama našeg kontinen­ ta pokorno podnosili teror fašista. U to vrijeme, Bihać je bio najveći grad os­ lobođene teritorije. Bio je tu i Vrhovni štab s drugom Titom na čelu. Tu je 26. i 27. novembra 1942. godine održano i Prvo zasijedanje Antifa­ šističkog vijeća narodnog oslobođenja Jugoslavi­ je. Pozive vijećnicima potpisao je drug Tito. Po­ ziv je dobila i Kata. — Obavijest da sam predložena za delegata i vijećnika Prvog zasjedanja AVNOJ-a zatekla me je u selu Šalamuniću, kraj Korenice, gdje sam upravo, sa Jelom Bićanić, pripremala članak za list »Žena u borbi«. Ovu obavijest saopćio mi je drug Vlado Bakarić, komesar Glavnog štaba Hrvatske. Moram priznati da me je obaviještenje vrlo prijatno iznenadilo i uzbudilo. Do tada nisam ni znala da se priprema zasijedanje AVNOJ-a, a još manje da netko od predstavnika Like treba da mu prisustvuje. Odmah sam se spremila i pošla na put — sjećala se Kata. Vijest o Katinu izboru za vijećnika, kao pr­ ve žene u vrhovnom predstavništvu narodne vla­ sti, pukla je diljem Jugoslavije. Na put je kre­ nula preko Korenice i Prijeboja u Ličko Petro­ vo Selo. Tu se našla s drugom Vladimirom Bakarićem i, nakon dugog pješačenja, automobilom krenula u Bihać. �U radno predsjedništvo Prvog zasjedanja AVNOJ-a izabrani su: dr Ivan Ribar, Nurija Pozderac, Moša Pijade, dr Sima Milošević, Pavao Krče, Kata Pejnović i Jevstatije Karamatijević. Tako u radnom predsjedništvu sjedi i Kata, kćer Dmitra i Jelene iz sela Smiljan, ona djevojčica što se zarana družila s motikom, jer zbog siro­ maštva nije mogla u školu. Sjedi majka, seljan­ ka, ilegalna učenica prvoboraca komunističkih ideja u Lici: Jakova Blaževića, Rade Tatalović, Miče Radakovića, Nedjeljka Žakule... Svojim ne­ prekidnim radom i svojim opredjeljenjem ulazi Kata u novu historiju svojih naroda. »Poslije zasjedanja«, pisala je Kata, »vijeć­ nici su se počeli razilaziti. Trebalo se vratiti u svoju jedinicu, štab, odbor, selo, komitet i na­ staviti aktivnost. Pristupilo se odmah sprovođenju odluka«. Kata nije ni jedan zadatak olako shvatila. Tako je bilo i s odlukama AVNOJ-a. Odmah po povratku u Liku, krenula je u sela da kaže na­ rodu što je to bilo u Bihaću, što je dogovoreno Kata Pejnović u radnom predsjedništvu Prvog zasijedanja AVNOJ-a �i odlučeno. Redali su se zborovi i sela: Mekinjar, Krbavica, Tmovac, Šalamunić, Bunić i mno­ ga druga. Vijećnik Kata Pejnović prihvatila se posla vrlo savjesno i u izravnim kontaktima s narodom objašnjavala tok i ciljeve revolucije. Povjerenje Partije Kata nikada nije izigrala; ona se nikada nije izvlačila od posla, nije imala vre­ mena za odmor, ni za bolovanje. Povjerene za­ datke obavljala je sa strašću iskrenog revolucio­ nara. Dolazila su iznova nova zaduženja i par­ tijski zadaci. Tako je Kata u ljeto 1943. godine postala članom i Glavnog odbora AFŽ Hrvatske. Konfe­ rencija je održana u selu Prozor kod Otočca, tada uistinu glavnog hrada Hrvatske. Jer, Pavelićeva tz. Nezavisna Država Hrvatska, iako pod patronatom okupatorskih snaga, stalno se sma­ njivala pod udarima partizanskih jedinica. Skojevci su tada pjevali posprdnu pjesmicu na ra­ čun »nezavisne«; »Lijepa naša domovina, od Za­ greba do Šestina« (Šestine selo desetak 'kilome­ tara od Zagreba — o. p.). I taj detalj govori o tome koliko se bio raz­ mahao narodnooslobodilački pokret u Hrvatskoj, ali i o tome da je kvislinzima i u njihovim brlozima, na drugu godišnjicu ustanka, već bilo veo­ ma vruće. Za održavanje Prve konferencije AFž Hr­ vatske, sala osnovne škole bila je ukrašena slika­ ma tada već proslavljenih ratnika. Među njima nalazila se i slika Kate Pejnović. Bilo je to ma­ lo, ali tako drago priznanje. Kao predsjednica Antifašističke fronte žena Jugoslavije, ona otva­ ra konferenciju, nalazi se u radnom predsjedni­ štvu. Ali za Katu priznanja nisu bile lovorike na kojima bi se moglo odmarati; svako novo priz­ nanje za nju je bilo i novi zadatak. Tako je bilo i s tim skupom, njegovim odlukama i zadacima. U proljeće te iste godine, kao yijećnik AVNOJ-a, Kata je supotpisnik »Poziva hrvatskom i srpskom narodu« da pomogne u obavljanju različitih zadataka i funkcija. Međutim, za Katu nije bilo dovoljno samo napisati poziv; valjalo je to živom riječi objasniti na brojnim skupo­ vima. U Otočcu i Plitvicama 13. i 14. ‘una 1943. go­ j dine održano je Prvo zasijedanje Zemaljskog an­ tifašističkog vijeća narodnog oslobođenja Hrvat­ ske (ZAVNOH). Kata je bila vijećnik tog najvi­ šeg političkog tijela Hrvatske. Ali ovog puta �nije bila jedina žena: još deset žena bile su vi­ jećnici ZAVNOH-a. Riječ je uglavnom o onim drugaricama koje su tokom rata uporno radile na organiziranju žena i njihovom aktivnom uklju­ čivanju u narodnooslobodilačku borbu. S prvim najvišim političkim organom u Hrvatskoj, žene su izborile jedno od najvećih uvažavanja u povi­ jesti. Ali, bila je to samo logična 'posljedica nji­ hova rada i najava da će nakon pobjede revo­ lucije doći do svekolikih promjena u društvu. — Sto je ravnopravnost i sloboda žene? — pita Kata povodom 8 . marta 1943. godine negdje u Lici, i sama odgovara: — To je ostvarenje... koje će ženu uzdignuti na visinu na kojoj nikad nije bila, na visinu že­ ne čovjeka, najsretnije majke, najbolje druga­ rice, najmoralnije žene. Ostvarenje ovog ne sa­ mo da ne ide na štetu muškaraca, nego ide u korist ne samo muškaraca, nego i čitave zajedni­ ce i društva«. Tako je govorila Kata. A onda, ponovno u nove akcije i iskušenja. Ratni putovi bili su te­ ški; trebalo se često provlačiti i preko okupira­ ne teritorije, čekati zgodnu priliku za prebaci­ vanje u drugi kraj. Prilikom prebacivanja iz jednog u drugo mjesto, često bi se kroz noć prolomila ošL.r vojnička komanda: »Stoj! Tko ide?!« Ako je Kata bila u grupi, onda nisu bile potrebne nikakve lozinke. Dovoljno je bilo da kaže: »Ide Kata!« i — prolaz bi bio slobodan. Naravno, tamo gdje su bile partizanske straže. Na vrlo širokom području bila je poznata goto­ vo svim našim borcima. DOŠLA NAM JE KATA Krajem ljeta 1943. godine po zadatku Parti­ je Kata odlazi na Baniju i u Moslavinu. Iako su bili ratni uvjeti, iako su informaci­ je teško dolazile do onih koji su ih željeli čuti, one su ipak stizale, od lista do lista, od usta do usta. Tako su i u čazmanskom kraju sve znali o Kati, iako ona tamo ranije nije dolazila. U šumi između sela Kopčić i Andigole održavala se konferencija žena tog kraja. U tamošnjem li­ stu »Glas žene« od 1. septembra 1943. godine opisan je Katin dolazak na taj sastanak. Nepo- �znati kroničar izrekao je ono što su svi govorili i osjećali prema toj ženi. »Kata je tu«, »Došla nam je Kata!« — čulo se šaputanje žena u šumi na m jestu... gdje će se održati Prva okružna konferencija AFŽ-a. Žene željno čekaju da je vide. Znatiželjne su da li je doista onakva kako je prikazuju na crtežima, da li dosita nosi maramu i seljačko odijelo«. Malo dalje, kroničar zapisuje: »Došla je iz Like, naše oslobođene Like i do­ nijela pozdrav ličkih i drugih žena, koje već sla­ ve blagdan slobode. Ne mari za dugačak i opa­ san put na kojem četnici, ti razbojnici i izdajice srpskog naroda, vrebaju u zasjedi naše drugove i drugarice, koje se probijaju od mjesta do mjes­ ta, od veze do veze. Znade ona da je svuda oče­ kivana i dobro došla. Njena pomoć svagdje tre­ ba, njeno znanje i iskustvo treba da posluži stotinama žena«. I kao svuda, taikd je bilo i u šumi u čazmanskom kraju, kod sela Andigole: žene su poredile ono što su čule i znale o Kati, tiskale se da joj priđu bliže, da je pozdrave, da joj se zahvale. Bila je njima slična, po sudbinama i ciljevima za koje su se borile. Sve te žene iz naroda s ko­ jima je Kata dolazila u kontakt, željele su da budu kao i ona. Sa divljenjem su govorile: »Sva­ ka joj riječ na mjestu«. Samo nekoliko dana prije posjeta čazmanskim ženama, Kata je bila i među Banijkama, na njihovoj konferenciji u selu Krašiću. Svuda je bilo isto: Kata je već bila svojina naroda, glas tog naroda. Na naslovnim stranama svih ženskih listova koji su izlazili u pojedinim krajevima, često je štampan Katin portret, nastao u Bosanskom Pe­ trovcu za vrijeme Prve zemaljske konferencije, a kojeg je objavila »Borba« uz svoj izvještaj s tog skupa. Žene su imale svoju junakinju, na svo­ joj pozadinskoj fronti ratovanja. A bila je to izu­ zetno teška fronta, sastavljena od stotina niti. Eto, događalo se da u teškim trenucima bane u selo i pokoji dezerter. Kata je i o tome zapisala: ».. .Žene su takve tražile, slale ih ponovo u borbu i pjevale im podrugljive pjesme: Dezerteri, sramne kukavice, napuštate svoje jedinice.« Iza mnogih tih akcija stajala je Kata, svojini riječima i svojim akcijama; povezivala -je niti �fronte na vrlo širokom području Like, Moslavi­ ne, Banije, Korduna i Bosanske krajine. Pored svakodnevnih poslova za potrebe boraca, žene su i učile. Kata je zapisala: »U nekim okruzima bilo je i do 85 posto nepismenih žena. Zato se još 1942. godine po­ čelo održavanjem analfabetskih tečajeva... žene su ne samo sijale brašno, pripremale hranu za vojsku i radile bezbroj poslova, nego su kod toga i posvetile izvjesno vrijeme svom obrazova­ nju. One su po brašnu pisale slova i tako učile čitati i pisati«. POSLJEDNJI OPROŠTAJ S LOLOM Od proljeća do jeseni 1943. godine mnogo se toga dogodilo u Lici. Neprijateljski nasrtaji ne samo da nisu skršili otpor partizanskih jedinica, nego je slobodna teritorija još i povećana. Sredinom novembra, zajedno s drugim vijeć­ nicima iz Hrvatske, Kata se zaputila u Jajce, na Drugo zasjedanje AVNOJ-a. Dva desetljeća kas­ nije Kata će napisati za zbornik »Tako je ra­ đana nova Jugoslavija« članak u kojem opisuje taj put: »Put naš za Jajce nije bio baš tako lak; bi­ lo je i nevremena i teških prelaza kroz okupira­ nu i poluokupiranu teritoriju. Kada smo došli u Livno dočekao nas je dalmatinski korpus ko­ me je tamo bilo sjedište. Tamo su nas dočekali, častili, okrijepili čajem, jelom... i ugrijali smo se. Vijećnici su se u Livnu zadržali nekoliko dana. »Tu u Livnu čuli smo žalosnu vijest da je po­ ginuo Lola Ribar. Na nas je to ostavilo jako te­ žak utisak. Baš to jutro zajedno smo razgovara­ li i izljubili se na polasku sa Lolom, i ubrzo, za kratko vrijeme, saznali smo da je poginuo«. Kata se upoznala s Ivom Lolom Ribarom u Bihaću, na zasjedanju Prvog zemaljskog kongre­ sa USAOJ-a. Susret u Livnu, a odmah potom i vijest da Lole nema, otvorio je u njenom srcu rane i bol za vlastitom djecom, suprugom i stoti­ nama drugih koje je poznavala, a kojih više ni­ je bilo među živima. »Ne mogu da ne pomenem... Ribara koji je bio predsjednik AVNOJ-a, i njegovo junačko dr­ žanje na samom zasjedanju. On je zatražio, kada �je čuo da je Lola poginuo, da Jurica dođe na zasjedanje u Jajce. Onda mu je drug Tito morao reći da je Jurica poginuo prije mjesec dana. On je imao toliko snage da je rukovodio čitavo vri­ jeme zasjedanjem AVNOJ-a kao predsjednik«, pisala je Kata. Divila se Kata držanju Ivana Ribara, oca Lo­ le i Jurice. A njena sudbina bila je isto tako strašna. Samo jednom vidjeli su joj suzu u oku. Bilo je to u nekom selu u Lici. Ispričala neka žena Kati sve strahote koje je 'preživjela u us­ taškim klanjima, pa će reći: »Lako je tebi, dru­ garice, pričati!« Onda joj Kata kaza svoju gole­ mu nevolju; u očima joj zarosiše suze... Sugo­ vornica zaćuta. Kasnije će Nada Sremec upisati u svoj ratni dnevnik Katine riječi: »... ne volim spominjati svoju tugu. I, zaš­ lo govoriti o meni, zar sam ja jedina, koja sam to pretrpjela? Koliko je hiljada žena pretrpjelo isto što i ja, pa zašto onda govoriti samo o me­ ni? Pođi Kordunom, Banijom i Likom, pa što vidiš? Ruševine i ruševine, svuda žalost...« Onda u Jajcu, promatrajući oca Lole i Juri­ ce, Kata je vidjela i dio sebe, svoju sudbinu i sudbinu mnogih majki i očeva. Bila je korenita kao i mnogi iz te ratne generacije, dostojanstve­ na i u svojoj golemoj tuzi. TEŽAK POVRATAK IZ JAJCA Povratak iz Jajca za vijećnike slovenačke i hrvatske delegacije bio je vrlo težak. I Kata, koja je već bila navikla na duga pješačenja ' i provlačenja kroz neprijateljske položaje, govori o teškoćama povratka. Zelja im je bila da se vra­ te istim putem kojim su i došli. Ali otud s lič­ ke strane, od mjesta Srba, nadirale s u . Švabe, zatvarajući put vijećnicima. Iz Bugojna, kamo su bili stigli, morali su se ponovo vratiti u Jaj­ ce, a onda preko Mrkonjić-Grada i Ključa u Grmeč planinu, te dalje za Baniju. »Usput smo narodu govorili o zasjedanju (AVNOJ-a) i objašnjavali odluke koje su donese­ ne na njem u... Na mene je ostavio snažan uti­ sak taj susret s narodom — svuda su nas čas­ tili i toplo primali. Svuda se čula pjesma: »Kra­ lju Petre, nećemo te amo, tvoja djela dobro mi poznamo...« — zapisala je Kata. �U Liv mi, na putu za zasjedanje AVNOJ-a u Jajcu (slijeva nadesno) Oskar Danon, Jela Bićanić, Nada Sremec, Kata Pejnović, Nikola Vidovit', Vicko Krstulović, Rade Turković i Viče Buljan �44 Bili su to njeni prvi kontakti s narodnim masama nakon Drugog zasjedanja AVNOJ-a. Ni tada, kada se nalazila na putu za svoju Liku, ni­ je gubila vrijeme; svojim energičnim govorima širila je vijest o historijskom događaju u Jajcu, a uvijek duhoviti narod odmah je reagirao svo­ jom pjesmom, poput one koju je Kata zapisala. »Od Grmeča je trebalo ići prema Baniji; ja sam tim putem već ranije dva puta prelazila, a prelaz nije bio jednostavan. Već je veliki dio Banije bio oslobođen, osim Kostajnice, Dvora i Petrinje i nekih drugih centara. Sela su bila oslobođena. Na jednom prelazu koji je bio te­ žak, trebalo je preći cestu, prugu i Unu, mora­ li smo se prebacivati skelom ili čamcem, a ne­ prijatelj je bio oko jedan kilometar udaljen. Oni su držali jedno brdo, kotu svoju, a drugo je bilo malo niže i mi sad trebamo tu da pređemo. Ja sam govorila da mi zastanemo gdje smo bili oba­ viješteni o položaju neprijatelja, jer neprijatelj nije imao hrabrosti da se dugo zadrži na jednom mjestu, pošto je ovo Krajina, vojska, tu su par­ tizani, heroji naši, neće oni lako omrknuti ov­ dje. .. Međutim, neki nisu stali na to stanovište i komanda je pala da se mi vratimo opet u neko drugo mjesto, čijeg se imena ne sjećam. Tamo smo prenoćili i sutradan smo prešli« — iznosi Kata svoja sjećanja s puta iz Jajca. Vijećnici su u Baniji naišli na popaljena sela i kuće bez krovova, vrata i prozora. Ljudi su u ovom kraju, kad bi čuli za dolazak neprija­ telja, skinuli s kuće sve što se moglo i odnijeli u šumu. Neprijatelj više nije imao što zapaliti, ali se nije imao gdje ni udomiti. Kata je, po zadatku Partije, morala prekinu­ ti svoje putovanje i ostati na području Banije i Korduna, gdje organizira odbore žena, i objaš­ njava narodu odluke usvojene na Drugom zasijedanju AVNOJ-a. U jednom sačuvanom pismu koje će Kata napisati Okružnom komitetu KPH za Kordun, nakon odlaska s tog područja, osjeća se gotovo majčinska briga zakone koji su tamo ostali na različitim zadacima. »Dragi drugovi, ja sam stigla zdravo u Liku, te vam se javljam sa par riječi. Željela bih da mi se javite, kako je prošlo oblasno savjetovanje AFŽ, je li uspjelo ili nije. Ako je uspjelo, nastojte da se sad što brže održe kotarska savjeto­ vanja, da se laj rad pokrene i zatalasaju sve ma­ se žena kroz organizaciju AFŽ u JNOF (Jedins- �tveni narodnooslobodilački front); to će, drugo­ vi, mnogo značiti za općeniti rad kod vas, poš­ to danas imamo ... najveći broj ženskog svijeta u pozadini. Radite čvrsto na tome da se taj rad pokrene i da se žene zainteresiraju za rješavanje svih problema koji stoje pred nama...« Kata u svom pismu dalje piše: »Sada je vojnička i politička situacija za nas odlična, zato treba da u masama sve objasni­ mo, da nemaju narodni neprijatelji svog pakle­ nog uticaja na naš narod. Šta bi oni radili da su njihove prilike ovakve; i ako je u ustaško-četničkim redovima nastala velika demoralizacija, oni u narod idu sa svojom propagandom... Pozdravite mi sve drugove i drugarice... pi­ šite mi, iako znam da vam nije do piskaranja... jesam li vam se što zamjerila, možda sam bila ikad i kruta, pa me možete po tome i kritikovali u pismu«. Nakon svega — lijepi komunistički pozdrav drugovima na Kordunu. A Katin pozdrav u to vrijeme značio je mnogo za sve one koji su ra­ dili u pozadini. ČLAN PREDSJEDNIŠTVA ZAVNOH-a Narodna vlast je strpljivo, korak po korak, širila svoje bogato korijenje, osvajajući nova se­ la i gradove. Početkom maja 1944. godine doći će vijećnici iz svih krajeva Hrvatske u Topusko, banjsko lječilište, danas automobilom od Zagre­ ba jedva sat i nešto udaljeno. Tu je i Kata dlošla na Treće zasjedanje Zemaljskog antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja Hrvatske. Prema od­ lukama AVNOJ-a, ZAVNOH postaje vrhovno za­ konodavno i izvršno narodno tijelo, najviši or­ gan državne vlasti federalne Hrvatske. Prošle su tri godine od vremena kada je u ovim krajevima narod, predvođen Komunistič­ kom partijom, krenuo u borbu za samoodržanje, za slobodu. Kata je nebrojeno puta, na narodnim zborovima i sastancima, govorila da slobodu ne treba čekati, nego da se za slobodu treba boriti. Stala je za govornicu i Trećeg zasjedanja ZAVNOH-a: — Drago mi je da mogu na ovoj historijskoj sjednici kazati par riječi. Naše junačke žene Jugoslavije pokazale su da nisu pognute šiju pred fašistima. Kada je �46 Komunistička partija pozvala narod na ustanak, one su se digle poput lavica. Kada su fašističke zvijeri, Švabe, ustaše i Talijani, počeli da uniš­ tavaju njihovu djecu i njih same, one nisu ni minute čekale, nego su, na poziv Komunističke partije, zajedno sa svojim narodom stupile u re­ dove Narodnooslobodilačke fronte i već tri godi­ ne se nalaze u borbi s puškom u ruci ili rade u pozadini pomažući svoju vojsku. One nose hra­ nu na front, sakupljaju sve što je potrebno i po­ mažu vojsku na sve načine... Iz Kate je govorilo srce, govorio je zanos prikupljen u trogodišnjem ratovanju, nastao u stradanjima i pobjedama. Vijećnici su je slušali pažljivo, često prekidajući njeno izlaganje dugo­ trajnim pljeskom; pred njima kao da je stajao sam narod, u svoj svojoj veličini, snazi i širi­ ni srca. — Drugovi! Hoću da naglasim da su u Hr­ vatskoj najviše stradale srpske majke. U Hrvat­ skoj je prijetila opasnost istrebljenja Srba. Us­ taše zvijeri počele su da istrebljuju srpski na­ rod. Kada je najveća opasnost prijetila našem narodu i kada su ustaške zvijeri punili jame na Velebitu i širom naše zemlje Iješinama poklanih ljudi, izdajnička vlada iz Londona poručivala je da čekamo, iako nije bilo do čekanja. Otvoreno da kažem stara Jugoslavija bila je tamnica naro­ da, a naročito nas žena. Danas naše žene rade u svim organizacijama, a naročito u svojoj or­ ganizaciji, Antifašističkoj fronti žena, koja broji stotine hiljada žena, koje su se uzdigle i politič­ ki i vojnički i koje se nalaze na dužnostima počev od mjesnih organa vlasti pa do Nacionalnog komiteta. Zahvaljujući našoj slavnoj junačkoj Partiji, koja je otvorila put našim ženama, nika­ da ih više neće ugnjetavati nikakvi protunarodni režimi i izdajnici, koji su i doveli naš narod do ovoga... Kata je prema kvislinškim i svim izdajnič­ kim elementima gajila žestoku mržnju, dodaju­ ći joj klasno-historijske dimenzije sa začuđujuće jasnim ocjenama. To zorno potvrđuje i njen go­ vor na Trećem zasjedanju ZAVNOH-a. — Govorim to zato, što već tri godine rata oni stalno raspiruju mržnju između srpskog i hrvatskog naroda. Želim da kažem, da su naše žene zajedno sa slavnom narodnooslobodilačkom vojskom i partizanskim odredima mnogo prido­ nijele u stvaranju jedinstva srpskog i hrvatskog naroda. Nisu naše srpske žene mrzile radi ustaša �hrvatske žene. One su znale razlikovati ustaše od poštenog hrvatskog naroda i pozvale su hr­ vatske žene u borbu, ,pa su se one i odazvale. Kasnije su uz hrvatske i muslimanske majke pro­ lile mnogo suza zbog zvjerstva četnika i agena­ ta okupatora... Uz burno odobravanje vijećnika. Kata je na­ stavila svoje izlaganje: — Još nisu prošla stradanja od njemačkog fašizma i njegovih slugu, ustaša i četnika. Oni danas vide da stoje pod udarcima Crvene armi­ je, pod udarcima naše narodnooslobodilačke voj­ ske, naših saveznika, da stoje pred smrtnom opa­ snošću. Zato danas gdje god mogu upadaju u na­ ša sela, ubijaju naš narod, bacaju djecu u vatru i siluju naše žene. I danas naš narod ima puno pravo da traži, jer vodi borbu tri godine, da se otvori druga fronta od strane saveznika, da se na taj način skrati rat i smanje bezbrojne žrtve... Slušajući bilo svog naroda, njegove uspje­ he u borbi protiv okupatora 1 domaćih izdajni­ ka, Kata je prenijela vijećnicima poruku žena: — Ja, drugovi, mogu punim pravom da ka­ žem da stotine i stotine rascviljenih majki i rascviljenih srdaca ništa nije moglo umiriti, da niš­ ta nije moglo tako zaliječiti njihove rane kao od­ luke Drugog zasijedanja AVNOJ-a i osnivanje Nacioonalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije. Za­ to naši narodi, ispaćeni narodi Jugoslavije i sve naše žene punim pravom traže priznanje našeg Nacionalnog komiteta, naše prave istinske vlade. Poruke i odluke Drugog zasijedanja AVNOJ-a Kata je shvatila kao poziv na akciju da i sama doprinese njihovom ostvarivanju. To se vidi iz njenog govora u Topuskom, kao i konkretnih ak­ cija koje je poduzela u suradnji s drugim svojim suradnicima. PISMO ELEONORI RUZVELT Redakcija lista »žena danas« uputila je pi­ smo i dva primjerka svog lista, s posvetom, su­ pruzi predsjednika Sjedinjenih Američkih Drža­ va, Eleonori Ruzvelt. U to vrijeme Eleonora Ruzvelt bila je aktivan društveni radnik, posebice u humanitarnim i dobrotvornim organizacijama. Bio je to jedan od putova da svijet sazna makar i dijelić istine o herojskoj borbi naših naroda, �njegovim patnjama i stradanjima, ali i velikim pobjedama koje nisu bile samo naše; ta slobo­ da za koju su se tukli naši narodi pripadala je cijelom slobodoljubivom čovječanstvu. Tako je do te daleke zemlje i na ovaj način doprla vijest o ženama naših krajeva, o njiho­ voj nepoštednoj borbi protiv okupatora i kvis­ linga. Ne zadugo, Kata je, kao predsjednica Antifa­ šističke fronte žena Jugoslavije, dobila odgovor. »Draga gospođo Pejnović, 'Bilo mi je neobično milo što sam dobila pi­ smo od vas. Promatrala sam s velikim divljenjem veliku borbu koju vi vodite i ja danas s dubokom brigom mislim o vašem narodu. Ja znam da UNRRA (Uprava Ujedinjenih na­ roda za pomoć i obnovu, agencija za pomoć u ra­ tu opustošenim zemljama — o. p.) pravi planove da učini u najkraćem roku sve što je mogućno. Ja se nadam da ću u budućnosti moći učiniti nešto da vam se pomogne. Duboko sam svjesna počasti 'koju ste mi ukazali, posvetivši mi dva prim jerka »Žene da­ nas«. Smatram da je ono što ste vi postigli — izvanredno, kada se ima na umu s koliko malo sredstava raspolažete«. Ta pomoć je i stigla, ali tek poslije rata. Si­ romaštvo je nadoknađivano entuzijazmom — na­ rodne vojske na frontu i naroda u pozadini. Poslije duljeg vremena provedena na Kor­ dunu, Kata se, u ljeto 1944. godine, ponovo vra­ ća u svoju Liku. Na plenarnoj sjednici Okružnog komiteta KPH za Liku, pokrenuto je pitanje ra­ da sa ženama. Ocjena je kratka: rad sa ženama ne zadovoljava. (!) Iako to stajalište i ocjena nisu imali izrav­ ne veze s Katinim radom, ona je pokušala naći odgovor i uzroke toga stanja. Više mjeseci nje nije ni bilo na tom području, pa nije ni imala hitnijeg utjecaja na aktivnost žena. — Drugovi, uzroke stanja ne bi smjeli tra­ žiti među ženama — rekla je Kata. — U njih postoji golemi interes za rad u njihovoj organi­ zaciji. Međutim, partijski aktivisti su zakazali na tom polju, oni nisu umjeli taj rad podsticati na najbolji način. Savjetovanja o tom pitanju koja će se održati u pojedinim kotarima, neće riješiti to pitanje ako ih ne pripremimo teme­ ljito. Rad u pozadini, njegov intenzitet i masov­ nost ovisili su od mnogočega. Ako bi teritorij �pao pod nadzor okupatora ili njegovih domaćih pomagača, objektivno društveno-politički rad sa širim masama morao je utihnuti. Kata je bila protiv improvizacija tamo gdje su postojali uv­ jeti za aktivniji društveno-politički život, uklju­ čujući tu, prije svega, organizaciju žena. Ona je tražila temeljitost; njen glas se ponovo čuo u mnogim selima Like. Provela je na tim, i dru­ gim zadacima čitavo ljeto 1944. godine. Onda je morala, po zadatku Partije, ponovo ići na Kordun. U PARTIZANSKOJ BOLNICI NA PETROVOJ GORI Po dolasku u Okružni komitet KPH za Kar­ lovac, 'koji je imao sjedište u Topuskom, Kata je ponovno razvila živu aktivnost. Ali ovog pu­ ta ratna sreća, što bi se reklo, okrenula joj je leđa. Za jednog bombardiranja teško je ranjena i prevezena u partizansku bolnicu na Petrovoj gori. Ta bolnica, smještena u gustoj šumi na vi­ sovima Petrove gore, liječila je ranjene i bolesne borce tokom cijelog rata. Neprijatelj je nikada nije otkrio. Katu su smjestili u zaprežna kola i u pratnji dva borca otpremili ha Petrovu goru, u cen­ tralnu partizansku bolnicu. Petrova gora bila je poprište velikih borbi kordunaških partizana to­ kom cijelog rata; na tu partizansku tvrđavu na­ valjivali su Nijemci, Talijani, ustaše, domobrani, pa čak i »kozaci« iz sastava izdajničke Vlasovljeve armije, koja je za okupacije zapadnih dijelo­ va SSSR-a prebjegla Nijemcima. Na Petrovoj go­ ri, neknđ Gvozdu (gdje se još 1097. godine hrvat­ ska vojska borila protiv vojske mađarskog kra­ lja Koiomana), svi ti osvajači lomili su svoje zube; i borci i narod čuvali su svoju bolnicu s tc-liko pažnje i upornosti da joj se neprijatelj nikad nije primakao. Za Katu nije bilo nimalo prijatno što se na­ lazi u bolnici, iako je bila okružena pažnjom; navikla na stalne akcije i pokret, bolničko mi­ rovanje teže joj je padalo od zadobivenih rana. Sloboda se primicala: glavni grad Beograd kao i mnoga druga mjesta bili su već oslobođeni. Grizla se u sebi što i sama ne može slobodu do­ čekati raširenih ruku! A sloboda je dolazila, po­ slije svake bort>e — novo oslobođeno selo, grad. 4 Kalu Pcjnović 49 �Nakon izvjesnog vremena provedenog na Pe­ trovoj gori, Kata je prebačena u oslobođeni Solit. Događaji su se redali jedan za drugim. Predsjed­ nicu AFŽ Jugoslavije drugarice nisu zaboravile: žene Garešnice, kod Kutine, šalju joj na dar narodno odjelo. To čine i žene Vojvodine. Osim odjela, šalju svojoj predsjednici, koju nikada ni­ su vidjele, tople pozdrave i želje za brzo ozdrav­ ljenje. Ta mala, ali ljudska priznanja učvršćuju Katino uvjerenje da su žene u cijeloj našoj zemlji bile borbeni odred revolucije. Odluke iz Bosan­ skog Petrovca nisu bile uzaludne — one su pri­ hvaćene u svim krajevima kao poziv na još že­ šću i organiziraniju borbu žena za bratstvo i je­ dinstvo naših naroda, ali i borbu protiv okupa­ tora i njegovih domaćih pomagača. Kata Pejnović je postala simbolom organi­ zirane borbe žena Jugoslavije. Velika majka iz Like prošla je kroz pakao rata, bez predaha, bez posrtanja: bila je u prvim redovima kada je trebalo dizati ustanak, kad je trebalo širi­ ti bratstvo i jedinstvo srpskog i hrvatskog na­ roda, organizirati žene na svim frontovima bor­ be pa kad je to bilo potrebno — nalazila se i u koloni boraca, kao onda za vrijeme »četvrte« neprijateljske ofanzive. Uvijek jednostavna i prisna, kao nitko dru­ gi, reći će jednom prilikom, sjećajući se svog go­ vora bjelovarskim ženama: — Na meni neka karirana suknjetina, o po­ jasu bom be... ih, mani! Negdje ljudi misle — kakva je to predsjednica. Valjda očekivali da ću doći u šeširu, što li... Njeno veliko srce, i majke i borca, bilo je uvijek zaodjenuto borbom za slobodu, te skrom­ nošću svojstvenom za samo rijetke ljude. VELIKO PRIZNANJE Iako još s nezacijeljenim ranama, Kata 8. marta 1945. sudjeluje u radu Oblasne konferen­ cije AFŽ za Dalmaciju. Žene toga kraja, a oku­ pilo ih se na tom skupu 1800, s oduševljenjem su pozdravile svoga heroja, uspjehe svoje borbe. Naime, u partizanskim odredima i Narod.nooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije u našoj zemlji se borilo oko sto hiljada žena boraca. Svaka će- �tvrda položila je svoj život na oltar slobode. Brojke su suhe i one ne mogu govoriti o ljud­ skim sudbinama, ali one ipak vjerno omeđavaju i govore o jednoj golemoj snazi i ulozi koju su žene imale u i evoluciji. Nitko nije bio sretniji od Kate kad bi se zagledala u te brojke, u te sudbine, u pobjedu. Ona je utkivala sebe u tu slobodu, tkala je naj­ ljepši i najtopliji čovjekov pokrivač — slobodu. Bila je i neizrecivo tužna; kada bi ostala sama sa sobom, u njenim mislima prolazile su kolone onih kojih više nema — stotine poznanika, njeni sinovi, pa Jovaniša, i stotine hiljada neznanih junaka i nevinih žrtava rata. — Kad danju radim, onda mi je lakše, iako je bol uvijek ista za izgubljenom djecom. Noću, kad ostanem sama, kad počnem da razmišljam, kad se svega počnem sjećati, onda mi je strašno — otkrivala bi Kata vrlo rijetko svoju bol, dok bi joj glas podrhtavao slijevajući se preko već okamenjene, skrivene suze. A Titova narodna vojska, već je bila na domak njegova rodnog Zagorja, pred vratima ZaKata Pejnović kao potpukovnik JNA �greba. Topovi Crvene armije nemilosrdno, osvet­ nički tukli su po berlinskim brlozima, isto ona­ ko kako su to radili Katini seljaci u Smiljanu kad bi se zmija primakla kući: tukli bi je samo po glavi. Velika otrovnica fašizma, ona iz prvih godina rata, moćno nadmena, sada je bila u samrtnom hropcu. Narodnooslobodilačka vojska presjecala je, gore u Sloveniji, odstupnicu Nijem­ cima, ustašama, četnicima. Sada se više nije mo­ glo ni pobjeći; horde koljača i ubica čekala j,e pravedna kazna naroda. Fašistički »novi pore­ dak«, napredno čovječanstvo užurbano je zako­ pavalo duboko u zemlju da se nikad više ne pojavi. Uspravno je Kata dočekivala dan slobode, pritisnuta bolom za onim koji se ne mogu rado­ vati zajedno s njom, zajedno sa svojim naro­ dima. »Upoznao sam je u ledenom paklu Like«, na­ pisat će mnogo godina kasnije kipar Vanja Radauš, »u bijelom i krvavom paklu 1943, neposre­ dno pošto sam u taj ledeni pakao došao iz dru­ gog jednog pakla, zagrebačkog, pakla izdaje i pakla sram a... Tada su mi kazali: ovoj ženi, ubi­ li su tri sina i muža, i ja sam gledao, gledao to lice, i ona je znala da je pomno i pažljivo gle­ dam, pa se nasmijala pa je od svog lica poku­ šala da učini sve kako bi sakrila tragediju koju j,e doživjela... Tako je činila sve do svoje smr­ ti, i ja sam u svakom susretu, u svakom razgo­ voru, ponovo doživljavao te njene pokušaje da pobjegne od tragedije«. JČoVjetk se mora na sve navikavati pa i na slobodu. Dolazili su novi zadaci i novi oblici dje­ lovanja i rada. I tek 'u tim mirnodopskim uvje­ tima, bilo je moguće sagledati što su žene Like i cijele Jugoslavije učinile tokom rata za taj dolazak slobode. U Lici je, čak, bila formirana i ženska partizanska četa! Ali one su dobivale bitke na onim često nevidljivim frontama, po­ sebno na širenju bratstva i jedinstva među na­ šim narodima./ Kata je još 1943. godine govorila da politiku naroda može voditi samo narod. I ona je vodila tu politiku, širila vjeru u snagu naroda. — Samo neprijatelj vidi razliku između Srba i Hrvata — govorila je ona. — Neprijatelj sije razdor među nama. Ne vjerujte mu! Svi smo je­ dno, borimo se za jednu zemlju u kojoj ćemo živjeti slobodni i ravnopravni... �| Za sve to što su žene Jugoslavije, s Katom Pejnović na čelu, postigle u narodnooslobodilačkom ratu i socijalističkoj, revoluciji, već u pr­ vim danima slobode, odano je priznanje, veliko priznanje kao što je bila velika i njihova borba. Predsjedništvo AVNOJ-a odlikovalo je Antifašis­ tičku frontu žena Jugoslavije Ordenom narodnog oslobođenja Jugoslavije »da bi se pred našim na­ rodima vidno istakle zasluge AFŽ Jugoslavije, kako u borbi protiv fašističkog okupatora, ta­ ko i za izgradnju narodne vlasti«,/ Vijećnici AVNOJ-a nisu zaboravili ni zaslu­ ge predsjednice Antifašističke fronte žena Ju­ goslavije: Kata Pejnović odlikovana je Ordenom bratstva i jedinstva prvog reda! Potpukovnik revolucionarne narodne armije ponijela je to visoko odličje kao znak nepodije­ ljenog priznanja za bezbroj znanih i neznanih djela. U obrazloženju visokog priznanja nije pi­ salo sve ono što je život ispisao, one male i ve­ like Katine pobjede, kad je idući od sela do se­ la, od mjesta do mjesta, gledala ljudima u oči i širila istinu o ciljevima revolucije. Govorila je i prijateljima i neprijateljima, i onima koji su bili zbunjeni, koji nisu znali preko koje će međe zakoračiti i u koju povijest otići. Kata im je govorila samo jednu povijest, onu koja pripada u bratstvu i jedinstvu ujedinjenim našim naro­ dima. ZLOČIN I KAZNA Sredinom marta 1945. godine, u oslobođe­ nom Šibeniku, Kata je postala članom Zemaljske komisije Predsjedništva ZAVNOH-a za utvrđiva­ nje ratnih zločina okupatora i njihovih slugu na području Hrvatske. Zločin i kazna oduvijek su išli zajedno. Ratne kiše još nisu bile isprale tra­ gove krvi, koju su nevinom hrvatskom i srpskom narodu prolili u svojim koljačkim orgijama čet­ nički i ustaški zlikovci. Među njima su i mnogi katolički i pravoslavni popovi, koji su bez imalo ljudske savjesti i bez imalo prosvijetljena uma davali »božji blagoslov« krvavim ustaškim i čet­ ničkim noževima, huškali narod na bratoubilački rat, a to sve u ime Svevišnjega! Nisu kazali da je sve to u ime njihovih klasnih interesa, u ime interesa kapitala za čiji su račun radili. Ali na­ rod je brzo uočio: sa njihovih pozlaćenih i pos­ �većenih riječi i križeva brzo je spala pozlata — ostala je njihova svinjska koža. (I među popovi­ ma je bilo onih časnih izuzetaka, koji su uzeli i pušku u ruke da se bore protiv takvih izroda, nji­ hove vojske i okupatora). U Katimu sjećanju još su bile svježe one stravične slike pokolja u Jadovnom, Smiljanu, Divoselu i mnogim drugim mjestima. Tko da za­ boravi bande ustaških koljača: Juce Rukavine, Rude Rica, Pelka Bogdaniića ili one četničke ko­ je su predvodili Lukica Popović, Milan Mrda i dru­ gi. Ono što su oni radili ne može se zaboraviti, niti oprostiti. Klali su i ubijali, žive djevojke na kolac nabijali, živim ljudima oči vadili... Veliki pjesnik Ivan Goran Kovačić, čiji su mladi život ukrali četnički noževi, ovako opisuje divljanje fašističkih manijaka u Lici: Krv je moje svjetlo i moja tama. Blaženu noć su meni iskopali Sa sretnim vidom iz očinjih jama; Od kaplja dana bijesni oganj pali Krvavu zjenu u mozgu, ko ranu. Moje su oči zgasle na mom dlanu. Sigurno još su treperile ptice U njima, nebo blago se okrenu; I ćutio sam, krvavo mi lice Utonulo je s modrinom u zjenu; Na dlanu oči zrakama se smiju I moje suze ne mogu da liju. Samo kroz prste kapale su kapi Tople i guste, koje krvnik nađe Još gorčom mukom duplja, koja zjapi Da bodež u vrat zabode mi slađe; A mene dragost ove krvi uze, / ćutio sam kaplje kao suze. Bolno nadahnut tim zvjerstvima, pjesnik ka­ zuje svoje viđenje; oni koji su imali sreće da prežive te ljudske klanice, zauvijek su u sebi ponijeli rane bola i grubu brazgotinu koja se zasijeca u sva čovjekova čula. Iako govori o tim strahotama, Goranova »Ja­ ma« je pismo Slobodi: Tko ste? Odakle? Ne znam, aV se grijem Na našem svijetlu. Pjevajte, jer ćutim Da sad tek živim, makar možda mrijem. Svetu Slobodu i Osvetu slutim ... �Nije trebalo samo osvetiti žrtve; trebalo je iz korijena »počupati izdanke zla. Preuzimajući dužnost člana Zemaljske komisije za ispitivanje zločina okupatora i njegovih pomagača Federalne Republike Hrvatske, Kata Pejnović se dala na posao. U listovima Antifašističke fronte žena za pojedina područja iz tog vremena, štampani su pozivi svim ženama da se angažiraju na otkri­ vanju ratnih zločinaca. Takav poziv objavljen je i u listu »Žena u borbi«, koji je izlazio u Lici: »Zločincima će suditi junački narod Like, baš u njihovom brlogu!« — poručivala je Kata. Većinu zločinaca stigla je pravedna kazna. Sudila im je Sloboda i čovjekovo dostojanstvo protiv kojeg su podigli svoju zločinačku ruku. Ta ruka odnijela je stotine hiljada nevinih živo­ ta naših naroda. ZAJEDNO SA LA PASIONARIJOM Krajem novembra 1945. godine, u vrijeme kada je rat utihnuo na svim stranama svijeta, Kata se našla u Parizu, kamo je doputovala na osnivački kongres Međunarodne federacije žena. Ne slučajno, naša delegacija bila je u središtu pažnje mnogih delegatkinja i delegacija: novo­ stvorena Jugoslavija, njeno ime i ime Josipa Broza Tita izgovarano je na mnogim jezicima, ali uvijek s istim značenjem: bilo je to uvijek div­ ljenje i poštovanje prema jugoslovenskim na­ rodima i njihovom vođi, koji su golim rukama, od samog početka, jurišali na Hitlerovu crnu tvrđavu, izrastajući u legendu slobodoljubivog čovječanstva. Po povratku iz Pariza. Kata je odr­ žala predavanje u Ljubljani, o svojim utiscima s tog skupa žena. Rekla je tom prilikom: — Među delegatkinjama nije bilo ni jedne koja nas ne bi zapitala odakle smo, što smo, što radimo u Jugoslaviji i kakav je naš život. Svima je poznato 'ime druga Tita. Kod svih se zapažala veliki ljubav otvnv našoj zemlji, koju mnogi narodi ranije nisu ni poznavali... Katin susret sa La Pasionarijom, slavnom Španjolkom, ostavio je na nju snažan utisak. Pred njom je bio borac iz njene predratne ilegalne literature i riječi što su zvučale kao svečana za­ kletva: »Neće proći!« Opisujući izlazak za go- �56 vomicu neponovljive La Pasionarije, Kata je re­ kla: — Čitav kongres se našao na nogama i poz­ dravljao ju je nekoliko minuta. Oštrom oku delegatkinje iz Smiljana nisu promakle ni mnoge druge pojedinosti s tog skupa žena. — Delegatkinja iz Indije govorila je o veoma teškom životu, o tome kako na tisuće ljudi umi­ re od gladi. O nekim pravima žena tamo se uop­ će ne može govoriti. Takvo je stanje i u drugim kolonijama. Iz nj'ih crpu njihove matične zemlje samo ogromne dobiti. U svim tim kolonijama ra­ ste pokret, koji je svakim danom sve snažniji, koji se bori za oslobođenje svoga naroda. Svoj put u Francusku, a potom i Belgiju, Kata koristi u sasvim konkretne političke cilje­ ve. Tamo se sastaje s našom ekonomskom emi­ gracijom, govori im o stanju u zemlji, raspolo­ ženju naroda, o narodnoj vlasti. Mnogi žele da se vrate u svoju starcu domovinu, da postanu Ti­ tovi vojnici, da budu udarnici u obnovi zemlje. Opisujući susret s našim radnicima u Belgi­ ji, te 1945. godine, Kata svjedoči iz svojih zabilježaka: »Kad smo tamo stigle, našle smo okupljene radnike u velikoj dvorani. Jedva su uspjeli da istisnu iz grla nekoliko riječi pozdrava, plakali s u ... Svi bi se rado vratili doma«. Za svog boravka u Francuskoj Kata je go­ vorila na Radio-Parizu. Boravak naše delegacije poklapao se s proglašenjem Federativne Narod­ ne Republike Jugoslavije. Novinari, upoznati s golemim promjenama u našoj zemlji, s danom odluke o izboru konačnog puta Jugoslavije, emi­ tiraju Katino izlaganje na dan 29. novembra 1945. godine. Francuskim slušaocima ona govori o bor­ bi naših naroda, o opredjeljenju za Tita i repu­ bliku: »Šest mjeseci poslije oslobođenja cijele Ju­ goslavije, naša privremena vlada održala je slo­ bodne i tajne izbore, na kojima je lista Narod­ nog fronta, lista najvećeg našeg sina Maršala Tita, dobila ogromno povjerenje svih naroda Ju­ goslavije. .. Na ovim izborima 'izabrani su narodni posla­ nici. Poslanici se sastaju danas na prvom zasjeda­ nju Ustavotvorne skupštine Jugoslavije da done­ su historijske odluke o konačnom uređenju naše države, o Republici. Danas narodi Jugoslavije ponovo preživi ju ju veliku radost koju su os je- �ćali 29. novembra 1943. godine. Ali danas mnogo veću i snažniju, jer se konačno ostvaruju svi oni ideali radi kojih su naši narodi pošli tako nese­ bično u borbu protiv fašizma, dajući za današ­ nju slobodu preko milijun i šestotina hiljada ži­ vota svojih najboljih sinova .i kćeri«. Kao političar za masovne akcije, za djelo­ vanje u narodu, Kata koristi priliku da, posred­ stvom Radio-Pariza, što više kaže o našoj borbi, da proširi glas o našim narodima: »Danas ja se nalazim na Međunarodnom kon­ gresu žena u Parizu, kao delegat jugoslovenskih žena. Kada sam poslije Drugog zasjedanja AVNOJ-a, na kume sam kao narodni poslanik iz Hrvatske prisustvovala, prolazila s našom voj­ skom kroz Bosansku krajinu, Baniju i Kordun, narod, koji je čuo za istorijske odluke u Jajcu, sa neopisivim oduševljenjem nas je dočekivao, pozdravljao j darivao novim darovima. Na dana­ šnjem zasijedanju Ustavotvorne skupštine ne mo­ gu prisustvovati kao izabrani poslanik Hrvatske zbog odsustva. Ali ja znam da narodi Jugoslavi­ je i danas preživljuju ogromnu radost koju i ja i sve naše delegatkinje dijelimo sa svim našim naro­ dima. .. Mi žene Jugoslavije čule smo na Međunarod­ nom kongresu žena o borbi žena protiv fašizma u svim slobodoljubivim zemljama. Nalazeći se u prijateljskoj Francuskoj, mi smo osjetile lju­ bav francuskih žena prema našoj zemlji«. Prošle su samo četiri godine i nekoliko mje­ seci, kako je Kata Pejnović ostavila motiku u svom Smiljanu, a već je iz nje govorio vrlo zrio politički radnik, revolucionar. Iz njenih usta fran­ cuski su slušatelji mogli čuti istinu o jugoslaven­ skom opredjeljenju, glas jugoslavenskog naroda. Bez okolišavanja, i ti narodi, a i sama Kata, uš­ li su u historiju u jednom žestokom sukobu sta­ rog i novog u kojem su u Jugoslaviji promovira­ ni novi društveni odnosi. Na samom kongresu Kata je čula glas žena svijeta. Tragedija, koju su preživjeli naši narodi, umanjena je velikom pobjedom u revoluciji, ko­ ja je narodima dala za pravo da sami odlučuju o svojoj sudbini. A u drugim zemljama, unatoč patnjama u ratu, i poslije rata radnici i seljaci, a posebno žene, ostali su bez svojih povijesnih prava da sami odlučuju o svojoj sudbini, o svo­ joj slobodi. Zato će Kata po povratku kući reći: U Francuskoj postoje još veće teškoće ne­ go u nas, iako tamo nije bilo ni stoti dio takvog �grabeža od strane okupatora kao što je to bilo u nas. Mi se ne možemo pohvaliti da je našim radnicima i službenicima već dobro. Ali kad smo bile u Francukoj, činilo nam se da je kod nas svaki dan — božić. IZGRADNJA NARODNE VLASTI Izgradnja i učvršćivanje narodne vlasti u os­ lobođenoj zemlji, te obnova popaljenih domova, tvornica, škola, mostova, pruga, bio je složen i težak posao za dojučerašnje ratnike. Puške su zamijenjene krampovima; trebalo je zavidati teš­ ke rane probujalog rata, očuvati tekovine revo­ lucije. Odluka Drugog zasijedanja AVNOJ-a da će Jugoslavija nakon rata biti federalna republi­ ka ravnopravnih naroda i narodnosti, morala se provesti u život. Različiti međunarodni interesi opterećivali su tu odluku, sa željom da se ona izmijeni, da Jugoslavija ponovo postane monar­ hija, da se kralj Petar Karađorđević ponovo vra­ ti u zemlju. Međunarodna reakcija željela je da jugoslovenske narode vrati na stari put poniže­ nja pred domaćim i stranim kapitalom, da pono­ vo uspostavi ropske odnose protiv kojih su se četiri godine borili radnici i seljaci svih naših naroda. Provedeni su i izbori: narod je trebao sam da odluči — je li za Tita, za Partiju, za svoju vlast i slobodu ili je za ponovni povratak kralja i njegovu kukavičku kamerilu. No, naši narodi se nisu dvoumili — izglasali su ono za što su se četiri godine ogorčeno borili. U predvečerje tih povjesnih izbora, Kata je ponovo u akciji; drži govore, objašnjava ciljeve izbora, posebno seljankama. Ona ih dobro razu­ mije, one nju također. — Tko je kriv da je dugi niz godina žena živ­ jela u mraku i neznanju, i da joj dugo vremena nije bio jasan pravac kojim mi trebamo da kre­ ćemo da bi se oslobodile? Krivicu za ropski polo­ žaj žene snose protunarodni režimi koji su se temeljili na izrabljivanju i tlačenju, a najveća žrt­ va tog tlačenja bila je žena. Nismo imale nikakva prava, a najmanje da odlučujemo o sudbini svoga naroda. Katine misli razoružavaju, ona govori iz srca, riječi su joj kao kuršumi: �— Pitala bih ja one koji su ograđivali ženu od svega: da li bi bilo potpunog ustanka da u njemu nisu učestvovale i žene? Da li bi bilo brat­ stvo i jedinstvo, da ga najsvesrdnije nisu sprovodile žene? Da li bi bilo jedinstvo fronta i poza­ dine, da ga nisu ostvarile i žene? Svega toga ne bi bilo. Mnoge od nas su borci i borile su se na frontu, ili su ljekari, bolničarke, političke ak­ tivistkinje; i tako boreći se od prvog dana ... uživamo sva prava. Ta prava smo izvojevale i ta nam prava niko ne može oduzeti. Izvojevale smo i pravo glasa, da biramo i da budemo birane, i ravnopravni smo članovi narodne vlasti, i čak u najvišim državnim organima. Punopravno smo sudjelovale kako će se urediti naša sretnija za­ jednica Hrvata, Srba, Slovenaca, Crnogoraca, Ma­ kedonaca J drugih građana Jugoslavije. I seljač­ ka žena, u savezu sa ženom radnicom i radnim intelektualkama, kroz ovu natčovječansku borbu ^naučila je mnogo i došla do spoznaje tko su nam neprijatelji, a tko prijatelji... Politički sadržaj svojih izlaganja, kao u ovoj prilici, Kata obogaćuje karakterističnom ilustra­ cijom tog vremena: Seljačka žena učila je kroz borbu čitati i pisati, kao i to — kako i zašto treba da se bavi politikom. Evo šta jedna od mnogih piše: »Dra­ ge drugarice, evo ja pod moje starije godine na­ učila čitati i pisati u borbi, što mi prije niko nije omogućio, najsretnija sam kad mogu napi­ sati: dolje kralj i monarhija i da se nikad više ne povrate!« Bila je to bitka za novi svijet, bitka nimalo laka: trebalo je kazati što revolucija nosi i oni­ ma koji nisu u njoj sudjelovali, ali koji će izaći na izbore. Trebalo je kao mačem odsjeći sve ve­ ze, i s tradicijom i starom vlasti. Izbori su mo­ rali uspjeti; svijet ie morao znati da su jugo­ slavenski narodi sami odabrali svoj put i da sa­ mi kroje svoju sudbinu. I u te partijske zadat­ ke Kata je unosila svo svoje biće, svoje bogato revolucionarno iskustvo. Mladu državu proletera i seljaka valjalo je ojačati novim revolucionar­ nim mjerama, utrti put novom životu, obraču­ nati se s ostacima kvislinških snaga koje su i na­ kon oslobođenja rovarile i iz zasjeda ubijale od­ bornike i političke radnike na terenu. Revolucija se nastavljala. Iako se i prije izbora, prema raspoloženju na­ roda, znalo se da revolucija neće biti zaustavlje­ na, sam taj čin omogućio je da se i pred vanjskim �svijetom, bez taktiziranja prema izbjegličkoj vla­ di i predratnim građanskim političarima pokaže da više nema povratka na staro. Povratka i nije bilo. Moglo se pristupiti donošenju prvog Ustava Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Iz stenografskih zabilješki vidljivo je da Ka­ ta Pejnović aktivno sudjeluje u donošenju prvog Ustava. Povodom njegova izglasavanja, ona će, kako je zabilježeno, reći: »Naš Ustav koji je izrastao kroz oslobodilač­ ku borbu naših naroda, zaista je ostvarenje sve­ ga onoga zašto su se naši narodi borili kroz os­ lobodilački rat. On je zaista sve ono zbog čega su naši narodi lili toliko krvi i dali ogromne žrtve. Naš Ustav, koji nosi u sebi istinsko demokrat­ sko obilježje, srušio je onu paklenu ogradu ko­ jom je bila ograđena polovina življa u našoj zem­ lji. Jasno je, drugovi, da su to bile žene. Onakva država kao što je bila tamnica Jugoslavija, koja je živjela na izrabljivanju i tlačenju širokih na­ rodnih masa, imala je kao najveću žrtvu baš ženu. Naš Ustav predviđa ravnopravnost žena i muškaraca. Žena uživa ravnopravnost već kroz četiri godine rata i uživa mnoga druga prava. U najvećoj meri ona već koristi svoja prava. Na iz­ borima za narodnu vlast, na izborima za Konstituantu najveći broj glasača dala je baš žena. Žene su sve glasale za Demokratsku Narodnu Republiku. Što znači to? Znači da ogromna većina žena neće više monarhiju, neće više staru tamnicu«. Kako je Kata vidjela život prvog Ustava? — Naša djeca imat će pravo da se temeljno odgajaju za svoju bolju budućnost — govorila je ona. — Vanbraona djeca imat će ista prava kao i bračna. Kad se samo sjetimo koliko je žena prepatilo: morale su bježati u druge krajeve, a dijete je dolazilo u situaciju da nije bilo ničije... Na zasjedanju Ustavotvorne skupštine, pos­ ljednjih dana januara 1946. godine u Beogradu, Kata je rekla: — Kao poslanik iz Hrvatske ja ću glasati za ovaj Ustav! Bilo je to njeno i intimno i revolucionarno opredjeljenje, ali istodobno i poziv poslanicima da se i oni tako vladaju. Među poslanicimia Usta­ votvorne skupštine bio je veliki broj onih s koji­ ma je drugovala još iz Bihaća i Jajca. I u toj etapi revolucije, u bici za prvi Ustav, Kata svoju aktivnost ne odvaja od problema po­ ložaja žene u društvu. Ona poput lavice nasrće �na patrijarhalnu žabokrečinu društvenih odno­ sa koji su okivali ženu da ponizno trpi i pati. U novim društvenim odnosima, njena borba ostav­ ljala je duboke korjene, jednako duboke kao i onih ratnih godina kada je svojim pregalaštvom ispunjavala zadatak Komunističke partije, uklju­ čujući žene u sve frontove revolucije. Od pitanja položaja žene i njene slobode — postavljala je revolucionarno-klasno pitanje — slobode čovje­ ka uopće. Nije se dala na one lažne vode građan­ skih naklapanja i jalova feminističkog okupljanja. Položaj žene u društvu nije se mogao određiva­ ti mimo ukupne strategije revolucije. Oslobođe­ nje rada i čovjeka za Katu je bilo pitanje koje nije moglo biti riješeno bez uključivanja žena u taj povijesni proces. Kako u ratu, tako i u miru, ti stavovi Kate Pejnović, kao i ona sama, bili su osobito cijenje­ ni od njenih drugova i suboraca s kojima je ra­ dila u skupštinama Hrvatske i Federacije, te na čitavom nizu drugih poslova. Ništa bolje ne može ilustrovati njenu popu­ larnost i obljubljenost među poslanicima, kao događaj vezan za njen izbor za potpredsjednika Prezidijuma Sabora Narodne Republike Hrvat­ ske, 1950. godine. Dr Zlatan Sremec, Predsjedava­ jući na sjednici, predložio je Katu Pejnović za potpredsjednika tog organa: Narodni zastupnik Kata Pejnović poznati je i zaslužni prvoborac i mislim da nema potreba da iznosim njenu biografiju. Mislim da ćete se svi jednoglasno složiti s njenim izborom. Dugotrajni pljesak dao je za pravo predsje­ davajućem kada je rekao: — Vaše oduševljenje govori da ne trebam stavljati ovaj prijedlog na formalno glasanje, ne­ go konstatiram da je prijedlog... da se za pot­ predsjednika Prezidijuma Sabora izabere druga­ rica Kata Pejnović, primljen aklamacijom. Izbor bez glasanja, na tako visoku funkciju, bio je samo odjek velike popularnosti Kate Pej­ nović. Njena djela nadilazila su svaku glasačku formalnost. Ne mali doprinos ona je dala izgradnji na­ rodne vlasti, počev od osnivanja narodnooslobodilačkih odbora, pa sve do poslanika u Saveznoj narodnoj skupštini. Na tom svom putu narod­ nog predstavnika, sve od onih dana kada je sti­ gla u Bihać, pa preko Jajca, Plaškog, Topuskog, Zagreba i Beograda, bila je vrijedan i predan poslanik svoga naroda. Više od dvije decenije �£2 birana je u predstavnička tijela — za rata u AVNOJ i ZAVNOH, a poslije u republičku i sa­ veznu skupštinu. Nezaboravni su njeni obraču­ ni s poslijeratnim reakcionarima različitih boja. U tim poratnim godinama počeli su popovi voditi svoju politiku, onu protunarodnu. Kata o njima jednom veli: — Vide oni da nemaju više što da ušićare, da ne mogu od seljaka — koga su nekad sma­ trali glupim — dobiti ništa, a isto tako znaju da danas od radništva ništa ne mogu da otkinu, pa izmišljaju razne gluposti i neke pojave svetaca; a svi mi — ima nas ovdje koji imamo priličan broj godina — nikada nismo vidjeli sveca. Naime, u tim poratnim godinama pojedini pripadnici klera izmišljali su različita priviđenja, pa i »ukazivanje« svetaca. Tako se u slavonskom selu Bošnjaci iz jednog bunara »ukazivala« Sve­ ta Marija. Popovi su organizirali prave procesije — narod se okupljao da vidi »sveto pretskazanje«. A cilj svega toga bio je da se narod odvu­ če od zadataka obnove; popovi su željeli da ome­ tu tu obnovu koliko su mogli. Trajalo je to sve dok jednog dana na mjesto nije stigao i biskup đakovački d r Ante Akšamović, koji je za rata po­ magao narodnooslobodilački pokret i bio za zasluge odlikovan od Predsjednika Republike. Na­ zvao je biskup sve to što su činili njegovi sveće­ nici, najobičnijim svetogrđem. I, narod se razi­ šao. — Sada popovi šire propagandu, boje se da narod ne bi vjerovao u boga. Nama je jasno za­ što to oni čine. Povratkom pravoslavnih popova, koji se poslije rata vraćaju iz Beograda, šire se razne priče. Tako jedan pop koji se vratio u Li­ ku, a koji se prvih nekoliko dana pritajio, govo­ ri narodu da ova vlast ne valja, da su na vlasti neuki jli čak nepoželjni ljudi itd. On zna izmis­ liti sve ono što smatra potrebnim i tvrdi kako je staro bilo dobro; a ja ne znam ko u našem narodu može da pohvali ono staro — govorila je Kata na adresu reakcionarnih popova. Takva je bila u svakoj bici — otvorena i jas­ na. Nikad nije ostavljala prostora da se s nje­ nim riječima može mešetariti, nikad prostora za neprijateljsku protuakciju ili nevjericu u onih koji su je slušali. To s popovima samo je jedna ilustracija iz bogate Katine riznice suprotstavlja­ nja neprijateljskoj propagandi u poratnim godi­ nama. �Za svo vrijeme koje je provela u poslaničkim klupama — nikad nije bila promatrač; uvijek je nastojala da i svojim doprinosom obogati sadr­ žaje donesenih odluka i zakona. Ukaz 'o odlikovanju Kate Pejnović Ordenom narodnog heroja Jugoslavije �DOK JE OBNOVA — NEMA ODMORA Da li će sloboda umeii da peva Kao što su sužnji pevali o njoj (U ranka XI lij ko vu ) Nigdje u svijetu nije bilo takvog radnog po­ leta kao u Jugoslaviji u godinama poslije rata. Sloboda, koju su naši narodi lako željno očeki­ vali i za koju su toliko života dali, progovorila je stvaralačkim žarom; cijela zemlja bila je ve­ liko gradilište. I mladi i stari prosto su se nat­ jecali tko će više doprinijeti izgradnje zemlje, tko će više kubika kamena iskopati, tko će više pu­ ta napraviti, tko še prije školu sagraditi. Bilo je to ono vrijeme kada se ljudska sreća mjerila ide­ alima oslobođenih i raspjevanih naroda. Nije se gledalo ima li se što obući, onako iz luksuza, ni­ ti što je za ručak ili večeru. U toj općoj žurbi naših naroda da uhvate korak s razvijenijim zemljama, nisu zaostajale ni žene. Udarnički se radilo na sve strane — svi su radili udarnički. Kata Pejnović u to vrijeme, pored niza drugih obaveza u skupštinama repub­ like i federacije, te Crvenom križu Hrvatske, Ma­ tici iseljenika itd., i dalje ostaje vjerna radu sa ženama. Potpredsjednik je Centralnog odbora AFŽ Jugoslavije sve do reorganizacije te fronte u konferencije za društvenu aktivnost žena. Uk­ ljučivanje žena u tokove poratnog života; izla­ zak na izbore i sudjelovanje u radnim akcijama, te opismenjavanje seoskih žena — poslovi su od kojih se Kata nije odvajala. — Vidite — govori ona s ponosom — u osam kotara žene su glasale sa 99 posto, a u deset ko­ tara sa više od 98 posto. U ostalim kotarima cif­ ra žena-glasača iznosi oko 94 posto. Nije to bila borba za nekakav osobni prestiž; toga nije bilo u Katinu životu prepunom skrom­ nosti. Njen cilj je bio afirmacija žene kao rav­ nopravnog člana društva, afirmacija čovjeka. Kolika je bila uloga žene u obnovi zemlje govore i ovi podaci kroz Katina usta: — Na lokalne akcije Narodnog fronta 1949. godine žene su dobrovoljno izašle na rad 3,101.000 puta i dale 27 milijuna dobrovoljnih radnih sa­ ti... U posebnim brigadama Narodnog fronta na objektima saveznog i republičkog značaja radilo je 109.889 žena... �Tako je bilo u Hrvatskoj. Isto je bilo i u drugim krajevima. Sloboda je pjevala i radnim zanosom žena, isto onako kako je pjevala u ratu. — Ih, nisu to male stvari. Koliko samo ima­ mo žena u različitim organima vlasti, koliko ih se opismenilo, koliko ih ide u školu — zbrajala je Kata prve plodove revolucije. Njen klasni instinkt nije dijelio žene na ne­ ku posebnu grupu interesa; željela je samo da stalnom akcijom izbriše diobe nastale u društve­ nim odnosima koje su ženu stavljale u podređe­ ni položaj. — Ne može, brate moj, više po starom. Pro­ šla su ta vremena. Nema slobode u društvu u ko­ jem bi žena bila podređena. Ona mora u školu, u tvornicu, mora biti koristan član društva. Nisu Katu kolebala ni neka mala vlastita is­ kustva. Svako jutro, nogu pred nogu, išla bi od stana do zgrade Sabora, gore na Starom gradu. Bila je potpredsjednik Prezidijuma Sabora Hr­ vatske. Visoka funkcija. A Kata, već u godinama, pješak. Nije bilo automobila, ali neki drugovi mlađi od Kate, i godinama i položajem, imali su automobile na raspolaganju, kako bi se to rek­ lo. Nije njoj bilo do automobila i vozikanja, ali će jednom svojim najbližima, začuđeno, kao što umiju djeca, reći: — Prođoše pored mene, nitko ne stade da me poveze. Vrijeme ratnih drugarstava polako je prolazi­ lo i trebalo se navikavati na nove odnose što ih je nosio život zajedno sa svojim lijepim i ma­ nje lijepim stranama. Drugarstva, ona najčvrš­ ća, i dalje su trajala, kao utjeha za pokoju pro­ turječnost, za ono što zasmeta i tiho zaboli. Dru­ ga petoljetka je već bila u toku; rasla je snaga oslobođene zemlje. Kata gotovo i nije imala vre­ mena da razmišlja o takvim sitnicama što ih je nosio život pun poleta i stvaranja. KATINI MOSTOVI Još kao djevojčica, Kata je tamo podno Ve­ lebita, od svog Jovaniše, koji je i sam bio povrat­ nik, slušala priče o našim ljudima koji su, trbu­ hom za kruhom, 'krenuli u svijet. Ako su joj te priče tada i golicale dječiju maštu, njen prvi su­ sret s našim ekonomskim emigrantima, u Belgi5 Kala Pejnović �ji 1945. godine, godine, srušio je sve njene iluzi­ je o životu naših ljudi u svijetu. Suze u očima, od teška rada ogrubjelih rudara, nije mogla za­ boraviti. Nije mogla zaboraviti ni mnoge one ko­ ji su 1941. godine pohitali u domovinu da se s puškom u ruci bore protiv okupatora ili one na­ še oduševljene povratnike u godinama poratne obnove i izgradnje zemlje. Ali, svi se nisu mogli vratiti. — Ne smijemo te .ljude zaboraviti — govo­ rila je Kata. — Moramo uspostaviti kontakte, odr­ žavati veze s našim ljudima; nećemo, valjda, doz­ voliti da zaborave svoj jezik, svoje porijeklo. Ubrzo postaje potpredsjednikom Matice ise­ ljenika Hrvatske i na toj dužnosti ostat će čitav niz godina. Kao i na drugim -poslovima kojih se prihvatila i tu je razvila živu aktivnost. — Eto, zemljaci moji, to je ta nova Jugosla­ vija; nema više ugnjetavanja, nema šikaniranja, narodna je to država, dragi moji. Bratstvo i je­ dinstvo smo iskovali, uništili smo u korijenu svu onu politiku koja je sijala razdor među na­ šim narodima. Sada smo svi ravnopravni — go­ vorila je grupama naših iseljenika za vrijeme nji­ hovih posjeta starom zavičaju. Sve se to događalo u ono vrijeme kada smo i s Istoka i sa Zapada bili izolirani; kada smo reikli Staljinu da nećemo pod njegovu kapu, kada smo rekli zapadnim zemljama da nećemo njiho­ vu kabanicu. Bila nam je draža naša sloboda, pa makar i bez njihove i kape i kabanice. Posjete naših iseljenika u to vrijeme znači­ le su mnogo za širenje istine o nama. Kata je gradila te mostove, polako i strpljivo. — Skupo smo platili ovu svoju slobodu da bi je sada prokockali, da bi je zamijenili za tu­ torstvo, da bi je trampili za tuđi opanak ili ko­ mad kruha. Svega ćemo mi imati. Dođite pono­ vo, pa ćete vidjeti — govorila je našim iseljeni­ cima. I oni su dolazili, sve češće i u sve većim gru­ pama, pa i pomagali koliko su mogli tu našu slo­ bodu i naše opredjeljenje, da sami odlučujemo o svojoj sudbini. — Znate li vi, dragi moji, da sada sva naša djeca idu u školu? To je naše bogatstvo i naša bu­ dućnost. Za ono ostalo ćemo se nekako snaći. Jeli smo mi za rata i lišće i korijenje, pa smo pobijedili sitog Švabu. Pobijedićemo i sadašnje nevolje! �RADNIK JE UVIJEK U PRAVU Iako već oronula zdravlja, nije bježala od poslova. Šezdesetih godina prihvatila se dužnos­ ti predsjednice Obora Sabora Hrvatske za pred­ stavke i žalbe. S razvojem društvenih odnosa, u procesima tog razvoja, javljale su se i proturiječnosti. Samoupravljanje kao neposredna vlast rad­ nika izrastalo je nasuprot etatizmu koji se, tih šezdesetih godina, još žilavo branio, suprotstavlja­ jući se izravnim interesima radničke klase. U tim povijesnim prelomima nicale su i različite ljud­ ske sudbine; jer, sve što se događa — uvijek je u čovjeku ili sa čovjekom. Čovjek je i nosilac svih tih promjena. Međutim, u tim sukobima — novog i starog — uvijek se nađe netko kome su zakinuta prava, interesi. Stoga, i novi Katin posao nije bilo ništa pe­ riferno: bila je u prilici da se, kao i u cijelom svom životu, bori za čovjeka, za njegovo pravo. A to je već priča za cijelu jednu autobiografiju. Svakodnevno na njen stol pristizale su molbe, žalbe, predstavke. Pisali su radnici, seljaci ili gra­ đani. Svako je imao svoju priču, svoju sudbinu i želju da se nešto promijeni, da mu se pomog­ ne. Prvo su pristizale molbe vezane za nacionali­ zaciju, u kojima se tražilo ovo ili ono; eto, ta­ mo je prema nekome narodna vlast bila nepra­ vedna, oduzela, razvlastila. Tu se baš nije moglo puno pomoći. — Revolucija je ovo. Poravnavamo račune — znala je reći Kata, onako za sebe, listajući mol­ be i žalbe. — Otkud vam tolika imovina ako nis­ te gulili od naroda? Ne može jedan čovjek svo­ jim rukama napraviti za života tolike kuće! Eh, osokolili se, htjeli bi opet po svojem. Bilo je i onih kojima je zasmetala agrar­ na reforma: dovijali su se na sve načine da do­ biju koji hektar više od onog propisanog maksi­ muma, pa su, eto, pisali i Kati. Najčešće ni tu nije bilo pomoći. Upamtila je Kata seoske kulake. — Krv su nam pili, gulili kožu s leđa. Ne može više, nije ni narod s kozama brstio da ih ponovno popne na svoju grbaču. I — nije moglo. Revolucija ima svoje zakone. Vremena su se mijenjala, pa su se mijenjali i »predmeti« žalbi. Takoreći na dnevni red su doš­ li predmeti, prava poplava, koji su se odnosili �na traženje stalne »državne pomoći«, pa onda pitanja vezana za mirovine. Rješavalo se koliko se moglo. Prije svih, pomagalo se ostarjelim rat­ nicima. Tu nije bilo dvoumljenja. Onda su došle na red molbe i žalbe: život je nanosio pitanja iz radnih odnosa. Pojedini di­ rektori u poduzećima, htjeli su biti ono što nisu bili, ili nisu smjeli biti — mali bogovi. Baš tako. Dijelili su radnicima otkaze, onako — od direk­ torskog oka. Nekima zbog toga što su bili višak radne snage, kako se to tada govorilo. — Ne može čovjek biti višak. Otkud to? — čudila se Kata u čudu. — Treba ljude obučiti za neki drugi posao, a ne: ti si višak, pa na ulicu. To je najlakše, ali nije i najbolje. Tako se javiše Kati dvadesetorica radnika: — Eto, mi smo na ulici, drugarice Kato — prozbori jedan, gužvajući svoju plavu kapu u krupnim šakama. — Dobili smo otkaz, vele nam u kadrovskom da nema posla, postali smo višak. Tako nešto. Pa, ko velimo... Kata ih podvori stolicama, ali ne bi za sve. Neki se nalaiktiše na ormare, neki osloniše na zid, a drugi čučnuše oko stola, onako kao to či­ ne poslije rada, čekajući radnički vlak što ih razvozi po zagrebačkoj okolici. Obuhvatila ih Kata svojim živim i uvijek sjetnim pogledom, ni sama ne znajući što bi im u prvi mah rekla. — Kažete, dobili otkaz?... Onda je dugo, nervozno gnječila cigaretu, među svojim energičnim prstima, prije nego je zapalila. Onda pruži cigarete gostima; neki se vajkaju, neki i zapališe. Soba se ispuni dimom. — Imate i žene i djecu, a višak — reče, vi­ še za sebe, popravi maramu, pa će: — Neće to tako moći. Mora biti posla za vas. Radnik mora biti u pravu, uvijek, pa i kad po­ griješi. .. Komisija će tražiti da se vratite na po­ sao. Samo vi budite bez brige, kad vam vaša Ka­ ta kaže. I nisu bili višak: Komisija za predstavke i žalbe je intervenirala i radnici su ponovno zau­ zeli svoja radna mjesta. U potihoj borbi između starog i novog, ali i između želja i realnih mogućnosti, sve bitke se nisu mogle dobiti. Privreda nije mogla primi­ ti sve one koji su kucali na njena vrata. Za­ koni tržišta tražili su svoj danak: jedan posao nisu mogla raditi dva ili tri radnika — moralo se voditi računa o produktivnosti u traženju pu- �pim putovima otputovala i Kata, tamo u Smiljan, pod svoju staru lipu. I da će se ponovo vra­ titi; kao da je otišla nekamo da obavi još jedan zadatak, iskrala se, kao da je ponovno na nekom ilegalnom poslu; tako je bivalo u njenom ratnom životu. Ono na zagrebačkom groblju Mirogoj, hiljade ljudi na perivoju zagledanih u tišinu, je li mož­ da ispraćaj? Samo za kratko? A onda govori, pa »Lenjinov posmrtni marš« za Kalu. Tek plotuni Skulptura u bronzi Kate Pejnović (rad Ksenije' Kantoci) �76 nad grobom ubijaju iluzije: s Katom se rastaje­ mo zauvijek. Iz hiljada grla jecaji, tihi j glasni. Plaču i generali, Katini ratni drugovi. Mama Kata je otputovala. Njeno ime ispi­ suju na svojim pročeljima mnoge škole: u Kra­ jini, Lici, Zagrebu i mnogim drugim mjestima. Kata ostaje u dječijim sveskama, u budućnosti, u legendama. Njene riječi bez prestanka kucaju na vrata te budućnosti, bez zaborava: »Ako treba doći na sastanak, ostavi sve i dođi, jer tu se uči. Ostavi kuću, njivu i blago i dođi. I za našu borbu više vrijediš ako više znaš. Sve ti neprijatelj može oduzeti i uništiti. I kuću i njivu, i blago. Samo ono što si naučio nitko ti ne može oteti«. ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Kata Pejnović Životni put i revolucionarno delo Creator An entity primarily responsible for making the resource Milenko Predragović Publisher An entity responsible for making the resource available NIRO "Dečje novine" Gornji Milanovac Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1978. Rights Information about rights held in and over the resource NIRO "Dečje novine" Gornji Milanovac Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 60-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 76 str. 1978. Kata Pejnović Lika Milenko Predragović narodna herojka Velebit ZAVNOBIH Životni put i revolucionarno delo http://afzarhiv.org/files/original/53625e7047a6e98a5988594c525856e6.pdf 47886e78e8ea659ddff5af928a3542fa PDF Text Text ��Biblioteka LEGENDE je dobitnik Povelje »4. jui«, -najvećeg društvenog priznanja za doprinos u gajenju revolucionarnih tradicija naših naroda i narodnosti Ovo kolo od šest knjiga o istaknutim herojima naše revolucije izdavač posvećuje jubilejima pobeda NOVJ na Neretvi i Sutjesci i Drugog zasedanja AVNOJ-a ��DRA G U TIN BAJIĆ MILICA PAVLOVIĆ DARA ŽIVOTNI PUT I REVOLUCIONARNO DELO Gornji Milanovac, 1983. �Biblioteka LEGENDE, XVI kolo ISTAKNUTI REVOLUCIONARI JUGOSLAVIJE ���PREDGOVOR Narodnooslobodilački rat naroda i narodnosti Ju­ goslavije, vođen od 1941. do 1945. godine, gotovo da nema premca među brojnim revolucionamo-oslobodilačkim i socijalnim pokretima širom sveta. Narod - seljaci, radnici, intelektualci - gotovo nenaoružan ali svestan da je došao istorijski trenutak da poka­ že svoju slobodarsku i klasnu svest, krenuo je u samo naizgled bezizglednu borbu, s Titom i Komunističkom partijom na čelu. Slobodari ovog podneblja - ljudi, žene i deca, postajali su nesalomljivi pod teretom oku­ patora i domaćih izdajnika, izrastali u heroje u okrša­ jim a sa najmodernijom ratnom mašinom sveta, da bi u borbi stasali u vojskovođe, zakonodavce, diplomate. I pobedili su. Među onima koji su u toj surovoj četvorogodišnjoj borbi svesno žrtvovali sve što su mogli i imali, pa i život, bila je devojka-heroj Milica Mike Pavlović Dara. Njen životni put, započet u Čačku 18. marta 1915. godine, završen je juna 1944. godine, pod kamom četnika, kod Valjeva, što je verno opisano u ovom štivu biblioteke »Legende« koje je pred čitaocem. Da bi osvetlio njen lik i delo, Dragutin Bajić je brižljivo izučavao arhivsku građu, koristio se lite­ raturom, razgovarao sa njenim preživelim saborcima i rodbinom. Takav stvaralački napor urodio je plodom, i ovo je prvo obimnije štivo o revolucionari Milici Pavlović, poznatoj po ilegalnom nadimku Dara. Ono sadrži nove i značajne podatke koji će budućim istra­ živačima biti dragoceni i podsticajni. Potka monografije je hronološke prirode; od Miličina rođenja do smrti, u tih tridesetak veoma burnih godina, redaju se pojedinosti i celine o njenom životu. Upoznajemo je u zavičajnom Čačku kao gimnazijalku 7 �/ skojevku, zatim kao pripadnika Ujedinjene studentske omladine, kolevke neustrašivih boraca i revolucionara na Beogradskom univerzitetu, sa koga je školske 1939/40. godine otišla kao diplomirani student filozofije i kao član Komunističke partije. U Leskovcu i Valjevu se predstavila kao sposoban i ozbiljan nastavnik, omiljen među svojim učenicima, tako da su reakcionarni direk­ tori škola u kojima je radila ćutke prelazili preko njene političke opredeljenosti. U Valjevu je aktivno sudelovala u ilegalnom radu pa je tamo i ostala posle propasti monarhističke Jugoslavije. Tamo se, već u ustanku, afirmisala kao sposoban i odgovoran partijsko-politički radnik i rukovodilac. U rukopisu druga Bajića se sreću hronološke celine koje nisu samo svedočenje o Miličinom životnom putu, nego i znatno više od toga. To su celovite priče, pune upečatljivih slika o sredinama u kojima je Mi­ lica živela i radila, o usponima ljudi s kojima je sarađivala, te o porazima onih protiv kojih se borila. To su, u stvari, kazivanja o usponima, posustajanjima i ponovnim razmasima osnovnih ćelija revolucionarnog pokreta, o dramatičnim okolnostima i naporima ko­ munista, skojevaca i svih rodoljuba oko organizovanja ustanka u valjevskom kraju. Naposletku, tu su ocene mnogih pojava i događaja u kojima se Milica Pavlović angažovala kao čovek i revolucionar. Bez sumnje, najupečatljivije je obrađen Miličin par­ tijski rad u periodu okupacije i ustanka. Tu su pla­ ninski putevi i sela, žene i ljudi slobodarski nadahnuti i spremni da se žrtvuju; tu je Valjevo, u kome ko­ munisti i skojevci, doslovno pred očima okupatorske i izdajničke vojske i policije, održavaju sastanke i savetovanja, organizuju akcije za pom oć ustanicima, izvode diverzije, kažnjavaju kvislinge. . . Ostale su u sećanju njenih saboraca i u Bajićevom rukopisu zabeležene dramatične pojedinosti o njenom boravku i delovanju • na teritoriji svih srezova valjevskog okruga, gde je p o d kraj 1941, po odluci partijskog rukovpdstva, izašla iz okupiranog grada. Odevena kao seljanka Hi kao doseljenik, išla je od sela do sela ili od sela do grada, i obratno, da organizuje ljude, povezuje grupe, umnožava propagandni materijal, objašnjava ratnu si­ tuaciju u zemlji i svetu. Prolazila je hladnokrvno i hrabro pored Nemaca, nedićevaca i četnika, snalazeći 8 �se i u najtežim situacijama. Na kraju, kao osvedočeni humanista i borac, žrtvovala se za decu i svoje par­ tijske drugove: u kući u kojoj su je opkolili četnici nije se branila, nije upotrebila oružje, strepeći za sud­ binu ukućana više nego za vlastiti život. Veliki broj imena autor pominje u vezi s radom ilegalke Milice. Tu su, ponajpre, istaknuti članovi Partije koji rukovode ustankom i revolucijom u vaIjevskom kraju, ali je, s pravom, najviše običnih ljudi iz naroda - pouzdanih radnika i slobodoumnih seljaka, rodoljuba svesnih da treba da daju svoj udeo u borbi za bolju budućnost. Bez njihove pomoći i saradnje, ilegalka Milica Pavlović ne bi mogla da bude ono što je bila i ostala u valjevskom kraju. Iz ovog se štiva stiče globalna predstava o ustanku u valjevskom kraju, o formiranju partizanskih odreda i okolnostima zbog kojih su bili razbijeni i prisiljeni na povlačenja sa matične teritorije, što je širok prostor za nova istraživanja. Pri tom je veoma važno što je autor uspeo da uoči i prikaže akcije i napore koji svedoče da se partizani, u prvom redu komunisti i skojevci, nikad nisu pomirili s okupacijom. Uprkos masovnim streljanjima u gradu i bezbrojnim zločinima u selima širom ćele zapadne Srbije, preostali, neuhapšeni članovi Okružnog komiteta, kojim je Milica ruko­ vodila u najtežim danima, za kratko vreme su pri­ kupljali rasturene redove, da bi se ubrzo ponovo kre­ nulo, s nepokolebljivom revolucionarnom svešću. Jednom rečju, sa svake stranice izbija saznanje 0 novom, velikom vremenu, o nepokolebljivoj veri u bolju budućnost koja je nadahnjivala ilegalne borce, partizane i sve rodoljube uključene u front bespoštedne borbe za slobodu. Autor je diskretno naglašavao ulogu Milice Pavlović u revolucionarnim događajima, iako je njegova knjiga, 1 po naslovu i po sadržaju, kazivanje o njoj i o tome kako se sazreva i izrasta u krilu pokreta. Njenu ulogu nije bilo potrebno posebno naglašavati jer činjenice i svedočenja sami po sebi o tome uverljivo govore. Autor je dobro uanio što je na kraju svog izla­ ganja stavio posmrtno slovo, izgovoreno na godišnjicu Miličine sahrane na groblju u Čačku. Visoki partijski rukovodilac Miloš Minić, njen saborac iz studentskog pokreta i iz najtežih dana revolucije, sintetično je izložio njene zasluge i veličinu njenog udela u borbi 9 �za nacionalno i socijalno oslobođenje radnog naroda, kome je pripadala celim svojim bićem, da bi onda, s razlogom, pozvao omladinu da se skuplja na grobovima takvih revolucionara - ne da bi plakala, već da bi se sećala njih i nastavljala njihovo delo. To je, zaista, lepo izabran detalj za kraj biografije Milice Pavlović, koja je zaslužila pažnju i sećanje i onih koji dolaze - onih za čiju se lepšu mladost i budućnost žrtvovala. Dr Marija Isailović, prof. �U zavičajnom Čačku U drugoj polovini devetnaestog veka, obnavlja­ njem starih zanata i esnafa Čačak je postao važno središte varoške Srbije. Ali bez industrije i sa za­ postavljenom i krajnje izrabljenom okolinom grad nije mogao napredovati, pa je i u naš vek ušao kao palanka i takav ostao do oslobođenja u narodnooslobodilačkom ratu. Između dva svetska rata, u njemu je, sem Vojnog arsenala, s malim brojem radnika, podignuta samo fabrika hartije. A usitnjena gradska privreda nije se mogla održati u vreme oštre ekonomske krize krajem dvadesetih godina. Zanatske, ugostiteljske i trgovačke radnje nestajale su jedna za drugom. Među njima je nestala i mesnica Filipa Pavlovića, i on se, s mno­ gim sitnim trgovcima i zanatlijama, našao bez posla, i to baš kad je svojoj deci morao najviše pružiti da bi dovršila školovanje. Kao i sav malovaroški trgovački svet posle prvog svetskog rata, Filip je tražio i video izlaz za svoju decu u njihovom školovanju. Imao je tri kćeri i sina. Najmlađe njegovo dete bila je Milica Mike, poznata revolucionarka iz tridesetih godina i narodnooslobodilačkog rata. Rođena je 18. marta 1915. Od malih nogu odlikovala se izvanrednom bistrinom i radoznalošću. Pre nego što je pošla u školu, prateći u stopu stariju sestru Darinku, niaučila je da piše slova i sriče reči na slogove, što je u to vreme bila retkost među prvacima. Pored sestre, naučila je izvestan broj pesmica da recituje, odnosno da deklamuje, kako se tada govorilo. Ponekad, u prilikama kada su imali goste u kući, podsticali su je da pokaže to svoje znanje i umeće. Tako se, u ranom detinjstvu, začela izvesna njena ambicija, plemenita u suštini, koju je negovala tokom celog života. 11 �Kao najmlađe dete, inače veoma umiljata, po nekoj patrijarhalnoj navadi, bila je predodređena da bude maza u kući. Nije slučajno imala nadimak Mike. Njeno je detinjstvo bilo lepo i bezbrižno dok je ocu s mesarskom radnjom išlo kako treba. Ali ona nije zloupotrebljavala naklonost ukućana i oko­ line. Od početka školovanja bila je vredna učenica. Posebno zbog toga otac ju je voleo. Često kad bi došao s posla, ma koliko da je bio umoran, uzimao ju je na krilo da bi mu ispričala kako je protekao dan u školi. Voleo je pri tom da mu »izdeklamuje« Zmajevu baladu »Tri hajduka« ili neku novu pesmu koju je naučila. Bucmasta devojčica, s krupnim crnim očima i crnom kosom, vedra i živahna, trudila se uvek da ničim ne izaziva zavist svojih vršnjakinja. I u školi i kod kuće, mnogo njih je dolazilo da se s njom igraju. Dvorište kuće njenih roditelja je bilo puno igre i dečjeg žagora kad god je bilo lepo vreme. Istina, Miličina majka Vinka imala je pravu majčinsku ljubav i razumevanje za tu decu koja su se okupljala u dvorištu. To je bilo vreme izvesnog prosperiteta kad se socijalne razlike, bar među decom, nisu osećale. Tako su maloj Milici neosetno proricale osnovačke godine, koje deca često po zlu pamte jer im škola zakida lepotu i bezbrižnost predškolskih dana. Doduše, kad je reč o njenom odličnom uspehu u osnovnoj školi i školovanju uopšte, valja reći da ju je izdašno pomagala i pomogla sestra Dara, koja je takođe bila marljiva učenica, s retko viđenom radnom disciplinom. Prirodno, roditelji su na svaki način želeli da njihova mezimica, kao odlična učenica, produži ško­ lovanje dok se najdalje može. Ali njen polazak u gimnaziju, 1926. godine, razlikovao se od polaska u osnovnu školu. Ne samo po tome što je zahtevao Miličino veće i ozbiljnije zalaganje nego po oskudnim materijalnim mogućnostima koje su je, u stvari, usmerile sudbonosnim životnim putem kojim je pošla. Ekonomska kriza je bila na pomolu u gradu i, još više, u njegovoj okolini. Veći deo čačanskog okruga sačinjavala su sela u kojima je zemljoradnja bila na najnižem stupnju. Seljak je bio izložen suš­ nim i gradobitnim vremenskim nepogodama. Prinosi sa zemlje bili su niski čak i u ravnom Pomoravlju, a porezi i dažbine veoma visoki. Siromašni i srednji 12 �seljak se zaduživao da bi opstao na svom usitnje­ nom posedu. Pa opet, bankari, zajmodavci su ga, pre ili kasnije, ostavili bez te njegove »zemlje hraniteljke«. Statistike kažu da je čak i srez ljubićki, poljoprivredno najrazvijeniji u okrugu čačanskom, postao u to vreme najzaduženiji u Srbiji. Šta li je tek bilo u drugim, siromašnijim srezovima? Pauperizacija seoskog stanovništva bila je neminovna i nagla. Osiromašeno seljaštvo tražilo je utočište u gradu, gde se, s njegovim dolaskom, stvarala re­ zerva radne snage, tako da se rentijerima i kapita­ listima pružila mogućnost za brutalnu eksploataciju u gradu i na selu. U Čačku, kao i u celoj zemlji, raslo je, moralo je porasti, nezadovoljstvo radnika i siromašnih slojeva građanstva. To nezadovoljstvo nije mimoišlo ni Filipa Pavlovića, koji se, brižno nadnet nad sudbinom svoje dece, morao zaduživati da bi kraj s krajem vezi­ vao. A dugova se nikako nije mogao osloboditi. Kupovna moć stanovništva se sve više srozavala i on je osećao bedu i neizvesnost svoga posla i po­ ložaja. Ali je bio uporan što se tiče dece: »Kada se već mučim i grbačim, neka mi bar deca postanu ljudi«. Naivno je verovao da će se njima, kao ško­ lovanim, rad više ceniti od njegovog. Bio je, inače, ponosan na svoju decu, koja su dobro učila, i to je govorio pred njima, iskazujući tako poverenje u njih. Dok je najstarija Darinka bila već pri kraju školovanja u Učiteljskoj školi u Jogodini (Svetozarevo), ostala deca su se školovala u Čačku. Filip i Vinka su čvrsto verovali da će izdržati u borbi za bolju i izvesniju budućnost svoje dece, pa su se dokraja zalagali i samoodricali, učeći ih, u isto vreme, da dostojanstveno podnose lišavanja i da »ne gledaju u tuđ lonac«. Milica je kao gimnazijalka dosta čitala, pokla­ njajući poverenje svakoj knjizi do koje je dolazila mahom preko profesora. Posebnu pažnju i naklonost je pokazivala za istoriju i književnost, interesujući se naročito za sudbinu istorijskih ličnosti. Njeni škol­ ski drugovi se sećaju da se nije moglo dogoditi da ona dođe u školu nespremna ili bez urednih doma­ ćih zadataka. Kada dođe kući, sve je ostavljala na stranu dok ne završi domaće zadatke, a onda je pravila raspored drugih dnevnih obaveza. Nikada ro­ 13 �ditelji nisu imali potrebe da je opominju da uči ona je to radila samodisciplinovano i odgovorno. Zanimljivo je da su roditelji, iako su bili spremni da sve žrtvuju za svoju decu, zarana ih vaspitavali da štede i da sami privređuju gde im se ukaže pri­ lika. Tako je Milica, još u nižim razredima gimna­ zije, počela da pomaže pojedinim učenicima koji su teže savlađivali gradivo iz pojedinih predmeta. Tako je »držanjem kondicija«, kako se u njeno vreme na­ zivao taj mukotrpni posao, oslobađala roditelje čak i da joj nabavljaju knjige i druge školske potrebe, što je, ipak, bila pomoć za njih, budući da su imali znatno veće izdatke za Darinku, koja je dovršavala Učiteljsku školu u »dalekoj Jagodini«. Stvaranje radnih navika i razvijanje odgovornosti i osećanja kod dece da treba što pre samostalno da zakorače u život pokazalo se, u izvesnom smislu, kao spasonosno. Porodica se našla u najtežoj situaciji kad je Filip umro. Milica je, tako reći, ostala bes­ pomoćna u petom razredu gimnazije. Školovanje je nastavila, ipak, zahvaljujući zdravom vaspitanju i ste­ čenom samopouzdanju, tako da je brzo shvatila kakve teškoće porodici predstoje, i da treba, s majkom, da podmetne svoja nejaka leđa. Po svemu sudeći, reklo bi se da su sam život i vaspitanje u porodici orijentisali Milicu Pavlović mukotrpnim putem borbe i pobune. Ona neće postati revolucionarka iz romantičnih pobuda i samo zato što ju je zaneo mladalački polet, nego zato, pre svega, što se na pragu života suočila s mukom i očiglednom socijalnom nepravdom. U varoši, sa nešto više od 9000 stanovnika u 1931. godini, nije bilo teško uočiti klasne suprotnosti, tj. da se na jednoj strani nalazi mali broj kapitalista i veleposednika, a na drugoj ogromna većina onih koji su tražili posao ili živo­ tarili s bednom nadnicom, padajući sve više u dugove. Posle krvavih obračuna monarhističkog režima s opo­ zicijom u Narodnoj skupštini, a zatim, u vreme šestojanuarske diktature, i sa svim progresivnim sna­ gama u zemlji, zaoštrile su se ne samo klasne nego i nacionalne suprotnosti u »troimenoj« Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Komunistička partija Jugoslavije prva je organizovana snaga koja je i u čačanskom okrugu ukazala da će se te suprotnosti, podstaknute ekonomskom krizom kakvu svet do tada nije doživeo, 14 �sve više zaoštravati i izazvati odlučne borbe radnog naroda u bliskoj budućnosti. Čim se oporavila od udara diktature, koja joj je nanela velike gubitke u rukovodećem kadru, ona je organizovala 1931. godine prve štrajkove šivačkih i obućarskih radnika, koji nisu ostali usamljeni. Tokom tridesetih godina usledili su štrajkovi u fabrici hartije, pa čak i u Vojnom arsenalu; zatim štrajkovi građevinskih radnika, trgo­ vačkih pomoćnika i potrošača električne energije, ru­ dara u Gornjoj Garevnici i dr. Taj otpor radnika imao je odjeka i u srednjoj školi. Tim više jer se u pojedinim štrajkovima angažovao sav demokratski Čačak, zajedno s radničkom klasom susednih gradova. Takav je bio, na primer, prvi štrajk 140 radnika u fabrici hartije, koji je izbio zbog nepriznavanja radničkih poverenika i otpuštanja s posla predsednika sindikalne podružnice. Štrajk je trajao 47 dana. Radnici su postavili poslodavcu sledeće uslove: vraćanje na posao otpuštenog predsed­ nika i priznavanje radničkih poverenika kao njihovih zakonitih predstavnika, zaštitu radnika na poslu i bolje higijenske uslove na radnim mestima, poštovanje zakonskog roka u slučajevima otkaza, povećanje nad­ nica za 50% kada rade prekovremeno, i 100% ako rade nedeljom. Sama okolnost da je štrajk trajao 47 dana i da su prihvaćeni i ostvareni zahtevi radnika, svedoče o jačini i ugledu partijske organizacije u Čačku, koja je stajala iza štrajkača. Taj štrajk je ostao u ovakvom sećanju učesnika: »Učesnici štrajka su stupili u borbu s naoružanim žandarima, braneći ulaz u fabriku motkama, kamenjem i gvozdenim šipkama. Tri reda radnika i radnica ostali su nepomični pri naletu žan­ dara sa bajonetima na puškama. Pao je jedan radnik povređen udarom bajoneta. Uplašen hladnokrvnom smelošću i borbenošću radnika, načelnik je obustavio nalet žandara. Vlasnik je na sve načine pokušavao da slomi štrajk. Jednoga dana je pokušao da 50-60 seljaka, zatvorenih u furgone, prebaci u fabrički krug pod vi­ dom sirovina. Strajkači su o tome bili obavešteni i onemogućili ga. Lokomotiva je u naletu slomila branik koji su štrajkači stavili preko industrijskog koloseka što vodi u krug fabrike, ali su u istom trenutku 15 �desetak radnika i radnica polegali po koloseku i svo­ jim telima sprečili ulazak voza u fabriku. Četrdeset sedam dana radnici su čuvali fabriku, provodili dane i noći u njenom krugu i najzad primorali poslodavca da usvoji njihove zahteve. U ovom velikom štrajku došlo je do izražaja jedinstvo rad­ nika Čačka i okolnih gradova koji su slali mate­ rijalnu pomoć štrajkačima da bi istrajali u štrajku (Užice, Kragujevac, Niš, Ivanjica, Požega, Milanovac i drugi). Štrajkači su dobili i veliku pomoć u ži­ votnim namirnicama iz obližnjih sela?« Je li senzibilna Milica Pavlović mogla ostati po strani od snažnog revolucionarnog pokreta u njenom gradu? Nije, razume se, već samim tim što je po­ ticala iz porodice koja je po materijalnom položaju, pripadala proletarizovanom trgovačkom esnafu, i što se u gimnaziji orijentisala na tzv. socijalnu literatu­ ru, u kojoj se identifikovala s pobornicima i pripad­ nicima boljeg i pravičnijeg čovečanstva. Kao učenica u višim razredima, poseban afinitet je ispoljila za književnost, čitala je mnogo, a izdva­ jala se od ostalih u rezredu lepom pismenošću i smislom za analizu pročitanog dela. Zato nije slučajno što je na preporuku nastavnika srpskohrvatskog jezika njen referat o Cankarevom »Martinu Kačaru« pročitan u svim odeljenjima sedmog razreda, kao primer temelj­ ne literarne i sociološke studije tog romana sa jakom socijalnom potkom, koju je veliki slovenački pisac umetnički izvanredno uobličio. Nije isključeno da je njen gimnazijski uspeh u domenu književnosti uticao da se opredeli za stu­ dije srpskohrvatskog jezika i književnosti na Filo­ zofskom fakultetu u Beogradu. Uz onaj teški mate­ rijalni položaj porodice, socijalna literatura i burni događaji u samom Čačku presudno su uticali da se definitivno opredeli, u političkom smislu, za rad­ nički pokret i njegovu ideologiju. To se može zak­ ljučiti i po jednom pismenom zadatku što ga je radila u sedmom razredu gimnazije. Sem ostalog, ona u njemu kaže: »Volim prirodne lepote, reke, brda, selo, more i gradove moje domovine. Volim radnike u fabrici i seljake žuljevitih ruku na njivi.I I »čičak 1941 1944«. izdanje »Čačanskog glasa«. 1964. godine, sir. 7. 16 �Volim svoj napaćeni i namučeni narod, koji je u svojoj bogatoj zemlji često gladan.« U ovom kratkom odlomku prepoznaje se odvažna i borbena skojevka, koja nije naučila »pravila konspiracije«, jer još nije bila primljena u skojevsku ogranizaciju, budući da ju je šestojanuarski režim 1929. i 1930. godine razbio strahovitim tererom. Tek s popuštanjem i uzmicanjem diktature, krajem 1931, skojevske organizacije, kao i partijske, počele su se obnavljati u razvijenim rad­ ničkim sredinama i pojedinim školama. Istina, SKOJ će se 1933. godine ozbiljnije potvrditi u celoj zemlji kao masovnija organizacija, odnosno »kao rezerva i prvi pomoćnik Komunističke partije«. Tada je ruko­ vodstvo Partije postavilo pred svoje organizacije, kao jedan od najvažnijih zadataka, stvaranje skojevskih grupa, naglasivši da »u svim omladinskim komitetima treba da se nalaze partijski predstavnici, a u partijskim predstavnici odgovarajućih komiteta Skoja.«2 Te godine je primljena u SKOJ borbena i u svojoj maturskoj generaciji pupulama Milica Pavlović. Za njen prijem nije bilo ni najmanje rezerve, jer je njena aktivnost, koliko je mogla doći do izražaja, zapažena u đačkim družinama, u kojima je mesna partijska organizacija imala znatan uticaj. Kako se vidi iz jed­ nog dokumenta, taj je uticaj poticao i od pojedinih profesora. Jedan od njih je bio Milutin Smiljanić, koji je uživao tako dobar glas da je od njega zazirao sreski načelnik. U jednom izveštaju nadležnoj Banskoj upravi u Sarajevu, načelnik kaže da je pokušavao da »preko nacionalno i politički ispravnih ličnosti isključi na zgodan i neupadljiv način komuniste iz uprave Ujedinjene knjižnice i čitaonice«. Ona je u sastavu Narodnog univerziteta bila uporište komunista, kao i sam univerzitet, čiji je delegat bio profesor Smiljanić. Uprkos »neupadljivom« nastojanju sreskog načelnika, kao delegat, profesor Smiljanić je ponovo izabran za predsednika Ujedinjene knjižnice i či­ taonice. Van svake sumnje, Milica Pavlović je ponikla u dobroj revolucionarnoj sredini. Njeno borbeno vaspitanje bilo je solidna podloga da se, po dolasku na Beogradski univerzitet, brzo razvije i postane veo-1 1 Zapisnik sa sednice Privremenog njkovodsia KPJ od 16. maru JS J3 2 Milica Pavlović Hara 17 �ma zapažena ličnost u naprednom studentskom po­ kretu. Studentkinja na Beogradskom univerzitetu S gledišta revolucinarne delatnosti, dolazak Milice Pavlović na Beogradski univerzitet pao je u vreme kad su baš takvi srednjoškolci bili preko potrebni. Za njih je to bilo teško, a ponekad i zlo vreme, u kome su mogli istrajati i ostati uspravni samo hrabri i postojani u svojim idealima. Kao tradicionalno demokratska institucija, Univerzi­ tet se našao, morao se naći (!), na udaru šestojanuarske diktature. Ali, progresivne snage i duh otpora na njemu nisu uništeni, iako je napredni studentski pokret bio malobrojan i heterogen u političkom pogle­ du. Iz jednog izveštaja koji je 26. novembra 1932. poslao Centralnom komitetu KPJ Stevan Lilić, član Pokrajinskog rukovodstva KPJ, vidi se da se jedino na Univerzitetu održalo revolucinamo jezgro koje je bilo kadro da organizuje otpor nasilju diktature. »Javni i aktivni protest protiv režima šestojanuarske diktature«, kaže se u tom izveštaju, »došao je upravo odande odakle ga je, prema našim prilikama, najpre trebalo i očekivati, tj. od studenata«. Na izgled čudno ako se zna da su se u tom razdoblju rukovodstva KPJ sektaški postavljala prema radu intelektualne omladine, pa čak ga i ignorisala, što je bilo posledica direktiva sa Petog kongresa Komunističke internacionale mladih (KIM) iz 1929. godine. Srećnom okolnošću, studentski pokret se razvijao u vreme dik­ tature mimo tih direktiva, rukovodeći se faktičkim stanjem stvari. Otuda mu snaga da odoli brutalnom naletu diktature i da digne glas protesta, koji se čuo u celoj zemlji za vreme izbora, u novembru 1931. godine. I on se više nije stišao do sloma diktatorskog režima. Na dvogodišnjicu proglašenja diktature, 6. januara 1931, sastao se novoizabrani parlamenat Tog dana sastao se i zbor studenata u zgradi Univerziteta, na kome je odlučeno da učesnici pođu i demonstriraju ispred Narodne skupštine, u kojoj se verifikovao šestojanuarski režim. Studenti nisu uspeli da se probiju dalje od današnjeg Trga Republike jer ih je policija, zajedno sa žandarmerijom, na surov način razbila i raste- 18 �rala. Od proglašenja diktature, to su bile prve ulične demonstracije u zemlji, u kojima je povređeno 11 studenata. Režim se nije na tome zadržao. Da bi se sprečili novi nemiri Ministarstvo prosvete je donelo Opštu uredbu o univerzitetima, kojom se htelo ograničiti svako političko delovanje na njima. Sem ostalog, lom je uredbom predviđeno javno glasanje prilikom iz­ bora uprava za studentska udruženja, a Zdravstveni fond Univerziteta i studentski dom »Kralj Aleksandar Karađorđević« stavljeni su pod neposrednu kontrolu Ministarstva prosvete. U stvari, Opštom uredbom Ministarstvo je odbacilo sve zahteve koje su studenti postavili tokom novembra i decembra prethodne go­ dine, i to ne samo zahteve u vezi sa promenom po­ litičkog stanja u zemlji nego i u vezi sa odbranom auto­ nomije Univerziteta. U isto vreme, Ministarstvo je, u zajednici s policijom, aktiviralo režimska studentska udruženja, naročito tzv. Jugoslovenski akademski klub (JAK), iz kojeg će se kasnije izroditi Organi­ zacija nacionalnih studenata (ORNAS), u doslovnom smislu teroristička studentska organizacija. Kratko rečeno, nakon trogodišnjeg surovog obra­ čuna s demokratskim snagama u zemlji i fizičkog uništenja znatnog broja rukovodilaca KPJ I SKOJ-a, šestojanuarski režim je potcenio demokratske tradicije i studentski pokret na Beogradskom univerzitetu. Ga­ ženjem univerzitetske autonomije, drugim rečima, os­ novnih prava nastavnog kadra i ogromne većine stu­ denata, režim je izazvao protiv sebe i znatan deo profesora koji su pre donošenja nove uredbe »stajali van politike«. Tako se, uz profesore koji su poka­ zivali razumevanje za studente i njihove zahteve, stvorila većina u Univerzitetskom senatu, koji je od 7. decembra 1931. svakodnevno zasedao, pokušavajući da nađe zadovoljavajuća i pomirljiva rešenja između studenata, odnosno Univerziteta, i uzurpatorske vlasti. Povodom postavljanja policijske uprave u Studentskom domu, u Memorandumu koji je Univerzitetski senat dostavio Ministarstvu prosvete, kao svoj predlog i mišljenje da se stvore povoljniji uslovi za nastavlja­ nje učestalo neredovne nastave, rečeno je (očevidno bez pardona!) da je Ministarstvo »bez ikakvog prav­ nog osnova ušlo potpuno nezakonito u pravnu nad­ ležnost Univerziteta, zaboravljajući, svakako, da je ovde 19 �posredi jedan privatno-pravni odnos, a nikako odnos više prema nižoj administrativnoj vlasti«. U smišljenoj i dobro organizovanoj borbi, napredni studentski pokret je od početka 1932. godine, s malim odstupanjem, uvek imao podršku velikog dela nastavnog kadra. Tim pre i tim više su imali i podršku javnog mnenja čak i u pojedinim evropskim zemljama. Znajući da Memorandum Univerzitetskog senata sadrži bitne zahteve koje su sami postavili, znajući, takođe, da neće to urazumiti šestojanuarske vlastodršce, studenti su nastavili da štampaju i rasturaju letke i proglase i da živom rečju popularišu svoje zahteve, naročito protiv iseljavanja njihovih »nepodobnih«, dru­ gova iz Studentskog doma; istovremeno, oni su kompromitovali postupke režima i njegova nastojanja da zloglasnim Sudom za zaštitu države, progonstvom pojedinih studenata u rodna mesta i drugim prinud­ nim merama, razbije i uništi studentski pokret. Do 1. aprila 1932. izvršeno je razgraničavanje sa studen­ tima koji su bili »fanatički privrženi« JAJK-u. 0 miru i predavanjima nije moglo biti reči. Univerzitetski senat je obustavio nastavu od 1. do 10. aprila, za­ tim do 20. aprila, da bi potom i rektor, u grani­ cama svoje nadležnosti, produžio obustavu za tri dana. Pošto se za to vreme nespokojstvo i vrenje na fakultetima nisu stišali, rektor je izvestio Mini­ stra presvete da se stanje ne popravlja i pored toga što su on i Senat »iscrpli sva sredstva na koja imaju pravo«. Ministar je u tome našao »dobar« razlog da nastavu prekine do 15. juna, tj. do kraja letnjeg semestra. Pomenuti Memorandum i homogenije istupanje studenata u 1932. godini predstavljali su, uveliko, po­ laznu osnovu za konsolidovanje i šire delovanje stu­ dentskog pokreta, u prvom redu studenata-komunista. Upravo su se time karakterisale dve naredne školske godine. Postavljajući svoje zahteve otvoreno, ističući, pre svega, goruće probleme koji si pritiskivali ve­ ćinu studenata (smeštaj, ishrana, semestralna školarina, dvostruko povećanje taksa za ispite, laboratorijske takse na Tehničkom i Medicinskom fakultetu, kao i mnogo šta drugo što se najbolje moglo rešavati preko stu­ dentskih udruženja) komunisti su kao najaktivniji deo studentskog pokreta stekli masovnu bazu. Umesto 600-800 studenata, koliko ih je ranije dolazilo na 20 �zborove, sada se okupljalo oko 2000. Razume se, i sam opšti razvoj događaja tome je išao u prilog. U pregovorima sa rektorom i Univerzitetskim se­ natom studentski predstavnici su lakše nalazili zajed­ nički jezik. Oni su već imali provereno iskustvo da preko stručnih udruženja mogu neposrednije postavljati opšte i posebne zahteve i tražiti rešenja. Ali studenti-nacionalisti još su imali upravu pojedinih udru­ ženja u svojim rukama, i među njima čak i najmasovnijeg Studentskog pravničkog društva, koje su, kao i Studentski dom i Udruženje studentkinja, grče­ vito čuvali za sebe, služeći se svakakvim mahinacijama. Takva situacija zahtevala je dugotrajnu i ži­ lavu borbu, koja se nije mogla okončati bez pro­ livene krvi. Upravo u tu i takvu borbu ušla je Milica Pavlović, školske 1933/34. godine, pošto se upisala na Filozofski fakultet. S obzirom na to da je došla kao skojevka, nije joj se bilo teško uključiti u stu­ dentski pokret. Ali, da bi kao skojevka mogla pri­ miti obaveze koje joj je taj pokret nametnuo, tre­ balo je imati hrabrosti. Mnogo hrabrosti! Pre njenog dolaska skojevska organizacija na Univerzitetu bila je malobrojna i nejaka. Na fakultetima su postojale i delovale manje grupe, uglavnom kao vaspitne i čita­ lačke. Mada su prilike i jačina studentskog pokreta zahtevale da se te grupe umnože i brojčano pove­ ćaju, što podrazumeva i mnogo veću aktivnost, to je ostvareno tek u fazi organizovanja partijskih i skojevskih foruma u Beogradu, krajem 1933. godine, kad je formiran i Univerzitetski komitet SKOJ-a. Za nepuno pola godine SKOJ je na Univerzitetu brojčano ojačao, tako da je organizacija imala 125 članova (18 skojevskih grupa, među njima je bila jedna ženska, i 8 simpatizerskih). Grupe su se sastajale po stano­ vima ili napolju. Nije bilo zadatka koji one ne bi prihvatile i izvršile. Raznosile su letke po fakultetima i određenim rejonima. Sem »Nolitovih« izdanja, či­ tale su ilegalne brošure i »Proleter«, organ Central­ nog komiteta KPJ; pojedinci su bili zaduženi da prilaze studentima zainteresovanim za studentski pokret i da ih privlače na konferencije, književne večeri, predavanja pa, napokon, i na demonstracije. Najteže je bilo savladati emotivnost i eksplozivnost pojedi­ naca na konspirativnim zadacima i u taktici prilikom 21 �osvajanja studentskih udruženja, kad je, kao po pra­ vilu, uvek vamičilo i pretilo tučam a. . . Učestvovati u mnogim od tih akcija značilo je izložiti se vandalizmu beogradske policije i njenih najamnika u Studentskom domu i na fakultetima; u izvesnim slučajevima nije bila isključena ni robija, jer je režim, s gaženjem autonomije, odlučio da se brani i Sudom za, zaštitu države. U vreme rektorovanja dr Vladimira Čorovića, kad se nisu birala sredstva da se od Univerziteta napravi vaspitni zavod, pod policijskim nadzorom, niko od naprednih studenata nije bio siguran da će osvanuti tamo gde je zanoćio jer su policijski agenti u racijama kupili i organizatore i učesnike na protestnim zborovima ili demonstra­ cijama. Eto zašto je trebalo imati hrabrosti pa biti član te viteške falange koja se uhvatila ukoštac s veoma surovim šestojanuarskim režimom i njegovom divljom i primitivnom policijom. Ali, sve to, kao ni mnoge druge drastične mere iz tog vremena, nije obeshrabri­ lo pripadnke studentskog pokreta (sem retkih izuze­ taka, razume se), u njihovoj borbi za autonomiju Univerziteta i, u krajnjoj liniji, za njihov opstanak i školovanje na fakultetima. U letnjem semestru 1934. godine, ta borba je krunisana do tada najvećim uspehom: 10. juna izabran je na zborovima studenata Akcioni odbor stručnih studentskih udruženja (AOSSU), koji je postao legalni rukovodeći organ naprednog studenstskog pokreta na Beogradskom univerzitetu. Nje­ govim je izborom savladano uveliko, ako ne i pot­ puno, usko grupno delovanje pojedinih udruženja ili grupa. Odbor je veoma brzo stvorio uslove i našao nove oblike rada za okupljanje pripadnika svih poli­ tičkih grupacija, izuzimajući studente-nacionaliste. Preuzimanjem većine stručnih udruženja, napredni studenti su pokazali neospornu zrelost i smisao za realnost, te tako demantovali pojedine profesore koji su ih smatrali i proglašavali »oruđem u rukama ne­ vidljivih spoljašnjih sila«, strahujući pri tom od »student­ skog sovjetizma«, kako se nešto kasnije izrazio profesor Vladimir Ćorović u svojstvu rektora Univerziteta. A dok­ tor Ivan Đaja, tadašnji rektor, predložio je da se obrazuju odbori od nastavnika i studenata koji će proučiti pitanja i zahteve koje su studenti postavili 10. juna, na svojim zborovima. Šest odbora (u svakom 22 �od njih bila su zastupljena po dva profesora) našli su zadovoljavajuća rešenja, bezmalo, za sva pitanja počev od autonomije Univerziteta i Fonda za poma­ ganje siromašnih studenata do načelne saglasnosti da se požuri sa izgradnjom doma studentkinja. Izuzetnim uspehom studenata smatran je prista­ nak univerzitetskih vlasti da se otvori Opšta studentska menza. Ona je osnovana dobrotvornim prilozima gra­ đana, a da bi njihov odziv bio veći studenti su za­ molili rektora Daju da on bude predsednik osni­ vačkog odbora. Menza je otvorena 7. novembra u prizemlju zgrade Srpske akademije nauka, u Knez-Mihailovoj ulici, i odigrala je ogromnu ulogu u prehrani siromašnih studenata i, ne manje, tim što je postala središte političkog života i rada naprednih studenata. Studentski pokret je u 1934. godini postigao izvanredne uspehe. Međutim nacionalističke grupe bile su jake, još su zadržale uprave nekih udruženja i Dom studenata. Od 7. novembra imale su i svoj organ »Studentske novine«. Prirodno, one su se našle pogođene i ugrožene političkom platformom i programskim zahtevima Akcionog odbora, koji su mogli izgledati suviše radikalni usled uplitanja spoljašnjih faktora i njihovog nepoznavanja stvarnog stanja stvari na Univerzitetu. Na primer, u organu SKOJ-a »Mladom boljševiku« ceo Univerzitetski senat je okarakterisan kao reakcionaran, a svi profesori kao »najvemije sluge v. f. diktature«. U studentskom pokretu kao član KPJ Osećajući nemoć svojih štićenika na Univerzitetu i među omladinom pred jedinstvenim studentskim po­ kretom, nestabilni režim, s vladom Bogoljuba Jevtića, procenio je da mora paralisati uticaj tog pokreta u kampanji pred petomajske izbore 1935. godine. Makar i primenom najgorih fašističkih sredstava otvaranjem koncetracionih logora. Budući da je i prethodna vlada imala tako nešto u planu, i da je na Univerzitetu bilo profesora koji su podržavali takav projekt, Jevtićeva vlada se nije mnogo dvoumila: 23 �polovinom januara 1935, otvorila je koncentracioni logor u Višegradu isključivo za studente Beogradskog univerziteta. To je bio prvi koncentracioni logor u Jugoslaviji i veliko iskušenje i proveravanje moralne i političke snage studentskog pokreta. Tu se i tada ponajbolje ogledala i politička zrelost Milice Pavlović, koja je već bila član KPJ. Povod za odvođenje studenata u koncentracioni logor bili su neredi i tuča koje su izazvali studenti-nacionalisti 17. januara 1935. Oni su imali u svojim rukama upravu Studentskog pravničkog društva, najmasovnijeg studentskog udruženja. Od ukupno 7307 studenata, koliko ih je te godine bilo na Univerzi­ tetu, 3426 su bili studenti prava. Studenti-nacionalisti i njihovi zaštitnici na Univerzitetu osetili su mnogo ranije da više ne mogu zadržati upravu tog udru­ ženja. Zato su izbori odlagani raznim izgovorima još od novembra 1934. Kad se više nisu mogli od­ lagati, kad je Univerzitetski senat odobrio da se iz­ bori izvrše 20. januara, nacionalisti su 17. januara primenili isti metod kojim su omeli izbore u aprilu 1934: istaknute kandidacione liste u auli univerzitetske zgrade su pocepali i izazvali tuču, koja se prenela na ulice i nastavila u Opštoj studentskoj menzi. Ne­ moćni da se sami obračunaju s mnogobrojnijim pro­ tivnicima, »omasovci« su pozvali u pomoć policiju. Ministar prosvete je iz kabineta ministra unutrašnjih dela, kojemu je referisao o nastalim neredima, atakovao u telefonskom razgovoru na rektora zato što je pristao da se izvrše izbori kad se znalo da je »većina studenata levičarska«. Pri tom je naredio da se izbori odlože, napominjući da će rektor, zbog svega što se dogodilo, povući konsekvence. Na sednici Univerzitetskog senata, 18. januara, rektor je podneo ostavku, a Senat je odlučio da se Univerzitet zatvori do 23. januara. U isto vreme, najviši državni organi su rešili da »učine kraj ko­ munističkoj akciji na Univerzitetu«. Opšta studentska menza je zapečaćena, a policijski agenti i njihovi doušnici sa Univerziteta su u toku noći i izjutra 18. januara pohapsili desetine studenata od kojih su petnaestoricu, u noći 19. januara, vezane u lance, odveli u koncentracioni logor, u Višegrad. Ni jednim događajem u studentskom pokretu nije javnost tako bila uzburkana kao otvaranjem kon- 24 �centracionog logora. Nije bilo u pitanju samo to što je u prvoj grupi odvedeno 15 studenata i što su stavljeni u najgore životne uslove, već što je Ko­ munistička partija, kao i ćela demokratska javnost, videla u tome povredu osnovnih ljudskih prava i otvoreno fašističko varvarstvo, kojim je vlada Bogoljuba Jevtića htela onemogućiti porast revolucionarnih snaga i ugušiti rastuće opoziciono raspoloženje ši­ rokih slojeva naroda U akcijama koje su preduzete došli su do izražaja potpuno jedinstvo studentskog pokreta i smišljeno delovanje Akcionog odbora u saradnji sa partijskim i skojevskim rukovodstvima u gradu i na Univerzitetu. U tome su od presudnog značaja bili brzo posredovanje univerzitetskih vlasti i dobra obaveštenost. Studenti su u logoru predati »na nadležnost« nekakvom krvoločnom sreskom na­ čelniku i surovim i sirovim žandarmima, koji su znali samo da kundače i primenjuju silu, ali ne i da otkriju i onemoguće veze interniraca sa građanstvom koje im je bilo naklonjeno. Odmah po dolasku u logor organizovano je partijsko rukovodstvo koje je naložilo Mladenu Patemosteru studentu prava, da napiše pismo kojim će obavestiti Pokrajinski komitet KPJ 0 tome u čijim su rukama, kako se s njima postupa 1 u kakvim uslovima žive. On je pismo poslao na adresu MilicePavlović, tadašnje njegove devojke, koja je, po tome kako je bilo naslovljeno, zaključila da ga treba predati sekretaru Pokrajinskog komiteta Trajku Stamenkoviću. Iz te, na prvi pogled nevažne, poje­ dinosti vidi se da je Milica Pavlović tada već bila član KPJ, s velikim poverenjem. (To je bilo vreme u kome su, konsipiracije radi, samo retki pojedinci poimenično znali više partijsko rukovodstvo.) S tim pismom odmah su upoznati CK KPJ u Beču, par­ tijska rukovodstva u Beogradu i na Univerzitetu, kao i univerzitetske vlasti, razume se. Sem toga, ono je štampano i deljeno kao letak, pod naslovom »Pismo drugovima od drugova iz prvog koncentra­ cionog logora Jugoslavije« i uz sledeće objašnjenje »U poslednje vreme došlo je do zaoštrenih sukoba između grupe plaćenih studenata iz Doma - fašista i jedinstvenog studentskog antifašističkog fronta (de­ mokratska ljevica, Zemljoradnička socijalna ljevica i studenti marksisti). 25 �Rezultat sukoba je interniranje petnaestorice dru­ gova u Višegrad. Režim pod kojim se oni tamo na­ laze vidi se iz sledećeg pisma.« Ono glasi: Višegrad, 25. januar 1935. god Dragi Milane, Kao što ti je možda poznato, 18. ov. mjes. ujutro nas petnaestorica studenata uhapšeni smo i strpani u Upravu grada. Drugog dana su nam saopštili da smo kažnjeni sa po tri dana zatvora i progonom u Vi­ šegrad. Zbog čega i na osnovu kojeg zakonskog pro­ pisa - nisu nam dali objašnjenja. 19-og noću povezali su nas lancem i »maricom« pod jakom stražom sproveli na stanicu. Tu su nas ubacili u višegradski voz. U nedelju, 20-og, jednu stanicu pre Višegrada skinuli su nam okove. I Višegradu na stanici dočekao nas je Sreski na­ čelnik sa 20 žandarma sa bodežima na puškama. Odatle smo sprovedeni u Sresko načelstvo. Nas pet­ naestorica bačeni smo u jednu malu ćeliju u podrumu. Ne mogu sebi predstaviti strašnije ni zatvore srednjevekovne inkvizicije. Tri dana tu ostati znači gotovu smrt. Sutradan, u ponedeljak, 21-og, sprovedeni smo u jednu napuštenu kasarnu skroz vlažnu i zatvoreni u jednu sobicu svi zajedno. Odmah smo objavili štrajk gladu. Pojedince od nas su zvali i posebno saslušavali. Priprećeno nam je da ćemo biti ubijeni ako ne primimo hranu. Sve te pretnje nisu im upalile. Noć u ponedeljak bila je strašna. Bez vatre, bez pokrivača u toj potpuno vlažnoj i memljivoj sobi cvokotali smo od hladnoće čitavu noć. Sutradan, u utorak, u samu zoru, sprovedeni smo pod jakom stražom na prinfudni rad i to tucanje gra­ nita iz Drine koga ni dinamitom ne bi mogao raz­ biti. Kako smo savršeno bili iznureni, to smo toga dana padali na ulici od iznemoglosti i time smo »pre­ kinuli« rad. Zbog »sabotaže« javnog rada petorica su kažnjeni od strane g. načelnika zatvorom 10— dana, 15 s tim da ga izdržavaju u onome podrumu u kome su nas prvoga dana smestili. U utorak uveče, petorica kolega, kao jako bolesni, sprovedeni su u bolnicu. Naravno, čuvani od žandar­ ma, kao najopasniji zlikovci. Rastavljeni, jedni za druge ne znamo. Znamo samo to da ni oni, kao ni mi, nećemo nikakvu hranu primiti. 26 �Zbog čega smo zatvoreni i na osnovu kog za­ konskog propisa se sve ovo nad nama sprovodi, nisu nam kazali. Već četiri dana kako štrajkujemo gladu. Ali kad se uzme u obzir da smo tri dana živeli na golom hlebu, u zatvoru i pod najgorim uslovima, predpostavljam da će bar jedan deo nas slabijih kroz nekoliko dana podleći. To osećam po sebi, jer već imam jaku nesvesticu. Moje je mišljenje da smo iz Beograda sklonjeni samo da bi ovde sistematski bili ubijeni, daleko od javnosti i rodbine, da niko ne zna. Molim te, Milane, čim primiš ovo pismo, zajedno sa ostalim drugovima saopštite univerzitetskoj vlasti. Neka preduzumu sve što mogu da nas spasu. Takode treba zainteresovati javno mnjenje, naše i strano. Ako sve to ne bi uspelo i nama se ovde izgubi svaki trag molim te javi mom ocu da krivce za moju smrt traži u Beogradu. JEDAN OD DRUGOVA IZ KONCENTRACIONOG LOGORA Studenti su odmah preduzeli što je bilo u nji­ hovoj moći. Njihovi su predstavnici obavestili rektora o stanju u kome se nalaze intemirci. Pri tom su tražili od rektora da, s univerzitetskim vlastima, ener­ gično interveniše kod ministra unutrašnjih dela da se raspusti logor i da dopusti da se delegacija uni­ verzitetskih profesora, s rektorom na čelu, upozna na licu mesta s neljudskim uslovima i maltretiranjem ko­ jima su izloženi njihovi drugovi u memljivim kasar­ nama koje je ogradila Austro-Ugarska Monarhija. Koliko su studenti bili ogorčeni i šta su sve bili spremni da preduzmu, brzo i neodložno, može se zaključiti iz toga što su zahtevali da ih univerzitetska delegacija izvesti o svemu najkasnije do 1. februara. Rektor u ostavci Ivan Đaja s prorektorom Vla­ dimirom Ćorovićem, posetio je ministra unutrašnjih dela, a potom i internirane studente. Ministar je bio »velikodušan« pa je priznao da vlada nije ukinula autonomiju Univerziteta iz obzira prema Univerzitetskom senatu, što ne znači da će odustati od namere da učini kraj studentskim neredima. Iz toga je bilo jasno da vlada ne namerava za zatvori logor u Višegradu, iako je njegovim otvaranjem izazvala ogorčenje širom 27 �zemlje. Po njegovom nahođenju, studenti moraju tu­ cati kamen i raditi dok su u logoru jer nije pred­ viđena nikakva budžetska partija iz koje bi se mogla obezbediti njihova ishrana. Studenti su s nestrpljenjem očekivali povratak rektora i prorektora iz Višegrada. Njih 700-800 sa svih fakulteta okupilo se 1. februara na Pravnom fakul­ tetu, gde su se zabarikadirali da ne bi ponovo došlo do tuče i nereda s »omasovcima«, koji su bili za­ dovoljni razvojem događaja. Što je dan više odmicao, to ih je više izdavalo strpljenje. Zatvoreni u zgradi Fakulteta, oni su zborovali, čitali pismo interniranih drugova i većali šta da rade. Najzad su se odlučili da proglase štrajk glađu u znak solidarnosti sa intemircima. U međuvremenu rektor je s prorektorom bio kod ministra prosvete, a potom su došli kod studenata. Van običaja, rektor je bio revoltiran zbog toga što je naišao na zaključana vrata i na odluke i ultimativne zahteve studenata o raspuštanju kon­ centracionog logora. Da bi razgovarao s predstavnicima okupljenih studenata, zatražio je prethodno da se otvori zgrada Fakulteta i uklone postavljene barikade, što su studenti shvatili kao učenu, pa su naelektrisanu atmosferu pretvorili u žestoke demonstracije. A rektor je hitno sazvao sednicu Univerzitetskog senata, koji je odlučio da se pozove policija da us­ postavi red na Pravnom fakultetu ako studenti ne napuste zgradu do 20,30 časova. O tome su studenti obavešteni pismeno. Tom je odlukom Senat, u stvari, pogazio član 1. Opšte uredbe o univerzitetima, odnosno univerzitetsku autonomiju. Policija nije čekala 20,30 časova, već je u rano popodne zajedno sa žandar­ merijom, opkolila zgradu Pravnog fakulteta, a potom i osvojila njeno prizemlje, iz kojeg je suzavcima pokušala da natera studente na predaju. Oni su se bra­ nili svim sredstvima. Po službenoj dužnosti, rektor ih je kasnije optužio za pričinjenu štetu - uništeno je 150 klupa, desetine stolova i stolica i čitavi pre­ gradni zidovi u pojedinim učionicama iz kojih su vađene opeke, kojima je sprečavan prodor policajaca na spratove. Oko 16,30 časova, kada se nagnuo kroz prozor da gada ciglom policijske agente u dvorištu, Mirko Srzentić, student prava, pao je između Puniše Perovića i Milinka Marojevića, pogođen revolverskim zrnom. 28 �U prvi mah, svi su bili zbunjeni: nigde kapi krvi da se vidi, a on bez daha. Tek kad su ga preneli u jednu učionicu i raskopčali mu sako, videli su da je pogođen pravo u srce. U sećanjima na 1. februar 1935. Peko Dapčević je zapisao i ovu pojedinost: »U odgovor na ubistvo Srzentića, strahovito ogorčeni, nastavili smo još jače da protestujemo, izvikujući nove parole sa prozora prema Studentskom trgu, ne plašeći se revolverskih pucnjeva. Milica Pavlović je pocijepala cmu kecelju, stavila je na štap i isturila na ulicu vičući iz sveg glasa: ’Ubice! Ubili ste nam druga! Ubili ste nam druga!’ ...« Ogorčenje studenata je dostiglo kulminaciju, ali i njihova iscrpenost usled gladi, suzavaca i nervne prenapregnutosti tokom celog dana. Pred noć su stu­ denti Mirko Tomić i Vukman Kruščić upućeni u Rektorat, na pregovore sa Univerzitetskim senatom. Senat je obećao da će im se omogućiti da mirno napuste zgradu, bez hapšenja. Međutim, policiji nije bilo do reči i obećanja univerzitetskih vlasti. Oko 22 časa zaplenili su 500 studentskih legitimacija (đačkih listova) i uhapsili na licu mesta 66 studenata. Od njih je 30 upućeno u Višegrad, a ostali su kaž­ njeni sa po nekoliko dana zatvora i progonstvom u rodna mesta, s tim da se ne mogu vratiti na studije bez odobrenja Uprave grada Beograda. Uni­ verzitet je zatvoren do 15. februara. Vlada ipak nije bila zadovoljna. Prisustvo na sahrani Mirka Srzentića velikog broja Beograđana, sa oko 2000 studenata, komemoracija zagrebačkih studenata, sa istaknutom crnom zastavom na zgra­ di Sveučilišta, protestni zborovi i slični skupovi širom zemlje opominjali su da studenti imaju jaku i ma­ sovnu podršku, te da se neće tako lako smiriti. O nezadovoljstvu vlade i njenom strahu od novih potresa svedoči činjenica da je ministar prosvete, sutradan posle ubistva Mirka Srzentića, pozvao rektora Univer­ ziteta i predočio mu da vlada namerava da ukine studentska stručna udruženja i dovede policiju na Univerzitet. S tako drastičnim merama nisu se složili ni najreakcionamiji profesori univerziteta. Zato je od­ lučeno da se obrazuje posebna komisija koja će raz­ motriti sva pitanja i saopštiti ministru prosvete mišljenje i stavove Univerzitetskog senata. 29 �Izazvanim krvoprolićem, zgaženom autonomijom, odvođenjem nove grupe studenata u koncentracioni logor, zatvaranjem Opšte studentske menze, nagoveštajem drugih drakonskih mera od strane državne vlasti, usvajanjem ostavke profesoru Ivanu Đaji i ime­ novanjem Vladimira Ćorovića za rektora, studentima je najavljen otvoren i dugotrajan rat. Njihov je pokret ušao u novu, najtežu fazu borbe protiv režima. Angažovanjem KPJ i SKOJ-a, izazvano je ogromno antirežimsko rasploženje u celoj zemlji. Na Univer­ zitetu se za poslednje dve godine afirmisala jaka komunistička organizacija, s istaknutim kadrom koji je bio u stanju da samostalno donosi adluke i u najslože­ nijim situacijama. Sa dobrom procenom situacije i poznavanjem odnosa među profesorima, taj kadar je uspeo da pridobije Univerzitetski senat da se suprotstavi suspenziiji nekih stručnih udruženja (vlada je tvrdila da su njihove uprave društvenim novcem pomagale štampanje letaka protiv režima), da se založi za ponovno otvaranje Opšte studentske menze i kao najvažnije, da onemogući Upravu grada s ucenjivačkom namerom prema kojoj bi se pustili svi studenti iz koncentra­ cionog logora, osim sedmorice koji se smatraju or­ ganizatorima komunističke aktivnosti na Univerzitetu. Osećajući da bi to izdvajanje bilo dolivanje ulja na vatru, lično rektor Ćorović je protestvovao kod predsednika vlade i uticao da se ta odluka povuče. Elastični stavovi studentskih predstavnika u borbi za raspuštanje koncentracionog logora, koja je vođena dugo i s promenljivim izgledima na uspeh, poslu­ žili su kao pozitivno iskustvo u novim akcijama i radu studentskog pokreta. Posle raspuštanja logora, polovinom marta, goruće pitanje studenata bilo je Opšta studentska menza, u kojoj se hranilo 250 studenata. Odlukom ministra prosvete, ona je vraćena studentima, pod uslovom da je vode profesori koje odredi Ministarstvo, s tim što će oni pozvati »studente-nacionaliste u koje imaju poverenja da ih u radu u menzi pomažu«. Takvo se stanje u menzi nije moglo održati budući da je menza postala stecište svakodnevnih provokacija pa i fizičkih obračuna, kao što se desilo 26. marta, baš kad je u ime naprednih studenata, Đoko Kovačević (sekre­ tar Univerzitetskog komiteta KPJ, poginuo u španskom građanskom ratu, kao borac internacionalnih brigada) 30 �obaveštavao studente o pregovorima sa Univerzitetskim senatom o potpunom vraćanju menze studentima na upravljanje. Zbog loše ishrane, 4. aprila je došlo do sukoba između studenata i »ministarske« uprave, koja je optužila 20 studenata Disciplinskom sudu kao podstrekače protesta i izazivače nereda. Među optu­ ženim bila je Milica Pavlović - jedina studentkinja. Uprkos okrutnom stavu rektora Corovića, na čiji je predlog menza zatvorena nekoliko dana, studenti su bili uporni u svom nastojanju da isključe neprija­ teljski raspoloženu upravu iz te svoje oaze. Najzad su je dobili na upravljanje 15. oktobra 1935. godine. Za predsednika studentske uprave 1935. je izabran Hasan Brkić, a za sekretara Veljko Vlahović. Na početku nove 1935/36. školske godine, stu­ dentski pokret je bio toliko jak da je osvojio gotovo sva studentska udruženja. Od velikog je značaja bilo što je Univerzitetski senat odobrio osnivanje Udruženja studenata protiv tuberkuloze. To je odobrenje jedva dočekano nakon deset meseci od kako je predata molba sa 40 potpisnika, među kojima je bila Milica Pavlović, u ime studenata sa Filozofskog fakulteta. Ministarstvo prosvete i Univerzitetski senat su odu­ govlačili s tim odobrenjem zato što su studenti pra­ vilima Udruženja predvideli da se polovina uplate za Zdravstveni fond ne ustupa Ministarstvu socijalne politike, kao i to da se oboleli studenti šalju u kli­ matska lečilišta o trošku Udruženja kad god to zahteva njihovo zdravstveno stanje. Tuberkuloza je, inače, harala među studentima (na Univerzitetu je bilo 1300 obolelih) i nije se slučajno nazivala sirotinjskom i studentskom bolešću. Gotovo na svim godišnjim skupštinama udruženja studenti su postavljali pitanje vraćanja Studentskog doma univerzitetskim vlastima. I ne samo to. Zajedno s Domom, Ministarstvo prosvete je 20. januara 1932. preuzelo milion i po dinara studentske ušteđevine, čijem nestanku studenti nisu mogli ući u trag uprkos mnogim pismenim predstavkama i zahtevima na mno­ gobrojnim skupovima. Od početka, prilikom prijema u Dom, prvenstvo su imali studenti-nacionalisti. Pod upravnikom Radivojem Mirkovićem režim u Domu je imao policijski karakter. Zbog povlašćenog položaja pojedinaca, cinkarenja i kojekakvih nepravdi prema studentima-levičarima, jedan deo studenata je tražio 31 �da se preispita rad domske uprave i da se Dom, konačno, vrati u nadležnost univerzitetskim vlastima. U oktobru se na tom pitanju angažovao i Akcioni odbor, mobilišući stručna udruženja koja su uputila jednoobrazno pismo rektoru Univerziteta sa 3000 pot­ pisnika. Osim toga, Akcioni odbor je uputio ministru prosvete pismo s izričitim zahtevom »da Dom stu­ denata u Beogradu odmah i neizostavno pređe u ruke univerziteta«. Krajem meseca upravnik Mirković je smenjen, ali su ostali zahtevi studenata prećutani. S tim se studenti nisu zadovoljili. Zato je pitanje Studentskog doma iskrslo kao najaktuelnije posle opšteg studentskog zbora koji je, uz odobrenje univerzitetskih vlasti, održan 8. decembra. To je bio veoma dobro priprem­ ljen zbor, za koji je vladalo veliko interesovanje na svim fakultetima. Ža zbor je bilo prijavljeno 26 go­ vornika, od kojih je Akcioni odbor, uoči zbora, odabrao 20, među kojima je bila i Milica Pavlović. Osim solidarisanja sa studentima iz Zagreba i Ljubljane, koji su energično protestvovali protiv uredbe o ogra­ ničenom broju studenata prilikom upisa na Tehnički i Medicinski fakultet (numerus klauzus), Akcioni odbor je za zbor predvideo tri ključne teme: neodložno donošenje uredbe kojom će se omogućiti puna sloboda udruživanja i stavljanja svih stručnih udruženja pod nadzor isključivo univerzitetskih vlasti; zatim, eko­ nomska i socijalna pitanja (pitanja smeštaja, ishrane, smanjenja školarine za siromašne studente i dr.); i treće, nacrti uredbi za pojedine fakultete. Razume se, u sklopu tog dnevnog reda raspravljalo se i o Studentskom domu. Na zboru se manifestovalo jedinstvo studenata i on je uspešno završen. To je ohrabrilo onaj deo studenata koji su već tražili da se Dom stavi pod nadzor univerzitetskih vlasti - da taj zahtev ponove. Njihovi predstavnici (tzv. direktorij um) od Rektorata su tražili da se Univerzitet zatvori dok se, već jednom, to pitanje ne skine s dnevnog reda. Rektor je odbio taj zahtev. Međutim, Akcioni odbor se solidarisao sa stanarima Doma koji su stupili u štrajk i odlučio da 13. decembra počne generalni štrajk studenata. Pri tom se desilo nešto izuzetno i neobično: za­ kazala je saradnja između Akcionog odbora i studenata u Studentskom domu, koji su naseli obećanju da 32 �će, za koji dan, biti rešena sporna pitanja u vezi sa Domom, pa su obustavili štrajk, očekujući da dođe novopostavljeni upravnik, vanredni profesor Radivoje Kašanin. Umesto upravnika, dočekali su ljotićevce, udarnu terorističku grupu unutar ORNAS-a, sa ozlo­ glašenim »studentom« - policijskim agentom - Omi­ ljenom Milićem. Kako su ušli među studente, u auli Doma, stvorili su izazivačku atmosveru povicima »Živeo kralj«, »Zar na dan kraljeve slave komunisti da štrajkuju i prave demonstracije?« i si. Došli su, zapravo, da izazovu nered i tuču, u koju se ubrzo umešala policija na poziv privremenog upravnika koji je zamenio Mirkovića. Policija je »zavela« red tako što je odvela u Upravu grada studente na koje je prstom pokazao Omiljen Milić. Drugi deo studenata, uglav­ nom komunista, izbačen je iz Doma, bez odeće, u hladnu decembarsku noć. Akcioni odbor je na to što se desilo u Domu sutradan reagovao rezolucijom, bolje reći, zahtevima koji su tangirali lično profesora Ćorovića, ne samo kao rektora koji je uzurpirao prava studenata zagarantovana autonomijom, nego i kao počasnog predsednika ORNAS-a, čije se raspuštanje neodložno tra­ žilo. Međutim, rektor je bio nezadovoljan i onim o čemu se raspravljalo i što se odlučilo na opštem studentskom zboru, tako da je bio spreman na kraj­ nji otpor svim studentskim zahtevima. U tome je imao podršku Ministarstva prosvete, pa i Univerzi­ tetskog senata delimično. Pristao je samo da interveniše da se puste pohapšeni studenti, koje je policija krvnički isprebijala u Upravi grada. S kakvim je potcenjivanjem gledao na studentski pokret vidi se po tome što je branio Omiljena Milića i njegovu te­ rorističku družinu, koji su, tobože, bili povređeni i ozlojeđeni proglašenjem štrajka u Domu koji nosi kraljevo ime, i to uoči njegove slave. Jednostavno, on se nije hteo zamisliti nad ozbiljnošću situacije u kojoj se našao Univerzitet, pa je na sednici Uni­ verzitetskog senata, 20. decembra, sugerisao da se preduzmu mere koje je režim hteo zavesti ranije da su ih hteli prihvatiti prethodni rektori (Aleksandar Belić i Ivan Đaja) sa većinom univerzitetskih profesora. Naređeno je da se Senat obračuna sa studentskim pokretom tako što će Disciplinski sud kazniti oko 50 članova Akcionog odbora udaljavanjem na go­ 3 Milica Pavlović Dara 33 �dinu ili pola godine sa Univerziteta. Time su se želela paralisati studentska stručna udruženja. Uzgred, kažnjeno je veoma blago (zabranom upisa letnjeg semestra!) i 18 studenata izgrednika u Studentskom domu. Dalje, Senat je naredio da se iseli Studentski dom, naravno, s ciljem da se prilikom novog use­ ljavanja ne prime studenti-levičari. Najcrnja odluka sa te sednice bila je - da se uvede univerzitetska po­ licija, što je prihvatilo i Univerzitetsko veće, tako da je sutradan raspisan konkurs za prijem 40 stražara. Ministar finansija je odobrio vanredni kredit od tri miliona dinara za isplaćivanje prinadležnosti stražarima (850 dinara mesečno) i nabavku njihove uniforme. Rektor se još postarao preko Uprave grada da se kažnjenim članovima Akcionog odbora oduzmu stu­ dentske legitimacije kako bi se sprečio njihov ulazak u fakultetske zgrade. Sve te mere, ma koliko da su bile rigorozne, nisu mogle razbiti studentski pokret Akcioni odbor je funkcionisao kao da je bio u punom sastavu. Da ne bi bio sprečen u akcijama koje je trebalo preduzeti, na sednici održanoj 4. januara 1936. odlučeno je da se prekine štrajk koji je bio proglašen u znak solidarnosti sa studentima iz Studentskog doma. Takođe je odlučeno da se sa svih fakulteta protestuje protiv novih odluka i mera koje su preduzele i nameravaju da preduzmu univerzitetske vlasti. Akcioni odbor je računao na podršku javnosti. Zato je obrazovan odbor za skupljanje potpisa i angažovanje javnih radnika da protestuju protiv zavo­ đenja »univerzitetske straže«. Osim toga, Odbor je objavio jednoobrazan cirkulami tekst, pod naslovom »Studenti Beogradskog univerziteta svome narodu«, u kome se kaže, između ostalog: »Duboko pogođeni poslednjim nekulturnim bestidnim nasrtajem na os­ novna naša prava i slobode, kojim se ponižavamo do robova i kojim se sprečava stvaranje slobodne narodne inteligencije, mi, studenti Beogradskog univer­ ziteta, zbijeni u jedinstvene redove, produžavamo odlučnu borbu za svoje životne interese, a naročito borbu protiv poslednjih mera reakcije i fašiziranja Univerziteta«. Na bazi tog proglasa, koji sadrži tri bitna ul­ timativna zahteva (poništenje kazne članovima Akcionog 34 �odbora, suspenziju odluke o uvođenju policije na Univerzitet, realnu procenu i zadovoljenje osnovnih zahteva iz rezolucije opšteg studentskog zbora od 8. decembra), studenti su do kraja marta pregovarali sa univerzitetskim vlastima, odnosno sa rektorom, koji se nagađao i pogađao, cenjkao i ucenjivao, kako ne dolikuje čoveku i naučniku visokog ranga, računajući da vreme (i policija!) rade za njega i donete odluke. Međutim, što se više odlagalo udovoljenje studentskih zahteva, atmosfera je postajala obostrano eksplozivnija, tako da je proglašenje gene­ ralnog štrajka bilo neizbežno. Akcioni odbor je 2. i 3. aprila organizovao konferencije na svim fakultetima, na kojima su studenti za 4. april proglasili štrajk u znak protesta zato što se rektor oglušuje o sve njihove zahteve i u znak solidarnosti sa studentima u Zagrebu i Ljubljani, gde se nastavljala borba protiv visoke školarine, taksa i uredbi kojima je dovedeno u pitanje školovanje studenata iz siromašnih slojeva stanovništva. Rektor se nije dvoumio šta će da preduzme protiv štrajka: istog dana je pozvao predstav­ nike studenata-nacionalista da ih ovlasti da postupe kao u Studentskom domu 13. decembra prethodne godine. Ma koliko da je bio razuman čovek, nije umeo da proceni i oceni da na jednoj strani ima malobrojnu organizaciju predisponiranih zlikovaca, a na drugoj ogromnu masu intelektualne omladine koja je znala i pokazala šta hoće i koliko može. Pred Patološkim institutom u krugu Državne bolnice, ljotićevac pripadnik terorističke organizacije, student Slobodan Nedeljković_ je ubodom kame s leđa usmrtio studenta prava Žarka Marinovića, dok su njegovi saučesnici u zločinu na istom mestu povredili studenta medjcine Kostu Hadži Popovića i studenta prava Jovana Šćepanovića. Rektor je na sednici Univerzitetskog senata konstatovao »da je slučaj težak, a posledice još teze«. Međutim, saopštio je i to da je do tuče došlo zbog letka koji su izdali studenti-nacionalisti da bi, kao bajagi, sprečili generalni štrajk. Takvom motivacijom i obrazloženjem zločina pred Patološkim institutom rektor je načinio ono što nije zabeleženo u istoriji visokog školstva: pokušao je da opravda upotrebu kame i drugog oružja njegovih »jurišnika« koji su nastupali divljački, drsko, jer se, kao manjina, nisu 35 �mogli drukčije suprotstaviti procesu demokratizacije i slobodnog razvitka kome je stremila ćela mlada ge­ neracija. Aprilski štrajk je trajao 25 dana i označio je prekretnicu u studentskom pokretu: od novembarskih dana 1931, iz opozicionog raspoloženja relativno ma­ lih grupa i uticajnih pojedinaca, on je narastao u snažan i jedinstven pokret ogromne većine aktivnih studenata. On je odoleo svim iskušenjima i izvojevao pobedu ne samo nad univerzitetskom reakcijom nego i nad monarhističkim režimom koji je, iz godine u godinu, sve više gravitirao prema fašizmu. Od završetka aprilskog štrajka započeo je na Univerzitetu period obostranog razumevanja i plodne saradnje ne samo s pojedinim profesorima nego sa unierzitetskom vlašću, na čije je čelo došao dr Dragoslav Jovanović, koga su studenti i demokratska javnost nazvali studentskom majkom. Eto takvom je pokretu pripadala i u njemu sazrevala i stasala Milica Pavlović za vreme studija, dok nije diplomirala na Filozofskom fakultetu 1939/40. godine. Njena je aktivnost bila neprekidna i raznovrsna. Kao skojevka, a potom kao član KPJ, s pravom je uživala poverenje partijskih rukovodstava. Na studentskim skupovima istupala je u ime studenata levičara, odnosno narodnih studenata (pod tim imenom su živeli i radili od 1936. godine članovi KPJ i SKOJ-a). Na protestnim zborovima i u demonstracijama zapažena je po njenoj izvanrednoj hrabrosti. Inače, kao redovni student imala je različita za­ duženja i obaveze u studentskim udruženjima, prvenstve­ no u Udruženju studentkinja i njihovom domu, u kome je stanovala od dolaska na studije. Udruženje studentkinja najduže je ostalo pod upravom studentkinja »vaspitanih u nacionalnom du­ hu«. Umesto da se zauzima kod vlasti da se rešavaju pitanja opstanka i studija siromašnijih stu­ dentkinja, kojih je, iz godine u godinu, bilo sve više na fakultetima, ta je uprava, svojom pasivnošću, odlagala i kočila rešenja tih pitanja, razume se, s podrškom vlasti i univerzitetske reakcije. Od početka 1935. godine, kad je na inicijativu studenata osnovana Omladinska sekcija u narodnofrontofskom Ženskom pokretu, državna vlast je izrično zahtevala od Uni­ verzitetskog senata da onemogući izbore za upravu 36 �Udruženja studentkinja, jer je među 1700 studentkinja, koliko ih je te godine bilo na Beogradskom univer­ zitetu, odveć malo bilo onih koje bi podržale do­ tadašnju ili njoj sličnu upravu. U međuvremenu su studentkinje - članovi KPJ i SKOJ-a - razvile živu agitaciju da se što više njihovih drugarica učlani u Udruženje, tako da je u njemu, početkom 1936. godine, preovladala osetna većina koja je zahtevala da se sazove vanredna izborna skupština. Dotadašnja uprava je na to morala pristati i 17. maja je izabrana upra­ va pod predsedništvom omiljene i poznate studentkinje sa Tehničkog fakulteta Leposave Mihailović (za vreme okupacije streljana je na Banjici). Najvažniji zadatak nove uprave bio je da traži dovršenje Studentskog doma) svega 40 studentkinja imalo je smeštaj u dotadašnjem domu). U tome je stvarno i uspela. U novi dom se uselilo 100 stu­ dentkinja, pretežno siromašnog stanja. Dužnost uprav­ nika je primila Mila Dimić, veoma kulturna žena, antifašistkinja, sa ugledom ne samo među studentkinjama nego i u građanstvu (streljana je na Banjici za vreme okupacije). Pod njenom upravom Dom je postojao i delovao kao svojina Udruženja studentkinja, mada je taj status dobio mnogo kasnije, uz veliko zalaganje Akcionog odbora. Udruženje studentkinja, pa samim tim i studentkinje smeštene u Domu, u početku se najviše bavilo rešavanjem ekonomskih pitanja i sređivanjem materijal­ nog stanja u samom domu (10 studentkinja dobijalo je hranu u Domu kao nadoknadu za posluživanje). Kasnije je, u okviru Udruženja, osnovana kulturna sekcija od 20 članova, koja je preuzela organizovanje kulturnog i vaspitnog rada među studentkinjama, koji se manifestovao u raznovrsnim oblicima (debatni sastanci, usmene i zidne novine, književne večeri, predavanja istaknutih javnih radnika i si.). Nakon dve godine, kada se broj studentkinja znatno povećao, ukazala se potreba da se, u sklopu stručnih udruženja, formiraju ženske sekcije na fa­ kultetima sa većim brojem studentkinja. A kad se rad Udruženja razgranao - u domu, na fakultetima pa i u javnom životu uopšte - kad je trebalo obezbediti veći uvid i uticaj u celoj toj aktivnosti, os­ novan je aktiv studentkinja-komunista, u kom je bila Milica Pavlović, pored Šonje Marinković, Danice 37 �Marinović, Ljubinke Milosavljević, Nede Božinović i dr. Taj aktiv je bio, po rečima Milice Damjanović, dobrog poznavaoca studentskog pokreta između dva rata, ona pokretačka snaga i autoritet koji je Udru­ ženju davao ton i osiguravao istaknuto mesto u sklopu celokupnog pokreta beogradskih studenata. Na izuzetnu energiju i pupulamost Milice Pavlović ukazuje arhivska građa i drugih studentskih udruženja, pre svega Akcionog odbora. Naime, prilikom konstituisanja Odbora za školsku 1936/37. godinu, Milica je izabrana u njegovo najuže rukovodstvo, koje su, pored predsednika, sačinjavali tri sekretara, blagajnik i predsednik Opšte studentske menze. Kakve je napore i angažovanost zahtevao taj izbor može se pretposta­ viti na osnovu toga što je 15. aprila 1937. sazvana vanredna skupština, na kojoj su neki članovi kritikovani zbog neredovnog dolaska na sednice. U samom užem rukovodstvu, osim predsednika Voja Deretića, drugog sekretara Milice „Pavlović i predsednika Opšte studentske menze Miloša Minića, ostali članovi su smenjeni. Tada je odlučeno da se sednice Odbora održavaju svake subote. Logično, Milica Pavlović se profesionalno morala zalagati u stručnom Udruženju za srpskohrvatski jezik i književnost, u kome je, na godišnjoj skupšti­ ni, 10. novembra 1935, izabrana za člana uprave, koju su sačinjavali isključivo komunisti (Avdo Humo, Zlata Šegvić, Boško Babović, Jelena Popović i dr.). Nije bez značaja njena pomoć i učešće u radu Udruženja studenata protiv tuberkuloze. Studentskom letovališnom savezu i, verovatno, u zavičajnom Udru­ ženju studenata, čija arhiva nije sačuvana tako da se ne može videti kad se i koliko bavila u Čačku dok je bila na studijama. Prvo nameštenje u državnoj službi Uoči rata, kada se prilično namnožio intelektualni proletarijat, teško se nalazio odgovarajući posao bez preporuke uticajnih ljudi u društvu. Diplomirani stu­ denti filozofije, ako su bili kompromitovani kao levičari nalazili su posao, većinom kao honorarni nas­ tavnici, u provincijskim nižerazrednim gimnazijama ili 38 �srednjim stručnim školama. Razume se, uz odobrenje načelnika za prosvetu u nadležnoj Banskoj upravi ili direktora škole. U stvari, tako postavljen nastavnik bio je na probi: ako se zapazi da nastavlja svoju »subverzivnu delatnost« - automatski je gubio službu! Eto s takvim se poslom sastavila Milica Pavlović u Srednjoj tekstilnoj školi u Leskovcu. Ona sigurno nije bila zadovoljna tim prvim nameštenjem pa nije slučajno da se zadržala samo jedno polugodište u Leskovcu. Svakako, posredi su bili jaki razlozi. Iako su se dvojica direktora škole, Franjo Divšek i Franjo Turina, od 1932. do 1941. godine, izborili da se poprave i prošire školske prostorije i da se nabave bar najpotrebnija sredstva za održavanje nasta­ ve, škola je bila siromašna, naročito za opšteobrazovni i kulturni prosperitet učenika. Objektivno uzev, ona je vegetirala između siromašne opštine i bogatih vlasnika tekstilne industrije. Opština nije bila voljna da po­ maže školu jer se u njoj školovalo svega 10% uče­ nika iz Lesićovca i njegove okoline. Najviše ih je bilo iz Slovenije - 40%. U Leskovcu, kao i na drugim područjima sa srpskim življem, postojala je izvesna odbojnost prema stručnim školama, u prvom redu zbog toga što one nisu obezbeđivale državnu službu i, što je takođe bilo od značaja, što svršeni učenici iz njih nisu mogli nastaviti školovanje; osim toga, nigde u zemlji tekstilci nisu imali manju zaradu nego u »srpskom Mančestru«, kako se Lesicovac na­ zivao pre rata zbog njegovih osam tekstilnih fabrika. S druge strane, kad je za školu trebalo nešto žrtvovati, industrijalci su bili tvrđi, škrtiji i od siro­ mašne opštine. To su bili lakomi skorojevići, a ne industrijalci s dugogodišnjom tradicijom, i za njih je, kao takve, bila nepojmljiva i neshvatljiva svaka hu­ manitarna akcija Ilustrativan primer o tome sačuvan je sajednog konkursa i školi. Škola je imala »Zadrugu đaka« koja je poma­ gala siromašne učenike stičući sredstva prodajom ogled­ nih proizvoda iz školskih radionica. Za raspisani konkurs za najbolje đačke radove iz dezinature, koji su nagra­ đivani iz školskog fonda, direktor Divšek je 1933. godine odredio stručni žiri od nastavnika, s tim da predsednik bude jedan leskovački industrijalac. Kad je trebalo doneti odluku, taj predsednik je poslao na sastanak svog činovnika, da ne bi, za račun te 39 �počasti koja mu je ukazana, morao da pokloni nešto za školu ili za najboljeg učenika! Tako je propao pokušaj preduzetnog Čeha Franje Divšeka da vlasnike fabrika približi školi koja im je spremala stručni kadar. Drugi, možda važniji, razlog zbog koga se Milica nelagodno osećala u leskovačkoj Tekstilnoj školi bio je taj što se njen predmet smatrao drugorazrednim. Naime, u školi su bili na ceni stručni predmeti (poznavanje robe, tehnologija predenja i tkanja, tekstil­ na hernija, stručno crtanje i dr.). Njen srpski jezik, iz grupe opštih predmeta, imao je, prema nastavnim planovima, svega dva časa sedmično i bio je, po važnosti, sve do školske 1937/38, čak iza nemačkog jezika. Stoga je Milica, da bi imala odgovarajući broj časova u sedmici, predavala, sem svog predmeta, istoriju i geografiju. Inače, na završnim ispitima nije se polagala čak ni matematika, a za srpskohrvatski je napravljen »ustupak« da se polaže samo pismeni, jer se stalo na gledište »da je za tekstilne tehničare važno da oni samo pismeno budu obrazovani«. Da su tzv. opšti predmeti bili u drugom planu može se zaključiti i po pismenim zadacima iz srpskohrvatskog jezika. To su bile teme iz stručnih pred­ meta kojima se želela popularisati tekstilna industrija (»Delovanje zaštitnih carina na razvoj naše tekstilne industrije« ili »Tekstilna industrija Jugoslavije i njena budućnost« i si.). Tek je dr Emil Štampar, kojeg je nasledila Milica Pavlović, uspeo da poveća nastavu matemjeg jezika na tri časa sedmično i da stane na put uskom prakticizmu u korist opšte naobrazbe. I po temi koju je dao na završnom ispitu (»Značaj Radoja Domanovića«) očevidno je da je bio autori­ tativan i kulturan čovek, kakav je nedostajao Tekstil­ noj školi. Njegovim putem pošla je Milica Pavlović, što se vidi po temi koju je dala za pismeni zadatak: »Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom« (Njegoš). Njen je odnos prema učenicima bio ko­ rektan i, može se reći, prijateljski. Svoj poziv je volela i samim tim bila je potrebna afirmacija mar­ ljivog i savesnog suplenta. S druge strane, kao član KPJ, nije se mogla zatvoriti u krugu škole. Pošto ju je policija »preporučila« kao opasnu komunistkinju, predanim radom u školi se donekle prikrivala i šti­ 40 - �tila, što ne znači da je bila sasvim pasivna kao društveni radnik i komunista. Doduše, angažovala se, po svemu sudeći, u kulturnom životu grada i, manje-više, na legalnim poslovima U svakom slučaju dovoljno da ju je zapazila policija i da bi to bilo zapisano u jednom poverljivom dopisu leskovačke gimnazije Prosvetnom odeljenju Moravske banovine. »Radošević Stojanka, suplent srpskog jezika, sumnjiva je,« piše u tom dokumentu, »jer je bila nerazdvojna drugarica sa bivšom nastavnicom srpskog jezika Milicom Pavlović, koja je radila u Srednjoj tekstilnoj školi, a sada je sa službom u Valjevu. Radi toga druženja Stojanka nije mogla dobiti časove kada je pravljen raspored predmeta 4. avgusta 1941. godine«. Mada je u Leskovcu provela nepunu godinu dana, Milica je ostavila lep trag u školi, a ostala je u nezaboravnoj uspomeni i u gradu. O tome svedoči činjenica da literarna družina u posleratnoj Tekstilnoj školi nosi njeno ime, a mnogi meštani se sećaju da su je lepo ispratili njeni učenici i građani kad je, u septembru 1940. godine, otišla u Srednju tehničku školu u Valjevu. U gradu ustanika Kako i čime objasniti odlazak Milice Pavlović iz leskovačke Srednje tekstilne u valjevsku Srednju tehničku školu, kad između njih nije bilo velike raz­ like? Čak je valjevska škola bila siromašnija utoliko što je osnovana tek 1938. godine. Bila je bez odgo­ varajućih prostorija i radionica, tako da se ni stručni (glavni) predmeti nisu mogli savlađivati na zadovolja­ vajući načia Razumljivo, opšteobrazovni predmeti su bili - sporedni. Sem toga, Milica se i u Valjevu srela s potcenjivanjem takve škole od strane meštana. Ali, kako god se uzme, izgleda da je Valjevo, kao grad ustanika, s radničkim pokretom koji je već imao šezdesetogodišnju prošlost (4. marta 1882. osnova­ no je radničko udruženje »Sloga valjevskih radnika«), bilo privlačnije za čoveka-revolucionara kao što je bila Milica. Nije isključeno da ju je privlačilo i to što je u njemu imala znanaca iz studentskog pokreta, a ne može se zanemariti ni okolnost da joj je iz Valjeva Beograd bio bliži. 41 �Milica Pavlović Dara, kao profesor Srednje tehničke škole u Valjevu. aprila 1941. Mada je uoči rata Valjevo bilo grad mnogo­ brojnih štrajkova i demonstracija, organizacija KPJ je bila malobrojna. Iz referata koji je na Okružnoj partijskoj konferenciji podneo Obren Nikolić, početkom 1940. godine, vidi se da je valjevski okrug imao svega 40 članova KPJ, oko 20 kandidata i svega 30 članova SKOJ-a. Međutim, bilo je u njemu mnogo simpatizera, što se može zaključiti i iz Nikolićevog referata u kome je konstatovano da je organizacija ostvarila snažan uticaj u sindikatima i među omladinom. 42 �U okrugu je bilo 30 kružoka, u kojima su se okupljali ne samo skojevci i kandidati nego i simpatizeri, a u većini tih kružoka čitali su se partijski organi (»Proleter« i »Komunist«) i druga partijska 'literatura. To svedoči da su Partija i SKOJ imali široke mo­ gućnosti da ojačaju svoje redove. Pa ipak, brojno stanje nije se povećavalo u odgovarajućoj srazmeri: do 6. aprila 1941. Partija je imala svega 46 članova. Istina, sa SKOJ-em je bilo drukčije - ojačao je u svakom pogledu, naročito u Gimnaziji, Trgovačkoj akademiji i Poljoprivrednoj školi, koja je, kao i Tehnička, osnovana 1938. godine. Izuzimajući Gimna­ ziju, u kojoj se osećao uticaj izvesnog broja ljotićevaca, u ostalim školama skojevski aktivi su imali apsolutnu prevlast. Zato su u toku 1940. i 1941. godine srednjoškolci bili najaktivniji deo omladine. Njihove manifestacije, posebno izleti, s priredbama antiratnog karaktera, bile su uvek dobro organizovane i posećene. U oktobru 1940, za vreme štrajka gra­ đevinskih radnika, oni su osetno pomogli u prikuplja­ nju pomoći štrajkačima, a masovno su učestvovali u demonstracijama povodom mučkog ubistva radnika Nikole Špoljarića, člana štrajkačkog odbora. Takođe, u martovskim događajima 1941. prvi su izašli na ulice i bili najbrojniji. Kada se aktivnost SKOJ-a pogleda u svetlosti ustaničkih dana, zapaža se da je za odgoj i pripreme omladinaca sa sela, sem krajnje odlučnosti i požrtvovanja, kojima se odlikovao čitav SKOJ, karakteristično da su zrelo i konstruktivno delovali u svojoj seoskoj sredini. Rukovodilac organizacije i član Okružnog komiteta, student Milivoje Radosavljević, zahtevao je od njih da organizuju omladinske grupe i kružoke preko kojih će prenositi, delimično, ono što čuju i saznaju u školskim aktivima. To je bila lepa pomoć da odziv seoske omladine za Valjevski NOP odred bude velik, a takođe da komunisti koji su morali napustiti grad posle okupacije nadu sigurnije utočište u selima valjevskog okruga. Energičnoj Milici Pavlović je nova sredina potpuno odgovarala. Cim je došla, uključila se u partijski život i rad. Bolje se snalazila i u samoj školi, mada su direktor i njegov zamenik bili tupoglavi ljudi vla­ daj ućeg režima i njegovi žandarmi. Čak je dobila i razredno starešinstvo u II e odeljenju. Taj susret sa 43 �odeljenjem ostao je u živom sećanju Borivoju Petroviću i Dimitriji-Diši Koljkoviću, jednom od pet članova tadašnjeg skojevskog aktiva (svi su stupili u borbu 1941 - dvojica su ostali živi). - U jednom sukobu - priča Koljković - koji se pretvorio u pravu uličnu tuču »zboraši« (pripadnici fašističke organizacije Zbor Dimitrija Ljotića) uspeli su da se probiju do Oficirskog doma. Pripremali su se da održe miting. Mi smo, sa razvijenom zasta­ vom, probili kordon žandarma i rasturili »zboraše«. Tom prilikom su uhapšeni i odvedeni u Sreski sud učenici Petar Topalović i Stevan Didulica. Skojevci i njihovi drugovi su se okupili pred Sreskim sudom i protestovali protiv hapšenja njihovih drugova, tražeći da ih puste. Tu se ubrzo okupio veliki broj građana. Učenici su, tako reći, odmah oslobođeni. Drugi dan, umesto policije, ćelu stvar je preuzeo direktor škole. Na njegov predlog, profesorski savet je isključio iz škole Topalovića i Didulicu. Direktor je potom sam išao po odeljenjima, čitao naredbu o isljučenju, grdio i pretio učenicima, nazivajući ih razbojnicima, banditima. Dok je govorio u odeljenju II e, sa dnevnikom ispod ruke, pored katedre, sa njim je stajala mlada žena. Zaokupljen policijskom dužnošću, nije se setio da je predstavi. Ona ga je mimo slu­ šala, a na našu reakciju da ćemo sami izdržavati isključene drugove, blago se nasmešila. Tek kada je napustio učionicu, ona se predstavila kao nastavnica srpskog jezika, naš novi razredni starešina - Milica Pavlović. Rekla je da žali što se to dogodilo našim drugovima, ali se raduje što smo tako složni. Ubrzo sam saznao od Milivoja Radosavljevića da je član KPJ, i da ćemo imati sreće što će nam ona biti razredni starešina. Koljković je ispričao i neke pojedinosti koje ilustruju Radosavljevićevo mišljenje o Milici kao razrednom starešini. Početkom 1941. godine, vlada je mešetarila i maskirala svoje kapitulantsko lice pozivanjem velikog broja obveznika na vojnu vežbu. Tako se desilo da pozovu i derektora škole. Zamenjivao ga je nastav­ nik Kosimenka, koji je prosto terorisao učenike. U to vreme došao je inspektor Ministarstva prosvete u redovnu godišnju reviziju i učenici su iskoristili 44 �taj dolazak da se žale i optuže direktorovog zamenika zbog njegovog neljudskog odnosa prema njima. - Inspektor je bio grub čovek - kaže Koljković - i odbijao je sve naše zahteve, poričući istinitost naše optužbe. Dogovorili smo se da sačekamo da obiđe sva odeljenja, pa smo se posle četvrtog časa složili u tome da ćemo, zbog arogantnosti ministarskog izaslanika, imati težu situaciju. Takođe smo ocenili da je raspoloženje učenika za štrajk sasvim povoljno i, - pokupili smo knjige i pošli na Pećinu da se tamo 0 svemu dogovorimo. Za vreme našeg štrajka profesorski savet je stalno zasedao. Ja sam od Milice Pavlović, na koju sam kao skojevac bio upućen, dobijao obaveštenja o toku svih sednica. Bez toga, mi bismo bili obmanuti i naš bi štrajk, verovatno, propao, a mnoge bi kaznili kao buntovnike i kolovođe štrajka. Kad je naša delegacija po drugi put pošla na pregovore, Kosimenko je usmeno preneo da je tele­ fonski premešten i da, sa svojom ženom, odlazi iz Valjeva. Imajući rđavo iskustvo s njim i direktorom, mi smo se potrudili, za svaki slučaj, da proverimo koliko je to tačno. Posle provere, iz Vojvodine nam je stiglo pismo u kome je stajalo da će se Kosimenko vratiti za desetak dana, kad mi prekinemo da štrajkujemo. Pismo sam odneo Milici da vidim šta će ona na sve to da kaže. Ona je savetovala da izaberemo delegaciju, s kojom ću ja, lično, poći u Beograd i uporno tražiti prijem kod načelnika Ministarstva prosvete da ga upoznamo čime se u školi sve služe protiv učenika da bi zadržali nastavnika koji se prema njima odnosi kao prema poslednjim valjevskim uličarima. Na naše insistiranje, načelnik je napisao naredbu sa kojom nas je upoznao pre nego smo pošli. Po dolasku u Valjevo, o svemu sam obavestio Milicu 1 Milivoja Radosavljevića. Oni su se složili da nasta­ vimo štrajk do krajnjeg ishoda sa našim zahtevima. U štrajku su nas zatekli martovski događaji. Sa našeg zbornog mesta, na kome smo se svakodnevno okupljali i dogovarali, 25. marta smo se pridružili drugovima iz Pojoprivredne škole koji su prvi izašli na ulice da protestuju protiv pristupanja Jugoslavije 45 �Trojnom paktu, koji je potpisala izdajnička vlada Cvetković-Maček. Iz kazivanja preživelih skojevaca može se pret­ postaviti da Milica Pavlović nije zapostavila obaveze člana KPJ i komuniste za račun državne službe. U školi i van nje radila je kao čovek i komunista koji se ne miri sa postojećim stanjem stvari. Ne računajući dve partijske ćelije, u banci i fabrici »Vistad« (Vojna industrija Stanković A.D.), u gradu su do kapitulacije postojale četiri gradske partijske ćelije. U drugoj, čiji je sekretar bio Milorad-Mile Milatović, radila je Milica. Budući da su je znali sa Univerziteta Milka Minić, sekretar druge gradske ćelije, Sava Stanišić, Milorad Milatović, i drugi, ona je tretirana kao čovek od velikog poverenja. Stoga je krajem 1940. godine, kad je Okružni komitet oiganizovao sastanak da bi se istaknuti komunisti i članovi Komiteta upoznali s ma­ terijalom i odlukama Pete zemaljske konerencije KPJ, pozvana i Milica, iako je u to vreme bila bez ru­ kovodeće funkcije u organizaciji. Uzgred, sastanku je prisustvovala Vukica Mitrović, u svojstvu instruktora Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju. U istom smislu karakterističan je i drugi slučaj. Uoči martovskih događaja u Valjevu je boravio Petar Stambolić, kao instruktor Pokrajinskog komiteta. Po njegovom nahođenju, trebalo je da neko obavi određeni zadatak u Beogradu. Izabrana je Milica. Zato ona nije bila angažovana u martovskim događajima. Međutim, iz Pokrajinskog komiteta su je vratili 26. marta da obavesti Stambolića da dođe u Beograd. Sekretar Mesnog komiteta KPJ za Valjevo U aprilskom ratu, komunisti u Valjevu su nava­ ljivali, kao i u drugim gradovima, na vojne komande i institucije da ih rasporede u jedinice da brane otadžbinu. Partijska organizacija je, preko omladine, zgradu osnovne škole pretvorila u bolnicu: doneti su kreveti, posteljina i nešto najnužnijeg sanitetskog inventara. A nekoliko žena, uglavnom intelektualki (dr Julka Pantić, profesori Milica Pavlović i Milka Minić, studentkinje prava Branka Ilić i Sofija Stanišić), javile su se da budu raspoređene kao sanitetsko osoblje. Ali nisu primljene. Tek drugi put kad su se prijavile, 46 �dobile su nekakvu objavu sa kojom su krenule prema Užicu, gde je, navodno, trebalo izvesti odlučujući protivudar i zaustaviti neprijatelja koji je prodro iz Bugarske. Shvativši ubrzo da su obmanute, te su drugarice htele krenuti prema Sarajevu da ih nije vratio u Valjevo Miloš Minić, koji je saznao da je izdajnička vlada u bekstvu, a vojska pred kapitu­ lacijom. U Valjevu, pošto su ostaci stare vlasti požurili da se stave Nemcima na uslugu i izvrše njihova naređenja, komunisti su takode žurili da ih u tome onemoguće, pre svega, da spreče predaju oružja na određenim punktovima. Za Okružni komitet i malo­ brojnu partijsku organizaciju to je bio danonoćni posao, bez predaha, jer je valjevski okrug obuhvatao osam srezova: valjevski, kolubarski, podgorski, rađevski, azbukovački, posavsko-tamnavski, kačerski i tamnavski. U daljem toku zbivanja, zadaci Okružnog komiteta i partijskih organizacija proizlazili su iz direktiva i Prvomajskog proglasa Partije u kojem je rečeno, između ostalog: »Na okup! U ovim sudbonosnim danima potrebno je ujediniti sve snage u borbi za opstanak. Ustrajte u borbi u koju vas poziva i koju vodi avangarda radničke klase Komunistička partija Jugoslavije... « Okružni komitet je raspolagao tehnikom i znatnom količinom hartije, tako da je mogao umnožavati pro­ pagandni materijal i štampati svoje letke i proglase koje je iziskivala novonastala situacija na njegovom području. Radi veće sigurnosti, ona je iz grada pre­ nesena u selo Bujačić, u kuću Sofije i Sava Stanišića. Tu je do 22. juna štampano i razdeljeno dosta partijskog materijala. Iz straha da se s tehnikom ne rizikuje, s obzirom na agresivniji odnos neprijatelja posle napada na Sovjetski Savez, odlučeno je da se ona prenese u selo Zabrdicu, gde ju je, u kući zem­ ljoradnika Krstivoja Jankovića, montirao učitelj Bora Jevtić. Osim učitelja Jevtića, tu su radili Milica Pavlović, inž. Bora Atanacković i đak Vlada Atanacković. I tu je štampano dosta propagandnog materijala, najviše letaka kojima se stanovništvo pozivalo da ne predaje 9kupatoru ništa od vrednosti, naročito ne oružje. Štampani su takode izvodi iz »Osnova lenjinizma« i uputstva za idejno-vaspitni rad s novoprimljenim 47 �članovima Partije i skojevcima. Taj je materijal podeljen sekretarima partijskih ćelija. Razvoj događaja, Majsko savetovanje Centralnog komiteta KPJ, razni proglasi i direktive viših partijskih rukovodstava, kao i stanje u novostvorenim partijskim organizacijama, zahtevali su od Okružnog komiteta da organizuje savetovanje s rukovodećim kadrom sa svog područja. Pošto se u gradu nije mogla naći pogodna prostorija, organizacija i izbor mesta su povereni Dragojlu Dudiću. On je izabrao školu u selu Zlatariću, u kojoj je radila njegova kćer Zora, kao učiteljica. Na sastanku Komiteta, 16. juna, odlučeno je da se savetovanje održi 21. i 22. juna. Članovi Komiteta su bili dužni da o mestu i vremenu obaveste dele­ gate i da ih prihvate. Uoči savetovanja, u Zlatarić je došao Milorad Milatović da se dogovori sa Zorom Dudić, koja je u to vreme bila kandidovana za prijem u Partiju, šta treba da uradi. Ona je pripremila prostoriju za rad i, pod izgovorom da joj dolazi otac s nekim gostima, zamolila svog kolegu učitelja i školskog poslužitelja da 21. i 22. juna napuste školu. Pošto su Nemci pravili ispade u okolna sela da bi oduzeli hranu i stoku od seljaka, za obezbeđenje je zadužen bio Dmitrije Koljković, onaj skojevac kojeg je Milica Pavlović slala u Beograd za vreme štrajka u Tehničkoj školi. Sa Milošem Minićem, instruktorom Pokrajinskog komiteta za okrug valjevski, na savetovanju se okupilo 20 komunista, uglavnom rukovodeći kadar iz celog okruga. Posle dvodnevnog rada, kao naj­ važnije je zaključeno da treba intenzivno nastaviti pripreme za oružanu borbu, mada učesnici još nisu imali vesti o fašističkom napadu na SSSR. Očevidno, fašistička agresija na Sovjetski Savez zatekla je valjevske komuniste u mobilnom stanju. Odmah je naređeno da se povuku iz grada istaknuti komunisti. U toku noći i sutradan izašli su dr Miša Pantić, Milan Kitanović, Žikica Jovanović Španac, Milorad Milatović, Zdravko Jovanović i dr. U prisustvu Filipa Kljajića, člana Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, Okružni komitet je održao sastanak 25. juna u Valjevu, u Knez-Jovičinoj ulici, na kome je doneta odluka o formiranju Valjevskog NOP odreda, sa četiri čete. Na sastanku je imenovan 48 �komandni kadar. Time su izazvane personalne promene u Okružnom komitetu i partijskim organizacijama. Za komandanta odreda imenovan je podoficir bivše vojske Zdravko Jovanović, član KPJ od 1938. godine, a za njegovog zamenika zemljoradnik Rajko Mihailović, član KPJ od 1940; radnik Milosav Milosavljević, član Partije od 1936. godine,* dotadašnji sekretar Okružnog komiteta, imenovan je za političkog kome­ sara odreda. Na tom je sastanku rešeno, takođe, da se osnuju Mesni komitet KPJ za Valjevo i partijsko rejonsko rukovodstvo za srez Ljig. Tada je Milica Pavlović imenovana za sekretara Mesnog komiteta, a samim tim postala je i član Okružnog komiteta, koji su sačinjavali, za izvesno vreme, osim nje, Obrad Stefanović (sekretar), Milan Kitanović, Milorad Pavlović i Milka Minić. Od sastanka sa Filipom Kljajićem u gradu je gotovo sve podređeno prikupljanju oružja. Zanimljivo je da se već na tom zadatku ispoljila bitna parti­ zanska odlika - da ljudi mogu i nemoguće, zahvalju­ jući hrabrosti i neviđenoj snalažljivosti. Tako je početkom jula izvedena jedna od najsmelijih akcija u prikupljanju, bolje reći, u otimanju oružja. Akcija je izvedena po uputstvu stolarskog radnika Živomira Jeremića Mo­ delara, koji je 25. juna, prilikom reorganizacije par­ tijskih rukovodstava, izabran za sekretara Mesnog ko­ miteta SKOJ-a za Valjevo. On je naručio seljačka kola iz sela Klinaca, koja su doveli Živorad Gajić i Milorad Dudić. Kod kafane »Mostar« on ih je sačekao i s njima produžio na brdo Krušik, sa kojeg su se spustili u jarak, blizu ograde fabrike »Vistad«. Tu su već bili Mile Bjelica, Drago Grujičić, Grozdan Gajić, Radenko Gavrić i Jordan Radoičić. Momci su kroz razvaljenu ogradu upali i munjevito izneli iz jednog magacina 12 sanduka ručnih i sanduk avionskih bombi. Za to vreme, svršeni učenik Po­ ljoprivredne škole Milivoje Bjelica, član Mesnog komiteta SKOJ-a, ostao je na straži, sa zapetom puškom, da ubije nemačkog stražara ako se slučajno približi dok oni obave posao. Srećom, niko se nije pojavio Nemci još nisu znali u čiju su zemlju ušli. S natovarenim kolima, »vlasnici« koji su ih doveli hladnokrvno su prošli kroz grad i stigli do sela Milica Pavlović Dara 49 �Đurđevac, gde je sanduke s bombama preuzela Kolubarska četa Dragoj la Dudića. Plima opštenarodnog ustanka Kad je u valjevskom okrugu počeo ustanak onom čuvenom oružanom akcijom Žikice Jovanovića Španca, opet je, po nalogu partijskog rukovodstva, izvestan broj komunista morao da napusti grad. Mesni ko­ mitet je ostao sa svega 19 članova Partije i 23 sko­ jevca, a našao se pred mnogobrojnim zadacima i u najtežoj situaciji. Pre svega, trebalo je svakodnevno, ponekad i po dva puta, obaveštavati Okružni komitet i štab Odreda o događajima i situaciji u gradu. Takođe, za njihov račun, morala se neprekidno držati veza sa Pokrajinskim komitetom u Beogradu. A kre­ tanje po gradu je, i bez policijskog časa, bilo jako otežano. Nije se samo Gestapo dao u potragu za komunistima nego i domaći izrod, koji je, može se reći, bio opasniji i nesnošljiviji utoliko što je poznavao prilike i ljude u gradu. Milica Pavlović se nije štedela, niti, pak, stra­ hovala na dužnosti sekretara Mesnog komiteta. Ona je znala realno da proceni šta i koliko može postići sa svega tri člana Komiteta u tako složenoj situaciji. Zato je logično što je zahtevala da se on poveća. i, polovinom jula, povećan je sa dva člana. Tada je svaki član Komiteta dobio posebno zaduženje. Milica je ostala i dalje sekretar, tehničar Rata Vasiljević je imao, kao glavni zadatak, angažovanje ko­ munista i simpatizera u fabrici »Vistad«, profesor Neda Oklopdžija zadužena je za održavanje veze s Pokrajinskim komitetom u Beogradu, Milorad Pavlović za rad SKOJ-a, a Milivoje Bjelica i inženjer agro­ nomije Bora Atanacković bili su, u izvesnom smislu, »slobodnjaci«. Posle 7. jula, u mnoštvu zadataka i obaveza koji su stajali pred reorganizovanim Mesnim komite­ tom, neki su iziskivali svakodnevnu potpunu angažovanost Tako, na primer, osim nabavljanja oružja, trebalo je organizovati pomoć u ishrani boraca u Odredu da ne bi sasvim zavisili od sela; dalje, oku­ patoru je i u gradu trebalo staviti do znanja da ustanički plamen iz Bele Crkve nije slučajnost ili 50 �delo »komitske družine«, već početak borbe organizovanih snaga koje će istrajati do pobede. Što se tiče domaćih izdajnika, upravo onog društvenog taloga koji se u gradu nudio okupatoru špijunskim uslugama, prostituisanjem i sličnim izmećarenjem, njih je što pre trebalo zastrašiti, u prvom redu likvidacijom onih najaktivnijih. I ne kao poslednje, štab Odreda je zahtevao da se svakodnevno obaveštava o neprijatelju, rasporedu i kretanju njegovih snaga, rasporedu i vrsti oružja kojim raspolaže, po­ sebno o raspoloženju vojnika. (Ne verujući da je nacionalsocijalizam prihvaćen u Nemačkoj onako kako se to videlo tokom rata, pretpostavljalo se da će se raspoloženje nemačkih vojnika promeniti s napadom »na prvu zemlju socijalizma«. Zato su u Valjevu, kao i u celoj Srbiji, skojevci ubacivali u kasarne i među nemačke vojnike letke na nemačkom jeziku, koji su štampani u Beogradu, nadajući se, uzalud (!) da će se mnogi pokolebati i dezertirati iz zahuktale vojničke mašine koja je do tada lako dolazila do pobeda.) Razume se, Mesni komitet, s malobrojnim ljudstvom koje mu je stajalo na raspolaganju, nije mogao ostva­ riti tako brojne i delikatne zadatke bez pomoći spolja. Ali mnogo je toga u gradu preduzeto i postignuto sopstvenim snagama. Obaveštajnu službu Komitet je obavljao tako što je grad podelio na pet rejona, odredivši za svaki rejon člana Partije ili pouzdanog skojevca koji je na dobijenom području organizovao obaveštavanje. Prikupljene podatke sabirao je radnik Ljubomir Petrović Mingej, član Mesnog komiteta SKOJ-a i slao ih za Odred. Od diverzantskih akcija najznačajnija je izvedena u »Vistadu« za koji je bio zadužen Rata Vasiljević. Kad se ukazala povoljna prilika, on je angažovao 14 drugova koji su radili u fabrici da, tobože, posle završenog posla očiste mašine. Pošto su već imali pripremljen pesak, oni su ih njime brzo »podmazali«, a onda ih pustili da rade, tako da su potpuno onespo­ sobljene za proizvodnju. Ta je diverzija imala na­ ročito moralni efekat jer se o njoj naveliko pričalo u gradu, s različitim dodacima i preuveličavanjem, kako j to običaj u takvim slučajevima. Doduše, ona je imala i svoju cenu: 14 aktera su morali otići 51 �iz fabrike u Odred. Na žalost, ne i njen organizator Rata Vasiljević. Što se tiče obračuna s neprijateljem, drugovi iz grada su u tome najviše zavisili od pomoći iz Odreda. Te akcije bilo je lakše izvesti kad je trebalo likvi­ dirati neku postaju na periferiji ili u neposrednoj blizini grada. U selu Dračin, na primer, pošto su pribavili podatke o brojnom stanju i naoružanju žandarmerijske stanice, drugovi su pozvali borce Kolubarske čete koji su 12. jula uhvatili i razoružali 5 žandarma. Dvojica su im pobegli, sa predsednikom opštine, koji se toliko kompromitovao kao kolaboracio­ nista da je morao noćiti u žandarmerijskoj stanici. Ponovo se vratio u selo kad su mu dali pojačanje od 25 dobro naoružanih žandarma. (U julu i avgustu partizani su zarobljene žanadarme puštali da pođu kućama, uz obećanje da se neće vratiti u službu.) Mnogo je teže bilo u gradu naći i uništiti po­ jedinačno ljude koji su se, bez dvoumljenja, stavili u službu Nemaca. Ali, s velikim rizikom i sa hrabrošću koja se često graničila s drskošću, u toku jula i avgusta ubijeno je ili ihvaćeno i osuđeno 8 nemačkih fašista i 20 ljotićevaca. O kakvom je riziku i hrabrosti reč može se zaključiti iz sledećeg primera. Marko Cvijović i njegova sestra Nadežda bili su bezobzirni dok su služili nemačku policiju. Da bi bili »vredniji« i uslužniji od drugih, prokazivali su ne samo komuniste i skojevce, ako su im udarili na trag, nego i patriotski raspoložene građane. Na­ dežda je još »ukomunila« svoju ličnu imovinu s jednim višim nemačkim oficirom. Da bi se onemogućio Marko i njemu slični, Milica je tražila pomoć od Okružnog komiteta i štaba odreda Komanda Kolubarske čete, koja je tada već prerasla u bataljon, primila je na sebe da likvidira Cvijoviće, s tim da Mesni komitet tačno utvrdi kad su oni kod kuće i da u to vreme prihvati i dovede do njih naoružane borce. Tu je ulogu preuzeo član Komiteta Bora Atanacković - uveo je u grad Srećka Milićevića, Mihaila Đorđevića i Nikolu Varagića. Pošto je provereno da je kuća Cvijovića bez nemačke straže i da su njih dvoje kod kuće, partizani su upali unutra. Marko i njegova sestra su bili iznenađeni. Izbezum­ ljene, partizani su ih bez reči izveli iz kuće. Napolju su čekali članovi Partije i SKOJ-a da bi ih, zajedno 52 �s partizanskom trojkom, izveli iz grada ranije proverenim putem. U selu Robaje, gde se nalazio štab Kolubarskog bataljona, završila se, konačno, izdaja Marka Cvijovića i njegove sestre. Mesni komiteti Partije i SKOJ-a su organizovali niz uspešnih akcija i veoma dobro obavljali postavljene zadatke. Ali nije sve išlo glatko i bez velikog za­ laganja i dobrog promišljanja, kako bi se moglo pretpostaviti ceneći akcije o kojima je bila reč. I najmanja neopreznost, kao što se može zaključiti po oktobarskim provalama, krvavo se svetila ne samo pojedincima nego i ćelom pokretu. Reklo bi se da su ljudi bili previše opterećeni obavezama, tako da nisu mislili o sebi i ličnoj bezbednosti i opstanku. A nije isključeno da su se, zaneti uspesima, opustili, potcenili neprijatelja i zaboravili na najvažniji preduslov svoga delovanja - na konspiraciju! Neprijatelj je trpeo gubitke i doživljavao neuspehe, ali se i organizovao. Angažovao je čete agenata da tragaju i njuškaju i dan i noć za svakim na koga se posumnja da je u ma kakvoj vezi s narodnooslobodilačkim pokretom. I čudno je da su na to zaboravili odmereni inž. Bora Alanacković i Milica Pavlović, snalažljivi i, čak za zloglasnu beogradsku policiju, neuhvatljivi borci iz jedinstvenog studentskog pokreta. U kakvu su situaciju sebe doveli članovi partijskih rukovodstava lepo je osvedočeno kraćim poglavljem u obimnom mono­ grafskom delu »Valjevo - grad ustanika«. U celini, ono glasi: »Sastanak Mesnog komiteta je bio zakazan za 6. X 1941. godine u 17.30 časova u kući inž. Bore Aianackovića. U istoj kući pre ovog sastanka održan je sastanak aktiva SKOJ-a, koji je duže trajao no što je bilo predviđeno; zbog ovoga, sastanak MK je bio kratak, informativan, sa primanjem određenih di­ rektiva, posle čega su se članovi razišli. Međutim, održavanje ova dva sastanka u isto vreme i u istoj kući predstavljalo je krajnju neobazrivost članova Mesnog komiteta, jer je ulazak više lica u isto vreme u dvorište Bore Aianackovića skrenuo pažnju nekim agentima. Milica Nožica je bila praćena od jednog agenta kada je išla na sastanak aktiva SKOJ-a, te je ovaj počeo posle nje da prati sve koji su ulazili i izlazili iz kuće Bore Atanackovića. Istoga dana, posle policijskog 53 �časa kuća Bore Atanackovića je blokirana i izvršen je pretres. Bora je uhapšen sa ženom i troje dece. On na saslušanju nije hteo da prijavi nikoga, pod­ vlačio je da je kuća u velikom dvorištu koje vezuje dve ulice te ljudi prolaze preko dvorišta skraćujući tako put iz jedne u drugu ulicu. On je jedino rekao da je toga dana bio kod njega Cvetko Jovanović te je tako i Cvetko uhapšen iste noći. U ovo vreme u Valjevu je bilo stvoreno neko­ liko punktova za prihvatanje kurira i održavanje veze sa štabom Valjevskog odreda Najglavnije punktove su predstavljali stanovi Rate Vasiljevića, Milorada Pavlovića, ing. Bore Atanackovića (svi stanovi članova MK! - prim. D. B.). Nešto pre hapšenja Bore Ata­ nackovića, neko je prijavio iz fabrike »Vistad« Gestapou da Rata Vasiljević sarađuje sa partizanima i održava veze sa štabom VPO. Na osnovu ovoga gestapovci su iznenada upali u stan Rate Vasiljevića i tu zatekli jednog kurira iz Kolubarskog bataljona. Kod kurira su našli dosta letaka i propagandnog ma­ terijala, a u stanu i nešto oružja, odela i sanitetskog materijala što je bilo spremljeno za Odred. Rata i kurir su odmah uhapšeni. Posle hapšenja Rate Vasiljevića, provaljen je Milorad Pavlović, sekretar Okružnog komiteta SKOJ-a. Do ove provale je došlo zato što je prilikom rasturanja le­ taka po gradu uhvaćen jedan omladinac, član SKOJ-a, koji je pri saslušanju odao da mu je letke dao Mi­ lorad Pavlović. Jedan gestapovac je došao u stan Milorada Pavlovića da ga liši slobode. Kad je gesta­ povac ušao, Milorad mu je bacio mantil na glavu i počeo da ga bije. Pošto je uspeo da onemogući gestapovca i u stanu zapali materijal koji je imao, izleteo je napolje i počeo da beži. U bekstvu je naleteo na jednog žandarma koji ga je uhvatio i uz pomoć nekoliko žandarma uhapsio. Milorad Pavlović, Rata Vasiljević i inž. Bora Atanacković su imali pred neprijateljem odlično držanje. I pored najvećih muka, nisu nikoga odali niti su što kazali o radu Mesnog komiteta, SKOJ-a i partijskih ćelija u gradu. Međutim, Cvetko Jovanović je imao loše držanje. Iako nije nikoga odao obavezao se gesta­ povcima da će voditi borbu protiv komunista, te je tako iz zatvora pušten uz obavezu da okupatoru po­ 54 �maže u hvatanju komunista. Posle ovoga Cvetko je upućen na prinudan rad na valjevski aerodrom3 . Usled nedostatka dokaza a i zbog intervencije gra­ đana, pušten je 10. oktobra inž. Bora Atanacković, bez prava udaljavanja iz Valjeva i uz obavezu pri­ javljivanja nemačkoj komandanturi dva puta nedeljno. Rata Vasiljević i Molorad Pavlović su ostali u zatvoru i sa prvom grupom talaca, od 50 lica, 20. oktobra 1941. godine su streljani u krugu preduzeća »Vistad« - današnji »Krušik«. Zbog ranjavanja jednog nemačkog vojnika 21. oktobra 1941, na putu prema Užicu, 31. bataljon 724. nemačkog pešadijskog puka streljao je šest talaca u Valjevu dana 22. oktobra. Istoga dana gradsko poglavarstvo je izdalo saopštenje: » . . . na temelju objave od 20. X 1941. Stojićevlć Vladeta, Valjevo, Birčaninova streljan je danas kao taoc, pošto je bio ranjen jedan nemački vojnik«. Opasnost od hapšenja u ovom momentu pretila je kako novom rukovodstvu SKOJ-a tako i članovima Okružnog i Mesnog komiteta. Pošto je okupator u Valjevu otpočeo sa streljanjima kao merom odmazde, to je i sama provala dovodila u pitanje živote mno­ gih članova Partije. Zbog svega ovoga rešeno je da Vera Valjarević, Milica Pavlović Mika, Ljubomir Petrović Mingej, inž. Bora Atanacković i Milica Nožica napuste Valjevo. Tako je u gradu od 12 članova Mesne organizacije ostao samo Mile Bjelica sa još 2-3 člana Partije i SKOJ-a koji nisu bili kompromitovani. Greška je što su svi članovi povučeni iz grada, ali Okružni komitet i instruktor Pokrajinskog komiteta su hteli da sačuvaju kadrove i precenili su opasnost po njih, jer je bila u pitanju provala pošto nijedan od uhapšenih drugova nije nikoga odao. Ova greška stvara kasnije mnogo teškoća Okružnom komitetu u obnovi partijskog rada u Valjevu«.4 > Cvetko kasnije nije samo odavao drugove, vcc je i pomagao okupatora. /bog čega je isključen i/ KPJ 4 Grupa autora: »Valjevo grad ustanika«, izdanje »Kulture«, Beograd 1967. godine. 55 �Teške posledice četničke izdaje Možda se nigde tako očigledno kao na valjevskom području ne reflektuje činjenica da partizanske snage nisu mogle uspešno delovati bez jake partijske organi­ zacije u njihovoj pozadini, tj. na neoslobođenoj i delovima oslobođene teritorije. U Valjevskom odredu mnogo se brže i bolje učvršćivala i povećavala partijska organizacija nego u samom Valjevu i ostalim delovima okruga. To je razumljivo. Iz grada i sa neoslo­ bođene teritorije bili su neophodni odlasci partijskog kadra u Odred i radi organizovanja narodne vlasti na oslobođenoj teritoriji, ili, najčešće, usled opasnosti od provale. Jednostavno, partijski život nije imao nor­ malan i kontinuiran tok (kandidatski staž se odlagao u nedogled, silom okolnosti, sastanci se nisu redovno zakazivali i t.sl.). A mnoge započete akcije su osta­ jale nedovršene ili bez željenog učinka. Uporedo sa tekućim zadacima, na primer, Mesni komitet je uspeo da organizuje Narodnooslobodilački odbor u gradu, mada je to bilo skopčano sa mnogim teškoćama. Najteže je bilo naći ličnosti koje će pristati da prime takvu dužnost koja ne nudi fotelju, već preti smrću, i na koje će pristati i Okružni komitet. Kad je Mi­ lica podnela Komitetu listu odbornika, Komitet je ocenio da je to trenutno najbolji mogući izbor. Za sekretara odbora je bio određen Bora Atanacković, koji je izradio predlog statuta. Ali ni 24 časa nisu protekla od prvog sastanka (5. oktobra) na kome se odbor konstituisao, a njegovi su zaključci paralisani oktobarskom provalom. Sutradan, 6. oktobra, uhapšen je sekretar odbora pa zatim i onaj tehničar iz »Vistada«, Rata Vasiljević. A onda je usledila odluka instruktora Pokrajinskog komiteta Miloša Minića da izađe na oslobođenu teritoriju Milica Pavlović, sa članovima Partije i skojevcima, jer se pretpostavljalo da svi mogu biti zahvaćeni provalom. U gradu su ostala samo dva člana Partije. Prirodno, u takvim ili sličnim situacijama, tre­ balo je počinjati iznova. U Odredu je drukčije - u njemu je bio koncentrisan najbolji partijski kadar. On se normalno razvijao, pojedine njegove čete su brzo prerasle u bataljone. Već u septembru, posle oslo­ bođenja Krupnja, gde je zadobijen veliki plen u oružju i municiji, oni su bili kadri da opkole i uspešno 56 �Kuća Lelekovića u B. Po , i kraj Vaijeva, u kojoj su boravili gde se Milica krila jedno vreme članovi OK KPJ Valjevo �drže u blokadi snage nemačke 704. divizije koje su se zatekle u Valjevu. Ta bi blokada imala znatno veći uspeh da se bolje čuvala vojna tajna i da je u gradu postojala jača partijska organizacija. Istina, već u septembru su se osetili simptomi četničke izdaje i da od saradnje s četnicima neće biti ništa. Stoga nije čudno da su Nemci u Valjevu tražili pomoć pre nego što su bili blokirani. Oni su u septembru uzalud pokušavali da se probiju iz grada. U dva puta, 18. i 25. septembra, pa 6. oktobra, upotrebili su jake snage, s podrškom artiljerije i tenkova. Kako se vidi iz »Dnevnika« Dragojla Dudića, koji se ubraja među najbolja svedočanstva iz NOR-a, partizani su se održali na položajima i naneli prilikom svakog napada Nemcima osetne gubitke. Zanimljivo je kako je nemački zapovednik Turner, kome je bila poverena organizacija civilne vlasti, ocenio tadašnje događaje u Srbiji: »Pokušavali smo svim sredstvima, nagovarali smo, govorili, pretili, ali ništa ne pomaže. Ne verujemo da je mogućno nešto da postignemo na račun autoriteta u ovoj zemlji. U ovoj zemlji narod ne poznaje autoritet. Svi naši pokušaji da se narod kanalizuje u jednom konstruktiv­ nom pravcu i odvoji od komunista - propali s u . . . Pozicije partizana u šumama su takve de je, tako reći, nemoguće pogoditi ih u srce. . . Dobija se utisak da ni vesti o kapitulaciji SSSR ne bi dovele do ka­ pitulacije ovih bandita, koji su žilavi kao đavoli. Osim toga, njihova organaizacija je izvrsna. Ona bi mogla biti klasičan primer najbolje tajne organizacije. Mnogi bi mogli da od njih uče, pa čak i Poljaci koji su dosta vešti takvoj borbi«. Snagu ustaničkog pokreta i njegovu početnu aktiv­ nost, ilustruju, takođe, izveštaji sreskih načelnika u valjevskom oknigu. Sreski načelnik Valjeva, na primer, ovako je video organizovanje ustanika i prve akcije: »Javna bezbednost u srezu valjevskom od momenta kada je Nemačka objavila rat Rusiji je prilično ugro­ žena. Komunisti bezobzirno nasrću na državne objekte i žandarmerijske organe. U početku ih je bilo vrlo malo, ali posle kratkog vremena uspeli su da privuku veći broj omladine. . . Komunistička akcija je sve žešća i sve više ugrožava mir. Kreću se u velikim masama, u grupama od 80-150 ljudi. . . Isto tako, pojedina oružana lica obilaze vršalice, cepaju knjige koje su 58 �dužni voditi vlasnici vršalica. Komunisti su rasturili i dezorganizovali sve opštinske uprave.« Nemci su blokadu načeli ubacivanjem pojačanja spolja. U Valjevo je prodro 21. septembra 125. pešadijski puk, ojačan jednim artiljerijskim divizionom i vodom tenkova; zatim je i nemačkoj 718. diviziji naređeno da, zajedno sa ustaško-domobranskim je­ dinicama, pređu Drinu i pomognu blokiranim snagama 704. divizije. No, za ustanak u valjevskom okrugu bila je od svega kobnija izdaja četnika. Valjevski odred je, pod pritiskom velikog broja novodošlih neprija­ teljskih jedinica, morao da odstupi od Valjeva i na­ pusti deo oslobođene teritorije. Šaljući u napuštena sela svoje članove da očuvaju ustaničko raspoloženje i duh naroda, Okružni komitet je savetovao da oni »još ne saopštavaju situaciju sa četnicima«. Takav stav i odnos prema četnicima zadržao se i kad su poveli otvorenu borbu s partizanskim snagama u Sumadiji, i kad je jedan od nemačkih propagandista napisao u Nedićevom »Vremenu«: »Nemački okupatori realno su očekivali da će sukob partizana i četnika olakšati njihovu kontrarevolucionamu akciju«. Četnici su takav stav partizanskog rukovodstva iskoristili da mučki i na prevaru pohvataju znatan broj partijskih radnika, članova Okružnog komiteta i već osnovanih narodnooslobodilačkih odbora. Između ostalih, uhvaćeni su članovi Okružnog komiteta Živorad Gajić i Milovan Radojević, članovi Okružnog komiteta SKOJ-a Vera Vajarević i Milivoje Bjelica, i član Mesnog komiteta inž. Bora Atanacković. Svi su oni predati četničkom sudu u Brajićima, koji je po zlu ušao u istoriju, ili Nemcima u Valjevu, koji su ih 27. novembra streIjali na Krušiku. Posle pada Užica i povlačenja Vrhovnog štaba sa glavninom partizanskih snaga u Sandžak, u va­ ljevskom okrugu, čiji se Odred našao u predelu užički put - Maljen, naišli su veoma teški ratni dani. Nastu­ pajući kao kaznena ekspedicija, Nemci su sa te teri­ torije masovno streljali i odvodili i nedužno stanovništvo u sabirne logore. A preostali delovi Odreda, usled četničke izdaje i nemačke premoći, morali su da se povlače s glavninom partizanskih snaga. Za vreme povla­ čenja, Milica se, s nekoliko političkih radnika, našla u koloni ranjenika, koju je predvodio sanitetski major dr Dimitrije Pitović. Doktor je zaustavio kolonu u 59 �hotelu na Divčibarama da bi se videlo kuda će i kako će dalje krenuti. Tu ih je opkolila veća grupa četnika, koji su, sad već otvoreno, napadali i zarob­ ljavali partizane da bi ih predali Nemcima. Budući da su ranjenici i ljudstvo koje ih je pratilo bili bez oružja kojim bi se mogli suprostaviti četnicima, dr Pitović je predložio da pokušaju pregovorima sprečiti četnike u njihovoj nameri. On je, sa Milicom i Sretenom Čitakovićem, članovima Okružnog komiteta, apelovao i uticao, u ime lekarske etike, na četničkog starešinu da im omogući da produže put s ranje­ nicima, da ne bi pali u nemačko zarobljeništvo. Valjda zato što u tom trenutku nije imao uputstvo kako će postupiti s ranjenicima (i neboračkim stanovništvom koje je na strani partizana), četnik je naredio da njegovi »ratnici« ništa ne preduzimaju, i oni su krenuli u pravcu Maljena, a ranjenička kolona se u sumrak prebacila preko užičkog puta, prema Radanovcima, na kome su partizani ulagali poslednje napore da zadrže nadiranje nemačkih snaga. Posle izlaska na oslobođenu teritoriju i za vreme neprijateljske ofanzive delovanje Okružnog komiteta i ostalih komunista koji su izašli iz grada ograničavalo se, uglavnom, na Odred i teritoriju na kojoj su se kretale njegove jedinice. Međutim, osipanje ljudstva i kolebanje seljačkih masa uzimalo je maha, naro­ čito kad je Odred počeo da se povlači sa matične teritorije. Tada je, u mnogim slučajevima, i živa reč komunista bila prilično nemoćna. Milica je sa partizanskim jedinicama prispela u Sandžak. Međutim, po odluci Vrhovnog štaba, ona se s Kolubarskom četom i grupom političkih radnika vraća na svoj teren, u valjevski i kolubarski kraj. U Radoinji su prenoćili i izjutra krenuli na put. Kako je most na reci Uvcu bio miniran, išli su nizvodno dok nisu pronašli plićak da pređu na desnu obalu. Odmah po prelasku reke, sukobili su se sa nekoliko stotina četnika. Posle žestoke borbe, četnici su se razbežali, a partizanska kolona je produžila marš pored Zlatibora, preko sela Šljivovice. Nedaleko od Drine, izbegli su sukob sa Nemcima i ljotićevcima i uputili se, preko Šargana, na pla­ ninu Taru. Prenoćili su u Dečijem domu, na Ka­ luđerskim Barama. Tu su našli pune kazane spremljene hrane za četnike, koji su glavom bez obzira, ispred 60 �nekoga pobegli. U Kaluđerskim Barama su se zadržali dva dana. Milica je odatle, s grupom partizana, kre­ nula prema Medvedniku, gde su se nalazili borci Kolubarskog bataljona i štab Valjevskog partizanskog odreda. S gubitkom slobodne teritorije, prekinute su sve veze s jedinicama koje su prešle u Sandžak. U zapadnoj Srbiji, osim Radevskog bataljona, zadržale su se jedinice Valjevskog partizanskog odreda, Kolubarski bataljon, pod komandom Žikice Jovanovića Španca, Mačvanski partizanski odred i Tamnavski bataljon. One su morale da vode svakodnevne žestoke borbe s Nemcima, četnicima i Ijotićevcima. Njihova je slobodna teritorija bila od čela do začelja kolone. Izbegavajući frontalne sukobe sa brojno nadmoćnijim neprijateljem, morale su stalno da se kreću, a sa njima su se kretali i politički radnici da ne bi bili pohvatani. Nemačke jedinice, koje su za vreme ofanzive nastupale kao kaznena ekspedicija, a potom četnici i pripadnici Nedićeve Nacionalne straže počinili su na bivšoj slobodnoj teritoriji, posebno u neposrednoj okolini Valjeva, nečuvena zverstva nad nedužnim sta­ novništvom, šireći u isto vreme vesti da su partizani uništeni, da ih više nigde nema. Seosko stanovništvo je toliko bilo zaplašeno da se ilegalac-partijski radnik nije smeo usuditi da zakuca ni na vrata onih za koje je znao da su prijatelji, da nisu izdali pokret Takve su mnoge oči vrebale da ih prijave četnicima ili nedićevcima, koji su se utrkivali ko će ih više poslati u Valjevo, odnosno u šabački ili banjički logor, gde su se streljanja u to vreme iskazivala trocifrenim brojevima. Situacija se pogoršavala sa saznanjem ’ da partizani nisu uništeni i da partijski radnici nalaze utočišta u selima valjevskog okruga, pa i u samom Valjevu. Teror i oblici zastra­ šivanja su se umnožavali. Uobičajenim batinama, sa obaveznim novčanim kaznama koje su primenjivale nemačke i četničke komande, i prinudnim radom, na koji je Nedićeva »vlada nacionalnog spasa« upući­ vala pohapšene, nije se postiglo ono što su izdajnici želeli, kao što ni Nemci nisu bili zadovoljni učinkom streljanja, ma koliko da je bilo masovno. Zato su naredili da se osuđeni na smrt vešaju na trgovima, u prisustvu građana. A kad je Stevan Filipović ispod vešala održao govor kojim je zbunio okupatorske voj- 61 �Hrabra ilegalka Milica Pavlović Dara, preobučena u nošnju seljanke, da bi se bezbednije kretala i izvršavala mnoge zadatke nike i domaće izdajnike, okružni načelnik je službeno molio da se osuđeni vešaju tajno, »a ne javno, jer bi javna vešanja više štete nanela nego koristi«. U situaciji kakva je nastala posle povlačenja glav­ nine partizanskih snaga iz Srbije, partijskim radnicima u zapadnoj Srbiji nije preostalo ništa drugo nego da udvostruče napore da bi zadržali sudbinu ustanka u svojim rukama. Prirodno, Okružni komitet Valjeva, sa instruktorom Pokrajinskog komiteta Milošem Minićem, nije se kolebao: zajedno sa političkim i vojnim mkovodiocima Valjevskog odreda, analizirali su 1. decembra novonastalu situaciju i doneli određene zaključke. Na sastanku je ocenjeno da treba hitno, već 4. decembra, održati savetovanje na kome će se detaljno razmotriti situacija i postaviti odgovarajući zadaci. Na tom su savetovanju, u selu Dragodolu, bili rukovodioci Valjevskog i Mačvanskog odreda i Tamnavskog bataljona, članovi okružnih komiteta KPJ 62 �Valjeva i Šapca i komandiri i komesari obližnjih jedinica, ukupno oko 40 vojnih i političkih rukovo­ dilaca. Služeći se procenom i zaključcima sa prethod­ nog sastanka, Miloš Minić je podneo referat na ovom skupu, podvlačeći naročito težinu stanja izazvanog neprijateljskom ofanzivom i četničkom kontrarevolu­ cijom. Na osnovu njegovog referata i diskusije, od­ lučeno je da se stvaraju manji partizanski odredi od 150 do 200 boraca, s tim da njihove partijske organizacije pojačaju političko-propagandni rad među borcima i na teritorijama preko kojih će se kretati. Iako je četnička izdaja, sa svim posledicama, bila očigledna, zauzet je stav da se treba uzdržati od bratoubilačkih obračuna, gde god je mogućno, i po­ zivati u borbu borce-dobrovoljce s parolom: Za hleb i sloboda Pošto je prestala da izlazi užička »Borba«, ocenjeno je da se njena agitacionopropagandna uloga mora nadomestiti štampanjem što većeg broja vesti, letaka i drugog materijala. Uporedo s tim, Okružni komitet je pokrenuo i list »Partizan«, na kome je i Milica radila, s Radovanom Vukovićem, jednim od onih ko­ munista koji su kroz prokopani kanal pobegli iz mitrovačke robijašnice. U tom listu, sem informacija o tekućim događajima, objavljen je niz članaka teo­ rijskog karaktera. Obilje i složenost zadataka pred kojima se našao Okružni komitet nalagali su neodložnu popunu nje­ govog sastava. Savetovanju u Dragodolu nisu prisustvo­ vala četiri njegova člana: sekretar Obrad Stevanović je odstupio sa partizanskim snagama prema Užicu, gde je i poginuo, Živorada Gajića i Milovana Radojevića su početkom novembra uhvatili četnici i predali ih Nemcima u Valjevu, a Milica Pavlović se još nije bila vratila iz Sandžaka. Sada je izabran Milan Kitanović za sekretara, a za članove Milica Pavlović, Sreten Čitaković, Milka Minić i Ljubomir Petrović Mingej. Milica je od tada imala legalno (partizansko) ime - Dara. Sa odlukama i zaključcima sa ovog i narednog savetovanja upoznala se kasnije, po dolasku na valjevsko područje. Nekoliko dana posle savetovanja u Dragodolu, došao je Mirko Tomić Seljak, član Pokrajinskog ko­ miteta, sa direktivom i širokim ovlašćenjima Central­ nog komiteta KPJ, što je Okružni komitet obavezalo �da održi novi sastanak, sredinom decembra, mada su zaključci doneseni na prethodnim sastancima, kako se pokazalo, bili saglasni sa direktivom Centralnog komiteta i pismom Pokrajinskog komiteta »O radu partijskih organizacija u partizanskim odredima«, koje je u međuvremenu prispelo. Na novom sastanku, u selu Brezovicama, odlučeno je da se formiraju partijska povereništva za srezove valjevski, kolubarski i podgorski, s ciljem da se brže oživi partijski rad, prvenstveno na onim područjima sa kojih su dob­ ro poznati članovi Partije povučeni u jednice ili su pohapšeni za vreme neprijateljske ofanzive. Izabranim poverenicima je preporučeno da pođu na određena područja bez oružja i da se, po mogućnosti, legalizuju. U duhu preporuke Centralnog komiteta, rečeno im je, takođe, da četnike Draže Mihailovića treba politički neutralisati, što znači da političkim radom treba onemogućavati njihovo kontrarevolucionamo delovanje i uticaj u narodu. Pri tom je pozitivno ocenjen postupak Valjevskog i Podrinskog odreda, koji su, nekoliko dana ranije, pustili četnike kapetana Račića da nesmetano prođu za Bosnu, iako su ga mogli napasti i, eventualno, uništiti. U diskusiji je ukazano na obavezu da se izbegne bratoubilačka borba, da se zavedeni seljaci na svaki način pokušaju odvojiti od četničkih komandi i starešina. Kad se povela reč o daljim dejstvima partizanskih odreda, naglašeno je da se striktno primenjuje gerilski način borbe, zapravo, da se sa frontalnog načina ratovanja pređe na gerilski. Kao i na prethodnom savetovanju u Dragodolu, konstatovano je da na teritoriji Posavine i Mačve postoje povoljniji uslovi za omasovljavanje narodnooslobodilačkog pokreta, pa tu teritoriju treba »pokriti« manjim, pokretljivijim jedini­ cama radi proširenja slobodne teritorije i jačanja partizanskog uticaja na širem području. Zbog toga je preporučeno da se dejstva Podrinskog i Valjevskog odreda i Tamnavskog bataljona što više međusobno povezuju. Ubrzo se pokazalo da je mnogo toga što je zaključeno na sastancima i savetovanjima u decembru gotovo neizvodljivo budući da je neprijatelj, i posle ofanzive, zadržao na valjevskoj teritoriji ogromne snage, s ciljem da iskoreni teškoće tada već oslabljenog oslo­ bodilačkog pokreta. No to ne znači da je Okružni 64 �komitet Valjeva odustao i oglušio se o uputstva i zahteve viših rukovodstava. Osmog januara on je dobio pismo od Centralnog komiteta KPJ iz Bosne kojim se od njega traži da uspostavi stalnu ve­ zu sa sekretarom Pokrajinskog komiteta u Beogradu i da se čvršće poveže sa partijskim rukovodstvima u ostalim gradovima Srbije. U pismu je poručeno i to da se Komitet i instruktor Pokrajinskog komiteta o svemu konsultuju sa Mirkom Tomićem, koji je uskoro uspeo da uspostavi vezu sa sekretarom Pokrajin­ skog komiteta. Na putevima ilegale Na sastanku Komiteta, u selu Leskovicama, konstatovano je da se izvesni zadaci teško i sporo ostvaruju zato što Komitet nema čvršće veze sa širom teritorijom okruga i, posebno, sa Valjevom. Zato je odlučeno da se članovi Komiteta i sreskih poverenstava pojedinačno rasporede i zaduže za rad na određenim područjima. U svakom slučaju, bilo je najvažnije i najteže prodreti i održati se u Valjevu i njegovoj bližoj okolini, gde je neprijatelj koncentrisao najveći deo oružanih i policijskih snaga, smatrajući, opravdano, da je tu središte i žarište ustanka i oslobodilačke borbe. Na sastanku su članovi Komiteta i poverenstava ovako raspoređeni: Ljubomir Petrović Mingej upućen je u Valjevo, Milica Pavlović u sela oko Valjeva, a na teren Azbukovice, Rađevine i Podgorine otišli su Stevan Milatović, Milijan Mića Jeremić i Rade Joksimović. Delovanje Ljubomira Petrovića i Milice Pavlović bilo je uzajamno. Petrovićev ulazak u grad i Miličina aktivnost u njegovoj okolini brzo su se ispoljili vidnim rezultatima. Pre svega, u gradu su obnovljeni prvobitni punktovi i tajni kanali preko kojih se svako­ dnevno mogla održavati veza sa okolinom. Po izboru i nalogu Komiteta, Petrović je imenovao Mesni komitet, čiji je glavni zadatak bio da pribavlja i dostavlja vesti o neprijatelju i njegovim namerama. Mesni komitet je obezbedio pisaću mašinu, geštetner, matrice i izvesnu količinu hartije, tako da su se u sklo­ ništu Ljubomira Petrovića počele štampati vesti, leci 5 Milica Pavlović Dara 65 �i drugi propagandni materijal. Preko očekivanja, već u martu, u gradu su osnovane tri partijske ćelije, a vezu s Pokrajinskim komitetom u Beogradu preuzela je Katarina Mutić, kao sekretar Mesnog komiteta. Milica Pavlović je i pre sastanka u Leskovicama radila u selima za koja je na sastanku bila zadužena. Početkom februara, ona je došla, s Milojem Spasojevićem, u selo Zarube, kod Živorada D. Godevca, u čijoj se kolibi dosta dugo zadržala. Iz tog prilično sigurnog skloništa ona je obilazila druga sela i povezivala simpatizere pokreta i rudoljube duhom otpora i verom u pobedu. Međutim, i pored velike opreznosti, njeno je prisustvo kod Gođevčevih primetila neka žena iz sela Prijezdića pa se, radi sigurnosti, morala preseliti u selo Žabare, kod Marka Kuzmanovića. Inače, u selu Prijezdiću se sastajala, kod Aleksandra Golubovića, sa Milošem Minićem, Radivojem Jovanovićem Bradonjom, Miloradom Milatovićem i drugima. Dok je bila na terenu Zaruba, uspostavila je vezu sa Lazarom Mosurovićem iz tog sela, koji je nosio poštu u Valjevo kod Raše Lalovića, a kasnije kod Dušana Andrića Solida. Sa Solidom su bili ugovoreni znaci raspoznavanja: »Došao sam da vam dam vunu za pamuk«. Mosurović je od Andrića donosio razne stvari za ilegalce i borce Suvoborskog odreda. U drugoj polovini februara kretala se kratko vreme sa Suvoborskim odredom u kolubarskom srezu da bi videla kakve mogućnosti postoje za ilegalni rad. U stvari, tamo se zadržala, s Milojem Spasojevićem, toliko koliko je bilo potrebno da se obnove ranije veze i punktovi. Imajući na umu izdaju četnika i ofanzivu Nemaca, masovna streljanja i mnogobrojna zverstva što su ih počinili u toku ofanzive Nemci, četnici, nedićevci i tzv. dobrovoljci /ljotićevci/, kao i teror koji su sproveli nakon ofanzive, s pravom se može reći da su se, u ovom periodu, zalaganje i rad Okružnog komiteta i partijskog članstva graničili s najvećim požrtvovanjem. U martu su se članovi Komiteta našli pred novim iskušenjem: partizanski odredi su preživljavali poslednje dane. A čim nema vojske, kolebljivi seljak 66 �Članovi OK KPJ za Valjevo krajem 1943: sleva: Milovan Milosavljević. Milorad-M ile M ilalpvič, Sreten Čilakovič, Milica Pavlović Dara i Žika G ajić (Snim io S. Čitaković) �postaje malodušan, pa nastupi zlo vreme kad niko nikome ništa ne veruje. Članovi Komiteta su bili rasuti po ćelom okrugu. U Valjevu i njegovom užem području zatekli su se Milica i Milka Minić, Sreten Čitaković i Ljubomir Petrović Mingej; sekretar Milan Kitanović je bio sa Suvoborskim odredom. Instruktor Pokrajinskog komiteta Miloš Minić je uputio članove Okružnog komiteta početkom marta da obiđu Kolubaru i Kačer, radi obnavljanja i oživljavanja političkog rada u tim oblastima. Milica se nalazila u Zabarima, kod Marka Kuzmanovića, odakle je, preko Zorke, žene Mihaila Kuzmanovića, koja joj je služila kao kurir, tražila od Anice Spasojević iz Rajkovića da je poveže sa Radmilom Spasojević. Radmila je tada bila uhapšena pa joj je Anica poručila da dođe u Rajković i da će joj biti obezbeđeno sklonište kao da je Radmila u selu. Posle dva-tri dana, Milica je, preobučena u odelo seljanke, za dana došla sa Zorkom u Rajković. U kući Sretena Spasojevića ostala je dva dana, a onda se prebacila kod Simke Spasojević. U Rajkoviću je, sa Milojem Spasojevićem, napravila plan za obilazak sela u Kolubari. U isto vreme, uspostavila je vezu sa Kajom Lalović iz Sankovića, Živoradom Milinkovićem iz Brežđa i Zlatijom Radisavljević iz Pauna. Sa Mihailom i Markom Kuzmanovićem u Žabarima već je bila povezana. Izvestan broj sela kroz koja se kretala bila su, maltene, periferija Valjeva. Zato, ako u njima nije bilo četničke komande ili stanice Srpske državne straže, bilo je svakakvih patrola i kojekakvih protuva, od ranog jutra do mraka. S obzirom na to, Milica se morala dovijati na razne načine da je ne prepoznaju i da ne bude sumnjiva. Nije bilo dovoljno maskirati se seljačkom odećom. Pokušala je da se obezbedi kakvom-takvom legitimacijom i, prilikom boravka u selu Bujačiću, u neposrednoj blizini Valjeva, gde je tokom celog rata kuća Ranka Kuzmanovića bila jedno od najsigurnijih partizanskih uporišta, nabavila ju je na način kao iz kakvog akcionog filma. Zamolila je Ranislavu (Racu) da kaže svojoj snahi Angelini, Rankovoj ženi, da se ona o tome stara. A Angelina 68 �je bila glavni kurir iz te kuće neustrašivih ljudi5 . Nije bilo jednostavno naći ženu, po prilici, Miličinih godina, uzeti joj legitimaciju i vezati je tako da ne sme poći dalje od seoskog atara. Angelina i Raca su shvatile koliko je stvar delikatna. Ali su se odlučile, ipak, da Raca uzme legitimaciju od Kasije Kuzmanović, pod izgovorom da joj privremeno treba. Milica je »našla« da joj ta legitimacija odgovara, i mali Nikola je doveo Stepana Vučićevića, krojača iz Žabara, koji se amaterski bavio fotografskim zanatom, da slika Milicu. Vučićević je u toku dana napravio snimak i Milica je tako mogla da nastavi da putuje kao Kasija Kuzmanović. Sve su tri znale da to nije bogzna kakva siguracija, ali nisu o tome razmišljale. U slučaju ako bi neko Milicu prepoznao i prijavio da se kreće pod tuđim imenom, bila bi streljana ne samo ona nego i sve tri Kuzmanovićeve. Iz sećanja njenog učenika Borivoja Petrovića vidi se da se, prema potrebi, služila i drugim legitimacijama. U isto vreme, to je sećanje zanim­ ljivo i radi toga što pokazuje da je Milica, ponekad, radila i ono što, po logici stvari, kao partijski rukovodilac, nije morala. Evo, ukratko, Petrovićevog iskaza. 5 Iz te bogate i zadružne porodice, koja je imala imanje i u Žabarima, najstariji sin Slobodan, je bio učitelj, član KPJ: sjajan govornik. On je uoči 7. novembra 1941. s Borom Atanackovićem. u selu Baćcvcima. pripremao proslavu Dana oktobarske revolucije i organizovao izvlačenje prikupljenog žita za jedinice Odreda. Tu su ih uhvatili četnici i predali Nemcima, koji su ih istog mcscca streljali na Krušiku. Mladi sin Radivoje. borac Kolubarskc čete. jedva se spasio, kao ranjenik, prilikom razbijanja Suvoborskog odreda. U novembru 1942. kad je uhapšeno oko ISO saradnika NOP-a, uhapšen je i on. sa sestrom Dragicom. i odveden u Banjički logor, iz kojeg su prebačeni u Smederevsku Palanku, u logor za prevaspitavanje omladine. Sin Marko, oženjen, otac sedmoro dece. živeo je, povremeno, s porodicom na imanju u Žabarima. Bio je član narodnooslobodilačkog odbora koji je osnovao Miloš Minić 1942. godine. U maju 1943, njega su na zverski način ubili četnici. Sa još pet ljudi. Njihova tela bez glava poredali su na putu i pet dana niko im nije smeo prići da ih sahrani. Sin Pero je bio zarobljen u aprilskom ratu i oslobođenje je dočekao u zarobljeničkom logoru. Vojnički rečeno, kuća Ranka Kuzmanovića u Bujačiću bila je suhoputna stanica: kroz nju je prošao veliki broj boraca iz grada u Valjevski odred prilikom nje­ govog formiranja, kao i oni koji su stupili kasnije u odred »Žikica Jovanović Španac«. Pošto je bila blizu grada, do nje se prenosila municija, sanitetski i propagandni materijal, oprema za borce i dr. Čika Ranka i najstarijeg unuka Dragana često su hapsili i saslušavali. Angelina je znala sve ilegalce. partijske kurire i ujne punktove u gradu. Iz njihove kuće su i unučad, na neki način, sudelovala u borbi i radila za ilegalce. Od najstarijeg do najmlađeg če|jadeu svi su bili, manje ili više, na velikim iskušenjima, ali iz njihove kuće nikad njje potekla reč izdaje ili terećenje nekog od pripadnika oslobodilačkog pokreu. 69 �Krajem 1941. ili početkom 1942. godine, njemu je Kaja Mutić donela film da uradi nekoliko foto­ grafija jer je znala da se, kao amater, bavio foto­ grafskim zanatom. Kad je razvio film, prepoznao je Milicu, povezanu maramom, obučenu u seljačku odeću. Bio je iznenađen, videvši kako se njegov razredni starešina »poseljačio« i otisnuo iz grada - ko zna gde! Znao je samo da treba napraviti fotografije za legitimaciju i više se nije raspitivao o svom profesoru, pred kojim će se još jednom naći na neobičnom ispitu. U leto 1942, rečeno mu je da se obavezno sastane s Milicom. Ona je poručila da se nađu u šumi na Boričevcu, nadomak Valjeva. Seća se da je njihov razgovor počeo »izdaleka« - o omladini, njenoj odanosti i udelu u oslobodilačkoj borbi, o njenoj hrabrosti, u prvom redu. Tek kasnije, kad je bolje razmislio o tom susretu i razgovoru, bilo mu je jasno da je Milica u to vreme imala vojničku i mobilizatorsku ulogu. Pitala ga je, kao uzgred, šta bi radio, na primer, ako bi se našao na mostu, s revolverom u džepu, u trenutku kad Nemci presretaju i pretresaju građane? Da li bi pucao na Nemce, ili bi tražio neki drugi izlaz? Povezujući to s nekim drugim pitanjima slične prirode, bio je impresioniran time kako je, na izgled, mirna nastavnica iz Srednje tehničke škole postala ratnik i vojnik revolucije. Sekretar Okružnog komiteta Partije Nedićevsko-četnička komanda, zajedno sa nemačkim komandantom u Valjevu, ocenila je da se otpor seoskog stanovništva i njegova prikrivena privrženost narodnooslobodilačkom pokretu najviše pothranjuju pos­ tojanjem partizanskih jedinica u zapadnoj Srbiji. Zato je isplanirana zajednička operacija, s ciljem da se u martu uništi i poslednja najjača partizanska jedinica - Suvoborski odred. (Posavsko-tamnavski odred je većim delom izginuo u borbi s Nemcima kod sela Čuruge i Dokmira, a Valjevski odred je faktički prestao da postoji 5. marta, odlaskom 70 boraca u Bosnu.) Borbe koje su Suvoborci vodili 11. marta, noću 12/13. marta, pa 16. marta i, konačno, 17/18. marta, predstavljaju najslavnije stranice NOR-a u tom kraju jer, 70 ' �u svim tim dramatičnim borbama protiv združenih snaga neprijatelja (nemački 741. puk i pet dobro opremljenih četa iz pet četničkih odreda) 240 neustra­ šivih partizana herojski su se borili i ginuli dok, naj­ zad, nije ponestalo i snage i municije. U protivnapadu, 12. marta, u popodnevnim časovima, poginuo je i komesar Odreda Zikica Jovanović Španac. Posle tih žestokih bojeva, valjda zato što nije ispalo sve kako je planirano (gubici su bili nepredviđeno veliki), ostrvljeni domaći izdajnici su preduzeli »češljanje« terena, pri čemu ni dete nisu ostavili živo ako su ocenili da je partizansko. Milici Pavlović nije bilo prvi put da čuje i vidi kako to »čiste« izdajnici sela i seoske domove, pa je smatrala da je bolje da se skloni u Valjevo. Tako je »seljanka« Kasija Kuzmanović oko 20. marta, iz sela Sankovića, preko Rajkovića i Paune, ušla u grad, gde se zadržala dok se stanje koliko-toliko smirilo, a onda je, sa Sretenom Čitakovićem, pošla u kolubarski srez. Posle razbijanja Suvoborskog odreda, Milan Kitanović jedva je uspeo da se skloni i ne padne neprijatelju u ruke. Okružni komitet u dotadašnjem sastavu nije više održao ni jedan sastanak. On je teš­ ko oboleo, a Milka Minić je uhapšena u selu Cvetanovcu. Zbog bolesti Kitanovića i nastale situacije, na inicijativu Miloša Minića, 6. aprila je održan sastanak u kući Ranka Kuzmanovića, u Bujačiću, na kome je popunjen Okružni komitet, tako da su ga od tada sačinjavali Milica Pavlović, sekretar, Sreten Gtaković, Kaja Mutić i Živorad-Zika Gajić. U avgustu je kooptiran metalski radnik Vlada Ivanov. Prvi zadatak novoformiranog Komiteta je bio - stvaranje novih partijskih organizacija i uporišta po selima, kao i sreskih poverenstava. Odmah je zapaženo da reorganizovani Komitet smelije deluje. Već 8. aprila, u Sankoviću, u kući Živka Lalovića, formirano je sresko poverenstvo za kolubarski srez. A za Prvi maj štampan je letak u kojemu su prikazani, sem ostalog, rezultati borbe Sovjet­ skog Saveza i, prilično opširno, razvoj događaja u Jugoslaviji. Letkom su pozvani radnici, seljaci, omladina i svi srpski rodoljubi na aktivnu borbu protiv okupatora i domaćih izdajnika. Od članova Komiteta Milica Pavlović i Sreten Gtaković su živeli ilegalno; Kaja Mutić je živela u 71 �Milica Pavlovu kao sekretar OK KPJ za Valjevo, S. Čitakoviea iz 1943. godine na snimku Valjevu, a Živorad Gajić u selu Paunama, pošto je bio pušten iz valjevskog zatvora 22. januara 1942. To je bila nova, znatno bolja okolnost da Komitet može ostvariti niz zadataka sa članovima koji se mogu slobodno kretati po terenu. Doduše, i Milica se kretala slobodno. Čak i suviše slobodno. Imala je sreće, doista, sa prerušavanjem u izbeglicu ili seljanku za vreme putovanja od sela do sela, ili od sela do grada, i obratno. Bila je povoljna okolnost da nije duže radila kao profesor u Valjevu, te da nije sasvim 72 �zapažena kao njegov građanin. Ipak je ponekad previše rizikovala i, reklo bi se, sudbinu svoju izazivala. Razume se, uvek je imala pri sebi lično naoružanje - dve bombe i revolver na vojničkom opasaču ispod ženske rekle ili bluze. Od oružja se nije raz­ dvajala ni dok je spavala - revolver je obavezno stavljala pod jastuk, spreman za upotrebu, jer »zlu ne trebalo«, kako je u šali govorila. Sa oružjem se osećala slobodnijom i sigurnijom. Početkom maja ponovo je došla u selo Rajković da se sastane sa Milkom Spasojević, koja je bila puštena iz šabačkog logora, i sa Milošem Minićem i Milojem Spasojevićem, koji su se tada tu nalazili. Raspitivali su se o pojedinostima i stanju u logoru. Milka im je pričala o herojskom držanju sestara Ilić iz Valjeva, posebno Branke. Kao sekretar Komiteta, Milica se posebno angažovala na obnavljanju i organizovanju narodnooslobodilačkih odbora. Pri tom je bila u nedoumici zbog formiranja pododbora, čiji se rad, po njenom nahođenju, podudarao s radom aktiva, koji su u Valjevu bili dobro organizovani. O toj njenoj nedoumici govori pismo Pokrajinskom komitetu, od 24. septembra, u kome ona kaže: »Nego, da Ti učinim neke napomene u tom pogledu da bi Ti bilo lakše da se snađeš u praktičnom poslovanju odbora. Dok nismo došli na ideju da stvaramo NOO, a ukidamo aktive kao stalna tela mi smo imali svuda aktive. Njih smo tretirali kao partijska uporišta . . . Ta forma rada je vrlo pogodna. . . Posle je došla ona velika zabuna šta će da rade aktivi, a šta pododbori. . . Međutim, desilo se da su se aktivi gde god su postojali i dalje održali. Tako Ti je slučaj u radu kod zanatskih radnika, kod žena. Negde su produžili stvarati pododbore, npr. kod činovnika, kod železničara, te tako sada imamo i aktive i pododbore. Moje lično mišljenje je da se mi sa ovim nemamo šta natezati. Jedino ostaje da produžimo rad preko aktiva, da aktive proširujemo i obratimo veću pažnju na njih, a da stvorimo, naravno, ako se bude moglo, jedan NOO za ceo grad. Mi ćemo uticaj u NOO osigurati preko naših ljudi koji budu odbornici, simpati­ zeri ili pristalice. .. « Iz Pokrajinskog komiteta dobila je ovo objašnjenje o radu i narodnim odborima: »Treba raščistiti pojam 73 �»aktiv«. Aktivi su uopšte pomoćna tela preko kojih se sprovodi određen rad, npr. omladinski aktivi, ženski aktivi, partijski aktivi i si. Sve su te razne vrste aktiva podređene raznim rukovodećim organima u razvijenoj organizaciji, a u nerazvijenoj aktivi vrše više funkcija. . . narodnooslobodilački odbori su organi narodne vlasti na oslobođenoj teritoriji i organi političke borbe na neoslobođenoj teritoriji. Ali, i na neoslo­ bođenoj teritoriji oni su organi narodne vlasti, uporedo se okupatorskom vlašću, oni treba da budu »država u državi«, da preotimaju političku vlast iz ruku okupatora i njegovih slugu, da narod sprovodi odluke i rešenja narodnooslobodilačkih odbora, a ne okupatorski organi, da se na taj način, uz oružanu podršku partizan­ skih odreda, iz ruku okupatora i njegovih slugu preotme ne samo politička već i vojna vlast«. Jasno je da rukovodeći kadar na terenu, koji se bavio praktičnim radom, nije imao vremena ni moguć­ nosti da se bavi teorijom. Osim toga, bogata partizanska praksa nije se mogla sasvim objasniti oskudnom literaturom koju su posedovali ilegalci-praktičari. Ono što je poticalo iz viših rukovodećih centara stizalo je na udaljena područja s velikim zakašnjenjem. U svakom slučaju, sporni momenat u praksi Milice Pavlović svedoči o njenom samostalnom i smelom rezonovanju o problemima i pojavama na koje je nailazila Formiranje novog odreda Posle poraza Suvoborskog partizanskog, odreda, za partijska rukovodstva i članove Partije bilo je primamo - stvaranje novog odreda Razume se, najviše se oče­ kivalo od Okružnog komiteta i tzv. mobilnog poverenstva, koje je formirano pri Komitetu, polovinom avgusta 1942. Poverenstvo su sačinjavali Milorad Milatović, Miloš Milosavljević Pipin, radnik iz »Vistada«, Steva VUkosavljević, obućarski radnik, i Milivoje Bjelica, svršeni učenik poljoprivredne škole. Kao sekretar Komiteta, Milica je bila stalno u pokretu i kontaktu sa pojedincima; bila je, zapravo, sekretar, i kurir, i radnik na terenu. Uspostavljala je kontakte sa članovima Partije i SKOJ-a i njih 74 �međusobno povezivala. Sastajala se više puta s Milošem Minićem i vojnim rukovodiocima. Na formiranju novog odreda insistirao je Pokrajinski komitet, koji je, u vezi s tim, napisao nekoliko pisama Okružnom komitetu. Međutim, iz pisma koje je Komitet poslao 11. avgusta Pokrajinskom komitetu vidi se d aje to bio jedan od najtežih zadataka koji komunisti nisu mogli sami da izvrše: »Formiranje odreda pašće početkom septembra . . . Biće potrebno da nas pomognete sa izvesnim brojem ljudstva, sa oružjem - puškomitraljezima. Vi ljude pripremite pa ćemo nešto prebaciti preko Aranđelovca, a nešto preko Valjeva«. Osim toga, u pismu se kaže da je šteta što baš u tom času Miša Dudić i Miloš Minić treba da se povuku na teren Šumadije. Međutim, iako je formiranje odreda zahtevalo nešto više vremena, i Okružni i Mesni komitet su požurili, i to tim više jer je iz Bosne došao kurir, »koga su poslali Tempo (Svetozar Vukmanović D.B.) i ostali drugovi . . . da dobije izveštaje o političkoj situaciji i, naročito, o potrebi i mogućnosti prebacivanja i opstanka jedne ili više proleterskih brigada u Srbiju«. Tom kuriru, koji se kao četnik morao vratiti za sedam dana s četničkim odredom Pere Vukanovića, trebalo je pokazati da i u zapadnoj Srbiji postoji parti­ zanski odred s kojim drugovi u Bosni mogu računati. Početkom septembra Milica je, u dogovoru s Milošem Minićem, zakazala sastanak Okružnog ko­ miteta, na kome je imenovano rukovodstvo novog odreda, u sastavu: Miša Dudić, komandant, Andra Savčić, politički komesar, i Milivoje Bjelica, zamenik političkog komesara. Za nekoliko dana su izvršene i druge pripreme oko ljudstva, opreme i naoružanja. Uprkos svim teškoćama, 20. septembra, u šumi zvanoj Piljevina, kod sela Prijezdića, formiran je novi par­ tizanski odred, koji je poneo ime »Žikica Jovanović Španac«. Odred je bio malobrojan, vojnički nepripremljen i politički neproveren da bi uspešno mogao povesti borbu i održati se na teritoriji prezasićenoj neprija­ teljskim formacijama, koje su, zaslepljene, još verovale u pobedu fašističkog »novog poretka«. Stanje je postalo tim teže jer je na samom početku došlo do ozbilj­ nog razilaženja s jednim od drugova iz mobilnog poverenstva. 75 �Iz svega što se ubrzo dogodilo s novoformiranim odredom proizlazi da u njemu, kao i na terenu, nije bilo dovoljno revolucionarne snage da agitaciono i mobilizatorski iskoristi stvaranje i pojavu oru­ žane jedinice i njene početne uspehe. Deset partijskih organizacija, odnosno 57 članova Partije učinili su najviše koliko se moglo na doista velikom prostranstvu koje je bilo u nadležnosti Okružnog komiteta. Ob­ jektivno uzev, sa Odredom se htelo više, a ispalo je manje, jer je upravo iz njega potekla izdaja i nova provala koja je dobila strahovite razmere. Dogodilo se, naime, da Odred ne pretrpi nikakav poraz, a da iz njega dezertiraju Mirčeta Kovačević, Jože Borovnik i Milivoje Jovanović. Pretpostavljajući da to njihovo dezerterstvo može izazvati novo kolebanje i bekstvo pojedinih boraca, sazvan je partijski sastanak, na kome je osuđen postupak trojice odbeglih i doneta odluka da se na zajedničkom sastanku svih boraca svakome postavi pitanje - hoće li dobrovoljno da ostane u Odredu? Na sastanku su dvojica izjavila da bi radije nastavili da rade u pozadini, jer imaju, navodno, sigurna skloništa. Nekoliko dana kasnije, nedićevci su pojedinačno pohvatali begunce iz Odreda. Najpre je uhvaćen Mir­ četa Kovačević, učenik iz sela Slatine. Na saslušanju je, pred islednikom Srpske državne straže, kazao sve što je znao ne samo o ljudstvu Odreda i akcijama koje je izveo nego i o porodicama u Valjevu, i se­ lima za koja je znao ili pretpostavljao da su pomagala oslobodilačku borbu. Tako je prokazao Živka Markovića, zemljoradnika iz sela Krčmara, u čijem je senu bila skrivena oprema zaplenjena od ljotićevaca, u prvoj akciji koju je Odred izveo 26. septembra, u selu Rajkovcu. Marković je, pod batinama, odao Živorada Milenkovića iz sela Brežda, a ovaj. . . Sve je poteklo kao u kakve opake bolesti - provala se proširila i u grad, gde je otkriven Stevan Vukosavljević, za koga je okružni načelnik napisao u svom izveštaju da »komunističku organizaciju nije izdao. . . , 14. oktobra nađen je u ćeliji obešen« (da ne bi bio izložen većim mukama, sam se obesio načinivši omču od košulje). Osim Stevana, od istaknutih rukovodilaca uhapšena je Kaja Mutić, sekretar Mesnog komiteta, koja nije bila kadra da izdrži torturu beogradske policije, koja ju je preuzela iz Valjeva. 76 �To je bila jedna od najvećih provala u valjevskom kraju, kojom je do sredine oktobra 1942. zahvaćeno 278 lica osumnjičenih za učešće i saradnju sa narodnooslobodilačkim pokretom. Među uhapšenima bio je izvestan broj članova Partije, od kojih je 20 preuzela beogradska policija. Tragedija s novim odredom uvećala se njegovim razbijanjem na ograncima Povlena, 28. oktobra. Mali broj boraca uspeo je da se izvuče i prebaci u Šumadiju, gde su priključeni 1. šumadijskom odredu. Na Povlenu su poginuli Miloje Spasojević i Milivoj Bjelica, zamenik političkog komesara, a ranjen je Dušan Repac. Na izmaku životnog puta Mnogo toga što je s velikom mukom stvoreno tokom proleća i leta 1942. godine uništeno je okto­ barskom provalom. Trebalo je početi iznova. Na žalost, Milici Pavlović nije bilo prvi put da tako počinje. Iskusna ilegalka nastavila je, sa reorganizovanim Okruž­ nim komitetom, da radi po uputstvima Pokrajinskog komiteta, ali sada bez pomoći partijskog instruktora Miloša Minića, koji je premešten na rad u uže za­ vičajno područje. Reklo bi se da nikad nije bila u težem položaju od kad je postala član Okružnog ko­ miteta, a zatim i njegov sekretar. Ceo partijski rad je paralisan. A Pokrajinski komitet je poručio: » ... Pred vas se postavljaju dva najodgovornija zadatka: Stva­ ranje partijske organizacije i stvaranje Odreda«. Kako, kad su samo dva člana Partije ostala neuhapšena u gradu, bez čije se pomoći ni jedna dalekosežnija zamisao nije mogla ostvariti? Čak ni Okružni ko­ mitet nije ostao čitav. Upravo od njegove popune i obnavljanja baze u gradu valjalo je početi. Preko člana Komiteta Živorada Gajića i uz pomoć Živana Đurđevića dosta brzo je uspostavljena veza sa neuhapšenim komunistima i aktivistima u gradu i pojedinim srezovima. U Valjevu je najpre obnovljeno uporište u kući Vere Milatović, koje se održalo još od 1942. godine; zatim u kućama Milorada Markovića Mikinovca, Kaje Leleković, Ruže Leleković Kame i Vaše Nožice. 77 �Pre nego što će poći u Šumadiju, Milica se sastala sa aktivistkinjama sela Jovanje - sa Slavkom Manojlović, Darkom Milivojević, Zorom Petrović i Borkom Antić. Razgovarale su o ekonomski ugroženim partizanskim porodicama i o mogućnostima kako da se prikuplja hrana za njih i za novi odred, koji će se, kako je predvideo Okružni komitet, formirati u aprilu uz pomoć 1. šumadijskog odreda. Odred je stvarno formiran i Okružni komitet je štampao jedan mobilizatorski letak koji je nosio i potpis štaba Valjevskog partizanskog odreda. S ob­ zirom na vreme kad je štampan (6. april 1943), taj letak, kratak i jezgrovit, izraz je samopouzdanja i vere u pobedu, iako su Jajce s AVNOJ-em i ishod rata još daleko. Štab odreda i partijsko rukovodstvo veruju, u stvari, u narod i njegovu podršku Narodnooslobodilačkoj vojsci i partizanskim odredima i po­ zivaju ga u borbu ovim rečima: VALJEVCI I PODRINCI Neka vaša odlučnost, neka vaša hrabrost, neka vaša osvetnička puška budu odgovor na sva zverstva okupatora i njegovih slugu, neka vaše pristupanje u redove partizanske vojske bude odgovor na Hitlerovu naredbu i Nedićev poziv za totalnu mobi­ lizaciju. Junački i smelo kakvi ste bili uvek, ustajte u borbu! Dan slobode korača, on nije daleko, uči­ nimo sve da on bude što skorije. Na Hitlerovu totalnu mobilizaciju odgovorimo mobilizacijom svih snaga protiv Hitlerovog varvarstva, a za slobodu i srećnu budućnost našeg naroda. K oružju - u boj protiv neprijatelja. Živelo borbeno jedinstvo srpskog naroda! Smrt fašizmu - Sloboda narodu! Valjevskog narodnooslobodilačkog partizanskog odreda Komunistička partija Jugoslavije Okružni komitet Valjevo U 1943. godini Milica je dosta često išla na teren Kolubare i Kačera. Zajedno sa Sretenom Čitakovićem, obnovila je stara uporišta i stvorila nova. Čitaković je u tim krajevima uživao dobar ugled, i 78 �svi koji su išli s njim ili koje je upućivao kod po­ jedinih ljudi osećali su se sigurnim. Zahvaljujući Citakovićevoj popularnosti, Milica se neko vreme sama kretala po selima Kolubare i Kačera. Tamo je 27. marta 1943, u selu Poljanice, podnela izveštaj na sastanku Okružnog komiteta o dotadašnjem radu, posle čega su, suviše kritički, konstatovani sledeći nedostaci: »Uprkos velikoj pomoći Pokrajinskog komiteta, organizacija na teritoriji Okružnog komiteta Valjevo nije još dovoljno jaka. On (Okružni komitet - prim. D. B.) nema jake partijske organizacije, niti organizovane sekcije. On nije davao konkretne zadatke članovima, zato se nisu mogli razviti, te su zbog toga mnogi pali i likvidirani. On je više gledao na teškoće, a ne na mo­ gućnosti .. .« Posle ovih konstatacija, u zajednici s Momom Markovićem, koji je prisustvovao sastanku kao član Pokrajinskog komiteta, postavljeni su sledeći zadaci: »Prestati sa sektašenjem i pristupiti masovnijem političkom radu, prelazeći na sektore partijskog rada. Sprovesti široku kandidaciju proverenih ljudi i smelo ih primati u Partiju. Osposobljavati i teoretski uzdizati ljude za ru­ kovodioce, i preko njih raditi sledeće: Pojačati aktivnost na mobilizaciji ljudi za Odred. Povećati konspiraciju i budnost radi čuvanja kadrova. Obezbeđivati skloništa i stanove za istaknute radnike. Učvrstiti kurirsku vezu s Pokrajinskim komitetom i susednim Okružnim komitetima i odredima«. Posle sastanka, Okružni komitet je odmah obavestio partijske radnike o tome kako je ocenjen dota­ dašnji rad Komiteta i partijske organizacije, kao i o zadacima koji su postavljeni na osnovu donete ocene. Od aprila pa nadalje, Milica se angažovala u selima i u gradu. U grad je dolazila radi važnijih sastanaka, na uspostavljenu vezu, obučena kao seljanka. U junu, na primer, javila je Radmili Spasojević da je u određeno vreme sačeka na Nenadovića keju. Ona ju je sačekala i odvela u kuću svoga strica Dušana Spasojevića, poznatog trgovca u Valjevu. U toj kući, u Miličinom prisustvu, formirana je partijska ćelija, u sastavu: Radmila Spasojević, sekretar, Rosa 79 �A <Xcu G.tM. A. co - c/ f-' ^rr. Kraj je d n o g o d izveštaja M ilice Pavlović, sekretara OK KPJ, upućeno drugovima u Arandelovcu Paunović Krulj i Dara Pevčević. Sa Radmilom se dogovorila da se stvori sigurno sklonište, isključivo za prihvatanje kurira sa terena. Pošto je Radmila bila kompromitovana kod policije, tu je ulogu preuzela njena nekompromitovana sestra od strica, Milena Spasojević. Ona se odlučila za kuću svoga oca. Tako su, od juna 1943, kod Spasojevića kuće prihvatani kuriri iz Šumadije, Kolubare, Kačera, Rađevine i sa drugih strana. Milena je preuzimala materijal i po­ ruke i prenosila ih Radmili da bi ih ona prenela onima kojima su bili namenjeni. Posle nekoliko dana provedenih u selima, Milica se vratila u Valjevo, preobučena u crno odelo, kao ožalošćena žena. Došla je kod Nade Nožice radi formiranja odbora Antifašističkog fronta žena. U odbor su izabrane Nada Nožica, predsednik, Dara Pevčević, sekretar, Spomenka Ristivojević, Lela Vučinić i Mi­ lena Pecelj. Radi efikasnijeg delovanja ovog odbora grad je podeljen na četiri rejona. Svaka članica od­ bora je imala u svom rejonu da organizuje aktiv žena sa kojima će raditi i pomoć prikupljati. U to vreme Milica se postarala da se pribavi tehnika za potrebe Komiteta. Po njenom uputstvu, Rosa Paunović je iznela iz finansijske direkcije presu 80 �za umnožavanje i predala je Radmili Spasojević, koja ju je, sa sestrom Milenom, smestila u šupu svoga strica, i samo su njih dve znale da se tu nalazi. U toj se šupi umnožavao izvesno vreme sav pro­ pagandni materijal Okružnog komiteta. Početkom juna, Milica je, sa Sretenom Čitakovićem, došla u kolubarsko selo Bošnjanoviće, najpre kod Živojina Nikolića, da sa njim razgovaraju o opasnosti koja mu preti od četnika. On je bio poznat još iz ustanka kao rodoljub koji je pozdravio ustanak i bez rezerve se angažovao na prikupljanju hrane za par­ tizane. Takav je ostao i kasnije, pa su ga četnici, zbog saradnje s terenskim radnicima, tukli i više puta zatvarali. Kao poštena čoveka i rodoljuba, Milica i Čitaković su želeli da ga sačuvaju. Zato su mu predložili da se skloni u Beograd jer, zbog starosti, nije mogao opstati na putevima i u skloništima ilegalaca. On ih je poslušao. Tadašnji boravak u Kolubari iskoristili su da ohrabre ljude u Bošnjanoviću, da ih međusobno povežu i učine aktivnijim za oslobodilački pokret. To baš nije bilo jednostavno, što se može zaključiti po tome što su se samo preko dana mogli zadržati u kući Tihomira Krstića, a noću su boravili u mlinu njegovog bratstvenika Božidara. U julu je Milica prešla u Šumadiju da bi učestvo­ vala na vojno-političkom savetovanju, koje je na pla­ nini Bukulji organizovao Pokrajinski komitet. Na njemu su bili predstavnici i članovi Pokrajinskog komiteta, Glavnog štaba NOV i PO Srbije, Šumadijskog i Čačanskog NOP Odreda i delegacije okružnih komi­ teta Valjeva, Požarevca, Aranđelovca, Kragujevca i Čačka, ukupno oko 40 učesnika. Dok su došli na Bukulju delegati su morali da se probijaju preko okupirane teritorije, i to samo ■noću, zato što je neprijatelj držao jake snage na prugama i putevima. Pojedine delegacije su ostale na putu po nekoliko dana, jer su letnje noći bile kratke, pa su mali deo puta mogle da prevale. Pre savetovanja na Bukulji, koje je trajalo pet dana (od 10. do 15. jula), održan je dogovor po­ litičkih rukovodilaca i partijskih radnika iz centralne i zapadne Srbije. Tom dogovoru je prisustvovao po­ litički komesar Glavnog štaba Miroslav Jovanović, a 6 Milica Pavlović Dara 81 �učesnike su obezbeđivali 1. bataljon NOV Srbije i Šumadijski NOP odred. Tu su se sreli rukovodioci iz valjevskog kraja Milica Pavlović, Sreten Čitaković, Milorad Milatović i Živorad Gajić sa saborcima iz najtežih dana, među kojima su bili Milka Minić, koja je u to vreme radila u kragujevačkom okrugu, i Miloš Minić, koji je došao sa čačanskog područja. Ubrzo po povratku sa savetovanja na Bukulji, 15. avgusta, Pokrajinski komitet je organizovao savetovanje okružnih komiteta na planini Rudniku. Iz izveštaja koji je podnela Milica, u svojstvu sekretara Komiteta, vidi se da su od februara 1943. godine Komitet sačinjavali dva radnika i tri intelektualca, a organizacija je imala svega 25 članova. Kao i na Bukulji, u izveštaju su izložene teškoće sa kojima su se u proteklom periodu borili članovi Komiteta i partijsko članstvo. Sem ostalog, naglašeno je da Komitet nije uspeo da upozna dovoljno prilike i mogućnosti za rad u Rađevini. Posle savetovanja na Rudniku, Okružni komitet Valjeva su sačinjavali Milovan Milosavljević, sekretar, Milica Pavlović, Sreten Čitaković, Živorad Gajić i Milorad Milatović. Shodno zadatku koji je postavljen na savetovanju na Bukulji (»osposobljavati i teoretski uzdizati ljude za rukovodioce«), Okružni komitet je organizovao po­ četkom septembra, odmah po Miličinom dolasku sa Rudnika, petnaestodnevni partijski kurs u selu Jovanji, uglavnom za ljude za koje se pretpostavljalo da mogu biti politički radnici na terenu, i za »jednu petorku iz Šumadije«, koja je došla, zajedno sa partijskim radnicima koji su učestvovali na rudničkom saveto­ vanju. Milica i novi sekretar Komiteta Milovan Mi­ losavljević bili su predavači na kursu. Izučavana su neka pitanja iz »Osnova lenjinizma« i, pretežno, materijal o Komunističkoj partiji, posebno organizaciono pitanje i diktatura proletarijata, i o kadrovima uopšte. Po stečenoj praksi na partijskim kursevima, radilo se posle predavanja po kružocima, a pojedine teme su dorađene u diskusijama i propitivanjem polaznika kursa. Radi sigurnosti, kurs je počeo u selu Jovanji, a selio se u Balinović i Poćutu, dok nije završen u selu Brezovicama. 82 �Ako se sumiraju rezultati koje je Milica postigla u poslednjoj godini na dužnosti sekretara Komiteta, naći će se da su oni veći nego što se može zaklju­ čiti na osnovu ocene izrečene na savetovanju, na Bukulji. Utoliko veći ako se gledaju u uslovima u kojima su stvarani. Treba imati na umu da je pod­ ručje zapadne Srbije bilo zastrjo svakojakim neprija­ teljskim formacijama. Takode, valja znati da je nepri­ jatelj bio suroviji i krvoločniji kad bi osetio porast i aktivnost oslobodilačkog pokreta, ili kad je, posle staljingradske bitke, počeo da doživljava poraze na velikim evropskim ratištima. U zapadnoj Srbiji zaista se ne zna ko je bio gori i krvoločniji: Nemci ili njihove sluge? Četnici, sa svojim »crnim trojkama«, koji su, kao bajagi, stajali postrani, izvan nemačkih garnizona, nisu manje partizana i rodoljuba pobili ili predali Nemcima nego pripadnici Nedićeve Državne straže. S obzirom na to da su »operisali« po selima, uz rakiju i gibanicu, bez ičije kontrole, toliko su se ostrvili i počinili takve zločine kakvi nisu viđeni na jugoslovenskom ratištu. Jedan od njih je, na primer, slučaj sa Živanom Đurđevićem, onim Živanom za koga hroničari kažu da je »početkom 1943. godine, u najtežim danima, predstavljao glavnu vezu Okružnog komiteta ne samo sa Veljevom nego i sa ostalim srezovima«. Kuća tog seljaka iz Balinovića bila je ćelo vreme sigurno sklonište partijskih kurira i članova Komiteta. Tako do 22. maja 1943, kada je veća skupina Kalabićevih četnika opkolila kuću, u kojoj se toga dana zatekao član Okružnog komi­ teta Milan Kitanović, inače profesionalni revolucionar od 1937. godine. Da ne bi pao živ četnicima u ruke, Kitanović je otvorio vatru i pokušao da beži. Ali nije uspeo da pobegne. Četnici su ga ubili i doneli u Valjevo da ga pokažu narodu, verujući da su ubili starog valjevskog revolucionara dr Mišu Pantića, čije su ime ispisali krupnim slovima nad Kitanovićevim lešom. (Doktor Pantić je odstupio s glav­ ninom partizanskih odreda i poginuo u Sandžaku 19. februara 1942, prilikom prelaska Lima.) Živana su, sa starijim sinom Radomirom, vezali i odveli u Zarožje, kod Debelog brda. Dok su prolazili kroz Balinović, oslobodivši se nekako konopca, Radomir se dao u bekstvo. Pri tom je pogođen u kičmu. Pred ocem, četnici su ga ranjenog motkama dotukli. 83 �Na Živanu su primenili sve što su naučili mu­ čeći uhvaćene komuniste da bi od njih iznudili priz­ nanja. Ali od Živana ništa nisu dobili. Čak je i Milan Kitanović za njih bio »slučajni namernik iz Azbukovice«. Onda je Kalabić naredio da Živana živom vatrom nateraju da oda komuniste koji su kod njega nalazili utočište. Sa drvljanika koji se tu našao napravili su veliku_ lomaču i napravili ražanj. Zapalili su drva, svukli Živana, vezali ga za ražanj pa tako vezanog približili velikoj lomači. Dok su ga vrteli na ražnju, on je crveneo, a oči mu oticale. Uzalud su tražili priznanja, primičući ga sve više raspaljenoj vatri dok nije u mukama izdahnuo. Onda su ga zakopali nedaleko od lomače. Posle Zivanove smrti, u njegovoj kući ostala je kćerka Cveta, stara 16. godina, i sin Marko, star 13 godina. Decu je prihvatio Milijan Đurđević, a četnici su kuću opljačkali i stavili na nju ovu preteču opomenu: »Na znanje svima da su ovog komunistu i, po pričanju seljaka, dr Mišu Pantića ubili vojnici Jugoslovenske vojske u otadžbini pod komandom Draže Mihajlovića. Kako ovi tako će i svako onaj biti ubi­ jen koji radi protiv kralja i srpskog naroda. Ubijen je 22 ovog meseca u 4 časa. 22 maja 1943. godine Jugoslovenski vojnici Balinović oficiri JV - kapetan Eto takve su bile prilike u valjevskom kraju, u kojima su partijski radnici, sa instruktorom Pokra­ jinskog komiteta, povezivali i aktivirali članove Partije i SKOJ-a, i to bez oružanih snaga već od marta 1942, jer se partizanske jedinice nisu mogle održati u zapadnoj Srbiji. Koliko li je truda, samopregora, žrtava i krvi u takvim prilikama i suočenjima sa smrću, vrlo često s mučeničkom smrću, kao što je bila Živanova, tre­ balo uložiti da bi se sačuvao ustanički duh, da bi se razvila svest i ojačala vera u pobedu, koje su narodu ulivali, u ime Komunističke partije, neustra­ šivi borci i revolucionari kojima je pripadala Milica Pavlović! Bilo je malodušnosti, neverice, beznađa i 84 �izdaje, što je razumljivo s obzirom na silnu kon­ centraciju vojnih i policijskih snaga, koje su, ne birajući sredstva, bdele i čuvale nemačko-kvislinški poredak u zapadnoj Srbiji. Ali, zanemarljive su takve pojave i primeri u poređenju s masovnim heroizmom na­ roda i, u prvom redu, njegove mlade generacije. To su pokazali omladinci »Vistada« u prvoj ratnoj godini ili, još masovnije, učenice i učenici na početku školske 1943/44. godine. U ženskoj gimnaziji jedno je odeljenje odbilo da radi pismeni zadatak »Zašto je srpski narod protiv komunizma?«, što znači da je to odeljenje bilo privrženije skojevskom rukovodstvu nego idiotskom profesoru koji je zadao takvu pro­ vokatorsku temu. Lepota otpora i beda izdaje divno su se ispoljile te iste godine u muškoj gimnaziji. Šačica povlašćenih ljotićevaca podnela je predstavku direktoru gim­ nazije, svome štićeniku, kojom optužuje generaciju osmog razreda da je »još u V razredu bila zatrovana raznim idejama Karla Marksa«. Po mišljenju tih »na­ cionalno svesnih omladinaca«, toj generaciji, »u inte­ resu srpskog naroda«, ne treba priznati zrelost. Da bi potkrepili to svoje mišljenje oni su naveli sledeći slučaj iz razreda: » ... Dana 13. oktobra 1943: godine nastavnik zemljopisa g. Lončar je prozvao Anđelka Petrovića koji se sada nalazi u dobrovoljcima da govori zemljopis. Nekoliko nas je kazalo da taj ne dolazi u školu. Drago Pamučina je rekao: »Taj nije živ, on je umro«. Na to mu je Jakov Nenadović rekao: »Nije umro, on je u dobrovoljcima«, a Pa­ mučina je rekao: »Ako nije, umreće«. Tu se jasno vidi mržnja prema onima koji svoju krv prolivaju za svoj narod. . . Komunisti u školi nastoje da ome­ taju rad na časovima, a naročito na času veronauke, nacionalne istorije, hernije. . . Najgori su od komu­ nista: Jovan Đurdević, Aleksandar Mihajlović, Aleksan­ dar Obradović, Pavle Božić i Nenad Prodanović«. U tom otporu koji se manifestovao baš kad je u gradu besneo teror i carovala crna berza, i u bezbroj sličnih primera mladog pokolenja utkan je i deo zasluge neumornog agitatora Milice Pavlović, koja se kao partijski rukovodilac, uz krajnju opasnost po život, uvlačila iz sela u grad da bi saznala, pored ostalog, kako živi i misli školska omladina, sa kojom ju je rat podelio. Ona nije obavljala svoju rukovo- 85 �Sa kursa partijske izgradnje u selu Jovanji, septembra godine; Milica u prvom planu, u beloj košulji 1943. �deću funkciju iz nekog bezbednog skloništa, do koga su dolazili samo specijalni kuriri. Nije imala običaj nikoga da šalje u prethodnicu. Ako je nekome tre­ balo sugerisati da ozbiljno shvati svoju dužnost i obavezu činilo joj se da će to ona, lično, najbolje učiniti. Neumorni pešak! Nije slučajno za nju rečeno da je prošla kroz sva brda i šume zapadne Srbije. Neka sećanja na ulaske u okupirani grad U gradu nemačka i Nedićeva vojska, policija i agenti, po selima četnici. Svi pokušavaju da udu u trag iščezlim partizanima i ilegalcima, koji su najednom nestali, a do juče su bili u gradu i okolnim selima. Sada su opet tu, kao_ i posle svakog »čišćenja« i »pročešljavanja« terena. Žive i rade ilegalno, ali obavljaju revnosno svoje vojničke i partijske dužnosti. Istina, opasnost nije prošla, smrt vreba na svakom koraku, i sva je muka u suočenju s njom, bolje reći, sva je muka da se nadmudri taj agent, ta patrola - taj neprijatelj, koji čuva za tuđ račun ono što je osvajač oteo. Milica Pavlović je veći broj svojih ratnih dana provela u tom suočenju sa smrću i nadmudrivanju sa neprijateljem. Kao retko ko, radila je to uspešno jer je imala mnogo hrabrosti i dosta pouzdanih pri­ jatelja, koji su često noć probdeli da bi ona mirno prespavala i bila odmorna za sutrašnji naporni i neizvesni put. O tome govore neki tajni ulasci u grad i susreti u njemu. Kako li je izgledala ta devojka, koja je tog vru­ ćeg leta 1943, obučena i povezana kao seljanka, sa zavežljajem, žurila Radničkom ulicom da bi što pre ušla u dvorište, a onda u kuću Nade Nožice? Kod kuće je našla neku njenu rođaku, kojoj se učinila sumnjiva. - Nada će sada doći. Pričekajte je tu, u dvo­ rištu - reče žena, zatvarajući vrata na koja je Milica pokušala da uđe. Ne navaljujući da je pusti u kuću i ne uzbu­ đujući se, sede na klupu ispod lipe. Malo je potra­ jalo kada se začu škripa i lupa kapije na ulazu u dvorište. Iza ugla se pojavi Nada. Pre nego što će 87 �ući u kuću, na vratima še pojavi ona žena, njena rođaka, i pokaza rukom prema lipi: - Eno, tamo te čeka seljanka. Treba te lično. Nada pozva Milicu i uđoše obe u sobu. Dugo su razgovarale, a onda je Milica ustala i otišla kod Kaje Leleković, gde je bilo izgrađeno sklonište za ilegalce i partijski materijal. Ilegalci su se tu najbezbednije osećali. Od leta 1941. godine, kada je poslata od Kaje Mutić da se skloni u kuću četiri sestre Leleković, često je tu nalazila utočište. Održavajući veze sa sestra­ ma, ona ih je upućivala u poslove ilegalnog rada i na izvršavanje određenih zadataka. U zapadnom delu njihove kuće, ispod kreveta, nalazilo se iskopano sklonište. Ulaz je bio kamu­ fliran tepih-stazom. U skloništu je istovremeno moglo da se sakrije 5-6 ljudi i da boravi, po potrebi, du­ že vreme. Milica je u početku, preko sestara Leleković, organizovala za Odred prikupljanje materijala i informacija o neprijateljskim snagama. Tu je u 1942. i 1943. go­ dini Okružni komitet održao više sastanaka, a četiri sestre su čuvale stražu na smenu. Kod Lelekovića uvek je neko bio od članova Okružnog komiteta, ponajviše Milica. Ona je tu bila prikupila i neko­ liko desetina knjiga i uredila malu biblioteku. Kod Dare Pevčević, udate Pavlov, navraćala je više puta i boravila u skloništu koje se nalazilo u vešemici, u dvorištu. - Sa Milicom sam se poznavala još od prvih dana okupacije, - priča Dara - a možda i pre. Nismo bile na vezi, niti smo mnogo znale jedna za drugu, posebno ne na političkom radu. Poslednji put smo se videle u selu Prijezdić, februara 1942. godine. Bio je neki sastanak. Ja sam se tada nalazila u par­ tizanima, kao borac Suvoborskog odreda, a Milica je došla na teren kao politički radnik. Izenada su nas napali četnici i Nemci. Ja sam uhvaćena, a Mi­ lica je uspela nekako da se izvuče. Dara Pevčević je prošla svu torturu valjevskog zatvora i beogradske Specijalne policije, odakle je 88 �puštena. Njen otac je uspeo da je oslobodi velikim novcem koji je dao četnicima i agentima. Kratko vreme ona se smirila, a onda je počela ponovo da uspostavlja veze. Jednoga dana Rada Spasojević joj je saopštila da će joj u 7 sati doći jedna drugarica. - Treba joj obezbediti sklonište za dan-dva - rekla je Rada - ali je i sačekati tačno u 7, na keju izme­ đu dva mosta, pored Kolubare. Ona će ti se javiti. Samo ti budi tačna. Doneće ti neki materijal. Treba da obezbediš dalje rasturanje. Dara je pospremila sklonište u vešernici. Spremila ga je da se u njemu može duže boraviti. U zaka­ zano vreme izašla je na kej. U prolazu je srela nemačke i nedićevske patrole. Nije se obzirala na njih. Na keju, u senci starih lipa, sačekala je da joj se približi seljanka u opancima, zabrađena crnom ma­ ramom. U ruci je nosila korpu prekrivenu belom ma­ ramom. Na marami kitica bosiljka - ugovoreni znak. - Zdravo, drugarice, - progovorila je »seljanka«, a čim joj se približila uzbuđeno je rekla »zdravo Daro«. Prepoznala ju je iako je nije videla od onog sastanka u februaru, u selu Prijezdiću. Pošle su prema stanu. Kad su naišle ispod sija­ lica, Dara je tek tada prepoznala u liku »seljanke« Milicu, pa je nehotice uzviknula: »Jaooo, pa ti s i...« Stavljajući kažiprst na usta, Milica je procedila kroz zube: »Pst!« Sretno su stigle do stana. Milica je počinula na sigurnom mestu, a materijal je iste večeri otpremljen ilegalcima. Usred dana, kad je mnogo naroda na ulicama, kad svakog prolaznika prati par špijunskih očiju, ona je ušla u grad i prispela na ugovoreni sastanak kod Lele Vučinić, učiteljice stručne škole, udate za pu­ kovnika jugoslovenske vojske, koji se nalazio u nemačkom zarobljeništvu. To je bio stan »nacionalno ispravne žene«. Ona je bila simpatizer oslobodilačkog pokreta, pouzdana žena i ilegalna veza. Iako nije bila član Partije, Milicu je dočekivala kao najrođeniju. Ta veza, kao i veza s Nadom Nožicom, nikada nije otkrivena. 89 �Na sastanku je prisutno desetak žena. Samo su dve poznavale nekadašnju nastavnicu Srednje tehničke škole. Ostale su bile ubeđene da je neka partizanka iz Bosne, kako im je na početku rečeno. Milica je na sastanku govorila o političkoj si­ tuaciji i stanju na frontovima, o partizanima i sugurnoj pobedi Narodnooslobodilačke vojske. Na tom sastanku formiran je odbor Antifašističkog fronta žena. Zaklju­ čeno je, kao najglavnije, da se taj odbor što više angažuje na prikupljanju pomoći za partizane, i da se tajnost organizacije sačuva po svaku cenu. . . Pošto je sastanak završen, kako se neopaženo pojavila u gradu, tako je iz njega otišla. Žurila je, verovatno, na neki drugi sastanak van grada, o kome nikom ništa nije rekla. Kad je duže ostajala u gradu, radila je sa par­ tijskim ćelijama pojedinačno. Dolazila je na sastanke, obaveštavala članove ćelija o stanju na terenu i dru­ gim zbivanjima. U leto 1942, sastanke jedne partijske ćelije zaka­ zivala je van grada, u vrbaku ispod Kuzmanovića kuće. To je radila zbog veće sigurnosti jer je u gradu bilo rizično dolaziti na ma kakav skup ili sastanak. Na zakazano mesto, u određeno vreme, moglo se doći neopaženo sa više strana. Na jedan od tih sasta­ naka došla je preobučena u nošnju seljanke, noseći, za svaki slučaj, naramak drva. Partijsku ćeliju su tada sačinjavali Zora Ristivojević, sekretar, Rada Milovanović, Selimir Desnić, Voja Lukić i Aca Popović. Sem osta­ log, naramak drva koji je donela, poslužio je kao povod da razgovaraju o konsipraciji i posledicama koje ima svaka neopreznost, koja, u krajnjoj liniji, povlači policijsku provalu. Kad su sastanak završili, ona se sa naramkom drva izgubila, a ostali su se razišli na razne strane. Nakon oktobarske provale, kad je i sekretar Mes­ nog komiteta, Kaja Mutić, »pustila jezik« i pričala pred policijom sve što je znala, svako je živeo u strahu od hapšenja, što je razumljivo, jer među 278 pohapšenih bilo je mnogo i nevinih. Zato je u takvim prilikama opasno tražiti i teško pronaći i povezati 90 �komuniste, skojevce i patriotski raspoložene ljude da bi se iznova krenulo i pokazalo neprijatelju da je neuništiv oslobodilački pokret. U to vreme Milica je imala najboljeg saradnika u hrabroj ženi i samopregornoj majci Angelini Kuzmanović. Susret s ljudima u Joševi Trebalo je otići u selo Joševu, gde je ilegalno živela Milica Nožica, s kojom Okružni komitet dosta dugo nije imao vezu. Sela Joševa i Kotešice nisu se smela ispustiti, s obzirom na to da su tamo živeli ljudi s kojima se sarađivalo od ustanka. Zato je smatrala da baš ona treba da pode o uveri se na licu mesta kako stvari stoje. Dok je išla seoskim putem, razmišljala je, razum­ ljivo, o mogućem susretu s nepiijateljem. Nije to tako bezazlen susret - ima ih svakakvih u tim patrolama koje krstare seoskim putevima. Mora biti spremna na sve. I nije se prevarila. U Kotešicama je pred nju, iznenada, iskrsla četnička patrola, njih dvojica. Nije imala kud, išla im je u susret Čim se s njima srela, zatražili su joj legitimaciju. Živka Rajić, tako je stajalo u legitima­ ciji koju je pružila. Pogledali su sliku, pogledali nju i pitali kuda ide? - Idem u selo da nabavim namirnice. . . ponela sam ovo - rekla je i pokazala marame u korpi. Da zamenim i prodam da bih dobila namirnice. - Daj da joj udarimo dvedeset pet - predložio je jedan od njih - ovi su crnoberzijanci najveći špijuni. Milica se nije dala zbuniti. - E, kada bi tebi deca plakala, bez hleba, ne bi tako govorio. Išao bi na kraj. sveta da prehraniš svoju decu. Nevolja ne pita za teškoću, prijatelju. - Ostavi ženu, vidiš da ima legitimaciju - rekao je drugi. - Naći će ona šta traži. Oni nastaviše svojim putem. I Milica takođe. Uz put, kao da je proveravala sebe pred patrolom, setila se da je bila iznenađena njenom pojavom, pa je zato, činili joj se, delovala i nervozno. A šta bi bilo, pomislila je, da je naišao neki od njenih uče­ 91 �nika, ili neko ko je poznaje? Stresla se od te pomisli. Ubrzo je ugledala kuću Miloša Andrića, okruženu voćkama i seoskim plotom. Sa puta je skrenula Miloševoj kući. Spazila je domaćina i uputila se k njemu. Pokazala je svoju robu i tražila brašno za zamenu. Miloš, malo ljut, reče više za sebe: - Baš su ove žene naopake. Kao da će za to dobiti mnogo žita! Okrenu se i ode dalje, za svojim poslom. Mi­ lica je zastala, gledajući neće li se pojaviti Milošev sin Zlatomir, na koga je upućena. Uto začu kako Miloš kaže ženama: idem ja do Zlatomira. Tada ona odluči da ga prati. Na izvesnom odstojanju pratila ga je prema Potesu, gde je Zlatomir orao. Ubrzo se našla u polju na kome je ugledala orača, kome se Miloš samo javio i produžio prema opštini. Milica je prišla kolima na sredini njive. Sela je na rudu od kola i čekala dok je Zlatomir isterao brazdu. On ju je primetio i po­ žurio. Pošto je zaustavio volove da se odmore, prišao je Milici koja mu je ponudila marame na prodaju. Zlatomir se nasmejao - veza je uspostavljena. Izmenjao je sa njom nekoliko reči i ona je onda pošla prema obližnoj šumici. . . Obavila je toga dana važan zadatak: uspostavila je vezu sa ilegalkom Milicom Nožicom, koja je ra­ dila na terenu Joševe i Kotešica. Pošto je Milica bila obučena kao izbeglica, u selu su poverovali da je došla kao špijunka, a ne da prodaje marame. To je bio razlog što je i Miloš Andrić postupio onako negostoljubivo i osorno. U jesen 1943. godine Milica je sa Sretenom Čitakovićem u Kolubari, u selu Bošnjakoviću. Došli su i predanili kod Miodraga Jovanovića. Milica je odatle otišla u Cvetanovce, na sastanak sa Miloradom Kusturićem. Do tada tamo uopšte nije odlazila, niti je Milorada poznavala. Čitaković je prethodno ugo­ vorio taj sastanak, sa određenim znacima. Jedan ak­ tivista iz Bošnjakovića doveo ju je do određenog 92 �mesta, a onda je, prema Čitakovićevom uputstvu, sama našla Kusturićevu kuću. Koliko se vodilo računa o tajnosti pokreta i veza svedoči i činjenica, o ovom slučaju, da onaj akti­ vista nije smeo znati kod koga je Milica došla u Cvetanovce. Poslednje pismo svojima Sa svojima u Čačku poslednji put se videla u aprilu 1941. Ali i tada ne sa svima. Najstarija sestra Kaja je bila u Užicu. Toga susreta se seća sestra Kosara Stošić: » ... Mike je iz Beograda putovala za Valjevo i navratila je u Cačak da se s nama vidi. Znala je da je majka želela da je vidi. Sa njom je doputovala jedna drugarica, zvala se Jelena. Prenoćile su zajedno. Mike je uveče dugo razgovarala sa majkom i sestrom. Sutradan je rano otputovala sa svojom dru­ garicom. Više se sa nama nije videla«. Mike je bila pravična i nesebična, za sve je po­ kazivala razumevanje. Prilikom tog poslednjeg susreta sa svojima u Čačku, sestra Kosara je spremala do­ ručak. Mleko je sipala u šolje. Mike je pogledala u šerpu i videla da nije ostalo mleka za sestru. Nije rekla ništa, prišla je šporetu i iz svoje šolje vratila pola u onu šerpu. »Nije joj bilo prvi put da tako nešto uradi«, kaže Kosarin muž Lazar. »Kada je bila student prve godine u Beogradu, sreo sam je na Terazijama, bila je u društvu sa dve drugarice. Pozvao sam je da pođemo u poslastičarnicu. Pristala je, ali pod uslovom da podu i njene drugarice, a ne samo ona.« *** Posle okupacije zadržala se u Valjevu. Nije išla u Čačak iako je znala da majka, brat_ i sestra brinu o njoj. Ali nije im se smela javljati. Živela je u po­ četku poluilegalno, a u jesen je prešja u ilegalnost Tada već nije ni mogla od svojih iz Čačka da dobija pisma, a želela je i trudila se na svaki način da nađe mogućnost da im se bar povremeno javi. Nekad je to činila preko poverljivih ljudi koji su putovali za 93 �Čačak. Ali je uvek strahovala da svojima ne pričini neprilike. Ako bi policija i agenti doznali da se do­ pisuje sa svojima, mučili bi ih i odveli, možda, u logor. Radi toga je prestala da se javlja Devetog avgusta 1941. godine napisala je poslednje pismo majci. »Doći ću, ako mognem, da se vi­ dimo«, napisala je u tom pismu, i potpisala se onako kako su je ukućani zvali - Mike. Obećanje nije ispunila. Ne da nije htela. . . Od početka ustanka 1941. godine, javila se svojima svega tri puta, sa tri dopisnice. Dve je napisala sestri Daći. Na njima ne piše ono omiljeno »Mike«. Potpi­ sala se sa Zora. Jedna dopisnica je datirana 23. novembra 1943, a druga 12. aprila 1944. godine, nepuna dva meseca pred pogibiju. Drugi put se potpisala sa Soja. Sadržaj tih dopisnica je škrt, telegrafski - tek toliko da znaju njeni da je u tom vučjem vre­ menu još živa. Onom dopisnicom iz 1943. godine, »poznanica« Zora čestita slavu, a drugom »poznanica« Soja čestita uskrs. Kakva li je to predostrožnost! Zar su cenzori i policija mogli da pretpostave da sa tih nekoliko reči proganjana komunistkinja javlja svojima da je živa i da ne brinu za nju. Na poslednjem zadatku Dan lep i topao, 26. juna 1944. godine, u selu Joševi sastanak seoskog Narodnooslobodilačkog odbora. Sastanak se održava u šumi zvanoj Rezine, ispod Andrića kuća. Na sastanku su prisutni osim članova od­ bora, ilegalci, partijski radnici - Andra Savčić, Mića Jeremić i Milica Pavlović, član Okružnog komiteta. Kroz šumu, pored samoga mesta gde se održavao sastanak naišao je nepoznat čovek. Razgovor se prekida. Tišina. Covek se približava. - Ko je taj čovek? - šapatom pita Savčić i pokazuje prema nepoznatom. - Milivoje Matić! - odgovara Živan Andrić, predsednik odbora. - Otkuda on? - kao da se pogledom pitaju Andrić i prisutni odbornici. Andra Savčić ga zaustavlja: - Ko si ti? - pita ga. - Milivoje Matić. Slučajno se uputih ovuda da prekratim put 94 �Pogledi odbornika se susretoše ponovo. Neki ne govore ništa, samo nepoverljivo vrte glavom. Njegov nailazak nije ih obradovao. Do pre izvesnog vremena Matić se nalazio u dobrovoljcima (Ijotićevcima), pa je otud pobegao. Sada se kreće slobodno po selu, nije pristupio četnicima. Video je ovaj skup, video je prisutne, od kojih je većinu poznavao. Savčić ga je zaustavio s namerom da ga zadrži i, kad padne noć, da ga možda ubiju. - Znate, drugovi, postoji mogućnost. .. Treba ga zadržati. - Ma, neće on, naš je čovek - reče Živan. I ostali odbornici iz sela izjavili su da je bio u dobrovoljcima, ali je pobegao i, kao takav, naklonjen je narodnooslobodilačkom pokretu i neće nikome ništa reći o sastanku koji je video. Obazriva Milica saslušala je meštane i prihvatila njihovo mišljenje da nema opasnosti od tog čoveka, iako ih je zatekao na sastanku za koji zna da je partizanski. On je Živana lično poznavao i sada ga dobro video. Toga dana nije se nešto dobro osećala pa se nije ni trudila da o ćelom slučaju nešto kaže. Savčić je pustio Matića. Posle završenog sastanka, Živan je s Milicom pošao svojoj kući. Kako se ona nije osećala dobro, ostala je da prenoći. Savčić i Jeremić su se zadržali u šumi. Nedaleko od mesta gde je održan sastanak nalazio se bunker. Za njih je Živanova kći Olgica donela večeru. Milivoje Matić je požurio kod Dušana Grujičića, četovođe sela Joševe, da mu ispriča šta je video ispod Andrića kuća. A onda su obojica pošli u selo Kozličić, gde su se nalazili četnici. Noć je uveliko odmakla. Sve spava. Dva čoveka brzo odmiču kroz atar sela Joševe prema Kozličiću. Zadihani i oznojeni stigoše do kuće gde se nalazio četnički štab. Napolju je samo stražar, ostali su u kući, spavaju bezbrižno. - Imamo hitne vesti za komandanta - reče Dušan stražaru koji ih je zaustavio. Stražar ih je prepoznao i propustio, jer oni su ljudi od poverenja, njih ne treba proveravati. 95 �Ne čekajući šta će im stražar reći, odjuriše pravo u sobu kod komandanta. - Ene, otkuda vi, momci, u ovo doba?! - iznena­ đeno će komandant Simo Radović pridošlima. - U Rezinama, ispod Andrića kuća, partizani reče Milivoje još zadihan. - Sa njima je i Živan. . . Sve sam ih video ja, lično. Naišao sam slučajno na čestar, pravo na njih. - Pričaj, koliko ih ima, i ko je sve tamo? - požuruje ga komandant _ - Poznao sam samo Živana, i više nikoga. Bilo ih je desetak. Sa njima je jedna žena. Komandant naređuje uzbunu. A kako i ne bi kada su im partizani pod samim nosem, a oni to ne znaju! Ustajanje, postrojavanje napolju. Domaćin i njegovi ukućani unezvereno gledaju u četnike. - Gde li tako žure? - pita se seljak. - Koja im je golema nevolja. Ako su Nemci, gde ću ja sa svojima. Jadna li nam m ajka. . . - Pokret! - naređuje komandant Matić je na čelu četničke kolone, hita prekim putem Andrića kućama. On poznaje kraći put do šume_ Rezi ne. Četnici su te noći opkolili Andrića kuće, misleći da su partizani u kućama. Prvo su došli kod Živanove kuće, jer je Matić njega video na sastanku. Pred ^zoru, kada se deli noć i dan, četnici su tražili Živana da izađe iz kuće, tobože, treba im, kao njihov čovek. On je video da ih ima dosta i da je opkoljena kuća sa puno čeljadi. Otvorio je vrata i izašao napolje s namerom da beži. Četnici su pokušali da ga zadrže, dvojica su ga uhvatili, ali on im se istrgao, probio se kroz njihov obruč i nastavio da beži. Četnici su otvorili vatru, prvo pojedinačno, a onda plotunskom paljbom. U tihom letnjem praskozorju odjeknuli su pucnji u Joševi. Živana su ubili na 30-40 metara od kućnog praga, uz povike i psovke. U Miloševoj i Živanovoj kući svi su na nogama. Dvoje dece bezbrižno spavaju, ne znajući šta se radi napolju, oko njihove kuće. U kući su živeli zajedno: Živan, član Partije, osamnaestogodišnji Zlatomir6 sko­ 6 Zlalomir Andrić je posle oslobođenja radio u OZNI i SUP-u. a poslcdnjih godina bio je načelnik SUP-a OpSlinc Čukarica. 96 �jevac, Mašinka-Bula, skojevka, četrnaestogodišnja Olga, omladinka, deda Miloš, baba, žene. . . , jedanaest čla­ nova Miloševe i Živanove porodice. Dvanaesti član je te noći, ne prvi put, bila Milica Pavlović. Živanova žena kada je čula pucanje, vrisnula je i kroz plač povikala: - Deco moja, izginućemo noćas. . . Milica priđe prozoru. Imala je revolver i dve odšrafljene bombe. Videla je siluete ljudi u šljiviku ispod kuće. Blizu su jedni drugima. U tom je času mislila, verovatno, da bombama može napraviti prolaz. I tek što nije odlučila da to pokuša učiniti, preseče je dečiji plač u sobi. Trže se i odmače od prozora. Pogleda na krevet gde su spavala deca. - Ne! - reče odlučno sama sebi. Odloži bombe i revolver vrati za pojas ispod bluze. - Ako neko treba u ovoj situaciji da strada, to ću biti ja. Deca ne smeju biti žrtve. Ovi su bez milosti, ubaciće bombe i pobiti decu. Četnici koji su bili određeni da uđu u kuću, neodlučno su stajali napolju, zbunjeni događajem koji se odigrao. Milica i Darinka, iako preplašene, iskoristile su taj trenutak i ubacile u dimnjak neki propa­ gandni materijal koji se zatekao kod Živana. I Zlatomir je iskoristio zbunjenost četnika. U drugoj sobi izvadio je iz slamarice i pocepao a delom i sažvakao neku svoju hartiju. Ne gubeći prisebnost, mladić je zatim prišao Buli, pa Olgici i tiho im šapnuo: - Seko, neka te tuku, neka te peku, ni reči ne smeš reći. Ni reči! Na vratima obasjanim baterijskom lampom pojaviše se puščane cevi. Četnici su se pribrali, ulaze galameći i psujući, kao da sebi strah razgone: »zaklati i pobiti...« , »i decu zaklati u kolevci. . .« Komandant Radović ulazi sa još dvojicom četnika u kuću i traži da se zapali svetio. - Ko je ovaj što je poginuo? - pita ljutito žene. Pogledi Milice i Darinke se susreću u mraku. Darinka pribra malo snage i reče: - Moj muž, Živan. Ne daju joj da izađe napolje, traže da se upali svetio, a onda poče ispitivanje i šamaranje. Komandant Radović bije divljački. I psuje. To kod četnika jedno 1 Milica Pavlović Dara 97 �bez drugog ne može. A onda Milicu izvode u drugu sobu. Komandant je besan što ona ćuti. Malo-malo, on nastavlja svoj krvnički posao. Ali ona i ne čuje više njegova pitanja. To ga je razgoropadilo, hoće pošto-poto da sazna makar kako joj je ime. Četnici koji su s njim ušli čitaju kućnu listu i vide da u njoj nije upisano dvanaesto čeljade koje su zatekli u kući, računajući i ubijenog Zivana. Dok su jedni pretresali kuću, dotle su drugi ispitivali ukućane. Zainteresovalo ih je naročito ko je žena čije ime nisu našli u_ kućnoj listi. Iako je bila uzbuđena i preplašena zbog Živanove smrti, Darinka je mimo odgovorila: - Naišla je pred samo veće, pošla je u Brankovinu. Velimo, noć je i zaustavismo je da prenoći, znate, žensko je, gde će noćas. . . - Vama je poznato da svaki član porodice, kao i gost^ mora biti prijavljen vlastima i upisan u kućnu listu. Sto je niste prijavili? - Bilo je kasno, nismo stigli - reče domaćica. Četnik koji je to pitao zavrte glavom, istera ih sve napolje i u kući nastavi sistematski da pretura i pretresa. Stvari iz ormana, posteljina, sve je na gomili izmešano. Ništa sumnjivo nije nađeno. U međuvremenu, četnici su Milicu saslušavali u dvorištu - ko je, odakle je, šta je tražila, kud je pošla. . . Uto četnici koji su pretresali kuću izlaze i izvode Zlatomira i njegovu sestru Bulu da bi uveli Milicu da je pretresu i nateraju da nešto kaže o sebi. Našli su bombe i revolver, s kojima se nije htela razdvojiti. Mogla ih je baciti u dimnjak, s propagandnim materijalom. Ali, šta ako ih nađu neće verovati da je to njeno oružje, stradaće ukućani, zapaliće kuću. Ostala je čvrsto pri svojoj odluci: da samo ona bude žrtva! Vezali su je, kad su našli oružje kod nje, još im je više postala zagonetna. Pošto ništa o njoj nisu mogli saznati, ni od nje ni od ukućana, poslali su kurira u selo Lelić, gde se nalazi njihova komanda. Posle otkrivanja oružja, šest puščanih cevi je bilo upereno u nju. Šest hitaca bilo je spremno da se sruči na nju u slučaju da nešto pokuša. Bili su još grublji prema njoj. Udarili su je nekoliko puta kundakom, iako je bila vezana i nemoćna, stavljajući joj na znanje da sa njima nema šale. 98 �Bez reči je izašla napolje, uz nju je i dalje stajalo šest čuvara. U kući opšti haos. Ni decu nisu štedeli. - Svi su oni partizani! - vikao je jedan bradonja. - Svi su oni zadojeni komunizmom, - veli drugi. - Sve ih treba pobiti, i dete u kolevci treba zaklati. Zaokupljeni najviše Miličinim slučajem i čekajući da se vrati kurir iz komande, četnici su trenutno izgubili iz vida ukućane. Zlatomir je ugrabio priliku i uskočio u štalu, nedaleko od kuće, a onda produžio da se skloni kod prijatelja da ne bude ubijen. Posle jednog sata, Milicu su vratili u kuću. Jedva je ušla. Bleda, iznemogla od bolesti i batina, srušila se na stolicu. Ponovo saslušanje, ispitivanje sa naperenim cevima u njene grudi. Dok su je vodili u kuću, ostale su preselili u drugu sobu. I sa njima su bezdušno postupali. Olgicu su udarili kondakon samo zato što je htela napolje. U sobi gde su bili članovi porodice čuli su se samo plač i jecanje. Setili su se da im je Zlatomir umakao. Radi toga je komandant još više ljut. On naređuje Darinki, ženi Zivanovoj, da »onoga sahrane bez opela i pokajanja«. Kao komunist on ne zaslužuje da se žali. - Pazi šta radiš, mi ćemo vas pratiti. Nikakav skup naroda ne srne biti, jesi li rezumela? zapretio je ljutito. A onda se okrenuo Milošu: - A ti, matori, da nađeš sina i u toku dana da ga dovedeš, ionako ćemo sve vas pobiti. Naredio je zatim da Milicu odvedu u kuću Ivka Matića, a on je, sa grupom četnika, ostao u kući da od Darinke traži pare. - Predaj nam pare koje ste dobili za Milicu Nožicu. - Ja ne znam ni za kakve pare. Za koju Milicu? - Znaš ti dobro, reći ćeš sve. - Izvadio je revolver i ispalio metak preko njene glave. - Govori gde su pare ili ću te ubiti - Ne znam ni za kakve pare - ponavljala je Darinka po ko zna koji put. Kada je Radović zaključio da je dosta, uz psovke je prosiktao: - Sutra ću doći, moraš stvoriti pare! Pri tom je žestoko udario nesretnu ženu. Kurir se vratio oko osam sati iz Lelića. Četnički komandant Marković poručio je: »Opasnog komunistu dovesti u štab«. 99 �Četnici su se okupili kod kuće Ivka Matića i odatle krenuli, preko Kotešice, Zlatarića i Radevog Sela, u Lelić. Kad su naišli kroz Radljevo Selo, pored Dragojlovića kuća, gde se nalazila škola, Krstivoje Milatović, koji je u njoj hio na službi, izašao je da vidi koga to četnici sprovode. Bio je nemalo iznenađen kada je video Milicu, svezanu, među stražarima. Učitelj ju je od ranije poznavao kao ilegalnog partijskog radnika. Osim toga, znali su se i po tome što je njegova supruga završila učiteljsku školu zajedno s njenom sestrom Daćom. Četnički komandant se poz­ navao s njim, pa kad ga je video, malo je zastao. A učitelj je to iskoristio da ga upita ko je ta žena i zašto je vode vezanu? Ne čekajući odgovor, napravio se naivan pa je primetio: - Simo, bolan, što je ne pustite, šta ona zna. Možda je izbeglica i traži hleba za decu. - Ne, Krstivoje, ona je opaki komunista. Kod nje smo našli pištolj i bombe. Vodimo je u komandu zone, pa neka oni rade šta znaju. Milica je čula razgovor između komandanta i Krstivoja i, da bi otkonila svaku sumnju sa svog znanca i prijatelja, okrenula se svojim čuvarima i upitala: - Ko je taj čovek koji se interesuje ko sam i gde me vodite? - To je ovdašnji učitelj Milatović - objasnio joj je jedan od četnika. Četnici su došli i sutradan kod Andrićevih da vide ko će prisustvovati Živanovoj sahrani. Pri tom nisu propustili da ponovo narede Milošu da nađe sina i da ga dovede u komandu. U protivnom. .. Posle dva-tri dana četnici su opet došli u Andriće, prikupili ukućane, sem dece, i odveli ih kod Ivka Matića kuće. Prethodno su saslušavali sve redom, ne bi li saznali gde je Zlatomir, pa pošto im je sve bilo uzalud, odveli su ih u Lelić. Ostavili su samo Darinku, koja je bila bolesna i nije mogla da se kreće. Njoj su naredili da ide u Jeremiće da bi je otuda sproveli u Lelić. Plašeći se za živote svojih roditelja, Zlatomir je otišao i prijavio se sam četničkoj komandi u Lelić. Tada su ostale pustili, a njega zadržali. U Leliću je ostala i njegova majka Stana, da bi našla nekoga ko bi joj pomogao da spasi sina, jer je znala, otprilike, šta ga čeka. 100 �Zlatomir je dobio 180 batina, ali ni reci nije prozborio. Njegova majka, koja se još uvek vijala oko četničkog štaba, prenela je, napokon, prebijenog sina u jednom starom ćebetu, uz pomoć nekih ljudi, u selo Zlatarić, kod svojih, a onda u Joševu. Prošlo je dosta vremena dok su mladiću ubojotine izlečene, i dok se oporavio. U Leliću su Milicu smestili u kući Petra Krstića. Tu se nalazila četnička komanda. Usledilo je ispitivanje i ponovo udarci, mučenje, psovke i poniženje. Ona je za četnike još nepoznata žena, komunista. Treba saznati njeno ime, ali to ne ide lako. Ona je za njih ostala bezimena. Tu, u komandi je zanoćila, a čuvali su je četnici Aćim Stojić iz Brezovica i Miroslav Bobovac iz Jovanje. Taj Bobovac je dezertirao sa partijskog kursa, septembra 1943. godine. Znajući da je on poznaje, Milica mu je predložila da je pusti da ide, tobože u klozet, i da će ona pokušati da pobegne. Milica Pavlović je bila gorkijevski vaspitana. Uprkos mnogim iskušenjima i razočaranjima, verovala je do poslednje ure u ljudskost i veličinu čoveka. Nikad joj, valjda, nije pala na um misao Dostojevskog da »u svakom čoveku po jedan zločin spi«. Hoće li se on osloboditi tog zločina - zavisi od mnogih činilaca. U pojedinim slučajevima zločin se u njemu umnožava, dobija patološke razmere. Milica se, na ne­ sreću, namerila na takvog (ne)čoveka. Poverovala je da će joj Miroslav Bobovac pomoći. Predložila mu je (naivno!) da pođe s njom ako se plaši da će mu se nešto desiti posle njenog bekstva. Skinula je s ruke zlatnu narukvicu i prsten i dala mu da ga odobro­ volji i unapred nagradi. A on, strvina, rođeni zlikovac, kako je postupio? Obećao je da će joj pomoći. I . . . Pustio je da pođe, a kada je odmakla desetak metara, pucao je i teško je ranio. Alarm je uspeo. Ranjenu Milicu su previli i odveli je na saslušanje, bolje reći, na svirepo mučenje. Krvnici su se smenjivali do pred svitanje. A ona je stisla zube i ćutala. Opet im ni svoje pravo ime nije rekla. Videći da je uzaludno sve, komandant Marković je naredio Miroslavu Bobovcu i Aćimu Stojiću da je streljaju. Međutim, oni je nisu streljali, već zaklali. Zaklali su je na jednom proplanku nedaleko od 101 �Krstića kuće. Na njenom telu je bilo desetak uboda kamom. Kada se jutarnja izmaglica razišla sa proplanka, telo je bilo pokriveno zemljom koju je volela i za čiju se slobodu borila. Ugasio se život devojke, komuniste, kada su divizije Narodnooslobodilačke vojske upravo prelazile u Srbiju. Ugasio se život žene koja je volela i borila se za slobodu maloga čoveka. Ugasio se na pragu slobode život omiljene Mike, koja je volela da živi. Samo tri meseca kasnije proleteri su prispeli u selo gde je ubijena. Kako su u Čačku saznali za pogibiju Moma Mihajlović, rodom iz Čačka, radio je u Valjevu. Kao Čačanin, poznavao je Miličinu porodicu. Za Milicu je čuo da radi i živi u Valjevu, ali ratno vreme je učinilo da se o njoj nije smeo raspitivati. Od nekih svojih prijatelja saznao je krajem juna 1944. godine da su četnici uhvatili i ubili njegovu sugrađanku Milicu Pavlović, profesorku. Saznao je, takođe, šta se dogodilo u selu Joševu, o Miličinom he­ rojskom držanju i o ubistvu u selu Leliću, nedaleko, od Valjeva. Nije znao sve pojedinosti, ali je znao dosta. Neposredno posle pogibije, otišao je u Čačak. Na ulici je sreo Miličinu sestru Kosaru. Kad ju je video, kanio se da li da joj kaže, ili ne. Ako kaže da je poginula - može se doznati da je on doneo tu vest pa se bojao nekih nezgoda. Ipak je u njemu prevagnulo ono ljudsko, i rekao je sestri Kosari da je Milica umrla »Sahranjena j e ...« , kazao je na kraju. Iz predostrožnosti, prećutao je mnogo više nego što je rekao. U tom momentu Kosara samo što se nije srušila Požurila je kući i prvo se isplakala Majci i sestri Daći nije_ rekla ništa o razgovoru sa Mihailovićem. Ona je tetka Živani platila put da pođe u Valjevo, da se raspita, da proveri. Tetka Živana je odmah krenula. Živana je morala pronaći učiteljicu s kojom je najstarija sestra Daća završila učiteljsku školu u Jagodini, kako bi joj ona pružila pomoć. 102 �Kad je stigla u Valjevo, otišla je prvo kod Nade Nožice, koja joj nije mnogo rekla, jer se i ona plašila da se ne dozna da su od nje vesti potekle. Išla je Živana i kod Blagoja Milatovića, i kod učiteljice Soje iz Grabovice, snahe Blagojeve. To je ta učiteljica koja je završila sa Daćom učiteljsku školu. Za svaki slučaj, Živana je ponela sliku iz učiteljske škole da ona ne posumnja u nju radi čega se raspituje. U svojoj torbi nosila je i nekoliko džakova da ima izgovor da je pošla da kupuje šišarku za štavljenje koža. Sin joj je bio opančar. Ali nigde nije mogla da sazna pravu istinu. Svi su živeli u strahu. Učiteljica iz Grabovice je rekla, čak, da je Milica živa, ali da se mnogo muči. To što je rekla Živani nije joj dalo mira. Dugo je razmišljala o tome kada je Živana otišla, i na kraju je odlučila da izađe na železničku stanicu i kaže tetki sve što je znala. Sutradan, pre nego što će voz krenuti za Čačak, učiteljica je stigla na železničku stanicu. Našla je tetku Živanu i kazala joj da je videla da su četnici juče proveli kroz selo vezanu Milicu. Po svemu sudeći, uoči oslobođenja, teror i zlodela neprijatelja uzeli su takve razmere da su se ljudi plašili i svojih senki. Čak i pojedinci koji se nisu tako držali u toku rata. Doduše, na pragu slobode najteže je bilo rizikovati svojim životom. . . Hrabra Mike Pavlović koja je dve godine išla od sela do sela u zapadnoj Srbiji da bi podigla moral i ubedila ljude da se četnici i okupator neće i ne mogu održati u ustaničkoj Srbiji, kad bi saznala kojim čudom, kako su ljudi sa strahom izgovarali njeno^ ime, sigurno bi se nasmejala i, u svojoj dobroti, našla bi neko opravdanje za takvo njihovo držanje. Živana se vratila u Čačak, ne saznavši, tako reći, ništa pouzdano o Milici. Sve što je čula i doživela ispričala je Kosari. Kosara je smatrala da bi ona, u svakom slučaju, nešto više saznala pa se spremila i krenula u Valjevo. Sa sobom je povela čoveka čiji je brat bio u četnicima u Valjevu. Računala je da, ako nađe živu sestru Miku, da mora nešto preduzeti da je nekako spasi. Verovala je da je učiteljica iz Grabovice kazala istinu. 103 �Stigla je i do štaba četničkog komandanta Markovića, koji je Milicu osudio na sm rt Tamo su joj rekli: »Mala je bila opasan komunista. Ni reči nam nije priznala. .. « Sestrino srce od bola je htelo prepući; nije se smela više ni raspitivati, a ni četnici joj nisu ništa više hteli reći. Sva skrhana, vratila se u Čačak i tada je rekla majci i sestri Daći kakva je sudbina njihove ljubimice Mike. Posmrtni ostaci profesorke Milice Pavlović preneti su, marta meseca 1945. godine, u Čačak i sahranjeni na čačanskom groblju. Milica je sahranjena sa svim vojnim počastima, kao veliki borac i revolucionar. Pod naslovom »Milica Pavlović Dara«, čačanski »Glas« je te godine, 17. marta, povodom prenošenja pos­ mrtnih ostataka iz okoline Valjeva i njihove sahrane, objavio članak, u kome se kaže, sem ostalog: »Posmrtni ostaci preneseni su iz okoline Valjeva, gde je Milica radila za vreme okupacije. Velika masa sveta na groblju dokaz je koliko je Milica bila voljena i cenjena u svom rodnom mestu. U ime profesora, sa drugaricom se oprostio pred Čačanskom gimnazijom Milivoje Rašević, profesor. Na trgu, u ime vojske, govorio je drug Perišić, komesar komande mesta, a na groblju Ratko Petrović, u ime Komunističke partije, i Milorad Čvorović, u ime drugarica i drugova iz detinjstva«. Na groblju je 24. juna, na godišnjicu Miličine pogibije, priređena komemoracija, kojoj je prisustvovao, pored rodbine, prijatelja i znanaca, sav revolucionarni Čačak. Uz obaveštenje o komemoraciji, »Glas« je doneo, u većem izvodu, govor koji je tom prilikom održao Miloš Minić, Miličin saborac iz studentskog pokreta i partijski rukovodilac iz slavnih dana NOR-a i revolucije: U svom izlaganju Minić je naveo da je Milica odrasla u kući siromašnih roditelja, učila školu u Čačku i studije završila u Beogradu, pod teškim uslovima. Još tada je upoznala sve nepravde tadašnjeg društva. Kada je stupila na studije, napredna studentska omladina Beogradskog univerziteta počela je borbu protiv ne­ narodnih režima, protiv fašističkih provokatora, koji 104 �su vodili našu zemlju putem izdaje i predaje našeg naroda u čeljusti fašizma. Još od tada, drugarica Milica bila je medu prvima. Kada je 1941. godine Komunistička partija pozvala prvo svoje članove, a i čitav narod, u borbu protiv okupatora, ona se, kao disciplinovana, odaziva i polazi teškim ali slavnim putem, i postaje jedan od organizatora partizanskih jedinica u valjevskom kraju. Jednoga dana odlazi u oružani Odred i nastavlja borbu. Dolazi novembar 1941. godine, i dani izdaje od strane četnika. Draže Mihailovića koji, u zajednici sa svim izdajnicima i petokolonašima našeg naroda, uz pomoć okupatorskih kaznenih ekspedicija, napadaju i počinju uništavanje partizanskih formacija. Partizani se povlače u Bosnu. Neko mora ostati sa narodom. Milica opet, po odluci drugova, ostaje na terenu zapadne Srbije. To su sada najteži dani. Probija se ona, sa jednim revolverom i sa jednom bombom, kroz sela kuda krstare na svakom koraku četnici i okupatori. Pred njom to nisu prepreke. Ona ide ka jednom cilju. Borbu treba nastaviti, prikupiti snage, uspostaviti vezu između pozadine i ostalih jedinica, koje su ostale u Srbiji. I tu uspeva, ali samo zato što u njoj gori beskrajna ljubav za slobodom, za otadžbinom. Nema zadatka, kaže drug Minić, koji je Mike odbila da izvrši, ili koji nije u potpunosti izvršila. Redak je to bio borac, neustrašiva i besprekomo požrtvovana žena. Kao takva, ona postaje rukovodilac narodnooslobodilačkog pokreta u okrugu valjevskom, i na toj dužnosti je odgovorila. Prošla je kroz sva brda i šume zapadne Srbije. Uspostavila veze između pojedinih odsečenih partizanskih delova odreda. I na tom putu je pala, oduživši se svojoj otadžbini na način kako dolikuje prvoborcima, pravim sinovima naših naroda Završavajući prigodni govor, drug Minić je pozvao omladinu da se na grobovima kao što je Miličin ne skuplja da plače, već da se okuplja da se setimo života i napora takvih prvoboraca i da nastavimo njihovim putem. U tom smislu pozivaju i javna zdanja kojima je, u znak slave, priznanja i zahvalnosti, dato ime ove hrabre devojke sa studentskih barikada i mukotrpnih puteva revolucije. U rodnom gradu, sem pionirskog od­ reda, i jedna osnovna škola nosi njeno ime; u Beogradu takođe. A Valjevo, grad koji i po tradiciji 105 �ceni junake, najlepše se odužio junaku-devojci: dao je njeno ime ne samo školi u kojoj je radila nego i jednoj od onih ulica kojom je izlazila, možda, iz okupiranog grada ili se u njega uvlačila da nepokorene građane ohrabri i poveže duhom otpora i vere u pobedu. * * * Odlukom Predsedništva Antifašističkog veća narod­ nog oslobođenja Jugoslavije i Vrhovnog komandanta Jugoslovenske narodne armije, za pokazano herojsko delo, za- izvanrednu hrabrost i požrtvovanost na organizovanju ustanka i narodnooslobodilačke borbe i heroj­ sko držanje, 14. decembra 1949. godine odlikovana je Ordenom narodnog heroja Milica Dara Pavlović. Sa valjevskog područja Ordenom narodnog heroja odlikovano je još petnaest istaknutih rukovodilaca narodnooslobodilačkog pokreta. �R EČ A U TO RA Ova knjiga je nastala nakon dužih istraživanja životnog puta i revolucionarnog rada narodnog heroja Milice Mikc Pavlović kasnije poznate ilegalke Dare. Pri tome se nastojalo da se, u obimu koji dozvoljava koncept ove biblioteke, zabeleže one činjenice koje su od najvećeg značaja za upoz­ navanje njenog života i dela. Opredelivši se za to, život Milice Pavlović sam rekonstruisao idući tragom njenog re­ volucionarnog delovanja. Nastojao sam da se svaka tvrdnja navedena u knjizi temelji na dokumentu, ili pismenim svedočenjem ljudi koji su poznavali Milicu Miku Pavlović, odnosno sarađivali sa njom. U nedostatku dokumenata, prilikom pisanja ove knjige poslužio sam se tekstovima, odnosno kazivanjima iz dosada objavljenih knjiga koje sam naveo u popisu literature. U pisanju knjige naišao sam na pomoć i razumevanje Međuopštinskog istorijskog arhiva u Valjevu i Čačku, zatim drugarica i drugova koji su službovali sa Milicom, kao i učesnika NOR-a koji su sa njom sarađivali. Svi oni su mi svesrdno pomogli da se što bolje osvetli lik narodnog heroja Milice Pavlović Dare. S tim u vezi ovom prilikom zahvaljujem svim drugovima i drugaricama koji su mi dali podatke, a posebno Miroljubu Pantoviću, penzioneru iz Čačka, prvoborcima i nosiocima Partizanske Spomenice 1941. Radi Talić rođenoj Spasojević iz Beograda, Kaji Stojanović rođenoj Lalović iz Mionice, Dari Pavlov rođenoj Pevčević iz Valjeva, Zori Ristivojević iz Valjeva, kao i Darinki Andrić i Olgi Jeremić rođenoj Andrić u čijoj je kući uhvaćena Milica, dr Mariji Isailović profesoru školskog centra »Milica Pavlović« iz Valjeva, saborcima i ratnim članovima Okružnog komiteta KPJ za Valjevo Miloradu Milu Milatović i Žiki Gajiću. 107 ��LITERATURA Meduopštinski istorijskiarhiva Valjevo, Valjevski partizanski odred, sveska 171. stenografske beleške: Meduopštinski istorijski arhiv Valjevo, Opširna Dračić, sveska 119. stenografske beleške: Meduopštinski istorijski arhiv Valjevo, opštine Jovanja i Joševa, sveska 90. stenografske beleške: Meduopštinski istorijski arhiv Valjevo, Žene Valjevskog kraja u NOB, sveska 223. stenografske beleške: Aleksandar Jevlić: »Uspravni Sl'BNOR-a Valjevo 1974. u vekove«, Opštinski odbor Isidor Đuković: »Prva šumadijska NOU brigada«, VIZ 1978. Grupa autora: »Valjevo grad ustanika«, Kultura 1967. M. P a v lo v u « Pantović i M. Vojinović: »Narodni heroj Milica Dara Pionirski odred »Milica Pavlović«. Čačak 1959. Milica Damnjanović: »Napredni pokret studenata Beogradskog univerziteta«, knj. II, Nolit 1974. Čačanski »Glas« od 20. jula 1945. godine: »Na grobu Milice Mike Pavlović«. »Čačak 1941-1944.« »Čačanski glas« 1964. »Naše ćetri decenije 1939-1979.« monografija Srednje tehničke škole Valjevo, izdavač OOUR za usmereno obrazovanje »Milica Pavlović«- 1980. godine. ��SA DRŽAJ PREDGOVOR ........................................................................ U ZAVIČAJNOM Č A Č K U .................................................... STUDENTKINJA NA BEOGRADSKOM UNIVERZITETU ................................................................ U STUDENTSKOM POKRETU KAO ČLAN KPJ . . . PRVO NAMEŠTENJE U DRŽAVNOJ SLUŽBI U GRADU USTANIKA .................................................... SEKRETAR MESNOG KOMITETA KPJ ZA VALJEVO . . PLIMA OPŠTENARODNOG U STA N K A ......................... TEŠKE POSLEDICE ČETNIČKE IZDAJE ................. NA PUTEVIMA ILEGALE ............................................... SEKRETAR OKRUŽNOG KOMITETA PA R TIJE............ 7 11 1« 23 41 46 50 56 65 70 FORMIRANJE NOVOG ODREDA................................ 74 NA IZMAKU ŽIVOTNOG P U T A ................................... NEKA SEČANJA NA ULASKE U OKUPIRANI GRAD 77 87 SUSRET S LJUDIMA U JOŠEVI .............................. 91 POSLEDNJE PISMO S V O JIM A ........................................ NA POSLEDNJEM ZADATKU ........................................ KAKO SU U ČAČKU SAZNALI ZA PO G IB IJU ............ REČ AUTORA ..................................................................... 93 94 102 107 LITERATURA..................................................................... 109 ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Milica Pavlović Dara Životni put i revolucionarno delo Creator An entity primarily responsible for making the resource Dragutin Bajić Publisher An entity responsible for making the resource available NIRO "Dečje novine" Gornji Milanovac Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1983. Rights Information about rights held in and over the resource NIRO "Dečje novine" Gornji Milanovac Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 59-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 108 str. 1983. Čačak Dragutin Bajić Milica Pavlović Dara Životni put i revolucionarno delo http://afzarhiv.org/files/original/2dbc8548bd4f96606267807e2149cfbc.pdf a81e08d6749b05770b11dec66b8da0f5 PDF Text Text ���Recenzija PETAR V ISN JIC O acovorni ured i.ik RADMILO LALE MANDIC U ređivački o d b o r M IRKO VUJACIC RADMILO LALE MANDIC IVO MATOVIĆ (uredn ik ) i DRAGAN MARJANOVIC K o ie k lu ra DOBRILA PETROVIC Izdavači SAVE'l ZA VASPITANJE I BRIGU O DECI SR S R B IJE , BEOGRAD i N IRO D ECJL N O VIN E C-ORNJI MILANOVAC T iraž ? 000 p rim e ra k a Š tam pa ..NOVA PROSVETA« — BEOGRAD Štam p a n je z avršeno av g u sta 1977. godine Ilu stra c ija ZORAN JOVANOVIĆ — JU S T ehnički u re d n ik DUŠAN POPOVIC © ED DEČJE NOVINE �Biblioteka LEGENDE dobitnik je Povelje »4. jul« — najvećeg društvenog priznanja za doprinos u gajenju tradicija narodnooslobodilačkog rata naroda i narodnosti Jugoslavije �BIBLIOTEKA »LEGENDE« VI KOLO �JOVAN RADOVANOVIĆ Heroj Drage proleterske ŽIVOTNI PI T NARODNOG HEROJA NADE MATIĆ ��U porodici Vukadina i Leposave Lepe Matić, 1924. go­ dine se, u Bajinoj Bašti, ispod lepotice Tare i kraj Drine, ro­ dila devojčica Nadežda, koju će svi, kroz ceo život, zvati Na­ da. Tri godine ranije, u Koviljači, rodila im se kćerka Vera, a koju godinu kasnije, opet u Bajinoj Bašti, sin Boško. Naj­ mlađi, Filip, rodio se u Preljini kod čačka. Najzad, negde tri­ desetih godina, šestočlana porodica Matića se našla u Užicu. Tu je otac Vukadin dobio i službu, kao policijski pisar, i sve četvoro dece učilo školu. Porodica je živela pristojno. Otac, službenik, pomalo se i boemski ponašao i živeo: izlazio je u kafane, voleo karte, imao društvo, pa se katkad vraćao kući i posle dan-dva, neretko i bez para. Nije imao velike škole, niti se politički ve­ zao za režim. Onda dobru službu stekao je više zbog zasluga u prvom svetskom ratu. Budući da je malo vremena provo­ dio u porodici, njegova supruga Lepa je bila stub kuće: sa­ ma je vodila domaćinstvo i primemo se brinula o svojoj deci, o njihovom vaspitanju i školovanju. U kući se tačno znalo ko šta radi, jer su od malena deca dobijala svoje poslove. Strogost, energičnost i ljubav prema kćerkama i sinovima Lepa je uvek umela da uskladi. Deca su je volela kako se sa­ mo dobra majka može voleti, bila vezana za nju, i cenila sva­ ki njen savet o tome kako treba da se ponašaju u školi, na ulici, u društvu, kako da u svakoj prilici iskažu poštovanje starijima. Od malena je kod njih negovala iskreno druželjublje, pa je njihova kuća uvek bila puna dece. Svako od dece rano je steklo naviku da redovno čita. Vukadin je kupio kompletnu biblioteku srpskih pisaca, rus­ kih klasika, i dr., rado i često ističući da u kući ima dosta knj­ �iga. Svako od dece je od malena i s voljom čitalo, a Nada je u tome bila najdoslednija: čitala je svaki dan, katkad satima, to­ liko zadubljena u knjigu da nije primećivala tako reći ništa drugo što se dešavalo u kući. Još u osnovnoj školi, a u nižoj gimnaziji naročito, Na­ da je ispoljavala dar za učenje, logičko razm išljanje i razumevanje pojmova i celina. Drugarice i drugovi iz đačkih klu­ pa su je, od malena, voleli ne samo zato što je dobro učila već i što je bila iskrena, druželj ubij iva, pravična i uvek sp­ rem na da svakome pomogne. Za razliku od sestre Vere i bra­ ta Boška, koji su bili vedri, veseli i bučni, Nada je bila tiha i često povučena, ali i poznata po druželjublju. U Matića kuću svakog dana su dolazile Verine i Nadine drugarice iz škole, što je, kasnije, bio slučaj i sa Boškovim drugovima. Najčešće je bio razlog — da zajedno urade škol­ ske zadatke. Prema svakom od njih Lepa je bila ljubazna, sa svakim od njih bi b ar pokoju progovorila, našalila se, uvek stvarajući atm osferu u kokoj su se drugarice i drugovi nje­ ne dece osećali kao u svom domu. Kao đačić drugog i trećeg razreda gimnazije, kod Ma­ tića je stanovao Ljubinko Pantelić, Nadin vršnjak i kasnije školski drug u učiteljskoj školi. Njegov otac Nićifor, otresit seljak iz R astišta sa Tare, poznavao je Vukadina (koji je bio ro­ dom iz susednog sela Jagoštice), pa je kod njega smestio dečaka dok pohađa gimnaziju. Matići su Ljubinka prim ili kao člana porodice, ali se on, sišavši iz planinskog sela u grad, m orao mnogočemu prilagođavati. Otac je ugovorio da Ljubin­ ko ponešto pomaže u kući, pa je Lepa odredila da svakog ju tra donosi vodu za piće sa jedne česme ispod Pore. To je Ljubinku i odgovaralo, tim pre, je r je fizički, za svoje godi­ ne i u poređenju sa ostalim dečacima u kući, bio jak. Ipak, česma je bila podaleko, a kofa povelika. Istina, na to niko iz kuće nije obraćao posebnu pažnju — sem Nade. Ona, inače veoma pravična i osećajna prem a ljudim a oko sebe, počela je sa Ljubinkom da ide na vodu i da mu pomaže nositi kofu. U početku se izgovarala da ide kod drugarice, da zajedno urade školske zadatke, ali je kasnije otvoreno govorila da ide da pomogne Ljubinku, je r je kofa vode za njega preteška. Malog gorštaka Ljubinka su zbunjivali i drugi Nadim postupci. Kao dečačić, u selu je navikao da jede obilno, zbog čega je prvih godina u Užicu imao dosta nevolja. U Matića Nadežda Nada Matić, narodni heroj ��kući Lepa je zavela red: svakog ju tra se obavezno kupovalo: crni hleb za Vukadina i tri lepinje za doručak ostalima. Poš­ to bi ih domaćica namazala kajmakom , tri lepinje su deljene na polovine koje su pripadale Lepi, Veri, Nadi, Bošku, Fi­ lipu i Ljubinku, dok Vukadin za taj specijalitet nije mario. Uz lepinje je uvek bilo čaja, ili mleka, i gradskoj deci je to bilo sasvim dovoljno za prvi dnevni obrok. Za Ljubinka, opet, to je bilo odveć malo, ali je stidijivi seljačić pokušao da to sakrije. Nada je i to pnm etila, pa bi, u želji da mu pomogne, pojela deo lepinje, ostatak pružila Ljubinku, kao nehajno govoreći: — Evo tebi, ja više ne mogu. U početku se Ljubinko i tome iščuđavao, ali je na to navikao. A kako je »ratovao« s matematikom, požalio bi se Nadi, s kojom nije bio u istom odeljenju, da mnoge zadatke ne razume i ne može da ih reši. Ona bi mu, kad god bi našla vre­ mena, pomogla, govoreći: — Daj, Ljubinko, da vidimo te zadatke koje ne možeš sam da uradiš. Da vidimo šta se to toliko zamrsilo.... Zahvaljujući Nadinoj sestrinskoj pomoći, Ljubinko je te godine tako dobro savladao osnove iz m atem atike da kas­ nile, tokom čitavog školovanja, nije imao muke s tim pred­ metom. Nada je naročito volela da pomaže u učenju siromaš­ nim đacima, što je ostvarila preko organizacija u gimnazi­ ji. A pored učenja i čitanja, u slobodnom vremenu se bavila i ručnim radom . Umela je lepo i brzo da plete. Sa svojim drugaricam a Mirom Vergović i Ljbom Vidojević satima je, u dugim zimskim večerima, plela čarape, rukavice i džempe­ re za sirom ašne đake. Mnogima je, a naročito drugaricama, ponedeljkom nosila po nekoliko parčadi pite, gibanice, ili ko­ ju kiflicu, je r su nedeljom u njihovoj kući obavezno pečeni kolači, a Lepa je tu N adinu darežljivost uvek odobravala. RAZRED NAZVAN KOLEKTIV U učiteljskoj školi Nadu Matić vršnjaci su brzo zapa­ zili, tačnije rečeno — još prvog dana. Posle prijemnih ispita, obavljenih septem bra 1938, na oglasnoj tabli škole istaknut je spisak učenika koji su prim ljeni u prvi razred. Prva na spisku bila je Nada Matić. A spisak je pravljen prem a uspePopularni kolektiv III godine Učiteljske škole. Nada stoji u gornjem re­ du, peta s leva ��hu u gimnaziji i na prijem nom ispitu. Vršnjaci iz učiteljske škole i danas se sećaju prvih utisaka o njoj: smeđa devojčica, pravo začešljane kose, mirna i tiha, na prvi pogled preozbiljna za svoje godine i odviše zatvorena. Zajednički dani u školi, međutim , brzo su pokazali da je Nada vedra i jednos­ tavna devojka, uz to izrazito druželjubiva i pravična. Nadina generacija učiteljske škole nije bila mnogobroj­ na — svega jedno odeljenje, sa četrdesetak učenica i učeni­ ka. Za kratko vreme, pogotovu u drugoj školskoj godini i kas­ nije, razred je postao veoma jedinstven u svim akcijama. Razvilo se iskreno drugarstvo i prijateljstvo mladih, na šta se, kao na izrazito lep prim er, ukazivalo mladim i srednjim generacijama. Gotovo bez izuzetka razred je u slobodno vre­ me živeo zajedničkim životom. Vrlo često su se grupe učenika okupljale u stanovima, na zajedničko učenje, zatim na izleti­ ma u najbližu okolinu Užica: na Pori ili Adi, u Malom ili Ve­ likom parku, na Zabučju i u Vrelima. Zbog tih drugarskih odnosa, potvrđivanih jedinstvom u svim poslovima, razred je dobio ime — Kolektiv. Ne zna se ko mu je to ime prvi dao, ali se pam ti da su ga svi prihvatili — od starije generacije do školskih vlasti. Razred je jedno vreme izdavao i svoj list, »Kolektiv«, koji je izišao u pet ili šest brojeva. Veći deo lis­ ta pisan je zajednički, na nekom izgubljenom času — dok se čekalo da dođe sledeći pofesor. U listu je bilo: kraćih napisa ozbiljnog karaktera, karikatura, humora, pesama od po de­ set stihova, pa i priloga sa političkom žaokom. Tako jedinstvena sredina bila je pogodna i za rad škol­ skih sportskih, kulturnih i drugih sekcija, kao i za masovni politički rad. U to vreme u učiteljskoj školi je, u skladu sa razvijenom tradicijom , bio razgranat politički rad i on je brzo hvatao korene i u Nadinom razredu — najpre masovno među omladinom, a zatim i u skojevskoj organizaciji. Učenici starijih razreda, pod rukovodstvom Mesnog i Okružnog komi­ teta SKOJ-a, imali su svoje biblioteke naprednih i revolucio­ narnih knjiga, smeštene po stanovima. Razgovori sa starijim politički organizovanim drugovima i pozajmljivanje knjiga iz tih biblioteka obično su bili početak naprednog rada i Nadine generacije. Tako su u Kolektivu form irane dve skojevske gru­ pe, a među prvim njihovim članovima, pored Slavka Međedovića, Živote Petronijevića i Milojka Drulovića, bila je i Nada. Iz dana u dan, iz meseca u mesec, rad napredne omladine je pos­ tajao masovniji, uticajniji. Većina učenica i učenika čitala je naprednu literaturu, knjige i časopise, iz đačkih ilegalnih �biblioteka. Knjige su čitane vrlo brzo, za po nekoliko dana. I najčešće su uzimane ili vraćane kriomice, neretko u šetnji, na korzou — da ne bi bilo primećeno. Nadina rugarica Mile­ na Orlović je zapamtila da joj je Nada jedne večeri dala ro­ man »Mati« od Maksima Gorkog, ali je i obavezala da ga pro­ čita samo za dan i noć, jer nije bilo vremena da ga duže zadr­ ži, pošto je trebalo i drugi da čitaju. Posle individualnog či­ tanja pojedinih, naročito značajnih knjiga iz biblioteke ili političke literature, na zajedničkim skupovima je raspravlja­ no o pročitanoj knjizi. Raspravu bi počinjao onaj koji je knjigu poslednji čitao, a svoja mišljenja su redovno iznosi­ li gotovo svi učesnici skupa. Nada se s posebnom prisnošću družila sa Milenom Spasojević, devojčicom siromašnih roditelja iz Zdravčića kraj Požege. Sedele su zajedno u klupi i postale nerazdvojne. Mi­ lena je stanovala u jednoj bogatoj kući i morala da poslužu­ je da bi odradila za stan i hranu, često nemajući mogućnosti da nabavi čestitu odeću i obuću. Nada je nastojala da joj u svemu pomogne: dovodila ju je u kuću, delila mnogo šta s njom, poklanjala joj svoje haljine i bluze. Vrlo često su za­ jedno učile, zajedno mnoge knjige pročitale i prepričale jed­ na drugoj, pričale o drugaricama i mladićima, zaljubljivale se i o tome se jedna drugoj poveravale. Od svih devojaka u Kolektivu bile su najvrednije ne samo u skojevskoj grupi već i u svakom zajedničkom poslu, na izletu, na igranci. Brzo je shvatala političke i ekonomske probleme. Sa prvog putovanja u Beograd pisala je Milenku Misailoviću, svojoj simpatiji, da čita »Ženu i socijalizam« od Bebela i da raspravlja sa nekim svojim rođakom o studentskim demonst­ racijama, dodajući da se on »čudi koliko o politici znam...« Pred rat 1941. godine u Užicu se snažno i masovno razgarao rad Komunističke partije. Među radnicima, u školama, u okolnim selima, jednom rečju svugde i sve više bilo je mla­ dih koji su prihvatali ideje Partije o novom, pravednijem, društvu, o dubokim društvenim preobražajima, o borbi za socijalizam. Sve češća su i gibanja masa, među kojima i št­ rajkovi u fabrikama, što prati i sve žešći otpor policije i vojs­ ke. U proleće 1939. godine, posle okupacije Ćehoslovačke, na manifestacijama organizovanim pod simboličnim nazivom »Branićemo granice«, učestvuje omladina gimnazije i učitelj­ ske škole, što se zbilo i godinu dana kasnije, 12. maja 1940. godine, na manifestacijama povodom uspostavljanja trgovin­ skih odnosa između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. U po- �vorci koja je nekoliko puta prošla glavnom ulicom Užica bio je i veliki broj učenika učiteljske škole, među kojima je bila i Nada. Manifestacije su bile toliko snažne i masovne da su žandarm erija i policija pokušale da ih razbiju. Dan-dva kasnije učesnicima m anifestacija održano je »suđenje« pred profesorim a u učiteljskoj školi. I pored nedostatka dokaza, školske vlasti su sedam učenika i učenica isključile, a pet­ naestak kaznile, od kojih je osmoro bilo iz Nadinog razreda. M eđutim, P artija i Skoj su tim mladićima i devojkama pomo­ gli da se upišu u drugu školu: dok su Nada i još nekoliko dru­ garica za svakog od isključenih drugova prikupljale pomoć, Milena Mirna Orlović, preko majke, koja je bila školska druga­ rica direktora učiteljske škole u šapcu, uspela da se svi isk­ ljučeni upišu u tu školu. PISMO DRUGOVIMA IZ UŽICA O tome koliko su bili bliski mladići i devojke Nadinog razreda, koliko je bio jedinstven taj Kolektiv i koliko su se ti mladi ljudi poštovali i voleli — svedoči i jedno sačuvano pismo iz tih dana. Pisao ga je Života Petronijević, isključeni učenik iz Nadinog razreda, sada upisan u Šapcu, i uputio ga Mirni Orlović, odnosno Kolektivu, u Užice. Usamljenog Životu 17. decembra 1940. strašna hladno­ ća zatvorila je u teskobnu internatsku sobicu učiteljske ško­ le u šapcu, a još tog dana, »iz neizmerne žalosti prem a najve­ ćem slovenskom sinu« (reč je o Antonu Korošcu; prim. J. R ), nisu imali predavanja, pa je smogao nešto više vremena da. u misiima, bude duže sa svojim drugaricama i drugovima iz Kolektiva, s kojim a je tri pune godine delio lepote i tugova­ nja đačkog života. »Mislim na vas, na »Kolektiv« i uopšte na Užice« — piše Života. — »U zadimljenoj »zanimaonici« niču jedna za drugom klupe nekadašnjeg mog razreda. Čini mi se kao da čujem »Omladinci, omladinke«, ili »Šikara, gluboka, siljna«. Jedan za drugim redaju se preda mnom dragi likovi... Gledam Amidžu (Đorđe Dujić) — samo bez Vulovog (Dragoslav Vuković) šešira — kako drem a u prvoj klupi. Vlajica (Vlajislav Filipović) mi je sav u plavo uvijen; valjda s nje­ govih bezbrojnih ljubavi. Vi o njem u ne znate toliko koliko ja — izuzev Stojića (Dobrilo), on mu je ortak. Ristan mi li­ či na Aristotela, a Jolić (Dušan) na malo naivno dete sa lop­ tom. Đera (Nedeljko Đerić) se sav uneo u »gatanje, vraćanje �i kontrašpijunažu«. Mirko (Popović) se isprsio i munjevito gleda Živkovića (Blagoja). Jovo (Radovanović) se zaneo ne­ kud u vasionu sa crv. krstom u rukama. Mileta (Milenković) je takođe na svojoj planeti. Samo njegova planeta mi liči na Mičurinov vrt, jer je i Mileta za sad Mičurin u malome. Životino mesto zauzeo je Napoleon novi (Milenko Misailović) kultivisani, što svira na harmonici i piše filozofske spise. Pantelića (Ljubinko) gledam kako seče nove imele za Lulu (Julija Vasilić), samo je mnogo ozbiljniji no pre. Kokan (Dragomir Pelrović) vas sve posmatra kroz lupu i jednim velikim makazama šiša one sa predugom kosom, a s vremena na vreme zalaje. U poslednjem se, sigurno, mnogo ispraksovao. Drulović (Milojko) je pred Veselinovim vratima (na Carini) te o njemu ne smem da pričam. (Za njega u poverenju: kad si pošao u bolnicu — pogrešio si nešto). Blažo (Lazović) se dao na... frizuru i psihologiju, a Slavko (Međedović) na ljubav (tu mislim na Krčagovo i Godovik). Ne znam da li se još »masira«. »Gicalo« (Branislav Milošević) je kao »Gicalo«. Vi­ dim ga kao »pravog muškarca« koji ne zna za nežnosti i.... disciplinu. Milić (Maksimović) je zatisko uši (od »Gicala«) i uporno gleda prema katedri. Stevo Ignjić je, sigurno, sada na Satumu. Verurjem da čovečanstvo u ovim teškim danima na njega mnogo polaže. Nešo (Ljubičić) se, čujem, dao na muziku, zato ga ostavimo neka svira. Tešić (Vladeta) i Čizo (Vladimir ćirović) su zauzeti sansom. Bota (Radovan Urošević) pravi stihove, a Mikoš (Miodrag Stojičević) priča kako su najlepšti štajerski valceri. Mitrović (Dagoslav) kao miran i povučen se zadubio u raspravu stambenog pitanja sa Vesom (Veselin Trifunović) — sve u duhu vremena. Luka (Jeremić) i Gajo (Marković) se rođački šamaraju (i to je u duhu vreme­ na). Stojića i Zeca (Dragutin Mijanović) vidim kako vise o sokolskom razboju. Drugarice su nešto mirnije. Milena (Spasojević) »filozofira«; Nada Matić uči matematiku; Mira (Vergović) svira na svojoj gitari (pošto usled hladnoće ne može na kej). Duša (Mitrović), pošto joj je sve dosadno, neintere­ santno... zaspala. Mislimo da sanja jednu vrstu pernate živi­ ne... Mirna (Orlović) i Zora (Ljepava) pevaju: »Nisam znao, al mi je ipak žao!...« (Mirna, čini mi se, duboko saosećajno), Nada K. (Karaklajić), Ljubica (Vidojević) i Smilja (Aćimović) prepričavaju najnovije avanture. Veru (Karadžić), pošto je zaljubljena, neću da uznemiravam, Za Novosela (Miodraga) se ne sećam nekih karakterističnih detalja. �Ne znam da li sam nekoga od vas preskočio? U budu­ će bih želeo da mi o svakome od vas ponešto pišete. Mnogo bih želeo da imam sliku celog Kolektiva i da je mogu svako­ me ponosno pokazati. To je moj pređašnji razred! To je Ko­ lektiv! čuo sam da se u našem razredu jasno staložio mulj, nesposoban da u kolektivu živi i radi. Raduje me da oni ni ranije nisu bili sa nama. Takođe sam čuo i za »Kolektivca« i njegovu sudbinu... Pre nekoliko dana prikazivan je »Petar Veliki« i zbog toga što sam pobegao u bioskop kažnjen sam sa 5 čišćenja (spavaonice), a ovih dana još sam prim etio da je u Sapcu ve­ ća hladnoća no kod nas. Vi mi (kao Kolektiv) do sada nikako niste pisali, što označava vašu nem arnost. Valjda će u buduće biti bolje... Pišite i pošaljite neki broj »Kolektivca« kao i sliku Ko­ lektiva. Izvinite što vam više ne pišem, ali jedva sam i ovo na­ pisao u galami i guranju, uz to radio ti probi glavu. Zdravo. Vaš Života«. 23 SKOJEVCA U JEDNOM RAZREDU Vezane neraskidivim nitim a drugarstva, Nada i Mile­ na Spasojević su se toliko zbližile da su delile sve radosti i svaku nevolju. Uto se razboleo Milenin b rat Dragoslav i ležao u bolnici u Krčagovu. Sa Milenom su bolesnog Dragoslava obilazile i Nada i njena sestra Vera. A kad je Milena opet ima­ la nesporazum e sa gazdom i gazdaricom, Nada joj je priskoči­ la upomoć. Jednog dana gazda je u svojoj kući, zapravo na sto­ lu na kome je Milena učila, pronašao »komunističke knjige < , što ga je toliko razbesnilo da ju je naterao da ode u selo i ja­ vi majci — da kod njega više neće stanovati. Nada je u selo otputovala sa Milenom i tam o su zajedno razgovarale sa nje­ nom majkom. Nada je na kraju rekla da će se ona pobrinuti o Mileni — ako je gazda odista izbaci iz kuće. Ipak, sve se dobro završilo — gazda je popustio. Razred koga su svi nazivali Kolektiv i dalje se razvi­ jao, brzo napredovao. Radio je sve više i masovnije, izrasta­ jući u jednu od najnaprednijih grupa u ćelom Užicu. Iz nje­ ga su do aprilskog rata 1941. godine izrasla 23 člana Skoja, među kojim a su, od devojaka, bile Nada i Milena. Nada je, sem ostalog, rano počela da vežba i na sportskim spravama, �kod profesora gimnastike Josifa Jehličke, gde se srela i sa Stankom Lekoviđ, koja taj susret i poznanstvo dobro pamti: — Privlačila me Nadina pažnja prema drugaricama ko­ je su se teško snalazile na spravama. A ipak, neke devojke su mi skretale pažnju: »Ne druži se s njom. Ona je komunistki­ nja!«. U godinama pred rat u Užicu se snažno razvio i rad Partije. Policija je nastojala da na sve načine hapsi komunis­ te i njihove saradnike. U tim akcijama, po službenoj dužnos­ ti, učestvovao je i Nadin otac Vukadin. Po njegovom nalogu uhapšen je i student Miodrag Avramović Žika, koji je stano­ vao u istom dvorištu sa Matićima. Boško, Nadin brat, saču­ vao je u sećanju Vukadinovo reagovanje: — Došao otac kući ljut, što se retko događalo. I od­ mah s vrata počeo da nešto priča povišenim glasom: »Šta je ovo — nisam pametan? I ne znam na šta će sve izići? Ja hap­ sim komuniste, a moja kuća puna komunista!..« Kad smo se svi okupili oko njega ispričao nam je da je uhapsio Žiku... Znao je stari da smo nas sve troje simpati­ zeri Partije, video je da mnogo toga radimo, čitamo, da nam toliko drugova i drugarica dolaze u kuću, ali nas nije prekorevao, sem jednom Veru i Nadu: »Vero i Nado, znate li vi da policija progoni i hapsi komuniste? Meni ljudi prigovaraju da mi ćerke šetaju sa Krcunom i Vojkom šusterom. A za njih skoro svi u gradu znaju da su komunisti...« U istorijskim događajima iz marta 1941. Užice je učest­ vovalo jedinstveno i odlučno, pod rukovodstvom Partije. Na dan 27. marta Užice je bilo okupano u proletnjem suncu i pu­ no razdraganih manifestanata. U toj velikoj reci naroda, ko­ ja je lutnjala glavnom ulicom, najviše je bilo omladine — đa­ ka i radnika užičkih fabrika. Deo raspevane mase bili su i đaci iz učiteljske škole, ovog puta sa svojim profesorima. U povorci je bila i Nada Matić. Njene drugarice ne pamte da su je ikada ranije videle tako veselu i punu oduševljenja. Stan­ ka Laković se naročito seća prelaska povorke pored zgrade opštine i policije i Nadinog povika: — Gde je sad policajac Ljubojević? Neka nas zaustavi, ako srne! Prema Stankinom sećanju. Nada je bila na čelu zadnje grupe manifestanata. S njom su bile Ruža Jungović, Nada Vuković, Milena Spasojević... �PREZIR HITLEROVIH VOJNIKA Uzice je u aprilskom ratu pružilo jak otpor okupato­ ru. Veliki broj Užičana, ponajpre radnika i omladine, javio se dobrovoljno — da brani zemlju. Oni su, po zadatku Parti­ je, priiniii vojničko odelo i oružje i stavili se pod komandu rodoljubivih oficira. Borba za grad trajala je trinaest časova. Još na Sarića osoju otišao je u vazduh nemački tenk. Sa Dovarja je grmela protivtenkovska baterija do poslednje granate. U borbi je poginuo i jedan oficir nemačke tenkovske kolone koja je od Valjeva nadirala prem a Užicu. Braneći Užice, u neravnoj borbi, poginulo je 120 vojnika i građana. To je bio samo početak borbe. Pod rukovodstvom Par­ tije, Užičani su i u aprilskim danima i kasnije sklanjali oruž­ je, municiju, bombe. Komunisti i skojevci su, otvorenije nego ranije, radili na okupljanju, zbijan ju i jačanju redova boraca za slobodu. Za Nadu su to bili veliki dani i zbog toga što je doživela neizmernu radost — prim ljena je za člana Partije. U danima okupacije bilo je i neprijatnosti. U stan poro­ dice Matić su, po nalogu opštinskih kvislinških vlasti, uselje­ na Iri Nemca, podoficira, i to nekako pred njihov odlazak na istočni front. Jedan od njih je bio govorljiviji, na prvi pogled čak i simpatičan. Boško se s njim zbližio. Uzajamno su učili jezik — Boško od Nemca nemački, a ovaj od Boška srpski. Kad je u ju nu otoplilo zajedno su išli i na kupanje, na Đetinju. Drugi Švaba je bio naduven, trubio je o nemačkoj sili i nepobedivosti. Treći se, pak, ponašao neutralno. Svi Matici su pomalo znali nemački, a Vera i Nada najviše. Međutim, dok bi drugi katkad i progovorili pokoju sa Nemcima, Nada se ponašala — kao da oni ne postoje, ili b ar kao da ne sta­ nuju u njihovom stanu. Jednostavno kao da su to tri pred­ m eta koje ona ne vidi, odnosno ne obraća pažnju na njih. Iz njenih očiju i postupaka nezaustavivo je izbijala m ržnja pre­ ma osvajačima i ubicama. Jednoga dana mama ju je blago pre­ korila: — Nado, dete moje, kaži tim Nemcima makar »dobar dan«. Đavo da ih nosi, njih niko ne voli, ali su u našoj kući. čak mogu posum njati da si komunista. — Mama, oni za mene, jednostavno, ne postoje! Ne vi­ dim ih i — gotovo! Ubice i palikuće, okupatori... Toliko ih m r­ zim — da ih i ne primećujem... N ajborbeniji deo borbenog Užica, članovi Partije, uspe­ li su da se, u danima napada Nemačke na Sovjetski Savez, od- �brane od prvog nasrtaja policije i okupatora. Izbegli su hap­ šenja. Posle toga organizacije Partije i Skoja su radile još oba­ zrivije i upornije, rukovodeći pripremama za ustanak, za oru­ žanu borbu protiv okupatora. Počinje formiranje četa Užičkog partizanskog odreda koji je uzeo ime istaknutog socija­ liste i radničkog borca rodom iz užičkog kraja, Dimitrija Tucovića. Po zadatku Partije, u čete odlaze mnogi Nadini drugo­ vi: Milić Maksimović, Mirko Popović, Miodrag Stojičević Mikoš, Mileta Milanović... Nada, pak, takođe po zadatku Parti­ je, ostaje da radi u gradu. Ona to disciplinovano prihvata i deluje tiho, ilegalno i, kao i drugi — neprekidno i uporno. U okolini grada već su bile počele oružane borbe Uži­ čkog partizanskog odreda. Nada je jednog dana, u Veli­ kom parku, na klupi ispod Đavolje stene, sedela s grupom skojevaca i simpatizera NOP-a iz svog razreda: Vladetom Tcšićem, Dušanom Jolićem, Lukom Jeremićem i Vladimi­ rom Ćirovićem Ćizom. Obaveštavala ih je o najvažnijim ak­ cijama koje predstoje. Svi su se bili zaneli u njenu priču. Iznenadno, pojavili su se Nemci u streljačkom stroju. Luka i Ćizo su uspeli da začas šmugnu u šiblje i izgube se, dok su ostali uspeli samo da ustanu pre nego su Nemci bili pred nj'.ma: — Šta radite ovde?! — proderao se Švaba. — Ništa — promrmljao je Tešić i, pokazujući na Na­ du, r.a slabom nemačkom je rekao: To je moja devojka... — A šta će ovaj tu? — gledao je Nemac u Jolića. Jolić je bio mladolik za svoje godine i do glave ošišan, pa je Tešić spasonosno dodao: — Dete, sedeo je s nama... Nemac je Nadu poslao — kući, a Tešiću i Joliću dao po dve kasete municije, koje su sve cio noći nosili uz Zabučje, i tek uveče ih oslobodio. Jednog dana je, na ulici u Uzicu, srela Dragoslava Mitrovića, druga iz školskih klupa. On je, noću i prekim putevima, od Arilja do na Medino brdo iznad Užica, dopratio Milinka Kušića, političkog komesara odreda, i Želimira Đurića, sek­ retara Okružnog komiteta KPJ za Užice, pa je izjutra, po završenom zadatku, sišao u grad. Nada se iznenadila kada ga je ugledala: — Otkud ti u Užicu? Ti si, nadam se, u četi?... — Nisam! Rekli mi da ješ pričekam i da obavim ne­ ke zadatke... �UMESTO BUKETA CVEČA — SANDUK MUNICIJE Plamtele su borbe na sve strane po Srbiji, po Jugosla­ viji. Borile su se protiv Nemaca i čete Užičkog odreda, i to na sve strane: na Gradini, u Gorobilju, Bajinoj Bašti, na Viroštaku... Nemački vojnici, bahati Hitlerovi silnici, ginuli su borbam a protiv partizana, plašili su se, opasivali svoje kasar­ ne bodljikavom žicom, pravili bunkere po ulicama i oko svojih štabova. Trpeli su poraze od narodnih boraca koje su predvo­ dili komunisti. I jednoga dana Nemci su morali da popuste pod pritiskom partizana i napuste Užice i Požegu, predavši »vl­ ast« Pećančevim četnicima. U Užicu se čekao dolazak partiza­ na. Mladi i stari su se spremali da dočekaju svoju vojsku, par­ tizane. Uoči tog dana N ada je, uveče i sa grupom svojih druga­ rica i drugova, došla na Mimin rođendan — da tamo dočekuju ulazak partizana. Tiho, sasvim tiho, pevali su proleterske i druge borbene pesme. Odnekud su i tortu spremili i podugo čekali da dođu partizani, ali ih te noći nije bilo. I torta je pojedena bez njih. Sutradan su partizani ušli u Užice. Četnici su se razbežali. Policija se postrojila na gradskom trgu — i predala se. Prethodno su sa Zabučja sišla u Užice dvojica boraca, Mirko Popović i Rađen Simović. Oni su, po naredbi komandira Slobodana Sekulića, odneli poruku sreskom načelniku — da pre­ da oružje. Načelnik je brzo postupio po zahtevu. Kad su se čete, na znak rakete koju je ispalio komandant odreda Dušan J'erković, sjurile u Užice, žureći sa Zabučja, iz Krčagova, sa Terazija, sa Trešnjice, na gradskoj pijaci su zatekle, postro­ jenu, svu »oružanu silu« policije i žandarma. Nzihovo oružje ležalo je na kaldrmi. Užičani su oduševljeno dočekali svoje borce partizane. Devojke, užičke skojevke, u tome su prednjačile. Među nji­ m a bile su Nada i Vera Matić, Dobrila Petronijević, Mica Kovačević. Dana Milosavljević, Stanka Leković, Ruža Jungović... Rastrčale su se po baštam a, brale jesenje cveće, pravile bu­ kete i predavale ih borcima. Dana Milosavljević je predala Vojku Petroviću sanduk pun municije — umesto buketa cveća. Te večeri u gradu je održana partizanska parada. Užičke devojke, skojevke i članovi Partije, same su se odlučile da dođu na paradu. Dogovorile su se da se najlepše obuku: sve u belim bluzama i sa crvenim m aramam a oko vrata, koje su imale kao sokolska obeležja. I na paradi ih je bilo preko sto­ tinu. Opet su tu bile: Nada, Stanka, Dana, Mica, Ruža, Vita �Gutman, Nada Vuković... Dok su se kolone uređivale za pa­ radu, devojke su oduševljeno pevale. I tu je ispevana i nova pesma. Stanka Laković navodi da su stihove kazivale Nada, Vita i Ruža, a zapisivala ih je Mica Kovačević. To je bila »Užička partizanka« koja je počinjala stihovima: Hej u gori, u zelenoj Rascvet'o se crven cvet... Oslobođeno Užice pružilo je nove mogućnosti za dalje širenje oružanog ustanka, za njegovo omasovljavanje i odla­ zak omladine u partizanske jedinice. Za kratko vreme Užice postaje novi grad, grad koji živi novim životom. Izabran je Gradski narodnooslobodilački odbor, zatvorene su kafane, nastavile su rad fabrike oružja i tkačnica, sve zanatlije. Sve je stavljeno u službu jačanja narodnooslobodilačke borbe. Mladi su pohrlili u čete, devojke na sanitetske kurseve za bol­ ničarke, na pozadinski rad. Ubrzo posle oslobođenja u Užice je došlo i najviše rukovodstvo revolucije: Vrhovni štab narodnooslobodilačkih partizanskih odreda i Centralni komi­ tet Komunističke partije Jugoslavije. Šest dana posle oslo­ bođenja Užica u gradu počinje da izlazi i list »Vesti«, a dve nedelje kasnije nastavlja izlaženje »Borba«, organ Komunis­ tičke partije Jugoslavije, prvi put u oslobođenoj zemlji. Štam­ paju se knjige, brošure, propagandni plakati. Priređuju se umetničke izložbe, formira se Umetnička četa Užičkog par­ tizanskog odreda, i u njenom sastavu sekcija koja daje pozorišne i druge predstave. Na oslobođenoj teritoriji radi železnički saobraćaj: od Dobruna, pred Višegradom, preko Užica, Požege, Čačka i Gor­ njeg Milanovca do Banjana, i od čačka do Adrana, pred sa­ mim Kraljevom. Užički radnici u željezničkoj radionici gra­ de i oklopni i sanitetski voz za potrebe narodne vojske. Fab­ rika oružja proizvodi puške partizanke i bombe, popravlja puške, puškomitraljeze, mitraljeze i topove. Krojačke, obu­ ćarske, pekarske i druge radionice rade punim kapacitetom. Rade i užičke krojačice, dobrovoljno i to kod svojih kuća, šijući rublje za vojsku. Mala fabrika koža kraj Užica, »kožara», kako su je Užičani zvali, takođe radi punim kapacitetom. Građani Užica i okolnih sela, kao i drugi sa široke oslobođe­ ne teritorije, daju dobrovoljne priloge u namirnicama. Izab­ rani su Okužni narodnooslobilački odbor i Glavni narodno­ oslobodilački odbor za Srbiju. U gradu je održana Okružna konferencija KPJ za Užice i osnivački miting Srpskog narod- �nooslobodilačkog omladinskog saveza. Užički partizanski od­ red ima već nekoliko bataljona i narastao je na preko 3.000 boraca. TROJE MATICA U PARTIZANIMA Iz Matica kuće troje mladih je u partizanima. Vera je, pošto je završila sanitetski kurs bolničarki, otišla u jednu od četa Ćačanskog NOP odreda, Boško je bio u Užičkom NOP odredu, a Nada je, prem a zadatku Partije, bila partijski rad­ nik u Užicu, sada već i član Okružnog komiteta Skoja. Sem Nade, u Okružnom rukovodstvu Skoja su bili: Dobrivoje Vidić, Aleksa Dejović, Radoje Ljubičić, Milivoje Antonijević, Pe­ ta r Šeguljev, Nada Vuković i Aca Unuković, pri čemu su Na­ da Matić i Nada Vuković radile sa srednjoškolskom omladi­ nom. Pred Skojem su tih dana i meseci bili veliki zadaci. Na­ da je radila danonoćno. Spavala je u kasarni, ili u Komandi mesta. Nije imala vremena ni da trkne kući, sem veoma retko, toliko da poseti m ajku i oca, da im usput kaže da se za Boška, Veru i nju ne brinu, je r su krenuli najboljim putem, da pomiluje najmlađeg Fiću, kome je bilo tek desetak godi­ na i koji je po naravi bio njoj najbliži. Majka Lepa se, pak, posebno brinula za Boška .govoreći da je on mali, da će teš­ ko podneti tolike ratne napore, je r to još nije za njega. Boš­ ko je u početku radio u štam pariji »Vesti«, ali mu se to nije dopadalo. Govorio je: »Ja sam skojevac — hoću u borbu!« I pobegao je u Prvu užičku četu. U kasarni, iznad njegove kuće, dobio je pušku i iskrao se, plašeći se da ga usput ne sretne m ajka Lepa, je r bi ga ona, znao je to sigurno — razo­ ružala. Stigao je u Požegu, a odande uskočio u borbe na Ka­ ranu i oko Kosjerića. Lepa se zbunila, uplašena za njegov život. Banula je u štab odreda i tražila da joj vrate njeno »malo dete«. Posle pokoje i oštre reči, naređeno je da se Boš­ ko Matić sm esta vrati na dužnost u Užice. A Boško se, ipak, nije vratio. Napisao je majci pismo i prekorio je: zašto tra­ ži da se on vrati iz borbe u koju su pošli svi rodoljubi. M ajka je dobila Boškovo pismo i okvasila ga suzama, ali je shvatila sina i poštovala njegov izbor, životni stav pre m a borbi. Među mnogim dužnostima koje je obavljala u oslobo­ đenom Užicu, u centru Užičke republike, Nada Matić je bila i jedan od rukovodilaca prve ratne omladinske radne akcije. �izvedene u Dobnmu. Po odluci Okružnog komiteta Skoja, om­ ladina se brzo i uspešno organizovala i pripremila za skup­ ljanje letine sa polja i voćnjaka napuštenih domova dobrunskog kraja. Kao i u sve druge zadatke, Nada se u tu radnu akciju unela i srcem i dušom. O početku prve omladinske radne akcije užičke »Vesti« su 12. oktobra, u reportaži pod naslovom »Omladina spasava letinu i veseli se«, zabeležila: »Kad su hrabre partizanske čete čistile naš kraj, zaplašeni neprijatelj nije imao vremena da pokupi žetvu i da pobere plodove marljivih, žuljevitih zemljoradničkih ruku. U opustelim selima, napuštena zasejane polja, sazrele voćke i zrelo povrće nije imao ko da pobere. Ali našle su se vredne ruke užičke rodoljubive omladine koja već nekoliko dana u opustelom Dobrunu i njegovoj okolini bere jesenje plodo­ ve i sprema zimnicu za vojsku. Od ranog jutra pa do zalaska sunca veseli omladinci i omladinke, mladi partizani i parti­ zanke, vredno rade. Beru šljive, kruške, jabuke i drugo voće, spremaju pekmez. Prebiraju pasulj, paprike, kupus i drugo povrće, beru zrele kukuruze«. 0 tome kako se došlo na ideju za omladinsku akciju, Nikola Ljubičić kaže: »Odmah posle oslobođenja Užica upućen sam sa oko 50 boraca jedne užičke čete na sektor fronta prema Višegradu. Kasnije su tamo došli Ariljci i deo Požežana. Kad smo stigli u Dobrun, zatekli smo pusto selo. Muslimansko stanov­ ništvo je pobeglo u Višegrad pred terororm četnika. Njihovi su domovi opljačkani, a samo su jabuke i šljive bile nisko obesile grane pune roda koji nije imao ko da obere. Ostalo je neobrano žito i povrće. Znao sam da u Užicu nema dovolj­ no hrane, a da će je biti potrebno sve više i za front, i za izbeglice, i za građanstvo. Sećam se da sam o tome obavestio komandu Užičkog odreda i predložio da se uputi omladina da obere žito i voće. To je ubrzo prihvaćeno...« Savremenici Užičke republike kazuju da je 4. oktobra 1941. godine bila omladinska priredba u Sokolskom domu. Negde pri kraju priredbe bubnjar je udario »tuš« i jedan omladinac je objavio: »Ujutru u devet časova, pred Domom, biće zbor omla­ dine .Ide se na berbu kukuruza u Dobrun. Ostaje se desetak dana. Treba da nas bude što više«. Prolomio se pljesak i složni povici: »Hoćemooo...« Sutradan je prepuna kompozicija »ćire«, sa preko 150 omladinaca i omladinki, koji su pevali jednu od svojih omi- �ljenih pesama, »Širom cveta omladina nova«, krenula prema D obrunu i Višegradu. U tom vozu koji je vodio mlade na pr­ vu radnu akciju bila je i Nada Matić. Dragutin Maksimović Cigo, član aktiva skoja za »Tka­ onicu i grad«, seća se da je dobio zadatak da u Dobrun po­ vede nekoliko omladinaca s kojima je održavao vezu. — Okupili smo se pred Sokolanom. Dan je bio sun­ čan: lokomotiva i prvi vagon bili su iskićeni cvećem. Sećam se slike kad smo prolazili pored plaže: voz je bio pre­ pun, a mi smo svi proturili glave kroz prozore i pevali... Po kazivanju Dušana Markovića ćuza, borca Treće užićke čete, kod mladih se stalno orila pesma. — Naročito veselo je bilo uveče, na komišanju kuku­ ruza, i kuvanju pekmeza. Da se posao što pre svrši, u pre­ dahu, između borbi, pomagali smo im i mi, borci. Stavimo pušku preda se, o vrat, i — na posao! Za jednu omladinku svi su govorili da je najbolja. Čini mi se da je to bila Nada Malić, jedan od organizatora akcije. Jelena Marković, jedna od učesnica te akcije, kaže da je u Dobrunu, na radnoj akciji, bio čitav aktiv Skoja: — Između ostalih bila je i Nada Matić, kasnije na­ rodni heroj, Nada Vuković, Lenka Nikolić i mnoge druge. S borcima čete Nikole Ljubičića koji nisu bili na položaju održavana je politička nastava... Mladima na radnoj akciji je, seća se Mileva Đurđić — Topalović, svakodnevno dosađivao jedan italijanski avion: — Taj avion je kružio, m itraljirao, bacao svežnjeve ručnih bombi. Leteo je obično na relaciji Višegrad — Šargan — Vitasi. Tukao je mostove, vozove i druge objekte. Znali smo da pilotira ustaški satnik Kukovec. On je rođen u tom kraju i zato se bio okomio na nas. Obično smo ga čuli iz daljine kad »zadrči« i sklanjali se po voćnjacima i u šumu. Tukao nas je ali, srećom, nikom se nije ništa de­ silo Kasnije smo saznali da nema nišanske sprave na m it­ raljezu, a to smo zaključili i po »pogocima«, pa se nismo mnogo ni plašili. Na račun tog aviona i njegovog pilota pravili smo i viceve. Čim poleti, železničari iz Višegrada su javljali telefonom stanicama: »Bež'te, eto Kukavice!«... Mnogi učesnici akcije dobro su zapamtili događaj vezan za zaplenjenu italijansku zastavu. Cigo Maksimović o tome kaže: �— Na nekoliko dana pred kraj akcije, na stanici u Vardištu obrela se grupa partizana s italijanskom fašisti­ čkom zastavom. Zastava je zaplenjena od ltalijana u borbi na Belom Brdu. Dok su partizani čekali voz za Užice, na peronu je održan miting. Partizanski komandir Nikola Ljubičić je govorio kako je zadobijen ratni trofej i neprijatelj nateran u panično bekstvo. Mi smo radosno pljeskali. A onda — fašistička zastava se našla pod nogama partizana... Omladinci i omladinke su se sa radne akcije, iz Dobruna, u Užice vratili 16. oktobra, da bi svi, već sutradan, učestvovali u radu osnivačkog mitinga Srpskog narodnooslobodilačkog omladinskog saveza u Sokolskom domu. Za mlade akcijaše to je bila najlepša nagrada. NA PARADI U ČAST LENJINOVOG OKTOBRA Užice je postalo ne samo središte ustanka u zapadnoj Srbiji, već i mesto iz koga se rukovodilo borbom naroda u celoj zemlji. Grad je dao sve što je imao narodnooslobodilačkoj borbi. Najvrednije od svega, razume se, bili su bor­ ci, omladina. Hiljade mladih poslali su borci za oslobođe­ nje. odnosno politički i pozadinski radnici. Proslava godišnji­ ce oktobarske revolucije, održana 7. novembra, jedan je od najlepših dana koja je doživelo Užice i čitava Užička repub­ lika. A taj praznik, posvećen prvoj socijalističkoj revoluci­ ji, te 1941. godine, kad su fašizam i ropstvo carevali gotovo u celoj Evropi, slavljen je samo u Sovjetskom Savezu i na oslobođenoj teritoriji u Jugoslaviji. Taj veliki dan Užičke republike Nada Matić je doživela u punom zanosu. Deo toga dana provela je sa svojom najboljom i nerazdvojnom drugaricom Milenom Spasojević, koja je, kao delegat iz Požege, došla u Užice. U Užicu je bila zakazana parada u čast Oktobra. Iako je svečanost bila predviđena za uveče — zbog zaštite grada od moguć­ nog naleta neprijateljeve avijacije — u Užice su seljaci iz okolnih sela, delegati iz jedinica na frontu, odbornici, žene i omladina počeli da pristižu od ranog jutra. Delegati su is­ koristili lep dan da obiđu Užice i vide sve što se moglo videti. Mnoge je privlačilo partizansko groblje. Pod svežim humkama mimo su počivali hrabri ratnici — borci, komandanti, komandiri, komesari: Milan Mijalković Ciča, Bogdan Ka­ pelan, Miladin Popović i drugi. Delegate je zanimala i iz­ ložba partizanskih slikara: Bore Baruha, Dragoljuba Vuk- �sanovića. Piva Karamatijevića i drugih, posvećena SSSR-u i oktobarskoj revoluciji. Izložba je bila skromna, rađena oskudnim sredstvima, ali je po mnogočemu odskakala od mnogih izložbi spremanih i otvaranih pod neuporedivo po­ voljnijim m aterijalnim uslovima. U štabu Užičkog odreda za delegate je priređen sve­ čani ručak. Za one oskudne prilike ručak je, ipak, bio bo­ gat. Delegati su posluženi čak i pečenjem i kolačima, što je bila retkost za ondašnje prilike. Nada je sedela sa Milenom i Jovom Dragačevcem, školskim drugovima. Sa delegatima je na ručku bio i Željo Đurić, sekretar Okružnog komiteta KPJ. I Nada i Milena su bile vesele, pričljive. U pošalicama 0 ratnom vremenu su prednjačile. Milena je čak zadirkiva­ la i Želja pitajući ga kada ee već jednom završiti ručak, budući da je, zbog nekih poziva, nekoliko puta ustajao iza stola i opet se vraćao. A Željo bi, opet, veselo dobacio — da pečenje još nije stiglo. Nada je ponajviše zapitkivala dele­ gate iz jedinica sa fronta: da li borci im aju dovoljno odeće, kakva im je obuća, im aju li džempere, rukavice itd. i iz lo­ ga izvlačila zadatke za omladinu — za pletenje džempera, rukavica i čarapa borcima na frontu... Užička republika je živela i radila, opirala se sili oku­ patorskoj, napadima četnika, pobeđivala i uzmicala. Punili 67 dana trajali su napori oslobođenog Užica te ustaničke 1941. godine. Ali se, pod naletom jakih nemačkih snaga, nije mogla održati. Posle nekoliko uzastopnih borbi, naročito posle legendarnog žrtvovanja Radničkog bataljona i drugih jedinica na Kadinjači, u Užice se ponovo vratio okupator, a s njim i izdajnici: četnici, nedićevci i drugi. Nada Matić je sa drugim borcima iz Srbije krenula na dug borbeni put — u Sandžak, Bosnu, Dalmaciju, Hercegovinu, Crnu Goru, pa otud — opet u Srbiju. Dan povlačenja partizanskih jedinica iz Užica za Nadu je bio veoma tužan. Po zadatku Partije, ona je mnogo radi­ la na tome da se što više mladih skloni iz Užica pred na­ letom Nemaca. Kao i mnogi drugi, ona se spremala za po­ vlačenje. Uzela je samo najnužnije. I uspela da svrati do kuće, da se pozdravi sa mamom, da joj kaže da bude hra­ bra. da čuva Fiću i tatu. A njih troje: Vera, Boško i Nada — oni će sa našom vojskom. Za njih da ne brine. Vratiće se u Užice. Pred polazak je otrčala do Mirne, da se i s njom po­ zdravi. Samo je rekla da ne puste suze. A svojoj drugarici �predala je desetak primeraka Staljinove biografije — da ili sačuva. 1 otišla je u koloni iz Užica, preko Zabučja, prema selu Ljubanju. S njom u koloni bio je drug iz školske klu­ pe Radovan Urošević Bota, najveći romantičar njene gene­ racije. Njemu je i u tim danima velike neizvesnosti i stra­ danja bilo do šale. Idući preko Ljubanja pred jednom ku­ ćom, u kapiji, Bota i Nada su ugledali školsku drugaricu Ljubu Vidojević i njenu mamu Daru. One su se već sklo­ nile iz Užica, kako bi izbegle prvi talas najezde okupatora. Posle pozdrava, Bota je povikao: — Ljubo, hajde s nama. Bolje što dalje od okupato­ ra. Ljuba pogleda u majku, pa upita: — Mama, da idem i ja? Majka nije stigla ni da joj odgovori, a ona, kao da se nečega priseti, upita: — A kad se vraćate? — U nedelju! — grunu Bota, a Nada se samo nas­ rneja. Dara pripreti Ljubici da miruje tu gde se našla. Nada i Bota se pozdraviše, pa odoše sa kolonom. Lju­ ba i Dara rekoše na rastanku: — Srećan put, Nado. Bota, vodi računa o Nadi... Desetak minuta kasnije, dva aviona nadleteše i počeše mitraljirati kolonu partizana i izbeglica, koji se raspršiše po obližnjoj šumi. Dari se ote uzdah: — Bože moj, da li deca izmakoše u šumu?.. Kad avioni odleteše kolone produžiše prema obronci­ ma Zlatibora. Tada su seljaci utvrdili da žrtava nije bilo. To je bilo 28. novembra. Već sutradan, posle borbe na Kadinjači i prodora nemačkih jedinica preko Valjeva i Kcsjerića, Nemci su ponovo zauzeli Užice. Vrhovni štab je, sa jedinicama i zbegom, napustio grad i povukao se prema Ziatiboru. Nada je, sa svojim Užičanima, usput, preko Palisada, Draglice, Sjeništa i dalje, prema Uvcu, doživljavala teške časove odstupanja i povlačenja zbega pred silom oku­ patorskom. Prešla je Uvac i došla u selo Radoinju, u par­ tizansku bazu, na deo slobodne teritorije između Uvca i Li­ ma. Ovde se dala na posao, sa drugaricama iz Užica: Stan­ kom Laković, Vitom Gutman, Lenkom Nikolić Lelom, takeđe učenicom učiteljske škole, i drugima. I ovde je bilo mnogo poslova za Nadu: trebalo je lečiti i negovati ranjeni­ ke, savetovati borce kako da sačuvaju noge i ruke od po- �sledica hladnoće. Još važniji je bio politički rad; svaki slo­ bodan čas trebalo je iskoristiti da bi se borcima govorilo o budućim akcijam a i pobedama partizana, je r ovo povlače­ nje je samo trenutna kriza, kakvih u ratu mora biti. Ona u radu već ispoljava kvalitete sposobnog političkog radni­ ka koji lako razgovara sa borcima i na jednostavan način im objašnjava pojmove, događaje. U sećanjima Nadinih rat­ nih drugova ostale su njene reči iz tih dana, pune vedrine i vere u pobedu: — Vidite, drugovi, da su skoro svi Užičani odstupili, povukle se ćele jedinice. N ajbolji i najjači naš deo je oču­ van. Takve su i druge jedinice. Ako se ne budemo borili u okolini Užica borićemo se tamo gde možemo. Svuda gde dođemo — tamo je naš narod, a neprijatelj nam je svuda isti... Krajem decembra, Ljubinko Pantelić se u Radoinji sreo sa Nadom. Taj susret on je zauvek upamtio: — Jedne noći smo krenuli sa obronaka Zlatibora i reku Uvac prešli kod Kokinog Broda. Most je bio srušen, Pa smo gazili reku. Naša umorna kolona je oko ponoći sti­ gla u Radoinju, u školsku zgradu. Tamo je već bilo dosta naših jedinica. U povelikoj učionici u koju sam ušao škiljila je petrolejka. Drugovi su nam napravili m esta da spavamo. U tom sm eštanju prepoznadoh Nadu i Vitu Gutman. Nada je bila neum orna da pomogne drugovima. Stalno je pripitkivala: »Drugovi, da li ste gladnP Im a hrane za večeru. Da li su nekome, možda, promrzle noge?..« Bilo je više drugari­ ca koje su se trudile da nam pomognu u svemu što mogu, a Nada i Vita su u svemu prednjačile. MILENA JE UMRLA USPRAVNO Na oslobođenoj teritoriji između Lima i Uvca, sa središtem u Novoj Varoši, jedinice iz užičkog i čačanskog kraja, Sumadinci i Zlatarci, provele su ceo decembar 1941. i jan u ar 1942. i vodile borbe protiv četnika, Italijana, Nemaca (najžešća je bila na Visokoj), vršile ispade prem a Zlatiboru i Ivanjici. Početkom februara jake četničko-nedićevske jedinice napale su partizanske snage i ove su, pod vrlo nepovoljnim uslovima, morale da se povlače preko Li­ ma, dublje u Sandžak. U vrlo dram atičnim borbam a — po dubokom snegu, mrkloj noći i vejavici — jedinice su se pro­ bile ka Limu i iznad Prijepolja prešle u Kamenu goru. Po �jakom mrazu i pri vrlo niskoj temperaturi, noću između 6/7. februara, borci iz Šumadije, Ćačani, Užičani, Ariljci, Požežani, Moravičani, Zlatarci i drugi (većina svučeni do gole kože — da ne bi kasnije, u mokrom odelu, promrzli) — pre­ gazili su ledeni Lim. Jedan od boraca iz tog stroja hrabrih ratnika bila je i Nada Matić. U toj dramatičnoj noći bilo je, a i moralo je biti, i onih koji su se izgubili iz kolona, nas­ tradali. Nada je, nakon dva-tri dana, saznala da joj je u tim teškim danima stradalo troje dragih iz škole: Slavko Međedović, Lenka Nikolić i Milena Spasojević. Lenkinu če­ tu napali su četnici kod Aljinovića, pa je u tom okršaju i ona poginula. Za Nadu je vest o Mileninom nestanku bila tužna i prelužna. Jer, nestala je njena najodanija drugarica iz uči­ teljske škole, krasna devojka, čovek i prijatelj, član Partije. A to »nestala« značilo je — poginula ili zarobljena. U nji­ hovom razredu za sve đake bio je poseban pojam — Nada i Milena. U tom istom razredu bile su još dve Nade — Karaklajić i Stranjaković, i još jedna Milena, ali kad se kaže — Nada i Milena, dvojbe nije moglo biti, znalo se da se go­ vori o Nadi Matić i Mileni Spasojević. Sada je Milena nes­ tala. Prema kazivanju njenih drugova, ona se u mrkloj noći vratila iz kolone da pronađe brata Dragoslava koji se bio izgubio. U jednom iznenadnom susretu i neravnoj borbi sa četnicima, Požeška četa, u kojoj su bili Milena i njen brat Dragoslav, desetkovana je. Dragoslav je u onom metežu ostao sam, lutao, bežao i sasvim se izgubio od čete. Usput, u lutanju, naišao je na još četvoricu partizana. Dospeli su u selo, pa su ih tamo mesni četnici zarobili. Strpali su ih u neki podrum. Posle jedne noći četnici su u istu kuću do­ veli zarobljenu Milenu i Slavku Ivanović, učiteljicu iz Rogu. Uskoro su streljali četvoricu partizana, a Dragoslava, Mile­ nu i Slavku izveli da gledaju streljanje. Kao, oni su svi sta­ riji, služili su vojsku — i zato su streljani. Uveče, kad su troje zarobljenika ostali sami. Milena je pitala brata o čemu su četnici s njim razgovarali, pa kad je on ispričao kazala mu: »Dragane, bio si slabić. Šta imaš da se pravdaš ovim skotovima i bagri o tome kako si otišao u partizane i da ih lažeš da si bio u komori...« Posle su ih četnici vodili od sela do sela i neukom i neprosvećenom na­ rodu »pokazivali« Milenu i Slavku. Neke žene, zaostale i pri­ mitivne, iščuđavale su se, pljuvale ih, a četnici se cerekali. �Milena je bila m irna i kad bi se seljanke smirile — govori­ la im da se na njih ne ljuti, jer kad budu prosvećenije znače da i same treba da se bore za svoja prava i bolji život. U selu Lopižama četnici su streljali Milenu i Slavku. Hteli su od streljanja da naprave lakrdiju. O tome Dragoslav Spasojević, sem ostalog kazuje: — Narediše Mileni i Slavi da se spreme. One iziđoše napolje. Diko Jovanović (četnik iz Požege) zadrža mene, a trojica četnika odoše za Milenom i Slavom. Diko i mene iz­ vede napolje. Kad izidoh ugledah: Milena i Slava sa tri čet­ nika, malo ispred kuće; njih dve napred, a četnici pet-šest koraka pozadi. Priđemo tim četnicima. Diko me gurnu is­ pred sebe, utrpa mi pušku u ruku i naredi da pucam u u pravcu Milene. Međutim, ja sam bio van sebe i nikako ni­ sam mogao da opalim. Diko uze iz mojih ruku pušku, koja je, u stvari, bila prazna, zatim naredi onoj trojici da pu­ caju. Milena i Slava su počele bežati po dubokom snegu, ali kad ih pogodiše popadale su. Kad su pucali Milena je povikala: »Naša je pobeda!«, »živeo Sovjetski Savez!« i još neš­ to je zaustila... Tu noć sam proveo u očajanju. Samog sebe nisam osećao... U požeški kraj četnici su doneli najprljaviju priču — da su me prim orali da pucam u sestru ili u Slavu... Milena, ta divna devojka iz Zdravčića, bila je tiha i mirna, ali kada je ušla u vrtlog borbe postala je smela. Sa da je junački poginula. SUZA ZA SESTROM VEROM S Milenom je Nada bila i najintim nija drugarica. Sa mo je Milena znala da Nada simpatiše Aleksu Dejovića, užičkog metalca. Zavolela ga je još na radu u Okružnom komi­ tetu Skoja, onako neumornog, jakog, svega okrenutog borbi za pobedu. A Milena je, pak, volela Želju Đurića, istina ispoljavajući to manje skriveno nego Nada. Čak je otvoreno o tome govorila. Ali, samo je Nada znala koliko je ta ljubav iskrena i ljudska. Otuda je nestanak Milene, iskrene druga­ rice sa prvih skojevskih sastanaka — bila prva rana Nadina. A druga njena rana, još teža, doživljena samo koji dan potom, takođe na Kamenoj gori, bila je — vest da je njena divna sestra Vera, komunista i hrabra bolničarka, stradala Vera, starija Nadina sestra, poginula decembra 1941. u Sjenici ��u borbi na Sjenici. Upravo, tih dana su na Kamenu goru sti­ gli borci Moravičke čete Vera Dimitrijević, Dragica Parezanović, Miloš Glišić i Mikan Pavićević. Oni su bili zarobljeni u borbi na Sjenici, a zatim zamenjeni za četvoricu Italijana. Zamena je izvršena na putu Prijepolje — Pljevlja, pa su odande došli na Kamenu goru. Vera Dimitrijević je, jecaju­ ći, pričala o držanju u poslednjoj borbi i životnom kraju Vere Matić. U vreme borbe na Sjenici Vera Matić je izišla iz jed­ ne kude da previje ranjene meštane. Nešto kasnije, vratila se u kuću gde su bile smeštene bolničarke. A onda je došlo do preokreta u toj borbi. Partizani su se morali povlačiti. Bolničarke to nisu videle. Odsečene su od čete. U magnovenju, ugledale su neprijateljeve vojnike kako, sa čalmama oko glava, jure prem a kući u kojoj su one bile. Baba, vlas­ nica kuće, izgurala je pred prag desetogodišnjeg unuka da kaže onima koji su pritrčavali da su u kući samo žene, i to bez oružja, ali rulja je već bila na vratima; rupila je u jpretsoblje, nasumce pucajući. Dečačić je, ranjen, zajaukao, a obesni fašisti su ubili i Veru Matić. Uto je ušao još jedan njihov, očevidno starešina, i sprečio dalji pokolj. Vera Di­ mitrijević i Justina Vivot su zarobljene. — Gomila fašista ulete u sobu pucajući nasumce. Gle­ dan; u cev uperenu u mene... Istovremeno Vera Matić pada, sklopljenih očiju, lica upola oblivenog krvlju. Pada polako, kac da tone. Ćini mi se kao da nikad neće pasti... Vera, dra­ ga Vera. Pošle smo iz Užica zajedno. Od tada se nismo raz­ dvajale. U svim akcijam a u Srbiji zajedno smo previjale drugove, dežurale na smenu, delile radost i bol. Sinoć, pred polazak na akciju, oprala je kosu, utrčala u sobu, sela kraj peći i sušila je. Uzela je moju ruku i prinela je svojoj kosi: »Vidi, Iepo sam je oprala«. Sada su joj vitice krvave — završila je tužnu priču Vera Dimitrijević-Marković. Boško, Nadin i Verin brat, za tu tragediju saznao je nekoliko dana kasnije. Nada je došla u njegovu četu, po­ tražila ga, poljubila i držala u zagrljaju dok je pričala šta je saznala o njihovoj Veri. Taj doživljaj Boško i danas pamti: — Samo u jednom trenutku videh suzu u Nadinoin oku — dok mi govori šta se dogodilo u borbi na Sjenici. Onda, kao da se uozbilji i poče mi govoriti da se ginuti mo­ ra, da je ovo borba u koju smo svesno pošli i da mi komu­ nista moramo izdržati do kraja, do pobede... �SKOJEVSKI RUKOVODILAC ĆETE PROLETERA U vreme boravka na Kamenoj gori, gde su uslovi za rad i život bili veoma teški, jer je sneg bio ogroman i mraz veliki, gotovo neizdrživ, Nada je bila rukovodilac Skoja u četi i, u isto vreme, četna bolničarka. Stanislav Piščević Grco još pamti jedan skojevski sastanak iz tih dana: — Negde ispred podne pozove me Nada Matić i kaže mi: »Dođi na sastanak Skoja u onu baraku!« A ja, iskreno rečeno, nisam ni znao da sam postao skojevac. Dobro pam­ tim, na tom sastanku su još bili Đoko Minić, Boško Buha, Zera... Sve dečaci. Napolju je bio veliki mraz, ali nas je Nada zagrejala svojim jednostavnim pričama o pokretima i borbama koji nam predstoje... Divan je čovek bila Nada. Ni­ ko od nas, njenih vršnjaka, nije umeo tako lepo, razumlji­ vo i oduševljeno da govori o našoj borbi, da zaokupi ljude, da im vrati veru u sebe, u drugove, u uspeh i pobedu. Bili su to dani velikih iskušenja. Ljuta zima je tako reći štipala dušu u čoveku. Oskudica u hrani, soli, odeći, obući — pritiskala je, satirala. Tako su u oružanoj borbi, još na njenom početku, počele prve nevolje i velika iskuše­ nja boraca. Na njih se, kao i drugi borci, navikavala i Nada, padajući i u iskušenja. Partizanima iz Srbije koji su dospeli u Sandžak, sem visokih snegova, surovih mrazeva, suprotstavio se i Nemac, i Italijan, i četnik, i pripadnik muslimanske milicije. Borbe su vođene iz dana u dan. Ipak, i u tim nevoljama, posle ne­ prekidnih borbi, zaiskrila je divna vest — da će se uskoro formirati nova proleteska brigada, pored Prve. Ta vest je stigla imeđu Užičane, u Nadin bataljon, u četu. To je do­ življeno kao najlepši susret, kao najvrednija nagrada posle toliko nevolja u neprijateljskoj ofanzivi, posle teških borbi i gubitaka dragih boraca. Uskoro je ta vest i potvrđena: drug Tito će formirati Drugu proletersku brigadu. U nju će ući borci iz Srbije, među njima i Užičani. To je još u Boljanićima borcima rekao Petar Stambolić. Za Nadu, to je bio melem na sve rane koje su je zadnjih meseci i dana sustigle... Bataljoni su po visokom snegu hitali u Ćajniče, bo­ sanski gradić prema Drini. Tamo su pristizali i čačani, Šumadinci, Požežani, Ariljci, Ivanjičani. U oslobođenom gradi­ ću. posle kratkog odmora, sve se dalo na uređivanje odela, obuće, šišanje, brijanje. Svi sastanci i dogovori bili su vezani �7a tu brigadu, koju su svi borci u mislima već videli, osećali je pred sobom. Nada je neumorno pričala o tome šta su proleteri, koilko su jaki, čvrsti i nepokolebljivi drugovi i borci. »Proleteri su nova snaga revolucije, oni će svojom jačinom i oružjem, ali i saznanjem i čeličnom voljom, biti ubojna sila koja će u našoj zemlji — sa drugim jedinicama i narodom — srušiti okupaciju i razbiti fašističku silu. Pro­ letere predvode komunisti i oni su najbolji, najodabraniji borci...« Nadine reči, jasne i jednostavne, slušali su svi, njih su razumeli i obični borci, dobrim delom seljaci, među ko­ jim a je bilo i nepismenih. U Cajniču proleteri su dobili i najlepša znamenja: na petokrake su izvezli srp i čekić, koje nose samo proleter­ ske jedinice. Bilo je teško naći tkanine crvene boje, pa su se mlade partizanke rastrčale po gradiću da skupljaju sta­ re fesove. A Nada, Stanka, Milena Siterica i mnoge druge neum orno su krojile crvene petokrake zvezde i brzo i vešto vezle srp i čekić na njima. Nada i Stanka su to radile i u Uzicu, prvih dana posle oslobođenja, kad su pristizale je­ dinice u kojima još svaki borac nije imao petokraku. Tu veliku želju svakog borca, da nosi partizansku oznaku, one su brzo ispunjavale, a onda su na tom divnom znamenju vezle još i proleterske simbole — srp i čekić. Prvog m arta bataljoni iz Srbije su se postrojili na trgu u Cajniču, pred hotelom i nestrljivo čekali najsvečaniji trenutak. Kad je drug Tito stigao sa svojom pratnjom , Ratko Sofijanić mu je predao raport, rekavši da su srpski par­ tizani spremni za form iranje Druge proleterske brigade. Ti­ to je stao pred stroj, rekao ratnicim a da im donosi pozdrav Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije i da oni od danas čine brigadu, Drugu proletersku. Govorio je Tito o dosadašnjim borbam a, o uspesima i porazima, kazao da će borba biti teška i duga, ali da će partizani pobediti. Mladi proleteri su Tita slušali široko raširenih ženica. Na­ da je, iz stroja svoje čete u Četvrtom bataljonu, upijala sva­ ku Titovu reč. Ponesena rečima Vrhovnog komandanta, ona se iskreno radovala što se stvara nova vojska, odabrane proleterske brigade, pred kojima ne može biti prepreka. U stro ju Druge proleterske bilo je dosta Užičana, Na­ di znanih i dragih ljudi, sinova njenog zavičaja. Istina, mno­ gi su već pali u borbam a u Srbiji, na Kadinjači, oko Užica, na Zlatiboru, mnogi ratnici, već prekaljeni borci, ostali su na večitoj straži. Ali, evo ovde, u Cajniču, u stroju, čitavog �bataljona Užičana! Tu su radnički borci Aleksa Dejović, Dobrilo Petrović, Ješo Popović, tu je i njen brat Boško i mno­ go njegovih vršnjaka, užičkih đaka i šegrta, radnika, seoskih momaka. U stroju bataljona su i Nadini drugovi iz školskih klupa: Mirko Popović — zamenik komesara Prve čete, Milić Maksimović — zamenik komesara Druge čete, a ona je ru­ kovodilac Skoja Treće čete. U svakoj četi — po jedan. Po­ red njih Milivoje Antonijević, samo dve godine stariji u ško­ li, sada rukovodilac Skoja bataljona. Bio je to veliki dan za proletere iz Srbije. Oko 800 boraca brojala je njihova Druga proleterska brigada, sas­ tavljena od četiri bataljona: Prvi — borci dotadašnje Po­ žeške, Ariljske i Moravičke čete; Drugi — dotadašnje čačanska, Ljubićka i Takovska četa; Treći, Šumadijski — sastav­ ljen od boraca Račanske, Oreške i Pomoravske čete; i Če­ tvrti — u koji su ušle Prva užička i Prva i Druga zlatiborska četa. Jedinice su se već dobro upoznale i u borbi ojačale, izrasle u proleterske. Odmah posle formiranja, nekoliko bataljona je, ka­ mionima, prevezeno do Goražda, odakle su pošli na prvi bor­ beni zadatak — napali su četnike okupljene u ergeli Bori­ ke. U toku noći 8. marta Drugi i Treći bataljon su iznena­ dili četnike u Borikama, opkolili ih i u jednočasovnoj bor­ bi potpuno likvidirali, i to bez sopstvenih gubitaka. Zarob­ ljeno je više od 130 četnika i oficira, koji su sarađivali sa Italjanima iz Višegrada. Taj prvi borbeni zadatak brigada je izvršila izvanredno. Uskoro Druga proleterska i tri bataljona Prve prole­ terske formiraju udarnu grupu i, po naređenju Vrhovnog štaba, kreću prema Han-Pijesku, na dalje čišćenje istočne Bosne. Za to vreme Prvi i četvrti bataljon, u napornom maršu i po dubokom snegu, prelaze planinu Devetak i silaze u dolinu rečice Jadar, oslobađaju Miliće, Vlasenicu, Bratunac i Srebrenicu. Nešto kasnije, dva bataljona napadaju ustaško-domobransko uporište Rogaticu. U prvim mesecima svog delovanja brigada je imala više borbi, a naročito iznenadnih sudara; ona je izbacila iz stroja veliki broj neprijatelja, zaplenila znatne količine nao­ ružanja, opreme i namirnica. U tim danima Nada se posebno zbližila sa Stankom Laković. One su se i iz Užica znale, ponekad su se, na ra­ du, i susretale. Sad, u borbenoj koloni, na ratnim zadacima, prilikom čijeg su izvršavanja bile bolničarke, delile su sve �radosti. U radu skojevske organizacije Nada je uvek imala punu pomoć od Stanke, osećala je njenu podršku u svakoj prilici, računala na nju. Cak su i jele iz jedne porcije, uvek zajedno. — Nada je imala jednu šerpicu a ja neki lončić — seća se Stanka. — I mi smo se, u početku u šali, i u tom pogledu udružile: iz šerpice smo jele ono što dobijemo za doručak, ručak ili večeru — kad je šta bilo, a iz lončića pile vodu. Ta međusobna pažnja bila je toliko iskrena da smo često jedna drugoj ostavljale hrane, nudile jedna drugu. Ali, Nada je u tome prednjačila i često mi govorila: »Stanka, moraš jesti više od mene, slabija si fizički...« HRABRA BOLNIČARKA NA KRVAVOM GATU Toga ratnog proleća Druga proleterska se borila u Bosni, zatim u Crnoj Gori, u Hercegovini. Na Pivi, kod Uzlupa, na D urm itoru i Dobrom dolu, njeni bataljoni su vo­ dili teške borbe protiv jakih četničkih snaga. Borbe su bi­ le žestoke, svakodnevne. Proleteri su se u svakoj od njih junački pokazali. Svojom čvrstinom u borbi i spremnošću na žrtve pomagali su crnogorskim partizanskim odredima da se izvuku ispred četničko-italijanske udružene ofanzive. Onda je došla borba na Gatu. žestoka, pogibeljna. Jedna od najtežih i najstrašnijih koje je četvrti bataljon vo­ dio ne samo dotad već i kasnije. Četiri dana i noći borci su marševali, poslednji dan i noć bez hrane i vode. Po zadatku Vrhovnog štaba, tri bataljona Prve i Četvrti bataljon Dru­ ge proleterske krenuli su u napad na utvrđeni Gat, nedale­ ko od Gackog. U tom rejonu četnici i Italijani su, udruže­ nim snagama, poveli ofanzivu protiv naših jedinica. Treba­ lo je štititi povlačenje ranjenika iz sela Izgori, štititi naše snage u dolini Sutjeske i na Tjentištu. Još u početku borbe gotovo sva vatra sa tvrđave Gat srušila se na Nadu i drugo­ ve iz bataljona. U borbu za Gat proleteri su ušli umorni, iscrpeni. Pre­ ma zadatku, trebalo je u ponoć uoči napada da stignu na presedlinu između Gata i sela Dulića. Međutim, zakasnili su i stigli u osvit dana. Vodič, seljak iz susednog sela, u noći je dosta oklevao — ili je i sam bio blizak četnicima ili se sm rtno uplašio, pa je bataljon vodio lošim stazama. Tek kad mu je kom andant bataljona, Miodrag Milovanović Lune, podviknuo, — krenuo je u noći prem a Gatu. Sa zakašnje- �njem je došla i druga nevolja. U samo svitanje, kad je ko­ lona bataljona naišla na seoske kuće, patrola je primetila čoveka zakplonjenog iza ograde. Bio je to stražar. Na to je to«-ac Dragoslav Divac, koji je bio u patroli, opalio iz puške za stražarem, mada je bilo naređeno da se ne puca bez komande. Čovek je počeo bežati, a pucanj je otkrio pro­ letere. Iz kuća su, na vrata i kroz prozore, navrat-nanos, po­ čeli iskakati četnici, i juriti prema dolini koja je izvodila na Gat. Tako je nastala prevremena borba. Lune je komandovao »Trkom napred!«. Bataljon se za­ talasao kao oluja, ne prezajući ni od trčanja brisanim pro­ storom, niti od strahovite četničke vatre sa Gata. Ceo ba­ taljon je pojurio prema vrhu, iako to nije bio njegov zada­ tak. Nastala je prava trka. Radilo se o životnom pitanju: ko će pre na vrh Gata. Razvila se dramatična borba. Četnici su bili u dale­ ko povoljnijem položaju: imali su proletere na brisanom prostoru ispod Gata — kao na dlanu, u kamenjaru gde nen a sigurnog zaklona. Odozgo, sa vrha, iz utvrđenja i bunke­ ra, gađali su proletere — pravo u teme. Na Četvrti bataljon, premoren i izgladneo, krenuli su i četnici iz Dulića i sa Gata — dobro snabdeveni, nahranjeni. (talijanski okupatori su ih dobro potkupili. Počela je da tuče i italijanska artiljerija. Nastao je pravi pakao. Ali bataljon proletera bio je čvrst kao stena. Svaki čovek se borio junački, iako su bataljoni Prve proleterske zakasnili da, po utvrđenom planu, izbiju na svoje položaje. Hteli su Užičani i srcem i borbom — da iz­ vrše zadatak. Kako je vreme odmicalo, borba je postajala sve dramatičnija. Četnika je, što narod kaže, bilo kao pleve. Njihovi položaji ličili su na mravinjak. Proleterima se teško bilo braniti od vatre i sa vrha Gata i iz podnožja, tim pre jer zaklona nije bilo. Počeli su da padaju i prvi borci. Ranjenika je bilo sve više. Uskoro se preko streljačkog stro­ ja počelo da prenosi i ko je poginuo. Borci su tako saznali da su pali komesari Dragan Pavlović i Dragoslav Krečković, zamenik komesara Anđa Ranković, da je teško ranjen i (uskoro je i umro) komesar bataljona Dobrilo Petrović, a lakše ranjen i Lune. U toj surovoj borbi, po vrućini i na kamenu koji je pržio, borci i bolničarke su spašavali ranjenike. Bolničarke su se po brisanom prostoru prebacivale od ranjenika do ranjenika. Komandant Lune u svom »Nedovršenom dnevni­ ku« zabeležio je da su hrabre drugarice Nada Matić i Milena �Sitcrica na desnom krilu ukazivale pomoć ranjenicima, a Stanka Laković, pod kišom kuršuma, previjala ranjene bor­ ce. Ranjen je i Boško Buha. Njega izvlači Milena Siterica. Mala Desa Petronijević, učenica prvog razreda učiteljske škole, uzela je dve puške, jednu od ranjenog druga i jedva ide za njim ali, iako na izmaku snage, neće da je ostavi. Za vreme najžešće borbe ranjen je puškomitraljezac Vojin Đurašinović Kostja. U blizini je bila Nada Matić i ona je, na Kostjin poziv, brzo dopuzila da mu pomogne. Iz rukava Kostjine desne ruke slivala se krv. Nada je bez raz­ m išljanja zaklonila ranjenika i, da bi što brže došla do ra­ ne, makazama odsekla rukav Kostjine bluze i košulje i pre­ vila ranu. Dok je to Nada radila, za puškomitraljez je zale­ gao K ostjin pomoćnik Milan Vlajisavljević, ali je uspeo sa­ mo da opali rafal-dva pa je i sam klonuo, nepomično. Nekoli­ ko m inuta kasnije dotrčao je vodnik Ljubodrag, Lunetov brat, ali je i on, tek što je klekao za puškomitraljez, ne stigavši, valjda, ni da nanišani u četnike — poginuo. Tri puškom itraljesca začas su izbačena iz stroja. Nešto kasni­ je i Nada je ranjena. Zrno joj je prošlo kroz grudi. Srećom, rana nije bila teška, a Nada je inače bila jaka i hrabra, pa sc nije pokolebala, već se sama kretala i izvlačila sa bojišta. U tako neravnoj borbi četnici su uspeli da zaobiđu proletere sa desnog krila i da na njih jurišaju i sa čela i sa boka. Lune je bio prinuđen da naredi povlačenje sa pola osvojenog visa. To nije bilo povlačenje da bi se izbegla bor­ ba, već povlačenje uz borbu prsa u prsa. Bataljon se borio da bi izvlačio ranjenike i sačuvao svoju snagu. Četnici su bili u boljem položaju. Sjurili su se niz Gat na proletere. Dve vojske su se izmešale, pa je bojište ličilo na mravinjak. Tek tada su stupili u borbu i bataljoni Prve proleterske, ali pomoći više nije bilo. Sad su se četnici i proleteri doslovno hrvali, hvatali se u koštac. Ustremio se čovek na čoveka. Pravi uokolj. U takvom krkljancu teško je bilo razaznati ko je četnik a ko partizan. Pucnjavu su zamenili gušanje, bor­ ba bez oružja. Proleteri su morali da prihvate takvu bor­ bu, je r je trebalo spašavati ranjenike, koje su jedni izvla­ čili dok su se drugi, brojniji, gušali i hrvatli sa poludelim čet­ nicima. Ceo bataljon se, iako je krvario i ginuo kao nikad ra­ nije, borio — kao jedan čovek. Niko nije mislio samo na sebe, nego na bataljon, na ime proletersko. �Četvrti bataljon je na Gatu pretrpeo teške gubitke, naj­ teže od Ćajniča. Gubici su bili preveliki i za ćelu brigadu: 36 poginulih i 26 ranjenih proletera. Borbu Četvrtog bataljona prihvatio je Prvi. U žestokim okršajima na Živnju, Lebršniku i Čemernu, branio se Prvi bataljon. Napadi četnika, koje je pomagala italijanska artiljerija i eskadrila aviona »savoja«, trajali su ceo dan 13. juna i sutradan. U borbi na Živnju, braneći odstupnicu bataljona, herojski je poginuo zamenik komandanta Petar Leković, prvi narodni heroj Jugoslavije, koji je to zvanje dobio još za života. Proleteri su nosili ranjenike, od kojih su mnogi, po onoj nesnosnoj vrućini, umirali tražeći gutljaj vode koje, eto, nije bilo ni za spas života. Zahvaljujući upornoj borbi proletera na Gatu i Čemer­ nu četnici i Italijani nisu prošli u dolinu Sutjeske. Bolnica iz Izgora je evakuisana. POD RANAMA NA MARSU ZA KRAJINU Posle tih i drugih teških dana proleteri su proveli de­ setak dana na Tjentištu, u Vrbnici i okolnim selima — na odmoru, oporavku i pripremi za nove okršaje. Odmor u selu Vrbnici ispod Zelengore ratnici četvrtog bataljona i čitave Druge proleterske zapamtili su kao vreme gladovanja. Borci su u dugotrajnim borbama i marševima iznureni i iscrpeni. Borili su se u ekonomski siromašnim kra­ jevima, gde ni u mimo doba nije bilo dovoljno hrane ni za domaće stanovništvo. Obuća boraca bila je izlizana i dotra­ jala, odclo isto tako. Taj predah iskorišćen je i za to da se odelo boraca što je moguće bolje opere, okrpi i opari u »par­ tizanskim buradima«. Glad je, ipak, predstavljala veću nevo­ lju ratničku. U tim danima borci su najčešće govorili o hrani, 0 gladi, prisećali se kad su dobro i bogato ručali. Vrbnica 1 seia oko nje bila su siromašna. Zato su i vojničke rezerve sasvim otanjile. Retko se moglo naći štogod da se kupi. Ne­ koliko dana za čete se kuvala kopriva, pa su borci išli da je beru sve dok je po okolnim proplancima nisu svu obrali. U koprivu se dodavalo po kilogram-dva krompira, a na četu je, uz taj krompir i koprivu, dolazilo samo po pola jagnjeta. Ti­ me je trebalo okrepiti po 40 do 50 boraca. Mnogi borci su se snalazili tako što su posle obaveznih časova obuke odlazili u berbu sitnih šumskih jagoda. Pa pola sata-sat tragalo se da bi se ubrala šaka jagoda. Bilo je to koliko da se makar pokvase �usta. O tome koliko je glad pritiskala borce svedoći i činjeni­ ca da su u to vreme počeli da jedu i konjsko meso, većina njih i prvi p u t u životu. Neki borci su od tog mesa zazirali. Tada su komunisti išli prvi da uzmu hranu sa konjskim me­ som. U Četvrtom bataljonu zaklali su konja i ždrebe i svo me­ so je pojedeno. Četvrti bataljon je u Vrbnici, posle teških gubitaka na Gatu, dobio novo pojačanje: čitavu Treću užičku četu Šumadijskog bataljona Prve proleterske brigade, u kojoj je bilo dosta i Nadinih poznanika. Za komandanta bataljona imenovan je Nikola Ljubičić. Nada je dane u Vrbnici provo­ dila u brigadnoj bolnici, ali je gotovo svakodnevno odlazila i u svoj bataljon. U bolnici je najviše bila sa Marom Kusturić, ranjenom na Gatu. Ovde je Nada prvi put srela i Veru Kušec, studentkinju medicine, koja je sa grupom omladinaca iz okoline Sarajeva došla u brigadu, i koja će postati jedna od njenih najboljih drugarica. Pokret proleterskih i udarnih brigada iz Vrbniče i Zelengore preko Kalinovika i dalje, preko pruge Mostar-Sarajevo, Nada je, i kao ranjenik i kao borac, doživela sa velikim oduševljenjem. Iako sa još nezaceljenom ranom, stalno je i izdržljivo pešačila. I uvek je bila radosna kad bi čula da su bataljoni dobro prošli u borbam a, a naročito kada su bili u pitanju njeni Užičani. Ipak, i u tim prilikama je, kao i uvek, svaki predah koristila za politički rad, za političke razgovore. Nekoliko dana nakon prelaska pruge, negde iza Tarčina, Na­ da i Mara su se, posle oporavka, vratile u četu. Nada se svom snagom angažovala u političkom i partijskom radu. Tih dana na dnevni red je postavljeno i pitanje prijem a u Parti ju Mare K usturić i Milene Siterice. Bile su to dve bolničarke i odli­ čni borci; one su već pokazale izrazitu hrabrost, naročito u borbi na Gatu, kada su se istakle velikim požrtvovanjem pri­ likom previjanja ranjenika i njihovog izvlačenja sa bojišta. Uz to, Mara je hrabro izdržala i neprijateljsko zarobljavanje i m altretiranje. Cak je posle onog streljanja, kad se osvestila, toliko bila uporna da se dovukla do sela u kome su joj meštanke ukazale prvu pomoć. Teško ranjena i iznemogla, ali koliko-toliko okrepljena, Mara je išla za jedinom svojom mišlju — da nađe brigadu. Uspela je da sustigne proletere. Dospela je u bolnicu u Vrbnici. Dobrom negom, ličnom čvrsti­ nom i voljom — ta hrabra devojka je sve prebrodila i sad očekivala najsrećniji dan — da postane član Partije. �Na nekoliko dana pred sastanak Nada je sa Marom raz­ govarala o Partiji, o borbi u koju su komunisti poveli narode Jugoslavije, o novim obavezama. Mara se toga ovako seća: — Kaže mi Nada: »Čeka te jedan od najlepših dana u životu. I drug Milić (Maksimović, zamenik komesara čete; prim J. R.) će ti o tome govoriti, ali ja hoću da ti kažem da treba da budeš ponosna što ćeš postati član Partije. To je dokaz velikog poverenja u tebe, a ti si ga pošteno i zaslužila više puta dosad, naročito svojim držanjem u borbi na Gatu, kao i svim onim što si preživela i čime si mogla da pobediš i svoje teške rane, i iscrpljenost, i četnike...« Kao da i danas slušam divne Nadine reči koje su mi otvarale oči u pravom smislu — da ću postati član Partije. U isto vreme Nada je pripremala za Partiju i Milenu Sitericu, malo i milo devojče, sazdano od lepote, puno nestašluka, veselo i uvek raspevano, a u borbi dobrog borca. Zna­ la je da s njom dugo ide u koloni i da joj, prebacivši ruku preko njenog ramena, zanimljivo i jednostavno govori o Par­ tiji. Na sastanak četne partijske ćelije došla je i Spasenija Cana Babović, član CK KPJ. Sekretar ćelije Milić Maksimo­ vić, Nadin drug iz istog razreda učiteljske škole, divan drug i oličenje skromnosti i partijnosti, suvonjav momak, visok kao bor — otvorio je sastanak i saopštio da su za prijem u Partiju predložene Mara i Milena. Uzela je reč i Cana. Svi su je pažljivo slušali, upijajući njene reči o značaju prodora pro­ leterskih brigada u Bosansku krajinu, o veličini izvojevanih pobeda, odnosu prema narodu i njegovoj imovini. Mara i Milena su sedele jedna uz drugu, u uglu barake u kojoj je održavan sastanak. A kada je Cana govorila o liku komuniste u borbi i, naročito, o tome ko može biti komunista, Mari se. kako i danas pamti, činilo da su sve oči uprte u nju i u Mi­ lenu. — Pamtim Nadin iskreni poljubac posle sastanka — kazuje Mara. — Izljubila je i mene i Milenu, našu Miienicu, kako smo je svi zvali. To mi je bila najlepša čestitka. Osećala sam se nekako svečano pored Nade i u mislima sam sa­ mu sebe preslišavala: da li sam baš sve to ispunila o čemu se govorilo na sastanku ćelije — kad su Miienicu i mene pri­ mali u Partiju. �ŠEST JURIŠA NA KUPRES 42 K rajem jula i Druga proleterska, posle više uzastopnih borbi, stiže u Kupreško polje, pred gradić koji su ustaše pretvorile u svoju tvrđavu. U Blagaju, selu nedaleko od Kupresa, narod je proletere dočekao kao svoje najrođenije, kao svoju vojsku. Blagajci su unapred doznali da im dolaze proleteri iz Srbije, za šta su se i pripremili, pa sada njihovoj radosti nije bilo kraja. Umorne čete i bataljone čekala je go­ tova večera — kuvano ovčije meso s krompirom. Posle du­ gog i napornog m arša i toliko borbi, za umorne proletere to je bila prava poslastica. Te prve večeri omladina je čuvala straže ispred logora bataljona, da bi se umorni proleteri od­ morili. Posle toliko marševa — ovde su se dobro naspavali. Narod Blagaja dao je svojoj vojsci, proleterima, sve što je imao. Za svaki obrok borci su dobijali po četvrtinu hleba. Žene i deca su prikupljali u selu odeću i čarape, džempere, namirnice za ishranu. Stariji su obavljali ulogu sigurnih vo­ diča. Ustaše su se bile dobro utvrdile u Kupresu. Na raskisnicam a ulica izgradili su bunkere i mitraljeska gnezda, a sve kuće od tvrdog m aterijala ojačale novim zidovima. Pro­ zori visokih zgrada podešeni su za puškarnice. Odbrana Ku­ presa ojačana je i baterijom topova, a gotovo svakog dana joj je dolazila upomoć i avijacija. Ustaške jedinice bile su dobro naoružane, popunjene sa dosta municije, snabdevene bogatim rezervama hrane i drugim potrebama. Kupres je, po planu Vrhovnog štaba, napadalo više proleterskih jedinica, a najčešće Druga i Četvrta brigada, zatim i Prva krajiška, kao i odred »Iskra« čuvenog krajiš­ kog junaka Simele Šolaje. Šest puta su proleteri napadali na Kupres, ali ga nisu mogli zauzeti. Očistili bi u toku noći sva sela i zaseoke oko njega, ali uzoru bi se morali povlačiti. Noć je bila saveznik proletera, ali su danju ustaše dobijale •»krila«: bile su bolje naoružane, dolazila im je upomoć avi­ jacija. Noćne borbe su se često pretvarale u prave vatrome­ te. Više puta su m anji sastavi proleterskih jedinica, naročito iz Druge i Četvrte brigade, upadali u pojedine delove Kup*'esa, osvajali utvrđene zgrade, zarobljavali ustaše, ali su se uzoru i oni morali povlačiti. Gotovo mesec dana su se proleteri hrvali sa ustašam a oko Kupresa, ali ga nisu mogli osloboditi. Mnogi proleteri su i poginuli u jurišim a, boreći se protiv podivljalih ustaša �utvrđenih u bunkerima. Pri tom su mnoge bolničarke po­ kazale izvanredne primere junaštva iznoseći ranjenike kroz kišu kuršuma, previjajući ih na samom bojištu. Jedne noći Nada i Stanka su, sem ranjenika iz svog bataljona, previle i osmoricu Krajišnika. To je bilo s večeri 12. avgusta, kada su na Kupreškim vratima poginuli Boško Masal i Dragiša Ćetenović Četo, obojica Nadini drugovi, užički đaci. Dugotrajne i teške borbe, veliki gubici i druge nevolje činili su da su to bili tužni dani za mnoge borce, pa i za Nadu Matić. Ipak, najtužniji dan za nju bio je kad je saz­ nala da je poginuo Dragomir Petrović Kokica, njen školski drug. Preko njega su je mnoge lepe uspomene vezivale za Užice, za njene drugarice i drugove. Mladi seljačić iz Ježevice kraj Požege u svakoj prilici je bio pun narodskog duha i vedrine, svaki razgovor sa njim pretvarao se u pra­ sak smeha. Sada, u Blagaju, tužna tišina je pritiskala borce po­ red Kokičinog kovčega. Ceo bataljon se postrojio da oda počast i njemu i drugim palim borcima. Mirko Popović, zamenik komesera čete, držao je svom omiljenom drugu oproštajni govor. Opirao se toj tužnoj obavezi, srce mu se steglo, ali mu je Aleksa Dejović, komesar bataljona, rekao da je to dug prema drugu iz škole i borcu pa nije imao kud. A oko kovčega s posmrtnim ostacima proletera Ko­ kice, sem Nade, bili su i ostali njegovi drugovi iz školske klupe: Radovan Urošević Bota, Milić Maksimović, Vladi­ mir ćirović Ćizo, Mileta Milanović, Dragoslav Vuković. Svi potišteni. Mirkove reči, čas prigušenije čas jače, izgovarane s lugom za bliskim drugom, duboko su se doimale srca sva­ kog prisutnog, budile sećanja na divne zajedničke dane u gradu njihove mladosti, na borbe i pobede, na zadatke i du­ gove narodu i slobodi. Uskoro je u borbama za Kupres poginuo i popularni Dragoslav Vuković, koga su svi njegovi vršnjaci zvali Vule Pupavac. Nadi je Vule bio posebno drag; volela ga je i zbog njegove sestre Nade s kojom je dugo radila u Užicu — u učiteljskoj školi i u Okružnom komitetu Skoja. U susretima s njim često bi spomenula i njegovu sestru koja se iz Radoinje vratila u užički kraj na pozadinski rad. Vule je bio lep momak, kao isklesan, uvek vedar. Znao je u razredu, na časovima, da zasmeje i profesore. Zbog jedne neodmerene šale isključen je iz učiteljske škole. U bataljonu je bio do­ bar borac, a uporno je tražio da umesto puške nosi puško- �mitraljez. Sada je i on prestao da korača u borbenoj kolo­ ni Druge proleterske. Teške borbe na Kupresu su se odužile. Proleteri su izdržali velika iskušenja, pojačana nedostajanjem municije i težih oruđa. H roničari Druge proleterske beleže da je je­ dan njihov bataljon pošao u napad kad je svaki njegov bo­ rac prosečno imao samo po devet metaka. A napadalo se na osinjak u kome su ustaše imale municije u izobilju i neštedimice je trošile. Bataljon tako oskudno naoružan samo u toku jedne noći je izdržao 148 eksplozija artiljerijskih gra­ nata kojima ga je tukla ustaška artiljerija. Ustaše su znale sa kakvim se teškoćama bore partizani, a pogotovu kako im aju malo municije, kako njihovi kuvari nemaju soli, bez čega je hrana bljutava. Upravo zbog toga mnogi proleteri su u loku napada slušali ustaške povike, naročito pred svanućc. kad su se ustaše spremale za protivnapade: »Drž’te se, pelometkovići, m ajku vam komunističku«, ili »Neslani Jovar.e, priteži opanke, valja ti bježati...« No ni te, kao ni sve druge, brojne teškoće nisu mogle pokolebati proletere. Na­ protiv, oni su čak i sa tako malo municije jurišali na Kupres, na ustaške koljače, gotovo golim rukam a otimajući od njih mitraljeze. U borbam a oko K upresa proleteri su doživeli i mno­ ge radosti. Najviše ih je oduševljavalo poverenje koje im je narod ukazivao, narodna ljubav dokazivana na svakom koraku i pomoć pružana u svemu. U susretim a sa mladima, sa starijim a, u svakom selu — osećali su se kao u rodnoj Srbiji. Zbog toga je među starešinam a i borcima bila veo­ ma popularna i često spominjana pošalica: »Ovuda je naj­ kraći put za Srbiju«, što je često ponavljao i divni komesar brigade Milinko Kušić. Posle borbi oko K upresa Druga proleterska je, brat­ ski sadejstvujući sa Prvom krajiškom brigadom, oslobodila Mi konjić-Grad. U toj akciji najviše uspeha je imao Prvi bataljon, koji je zarobio nekoliko stotina domobrana. Već sutradan u Mrkonjiću su počele rad zanatske radionice, naročito krojačke i obućarske. Šiveni su odela i unoforme za borce, izrađivana nova i krpljena stara obuća. Bilo je i dosta plena, naročito municije. Deo municije, po naređenju Koste Nada, kom andanta Operativnog štaba za Bosansku krajinu, upućen je drugim jedinicama, pa i Vrhovnom šta­ bu. Borci su se posebno obradovali ćelom vagonu zapljenjene soli, što je za njih bilo basnoslovno bogatstvo. Ovde je �Druga proleterska dobila divan dar od Prve krajiške — protivtenkovski top, ili, kako su ga proleteri zvali, protivkolac, koji će u kasnijim borbama postati veoma popularan. Nakon oslobođenja Mrkonjića nastavljene su borbe protiv četnika i Nemaca. Četvrti bataljon se najduže za­ držao na položajima na Kmjinu, u bezvodnom kraju. To su bili prvi dani septembra 1942. godine; vreme suvo, sunce upeklo, pa je borce na položaju najviše mučila žeđ. Snabdevarje jedinica vodom vršeno je svakodnevno, korišćenjcm mešina. Pored žeđi, Nadin bataljon je na Krnjim trpeo i od bombardovanja neprijateljske avijacije i artiljerije, tako da je teško bilo reći šta je proleterima bilo teže: žeđ ili sva­ kodnevna nemačka bombardovanja. Na Kmjinu se prekinuo životni put i Dese Petronijević, poznatije po nadimku Mala Desa. Dete siromašne užičke porodice, dvanaesto po redu, tek upisana u prvi razred uči­ teljske škole, bila je omiljena u Četvrtom bataljonu. Stra­ dala je od udara artiljerijske granate, zajedno sa Dušanom Dujićem, takođe đakom učiteljske škole. Kad su je sahra­ njivale, Desine drugarice su, među ličnim stvarima u njenoj torbici, našle i jednu lutkicu! Dete — borac, u ratnom vi­ horu hrabro i smiono, imalo je i svoje tajne. Lutka u tor­ bici borca, pored zavoja i lekova za ranjenike, bila je sigu­ ran dokaz neproživljenog detinjsiva. U borbama za oslobođenje Jajca borila se i Druga proleterska, a najviše Prvi i četvrti bataljon. Oni su brzo osvajali bunker za bunkerom i tako za kratko vreme rasterali ustaše sa dominantne kose Ćusina iznad Jajca. Tamo su zaplenili i jedan minobacač i odmah ga okrenuli prema Jajcu, pa osuli granatu za granatom na ustaške položaje. Posle oslobođenja proleteri su u Jajcu ostali dan-dva, a on­ da raspoređeni po okolnim selima. Tih dana je, kako su saznali i borci, drug Tito došao u oslobođeno Jajce. Deseti­ na proletera obezbeđivala je vilu u kojoj on radio. Tom prilikom Tito je razgovarao i sa štabom Druge proleterske. Rekao je da je veoma zadovoljan učešćem proletera u bor­ bi za oslobođenje Jajca, a naročito time što nije bilo gu bitaka pri osvajanju toliko bunkera na Ćusinama. Dodao je da će uskoro stići novi borci iz redova krajiške omladine, koje treba vaspitavati na najboljim tradicijama proletera iz Druge brigade. �BRATSKA DOBRODOŠLICA BORCIMA IZ LIKE, BANIJE I KRAJINE U Jajcu i selima oko njega proleteri iz Srbije su ima­ li mnoštvo susreta sa narodom, omladinom i decom. Još pre upada u Jajce Četvrti bataljon je logorovao u šljiviku jdnog seljaka. Šljive su bile dobro rodile i sazrele. Čitav šljivik se plavio i mirisao, ali borci nisu dirnuli ni jedan plod. Potrajao je taj boravak među šljivama nekoliko dana, pa je seljak došao u štab i izrazio čuđenje — kakva je to vojska koja ništa niti uzima niti traži! Verovao je, kaže, da će mu vojska sve šljive obrati, ali se prevario. Sada je nudio da vojska slobodno bere šljiva — koliko god joj treba. Stanislav Piščević Grco, u to vreme desetar, dobro pam ti jedan susret sa Nadom iz tih dana: — Nada se vrlo uspešno bavila političkim i partij­ skim radom. Sedam se da je tražila da napišem članak za brigadni ili bataljonski list. Odabrao sam moje kurisko pu­ tovanje do Vrhovnog štaba. Posle uspešne borbe kod Tarčina dobio sam od štaba brigade zadatak da odnesem izveštaj Vrhovnom štabu. Bio sam desetar i na taj zadatak sam otišao sa ćelom desetinom. Našli smo Vrhovni štab u šćitu, kod Prozora, predao sam pismo drugu Titu i u brigadu se vratio sa desetinom posle nekoliko dana. Dobro se sećam da sam napisao tri stranice u mojoj svesci, uglavnom o sus­ retu sa drugom Titom. Nada i ja smo zajedno pročitali čla­ nak. Njoj se, kako mi je rekla, dopalo kako sam sve to opi­ sao. Trebalo je još samo da ona nešto malo popravi, pa da se članak objavi. Ubrzo posle toga sam ranjen i podugo os­ tao u bolnici, a moj članak je objavljen. Posle oslobođenja Jajca, u Drugu proletersku i njen Četvrti (Užički) bataljon stiglo je nekoliko stotina omladinaca i omladinki rodom iz Krajine, Like i Banije, sa Podgrincča. Te devojke i mladići došli su u Mrkonjić-Grad, od­ nosno u Drugu proletersku, pošto su prepešačili preko što kilometara. U Srpskim Jasenicama, na Podgrmeču, završili su borbeni kurs za partizanske jedinice i položili zakletvu, pa krenuli u brigadu. U Mrkonjiću je za njih održana poseb­ na priredba, posle koje su raspoređeni u bataljone. Dirljivi su bili ti susreti Srbijanaca i novih boraca. Krajišnici, Li­ čani i Baniici brzo su počeli pevati omiljenu pesmu prole­ tera: »Oj Moravo, moje selo ravno«. Tu pesmu pevala je ćela brigada, a Cačani i šum adinci najviše. �Srbijanci su takođe učili i prihvatali pesmu došljaka. Nada je provodila čitave časove u neposrednom razgovoru sa novim borcima, naročito sa devojkama. Svojim jedno­ stavnim kazivanjima, lako razumljivim svakome, privlači­ la je pažnju koliko i svojom skromnošću. Težila je da sazna šta mlade partizanke znaju o ranjenicima, o zavojima, o uka­ zivanju prve pomoći. Ali isto tako raspitivala se ima li ne­ pismenih među novim drugovima i drugaricama. SEKRETAR PARTIJSKE ĆELIJE BOLNICE Pred oslobođenje Jajca štab brigade je nešto izmenjen. Kušić je otišao za komandanta Prve krajiške brigade, a novi politički komesar postao je Aleksa Dejović. Slobodan Penezić Krcun postao je zamenik komesara brigade, a Spasenija Cana Babović je sa te dužnosti otišla u Vrhovni štab. Pred jedan od pokreta jedinica, Krcun je pozvao Olgu Živković iz Prvog i Nadu Matić iz Četvrtog balaljona. Nare­ dio im je da odu u susedno selo i ispitaju mogućnosti za smeštaj bolnice. Devojke su to učinile i kad su se vratile izveslile su Krcuna da se bolnica onamo može smestiti. Sad su očekivale da im Krcun naredi da se vrate u stoje bataljone. Međutim, on je jednostavno rekao: — Od danas je Olga politički komesar brigadne bol­ nice, a Nada zamenik komesara!.. Bile su tu i Stanka Laković, Mica Đorđević i još ne­ koliko bolničarki. Bio je i Aleksa Dejović. Raspoređivali su ih, jedne na apotekarski, druge na sanitetski kurs. Nada se obratila Aleksi, svojoj intimnoj simpatiji, uzor-čoveku i ko­ munisti, ali i momku snažnom u reći, u odluci, u pogledu: — Druže Aleksa, ja bih volela da idem na apotekarski kurs, ako već moram ići iz bataljona? Aleksa je, sa jedva primetnim smeškom, progovorio: — Ne, ne. Ti si, Nado. partijski radnik kakav nam treba. To je idealan posao za tebe... Nada je videla da posle Krcuna ni Aleksa ne popu­ šta. Najteže joj je bilo što se sad rastaje od toliko druga­ rica, a one će posle završenih kurseva — u razne jedinice. Nada se, sa Stankom Laković, izdvojila »od pogleda rado­ znalih«. Isplakale su se zbog rastanka, baš kao da su zna­ le da otad nikad više neće biti u istoj brigadi. Samo su se jedna drugoj zavetovale: da će biti vojnici i kad zemlja �bude slobodna, m akar i samo vojnici Partije. A potom i po­ sle svega, kad su se rastajale od drugih drugarica, koje ni­ su mogle da izdrže suze, one su bile »hrabrije«. Kroz smeh su govorile da su one to već preživele... Posle desetak dana borbi oko Mrkonjića, Druga pro­ leterska kreće za Drvar, najpre peške do Mliništa, a odatle vozom šumske železnice. Putovanje vozom, u stvari prvo otkako je form irana brigada, bio je lep doživljaj za sva­ kog borca. U male otvorene vagone šumske železnice sabije­ ni su ljudi i konji, oprema, mitraljezi, protivtenkovski top. Iako su ljudi, konji, oruđa i oprem a naslagani u male va­ gone kao u kutije šibica — sticao se utisak da tu nikome nije tesno. Polazilo se od jednostavne istine: bolje se voziti bilo kako nego pešačiti. Dobro je odmoriti se makar se sto­ jeći đrem alo ili kunjalo na podu vagona. Svaki vagon je »okićen« granam a četinara, pa cje voz u pokretu, u krivina­ ma, ličio na dugačku zm ijurinu, a nekima je izgledalo kao da se kreće čitava planina, da sa vagonima i borcima pu­ tu ju jele i borovi. Kad bi voz zastao, zvonko se oglašavala sirena lokomotive. A na svakoj stanici, koje su razrušene, železničari su podigli nadstrešnice, pa iz njih prim aju i is­ praćaju vozove. Rade u ratnim uslovima kao i svi drugi. U Oštrelju, dok je voz stajao, članovi štaba brigade svratili su u Vrhovni štab koji se nalazio u nekoliko železničkih va­ gona sklonjenih u šumu. Putovanje, tačnije rečeno prevoženje, borci su prove­ li pcvajući. Prolamale su se bosanske planine, odjekivala su brda od pesama srbijanskih, krajiških, ličkih. A uveče ih je dočekao Drvar, porušen, ali sav partizanski. Šarolik stroj omladine napravio je špalir od stanice do u grad, kroz koji su prolazili proleteri iz Srbije. Na čelu stroja bio je kršan momak sa crvenom zastavom u rukama. A gromka pesma krajiška, kakvu su proleteri ranije čuli samo oko Kupresa, odjekivala je Drvarom, da bi se odmah nastavile pesme proleterske. Lune je o dolasku u Drvar zapisao u svoj dnevnik: »Velika sala Radničkog doma je puna devojaka, koje se sprem aju da idu na branje kukuruza u Sanicu. Ovde su zanoćile da ujutro produže put. Idu da pomognu svojim drugovima na frontu. Dok se mi borimo na položajima, one će zbirati letinu. Već je noć, neke od njih, umorne, spavaju. Susreće nas jedna mala drugarica, njen zvonki glas odjeku­ je salom: Drugarice, naši drugovi dolaze sa položaja, nji- �ma treba mesta, oni su umorni, oni će opet u borbu’. 'Ustu­ pamo im mesto, mi ćemo odmah produžiti put’, odgovaraju joj. Sala se prazni... One odlaze...« PETORO SA FOTOGRAFIJE IZ DRVARA Prvi dan boravka u Drvaru bio je redak doživljaj za proletere iz Druge. Sem ostalog, kao nova popuna i pojača­ nje stiglo im je oko 160 novih boraca iz Dalmacije, među kojima i dosta devojaka. Bili su to mladi rodom iz okoline Šibenika, iz sela Konjevrate, Vodice, iz Zagore. Oni su se usput naoružali sa nekoliko pušaka, a Italijani su ih napali kod sela Vrlike i Otišića, ali su se Dalmatinci probili i stigli u oslobođeno Livanjsko polje, a odande se zaputili u Drvar, njihov dolazak u Drugu proletersku bila je velika radost i za njih same i za proletere iz Srbije i drugih krajeva zemlje. Sve se spremalo za sutrašnju svečanost, jer se znalo da će među proletere doći Vrhovni komandant. Nada je ra­ dila pevajući, željna da iskoristi redak dan kad je brigada na okupu — da vidi svoje drugove iz školskih klupa. Našii su se njih petoro: Nada, Milić, Mileta, Ćizo i Bota. Nisu mogli da pronađu Mirka Popovića i Dragoslava Mitrovića Uču. Taj susret je obeležen i jednom fotografijom koja je sačuvana, a na kojoj su se poredali jedno do drugog: Milić, Botat, Nada i Mileta, a Ćizo ispred njih toliko utonuo u visoku jesenju travu da mu iz nje viri samo glava. Gotovo čitav sat bili su zajedno petoro Užičana i dru­ gara iz školskih klupa. Pre nego su požurili u svoje jedinice, da bi se pripremili za sutrašnju svečanost pred drugom Ti­ tom, oživeli su mnoge uspomene na Užice. Bota i Milić su bili najgovorljiviji. Bota je priče o svakom ranijem doživlja­ ju prožimao humorom i šalama, a kad se u pričama vraćao Uzicu, spominjao je redom one drugove i drugarice koji su tamo ostali i o njima se u Drugoj proleterskoj više nije zna­ lo baš ništa. Spominjali su i roditelje i profesore, pitali jed­ no drugo šta li se tamo sada događa, kakvom li su teroru nji­ hovi najmiliji izloženi, na šta niko ništa pouzdano nije znao da odgovori. Sećali su se onih svojih drugova i drugarica za koje su pouzdano znali da su pali u borbi: Živote, Milene, Kokice, Vula Pupavca, Slavka, Mire... �Misli i priče o doživljajima iz mladosti, vezanim za Uzice, za roditelje, za Užičku republiku — odvodili su ih u rodni grad. Oteo bi se pokoji uzdah. Nada je na rastanku, dok joj je u očima titrao neki čudesno lep sjaj, odlučno rekla: —Svi ćemo se, drugovi, vratiti u Užice, i to kao po bednici!.. — A kad li će to biti, Nado? — pitao je Ćizo, smejući se. — Ti si od svih nas najrealnija... Nada se uozbiljila: — Za godinu, možda i za dve. Ali, sigurno! Bota je uskočio u razgovor: — Sećaš li se, Nado, kako smo, pirlikom povlačenja iz Uzica, u Ljubanjam a iznad Zabučja sreli Ljubu Vidojević. Pitala nas je, naivno, kad se vraćamo, a ja sam joj od­ govorio — u nedelju! Evo, prođoše nedelje i nedelje. Mora­ mo za povratak da izaberemo nedelju, kako bismo bili t?čni, pa m akar koji dan čekali na Zlatiboru... Ratni vihor se poigrao sa petoro proletera sa te fo­ tografije. Svi su zauvek ostali na nekoj od deonica dugog borbenog puta Druge proleterske. Milić, divni momak i pra­ vi proleter, umešan partijski radnik koji nikad nije znao za um or i teškoće. Kraće vreme bio je sekretar partijske će­ lijo u Centralnoj bolnici. Lune beleži u svom »Nedovršenom dnevniku« da je na božić 1942. godine spavao kod Milića — u bolnici. U petoj ofanzivi je sa Čedom Minderovićem u Šes­ toj istočno-bosanskoj brigadi. Tada je sm trno pogođen konj dok ga je Milić jahao. Docnije, na Majevici, otišao je u no­ voformiranu Šesnaestu muslimansku brigadu — za rukovo­ dioca politodela, da bi, naposletku, ne stigavši da primi duž­ nost u Šesnaestoj vojvođanskoj diviziji, poginuo na Spreči pred Tuzlom, 20 januara 1944. godine. Bota, večito pričljiv i duhovit, nikad umoran i nat­ muren, u ratnim danim a se počeo baviti onim što je neo­ bično voleo — glumom. Za kratko vreme postao je član — am ater Pozorišta narodnog oslobođenja. Na stotinama pri­ redbi nastupao je kao talentovani recitator, a često i sa ulogama u pojedinim partizanskim komadima. U tom svom oduševljenju i potpunoj predanosti glumi, nesrećnim slu­ čajem je nastadao upravo na partizanskoj pozornici, u selu Četvoro iz istog razreda — borci Druge proleteske u Drvaru, oktobra 1942. godine; u gornjem redu: Nada M atić i Radovan Urošević Bota; u donjem redu: Vladim ir Ćirović Ćizo i Milić Maksimović ��Orašju, nedaleko od Brčkog, 20. septembra 1943. godine. Te večeri je, za borce i narod i u punom mladalačkom za­ nosu, recitovao svoju »Razbijenu violinu«, ispevanu na Krnjinu, u njegovom i Nadinom četvrtom bataljonu. Poginuo je ne uspevši da ispuni svoje romantičarsko obećanje — da se rodnom Užicu vrati u nedelju. Vladimić Čirović Ćizo, momak sa Međaja, kako su ga užičke devojke među sobom nazivale, čovek plemenite du­ še i odličan borac, pregurao je sve nevolje Druge proleter­ ske — od Drvara, preko Grahova i Livna, Gornjeg Vakufa, Neretve, sve do Drine. Na položaju na Šćepan-Polju, iznad Foče, krajem m aja 1943. godine, Ćizo je pao i tu zauvek ostao, ostavivši u borbenoj koloni Druge proleterske upražnjeno mesto. Mileta Milanović, politički komesar čete, vredan poli­ tički radnik, pedantno je, iz dana u dan, vodio svoj ratni dnevnik. Sa svojom četom, njenim pobedama i porazima živeo je i u okršajim a na Neretvi, na Sutjesci. U toku teških borbi na brdu Košuru, iznad same Sutjeske, u vreme sva­ kodnevnih napada Nemaca, gladi i kriza koje su hvatale iz­ nemogle, Mileti je ponestalo snage. Sa grupom boraca na­ pustio je položaj i, posle dužeg vremena, dospeo u Krčagovo kraj Užica, u svoju kuću, Bilo je to juna 1943. Nekoliko meseci živeo je Mileta skriven u svojoj kući. Ujesen te godine, rodbina je pokušala da ga prebaci na sigurnije mesto, ali su ga otkrili Ijotićevci i odveli ga u logor na Banjicu. On se na Banjici, i pored one krize ko­ ja ga je zahvatila na Košaru i povela u provaliju — držao proleterski. Prema kazivanjima logoraša, on je tamo doneo nove partizanske pesme, uneo pravu sliku među zatvorenike o snazi Narodnooslobodilačke vojske. Ispevao je i logorašku pesmu »Banjičanka«, Tu je napisao i opširno pismo logorašici Nadi Vuković, svojoj školskoj drugarici, i prvi joj javio da je njen brat i njegov školski drug, popularni Vule, hrabro poginuo u teškim borbam a Druge proleterske na Kupresu. Pred odlazak na streljanje Mileta je istukao noga­ ma i pesnicama i zloglasnog gestapovca Vujkovića. Tu fotografiju snimljenu u Drvaru u Užice je doneo upravo Mileta. I s njom prve vesti o Drugoj proleterskoj. Pored ostalog, kazao je da su živi: Nada Matić, Milić Maksimović, Radovan Urošević Bota, Vladimir čirović Ćizo, Mir­ ko Popović i Dragoslav Mitrović Učo... �SA TITOM, POD CRVENOM ZASTAVOM Sutradan posle tog fotografisanja grupe Užičana, Dru ga proleterska brigada je u Drvaru, iz Titovih ruku, primila svoje najveće znamenje — crvenu proletersku zastavu sa srpom i čekićem na njoj. To je bio najlepši poklon o kome su ranije sanjali proleteri, znamenje za koje su kao simbol slobode, pravednosti i socijalizma, mnogi već dali svoje ži­ vote, ne dočekavši da crvenu proletersku zastavu vide na če­ lu stroja i kolone svoje brigade. Popodne se brigada postrojila na jednoj livadi kraj samog Drvara: bataljon do bataljona, četa do čete. Dan ra­ nije i toga prepodneva svi proleteri — i oni stari i oni koji su u njene redove nedavno došli iz Krajine, Like, sa Banije iz Dalmacije — vežbali su strojevi vojnički korak, ravnan je i pozdrav starešine. Sve to da bi lepše i složenije pozdravili Vrhovnog komandanta. Popravljena je odeća i obuća, kako bi i to u tom svečanom trenutku delovalo što urednije i pri­ kladnije. Kad se na drumu, sa susednog brdašca, ukazao auto­ mobil, duž stroja se pronelo: »Eno Tita!« Svi bi se okrenuli onamo, da vide auto, a onda odmah nastojali da poravnaju stroj. To je trajalo samo koji minut. Kad se automobil zau­ stavio iz njega su izišli: Tito, Ivan Milutinović, Moša Pijade, Cana Babović i drugi. Odjeknula je komanda za pozdrav. Tito je obišao strojeve svih bataljona. Iz četa i bataljona su ga gledale hiljade očiju, većina njih drugi put, posle ćajniča, ali je bilo dosta boraca, u prvom redu mladih, koji su ga videli prvi put. No svi su, kao jedan, želeli da bolje vide Tita. Pozdravio ih je antifašističkim borbenim pozdravom, sa »Smrt fašizmu«, na šta je polje kraj Drvara odjeknulo od snažnog povika proletera — »Sloboda narodu«. Tito se popeo na tribinu i održao govor. Slušali su ga njegovi rat­ nici, upijali i pamtili svaku njegovu reč, aplaudirali mu i klicali. Rekao je Tito da su u narodnooslobodilačkoj borbi postignuti veliki uspesi, da mlada revolucionarna vojska go­ tovo godinu i po dana vodi borbu bez ičije pomoći, bez magacina oružja, lišena hrane i opreme. Ali ona postiže pobede zato što se bori za pravednu stvar, za slobodu, za bolji ži­ vot radnih ljudi, zato što je zajedno sa narodom. Tito je kazao da će borba biti duga, da će pasti još mnogo žrtava, ali da je pobeda sigurno naša. Borce su posebno oduševile Titove reči o tome da oslobodilačka borba bukti u svim kra­ jevima zemlje: Dalmaciji, Sloveniji, Hrvatskom zagorju... �Potom je Tito uzeo zastavu Druge proleterske, crvenu poput krvi koju su proleteri prolili na mnogim bojištima, poljubio je i predao komandantu brigade Ljubu Đuriću, a ovaj jednom od nabojlih boraca, Mihajilu Vukajloviću Cr­ nom. Onda je Tito i svakom komandantu bataijona predao zastavu. Posle tog svečanog čina, koji je ostao kao jedan od najlepših doživljaja proletera, brigada je začas formirala stroj za defile i pored Tita prošla strojevim korakom. Posle svečanosti razigralo se kolo partizansko, nastalo je veselje, odjeknula pesma. Uveče su bataljoni davali pri­ redbe za omladinu i narod Drvara. PRIMERNA BOLNIČARKA I POLITIČKI RADNIK Tih dana Nada Matić, pomoćnik političkog komesara bolnice Druge proleterske, neumorno radi i prisno sarađuje sa Olgom Živković, Verom Kušec i mnogim drugima. Njena posebna briga su ranjenici. A oko bolnice, oko ranjenika, bilo da su u pokretu ili na lečenju, uvek je bilo mnogo pos­ lova. Nada se svuda nalazila da pomogne, da pritrči kad tre­ ba ukazati pomoć ranjenicima, negovati ih, da podmetne svo­ ja ram ena pod nosila ranjenička, da u razgovorima uteši i razmagli neizvesnost oko lečenja i ozdravljenja. U Tičevu, Peuljama, oko Dinare, doslovno u svim mestima, Nada je umešno i nenametljivo vodila političke razgo­ vore, naročito sa ženama. Svojom skromnošću, jednostavnim i razumljivim rečima ona deluje na žene, a pogotovu omla­ dinke, i brzo stiče prijatelje među njima, lakše do'bija smeštaj za teške ranjenike, mleko za iznemogle. U svim tim po­ slovima N ada bi, nenametljivo, povela i razgovore o učešću žena u oslobodilačkoj borbi, o tome koliko je žena, mladih u prvom redu, u stroju Druge brigade stiglo iz Srbije i njenog Užica, koliko je krajiških i dalmatinskih devojaka pre koji r.esec dana došlo u brigadu. Govorila im je o tome kako že­ ne u svemu pomažu muškarcima, boreći se, zajedno sa njima, protiv zajedničkog neprijatelja. Borci su se u selima sretali i sa decom. Ona su bila najslobodnija, pa su stalno nešto zapitkivala. Oko dece su se; obično, nalazili mlađi borci, a među njim a i Nada. Jednoga da­ na neko od dece je tražilo olovke za pisanje. Borci su u svojim džepovima i torbam a našli po koju olovku. Ali je dece bilo dosta, pa su olovke često prekraćivane na dva-tri dela, a neretko i na više komada, samo da bi svako dete dobilo kakav-takav pribor za pisanje. �— Razgovarajte sa decom — govorila je Nada u selu Gerzovu Petru Višnjiću, Žarku Jovanoviću, svom bratu Bošku, Mileni Siterici. — Pričajte im ponešto iz geografije, o Jugoslaviji, o Bosni, o Srbiji. Sa dva-tri krompra možete im održati i malo predavanje iz astronomije: pokažite putanje Sunca, Zemlje i Meseca. Na nekoliko mesta oljuštite krumpir i objasnite gde je kopno, a gde more. Treba deca da osete i taj vasionski svet o kome malo znaju. Tako ćete ih lakše pri­ vući, a onda im govorite o našoj borbi, o nama, proleterima. U bolnici, među ranjenicima, ona je bolničarka i par­ tijski sekretar i drug koga svi cene i poštuju, pre svega po predanom i gotovo neprekidnom radu. Nađe vremena da ra­ njenika, ako ga lično ne poznaje, upita, da li je član Partije ili Skoja, da mu pomogne da partijski živi, obavesti ga o no­ vostima, pripremi za prijem u Partiju. Pored svih poslova i obaveza, uvek je nastojala da svaki ranjenik, zatim lekari, pomoćnici, bolničarke, snabdevači, konjovodci i drugo osob­ lje koje je bilo na dužnosti u bolnici — budu politički dobro i na vreme informisani. Brinula se da se u bolnici nađu po­ godne knjige, politička literatura i beletristika, kako bi se i to štivo, kad to prilike dozvoljavaju, pružilo ranjeniku, od­ nosno čitalo grupi. Posebno se brinula o tome da i ranjenici odu na priredbe koje priređuju bataljoni, ili da grupe izvo­ đača programa dođu u bolnicu, među ranjenike. Radost formiranja Druge proleterske divizije, 1. no­ vembra 1942. borci su doživeli kao izuzetno krupan događaj, što se pogotovu za Nadu moglo reći. Govorila je, kako se sećaju ondašnji ranjenici, da će odsad Narodnooslobodilačka vojska biti jača, opasnija za protivnika, da će moći probiti svaki obruč neprijatelja, da za nju neće biti neprelazne pre­ preke. Najviše se radovala tome što su u istoj diviziji tri bri­ gade iz tri kraja Jugoslavije: iz Srbije, iz Crne Gore i iz Dal­ macije. Druga proleterska je dan oktobarske revolucije pro­ slavila u školskoj zgradi u Velikom Tičevu. Učinila je to za ondašnje prilike dosta svečano: došli su predstavnici svake desetine, svakog voda, čete i bataljona, a stigle su i delegacije Četvrte poleterske i Devete hrvatske brigade. Pevala se Internacionala, komesar Dejović je govorio o značaju oktobarske revolucije, a skup su pozdavili i delegati brigada. Pevalo se i igralo. Nada je i te svečane novembarske večeri 1942. misli­ ma bila u svom Užicu; opet je preživljavala defile partizan­ skih jedinica gradom koji je onda bio središte Užičke repu- �blike, sećala se svakog raskršća svog grada i mnogih likova iz mnoštva školske omladine, pogotovu onih sa kojima jc najviše radila kao član Okružnog komiteta Skoja. U mislima je stigla i u rodnu kuću, svojim roditeljima i bratu Fići. Naj­ više se brinula šta će biti sa ocem, je r je odnekud, odmah posle povlačenja iz Užica, saznala da je uhapšen. Mislila je o tome kako se u tim teškim ratnim vremenima snalazi .mama Lepa, da bi odmah, za se, zaključila kako je ona energična žena i ništa je ne može slomiti; ona će se boriti i izdržati sve udarce... Iz misli su je u stvarnost vraćali aplauzi i pesma i igra; vraćali je u brigadu, među ranjenike. Prekorila je sebe u mislima: kako se mogla odvojiti od ovako divne svečanosti, kad sve kipti uzavrelošću, revolucionarnošću i voljom za bor­ bu. Ipak, iako pomalo setna za Užicem, bila je zadovoljna. Tog dana se videla sa bratom Boškom. Kritikovala ga je, od­ nosno, kako se to govorilo, »ribala«, zbog nekih »sitnica«: što se, kako je čula, ne čuva u borbi, već istrčava i kad ne treba; što je ponekad pomalo i neozbiljan. Opet, bila je srećna što se videla s njim i što je osećala da Boško sve to što mu kaže prihvata vrlo ozbiljno i pošteno, upravo bratski, jer je ccnio što zna više od njega i što mu sve »skreše u brk«. Ipak, najradosnija je bila što je imala prilike da ga zagrli i izljubi — m akar i u mimoilaženju kolona. Proleteri su u to vreme imali mnogo okršaja. Tukli su se na Bosanskom Grahovu; četiri puta je brigada po najve­ ćoj buri prelazila Dinaru i oko Knina se tukla sa ustašama, Italijanim a i četnicima iz Dalmacije. Bili su to naporni marševi, ali značajni za partizanski uticaj u narodu, za dalje razvjajnje borbe protiv okupatora, ustaša i četnika. SPAŠAVANJE DRUGOVA U I.IVNU Početkom decembra Drugu proletersku je, posle jed­ nog iznenadnog prepada ustaša na Četvrti bataljon, brigadnu komoru i štab brigade — zadesila velika nevolja: ustaše su zaplenile njenu proletersku zastavu. Nešto ranije, brigadni zastavnik Crni je ranjen i upućen u bolnicu. Zastava je os­ tavljena u jedan sanduk u brigadnoj komori. U trenutku ustaš­ kog prepada, konj koji je nosio sanduk sa zastavom od puc­ njave se prepao, istrgao se konjovodcu i pobegao prema us­ tašama. To je bilo veliki udar za svakog borca, tim pre jer �se ta tragična vest brzo razglasila i tako reći svi su za nju saznali. Štab brigade je prekoren čak od druga Tita, koji je, sem ostalog, rekao: — To nisu krpe, već proleterska zastava!.. U to vreme se spremao napad na ustaše u Livnu. A ka­ ko se znalo da su ustaše iz tog grada zaplenile proletersku zastavu, to se sa tim napadom žurilo. Od druga Tita je stigia kratka poruka: »Livno mora pasti! Zastava se mora pronaći!..« Takva odluka oduševila je svakog proletera. I stvarno, posle žestoke dvodnevne borbe, posle juriša i podviga bom­ baša i todbžija na Bašajkovcu i upada u grad jednog bataIjona Četvrte proleterske, Livno je, opštim jurišem proletera, oslobođeno. U napadu na ustaški dom jurišao je i vod boraca Trećeg bataljona. Desetar Rudolf Kalauz, pretresajući fijoke ustaškog glavešine Bobana, pronašao je brigadnu zastavu. To je bio razlog za oduševljenje proletera. Livno je oslobo­ đeno. Radost proletera, doživljena posle duboke tuge, bila je neizmema. Slučaj je hteo da u borbi za Livno pogine i us­ taški zlikovac Perajica, koji je predvodio ustaše u prepadu na Četvrti bataljon u Ljubunčiću. Desetorica proletera dali su živote u borbi za Livno. Na njihovoj svečanoj sahrani, partij­ ski rukovodilac brigade, Krcun, održao je dirljiv posmrtni govor, kazujući da su oni junaci osvetnici proleterske zastave. Bolnica i sve njeno osoblje u borbama za Livno imalo je pune ruke posla. O žestini borbi svedoče i podaci o 10 po­ ginulih i 64 ranjena proletera iz Druge brigade. — U vreme borbe za Livno položaj minobacača bio je blizu bolnice. Kad je trebalo da otvore vatru, jedan minobacačlija se zapleo: pogrešno je okrenuo minu i ubacio je u cev, na šta je ona eksplodirala i ranila nekoliko minobacačlija. Nastali su jauci. I mi smo se svi poplašili, ne snalazeći se odmah. Međutim, Nada Matić, naš partijski sekretar, prva je otrčala među minobacačlije i brzo ih oslobodila od šoka, dok smo mi ostali stigli da im ukažemo prvu pomoć — seća se Vera Kušec. — Nada je bila izuzetno pribrana, požrtvovana i hrabra drugarica i u ovoj situaciji. Bila je u bolnici po­ moćnik komesara, radila je sve poslove, nikad odmorna nije bila, a uvek je priželjkivala da ide u svoj Četvrti bataljon, u svoju četu — u streljački stroj. U vreme priprema za Prvi kongres antifašističke om­ ladine i u Drugoj proleterskoj se, kao i u drugim brigadama i divizijama NOVJ, povelo takmičenje vodova, četa i bata- �ljona. O tom krupnom događaju obavešten je svaki borac, uglavnom na bataljonskim konferencijama. U svakom bataIjonu držana su predavanja o doprinosu omladine u borbi protiv okupatora, u jačanju bratstva i jedinstva. Na konic tencijam a je rečeno da će bataljoni za Kongres birati svoje delagate ,sve najzaslužnije borce. Iz Druge proleterske su, u prvoj polovini decembra, za delegate izabrani: Petar Ivanović Perica, Dragoslav Mitrović Uča, Zagorka Stoilović Zaga M ladomir Stojadinović, Dragoljub Milošević Ćikalo, Boško Malić, Milorad Krga, Boško Buha, Ljubomir Pavlović Koča, Grozdana Belić Zina, Radoslav Ilić Mika. Svi delegati su se okupili u štabu brigade i na sastanku, kome je prisustvovao i zamenik političkog komesara Krcun, analizirali rezultate takm ičenja u brigadi. Sutradan, u Livnu, okupili su se i de­ legati iz Četvrte crnogorske i Druge dalmatinske, gde su se folografisali sa komandantom divizije Pekom Dapčevićem i političkim komesarom Mitrom Bakićem. Na putu za Bihać, gde je održan Kongres, delegacija omladine Druge proleter­ ske je, u bolnici u Bosanskom Petrovcu, posetila svoje ra­ njene drugove, među kojima Milovana Vukajlovića Crnog, prvog zastavnika brigade. U Bihaću, na Kongresu, Druga proleterska je stekla veliku popularnost. Nju je naročito dobro predstavio bombaš Boško Buha svojim jednostavnim i upečatljivim govorom o tome kako proleteri osvajaju neprijateljeve bunkere. Posle povratka iz Bihaća, delegati su bili svedoci ve­ likog interesovanja boraca brigade o tome kako je radio Kongres, šta su i koga videli, šta doživeli. U svim četama ili bataljonim a držani su posebni sastanci na kojima su delega­ ti prepričavali svoje utiske, a svako od njih je posebno go­ vorio o tome kako je burno pozdravljen Boško Buha. Pro­ leterim a je to, razume se, pričinjavalo posebno zadovoljstvo. Nada Matić je na svoj način doživljavala omladinski kongres i tako brojno učešće mladih iz brigade na njemu. B rata Boška tih dana nije videla i pomalo se ljutila na sebe šta ga je koji put i grdila za neopreznost u borbi i nestašluke. Sad je videla da to nije bilo potrebno, je r čim ga je bataljon birao za delegata — to znači da je on borac na svom mestu! I to ne samo borac, već i komunista i čovek. Posle Kongresa, u vreme kad su delegati već bili stigli u brigadu, Nada se jedne večeri, u pokretu, obradovala izne­ nadnom susretu sa delegatom i drugom iz đačkih dana, Dragoslavom Mitrovićem. Podugo su išli jedno pored drugog, u �koloni. Nada je pitala najviše o Kongresu, o broju delegata, o odlukama koje su donete, o tome kako je i o čemu delega­ cija brigade razgovarala sa drugom Titom kad je bila kod njega na prijemu. Pitala je i o Bihaću, tada najvećem slobod­ nom gradu, o životu u njemu. Te večeri Nada i Dragoslav su se prisećali i Užica, dru­ govanja, njihovog razreda, — onog divnog Kolektiva, skojevskih sastanaka. Jedno drugo su pitali: »Kad ćemo stići u Užice?« I smejali se tom pitanju, mada su i jedno i drugo govorili kako ih, možda, upravo ovaj pokret vodi u Srbiju, čak u Užice. Taj pokret bio je samo deo velikog puta iz Krajine, ka jugoistoku. Najpre će brigada, još jednom, učestvovati u na­ padu na Kupres. Iako se s tim napadom nije uspelo, za Dru­ gu proletersku on je ostao kao veoma značajan po podvigu koji je izvela jedna grupa njenih boraca. Ona je u jednoj tanketi, zaplenjenoj od ustaša u Livnu, upala u Kupres i čitavu noć vodila borbu sa ustašama. A kad je tanketa oštećena — posada je uspela da se izvuče iz grada. ROĐENA »ZA PARTIJSKI RAD« U bolnici je Nada bila primer skromnosti, vrednoće i pažnje prema ranjenicima. Za nju nije bilo nerešivih teško­ ća, prevelikih uzbuđenja, malodušnosti i panike. Njene dru­ garice koje su tada s njom radile u bolnici, i danas se sećaju reči koje im je ranjenik Milivoje Nikitović Furtula često upućivao, prekorevajući ih: —Sto se ne ugledate na Nadu? Odmah vas uhvati pa­ nika, uplašite se pokreta i velikog broja ranjenika... Nekoliko meseci pošto je Nada postala partijski ruko­ vodilac bolnice u jednom izveštaju upućenom iz brigade Cen tralonom komitetu SKJ kaže se, sem ostalog, da je partijski rad u bolnici napredovao odkad je formirana partijska jedi­ nica. To je samo potvrđivalo onu ocenu koju je o Nadi dao komesar brigade Aleksa Dejović kad je određena za zamenika komesara bolnice: »Nada je rođena za partijski rad...« Odista, ona je umela da radi sa ljudima: sa svim bor­ cima; sa ranjenicima; sa starešinama; sa drugaricama; sa na­ rodom u mestima gde je bolnica prenoćila ili predahnula, gde je boravila. Za svakog i o svakom je znala da kaže pra­ vu, jednostavnu i razumljivu reč. �Posle Livna i K upresa Nada je bila zajedno sa Milenom Sitericom, devojkom koju je neobično volela. Milena je Nadi, u stvari, zamenila najintim niju i najbolju drugaricu iz škol­ skih dana, Milenu Spasojević, koja je još pre godinu dana pala u borbi. Njih dve su, kao devojke, imale i svoje intimne priče. Obadve su imale momke u brigadi, intimno ih volele, ali to nisu ni njim a smele da kažu, Nada pogotovu. Milena je bila otvorenija pa je katkad o Lunu govorila i drugim drugaricama: — Prošao je moj »princ na konju«, moj div... Znale su to njene drugarice. Ženskom oku je i u ratnim prilikam a teško moglo promaći, pa ni pogledi pri susretima, u mimoilaženju kolona. Milenica, pak, to nije posebno ni kri­ la. Nada je bila drugačija. Ona je volela Aleksu Dejovića kao pravog partijskog radnika, komunisti iz »snova«, ener­ gičnog borca, koji nikad ne poklekne, sve može. Ali, zavolela ga je i kao čoveka, muškarca. Bila je zaljubljena u njega — »do ušiju«. K atkad bi »otvorila dušu« Milenici ili Veri Kremić, pričajući im o Aleksi kao svom idolu. Ipak, bila je svesna da je vreme ratno i surovo, borba neprestana i bespošted­ na, da to njenu ljubav nasilno odlaže i ogoljuje, dajući pred­ nost svakodnevnim poslovima, danonoćnim obavezama. Nada je bila poznata po svojoj brizi o ranjenicima, i to ne samo onim što ih je, sa drugaricama, lečila u brigadnoj bolnici, već i o onima težim, koji su bili u pravim bolnicama, u gradovima. Mnogima je pisala, raspitivala se za zdravlje i oporavak drugih, pitala kad će opet doći u brigadu, da ih drugovi željno očekuju. U to vreme Dana Milosavljević, borac četvrtog bataIjona, bila je ranjenik u bolnici u Bosanskom Petrovcu. I pored svega ratnog vihora ona je uspela da sačuva pismo ko­ je su joj zajedno pisale Nada i Milenica. Pismo su napisale �31. decembra 1942. godine, posle oslobođenja Livna i upada Kostjine tankete u Kupres, i sada se čuva u Muzeju revoluci­ je u Beogradu. »...Kako si!« — pitala je Milenica Danu u pismu. — »Ja sam dobro. Bila sam u borbama na Livnu i Duvnu. Bri­ gada je na položaju, a moja četa u Livnu drži stražu. Gina Vuksan je bila ranjena u nogu, sad je dobro. Naša tanketa, koju smo zarobili u Livnu, išla je na Kupres. U njoj su bili Vojin Đurašinović Kostja iz Prateće čete i jedan Crnogorac (Petar Vojvodić prim. J. R.), a ostalih devet iz našeg bataljona. Da bih te obradovala reći ću ti koji su to heroji: Slavko Petrović, Milutin Perović koji je neustrašiv, Slavko Pantović, Rajko Kovačević iz Druge čete, Vule ćirković, Vidoje Borović, Jovo Aćimović i Selimir Jovanović. Oni su bili do­ brovoljci za tanketu. Tukli su se pet sati, a u početku su bili svi ranjeni. Da li je tamo drug komandant Nikola Ljubičić, moj politikom Jovo Njego, moj komandir Mijo Đajić? Ima li tamo koga iz našeg bataljona? Pozdravi ih sve puno! Popularna »trojka«, rukovodioci bolnice Druge proleterske u četvrtoj ofanzivi: dr Vera Kušec, Nada Matić (na konju) i Vojin Đurašinović �Biće sigurno ponosni na svoj bataljon kad čuju. Ne znam šta bih ti još pisala. Izdrži sve junački, ne zaboravi ko si. Pa onda u nove borbe, blizu je kraj. Ja sam dobro, bataljon je dobro, brigada još bolje, a divizija samo gura napred. Fa­ šisti su sve slabiji, a mi dobijamo sve nove snage. Naša bor­ ba je opravdana, mi hoćemo novi život i da mladost dece sa­ dašnje ne bude gorka kao naša. Ali ako doživimo!? Pa i mi čemo uživati i stvarati novo društvo, izgrađivati socijalizam«. Na istom papiru, ispod Mileninog pisma, nastavlja pis­ mo i Nada Matić: »Draga Danice, Da ti i ja napišem bar dve-tri reči. Ali pošto sam ja »mnogo zaposlena« to se ti zadovolji sa ovim što ti je Mile­ na napisala. Ona ti je sad bolesnik pa ima vremena na baca­ nje. Želim ti da što pre ozdraviš i da opet dođeš kod nas, Pozdrav od Nade«. U ŽARIŠTU BITKE ZA RANJENIKE Uskoro je nastala četvrta neprijateljeva ofanziva; do­ šlo je do dram atičnih borbi na reci Neretvi i oko nje. Preko 100.000 Nemaca, Italijana, ustaša i četnika, preko 150 aviona i mnoge tehnike neprijatelji su pokrenuli u operaciji velikih razm era da bi, kako su nameravali, uništili »Titovu državu«. Druga proleterska je išla dolinom Drežanske i zauzela Drežnicu, pa su njeni delovi već prošli reku Neretvu. Međutim oni se, po naređenju Vrhovnog štaba, ponovo vraćaju, opet — preko Neretve. Trebalo je braniti ranjenike, izvršiti protivnapad na Nemce prem a Gornjem Vakufu. Bila je to neobična stvarnost. Tito je naredio da se ruše svi mostovi na Neretvi. Brigada se od Drežnice kamioni­ ma prebacuje u Prozor. A samo pre nekoliko dana se lomila preko Štitara, zaglavljivala se u dubokom snegu, šuljala niz urvine. A sada — nemačkim i italijanskim zaplenjenim ka­ mionima — za Prozor! U šćitu, zamenik komandanta Lune i načelnik štaba Sredoje Urošević, svraćaju u Vrhovni štab i tamo od druga Tita dobijaju naređenje za napad na Nem­ ce na Makljenu i Crnom vrhu. Od Prozora brigada opet peša- �či usiljeno, ali za proletere nema prepreke. Uskoro su uleteli u žestoke okršaje protiv Nemaca, pa u prvi sudar na Cr­ nom vrhu, na Pidrišu, Gornjem Vakufu. Ovde su proleteri napadali i sa zaplenjenim italijanskim tenkovima. Bio je to deo borbe za spašavanje oko četiri hiljade ranjenika koji su nalazili u prozorskoj kotlini. Na Crnom vrhu, i svuda oko njega, Nemci su bili potučeni »do nogu«. Oni su napadali i tenkovima, žestoko tukli artiljerijom, bombardovali avioni ma, a ipak su potučeni. Proleteri su svojim očima opet, kao i mnogo puta ranije, videli kako Nemci bežc, odstupaju, os­ tavljaju topove, minobacače. Borci iz Prve čete Prvog bataljona na Crnom vrhu su zarobili grupu Nemaca, među ko­ jima je bio i nemački major, komandant bataljona. Mladi borac Vid Akšić, koji je pre nekoliko meseci stupio u prole­ tere.. načinio je pravi podvig. Kad se borba stišala na Crnom vrhu, drugovi su ga uputili sa čuturicom da negde pronađe vode da ugase žeđ. Uskoro, on je nabasao na grupu Nemaca koja se bila sakrila u guste kleke. Jedan Nemac je opalio dva metka iz pištolja, ali je promašio. Vid je odmah potegao pušku i pozvao Nemce na predaju. Nemci su se predali bez otpora. Nemačkog majora, komandanta bataljona, zarobio je nepismeni dečak, proleter. Zarobljeni Nemac uskoro je pre­ dat štabu brigade, pa štabu divizije, koji je od njega dobio dragocene podatke o planovima neprijatelja u ovoj operaciji. žestoki su bili sudari i sa Nemcima na Makljenu. Ko­ mesar čete u Prvom bataljonu Dragoslav Marković, onako umoran i iznemogao, seo je u toku borbe na grudobran nemačkog rova. Nemci i proleteri su se već bili izmešali. Uto je Marković ugledao jednog Nemca sa pištoljem u ruci i svom snagom se bacio na njega, hvatajući ga za pištolj. Nemac je ispucao sve metke ustranu, pa se uhvatio u koštac sa ko­ mesarom i oborio ga. Ali, Marković se nije dao. Kotrljaju se, odozgo je čas jedan čas drugi. Nemac je jači, uhranjen, odmorniji. Počeli su se i ujedati. Nemac je gotovo odgrizao pa­ lac komesarove desne ruke, pritisnuo ga uz jedno drvo i po­ čeo da ga davi. Pritrčao je vodnik Momo Spasić i počeo kundakom da tuče Nemca po šlemu, ali je pogodio komesara. Kad se pribrao počeo je tući Nemca po leđima i uspeo da ga svali sa komesara. Nemac je počeo da beži, a Spasić ga iz puške smirio. Izmešali su se sa Nemcima i drugi, hrvajući se. Laza Tešić, zamenik komandanta bataljona, uhvatio se sa Nemcem �i oteo mu mašinku. Borci iz okoline Grahova i Peulja takođe su se gušali sa Nemcima u toj žestokoj borbi. Komšija je dozivao komšiju — da čuje da li je još živ, treba li mu po­ moć. U najtežem okršaju čuli su se glasovi: »Ej, Markane! Evo Švabe na meni, svetu mu neđeljicu. Pomozi, brate!« A komšija, sad pouzdan ratni drug, odgovara: »Ne merem od svog Švabe, dok ga ne smaknem«. Na Strm cu, iznad samog Gornjeg Vakufa, Četvrti i Prvi bataljon su izdržali strahovito bombardovanje. Među pogi­ nulima je bila i hrabra Gina Vuksan, učenica trećeg razreda užičke gimnazije, najmlađa u bataljonu. Bila je toliko ma­ lena, da je puška bar za koji santim etar bila duža od nje. Jedno vreme je išla polubosa, dok joj komanda čete nije na­ bavila lepe crvene čizmice. Po plavoj kosi i crvenim čiz­ micama svi su je znali. Bila je vrlo hrabra. Iako je bila bo­ rac, p ritrčala je puškom itraljescu da ga privije, misleći da je ranjen, a on je već bio nepomičan. Htela je da izvuče puškomitraljez, ali je i ona pala od eksplozije nove avionske bombe... Samo u tom danu poginulo je 25, a ranjeno 75 prole­ tera. Druga proleterska slavila je pobedu na Makljenu, Cr­ nom vrhu, pred G ornjim Vakufom. Sve jedinice koje su uče­ stvovale u protivudaru prem a Vakufu, posebno na Vilica gu­ mnu, imale su dosta uspeha. Titova zamisao o obmani Nemaca o pravcu proboja — rušenjem svih mostova na Neretvi i prolivudarom prem a severu — sasvim je uspela. Nemci, Italijani, ustaše, četnici, svi su očekivali dalje napade Tito­ vih divizija prem a severu. Međutim, Tito je sve svoje snage okrenuo opet prem a Neretvi, gde je nabrzinu jedan srušeni most osposobljen za prelazak reke. U danima te surove i teške neprijateljeve ofanzive u velikim nevoljama su se našli narod, vojska, ranjenici, zbeg. Teško je oceniti kome je bilo teže. Ipak, ranjenici, a naro­ čito oni teški, doživljavali su najveće nevolje. Te naporne i preteške dane, kad se svaki borac i se­ ljak sa područja zahvaćenog borbom borio za spašavanje ži­ vota svakog ranjenika, Olivera Kremić Vera, koju su svi os­ lovljavali i zvali kao Kremićku, bila je bolničarka u bolnici Druge proleterske. Tu je svakog dana i časa sarađivala sa Nadom i Verom Kušec. Jedne večeri ranjenici su zanoćili u ne- �koliko seoskih kuća. Trebalo ih je zbrinuti, nahraniti, sremiti im što podnošljiviji konak. Kremićka se sa nekoliko ranjenika našla u kući jedne negostoljubive žene. Među ranjenicima je bio i jedan teži.Videći da je kuća imućna, da u njoj ima hrane i mleka, obratila se domaćici, postarijoj ženi: — Majko, vidim da imaš dosta mleka. pa te molim da mi malo daš za ovog teškog ranjenika. Namemo nije rekla za sve, nego za tog jednog, najte­ žeg, kako bi ocenila u kojoj je meri domaćica osećajna. Me­ đutim, domaćica je odgovorila sebično i oholo: — ’Oću, ako ćeš mi dati tu tvoju bijelu bluzu. Vera je bila human čovek, spremna na sve lične žrtve za spas ranjenika. Odmah je počela da svlači bluzu. — Evo, daću ti... Međutim, seljanka se u tren predomislila. Prišla je nosilima i počela da sa njih skida sneg. Vera je pomislila da to seljanka hoće da vidi ranjenika. Prevarila se, seljanka je ugledala ćebe na ranjeniku, opipala ga i onda rekla Veri: — Bolje će biti da mi daš ovo ćebe! — Majko, vidiš li da je teški ranjenik pokriven tim ćebetom. Sta će bez ćebeta? Rana će mu i ozebsti, pored toga što ga boli... — On će i onako umreti. Bolje je da ti meni daš ćebe, a ja ću tebi mleka... — Dok je seljanka pričala u meni je sve kuvalo. Nikad nisam naišla na tako sebičnu ženu. A kad je rekla da će ra­ njenik »ionako umreti« — prekipelo mi je — priča Vera. — Udarila sam je nekoliko puta, dušmanski. Naravno, nastao je lom. Uzbuđenje — kako smem da tučem ženu, još domaćicu. Srećom, brzo je odnekud dotrčala Nada Matić i smirila me, spustila me na zemlju... — Smiri se, Vera. Nahranićemo ranjenike i bez ove sebične seljanke — govorila je Nada, dok sam ja još sevala. Sutradan, Kremićka je morala — na raport kod Krcuna. On je bio glavni »sudija« za sve greške, pa* i za ovako grube ispade. — Sta si to uradila, crna Kremićka? — pitao ju je Krcun. — Sta sam uradila? Rekli su ti već, znam sigurno. Eto, da ti potvrdim: prebila sam dušu u njoj. �— Znaš li da za tako nešto može da se zaradi i sm rtna kazna? — Znam — govori Vera bez uvijanja. A Krcun će opet: — Ko te je obuzdao, boga ti? — A ko bi drugo već Nada Matić! Krcun ućuta, pa će: — Nada Matić? Naravno. To je i komunista, i čovek, i žena — ma šta god hoćeš, a uvek na mestu. A ti? Pretukla seljanku! Opet Krcun malo poćuta, kao da hvata dah, pa do­ daje: — Kremićka, da ne znam kako si human čovek i koli­ ko se boriš za naše ranjenike — ne znam šta bih predložio za tebe. Ali, ako ti se ovako nešto ponovi — svašta može biti. Mo­ že, bogami, i najgore... Reče to Krcun i ode, bez pozdrava. — Od Nade sam i ja i mnoge moje drugarice mnogo šta naučila — seća se Kremićka. — Ona je umela u pravom smislu da smiri čoveka, otvori perspektivu, kaže toplu ljud­ sku reč. U ratnim danima bila sam gruba žena. Znala sam čak da istučem vodiča kad mi pogrešnim putem vodi kolonu. I tada bi mi Nada priskočila upomoć. Tiho bi mi prišla i go­ vorila: »Draga Vera, ništa tako nećeš postići. Ti si veoma do­ b ar čovek. Ponekad si i previše humana. Ali, eksplozivna si. Moraš uvek pomisliti šta će biti posle nekog tvog postupka... Kad ćeš već jednom ozbiljno zakucati na vrata Partije? Ova­ kvim postupcim a nećeš skoro. Kako ću da branim tvoju kan­ didaturu kad ovako nešto činiš?!« Više puta su Nada i Kremićka govorile i o ljubavi. K remićka nije umela ništa da sakrije. Znala je da to u ra t­ nim prilikam a ne ide, jednostavno, da se tog mora odricati, a ona se začas zagleda u druga, u borca, komandira. Zaljubi se. Nada je bila drukčija, sasvim. Postojanija. Govorila je Kremićki od srca: — Draga m oja Vera, moraš uvek im ati na umu da mi živimo u ratno vreme, kad je sve usmereno na borbu, na dis­ ciplinu, na ispravan odnos prem a narodu. Svi smo mi od krvi i mesa i to od mlade, vruće krvi u kojoj život vri. Ču­ vaj se i zbog sebe i zbog svih nas. Ako nekog voliš — voli ga pogledom, osmehom. Ako nekog poljubiš, ne moraju te svi videti. Poljubi ga — i zaboravi. U naše vreme se voli samo srcem i dušom. Naša veličina je i u tome da ponešto ostavi­ mo i za sutra, za vreme kad rat protutnji... �Posle pobeda na Makljenu i Crnom vrhu, i Druga pro­ leterska maršuje prema Neretvi, pa preko ranije srušenog željezničkog mosta prelazi reku. U Krstaču, u prvoj borbi po prelasku Neretve, brigada se sudarila sa jakom grupaci­ jom četnika, iznenadila ih, razbila i proterala. Druga proleter­ ska brigada prodire sve dublje. Ona je prethodnica Druge proleterske divizije. I redom tuče četničke gotovo razbijene je­ dinice: u rejonu sela Idbar, i Ljubini planini, kod Bijele i sve do Boračkih jezera. Ne zna se šta je u tom prodoru, marševima i borbama bilo teže: bespuće, surova zima, ledene kiše ili slaba, gotovo nikakva ishrana boraca i ranjenika. Posle Boračkih jezera redaju se: Glavatičevo, Nevesinjsko polje, Obalj, Kalinovik. Veštim manevrom deo brigade se u borbama kod Kalinovika zabacuje za leđa neprijatelju i ugrožava mu bok. U brzim i iznenadnim okršajima proleteri zbunjuju četničke jedinice, koje se povlače, beže, predaju se. Proleteri presecaju drum Kalinovik — Foča. Jedna četa P nog bataljona, posle obaveštenja meštana da je četnička artiljerija otišla putem prema Foči, pojurila je drumom, uskoro stigla četnike, naterala ih u bekstvo, a zaplenila dve haubice sa granatama i čitavu četničku komoru. Razbijeni kod Kalinovika, četnici su prinuđeni da beže prema Drini i Foči. Morali su napustiti ćelu teritoriju na levoj obali Drine. Tokom »četvrte neprijateljske ofanzive«, bolnica Dru­ ge proleterske s mukom i velikim naporima kretala se sa bri gadom, transportovala ranjenike, negovala ih, lečila. Put je bio naporan, bolesnika i ranjenika mnogo. Ali, marševala je bolnica uporedo s brigadom. Štab brigade uvek je posebno brinuo o bolnici i ranjenicima. To je već postala tradicija. TIFUSARSKI HOD PO MUKAMA U blizini Kalinovika, bolnica je bila na kraćem odmo­ ru. Ranjenici su se oporavljali a osoblje poslovalo, brinući se o lekovima, rublju, ishrani. Nada je bila zauzeta razgovori­ ma sa ranjenicima, kad se pred njom pojavio iscrpljen, sav osušen kao senka borac — bivši tifusar. Tražio je baš nju, Nadu Matić. — Ko si ti, druže? — pitala ga je Nada. — Iz koje si brigade? — Zar me ne poznaješ? Ja sam Boško. Tvoj brat!.. — Joj, Boško, kakav si, rođeni moj?! Nikad te ne bih poznala — povikala je Nada i pritrčala da ga zagrli. �Uzela je Boška za ruku, odvela ga u jednu zgradu, donela tople vode i sapuna, pa ga skinula do gole kože i dobro okupala, preobukla i smestila da se odmori i polako nahrani. — Ne sedam se da me je i moja majka Lepa tako paž­ ljivo i nežno kupala kad sam bio dete — govori Boško o toj svojoj zgodi. Tužna je i surova Boškova tifusarska priča. Osetio je tem peraturu još kad su delegati krenuli iz Bihaća, sa omladinskog kongresa. Iz dana u dan bilo mu je sve gore. I kad je bilo jasno da je dobio tifus, ostao je u jednoj bolnici — ne zna ni u koje vreme, niti koja je to bol­ nica bila. Zna da je to bio jedan od ešelona Centralne bolni­ ce. Nekako se dogurao do iznad Prozora. Ali, bolest je po­ čela da uzima maha. Opala mu je i kosa sa glave. I još gore — obadve noge su mu paralizovane. Nije mogao ni da se po­ digne iz ležećeg stava. Lakši bolesnici nosili su ga na rukama kad je, iz neke nužde, morao da iziđe iz prostorije. Muke su to bile prevelike. Gotovo ništa nije znao šta se događalo oko njega. Postao je neosetljiv, ravnodušan na sve. Trajaće to nekoliko dana. Jednog ju tra komesar ešelona je rekao bolesnicima: — Drugovi, Nemci su blizu! Ko može neka ide, neka se povlači. Ko ne može dalje — mi mu ne možemo pomoći. Idite kako bilo, samo da se odmičemo od ubica. Prikupite svu snagu. Možda će kasnije, kad se odavde izvučemo, biti po­ moći. Boško je osetio strah. Uplašio se da ne ostane. — Neću nikako da ostanem — govorio je. bolesnicima oko sebe. — Ići ću m akar četvoronoške! Samo me, drugovi, iznesite napolje... To je rekao i počeo se grčiti — kao da hoće da krene. Izneli su ga iz kuće. Ta silna želja za životom, želja da se iz­ makne ispred Nemaca, da ozdravi i da se bori, pokrenula ga je. Počeo je da hoda, da se tetura, ali i da odmiče. Korak za korakom u koloni ranjenika. Kao da je dobio neku nevidlji­ vu snagu. Ćelu noć je putovala ta ranjenička kolona. Boško se ponekad oslanjao na drugove do sebe, ali je pešačio. Mu­ čio se, upinjao, izdržao. Posle te noći, kad već su ranjenici izmakli ispred nemačke opasnosti, pokreti nisu tako teški i usiljeni. Ipak, moralo se napred. Znalo se, i tifusari su o tome bili obavešteU istom bataljonu: sestra Nada i brat Boško ��ni: ide se preko Neretve, samo preko jednog jedinog mosta prvo srušenog pa popravljenog — sve radi spasa ranjenika i bolesnih. U tim pokretim a iz dana u dan, iz noći u noć, teškoće su postajale sve veće. Tifusarske muke, uostalom, niko ne zna osim onih koji su ih preživeli — tifusari... Išle su kolone, teške i trome. Vukle su i pobeđivale nemoguće. I gladne, i prozeble, i još teško bolesne. Sve je to Boško gledao, video, mnogo od toga sam pre živeo. Ali želja da ide, da pobeđuje, da se bori, da nađe svoju Drugu proletersku — pobedila je! čim je, u blizini Kalinovika, saznao da je negde tu i njegova brigada, ostavio je tilusarc, svoje drugove sa Neretve, i zdimio, samcit — da tra­ ži biigadu. »Ništa bez Druge proleterske!« ponavljao je u sebi. A kad je naišao na grupu boraca upita ih je: znaju li gde je Druga proleterska, na šta su mu odgovorili da su i oni nje­ ni borci. To je i Boško rekao za sebe. Međutim, oni su videli da im aju posla sa tifusarom, pa mu nisu mnogo verovali. Ni­ ko ga nije poznao ni iz drugih grupa boraca, pa ni oni koji su ga upućivali kuda da krene da bi stigao do bolnice Druge proleterske. Toliko se bio izobličio i izmenio da je nalikovao na avet. Takvog ga, u prvi mah, nije prepoznala ni njegova sestra Nada. Zahvaljujući tom susretu sa sestrom Nadom i njenoj sestrinskoj nezi, hrani i odmoru — Boško se brzo oporavio. I nije prošlo više od mesec dana od Boškovog dolaska u bol­ nicu, a on je već bio sposoban da ide u borbu. Negde iznad Foče, posle prelaska proletera preko Drine, otišao je u svoj Četvrti bataljon, među Užičane, Krajišnike i Ličane. Rado­ sti njegovih drugova nije bilo kraja. Više meseci o njemu niš­ ta nisu znali. Mnogi su ga bili i ožalili. ŠKRTA, RATNIČKA LJUBAV Sestra Nada bila je njasrećnija. Srce joj se u toku preteške ofanzive skupilo — zbog velikog broja ranjenika i sijaset nevolja s njima, zbog brojnih žrtava koje su, iz borbe u borbu, padale i zbog velike neizvesnosti za Boškom. Ali sa­ da, kad je sve to prošlo, vedrina je opet osvojila njeno lice. Tu vedrinu je često unosio i veliki optim ista Kostja, ranjenik sa K upresa i sada kom esar bolnice. Nada Matić, Vera Kušec i on na zadacima i u nevoljama čak i u najtežim trenucima, �bili su zajedno, zbog čega su ili ranjenici nazvali »nerazdvoj­ na trojka«. Vera se svojski brinula o ranjenicima, oduševlja­ vala se njihovom hrobrošću i vedrinom. Sekretar partijske ćelije u bolnici, Nada Matić neumor­ ni ratnik i komunista, uporni politički radnik, na svakom ko­ raku je, uvek misleći na Partiju, pripremala nove komuniste — u koloni, na nosilima, na zastancima, u borbi. I Kostja, čovek koji je uvek imao »rešenje« za izlaz iz svake nevolje, koji je umeo da unese vedrinu i u trenucima kad su svi dru­ gi »pokisli« od žalosti ili drugih tegoba, znao je da zanimljivo priča o svemu što je doživeo ili od drugih čuo, da pesmom ponese ljude. Na molbu Nadinu ili Verinu, Kostja bi uvek tiho, osećajno i zanosno otpevao pokoju romansu, ili parti zansku melodiju. Još kad bi se negde uz njega našla i mala Miler.ica, pesma bi bila pravo uživanje, melem od kojeg se i na ranu, bar na tren, moglo zaboraviti. Put kojim je brigada išla od Kalinovika prema Drini uzbuđivao je borce, naročito one koji su ovuda, gotovo pre godinu dana, prošli na putu u veliku ofanzivu ka Zapadu. Sad se ide prema Drini i dalje, a mnogi misle i u Srbiju. Na putu iz Kalinovika za Borije, Lune beleži u svoj dnevnik: »...Idemo, ja, Nada Matić i Vojin Đurašinović Kostja...« Nailaze borci, bombaši. Među njima su Boško Buha i Sirogojno. Usput je stigao i Aleksa Dejović. On pita da li su dečaci umorni. A Buha mu odgovara: neka to pita »matorce«, možda su oni umorni. Počinju šale, pesma. Buha zapitkuje Aleksu da Ii će on da se s njima porve, sad ovde, pred Dri­ nom. Zvao je, kaže, Luna kod Drvara, a ovaj nešto izvrda­ vao. »A ko zna: možda se zamenik komandanta nećkao i za­ to što bi ga, onako snažnog, oborio »mali Buha« smeje se na sva usta nestašni bombaš. I Aleksa obećava: pohrvaće se s Buhom — čim pređu Drinu. A onda, Lune, Aleksa, kuriri, Zina i još poneko zaigraju »šljake«. Jedne od tih prolećnih večeri, pred Drinom, opet su bile zajedno Nada i Milenica. Dugo razdvojene i podaleko jedna od druge, retko su se viđale, pa su sada imale o čemu jedna drugoj da pričaju. Uvek vesela, katkad i lirski raspo­ ložena, Milenica je upitala Nadu: — Jesi li videla juče, ovuda je proša moj »džin«, moj »princ na konju«?.. Nada se smeškala. Dobro je znala Mileninu ljubav pre­ ma Lunetu koju je katkad skrivala, ali je to bila lujbav koja je iskrila u obome, istina u Milenice jače i vidljivije. �— Videla sam ga, kako da nisam. Išla sam s njim i Kosljom podugo — jedno pored drugog. Dugo smo govorili... — E, i ja sam sc pozdravila s njim. Malo smo se smejali... Ja sam ga pomalo peckala, da mu skinem prerane bore sa čela... — Je li ti rekao nešto lepo? — Rekao mi je najlepše. Pitao me: »Kako je moj mali čvarak?« Govorila je to Milenica punim srcem i smejala se. Nada je bila raspoložena. Milenica je više osećala je i Nada priprem ljena da otvori srce pred njom . — A ti, vide li juče Aleksu? — Tvoga Aleksu? Da se prisetim. Da, videla sam. Bila si pored njega — odgovorila je Milenica i šeretski se kikotala. Nada je ćutala. Rumen joj je oblila lice: — Mi nismo razgovarali jedno s drugim. Bili smo za jedno, pričao je on sa Lunom, Buha je oko njega čavrljao. 1 ja sam koji put upadala u razgovor, ali nisam ga ništa pi­ tala, a ni on mene. — Kako ga baš ništa ne upita, Nado? — Eto, nisam. Ali gledali smo se. — Dobro, a jesi li mu se m akar nasmcšila. — Pa, jesam malo — utiša Nada. — A no? — znatiželjno je Milenica upiljila. — On me je pogledao punim očima. Pogledi su nam se susreli. Videla sam mu smešak na krajičku usne... Bilo su to časovi iskrenosti, mladalačke ispovesti dve devojke. Jedna je bila Nada, devojka sva sazdana od ljudsko­ sti, borac koji je ćelo svoje biće poistovetio sa interesima Partije i postao uzor komuniste i izuzetno hrabar partizan, prim erna bolničarka, i omiljeni sekretar partijske ćelije u sredini koja je i u naoko nemogućim ratnim okolnostima vodila bitku za pomoć ranjenim drugovima. Druga, vižljasta i vragolasta Milenica, satkana i za borca i za bolničarku, bila je rođena da zametne pesmu, da se u predasima šali do iz­ nemoglosti, da svrze nespretnog druga do sebe i da se tome do ludila smeje. JURIŠ PREKO DR INE Proletere je posle borbe oko Kalinovika čekala Drina, velika vodena prepreka. A odmah preko nje — četnici po zlu �čuvenog Pavla Đurišića koji su najureni sa visova oko Kalinovika, i ltalijani u utvrđenoj Foči, pa Nemci i ustaše. Prva prepreka bila je nadošla Drina. Pokušaji da se u prvom nale­ tu na njenu desnu stranu prebace grupe dobrih plivača, Daimaiinaca, nisu uspeli. Onda su jedinice gradile splavove od bal­ vana. Njih je nabujala reka začas razbijala. Uz to, italijanska artiljerija dosta precizno je tukla preko Drine, zasipajući pro­ storiju na koju su stigli proleteri. Kad ništa drugo nije mo­ glo da se učini, komesar Aleksa Dejović, divni užićki metalac, sa grupom boraca je počeo da pravi novi, jači splav. U jed­ noj napuštenoj baraci u selu Brodu kod Foče pronađeni su ostaci »Vardine« radionice — šine, balvani, pruga i nešto ala­ ta. To se polako pretvaralo u »kovačnicu« Druge proleterske. Komesar Aleksa je neumorno kovao, mada nije imao ni pravog alata, ni pomoćnih sredstava. Nije bilo čak ni mehova kovačkih da se bar sa njima razduva i zapali ugljevlje, da se raspiri vatra i omekša metal toliko da se od njega iskuju klamfe. Pomagali su mu bombaši, kuriri. A dotle su čete i bataljoni čekali na novi splav. »Sta ima novo? Hoće li se skoro preći?« — pitaju oći boraca Užičkog bataljona — pisao je Čeda Minderović. — »A Drina izdaleka izgleda tiha i blaga«. Aleksa se sav uneo u posao. Kuje splav da prevede bri­ gadu preko Drine. Zaboravio je i na neprijatelja i na njego­ vu artiljeriju. Uneo se u posao. Ne čuje Lunetove i Krcunove opomene — da se čuva. A nesreća je, kao i uvek iznenada, stigla i ovde. Lune o tome beleži u »Nedovršenom dnevniku«: »Od Krcuna sam dobio pismo da se pazimo. Pošli smo uveče i počeli da radimo. Opet pismo od Krcuna da sklonimo Aleksu u kuću Prvog bataljona. Razmišljam kako to da uči­ nim, da ga nekako prevarim, ili ubedim da je potrebno da se skloni, ali me nije poslušao. Zaklonili smo se najzad za bal­ vane. Našli smo se u radionici gde je Aleksa tražio šrafove. Izlazimo napolje, kad odjednom svitani. »To su opalili topo­ vi« reče on. Ja trčim pored baraka, on za mnom. Dok puzimo jedna granata je eksplodirala ispred nas. Nešto me tresnu u nogu. Aleksa, jesi li živ?« On me zove i trčimo zajedno u kuću, ali on zasta. Uneli su ga; teško je ranjen, u nesvesti. Dođosmo do hirurške ekipe. Krcun je s nama. Mnogo se ljuti. Izvršili su mu operaciju. Plašim se za njegovu nogu...« Rana je bila teška. Komesarova noga je odsečena. Ali, isceljenja nije moglo biti. Umro je komesar Aleksa — duša Druge proleterske, njen ponos. Borci, komandiri, komesari tužno su šaptali: »Umro je naš komesar, naš Aleksa«. �Brigada je prešla Drinu. Prešli su svi bataljoni — bez komesara Alekse. Pogibija Aleksina unela je tugu i izazvala dubok bol proletera za velikim, pravim drugom, ali i dala novu, divov sku snagu borcima, četama, bataljonima, celoj Drugoj prole­ terskoj. Kao na krilima su pošli u nove okršaje. Sa Četvr­ tom crnogorskom, Trećom sandžačkom, Drugom dalmatin­ skom. Krenula je Druga u nove juriše. Redaju se teški su­ dari, iscrpljujuće borbe na Humiću, Zavajitu, Cclebiću. Sa­ mo u jednom danu gine šesnaest proletera Takovske čete na Humiću. Sve su to teški dani, ali pobedonosni. Proleteri su novim pobedama nad neprijateljem osvetili svoga Aleksu. Nada Matić je tužno, ali dostojanstveno doživela Aleksin odlazak. Ispratila je svoju nedoživljenu ljubav. Srce i duša su se stegli od bola, velikog, iskrenog. — Nesreća na Drini rastužila je ćelu našu brigadu, ali je Nada, sigurno, bila najtužnija — kazuje Vera Kremić. — Posle te nesreće dugo nismo videli Nadu raspoloženu i nasmejanu. Volela je velikog čoveka, volela ga iskreno, kako je ona jedino i mogla i htela, a ipak skriveno. I umela je to da sačuva za sebe. Znala je da je vreme ratno, da je čekaju za daći Partije, ranjenici, čitava bolnica. Za nju su borba i Par­ tija bili najvažniji. Među veoma značajnim pobedama iz log vremena su i rezultati borbe koju su tri batal jona Druge proleterske, za­ jedno sa Četvrtom i Petom proleterskom, vodila na Međuna­ rodni dan rada 1943, na Javorku kod Nikšića. Te snage su razbile četnike tzv. Nikšićke brigade i kompletan puk Italijanske divizije »Ferara«. Rezultat tih dvodnevnih borbi pro­ letera bio je blistav: 670 poginulih oficira i vojnika, 500 italijanskih vojnika, i 200 četnika zarobljeno, zaplenjeno 7 tenkova, 17 kamiona. 15 minobacača, 4 brdska topa, 8 m itra­ ljeza, 12 puškom itraljeza, 500 pušaka, 5 radio-stanica, itd. Ta dobra ratna vest sa pohoda grupe brigada za Crnu Goru bila je dovoljno velik razlog za iskreno ljudsko radovanje koje je partijski sekretar Nada podelila sa komunistima i svim ra­ njenicima i bolničkim osobljem, tim pre je r je u tome videla dosta simbolike: proleteri na dan praznika proletera celog svela zadali su jedan od sm rtnih udaraca svom najljućem klasnom neprijatelju — fašizmu. �U PAKLU SUTJESKE, PRED 250 RANJENIKA Uskoro su došli novi dramatični dani. Počela je »peta neprijateljeva ofanziva«. Nemci su sa svojim saveznicima i kvislinzima — u svemu oko 127.000 vojnika — krenuli sa svih strana protiv snaga Glavne operativne grupe NOVJ koju je predvodio Vrhovni štab i koja je brojala oko 19.000 boraca (među kojima je bilo oko 3.500 ranjenika). Iz pokreta su za­ tvorili nekoliko obruča oko tih premorenih, nepopunjenih, oskudno opremljenih jedinica i sabili ili na pasivnom i bes­ putnom zemljištu severne Crne Gore, Sandžaka i dela istočne Bosne. Pored drugih jedinica koje su imali na raspolaganju, Nemci su za ovu operaciju, u njihovim dokumentima nazva­ nu »Svare«, dovukli i svoju zloglasnu Prvu brdsku diviziju (iz Grčke, sa odmora i popune, posle pretrpljenih poraza na istočnom frontu) i puk bugarskih fašističkih vojnika, angažovali i osam artiljerijskih pukova i čitavu mešovitu diviziju avijacije. Nastale su teške i veoma dramatične borbe koje su tiajale čitav mesec dana — od 15. maja do 15. juna 1943. go­ dine. Te borbe u nas su poznatije po zajedničkom nazivu Bit­ ka na Sutjesci. U vreme »pete« ofanzive brigadna bolnica Druge pro­ leterske bila je velika, sastavljena uglavnom od lakših ra­ njenika, od kojih je većina i čitavu »četvrtu« ofanzivu pro­ vela u bolnici. Posle te ofanzive, deo pokretnih ranjenika iz Centralne bolnice, koii su ranije bili borci Druge proleter­ ske, došao je u brigadnu bolnicu. Među ranjenicima u brigadnoj bolnici bio je i Rade Smiljanić, borac Četvrtog bataljona. On je ranjen još na Kupresu i tokom ofanzive kretao se uz pomoć štapa, pa je, tako, sa štapom »uleteo« i u »petu« ofanzivu. Tokom ofanzi­ ve često se družio sa Nadom. To drugarstvo je još u Užicu bilo začeto. Nižu gimnaziju su učili zajedno, a kad su oboje konkurisali za prijem u učiteljsku školu Rade je odbijen — zbog slabog sluha. Sada, u vreme dugih pokreta ranjenika, oni su sc, katkad, i na to potsećali Brigadna kolnica nalazila se u Gornjoj Bukovici, raz­ bacanom seocetu, kod Žabljaka. U stvari, ćela bolnica bila je smeštena u osamljenoj šumarskoj kući. Dva prostrana odeljenja, zastrta slamom, prekrivena ćebadima i šatorskim kri­ lima — to je bila bolnica Druge proleterske. �Jednoga dana trebalo je dovesti nekoliko ranjenika iz Centralne bolnice u bolnicu Druge proleterske. Taj zadatak dobili su Nada i Rade Smiljanić. Njih dvoje su se javili ko­ mandi mesta u Žabljaku, pa krenuli prema Crnom jezeru da dovedu ranjenike. Uskoro, nemački avioni su počeli bom bardovati Žabljak. Njih dvoje su pobegli što dalje od kuća i našli se na prostranim livadama gde nije bilo zaklona. Kad su avioni počeli m itraljirati i okolinu Zabljaka, Nada je rekla Radu odlučno: — Lezi, Rade! — Daj da razmolavamo ovo moje ćebe, pa da se njime pokrijemo. Znaš, ne smemo poginuti ovako glupo, nasred le­ dine, moramo izvršiti zadatak... Začas su preko sebe navukli ćebe, tako da su, odozgo gledani, izgledali kao neka mala neravnina na livadi. Onako maskirani, bojom se nisu izdvajali od livade na kojoj trava još nije ozelenela, pa se iz vazduha nisu mogli uočiti, što im je spasio glavu. Avioni su leteli i m itraljirali okolo. Zahvalju­ jući snalažljivosti očvrslog i iskusnog borca Nade, njih dvoje su na vreme legli i tako vešto se maskirali da ih piloti nisu prim etili niti zakačili rafalom. Cim je bombardovanje pre­ stalo Nada i Rade su požurili prem a Crnom jezeru i odande odveli ranjenike u svoju bolnicu. U Gornjoj Bukovici bolnica je boravila više dana. Rade je taj boravak u selu zauvek zapamtio, ponajpre po tome šte je tu kandidovan za člana Partije. Ponajviše je i dosta dugo s njim radila Nada, priprem ajući ga za prijem u Partiju, da­ jući mu zadatke, proveravajući ga u njihovom izvršavanju. A kada je ocenila da je politički u toj meri zreo i odgovoran da može prim iti odgovornost komuniste, rad sa njim, onaj koji je neposredno predstojao pred prijem u Partiju, pre­ pustila je Grču Piščeviću. — Odvojio me Grco od ostalih ranjenika i počeo mi pričati da je doneta odluka da me partijska ćelija bolnice kandiduje za člana Partije, pa mi govori o zadacima, o odgo­ vornosti. — seća se Rade. — A ja se čudim i velim Grču: »Šta ti meni pričaš te stvari o Partiji, o kandidatima? Sve ja to znam. Ja sam skojevac odavno, a i Nada mi o svemu tome odavna dosta govori...« A on meni: »Dobro: znaš dosta, ali to ne znači da nećeš znati i više, da ne treba da znaš više.« Na­ da je to vreme bila partijski rukovodilac bolnice, u svakom poslu, kao i uvek, neum oran radnik, svakome od nas pouz­ dan drug, sestrinski zauzeta oko ranjenika... �Za vreme boravka u ovom selu bolnica je dala i neko­ liko priredaba za narod i ranjenike. Pored ostalih tačaka, nastupao je hor kojim je dirigovao Žika Avramović .lakođe ranjenik. — Dosta je ranjenika pevalo u tom Žikinom horu — seća se Rade. — I Nada i ja, iako oboje »besluhovići«, bili smo članovi hora. Žika me odredio da vodim pesmu »Oj Mo­ ralo«. Pevao sam, bolje reći morao sam, jer mi druge nije bilo, a nije ni ispalo loše, jer su me, srećom, drugi članovi hora »izvlačili«. Na toj priredbi imali smo i našeg popular­ nog »vrapca«. Njega su, ako se dobro sedam, pisali Nada i žika. Nada je dala dosta podataka za »vrabac« i unela u njega onu, samo plemenitim ženama svojstvenu meru du­ hovitosti i humanizma, žika ga je i pevao sa još jednim ranjenikom. A taj naš »vrabac« je, kao i toliko puta ra­ nije, bio pun bodlji ne samo na račun zlodela neprijatelja, već, koji put, i na račun naših sopstvenih slabosti, neukosti. I tada u Bukovici borci i narod su se od srca smejali. Dani »pete« ofanzive i za bolnicu Druge proleterske su bili preteški. Ali uprkos svim nevoljama, bolnica se držaia kompaktno, negovala ranjenike i izvukla ih ispred kli­ nova neprijatelja, istina s velikim naporima i samopožrtvovanjem. Pred samu ofanzivu u bolnicu je, na politički rad. upućena i Olga Živković. Pozvao ju je Krcun i rekao joj, kratko: — Olga, idi u bolnicu da pomogneš Nadi i Kostji... Osoblje bolnice Druge proleterske, koja je u ofanzivu ušla sa preko 200 ranjenika, u to vreme su pored Nade, Kostje i Olge, činili i Vera Kušec, Boško Vidaković, Grco Pišče\ić i drugi. Prema Kostjinom sećanju, jedno vreme bio je i Srećko Milošević. Bilo je tu više iskusnih i požrtvovanih bolničarki. Vera Kušec o tim danima govori i ovo: — Druga proleterska se uvek veoma dobro i nepre­ stano brinula o ranjenicima, o bolnici i njenim potrebama. Uvek nas je smatrala kao borbenu jedinicu. I u samoj »pe­ toj« ofanzivi, kad je bila velika oskudica u kadrovima i kad je svaki rukovodilac bio dragocen, slala nam je pojačanje i doturala nam uvek najbolje što je imala u onoj velikoj os­ kudici opreme i hrane. Pokreti, napori i nemaština bili su teški i za bolnicu i za ranjenike. Nada je tih dana punih borbi, pokreta bila izuzetno iscrpena. I pored svega, brinula se za svakog čoveka koji im je bio poveren, borila se da niko od ranjenika �ne izostane iz prem orene kolone, cla se ne izgubi. Ali je i sama, prem orena i iscrpena, padala u fizičke krize. — U vreme tih dugih i napornih pokreta imali smo oko 250 ranjenika — seća se Olga. — Kolona se otegla. Teš­ ko se ide. Ljudi padaju, pa se pokreću, traže pomoć. Nada se, sa nekim od osoblja, vraća, pomaže, određuje lakše ra­ njenike da priđignu iznemogle. Njoj je povremeno ponestajaio snage. Jedanput kad je zastala, zovnula me je i tiho ka­ zala: »Olga, ja dalje ne mogu. Ni trunke snage više ne­ mam. Molim te, vodi ranjenike. Bori se, ne daj da zaostaju, hrabri druge... Ja dalje ne mogu...« Ostala je tako Nada pored kolone, nemoćna. Nisam znala kako da joj pomognem — veli Olga. — Ali kad sam posle sat-dva zastala da vidim kako se kreću ranjenici — ugledala sam i Nadu u koloni. Našla je snage da ide. Znam nju dobro: osećaj odgovornosti učinio je da pri­ kupi i poslcdnju snagu i savlada sve napore. Bila je takva da je htela i umela da i sebe pobedi. Htela je da živi, da se bori, da sa proleterim a i narodom pobeđuje neprijatelja, neznanje, nemoć... U vreme najžešćih borbi proletera oko Sutjeske — i a Košuru, na Gornjim Barama, na Košuti i drugđe, bol­ nica Druge proleterske je bila najčešće u pokretu, a rede skrivena u šumi. Jednoga dana, u vreme pokreta od Suhe i prem a Krekovima, Nada je, opet sa Radetom Smiljanićem, upućena na važan zadatak. Kao i uvek, prilježno i krajnje odgovorno se prihvatila i tog zaduženja. Žurili su koliko su im najviše snage dopuštale i tek negde kod Krekova seli da predahriu. U blizini su ugledali razbacane sanduke. Bilo je očigledno da je m itraljeski rafal iz aviona pogodio tovamogkonja pa je i komora neke jedinice stradala. Oboje su prišli da vide šta ima u sanducima. Sve je bilo polomljeno, ras­ tureno, ali je u toj hrpi bilo i knjiga. Upravo po njim a su prvo i počeli da preturaju. Kada je naišla na roman »Mati« od Maksima Gorkog, Nada je povikala: — Rade, ovu knjigu ćemo da ponesemo! — Koja je to tako važna knjiga da je moramo poneti?! Vidiš da jedva idemo. Bolje da ponesemo samo ovo zavoja i špriceva što smo nakupili, je r pretovarimo li se — ništa od zadatka... — Ponećemo mi i špriceve i zavoje, itekako, ali i ovu knjigu, je r je veoma važna. Ti, sigurno, nisi čitao roman »Mati« čim tako govoriš. �— I nisam, pa šta?! A zašto bi pa ta »Mati« toliko i bila važna? — Eh, kako da nije važna! Mi smo se u Užicu gra­ bili ko će pre da je pročita i teško smo dolazili na red. često se knjiga mogla zadržati samo dan i noć... — Čuo sam to, ail je nisam čitao. — Mnogi je nisu čitali. Rade. Zato ćemo je i poneti. Evo, stavi je u tvoju torbicu, ti prvi da je pročitaš, a onda ćemo je, posle ove furtutme, daii da ide od ruke do ru­ ke boraca... Pored drugih, najnužnijih, potreba, roman »Mati« je »petu« ofanzivu preživeo u Radetovoj torbici. Iz obruča se, za proleterima, probila i bolnica Dru­ ge proleterske sa ranjenicima. Iako je u najteže vreme na­ ređeno da se ostavi sve što opterećuje ljude i komoru, što je značilo da sve sanduke sa opremom treba zakopati — bolnica je iznela svoj sanitetski materijal. Najveći i naj­ važniji deo te dragocene opreme sačuvala je Kremićka, sa odobrenjem partijskog sekretara Nade. Tako nije ostavljen sanduk u kome su bili lekovi, jod, špricevi, doboš sa steril­ nom gazom, itd. Reskirano je da se ne izvrši naređenje, iako je ono bilo posve jasno i Kremićki neposredno saopšteno. Odmah nakon ofanzive pokazaće se da je ta »neodgovor­ nost« bila dobrodošla. Prelazak bolnice preko ceste kod sela Rataja bio je vrlo težak. Ranjenici su se prebacivali po grupama. Jedna grupa bi se zadržala u šumi iznad sela dok se prva prebaci. Onda su se lakši ranjenici vraćali da pomognu težim ra­ njenicima da, i pod stalnim mitraljiranjem i bombardovanjem avijacije, pređu cestu. Vraćale su se, nekoliko puta. Nada i Olga. Pomagale su čas jednoj čas drugoj grupi. Na­ da je — iako i sama iscrpena od silnih poslova, danonoćno i u najtežim ratnim uslovima obavljanim za bezbednost i spas ranjenika — neumorno pomagala ranjenim drugovima da pređu i tu otkrivenu cestu, izbegnu smrt od avionskih rafala i zakorače u slobodu. Odatle, od sela Rataja, i za bolnicu su nastali bolji dani... Iz obruča je, na širok prostor, izbila i Druga proleter­ ska, pošto je, u toku jednomesečnih borbi, napravila ne­ koliko podviga po kojima je zauvek ušla u istoriju narodnooslobodilačkog rata naših naroda i narodnosti. Pre svega, tu su borbe na Košuru i Košuti, poznate po herojskom drža- 79 �nj ii proletera. Sada, prilikom probijanja brigade preko ko­ munikacije Sarajevo — Višegrad, negde kod Sjetline, izosta­ la je i mala Milena Siterica. Izgubila se. Tragali su za njom borci Četvrtog bataljona, tragali, ali je nisu našli. Pročula se ta vest u celoj brigadi, pa stigla i do Nade Matić. Ona je taj gubitak bolno doživela, tim pre je r se zbio kada je brigada tako reći izašla iz obruča, izbila na širok i slobodan prostor. I već je i ožalila svoju dragu Milenicu, kad se dogodila sre­ ća u nesreći. Milenica se probila kroz neprijateljske redove i usput se pridružila bratskoj Četvrtoj proleterskoj. Od radosti što se iz nevolje tako srećno izvukla, Milenica je te večeri divno pevala crnogorskim proleterim a, među koji­ ma je našla i svoju drugaricu Angelku Đurđić. Posle toliko dana opet je bila u svojoj Drugoj proleterskoj. Nada je to saznala i odmah, na prvom odmoru, dotrčala u Četvrti bataljon — da zagrli svoju Milenicu, da pogledom pomiluje draga lica prvoboraca svog bataljona, pouzdanih drugova sa duge ratne staze proletera. KAO DOBRA MAJKA, II I BRIŽNA SESTRA U jednom selu pod Vitezom, dok su delovi bataljona držali položaj duž puta koji vodi za Sarajevo, u prostranu kuću se smestilo tridesetak težih ranjenika. Ranjenici su se odmarali, a napolju se kuvao ručak; u kazanu je krčkalo meso. Ranjenicima je rečeno da će dobiti i hleba. To jc trebalo da bude prvi pošten obrok posle više od mesec dana muka i gladovanja. Dok su se ranjenici odmarali, prepriča­ vali svoje nevolje, s tugom spominjali one koji su ostali i željno čekali da ručak bude prigotovljen — ciknuo je nemački »šarac« i odjednom oočeo da rešeta kuću. Začas se razvila borba oko kuće. Kako je ko znao i mogao — po­ čeo se izvlačiti, a ostali su, nepokretni, Miladin Anđelić, teš­ ki ranjenik sa Košute, Milivoje Borović, Pera Višnjić i još nekolicina. Kad nije znao šta drugo da uradi, Miladin, heroj sa Košute, prikupio je ono oružja što su ostavili ranjenici dok su su se izvlačili iz kuće, privukao k sebi mašinku i ne­ koliko bombi i rešio da se bori dok ima sa čim. Oprezno je čekao da se na vratim a pojave Nemci. U tom čekanju, dok se borba slišavala i odmicala od kuće, na vratima se, za Miladina izenadno, pojavio Kostja, komesar bolnice. On je, u vreme izvlačenja ranjenika iz bolnice, čuo da je Mila­ din ostao, pa se vratio po njega. Izneo ga je, popeo na konja �i odveo preko šume kuda se izvlačila bolnica i jedinice iz zaštitnice. Olga Kojadinović je izvukla Peru Višnjića i po­ pela ga na konja. Nada je, svojom hrabrošću i prisebnošću, značajno pomogla da se ranjenici iz te teške situacije iz­ vuku bez gubitaka. No ona ni tada, kako se seća Pera Višnjić, nije bila govorljiva; naprotiv, ostajala je dosta ćutljiva, ne odajući, kao i nikada u svom delovanju, utisak »ra­ toborne revolucionarke«, ili energičnog partijskog rukovo­ dioca: — Više je ličila na dobru majku koja je brinula o svojoj deci, na brižnu sestru koja bdi nad svojom braćom. Za svoje probleme i teškoće nije toliko brinula, ali je sa bolom i teškoćama svakog pojedinca oko sebe bila vrlo emotivno vezana. Posebno je brinula o ranjenim drugovima. Često je ra­ mena podmetala pod nosila sa ranjenikom Iako svcsna da rat zahteva žrtve, svakome je htela da pomogne, svakoga da ohra­ bri. da svakom bude: i majka, i sestra, i drug u borbi, i prijate­ lj. Svoje probleme je držala duboko u sebi, za sebe. Glas joj je bio tih, gotovo nečujan. Pomalo je vrskala kad govori; ima­ lo se utisak kao da nekome tepa. Najviše je nosila pantalone pumperice i vojničke cokule, a oko vrata šalčić. Uvek je i po­ sebno bila zabrinuta za svog brata Boška; želela je da ga ne­ kako sačuva, u tom ratnom košmaru... Tokom jula i avgusta brigada je boravila u istočnoj Bosni. U to vreme vodila je više borbi protiv Nemaca, »vražje divizije« i četnika. Nada je, sa saradnicima u bolnici, radila danonoćno, održavala sastanke komunista, ranjenika i osob­ lja, razgovarala sa ljudima o njihovim problemima, delila s njima radosti i tugu, za svakoga našla savet, priču o srećnom ishodu, pobedi. Sada se Nada trudila da nadoknadi sve ono što je od'agano ili izgubljeno u vreme ofanzive i neprekidnih pokreta u izuzetno teškim uslovima, kad je politički i partijski rad morao biti podređen jedinom cilju — sačuvati svakog ra­ njenika. Svaki trenutak Nada je koristila da razgovara sa komunistima, da odabere i pripremi novog kandidata za čla­ na Partije, da podstiče ljude oko sebe da uče i šire svoje vi­ dike, kako bi im život bio bogatiji i lepši, a njihov udeo u zajedničkoj borbi veći i značajniji. Radovala se uspesima ćele brigade, ali posebno uspesisvojim drugovima iz bataljona, gde bi osvežila uspomene, 3{sod ‘b o iu ia i ? miz!iq ft e p js ofiu oSnp afoij ouo uz ejeiidn es Euiijajsns ejBAopcj on M?.\ft euof|e}eq ‘So^oizft ‘Soas eiu �jednog sastanka političkih radnika, dugo je sedela sa Mir­ kom Popovićem. N jih dvoje, dugogodišnji školski i ratni dru­ govi, uvek su imali o čemu da razgovaraju, nemajući jedno pred drugim tajni. Živo su raspravljali o brigadi, bataljonu, 0 političkom i partijskom životu, o sebi, svojim drugovima i drugaricama; u pričama su se vraćali u svoje Užice, u uči­ teljsku školu. Katkad bi se pitali: šta li je sa njihovim vršnja­ cima koji su tamo ostali u vreme prve ofanzive, kako li su oni prošli... Nada je M irku govorila o sebi, svome radu i tome ko­ liko drugi cene njen rad. Govorila je, kao i uvek, otvoreno, sa svom iskrenošću, samokritički: — Nisam zadovoljna sobom i svojim radom. Radim dosta, ali mogu i više da postignem. Čini mi se da mogu više da napredujem , da rešavam i odgovornije i složenije zadatke, da se efikasnije borim sa problemima. Ali, vidiš, izgleda da odgovorniji drugovi od mene ne misle tako. Dugo sam na istoj dužnosti. A osećam, mogla bih i više dati... Mirko ju je pažljivo slušao, sedeći pored nje, u šljiviku u kome su se grane povijale pod bogatim rodom već uzrelih plodova. Cupkao je travu, odobravao to što mu je Nada govorila. — Pravo da ti kažem, Mirko, želela bih da se opet vra­ tim u naš bataljon. Da i tamo budem partijski radnik i bo­ rac. Koliko mogu da ocenim, više se ceni rad u borbenoj je ­ dinici, nego u bolnici. Istina, ja sam dobro videla šta znači bolnica, koliko osoblje tamo radi, koliko se žrtvuje i bori za svakog ranjenika. Sigurno mogu da kažem da je rad u bol­ nici ravan onome što daju borbene jedinice. Ali, ne misle svi tako. Zato bih želela, kažem ti iskreno, jer te dobro poznajem 1 volim kao druga, pa mogu da budem otvorena — htela bih opet u naš bataljon... PARTIJSKI SEKRETAR ĆETE Nekoliko dana posle tog Nadinog i Mirkovog susreta, brigada je iz istočne Bosne krenula prema Foči i Sandžaku. Ubrzanim maršem je krenula prem a sandžačkim garnizonima koje su držale italijanske trupe. To su bili dani kada se oče­ kivala kapitulacija Italije, pa su preduzimane akcije da se Uspomena iz Prijepolja: Nada Matić (s to ji), sede: Đorđe Martinović poginuo u borbi na Prijepolju decembra 1943), Zaga Stojilović-Antunović i Milena Siterica (poginula aprila 1944. na Katićima). �mM&M- �italijanski garnizoni napadnu i što pre likvidiraju. Žureći pre­ ko Foče, Druga poleterska je, sa drugim jedinicama, oslobodila Pljevlja 22. septembra 1943. godine. Sa rasplamsavanjem borbi u Sandžaku, povećavao se i broj oslobođenih gradova u dolini Lima i Tare: Bijelo Polje, Berane (danas Ivangrad). Andrijevica, Kolašin, Nova Varoš, Priboj. Delovi italijanskih divizija su prešli na stranu Narodnooslobodilačke vojske. U Drugu proletersku je došao veliki broj novih boraca. Borbe protiv Nemaca i četnika su vođene na sve strane. Bataljoni Druge proleterske su prodrli čak do Zlatibora... Nadi se ispunila želja — vratila se u svoj, Užički, bataljon, na dužnost partijskog rukovodioca Treće čete. Ali je u četi, umesto starih poznanika, zatekla mnogo novih, nepo­ znatih boraca. U Prijepolju se često viđala i sa bratom Boškom, koji je neprekidno ostao u svom bataljonu. Njen dragi Mirko Popović, pak, ubrzo odlazi iz ove stare sredine, gde je. gotovo dve pune godine, bio partijski rukovodilac čete. Sad je otišao na novu dužnost, u Treću proletersku (sandžačku) brigadu. Tog rastanka sa starim drugovima, sa svojom če­ tom, on se ovako seća: — I ja sam, podstaknut onim Nadinim razmišljanjem o sebi, izloženim preda mnom u šljiviku u Živinicama, javno rekao da sam nezadovoljan sobom i svojim radom, kazao da mogu više da radim i krupnije zadatke da obavljam. I doneta je odluka: idem na novu dužnost, ali ne u Drugoj proleter skoj, nego u Trećoj sandžačkoj. Teško mi je došao taj od­ lazak. Pamtim i danas: u Prijepolju se oko mene okupili Ješo Popović, Dragoslav Novaković Muto, Isak Samokovlija Kic i drugi. Ješo je poveo, a drugi prihvatili, setnu pesmu: Jato ptica napušta svoj kraj. Da se vrati kad nastupi maj... Ta pesma me još više rastužila, vezala za drugove s kojima sam proveo najteže dane u neprekidnim okršajima tokom više od dve godine. Nada se u Prijepolju susrela i sa Milojkom Drulovićem Cičom, još jednim od svojih školskih drugova. Ciča je dugo, u najtežim ratnim uslovima, bio sandžački gerilac, pa je i sam susret sa Nadom doživeo radosno i s oduševljenjem. Taj susret Milojko je ovako opisao: »Početkom oktobra Druga proleterska brigada je bila u Prijepolju. Petnaestak dana pre njenog ulaska u grad bio sam imenovan za sekretara Oblasnog komiteta SKOJ-a za San­ džak. Došao sam u Prijepoljc na sastanak skojevske orga- �nizacije, koja je bila brojna i vrlo aktivna. Sreo sam Nadu, gotovo posle dve godine. Poslednji put, koliko se sedam, vidcli smo se u Novoj Varoši, pred povlačenje preko Lima. Ob­ radovao me taj susret sa Nadom — sa kojom sam počeo sri cati prve komunističke ideje. Nada je odlično izgledala. Na sebi je imala nešto kao englesku vojnu uniformu (široke pantalone uvučene u bele vunene čarape, nove vojničke crne cipele, malo nakrivljenu tiiovku — sa srpom i čekićem :— na njenoj gustoj kratkoj potšišanoj smeđoj kosi. široki opasač, nemački pištolj). Opa­ ljena suncem, sada — najzad, odmorna, izgledala je besprekorno uredna. Bila je nadprosečne visine, prilično snažno gra đcna. Najpre smo razgovarali o našim drugovima iz generaci je. Većinom su bili u Drugoj brigadi. S tugom smo konstatovali da je mnogo drugova iz našeg razreda već izginulo: Ko­ kica, Vule Pupavac, Cizo, Bota. Milena, Slavko, Života i dru­ gi. Od Nade sam saznao da je Mirko Popović u Trećoj prole­ terskoj, a Milić Maksimović i Dragoslav Mitrović u istočno-bosanskim jedinicama. Ispričao sam joj sudbinu moje jedinice, koja je bro­ jala 46 boraca. Po naredbi Vrhovnog štaba, maja 1942. godi­ ne, lormirana je od odabranih boraca iz dva Zlatarska batuljona — Zlatarska gerila sa zadatkom da se bori u pozadini neprijatelja. Za 14 meseci borbi, svega 13 mojih drugova bora­ ca ostalo je u životu. Ispričao sam joj kako sam tada, maja 19-12. godine, sa dužnosti zamenika komesara Drugog zlatar­ skog bataljona, postavljen za političkog komesara te jediniu neprijateljskoj pozadini. Toliko pogibije naših drugova za nas oboje bile su ve­ like traume, mada smo znali da drugačije ne može biti. Ni­ sam tada ni slutio da ćc se taj bilans još surovije završiti. Iz našeg razreda — od 26 boraca, većinom sedamnaestogodišnja­ ka, koji su pošli u oslobodilački revolucionarni rat 1941. go­ dine, ostaće na kraju rata svega trojica u životu: Dragoslav Mitrović, Mirko Popović i ja. Ratni dnevnik koji sam vodio i koji sam nosio u tor­ bici smatrao sam delom svog intimnog sveta. Nikome ga do tada nisam pokazivao. A sada sam ga pokazao Nadi. Ona je ostala i poslednja ličnosti kojoj sam pokazao i pročitao neke redove svog dnevnika. Bila je to poveća sveska, formata džep­ ne knjige, u platnenom čvrstom povezu sa oko 250 listova, u kojoj su se, u stvari, nalazila tri dnevnika: najpre je dnev- �nik vodio Rifat Burdžović, isključivo beležeći partijske karakteristike članova P artije u brigadi. Jezdo Lović (radnik, beogradski komunista), koji je Tršu, posle po­ gibije, nasledio na dužnosti zamenika komesara Treće pro­ leterske. beležio je partijske sastanke brigadnog i drugih ko­ miteta i njihove zaključke; ja sam u istoj svesci, posle pogibi­ je Lovića, vodio svoj intimni dnevnik, gotovo stideći se pred ozbiljnošću i strogošću prve dvojice. Nisam oklevao da ga Nadi pokažem, je r bili smo istog uzrasta (takoreći još smo rasli), imali smo istu veru i zanos, imali smo staro blisko drugarstvo. Bila je zrela i divna jesen. K aldrmisana ulica prijepoljcka bila je puna graje od vojske i omladine. Jurili su gore-ciole. Uveče smo zajedno gledali priredbu I bataljona Druge proleterske, dopadljivu i punu humora. Pokazala mi je bri­ gadni list »Bez predaha« i jedan duhovit i aktuelan crtež-karikaturu: partizan trebi vaške po košulji, a ispod »karikatu­ re« reči popularne romanse uoči rata; »I te tvoje nožice sitno koračaju, m ira mi ne daju, tužan sam ja...« Razgovarali smo i o tome kako ćemo nakon rata, — makoliko on trajao, a imali smo osećanje da neće dugo tra­ jati — moći normalno nastaviti naše školovanje. To smo to­ liko želeli. A Nadi je najviše pristajalo da o tome govori, jer je bila odlična učenica. Poklonila mi je jednu svoju fotografiju, napisavši na poleđini, jednostavno, kakva je ona bila: »Drulu od Nade, Prijepolje...« Tu fotografiju sam, nekoliko godina posle oslobo­ đenja, pozajmio Nadinoj majci Lepi da je »prekopira«. Bri­ nem — da li je još kod mene. Već je dugo nisam video. Ćovek stalno odlaže da sređuje stare, dragocene uspomene, rezervišući posebno vreme za to, a ono se stalno iskrada i beži. Na toj fotografiji Nada je sama, negde u Bosni, u partizanskoj uniformi, jednom rukom podbočena, stoji na steni, zamišlje­ na i zagledana u daljinu. To je, zaista, filmska slika njene skromne naravi, njenog duha, nenametljive i stalne zanesenosti idejam a i snovima koje ona i njena generacija nije samo sanjala, već i ostvarivala, ne pitajući za cenu. Nisam mogao ni pomisliti da će to biti i naše poslednje viđenje...« �t e šk e r a n e sa PRODORA u SRBIJU U limskoj dolini Druga proleterska je imala mnogo okršaja. U jednoj borbi iznad Pribojske Banje, u vreme bor­ be protiv četnika, ranjen je i Dragoslav Novaković Muto, ko­ mesar čete. četnički minobacač je za svega pola časa borbe izbacio više boraca iz stroja proletera. Nada i Stana Ćulibrk izvukle su ranjenog Muta sa poprišta borbe. Odmah tu, u jednoj zaravni. Nada mu je dala injekciju. Igrom slučaja, ona se u vreme borbe, kao zamenik komesara čete, našla blizu Muta, njenog poznanika još iz Užica. Mutu su ostali u sećanju mnogi partijski sastanci iz vremena kad je Nada bila partijski rukovodilac čete: — Partijski sastanci su uvek bili analiza rada i postu­ paka ćele jedinice i svakog pojedinca, svakog člana Partije. Nada je umešno vodila te sastanke, dobro ih usmeravala, zna­ jući kad treba i prema kome da bude blaža ili oštrija. Uvek je to umela tačno da proceni. A sastanci su uvek bili zanim­ ljivi. Svi komunisti su uzimali reč. Bilo je često i neslaganja u ocenama oko držanja pojedinaca. Nadina smirenost i smi­ sao da tačno proceni svačiji rad i doprinos zajedničkoj stvari uvek su bili korisni. Njeni zaključci redovno su bili zreli. Go­ tovo nikad se nije dogodilo da komunisti budu nezadovoljni ocenama koje je Nada davala. Tih dana proleterske jedinice oslobodile su Priboj. U slobodnom gradiću na Limu susreli su se mnogi ratni dru­ govi iz raznih jedinica, proleteri i Krajišnici. Nada je na so­ kaku, iznenadno, srela Stanku Laković koja je još prošle je­ seni, u Krajini, otišla u Petu krajišku diviziju. — Ne znam ko je bio radosniji od nas — kaže Stanka. — U oslobođenom Priboju na ulici smo se našle: Nada, Milenica, Dana, Angelka. Mara i ja. Ja sam već dugo bila s Kra­ jišnicima među kojima sam se osećala kao među svojim Užičnima, ali kad sam srela toliko mojih drugarica, a naročito Nadu, bila sam presrećna. Mnogo sam saznala toga dana. Najviše smo govorile o onim drugovima i drugaricama kojih više nema, koji su ostali na poprištima borbi. Opet su Nada i Stanka, u drugom pričanju, »otputovale« u Užice, u grad svoje mladosti. Vezivale su ih za grad i mnogobrojne žrtve mladih koji su iz Užica pošli u oslobo­ dilački rat, a već su prestali koračati u borbenoj koloni. Du­ go, dugo Nada je govorila o svojim borcima u četi, o člano­ vima Partije, o skojevcima, bombašima. Mnoge je hvalila, ra- �dujući se sa Stankom, tome što mladi ljudi stiču iskustvo, napreduju, postaju sigurniji, izrastaju u rukovodioce. A onda su, u pričanju, opet pošle u Užice, svojima. Nada je govorila: — Draga m oja Stanka, ponekad dugo mislim o mami i 0 tome kako je podnela toliku nevolju da živi bez nas troje. Zamisli: Vera, Boško i ja smo toliko daleko od nje. Ona si­ gurno ništa ne zna o Verinoj pogibiji, niti o nam a dvome. Tamo je teror strahovit. Bila joj je puna kuća dece, mladih, a odjednom ostala samo sa malim Fićom. Samo da dođem jednom u Užice, da ga oslobodimo, želela bih da što pre na­ đem moju Lepu, da je zagrlim i da se od nje ne odvajam, da je povedemo sa nama. iMora da joj je svakog dana i noći le­ deno oko srca, je r znaš kako m ajka voli decu, naročito ko­ liko tuguje za njim a — kad živi u neizvesnosti, kad ne zna čak ni da li su živa... Lepa je, stvarno, živela u mukama, ali uvek hrabro, uspravno. Nedićeva policija joj nije dala mira. Tadašnji šef policije u Užicu, Ljubojević, rekao joj je u oči: — Šta hoćeš, Matićka?! Svi su ti poginuli: i Vera, i Na­ da, i Boško!.. Majka Lepa je i to dostojanstveno oćutala, prigušujući u sebi bol. Govorila je Nada o ocu Vukadinu, koji je pošao putem svoje dece — u oslobodilačku borbu. Kao oca troje boraca oslo­ bodilačkog rata, vlasti su ga počele surovo progoniti. A on, iako bivši policijski činovnik, bio je sa svojom decom. Patriotski duh je plamteo u njemu. Prkosio je nepravdi i teroru. Dva­ put je odvođen u logor na Banjici. Nešto kasnije deportovan je u Mathauzen, gde je i spaljen 22. jula 1944. godine. Ofanzivne operacije jedinica NOVJ prem a Srbiji preduzimane su odlučnije i češće. N ajpre Druga proleterska, u decembru 1943. i početkom januara 1944. godine, dopire do Ivanjice i uspešno se tuče protiv četnika, Bugara, Nemaca. Samo dva meseca kasnije dve divizije — Druga proleterska i Peta krajiška, preduzele su širi i snažniji prodor, brzo stižući čak do Ibra. Međutim, ovde je neprijatelj prikupio jake snage. Tu su Nemci, Bugari, četnici, nedićevci i belogardisti sve sile uperili protiv te dve divizje i njihovog daljeg prodora. 1 odista, divizije NOVJ u lim danima nisu mogle da se probi­ ju preko Ibra i prodru prem a Kopaoniku i Rasini. Protiv tili združenih neprijatelja tukao se, u sastavu Druge proleterske i Četvrti bataljon. U jednom sudaru sa bugarskim fašistima, u selu Marinkovićima, pod planinom Radočelom, teško je ra­ njena Nada Matić, partijski rukovodilac ćete. Rane su bile te- �ške, najteže što mogu biti. Parčad minobacačke granate raznela su joj oba kuka. Nada je morala na nosila, a na njima je mogla ležati samo potrbuške. Nikud nije mogla da se okrene, da se pomeri i odmori. Od tog zlosrećnog dana pa za puna dva meseca trajaće Nadina tužna odiseja — na nosilima. Brigada se borila protiv četnika po Dragačevu, a za­ jedno sa Četvrtom crnogorskom ih razbija, naročito u Kaoni. Grupa proletera izlazi čak na planinu Jelicu sa koje puca po­ gled iz snova — na već ozelenelu kićenu Šumadiju. A Nada se za to vreme muči na nosilima. Tuguje, herojski podnosi uža­ sne bolove, ne žali se na muke ranjeničke. I često pita: gde je Užički bataljon, kako je prošla njena, Treća, četa u bor­ bama. Zbog razvoja događaja u Dragačevu i oko Ivanjice, giupa divizija se izvlači iznad Ivanjice, preko visokoplaninskih predela prema Zlatiboru i Užicu i Valjevu. Bili su to neviđeni napori za borce i za konje, a za ra­ njenike najteži. Zakasneli snegovi planinski, duboki, teški za gaženje, otežavali su kretanje boraca, nošenje ranjenika. Lu­ ne u svom i Nedovršenom dnevniku« beleži te stravične po­ krete brigade: »...Jedva smo konje izvukli na brdo. Morali smo po prtini prostirati svu ćebad i šatorska krila da konjima noge ne bi upadale u sneg... Sa Čemerna idemo niz planinu, sneg je do pod pazuho... a konji se kotrljaju i valjaju. Sve smo ih morali rastovariti i ljudi su saneli stvari...« Nada je putovala sa brigadom, na nosilima. Oko nje su bile Ang 'ka i Stana Đurđić, Mara Kusturić, Vera Kušec, Desa Vuksanović, Zora Gulin... Negovale su je, previjale, ali i ćutke. krile suze, plašeći se najgoreg. Na bespuću Golije, red je došao na Nadin bataljon da nosi ranjenike. Nada je le­ žala, kao i uvek, potrbuške i tužno je upinjala snagu da po­ digne glavu, da makar pogledom pomliuje svoje borce, čla­ nove Partije svoje čete, komandire, komesare, bolničare. — Ne boj se Nado — govorili su borci. — Sve ćemo mi izdržati i pobediti... Tvoja rana je teška, ali ti si u sto bit­ ki pokazala da si jača od svake rane... Slušala je Nada drage glasove svojih drugova. 1 nemo spuštala glavu na nosila. Pri tom bi tiho govorila: — Žao mi je što toliko mojih drugova mora da se mu­ či oko mene. umesto da se bore, da budu odmorniji za nove berbe. �— Naš bataljon je nosio Nadu preko snegova Golije. Razgovarao sam sa njom, dugo sam išao pored njenih nosila — pam ti K ostja te tužne časove. — Na rastanku, u Gleđici, kad smo ranjenike predali našem Trećem bataljonu, stao sam pored Nadinih nosila da se pozdravim. Podigla je glavu sa no­ sila i rekla mi »Doviđenja, Kostja«. Bio sam užasnut koliko se istopila od ranjavanja. Onako snažna devojka i borac po­ čela je naglo kopniti. »Jao, moj Kostja, teško li je na nosili­ ma...« — govorila je. »Biće dobro, Nado. Strpi se« — govo­ rim joj na rastanku, a znam da i sebe varam. Grlo mi se ste­ že dok bataljon odlazi... Dok brigada nastavlja m arš i odbija napade Bugara i četnika, stiže novi udarac i za Nadu, i za Užički bataljon, za brigadu. U dahu, u sekundi, minobacačka granata bugar­ skih fašista ugasila je još dva mlada života, dve lepe devojke, dva borca — Milenu Sitericu i Miču Đorđević. Negde tih da­ na, štab brigade doneo je odluku da i njih dve izvuče iz če­ ta, iz streljačkog stroja, da ih sačuva. Obadve su prekomandovane u kulturnu ekipu. I na nesreću, tog kobnog dana, minobacačka granata pogodila je — pravo u kulturnu ekipu. To je bio još jedan udarac za Nadu pored njenih teških muka. N jena divna Milenica, devojče sa Uba, neće joj više nikad nežno pričati o svojoj baki, ni o svome bratu koji je 1941. ostao u zatvoru. Neće više od nje čuti divnu pesmu par­ tizansku »Teci, teci Taro, kroz kanjonske dubine...« Lunetov »mali čvarak« ostao je na večitoj straži na Kušićima. ODISEJA NA NOSILIMA Nadine nevolje bile su sve veće. Rane su užasno bolele. Kako se seća Vera Kušec, i po tri puta dnevno su je previjali, neretko i na njen zahtev. — Angelka, dođi molim te — govorila je Nada često na zastanku kolone ranjenika. — Previj me, biće mi lakše. Posle svakog previjanja bolovi bi minuli, ali za kratko. Kad je brigada prolazila iznad Brekova, i dalje prema obroncima Zlatibora, s ranjenicim a se, u brzom maršu, mi­ moilazio i Nadin bataljon. Nada je opet pridilga glavu, za­ gledala se u kolonu, prepoznala Milovana Đokanovića i poz­ vala ga: — Đokane! Zastani časak... Đokan je prišao nosilima, a Nada mu tiho kazivala: �— Poručila sam tvojoj majci da si živ i zdrav. Jedan sveštenik je pitao za tebe. Rekla sam da javi tvojoj mami. Javiće pop, budi siguran, i majka će se obradovati... Kad je kolona nosilaca ranjenika zastala, do Nade je stigao i brat Boško. Seo je uz nju, nežno zagrlio obadve njene ruke i slušao njene tople, sestrinske reci. U jednom trenutku Nada je zajecala misleći na svoje nevolje: — Boško moj, učini mi jednu uslueu. — Koju, Nado? — Vidiš da od mene nema ništa! Pomozi mi da — umrem! — Nado, ne gubi veru. Jača si ti od svih nevolja. Ti ćeš pobediti... Govorio je to Boško, gledao čas u Nadu, čas bi oba­ rao pogled. I tada je video da je Nada obrisala suze. — Doviđenja, Boško. Pozdravi naše drugove i bataljon. Pozdravi moju četu... U noći, dok se brigada sa Zlatibora spuštala prema pruzi Uzice — Požega, Angelka je stalno išla pored Nadinih nosila i slušala njene reči: — Vidiš, Angelka, koliko se drugova muči oko mene... — Nado, ne brini se za to. Svi će tebe nositi i kad im snage ponestane. Nada je ćutala za časak, pa se opet tiho oglasila: — Evo nas nadomak Užica i nešto mislim: kako će to biti tužno ako uđemo u naš grad a ja na nosilima! Neću mo­ ći da vidim one moje čarobne ulice, one divne kuće, one najlepše ljude na raskršćima moga grada. Kako će to biti ža­ losno... — Ako oslobodimo Užice — biće bolje i za ranjenike. Znaš, tamo ima dobro uređena bolnica, i hirurgija u njoj. I tebi će pomoć brže stići... To su bile iskrene želje borca sa užičkih ulica. Ali, neprijatelj je još bio suviše jak i nije puštao komunikacije i važne gradove. U diverziji koju su izveli proleteri na pruzi između Užica, u poslednjem trenutku — kad je trebalo likvidirati grupu fašista koji su se bili sakrili ispod lokomotive prevmutog voza — pao je zamenik komandanta brigade, omiljeni Lune. Junak, ponos brigade, srednjoškolac koji je još juna 1942. godine postao zamenik komandanta Druge proleterske, prestao je da korača ispred brigade, gotovo na pragu svoje rodne kuće u Dobrodolu (danas Lunovo Selo). Za nekoliko �dana otišli su i »mali čvarak« — Milenica, i njen »džin na konju« — Lune, oboje ljubimci brigade. Druga proleterska lomila je prepreke pred sobom. U rano proleće, dok su u užičkom kraju cvetale jabuke i treš­ nje, proleteri su prodirali prem a obroncima Maljena, nado­ mak Valjeva. U gotovo neprekidnim sudarim a sa neprijate­ ljem padali su borci, junaci. Na Mravinjcima, prvog maja, u bombaškom pohodu ispred Nadinog bataljona, kako je inače često išao i u mnogim drugim okršajima, junački je pao i najbolji bombaš Druge proleterske Savo Jovanović Sirogojno. Poginuo je i Aleksandar Jovanović Otrov, a samo dan kasnije i Đurađ Zrilić, krajiški junak, komandir Nadine čete... Ocenivši da dalje, prem a Valjevu i Šumadiji, ne može piodreli, grupa divizija pravi novi m a n erar— izvlači se preko Varde, Kadinjače, Tare i Zlatibora — prem a oslobođenoj te­ ritoriji u Sandžaku i Crnoj Gori. Nadina odiseja na nosilima se produžavala. Muke bi­ vale sve veće. Ali njene drugarice su pored nje: i Vera, i Angcika, i Mara, i Kremićka. Previjaju je, hrabre je, a vide — leka joj ne može biti. Dekubitis je zahvatio obadva kuka. Kad se odmaknu od nje, zaklone se i brišu suze. Nema tih očiju koje ne bi zasuzile za Nadom, još kad vide šta je čeka. PROLETERSKI PODNELA MUKE Na Tari je bolnicu Druge proleterske preuzela Četvrta crnogorska. Uvek su te dve brigade bile čelik drugovi. Njiho­ vi borci, komandiri i komesari voleli su se kao prijatelji i najpouzdaniji drugovi u borbi, u okršaju, u nevolji. Crno­ gorci su nosili ranjene proletere, među njima i Nadu, kao svoje borce, kao najrođenije. U oslobođenom Bijelom Polju došli su među ranjeni­ ke Kostja, Vera, Angelka. Da još jednom vide Nadu. Nada je tiho zovnula Angelku: — Sedi pored mene, m akar časak. Angelka je prišla i sela, želeći da se nasmeši, da obra­ duje Nadu, ali nije mogla. Srce se skamenilo, samo što ne jaukne od bola. — Angelka, šta misliš, ali mi iskreno reci: mogu li preživeti? — Izdrži još malo, draga Nado. ćuli smo da u Kolašinskim Poljima, u bolnici, ima jedan Italijan, hirurg... �Vera i Kostja dugo su sedeli pored Nade. Držali njene ruke u svojima. Vera joj je gladila kosu... Prebacili su je u Kolašinska Polja, gde je, u partizan­ skoj bolnici, bila u istoj sobi sa Mikulom Terzićem, borcem Prvog bataljona. On će biti i jedini svedok njenog kraja. Mikula je teško ranjen na užičkoj pruzi, kad je poginuo Lune. Kao stari ratni drugovi, Nada i on su dobro znali jedno dru­ go, a sad su oboje bili na velikim mukama. Nadi je, svaka­ ko, bilo teže. U nevoljama su jedno drugo hrabrili, ali i prekorevali — naročito kada bi se koje požalilo na bolove. Mikula nije mogao da izdrži užasne bolove, pa je jaukao na sav glas. Nada bi ga tada prekorila: — Mikula, Mikula, kakav si mi ti proleter kad ne mo­ žeš da podneseš bolove!.. Mikula bi se naljutio i okrenuo na drugu stranu. — Prošlo je najviše desetak minuta dok sam se opet okrenuo prema Nadi i iznenadio se kad mi se učinilo da spava — tužno priča Mikula. — Zovnem je: »Nado!« Ona se ne pomera. Opet zovnem. Ništa. Napregnem se i pružim ru­ ku. Dodirnem je, ona topla. Uhvatim da opipam puls, kad — srce stalo... Stanka je dvaput dolazila u bolnicu, Nadi. Zadnji put joj je donela dva paketića: u jednom lek, u drugom ne­ koliko kolača. Ali toga dana su Nadi, još pre Stankinog dola­ ska — odali posmrtnu počast. Doktorka Šaša Božović je kasnije pričala da je nad Nadinim grobom ispaljen počasni plotun. U istom danu, u istoj bolnici, umrla je, posle duže bo­ lesti, i Slobodanka Nedeljković, bolničarka i referent sanitetta Prvog bataljona, Nadina drugarica, učenica učiteljske škole. Krasna devojka i pouzdan drug, razbolela se u ratno vreme i u oskudici lekova nije mogla biti izlečena. Slobodankom se ponosio njen bataljon, videći u njoj uzor — druga­ ricu. Ona i Nada su umrle u istoj bolnici i u istom danu, a da jedna za drugu i u tim poslednjim danima i časovima nisu znale... Tužna vest o Nadinoj smrti brzo je stigla u Drugu proletersku, njen Užički bataljon, njenu Treću četu, njenu bolnicu. Svi su dobro znali da je bilo malo takvih uzora ko­ muniste, borca i čoveka kao što je bila Nada Matić, zbog čega je Druga proleterska imala koga da žali. — I mesec dana posle Nadinog odlaska u Polja, u mo­ jim ušima je odzvanjao njen glas: »Angelka, dođi!..« Nikoga �u brigadi nije bilo ko nije voleo Nadu, ko je nije od srca ža­ lio — lužno kazuje Angelka. Vera Kušec u svojim ratnim beleškama, nikom proči­ tanim i nigde objavljenim, piše: »Andrijevica, 13. juna 1944. godine. Već smo 15 dana na odmoru. Opet sam upravnik bo­ lnice. Još po dolasku u Crnu Goru um rla mi je Nada, tamo u Poljima... Ješo je otišao u Italiju. I Kremićka. Kažu da se tamo nalazi oko 5.000 naših ranjenika. Kamo sreće da smo i iz Srbije imali mogućnosti da tamo transportujem o ranjenike. Možda bi i Nada bila živa? Ovako, umrla je daleko od nas — kao siroče... I nešto kasnije: »Tara, najlepša planina preko koje smo prešli, a naj­ crnji su mi to dani koje sam doživela. Zar bih ikada mogla da zaboravim one Nadine oči što me gledaju, glas što jedva čujem: — Vera, ne vidim te. Ništa ne vidim... Priđi bliže da te vidim... A ja ne mogu da izdržim... Nikad više neću čuti njen glas i nikad neću im ati boljeg prijatelja nego što mi je bila Nada...« Nada Matić, borac i komesar, bolničarka i heroj koji je izdržao najveće muke ranjeničke ležeći na nosilima puna dva meseca, i to bez jauka, prestala je da maršuje u bor­ benoj koloni Druge proleterske. Nije stigla u svoje Užice da zagrli mamu Lepu i malog brata Fiću, da sazna da je i tata Vukadin um ro na putu kojim su još 1941. krenula njegova deca: Nada, Vera i Boško; puta s kojeg se Nada i Vera neće vratiti... Lepa i Fića su čekali Nadu i Boška među oslobodioci­ ma Beograda. Kad su saznali da se tamo bori i Druga prole­ terska otrčali su u Pekov štab — da ih traže. Tamo, na žalost, ništa nisu saznali. Onda je tetka Zora, sestra Lepina, ugledala Boška na paradi jedinica kroz oslobođeni Beograd. I s Lepom odjurila na Voždovac. Tamo je već Lepa izljubila Žiku Bakovca, misleći da je Boško. Uskoro, došao je Boško sa Dokom Minićem. Divna m ajka Lepa je saznala da se Nada neće vra­ titi. Nada nije stigla u svoje Užice, grad svoje mladosti. Da rukam a i srcem zagrli sve njegove ulice, da pogledom miluje Poru, Zabučje, Dovarje... �U Užice je došla sloboda. Došla je Druga proleterska. Stigao je njen brat Boško, došli su Mirko, i Učo. Vratile su se Stanka, Olga, Mara, Dana, Olika, Stajka, Zina, Kremićka, Angelka, Žika, Perica, Božo, Duško, Đoko... U Užicu i danas živi delo Nade Matić. 2ivi škola sa njenim imenom, škola sa hiljadu đaka. Živi i ulica Nade Matić i u njoj stotine ljudi, momaka i devojaka, dečaka i devojčica. Živi Titovo Užice u koji je upleten i pramen Nadine kose. Heroj Nada Matić, zapisao je njen drug iz školskih klupa Milenko Misailović, ostavila nam je i svoje ime: Nada... I svoj osmeh. Da imamo čime osvetljavati život i sebe u njemu... 95 ��REC AUTORA Priča o životnom putu narodnog heroja Jugoslavije, borca, bolničarke i partijskog radnika Druge proleterske narodnooslobodilačke udarne brigade NADE MATIĆ nastala je, dobrim delom, kazivanjima koja su ispričali njene školske i ratne drugarice i drugovi: Angelka Đurđić (Tomljenović), Olivera Vera Kremić — Kremićka, Mara Kusturić, Vera Kušeć, Stanka Laković, Da­ nica Dana Milosavliević, Milena Mirna Orlović (Potkonjak), Ljubica Ljuba Vidojević, Nadežda Nada Vuković (Jemuovič), Olga Živković; Milivoje Mile Antonijević, Milojko Drulović čiča, Milovan Đokanović Đokan, Vojin Đurašinović Kost ja, Dušan Duško Đurđić, Dragutin Maksimović Cigo, Boško Matić, Filip Matić, Milenko Misailović, Dragoslav Mitrović Učo, Dragoslav Novaković Muto, Ljubinko Pantelić čiča, Stanislav Piščević Grco, Mirko Popović, Rade Smiljanić, Dragoslav Spasojević, Jovo Stamaiović. i Mikula Terzić, Vladeta Tešić i Pe­ tar Višnjić. Autor se srdačno zahvaljuje na saradnji. ��SADRŽAJ Strana Razred nazvan Kolektiv — — — — — — — 10 Pismo drugovima iz Užica — — — — — — — 14 23 skojevca u jednom razredu — — — — — — 16 Prezir Hitlerovih vojnika — — — — — — — 18 Umesto buketa cveća — sanduk municije — — — 20 Troje Matica u partizanima — — — — — — 22 Na paradi u čast Lenjinovog oktobra — — — — 25 Milena je umrla uspravno — — — — — — — 28 Suza za sestrom Verom — — — — — — — 30 Skojevski rukovodilac čete proletera — —— — 33 Hrabra bolničarka na krvavom Gatu — — — — 36 Pod ranama, na maršu za Krajinu — — —— — 39 Šest juriša na Kupres — — — — —— — 42 Bratska dobrodošlica borcima iz Like, Banije i Krajine 46 Sekretar partijske čelije bolnice — — —— — 47 Petoro sa fotografije iz Drvara — — — — — — 49 Sa Titom, pod crvenom zastavom — — — — — 53 Primema bolničarka i politički radnik — — — — 54 Spašavanje drugova u Livnu — — — — — — 56 Rođena za partijski rad — — — — —— — 59 U žarištu bitke za ranjenike — — — — — — 62 Tifusarski hod po mukama — — — — — — — 67 Škrta, ratnička ljubav — — — — — — — — 70 Juriš preko Drine — — — — — — — — — 72 U paklu Sutjeske, pred 250 ranjenika — —— — 75 Kao dobra majka, ili brižna sestra — — — — — 80 Partijski sekretar čete — — — — —— — 82 Teške rane sa prodora u Srbiju — — — — — 87 Odiseja na nosilima — — — — — — — — 90 Proleterski podnela muke — — — — — — — 92 Reč autora — — — — — — — — — — 96 ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Heroj Druge proleterske Priča o Nadi Matić Creator An entity primarily responsible for making the resource Jovan Radovanović Publisher An entity responsible for making the resource available Savet za vaspitanje i brigu o deci i NIRO "Dečje novine" Gornji Milanovac Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1977. Rights Information about rights held in and over the resource Savet za vaspitanje i brigu o deci i NIRO "Dečje novine" Gornji Milanovac Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 58-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 97 str. 1977. Heroj Druge proleterske Priča o Nadi Matić Jovan Radovanović Nada Matić http://afzarhiv.org/files/original/d72e0764ba661728d5e5be1aa33cb48e.pdf b97e63085c0a44ffcc6bf8a2979abe0a PDF Text Text ��Biblioteka LEGENDE dobitnik je Povelje »4. jul« — najvećeg društvenog priznanja za doprinos u gajenju tradicija narodnooslobodiPačkog rata naroda i narodnosti Jugoslavije. �Izdavač NIRO »Dečje novine« Gornji Milanovac Za izdavača Miroslav Petrović generalni direktor Recenzent Žamila Kolonomos Odgovorni' urednik Radmilo Lale Mandić Uređivački odbor Mirko Vujačić Radmilo Lale Mandić Ivo Matović (urednik) Dragan Marjanović Sa makedonskog jezika tekst rukopisa preveo Vojislav I. Ilić Lektor Zora Maksimović Korektor Dobrila Petrović Grafički dizajn Rade Rančić Tehnički urednik Mirjana Avramović Štampa »Nikola Nikolić«, Kragujevac Štampanje u tiražu od 3.000 primeraka završeno avgusta 1978. godine �STOJAN RISTESKI Estreja Ovađa Mara ŽIVOTNI PUT I REVOLUCIONARNO DELO �BIBLIOTEKA »LEGENDE« VIII KOLO NARODNI HEROJI JUGOSLAVIJE �PRILOG POŠTOVANJA U jednoj makedonskoj narodnoj pesmi iz narodnooslobodilačkog rata je i kuplot stihova: TIoAiHere ja,' 6paica,1 Ecrpeja Mapa, Ecrpeja Mapa 3a napod 3azuna,s 3a napod 3aiuna ■— 3a Maicedomija! Narodni pesnik je ovekovečio Estreju Arona Ovađe — Maru, narodnog heroja iz grada Bitola (Bitolj). Rodni grad joj je podigao spomanik-bistu, a jedno dečje obdanište nazvao njenim imenom. Prilog poštovanju narodnog heroja Estreje Ovađe Mare, koja je kao kamen temeljac naše slobode položila svoju mladost, svoj život — je i ovaj rad. Manje poznate reii i forme: 1 Pomnete ja — Pominjite je, sećajte se; ja — je, nju, ju (ali se ovaj zamenički oblik, kao ud­ vojeni objekt rečenice nc prevodi); 2 braka — tu u službi vokaliva: »braćo!«, — znakom k obeležava se glas »ć«, koji se u make­ donskom jeziku izgovara meko; tako se i slovom g označava fonema »đ« (megu, i si.); 3 zagina — poginu (prev.) �Govoreći o njoj .pobuđujemo sećanja i na etničku grupu koje više nema, koja je našla smrt u fašističkom logoru Treblinka u Poljskoj, sećanja na btitoljske (i druge) Jevreje. Među ma­ lobrojnim saplemenicima u gradu pod Pelisterom koji su izbegli tu strašnu smrt bila je i Estreja Ovađa Mara. I ona je dala svoj život, ali herojski, u borbi za srećniju budućnost zajedni­ čke otadžbine, čvrsto ubeđena da je sloboda na pragu. U liku Estreje Mare imamo izrazit primer toga kako su se kalili bratstvo i jedinstvo, sa kakvim idealom i za kakvu domovinu su se borili graditelji epopeje omeđene godinama 1941. i 1944. JEVREJSKI DEO BITOLJA Estreja Arona Ovađa Mara je Jevrejka. Jevreji su se nastanili u Makedoniji (i po ćelom Balkanu) mnogo ranije nego Sloveni. Nijih ima, skoro, u većini makedonskih gradova, a naj­ više u Solunu, Drami, Serezu. Kosturu, Beru, Bitolju, Štipu, Ohridu i Skoplju. Njihov broj će se povećati posle progona mojsijevaca iz španije (1492) i Portugalije~(1496). Novodošli Jevreji preneli su tu i bogatu kulturu i nauku sa tla Pirinejskog poluostrva i vršili osetan uticaj na Jev­ reje ranije doseljene u Makedoniju i u druge oblasti današnje Jugoslavije. Uspeli su, čak, da i svoj jezik, tzv. »ladino«, nametnu kao zvanični i sefardijskim Jevrejima. Bitoljski Jevreji pretežno su poticali, dakle, iz Spanije i Portugalijc. Njihovo brojno stanje, pak, u pojedinim periodima se menjalo, u zavis­ nosti od ekonomsko-političkih .prilika u kojima se nalazio sam Bitolj i Makedonija u celini. Jevreji su u Bitolju dostigli najveći razvoj početkom našeg stoleća. Tada ih je tu bilo 8.200. Sva društveno-politička previranja i ekonomske oscilacije u makedonskom areaiu u toku prve četiri decenije našeg veka odrazile su se i u ži­ votu ovih Jevreja. Osetno osiromašenje Bitolja posle balkanskih ratova, naročito posle prvog svetskog rata, dovelo je, tako, i do njihovog na­ glog iseljavanja, čak i u udaljenije zemlje (Fran­ cuska, Amerika, Čile, Venecuela i dr.). Pred 1941. godinu u Bitolju je živelo oko 3.500 Jevreja. �Jevrejski deo Bitolja, na levoj strani reke Dragora, obuhvatao je mahale Lus Kurtižus, La Kaleže (sa naseljima Buenus Aures i Bustaniku, sa školom — La skulike) i La Tabana. Na desnoj strani reke Dragora do 1942. godi­ ne živelo je svega desetak jevrejskih porodica, a i one su bile razbijene. Nisu formirale kompak­ tno posebno naselje, već su se nalazile u sastavu makedonskog življa. U stvari, do prvog svetskog rata, na ovoj strani reke naselje je bilo osetno veće (sa nazivom »La male«). Nešto kasnije ono je razbijeno. Veći deo porodica prešao je na levu stranu Dragora. Jevrejskih kuća bilo je, ra­ zume se, i u drugim delovima grada, ali, uglav­ nom, usamljenih. U jevrejskom delu Bitolja, kod sadašnjeg Do­ ma zdravlja, nalazilo se naselje La Kurtižus. Imalo je oblik .polukruga sa ulazom-kapijom. Tu je živelo oko sto porodica. Svako domaćinstvo (stari, roditelji i deca) koristilo je samo po jed­ nu sobu. U stanove se ulazilo sa ulice, preko ne­ koliko stepenika. Ispod njih je bio podrum, ko­ rišten za čuvanje zimnice, ali i kao štala i koNarodni heroj Estreja Ovađa Mara �košarnik. Usred naselja nalazio se zajednički bu­ nar, a nešto dalje i zajednički klozet. Naselje je u svoje vreme podignuto radi ve­ će sigurnosti od napada pljačkaša, tzv. kačaka. U međuratnom periodu tu su, pak, živeli naj­ siromašniji Jevreji. Od druge polovine prošlog veka do prvog svetskog rata naselje se proši­ rilo i na desnu stranu reke Dragor, oko današ­ njih hotela »Solun« i »Makedonija«, kod pošte (gde je bila i jevrejska škola), pa se prostiralo sve do drvenog mosta, zvanog »Most kod Manuša«. Kada je Bitolj doživeo svoj ekonomski polet, broj Jevreja se povećao novim doseljenicima, saplemenicima iz raznih drugih gradova i centara. Tad je došlo i do formiranja trećeg jevrejskog naselja u Bitolju. Ono se protezalo od Mas-pazara (od Ulice doktora Kajsa i Dalmatinske), od­ nosno od Fiper-ana na severoistok do Bumba-male, tj. do Tabana. Bitoljski Jevreji su imali dve škole: »La skulika« u Karađorđevoj ulici i »Tabana«. Od 1895. do 1916. u Bitolju je radila i jedna škola sa nastavom na francuskom jeziku. Nekoliko po­ rodica bavilo se i predškolskim vasipitanjem. U stvari čuvali su veći broj dece dok su roditelji bili na poslu, zabavljajući ih zajedničkim dečjim igrama. U jednoj školi radio je i omladin­ ski klub »II ken«. Učeniici Jevreji koji su poha­ đali gimnaziju školovali su se, već, u istoj usta­ novi, zajedno sa ostalim đacima iz Bifolja i okol­ nih mcsta. U gradu je bilo više sinagoga: najstarija — II kal Aragon i U kal di lavra, II kal di lus portugežis, II kal Ozerdalim, II kal Salamon Levi. U okviru gradskih grobalja postojale su i dve ka­ pele za jevrejske obrede. ORGANIZOVANA SAMOPOMOĆ Bitoljska jevrejska zajednica bila je najsiro­ mašnija u odnosu na sve ostale jevrejske zajed­ nice u Jugoslaviji. Otud su iz njene sredine po­ ticali skoro svi nosači, a i najamni radnica za teže fizičke poslove. Malo je Jevreja bilo u Bito­ lju koji su bili bogati ili imali obezbeđenu sigurnliju egzistenciju. Iako najsiromašniji, oni su, pak, bili vanredno solidarni; imali su besprekorno organizovanu �opštinu i živeli aktivnim društveno-.p>olitiičkim i kul'tumo-zabavnim životom. Nijedan Jevrejin ni od koga nije podvrgavan podsmehu ili podcanjivan zbog siromaštva, ili neuglednog posla koji vrši. U dane verskih praznika, kao što su Pesah, Jevrejska nova godina i drugi, od priloga boga­ tijih Jevreja siromašntim su deljeni pokloni u hrani, odelu, obući i drugom. Dodeljivana je i novčana pomoć. Nju su obezbeđivali i Jevreji srednjeg imovnog stanja. Jevrejska opština je sa svoje strane, iz svo­ jih fondova, siromašne učenike snabdevala udžbenidima, kupovala im je po jedno odelo godiš­ nje i obezbeđivala za njih svakodnevno doručak i ručak. Sredstva za pomoć opština je prikupljala iz raznih izvora: od priloga humanitarnih organiza­ cija, poklona građana, dobrovoljnog danka »pe­ ča«, umetničkih priredbi i posebno organizovanih akcija. Redovnu pomoć je dobijala i od eko­ nomski bogatijih jevrejskih opština u Jugosla­ viji. U tome su učestvovale i same sinagoge. Sredstva su, potom, sticana i od sopstveniih ne­ pokretnih dobara: kuća i dućana. Do 1943. go­ dine Opština je imala 40 svojih objekata, a ubi­ rala kiriju od 173 zgrade. Bitoljska jevrejska omladina bila je obuhva­ ćena uglavnom u dve omladinske organizacije: »Somer acair« (»Mladi čuvar«) i »Tehelet lavani« (»Plavobeli«). Obe su imale napredne programe, a na njihovom čelu stajali su članovi KPJ i SKOJ-a. U »Somer acair-u« isticali su se Pepo Kamhi, Sarina Pečo, Beruh Li jao, Sami Moric, Beno Ruso, Avram Sadikario, Sarfatii Isak, Roza Kamhi, Salamon Sadikario, Viko Moše, Kalderon Jakov, Adela Faradži, Stela Kamhi, David Kalderon, Albert Ruso, Dario Aruesti i drugi. Os­ novni zadatak ovih organizacija bio je razvijanje kolektivističkog duha i sprovođenje raznovidne obrazovne i kulturno-zabavne aktivnosti. Tu su se takođe prikupljali dobrovoljni prilozi za za­ jedničke posete bioskopskim i pozorišnim pred­ stavama, za kolektivna letovanja i slično, dakle — bez obzira na imovno stanje članova. »Somer acair« je obuhvatao oko 400 članova iz kruga školske omladine. U zavisnosti od uzras­ ta članova, ova se organizacija delila na tri podgrupe: »Beneamidbar« (za učenike osnovnih ško­ la), »Cofim« (za srednjoškolce) i »Bogrim« (za �10 učenike završnih razreda i radnike starije od 18 godina). Članovi stariji od 17—18 godina slati su na stručno usavršavanje u okviru nekloliko zani­ manja. Organizacija »Šomer acair« raspolagala je najbogati jom bibliotekom u Bitolju. Nju je koris­ tio širok krug omladinaca — Jevreja napredne orijentacije. Društvo »Šomer acair« bilo je po­ vezano i sa ostalom naprednom srednjoškolskom i radničkom omladinom grada. Nešto mlađa omladinska organizacija »Tehelet lavani« (osnovana 1933) imala je oko 300 članova, pretežno radnika, zanatlija, kalfa, pro­ davača, čistača i si. Njena formacija je bila slič­ na formaciji društva »Šomer acair«. Na čelu su joj bili napredni radnici, kasnliji članovi SKOJ-a i KPJ: Nisim Alba, Marsel Demajo, Viktor Mešulam Bustrik, Mordo Nahmijas-Lazo, Simo Kalderon, i dr. Bitoljski Jevreji su osnovali i žensku huma­ nitarnu organizadiju »Vico«. Ona se starala oko pružanja pomoći siromašnim devojkama, njiho­ vog školovanja i zapošljavanja. Sredstva je obezbeđivala preko .prodajnih izložbi ručnih radova, lutrija, čajanki i drugih formi. Kako saopštava Žamila Kolonomlos, 1934. godine na čelu »Viče« stajala je Žuli Batino Aseo, koja je, pod uticajem svog brata Rafaela Batina, zastupala ideje o emancipaciji žene-Jevrejke. U toku 1936-te ona je među Jevrejima sprovodila akciju prikuplja­ nja pomoći za španske borce. ARONOVA PORODICA U jevrejskoj mahali, u Asad-begovoj ulici, broj 22, živeo je Aron Ovađa sa svojom porodi­ com, u iznajmljenoj sobi. Kuća (sa prizemljem i spratom) imala je još pet soba i još toliko porodica-stanara. Aron, bez ikakvog imetka, radio je sve i svašta: bio krpač obuće, nadničar, čis­ tač, nosač... Nije mogao hlebom da nahrani svo­ je, a kamoli da ih oblači. Žena Aronova potlicala je iz porodice Ergas. Zvala se Sara. I njeni roditelji su bili siromašni. Združilo se dvoje siromašnih. Drukčije tad nije ni moglo. Aron i Sara bili su, međutim, du­ ševno bogati. Pošteni. Voljeni kao ljudi. Ćela ma­ hala ih je znala po dobroti. Kome oni nisu pri- �tekli u pomoć kada je bilo potrebno — onim što su mogli i onoliko koliko su mogli! U pu­ noj bračnoj slozi, dostojanstveno su podnosili životne tegobe. — Kako će se živeti ovako?! Danas sam bio na železničkoj stanici. Sačekao sam putnički, pa brzi voz. Našao sam se i na pijaci. Ništa. Vikao sam: »Nosač! Šta treba da se nosi? Evo nosa­ ča!«. Vikao sam punim glasom. Niko ni da se obrne. Gospoda se voze fijakerom. Drugi, pak, bedni, vuku sami svoje terete, sasvim utonuli u svoje brige. — Nck zdravlja bude, Arone, zdravlja! Nek si nam ti zdrav j živ... Ako danas nema posla, biće sutra. Kad budemo imali, ješćemo; kad ne budemo imali..., Bog će brinuti o nama. Bog je velik, izbaviće nas jednom iz nemaštine! — hrabrila je Sara svog Arona, a njoj samoj kida­ lo se srce kad god bi bacila pogled na decu u ritama i sasvim gladnu. Kako se povećavala porodica, borba za op­ stanak je postajala sve teža. Sve veći broj ustiju očekivalo je hleba. Kako saopštava Aronov sused Avram Sadikario, u kući je bilo petoro dece: tri sina i dve kćeri. Teško je s njima, ali Aron nije mogao bez njih. Nj Sara. Dolazio bi uveče skrhan što tog dana nije zaradio ništa, ali bi mu žagor: »Tata! Mama, ide tata!« lečio dušu. Zaboravljao je ono što se tog dana dogodilo i svakog jutra polazio na posao u nadi da će te večeri doneti nešto za svoje »vrapčiće«. — Samo još malo, dok ojačaju sinovi, Sa­ ro. .. Oni će mi pomagati. Muško je izdržljivije, jače, pa i pristoji mu svaki posao. Tad će nam biti lakše. Zarađivaće nešto i oni... — često je Aron glasno razmišljao o budućnosti... Aron je mnogo voleo i svoje kćeri. Prva kći je rođena 25. decembra 1922. godine. — Saro, srećro! Kći! Evo ko će ti sutra pomagati u poslu. Odmeniće te. Saro, dobili smo kćer... Ispunila nam se želja. Nek nam živi. I ti bila živa i zdrava! — govorio je Aron porodilji. Sara, osećajući njegovu radost, bila je tad još srećnija. Tih posleđnjih dana decembra 1922. godine zima je bila stegla. Pelister je pokazivao svoje zube. U Bitolju su zime mnogo hladne, ali se ovakva ne pamti posleđnjih desetak godina. Izu- �zetna. Eto, tada se u ovom gradu rodio narodni heroj — Jevrejka. Prve nedelje posle Sarinog porođaja u kući je priređeno slavlje. Takav je jevrejski običaj u vezi sa ženskom decom. Novorođenče je dobilo ime Estreja. Zaista, sva Aronova porodica se obradovala: braća sestricom, a roditelji prvim ženskim detetom. — Brate Airone — nazdravlja kum — nek je časno ime koje smo dali! Nek je ovo devojče zdravo i dugoveono! Sreća da je prati u životu... Obraz da nam osvetla!... — Amin, kume... Od tvojih usta u božje uši!... U hladne dane decembra 1922. godine u po­ rodici Ovađa bilo je razdragano i toplo. Tad se rodila Estreja. LJUBIMICA PORODICE Mala Estreja rasla je pod okriljem ljubavi i brige roditelja i braće. Danju, kada je Arom negde kao nosač ili sluga čekao na posao a Sa­ ra u nekoj kući prala, ribala i li čistila, pored male Estreje je bio bratić. Tako je u porodica­ ma sa više dece a zaposlenim roditeljima: stari­ je čuva mlađe, zdravo — bolesno. Po čitav dan zovu: »Tata!«... »Mama!«, a njih nema tu. Oni čuvaju tuđu decu ili negde u gradu traže posao. I Estreja je svoje roditelje mogla videti tek uveče, kada bi došli premoreni od posla ili skr­ hani tugom od tuđih uvreda i nepravdi. Pone­ kad devojčica po nekoliko dana nije mogla da vidi svoje roditelje jer su se oni vraćali kasno, a ona bi, umorna od čekanja, zaspala. Ujutro su odlazili na posao veoma rano... Kad je malo poodrasla, Estreja je počela i da oseća tegobe ži­ vota. Tako mala, a sad već mora da brine o mla­ đoj sestri — da je povija, hrani, čuva... — Mamina odmena! Estreja kao matorka radi, Arone! — govorila bi Sara. — Žao mi je, Saro! Estreja ne može da ču­ va ni samu sebe, a čuva drugog. Eh, sirotinjo prokleta! — uzdahnuo bi Arom, a potom bi top­ lo zagrlio, ljubio, milovao svoje voljeno dete. — Estrejče! Estrejče — tatino jagnješce! Kći tatina! �A ona je bila srećna što su roditelji zadovolj­ ni njom, njenim poslom. Rasla je, topila se u očevom zagrljaju, Njena ljubav i radost utkivale su se u ono: »Tata, tatica moj!« ili: »Mama, mamica slatka!« — Ni manje devojčice, ni vrednije u ovoj mahali, — govorili bd susedi. Zaista, Estreja je bila mnogo vredna, pamet­ na i poslušna. Ona nije nikad zaplakala zbog gladi, nikad nije rekla: »Haljinica mi je iscepana. Neću da je obučem«. Skoro uvek je išla bo­ sa. Nije imala šta da obuje. Samo o praznicima nosila je tuđe, ipozajmljene cipelice, ili neke sta­ re koje bi dobila mati tamo gde je radila. Vreme za polazak u školu Estreja je čekala sa radošću i nestrpljenjem. Pitala je braću čas o jednoj, čas o drugoj pojedinosti. Oni su joj objašnjavali i obećavali pomoć, jer je ona bila njihova ljubimica, ali bi je ponekad i izgrdili zbog brojnih pitanja i potpitanja kojima ih je opterećivala. Prvi školski dan — septembra 1929. Estreja je ustala mnogo ranije nego inače. Bila je uzbu­ đena, radosna. Prvi školski dan! Jedva je dočeka­ la svanuće, čas polaska u školu »Tabana« kod riblje pijace. Estreje je pošla u školu sama. Nije mogao niko da je odvede. Roditelji su morali sasvim rano da pođu na posao. Samo su je pozdravili: »Estrejice, sreono! A, pazi da nas ne osramotiš!« Uveče je dugo čekala roditelje i braću, da se s posla vrate. Kad su stigli — dugo im je pri­ čala o učiteljici, koja ih je prihvatila, pozdravi­ la, postrojila u red kao »vojnike«, pa uvela u učionicu. Govorila im o čistoći, urednosti, uče­ nju. .. Pričala im sa oduševljenjem o školskoj zgradi, lepoj učionici, slikama u njoj, o drugim učenicima, školskom zvonu... ARONOVA SMRT Svaki školski dan — nova radost za Estreju. Sara i Aron nemaju vremena da radost podele s njom. Pritisla ih je sirotinja, briga o hlebu. A i zdravlje Aronovo je popuštalo. Kako ne bi popustilo! Polunago telo, polugladno, danima stoji izloženo nevremenu — zimi ili u kasnu je- �sen i rano proleće... Na pijaci ili na železničkoj stanici Aron čeka i traži posao. Pao je Aron i u postelju. Nekoliko puta je dolazio lekar koga je poslao fond za pomoć bo­ lesnim »Ozer dalim«, no stvar nije išla na bolje. Čim bi došla iz škole, Estreja je bila pored svog bolesnog oca. Namešta mu jastuk, donosi vodu. Upali peć tek toliko da vatra tinja. Ogreva ima sasvim malo. — Estrejice... Ako umrem, da slušaš maj­ ku. .. (hteo je da doda »kao dosad«, ali su mu suze navrele na oči i nije mogao da završi re­ čenicu). — Ne, tata! Ti ćeš ozdraviti! Moraš ozdra­ viti! Mama se moli za tebe u sinagogi. I svi mi... Izmenila se Estreja. U školi je bila potište­ na. Živahna učenica je sad postala ćutljiva, po­ vučena. Čekala je sa nestrpljenjem kraj časova da bi što pre bila kod kuće, pored svog oca. Mala, ali je stalno razmišljala: »Sta ćemo raditi bez tate? Jao, jao, ako...« Tu se unutrašnji mo­ nolog završavao. Nije smela da misao, slutnju razvije do kraja, kao da će pomoći da ne dođe ono najstrašnije. Kraj prvog polugiođa. Doneće Estreja prve ocene. Ali otac nije doživeo da ih vidi. Upoko­ jio se dok je ona bila u školi. Kad je u sobici čula plač, upala je među skupljene rođake, susede i prijatelje. Gleda ga. Lice mu je okrenuto prema vratima. Kao da je čekao nju da dođe iz škole, da je vidi poslednji p u t... Ali, smrt je pobedila želju roditelja. Kad su ljudi iz »Havra keduša« (Sveto dru­ štvo) došli da izvrše verske obrede, Estreja je ku­ kala i čupala kose. Tek tada je shvatila tragedi­ ju, tegobe koje joj predstoje kao siročetu. čla­ nove Svetog društva Sara je služila, prema obi­ čaju, rakijom i pečenim jajim a... I njima na­ viru suze pred sudbinom ove porodice. I njiho­ ve oči su okrenute maloj Estreji. Sveto društvo nije uzelo novaca od Sare za Aronov pogreb. Još jedina jevrejska solidar­ nost. RAZMIŠLJANJE O ŽIVOTU Sedam dana Estreja nije otišla u školu, ni­ je izišla iz kuće. Ne zbog običaja, već se razbolela od tuge za ocem. �Školski dani su potom za Estreju postajali teži. Ona više nije bila među najživahnijim, naj­ veselijim devojčicama i dečacima. Uvek — iz­ dvojena u nekom delu školskog dvorišta, ili sedi u klupi, a misli joj lutaju nekud. Doručak i ručak Estreja je dobijala iz fon­ da »Matanot laevjonim« u Dalmatinskoj ulici, 55. Odelo i obuća na njoj bili su iz fonda »Malbiš arumim«. Od ovog fonda je dobijala i udžbenike kao i drugi školski pribor. Na neki način, bila je »obezbeđena«, kao i ostali siromašni učenici iz jevrejske opštine. Reklo bi se da ima uslova da se živi skromno i zadovoljno, ali... Stan joj je bio pust, život bez oca teži. Posle Aronove smrti brigu o porodici preu­ zeo je najstariji Estrejin brat. On je bio krtpač obuće. Teško su se mogla obezbediti sredstva za život... Ubrzo i on je osnovao svoju porodicu i odvojio se. Živeli su u istoj iznajmljenoj kući. Briga je prešla na drugog brata — Davida. On je bio bez određenog zanata, i radio je razne po­ slove. Vremenom se upoznavao sa naprednim idejama. Bio je član i organizacije »Tehelet lavani«, a za vreme rata postao je skojevac i član kandidatske grupe. Tako je uticao i na Estreju. Kako je Estreja prelazila iz razreda u razred, tuga za ocem se uvećavala. Ona je postajala svesnija o teškom položaju u kom se nalazi njena porodica. Aron je imao braću u Bitolju, a jednog i u Izraelu, koji se zvao Žak. I oni su bili mnogo siromašni. Nisu bili u stanju da pomognu. Najveći teret imala je da podnosi majka Estrejina. Sa dve svoje ruke morala je da obezbeđuje osnovne potrebe doma. Iako iscrpena, ra­ dila je po tuđim kućama. Najčešće je ispomagala kod bojgatog Jevrejina Avrama Aruesti, či­ ja je kuća bila naspram njenog stana. Tu je pra­ la, ribala, čistila... Radila je sve, samo da bi uveče donela parče hleba i nešto jela za decu i obezbedila šumicu novca kojim će platiti kiriju ... Najčešće bi, pak, zaradila sasvim malo. Sa­ mo za jednu staru, iscepanu haljinicu i par tak­ vih cipelica nekad je morala da radi i naporne poslove... Otud, pomoć iz fonda »Bikur holim«, kad bi pristigla, izazivala je i radost i bol. — Bože, pogledaj na siročiće! Smdluj im se! — molila se Sara i u domu i u sinagogi. A život je postajao sve teži, sve nepodnošljiviji. Redovnog posla nije bilo. �— Eh, od kolevke do groba — rob! Cma na­ ša sudba — uzdisala je. Misao je bila teška kao magla pelagonijska. Estreja je to osećala. Bol majčin je bol zbog života i budućnosti dece. Već kao učenica III i IV razreda, kad bi se vratila iz škole, nije ostajala u stanu i tu čeka­ la majku. Ostavljala je školšku torbicu i hitala u kuće gde je ona radila da bi joj pomogla... Posmalirala ju je nagnutu nad koritom pred gomilom veša, prostirtki, potom kako se, ozno­ jena, podiže da ih rasprostre, uz težak napor. Videla ju je toliko puta na kolenima, kako riba patose i stepenice. Zaticala ju je ispetu na sto­ love i merdevine da bi oprala prozore ili opaja­ la tavanice. I uvek zabrinutu. Sara je nasto­ jala da je deca ne zapaze u brizi i suzama, ali u tome nije uvek uspevala. Jednom je, tako, Sara prala kod Avrama Aruesti. U dvorištu kod korita gomila veša i ći-, limova. Izgledala je kao kepec koji se bori sa džinom. Sve to mora da prođe kroz njene slabačke, žilave ruke — da ga ispere i prostre za sušenje. Tu od domaćih nije bilo nikog. I na uli­ ci tek ako neko prođe. Decembar je skupio sve ljude oko toplih peći. Samo se Sara bori sa hlad­ noćom i gomilom stvari za pranje. Pere i tugu­ je ... Estreja ju je zapazila na izvesnoj daljini. Zastala je za tren da bi se odmorila od trčanja... Srce je zabolelo... Poletela je k njoj: »Mama, mama-a-a!«. Sara nije uspela da sakrije nemir i obriše suze. — Mama, što plačeš? — uzbuđeno upita Estireja. — Ništa, ništa, čedo! Od sapuna i pare zasuzile su oči — smiruje je. — Zašto se, mama, mi mučimo, a neki ima­ ju sve? — pitala je Estreja i dalje, u stvari raz­ mišljala o životu. — I to ćeš saznati, čedo, samo kasnije. Sad si još mala — tešila ju je mati. Istina, Estreja je bila mala, ali je uočavala ponešto od socijalnih nepravdi u eksploatatorskom društvu: jednj su bogati, imaju sve, uživa­ ju, a drugi, u većini, su sirotinja, rade, muče se za najoskudniji život... Zato, majčino objašnje­ nje ju nije uispokojilo. Ono ju je još više po­ treslo. Estreja noćima nije mogla odmah da zaspi. Pokrivena kiparom, u ležaju na podu, razmiš­ ljala je ... O uzrocima prerane smrti njenog �oca... O majci, pralji i sluškinji... O praznoj sobici gde se stanuje u bedi... Mati i deca, pre spavanja, a posle umivanja, mole se Savaotu. Re­ dovno idu u sinagogu, ali — sve uzalud... Zas­ pala bi, pa bi se probudila zapazivši jastuk na­ topljen suzama. — Opet, Estreja, nisi spavala! Nemoj, čedo, ne čini to. Biće bolje, bićemo srećniji. Budite vi, samo, živi i zdravi! — korila ju je i tešila mati. — Mama, kako da se podnosi ovaj život?... U teškim uslovima Estreja je pohađala os­ novnu školu, ali je četvrti razred ipak završila sa vrlo dobrim uspehom. Učiteljica je o njoj go­ vorila uvek pohvalno, a učenici su je voleli. I Estreja je postala švalja. Nije prešla u gimnaziju, kao ni njena braća, jer za dalje školovanje nije bilo materijalnih mogućnosti. Estreja je, intimno, želela da pohađa gimna­ ziju. 0 tome je govorila nekim svojim drugaricama. Poslednjih dana školske 1932/33. godine postala je ćutljiva. Prividno — tiha, a unutraš­ nje bučna, glasna kao žubor Dragora. — Estreja, hoćemo u gimnaziju? Ajde, da opet budemo zajedno — govorila joj je druga­ rica. — Želela bih, ali... Kod kuće, znaš... — is­ prekidano joj je odgovarala Estreja, sa tugom što su to poslednji đački dani za nju. Svoju želju Estreja nije mogla da iskaže kod kuće. To nisu učinila ni njena braća. Odak­ le novac za školovanje, otkud sredstva za život? Živelo se od danas do sutra... Ako bi se ručalo — nije se večeralo. Ako bi se večeralo — nije se ručalo. — Da je bar Estreja nešto izučila... Eh, kad bih mogla da je spasem pranja i služenja po tuđim kućama. Bar ona... — i u stojim razmi­ šljanjima Sara je redala sve teškoće i nevolje od kojih je htela da spase svoju kćer, ali je is­ tina bila surova. Sudbinu Sare produžila je i Estreja... U bogataškim kućama Estreja je prala su­ dove, a bila gladna. Prala je, ribala, čistila dvo­ rišta. Bila je obučena u tanku i isceipanu halji­ nu, a nosila iscepane cipele i čarape... Estreja i njena mati radile su skoro dano­ noćno, ali, ipak, da nije bilo pomoći iz fonda 2 Estreja Ovađa Mara �»Peča«, praznike bi provodili oskudno i tužno. I bez ogrova. Nada o boljem Bstreju je sve sigurnije na­ puštala. U kućama gde je radila posmatrala je svo­ je vršnjakinje — site, odmorne... One idu u školu ili spremaju svadbene darove u toplim so­ bama. Za njih, potom, pletu i vezu Estreja, nje­ na majka ili druge devojke i žene, one siromaš­ ne. .. Same ne bodu prste i ne naprežu oči. — Zašto je ovako?! Neki, .i ne radeći mno­ go, imaju sve... Zašto jedni uživaju, a ostali se muče? To »zašto« bez prestanka je mučilo Estreju, a niotkud odgovora nema. Raste Estreja. Već se naziru crte prave de­ vojke. Srednjeg rasta, crnomanjasta, kestenjavih očiju, širokih vcđa. Kosa — začešljana sa razdeljkom na sredini i uhvaćena u dve duge i de­ bele pletenice, koje obično nosi napred. Pitanje »zašto neki uživaju, a drugi se mu­ če?« ona je potom nametala kao temu razgovo­ ra među drugaricama iz Asad-begove ulice. U njenom »zašto« u stvari nema samo pitanja, tra­ ženja odgovora već i osude, revolta. Samo, ko zna protiv koga. Još je nedorasla da bi objasnila tu zagonetku koju znaju odrasli. Objašnjenja njene majke da odnose u dru­ štvu (ko će kako živeti) određuje Bog, za Estreju su postajala sve sumnjivija. Naročito posle svakog povratka sa korzoa. Na širokom sokaku, glavnoj biloljskoj ulici i glavnom šetalištu, teče reka ljudi. Pretežno — mladih. Iz svih redova: radnici, službenici, zanatlije, studenti, beskućni­ ci, prosjaci, bogataši... Neki hodaju uzdignute glave, nasmejani, srećni, u društvu devojke ili mladića, sa visine gledaju na sirotinju... Drugi, u većini, su bleda lica, zabrinuti, slabo odeveni. Više razgovaraju o hlebu nego o ljubavi. Sa bitol'jskog korzoa Estreja se uvek vra­ ćala razočarana. Zato je vremenom izlazila sve rede. Svaka šetnja Širok-sokakom bila je još jed­ no bolno uočavanje nejednakosti među ljudima. Ali i simpatije prema saipatnicima postajale su tu veće. Njih je više, bez broja... — Pazi! Kudgod pogledaš — sirotinja... Ma­ ma kaže da su ljudi reka. Ako je tako, reka si­ romaha jednog dana srušiće branu koja je za- �us tavija ... Sećam se. Učiteljica je govorila da voda negde mora izbiti, poteći svojim koritom. Poteći će i ova reka... Ovako je razmišljala Estreja dok je šetala korzoom sa svojom drugaricom. Razmišljala je i kad je bila sama, kad bi legla da spava. Dalo se videti da ju je životna briga ophrvala i da je muči. I u odnosu na svoju majku, pri zajedničkom radu, izmenila se. Umesto ranijeg češćeg postav­ ljanja raznih pitanja, sad — ćutnje. Pere i di­ že oprani veš, istresa tepihe, briše stepenišne sta­ ze, a na licu se smenjuju boje, na ćelu se pojav­ ljuju bore, na usnama grčevi... — O čemu to razmišljaš, kćeri? Što si za­ brinuta? — često ju je pitala mati. — Ništa, mama... — Nije to ništa, kćeri! Znam, samo nemoj! Ne primaj k srcu. Ostavi, ne diraj u božje stva­ ri. .. — Zar je Bog odredio da se ovako mučimo, mama? — Sudbina, kćeri, sudbina... Sara je prešla rukom preko glave kao da je time htela da kaže: »Ne znam, kćeri, ali ovo, za­ ista, nije život« i produžila je da radi. Estreja je držala njen tempo rada, ali je započeti dija­ log produžavala u sebi. — Jadna mati! U sve verujemo, a niko na nas ne gleda. Tata je umro od nemaštine, zime, mučenja za nas. Nismo imali novac za bolnicu... Svi iz kuće lutamo gradom tražeći posao... U sirotinjskoj kući nije se čula svadbena pesma... O čemu sve nije razmišljala Estreja dok je služila u bogatim kućama. I kad je bila kod ku­ će i pri susretu sa drugaricama nametalo joi se pitanje: »Zašto jedni uživaju, a drugi se muče?« U JEVREJSKIM ORGANIZACIJAMA Kako je rasla i sazrevala, Estreja je sve ma­ nje razgovarala sa svojom majkom o temi »Zaš­ to neki uživaju, a drugi se muče«. Znala je da i njoj to teško pada, da to i nju muči, ali nema se kud. Jedino sa svojim bratom Davidom mog­ la je o tome dugo da raspravlja. 2* 19 �20 — Davide, kakav je ovo život? Samo patnje i beda. Šta je ovo? Estreja je kao matorka razgovarala s bratom i o kućnim problemima i o onome što je zapažala kod svojih sunarodnika — siromašnih Bitoljaca. David nije očekivao tako ozbiljan odnos Estrejin prema društvenoj stvarnosti, takvu ra­ doznalost za životne probleme. Nije mogao da joj na sva pitanja odgovori i da je u sve uputi. — Znaš, sele, vidim te već zrelu... Doći ćeš i li, sa mnom, u »Kenot«. Tamo se raspravlja o svim životnim pitanjima. Stariji i poznati ljudi tamo drže predavanja. Naučićeš, Estreja, mno­ ge stvari — predlagao joj je i savetovao ju je David. Za Est'reju David je bio autoritet. Njegovo realno rasuđivanje o životu pitanja je postavlja­ lo na širi plan. Kod kuće on nikad nije govorio samo o njihovom teškom životu, već i o' polo­ žaju ostalih ljudi u tom društvu, koji je sličan njihovom. Estreja je zato jedva i dočekala da pođe na prvi radni sastanak u Kcnotu. Bila je iznenađena izlaganjem predavača i interesovanjem prisutnih praLja, čistača, zanatlija, uopšte — radničke jevrejske omladine. Estreja je potom postala redovni član društva Šomer acair. Obe ove omladinske organizacije, a i druge jevrejske političko-kultume i humane zajednice, bile su zabrinute i aktivirane zbog širenja fašiz­ ma i nacionalsocijalizma, naročito posle dolas­ ka Adolfa Hitlera na položaj kancelara Nemačke. Među prvim rigoroznim merama koje je preduzeo Hitler bilo je stvaranje koncentracionih lo­ gora za uništenje Jevreja i svih progresivnih lju­ di. Osnovni cilj nemačkog nacizma ipostao je razvijanje verske i rasne rrJržnje iprema Jevrejima, te širenje ideološke netrpeljivosti i isklju­ čivosti u odnosu na radnički pokret i komuni­ zam. Tako je došao do izražaja i bezobzirni šovinizam. Dolazak Hitlera na vlast označio je početak kraja za Jevreje. Zabrinutost bitoljskih Jevreja i Jevreja u ostalim centrima Jugoslavije posebno je rasla zbog orijentacije tadašnje jugoslovenske držav­ ne politike prema politici fašističke Italije i nacionalsocijalističke Nemačke. Vlada Milana Stojadinovića i kneza Pavla počela je potom i da �srpovodi fašizaciju zemlje. Formirane su, tako, fašističke omladinske organizacije. Godine 1937. sklopljen je pakt sa fašističkom Bugarskom i ekonomsko-politički ugovor sa Italijom. Jugosla­ vija je bila potom preplavljena nemačkim voj­ nim agentima i špijunima pod imenom, u vidu »turista«. Oni su uspostavljali tajne veze sa do­ maćim izrodima. Evropa je postala nesiguran kontinent za Jevreje. Zato su mnogi od njih, posle 1935, počeli da se iseljavaju iz Jugoslavije u druge zemlje, pretežno u prekookeanske. O svim ovim događajima Estreja je opširni­ je saznavala preko organizacije Šomer acair i Tehelat lavani. Tu je obaveštena i o poslednjim poduhvatima KPJ — objedinjavanje svih Jugoslovena, bez razlike na veru, narodnost, za bor­ bu protiv fašizacije zemlje, protiv fašizma u sve­ tu. Ona je još bila premlada da bi dublje shva­ tila suštinu svih događaja koji su se dešavali od 1933. do 1938. godine u Jugoslaviji i svetu. Jed­ na stvar, ipak, postajala joj je takođe sasvim Uspomena iz uoči ratnih elana u Bitolju �jasna: položaj Jevreja postade, prema razvoju situacije, neiskazano gori od položaja u kome se nalaze. Na jednom zajedničkom sastanku jevrejske omladine u Kenotu 1934. o razvoju situacije u svetu govorio je Rafael Batino (Mišo Cvetković). U svom opširnom predavanju istakao je da na­ staje teško, presudno vreme ne samo za Jevreje nego i za sve dobre ljude na svetu. Fašizam je protiv radnika, komunista, Jevreja, Cigana... Hitler je izjavio da će Sloveni biti đubrivo za nemačke njive. Po njemu — samo su Nemci čista rasa i oni treba da vladaju svetom. Znači, spre­ ma se opšta čistka, uništavanje. Na ovu opas­ nost ukazao je i VII kongres Kominterne 1935-te i zato je odlučio da se stvori jedinstven antifa­ šistički front radnika i progresivnih snaga sveta. Estreja je prvi put, od Rafaela Batina, čula tako lepo, zanimljivo i potresno kazivanje o opasnosti od fašizma. I, zaista, Batino je najbo­ lje znao o situaciji u svetu. Bio je proteran iz Meksika zbog komunističke đelatnosti, video mnogo sveta i bio u toku svih događaja. Jevrejin — povratnik brzo je stekao simpatije kako Jevreja tako i Makedonaca. Estreji su se poseb­ no urezale u svesti njegove reči: »Na svetu ima samo ljudi i neljudi. Treba da ustanemo svi kao jedan protiv neljudi, fašista, svi — bez razlike na veru i nacionalnost. To je dužnost poštenog sveta.« Interesantnijih predavanja i diskusija o svim aktueinim problemima bilo je u društvu »Šomer acair«, pošto su, uglavnom, njegovi članovi bili obrazovaniji. Estreja je redovno učestvovala u zajednič­ kim posetama bioskopu i izletima u okolini Bitolja. I preko te forme povezivanja postajala je sve bliža svoj jevrejskoj omladini, stičući nova iskustva i saznanja o životu. Ponekad majka bi u vezi s tim vičinila pokoju primedbu, ali ju je David pravdao: — Ako, mama, ako. Neka ide. Tamo se go­ vori o poboljšanju života, o srećnoj budućnosti siromašnih... Saznaće o tome ko je kriv za naš težak život i o spašavanju od nesreće koja se kroji nama Jevrejima... — Ne znam, sine, ali da će biti sreće za si­ rotinju, u to ne verujem. Sirotinja i bogu je teš­ ka. A ono što kažeš o nama Jevrejima, zna 6e: �svako se obračunava sa njima — odgovarala je Sara na osnovu onoga što je sama znala iz ži­ vota. — Mama, nemoj me sprečavati, nemoj mi braniti da idem u »Šomer acair«. Želim, mama, da tamo idem... — molila je Estreja. — Dobro, kćeri, samo pamet u glavu. Obraz da nam ne ocrniš. Obdan, Estreja je radila u stanovima boga­ tijih porodica, a uveče je bila sa članovima obeju organizacija. Učestvovala je i u kulturno-zabavnom životu. U dva-tri umetnička programa bi­ la je i izvođač. U toku jedne priredbe umešala se i vlast. Program se izvodio u klubu mladih Jevreja, koji je radio u prostorijama osnovne škole. Došli su agenti i žandarmi da proveire sa­ držaj programa. Vlast je već raspolagala poda­ cima da u rukovodstvu društva »Šomer acair« ima članova KPJ i SKOJ-a. — Gospodo, priredba se održava da bi se prikupljenim sredstvima pomoglo lečenje neko­ liko mladih ljudi. Bolesni su, a nemaju rodite­ lje. .. Nemaju novac za lekare i lekove. Zato ku­ pujemo ulaznice. Nemamo veze ni s kim... Ta, kakva politika..., samo s ciljem pružanja pomo­ ći bolesnima — objašnjavali su organizatori. Kad je izgledalo da su se organizatori i žan­ darmi sporazumeli j da će se nastaviti izvođenje programa, .jedan omladinac, sa daljine, iz pravca bine, viknu uz sav glas: »Živela Republika! Do­ le fašizam! Braćo i sestre, triput ura za španske borce!« Odjeknu »ura« iz svih grla, a žandarmi sa podignutim pendrecima jurnuše prema nje­ mu. Nastao je opšti metež, iz koga su žandarmi izišli i raskrvavljeni. Ovo beše prvo revolucionarno krštenje za Estreju, početak njenog revolucionarnog delovanja. Videla je kako treba da postupaju ugnjeteni, samo ne jedino sa »žandarmčićima« već i sa nji­ hovim naredbodavcima, vlastodršcima. Posle ov­ og slučaja rad u društvu »Šomer acair« je po­ stao teži, ali i dragoceniji. ESTREJA IDE U BEOGRAD Estreja se isticala u organizaciji »Šomer aca­ ir«, u krugu aktivnijih siromašnih devojaka. To potvrđuje i Žuli Batino, predsednik ženskog hu- �24 manitarnog društva u Bitolju koje se zvalo »Vico«. Ona je najviše doprinela borbi za emanci­ paciju žcna-Jevrejki u ovom gradu. Organizovala je kurseve za opismenjavanje, krojenje, šiven je... U mnogim prilikama je ukazivala na ne­ ophodnost ravnopravnosti muža i žene u poro­ dici, muškarca i žene u društvu. Svemu tome da­ vala je i političku, komunističku boju. Od posebne važnosti je angažovanje »Vica« za sticanje kvalifikacije mladih Jevrejki u raz­ nim zanimanjima. Mnoge siromašne devojke ško­ lovale su se i zaposlile zauzimanjem ovog hu­ manitarnog društva. Svake godine ono je slalo po dve-tri devojke na rad i sticanje kvalifikaci­ je u Beograd. Tako, 1938. godine izbor je pao na tri Jevrejke po imenu: Estreja Ovađa, Estreja Levi i Solči Kasorla. U vezi sa odlaskom Estreje Ovađe u Beo­ grad sa Sarom je lično razgovarala Žuli Batino. — Saro, mučiš se bez muža... Teško vezuješ kraj s krajem. Pate i deca. Estreja je već odras­ la. Ima šesnaest godina... Naše društvo je od­ lučilo da je pošalje na posao u Beograd. Tamo će učiti i zanat: šivenje, pletenje. Treba da nau­ či nešto u životu zbog svoje budućnosti... Žuli Batino je govorila, a Sara suze lila. Ne znaš zašto: da li su je reći Žulijine razncžile i vratile joj crnu prošlost kao na filmskoj traci, ili od pažnje prema njoj, izraženoj izborom Es­ treje za obrazovanje u Beogradu. — Ne plači, Sara. Niko ne traži plač, već hlcb. Estreja mora u sigurniji život. Jednog da­ na ćeš blagosiljati — kad se uda i kad njena de­ ca budu vesela, zadovoljna. — Daleko je, Žuli, Beograd... Druga sredi­ na. .. Jezik... — Ne, Sara. I tamo će o njoj voditi brigu naši ljudi. Sad će biti teško i tebi i njoj, ali kad se vrati sa zanatom u ruci, bićete srećne. Zanat je zlatan... — Mama, — umeša se David — poslušaj Žuliju. Ona nam želi dobro. I meni je žao, ali Es­ treja ide da bi imala oči u rukama... Ne is­ pušta se zalogaj iz u stiju ... — Dobro, Žuli, dobro sine Davide, ali pro­ kleta majka. Svaki prst boli. Ništa nije lako, a majci je najteže... Ona sagara da bi njeno čedo svetlelo. Neka Bog da da u svetlosti bude! Odluku su saopštili Estreji. �Taj avgustovski dan 1938. godine bio je r a ­ dostan E strejin dan. Ono što je izgubila preki­ danjem školovanja sad će delim ično nadokna­ diti.' Ići će u Beograd, u veliki grad, m eđu nove ljude. To ju je radovalo, ali i zabrinjavalo. Bi­ lo joj je žao m ajke, sestrice i braće. M ora sc rastati s njim a. N jim a će nedostajati sam o ona, a njoj — svi oni. — Mora, mora biti žrtve... Pomučiću se, ali ću steći zanat. Od toga će nam svima u kući bi­ ti bolje. Mama se neće više mučiti po tuđim sta­ novima, u stare dane. Ova prilika se ne srne is­ pustiti. Nema šta — idem! — odlučno je zaklju­ čila Estreja u sebi. Približavalo se vreme odlaska. Sa Estrejom su stalno imenjakinja Estreja Levi i Solči Kasorla. Još tu, u Bitolju, one su se zbližile, posta­ le kao sestre. Dogovarale su se o putu, razgova­ rale o Beogradu... Na železničkoj stanici u Bitolju, jednog sep­ tembarskog dana 1938. godine, Estreja je držala u ruci samo manju torbu... Unutra: jednu ha­ ljinicu, nešto veša, čarape i malo hrane. Istu sliku pružaju i njene dve drugarice. 2uli je trima mladim Bitoljčankama dala poslednja uputstva. Poželela im je srećan put, us­ peh u radu i učenju, pa da se vrate sa zanatom i drugim znanjem, čime će koristiti i svom rod­ nom gradu. — Estreja, kćeri, čuvaj se... Bićeš sama... Čuj... — steže srce, grize Sara usne, a reči joj se zadržavaju u grlu. — Sekice, da nam se javiš čim se središ. Pi­ ši nam, sele, češće — obraćali su joj se braća i sestrica. Lokomotiva pisti i voz lagano kreće. Estreja je na prozoru vagona. Pored nje su i njene dve drugarice. Rukama mašu — otpozdravljaju i op­ raštaju se sa svojim najbližim i rodnim gradom. Podignute ruke ljudi na bitolskoj željezničkoj stanici mašu u pravcu voza da požele srećan put do cilja. Na obe strane suze i ridanje. NOVI STANOVNIK DORCOLA Estreju i njene dve drugarice u Beogradu su prihvatile jevrejske organizacije. Živele su u jednoj tavanskoj sobi sa kuhinjicom u jevrej- �skom delu Dorćola. U fabrici »Jelka« učile su šivenje i pletenje. Bile su zauzete po ceo dan. Pre podne su radile, a po podne išle na nastavu. Ili obrnuto. Jedino su nedeljom bile slobodne. Tad su mogle da nešto zakrpe, operu, srede... U novoj sredini početak je bio težak. Došle su tu kao na bolje, a opet sve mizerno: življe­ nje u tavanskoj sobi, slaba ishrana, odeća... Bez svoga i (poznatog, sve strano i hladno. Jedina no­ vina — učenje. — Stidim se da vam kažem, ali mi dođe da pešice krenem za Bitolj! — kaže jedna od ove tri devojke. — U Bitolju smo bar bile sa svojima. Sve teškoće kao da su bile lakše među svojima! — dodaje druga. — Zaista, nigde nije bolje nego kod kuće. I tu i tamo — mizeran život, ali je u krugu rođe­ nih najbolje. Kuće-kolibe, ali za nas — palate... — Nemoj Estreja, nemoj. Suze nam nado­ laze od tvog ispovedanja kao u pesmi ili tužba­ lici! — govore joj obe, skoro u isti glas. — Ne samo da mi suze nadolaze već mi i srce plače! — kaže Estlreja. — Znate li šta me sprečavalo da vam ja prva ne kažem da nemam ni apetita ni sna od bola zbog doma i Bitolja? Zanat! Moramo podneti sve. Makoliko nam bilo teže nego kod kuće, nema vraćanja. Bez zanata se kući živa ne vraćam. Tri mlade Jevrejke u tavanskoj sobi razgo­ varale su jednog decembarskog dana o teškoća­ ma kojima su izložene u novoj sredini, tj. o vra­ ćanju — nevraćanju iz Beograda. Na kraju — sve su se složile — bez svedočanstva nema po­ vratka u Bitolj. Sve tri obuhvatila je trenutna kriza, ali .razmena misli dovela ih je do sazna­ nja da bez muke nema nauke, da posle teškog dolazi lako i da se drvo savija dok je mlado. — Uči dok si mlad, da ne bi žalio kad ostariš, govorila je učiteljica — dodala je Estreja. Sve tri su uvidele: ako se vrate, celog živo­ ta će biti sluškinje, a sa zanatom imaće bar naj­ nužnije za sebe i svoje. Tri Bitoljčanke, u težim trenucima, dobijale su moralnu podršku od (sadašnjeg generala JNA) Bena Rusoa. Onda je on u Beogradu slu­ žio vojni rok. Njegovi, iz porodice, javili su mu u jednom pismu da se njegova rođaka Estreja Levi, sa još dve Jevrejke, nalazi na učenju zana- �ta u Beogradu. Zamolili su ga da je poseti čim dobije »izlaz« u grad. Prvi izlazak Beno je is­ koristio za to. Našao je sve tri u tavanskoj sobi na Dorćolu, zabrinute. Počeo je šalom, smehom — da bi ih oslobodio. Sve tri je poznavao: Estreja Levi mu je rođaka, Estreja Ovađa ga zna iz društva »Šomer acair«, a Salči Kasorla iz vi­ đenja u jevrejskoj mahali. Kad se čovek nađe u tuđoj sredini, tek tada ume da ceni svoje. Saz­ na li da mu je neko sunarodnik, zemljak — oseća ga bliskim, iako ga prvi put vidi. A Bena sve tri znaju iz Bitolja. Sam Beno je mogao da shvati položaj i osećanja čoveka u nepoznatoj sredini, jer je to i lično iskusio. Učio je zanat u Novom Sadu i Po­ dravskoj Slatini. Sad je u Beogradu, u vojsci. Zato ih je lako »pročitao« i vedro rekao: — O, radujem se što je došla moja rođaka, moje Bitoljčanke, a one natmurene kao Pelister nad Bitoljem. Razmišljate o povratku, jel’te? — Otkud znaš, ko ti je rekao. Beno? — po­ skočila je prva njegova rođaka Levi. — Znam, znam, i ja sam išao tim putem. U Novom Sadu sam živeo u internatu sa mnogo mladih Jevreja iz ostalih centara Jugoslavije. Ne­ ki od njih su se teško osećali u novoj sredini, pred teškoćama i pobegli su, vratili se svojim kućama. Ali, znajte, ko god se vratio — pogrešio je. Nije postao ništa. Evo sa nekim od njih sam u vojsci. Kad god se sretnemo, oni uzdišu i ku­ nu dan kada su napustili učenje i zanat: »Beno, kakvu glupost napravih...!« Ko zna da li je Beno Ruso u vojsci zaista sreo nekog od onih drugova koji su pobegli iz internata i zanata, ili je to samo izmislio, ali, što je važno, on je došao kao poručen i njegov stav je imao presudnu ulogu. Kad je Beno saz­ nao šta je njegova dalja rođaka, Estreja Ovađa, rekla dvema drugim, kliknuo je: — Bravo, Estreja! U Bitolj samo sa zanat­ skim svedočanstvom! Jeste razumele? Ne samo što ih je ohrabrio nego im je Be­ no Ruso savetovao da budu aktivne u beograd­ skim jevrejskim organizacijama. Za sve vreme služenja vojnog roka Beno je posećivao ove tri Bitoljčanke. — Izlazio sam nekad u grad i u toku sedmi­ ce, u radne dane, ali njih nisam mogao da na­ đem. Po ceo dan su bile angažovane učenjem i �radom. Mogao sam ih videti samo u nedelju. Iz­ vodio sam ih. sve tri, u šetnju po Beogradu — seća se Beno Ruso. Estreja se nikad nije pokolebala. Bila je od­ lučna — bez svedočanstva ne! Benova razlaga­ nja za nju su značila potvrdu sopstvenog stava kao pravilnog. Od septembra 1938. do aprila 1941. godine Estreja je živela i radila sa građanima Dorćola kojih već odavna nema među živim Beograđa­ nima.* UMESTO ZANATA — BORBA Estreja je ostala u Beogradu čvrsto odlučna da završi zanat. Ali nastali ,su teški dani za Jugoslovene, posebno za Jevreje, sa sve većim i ot­ vorenijim opredeljenjem bivše jugoslovenske vla­ de za politiku fašističkih zemalja. Još 27. jula 1937. godine doneti su antijevrejski zakonski pro­ pisi. U njima se predviđalo proterivanje novodošlih Jevreja iz Jugoslavije i to: onih koji su prešli u zemlju posle 1. januara 1935 — u roku od tri meseca, onih čiji boravak u Kraljevini ne dostiže deset godina — u roku od šest meseci, a onih koji tu žive duže ali nemaju jugoslovensko državljanstvo — u roku od godinu dana. An­ ti jevrejska kampanja počela se voditi i preko štampe. Najpre je počeo »Balkan«, a potom i druge novine. Ove mere bivše jugoslovenske vlade bile su uvod u jevrejsku tragediju. Dotične mere upravo tako je i prokomentarisao ipredsednik ministarskog saveta i ministar unutrašnjih poslova Dragiša Cvetković jevrejskoj delegaciji koju je primio 29. II 1939, ukazujući da »su stvari o Jevrejima uzele nepoželjan tok«. Vlada Cvetković — Maček 1940. godine donela je propise pod imenom »Koroščevi zakoni«, ko­ jima su i formalno ograničena građanska prava Jevreja u Jugoslaviji. Godinu dana posle Estrejinog dolaska u Beograd počeo je drugi svetski rat. Fašističko * Do 1981. godine treba da se izgradi moderno, veliko na­ selje Dorćol u Beogradu. Već je pokrenuta inicijativa i /.a po­ dizanje spomenika u toj gradskoj zoni. Povest o Estreji Ovađi — Mari je skroman prilog spomeniku Jevreja — žrtava iaS'zma i u Dorćolu i ukazivanje da negde na njemu treba da se nađe ime i ovog narodnog heroja. �oružje isprobano u Spaniji, Austriji i Ćehoslovačkoj bilo je sad upereno na Poljsku. Fašistič­ ka osovina Berlin-Rim učvršćena je priključe­ njem Japana. Tako je 27. IX 1940. g. sklopljen Trojni pakt Rim-Berlin-Tokio. On je podelio svet na interesne sfere i vojne akcije: Nemačka u Ev­ ropi i Africi, Italija u Sredozemnom basenu i delu Afrike, a Japan — u velikom azijskom pro­ storu. I pored velike brige jevrejske humanitarne organizacije Beograda za Estreju i druge, u ovak­ vim prilikama nije se moglo ništa učiniti za po­ boljšanje materijalnog stanja, pa je ona u slo­ bodnim časovima morala da radi i kao kućna pomoćnica. Njena drugarica Solči Kasorla bila je u boljem položaju. Ona je radila u student­ skoj menzi. Ono što bi katkad Solči donela iz menze za večeru delila je sa Estrejom. U Beograd je Estreja došla da uči zanat šivenja i pletenja, a vreme joj nametnulo još jedno zanimanje — antifašističku borbu. Brzo se uključila u rad sindikalnog i omladin'skog po­ kreta. Od triju Bitoljčanki, kako kažu Beno Ru­ so i Avram Sadikario, najaktivnija je bila Es­ treja Ovađa.* Estreja je bila aktivna u radu sindikalnog i omladinskog pokreta. Bila je aktivni učesnik u svim važnijim beogradskim događajima do pada Jugoslavije 1941. Živela je život stanovnika Dorćola i život pokrenutih .radničko-studentskih i re­ volucionarnih masa Beograda. SUSRET SA MOSOM PIJADE Estreja je aktivna omladinka i član sindi­ kalne podružnice u fabrici »Jelka«. U Beogra­ du se našla u presudnim trenucima za čovečanstvo. Na sastancima, na ilegalnim kursevima — sve samo predavanja sa aktuelnom temom — »Borba protiv fašizma — dug progresivnog sve­ ta«. Ono što bi čula na sastancima uveče je pri­ čala svojim drugaricama u tavanskoj sobi. To je radila da bi ih više aktivirala. I sama je od njih, * Isto se konstatuje u Zborniku narodnih heroja Jugosla­ vije. u radu Dvoje naših narodnih heroja (Jcvrejski almanah. Beo­ grad. 1934) i u drugim kraćim beleškama o Estreji — Mari (u publikacijama >11. mart — 1943—1958«. Bitola. 1938. »Narodni he­ roj od Makedonija«, Skopje. 1973. i dr.). �pak, saznavala o nizu drugih interesantnih poja­ va. Naročito je Solči Kesorla za Estreju bila u središtu pažnje. Preko nje se obaveštavala o di­ skusijama i akcijama studenata. Sa zanosom je Solči pričala kako budući inženjeri, lekari, prav­ nici. .. u razgovoru imaju istu temu — fašizam. Jedne aprilske večeri 1939. Solči dvema Estrejama reče: — Znate šta? Iz zatvora je pušten neki ko­ munist, posle 14 godina robijašenja. Ta vest je danas studente neobično obradovala. — Ova vlast, Salči, mnoge je oterala u za­ tvore. Da li si saznala kako se on zove? — sa ve­ likim intcresovanjem je upitala Estreja. — Ne, samo sam čula da je Jevrejin, naš čovek. Drugo ništa ne znam. Vest koju je primila od Solči sasvim je oku­ pila pažnju Estreje: — Jevrejin... Studenti se raduju... Mora biti neka značajna ličnost... Sutradan otišla je u fabriku sa željom da sazna nešto više o oslobođenom zatvoreniku. Pri­ šla joj žena koja je bila u radnom predsedništvu poslednjeg sindikalnog sastanka. Njoj je saopštila o vesti koja je uzbudila i obradovala stu­ dente, pa je upita da li ona zna nešto više o tom čoveku. — Estreja, kad s posla odemo kući. Sad da se rastanemo što pre! — tiho joj je rekla, jer im se približavao vođa smene. Tog dana Estre ja nije mislila o poslu. U stva­ ri nije osećala umor od rada. Razmišljala je sa­ mo o razgovoru sa ženom iz radnog predšedništva. Sa nestrpljenjem je očekivala znak prestan­ ka rada prve smene. Razgovor sa ženom je trajao dugo. — Solči, Estreja, čovek koji je oslobođen posle dugogodišnjeg ležanja u zatvoru zove se Moša Pijade. On, sigurno, zna naš kraj. Dve go­ dine je službovao kao profesor u Ohridu. Preda­ vao je crtanje. U Beogradu je izdavao novine u kojima je pisao samo o stanju siromašnih, o bor­ bi protiv eksploatatorske vlasti. Štampao je list i letke i to rasturao, pa je osuđen na 12 godina zatvora. Ali, kažu, i tamo je govorio otvoreno da se vlast mora smeniti, pa su mu rok robijanja povećali za još dve godine. Samo, pazite, da nis­ te ni pisnule o njemu! — saopštavala je i upozo­ ravala Estreja dve devojke iz Bitolja. �Estreja pažljivo prati diskusije na omladin­ skim i sindikalnim sastancima. Prosto, guta ono što sluša. Svi zaposleni u »Jelki« brzo su joj po­ slali bliski, prionuli uz srce. U sudbini beograd­ skog kvarta Dorćol Estreja je gledala sudbinu jevrejskog dela Bitolja. Na Jovanovoj pijaci pu­ no Jevreja — sitnih trgovaca i prodavača sta­ rog. Ista slika bitoljskih Jevreja u novoj pozi. Život ostalih delova Beograda — život njenog Bitolja. — Zaista, na svetu ima samo bogatih i siro­ mašnih, samo ljudi i neljudi... Dobro je to re­ kao Rafael Batino! — govori sama u sebi Es­ treja. Žena koja joj je saopštila o Moši, jednog novembarskog dana 1939, rekla joj je: — Estreja, posle radnog vremena sačekaj me pred izlazom fabrike! — Što da je čekam? Svakako nešto važnije da mi saopšti. Možda je nešto o Moši! — poga­ đala je Estreja i sa radošću je očekivala drugi susret. Svi zaposleni u »Jelki« posle radnog vreme­ na žure. Neki kući, a neki sami, ili po dvoje-troje, na tajni sastanak. Među njima je i Estreja sa ženom pod ruku, koja joj usput šapatom ob­ jašnjava: — Idemo na tajni sastanak... Govoriće Moša... Žena joj je još govorila, no Estreja je bila zbunjena. Ona će slušati Mošu. Zaista čast. Pred njom će biti revolucionar o kome sa ponosom i poštovanjem govore svi napredni Beograđani. Ophrvana tim mislima i uzbuđena, ona nije ni za­ pazila kako se našla u većoj prostoriji škole na Dorćolu. Sastanak je počeo. U stvari, to je bio ilegal­ ni marksistički kurs za komuniste, skojevce i druge napredne Dorćolce. Estreja ga je shvatila kao sastanak, jer o drugim oblicima rada još ni­ je znala. Sekretar partijske organizacije »Jelke« najavio je temu: »Svet danas« i saopštio da je predavač drug Moša Pijade. Estreja je uvo i oko. Ona guta sve: i reči, i pokrete Mošine. A on — smireno, opširno, argumentovano govori o događajima drugog svetskog rata, o planovima »Osovine«, o nenarodnom režimu tadašnje Jugoslavije. Sa ponosom je go­ vorio o onima koji još čame po zatvorima zbog �isline, zbog borbe za bolju budućnost. Naročito je isticao potrebu solidarisanja sa antifašistič­ kim snagama. Kao aforizme, kao refrene pesama ponavljala je u sebi reći i rečenice Mošinog iz­ laganja: »U ovom ratu ima samo fašista i antifašista... Svaki narod posle pobede nad fašiz­ mom sam će odlučivati o svojoj budućnosti... Mi, Jevreji, ma gde bili, prvi smo na udaru fa­ šizma. Zato nema drugog izlaza: rame uz rame sa ostalim Jugoslovenima u borbu protiv doma­ ćeg i tuđeg fašizma... Nova Jugoslavija biće ma­ ti svih onih koji žive u n jo j...« Iskre biju iz oči­ ju, plamen gori u Mošinim ustima, a Estreja ras­ te od radosti, od zanosa. Od susreta sa Mošom Estreja je postala siušalac ilegalnog marksističkog kružoka na Dorćolu. Otad je postala odlučnija u delovanju me­ đu mladima u fabrici »Jelka« i stanovnicima Dorćola. Onda je Estreja sistematično počela da uči i praktično da primenjuje marksizam. Susret sa Mošom za Estreju je bio početak novog života. PROTIV TROJNOG PAKTA U drugoj polovini januara 1941. godine Es­ treja je postala član SKOJ-a. Estreja je postala skojevka kad je opasnost od agresije fašističke osovine bivala sve očevid­ nija. Nemačka je bila okupirala Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku i našla se na jugoslovenskim granicama. Pred kraj 1940. godine Hitler je po­ čeo sa pripremama za napad na Grčku, koji je predviđen za proleće 1941. Imao je i gotov plan za likvidiranje Jugoslavije kao države. Predvideo je ostvarenje tog projekta posle napada na SSSR i Grčku. Tad će Jugoslavija biti zrela kruška. Pašće sama. Biće okupirana bez krvi. U stvari, sama vlada tadašnje Jugoslavije sve više se nalazila na strani »Osovine«. Početkom januara 1941. godine organizovala je koncentra­ cione logore za komuniste i druge antifašiste. Is­ tovremeno, sa osnivanjem koncentracionih logo­ ra, ministar vojske je naredio formiranje tzv. »radnih bataljona«, kojima su se imali mobilisati antifašisti, a za onemogućavanje njihove bor­ be protiv izdajstva. Knez-namesnik Pavle je u fe­ bruaru 1941. godine vršio konsullovanje sa Hitlerom za priključenje Jugoslavije fašističkoj oso- �KPJ je nastojala da spreči priključivanje zemlje Trojnom paktu, i pred sam taj čin obra­ tila se narodu proglasom u kome se, između os­ talog, isticalo: »Današnja vlada sprema izdaju. Za koji dan treba da se potpiše Trojni pakt, ko­ ji znači sigurnu i sramotnu smrt našoj državi... Prvi put u našoj istoriji treba pred tiranima da kleknemo, da na kolenima potonemo u beščašće i ropstvo... Nećemo ni Trojni pakt, ni instruktore, ni turiste, ni privredne stručnjake, ni čišćenje ne­ prijatelja Osovine. Hoćemo vladu nacionalne slo­ ge i odbrane. Sve za čast i slobodu! Čast i slo­ bodu ni za šta«. Vlada Cvetković-Maček je 25. marta 1941. u Beču potpisala protokol o priključenju Jugosla­ vije Trojnom ipaktu. To je bio sraman akt kapituliranja i predavanja zemlje »Osovini«. Ali ne samo to: protokolom je predviđena obaveza da se sva živa i materijalna sredstva stave u službu Hitlerovih osvajačkih planova. Potpisivanje Pakta bilo je ocenjeno od CK KPJ kao izdajstvo. Još iste večeri izbile su de­ monstracije u Beoradu i u drugim delovima Ju­ goslavije. Sav Dorćol je bio na nogama. Demon­ strirao je ... Znali su njegovi žitelji šta to znači za njih. Još pre dve godine, 8 . II 1939, jedan od ideologa nacionalsocijalizma, Alfred Rozenberg, je izjavio: »Za nacionalsocijalizam postoji samo jedan vid razrešavanja jevrejskog pitanja: da i poslednji Jevrejin napusti teritoriju nemačkog Raj ha«. Dve godine kasnije, 28. III 1941, isti će proširiti teritoriju nedostupnu za življenje Jevreja: »Za Evropu jevrejsko pitanje biće likvi­ dirano tek onda kad i poslednji Jevrejin napusti evropske predele«. Tri dana su trajale demonstracije u Beogra­ du i u celoj Jugoslaviji. Tri dana Estreja sa dru­ gim Dorćolcima, sa svim Beograđanima bila je na nogama. Tri dana u opšte ne!, u poklike: »Bolje rat nego pakt!«, »Bolje grob nego rob!« slivao se i Estrejin glas. Narodni revolt dostigao je kulminaciju uo­ či 27. marta. Raskinut je sramni pakt. Dana 27. marta izvršen je prevrat i obrazovana nova vla­ da na čelu sa generalom Dušanom Simovićem. Demonstranti su tražili odhranu zemlje, slobo­ du, ravnopravnost sviju koji žive u Jugoslaviji, savez sa SSSR... I nova vlada nije poslušala na­ rodni glas, nije iskoristila opštu narodnu bor3 Estreja Ovađa Mara 33 �34 benu volju za odbranu zemlje od agresora. Ona 28. III 1941. godine zabranjuje narodne manife­ stacije i »u zvaničnom saopštenju se ogradila od raspoloženja i zahteva naroda«. CK KPJ uporno je nastojao da se preduzmu mere za odbranu zemlje. Tako je 30. III 1941. izdao proglas u kome je vladi predložio program zadataka. Vlada i Generalštab nisu, pak, učinili ništa. Hitler je posle događaja od 27. marta odlučio da što pre napadne Jugoslaviju. Taj zadatak je odredio II i XI armiji naredbom pod šifrom »Po­ duhvat« — 25« 30. III 1941. Ccla Jugoslavija je bila u vrenju i uzbuđe­ nju. Tok događaja se lako nazirao: zemlja će bi­ ti okupirana, za sve Jugoslovene nastade muko­ trpni dani, a za Jevreje — pakleni. Dorćol i jevrejski delovi drugih jugoslovenskih gradova bi­ li su odlučni da dele sudbinu sa svojom vekovnom braćom. Zato su se Jevreji koji su bili doš­ li u Beograd iz drugih krajeva zemlje počeli od­ mah vraćati u svoja rodna mesta. Nekoliko dana posle martovskih događaja bitoljski studenti i radnici napuštali su Beograd i bili na putu za grad pod Pelisterom. Estreja je došla u Bitolj zajedno sa Solči Kasorla početkom aprila. Njihova drugarica Estreja Levi otputovala je za Izrael, gde i sada živi. SLUGA GORI OD GOSPODARA Dolazak Estrejin u Bitolj bio je radost za ćelu porodicu. Otkad su počele demonstracije 25. marta Sara je telom bila kod kuće, a pame­ ću u Beogradu, kod Estreje. Sad je majčino sr­ ce puno. U patnji bar su njeni »pilići« pored nje. Povratak Estrejin bio je poseban doživljaj za brata Davida. Estreja i David razgovarali su i inače o svemu. — Sele, šta je sve ovo? Kako ti izgleda? šta će biti? Šta su vam pričali u Beogradu? — oba­ sipa on svoju sestru pitanjima. Ona dolazi sa iz­ vora događaja, kontaktirala je sa vidnijim lično­ stima. Estreja govori opširno, objašnjava sve što se dešavalo u Beogradu, o kontaktiranju sa dru­ gim Jugoslovenima, o zauzimanju Partije za brat­ stvo i jedinstvo, za odbranu zemlje. Objašnjava �Estreje (druga s leva) sa grupom bitoljskih skojevaca �ona koliko zna i ume, koliko je čula, razumela i saznala i zaključuje: — Brate Davide, stvari ne stoje dobro, kre­ nule su na zlo. CK SKOJ-a i CK KPJ već od ra­ nije u Beogradu i u celoj Jugoslaviji ukazivali su na opasnosti od fašizma. Uputili su i zahtev vladi za odbranu zemlje, ali ništa. I u ovoj situa­ ciji nenarodna vlast želi da izvuče koristi, da sa­ čuva pozicije. Zato je potpisala Trojni pakt. Znaš, odasvud smo okruženi. Teško će biti za će­ lu Jugoslaviju, a za nas se zna da će biti najgo­ re. Samo, znaj, jedan jedini je izlaz — svi kao jedan protiv fašizma. U tome je spas. Slobodna zeml ja ... Narodna vlast će biti opšta, zajednič­ ka, pravedna majka sve svoje dece... Govori li — govori Estreja. I David se ushićuje, raduje se, ponosi što se njegova sestra to­ liko idejno uzdigla. Estreja, pak, sve to što ob­ jašnjava bratu Davidu izlaže i u društvima »Šomer acair« i »Tehelat lavani«, pa i u skojevskoj organizaciji, budući da se odmah povezala, uk­ ljučila u njihov rad. Estrejin dolazak i pristizanje drugih radni­ ka, učenika i studenata iz Beograda u Bitolj unelo je osveženja, živosti, pokreta u rad SKOJ-a i Partije. Stečene su jaisnije predstave o politici KPJ u prestojećim događajima. Bitolj je dobio iskusnije borce protiv fašizma, jer su svi oni već učestvovali u sudarima sa žandarmerijom, u martovskim demonstracijama. Ukazivanje na skoru okupaciju brzo se os­ tvarilo. U Hitlerovom planu za napad na Jugoslavi­ ju bilo je dogovoreno i učešće Italije i Mađar­ ske, stim da već okupirana Rumunija i Bugar­ ska štite nemačku pozadinu od eventualnog na­ pada Sovjetskog Saveza. Bilo je predviđeno i eventualno angažovanje bugarskih snaga u okupiranju dela Jugoslavije. Koncentričnim napa­ dom Hitler je težio brzom likvidiranju Jugosla­ vije, pri čemu bi Vardarska Makedonija bila odsečena i pretvorena u bazu za udar na Grčku. Bez objavljivanja rata, iznenada, 6 . IV 1941, Nemačka je napala Jugoslaviju. Okupacija je po­ čela bombardovanjem Beograda uz učešće 484 nemačka bombardera i 250 lovaca, a sadejstvom italijanske avijacije bili su bombardovani i drugi jugoslovenski gradovi, među kojima i Skoplje. Ostale angažovane fašističke jedinice napadale su sa raznih drugih strana. U napadu �na Jugoslaviju učestvovalo je ukupno 52 divizi­ je (24 nemačke, 23 italijanske i 5 mađarskih), a 5 je bilo u rezervi. Estrejin rodni grad zauzela je motorizovana SS-divizija »Adolf Hitler«, 9. IV 1941. sa tridese­ tak žrtava, jer su neki rodoljubi davali otpor na ulicama pored Dragora, a i sa minareta Isak-džamije. Iz stroja je bilo izbačeno 5— 6 nemačkih tenkova i jedan avion koji je prethodno vršio izviđanje. Borba je počela rano ujutro 9. aprila, a Bitolj je potpuno zauzet oko 13 časova istog dana. Jugoslavija je zauzeta munjevitom brzinom. Kralj f vlada, sa ponetim zlatom, prebegli su u inostranstvo 15. aprila. Dva dana potom, 17. aprila, u štabu II nemačke armije u Beogradu, opunomoćenici vrhovne komande potpisali su bezuslovnu kapitulaciju, koja je stupila na snagu u 12 časova idućeg dana. Tim sporazumom pred­ viđeno je da se jugoslovenski vojnici i oficiri od­ vedu u zarobljeništvo, a sva vojna, industrijska, saobraćajna i druga sredstva i dokumentacija predadu Nemačkoj u ispravnom stanju. Okupirana Jugoslavija je pcdeljena na nemačko i italijansko područje, stim što su neke osvojene teritorije ustupljene satelitima Mađar­ skoj i Bugarskoj. Deo Vardarske i Jegejske Makedonije (kao i deo Srbije) Nemačka je dala Bugarskoj, a dru­ gi deo Vardarske Makedonije (sa gradovima Stru­ ga, Debar, Kičevo, Gostivar i Tetovo, više prespanskih sela i kostursku zonu) okupirala je Ita­ lija. Bitolj i njegova okolina okupirani su od bu­ garske fašističke vojske 2 2 . aprila. Okupaciju su Bugari prikazivali kao »oslobođenje« Makedoni­ je. Kakvi su oslobodioci oni Bitoljci su znali i odmah videli iz ološa koji su im dovukli u grad: 400 policijskih agenata, šezdesetak uniformisanih policajaca i policijskih načelnika, motorizovane policijske jedinice, jednog eskadrona, uglav­ nom, za noćno patroliranje, pa svojih ljudi za pređsednike opština, za prosvetnu aktivnost i druge vanprivredne sektore. Reokupacija većeg dela Makedonije od fašis­ tičke Bugarske izazvala je veliku zabrinutost, re­ volt i mržnju prema nezvanim gostima. Zna Ma­ kedonija kakvo »dobro« joj je učinila Bugarska i u prošlosti. Bugarski marševi u Makedoniji su pogrebna pesma, zov za borbu protiv »oslobodi- �Iaca«. Tako su bugarske okupatore, kao i rani­ je, primili i Jevreji iz Makedonije. Na .s obzirom na antijovrcjsku akciju Hitlera, neki Jevreji su povjerovali da će prisustvo Bugara biti bolje za njih nego prisustvo Nemaca, mislili su da bar fizički neće biti likvidirani. U Asad-begovoj ulici Estreja je uporno na­ stojala da prikaže istinski lik bugarskih okupa­ tora: — Ništa nije bolje. Ovi su nemačke sluge. Uvek je sluga gori nego gospodar. Čim su fašis­ ti, ne'ka im se seme šatre. Da su bolji, oni bi os­ tali u samoj Bugarsikoj. Koga tu traže? Ne zna­ ju čiia je ovo zemlja... Igraće kako im budu svirali Nemci. Teško će biti za sve nas! — ob­ jašnjavala je Estreja. JEDINSTVENI PROTIV FAŠIZMA U Bitolju, kao i u Skoplju i Štipu, prvi na udaru nemačkog i bugarskog okupatora bili su Jevreji. Još prva tri dana okupacije Nemci su opljačkali bogatije jovrejske dućane. Iz stanova su uzimali sve što su hteli. Na nekim radnjama pojavili su se natipisi: »Jevrejima, Vlasima i psi­ ma zabranjen ulaz«. Bugarsko fašističko zakonodavstvo Jevreje je proglasilo tuđim državljanima. Zakonom o za­ štiti države iz 1941. godine bilo im je zabranjeno vršenje niza delatnosti. Jevreji sopstvonici ra­ nijih dobara morali su tu svoju imovinu da otu­ đe i novac primljen od njih da unesu u bugar­ ske kreditne banke. U čl. 26. ovog Zakona se ka­ že: »U roku od mesec dana sva lica jevrejskog porekla koja u državi imaju neku imovinu, duž­ na su da prijave sva svoja dobra, pokretna i ne­ pokretna, bugarskoj narodnoj banci«. Morali su Jevreji da podnose »deklaracije«, a onima koji to nisu učinili u roku od tri meseca imanje je oduzimano. U stvari, Bugari su tražili i najma­ nji povod da Jevrejima konfiskuju imovinu. Jevreji su pljačkani i na osnovu Zakona o jednoročnom danku. Ovim zakonom bilo je pred­ viđeno da Jevreji ustupe državi jednu petinu svo­ je imovine. »Svaki Jevrejin morao je ponovo da podnosi prijavu o svojoj celokupnoj imovini: po­ kretnoj i nepokretnoj, u potraživanju, u novcu, u dragocenostima, pokućstvu i si. Specijalna ko­ �misija je proveravala tačnost prijava i procenjivala imovinu. Samo neki mali neprijavljen pred­ met mogao je biti uzrok za konfiskaciju celokuipne imovine, ili za hapšenje. Pošto je država uzi­ mala 'jednokratan danak’ od 2 0 %, komisije su uvek precenjivale jevrejsku imovinu da bi se uzeo što veći danak. Onome koji nije imao da plati imanje je odmah prodavano na licitaciji«, kaže A. Matkoski. Pljačkanje Jevreja je vršeno i preko vojnog danka. Jevreji nisu smeli da služe u bugarskoj vojsci, no oni su to skupo plaćali u vidu danka. Bugarski fašisti su uzimali, zapravo. Jevreje u vojsku, ali samo u radne jedinice. Zakon o za­ štiti naoije predviđao je mnoge forme i načine za pljačkanje Jevreja i oduzimanje njihovih gra­ đanskih prava. Jedan za drugim donose se raz­ ni antijevrejski zakoni. Novopokrenuti fašistički list »Celokupna Bugarska« u Skoplju redovno je donosio antijevrejske napise. Pravo žalbe Jevreja nije postojalo za oku­ patore. Već 1941. bile su zabranjene afirmisane bitoljske jevrejske organizacije »Somer acair«, »Tehelet lavani« i »Vico«. List »Celokupna Bu­ garska« je 17. IV 1941. objavio naredbu ministra unutrašnjih dela Petra Gabrockog kojom se Jevrejima zabranjuje da saopštavaju vesti, da po­ kreću politička i društvena pitanja, da se kreću ulicama, da posećuju društvena i javna mesta od 21 do 6 časova. Oživele su propagandne izmišljotine protiv Jevreja, samo da bi se razvila verska i nacional­ na netrpeljivost prema njima. Međutim, Bitoljci, Makedonci uopšte, znali “ u da su im Jevreji s braća po stradanju, poštenju i čovečnosti. Par­ tija je na vreme sagledala sredstva kojima će se služiti oktjpatori, pa je borba protiv fašizma bila i borba za bratstvo i jedinstvo jugoslovenskih naroda i narodnosti. Mesni komitet KPJ Bitolja, rukovođen legen­ darnim Štivom Naumovom, imao je sasvim pra­ vilan stav prema jevrejskom pitanju. Nastojao je, pored ostalog, da se Jevreji što masovnije uk­ ljuče u NOB, borio se za ujedinjenje svih anti­ fašističkih snaga. Jevrejsko stanovništvo Bitolja (kao i čitave Makedonije) bilo je tesno povezano sa idealima makedonskog porobljenog naroda i još 1941. go­ dine aktivno se bilo uključilo u narodnooslobodilački pokret. �Iako su pojedinci bili za izolovano delovanje Jevreja protiv fašističkog osvajača, većina organizovanih jevrejskih redova zalagala se za zajedničku borbu sa makedonskim narodom i narodnostima, za stav KPJ. — Nema nikakve deobe prema veri i nacio­ nalnosti. Antifašisti su svuda antifašisti. KPJ se bori za bralistvo i jedinstvo, za ravnopravnost sviju koji žive u Jugoslaviji i zato treba da svi stojimo u stroju Partije. Svako razdvajanje jed­ nih od drugih ide u prilog neprijatelju. Staro pravilo: podeli pa vladaj... — govorila je Estreja u svom rcjonu. Bitoljski Jevreji i u izuzetno teškim okolno­ stima ostali su verna braća Makedoncima. DVA DANA — TRI SVEČANOSTI Bugari porobljivači u Bitolju, kao i u dru­ gom okupiranom delu Makedonije, počeli su i sa masovnim organizovanjem društava i ustanova za denacionalizalorsku aktivnost. Nalazio se i izmišljao povod za ma koju pro'slavu samo da bi se okupacija prikazala kao »oslobođenje« Ma­ kedonije, ostvarivanje vekovnog makedonskog »ideala«. Ćak su se i Nemci počeli podsmevati Bugarima zbog čestih proslava: »Dva dana — tri svečanosti«. — Oni organizuju mnoge proslave, a mi se spremamo za jednu — povodom oslobođenja Makedonije. To će biti veliko slavlje — govorila je Estreja skojevkama iz svoje grupe i drugim Jevrejima sa kojima je kontaktirala. Mesni komitet Bitolja pripremao je svoj grad i kraj za borbu za slobodu. Bitoljski anti­ fašisti su se tako obradovali od prve ustaničke puške u Makedoniji koja se oglasila 27. VI 1941. u razloškom kraju. I oni su se spremali za taj čin. Skupljali su oružje još od prvih aprilskih dana, a ono što je bilo neispravno popravljalo se u radionici Bena Riusoa. Ćak i jevrejska om­ ladina odvedena na prinudni rad, u maju 1941. godine, za prenos ratnog materijala iz vojnih skladišta na brdu zvanom Tumbe-kafe do železničke stanice, učestvovala je u ovoj akciji. Či­ tave sanduke sa municijom bacala je u žbunje, da bi ih kasnije podigli za NOP. �Naročito se Mesni komitet Bitolja aktivirao za što dosleđnije sprovođenje Proglasa PK KPJ za Makedoniju povodom 38-godišnjice ilindenskog ustanka. Veliki makedonski praznik bugarski fa­ šisti su hteli da iskoriste za svoje ciljeve, ali ni­ su uspeli. Uoči praznika rastureno je 3.000 leta­ ka u gradu i okolnim selima — sa antifašistič­ kom sadržinom. Na Ilijin-dan 1941. godine me­ đu ljudima skupljenim pred zgradom opštine izmešali su se komunisti i skojevci. Bugari su pla­ nirali da održe miting na At-pazaru, a povorka do tog trga imala se kretati pored reke Dragor. Bilo je pripremljeno nekoliko govornika. U osam časova kolona je krenula pored Dragora. Kada je ušla u tesne uličice, iznad glava mase pokazao se transparent sa crvenim natpi­ som: »Živela slobodna Makedonija!«. To je bio dogovoreni znak za početak javne demonstraci­ je protiv okupatora. Vikali su Jevreji, Makedon­ ci, vikali komunisti, skojevci i svi rodoljubi u sav glas: »Živela slobodna Makedonija! Okupa­ tor van Makedonije! Smrt fašizmu — sloboda narodu!«, pa su uzvikivali i druge parole. Među demonstrantima je bila i Estreja. I njen glas se slivao u osudu »oslobodilaca«. Fašistički improvizatori ilindenske proslave našli su se u čudu. Smatrali su da će se na Atpazaru sve razvijati prema njihovom planu. Mi­ slili su da održe zbor na mestu gde je 1905. go­ dine obešen lerinski vojvoda Aleksandar Turundžo. Čak tu, prisećajući se onoga što se u proš­ losti tu odigralo, narodni hor je počeo da peva pesmu o Turundžu i da izbacuje antifašističke, antibugarske parole, zahtevajući slobodu Make­ donije. Bugarima je propala proslava. Nije uspela ni intervencija motorizovane policije za smiriva­ nje uzbuđene mase. — Samo ovako..., udruženo... složno! — vikala je Estreja, vikali svi Jevreji, svi demon­ stranti. — Smrt Hitleru i njegovom slugi caru Bo­ risu! — grmelo je odasvud. Agenti su iskolačili oči da bi uočili što vi­ še likova demonstranata, policajci nisu gledali gde i u koga biju pendrecima. Nastala je opšta tuča, gužva. Bilo je, potom, zatvoreno više bitoljskih komunista i skojevaca, među kojima je bilo i Jevreja. �ČLAN KPJ Jedan od prvih zadataka bugarskog okupa­ tora bio je da pridobije što veći broj domaćih špijuna. »Svi civilni i uniformisani policajci tre­ ba da privežu uz sebe i zavrbuju tajne saradnike, kako iz sredine onih u koje vlasti imaju poverenja tako i među sumnjivim licima« — kaže se u trećem uputistvu naredbe Skopskog oblas­ nog policijskog načelnika Simeonova od 2 . X 1941. Bugari su pokušali da pridobiju špijune i iz redova bitoljskih Jevreja. Među uhapšenim komunistima i skojevcima posle ilindenskih demonstracija bio je i student Isak Levi. U zatvoru su ga Bugari pretukli, ali nisu uspeli da ga upletu u svoje mreže. Činjeni su i drugi pokušaji za vrbovanje špi­ juna iz redova jevrejskih narodnosti, ali nijedan Jevrejin nije se našao u toj službi. Držanje bi­ toljskih Jevreja bilo je za poslovanje i ushićenje. 1941. godine bilo je već mnogo Jevreja čla­ nova KPJ (Beno Ruso, Mansel Demajo, Simo Kalderon, Avram Sadikario, Moric Sami, Viktor Pardo, Isak J. Sarafati, Mordo Nahmijaz, Sarina Peso, Nisim Al'ba i drugi). Većina od njih ruko­ vodili su skojevskim grupama u kojima su bili obuhvaćeni: Estreja Ovađa Mara, Solči Kasorla, Seli Koen, Fana Sion, David Kalderon Dabi, Žamila Kolonomos, Magi Ruso, Albert Ruso, Murdo Koen, Solomon Koen, Soloman Sadikario Mo, Viktor Kamhi, Salamon Mešuljam, Viktor Mešuljam, Pepo Peso, Menteš Isak, Nisim Albahar, Samuel Kalderon, Moric Romano, Eli Faradži, Anaf Avram i drugi. Članovi skojevske grupe Đoke Tapandžioskog bili su i Albert Aroesti i Natan Hason. Mnogo skojevaca Jevreja bi­ lo je i među učenicima bitoljske gimnazije. Za skojevce V razreda bili su odgovorni Bcrto Kasoria i Mato Hason, a za skojevce VII razreda Eli Levi. Većina skojevaca radila je sa simpatizerskim grupama. Oko 20 Jevreja bili su člano­ vi kandidatske grupe. Isak Sarafati 1941. godi­ ne bio je član Mesnog komiteta KPJ, a Beno Ru­ so član Mesnog komiteta SKOJ-a za Bitolj. Na aktiviranje jevrejskog stanovništva uti­ cala je sudbina Jevreja u Evropi i borbeni glas Makedonaca u Prilepu i Kumanovu. Revolucio­ narna delatnost u Bitolju krajem 1941. godine bila je usredsređena na stvaranje partizanskog �odreda i pružanje pomoći političkim zatvoreni­ cima. Estreja je svoju aktivnost razvijala među jevrejskom ženskom omladinom, a naročito u sprovođenju akcije Crvene pomoći, za koju je pred Mesnim komitetom Bitolja odgovarao Isak Sarfati. Marta 1942. godine Estreji je iskazano veli­ ko poverenje, dato priznanje za dotadašnju re­ volucionarnu delatnost. Primljena je za člana KPJ. Broj članova KPJ iz jevrejske sredine 1942. godine se povećao na 30, a skojevaca na 150. Član Mesnog komiteta KPJ postao je i Beno Ruso. Pored Estreje Ovađe, članovi KPJ ženskog pola su i: Roza Kamhi, Žamila Kolonomos, Adela Faradži i Stela Kamhi. Estreja je bila potresena činom streljanja Ordana Copela 9. IV 1942. Zaklela se još jednom da će ići njegovim stopama. Lično ga je pozna­ vala. Žalila je što nije postala pripadnik prvog bitoljskog partizanskog odreda »Pelister« (22. V 1942), ali se ponosila svim onim što se desilo s njim, hrabrom smrću Elpide Karamandi, Mare Josifoske, Takija Daskala i drugih boraca, kao i podvigom Štiva Naumova — ubijanjem oblas­ nog policijskog načelnika Ćurčijeva na bitoljskoj ulici. — Kao Ćurčijev završiće svi fašistički psi! Osvetićemo sve žrtve! — govorila je Estreja. Estreja je radila sa jednom grupom skojevki do 10. marta 1943. Bugarski okupator nije se zadovoljio ni svim onim što je već učinio protiv Jevreja. Ministar unutrašnjih poslova Petar Gabrovski pred bu­ garskom narodnom skupštinom 26. VI 1942. go­ dine je objašnjavao: »Mere za ograničavanje u vezi sa jevrejskim pitanjem preduzete su na vreme i sa rezultatom, ali nisu dovoljne za intere­ se Bugarske, snaga Osovine i ratova za novu Evropu. Protiv jevrejstva treba da se dejstvuje brzo... Jevrejsko pitanje mora biti razrešeno do kraja... Nalaže se da se uvedu nova ograni­ čavanja i mere protiv Jevreja, kakve zahteva za­ kon. Neophodno je da se dejstvuje brzo i izne­ nada. .. Jevreji su štetni za državu i naciju. Oni su odlučno protiv interesa Bugarske, sila osovi­ ne, svih onih koji rade za novu Evropu«, Koje �su te merc koje treba preduzeti— kasnije je definisao Valter Goros: potpuno likvidiranje Jevrejstva. 26. VIII 1942. godine Ministarski savet Bu­ garske formirao je Komesarijat za jevrejsko pi­ tanje, za »razrešavanje jevrej'skog pitanja«. Apa­ rat i zahvati Komesarijata pali su na leđa Jevrcja. Njihov život je postao nepodnošljivo te­ žak. »Tako, mnoge porodice«, izlaže Žamila Kolonomos, »prehranjivale su se od ušteda, proda­ vanjem pokućstva, miraza i porodičnih uspome­ na od vrednosti. Samopomoć i međusobna soli­ darnost bile su razvijene kao nikad dosad«. Porodica Sare Ovađe teško je živela. Estreja je hitala na sve strane da rasturi proglas PK KPJ za Makedoniju povodom godiš­ njice okupacije. Za taj »jubilej »oslobođenja« u Bitolj je došao 12. IV 1942. godine SS-zločinac Adolf Bekerle, opunomoćeni ministar Trećeg rajha u Bugarskoj. On je održao pro-velikobugarski govor, ali mu je na jednom mestu, nevo­ ljno, ne znajući šta to znači, promakla istina: »U vašem kraju rodio se 1903. godine pokret ko­ ji je ćelom svetu objavio postojanje i patnje va­ šeg naroda, kao i vašu odlučnost da se borite po svaku cenu za svoju slobodu«. Masa je zagrmela parolama: »Živela 1903! Živeli borci devetstotreće! Sa duhom hiljadu devesto treće napred!...« Koliko se moglo klicala je i Estreja. — Šta se dereš! — upita je jedan agent i ščepa joj ruku. — Kličem jer je gospodin dobro govorio. Odobravam njegov stav. Vi se ne slažete? Šta, vi ste protiv Rajha? — i zapretila da će o ovome obavestiti nemačkog rukovodioca, uz energično istrzanje ruke. Odmah se i izgubila u masi. Bekerle se radovao što narod odobrava nje­ govo izlaganje, a bugarski agenti i policajci su se mrštili. I ova proslava je dobila demonstra­ tivni karakter u režiji okupatora. OBELEŽAVANJE Dvanaestog jula 1942. godine u Bitolj su do­ šla tri specijalna komesara za »jevrejsko pita­ nje«, sa ciljem ubrzavanja priprema za vršenje akta genocida nad trudoljubivim, poštenim i mir­ nim bitoljskim Jevrejima. �Kulminacija ponižavanja Jevreja bilo je nji­ hovo obeležavanje. Po naredbi komesara Beleva od 15. IX 1942. godine jevrejske kuće bile su obeležene. Na vratima su se pojavili natpisi: »Jevrejski stan«, a .s leve strane natpisa bila je šeštokraka zvezda. Na ulazu svake kuće bio je is­ taknut spisak članova porodice koji žive u njoj. I malobrojni, preostali, dućani bili su markirani natpisom »Jevrejska radnja« i Judisches Magazin. Komesar Aleksandar Belev požurio je sva­ kog Jevrejina da i lično ponizi. On je 19. IX 1942. g. izdao naredbu po kojoj svaki Jevrejin obavez­ no mora da nosi žutu značku — šestokraku zrvezdu, zvanu »Davidova zvezda«. Svaki Jevrejin uhvaćen bez žiga posle 29. IX 1942. godine kaž­ njavan je sa D 100.000 leva. Jedino deca ispod o deset godina bila su oslobođena obaveze noše­ nja značke. Posle naredbe o »Davidovoj znački«, sledila je naredba o ograničenom kretanju Jevreja. Za­ branjeno im je posećivanje društvenih zgrada, hotela, lokala, bioskopa, kretanje glavnom uli­ com grada, posećivanje igranki, odlazak u susedna sela bez posebne dozvole, a u 19 časova svaki Jevrejin je morao biti kod kuće. Bitoljski Jevreji koji su živeli s desne stra­ ne Dragora, odmah posle markiranja, prebačeni su na levu stranu reke. Dragor je postao crna li­ nija za Jevreje. Nisu smeli da pređu na dCsnu stranu grada. Jevrejima je bilo zabranjeno i da idu na pi­ jacu pre deset časova. Praktično, oni nisu mog­ li ništa ni da kupe, jer ono malo namirnica što je bilo na tezgama rasprodavano je odmah pos­ le donošenja na pazar. Bili su izloženi smrti glađu. Bitoljski Jevreji živeli su u klasičnom »ge­ tu«. Ograničeni, pritisnuti do bezizlaza. No od svega najviše je pekla žuta zvezda. Oni su bili žigosani. Njihovo dostojanstvo — svedeno do spuštanja čoveka na nivo životinje. — Žuta zvezda je žig. Žig kojim se obeležava stoka određena za klanje, za kasapnicu. Čim se stoka žigoše, predstoji joj nož. Nije važno — odmah ili kasnije. Doći će red. I mi smo žigo­ sani. Ovi gadovi nas pripremaju za kasapnicu — ovako je komentarisala Estreja žutu zvezdu i druge oznake koje moraju da nose članovi gru­ pe sa kojom je zadužena da politički radi. 0 ovo­ �46 me je razgovarala i na partijskim sastancima, pa sa svima poznanicima. Stid me da ljude pogledam u oči noseći ovu prokletu zvezdu na grudima! — žalila se Estreja organizovanim Makedoncima. — Ne, Estreja, zbog toga treba da se stide fašisti. Što su suroviji njihovi postupci tim bli­ ži jc njihov kraj! — odgovarali su joj oni. Znala je Estreja koji je izlaz iz ponižavanja. Znala je da obeležavanje još više rasplamsava narodno nezadovoljstvo i zato je bila neumor­ na u vršenju revolucionarnog posla. Nju nikad nije omela »crna« linija Dragora, niti policijski čas. Jednu takvu »neposlušnost« Estrejinu saopštava slikar i pisac Tode Ivanoski: — Onako skromna, no ognjena apostolka is­ tine, Estreja je usađivala sigurnost među drugaricama i svuda gde je mogla da izlije svoja borbena osećanja. Kao partijka, sa skrivenom gordošću je iz­ vršavala raznovrsne zadatke... I ona je bila jedna od onih koji su češće ga­ zili crnu liniju policijskog časa. — Vraćam se sa ljubavnog sastanka — od­ govorila je jednoj fašističkoj patroli kada je is­ ta htela da dozna gde je bila posle određenog časa slobodnog kretanja. Vrteći sumnjičavo glavama, naoružani čuva­ ri »novog sveta« su je pustili. Nastavila je put. U tami uličice zasvetleli su joj zubi. Zadovoljno se nasmešila, a potom je ozbiljno razmišljala: »Zar sam ih obmanula?... Pa, ja sam zaista bi­ la na ljubavnom sastanku!...« Partija je bila Estreji i ljubav, i ideal, i ži­ vot i sve ono što može da se poželi. Svi članovi Partije, SKOJ-a i ostali antifašisti njoj su bili braća i sestre. Sestrinski se držala prema svima. Zato su je oni toliko voleli, toliko poštovali. Od žute značke se stidela, bila je uvređena do dna duše, no nikad nije pala u razočarenje. Naprotiv, uvek je svoje vršnjake i mlađe hrab­ rila, govoreći im: — šta ako nosimo žutu zvezdu, kad nam je u srcu crvena petokraka! Važno je, drugarice, srce, duša. Od sile i planina puca. Srušiće se ovo čudovište jednog dana, kao da ga nikad nije ni bilo. Samo napred... �MOLBA ZA ODLAZAK U PARTIZANE Bitoljski Jevreji od prvog trenutka našli su se u antifašističkom frontu. Proglasi Pokrajin­ skog komiteta Partije bili su samo moralna po­ drška i glavno oružje komunistima za delovanje među širokim jevrejskim masama. Takvu ulogu odigrao je i proglas PK KPJ za Makedoniju od februara 1942, u kome se pozivaju narodnosti da stupe u borbu za slobodu zajedničke otadžbine Makedonije. I Mesni komitet KPJ za Bitolj u svom pro­ glasu od jula 1942. godine ukazaće na ropski po­ ložaj narodnosti, pa" ih poziva u »narodne parti­ zanske odrede«. U formiranom odredu »Dame Gruev« (6 . VII 1942.) bio je i Mešulam Viktor — Bustrik. Taj fakt bitoljske Jevreje prožeo je osećanjem gordosti što imaju svog čoveka među naoružanim borcima, ali mnoge i osećanjem bola što nisu s njim, što moraju, po direktivi Partije, da ostanu u pozadini. Među takvima je bila i Estreja Ovađa. U ovom odredu, inače, boriće se i: Pepi Peso, Murdo Todolanu Spiro. Estreja je bila angažovana oko prikupljanja »crvene pomoći«. Skupljala se hrana, odeća, obu­ ća, lekovi i ostali materijal za partizansku opre­ mu. Ona nije mogla, lično, pomoći davanjem na­ mirnica ili drugih proizvoda jer ih i sama nije imala, ali je bila neumorna u pletenju čarapa, rukavica, džempera, pulovera, u šivenju odela, ranaca... Ono što je bila naučila u Beogradu sad je dobilo primenu. Akcijom crvene pomoći među jevrejskim stanovništvom uglavnom su ru­ kovodili Isak Sarfati, Mois Moše, Leon Išah i dr. Članovi KPJ i SKOJ-a organizovali su neko­ liko sabirnih akcija novca od sveg jevrejskog živ­ lja, u vidu pomoći siromašnim jevrejskim poro­ dicama. Veći deo sredstava bio je priložen fon­ du »Narodna pomoć«. Isto tako, korišćena su i mala skupljanja mladih (u materijalnim sred­ stvima) za NOB — seća se učesnik u tim akci­ jama Žamila Kolonomos. Preko akcija »Crvene pomoći« u toku 1942. godine u Bitolju je veći deo novca i drugih ma­ terijalnih dobara za potrebe zatvorenika u NOB prikupljen među jevrejskim stanovništvom. U Bitolju nije bilo jevrejske kuće u kojoj ni­ je bilo članova KP, SKOJ-a ili simpatizerske gru- �48 po. Svi su bili uključeni u antifašistički pokret. Skupljana pomoć za NOV čuvala se u kućama Šamija Morica, Pepa Hasona, Davida Kalderona, I šaka Izraela, Solomona Kasorle, Leona Kamhija, Adele Faradži i drugih. Deo crvene pomoći samo privremeno je mo­ gao bili čuvan kod Estreje. Ona je skupljala i prenosila na određeno mesto. Sobica u koioj je živela sa svojim najbližim bila joj je jedina pro­ storija. U njoj nisu mogli da se smeste ilegal­ ci, ali su zato tu održavani partijski i skojevski sastanci i odavde su rapoređivani na druga mesta ilegalci i borci — kod Morda Nahmijasa Laže, Pepa Hasona, Simeona Kalderona, Rože Kamhi, Bena Rusoa, Stele Kamhi, Solomona Ka­ sorle i dr. A u jevrejskim kućama živeli su mno­ gi ilegalci i borci: Stiv Naumov, Pečo Božinoski, Vera Aceva, Vera Ciriviri, Dimče Mileski Dob­ ri, Anka Obukina, Beno Ruso, Murdo Todolano Spiro, Kiril Krsteski, Vangel Načeski, Pepo Kam­ hi i drugi. Partijski i skojevski sastanci održavani su i u kućama jevrejskih aktivista. To je naročito učestalo posie zabrane o prelasku Jevreja na desnu stranu reke Dragor. Takvi sastanci su odr­ žavani u stanovima-kućama Estreje Ovađe, Bena Rusoa, Žamile Kolonomos, Adele Faradži, Rože Kamhi, Stele Kamhi, Estreje Levi, Nisima Albe, Rike Sadikarija, Isaka Izraela, Davida Kaldero­ na, Viktora Parda, Pepa Hasona, Morda Nah­ mijasa i dr. Rad na sastancima je bio omogu­ ćen stražarenjem članova KP i SKOJ-a. Tu duž­ nost je često vršila i Estreja. Ovakva obazrivost omogućavala je Jevrejima da su aktivni bez mno­ go potresa. Samo provala izvršena 1942 godine osetno ih je pogodila, kada su bili zatvoreni: Vik­ tor Pardo, Moric Romano, Eli Faradži, Bato Anaf i Moric Sami. Akcijom »trudovaci« bugarski okupator je obuhvatio i deo jevrejske omladine, da se ona ne bi našla u borbenim redovima za slobodu Make­ donije. Ovi radnici-obveznici odvedeni su na po­ sao u Bugarskoj. Kasnije su internirani u Bugar­ sku i: Aron Levi, Leon Kamhi, Vida Ruso i Albert Ruso, odakle su, u martu 1943. godine, deportovani. Napredna jevrejska ženska omladina posećivala je i kurševe za iprvu pomoć. Njih su odr­ žavale lekarke jevrejskog porekla Marjam Po- �padić i Helena Išah-Hedvegi. Te kurseve je posećivala i Estreja. — Estreja, ti znaš mnogo stvari koje mi ne znamo. Sto si i ti s nama? — pitale bi je katkad druge polaznice, a ona je odgovarala da treba učiti sve što je korisno i potrebno za određeno vreme i prilike. — Prva pomoć, vidite, potrebna je i ovde, a kamo li gore! To »gore« Estreja je izgovarala s naglaskom i posebnom gordošću i odvažnošću. Letela je ona jevrejskim delom Bitolja i ju­ la 1942. Raznosila je proglas PK KPJ za Make­ doniju upućen makedonskom narodu i Jevrejima u Makedoniji, u kome se otkrivaju namere Bugara. Svakom kome je predavala primerak progla­ sa Estreja je govorila: — Evo, vidi gde nam je mesto, u čemu je spas... Ilinden 1942. godine bio je proslavljen u du­ hu proglasa Pokrajinskog komiteta — dogovor, akcija »za novi i poslednji Ilindan«. Akcija odre­ da »Dame Gruev« u selu Smilevo još više je ras­ plamsala duh naroda, a ulila strah u kosti oku­ patora. Herojska smrt Štiva Naumova i Mita Bogoevskog vodila je zakletvi Bitoljaca da će dosledno produžiti njihovo delo. Formiranje par­ tizanskog odreda »Jane Sandaniski« značilo je nov uspeh bitoljske partijske organizacije. U njemu su bili i: Aron Aruesti, Beno Ruso, Nisim Alba Miki i drug Jevreji. Estreja je uporno tra­ žila da uđe u borbeni odred. — Zašto mi, drugovi, ne dopuštate? Meni je mesto među borcima... — govorila je partij­ skim rukovodiocima. — Ti si, Estreja, potrebna ovde. U planini ne ireba samo jedan... Pušku treba da zgrabi ceo narod. A ko će to sve organizovati ako tamo ode­ mo svi, svi partijci i skojevci? — objašnjavali su joj drugovi iz partijske organizacije. Pri to­ me su joj obećali da će je u sledećoj, pogodnoj situaciji pustiti. Preduzete mere bugarskog okupatora protiv Jevreja Pokrajinski komitet Partije pravilno je ocenio i pred kraj 1942. godine uputio apel ma­ kedonskim Jevrejima za stupanje u borbu, isti­ čući: * Estreja Ovađa Mara �»Obruč oko prava i života jevrejskog naroda sve više se steže... Potkupljena velikobugarska vlada sprovodi nad vama, Jevrejima iz Makedo­ nije, dosledno besnu politiku Gestapoa... No, mislite li da neće posegnuti i za vašim životima? Krvave ruke Hitlera već su počele da priprema­ ju totalno istrebljivanje Jevreja. Poljska, Hrvat­ ska i Rumunija su primer toga. Još sutra to mo­ že zadesiti i vas u porobljenoj Makedoniji. I sve govori da to već stiže. Treba misliti dok ima vremena! Sutra maze biti kasno! ... Nema borbenijeg naroda od jevrejskog — ne treba da ima borbenijeg naroda od jevrejskog. Ostaje samo borba..., drugog izlaza nema...« — Drugovi, vidite ovaj apel! Molim vas, re­ cite mi kada i gde da budem, ili da sama pođem u partizane! — nastojala je Estreja da što sko­ rije ode među borce. — Estreja, rekli smo ti kad ćeš otići. Poziv treba da se dostavi svakoj jevrejskoj kući i u svakoj da sc objasni. — Odneću ga u svaki stan, a, ako ustreba, predaću ga lično u ruke svakom Jevrejinu, sa­ mo mi kažite kad ću se naći tamo, gore, odakle pozivaju drugovi?. .. Drugovi, teško mi je dru­ gog da ubeđujem, a da sama ne pođem. Sta će reći oni koje ubeđujem? . .. — Strpi se, Estreja, strpi se do proleća! — smirivali su je drugovi iz partijske organizacije. UOČI TRAGEDIJE Akciju za likvidiranje Jevreja iz Makedonije bugarski okupator je početkom 1943. godine pri­ vodio kraju. Već su bugarski ministar unutraš­ njih poslova Gabrovski i Ajhmanov specijalist za jevrejsko pitanje u Makedoniji SŠ-kapetan Teodor Daneker potpisali dogovor o deportovanju 20.000 Jevreja iz Bugarske i okupirane Ma­ kedonije. Dana 3. februara 1943. godine kome­ sar Belev telegrafski je naredio svim delegati­ ma opštinskih komesarijata za jevrejska pita­ nja da hitno naprave spiskove svih Jevreja, sa svim generalijama: ime i prezime, pol, uzrast, zanimanje i tačna adresa življenja. �Pripremama oko iseljavanja Jevreja iz Ma­ kedonije rukovodio je Zahari Velkov, a u Bitolju — Kiril Stoimenov. Bugarska vlada je dala vizu za iseljavanje 11.392 Jevreja, od kojih 7.144 iz Makedonije, uz obavezu: »Ni u kom slučaju bugarska vlada neće zahtevati vraćanje iseljenih Jevreja.« Pripreme za deportovanje su vršene u stro­ goj tajnosti. Dan je bio određen — 11 mart 1943. Estreja kao da je predosećala poslednje da­ ne bitoljskih Jevreja. Neprestano je zahtevala od partijske organizacije da ide u partizane. — Ovih dana ćemo videti, Estreja. Ovih da­ na, budi uvercna, nešto će se uraditi s tobom i sa drugima... — govorili su joj rukovodeći lju­ di partijske organizacije. Pokrajinski komitet KPJ za Makedoniju u februaru je izvestio mesne komitete o priprema­ ma okupatora za prebacivanje Jevreja i nekih drugih narodnosti u logore. To je izazvalo vanredno uzbuđenje i nervozu kod bitoljskih Jevre­ ja (početkom marta). Zaista, Mesni komitet Bitolja našao se pred posebnom teškoćom: javljaju se ljudi za parti­ zane, a četa »Jane Sandanski«, usled pojačanog terora bugarskih fašista, bila je u Jegejsicoj Ma­ kedoniji. Posle pisma Glavnog štaba i Pokrajin­ skog komiteta — Mesni komitet obaveštava ru­ kovodstvo čete da je moguća deportacija Jevre­ ja: »U vezi sa ovim posebno se pripremajte, jer, inače, možemo izgubiti dosta boraca. Mi ih tu nemamo gdc smestiti«. Jedna jevrejska delegacija otišla je kod bitoljskog vladike Filarsta. Od njega je traženo da se zauzme da Jevreji iz Bitolja ne budu interni­ rani. Vladika je rekao delegaciji da se takva stvar ne može desiti i da su »glasovi koji se šire u ve­ zi s tim neprijateljska propaganda«. Oko 650 bitoljskih Jevreja članova KPJ, SKOJ-a i simpatizerskih grupa kao i veliki broj ostalih antifašista predosećali su tragediju. — Uveče Jevreji nisu gasili svoje lampe — šili su rance i odeću po čitavu noć, legali su obu­ čeni od straha i zime, ali su ipak verovali da će deportacija biti kasnija i da će biti odvedeni na prinudni rad — kaže Žamila Kolonomos. Ona saopštava i sledeće podatke: — Do poslednje večeri između 9. i 10. marta 1943. godine u jevrejškim stanovima održavani �su partijski sastanci. Bilo je jasno da je neostvarljivo masovno spašavanje jevrejskog živLja a postavljalo se pitanje — šta da se radi sa par­ tijcima, skojevcima i omladincima koji su duže vremena vršili pritisak i zahtevali da odu u par­ tizane. Onda, preneta je direktiva Mesnog komi­ teta Bitolja da se svi oni koji su sposobni da nose oružje samoinicijativno, u grupama, preba­ ce u Grčku i Albaniju, ostavljajući adrese po­ moću kojih bi se kasnije povezali i prebacili u odrede. Jedna grupa članova KPJ i SKOJ-a organizovano je prešla u ilegalnost. Nekoliko grupa skojevaca i članova KPJ samoinicijativno i uspešno su se prebacili u Grčku i Albaniju. Nekoliko članova KPJ sklonjeno je kod Bore Altiparmakoskog, a posle izvesnog vremena oni su preba­ čeni u partizane (Salamon Sadikario Mo, Salamon Sadikario i Albert Ruso). U Grčku su se prebacili: Samuel Kalderon, David Kalderon, Marsel Demajo, Pepo Hason, Menteš Išak, Luna Išak, Pepo Išak, Albert Kasorla, a potom su se uključili u naše partizan­ ske odrede. U Grčku su prebegli i: Pepo Nahmi­ jas, Dora Nahmijas i Alegra Sami, no kasnije su oni prebačeni u logor Aušvic. Među prebačenim u Albaniju su: Jusef Aroesti, Moše Kasorla, Šimon Aroesti, Sadikario Salomon, Rika Sadikario, Rašela Nahmijas, Leon Franko, Pardo Esteransa, Pardo Leon, Sarika Peso, Ilijas Baruh i drugi. TRAGIČNI 11. MART 1943. U ilegalnom skloništu, kod Bogoja Siljanoskog, bili su smešteni Estreja Ovađa, Žamila Kolonomos, Roza Kamhi, Adela Faradži i Estreja Levi. Dućančić Bogojcv se nalazio naspram bu­ garskog »učastoka« (policijske uprave), kod današnjeg gradskog trga. Ta radnjica je bila ma­ la, sa jedva 5— 6 kvadratnih metara prostora. Bo­ goja je tu prodavao cigarete i »trudove« marke za radnike. Unutra je bila pregrađena trskom na dva dela, a dole se nalazio isto tako mali po­ drum. Pet devojaka i drugi ilegaldi (Đoko Tapandžieski, Vasko Angeloski Purinot i Goce Trajkoski) bili su smešteni u užem delu pregrađene radnjice, koji je jedva obuhvatao prostor od 2 x 2 metra. �Bogoja je invalid bez leve noge. Njemu je poveravan na čuvanje novac, a i stvari skuplja­ ne preko »Crvene pomoći«. On je uživao puno poverenje partijske organizacije, a kontaktirao je direktno sa članom Mesnog komiteta KP i sekre­ tarom Mesnog komiteta SKOJ-a za Bitolj Pavlom Ivanoskim. Početkom marta Pavle ga je obavestio: — Bogoja, ovih dana kod tebe treba da srnestimo osam ilegalaca — pel Jevrejki i trojicu drugova. — Čekaj, Pavle, činite im medveđu uslugu! Na desetak koračaja, prekoputa, je učastok... — Tu je, Bogoja, najsigurnije. Niko neće poverovati da u ovolikoj radnjici žive ilegalci, niti iko pretpostaviti da ih ti možeš izdržavati. A, plus, dućančić je baš do samog učastoka. Ne­ ma gde na drugom mestu. 'Ajde, reci sam!... O danu i času njihovog prebacivanja u tvoje pro­ storije javiću ti nešto kasnije! Desetog marta Bogoja je primio novo saopštenje: »Večeras počinje sa prebacivanjem ile­ galaca. Lozinka kojom će ti oni pristupiti je: »Imate li cigarete kartel?«. Ti ćeš im odgovoriti: »Imam i brzo zatvaram«. Čuj, primićeš samo one koji ti kažu lozinku. Čim se smrklo, u Bogojevu radnjicu su po­ čeli pristizati Žamila Kolomonos, Adela Faradži, Estreja Levi, Goce Trajkoski i Vasko Angeloski. Kobnu noć između 10. i 11. marta 1943. godi­ ne Estreja Ovađa je provela u dućanu Stoj četa Tapandžioskog, oca skojevskog rukovodioca Đoke Tapandžioskog. Tu ju je doveo član Mesnog komiteta Roza Kamhi. Njih troje — Estreja Ovađa, Roza Kamhi i Đoko Tapandžioski pre­ noćili su u tom dućanu u Skadarskoj ulici br. 3 (sada Ulica Cane Vasilev 3). Radnju je spolja_zaključao Đokov brat Mile. Poponoći, između 2 i 3 časa, 11. marta 1943, Estreju i ostale je probudio vrisak, plač, zapo­ maganje Jevreja i pretnje bugarskih policajaca. Osluškuju. To je. — Nemoj da plačeš, bre Juda! Vratićeš se posle rata. Ideš na kraće vreme u stare krajeve! — ubeđuje neki Bugarin. — Ne, ne-e-e! Iz Bitolja ne-e-e...! — kroz plač moli neki starački jevrejski glas. �— Nema ne. Ići ćete tamo kuda kaže car, bre ništarijo! — pretili su policajci, agenti, voj­ nici. Između 3 i 9 časova Estreja i ostali u duća­ nu Stojčeta Tajpa/ndžioskog, a i njih petoro kod Bogoja Siljaniskog, pretvorili su se u uho. Pre­ poznaju pojedine glasove. Napolju plač i vrisak beba, dece, staraca i starica, isplašenih muževa i žena, a u ova dva skloništa ilegalci gore od bo­ la, izbezumljuju se od uzbuđenja, zbog neshvat­ ljive surovosti tirana. Martovski četvrtak rasplakao je ceo Bitolj. Svio ga u tugu zbog tragedije 3.013 svojih sino­ va, sugrađana. Krcz polusleđena okna Bitoljci su se opraštali za navek od vrednih i poštenih i poštenih svojih sugrađana. Niko nije smeo da iziđe na ulicu. Grad je bio blokiran. Ni ptica ni­ je mogla proleteti dok komipozicija voza sa Jcvrejima nije krenula nepovratnim putem. Estreja, Roza i Đoko prebacili su se iz du­ ćana Stojčeta Tapandžioskog kod Bogoja Siljanoskog 11. marta uveče. Odveo ih je Mile Tapandžioski. Najiprc, kao obezbeđenje, uđe Đoko Tapandžioski, a nekoliko minuta kasnije Estreja je upitala Bogoja: »Imate li cigarete kartel?« — »Imam i brzo zatvaram« — odgovorio joj je pro­ davač i, otvarajući joj vrata određene prostori­ je, samo dodao: »Ulazi!« U sobici se našlo os­ moro ilcgalaca. Sede na patosu. Pogledi govore sve. »Ovo je mesto našeg spasenja« — zaključu­ ju u sebi. Tesna sobica — ali široko srce Bogojevo. Prvi kupci cigareta kod Bogoja bili su bu­ garski agenti i policajci. Bili su zadovoljni »iz­ vršenim zadatkom«. Neki od njih su i komentarisali: — Daj, Bogoja, jedan »kartel«. Da pripali­ mo za duše Juda. Dobili su svoje. Otišli su u »stare predele!«, a to »stari predeli« izgovarali su razvučeno, ironično. Bogoja ih ćutke uslužuje. O »uspehu« nemačkih slugu slušaju njih osmoro. — Sto ćutiš, gazda Bogoja? Očistili smo grad! — veli jedan policajac. — Bog... Drugi agent nije mu dopustio da završi, hva­ leći se: — Bog za Judejce je firer Hitler. To što on presudi, presuđeno je! �— Bog!... Opet Bogoja nije završio rečenicu, misao. A mislio je, očevidno, na drugog boga... »Niko vam neće pomoći, psi jedni... Skupo ćete platiti. Nije daleko ni vaš crni petak!« — odgovarale su, u sebi, grizući usne, lomeći prste, zorko i prkosno Estreja Ovađa, Žamila Kolonoinos, Roza Kamhi, Adela Faradži, Estreja Levi... BORAVAK U BOGOJEVOM DUĆANU Za osmoro u Bogojevom dućančiću nije mo­ glo biti ni vazduha za disanje a kamoli uslova za življenje. Danonoćno oni sede na podu. Prvih dana voda im je bila, skoro, glavna hrana. Nuž­ du su vršili u hartije, koje je Bogoja uveče ba­ cao u Dragor ili na koje drugo mesto. Potom su nuždu počeli da vrše u podrumu i s vremena na vreme sve je čišćeno. Za trojicu ilegalaca dobivena je veza i posle četiri—pet dana otišli su u partizane. O tome ni­ su bile obaveštene ovih pet Jevrejki. Pefipostavljale su da su samo prebačeni na neko drugo mesto. Unekoliko je, pak, sad tu »proširen« prostor i mogu se bar noge ispružiti. Posle 13. marta Bogoja je počeo da im dono­ si nešto više hrane, dobivene preko Pavla. Hra­ na je bila slaba i donošena neredovno. — Ponekad nisam dobijao hranu u dogovo­ reno vreme. Bilo mi je žao jadnih devojaka. Tad bih zatvorio radnju i usred bela dana, pred po­ gledima Bugara, nosio sam hleb koji sam uzimao kod nekih drugova za koje sam znao da ga ima­ ju. Stavljao sam ga u nogavicu leve, odsečene no­ ge i tako prenosio devojkama. Ostavljao bih ga ispred vrata, nisam ulazio k njima. Takva je bi­ la direktiva. Sporazumevali smo se lupkanjem, kad je bilo potrebe da se nešto saopšti — priča Bogoja Siljanoski. 0 boravku u dućančiću i o planovima kaže Bogoja: — Uslovi za život u dućančiću — nikakvi, ali su ilegalci bar bili tu obezbeđeni. Jednom prili­ kom Pavle i ja smo razmišljali i o kopanju pod­ zemnog tunela od podruma moje prodavnice do bugarskog »učastoka« da bi se to nadleštvo po­ tom miniralo. Planirali smo da ilegalci stalno kopaju, a da se noću zemlja prenosi i baca neg- �56 de dalje, možda — u reku Dragor. Čak smo na­ bavili i dinamit. Projekta smo se odrekli — ne znam tačno zašto, no bolje je što se tako desilo. Dinamit sam kasnije odneo kod Riste Božinoskog... Bogoja je uspeo da, preko trske, sprovede do te prostorijice i malu sijalicu, da bi devojkama poslužila u dugim noćnim časovima i nesa­ nicama. Kontakt sa ilegalcima održavao je samo Pavle Ivanoski. Jedino je on ulazio kod njih u so­ bicu i s njima se dogovarao. — Druže Pavle, šta je sa našima? Kuda su ih o d ... — Estreja nije mogla da završi pitanja. Suze su tekle, a grlo stezalo. Umesto odgovora Pavle je pružio Estreji i ostalim letak bitoljske partijske organizacije iz­ dat povodom varvarskog obračuna sa Jevrejima ovog grada. U letku su informacije o svemu, a nalaze se i ova mesta: »... Ovih dana velikobugarske sluge Hitlera izvršile su još jedan zločin nad makedonskim Je­ vrejima. .. Ovih dana makedonski Jevreji, svi do jednog, bačeni su u koncentracione logore... Pošto su ih opljačkali do poslednje pare... čopori bugarskih šakala izvršili su i poslednji, lešinarski zadatak: Prvo su blokirali ceo grad, zatvorili su gra­ đane celog dana po kućama i onda su se još noću razbojnički približili jevrejskim mahalama i kao divlje zveri bacili se na nezaštićene žene, decu i starce, pokupili i poslali na milost i ne­ milost Hitlera. Susedi Makedonci bili su svedoci strašnih prizora: agenti, žandarmi, vojnici viču, udaraju, psuju prostački; deca i žene pište, starci blede i padaju u nesvest od straha... __ Celoga dana nad Bitoljem se beše nadnela španska inkvizicija u najstrašnijoj formi: fašis­ tičke tiranije... Na stanici svi Jevreji, i muško i žensko, i staro i mlado — padaju i ljube makedonsku zem­ lju, svoju domovinu, koja ih je ishranila i od­ gojila. Dođoše divlji — oteraše pitome. Dođoše gameni — skitnice i mangupi, oteraše domaćine iz vlastitih kuća, sa ognjišta dedova i pradedova. Golgota se nastavlja. U jednom vagonu pu­ no izgnanika, jedna žena na putu za logor rađa �bez babice, bez vode... U drugom vagonu umire starac. U koncentracionom logoru za 10 dana umiru 17 lica, četvorica vrše samoubistvo. U lo­ goru: stanovi su izbe i arovi... Velika većina makedonskog naroda, u ovim tragičnim danima za Jevreje, osetila je silnu lju­ bav, iskrene simpatije i solidarnost prema Jevrejima... Makedonske majke! Vi ste slušale vrisak jevrejske dece koju su golu i bosu isterali iz pos­ telja. Misleći na vašu čeljad, vi ćete zakleti svo­ ju decu da se bore protiv fašističkog porobljava­ nja svoje otadžbine. Živeli naši jevrejski sugrađani!...« Iz letka Estreja je saznala o sudbini svojih najbližih, bitoljskih Jevreja, ali se nadala da će se jednog dana sresti s njima, mada je saznala i o odvođenju osam bolesnih Jevreja iz boLnice. — Od dugog gladovanja, nemanja mogućnosti za održavanje higijene, prikovanosti na jednom mestu — zdravstveno smo svi popuštali, a naj­ više Estreja Ovađa, budući da je i pre toga bila iznemogla i od neprehranjenosti. Ona se i razbolela od prehlade. Stavljali smo je u sredinu i zagrevali našim telima pripijeni uz nju. Adela Faradži je prosto dobila nervni napad, pa je to počela da manifestuje smehom. Mi, unutra, na­ stojali smo da prigušimo njen glas, a Bogoje je udarao po podu štakama da se ne bi čulo napo­ lju — seća se Žamila Kolonomos. Zdravstveno stanje Estrejino postalo je za­ brinjavajuće. Pavle Ivancski preduzimao je mere da dovede lekara, ali nije uspeo. — Toliko se razbolela — kaže Bogoja Siljanoski — da smo Pavle i ja pravili plan: ako um­ re — da je sahranimo u podrumu, a posle oslo­ bođenja da se njeno telo prenese na groblje... »Terapija« — zagrevanje telima njenih dru­ garica — pomogla je. Krenulo je nabolje. Iz dućančića povremeno je izlazio Đoko Tapandžioski, a u dva-tri dana i Roza Kamhi. Ona je urgirala kod Mesnog komiteta da se tih pet ilegalki što pre uključe u partizanski odred. Da ne bi bila otkrivena u gradu, Janko Pio je doneo kod Bogoja crnu boju iz apoteke Ahila Ćaloskog da bi prefarbala svoju crvenkastu kosu. Ipak, jedan časovničar, koji je imao radnjicu u blizini Bogojeve trafike, prepoznao je Rozu. Hteo je da to odmah prijavi Bugarima. Svoju �nameru časovničar je saopštio jednoj devojci, Turkinji. Ona, pak, imala je vezu sa jednim ak­ tivistom i rekla je Bogoju: — Bogoja, onaj časovmičar izdaće te kod Bugara. Kod tebe je, kaže, video neku Jevrejku koja se krije. Gledaj i radi šta znaš. Nemajući kud, Bogoje ide časovničaru: — Čujem da hoćeš da me tužiš kod Bugara; video si kod mene neku Jevrejku?! — Da, Bogoje. Ako ne kažem, biće zla ne samo za tebe i mene već i za sve nas. — Nemoj, komšija, da ogrešiš dušu. Nemoj da me upropastiš. Kakva Jevrejka?! Evo, ja ću ostati tu, a ti idi i proveri sam. Ako nađeš, on­ da evo me! Junaci se Bogoje, a u sebi misli: »Ako pođe ova prodata duša, ne jednu već pet će naći unu­ tra. Tek sam onda obrao bostan«... Srećom, saidžija nije otišao u policiju. Zahvaljujući Blagojevoj snalažljivosti, nije došlo do prijavljivanja tog slučaja vlastima. U stvari Đoko Tapandžioski i Roza Kamhi izlazili su sa punom predostrožnošću. Stao bi Bogoje na vratima i kad bi utvrdio da nije slobodno, pevušio bi: »Nemoj, nemoj...«, a ako je bilo sve u redu, pevušio bi »'Ajde sada, samo da ne vidi niko«. No, ne može se sve sakriti od bliskih. Jednom je izašla i Žamila Kolonomos sa Adelom Faradži. Žamila je otišla da uzme zlato i druge dragocenosti u kući gde ih je ostavio njen otac. Vratile su se neprimećene. Novac i ostale dragocenosti dala je Pavlu Ivanoskom da bi ih on predao organizaciji, a on ih je na čuvanje ostavio kod Bogoja. — Ne mogu se opisati tri nedelje provedene u dućančiću Bogojevom. Gledamo agente i po­ licajce, na dohvatu smo im. Slušamo njihove pretnje i psovke u odnosu na »šumske«, komu­ niste. Kroz otvore trščanog zidića motrimo ih — opisuje Žamila Kolonomos. DUGOOCEKIVANA VEST S desne strane Bogojeve trafike bila je obu­ ćarska radnja. Jednom se odatle čulo neko lu­ panje. Ne govoreći ništa ilegalkama, Bogoje je na to skrenuo pažnju Pavlu: �— Pavle, čujem neku lupu iz susedovog du­ ćana. Da nisu nešto naslutili ove bugaronje pa pokušavaju da sruše pregradni zid i da tako ži­ ve uhvate ilegalke. Moramo ih prebaciti na dru­ go mesto, osigurati. Nije bilo vremena za čekanje, a nije bilo kud. Pavle ih je odveo svojoj kući. — Moramo otići odavde! — rekao im je on. — Znači' — skočila je od radosti Estreja. — Idemo? — upitaše druge. — Ne, odlazimo na drugo mesto. Još nije stigla veza, a ovde je nešto nesigurno. Pavle Ivanoski je bio mnogo siromašan. Imao je samo majku. Oni sami nisu imali čime da se prehrane, a kamoli da zbrinu i pet ilegalki. Ka­ da ih je njegova majka videla, blede i iznemogle, uze nešto luka, istuca ga, dodade sirćeta i vode, izmeša to i, uz nekoliko zalogaja hleba, ponudila ih. Kod Pavla Ivanoskog ostale su tri dana, ali skoro neobezbeđene. Sa svih strana — prozori. Jednom, iznenada, ušla je u sobu devojka, Žamilina školska drugarica i videla ju je. Kuda sada? Moralo se — Pavle Ivanoski je otišao Bogoju Siljanoskom. Onda su zajedno svratili kod obućara. Zapažaju: nema nikakvog kopanja. Pažljivo, izađe Bogoje i ode u sobicu gde su bile ilegalke. Pavle glasnije govori u obućarevoj radnji, a Bogoje glasnije u svom duća­ nu. Zapažaju: jedan drugoga ne čuju. Znači — sigurno je. — Vraćamo se, Bogoju — reče im Pavle. — Kad ćeš, druže Pavle, reći: »Idete u par­ tizane!« — pita Estreja. — I to će biti, Estreja. Mislim, uskoro — umiruje je on. U stvari, umiruje Pavle svih pet, jer su sve postale nestrpljive. Teško je bilo da odu od Bogoja, sad teško da se nezapaženo tamo vrate. Krenule su jedna za drugom. Uspele su. Sad su u trafici Bogojevoj ostale samo ne­ koliko dana. Jednog aprilskog popodneva sa Pavlom ih je posetio Boro Miljoski. Doneo je pri­ jatnu, dugo očekivanu vest: — Večeras odlazite u partizanski odred! �Sekretar Mesnog komiteta Estreji je rekao: — Estreja, ti si bolesna. Odlučili smo da tebe smestimo u jednom susednom selu. Da se malo oporaviš, a potom ćemo i tebe u odred. — Kud idu svi tamo ću i ja. Ne želim da se razdvajam. Hoću da poginem kao partizanka, a ne da ovako skapavam! — bila je odlučna Es­ treja. KOD ELEN SKOBERNI Nije bilo sile koja je mogla da spreči Estro­ ju. .. Nije mogao niko da je ubedi da ne pođe odmah u partizane. Zaista, sa zdravljem je bila nešto bolje, ali je sekretar bio u pravu. U malom dućanu kod Bogoja, pred bugar­ skim policijskim kvartom, pet ilegalki vršile su poslednje pripreme za dugo očekivani čas. Mes­ ni komitet je preko njih poslao borcima nešto od odela i sanitetskog materijala. Sve je bilo spakovano u pet zembilja. Oko 18,30 časova, u aprilsko veče, pošle su. Napred korača vodič Minela Babuki, onda Roza Kamhi, pa Estreja Ovađa, Žamila, Adela i Estre­ ja Levi. Idu sa zembiljima u ruci, tobož svaka za sebe, a kao oči u glavi čuvaju, održavaju ve­ zu. U ulici iza apoteke sestara Aleksić vodič i Ro­ za, međutim, bili su primećeni od bugarskih age­ nata. Minela i Roza pokušali su da se izgube, i probijajući se između prolaznika i skrećući u susedne sporedne uličice, prekinuli su vezu sa ostale četiri Jevrejke. Obe Estreje, Žamila i Adela, ne znaju šta da rade. Sklonile su se iza jedne kuće u tesnoj i tamnoj uličici. — Žamila, ti bolje poznaješ ovaj deo grada. Pođi ne bi li ih negde našla — predložila je Estreja. To je bilo oko 19 časova. Žamila hita. Kreće se nezapaženo od kuće do kuće. Tako se pomešala u masi prolaznika. Rože i Minela nema. Vreme odmiče i tek u jednom trenutku Žamila do­ ziva: »Roza!«. Tri devojke su sad zabrinute što nema i Žamile. I ona je morala da se provlači zaobilaznim i suprotnim uličicama da ne bi i njih otkrila �jer su i nju neki prepoznali dok je tražila Rozu. Vratila se tek u 21 čas. Paklena neizvesnost. Kuda sada? Dućančić Bogojev je već zatvoren. Odlučile su da odu u stan Dese Miljoske. Dozivaju tiho. Jedva su ih čuli i prepoznali. Duže su čekale da im otvore... Ali, i tu nisu mogle da ostanu. Posle 22 časa Bo­ ro Miljoski ih je iz svog stana odveo kod skojevke Elen Skoberni. Ona je kći inženjera. Sta­ novala je više gimnazije. Kao maturantkinja, ona je, obično, učila do kasno uveče. I sad je njena sobica bila osvetljena. Boro joj je dao znak zviždukom. Sišla je Elen Skoberni. Uplašila se kad je ugladala četiri devojke. Neke je, potom, prepo­ znala. Gde da ih smesti? U stanu ima prostora, ali ne bi smela od oca. On ne zna da je Elen organizovana. Smestila ih je u šupi, u dnu dvo­ rišta, a Bora se vratio. Rano proleće. Hladno je. U šupi je samo prazan gvozden krevet. Na nj su legle sve četi­ ri. Hladno s gornje i s donje strane. Praktično — devojke zagrevaju gvožđe svojim slabačkim i iznurenim telima. Na goloj pružini, u šupi, sko­ ro gladne i žedne, boravile su dve noći i jedan dan. Sutradan Elen im je donela lonac pasulja, kupusa i vode, ali ne i hleba. Nije mogla da neopaženo iz kuhinje uzme i hleba. — Drugarice, toliko sam mogla... — skup­ lja ramena, pravda se Elen zbog hleba. Bilo joj je, zaista, žao: u kući ima svega, a ona im ni hleba ne može doturiti. — Zahvaljujemo ti, Elen, što si nas primi­ la. Znamo kako je — tešile su je Žamila i Estreja. — Ovim si nas sasvim ugostila i nikad ti u životu nećemo zaboraviti. Zaista, za četiri devojke — ilegalke taj ob­ rok je bio prava »gozba«. Posle mesec dana one su kusale toplo jelo. Elen im je donela i jedno staro ćebe. U »po­ voljnim« uslovima, u šupi, pod brigom Elen, os­ tale su još dan i noć. Trećeg dana, uveče, došao je Boro Miljoski. Obavestio ih je da je veza uspostavljena. U 21 čas treba da budu na određenom mestu u grad­ skom parku. Dao im je javku: drug koji će do­ ći po njih da ih odvede u partizane pevušiće pesmu »Lili Marlen«. �IZMEĐU SCILE I HARIBDE U 17,30, u aprilsko veče, iz šupe Elen Skoberni je počinjala nova Odiseja do cilja. Između Eleninog stana kod Gimnazije i parka naspram železničke stanice je Scila i Haribda. Težak podu­ hvat. Mora se preći dug put, s kraja na kraj grada, neprimeceno, kroz mnoga i ključna mesta koja čuvaju agenti, policajci i vojnici. U 17 i 30 rastanak sa Elen Skobemi. Elen u zagrljaju četiri Jevrejke. Topli i dugi poljupci. Četiri Jevrejke u Slovenkinji Elen sada su videle ne samo idejnog saborca već i punu ljudskost. Ona ih ispraća kao sestra, kao m ati... Kao da su tu svi njihovi prijatelji, ćelo naselje »Lus Kurtižus«. Jer njih više nema u Bitolju. To oseća Elen, pa je svojom srdačnošću htela da im ubla­ ži bol, a i da podeli radost što idu u partiza­ ne. Reći su bile odsutne. Njih pet su bile neme. Ču se samo: — Srećno, drugarice, sestre! — Doviđenja, Elen! U 17 i 30 Estreja i tri ostale ilegalke pošle su sa zembiljima u rukama u pravcu parka. Iš­ le su dve po dve — Estreja sa Adelom Faradži, a Žamila sa Estrejom Levi. Estreja je imala da pazi na Adelu, ako nastupe krize kod nje. Kre­ tale su se zamračenim i neprimetnim uličicama. Došle su na određeno mesto. Tu su se združile obc dvojke radi dogovora. — Da uđemo u WC! — predloži Adela, kad su došle na mesto sastanka sa vezom. — Ne, ako patrola uđe baš tamo, naći će nas! — kaže Žamila. — Bolje je da se uvučemo u žbunje, i to ne sve na isto mesto — predloži Estreja. I cipredelile su se za žbunje — Estreja sa Adelom, a Žamila sa Estrejom Levi. Sakriie su se u žbunju i drveću između staza. Pritajile su se i čekaju. Čuje se samo žubor vode sa česme u blizini. Čudno: četiri Jevrejke, buduće partizanke, četiri organizovane antifašistkinje — ove večeli s nestrpljenjem čekaju da čuju melodiju fa­ šističke pesme »Lili Marlen«. Na mahove im se pričini da je čuju. Ali, n e... Dugo čekaju. Nema dogovorenog znaka. Prolazi određeno, zakazano vreme. Počinje i policijski čas. Unutrašnje uzbu­ đenje, gubljenje nade da će se veza uspostaviti. �»Možda su je otkrili« — pretpostavljaju. Nešto od ranog proleća, a više od pomisli — »kuda ako zaduženi drug ne dođe», jeza im je prodirala u kosti. Adela je počela da odaje znake svoje bolesti, pa se Estreja priipila uz nju i hrabri je: — Adela, sestro, drug će doći. Strpi se još malo... Umesto očekivane melodije, iz sredine par­ ka, iz pravca oficirskog doma, ču se topot ko­ nja i glasan razgovor Bugara. To je bila patrola konjičkog eskadrona. Potom se sve jasnije čuo taj razgovor, sve bolje čuo topot, zvuk konjskih potkovica. Estreja se pripila uz Adelu. Svukla je svoj kaput i ogrnu je. Bugari u patroli razgovaraju. To više čine od straha. Idu, pa stanu i baterijskim lampama osvetljavaju naokolo. Približili su se i nužnicima. Sa glavne staze u sredini par­ ka potom skreću putanjom koja vodi upravo ka tim objektima. Osvetljavaju. Vraćaju se. Produžavaju ka jugu. Sve bliže su. Zastaju kod če­ sme. Osvetljavaju ulaz u WC za žene. Okreću se potom u pravcu železničke stanice da bi proverili teren i s te strane. Ponovno osveti javan je. Jedan od njih pita da li da uđe radi provere. — Ne, majku im poganu, sigurno nema ni­ kog — kaže drugi. Počeše se vraćati ka sredini parka, a ba­ terijama su osvetljavali naokolo. To nisu bile lampe već reflektori. Osvetljavaju daleko i širo­ ko. Okreću svetiljke. Mlaz svetlosti pomera se do same ivice žbunja u kome su sakrivene četi­ ri Jevrejke, i skoro da im otkrije noge... Kod same česme patrola se za kratko vreme i zadrža­ la, a za četiri ilegalke to je predstavljalo večnost u očekivanju i zebnji: da li će ih otkriti? Konji kopaju nogama. Odjekuju udarci potkovica, a Bugari nešto razgovaraju. Od straha, nervnog rastrojstva, Adela je počela ponovo da se smeje. Estreja je i sad pokriva svojim kaputom pre­ ko glave i snažno je steže da se ne bi čuo glas. Ta Estrejina intervencija pomogla je da ne bu­ du otkrivene. Estreji kao da su pri tome pomog­ li i sami konji svojim topotom. Estreja je duboko, duboko uzdahnula kada se bugarska patrola na koncu udaljila, kad se više nije čuo taj stravični razgovor. Kod nje su se odmah našle Žamila i Estreja Levi. Grle je. — Spasla si nas, Estreja! — vele joj Žamila i Levi. �— Još jednom smo sve spasene! — sa olak­ šanjem je dodala Estreja. Izgubile su nadu da će doći veza. Svaka je u sebi razmišljala — šta će sad raditi... Ču se pevušenje »Lili Marlen«. Prosto ne veruju. Zviždukanje se nastavlja. To je. Izvukle su se iz žbunja. Susret sa Pavlom Ivanoskim. On je, znači, veza. Vodi ih kroz park, preko brda Tumbe-kafe, preko Sive vode, ka selu Krstor. Tu ih je sačekala partizanska patrola. PARTIZANKA MARA Odredi »Dame Gruev« i »Jane Sandanski« očekivali su na Mečka^planini četiri Jevrejke. Kole Kaninski rekao je Fani Kočovskoj: — Fana, za sve, ali za tebe imam posebno radosnu vest: dolaze četiri mlade Jevrejke. Spre­ mi se. Bićeš u trojci koja treba da ih preuzme. Zaista, za najmlađeg borca Fanu Kočovsku to je bila radosna vest jer je dotad samo ona bila ženskog pola među borcima. U trojci su bi­ li još Dimče Mileski i Pečo Božinoski. Susret je bio dogovoren kod sela Krstor. Patrola je dugo čekala. Odavno je prošlo do­ govoreno vreme, a veza još nije dovela Jevrej­ ke. Članovi trojke su se obradovali kada su ču­ li dogovereni znak zviždanja. Kod sela Krstor Estreja i njene tri druga­ rice prvi put su se srele sa narodnim naoruža­ nim borcima. — Drugovi — prvi je progovorio Pavle — ovo su očekivane drugarice. Pozdravljaju se dva borca sa četiri nova saborca, a Fana sve grli i ljubi. Posle kratkog od­ mora, pod vodstvom patrole, nastavljen je put. Devojke su bile isorpene od dugog ilegalnog boravka u maloj prostoriji Bogojevog dućančića, od onog što su preživele posle 10. marta. — Od sviju njih Estreja je bila najoronulija i oblesna. Imala je groznicu — seća se Fana Kočoska. Istina, Estreja je bila u kaputu i u, tami se nije mogla da zapazi njena oronulost. No, samo što su pošli, Fana, već iskusan borac, osetila je to. Priđe joj. Uze je pod ruku i poče je pridrža­ vati. Estreja se naslanjala na Fanu: �— Zar je ovo u redu ... Ti si i sama umor­ na, a i pod oružjem, a mene vučeš... Da te još ja opterećujem... — Ništa, ništa za to, drugarice. Ja sam zdra­ va. Zašto smo drugarice? Da pomognemo kad je teško. Takva je naša borba: jedan za drugog. Ova pojedinost još prve večeri je zbližila Estreju i Fanu, kao rođene sestre. I do heroj­ ske smrti Estreje Ovađe bile su saborci, bliske, intimne. I danas Fani naviru suze pri sećanju na Estreju. — Impresivna je bila slika dočeka koji je priredio odred. Borci u stroju — ozbiljni, sim­ patični, odvažni. Na njima prepoznajemo džem­ pere i drugu odeću što smo izradile ili skupi­ le u Bitolju. Čudna volja za životom javila se kod svih. »Sad smo spasene«, razmišljamo. »I ako poginemo, znamo sad, poginućemo za slo­ bodu«, zaključivale smo u međusobnim kontak­ tima a i u kontaktima sa drugim — kaže Žamila Kolonomos. — Pa, mi nismo tek od danas u odredu! — kaže Estreja ostalim drugaricama pokazuju­ ći na odeću i opremu boraca koje su prošle kroz njihove ruke. — Bili su u pravu drugovi kad su nam go­ vorili da se borba vodi i u pozadini, jer su i pozadinci borci... — dodaje Estreja. Pavle Ivanoski povezao ih je u odredu par­ tijski. Estreja, Žamila i Adela bile su članovi Partije, a Estreja Levi član SKOJ-a. Četiri devojke — Jevrejke dobile su parti­ zansku uniformu, a zatim im je Lazo Hadžipoposki, član Oblasnog komiteta a budući zamenik komesara Zone, rekao: — Mi svi tu imamo nova, partizanska ime­ na. To radi veće tajnosti i sigurnosti. Od danas vi ćete se zvati: Estreja Ovađa — Mara, Žamila Kolonomos — Cveta, Adela Faradži — Kata, a Estreja Levi — Lena. U odredu su ih novoprispeli i znali jedino po novim imenima. — Estreja je bila omiljena drugarica. Ona se od sviju nas najlakše prilagodila partizanskom životu. Već drugog dana se osećala i ponašala kao da je odrasla u odredu. Odmah je počela da kipi iscepana odela boraca, da pomaže u kuhi­ nji, da pere... Brzo se adaptirala — priseća se Žamila Kolonomos. 5 Estreja Ovađa Mara 65 �— Prvi put, tu u odredu, osećam se ravno­ pravnom. Prvi put osećam da me cene kao čoveka. Svi smo za sve »drugovi« i »drugarice«. Ovde svak slobodno, sa ponosom, može da kaže da je Makedonac, Jevrejin, Vlah... — govorila je dru­ gog dana boravka u partizanskom odredu Estreja svojim drugaricama. — Prvi put, Estreja, da smo poštovane kao ljudi! — saglašava se Žamila. — Prvi put mogu da kažem s ponosom da sam Jevrejka! — dodaje Adela. — Prvi put gledam sve kao sestre i braću! — dopunjuje Lena. — Ova borba je za pravu slobodu, za brat­ stvo i jedinstvo! — kaže Estreja kao da daje za­ ključak razgovora. Četiri Jevrejke bile su iscrpene. Kad su doš­ le među borce, jedva su stajale na nogama. I kasnije nisu mogle da objasne zašto su tako mnogo povraćale... Intendant im je dao po koc­ ku šećera. To kao da im je povratilo snagu. Ru­ kovodstvo se bojalo da neće izdržati, da im se ne pogorša zdravstveno stanje, pa se razmišlja­ lo i o njihovom smeštaju u nekom lerinskom se­ lu radi oporavka. — Ne, drugovi! Ovo je trenutno stanje. Već nam je, upravo, bolje — govorila im je Estreja. — Od gladovanja, nepokretnosti... — dopu­ njavale su druge. — Od vas se ne odvajamo! — odlučno upaae Estreja. Upornost je pobedila. Zaista, brzo su se sve oporavile. Išle su na vojnu obuku sa ostalim borcima. Ni u čemu nisu zaostajale. Brzo su postale nerazdvojan deo odreda. PRVE AKCIJE Sa položaja između sela Rakovo i Buf na Mečka-planini grupa odreda je krenula u akciju. Crnomanjasta, sitna devojka sa pletenicama, bila je u partizanskoj bluzi i pantalonama. Ima­ la je staru pušku, kojti je nosila neumešno-spuštenu nadole ili visoko uzdignutu. Bila je sasvim potištena. Na prvi pogled je ostavljala utisak ko­ ji je mogao voditi zaključivanju i sumnji: »Zar će ona biti partizanka i izdržati?«, ali još u pr­ �voj akciji 25. IV 1943. godine u selu Buf, pokaza­ la se u drugoj svetlosti. U akciji razoružavanja osam žandarma bila je među prvima. Kada je pripremljen plan za akciju, prosto je živnula. Ne možeš je prepoznati — da li je to ona Estreja od malopre... Dok je Kole Todoroski Kaninski, sa ostalim rukovodiocima, govorio na mitingu o borbi pro­ tiv okupatora i domaćih izdajica, o zločinima fa­ šista i stepenu razvoja NOB u bitoljskom kraju i celoj Jugoslaviji, Estreja jc bila među okup­ ljenim ženskim svetom. Posle mitinga spaljena je opštinska arhiva, prekinute su telefonske li­ nije i nastalo je narodno veselje. Odjeknuo je nežni, meki i zvonki glas Estrejin u pesmarha »A bre, Makedonče«, »Izgrej zora na slobodata« i drugim. U pesmi, po zanosu, niko joj nije bio ravan. Pleni ona Bufčane i svoje saborce patrio­ tskom srdačnošću. — Odakle je ova partizanka? — pitale su žene. — Iz Bitolja! — saopštava im Fana Kočoska. — Recite, govorila im Fana, ko je bolji od nje. I ona se bori za Makedoniju. Nije važno ko je šta, nego ko je gde u borbi. Šta vredi što jc neko Makedonac ako je u kontra-četama!... — U pravu si, kćeri! — odobravale su Fani starije žene. Tako su Fana, Estreja, Adela, Estreja Levi, Žamila i druge širile istinu o antifašističkoj bor­ bi, jačale bratstvo i jedinstvo, jer je stanovniš­ tvo bilo radoznalo i u slobodnim razgovorima sa borcima želelo je da se uveri u tačnost ono­ ga o čemu su govorili rukovodioci. Takva je bila Estreja i u akcijama u selu Rakovo pri razoružavanju policajaca u stanici, pa u selima Armensko i Trsje. Posle razoruža­ vanja veće protivničke čete, borci su organizovali kultumo-iprosvetnu priredbu u šumi između Trsja i Armenskog. Estreja je pevala solo i u pevačkoj grupi. Odmah posle prvih akcija Estreja se snabdela novom puškom. Sama ju je otela od nepri­ jatelja. Njena hrabrost je brzo došla do izraža­ ja. Prizor u Bufu i drugim selima biće ponavljan pri akcijama u Gornjoj i Donjoj Statici, Turju, i Bapčoru. Pri posetama selima Cmovišta, Žerveni, Višeni, Čerešnica, Ajtos, Negovini, Bel Ka­ men i Prekopana, Estreja je takođe dokazala da �je izdržljiva i da je partizanka u pravom smis­ lu te reći. I kad god bi ušla u selo, uvek je bi­ la čista, očešljana, uredna, pedantna. Mnogo je obraćala pažnju i na spoljni izgled. — Čovek se ceni i po urednosti! — govori­ la je ona često. I svaki odmor je koristila za umivanje, češ­ ljanje, pranje, krpljenje. Pomagala je u tome i ostalim borcima. Za kratko vreme borci združenog odreda uo­ čili su vanrednu čovečnost Estreje Ovađe. Uočili su da je do krajnosti poštena. U kontaktiranju sa ljudima sa gordošću je isticala da je Jevrejka, i objašnjavala zašto se bori: — Borim se da bi Makedonija bila slobodna, za sve koji žive u njoj, da smo svi slobodni, rav­ nopravni, braća i sestre. POLITIČKI DELEGAT DESETINE Od pripadnika partizanske čete »Jane Sandanski« i novoprispelih boraca iz Bitolja, 22. ma­ ja 1943. godine u planini Vičo, u blizini sela Prokopana, formiran je odred »Goce Delčev«. Formiranje ovog odreda bilo je svečano. Pri­ sutni su bili stanovnici Prokopane i drugih okol­ nih sela. Tu su bili i borci formacije »Dame Gruev« i lerir.skog odreda »Vičo«. Stigli su i rukovodioci Blagoje Taleski Ivan i Kiro Krsteski Platnik. Selo Prokopana je slavilo. Posle Ilindena 1903. godine planina Vičo nikad nije čula to­ liko makedonskih borbenih pesama, nije skupi­ la toliko Makedonaca iz lerinskog, kosturskog i bitoljskcg kraja, nije videla toliko razdraganog sveta. Borci su bili svečano postrojeni u pet dese­ tina. Pred odredom, ostalim borcima i skuplje­ nim narodom iz ovog kraja Makedonije govorili su rukovodioci, ističući da nikad dosad nije bilo ovako povoljnih uslova za realizovanje ideja Goceta Delčeva. U duhu Ilindena Makedonci se bo­ re za svoj drugi Ilinden. Zato je odredu i dato ime legendarnog makedonskog revolucionara i heroja Goceta Delčeva... Razvijena je crvena za­ stava. Formirano je potom rukovodstvo štaba: ko­ mandant — Kole Todoroski Kaninski, zamenik komandanta Pande Nikolski, politički komesar �— Petre Novačeski, zamenik političkog komesa­ ra Blaže Trpenoski i načelnik odreda — Dimče Mileski Dobri. Estreja je postavljena za politič­ kog delegata desetine. Partizanski odred »Goce Delčev«, zajedno sa lerinskim partizanskim odredom »Vičo«, u lerinskom i kosturskom kraju razvijao je borbeni steg, jačao duh, objašnjavao antiiašističku borbu,w a i propagandu okupatora. Bugarski fašis­ tički agenti Kalčev, Mladenov i nemačko-italijanski okupatori širili su lažne vesti o grčkim i jugoslovenskim partizanima. Ubeđivali su ljude iz Jegejske Makedonije da su partizani grčki andardi. Koristeći izvesne krugove stanovništva za­ strašenog andardizmom u prošlosti, fašisti su us­ peli da formiraju i naoružane »kontra-čete« u više sela, da bi se borili protiv partizana. Bila je potrebna organizovana aktivnost da bi se narod upoznao sa pravom istinom o narodnoj borbi. Odredi »Goce Delčev« i »Vičo« preduzeli su agitaciono-političke mere protiv kontra-četa — sa ciljem njihovog razoružanja i razbijanja. Posle svakog razoružanja tih četa bio je organiGrupa boraca NOP odreda »Goce Delčev «, aprila 1943. (Estreja prva s desna u drugom redu) 69 �zovan miting i narodu je objašnjavana antifašis­ tička borba u Evropi, na Balkanu, u Jugoslavi­ ji, i, posebno, u Makedoniji. Govoreno je o brat­ stvu i jedinstvu Makedonaca, Cincara, Turaka, Al­ banaca i ostalih naroda i narodnosti Jugoslavije, 0 pravu naroda na samooipredeljenje koje će se ispuniti posle pobede nad fašizmom. Borci su objašnjavali, konkretizovali izlaga­ nja govornika primerima iz svakodnevnog živo­ ta i partizanskih borbi. Estreja je bila neumor­ na u tome među ženama i devojkama, a na mi­ tinzima je, zagrljena s njima, pevala i igrala. Odred »Goce Delčev« održao je miting u tri­ desetak sela lerinskog i kosturskog kraja, između ostalog u selima: Ajtos, Neveska, Dolni i Gorni Kotori, Trsje, German, Neret, Legen, Statica, Bel Kamen, Negovan, Višeni, Ćerešnica, Blaca i dr. Svuda gde je bilo kontra-četa, odred se najpre obračunavao s njima, a potom se prikupljalo oružje i mitinzi su se najčešće završavali opštim veseljem. Učinjeni su pokušaji i za razoružavanje kon­ tra-četa u selima Drenoveni, Crnovišta, Pozdvišta i Konomladi, no usipeh je bio delimičan. Najčešće se u sela ulazilo uveče, a iste no­ ći odred se povlačio. Prvo selo u kome je odred »Goce Delčev« ostao i u toku dana bilo je Pre­ kopana, a drugo — Neveska. U Neveski se ostalo dve noći i jedan dan. Na Estreju je Neveska ostavila nezaboravne utiske. Te večeri kada je odred ulazio u selo padala je kiša. Borci su bili mokri do kože. Sta­ novnici su, kao 1903. godine, izišli masovno da dočekaju svoje oslobodioce. Svako je hteo da kod sebe primi što više boraca. Ljudi nisu zna­ li čime sve da ugoste partizane. Smestili su ih da spavaju na najboljem čime su raspolagali i dali im nove, čiste pokrivače. — Nemojte ovakve postelje... Nismo čisti za ovakve pokrivače. Rasprostrite neku rogozinu 1 dajte neke krpare... — govorili su borci. — Ako. Vi se samo odmorite. Ko zna kad ćele se opet odmarati. Ne ženirajte se. Ovo je va­ ša kuća. Kad budete otišli, opraćemo, iskuvati. Voda sve pere... Tog dana Neveska je bila u prazničnom ras­ položenju. Posle mitinga dugo je trajalo veselje stanovništva i boraca. �— Zar ne primećujete? Žitelji su Vlasi, ali niko ne pita šta smo po nacionalnosti. Primili su nas kao najdraže... Tu je bratstvo bilo očigle­ dno. Makedonci, Vlasi, Jevreji... zagrljeni su igrali i pevali, pa su se za sofrom zajedno na­ šli — opširno je objašnjavala Estreja o toplom prijemu u Neveskoj. RAZMIŠLJANJA O BUDUĆNOSTI U svim selima kroz koja je prolazio — od­ red »Goce Delčev« je vršio misiju svoga patro­ na, no, ipak, Estreja je zapazila izvesnu rezer­ vu, izvesnu sumnju kod starijih. Svuda su pi­ tali da li će Makedonija biti ujedinjena, slobod­ na. .. Kada bi se spomenula Evropa, velike sile kao garancija samoopredeljenja naroda posle pobede nad fašizmom, stariji su govorili: »Bludnica je Evropa. Nikad dosad nije pružila zaštitu, ni­ je se zauzela za Makedoniju kao za druge, okol­ ne države... I ranije smo vodili borbu zajedno tobož sa braćom, ali su oni ispali najveći nepri­ jatelji. Pazite, deco, da vas i ovaj put ne preva­ re. ..«. Narod je verovao svojim borcima, doče­ kivao ih i štitio kao najdraže, a i poučavao is­ kustvom makedonske crne prošlosti. Estreja je analizirala svaku reč ljudi. Dola­ zila je do zaključka da nije bez osnova to uka­ zivanje na ranije žrtve. Zato je na časovima poli­ tičke i opšteobrazovne nastave pažljivo slušala izlaganja predavača, a potom pitala za sve ono što joj nije bilo jasno. Njena preokupacija je bi­ la razrešavanje makedonskog nacionalnog pita­ nja, status narodnosti u budućoj domovini, anti­ fašistička borba, fašizam i komunizam. O aktuelnim pitanjima Estreja je diskutovala zainteresovano kada bi u odred došli viši par­ tijski i vojni rukovodioci. Za te teme se interesovala i pri ličnim susretima sa komandantom, političkim komesarom i svakim koji je znao ne­ što više od nje. Jedanaestog aprila 1943. godine Kuzman Josifoski Pitu je boravio u odredima »Goce Delčev« i »Dame Gruev«. Imao je da odredi bazu Oblas­ nog komiteta i Zone. Sa rukovodstvom i borcima »Goce Delčeva« Pitu je održao dva sastanka. Na sastanku celog odreda govorio je o ciljevima oružane borbe, a �na partijskom skupu u ulozi KPJ u NOR. I ovu priliku Estreja je iskoristila da pita i govori o ujedinjenju Makedonije, o antifašističkoj borbi u Jugoslaviji i o budućem društvenom uređenju. To inloresovanje bilo je objašnjivo. Saborci su često imali priliku da Estreju vide sa foto­ grafi jicama njenih bratanaca i braće, posebno njene majke. Tugovala je za svima njima, ali je i bila ubeđena da će u slobodnoj Makedoniji svi biti srećni: — Tada, tada nećemo ići pognutih glava, nego ćemo s ponosom kazivati da smo Jevreji. Taj zanos u vezi sa životom u slobodnoj ota­ džbini dolazio je do izražaja naročito posle sus­ reta sa Kuzmanom Josifoskim Pitu. AKCIJA U LJUBOJNU Odred »Goce Delčev« stalno se uvećavao i bogatio borbenim i agitaciono-političkim iskus­ tvom. Krajem jula 1943. godine razrađen je ma­ terijal CK KP Makedonije izdat povodom 40-godišnjice Ilindenskog ustanka. Jubilej Ilindena u kosturskom kraju bio je proslavljen nizom ma­ nifestacija. Ceo avgust prošao je u idejno-političkim akcijama. Vršena je mobilizacija novih boraca, među narodom širena vest o formiranju prvog makedonskog bataljona »Mirče Acev«, go­ vori se o karakteru narodne vlasti. Zbog ovakve raznovrsne aktivnosti odred je podeljen na neko­ liko grupa, a one su posetile niz sela u prespanskom i kosturskom kraju. Jedna grupa odreda »Goce Delčev«, kojom je rukovodio politički komesar Petre Novačeski, a u prisustvu Blagoja Taleskog Ivana, formira­ la je u selu Brajčino prvi narodnooslobodilački odbor u Prespi i bitoljskom kraju. Posete su obu­ hvatile i sela Ljubojno i Nikolec. Iz Ljubojna i Brajčina odred »Goce Delčev« je 2. septembra 1943. godine krenuo ka manasti­ ru iznad sela Slivnica, a trećeg septembra ka selu Raica. Prvog dana odred se na putu suda­ rio se jednom italijanskom patrolom, a nared­ nog dana sa ćelom vojnom jedinicom. Estreja se u ovim akcijama hrabro držala. Neprijatelj je bivao pobeđivan. Odred je zauzeo i jednu kara­ ulu. I narednih dana odred »Goce Delčev« su­ dario se sa brojnijim italijanskim snagama... �Estreja se ponosila uspehom odreda, udarom zadatim neprijatelju. Zamenik političkog komesara Blaže Trpenoski je 8. septembra u odred doneo radio. Pomo­ ću njega borci su saznali o kapitulaciji Italije. Nastala je opšta radost, a Estreja je bila među onima koji su govorili: — Bliži se kraj i ostalim gadovima. Rukovodstvo odreda napravilo je plan razoružavanja italijanske vojske u Prespi. Nekoliko boraca dobilo je zadatak da pođe ka usamljenoj karauli na planini Baba, a veći deo odreda upu­ tio se ka Ljubojnu. Uspeh je bio veliki. Razoru­ žano je oko 250 italijanskih vojnika, zaplenjeno 6 teških i 7 lakih mitraljeza, preko 60 uniformi, četvora kola municije, apoteka u vrednosti od 250.000 Ieva, 14 maski i dr. Šezdesetak Italijana priključilo se odredu i od njih je formirana če­ ta »Garibaldi«. U tom zanosu od uspeha, međutim, ostali su neobezbeđeni prilazi ka Ljubojnu. U selo je upala nemačka motorizovana jedinica koja je imala da razoruža italijansku vojsku. Razvila se jednočasovna borba. Odred se po­ vukao ostavljajući za sobom živote zastavnika Krstana Čulakoskog Kiča, Rista Spaseskog, Farija Ibraimoskog i Angeleta Trajkoskog. Tri bor­ ca su ranjena, među kojima Rade Iljoski — teže. Estreja je bila potresena smrću svojih saboraca, zabrinuta za živote ranjenih. Sitna, slabačka, ali prva u spašavanju ranjenih. Guta suze i pomaže pri prenošenju Radeta Iljoskog. Izrešetane su mu obe ruke i noge. Sam vidi da mu je kraj blizu, a da zbog njega mogu da nastradaju svi koji pokušavaju da ga spasu. Zato sam moli dru­ gove da ga dotuku i ostave, jer je njegova život­ na deviza bila: »Samo mrtav u neprijateljske ruke«. — Ne, Rade, ne! Ozdravićeš... Nemoj ti da žališ nas — tešila ga Estreja... Estreja je plakala i brinula za ranjene bor­ ce, nastojala da im ublaži bol. Bila je nemilo­ srdna u odnosu na neprijatelje, ali preterano nežna, osetljiva u odnosu na saborce i stanovništ­ vo kada su u bolu i nevolji. Sva je u kontrastu. Takvu ju je odred poznavao od slučaja sa Strogovom u selu Lavci, od pogreba jednog pripad­ nika odreda »Vičo«. Zato i politički komesar od­ reda »Goce Delčev« Petre Novačeski kaže: �— Jedino je primedibu za Estreju imao ne­ prijatelj. Svaki drugi, svako ko ju je poznavao, o njoj je govorio samo pohvalno. Ona je bila re­ dak, veliki čovek. REORGANIZACIJA ODREDA »GOCE DELĆEV« 74 Nekoliko dana posle sudara, 14 septembra 1943. godine, odred »Goce Delčev« ponovo je ušao u selo Ljubojno i organizovao veliki narodni zbor. Govornici su isticali uspehe antifašističkih sna­ ga i saopštavali o stvaranju prve slobodne teri­ torije u Debrcu. Posle slavlja, pošto je prikuplje­ na razbacana ilalijanska vojnička oprema, od­ red se prebacio u selo Ržana. U Ržani, 15. septembra, odred »Goce Delčev« je označio novi put svog daljeg dej'sfcvovanja. Glavnina odreda sa većinom čianova štaba kre­ nula je za Kajmakčalan, preko sela Ovčarani, Krušorodi, Setina, Stara Popadija i 24. septem­ bra našla se u sastavu bataljona »Strašo Pindžur«. Manji deo odreda ostao je na starom te­ renu, sa zadatkom produžavanja aktivnosti protiv okupatora i domaćih izdajnika, razvijanja političke svesti stanovništva Prespe, kosturskog, lerinskog i bitoljskog kraja i uključivanja novih boraca. Time je imala biti stvorena osnova za formiranje bataljona i na ovom terenu. Estreja je ostala u ovom delu odreda. U preostalom delu odroda »Goce Delčev« Es­ treja je bila među iskusnijim borcima. Rukovod­ stvo je u njoj imalo veliku potporu. Ona nije mnogo govorila, ali je plenila svojom širokom, toplom ljudskom dušom, svojom iskrenošću i re­ volucionarnim zanosom. Postala je pravi vojnik. Samo kad bi je čovek pogledao — ona je znala šta on misli i odmah je odlazila na izvršavanje zadatka. Jedanaestog novembra 1943. godine od od­ reda »Goce Delčev« i drugih boraca formiran je batarjon »Stiv Naumov«.U njemu je Estreja bi­ la politički delegat voda... Petog sepetmbra 1943. godine bataljon »Stiv Naumov«, sa Prvom makedonsko-kosovskom udarnom brigadom, uputio se ka meglenskom kraju i 18. decembra stigao u selo Fuštane. �ZBUNJENA OD RADOSTI Fuštani su od 18. do 23. decembra 1943. bi­ li centar makedonske borbe... U njima se nala­ zila glavnina NOV pod komandom Glavnog šta­ ba i CK KPM, u njima su se odigrali događaji od istorijskog značaja: 20. decembra formirana je Druga makedonska brigada, dan posle toga održano partijsko savetovanje, te izvršena reor­ ganizacija vojnih jedinica. Pored dveju brigada, obrazovana je i Treća grupa bataljona, u čijem je sastavu bila jedinica kojoj je pripadala Estreja — bataljon »Stiv Naumov«. Ono što se odigralo u Fuštanima za Estreju je bilo neprosanjan san. Estreja je bila radosna i zbunjena od doživ­ ljenog i viđenog, od radovanja naroda na oslo­ bođenoj teritoriji meglenskog područja. Impozantan je bio prizor postrojene Druge brigade u formiranju, uz prisustvo drugih bora­ ca i stanovnika Fuštana i okolnih sela. Za Estre­ ju je ostao nezaboravan trenutak kada je zas­ tavnik primio brigadnu zastavu od komandanta uz zakletvu: »Nosiću i čuvaću ovu zastavu kao svoje oči i ako ustreba život ću dati za nju«. Estreja je 21. decembra bila na partijskom savetovanju. Sluša referate članova CK KPM Cvetka Uzunoskog — o političkom položaju, Strahila Gigova — o organizacionom radu KPM, a o vojnoj problematici referisao je komandant Glav­ nog štaba NOV i POM Mihailo Apostolski. Mno­ go plodna i zanimljiva diskusija. Estreja sluša i beleži. Učini joj se da u likovima prisutnih vi­ di svu Makedoniju, ćelu Jugoslaviju, cilj borbe — sloboda, bratstvo, jedinstvo, jednakost. Na Prvom kongresu Antifašističke omladine Makedonije, održanom sutradan, 22. decem­ bra, najbliža Estrejina drugarica, Fana Kočoska, bila je jedan od 288 delegata iz svih krajeva Ma­ kedonije. Fana je bila izabrana u radno predsedništvo Kongresa, a Estreja angažovana na obezbeđenju ovog istorijskog omladinskog zbora. Estreja i Fana nisu mogle jedna drugoj da ispričaju sve. Nisu mogle rečima da opišu radost od onog što se odigralo u toku ta tri dana u Fuštanima. Umesto rečima, Estreja se iskazivala pevanjem »Vo borba, makedonski narode!«. Deo dru­ ge jedne pesme, koji je glasio: »Tirani, čudo će �naprajme — i jarem vaš ne trpime« Estreja je ponavljala kao životni refren. U društvu su joj često i Žamila, Adela, Lena, Tuli, Mešulam, Be­ no, Mordo, Solomon, Samij, Berto i drugi Jevreji. Svaki susret s njima otpočinjala je zagrljaji­ ma, čime je htela da kaže svojim sunarodnicima: — Evo, vidite, rađa se novi život! Makedo­ nija je na putu oslobođenja. I mi ćemo jednom biti ravnopravni, cenjeni... U stvari svih tridesetak partizana jevrejske narodnosti isto su to osećali, to znali, jer su veći­ nom bili vojni i politički rukovodioci. »UGLEDNA PREDAVANJA« 76 Vojno i partijsko rukovodstvo je predvidelo napad iz m eglenskog kraja na bugarske i nemačke garnizone u tikveškom i đevđelijskom rejonu i u dolini reke Vardar, sa ciljem objedinjavanja snaga i proširenja slobodne teritorije u rejonu Kožuha. Dvadeset i šestog decembra Treća gru­ pa bataljona i Prva m akedonsko-kosovska udar­ na brigada napali su bugarski garnizon u Konj­ skom i M režičkom i izvršile druge uspešne diver­ zantske akcije u Povardarju. I Druga brigada tad beleži uspehe. /Budući da su im novim uspesima NOV i POM interesi bili ugroženi, početkom januara 1944. godine Nemci su preduzeli ofanzivu protiv partizana. Jedinici kojoj je pripadala Estreja ba­ za je bila selo Noti, no ofanziva ju je zatekla u selu Langađa. Glavni štab se prebacio iz Fuštana u selo Tušin. Nemci su uspeli da zauzmu Fuštani, Severjani, Sobotsko i Požarsko, a krsta­ rili su planinama Karadžova i Pajak. Partizan­ ske jedinice su se povukle padinama planine Ko­ žuh, sa zadatkom da u pogodnom momentu na­ padnu Nemce. Noću, uoči 8. januara 1944. godine, Prva ma­ kedonsko-kosovska udarna brigada izvršila je na­ pad na Nemce u selu Fuštani. Uspeh je bio ve­ liki. Stotinu Nemaca je bilo ubijeno i ranjeno i 9. I 1944. Fuštani su ponovo bili u rukama par­ tizana. Ovaj uspeh je bio plaćen životima jednog Makedonca, jednog Srbina, jednog Crnogorca i jednog Slovenca. Smrt ovih drugova bio je svetao simbol bratstva i jedinstva. O ovome se du­ go vremena govorilo sa poštovanjem i u Estrejinoj jedinici. �— Gine brat do brata za isti cilj... Nije va­ žno ko je šta po narodnosti i gde gine. Važno je — pobediti fašizam... — isticala je Estreja ■pred svojim vodom. Sad je Estreja jedva očekivala borbu sa Nemcima. — Samo da mi stanu na metu, pravicu od njih nizu!... Fana, osvetiću drugove — govorila je Estreja Fani Kočoskoj kada je bataljon »Stiv Naumov« dobio zadatak da se postavi u zasedu kod sela Ošin. Njena se želja brzo ostvarila. Jedanaestog januara 1944. godine jedna nemačka kolona je pristizala iz sela Langađa. Treća grupa bataljona je uhvatila dobru zasedu i čekala da se Nemci što više približe... — Sad je, Estreja, trenutak. Ako treba, i zubima ćeš ih ništiti — razgovarala je sa sobom. Kad se kolona sasvim približila, dat je znak i zapevalo je partizansko oružje. Ubijeno je 15 nemačkih vojnika, a 13 je zarobljeno. Jedan od zarobljenih bio je Estrejin »plen«. U ovoj borbi je zaplenjeno i: 4 mitraljeza, 1 minobacač, više pušaka, mnogo ranaca i druge vojničke opreme bačene od Nemaca prilikom bekstva. Uspeh kod Ošina nadugo i naširoko je komentarisan među borcima. Svaki je iznosio svoja doživljavanja i opažanja. — Ti si, Estreja, održala praktično predava­ nje kakav treba da bude borac u borbi! — govo­ rili su joj. — Ovog Švabu zadržala si kao sredstvo »oči­ gledne nastave« — šaljivo su dobacivali neki od onih koji su napustili školu zbog šume. Estreja se smejala, okrećući razgovor na dru­ gu, širu temu: — Videli ste kako Švabe beže! Zaista je naš bataljon — sila! Takva je bila Estreja. Ona nikad nije govori­ la o sebi, već uvek isticala: »bataljon«, »ova če­ ta«, »vod«, »brigada« je postigla uspeh. Svoje je utkivala u opšte. Više je htela da govori o je­ dinici i drugovima nego o sebi. Ne dugo posle Ošina Estreja je održala svo­ jim saborcima još jedno »ugledno predavanje« — kod sela Tušin. Angažovane nemačke jedinice, sa novim po­ jačanjem i uz pomoć dva bugarska puka i jed- �78 nog bataljona, 17. januara 1944. godine počele su sa koncentričnom ofanzivom protiv NOV iz­ među planina Kožuf i Pajak. Glavni štab NOV i POM odlučio je da prihvati borbu. Druga brigada bila je na desnom krilu juž­ no od sela Tušin, aerodromska četa — južno od sela Noti, a na levom krilu se nalazila Treća gru­ pa bataljona — u rejonu sela Langađa i Periklea, sa frontom ka jugoistoku. Prva makcdonskoJtosovska udarna brigada bila je u rezervi kod se­ la Noti. Nemci su 18. januara 1944. od Fuštana kre­ nuli ka selu Noti u tri kolone. Upali su u zasedu Druge brigade i bili poraženi, davši 123 žrtve. Oko 11 časova Treća gruipa bataljona bila je na­ padnuta od jedne bugarske kolone. Otpočela je žestoka borba kod Langađe i Periklea. Borba je trajala sve do noći. Triput su ova sela prelazila iz ruku u ruke. Estreja se propisno kretala od zaklona do zaklona. Starala se da pogodak bude siguran. — Napred! Ura! — klicala je uz sav glas po ceo dan. Estreja je u borbi i pevala. Sa puškom i pesmom protiv neprijatelja, sa puškom i pesmom primer saborcima! Pevajući, izvršila je i dugo pretrčavanje. Zapazivši kako na nju nišani jedan fašistički bugarski vojnik, ču se i upozorenje: — Maro, lezi! Leziii! Pošto je borba bila završena, pobedom naših jedinica, borac koji ju je opomenuo učas joj je i prišao: — Maro, tvoga nigde nema... Svaka ti čast. Kad bi svi bili kao ti, teško Švabama i ganjovcima (Bugari), ali preteruješ. Vidiš neprijatelja pred sobom i pevaš... — Pesma ubija neprijatelja brže nego me­ tak. A, znaš, najbolja je i smrt uz pesmu — na­ šalila se Estreja i sestrinski prebaci mu ruku preko ramena da bi mu zahvalila za staranje i pažnju. FEBRUARSKI POHOD Glavni štab NOV i PO i CK KP Makedonije načinili su plan Februarskog pohoda. Formirane su tri operativne grupe. Prvu je sačinjavala Pr- �va makedonsko-kosovska udarna brigada, koja je imala zadatak da dejstvuje u Tikvešu, Đevđeliji i dotadašnjem rejonu. Treću operativnu gru­ pu sačinjavali su bataljoni »Stiv Naumov« i »Hristo Botev«. Njen zadatak je bio da pređe reku Vardar, preko istočnog dela Makedonije da se probije na kumanovski teren i da tu formira Tre­ ću makedonsku udarnu brigadu. Sa ovim delom vojnih jedinica bio je Glavni štab i CK KPM i otud i njihov naziv »Grupa Glavnog štaba«. Februarski pohod ovih triju grupa počeo je poslednjeg dana januara 1944. — prva grupa je krenula iz Bahova, a druga iz Zborskog. Komunisti iz grupe Glavnog štaba rekli su na svom sastanku o svom zadatku: — Zaista težak ali častan zadatak ispunićemo prema našoj tradiciji — svakodnevno u prvim borbenim redovima, primer ostalim partizanima! Zborsko je 31. januara najpre ispratilo dru­ gu grupu, a u 18 časova i treću. Grupa Glavnog štaba krenula je prema Solunskom polju, prešla reku Vardar kod sela Orizari i skrenula ka severu da bi preko Belasice, Ograždena, Plačkovice i Osogovskih planina stigla na Kozjak. Za 23 dana marša u februarskom pohodu gru­ pa Glavnog štaba je prešla oko 450 kilometara, uglavnom, po bespuću. Estreja se pokazala vanredno izdržljiva, hrabra drugarica. Jegejski deo Makedonije lakše je preden. Od sela Sugova grupa je otpočela svoj borbeni put sukobljena sa neprijateljem, zimom i glađu. Na srtu Belasice snežni nameti visoki po ne­ koliko metara. Vejavica. Prst se pred očima ne da videti. Ne korača se već se gamiže. Estreja uporno nastoji da ne izgubi vezu. — Ajde, druže!... Još malo, Lena!... — kuraži one oko sebe, a Estreju Levi Lenu vuče za ruku jer se ona nešto teže kreće. Srt Belasice, od svega nekoliko desetina me­ tara, borci su prelazili čitava četiri časa. Ko­ mora sa hranom je ostala u snegu. »Ovde, na Belasici, bila je poražena make­ donska vojska cara Samuila... Ovako nevreme dosad nismo doživeli... Ne, ne, mi ćemo pobediti Belasicu... Mi moramo pobediti u ovom ra­ tu« — vodila je dijalog sa sobom Estreja. — Moramo sve pobediti u ovom ratu! — go­ vorila je ona Fani, Leni i ostalim oko sebe kada je prebrođena Strumica i kad je počelo uspinja­ nje Ograždenom. �80 Opet na Ograždenu i Plačkovici borba sa snegom. Borba sa neprijateljem, Bugarima. Uspesi sa dvostrukim neprijateljem. Šesnaestog februa­ ra planiran je odmor u selu Pakljani, a celog da­ na je vođena borba sa jednim ojačanim bugar­ skim balaljonom, koji je priistizao iz sela Blatec. Bugarski bataljon je u popodnevnim časovi­ ma dobio nova pojačanja iz Kočana. Juriši ne­ prijatelja su odbijani protivjurišima. U ovoj borbi je bio ranjen mladi dečak, Jevrejin, Tuii iz Skoplja, koji je u partizane došao preko Bitolja. Estreja se odmah našla kraj niega. Pružila mu je prvu pomoć, a kada je bio /po­ vučen u prvi zaklon, previla mu je ranu i nije se odvajala od njega. — Ne plaši se, Tuli! Rana nije teška. Brzo ćeš se oporaviti — hrabrila ga je Estreja. Uveče je održan zbor na kome je borcima rečeno: — Trebalo je da se tu odmorimo i nahrani­ mo. No, od toga, evo, nije bilo ništa. Ni odmora, ni hrane, već ceo dan vodili smo borbu... Da se tu ostane — nemoguće je. Neprijatelj je od nas udaljen petnaestak minuta hoda. Ako veče­ ras ne pređemo Bregalnicu, doći ćemo u odveć kritičnu situaciju. Prikupite poslednju snagu za ovu noć. Ćim pređemo Bregalnicu i popnemo se na Osogovo — bićemo gospodari situacije. Kolona je krenula prema selu Istibanje da bi Bregalnicu prešla preko mosta, jer je ona bi­ la nabujala i na drugom mestu se nije mogla sa­ vladati. Estreja je pored ranjenog Tulija. Njega su, kako saopštava Fana Kočoska, nosili do ne­ kih ovčarskih koliba. Rukovodstvo je donelo od­ luku da Tuli bude smešten na nekom bliskom a sigurnom mestu radi lečenja. Odluku je saopštio komandant bataljona »Stiv Naumov«. — Druže komandante, ne ostavljajte m e... — molio je Tuli. — Druže komandante, ja ću ga nositi... Dru­ že komandante... — molila je Estreja druga Na­ uma Veslioskog Ovčara. — Maro, ne ostavljamo borca na nesigurnom mestu. To činimo da bi on bio što pre u našim borbenim redovima... — objašnjavao je koman­ dant Ovčar. Estreja je bila disciplinovana. Disciplinovano je izvršavala naređenja, ali se i nije odvajala od Tulija. Bila je spremna da ga sama nosi, samo �da je i on u jedinici. Bol se izlio iz očiju. Jedva se Estreja rastala sa Tulijem. Dugo se okretala prema mestu rastajanja. — No, još teže joj palo kada je saznala da ga je neko izdao i da su ga Bugari ubili — seća se Fana Kočoska. Iznemogli, gladni, borci se jedva kreću Osogovskom planinom. Opet snežni nanosi i okrša­ ji. Kod Mašina je razbijena jedna bugarska če­ ta policajaca. Maršira se da bi se premostila Kri­ va reka kod Čufte-ana. Posle kraćih sudara kod sela Kosmatica i Modivnjak, noću, između 20. i 21. februara, reka je forsirana. U prethodnici kraj Krive reke je i Estreja, sa Bustrikom. Ona ne zna za umor. Februar. Hla­ dnoća — kamen puca. Kako izlaze iz reke — po odeći se hvataju visuljci leda. Telom se rastapa led. Lena se jedva pomiče. Ona je bila punačka. Od dodira tela sa smrznutim odelom stva­ rale su se rane. Stopala takođe, skoro, razranavljena. Estreja je hrabri, nosi, iako i sama jedva ide. — Saosećala je sa Leninim bolovima — kaže Fana Kočoska. Zaista, Estreja je ostala dosledna zadatoj reči, obećanju datom u Zborskom — za sve vreme bila je primer izdržljivosti, hrabrosti i drugarstva u toku Februarskog pohoda. RAZBIJANJE ČETNIČKOG KORPUSA Februarski pohod grupa Glavnog štaba kru­ nisan je formiranjem Treće makedonske udarne brigade 26. februara 1944. godine u selu Žegljane, u kumanovskom kraju, u čiji sastav su ušli bataljoni »Stiv Naumov«, »Hristijan Todorovski Karpoš« i »Orce Nikolov«. Estreja je u Trećoj makedonskoj udarnoj bri­ gadi bila zamenik komesara čete. Ona je prešla borbeni put svog bataljona u sastavu brigade. Sad joj je omiljena pesma postao marš brigade. Njega je prvi put pevao brigadni hor na prired­ bi u čast formiranja Treće brigade. Estreja je bila neustrašiva u svim akcijama koje je vodila Treća brigada u Makedoniji i Srbi­ ji. Ne može da se govori o Seacu, Biljači, Ristovcu, Zletovskim rudnicima, Kratovu, Cmooku, Crnoj Travi, Stanikinom Krstu, Znepolju, Cupi6 Estreja Ovađa Mara 81 �nom brdu, Petrovoj gori i drugim mestima a da se ne sipomene ime Estreja. Zajedno sa dva južnomoravska bataljona, Ko­ sovskim bataljonom i bataljonom »Hristo Botev«, Treća makedonska udarna brigada razbija je Var­ darski četnički odred kod Seaca. Borba je bila paklena, no uspeh veći od očekivanog. Četnici su bili opkoljeni u dolini Pčinje. U paničnom bekstvu mnogi četnici su se podavili u nadošloj Pčinji, devedeset i šestorica pali u ruke partizana, a više njih su poginuli ili ranjeni ostali na bo­ jištu da bi oplakivali čas u kom su se opredelili za borbu protiv svoga naroda. Dostigla ih je ma­ terina kletva. Estreja i svi borci kod sela Seace su osetili tegobu i nesreću bratoubilačke borbe. U toku okršaja jedan četnik je dozivao: — Sine Veljo, predaj se! Ne gini uludo! — De, oče, podigni glavu da te vidim, pa ćeš se osvedočiti kako se predaje tvoj sin Veljo — pretio mu sin, desetar 2. čete III bataljona. Među zarobljenicima bio je i otac desetara Velje. Sin se stideo i hteo je da ubije oca. Ru­ kovodstvo i borci nisu to dozvolili, niti su mu, pak, išta prebacivali zbog oca. Znali su da među četnicima i drugim ima i zavedenih ljudi. Otac je potom postao dobar borac. — Čudo! Koliko je uspela fašistička propa­ ganda da zavadi, razjedini najbliže... Znate, u ovoj borbi nije pucao otac na sina i sin na oca, već fašizam na komunizam i komunizam na fa­ šizam. .. Pobedio je komunizam... — dugo je pred četom komentarisala Estreja ovaj slučaj, kao dokaz toga da u povedenoj borbi ima samo fašista i antifašista, a ne srodnika, vera i nacija. KOD RISTOVCA Da ne bi došlo do povezivanja slobodnih te­ ritorija severne Makedonije i južne Srbije, Peta bugarska armija, u sadejstvu sa drugim jedini­ cama, preduzela je akcije za likvidiranje NOV. Međutim, jedinice NOV su, kod sela Biljača i Svinište, odnele pobedu i uputile se ka Crnoj Travi. Između 26. i 27. marta 1944. godine Treća makedonska udarna brigada i kosovski bataljon napali su železničku stanicu Ristovac. �Ristovac je bio važan punkt, osetljivo mesto za okupatora. Zbog toga u njemu su bile koncentrisane brojnije neprijateljske snage. Priprema za napad je vršena kod manastira Lepčince. Tre­ ća brigada je primila zadatak za napad na železničku stanicu, u kojoj se nalazila jedna pojačana pešadijska bugarska četa sa mitraljeskim vodom, i napad na školu, u kojoj je bilo sedište triju opštinskih uprava. Brigada je, sa jednom četom 1. bataljuna, vršila osiguravanje od bočnih napa­ da u blizini železničke stanice Bujanovac. Akcija je počela 26. marta u 23 časa. Uspeh narodnocslobodilačkih snaga izazvao je pravu katastrofu na strani fašista: uništeni su železnička stanica, i škola, četiri kompozicije sa mate­ rijalom za Nemačku, sedam lokomotiva, a četa južno od Bujanovca digla je u vazduh jedan voz. Spaljena je i arhiva triju opština. Od oko 200 bugarskih i nemačkih vojnika spasio se samo šezdesetak. Sedam nemačkih i 15 bugarskih voj­ nika, jedan oficir i 10 železničara je zarobljeno, a ostali su poginuli u borbi i požaru. Bilo je za­ pjenjeno dosta oružja, municije i drugog vojnog materijala. Estreja je u borbi kod Ristovca bila nepo­ novljiva. O tome njena drugarica, narodni heroj Fana Kočoska, kaže: — Kod Ristovca Mara je jurišala. Tu je tre­ balo da se minira voz zajedno sa stanicom. U borbi se našao i jedan brisan prostor koji je bio i najviše tučen. Kada je ugledala nekoliko palih drugova, otkrila je i odakle dolazi strašna vatra, ustala i počela da puca na tu stranu sto­ jeći. Čudo. Prosto da čovek ne veruje da je to Mara. Neku nadčovečansku moć je ona dobila u tim trenucima. — Lezi, Maro!, Maro, doleee! — vičem joj ja i viču ostali drugovi. A ona ni da čuje. Niša­ ni. Tad ubi jednog bugarskog poručnika i neko­ liko vojnika oko njega... Tako je uništila straš­ no neprijateljsko gnezdo. Kao lavica skočila je na oficira, uzela mu oružje, skinula epolete, ba­ cila ih i produžila da se bori. Kod Ristovca Mara se pokazala kao snalažljiva, brza i odlučna kao nikad dotad. Borci Treće makedonske udarne brigade i kosovskog bataljona u 1,15 časova, zadovoljni, po­ vukli su se ka Gornjem Ristovcu. Umorni su, ali komentarišu o onom što je ko učinio, a Estreja, �kao i uvek, ćuti i korača. Među onima koji su imali najviše pravo da govore o svojim poduhva­ tima bila je i Estreja, no ona je govorila o uspehu brigade: — Naša brigada sa pravom nosi imena tro­ jice heroja... — mislila je na imena bataljona. Estreja ne oseća umor od radosti uspeha od bola za dvojicom poginulih i šestoricom ranjenih drugova. Ranjenim je nastojala da ublaži bol i bdi nad njima. PROBIŠTIP I RUSCE Estrejina snalažljivost, veština, odlučnost i herojstvo ponavljali su se od borbe do borbe. Repriza Ristovca bio je udar na Zletovske rudni­ ke, koje su štitili 310 nemačkih i bugarskih voj­ nika i policajaca. Treća brigada i kosovski bataljon trećeg ap­ rila su onesposobili Zletovske rudnike, zarobili 51 bugarskog vojnika i jednog oficira, a druge uništili. Posle ove akcije 120 rudara našlo se u NOB. Brigada je prekinula kraći odmor kod Ma­ nastira Prohor Pčinjski i sa Kosovskim bataljonom uputila se u selo Rusce da bi se obračunala sa bugarskim fašistima zbog zločina izvršenih na tom terenu. Bataljon »Stiv Naumov« izvršio je juriš. Neprijatelj se povukao ka seoskom groblju. Videvši šta su sve učinili u selu, jedinica se raz­ jari. — Napred! — čuje se glas komandanta. — Uraaa! — kliču borci. Kod groblja — prsa u prsa. — Psi! — Zverovi! — viče Estreja i bori se sa jednim fašistom dA'aput višim od nje. Primetivši to, borac koji je bio najbliže pri­ tekao joj je u pomoć i dušmanin je ležao izme­ đu grobova. — Psi! — ponavljala je Estreja Ovađa. Od 11 časova do večeri 10. aiprila u selu Rus­ ce je vođena ogorčena borba sa lovačkom dru­ žinom 56. bugarskog pešadijskog ipuka u jačini od preko 700 vojnika. Neprijatelj bcše nateran u panično bekstvo, a ostavljao je za sobom leševe, oružje i drugu opremu. �— Psi! Hrabri isu pred nemoćnima... Gadovi su a ne ljudi — sa prezirom je govorila Estreja ženama i devojkama iz sela Rusce. PROLEĆNA OFANZIVA Početak Prolećne neprijateljske ofanzive kru­ nisali su svojim novim uspehom Treća makedon­ ska udarna brigada i Kosovski bataljon. Dvade­ set i petog aprila 1944. godine, u 4 časa, napali su Kratovo. Samo jednočasovnom borbom grad je bio osvojen, pa zarobljen ceo bugarski garni­ zon, administativni aparat i deo policijskih snaga. Na trgu oslobođenog Kratova — miting. Bor­ ci su među narodom i objašnjavaju o suštini narodnooslobodilačkog rata i revolucije. Estreja je srećna. Ljudima govori o oslobođenju Makedo­ nije, o bratstvu i jedinstvu svih naših naroda i narodnosti. I Estreju je zainteresovao živi dijalog izme­ đu komandanta Nauma Veslioskog Ovčara i jed­ nog ilindenca. Stari je otvoreno izražavao zabri­ nutost od mogućeg izigravanja i ove borbe. Ko­ mandant je argumentovano, pravilno objašnjavao, ali — kako se Izlaže u knjizi Od Kozjak do Zagreb — ilindenac opet kaže: — Razumeo sam ono o čemu mi govoriš. Samo reci mi da li ćemo onda moći da dobije­ mo ćelu Makedoniju ovom borbom, pa da bu­ de ćela — Jegejska, Pirinska i Vardarska Make­ donija zajedno, u jednoj državi, nacionalno slo­ bodnoj? — Šta sve nije video makedonski narod čim je sumnja svuda prisutna. Zašto se borimo, ako ne za slobodnu Makedoniju i ravnopravnost svi­ ju u njoj? Zar ne vidite da se deo po deo oslo­ bađa? Koga je ujela zmija, on se i guštera pla­ ši — sama zaključuje Estreja. Oslobođenje Kratova u Estreji je razgorelo staru ranu, želju da bude oslobođen i njen rod­ ni grad. I, kao da se ražalosti, razneži. Fana Kočoska je osetila da Maru nešto muči. Ovakva ni­ je bila ni na jednom narodnom zboru. — Šta je, Maro? O čemu razmišljaš? Zar posle ovog uspeha neraspoloženje? — obraća joj se ispitivački Fana Kočoska. — Malo me nagnala na misli sumnja učes­ nika ilindenskog ustanka, ustanka iz 1903, ali me �i nešto drugo muči. Dok sam jurišala kroz Kratovo, obhrvalo me je sećanje na Bitolj. Znaš, Fana, učešće u oslobađanju Bitolja je moja dav­ na želja... Da li ćemo doživeti >tu radost, Fana?! — Maro, ako ne učestvujemo u samom po­ duhvatu oslobađanja Bitolja, bićemo dočekani kao njegovi borci. Kad god ti spomenem Bitolj, ti uvek isto: »Svaki deo zemlje je Bitolj«, a sada... — U pravu si, Fana, samo... Umesto da završi iskaz, Bstreja zagrli Fanu i obe su se uključile u narodno veselje, deleći ra­ dost sa Kratovcima. Time je Estreja objasnila sve svojoj drugarici. Sledeće akcije na Osogovu za Estreju su zna­ čile korak bliže neugasloj želji... Izvanredna je u borbama kod sela Crnook i Tomino. Iako se na Crnooku jedan partizan bori protiv 16 bugarskih fašista, probijen je neprijateljski obruč i stiglo se do Crne Trave. To je omogućio bataljon kome je pripadala i Estreja, bataljon »Stiv Naumov«. Neumorna je Estreja u akcijama koje vodi njena jedinica pri proboju u Jegejsku Makedoni­ ju, naročito kod sela Kosturino i Kuš-kuli, kao i ipri povratku u Crnu Travu... Hrabra, vesta, postojana u borbama i marševima i požrtvovana u spašavanju ranjenika. Tako, kod sela Buštrani, kako saopštava general JNA Dimče Saveski, bio je ranjen jedan borac i pretila je opasnost da ga dotuče neprijateljsko živo gnezdo. Bez odo­ brenja komandanta, Estreja potrča i dođe do svog druga. Uporno ga je nosila na ramenima do pr­ vog zaklona. Spasla ga je sigurne smrti, a po­ tom ostala kraj njega da ga bodri i neguje. Petrova gora je kruna završetka Prolećne ofanzive. Posle poraza 18. juna na Novom Golaku, Bugarima je idućeg dana u pomoć pristizao jedan bataljon od oko 440 vojnika. Upućen je di­ rektno ka Trećoj makedonskoj udarnoj brigadi. Bataljon »Stiv Naumov« dobio je naređenje da bugarskoj vojsci uz put pripremi zamku, a dru­ ge jedinice zauzele su pozicije više tog sektora. U jutarnjim časovima 19. juna »stivnaumovci« su blokirali put dužinom Petrove gore. Zada­ tak je: kad ise ćela neprijateljska kolona bude našla među »špalirom« — uništiti je iznenadnim napadom! Borci — dobro maskirani. Posmatraju okupatore-fašiste kako im se približavaju. — Dolaze ptičice, Fana! Mora da se nahra­ ne! — šapuće Estreja. �— Samo obilatije, Maro, pazi! — savetuje je Fama. — Već im uzimam meru! — radosno doda­ je Estreja. Prethodnicu vodi feldfebel. Ćelom dužinom puta posmatra levo i desno, ali ništa ne primećuje. Kad su fašisti ušli u zamku, na pet-šest me­ tara od sebe oficir iprethodnice primetio je bor­ ce i uplašeno viknuo: »Šumski!«. Njegov uzvik kao da je bio komanda za bataljon »Stiv Naumov«. Odjednom zagrme Petrova gora i posle pet minuta silan juriš. Sa svih strana odjekuje partizansko »Ura!«. Bugarskoj fašističkoj vojsci nije data mogućnost da se lati oružja. Slika je bila zaista potresna. Neki padaju od smrtonosnih metaka, drugi podižu ruke i pre­ daju se, treći pokušavaju da pobcgnu, a naši borci su hteli upravo tog dana da im niko od neprijateljskih vojnika ne umakne. Zaista, svaki »stivnaumovac« ovog dana je imao čime da se ponosi. Neprijatelj je bio pora­ žen, a oteta je velika količina oružja, municije i opreme. Na Petrovoj gori Estreja se obračunata sa ne­ koliko bugarskih vojnika i jednim oficirom. — Ova borba služiće za primer bugarskim vojnim stratezima — radosno kaže Estreja, po­ kazujući bojište gde se i imalo šta da vidi: oko 150 zarobljenih Bugara, više ubijenih i ranjenih, osvojeno kompletno naoružanje, a svega tri ra­ njena partizana. UOČI PRVOG ZASEDANJA ASNOM-a Treća makedonska udarna brigada sa osta­ lim jedinicama preduzela je akciju čišćenja slo­ bodne teritorije i uključila se u akciju organizovanja narodne vlasti. Deo bataljona »Stiv Naumov« osiguravao je partizanski aerodrom na širokoj planini. Grupe su se smenjivale. Jednoj je na čelu stajao Viktor Mešulam Bustrik. S njim je bila i Estreja. U du­ gim noćima očekivanja savezničke pomoći, i bdijući da ne napadne neprijatelj, Estreja je bila strpljiva, budna, pravi čuvar vojnog aerodroma. Na partizanskom aerodromu ona je često razgovarala sa Bustrikom. Duge noći iščekivanja ispunjavane su sanjama o budućnosti. �— Estreja, približava se kraj ra ta ... — za­ počeo bi Bustrik. — Da. Svuda slobodne teritorije. Evo i pri­ prema za obrazovanje makedonske vlade — produžava Estreja. — Makedonska država! — dodaje on. — Naša država, Viktore! — radosno kaže Estreja i opširno, sa zanosom govori o srećnom životu u slobodi, pa joj se bude uspomene iz detinjstva i naviru suze od bola za deportovanim Jevrejima, svojima... — Vratiće se, Viktore, svi Jevreji, svi inter­ nirani iz Makedonije. Sigurno će se vratiti — verovala je Estreja u ono što govori, ne znajući da je Treblinka odavno postala njihova grobnica. Radi sigurnijeg obezbeđenja rada ASNOM-a u Prohoru pčinjskom Treća makedonska udarna brigada izvršila je napad na bugarske fašističke snage utvrđene kod Stracina. U dvočasovnoj bor­ bi Bugari su bili iporaženi. Naneti su im veliki gubici. Uspeh je, pak, bio plaćen i herojskom smrću Solomona Sadikarija Moa. O poslednjoj borbi Moa i Estrejinom bolu za njim Fana Kočoska se priseća: — Borba kod Stracina je bila teška. Buga­ ri su bili ukopani. Bilo je nužno da se isteraju iz tih položaja, a štitila ih je artiljerija. Približili smo im se, noću, na oko 250 metara. Teškom bor­ bom, smeiim jurišima uspeli smo da likvidira­ mo više bunkera. Ostade još jedan iz koga je tukla žestoka vatra. Od njega nije bilo moguće dalje napredovanje. Svud se utišalo. Solomon Sadikario Mo naglo, odjednom ustade sa automatom i potrča ka bunkeru da neutralizuje i njega. Mi­ traljeska paljba ga izrešeta. Videvši to, četa je krenula u juriš. Sa Marom i ostalim pružili smo mu pomoć. Nosili smo ga sa sobom. Nije se Ma­ ra žalila pri nošenju da joj je teško, da je umor­ na. Ona je bila oko Moa, no on je podlegao ra­ nama. Svi smo mi Moovu smrt teško podneli, a posebno Mara. Sahranili smo ga u groblju sela Arbanaško sa uobičajenim počastima, a Mara i još trojica drugova Jevreja iz Bitolja, kao naj­ bliži Mou, slikali su se pored humke. Kreće se brigada ka manastiru Prohor pčinjski, preko Pelinca, da bi izvršila sva obezbeđe­ nja za nesmetani rad Antifašističkog veća naro­ dnog oslobođenja Makedonije (Antifašističko so­ faran ie na narodnoto osloboduvanje na Makedo­ �nija). Estreja samo ćuti od bola za Moom. A ka ga nije oplakao? On je uvek, pored svog auto­ mata, nosio puškomitraljez, ili ranac nekog iz­ nemoglog borca. Zato niko ne kaže za Estreju da je slabić kad joj se niz obraze kotrljaju suze. Krvarilo je srce svakog koji je poznavao Moa i zato niko nije tešio Maru. OD KOZJAKA DO KOZUFA Na Ilijindan (Ilinden) 1944. godine manastir Prohor pčinjski bio je srce i duša Makedonije. U njemu je održavano Prvo zasedanje ASNOM-a. Estreja je među čuvarima utemeljivača nove ma­ kedonske države u okviru Demokratske Federarativne Jugoslavije. Ozakonjena je dotadašnja borba i određeni pravci napora za konačno oslobođenje zemlje. Prisustvo predstavnika svih narodnosti na zašedanju Estreju je ispunjavalo radošću, za nju je Poslednji snimak Estreje Ovađe Mare (druga s leva — Koluf, avgusta 1944. godine) �to značilo garanciju oživotvorenja bratstva i je­ dinstva, srećnije budućnosti Makedonije. Prvi put posle Kruševske republike iz 1903. — makedonski narod ima svoju vladu. To je simbolizovano upravo održavanjem zasedanja na sam Ilinden. Novi praznik — Drugi makedonski Ilinden. Manastirsko dvorište krcato narodom i bor­ cima. Grmi Kozjak, no sad komitskim i parti­ zanskim pesmama, pesmama o Gocetu, Janetu, Štivu, Karpošu i drugim legendama o dva Ilindena, pesmama o ropstvu i slobodi, o srećnoj sutrašnjici. Raspevan, razigran, nasmejan, zado­ voljan, opijen srećom bio je svaki tu prisutan čovek. Ovog dana Estreja je bila pesma i igra. Ovog dana Estreja je kao nikad dotad iz srca pevala u brigadnom horu u svečanom činu. Ovog dana je bila sasvim svesna da je Ma­ kedonija slobodna, mada u njoj još uvek ima fašista. Ovog dana Estreja je bila bliža želji da bu­ de oslobodilac rodnog joj grada. Borcima bataljona »Stiv Naumov« posle za­ sedanja ASNOM-a (8. VIII 1944) je rečeno: — Vi, sinovi Kajmakčalana i Pelistera, pre­ brodili ste težak put i došli tu, na Kozjak, da se borite. Sad treba da (pređete na vaš teren i bu­ dete jezgro nove brigade, Sedme bitoljske bri­ gade. — Fana! — prošapta Estreja. — Da, Maro! — stegnu joj ruku Fana Kočoska. To je bilo dovoljno da dve drugarice shvate jedna drugu. Dva dana kasnije bataljon »Stiv Naumov« marširao je ka Kožufu. Svi su u sebi krili potajnu radost i zadovolj­ stvo u vezi sa novim zadatkom. Za to nisu po­ trebne reči. Oči govore. Kod Belog kamena, blizu Krive Palanke, na­ išla je jedna četa bugarske vojske. Prvi put su tu »stivnaumovci« bili privilegovani. Borbu je prihvatila tek formirana IV brigada, a »Stiv Nau­ mov« bdi kao rezerva. Četvrta brigada uspešno je izvršila borbeno krštenje: primorala je bugar­ ske fašiste na bekstvo ka Strumici, pošto je već ubila njihovog komandanta majora i još dvade­ setak vojnika izbacila iz stroja. �Vardar se prelazi kod Đevđelije. Penjanje uz vrleti od kojih se pošlo 31. januara 1944. U toku celog marša se peva; od Vardara do Zborskog uapšte nije prestao Bstrejin glas. Susret sa Drugom brigadom, sa novoprispelim Bitoljcima, bejaše dirljiv. Grljenja, dosetke, šale. Četa Orlova i drugih podsmeva se izgledu »stivnaumovaca«: pocrneli su od planinskog sun­ ca, a odela iscepana, Borci iz »Stiv Naumova«, koji su ranije napustili školu, ljube se sa drugo­ vima iz istih učionica koji su tek prispeli. Estreja ne može sebi da objasni zašto među novoprispelim borcima iz Bitolja nema i Jevreja. O ovome nije htela da upita ni svoju Fanu. — Sve do oslobođenja nismo znali o trage­ diji, a oni koji su znali na neki način su to kri­ li od nas. Tako, jedan zarobljeni Austrijanac, na naše pitanje o sudbini Jevreja iz Makedonije, sa­ mo je slegao ramenima, a plašio se nas — kaže Žamila Kolonomos. POSLEDNJE BORBE Dana 22. avgusta 1944. u Zborskom je formi­ rana Sedma bitoljska brigada. U njen sastav je ušao jedan deo bataljona »Stiv Naumov«, u kome je bila i Estreja Ovađa, a drugi deo u IX i X brigadu. Estreja je bila politički komesar 3. čete III bataljona Sedme brigade. Istovremeno, ona je u štabu bataljona odgovarala za rad sa omladinom. Pre početka borbenih poduhvata brigade, novodošle omladince Estreja je upoznala sa ratnim putem »Štiva Naumova« i onim što je ustanov­ ljeno u Prohoru Pčinjskom. — Drugovi, mi već imamo svoju vladu. Tre­ ba da dotučemo ove gadove ovde, a preduzimaju se potrebne mere u celoj Makedoniji... Dru­ govi, Makedonija će uskoro u celini biti slobod­ na. Pala nam je u deo čast da NOB mi kruniše­ mo u našem kraju — argumentovano je Estreja iznosila istinu o skoroj slobodi... Prvo borbeno krštenje Sedma brigada je ima­ la u Mariovu. U borbi kod sela Gradešnica, bataljon u ko­ me je bila i Estreja dobio je zadatak da napadne štab graničnih jedinica u Jelaku. Bataljon je po­ �lukružno obuhvatio objekte u rane časove 25. avgusta. Komandant Mendo Spasoski je dao znak. Poče plotunska vatra, a potom Mara poviče: »U juriš!«. Kao risovi, borci su upali u objekte. Bugari ne stigoše da dođu do svog oružja. Dadoše se u panično bekstvo. Estreja je bila u grupi koja je imala da uz­ me prehrambene artikle iz magacina. Ona je bi­ la sklona da pokupi sve. Ćak je skupljala i ciga­ rete rasute po zemlji. — šta će ti to, Maro? Ti ne pušiš. Izlazi! — kaže joj Bus trik. — Ako, daću ih drugovima kad ne budu imali... Treći bataljon prebacuje se ka Vlaškim Koli­ bama. Komandant brigade Vasko Karaangeleski čestita borcima za uspešno delo na Jelaku. Estreja u Gradešnici i Jelaku praktično je pokazala novim borcima kako da vojuju. Bila je u svojoj punoj boračkoj veličini: izdržljiva, od­ lučna, hrabra, vešta, nežan drug prema borcima, a nemilosrdna prema fašistima. — Da lično nisam video, nikom ne bih verovao! — poče da govori o Estrejinoj hrabrosti jedan od novih boraca. — Da čovek ne po veru je da se devojka može odlikovati tolikom hrabrošću — dodaje drugi. — E, drugovi moji, ovakva je Mara od dana kada je došla u partizane. Šta biste vi rekli da ste je videli... — i poče da priča o Estrejinim podvizima jedan stariji borac. — A samo kad bis­ te znali koliko je pažljiva i komunikativna. Vo­ lim je kao sestru... Omladinci III bataljona sa poštovanjem su se odnosili prema Estreji. Ona im je postala bor­ beni ideal i svi su je zavoleli kao sestru. Želja Estreje Ovađe bila je i cilj Sedme bri­ gade — učestvovanje u oslobađanju Bitolja — uz raščišćavanje terena na liniji: Kajmakčalan — Pelister — German — Prespa. Jednu od prepre­ ka na tom putu predstavljale su i nekolike kara­ ule na Kajmakčalanu. Brigada je krenula da njih uništi u rane časove 26. VIII 1944. Sa Kajmakčalana Estreja posmatra Jegej, Sar i Pirin, a pod Pelisterom — rodni grad, Bitolj. Njen pogled, izraz njenog lica govori: »Makedo­ niju, skoro ćeš biti slobodna. Majko Makedoni- �jo, svi ćemo biti srećni s tobom«. I, s tim mis­ lima, tim idealom ušla je i u poslednju borbu. Estreja je učestvovala u borbi za uništenje, isključivanje karaule locirane niže od karaule »Dr Rajs«. Nalazila se na najosetljivijem, najtežem mestu. Pošla je sa isturenom desetinom. Kod karaule »Doktor Rajs« već je prikup­ ljena bugarska vojska sa graničnih stražamica i osmatračnica koje su prethodnog dana proždirali plameni jezici. Bugarski fašisti nisu mogli da shvate da su im dani izbrojani. Davali su žilav otpor. U maglovito jutro borci su jurišali na ka­ raulu. Estrejin poklič »ura!« -presecao je maglu i odjekivao je Kajmakčalanom. — Maro, povlači se! — skreće pažnju Fana Kočoska. — Maro, odstupi! — dozivali su njeni drugo­ vi, zapazivši neprijateljsku zasedu i Estrejin po­ ložaj na brisanom prostoru. Estreja Ovađa Mara se nije obazrela. S uzvi­ kom »Ura!« i automatom okrenutim ka nepriBista narodnog heroja Estreje Ovađe Mare podignuta u Bitolju �jatelju, ka jugu — ostala je za uvek na Kajmakčalanu. Kamen-temeljac slobode. Izbliza, (neprijateljski metak joj se zario u glavu iznad gornje usne. Taška Ilieska je potrča­ la da joj .pomogne. — Spašavaj sebe, ja sam gotova... — prošaptala je Estreja, i izdahnula. Taška je uzela njen automat, zakljinjući se pred samopožrtvovanom drugaricom — junakom da će se borba nastaviti do pobedonosnog kraja. Kao takav amanet drugi borac je uzeo ranac bor­ ca koji je takođe, u jutarnjim časovima 26. avgusta, počeo tu večito da živi. NARODNI HEROJ Estreja Ovađa Mara poginula je na pragu slobode. Duhom Estreje Ovađe Mare njeni saborci su nastavili narodnooslobodilačko delo. U oslobađanju Bitolja, 4. novembra 1944, uče­ stvovala je Estreja Ovađa Mara. Sa junacima Sedme bitoljske brigade, 4. no­ vembra 1944, u Bitolj je umarširala i Estreja Ovađa Mara. Svakog dana, od dana oslobođenja Bitolja, prisutna je u tom gradu i u ovoj zemlji Estreja Ovađa Mara. U praznovanju slobodne otadžbine, u uživa­ nju blagodeti bratstva i jedinstva prisutna je Estreja Ovađa Mara. Kada se prisećamo Estreje Ovađe Mare, gle­ damo sav borbeni put partizanskog odreda »Goce Delčev«, bataljona »Stiv Naumov«, Treće make­ donske udarne brigade — do ASNOM-a i smelog koraka Sedme bitoljske brigade. Kada se prisećamo Estreje Ovađe Mare, srce krvari, duša boli za bitoljskim i makedonskim Jevrejima. Estreja Ovađa Mara postala je simbol čovečnosti, agilnosti, izdržljivosti, revolucionarnosti i hrabrosti bitoljskih Jevreja. Estreja Ovađa Mara je jevrejska, makedon­ ska i jugoslovenska gordost. �Estreja Ovađa Mara je internacionalni borac protiv fašizma. Borila se protiv svih okupatora i njihovih saradnika. Estreja Ovađa Mara je 9. oktobra 1953. godi­ ne proglašena za NARODNOG HEROJA JUGO­ SLAVIJE. 95 ��REC AUTORA Savezu jevrejskih opština Jugoslavije, Jevrejskom muzeju u Beogradu, Opštinskom odboru Saveza bo­ raca u Bitolju i svim pojedinoima koji su na ma koji način doprineli nastajanju ovog rada — to­ plo zahvaljujem. Dragocena je bila pomoć koju su mi pružili Žamila Kolonomos, Avram Sadikario, Roza Ruso, Beno Ruso, Fana Kočoska, Bogoja Siljanoski i Viktor Mešulam Bustrik. Posebnu zahvalnost iskazujem drugarici žamili Kolonomos koja je, kao recenzent, neumorno, srdač­ no i savesno čitala, dopunjavala i kontrolisala ma­ terijal rukopisa. Tekst je recenzirao i drug Beno Ruso, na isti način pažljivo i instruktivno, i pomogao mi je naro­ čito pri definitivnom uobličavanju biografije. Zbog toga i njemu dugujem posebnu zahvalnost. Autor 7 Estrcja Ovađa Mara 97 ��IZVORI I LITERATURA Pri izradi ove bio-monografije, od raspoloživih izvora i tekstova, najviše su korišćeni: 1. Aleksandar Matkovski, Tragedijata na Evreite vo Maki donija, Skopje, 1962. 2. Anonim, Dvoje naiih narodnih heroja. Jevrejski almanah, Beograd, 1954, 107-109. 3. Arhiv Makedonije, fond »Evrejskata veroispovedna opšti4. Viomi dni, spomen kniga na Tretata makedonska udarna brigada. Skopje. 1957. 5. David — Dale Levi, Bitoliski Jevreji u Narodnooslobodilaikom ratu. Jevrejski almanah, Beograd, 1957—58, 109—115. 6. Duško Hristov Konstantinov, Letopis na Narodnata revo­ lucija vo BUolsko (1941—1945), B tola, 1971. 7. Dr DuSko Hr. Konstantinov. dr Miloš Hr. Konstantinov i Košta An. Cingarovski-Kočo, Vriei, letopis na Vtoriot reonski komitet na KPJ — Bilola, Bitola. 1963. 8. Dr Duško Hr. Konstantinov, dr Miloš Hr. KonstanUnov i Košta An. Cingarovski-Kočo. Hronika na bitolsko Lavci. Bitola. 1962. 9. 11. mart 1945—1958. Bitola, 1958. (svi radovi). 10. Žamila Isak Kolonomos. Bitolskata evrejska zaednica i nejzinoto učestvo vo Narodnoosloboditelnata vojna 1941—1942 go­ dina (I i II deo, u štampi — S:mpozium vo Bitola, 1977). 11. Z. Gavriloska, Proglas na Pokrainskiot komitet. Nova Makedonija, 11. III 1961. 12. Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodiačkom ratu jugoslovenskih naroda. VII. 1. Beograd, 1952. 13. Zbornik na padnatite borci vo NOB od Bitolska okoloja, Bitola. 14. Zbornik narodnih heroja Jugoslavije. Beograd. 1975. 7* QQ �15. Zlate Biljanoski, Od Kozjak do Zagreb, Beograd. 1971 16. Izvori za osloboditelnata vojna i revolucijata vo Makc đonija, I, 1. 2. 3. Skopje, 1968. 17. Istorija na makedonsk'ot narod, III, Skopje, 1969. 18. Ljuben Georgivski. U nedrima Koiufa, Beograd. 1972. 19. Mihailo Apostolski, Od K o iu f do Bogomila i Kozjak, Skopje, 1959. 20. Narodni hcro; od Makedonia. Skopje. 21. Oslobodilački rat naroda Jugoslavije 1941—1945., Beo­ grad. 1957. 22. Petre Novačevski, Političkata rabota na odredot »Gocc Delčev« vo nekoi sela od Lerinsko i Kostnrsko, (Sećanja — ru­ kopis — Opštinski odbor Saveza boraca — Bitolj). 23. Pismena saopštenja Viktora Mešulama Bustrika i Nisima Albe. 24. Prof. drTrajče Grujoski. Razvojot na narodnoosloboditelnoto dviženje vo Bitola i Bitolsko 1941—1942 (u štampi — Simpozijum vo Bitola, 1977). 25. Usmena saopštenja. Informatori: Žarni la Kolonomos, Avram Sadikario, Roza Kamili (Ruso), Beno Ruso, Bogoja Siljanoski, Fana Kočoska, Lazo Hadž poposki, Petre Novačeski, Đoko Tapandžioski, Jani Jovanoski. Taška Ilicska, Dojčin ApČeski, Dimče Saveski, Gordi Đorđieski-Đuc i dr. ���SADRŽAJ Prilog poštovanja Jevrejski deo Bitolja Organizovana samopomoć Aronova porodica Ljubimica porodice Aronova smrt Razmišljanje o životu U jevrejskim organizacijama Estreja ide u Beograd Novi stanovnik Dorćola Umesto zanata — borba Susret sa Mošom Pijade Protiv Trojnog pakta Sluga gori od gospodara Jedinstveni protiv fašizma Dva dana — tri svečanosti Član KPJ Obeležavanje Molba za odlazak u partizane Uoči tragedije Tragični 11. mart 1943. Boravak u Bogojevom dućanu Dugoočekivana vest Kod Elen Skobemi Između Scile i Haribde Partizanka Mara Prve akcije Politički delegat desetine Razmišljanje o budućnosti Akcija u Ljubojnu Reorganizacija odreda »Goce Delčev« Zbunjena od radosti »Ugledna predavanja« Februarski pohod Razbijanje četničkog korpusa Kod Ristovca Probištip i Rusce Prolećna ofanziva Pred Prvim zasedanjem ASNOM-a Od Kozjaka do Kožufa Poslednje borbe Narodni heroj Reč autora Izvori i literatura 5 6 8 10 12 13 14 19 23 25 28 29 32 34 38 40 42 44 47 50 52 55 58 60 62 64 66 68 71 72 74 75 76 78 81 82 84 85 87 89 91 94 97 99 ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Fotografija A static visual representation. Examples include paintings, drawings, graphic designs, plans and maps. Recommended best practice is to assign the type Text to images of textual materials. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Estreja Ovađa Mara Creator An entity primarily responsible for making the resource Stojan Risteski Publisher An entity responsible for making the resource available NIRO "Dečje novine", Gornji Milanovac Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1978. Rights Information about rights held in and over the resource NIRO "Dečje novine", Gornji Milanovac Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 57-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 99 str. 1978. Bitolj Estreja Ovađa Mara jevrejske organizacije Makedonija narodna herojka Stojan Risteski http://afzarhiv.org/files/original/071b37df7c63079e10b4c786aafb9f3d.pdf dddd876ec2c76df76bdc6aebcc0b3a0c PDF Text Text Александра Ђорђевић УДК329.75-055.2(497.1)”1945/1950” Другарице и (не)пријатељице – учешће Антифашистичког фронта жена Југославије у раду Међународне демократске федерације жена 1945–1950. АПСТРАКТУМ: Чланак истражује претпоставке Xладног рата које су обликовале политичке околности у којима су женске организације успеле да формирају једну светску женску организацију која је окупљала жене, претежно левичарке, из оба блока. У тој организацији истакнуто место нашле су и Југословенке. Разматра се на који начин су чланице Антифашистичког фронта жена Југославије учествовале у оснивању и активностима Међународне демократске федерације жена као и разлози који су довели до избацивање АФЖЈ из Федерације. У изради рада коришћени су часопис Жена данас, главно гласило АФЖЈ, као и архивска грађа доступна у Архиву Југославије. КЉУЧНЕ РЕЧИ: АФЖЈ, Међународна демократска федерација жена, Хладни рат, жене, женско питање, женска сарадња, Жена данас Увод Стварањем Краљевине СХС положај жене у друштву је добио потпуно нову димензију. До тада су се у Србији женске организације бавиле искључиво социјалним темама и хуманитарним радом, али је Први светски рат у Краљевини СХС изнедрио и једну од главних карактеристика првог таласа феминизма а то је питање права гласа за жене. Оснивањем Женске странке 1927. године али и преко бројних организација жене су стално упућивале захтеве држави за право гласа и изједначавање са мушкарцима у погледу радног и породичног права.1 Комунистичка партија Југославије се у овим захтевима издвајала по идеолошком основу који је, једини у том периоду, видео жене као равноправне са мушкарцима. У оквиру Партије жене су имале право да бирају и да буду биране на функције, а након доношења Обзнане имале су и 1 Ивана Пантелић, „Неки аспекти положаја жена у Краљевини Југославији“, Књиженство, часопис за студије књижевности, рода и културе, 2011. http://www.knjizenstvo. rs/magazine.php? text=17 (приступљено 5. 10. 2017). �А. Ђорђевић, Другарице и (не)пријатељице – учешће АФЖЈ у раду МДФ 147 задатак да шире комунистичку идеологију у легалним оквирима преко сарадње са Женским покретом.2 Коренита промена положаја жена на овим просторима почела је завршетком Другог светског рата и то пре свега њиховог правног положаја, а затим и друштвеног у складу са новом државном политиком. Услед формирања партизанске војске дошло је до наглог пораста учешћа жена у рату, што је и довело до њиховог даљег политичког организовања. То организовање је добило коначан облик на конференцији у Босанском Петровцу када је формиран Антифашистички фронт жена Југославије као јединствена женска организација, која је наставила деловање и у послератном периоду.3 Идеолошки рад Антифашистичког фронта жена Југославије (АФЖЈ)4 био је ослоњен на темељна опредељења КПЈ да жене морају бити равноправне са мушкарцима у свим сегментима живота и рада тако да отпора укључивању жена у рад готово да није ни било. Први послератни Устав женама је гарантовао и право гласа које им је раније било ускраћено.5 Тада су у оквиру нове државне идеологије женама прво потврђена изборна права, која су већ уживале у оквиру КПЈ; убрзо су добиле и једнака законска права у односу на мушкарце у свим осталим сегментима живота и рада. Социјалистичка идеологија није посматрала еманципацију жена ван система радништва (радничке класе) и зато се мера женске еманципације, пре свега, одређивала у односу на права из области рада.6 Пишући о активностима чланица АФЖЈ желели смо, између осталог, и да истакнемо да је еманципација жена од стега патријархалне културе била један од задатака АФЖЈ.7 2 3 4 5 6 7 Stanislava Barać, „Pacifistički i antipacifistički diskurs u časopisu Žena danas (1936–1941)“, u: Zbornik radova s Desničinih susreta, urednik Drago Rosandić, Zagreb 2011, 221. Neda Božinović, „Žensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku“, (Beograd: Žene u crnom, Devedesetčetvrta, 1996), 141. АФЖ Југославије je представљао организацију Народноослободилачког покрета Југославије насталу са циљем да окупи жене у борби против фашиста под окриљем КПЈ. Основан је на Првој земаљској конференцији одржаној у Босанском Петровцу 6. децембра 1942. После Другог светског рата и ослобођења Југославије, АФЖ је и даље радио на политичкој мобилизацији жена као и у свим облицима друштвене делатности. Први конгрес АФЖЈ одржан је јуна 1945, а други јануара 1948, оба у Београду. Трећи конгрес АФЖЈ одржан је у Загребу 1950. године, а четврти 1953. у Београду. На том конгресу укинут је АФЖ као посебна и јединствена организација након чега је основан Савез женских друштава, који се превасходно бавио питањима из области социјалног рада. Вера Гудац Додић, „Положај жене у Србији (1945–2000)“, у: Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века: Жене и деца, бр. 4, уредница Латинка Перовић (Београд: Хелсиншки одбор за људска права, 2006), 34. Gordana Stojaković, „AFŽ 1945–1953: pregled kroz AFŽ štampu“, u: Rod i levica, zbornik (Beograd: Ženski informaciono-dokumеntacioni trening centar, 2012), 13. Lydija Sklevicky, Konji, žene, ratovi (Zagreb: Ženska infoteka, 1996), 25. �148 Архив, часопис Архива Југославије, 1–2, 2017 У предвечерје Другог светског рата комунисткиње из Југославије су одржавале контакте са феминисткињама из света, активно писале о борби жена Азије за слободу и учествовале у Шпанском грађанском рату, извештавале о конгресима и конференцијама посвећеним женама из западног света итд. На тај начин су, пре свега преко Комунистичке партије Југославије, дошле у контакт са антифашисткињама из целога света, а у послератном раздобљу ступиле су и на међународну политичку сцену. Представнице Антифашистичког фронта Југославије учествовале су у великом подухвату да се након рата формира једна међународна организација жена која ће се, за њих, на „прави“ односно левичарски начин бавити женским питањима. Иако је Међународна демократска федерација жена основана у Паризу –са супротне стране гвоздене завесе иза које је била комунистичка Југославија, и оне се у својој кореспонденцији називају пријатељицама8 а не другарицама – јасно је из пописа организација које су учествовале у раду Федерације да су то листом женске левичарске организације из оба блока. Стога овај рад има за циљ да покаже како су се Југословенке снашле у том хладноратовском вакуму односно како су из њега успеле да изађу и наставе своју борбу у измењеним политичким околностима, пратећи линију Комунистичке партије Југославије. Формирање Међународне демократске федерације жена Из извештаја чланица АФЖЈ видљиво је да су се жене у целом свету након Другог светског рата налазиле пред решавањем скоро идентичних проблема и задатака. Та истоветност задатака дала је повода госпођи Котон, председници Савеза француских жена, да домаћим и страним делегаткињама које су биле гошће Конгреса француских жена предложи да се удруже и створе Интернационални иницијативни одбор за припрему и организацију међународног конгреса жена, а све у циљу координације активности жена из целог света.9 У Иницијативни одбор за одржавање конференције, који је бројао 15 чланица, ушла је и др Олга Милошевић као делегаткиња АФЖ Југославије док је, осим ње, Конгресу присуствовала и Јана Бичанић. Основна програмска концепција будућег конгреса МДФЖ свела се на четири тачке: „уништити фашизам и осигурати демократију у свим земљама, припремити 8 9 У доступној кореспонденцији уочљиво је да се чланице АФЖЈ и МДФЖ ословљавају са драге пријатељице. АЈ, АФЖЈ, 141-17-5; АЈ, АФЖЈ, 141-14-23; итд. У првих неколико писама чланице АФЖЈ обраћале су се руководству МДФЖ и са другарице, али је та пракса ишчезнула у каснијој комуникацији. АЈ, АФЖЈ, 141-17-38. АЈ, АФЖЈ, 141-17-3, Интернационални иницијални одбор за припрему и организовање међународне конференције жена. �А. Ђорђевић, Другарице и (не)пријатељице – учешће АФЖЈ у раду МДФ 149 срећну будућност новим покољењима, дати женама права изражена у Интернационалној повељи жена.“10 Секретаријат Иницијативног одбора, поверен француској секцији, настојао је да од почетка рада заинтересује што више демократских женских друштава из целог света слањем депеша, радио порука и држањем митинга. Штампан је и месечни билтен о раду Одбора, чији је први број изашао у септембру 1945. До Конгреса Иницијативни одбор је успео да успостави контакт са организацијама, углавном левичарским и комунистичким, из готово свих земаља Европе, Азије али и из САД. Други састанак Иницијативног одбора одржан је у Паризу 5–6. септембра 1945. На њему су делегаткиње представиле дотадашњи рад и бавиле се питањима организационих припрема за Међународни конгрес жена. Југославију је поново представљала др Олга Милошевић и она је у име АФЖ-а Југославије, у коме су уједињене жене свих националности, прихватила програм Иницијативног одбора. После реферата свих делегаткиња Иницијативни одбор је закључио да се Конгрес одржи новембра исте године.11 Одлучено је које ће делегације изложити своје реферате, док ће остале делегаткиње имати могућност да учествују у дискусији. Реферат о теми „Проблем деце и васпитања“ добила је југословенска делегација, тако да је од малих земаља једино Југославија имала реферат на Конгресу.12 На састанку је одлучено да се оснује Извршни одбор у који су ушле делегаткиње из 25 земаља од присутних 40, а једна од њих била је и Митра Митровић.13 У периоду до Конгреса, пријатељице су одржавале живу комуникацију и кореспонденцију; чак су преко АФЖЈ слале писма женским организацијама Балкана са циљем да се и оне укључе у рад МДФЖ.14 Први Међународни конгрес жена, којем је присуствовало 850 делегаткиња из преко 40 земаља, одржан је од 27. новембра до 1. децембра у Паризу.15 Број делегаткиња је одређен према броју становника.16 То су биле жене 10 Исто. 11 Исто. 12 Исто. 13 14 15 16 АЈ, АФЖЈ, 141-17-651 (1–31). АЈ, АФЖЈ, 141-17-38. АЈ, АФЖЈ, 141-17-85, Статут Међународне демократске федерације жена. У употреби су била четири језика: енглески, француски, руски и шпански. Број делегаткиња је одређен у складу са бројем становника: земље од 5 милиона становника имале су право на 5 делегата, од 15 милиона – 10, од 30 милиона – 15 делегата итд. За делегаткиње из многољудних земаља као што је Кина нема података о бројности делегације, а чланица Иницијативног одбора из Кине била је Ли Хсиен Минг. Жене из колонија су позване да присуствују Конгресу независно од својих метропола. Оне су имале права �150 Архив, часопис Архива Југославије, 1–2, 2017 различитих година, занимања и организација, чланице различитих политичких партија, али су све биле левичарских опредељења. На конгресу је званично основана Међународна демократска федерација жена (МДФЖ) у којој је АФЖЈ активно сарађивао, како у њеном оснивању тако и у даљем раду. Првом заседању Конгреса председавала је Ежени Котон, научница и председница Савеза француских жена. У свом говору она је одала почаст и изразила захвалност свим херојским женама света које су својим пожртвовањем допринеле победи над непријатељем и слободи. Изложила је радни програм Конгреса који је обухватао будућу улогу жена у коначном уништењу фашизма, у међународном развоју демократског друштва и остваривању права жена. Радно представништво Конгреса17 израдило је и прихватило Статут који утврђује циљеве и програм организације, њен састав и пријем у чланство, као и обавезе и права њених чланова.18 Рад прве конференције се завршио 1. децембра великим митингом који је приређен на Зимском аеродрому и полагањем заклетве МДФЖ. Говорило је више делегата, међу којима и Ла Пасионарија. Конгресу су као делегаткиње АФЖ Југославије присуствовале: Митра Митровић,19 Анка Берус, Милева Родић, Олга Хумо, Ката Пејиновић, др Олга 17 18 19 на исти број делегаткиња као и независне земље. Видети: „Са међународног конгреса жена“, Жена данас, бр. 37 (1945), 9–10. Радно представништво чиниле су: Попова (СССР), Анка Берус (Југославија), Долорес Ибарури – Ла Пасионарија (Шпанија), Котон и Вермеш (Француска), Хоракова (Чехословачка). Видети: „Са међународног конгреса жена“, Жена данас, бр. 37, (1945), 9–10. Федерацијом управља Извршни одбор који чини 31 чланица из 17 земаља, а на чијем челу је госпођа Котон. У савез су ушле све организације представљене на Конгресу и 72 организације из 7 земаља које нису могле да присуствују Конгресу. Видети: „Са међународног конгреса жена“, Жена данас, бр. 37, децембар 1945, 9–10. Митра Митровић (Ужичка Пожега, 1912 – Београд, 2001), зaвршила је Филозофски факултет, одсек за словенску филологију и књижевност Универзитета у Београду. Чланица КПЈ је постала у међуратном периоду када се ангажовала у илегалном раду. Године 1935. основала је и Омладинску секцију у оквиру Женског покрета како би илегални пропагандни рад Партије могао бити настављен у некаквим легалним оквирима. Наредне године је основан часопис Жена данас, који ће касније постати централно гласило АФЖЈ и организација које су проистекле из њега. Почетком рата прикључује се партизанској борби и ради у ПК КПЈ за Србију. За заслуге у рату додељено јој је више одликовања. Након рата била је посланица и прва министарка просвете, а налазила се и на челу Агитпропа за Србију. Била је једина чланица Политбироа ЦK КПЈ Србије, уз Спасенију Цану Бабовић. Као истакнута чланица АФЖЈ узела је учешћа у раду МДФЖ где је на заседању Извршног одбора изабрана за делегаткињу. Из Партије је искључена 1956. када је подржала тада већ бившег супруга Милована Ђиласа. Своја сећања на Други светски рат преточила је у књигу Ратно путовање објављену 1962. Детаљније: �А. Ђорђевић, Другарице и (не)пријатељице – учешће АФЖЈ у раду МДФ 151 Милошевић, Веселинска Малинска, Ана Хефнер, Милица Станишић, Евгенија Селић, Нада Сремац и Криста Ђорђевић.20 Као делегаткиње на Конгресу, у име југословенске делегације, подједнако су биле заступљене чланице руководства АФЖЈ и чланице осталих секција као и образоване и мање образовне жене, јер су на тај начин желеле превазићи евентуалне разлике али и истаћи колико је било важни показати солидарност и бригу кроз заједничко суделовање у културном, политичком и друштвеном животу.21 У име југословенске делегације Митра Митровић је поздравила француске жене, изложила борбу југословенских жена против фашистичких освајача и нагласила: „У име југословенских жена, а на основу њиховог искуства, тврдимо да без потпуног уништења фашизма и њихове реакције у свету не може бити мира, онога мира које толико желе све жене у свету. Исто тако нема без тога правих гаранција за женска права. Ми ћемо наставити заједно са женама целог света борбу за одбрану мира и демократије“.22 Централни одбор АФЖЈ је издао значку у част Међународног конгреса жена. Конгрес је био велика манифестација јединства жена читавог света, без обзира на њихову расну, верску или националну припадност, у борби за мир и демократију. Истинска равноправност жене, како је истакнуто, представља једну од основних одлика праве демократије. У Резолуцији, констатујући да у већини земаља „жене имају положај подређен власти мушкараца“, Конгрес је тражио да све женске организације у сарадњи са синдикатима поведу борбу за остваривање следећих захтева жена: право на рад, на приступ свим службама, једнаку плату за једнак рад, право на социјално, једнако наследно право, право да бира и буде бирана. Главно питање Конгреса је било како да жене читавог света помогну што бржем и сигурнијем обезбеђивању мира у свету. Због тога је Конгрес настојао да добије место саветодавног члана при УН и залагао се за стављање атомске бомбе под контролу УН, ради постизања општег мира.23 Стварањем МДФЖ родиле су се и многе дужности и обавезе жена широм света. Чланице су се обавезале и на више резолуција, између осталог и : Резолуција о задацима жена свих демократских земаља у борби за коначно 20 21 22 23 АЈ, АФЖЈ, 141-13-17, Митра Митровић (Велимира) – Ђилас; Жене Србије у НОБ..., уред. Б. Цветић, 56; Ivana Pantеlić, Partizankе kao građankе (Bеograd: Institut za savremenu istoriju, Evoluta, 2011), 131–133. АЈ, АФЖЈ, 141-17-7. Chiara Bonfiglioli, „Biografije aktivistкinja AFŽ-a: Intersekcionalna analiza ženskog delovanja“, u: Izgubljena revolucija: AFŽ između mita i zaborava, zbornik, ured. Andreja Dugandžić i Tijana Okić (Sarajevo: Udruženje za kulturu i umjetnost Crvena, 2016), 35. АЈ, АФЖЈ, 141-17-378. АЈ, АФЖЈ, 141-17-4. �152 Архив, часопис Архива Југославије, 1–2, 2017 уништење фашизма, за сталан и трајан мир и за демократију,24 Резолуција о проблемима детињства и васпитања,25 Резолуција Међународног конгреса жена о економском, правном и социјалном положају жене.26 У њима је закључено да су се жене свих земаља херојски понеле у рату, да су саме поднеле велики део ратних страхота, као и да су целом свету показале како су способне да буду мајке, болничарке и боркиње. У миру, како је констатовано, положај жене је сличан ономе пре рата: жене су у већини земаља и даље подређене мушкарцима. Учешћем у борби против фашизма жене су доказале да могу бити равноправне са мушкарцима у свакодневној борби. У извештају са Конгреса чланице АФЖЈ истичу да не може бити демократије ни пуне слободе у земљама где жене чине више од половине становништва а не уживају једнака социјална права и где не учествују у културном и политичком животу.27 Извршни одбор, који је координирао радом МДФЖ, одржао је седницу наредне године, од 27. до 29. јуна 1946. Присуство великог броја чланица, које су дошле из удаљених делова света представља одраз дубоке посвећености и оданости националних секција програму Савеза, закључила је госпођа Котон.28 Ширење организације и међународне мисије МДФЖ У периоду између два конгреса МДФЖ је своје активности развијао и координирао преко Пленума и Извршног одбора. У Прагу је Пленум заседао од 21. фебруара до 1. марта 1947. године.29 На заседању су биле присутне 73 представнице из 44 земље, а примљене су и нове чланице.30 Том приликом су поједине делегаткиње говориле о активностима у својим земљама. Наредни састанак Извршног одбора је одржан 1–6. септембра 1947. у Стокхолму. Као велики успеси, у периоду од Прага до Стокхолма, представљени су: слање међународне комисије правника у Шпанију ради анкете о терору над заробљеницима; анкета о начину суђења и третману политичких затвореника у 24 25 26 27 28 29 30 АЈ, АФЖЈ, 141-17-311-318, Резолуција о задацима жена свих демократских земаља у борби за коначно уништење фашизма, за сталан и трајан мир и за демократију. АЈ, АФЖ, 141-17-303-310. АЈ, АФЖЈ, 141-17-298-301, Резолуција Међународног конгреса жена о економском правном и социјалном положају жене. АЈ, АФЖЈ, 141-17-57. Извршни одбор је одржао пет заседања: прво, 27–29. јуна 1946. у Паризу; друго, 10–15. октобар 1945. у Москви; треће, 1–6. септембар 1947. у Стокхолму; четврто, 15–19. мај 1948. у Риму; пето, 7. април 1949. у Паризу. Одржана су два пленума МДФЖ-а; први 21. фебруар – 1. март 1947, други у Москви 17–22. новембра 1949. Новопримљене националне организације су из Мексика, Монголије, Северне Кореје, Бразилије, Вијетнама, Палестине, Холандије, Јужне Африке и Јулијанске крајине. �А. Ђорђевић, Другарице и (не)пријатељице – учешће АФЖЈ у раду МДФ 153 затворима; анкета у Западној Немачкој о денацификацији и демократизацији. Делегаткиње АФЖ Југославије су активно учествовале у раду Извршног одбора и биле део разних делегација. Ванда Новосел је била чланица делегације која је посетила француску и совјетску зону у Немачкој, о чему је написала извештај где је истакла предности совјетске управе у односу на француску у окупационим зонама.31 МДФЖ и оснивање других женских организација Оснивање сличних међународних организација, које додуше нису биле левичарских опредељења, чланице МДФЖ су оштро санкционисале у својим гласилима и међусобној преписци. Тако Жена данас доноси текст под насловом „Неуспјели покушај разбијања Међународне демократске федерације жена“.32 Постојање међународних организација које се баве сличном проблематиком чланице МДФЖ су сматрале директним покушајем разбијања њихове организације, о чему сведочи и следећи цитат: „После стварања МДФЖ крајем прошле године у Паризу постало је јасно да мимо и поред ње нема места другим међународним женским организацијама чији би се програм у целини или делимично поклапао са програмом Федерације. Па ипак дошло је до више таквих појава...“.33 Оцењено је да реакција, да би спречила окупљање демократских жена на платформи МДФЖ, настоји да обнови некадашње организације као и да оснива нове. Чланицама МДФЖ је нарочито засметала Међународна алијанса жена, коју је водила Маргарет Корбет Ешби, али и сазив Интернационалне скупштине жена октобра 1946. у САД. Како се у тексту каже: „У том позиву на скупштину се ниједном речју не спомиње МДФЖ, чије је оснивање одјекнуло широм света, а у чији састав је ушло осам организација из САД“, разумљиво не и оне које су биле чланице МДФЖ. Федерација је „активна организација која има подршку и ужива углед својих националних организација и самим тим сваки покушај разбијања организације унапред је осуђен на пропаст“. Нарочито су се обрушиле на организацију коју је водила Корбетова: „ То је феминистичка организација основана 1904. која до данас има непромењен програм, остваривање грађанске и друштвене једнакости жена са мушкарцима и њене економске равноправности... Постављамо питање – зашто се сад оживљава таква организација када су се у животу жене после рата догодиле тако крупне промене, феминисткиње као да су преспавале и овај рат или све31 32 33 „Комисија Демократске федерације жена у Немачкој – Изјава наше делегаткиње Ванде Новосел“, Жена данас, бр. 49, (1947), 45. „Неуспјели покушаји разбијања међународне демократске федерације жена“, Жена данас, бр. 46, (1946), 6. Исто. �154 Архив, часопис Архива Југославије, 1–2, 2017 сно затварају очи пред дубоким социјалним и друштвеним променама које је рат донио... Колби сматра да Федерација може да учини велике услуге ослобођеним женама средње и југоисточне Европе, које су по њеном мишљењу толико некултурне и заостале да им нова демократија, што по њеним речима значи „комунистичка тиранија“, у садашњем тренутку одговара. Насупрот тим земљама она ставља земље са боље развијеним демократским системом – Шведску, Швајцарску, САД. Другим речима, интереси жена „западне демократије“ из темеља се разликују од интереса „новоослобођених жена“ у земљама средње и југоисточне Европе и према томе нема ни заједничке базе за изградњу међународне солидарности жена“.34 Разлог за такву острашћеност лежи у томе што ове организације нису биле левичарских опредељења, а што МДФЖ у својој суштини јесте била, нарочито ако узмемо у обзир политичку припадност врха њеног руководства. На конгресима МДФЖ су учествовале и жене из земаља које нису биле део комунистичког блока, али су оне припадале левичарским, комунистичким или лабуристичким партијама. Ипак, могуће је закључити да је МДФЖ имао комунистичку идеологију односно да је то био разлог за овакво оштро иступање чланица.35 Жена данас је 1948. године поново објавила текстове о организацијама које су радиле на рушењу МДФЖ. Сада је разбијање стављено у задатак десној социјалисткињи, како се каже у тексту: „већ познатој по издајничкој раду“, Габријели Профт. Профтова је сазвала неколико конференција, на којима је основала Међународну женску социјалистичку организацију.36 Како преноси Жена данас, десне социјалисткиње су покушале да расцепе национални женски покрет у низу земаља. Тако су у Аустрији на иницијативу Габријеле Профт социјалисткиње иступиле под изговором да је МДФЖ тобоже „замаскирана комунистичка женска организација“. Ипак, ове акције нису довеле до већег расипања чланства и биле су концентрисане на активности Профтове у Аустрији, где је било седиште њене организације. Други конгрес Међународне демократске федерације жена У време сукоба Југославије са Информбироом у Будимпешти је од 1. до 6. децембра 1948. одржан Други конгрес МДФЖ. Из доступне грађе се може закључити да су припреме за Конгрес протекле глатко и без икаквих индиција да је сукоб Тита и Стаљина имао последице по учешће АФЖЈ у једној светској организацији. У записнику са припремног састанка поводом Конгреса 34 Исто. 35 36 I. Pantеlić, Partizankе kao građankе, 90. „Разбијачки подухвати десних социјалисткиња“, Жена данас, бр. 53, (1948), 29. �А. Ђорђевић, Другарице и (не)пријатељице – учешће АФЖЈ у раду МДФ 155 наводи се да АФЖЈ има одређених проблема са делегацијама из света али не и са МДФЖ: „...али ма колико они буду настојали да нас и даље ометају, они неће успети да жене Југославије изолују од светског демократског покрета жена, јер ми се нећемо дати скренути са пута по којем нас води наша Партија и друг Тито“.37 Делегацију АФЖЈ на конгресу у Будимпешти су чиниле: Митра Митровић, Ванда Новосел, Олга Милошевић, Неда Стефановић, Душанка Ковачевић, Гоја Ђурић, Бранка Савић, Божидарка Илијева, Милада Рајтер, Босиљка Ђуровић, Зима Вршчај, Блаженка Мимица и Милица Дедијер.38 Централне теме су биле расправе о политичким и економским правима жена, али су представљени и предлози о унапређењу демократског положаја жена у земљама Азије и Африке.39 Митра Митровић је у име југословенске делегације истакла пожртвованост југословенских жена у обнови земље, а затим је говорила о активностима АФЖЈ у изградњи обданишта и о збрињавању ратне сирочади. Жене Југославије су веома срећне што су победу у рату извојевале под руководством Јосипа Броза Тита и што с њим на челу сада граде нову земљу, закључила је Митра Митровић.40 Ипак, у својим извештајима оне истичу да су се као чланице југословенске делегације осећале дискриминисано. Међу заставама чланица МДФЖ недостајала је само југословенска, али је након протеста код Президијума застава постављена.41 Током рада су уследиле оштре провокације, нарочито од Демократског савеза мађарских жена које су искористиле прилику да нападају југословенско политичко руководство.42 Дељен је и лист француске Комунистичке партије Imаnitе (L’Humаnitе)43 који је негативно приказивао догађаје у Југославији после 1948. године. Руководство МДФЖ, и поред уложених жалби, није спречило провокације.44 Нарочито су оштро замериле што руководство МДФЖ није реаговало на чланак Женет Вермеш у коме се криво 37 38 39 40 41 42 43 44 АЈ, АФЖЈ, 141-17-469. АЈ, АФЖЈ, 141-17-455. „Пред Други конгрес Међународне демократске конференције жена“, Жена данас, бр. 55, (1948), 27–28. I. Pantеlić, Partizankе kao građankе, 103. АЈ, АФЖЈ, 141-17-461, Изјава југословенске делегације на Извршном одбору МДФЖ. „Извештај о раду АФЖ на Другом конгресу Међународне демократске федерације жена – Извршни одбор АФЖ Југославије осудио је покушаје вређања наше делегације и наше земље“, Жена данас, бр. 63, (1949), 16. I. Pantеlić, Partizankе kao građankе, 103. „Извештај о раду АФЖ на Другом конгресу Међународне демократске федерације жена – Извршни одбор АФЖ Југославије осудио је покушаје вређања наше делегације и наше земље“, Жена данас, бр. 63, (1949), 16. �156 Архив, часопис Архива Југославије, 1–2, 2017 приказује борба жена ФНРЈ у току НОП-а и изградње социјализма.45 Оцењено је да такви поступци доприносе слабљењу Федерације, али „...само захваљујући држању наше делегације, у интересу јединства, упркос вређању наше социјалистичке земље, народа који се борио и који се бори, ми смо сваки дан прелазили преко тих гестова према нама и покушавали да спречимо то одвраћање пажње са најважнијих питања борбе против нових империјалистичких потпаљивача рата и угњетавања“.46 Само два месеца након завршетка Конгреса, у фебруару 1949, Комунистичка партија Француске је преко свог гласила Imаnitе објавила писмо у којем тражи искључење АФЖЈ из МДФЖ. Биро француских жена је том приликом истакао да је за њих „немогуће седети поред жена које претендују да представљају жене Југославије“.47 АФЖЈ је у новембру 1949. штампао публикацију Жене Југославије у изграђивању социјализма на енглеском, француском и руском језику, као одговор на појачану пропаганду у информбировској штампи која је тежила да умањи значај југословенских жена у рату и да их сврста на страну фашиста. Негативна кампања ће се наставити, са обе стране, и после искључења АФЖ-а. Избацивање АФЖ из МДФЖ Дешавања с краја 1949. године, односно избацивање АФЖ из МДФЖ, могла су се наслутити већ на састанку Пленума одржаном у Паризу почетком 1949. године. Тада је МДФЖ дефинисао свој став према Југословенкама односно АФЖЈ: „Ви Југословени сте се борили и част вам је за то, али рат је завршен и сада се ради на учвршћивању и изградњи демократије у свету. То је сада посао великих народа, а ви сте мала и заостала балканска земља, и ваш би се удео разликовао од вашег удела у рату“.48 Делегаткиње АФЖ-а у Извршном одбору добиле су у септембру 1949. писмо од Секретаријата МДФЖ у коме их он обавештава да на захтев неких националних секција повлачи позив за долазак на Пленум заказан за 15. новембар 1949. у Москви. Секретаријат се одлучио на тај потез само месец дана након упућивања позива за присуствовање Конгресу. У писму се понављају негодовања на рачун политике Југославије односно познате информбировске фразе: „... да је ствар издао Тито прешавши отворено у табор империјали- 45 46 47 48 АЈ, АФЖЈ, 141-17-461, Изјава југословенске делегације на Извршном одбору МДФЖ. Исто. „Информбировска клика у МДФЖ разбијач међународног јединства демократских жена и МДФЖ“, Жена данас, бр. 64, (1949), 4–5. АЈ, АФЖЈ, 141-7-16. �А. Ђорђевић, Другарице и (не)пријатељице – учешће АФЖЈ у раду МДФ 157 зма“.49 Митра Митровић, Ванда Новосел, Олга Милошевић и Вида Томшич – како је оцењено – не могу се више сматрати истинским представницама демократских жена Југославије и одлучено је да им се повуче позив за учешће на следећем заседању Пленума МДФЖ који треба да се одржи у Москви.50 У депеши пријатељице, како се ословљавају у међусобној кореспонденцији, пишу: „Ми смо уверене да ове жене, жена Ђиласова десне руке Тита она подржава и одобрава у свему Титове акте, не говори у име милиона жена Југославије... оних дивних жена које смо ми виделе на Првом оснивачком конгресу МДФЖ“.51 На првом конгресу била је и Митра Митровић као једна од истакнутијих чланица делегације, а коју оне сад називају само „жена Ђиласова“ због истакнутог места који је Милован Ђилас имао у сукобу са Стаљином. Секретаријат је констатовао да „политика југословенских чланова Пленума МДФЖ који подржавају Тита ни мало не изражава интересе и тежње демократских жена Југославије, већ да она иде против циљева демократије и мира МДФЖ“.52 И југословенске жене сигурно осећају велику захвалност према Совјетском Савезу „који их је ослободио и који се бори за мир“ – констатује се на крају писма.53 На повлачење позива АФЖЈ је одговорио Меморандумом у коме је изложио своје ставове зашто стоји на позицији Тита односно Југославије. Затражено је и присуствовање Конгресу, не би ли се одбиле оптужбе, или барем прочитао Меморандум.54 Избацивање чланица Конгреса, како је констатовано, супротно је Статуту МДФЖ.55 Амбасадор ФНРЈ у Москви известио је руководство АФЖЈ да није било могућности да се Конгресу доставе захтеви који су му послати. Руководство АФЖ је затим наложило југословенском амбасадору да прати Конгрес и да пошаље извештај, што је и учињено.56 Негативна кампања против Југославије није се зауставила на избацивању АФЖ. И током наредних година се могао наћи по неки чланак у информбировској штампи о актуелним догађајима у земљи где је руководство представљано као фашистичко односно реакционарно. АФЖЈ је искористио своја гласила – главно, републичка и мањинска како би обавестио жене Југославије о догађањима у вези са МДФЖ.57 Тако је 49 50 51 52 53 54 55 56 57 АЈ, АФЖЈ, 141-18-94. Исто. АЈ, АФЖЈ, 141-18-400. Исто. Исто. АЈ, АФЖЈ, 141-18-397. АЈ, АФЖЈ, 141-18-510. АЈ, АФЖЈ, 141-18-96. АЈ, АФЖЈ, 141-18-156, Жене Југославије су се упознале са одлукама Извршног одбора �158 Архив, часопис Архива Југославије, 1–2, 2017 Жена данас, преко текстова из пера чланица АФЖЈ које су биле директно прозване, обавестила југословенску јавност о дешавањима унутар МДФЖ. Већ сами наслови говоре о томе како је АФЖ видео сукоб, односно како се сукоб Југославије и Информбироа пренео на једну међународну организацију. То су текстови: Информбировска клика у МДФЖ разбијач јединства демократских жена и МДФЖ;58 Женама Југославије нико не може одузети место које им припада у редовима демократских снага света;59 Цео демократски покрет са гнушањем ће пратити разбијање Демократске федерације жена60 и тако даље. Руководство АФЖЈ је настојало да обавести и међународну јавност о стању у МДФЖ. Министарству иностраних дела је упућена молба да се текстови говора Митре Митровић и Спасеније Цане Бабовић доставе амбасадама ФНРЈ у Лондону и Паризу као и посланству у Риму, са циљем да их они проследе подружним организацијама МДФЖ у тим земљама, али и другим напредним организацијама.61 Такође, у Архиву Југославије се могу наћи писма и поруке подршке АФЖЈ из целе земље. Жена данас је објавила извештаје са митинга против одлуке МДФЖ који су организовале чланице АФЖЈ у читавој земљи, као и телеграме подршке које је Централни одбор добијао од својих чланица. У Београду је 18. новембра 1949. одржан централни митинг на којем је главна говорница била Спасенија Цана Бабовић као потпредседница АФЖЈ. Совјетски Савез, по њеним речима, користи многе међународне организације, међу њима и МДФЖ, за спровођење политике против Југославије. Рад АФЖЈ се није променио, напротив, променила се политика МДФЖ, истакла је С. Бабовић.62 На пленуму МДФЖ у Москви одржаном у новембру 1949, којем Југословенке нису присуствовале, Долорес Ибарури ла Пасионарија је обавестила присутне да је једногласно донета одлука о избацивању АФЖЈ из МДФЖ. Поводом избацивања из Федерације Митра Митровић је у чланку објављеном у Жени данас поновила став да нема граница у искоришћавању МДФЖ за спровођење мутних циљева СССР против наше земље.63 58 59 60 61 62 63 Међународне демократске федерације жена. „Информбировска клика у МДФЖ разбијач међународног јединства демократских жена и МДФЖ“, Жена данас, бр. 64, (1949), 4–5. „Женама Југославије нико не може одузети место које има припада у демократским снагама света“, Жена данас, бр. 65, (1949), 8. „Цео демократски покрет ће с гнушањем пратити разбијање Демократске федерације жена“, Жена данас, бр. 65, (1949), 7–9. АЈ, АФЖЈ, 141-18-95. Исто. „Међународни покрет треба бранити од оних који га вуку назад“, Жена данас, бр. 66, �А. Ђорђевић, Другарице и (не)пријатељице – учешће АФЖЈ у раду МДФ 159 Питање МДФЖ-а је било актуелно и на наредном састанку ЦО АФЖ, када је Митра Митровић поновила да стоји чињеница да је руководство Федерације напросто постало информбировска филијала. На страницама Жене данас ће се повремено наћи и изводи из информбировске штампе где су се уреднице врло критички освртале на активност Долорес Ибарури, познатије као Ла Пасионарија. У претходном периоду она је била врло цењена од стране АФЖЈ али и уредништва; њени говори и поздрави Титу и народима Југославије радо су преношени на страницама часописа. Како ће у каснијем периоду доћи до попуштања политичких стега, односно како ће југословенска политика оријентације према земљама Трећег света добијати све већи значај, тако ће доћи до обнављања контаката између Ла Пасионарије и женских организација које су наследиле АФЖЈ.64 Током 1950. скупу напредних жена у Паризу обратила се и др Олга Милошевић. Том приликом покушана је опструкција од стране Савеза француских жена, који је и даље подржавао Информбиро и чак штампао билтен МДФЖ у коме се Олга Милошевић оптужује да је „Титов агент који има задатак да разбије међународно јединство демократских снага“.65 Ипак, она је успела да одржи говор и истакне следећи став: „Проблем заштите деце значајан је и по томе што не може бити равноправности жене тамо где тај проблем није решен, тамо где материнство није заштићено“.66 Она је покушала да истакне значај социјалне заштите и укаже на бројне нерегуларности у заштити жене и деце у колонијама, Шпанији, Грчкој и осталим напредним земљама у којима делују организације МДФЖ, а које су раније осудиле и избациле Југославију из свог чланства. Вероватно је то и разлог због којег је др Олга Милошевић доживела опструкцију на скупу у Паризу. Последњи текст у Жени данас о сукобу АФЖЈ и МДФЖ објављен је фебруара 1950. и говори о обележавању петогодишњице оснивања МДФЖ. У ту част је штампан билтен у којем је изложен историјат организације, али се у њему не спомиње искључење АФЖЈ Југославије. Овим текстом АФЖЈ је преко свог гласила Жене данас заокружио своју причу са Међународном демократском федерацијом жена и није је више спомињао на страницама листа. 64 65 66 (1949), 7. Др Саша Божовић је своју рано преминулу ћерку назвала Долорес управо по Ла Пасионарији; о томе је писала у својој ратној аутобиографији. Saša Božović, Tebi moja Dolores, (Beograd: 4 juli, 1981), XI. „Ми немамо чега да се бојимо“, Жена данас, бр. 75, (1950), 13. АЈ, АФЖЈ, 141-18-254. �160 Архив, часопис Архива Југославије, 1–2, 2017 После свега На пленуму Партије одржаном у фебруару 1950. донета је одлука да се већа пажња посвети заштити мајке и детета, да се ради на оспособљавању мреже установа за заштиту мајки и деце и да се укаже помоћ радној жени. Пленум је у Резолуцији поводом искључења АФЖЈ из МДФЖ у Москви оценио да је искључење последица потчињавања ове организације циљевима Информбироа.67 Након разлаза са МДФЖ, управа АФЖЈ је своје међународне активности преоријентисала на проблеме мајки и деце, учествујући на скуповима који су били посвећени задругама и жени на радном месту.68 Разлоге за то можемо потражити у новој спољној политици Југославије окренутој земљама Трећег света. Тако Жена данас доноси бројне прилоге у којима се истиче значај посета угледних жена и пише о утисцима које су оне понеле из Југославије.69 Почев од 1950. теме мајки и деце се све више појављују у гласилима АФЖЈ, нарочито у Жени данас. Текстови у Жени данас и доступна архивска грађа поткрепљују тврдњу коју је изнела Гордана Стојаковић у својој дисертацији, а то је да постоје два доминантна периода у историји организације АФЖЈ: период доминације активних женских улога и успињања запослених жена на друштвеној лествици (1945–1950) и период доминације улога из економије неге и бриге (1950–1953).70 Гашењем АФЖ Југославије постало је јасно да законска права нису довољна и да је потребно појачати друштвени рад, јер је најтежи део процеса еманципације друштва ипак био процес трансформације мишљења мушкараца и жена.71 Међународна демократска федерација жена је наставила рад у истом правцу као и АФЖЈ, преоријентишући се на социјалне теме. Потребно је, ипак, нагласити да је МДФЖ подржавала, изузимајући југословенски пример који је био условљен политичким околностима, жене из „првог“, „другог“ или „трећег света“ као и угледне жене које нису себе сматрале комунисткињама.72 67 Мирјана Станишић, Друштвени положај жене у Србији (1944–1955), необјaвљена магистарска теза, Филозофски факултет Универзитета у Београду, 2003, 138. 68 „Наша делегација на конгресу женске задружне гилде“, Жена данас, бр 73, (1950), 12. 69 „Против клевета и дезинформација, сведоци о нашој земљи“, Жена данас, бр. 70, (1950), 14. 70 Гордана Стојаковић, Родна перспектива новина АФЖ у Војводини 1942–1953, (Нови Сад, Завод за равноправност полова: 2012), 7. 71 А. Ђорђевић, „Главно гласило АФЖЈ Жена данас (1943–1953)“, дипломски рад, Филозофски факултет, 2013, 120. 72 Franciska De Haan, „Continuing Cold War Paradigms in Western Historiography of Transna- �А. Ђорђевић, Другарице и (не)пријатељице – учешће АФЖЈ у раду МДФ 161 Повратак социјалним темама од стране АФЖЈ и МДФЖ поклопио се са повлачењем жена из политичког живота које је наступило почетком 50-их година. У томе није било разлике између источног и западног блока, јер је мали вакум који је омогућио женама активније учешће на политичкој мапи света за време и непосредно након Другог светског рата управо нестајао како се сукоб Истока и Запада распламсавао. Закључак Антифашистички фронт жена Југославије је током посматраног периода био свестан сложеног политичког тренутка у којем се нашла Југославија. Заоштрени међународни односи и клима Хладнога рата су непосредно утицали на готово све међународне организације у којима је комунистичка Југославија узимала учешћа, односно пријем националних организација у међународне организације зависио је од блоковске припадности поједине државе. Остајући изван блокова, АФЖЈ није више тражио пријем ни у једну међународну женску организацију која је била јасно политички оријентисана, већ се до краја свог постојања 1953. године концентрисао на сарадњу са ОУН-ом, задругама и гилдама, Трећим светом, а све у циљу побољшању услова живота жене и деце. Иако раздвојена вишим политичким разлозима у годинама које су уследиле, Међународна демократска федерација жена се на исти начин преоријентисала и бавила социјалним темама. У једном од последњих писама из доступне кореспонденције, АФЖЈ истиче како треба одбацити политичке флоскуле и показати солидарност са женама света без обзира на њихово политичко опредељење: „Зато смо ми то овде изнеле, да би Федерација, њено руководство, помогла – на линији јачања борбе против империјализма и остварења програма Федерације – да јединство међу женама не буде натруњено никаквим увредама, јер је то у интересу борбе демократских снага света“.73 Нажалост, то јединство другарице нису показале једне према другима, као што се готово никада нису тако називале иако су имале лева опредељења ,али зато јесу непријатељство, које је било изнуђено политичким околностима, иако су све до последњег писма остале пријатељице. 73 tional Women’s Organizations : the case of Women’s International Democratic Federation (WIDF)“, u: Woman’s History Review, (2010), 564. AJ, АФЖЈ, 141-17-461, Изјава југословенске делегације на Извршном одбору МДФЖ. �162 Архив, часопис Архива Југославије, 1–2, 2017 Извори и литература Архивски фондови Архив Југославије, Антифашистички фронт жена Југославије (АФЖЈ), фонд 141 Периодика Жена данас, главно гласило АФЖЈ, 1945–1953. Литература Bоnfigliоli, Chiаrа, Biоgrаfijе аktivistinjа AFŽ-а: Intеrsеkciоnаlаnа аnаlizа žеnskоg dеlоvаnjа. Izgubljеnа rеvоlucijа: AFŽ izmеđu mitа i zаbоrаvа, zbоrnik. Urеd. Andrеjа Dugаndžić i Tijаnа Okić. Sаrаjеvо: Udružеnjе zа kulturu i umjеtnоst Crvеnа, 2016. Bоžinоvić, Nеdа, Žеnskо pitаnjе u Srbiji u XIX i XX vеku. Bеоgrаd: Žеnе u crnоm, Dеvеdеsеtčеtvrtа, 1996. Bаrаć, Stаnislаvа, „Pаcifistički i аntifаšistički diskurs u listu Žеnа dаnаs (1936– 1941)“. U: Intеlеktuаlci i rаt 1939–1947. Urеdnik Drаgо Rоsаndić. Filоzоfski fаkultеt Zаgrеb 2011. Bоžоvić, Sаšа, Tеbi mоjа Dоlоrеs. Bеоgrаd: 4. juli, 1981. Гудац, Додић, Вера. „Положај жене у Србији (1945–2000)“. У: Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века: Жене и деца, бр. 4. Уредница Латинка Перовић. Београд: Хелсиншки одбор за људска права, 2006. Dе Hааn, Frаnciskа, „Cоntinuing Cоld Wаr Pаrаdigms in Wеstеrn Histоriоgrаphy оf Trаnsnаtiоnаl Wоmеn’s Orgаnizаtiоns : thе cаsе оf Wоmеn’s Intеrnаtiоnаl Dеmоcrаtic Fеdеrаtiоn (WIDF) “, u: Wоmаn’s Histоry Rеviеw, 2010. Ђорђевић, Александра, „Главно гласило АФЖЈ Жена данас (1943–1953)“. Дипломски рад, Филозофски факултет, 2013. Pаntеlić, Ivаnа, Pаrtizаnkе kао grаđаnkе. Bеоgrаd: Institut zа sаvrеmеnu istоriju, Evоlutа, 2011. Sklеvicky, Lydijа, Kоnji, žеnе, rаtоvi. Zаgrеb: Žеnskа infоtеkа, 1996. Stоjаkоvić, Gоrdаnа, AFŽ 1945–1953 : prеglеd krоz AFŽ štаmpu, u: Rоd i lеvicа, zbоrnik. Bеоgrаd: Žеnski infоrmаciоnо-dоkumеntаciоni trеning cеntаr, 2012. Stоjаkоvić, Gоrdаnа, Rоdnа pеrspеktivа nоvinа Antifаšističkоg frоntа žеnа u pеriоdu 1945–1953. Nоvi Sаd: Zаvоd zа rаvnоprаvnоst pоlоvа, 2012. Интернет извори http://www.knjizеnstvо.rs/mаgаzinе.php?tеxt=17 (приступљено 5. 10. 2017) � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Istraživački radovi Ostalo Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Drugarice i (ne)prijateljice - učešće Antifašističkog fronta žena Jugoslavije u radu Međunarodne demokratske federacije žena 1945 - 1950 - Aleksandra Đorđević Creator An entity primarily responsible for making the resource Aleksandra Đorđević Source A related resource from which the described resource is derived Arhiv, časopis Arhiva Jugoslavije Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1-2 2017 Rights Information about rights held in and over the resource Arhiv, časopis Arhiva Jugoslavije, Aleksandra Đorđević Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource S-H Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 15-IR Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 15 str. AFŽ Jugoslavije Aleksandra Đorđević Hladni rat MDFŽ Međunarodna demokratska federacija žena Žena danas žene ženske organizacije žensko pitanje http://afzarhiv.org/files/original/6ea21b684a3b6c483b9dacc9900bb616.pdf 1ff9403a8faacf74f60c5234966bb69e PDF Text Text The End of the AFŽ – The End of Meaningful Women’s Activism? Rethinking the History of Women’s Organizations in Croatia, 1953 – 1961 By Jelena Tesija Submitted to Central European University Department of Gender Studies In partial fulfillment for the degree of Master of Arts in Gender Studies. Supervisor: Professor Francisca de Haan Budapest, Hungary 2014 �Abstract This thesis, as part of emerging scholarly work on rethinking the complex relations between feminism and socialism, explores the Savez ženskih društava Hrvatske (Union of Women’s Societies of Croatia, SŽDH), the women's organization that existed in Yugoslavia from 1953 to 1961. The SŽDH was the successor of the Antifašistički front žena (Antifascist Women’s Front, AFŽ), and while there is ample literature about the activities of the AFŽ, the activities of its successor organizations are hardly researched. This thesis examines the case of the SŽDH in order to understand better what was happening in a forgotten period of Yugoslav women’s history. I first discuss second-wave feminist historians’ perspectives on the AFŽ, and in particular the fact that that most historians who have written about the AFŽ claim that its dissolution in 1953, as an autonomous organization, was detrimental for meaningful work on women’s problems in Yugoslavia. Second, I look at archival documents of the SŽDH. I approach the material from a bottom-up perspective, which goes against the hegemonic narrative on communist women’s organizations as being simply obedient “Party tools”. I research the activities and goals of the SŽDH, the discussions and debates within the organization as well as the problems that the SŽDH women were facing in their practical work. I focus on the SŽDH women’s own perspective and the terms which they used themselves when discussing and explaining their work. Using a bottom-up approach and avoiding to apply the second-wave feminist “autonomy principle” for a state socialist women’s organization, this analysis shows that the SŽDH was not simply a “Party tool”. This research proves that the SŽDH women had their voices and opinions; that they had a wellthought-out strategy and ideas on how to enhance women’s position in the context they lived in; and that they extensively discussed the SŽDH’s position in the new circumstances of selfmanagement in Yugoslavia. i �Acknowledgments I would like to thank my supervisor Francisca de Haan for guidance, extremely helpful comments and ideas and encouragement during this thesis process. I would also like to thank my second supervisor Elissa Helms for her support. My parents were always there for me during my education. I want to thank to mom and dad for their unconditional emotional and financial support. I am grateful to Ivana for her assistance from home and to Jelena for technical and emotional support. I also want to thank Aisuluu for being a friend. Thanks to Cemre for everything. ii �Table of Contents Abstract ................................................................................................................................................... i Acknowledgments.................................................................................................................................. ii List of abbreviations.............................................................................................................................. v Introduction ........................................................................................................................................... 1 Sources and Methods........................................................................................................................... 2 Theoretical framework ........................................................................................................................ 4 Women and socialism ..................................................................................................................... 4 Totalitarian model vs. bottom-up approach..................................................................................... 9 Second-wave feminism and the “autonomy principle” ................................................................. 11 How to apply this to Yugoslavia? ..................................................................................................... 16 1. A short history of Yugoslavia ......................................................................................................... 19 1.1. The KPJ, Tito and Yugoslavia in WW2 ..................................................................................... 19 1.2. The Yugoslav specific form of socialism ................................................................................... 22 1.3. Women's position in Yugoslavia ................................................................................................ 25 Conclusion ......................................................................................................................................... 27 2. History and historiography of the AFŽ ......................................................................................... 28 2.1. The women’s movement in Yugoslavia before the AFŽ ........................................................... 29 2.2. The AFŽ (1942-1953) – organizational structure, goals and activities ...................................... 30 2.3. Historians' evaluation of the AFŽ's activities and the changes in its organizational structure ... 34 2.4. Historians’ interpretation of the dissolution of the AFŽ ............................................................ 36 Conclusion ......................................................................................................................................... 41 3. The SŽDH (1953-1961): position, activities, goals and discussions ............................................. 43 3.1. The SŽDH’s structure and activities .......................................................................................... 44 3.2. How should women be organized?............................................................................................. 50 3.3. Polemics over the main goal of the organization ....................................................................... 57 iii �3.4. Which problems were the SŽDH women facing in their practical work? .................................. 62 Conclusion ......................................................................................................................................... 65 Conclusion ............................................................................................................................................ 68 Bibliography ........................................................................................................................................ 72 iv �List of abbreviations AFŽ - Antifašistički front žena / Antifascist Women’s Front AFŽH - Antifašistički front žena Hrvatske / Antifascist Women’s Front of Croatia AFŽJ - Antifašistički front žena Jugoslavije / Antifascist Women’s Front of Yugoslavia AVNOJ - Antifašističko vijeće narodnog oslobođenja Jugoslavije / Anti-Fascist Council of the Peoples' Liberation of Yugoslavia DFJ - Demokratska federativna Jugoslavija / Democratic Federal Yugoslavia FNRJ - Federativna Narodna Republika Jugoslavija / People’s Federal Republic of Yugoslavia GO - Glavni odbor / Main Committee HR-HDA - Hrvatska-Hrvatski državni arhiv / Croatia-Croatian State Archives KDAŽ - Konferencija za društvenu aktivnost žena / Conference for the Social activity of Women KDAŽH - Konferencija za društvenu aktivnost žena Hrvatske / Conference for the Social Activity of Women of Croatia KPJ - Komunistička partija Jugoslavije / Communist Party of Yugoslavia NF - Narodni front / People’s Front NO - Narodni odbori / People’s Committees NOF - Narodnooslobodilački front / People’s Liberation Front NRH - Narodna Republika Hrvatska / People’s Republic of Croatia v �SKJ - Savez komunista Jugoslavije / League of Communists of Yugoslavia SSRN - Socijalistički savez radnog naroda / Socialist Alliance of Working People SSRNH - Socijalistički savez radnog naroda Hrvatske / Socialist Alliance of Working People of Croatia SSRNJ - Socijalistički savez radnog naroda Jugoslavije / Socialist Alliance of Working People of Yugoslavia SŽD - Savez ženskih društava / Union of Women’s Societies SŽDH - Savez ženskih društava Hrvatske / Union of Women’s Societies of Croatia SŽDJ - Savez ženskih društava Jugoslavije / Union of Women’s Societies of Yugoslavia vi �“How was it possible that a tradition of struggle, of commitment with the highest personal costs, and which could have energized generations of women, had been simply wiped out of my generation's historical consciousness?”1 Introduction In the 1970s and 1980s, the Yugoslav feminist historian Lydia Sklevicky2 started to search for the lost and forgotten history of Yugoslav women and their treatment in the historiography. She found out from another study (Polić, 1986) that in 1986 in the Yugoslav educational material women almost did not exist - there were more horses than women in history schoolbooks from the fifth to eight grades of primary school (1989b: 70). Sklevicky was the first author who wrote thoroughly about the Antifašistički front žena (Antifascist Women’s Front, AFŽ), the women’s organization which was formed in the Second World War in Yugoslavia and which fought actively for women’s liberation. Several historians followed Sklevicky’s approach to write about the AFŽ’s goals, its activities and the changes in its organizational structure. I do not remember, during my education in Croatia in the 1990s and 2000s, that we were learning about the AFŽ, nothing but the fact that the organization existed. However, at 1 Lydia Sklevicky, 1989b: 68 2 Lydia Sklevicky (1952-1990) was a feminist historian, theoretician, activist and author of the first feminist academic articles in several disciplines (sociology, ethnology and history) in Yugoslavia. She graduated in sociology and ethnology at University of Zagreb in 1976 and became an assistant at the Institute for the History of the Workers’ Movement in Croatia. Sklevicky was dedicated to exploring women's history in Yugoslavia, especially the history of the the Antifašistički front žena (Antifascist Women’s Front, AFŽ), the official women’s organization that existed in Yugoslavia from 1942 to 1953. She published several articles on the AFŽ, but she didn’t finish her doctoral dissertation on the same topic, because she died in car accident on January 21, 1990. The thesis was published posthumously in 1996, edited by her supervisor Dunja Rihtman Auguštin and titled Konji, žene, ratovi (Horses, Women, Wars), and is still the most thorough study on the AFŽ. Sklevicky was part of the second-wave feminist movement in Yugoslavia in the 1970s, one of the founders of the feminist group “Women and Society” in Zagreb in 1979 and an internationally active scholar, participating in many academic conferences and other events (see Kašić, 2006: 517-520). 1 �least the historiography on the AFŽ started to flourish then. Historians, following Sklevicky, were discussing the AFŽ and tried to figure out what happened regarding the extremely complex issue of the dissolution of the organization in 1953. But in their work, the AFŽ’s successor organizations existed only as a note that there was something after the AFŽ. These organizations have been almost completely neglected in the historiography of the women’s movement in Yugoslavia. I was puzzled about this and one of the aims of my thesis is to try to understand why this happened. But first and foremost I will search for information about one of the AFŽ’s successors in Croatia, the Savez ženskih društava Hrvatske (Union of Women’s Societies of Croatia, SŽDH), and try to integrate the forgotten voices of the SŽDH’s women into the Yugoslav historiography. The SŽDH was the women’s organization that existed in the People’s Republic of Croatia (part of Yugoslavia) from 1953 to 1961. The SŽDH was the successor of the Antifašistički front žena Hrvatske (Antifascist Women’s Front of Croatia, AFŽH), and, as I already pointed out, while there is literature about the activities of the AFŽH, the activities of its successor organizations are hardly researched. In this thesis I will first discuss historians’ perspectives on the AFŽ, and in particular the fact that that most historians who have written about the AFŽ(H) claim that its dissolution in 1953 was detrimental for meaningful work on women’s problems in Yugoslavia (Sklevicky 1996; Stojaković, 2012, etc.). Subsequently, I will research the activities and goals of the SŽDH, the discussions and debates within the organization as well as the problems that the SŽDH women were facing in their work. Sources and Methods Historians have done several primary researches on the AFŽ. Lydia Sklevicky made a thorough analysis of the archival documents of the AFŽ on the level of People's Republic of Croatia (1996), historian and feminist activist Neda Božinović researched the AFŽ in Serbia 2 �(1996), and feminist historian Gordana Stojaković studied the AFŽ’s magazine in Vojvodina (2012). However, the only primary research on the Savez ženskih društava (Union of Women’s Societies, SŽD), that I found, has been done by Božinović. She has done research based on the archival documents of the SŽD of Serbia and the research is presented in several pages of her book about the women's movement in Serbia in the 19th and 20th century (1996: 171-184). Even though the history and historiography of the AFŽ is an integral part of my thesis, my primary focus is on the activities of the SŽDH. Since I’m interested in the activities of women’s organizations in Croatia after 1953, specifically the SŽDH (1953-1961), the main data for my research are the archival documents of the Konferencija za društvenu aktivnost žena Hrvatske (Conference for the Social Activity of Women of Croatia, KDAŽH), which includes activities of the SŽDH. These materials are available in the Croatian State Archives in Zagreb. I am mostly focused on the documents from the Founding Assembly of the SŽDH’s, held on February 27-18, 1957, the First Plenary Session held on January 27-28, 1958, and the Second Plenary Session held on December 6-7, 1960. I use textual analysis, more precisely the close reading technique, to analyze discussions and debates which were going on during these meetings and to detect the organization’s main goals and activities. Close reading is “the mindful, disciplined reading of an object with a view to deeper understanding of its meanings” (Brummett, 2010: 3) and one of the main goals of the close reading is “a better understanding of the rhetoric of what we read” (Brummett, 2010: 4). I have tried to apply this when reading the archival documents, especially to get a better and deeper understanding of the language and concepts the SŽDH women used themselves when describing their goals and activities. 3 �Theoretical framework I’m framing my topic within three major theoretical fields. First, I’m dealing with the general issue of women and socialism and different elements within it. I focus on the unresolved ambiguous relationship between communism and feminism; part of which is that socialist feminists opposed to what they call bourgeois feminism, which they found limited. At the same time, I demonstrate that there was a strong support for women’s liberation as something vital in socialist thought. Second, I discuss and challenge the general top-down approach (or totalitarian paradigm) to communism, in which women’s organizations in state socialist countries are seen as the state’s tool, which results in denying the agency of the women in that era. Finally, I look to the other side of the complex issue of socialism and feminism: the second-wave feminists and their disappointment with the socialist state and the submission of gender to class. They advocated for women being separate and autonomous in the gender struggle and, as historian Chiara Bonfiglioli recently argued, this notion was projected on the past, which again resulted in an erasure of the agency of socialist women, who were fighting against patriarchy at that time. Women and socialism There were different approaches to women's emancipation within state socialism and different ideas about how to achieve it. First, I will discuss Marxism/communism and the women’s question on the ideological level in terms of the theorizing by Marx, Engels, Bebel, Lenin, Kollontai and Armand (Buckley, 1989: 18-27). Then, I will ask more concrete questions about the main field of dispute in the communist thought and practice: whether a separate women’s organization was necessary and justified or not, with a few examples from different contexts to demonstrate how this problem was not specific only to the Yugoslav case and how it remained unresolved. 4 �Both Karl Marx and Friedrich Engels claimed that socialism was the only system in which women’s liberation would be possible, which could be seen in their claim that “it is self-evident, that the abolition of the present system of production must bring with it the abolition of the community of women springing from that system, i.e., of prostitution both public and private” (1950: 36). Sovietologist and political scientist Alfred G. Meyer, in his discussion of Marxism and the women’s movement before the First World War, claims that Marx and Engels analyzed everything through the lens of the class struggle, meaning that women’s oppression too “was to be understood in its functional relationship to the class structure and the class struggle” (1977: 89). Political philosopher Sonia Kruks, anthropologist Rayna Rapp and historian Marilyn B. Young, in their introduction to Promissory Notes: Women in the transition to Socialism, argue that Marxism as a theory proposed to solve so called Woman Question and all others social issues by introducing socialism (1989: 8). Therefore, they claim that for the early socialist thinkers “women as category had nothing to contribute to the theory of socialism” (1989: 8). Working-class socialist August Bebel in 1879 published the book Die Frau und der Sozialismus (Woman and socialism), in which he criticized the bourgeois feminist idea that the liberation of women would be achieved through a battle for civil equality of men and women. Bebel saw marriage as slavery for women and claimed that freedom for women was impossible without abolishment the capitalist system (1988: 500-501). He emphasized that only the Socialist Party advocated gender equality and said that the woman question “coincides with that other question: In what manner should society be organized to abolish oppression, exploitation, misery and need, and to bring about the physical and mental welfare of individuals and of society as a whole?” (1988: 498). Even though he was aware of woman’s special position, he still claimed that the solution for women’s question was the same as solution for the social question (1988: 502). Bebel supposed that in the socialist state, 5 �in which there would be no private property, women would be free because “nurses, teachers, women friends, the rising female generation, all these will stand by her when she is in need of assistance” (1988: 504). Finally, Bebel said that “in the new society woman will be entirely independent, both socially and economically” (1988: 502). Lenin developed Marxist theory further and brought it on a more practical level, according to Mary Buckley, a British historian who works on the Soviet Union (1989: 25). Even though he advocated for drawing women into the socialist struggle and for raising their political consciousness, before the 1917 Russian Revolution he rejected the idea of women’s separate organization to achieve this goal (Buckley, 1989: 25). Nevertheless, after the Revolution, Lenin was more ready to accept the idea of special work among women, even though he was striving to separate this idea from so-called “bourgeois feminism”, as can be seen from his conversation with the German socialist feminist Klara Zetkin on the women’s question in 1920. While advocating for a strong international communist women’s movement, Lenin again rejected the idea of having a separate women’s organization, but on the other side, he claimed that “we must not close our eyes to the fact that the Party must have bodies, working groups, commissions, committees, bureaus or whatever you like, whose particular duty it is to arouse the masses of women’s workers, to bring them into contact with the Party, and to keep them under its influence”, which “involves systematic work among them” (1950: 99). Additionally, he advocated for “special methods of agitation and forms of organization”, while also insisting that “that is not feminism, that is practical, revolutionary expediency” (1950: 99). Lenin offered some practical solutions for women’s problems in the Soviet Union, in terms of two tasks: to get rid of bourgeois legislation and to socialize housework in order to liberate women from the burden of household duties (Buckley, 1989: 26). Along similar lines, two important socialist thinkers, Alexandra Kollontai and Inessa Armand, were opposing the feminist movement, because they believed that women’s 6 �liberation could be achieved only in a socialist system (Buckley, 1989: 33). Just to briefly introduce them, Alexandra Kollontai (1872-1952) was one of the most important women in the Soviet Union. She was a writer, political activist, the director of the women’s organization Zhenotdel from 1920 to 1922, and the first female ambassador in the world (she was a Soviet diplomat in Norway from 1923 to 1925 and from 1927 to 1930) (Gafizova, 2006: 253-257). Inessa Armand (1874-1920) was the first director of the Zhenotdel, a socialist feminist activist in the Soviet Union and internationally, and a prominent member of the Communist Party (Pushkareva, 2006: 33-36). Kollontai argued that bourgeois feminists’ demands “go no further than demands for political equality” and that “they are fighting for their female prerogatives without striving to achieve the abolition of all existing prerogatives and privileges…” (1984: 31). But these socialist women were also aware that, as Buckley claims, “liberation would not automatically ‘happen’ or even ‘be guaranteed’ by a change in the economic substructure or through legislation” (1989: 44). That is why in 1918 they advocated strongly for women-only organizations and, according to Buckley, they managed to frame their demands in a acceptable way, while claiming that “since revolution had successfully triumphed, these organizations would serve the revolution, not bourgeois feminism, because they existed in a socialist state pursuing socialist goals” (1989: 55). Buckley concludes that “although the core of Bolshevik ideology resisted special groups for women, the practical need to confront the low level of women’s involvement led to support for special women’s organizations, so long as they were not separated from the Party” (1989: 57). Changes in state socialist women’s organizations happened for several reasons: ideological, practical, or because of different interests and power struggles. There is no one answer, neither on a theoretical nor on the historical level, to why this happened. Not only on the national, but also on the international level, there was discussion about how to organize socialist women after the Bolshevik Revolution. As I said above, in his conversation with 7 �Zetkin, Lenin was advocating for a strong Communist Women’s Movement, which was formed within the Third International, at a conference in Moscow in June 1920 (Waters, 1989: 29). This Movement was a successor of women’s movement within the First and the Second International, during which two women’s conferences took place: one in Stuttgart in 1907 and the second one in Copenhagen in 1910 (Waters, 1989: 30). Along similar lines, it was clear from the Theses on the Communist Women’s Movement, presented during the Moscow conference in 1920, that the delegates at the conference thought that the only effective way for struggling for the Woman Question was within the communist society and movement, and that at the same time “without the conscious and active participation of the mass of women who sympathize with communism… a fundamental and far-reaching transformation of the economic basis of society and all its institutions and all its cultural life is impossible” (quoted in Waters, 1989: 31). In organizational terms, the Theses stated that movement would be organized through Communist parties’ “women’s agitational commissions” from local to national level with adequate women’s representation in parties’ committees (Waters, 1989: 37). What is interesting is that in one section of the Theses the Second International was praised for making “a clear demarcation between the socialist and bourgeois women’s movement” (quoted in Waters, 1989: 38). Waters argues that in the late 1920s there were attempts for isolation of women’s sections from national parties, but they were unsuccessful and in the early 1930s these sections developed closer relationships with the parties (1989: 44). One example, mentioned in Waters’ article, is especially important to show how discussions on this topic were extremely lively and how even the most prominent socialist women were sometimes going against general Communist Parties’ lines. Namely, Waters explains how exactly Klara Zetkin was advocating for women’s organizations to be separate from the Parties in the early 1920s in order to “spread the communist message 8 �beyond the small band of the faithful and bring together women from diverse social backgrounds and with a range of political allegiances” (1989: 44). In her book chapter about women’s organizations in the Soviet Union in the 1920s, Mary Buckley presents and discusses the ideological justification for the women’s organization’s existence; the organizational structure and different forms of these organizations as well as the content, relevance and efficacy of their work. She also describes the obstacles that women’s organizations were facing and the different forces that were against separate work among women (1989: 60-107). Buckley says that after the 1917 Revolution in the Soviet Union, the Party needed women to be active, so separate women’s organizations were temporarily allowed and ideologically justified as necessary to raise political consciousness among women (see Lenin’s words above). In order to achieve this goal and to organize and supervise work among women, the Zhenotdel, the Women’s Department of the Central Committee Secretariat, was formed in 1919 (1989: 65). Buckley emphasizes some structural obstacles in implementing changes on behalf of women during the existence of the Zhenotdel (1919-1930), such as the Civil War in the country, high unemployment and the lack of interest of Party leaders in changes in family life (1989: 61). She also mentions the power struggle within the Party and the subordination of the Zhenotdel, as well as strong opposition from conservative Bolshevik men, fear of separation of the women’s question from the joint class struggle, and resistance among some women to accept new roles or to obey policies that were seen as ordered ‘from above’ as problems that the Zhenotdel’s activists were facing (1989: 62). Totalitarian model vs. bottom-up approach Another way in which I discuss the women's question in state socialism is through challenging the totalitarian paradigm according to which emancipation was imposed on 9 �women for the sake of the Communist Party. The “totalitarian-model scholarship”, which Sheila Fitzpatrick explained on the example of the Soviet Union, meant that historians viewed the Soviet Union through the lens of a top-down approach, according to which the Soviet Union was a monolith system in which “the destruction of autonomous association and the atomization of bonds between people produced a powerless, passive society that was purely an object of regime control and manipulation” (2007: 80). This approach was developed mostly by political scientists, who were, according to Fitzpatrick often funded by different US government’s agencies (2007: 80). In the 1970s and 1980s the model was challenged by socalled “revisionists”, who developed a bottom-up approach to the history of the Soviet Union. Unlike the totalitarians, the revisionists were mostly social historians who supposed that “society had to be more than a simple object of regime control” (Fitzpatrick, 2007: 81), and who accordingly shed new light on Soviet Union history. According to Fitzpatrick, the revisionist paradigm prevailed in the mid-1980s within the discipline of Soviet history, but did not change the public picture of the Soviet Union in Western countries (2007: 79). In terms of women’s emancipation, the totalitarian paradigm assumed that the emancipation was a Party project imposed on women from above with different goals than women’s interests, as for example Romanian feminist political theorist Mihaela Miroiu claims (2007: 199). Following the totalitarian paradigm, Miroiu compares communism to fascism and argues that women’s emancipation and political participation through a system of quota aimed to make it certain for the Party to have docile supporters and “barely had to do with the political presentation of women’s interests” (2007: 199). Above all, while acknowledging possible positive consequences for mothers, she evaluates negatively the introduction of state kindergartens and crèches by labelling them as a means of “control over the entire population” (2007: 199). 10 �There are, of course, historians who approach the history of state socialism and of women in state socialist countries from a different perspective: the bottom-up approach. The Polish-American social and cultural historian Malgorzata (Gosia) Fidelis, for example, criticizes “the totalitarian paradigm” and claims that because of this approach “it is rare to find works that give voice to women as active and diverse historical agents” (2014: 167). Fidelis also emphasizes that the “conviction that ‘equality’ was given by the regime” actually “distorts agency from below and contributes to misconceptions about how communism worked in everyday life” (2014: 170). In her book on women and industrialization in Poland after the Second World War, Fidelis concluded that during women’s protests in female dominated industries, members of the Communist Party “often abandoned their official agenda to spread the state ideology among women and pursued their own notions of social justice” (2010: 97). Along similar lines, while claiming that historians can’t easily draw conclusions about the non-existence of women’s activism in state socialist countries because of the lack of research in this field, historian Francisca de Haan argues that some new evidence suggests that “there was large-scale activism of socialist women on behalf of women” (2014: 178). Similarly, Jill Massino, a historian who works on state socialist Romania, says that some of the socialist women, members of the National Women’s Council, the only legitimate women’s organization in Romania, were educated about feminism and were really dedicated to the achievement of gender equality (2014: 179). Second-wave feminism and the “autonomy principle” The third theoretical field I will frame my research in is the feminist critique of Marxism and state socialism. Particularly, I will position my analysis in relation with and in contrast to the second-wave feminists’ use of the notion of the autonomy in evaluating women’s activities in state socialist countries. As I already pointed out in explaining socialist solutions for “woman question” in terms of separate or integrated women’s organizations, 11 �Marxism and feminism had/have a complex and difficult relationship. It was like this from the beginning, when Marxist thinkers put themselves in opposition to so called bourgeois feminism. But second-wave feminist critique towards state socialism and Marxism is equally important for this thesis because in this period Yugoslav feminist historians (such as Lydia Sklevicky) started to write about women’s organizations in Yugoslavia and to evaluate socialist women’s activities, as well as their connections with the Communist Party of Yugoslavia (KPJ). First, I will explain the relationship between Marxism and feminism from the feminist side, then I will present an overview of the discussion among historians today on feminism, state socialism and women’s organizations during state socialism, and finally I will provide basic facts about the feminist movement in Yugoslavia in the 1970s. According to Sonia Kruks, Rayna Rapp and Marilyn B. Young, many Western socialist feminists in the 1970s and 1980s were criticizing Marxist theory for “its inability to sufficiently analyze and incorporate the centrality of the gender division of labour” as well as for “its lack of concerns with sexuality and reproduction” (1989: 8). For example, on a theoretical level, while acknowledging the importance of Marxist analytical power, feminist economist Heidi Hartmann framed the relationship between Marxism and feminism as an “unhappy marriage” and said that Marxist analysis saw women only as part of the working class and in that way “consistently subsume[d] women’s relation to men under workers’ relation to capital” (1981: 98). She said that Marxist categories were sex blind and couldn’t answer the question why women are subordinated to men in family relations. Hartmann claimed that Marxism never actually attacked patriarchy, which she defines as “a set of social relations between men, which have a material base, and which, though hierarchical, establish or create interdependence and solidarity among men that enable them to dominate women“ (1981: 101). She further wrote that some of the key elements of patriarchy that women experience were: heterosexual marriage, childrearing and housework and economic 12 �dependence on men (1981: 104). Hartman says that in patriarchy “men exercise their control in receiving personal service work from women, in not having to do housework or rear children, in having access to women’s bodies for sex, and in feeling powerful and being powerful” (1981: 104). In the 2007 Aspasia Forum “Is ‘Communist Feminism’ a Contradiction in Terminis”, historians mostly discuss women’s autonomy on the individual, personal level and its relation to communism, but some of them also discuss the autonomy of women’s organizations and the importance of autonomy in socialist thought in general (2007). Mihaela Miroiu takes women’s autonomy as a regulative concept for feminism (2007: 197). Her conclusion on communist’s success in solving the women’s question was that “communism has indeed produced a relative economic independence of women from men, but this was not a road to female autonomy” (2007: 200). Other historians in the same Forum were opposing to some extent Miroiu’s insistence on the autonomy principle in evaluating women’s activities and the state socialist approaches to women’s emancipation. Marilyn J. Boxer, while claiming that socialism was “a contest against individualism” (2007: 242), argues that “once the concept of personal autonomy, or any form of individualism, becomes a definitional criterion, then the whole history of European socialism, and of a good many feminisms, stand in the dock” (2007: 242). Apart from personal autonomy, which Miroiu and Boxer discuss, there is still the huge discussion among historian about a different kind of autonomy: the organizational autonomy of women’s organizations in state socialist countries. Croatian historian Renata Jambrešić Kirin applies the “autonomy principle” on the case of the Yugoslav women’s organization and argues that with loss of organizational autonomy, women’s organizations also lost an important dimension of women’s activism: at the same time to work for the sake of the society, but also for themselves (2014: 180). Moreover, she argues that the AFŽ’s successors 13 �were just “fatefully following the Communist Party line” (2014: 180) on whose agenda the political emancipation of women didn’t exist anymore (2014: 181). Chiara Bonfiglioli, who has researched women’s activism in Yugoslavia and Italy during the Cold War, criticizes the application of the “autonomy principle” to women’s organizations in state-socialist countries (2014). She argues that second-wave feminism contributed to the interpretation of women’s activism during the Cold War as being irrelevant or even absent by applying the notion of “autonomy” as the measure for successful work on women’s issues (2012: 22). In her study on women’s organizations in Yugoslavia and Italy during the Cold War, she tries to prove that because of their local and international significance, the “lack of political autonomy” of these organizations “cannot be equated to a lack of political agency” (2012: 280). She claims that when “the principle of women’s collective and individual autonomy from political institutions is taken as a prerequisite for women’s political and social agency, our historical understanding is necessarily limited” because the narrative of autonomy “erases the complexity, ambivalences, and nuances of women’s activism after 1945” (2014: 4). Instead of being focused on the “autonomy principle”, she suggests to take a look at forms of women’s agency that were present “within the framework of existing political movements and institutions” (2014: 4). Along similar lines, Fidelis criticizes the post-1989 approach to the socialist era and “the rejection of the communist era as a black hole in the history of feminism” (2014:170). Russian historian Natalia Novikova calls for contextualization in historiography. She emphasizes that is always necessary to pay attention to “the contexts in which concepts and opinions have been expressed, rather than simply interpreting them arrogantly in terms of what we might believe” (2007: 203). The “autonomy principle” was very important for the young Yugoslav feminist scholars who worked in the 1970s and 1980s. In the 1970s in Yugoslavia, in order to fight 14 �against patriarchy, women started to organize themselves outside of the Communist Party and in opposition to the Conference for the Social Activity of Women (KDAŽ), the official women’s organization that was successor of the SŽD, the organization that I am interested in. These new ideas about women’s emancipation apart from the socialist organizations appeared among young intellectuals born after WW2, who started to gather and held their first public meeting in Belgrade on October 27–November 2, 1978. The conference was called “The Woman’s question: a new approach”, and was also attended by feminists from other European countries (Papić, 1994: 20). After the meeting, the group “Women and Society” was formed in Zagreb in 1979 (one of the founders was historian Lydia Sklevicky, whose work on the AFŽ I am dwelling on) and similar groups were also founded in Ljubljana and Belgrade (Božinović, 1994: 18). The key problems feminists in Yugoslavia emphasized were: “gender role stereotypes; social, economic and political inequality; the myth of female weakness; and the relationship of false history to ideology” (Ramet, 1991: 205). Žarana Papić, a Yugoslav feminist sociologist and anthropologist who was part of this 1970s movement, claims that feminist efforts were possible in Yugoslavia because of the system which was more open (Yugoslavia was not aligned with either of the Power blocs during the Cold War; the self-management economy allowed some kind of private enterprises) and because of the ideology that wasn’t as strong as in other Eastern Europe socialist countries (1994: 20). On the other hand, Papić explains that 1978 conference was criticized by the socialist women’s organization for being a “sex-war conference” (1994: 21). Along similar lines, Božinović wrote that the co-operation of the feminists groups in Zagreb, Ljubljana and Belgrade and their solidarity with each other was “not kindly looked upon by the governmental structures” (1994: 18). In her next point, Papić presents perfectly what could be seen as a general evaluation of socialism by feminists in Yugoslavia, when she says that “in orthodox socialist ideology, 15 �not only that the women’s question is quite simply and automatically solved by the so-called workers’ question, but also any different approach to this women’s question is very, very bad, or very bourgeois or very sex-warish. One of the aims of this conference was the beginning of the critique of the socialist patriarchy and the critique of the socialist concept of women’s destiny” (1994: 21). As could be concluded from Papić’s claim, the Yugoslav feminists didn’t “speak of overthrowing socialism” but about “the need to overthrow patriarchy and of the failure of socialism to do so” (Ramet, 1991: 204). The young feminists acknowledged the progressiveness of the Yugoslav legislation on equality, but they criticized the bad implementation of the laws, the strong influence of patriarchy in private and public life, as well as the “condemnation of feminism” by the state but also by women’s organizations and the older, anti-fascist generation of women activists (Bonfiglioli, 2014: 3-4). One of the feminists whom historian Sabrina P. Ramet interviewed in Belgrade said that the “official women’s organization is really a joke. They are doing nothing useful but they are very, very afraid of the feminist organizations because we are doing their job for nothing, and they are afraid that soon people will see that their organization is unnecessary” (quoted in Ramet, 1991: 204). Lydia Sklevicky, who started to research women’s history, was an active participant of this second-wave feminist movement in Yugoslavia. How to apply this to Yugoslavia? This thesis, which deals with the specific case of Yugoslavia, could be seen as part of the emerging scholarship on rethinking the relations of socialism and feminism. Both the history and historiography of the women’s movement in Yugoslavia are extremely interesting research fields. First, in Yugoslavia was a strong presence of women’s organizing, as I will demonstrate further in my thesis. Second, because of the different kind of socialism, Yugoslavia was an exception among state socialist countries in Europe for having a developed second-wave feminist movement, as I demonstrated above and will elaborate more in the 16 �chapter about the AFŽ. Actually, in this thesis I try to question the main historiographical narrative about the AFŽ and its dissolution in 1953. The hegemonic narrative, which was formed in the 1980s under the influence of second-wave feminism, presents the AFŽ’s dissolution as a turning point in organized women’s movement in Yugoslavia. According to this narrative, the dissolution of the AFŽ, a unique, autonomous and uniform women’s organization, meant the end for meaningful work on women’s issues in Yugoslavia. I’m questioning the hegemonic narrative on the AFŽ narrative, not in order to completely reject it, but in order to understand where it comes from and how it works. In other words, I discuss the influence of second-wave feminism on writing women’s history and ask questions about the AFŽ’s successor organization without applying the second-wave feminist lenses that lead to denying women’s agency. I approach the SŽDH from the bottomup perspective, trying to figure out how the SŽDH women saw themselves, how they negotiated their position within the Yugoslav socialist system, and in which ways they struggled with the patriarchal society they were living in. I try to demonstrate that the SŽDH women weren’t simply docile Party followers and that they had their own ideas about how to organize women within the new system they found themselves in. I locate the changes within the official women’s organization in the context of self-management and decentralization of Yugoslavia and strive to demonstrate the complexity of the issue of women’s organizing in state socialist countries on the specific SŽDH case. I situate the discussions within the SŽDH within the broader question whether to have separate women’s organizations (that would separate women from the joint struggle for socialism) or not. I already showed that this was and still is a huge debate within the socialist movement and I put the Yugoslav case and discussions that were going on forming the SŽDH in this perspective. In the first chapter of this thesis I will provide basic facts about Yugoslavia in order to situate the women’s organization which I research. I will explain the role of Yugoslavia, 17 �particularly, role of communists and their leader Josip Broz Tito, in the Second World War. Then I will explain the specific form of socialism in Yugoslavia, so called self-management socialism, and finally, I will provide some statistics and facts about women’s position in Yugoslavia until the 1960s. In the second chapter I will focus on the history and historiography of the AFŽ. Firstly, I will briefly introduce the women’s movement in Yugoslavia before WW2; secondly I will present the goals, activities and the organizational structure of the AFŽ (1942-1953); thirdly, I will discuss historians’ evaluation of the AFŽ’s activities and the changes that happened within the organization. Finally, I will discuss historians’ interpretation of the dissolution of the AFŽ. In the third chapter I will present my analysis of the archival documents of the SŽDH, through which I discuss its goals and activities and the debates that were going on within the organization. I will first provide basic information on the SŽDH’s structure and activities, and then will analyze the discussions that were going on within the SŽDH around the complex issue of women’s organizing in Yugoslavia. Thirdly, I will explore the SŽDH women’s debates about the main goals of their organization. Finally, I will look at the problems the SŽDH women were facing on the ground and explain how they were trying to solve those issues. 18 �1. A short history of Yugoslavia In this chapter I will provide a short history of Yugoslavia until 1961 in order to be able to explain better and position properly the women’s organization SŽD that I research, which existed from 1953 to 1961. First, I will present the most important facts about the Communist Party of Yugoslavia (KPJ), the role of the communist leader Josip Broz Tito in the Liberation War as well as his relationship with the Soviet Union and the international communist movement. Then I will explain the specific form of socialism, so called selfmanagement socialism, that was introduced in 1950 in Yugoslavia to some extent as a consequence of Tito’s relations with Stalin and the Soviet Union. This was followed by a structural reorganization of Yugoslavia and Tito’s new position in international relations as one of the founders of the Non-Aligned Movement. Finally, I will briefly elaborate on women’s position in early Yugoslavia in terms of the law, labour and women’s literacy rate. 1.1. The KPJ, Tito and Yugoslavia in WW2 After the First World War, the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes was formed in 1918 and this is where I start to describe the history of Yugoslavia. In April 1941, the Kingdom of Yugoslavia (the name was changed in 1929) was attacked by Axis powers and collapsed very quickly, with its territory being divided into several occupied areas (Prout, 1985: 1). One of the most powerful groups in resisting the occupiers in the National Liberation War was the antifascist group Partisans, led by the Secretary-General of the Communist Party of Yugoslavia (KPJ), Josip Broz Tito (Prout, 1985: 1). The KPJ was formed in 1919, but was banned under the 1921 Law on the Protection of the State, and it was still banned when Yugoslavia collapsed in WW2 (Jović, 2009: 55). Tito was a communist who was in close relationship with the Soviet Union and since the KPJ was part of the Comintern (The Third International), Tito arranged a meeting of the Antifašističko vijeće narodnog 19 �oslobođenja Jugoslavije (Anti-Fascist Council of the Peoples' Liberation of Yugoslavia, AVNOJ) on November 26-27, 1942 in Bihać, after consultation with Moscow (Swain, 2011: 49). Earlier that year, Soviet leader Stalin already gave Tito advice about how to organize a governmental body which would not insult the Western allies. Stalin said that Tito “should strive to organize a national committee of support for the Yugoslav people’s struggle for liberation” and that “this committee should promote, in the country and abroad, the political platform of the people’s liberation partisan army” (quoted in Swain, 2011: 49). The resolution adopted during the meeting set up the AVNOJ as “representative body of the liberation movement“ (Pavlowitch, 2008: 131) and a new system of committees, in which lower committees had to follow higher committees’ decisions, was established (Swain, 2011: 50). In December of the same year, the women’s organization AFŽ was formed. The second meeting of the AVNOJ was held in Jajce in November 1943, where a decision was made about the federal character of the Yugoslav state (Pavlowitch, 2008: 210). During this session, the AVNOJ was proclaimed as the legislative body, and a new kind of provisional government (National Committee of Liberation, with five communists out of nine members) was formed with Tito as president of that government (Pavlowitch, 2008: 210). This was an important moment in creating the new state, because Tito actually denied any right to the exiled government, which could be seen as problematic for the Western allies who supported the Yugoslav King Petar II and his exiled government. Stalin was afraid that the AVNOJ’s decision would cause problems with his allies, but in the end that did not happen: the Western Allies accepted Tito’s movement as the only resistance movement in Yugoslavia (Pavlowitch, 2008: 211-212). In October 1944, the Red Army entered Yugoslavia, after Tito signed an agreement with the Soviet Union about temporary help in some parts of the country. On March 7, 1945, in Belgrade, Tito set up the new government of Demokratska federativna Jugoslavija 20 �(Democratic Federal Yugoslavia, DFJ) and the AVNOJ turn itself into a provisional parliament during its last session in August 1945 in Belgrade (Pavlowitch, 2008: 297-298). The provisional Assembly called for elections, while giving the right to vote to every man and woman older than eighteen. Just before these elections the Narodni front (People’s Front, NF) was formed. The People’s Front was the successor of the Narodnooslobodilački front (People’s Liberation Front, NOF) and consisted of several partisan groups, as well as of some non-communist groups, but with the KPJ leading the Front. The People’s Front won 90% of the votes in the November 11 elections, and several days later, the Constituent Assembly abolished the monarchy and declared the Federativna Narodna Republika Jugoslavija (People’s Federal Republic of Yugoslavia, FNRJ). Soon after, in January 1946, a new Constitution, based on the 1936 Soviet Union Constitution, was adopted (Pavlowitch, 2008: 268-269). The People’s Federal Republic of Yugoslavia was a federation of six republics Croatia, Serbia, Slovenia, Bosnia and Herzegovina, Macedonia and Montenegro - and two autonomous provinces, Vojvodina and Kosovo. In the period between 1948 and 1950, the Yugoslav government was organized as a hierarchical chain of “state-Party joint” committees on the federal, republic and local level, and on each level it was difficult to distinguish the state from the Party (McFarlane, 1988: 45). At the same time, power was concentrated mostly at the federal level (Prout, 1985: 1). Apart from committees, mass organizations such as the youth organization, unions and the women’s organization (the AFŽ) were the main forces within the People’s Front (Sklevicky, 1996: 109). Pre-war Yugoslavia was a “class society based on agrarian relations” and economically dependent on Europe and this is what communists wanted to change when they came to power (McFarlane, 1988: 11). In order to transform the social structure, the KPJ decided to transform the economic system from 21 �agrarian to industrial, with a rapid industrialization based on the Soviet model from the 1930s (McFarlane, 1988: 12). 1.2. The Yugoslav specific form of socialism Yugoslavia’s specific form of socialism (self-management socialism) was introduced in the 1950s, a decision highly influenced by Tito’s international relations. Historian Stevan Pavlowitch argues that Tito “was a political leader and organizer” who “tied a popular resistance movement to the cause of world communism led by the Soviet Union under Stalin” (2008: 280). Yugoslavia, as I said above, used the Soviet model for its organizational structure and it also introduced the Soviet model of socialism. But in 1948 the Tito-Stalin break up happened, which was a turning point in the Yugoslav political and economic system. There were several economic and political reasons for this split: Stalin wanted a greater control over Yugoslavia and he opposed the idea of a Balkan Federation (a federation of Balkan communist countries, which would make Yugoslavia and her allies much more powerful). On the other hand, Tito was not satisfied with the introduction of joint-stock companies that would favor the Soviet economy, not the Yugoslav, because he saw this as a part of unfair economic relations between two countries (McFarlane, 1988: 13-14). The final split happened when Yugoslavia was expelled from the Cominform (the international alliance of the Communist parties formed in 1947) in June 1948, followed by a complete economic blockade imposed on Yugoslavia at the end of year (McFarlane, 1988: 15). Tito was in a very difficult situation in which he and the Party had to come up with a new approach in organizing the country in order to adjust to the new circumstances: having lost their great ally and the economic support it provided, and being isolated in the international community. This was when the idea of a new reading of Marx and the introduction of new form of socialism was adopted (Jović, 2009: 60), as well as the necessity for decentralization of the highly centralized country. 22 �Self-management was a system in which “the economy, local communities and public administration” were organized in such a way as to prevent high bureaucratization and to restrict state control and influence (Šmidovnik, 1991: 31). In this economic system, the state was not the owner of the enterprises anymore and self-management of working councils was introduced, or, in other words, in this system “productive property [was] managed by nonstate bodies, collectives or ‘groups of associated labour” (McFarlane, 1988: 148) in which emphasis was put on a greater productivity of the enterprises. This change started in 1950 with the passing of the Law on Workers’ Control (McFarlane, 1988: 32), and despite difficulties in implementing these changes, Yugoslavia experienced economic growth during the 1950s. As political scientist Bruce McFarlane writes, “forms of economic organization conditioned forms of social organization and political institution” (1988: 45), which is why administrative decentralization followed. Re-reading Marxist theory, the Yugoslav communists decided to give greater autonomy to the republics of Yugoslavia (McFarlane 1988: 17) and also decided that each republic could decide on its own governmental structure, according to its context and needs (McFarlane 1988: 45). The role of the central state was weakened by the Law of Constitution from 1953, since only five state ministries continued to exist on the federal level, while the ministries for Economy, Budget, Home Affairs and Administration were put on the republic level (McFarlane 1988: 33). Several other steps were taken in order to show the KPJ’s commitment to decentralization: in 1952 the Party changed its name to the Savez komunista Jugoslavije (League of Communists of Yugoslavia, SKJ), and in 1953 the People’s Front was reorganized into the Socijalistički savez radnog naroda (Socialist Alliance of Working People, SSRN) (McFarlane 1988: 17). These changes influenced all levels of the Yugoslav political, social and economic structure and it was during 23 �this process of change that the AFŽ was abolished (in 1953) and the SŽD, as a new, decentralized women’s organization, was formed. In addition to the republics being more politically and economically free, a system of communes was introduced by law in 1955 (Šmidovnik, 1991: 25). Edvard Kardelj, the most important communist ideologist in Yugoslavia, defined the commune as “an integrated social and economic community of all the inhabitants and organizations (including enterprises) in its territory” (quoted in Šmidovnik, 1991: 25), according to the example of the Paris commune of 1871 (Šmidovnik, 1991: 26). Actually, the commune was meant to be the basic unit of society, with all other “forms of state” (federation, republics and regions) being grounded on it (Šmidovnik, 1991: 25). The commune was supposed to work on the principle of selfmanagement, and communes on the local level, also called Narodni odbori (People’s Committees, NO), were supposed to take over the role of local governments (McFarlane 1988: 49). Even though Yugoslavia experienced huge economic growth during the first phase of decentralization in the 1950s and the second Five Year Plan (1957-1961) was implemented successfully, a second phase of decentralization and de-bureaucratization started in 1961 (Prout, 1985: 23-24). With the new 1963 Constitution (which had been debated since the end of 1960), the republics gained more political and economic autonomy (McFarlane, 1988: 3435) and all of this, of course, influenced the Yugoslav mass organizations. The SŽD was reconstructed in order to achieve greater decentralization and in 1961 changed its name to Konferencija za društvenu aktivnost žena (Conference for the Social Activity of Women, KDAŽ). It was during this period that Tito’s new foreign policy was introduced. Already in 1960 he established that the Yugoslav foreign policy would be focused on demilitarization, world peace and anti-colonialism and in 1961, at the meeting in Belgrade, he became one of the founders of the Non-Aligned Movement – a group of countries which were not in alliance 24 �or contra the two major blocs (the Eastern and the Western block) in the Cold War (McFarlane, 1988: 180-181). Finally, I would like to briefly explain the abbreviations I use. The Socialist Alliance of Working People (SSRN), as every other organization in Yugoslavia, had its federal, republic and local (district, county) level. I use SSRN when I refer in general to the Socialist Alliance of Working people; SSRNJ, when I’m referring to the federal (Yugoslav) level and SSRNH when I’m talking about the republic level of Croatia (Hrvatska). The same applies to the organizations that I will be discussing: the Antifašistički front žena (Antifascist Women’s Front, AFŽ) and the Savez ženskih društava (Union of Women’s Societies, SŽD). 1.3. Women's position in Yugoslavia Historians agree that the Yugoslav authorities accepted the Soviet model of women’s equality in the first three years after the Second World War (Jancar-Webster, 1990; Bonfiglioli 2014). The Soviet model included “women’s equality in the public sphere” and “‘social motherhood’ in the private sphere” (Bonfiglioli, 2014: 8). Summarizing Vida Tomšič’s (later one of the AFŽ’s leaders) essay from 1940, historian Lydia Sklevicky says that in the newly formed Yugoslavia, the women’s question was supposed to be solved similar to the Soviet Union model: “political equality – protection of a woman’s reproductive function – socialization of child rearing – education – labour” (1996: 51). Following the Soviet model of women’s equality and the Soviet Constitution from 1936, the Yugoslav authorities included articles on gender equality in the Yugoslav 1946 Constitution. Many changes happened in women’s lives in Yugoslavia after the Second World War in many fields, including the law, education and paid labour. Before the Second World War, women didn’t have the active or passive right to vote. They obtained the right to vote in Yugoslavia in 1945, while the war was still going on, with later confirmation of the right to 25 �vote in the 1946 Yugoslav Constitution (Jancar-Webster, 1990: 163). The 1946 Constitution guaranteed equality in Article 24, with the statement that “women have equal rights with men in all fields of state, economic and social-political life. Women have the right to the same pay as that received by men for the same work, and as workers or employees they enjoy special protection. The state especially protects the interests of mothers and children by the establishment of maternity hospitals, children’s homes and day nurseries, and by the right of mothers to a leave with pay before and after childbirth” (quoted in Bonfiglioli, 2014: 8). Additionally, the 1946 Constitution guaranteed universal access to education, health and child care (Jancar-Webster, 1990: 163). In 1931, the illiteracy rate for women in Yugoslavia was huge: 54,4% of women was illiterate (Tomšič, 1980: 18, quoted in Ramet, 1999: 95-96); in 1961 this percentage had been decreased to 28,8% (Đurić and Dragičević, 1975: 10, quoted in Ramet, 1999: 96). In general, there were two reasons for the inclusion of women into the paid labour force in all state-socialist countries: gender equality was a part of socialism as an ideology but also the systems needed women for the huge projects of industrialization (de Haan, 2012: 89). According to Vida Tomšič, who was a war heroine, partisan and one of the leaders of the AFŽ, about 27% of the industrial labour force in 1939 in Yugoslavia were women, and between 1945 and 1948 this percentage increased to 47% (quoted in Jancar-Webster, 1990: 164). In 1950 the percentage of women workers in the overall Yugoslav labour force was 23.2%, and in 1960 the percentage increased to 27% (de Haan, 2012: 89). Just to briefly compare with Western countries, de Haan explains how the level of participation reached in East Europe in 1960s and 1970s was reached in the West only twenty to thirty years later (2012: 95) 26 �Even though abortion was prohibited in 1951, very soon, in 1952, a new law legalized abortion if it was carried out for medical reasons (Božinović, 1996: 158). But the practice was different and there were many obstacles in implementing the 1952 law in some parts of the country. In 1963, this was changed, when the practice was standardized and the abortion procedure was liberalized, and in 1977 abortion was permitted without any restriction until the tenth week of pregnancy (Božinović, 1996: 158). Conclusion In this chapter I strived to contextualize the organization that I research and to provide a short historical background for it. This is important for a better understanding of the changes within the women’s organizations in Yugoslavia in the 1940s and 1950s, since both the AFŽ and later the SŽD and the KDAŽ experienced changes in their organizational structure, activities and goals, according to changes that were happening in the overall Yugoslav economic, political and social structure. I found it relevant to mention the role of communists in the National Liberation War and Tito’s foreign policies and contacts with the Soviet Union, because both influenced the Yugoslav state, and accordingly the women’s organization. I explained the meaning of self-management and decentralization for the Yugoslav system, because this is where and when the abolition of the AFŽ and the formation of the SŽD, organization whose documents I analyze, were situated. In the end I briefly explained women’s position in the Yugoslav society and changes in women’s lives after the Second World War; changes to which women themselves and women’s organization contributed to a great extent, which will be elaborated in the next chapter on the AFŽ, as well as in the analytical chapter on the meaning of the SŽDH, its activities, goals and discussions that were going on within the organization. 27 �2. History and historiography of the AFŽ In this chapter I will explore and discuss how historians have written about the women’s organization Antifašistički front žena (Antifascist Women’s Front, AFŽ) that existed in Yugoslavia from 1942 to 1953. Namely, I will be focused on books and articles about the AFŽ and will present historians’ evaluations of the AFŽ’s activities and their ideas about the meaning of the dissolution of the AFŽ for women’s activism in Yugoslavia. The main historiographical question of this chapter, discussed through the most relevant literature about the AFŽ is: How have historians written about the AFŽ and how have they explained the role of the AFŽ and the meaning of its dissolution in 1953 for women’s organization in Yugoslavia? Trying to answer this question, I will first provide basic historical facts about the women’s movement in Yugoslavia before the establishment of the AFŽ. Secondly, I will explain how, when and in which circumstances the AFŽ was founded, what kind of activities it carried out, what changes in organizational structure and regarding its position within the People’s Liberation Front the organization was going through, and how and in which specific context it was dissolved. Thirdly, I will demonstrate historians’ evaluation of the AFŽ’s activities and the changes in its organizational structure. Finally, I will discuss key arguments and claims about the meaning of the AFŽ and its dissolution in 1953 for meaningful work on women’s problems in Yugoslavia given by several historians who have written about the AFŽ. Following historian Chiara Bonfiglioli, I will locate these historiographical interpretations of the AFŽ in the time in which they emerged and discuss how these narratives were part of the contemporary scholarly and political (feminist or otherwise) framework. 28 �2.1. The women’s movement in Yugoslavia before the AFŽ According to feminist historian Lydia Sklevicky (1952-1990), the Antifašistički front žena was a successor of two different, often competing, traditions in the women’s movement in Yugoslavia between the First and Second World War: the bourgeois women’s movement and the socialist women’s movement (1996: 79-107). The women’s movement in Southern Slavic countries emerged at the end of the 19th century, when women’s autonomous organizations carried out activities related to traditional women’s role (such as care work), but in the beginning of the 20th century these bourgeois organizations redirected their activities towards the political sphere, demanding women’s right to vote and equality before the law (Sklevicky, 1996: 79). These women were active participants in the First World War (mostly as nurses on battlefields), and after WW1 continued with their activities within bourgeois women’s organizations. Even though these bourgeois women’s organizations’ activities were separated from the activities of women in the labour movement in the interwar period, Sklevicky emphasizes that the shared fear of fascism provided common ground for the two movements and that in the 1930s they were cooperating to some extent (1996: 80). In 1919, the women’s section within the Communist Party of Yugoslavia (KPJ) was established; i.e. the same year when the KPJ was established (Ramet, 1999: 93). At their first conference, the socialist women accepted the KPJ’s program, which stated that the KPJ “demands full and unrestricted equality for all men and all women, regardless of religion, nationality or occupation, as well as the universal, equal and secret right to vote for all citizens of eighteen years and above” (Božinović, 1996: 102). But Sklevicky claims that only during the 1930s women in the KPJ started to be more organized and that the above mentioned cooperation with the bourgeois movement was useful for the “creation of a new self-consciousness of the female Party members about women’s ‘double oppression’ – being 29 �subordinated to capital, but also being in a subordinated position [to men] within the labour movement” (1996: 86). The bourgeois feminist movement dissolved itself at the end of 1940 because of the war, but Sklevicky argues that the AFŽ, which appeared two years later, was a successor of this tradition, as well as a successor of the women’s movement within the labour movement (1996: 81), which continued to exist and work on mobilizing women for the revolutionary movement (Božinović, 1996: 127). 2.2. The AFŽ (1942-1953) – organizational structure, goals and activities The Antifašistički front žena (Antifascist Women’s Front, AFŽ) was created in December 1942 and dissolved in 1953, with several organizational and program changes during its existence. Women were active participants in the anti-fascist People’s Liberation Front during the Second World War in Yugoslavia, and historian Neda Božinović claims that from the very beginning they were supposed to help the army but also to work on women’s political and cultural education (1996: 135). The KPJ issued a directive in November 1942 to create AFŽ groups in every city or village, with explicit emphasis on the idea that the AFŽ was to be part of the People’s Liberation Front (Bonfiglioli, 2014: 5). The delegates from already formed women’s groups met at the conference in Bosanski Petrovac on December 7, 1942 to decide on the program and the structure of the women’s organization - and that is where and how the AFŽ was formed (Božinović, 1996: 142-143). In this short overview of the AFŽ’s history, I will mostly dwell on Sklevicky’s work on the AFŽ, which was supposed to be part of her doctoral dissertation and was published posthumously in 1996, because hers is still the most thorough analysis of the AFŽ. Sklevicky distinguishes four phases in the organization’s life in terms of organizational structure, main goals and the activities that were carried out by the organization: (1) The AFŽ in the war 30 �period (1942-1945); (2) Educational model of the AFŽ (1945-1947); (3) Commanding/Directive model (1948-1949) and (4) Dualistic model of the transitional phase (1950-1953). Sklevicky describes and discusses these phases in detail (1996: 63-138). During the war, the AFŽ had two main tasks: to help the army by performing voluntary labour (help in food supplies, gathering clothes, etc.) and generally to organize life in the liberated areas, and secondly to work on women’s political and cultural emancipation (Sklevicky, 1996: 25). Sklevicky claims that during the Educational phase (1945-1947), right after the war, the AFŽ was supposed to perform reconstruction work and to organize functional everyday life, which included providing assistance to working mothers, taking care of the wounded and the orphans, etc. (1996: 117). At the same time, the AFŽ had the most important role in raising the consciousness and social status of women (through improving their literacy rate and organizing different educational courses), as well as in the political socialist education and efforts to gain women’s support (women in Yugoslavia obtained the right to vote in 1945) for the new Communist authorities (Sklevicky, 1996: 118). Sklevicky argues that in this period, the AFŽ was an organization with a pyramidal structure (with a wide rank-and-file membership, county, district and regional committees, and at the top the main committee and the central committee) and a certain level of organizational autonomy (1996: 119). Sklevicky further states that in this period the KPJ’s aim was not to subordinate the AFŽ to the People’s Front, but to demand help from the AFŽ for the Front (1996: 117). She also emphasizes that this model of the AFŽ was the most efficient for mobilizing women through an “instrumentalization of traditional women’s roles” (1996: 122). In other words, women in the AFŽ were participating mostly in social and care work. The next AFŽ’s phase was that of the Commanding/Directive model (1948-1949), during which the KPJ had positioned itself as a leader of all mass organizations that participated in the People’s Front. Thus, the KPJ was giving commands and directions, 31 �according to which the mass organizations were shaping their activities (Sklevicky, 1996: 131-132). Accordingly, there were changes in the AFŽ’s relation with the KPJ and the People’s Front. Sklevicky claims that the AFŽ leaders changed the definition of the organization. The AFŽ accepted the program of the KPJ and defined itself as the one KPJ’s organizational form for work among women (1996: 132). The AFŽ created its goals in accordance with the demands of the first Five-Year Plan and redirected its activities. The main AFŽ’s task in this period was to bring women into the labour force and, in order to do that, to take care of working mothers and their children (Sklevicky, 1996: 125-127). This corresponds to what happened in the Soviet Union after the introduction of the First Five Year Plan (1928-1932), according to Mary Buckley. She claims that women’s liberation, until then understood to be achieved through education, joining the labour force etc., at this point started to be seen through “participation in plan fulfilment” (1989: 77). The final, Dualistic model of the transitional phase (1950-1953), Sklevicky explains as a phase during which the AFŽ went through a lot of (self) criticism for being too formal, bureaucratized and professionalized. This criticism, according to Sklevicky, was a consequence of the ideas of “democratization, decentralization and debureaucratization”, incorporated in the political discourse after the introduction of self-management socialism in 1950 in Yugoslavia (1996: 135). Sklevicky says that the AFŽ had a specific role in this period to organize its work according to the KPJ’s priorities, for example, to put special emphasis on the work among peasant women and on socializing and rearing pre-school children (1996: 137). According to Božinović, however, after the Third Congress of the AFŽ in 1950, the organization especially focused on the problems of illiteracy and educating peasant women about household and child rearing (hygiene, healthy nutrition, etc.) (1996: 154). According to Sklevicky’s analysis of the AFŽ, there were changes in the organizational structure in this period, which became more complex. Namely, after the Third Congress of the AFŽ in 1950 32 �two new assistive organizational forms were introduced within the AFŽ: sekretarijati (secretariats) and aktivi (‘actives’). Secretariats were special bodies that managed and coordinated the work of the AFŽ, while ‘actives’ were basic units that “intended to be forms of direct democracy from the ground” in order to “trigger the ‘self-initiative’ of the masses” (1996: 128). Sklevicky didn’t finish her work on this phase of the AFŽ’s structure and activities, but Božinović explains how during the Fourth Congress of the People’s Front in January 1953, a decision was made about forming special commissions for work among women within the Socijalistički savez radnog naroda (the People’s Front changed its name into Socijalistički savez radnog naroda or Socialist Alliance of the Working People, SSRN, during that congress) (1996: 165-167). The organizational structure of the AFŽ was also discussed at the People’s Front’s Fourth Congress and the conclusion was that the AFŽ could continue to exist simultaneously with the planned women’s commissions, but had to go through changes that would result in the AFŽ becoming “not a uniform and single organization, but more an alliance of several autonomous women’s organizations” (Božinović, 1996: 167). Nevertheless, at the Fourth Congress of the AFŽ later that year, the organization was dissolved and a new organization, the Savez ženskih društava (Union of Women’s Societies, SŽD) was formed. The Resolution on forming the SŽD emphasized that the existence of a single and uniform organization would “separate women from joint efforts in solving social problems, support the wrong idea about women’s position in the society being some kind of separate women’s issue and not an issue of the entire society, an issue of all socialist fighters” (quoted in Božinović, 1996: 169). It is still unknown why the AFŽ women decided to dissolve the organization, despite the January 1953 decision to keep the AFŽ. 33 �2.3. Historians' evaluation of the AFŽ's activities and the changes in its organizational structure Lydia Sklevicky, whose work on the AFŽ is the most detailed (1996), Neda Božinović, who explains thoroughly the AFŽ’s work (1996), and other historians who have written about the meaning of the AFŽ for women’s emancipation and have provided their evaluation of its activities, all give a general positive evaluation of the AFŽ’s early years. Neda Božinović (1917-2001), who was an active member of the AFŽ and a feminist activist in Serbia, claims that Yugoslav women were actively fighting for all rights that they received in the socialist Yugoslav state and that the AFŽ was the organization through which they articulated their needs and demands (1994: 15). Božinović further writes that the AFŽ, besides its role in helping the army during the Second World War, since it was created was fighting against women’s oppression, and after the war started to fight against patriarchal customs in Yugoslavia (1994: 15). American political scientist Barbara Jancar-Webster, who has written about women and revolution in Yugoslavia during the Second World War, argues that even though the AFŽ “was not a spontaneous organization of women” (1990: 157), it was an excellent example of what could happen when women who were organized under the Communist Party’s sponsorship “inject their own needs and goals into operation” (1999: 78). Even though Jancar-Webster (without substantive evidence) claims that the AFŽ was never meant to be an organization in which women would represent women, but an organization with an hierarchical top-down structure and the KPJ’s “tool to educate and mobilize women for its side of the conflict” (1999: 82), historians argue that the organization made a difference in women’s lives. Sklevicky, Božinović, Ramet, and Stojaković agree on the positive influence of the AFŽ on women’s position in the political and social spheres. For example, Sklevicky, who raised questions about the reasons for the invisibility and lack of 34 �historians’ research on the AFŽ, and while herself providing the first serious historical work on the AFŽ, claims that the AFŽ was the only organization in the post-war period that was a successor of women’s hundred years long efforts to become part of the public sphere and to achieve equality in all aspects of social life (1996: 62). Similarly, in her evaluation of the AFŽ’s impact on women’s everyday life, Božinović writes that the AFŽ gave women opportunities to be active on the local level and to change their communities (1994: 15). She also emphasizes that AFŽ’s activists were in direct contact with many women and that because of this “they uncovered the specific problems that the women from various social backgrounds were facing, brought them to public attention, and sought for ways to solve them” (1996: 262). While analyzing the meaning of the changes in the AFŽ’s organizational structure and while criticizing the gradual loss of the AFŽ’s autonomy, Sklevicky acknowledges that the AFŽ (and through the AFŽ - women themselves) played a role in achieving positive changes in women’s lives until 1949, such as increased literacy rate, entrance in the labour force, better health care, and socialized childrearing through the opening of kindergartens and crèches (1996: 134). Along similar lines, Sabrina Ramet, a US scholar who has focused on East and South-East European affairs, emphasizes that the AFŽ played a very important role for women in many spheres, such as health care and in opening facilities such as restaurants, collective laundries and many others (1999: 93). Gordana Stojaković, a feminist historian who has been doing research about the AFŽ in Vojvodina for many years, argues that the AFŽ women were working on the reconstruction of the country in the key years after the Second World War and that the AFŽ was the organization through which the idea of a new life for women in socialist society was introduced (quoted in Marčetić, 2013). In her work on the journals of the AFŽ, Stojaković analyses what kind of messages were sent through the journals Glas žena (The voice of 35 �women) and Zora (The Dawn), how these messages were received and how much influence they had on women’s everyday life (2012: 14). She claims that through the AFŽ, women had an opportunity to express themselves and to discuss different issues, and that through the AFŽ’s journals opinions about and ideas for solutions to women’s problems were available to a large number of women in Yugoslavia (2012: 38). However, historians have evaluated negatively the changes in the AFŽ’s organizational structure after 1948. Sklevicky interprets negatively the changes that happened during the Directive model (1948/1949), specifically, the KPJ positioning itself as a leader of all mass organizations and issuing directives towards them, according to which the AFŽ defined itself as the organizational form of the KPJ's work among women and fulfilled its directives (1996: 132). Sklevicky evaluates these changes as loosening the vertical hierarchical structure of the AFŽ and lowering the level of the organizational autonomy (1989a: 101). She also criticizes the changes that happened in 1950, when the AFŽ introduced a new organizational form, called ‘actives’. Sklevicky explains this change as detrimental for the AFŽ, because the organization lost its own vertical lines, ‘actives’ were “mutually unrelated” and “integrated into the PF [People’s Front] on respective hierarchical level” (1989a: 103). 2.4. Historians’ interpretation of the dissolution of the AFŽ After the above mentioned changes in the AFŽ’s organizational structure, goals and activities (Sklevicky, 1996; Božinović, 1996), the AFŽ was finally dissolved in 1953 and replaced by the Savez ženskih društava (SŽD), which was integrated in the SSRN. Sklevicky, who started to research the AFŽ in the context of the late 1970s, when the first feminist groups appeared in Zagreb, presented the changes in the AFŽ’s organizational structure as gradual loss of the organization’s autonomy, which transformed the AFŽ into an organization 36 �that “was obediently fulfilling the Party’s directives” (1996: 132). Sklevicky has a very clear position on the changes in the AFŽ’s organizational structure and relations with the KPJ and People’s Front. She claims that the AFŽ could have provided the institutional space for the struggle against women’s discrimination and for the fight against patriarchal society, if only it had insisted on being an “independent mass political organization” (1996: 36). Other historians have followed Sklevicky’s approach. Barbara Jancar-Webster, for example, in her book about women and revolution in Yugoslavia (1990), relies mostly upon Sklevicky’s earlier work on the AFŽ.3 Jancar-Webster’s narrative about the AFŽ is also a narrative of gradual loss of autonomy until the final subjugation of the AFŽ to the KPJ (1990: 163-167). Even the name of the chapter in which she explains the end of the AFŽ (“The Reassertion of Patriarchy and the End of the AFŽ”) suggests clearly her interpretation of the AFŽ’s dissolution. Jancar-Webster emphasizes that the AFŽ lost its autonomy in 1950, when the organization became just “a transmission belt” of the KPJ (1990: 166). She evaluates the disappearance of women’s separate organizations in 1953 as detrimental, because it “deprived women of an independent organizational base from which to develop a women’s position and to make claims as women upon government and society” (1990: 174). Along similar lines, Božinović argues that the final shift of women’s issues to the SSRN and the abolishment of the AFŽ in 1953 was “the beginning of the end of organized women’s work in which they defined their own problems and found their own solutions” 3 Lydia Sklevicky died in 1990, and her unfinished doctoral disertation on the AFŽ was published posthumuosly in 1996. But she wrote several articles on women's movement in Yugoslavia, especially on the AFŽ, that were published in 1980s and were avaliable for other historians. Sklevicky, Lydia. 1989a. “Emancipated Integration or Integrated Emancipation: The Case of Post-revolutionary Yugoslavia” in Arina Angerman et al., ed. Current Issues in Women’s History. pp. 93-108. London and New York: Routledge. Sklevicky, Lydia. 1989b. “More Horses than Women: On the Difficulties of Founding Women’s History in Yugoslavia”, Gender & History 1(1): 68–73. 37 �(1994: 16). While framing the dissolution of the AFŽ as a result of patriarchal backlash and claiming that patriarchal society welcomed the abolishment of the AFŽ (1996: 170), Božinović emphasizes that the main problem with this dissolution and the redistribution of responsibilities was that the SSRN was now responsible for conducting activities for women’s conscience raising. She argues that the Socialist Alliance didn’t pay much attention to these duties “since the most rigid, patriarchal concepts regarding the woman held on obstinately among the members and leadership, and they had no motive whatsoever to renounce their privileged position in the family and in the society” (1996: 263). Gordana Stojaković explains how women’s political engagement and the importance of the AFŽ started to decrease after the introduction of self-management and decentralization in 1950 in Yugoslavia, when the previously established social standards (kindergartens, crèches) became an expensive project for the state (Stojaković, 2012: 18). Stojaković also claims that the idea of a strong fight against patriarchy, which was very present during the war and during the post-war reconstruction of the country, started to disappear in the 1950s Yugoslav state (2012: 18). Very similar to Sklevicky, she concludes that with the dissolution of the AFŽ, women “lost the space for collecting experiences and discussing problems and successes on their way towards women’s emancipation” (2012: 38). What I found equally interesting in Božinović’s work on the AFŽ, however, is her remark about contradictions in one essay that was read during the Fourth (last) Congress of the AFŽ in 1953. Božinović points out that the decision was made that work among peasant women would be focused on enlightenment, without any political characteristics, but Bosa Cvetić’s essay (who was one of the AFŽ leaders and later one of the SŽD leaders) concluded that “women have to be educated to be fighters for achieving full equality for themselves, the equality that is already recognized by our revolutionary laws” (quoted in Božinović, 1996: 169). Unfortunately, Božinović only briefly mentions this point and doesn’t develop it clearly, 38 �but what I found extremely important here - in order to evaluate the dissolution of the AFŽ, as well as the work of its successor organizations - is to ask questions about the boundaries between and meanings of “enlightenment” and “political work” in this context. In other words, we could ask what the idea (and the decision) that the women’s organizations should cease with political work among women actually meant, when we can read in the same essay about the necessity for women to be educated enough to be able to fight for their rights. I think that finding this kind of contradictions could complicate the narrative about the AFŽ’s dissolution as the end of successful work on women’s position in Yugoslavia, because it raises the question about the extent to which the AFŽ’s successors continued and followed the AFŽ’s work and can offer directions for understanding this history in possibly more nuanced ways. Indeed, recently there is a new approach in historicizing women’s activism in the Cold War era. Young historian Chiara Bonfiglioli, born in 1983, in her doctoral dissertation explores women’s activism in Yugoslavia and Italy during the Cold War and challenges the idea that during this period women’s activism didn’t exist (2012: 22). As I explained in the Introduction of this thesis, Bonfiglioli criticizes second-wave feminist historians for applying the “autonomy principle” while evaluating activities of women’s organizations during the Cold War (2014: 4). Through this lens, Bonfiglioli is criticizing second-wave feminist historians in Yugoslavia and strives to contextualize their work into the political situation of the time in which they emerged. Particularly, she explains Lydia Sklevicky’s work on the AFŽ and says that Sklevicky started to write about the AFŽ in the context of late 1970s, when the first feminist groups appeared in Yugoslavia (2014: 3). As I mentioned in Introduction, Sklevicky was researching women’s history that was erased from the Yugoslav schoolbooks. She claimed that this erasure of women from the official history corresponded to the general 39 �opinion on women’s position in Yugoslavia, which stated that women’s liberation came as a consequence of the revolution, not as a consequence of women’s struggle for their emancipation (Bonfiglioli, 2014: 3). Bonfiglioli argues that Sklevicky wanted to confront this version of history, but, in the end, by insisting on explaining the dissolution of the AFŽ as a sign of patriarchal backlash, fell in the trap of a new tradition - one that claims the nonexistence of women’s activism during the Cold War (2014: 4). Bonfiglioli’s approach demands a questioning of the main narrative about the AFŽ and the idea that its dissolution meant the end of meaningful activities of women’s organization in Yugoslavia. Instead of being focused on the “autonomy principle”, as I already pointed out in the Introduction of this thesis, she suggests to search for different forms of women’s agency that existed within the political, economic and social context of the time (2014: 4). Bonfiglioli criticizes the narrative in which the AFŽ was dissolved as a result of patriarchal backlash, the AFŽ leaders’ loyalty to the KPJ and fear of feminism, and advocates for a better understanding of the social and political circumstances that led to the dissolution of the organization (2012: 210-211). Based on her analysis of documents from the Fourth Congress of the AFŽ, Bonfiglioli claims that its leaders dismissed the organization in order to adjust work on women’s issues to the new self-management model of socialism (2012: 216). Bonfiglioli emphasizes that the AFŽ’s leaders were aware of the difference between the official KPJ’s discourse on women’s equality and the real conditions on the ground, where local Party leaders didn’t support women’s liberation, and that exactly because of this the AFŽ’s leaders considered the AFŽ’s dissolution as the best option in that moment (2012: 213). They explained that a separate women’s organization was not useful anymore and that work on women’s issues should be done by political authorities in a more systematic way (Bonfiglioli, 2012: 214). In short, Bonfiglioli claims that “the fear of being labeled feminist and that a separate women’s 40 �organization could foster critique of the socialist authorities certainly played a role, but so did the AFŽ leaders’ faith in the possibility to “‘mainstream’ the issue of equality within the institutions of socialist self-management, and the fear that a separate women’s organization would isolate female activists from universal party politics” (2012: 216). Nevertheless, Bonfiglioli is clear in her evaluation of the meaning of the dissolution of the AFŽ for women's everyday life, which corresponds to some extent to earlier analyses of the AFŽ’s dissolution. Namely, Bonfiglioli argues that the dissolution of the separate women's organization didn't mean much in the more developed parts of Yugoslavia (Slovenia, Croatia), where women were already integrated in political life, but the separate organization meant a lot for women in the less developed parts of the country (BiH for example) and its dissolution left them without state support in the fight against patriarchal local structures (2012: 217). In addition, Bonfiglioli advocates for thorough research on the AFŽ's successor organizations (the Union of Women’s Societies and the Conference for the Social Activity of Women), which are hardly researched (2012; 2014), and insists on her criticism of the second-wave feminist historians for their a-historical application of the “autonomy principle” in the evaluation of women's organizations during the Cold War. Conclusion In this chapter, I have analyzed books and articles about the Antifašistički front žena (Antifascist Women’s Front, AFŽ), published since the 1980s. I first provided basic historical facts about the women’s movement in Yugoslavia before the AFŽ and then provided information on the AFŽ’s goals, activities and the changes in its organizational structure. Thirdly, I presented historians’ evaluations of the AFŽ’s activities and changes in the level of autonomy of the organization and finally, I discussed their ideas about the meaning of the dissolution of the AFŽ in 1953 for meaningful work on women’s problems in Yugoslavia. 41 �The AFŽ was a women’s organization formed in 1942 and dismissed and replaced in 1953 with the Savež ženskih društava (Union of Women’s Societies, SŽD), which was integrated in the SSRN. As I presented above, most historians who have written about the AFŽ claim that its dissolution in 1953 was the end of meaningful work among women in Yugoslavia. Acknowledging the importance of the AFŽ for women’s emancipation, historians generally evaluate the AFŽ’s early years positively and claim that the organization enhanced women's position in the Yugoslav society. But the assumption of most historians has been that the dissolution of the AFŽ and the end of women’s autonomous organization had a detrimental effect on the work for women’s rights and enhancing their position in the society. While researching women’s activism in the Cold War era, historian Chiara Bonfiglioli challenges the dominant idea that during this period women’s activism was irrelevant or didn’t exist. She claims that second-wave feminist historians contributed to this interpretation of women’s activism during the Cold War by applying the “autonomy principle” as a measure for meaningful work on women’s issues (2014). Bonfiglioli discusses what the notion of autonomy means, and whether it is applicable when we talk about women’s organizations in Yugoslavia (2014). By accepting Bonfiglioli’s approach to historicize and contextualize women’s agency, I think that historians could open a space for researching the activities of the AFŽ’s successor organizations - that are still hardly researched (several pages in Božinović, 1996) - and evaluate those activities in more nuanced and complex ways. This is why I decided to follow her approach and to research the SŽD, but without using the term or searching for “women’s activism” as such. I will be focused on the SŽDH women’s own perspective and I will discuss their activities in the terms which they used themselves when explaining their work. 42 �3. The SŽDH (1953-1961): position, activities, goals and discussions In chapter 2, I presented the AFŽ in general and I discussed historians’ perspectives on the AFŽ and its dissolution in the 1953. In this chapter I move towards the Savez ženskih društava (Union of Women’s Societies, SŽD) (1953-1961), the AFŽ’s successor organization that is hardly researched. I approach this organization on the level of the Narodna Republika Hrvatska (People’s Republic of Croatia, NRH) so I analyze documents of the Savez ženskih društava Hrvatske (Union of Women’s Societies of Croatia, SŽDH). My research is based on the material from the Founding Assembly of the SŽDH’s, held on February 27-18, 1957, the First Plenary Session held on January 27-28, 1958, and the Second Plenary Session held on December 6-7, 1960, through which I discuss several topics. Since there is barely any information on the SŽD in the Yugoslav historiography, I will first provide basic facts about the SŽD in general and the SŽDH in particular: how it was organized, which activities it carried out and when it was dissolved. Secondly, there are different questions and approaches to women's emancipation within state socialism and different ideas about how to achieve it, as well as how to evaluate socialist women’s activities, discussed in the introduction of this thesis. In this chapter I will discuss the main field of dispute in the communist thought and practice – whether separate women’s organizations were necessary and justified or not – on the example of the discussions and debates, that were going on within the women’s organization the SŽDH. Thirdly, I will analyze the debates about the characteristics of the SŽDH’s activities and about the main goal of the SŽDH’s work, from the perspective of the SŽDH’s leaders and rank-and-file members. I’m interested in how those women evaluated themselves and their work and which terms they used in describing their activities. Finally, I will present problems the SŽDH women 43 �were facing in their work. I will ask to what extent these problems and the SŽDH’s approaches to them can clarify what kind of activism was possible, suitable and preferred at the time, and how we can evaluate the engagement of the SŽDH women in dealing with the patriarchal society. The bigger issue I aim to answer with this analysis is whether secondwave feminist historians’ perception of the AFŽ’s dissolution in 1953 as the end of meaningful work on women’s issues is justified or not. 3.1. The SŽDH’s structure and activities The Savez ženskih društava (Union of Women’s Societies, SŽD) was the women’s organization that existed in Yugoslavia from 1953 to 1961. It was the successor of the Antifašistički front žena (Antifascist Women’s Front, AFŽ). Briefly, at the Fourth Congress of the AFŽ in 1953, the organization was dissolved and the new organization, SŽD, was formed. As I already explained in chapter 2 of this thesis, at the Founding Congress of the SŽD (the last Congress of the AFŽ) it was emphasized that women’s organizing should be done differently in order to prevent an understanding of women’s issues being only women’s concerns and in order to act upon the idea that women’s position in society was the responsibility of the entire society.4 That is why the SŽD was supposed to exist and work simultaneously with the newly formed Komisije za rad među ženama (Commissions for work among women) within the Socijalistički savez radnog naroda (Socialist Alliance of the Working People, SSRN). However, according to the decisions of the Fourth Congress of the SSRNJ in 1953 and of the Fourth Congress of the AFŽJ later that year, the SŽD would be responsible for women’s enlightenment and the SSRN’s women’s commissions for the political work among women.5 Like the AFŽ, the SŽD had its federal (SŽDJ), republic, and several local levels, but unlike the AFŽ (which was one unique organization), the SŽD was an 4 5 HR-HDA-KDAŽH 1234-1, 1.1., GO SŽDH, February 19, 1957, p.1-7 HR-HDA-KDAŽH 1234-1, 1.1., GO SŽDH, February 19, 1957, p.1 44 �alliance of a number of organizations, that were searching for solutions for different concrete problems related to women’s position within the Yugoslav communist society, such as prosvjećivanje (enlightenment), opening child rearing facilities, improving the household etc.6 In this thesis I focus on the Savez ženskih društava Hrvatske (SŽDH), the SŽD organization on the level of the People’s Republic of Croatia. Since there were no strict rules in terms of organization and activities of the SŽD on the republic and lower levels, each organization could choose its own preferences in work “according to the problems and issues of each city and village”.7 In Croatia, the Founding Assembly of the SŽDH was held on February 27-18, 1957, more than three years after the SŽDJ was formed at the federal level. One of the reasons for this delay was precisely this lack of directions and rules for organizing, which I will discuss in the second part of this chapter. The Founding Assembly was attended by delegates from the lower committees, who were supposed to choose new members of the Glavni odbor (Main Committee, GO) of the SŽDH, but representatives from other organizations and committees within the SSRN were also invited to attend the meeting.8 At the Founding Assembly, the main assignment was to decide on the role and tasks of the Main Committee of the SŽDH. The decision was made that the main tasks of the GO SŽDH should be: to assist working families and to solve the problems of household work in order to help women workers (Krajačić, 1957: 25-27). The GO SŽDH was seen as the body whose role would be, first of all, to initiate and launch different kind of social actions, according to specific contexts in which local SŽD’s committees were operating (Berus, 1957: 63). Even though there were discussions on how to organize work among peasant women (Krajačić, 1957: 33; Jančić, 1957: 51-53), village and peasant women’s problems were not in 6 HR-HDA-KDAŽH 1234-1, 1.1., GO SŽDH, February 19, 1957, p.1 HR-HDA-KDAŽH 1234-1, 1.1., GO SŽDH, February 19, 1957, p.1 8 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.2.1., GO SŽDH, October 2, 1956 7 45 �the focus of the Founding Assembly of the SŽDH, which was clear from the very title of the published book of essays that had been read during the Founding Assembly: Pomoć radnoj porodici i radnoj ženi – naš osnovni zadatak (Assistance to the working family and to the working woman – our main task). Soka Krajačić, a member of the Presidency of the Main Committee of the SSRNH and also a president of the GO of the SŽDH, in her evaluation of the SŽD’s past work, claimed that one of the major problems was that most of the women’s societies were formed in the cities, whereas the villages were neglected (1957: 23). The SŽDH was helping working women and working families in several ways: through organizing crèches and kindergartens; through advocating and taking steps towards socializing household work in order to ease the burden of working mothers, but also through providing courses for better dealing with the household work, which was contested within the organization, as I will discuss in the third part of this chapter (Krajačić, 1957). In her essay, Soka Krajačić presented mostly similar tasks and achievements of the SŽD on the local levels: taking care of nutrition, schools’ restaurants and restaurants within the commune or enterprise and organizing household courses (1957: 21-22). At the Plenary Session one year later, on 27-28 January, 1958, similar topics as at the Founding Assembly in 1957, were discussed, with slightly more emphasis on the duties of the commune (discussed in Chapter 1) in solving working women’s problems, in accordance with the general idea of including the entire society in solving women’s problems (discussed in Chapter 2 and further in the second section of this chapter). More attention was paid to villages and women’s role in collective farming.9 Jela Jančić, one of the leaders of the Women’s section within the cooperatives, in her essay “Referat o problemima žena-seljanki i Sekciji žena-zadrugarki” (“Essay on the problems of women peasants’ and the women’s section within cooperatives”), explained how the Women’s section within the so called 9 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.4.4., GO SŽDH, January 27-28, 1958 46 �zadruge (cooperatives) was the best suitable organizational form of the SŽD for work among and for peasant women. Jančić emphasized how the main task of the Women’s section was to draw women into cooperatives through advocating for the opening of services that could make it easier for them to enter the cooperatives.10 Basically, the Sections were conducting very similar activities as the other SŽD’s organizations, but in accordance with the new rules of adapting to the needs of women in specific contexts, they found this form being most suitable for the work among peasant women. Apart from the essay on peasant women, the majority of the essays were discussing how to help working women and working families through including the entire commune in solving a number of issues. One of the members of the GO of the SŽDH, Milka Planinc (later the prime minister of Yugoslavia, 1982-1986), explained how this idea came from the Fifth Plenary Session of the SSRNJ held in 1957, where it was discussed how to enhance women’s position by including the entire society in solving a number of social and economic issues.11 Approaches and ideas given during the SŽDH’s Plenary Session in 1958 were actually similar to those proposed at the Founding Assembly of the SŽDH a year earlier: together with other social factors (local people’s committees of the SSRN, enterprises) to take care of children and child rearing facilities, as well as to maintain already existing services and open new services for socializing household work.12 What was specific for the SŽDH was its unusually good relationship with the women’s section within the Unions. Historian Neda Božinović points out in her book on the women’s movement in Yugoslavia that the SŽD in general didn’t pay much attention to women workers, since this was supposed to be an Union’s duty. But, unlike the SŽD in other Yugoslav republics, the SŽDH was giving strong support to women’s sections within the 10 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.4.4., GO SŽDH, January 27-28, 1958, 2.day, morning, p. 17-24 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.4.4., GO SŽDH, January 27-28, 1958, 1.day, morning, p. 1 12 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.4.4., GO SŽDH, January 27-28, 1958, 1.day, morning, p. 14-44 11 47 �Unions, and these sections were very successful in solving women’s workers problems within the self-management enterprises (1996: 175). As I already explained, it was clear from the discussions and essays, both in Founding Assembly in 1957 and Plenary Session in 1958, that easing the burden of women workers was the main activity of the SŽDH, but apart from that, the SŽDH cooperated successfully with the women’s section within the Main Committee of Unions. The member of that section, Ružica Turković, praised the SŽDH during the Plenary Session in 1958 for the good cooperation and the support in advocating for more services, better qualification courses for female workers, etc.13 As discussed in chapter 1, Yugoslavia experienced economic growth during the 1950s, which resulted in fulfilling the Five-Year Plan (1957-1961) one year before its official end. The next plan was supposed to start already in 1961, and that is why the next (and according to documents last) SŽDH’s Plenary Sessions on December 6-7, 1960 was mostly focused on it. The SŽDH women discussed how to integrate solutions for a number of problems women were dealing into the next Five-Year Plan (1961-1965). Again, a book with essays from the Plenary Session was published with, entitled Što petogodišnji plan donosi porodici i kakve perspektive otvara ženama (What the Five-Year Plan brings to the family and which perspectives it opens for women). Irena Bijelić, member of the GO of the SŽDH and president of the Council for Social Security of the NRH, in her essay (with the title the same as the book’s title) emphasized two main issues to deal with: how to help the family and how to make it possible for women to enter manufacturing and social activities in high numbers (1960: 11). The problems Bijelić emphasized did not differ much from the problems discussed at the SŽDH’s Founding Assembly in 1957 and in First Plenary Session in 1958. At all three SŽDH’s meetings that I analyze, the problems to deal with and the solution provided were similar, but this time the Plenary Session was all about emphasizing all these issues in 13 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.4.4., GO SŽDH, January 27-28, 1958, 1.day, afternoon, p.30-33 48 �order to make them an official part of the Five-Year Plan. Bijelić articulated “constantly present issue of women’s position in society” and said that the main problems which should be addressed in the Five-Year Plan were: women’s segregation in female dominated industries, the low qualification of the female labour force, the inadequate school system which put female students in a disadvantaged position, and the bad attitude of cooperatives towards women producers (1960: 22). At the same Plenary Session in 1960, it was clear that new changes in the women’s organizations would be introduced. I will say more about the discussions on this topic in the next part of this chapter, but here it is important to state that changes in the work among women were debated at the Fifth Congress of the SSRNJ in April 1960. Soka Krajačić informed her drugarice (female comrades) at the Plenary Session of the SŽDH in December 1960 about those possible changes.14 She said that the name of the SSRN’s Women’s commission for work among women had been changed into Commission for the social activity of women and that, according to the new rules, neither the SSRN’s commissions; nor the SŽD’s committees should be vertically connected.15 In other words, hierarchical vertical structure, in which lower committees communicate and receive directions from the higher committees, shouldn’t exist. Krajačić said that all the changes were made in order to achieve a higher decentralization and to put emphasis on solving the problems of families and women at the level of the commune, according to each local context.16 Krajačić also mentioned that, during the Fifth Congress of the SSRNJ, it was proposed to dissolve the SŽD, but the decision was left to the next Congress of the SŽDJ.17 Among the SŽDH’s documents I couldn’t find information on that following Congress of the SŽD of 14 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.4.5., GO SŽDH, December 6-7, 1960, p.183a-198 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.4.5., GO SŽDH, December 6-7, 1960, p.190-193 16 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.4.5., GO SŽDH, December 6-7, 1960, p.185 17 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.4.5., GO SŽDH, December 6-7, 1960, p.194 15 49 �Yugoslavia, but, according to historian Božinović, it never happened (1996: 184). Instead, the Assembly of SŽDJ was held in April 1961, where the decision was taken to abolish the SŽD and to form the Konferencija za društvenu aktivnost žena (Conference for the Social Activity of Women, KDAŽ), which continued to exist, with several changes in its name, until 1990 (Božinović, 1996: 184). 3.2. How should women be organized? The Yugoslav socialist state (federal level) was searching for an answer to the complex question of how best to deal with enhancing women’s position in society. Should that be done through separate women’s organizations or not? This question was also ubiquitous on the republic and district level and occupied lots of space in the archival documents from the Founding Assembly of the SŽDH, held on February 27-18, 1957. Even though the SŽDJ was officially formed in 1953, it took three years for the Founding Assembly of the organization on the republic (Croatian) level to happen. Some of the issues discussed during the Founding Assembly, which I will present in this part, were: Why is important to have women’s organizations? Is it necessary and if so, why? If we decide to have them, which type of structure should we introduce? Should it be an uniform and autonomous organization or an alliance of different organizations/associations which will be dealing with specific women’s issues in each district, while leaving the political work among women to the SSRN?. These discussions continued at the Plenary Sessions in 1958 and 1960. At the Founding Assembly in 1957, the leaders of the SŽDH discussed these issues several times. In her essay “Naš rad je društvena aktivnost – u izgradnji socijalističkog društva i pomoći radnoj ženi” (“Our work is social activity – in the construction of the socialist community and in assistance to the female worker”), Soka Krajačić, president of the Main Committee of the SŽDH, explained that this was the first assembly of the women’s 50 �organization in Croatia (republic level) after the last Fourth Congress of the AFŽH in 1949. She presented what the AFŽH did until the dissolution of the AFŽ on the federal level in 1953. While emphasizing its main activities: the enlightenment of women, literacy courses, assistance to female workers, but also political work among women, Krajačić said (similar to the conclusion of the AFŽJ last Congress in 1953) that: “[…] a series of these problems, which the women’s organization was solving, were treated as specifically women’s and not as societal issues. Thus, searching for the solution of these problems didn’t have the full support from the overall society. Within this process, the AFŽ - which was active as a part of the People’s Front at the time and worked on women’s political education and elevation and many other practical issues related particularly to women’s position – was actually separating itself from the framework of the general social fight for women’s rights. The AFŽ secluded itself in this struggle” (1957: 18). Additionally, Krajačić emphasized that the AFŽ had to be dissolved. Despite its excellent success in the work among women, the organization became too “narrow” and was unable to deal with all activities that were necessary for solving women’s many problems (1957: 19). Women from the lower SŽDH’s committees expressed the same opinion. A document from the Founding Assembly of one District Committee of the SŽDH in Hrvatsko zagorje (a region in the north of Croatia), for example clearly said that “women’s social activity has surpassed the narrow frames of specific women's organizations and today women are participating, in almost all social activities and there is no topic that our women would not be interested in”.18 Additionally, the document explained that the SŽD, as a new type of organization, was “not as sturdy as the AFŽ, but adjusted to the needs of women of some 18 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.2.1., GO SŽDH, October 1, 1956 51 �particular region. The SŽD consists of many associations which are dealing with particular questions”.19 Soka Krajačić, president of the Main Committee of the SŽDH, also explained the somewhat extraordinary fact that the Founding Assembly of the SŽDH was held three years after the Founding Assembly of the SŽD on the federal level. She explained how the GO of the SŽDH didn’t want to insist on forming associations just to have them, but instead wanted women to gather around certain activities and then form associations according to the specific issues they were struggling with (1957: 20). Members of the GO of the SŽDH were thinking that, if the GO insisted on forming societies, women could be directed to form separate women’s organizations, which would reduce their participation in political organizations, where they worked to solve many problems related to women’s position (1957: 20). The statements presented above could be seen as support for historian Chiara Bonfiglioli’s claims about the dissolution of the AFŽ, which go against usual the interpretation of the dissolution of the AFŽ, discussed in chapter 2. While analyzing documents from the Fourth Congress of the AFŽ, Bonfiglioli claims that it is evident that its leaders dismissed the organization in order to adjust work on women’s issues to the new selfmanagement model of socialism (2012: 216). But although all SŽDH leaders argued against a uniform and separate women’s organization like the AFŽ was, at one point they were justifying their own existence as an alliance of women’s associations within the SSRN, hence still in a way a separate women’s organization. Anka Berus, member of the GO of the SŽDH and member of the Executive Council of the NRH’s Parliament, started her essay “Treba se boriti za radnu kvalifikaciju žena“ (“We have to fight for women’s professional qualifications”), with the question whether 19 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.2.1., GO SŽDH, October 1, 1956 52 �Croatia needed specific women’s associations, since women had all rights and participated in political life. She explained that according to data, women’s associations justified their existence since in every place where they were formed around specific problems that women had, women were participating in high numbers (1957: 48). She concluded that through women’s societies, many problems could be solved much faster and easier than through other organizations (1957: 48). Along similar lines, in the material from the Founding Assembly of one District Committee of the SŽDH in Hrvatsko zagorje, leaders of the District explained that there always was the question of whether it was necessary or not to have women’s associations, since women had already attained all rights, but the practice actually showed that women’s societies could be very helpful in finding solutions for women’s specific problems in particular counties.20 Additionally, the document said that the women’s organization was necessary because the situation on the ground was difficult for women and in practice they were not equal to men. Many problems prevented women from participating in social and political life and the biggest problem was the overload of domestic labour.21 Similarly, a separate document from the Plenary Session in 1958, also stated that there were lots of discussions about how to approach women’s organization. It said that “there were opinions that all [women’s] problems are problems of the entire society”, which was why some people asked, “why then to have a women’s organization, since it can’t solve those problems”.22 The question was “why not to solve all problems related to women’s role and position within the socialist society through the SSRN”. However, the answer provided in the next paragraph was that in the districts, where discussions were not going on and the SŽD had 20 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.2.1., GO SŽDH, October 1, 1956 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.2.1., GO SŽDH, October 1, 1956 22 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.4.4., GO SŽDH, January 27-28, 1958, p.1 21 53 �begun to work, “the initial work justified the organization’s existence through the SŽD’s good results and its cooperation with the local people’s committees and other social institutions”.23 Soka Krajačić justified the existence of the SŽDH towards the end of her essay by claiming that in practice, there were often no other organizations that would deal with problems of women’s position in society. Still, she said that there were no reasons why this should stay only in the framework of women’s organizations, since these were the problems of the entire society (1957: 23). The whole necessity for the justification of the SŽDH’s existence was actually related to the idea that there were no specific women’s issues, only issues of the entire society and that the entire society had to help women workers and working families to solve the everyday problems, such as better nutrition, childcare or socializing domestic labour (Krajačić, 1957: 23). The SŽDH leaders kept inviting other organizations to join in finding solutions for social (not only women’s) problems that the SŽD was dealing with (Krajačić, 1957: 23), but these organizations often didn’t perform their tasks, but often in vain. Bosa Cvetić, president of the Central committee of the SŽD of Yugoslavia (SŽDJ), in her essay “Društva žena nisu se odvojila od općedruštvenih zadataka” (“Women’s societies are not detached from general social activities”) explained debates that were going on in the period between the last Congress of the AFŽ in 1953 and the Founding Assembly of the SŽDH in 1957 and said that all the time the question was, “is our work useful or not” and “whether is it enough for women just to join to the SSRN, engage there to the full extent and try to find solutions for women’s problems from those positions” (1957: 56). She argued that a scenario in which a separate women’s organization would result in smaller participation of women within the SSRN and isolate them didn’t happen. Instead, “women didn’t leave other political and social organizations, they still work there” and the biggest success of the SŽD 23 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.4.4., GO SŽDH, January 27-28, 1958, p.1 54 �was that it managed to draw new women activists into the political and social sphere (1957: 56). She was actually arguing for a double strategy: for simultaneously organizing both in the regular SSRN’s institutions and in separate women’s organizations. Anka Berus was explaining a similar thing, when she criticized the SŽD’s activists who were complaining about comrades’ behavior towards them (see below). According to Berus, sentences such as “comrades didn’t give us, comrades promised us” were unacceptable since at least half of women present on that Plenary Session (1958) “worked in some of the people’s committees” and there were “no one who, apart from being active in the SŽD, was not also active in some other form of social management”.24 That was why women were supposed to work on all issues within these institutions, and within communes. In other words they had to, according to Berus, work on enhancing women’s position in the society, not to beg comrades for anything.25 At the Plenary Session in 1960 other SŽD’s leaders and rank-and file members expressed almost same opinions. Irena Bijelić, member of the GO of the SŽDH, concluded that women, apart being active in the SŽD and discussing problems within the women’s organization, “should discuss these issues in all positions, which our society created for debates and adoptions of collective proposals and conclusions, therefore at union’s meetings, working councils, institutions of League of Communists…” (1960: 27). Activist from lower committees also recognized this need. Jelica Radojčević from Koprivnica (a small city in the north of Croatia) said that it would be excellent if, as a result of conclusions of that Plenary Session, all institutions would help in solving different kind of problems. It would be especially good, Radojčević said, if it would be possible to mobilize “women who work in the municipal people’s committees, the councils of the municipal people’s committees, and in 24 25 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.4.4., GO SŽDH, January 27-28, 1958, 1.day, afternoon, p.39 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.4.4., GO SŽDH, January 27-28, 1958, 1.day, afternoon, p.30-33 55 �management positions in other socio-political organizations” in solving all those issues (1960: 94). While emphasizing that the conclusions of the Plenary Sessions should be used as directions for solving problems within the communes, Milka Planinc explained that the Main Committee of the SŽDH invited “other [female] comrades to put these issues [the problems of working families and female workers and the problem of people’s living standard] on the agenda of all political organizations, first of all on the agenda of the SSRN” (1960: 127). As is obvious from the quotes above, the SŽDH women at the Plenary Session in 1960 continued to advocate for a double strategy in women’s organizing. But as already mentioned in the first part of this chapter, just before this SŽDH’s 1960 Plenary Session, the Fifth Congress of the SSRNJ was held, during which women’s organizing was discussed further in accordance with a greater decentralization of the country and putting emphasis on solving every problem on the level of the commune.26 Soka Krajačić emphasized that during 1960 discussions over the role of the SŽD, which started in 1953, continued 27 and that the SSRNJ suggested the dissolution of the SŽD.28 This final decision was left to the next Congress of the SŽD, and Krajačić was clear in explaining the SŽDH’s leaders’ position. They obviously wanted to continue with the double strategy of organizing women, both in separate organizations and within the SSRN, because they saw the need for a separate women’s organization. According to Krajačić, the SŽDH leaders were clear in their position that “in our Republic there is no need for orders to dissolve districts’ committees of the SŽD, because this has to be decided in each and every committee in every district, according to practical needs”.29 26 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.4.5., GO SŽDH, December 6-7, 1960, p.185 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.4.5., GO SŽDH, December 6-7, 1960, p.184 28 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.4.5., GO SŽDH, December 6-7, 1960, p.194 29 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.4.5., GO SŽDH, December 6-7, 1960, p.194 27 56 �3.3. Polemics over the main goal of the organization Here, I will first analyse discussions that took place during the Founding Assembly of the SŽDH’s and First Plenary Session held on January 1958 about the importance of the “political work” among women, in order to see how the SŽDH’s leaders and members saw their own work and what was important for them to emphasize about that work. Thus, I will try to give answers to several questions: Which terms were the SŽDH women using in describing their goals and activities? What can we conclude from the fact that the SŽDH women were discussing very thoroughly their own position and that they were searching for a new solution of women’s organizing in the new system of self-management socialism and decentralization of Yugoslavia? What does the insistence on labelling the SŽDH’s work as “political” - even though, in the division of labour between the SSRN’s commissions and the SŽDH, “political work” was supposed to be the SSRN commissions’ activity - by the SŽDH leaders, tell us about how they saw themselves, and how did they evaluate the organization’s activities and goals? The president of the Main Committee of SŽDH, Soka Krajačić, reminded her drugarice of the conclusion of the last AFŽ Congress that the political work among women should be performed in the framework of the SSRN. She claimed that the idea behind this decision was to prevent an isolation of women in separate organization and to move the “political work” among women to the SSRN “where overall political activity is going on”, while at the same time to encourage the forming of different women’s associations in order to solve specific women’s problems of each district (1957: 19). Krajačić several times emphasized that the main goal of the SŽDH’s activities was to enable women’s participation in the political and social life of Croatia. For example, while evaluating the activities of the Main Committee of the SŽDH, she insisted that it “was approaching all issues with the idea of providing assistance to the women workers, which 57 �aimed to enable women’s higher participation in the political and social spheres” (1957: 30). What is visible from Soka Krajačić’s remarks is the struggle of the SŽDH’s leadership to position itself in the new system and to figure out what was the SŽDH’s status within it. Even though officially the SŽDH was not supposed to conduct “political work” among women for the above mentioned reasons, I think it was really important for Soka Krajačić to explain that the SŽDH’s activities still could be labeled as political activities. This is the most evident when she criticized the SŽDH’s work on providing household courses for women and at the same time defended the organization (1957: 32-33). As I explained above, apart from providing facilities and services for the working family, the SŽDH was also teaching women how to better deal with all domestic labour through household courses for women. Krajačić said that this could be seen as one of the reasons for the backlash in understanding women’s position in society – as a mother and housewife (1957: 32-33). She said that because of the household courses, “it seems that our only goal is to teach women how to cook, to tidy apartments and to take care of children”, but she insisted that the SŽDH was conducting this activity also “in order to make it possible for women to participate more in the political and social life” (1957: 33). At the end of her essay, Krajačić again explained that everything they did was “in order to help women in overcoming obstacles for their greater participation in the political and social life” (1957: 34). Mika Špiljak, a (male) member of the Presidency of the Main Committee of SSRNH, who was participating in the discussion during the Founding Assembly, explicitly claimed in his essay “Aktivnost društva žena je društveno-politička aktivnost” (“The activities of the women’s societies are socio-political activities”) that the SŽDH was conducting “political activities” (1957: 63). I found his essay extremely important because of his remarks on the meaning of the socio-political work in the new moment for the Yugoslav state. Even though the Resolution on forming the SŽD in 1953 stated that political work among women should 58 �be removed to SSRN’s special committees for work among women, Špiljak asked in his introduction “Where do these ideas about the SŽD not conducting political activities come from?” (1957: 63). He argued that in the new circumstances the SŽD’s activities were for sure socio-political activities and he blamed some political actors for not to being able to see sociopolitical character of the SŽD’s work, saying that they failed to see how political work meant something else than it meant during the war (1957: 63). Špiljak tried to explain that the political work during WW2, such as the “fight against chetniks, ustashas or the fight for independence” was not relevant or important anymore and that “there [were] completely different problems in our society at the moment” (1957: 63). Maybe the best comparison between what was seen as important during WW2 and what was seen as urgent in the 1950s and 1960s in Yugoslavia was made several years later, at the Plenary Session of the SŽDH in 1960. SŽDH member Nada Sremec strived to explain what the main task of all women should be. In her words, all of them should “learn, learn, learn” because “just as during the war one had to fight”, today’s task is to study in every field: from ideological education, to general, professional and political education” (1960: 104). Bosa Cvetić, president of the Central committee of the SŽD of Yugoslavia (SŽDJ), claimed that “it seems from the outside that we narrowed the scope of our work” (1957: 55), and “that we are preoccupied with irrelevant problems” (1957: 56) compared to the political work of the AFŽ, but actually the SŽD’s work was “widespread and diverse” (1957: 55). Similar to Mika Špiljak’s remarks about the different nature of the political work, Cvetić argued that “in these conditions, if an organization doesn’t have political program, it doesn’t have to mean that it is apolitical”, because in the overall work of the SŽD “there was no activity that wouldn’t be in line with the general struggle for building our socialist society” (1957: 59). In other words, everything that the SŽDH was doing was in order to build socialism. 59 �The notes for a book of essays from the SŽDH Founding Assembly’s clearly stated that the overall conclusion on the role of the SŽDH was that its goal was women’s participation in political life. It was stated in the document that “the first Assembly of the SŽDH produced rich material and gave orientation for further work with women in solving a series of questions and problems in order to help them in their efforts to enter all sectors of the social life and in their struggle for full political and social affirmation”.30 During the Plenary Session of the SŽDH on January 27-28, 1958, several leaders referred to this issue as well. Anka Berus, while advocating for the cooperation of the SŽDH with other social factors and while claiming that all women’s specific problems could and had to be solved within the commune, she emphasized that this approach would “contribute to enormous women’s political enlightenment and their participation in social activities”.31 When she spoke about kindergartens, Irena Bijelić emphasized that one of the purposes of opening kindergartens was to “enable parents to enter political and social life”.32 While analyzing the overall work of the SŽD, Marija Šoljan, member of the GO of the SŽDH, said that they “couldn’t be satisfied, but also they couldn’t be unsatisfied” because there were improvements in women’s political participation and women had been elected to the district and local committees of the SSRN in higher numbers in 1953 than in the elections in 1950.33 It is clear that she thought that the SŽD’s work helped women to enter the political life and that the SŽD should continue to take care of women’s political participation. At the same Plenary Session, it was several times emphasized that the session was held intentionally just before the elections for the People’s Assembly and the Parliament of the NRH. Šoljan concluded that it was necessary to organize meetings with women on the ground to enhance 30 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.2.1., GO SŽDH, February, 1957 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.4.4., GO SŽDH, January 27-28, 1958, 1.day, afternoon, p.43 32 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.4.4., GO SŽDH, January 27-28, 1958, 1.day, morning, p.14 33 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.4.4., GO SŽDH, January 27-28, 1958, 2.day, p.33 31 60 �their participation in elections, because “experience from last elections showed that very good results were achieved in places where separate meetings with women were held”.34 Šoljan also stressed another issue, which can be illustrative for the position of the SŽDH leaders on the women’s question in Yugoslavia. Apart from the next elections, the second most important topic at the Plenary Session in 1958 was the preparation for the next International Women’s Day on March 8. When women from lower SŽDH’s committees gave reports on the preparations in their committees, Šoljan warned them about the content of the celebration. She said that “in recent years March 8 started to have characteristics of Mother’s Day”, which she highly disapproved of.35 Šoljan emphasized that the GO of the SŽDH already “gave guidelines that March 8 should be celebrated differently, that it should be a socio-political manifestation for all women, not only for mothers”, because “women achieved so many results in our socialist community” and March 8 should be celebrated accordingly. 36 In contrast to the Founding Assembly and the First Plenary Session, at the Second Plenary Session 1960, which focused on the new Five-Year Plan and on manufacture, “political work” was barely mentioned. Irena Bijelić explained that she did not mention women’s political participation in her essay “not because they [the SŽDH] consider it an irrelevant question, but because this question is directly related to the first one [women’s participation in manufacture]” (1960: 23). She argued that “women’s greater participation in skilled jobs and the presence in manufacture” would lead to “women’s greater participation in authority and management bodies” (1960: 23). 34 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.4.4., GO SŽDH, January 27-28, 1958, 2.day, p.35 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.4.4., GO SŽDH, January 27-28, 1958, 2.day, p.35 36 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.4.4., GO SŽDH, January 27-28, 1958, 2.day, p.35 35 61 �3.4. Which problems were the SŽDH women facing in their practical work? Here, I will present problems the SŽDH women were facing in their work. What were the biggest problems women were dealing with? What can we conclude from these problems and the SŽDH’s reaction towards them about the society they lived in and about what kind of activism was possible and suitable at the time? How can we evaluate the SŽDH engagement in dealing with the patriarchal society? The consequence of these debates and of a looser structure of the organization, compared to the AFŽ’s, was a temporary paralysis in the women’s activities in some districts. An indicative example is one from the above mentioned Hrvatsko zagorje, where during the forming of the District committee of the SŽDH women emphasized that “there are no strict directives or rules for our work, because every district or region has its own specific issues”. They evaluated these changes as being helpful because “strict directives could maybe prevent work on the ground”. On the other hand, they referred to the period of three years after the dissolution of the AFŽ and before forming this committee of the SŽDH in their district and said that “we have to be careful not to transform this liberty in organizing and acting into a complete neglecting of the work among women, which happened in the region before”.37 The problem of the “political work” among women was not solely a problem on the level of the SŽDH’s leadership discussions. Problems related to this “political work” were the biggest problems that the SŽDH’s members were facing on the ground. It is evident from several essays form the SŽDH Founding Assembly in 1957 that the ‘comrades’ from the SSRNH’s Commissions for work among women weren’t doing their job, that is, they often neglected their tasks on raising women’s political consciousness and providing political education for women. 37 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.2.1., GO SŽDH, October 1, 1956 62 �Maybe the most direct critique towards the SSRN came from Soka Krajačić when she asked “why there are not more women in leadership positions within the SSRN” (1957: 32), although women were very active in all social organizations. She argued that one of the reasons must be that “the SSRN doesn’t take care of political work among women; neither does it keep track of women’s participation in the social life” (1957: 32). Moreover, she briefly repeated that the decision of the Fourth Plenary Session of the SSRNJ (and also of the Fourth Congress of the AFŽJ) was that the political work with women had to be conducted within the SSRN, but then she stated that “SSRN’s organizations don’t know much about women’s activities” or about the “problems that women are dealing with” and how this really “makes it difficult to work on enlightenment and an intensive raising of women’s political consciousness” (1957: 32). Krajačić concluded that there was a backlash in understanding women’s position in the Yugoslav society and that the lack or the non-existence of political work among women was one of the reasons for that backlash (1957: 32). Other leaders also criticized the SSRN for not fulfilling its duties and suggested to the SŽD to perform those duties. Anka Berus, for example, said that the SŽDH should put pressure on the SSRN and maybe conduct activities that should be performed by the SSRN. She emphasized that women’s societies “should ask the SSRN to solve some special issues if the SSRN doesn’t take it in its own hands” because “in politics, everybody can knock on everybody’s door and has right to ask questions and raise issues that one thinks have to be solved” (1957: 50). The SŽDH not only had a problem with the political work among women not being conducted by those responsible for it. In addition, organizations that were supposed to work with them on solving the problems of female workers and working families didn’t do their jobs either. For example, while explaining that the role of the SŽDH Main Committee was to help working families by opening kindergartens together with other responsible organizations, 63 �Soka Krajačić was worried about the condition of the kindergartens and their future because the SŽDH “found omissions and irresponsibility even among those social factors that are legally obliged to take care of kindergartens” (1957: 26). Krajačić’s and Berus’s critique could be seen in light of feminist historian and activist Neda Božinović’s critique of the transfer of political work among women to the SSRN, almost 40 years after. She interpreted the dissolution of the AFŽ as the result of a patriarchal backlash (1996: 170), which I discussed in the chapter on the AFŽ. But, as I also already mentioned, Božinović points out that the redistribution of responsibilities between the SSRN and the SŽD caused serious problems on the ground, since the SSRN simply didn’t take its duties seriously (1996: 263). From archival documents that I analyzed above, the same conclusion can be drawn. Maybe the most illustrative examples of what kind of problems women from the SŽD were facing and how they struggled with them are those of SŽDH’s member Nevia Zakinja from Pula (a town in Istria), given during the Plenary Session in January 1958. She thought that the biggest achievement of the SŽD in her district was that problems which bothered women were now finally discussed during the meetings of the District committees of the SSRN. But she was also complaining about the comrades’ reaction towards the SŽD members’ demands: they often said there was no money for solving a certain issue in order to help women from the community.38 That is why women from the SŽD were very “resolute” and tried to fight for what they wanted. She gave the example of crèches in Istria and said that the comrades wanted to close some crèches because of a lack of money, but women from the SŽD visited the comrades and explained them that the SŽD wouldn’t let this happen.39 38 39 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.4.4., GO SŽDH, January 27-28, 1958, 1.day, afternoon, p.1-2 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.4.4., GO SŽDH, January 27-28, 1958, 1.day, afternoon, p.5 64 �Nevia Zakinja explained that she was saying this “to show how often and easily comrades and authorities made decisions on closing facilities for childcare”. The SŽD’s activists managed to prevent the authorities form doing that, but the communication between the SŽD and the people’s committees was in general poor. Zakinja said that the SŽD women called presidents of working councils or managers of enterprises for a meeting to include them in solving women’s workers problems, but they didn’t have success in this undertaking. Most of the time, she said, women had to go and try to convince comrades from Union’s councils or the local SSRN’s committees of taking them seriously. In the end of her speech Zakinja concluded that “the biggest problem is that we have to go there and struggle to persuade them that we are talking about real problems”.40 Similar problems were pointed out by other women at the SŽDH’s Plenary Session in 1958. Jelka Marković from the SŽD in Virovitica (a city in the north of Croatia) explained how women were struggling while organizing the SŽD in their district. Women gave their best to organize women’s societies according to the specific problems in their community, but “the comrades tricked them [the SŽD women]” by saying that women can “rely on the SSRN, which will bear the costs [of organizing]”.41 In but in the end the SSRN was not helpful at all and everything that women got from their comrades was only “one corner of the table, where already three comrades were working”.42 Conclusion In this chapter I provided basic facts about the SŽDH, presented discussions which were going on within the SŽDH in the 1950s around the complex issue of women’s organizing in Yugoslavia, explained what was the main dispute over the SŽDH’s goals, 40 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.4.4., GO SŽDH, January 27-28, 1958, 1.day, afternoon, p.6 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.4.4., GO SŽDH, January 27-28, 1958, 1.day, afternoon, p.21 42 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.4.4., GO SŽDH, January 27-28, 1958, 1.day, afternoon, p.21 41 65 �provided an example of the SŽDH’s approach to women’s position in society and summarized problems the SŽDH women were facing in their work. I analyzed archival material from the Founding Assembly of the SŽDH’s, held on February 27-18, 1957, the First Plenary Session held on January 27-28, 1958, and the Second Plenary Session held on December 6-7, 1960. I approached these documents from a bottomup perspective, striving to show the SŽDH women’s agency. I tried to demonstrate how these women saw themselves, what was important for them and which language they used to describe their activities and position in the Yugoslav communist society. The SŽDH leaders discussed the position of their organization within the new circumstances of self-management socialism and decentralization in Yugoslavia in the 1950s. It was important for them to explain why the AFŽ had to be dissolved and to emphasize how, in the new context, the entire society had to work on solving the problems of women’s position in the community. Although, the SŽDH’s leaders and rank-and-file members agreed with the dissolution of the AFŽ, they justified the existence of a somewhat separate women’s organization, because they regarded this as the only way to solve specific women’s issues in particular districts, cities or villages. Apart from justifying the existence of the SŽDH, some leaders strongly advocated for a form of double organizing: to fight for women’s liberation both in a separate organization and within the SSRN. It seems that the SŽDH women really believed this was the right approach to women’s liberation. The SŽDH’s leaders were trying to position themselves and to figure it out what was their role in the new circumstances in Yugoslavia. They often emphasized that, although this was supposed to be the SSRN’s task, the SŽDH’s work could be labelled as “political work”. It was extremely important for the SŽDH women to prove that they were not just explaining women how to do housework, but that all the SŽDH’s activities were performed in order to enhance women’s position in the political and social sphere. It was obvious from the problems 66 �that the SŽDH women were facing on the ground that they didn’t receive much help from other institutions, as they were supposed to. Often, the biggest obstacle in their work was exactly the disparaging behaviour from comrades from the SSRN. Therefore, I would agree with the historian Chiara Bonfiglioli’s opinion that the AFŽ’s leaders (which later became the SŽD’s leaders) decided to dissolve the AFŽ in order to try to find a solution for achieving women’s equality within the self-management institutions, where all political activities were going on (2012: 216). But, what is obvious from the documents that I analyzed, this idea was not implemented well enough, primarily because of the lack of cooperation from the SSRN. Nevertheless, I believe that the SŽDH’s work shouldn’t be judged as not meaningful, as several historians who evaluated the end of the AFŽ as the end of meaningful work on enhancing women’s position in Yugoslavia did, just because in the SŽDH women had problems with the implementation of the new structure. As I demonstrated in the last part of the chapter, those women on the ground were fighting for what they considered as important, and the leaders (such as Soka Krajačić) were openly and publicly criticizing the SSRN for not fulfilling its duties. As mentioned in the Introduction of this thesis, the mainstream paradigm in the scholarly literature about the official women’s organizations in state socialist countries still disparages them as “Party tools”. By contrast, my analysis of archival documents of the SŽDH showed that the SŽDH women had their own voices and opinions; that they strived to enhance women’s position in society in a way they found the most suitable for the context they lived in; and that they discussed at large the SŽDH’s position in the circumstances of self-management and tried to find solutions for the problems they were facing on the ground. Therefore, I argue that the SŽDH can’t be labelled as “Party tool” and that the SŽDH women’s work should not be erased from the historiography on the Yugoslav women’s movement. 67 �Conclusion “Comrades, we are proceeding with our meeting. [...] It has been exactly 15 years since the first Antifascist Women's Front conference was held in Bosanski Petrovac on December 6-7, 1942. [...] This year we are celebrating the 15th anniversary of that great and important date”.43 These were the words of SŽDH Main Committee Marija Šoljan at the SŽDH Plenary Session in 1958. The SŽDH women celebrated the establishment of the women’s antifascist organization, and it is evident that they were proud of everything the Antifascist Women's Front (AFŽ) had done for women in Yugoslavia. After analyzing archival documents, I believe the SŽDH women considered the SŽDH as a successor of the AFŽ, which continued the AFŽ’s efforts, but in a different way. The SŽDH women saw themselves as part of continuum, but while historians have written about the AFŽ, their contributions were erased from women’s history in Yugoslavia. This continuum is not visible in scholarly works on Yugoslav women’s history. Historical overviews usually start with the AFŽ and continue with the feminist movement in the 1970s, suggesting that after the dissolution of the AFŽ in 1953 there was nothing noteworthy for women’s history until the 1970s. The AFŽ’s successor organizations remained almost completely unresearched. In a broader sense, this thesis could be seen as part of emerging scholarly work on rethinking the complex relations between feminism and socialism. I examined the case of one of the AFŽ’s successor organizations in order to understand better what was happening in a forgotten period of Yugoslav women’s history. I looked at the Savez ženskih društava Hrvatske (Union of Women’s Societies of Croatia, SŽDH), the organization that existed from 1953 to 1961 in the People’s Republic of Croatia. First, I wanted to explore what the SŽDH women did, in order to be able to rethink second-wave feminist historians’ perception of the 43 HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.4.4., GO SŽDH, January 27-28, 1958, 1.day, afternoon, p.23 68 �AFŽ’s dissolution in 1953 as the end of meaningful work on women’s issues. Second, I wanted to find out whether historians’ negative evaluation of the SŽDH as “Party tool” which is the general scholarly narrative about official women’s organization in state socialist countries - was justified in this case. I first provided basic facts about Yugoslavia in Chapter 1 in order to locate the organization that I research in the specific context of self-management socialism and decentralization of Yugoslavia in the 1950s. In Chapter 2 I dealt with the complex history and historiography of the AFŽ. I explained the AFŽ’s goals, activities and the changes in its organizational structures, as well as historians’ evaluation of all of this. Above all, I focused on the historians’ interpretation of the AFŽ’s dissolution, according to which, the dissolution of the autonomous and unique organization was detrimental for meaningful work on women’s position in society. Following the historian Chiara Bonfiglioli, I decided not to apply the second-wave feminist “autonomy principle” when evaluating the activities of the SŽDH, in order to be able to examine what the SŽDH women did and interpret their work in a new way. In Chapter 3 I looked at archival documents of the SŽDH without second-wave feminist lenses and I approached the material from a bottom-up perspective, which goes against hegemonic narrative on communist women’s organizations being simply obedient “Party tools”. I presented the SŽDH’s goals, activities and discussions that were going on within the organization. Above all, I wanted to find out how the SŽDH women perceived themselves, how they negotiated their position within the Yugoslav society, which words they used in describing the SŽDH’s activities and goals, and how they fought against the patriarchal structures they encountered. I showed that the SŽDH leaders discussed their position and sought for the best way of organizing women in the new circumstances of selfmanagement in Yugoslavia. I demonstrated that it was important for the SŽDH women to emphasize that they were fighting for enhancing women’s position in the social and public 69 �sphere and to keep their position as a somewhat separate organization, but at the same time to include the entire society in solving specific women’s issues, what I referred to as their double strategy. In the end, I showed that SŽDH’s leaders and rank-and-file members were not afraid to criticize the Socijalistički savez radnog naroda (Socialist Alliance of the Working People, SSRN) openly and in public. I believe that I managed to prove that the SŽDH was not simply a “Party tool” and that the SŽDH women had a well-thought-out strategy and ideas on how to enhance women’s position in community. While analyzing documents and doing my research I encountered two problems. First, I dealt with the extremely difficult, challenging and sometimes ambiguous language of the SŽDH women, often loaded with meanings specific for the context in which it emerged, which made it difficult to analyze and then translate into clear English. Second, because of the lack of scholarly work on this topic, and because of the lack of documents in the archive, I couldn’t answer all the questions I would have like to address, for example, why and how the SŽDH was abolished. I believe my research can serve as a starting point for further study on the extremely complex and almost completely unexplored field of women’s organizations in Yugoslavia after the AFŽ. This thesis deals with the SŽDH, the organization on the republic level, but it would be excellent if further researchers could use this research while studying the SŽD on the federal level. Moreover, this research can be a helpful starting point for researching the SŽD’s successor organization, the Konferencija za društvenu aktivnost žena (Conference for the Social Activity of Women, KDAŽ), which has been equally erased from Yugoslav women’s history. I think this is important in order not to deprive future generations of knowledge on the extraordinary rich and empowering women’s movement in Yugoslavia. Or in historian Lydia Sklevicky’s words: 70 �“Whether the need for approaching this kind of history which is able to integrate many dimensions and voices, among them women's perspective, will be met in the near future is hard to predict. But, it would be worth a try, since it is notorious fact that women in Yugoslav society make up the slightly bigger half of population, and since they have always significantly outnumbered the horses”.44 44 Sklevicky, 1989b: 73 71 �Bibliography Bebel, August. Woman and Socialism (originally: Die Frau und der Sozialismus, 1879) in Alice S. Rossi, ed. (1988) The Feminist Papers: From Adams to de Beauvoir. pp. 496-505. Boston, MA: Northeastern University Press. Bonfiglioli, Chiara. 2012. “Revolutionary Networks: Women’s Political and Social Activism inCold War Italy and Yugoslavia (1945–1957)”. (PhD diss., University of Utrecht, 2012). Bonfiglioli, Chiara. 2014. “Women’s Political and Social Activism in the Early Cold War Era: The Case of Yugoslavia”, Aspasia 8, 1–25. Boxer, Marilyn J. 2007. “Reflections of a ‘Second-Wave’ Feminist Historian of European Socialism and Feminism” in “Forum: ‘Communist Feminism’ a Contradictio in Terminis?”, Aspasia 1, 241-246. Božinović, Neda. 1994. “Key Points in the History of the Women’s Movement in Former Yugoslavia” in Marina Blagojevic, Dasa Duhacek and Jasmina Lukic, eds. (1995) The East European Feminist Conference: What Can We Do for Ourselves?. pp. 13-18. Belgrade: Center for Women’s Studies, Research and Communication. Božinović, Neda. 1996. Žensko pitanje u Srbiji: u XIX i XX veku [The women’s question in Serbia in the 19th and 20th century], Beograd: Devedesetčetvrta. Brummett, Barry S. 2010. Techniques of close reading. Los Angeles: Sage Publications, Inc. Buckley, Mary. 1989. Women and Ideology in the Soviet Union. New York, etc.: Harvester Wheatsheaf. De Haan, Francisca. 2012. “Women as the Motor of Modern Life: Women’s Work in Europe West and East” in Joanna Regulska and Bonnie G. Smith, eds. Women and Gender in Postwar Europe: From Cold War to European Union. pp. 87-103. London and New York: Routledge. Fidelis, Malgorzata (Gosia), Renata Jambrešić Kirin, Jill Massino and Libora OatesIndruchova. 2014. “Gendering the Cold War in the Region” in Francisca de Haan, ed. “Forum”, Aspasia 8, 162-190. Fitzpatrick, Sheila. 2007. “Revisionism in Soviet History”, History and Theory 46(4), 77–91. Gafizova, Natalia. 2006. “Kollontai, Alexandra (1872-1952)” in Francisca de Haan, Krassimira Daskalova and Anna Loutfi, eds. A Biographical Dictionary of Women’s Movements and Feminisms. Central, Eastern, and South Eastern Europe, 19th and 20th Centuries. pp. 253-257. Budapest and New York: Central European University Press. Hartmann, Heidi. 1981. “The Unhappy Marriage of Marxism and Feminism. Towards a More Progressive Union” pp. 97-122, reprinted in Linda Nicholson, ed. (1997) The Second Wave. A Reader in Feminist Theory. New York and London: Routledge. 72 �Jancar-Webster, Barbara. 1990. Women & Revolution in Yugoslavia 1941-1945. Denver, Colorado: Arden Press, Inc. Jancar-Webster, Barbara. 1999. “Women in the Yugoslav National Liberation Movement” in Sabrina P. Ramet, ed. Gender politics in the Western Balkans: women and society in Yugoslavia and the Yugoslav successor states. pp. 67-87. University Park, PA: The Pennsylvania State University Press. Jović, Dejan. 2009. Yugoslavia: A State that Withered Away. West Lafayette, Indiana: Purdue University Press. Kašić, Biljana. 2006. “Sklevicky, Lydia (1952-1990)” in Francisca de Haan, Krassimira Daskalova and Anna Loutfi, eds. A Biographical Dictionary of Women’s Movements and Feminisms. Central, Eastern, and South Eastern Europe, 19th and 20th Centuries. pp. 517520. Budapest and New York: Central European University Press. Kollontai, Alexandra. 1984. Selected Articles and Speeches (Moscow: Progress Publishers, 1984 [Russian original 1972]), “International Socialist Conferences of Women Workers,” [1907-1916] 36-58. Kruks, Sonia, Rayna Rapp and Marilyn B. Young. 1989. “Introduction” in Sonia Kruks, Rayna Rapp and Marilyn B. Young, eds. Promissory Notes: Women in the transition to Socialism. pp. 7-12. New York: Monthly Review Press. McFarlane, Bruce. 1988. Yugoslavia: Politics, Economics and Society. London-New York: Pinter Publishers. Meyer, Alfred G. 1977. “Marxism and the Women’s Movement” in Atkinson, Dallin, Lapidus, eds, Women in Russia. pp. 85-112. Stanford, California: Stanford University Press. Miroiu, Mihaela. 2007. “Communism was a State Patriarchy, not State Feminism” in “Forum: ‘Communist Feminism’ a Contradictio in Terminis?”, Aspasia 1, 197-201. Novikova, Natalia. 2007. “Communism as a Vision and Practice” in “Forum: ‘Communist Feminism’ a Contradictio in Terminis?”, Aspasia 1, 202-206. Papic, Zarana. 1994. “Women’s Movement in Former Yugoslavia: 1970s and 1980s” in Marina Blagojevic, Dasa Duhacek and Jasmina Lukic, eds. (1995) The East European Feminist Conference: What Can We Do for Ourselves?. pp. 19-22. Belgrade: Center for Women’s Studies, Research and Communication. Pavlowitch, Stevan K. 2008. Hitler’s New Disorder: The Second World War in Yugoslavia. New York: Columbia University Press. Prout, Christopher. 1985. Market Socialism in Yugoslavia. New York: Oxford University Press. Pushkareva, Natalia. 2006. “Armand, Inessa-Elizaveta Fiodorovna (1874-1920)” in Francisca de Haan, Krassimira Daskalova and Anna Loutfi, eds. A Biographical Dictionary of Women’s 73 �Movements and Feminisms. Central, Eastern, and South Eastern Europe, 19th and 20th Centuries. pp. 33-36. Budapest and New York: Central European University Press. Ramet, Sabrina P. 1991. Social Currents in Eastern Europe: The Sources and Meaning of the Great Transformation. Durham-London: Duke University Press. Ramet, Sabrina P. 1999. “In Tito’s Time” in Sabrina P. Ramet, ed. Gender politics in the Western Balkans: women and society in Yugoslavia and the Yugoslav successor states. pp. 89-105. University Park, PA: The Pennsylvania State University Press. Sklevicky, Lydia. 1989a. “Emancipated Integration or Integrated Emancipation: The Case of Post-revolutionary Yugoslavia” in Arina Angerman et al., ed. Current Issues in Women’s History. pp. 93-108. London and New York: Routledge. Sklevicky, Lydia. 1989b. “More Horses than Women: On the Difficulties of Founding Women’s History in Yugoslavia”, Gender & History 1(1): 68–73. Sklevicky, Lydia. 1996. Konji, Žene, Ratovi [Horses, Women, Wars], compil. D. Rihtman Auguštin. Zagreb: Ženska Infoteka. Stojaković, Gordana. 2012. “Antifašistički Front Žena Jugoslavije (AFŽ) 1946–1953: pogled kroz AFŽ štampu” [The Antifascist Women’s Front of Yugoslavia, 1946–1953: A view through the AFŽ press], in Lidija Vasilijević, ed. Rod i Levica [Gender and the Left], pp. 13– 39. Belgrade: ŽINDOK. Swain, Geoffrey. 2011. Tito: a biography. London-New York: I.B. Tauris. Šmidovnik, Janez. 1991. “Disfunctions of the system of self-management in the economy, in local territorial communities and in public administration” in James Simmie and Jože Dekleva, eds. Yugoslavia in Turnmoil: after Self-management?. pp. 17-32. London-New York: Pinter Publishers. Waters, Elisabeth. 1989. “In the Shadow of Comintern: The Communist Women’s Movement, 1920-43” in Sonia Kruks, Rayna Rapp and Marilyn B. Young, eds. Promissory Notes: Women in the transition to Socialism. pp. 29-56. New York: Monthly Review Press. Women and Communism: Selections from the Writings of Marx, Engels, Lenin, Stalin. 1950 .London: Lawrence & Wishart. Websites: Marčetić, Iva. 2013. “Ekonomija njege i brige izgradila je zemlju”. Interview with Gordana Stojaković. Kulturpunkt.hr. http://www.kulturpunkt.hr/content/ekonomija-njege-ibrigeizgradila-je-zemlju (accessed April 4, 2014). 74 �Primary sources: HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.2. Skupštine, 2.2.1. Osnivačka skupština SŽD Hrvatske, 19561957, GO SŽDH, October 1, 1956. HR-HDA-KDAŽH 1234-1, 1.1. Glavni odbor, GO SŽDH, February 19, 1957. HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.2. Skupštine, 2.2.1. Osnivačka skupština SŽD Hrvatske, 19561957, GO SŽDH, February, 1957. HR-HAD-KDAŽH-1234-2, 2.2. Skupštine, 2.2.1. Osnivačka skupština SŽD Hrvatske, 19561957, GO SŽDH, February 27-18, 1957. Pomoć radnoj porodici i radnoj ženi – naš osnovni zadatak. 1957. [Assistance to the working family and to the working woman – our main task], published book of essays from the Founding Assembly of the SŽDH held on February 27-18, 1957. Zagreb: Tisak. Berus, Anka. 1957. “Treba se boriti za radnu kvalifikaciju žena“[“We have to fight for women’s professional qualifications”]. p. 48-51. Cvetić, Bosa. 1957. “Društva žena nisu se odvojila od općedruštvenih zadataka” [“Women’s societies are not detached from general social activities”]. p. 55-63. Jančić Jela. 1957. “Žene trebaju postati odgovorni factor u životu zadruga” [“Women have to become accountable factor in cooperatives”]. p. 51-55. Krajačić, Soka. 1957. “Naš rad je društvena aktivnost – u izgradnji socijalističkog društva i pomoći radnoj ženi” [“Our work is social activity – in the construction of the socialist community and in assistance to the female worker”]. p. 18-35. Špiljak, Mika. 1957. “Aktivnost društva žena je društveno-politička aktivnost” [“The activities of the women’s societies are socio-political activities”]. p. 63-65. HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.4. Plenumi, 2.4.4. Plenum SŽDH 1958, GO SŽDH, January 2728, 1958, 1. day, morning. HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.4. Plenumi, 2.4.4. Plenum SŽDH 1958, GO SŽDH, January 2728, 1958, 1. day, afternoon. HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.4. Plenumi, 2.4.4. Plenum SŽDH 1958, GO SŽDH, January 2728, 1958, 2. day, morning. Jančić, Jela. 1958. “Referat o problemima žena-seljanki i Sekciji žena-zadrugarki” [“Essay on the problems of women peasants’ and the women’s section within cooperatives”]. 2.day, morning, p. 1-25. HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.4. Plenumi, 2.4.5. Plenum SŽDH 1960., GO SŽDH, December 6-7, 1960. Što petogodišnji plan donosi porodici i kakve perspektive otvara ženama. 1960. [What the Five-Year Plan brings to the family and which perspectives it opens for women], 75 �published book of essays from the Plenary Session held on December 6-7, 1960. Zagreb: Tisak. Bijelić, Irena. 1960. “Što petogodišnji plan donosi porodici i kakve perspektive otvara ženama” [“What the Five-Year Plan brings to the family and which perspectives it opens for women”]. p. 11-28. HR-HDA-KDAŽH 1234-2, 2.4. Plenumi, 2.4.5. Plenum SŽDH 1960., GO SŽDH, December 6-7, 1960., p. 183a-198. 76 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Istraživački radovi Ostalo Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource The End of the AFŽ – The End of Meaningful Women’s Activism? Rethinking the History of Women’s Organizations in Croatia, 1953 – 1961 - Jelena Tešija Subject The topic of the resource Submitted to Central European University Department of Gender Studies In partial fulfillment for the degree of Master of Arts in Gender Studies. Supervisor: Professor Francisca de Haan Description An account of the resource This thesis, as part of emerging scholarly work on rethinking the complex relations between feminism and socialism, explores the Savez ženskih društava Hrvatske (Union of Women’s Societies of Croatia, SŽDH), the women's organization that existed in Yugoslavia from 1953 to 1961. The SŽDH was the successor of the Antifašistički front žena (Antifascist Women’s Front, AFŽ), and while there is ample literature about the activities of the AFŽ, the activities of its successor organizations are hardly researched. This thesis examines the case of the SŽDH in order to understand better what was happening in a forgotten period of Yugoslav women’s history. I first discuss second-wave feminist historians’ perspectives on the AFŽ, and in particular the fact that that most historians who have written about the AFŽ claim that its dissolution in 1953, as an autonomous organization, was detrimental for meaningful work on women’s problems in Yugoslavia. Second, I look at archival documents of the SŽDH. I approach the material from a bottom-up perspective, which goes against the hegemonic narrative on communist women’s organizations as being simply obedient “Party tools”. I research the activities and goals of the SŽDH, the discussions and debates within the organization as well as the problems that the SŽDH women were facing in their practical work. I focus on the SŽDH women’s own perspective and the terms which they used themselves when discussing and explaining their work. Using a bottom-up approach and avoiding to apply the second-wave feminist “autonomy principle” for a state socialist women’s organization, this analysis shows that the SŽDH was not simply a “Party tool”. This research proves that the SŽDH women had their voices and opinions; that they had a well-thought-out strategy and ideas on how to enhance women’s position in the context they lived in; and that they extensively discussed the SŽDH’s position in the new circumstances of self-management in Yugoslavia. Creator An entity primarily responsible for making the resource Jelena Tešija Source A related resource from which the described resource is derived www.academia.edu Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 2014. Rights Information about rights held in and over the resource Jelena Tešija Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource English Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 14-IR Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 83 pages Antifascist Front of Women Croatia Jelena Tešija Union of Women’s Societies of Croatia women's emancipation Women's Oorganisations Women’s Activism Yugoslavia http://afzarhiv.org/files/original/e815c0c2228658133368576635f49b1f.pdf 34e501fac095c19ec1e7c517c23dffd4 PDF Text Text 1/2/2016 Women’s emancipation in socialist Yugoslavia | CITSEE.eu Search CITSEE Studies CITSEE Stories Interviews and Discussions Country Profiles OP-Eds News CITSEE TV Related Content Photo Reportage CITSEE Blog CITSEE Research Project About Project Project Team Working Papers Links Contact us Home » CITSEE Story Becoming citizens: the politics of women’s emancipation in socialist Yugoslavia Chiara Bonfiglioli In 1947 Didara Dukagjini, a seventeen-year-old ethnic Albanian girl raised in a wealthy family in the town of Prizren, was told by her father that she had to abandon her feredža/ferexhe, the full Islamic veil that covered her head and face when she ventured outside the house. The local communist authorities had invited the most important families in town to set the example, in order to establish the new socialist values in the traditional and underdeveloped region of Kosovo. Didara was shocked by her father’s decision. She thought she could not survive the shame of going out “naked” in the streets. Upon deciding that she had to take off the veil, her father also decided that she would enrol in a teacher training course. Three months later, Didara obtained employment as a teacher, since for the literacy campaign, literate workers who could teach in the different villages of Kosovo were in great demand. Two years later, at age nineteen, Didara fell in love with Toša, a Serbian communist militant, who proposed to her: “Communist from head to toe, he did not care at all about the difference in our national backgrounds” (Malešević 2004: 47). In order to marry the man she loved, and in order to avoid an arranged marriage with an Albanian man, Didara had to escape from her father’s house, severing relations with her parents for several years to come. She later became a member of the Antifascist Women’s Front of Yugoslavia (AFŽ), an organization founded during the Resistance to involve women in politics. As a http://www.citsee.eu/citsee-story/becoming-citizens-politics-women%E2%80%99s-emancipation-socialist-yugoslavia 1/5 �1/2/2016 Women’s emancipation in socialist Yugoslavia | CITSEE.eu of Yugoslavia (AFŽ), an organization founded during the Resistance to involve women in politics. As a “living example” of women’s emancipation, she was sent to different villages to recruit other Albanian women for the activities of the Popular Front. While the case of Didara is exceptional, it is also an illustration of the extraordinary social and political transformations that took place in Yugoslavia in the immediate post-war period, and of the implications they had for women. Citizens, workers, mothers: framing equality and difference In 1946, for the first time, women’s rights as political, social and economic beings were inscribed in the new Constitution of the Socialist Federal Republic of Yugoslavia, as a result of women’s participation in the antifascist Resistance during World War Two. The provisions dedicated to women’s equality were modelled on the 1936 Soviet Constitution, and thus reflected a radical revolutionary stance on previous class, gender and national inequalities. The main concern of Yugoslav legislators was to come to terms with the different family law provisions that subsisted in different regions of old Yugoslavia. From the point of view of family law, the old kingdom of Yugoslavia (1918-1941) was divided into six different juridical areas. In certain parts the Austrian civil code from 1811 was applied, in others the Serbian civil code of 1844, while in predominantly Muslim areas religious law ruled. The new legislation hence aimed to unify family law and to overcome discriminatory provisions, notably the discriminatory treatment of woman in relation to economic rights, inheritance, custody of children and the birth of ’illegitimate‘ offspring. Article 24 of the Yugoslav Constitution inscribed women’s equality in the Constitution, stating that: “[w]omen have equal rights with men in all fields of state, economic and social-political life.” At the same time, women’s difference as mothers was inscribed in the very same article, which continued: “Women have the right to the same pay as that received by men for the same work, and as workers or employees they enjoy special protection.  The state especially protects the interests of mothers and children by the establishment of maternity hospitals, children’s homes and day nurseries and by the right of mothers to a leave with pay before and after childbirth.” The idea of women’s social motherhood – modelled after the same idea in the Soviet Union – was very important in Yugoslavia in the immediate post-war period. According to this idea, women contributed to society not only in their equal engagement in the public sphere, but also in their contribution to the reproduction of society because of their ability to give birth. The state, therefore, had to recognize that motherhood constituted a social contribution, and accordingly had to provide adequate welfare measures for mothers and children. Women’s emancipation as a feature of socialist modernization While during the Second World War the AFŽ was created in order to involve women in politics and to support the partisan struggle, in the late 1940s the AFŽ was in charge of implementing socialist politics of women’s emancipation, targeting in particular the most backward, rural areas of Yugoslavia. Despite the fact that women’s juridical, economic and social rights had been inscribed in the new Yugoslav Constitution, AFŽ militants were immediately confronted with the gap that existed between these rights and women’s everyday lives. The reports written by AFŽ local sections in the late 1940s and early 1950s testify to the extent and the degree of patriarchal domination, physical exploitation and lack of education in which the majority of women lived, notably in the countryside, and to the scarcity of resources of which the organization disposed in its fight against these phenomena. AFŽ activists describe the majority of women as exploited in their domestic, agricultural and industrial work. In the late 1940s the organization targeted in particular “the most backward and passive masses of women”, and saw itself as the institutional body in charge of the modernization of women’s lives, notably in rural areas, which constituted the majority of households in the Yugoslav Federation. In fact, in a number of speeches, AFŽ leader Vida Tomšić[i] reasserted the idea proposed by Fourier, and popularized by Marx, according to which the condition of women in a society gives the measure of the development and civilization of that same society. The persistence of patriarchal and “backward” households in rural areas, and particularly in the southern regions of Macedonia, Bosnia-Herzegovina, Kosovo and Metohija, was seen as an obstacle to the modernization of the country and to its socialist achievements. http://www.citsee.eu/citsee-story/becoming-citizens-politics-women%E2%80%99s-emancipation-socialist-yugoslavia 2/5 �1/2/2016 Women’s emancipation in socialist Yugoslavia | CITSEE.eu From darkness to enlightenment: the campaign against feredže Already in the Kingdom of Yugoslavia in the interwar period, Serbian, Croatian and Slovene elites perceived the regions which had for a long time been dominated by the Ottoman Empire – the republics of Bosnia-Herzegovina, Macedonia, and the regions of Kosovo and Metohija – as the most backward and underdeveloped areas, notably because of the diffusion of Islam. The existence of a consistent Slavic speaking population who had converted to Islam was seen as an unwanted legacy of the Ottoman occupation. Orientalist conceptions about Islam were interiorized by communist elites, who also doubted the political loyalty of these populations. Since the Slavic-speaking Muslim population of Bosnia and the Albanian-speaking population of Kosovo, Macedonia and Montenegro participated only marginally in the antifascist Resistance, moreover, the mark of civic backwardness was coupled with a mark of political backwardness. The campaign against the full veil or feredža/ferexhe, which covered the whole body and face, ran from 1946 until the early 1950s, when the different republics approved a number of laws forbidding the full veil. This wasn’t a new idea: Serbian and Croatian feminist women’s organizations had already written about the need to “liberate” their Muslim sisters from the slavery of the veil in the first half of the twentieth century. The campaign against the feredža/ferexhe was marked by a far-reaching faith in humanism and historical progress, and by a strong ideal of socialist modernization, of which women’s emancipation was seen as an intrinsic component.   A report published in the journal Žena Danas in March 1951, recounts the journey of 400 Muslim men and women from Macedonia to Belgrade, Zagreb, Ljubljana and the coast. The article is significantly titled “The first excursion of unveiled faces.” For many participants, this was their first departure from their native village, and among them were many women who have abandoned their veil. Marija Marinčić writes in particular about a young Turkish woman, Azbija, who had taken off the veil and had learned her first words in Macedonian: “The veil, I took off the veil.” Marinčić continues, describing Azbija: “She [Azbija] looked at me. In that moment I felt that all that was old in her had died, that she felt as free as I did. In her gaze there was warmth and a great joy: – I used to live like a beast (životinja), now I know that I am a human being (čovek).” An unfinished revolution: women’s citizenship in post-Yugoslav states In the 1970s, thirty years after the inscription of women’s rights in the Yugoslav Constitution, the country had undergone a rapid process of modernization and urbanization. Women’s literacy and  access to the labour market had reached unprecedented levels; inequalities in women’s rights had   been reduced enormously compared to the interwar years.[ii] Yet, women’s full equality was far from realized. In the 1970s and 1980s feminist activists throughout Yugoslavia denounced the failure of the egalitarian policies implemented by socialist authorities, who claimed to have solved the “women’s question” once and for all. Second wave feminists exposed the gap between the formal rhetoric of socialist equality and the gendered discrimination which persisted at the material and symbolic level, notably in the less developed republics of the Federation (Meznarić 1985). They denounced the sexist imagery of the press, as well as the widespread diffusion of domestic violence throughout the country. Nonetheless, socialist politics appeared progressive in comparison to the process of “retraditionalisation” of gender relations which took place in the 1990s. As pointed out by feminist activists in the region, the egalitarian discourse promoted by socialist authorities was suddenly replaced during the break-up of Yugoslavia by the overtly sexist discourse of nationalist regimes, which portrayed women’s emancipation as an “unnatural” effect of the socialist system. Women were represented in essentialist ways, as http://www.citsee.eu/citsee-story/becoming-citizens-politics-women%E2%80%99s-emancipation-socialist-yugoslavia 3/5 �1/2/2016 Women’s emancipation in socialist Yugoslavia | CITSEE.eu biological reproducers of the nation, while gendered and sexualised metaphors were used to construct essentialist national and ethnic identities (Iveković and Mostov 2002). The war rapes perpetrated during the Yugoslav conflict, moreover, showed that women’s bodies had become a terrain of political, social and ethnic warfare (Žarkov 2007).  It became clear that gender inequalities and violence against women increased in times of political and social conflict (NikolićRistanović 2000), and that women’s political, social and economic rights could be easily threatened by processes of political “transition”, with devastating effects (Papić 1999).  Women’s everyday lives in the successor states of the former Yugoslavia have undergone profound political, economic and social changes as a result of the post-socialist, post-conflict transition, and as a consequence of processes of Europeanization and globalization affecting the region. Women’s citizenship rights remain a contested terrain in post Yugoslav states, twenty years after the end of socialism and the beginning of the Yugoslav wars. Sources Erlich, Vera Stein 1966. Family in transition; a study of 300 Yugoslav villages. Princeton, N.J.: Princeton University Press. Iveković, Rada, and Julie Mostov. 2002. From gender to nation. Ravenna: Longo. Jeraj, Mateja. 2006. Vida Tomšić. In Biographical dictionary of women's movements and feminisms in Central, Eastern, and South Eastern Europe : 19th and 20th centuries, edited by F. d. Haan, K. Daskalova and A. Loutfi. Budapest ; New York: CEU Press/Central European University Press. Malešević, Miroslava. 2004. Didara. Životna prica jedne Prizrenke. Beograd: Srpski genealoski centar. Meznarić, Silva. 1985. Theory and Reality: The Status of Employed Women in Yugoslavia. In Women, State and Party in Eastern Europe, edited by S. L. Wolchik and A. G. Meyer. Durham: Duke University Press. Nikolić-Ristanović, Vesna, ed. 2000. Women, violence and war: wartime victimization of refugees in the Balkans. Budapest: Central European University Press. Papić, Zarana. 1999. Women in Serbia: Post-Communism, War and Nationalist Mutations. In Gender politics in the Western Balkans: women and society in Yugoslavia and the Yugoslav successor states, edited by S. P. Ramet. University Park: The Pennsylvania State University Press. Žarkov, Dubravka. 2007. The Body of War. Media, Ethnicity, and Gender in the Break-up of Yugoslavia. Durham and London: Duke University Press. [i] Vida Tomšić (1913-1998, born Bernot), became an antifascist activist in the interwar period, when she was a law student at the University of Ljubljana. In 1934 she joined the Communist Party, whose Central Committee she entered in 1940. She was arrested and tortured by the occupation forces during the war, and her husband Tone Tomšić was executed. After the war she held key positions in the Slovenian and Federal government, simultaneously acting as a leader of the AFŽ. She contributed to the revision of the 1974 Constitution, promoting women’s rights, family planning, and the rights to contraception and abortion. Tomšić also advocated women’s rights in international settings, such as the United Nations. For an extensive biography of Vida Tomšić, see Jeraj (2006). [ii]  For an overview of patriarchal relations in the Kingdom of Yugoslavia, see Erlich (1966). -----------------Photo 1: Post-war Sarajevo. Courtesy of NŠK - Narodna in študijska knjižnica (Slovene National and Study Library), Trieste. Photo 2: Didara Dukagjini with her husband in Dragaš/Sharr, Kosovo (1949). Courtesy of Miroslava Malešević CITSEE Story Bosnia-Herzegovina Slovenia Citizenship Emancipation Updated on: 24 October 2012 Croatia Kosovo Macedonia Partisans Women http://www.citsee.eu/citsee-story/becoming-citizens-politics-women%E2%80%99s-emancipation-socialist-yugoslavia Montenegro Serbia 4/5 �1/2/2016 Women’s emancipation in socialist Yugoslavia | CITSEE.eu 0 Comments 1  CITSEE ⤤ Share  Recommend 3 Login Sort by Best Start the discussion… Be the first to comment. WHAT'S THIS? ALSO ON CITSEE ‘What’s in a name?’ The Dilemmas of ReNaming Yugoslav Gypsies into Roma Farewell to our social rights? Hungarian governments and their most vulnerable … 1 comment • 3 years ago 1 comment • 3 years ago Thomas — I think it is very important that we Andrew Szemeredy — On a first-pass reading do NOT carelessly use any of the "Tsigane/Cigany" family of etymons as accurate translations of … I managed to learn the following: Hungary can't afford a welfare state, and its job market is … Urban Struggles: Activist Citizenship in South-East Europe II An interview with Chantal Mouffe 2 comments • 2 years ago 1 comment • 3 years ago goran trkulja — A correct observation of the current situation in Bosnia and Herzegovina. The road to a civil society in Bosnia and … ✉ Subscribe d Add Disqus to your site Add Disqus Add Ivan Samolovov — "Mouffe: My view is that what democracy should try to do is to create the institutions which allows for conflict when it … Privacy Skip to top Tweet Mi piace Disclaimer: the views expressed in this web site do not necessarily express the views of the European Commission. http://www.citsee.eu/citsee-story/becoming-citizens-politics-women%E2%80%99s-emancipation-socialist-yugoslavia 5/5 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Istraživački radovi Ostalo Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Becoming citizens: the politics of women's emancipation in socialist Yugoslavia - Chiara Bonfiglioli Creator An entity primarily responsible for making the resource Chiara Bonfiglioli Source A related resource from which the described resource is derived www,academia.edu http://www.citsee.eu Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 2012. Rights Information about rights held in and over the resource Chiara Bonfiglioli Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource English Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 13-IR Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 5 pages Chiara Bonfiglioli citizens women's activism women's emancipation Yugoslavia http://afzarhiv.org/files/original/a66a7031509bd0253d46e002208fe4e9.pdf 1eab15e929ef5d1a656dd2ddbf6d23fc PDF Text Text Template: Royal A, Font: , Date: 18/07/2012; 3B2 version: 9.1.406/W Unicode (May 24 2007) (APS_OT) Dir: //integrafs1/KCG/2-Pagination/TandF/WNAM/ApplicationFiles/9780415535755.3d 4 COLD WAR INTERNATIONALISMS, NATIONALISMS AND THE YUGOSLAV–SOVIET SPLIT The Union of Italian Women and the Antifascist Women’s Front of Yugoslavia Chiara Bonfiglioli Introduction In the Italian and in the Yugoslav context, similarly to other European contexts,1 the geography and timing of women’s political movements after 1945 had deep connections to the geographies, temporalities and utopian imaginaries of the antifascist Resistance, of communist internationalism, of working-class and New Left movements.2 These radical geographies and imaginaries, however, were also extraordinarily ambivalent when it came to gender.3 After the partial disruption of the gender order provoked by women’s participation in the Resistance, the beginning of the Cold War implied the ‘exclusion of radical possibilities’ and a return to the consensual signifiers of home and family, ‘suturing an idealised domesticity to the threatened security of the nation and its way of life’.4 In two countries divided by a major Cold War fault line and by a contested border between ‘West’ and ‘East’, gendered bodies and allegorical female figures served as key discursive devices to re-signify ideological and ethnic boundaries.5 At the same time, as Helen Laville points out in her Cold War Women, ‘however important this use of women as symbols [ … ] it should not elide the actual contribution of women to international relations as active participants’.6 My current research project consists of a transnational and diachronic study of encounters and connections between Italian and Yugoslav women active in antifascist and left-wing politics in the early Cold War period (1945–57). I am interested mainly in two internationalist women’s organisations, the Unione Donne Italiane (Union of ˇ Italian Women, UDI) and the Antifašisticki Front Žena (Antifascist Women’s Front of Yugoslavia, AFŽ), and in their role in fostering women’s rights before the emergence of second-wave feminist groups after 1968. I explore the ambivalent linkages between women’s history and Cold War political history, in an attempt to locate women’s agency not outside but within changing geopolitical and historical settings. Scholars have pointed to the scarcity of transnational comparisons when it comes to �Template: Royal A, Font: , Date: 18/07/2012; 3B2 version: 9.1.406/W Unicode (May 24 2007) (APS_OT) Dir: //integrafs1/KCG/2-Pagination/TandF/WNAM/ApplicationFiles/9780415535755.3d 60 Transnational women’s activism the ‘transitional years’ that followed the Second World War.7 Studies of women’s political activism during the Cold War are now in the making, and are starting to address women’s international organisations as well as the interactions between international and national women’s movements.8 Writing on the history of the Women’s International Democratic Federation (WIDF), Francisca de Haan has singled out ‘one of the most tenacious Cold War assumptions’ about left-wing internationalist women’s mobilisations, namely the idea that Communist women ‘were merely using the notion of women’s rights for reasons of Communist political propaganda’.9 Struggles for women’s rights were perceived as impossible behind ‘the Iron Curtain’. This metaphor revived a pre-existing Orientalist framework, indicating a separation between an enlightened West, the ‘Eastern Bloc’, and ‘the Rest’.10 In the Italian context, the persistence of the ethnicised label of ‘Slavo-communists’ best exemplifies the entanglement of ideological and racist labelling during the twentieth century and beyond.11 My aim, therefore, is not only to overcome Cold War assumptions about ‘communist’ women’s lack of agency, but also to challenge the negative coupling of ‘communism’ with the non-European, non-Western Other. Communists existed in Western Europe, too: ‘In Italy, a few years ago, more than one third of the citizens declared themselves as such. Now most of them are silent, their past is erased in the [collective] memory.’12 In addition, my research seeks to explore the effects of the way in which new geopolitical configurations were grafted upon previous political and historical legacies originating from Fascism, antifascism and the Second World War as a civil war.13 In the Italian and Yugoslav cases, in fact, the usage of ‘communism’ as a disparaging label not only is a lasting effect of Cold War legacies, but also is connected to the long-lasting legacies of fascism and imperialism, legacies that have resurfaced after 1989 within revisionist historiography.14 In the following sections I focus on transnational encounters between antifascist Italian and Yugoslav women who were leaders of the UDI and of the AFŽ between 1945 and 1957, in three different political phases and constellations.15 While focusing on transnational encounters, I also refer to the way in which geopolitical changes affected women’s organising in the multi-ethnic Italian–Yugoslav border area. The formation of the AFŽ and UDI during the antifascist Resistance (1941–45) Both the AFŽ and the UDI were founded in the midst of the Second World War to mobilise women in the struggle against Nazi-Fascism. The two organisations were open to all women of antifascist belief, and were created mainly as part of the strategy of ‘national fronts’ developed by the Yugoslav and the Italian communist parties under the directives of the Soviet Union.16 As a result of women’s wide participation in the conflict, Italian and Yugoslav women obtained the right to vote and to be elected one year after the end of the war, in 1946.17 The Yugoslav AFŽ was founded in 1942 as part of the National Liberation Movement. Its basic goal was to provide clothing, shoes and food supplies to the army. The first �Template: Royal A, Font: , Date: 18/07/2012; 3B2 version: 9.1.406/W Unicode (May 24 2007) (APS_OT) Dir: //integrafs1/KCG/2-Pagination/TandF/WNAM/ApplicationFiles/9780415535755.3d Cold war internationalisms and nationalisms 61 national conference of the AFŽ took place in Bosanski Petrovac in December 1942, and in November 1943, 243,000 women were reportedly members of the AFŽ in Croatia alone. Officially, 2 million women had joined the organisation by the end of the war and 100,000 fought as partisans in the Liberation Front.18 In the immediate aftermath of the Liberation, the AFŽ became very important, organising women’s reconstruction work in a country left in ruins by four years of Nazi-fascist occupation and civil war. The country was mainly rural, with great differences in wealth between the northwestern and south-eastern republics as well as between urban and rural areas. The AFŽ councils ran hospitals, orphanages, schools, nursing and first-aid courses, and a great number of alphabetisation courses for illiterate women in the rural areas.19 Women who had become politicised in the interwar period constituted the core of the AFŽ leadership.20 This first generation of leaders (mostly in their thirties and forties at the end of the war) was composed of outstanding women from all over Yugoslavia, generally highly educated, mainly with an urban background, and born within families that had a tradition of leftist engagement. They took part in illegal communist activities in the 1930s, during the Kingdom of Yugoslavia, and often joined legal women and youth organisations in the pre-war period. Many of these women fought as partisans, and often had been imprisoned or tortured, or had suffered terrible personal losses during the Second World War.21 Without having the same widespread character as in Yugoslavia, women’s participation in the struggle in northern Italy was nonetheless significant. According to sources of the National Association of Italian Partisans, there were 35,000 female partisans enrolled in the partisan brigades; 20,000 ‘patriots’, with auxiliary functions; and 70,000 women organised by the Gruppi di difesa della Donna e per l’assistenza ai Combattenti della Libertà (Groups for the defence of women and for the assistance to freedom fighters, GDD). The GDD was created in November 1943 in Milan at the initiative of the Communist Party, but also included women from other political currents (Liberal, Socialist, Christian-Democrat and Action party).22 On 12 September 1944, in liberated Rome, women leaders belonging to different political parties (Communist, Socialist, Christian-left) met under the form of a temporary steering committee and launched an appeal for the creation of a unitary association of women, the UDI, with the idea of unifying antifascist women of different political backgrounds, as well as antifascist women in northern and southern Italy. Later, and not without some resistance, the northern GDD merged with the UDI, which became a nationwide organisation. The UDI had 400,000 members in 1945, and grew to approximately 1 million members in the late 1940s.23 The UDI leadership included two generations of militants in 1945: one was the generation of older communist women, who had experienced antifascism, clandestine activities and exile in France or the USSR in the 1920s and 1930s; the other was the generation of younger antifascists who had joined the Resistance after 1943. As for the ‘base’ of local militants, it included many women who had suffered extreme social injustice as workers and peasants and political repression under Fascism, as well as personal losses as wives and mothers during the war. They found a way to express their discontent and to organise through the GDD and UDI. From 1945 onwards, �Template: Royal A, Font: , Date: 18/07/2012; 3B2 version: 9.1.406/W Unicode (May 24 2007) (APS_OT) Dir: //integrafs1/KCG/2-Pagination/TandF/WNAM/ApplicationFiles/9780415535755.3d 62 Transnational women’s activism UDI women were engaged in the urgent tasks of reconstruction, assistance to destitute children and war orphans, fighting for equal salaries for female workers and peasants, and organising welfare provision for working mothers and housewives. UDI leaders also played an important role in getting the Constituent Assembly to pass women’s equal right to vote and to be elected.24 The AFŽ, UDI and the ‘Yugoslav example’ (1945–48) In 1945, immediately after the Liberation, both the UDI and the AFŽ had their founding Congresses. In late November–early December 1945, the UDI and AFŽ took part in the Paris founding meeting of the Women’s International Democratic Federation. Already in 1945, however, it was evident that the geopolitical situation in Italy and Yugoslavia was very different, and that the destiny of left-wing forces was deeply tied to their respective geopolitical positions within the new West/East spheres of influence. While the Yugoslav Communist Party managed to liberate the country with very limited external support, and to seize power with little opposition from the side of the Allies, the Italian Communist Party belonged to an antifascist national unity government, and had to take into account the large-scale presence of Anglo-American troops on Italian soil, which made any revolutionary effort too risky, even potentially leading to civil war, as in Greece.25 The situation was particularly complicated in the border area between Italy and Yugoslavia, affected by old and new ideological and national divisions. This area, and particularly the city of Trieste, previously under Fascist occupation, was liberated in May 1945 by the Yugoslav Army, and placed since June 1945 under the Allied Military Government (AMG).26 The territories of Istria and Dalmatia, annexed by Italy in 1919, were liberated from Nazi-fascist occupation by the Yugoslav Army, and definitively assigned to socialist Yugoslavia by the Paris Peace Treaties of 1947. Between 200,000 and 350,000 ethnic Italians – as well as Slovenes and Croats – left Istria for fear of reprisals by Yugoslav partisans, in what came to be known in Italy as the Istrian exodus.27 The pro-Italian and conservative press opposed the Slavic rule of formerly Italian lands, emphasised the cruelty of Partisans’ retaliations, and strove to portray Trieste as ‘a bulwark of democracy and of Western civilisation’ in the Mediterranean.28 On the other hand, working-class Slovenes, Croats and Italians welcomed the Yugoslavs as liberators, and favoured the idea of Trieste becoming the ‘seventh’ Yugoslav Socialist Republic, following the Yugoslav government’s claim over the city. Pro-Yugoslav associations spoke of Italo-Yugoslav brotherhood and emphasised the joint effort of all antifascists in the area. They included the Unione ˇ Donne Anti-fasciste Italo Slovene/Slovensko-italijanske antifašisticne ženske zveze (Union of Antifascist Italian and Slovenian Women, UDAIS/SIAŽZ),29 created in August 1945, which affiliated the Italian Donne Antifasciste Triestine (Antifascist Women of Trieste, DAT) ˇ and the Slovene Antifašisticki Front Žena (Antifascist Women’s Front, AFŽ) of Trieste. However, the leadership of the Italian Communist Party resented post-war Yugoslav hegemony over the Triestine leftist movement, as well as Yugoslav’s leaders’ plan to annex Trieste. Other conflicting issues were the presence of Italian war prisoners still �Template: Royal A, Font: , Date: 18/07/2012; 3B2 version: 9.1.406/W Unicode (May 24 2007) (APS_OT) Dir: //integrafs1/KCG/2-Pagination/TandF/WNAM/ApplicationFiles/9780415535755.3d Cold war internationalisms and nationalisms 63 detained in Yugoslavia, as well as the protection the Italian government and Allied troops offered to Italian Fascist and local collaborators who had committed war crimes during the occupation of the Balkans. The internationalist engagements of the Yugoslav and Italian communist parties, therefore, were at odds with reciprocal national interests, and with the attempt of each communist party to legitimate itself not only in internationalist but also in patriotic terms.30 The first post-war encounters between Italian and Yugoslav women must be placed within this complex framework of antifascist solidarity and internationalism, and potential national and ethnic conflicts due to the historical legacies of Fascism and the Second World War. A delegation of four Italian women from the UDI attended the first national AFŽ congress in June 1945 in Belgrade. Jole Lombardi, an UDI member from the socialist party, assured the Yugoslav comrades ‘that the Italian people and the Italian women are sincerely antifascist’.31 During the first national UDI congress, held in Florence in October 1945, a representative of the UDAIS of Trieste32 reminded her audience that Slovene and Italian women faced the gallows together, and helped fighters of all nationalities as mothers, spouses and sisters. She also stressed the positive aspects of the Yugoslav liberation of Trieste, against the allegations of the pro-Italian press, which described the presence of the Yugoslav Army as a fate worse than the German occupation.33 The theme of motherhood as a basis for antifascist solidarity and struggle for peace would be a constant of WIDF campaigns in the early Cold War years, coexisting with images of women as Resistance fighters and heroes, bravely facing enemy trials and torture. When looking at the names and biographies of women who were sentenced by the Fascist Tribunale Speciale, it is evident that many came from the multi-ethnic areas of Trieste, Fiume and Pola. For Slovenian and Croatian women, antifascist resistance coincided with the patriotic struggle for national recognition, against twenty years of Fascist domination of Slavic national minorities in the border area.34 Even before official encounters between UDI and AFŽ women, the echo of Resistance struggles in Yugoslavia and within the Italian–Yugoslav border area had reached Italian antifascists. Marisa Rodano, UDI leader and antifascist militant in Nazi-occupied Rome during her youth, for example, recalled an encounter with a group of Slovene girls while in prison, and in particular her sense of ‘unconditional admiration: they, they were the real revolutionaries, they ran the risk of the death penalty and had done important things for the cause’.35 The ‘Yugoslav example’ thus had a strong influence on Italian antifascists – including women – in the immediate years after the conflict.36 The Yugoslav partisans started to fight much earlier, and had managed to successfully liberate the country and to establish a revolutionary socialist government afterwards. Moreover, the Yugoslav National Liberation Movement – differently from the Italian Resistance groups – was keen to glorify its female partisan heroes, and to emphasise that the fight for liberation had brought women’s full equality.37 Along these lines, a letter sent by Pina Palumbo, from the UDI National Directive Committee, to the AFŽ Central Committee in February 1946 after a visit to Yugoslavia stated: ‘We, Italian women, have a lot to learn from you since, despite the great sacrifices of our glorious partisan struggle, fascism, internal capitalism and American �Template: Royal A, Font: , Date: 18/07/2012; 3B2 version: 9.1.406/W Unicode (May 24 2007) (APS_OT) Dir: //integrafs1/KCG/2-Pagination/TandF/WNAM/ApplicationFiles/9780415535755.3d 64 Transnational women’s activism imperialism still dominate in our country; so with your example we must work and strenuously fight in order to end this forever.’38 The idea that the revolutionary Slovene women could be an example for their Italian sisters was also present in 1945 UDAIS documents from Trieste and Monfalcone, which portrayed Slovene women as more ‘mature and more experienced in the struggle’, and closer to the emancipated Soviet women.39 The ideal of fratellanza Italo-Slovena, Italo-Slovene brotherhood, moreover, was supposed to overcome ethnic and national tensions that persisted on the ground.40 The strength of the Yugoslav ‘example’ is also proved by some plans for summer trips to Yugoslavia made by the UDI in summer 1948. Around ninety UDI members were to be selected for the travel, and the leadership asked each UDI section to choose the right representatives: ‘representatives of a factory, or of an agricultural firm, and anyway [ … ] worthy of the highest trust from all the workers, for their morality and their merits’. The reason was that the ‘Yugoslav friends have the desire to receive mainly female workers from the basis (factory workers, peasants, teachers, clerks), the most interested in [women’s] labour rights in Yugoslavia’.41 On their side, as their texts show, the AFŽ leaders were keen to present themselves as successful followers of Soviet-style emancipation.42 But these summer trips to Yugoslavia never took place: on 28 June 1948, the Cominform – the Communist Information Bureau founded in September 1947 and affiliating the communist parties of Bulgaria, Czechoslovakia, Poland, Hungary, Romania, Italy, France and Yugoslavia under the direction of the Soviet Union – published its infamous ‘Resolution’ against the Yugoslav Communist Party, and Yugoslavia was expelled from the Socialist Bloc.43 After the Cominform Resolution (1949–54) Recent studies on the basis of Soviet archives have substantially confirmed the main motives behind the Cominform Resolution of June 1948, which marked the beginning of the Soviet–Yugoslav conflict and had a number of consequences in the rest of the Soviet satellite states: Stalin could barely tolerate the Yugoslavs’ attempt to annex Trieste and their open support of communist forces in the Greek Civil War, and felt challenged by Tito’s plan to create an independent Balkan Federation, together with Albania and Bulgaria.44 The split with the Soviet Union has been the key factor determining Yugoslavia’s unique geopolitical position between the two blocs, and its subsequent foreign politics of Non-Alignment with either side. Following the Second Cominform Resolution of November 1949, which definitively excluded the Yugoslav Communist Party from the socialist bloc, the Antifascist Women’s Front of Yugoslavia was expelled from the W IDF, which was aligned by then on Soviet foreign politics.45 One astonishing example of how previous internationalist discourses could be reversed is Spanish Pasionaria Dolores Ibarruri’s speech at the WIDF Moscow Council of November 1949: Those who were included as representatives of Yugoslav women no longer participate in [the Council’s] work. If they are gone, it’s because under their �Template: Royal A, Font: , Date: 18/07/2012; 3B2 version: 9.1.406/W Unicode (May 24 2007) (APS_OT) Dir: //integrafs1/KCG/2-Pagination/TandF/WNAM/ApplicationFiles/9780415535755.3d Cold war internationalisms and nationalisms 65 mask of antifascists they were hiding their true face of deceitful, vile spies and creatures of fascist leaders. Even in the era of the Yugoslav people’s liberation ´ war against the Nazi invaders, these ‘representatives’, Mitra Mitrovic and Vida ´ Tomšic, were agents of the Gestapo and of the Italian police.46 The Cominform declarations, in fact, did not target the Yugoslav people as a whole, but instead appealed to the ‘masses’ (occasionally to ‘women’) and incited them to overthrow their illegitimate representatives.47 The split reverberated most strongly within the Yugoslav Federation, where a number of antifascist militants and leaders sided with the Soviet Union. The pro-Soviet attempts to overthrow the Yugoslav leader general Tito did not succeed, however, but were followed within Yugoslavia by a violent wave of political repression, often indiscriminate, against alleged ‘IBeovci’ – followers of the Cominform (Inform Bureau, IB). Thousands of party members and former partisans, men and women, were arrested and sent to prison camps, notably to the infamous island of Goli Otok.48 Many Italian workers and militants residing in zone B and in Yugoslavia, faithful to the Soviet Union, were incarcerated as well, and so were many women identified as wives, sisters and mothers of the ‘enemy’.49 On the other side of the border, the Italian Communist Party (PCI) broke its relations with the Yugoslav party and diffused Cominform propaganda against ‘Tito-fascism’ – albeit in a less violent form than other European communist parties.50 In 1951 the PCI expelled two prominent leaders from Emilia-Romagna – Valdo Magnani and Aldo Cucchi – and accused them of being ‘Titoist traitors’.51 The polarisation was particularly fierce in the border area, where ideological tensions overlapped with pre-existing national and political ones, and where proCominform, anti-Tito activities often coincided with patriotic agendas, and with the goal to maintain Trieste within Italian borders.52 In the Free Territory of Trieste53 ´ the communist forces were divided between pro-Tito forces led by Branko Babic, and pro-Cominform forces led by Vittorio Vidali (both groups included Italian and Slovene militants). Although we don’t have enough research yet, there are hints that women’s organisations were an active component of these struggles, and that, in turn, these ideological struggles deeply affected the lives of women who were engaged in politics, particularly in the Italo-Yugoslav border area.54 Similarly to what was happening among Triestine communists, after the Cominform Resolution the UDAIS was divided between a pro-Tito UDAIS, which retained the old name, and a pro-Cominform Unione Donne Democratiche (Union of Democratic Women, UDD). The two rival organisations tried to gather support from worker and peasant families through, for example, competing over social work activities such as the organisation of summer colonies or the distribution of presents to children for Christmas.55 The AFŽ was also clearly ‘embedded’ in the struggle against Cominform supporters on the Yugoslav territory: a 1949 Resolution by the AFŽ Central Committee instructed militants on the necessity to ‘actively unmask those among women who are kulak, war-kulak and Inform Bureau spokespersons’.56 The AFŽ leadership also �Template: Royal A, Font: , Date: 18/07/2012; 3B2 version: 9.1.406/W Unicode (May 24 2007) (APS_OT) Dir: //integrafs1/KCG/2-Pagination/TandF/WNAM/ApplicationFiles/9780415535755.3d 66 Transnational women’s activism promoted numerous ‘popularising’ meetings across the country in which women were instructed about the WIDF’s unjust behaviour towards Yugoslavia, and encouraged to send letters of protests. Conversely, UDI leaders followed the WIDF decision, and as a national branch of the Federation broke off their relations with Yugoslav representatives. Similarly to the AFŽ leadership, UDI and PCI leaders also expressed concern about the presence of possible dissidents within their organisations.57 At the same time, AFŽ and UDI reports on the Cominform controversy suggest that most of the local militants (peasant women, factory workers and housewives) were scarcely interested in ideological debates, or did not seem to understand the core of the dispute. The main reason for this ‘lack of interest’, particularly in Yugoslavia, was probably the fear of political repression, and of being imprisoned for having said ´ something ‘wrong’.58 Dissident and former prisoner Eva Grlic reported in her memoirs that politicised teachers, journalists, party officers and factory workers were detained in the female section of the prison island of Goli Otok, but also some simple peasants who had no notion of politics whatsoever.59 AFŽ and UDI leaders’ concern with geopolitical conflicts and with the application of the correct party line, against the ‘lack of interest’ or ‘passivity’ of the militants from the base, seems to indicate that a separation between ‘women’ and ‘communist’ agendas, or the vision of ‘communist women’ as manipulated, is misleading. Instead, we need more studies on women’s different political loyalties, and on the different roles they played within Cold War ideological conflicts, notably when they occupied leadership positions. De-Stalinization and reconciliation efforts (1955–57) After the death of Stalin in March 1953, and the London Memorandum between Italy and Yugoslavia in 1954 (assigning Trieste to Italy), tensions started to ease between the Italian Communist Party and the League of Communists of Yugoslavia. But it was only after the first sign of Soviet–Yugoslav reconciliation (manifested through Khrushchev’s trip to Belgrade in June 1955) that contacts between the Italian and the Yugoslav communist parties were re-established. They increased after the epochal Twentieth Congress of the Communist Party of the Soviet Union, at which Khrushchev exposed Stalin’s crimes and introduced his new line of ‘peaceful coexistence’ between the socialist and the capitalist bloc, as well as the idea that different forms of transitions to socialism were possible. The infamous Cominform was also dissolved in 1956. PCI secretary Palmiro Togliatti and communist MP and member of party leadership Luigi Longo visited Yugoslavia during 1956, apologised for past errors and praised the Yugoslav way to socialism, in order to argue for a similarly autonomous strategy in the Italian context.60 From 1957 onwards, the Italian and Yugoslav communist parties had regular bilateral relations and exchanged delegations (of political leaders, trade unions, and communist youth).61 Women’s organisations were also fast in re-establishing connections: in April 1956 two Yugoslav delegates attended the Fifth UDI Congress; in that same month, during the WIDF Council in Beijing, WIDF president Madame Eugénie Cotton proposed �Template: Royal A, Font: , Date: 18/07/2012; 3B2 version: 9.1.406/W Unicode (May 24 2007) (APS_OT) Dir: //integrafs1/KCG/2-Pagination/TandF/WNAM/ApplicationFiles/9780415535755.3d Cold war internationalisms and nationalisms 67 to readmit the Yugoslav women’s organisation.62 The UDI delegation present at the WIDF Beijing Council supported this proposal, noting that the UDI already had ‘friendly relations’ with the Yugoslavs and aimed at further collaboration in the future. The representatives from Yugoslavia, however, declined the offer to re-enter the WIDF. Nonetheless, they accepted to participate in further congresses as observers, and to cooperate on specific issues of common interest.63 In line with Tito’s foreign politics of non-alignment, Yugoslav women were keen to establish a number of bilateral relations with European, Asian and African organisations, and to foster the line of autonomous ‘national ways to socialism’ within international organisations such as the WIDF. From 13 to 15 September 1957, an UDI delegation travelled to Ljubljana, capital of the Republic of Slovenia. The delegation members’ high positions make evident that this encounter was supposed to seal a new epoch of bilateral relations: UDI President Marisa Rodano, secretary-general Rosetta Longo, national secretary Giuliana Nenni and WIDF vice-president Maria Maddalena Rossi were part of the group. WIDF secretary general Carmen Zanti was supposed to be present but in the end did not attend the meeting. Note the presence of women involved at high levels in the WIDF, and of both socialist and communist women.64 The Yugoslav delegation was equally composed of the highest representatives, belonging to the Directive Committee of the Savez Ženskih Drustava (Union of Women’s Societies, SŽD), which had replaced the AFŽ since 1953, and other important organisations. Included ´ were Vida Tomšic, member of the SŽD Directive Committee, federal deputy, member of the Central Committee of the League of Communists of Yugoslavia (LCY) and secretary of the Central Committee of the League of Communists (LC) of Slovenia; Mara Naceva, SŽD vice-president, federal deputy and secretary of the Control Commission of the Central Committee of the LCY; Milka Kufrin, member of the SŽD Secretariat, federal deputy and president of the Association of Yugoslav cooperatives; Blaženka Mimica, member of the secretariat of the Association for the Protection of Childhood of Yugoslavia; Dr Aleksandra Janda Ðuranovic, secretary of ´ the Association of Women Graduates; Marija Šoljan-Bakaric, secretary of SŽD Croatia; Angelca Ocepek, president of SŽD Slovenia, deputy of Slovenia, member of ´ the Central Committee of the Slovene LC; Olga Vrabic, federal deputy, member ´ of the Executive Committee (government) of Slovenia; Ada Krivic, president of the Association of the Friends of Childhood, deputy and member of the Slovene Executive Committee; Meta Košir, member of the Directive Committee of SŽD Slovenia and director of the magazine Nasa Žena (Our Woman); Majda Gaspari, ¸ secretary for the Commission of work among women in the Alliance of the Working ´ People (ASPL) of Slovenia; Jelica Maric, member of the SŽD secretariat.65 Despite the reconciliation, however, women’s transnational and inter-ethnic cooperation was not always easy. The situation in the border area, in particular, remained tense. As mentioned earlier, the Cominform Resolution had split left-wing organisations in the Italo-Yugoslav border area. In 1955, after years of violent rivalries with the Titoists, many Triestine communists – including the leaders of the UDD – were not ready to accept the reconciliation between Yugoslavia and the rest of the socialist �Template: Royal A, Font: , Date: 18/07/2012; 3B2 version: 9.1.406/W Unicode (May 24 2007) (APS_OT) Dir: //integrafs1/KCG/2-Pagination/TandF/WNAM/ApplicationFiles/9780415535755.3d 68 Transnational women’s activism bloc. Many Triestine communists had welcomed the Cominform Resolution. The Soviet denunciation of Yugoslav leaders as ‘nationalists’, in fact, was in conformity with their everyday experience of Yugoslav hegemony over the leftist forces in the border area. For many Italian militants living in Trieste, in particular, the Resolution brought an end to Yugoslav hegemony and a return to the strategic line promoted by PCI leader Palmiro Togliatti.66 Now the new Soviet line disowned the 1948 excommunication of Yugoslavia as a Stalinist machination (plotted by the chief of the Soviet secret police, Beria), and redeemed Tito and his collaborators. With an unprecedented gesture of insubordination against the PCI party line, the chief of Triestine communists Vittorio Vidali made public in a local newspaper that he disagreed with Khrushchev’s declarations, since ‘we supported that Resolution [ … ] with our documents, our sufferings, our experiences, without the intervention of Beria or imperialist agents’.67 All Trieste party leaders were asked to travel to Rome for a PCI Direction meeting, in which they were harshly reprimanded for this gesture, and forced to publicly apologise.68 These shifts in the official ‘Truth’ promoted by the Soviet Union and by the Italian Communist Party were also strongly resented by Triestine communist leader Laura Weiss (1933–89). Laura Weiss was part of the local Jewish bourgeoisie, and had been persecuted with her family since the Italian Fascist Race Laws of 1938. After the war she was involved in the Trieste communist party and in trade unionism, together with her father Ernesto, a natural scientist and teacher. Trained as a medical doctor, Laura Weiss strongly engaged in social work and in struggles for women’s emancipation and antiracism. In 1949 she was elected as communist party representative for the local council, and became a prominent figure in foreign politics, representing the Partito Comunista del Territorio Libero di Trieste (Communist Party of the Free Territory of Trieste, PCTLT) at different international meetings. She was also part of UDAIS, and in 1949 was elected in the WIDF Council.69 Close to party boss Vittorio Vidali, she became his partner, and after his death she was curator of his personal archive.70 In 1955 and in the following years, Laura Weiss could not come to terms with the de-Stalinization process, nor with the new Soviet line about Yugoslavia. In 1956 she wrote to Vittorio Vidali that perhaps it was time for her to leave the party, since ‘[i]t is for me inconceivable that in the USSR there was a situation of such terror that leaders can be exempted from responsibility of having accepted direction methods that contrasted with our principles for 20 years [from 1936 till 1956], and that no one raised his voice [ … ]. I am not satisfied with a way of acting that seems to say: now that Stalin is dead [ … ] everything will be all right.’ She continued that the idea of a ‘politically useful’ truth – which included the new rehabilitation of Tito – had become ‘unbearable’ for her, and that therefore she might leave the communist party.71 In the end she stayed, but was somehow marginalised over the years, due to her critical position towards the national PCI leadership based in Rome. In 1960, Laura Weiss did resign from her position as UDD director, since she was against the entry of a group of former ‘Titoist’ Slovene women – part of the feminine section of the Unione Socialista Indipendente (Independent Socialist Union, USI) – within the organisation.72 Already in 1960, Jole Deferri, representative of the UDD �Template: Royal A, Font: , Date: 18/07/2012; 3B2 version: 9.1.406/W Unicode (May 24 2007) (APS_OT) Dir: //integrafs1/KCG/2-Pagination/TandF/WNAM/ApplicationFiles/9780415535755.3d Cold war internationalisms and nationalisms 69 in Trieste, wrote to the UDI leaders in Rome about the difficult reconciliation between UDD and USI women, difficulties related to nationalist feelings.73 These episodes indicate that despite the official reconciliation between Yugoslav and Italian women’s organisations in the mid-1950s, specific national and ideological tensions persisted in the border area of Trieste in the following years. Conclusion This article focuses on the relations between Italian and Yugoslav antifascist women’s organisations from the immediate post-war period until 1957, thus providing a reconstruction of the entangled history of women’s antifascism and internationalism across Italo-Yugoslav borders. Challenging the negative, Orientalist coupling of ‘communism’ with the non-European, non-Western Other, it has retraced a common European history of antifascism and internationalism, at the crossroads between East and West. The transnational circulation of radical utopias and imaginaries across Cold War borders was retold from the perspective of Italian and Yugoslav women’s organisations. During the Second World War and in the early Cold War period, a great number of women in Italy and Yugoslavia engaged in discourses and practices of antifascism and internationalism. By showing women’s political and strategic engagements at the transnational, national and local levels, this study has demonstrated that left-wing women’s organisations played an active role in Cold War geopolitical and ideological struggles. Against the assumption that ‘communist’ women were deprived of agency, the essay explored the ambivalent linkages between women’s history and Cold War history, locating women’s agency within changing geopolitical and historical settings. The transnational dimension of this study further showed that women’s international, national and local organising was entangled with multiple political loyalties. Leaders of the Italian and Yugoslav women’s organisations played a crucial role in negotiating between these multiple loyalties. Further research on women’s political agency during the Cold War years, in my view, needs to investigate differences between women, notably between those who acted as representatives of political organisations, and the ‘masses’ of women who were represented (in the political and in the symbolic sense). As I have tried to make clear, women’s internationalist organisations were not at all marginal, but rather crucial in the enactment of the multiple alliances and divisions that were part of everyday Cold War politics. Notes 1 G. Eley, ‘From welfare politics to welfare states. Women and the socialist question’, in H. Gruber and P.M. Graves (ed.), Women and Socialism, Socialism and Women: Europe between the Two World Wars, New York: Berghahn Books, 1998, p. 519. 2 For a similar historicization, see R. Jambrešic-Kirin, Dom I Svijet: O Zenskoj Kulturi Pametnja [Home and the World: On Women’s Cultural Memory], Zagreb: Centar za ženske studije, 2008, p. 213. 3 For a recent discussion of the ambivalent relation between socialism and feminism, see the Forum in Aspasia, 1, 2007, 197–201. �Template: Royal A, Font: , Date: 18/07/2012; 3B2 version: 9.1.406/W Unicode (May 24 2007) (APS_OT) Dir: //integrafs1/KCG/2-Pagination/TandF/WNAM/ApplicationFiles/9780415535755.3d 70 Transnational women’s activism 4 Eley, ‘From welfare politics to welfare states’, p. 542. See also N. Yuval-Davis, Gender & Nation, London: Sage, 1997; G. Scott-Smith and H. Krabbendam (eds), The Cultural Cold War in Western Europe, 1945–1960, London: Frank Cass, 2003; P. Major and R. Mitter (eds), Across the Blocs: Cold War Cultural and Social History, Portland: Frank Cass, 2003; F. Gori and S. Pons, The Soviet Union and Europe in the Cold War, 1943–53, New York: St Martin’s Press, 1996. 5 G. Sluga, The Problem of Trieste and the Italo–Yugoslav Border: Difference, Identity, and Sovereignty in Twentieth-Century Europe, Albany: State University of New York Press, 2001, p. 1; C. Duchen and I. Bandhauer-Schöffmann (eds), When the War Was Over: Women, War and Peace in Europe, 1940–1956, London and New York: Leicester University Press, 2000, p. 3. 6 H. Laville, Cold War Women: The International Activities of American Women’s Organisations, Manchester, UK and New York: Manchester University Press, 2002, p. 5. 7 Duchen and Bandhauer-Schoffmann (eds), When the War Was Over, p. 1. 8 Laville, Cold War Women; K. Weigand, Red Feminism: American Communism and the Making of Women’s Liberation, Baltimore, MD: Johns Hopkins University Press, 2001. 9 F. de Haan, ‘Continuing Cold War paradigms in western historiography of transnational women’s organisations: the case of the Women’s International Democratic Federation (WIDF)’, Women’s History Review, 19(4), 2010, 547–73, p. 556. 10 Ibid.; see also L. Wolff, Inventing Eastern Europe: The Map of Civilization on the Mind of the Enlightenment, Stanford: Stanford University Press, 1994. 11 For a discussion of post-1989 examples, see J. Pirjevec, Foibe: Una Storia D’Italia [Foibe: An Italian History], Torino: G. Einaudi, 2009; P. Ballinger, History in Exile: Memory and Identity at the Borders of the Balkans, Princeton: Princeton University Press, 2003; see also E. Collotti, ‘Sul Razzismo Antislavo [‘On anti-Slavic racism’]’ in A. Burgio (ed.), Nel Nome Della Razza: Il Razzismo Nella Storia d’Italia 1870–1945 [In the Name of the Race: Racism in the History of Italy, 1870–1945], Bologna: Il Mulino, 1999. 12 V. Foa, M. Mafai and A. Reichlin, Il Silenzio Dei Comunisti [The Silence of Communists], Torino: Einaudi, 2002, p. 3. 13 C. Pavone, Una Guerra Civile. Saggio Storico Sulla Moralità Nella Resistenza [A Civil War. A Historical Essay on Morality during the Resistance], Torino: Bollati Boringhieri, 2006. About World War II as an ‘international ideological civil war’, see E. Hobsbawm, The Age of Extremes, London: Michael Joseph, 1994, p. 144. 14 For an overview of the persistence of World War II’s divided memories in Europe after 1989, see J. W. Müller, Memory and Power in Post-war Europe. Studies in the Presence of the Past, Cambridge: Cambridge University Press, 2002. In Italy, right-wing revisionist discourses are entangled with previous forms of anti-Slavic racism or ‘frontier Orientalism’ that belong to the Italian nationalist and Fascist tradition. See again Ballinger, History in Exile; Sluga, The Problem of Trieste; and S. Mihelj, ‘Drawing the east–west border: narratives of modernity and identity in the Julian region (1947–54)’, in T. Lindenberger, M. Payk, B. Stover and A. Vowinckel (eds), European Cold War Cultures: Societies, Media, and Cold War Experiences in East and West, Oxford: Berghahn Books, 2009. 15 All translations from Italian, Serbo-Croatian and French are mine. In this chapter I cannot include the original quotations for reasons of space. The research is based on original archival research in Italy and former Yugoslavia, notably: UDI Central Archive and Gramsci Institute in Rome; Livio Saranz Institute and Slovenian National Library in Trieste; the Archives of Yugoslavia in Belgrade; the Croatian National Archives in Zagreb; and the Archives of the Republic of Slovenia in Ljubljana. It also includes semistructured oral history interviews and analysis of memoirs and official publications of former AFŽ and UDI members. 16 For that strategy, see J. Barth Urban, Moscow and the Italian Communist Party: From Togliatti to Berlinguer, London: I.B. Tauris, 1986, p. 156. 17 See A. Rossi-Doria, Diventare Cittadine: Il Voto Delle Donne in Italia [Becoming Citizens: Women’s Vote in Italy], Firenze: Giunti, 1996; and I. Pantelic, Partizanke Kao Gradanke: �Template: Royal A, Font: , Date: 18/07/2012; 3B2 version: 9.1.406/W Unicode (May 24 2007) (APS_OT) Dir: //integrafs1/KCG/2-Pagination/TandF/WNAM/ApplicationFiles/9780415535755.3d Cold war internationalisms and nationalisms 71 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 Drustvena Emancipacija Partizanki U Srbiji, 1945–1953 [Female Partisans as Citizens: The Social Emancipation of Partisans in Serbia, 1945–53], Beograd: Institut za savremenu istoriju, 2011. B. Jancar-Webster, Women & Revolution in Yugoslavia, 1941–1945, Denver, CO: Arden Press, 1990, pp. 143–44. L. Sklevicky, ‘Emancipated integration or integrated emancipation: the case of post-revolutionary Yugoslavia’, in A. Angerman, G. Binnema, A. Keunen, V. Poels and J. Zirkzee (eds), Current Issues in Women’s History, London and New York: Routledge, 1989. See also L. Sklevicky, Konji, Žene, Ratovi [Horses, Women, Wars], Zagreb: Ženska Infoteka, 1996. Jancar-Webster, Women & Revolution in Yugoslavia, p. 48. F. de Haan, K. Daskalova and A. Loutfi (eds), A Biographical Dictionary of Women’s Movements and Feminisms. Central, Eastern, and South Eastern Europe, 19th and 20th Centuries, ´ Budapest and New York: Central European University Press, 2006; L. Perovic, Snaga ˇ licne odgovornosti [The Power of Personal Responsibility], Beograd: Helsinski odbor za ljudska prava u Srbij, 2008. See the website of the Associazione Nazionale Partigiani Italiani, www.anpi.it/donnee-uomini; J. Slaughter, Women and the Italian Resistance, 1943–1945, Denver, CO: Arden Press, 1997. M. Rodano, Memorie di Una Che C’era: Una Storia dell’Udi [Memories of Someone Who Was There: A History of UDI], Milano: Il Saggiatore, 2010, p. 20; M. Michetti, M. Repetto and L. Viviani, Udi, Laboratorio di Politica Delle Donne: Idee e Materiali Per Una Storia [UDI, Laboratory of Women’s Politics: Ideas and Materials for a History], Roma: Cooperativa libera stampa, 1994. F. Pieroni Bortolotti, ‘Introduction’, in Donne e Resistenza in Emilia Romagna: Atti Del Convegno Tenuto a Bologna Il 13–14–15 Maggio 1977 [Women and the Resistance in EmiliaRomagna: Proceedings of the conference held in Bologna 13–14–15 May 1977], Vol. 1, Milano: Vangelista, 1978. See also M. Casalini, Le Donne Della Sinistra: 1944–1948 [Women of the Left: 1944–48], Roma: Carocci, 2005. About the post-war activities of the UDI, see W. Pojmann, ‘“Join Us in Rebuilding Italy”: Women’s Associations, 1946–1963’, Journal of Women’s History, 20(4), 82–104. E.R. Terzuolo, Red Adriatic: The Communist Parties of Italy and Yugoslavia, Boulder, CO: Westview Press, 1985. In 1947, under the Italian–Yugoslav peace treaty, the Free Territory of Trieste (TLT) was established. The AMG took over the administration of zone A of the TLT, including the city of Trieste, while zone B was under Yugoslav military administration. In 1954 the border between zone A and B became the border between Italy and Yugoslavia. See also B.C. Novak, Trieste, 1941–1954: The Ethnic, Political, and Ideological Struggle, Chicago: University of Chicago Press, 1970. Ballinger, History in Exile, p. 2. Stuparich, quoted in Mihelj, ‘Drawing the east–west border’, p. 281. UDAIS stands for the Italian name of the organisation, while SIAŽZ stands for its Slovenian name. In this chapter I refer to the organisation using the Italian acronym, UDAIS. See Terzuolo, Red Adriatic. Jole Lombardi, 1 June 1945, I AFŽ Congress. Roma, Archivio Centrale (hereafter AC) UDI, fondo DnM, 45.3 A. Her name has been transcribed in the archive as ‘Marta Vemecic’, but probably this should be Marija Bernetic, the late 1940s UDAIS leader. Intervention by ‘Marta Vemecic’ [Marija Bernetic] at the First UDI Congress, 20–23 October 1945. Roma, AC UDI, UDI Cronologico, B7, file 69. The Yugoslav delegation had been denied visas for this UDI conference; women from UDAIS, that is, Slovene and Italian women from zone A of the FTT, could participate. See Sluga, The Problem of Trieste, p. 162. See www.anpi.it/donne-davanti-al-tribunale-speciale M. Rodano, Del Mutare Dei Tempi [On the Changing of Times], Vol. 1, Roma: Memori, 2008, p. 191. �Template: Royal A, Font: , Date: 18/07/2012; 3B2 version: 9.1.406/W Unicode (May 24 2007) (APS_OT) Dir: //integrafs1/KCG/2-Pagination/TandF/WNAM/ApplicationFiles/9780415535755.3d 72 Transnational women’s activism 36 Yet the Yugoslav ‘example’ also contained an implicit reproach towards Italian communists; see Terzuolo, Red Adriatic, p. 221. ´ 37 For a reflection on the gendered imaginary of the Yugoslav Resistance, see R. Jambrešic ´ Kirin and R. Senjkovic, ‘Legacies of the Second World War in Croatian cultural memory. Women as seen through the media’, Aspasia, 4, 2010, 71–96. For a comparable reflection on the Italian case, see Casalini, Le donne della sinistra. 38 Pina Palumbo, comitato direttivo nazionale UDI, facsimile no. 9, page 96, in Le Front Antifasciste des Femmes de Yougoslavie au sein du Mouvement International des Femmes, 1951, IISG archive, Amsterdam. 39 Relazione del DAT del 25 agosto 1945, Arhiv Republike Slovenije (hereafter ARS), ˇ Ljubljana: Glavni odbor Slovansko-italijanske antifašisticne ženske zveze (Main Board of the Slavic-Italian Anti-fascist Women’s Association), AS 1576, k. 2B. 40 UDAIS documents from 1945 to 1948 include references to everyday political and national tensions (referred to as ‘sectarism’ or ‘sciovinism’) between Italian and Slovene women engaged in the organisation; Ibid. 41 Letter of June 1948 by Baldina di Vittorio, Roma, AC UDI, fondo DnM 48. 3, file 6. 42 ‘Zapisnik sa sastanka CO AFŽ sa rukovodiocima propagandne sekcije i kulturno prosvjetnih otseka Glavnih Odbora AFŽ’, 10 June 1948. Zagreb, Državni Arhiv – Fund AFŽ-KDAŽ – HR HDA 1234–35-k. 58 – ‘Sjednice, Plenumi, Sastanci, 1946–59’, pp. 4–5. 43 See R. H. Bass and E. Marbury, The Soviet–Yugoslav Controversy, 1948–58: A Documentary Record, New York: Prospect Books, 1959. ´ 44 J. Perovic, ‘The Tito–Stalin split. A reassessment in light of new evidence’, Journal of Cold War Studies, 9(2), 2007, 32–63. 45 Until spring 1949, the Soviet–Yugoslav rift seemed solvable, and Yugoslav leaders were hoping to be readmitted into the socialist bloc. Only after the Second Cominform Resolution of November 1949, defining the Yugoslav leaders as a gang of fascist assassins and spies, was the split considered definitive. 46 ‘Conseil de la Fédération Démocratique Internationale des Femmes, Moscou 17–22 novembre 1949’, supplement de la revue La Femme Soviétique [Soviet Woman] no 6, 1949, ´ 12. For a short biography of Vida Tomšic in English, see De Haan, Daskalova, Loutfi (eds), A Biographical Dictionary, pp. 575–79. 47 See Bass and Marbury, The Soviet–Yugoslav Controversy. 48 I. Banac, With Stalin against Tito: Cominformist Splits in Yugoslav Communism, Ithaca: Cornell University Press, 1988. ´ 49 Jambrešic-Kirin, Dom i Svijet; G. Scotti, Goli Otok: Italiani Nel Gulag di Tito [Goli Otok: Italians in Tito’s Gulag], Trieste: LINT, 1997. 50 According to Terzuolo, Red Adriatic, pp. 122–25, the PCI was slow and hesitant in starting the campaign against Yugoslavia, perhaps because in July 1948 Togliatti himself was seriously injured in an assassination attempt. 51 Ibid., pp. 139–43. 52 Ibid., pp.155–58. See also N. Troha, Chi avrà Trieste? Sloveni e italiani tra due Stati [Who will get Trieste? Slovenes and Italians between two States), Trieste: IRLSM Friuli Venezia Giulia, 2009. 53 See note 26. 54 Terzuolo, Red Adriatic, rarely mentions women’s organisations. About women’s mobilisations in relation to the Allied Military Government in Trieste, see Sluga, The Problem of Trieste, pp. 111–32. ˇ 55 ARS, Ljubljana: Glavni odbor Slovensko–italijanske antifašisticne ženske zveze, AS 1576, k. 3, 2d. ˇ ˇ 56 Resolucija o Narodnim Zadacima Treceg Plenuma CO AFŽ Jugoslavije Održanog 4 i 5 Juna 1949 u Beogradu. Zagreb, Državni Arhiv – Fund AFŽ-KDAZ – HR HDA 1234–35-k. 58-’Sjednice, Plenumi, Sastanci, 1946–59. 57 See, for example, Verbale della riunione della commissione femminile del 26–27 gennaio 1950, Fondo Mosca, busta 233 fascicolo 17 – sezione femminile 1949–50, Istituto Gramsci, Roma. �Template: Royal A, Font: , Date: 18/07/2012; 3B2 version: 9.1.406/W Unicode (May 24 2007) (APS_OT) Dir: //integrafs1/KCG/2-Pagination/TandF/WNAM/ApplicationFiles/9780415535755.3d Cold war internationalisms and nationalisms 73 58 For a brilliant illustration, see Emir Kusturica’s movie When Father Was Away on Business (1985), based on an autobiographical scenario of Abdulah Sidran, whose father had been deported to Goli Otok. ´ 59 E. Grlic, Memorie da un Paese perduto. Budapest. Sarajevo. Zagabria [Memories from a lost land. Budapest. Sarajevo. Zagreb], Milano: Scheiwiller, 2005. The original edition in ´ Croatian, Sjecanja [Remembrances], is from 1997. 60 Terzuolo, Red Adriatic, pp. 181–90. 61 Ibid., pp. 165–203. 62 Quoted in Women of the Whole World (journal of the WIDF), no. 7, 1956, 10–11 (IISG collection, Amsterdam). 63 Ibid., no. 12, 1956, 14. 64 Giuliana Nenni and Rosetta Longo were part of the Partito Socialista Italiano (Italian Socialist Party, PSI). On the meaning of this, see further Terzuolo, Red Adriatic, p. 199. 65 Correspondence AFŽ-UDI of July–August 1957. Roma, AC UDI, fondo DnM, 53.3–22, f. 9, 1957. 66 See Terzuolo, Red Adriatic, pp. 146–47. About the different strategies of the Italian and Yugoslav communist parties after 1945, and about their clash in Trieste, see P. Karlsen, Frontiera Rossa. Il PCI, il Confine Orientale e il Contesto Internazionale 1941–1955 [Red Frontier: The PCI, the Oriental Border, and the International Context, 1941–55], Gorizia: Editrice Goriziana, 2010. 67 Vittorio Vidali, ‘Le dichiarazioni del compagno Kruscev ed i comunisti triestini’, Il Lavoratore, 30 May 1955; see also Longo’s reply in L’Unità, 1 June 1955. 68 PCI Secretariat meetings of 7 and 8 June 1955. Fondo Mosca, Verbali Segreteria 1944–48, MF194, Istituto Gramsci, Roma. 69 A. Andri, T. Catalan, S. Urso and A. Verrocchio, Le Carte dei Weiss. Una Famiglia tra Ebraismo e Impegno Politico [The Weiss Papers. A Family between Jewishness and Political Engagement], Trieste: Istituto Livio Saranz/La Mongolfiera Libri, 2007. 70 M. Passi, Vittorio Vidali, Pordenone: Edizioni Studio Tesi, 1991, pp. 90–91. 71 Quoted in Andri et al., Le Carte dei Weiss, pp. 117, 147. The original letter is deposited at the Laura Weiss fund, f44, d961, Istituto Livio Saranz, Trieste. 72 Letters reproduced in Andri et al, Le Carte dei Weiss, pp. 148–50. 73 Jole Deferri (Unione Donne Democratiche/Zveza Demokraticnih Zena) to Comitato di Presidenza UDI, 6/5/1960. Roma, AC UDI, fondo DnM, 60-3-27, f. 9. �Template: Royal A, Font: , Date: 18/07/2012; 3B2 version: 9.1.406/W Unicode (May 24 2007) (APS_OT) Dir: //integrafs1/KCG/2-Pagination/TandF/WNAM/ApplicationFiles/9780415535755.3d � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Istraživački radovi Ostalo Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Cold War Internationalisms, Nationalisms and the Yugoslav-Soviet Split: The Union of Italian Women and the Antifascist Women's Front of Yugoslavia - The Union of Italian Women and the Antifascist Women's Front of Yugoslavia - Chiara Bonfiglioli Description An account of the resource Women’s Activism brings together twelve innovative contributions from feminist historians from around the world to look at how women have always found ways to challenge or fight inequalities and hierarchies as individuals, in international women’s organizations, as political leaders, and in global forums such as the United Nations. The book is divided into three parts. Part one, brings together four essays about organized women’s activism across borders. The chapters in part two focus on the variety of women’s activism and explore women’s activism in different national and political contexts. And part three explores the changing relationships and inequalities among women. This book addresses women’s internationalism and struggle for their rights in the international arena; it deals with racism and colonialism in Australia, India and Europe; women’s movements and political activism in South Africa, Eastern Bengal (Bangladesh), the United Kingdom, Japan and France. Essential reading for anyone interested in women’s history and the history of activism more generally Creator An entity primarily responsible for making the resource Chiara Bonfiglioli Source A related resource from which the described resource is derived Women's Activism Global Perspectives from the 1890s to the Present Edited by Francisca de Haan, Margaret Allen, June Purvis, Krassimira Daskalova, www.academia.edu Publisher An entity responsible for making the resource available Routledge Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 2013. Rights Information about rights held in and over the resource Routledge, Chiara Bonfiglioli Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource English Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 12-IR Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant pages 69-73 Antifascist Front of Women Chiara Bonfiglioli Cold war Internationalism Nationalism The Union of Italian Women Union of Italian Women Womens' Front Yugoslav-Soviet Split